2.6.2013.
МАГАЗИН
32
вић полако утврђивало на позицији једног од најбољих студената Електротехничког факултета. И мада се ранг утврђује првенствено на основу просека током студија много битније од њега било је, каже, да научи све што је потребно. Иако је од првих студентских дана постојала идеја о школовању у иностранству није било довољно јасно колико је то реално. Временом се та идеја учвршћивала али се јављала и нова, остајање у земљи и запослење на факултету. Било је о томе неформалних разговора током студија, али не и јасног става о том питању. Најбоља опција за рад у Србији свакако је рад на факултету, поготово кад се има у виду чињеница да су сви који су ту остали били најбољи студенти у својим генерацијама, а већ постали познати на светском нивоу.
- Почела сам мало више да размишљам и покушавала да разумем шта је оно чиме се они баве али се нисам нашла у томе, јер ми је постало јасно да је то превише практично за мене. Ја сам особа која хоће све да разуме, а када радите на изради хардвера, или се бавите електромагнетиком, увек постоји граница до које теоријски може да се иде. Оно што више одговара мојој личности је да увек хоћу да разумем зашто је нешто тако како јесте и увек хоћу да решим нешто ново. Из тог разлога сам пред крај студија почела да размишљам да ипак на постдипломске одем негде ван – каже Јелена. Деведесетих година прошлог века много младих из Србије било је усмерено ка наставку студија у Америци, последњих десетак врло мало, а неколико последњих генерација го-
тово нико. Зато се и појавила нова дилема без обзира на тврдњу професора да Америка пружа најбоље услове да се искористи велики потенцијал који поседује Јелена. Најбољи студенти београдског Електротехничког факултета су се без посебних проблема уписивали на престижне европске факултете и врло често добијали стипендије за мастер студије. То је и утицало на размишљање о наставку усавршавања у Европи, а полако су почели да се кристалишу ставови о само неколико високошколских установа. И по ко зна који пут појавио се разредни старешина из Гимназије Александар Сеничић са идејом о упису на Колумбија универзитет у Њујорку. Један од његових школских другова Предраг Јеленковић је тамо докторирао и постао професор, а ис-