Serbian - 1st Book of Adam and Eve

ПОГЛАВЉЕ1

1Трећегдана,Богзасадивртнаистокуземље,на границисветапремаистоку,изакојег,премаизласку сунца,неналазисеништаосимводе,којаобухватацео светидосежедограницанеба

2Асеверноодвртаналазисеморевафла,бистрои чистонаукус,каквонијеничемудругом;такодасе крозњеговубистринуможезагледатиудубинеземље 3Икадасечовекуњојопере,постајечистодњене чистотеибеоодњенебелине-чакиакојетамнопут 4ИБогстворитоморепосвојојсопственојвољи,јер знашештаћебитиодчовекакогаћестворити;такода наконштонапустиврт,збогсвогпреступа,људићесе родитиназемљи,међукојимаћеправеднициумрети, чијећедушеБогваскрснутиупоследњидан;кадасе вратесвомтелу;окупајусеуводитогмора,исвићесе покајатизасвојегрехе

5АликадајеБогизвеоАдамаизврта,нијегапоставио нањеговусевернуграницу,дасенебиприближио моруводе,идасеониЕванеоперууњему,неочисте одсвојихгрехова,незаборавепреступкојису починили,ивишеихнијеподсећаонатоумислимао њиховојказни.

6Затим,штосетичејужнестраневрта,Богунијебило милодадозволиАдамудатамоборави;јер,кадаби ветардуваосасевера,доносиобимунатујужну странуукусанмирисдрвећаизврта

7ЗатоБогнијепоставиоАдаматамо,данебиосетио слаткимиристогдрвећа,заборавиосвојпреступи нашаоутехузаоноштојеучинио,уживаоумирису дрвећаинебисеочистиоодсвогпреступа

8Поново,такође,затоштојеБогмилостививеома сажаљив,иуправљасвимстваримананачинкојисамо Онзна–ОнјенастанионашегоцаАдаманазападној границиврта,јерјенатојстраниземљавеомаширока.

9ИБогмузаповедидатамопребиваупећиниустени –Пећиниблагаисподбаште

ПОГЛАВЉЕ2

1Аликадасунашиотци,АдамиЕва,изашлиизврта, газилисуземљомногама,незнајућидагазе

2Акаддођошедоотворавртнихвратаивидешепред собомпространуземљу,прекривенувеликимималим камењемипеском,уплашишесеизадрхташе,и падошеничицеодстрахакојиихобузе;ибехукао мртви.

3Јер–доксудотадабилиубашти,лепозасађеној свакојакимдрвећем–садасусебевиделиучудној земљи,којунисупознавалииникадајенисувидели.

4Изатоштосуутовремебилииспуњениблагодаћу светлеприроде,инисуималисрцаокренутака земаљскимстварима.

5ЗатосеБогсажалинањих;икадаихјевидеопале

1БогречеАдаму:„Одредиосамнаовојземљиданеи

2Да,Речкојаћетепоновоспастикадасеиспунипети подана“

3АликадајеАдамчуооверечиодБога,ионих великихпетиподана,нијеразумеоњиховозначење. 4ЈерАдамјемислиодаћемудокрајасветаостати самопетиподана

5ИАдамјеплакаоимолиосеБогудамутообјасни. 6ТадаБог,усвојојмилостипремаАдаму,којије створенпоЊеговојслицииприлици,објаснимудасу то5.000и500година;икакоћетадаНекодоћии спаситињегаињеговопотомство

7АлиБогјепретогасклопиоовајзаветсанашимоцем,

8КадајенашотацАдамизашаоизврта,прошаоје поредтогдрветаивидеокакојеБогтадапроменио његовизгледудругиобликикакосеувенуло 9ИдокјеАдамишаокатоме,уплашиосе,задрхтаои пао;алиБоггајеусвојојмилостиподигао,азатим склопиоовајзаветсањим.

10И,опет,кадајеАдамбиокодкапијевртаивидео херувимасамачемогњенимуруци,ихерувимсе разгневиоинамрштионањега,иАдамиЕвасусе уплашилињегаипомислилиданамеравадаихпогуби. Затосупалиназемљуидрхталиодстраха

11Алионсесажалинањихипоказаиммилост;и окренувшисеодњих,оденанебо,ипомолисе Господуговорећи:--

12„Господе,послаосимедастражаримнавратима врта,саогњениммачем

13„АкадмевидешеслугеТвоје,АдамиЕва,падоше ничицеибехукаомртви.Господемој,штаћемо чинитислугамаТвојим?“

14ТадасеБогсажалинањих,показаиммилости посласвоганђеладачуваврт.

15ИречГосподњадођеАдамуиЕвииподижеих

16ИречеГосподАдаму:„Рекаосамтидаћупослепет иподанапослатисвојуречиспастите.“

17„Ојачај,дакле,својесрцеиостаниуПећиниблага,о којојсамтивећговорио“

18ИкадаАдамчуовуРечодБога,утешисеонимшто мујеБогрекаоЈермујерекаокакоћегаспасити

1АлиАдамиЕвасуплакалиштосуизашлиизврта, свогпрвогпребивалишта.

2И,заиста,кадаАдампогледанасвојетело,којесе променило,горкозаплака,ониЕва,збогоногаштосу учинили.ИходахуитихосиђошеуПећинублага.

3Икаддођошедоње,Адамзаплаканадсобомирече Еви:„Погледајовупећинукојаћенамбитизатворна овомсветуиместокажњавања!

4„Штајетоупоређењусабаштом?Каквајењегова тесноћаупоређењусапросторомоногдругог?“

5„Штајеовастена,поредонихгајева?Штајетамаове пећине,упоређењусасветлошћуврта?“

6„Штајеованадвиснастенакојанасштитиу поређењусамилошћуГосподњомкојанасјеосенила?“

7„Штајеземљаовепећинеупоређењусабаштенском земљом?Оваземља,посутакамењем;аона,засађена укуснимвоћкама?“

8ААдамречеЕви:„Погледајсвојеочиимоје,којесу ранијегледалеанђеленанебукакохвале;ионитакође, безпрестанка“

9„Алисаданевидимокаоштосмовидели:нашеочи супосталеодмеса;немогувишедавидекаоштосу виделепре“

10АдампоноворечеЕви:„Штајенашетелоданасу поређењусаонимштојебилоупређашњимданима, кадасможивелиуврту?“

11ПослеовогаАдамнијеволеодауђеупећину,испод надвиснестене;нитибиикадауњуушао

12АлионсепоклониоБожјимзаповестимаирекао себи:„Аконеуђемупећину,опетћубити преступник“

ПОГЛАВЉЕ5

1ТадаАдамиЕвауђошеупећинуистадошесе молити,насвомјезику,непознатомнама,аликојису онидобрознали

2Идоксусемолили,Адамподижеочииугледастену икровпећинекојигајепокриваоизнадглаве,такода нијемогаовидетининебо,ниБожјастворењаЗатоје плакаоиснажносеудараоугруди,докнијепаоибио каомртав.

3АЕваседешеиплакаше;јерверовашедајеонмртав 4Тадаустаде,раширирукепремаБогу,молећигаза милостисажаљење,ирече:„Боже,опростимигрех мој,грехкојисампочинила,инесећајгасепротив мене“

5„ЈерјасамузроковаодаслугаТвојпаднеизвртау овоизгубљеностање;изсветлостиуовутаму;ииз пребивалиштарадостиуовајзатвор“

6„Боже,погледајнаовогпалогслугуТвогаиподигни гаизсмртињегове,даплачеипокајесезасвојпреступ којијепочиниокрозмене.

7„Неодузимајмудушуовајпут;негогаоставида живидабистајаопомерисвогпокајањаичиниовољу Твоју,каопресмртисвоје“

8„Алиакоганеуздигнеш,онда,Боже,узмимојудушу, дабудемкаоон;инеоставимеуовојтамници,самоги самог;јернебихмогаодастојимсамнаовомсвету, негосамосањим“

9„ЈерсиТи,Боже,учиниодагауспава,иузеосикост сањеговогбока,ивратиосимесонањеноместо, својомбожанскомсилом“

10„Иузеосимене,кост,иначиниомеженом,светлу каоон,срцем,разумомиговором;ителом,каоштоје његово;иначиниосимепообличјуњеговоглица, милошћуисиломсвојом

11„Господе,јаионсмоједно,аТи,Боже,синаш Створитељ,ТисиОнајкојинасобојествориуједном дану“

12„Зато,Боже,дајмуживот,дабудесамномуовој странојземљи,докмиживимоуњојзбогнашег преступа“

13„Алиакомунећешдатиживот,ондаузмимене,баш мене,каоњега;даобојицаумремоистогдана.“

14ИЕвагоркозаплакаипаденанашегоцаАдамаод великетугесвоје

ПОГЛАВЉЕ6

1АлиБогјепогледаонањих;јерсусесамиубилиод великетуге

2АлиОнбиихподизаоитешио.

3Затоимјепослаосвојуречдаустануидаодмах устану

4ИречеГосподАдамуиЕви:„Преступалистесвоју слободнувољу,сведокнистеизашлиизвртаукојивас бяхсместио“

5„Својомслободномвољомсипреступиокрозсвоју жељузабожанством,величиномиузвишенимстањем,

6„Кадсамонистепреступилимојузаповестидржали

рекаоданеприлазите!Аувртујебиловоћакабољих одоног

7„АлизлиСатана,којинијеостаоусвомпрвобитном стању,нитијесачуваосвојуверу;укоменијебило добренамерепремамени,икојијемислиодасамга створио,аипакмејепоништиоитражиоБожанство, такодасамгазбациоснеба,-онјетајкојијеучинио дадрвоизгледапријатноувашимочима,докнисте јелисњега,слушајућига.

8„Такостепреступилимојузаповест,изатосамвам донеосвеовеневоље

9„ЈерјасамБогСтворитељ,који,кадасамстворио својастворења,нисамнамераваодаихуништимАли наконштосужестокоразгњевилимојгнев,казниосам ихтешкимпошастима,доксенепокају.

10„Али,акоидаљеостанутврдокорниусвом преступу,бићеподпроклетствомзаувек“

ПОГЛАВЉЕ7

1КадасуАдамиЕвачулиоверечиодБога,јошвише суплакалиијецали;алисуојачалисвојасрцауБогу, јерсусадаосећалидаимјеГосподкаоотацимајка;и управозбогтогасуплакалипредЊимитражили

2ТадасеБогсажалинањихирече:„Адаме,склопио

4„Твојамилосттадабешенамени;исвакогасам назваопоТвојојжељи;исвесиихучиниопокорним мени

5„Алисада,ГосподеБоже,поштосампреступио заповестТвоју,свећезвериустатинаменеи прождрећеменеиЕву,слушкињуТвоју,иистребити животнашсалицаземље

6„Затотемолим,Боже,поштосинасизвеоизвртаи довеоустрануземљу,недозволиданасзвери повреде“

7КадајеГосподчуооверечиодАдама,сажалиосена његаиосетиодајеонзаистарекаодаћезверипољске устатиипрождретињегаиЕву,јерсеОн,Господ, разгневионањихдвојезбогњиховогпреступа 8ТадаБогзаповедизверима,птицамаисвемуштосе мичепоземљидадођукАдамуидасезближесњим, иданеузнемиравајуњегаиЕву;нитибилокогаод добрихиправеднихмеђуњиховимпотомством 9ТадасезверипоклонишеАдаму,позаповестиБожјој; осимзмије,накојусеБогразгневиОнаниједошла Адамусазверима

ПОГЛАВЉЕ8

1ТадаАдамзаплакаирече:„Боже,кадасможивелиу врту,икадасунамсрцабилауздигнута,виделисмо анђелекојисупевалихваленанебу,алисадане видимокаоштосмонавикли;штавише,кадасмоушли упећину,целокупностворењенамсесакрило“

2ТадаречеБогГосподАдаму:„Кадсимибио подређен,имаосибиструприродуусебиизатоси могаодавидишстварииздаљинеАлинаконтвог преступатвојабистраприродасеповуклаодтебе;и нијетибилоостављенодавидишстварииздаљине, већсамоизблиза;помоћитела;јерјеонобестидно“

3КадсуАдамиЕвачулиоверечиодБога,отишлису својимпутем;хвалећигаиклањајућимусесатужним срцем

4ИБогјепрестаодаразговарасањима

ПОГЛАВЉЕ9

1ТадаАдамиЕваизађошеизПећинеблагаи приближишесебаштенскојкапији,итамостадошеда јепогледају,иплакашештосуотишлиодатле

2ИАдамиЕваотидошеодиспредвратавртанајужну странуњегову,инађошетамоводукојајезаливалаврт, изкоренаДрветаживота,икојасеодатледелиу четирирекепоземљи

3Тададођошеиприближишесетојводи,ипогледаше је;ивидешедајетоводакојајеизвиралаисподкорена Дрветаживотауврту.

4ИАдамплакаикукаше,иударашесеугрудиштоје одвојенодврта;иречеЕви:--

5„Заштосинамене,насебеинанашепотомство навеотоликоовихпошастииказни?“

6АЕвамурече:„Штасивидео,даплачешидами такоговориш?“

7ИречеЕви:„Зарневидишовуводукојајебилакод насуврту,којајезаливаладрвећеувртуиотудатекла?

8„Ами,доксмобилиуврту,нисмомарилизањега; алиоткакосмодошлиуовучуднуземљу,волимојеи користимојезасвојетело“

9АликадаЕвачуоверечиодњега,заплака;иодбола свогплача,ониупадошеутуводу;ихтедошедасеби учинекрајуњој,какосеникадавишенебивратилии

осетишедаморајусебиучинитикрај.

ПОГЛАВЉЕ10

1ТадаБог,милостивимилостив,погледанањихкако таколежеуводи,близусмрти,ипослаанђела,којиих изведеизводеиположиихнаморскуобалукаомртве 2ТадаанђеоодекБогу,будедобродошаоирече: „Боже,твојастворењасуиздахнула.“

3ТадајеБогпослаосвојуРечАдамуиЕви,којиихје васкрсаоизњиховихмртвих

4ИречеАдам,наконштојеваскрсао:„ОБоже,док смобилиуврту,нијенамбилапотребнаовавода,нити смосебринулиоњој;алиоткакосмодошлиуову земљу,неможемобезње.“

5ТадаБогречеАдаму:„Доксибиоподмојом командомибиосветлианђео,нисипознаваоовуводу“

6„Алипоштопреступишзаповестмоју,неможешбез воде,којомћешопратителосвојеиучинитидарасте; јерјесадакаокодживотињаитребамувода“

7КадасуАдамиЕвачулиоверечиодБога,заплакали сугорко;иАдамјепреклињаоБогадамудозволидасе вратиувртидагапоновопогледа 8АлиБогречеАдаму:„Даосамтиобећање;кадасето обећањеиспуни,вратићутеуврт,тебеитвоје праведнопотомство“

9ИБогјепрестаодакомуницирасаАдамом.

ПОГЛАВЉЕ11

1ТадаАдамиЕваосетишекакогореоджеђи,врућине итуге

2ААдамречеЕви:„Нећемопитиовуводу,чакиако бисмоумрлиОЕво,кадаоваводауђеунаше унутрашњеделове,повећаћеказненашеиказненаше децекојаћедоћипосленас.“

3ИАдамиЕватадасусеповуклиизводеинисује уопштепили;негосудошлииушлиуПећинублага 4Алидокјебиоуњему,АдамнијемогаодавидиЕву; чуојесамобукукојујеонапроизводилаНионаније могладавидиАдама,алијечулабукукојујеон производио

5ТадаАдамзаплакаудубокојтузииударисеугруди; иустадеиречеЕви:„Гдеси?“

6Аонамурече:„Ево,стојимуовојтами.“

7Онјојтадарече:„Сетисесветлеприродеукојојсмо живелидоксмоборавилиуврту!

8„ОЕво!сетисеславекојајепочивалананамауврту ОЕво!сетиседрвећакојенасјезасенилоувртудок смосекреталимеђуњим.“

9„ОЕво!Сетиседадоксмобилиуврту,нисмознали низаноћнизаданПомислинаДрвоживота,одоздо којегјетеклаводаикојејесијалонанас!Сетисе,о Ево,баштеињеногсјаја!“

10„Помислите,о,помислитенаонајвртукоменије билотаме,доксмомиживелиуњему.“

11„ЧимсмоушлиуовуПећинублага,таманасје обавиласвуда;доксевишенисмомогливидети;и свакозадовољствоовогживотајенестало.“

ПОГЛАВЉЕ12

1ТадасеАдамудариугруди,ониЕва,итуговалису целуноћдоксенијеприближилазора,иуздисалису збогдужиненоћиуМијазији

2ИАдамсетукаоибацаосеназемљуупећини,од горкетугеизбогтаме,илежаојетамокаомртав.

3АлиЕвајечулабукукојујенаправиопадајућина земљуИнапипагарукамаинађегакаолеша

4Тадасеуплашила,занемелаиосталајеузњега.

5АлимилостивиГосподпогледанаАдамовусмртина Евинутишинуизстрахаодтаме

6ИРечБожијадођеАдамуиваскрсегаизсмрти,и отвориЕвинаустадаговори

7ТадасеАдамподижеупећиниирече:„Боже,зашто насјесветлостнапустилаиобузеланастама?Зашто насостављашуовојдугојтами?Заштонастакомучиш?

8„Иоватама,Господе,гдејебилапренегоштонасје обузела?Такваједанеможемодавидимоједни друге“

9„Јер,докгодсмобилиуврту,нисмовиделинити зналиштајетама.НисамбиоскривенодЕве,нитије онабиласкривенаодмене,сведосадакадаменеможе видети;иникакватаманаснијеобузеладанасраздвоји једнеоддругих.

10„Алионаијасмобилиуједнојјакојсветлости ВидеосамњуионајевиделаменеПаипак,откако смоушлиуовупећину,таманасјеобузелаи раздвојила,такодајеневидим,аонаневидимене“ 11„Господе,хоћешлинасондамучитиовомтамом?“

ПОГЛАВЉЕ13

1ТадакадаБог,којијемилостивипунсажаљења,чу Адамовглас,речему:--

2„ОАдаме,сведокједобрианђеобиопослушанмени, јаркасветлостјепочиваланањемуинањеговим војскама“

3„Аликадајепреступиомојузаповест,лишиосамга тесветлеприроде,ионјепостаомрачан.“

4„Акадјебионанебесима,уцарствусветлости,није знаоништаотами.

5„Алионјепреступио,ијасамгаобориоснебана земљу;итатамагајеобузела

6„Инатеби,оАдаме,доксибиоуМојојбаштии послушанМени,почивалајетајаркасветлост.“

7„Аликадасамчуозатвојпреступ,лишихтетејарке светлостиПаипак,измојемилости,нисамте претвориоутаму,већсамтеучиниотвојимтеломод меса,прекокојегсамрашириоовукожу,дабимогла даподнесехладноћуиврућину.“

8„Дасамтејакообориогневсвој,уништиобихте;и дасамтеутамупретворио,билобикаодасамтеубио 9„Алиумилостисвојој,створиосамтеоваквимкакав јеси;кадасипреступиозаповестмоју,оАдаме,истерао самтеизвртаинатераотедаизађешуовуземљу;и

заповедиосамтидаживишуовојпећини;итамаје

вратићеседан“

11„Неуздисај,дакле,нитисепотреси;инерециу срцусвомедајеоватамадугаидасеуморновуче;ине рециусрцусвомедатејањомемучим“

12„ОјачајсвојесрцеинебојсеОватаманијеказна Него,Адаме,јасамствориоданипоставиосунцеу њемудадајесветлост;дабистетиитвојадецарадили својпосао.“

13„Јерзнадохдаћешзгрешитиипреступитииизаћиу

овуземљуИпактенехтедохприсилити,нитидате услишим,нитизатворим;нитићутеосудитизбогтвог пада;низбогтвогизласкаизсветлостиутаму,нити збогтвогдоласкаизвртауовуземљу“

14„Јертествориходсветлости;ихтедохдаизтебе изведемдецусветлостиисличнутеби

15„Алинисиодржаозаповестмојуниједногдана,док нисамзавршиостварањеиблагословиосвеуњему.

16„Тадасамтизаповедиоувезисадрветомдане једешсњегаАлисамзнаодаћеСатана,којијесам себеобмањивао,преваритиитебе.

17„Затосамтипрекодрветадаодознањадамусене приближавашИрекаосамтиданеједешодњеговог плода,нитидагаокусиш,нитидаседишподњим, нитидамуседајеш“

18„Данисамбиоиговориоти,оАдаме,увезиса дрветом,идасамтеоставиобеззаповести,идаси сагрешио-тобибиомојпреступ,јертинисамдао никаквузаповест;окренуобисеикривиоменезато“

19„Алијасамтизаповедиоиупозориоте,итисипао. Такодамемојастворењанемогукривити;већје кривицасамонањима“

20„И,Адаме,створиосамданзатебеизатвојудецу послетебе,дарадеитрудесеуњемуАноћсам створиодасеуњојодмореодсвограда;идазвери пољскеизлазеноћуитражехранусвоју.“

21„Алималојетамесадаостало,оАдаме;иускороће сепојавитидневнасветлост“

ПОГЛАВЉЕ14

1ТадаАдамречеБогу:„Господе,узмидушумојуине допустимидавишевидимовутаму,илимепремести наместогденематаме.“

2АлиБогГосподречеАдаму:„Заистатикажем,ова тамаћепролазитиодтебесвакогданакојисамти одредио,доиспуњењамогзавета;кадаћутеспаситии

5„Аја,којисамбезгодина,бићуподложанрачунању година,времена,месециидана,ибићусматранједним одсиноваљудских,дабихтеспасао“

6ИБогјепрестаодакомуницирасаАдамом.

ПОГЛАВЉЕ15

ТадасуАдамиЕваплакалиитуговализбогБожјеречи упућенењима,дасенећевратитиувртдоксене испунеданикојисуимодређени;алинајвишезатошто имјеБогрекаодаћеОнпострадатизањиховоспасење

ПОГЛАВЉЕ16

1ПослеовогаАдамиЕванисупрестајалидастојеу пећини,молећисеиплачући,сведокимнијесвануло јутро

2Акадвидешедаимсесветлоствратила,уздржашесе одстрахаиојачашесвојасрца.

3ТадаАдампочеизлазитиизпећинеИкададођедо њеногулаза,истадеиокренелицепремаистоку,и угледасунцекакосеиздижеублиставимзрацима,и осетињеговутоплинунасвомтелу,уплашисеи помислиусрцусвомдајетајпламенизашаодага мучи.

4Тадајезаплакао,удариосеугрудиипаолицемна земљу,изамолиоговорећи:

5„Господе,немојмемучити,нитимеуништити,нити узетиживотмојсаземље“

6ЈерјемислиодајесунцеБог

7ДокјебиоувртуичуогласБожјиизвуккојијеОн ствараоуврту,ибојаосеЊега,Адамникаданије видеоблиставусветлостсунца,нитијењеговажар дотаклањеговотело.

8Затосеплашиосунцакадасугањеговипламени зрацидосеглиМислиоједаћегаБогњимемучити свихданакојемујеодредио.

9ЈериАдамречеусвојиммислима:КаконасБогније мучиотамом,гле,Онјеучиниодаовосунцеизгрејеи данасмучиужареномврућином.

10Алидокјетакоразмишљаоусвомсрцу,дођемуРеч Божјаирече:

11„ОАдаме,устанииустани.ОвосунценијеБог;већ јестворенодадајесветлостдању,очемусамти говориоупећиниговорећи:'Даћесванутизораидаће битисветлостдању.'“

12„АлијасамБогкојитејеутешионоћу“

13ИБогјепрестаодакомуницирасаАдамом.

ПОГЛАВЉЕ17

1ТадаАдамиЕваизађошенаулазупећинуиотидоше премаврту

2Аликадасусеприближили,предзападномкапијом, крозкојујеСатанаизашаокадајепревариоАдамаи Еву,нашлисузмијукојајепосталаСатанакакодолази накапијуитужнолижепрашинуиизвијасена грудимапоземљи,збогклетвекојајепаланањуод Бога

3Идокјеранијезмијабиланајузвишенијаодсвих

5И,докјенекадабиланајлепшаодсвихживотиња,

гнушали

6И,опет,докјеживелоуједномпрелепом пребивалишту,укојесусвеосталеживотињедолазиле одасвуд;игдејепило,пилесуионеодистог;сада, наконштојепосталоотровно,збогБожјегпроклетства, свеживотињесупобеглеизњеговогпребивалиштаи нисухтеледапијуводукојујепило;већсупобеглеод

1КадјепроклетазмијаугледалаАдамаиЕву,надула јеглаву,сталанарепи,очимацрвенимкаокрв, учинилајекаодаћеихубити

2УпутиласеправокаЕвиипотрчалазањом;докје Адамстајаопоред,плакаојејернијеимаоштапуруци којимбиудариозмију,инијезнаокакодајеубије 3АлисасрцемкојијегореозаЕвом,Адамсе приближизмијииухватијезареп;кадасеонаокрену премањемуиречему:--

4„ОАдаме,збогтебеиЕве,клизавсамиходампо стомаку.“Тадаје,збогсвојевеликеснаге,оборило АдамаиЕвуипритиснулоих,каодаћеихубити

5АлиБогпослаанђелакојиодбацизмијуодњихи подижеих.

6ТадаРечБожјадођезмијииречејој:„Упрвом тренуткуучинихтеокретномиучинихдаходашпо стомаку;алитенисамлишиоговора.

7„Сада,међутим,занемети;инеговоривише,тии твојрод;јерјепрво,пропастмојихстворењадогодила секрозтебе,асадажелишдаихубијеш.“

8Тадазмијазанемешеивишенепроговори

9ИветарједунуосанебапоБожјојзаповестииоднео змијуодАдамаиЕве,бациојенаморскуобалу,иона јеслетелауИндији

ПОГЛАВЉЕ19

1АлиАдамиЕваплакашепредБогом.ААдамму рече:--

2„Господе,кадсамбиоупећини,рекаосамТи, Господемој,даћезверипољскеустатиипрождретиме, иодузетимиживотсаземље.“

3ТадаАдам,збогоногаштогајеснашло,ударисеу прсаипаденаземљукаолеш;тадамудођеРечБожја,

5„Јерсамзнаодајетајпроклетизао;затомунебих дозволиодатисеприближисаосталимзверима.

6„АлисадаојачајсрцесвојеинебојсеЈасамстобом докрајаданакојесамтиодредио.“

ПОГЛАВЉЕ20

1ТадаАдамзаплакаирече:„Боже,преместинасна некодругоместо,данамсезмијавишенеприближии неподигненанасДаненађеслушкињуТвојуЕву самуинеубијеје;јерсујојочигнуснеизле“

2АлиБогречеАдамуиЕви:„Одсадасенебојте,нећу дозволитидавамсеприближи;отераосамгаодвас,са овепланине,нитићуоставитиуњојништаштобивам моглонаудити“

3ТадасусеАдамиЕвапоклонилипредБогоми захвалилиМу,ихвалилиГаштоихјеизбавиоод смрти

ПОГЛАВЉЕ21

1ТадасуАдамиЕваотишлиупотрагузабаштом.

2Иврућинаимјекаопламенударалаполицима;и знојилисусеодврућинеиплакалипредГосподом

3Алиместогдесуплакалибилојеблизувисоке планине,окренутепремазападнимвратимаврта

4ТадасеАдамбациосаврхатепланине;лицемује билоогрубело,амесоодерано;многокрвијетеклоиз њега,ибиојеблизусмрти

5Умеђувремену,Евајеосталадастојинагори плачућинадњим,таколежећи.

6Аонарече:„Нежелимдаживимпослењега;јерје свештојесебиучиниобилокрозмене“

7Тадасебацилазањим;ибилајерастргнутаи избоденакамењем;иосталаједалежикаомртва 8АлимилостивиБог,којигледанасвојастворења, погледаојенаАдамаиЕвудоксулежалимртви,и послаоимјесвојуРечиваскрсаоих

9ИречеАдаму:„ОАдаме,сваовабедакојусисеби нанеонећебитиодкористипротивмојевладавине, нитићепроменитизаветод5500година“

ПОГЛАВЉЕ22

1ТадаАдамречеБогу:„Венемодврућине,изнемогвам одходањаигадимисеовогсвета.Инезнамкадаћеш меизвестиизњегадапочинем“

2ТадамуречеГосподБог:„ОАдаме,тонеможебити сада,недокнезавршишсвоједанеТадаћутеизвести изовејаднеземље“

3ИречеАдамБогу:„Доксамбиоуврту,нисам познаваониврућину,нимлосност,никретање,ни дрхтање,нистрах;алисада,откакосамдошаоуову земљу,свамејеованевољаснашла“

4ТадаБогречеАдаму:„Доксидржаозаповестимоје, светлостмојаимилостмојапочивалесунатебиАли кадасипрекршиозаповестмоју,тугаибедасуте снашлеуовојземљи“

5ИАдамзаплакаирече:„Господе,немојмезбоговога погубити,нитимеударититешкиммукама,нитими вратитипогрехумом;јерми,својомвољом, преступисмозаповестТвојуинапустисмозаконТвој,и

настојасмодапостанемобоговикаоТи,каданасје преварионепријатељСатана.“

6ТадаБогпоноворечеАдаму:„Затоштосиносио

умирућиодње,свећутопреузетинасебедабихте спасао“

ПОГЛАВЉЕ23

1ТадаАдамјошвишезаплакаирече:„Боже,смилујсе намене,дапреузмемнаСебеоноштоћуучинити“

2АлиБогјеузеосвојуРечодАдамаиЕве.

3ТадаАдамиЕвастадошенаноге;иАдамречеЕви: „Опашисе,паћусеијаопасати“Ионасеопаса,као штојојјеАдамрекао.

4ТадаАдамиЕваузешекамењеипоставишегау обликуолтара;иузешелишћесадрвећаизванврта, којимобрисашесаповршинестенекрвкојусупролили.

5Алионоштојепалонапесак,узелисузаједноса прашиномсакојомјебилопомешаноипринелина

6ТадасуАдамиЕвасталиподолтариплакали,

7„Аликадасмодошлиуовустрануземљу,чиста хвалавишенијебиланаша,ниправеднамолитва,ни разумнасрца,нислаткемисли,ниправеднисавети,ни дугорасуђивање,ниправаосећања,нитинасје напустиланашасветлаприродаВећсенашетело променилоодсличностиукојојјебилоупочетку,када смостворени.

8„Алисадапогледајнашукрвкојасеприносинаовом камењуипримијеизнашихруку,каохвалукојусмо Типевалиупочетку,кадасмобилиуврту.“

9ИАдампочедаупућујејошвишемолбиБогу ПОГЛАВЉЕ24

1ТадамилостивиБог,добриичовекољубиви,погледа наАдамаиЕвуинањиховукрв,којусумупринели каожртву;безЊеговогнаређењазатоАлиОнсе зачудиозбогњих;иприхватиојењиховежртве 2ИБогпослаизсвогприсуствајакуватрукојапрогута њиховужртву

3Осетиојеслаткимирисњиховежртвеипоказаоим

4ТададођеРечБожјаАдамуиречему:„ОАдаме,као

7„Сада,дакле,окреписвојесрце,икадтеснађетуга, принесимижртву,ибићутимилостив.“

ПОГЛАВЉЕ25

1АлиБогјезнаодаАдамиманаумудаћечестосебе убитиипринетимужртвусвојекрви 2Затомурече:„ОАдаме,немојпоноводасеубијеш каоштосиучинио,бацајућисесатепланине“

3АлиАдамречеБогу:„Бешеминаумудаодмахсеби учинимкрај,јерсампреступиоТвојезаповести,ијер самизашаоизпрелепогврта;избогјаркесветлости којесимелишио;избогхвалакојесунепрестано излазилеизмојихуста,избогсветлостикојамеје обасјавала“

4„Ипак,подобротисвојој,Боже,неуништимесасвим, негобудимилостивансвакипуткадаумремиоживи ме“

5„ИтимећесеоткритидасиТимилостивБог,којине желиданекопропадне;којиневолиданекопадне;и којиникоганеосуђујешокрутно,лошеипотпуним уништењем.“

6ТадајеАдамостаоћутати

7ИРечБожјадођекњему,иблагословига,иутешига, исклопизаветсњимдаћегаспаситинакрајудана којисумуодређени

8Овоје,дакле,билапрважртвакојујеАдампринео Богу;итакојепостаоњеговобичајдачини.

ПОГЛАВЉЕ26

1ТадаАдамузеЕву,ипочешесевраћатиуПећину благагдесуживелиАликадасујојсеприближилии угледалијеиздаљине,тешкатугајеобузелаАдамаи Евукадасујепогледали

2ТадаАдамречеЕви:„Кадсмобилинагори,утешила насјеРечБожјакојајеговориласнама;исветлосткоја једолазиласаистокаобасјалајенас 3„АлисадајеРечБожјаскривенаоднас;исветлост којајесијаланаднаматоликосепромениладаје нестала,инеканасобузметамаитуга 4„Иприморанисмодауђемоуовупећинукојајекао затвор,гденастамапокрива,такодасмоодвојени једниоддругих;итименеможешвидети,нитија тебе“

5КадјеАдамрекаооверечи,заплакалисуираширили рукепредБогом;јерсубилипунитуге 6ИмољахуБогадаимдоведесунцедаихобасја,дасе таманевратинањихидасеневратеподовајкамени покривачИжелећерадиједаумрунегодавидетаму 7ТадајеБогпогледаонаАдамаиЕвуинањихову великутугу,инасвештосуучиниливатренимсрцем, збогсвеневољеукојојсубили,уместосвогранијег благостања,избогсвебедекојаихјеснашлаутуђој земљи

8ЗатосеБогнијеразгневионањих,нитијебио нестрпљивпремањима,негојебиодуготрпељиви сносанпремањима,каопремадецикојујестворио 9ТададођеРечБожјаАдамуиречему:„Адаме,штосе тичесунца,акобихгаузеоидонеоти,дани,сати, годинеимесецибисвепропало,изаветкојисам

10„Алибитадабиоокренутиостављенудугој пошасти,инебитибилоспасењазаувек.

11„Да,негобудистрпљивисмирујдушусвојудок

12„Тадаћудоћииспастите,Адаме,јернежелимда будешуневољи“

13„Икадапогледамнасвадобраукојимасиживеои заштосиизњихизашао,тадабихтирадопоказао милост“

14„Алијанемогупроменитизаветкојијеизашаоиз мојихуста;иначебихтевратиоубашту

15„Кадасе,међутим,заветиспуни,тадаћутебии твомпотомствупоказатимилостиодвеститеуземљу радости,гденеманитугенипатње;већтрајнарадости весеље,исветлосткојаникаданепрестаје,ихвалекоје никаданепрестају;ипрелепабаштакојаникаданеће проћи“

16ИБогпоноворечеАдаму:„Будистрпљивиуђиу пећину,јерћетама,којесисеплашио,трајатисамо дванаестсати;акадасезаврши,појавићесесветлост“ 17КадаАдамчуоверечиодБога,ониЕвапоклонише сепредЊим,исрцаимсеутешеВратишесеупећину посвомобичају,докимсузетекошеизочију,тугаи јаукизбијахуизсрца,ижелешедаимдушанапусти тело

18ИАдамиЕвастајахумолећисе,докихнеобузе таманоћна,иАдамсесакриодЕве,аонаодњега.

19Иосталисустајаћиумолитви

ПОГЛАВЉЕ27

1КадајеСатана,мрзитељсвегадобра,видеокакосу наставилидасемоле,икакојеБогразговараосањима итешиоих,икакојеприхватиоњиховужртву-Сатана сепојавио

2Почеојесапреображавањемсвојихвојски;у његовимрукамајебилабљештававатра,ионесубиле увеликојсветлости

3Затимјепоставиосвојпрестоблизуулазаупећину, јернијемогаодауђеуњузбогњиховихмолитаваИ обасјаојепећину,сведоксепећинанијеобасјаланад АдамомиЕвом;доксуњеговевојскепочеледапевају хвалоспеве

4ИСатанајетоучинио,дабиАдам,кадабивидео светлост,помислиоусебидајетонебескасветлости дасуСатаниневојскеанђели;идаихјеБогпослаода пазенапећинуидамудајусветлостутами. 5ТакодакадаАдамизађеизпећинеиугледаих,и кадасеАдамиЕвапоклонеСатани,онтимесавлада

9ТадаАдамустадеипомолисеБогуватренимсрцем, ирече:--

10„Господе,ималинасветудругогбогаосимТебе, којисиствориоанђелеииспуниоихсветлошћу,и послаоихданасчувају,кобипошаосњима?“

11„Али,ево,видимоовевојскекојестојенаулазуу пећину;онесуувеликојсветлости;певајугласнехвале АкосуоднекогдругогбогаосимТебе,рецими;аако ихТишаљеш,обавестимеоразлогузбогкојегсиих послао“

12ЧимјеАдамоворекао,упећинимусепојавио анђеоБожјиирекаому:„ОАдаме,небојсеОвоје Сатанаињеговевојске;онжелидатепреварикаошто тејепревариоиупочеткуПрвипутјебиоскривену змији;алиовогпутаједошаоктебиуликуанђела светлости;дабите,кадамусепоклониш,заробиоу самомприсуствуБожјем“

13ТадаанђеоодеодАдама,ухватиСатанунаулазуу пећину,свучегаизобманакојијенасебенаденуои донесегауњеговомодвратномобликуАдамуиЕви; којисеуплашеодњегакадагавидеше 14ИанђеоречеАдаму:„Овајодвратниобликјењегов откакогајеБогучиниодападнеснебаНијемогаода тисеприближиуњему;затосепретвориоуанђела светлости.“

15ТадаанђеоодагнаСатануињеговевојскеодАдама иЕвеиречеим:„Небојтесе;Богкојивасјестворио, оснажићевас.“

16Ианђеоодеодњих

17АлиАдамиЕваостадошедастојеупећини;не нађошеникаквуутеху;бехуподељениусвојим мислима

18Акадјесванулојутро,помолишесе,азатим изађошедатражебашту,јерсуимсрцабилаусмерена кањој,инемогошепронаћиутехуштосујенапустили ПОГЛАВЉЕ28

1Аликадаихјелукависатанавидеодаидуубашту, сабраојесвојувојскуипојавиосенаоблаку, намеравајућидаихпревари

2АликадасугаАдамиЕватаковиделиувизији, помислилисудасутоанђелиБожјикојисудошлида ихутешештосунапустиливртилидаихпонововрате уњега

3ИАдамраширирукесвојекБогу,молећиГадаму покажештасуоне

4ТадаСатана,мрзитељсвегадобра,речеАдаму:„О Адаме,јасаманђеовеликогБога;ипогледајвојске којемеокружују

5„Богпосламенеињихдатеузмуидоведудо границевртапремасеверу;дообалечистогмора,ида окупамотебеиЕвууњему,идавасуздигнемоувашу пређашњурадост,дасепонововратитеуврт“

6ОверечисуседубокодирнулеусрцеАдамаиЕве

7Ипак,БогјеускратиосвојуречодАдамаинијему одмахдаодаразуме,већјечекаодавидињеговуснагу; далићебитисавладанкаоштојеЕвабилауврту,или ћепобедити

8ТадаСатанапозваАдамаиЕвуирече:„Ево,идемо каморуводе“,ионипочешедаиду

9ААдамиЕвасуихпратилинанекојмалој удаљености.

10Аликадасудошлидопланинесеверноодврта, веомависокепланине,безикаквихстепеницадоврха, ђавосеприближиоАдамуиЕвиинатераоихдасе

ПОГЛАВЉЕ29

1АликадајемилостивиБогвидеодаСатанажелида убијеАдамасвојиммногобројнимлукавствима,и видеодајеАдамкротакибезлукавства,Богје проговориоСатанигласнимгласомипроклеога.

2Тадаонињеговевојскепобегоше,аАдамиЕва остадошедастојенаврхупланине,одаклесуиспод себевиделиширокисвет,високоизнадкојегсубили. Алинисувиделиникогаодвојскекојајеодмахбила поредњих

3Плакалису,иАдамиЕва,предБогомимолилиГаза опроштај

4ТададођеРечодБогаАдамуиречему:„Знаји разумејувезисаовимСатаном,даонпокушавада преваритебеитвојепотомствопослетебе“

5ИАдамплакапредГосподомБогом,имољашеи преклињашеГадамуданештоизврта,каознакдасе утеши

6ИБогпогледанаАдамовумисаоипослаанђела МихаилачакдоморакоједопиредоИндије,даодатле узмезлатнештаповеидонесеихАдаму

7ТојеучиниоБогусвојојмудрости,дабиовезлатне палице,будућисаАдамомупећини,засијале светлошћууноћиокоњегаиокончалењеговстраход таме

8ТадаанђеоМихаилосиђепоБожјојзаповести,узе златнештапове,каоштомујеБогзаповедио,идонесе ихБогу

ПОГЛАВЉЕ30

1Послеовихствари,БогзаповедианђелуГаврилуда сиђеувртикажехерувимимакојигачувају:„Ево,Бог мијезаповедиодауђемувртидаодатлеузмем мириснитамјанидамгаАдаму.“

2ТадаанђеоГаврилосиђепоБожјојзаповестиуврти речехерувимимакакомујеБогзаповедио.

3Херувимтадарече:„Добро“АГаврилоуђеиузе тамјан

4ТадаБогзаповедисвоманђелуРафаилудасиђеуврт идакажехерувимимаосмирни,даједаАдаму.

5ИанђеоРафаилосиђеијавихерувимцукакомује

6ЗлатнепалицесубилеизИндијскогмора,гдеима

7ИанђелидонесошеоветриствариБогу,кодДрвета

8ТадаБогречеанђелима:„Умочитеихуизворводе, затимихузмитеипокропитењиховомводомАдамаи Еву,дасемалоутешеусвојојтузи,паихдајтеАдамуи Еви.“

9ИанђелиучинишекакоимБогзаповеди,идадоше светествариАдамуиЕвинаврхупланиненакојуих Сатанапостави,кадајепокушаодаихуништи 10АкадаАдамвидезлатнештапове,тамјанисмирну, обрадовасеизаплакајерпомислидајезлатознак царстваизкогједошао,дајетамјанзнакјарке светлостикојамујеодузета,асмирназнактугеукојој сеналазио

ПОГЛАВЉЕ31

1ПослеовихствариБогречеАдаму:„Замолиосимеза нештоизвртадабисетимеутешио,идаосамтиова тризнакакаоутеху,дасеуздашуменеиумојзаветс тобом.“

2„Јерћудоћииспасићуте;ицаревићемидонетикад будемутелузлато,тамјанисмирну;златокаознакмог царства;тамјанкаознакмогбожанства;исмирнукао знакмогстрадањаимојесмрти

3„Али,Адаме,ставиовопоредсебеупећину;златода теобасјаваноћу;тамјандаосетишњеговслаткимирис; исмирнудатеутешиутвојојтузи“

4КадјеАдамчуооверечиодБога,поклониосепред Њим.ОниЕвасуМусепоклонилиизахвалилиМу, јерјемилосрднопоступиопремањима

5ТадаБогзаповедитројицианђела,Михаилу,Гаврилу иРафаилу,дасвакидонесеоноштојеондонеоидато даАдамуИонитоучинише,једанпоједан

6ИБогзаповедиСуријелуиСалатијелудаподигну АдамаиЕвуисведуихсаврхависокепланинеи одведуихуПећинублага

7Тамосуположилизлатонајужнустранупећине, тамјаннаисточнустрану,асмирнуназападнустрану, јерјеотворпећинебионасевернојстрани

8АнђелисутадаутешилиАдамаиЕвуиотишли

9Златојетежилоседамдесетштапића;тамјандванаест фунти;асмирнатрифунте

10АдамјеостаоуКућиблага;затојеназвана „скривена“.Алидругитумачикажудајеназвана „Пећинаблага“,збогтелаправедникакојасусе налазилауњој

11ОветристваридадеБогАдаму,трећегдананакон штојеизашаоизврта,каознактриданаколикоће Господостатиусрцуземље.

12Иоветриствари,доксунастављаледабудуса Адамомупећини,давалесумусветлостноћу;адању сумупружалемалоолакшањаодњеговетуге ПОГЛАВЉЕ32

1ИАдамиЕваостадошеуПећиниблагадоседмог дана;нитиједошеплодовеземље,нитипидошеводе 2Акадјеосванулоосмогдана,АдамречеЕви:„ОЕво, молилисмоБогаданамданештоизврта,иОнје послаосвојеанђелекојисунамдонелионоштосмо желели.

3„Асадаустаните,хајдедаидемодомораводекоје смопрвипутвидели,ихајдедастанемоуњега,молећи

5„Хајде,сиђинаовоместоинеизлазиодатледоксе

сеБогуватренимсрцемиблагимгласомданам опрости“

6„Иотићићунадругоместо,исићићууњега,и чинићукаоти“

7ТадаЕвасиђеуводу,каоштојојјеАдамзаповедио. Адамтакођесиђеуводу;ионистајахумолећисе;и мољахуГосподадаимопростињиховпреступидаих вратиуњиховопређашњестање.

8Итакостајахумолећиседокрајатридесетпетдана

1АлиСатана,мрзитељсвакогдобра,тражиоихјеу пећини,алиихнијенашао,иакоихјемарљивотражио.

2Алиихјенашаокакостојеуводиимолесе,и помислиојеусеби:„АдамиЕвастојеутојводиимоле Богадаимопростипреступ,даихвратиуњихово пређашњестањеидаихузмеизмојеруке“

3„Алијаћуихпреварититакодаћеизаћиизводеи нећеиспунитисвојзавет.“

4ТадамрзитељсвегадобранеодеАдаму,негоЕви,и узеобличјеБожјеганђела,хвалећиирадујућисе,и речејој:

5„Миртеби!Радујсеирадујсе!Богјеблагонаклон прематебиипослаомејеАдамуДонеосамму радоснувестоспасењуиотомедаћебитииспуњен јаркомсветлошћукаоштојебиоупочетку“

6„ИАдам,урадостизбогсвогобнављања,посламек теби,дадођешкмени,датекрунишемсветлошћукао њега“

7„Иречеми:'КажиЕви;аконепођестобом,рецијојо знакукадасмобилинаврхупланине;какојеБог послаосвојеанђелекојинаспонесошеидоведошенас уПећинублага;иположишезлатонајужнустрану; тамјаннаисточнустрану;исмирнуназападнустрану.' Сададођикњему“

8КадЕвачуовењеговеречи,веомасеобрадоваИ мислећидајеСатанинизгледстварност,изађеизмора. 9Онјеишаоиспредњега,аонагајепратиладокнису стиглидоАдама.ТадасеСатанасакриоодњеионага вишенијевидела

10ОнајетададошлаисталапредАдама,којијестајао поредводеирадоваосеБожјемопроштају 11Икадгајепозвала,онсеокрену,нађејетамои

14АлиАдамсерастужиидадејојдознањадајето Сатана.Ондајујеузеиобојицасевратишеупећину.

15Тоимседогодилодругипуткадасусишлидоводе, седамдананаконштосуизашлиизбаште.

16Постилисууводитридесетпетдана;укупно четрдесетдваданаоткакосунапустилибашту ПОГЛАВЉЕ34

1Иујутручетрдесеттрећегдана,изађошеизпећине, тужнииплачућиТелаимбехумршава,ибеху исушениодгладиижеђи,одпостаимолитве,иод тешкетугезбогсвогпреступа.

2Акадсуизашлиизпећине,попелисусенагору западноодврта

3ТамосустајалиимолилисеипреклињалиБогадаим подариопроштајгрехова

4Инаконњиховихмолитава,Адамјепочеодамоли Богаговорећи:„ОГосподемој,БожемојиТворчемој, тисинаредиодасечетириелементасакупе,ионису сакупљенипоТвојојнаредби“

5„Тадасирашириорукусвојуиствориомеодједног елемента,одпрахаземаљског;идовеосимеубаштуу трећисат,упетак,иобавестиосимеотомеупећини 6„Тада,упочетку,нисамзнаонизаноћнизадан,јер самимаосветлуприроду;нитимисветлостукојојсам живеоикаданиједозволиладазнамштајеноћилидан

7„Онда,опет,Господе,утомтрећемчасуукомесиме створио,довеосимисвезвери,илавове,инојеве,и птиценебеске,исвештосемичепоземљи,којеси створиоупрвомчасупредамномупетак.“

8„ИвољаТвојабешедаихсве,једногпоједног, назовемприкладнимименомАлиТисимиодСебе даоразумизнање,ичистосрцеиправумисао,даих назовемпоТвојојжељиувезисањиховим именовањем“

9„Боже,учиниосиихпослушниммениизаповедиоси дасениједанодњихнеодвојиодмојевласти,потвојој заповестииодвластикојусимидаонадњимаАли садасусвиотуђениодмене.

10„Тадајебилоутрећемсатупетка,укојемсиме створиоизаповедиомиувезисадрветом,комесе нисамсмеониприближитинитијестисњега;јерсими рекаоуврту:'Кадсњегаједеш,смртићешумрети'“

11„Адасимеказниосмрћу,каоштосирекао,умро бихистогчаса.“

12„Штавише,кадасимизаповедиоувезисадрветом, нисамсмеонидамусеприближимнидагаједем,Ева нијебиласамном;Тијејошнисистворио,нитисије јошузеоизмогкрила;нитијејошчулаовунаредбуод Тебе“

13„Тада,накрајутрећегсататогпетка,Господе, учиниосидамеобузмесанидремање,ијазаспахи бихобузетсном“

14„Тадасиизвадиореброизмогбокаиствориогапо мојојслицииликуТадасамсепробудио;икадасамје видеоизнаокоје,рекаосам:'Овојекостодмојих костијуителоодмогтела;одсадаћесезватижена'“

15„БилајетодобравољаТвоја,Боже,дасиме упокојиоиуспаничио,иодмахсиизвеоЕвуизмог ребра,докнијеизашла,такоданисамвидеокакоје

створена;нитисаммогаодавидим,Господемој, коликосустрашнаивеликаТвојадобротаислава.

16„Ипосвојојдобројвољи,Господе,створиосинас обојесателимасветлеприроде,иучиниосинасдвоје

хваломСветогаДуха;данебудемонигладнинижедни, нитизнамоштајетуга,нитималодушностсрца;ни патња,нипост,ниумор.“

17„Алисада,Боже,поштосмопреступилизаповест ТвојуипрекршилизаконТвој,одвеосинасуземљу странуиучиниосиданасснађупатња,слабост,глади жеђ

18„Сада,дакле,Боже,молимоТе,дајнамнештоза јелоизбаште,даутолимогладсвоју;инешточиме ћемоутолитижеђсвоју

19„Јер,гле,многодана,Боже,нисмоништаокусили нитипили,ителонамјеисцрпљено,иснаганамје несталаизочијуодслабостииплача

20„Тада,Боже,несмемодаберемоплодовесадрвећа, изстрахапредТобомЈеркадасмоупочетку преступили,Тисинаспоштедеоинисинаспогубио“

21„Алисада,помислисмоусрцимасвојим,акоједемо плодоведрвећа,безБожјеговлашћења,Онћенасовог путауништитиизбрисатисалицаземље“

22„АакопијемоовуводубезБожјенаредбе,Онћенас одмахистребитииискоренити“

23„Сада,дакле,Боже,поштосамдошаоовамосаЕвом, молимоТеданамдашодплодоваизбаште,дасе наситимоњима“

24„Јержелимоплодовекојисуназемљиисвеостало штонамнањојнедостаје.“

ПОГЛАВЉЕ35

1ТадаБогпоновопогледанаАдамаињеговплачи јаукање,иРечБожјадођекњемуиречему:-2„ОАдаме,кадасибиоуМојојбашти,нисизнаониза јелонизапиће;низаслабостнизапатњу;низа мршавосттела,низапромену;нитијесаннапустио твојеочи.Алиоткакосипреступиоидошаоуову странуземљу,сваоваискушењасутеснашла“

ПОГЛАВЉЕ36

1ТадаБогзаповедихерувимцу,којијечуваоврата вртасаогњениммачемуруци,даузмеплодсасмокве идаједаАдаму

2ХерувимпослушазаповестГосподаБога,иодеу баштуидонеседвесмоквенадвегранчице,свака смоквависинасвомлисту;билесусадвадрветамеђу којимасусеАдамиЕвасакриликадајеБоготишаода шетапобашти,иРечБожјадођеАдамуиЕвиирече

3ААдамодговори:„Боже,евомеКадсамчуотвој

4ТадахерувимузедвесмоквеидонесеихАдамуи

6ТадасеАдамприближииузеједнусмокву,аЕва такођедођеиузмедругу.

7Идоксуихузималиуруке,погледалисуихизнали судасусадрвећамеђукојимсусесакрили.

ПОГЛАВЉЕ37

1ТадаАдамречеЕви:„Зарневидишовесмоквеи њиховолишће,којимасмосепрекриваликадасмо билилишенисвојесветлеприроде?Алисаданезнамо каквабедаипатњамогуданасснађуакоихпоједемо“

2„Сада,дакле,Ево,уздржимосеинеједимоодњих, тиија;изамолимоБогаданамдаплодсаДрвета живота“

3ТакосусеАдамиЕвауздржалиинисујелиодтих смокава.

4АлиАдампочедасемолиБогуидагапреклињеда мудаплодсаДрветаживота,говорећиовако:„ОБоже, кадасмопреступилиТвојузаповестушестисату петак,билисмолишенисветлеприродекојусмоимали, инисмоосталиувртунаконнашегпреступавишеод трисата.“

5„АлиувечесинасизвеоизњеБоже,преступилисмо противТебеједансат,исваоваискушењаитугесунас снашледоданас.

6„Итиданизаједносаовимчетрдесеттрећимданом, неискупитеонајједансатукомесмопреступили!“

7„Боже,погледајнанассажаљивимокоминеврати нампонашемпреступузаповестиТвоје,предТобом

8„О,Боже,дајнамодплодаДрветаживота,дабисмо гајелииживели,идасенебисмоокренулидавидимо патњеидругеневољенаовојземљи;јерсиТиБог“

9„КадпреступисмозаповестТвоју,извеосинасиз вртаипослаосихерувимадачуваДрвоживота,дане бисмојелисњегаиосталиживи,иданебисмознали заслабостнаконштосмопреступили“

10„Алисада,Господе,ево,издржасмосвеоведанеи поднесмопатњеУчинидаовачетрдесетитридана будуеквивалентједногсатаукомесмопреступили“

ПОГЛАВЉЕ38

1ПослеовихстваридођеРечБожијаАдамуиречему:-

2„ОАдаме,штосетичеплодаДрветаживота,закоји тражиш,нећутигадатисада,негокадасенаврши5500 годинаТадаћутидатиплодДрветаживота,ијешћеш иживећешдовека,тииЕваитвојеправедно потомство“

3„Алиовихчетрдесеттридананемогунадокнадити часукомесипреступиомојузаповест

4„Адаме,даосамтидаједешсасмоквеукојојсисе сакриоИдииједисње,тииЕва“

5„Нећуодбититвојумолбу,нитићуразочаратитвоју наду;зато,истрајуиспуњењузаветакојисамсклопио стобом“

6ИБогјеповукаосвојуречодАдама.

ПОГЛАВЉЕ39

1ТадасеАдамвратиЕвииречејој:„Устанииузми себиједнусмокву,ајаћуузетидругу;пахајдемоу нашупећину.“

2ТадаАдамиЕваузешепосмоквуиодошепрема пећини;времејебилоокозаласкасунца;ињихове мислисуихнавеледапожеледаједуплод.

3АлиАдамречеЕви:„Бојимсејестиодовесмокве Незнамштаћемисеодњедогодити“

4ТадаАдамзаплакаистадемолитисепредБогом говорећи:„Утолимојуглад,аданеморамдаједемову смокву;јеркадјепоједем,штаћемикористити?Ишта ћужелетиитражитиодТебе,Боже,кадјенестане?“

5Аонопетрече:„Бојимседаједемодтога,јерне знамштаћемеснаћиодтога.“

ПОГЛАВЉЕ40

1ТададођеРечБожјаАдамуиречему:„О,Адаме, заштонисиимаоовајстрах,нитиовајпост,нитиову бригу?Изаштонисиимаоовајстрахпренегоштоси преступио?

2„Аликадасидошаодаживишуовојчуднојземљи, твојеживотињскотелонијемоглобитиназемљибез земаљскехране,којабигаојачалаиобнављалањегове моћи“

3ИБогјеповукаосвојуречодАдама.

ПОГЛАВЉЕ41

1ТадаАдамузесмоквуиставијеназлатнештаповеИ Еваузесвојусмоквуиставијенатамјан

2Атежинасвакесмоквебилајекаолубеница;јерје плодизбаштебиомноговећиодплодоваовеземље 3АлиАдамиЕвасуосталидастојеипостецелуту ноћ,докнијесванулојутро.

4Кадајесунцеизашло,онисусемолили,иАдамрече Еви,наконштосузавршилисамолитвом:--

5„ОЕво,хајдедаидемонаграницувртакојагледака југу;наместоодаклетечерекаиделисеначетири крајаТамоћемосемолитиБогуитражитиодњегада намдапијемоВодеживота.“

6„ЈернасБогнијехраниоДрветомживотаданебисмо живелиЗатоћемогамолитиданамдаВодуживотаи дањомеутолиможеђ,неговодомизовеземље.“

7КадајеЕвачулаоверечиодАдама,сложиласе;и обојицасуусталиидошлидојужнеграницеврта,на ивицурекеводенамалојудаљеностиодврта

8ИонистајахуимолихасепредГосподом,и замолишеГадаиховајпутпогледа,даимопростиида

9Наконовемолитвеобоје,Адамјепочеодасемоли

10„Господе,кадасамбиоувртуивидеоводукојаје

11„Такодами,дабихживео,нијебилапотребнахрана

12„Алисада,Боже,јасаммртав;теломојејежеђно Дајмиводеживотадајепијемиживим.“

13„МилосрђемТвојим,Боже,спасимеодових пошастииискушењаидоведимеудругуземљу, другачијуодове,акоминедопустишдаживиму Твојојбашти“

ПОГЛАВЉЕ42

1ТадајеРечБожјадошлаАдамуирекламу:--

2„ОАдаме,штосетичеоногаштокажеш:'Одведиме уземљугдеимаодмора',тонијенекадругаземља осимове,већјетоцарствонебескогдејединоима одмора“

3„Алитинеможешуњегаућисада;већтекнаконшто твојсудпрођеибудеиспуњен.“

4„Тадаћутеузвестиуцарствонебеско,тебеитвоје праведнопотомство;идаћутебиињимапокојкоји тражитесада.

5„Аакокажеш:’Дајмиводеживотадапијемиживим’ –тонеможебитиданас,негооногданакадаћусићиу пакаоиразбитивратамесинганаисатртигвоздена царства

6„Тадаћумилосрдноспасититвојудушуидуше праведника,даимдампочинакумомврту.Итоће битикададођекрајсвета“

7„И,опет,штосетичеВодеживотакојутражиш,неће тиседатиданас;негооногданакадаћупролитикрв својунатвојуглавууземљиГолготи“

8„Јерћекрвмојабитиводаживотатебиутовреме,и несамотеби,негосвимапотомциматвојимкојибуду веровалиумене;даимбудезапокојдовека“

9ГосподпоноворечеАдаму:„ОАдаме,кадасибиоу врту,оваискушењатенисуснашла

10„Алипоштосипреступиомојузаповест,снашлесу тесвеовепатње

11.„Сада,такође,твојетелозахтевахрануипиће;пиј, дакле,одоневодекојатечепоредтебеполицуземље“

12ТадајеБогповукаосвојуРечодАдама

13ИАдамиЕвапоклонишесеГосподу,ивратишесе одрекеводеупећинуБилојеподне;икадасе приближишепећини,видешевеликуватрупоредње

ПОГЛАВЉЕ43

1ТадасеАдамиЕвауплашихизастадоше.ААдам речеЕви:„Штајетоватрапореднашепећине?Ми ништанерадимоуњојдабисмоизазвалиовуватру.“

2„Немамонихлебадапечемоуњему,ничорбеда кувамоуњемуШтосетичеовеватре,незнамоништа слично,нитизнамокакодајеназовемо“

3„АлиоткакојеБогпослаохерувимасаогњеним мачемкојијебљеснуоисветлуцаоуњеговојруци,од страхаодкогасмопадалиибиликаолешеви,зар нисмовиделиништаслично?“

4„Алисада,Ево,гле,овојеиставатракојајебилау херувимовојруци,којујеБогпослаодачувапећинуу којојмиживимо

5„ОЕво,тојезатоштосеБогљутинанасиотераће насодатле.“

6„ОЕво,опетсмопреступилиЊеговузаповестутој пећини,такодајепослаоовуватрудагориокоњеида насспречидауђемоуњу 7„Акојетозаистатако,оЕво,гдећеможивети?И кудаћемопобећиодлицаГосподњег?Јер,штосетиче врта,Оннамнећедозволитидауњемуостанемо,и лишионасјењеговихдобара;негонасјесместиоуову пећину,укојојсмоподносилитаму,искушењаи тешкоће,докконачнонисмонашлиутехууњој“

8„Алисадакаданасјеизвеоудругуземљу,кознашта ћесеуњојдогодити?Икознадатаматеземљенеће битимноговећаодтамеовеземље?“

9„Кознаштаћеседеситиутојземљидањуилиноћу? Икознадалићебитидалекоилиблизу,оЕво?Гдегод Богубудеугодноданаспостави,мождаједалекоод врта,оЕво!ИлигдећенамБогзабранитидаГа видимо,затоштосмопрекршилиЊеговузаповести затоштосмоМусесталномолили?“

10„ОЕво,аконасБогодведеунекудругустрану земљуосимове,укојојналазимоутеху,томорабити дабинамдушепогубиоиименашеизбрисаосалица земље.“

11„ОЕво,акосмодаљеотуђениодвртаиодБога,где ћемоГапоновонаћиизамолитиГаданамдазлато, тамјан,смирнуималоплодасасмокве?“

12„Гдећемоганаћиданасподругипутутеши?Где ћемоганаћидасесетинасзбогзаветакојијесклопио занас?“

13ТадаАдамвишеништанеречеИнаставишеда гледају,ониЕва,премапећинииуватрукојаје букталаокоње.

14АлитаватрајебилаодСатанеЈерјеонсакупио дрвећеисувутраву,иносиоихјеидоносиоупећину, изапалиоих,дабипрогутаопећинуионоштојеуњој.

15ДабиАдамиЕваосталиутузи,идабионпресекао њиховоповерењеуБогаинатераоихдагасепорекну 16АлимилошћуБожјомнијемогаодаспалипећину, јерјеБогпослаосвоганђелаокопећинедајечуваод таквогватре,доксенеугаси

17Иоваватрајетрајалаодподневадосвитања.Тоје биочетрдесетпетидан ПОГЛАВЉЕ44

1АлиАдамиЕвасустајалиигледалиуватру,инису моглидасеприближепећинизбогстрахаодватре.

2ИСатанаједоносиодрвећеибацаогауватру,доксе пламенњеннијеподигаовисокоипокриоцелупећину, мислећи,каоштојемислиоусвомуму,даспали

3Ипак,нијемогаопроклетиСатану,нитигаповредити

4Затогајеанђеотрпео,нерекавшиниједнуружнуреч,

5„Данијебиломојемилости,истребиобихтебеи

6ТадајеСатанапобегаоодГосподаАливатраје горелаокопећинекаоватрацелогдана;тојебио четрдесетшестиданкојисуАдамиЕвапровели откакосуизашлиизврта.

7ИкадаАдамиЕвавидешедасеврућинаватре донеклеохладила,почешедаходајупремапећинида уђууњукаоштосуималиобичај;алинемогошезбог врућиневатре.

8Тадасуобојезаплакализбогватрекојаихје раздвајалаодпећинеикојасеприближавалањима, горећиИуплашилисусе

9ТадаАдамречеЕви:„Погледајовуватручијидео имамоусеби:којанамјеранијепопуштала,алито вишенечини,садакадасмопрешлиграницустварања ипроменилисвојестање,инашаприродасеизменила Аливатрасенијепроменилапосвојојприроди,нитисе променилаодсвогстварањаЗатосадаимамоћнад нама;икадајојсеприближимо,онапржинашетело“

ПОГЛАВЉЕ45

1ТадаАдамустадеипомолисеБогуговорећи:„Види, оваватранасјераздвојилаодпећинеукојојсинам заповедиодаживимо;алисада,гле,неможемоуњу ући.“

2ТадаБогчуАдамаипосламусвојуреч,којарече:--

3„ОАдаме,погледајовуватру!Коликосеразликују пламенитоплотањениодвртауживањаидобрих ствариуњему!“

4„Кадсибиоподмојомвлашћу,свастворењасутисе покоравала;аликадсипреступиомојузаповест,свасе онауздижунадтобом“

5Богмупоноворече:„Види,Адаме,какотејеСатана узвисио!ЛишиотејеБожанстваиузвишеногстања попутМене,инијеодржаосвојуречтеби;негоје,на крајукрајева,постаотвојнепријатељОнјетајкојије направиоовуватруукојојјенамераваодаспалитебеи Еву“

6„Зашто,Адаме,нијеодржаосвојдоговорстобом,ни једногдана;неготејелишиославекојајебиланатеби –кадасисепокориоњеговојзаповести?“

7„Зармислиш,Адаме,датејеволеокадајестобом склопиоовајспоразум?Илидатејеволеоижелеода теуздигненависину?“

8„Алине,Адаме,нијесветоучиниоизљубавипрема теби;негојежелеодатеизведеизсветлостиутаму,и изузвишеногстањаупонижење;изславеупонижење; израдостиутугу;иизодмораупостинесвестицу.“

9БогречеиАдаму:„ВидиовуватрукојујеСатана запалиоокотвојепећине;видиовочудокојете окружује;изнајдаћеобухватитиитебеитвоје потомство,кадапослушашњеговумолбу;даћете мучитиватром;идаћешсићиупакаонаконшто умреш

10„Тадаћетевидетипламенњеговогогња,којиће такогоретиоковасивашегпотомстваНећевамбити избављењаодњегаосимкададођемја;каоштосадане можетеућиусвојупећину,збогвеликогогњаокоње; недокнедођеМојаРечкојаћевамнаправитипутна

бионаправљензаАдама.

12ИБогјеповукаосвојуречодАдама

ПОГЛАВЉЕ46

1ТадаАдамиЕвапоновопочешедаулазеупећинуИ кададођошедопутаизмеђуватре,Сатанадунууватру каовихориучининаАдамуиЕвиватруодугља;тако даимсетелаопекаше;иватраихопече.

2ИизватрекојајепламтелаАдамиЕваповикаше гласноирекоше:„Господе,спасинас!Недопустинам дабудемопрогутаниимучениовомватромкојаје пламтела;нитинастражизатоштосмопреступили заповестТвоју“

3ТадајеБогпогледаонањихователа,накојимаје Сатаназапалиоватру,иБогјепослаосвоганђелакоји јеугасиоватрукојајегорелаАлиранесуосталена њиховимтелима.

4ИречеБогАдаму:„ВидиСатанинуљубавпрематеби,

гле,онтеспаљујеватромитражидатеуништиса земље“

5„Погледајме,Адаме;јасамтестворио,иколикосам тепутаизбавиоизњеговеруке?Аконе,зартенеби уништио?“

6БогпоноворечеЕви:„Штатијеобећаоуврту говорећи:'Увремекадаједетесадрвета,отворићевам сеочиипостаћетекаобогови,познајућидоброизло' Алигле,спалиојевашателаогњемидаовамједа окуситеукусватре,заукусврта;идаовамједавидите пламенватреизлоњеговоимоћкојуиманадвама 7„Виделесутвојеочидоброкојетијеодузео,изаиста тијеотвориоочи;ивидеосибаштуукојојсибиоса мном,ивидеосиизлокојетејеснашлоодСатане АлиштосетичеБожанства,неможетигадати,нити испунитисвојуреч.Не,биојеогорченнатебеина твојепотомствокојећедоћипослетебе“ 8ИБогјеповукаосвојуречодњих

ПОГЛАВЉЕ47

1ТадаАдамиЕвауђошеупећину,јошувекдрхтећи одватрекојаимјеспалилателаТадаАдамречеЕви:-2„Гле,огањјеспалионашетелонаовомсвету;али какоћебитикадабудемомртви,иСатанаћеказнити

6ИонисустајалиимолилисеБогудаимопрости грехе,азатимсузаспалиподврхомпланине.

7АлиСатана,мрзитељсвакогдобра,помислиусеби: ПоштојеБогобећаоспасењеАдамузаветомидаћега избавитиизсвихтешкоћакојесугаснашле-алимени нијеобећаозаветоминећемеизбавитиизмојих тешкоћа;штавише,поштомујеобећаодаћењегаи његовопотомствонастанитиуцарствуукојемсамја некадабио-убићуАдама

8Земљаћегасеослободити;ибићеостављенасамо мени;такодакадаумренебиимаопотомствокојеби наследилокраљевствокојећеостатимојесопствено царство;Богућутадабитипотребанивратићемеу његасамојимвојскама

ПОГЛАВЉЕ48

1ПослеовогаСатанапозвасвојевојске,којесве дођошекњему,иречему:--

2„О,Господенаш,штаћешучинити?“

3Тадаимрече:„ЗнатедајеовајАдам,когајеБог створиоодпраха,онајкојијеосвојионашецарство. Хајде,окупимосеиубијемога;илибацимокаменна његаинаЕвуизгњечимоихњиме“

4КадасуСатаниневојскечулеоверечи,дошлесудо делапланинегдесуАдамиЕваспавали

5ТадаСатанаињеговевојскеузешеогромнустену, широкуиравну,ибезмане,мислећиусеби:„Акобиу стенибиларупа,кадападненањих,рупаустениби могладаихпогоди,итакобисеспасилиинеби умрли.“

6Тадаречесвојимдомаћинима:„Узмитеовајкамени бацитегаравнонањих,дасенеоткотрљаодњихнегде другде.Акадгабаците,бежитеинеоклевајте.“

7ИониучинишекакоимјенаредиоАликадајестена паласапланиненаАдамаиЕву,Богјојзаповедида постаненекаврсташупенадњима,којаимненанесе никаквуштетуИтакојебилопоБожјојнаредби

8Аликадајестенапала,целаземљасезатресласњом

изатресласеодвеличинестене.

9Идоксетреслоитресло,АдамиЕвасусепробудили изснаинашлисеподстеномпопутшупеАлинису зналикакојетобило;јеркадасузаснулибилисупод небом,анеподшупом;икадасугавидели,уплашили сусе

10ТадаАдамречеЕви:„Заштосепланинасавила,а земљазатреслаипотреслазбогнас?Изаштосеова стенарашириланаднамакаошатор?“

11„ДалиБогнамераваданасмучиизатвориуовај затвор?Илићезатворитиземљунаднама?“

12„Онјељутнанасштосмоизашлиизпећинебез Његовенаредбе;иштосмотоучинилисвојомвољом, безконсултацијесаЊим,кадасмонапустилипећинуи дошлинаовоместо“

13ТадаЕварече:„Акосеземљазаистазатресезбог нас,иовастенанаправишаторнаднамазбогнашег преступа,тешконама,Адаме,јерћенашаказнабити дуга“

14„АлиустанитеипомолитесеБогуданамоткрије штајеово,иштајеовастенакојајераширенанаднама каошатор“

15ТадаАдамустадеипомолисеГосподудамујави овутесноту.ИАдамтакостајашемолећиседојутра. ПОГЛАВЉЕ49

1ТададођеРечБожјаирече:

2„ОАдаме,котејесаветовао,кадасиизашаоиз пећине,дадођешнаовоместо?“

3ИречеАдамБогу:„Господе,дошлисмонаовоместо збогврућиневатрекојанасјеобузелаупећини“

4ТадаречеГосподБогАдаму:„Адаме,једнуноћсе бојишврућиневатре,аликакоћетибитикадабудеш живеоупаклу?

5„Ипак,Адаме,небојсе,нитирециусрцусвомдасам рашириоовустенукаотендунадтобом,датењоме мучим.“

6„ДошлојеодСатане,којитијеобећаобожанствои величанствоОнјетајкојијебациоовустенудате убијеподњом,иЕвусатобом,итакодатеспречида живишназемљи“

7„Али,измилостипрематеби,башкадјетастена падаланатебе,заповедихјојданаправитендунад тобом;истениподтобомдасеспусти

8„Иовајзнак,Адаме,догодићемисекаддођемна земљу:Сатанаћеподићијеврејскинароддамепогуби; иположићемеустену,изапечатићенаменевелики камен,иостаћуутојстенитриданаитриноћи

9„Алитрећегданаваскрснућу,ибићеспасењетеби, Адаме,ипотомствутвоме,даверујетеуменеАли, Адаме,нећутеизвестиисподовестенедокнепрођу триданаитриноћи.“

10ИБогјеповукаосвојуречодАдама

11АлиАдамиЕваостадошеподстеномтриданаитри ноћи,каоштоимјеБогрекао.

12ИБогимјетакоучиниозатоштосунапустили својупећинуидошлинаовоистоместобезБожје наредбе.

13Али,послетриданаитриноћи,Боготвористенуи изведеихисподњеТелоимсеосуши,аочиисрцаим сезатекошеодплачаитуге.

ПОГЛАВЉЕ50

1ТадаАдамиЕваизађошеиуђошеуПећинублага,и стајашемолећисеуњојцелогтогдана,довечери 2Итоседогодилонакрајупедесетдананаконштосу напустиливрт

3АлиАдамиЕвапоновоустадошеимолишесеБогуу пећиницелетеноћи,молећиГазамилост

4Акадјесвануло,АдамречеЕви:„Хајде!Хајдемода обавимонекипосаозасвојатела“

5Такосуизашлиизпећинеидошлидосеверне

1КадјеАдамчуооверечиодБога,узеЕвуипресели јесасеверногкрајавртанајужникрај,поредреке,где сунекадапостили.

2Алидоксуишлипутем,ипренегоштосустиглина томесто,Сатана,зликовац,чуојеРечБожјугде разговарасаАдамомоњеговомпокривалу.

3Тогајеожалостилоипожуриоједоместагдесу билеовчијекоже,снамеромдаихузмеибациуморе, илидаихспаливатром,какоихАдамиЕванеби пронашли

4Аликадјехтеодаихузме,РечБожјасиђеснебаи свезагазатекожедокмусеАдамиЕванису приближилиАликакосумусеприближавали, уплашилисугасеињеговогодвратногизгледа.

5ТадајеРечБожјадошлаАдамуиЕвииреклаим: „Овојеонајкојијебиоскривенузмијиикојивасје превариоискинуосавасодећусветлостииславеу којојстебили

6„Овојеонајкојивамјеобећаовеличанствои божанство.Гдеје,дакле,лепотакојајебиланањему? Гдејењеговобожанство?Гдејењеговасветлост?Где јеславакојајепочиваланањему?“

7„Садајењеговликодвратан;постаојегнусанмеђу анђелима;иназвалисугаСатаном

8„ОАдаме,јасамхтеодатиузмемовуземаљску одећуодовчијекожеидајеуништим,идатине дозволимдабудешњомепокривен“

9„Какваје,дакле,његовалепотадасигаследила?И штасидобиласлушајућига?Видињеговазладела,па погледајнамене;намене,свогСтворитеља,инадобра делакојатичиним“

10„Види,свезаосамгадокнисидошаоивидеогаи увидеоњеговуслабост,такодауњемувишенема снаге“

11ИБоггајеослободиоизњеговихокова.

ПОГЛАВЉЕ52

1ПослеовогаАдамиЕвавишенисуреклиништа,већ суплакалипредБогомзбогсвогстварањаисвојихтела којимајебиопотребанземаљскипокривач.

2ТадаАдамречеЕви:„ОЕво,овојекожазвериња којомћемосепокритиАликадајеобучемо,гле,знак смртићенасзадесити,јерсувласнициовихкожа умрлииистрошилисеТакоћемоимиумретии проћи.“

3ТадаАдамиЕваузешекожеивратишесеуПећинус благом;икадасубилиунутра,стајашеимолишесекао штосуобичноимали

4Иразмишљалисукакобимоглинаправитиодећуод тихкожа;јернисуималивештинезато

5ТадаимБогпосласвоганђеладаимпокажекакода тоурадеАанђеоречеАдаму:„Идиидонеситрње палме“ТадаАдамизађеидонесе,каоштомујеанђео заповедио.

6Тадаанђеопочепредњимадарашчлањујекоже,као штосеправикошуљаИузетрњеизабодегаукоже, предњиховимочима.

7ТадаанђеопоновоустадеипомолисеБогудатрњеу тимкожамабудесакривено,такодабуде,каодаје сашивеноједномнити 8Итакојебило,поБожјојнаредби;посталисуодећа заАдамаиЕву,иОнихјеобукаоуњу.

9Одтадајеголотињањиховихтелабиласкривенаод очијуједнидругих

10Итоседогодилонакрајупедесетпрвогдана.

11КадасуАдамоваиЕвинателабилапокривена,они сустајалиимолилисе,итражилимилостодГосподаи опроштај,изахвалилисуМуштоимсесмиловаои покриоњиховуголотињуИнисупрестајалиса молитвомцелетеноћи.

12Кадајемамаосвануласаизласкомсунца,онисусе помолилипосвомобичају;изатимизашлиизпећине 13ААдамречеЕви:„Поштонезнамоштасеналази западноодовепећине,хајдедаједанас погледамо“Тадасуизашлиикренуликазападној граници.

ПОГЛАВЉЕ53

1Нисубилидалекоодпећине,кадајеСатанадошао премањимаисакриосеизмеђуњихипећине,уоблику

2ТадасуАдамиЕваплакалиимолилисеБогудаих избавиизњиховихшапа

3ТадаимдођеречБожјаиотералавовеодњих 4ИречеБогАдаму:„Адаме,штатражишназападној граници?Изаштосидобровољнонапустиоисточну границу,укојојјебилотвојепребивалиште?

5„Асадасевратиусвојупећинуиостаниуњој,дате Сатананепреваринитиданатебиостварисвоју намеру“

6„Јернаовојзападнојграници,оАдаме,одтебеће изаћипотомствокојећејенапунити;икојећесе оскврнитисвојимгресимаисвојимпопуштањем Сатанинимзаповестимаипратећињеговадела.“

7„Затоћунањихпуститиводепотопаисвеих потопитиАлићуизбавитипреосталеправедникемеђу њима;иодвешћуихудалекуземљу,иземљаукојој садаживишостаћепустаибезиједногстановникау њој“

8НаконштоимјеБогтакоговорио,вратилисусеу

ушлиувртИхерувимсеокренуокаодаћеих погубити,позаповестикојумујеБогдао.

4КадасуАдамиЕвадошлидоисточнеграницеврта–мислећиусрцимадахерувимнегледа–доксустајали поредкапијекаодажеледауђу,изненадасепојавио херувимсаблиставимогњениммачемуруци;икада ихјевидео,кренуоједаихубијеЈерсебојаодаћега БогуништитиакоуђуувртбезЊеговенаредбе.

5Ичинилоседахерувимскимачпламтииздаљине АликадагајеподигаонадАдамомиЕвом,пламен његовнијебљеснуо

6ЗатојехерувимпомислиодајеБогнаклоњенњимаи даихвраћауврт.Ихерувимјестајаозадивљен.

7НијемогаодасепопненанебодаутврдиБожју наредбуувезисањиховимуласкомубашту;затоје остаостојећипоредњих,неспособандасеодњих растане;јерсеплашиодаћеућиубаштубезБожје дозволе,којибигатадауништио 8КадасуАдамиЕвавиделихерувимакакоимдолази сапламениммачемодватреуруци,палисуничицеод страхаибилисукаомртви 9Утовремезатресошесенебоиземља;идруги херувимисиђошеснебакхерувимукојичувашеврт,и видешегазадивљеногићутљивог 10Тадасудругианђелисишлиблизуместагдесубили АдамиЕваБилисуподељениизмеђурадостиитуге 11Билисусрећни,јерсумислилидајеБогбио наклоњенАдамуижелеоједасевратиуврт;ижелели судамувратерадосткојујенекадауживао

12АлионисутуговализаАдамом,јерјепаокаомртав човек,ониЕва;ирекошеусвојиммислима:„Адам нијеумронаовомместу;негогајеБогпогубио,јерје дошаонаовоместоижелеодауђеубаштубез Његовогодобрења.“

ПОГЛАВЉЕ55

1ТадајеРечБожјадошлаАдамуиЕвииподиглаихиз њиховогмртвогстања,говорећиим:„Заштостедошли овамогоре?Докторе,намераватедауђетеубаштуиз којесамвасизвео?Тонеможебитиданас;већсамо кадасеиспунизаветкојисамсклопиосавама“

2ТадаАдам,кадајечуоРечБожјуилепршањеанђела којенијевидео,већјесамочуоњиховзвуксвојим ушима,ониЕвасузаплакалииреклианђелима:--

3„Одухови,којичекатеБога,погледајтенаменеина мојунемогућностдавасвидим!Јеркадасамбиоу својојпређашњојсветлојприроди,тадасамвасмогао видетиПеваосамхвалекаоштовичините;имојесрце јебилодалекоизнадвас“

4„Алисада,кадасампреступио,тасветлаприродаје несталаизмене,идошаосамуовојадностање.Исада самдошаодоовога,датенемогувидети,атимине служишкаоштосинавикаоЈерсампостао животињскомесо“

5„Асада,оанђелиБожји,молитеБогасамномдаме вратиуоноштосамранијебио;дамеизбавиизове бедеидауклонисаменесмртнуказнукојумије изрекаозатоштосамсепротивиоЊему“

6Тада,кадаанђеличушеоверечи,свитуговахузањим; ипроклињахуСатанукојијепревариоАдама,сведок

7ТадаанђелирекошеАдаму:„ПослушаосиСатануи

8„Алисада,Адаме,открићемотиштанасјеснашло крозњегапрењеговогпадаснеба

9„Окупиојесвојевојскеипревариоих,обећавајући имвеликокраљевство,божанскуприроду;идруга обећањаимједао“

10„Његовидомаћинисуверовалидајењеговареч истинита,пасумусепредалииодреклисеславе Божије.“

11„Таданасјепослаопонаређењудасеподвргнемо његовојкомандиидапослушамоњеговоузалудно обећање.Алиминисмохтели,нитисмопослушали његовсавет“

12„ПоштосебориосБогомијуначкипоступаосЊим, сакупиојесвојевојскеизаратиоснама.Иданијебило Божјесилекојајебиласнама,небисмогамогли надвладатидагазбацимоснеба“

13„Аликадјепаоизмеђунас,нанебујебилавелика радостзбогњеговогсиласкамеђунамаЈердајеостао нанебу,ништа,ниједананђеонебиостаонањему

14„АлиБоггајеусвојојмилостиотераоизнаше срединенаовумрачнуземљу;јерјепостаосаматамаи чинилацнеправде

15„Ионјенаставио,оАдаме,даратујепротивтебе, доктенијепревариоиизвеотеизврта,уовучудну земљу,гдесутеснашласваоваискушењаИсмрт,коју јеБогдонеоњему,донеојеитеби,оАдаме,јерсига послушаоипреступиосипротивБога“

16ТадасеанђелиобрадовашеихвалишеБога,и замолишеГадаовогпутанеуништиАдама,јерје покушаодауђеуврт;већдагатрпидоксеобећањене испуни;идамупомогнеуовомсветудоксене ослободиизСатанинеруке.

ПОГЛАВЉЕ56

1ТадајеРечБожјадошлаАдамуирекламу:--

2„ОАдаме,погледајнатубаштурадостиинаову земљутруда,ипогледајанђелекојисуубашти–која јепунањих,ивидисебесамогнаовојземљи,са Сатаномкогасипослушао“

3„Ипак,дасисепокориоибиопослушанмени,ида сидржаомојуреч,биобисамојиманђелимаумом врту.

4„АликадасипреступиоипослушаоСатану,постао сињеговгостмеђуњеговиманђелима,којисупуни злобе;идошаосинаовуземљукојатирађатрњеи коров.“

5„ОАдаме,замолионогакојитејепревариодатида

7„Признај,дакле,мојунаклоностпрематебиимоју милостпрематеби,створењемоје;датинисамвратио затвојпреступпремамени,негосамтиусвом сажаљењупрематебиобећаодаћунакрајувеликих петиподанадоћииспаситите.“

8ТадаБогпоноворечеАдамуиЕви:„Устаните, сиђитеодавде,даваснеуништихерувимсаогњеним мачемуруци.“

9АлиАдамовосрцесеутешилоБожјимречима упућенимњему,ионсепоклониопредЊим

10ИБогзаповедисвојиманђелимадаиспратеАдамаи Евудопећинесарадошћу,уместосастрахомкојиихје обузео.

11ТадаанђелиузешеАдамаиЕвуиспустишеихса планинепоредврта,узпесмеипсалме,докихне доведошедопећине.Тамоанђелипочешедаихтешеи јачају,азатимодошеодњихканебу,касвомТворцу, којиихјепослао

12Али,наконштосуанђелиотишлиодАдамаиЕве, дођеСатана,састидомналицу,истаденаулазуу пећинуукојојсубилиАдамиЕваОндапозваАдамаи рече:„ОАдаме,дођи,датиговорим.“

13ТадајеАдамизашаоизпећине,мислећидајеједан одБожјиханђелакојиједошаодамудадобарсавет

ПОГЛАВЉЕ57

1АликадаАдамизађеиугледањеговуодвратну фигуру,уплашигасеиречему:„Косити?“

2ТадаСатанаодговорииречему:„Јасамсесакриоу змијииговориосаЕвомизаводиоједокније послушаламојузаповестЈасамонајкојијепослао, лукавствомсвогговора,датепревари,доктиионане једетеодплодасадрвета,идоксенеослободитеБожје заповести“

3АликадаАдамчуоверечиодњега,речему: „МожешлиминаправитибаштукаквумијеБог створио?Илиможешлимеобућиуистусветлу природуукојумејеБогобукао?“

4„Гдејебожанскаприродакојусимиобећаодати?

Гдејеонајтвојлепиговоркојисинамупочетку говорио,доксмобилиуврту?“

5ТадаСатанаречеАдаму:„Зармислишдаћу,кадсам санекимразговараоонечему,икадатодонетиили испунитисвојуреч?НијетакоЈерјасамникаданисам нипомислиодадобијемоноштосамтражио.“

6„Затосампао,иучиниосамдападнетезбогчегасам исампао;асаваматакође,когодприхватимојсавет, падатиме“

7„Алисада,Адаме,збогсвогпадаподмојомси влашћу,ијасамкраљнадтобом;јерсимепослушаои преступиосипротивсвогБога.Инећебитиизбављења измојихрукудоданакојитијеобећаотвојБог“

8Опетрече:„Поштонезнамоданкојијестобом договориотвојБог,нитичасукојићешбитиизбављен, затоћемоумножитиратиубиствонатебиитвом потомствупослетебе.“

9„Овојенашавољаинашадобравољаданеоставимо ниједногодсиноваљудскихданаслединашепоретке нанебу.

11КадјеАдамчуооверечи,заплакаојеитуговао,и

оногаштотијерекаоувртуЗарјеонзаистапостао краљнаднама?

12„АлизамолићемоБога,којинасјестворио,данас избавиизњеговихруку“

ПОГЛАВЉЕ58

1ТадаАдамиЕвараширишерукекаБогу,молећисеи преклињућиГадаотераСатануодњих;даимнечини насиљеидаихнеприсиљавадасепорекнуБога 2ТадаимБогодмахпосласвоганђела,којиотера СатануодњихТоседогодиокозаласкасунца,педесет трећегдананаконштосуизашлиизврта

3ТадаАдамиЕвауђошеупећину,устадошеи окренушелицаказемљидасемолеБогу

4Алипренегоштосусепомолили,АдамречеЕви: „Ево,виделасикаквасунасискушењаснашлауовој земљиХајде,устанимоизамолимоБогаданам опростигрехекојесмопочинили;инећемоизаћидо крајаданаследећегчетрдесетог.Аакоовдеумремо,Он ћенасспасити“

5ТадасуАдамиЕваусталиизаједносусемолили Богу.

6Такосуосталимолећисеупећини;нитисуизње излазили,ниноћунидању,докиммолитвенису излазилеизуста,каопламенватре.

ПОГЛАВЉЕ59

1АлиСатана,мрзитељсвакогдобра,недопустиимда завршесвојемолитвеЈерпозвасвојевојске,ионе дођоше,све.Онимтадарече:„ПоштосусеАдамиЕва, којесмопреварили,сложилидасемолеБогуноћуи дањуидагамоледаихизбави,ипоштонећеизаћииз пећинедокрајачетрдесетогдана.“

2„Ипоштоћенаставитисвојемолитвекаоштосусе обојесложилидаучине,даихОнизбавиизнаших рукуивратиихуњиховопређашњестање,погледај штаћемоимучинити“Ањеговевојскерекошему: „Твојајемоћ,Господенаш,даучинишштатијевоља“ 3ТадаСатана,великиузлоби,узесвојечетеиуђеу пећину,тридесетеноћичетрдесетипрвогдана;иудара АдамаиЕву,докихнеоставимртве.

4ТадаједошлаРечБожјаАдамуиЕви,којаихје подиглаизњиховепатње,иБогјерекаоАдаму:„Буди јакинебојсеоногакојијеуправодошаоктеби“

5АлиАдамзаплакаирече:„Гдесибио,Божемој,да меударетаквимударцимаиданасовапатњаснађе; менеиЕву,слушкињуТвоју?“

6ТадамуБогрече:„ОАдаме,види,онјегосподари господарсвегаштоимаш,онајкојијерекаодаћети датибожанство.Гдејетаљубавпрематеби?Игдеје даркојијеобећао?“

7„Јермујеједномбиломило,оАдаме,дадођектеби, датеутеши,идатеојача,идасерадујестобом,ида пошаљесвојевојскедатечувају;затоштосига

10„Јерштосетиченашегпребивалишта,оАдаме,оно јеугорућојватри;инећемопрестатидачинимосвоје зло,ниједногдананиједногсатаИја,оАдаме,

послушаоипослушаоњеговсавет;ипрекршиосимоју заповест,већсиследиоњеговумолбу?“

8ТадаАдамзаплакапредГосподомирече:„Господе, јерсаммалопреступио,тешкосимемучиозато, молимТедамеизбавишизњеговихруку;илисе смилујнаменеиизвадидушумојуизтеламогсадау овојстранојземљи“

9ТадаБогречеАдаму:„Кадбисаморанијебилоовог уздисањаимолитве,пренегоштосипреступио!Тада биимаопокојодневољеукојојсесаданалазиш“

10АлиБогјеимаострпљењасаАдамомидозволиоје њемуиЕвидаостануупећинидокнисунавршили четрдесетдана.

11АлиштосетичеАдамаиЕве,њиховаснагаитело суувенулиодпостаимолитве,одгладиижеђи;јер нисуокусилинихранунипићеоткакосунапустили врт;нитисуфункцијењиховихтелајошувекбиле смирене;инисуималиснагеданаставеумолитвиод глади,докрајаследећегдана,четрдесетог.Палисуу пећини;ипак,оноштојеизлазилоизњиховихуста, билојесамоухвалоспевима ПОГЛАВЉЕ60

1Тада,осамдесетдеветогдана,Сатанадођеупећину, обученуодећуодсветлостииопасансветлимпојасом 2Урукамајеимаоштаподсветлости,иизгледаоје најстрашније:алимујелицебилопријатно,аговор сладак,

3ТакосепреобразиодабипревариоАдамаиЕвуи натераоихдаизађуизпећинепренегоштосу навршиличетрдесетдана

4Јерречеусеби:„Сада,кадаиспунечетрдесетдана постаимолитве,Богћеихвратитиуњиховопређашње стање;алиакотонеучини,ипакћебитимилостив премањима;ичакиакоимсенесмилује,ипакћеим датинештоизбаштедаихутеши;каоштојевећдва путаранијеучинио“

5ТадасеСатанаприближипећиниуовомлепом изгледуирече:--

6„ОАдаме,устани,устани,тииЕво,ипођитесамном удобруземљу;инебојсеЈасамодмесаикостијукао ити;иупочеткусамбиостворењекојејеБогстворио.

7„Итакојебило,кадамејестворио,сместиомејеу вртнасеверу,награницисвета

8„Иречеми:'Останиовде!'Ијаостадохтамопоречи Његовој,нитипреступихзаповестЊегову

9„Тадамејеобузеосан,иизвеотеје,Адаме,измог бока,алитенијеучиниодаостанешузмене“

10„АлиБогтеузеусвојубожанскурукуисместитеу вртнаистоку

11„Тадасамсежалиозбогтебе,јертејеБогузеоод мене,алитиниједаодаостанешсамном

12„АлиБогмирече:’НетугујзбогАдама,когасам извеоизтвогкрила;нећемуседогодитиникаквозло 13„Јерсадасаммуизвеоизребрапомоћникаравног,и тимесаммудаорадост.“

14ТадаСатанапоноворече:„Нисамзнаокакостеу овојпећини,нитииштаоовомискушењукојевасје снашло–докмиБогнијерекао:'Ево,Адамје преступио,онајкогасамузеоизтвогребра,иЕва

15„ТадамиБогрече:'Устани,идикњимаинатерајих дадођунатвојеместо,инедозволидаимсеСатана приближиидаихмучиЈерсусадаувеликојбеди;и лежебеспомоћниодглади'“

16„Даљемирече:'Кадаихузмешксеби,дајимдаједу одплодаДрветаживотаидајимдапијуводумира;и обуциихуодећусветлости,ивратиихуњихово пређашњестањемилости,инеостављајихубеди,јер суодтебедошлиАлинетугујзбогњих,нитисепокај збогоногаштоихјеснашло.'“

17„Аликадсамточуо,биломијежао;имојесрце нијемоглострпљиводаподнесезбогтебе,детемоје 18„Али,Адаме,кадасамчуоимеСатане,уплашиосам сеирекаоусеби:Нећуизаћи,даменезаведеузамку, каоштојезавеомојудецу,АдамаиЕву“

19„Ирекох:'Боже,кадодемксвојојдеци,сатанаћеме срестинапутуиратоватипротивмене,каоштоје ратоваопротивњих'“

20„ТадамиБогрече:'Небојсе;кадганађеш,ударига штапомкојијеутвојојруци,инебојгасе,јерсиод старинеинећетенадвладати'“

21„Тадарекох:'Господемој,остариосаминемогу ићиПошаљисвојеанђеледаихдоведу'“

22„АлиБогмирече:'Анђели,заиста,нисукаоони;и нећепристатидапођусњима.Алијасамизабраотебе, јерсуонитвојепотомствоикаоти,ислушаћешта говориш'“

23Богмијејошрекао:„Аконемашснагедаходаш, послаћуоблакдатеносииспуститенаулазуњихову пећину;затимћесеоблаквратитииоставититетамо“

24„Аакопођустобом,послаћуоблакданоситебеи њих“

25„Тадајезаповедиооблаку,ионмејеподигаои довеоктеби;азатимсевратио.

26„Асада,децомоја,АдамеиЕво,погледајтемоју седукосуимојеслабостање,имојдолазакизтог далекогместа.Хајдите,хајдитесамном,наместо одмора“

27ТадајепочеодаплачеијецапредАдамомиЕвом,и његовесузесуселиленаземљукаовода.

28АкадаАдамиЕваподигошеочисвојеивидеше брадуњегову,ичушеслаткеречињегове,срцаим омекшашепремањему;послушашега,јерверовашеда јеистинит

29Иучиниимседасузаистањеговопотомство,кад видешедамујелицекаоњихово;иповеровашему

1ТадајеузеоАдамаиЕвузарукуипочеодаих

5ТадаАдамречеБогу:„Јесилиствориочовекапренас? Јердоксмобилиупећини,изненаданамдођеједан добристарацкојинамрече:'ЈасампосланикодБога вама,давасвратимнанекоместоодмора.'“

6„Иверовасмо,Боже,дајеонпосланикодТебе;и изађосмосњим;анисмозналикудаћемосњимићи“

7ТадаБогречеАдаму:„Види,тојеотацзлихвештина, којијеизвеотебеиЕвуизВртауживања.Исада, заиста,кадајевидеодастесетииЕвазаједно удружилиупостуимолитви,иданистеизашлииз пећинепрекрајачетрдесетдана,желеоједаучини твојунамеруузалудном,дапрекиневашумеђусобну везу;даодсечесвакунадуодтебеидатеодведена некоместогдебитемогаоуништити“

8„Јернијемогаоништадатиучини,осимакосеније показаоутвомобличју.

9„Затоједошаоктебисалицемкаоштојетвоје,и почеоједатидајезнакекаодасусвиистинити 10„Алија,измилостииблагодатикојусамвам показао,нисаммудозволиодавасуништи,негосамга отераоодвас

11„Сада,дакле,Адаме,узмиЕвуивратисеусвоју пећинуиостаниуњојдосутрашњегчетрдесетогдана Акадаизађеш,идипремаисточнимвратимаврта“

12ТадаАдамиЕвапоклонишесеБогу,ихвалишегаи благосиљахузбогизбављењакојеимједошлоодЊега ИвратишесепремапећиниТоседогодиувече тридесетдеветогдана.

13ТадаАдамиЕваустадошеисавеликимжаром помолишесеБогудаимизбавинедостатакснаге;јер ихјеснаганапустилазбогглади,жеђиимолитве.Али субделицелутуноћмолећисе,сведојутра

14ТадаАдамречеЕви:„Устани,хајдемопрема источнимвратимавртакаоштонамјеБогрекао.“

15Ионисепомолишекаоштосутообичночинили свакогдана;иизађошеизпећинедасеприближе источнимвратимаврта.

16ТадаАдамиЕваустадошеипомолишесе,и преклињахуБогадаихокрепиидаимпошаљенешто даутолењиховуглад.

17Аликадасузавршилисвојемолитве,осталисугде субилизбогтогаштосуимснагеслабиле

18.ТадапоноводођеРечБожијаиречеим:„ОАдаме, устани,идиидонесиовамодвесмокве“

19ТадаАдамиЕваустадошеиидошедоксенису приближилипећини.

ПОГЛАВЉЕ62

1АлизлиСатанајезавидеозбогутехекојуимјеБог дао

2Затоихјеспречио,ушаоупећинуиузеодвесмокве изакопаоихиспредпећине,даихАдамиЕванеби пронашлиТакођејеимаонаумудаихуништи

3АлиБожјоммилошћу,чимсутедвесмоквебилеу земљи,БогјеосујетиоСатанинпланувезисањима;и учиниоихједвемавоћкама,којесузасењивалепећину. ЈерихјеСатаназакопаонаисточнојстранипећине 4Кадасудвадрветапораслаибилапрекривена плодовима,Сатанасежалостиоитуговао,ирекао: „Бољебибилодасутесмоквеосталекаквејесу;јер сада,гле,посталесудвавоћнадрвета,одкојихће

5„АлиБогјепоништиомојунамеру;инијехтеодаово

слугу“

6ТадаСатанаодепосрамљен,штонијеиспуниосвоју намеру

ПОГЛАВЉЕ63

1АлиАдамиЕва,кадасусеприближилипећини, угледалисудвесмокве,прекривенеплодовима,којесу засењивалепећину

2ТадаАдамречеЕви:„Чинимиседасмозалутали. Кадасуовадвадрветаовдеизрасла?Чинимиседа непријатељжелиданасзаведеЗаркажешданаземљи постојијошједнапећинаосимове?“

3„Ипак,Ево,хајдедауђемоупећинуинађемоуњој двесмокве;јеровојенашапећинаукојојсмобили Алиаконенађемодвесмоквеуњој,ондатонеможе битинашапећина“

4Тадасуушлиупећинуизавирилиуњеначетири угла,алинисунашлидвесмокве.

5ИАдамзаплакаиречеЕви:„Јесмолиондадошлиу погрешнупећину,оЕво?Чинимиседасуоведве смоквеонедвесмоквекојесубилеупећини.“АЕва рече:„Ја,штосеменетиче,незнам“

6ТадасеАдамусправиипомолисеирече:„Боже,Ти синамзаповедиодасевратимоупећину,даузмемо двесмокве,идасеондавратимоТеби“

7„АлисадаихнисмонашлиБоже,јесилиихузеои посејаоовадвадрвета,илисмомизалуталиуземљи; илинасјенепријатељпреварио?Акојетоистина,онда, Боже,откријнамтајнуовадвадрветаидвесмокве“

8ТададођеРечБожјаАдамуиречему:„ОАдаме,када самтепослаодадонесешсмокве,сатанаодепред тобомдопећине,узесмоквеизакопаихнапољу, источноодпећине,мислећидаихуништи;анесејући ихсадобромнамером

9„Несамозбогњега,дакле,овадрвећасуодједном израсла;негосамсесмиловаонатебеизаповедиосам имдарастуИизрасласуудвавеликадрвета,дабите њиховегранезасенилеинашаоодмор;идабихти показаоМојумоћиМојачудеснадела.“

10„Атакође,давампокажемСатанинуподлости његовазладела,јероткакостеизашлиизврта,онније престао,ниједногдана,давамчинизлоАлимунисам даовластнадвама“

11ИречеБог:„Одсада,Адаме,радујтесезбогдрвећа, тииЕво;иодмарајтесеподњимкадасеосећате

12ТадаАдамзаплакаирече:„Боже,хоћешлинасопет

14„ЈерзнамочудеснаделаТвоја,Боже,дасувеликаи дасиломТвојомможешизвестиједноиздругог,без нечијежељеЈерТвојамоћможеучинитидастене постанудрвеће,адрвећестене.“

ПОГЛАВЉЕ64

1ТадаБогпогледанаАдамаинањеговуснагуума,на његовуиздржљивостугладиижеђииврућиниИ претворидвесмоквеудвесмокве,каоштосубилеи пре,иречеАдамуиЕви:„Свакоодваснекаузмепо једнусмокву“Иониихузеше,каоштоимјеГоспод заповедио.

2Иречеим:„Идитеупећинуиједитесмоквеи насититеседанеумрете“

3Тако,какоимјеБогзаповедио,ушлисуупећину, отприликеувремекадајесунцезалазилоИАдами Евасуусталиипомолилисеувремезаласкасунца

4Тадаседошедаједусмокве;алинисузналикакода ихједу;јернисубилинавиклидаједуземаљскухрану Бојалисусеидаћеимсе,акоједу,стомакоптеретити ителозгуснути,идаћеимсесрцезаволетиземаљска храна

5Алидоксутакоседели,Бог,изсажаљењапрема њима,послаимсвоганђела,данебипогинулиод гладиижеђи

6ИречеанђеоАдамуиЕви:„Богвамкажеданемате снагедапоститедосмрти;једите,дакле,ијачајтесвоја тела;јерстесадаживотињскомесо,којенеможе опстатибезхранеипића“

7ТадаАдамиЕваузешесмоквеипочешедаихједу. АлиБогбешеуњихставиомешавинукаоодукусног хлебаикрви

8ТадаанђеоодеодАдамаиЕве,којиједошесмокве доксенеутолишеЗатимоставишеоноштоје преостало;алисиломБожјом,смоквесенаситишекао ипре,јерихјеБогблагословио.

9ПослеовогаАдамиЕваустадошеипомолишесе радоснимсрцемиобновљеномснагом,ихвалишеи радовахусеобилноцелетеноћи.Итобешекрај осамдесеттрећегдана

ПОГЛАВЉЕ65

1Акадјесвануло,устадошеипомолишесепосвом обичају,паизиђошеизпећине.

2Алипоштосуосећаливеликунелагодузбогхране којусујели,анакојунисубилинавикли,луталисупо пећиниговорећиједандругом:--

3„Штанамседогодилозбогјела,данасјеснашлаова мука?Тешконама,умрећемо!Бољенамједасмо умрлинегодасмојели;идасмотеласвојасачували чистиманегодаихоскврнимохраном“

4ТадаАдамречеЕви:„Овајболнаснијеснашаоу врту,нитисмотамојелитаколошухрануМислишли, Ево,даћенасБогмучитихраномкојајеунама,илида ћенашаутробаизаћинапоље;илидаБогнамеравада насубијеовимболомпренегоштоиспунисвоје обећање?“

5ТадаАдамзамолиГосподаирече:„Господе,недајда погинемоодхранекојусмојелиГосподе,неударинас,

негопоступиснамаповеликојмилостисвојојине

6ТадаБогпогледанањихиодмахихоспособизајело,

7ТадасеАдамиЕвавратишеупећинутужнии плачућизбогпроменеуњиховојприродиИобојицасу одтогчасазналидасуизмењенабића,дајењихова нададасевратеувртсадапрекинута;иданемогуући уњега

8Јерсадањихователаималасучуднефункције;и свакотелокојезахтевахрануипићезасвојепостојање, неможебитиуврту

9ТадаАдамречеЕви:„Ево,нашанадајесадаугашена; такојеугашеноинашеповерењедауђемоувртВише неприпадамостановницимаврта;негосмоодсада земљанииодпраха,иодстановниказемље,нећемосе вратитиуврт,доданаукојијеБогобећаодаћенас спаситиипоновонасувестиуврт,каоштонамје обећао.“

10ТадасусепомолилиБогудаимсесмилује;након чегасењиховумсмирио,њиховасрцасубила

1Кадајесванулојутро,даннаконштосујелихрану,

Еви:„Ево,тражилисмохрануодБога,иОннамједао АлисадахајдедаГазамолимоиданамдадапијемо воде“

2Тадаустадошеиодошенаобалупотокаводе,којије бионајужнојгранициврта,укојисусеранијебацили. ИстадошенаобалуипомолишесеБогудаим заповедидапијуводу

3ТадајеРечБожјадошлаАдамуирекламу:„ОАдаме, телотвојејепосталогрубоизахтеваводузапиће Узмиипиј,тииЕво;захвалитеихвалите“

4АдамиЕвасусетадаприближилиипилиизњега докимсетеланисуосвежилаНаконштосусенапили, хвалилисуБога,азатимсевратилиусвојупећину,по свомпређашњемобичају.Тоседогодилонакон осамдесеттридана

5Затим,осамдесетчетвртогдана,узешедвесмоквеи обесишеихупећини,заједносањиховимлишћем,да

6ТадаАдамиЕвапоновостајахуиспредпећинеи мољахуБогадаимпокажехранукојомбинахранили

7ТададођеРечБожјаиречему:„ОАдаме,сиђина

8ИАдампослушаРечБожју,узеЕвуисиђеуземљу

10Адамјесветоурадио,докнијепостаовеомаслаби уморан.Затимсевратиоупећину;радујућисеономе штојенаучиоотомештасерадисапшеницом,доксе онанепретвориухлебзанечијуупотребу.

ПОГЛАВЉЕ67

1АликадасуАдамиЕвасишлиуземљуцрногблатаи приближилисепшеницикојуимјеБогпоказао,и виделијезрелуиспремнузажетву,поштонисуимали српдајепожњу–опасалисусеипочелидачупају пшеницу,докнијесвабилаготова 2Ондасутонаправилинагомилу;и,ослабљениод врућинеижеђи,одошеподхладовитодрво,гдеихје поветарацтераодауспавају 3АлиСатанавидештасуАдамиЕваучинили.Ипозва својевојскеиречеим:„ПоштојеБогпоказаоАдамуи Евисвеоовојпшеници,чимећеојачатисвојатела-и, ево,дошлисуинаправилигомилу,иизнемоглиод радасадаспавају-хајде,запалимоовугомилужитаи спалимоје,иузмимоонубоцуводекојајепоредњихи испржимоје,даненађуштадапију,идаихпобијемо глађуижеђу“

4„Аонда,кадасепробудеизснаипокушајудасе вратеупећину,доћићемоимнапутуизавестиих; такодаумруодгладиижеђи;кадаби,можда,порекли Бога,иОнбиихуништиоТакоћемоихсерешити“

5ТадасуСатанаињеговевојскебациливатруна пшеницуиспалилије

6АлиодврелинепламенаАдамиЕвасусепробудили изснаивиделикакопшеницагори,икакосеканта водепоредњихпролива

7Ондасузаплакалиивратилисеупећину

8Алидоксусепењалисаподножјапланинегдесу били,сатанаињеговевојскесусретошеихуобличју анђела,хвалећиБога

9ТадаСатанаречеАдаму:„ОАдаме,заштотетолико мучигладижеђ?ЧинимиседајеСатанаспалио пшеницу“ААдаммурече:„Да“

10СатанапоноворечеАдаму:„Вратисеснама;ми смоанђелиБожјиБогнасјепослаоктебидати покажемодругожитнопоље,бољеодовог;аизањега јеизвордобреводеимногодрвећа,гдећешживети близуњега,иобрађиваћешжитнопољебољеодоног којејеСатанауништио“

11Адамјемислиодајеонистинитидасутоанђели којиразговарајусањим;ивратиосесњима

12.ТадајеСатанапочеодазаводиАдамаиЕвуосам дана,докобојицанисупаликаомртви,одглади,жеђи ислабостиЗатимјепобегаосасвојимвојскамаи оставиоих

13. ПОГЛАВЉЕ68

1ТадаБогпогледанаАдамаиЕвуинаоноштоимје дошлоодСатанеикакоихјеуништио

2Богје,дакле,послаосвојуРечиваскрсаоАдамаи Евуизњиховогстањасмрти 3Тада,Адам,кадајеваскрсао,рече:„Боже,спалиоси намиузеожитокојесинамдао,ииспразниосиканту

пропаднемо?АкојеовоодТебе,Боже,ондаузминаше

4ТадаБогречеАдаму:„Нисамспалиопшеницу,нити

5„АлитојеСатана,твојгосподар,којијетоучинио; онкомесисепотчинио;мојазаповестјеу

ипролиоводу,икојитејезавео;исваобећањакојати једао,заистасусамообмана,превараилаж“

6„Алисада,Адаме,признаћешМојадобраделакоја самтиучинио“

7ИБогречесвојиманђелимадаузмуАдамаиЕвуида иходнесунапољепшенице,којесунашликаоипре, сакантомпуномводе

8Тамоугледашедрвоинањемунађошечврстуману; идивишесеБожјојмоћиИанђелиимзаповедишеда једуманукадабудугладни 9ИБогзаклеСатанупроклетствомдасевишеневраћа инеуништаважитарице

10ТадаАдамиЕваузешежитоипринесошегакао жртву,иузешегаипринесошеганапланини,наместу

Алисада,Боже,примиовужртвуоднасиневратинас назад,безмилостиТвоје“

12ТадаБогречеАдамуиЕви:„Поштостепринелиову жртвуипринелијемени,учинићујесвојимтеломкада сиђемназемљудавасспасем;иучинићудасестално приносинажртвенику,заопроштајизамилост,онима којијеправилноприносе“

13ИБогпослајакиогањнажртвуАдамаиЕве,и испунијесјајем,милошћуисветлошћу;иСветиДух сиђенатужртву

14ТадаБогзаповедианђелудаузмеклештазаватру, попуткашике,идањимаузмежртвуидонесејеАдаму иЕвиИанђеоучинитако,какомујеБогзаповедио,и принесеимје

15ИдушеАдамовеиЕвесепросветлише,асрца њиховаиспунишесерадошћуивесељемихваломБогу 16ИречеБогАдаму:„Овоћетибитиобичајдатако чинишкадатеснађеневољаитуга.Алитвоје

усреду,упетакнаданприпремеиунедељусуботњу, сведанеживотанашег.“

21Ипоштосусесложилиокоовихречимеђусобом, Богјебиозадовољанњиховиммислимаиодлукомкоју сусвакозаједнодонели.

22Послеовога,дођеРечБожијаАдамуирече:„О Адаме,тисиунапредодредиоданеукојимаћеме патњеснаћикадасебудемотеловио;јерсуточетврта средаипетакданприпреме

23„Алиштосетичепрвогдана,створиосамуњему свестварииподигаосамнебесаИ,опет,крозМоје поновноваскрсењенаовајдан,створићурадости уздићионекојиверујууМене;оАдаме,принесиову жртву,сведанесвогживота“

24ТадајеБогповукаосвојуРечодАдама

25АлиАдамјенаставиодаприносиовужртвутако, свакенедељетрипута,сведокрајаседамнедељаИ првогдана,којијепедесети,Адамјепринеожртвукао штојеобичночинио,иониЕвасујеузелиидошлису доолтарапредБога,каоштоихјеОннаучио

ПОГЛАВЉЕ69

1ТадаСатана,мрзитељсвегадобра,завидеоАдамуи његовојжртвикрозкојујестекаомилосткодБога, пожурииузеоштаркаменизмеђуоштроггвозденог камења;појависеуобликучовека,иодеистадепоред АдамаиЕве.

2Адамјетадаприносиожртвунаолтаруипочеоједа семоли,сарукамараширенимкаБогу

3ТадаСатанапожурисаоштримгвозденимкаменом којијеимаосасобомипрободењимеАдамасдесне стране,кадапотечекрвивода,тадаАдампадена жртвениккаолеш.ИСатанапобегне.

4ТададођеЕва,узеАдамаипоставигаподжртвеник Итамоостадеплачућинадњим;докјемлазкрвитекао изАдамовогбоканањеговужртву.

5АлиБогпогледанаАдамовусмртТадапослаСвоју Реч,подижегаиречему:„Испунисвојужртву,јер заиста,Адаме,онавредимногоинемауњојмањка.“

6БогједаљерекаоАдаму:„Такоћеседеситиимени наземљи,кадабудемпрободеникрвпотечекрвивода измојихребараипотечепомомтелу,штојеистинска жртва;икојаћебитипринетанажртвеникукао савршенажртва“

7ТадаБогзаповедиАдамудазавршисвојужртву,и кадајујезавршио,поклонисепредБогомихвалигаза знакекојемујепоказао.

8ИБогисцелиАдамазаједандан,штојекрајседам недеља;атојепедесетидан

9ТадасеАдамиЕвавратишесапланинеиуђошеу Пећинублага,каоштосутообичночинили.Тосе завршизаАдамаиЕвусточетрдесетданаоткакосу изашлиизврта

10ТадасуобојеусталитеноћиипомолилисеБогуА кадајесвануло,изашлисуисишлизападноодпећине, доместагдејебилоњиховожито,итамосеодморили усенцидрвета,каоштосуобичночинили

11Аликадаихјеокружиломноштвозвери,тојебило делоСатане,уњеговојзлоби;дабиповеоратпротив Адамакрозбрак

1Послеовога,Сатана,мрзитељсвегадобра,узеоблик

смирну

2ПрошлисуиспредАдамаиЕведоксубилипод дрветомипоздравилисуАдамаиЕвулепимречима пунимлукавства

3АликадаАдамиЕвавидешењиховлепизгледи чушењиховслаткиговор,Адамустаде,поздравиихи доведеихЕви,иостадошесвизаједно;Адамовосрце сезатовремерадовалојерјепомислионањих,дасу тоистианђеликојисумудонелизлато,тамјани смирну

4Јер,кадасупрвипутдошликодАдама,одњихсуга обузелимирирадост,јерсумудонелидобрезнаке;па јеАдампомислиодасудошлидругипутдамудају другезнакекојимабисемогаорадовати.Јернијезнао дајетоСатана;затоихјепримиосарадошћуидружио сесањима

5ТадаСатана,највишиодњих,рече:„Радујсе,Адаме,

кажемо“

6ААдамрече:„Штајето?“ТадаСатанаодговори:„То јелакаствар,алијеречБожја,хоћешлијечутиоднас иизвршити?Алиаконечујеш,вратићемосеБогуи рећићемоМуданисихтеодапримишречЊегову.“

7АСатанапоноворечеАдаму:„Небојсеинемојдате обузмедрхтање;зарнаснепознајеш?“

8АлиАдамрече:„Непознајемвас.“

9ТадамуСатанарече:„Јасаманђеокојитиједонео златоиоднеогаупећину;овајдругијеонајкојитије донеотамјан;аонајтрећијеонајкојитиједонео смирнукадасибионаврхупланинеикојитејеоднео упећину

10„Алиштосетичеосталиханђела,нашихсапутника, којисувасдонелидопећине,њихБоговогпутаније послаоснама;јернамјерекао:’Довољнистеви’“

11КадајеАдамчуооверечи,повероваоимјеирекао овиманђелима:„ГоворитеречБожју,дајепримим“

12АСатанамурече:„Закунисеиобећајмидаћешто примити.“

13ТадаАдамрече:„Незнамкакодасезакунеми обећам“

14АСатанамурече:„Пружирукусвојуиставијеу мојуруку“

15ТадаАдамиспружирукуиставијеурукуСатану; кадамуСатанарече:„Рецисада–такоистиниткао штојеБогжив,рационаланиговорећи,којијеподигао

1АликадајеАдамчуооверечиодСатане,веомасе растужиозбогсвојезаклетвеисвогобећања,ирекаоје: „Зардаучинимпрељубусвојимтеломисвојим костима,изардазгрешимпротивсебе,дамеБог уништииизбришесалицаземље?

2„Јер,кадасампрвипутјеосадрвета,Онмеје истераоизвртауовустрануземљу,илишиомемоје светлеприроде,идонеомисмртАко,дакле,то учиним,Онћеодсећимојживотсаземље,ибацићеме упакао,итамоћемемучитидуговремена“

3„АлиБогникаданијеизговориоречикојесими рекао;ивинистеБожјианђели,нитистепослатиод ЊегаНегостеђаволи,дођитекмениподлажним обликоманђела.Даљеодмене;випроклетиодБога!“

4ТадатиђаволипобегошеиспредАдамаИониЕва устадоше,ивратишесеуПећинусаблагом,иуђошеу њу.

5ТадаАдамречеЕви:„Акосивиделаштасамучинио, немојрећи;јерсамсагрешиопротивБогакунућисе Његовимвеликимименом,ипоновосамставиосвоју рукуурукуСатане“Евајетадаћутала,каоштојојје Адамрекао

6ТадаАдамустадеираширирукесвојекаБогу, молећигаипреклињућисасузамадамуопростишта јеучиниоИАдамостадетакостајаћиимолећисе четрдесетданаичетрдесетноћи.Нијејеонипиодоксе нијесрушионаземљуодгладиижеђи

7ТадаБогпосласвојуречАдаму,којигаподиже одаклејележао,иречему:„ОАдаме,заштосисе заклеомојимименомизаштосисеопетспоразумеоса Сатаном?“

8АлиАдамзаплакаирече:„Боже,опростими,јерсам тоучинионесвесно;верујућидасутоБожјианђели“

9ИБогјеопростиоАдаму,говорећиму:„Чувајсеод Сатане.“

10ИповукаојесвојуречодАдама

11ТадасеАдамовосрцеутеши;ионузеЕву,и изађошеизпећинедаприпремехранузасвојатела.

12АлиодтогданаАдамсемучиоумислимаокосвоје венчанеЕве;плашећиседатоучини,дасеБогне разгневинањега.

13ТадаАдамиЕваодошедорекеиседошенаобалу, каоштољудирадекадасезабављају

14АлиСатанајебиољубомораннањихихтеоједаих уништи

ПОГЛАВЉЕ72

1ТадасеСатанаидесетороизњеговихчета претворишеудевојке,каквенисуималемилостниу једномдругомсвету

2ИзашлисуизрекеуприсуствуАдамаиЕвеирекли сумеђусобом:„Хајде,давидимолицаАдамаиЕве, којисуодљудиназемљиКоликосулепииколикосе разликујуоднашихлица.“ЗатимсудошлидоАдамаи Евеипоздравилиих;истајалисузадивљенизбогњих 3АдамиЕвасуихтакођепогледали,изадивилисе њиховојлепоти,ирекли:„Далипостоји,дакле,испод нас,другисвет,сатаколепимстворењимакаоштосу овауњему?“

4АтедевојкерекошеАдамуиЕви:„Да,заиста,мисмо обилностворење.“

5ТадаимАдамрече:„Аликакосемножите?“ 6Аонемуодговорише:„Имамомужевекојисунас венчали,имиимрађамодецу,којаодрастају,икојасе затимудајуиудају,итакођерађајудецу;итакосе умножавамоАакојетако,оАдаме,нећешнам веровати,показаћемотинашемужевеинашудецу.“ 7Тадасувикалипрекорекекаодадозивајусвоје мужевеидецу,којисуизашлиизреке,мушкарцеи децу;исвакиједошаосвојојжени,ањеговадецасу биласњим

8АликадасуихАдамиЕвавидели,занемелисуи дивилиимсе

9ТадасуреклиАдамуиЕви:„Видитенашемужевеи нашудецу,оженитесезаЕвукаоштосмосеми оженилезанашежене,иимаћетедецукаоими“Тоје биоСатанинпландапревариАдама

10Сатанајетакођепомислиоусеби:„Богјепрво заповедиоАдамуувезисаплодомдрвета,говорећиму: 'Неједисњега;иначећешумрети'АлиАдамјејеос

11„Сада,дакле,акогапреваримдаучиниовоидасе ожениЕвомбезБожјезаповести,Богћегатадаубити“

13Умеђувремену,ватрагрехаједошланаАдама,ион јепомислиодапочинигрех.Алисеуздржао,плашећи седаћегаБогпогубитиакопослушаовајСатанин савет

14ТадаАдамиЕваустадошеипомолишесеБогу,док Сатанаињеговевојскесиђошеуреку,уприсуству АдамаиЕве;даимпокажедасевраћајуусвојекрајеве 15ТадасеАдамиЕвавратишеуПећинусаблагом, каоштосуималиобичај;оковечери

16ИобојицаустадошеипомолишесеБогутеноћи Адамостадестајатиумолитви,алинезнајућикакода семоли,збогмислисвогсрцаосвојојвенчанојЕви;и наставитакодојутра

17Акадсесветлостпојавила,АдамречеЕви:„Устани, хајдедасиђемоподпланину,гдесунамдонелизлато, идапитамоГосподаотоме“

18ТадаЕварече:„Штајето,Адаме?“

19Аонјојодговори:„ДазамолимГосподадаме обавестиовенчањустобом;јертонећуучинитибез Његовенаредбе,данебиучиниодапропаднемо,итии јаЈерсумитидемонизапалилисрцемислимаотоме

наредбу,бићемонадјачанииследићемотајсавет Сатане;иопетћешнасучинитидапропаднемо.“

23„Аконе,ондаузминашедушеоднас;некасе решимоовеживотињскепохоте.Ааконамнедаш никаквунаредбуувезисаовим,ондаодвојиЕвуод мене,именеодње;ипоставинасједногдалекоод другог“

24„Јошједном,Боже,каданасраздвојишједнеод других,ђаволићенаспреваритисвојимутварамаи уништитинашасрцаиоскврнитинашемислиједни премадругимаПаипак,акотонијесвакооднаспрема другом,тоће,усвакомслучају,битикрозњихову појавукаданамсепокажу.“ОвдејеАдамзавршио својумолитву

ПОГЛАВЉЕ73

1ТадајеБогпогледаонаАдамоверечикаона истинитеидаонможедугочекатиЊеговунаредбу, поштујућисаветСатане

2ИБогодобриАдамовумисаоотомеимолитвукоју јеизнеоуЊеговомприсуству;иРечБожјадођеАдаму иречему:„ОАдаме,кадбисамобиоопрезану почетку,пренегоштосиозбиљноизашаоизвртауову земљу!“

3Послетога,Богпосласвоганђелакојиједонеозлато, ианђелакојиједонеотамјан,ианђелакојиједонео смирнуАдаму,дагаобавестеоњеговојбрачнојЕви.

4ТадатианђелирекошеАдаму:„Узмизлатоидајга Евикаосвадбенидар,иверисесњом;затимјојдај малотамјанаисмирнекаопоклон;ибудитеви,тии она,једнотело“

5Адампослушаанђеле,узезлатоиставигаЕвиу наручје,уњенухаљину,иверисесњомсвојомруком.

6ТадаанђелизаповедишеАдамуиЕвидаустануи молесечетрдесетданаичетрдесетноћи;апослетога, даАдамдођекодсвојежене;јербитадатобиочин чистинеокаљан;иимаобидецукојабисемножилаи напунилалицеземље

7ТадасуиАдамиЕвапримилиречианђела;ианђели суотишлиодњих

8ТадаАдамиЕвапочешедапостеимолеседокраја четрдесетдана;иондасеокупише,каоштоиманђели рекошеИодвременакадајеАдамнапустиовртдо венчањасаЕвомпрошлоједвестадвадесетитридана, тојестседаммесециитринаестдана.

9ТакојеСатанинратсаАдамомбиопоражен ПОГЛАВЉЕ74

1Иживелисуназемљирадећи,какобинаставилиу добробитисвојихтела;итакосубилидоксеније завршилодеветмесециЕвинограђања,иприближило севремекадајемораладасепороди

2ТадаонаречеАдаму:„Овапећинајечистоместо збогзнаковакојисууњојучињениоткакосмо напустиливрт;ипоновоћемосемолитиуњој.Није, дакле,прикладнодауњојрађам;радијесеобратимо стенизазаштиту,којујеСатанабационанаскадаје хтеоданасњомеубије;аликојајеподигнутаи раширенакаотенданаднамапозаповестиБожјој;и

3ТадаАдамодведеЕвуутупећину;икададођевреме

4АликадјеАдамвидеотешкуситуацијуукојојсе налазилаЕва,устаојеипомолиосеБогу,говорећи: „Господе,погледајмеокоммилостисвојеиизведије изневољењене“

5ИБогпогледанасвојуслушкињуЕвуиизбавије,и онародисвогпрвенца,сина,исњимкћер

6ТадасеАдамобрадоваЕвиномизбављењу,атакођеи децикојумујеродила.ИАдамјеслужиоЕвиупећини докрајаосамдана;кадасусинудалиимеКаин,а ћеркиЛулува

7ЗначењеименаКаинје„мрзитељ“,јерјемрзеосвоју сеструуутробињиховемајке;пренегоштосуизње изашлеЗатомујеАдамдаоимеКаин

8АлиЛулувазначи„лепа“,јерјебилалепшаодсвоје мајке

9ТадасуАдамиЕвачекалидокКаинињеговасестра нисунавршиличетрдесетдана,кадајеАдамрекаоЕви: „Принећеможртвуипринећемојезадецу“

10АЕварече:„Принећемоједнужртвузапрворођеног сина,апослећемопринетиједнузаћерку.“

ПОГЛАВЉЕ75

1ТадајеАдамприпремиожртву,иониЕвасује принелизасвојудецуидонелијенаолтаркојису првобитноподигли.

2ИАдампринесежртвуизамолиБогадаприми његовужртву

3ТадаБогприхватиАдамовужртвуипосласветлостс небакојаобасјажртвуИАдамисинприђошежртви, алиЕваићеркајојсенеприближише

4ТадаАдамсиђесажртвеника,ионисеобрадоваше;и АдамиЕвачекахудокћерканенапуниосамдесетдана; тадаАдамприпремижртвуиоднесејеЕвиидеци;и одошедожртвеника,гдејеАдампринеожртву,као штојеобичнорадио,молећиГосподадапримињегову жртву

5ИГосподприхватижртвуАдамаиЕве.ТадасеАдам, Еваидецаприближишезаједноисиђошесагоре радујућисе

6Алисенисувратилиупећинуукојојсурођени;већ судошлидоПећинеблага,дабиједецаобишлаибила благословеназнацимадонетимизврта.

7Алинаконштосубилиблагословениовимзнацима, вратилисусеупећинуукојојсусеродили 8Међутим,пренегоштојеЕвапринелажртву,Адам

11Кадсезавршишеданидојењадеце,Евапоновозаче, икадсенавршишеданињени,родијошједногсинаи ћерку;исинудадошеимеАвељ,аћеркиАклија 12Затим,накончетрдесетдана,Адамјепринеожртву засина,анаконосамдесетданајепринеодругужртву заћерку,иучиниојесњимакаоштојеранијеучиниос КаиномињеговомсестромЛулувом 13ОдвеоихјеуПећинублага,гдесупримили благослов,азатимсевратиоупећинугдесусеродили Наконњиховогрођења,Евајепресталадарађадецу

ПОГЛАВЉЕ76

1Идецапочешедајачајуирасту;алиКаинбеше тврдогсрцаивладашенадсвојиммлађимбратом 2Ичестокадабињеговотацприносиожртву,онби остајаоинебиишаосњимадапринесежртву 3Али,штосетичеАвеља,онјеимаокроткосрцеибио јепослушансвомоцуимајци,којејечестонаговарао дапринесужртву,јерјетоволео;имногосемолиои постио

4ТадаАвељудођеовајзнак.КадауђеуПећинублага иугледазлатнештапове,тамјанисмирну,упитасвоје родитеље,АдамаиЕву,оњимаиречеим:„Какосте дошлидоовога?“

5ТадамуАдамиспричасвештоимседогодилоА Авељседубокопотресеоногаштомујеотацрекао

6Даље,његовотацАдаммујеиспричаооделима Божјимиоврту;ипослетогајеостаоизасвогоцацелу туноћуПећиниблага

7Итеноћи,доксемолио,указамусеСатанаулику човека,којимурече:„Честосинаговараооцасвогда принесежртву,дапостиидасемоли,затоћутеубити иучинитидапропаднешсаовогсвета.“

8ААвељсепомолиБогуиодагнаодсебесатану,ине вероваречимађаволовимАкадјесвануло,јавимусе анђеоБожјииречему:„Нескраћујпост,нимолитву, нижртвуБогусвомеЈер,гле,Господјепримиотвоју молитвуНебојселикакојитисејавионоћуикојите јепроклеонасмрт.“Ианђеоодеодњега.

9Акадјесвануло,АвељдођеАдамуиЕвииисприча имвизијукојујевидеоАликадсујечули,многосусе жалилизбогње,алимуништанисуреклиотоме;само сугатешили

10АлиштосетичетврдокорногКаина,Сатанамудође ноћу,појавимусеиречему:„ПоштоАдамиЕваволе твогбратаАвељамноговишенеготебеижеледага оженесатвојомлепомсестром,јергаволе;алижеледа теоженисањеговомнемиломсестром,јертемрзе;

11„Садати,дакле,саветујемдаубијешбратасвога,па ћетисестратвојаостати,асестрањеговабиће одбачена.“

12ИСатанаодступиодњегаАлиЗликовацостадеу срцуКаина,којимногопутатражишедаубијебрата свога

ПОГЛАВЉЕ77

1АликадајеАдамвидеодастаријибратмрзимлађег, покушаоједаомекшањиховасрцаирекаојеКаину: „Узми,синемој,одплодовасвојесетвеипринеси

2РечеиАвељу:„Узминештоодсвојегсетваипринеси

3ТадаАвељпослушаглассвогоца,узеодсетвесвоје

4Иониодоше,АдамиЕвасњим,ипоказашемукако дапринесесвојдарнажртвеник.Затим,послетога, устадошеипомолишеседаБогприхватиАвељеву жртву

5ТадаБогпогледанаАвељаиприхватињеговужртву ИБогјебиовишезадовољанАвеломнегоњеговом жртвом,збогњеговогдоброгсрцаичистогтела.У њемунијебилонитрагалукавства

6Затимсусишлисаолтараиотишлиупећинуукојој суживели.АлиАвељ,збогсвојерадостиштојепринео својужртву,понављаојетотрипутанедељно,по примерусвогоцаАдама

7АлиштосетичеКаина,оннијеуживаоуприношењу жртве;негоје,наконвеликоггневасастранесвогоца, једномпринеосвојдар;икадајепринеожртву,његово

поновобилоусмеренонању

8ЗатоБогнијеприхватиоњеговужртву,јермујесрце билопуноубилачкихмисли

9ИтакосусвиживелизаједноупећиниукојојјеЕва

дванаест

ПОГЛАВЉЕ78

1ТадаАдамречеЕви:„Ево,децасуодрасла;морамо размислитиотомедаимнађеможене.“

2ТадаЕваодговори:„Какоћемотоучинити?“

3ТадајојАдамрече:„УдаћемоАвељевусеструза Каина,аКаиновусеструзаАвеља.“

4ТадаречеЕваАдаму:„НеволимКаинајерјетврдог срца;негонекачекајудокнепринесеможртвуГосподу уњиховоиме.“

5ИАдамвишеништанерече

6Умеђувремену,СатанадођеКаинууликучовекаса пољаиречему:„Ево,АдамиЕвасусесаветовалио вашембраку;исложилисуседаоженеАвељову сеструзатебе,атвојусеструзањега

7„Алидатеневолим,небихтиоворекао.Алиако послушашмојсаветипослушашме,донећутинадан твојесвадбелепехаљине,многозлатаисребра,имоји рођацићетепратити“

8ТадаКаинсрадошћурече:„Гдесутвојирођаци?“

9АСатанаодговори:„Мојирођацисуувртунасеверу,

10„Алити,акопримишмојеречииакодођешкмени послесвогвенчања,одморићешсеодбедеукојојсе

11НаоверечиСатанеКаинотвориушииприклонисе

12Инеостаденапољу,негоодекЕви,својојмајци,и

узмешмојусеструдајеудашзамогбрата?Зарсам мртав?“

13Међутим,његовамајкагајесмирилаипослалагана пољегдејебио.

14КадајеАдамдошао,онамујеиспричалаштаје Каинучинио

15АлиАдамјетуговаоићутао,инијерекаониречи

16СутраданречеАдамсвомсинуКаину:„Узмиод својиховаца,младихидобрих,ипринесиихсвомБогу; ајаћурећитвомбратудапринесесвомБогужртвуод жита“

17ОбојесупослушалисвогоцаАдама,иузелису својежртве,ипринелиихнагорикоджртвеника.

18АлиКаинсепонашаоохолопремасвомбратуи одгурнуогаоджртвеника,инедопустиомудапринесе својдарнажртвенику;негојепринеосвојнањему,са гордимсрцем,пунимлукавстваипреваре

19АлиштосетичеАвеља,онјепоставиокамењекоје јебилоублизини,инањемујепринеосвојдарса срцемпонизнимибезлукавства 20Каинјетадастајаопореджртвениканакомеје принеосвојдар;ивапиојеБогудапримињегову жртву;алиБогјенеприхватиодњега;нитије божанскаватрасишладапрогутањеговужртву 21Алионјеостаодастојинасупротолтару,љути бесан,гледајућикасвомбратуАвељу,давидидалиће Богприхватитињеговужртвуилине

22ИАвељсепомолиБогудапримињеговужртву. Тадајебожанскаватрасишлаипрогуталањегову жртвуИБогјеосетиослаткимирисњеговежртве;јер гајеАвељволеоирадоваомусе.

23ИпоштојеБогбиовеомазадовољанњим,послао мујеанђеласветлостиуликучовекакојијеучествовао уњеговојжртви,јерјеосетиослаткимирисњегове жртве,ионисуутешилиАвељаиојачалимусрце

24АКаинјегледаосвештоседешавалоприликом жртвењеговогбратаиразгневиосезбогтога.

25ТадаотвориустаипохулинаБога,јерније прихватиоњеговужртву

26АлиБогречеКаину:„Заштотијелицетужно?Буди праведан,дабихпримиотвојужртвуНепротив Наменесимрмљао,алипротивсебесамог"

27ИречеБоговоКаинупрекоревшига,јермусе гнушаоњегаињеговежртве

28ИКаинсиђесажртвеника,променившибојулицаи тужан,идођеоцусвомеимајциииспричаимсвешто муседогодилоИАдамсемногоразжалостијерБог нијеприхватиоКаиновужртву.

29ААвељсиђерадујућисеивеселасрца,иисприча оцуимајцикакојеБогприхватиоњеговужртвуИони сеобрадовашетомеипољубишемулице

30ААвељречеоцусвоме:„ЗатоштомејеКаин одбациооджртвеникаинијемидозволиоданањему принесемсвојдар,затосамсебиначиниожртвеники принеосвојдарнањему“

31АликадајеАдамточуо,веомамујебиложао,јерје тобиоолтаркојијепрвобитносаградиоинакомеје принеосвоједарове

32ШтосетичеКаина,онјебиотоликонамргођени толикољутдајеотишаоупоље,гдемуједошао Сатанаирекаому:„ОткакосетвојбратАвељсклонио

33КадКаинчуовеСатанинеречи,испунисебесоми

34„Обрате,земљајетаколепа,иуњојиматаколепих ипријатнихдрвећа,ишармантнихзагледање!Али брате,тиникаданисибиониједногдананапољуда уживашуњему“

35„Данас,о,братемој,јакобихволеодапођешса мномупоље,дасепроведешидаблагословишнаша пољаинашастада,јерсиправедан,ијатемноговолим, обратемој!Алитисисеотуђиоодмене“

36ТадаАвељпристадедапођесасвојимбратом Каиномупоље.

37Алипренегоштојеизашао,КаинречеАвељу: „Чекајмедокнедонесемштап,збогдивљихзвери“

38ТадајеАвељстајаоичекаоусвојојневиности.Али Каин,онајкојијебионападач,донеојештапиизашао 39Ипочешеони,КаинињеговбратАвељ,даиду путем;Каинмујеговориоитешиога,дабиганатерао

1Итакосуишлидаље,докнисустиглидоусамљеног места,гденијебилооваца;тадаАвељречеКаину:„Ево, братемој,уморнисмоодходања;јерневидимо ниједнодрвеће,ниплодове,низеленило,ниовце,нити билоштаодоногаштосимирекао.Гдесуонетвоје овцекојесимирекаодаблагословим?“

2ТадамуКаинрече:„Хајде,ускороћешвидетимного лепихствари,алиидииспредменедокнедођемдо тебе“

3ТадаАвељпођенапред,аКаиностадеизањега

4ААвељјеходаоусвојојневиности,безлукавства,не верујућидаћегабратубити

5ТадаКаин,кадамујепришао,утешигасвојим речима,ходајућималоизањега;затимпожурииудари гаштапом,ударацзаударцем,доксенијеошамутио, 6АликадаАвељпаденаземљу,видевшидањегов братхоћедагаубије,речеКаину:„О,братемој,смилуј сенаменеТакомигрудикојесмосисали,неударајме! Такомиутробекојанасјеносилаикојанасједовела насвет,неударајмедосмртитимштапом!Акоме желишубити,узмиједанодовихвеликихкаменоваи убијме.“

7ТадаКаин,тврдокорнииокрутниубица,узевелики камениударињимесвогбратапоглави,докмумозак нијеисцурио,ионсепреврнуукрвипредњим 8ИКаинсенијепокајаозаоноштојеучинио.

9Ализемља,кадајекрвправедногАвељапаланању,

12Тадабацибратасвогујамукојунаправиипокрије гапрашином.Ализемљаганеприми,већгаодмах избаци

13Каинпоновоископаземљуисакрибратасвогау њој;ализемљагапоновобацинасебе;доктрипута земљанебацинасебеАвељевотело 14Блатњаваземљагајеизбацилапрвипут,јерније биопрвостворење;иизбацилагаједругипутиније хтеладагаприми,јерјебиоправеданидобар,иубијен јебезразлога;иземљагајеизбацилатрећипутиније хтеладагаприми,дабиостаосведокпротивњегапред његовимбратом

15ИтакосеземљаругалаКаину,сведокмуније дошлаРечБожјаоњеговомбрату

16ТадасеБогразгневиивеомасеразгневизбог Авељевесмрти;изагрмеснеба,имуњеиђахупред њим,иречГосподаБогадођеснебакКаинуиречему: „ГдејеАвељ,браттвој?“

17ТадаКаинодговоригордимсрцемигрубимгласом: „Како,Боже?Зарсамјачуварсвогбрата?“

18ТадаречеБогКаину:„Проклетадајеземљакојаје пилакрвАвеља,брататвојега;атидрхтиитреси;ито ћетибитизнакдаћетеубитисвакокотенађе“

19АлиКаинзаплакајермуБогречетеречи;иКаинму рече:„Боже,коменађеубићеме,ибићуизбрисанса лицаземље“

20ТадаБогречеКаину:„Котенађе,нећетеубити“, јерјепретогаБогговориоКаину:„Одустаћуодседам казниономекоубијеКаина“Јерштосетичеречи БожјеКаину:„Гдејетвојбрат?“,Богјеторекаоиз милостипремањему,дабиганатераодасепокаје.

21ЈердасеКаинпокајаоутовремеирекао:„Боже, опростимигрехмојиубиствобратамог“,Богбиму тадаопростиогрех.

22АштосетичеБогакојијерекаоКаину:„Проклета земљакојајепилакрвбрататвојега“,итојебила БожјамилостпремаКаину.ЈерБогнијепроклеоњега, негојепроклеоземљу;иаконијеземљаубилаАвељаи починилабезакоње

23Јерјебилоприкладнодаклетвападненаубицу; ипакјеБогумилоститакоуправљаосвојиммислима даниконијесазнаозатоиокренуосеодКаина 24Иречему:„Гдејетвојбрат?“Аонодговориирече: „Незнам“ТадамуТворацрече:„Дрхтиидрхти“

25ТадасеКаинзадрхтаиуплаши;икрозовајзнакБог гаучинипримеромпредсвимстварањем,каоубицу свогбратаТакође,Богмудонеседрхтањеиужас,да бивидеомирукојемјебиоупочетку,атакођеи дрхтањеиужаскојијеподнеонакрају;какобисе могаопонизитипредБогомипокајатисезасвојгрех,и потражитимиркојијеуживаоупочетку

26ИуречиБожјојкојајерекла:„Одустаћуодседам казнисвакомекоубијеКаина“,Богнијежелеодаубије Каинамачем,већјежелеодагаучинидаумрепостом, молитвомиплачемстрогимправилом,сведокнебуде ослобођенсвоггреха

27Аседамказнијесуседамгенерацијатокомкојихје БогчекаоКаиназбогубиствањеговогбрата 28АштосетичеКаина,откакојеубиосвогбрата,није могаоданађеодморнигде;негосевратиоАдамуиЕви, дрхтећи,престрављениоскврњенкрвљу