Донедавно се сматрало да не постоје старији извори за историју Босилеградског Крајишта од таквих у делима Константина Јиречека „Дневник”, „Кнежевина Бугарска” и „Путовања у Бугарској”. „Ћустендилско Крајиште” Јордана Захариева било је донедавно једини историјски извор о Босилеградском крају. Међутим, данас постају све приступачнији старији извори, односно турски пописни дефтери. Данашња техника и технологија омогућавају широку дистрибуцију ових докумената, који су иначе доступни у оригиналу малом броју људи, јер су написани у различитим фонтовима арапског писма (дивани, талик, сијакат, несих, инџе дивани др.). Турски документи се појављују као драгоцено градиво за научна истраживања историје, историјске демографије, етнографије, историјске географије итд. Већина докумената су краћи или детаљни дефтери са описом хаса и вакуфских имања.
