Page 1


Горан Миланов

Турски извори за историју

БОСИЛЕГРАДСКОГ КРАЈИШТА БОСИЛЕГРАДСКОГ 1570 – 1690

Босилеград 2018


Горан Миланов Турски извори за историју БОСИЛЕГРАДСКОГ КРАЈИШТА 1570-1690 Прво издање

© Целокупан садржај овог дела подлежи заштити ауторског права. Није дозвољена промена, умножавање, дистрибуирање, продаја било ког дела књиге, осим уз сагласност аутора. Није дозвољена никаква комерцијална употреба изнетих података, не рачунајући коришћење за личне и породичне потребе.

2


Увод Донедавно се сматрало да не постоје старији извори за историју Босилеградског Крајишта од таквих у делима Константина Јиречека „Дневник”, „Кнежевина Бугарска” и „Путовања у Бугарској”. „Ћустендилско Крајиште” Јордана Захариева било је донедавно једини историјски извор о Босилеградском крају. Међутим, данас постају све приступачнији старији извори, односно турски пописни дефтери. Данашња техника и технологија омогућавају широку дистрибуцију ових докумената, који су иначе доступни у оригиналу малом броју људи, јер су написани у различитим фонтовима арапског писма (дивани, талик, сијакат, несих, инџе дивани др.). Турски документи се појављују као драгоцено градиво за научна истраживања историје, историјске демографије, етнографије, историјске географије итд. Већина докумената су краћи или детаљни дефтери са описом хаса и вакуфских имања. Захваљујући различитим преводиоцима, како у Бугарској, тако и у Македонији, ови турски документи постају доступни широј јавности. Они су прикупљени у засебним томовима, у којима налазимо много информација и о нашем крају. Такви су: 1. „Турски документи за историјата на македонскиот народ – опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, у издању Архива Македоније; 2. „Турски документи за историјата на македонскиот народ – опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, у издању Архива Македоније; 3. „Турски извори за Българската история”, том III, у издању „Бугарске академије наука; 4. „Турски извори за Българската история”, том 13., у издању „Бугарске академије наука и Главног одељења Архива у Министарском савету. У овим томовима изабрани су разни дефтери и регистри, који пружају драгоцене информације о овом крају. Из ових регистара и дефтера, као и из других блиских извора, извучени су сви подаци о Босилеградском крају и укључени су у овој књизи, како би постали још приступачнији људима овог региона. Принцип излагања података је хронолошки, од најстаријег извора, а затим по регистрима из којих су извучени подаци.

3


Садржај Увод ......................................................................................................................... 3 Босилеградски крај у Османском царству ........................................................... 5 Вакуфи у Ћустендилском санџаку 1570. године ................................................. 7 Јајлаци у Ћустендилском санџаку 1570. године ................................................. 8 Укинути војнуци у Ћустендилском санџаку 1570. г. ....................................... 11 Опширни пописни дефтери за Ћустендилски санџак из XVI века ................. 16 Попис џелепа у бугарским земљама 1576. године ............................................ 40 Списак имена мушкараца на челу џизија хане у Ћустендилу и околини. Око 1642. године .................................................................................................. 43 Сакупљање џизије од заваид-војнука и војнугана у Ћустендилском вијалету 1654-1655. године ...................................................... 45 Списак насеља и бој немуслиманских домаћинства у Ћустендилском вијалету, опорезованих џизијом. Пре 1690. године .................................................................................................. 46 Речник термина ..................................................................................................... 47 Литература ............................................................................................................ 50

4


Босилеградски крај у Османском царству Територија данашње општине Босилеград је била у саставу Османског царства у периоду од XV до XX века. Падом Велбуждске кнежевине 1395. године, Османлије задржавају административну територију бивше деспотовине и на његовом месту 1402. формирају Ћустендилски санџак (Илиџа1). У то доба, велики број становника бежи из равница и насељава неприступачне пла-

Ћустендилски санџак (XV – XVI век)2 1 2

Минерални извор, бања Матанов, Х. „Възникване и облик на Кюстендилския санджак (XV-XVI век)”, София, 2000 г.

5


нинске крајеве, као што је и Крајиште. На основу турских докумената, види се да је на територији Крајишта било велики број насеља, са великим бројем становника за ово у то доба негостољубиво подручје. У првом пореском регистру Ћустендилског санџака из 1490/91 године, о овом крају нема никаквих података, већ се исти први пут јављају у регистрима од 1570. године и надаље. У том периоду, већи део Босилеградског краја је у саставу нахије Серишник са Горњим Крајиштем, санџака Илиџа, док је мањи део у саставу нахије Ивране (Врање). Овде треба напоменути, да у то време административне јединице Османског царства, нису имале никакве везе са географским размештајем насеља, нити су имале географске границе и одлике, већ је сваки регистратор постављао границе по свом виђењу, јер је њихов главни циљ био само порез. У каснијим регистрима, на територији санџака појављују се нове и ситније јединице и Босилеградски крај је био подељен између неколико нахија различитих каза – Горње Крајиште, Славиште, Илиџа, Серишник и Ивране, где је највећи део био у саставу Горњег Крајишта. Током 1864. године, Османско царство уводи административну реформу, по којој је направљена нова административна подела царства. Направљени су вилајети (окрузи), санџаци, кази (околије) и нахије, попут мањих околија. Најмања аминистративна јединица је општина. У то време овај крај улази у састав нахије Крајиште, Ћустендилске казе, а последња у саставу Дунавског вилајета.

6


Вакуфи у Ћустендилском санџаку 1570. године Вакуф меџида Алајбега, у Илиџи Поред разних прихода од различитих парцела и зграда у Радомиру, Ћустендилу и селу Слокоштица, ка овом вакуфу се односи и приход једне воденице у селу Млекоминци, који износи 1733 акчи годишње.3

Вакуф месџида и муалим ханета Хаџи Омера, у самој Илиџи Поред разних прихода, ка овом вакуфу се односи и приход двеју ливада у селу Бресница: - Ливада, 1 парцела, приход: 42 кола, пута 25, укупно 1050 акчи годишње; - Ливада, 2 парцеле, приход: 5 кола, пута 25 , укупно 125 акчи годишње.4

Мулк покојног Мехмед-паше5, касније вакуф његове џамије у Софији Покојни Мехмед-паша је задржао за себе данак и баџу од кантара (капана) свих нахија казе Илиџа, међу којима и нахија Горње Крајиште и Сиришник.6

Вакуф месџида и завија Хаџи Хасана, син Курда, у Илиџи Шејх завије Хаџи Хасана, покојни С'јами-Халифе, за две хиљаде акчи купио је једну ливаду у селу Бресница, чије границе су опредељене хуџетом. За још хиљаду и сто акчи купио је још једну ливаду и атару села Бресница.7

3

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 44 4 Исто, стр. 45 5 Највероватније Пири Мехмед-паша, преминуо 1533. г., први велики везир под влашћу Сулејмана Величанственог 6 Исто, стр. 49 7 Исто, стр. 53

7


Јајлаци у Ћустендилском санџаку 1570. године Јајлак Мухамеда Челеби и Мустафе-бега, син покојног мевлана Али Челеби. Сада је у власништву Хусарев Кетхуда.

Поменути јајлаку казама Илиџа и Врање, граничи са једне стране са Врлом Реком8, са једне стране са Иржана (‘Ржано)9, са једне стране са празним (пустим) земљиштем Вило (Вито) Кољо, са једне стране са селом Топло10 и са једне стране завршава орманом названим Белушовце. Име овог јајлака је Белишовце. У замени за поменути јајлак добијен је други јајлак, који је познат под именом Чарч11 јајлак. Ограничен је селима: Божица, Драгојчинци, Метохија и Лучев(н)ица12. Поменути јајлак Његовог величанства Хусарев Кетхуда, чије име је горе поменуто, укупно износи шест хиљада акчи, за који има судске исправе од кадије славног Едрена, са датумом од краја 969 (јули-август 1562) године. За одмор оваца у току ноћи и у подне, по време великих врућина, на пашњацима су одабирана специјална места, названа трло, на којима трава је била угажена и тло је обично било голо. Такве трле су биле регистроване и током 1570. године у оквиру јајлака. Трло Кара Хасана, у јајлаку Голем Черноок13, припада кази Илиџа, у надлежности (у закуп) Џафера, син Кара Хасана. За ову трлу плаћано је данак у износу 2 овце, у вредности 20 акчи, укупно 40 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже Џафер. Данак плаћа држави. Трло у јајлаку Козјак, припада кази Илиџа, у надлежности (у закуп) становника села: Груинци, Извор, Гиница (?) и Миловце14. За ову трлу плаћано је данак 12 оваца, у вредности 20 акчи, укупно 240 акчи данак. Атар трле је означен судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Суфи Хасана, у јајлаку села Муксул15, припада кази Врање. За ову трлу плаћано је данак у износу 2 овце, у вредности 20 акчи, укупно 40 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Лисица у закупу становника села Божица, у кази Илиџа. За ову трлу плаћано је данак у износу 17 оваца, у вредности 20 акчи, укупно 340 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћају држави. Трло Фатиме Хатуна, у јајлаку Бел(а) Камен, припада кази Илиџа, у нахији Горно Краиште. Сада је у закупу Ибрахима, син Мехмеда, на основу судског протокола. За ову трлу плаћано је данак у износу 3 овце, у вредности 20 акчи, укупно 60 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. 16 8

Нестало насеље у сливу истоимене реке Село Ржана (данас Горња и Доња), општина Босилеград 10 Село Топли До, општина Сурдулица 11 Чарч, највероватније планина Царица 12 Село Лечевци, данас махала села Средорек, Ћустендил 13 Планина Црноок 14 Село Милевци 15 Село Мусуљ 16 „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 141,142, 143 9

8


Трло Ашчи Мустафе, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Сарач Мустафе. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Хусрева, у јајлаку Муксул, припада кази Илиџа, у закупу имама Кули, Хусревог сина. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Лучарник, у јајлаку Муксул, припада кази Илиџа, у закупу Махмуд-бега. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Мехмеда, син Исмаила, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Мустафе, син Мехмеда, Сефера, Алије и Ибрахима, Мехмедових синова. За ову трлу плаћано је данак у износу 9 оваца, у вредности 20 акчи, укупно 180 акчи данак. Атар трле означен је документом темесук, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Хали (празно, пусто), у јајлаку Стрешин17, припада кази Врање. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Мухамеда, сина Јакуба, у јајлаку Голем Черноок18, припада кази Илиџа, у закупу Хуснија, сина поменутог Мухамеда. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је документом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Тухан-аге, у јајлаку Муксул, припада кази Илиџа, у закупу субаше Арслана. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је документом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Вуче, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Махмуда, сина Илијаса, на основу тапије. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло М(а)рк Раго (?), у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Кара Ћатиба, н основу тапије. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Сављак, у јајлаку Стрешин, припада кази Врање, у закупу Мехмеда, сина Рамазана. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Дауда, у јајлаку Черноок, припада кази Илиџа, у закупу Малкоча, сина Али Јусуфа, Ахмеда, Назира и Мемија, синови Мустафе. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави.19

17

Стрешер, врх планине Варденик (Велики и Мали Стрешер) Планина Црноок 19 „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 144, 145, 146, 147 18

9


Трло Лукова, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Хусеина, син Касим Војводе. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Лопар, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Јусуфа. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Бистра Занога20, у јајлаку Черноок, припада кази Илиџа, у закупу Џафера, сина Јолдаша. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћа држави. Трло Камена Струга, друго име Таш, у јајлаку Муксул, припада кази Врање, у закупу Хасана, сина Карађоза, који је постао мутевелија. Сада је у рукама његовог сина Туралија и Турбалија, сина Абдурахмета, користе је заједнички. За ову трлу плаћано је данак у износу 4 овце, у вредности 20 акчи, укупно 80 акчи данак. Атар трле означен је судским протоколом, којим располаже. Данак плаћају држави.21 Ако се деси, да друго лице, осим оних записаних у дефтеру, изведе овце и оформи јајлак, према броју оваца, за сваких 300 оваца, као најмања мера за једно стадо, даваће једну овцу у вредности 20 акчи, као данак за јајлак.

20

Бистарска планина „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 147, 148, 150, 155 21

10


Укинути војнуци у Ћустендилском санџаку 1570. г. Војнуци (звани још Војнугани, Војнегани) су посебна категорија немуслиманске јединице зависног становништва у Отоманском царству, која је наоружана и учествује у војним походима, а за узврат су добијали право да поседују наследну земљу – тзв. „Војнучка баштина”. Уживали су пореско ослобођење и припадност војном сталежу. Село Зли Дол, припада нахији Горно Краиште Пејо Петко; Петко Кузман; Неделко Рале. Баштина: њиве – 13; ливаде – 3; повртарске баште – 2; гумно – 1. Стојан Марко; Тодор Димири; Несте Тодор; Којо Кузман. Баштина: њиве – 12; ливаде – 3; повртарске баште – 2; гумно – 1. Јован Продан; Бранивој Продај; Јанчо (Танчо) Продан. Баштина: њиве – 13; ливаде – 3; повртарске баште – 1; гумно – 1. Стојко Велко; Продан Рале; Радослав Воислав; Димитри Којо. Баштина: њиве – 14; ливаде – 3; повртарске баште – 1; гумно – 1. Јове Јанчо; Димитри Босин (Тошин); Тошо ЈЙован. Баштина: њиве – 9; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Бојчо (Танчо) Давид; Стојо Тодор; Ралчо Тодор; Никола Тодор. Баштина: њиве – 9; ливаде – 3; повртарске баште – 1; гумно – 1. Михаил Никола; Пејо Никола; Мишо Сојо; Добривој Едмино; Рале Боин; Којо Неделко; Михаил Неделко; Стојан Стојо; Јовица Димитри; Воислав Бојчин; Ралчо Продан; Степан Неделко. Приход, без испенџа – 1700 акчи. Село Извор, припада нахији Горно Краиште Јовица Данин; Едмино Угрин; Петко Едмино; Драгоја Едмино; Грујо Марко; Војо Марко; Јове Војо; Баштина: њиве – 11; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Дано Радица; Дано Едмино; Џуро Дано (Дујо). Баштина: њиве – 10; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Стајке Стојан; Радослав Ђуро; Бојо Боин. Баштина: њиве – 10; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Приход, без испенџа – 700 акчи.22 22

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 170, 172

11


Село Горна Брестница, припада нахији Горно Краиште Стојо Михаил; Брајан (Трајан) Стојан; Бојо Радивој; Стојан Јове; Рале Пејо; Нине Никола; Марко Михаил; Станислав Рајо; Која Братјан; Петко Бојо; Бошко Михаил; Стојо Димитри; Џуро (Кузо) Стојан; Тошо Којо. Приход, без испенџа – 1100 акчи. Село Ресна, друго име Влахина23, припада нахији Горно Краиште Радослав Велко; Милош Рале; Пејчин Велко; Димитри Велко; Баштина: њиве – 10; ливаде – 2; повртарске баште 1; гумно- 1. Стојан Нине; Стојан Никола; Радивој Никола. Баштина: њиве – 8; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Којо Стојан; Тодор Продан; Чучо (Кочо) Мартин. Баштина: њиве – 9; ливаде – 2; гумно – 1. Радослав Влае (Влаја); Стојан Братин; Едмино Тонин (Ботин); Тодор Дапчин. Баштина: њиве – 8; ливаде – 2; гумно – 1. Јован Николин; Пејчин Рале; Воислав Бион; Мирчо Кирабин; Богдан Кирабин; Дабижив Продан; Дано Јовин. Баштина: њиве – 13; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Мелко Јован; Дано Радослав; Пејо Јове; ....(?); Стојан Никола; Тодор Ружино; Петри Бане. Баштина: њиве – 4; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Илија Рајте; Адам Дано; Нене Едмино; Џуро Едмино; Младен Брад; Стојан Димитри; Стојан Дано; Јове Дано; Степо Дано; Пејо Радослав; Димитри Тодор; Димитри Коин (Конин); Стојан Милош; Степан Велко; Велко Никола; Пејо Воислав; Драгослав Богдан; Тодор Воислав; Бранивој Димитри; Пејо Богдан; Војо Дано. Баштина Радослава, дато у закуп Јовици Радославу: њиве – 8; ливаде – 2; гумно – 1. Баштина Којова, Степановог сина, у рукама Радивойја Николе: њиве – 9; ливаде – 1; гумно – 1. Баштина Стојана Папа Ненада, у рукама Стојана Јове: њиве – 12; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Баштина Димитрија Николе, у рукама Димитрија Петка: њиве – 8; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Приход, без испенџа – 580 акчи. Село Буцалево24, припада нахији Горно Краиште Петко Степан; Тодор Степан; Баштина ЈованА, у рукама његовог сина Којо; Којо Јове; Михаил Којо; Бошко Петко; Стојан Тодор; Ралчо Тодор; Продан Петро; Јове Петро; Степан Продан; Петри Продан; Пејо Јован; Петри Стојан; Радивој Стојан; Бојо Радивој; Нине (Мине) Радивој; Бојо Петро; Велко Степан; Волче Велко; Илија Продан; 23 24

Село Ресен Село Буцаљево

12


Степан Велко; Ралче Јован; Дујо Петро; Адам Тодор; Радул Продан; Дано Петро; Аврам Петко; Цветко Продан; Петри Петко; Јовица Тодор; Стојан Тодор; Радул Стојан; Младен Степан; Стојан Младен. Приход – 1460 акчи. Село Миловци25, припада нахији Горно Краиште Степан Марко; Јове (Нове) Марко; Едмино (Ламбо) Степан. Приход, без испенџа – 250 акчи. Село Босилград26, друго име Долна Лисина, живе у селу Дејирмен Дереси27 (Воденички поток), припада нахији Сиришник Бојо Дојчин; Пејчин Бранивој; Јовица Костадин; Пејчин Дан; Димо Дано; Бојо Тодор; Стојан Димо. Баштина: њиве – 10; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Илија Михаил; Пејчин Џуро; Рајо Марко; Рале Милош; Тодор Рајчо; Стале Виослав; Димо Марко. Баштина: њиве – 15; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Јовица Радивој; Марко Стојан; Грузо Костадин. Баштина: њиве – 7; ливаде – 4; повртарске баште – 1; гумно – 1. Волче Мано; Џуро Стојо; Мухаил Петко; Стојан Тодор. Баштина: њиве – 4; ливаде – 3; гумно – 1. Тоше (Нуше) Џуро; Стојан Радослав; Тодор Јован; Хранислав Дујо; Бојке Јовица; Стојко Боин (Томин); Мијо Јовица. Баштина: њиве – 15; ливаде – 3; повртарске баште – 1; гумно – 1. Јове Димко; Велко Дојчин; Стојан Којке; Дано Стојан; Нине Рале; Јовица (Новица) Драгош; Стојан Којко. Баштина: њиве – 20; ливаде – 3; повртарске баште – 1; гумно – 1. Марко Стојан; Степан Пејчин; Михаил Нине; Волче Димо; Петко Марко; Мијо Џуро; Мартин Волче. Баштина: њиве – 30; ливаде – 6; повртарске баште – 7; гумно – 1. Михаил Џурко; Дујке Рајо; Мијо Тодор; Бојо Стале; Пејо Стојан; Бојо Бранислав; Пејо Богдан. Баштина: њиве – 1; ливаде – 5; повртарске баште – 2; гумно – 2. Богослав Велко; Исмон (Симон) Тодор; Брајан Грузо; Јовица Марко; Никола Тодор; Јован Стојан; Јован Дабин; Нешо Пејчин; Мијо Грујо; Јовица Михаил; Дано Димо; Хранислав Јован; Пејчин, поп; Џуро Боин; Дојчин Грузо; Драгош Јовица; Брајан Димо; Миладин Бојке; Димо Тодор; Нако Рале; Џуро Стојан; Бојо Марко. Воденице у поменутом селу – 2, данак 60 акчи. Приход, без испенџа – 3200 акчи.28 25

Село Милевци Град Босилеград 27 Село Слокоштица 28 „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 188, 189 26

13


Постојали су и тзв. зеваид-војнуци (резервни састав), који су били изузети од ванредних пореза (авариз). С временом, војнички корпус је уклоњен из стварне војне службе и они су обављали неке помоћне и услужне активности. Село Извор, припада нахији Горно Краиште Димитри Белко (Мелко); Ралко Димитри; Петри Белко. Село Зли Дол, припада нахији Горно Краиште Тодор Дујке; Јовица Владислав; Цветко Тодор; Продан Јовица; Продан Владислав; Тошо Владислав; Село Брестница, припада нахији Горно Краиште Којо Петро – живи у селу Дејирмен Дереси, припада нахији Илиџа; Тодор Петро – живи у истом селу; Стојо Бодуно. Стари зеваид-војнуци из села Бресница: Тодор Петро; Стојан Пејчин; Бојо Стојо; Стојо Тодор; Стојан Марко. Село Белут, припада нахији Горно Краиште Бранивој Момчил; Никола Бранивој. Баштина: њиве – 12; ливаде – 2; повртарске баште – 1; гумно – 1. Приход, без испенџа – 3000 акчи. Село Ресен, друго име Влахина, припада нахији Горно Краиште Пејо Михаил; Војо Тодор; Џуро Едмино; Воислав Никола; Јовица Џуро. Село Радичевци, припада нахији Горно Краиште Баштина Петри Станислава. Село Прибовци29 , друго име Прибилавци, припада нахији Горно Краиште Пејо Витан; Џуро Пејо; Миле Пејо; Јолко Стојан; Аврам Стојан; Храно Јове; Степан Јове. Баштина: њиве – 7; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Петјо (Петју) Јове; Јове Стојан; Богослав Цветко; Цветко Стојан; Петри Стојан; Војо Петри; Стале Дано. Баштина: њиве – 5; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Стојан Никола; Петко Никола; Вељо Петјо; Тодор Петјо; Тодор Дано; Петко Дано; Јове Марко. Баштина: њиве – 7; ливаде – 1; виноград – 1; гумно – 1. Баштина: њиве – 6; ливаде – 1; виноград – 1; гумно – 1. Петјо Јове; Волче Марко; Петко Волче; Петјо Пејо; Илија Пејо; Милош Петјо; Степан Пејо. Баштина: њиве – 6; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1.

29

Село Бранковци

14


Волче Пејо; Михаил Волче; Пејо Радослав; Петко Илија; Богдан Илија; Ламбо Оливер; Јован Димко. Баштина: њиве – 6; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Никола Велко; Волче Пејо; Петко Волче; Стојан Бело; Бело Стојан; Тодор Стојан; Певел Степан; Вељо Тодор; Јове Стојан. Димитри Петко; Стојан Петко; Никола Степан; Миле Пеин; Петко Оливер; Аврам Стојан; Марфин Радослав. Баштина: њиве – 7; ливаде – 1; повртарске баште – 1; гумно – 1. Приход, без испенџа – 1000 акчи. 30

30

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г., стр. 338, 339, 340

15


Опширни пописни дефтери за Ћустендилски санџак из XVI века Студије дефтерологије сврставају се међу најстарије научне области османистике. Заузимају место одмах уз проучавања мухиме (mühimme) дефтера, чијим су откривањима отпочињала модерна османистичка архивска истраживања. У османистици је присутан термин дефтерологија који се односи на проучавање османских пописних књига – дефтера. Званичан назив ових докумената, царски дефтери (defter-ı hakani), често је у самим документима османске администрације и у савременој историографији замењиван називом пописни дефтери (tahrir defterleri), тј. поседовно-пописни дефтери (tapu tahrir defterleri).31 Тек у периоду после Другог светског рата проучавање и систематско публиковање дефтера постаје пракса историографије некадашњих земаља Османског царства, попут Бугарске, Македоније. Захваљујући Архиву Македоније и Методији Соколоском, сви имамо прилику да завиримо у пописне дефтере нашег краја. Попис ових дефтера почео је 1570. године, а завршио је 1572. године.32 Ови турски пописни дефтери, чија главна намена је била пописивање порезника, дају драгоцене податке о становништву, броју домаћинстава, неожењених, удовицама и колики порез плаћају држави, односно Османском царству. На основу њих можемо судити и о именима, која су коришћена у то време, која жита су гајена и сл. Принцип излагања податакау овим дефтерима је исти за свако насеље. Наиме, у дефтеру стоје имена домаћина хришћанских домаћинстава, поред чијих имена стоји име оца, деде или брата, односно име старијег мушкарца у домаћинству уместо презимена. Испод имена домаћина, стоји списак баштина (имања зависних хришћана), затим имена неожењених мушкараца у селу, са именима на истом принципу. Испод последњих су набројане удовице у селу са именима њихових мужева, односно чије су оне жене биле, јер жене нису фигурирале у статистикама и у разним пописима скоро до средине XIX века, мада постоје изузеци. На крају су порески приходи од насеља, разврстани по врсти пореза у акчима (тур. ак: бели, бели новац). 31

Павловић, М. „Опширни (mufassal) дефтер за Смедеревски санџак из 1741. године: структурална анализа“, У: Истраживања, књ. 25 (2014), стр. 175 32 „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 9

16


Село Грујановци33, припада нахији Илиџа Зијамет Алија Имена домаћина: Ђуро Нове; Бошко Димитри; Димто Перо; Јовчо Стојан; Стојан Миро; Миро Стојан; Пејчин Миро; Недан Пејчин; Радивој Димитро; Јовчо Димитро; Степан Никола; Недан Стојко; Тодор Стојко; Стојко Стево; Павле Стојко; Баштине: Баштина на Богдан Рале, у рукама на Ђурко Нове; Баштина на Милош Стојан, у рука,а на Јовчо Стојан; Баштина на Стево, у рукама на Војо Будимиро(в); Неожењени у селу: Тодор Стојко; Адам Којо; Ђуро Којо; Војо Димитро; Стојо Ђурко; Матко Радивој; Стојо Димитро(в); Стојо Пејчин; Дано Јовчо; Рале Димитро; Удовице у селу: Удовица Стојка; удовица Мела;                

Порески приходи села: Испенџе од 11 хришћанских породица у износу од ............................................... 275 акчи; Испенџе од 10 неожењених у износу од .................................................................. 250 акчи; Испенџе од 3 баштине у износу од ............................................................................. 75 акчи; Испенџе од 2 удовице у износу од ............................................................................. 12 акчи; Пшеница 24 товара у вредности од .......................................................................... 600 акчи; Мешано жито 30 товара у вредности од .................................................................. 450 акчи; Лећа 1 товар у вредности од ....................................................................................... 50 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 90 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 36 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 50 акчи; Сламарина ................................................................................................................... 100 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 50 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 38 акчи; Нијабет, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................................. 154 акчи; Данак од једне воденице на Тодор (напуштена); Данак за испашу (стоке) у атару поменутог села ..................................................... 70 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 2 300 акчи.34

Село Жеравино, припада нахији Илиџа Тимар Махмуда, сина Мехмеда Село Жеравино је уписано као дербенџијко насеље, јер је штитило опасни пут, који је водио ка Врању и нису дозвољавали да се нанесе било каква штета имовини пролазника. Као компензација, житељи села су били ослобођени редовних и ванредних државних пореза, али су испенџе, ушур и остале порезе морали да плаћају као и остала раја. 33 34

Село Грујинци

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 100, 101

17


Имена домаћина: Бошко, поп; Ранке Бошко; Мартин Бошко; Димитри Мартин; Стојан Стојо; Нове Стојан; Радивој Стојо; Мино Стево; Петре Стојан; Тодор Миро; Степан, домозет; Војо Михаил; Илија Михаил; Петре Михаил; Рајко Степан; Павле Степан; Стојан Раде; Никола Димитро; Нове Никола; Јован Димитри; Неожењени у селу: Стојан Недан; Димитри Јован; Тонке Ермен; Ђуро Стојан; Димитри Михаил; Неделко Перо; Новак Недан; Петре Никола; Пеше, сиромах; Воислав Мартин; Стево Стојан; Ђурко Војо; Војо Рајко; Стево Стојан; Димитри Павле; – укупно 15 неожењених.                   

Порески приходи села: Испенџе од 20 хришћанских породица у износу од ............................................... 500 акчи; Испенџе од 15 неожењених у износу од .................................................................. 375 акчи; Пшеница 23 товара у вредности од .......................................................................... 575 акчи; Мешано жито 25 товара у вредности од .................................................................. 375 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 14 акчи; Приход од 1 хасса ливада ............................................................................................ 40 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 40 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 30 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 30 акчи; Ушур на конопље ......................................................................................................... 35 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 24 акчи; Данак од једне воденице на Продан ........................................................................... 15 акчи; Данак за испашу стоке у атару поменутог села ........................................................ 30 акчи; Ушур споља: Житељи из села Горно Тмелино обрађују земљу и дају за то ушур и то: Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи; Мешано жито 4 товара у вредности од ...................................................................... 60 акчи; Ушур споља: Житељи из села Зујак (?) и Узема обрађују земљу и дају за то ушур и то: Пшеница 12 товара у вредности од .......................................................................... 300 акчи; Мешано жито 10 товара у вредности од .................................................................. 150 акчи; Ушур споља: Пшеница и мешано жито у вредности од .................................................................. 70 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 97 акчи;

Укупан приход .......................................................................................................... 2 700 акчи. 35

Село Новосел, друго име Суха Љубата36, припада нахији Горно Краиште Хас Падишаха Поменуто село је пре пописа 1570. године било мезра (ненасељено пољопривредно земљиште), задужена са 40 акчи за жито. Раја је дошла споља и населила је овај простор, због чега се ово место у новом царском дефтеру пописује као село. Атар села Суха Љубата почиње од „Сури Таш“ и продужава до „Сури Каја“. Одатле се наставља ка планини 35

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 155, 156 36

Нестало насеље у сливу истоимене реке, данас део села Горња Љубата

18


Чермен, онда ка планини Елбарник, затим ка Калуђерске Корије, ка пашњаку „Јавор“ и пашњаку „Беркот“, а одатле ка „Сури Таш“ где се завршава. Имена домаћина: Нелко Марко; Никола Перо; Војо Раин; Петре Марко; Стево Никола; Димто (или Димко) Тодор; Илија, досељен; Пројо, сиромах; Богдан Перо; Стојан Војо; Цветко Војо; Пројо Марко; Павле Стево; Сиве Стево; Неделко Грујо; Никола Димто; други Сиве Стево; Неожењени у селу: Петко Никола; Стојо Неделко; Новак Илија; Петре Никола; Димитри Војо; Мелко (или Милко) Грујо; Драгоја (или Драгута) Димко; Никола Димко; Миро Грујо; Цветко Војо; Драгој Неделко; Удовице у селу: Удовица Руда;              

Порески приходи села: Испенџе од 15 хришћанских породица у износу од ............................................... 375 акчи; Испенџе од 13 неожењених у износу од .................................................................. 325 акчи; Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи; Пшеница 10 товара у вредности од .......................................................................... 250 акчи; Мешано жито 17 товара у вредности од .................................................................. 255 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 75 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 30 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 40 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 10 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 10 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 15 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 40 акчи; Данак од једне сеоске воденице.................................................................................. 30 акчи; Данак за 600 грла оваца у вредности од .................................................................. 300 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 1 771 акчи.37

Село Новосел, друго име 'Ржано градиште38, припада нахији Горно Краиште Царски хас До пописа 1570. поменуто село је било мезра (празно, ненасељено место) опорезана са 80 акчи за жито, а касније је насељена рајом из суседства и у овом попису је заведено као царски хас (царски феудални посед). Атар поменутог села почиње од планине Ипшор и достиже до реке (долине) на Г-ур-у-с-к-о. Одатле продужава ка планини Клуђери, затим ка планини Голема Верберуса, затим ка планини ..... и завршава долином 'Ржена Имена домаћина и неожењени у селу: Стојан Станке; Михаил Стојан; Радослав Грујо; Продан Радослав; Велче Радослав; Михаил Милош; Нико Михаил; Стојан Михаил; Богдан Србин; Стојан Богдан; Неделко 37

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 649, 650 38

Село Горња Ржана

19


Србин; Лазар Петко, неожењен; Продан Стојан, неожењен; Ђурко Продан, неожењен; Пејо Богдан, неожењен; Доно Димко (или Димто), неожењен; Војо Неделко, неожењен; Богдан Србин, неожењен; Радул Петко, неожењен; Мело Продан, неожењен; Никола Радослав, неожењен; Доно Стојан; Бојо Михаил; Којо (или Моно) Јонко; Димто Богдан; Димитри Ђуро; Стојан Димитри; Дино Димитро;        

Порески приходи села: Испенџе од 12 хришћанских породица у износу од ............................................... 300 акчи; Испенџе од 16 неожењених у износу од .................................................................. 400 акчи; Пшеница 6 товара у вредности од ............................................................................ 150 акчи; Мешано жито 6 товара у вредности од ...................................................................... 90 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 60 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 24 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 50 акчи; Данак од једне воденице на Стојан Станко ............................................................... 15 акчи;

Укупан приход .......................................................................................................... 1 487 акчи; 39

Село Мал Извор, припада нахији Горно Краиште Хас Јунус-бега, санџакбега Ћустендилског санџака Имена хришћанских домаћина: Влајчо Нове; Братан Нове; Петре Влајчо; Рајчо Братан; Драгутин Никола; Димто (или Дилко) Драгутин; Ђурко Дино; Недан Радослав; Мино Недан; Михаил Костадин; Милчо Михаил; Радослав Стојан; Никле Радослав; Стојан Нове; Радослав Никле; Јон Радослав; Оливер Радослав; Мино Радослав; Крајо Радослав; Пејо Мино; Ђурко Велко; Баштине: Баштина на Момчил, у рукама на Радослав; Баштина на Донке, у рукама на Радослав и Стојан Добре; Неожењени у селу: Пено Грујо; Тончо Драгутин; Новак Димто; Стојан Пенчо; Милчо Мело; Мартин Јован; Петре Мартин; Драјо Перо; Мирчо Драјо; Недан Мартин; Мино Радослав; Ђуро Грујо; Недан Стојан; Тодор Петко; Војо Стојан; Стојан Војо; Војо Миро; Костадин Михаил; Коло Милчо; Спасе Пенчо; Стево Драјо; Мино Грујо; Мито Мано; Недан Димто; Димитри Којо; Радослав Крајо; Тошо Перо; Радомир Ђурко; Удовице у селу: Удовица Донка;      

Порески приходи села: Испенџе од 21 хришћанских породица у износу од ............................................... 525 акчи; Испенџе од 28 неожењених у износу од .................................................................. 700 акчи; Испенџе од 2 баштине у износу од ............................................................................. 50 акчи; Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи; Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи; Мешано жито 6 товара у вредности од ...................................................................... 90 акчи;

39

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 650, 651

20


         

Лећа и грашак 1 товар у вредности од ....................................................................... 50 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 15 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 32 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 15 акчи; Ушур на конопље ........................................................................................................ 20 акчи; Ушур на купус .............................................................................................................. 13 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 20 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 15 акчи; Данак од једне воденице на Пејо Хранислав ............................................................ 30 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 120 акчи;

Укупан приход .......................................................................................................... 1 800 акчи. 40

Село Белут, припада нахији Горно Краиште Зијамет Ферхада, миралај на десној страни санџак-паше Имена хришћанских домаћина: Стојан Манчин; Радослав Манчин; Јовица Манчин; Рајчо Тодор; Војо Рајчо; Велко Рајчо; Мартин Дано; Рајко Дано; Пејо Ђуро; Којо Ђуро; Нове Ђуро; Којо Радослав; Бојо Радослав; Јован Денко; Неожењени у селу: Марко Мино; Станко Мартин; Ђуро Стојан; Брајо Рајко; Марко Денко; Мишо Пено; Димто Јован; Дано Јован; Рајчо Велко; Тодор Рајчо;            

Порески приходи села: Испенџе од 14 хришћанских породица у износу од ............................................... 350 акчи; Испенџе од 11 неожењених у износу од .................................................................. 275 акчи; Пшеница 5 товара у вредности од .............................................................................. 75 акчи; Мешано жито 4 товара у вредности од ...................................................................... 60 акчи; Лећа и грахорица ½ товара у вредности од ............................................................... 25 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 23 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 22 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 45 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 30 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 15 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 20 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 60 акчи; Ушур споља: Житељи из села Извор и Босилград обрађују земљу и дају за то ушур горе поменутом спахији.

Укупан приход ........................................................................................................... 1 000 акчи.41

40

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 657, 658 41 Исто, стр. 658, 659

21


Село Божица, припада нахији Серишник Зијамет Синана, старешина вратара Мехмед Паше Село Божица је старо дербенџијско село. Свако регистрирано лице даје по 10 акчи на име испенџеа, а ожењени још по 1 денк пшенице и по 1 денк јечма. Удовице и неожењени не дају жито. Дербенџије плаћају свадбарину, трошарину вина, ушур за пчелињак и нијабет. Дербенџијска служба се врши на обе стране села. За ту службу поседују султанско наређење. Имена хришћанских домаћина: Никола, досељен; Недан Гамен; Велко Михаил; Пенчо, досељен; Пејо, досељен; Стојан Ранке; Бојо Храно; Мело Цветко; Недан Мело; Нешо Мело; Којо Тихо; Стојо Тихо; Пенчо Тихо; Илија Тихо; Павле Костадин; Новица Костадин; Петко Костадин; Нако Костадин; Петко Проин; Воин Проин; Петре Проин; Пројо Пејо; Пене Појо; Пејчин Пројо; Младин Пејо; Лале Пејо; Стале (?) Пејо; Пене Пејо; Цветко Стево; Славе Стево; Којо Пејо; Мише Пејо; Мино Недан; Недан Мело; Мело Марко; Владе Рајчо; Стојан Трпе (или Берија); Мело Берија; Марко Тошин; Мале Стево; Радослав Ђуро; Велко Ђуро; Мело Влае (или Владе); Милчо Никола; Јован Никола; Миле Данчо; Цветко Миле; Пејо Миле; Вело Стане; Стојан Пејчин; Владислав Новица; Денко Новица; Цветко Дабижив; Станко Радослав; Јовица Мите; Нове Михаил; Стојан Дојчин; Стојан Радослав; Пене Недан; Ђуро Пејо; Дано Стане; Којо Пејо; Којо Стево; Пене Стево; Павле Стево; Мирко Томе; Недан Мирко; Јован Цветко; Стојан, досељен; Бојчин, домозет; Нешко, досељен; Данке, досељен; Ивко, досељен; Богдан, досељен; Димитри Грузо; Мише Бојо; Јован Радослав; Цветко Стево; Стојан Никола; Стојо Србин; Којо Србин; Илија Боин; Младен Србин; Стојан Проин; Мело Продан; Дано Продан; Петре Младен; Стојан Младен; Илија Петко; Стојан Петко; Данчо Дојчин; други Данчо Дојчин; Новица Марко; Мише Новица; Неожењени у селу: Мише Цветко; Пејо Михаил; Оливер Михаил; Димитри Стојан; Данчо Данил; Марко Живко; Оливер Перко; Никола Перко; Велко Никола; Рајчо Коин; Павле Михаил; Рајчо Продан; Димитри Петко; Велко Радослав; Димитри Нове; Радивој Стојан; Тодор Живко; Стојан Којо; Михаил Павле; Никола Јовичин; Мело Пејо; Војо Михаил; Петре Стојан; Димитри, поп; Богдан Илин; Димитри Стево; Петре Славе; Аврам Лале; Мишо Никола; Никола Мишо; Бојо Ђурко; Петре Влајко; Лазар Владислав; Димитри Ђуро; Петре Димитри; Нове Димитри; Павле Димитри; Богдан Михаил; Ђуро Милош; Новица Војо; Храно (или Крајо) Стојан; Богдан Крајо; Дано Крајо; Новак Крајо; Велко Мише; Стојан Мише; Доно Мише; Богдан Стојан; Стево Стојан; Живко Недан; Димитри Живко; Велко Димитри; Трајчо Николин; Петре Николин; Радич Николин; Мише Стево; Стојан Јован; Нико Јован; Минчо Радослав; Богдан Минчо; Бошко Бојо; Мирко Бојчин; Радоја Мирко; Рајко Мелко; Нико Мирко; Мише Михаил; Радослав Мише;       

Порески приходи села: Испенџе од 105 хришћанских породица у износу од .......................................... 1 050 акчи; Испенџе од 67 неожењених у износу од .................................................................. 670 акчи; Пшеница 50 товара у вредности од ....................................................................... 1 250 акчи; Мешано жито 50 товара у вредности од .................................................................. 750 акчи; Данак за Даљан ............................................................................................................. 11 акчи; Приход од 1 хасса ливада .......................................................................................... 100 акчи; Ушур на пчелињак ...................................................................................................... 75 акчи; 22


            

Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 75 акчи; Данак за испашу стоке у атару поменутог села ...................................................... 255 акчи; Данак од једне воденице на Михаил, у рукама на Војо ........................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Стојан, у рукама на Павле ........................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Добре Којо, у рукама на Мише Јован ........................ 30 акчи; Данак од једне воденице на Лале Петко .................................................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Пене Мино .................................................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Продан Пенчо ............................................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Бранивој Николин ........................................................ 30 акчи; Данак од једне воденице на Бојо Николин ................................................................ 30 акчи; Данак од једне воденице на Димитри, поп ................................................................ 30 акчи; Данак „resm-I nehr“ (данак за реку) ........................................................................... 60 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 20 акчи;

Укупан приход .......................................................................................................... 4 746 акчи.42

Село Милкоменци43, припада нахији Серишник Тимар Ејнехан Босне Имена домаћина: Ђуро Тодор; Марко Добривој; Стојан Драгутин; Богдан Костадин; Мишо Димитро; Михаил Минчо; Раше Стојан; Димко Илин; Тодор Стојан; Ђуро Нетко; Велко Марко; Мише Стојан; Стево Кондин; Коле Ђурин; Богдан Михаил; Мише Јовче; Велче Младен; Стојан Радивој; Мело Јовичин; Михаил Кондин; Илија Стојан; Цветко Радослав; Јовчо Тодор; Рале Степан; Мише Марко; Бранивој Бојчин; Бранко Новичин; Тодор Братан; Михаил Радивој; Рале Младен; Младен Михаил; Војо Димитро; Рајчо Стојан; Недан Никола; Ђуро Димитро; Дано Никола; Стојан Тодор; Димто Петко; Ђуро Стојан; Бранивој Тонкин; Мише Стојан; Дуче Стојан; Баштине: Баштина на Драгослав, у рукама његовог сина Димитрија; Неожењени у селу: Марко Коста; Недан Ђуро; Новак Радивој; Добривој Радослав; Михаил Цветко; Мартин Бранивој; Миле Ђурин; Стево Ђурин; Младен Добривој; Нове Стојан; Стево Димитри; Стево Коло; Стево Михаил; Којо Јовчин; Јован Добривој; Стево Тодор; Димитри Јовчин; Адам Рале; Новица Марко; Ђуро Михаил; Стојо Коин; Димитри Велко; Тодор Стојан; Раче Данин; Тодор Димитро; Младен Мело;      

Порески приходи села: Испенџе од 42 хришћанских породица у износу од ............................................ 1 050 акчи; Испенџе од 27 неожењених у износу од .................................................................. 675 акчи; Испенџе од 1 баштина у износу од ............................................................................. 25 акчи; Пшеница 16 товара у вредности од .......................................................................... 400 акчи; Мешано жито 7 товара у вредности од .................................................................... 105 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 10 акчи;

42

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 663, 664, 665 43

Село Млекоминци

23


        

Ушур на бостан ............................................................................................................ 84 акчи; Ушур на лан и конопље ............................................................................................... 15 акчи; Данак од једне воденице на Ђоро .............................................................................. 30 акчи; Данак од једне воденице на Степан Радослав ........................................................... 30 акчи; Ушур на купус .............................................................................................................. 21 акчи; Ушур на риболов ............................................................................................................ 5 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 10 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 10 акчи; Нијабет, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................................... 50 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 2 520 акчи.44

Село Долно Рибарци, припада нахији Горно Краиште Тимар Махмуда, сина Мехмеда Имена домаћина: Ђуро Стојан; Нове Стојан; Бранивој Стојан; Пејчин Бранивој; Пејчин Ђурко; Данчо Марко; Бранивој Марко; Нове Марко; Стојко Данчо; Нако Јован; Стојан Нако; Димитри Марко; Пејчин Димитри; Мано Дано; Стојан Дано; Мише Дано; Ђуро Дано; Димитри Пејо; Мино Стојан; Стево Стојан; Неожењени у селу: Богдан Бранивој; Степан Димитро; Димитри Бранивој; Раде Миро; Никола Јован; Бранивој Димитри; Велко Миро; Марко Пано; Никола Ђуро; Радивој Рајчо; Стево Димитро; Михаил Димитро;            

Порески приходи села: Испенџе од 20 хришћанских породица у износу од .............................................. 500 акчи; Испенџе од 12 неожењених у износу од ................................................................. 300 акчи; Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи; Мешано жито 5 товара у вредности од ...................................................................... 75 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 30 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 24 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 20 акчи; Ушур на конопље ......................................................................................................... 10 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 12 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 15 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 30 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 60 акчи; Укупан приход ............................................................................................... 1 200 акчи.45

44

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 682 45 Исто, стр. 686, 687

24


Село Радичица46, друго име Модилово, припада нахији Серишник Тимар Ферхада Имена домаћина: Дано Мелко; Тошо Данин; Нове Стојан; Ђуро Нове; Ранке Илин; Илија Илин; Михаил Ђурин; Данчо (или Рајчо) Ђурин; Драгослав Ђурин; Нове Стојан; Рале Нове; Димитри, досељен; Баштине: Баштина на Рале, у рукама на Нове Стојан; Баштина на Мелко, у рукама на Дано; Неожењени у селу: Велко Данин; Новак Новин; Ђуро Нове; Воислав Стојан; Никола Стојан; Цветко Стојан; Новица Ђурин; Стојан Ђурин; Недан Велко;             

Порески приходи села: Испенџе од 14 хришћанских породица у износу од ............................................... 350 акчи; Испенџе од 9 неожењених у износу од .................................................................... 225 акчи; Пшеница 10 товара у вредности од .......................................................................... 250 акчи; Мешано жито 14 товара у вредности од .................................................................. 210 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 70 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 28 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 45 акчи; Ушур на купус .............................................................................................................. 20 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 20 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 68 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 50 акчи; Данак од три воденица на Меми ................................................................................ 90 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 104 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 1 480 акчи.47

Село Голожино48, припада нахији Серишник Тимар Ферхада Имена домаћина: Мело Јован; Влајо Јован; Рале Радул; Димто Ђуро; Новак Ђуро; Марко Михаил; Стево Михаил; Војо Никола; Димитри Никола; Ђуро Никола; Стојан Пано; Цветко Пано; Мино Димитри; Тодор Димитри; Велко Ђуро; Марко Стојан; Којо Стојан; Којо Јован; Димитри Тодор; Пејо Димитри; Стојо Димитри; Станке Нешко; Симон Раин; Војо Раин; Мело Раин; Филип Мело; Димко Димитри; Михаил Русин; Неожењени у селу: Петре Стојан; Војче Марко; Петре Марко; Младен Мело; Пејо Стојан; Радул Недан; Пејо Владислав; Петре Владислав; Стојо Мело; Димитри Перо; Бојо Ђуро; Мело Стојан; други Радул Недан; Мино Новак; Неделко Новак; 46 47

Село Радичевци

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 690, 691 48

Село Гложје

25


             

Удовице у селу: Удовица Даница; Порески приходи села: Испенџе од 28 хришћанских породица у износу од ............................................... 700 акчи; Испенџе од 14 неожењених у износу од .................................................................. 350 акчи; Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи; Пшеница 10 товара у вредности од .......................................................................... 250 акчи; Мешано жито 10 товара у вредности од .................................................................. 150 акчи; Лећа 1 товар у вредности од ....................................................................................... 50 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 50 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 24 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 20 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 40 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 30 акчи; Данак од пашњака у атару поменутог села ............................................................... 50 акчи; Данак од једне воденице на Мело Јован .................................................................... 15 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 65 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 1 800 акчи.49

Село Горно Тмелино50, припада нахији Серишник Тимар Алија – заједнички Имена домаћина: Нове Марко; Нешо Нове; Дојчин (или Бојчин) Нове; Ђуро Нове; Димитри Марко; Стојан Димитри; Милко Димитри; Никола Марко; Донке Марко; Марко Никола; Јован Никола; Илија Донке; Денчо Донке; Бојо Дојчин; Илија Влајо; Вело Влајо; Стево Радивој; Недан Стево; Крајо Денко; Младен Димитри; Денко Димитри; Степан Рале; Пејо Степан; Дано Степан; Нешо Степан; Никола Дојчин; Пејо Дојчин; Ђуро Дојчин; Пано Дојчин; Радослав Дојчин; Нако Дојчин; Пејо Дојчин; Стојан Михаил; Мелко Михаил; Нове Михаил; Цветко Радивој; Никле Радивој; Јовко Радивој; Нетко Којо; Богослав Нетко; Нове Нетко; Мело Нетко; Никола Бојо; Бојо Никола; Станче Никола; Младен Никола; Стево Никола; Бошко Никола; Илија Никола; Стојан Раин; Димитри Раин; Пејо Раин; Станче Јовче; Богдан Станче; Пејо Богдан; Димитри Станче; Нешо Димитри; Стојан Димитри; Којо Милош; Пано (или Пајо) Милош; Тодор Милош; Стојо Којо; Влашко Којо; Неожењени у селу: Стале Радивој; Милко Радивој; Драгослав Михаил; Ђуро Михаил; Аврам Драгослав; Бојо Драгослав; Јовко Драгослав; Мане Драгослав; Недан Ђуро; Стојан Михаил; Стајо Михаил; Војо Стајо; Перо Стајо; Којо Стајо; Петре Војо; Бојо Војо; Никола Продан; Михаил Никола; Стојо Никола; Ранке Мело; Грујо Новак; Пејо Дино; Стојо Дино; Јован Дино; Новче Мело; Радослав Бело; Бело Пејо; Мавро Влајко; Тоде Влајко; Јонко Влајко; Влајко Богдан; Милчо Богдан; Мело Димитри; Стојо Димто; Пејо Радомир; Димто Радослав; Тодор Радослав; Михаил Радослав; Мино Радослав; Стево Јон; Јон Мело; Недан

49

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 691 50

Село Горње Тламино

26


Мело; Никола Недан; Пенчо Недан; Стојан Бојо; Никола Бојо; Стево Мело; Недан Милин; Стојан Пејо. Удовице у селу: Удовица Јована; удовица Донка. Порески приходи села:  Испенџе од 63 хришћанских породица у износу од ............................................ 1 575 акчи;  Испенџе од 49 неожењених у износу од ............................................................... 1 225 акчи;  Испенџе од 2 удовице у износу од ............................................................................. 12 акчи;  Пшеница 50 товара у вредности од ....................................................................... 1 250 акчи;  Мешано жито 90 товара у вредности од ............................................................... 1 350 акчи;  Лећа 2 товара у вредности од .................................................................................... 100 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 315 акчи;  Ушур на бостан .......................................................................................................... 126 акчи;  Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 231 акчи;  Ушур на лан и конопље ............................................................................................. 250 акчи;  Приход од 1 хасса ливада ............................................................................................ 80 акчи;  Сламарина ................................................................................................................... 250 акчи;  Такса за вино увезено споља ..................................................................................... 130 акчи;  Данак за свиње и Божић ............................................................................................ 240 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 336 акчи;  Данак од једне воденице на Мавро Влајко ................................................................ 15 акчи;  Данак од једне воденице на Милош, у рукама на Стане Милош ............................ 15 акчи; Укупан приход ............................................................................................................. 7 500 акчи. Део поменутог Алија износи ...................................................................................... 5 000 акчи; Део Хусеина, сина Мустафе Чауша ........................................................................ 2 500 акчи; 51

Село Горна Лубата52, припада нахији Серишник Тимар Мустафе, сина Турхана – заједнички Имена домаћина: Петко Стојан; Димто Петко; Ђуро Стојан; Мито Ђуро; Недан Рале; Стојан Данил; Петре Јон; Димко Перо; Неделко Пејо; Продан Јован; Јован Никола; Степан Нове; Стево Никола; Ђурко Никола; Стојан Никола; Недан Стојан; Манчо Мартин; Бојо Мартин; Петре Павле; Цветко Павле; Мино Пејо; Војо Пејо; Стојан Белче; Новица Белче; Тошо, присељен; Рајчо Тошо; Бојо Мело; Цветко Бојо; Петко Брајко; Којо Мело; Пејчин Којо; Пенчо Рале; Продан Рале; Павле Продан; Војо, присељен; Димитри Павле; Нове Димитри; Димто Мартин; Боце Недан; Пејо Бојо; Обрен Којо; Мишо Јон; Баштине: Баштина на Димитри, у рукама на Стојан Николин; Неожењени у селу: Илија Калин (или Малин); Димитри Ђуро; Јон Перо; Даме Војо; Стево Томо; Петруш Стево; Богдан Неделко; Радослав Нешко; поп Нове; Нешан Јон; Ђуро Продан; 51

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 705, 706 52

Село Горња Љубата

27


Радоња Којо; Цветко Стојан; Мело Неделко; Ђуро Мартин; Павле Рале; Љубен Јон; Боро (или Бошо) Стојан; Нико Јон; Стојан Нико; Удовице у селу: Удовица Ивана (или Јована); удовица Дуна; Порески приходи села:  Испенџе од 42 хришћанских породица у износу од ............................................ 1 050 акчи;  Испенџе од 25 неожењених у износу од .................................................................. 625 акчи;  Испенџе од 1 баштина у износу од ............................................................................. 25 акчи;  Испенџе од 2 удовице у износу од ............................................................................. 12 акчи;  Пшеница 80 товара у вредности од ....................................................................... 2 000 акчи;  Мешано жито 30 товара у вредности од .................................................................. 450 акчи;  Лећа и грахорица ½ товара у вредности од ............................................................... 25 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 205 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 82 акчи;  Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 110 акчи;  Ушур на црни лук ........................................................................................................ 60 акчи;  Ушур на лан ................................................................................................................ 120 акчи;  Ушур конопље ............................................................................................................ 150 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 18 акчи;  Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 15 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 85 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 113 акчи;  Данак од једне воденице на Богдан ............................................................................ 15 акчи;  Данак од једне воденице на Никола ........................................................................... 15 акчи; Ушур споља: Житељи из села Долна Лубата обрађују земљу и дају за то ушур и то:  Пшеница 1 товар у вредности од ................................................................................ 25 акчи;  Мешано жито 1 товар у вредности од ........................................................................ 15 акчи; Укупан приход .......................................................................................................... 5 215 акчи. 53

Село Долна Лубата54, припада нахији Серишник Тимар Махмуда, сина Џунди Ханима – заједнички Имена домаћина: Никола Марко; Јовче Никола; Стојан Никола; Михаил Продан; Костадин Продан; Михаил Никола; Димитри Михаил; Мише Влајко; Богдан Мише; Илија Марко; Петре Марко; Пејо Јовчо; Војче Јовчо; Стево Костадин; Богдан Стево; Цветко Јован; Влаше Цветко; Петко Дабижив; Јовчо Цветко; Стојан Тодор; Крајо Рале; Младен Никола; Петре Младен; Димто, сиромах; Стојан Димто; Јовчо Пејо; Богдан Јовчо; Марко Пејо; Марко Степан; Стојан Степан; Мартин Рале; Димитри Мартин; Рале Мартин; Стево, сиромах; Јован Стојан; Пејчин Јове; Михаил Јован; Михаил Пејо; Ђуро Михаил; Рале Михаил; Мелко Тодор; Петко, сиромах; Мито Пено; Неделко Пено; Марко, поп; Тодор, сиромах; Пејо Тодор; Нове Калин (или Малин); Новак Малин; 53

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 709, 710 54

Село Доња Љубата

28


Баштине: Баштина на Миле, у рукама на Стево Којо; Баштина на Петко Јован, у рукама на Стево, сиромах; Неожењени у селу: Тонке Станко; Мино Мартин; Велко Јове; Рајчо Димто; Неделко Марко; Воислав Јовчо; Нетко Михаил; Новак Ђуро; Богдан Пејчин; Мело Стево; Милко Никола; Тодор Стево; Недан Мито; Петре Стево; Недан Пејо; Јован Продан; Радослав Марко; Никола Јовчо; Тихо Ермено; Велче Стојан; Степан Тодор; Цветко, сиромах; Томо Светко; Димитри Стево; Нешо Крајо; Марко Младенов; Новак Петко; други Новак Петко; Стево Ђуро; Рале Ђуро; Рале Јован; Удовице у селу: Удовица Станка; Порески приходи села:  Испенџе од 49 хришћанских породица у износу од ............................................ 1 225 акчи;  Испенџе од 31 неожењених у износу од .................................................................. 775 акчи;  Испенџе од 1 удовица у износу од ............................................................................... 6 акчи;  Пшеница 35 товара у вредности од .......................................................................... 875 акчи;  Мешано жито 66 товара у вредности од .................................................................. 990 акчи;  Лећа ½ товара у вредности од ..................................................................................... 75 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 215 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 86 акчи;  Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 220 акчи;  Ушур на црни лук ...................................................................................................... 110 акчи;  Ушур на купус ............................................................................................................ 120 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 50 акчи;  Такса за вино увезено споља ..................................................................................... 130 акчи;  Данак за свиње и Божић ............................................................................................ 190 акчи;  Ушур на лан и конопље ............................................................................................... 60 акчи;  Ушур на празилук ........................................................................................................ 30 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 231 акчи;  Данак од једне воденице на Продан Марко .............................................................. 30 акчи;  Данак од једне воденице на Пејо Дабижив ............................................................... 30 акчи;  Данак од једне воденице на Михаил Пејо ................................................................. 30 акчи;  Данак за испашу (овце) у атару поменутог села ....................................................... 30 акчи; Укупан приход ............................................................................................................. 5 502 акчи. Део поменутог Махмуда износи ................................................................................ 1 162 акчи; Део поменутог Ахмеда, сина Џунади Мехмеда, преко хуџета износи ..................... 340 акчи; У овим документима записано је и да је село Долна Лубата додато ка селу Козји Дол у Горњем Крајишту.55

55

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 728, 729

29


Село Влатковци, друго име Горна Леска56, припада нахији Горно Краиште Тимар Будака – заједнички Имена домаћина: Никола Грујо; Трајчо Никола; Јован Никола; Богдан Ђуро; Којо Богдан; Бојо Мело; Рајчо Мело; Мишо Петко; Нове Пејо; Мито Пејо; Михаил Миле; Нове Никле; Мело Никле; Михаил Тодор; Марко Михаил; Петре Михаил; Дано Михаил; Новак Радихна; Новица Донке; Мело Новица; Бојо Новица; Којо Новица; Мино Радослав; Мело Радослав; Никола Тодор; Илија Тодор; Којо Тодор; Милош Добривој; Мито Милош; Нико Милош; Богдан Перо; Мино Богдан; Ђуро Богдан; Војче Никола; Нове Војче; Добривој Војче; Стале Јовко; Ђуро Стале; Којо Донке; Мело Којо; Дончо Којо; Тодор Крајо; Јовица Крајо; Јон Богослав; Пејо Јон; Мито Пејо; Мино Мело; Пано Којо; Мело Лало; Петко Радич; Нико Мело; Радивој Бојо; Мито Радивој; Мело Продан; Бојо Бело; Бело Радихна; Нетко Пено; Бојо Пено; Мино Новак; Јон Мело; Стојо Јовче; Бошко Стојо; Јове Пејо; Баштине: Баштина на Дабижив, у рукама на Михаил Дабижив; Баштина на Радослав, у рукама његовог сина Јона; Баштина на Брајко, у рукама на Стево Димитри; Баштина на Димитри, у рукама на Никле Димто; Баштина на Моне Добре; Неожењени у селу: Ђуро Пејо; Ђуро Михаил; Богдан Мело; Рале, досељен; Илија, досељен; Стано Пејо; Никола Рајче; Димко Рајче; Ђуро Петко; Пејо Тодор; Павле Радивој; Илија Петко; Димко Петко; Ђуро Пејо; Младен Мело;                    56

Порески приходи села: Испенџе од 63 хришћанских породица у износу од ............................................ 1 575 акчи; Испенџе од 15 неожењених у износу од .................................................................. 375 акчи; Испенџе од 5 баштина у износу од ........................................................................... 125 акчи; Пшеница 150 товара у вредности од ..................................................................... 3 750 акчи; Мешано жито 150 товара у вредности од ............................................................. 2 250 акчи; Лећа ½ товара у вредности од ..................................................................................... 25 акчи; Данак за сено .............................................................................................................. 200 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 80 акчи; Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 140 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 60 акчи; Ушур на риболов .......................................................................................................... 15 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 48 акчи; Такса за вино увезено споља ..................................................................................... 115 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 60 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 122 акчи; Данак од једне воденице на Донке Којо .................................................................... 15 акчи; Данак од једне воденице на Перо Димто ................................................................... 15 акчи; Данак од једне воденице на Нове Богослав ............................................................... 15 акчи; Данак од једне воденице на Новица Данке ............................................................... 15 акчи; Село Горња Лисина

30


Укупан приход ............................................................................................................. 9 000 акчи.  Део поменутог Будака износи ............................................................................... 3 724 акчи;  Део Мустафе, сина Хизира износи ........................................................................ 2 638 акчи;  Део Абдула, сина Скендера износи .................................................................. 2 638 акчи; 57

Село Долно Тмелино58, припада нахији Серишник Тимар Махмуда, сина Худавердија – заједнички Имена домаћина: Јово Симо; Стојан Велко; Михаил Никола; Тодор Јовко; Димко Јовко; Цветко Перо; Степан Стево; Ванчо Илија; Нико Марко; Брајко Недан; Мишо Брајко; Радослав Пејо; Илија Новак; Радослав Новак; Рашо Стајо; Стево Јовко; Стојан Јовко; Богдан Јовко; Давид Михаил; Стево Михаил; Мише Михаил; Стојан Влајко; Ђуро Влајко; Илија Стојан; Димко Илин; Неде Илин; Марко Илин; Миле Илин; Рајо Стево; Лале Раин; Радивој Велко; Стојан Михаил; Никола Војнов; Војо Никола; Мело Тодор; Петре Димитри; Петре Милош; Димко Јанко; Димитри Ђурин; Милош Ђурин; Рашо Војо; Стајо Рашо; Ивко Дано; Петре Јовко; Пенчо (или Минчо) Димитри; Богдан Пенчо; Милчо Манчо; Станке Радивој; Михаил Радивој; Добривој Илија; Неделко Добривој; Михаил Велко; Илија Велко; Пенчо Пејо; Јовко Радивој; Михаил Радивој; Јовко Тонке; Мело Перо; Бело Перо; Пејо Новак; Михаил Перо; Димто Бојо; Бојо Димто; Неделко Дано; Никола Дано; Димто Илија; Ненад Илија; Тодор Новак; Драгоја Илија; Нове Илија; Тошо Јовко; Нешо Томко; Мело Михаил; Стојо Јовко; Трајко Цветко; Мино Станке; Тошо Брајко; Стево Радослав; Илија Пејчин; Доно Рашин (или Расин); Баштине: Баштина на Јован, у рукама на Нешо Дано; Баштина на Станка, у рукама његовог сина Радивој; Баштина на Димитри, у рукама на Пенчо Димитри; Баштина на Димитри Радослав, у рукама на Михаил Денко; Баштина на Димитри, у рукама на Пејо Недан; Неожењени у селу: Богдан Стојан; Рале Стојан; Димитри Синадин; Мело Перо; Стојан Ђуро; Михаил Ђуро; Илија Масин; Рајко Дано; Радул Дано; Михаил Јовко; Димитри Пенчо; Данче Богдан; Пејо Димитри; Јовица Радивој; Велко Михаил; Пејо Илија; Јовица Пејо; Пејо Радивој; Илија Пејо; Ивко Димто; Дано Радивој; Стево Синадин; Стојан Синадин; Нешо Тодор; Ђурко Вељо; Марко Пејо; Петре Пејо; Мело Рајо; Ђурко Расин; Петко Давид; Јовко Стано; Тошо Стано; Јовко Иванко; Јовко Расин; Михаил Радослав; Данко Мито; Димто Војо; Пејо Богдан; Стојан Димко; Стево Јовко; Стојан Цветко; Ђуро Станке; Мело Никола; Новак Радослав; Милчо Расин; Влае Стојан; Пејо Синадин; Војо Перо; Стано Радивој; Нешо Стојан; Драгоја Никола; Пејо Никола; Јовица Дино; Дано Димто; Радослав Тодор; Илија Никола; Марко Јовко; Стојан Димто; Радослав Јовко; Мино Рајо; Јовица Никола; Стојан Перо; Дамјан Синадин; Данчо Стојан; Адам Радослав; Матко Малинов; Тошо Раин; Илија Бојо; Петре Стојан; 57

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 729, 730 58

Село Доње Тламино

31


Удовице у селу: Удовица, жена Радослава; Удовица, жена Трајка;                           

Порески приходи села: Испенџе од 80 хришћанских породица у износу од ............................................ 2 000 акчи; Испенџе од 70 неожењених у износу од ............................................................... 1 750 акчи; Испенџе од 5 баштина у износу од ........................................................................... 125 акчи; Испенџе од 2 удовице у износу од ............................................................................. 12 акчи; Пшеница 40 товара у вредности од ....................................................................... 1 000 акчи; Мешано жито 50 товара у вредности од .................................................................. 750 акчи; Лећа ½ товара у вредности од ..................................................................................... 25 акчи; Данак за сено .............................................................................................................. 400 акчи; Ушур на бостан .......................................................................................................... 160 акчи; Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 83 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 30 акчи; Ушур на конопље ....................................................................................................... 152 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 60 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 20 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 50 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 300 акчи; Данак од једне воденице на Стојан, у рукама на Нешо Дано .................................. 30 акчи; Данак од једне воденице на Стојан, у рукама на Илија Стојан ............................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Димитри, у рукама на Тошо Јонко ............................. 30 акчи; Данак од једне воденице на Димитри, у рукама на Пејо Јовко ............................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Донке, у рукама на Пејо Новак ................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Јовко, у рукама на Пејо Јовко ..................................... 30 акчи; Данак од једне воденице на Ненад, у рукама на Станке Бранивој .......................... 30 акчи; Ушур споља: Житељи из села Горно Тмелино обрађују земљу и дају за то ушур и то: Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи; Мешано жито 4 товара у вредности од ...................................................................... 60 акчи; Ушур споља: Житељи из села Долга Лука обрађују земљу и дају за то ушур и то: Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи; Мешано жито 3 товара у вредности од ...................................................................... 45 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 7 492 акчи.59

Село Бериловци60, припада нахији Горно Краиште Тимар Јолдаша и Јусуфа, синови Хасана – заједнички Имена домаћина: Јон Димитри; Петре Јон; Јован Стојан; Богдан Јован; Милчо Стојан; Нове Иванко; Стојан Јован; Мартин Јон; Дамјан Мартин; Степан Стано; Стојан Степан; Димитри 59

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 735-737 60

Село Бранковци

32


Никола; Степан Димитри; Мело Димитри; Ђурко Димитри; Марко Никола; Бело Пејо; Нове Нетко; Михаил Нове; Бело Нове; Илија Бело; Пено Нове; Стојан Нове; Нако Стојан; Димитри Нико; Михаил Димитри; Ђуро Недан; Мело Ђуро; Пејо Недан; Бојо Пејо; Мело Пејо; Костадин Јован; Тодор Степан; Мито Стојан; Дано Тодор; Петре Стојан; Димто Никола; Ђурко Војо; Петко Степан; Спасе Степан; Велко Мино; Стојан Марко; Баштине: Баштина на Стрезо, у рукама на Нове Димитри; Баштина на Иванко Недан, у рукама његовог сина Нове. Неожењени у селу: Драјчо Пено; Радивој Ђуро; Велко Бојо; Вељан Бојо; Велчо Тодор; Грујо Нове; Рале Нове; Мито Степан; Ђурко Степан; Велче Петко; Кузман Нове; Витомир Крајо; Мишо Димитри; Стале Михаил; Пено Степан; Нешо Мартин; Михаил Димитри; Стојан Димитри; Пејо Панчо (или Минчо); Недан Минчо; Михаил Велчо; Никола Димитри; Јовчо Никола; Војо Стојан; Стале Тоде; Стале Јонко; Аврам Стево; Дано Степан; Стојан Нове; Ранке Ђуро; Миле Тодор; Удовице у селу: Удовица Димитра; Порески приходи села:  Испенџе од 41 хришћанске породице у износу од .............................................. 1 025 акчи;  Испенџе од 31 неожењених у износу од .................................................................. 775 акчи;  Испенџе од 2 баштине у износу од ............................................................................. 50 акчи;  Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи;  Пшеница 60 товара у вредности од ....................................................................... 1 500 акчи;  Мешано жито 30 товара у вредности од .................................................................. 450 акчи;  Ушур на сок од грожђа, 60 медри ........................................................................... 360 акчи;  Данак за гроздобер ....................................................................................................... 10 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 180 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 72 акчи;  Ушур на воће ................................................................................................................ 75 акчи;  Ушур на конопље ....................................................................................................... 160 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 90 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 80 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 250 акчи;  Лећа ½ товара у вредности од ..................................................................................... 25 акчи;  Данак од једне воденице на Дано, у рукама на Нове Димитри ............................... 30 акчи;  Ушур на купус .............................................................................................................. 20 акчи;  Ушур на празилук ........................................................................................................ 30 акчи; Укупан приход ............................................................................................................ 5 169 акчи.  Део Јолдаша износи ................................................................................................ 2 669 акчи;  Део Јусуфа, сина Хасана износи ....................................................................... 2 500 акчи; 61

61

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 739, 740

33


Село Зли Дол, друго име Аркачево, припада нахији Серишник Тимар Јолдаша Село је записано као ненасељено. Додато је селу Бериловци. Пруход од споља и то: ушур од жита и житарица, лана, конопља, пољарина, такса за тапије за земљу у други порези у износу од 1 489 акчи.

Село Горно Рибарци, припада нахији Горно Краиште Тимар Хусеина, чауша на султанском двору Имена домаћина: Ђуро Тодор;Нико Тодор; Мише Петко; Димитри Петко; Стојан Ђуро; Цветко Нико; Неожењени у селу: Миро Ђуро; Мело Ђуро; Раде Петко; Радослав Ђуро; Порески приходи села:  Испенџе од 6 хришћанских породица у износу од ................................................ 150 акчи;  Испенџе од 4 неожењених у износу од ................................................................... 100 акчи;  Пшеница 5 товара у вредности од ............................................................................ 125 акчи;  Мешано жито 10 товара у вредности од .................................................................. 150 акчи;  Данак за сено ................................................................................................................ 30 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 12 акчи;  Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 92 акчи;  Ушур на конопље ......................................................................................................... 15 акчи;  Ушур на купус ................................................................................................................ 5 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 25 акчи;  Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 15 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 10 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................. 30 акчи; Ушур споља: Житељи из села Милковци и Горно Ујно обрађују земљу и дају за то ушур и то:  Пшеница 4 товара у вредности од ............................................................................ 100 акчи;  Мешано жито 2 товара у вредности од ...................................................................... 30 акчи; Укупан приход .............................................................................................................. 889 акчи.62

Село Миловци63 Тимар Хасана – заједнички Имена домаћина: Радослав Бојо; Стојо Никола; Тодор Радослав; Мано Милош; Стефан Милош; Матко Милош; Ђуро Радослав; Недељко Никола; Мело Јанко; Стојо Јанко; Стојан Дабижив; Дано Тодор; Станислав Тодор; Ђуро Тодор; Стојан Ненад; Пано Стојан; Димто Новак; Ралин Димто; Пејо Димто; Владе Тодор; Ђуро Перо; Станке Тодор; Неделко Јован; Стојан Богдан; Димто Дојчин; Ђуро Марко; Мело Марко; Илија Стојан;

62

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 746 63

Село Милевци

34


Баштине: Баштина на Марко, у рукама на Стојан Богдан; Неожењени у селу: Петко Стево; Владислав Петко; Петко Владислав; Грујо Владислав; Јовчо Јован; Михаил Тодор; Кузман Бојо; Војо Новак; Продан Новак; Продан Тодор; Лалчо Тодор; Мело Димитри; Димитри Тошо; Мело Степан; Цветко Станке; Младен Којо; Дано Кузман; Петре Јани; Ђуро Стојан; Удовице у селу: Удовица, Јанка; Порески приходи села:  Испенџе од 28 хришћанских породица у износу од ............................................... 700 акчи;  Испенџе од 19 неожењених у износу од .................................................................. 475 акчи;  Испенџе од 1 баштина у износу од ............................................................................. 25 акчи;  Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи;  Пшеница 20 товара у вредности од .......................................................................... 500 акчи;  Мешано жито 80 товара у вредности од ................................................................ 1200 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 140 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 56 акчи;  Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 30 акчи;  Ушур на лан .................................................................................................................. 30 акчи;  Ушур на конопље ......................................................................................................... 10 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 30 акчи;  Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 45 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 35 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 165 акчи;  Три Воденице на Радослав Марко, Дабижив и Вранин (?) – напуштене; Укупан приход ............................................................................................................. 3 517 акчи.  Део поменутог Хасана износи ............................................................................... 3 000 акчи;  Део Абдија, сина Џунди Касима износи .............................................................. 517 акчи; 64

Село Долна Леска, или Лесино65 припада нахији Серишник Тимар Ахмеда, син Махмуда Имена домаћина: Никола Костадин; Продан Костадин; Михаил Костадин; Никола, домозет; Никола Радослав; Михаил Ђурко; Нове Костадин; Пене Михаил; Дано Костадин; Манчо Никола; Радивој Ђурко; Којо Дабижив; Новица Никола; Војо, домозет; Мишо Проданко; Петко Продан; Петре Михаил; Којо Михаил; Мише Михаил; Продан Јовин; Рајко Јовин. Неожењени у селу: Петко Воин; Ђуро Воин; Недан Рајчин; Цветко Рајчин; Стево Раин; Матко Раин; Петко Коин; тево Никола; Петко Радивој; Илија Радивој; Ђуро Радивој; Радослав Нове; Дано Јон; Богдан Јон; Нешо Јон; Велко Јон; Никола Рајчо; Неделко Рајчо; Брајко Димко; 64

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 765, 766 65

Село Доња Лисина

35


Дано Димко; Стево Димко; Тошо Перо; Стојан Перо; Пејчин Перо; Стојан Воин; Недан Јовица; Новак Стево; Мише Стево.              

Порески приходи села: Испенџе од 21 хришћанских породица у износу од ............................................... 525 акчи; Испенџе од 31 неожењених у износу од .................................................................. 775 акчи; Пшеница 20 товара у вредности од .......................................................................... 500 акчи; Мешано жито 14 товара у вредности од .................................................................. 210 акчи; Лећа ½ товара у вредности од ..................................................................................... 25 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 82 акчи; Ушур на бостан ............................................................................................................ 32 акчи; Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 200 акчи; Ушур на лан .................................................................................................................. 60 акчи; Сламарина ..................................................................................................................... 32 акчи; Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 82 акчи; Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 70 акчи; Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 100 акчи; Данак од једне воденице на Костадин, у рукама његовог сина Николе ................. 30 акчи;

Укупан приход ........................................................................................................... 2 721 акчи.66

Село Рајчуловци, друго име Свети Никола67, припада нахији Горно Краиште Тимар Јахја Имена домаћина: Стево Стојан; Младен Стево; Брајко Стево; Димитри Стојан; Милош Димитри; Тодор Пејо; Радослав Тодор; Којо Бојо;

       

Баштине: Баштина на Дабижив, у рукама на Стојан Димитри; Баштина на Ђурко, у рукама на Стојо Никола; Баштина на Ранке, у рукама на Јован Братан. Неожењени у селу: Пејо Димитри; Дано Стево; Мелко Стево; Бојо Тошо; Илија Мело; Никола Ранке; Удовице у селу: Удовица Димитра; Порески приходи села: Испенџе од 8 хришћанских породица у износу од ................................................. 200 акчи; Испенџе од 6 неожењених у износу од .................................................................... 150 акчи; Испенџе од 3 баштине у износу од ............................................................................. 75 акчи; Испенџе од 1 удовице у износу од ............................................................................... 6 акчи; Пшеница 14 товара у вредности од .......................................................................... 350 акчи; Мешано жито 27 товара у вредности од .................................................................. 405 акчи; Лећа 1 товар у вредности од ....................................................................................... 50 акчи; Данак за сено ................................................................................................................ 40 акчи;

66

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 770, 771 67

Село Рајчиловци

36


 Ушур на бостан ............................................................................................................ 16 акчи;  Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 60 акчи;  Ушур на конопље ......................................................................................................... 60 акчи;  Ушур на купус .............................................................................................................. 23 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 55 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 60 акчи;  Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 40 акчи;  Данак од једне воденице на Ковач ............................................................................. 30 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 126 акчи; Укупан приход ........................................................................................................... 1 700 акчи.68

Село Бистрица69, припада нахији Серишник Тимар Ахмеда, син Даута Имена домаћина: Стојан Јован; Стево Стојан; Војче Тончо; Костадин Пејо; Тончо Костадин; Бело Димитро; Воислав Јован; Михаил Радич; Стојан Михаил; Бранивој Недан; Тончо Недан; Стево Бранивој; Неожењени у селу: Данчо Костадин; Пејо Пенчо; Новица Тончо; Којчо Стојан; Цветко Тончо; Доно (или Дујо) Пенчо; Нико Костадин; Новица Тончо; Димитри Стојан; Порески приходи села:  Испенџе од 12 хришћанских породица у износу од ............................................... 300 акчи;  Испенџе од 9 неожењених у износу од .................................................................... 225 акчи;  Пшеница 52 товара у вредности од ........................................................................ 1300 акчи;  Мешано жито 20 товара у вредности од .................................................................. 300 акчи;  Лећа 1 товар у вредности од ....................................................................................... 50 акчи;  Данак за сено ................................................................................................................ 40 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 16 акчи;  Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 100 акчи;  Ушур на конопље ......................................................................................................... 30 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 25 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 70 акчи;  Данак од 1 воденице на Јован Бојо ............................................................................ 30 акчи;  Данак од 1 воденице на Пејо Богдан у рукама на Минчо Димитри ....................... 30 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 250 акчи; Укупан приход ........................................................................................................... 2 665 акчи.70

68

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 690, 771, 772 69 70

Село Бистар

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 772

37


Село Горна Бресница71, припада нахији Серишник Тимар Мурата, син Турхана Имена домаћина: Костадин Марко; Рале Дојчин; Којо Дано; Стево Михаил; Петре Неделко; Мело Неделко; Ђуро Којо; Бојо Којо; Петре Рале; Ђуро Стево; Баштине: Баштина на Костадин Тодор, у рукама на Марко; Баштина на Милин Дојчин, у рукама на Рале Јован; Неожењени у селу: Велче Стево; Рале Неделко; Рале Перо; Никола Стево; Цветко Тодор; Петре Димитри; Марко Којо; Бојо Костадин; Порески приходи села:  Испенџе од 10 хришћанских породица у износу од ............................................... 250 акчи;  Испенџе од 8 неожењених у износу од .................................................................... 200 акчи;  Испенџе од 2 баштине у износу од ............................................................................. 50 акчи;  Пшеница 18 товара у вредности од .......................................................................... 450 акчи;  Мешано жито 24 товара у вредности од .................................................................. 360 акчи;  Лећа и пасуљ 1 товар у вредности од ......................................................................... 50 акчи;  Данак за сено ................................................................................................................ 50 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 20 акчи;  Ушур на пчелињак ....................................................................................................... 30 акчи;  Ушур на конопље ......................................................................................................... 40 акчи;  Ушур на воће ................................................................................................................ 20 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 35 акчи;  Сламарина ..................................................................................................................... 40 акчи;  Такса за вино увезено споља ....................................................................................... 60 акчи;  Данак од 1 воденице на Рале Дојчин, у рукама на Вели Рале ................................ 30 акчи;  Данак од 1 воденице на Степан у рукама на Тодор .................................................. 30 акчи;  Половина нијабета, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу ................ 105 акчи; Укупан приход ........................................................................................................... 1 820 акчи.72

Село Моксул73, припада нахији Серишник Тимар Алија, службеник Ферхада Паше Имена домаћина: Даме (или Дане), сиромах; Недан Дано; Петко Дано; Ђуро Дано; Никола Рале; Рале Никола; Јон Никола; Петре, сиромах; Мито Перо; Радослав Перо; Недан, свилар; Тошо Недан; Неделко Недан; Младен Недан; Станислав Недан; Стојан Бојо; Манчо (или Панчо) Бојо; Мино Бојо; Милош Стојан; Петко Стојан; Мело Стојан; Радивој Степан; Воислав Радивој; Ђуро Радивој; Петре Радивој; Мело Ђуро; Тошо Петко; Којо Мело; Јован Стефан; Павле Јован; Тошо Ђуро; Радул Манчо; Мино Радул; Михаил Радул; Пејо Радул; Јанко Радул; Михаил Бојо; 71 72

Село Бресница

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 773, 774 73

Село Мусуљ

38


Неожењени у селу: Стојан Михаил; Недан Михаил; Петер Михаил; Марко Михаил; Пенчо Михаил; Пејо Михаил; Димитри Пејо; Мито Недан; Мано Војо; Грујо Јован; Војо Петко; Рале Радивој; Стојан Рајо; Велко Радивој; Дано Никола; Бојо Милош; Порески приходи села:  Испенџе од 37 хришћанских породица у износу од ............................................... 925 акчи;  Испенџе од 16 неожењених у износу од .................................................................. 400 акчи;  Пшеница 15 товара у вредности од .......................................................................... 375 акчи;  Мешано жито 20 товара у вредности од .................................................................. 300 акчи;  Добит од леће и граха .................................................................................................. 15 акчи;  Данак за сено .............................................................................................................. 185 акчи;  Ушур на бостан ............................................................................................................ 74 акчи;  Ушур на пчелињак ..................................................................................................... 150 акчи;  Ушур на лан и конопље ............................................................................................... 15 акчи;  Данак за увезено вино споља ...................................................................................... 45 акчи;  Данак за свиње и Божић .............................................................................................. 40 акчи;  Данак за сламарина ...................................................................................................... 74 акчи;  Ушур на купус .............................................................................................................. 20 акчи;  Данак од једне воденице на Степан, у рукама на Бојо Милош ............................... 15 акчи;  Нијабет, свадбарина, пољарина и таксе за тапије за земљу .................................... 52 акчи; Укупан приход ........................................................................................................... 2 685 акчи.74

74

„Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г., стр. 792, 793

39


Попис џелепа у бугарским земљама 1576. године Једна од важних дужности централних органа Османског царства била је брига о снабдевању храном градског становништва и војске. Ради спречавања несташица и скупоће, држава је увела монопол на трговачку размену и друге врсте ограничења које је требало да спрече шпекулације на тржишту. Почевши од 16. века увела је обавезни откуп основних животних намирница, пре свега жита али и меса, нарочитог овчијег. Будући да је Балкан одувек био климатски погодан за гајење оваца, Османлије су још од времена освајања уврстиле овај привредни сектор у свој порески систем. Поред тога створили су џелепе – нову друштвену категорију становништва са специјалним статусом, чија је обавеза била да сваке године достављају централној власти овце за опште и војне потребе. За узврат били су ослобођени неких видова ванредних пореза. Османска власт вршила је регистрацију џелепа, пошто је тако могла да контролише потребан број оваца и особа које су дужне да их обезбеде. Неки од џелепа су поред оваца и коза, достављали и крупну рогату стоку. Периодично пописивање џелепа било је неопходно, јер би се временом неки од њих одселили, умрли, променили службу или из другог разлога не би били више у могућности да испуњавају преузету обавезу. На место њих уписивани су нови. Локалне власти, односно кадија, био је тај који је на лицу места контролисао ко може, а ко не да обавља ову дужност. Он је брисао са листе оне, за које би утврдио да не могу да обезбеде тражени број грла. Османска држава је штитила џелепе тако што је забрањивала да им се намећу додатни порези. Примера ради, бранила је локалним спахијама да им наплаћују прелаз преко своје земље док терају стада у Истанбул. Џелепи су били дужни да држави продају овце по фиксираној цени, доста нижој од тржишне. Неки од њих покушавали су да део стада продају и на слободном тржишту како би остварили већу добит. Држава се, наравно, трудила то да спречи. Ипак, многи џелепи успели су да се обогате на тај начин током 16. и 17. века. Попис који се у продужетку саопштава сачињен је 1576. године и обухвата џелепе 13 каза, укључујући и Ћустендилску казу, која је обухватала данашње крајеве око Босилеграда. Састављен је 1576. године од кадије у Пазарџику. Село Извор Стојан Тодор – 75; Стају, дошљак – 100; Иван Груин – 35; Димитри Марко – 40; Драгослав и Тене Мио – 60; Влакју Ефче – 30; Грују Дају и Илија Кон из села Горње Кобиље – 50; Ралчо Груин – 25; Мурад, син Алија – 25. Укупно: 305 оваца.

Село Груинча75 Грују Иван и Боју – 100; Калчо Грују и Богдан, србин, из села Ержан – 100; Петре Драгушин – 50; Пеју Степан – 30; Коју Петро – 25; Нено Јове – 25; Миљу Петро – 30; Ралчо Бојчин – 25; Велчо Џуро – 25. Укупно: 410 оваца. 75

Село Груинци

40


Село Горна Љубата Иван, ковач – 40; Ђуре Стојан – 40. Укупно: 80 оваца.

Село Горна Лисина Богдан Петри – 40; Петре Бабин – 30. Укупно: 70 оваца.

Село Миљофча76 Драгослав Драган – 60; Лале Братобре – 50; Радослав Милуш – 30; Димитри Величко и Јако Братобре – 40; Стојан Богдан – 40; Мију Степан, наручилац Величко – 25. Укупно: 215 оваца.

Село Долна Лисина Јове Миљу – 50; Петре Костадин – 30. Укупно: 80 оваца.

Село Ресна77 Радусав Велко – 50; Геро Димно – 40; Коју Стојно – 40; Ралша Рале – 30; Џуро Даин – 25.

Укупно: 185 оваца.

Село Топли Дол Иван Драган – 50; Иван Момчил и Степан Продан – 50; Укупно: 100 оваца.

Село Белут Јарменин Дају и Ралче Калчин – 50. Село Муксул78 Боју Милуш и Геро Воин из села Долна Љубата – 50; Радул Бајчин и Петре Рајчин – 50; Радој Степан – 50. Укупно: 150 оваца.

Село Долна Тлмина79 Поп Доин – 40; Пеју Вела – 40;

Укупно: 80 оваца.

Село Посилград80 Рале Милуш – 60; Димне Даје – 40; Никола Петко – 30; Владан Иван – 30; поп Велчо и Велчо Грујо – 50; поп Раљу – 30; Тодор, домозет – 30.

Укупно: 240 оваца.

Село Бучолева81 Воју Врайчин – 75. Село Гулозие82 Лале Иван – 50. Село Рајчилофча83 Пеју, зет Стојана, и Петре Коин – 70; Тоше Димитре уместо свог оца и Младен Канин из села Горна Тлмина – 60; Рале Којно – 50; Тодор Пенчин – 30. Укупно: 210 оваца. 76 77 78 79 80 81 82 83

Село Милевци Село Ресен Село Мусуљ Село Доње Тламино Град Босилеград Село Буцалево Село Гложие Село Рајчиловци

41


Село Черноштиче84, у јурисдикцији Ниша Бојчо, зет на Иван – 100. Село Долна Љубата Илија Иван – 50; Дор (Тодор) Вето – 30; Богдан Јовичин и Симеон Ралин из села Гулозие – 40. Укупно: 120 оваца. Село Биресниче85 Петре Јове – 50. Село Радичовче86 Џануне – 25; Михаил Џурин – 25. Укупно: 50 оваца. Село Баралова87 Владослав Продан – 40. Село Иржана88 Никола Белин – 40; наручилац Велко Геро из села Груинча. Село Суха Љубата89 Стоју Николин – 40; наручилац Бојчин Доган из села Груинча. Село Јарешник Стојан Милуш – 40; наручилац Бојчин Доган из села Груинча. Село Топли Дол Михно Братојно – 40; наручилац Пеју Стрезимир из села Груинча. Село Изли Дол90 Јанчо Пенчин и Драгој из села Милкоменче91 – 50. Село Бранкофча92 Поп Доброј – 25. Село Горна Лисина Джуро Богдан – 35. 93

84 85 86 87 88 89 90 91 92 93

Село Црноштица Село Бресница Село Радичевци Село Паралово Село Горња Ржана Нестало село у сливу истоимене реке, које је данас у саставу села Горња Љубата Село Зли Дол Село Млекоминци Село Бранковци „Турски извори за Българската история”, том III, изд. „БАН”, София, 1972 г., стр. 132-150

42


Списак имена мушкараца на челу џизија хане у Ћустендилу и околини. Око 1642. године Дефтер је датиран по воденом жигу (три месеца), око 1642. године. Састоји се од десет сачуваних листа величине 11 х 31,4 cm. Документ је написан црним мастилом, фонтовим сијакат и дивани, са различитим рукописом. Сигнатура: Ф. Кс 10/10 Превод: А. Минков Село Бресниче94 Ослобођени – 4 хане. Михаил Стојан; Димитре; Неделко; Марко; Стојан; Стојан Симо; Јован; Стојан; Злате; Спас Тодор. Хане – 10. Село Горна Тлмена95 Ослобођени – 26 хане. Јован; Илија Угрин; Филип; Тошко; Јован; Петро Петко; Митре Рајчо; В’лко; Ваклија; Ванчо; Рајчо; Манчо Милко; Милко; његов брат Рале; Лазе Милко; Стојан; Павли; Дано Стојан; Радиче Вато; Стефан; Мито Илија; Стефо; Стојан; Дако Младен; Митре; Јован; Вукадин Петко; Нова; Марин; Стојан Јорги; Јован; Радивој; Стојчо; Стојан; Костадин; Стојан; Спасе Стано. Хане – 36. Село Долна Тлмена96 Ослобођени – 12 хане. Стефан Петко; Рашо; Стефан; Никола; Стојче Петре; Митре; Дечо; Добре Никола; Стојко; В’лко Грује; Петре Боко; Тодор; Неделко. Хане – 13. 94 95 96

Село Бресница Село Горње Тламино Село Доње Тламино

43


Село Јарешник Ослобођени – 8 хане. Јото Стојчин; Јован; Џуро Петро; његов брат Вукадин; Јован Павле; Јован; Спасе; Петко; В’лчо; Митро; Стојко; Дако; Нено; Петро. Хане – 14. Село Божиче97 заедно са Варденик98 Ослобођени – 118 ханета. Петре Јован; Јован Велчо; Велчо; Петре Стојан; Стојан; Топор; Велчо Петре; Коста Стојо; Неделко; Стојан; Јото Митре; Митре Митре; Јован Неделко; Неделко; Петре; Јован Стојо; Петре Јован; Стојан Крастјо; Крастјо; Митре Јован; Дано; Никола; Нено Дојчин; Дојчин Петре; Митре Нено; Стојан Тодор; његов брат Стојо; Симеон; његов брат Митре; Илија Митре; Митре В’лко; В’лко Митре; Јован Дојчин; Дојчин Стојко; Стојан; његов брат Кръастјо; Рајчо В’лчо; В’лчо; Стојан Петре; Петре; Неделко; Петре; Велчо; Стојан; Огњан; Тодор Малчо; Вукса Сава; Сава; Стојан; Нено; Дако Петре; Митре Петре; Јован Неделко; Неделко; Петре Јове; Јован Стојан; Стојан Митре; В’лко Сава; Петре Јове; Јован; Јове Петре; Неделко; Нено Петре; Стојан; Сава; Стојан; Петре; Милуш; Милуш; Вукса; Илија; Петре Милуш; Милуш; Јован Вукса; Вукса; В’лчо; Стојан Сава; Сава; Митре Јоан; Јован Петре; Илија; Тено; син поменутог; Јован; Нено; Петре Митре; Стојан; Неделко; Дојчин; Вукса Дојчин; Дојчин Митре; Илија; Вукса; Митре; Петко; Страто; Велчо; Стојо Петре; Митре Осено; Дојчин; Митре Јован; Малчо; Нено; Вукса Неделко; Неделко; Бојо; Митре Петре; Јото Дојчин; Дојчин; В’ло Митре; Јован; Стојан; други Стојан; Петре; Стајко; Петре В’ло; Митре; Дојчин; Вукса Неделко; Митро Деља; Станко Нено. Хане – 120. [Потпис]: Раб Мустафа – мир-и лива Ћустендила. [Потпис]: Раб Хјусеин – писар џебеџије. 99

97

Село Божица Нестало насеље на истоименој планини 99 „Архивите говорят № 13 – Турски извори за българската история“, изд. „БАН”, София, 2001 г., стр. 107, 110, 116, 117, 119 98

44


Сакупљање џизије од заваид-војнука и војнугана у Ћустендилском вијалету 1654-1655. године Иџмал дефтери за 1065. (11. XI 1654-30. X 1655.) годину. Састоји се од два попречно поцепаних листа, димензија 10 х 14,5 cm. Документ је написан црним мастилом фонтовима сијакат, несих и инџе дивани, са различитим рукописом. Сигнатура: Ф. 162 А, а.е. 401 Превод: Ст. Кендерова У овом документу дат је уопштен списак џизија из вилајета. Каза Сиришник Село Ресен – 25 ханета; Село Босил град100 – 19 ханета; Село Белут – 2 ханета.101

100 101

Град Босилеград „Архивите говорят № 13 – Турски извори за българската история“, изд. „БАН”, София, 2001 г., стр. 237

45


Списак насеља и бој немуслиманских домаћинства у Ћустендилском вијалету, опорезованих џизијом. Пре 1690. године Иџмал дефтери, састављени пре 1690. године. Регистар, датиран по историјским подацима, састоји се од два очувана листа величине 10,2 х 31 cm. Документ је написан црним мастилом, фонтом сијакат, са различитим рукописом. Сигнатура: Ф. 162, а.е. 28 Превод: Р. Сојков Село Горна Тлмена102 – 24 ханета; Село Долна Тлмена103 – 9 ханета; Село Божиче104 , заедно с Варденик – 90 ханета; Село Паралева105, ван регистра – 10 ханета; Село Дарешник106 – 10 ханета; Село Јарешник Йован; Стойко; Вукадин; Атанас; Радойне; Неделкьо; Миладин.107

102 103 104 105 106 107

Село Горње Тламино Село Доње Тламино Село Божица Село Паралово Немарно написано село Јарешник „Архивите говорят № 13 – Турски извори за българската история“, изд. „БАН”, София, 2001 г., стр. 426

46


Речник термина Авариз – ванредни порез у новцу и натури Акча (тур. ак: бели, бели новац) – ситни турски сребни новац, кован од времена султана Орхана (1326—59) до краја XVII века. У почетку је вредност акче 1/40 талира (гурша), односно 1/60 златног алтина, а касније вредност опада. Маса акче у почетку је била 1,07 гр, а касније јој је маса као и вредност опадала до 0,13 гр. Алајбег – заповедник спахија у санџаку у Османском царству. Сваки санџак је имао свог алајбега. После реформи турске војске алајбег је био командант жандармеријског пука Баџа – увозна царина, такса, дажбина Беглербег – титула у Османском царству коју је носио намесник ејалета, пашалука, односно беглербеглука, што означава покрајину. Почетком владавине Мурата I (13621389.), када се држава Османлија проширила на Балканско полуострво, створена је прва већа војноуправна заједница — беглербеглук или ејалет Румелија. За време Бајазита I (1389-1402.), у азијском делу царства је основан беглербеглук Анадолија. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око 1600. године било их је 22, а крајем 17. века 32 у Азији, Европи и Африци Вакуф – задужбина основана по прописима шеријатског права. Може се основати у побожне, просветне и хуманитарне сврхе. Оснивач (вакиф) сам одређује у задужбенском писму (вакуфнама) циљ свога вакуфа и управника (мутевлију). Право управљања оснивач обично задржава за себе и своје потомке или одређује мутевлију старешину одређене породице, тако да је ра функција наследна Вилајет – покрајина или област Гумно – место на коме се млати или врше жито Даљан – брана. Преграда од колаца, тараба или грања на реци, која служи за риболов Денк (дењак) – стара мера за тежину - омот, завежљај, свежањ, бала Дербенџије – становници села при прелазима река, мостова, горских превоја, кланаца Завије – ред Дервиша Зијамет – војнички феуд, феудално имање у старој Турској 47


Илиџа (Илиджа, Ълъджа) – бања, једно од турских имена Ћустендила Имам – исламски верски поглавар; вођа, првак Испенџа – лични порез (дажбина) који се плаћао спахији Иџмал дефтер – сумарни дефтер Јајлак –летњи планински пашњак за стоку, поготово за овце и козе. Летње станиште Кантар – пијачна вага, вага, висећа справа за мерење Мевлан – божији учитељ. У буквалном преводу Наш господин Медра – стара мера, 1 медра = око 10, 262 кг Месџид – окупљачка богомоља, која је постојала у османлијској махали како би становнике у непосредној околини зближила у чвршћу исламску заједницу, као и због свакодневних друштвених и образовних потреба Меџид – име арапског порекла. Значење имена је - славан, племенит, великодушан. Изв.: Меџид, данас – Маџид Миралај – пуковник Муалим – наставник; учитељ муслиманске основне верске школе, мектеба Мулк – ист. покр. облик приватне земљишне својине у феудално доба; исп. милћ, милће, миљак Мутевелија – управник вакуфа (задужбинског имања) Нијабет – приход од глоба, новчаних казни које је плаћало градско становништво на темељу осуде кадије и његовог заменика наиба. Нијабет је ниже судско-управно подручје од кадилука Орман – шума Санџакбег – управник или владар санџака Субаша – надзорник пољопривредног имања, чувар, пољар, пудар. Може да буде и шеф полиције или представник турске власти у једном селу Тапија – оверена исправа о власничком праву на некретнину Темесук – исправа, документ својине, потврда, решење, полиса

48


Тимар – назив за феуд у Османском царству који је доносио до 20 000 аспри прихода годишње. Држава (односно султан) као врховни власник земљишта давала је тимаре (као и друге веће феуде) уз обавезу да тимарски спахија (сахиби-тимар) врши одређену војну службу, да на сваких 3.000 аспри годишњег прихода даје за рат једног коњаника и да сам иде у рат. Спахија није имао стварно право власништва над тимаром (спахилук) и није га могао отуђити (продати) већ је од њега је добијао само ренту. Тимар је укинут 1834. године. Корисник тимара називао се и тимариот. Трло – Стаја за стоку, појата Хане – кућа за порез, порезних обвезника, домаћинстава Хас – у османском феудалном систему представљао непосредни посед султана или чланова његове породице. Становници хаса нису имали непосредног феудалног господараспахију над собом, па су тако били ослобођени феудалних давања и били обавезни само на плаћање царског харача Хуџет – докуменат који је кадија издавао странкама – потврда за неко право својине, пресуда, одлука; после царске заповести био је акт највише правне вредности Чауш – основно значење – гласник. Остала значења – у саставу турске војне музике, чувар телеграфске линије, вођа сватова, који се брине о реду из сватовима, шаљивчина који развесељава сватове и госте на свадби Џебеџије – војнички ред у Османском царству задужен за чување и пријенос оружја и муниције Шејх – арапска реч за старог оца (по напуњеној 50. години живота), поглавара веће фамилије, заједнице или племена, али и за сваку угледну особу, која има просветни и духовни ауторитет, као што су духовне вође

49


Литература

1. Ђинђић, М. „Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичкодеривациона анализа)“, докторска дисертација, Београд, 2014.г. 1. Миланов, Г. „Насеља општине Босилеград: географско-демографска истраживања“, изд. „Народна библиотека „Христо Ботев“, Босилеград, 2016.г. 2. Павловић, М. „Опширни (mufassal) дефтер за смедеревски санџак из 1741. године : структурна анализа“, У: Истраживања, књ. 25 (2014), стр. 175-186 3. „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г. 4. „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1995.г. 5. „Турски извори за Българската история”, том III, изд. „БАН”, София, 1972 г. 6. „Турски извори за Българската история”, том 13., изд. „БАН и ГУ на архивите при МС/Държавна агенция „ Архиви”, София, 2001 г. 7. Шкаљић, А. „Турцизми у српскохрватском језику“, изд. „Прометеј“, Нови Сад, 2015.г.

50


Turski izvori za istoriju Bosilegradskog Krajista 1570-1690  

Донедавно се сматрало да не постоје старији извори за историју Босилеградског Крајишта од таквих у делима Константина Јиречека „Дневник”, „К...

Turski izvori za istoriju Bosilegradskog Krajista 1570-1690  

Донедавно се сматрало да не постоје старији извори за историју Босилеградског Крајишта од таквих у делима Константина Јиречека „Дневник”, „К...

Advertisement