Page 1


Odlepi na nauku! Mnogo je razloga da se zalepite za nauku, a još više je povoda da odlepite na ingenioznost naših naučnika! Zato smo za vas odabrali 20 najblistavijih velikana nauke iz čijih su umova potekli najveći izumi, mehanizmi, zaključci i revolucionarne misli, bez kojih naš veoma savremeni - život ne bi bio zamisliv. Važne naučnike pravimo još važnijim i zato vam predstavljamo detalje iz njihovih ne samo profesionalnih već i životnih biografija, koje će vas uveriti da istraživački i naučni duh u život unosi mnogo uzbuđenja i nepredvidivih događaja! Sa strašću i entuzijazmom s kojim su naši najblistaviji umovi sakupljali, tumačili i čuvali znanja, od kojih su neka sada već i vekovna, želimo vam da sakupljate i čuvate sličice naših veličanstvenih naučnika koje će vas zauvek podsećati na njihova dela.

Ovaj jedinstveni album je deo velike naučne manifestacije Noć istraživača. Očekujemo vas u petak 26. septembra od 17 sati na Noći istraživača, gde ćete moći da sakupite sve sličice i popunite ovaj album! Posetite nas u bivšoj robnoj kući Nama u Knez Mihailovoj ulici, na Trgu republike i u tržnom centru Ušće. Za detaljnija obaveštenja o albumu i sličicama posetite naš sajt www.nocistrazivaca.rs i facebook/nocistrazivaca


4


Nakon završetka Prirodnomatematičkog odseka Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, na Sorboni je diplomirao matematičke i fizičke nauke kao student generacije. Godine 1894. na Sorboni je odbranio doktorsku disertaciju na temu „O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina“.

Poznat kao:

Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za diferencijalne jednačine, strastveni ribar, talentovani violinista i svetski putnik.

Da li ste se ikada pitali postoji li idealna jednačina za izračunavanje granica ljudskih mogućnosti? Saberite naučnu karijeru sa ispitom za „ribarskog majstora“ i međunarodnim zlatom za ribolovačku zbirku, rezultat pomnožite s muzičkom karijerom, obilaskom Južnog i Severnog pola, poznavanjem kriptografije i sastavljanjem „Večitog kalendara“, i u zbiru ćete dobiti delić ličnosti Mike Petrovića Alasa, naučnika koji zbunjuje i same brojke! Mika nam je u nasleđe ostavio kibernetiku i analogni računar na principu kretanja tečnosti, a pojedincima zagorčao život jednačinama i problemima koje je ubacio u udžbenike matematike. Mika Alas, čovek-Gugl i hodajuća enciklopedija, svojim životom i radom dokazao nam je da je ljudski um najsavršeniji logaritam ikada stvoren!

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Impozantni naučni rezultati u diferencijalnim jednačinama, teoriji funkcija, algebri i računarstvu. Zasnovao je nove naučne discipline: matematičke spektre, matematičku fenomenologiju i integralnu matematiku.

Hidrogenerator za koji je dobio nagradu 1900. godine u Parizu na Svetskom sajmu naučnih dostignuća.

5


6


Diplomirao je na Prirodnomatematičkom odseku Velike škole u Beogradu, a zatim je na Bečkom univerzitetu završio studije fizičke geografije i geologije i uspešno odbranio doktorsku disertaciju.

Poznat kao:

Neumorni naučnik i istraživač, osnivač Geografskog zavoda, Srpskog geografskog društva, osnivač Katedre za etnologiju Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, član naučnih institucija i udruženja širom sveta, vlasnik i stanar veoma neobične kuće u Beogradu.

Ovaj naučnik je zavrteo geografiju naše zemlje oko njene ose i istražio bezbrojna lica balkanskih litica. Putnik kroz prostor i vreme kome je čak i mreža uporednika i podnevaka bila tesna kao mider, Jovan Cvijić je izazvao tektonska pomeranja u našoj nauci i otkrio mnoga nova ostrva u naučnom arhipelagu. U punoj naučnoj kondiciji Cvijić se popeo na stotine planinskih vrhova i dotakao vrh piramide velikana nauke. Preskakao je prepreke, plivao kroz nedoumice, planinario po nepoznanicama, a više od sto godina nakon smrti ovaj neumorni avanturista stigao je i na novčanicu od 5.000 dinara!

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Objavio je više od 100 naučnih radova i postavio temelje istraživanjima iz oblasti vulkanologije, antropologije, geografije, geomorfologije, etnofiziologije, a bavio se i istraživanjima iz oblasti ekonomije i istorije.

Etnografska karta Balkana iz 1918. godine

7


8


Nakon diplomiranja na Koledžu Kolumbija u Njujorku nastavio je studije matematike i fizike na Univerzitetu Kembridž. Od 1885. studirao je eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Berlinu, kod čuvenog profesora Hermana fon Helmholca, a 1889. godine odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije.

Poznat kao:

Bio je pionir u istraživanjima i patentiranju u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije, elektrotehnike. Njegovo najznačajnije otkriće su takozvani Pupinovi kalemovi.

Telefonski razgovor zvučao bi potpuno drugačije da Mihajlo Pupin nekada davno nije krenuo u veliki svet i ostvario svoje istorijsko „Halo“. Njegovo putovanje u susret sopstvenim snovima kretalo se „od pašnjaka do naučenjaka“, od siromaštva do titule jednog od najcenjenijih naučnika XX veka. I mada je prošao sito i rešeto, kalem je ono što ga je učinilo slavnim – pored toga što je nakalemio mnoge nove izume na već postojeće, određena vrsta kalemova čak je dobila ime po njemu! A pomoću njih uspeo je ono što je tada delovalo potpuno neverovatno – omogućio je ljudima da putuju preko kontinenata ne pomerajući se, i to uz pomoć žice!

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Otkrića u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije, elektrotehnike. Pupinovi kalemovi. Pupinova skica indukcionih kalemova

9


10


Studirao je na Politehničkom institutu u Gracu i na Praškom univerzitetu.

Poznat kao:

Jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika, po kome je nazvana međunarodna jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa (tesla). Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima i prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu (1937). Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega najviše u oblasti elektrotehnike (112).

Naučni doprinos:

Polifazni sistem (naizmenična struja), obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala.

Da njegov neobični mozak nije stalno bio na ON, mnogo toga bi još uvek bilo OFF. U diskoteci ne biste đuskali pod neonskim svetlom (njegovim izumom), a do kuće biste išli u potpunom mraku ili sa svećom u ruci, jer ne bi bilo uličnog osvetljenja. Morali biste da se šetate da biste promenili kanal na TV jer možda još ne bi postojao daljinski upravljač, a verovatno ni radio. Ne biste znali šta je bežična komunikacija, a kamoli surfovanje po internetu. Ukratko, Nikola Tesla je bio genije koji je transformisao svet i napravio revoluciju u elektroindustriji i telekomunikacijama. Pored toga, tvrdio je da je stupio u kontakt s vanzemaljcima, a bije ga glas da je izazvao zemljotres na Menhetnu i prestravio Marka Tvena.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Teslin brod na daljinsko navođenje

11


12


Studirao je Visoku tehničku školu u Beču (1896-1902), gde je i doktorirao 1904. godine.

Poznat kao:

Profesor teorijske fizike i nebeske mehanike i jedan od osnivača Katedre za nebesku mehaniku Univerziteta u Beogradu.

Naučni doprinos:

Istraživao matematičke teorije toplotnih pojava prouzrokovanih sunčevim zracima, solarnu klimu i planetarne temperature, teoriju ledenih doba - klimatske promene na Zemlji i njihovu vezu s pokretanjima Zemljine orbite „Milankovićeve cikluse“ i uticaj astronomije na geološku prošlost naše planete. Bavio se i problemima primene ojačanog betona, teorijom relativiteta, te proračunima kretanja polova.

Zbog toga što mu je glava stalno bila u oblacima, a još češće iznad njih, Milutin Milanković je uspeo da komplikovanu ljudsku teoriju primeni na neverovatnu vasionu i dođe do spektakularnih intergalaktičkih otkrića! Ako sumnjate u njegov status pravog supermena nauke, podsetićemo vas da su dva kratera - na Mesecu i na Marsu - kao i jedan planetoid, nazavani upravo po njemu, a da ga je NASA uvrstila u spisak 15 najznačajnijih naučnika u istoriji čovečanstva! Čovek raketnog uma, kome je i planeta Zemlja bila mala, otisnuo se u nebeske visine i, možemo slobodno reći, sopstvenim umom dotakao zvezde.

Stanje ledenog pokrivača na severnoj hemisferi pre 18.000 godina i danas

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

13


14


U Zagrebu je studirao na visokoj školi Regia Academica Scientiarum, a potom je u Pešti diplomirao na Medicinskom fakultetu.

Poznat kao:

Pronalazak nove vrste četinara, koji je po njemu nazvan Pančićeva omorika. Po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika.

Josif Pančić je posejao seme znanja o biljkama kao niko pre njega. Iako lekar po obrazovanju, ovaj neustrašivi ljubitelj planete Zemlje i njenih tajni godinama je gajio i negovao ljubav prema botanici i konačno uspeo da odneguje ogromno drvo znanja. Naučniku koji je posvetio karijeru biljkama i prirodi priroda se odužila na najlepši način – Pančić je otkrio sopstveni četinar Ricea omorika! Kao nagradu za sve što je za nas učinio, dobio je počasno mesto koje mu u potpunosti pripada: vrh Kopaonika pripao je upravo ovom vrhunskom botaničaru i istraživaču.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Tokom svog dugogodišnjeg rada otkrio 102 nove biljne vrste i opisao preko 2.500 već postojećih na teritoriji Srbije. Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti.

Pančićeva omorika

15


16


Studirao je prirodne nauke na univerzitetima u Beogradu i Grenoblu.

Poznat kao:

Jedan od utemeljivača ekološkog pravca u biologiji, osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU i direktor Biološkog isntituta Srbije. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Zagnjurio je duboko u naučna prostranstva i veoma uspešno se bavio proučavanjem bioloških sistema jezera. U oblasti biogeografije se osećao kao riba u vodi, a njegov pogled je uvek bio uprt ka prirodi. Ekološki orijentisan, zaplivao je bez oklevanja u pravcu očuvanja životne sredine i nije stao dok ekologiji nije obezbedio ravnopravno mesto u svetu prirodnih nauka. Prvi među istraživačima, Siniša Stanković je u Srbiji upalio zeleno svetlo za početak „zelenog“ razmišljanja i delovanja.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Jedan je od utemeljivača ekološkog pravca u biologiji Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Najpopularnija je knjiga “Okvir života” koja predstavlja prvo upoznavanje čitalaca sa popularnom ekologijom. Po Siniši Stankoviću je jedna vrsta lažnih škorpija dobila ime. To je retka vrsta koja živi samo u Srbiji (Meobisium stankovici).

17


18


Studirao je na Collegium Romanum u Rimu, gde je izučavao filozofiju, matematiku i fiziku, logiku, astronomiju i etiku i ispoljio sklonost ka prirodnim naukama.

Poznat kao:

Osnivač Milanske opservatorije, direktor Optičkog instituta Francuske mornarice i profesor univerziteta. Mnogi ga smatraju pretečom Alberta Ajnštajna jer je smatrao da je elementarna čestica bez dimenzija izvor sile, a da su vreme i prostor relativni.

Ispod perike koju je nosio krio se fantastični um jednog od najvećih naučnih umova XVIII veka! Turbulentna vremena u kojima je živeo izrodila su turbulentne teorije, a u svom uzbudljivom životu, Ruđer Bošković, koji je imao kliker za razne stvari, ostao je veran ljubavi prema fizici i matematici. Izazvao je na dvoboj mnoge teorije, a stao je na crtu ni manje ni više nego Njutnovim zakonima! Posvećeno mu je mnogo institucija i spomenika, ali najveći spomenik podigao je on sam, s više od 75 kapitalnih radova iz oblasti matematike, mehanike, astronomije, optike, filozofije i književnosti. Filozofski orijentisan i ne uvek optimističan.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Jedinstveni zakon sile koji pretpostavlja da postoji ne samo privlačenje (Njutnov zakon) nego i odbijanje u naizmeničnom menjanju na malim rastojanjima među telima. Pronašao dva geometrijska metoda za određivanje elemenata Sunčeve rotacije. Izračunao dimenzije Zemlje. Otkrio geometrijski model izračunavanja putanja kometa.

Orbitale u Boškovićevoj teoriji

19


20


Studirao je i doktorirao na Sorboni.

Poznat kao:

Jedan od najvećih srpskih fiziologa i biologa, utemeljivač naučne fiziologije u Srbiji, zasnovane na eksperimentalnom radu. Đaja je bio osnivač prve katedre za fiziologiju u jugoistočnoj Evropi, rektor Beogradskog univerziteta, redovni član SANU i prvi dopisnik Politike iz inostranstva.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Filozof među naučnicima, nutricionista među akademicima i muzičar među biolozima - Ivan Đaja je bio Evropljanin svetskih potencijala. Poznavao je svaku oprugu i šraf u mehanizmu ljudskog tela, bio je vatreni govornik i strastveni flautista, beskompromisno je zagovarao zdrav život i bio istinski promoter i PR nauke. Možda je savremenicima delovao kao vanzemaljac, ali Đaja je bio neumorni genijalac koji je možda stvarao individualno, ali koji je uvek razmišljao kolektivno.

Naučni doprinos:

Bavio se istraživanjima iz oblasti termoregulacije i bioenergetike, a zbog svojih zasluga primljen je u Francusku akademiju nauka na upražnjeno mesto Aleksandra Fleminga, pronalazača penicilina.

Uređaj za merenje potrošnje kiseonika

21


22


Završio Licej u Beogradu 1863.

Poznat kao:

Istoričar svetskog ugleda, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije, višestruki ministar i poslanik, upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, diplomata u Istanbulu, Parizu i Petrogradu.

Stojan Novaković pripadao je ljudima nadljudskih potencijala. Bio je sve, od bibliotekara i istoričara do političara i diplomate, a za Srbiju je učinio divovski posao zahvaljujući kojem je ostao zapamćen kao istoričar od istorijskog značaja. Đacima je olakšao posao kad je gimnazijsko obrazovanje podelio na prirodni i društveni smer i napisao Gramatiku, a učenjacima je poklonio muzej i bibilioteku. Stojan Novaković je uvek svesno delao i nakon čitavog veka ostao ideal posvećenog intelektualca-znalca.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Reformisao srednje obrazovanje. Napisao Srpsku gramatiku za niže gimnazije i realke, a njegovom zaslugom donet je 1881. Zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju. Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu

23


24


Sima Lozanić je završio pravne nauke u Beogradu, da bi posle studirao hemiju, prvo u Cirihu, pa u Berlinu. Na Univerzitetu u Cirihu je i doktorirao 1870. godine.

Poznat kao:

Profesor i autor izuzetnih udžbenika iz hemije, član Srpskog učenog društva, član i predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog hemijskog društva, ministar privrede, ministar inostranih dela, diplomata, poslanik srpske vlade u Londonu, prvi počasni doktor Beogradskog univerziteta.

Danas i vrapci na grani znaju šta je Mendeljejev periodni sistem elemenata, ali verujemo da vam ne bi palo na pamet da je Sima Lozanić među prvim predavačima na svetu koji je ovu čuvenu tablicu uvrstio u udžbenike hemije. Sima Lozanić je bio ugledni hemičar, ministar u nekoliko ministarstava, diplomata i političar, ali nauka će ga zapamtiti kao pravog revolucionara među profesorima i prosvetnog inovatora! Sima Lozanić je sastavio idealnu formulu za pisanje udžbenika hemije, a jedinjenja njegovih pristupa i nastavnih metoda i danas izučavaju generacije zagriženih hemičara.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Mendeljejev periodni sistem elemenata

Naučni doprinos:

Radovi iz elektrosinteze, u kojima je ispitivao reakcije CO i CO2 sa drugim supstancama pod dejstvom tihog električnog pražnjenja. Objavio je i preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije.

25


26


Pohađao je školu u Pešti, nakon čega je upravljao parobrodom za vuču šlepova po Dunavu.

Poznat kao:

Pronalazač prvog vazdušnog broda, dve decenije pre Cepelina, i izumitelj arborita, po mnogima prvog veštačkog, sintetičkog materijala. Od ovog materijala je, u svojoj radionici u Petrogradu, izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove i ostale predmete za praktičnu upotrebu, kao i delove za svoje izume. Govorio je mađarski, nemački i francuski, a oduševljavali su ga romani Žila Verna. Naučnik Mendeljejev je bio njegov dobar prijatelj.

„Kristifor Kolumbo neba i vode“ po talentu, a neshvaćeni genije po sudbini, neobična ličnost neobičnog imena, Ognjeslav Kostović Stepanović bio je egzotična biljka. Ostao je marginalac do kraja, a mnogi su smatrali da je ploveći Dunavom pobrkao lončiće u glavi. Maštao je krajem XIX veka o „čamcu-ribi“, podmornici koja sa osmočlanom posadom provodi 20 časova pod vodom, konstruisao je vazdušni brod „Dirižabl Rusija“ i izgradio benzinski motor na električno paljenje i vodeno hlađenje. Ognjeslav je ognjenom snagom plovio ispred svog vremena, ali mu se vreme odužilo kad je potvrdilo mnoge njegove genijalne pronalaske.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Leteći čamac, prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine. Skica dirižabla

27


28


Diplomirao fizičku hemiju na PMF Univeziteta u Beogradu.

Poznat kao:

Saradnik Irene Žolio Kiri, osnivač i prvi direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, predsednik SANU.

Naučni doprinos:

Sa Irenom Žolio-Kiri je radio u domenu nuklearne fisije (cepanja atoma). Otkrili su izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima. Pritom su otkriveni i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi kako se dotad smatralo. Za ovo otkriće im je zamalo izmakla Nobelova nagrada.

Pronalazač eksplozivno interesantnih otkrića kojima je uzburkao prošlost, zarotirao sadašnjost i nagovestio budućnost. Iako je počeo od malih čestica, stigao je do ogromnih ideja koje su pomerale granice i transformisale svet oko nas. U duhu neustrašivog heroja ukrotio je atome i dokazao kako najmanji delić supstance može da napravi veliki bum u svetu nauke. Ako ste mislili da je nemoguće u jednom životu biti i partizan i profesor, i nesuđeni nobelovac i direktor, Pavle Savić je u najboljem duhu fizike dokazao da se u sudaru suprotnosti dešavaju prava naučna čuda!

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Nuklearna fisija (cepanje atoma).

29


30


Upisao je Dositejevu Veliku školu u Beogradu, ali je nije nikada završio zbog bolesti, nakon koje je ostao doživotno hrom.

Poznat kao:

Reformator srpskog jezika i Pravopisa, pisac prvog srpskog rečnika, sakupljač narodne književnosti i običaja koji je dao veoma značajan doprinos srpskoj antropologiji i etnografiji.

Naša azbuka je njegova najveća nauka. Pre skoro 200 godina Vuk Stefanović Karadžić je zasukao brke, nakrivio fes, podvrnuo rukave i izmenio pismo od A do Š! U vreme kad se ratovalo puškama, Vuk je zaratio sa neznanjem, umesto rata je izabarao mir, a svoju ofanzivu je usmerio na knjige, pisanje i neumorno stvaranje. Vuk samotnjak u vremenu u kom je živeo, zaputio se na dug naučni put i od livada u Tršiću je na točkovima znanja doputovao do evropskog intelektualnog epicentra i družio se s figurama kao što su braća Grim i čuveni pesnik Gete.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

„Srpski rječnik“ i prevod Novog zaveta postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik.

Vukova ćirilica

31


32


Studirao je u Moskvi, Odesi i Nemačkoj, a doktorirao na Univerzitetu u Lajpcigu, kod čuvenog profesora A. Leskina.

Poznat kao:

Jedan od vodećih svetskih slavista i filologa, dugogodišnji profesor Beogradskog univerziteta i predsednik SANU od 1937. do 1960. Dobitnik je velikog broja međunarodnih priznanja, imao je nekoliko počasnih doktorata i bio član mnogih evropskih akademija.

Aleksandar Belić je znao svaki akcenat, prefiks i sufiks srpskog jezika i do danas je ostao jedan od naših najpoznatijih filologa i slavista, svetskog uha za jezike. Nije prezao da se uhvati ukoštac ni sa sintagmama i sintaksama, jer je bio intelektualac od glave do pete i radoznao kao pravo dete. Njegova najveća pasija bio je srpski jezik, a rad Vuka Karadžića poznavao je toliko dobro da su savremenici za njega govorili: „Vuk dlaku menja, ali Belića ne!“ Na kraju krajeva, Aleksandar Belić je bio i državni akademik-rekorder, a u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti radio je preko 45 godina!

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Belićevo glavno delo je „O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku“. Autor je „Pravopisa“, utemeljivač moderne dijalektologije, kao i osnivač i urednik časopisa „Jugoslovenski filolog“ i „Naš jezik“.

33


34


Završio je studije medicine u Beču, a zatim se kao stipendista srpske vlade usavršavao u Berlinu, Minhenu, Londonu, Moskvi i Parizu.

Poznat kao:

Neprevaziđeni borac za narodno zdravlje i naš najuticajniji medicinski prosvetitelj i vaspitač. Bio je jedan od osnivača i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Srpskog lekarskog društva i Jugoslovenskog lekarskog društva.

Da li ste znali da je jedan od naših najuticajnijih lekara ikada rođenih bio veoma bolešljiv momak kome su predviđali kratak i nikakav život? Milan Jovanović Batut je lupio šakom o sto, uspešno pobedio tuberkulozu i dokazao da je ljudska volja najbolji lek i recept za dugovečnost. Ovaj neumorni borac za javno zdravlje pored naučnog rada stigao je da savlada nekoliko stranih jezika, da se uspešno bavi prevođenjem, književnošću i književnom kritikom i da dugi niz godina uređuje stručne časopise. Napisao je 57 knjiga i brošura, na stotine članaka, i bio uticajni lekar, profesor, asistent Luja Pastera, književnik, prevodilac, novinar, ostvario izuzetna dela i živeo čitave 93 godine! U njegovu čast Institut za javno zdravlje i jedna beogradska ulica nose ime „Dr Milan Jovanović Batut“.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Kapitalna „Srpska medicinska terminologija“ od 26.000 reči. Prvi je kod nas primenjivao statističke podatke na naučnoj osnovi u proučavanju javnog zdravlja. Na Medicinskom fakultetu predavao je javnu higijenu i sudsku medicinu.

Knjiga o zdravlju

35


36


Završio je fiziku i astronomiju na Prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, nakon čega se usavršavao u Berlinu, Potsdamu, Hamburgu, Parizu, Griniču, Kjuu i Pulkovu.

Poznat kao:

Pionir elektrifikacije, pionir industrije hlađenja, jedan od prvih naučnika koji su eksperimentisali s rendgen-aparatom, autor prve sačuvane fotografije u boji kod nas i autor prvog snimka pomračenja Sunca, prijatelj Nikole Tesle.

Naučni doprinos:

Elektrifikacija Srbije. Važna uloga u izgradnji beogradske termoelektrane i izgradnja hidrocentrale na reci Gradac. Izgradnja prve radio-stanice u Beogradu.

Reč je o čoveku kojem je lampica u glavi bila konstantno upaljena i koji je pomoću nje osvetlio prestonicu! Živeo je u vreme kad su „malom Srbijom koračali veliki ljudi“, a dao je ogroman doprinos da Beli grad postane još belji uz pomoć električnog uličnog osvetljenja. Pamtimo ga i kao velikog prijatelja Nikole Tesle i organizatora jedinog Teslinog boravka u Beogradu 1892. godine. Godine 1894. objavio je knjigu „Nikola Tesla i njegova otkrića“. Sve u svemu, možemo reći da je Đorđe Stanojević sa svojim neverovatno efikasnim moždanim strujnim kolima bio jedna od ključnih ličnosti u transformaciji Beograda od devetnaestovekovne varoši do modernog grada.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Fotografija “Ciganče sa violinom”

37


38


Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na smeru vazduhoplovstva, a na istom fakultetu je doktorirao 1964. godine. Usavršavao se na Centralnom institutu za mašinstvo Akademije nauka SSSR.

Poznat kao:

Naučnik koji nas je naučio da nema panike oko mehanike i da nauka može da prođe bez bauka. Upoznat s magijom robotike, Miomir Vukobratović je bio dorektor profesor i naučni savetnik, ali pre svega neprevaziđeni robotofil koji nam je svojim naučnim radom nagovestio budućnost. Svoje veštine dostojne mađioničara stavio je u službu ljudi, a u periodu 1977-78. započeo je prvu generaciju industrijskih robota u Jugoslaviji i tako postao rodonačelnik otkrića sasvim nove sorte bića.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Stručnjak u oblastima vazduhoplovne tehnike, teorijske i primenjene robotike i posebno problematike kretanja humanoidnih robota. Bio je direktor Centra za robotiku, profesor na Mašinskom fakultetu i naučni savetnik u Institutu tehničkih nauka SANU.

Naučni doprinos:

Razvio je i realizovao prvi egzoskelet za paraplegičare, koji omogućava uspešan hod nepokretnim osobama, kao i ortotičku ruku za distrofičare.

Egzoskelet

39


40


Nakon diplomiranja na Prirodnomatematičkom odseku Velike škole dobija stipendiju za nastavak školovanja u Parizu. Upisuje na matematiku, a na Koležu de Frans vanredno studira fiziku. Posle pet godina studija 1884. vratio se u Beograd i počeo da radi kao profesor astronomije i meteorologije na Velikoj školi.

Milan Nedeljković je sevao znanjem o nebeskim prilikama! Iako poznat kao munjevit stručnjak za astronomiju i meteorologiju, Nedeljković je bio istaknuti član Beogradskog pevačkog društva i znao da zasija poput prave muzičke zvede. Od svoje 16. godine bio je opčinjen nebom i zvezdama, i zato je uvek stremio isključivo visinama. Sa studija se vratio s diplomama iz matematike, fizike, astronomije, meteorologije, precizne mehanike i seizmologije, ali je svoj životni san ostvario kad je izgradio sopstveni nebeski kutak – prvu srpsku astronomsku opservatoriju.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Poznat kao:

Otac srpske moderne astronomije i meteorologije.

Naučni doprinos:

Osnovao je prvu srpsku opservatoriju i bio njen prvi direktor. Među prvima se bavio vremenskom prognozom. Još 1902. je počeo da, na francuskom jeziku, publikuje bilten sa meteorološkim podacima, što je razmenjivao sa drugim ustanovama u svetu.

Najveći teleskop u beogradskoj opservatoriji

41


42


Završio je Tehnički fakultet građevinskog smera u Beogradu 1892. godine, zatim je otišao na dalje usavršavanje na Visoku tehničku školu u Berlin.

Poznat kao:

Šef Katedre za železnice i puteve na Tehničkom fakultetu, koja je izvela veliki broj poznatih stručnjaka. Na ovoj katedri pružio je svoj najveći doprinos, posebno u oblasti metoda savremenog projektovanja i građenja železničkih pruga i puteva.

Bio je mašinovođa ideja u vozu punom inženjera. Kirilo Savić bio je čovek od vagona koji je, deo po deo, uspeo da sklopi veliku slagalicu pruga širom Srbije. Svoje bogato radno iskustvo usmerio je na prugu profesor-studenti i na Tehničkom fakultetu odškolovao čitave generacije stručnjaka, koji su učinili da se ljudi povežu, razdaljine smanje, a put postane avanuta, a ne tortura. Do današnjih dana ostao je legenda železničkog transporta i neprikosnovena lokomotiva srpske železnice.

Odlepi na nauKU

Obrazovanje:

Naučni doprinos:

Naučni razvoj železnica i železničke tehnike. Železnice Srbije

43


1. mihailo petrović alas

2. jovan cvijić

6. josif pančić

7. siniša stanković

matematičar

biolog, lekar

geograf

biolog

3. mihaJlo idvorski pupin fizičar, hemičar, pronalazač

8. ruđer bošković

pronalazač, astronom

4. nikola tesla pronalazač

9. ivan đaja fiziolog

5. milutin milanković

geofizičar, građevinski inženjer

10. stojan novaković književnik i istoričar


11. sima lozanić hemičar

12. Ognjeslav Kostović Stepanović pronalazač

16. milan jovanović batut 17. đorđe stanojević lekar

fizičar, energetičar

13. pavle savić

hemičar, fizičar, pronalazač

14. vuk stefanović karadžić 15. aleksandar belić

18. miomir vukobratović

inženjer, pionir humanoidne robotike

filolog, reformator

19. milan nedeljkoviĆ astronom i meteorolog

lingvista

20. kirilo savić građevinac


Notes:


Koncept i realizacija: Festival nauke Beograd Urednik: Ana Jovanović Tekstovi: Dušan Jurić Stručni saradnik: Zorana Kurbalija Novičić Dizajn i prelom: Nikola Radoičić, Braća Burazeri Za izdavača: Festival nauke Beograd Ilustracije: Dušan Stokić Lektura: Marija Argakijev Štampa: Štamparija PORTAL


Album "Odlepi na nauku"  

Mnogo je razloga da se zalepite za nauku, a još više je povoda da odlepite na ingenioznost naših naučnika! Zato smo za vas odabrali 21 najbl...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you