Page 1

Keri Chin

U zamci ljubavi


I Blekstoun, žao nam je ali nemamo više nijedan posao da G ospođice vam ponudimo. Vi ste jedina koja je išla na tri razgovora za dva dana i niste našli uposlenje. - Nisam ja kriva što me šaljete na neadekvatna mesta. Zaboga, poslali ste me kod dve polugluve i jedne, skoro nepokretne, starice! To ne bi bio problem da nisu tako tiranski raspoložene. Ja nisam negovateljica i to vam još jednom ponavljam. Zar nemate ni jednog mlađeg poslodavaca? - Ne razgovarajte tako sa mnom! Nisam ja ovde zbog vas! To je ono što se nudi u ovom trenutku. Na kraju, nemate nikakvog iskustva. Većina naših klijenata nije spremna da zaposli tako mladu osobu sa tako... oštrim jezikom. Iskreno, sve što sam vam ponudila je samo zbog vašeg dobrog obrazovanja. Akademija Redford je ipak ime. - Samo vas molim da još jednom razmislite. To je sve što tražim Ejpril je spustila ton. Zapravo, imam jedno upražnjeno mesto, ali je posao van Londona. Ako ste spremni da odete iz grada mogu da vas pošaljem tamo gospođa Maršal se lukavo osmehnula. Trebalo je odmah da se seti na koji način će se najlakše osloboditi ove male oštrokondje. - Koliko daleko? - Nekoliko sati jahanja i nešto malo duže kočijom. - Kakav je posao u pitanju? - Mesto učiteljice. Rad sa malim detetom. Hoćete li da odete? - Ali... mislila sam na nekog malo starijeg. Znate, meni najviše odgovara neka mlada devojka kojoj treba priprema i pratnja za izlazak u društvo. - Sada ste preterali. Mi nismo ovde da ispunjavamo želje nego da vam ponudimo posao. Ako želite da se zaposlite preko ove agencije prihvatite ono što vam nudimo ili pokušajte kod nekog drugog - glas gospođe Maršal odavao je da je potpuno izgubila strpljenje. Ejpril nije mogla da joj kaže da je kod ostalih već bila. Oni su nudili još gore poslove.

2 U zamci ljubavi


- Dobro, recimo da prihvatim i odem na razgovor za učiteljicu. Kada bih mogla da krenem? - Odmah. Evo vam naziv imanja i ime osobe kojoj ćete se javiti kada stignete - starija žena je brzo ispisala podatke na papiru na kome se nalazila preporuka. - Ako dobijete posao videćemo se kada sledeći put dođete u London. Treba da namirite proviziju agencije. Putne troškove snosite sami. Da li vam to odgovara? Ejpril je duboko uzdahnula. Nije imala nameru da napušta London, ali joj okolnosti izgleda nisu dozvoljavale da iskusi život u gradu. Novac koji je ponela sa sobom se topio kao sneg na suncu. - Mislim da nemam izbor, Posao mi je neophodan. Hvala vam. - Ne zahvaljujte mi sada. Još uvek niste videli o čemu se radi. Moram da vas upozorim da poslodavac kod koga odlazite ima veoma stroge kriterijume. Za poslednjih godinu dana smo mu poslali pet učiteljica i sve su imale više iskustva od vas, a nijedna nije zadovoljila - Znate li zašto su dobile otkaz? Možda postoji nešto što nisu znale o poslodavcu, a trebalo je. -Tri koje su same otišle su nam rekle da ne mogu da rade u nemogućim uslovima. Ako sam dobro shvatila devojčica kojoj treba učiteljica je veoma nemirna, a njen brat je zahtevan i strog. On ne boravi često na imanju, ali čim se pojavi, učiteljice odu. Tako na kraju ispada da su sve bile na nekoj vrsti probnog rada. Tako će biti i sa vama. Ako markiz ne bude na imanju u vreme kada stignete, imaćete posao dok on ne dođe. Posle toga sve zavisi od vas. - Znači, nije problem dete, već brat - Ejpril je konstatovala, a u sebi je pomislila da će lako izaći na kraj sa nekim umišljenim fićfirićem. -Koliko devojčica ima godina? - Nisam sigurna. Osam ili devet. - U redu. Još danas ću se raspitati kada polazi prva putna kočija za Kolčester - Ejpril je uzela papire na kojima su bili ispisani podatci 0 poslodavcu i preporuka agencije za ... nju. - Želim vam puno sreće, gospođice Blekstoun. Nadam se da ćete uspeti da dobijete i zadržite ovaj posao. - Hvala, potrudiću se. Doviđenja gospođo Maršal. Ejpril je savila papire i brzo ih ubacila u džep svoje pelerine, a onda napustila malu kancelariju.

3 U zamci ljubavi


II

E

jpril Blekstoun se klackala u neudobnoj putnoj kočiji više od pet sati. U sebi je proklinjala gospođu Maršal koja je propustila da joj kaže koliko je stvarno Kolčester udaljen od Londona. Srećom, sada je već bila blizu odredišta, pa se koncentrisala na ono što je očekuje. Kočijaš joj je to jutro rekao da prolaze pored Kleveringa, imanja na koje je išla. Bar neće morati da luta. Prethodnog dana nije uopšte imala vremena da se malo raspita o markizu kod koga je trebala da se zaposli. Sa jedne strane to je bilo dobro jer nije sebi ostavila prostor da se predomisli, a sa druge, išla je u potpunu neizvesnost. Podne je odavno prošlo, a kočija se vraćala u London tek sledećeg dana. Nadala se da će bar moći da prenoći na imanju Klevering, ako od posla ne bude ništa. Kočijaš je pokucao i glasno uzviknuo da se pripremi za izlazak. Prebacila je šal i poravnala krajeve pelerine. Kada se kočija zaustavila, pozdravila je ostale putnike i izašla. Pred njom se ukazala velika kapija od cigle i kovanog gvožđa, a sa obe strane pružala se visoka živa ograda. Uzela je svoj prtljag, platila i, dok se kočija polako udaljavala, odškrinula teška vrata. Krenula je nepreglednom šljunkanom stazom, oivičenom drvoredom magnolija i činilo se da nikada neće stići, kada je ugledala predivan zamak. Iako je dan bio sumoran, građevina od crvene cigle je sijala nekim sjajem i prkosila magli i hladnoći. Ejpril se razvedrila. Prvi utisak je obećavao. Nekako je očekivala sasvim drugačije okruženje. Valjda je već navikla na jednolične i sumorne londonske kuće. Još samo da unutrašnjost i stanari budu prihvatljivi i biće na dobitku. Stegla je jače ručku svog kofera i odvažno zakoračila u prednje dvorište. Nekoliko radnika, koji su se nalazili na bočnom travnjaku, joj je mahnulo i ona im je otpozdravila, a potom se popela stepenicama i zakucala na vrata. Ubrzo joj je otvorio veoma visok, mršav čovek u srednjim godinama. - Dobar dan - rekao je. - Kako mogu da vam pomognem? - Dobar dan, ja sam Ejpril Blekstoun. Ovde sam povodom upražnjenog mesta za učiteljicu. Treba da se javim gospodinu Džejmsu Spenseru. - Izvolite - rekao je muškarac i uzeo njen kofer. - Ja sam Hektor, kućepazitelj. Nismo očekivali da će nova učiteljica doći tako brzo. 4 U zamci ljubavi


Ponekad prođu nedelje pre nego što nam nekoga pošalju. Gospodin Džejms je u radnoj sobi. Pođite za mnom - kućepazitelj je bio ljubazan i Ejpril se još više opustila. Poveo je kroz predvorje, niz dugački hodnik i nedugo zatim, otvorio vrata. - Gospodine Spenser, stigla je nova učiteljica - rekao je nekome, a Ejpril preko njega nije mogla da vidi ništa. - Tako brzo? - čuo se začuđeni glas. - Neka uđe. Hektor je propustio pored sebe i Ejpril se našla u prijatno zagrejanoj, velikoj prostoriji. Za stolom je sedeo mlađi muškarac koji se ispitivački zagledao u nju. Pročistila je grlo pre nego što je rekla: - Dobar dan. Ja sam Ejpril Blekstoun, nova učiteljica. - Sedite gospođice Blekstoun - pokazao joj je rukom na udobne fotelje koje su se nalazile ispred njegovog stola. - Ja sam Džejms Spenser, lični sekretar markiza od Kolčestera. - Ko vas šalje? - upitao je kada je sela. - Oprostite, - Ejpril se malo pridigla i izvadila papire iz džepa, a onda mu pružila onaj sa preporukom agencije - gospođa Doroteja Maršal vam je poslala ovo. Kratko je pogledao papir, a onda ga odložio na sto. - Dobro, pretpostavljam da možete da počnete odmah. - Ako i vama to odgovara. Ja sam iz Londona i nije mi zgodno da se ponovo vraćam. - Naravno da nam odgovara. Ledi Alisija je skoro deset dana bez učiteljice, iako nemate iskustva u tom poslu, možete da pokušate. Ovde piše da imate dobro obrazovanje, pa pretpostavljam da znate odakle da počnete. Ejpril je nekoliko trenutaka gledala svog sagovornika. Nije odavao ništa osim učtivosti, ali je ispod površine osetila neku nervozu. Pitala se zašto je tako? Razgovor je tekao neočekivano glatko pa nije bilo razloga da se tako oseća u njenom prisustvu. - Pre svega bih volela da upoznam učenicu - polako je rekla. - Istina je da nemam iskustva, ali se odlično sećam redosleda gradiva kada sam bila u školi. Spremna sam da korigujem sve za šta mislim da neće dobro uticati na dete njenih godina. Pretpostavljam da vi imate određene zahteve po pitanju predmeta.

5 U zamci ljubavi


- Markiz očekuje da ledi Alisija stekne dobro znanje iz književnosti, francuskog i latinskog, kao i da se ozbiljno bavite računom, zemljopisom i istorijom. U sobi koja služi kao učionica se nalaze knjige koje je markiz lično odabrao i iz njih želi da radite. Nadam se da vam to neće predstavljati problem. - Nikakav - rekla je ushićeno, Najviše se plašila da će se od nje očekivati da ponese knjige sa sobom, a ona nije imala ni vremena ni novca da ih nabavi. - Odlično! Imate li još neko pitanje pre nego što vas povedem da upoznate ledi Alisiju? - Možda nije primereno da postavim takvo pitanje ali rizikovaću. Gospođa Maršal mi je rekla da je za poslednjih godinu dana poslala pet učiteljica i da nijedna nije dugo ostala na poslu. Volela bih da znam šta je razlog. Džejmsu Spenseru je nervozni trzaj prešao preko lica, ali ga je brzo obuzdao. - Moj poslodavac je veoma zahtevan čovek. Uvek očekuje visoke rezultate od svojih zaposlenih. Prethodne gospođice, po njemu, nisu zadovoljile kriterijume. Ledi Alisija nije napredovala onoliko koliko je on očekivao. - To deluje kao razuman razlog - rekla je mirno. - Ipak, čula sam da su sve učiteljice imale prethodno iskustvo u radu sa decom. Sada se nameće pitanje, da li markiz očekuje previše od devetogodišnjeg deteta? - Osmogodišnjeg. Ledi Alisija ima osam godina. Na to pitanje ne mogu da vam odgovorim gospođice Blekstoun. Kao markizov sekretar nemam ovlašćenje da se mešam u odgajanje i vaspitanje njegove sestre. Ja vodim administrativne poslove. U to spada zapošljavanje osoblja, ali markiz daje konačnu ocenu ko je zadovoljio, a ko ne. - U redu. Gospođa Maršal mi je napomenula da ću biti na nekoj vrsti probnog rada. Spremna sam to da prihvatim. Ako markiz proceni da nisam za taj posao ja tu ne mogu ništa. - Drago mi je što razumete situaciju. Vaša plata će biti deset funti nedeljno, plus stan i hrana. Isplata je petkom. Biće vam nadoknađeni i putni troškovi od Londona dovde. Na raspolaganju su vam sve prostorije u kući i, molim vas, da se osećate komotno. To se, naravno, odnosi samo na vas. Klara će vam reći kuda ledi Alisija sme da se kreće. Sada možemo poći da upoznate svoju učenicu - pogledao je u veliki zidni časovnik. - Trebalo bi da nju i Klaru pronađemo u sobi za igru. Ujedno ćete videti gde će biti vaša soba. Klara će vam je pokazati. 6 U zamci ljubavi


Posle bezbroj stepenika i čitavog lavirinta hodnika, stigli su do sobe čija su vrata bila odškrinuta. Ejpril je prvo ugledala staru ženu kako drema u stolici na ljuljanje. U uglu sobe, na podu je sedela devojčica. U jednoj ruci je držala krpenu lutku, a u drugoj njenu haljinicu. Džejms se nakašljao da im privuče pažnju. Devojčica se odmah okrenula i pogledala ih radoznalo, a dadilja je otvorila oči i tromo se pomerila. - Ledi Alisija, Klara, ovo je nova učiteljica, gospođica Blekstoun. Ostaviću je ovde da se malo upoznate. Hektor će doneti njene stvari. Klara, pokažite joj sobu i nemojte je mnogo zadržavati jer je dugo putovala i treba da se odmori. Gospođice Blekstoun, sa Hektorom ćete se dogovoriti oko vremena obroka. Obedovaćete u maloj trpezariji sa ledi Alisijom i Klarom. Ako imate neko pitanje na koje posluga ne može da vam odgovori, naći ćete me u radnoj sobi. Tu sam svakog dana do večere, osim nedeljom ili kada sam na putu. Pa, dame, želim vam prijatan dan - Džejms se naklonio i izašao. Ejpril je nekoliko trenutaka gledala u devojčicu i njenu dadilju ne znajući kako da započne razgovor. Osećala se pomalo neprijatno zbog dva para očiju koje su je intenzivno posmatrala. Na kraju je odlučila da pristupi neformalno. - Ledi Alisija, lepa vam je lutka. I ja sam kao devojčica imala sličnu. Da li vam je ta omiljena? Alisija je klimnula glavom potvrdno, a onda pogledala u svoju dadilju. - Hajde Alis, pozdravi svoju novu učiteljicu kako dolikuje. Nećeš valjda da pomisli da si nepristojna. Devojčica je polako ustala i približila se Ejpril, a onda izvela naklon. - Dobar dan gospođice Blekstoun. Ja sam ledi Alisija Meri Saton rekla je kruto. Ejpril joj se osmehnula i uzvratila naklon. - Hvala što ste se predstavili ledi. Ubuduće možete da me zovete gospođica Ejpril. Ja do sada nisam bila učiteljica i vi ćete mi biti prva učenica. Planiram da vam učenje učinim zabavnim i nadam se da ćete mi pomoći u tome. - Nećete mi zabraniti da se igram sa lutkama? - okrugle plave oči su je gledale u neverici. - Zašto bih? Svakoj devojčici su potrebne lutke. Ako sve lepo isplaniramo, biće sasvim dovoljno vremena za igru. - Ričard će se ljutiti zbog toga. Prethodnu učiteljicu je grdio da ne provodim dovoljno vremena u učionici, a ona mi nije dozvoljavala da se 7 U zamci ljubavi


igram i terala me je da govorim francuski kada god nisam bila dobra Alisijin glas je bio plačan. - Ako sam dobro shvatila, vaš brat ne živi ovde tako da on ne može da zna koliko vremena provodimo u učionici. Na kraju, to nije jedino mesto na kome se može učiti. Ako sarađujemo i prelazimo gradivo, koje on zahteva da naučite, sigurno mu neće smetati vaše vreme za igru. Ja vas neću kažnjavati, ledi Alisija. Želim da budemo prijateljice i da svaka od nas ispunjava svoje obaveze. Čini mi se da ste vi pametna i dobra devojčica i da nećemo imati nikakvih problema. Sada dođite da sednemo na sofu. Zapostavili smo vašu dadilju, a to nije lepo. Treba i nju da upoznam i želim da mi ispriča nešto više o vama. Ponesite i lutku. I ona može da prisustvuje našem razgovoru. Sa onim što je rekla, Ejpril je dobila Alisijino poverenje. Bila je nagrađena iskrenim dečjim osmehom. Kada su se smestile na sofu, Ejpril je pogledala u dadilju koja joj se blagonaklono smeškala. - Iskreno se nadam da ćete uspeti u tome što ste zamislili - rekla je starica. - Ja sam odgajila Alis najbolje što sam mogla u ovim godinama. - Pričajte mi o tome - zamolila je Ejpril.

8 U zamci ljubavi


III

Š

ta hoćeš? - Ričard Saton, markiz od Kolčestera, je upitao svog sobara koji ga je prekinuo u čitanju novina.

- Stigla vam je poruka. Od agencije Maršal. Sigurno vas obaveštavaju da nemaju više nijednu jadnicu za mesto Alisijine učiteljice - rekao je sobar tonom potpuno neprimerenim za njegov status i spustio srebrnu tacnu sa pisamcetom. - Bolje bi ti bilo da nisi u pravu - Ričard je rekao nabusito, a onda spustio novine i dohvatio pismo. - Ako mi otkazuju saradnju, pronalaženje nove učiteljice ću poveriti tebi. - Zašto meni? - upitao je Adam. - Vi biste sa lakoćom mogli da pronađete odgovarajuću učiteljicu. Naravno, uslov za to je da se malo više krećete u visokom društvu. To bi bilo korisno i za vas. Možda biste pronašli i neku damu za sebe, U rupama koje posećujete nećete pronaći odgovarajuću ženu. Osim ako neku od svojih drolja ne nameravate da učinite markizom - Adam je ujedno iskoristio da podbode svog poslodavca ustaljenim gunđanjem. - Začepi Adame! Ne moram svako jutro da slušam istu priču. - Jutro je bilo kada ste se vi dovukli kući. Ako smem da vas podsetim, podne je odavno prošlo. Šta piše? - Adam je radoznalo virnuo preko markizovih leđa. - Na tvoju sreću, nisi u pravu. Gospođa Maršal mi šalje obavest da je nova učiteljica otputovala u Kolčester. Kao što vidiš, beskrajan je niz jadnica koje su voljne da podučavaju Alisiju. Pitam se, da li će i ova sama otići ili ću morati da je otpustim? Jesi li raspoložen za malu opkladu? - Ričardove oči su vragolasto zasjale. - Dok se vi zabavljate, vaša sestra ne napreduje. Sami ste rekli da je za godinu dana jedva savladala ono što deca njenog uzrasta savladaju za mesec dana. - Uopšte se ne zabavljam. Činjenica je da je Alisija pametno dete i da problem nije u njoj. To učiteljice jednostavno ne umeju da joj pristupe na pravi način kao ni da koriste one proklete knjige koje sam nabavio. I da, otpuštaću ih redom, sve dok ne vidim da je neka napokon uspela da je zainteresuje za svoja predavanja i da su spremne da brane svoj stav i posle mojih kritika. 9 U zamci ljubavi


- Niste pomislili da će se uskoro pročuti kako postupate sa zaposlenima i da više niko neće hteti ni da pokuša. - To se neće dogoditi. London je pun besposlenih žena, - Ne bih se složio sa vašom konstatacijom. Možda ima puno besposlenih žena. ali vama treba neka koja je učena. Neka sa zrnom mozga u glavi. - Hm, da. Kako god, ponovo imamo učiteljicu. To znači da ću uskoro morati da posetim Klevering. Koliko ću ovoj vremena dati, zavisi od toga šta će mi Džejms napisati o njoj. Ako nisi raspoložen da se kladiš, idi da mi pripremiš odelo. Momci i ja se danas nalazimo u Mantonovoj streljani. Malo ćemo se zabaviti gađanjem, pre nego što odemo u klub. - Bar ćete biti trezni pa nema opasnosti da ćete se poubijati međusobno - Adam je rekao ispod glasa i izašao iz trpezarije. Ričard je ponovo dohvatio novine i nasmejao se glasno. Samo je Adamu dozvoljavao ovakvo ponašanje. Delom zato što je za svaku reč bio u pravu, a delom zato što ga je voleo. Adam je stupio u službu još kod njegovog oca. Kada je Ričard imao petnaest, otac mu je dodelio njega, kao ličnog sobara. Od uglađenog Adama je naučio mnogo i razvili su poseban prijateljski odnos. Petnaest godina nakon toga nije mogao da bude prema njemu strog kao što je bio prema ostalim zaposlenima. Doduše, Klara i Džejms su imali sličan status, ali to ni približno nisu koristili kao Adam. To je verovatno i zato što su odbijali da poveruju koliko je poročan postao. Svi oni su znali razlog tome mislili su da je to samo prolazna faza, koja je došla kao posledica nemilih događaja u porodici. Međutim, ni devet godina kasnije, on se nije vratio na put uzornog plemića. Naprotiv, sa godinama je postajao sve obesniji. Titula i bogatstvo, što nasleđeno, što stečeno, su mu omogućili da bezbedno plovi u raljama poroka, ne morajući da se suočava sa obavezama. Jedina obaveza prema porodici koju je ispunjavao, je bila briga o Alisiji. I za to mu je trebalo nekoliko godina da shvati da devojčica nije kriva što je rođena i da ne treba majci da se osvećuje preko nje. Čak je obećao sebi da će od nje napraviti čestitu devojku kojoj neće pasti na pamet da pođe majčinim stopama Do njene udaje će se zaboraviti na ono što je učinila njegova majka. Delom je i sam zaslužan za to, jer je njegova razvratnost nadjačala majčin greh.

10 U zamci ljubavi


Otpio je dobar gutljaj kafe jer je glava počela da ga boli. To mora biti da je od lošeg šampanjca koji je pio prošle noći. Madam Laura je bila prilično škrta kada je nabavka pića bila u pitanju, ali je zato imala najbolje devojke. Imao je u planu da je i to veče poseti. Samo će ovoga puta izostaviti piće.

11 U zamci ljubavi


IV

N

akon neprospavane noći zbog onog što je čula od Klare, Ejpril je bila odlučna da pokaže markizu od Kolčestera da greši što misli da su sve žene iste. Zbog njegovog šovinističkog stava, Alisija je trpela. Devojčica je imala tek delove osnovnog znanja iz svih predmeta. Za to su delom bile odgovorne prethodne učiteljice, ali i sam markiz koji, zbog svog zastrašivanja, nijednoj nije dozvolio da se zadrži dovoljno dugo i pokuša nešto da učini. Čekao ju je mukotrpan posao ali nije planirala da odustane. Na nju neće uticati neka gromada od čoveka. Umela je ona dobro da se nosi sa tim sirovinama koji su umišljali da je svet stvoren za muškarce, a da su žene smetnja u tom svetu. Devojčica je lepo sarađivala i to je bilo najvažnije. Dopadao joj se Ejprilin pristup i rado je prihvatila svaki predlog. Bila je presrećna kada je to jutro Ejpril rekla da će posle doručka, umesto u učionicu, otići da prošetaju i usput popričaju o onome što je do sada naučila. Bez ikakve zadrške je odgovarala na svako pitanje. Ejpril je brzo shvatila da je do sada najveći problem bita Alisijina koncentracija. Dete je satima sedelo u učionici, a ništa od onoga što joj se predavalo nije pamtila. Pored toga, kazne su takođe bile problem. Izazivale su samo kontra efekat i terale je da beži i skriva se od učiteljica. Ejpril se nadala da je svemu tome došao kraj. Odlučila je da to veće napravi plan iz svakog predmeta i da pokuša, gde god je to moguće, da ubrzano pređu gradivo. Markiz je knjigama, koje je nabavio za učenje, postavio velike zahteve. Pitala se da li je on uopšte svestan da to nisu adekvatni udžbenici za ovu fazu obrazovanja. Rešila je da ga to pita, a kako nije znala kada će to biti, odlučila je da potraži Džejmsa i proveri kada njihov poslodavac ima u planu da dođe u Kolčester. Ledi Alisija, danas ćete prepisati ove rečenice iz francuskog. Bilo bi dobro i da ih naučite, ali nije obavezno - pružila je devojčici papir. Ne morate to da uradite sada. Možete da odmarate ili se igrate, a kasnije da pišete. -

- Stvarno? - Alisija je upitala u neverici. - Da. Za danas je dosta učenja. Važno je da do ujutru ovo završite, a sada ste slobodni. Možete da idete kod Klare. Vidimo se za večerom. 12 U zamci ljubavi


- Do tada ću prepisati rečenice. Vidimo se gospođice Ejpril - rekla je Alisija veselo i istrčala iz učionice. Ejpril je složila knjige i požurila ka drugom krilu kuće, kako bi porazgovarala sa Džejmsom. - Nešto nije u redu? - upitao je kada je ugledao na vratima radne sobe. - Sve je u redu. Rekli ste da dođem kod vas ako posluga ne zna da odgovori na moje pitanje. Doduše, nisam ih ni pitala, ali pretpostavljam da ne znaju odgovor. - Pitajte. - Interesuje me kada će markiz doći na imanje. - Zašto? - Htela bih da porazgovaram sa njim o udžbenicima koje je doneo. Da li ste ih vi pogledali? - Nisam, ali ne sumnjam da su najbolji. Markiz uvek želi i dobije najbolje. - Ni ja ne sumnjam da su najbolji, ali nisu adekvatni za devojčicu od osam godina. Ledi Alisija prvo mora da nauči mnogo osnovnih stvari. Nije ni čudo što ništa nije naučila ako su se moje prethodnice slepo držale onoga što je markiz naredio. - Gospođice Blekstoun, markiz je čovek koji naređuje, a drugi slušaju i izvršavaju. Ako želite da zadržite posao, savetujem vam da se ne upuštate u raspravu sa njim. Svoje mišljenje isterujte na nekom drugom mestu. - Ne radi se ovde o mom mišljenju, sujete radi. Kako ne shvatate?! Radi se o njegovoj sestri. - U redu. Pisaću markizu i reći mu da ste tražili razgovor sa njim. Ako loše prođete zbog toga, nemojte reći da vas nisam upozorio - Džejms je podigao ruke u znak predaje. - Zašto se svi u kući ponašaju kao da je u pitanju divlja zver, a ne čovek od krvi i mesa? I Klara me je upozorila na markiza. Ipak, ja imam samo jedan odgovor. Ne plašim se susreta sa svojim poslodavcem. Ako me otpusti, on će izgubiti mnogo više nego ja. Ledi Alisija je veoma lepo reagovala na mene mislim da može dosta da napreduje. Sve što tražim je mala pomoć. Ako je za markiza to previše, žalim slučaj - Ejpril se okrenula na peti i napustila radnu sobu brzinom munje. Džejms je, zadivljen, gledao za njom. Odmah je primetio njen temperament ali ga je sada oduševila. Odlučila je da se hrabro suoči sa 13 U zamci ljubavi


Ričardom. Biće velika šteta ako on to ne bude umeo da ceni. Ejpril Blekstoun je bila vanserijska lepotica i znao je da će se Ričardu dopasti fizički. Međutim, markiz je retko spajao fizički izgled sa drugim osobinama tako da je teško da će uopšte želeti da sasluša šta ona ima da mu kaže. Ipak, uzeo je pero i list papira. U dahu je napisao pismo svom poslodavcu kako bi sledeće jutro mogao da ga preda u poštu, pre nego što krene na posao.

14 U zamci ljubavi


V

M

arkiz je ustao u uobičajeno vreme, nakon podneva. Sišao je u trpezariju da popije kafu i zamoli kuvaricu da mu spremi doručak i neki lek protiv mamurluka. Kada je uzeo novine, koje su ga svakog dana čekale na stolu, ušao je Adam. - Dobar dan, vaša milosti, Hoćete li da vam naručim doručak? - Već sam zamolio kuvaricu da pripremi nešto lagano. - Dobro ste učinili, iako možete da podnesete velike količine alkohola ipak morate osećati posledice. Ako ne budete vodili računa o ishrani tempo kojim živite će vas ubiti pre sledećeg rođendana. - Zar ne može da prođe ni jedan dan bez tvog gunđanja Adame? Volim svoj život i sviđa mi se sve što radim. To što me svakodnevno podsećaš na obaveze koje imam me neće naterati da postanem drugačiji. - Hoćete li makar pogledati poštu koja je stigla prethodnih dane? Zapostavljate korespodenciju, a možda ima nešto važno. - Ne verujem. Svi poslovi su pod kontrolom, a na pozive za glupe balove ne odgovaram. Uopšte me ne interesuju jata kreštavih devica koje jedva čekaju da se obese o vrat nekom jadniku i iscede iz njega sve što mogu. - Kada ne biste gledali na visoko društvo tako površno, verovatno biste uvideli da postoji razlika. - Veruj mi, uopšte nemam želju za tim. - Onda, da bacim sva pisma koja su stigla? - Imaš moju dozvolu, ipak, pre nego što ih baciš, pogledaj ko su pošiljaoci. Za svaki slučaj. - Kako vi kažete. Ostaviću vas sada da bolujete u samoći - Adam je teatralno napustio trpezariju. Ričard se posvetio kafi i doručku koji je služavka donela. Ubrzo, Adam se vratio. - Imate pismo od Džejmsa - rekao je i pružio mu kovertu.

15 U zamci ljubavi


- Sigurno piše da je stigla nova učiteljica. Moram da pročitam kakav je utisak o ovoj novoj. Baš me interesuje koliko se puta požalila na Alisiju. Otvorio je pismo i pročitao ga. Pa još jednom. I još jednom. - Nešto loše? - Adam je upitao sa neskrivenim interesovanjem. - Nova učiteljica želi da me upozna. Ne dopadaju joj sa udžbenici koje sam kupio za Alisiju i želi da se konsultuje sa mnom oko izmena koje bi unela u predavanja i način rada - rekao je začuđen. - Šta kaže Džejms, kako se ledi Alisiji dopada? - Piše da Alisija izgleda zadovoljno i da ju je zatekao kako piše nešto iz francuskog, a nije bilo vreme časa. - Oh! Hvala ti Bože! Napokon neka lepa vest! - pljesnuo je rukama Adam. - Pa, može se reći. Međutim, sve će pasti u vodu kada ja odem na Klevering. Nisam spreman da slušam neku intelektualku kako prosipa pamet i ubeđuje me u svoje mišljenje. Verovatno ću se iznervirati, a to neće biti dobro po nju. Nakon toga znamo šta sledi. - Ne sumnjam da ćete se potruditi da joj stavite do znanja ko je glavni - rekao je Adam ironično - samo ne zaboravite da vam je potrebna dobra učiteljica. Osim ako ne nameravate da, na kraju, sami preuzmete podučavanje ledi Alisije. - Dobro, onda ću napraviti mali kompromis. Neću se odazvati pozivu još neko vreme. Ako Alisija napreduje, zašto da ne iskoristim tu učiteljicu. Zaradiće svoju platu tako što će bar nečemu naučiti devojčicu. Nakon toga ćemo videti. - Šta ćete napisali Džejmsu? - Da prenese učiteljici da, ako je toliko pametna i zainteresovana za rad sa mojom sestrom, improvizuje dok ja ne nađem vremena da ih posetim. - Savršen način da izbegnete suočavanje sa nekom pametnom ženom. Još jednom. Valjda se plašite. - Neću nasesti na tvoje provokacije Adame - Ričard je mirno rekao i odložio pismo.

16 U zamci ljubavi


VI

N

akon mesec dana boravka na Kleveringu. Ejpril je bila zadovoljna. Baš kao što je i pretpostavila, njena metoda sa Alisijom je urodila plodom. Devojčica je fantastično napredovala i svakim danom bile sve više željna znanja. Bila je izuzetno pametno dete sa kojim je bilo zadovoljstvo raditi. Ejpril je imala sestru i braću, decu svog očuha i o njima je dugo brinula iako su bili stariji od nje. Ovo sada je bilo sasvim drugačije. Iako je bila ogromna razlika u godinama ipak je Alisiju doživljavala kao mlađu sestru. Na imanju se osećala prijatno. Posle svega je zaključila da je ovo sigurno ispalo bolje nego da je pronašla posao u Londonu. Ostalo osoblje je lepo prihvatilo. Alisija je bila mezimica, a kako je ona obožavala svoju učiteljicu, prirodno je bilo da je i ostali gledaju blagonaklono. Nakon svih godina osećaja odbačenosti, napokon je imala utisak da negde pripada. Jedino što je mučilo, bio je susret sa markizom. Od kako joj je Džejms preneo poruku da improvizuje u radu sa Alisijom, Ejpril je promenila mnogo toga. Često se pitala da li je to bila neka zamka. Možda je markiz hteo samo da je iskuša i proveri da li će odstupiti od onoga što je on tražio. Ako mu je to bila namera, znala je da će je otpustiti čim se pojavi na imanju. Mogla je da prihvati taj otkaz, ali bi to imalo štetne posledice za Alisijin napredak. Devojčica i svi zaposleni, osim Klare, su se plašili markiza i niko nije smeo da mu protivreči. Baš kao što joj je Džejms rekao, on je naređivao, a oni su slepo izvršavali njegova naređenja, čak i ako je to bilo pogrešno. Ona po prirodi nije bila tip koji je mogao da se povinuje takvim pravilima. Trudila se da objektivno sagledava svaku situaciju i borila se za pravdu po cenu sopstvene štete. Verovala je da ni ovog puta neće biti izuzetka. Zavolela je Alisiju i bila je spremna da se bori za njeno dobro. Alisija je prekinula u jednom takvom mučnom razmišljanju. - Gospođice Ejpril, uradila sam sve zadatke. Hoćete li da pogledate je li dobro?

17 U zamci ljubavi


- Dolazim. Ako je sve tačno, a verujem da jeste, danas ćeš se igrati duže nego inače. Nadam se da je Klara završila šivenje nove haljinice za tvoju lutku. - Sigurno jeste. Jutros je rekla da su joj ostali samo ukrasi. Hoćete li i vi sa mnom? Volela bih da joj zajedno obučemo haljinu. - Naravno, ne bih to propustila ni za šta na svetu - Ejpril se osmehnula i štipnula obraz svojoj učenici. - Ipak ćete morati da propustite zabavu - čuo se duboki glas sa vrata. Alisija se trgla i Ejpril je po toj reakciji znala kome glas pripada. Spustila je penkalo i polako podigla glavu. Nije bila spremna na ono što je ugledala. Po priči ostalih, markiza je zamišljala kao visokog, debelog, zapuštenog muškarca. Očekivala je da mu se na licu vide posledice života koji je vodio. Niko je nije pripremio na ovo. Niko joj nije rekao da je markiz ogromni pastuv, sa telom sazidanim od mišića. Bio je sav zategnut, a mišići nisu bili prenaglašeni, već više definisani na neki sirovi seksi način. Tek toliko da istaknu savršen kroj njegovog odela po meri. A njegovo lice! Oh bože! Crte zrelog, sigurnog mužjaka, sa savršeno oblikovanim punim usnama i dubokim drskim pogledom, pozivali su na greh. U glavi joj se zamutilo. Nije očekivala da će ovako reagovati na nekog muškarca. Skrenula je pogled sa njegovih očiju i prebacila ga na Alisiju. Devojčica je stajala pored nje i kao da je osetila da je prvi zastrašujući trenutak prošao, naklonila se bratu. - Dobar dan, vaša milosti. Dobro došli na Klevering. Želite li i vi da pogledate zadatke koje sam upravo rešila? - Zdravo Alis, kasnije ću pogledati zadatke. Zašto sada ne odeš kod Klare? Čuo sam da ti priprema nešto zanimljivo. - A gospođica Ejpril? - upitala je i uhvatila je za ruku. - Ona će ti se pridružiti malo kasnije. Pođi sada - glas mu je bio tih, ali toliko autoritativan da je Ejpril zadrhtala. Alisija nije čekala da joj kaže dva puta. Pogledala je svoju učiteljicu, pogledom kojim odrasli daju jedni drugima podršku, stegla joj ruku još jednom i istrčala u hodnik. Napetost koja je za tren popustila, dok je razgovarao sa Alisijom, ponovo se vratila. Ričarda je obuzela slatka jeza od napetosti koja se osećala u vazduhu. Očekivao je strogu, uštogljenu devojku, koja će 18 U zamci ljubavi


početi da drhti od pogleda na njega i neće biti u stanju da izdrži njegov pogled duže od nekoliko sekundi. Nije znao da će u učionici svoje sestre zateći sitnu zlatokosu devojku, sa smaragdno zelenim očima i usnama koje nude na poljubac. Nije očekivao da će ta mala gledati u njega odvažno i odmeravati ga onako kako je on odmeravao žene. Osetio je to u njenom pogledu i tetom su mu prošli trnci, sve do nožnih prstiju. Posle nekoliko trenutaka, u kojima se osećao kao zbunjeni školarac, Ričard se trgnuo i navukao na lice svoju ustaljenu masku. - Verujem da je red da se predstavite, a onda započnete razgovor nekom frazom, koja se smatra sigurnom u ovakvim situacijama - rekao je kruto, teško kontrolišući disanje. - Vaše oči - rekla je Ejpril i dalje opčinjena onim što je videla - imaju savršenu nijansu plave boje. Za tren sam pomislila da su crne. Opsena je neverovatna. Ričard je osetio udarac posred stomaka. Očekivao je da će mu se mucajući predstaviti a onda početi da drhti jer ne zna kakav bi razgovor započela. Zato ga je toliko iznenadilo ovo što je rekla? - Sviđaju vam se moje 0či? - upitao je u neverici. - Oh! Nije mi bila namera da vam bude neprijatno. To je jednostavno izletelo iz mene. Ne obraćajte pažnju. Kao što već znate, ja sam Ejpril Blekstoun. nova učiteljica ledi Alisije. - brzo se pribrala i promenila temu. Ako ovako nastavi, mogla bi da kaže ili učini neku glupost. - Vi se ne morate predstavljati, jer odlično znam ko ste. Lepo je od vas što ste se smilovali da napokon dođete. Prošlo je puno vremena od kako vam je Džejms poslao pismo. Sedite. - pokazala mu je na klupu u kojoj je do malopre sedela Alisija - već sam vam najavila da bih htela da porazgovaramo o udžbenicima koje ste kupili za svoju sestru. Ričard nije znao da ti da se nasmeje njenom malom govoru ili da priđe i dobro je protrese. Zaposleni nisu razgovarali sa njim na ovaj način. Ova mala se previše uživela u ulogu učiteljice, pa je pomislila da može da ga tretira kao svog učenika. - Gospođice Blekstoun, izgleda samo znate ko sam, ali ne i kakav sam. U ovoj kući ja pričam, a drugi slušaju. Zaposleni poštuju pravila koja ja postavljam ili traže drugi posao. Ne verujem da sam muškarac koga možete zameniti za neiskusnog mladića, pa stoga, vaše ponašanje autoritativne učiteljice možete da okačite mački o rep. Daću vam tačno pola sata da dobro razmislite o svom nastupu pre nego što porazgovaramo 0 vašem daljem angažovanju. Sada možete da se povučete u svoju sobu i pripremite se za taj razgovor. Ja ću za to vreme

19 U zamci ljubavi


popričati sa Alisijom, kako bih svom dodao i njeno mišljenje. Vidimo se u radnoj sobi - Ričard je sebi čestitao na suvislom govoru. Za tren je bio uplašio da je potpuno izgubio razum. Ejpril nije mogla da pomisli ništa drugo, nego da je ovaj čovek rođeni autokrata. Nije ni trepnuo dok je deklamovao svoje naređenje. Sada joj je postalo jasnije zašto su ga se svi plašili. Ipak, nju nije prestrašio. Ako je očekivao da kao miš projuri pored njega, ne smejući ni da ga pogleda, prevario se. Prostrelila ga je svojim zelenim očima, koje su zasjale ratničkim sjajem, tek da mu stavi do znanja da malo stiša strasti. Zatim je dostojanstveno podignute glave, laganim koracima prešla učionicu, ne obraćajući više pažnju na njega. - Gospođice Blekstoun! - pozvao je kada je već izlazila kroz vrata. Zaustavila se, ali se nije okrenula. - Obucite nešto drugo i obavezno skinite tu smešnu kapicu sa glave. To je bilo previše. Možda je mogao da diktira vreme i mesto razgovora. ali nije imao pravo da joj naređuje šta će da nosi. To je bila njena lična stvar i nije pristajalo jednom džentlmenu da kaže tako nešto. Ali, prema onome što je čula o njemu, teško da se mogao nazvati džentlmenom. Pre je bio sirovi predator. koji svojim nadmoćnim ponašanjem i položajem daje sebi za pravo da se meša u sve. Razmišljala je da se okrene i sve mu to saspe u lice a onda se predomislila. Neće mu pružiti to zadovoljstvo da mu pokaže da je uspeo da je iznervira. Samo je klimnula glavom i nastavila dalje, a već je donela odluku da joj ne pada na pamet da promeni haljinu ili skine kapu. Ona je u ovoj kući bila učiteljica, a zna se kakvu odeću nose učiteljice. Ako mu se ne sviđa njen stav neka je otpusti. Bila je spremna da se bori za Alisiju i njeno znanje i napredak, ali nije mogla da dozvoli da ovaj muškarac gazi po njoj i njenim stavovima vezanim za ono što ga se ne tiče. Ričard je ispratio pogledom, sve dok nije nestala iz njegovog vidokruga, a onda je prošao rukama kroz nemirnu crnu kosu. Bio je naviknut da se nosi sa raznim iznenađenjima u životu i da trenutno pokorava ljude svojoj volji. Posebno žene. Međutim, sada je osetio slabo zadovoljstvo. Iako je bespogovorno uradila ono što joj je rekao, njen pogled mu je rekao više od hiljadu reči. Gledala ga je drsko i svađalački i znao je da borba tek počinje. Gospođica Blekstoun je izgleda bila dostojan sparing partner, a to je ono što dugo nije imao. Već mu je bilo dosadno jer niko nije imao ni snage ni volje da se sa njim nadmudruje. Tu, naravno, nije računao Adama, ali on u ovom trenutku nije bio ni upola zanimljiv kao mala učiteljica. Znao je da će je zadržati neko vreme, bez obzira na to kakav je napredak postigla Alisija. 20 U zamci ljubavi


Imao je za nju još neke planove. Prilično bestidne. Ti su mu se planovi sve vreme motali po glavi dok su vodili kratki razgovor. Do tada se nikada nije petljao sa osobljem, ali za sve je postojao prvi put. Gospođica Blekstoun je bila dovoljno nesrećna da ga uzbudi svojim dobro skrivanim oblinama, drskim pogledom i oštrim jezikom. Bio je siguran da je u krevetu prava tigrica i nije mogao da je pusti da ode dok to ne potvrdi. Bar jednom. Sve preko toga je zavisilo od tog prvog puta. Zadovoljan donetim odlukama, pogledao je u sat da vidi koliko još vremena ima, a onda se zaputio u Alisijinu sobu. A Ejpril je svojih pola sata iskoristila tako što je vežbala disanje. To joj je jedino bilo potrebno u razgovoru sa markizom od Kolčestera. Pošto nije imala pojma kakva će joj pitanja postavljati i u kom pravcu će otići njihov razgovor, samo se nadala da će zadržati pribranost i teško stečeno strpljenje. Ostale su joj još samo dve godine do potpune nezavisnosti i materijalne sigurnosti. Do tada je morala da radi i štedi kako bi sebi obezbedila pristojnu budućnost. Ako bi uspela da zadrži ovaj posao to bi bio siguran uvod u ono što je želela za sebe. Plata je bila više nego dobra i nadala se da će uštedeti dovoljno da obezbedi bar deo novca za kućicu u nekom mirnom mestu. Sa tom mišlju kao vodiljom, pokucala je na vrata radne sobe, a onda ih otvorila ne čekajući odgovor. Markiz je sedeo za radnim stolom koji joj se sada nije činio tako impozantnim kao ranije. Veličina ovog muškarca nadvladala je svaku stvar u prostoriji. To je, čini se, bilo svojstveno za njega. Da uvek i svuda bude neprikosnoveni dominator. Gledao ju je suženih očiju dok je prilazila stolu i znala je da je to zato što ga nije poslušala i promenila haljinu. - Mislim da sam vam rekao da obučete nešto drugo - rekao je hladno. - Jeste, ali me niste pitali imam li još neku haljinu - odgovorila je staloženo. Ričard se osetio postiđenim. Stvarno, nije mu to palo na pamet. Ako zaista nije imala drugu haljinu, njegovo naređenje je bilo krajnje uvredljivo. A on je, ustvari, želeo da je vidi u nečemu što nema tako strog kroj. Naslutio je da se ispod debele haljine, neprivlačnog kroja, krije predivno, oblo telo. - Pa, imate li? - upitao je. - Imam.

21 U zamci ljubavi


- Zašto me onda niste poslušati? - ponovo se zabavljao. Znači, namerno se nije presvukla da bi ga izazvala. - Zato što mislim da je neumesno to što ste tražili od mene. Ja nisam u vašem vlasništvu i ne možete da mi određujete šta ću da nosim. Ova haljina je krojena za službenike mog ranga i sasvim je prikladna za posao koji obavljam. Kako je ovaj razgovor poslovni, nema razloga da budem obučena u nešto drugo. - U redu - rekao je i ustao sa stolice, a onda u dva koraka došao do nje i strgnuo joj kapu sa glave, presavio je i gurnuo u džep svog sakoa. Ejpril nije mogla da poveruje u njegovu bahatost, dok joj je zlatna kosa u slapovima padala na ramena. Nije je učvrstila šnalama, već je samo savila i navukla kapu. Prikupila je rukom i prebacila preko jednog ramena. Osećala se ogoljenom. - Tako je već bolje - rekao je Kolčester, dok su mu se uglovi usana savijali u zločesti smešak. - Ovo je nečuveno! Odmah mi vratite kapu! - sevnula je očima. - Možete sami da je potražite, ali vam to ne savetujem. Vaše ručice se mogu izgubiti u mom sakou i toliko se upetljati, da je pitanje kako ćete se onda osloboditi. Ne budite takva moralistkinja, gospođice Blekstoun. Vaša me kosa uopšte nije impresionirala. Samo želim da imam osećaj da razgovaram sa ženom, a ne sa nekim čudnim patuljkom. - Za vašu informaciju, viša sam od proseka za žene. Niste me uvredili. - Nisam ni mislio da komentarišem vašu visinu. Primedba je bila isključivo zbog kape. A sada sedite. Želim da čujem sve o vašem radu sa Alisijom. Koliko sam video za ovo kratko vreme. napredovala je više nego sa bilo kojom prethodnom učiteljicom. U čemu je vaša tajna? Ejpril je tog trenutka zaboravila na incident sa kapom. Nije očekivala da na samom početku razgovora markiz Kolčester izjavi ovako nešto. Njegova pohvala joj je dala krila. - Ne bih da budem kritična, ali mislim da moje prethodnice nisu imale pravi pristup ledi Alisiji. Učenik se, pre svega, mora posmatrati kao dete, a ne kao stvar koju nečemu treba naučiti. Ne znam da li su imale takve instrukcije i koliko su uopšte pokušale da približe njenim godinama ono teško gradivo iz udžbenika. Verujem da veliki deo krivice leži i u vama. Previše ste strogi u svojim zahtevima i ne ostavljate joj prostora da bude dete. Pored toga, radoznala sam, zašto ste odabrali baš one predmete kojima je podučavam? Sestri jednog markiza ne trebaju teške nauke. Dovoljno je da nauči jezike i da se bavi vezom, sviranjem i plesom, a vi ne dozvoljavate ništa od toga. Zašto? 22 U zamci ljubavi


- Mnogo ste radoznali gospođice Blekstoun. I previše ste kritični, iako ste rekli da to ne želite. Ja samo hoću da Alisija na vreme nauči da koristi mozak. Slažem se sa vama da je dami potrebno to što ste naveli, ali ne i mojoj sestri. Hoću da bude žena od nauke, a ne neka glupača koja će u životu imati dovoljno slobodnog vremena da ga koristi za gluposti. - Da li vi to hoćete da kažete da su žene uopšteno glupače? Koliko sam mogla da čujem, vi neizmerno uživate u ženskom društvu. Ne priliči vam takav komentar. Ričard se glasno nasmejao. - Gospođice Blekstoun, žene u čijem ja društvu uživam, pogodne su samo za jednu svrhu. Ako ste već čuli tako nešto, onda bi trebalo da znate da kod mene u obzir dolazi samo jedna vrsta žena. Ona koju mogu da platim ne plaćam ih da vodimo intelektualne razgovore. Ako ste raspoloženi mogu da vam pokažem kako to funkcioniše. Ejpril se ujela za jezik i blago pocrvenela. Trebalo je da se drži priče o Alisijinom obrazovanju, a ne da prosipa ono što je čula i da postavlja pitanja za koja nije sigurna da želi da čuje odgovor. Jer, markiz je bio nepredvidiv i očito poguban za žene. Bar je za sebe to mogla da kaže. Osećala je njegovu seksualnost svakim svojim nervom i to je na nju delovalo kao neka vrsta droge. Uopšte nije mogla da kontroliše svoje telo, a ni tok misli. - Verujem vam na reč - rekla je polako. - Moja je greška što sam pitala ono što nije moja stvar. Sada možemo da se vratimo na priču o ledi Alisiji. Zato sam ovde. - Ja bih se pre vratio još malo unazad - Ričard je odlučio da za sada ostavi po strani priču o onome što će se neminovno desiti između njih dvoje. Dovoljna mu je bila njena reakcija. Nije bila imuna na njega, a to je jedino bilo važno. - Pogledao sam vaše preporuke. Ovo vam je prvi posao. Kako to da ste se snašli iz prve u radu sa detetom? - Biću iskrena. Ni sama nisam imala predstavu da imam dar da prilagodim i prenesem znanje. U školi, koju sam pohađala, bila sam izvrsna učenica, ali mi nikada nije palo na pamet da bih mogla da radim kao učiteljica. Sve dok mi gospođa Maršal nije ponudila ovo mesto mislila sam da radim kao družbenica i pomažem mladim damama da se što bolje pripreme za ulazak u društvo. - U koju ste školu išli? - Akademija Redford. Oni su u okolini Londona. - Znam za tu akademiju. Vojvotkinja od Ričmonda je njen osnivač, isto tako znam da je pohađaju mlade dame iz imućnijih porodica. 23 U zamci ljubavi


- Pretpostavljam da sada treba da objasnim otkud ja u jednoj takvoj školi. - Dobro pretpostavljate. Nije da me preterano zanima vaše poreklo, ali moram da znam ko mi je u kući. Nadam se da razumete. - Apsolutno - Ejpril je znala da mu se neće dopasti ono što će čuti ali, nije imala nameru da zbog toga skriva bilo šta. - Rođena sam u Vorčesteru. Moja majka se udala za vikonta Džonatana Milsa. On je tada bio udovac imao je već svoje troje dece pa mu nije smetalo što moja majka u taj brak unosi tuđe dete. Pretpostavljam da je razlog tome i bogat miraz koji mu je majčin brat ponudio. Vikont Mils mi je dao svoje prezime i nije me odvajao od svoje dece, sve dok mi je majka bila živa, a to je trajalo prvih sedam godina mog života. Nekako se desilo da su braća baš u to vreme otišla u školu, a sestra i ja smo ostale. Ona je starija od mene dve godine i nikada me nije volela. Smišljala je razne pakosti i uvek lako ubedila Džonatana u moju krivicu. Posle nekog vremena je počeo da veruje da sam zla i da je ona moja večita žrtva. Tada sam saznala da nisam ćerka vikonta Milsa i dobila ulogu vrlo sličnu Pepeljuginoj. To je potrajalo punih devet godina. Milsovi su se školovali, odlazili i dolazili a ja sam uvek bila tu za sve što im je trebalo. Kada sam imala šesnaest godina, moj ujak, grof od Vorčestera je umro i nekim čudom sam se i ja našla u njegovom testamentu. Ostavio mi je novac za školovanje, mesečnu rentu i solidan iznos koji ću moći da podignem kada napunim dvadeset tri godine ili kada se udam. Tada sam odlučila da raskrstim sa dotadašnjim životom. Promenila sam prezime i otišla u školu. Ljubazno osoblje akademije Redford me je primilo iako sam bila starija od ostalih polaznica. Devojke tamo dolaze sa trinaest ili četrnaest godina. Negde, pred kraj školovanja, očuh mi je poslao pismo sa molbom da se vratim u Vorčester. Sestra se udala malo pre toga i znala sam da mu je potreban neko ko će brinuti o njemu u nadolazećoj starosti. Zato sam prihvatila drugu ponudu, a to je bio poziv ujakove udovice. Osećala sam da imam obavezu prema njoj zbog onoga što je ujak učinio za mene. Pored toga, glupo sam se ponadala da ću imati priliku da makar zavirim u visoko društvo. Za nekoga ko se školovao na prestižnoj akademiji to je valjda bilo prirodno. Međutim, snovi su mi se brzo raspršili. Bile su to dve paklene godine kojih ne želim ni da se sećam ni da pričam o njima. Čim sam skupila dovoljno novca, došla sam u London. Dalje znate - završila je priču. Po njegovom izrazu lica nije mogla da pročita šta je mislio o onome što je rekla. - Ko vam je pravi otac? -neočekivano je upitao. - Ta tajna je otišla u grob sa mojom majkom. Čak ni Džonatanu nikada nije rekla njegovo ime.

24 U zamci ljubavi


- Pretpostavljam da znate da je Alisija rođena u sličnim okolnostima. Jedina razlika je u tome što se vaša majka može izgovoriti. mladošću i time opravdati ono što je učinila. Moja majka je imala četrdeset jednu godinu kada je rodila Alisiju. Dobro je znala da postoji opasnost da ne preživi porođaj, jer joj je tako rečeno nakon što je mene rodila. Pa ipak je to učinila. I nikada nije odala ime Alisijinog oca. Postupila je sramno i ukaljala obraz porodice. - I platila životom svoju grešku. Zar ne mislite da je to najgora kazna koja je mogla da je zadesi? Da ne može ni jedan jedini dan da uživa u detetu kome je podarila život. - Ne razmišljam o tome. Pomenuo sam to samo zato što je vaša situacija slična. Nema potrebe da se upuštate u bilo kakvu dalju analizu - pokušao je da zatvori tu temu, ali ga je Ejpril preduhitrila sa svojim rečima. - Moja situacija se mnogo razlikovala od Alisijine. Za razliku od mene, ona ima vas. Da ste hteli, mogli ste lako da napravite siroče od nje. To mnogo govori o vama. - Rekao sam bez analize! - prvi put tog dana markiz je podigao glas i Ejpril je pretpostavila da je iznerviran preko svih granica, čim je tako izgubio strpljenje - U redu. Hajde da se vratimo na priču o poslu zbog koga sam ovde i da se više ne udaljavamo od teme - predložila je. - Hoću da mi kažete šta ste izmenili i na koji način ste prilagodili gradivo koje predajete Alisiji. - Već sam rekla. Najviše sam promenila pristup učenju. Ako se detetu njenih godina serviraju teške, nerazumljive rečenice, ono će to smatrati odbojnim. Više sam radila na tome da joj učenje postane zabavno. U početku se žalila da joj je francuski jezik odbojan, a sada ga rado uči i, moram reći, veoma je dobra u tome. Sa ostalim predmetima je slična situacija. Ne znam koliko ste upoznati sa njenim znanjem pre mog dolaska, ali verujem da je napredak primetan. Napravila sam spisak knjiga koje bih volela da nabavite kako bih još obogatila gradivo izvadila je iz džepa presavijeni papir i stavila ispred njega. - Odvažni ste gospođice Blekstoun. Inače mi se ta osobina ne sviđa kod žena jer mislim da može da ih navede na pogrešan put, ali ću u vašem slučaju napraviti izuzetak. Ozbiljno ste pristupili radu sa mojom sestrom i smatrajte da ste dobili posao. Baš da vidim koliko će vas držati taj entuzijazam.

25 U zamci ljubavi


- Ja nisam osoba koja lako odustaje od svojih namera. Nadam se da ne planirate da mi otežavate posao, čula sam da su moje prethodnice uglavnom odlazile zbog vaših preteranih kritika. - Te kritike nisu bile bez osnova i vi to dobro znate. Da nisam primetio napredak i vi biste prošli isto. To lepo, nedužno lice vam ne bi pomoglo. Nemojte, ni slučajno, da pomislite da vas neću nadgledati gospođice Blekstoun. Ovo što sam rekao samo znači da sam zadovoljan za sada tako da ne treba da umislite da ste nezamenjivi. - Ne umišljam ja ništa. Rezultati su dokaz mog rada. Uvek ću uvažiti pozitivnu kritiku i dobrodošli ste da je uputite. Sve ostalo neću tolerisati. - Niste u poziciji da razgovarate sa mnom na taj način. Izgleda niste zapamtili da ovde ja postavljam pravila. Ne trpim nikakvo nametanje, a posebno ne nametanje ženske pameti. Sada ste slobodni. Možete da nastavite sa svojim aktivnostima. Ejpril je strahovito nervirao njegov arogantni ton, ali je zaključila da je ipak pametnije prećutati. Svađa sa markizom je mogla da se završi loše po nju. Već joj je bilo jasno da mu je raspoloženje lako promenljivo. Zato se naklonila i pošla prema vratima. - Želim vam prijatan dan, vaša milosti - rekla je neiskrenim, izveštačeno slatkim glasom. - Takođe, gospođice Blekstoun - uzvratio je sličnim tonom. - I sledećeg puta dobro razmislite da li ćete ovde doći u toj haljini jer bi moglo da se desi da izađete bez nje. Srećom, bila mu je okrenuta leđima pa nije mogao da vidi kako je pocrvenela. Primitivna izjava kojom je želeo da joj kaže kako nema problem da joj skine haljinu koja mu se ne sviđa, na nju je uticala puno drugačije od onog kako je trebalo. U trenu je zamislila njegove ruke, njegove velike ruke, kako raskopčavaju dugmad ili cepaju platno i obuzeta ju je vrućina Nikada joj nije palo na pamet da bi mogao da je privuče takav muškarac. U životu joj je bilo dosta tiranina koji su joj naređivali i nije joj trebalo da i na poslu ima nekog takvog. Pa ipak, nije mogla da zaustavi bestidne slike koje su joj se rađale u mislima. Pretpostavila je da čak ni on nije toliki divljak da bi učinio tako nešto i da je njegova pretnja prazna. Imao je dar da zastrašuje ljude oko sebe i pritom im ne ostavi mogućnost da promisle da li su njegove pretnje realne. Ona nije bila slabić i neće mu dozvoliti da pomisli kako je uspeo da je navede da igra po njegovim pravilima.

26 U zamci ljubavi


- Obećavam da ću razmisliti, ali da li ću vas poslušati u to nisam sigurna - izašla je pre nego što je stigao da joj kaže bilo šta i požurila ka stepenicama. Ričardove usne su se razvukle u pobednički osmeh. Prihvatila je izazov, baš kao što je i očekivao. Verovatno je pomislila da puca u prazno i da neće ostvariti svoju pretnju. Uopšte nije znala da je on čovek koji je uvek spreman da svaku svoju pretnju ispuni. A ovoj se radovao više nego bilo čemu u poslednje vreme. Iako nije planirao da se zadržava dugo na imanju, sada je promenio plan. London je ionako bio dosadan, bez mogućnosti novih izazova. Bar za njega. Ustao je od stola i pošao da potraži Džejmsa. Njegov sekretar je bio previše zabrinut za gospođicu Blekstoun, a to mu se nije dopadalo, Ta mala je uspela da obrlati svu poslugu i zaposlene i stavi ih u službu svoje odbrane od njega. A on uopšte nije imao nameru da je napada na način na koji su mislili da hoće. Bila mu je mnogo interesantnija za neke druge stvari. Pošto je bio osvedočeni razvratnik, isključio je onaj daleki glas razuma koji mu je u jednom trenutku rekao da ona nije žena sa kojom bi trebao da se poigrava na taj način.

27 U zamci ljubavi


VII

E

jpril je završila popodnevni čas sa Alisijom i poslala devojčicu da se igra. Nakon mesec dana, ovo je bio prvi čas koji je bio naporan. Alisija se stalno okretala ka vratima, misleći da će na njima ugledati markiza, a Ejpril je još uvek razmišljala o susretu sa njim u radnoj sobi. Nadala se da se neće dugo zadržati na imanju jer ovakvo stanje stvari nije bilo dobro ni za koga. Svi su bili rastreseni jer je namćor od gospodara bio u njihovoj blizini Bilo je vreme za čaj i Ejpril je pošla u kuhinju da se sama posluži. Odlučila ja da ga popije u svojoj sobi. To je bilo jedino mesto na kome se osećala sigurno. Iako markiza nije videla od jutros, osećala je njegovo prisustvo svuda. Dok je silazila niz stepenice, zadubljena u misli, umalo se sudarila sa nepoznatim starijim muškarcem. Bio je u besprekornom odelu, ali je ono ipak ukazivalo da je član posluge. - Izvinite - promrmljala je Ejpril kada je muškarac zadržao da ne padne niz stepenice. - U redu je. Vi ste sigurno gospođica Blekstoun - rekao je on sa osmehom. - Jesam. Oprostite, ne sećam se da sam vas ranije videla ovde. - I niste. Ja sam Adam, markizov lični pomoćnik. Ili sobar, kako on to voli da kaže - nasmejao se kao da se ne radi o njemu, već o nekom drugom. Kao da ga uopšte nije doticalo šta markiz priča. Ujedno, bio je prvi koji je pomenuo markiza, a da mu u očima nije videla strah. Odmah joj je bio simpatičan zbog toga. - Drago mi je što sam vas upoznala Adame. Neću vas zadržavati. Sigurno imate gomilu obaveza kao markizov pomoćnik, a već sam se uverila da nije ni malo lako raditi za njega. Ja idem u kuhinju po čaj. - Zapravo, trenutno nemam nikakve obaveze. Njegova milost nije u kući, a moja zaduženja su ovde ograničena. U Londonu imam više posla. Bio sam znatiželjan da vas upoznam i evo sjajne prilike. Ako nemate ništa protiv, i meni bi prijao čaj. Ja ću nam ga poslužiti, ne brinite. - Taman posla da mi je teško da poslužim čaj. Mislila sam da ga pijem u svojoj sobi, ali pošto markiz nije kod kuće i sigurno mu neće 28 U zamci ljubavi


smetati da koristimo salon, prihvatim da mi se pridružite - nasmejala mu se zaverenički, kao da su dvoje dece koja se spremaju da počine neku štetu starijima. - Pođimo onda. Sišli su niz stepenice i zaputili se ka kuhinji, usput čavrljajući neobavezno. Odmah je shvatila da je markizov sobar sušta suprotnost svom gospodaru. Bio je uglađeni džentlmen sa savršenim manirima. Pored toga, imao je neku vedru crtu koja mu se ogledala na licu, a svaka njegova rečenica je bila duhovita. Bilo joj je jasno da je to ono što ga održava pored tako zahtevnog gospodara. Ili markiz nije prema svima bio isti? Odlučila je da to sazna od Adama. Kada im je sipala čaj, sela je na udobnu sofu i nasmejala se Adamu. - čuo sam da ste uspešno prošli u prvom susretu sa markizom. Drago mi je zbog toga gospođice Blekstoun. - Jedini uspeh je u tome što nije uspeo da me zaplaši i otera kao moje prethodnice. Pretpostavljam da ne bi bilo tako da ledi Alisija nije pokazala značajan napredak. Tada bi uložio veći napor. Adam se nasmejao. - Pametni ste, nema šta. Iz prve ste ga pročitali. Samo što se meni čini da vas nije lako prestrašiti. - Baš kao ni vas. Rekla bih da ne marite mnogo za njegovo tiransko ponašanje. - Posle toliko godina službe, bio bih budala kada bih mario. Poznajem markiza dovoljno dobro da znam kako je veći deo onoga što priča samo njegova maska. Istina, oduvek je bio autoritet, ali je ranije bio tolerantniji prema zaposlenima. Trenutno je samo nekoliko nas koji ne brinemo previše. Vi ste nam se jutros pridružili. - Pa, ne bih baš bila tako sigurna. Nikada se ne zna kada ću odreagovati na neku njegovu kritiku ili provokaciju i izbaciti ga iz takta. To što je jutros rekao da sam dobila posao ne znači ništa. Verujem da ću joj dugo biti pod njegovom lupom. Srećom, ne boravi ovde duže. Nisam sigurna da bih mogla da ga izbegavam svakodnevno. Džejms kaže da su mu poslednjih godina boravci ovde sve ređi i kraći. Meni to odgovara. - Onda ćete se razočarati kada čujete da je ovog puta odlučio da se zadrži malo duže. Ja ujutru putujem u London da donesem još njegovih stvari. Nije planirao duži boravak, pa sam mu spakovao malo odela. 29 U zamci ljubavi


Dao mi je i spisak udžbenika koje ste tražili za Alisiju. Prekosutra se vraćam i tada ćete ih imati. Ejpril je otvorila usta da nešto kaže, a onda ih ponovo zatvorila. Nije očekivala da čuje ovako nešto i nije mogla da dokuči svoja uskomešala osećanja. Jedan deo nje se radovao, a drugi je osećao paniku. Nije se ona plašila markiza. Ona se plašila sebe. Reagovala je na njega onako kako nije ni na jednog muškarca, a to je bio dovoljno dobar razlog da ga se kloni. I htela je to. Htela je da pokuša da ga više nijednom ne vidi dok je na imanju. Sada će to definitivno biti nemoguće. - Shvatam - rekla je polako - Samo mi nije jasno zašto je baš sada odlučio da produži boravak. Nadam se da ja, odnosno moj rad, nije razlog tome. - Ja mislim da jeste. Biću direktan gospođice Blekstoun. Mislim da ste zainteresovali markiza i da ste vi jedini razlog što ostaje ovde. Pošto ste mi odmah bili simpatični, a čini se da ste dobra devojka, upozoriću vas da se čuvate. Ričard Saton je poznat po tome da dobija ono što želi, a čini se da trenutno želi vas. Moj vam je savet da pokušate da prođete kroz opasni labirint njegovog zavođenja što bezbolnije. - Grešite Adame. Možda mu je trenutno zanimljivo to što nije uspeo da me otera iz prve i želi malo da se zabavi ispitivanjem granica moje strpljivosti, ali ne verujem da mu je namera da me zavodi. Ja uopšte nisam njegov tip. Nijedna čestita devojka to nije. Prema tome, nema nikakve opasnosti da se dogodi ono što vi predviđate. - Čini se da već znate dosta toga o našem poslodavcu. I u pravu ste za to što kažete. Ipak, jutros sam imao osećaj da planira da vas zavede. Ja nisam nepogrešiv jer markiz povremeno ume i mene da iznenadi, ali sam ipak smatrao da je bolje da vas upozorim. - Hvala vam, ali nema potrebe da brinete za mene. Imam dovoljno godina da mogu da izađem na kraj sa markizom. - Volim što ste optimista gospođice Blekstoun. Žena kao vi može da parira Kolčesteru, ali ipak budite oprezni. Ako nečije srce na kraju mora da bude slomljeno, neka to ne bude vaše. Sa tim rečima Adam je u potpunosti „kupio“ Ejpril. Mogla je da pretpostavi da je posle toliko godina službe kod svog gospodara sigurno bio odan, ali je ipak zadržao objektivnost u mnogim stvarima. Ova je bila jedna od njih. Taman je htela to da mu kaže, kada su se vrata salona otvorila i markiz je ušao unutra. - Šta vas dvoje radite ovde? Adame - pogledao je oštro svog sobara zar se ti ne spremaš za put? 30 U zamci ljubavi


- Već sam spreman. A spremno je i vaše odelo dok budem bio odsutan. Gospođica Blekstoun i ja smo se sreli na stepenicama i pozvao sam je da popijemo čaj zajedno. Koliko znam, njoj je kao i meni, dozvoljeno da koristi sve prostorije u kući. Hoćete ti i vi malo čaja? Adam je upitao, a sarkazam se jasno mogao pročitati u tom glasu. - Sipaj mi konjak i ne pametuj mnogo. Bićemo ovde dugo pa ćeš imati dovoljno vremena da se žališ na mene gospođici Blekstoun. - Otkud vi? Mislio sam da ćete se duže zadržati u Kolčesteru - upitao je Adam dok je ustajao. - Uskoro će vreme večere. Mislio sam da će mi gospođica Blekstoun biti sjajno društvo - pogledao je u Ejpril. - Hoću da budem upoznat sa svim što radite sa Alisijom. Složićete se sa mnom da to ne mogu da saznam od nje. Znači ostajete vi. - Ja večeram sa ledi Alisijom i Klarom u maloj trpezariji. Nema potrebe da menjam bilo šta. - Ne, ali kada ja nisam tu. A ako vam kažem da ćete večerati sa mnom, onda to treba da prihvatite i ne dajete nikakva objašnjenja. - Razumela sam. Samo nemojte da mi ponavljate da ste vi onaj koji naređuje, a mi smrtnici izvršavamo vaše naredbe. Od kako sam došla na vaše imanje, čula sam to bezbroj puta. - Znači, to smo rešili. - Baš me zanima odakle takvo zanimanje za ono što rade učiteljice? Mislila sam da ćete me povremeno proveravati i na osnovu mojih, odnosno Alisijinih rezultata, odlučivati da li ostajem ili ne. Odmah ću vam reći da mi ne treba tutor u poslu. - Vaša smelost mi ide na živce. Kao da ne razumete ni reč od onoga što pričam. Moji razlozi su moja stvar - Ričard je pokušao da zvuči strogo, a ustvari se zabavljao malom prepirkom. Pogledao je Adama ispod oka i video da se i on zabavlja. Taj pokvarenjak je tačno znao kakve su mu namere i za neko čudo, odobravao ih je. To je bio prvi put da Adam odobrava njegovu komunikaciju sa nekom ženom. - A meni ide na živce vaša pojava i vaše ponašanje. Danas ću vam izaći u susret jer sam dobre volje, ali ubuduće ne računajte da ću vam praviti društvo u svoje slobodno vreme. Zaboravljate da nisam plaćena da radim bilo šta drugo, osim da podučavam vašu sestru. - Da li to znači da ste otvoreni za neki dodatni posao? Iako Kolčester ne oskudeva u zabavi koja mi je potrebna, možda ne bi bilo loše da ponudim vama.. 31 U zamci ljubavi


- Nemojte završiti rečenicu - prekinula ga je Ejpril sva crvena u licu. Ne želim da vaša sestra pati zbog vaših prostačkih manira. Budite sigurni, nastavite li sa takvim ophođenjem, biću primorana da odem iz vaše kuće - ustala je j pogledala Adama. - Bilo je prijatno na čajanci, ali sada moram da se povučem - ne pogledavši nijednom u pravcu markiza, otvorila je vrata salona i izašla. Uspela je da zadrži dostojanstvo, sve dok nije zatvorila velika vrata, a onda se naslonila na zid i duboko udahnula. Adam je imao pravo. Markiz Kolčester je planirao da je zavede i to nije prikrivao. Čak šta, sjajno se zabavljao sitnim provokacijama dok je ona, neiskusna, gorela od stida. Najgore od svega je bilo to što neće morati da se bori samo protiv njega. Pre svega čekala je teška borba sa samom sobom. Ričard Saton je bio čovek čijem bi zavođenju mogla lako da podlegne, a to nije smela sebi da dozvoli. Ona nije bila žena koja može da se malo zabavi, a da pritom ne uključi srce. Čak ni u nekoj prolaznoj avanturi. Protiv toga nije imala ništa, ali je uvek mislila da, mora pažljivo odabrati muškarca Sada joj je bilo jasno da razum sa tim nema nikakve veze i da je telo ono koje bira. A njeno telo je izabralo Ričarda Satona, markiza od Kolčestera, ozloglašenog razvratnika kome žene služe za jednokratnu upotrebu. Izbor nije mogao biti gori kao i vreme i mesto. Zapravo, uslovi za ljubavnu aferu bi bili idealni, samo da je neko drugi u pitanju. Ovako, moraće silno da se potrudi da prikrije svoje reakcije na njega, ako misli da očuva dostojanstvo i zdrav razum. Teškim korakom je pošla ka svojoj sobi, krajnje nesigurna u ishod svoje zamisli. A iza vrata se vodio živahan razgovor o dami koja je upravo izašla iz salona. - Trebalo je da znate da gospođica Blekstoun neće pasti na vaš sirovi šarm. Novčanu ponudu sačuvajte za svoje priležnice. One ionako jedva čekaju da zarade - rekao je Adam prekorno. - Smiri se Adame. To je bila sitna provokacija. Naravno da znam da nikada ne bi prihvatila novac ali volim da je vidim razgoropađenu. Oči joj zasijaju kao u divlje mačke i tada osetim izazov da je ukrotim. Već se radujem večeri da nastavim svoju igru. - Do danas sam verovao da u vama ima bar malo savesti. Sada vidim da sam se prevario. Da je imate, ne bi vam palo na pamet da se poigravate sa ovako finom gospođicom ukoliko vam namere nisu ozbiljne. Jedino mi preostaje da se nadam da je dovoljno pametna da se drži milju daleko od vas. - Adame, kako si ti naivan. Žene su prevrtljiva bića i ni slučajno nisu fine. Ova je pametna, priznajem, ali ne dovoljno da bi me nadigrala. 32 U zamci ljubavi


Trebalo bi da ti bude drago što ću se neko vreme maknuti iz Londona, a ne da mi spočitavaš kako da se ophodim prema tamo nekoj ženi. Ne plaća te ona nego ja. - Ona nije tamo neka žena, već učiteljica vaše sestre koja, kako ste to razborito primetili, dobro obavlja svoj posao. Trebalo bi da je cenite kao zaposlenu, a ne da gledate kako da joj se zavučete pod suknju. Ja sam samo to hteo da kažem, a ne da držim bilo čiju stranu. Uostalom, kada malo razmislim, za vas ovo iskustvo može da bude korisno. Vreme je da i vi naučite da neka žena može da vas odbije. Pazite se, moj lorde, da se ne zaigrate previše. - Stariš Adame. Počeo si da pričaš nepovezano. Prvo žališ nju, a onda upozoravaš mene. Odluči ko je ugroženiji. ona ili ja – rekao je nadmoćno, očekujući da njegov sobar stane na Ejprilinu stranu. - Mislim da ste oboje na istoj polaznoj tački. Ako nije problem, ostaviću izjašnjavanje za neki drugi put - stigao je Adamov odgovor kakvom se Ričard nije nadao. Ričard se lecnuo od njegovih reči. Bez obzira kakvu je raspravu vodio sa svojim sobarom, nikada nije podcenjivao njegovu savršeno racionalnu moć rasuđivanja Zato ga je zabolelo što njega, Ričarda Satona, ne vidi u daleko nadmoćnijoj poziciji. Mora da je to zbog trenutne opčinjenosti gospođicom Blekstoun. Oni nikako ne mogu biti u istoj poziciji. Sa čim bi ga to mogla ugroziti? Posedovala je pamet i lepotu, ali s obzirom da njega nijedno od to dvoje nije impresioniralo, nije ga mogla dovesti u situaciju u kojoj bi izgubio kontrolu. On je bio taj na čijoj je strani bilo iskustvo i poznavanje pravila zavođenja. Bio je jači od nje u svakom pogledu i to će se ubrzo videti, a tada će Adam priznati koliko je pogrešio.

33 U zamci ljubavi


VIII

U

pet minuta do sedam, sobarica je pokucala na vrata Ejpriline sobe i obavestila je da je njegovo gospodstvo očekuje u trpezariji. Iako je bila spremna, Ejpril je poželela da malo odugovlači svoj silazak. Tek toliko da iznervira Kolčestera. Na neki uvrnuti način joj se dopadalo da ga provocira, a potom ulazi u verbalni duel sa njim. To je bilo glupo jer se još nijednom nije osećala kao pobednik u toj igri. Proverila je još jednom svoj izgled, u ogledalu iznad toaletnog stoćića i odlučila da te večeri ne posluša svoje zamisli o izazivanju markiza. Sići će u trpezariju, biti učtiva i uzdržana, a čim se završi večera, izgovoriće se glavoboljom i otići. To je bio jednostavan plan, a po pravilu, jednostavni planovi su najbolji. Sklonila je pramen kose koji se izvukao iz punđe, još jednom poravnala haljinu i izašla iz svoje sobe. Ričard je ispijao aperitiv, nervozno vrteći čašu u ruci. Prokletoj devojci je trebala večnost da siđe na večeru. Bio je siguran da namerno odugovlači. Igrala je neku svoju igricu, misleći da će mu biti zanimljiva. Jedva je čekao da je uveri koliko greši. On je već imao spreman plan za to veče. Gospođica Blekstoun će dobiti brzu lekciju iz zavođenja. Nije on imao živce da igra igrice i nadmudruje se sa njom. Znao je da reaguje na njega kao žena, a tu reakciju je trebalo materijalizovati u nešto produktivnije. Naravno, u paketu sa njenim telom išlo je i njeno priznanje koliko ga želi. Od same pomisli da će je do kraja večeri držati u svojim rukama i naslađivati se njenom svilenom kožom, Ričard je osetio nalet uzbuđenja. I baš u tom trenutku, njegova „žrtva“ je otkrila vrata i ušetala u trpezariju. Opsovao je u sebi ali je ipak ustao i uljudno joj pridržao stolicu. - Pomislio sam da ćete ostati sakriveni u sigurnosti svoje sobe - rekao je pre nego što je ponovo seo na svoje mesto. - Ne poznajete me vaša milosti. Ja se ne skrivam ni od čega i ni od koga. - Videćemo - rekao je neodređeno. - Ta haljina vam lepo stoji. Pametno ste uradili što niste došli u onoj užasnoj uniformi. Ejpril je primetila kako je guta pogledom. Sva se naježila od toga. - Nisam smela da rizikujem da vam pokvarim apetit. 34 U zamci ljubavi


- Ne verujem da je to razlog, ali neka vam bude. Pa, hoćemo li početi prvu zajedničku večeru? - Zato smo ovde, zar ne? Ričard je suženih očiju direktno gledao u odvažnu učiteljicu. Očigledno nije imala pojma da je ušetala u kavez sa lavom. Ponašala se opušteno kao da preko puta nje sedi umiljato mače, a ne muškarac koji se spremao da joj pokaže na čijoj je strani moć. Sviđalo mu se što Ejpril poseduje toliku samokontrolu. Utoliko više, jer se spremao da je potpuno razori i, kao jedini svedok, uživa u tome. Već je zamišljao kako ga moli da je uzme. Usne su mu se izvile u opaki smešak, a ostatak tela je reagovao uobičajeno. Jela su se smenjivala jedno za drugim, a prikrivena napetost u trpezariji se nastavila. Naizgled opušten, učtivi razgovor, sa svakom rečenicom, je podgrejavao dvosmislenost koja se provlačila. Ejpril je bila zahvalna što je ovaj sirovi muškarac imao dovoljno obzira da bude bar prikriveno učtiv. Da je bio malo direktniji, verovatno bi, na pola večere, ustala i pobegla u svoju sobu, a pretpostavila je. da mu to i jeste bila namera. Ipak je istrpela sve do deserta, kada je učtivo odbila poslužitelja: - Hvala vam, ali ne jedem slatkiše ovako kasno. Zamoliću vas da mi pripremite uobičajeni čaj, jer ću da se povučem u sobu. - Ah, sada sam razočaran - Ričard je pogledao, a oči su mu se smejale. - Nadao sam se da ćemo popiti piće u salonu. Vi rekoste da se nikada ne skrivate, a ovo liči baš na to. - Ne pijem alkohol, vaša milosti. Verujem da vam ne bih bila dobro društvo u salonu. Nije zanimljivo da pijete sami. - Mislite? - podigao je obrvu, a onda pogledao poslužitelja. - Odnesite čaj za gospođicu Blekstoun u mali salon. Sluga je poskočio i odmah otrčao u kuhinju, a Ejpril ga je pogledala besno. - Vi ste baš odlučni da uzurpirate moje slobodno vreme, a pretpostavljam da vam je još zanimljivije to što se ja trudim da vam ga ne posvetim, E pa, pogrešili ste. Rado ću popiti čaj sa vama. Ejpril je grozničavo razmišljala. Brza promena taktike bila je nužna. Nije smela da ga izaziva u bilo čemu, jer je markiz očigledno uživao u izazovima. Od sada će se slagati sa njim u svemu i prihvatati njegove predloge. To je bio siguran put da izgubi interesovanje za nju. Ovo insistiranje na druženju sa njom je ionako bilo prekraćivanje vremena dok ne ode u Kolčester kako bi uživao u noćnom životu. Verovatno u 35 U zamci ljubavi


zagrljaj neke bludnice koju će obuhvatiti svojim toplim, velikim rukama i... Nije mogla da misli dalje o tome. Iz neobjašnjivih razloga je bila ljubomorna. Baš je briga gde će da ide i sa kim će da provede noć. Otresla je misli sa sebe i ponovo ga pogledala. - Imate zanimljiv izraz lica. Mogu li da znam o čemu ste upravo razmišljali? - pružao joj je ruku da joj pomogne da ustane, a oči su mu sijale kao kod zadovoljnog mačka. - Naravno da ne možete! - blago je porumenela i prihvatila ponuđenu ruku. a onda se okrenula od njega ukočenih leđa, kao da je upravo progutala kolac. čula je iza sebe prigušeni smeh i pocrvenela još jače. Podlac kao da joj je pročitao misli. Ričard je bio zadovoljan kako su se stvari odvijale. Ejpril Blekstoun uopšte nije bila hladna prema njemu, kako se trudila da ostavi utisak. Bio je siguran u svoj šarm, a do kraja večeri, biće i ona. Salon je bio prigušeno osvetljen, a vatra je veselo plamtela u kaminu. Baš kako je i naručio. Kada ja poslužitelj doneo čaj za Ejpril, a njemu nasuo uobičajenu količinu konjaka, Ričard ga je na brzinu otpustio. - To bi bilo sve za večeras. Možete da se povučete Hektore. Gospođica Blekstoun i ja ćemo se dalje snaći sami. Poslužitelj se naklonio i zatvorio vrata za sobom, prethodno im poželevši laku noć. Ako se u trpezariji osećala kao da je ušla u vučiju jazbinu, ovaj trenutak bi Ejpril opisala kao direktni susret sa vukom. To što je markiz imao nezainteresovan izraz lica i što mu je glas bio uglađeno hladan, nije je prevarilo ni za čas. Bila je sigurna da je ovo samo dobro isplanirana scena u komadu čiji je on bio režiser. Morala je pod hitno da se izvuče odatle. - Niste trebali da otpustite Hektora. Ne verujem da ćemo se zadržati duže nego što je potrebno da se ispije šoljica čaja - požurila je da kaže. Mnogo mu je lakše da pospremi salon odmah. - U ovoj kući je posluga tu da radi onako kako meni odgovara. Ako kažem da poslužitelj može da se povuče, onda je to konačno. Zašto ste se uspaničili gospođice Blekstoun? Nije valjda da se bojite da ostanete sa mnom u salonu? - Nisam se uspaničila. Odakle vam takva ideja? - glas joj je bio piskav, što je značilo da je na ivici panike. - Samo sam pomislila da smo 36 U zamci ljubavi


za večerom iscrpeli sve teme za razgovor. Ne bih da budem nepristojna ali mislim da je krajnje neprilično da ovako sedimo u salonu. – Pitam se kako ćete onda opisati ono što sam planirao nakon što ispijete čaj? U pravu ste da je formalni deo večeri završen i baš zbog toga sam otpustio poslužitelja. Nisam siguran da bi vam prijala moja blizina, ako ste svesni da pred vratima stoji neko od posluge. Ejpril se zagrcnula, vrelim, mirišljavim napitkom. Očekivala je neku vrstu zavođenja, ali ovako direktan pristup je šokirao. Ako je i posedovao bilo koji plemićki manir, Ričard Saton je upravo pokazao da ne mari za bilo kakvu vrstu pristojnosti. Najžalosnije od svega je bilo to što joj se telo zažarilo, a njegov pogled je osećala u dnu stomaka. Na svom jadnom primeru se upravo uverila da je stvarno bio poguban za žene. Ričard joj se približio i uzeo joj šoljicu iz ruke, pre nego što je nežno potapšao po leđima. Ejpril Blekstoun je izgledala kao preplašeni zečić i bilo mu je skoro žao što je, sa samo nekoliko reči, uspeo da razori njenu sigurnost. Mislio je da je dostojniji protivnik. Ipak, u njenoj slabosti je pronašao sopstveno zadovoljstvo i radovao se što će se tako brzo rešiti zastrašujuće požude koju je osećao. Ionako ga je već nerviralo konstantno razmišljanje o tome šta bi joj sve radio. Ruka mu je i dalje bila na njenim leđima, kada je povukao da ustane i prislonio je na svoja prsa. Bila je sitna, ali ne i krhka, što je bilo dobro. Osećao je kroz tkaninu koja ih je delila, kako joj srce uzbuđeno lupa. To divlje lupanje se prenelo pod njegovu kožu i poslalo gomilu trnaca svuda po telu. Pomerio je ruku naviše, do gornjeg poruba njene haljine, a onda prstima prešao po svilenoj koži njenog vrata, ujedno spuštajući lice do njenog uha. Bio je na korak od trijumfa i, kao svaki sujetni muškarac, želeo je da malo produži taj trenutak. Uhvatio je usnama njenu ušnu resicu i blago je gricnuo, a prstima joj je masirao koren vrata, iako je bio svestan da je to samo mala predigra, telo mu se zateglo do pucanja. U poslednjih nekoliko godina je učinio mnogo razvratnih stvari, ali mu je ova delovala najveća. Nikada do tada nije tako besramno zavodio neku pristojnu damu. Ustvari, ovo je bila prva pristojna dama koju je zavodio. Upravo u tome je pronašao opravdanje za svoju silnu uzbuđenost. Slobodnom rukom je povukao još bliže sebi, želeći da ona oseti koliko je uzbuđen. Moralo je da joj bude jasno da je u takvom stanju ne može pustiti da ode dok ne završi ono što je započeo. Dahnuo joj je u uvo, a onda usnama prešao po rubu njene vilice. Zacvilela je od tog dodira, a on je pronašao usne koje su ispustile taj 37 U zamci ljubavi


zvuk. Bile su pune, slatke i zrele. Olizao ih je pre nego što je počeo laganu opsadu. Pretpostavio je da će joj trebati malo nagovaranja, pre nego što ih razdvoji i pusti ga unutra. Međutim, ponovo ga je iznenadila! Ovila mu je ruke, koje su joj do tada beskorisno visile niz telo, oko njegovog vrata, otvorila se i isprepletala jezik sa njegovim. Toliko žustro, da nije znao da li je on poljubio nju ili ona njega. Naravno, u tom trenutku to i nije bilo važno, jer su se kretali u smeru koji je želeo. Zaključao je sve misli o planskom zavođenju i prepustio se vatrenom poljupcu. Ono što je Ejpril najviše cenila kod sebe, bila je veština da u kritičnim situacijama reaguje smireno, ali odlučno. Naravno, ovako nešto je proživljavala prvi put 1 trebao joj je nadljudski napor da stavi pod kontrolu strast koju je osetila prema Ričardu Satonu. Dopustila mu je da ode onoliko daleko, koliko je bilo potrebno da postane neoprezan. Poljubila ga je iskreno, dajući tako odušak svojoj i njegovoj želji, ali je dobro procenila trenutak u kome je morala da prekine ovu igru. Dobro je znala da bi nakon toga bila potopljena u sopstvenoj plimi emocija. Naglo se odmakla od njega. Kada je otvorio oči da vidi šta se dešava, ruka joj je oštro zaparala vazduh i u deliću sekunde se spustila na njegov obraz. Tišinu je poremetio reski zvuk šamara - Vaša milosti, - rekla je oštro - savetujem vam da brzo odete u neko bludilište, gde ćete moći da materijalizujete svoje uzbuđenje, u ovu kuću nisam došla da bih se ljubakala sa vama i što pre to shvatite, tim bolje za oboje. Želim vam ugodnu noć - rekla je i odmarširala do vrata. Ričard je bio toliko zapanjen da nije bio u stanju da progovori. Gledao je kako se vrata za njom zatvaraju, nemoćan da se pomeri sa mesta. Podigao je ruku i spustio je na obraz kako bi ga brideći osećaj podsetio da se ovo stvarno dogodilo. Odbijen? On? Umesto da pobesni, Ričard je prasnuo u neobuzdani smeh. Veče je bilo prepuno obrta, a mala učiteljica je upravo podigla igru na viši nivo. Ako je očekivala da će je posle ovoga ostaviti na miru, grdno se prevarila, izazov je bio njegovo drugo ime. Iako do sada nikada nije igrao ovu igru, pravila su mu bila dobro poznata. U redu, prihvatiće to. Na kraju, Ejpril Blekstoun nije bila kurtizana od koje se očekivalo da opravda ponuđeni novac. Ona je bila dama, a dama su očigledno volele malo dužu predigru, pre nego što padnu u njegov krevet. Nema problema. Dorastao je on i tome. Pratiće njen ulog, ali će svejedno pobediti na kraju, i biće mu utoliko draže, kad se svali na mekanu postelju zajedno sa njom. 38 U zamci ljubavi


IX noć je ostavila trag na Ejpril. Bila je nervozna i N eprospavana razdražljiva i trzala se na svaki zvuk. Alisija je to sigurno primetila, jer je bila neobično tiha i pažljiva prema Ejpril. Ponudila joj je da izađu na vazduh, a kada je Ejpril to odbila, uzela je knjigu o antičkoj kulturi i proučavala slike. Ejpril je bila neizmerno zahvalna što je devojčica toliko razumna. Razumnija od mnogih odraslih. Tada je njena rastresenost ponovo dostigla vrhunac, jer je za poređenje, naravno, uzela Alisijinog brata. Prethodno veče je bila sigurna da neće poći za njom i da je neko vreme bezbedna. Međutim, ono što nije mogla da pretpostavi, bilo je njegovo ponašanje na svetlosti dana. Bila je spremna da joj Ričard da otkaz i to bi je i radovalo, ali nije želela da pred bilo kim od ukućana, pomene događaj iz salona. Bila je postiđena što je uopšte dozvolila da je uvuče u svoju igru zavođenja, a još više što je morala da primeni silu kako bi se izvukla iz nje. Nikada nije pomislila da će biti toliko nemoćna da se odupre nekom muškarcu, da će morati da ga udari. Dodatni apsurd je bio taj što je taj muškarac bio toliko fizički nadmoćan. Stresla se kada se setila njegovih ruku. Bez obzira što je sav bio krupan i što je iz njega isijavala ogromna seksualna energija, ruke su bile one o kojima je najviše maštala. Na njenu nesreću, sinoćnji nežni dodiri, još više su raspalili maštu. Prošla noć je pretvorila u klupko želje koje je on mogao da odmotava i savija svojim velikim rukama. Krv joj je ključala i u glavi joj je udaralo tako jako, da nije čula kada su se vrata otvorila. Poskočila je kada je ugledala Hektora, kako proviruje u učionicu. - Gospođice Blekstoun, izvinite što vas prekidam ali, njegova milost me poslala da vam kažem da siđete u njegovu radnu sobu. Zaustila je da kaže da ne može sada jer ima čas, a onda joj je palo na pamet da će on doći u učionicu i verovatno ga neće zanimati što je i Alisija u njoj. - Hvala Hektore. Samo da se dogovorim sa ledi Alisijom šta da radi dok se ja ne vratim i odmah ću sići. 39 U zamci ljubavi


- Njegova milost zna da imate čas i rekao je da ne žurite. Vidimo se kasnije - Hektor se naklonio i izašao. Ejpril je osetila nalet jake vrućine. To je bilo to. Markiz nije mogao da podnese njeno odbijanje i sigurno će je otpustiti. To je sa jedne strane bilo olakšanje, jer je i ona bila u potpunosti svesna da njih dvoje ne mogu da budu pod istim krovom, a sa druge strane, Alisija će ponovo ostati bez učiteljice. Devojčica je bila zlatna s obzirom kroz šta je sve prolazila zbog svog neobuzdanog brata. - Hoće li vam Ričard dati otkaz? - upitala je uplašeno. Verovatno je primetila izraz nervoze na Ejprilnom licu. - Ne znam Alisija. Vaš brat je nepredvidiv, ali hoću da znate da mi je bilo zadovoljstvo da radim sa tako pametnom devojčicom. Bez obzira da li ću ja ostati ovde ili ne, hoću da mi obećate da ćete nastaviti vredno da radite. Znanje je vaše bogatstvo koje vam niko nikada ne može oduzeti. Sve ostalo je smenjivo. - Ne želim da odete gospođice Ejpril - glas joj je bio plačan. - Znam dušo. Ne želim ni ja da odem, ali ako markiz smatra da ne treba da ostanem ovde, ja tu ne mogu da učinim ništa. Hajde nastavi da čitaš tu knjigu, a ja ću se brzo vratiti. Dok je silazila niz stepenice, blago je reći da je bila besna. U tom trenutku je kiptela. Markiz Kolčester je bio bezosećajni grubijan koji se igrao Boga. Odakle mu samo pravo da misli kako može jednom detetu da zagorčava život na taj način. Potpuno je zaboravila događaj od prethodne večeri i samo je čekala da ga vidi i saspe mu u lice kakva je svinja. Pokucala je oštro i kao furija uletela u radnu sobu. Potpuno je ignorisala iznenađenje na Ričardovom licu i osmeh koji mu je lebdeo oko usana. - Kako se usuđujete? - Zar nemate ni malo obzira prema svojoj sestri? - zaurlala je, potpuno izgubivši kontrolu. - Zar mislite da ćete, na ovaj način, od nje uspeti da napravite ono što ste zamislili?! Reći ću vam nešto! Alisija će jedva čekati da odraste kako bi pobegla od brata kakav ste vi. Neće joj biti važno na kakvo mesto će pobeći, jer neće ni stići da razmišlja o tome! Biće joj samo bitno da utakne od vas! Da li vas to raduje? Da li želite nešto tako? - stiskala je blede šake, zarivajući nokte u dlanove. - Sviđa mi se vaša goropadnost i dirnut sam vašom brigom za moju sestru ali, da li biste bili ljubazni da se smirite i sednete? Ne znam šta vas je podstaklo da ovako uletite i vičete na mene, ali ako mi objasnite, 40 U zamci ljubavi


spreman sam da tolerišem ovaj ispad - Ričard je bio smiren i obraćao joj se glasom u kome se osećalo da ga sve ovo zabavlja. Ejpril ga je gledala tupo dok nije registrovala šta je rekao, a onda ga je poslušala i sela. - Hajde sad da počnemo od početka - rekao je blago. - Dobar dan, gospođice Blekstoun. Izgledate odlično iako ste u haljini koju ne podnosim. Da niste u sred radnog vremena, rado bih je strgnuo sa vas. A sada mi recite, kakve ste to divlje zaključke izveli kada sa toliko gneva dolazite u moju radnu sobu? Ako me sećanje dobro služi, gnevan bih trebao da budem ja, a ne vi. Vi ste mene ošamarili i bio je to solidan udarac, moram da priznam. Očekivala je izliv besa, a umesto toga, markiz je smireno govorio. Čak ga je ta tema i zabavljala. Njegova nepredvidivost joj je oduzimala dah. - Izvinjavam se. Nije mi bila namera da vas udarim, ali mi niste ostaviti puno izbora - Ejpril je pocrvenela. - Nakon svega, nisam mogla da ne pomislim da me pozivate ovde kako bi mi rekli da se spakujem i odem. Ono što me nateralo da pobesnim je bilo Alisijino pitanje hoću li dobiti otkaz. Ona je ta koja ima previše iskustva u tim situacijama, zar ne? Trebalo je da vidite njen izraz lica. - Verujem da se, posle ovog sastanka, Alisija više neće plašiti. Zapravo, pozvao sam vas jer hoću da potvrdim vaš status. Džejms je sada u Kolčesteru i sa jednim prijateljem advokatom sastavlja ugovor koji hoću da potpišete. Tako ćemo svi biti bezbedni. - Ugovor? Zašto, zaboga, mislite da nam treba ugovor? - Malopre ste rekli da se Alisija uplašila da ću vas otpustiti. Sami ste rekli da ste i vi pomislili isto. Ugovor je ono što će osigurati naš dogovor od budućih zabuna. Insistirali ste na tome da ste vi ovde u službi učiteljice i ne vidim nijedan razlog da se bunite zbog toga što je to definisano na papiru. - Osim što ugovor ne podrazumeva samo moja prava nego i obaveze. Nemojte misliti da bežim od obaveza, ali imam neku mračnu slutnju da ste mi sa tim pripremili neku zamku - rekla je polako, prateći izraz njegovog lica. - Posle... onog što se desilo sinoć i vi biste mislili isto. Ne ličite na čoveka koji bi nagradio ženu koja ga je ošamarila. - Uzdržaću se od toga da vam pokažem kako je vaš šamar uticao na mene - razvukao je usne u široki osmeh. - Tim delom ćemo se baviti nekom drugom prilikom. Svakako, treba da znate da ćete dobiti adekvatnu kaznu. Ipak, to nema veze sa poslom koji obavljate ovde i koliko god vi bili sumnjičavi, ugovor je sasvim jednostavan. Jedina vaša obaveza je da ostanete u službi dok ne odlučim da Alisiju pošaljem u 41 U zamci ljubavi


neki internat. Prirodno, sada ne mogu da vam kažem kada će to biti, ali očekujem da se obavežete da ćete je podučavati još najmanje godinu dana. Ako niste zadovoljni platom, spreman sam da vam ponudim povišicu. U Ejprilinoj glavi je zavladao haos. Nije mogla da bude dovoljno pribrana kako bi uočila kakvu joj zamku postavlja Ričard Saton. Morala je postojati neka zamka, ali je čudno da joj nudi ovako nešto jutro pošto ga je onako ponizila u salonu. Ili to za njega nije bilo poniženje? Možda je samo želeo da proveri da li je voljna da podlegne njegovom šarmu. Pošto mu je pokazala da nije, on nije imao nameru da se dalje bavi iskušavanjem njene strasti. A i zašto bi? Sigurno je imao buljuke žena, voljnih da mu padnu u zagrljaj. Ponovo je osetila jak ubod ljubomore. - U redu - uzdahnula je. - Pročitaću taj ugovor i ako je stvarno takav kao što tvrdite, nema razloga da ga ne potpišem. Što se plate tiče, mislim da je iznos sasvim u redu. Ovde imam sve što mi je potrebno. Taj novac ionako ide u ušteđevinu. Jedino ću vas zamoliti da me obavestite kada neko bude ponovo pošao u London. Kako se čini da ću ovde ostati, treba da platim usluge gospođi Maršal. Potpuno sam smetnula sa uma da sam taj novac mogla da pošaljem po Adamu. - Zato sam se ja setio. Sreli smo se jutros kada sam se vraćao kući. Ne brinite, to će biti završeno. - Pretpostavljam da ste rekli Džejmsu da taj iznos odbije od iduće isplate - trudila se da ignoriše činjenicu da je bio odsutan celu noć jer je ta odsutnost podrazumevala razmišljanje o mestu njegovog boravka. - Nisam mu rekao. Nadam se da ćete mi dozvoliti da pokrijem taj trošak. To će ujedno biti čin zahvalnosti gospođi Maršal što vas je poslala na Klevering. Verujem da će joj laknuti kada čuje da smo napokon zadovoljni kandidatkinjom koju je poslala. Nisam bio ni malo prijatan klijent. Možda vam je to i pomenula. - Samo je rekla da ste zahtevni. Ne verujem da bi se usudila da kaže nešto više. Odlično znate kakav utisak ostavljate na ljude oko sebe. - Srećom, to za vas ne važi. Na vama ne mogu da primenjujem uobičajenu taktiku zastrašivanja zato što nemate problem da mi primenom sile pokažete da grešim - zadirkivao je, smejući se. - Nadam se da više nećete pominjati ono što se desilo, čak ni u šali. Dovoljno sam ljuta na sebe i, verujte mi, nema potrebe da me stalno podsećate na moj nečasni postupak. 42 U zamci ljubavi


- Da li to znači da, ako bi se sve ponovilo, vi ne biste postupili isto? Jesam li dobro shvatio suštinu vašeg kajanja? - Naravno da niste! - panično je uzviknula. - Samo sam htela da kažem da se nadam da me više nikada nećete dovesti u sličnu situaciju. Nije joj odgovorio. Nije ni bio obavezan jer Ejpril nije postavila pitanje. Mogao je da joj kaže da je njena nada bila uzaludna, ali nije. Istina, neće joj više nikada dozvoliti da ga udari ali ne zato što se neće ponoviti veče u salonu, nego zato što će idući put biti spreman. Više neće pogrešiti i opustiti se zbog jednog poljupca. Čak i dok bude naga pod njim, kontrolisaće joj ruke. Možda će ih i vezati. To bi bilo posebno uzbudljivo, Dođavola, nije imao pojma da će ga odbijanje neke žene toliko uzbuditi. Njeno ratoborno ponašanje bilo je dodatni začin. Prethodne noći je pokušao da organizuje predstavu u kojoj je kurtizana bila u njenoj ulozi, ali se sve završilo neslavno. Kurtizana nije bila Ejpril, a on nije reagovao onako kako je očekivao. Na kraju je bio prinuđen da se zadovolji uobičajenim načinom pružanja usluge. Telesno jeste doživeo olakšanje, ali je tim ublažio tek deo muka na koje ga je stavila mala učiteljica. - Možete da se vratite na čas - rekao je posle duže pauze. - Kada završite, ponovo dođite ovde. Do tada će Džejms stići sa ugovorom. Sa njim možete završiti sve formalnosti.

43 U zamci ljubavi


X

E

jpril je mogla da kaže da su se, nakon potpisivanja ugovora, stvari vratile u kolotečinu. Markiz je više nijednom nije pozvao u radnu sobu, niti je, na bilo koji način, pokazao da je zainteresovan za ono što ona radi. Ta hladna uzdržanost je zapravo bila njegova kazna namenjena njoj. Morala je da mu oda priznanje na tako veštoj manipulaciji. Savršeno je procenio njen karakter i pronašao najbolji način da je navede da čezne. Adam je iz Londona doneo sve udžbenike koje je tražila i imala je odrešene ruke u radu sa Alisijom. Trebalo je da bude prezadovoljna takvim stanjem. Ali nije bila. Žena u njoj je bila u stalnoj pobuni i stvarala joj je zbrku u glavi. Razum joj je govorio da je odlično to što se lako oslobodila Ričarda Satona i što ne mora da brine u kakvo će je iskušenje dovesti, ali... Njoj je nedostajala krupna markizova pojava i sve što ide uz nju. Da ni ne spominje strahovitu ljubomoru i besane noći u kojima se mučila pitanjima koja mu je žena u naručju. Povremeno druženje sa markizovim sobarom, podgrevalo je još više njenu patnju, čim bi Adam, mučeničkim glasom, počeo da se žali kako ga je gospodar ponovo probudio u sitne sate, zbog ovog ili onog zahteva. Ejpril bi zapala u stanje rastresenosti. Toliko, da je posle dve nedelje od događaja u salonu, počela da žali što tada nije imala hrabrosti da nastavi dalje. U trenucima bolne iskrenosti, prema samoj sebi, više puta je priznala da je markiz od Kolčestera muškarac kakvog bi svaka žena poželela za ljubavnika. Tada se prisećala svakog njegovog dodira i bila je sigurna da bi joj on pružio ogromno zadovoljstvo. Sve što je ikada želela da zna o onome što se događa iza vrata spavaće sobe, mogla je da nauči od njega. Na kraju, bio je dovoljno besraman da bi se ustručavao da je uvede u tajne seksa. Samo, više nije imala priliku za tako nešto. Jednu ponudu je odbila, a nije bilo izgleda da će se ona ponoviti. U trećoj nedelji je počela da smišlja izgovore pod kojima bi mogla da vidi Ričarda. Svi su bili previše providni pa je odustajala. Ipak, krajem nedelje, okolnosti su nametnule da se ponovo nađu u radnoj sobi. Bio je petak, dan za nedeljnu isplatu. Ejpril je, kao i uvek, ručala sa Alisijom i Klarom, a nakon toga otišla po novac. Džejms je tačno znao raspored svih isplata i uvek je u to vreme bio u radnoj sobi.

44 U zamci ljubavi


Međutim, ovog puta je za velikim stolom zatekla Ričarda. Kada ga je ugledala, zbunjeno je zastala, a onda nesigurno rekla: - Oprostite, nisam očekivala da vas vidim ovde. Mislim... Džejms je u ovo vreme uvek u radnoj sobi. - Džejms je na putu. Danas sam ja zadužen za vašu isplatu. Slobodno priđite gospođice Blekstoun. Neću vas ujesti. Ejpril je prišla i sela kada joj je pokazao na fotelje ispred stola. Dok je prelistavao neku poslovnu knjigu, ona ga je krišom gledala. Ustvari, gutala je pogledom njegove namrgođene usne i velike ruke. I dalje je imala sulude maštarije o njima, U tom trenutku se osećala kao gladan čovek kome su pokazali hranu, ali mu nije dozvoljeno da je proba. Bio je to uznemirujući osećaj. Želeti nešto što je zabranjeno uopšteno je bilo iscrpljujuće. Kada je zatvorio knjigu, oklevao je nekoliko trenutaka, pre nego što je pogledao. - Pa, kako ste gospođice Blekstoun? - Hvala na pitanju, dobro sam. - Ima li nekih problema u radu sa Alisijom? - O, ne! I dalje sjajno napreduje. Od kako je Adam doneo nove udžbenike, znatno brže i lakše prelazimo gradivo. Hvala što ste ih kupili. - Zadovoljstvo je moje - kratko se osmehnuo i obuhvatio je pogledom. - I dalje nosite tu užasnu haljinu. Zar se nismo dogovorili da je ne oblačite u mom prisustvu? - Možda bih vam uslišila želju da sam znala da ćete biti ovde - Ne verujem, pre mislim da biste je namerno obukli da mi prkosite, što me tera da ispunim ono što sam vam obećao - ustao je i lakoćom pantera, obišao sto pa seo na široki rukohvat fotelje, nagnuvši se nad nju. - Sećate ti se šta sam vam obećao gospođice Blekstoun? - glas mu je bio tih i izazovan. Ejpril je lizala suve usne i pogledala ga pravo u oči, što je bila velika greška. Njegov pogled je bio zamka. Utonula je u dubinu plavih očiju i pre nego što je stigla išta da kaže, uhvatio je za ruke i zarobio ih jednom svojom. Drugom je pronašao dugmiće na haljini i počeo da raskopčava jedno po jedno, sve vreme je izazivajući pogledom da nešto kaže ili učini. Ona nije imala ni snage, ni volje da ga spreči u onome što je naumio. Previše odlučnosti je bilo na njegovom licu, a ako bi bila iskrena, 45 U zamci ljubavi


priznala bi mu da želi njegove ruke i usne na sebi. Dođavola pravila, dođavola i to što je znala ko je on. Želela ga je i nije imala nameru da propusti još jednu priliku. Dok je Ričard napredovao sa dugmićima na njenoj haljini i dalje joj držeći ruke, Ejpril je podigla glavu naviše i okrznula mu usne svojima. Izazivao je i namerno nije hteo da je poljubi. Znala je to. Znala je da želi da ga moli. Znala je da želi da je zapali svojim dahom i gorućom željom koja mu je plamtela u očima. Potpuno opijena trenutkom, Ejpril se osmelila i kliznula je jezikom preko njegovih usana, čineći to polako kako bi upita njihovu čvrstinu i senzualnost. Jasno je čula kako je zastenjao i osetila kako mu velika ruka, ovijena oko njenih sitnih, drhti. Uticala je na njega jednako kao i on na nju, ali je ovog puta moć bila na njegovoj strani i planirao je da to iskoristi. Nije činio ništa da naruši eksplozivni trenutak u kome su se nalazili. - Molim te, Ričarde, - zacvilela mu je na usnama - pusti mi ruke i poljubi me. Ričard je znao da je pogrešio misleći da će izdržati to slatko mučenje. Ejpril se nije opirala, a u njenom pogledu je video predaju. Kada ga je zamolila da joj oslobodi ruke, učinio je to refleksno. Dosta je bilo kažnjavanja. Želela ga je i samo to je bilo važno. Izdržao je paklene tri nedelje, dokazujući sebi i njoj da može da se drži na distanci. Sada je bilo gotovo sa tim. U pomućeni um prodrla je istina. Lagao je sebe. Lagao je da ne želi njene usne, njeno telo, nju. Bilo je dovoljno da ga samo pogleda, pa da on, zreo muškarac, sa više iskustva nego što bi smeo da ga ima, potone u zavođenje neiskusne učiteljice. Iz grudi mu se probio zvuk sličan režanju, kada je zaboravio sve i obuhvatio joj lice svojim krupnim šakama. Prodro je u njena usta naglo, osvajački, želeći da ih opustoši. Znao je, osećao je da kriju blago koje je želeo, koje mu je trebalo. Ejpril je izgarala u njegovim rukama. Nikada nije doživela nešto slično. Bila je u zagrljaju majstora ove igre. Preplitala je svoj jezik sa njegovim, u grešnom plesu koji je oduzimao dah. Oslobođene joj ruke su bile na njemu. Vrela koža, koju je osećala pod njegovom košuljom, pojačavala je njeno uzbuđenje, a srce mu je tuklo u grudima istim ritmom kao i njeno. Ako je mislila da je išta u vezi sa njim pogrešno, sada nije mogla da se seti nijednog razloga. Bila je tačno onde gde je želela da bude. Osetila je njegove ruke ispod svojih kolena i, u sledećem času, bila mu je u naručju. Nije prestajao da je ljubi, dok je nosio ka sofi u uglu. Seo je i, zadigavši njenu haljinu, posadio je sebi u krilo. Gornji deo 46 U zamci ljubavi


haljine je skliznuo niz njena ramena, tek toliko da otkrije pune grudi i Ričard ih je obuhvatio dlanovima. Ponovo se zapitala kako tako velike ruke mogu da budu toliko nežne? Uzbuđenje zbog njegovih smelih dodira se podiglo na viši nivo. Ako je to uopšte bilo moguće, čitavo telo joj je podrhtavalo u divljem ritmu, a jecaji su se gubili u njegovom grlu. Obuzeta tom snažnom željom samo je znala da ona ovo ne može prekinuti. Ukoliko Ričard poželi da idu do kraja, ona će rado prihvatiti. Ričard se napijao na njenim usnama, a željne ruke ispunjavao njenim grudima. Bila je glatka i meka, kao najfinija svila. Nikada u rukama nije imao nešto tako delikatno i vredno. Da jeste, setio bi se toga sigurno. Odvojio je usne od njenih i duboko udahnuo vazduh. Razdiruća želja mu je stezala pluća i oduzimala dah. Spustio je glavu niže i probao njenu kožu. Imala je božanstven ukus i mirisala predivno. Mešavina sapuna i njenog ličnog mirisa, bili su moćni afrodizijak. Kada je ušla u radnu sobu, nije imao nameru da odu ovako daleko. Tada je samo želeo da dokaže da ne može da mu se odupre. Međutim, sada je želeo sve. Oboje su bili u stanju za čiji je izlaz postojao samo jedan put. Put potpune predaje i blaženog vrhunca. Ruka mu je skliznula niz njeno bedro i povukao joj je haljinu još više, a onda pronašao put do središta u kome se skrivao dokaz da ga želi. Nije bilo vremena da joj svlači gaćice. U tom položaju bio je to đavolski težak posao. Zato ih je jednostavno poderao i prislonio dlan na vrelo, vlažno gnezdo. Čuo je teški uzdah iznad sebe i ispustio nabrekli pupoljak iz usta, kako bi je pogledao. Zelene oči su bile širom otvorene, ali mutne od strasti. Nije bio siguran da li je uopšte svesna šta će se dogoditi. - Ejpril, - pozvao je, od želje, hrapavim glasom- ti znaš kuda ovo vodi, zar ne? Znaš da ne mogu sada da se zaustavim. Klimnula je glavom, kao u transu i poljubila ga vrelim, vlažnim poljupcem. Sva se istopila od lude strasti koju je zapalio u njoj. Nije znala gde su. Nije imala pojma koje je doba dana. Sve što je znala bilo je da se nalazi u sred erupcije i da se ne može smiriti dok je ne proguta vrela lava. Njegova moćna šaka je bila baš onde gde treba da bude i nemirnim vrpoljenjem mu je stavila do znanja da je spremna za više. Za mnogo više od onoga što joj je sada radio. Ričard više nije razmišljao da li je trenutak pogrešan. Plovio je u reci bez povratka i odbijao je da bude sam u tome. Raskopčao je pantalone,

47 U zamci ljubavi


neznatno je odigao od sebe kako bi ih svukao, a onda je ponovo spustio, izazivajući nove varnice zbog dodira njihove kože. Mnogo puta je bio uzbuđen ali nikada, baš nikada, nije bio u ovakvom delirijumu strasti, a da ljubavna igra još nije ni počela. Osećao je da je blizu vrhunca i da ne sme više oklevati ni jedan, jedini čas. Zato je ponovo podigao njene bokove i već sledećeg časa krenuo u raj. Put je bio uzak, ali klizav i vreo. I tada, kada to uopšte nije očekivao, naišao je na prepreku. Agonija strasti mu je oduzimala moć da misli. Želeo je, Bože, kako je samo želeo! Znao je da je grešnik i da je pred njim najveće iskušenje do sada. Prizivao je u sebi Svevišnjeg i molio da mu da snagu da se povuče. Dok mu je srce luđački udaralo u ušima, Ejpril se naglim pokretom spustila u njegovo krilo, a onda mu zarila nokte u, znojem oblivenu kožu, i zakopala lice u njegov vrat. Bio je to čudesni događaj, koji ga je naterao da zajeca. Obuhvatio je rukama i čvrsto je privio na svoje grudi. Osećao je svuda oko sebe i bio je predivan osećaj biti deo nje. Ispunjena praznina bila je samo njegova, baš kao što je i on bio samo njen. Bolna ispunjenost se pretvarala u nešto mnogo prijatnije. Ejpril je imala dovoljno vremena da se navikne na taj osećaj. Ričard je stezao rukama i milovao joj leđa, puštajući je da sama odredi ritam. To pravo joj i jeste pripadalo jer da nije učinila poslednji korak, on bi se povukao. Osetila je njegovo oklevanje, jasno i glasno. On, koji je posedovao stotine žena, imao je dovoljno savesti da poštedi njeno devičanstvo. Taj gest je duboko dirnuo, ali je nije sprečio da nastavi onde gde je on stao. Izgubila je pamet kada se nadvio nad nju, na onoj fotelji, i morala je da ide do kraja u tom ludilu. Pomerila se. Prvo polako i oprezno da ispita svoje granice. Osećaj je bio neobičan. ali joj se dopadao Povukla se malo više i ponovo spustila, pokušavajući da povrati vatru koja se na kratko primirila. Bio je to njen prvi telesni doživljaj ljubavi i želela je da se završi onako kako je i počeo. Ričard je brzo shvatio Ejprilinu nameru i odmah je reagovao. Osećaj da je kukavica koja nema hrabrosti da je uzme muški, brzo se istopio pod naletom nove strasti koju je stvaralo trenje njihovih tela. Devojka u njegovom zagrljaju mu je pripala potpuno i to svojom voljom. Želja joj je bila jednaka njegovoj i zaslužila je da joj pruži užitak za pamćenje. Pomeo je u glavi sva pitanja i nedoumice i poljubio je sa novim žarom dok je uspostavljao kontrolu nad svojim i njenim telom. Uhvatio joj je predivne bokove i pokrenuo se u ritmu njene i svoje želje, stenjući joj na usnama sa svakim novim pokretom. 48 U zamci ljubavi


Ričardovi pokreti brzo su zapalili Ejpril, noseći je dalje nego što je pomislila da će ikada stići. Imala je osećaj da lebdi dok su im se tela spajala, a duboko u njenoj unutrašnjosti, valjala se bujica, teška i nezaustavljiva. Uhvaćena u tom divljem trenutku, prepustila se i, kada je taj silni osećaj provalio sve brane, glasno je uzviknula njegovo ime. Nemoćna da nakon toga izgovori bilo šta, svalila se na njegove grudi, tresući se kao u groznici. Trenutak kasnije, isti talas je zahvatio i Ričarda. Potresni vrhunac, koji briše sve pred sobom, isisao je iz njega poslednje atome snage. Stegao je Ejprilino telo, čvrsto, kao da se uplašio da će pobeći i prepustio se slatkom osećaju beznađa. Poslednji zraci sunca probijali su se kroz teške zavese, kada je Ejpril shvatila da će morati da se pomeri i pogleda Ričarda u oči. Iako je sve vreme ljuljuškao i igrao se njenom raspuštenom kosom, ipak se plašila tog suočavanja. Odavno je naučila koliko su mu reakcije nepredvidive. Spustila je poljubac na njegove grudi, iznad leve bradavice. Pod usnama je osetila da mu srce sada lupa ujednačenim ritmom, pa je podigla glavu i susrela se sa njegovim budnim pogledom. U dubini plavih očiju, nije mogla da pročita ništa, ali je po smešku, u uglovima njegovih senzualnih usana, pretpostavila da je zadovoljan. - Ne izgledaš kao da ćeš me udariti - rekao je, a osmeh se raširio i odlepršao pravo u njeno srce. - Ni ti ne deluješ da si ljut. Možda ti smeta što sam ti još uvek u krilu ali, iskreno, nemam snage da se pomerim. Trudila se da deluje opušteno, ali joj nije baš išlo. Laknulo joj je zbog toga što se predivno iskustvo nije pretvorilo u moru. - Ne moraš da se pomeriš. Obzirom na okolnosti pod kojima smo ovo uradili, zaslužujemo predah. Oboje. - Da, - malo se pomerila i utisnula mu poljubac u ugao usana - nikada nisam pomislila da ću ovo uraditi na sofi u radnoj sobi i to u sred dana. Pretpostavljam da tebi to nije čudno, ali meni je sve ovo novo. - Verujem ti. Ni ja to nikada nisam uradio u radnoj sobi. Tako možemo reći da nam je ovo oboma prvi put. - I, kako je tebi bilo? - nije mogla da se suzdrži da ne upita. - Znam da si navikao na iskusne žene, ali pokušaj da zanemariš moje iskustvo. - Svakako ne mogu da te poredim sa drugima, jer nikada do sada nisam bio sa ženom koja ti je slična. Pod tim podrazumevam 49 U zamci ljubavi


devičanstvo, a iskustvo ne igra nikakvu ulogu u ovome što se desilo među nama. Osećao sam se kao sedamnaestogodišnjak kada sam shvatio da si devica. Potpuno me sludela ta činjenica, Ejpril, a ti si sama obavila ono što sam trebao da uradim ja. Zahvalan sam ti na tome, jer bih sigurno brinuo da ti sam te povredio. I ovako brinem - bar jednom u svom razvratnom životu je dopustio sebi da bude potpuno iskren. Ova je devojka to zaslužila. - Nemoj! Osetila sam tvoje oklevanje, Ričarde. I to je bilo slatko. Lepo je znati da u tebi ima plemićkih manira. Da sam i ja oklevala, verujem da se ništa od ovoga ne bi desilo i ne bih znala kako je to dobar osećaj. Znala sam da si dobar ljubavnik, ali da će mi biti ovako zanosno prvi put, to nisam imala pojma. - Pretpostavljam da nemaš pojma ni o onome što te tek čeka. Ako si mislila da ćeš se izvući sa ovim, prevarila si se mlada damo. Sledeći put, a to će biti ove noći, želim da budemo u krevetu. Hoću da skineš tu groznu haljinu i da budeš naga. Svaka tvoja oblina je vredna pažnje i moraćeš da mi dozvoliš da poljubim svaki centimetar tog predivnog teta. Nema više odbijanja. Zaboravi na to. - Nisam ni pomislila da te odbijem - osmehnula se zadovoljno.

50 U zamci ljubavi


XI

N

arednih nekoliko dana, suštinski se nije promenilo ništa. Ejpril je i dalje bila Alisijina učiteljica i držala joj nastavu kao i svakog dana. Sa Ričardom se nije sretala preko dana. Na njeno insistiranje, vreme za njih je bilo rezervisano noću. Kada bi se i poslednji sluga povukao, Ričard je odlazio u njenu sobu i tu ostajao do sitnih sati. Po njegovom mišljenju, to je bilo nedovoljno, ali je na kraju popustio pred Ejprilinim uslovom. Iako je bio nezasit njenog tela, ipak nije bilo u redu da je izlaže bilo kakvom obliku kompromitacije. Nije da je u kući postojao neko kome bi to bilo interesantno, već je bio siguran da ona ne bi mogla da podnese da je zateknu sa njim. Zbog takvog njenog stava, Ričard je trebao da bude zadovoljan. Jasno mu je stavljala do znanja da nema nikakvu obavezu prema njoj, prihvatala je sve čemu je učio i bila mu je dostupna svake noći. Idealniju ljubavnicu nije mogao da ima. Ali ipak, on nije bio zadovoljan. Na kraju je sebi objasnio o čemu se, zapravo, radi i zašto je njegovo nezadovoljstvo raslo iz dana u dan. Više mu nije bilo dovoljno da ima Ejprilino podatno telo. Nije se zadovoljavao da bude centar njenog sveta samo noću. Želeo je više. Želeo je da zauzme svaku stanicu u njenoj glavi, da misli i priča o njemu. Dođavola, rekao je tada sam sebi. To su bili prvi simptomi ljubavi. Znao je to, nije bio glup. Viđao je on kako su se muškarci, kada podlegnu ljubavi, od mužjaka pretvarali u papučiće. Kako su se smeškali i balavili nad svojim izabranicama. I, koliko god je puta to video, toliko mu je puta sve to bilo odvratno. Zato se gadio sam sebi. Pored toga što je prekršio jedno od svojih pravila da se nikada neće petljati sa damama, a posebno ne sa onima koje rade za njega, dozvolio je sebi da se u jednu takvu zaljubi. A to je bio apsurd. Niti mu je trebala ljubav, niti je imao pojma šta da radi sa njom. Nedelju dana od početka njihove veze, jutro je dočekao u svom krevetu. Sam. Te noći nije otišao kod Ejpril. Nije joj čak ni nagovestio da neće doći. Proveo je noć u razmišljanju i odlučio da, pre nego što se pretvori u potpunog majmuna, mora da ode odatle. Ostane li, znao je da neće moći da odoli Ejpril a to nije vodilo nikuda. Hiljadu puta je sebi ponovio da mu je jedini cilj bio da je zavede i odvuče u krevet. Učinio je to mnogo puta i više nije bilo potrebe da se zadržava. U Londonu su ga čekale sve one raspoložene žene da mu pruže zabavu i 51 U zamci ljubavi


užitak. Žene, čijeg se lika već idućeg dana nije sećao. Odabrao je takav život i nema razloga da ne uživa u njemu. Čim su se napolju ukazali prvi znaci zore, probudio je Adama i naredio da spakuje stvari jer odmah odlaze u London. Sobar ga je dodatno naljutio jer je prvi put, od kada radi za njega, oklevao da izvrši naredbu, svako malo otvarajući usta da nešto kaže i zatvarajući ih, bez reči. - Mislim da nema ništa nejasno u onome što sam rekao. Idem u radnu sobu de ostavim poruku Džejmsu. Kada to završim, očekujem da budemo spremni za polazak. - Kako vi kažete - Adam je odustao od svih pitanja. Kada je njegov gospodar bio a takvom raspoloženju, najpametnije je bilo držati se podalje. Sat vremena nakon toga velika kočija je bila na putu za London. Ejpril se za to vreme probudila. Bila je budna do kasno, nadajući se da će Ričard pokucati na njena vrata. Kako te to nije dogodilo, san je napokon savladao Sela je na ivicu kreveta i pokušala da se priseti noći pre te. Nije delovalo da se dogodilo bilo šta neobično niti je Ričardovo ponašanje ukazivalo na to. Kao i svih noći pre toga, smenjivali su se nežnost i grubost, ali je to bio on, nepredvidivi muškarac, koji joj je pružio najbolje trenutke u životu. Kopkalo je da sazna razlog njegovog nedolaska, ali je bila ograničena sopstvenom zabranom da ne kontaktiraju preko dana. Iako je bio petak, znala je da se Džejms odavno vratio i da ne treba da se nada da će Ričarda ponovo zateći u radnoj sobi. Posle nekog vremena je prekorila sebe što uopšte gubi vreme razbijajući glavu na to šta se dogodilo i ustala da se spremi za posao. Ričard će joj već reći neke od narednih noći. Kao i svakog petka, nakon ručka je otišla u radnu sobu. Bilo je smešno što se nadala da će u njoj ponovo zateći Ričarda. Nedostajao joj je posle samo jednog dana. Kada je otvorila vrata i ugledala Džejmsa. ponadala se da nije primetio koliko je razočarana. - Dobar dan gospođice Blekstoun Uđite, baš sam razmišljao o vama. Imam jedno prijatno iznenađenje. Za Ejpril je jedino prijatno iznenađenje moglo da bude u obliku krupnog muškarca, a kako ga Džejms sigurno nije skrivao u sobi, ravnodušno je slegla ramenima i sela u fotelju. 52 U zamci ljubavi


Od prošlog petka nije ni jednom ušla u tu prostoriju i sada su joj sećanja bita živa. Vrućina joj je nadirala u telo pri pomisli na vrele scene od tog dana. Pokušala je da se sabere i ukrutivši leđa u fotelji, osmehnula se Džejmsu. - Dobar dan i vama. 0 čemu se radi? - Pre svega, treba da znate da je markiz jutros otišao u London. Moram da kažem da me njegov odlazak iznenadio jer prethodnih dana nije pominjao da će uskoro putovati. Znam da niste imati problema sa njim, ali eto, možda će vas zanimati. Ejpril je klimnula glavom u znak da ga je čula, ali nije bila sposobna da išta kaže. Ričardov odlazak je pogodio više nego što je očekivala. Znala je da on neće zauvek ostati na Kleveringu, ali se bar nadala pristojnom oproštaju. - To, naravno, nije ono iznenađenje koje sam pomenuo - nastavio je Džejms. - U pitanju je nešto sasvim drugo. Markiz mi je naložio da vam dam povišicu u vidu bonusa Znam da ste rekli da ste zadovoljni platom, kada smo onomad potpisivali ugovor, ali ovo je markizov gest ličnog zadovoljstva vama. S obzirom da ste jedini za koju je, pa, skoro javno, rekao da je zadovoljan, ovo ne biste trebali da odbijete - rekao je malo nesigurnim glasom jer je zapazio izraz njenog lica. Ako je bila šokirana saznanjem da je Ričard Saton, markiz od Kolčestera, iznenada napustio imanje, ne udostojivši je ni jedne jedine reči, to nije bilo ništa u poređenju sa onom što je osetila sada. Taj gad, taj razvratnik, je dao sebi slobodu da je isplati za vreme koje su proveli zajedno. Nikako drugačije nije mogla da protumači novac koji joj je namenio. Oblio je hladan znoj i osetila je nalet jake mučnine. - Hva... hvala, ali ne želim taj novac - uspela je da izgovori. - Da li vam je dobro? Strašno ste bledi - Džejms je ustao i ulio malo vode u čašu, a potom joj pružio. - Slabo sam spavala - slagala je Ejpril. - Verovatno je od umora uzela je čašu i otpila gutljaj vode. -Vidite, Džejms, ja taj novac stvarno ne želim i nema šanse da me nagovorite da ga prihvatim. Ako markiz bude pitao, reći ćete da sam mu poručila da ga upotrebi za ono na šta najviše troši ili da ga nekome pokloni, nije me briga. Prihvatila sam ovaj posao za dogovorenu platu i nikakve nagrade mi nisu potrebne. Sada vas molim da mi isplatite zaradu za ovu nedelju, pa da se povučem. Mislim da mi treba odmor. - Markizu se sigurno neće dopasti to što ne želite da prihvatite novac. Od nekoliko stvari, za koje me je zadužio u poruci, ova je bila prva na spisku. Pretpostavljam da mu je to važno. 53 U zamci ljubavi


- iskreno, baš me briga za njegove prioritete - rekla je Ejpril dok je potpisivala priznanicu. - Vi se nikako ne smete osećati krivim. Na kraju, učinili ste sve što je u vašoj moći. Želim vam prijatan dan. Kada je zatvorila vrata svoje sobe, nekoliko trenutaka je nemirno šetala, a onda se spustila na krevet. Nije smela da dozvoli sebi da je Ričardov odlazak toliko potrese. Odlično je znala kakav je i stotinu puta je sebi ponovila da je ona ta koja je dobila ono što je želela. Možda bi i nastavila da ubeđuje sebe da je tako, da nije čula onu sramnu priču o bonusu. Ričard ju je sve vreme doživljavao kao običnu priležnicu koja mu greje postelju u časovima dosade. Kada mu je to dosadilo, jednostavno je otvorio vreću sa novcem i naložio svom sekretaru da poravna račune. Bio je tolika kukavica da čak nije imao hrabrosti da to uradi lično. Verovatno je znao kako će reagovati. I, tako joj svega, imala je jaku želju da ga ponovo udari. Ali, čak ni to je ne bi oslobodilo gneva prema sebi. Kako je uvek bila surovo iskrena u razmišljanju o svojim postupcima, dobro je znala da se svojevoljno upustila u tu avanturu. Zanela se da je dovoljno pametna da može da se igra sa muškarcem kakav je Ričard. Sada joj je bilo jasno kolika je glupača bila. Dok je ona zaljubljeno nalazila u njemu dobre osobine kojih, ustvari, nema, on je mirne savesti koristio njenu glupost. A markiz od Kolčestera nije bio ni na pola puta do Londona kada je požalio odluku da tako naglo ode. Beg od stvarnosti je bio za kukavice, a ne za muškarca kakav je on. Trebao je da ostane i da se suoči sa Ejpril. Trebao je da joj pristojno kaže da želi da okonča aferu. To jutro je imao glupu zamisao da se ona ne bi složila sa tim. Kako li mu je to palo na pamet? Ejpril je bila više nego razumna po pitanju njihove veze. Nebrojeno puta mu je ponovila da ne očekuje ništa. To je samo moglo da znači da je svesna da će jednom doći do kraja. Onda mu je u glavi bljesnuo odgovor. On, ustvari, nije mogao da podnese njen stav. Plašio se mirnoće sa kojom bi prihvatila prekid. To bi značilo da njoj ta veza nije značila onoliko koliko je on želeo. Oblio ga je znoj zbog sukoba sa samim sobom. Želeo je Ejpril i nije je želeo. Želeo je da nastave tamo gde su stali, ali je želeo i da je više ne vidi. Iznad svega, želeo je da joj bude stalo. Da ga gleda kao božanstvo koje se spustilo u njen mali svet. A on je trebao da bude hladan i da sa sažaljivim smeškom posmatra kako ga obožava. A nije bio hladan i u tome je ležala nevolja. Ono što je želeo da bude ona, ustvari je bio on. Posle svih godina razvratničkog života, koji je sebi nametnuo kao jedini ispravan, prvi put je imao priliku da iskusi nešto drugačije. Prvi 54 U zamci ljubavi


put nije dobio ženu za nekoliko novčića, već je ta žena dobrovoljno dala sebe. I to mu se svidelo. Mnogo mu se svidelo. Toliko, da je bio smrtno uplašen. A iz straha je srljao u propast, pokušavajući da jedino svetlo iskustvo dovede na marginu. Iz tog je razloga ostavio Džejmsu onu idiotsku poruku da Ejpril da novac. Ona nije bila glupa, naprotiv, i sigurno je shvatila kakva mu je bila namera. Stideo se samog sebe. - Crveni ste u licu - čuo je glas svog sobara. - Hoćete li da kažem Patriku da zaustavi kočiju? Možda bi vam malo svežeg vazduha dobro došlo. - Ne treba mi svež vazduh. Na Kleveringu ga je bilo i previše - rekao je mrzovoljno. - Srećom, sada se vraćate tamo gde se najudobnije osećate. U zadimljene klubove i smrdljiva bludilišta - Adam nije odoleo ironiji. - Uvek, mi sviđala tvoja pronicljivost - Ričard je odgovorio na isti način. A onda je okrenuo glavu ka prozoru, stavljajući Adamu do znanja da nema nameru da nastavi razgovor. Jedva je čekao da stigne kući kako bi u miru mogao da se napije i tako zaboravi sopstvenu glupost.

55 U zamci ljubavi


XII

N

a Kleveringu su se dani vukli, jedan za drugim, i svaki je bio dug kao godina.

Nakon početnog besa, Ejpril se, nakon nekoliko dana, smirila i prihvatila stanje kakvo jeste. Svaka nada, da je Ričard mogao da se prema njoj drugačije postavi, je zamrla. Jasno joj je pokazao da on nije sposoban za vezu kakvu je ona želela. Naučila je lekciju na teži način, ali je bar znala da nikada više neće napraviti takvu grešku i nepromišljeno se upustiti u vezu sa nekim muškarcem. Ustvari, bila je prilično sigurna da više neće biti ni jednog muškarca. Jedan joj je bio dovoljan za ceo život. Potpuno se posvetila radu sa Alisijom i razmišljanju o budućnosti. Htela je da ima jasan plan kada njena obaveza iz ugovora istekne. Na izgled je delovala kao sasvim srećna i bezbrižna devojka, ali je njeno srce krilo istinu. Iznutra je bila prazna i osećala se starom, bez ikakve želje da se raduje budućnosti. Sada su joj se snovi o malenoj kući u mirnom mestu činili budalasti i dosadni. Pri sledećoj isplati, Džejms je obavestio da je markiz upoznat sa njenim odbijanjem bonusa i da nije izrazio gnev po tom pitanju. Ejpril je morala da se nasmeje jer se činilo da je Džejmsu laknulo zbog toga. Znala je koliko je markiz od Kolčestera zahtevan i strog prema svojim zaposlenima, ali joj se nije činilo da takav odnos ima prema Džejmsu. Svakako, radovalo je što se Ričard nije spustio na tako nizak nivo da je primora da prihvati njegov novac. Valjda je u njemu bila neka trunčica obzira. To nije bila satisfakcija za njenu povređenost, ali je ipak uzela u obzir. Očajnički je prikupljala svaki dokaz koji bi ga prikazao u boljem svetlu nego što se sam pokazao. Tih dana, Ričard je shvatio da se ne može vratiti starom načinu života. Koliko je ranije bio neosetljiv na sve što ga je okruživalo, sada mu je smetala svaka sitnica. Zadovoljstvo za kockarskim stolovima klubova smenilo je gnušanje prema pijanom plemstvu koje je u sebi nosilo više prostakluka nego obično pučanstvo. Vulgarnosti koje su izgovarane i koje su bile uobičajeni oblik konverzacije, kada se radilo o porocima, naveli su ga na preispitivanje samog sebe.

56 U zamci ljubavi


Naravno, i dalje je bio jedan od vodećih učesnika u takvim razgovorima, ali je raniju vedru nebrigu, smenilo osećanje koje ranije nije posedovao ili ga je skrivao duboko u sebi. To osećanje bilo je savest koja mu je govorila da ništa ne čini onako bi trebalo i kako mu njegova titula i društveni status nalažu. Prvi put; nakon mnogo godina, postao je svestan da ima odgovornost prema onome što predstavlja. Znao je da dubina njegovog problema vodi do, sada već daleke, prošlosti. Jer, sve je počelo izdajom njegove majke. Meri Betani Saton, markiza od Kolčestera je bila obožavana supruga i majka kao i retko omiljena dama u visokom društvu, iako je svima bilo poznato da je u dogovorenom braku sa markizom od Kolčestera, nikada nije isticala tu činjenicu, niti pokazala nepoštovanje prema svom suprugu, a njegovom ocu. Međutim, ostala je udovica sa samo tridesetpet godina. Ričard je tada dobio titulu iako je još uvek bio u školi. Bilo mu je tek petnaest. Njegova majka se potrudila da mu olakša gubitak oca i odgovornost koju je dobio pa je narednih nekoliko godina vukla čitav teret obaveza koje je titula nosila. Tek kada je bila sigurna da je svog naslednika izvela na dobar put, opustila se i dala sebi odušak. Tada je došlo do te nesrećne veze, koju je tako vešto skrivala i Ričard je bio pred svršenim činom, saznavši da će njegova obožavana majka roditi kopile. Nikako nije mogao da razume njenu tvrdnju da je to plod prave ljubavi, a ne bilo kakve obaveze. To ga je povredilo više od bilo čega jer je, prema njenim rečima, on bio plod obaveze i poštovanja. Proterao je rođenu majku na malo udaljeno imanje, smatrajući se milosrdnim u tom činu jer mu je titula dopuštala mnogo gore kazne. Nije želeo da je ikada više vidi. Ona je, začuđujuće, mirno prihvatila svoju sudbinu i bez reči se povukla. To je stvarno bio poslednji put da je video. Umrla je nekoliko meseci kasnije, a da nije bila svesna da je rodila Alisiju. Koliko god se Ričard potrudio da od londonskog društva prikrije ono što se dešavalo, to je jednostavno bilo nemoguće. Mesecima se raspredalo o tome ko je mogući otac devojčice koju je rodila markiza, kao i o sramoti koju je nanela mladom markizu, to jest njemu i porodičnom imenu uopšte. I tada je postao čudovište. Ne mogavši da se nosi sa sažaljenjem, odlučio je da društvu pruži drugačiji pogled. Za samo nekoliko meseci, postao je glavna tema u svim tračevima, kako u kuloarima uglednih domova, tako i u jeftinim novinama koje su bile dostupne čitavom gradu. U to vreme je stanje aristokratije bilo prilično žalosno i trebalo je stvarno biti razvratan da bi zauzeo mesto prvog, ali je njemu to sa lakoćom pošlo za rukom. Bio je prvi koji je na otmenu zabavu doveo pravu, jeftinu kurtizanu. Bio je prvi u organizovanju orgija i bančenja u 57 U zamci ljubavi


otmenom salonu svoje kuće. Beskrajan je niz zlodela koja je kako bi šokirao visoko društvo. Naravno, bujna mašta radoznalaca i stalno prepričavanje narastali su toliko da je dobar deo događaja bio preuveličan toliko da se graničio sa realnošću. Jedino časno što je za sve te godine uradio, bilo je prihvatanje svoje mlađe sestre. U oblaku besa koji je stalno lebdeo oko njega, nekako je uspeo da razazna da devojčica nije kriva što je rođena na taj način. Bio je tu još jedan motiv. Znao je koliko će njenom ocu, koji se kukavički skrivao, biti teško da je gleda kada jednog dana uđe u visoko društvo, a on neće moći da joj priđe i kaže da joj je otac. Naravno, pre svega je od Alisije morao da napravi uzornu mladu damu, što neće biti ni malo lak zadatak zbog onoga što je bio. Želeći da prikrije događaje iz prošlosti, na neki je način upropastio budućnost i to ne svoju, a novonastala obaveza da to popravi, terala ga je da se zapita kako. Znao je on da će sa dobrim mirazom i svojim imenom lako udati Alisiju kada za to dođe vreme. Međutim, nije bila poenta u tome da joj kupi muža, već da ona svojim obrazovanjem i stavom prokrči sebi put do onoga koga bude želela. Samo se na taj način može, makar delimično, osigurati da neće poći stazama svoje majke. Razmišljanje o Alisiji, neminovno ga je dovelo do razmišljanja o njenoj učiteljici, autorki njegovog jada. Nedostajala mu je ta mala zlatokosa i stalno se pitao, nedostaje li i on njoj, makar malo. Dok je pregledao neke ugovore, bio je na ivici da otputuje na Klevering i potraži odgovor na svoje pitanje. U tom trenutku, u radnu sobu je, nepozvan, ušao Adam, noseći neke poruke. Kada ih je spustio na sto, Ričard ga je upitno pogledao. - Oh! - Adam je teatralno mahnuo rukom. - Ne brinite, nisu pozivi za balove i čajanke. Njih sam, kao i uvek, odvojio na drugi poslužavnik dok im ne istekne rok trajanja - dunuo je kroz nos. - Ovo su poruke od vaših zabrinutih pajtosa. Verovatno svi veruju da ste teško oboleli pošto se sinoć niste pojavili na uobičajenim mestima, a svi znaju da ste u gradu. Savetujem vam da ih brzo razuverite dok se priča, kao požar, ne proširi gradom. - Zašto bih to radio? Uopšte me ne interesuje šta gomila idiota misli. Što se mene tiče mogu da pričaju šta hoće - nabusito je otvorio nekoliko poruka i velikom brzinom ih odbacio. - U pravu ste. Malo je toga što bi se još moglo ispričati o vama, a da ta priča šokira vrlu aristokratiju. Čini se da ste učinili sve što je bilo u vašoj moći - rekao je sobar nehajno.

58 U zamci ljubavi


I baš ta rečenice je dala Ričardu ideju za novo poglavlje u njegovom životu. Umesto da nastavi sa započetom temom i duhovito doskoči Adamu, samo je rekao: - Spremi stvari za put. Idemo na Klevering. - Vaša milosti!? Sezona tek što je počela, a vi planirate da napustite London! Pogrešio sam kada sam rekao da ste iscrpeli sve mogućnosti da budete večna tema visokog društva - Adam je bio iskreno zapanjen. - Nećemo se dugo zadržati. Samo nekoliko dana. Nakon toga, više nećeš morati da brineš o silnim pozivnicama koje stižu jer planiram da ih iskoristim - markiz se nasmejao Adamovom izrazu lica. - Je li vama dobro milorde? Sa mnom ste uvek bili u stanju milosti pa ne znam čime sam zaslužio da se tako šalite. - Ne šalim se Adame. Planiram da se ponašam kao uzorni član društva. Zar to nije ono što si oduvek želeo? Da budeš džentlmenov džentlmen? - Jesam vaša milosti. Ipak, ne znam šta je izazvalo tako nagli zaokret u vašem ponašanju. Koliko znam, niko vas nije tresnuo po glavi. - Moraš ti baš sve da analiziraš, Adame? Ako nastaviš sa svojim ispitivanjem možda ću se predomisliti. Iskoristi priliku koja ti se nudi. - Naravno, naravno! Samo sam mislio... - Misli dok budeš pakovao stvari. Ostavi me sada. Treba u miru da razmislim o nekim bitnim pitanjima.

59 U zamci ljubavi


XIII

E

jpril je sve ređe mogla da izlazi u jutarnje šetnje sa Alisijom koje su bile njihov mali ritual. Sneg nije bio tako veliki, ali je bilo đavolski hladno. Ipak, to jutro je odlučila da sama prošeta i to do Kolčestera. Ogromna kuća je počela da je guši. Bila je u Kolčesteru svega nekoliko puta i dopao joj se. Iako nije bila ljubitelj trgovina i živosti grada, osećala je kako joj mladost vene na Kleveringu. Imala je suludu ideju da kupi neke fine tkanine i sašije sebi nekoliko haljina. Nije da su joj trebale, samo je želela da zaokupi misli i prekrati slobodno vreme koga je imala u izobilju. Već je to činila i pokazalo se korisno, jedino što nije znala da li će ih ikada obući. Odbila je Džejmsovu ponudu da upotrebi kočiju kao i da joj on bude pratilac. Do grada je bilo manje od sat vremena pešačenja i brzo je, stigla. Već je znala gde se nalaze radnje koje su joj trebale i brzo i lako je obavila kupovinu, potrošivši više nego što je planirala, ali je nije bilo briga. Morala je sebi da da bar malo oduška. Novac u tom trenu nije imao nikakav značaj jer nije imala na šta da ga troši. Zadovoljna bojama i dezenima koje je izabrala, zamolila je prodavca da sve spakira i pošalje joj na imanje. Potom je svratila u knjižaru i izabrala nekoliko novih naslova, a onda je u maloj prodavnici kupila bombone za Alisiju i uputila se na imanje. Put je u to doba dana bio prilično pust ali joj to nije smetalo. Išla je polako, udišući oštar zimski vazduh. Još uvek je bilo rano i nije žurila. Bila je subota, a vikendom nije radila sa Alisijom. Bar nisu imale formalne časove. To u njihovom radu više i nije bilo važno. Provodila je sa devojčicom puno vremena i koristila svaki trenutak da je nečemu nauči. Praktično je postala jedina osoba koja se bavila njenim vaspitanjem i shvatila je taj zadatak veoma ozbiljno. Možda zbog toga što im je detinjstvo bilo slično. Tišinu mirnog zimskog jutra je poremetio zvuk kočije. Ejpril se pomerila u stranu i još više usporila kada je kočija prošla pored nje, a onda se naglo zaustavila nekoliko desetina metara ispred. Ejpril je srce zakucalo brže. Kočija je bila otmena i ne bi trebalo da se plaši, ali ipak joj nije bilo svejedno. Zastala je i sačekala da vidi šta će se dogoditi u nadi da to zaustavljanje nema nikakve veze sa njom. Kada su se vrata otvorila i visoki muškarac stupio na smrznuto tlo, srce joj je potonulo u pete. 60 U zamci ljubavi


Prepoznala ga je u samo jednom pogledu, a kada je krenuo prema njoj, nastupila je panika. - Gospođice Blekstoun, – duboki glas Ričarda Satona joj je zaparao utrobu - šta radite na putu? - Zar nije očigledno da idem ka imanju? - upitala je bez pozdrava. Glas joj je bio neprirodno miran. - Ne banalizujte moje pitanje. Dobro znate da nisam na to mislio. Pitao sam zašto ste sami po ovoj hladnoći? - Bila sam u Kolčesteru, a ovo je jedini put do tamo i nazad. Zaboravili ste da nisam profinjena dama kojoj je potrebna pratnja. - Zašto niste uzeli kočiju? Ne mogu da verujem da vam je Džejms dozvolio da pešačite do Kolčestera. - Džejms nije moj tutor i, za vašu informaciju, odavno sama odlučujem gde ću da idem i šta ću da radim. Sada me, molim vas, ostavite na miru i idite svojim poslom. - Neće moći. Idemo u istom pravcu i nema govora da vas ostavim na ovoj hladnoći. Ne želim da budem odgovoran ako se razbolite. - Ne brinite, nemate nikakvu odgovornost za mene. Napravljena sam od čvrstih materijala i ne padam u postelju od hladnog vazduha. Uostalom, šta bi se desilo da niste naišli baš sada? - Ne znam šta bi se desilo, ali znam da nema šanse da vas ostavim ovde samu. Možete da birate. Ili ćete poći sa mnom u kočiju, ili ću i ja pešačiti sa vama. Uopšte niste svesni koliko ste izloženi. - Ma, nemojte mi reći! Vi ste poslednji kome ću poverovati da brine za moje dobro. - Pre bih rekao da brinem za svoje dobro, ali vi svejedno ne verujete. - Molim! - skoro je vrisnula na njega. - Odakle vam samo takva hrabrost da me nazovete svojom imovinom? Prišao joj je sasvim blizu i stao ispred nje, tako da je skoro mogla da oseti njegov topli dah na obrazu. - Gospođice Blekstoun, molim vas da pođete u kočiju - glas mu je bio tih i nagovarajući. - Možete raspravljati o svojim frustracijama koliko god želite kada stignemo u topli salon - dodao je, a usna mu se izvila u smešak. - Mojim frustracijama?! Ja nisam frustrirana. Sve što želim je da produžite i ostavite me na miru - siktala je Ejpril.

61 U zamci ljubavi


- Došao sam ovamo zbog vas i poći ćete sa mnom milom ili ću vas prisiliti. - Baš bih volela da vidim kako ćete to da pokušate - prkosno je isturila bradu. Osmehnuo joj se, a onda je, bez ikakve najave, podigao u naručje i poneo prema kočiji. Brzim je koracima grabio napred. Ejpril je ciknula i snažno zamlatarala nogama. - Da ste me odmah spustili, grubijanu jedan! Kako možete i da pomislite da mi uradite ovako nešto?! Zaboga, neko bi mogao da naiđe i vidi kako me nosite! - Ako nastaviš da protestuješ poljubiću te. Opusti se Ejpril. Uskoro ćemo biti u toploj kočiji, a kada stignemo na imanje lepo ćemo porazgovarati. Tada ćeš imati priliku da kažeš sve što misliš o meni. Otvorio je vrata kočije i Ejpril je ugledala Adama kome su obrve bile toliko podignute da su mu skoro doticale kosu. - Šta buljiš? Pomeri se malo. Valjda vidiš da imamo gošću - Ričardov glas je zvučao kao da se odlično zabavlja. Spustio je Ejpril, a onda ugurao svoje krupno telo pored nje, tako da je zauzeo veći deo sedišta. Osećala se kao u zamci. Čvrstoj, toploj zamci koja je svu obavila. Koliko god je sebe ubeđivala da je markiz od Kolčestera razvratnik i čovek nevredan ijedne njene misli, njeno telo je na njega reagovalo potpuno drugačije. - Dobar dan gospođice Blekston -Adam je pozdravio uljudno joj se smeškajući. Činilo se da tim smeškom pokušava da nadomesti varvarsko ponašanje svog gospodara. - Zdravo Adame, drago mi je što vas ponovo vidim - rekla je i uzdahnula, a onda se malo iskosila u sedištu kako bi se okrenula od Ričarda. Odmah je htela da mu stavi do znanja da će biti ignorisan. - Kako je na imanju? Ima li ikakve zabave za vas? - Čini se da će ove godine zima biti duga. Prilično je dosadno, ali srećom, nisam ovde došla da se zabavljam nego da radim. - Uskoro ćete imati i zabavu -Ričard je dodao tiho iza njenih leđa. a Ejpril se naježila. Kočija se ubrzo zaustavila na prilazu ispred kuće. Ričard je sačekao da Adam izađe, a onda je spustio ruke na Ejpriline nadlaktice i gotovo nežno je povukao sa sedišta. 62 U zamci ljubavi


- Skidajte ruke sa mene - prosiktala je kroz zube. - Mogu sama da izađem. Ričard je podigao ruke kao da se predaje i vragolasto joj se osmehnuo. - Očekujem vas za pola sata u radnoj sobi, gospođice Blekstoun. Bilo bi lepo kada biste do tada pronašli malo više oduševljenja što me vidite - To se neće desiti, vaša milosti. Ne mogu da pronađem ono što ne postoji - još jednom ga je ošinula pogledom, a onda se okrenula i visoko podignute glave odšetala ka kući. Da mu je neko pre samo nekoliko meseci rekao da će osetiti takvu navalu adrenalina samo od pogleda na neku ženu, Ričard bi mu se nasmejao u lice. Međutim, sada je i sam bio zbunjen onim što je osećao. Kada je malopre ugledao Ejpril na smrznutom putu, preplavio ga je jak zaštitnički osećaj. Ono što je u početku bila namera da se malo zabavi pretvorilo se u veoma ozbiljnu nameru. Ako je imao ikakvu sumnju da je umislio svoja osećanja prema njoj, ona je sada nestala. Ejpril ga je zainteresovala kao niko do tada i znao je da ne sme propustiti priliku da ostvari ono što je zamislio. Čuo je sebe kako izdaje Adamu naredbe šta da uradi sa prtljagom, a onda požurio u kuću. Morao je da vidi Alisiju i Klaru pre susreta sa goropadnom gospođicom Blekstoun. Slutio je da će njihov sastanak potrajati. Ejpril je u svojoj sobi besno skidala odeću i nemarno je razbacivala po krevetu. To nije bilo ni malo svojstveno pedantnoj učiteljici, ali je nije bilo briga. Osećala se uzdrmanom i nije mogla da prepozna samu sebe. Njena reakcija na Kolčestera je bila sramna. Koliko god joj zdrav razum nalagao da bude besna i vređa ga, žena u njoj se topila pod njegovim pogledom. Bilo je dovoljno da je dodirne pa da se izgubi u maštanju o njegovim rukama, jer ruke su te o kojima je dalje imala bolno-slatke snove Sela je na ivicu kreveta pokušavajući da prizove glas razuma. Očito je došao ovde sa nekim ciljem, a ona nije mogla ni da pretpostavi o čemu se radi. Jedino oko čega bi njih dvoje mogli da razgovaraju bio je Alisijin napredak. S obzirom da nije ni pomenuo svoju sestru, nekako je verovala da to nije tema. ipak, možda je grešila, Možda je to bila samo varka. Obukla je jednu od novih haljina i pažljivo popravila kosu, pre nego što je pošla na zakazani sastanak. Više puta je sebi ponovila da je sposobna da se nosi sa markizom od Kolčestera. Koliko god njegov nastup bio zastrašujući u dubini duše je znala da je on, ustvari samo muškarac. 63 U zamci ljubavi


XIV

V

eć je nekoliko puta bila u radnoj sobi, nakon onog ljubavnog iskustva, ali joj ni jednom slike u glavi nisu bile toliko žive. Možda je to bilo zbog toga što je Ričard stajao iza sofe na kojoj su vodili ljubav i zamišljeno vrteo čašu u ruci. Pogledao je kratko u oči i za čas joj se učinilo da i on razmišlja o tom danu. šta je videla u njegovim očima? Čežnju? Pročistila je grlo nakon tog čudnog trenutka i zauzela jogunasti stav. - Izvolite, vaša milosti? čini se da u Londonu nemate dovoljno zabave kada ste došli ovamo da me pozivate na red. Da čujem, šta sada nije u redu? - Sve je u redu, gospođice Blekstoun. Ako mislite da sam došao ovamo da grizem, odmah možete da odahnete. Sedite, molim vas. Ričard nije imao pojma da će ovo biti tako teško. Godinama unazad je svima naređivao šta da rade i svi su to bez pogovora prihvatali. Ovo je bila sasvim drugačija situacija. Ejpril Blekstoun nije bila neko kome bi mogao naređivati u bilo kakvim okolnostima, a kamo li u ovome što mu je bila namera. Zaboga, trebao je malo pametnije isplanirati ovaj susret! Nije smeo sebi da dozvoli da ga ponese preterana želja da bude u njenoj blizini, a da pri tom ne zna kako će joj saopštiti svoje namere. Otežavajuća okolnost je bila ta što joj je lice bilo prekriveno neprozirnom maskom koja je skrivala njena osećanja. Nijednog trenutka nije video da ju je, makar malo, uzdrmao ponovni susret sa njim i to na mestu gde je, praktički, sve počelo. Možda bi mu bilo lakše kada bi ona prva počela, kada bi prosipala optužbe na njegov račun, ali ne, ona je ćutala i gledala ga onim svojim intenzivnim od koga su mu se kosti pretvarale u žele, a mozak ustupeo prednost nekim drugim delovima tela. Na silu je pokupio svu hrabrost koja ga još nije napustila i pročistio grlo. Moraće nekako da počne. - Kada sam poslednji put otišao, onako naglo, verujem da je među nama ostalo nešto nedorečeno - napokon je počeo. Ejpril je očekivala svašta, ali joj ni na kraj pameti nije bilo da će sada i ovde raspravljati o njihovom odnosu. Sve što je čula o Ričardu Satonu 64 U zamci ljubavi


ukazivalo je na to da se nikada ne osvrće za onim što je prošlo. Zato je i bila toliko iznenađena. - Ja mislim da je baš suprotno - rekla je posle nekoliko trenutaka neprijatne tišine. - Otišli ste odavde, možda, bez dovoljno reči, ali ste svojim delima jasno izrazili svoj stav. Rekla bih da je to bilo kukavički, ali kada malo bolje razmislim, to ste, ustvari, vi. Tako liči na vas da uzmete ono što želite, a onda platite štetu koju ste, eventualno, počinili. Džejms vam je preneo moj stav po pitanju onog sramnog bonusa koji ste mu naložili da mi isplati. Vi i ja znamo čemu je on bio namenjen i ne pokušavajte da me ubedite u bilo kakvu drugu priču. Ako vas muči bilo kakav osećaj krivice, ovog trenutka vas oslobađam. Svesno i dobrovoljno sam se upustila u sve, a to što nisam razmišljala o posledicama je samo moja krivica i glupost. Nemate nikakvu obavezu da objašnjavate bilo šta. Uostalom, to je za mene završena tema. Da ga je raspalila po sred nosa, Ričardu bi bilo lakše u tom trenutku. Zar je moguće da ono što su doživeli njoj nije značilo ništa? Zar je moguće da je sve zaboravila samo zato što se uplašio i pobegao od nje? - Čuj Ejpril, - rekao je nesigurnije nego što je želeo - dobro znam da se nisam poneo kao džentlmen, a to je zato što nisam džentlmen. Svakako, dobra je stvar što sam uvideo svoju grešku. Promenilo se mnogo toga i više nemam nameru da budem onakav kakav sam bio prethodnih godina. Jasno mi je da si ljuta i imaš pravo da budeš, ali ipak želim da mi pružiš šansu. Želim da pružiš šansu nama. Vratio sam se ovamo sa časnim namerama i verujem da ne želiš da budeš ta koja će me odgovoriti od toga. Kako je odmicao sa svojim izlaganjem, Ejpril je postajala sve nesigurnija. Znala je ko je i kakav je Ričard Saton, ali ovo što je izgovarao je bilo neko potpuno novo lice. Pitala se da li je to samo njegova bolesna šala kako bi je još jednom slomio i pokazao joj da je nadmoćniji od nje u svakom pogledu ili je govorio istinu. Morala je da bude veoma oprezna u ovom razgovoru. - Ne znam kako bih mogla da vas odgovorim od bilo čega. Ako ste stvarno razmišljali da se promenite, onda je to proces kroz koji sami morate da prođete. Ja ne mogu da utičem na to. Ne verujem da iko može - dodala je tiše. - Možeš da utičeš, veruj mi. Kada sam rekao da sam došao sa časnim namerama, mislio sam na brak, Ejpril. Ako me odbiješ, ne verujem da ću imati mnogo razloga da nastavim sa svojom transformacijom. Oduzećeš mi motiv. Otvorila je usta kao da će nešto reći, a onda ih zatvorila. Ako je ovaj razgovor smatrala ludim, shvatila je da je upravo postao još luđi. Kao 65 U zamci ljubavi


da je bio refleksija njene najsmelije mašte. Govorio joj je da je hteo da se promeni. Zbog nje? - O čemu vi to?! - Dođavola, nisam ovo hteo da uradim na ovaj način, ali ti me teraš da naglavačke skačem u vatru! Dobro si me čula i nemoj slučajno da si pomislila da je ovo neka šala, jer nije. Stvarno želim da se oženim tobom! Priznajem, mnogo puta sam poželeo da te udavim zbog tvoje drskosti. Skoro isto onoliko puta, koliko sam poželeo da te držim u naručju, ali to smatram dobrim. Dokazala si da si sposobna da mi ravnopravno uzvraćaš udarce, a to mi se sviđa. Mnogo mi se sviđa. - Pretpostavljam da bih trebala da budem ushićena zbog ovog izliva emocija - Ejpril nije dozvolila sebi da poklekne. - Žao mi je ali nisam. Ni sa čim niste zavredili da poverujem u vašu iskrenost. Nije dovoljno da samo nešto poželite i onda to i dobijete. Iskreno, polaskana sam vašim priznanjem, ali to ne znači da ću pasti na kolena pred vama i biti presrećna što ste izabrali baš mene, jer ovde opet govorimo o vama. Ako ste me upoznali bar malo, onda shvatate svoju grešku. Po vašoj priči, vi ste odlučili, vi želite... Gde sam tu ja, Ričarde? Pitate li se možda šta ja želim ili mislite da sam vanserijska glupača ako ne prihvatim ono što vi želite?! - Već sam rekao da ovo nije ispalo najbolje. Naravno da se pitaš i ti. Rekao sam šta ja želim, a iza toga dolazi pitanje, želiš li ti isto? - Ne, hvala. - Zašto? - Već sam objasnila. Nemam nameru da ponavljam. - Šta ako ne prihvatam "ne" kao odgovor? - Moraćete. - Bogami neću! Došao sam ovamo zbog tebe i izgovorio reči koje nikada nisam. Proklet bio ako ću odustati zbog tvog odbijanja. Sudbina te je bacila u moje naručje i sada ćeš morati da se nosiš sa tim! Zaboga Ejpril! Ne nudim ti da mi budeš samo ljubavnica! Nudim ti da budeš bogata markiza koja može da živi kako joj sa prohte. - Ili kako mi markiz naredi! - oči su joj bljesnule opasnim sjajem Spremni ste da mi ponudite bilo šta samo da biste dobili ono što ste umislili da želite! Kako vam nije jasno da sam vam ja verovatno samo trenutni izazov? Kada biste me dobili, odmah biste počeli o meni da razmišljate kao o finoj igrački koja više nije zanimljiva. Već jednom ste to uradili, a dobro ste znali da nemate nikakvu obavezu prema meni.

66 U zamci ljubavi


Zašto bih mislila da ćete se ponašati bolje ako bih se udala za vas? Ako smem da kažem, verujem da bi vaše ponašanje bilo gore. - Grešiš Ejpril. Na licu ti vidim da ni sama ne veruješ u to što pričaš. Zašto ne pokušaš pa se ne uveriš? Optužuješ me da sam kukavica, a tvoje ponašanje nije ništa bolje. Priznaj da se plašiš odgovornosti koju brak nosi sa sobom. - Ja?! - uperila je prstom u svoja prsa. - Zašto bih se ja plašila odgovornosti? Ceo život sam se suočavala sa raznim vrstama odgovornosti i nikada nisam bežala ni od čega. - Možda baš zbog toga i ne želiš da se upustiš u ovo. Verovatno ti se sviđa stečena samostalnost i mogućnost da svoj jezik oštriš na onima koji to ne zaslužuju. -To za samostalnost ste u pravu, a za ovo drugo niste. Oštra sam samo prema onima koji to itekako zaslužuju. - Znači, potpuno sam zabrljao. Reci mi Ejpril, šta da uradim kako bih se našao u tvojoj milosti? - oči su mu zasjale i Ejpril se malo opustila. Odjednom joj osećanja prema njemu nisu izgledala kao problem svemirskih razmera. - Pretpostavljam da ćete to morati sami da otkrijete, Ričarde. - Onda hoću da mi obećaš da mi nećeš otežavati, ako već nećeš da mi pomogneš. - Nikada se nisam služila takvim stvarima kao što je odmaganje uglovi usana su joj se savili u smešak. - Odlično! Onda ću biti slobodan da mislim da me nisi odbila. Ono „ne" ću shvatiti kao izraz trenutnog raspoloženja. Pre nego što je stigla da mu odgovori, prišao joj je i spustio usne na njene. Bio je to dugačak i nežan poljubac i Ejpril nikako nije mogla da mu se odupre. Kako je i mogla kada je silno želela njegove usne, njegove ruke... Želela je celog Ričarda. Kada su se napokon razdvojili, dlanom joj je prešao preko obraza, pre nego što je privukao na svoja čvrsta prsa. - Nemaš pojma koliko mi je ovo trebalo - promrmljao joj je u kosu. - Ne igraš pošteno Ričarde. Tvoje iskustvo ti daje ogromnu prednost glas joj je bio tih i drhtav. - Nismo pričali o pravilima, ali neću igrati pošteno. Planiram da upotrebim sva raspoloživa sredstva kako bih te osvojio. Želim te Ejpril i na kraju ću te imati. Možeš sada da prosipaš po meni sumpor ili priču 67 U zamci ljubavi


da sam samoživac kome je stalo do ispunjenja sopstvenih želja, ali duboko u sebi znaš da sam u pravu i da je ovo ispravno. Da smo mi ispravni. - Pretpostavljam da nećeš otići u London dok mi to ne dokažeš. - Tako nekako. Zapravo, došao sam ovamo po tebe i Alisiju. U Londonu je u toku sezona, a čini se da si jednom rekla da si želela da zaviriš u visoko društvo, imaćeš za to obilje prilika. Adam je ionako u depresiji što pozivnice za razne događaje stižu već godinama, a ja ih ne koristim. - London?! Šta ću ja u Londonu? Mislim, shvatila sam da pričate o sezoni, ali ja sam učiteljica. Zašto bi mi uopšte trebao pristup visokom društvu? - Pa, na balovima se sigurno nećeš pojavljivati kao učiteljica. Naravno, nema razloga za skrivanje činjenice da podučavaš Alisiju, ali će tvoje pojavljivanje u društvu biti u ulozi markize od Kolčestera. To, u prevodu, znači da nema izlazaka dok ne pristaneš da se udaš za mene. - I ti misliš da će takva ucena da urodi plodom? Odavno sam prestala da maštam o visokom društvu. To su bili budalasti snovi iz rane mladosti. Uopšte me to više ne privlači. Smatraj da ti prvi pokušaj propao. Izgovorivši te reči, Ejpril je procenila da je najbolje da se povuče iz radne sobe i ostavi Ričarda, da razmišlja.

68 U zamci ljubavi


XV

R

ičard se vraćao iz kluba, zadovoljan svojim postignućem. Ne samo da je uspeo da Ejpril Blekstoun dovede u London, već su se stvari kretale u pravcu koji je želeo. Njegov iznenadni odlazak u Kolčester i povratak sa nepoznatom damom i svojom mlađom sestrom, izazvali su salve nagađanja. Plemstvo je izgaralo da se dokopa bilo kakve informacije o tome kakvu je predstavu markiz sada pripremio. lako se nije često pojavljivao na zabavama, odlično je znao da je praćenje njegovog života nepresušna zabava aristokratiji, koja se užasno dosađivala i živela od sočnih tračeva i zabadanja nosa u tuđi život. Znajući kako dišu, Ričard im je majstorski servirao ono što je želeo. Baš tako je i Ejpril uspeo da namami u London. Kada ga je onog dana u radnoj sobi ostavila da razmisli kako će dalje, njegov se um pokrenuo i brzo i lako je osmislio strategiju. Znajući da je Ejprilina slabost Alisija, već to veče joj je izložio plan u kome je jedini motiv za njihov odlazak u London bila buduća integracija mlade ledi u visoko društvo. Rekao joj je da ne želi da društvo misli kako svoju sestru skriva kao neku sramotnu tajnu. Ejpril je naravno odmah reagovala na tu priču i odobrila je. Samo dva dana nakon toga, obreli su se u Londonu, a tada je prešao na drugi deo plana. A Ejpril je za to vreme sama večerala u kući markiza od Kolčestera, zaključivši da to počinje da joj smeta. Ričard je bio u kući za vreme večere samo onog dana kada su došli u London, ipak, iako joj je sve još uvek bilo novo, lepo se privikavala. Ljudi oko nje su manje-više bili isti. Zapravo, razlikovala se samo posluga i veličina kuće. Ova je bila manja i lakša za snalaženje, što je Ejpril odgovaralo, a inače je bila replika one iz Kleveringa. Na sopstveno iznenađenje, shvatila je da Ričard Saton, markiz od Kolčestera, krije u sebi veoma pristojnog gospodina. Bar je prema njoj bio takav poslednjih dana. Činilo se kao da se pomirio sa njenim odbijanjem i fokus prebacio na Alisiju. Prethodnog dana su bili u vožnji parkom i, svim zainteresovanim poznanicima je predstavio svoju sestru. Istina, nju nije predstavio kao učiteljicu, već samo kao gospođicu Blekstoun, ali je valjda bilo očito koja joj je uloga jer je sedela pored Alisije.

69 U zamci ljubavi


Činilo se da je markiz potpuno izgubio interesovanje za nju, kao ženu. Od poljupca u radnoj sobi, više je nijednom nije dodirnuo. Bar ne namerno. Nije znala šta da misli o tome. Jedan deo nje je bio rastrzan zbog stalnog razmišljanja da mu više nije potrebna jer je London nudio obilje užitaka. Tu je markiz bio svoj na svome. Nije pomagala ni Adamova priča da njegovo gospodstvo napokon vodi pristojan život i da se vraća kući mnogo pre svitanja. Šta je to njoj značilo? Baš ništa! Znala je da mu ne treba čitava noć da bi uživao u zagrljaju neke bludnice. To je u njoj podgrevalo ljubomoru koja je bila stalno prisutna i izjedalo je. Bezvoljno je prebirala po tanjiru kada su se vrata trpezarije otvorila. Podigla je pogled i našla se u zamci njegovih plavih očiju. - Dobro veče, gospođice Blekstoun. Nadam se da nemaš ništa protiv da ti se pridružim na večeri. Klimnula je bez reči i pokazala mu stolicu, što je bilo smešno jer je to i inače bilo njegovo mesto, baš kao što je i kuća bila njegova. - Odlično što sam te zatekao ovde. Treba da porazgovaramo. - O čemu to? - Posle večere - rekao je kratko. - Gladan sam i ne bih želeo da mi razgovor pokvari apetit. Ejpril je osetila kako joj se u stomaku veže teški čvor. Bez obzira na njegovo ponašanje, Ričard je i dalje bio nepredvidivi muškarac sa kojim nikada nije znala na čemu je. Njegova odsečnost nije slutila prijatan razgovor, a to što nije znala ni koja je tema, dodatno je izjedalo. Ričard je ispod oka posmatrao kako se Ejpril nervozno vrti u svojoj stolici i uzdržavao se da se ne nasmeje i tako se oda. Bila je preslatka i imao je jak poriv da skoči sa stolice i proždere je svojim zagrljajem. Nadao se da je pravi trenutak da je stavi pred svršen čin. Dosta je bilo suzdržavanja. Ako je mučio nju, sebe je mučio još više. Iza njega je bila paklena nedelja u kojoj je nijednom nije dodirnuo. To je bila poslednja karta i njegov adut u ovoj igri i ako sa njom ne postigne cilj, onda je sve izgubljeno. Iako je hteo da razvuče večeru i tako je duže drži u neizvesnosti, njegova želja da je što pre dodirne je pobedila svaku drugu misao. Naglo je odložio pribor, ustao i, bez najave, povukao Ejpril za sobom. Tek kada su se našli iza zatvorenih vrata salona, okrenuo se prema njoj. - Šta ovo treba da znači? Zar ne možeš da se ponašaš civilizovano i bar malo mi olakšaš taj neprijatni razgovor koji si najavio - Ejpril više nije mogla da izdrži napetost i iz nje je provalio gnev. 70 U zamci ljubavi


- Odakle ti ideja da će razgovor biti neprijatan? - upitao je sa čuđenjem. - Pa, rekao si da ne želiš da ti pokvari apetit. Kako sam drugačije mogla da pomislim? - Slušaj Ejpril, hteo sam te... Kada sam krenuo kući, imao sam nameru da ti kažem kako bi trebala da se udaš za mene jer je to dobro za Alisijinu budućnost. Shvatio sam da si slaba na nju i da bi to mogao da iskoristim. Znaš, moja reputacija u Londonu je takva da ni jedan ugledan plemić neće pomisliti da sam dobar staratelj jednom detetu. Posebno što je to dete žensko. Uvek će je pratiti priča ozloglašenog brata, osim ako se taj brat smiri i savije porodično gnezdo. Zato sam proteklih dana na određenim mestima pustio priču da ću se uskoro oženiti. - Razumem - rekla je tiho. - Onda si verovatno shvatio da je to prevelika žrtva za tebe. - Vraga razumeš! Zašto i dalje pretpostavljaš najgore o meni? Shvatio sam da mi je izgovor pogrešan! Istina, moj brak Alisiji može doneti samo dobro, ali ja ne želim da ona bude razlog tvog pristanka. Želim da se udaš za mene zato što te volim i što se nadam da i ti prema meni gajiš bar malo osećaja. Neću da te uvučem u brak prevarom jer sam siguran da mi to ne bi oprostila. Eto, rekao sam! Prostro sam svoja osećanja i svoje srce, a ti sada vidi šta ćeš da učiniš sa njima. - Ko bi rekao da ćeš tako brzo pronaći ključ od mog srca - Ejpril se nasmejala. - Kada sam ti rekla da sam otkriješ kako da dopreš do mene, nisam se nadala da ćeš se setiti da je ljubav jedini način. To je zato što nisam verovala da ti išta značim i da ti nisi sposoban za to osećanje. Nisam htela da se zaljubim u tebe Ričard. Nisam htela sebi da dozvolim da te volim. Ipak, srce me nije pitalo već je brzopleto ušetalo u zamku. Volim te Ričarde, a tim sam zaključi šta ću uraditi sa tvojim srcem. - Predlažem da ostane u zamci ljubavi, onoj istoj gde je i tvoje, a mi ćemo baciti ključ. Tako ćemo zauvek ostati vezani. - Ponekad me stvarno iznenadi koliko nam se mišljenja poklapaju. A sada prioni na posao Kolčestere. Zbog tebe smo izgubili mnogo vremena. - Pazi se, mala, ja sam i dalje opasni markiz. Nećeš moći da mi naređuješ onako kako si zamislila - uštinuo je za obraz, a ona je ciknula i udarila ga po prstima. - Dobro, možda ću morati malo da popustim. Već si me uverila da imaš tešku ruku - privukao je sebi poljubio sa strašću koju više nije morao da skriva.

71 U zamci ljubavi


Ejpril mu je uzvratila, potpuno opijena ljubavlju ali svesna da je njegovo naruÄ?je jedino mesto gde Ĺželi da bude.

Kraj

By Marta

www.crowarez.org

72 U zamci ljubavi

Profile for Emma Sin

Keri Chin - U zamci ljubavi  

Keri Chin - U zamci ljubavi  

Advertisement