by voki
Posle detaljnog uvida u knjige, mogla je da zaključi da se grof od Lidforda pojavio kao poslednja slamka spasa. Tako je donela odluku da ipak dođe do traženog braka. Samo što će morati nekako da ubedi grofa da umesto Suzan oženi nju. lako nije imala ambiciju da ulazi u brak, moraće da se žrtvuje. Njoj će to biti lakše nego Suzan. Njena sestra bila je osetljivo, nežno biće i Keli je znala da bi je prisilni brak, bez ljubavi, potpuno uništio. Ona je bila jaka i sposobna da se nosi sa autoritativnim muškarcima. A činilo joj se da je grof od Lidforda upravo takav. Ipak, želeo je fabriku njenog oca i verovala je da je spreman na kompromis. Znala je da nije lepa kao Suzan, ali njemu je verovatno bilo svejedno. Čim je tražio ženu na takav način, sigurno mu nije bilo važno kako izgleda. Vratila je knjige na policu i otišla pravo do štala. Čekalo ju je dva sata jahanja do Lidforda. Morala je prvo da ispita kakve su šanse da sprovede svoj naum u delo, pa tek onda da Suzan i ocu saopšti vesti. Posle očevog govora, nije smela da daje sestri lažnu nadu. Izvela je svoju kobilu i kada je uzjahala, poterala je u galop. Životinja pod njom je skoro poletela. Dok je jahala preko polja, Keli se pitala na šta će ličiti kada stane pred grofa. Možda je trebalo da se obuče malo lepše i da uzme kočiju. Nakon nekoliko trenutaka je odmahnula glavom. Ona nije bila prefinjena gospođica i nije želela da ostavi takav utisak. Grof je morao da zna šta dobija. Što je duže razmišljala, njegova ponuda joj i nije bila tako odbojna. Na kraju, brakovi u Engleskoj su se odu-vek sklapali na taj način. Sve se svodilo na interes. To, što je njima otac dozvolio da same biraju kada i za koga će se udati bilo je krajnje neuobičajeno. Znala je dobro da je više puta imao probleme zbog toga. Odbio je puno prosaca do sada. Neki od njih su bili veoma uvređeni odbijanjem i dovodili su Artura Evansa u neugodne situacije u društvu. Sada su morale da mu se oduže za to. Tačnije, ona da mu se oduži. Morala je po svaku cenu naterati grofa da oženi nju. Doduše, imala je još jednu opciju, ali je prvo morala da upozna dotičnog gospodina i proceni da li uopšte da pominje taj predlog. Za manje od dva sata jahala je alejom koja je vodila do impozantnog dvorca. Svuda okolo, čak i na krovu, su bili radnici. Odmah je zaključila da grof nije neka lenština koja će samo nastaviti da uživa u, iznenada, stečenom imanju. To joj se dopalo. Sjahala je ispred samog ulaza i zavezala Betu, a onda požurila uz stepenice do ulaza. Nakon nekoliko udaraca zvekirom, masivna vrata su se otvorila. Ugledala je ozbiljno lice grofovog batlera. - Dobar dan gospođice, kako vam mogu pomoći? - upitao je i uputio joj dobro uvežbani osmeh.
6