IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE: ŠTA PREDSTAVLJA POGLAVLJE 27 I ZAŠTO JE VAŽNO?

UDRUŽENJE NOVINARA „EKO VEST“ INSTITUT ZA ODRŽIVI RAZVOJ I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE „ZELENI KRUG“

IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE

ŠTA PREDSTAVLJA POGLAVLJE 27 I ZAŠTO JE VAŽNO?

Novi Sad, april 2017.

fotografije SA PANEL DISKUSIJE

Moderatorka Panel diskusije

Maja Pavlica

predsednica Udruženja novinara „Eko vest“

P

redstavnici Udruženja novinara “Eko vest” i ekološkog magazina EKOlist nedavno su organizovali panel diskusiju iz oblasti zaštite životne sredine. Prva u nizu diskusija bila je posvećena Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene. U interesu nam je da javnosti približimo aktuelne ekološke teme, da diskutujemo i raspravljamo o njima, jer svesni smo da su u medijima nedovoljno zastupljene.

Organizovanje tribina ili panel diskusija odlična je forma kako građanima predstaviti teme koje su im, u nekim situacija, od životnog značaja.

S obzirom na to da je Poglavlje 27 jedno od

najkompleksnijih, najzahtevnijih, naskupljih i najtežih pregovaračkih poglavlja, i da je bilo reči da će uskoro biti otvoreno – smatrali smo da je ovo i aktuelna, atraktivna i zahtevna tema o kojoj treba da se razgovara. Javnost mora biti upoznata koje su obaveze ali i benefiti ovog pregovaračkog poglavlja i šta je država Srbija sve u obavezi da uradi i do kada, kao i dokle smo stigli u pregovorima sa Evropom i kakve su nam perspektive.

Nedavno je objavljen Izveštaj iz senke za poglavlje 27 koji je uradila Kolalicija 27 koji nedvosmisleno navodi da paket zakonodavstva EU uključen u ovo poglavlje pruža Srbiji

sveobuhvatnu mapu puta za dostizanje najvišeg nivoa zaštite životne sredine na svim poljima.

Međutim, obim i dugoročni ciljevi pravnih tekovina zahtevaju apsolutno punu posvećenost Vlade. Da bi proces bio uspešan, političari moraju postaviti životnu sredinu i klimatske promene na višu poziciju liste prioriteta. Određen napredak, u prethodne četiri godine, je primetan, ali šta sve čeka Srbiju u narednom periodu i koji su najveći i najteži izazovi, kao i koji je doprinos i uloga medija u otvaranju Poglavlja 27 pokušali smo da saznamo od naših, relevantnih panelista.

Evo saznajte koje su njihove opservacije...

Panelistkinja

Jovana Dragić

sekretarka Koalicije 27

K

oaliciju 27 je neformalna mreža organizacija civilnog društva i broji 11 članica.

Organizacije udružene u Koaliciju 27 su Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola (BOŠ), Centar za ekologiju i održivi razvoj, Centar za unapređenje životne sredine, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN), Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, GM Optimist, NVO Fraktal, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu. Koaliciju 27 je osnovana 2014. godine sa ciljem da zajednički prate i doprinose procesu usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije (RS) s pravnim tekovinama Evropske Unije (EU) u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27). Zagovaramo i podstičemo učešće javnosti u procesu pristupnih pregovora RS sa EU i predlažemo rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana. Naš godišnji izveštaj strukturiran je tako da kroz oblast Poglavlja 27 analizira godišnji napredak, ukazuje na ključne izazove i nudi preporuke o tome kako smatramo da proces može biti unapređen. Evropska komisija koristi ove informacije pri postavljanju prioriteta i planova za podršku Vladi Republike Srbije i državnim institucijama u narednim godinama u procesu pristupanja EU. Inače, u okviru Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene postoji

deset oblasti, mi smo uspeli da obradimo sedam, s tim što smo ranije obrađivali otpad, a sada to više nismo u mogućnosti. Pored toga, proširili smo se tako da smo obradili upravljanje hemiklaijama.

U prethodnoj godini dosta toga je bilo usporeno zbog izbora koji su zaustavili proces u period od šest meseci. Ono što imamo na kraju izveštaja je lista preporuka koje dajemo za svaku oblast koju obrađujemo. Takođe, predali smo pregled preporuka koje smo dali u prethodnom izveštaju i u ovom poslednjem. Praktično, od svih preporuka koje smo dali u 2015. samo jedna je dobila zeleno svetlo, a to je preporuka koja se tiče izrade nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena.

Preporuke koje dajemo retko kada su usvojene.

Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene prema nekim najavama trebalo je da bude otvoreno početkom marta. Ali moramo da imamo u vidu da su to izjave koje su davane u toku izborne kampanje.

Naš pregovarački tim je dobio poziv za pripremu pregovaračke pozicije i očekujemo da će u toku ove godine da se radi na tome. Ta priprema bi trebalo da bude završena do kraja ove godine. Organizacije civilnog društva nisu direktno uključene u proces pregovora. Izabrali smo ovaj vid da damo svoj doprinos i imamo dobre reakcije od strane Evropske komisije koja je za ovaj poslednji izveštaj rekla da je bio od koristi i da im je strukturno odgovarao jer

su dosta toga mogli da izvuku iz njega. S tim u vezi, dali su nam podstrek da možemo da nastavimo da radimo na njemu, s tim što su nam preporučili da obuhvatimo i otpad. Međutim, nemamo organizaciju koja pokriva tu oblast u Koaliciji 27. Naša je koncepcija da ne idemo na brojnost, sa svakim možemo da sarađujemo, a da primamo one članice za oblasti koje sada ne pokrivamo. Zato članice koje pokrivaju otpad su dobrodošle u našu Koaliciju 27.

Kada se govori o otvaranju Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene uvek se postavlja pitanje finansija, odnosno koja su to sredstva potrebna da bi se inplementiralo sve ono što nosi evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Govori se o tome da su finansije neki vid prepreke.

Kada se radi o novcu, Nacionalna strategija Srbije za proksimaciju u oblasti životne sredine, a to je podatak iz 2011. godine, kaže da je potrebno obezbediti 10,6 milijardi evra da bi se ispunili svi zahtevi iz ove oblasti. U ovoj oblasti trebalo bi da se promeni stav javnosti i nadležnih organa da to nije trošak, već da se radi o investiciji. Poboljšaćemo stanje kvaliteta voda, a samim tim i vodosnabdevanje, zatim prilagoditi se na klimu, a postoje i brojne prednosti koje mogu da se iskoriste u oblasti turizma, rekreacije, proizvodnje hrane. Dakle, brojne su mogućnosti i benefiti koji mogu da se iskoriste i za državu i za građane a tiću se ovog poglavlja.

Panelista

Slobodan Puzović

pomoćnik direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

K

ao član pregovaračkog tima, u period od 2013. do 2015. godine i početkom 2016. bio sam prisutan na dva važna velika skupa u Briselu: jedan je bio eksplanatorni skrining, a drugi bilateralni skrining o Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene. Na toj poziciji bio sam kao predstavnik Vlade AP Vojvodine i kao pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životnu sredinu. Jedna od mojih impresija bila je da su eksperti Evropske komisije ovaj deo posla shvatili kao vrlo ozbiljan i zahtevan proces. Eksplanatorni skrining predstavljao je skup na kom smo mi, iako nas je bilo znatno više, uglavnom ćutali, nas je bilo više. Cilj je bio da nam stručnjaci iz Evropske komisije po pojedinim poglavljima prezentuju aktivnosti u oblasti životne sredine na evropskom nivou, da nam kažu pozitivna i negativna iskustva zemalja članica Evropske unije.

Sagledali smo sve ono što EU radi, šta želi da radi, ono sa čime se suočava, što se tiče problema i kako ih rešava.

Posle svake od tih sesija, mogli smo da postavljamo samo pitanja – ali konkretna, precizna i vrlo kratka. Eksperti Evropske komisije su bili dužni da nam na ta pitanja odgovore. Uglavnom su odgovorili, a ako nisu mogli precizno da odgovore odmah onda su bili u obavezi da nam u roku od 10 do 20 dana pošalju svoje mišljenje.

Eksplanatorni skrining bio je priprema naše delegacije za sledeći skup koji je održan nekoliko meseci kasnije, a to je bio bilateralni skup gde su se uloge promenile. To znači da su eksperti Evropske komisije ćutali i slušali

nas, a mi smo morali po svakoj od tema da obrazlažemo vrlo precizno i detaljno o stanju u Srbiji. Naša delegacija je tamo dovela najbolje ljude iz pojedinih oblasti koji rade u državnim i naučnim institucijama, a pre svega državnim. Kao prezenteri, oni su svoj deo posla uradili na prilično kvalitetan način. Nije ni bilo mesta da se tu nešto došminka i prikazuje bolje nego što jeste zato što je većina članova Evopske komisije već bili u Srbiji, tako da su imali prilike da dobro prouče stanje kod nas. Uz to, oni imaju i dobre veze sa nevladinim/civilnim sektorom tako da su došli na te sastanke sa nekim svojim stavom.

Slušali su šta prezenteri pričaju o pojedinim temama, a mi ostali mogli smo da se uključimo u diskusiju samo ako je neko iz Evropske komisije postavio neko pitanje na koje predstavnik Srbije nije mogao u toj tački da da dovoljno precizan odgovor, pa je tražio pomoć od kolega iz našeg tima, odnosno od onih koji su se nalazili sa druge strane pregovaračkog stola. Sve je to proteklo u dobroj i radnoj atmosferi i sa pozitivnom energijom. Naši ljudi su se trudili da urade najbolje što mogu. Moja ključna impresija – pre i nakon tih sastanaka – a tiče se nacionalnog tela i tih kontakata sa stranim ekspertima jeste da smo u počretku preuveličali značaj tih skrininga. Smatralo se da kada prođemo skrininge da smo već u Evropskoj uniji i da je sve super u životnoj sredini Srbije. Međutim. ovo nije bio ni start, već samo zagrevanje. Čini mi se da je pravi start kada se otvori Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Mnogi od nas kao i oni koji se u

javnosti bave životnom sredinom misle kada se otvori Poglavlje 27 da je onda gotova stvar. To je tek početak!

Glavna trka ide tokom tih iscrpljujućih godina kada treba da realizujemo sve ono što se od nas očekuje. Tek tada ćemo se suočiti sa ključnim izazovima, kao što su nedostatak finansijskih sredstava i jačanje stručnih kapaciteta. Mislim da nemamo problem sa stručnim kapacitetima, već problem sa neangažovanjem stručnog potencijala koji u Srbiji postoji, ali i sa nemanjem para da se taj potencijal plati. Ne verujem da iko u Evropskoj uniji ko se bavi zaštitom životne sredine radi za džabe i da radi na dobrovoljnoj bazi jer nema šta drugo da radi. Oni to rade vrlo kvalitetno, ali za dobre pare. Da bi neko to ovde radio, mora da bude plaćen. Potrebno je da se ti ljudi obuče i da se nađe novac da se dobro plate i da se što duže zadrže na tim radnim mestima.

Zabluda je da Evropska komisija treba da obezbedi novac. Čak su nam na tim sastancima jasno stavili do znanja da ključne poslove, što se tiče finansiranja naših obaveza, ako želimo da budemo članisa EU – Srbija mora sama da plati. Oni će da učestvuju s nekom kontribucijom. Jasno su nam rekli da su računali s nekoliko stotina miliona evra godišnje u procesu pregovaranja, dok ne zatvorimo Poglavlje – 27 životna sredina i klimatske promene i uđemo u Evropsku uniju, a to je samo 1,2 milijade evra, što bi oni maksimalno mogli da daju.

Naše obaveze, prema nekim proračunima, sežu

čak do 12 milijardi evra, ako ne i više. Znači, oni će dati 10 procenata te sume, ali pitanje je ko će da obezbedi preostala sredstava u naredih pet-šest godina, što zavisi koliko godina će nam trebati da uđemo u EU. Glavni izazovi tek predstoje. Moramo svi da se borimo da stručni i kvalitetni ljudi koji zaista poznaju oblast životne sredine budu uključeni u celu tu priču i da na svim nivoima, od lokalnog preko pokrajinskog do nacionalnog, obezbedimo koliko-toliko pristojna sredstva da bi se taj proces mogao ozbiljnije pokrenuti napred. Sada su poprilično aktuelne otpadne vode o čemu smo u Briselu puno pričali. Rekli smo im koliko imamo prečistača otpadnih voda, zatim koliko otpadnih voda se ispušta u životnu sredinu bez ikakvog tretmana.

Pričali smo koliko imamo fabrika za prečišćavanje vode za piće, kao i koliko tih fabrika ne radi. Pričali smo koliko imamo deponija, postrojenja za reciklažu i tako dalje. A to je bilo pre dve do tri godine.

Nisam više u žiži svega toga, ali ne vidim da smo napravili neke ogromne pomake, da smo, na primer, što se tiče otpadnih voda i njihovog prečišćavanja, upravljanja otpadom ili sanacija divljih smetlišta napravili neki pomak. Možda i ima poboljšanja koja iznose dva ili tri posto. Ali nismo se pomerili za 10, 20, 30 ili 50 posto. A to znači da je pred nama ogroman posao u šta treba uložiti milijarde evra. I to su neka od ključnih pitanja koja su u Evropskoj komisiji postavili pred nas. Nije stvar u tome preneti regulativu iz Evropske unije. Rwčwno nam je da smo najveći deo toga već preneli i da nemamo još mnogo toga da preuzmemo. Stalno su nam govorili, a sada pogotovo, nije vama problem prenošenje formalnog zakonodavstva iz EU u Srbiju, vama je problem da to primenite u praksi. Ta primena u praksi je u sukoba sa drugim sektorskim politikama kojima se to ne sviđa i koja njih tera da uložu neka sredstva da bi

sprečili neko novo zagađenje. Naravno da je primena u praksi udarac na one koji sada imaju finansijsku dobit zbog toga što ne čuvaju životnu sredinu, nego ispuštaju u zemlju, vazduh i vodu šta god i oni će se boriti koliko god mogu da ne primene tu regulativu jer je to direktan udarac na njihove budžete i profit.

Treba da probamo da preživimo to pregovaračko poglavlje i da ga zatvorimo, a da pri tom neke ključne stvari uopšte i ne realizujemo, da tražimo derogaciju, odnosno odlaganje tih obaveza za 10, 20 ili 30 godina. Probaćemo da upravljamo ovim Poglavljem 27 – životna sredina i klimatske promene tako što ćemo ga zatvoriti, a da neke vrlo skupe stvari ne realizujemo odmah, već da tražimo od Evropske komisije na nam dozvoli da ih odložimo. Ovo se tiče upravljanja vodama, prečišćavanja otpadnih voda i reciklaže. To su najskuplje i najzahtevnije aktivnosti za koje će Srbija tražiti odlaganje završetka, odnosno usklađivanja sa evropskim standardima do 2030, a za neke delove poglavlja i do 2040. godine. Da li će to biti prihvaćeno ili ne, za sada niko ne zna.

Pripremajući jedan zbornik o zaštiti prirode u Srbiji došao sam do zapanjujućih podataka da u prethodnih 10 godina na proglašavanju zaštićenih područja, što se tiče zemljišnih površina, nismo uradili ništa. Neka nova dobra, koja su pod manjim površinama, proglasili smo zaštićenim područjima, dok smo druga smanjili.

Primer za to je Nacionalni park “Stara planina” koji je sa 150 hiljada kvadratnih kilometara smanjen na 115 hiljada. Praktično, za poslednjih 15 godina nismo ništa povećali. Inače, trenutno u Srbiji je nešto preko šest posto zaštićeno, a EU traži da, bi zatovorila Poglavlje 27, da imamo duplo više 12, 13 ako ne i 15 odsto zaštićenih površina. Postavlja se pitanje da li Srbija u narednih pet-šest godina može da proglasi toliko novih područja za zaštićena, koliko je progalasila u prethodnih

50 godina. Nisam siguran da to može, iako se čine neki napori na tom planu. Eksperti Evropske komisije su nam zamerili da nam nedostaje integralna zaštita prirode i biodiverziteta u Srbiji. To znači da još uvek ne možemo dobro da vladamo drugim sektorskim politikama kao što su industrija, energetika, poljoprivreda, i da te sektorske politike nameću neka svoja rešenja koja su njima isplativija i lakša, a to direktno ugrožava prirodu i biodiverzitet. Zahtevali su od nas da još žešće i još čvršće uđemo u formiranje ekološke mreže na nivou Srbije, to su uglavnom područja koja trenutno nisu zaštićena a možda neće ni u budućnosti biti zaštićena kao neki parkovi, nego su to delovi staništa. Te ekološke mreže, jednog dana kada uđemo u EU, postaće deo „Natura 2000”. Tu smo malo nešto radili, ali kad se gleda cela Srbija može se konstatovati da je vrlo malo urađeno.

Ovo se odnosi na transponovanje Direktiva o staništima i pticama u naše zakonodavstvo, a to je jedna od najskupljih i najozbiljnijih obaveza koja se tiče Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene. Traži se od nas da 15 do 20 odsto Srbije stavimo u ekološku mrežu „Natura 2000”, što je vrlo ozbiljna stvar. Tamo gde se proglasi „Natura 2000” potrebno je izraditi vrlo ozbiljne studije prihvatljivosti i izvodljivosti. Političari i industrija se jako plaše da, ako neko stavi šapu na 20 odsto Srbije, da će se mnogim lokalnim samopravama navodno oduzeti potencijal za eksploataciju mineralnih sirovina itd. „Natura 2000” se mora doneti s danom pristupanja EU. U Vojvodini je identifikovano 17 odsto pokrajine, a ekološka mreža se sastoji od zaštićenih područja, ekološki značajnih područja i od koridora koji sve to povezuju. Vojvodina ima preko 80 odsto oranica plus naselja i teško se šta novo može naći.

U ostatku Srbije tek je na početku izdvajanje nekih značajnih lokaliteta, poligona mimo postojećih zaštićenih područja. Videćemo kako će sve to ići...

Panelistkinja

Dragana Ratković

novinarka Radio Novog Sada i urednica emisije “Pod staklenim zvonom”

P

regovarački proces dobar je način da uredimo svoj život i životno okruženje, unapredimo kvalitet života i zdravlje stanovnika. Poglavlje 27 označeno je kao jedno od najkompleksnijih, najobimnijih i najskupljih ali ono je i najvažnije jer se tiče svih građana. U Evropi, pa tako i u Srbiji, ekološka pitanja najviše brinu i interesuju građanstvo: kakav je kvalitet vode, vazuha, kako se upravljalja otpadom i na koji način se koriste prirodni resursi. Evropski standardi i kriterijumi su visoki i nisu brzo i lako ostvarivi, i zato je važno upoznati građane sa pojedinostima koje ih na tom putu čekaju. Uloga medija u podršci procesa evropskih integracija veoma je važna jer pravovremenim i tačnim informisanjem javnost se priprema i saznaje koji standardi se moraju ispuniti, kao i da taj celokupan proces poprilično košta. A ono što je najvažnije javnost se informiše koje su dobrobiti ovog procesa za običnog čoveka. Međutim,

svedoci smo da u medijima jako malo govori o svemu tome. Ono što se zna jeste da se trenutno radi na usklađivanju i sprovođenju zakonodavstva EU obuhvaćenog poglavljem 27. Novinarima nedostaju informacije nadležnih institucija, pre svega resornog ministarstva za životnu sredinu, Pregovaračke grupe za poglavlje 27, kao i informacije dokle se stiglo sa pripremama za otvaranje ovog poglavlja. No, nije uvek ministarstvo ključno da bismo dobili odgovor na pojedina pitanja. Novinari odgovore treba da traže i na lokalu, gde će se određeni ekološki problem i rešavati. I još nešto je ovde važno: svi znamo da će nas rešavanje ekoloških problema, kao što su zagađenje voda, upravljanje otpadom itd. mnogo koštati ali mediji bi trebalo da ukažu da nam to ne sme biti izgovor, niti pokriće da se ne pomeramo s mesta. Mediji treba da ukažu na dobrobiti koje će građani imati ispunjavanjem evropskih standarda u životnoj sredini. Zbog toga je vaoma važna saradnja

vlade, resornog ministarstva, institucija, civilnog sektora sa medijima. S druge strane, ni novinara koji su profilisani za praćenje životne sredine nema mnogo. Udrženje novinara”Eko vest” je jedno od udruženja koje okuplja novinare koji se bave temama iz oblasti životne sredine i ekologije. Takvih novinara nema mnogo zbog toga što u redakcijama nema velikog interesovanja a ni prostora za ove teme.

Pored toga, potrebna je i edukacija novinara. Mi smo kao udruženje organizovali razne seminare, ali mislim da je suština na samim medijskim kućama i urednicima koji bi trebalo veći akcenat da stave na životnu sredinu i da teme iz ove oblasti dobiju veći značaj i prioritet, a to bi se sasvim sigurno desilo ukoliko bi i donosioci političkih odluka ovu oblast stavili na listu svojih prioriteta. Zaštita životne sredine tiče se svih građana i od rešavanja problema u ovoj oblasti zavisi naše zdravlje, naša budućnost, a na kraju i održivi razvoj Srbije.

Panelista

Milisav Pajević

novinar i urednik Magazina EKOlist

P

rošle godine Magazin EKOlist je Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene propratio kroz dva projekta i to: Projekat „Zdrava i održiva životna sredina za građane Srbije, šta nas čeka u EU?“, koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i projekat „Poglavlje 27 – šta donosi građanima Vojvodine“, koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Javnost smo objavljivanjem 26 medijskih sadržaja u Magazinu EKOlist informisali o procesu približavanja Srbije EU u oblasti zaštite životne sredine, pojasnili sve prednosti i izazove ovog procesa za Srbiju.

Objavljenim medijskim sadržajima smo na detaljan i jasan način približili kompleksan proces približavanja Srbije EU u Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene. Građanima smo omogućili više informacija o svim posledicama pristupanja EU koje se odnose na životnu sredinu i na taj način

im pomogli da sami donose sud u davanju podrške pristupanju Republike Srbije u Evropsku uniju.

Na samom početku smo kod sagovornika nailazili na izvesno odbijanje razgovora na temu u vbezi sa Poglavljem 27. To iz razloga zato što je ova tema pomalo „po strani“ i nije u trendu kad su evropske integracije Srbije u pitanju. Takođe, smo primetili da je vrlo malo onih koji poznaju i istinski se predano i odgovorno bave Poglavljem 27 – životna sredina i klimatske promene. Uređivački kolegijum Magazina EKOlist je zbog toga morao da pribegne analizi sveukupne teme i da brzo reaguje i preduzme korake koji bi doveli do postizanja rezultata i ostvarivanja cilja koji smo zacrtali projektom „Zdrava i održiva životna sredina za građane Srbije, šta nas čeka u EU?“. Odlučili smo da fokus naših aktivnosti i usmerenje bude usmeren na Pregovaračkim tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji, Pregovaračku grupu 27, Koaliciju

27 i OCD koje se bave Poglavljem 27 – životna sredina i klimatske promene. Pojačali smo kontakte sa predstavnicima ovih grupa i aktivnosti projekta su pokrenute i išle u pravcu ostvarivanja rezultata i cilja projekta. Uređivački kolegijum Magazin EKOlist je problem, da sagovornici nedovoljno poznaju temu Poglavlja 27, rešio prilagođavajući pitanja svakom sagovorniku ponaosob i u skladu s njegovom funkcijom. Tako smo dobijali odgovore koji su koliko-toliko dali sliku aktuelnog stanja.

Koleginica Dragana Ratković je objavila seriju tekstova i intervjua o tome šta je Vojvodina uradila u vezi sa Poglavljam 27 – životna sredina i klimatske promene. Jako ozbiljno smo pristupili ovoj temi i u narednim brojevima biće još edukativnih priča koje će se ticati pridruživanju Srbije EU. Novinari su tu da svojim radom/medijskim izveštajima približe građanima sve ono što je bitno iz ove oblasti, ali da pri tom izbegavaju stručne izraze koje može da shvati mali broj ljudi.

MEDIJSKE OBJAVE O PANEL DISKUSIJI

ŠTA PREDSTAVLJA POGLAVLJE 27 I ZAŠTO JE VAŽNO? https://twitter.com/ekoneckg/status/840918886660919296 http://ekolist.org/img/poglavlje%2027.jpg http://mcvojvodine.org/event/panel-diskusija-sta-predstavlja-poglavlje-27-i-zasto-je-vazno/ http://mcvojvodine.org/tag/poglavlje-27/ http://rcsova.com/?p=1145 https://allevents.in/novi%20sad/panel-diskusija-%C5%A0ta-predstavlja-poglavlje-27-i-za%C5%A1to-je-va%C5%BEno/1260903657296264 https://twitter.com/ekoneckg/status/842043016449777665 https://twitter.com/ekoneckg/status/842380861488152576 https://twitter.com/ekoneckg/status/844508705538347009 http://www.ekovrbas.net/info/vesti/445-panel_poglavlje27_ekovest_15032017 http://media.rtv.rs/sr_ci/pod-staklenim-zvonom/26915 http://ekolist.org/vesti%20-%20eko%20vest%20i%20ekolist%20odrztali%20panel%20diskusiju%20o%20poglavlju%2027.php https://twitter.com/ekoneckg/status/847585128230526976 https://issuu.com/ekoneckg/docs/strana11 https://youtu.be/leHf3I4ItZ8

IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE

ŠTA PREDSTAVLJA POGLAVLJE 27 I ZAŠTO JE VAŽNO?

Izdavači: Udruženje novinara “Eko vest” Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine “Zeleni krug” Za izdavače: Maja Pavlica Jadranka Marčok Urednik: Milisav Pajević Fotografije: Miloš Ćirković Dizajn i prelom: Miroslav Kosanović Tiraž: 100 Novi Sad, april 2017.