Ekološki intervjui u doba korone - broj 19 - mart 2022. godine

Ekološki intervjui u doba korone - mart 2022. godine GODINA III - BROJ 19 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone Dr Dragana Nišić, master inženjer rudarstva, docent na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu „Samo dobro projektovano i održavano jalovište je inicijalno niskorizično“ Kako vam izgleda aktuelno stanje životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji nije na zavidnom nivou, čemu svedoče svakodnevni izveštaji o lošem kvalitetu vazduha.

Zapravo, mislim da je životna sredina hronično lošeg kvaliteta i da je stanje isto kao što je bilo i pre 20-tak godina, s tim što se danas više priča o tome i pridaje mu se veća pažnja.

Uzrok ovakvog stanja je što se mnogi emiteri superponiru i nemoguće je uperiti prst u samo jednog zagađivača.

Tako, na primer, rudarska industrija nepravedno predstavlja dežurnog krivca za zagađenje životne sredine, a zapravo je, bar u našoj državi, jedan od najvećih emitera zagađenja saobraćaj, pogotovu u urbanim sredinama.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Dragana Nišić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Kako ocenjujete rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Rad republičkih organa u oblasti životne sredine smatram vrlo zadovoljavajućim. Domaća zakonska regulativa iz oblasti životne sredine je vrlo opširna, pokriva sve činioce životne sredine, redovno se ažurira i usklađena je sa evropskim propisima.

Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

U samom početku pandemije bila sam na porodiljskom bolovanju, s obzirom da sam se u tom periodu ostvarila kao majka, te se može reći da u poslovnom smislu nisam previše osetila bilo kakve efekte pandemije.

Otkako sam se vratila na posao, efekti su osetni u najvećoj meri na održavanje nastave na fakultetu koja se u velikoj meri održavala on-line. Međutim, kako pandemija polako jenjava, tako se i nastava i odlasci na teren vraćaju u normalu ili smo bar naučili da živimo sa koronom, pa tako i usklađujemo svoje obaveze sa uslovima života u datim uslovima.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Dragana Nišić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Bavite se flotacijskim jalovištima i proučavate rizike eksploatacije jalovišta, pa nam recite jesu li jalovišta u Srbiji bezbedna, koliko ih ima, i na šta bi trebalo da obratimo pažnju?

Jalovištima u Srbiji se uglavnom rukovodi na zadovoljavajućem nivou, nekim na višem, a nekim na nižem nivou. Tome svedoči i mali broj zabeleženih udesa (manje od 15) na svim deponijama industrijskog otpada u Srbiji u poslednjih 30 godina. Ukoliko se zbroje sve deponije industrijskog otpada, bilo da se radi o aktivnim i neaktivnim flotacijskim jalovištima, odlagalištima krupnozrnog rudarskog otpada, pepelištima i slično, dolazi se do nekog okvirnog broja od 100 deponija.

Kod održavanja stabilnosti jalovišta, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti kontrolisanju vode na samoj deponiji, jer ko upravlja vodom – upravlja i jalovištem.

Samo redovnom oskultacijom i odgovornim rukovođenjem, jalovište se može održavati u stabilnom stanju.

Jalovišta su sa aspekta tehnologije pripreme mineralnih sirovina neophodan rudarski objekat, s obzirom na količinu otpada koja se tom prilikom generiše, koja u pogledu životne sredine predstavljaju realnu opasnost, bilo da su aktivna ili pasivna. Kažite nam koji si uzroci nastajanja udesa na jalovištima u Srbiji?

Jalovišta su rudarski objekti bez kojih nema proizvodnje, ali od kojih nema ni direktne dobiti, već samo direktnog troška po njenog vlasnika. Društveno su nepoželjni objekti jer su obično velikih dimenzija, na kojima se odlažu velike količine otpada i za njih se vezuju učestali udesi.

Do udesa na jalovištima može doći usled delovanja nekih spoljašnjih sila, poput zemljotresa ili obilnih padavina, ili usled lošeg rukovođenja jalovištom. Kada izvor opasnosti iskoristi ranjivost jalovišta, tada dolazi do udesa, što znači da se jedan zemljotres ne može sprečiti ali se ranjivost jalovišta može svesti na najmanju moguću meru, tako što će se već prilikom njegovog projektovanja, a i kasnije tokom njegove eksploatacije preduzeti najveće mere opreza i bezbednosti. To nam govori da je zapravo glavni razlog udesa na jalovištima sam čovek koji je dozvolio propuste u operativnoj praksi, a koja nije usklađena sa zahtevima projekta. Udesi na jalovištima u Srbiji koji su do sada zabeleženi, su najščešće bili lokalnog karaktera, bez ljudskih žrtava, među kojima se mogu izdvojiti i neki sa značajnim ekološkim posledicama, poput rušenja brane na flotacijskom jalovištu „Stolice“, kada je izliveno skoro 100.000 metara kubnih jalovine u okolinu. Iako ovakva statistika nama ide u prilog, to ne znači da treba da se opustimo.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Dragana Nišić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Poznato je da se u svetu jalovina ne samo odlaže, nego dalje prerađuje. Možemo li mi to da radimo, imamo li uslova za to?

Upravljanje jalovinom kroz aspekte hijerarhije upravljanja otpadom je vrlo ograničeno i nužno se na kraju svodi na deponovanje. Sprečavanje generisanja otpada nije moguće, s obzirom na nizak sadržaj korisne komponente u rudi, dok je smanjenje količina otpada večiti cilj svih rudnika, u smislu poboljšanja tehnologije pripreme mineralnih sirovina.

Ponovna upotreba je ograničena najčešće na zapunjavanje otkopanih rudarskih prostora, dok je reciklaža vrlo ograničena i eventualno se može sresti kod rudnika uglja gde se otpad koristi kao zamena za primarnu energiju, ako ima uslova za tako nešto. Ima slučajeva u našoj zemlji, poput rudnika „Lece“ gde se na jalovištu u prošlosti odlagala jalovina u kojoj je sadržaj korisne komponente i dalje bio dovoljno visok, ali se zbog zastarelih tehnologija prerade nije postizalo dovoljno veliko iskorišćenje.

Kod takvih slučajeva se može razmotriti ponovna upotreba, odnosno, prerada jalovine. Takođe, imamo dosta primera među industrijskim otpadima, poput fosfogipsa i ODG (odsumporavanje dimnih gasova) gipsa koji se uspešno koriste u građevinskoj industriji. Istina, kod takvih slučajeva uvek se nameće pitanje da li se zaista radi o otpadu ili nus-proizvodu, jer što je za proizvođača otpad, za nekog drugog korisnika je sirovina.

Docent ste na Кatedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kakva je zainteresovanost sadašnjih generacija da stiču nova znanja? Jeste li zadovoljni njihovom voljom i motivisanošću za rad?

Na fakultetu radim poslednjih 8 godina i za ovo vreme imala sam prilike da se susretnem sa veoma raznolikim generacijama studenata. Nekada su to bile generacije koje iznedrile izvanredne studente sa natprosečnim dostignućima, a nekada je bilo i generacija koje su brojale nešto manje marljive studente kod kojih se nametala obaveza za dodatnom motivacijom.

Može se reći da tokom poslednjih par godina dolaze generacije, koje u prvom redu broje manje studenata, a potom i obuhvataju omladinu kojoj nikako ne fali intelekta, ali fali agilnosti. Da li je tome razlog što su to generacije odgojene na kompjuterima i telefonima, pa im je za zadovoljenje neke fundamentalne radoznalosti uvek bio dovoljan google, ili je to opšta rezigniranost usled generalno lošeg standarda života, meni lično je nepoznanica, ali se svakako uvek nađu briljantni pojedinci među njima, koji poprave sveopšti utisak i sa kojima je zadovoljstvo raditi.

Na kojim projektima i programima još radite? Što se saradnje sa privredom tiče, trenutno sam uključena u nekoliko projekata i studija koji se tiču jalovišta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Pored ovakvih projekata, učestvujem i u izradi Studija procena uticaja na životnu sredinu, kao i izradi drugih ekspertiza i elaborata, a koji su u sprezi sa rudarstvom i životnom sredinom.

Projektovanje novih jalovišta uvek je izazov za mene, s obzirom da podrazumeva iznalaženje rešenja od kojih u najvećoj meri zavisi nivo rizika njihove eksploatacije tokom čitavog eksploatacionog veka. Samo dobro projektovano i održavano jalovište je inicijalno niskorizično. Mimo svog angažovanja kao konsultanta i projektanta, član sam WTMF (World Tailings Mine Failures) organizacije koja se bavi popisom i analizom svih udesnih situacija na jalovištima u svetu, pri čemu sam ja zadužena za našu zemlju.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Dragana Nišić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Čuli ste za koncept „zelena“ ekonomija? Može li da zaživi u Srbiji?

Naravno da jesam i naravno da može da zaživi u Srbiji, samo je potrebno dosta truda i adekvatna organizacija plana njenog razvoja. Kako je područje delovanja „zelene“ ekonomije prilično obimno, potrebno je, za početak, postaviti prioritete delovanja prilikom njene implementacije, pogotovu u zemljama koje su tranziciji, kakva je i Srbija.

Shodno ličnim afinitetima, na prvo mesto bih stavila upravljanje otpadom i pozabavila se drugačijim načinom rukovanja otpadom koje, a priori ne podrazumeva njegovo trajno odlaganje.

Kako i na koji način podići svest građana o zaštiti životne sredine?

Možda zvuči kao kliše, ali opštepoznata činjenica je da se ekološka svest razvija od rođenja.

Samo adekvatnom ekološkom edukacijom, podrškom lokalnih zajednica i same države i otvorenom komunikacijom o ključnim aspektima zaštite životne sredine može se postići podizanje ekološke svesti stanovništva.

Svakako je potrebno proekološki edukovati bar dve generacije u kontinuitetu, da bi i proekološko ponašanje došlo izražaja i da bi deca mogla da se ugledaju na svoje roditelje, jer sve polazi „iz kuće“.

Drugi, i verovatno radikalniji način podizanja ekološke svesti jeste putem različitih vidova finansijskih nameta i plaćanje penala za nepoštovanje obaveznih mera zaštite životne sredine, kao što je to slučaj u inostranoj praksi.

Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Dejan Zagorac, diplomirani politikolog, predsednik Eko centra, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i urednik edicije o kulturno-gastroekonomskoj baštini „Važno je skrenuti pažnju javnosti na značaj očuvanja i unapređenja nematerijalne kulturne baštine Srbije“

Recite nam na početku kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Zaštita životne sredine je, kao i u ranijim periodima pod pritiskom profita i potrebe za ekonomskim razvojem, odnosno podređena je ekonomskim interesima domaćih tajkuna, političara i stranih faktora i to naročito Kine i Rusije, mada i zemlje Evropske unije (EU) imaju „putera na glavi“ .

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dejan Zagorac Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako ocenjujete rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nevidljivi u javnosti, nema stručnjaka bliskih vlasti koji bi se na pravi način bavili životnom sredinom, osim ako pod pritiskom javnosti ne donesu neku odluku kao što je to bio slučaj sa raskidom ugovora sa Rio Tintom.

Dve godine smo u pandemiji korona virusa, pa nam kažite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Uticala je i pozitivno i negativno. Pozitivno u smislu što smo svi zastali i zamislili se u pogledu naših života i ličnih i profesionalnih prioriteta, a negativno u smislu ličnih kontakata, promene naših životnih navika i ličnih kontakata sa partnerima iz Evrope i sveta.

Bavite se odnosom životne sredine i kulture i gastronomojim kao delom kulturne baštine, pa nam recite hoće li pandemija korona virusa uticati na formiranje novih ekoloških, kulturnih i gastronomskih stavova kod ljudi?

Nisam siguran. Sa jedne strane ljudi su više senzibilisani za uticaj naših prehrambenih navika na životnu sredinu, ali verujem, sa prestankom epidemioloških mera, sve će se vratiti na staro i ljudi će opet razmišljati o profitu i zastupati princip „imati a ne biti“ kako nas je još davno učio Erih From…

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dejan Zagorac Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Podsetiću naše čitaoce, kao i javnost da ste autor istraživanja „Gastronomska mapa Srbije“, kao i koautor knjiga „Ukus Đerdapa“, „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije“ i „Ukusi Stare planine – gastronomsko nasleđe“. Možete li nam ukratko reći šta sadrže ove kulturološke beležnice i vodiči, i koliko su ovi vaši radovi značajni za sociologe, etnologe, antropologe, kao i za sve građane Srbije?

Sa ovim knjigama, od kojih su većina realizovane uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, želeo sam da skrenem pažnju javnosti u Srbiji na značaj očuvanja i unapređenja nematerijalne kulturne baštine Srbije.

Takođe, želeo sam da zainteresujem domaću i međunarodnu javnost za posetu zaštićenim prirodnim dobrima. Velika većina posetilaca nacionalnih parkova i drugih prirodnih dobara želi da doživi nacionane parkove ne samo kao razervate prirode u kojima mogu da vide ugrožene vrste bijaka i životinja, oni očekuju da dobiju kompletan vizuelni i čulni doživljaj, koji uključuje i atraktivne pejsaže kao što su vodopadi, kulturno-istorijske spomenike i na kraju, a ne najmanje, nego možda i najviše važno, da probaju gastronomske specijalitete lokalne zajednice i da osete gostoprimstvo meštana.

S obzirom da se ne radi o komercijalnim izdanjima, mislim da javnost nije u dovoljnoj meri prepoznala njihov značaj, ali ni neki od ranijih direktora Zavoda nisu želeli da se oni na pravi način promovišu, verujući da gastronomija i gastronomska baština ne odgovaraju ciljevima i misiji naše ustanove. Međutim, ova izdanja doživela su veliki uspeh gde god su predstavljena, a predstavljena su u Srpskom kulturnom centru u Parizu, u Crkvi Svetog Save u Londonu (kao aktivnost Srpskog meseca u Velikoj Britaniji) u Ambasadi Srbije u Budimpešti u Srpskoj kući na Krfu i na mnogim drugim mestima.

Srećom, sadašnji direktor Zavoda, Marko Krstić, inače poznati književnik, ima mnogo više razumevanja i entuzijazma u pogledu promocije i izrade ovih publikacija…

Ukoliko sam dobro obavešten Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije je u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske i Muzejom Hercegovine u Trebinju počeo rad na knjizi od nacionalnog značaja „Ukusi Hercegovine“. Vi ste jedan od autora na tom projektu. Kakav sadržaj knjige „Ukusi Hercegovine“ možemo očekivati?

Upravo narednih dana putujemo u Trebinje, gde ćemo sa stručnjacima institucija koje ste pomenuli, kao i sa lokalnom samoupravom razgovarati o sadržaju ove publikacije. Područje Trebinja i Hercegovine doživljava poslednjih nekoliko godina pravi turističko-kulturološki preporod, a veliku ulogu u tome ima baš gastronomija koja uključuje i očuvanje starih zanata i gastronomskih praksi, promovisanje autohtonih vrsta domaćih biljaka i životinja, a sve u cilju postizanja rezultata održivog razvoja, dakle korišćenja činjenice da je Trebinje i Hercegovina blizu Jadranske obale i Dubrovnika, kao jednog od najjačih turističkih destinacija na Mediteranu i u Evropi. Trebinje i Hercegovina trebalo bi da budu destinacija koja će privući zahtevnije i ekološki savesnije turiste, koji tragaju za autentičnim doživljajima i ukusima i koji su spremni da za to plate određenu cenu i uz čiju pomoć možemo da očuvamo tradicionalne gastronomske navike i prakse i sprečimo depopulaciju našeg naroda iz ovog područja… Ove godine pripremamo i publikaciju „Ukusi Vranja“, gde imamo punu podršku lokalnih vlasti u pripremi ovog projekta. Vranje poseduje puno specifičnosti u odnosu na drugi deo Srbije, kako u pogledu muzičkog, graditeljskog, kulturološkog, tako i gastronomskog nasleđa.

Zanimljivo je napomenuti, da su Vranjanci, gotovo jednoglasno bili veoma nezadovoljni kako je ovaj grad prikazan u nedavno emitovanoj seriji RTS-a, „Nečista krv – greh predaka“, što dokazuje da imaju jaku svest o lokalnom identitetu, tako da je naš posao u predstavljanju gastronomije Vranja veoma izazovan i osetljiv…za samosvesne Vranjance.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dejan Zagorac Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Predsednik ste Eko centra – Centra za socio-ekološka istraživanja i dokumentaciju i jako dobro poznajete prilike i stanje civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Kako ocenjujete pojavu i delovanje novih masovnih ekoloških pokreta i udruženja u zemlji? Mislite li da „zelene“ ideje građanskog društva mogu postati bitan faktor u Republici Srbiji?

Dobro je da su se javili novi ekološki pokreti i aktivisti, ali ne mogu a da ne primetim malo nezadovoljstvo nas „prvoboraca“ ekoloških pokreta još od kraja 90-ih godina u pogledu učešća u ovim novim „gibanjima“. Deo krivice nosimo i mi sami, jer smo pomalo razočarani i umorni i nismo uspeli da se ukačimo na ovaj novi talas, ali deo odgovornosti je i na ovim novim „zelenim“ političarima i aktivistima koje izgleda više interesuje politički uticaj od naših starih ideala koji su se ticali promene i podizanja ekološke svesti. Želim svaki uspeh novim političkim „zelenim“ pokretima, ali takođe, ih savetujem da se, ponekad, osvrnu i na istorijat ekološkog pokreta i organizacija u Srbiji i da možda, tu, nađu inspiraciju za dalje delovanje.

Takođe, moram da izrazim bojazan, da će u slučaju neuspeha na izborima, brzo iščileti njihov „zeleni entuzijazam“ i da će se, na žalost, opet u političkom fokusu naći pitanja nacije i životnog standarda.

Možemo li „zelenu ekonomiju” iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Sve zavisi kako razumemo „zelenu ekonomiju“. Mislim da kod nas još nije dovoljno razvijena svest da se na dugoročan i održiv način na društvenu agendu postavi problem „zelene ekonomije“.

To je naroćito izraženo na polju energetike, gde se i građani i vladajuće strukture jednako uzdaju u ugalj i termoelektrane koje guše Beograd sa juga i jugozapada.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dejan Zagorac Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Biti uporan, zastupati „zelene“ ideje u svakoj prilici i na svakom mestu, a ne samo kada se desi neki ekološki problem.

Objašnjavati ljudima ekološke ideje, ali ne biti isključiv, voleti prirodu, biti tolerantan i podržavati evropske integracije, koje su ipak jedini pravni okvir, koji može dovesti do „zelenije ekonomije“ ili razvoja…Iako to ne zavisi samo od naše volje, ali opet, čini mi se da nema drugog puta.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Tamara Živković, HR asistent Omladinskog ekološkog udruženja EcoHub „Mladi osećaju ekološke probleme na „svojoj koži“ i žele da doprinesu promenama“

Na početku ovog razgovora dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji je blago rečeno, jako loše.

Svedoci smo činjenice da je Beograd već neko vreme na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu, respiratorne bolesti su sve učestalije na našim prostorima proteklih godina što je jasan pokazatelj stanja kvaliteta vazduha.

Ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u vodotokove postala je sada već praksa. U Srbiji postoji samo 40-ak postrojenja za tretman voda, a prečisti se tek nekih 10 do 16 odsto.

Neadekvatno odlaganje i tretman otpada su dobro poznat problem. Za državu koja broji sedam miliona stanovnika i teži ka ulasku u Evropsku uniju (EU) je potpuno nedopustivo da ima samo 13 sanitarnih deponija i da ne poseduje postrojenje za tretiranje opasnog otpada.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva: Tamara Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nažalost, ovde je odgovor gotovo identičan, jako loše. Da li je u pitanju manjak stručnog kadra, viši interes pojedinaca ili i jedno i drugo, ostaje da vidimo.

Svakako, referome ekološke politike su neminovne, ako mislimo da sačuvamo naše okruženje, a samim tim i zdravlje.

U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Naravno da jeste. Odložila je privatne planove, pauzirala je i neke projekte, ali već sada se oseti povratak u prvobitno stanje, pa se radujem novim obavezama.

Međutim, ako ništa drugo, ovaj period je bio dobra škola, mislim da smo svi naučili da budemo zahvalni na svemu što imamo i da stvari koje kategorišemo kao elementarne, za neke ljude predstavljaju luksuz.

S obzirom da radite na organizaciji predavanja i panela na različite ekološke teme, recite nam kako mladi ljudi reaguju na Vaše edukacije iz oblasti zaštite životne sredine?

Iznenađujuće pozitivno. Već skoro tri godine koliko se bavim organizacijom vidi se sve veća zainteresovanost mladih ljudi za ekološke teme i teme zaštite životne sredine.

Mladi osećaju aktuelne probleme na ,,svojoj koži“, žele da doprinesu promenama i da budu njihovi svedoci za razliku od nešto starije populacije koja nikako da se oslobodi stega konzervatizma i da prihvati nešto drugačije kao prioritet (uz naravno izuzetke kojih uvek ima).

Tome su dosta doprineli društvene mreže i pojedini mediji koji su nekako ,,popularizovali” ovu temu.

Mladi se sve više javljaju sa nekim sjajnim idejama za naredna predavanja koja bi ih interesovala u želji da dobiju konkretne savete kako da u svakodnevnom životu primene koncept održivosti.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva: Tamara Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koje ste pozitivne efekte Vašeg rada uočili ili primetili kod mladih osoba sa kojima radite?

Promena svakodnevnih navika. Počevši od onih, koji su u ,,neekološkim” krugovima često okarakterisani kao ,,prodavanje magle” i to izbacivanje jednokratne plastike iz upotrebe, nošenje cegera, upotreba staklenih flašica za vodu, nekorišćenje slamčica, gašenje svetla, racionalno trošenje vode, više šetnje i vožnje bicikla, pa sve do kompleksnijih životnih promena i potpuno prihvatanje zero waste stila.

Sve češće se na društvenim mrežama mogu pročitati Vaši novinarski radovi na ekološke teme. Šta Vam je glavni fokus i cilj kada se upustite u pisanje ekoloških sadržaja?

Prilikom izbora teme fokusirana sam na, u tom trenutku, najveće probleme i nefunkcionalnosti u društvu tako da moj sadržaj može da doprinese na konkretan i koncizan način razumevanju i potencijalno motiviše na neke promene. Jedan od mojih tekstova je pod nazivom Ekološko obrazovanje, gde sam prezentovala iz lične perspektive i iskustva o značaju i načinima formalnog i neformalnog ekološkog obrazovanja u različitim uzrastima, dok je drugi vezan za aktuelni problem eksploatacije litijuma na teritoriji Srbije koji je, razumljivo, potpuno uznemirio narod, pa sam pokušala da predstavim problem oslanjajući se na činjenice, zakone, protokole, a pre svega na nauku.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva: Tamara Živković

Na kojim projektima ste trenutno angažovani u Omladinskom ekološkom udruženju „EcoHub“?

Ja sam konkretno u timu za ljudske resurse ili ti u internom HR-u. Glavni projekat na kome mi radimo su Eko-radionice, koji se obavlja dva puta u toku školske godine.

Naše obaveze su selekcija i regrutacija studenata, kvalifikovanih eko-mentora koji će obavljati stručnu praksu u osnovnim školama na teritoriji Beograda, potom organizacija i realizacija obuka za njih kao i neka stručna usavršavanja naših članova.

EcoHub je sklopio i nova partnerstva tokom proteklog perioda, tako da nas očekuju kvalitetni projekti sa akcentom na ekološkom obrazovanju.

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Naravno da može. Za početak treba da se, koliko je moguće, saniraju sistemske greške i propusti, a onda da se započne planski razvoj i ulaganje, i naravno da se poradi na povećanju svesti populacije.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva: Tamara Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Pre svega pravilna edukacija o problemima i rešenjima i razvoj ekoloških navika od malih nogu.

U Srbiji su godinama politički i ekonomski interesi bili apsolutni prioritet, što je u potpunosti bacilo senku na ekologiju kao bitan segment naših života.

Situacija se dosta popravila, međutim, neretko možete čuti kako i ljudi na vodećim pozicijama osuđuju narod koji vodi bitke za zdravo okruženje. jer bi to potencijalno ugrozilo ekonomski i politički bitne planove.

Transparentnost problema, jasno prezentovanje istih u medijima i uključivanje javnosti u donošenje odluka mogu dosta da doprinesu u samoinicijativnom interesovanju građana za ovu temu.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Dr Bojan Ranković, diplomirani inženjer tehnologije, rukovodilac razvoja „„Zeleno preduzetništvo“ zapošljava sve veći broj ljudi i doprinosi smanjenju siromaštva“

Na početku ovog intervjua dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Beograd je već neko vreme u vrhu liste gradova sveta po zagađenosti vazduha. Problem s kojim godinama muku muče mnogi delovi Srbije su i divlje deponije. Rečna korita su prepuna otpada koji se sliva iz divljih deponija. Divlje deponije su grupisane i oko rečnih, ali i oko poljoprivrednih useva, tako da ovaj problem utiče na, zagađenje vode, vazduha, zemlje, ali i hrane koju svi konzumiramo.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je 2019. bilo registrovano 2.305 divljih deponija, a Centar za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka rekao je početkom decembra 2020. za agenciju Beta da ih ima između 2.500 i 3.000. U blizini svake deponije obradivo zemljište je ozbiljno kontaminirano. Zemljište upija otrovne materije s deponija, posebno kada pada kiša, tako da dobijamo poljoprivredne proizvode sa tih područja koji nisu zdravi. U dokumentu „Upravljanje otpadom“, koji je u septembru 2020. objavila Agencija za zaštitu životne sredine, navedeno je da u Srbiji veliki broj gradova i opština i dalje ima sopstveno smetlište.To su uglavnom deponije za koje je u skladu sa Strategijom o upravljanju otpadom predviđeno saniranje i zatvaranje, jer je kapacitet postojećih deponija – smetlišta u većini opština već popunjen, a većina ne zadovoljava ni minimum tehničkih standarda.

Oko 70 odsto aktivnih deponija-smetlišta nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. Ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, što može dovesti do požara ili eksplozije.

Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala.

Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa. Deponije su, i divlje i opštinske, veliki zagađivači, ali i velika opasnost – požari su česti, a moguće je i širenje zaraza.

Na deponijama često završava i opasan otpad iz domaćinstava, a ponekad i iz industrije, što dodatno povećava opasnost.

Samo jedan litar motornog ulja može da zagadi do milion litara pijaće vode. Srbija je, prama podacima Globalne alijanse za zdravlje i zagađenje, bila prva u regionu po smrtnosti usled zagađenosti vazduha, a deveta u svetu – sa 175 umrlih na 100.000 stanovnika.

Vazduh bi u Srbiji narednih godina trebalo da bude manje zagađen, ako se omoguči prelazak toplana sa uglja na gas, kao i za zamena kotlova u vrtićima, školama, domovima zdravlja, ali i domaćinstvima kako bi se koristila goriva koja manje zagađuju okolinu. Dominantno zagađivanje voda azotom i fosforom potiče iz komunalnih i industrijskih izvora koji preko kanalizacionih sistema svoje neprečišćene otpadne vode ispuštaju u vodoprijemnik.

Najveće emitovane količine potiču iz postrojenja u okviru energetskog sektora i od JКP koja upravljaju otpadom i otpadnim vodama na nivou Opštine, zatim hemijske i mineralne industrije.

Na području Republike Srbije u 2020. godini identifikovano je 213 lokacija zemljišta u kategoriji potencijalno kontaminirane i kontaminirane. Najveći udeo u identifikovanim lokacijama imaju lokacije upravljanja otpadom, 71,83 odsto u okviru kojih se nalaze i nesanitarne deponije, kojima upravljaju jedinice lokalne samouprave.Stanje je jako alarmantno ali postoji napredak iz godine u godinu. Mora se uticati na svest gradjana na stanje životne sredine i njen značaj.

Vlada treba da uloži ogromna sredstva u očuvanje životne sredine da stimuliše građanstvo, ali i da kažnjava nesavesno postupanje sa životnom sredinom svih učesnika u lancu.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Bojan Ranković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Iskreno, podeljena su mi mišljenja. Trudim se da ne komentarišem rad i stručnost lica koja su direktno ili indirektno uključena u oblast životne sredine. Ne komentarišem ni svoje kolege, trudim se da uvek izađem u susret svima i da pružim maksimum kako bi posao za koji sam angažovan imao svoj kvalitet i dostigao uspeh. Smatram da svako treba da bude odgovoran za svoje postupke, a pre svega za posao kojim se bavi. Životna sredina je jedna jako ozbiljna oblast koju treba shvatiti ozbiljno. Sa prirodom se ne treba igradi, već živeti u skladu sa njenim zakonima kako bi svima nama život na ovoj planeti bio lepši. Zato budimo odgovorni prema prirodi i potrudimo se da je maksimalno sačuvamo. Oni koji se njom bave, a tu svakako spadaju i nadležni organi moraju biti stručni i kompentetni.

U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Pandemija COVID-19 donela je svetu nedostatak bliske ljudske interakcije i to je jedan od najvećih izazova današnjice za svakog od nas, jer ne možemo pobeći od miliona godina ljudske evolucije koje su nam donele to da je u svima nama upisano da informacije najbolje prenosimo u direktnom kontaktu, licem u lice, gledanjem u oči i rukovanjem.

Po skorašnjim istraživanjima bliski ljudski kontakt spada u potrebe i to je ovaj period karantina samo instinktivno potvrdio u svima nama. Posmatrano sa aspekta odnosa prema prirodi nameće se pitanje da li je pandemija koja nam se danas dešava prirodni odgovor i njena opemena svima nama. Obustavom fizičkog kretanja pandemija je usporila u svakom smislu naše aktivnosti a samim tim i naš štetan uticaj na sve medije životne sredine. Na taj način pandemija je prirodi pružila samo kratak predah u kontekstu oporavka životne sredine. Zastoj u našoj prekomernoj upotrebi resursa nije omogućio prirodi dovoljno vremena da se obnovi, jer su njoj potrebne decenije, pa čak i stotine i hiljade godina da se vrati u prvobitno stanje.

Smanjena količina generisanog otpada u industriji zbog manjeg obima proizvodnje, rad od kuće, jesu uticali na naše svakodnevne aktivnosti u pogledu upravljanja otpadom.

Sa druge strane, u pogledu mojih ličnih i profesionalnih aktivnosti pandemiju mogu i pamtiću kao period u kojem sam postigao svoj najveći provesionalni i lični uspeh. Najpre sam uplovio u bračne vode i ostavrio se u ulozi roditelja, što je priznaćete najveće bogatstvo ovoga sveta, a u pogledu profesionalnih aktivnosti stekao sam zvanje doktora nauka i napredovao u svojoj poslovnoj karijeri u domenu upravljanja otpadom.

Promena kompanije donela mi je nova napredovanja i nadam se nove mogućnosti. U svakom slučaju, stanje sa životnom sredinom u doba pandemije, a i pre i posle nje je alarmantno i moramo preduzeti odlučne akcije odmah.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Bojan Ranković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Radili ste na projektima koji se bave polihlorovanim bifenilima (PCB). Kažite nam gde se mogu naći ova po životnu sredinu i zdravlje štetna hemijska jedinjenja i kakav je postupak dekontaminacije i odlaganja tih supstanci i kontaminirane PCB opreme?

Polihlorovani bifenili (PCB) su aromatska, sintetska, hemijska jedinjenja koja se ne pojavljuju prirodno u okruženju. Oni se sastoje od bifenil strukture, dva povezana benzenova prstena, u kojima neki ili svi atomi vodonika su zamenjeni atomima hlora. Uopšteno, PCB jedinjenja se mogu nači u rasponu od teških uljnih tečnosti, lepljivih smola, ili topljivih kristalnih materija u zavisnosti od količine supstituisanog hlora.

Ova veštačka jedinjenja su bez mirisa, bezbojna do svetlo žute ili žute boje, veoma stabilna i imaju relativno male vrednosti isparljivosti na sobnoj temperaturi. PCB jedinjenja su hidrofobna i stoga imaju vrlo nisku rastvorljivost u vodi. Kao hidrofobna i veoma stabilna jedinjenja mogu ispariti iz vode uprkos niskom naponu pare. PCB jedinjenja takođe lako apsorbuju na organske čestice u zemljištu, sedimentu, biološkim ili vodenim sistemima. Ove organske čestice mogu lako da se prenose na velike razdaljine i to je jedan od razloga što su pronađeni svuda po Svetu, pa čak uključujući i udaljene oblasti. Nasuprot tome, oni su rastvorljivi u ulju i veoma rastvorljivi u većini organskih rastvarača. PCB jedinjenja su neosetljiva na izvor svetlosti i imaju izuzetnu stabilnost na toplotu – koja se povećava sa sadržajem hlora – i razlažu se tek na veoma visokoj temperaturi (> 1000 ° C). Polihlorovani bifenili imaju visok nivo hemijske inercije i veoma su otporni na mnoge hemijske agense kao što su kiseline, baze i oksidante. Ne utiče na metale ali rastvaraju ili omekšaju određene vrste gume i plastike. PCB jedinjenja su praktično otporna na vatru zbog svojih visokih tački paljenja (170-380 °C). Njihova isparenja su teža od vazduha, ali nisu eksplozivna. Imaju nisku električnu provodljivost, visoku toplotnu provodljivost i visoku otpornost na termičke degradacije.

Na osnovu ovih osobina oni su se godinama koristili u stotinama industrijskih i komercijalnih aplikacija, uključujući električne, prenos toplote i u hidrauličnim uređajima; kao plastifikatori u proizvodnji boja, plastike i gumenih proizvoda; u pigmentima, bojama i nekarbonskim papirima za štampu i mnoge druge industrijske primene. Takođe, su pronađenoiu raznim drugim proizvodima, kao što su insekticidi, raznim pakovanjima i ambalažama, u uljima i ulja za sečenje i obradu metala i PCB upotrebu u zatvorenim aplikacija. Korišćeni su u dilelektričnim fluidima: fluidima u transformatorima koji su nezapaljivi (i pomešani sa hlorobenzenima), u kondenzatorima, prekidačima, i tako dalje ; U sistemima za hlađenje, na mestima gde se rizik od požara ne može tolerisati (kao pri transportu brodom zapaljivih proizvoda); Hidraulične tečnosti: iz bezbednosnih razloga gde postoje izvori toplote i zapaljivosti kao u instalacijama npr. rudarskih postrojenja.

Projekti na koji sam radio vezani za PCB su: Projekat UNIDO – (The united industrial development organization) „Pružanje usluge dekontaminacije, i po potrebi, konačno odlaganje najmanje 347 tona PCB opreme, realizator MITECO Kneževac, EI „Nikola Tesla“ Beograd, SETCAR S.A. Braila, Romania. Projekat PCB u ODS „Pružanje usluge uzorkovanja i ispitivanja ulja na prisustvo PCB u elektroenergetskim postrojenjima i dekontaminacija PCB kontaminiranih transformatora 20/x i 10/x kV i usluga ispitivanja zemljišta na kontaminaciju ulja, rizičnim lokacijama i lokacijama ranijih (istorijskih) zagađenja zemljišta i usluga sanacije kontaminiranog zemljišta. Projekat IPA 2008 „Podrška zaštiti životne sredine u energetskom sektoru“

( Environmental Protection at the Electric Power of Serbia-EPS ) – Rešavanje problema električnih uredjaja punjenih PCB uljima u EPS. Elektro instalaciona oprema (kondezatori i transformatori) do 50 ppm (engleski: parts per million – (jedan) deo na milion)) koncetracije PCB su bez kontaminacije. PCB ulje u elektorinstalacionoj opremi služilo je kao rashladni medijum.

Od 50 ppm do 1500 ppm radjena je dekontaminacija postupkom dehlorizacije PCB ulja u mobilnom postrojenju reakcijom kalijum hidroksida sa glikolom uz pomoć čega je dolazilo do kidanja lanca hlora. Tako prečišćenim uljem ispirala se oprema, a ciklus ispiranja i dehlorizacije zavisio je od stepena koncetracije PCB. Ciklus je ponavljan sve dok se ne spusti koncetracija PCB ispod 20 ppm, u nekim slučajevima i ispod 10 ppm. Tako dekontaminirana oprema je vraćena u ponovnu upotrebu ili je išla na raeciklažu. Preko 1500 ppm koncetracije PCB, oprema je išla na izvoz. Transformatori i oprema u postrojenje SetCar u Rumuniju na dekontaminaciju a PCB ulje i ambalaža u postrojenje Remondis, Nemačka na inseneraciju.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Bojan Ranković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koncept „zelena ekonomija“ se sve više forsira u Srbiji. Šta Vi mislite možemo li ga i primeniti u delo? „Zelena ekonomija“ podstiče razvoj, podstiče društvenu jednakost i vodi brigu o očuvanju životne sredine. „Zelena ekonomija“ doprinosi opštem dobru i društvenoj jednakosti dok istovremeno znatno smanjuje rizike po životnu sredinu i dalje iskorišćavanje prirodnih resursa. „Zelena ekonomija“ od trenda postaje način i model razmišljanja i sve više menja stavove, posebno generacija mladih preduzetnika i tako pozitivno utiče na modele poslovanja. „Zeleno preduzetništvo“ zapošljava sve veći broj ljudi, povećava im kvalitet života i time doprinosi smanjenju siromaštva. Razvoj obnovljivih izvora energije privlači sve više ulagača i fondova i tako otvara mogućnosti za razvoj novih tehnologija koje će omogućiti jeftiniju i čistiju energiju. Modeli „zelene ekonomije“ postaju sve raznovrsniji, od etičkog bankarstva, „zelenih“ ulaganja, stvaranja lokalnih valuta, „zelena“ poljoprivreda, „zelena“ gradnja, „zeleni transport“, upravljanje otpadom i vodama, upravljanje zemljištem i šumama i tako dalje.

Ovi modeli su otvoreni za sve i uključuju sve veći broj ljudi, dajući nadu da će se s vremenom odmaći od margina i postati standardni način organizovanja i poslovanja. Možda je ovaj koncept na dugom štapu, ali je sve više prisutan i sve se više primenjuje u delo. Moramo ga primeniti.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Bojan Ranković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ekološka kultura je nešto što nije naročito popularno i što nije razvijano u kontinutetu. Ekološka kultura je nešto što bi trebalo da usvajmo od malih nogu kroz vaspitanje i obrazovanje. Iako u tom periodu života nismo u mogućnosti da razvijemo ekološku svest na neophodnom nivou, možemo da stičemo znanja i obrasce ponašanja koji će u kasnijem životnom dobu doprineti razvoju ekološke svesti.

Međutim, godinama smo imali utilaristički pristup prirodi i njenim resursima. Odnosno smatrali smo da je priroda tu da nama služi, zloupotrevljavali smo je i nipodaštavali i nismo shvatali da smo jedno sa prirodom. Takve obrasce ponašanje je danas teško preokrenuti i zato je razvoj ekološke svesti jako težak zatadak. Kao uzrok nastanka većine ekoloških problema javlja se ljudski faktor. Što znači da nam nikakva naučna dostignuća, niti tehnološki napredak neće nadomestiti nedostatak ekološke svesti.

Ukoliko nastavimo sa istim obrascima ponašanja ekološki problemi će se samo uvećavati. Iako postoje mnogi ekološki pokreti, od kojih neki deluju čak i agresivno, razvitak ekološke svesti ide teško svuda u svetu. Ispuštanje nafte u vodu, zagađujući produkti industrijske proizvodnje, medicinski odpad, seča šuma i masovna proizvodnja mesa imaju nesagledive posledice u vidu trošenja i zagađenja prirodnih resursa. Nažalost još uvek je profit ispred očuvanja adekvatne životne sredine za buduće generacije. Aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine najviše se sprovode na prostoru SAD-a i Evropske unije. U tu svrhu pored propisivanje značajnih propisa iz ove oblasti izdvajaju se značajna sredstva za naučna istraživanja, edukaciju stanovništva, izdavanje časopisa i slično. Srbija kasni za Evropom i Amerikom što se tiče ekološke svesti. Dugo godina su nam drugi problemi poput političkih i ekonomskih bili u fokusu da nije bilo toliko prostora za bavljenje razvijanjem ekološke svesti.

Međutim, situacija se popravlja poslednjih godina. Pokreće se sve više projekata vezanih za zaštitu životne sredine i podizanje ekološke svesti. Takođe možemo da primetimo i da su građani sve više aktivni po tom pitanju. Tako smo se udružili u borbi protiv izgradnji mini hidroelektrana, protiv pravljenja gondola na štetu prirode i protiv seče stabala. Ovo je jako značajno, jer iako su ekološki problemi oni problemi koje trebaju da rešavaju vlasti na različitim nivoima ipak bez učešća pojedinaca ne može se mnogo postići. Jedan pozitivan primer iz Srbije je varošica Ražanj koja bi uskoro mogla da postane prva „zelena“ opština u Srbiji zahvaljujući svojim savesnim meštanima. U ovom mestu stanovnici jako puno vode računa o čistoći javnih površina, a pozitivan primer je i to što su nedavno uveli ,,kovid kante“ odnosno kante u koje odlažu otpadni medicinski materijal popu maski i rukavica. Srbija je zemlja bogata prirodnim resursima poput šuma, čiste vode i raznih ruda. Toga negde jesmo svesni, ali istraživanja sprovedena na studentima pokazuju da nam nedostaje informisanost o ekološkim problemima i to je ono na čemu moramo da radimo. Da svakog pojedinca informišemo šta se dešava sa našim vazduhom, vodom i zemljištem i kako može da doprinese da ta bogastva sačuvamo za nas i buduće generacije.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Milica Lukić, istraživač – saradnik, Geografski fakultet u Beogradu „Naša osnovna težnja za smanjenje otpada treba da bude da što manje otpada odlažemo na deponije“

Kažite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Jako teško pitanje na samom početku. Pitanje zaštite životne sredine u Srbiji je vrlo složeno i kompleksno, te je jako teško dati ocenu stanja, ali ako mene pitate, na skali od 1 do 5, dala bih ocenu 2. Prelazna ocena je sasvim dovoljna, jer su neki mali pomaci ostvareni, međutim, još je puno posla pred nama.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Milica Lukić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Možete li nam dati ocenu rada nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Takođe, opet teško pitanje. Ne postoji samo jedna institucija koja je na nacionalnom nivou zadužena za pitanje i probleme životne sredine. Krovna institucija jeste Ministarstvo zaštite životne sredine, a zatim tu je i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA). Međutim, pošto su problemi koji se javljaju u životnoj sredini kompleksni, a rešavaju se multidisciplinarnim pristupom, više različitih institucija igraju važnu ulogu u ovom sistemu.

Ako dajem ocenu na skali od 1 do 5, ocena za republičke organe bi bila 3. Lično smatram da nadležne institucije moraju aktivnije da rade na primeni zakona u ovoj oblasti, da njihov rad bude transparentniji i da omoguće aktivnije učešće javnosti u donošenju odluka.

Više od dve godine smo u pandemiji korona virusa, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Pandemija virusa Covid-19 ostavila je veliki trag na sve nas i mislim da niko nije ostao imun na ono što se prethodne dve godine izdešavalo u svetu.

Mislim da smo svi postal svesniji koliko su priroda i naše zdravlje krhki i koliko se svet može izmeniti za samo par dana.

Zbog toga smatram da u budućnosti moramo mnogo ozbiljnije pristupiti zaštiti i unapređenju životne sredine, jer ovakve pandemije globalnih razmera svoje korene upravo vuku iz narušavanja ekosistemske ravnoteže.

Na mene lično je najviše uticalo ograničenje kretanja, jer je moja profesija takva da zahteva stalni rad na terenu. Takođe, s obzirom da se bavim i naukom, bilo je jako teško učestvoati na bilo kakvim konferencijama, kongresima ili programima stručnog i naučnog usavršavanja.

Online platforme su nam omogućile da taj težak period „premostimo”, ali smatram da je mnogo efikasniji protok i prenošenje znanja i veština kada ste vi direktno u kontaktu sa predavačima i vašim kolegama. To naravno govorim, kao prostorni planer koji se bavi zaštitom životne sredine i naučni radnik.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Milica Lukić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Nedavno ste bili deo tima koji je sproveo istraživanje koje se bavilo sastavom i količinama komunalnog otpada koje proizvodimo. Recite nam kako je proteklo istraživanje i do kakvih ste zaključaka došli?

Tim eksperata čiji sam deo okupili su „GreenLoop Consulting“ i nacionalni operater za upravljanje ambalažnim otpadom „Sekopak“. Cilj istraživanja jeste analiza morofološkog sastava komunalnog otpada u 18 kategorija i 37 podkategorija.

Preciznije, želimo da ustanovimo detaljan i tačan sastav komunalnog otpada iz domaćinstva prema adekvatnom geografskom uzorku koji podrazumeva da je otpad sakupljen na različitim lokacijama (urbanim i ruralnim). Do sada smo analizirali otpad na dve lokacije: Javno komunalno preduzeće „Higijena” u Pančevu i Regionalna sanitarna deponija „Duboko“ u Užicu. U nedeljama i mesecima koji su pred nama nastavljamo istraživanje i u drugim gradovima Srbije, poput Novog Sada, Leskovca i Negotina.

Zaključci i rezultati ovog istraživanja biće javno dostupni po završetku projekta. Trenutno smo u fazi prikupljanja podataka, ali neke inicijalne zaključke već možemo izneti. Na primer: često se realne količine otpada koji proizvodimo ne poklapaju sa zvaničnim podacima koji su nam dostupni u izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine. Najčešće, količine otpada su veće, što posebno pravi problema kada treba projektovati i planirati razvoj sistema upravljanja otpadom. Takođe, nekada se desi da su procene količina otpada predimenzionirane, što za pojedina postrojenja koja tretiraju otpad može dovesti do toga da nemaju dovoljno sirovina za rad.

Ono što je činjenica jeste da veliki deo komunalnih preduzeća u Srbiji ne raspolaže adekvatnim podacima o količinama i strukturi otpada.

Od nekih drugih inicijalnih rezultata napomenula bih sledeće: bacamo velike količine hrane. Proizvodimo i velike količine ambalažnog otpada, posebno plastičnog. Interesantno je da su i dalje plastične kese izuzetno zastupljene u strukturi otpada, iako već neko vreme imamo različite kampanje koje se odnose na smanjenje upotrebe plastičnih kesa.

Možda je „najšokantnije” to što smo uvideli da je od čak 19 podkategorija plastičnog otpada, trenutno ekonomski isplativa reciklaža samo par tipova plastike, a najčešće su u pitanju samo dve kategorije koje nose oznake PET (1) i PP (5).

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Milica Lukić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Svojevremeno ste radili master rad: „Integralni plan razvoja sistema reciklaže i reciklažnih centara u Beogradu“. Kažite nam da li konvencionalna reciklaža može biti dobro rešenje za smanjenje otpada?

Rešiti problem količina otpada, posebno u urbanim sredinama, gde su po pravilu količine otpada mnogo veće nego u ruralnim sredinama, nije lako, a ni jednostavno, te ni ne postoji samo jedno rešenje. Reciklaža jeste jedan od načina kako možemo smanjiti otpad koje odlažemo na deponije. Nažalost, ako sagledamo ukupne količine otpada koje proizvodimo, manji deo možemo reciklirati. Postoje složeni, kompozitni materijali, koji zahtevaju posebne tretmane. Uz reciklažu, potrebno je istovremeno raditi na „prevenciji stvaranja otpada”, raditi na tome da sami proizvodi budu kvalitetniji i da duže traju, da se mogu popraviti ili prenameniti. Takođe, bitno je raditi i na razvoju kompostiranja, ili/I proizvodnje biogasa/biogoriva.

Nažalost, najveći deo organskog, zelenog otpada u našoj zemlji završi na deponijama, umesto da bude iskorišćen za dobijanje komposta ili na primer biogasa.

Za one plastične materijale koje je nemoguće reciklirati na tradicionalan način, moguće je razvijati posebne oblike tretmana.

Korišćenje otpada u energetske svrhe je takođe jedno od mogućih rešenja, a kao primer dobre prakse uvek navodim grad Beč i njegova postrojenja za inseneraciju: „Spittelau“ i „Pfaffenau“ u čiju sam se efikasnost i ekološke benefite i lično uverila. Naša osnovna težnja za smanjenje otpada treba da bude da što manje otpada odlažemo na deponije.

Na kojim projektima trenutno radite?

Nedavno sam učestvovala u izradi studije koja je ispitivala iskustva i faktore motivacije korisnika reciklomata za ambalažu u Beogradu i Kragujevcu za potrebe vodećeg nacionalnog operatera za upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji „Sekopak”.

Trenutno radim na projektu koji sam pominjala, a to je analiza morofološkog sastava komunalnog otpada u Srbiji.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Milica Lukić

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Naravno, samo smatram da je potrebno uložiti dosta vremena, truda i finansijskih kapaciteta kako bi se reformisao sistem postojeće linearne ekonomije, čijih smo negativnih posledica svesni. Jasno je da linearna ekonomija nije održiva na duge staze i da to nije ekonomija na kojoj treba zasnivati budućnosti. Ono na šta moramo da se usmerimo jeste cirkularna ekonomija, čiji je zeleni aspekt sastavni deo.

Kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Svedoci smo da se poslednjih godina svest građana o neophodnosti zaštite životne sredine menja na bolje. Građani se sve više interesuju za pitanje životne sredine, za projekte koji mogu imati uticaj na okruženje i žele da učestvuju u procesu donošenja važnih odluka koje se mogu manifestvovati bilo pozitivno ili negativno. Mladi su više nego ikada zainteresovani za probleme životne sredine, samim tim i za ekološki aktivizam. Za razliku od svojih roditelja, mladi se danas rađaju i odrastaju u društvu koje se nalazi pod pretnjom velike ekološe krize, koju su izazvale starije generacije, a čije će posledice (ukoliko je ne sprečimo) osećati upravo te mlade generacije i budući naraštaji.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone - mart 2022. godine GODINA III - BROJ 19 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.

Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.

Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.

Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.

Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.