Ekološki intervjui u doba korone - jul/ avgust 2022. godine
GODINAIII - BROJ 23/ 24 - IZDAVAČ NEC-RP- MILISAV PAJEVIĆ Ekološki intervjui u doba korone
Jovana Jovančević, diplomirani inženjer zaštite životne sredine
„Problem u graditeljstvu je rušenje starih objekata koji sadrže opasne materije i nastanak građevinskog otpada čije dalje tretiranje nije uvek na zavidnom nivou“ Recite nam na početku kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Stanje zaštite životne sredine u Srbiji je alarmantno U vreme kada je vazduh toliko zagađen da se to vidi golim okom, kada u rekama izumire živi svet, pijaća voda predstavlja privilegiju, a divlje deponije postoje svuda oko nas, zaštitu životne sredine moramo svi da shvatimo lično Ipak vidim mali pomak u odnosu na pre desetak godina, počeli smo međusobno da razgovaramo o stanju u kome se životna sredina trenutno nalazi i to je već dobar znak Rađaju se neprofitabilne organizacije i pojedinci sa veoma kreativnim rešenjima kada je reč o reciklaži, edukaciji i podizanju svesti u ovoj oblasti i to me raduje
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Jovana Jovančević Članarina za EKONEC klub čitalaca
Kako ocenjujete rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?
Jedino što je sigurno, Zemlji smo mnogo naudili Ostaje da vidimo da li će i kako ona nama da uzvrati
Da, naravno da je uticalo, negde smo svi morali da se prilagodimo novom načinu rada i organizacije svojih svakodnevnih aktivnosti U početku sam bila samo zabrinuta za zdravlje svojih bližnjih, a kako je vreme odmicalo sve više sam se pitala kako je virus zaista nastao i koja od teorija bi mogla biti tačna To me je naveo na razmišljanje da li je moguće da usled velikih klimatskih promena nastanu nove bolesti ili varijacije postojećih sa kojima još nismo upoznati? Da li ćemo se u budućnosti susretati sa sve više ovako opasnih bolesti i kakve bi one veze mogle imati sa ekologijom?
Još uvek mnogo toga u ovoj širokoj oblasti nije regulisano zakonskim okvirom što je osnov za rešavanje već postojećih problema i preventiva za neke buduće. Bez obzira što postoji velika inicijativa građana da se volonterski uključe u rešavanje pojedinih problema, čini se da nadležne institucije zatvaraju oči pred njima, a u prilog tome govore činjenice o zataškavanju stvarnog stanja u vezi kvaliteta vazduha i pijaće vode, dopuštanju rada fabrikama zbog kojih ljudi u njihovoj okolini imaju veoma nekvalitetan život, kao i loš sistem upravljanja otpadom Uopšteno mislim da su građani izgubili poverenje u državne institucije kojih se sve ovo tiče Trebalo bi da budu transparentnije u svom radu i pruže više informacija kako bismo svi znali kome tačno da se obratimo ako primetimo nešto što veoma narušava našu okolinu i da budemo sigurni da će se pronaći neko rešenje Više od dve godine smo u pandemiji korona virusa, pa nam kažite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Jovana Jovančević Članarina za EKONEC klub čitalaca
U gradovima širom države, trenutno postoji veliki broj gradilišta koji ne može da ne ostavi posledice na biodiverzitet.
Diplomirani ste inženjer zaštite životne sredine. pa nam recite da li je moguće graditi u životnoj sredini, a da se u velikoj meri ne naruše principi zaštite životne sredine i procesi biodiverziteta?
Posetila sam veliki broj gradilišta stambenih objekata za kolektivno stanovanje u Novom Sadu, gradu u kome živim i zaključila da veoma mali broj investitora pridaje pažnju ekološkoj gradnji Međutim, postoji mnoštvo načina kojima se građevina približila prirodi čak i u urbanim sredinama. Ekološke fasade, krovne bašte koje mogu biti prave oaze na vrhovima zgrada za uživanje svih stanara, upotreba energetski efikasnih materija i slično mogu sa malo ulaganja mnogo da doprinesu ekologiji. Postoje fantastična ekološka rešenja gradnje sa prirodnim materijalima i dok su pre nekoliko godina ona bila samo pojedinačni slučajevi, sada sve više ima satmbenih objekata na primer od slame koji sa dobrom spoljašnjom obradom izgledaju veoma moderno, a uz to su veoma energetski efikasni
Prvi problem u graditeljstvu je rušenje starih objekata koji sadrže opasne materije za koje se u vreme izgradnje nije znalo koliko su štetne, ali isto tako i nastanak građevinskog otpada čije dalje tretiranje nije uvek na zavidnom nivou. Veliko nepoštovanje životne sredine iskazano je i bespravnom gradnjom na mestima gde ona narušava reke, parkove, životnje i prirodu generalno. Poznat je pojam i vizuelnog zagađenja što podrazumeva estetsku degradaciju pojedinih predela najčešće izazvanu lošim ahitektonskim rešenjima.
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Jovana Jovančević Članarina za EKONEC klub čitalaca
Na kojim programima i projektima trenutno radite i šta zaokuplja Vašu stvaralačku i kreativnu maštu?
Kako umetnost okupira veliki deo moje pažnje trenutno radim na njenom spajanju sa mojom profesijom. Naime, angažovana umetnost umnogome može da pomogne u širenju svesti o zaštiti životne sredine i direktno pozove na akciju. Mislim da ona dopire do najvećeg i najraznovrsnijeg stanovništva upravo kroz naše najdraže svakodnevne aktivnosti kao što su knjige, filmovi i nadasve muzika koja je mladima strašno važna i uvek je imala moć da prenese bitne poruke. Slikarstvo koje eksperimentiše sa ekološkim bojama kao i umetnici čija dela govore da su sve više nadahnuti ekologijom, zatim modna industrija koja nas godinama obmanjuje svojim lažnim zelenim marketingom su teme koje trenutno najviše istražujem Možemo li „zelenu ekonomiju” iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine? Da, svakako. „Zelenu ekonomiju“ moramo iskoristiti upravo tako. To će biti dug put do održivog razvoja ali prvi koraci su već napravljeni tako da nema razloga da sada stanemo
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Jovana Jovančević Članarina za EKONEC klub čitalaca
Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana? Građani su ekološki svesni i više nego što mislimo, naročito mladi ljudi. Ipak, treba nastaviti sa edukacijom dece najnižeg uzrasta, a sve u sklopu njihovog školovanja, kako bi ekologija bila deo njihove kulture od samog početka. Dok bi nešto starijie građane možda osvestilo i kada bi videli da se zakon zaista sprovodi pre svega nad najvećim zagađivačima, odnosno pravnim licima putem nekih penala Ili kazni, a zatim i nad fizičkim licima Međutim, samo edukovati ljude i ne pružiti im priliku da pokažu svoje znanje u toj oblasti je besmisleno Deca od sedam godina bi veoma lako naučila da odlažu otpad u različite kontejnere u zavisnosti od vrste otpada, ali šta nam znači to ako nemamo te kontejnere različitih boja na našim ulicama?! Klub prijatelja EKONEC-a : CIS Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević Članarina za EKONEC klub čitalaca
Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije zadovoljavajuće, o tome se puno priča, a u stvarnosti malo se radi i ostvaruje na terenu Veliki je pritisak na prirodu: vodu, vazduh i zemlju, a pre svega iz energetskog, rudarskog i industrijskog sektora, zatim od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pojačane urbanizacije gradova i nedovoljnog upravljanje otpadom i otpadnim vodama Još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome, kako kod pojedinaca, tako i društva u celini. Učestalo je brzo planiranje i projektovanje bez adekvatnih i potpunih studija uticaja na životnu sredinu, kao i obaveštavanja javnosti
Preplitanje nadležnosti i rasipanje odgovornosti u ovoj oblasti je takođe problem, tako da postoji taj vakum koji se vešto koristi u ovako skrojenim liberalnim uslovima Inspekcijske službe nemaju dovoljan broj inspektora, duge su procedure i nedovoljna ovlašćenja, tako da i dalje imamo smetlišta na sve strane, zaštićena i sanitarna područja koja na terenu nisu uopšte zaštićena i tako dalje Činjenica je da postoji sve veći broj organizovanih inicijativa i protesta na ovu temu, da imaju priličan odjek u javnosti, te da se transparentnije izveštava, pa se time pojačava interes društva za ovu temu
Ekološki intervjui u doba korone Predrag Bogdanović, diplomirani građevinski inženjer, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo ( UTVSI)
„Za uklanjanje farmaceutika iz gradskih otpadnih voda potrebna su velika ulaganja“
Na početku ovog intervjua dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Država sa svoje strane čini dosta pomaka na planu izgradnje regionalnih deponija i postrojenja za preradu otpadnih voda, ali to još uvek nije dovoljno Smatram da bi oblast kvaliteta vode, vazduha i tla morala da se uvrsti prioritete, ne samo zbog ispunjenja zahteva Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji (EU), već zbog naroda koji ovde živi i njegove budućnosti Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Predrag Bogdanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?
Nemam konkretan uvid u njihov rad i međusobnu saradnju, osim onoga što je poznato preko sredstava informisanja.
Tokom 2021. smo uz sve propisane mere zaštite uživo uspeli da održimo dve manifestacije, i obezbedili redovno izlaženje časopisa, što je sve vidljivo na našem sajtu http://www utvsi com
U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Vanredna situacija izazvana pandemijom značajno je uticala, poremetila društvene i poslovne tokove, naravno i moje lične Ostavila je traga, pa i dalje utiče na život i funkcionisanje svih nas Najavljuje se i novi talas korone, u međuvremenu se dešavaju i globalni energetski, politički i ekonomski poremećaji, tako da izgleda nema predaha
Činjenica je da su sve prisutniji u javnosti, kako zbog najavljivanja novih planova i projekata, tako i zbog pritiska javnosti i traženja odgovora na mnoga pitanja iz ove oblasti. Mislim da su prethodne administracije ostvarile male rezultate, izuzetno je važno pojačati tempo i efikasnost u ovoj oblasti. Velike investicije su u pitanju, pa je veoma važno kvalitetno planiranje i projektovanje, odabir prioriteta, vođenje računa o troškovima upravljanja i održavanja, naravno uz adekvatno obaveštavanje i učešće stručne javnosti Takođe, je neophodno jačanje kapaciteta u oblasti inspekcijskog nadzora, što će sigurno doprineti kvalitetnijem sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine.
I pored informacionih mogućnosti i održavanja on line veza, sastanaka i konferencija, što je značajno pomoglo da se mnoge aktivnosti održe i nastave, kontakti i skupovi uživo su nezamenljivi, većina ljudi je jedva dočekala povratak na uobičajene načine komunikacije Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo je 2020 godine napunilo 60 godina neprekidnog aktivnog rada, a u okolnostima svih ograničenja nismo održali planirane javne manifestacije i konferencije, kao ni obeležavanje tog značajnog jubileja. Održali smo kontinuitet izdavanjem našeg časopisa ,,Voda i sanitarna tehnika“ (dva dvobroja plus dve elektronske publikacije CD), zatim više internet prezentacija o aktuelnim temama u oblasti voda
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Predrag Bogdanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Predsednik ste Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo. Hoćete li nam ukratko predstaviti Udruženje i reći kako je protekla nedavno održana Skupština i ko su sve dobitnici povelja koje ste tom prilikom uručili? Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI) je stručno naučno udruženje osnovano 1960. godine. Pruža tehničku i naučnu podršku u oblasti snabdevanja vodom, sanitacije, vodoprivrede i zaštite životne sredine Od 1970 godine bez prekida izdaje časopis „Voda i sanitarna tehnika“, vodeći nacionalni časopis u ovoj oblasti Udruženje organizuje međunarodne stručne skupove, specijalističke seminare i obuke, tehničke izložbe, kao i sajam/forum voda. Ima stalnu saradnju sa relevantnim fakultetima, institutima, proizvođačima opreme i preduzećima iz ove oblasti. Blisko sarađujemo sa nacionalnim udruženjima država bivše Jugoslavije, a takođe kao član IAWD a (Udruženja Vodovoda i asocijacija zemalja dunavskog sliva) i sa udruženjima zemalja u slivu reke Dunav. Udruženje je i član IWA međunarodne asocijacije voda, zatim nemačkih stručnih organizacija DVGW i DWA Članstvo u udruženju je pojedinačno i kolektivno. Nedavno 26. maja, nakon dve godine pauze uslovljene ograničenjima tokom pandemije, održana je redovna godišnja Skupština Na Skupštini je članovima udruženja podnet izveštaj o aktivnostima i poslovanju tokom dve neuobičajene 2020. i 2021. godine Obzirom da nismo imali priliku da na adekvatan način organizujemo i obeležimo 60 godina rada udruženja, ovo je bila prva prilika da u znak zahvalnosti za dugogodišnji doprinos i promociju Udruženja dodelimo tri povelje našim članovima iz sfere nauke eminentnim Profesorima fakulteta: Prof dr Slobodanu Petkoviću, Redovnom profesoru u penziji sa Šumarskog fakulteta, Glavnom i odgovornom uredniku časopisa Voda i sanitarna tehnika u proteklih dvadeset godina, koji je svesrdnim zalaganjem doprineo razvoju časopisa i njegovoj prepoznatljivosti. Takođe je izuzetno značajno njegovo angažovanje i doprinos konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno proteklih 20 godina održavala na Jahorini
Prof. dr Boži Dalmaciji, Redovnom profesoru PMF a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja, autoru velikog broja udžbenika i projekata, izuzetno angažovanom u sektoru voda Svojom posvećenošću i nadasve stručnošću u oblasti zaštite voda značajno je doprineo radu Udruženja Posebno se ističe njegovo angažovanje na konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno održavala na Jahorini Naučni i stručni radovi na temu tretmana vode za piće, obrade otpadnih voda, zaštite izvorišta, remedijacije zagađenih zona i niza drugih, doprineli su kvalitetu konferencije. I ono što je posebno važno, profesor Dalmacija je ljubav prema vodi preneo i na svoje saradnike koji su danas takođe aktivni članovi Udruženja Dr. Zagorki Tamaš Redovnom profesoru u penziji PMF a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja i dobitnici više nagrada, diploma i povelja, i članu nekoliko nacionalnih asocijacija u sektoru voda Posebno se ističe njeno angažovanje na konferencijama ,,Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ kao dugogodišnje predsednice redakcionog odbora
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Predrag Bogdanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Pored toga, ukazano je na rezultate naučnih istraživanja koja se sprovode u cilju korisne upotrebe tretiranog, prethodno kontaminiranog sedimenta, a koji predstavljaju svojevrsnu inicijativu „nauke za politike“ i vodi promenama u zakovodavstvu Kroz zaključke konferencije, akcentirana je potreba sprovođenja javnih politika na nivou grada koji za osnovu imaju povezivanje sektora otpadnih voda i otpada, posebno kada su u pitanju farmaceutski proizvodi koji se više ne koriste. Za uklanjanje farmaceutika iz gradskih otpadnih voda potrebna su velika ulaganja, stoga je neophodna primena svih dostupnih preventivnih „instrumenata“
Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Gradom Suboticom organizovalo je u Subotici od 14. do 16. juna 51. konferenciju iz oblasti komunalnih i industrijskih otpadnih voda, komunalnog čvrstog otpada i opasnog otpada. O čemu se sve diskutovalo i koji su zaključci Konferencije? Na konferenciji je učestvovalo 130 stručnjaka iz Srbije, Crne Gore i R Srpske, kao i 13 kompanija iz Srbije, Hrvatske, Italije koji su predstavili opremu i tehnologije koje su primenili u praksi Poslednjeg dana konferencije, organizovana je poseta uređaju za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotica, nesanitarnoj deponiji „Aleksandrovačka bara” i regionalnoj sanitarnoj deponiji Bikovo Na održanoj konferenciji naglašena je potreba za budućim ulaganjem na nacionalnom nivou u programe treninga, obrazovanja i opremu u oblasti analize nekonvencionalnih zagađujućih materija u otpadnim vodama obzirom da je za navedeno potreban duži vremenski period Na osnovu problema u radu postojećih postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda ukazano je na značaj podizanja svesti korisnika, posebno razumevanja problema sa dospevanjem raznih proizvoda koji se u domaćinstvima svakodnevno koriste, a bacaju u otpadnu vodu i dospevaju na postrojenja Ukazano je na potrebu korišćenja validnih ulaznih podataka za projektovanje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda koji će biti finansirani u narednom periodu Ovo je od posebnog značaja imajući u vidu promene obrasca padavina na teritoriji naše zemlje u protekloj deceniji, različite asimilativne kapacitete recipijenata otpadnih voda, nedostatak registra korisnika kanalizacionog sistema u većini opština. Cirkularna ekonomija, kao novi model, prepoznata je kao tema u izlaganjima i u oblasti upravljanja otpadom, kontaminiranim sedimentom i otpadnim vodama. Ova tema zaslužuje posebnu pažnju i povezana je sa novim poslovnim modelima i budućim radnim mestima
Mogućnost uspostavljanja sistema primarne separacije komunalnog otpada i njegova reciklaža, kao pozitivan primer, prikazana je na model opštini Arilje a najavljeni su projekti separacije i kompostiranja zelenog otpada u gradovima/opštinama 5 regiona (Subotica, Srem Mačva, Pančevo, Duboko i Pirot) Program ovogodišnje konferencije „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ bio je refleksija većeg broja aktivnosti koje se sprovode u ovim oblastima u odnosu na prethodne godine i za koje se i učesnici i organizatori nadaju da će imati kontinuitet u budućnosti, a da će ova konferencija biti prilika da se znanje i stručnost razmenjuje i nadograđuje Stručna javnost je upoznata da ste uradili Studiju „Mapiranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“. Kažite nam ukratko koji su nalazi Studije i kome je namenjena? Iz dostupnih izvora i anketa, shvatili smo da ne postoji jedinstvena i tačna baza podataka o svim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Srbiji (postojećim i njihovom stanju, onim koja su već u izgradnji, kao i planiranim od strane različitih ministarstava, jedinica lokalne samouprave (JLS), kao i izvora finsaniranja).
Zato smo 2019/2020 sproveli anketu u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), a u sklopu regionalne saradnje sa Regionalnom mrežom za razvoj kapaciteta (RCDN). Mada i mi nismo uspeli da obuhvatimo sve, to je jedan od doprinosa u generalnom sagledavanju stanja vezanog za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Srbiji Na upitnik su odgovarali i predstavnici JLS i JKP ViK Najveći broj odgovora odražava stvarno stanje, za neke je bila potrebna provera, a bilo je i slučajeva neslaganja u odgovorima između JLS i JKP Ovo tumačimo pre svega čestom promenom zaduženih za praćenje ove oblasti, a ponekad i slabijim poznavanjem i interesovanjem za ovu oblast podjednako u JLS i JKP Odgovorima je obuhvaćeno 98 Opština/JLS i utvrđeno da 33 JLS od anketiranih ima postrojenje (7 primarni; 21 sekundarni; 5 tercijarni) Od ovih 33 PPOV (18 je u funkciji; 2 su u fazi rekonstrukcije; 5 je u probnom radu; 8 ne radi). Pored toga u okviru ovih 98 JLS imali smo u 12 JLS izgradnju novih PPOV koja je u toku, (neka od ovih PPOV su u međuvremenu i završena)
Opet prema anketi iz Studije Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS) iz 2019.godine za 42 JLS: konstatovali smo da postoji još 13 izgrađenih PPOV a koji nisu učestvovali u našoj anketi Tako da smo zaključili da u Srbiji sredinom 2020 godine ima 46 u raznim periodima izgrađenih PPOV, plus 12 u izgradnji, što ne znači da možda ne postoji još neko Anketa je na neki način potvrdila da ne postoji jedinstvena i tačna baza o PPOV u Srbiji U okviru Studije obišli smo i tri PPOV u Srbiji, najmodernije u Kruševcu koje je trenutno bilo u probnom radu, kao i dva starija PPOV koja stručna javnost smatra za dobro vođena, tj primerima dobre prakse (naravno sa svojim problemima) u Kragujevcu i u Somboru. Studija je predstavila niz predloga kratkoročnih i dugoročnih mera za dostizanje održivog upravljanja komunalnim otpadnim vodama. Detaljnije se može pogledati na sajtu http://www.utvsi.com .
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Predrag Bogdanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
● digitalizacije bilansa vode (ulaz potrošnja gubici izlaz)
● digitalizacije izveštavanja Jedan od važnih programskih ciljeva UTVSI u oblasti voda je unapređenje tehničke regulative Tehnička pravila i propise UTVSI prevodi, uređuje i objavljuje u saradnji sa Nemačkim stručnim i naučnim udruženjima DVGW i DWA na bazi licencnih Ugovora UTVSI je član DVGW a od 2008 a DWA od 2012 godine Originalna nemačka tehnička pravila usklađena su sa domaćim zakonodavstvom i standardima i prilagođena srpskoj tehničkoj terminologiji U okviru izdavačke delatnosti UTVSI je izdao 42 tehnička pravila.
Na kojim programima i projektima još radite?
Navešću nekoliko značajnih programa. Od 2014 godine UTVSI u saradnji sa MGSI Odeljenjem za praćenje komunalnih delatnosti, je otpočelo sa sistematskim sakupljanjem podataka o JKP vodovoda i kanalizacije. Podaci o preduzećima se prikupljaju kroz namenski upitnik, baziran na pitanjima po metodi IBNET a, neznatno proširivanim tokom godina. UTVSI je obrađivač redovnih godišnjih izveštaja ,,Vodovodi u Srbiji Pokazatelji uspešnosti preduzeća koja se bave snabdevanjem vodom i kanalisanjem naselja“, na osnovu koga MGSI podnosi izveštaj Vladi Srbije o stanju u ovoj oblasti Izveštaji pružaju detaljniju sliku stanja i trendova, sagledavanje povoljnih i nepovoljnih pokazatelja i tendencija pojedinačnih preduzeća i sektora voda u celini. Podaci i izveštaji su namenjeni različitim korisnicima, a pre svega samim preduzećima sektora. U okviru UTVSI formiran je AM (asset management) centar, i jedan je od pionira u digitalizaciji vodovodnih usluga, kako u Srbiji, tako i u regionu. U saradnju sa IAWD, Svetskom bankom, GIZ om izvršena je obuka u više od 40 vodovodnih preduzeća Program je u toku i planiran je dalji nastavak Kroz implementaciju projekata rađene su: ● digitalizacije infrastarukturne imovine (vodovodne i kanalizacione mreže i objekata), potrošača, itd.
● digitalizacije radnih naloga na održavanju mreže/objekata
U toku je i priprema naše več tradicionalno najveće manifestacije ,,Sajam i Forum voda“, koji će se ove godine po trinaesti put održati 16 18 novembra u Bel expo centru
„Zelena ekonomija“ se sve više forsira u Srbiji. Šta Vi mislite možemo li je i primeniti u delo?
To je široko polje za delovanje u mnogim oblastima. Na primer, imam nekoliko letnjih majci proizvedenih iz recikliranih materijala, ali bih se ovde osvrnuo samo na oblast voda. Cilj zelene ekonomije je očuvanje prirodnih resursa, a to u proizvodnji i distribuciji vode za piće znači da treba povećati energetsku efikasnost i smanjiti gubitke vode. Tu postoji veliki potencijal za racionalno ponašanje i uštedu vode i energije, jer se preko 40 odsto proizvedene vode za piće izgubi To je količina od oko 250 milion metara kubnih godišnje, više nego dovoljna za snabdevanje 4 najveća grada u Srbiji To je potpuno izvodljivo, ali zahteva pre svega, bolju organizaciju i kadrovski potencijal, zatim podsticaj i kontrolu od strane države i jedinica lokalne samouprave, uz davanje raznih benefita, odnosno i sankcija Cirkularna ekonomija je svakako deo zelene filozofije jer se korišćenjem otpada i nus proizvoda kao resursa značajno pomaže očuvanje životne sredine Primenljiva je u preradi komunalnih otpadnih voda Na primer, proizvodnja struje iz biogasa, imamo je na nekoliko starih PPOV u Srbiji, a na svim novim je već obavezna Zatim pitanje rešavanja mulja, gde se nude različita rešenja za njegovu upotrebu itd. Utisak je da veza struke sa naukom nije dovoljno iskorišćena i potrebno je još više uključiti nauku za istraživanje različitih mogućnosti. Ostaje i pitanje nedovoljno zaposlenog stručnog i edukovanog kadra u ovoj oblasti.
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Predrag Bogdanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Dugoročno podizanje svesti i obrazovanje na ovu temu treba permanentno sprovoditi počevši već od predškolskih ustanova. Klub prijatelja EKONEC a : CIS Cementna industrija Srbije , E RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?
Ekološka nepismenost je globalni problem i nije to samo naš slučaj. Mi smo sada u situaciji kada se najviše saznaja prikuplja putem javnih medija, najčešće na osnovu negativnih pojava. Ljudi uglavnom ne razmišljaju i ne vide unapred posledice loših planova i projekata, sve dok neko ko je ugrožen ne pokrene ta pitanja. Što više aktivnosti i javnog informisanja na tu temu podstiče i razvija svest o neophodnosti zaštite životne sredine Pored zelenih aktivista, struka i nauka treba još više i češće da piše i radi na tome, uz adekvatno javno informisanje.
Mirjana Ivanić, master hemičar
Ekološki intervjui u doba korone
„Osvešćivanje ljudske svesti je jako teško, ali nije nemoguće“ Možete li nam na počeku ovog intervjua reći kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Na samom početku bih htela da Vam se zahvalim na ukazanoj prilici da budem deo Vašeg serijala intervjua Moje viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine je da sve guramo pod tepih Na nivou lokalnih samouprava ukoliko problemi postoje, rešavaju se onog momenta kada se kamere uključe ili kada preduzeća koja su odgovorna za zaštitu životne sredine dobiju određena sredstva, pa prvih par dana pokušavaju neinformisanim ljudima da zamažu oči Suma sumarum borba sa vetrenjačama se vodi već decenijama unazad, a pomaka nema Ukoliko se ovakav trend nastavi, ugušićemo se u sopstvenom smradu
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Mirjana Ivanić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Pandemija korona virusa je najviše uticala na to da me uspori u traženju posla u struci, van naših granica, pošto sam u taj proces bila krenula neposredno pre pandemije i još uvek traje, jer svaki dan izlaze neke nove vesti, pa čovek nije načisto sam sa sobom šta da uradi, a da to bude pametan potez, pogotovo zato što u tome nisam sama, porodica mi je velika podrška i zajedno smo u tome. Generalno od svoje zamisli nisam odustala, tako da se nadam da će uskoro svi koji ovom pandemijom imaju neki zacrtan cilj konačno ostvariti taj cilj, pa da možemo nastaviti sa normalnim životnim procesima kao i pre korone.
Na ovo pitanje bih Vam odgovorila pitanjem: Da li mi osim predsednika države, imamo nadležne republičke i lokalne organe? Iskreno, ja ne vidim da iko nadležan i na republičkom i na lokalnom nivou bilo šta radi po pitanju bilo čega vezano za životnu sredinu. Verujem da ste pratili dešavanja oko Rio Tinta?! Smatram da kada bismo imali nadležne službe, takvih ekscesa ne bi bilo Ja se vodim onom logikom, dok ljude ne udariš po novčaniku pomaka ne može biti. Osvešćivanje ljudske svesti je jako teško, ali nije nemoguće Inspekcijski rad je veoma poželjan i verujem da mi na papiru imamo te ljude, ali procese i rezultate njihovog rada ne primećujem i nadam se u nekoj bliskoj budućnosti da će se nešto promeniti U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?
Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Mirjana Ivanić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Živite i radite u Obrenovcu, pa nam kažite kako danas izgleda Obrenovac, posle svega što mu se desilo. Kakav je kvaltet životne sredine u gradu kojem živite? Ukoliko ušetate u centar Obrenovca, srešćete radnike komunalnog preduzeća kako čiste i peru ulice, srešćete radnice komunalnog preduzeća kako presađuju i zalivaju cveće, potpuna harmonija, ko bi rekao da postoje problemi Ja sam hodom na celih 10 minuta od centra grada, moja ulica je oprana jednom ove godine, a pre toga godinu dana ranije, takođe samo jednom Đubre po našoj ulici koje je bačeno koje kuda, očiste moja deca sa mnom, jer ja ne mogu da prolazim pored toga i da žmurim Zagađenost kanala je ogromna, nitrifikacija je uzela maha, prosto nisam sigurna da li faune uopšte ima u kanalima, flora još uvek drži pristojan izgled. Monitoring koji vrši Javno preduzeće za zaštitu životne sredine je nedovoljan, jer su im sredstva ograničena, tako da ne vrše redovan monitoring, a projekat nekog vida prečišćavanja čeka neka lepša vremena.
Svako ko čuje za Obrenovac, odmah pomisli na zagađenje od strane teroelektrana, da, zagađenje postoji, postojalo je oduvek. Urađeno je da se emisija zagađenja smanji. Kao laici možemo to videti po vešu, ako ga sušimo napolju ili po snegu u zimskim periodima i po mirisu se oseti da nas manje „truju“, tako vidimo da su se pomakli sa početka, kada je u pitanju zagađenje koje nam plasiraju Ali da ne bismo zaostajali u zagađenju, pre par godina dobili smo Meitu, oni nas sa svih strana zagađuju Ja sam 10 godina živela jako blizu termoelektrane, 25 godina sam malo dalje od nje, ali nikada nije ovoliko smrdeo grad nekim čudnim mirisom Taj miris se javlja svaki dan, čovek prosto ne može da ne oseti Kvalitet životne sredine moga grada promeniće se tek onda kada ljudi budu promenili sebe Toliko bolesne dece imamo u gradu, što od karcinoma, što od astme, ali nam nažalost fali empatije Neka komšiji crkne krava, samo da je meni dobro, tako se vodimo, a sve dok se tako ponašamo, ne možemo pomoći našoj životnoj sredini.
Članarina za EKONEC klub čitalaca Članarina za EKONEC klub čitalaca
Master ste hemičar sa osposobljenošću za poslove na kontroli hemikalija i zagađivača u životnoj sredini. Recite nam kako i koliko mi kao građani možemo doprineti da hemikalija bude manje u prirodi? Mi kao građani možemo doprineti da hemikalija bude manje u prirodi tako što ćemo se vratiti starim metodama koje su naše babe i dede koristile Upotreba najjeftinije tečnosti za sudove je jedan od primera, što je tečnost jeftinija, znači da je u njoj najmanje hemikalija utrošeno za njenu proizvodnju, a svakako ćemo oprati naše posuđe Možda nemoguće izgleda, ali pravljenje komposta je vrlo moguće Ukoliko živite u stanu, a poznajete ili ste čuli za proizvođače neke namirnice, znači njima treba kompost, učinićete njima uslugu, tako što im možete vaše otpatke proslediti, a vama će da znači, jer to neprerađeno đubre niste bacili u kesu i kontejner. Na tržištu se pojavljuje sve više proizvođača domaćih sapuna, ja sam za to da se tim metodama vratimo, ako nemamo uslove da sebi napravimo sapun, podržimo male proizvođače, kupujmo od njih Kod nas sistem funkcioniše, ako mi plate, ja ću da se trudim da skupljam i nosim dalje i to je ok, ali smatram da i bez plaćanja možemo početi da mislimo na to da iza nas ostaju sva deca kojoj treba zdravija budućnost i zarad njih da se vodimo sistemom, daću nekome kome treba, vratiće mi se na neki način Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi? Cirkularna ekonomija može dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja, najvažnije u celoj priči je imati ideju i tim ljudi koji će ideju da podrže i učestvuju u njoj Prvenstveno treba isključiti predrasude da se određenim vidovima inženjeringa može samo jedna struka baviti Čovek se uči dok je živ Mi u državi imamo toliko školovanih ljudi koji nemaju priliku da pokažu svoje znanje, jer se od njih očekuje 3 5 godina radnog iskustva, a ono što su oni radili za vreme studija se ne uzima u obzir. Samim tim se mladoj osobi ubija i volja i želja za dokazivanjem. Dosta ljudi se vodi filozofijom počni sam, možeš ti to, pa ćeš se povezati. Ne, ne mogu svi sami, jer to košta. Ne, nemaju svi uslove za start up. Ne, nemaju od koga da pozajme da bi vratili Tako da smatram da kada bismo jedni drugima davali prilike za učenje i davali jedni drugima savete bez predrasuda, onda bi pojam cirkularne ekonomije mogao da zaživi i to bi imalo efekta u svakom segmentu ekonomskog ciklusa.
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Mirjana Ivanić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Možda sam surova, ali trebaju nam kazne Ukoliko su se ljudi manje više opametili da će, ako ne vežu pojas biti kažnjeni, onda se mogu opametiti i kada je u pitanju zagađenje. Druga stvar, treba dobro informisati ljude u firmama. Apsurdno je učiti decu u školama i vrtićima o zaštiti životne sredine, a onda vide roditelja koji je bacio papirić na ulicu. Zrele ljude treba osvestiti i informisati Mislim da to može uroditi plodom, jer ne živimo u kamenom dobu, pa da se ne možemo razumeti Ja kao roditelj sam svoju decu naučila zašto i gde se baca otpad, zbog čega nije svrha svuda ići kolima, zašto se ne gaze bube i zašto čuvamo sve oko sebe, ali to mnogi roditelji ne znaju Zato mislm da treba odrasle ljude naučiti da cene i čuvaju ono što imaju, pa tek onda učiti mlade naraštaje Sve može uroditi plodom, ako smo uporni Ukoliko mi unapred već znamo da nas ljudi neće saslušati, a nismo ni pokušali, onda je prvo na nama da promenimo svoja ubeđenja, pa da krenemo da ubeđujemo svet oko nas. Klub prijatelja EKONEC a : CIS Cementna industrija Srbije , E RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Kažite na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?
Moje mišljenje o podizanju svesti kod ljudi o zaštiti životne sredine je takvo da za početak treba uvesti kazne.
„Donosioci odluka se ponašaju, kao da njihove buduće generacije neće trebati vazduh i vodu“ Možete li nam na počeku ovog intervjua reći kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Obzirom da svedočimo mnogobrojnim protestima za zaštitu životne sredine, jasno je da je aktuelno stanje dosta kritično Protiv ljudi koji se bore za čist vazduh i zdravu zemlju i vodu, podižu se krivične prijave od strane investitora koji su pikirali „atraktivne lokacije za poslovno stambene komplekse “ Ljudi koji se bore za zdravu životnu sredinu, u domaćim medijima se nazivaju stranim plaćenicima i špijunima
Ekološki intervjui u doba korone
Mislim da je to jedan jasan pokazatelj da zaštita životne sredine nije prioritet, donosioci odluka se ponašaju, kao da njihove buduće generacije neće trebati vazduh i vodu
Dragana Katić, suosnivačica i koordinatorka „Trash Hero“ pokreta u Srbiji
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?
Prvi izazov je neprepoznavanje nadležnosti, kada pokušaju da reše neki problem, građani se uvek prvo susretnu sa odgovorom „mi nismo nadležni“, ali ne i sa informacijom ko jeste. Javne službe ne sarađuju, niti komuniciraju. Zatim sledeći izazov su lažna rešenja, kada republički organi žele da pokažu da nešto rade, ali ne i da zaista pristupe rešavanju problema, pa onda investiraju u još jednu aplikaciju za prijavljivanje problema, konkretno sada aplikaciju gReact, kao da će aplikacija sama da očisti divlje deponije Već su postojali portali „Prijavi divlju deponiju“ i „Prijavi problem“, tako da nam nije bila potrebna još jedna jako skupa aplikacija za prijavljivanje problema koji niko neće rešiti, već pravo sistemsko rešenje koje podrazumeva infrastrukturu, transport, mehanizaciju, transparentno informisanje i edukaciju građana, kazne i poreske olakšice, i tako dalje. Javne rasprave su često zatvorene za javnost, ili se ne obezbede tehničke mogućnosti da građani aktivno učestvuju u planiranju, organizuju se u vreme velikih prznika, kako bi se što manji broj građana uključio, a za komentare dokumenata od preko 600 strana, isplanira se rok od 5 dana, dakle jeste javna rasprava, ali baš i nije ni javna ni rasprava Generalno se svi zainteresovani građani, koji žele da aktivno učestvuju u planiranju gradova, u medijima predstavljaju kao huligani koji bez razloga protestuju; to pokazuje da komunikacija institucija i građana nije poželjna Puno je primera lošeg planiranja na lokalnom nivou, na primer beogradska deponija Vinča je privatizovana, i čak i subvencionisana, ali ono što je manje poznato je da su se novi vlasnici obavezali samo da reše 3/4 postojeće deponije, grad od nih nije zahtevao više, niko nije preuzeo odgovornost za preostalu četvrtinu postojeće deponije, niti ostale hiljade divljih deponija u Beogradu, ni od koga nije zahtevano da se obaveže da poveća stepen reciklaže, odvajanje organskog otpada, opasnog i toksičnog otpada, i tako dalje Nije odgovornost privatne firme da unapređuje gradske sisteme, oni rade za svoj profit, ali je grad Beograd morao da zahteva više Manji gradovi, a posebno seoske sredine su još veći problem, još je manje infrastrukture, često uopšte nema kontejnera i kanti, niko ih ne odvozi, ne postoje sanitarne deponije Na primer, na celom putu između Valjeva i Kosjerića ne postoji ni jedna kanta, ni kontejner, ali ako pitate meštane, njima je mnogo veči problem to što nema ni asfalt.
Vikendi izolacije u stanu su nas naveli da ubrzamo planove za preselj na selo, jer je mnogo lepše biti u izolaciji u svom dvorištu na čistom vazduhu, nego u stanu u zagađenom Beogradu.
U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?
Moram da priznam da su meni lično korona i izolacija donele neke dobre promene u život. I pre izolacije smo partner i ja planirali da se preselimo na selo, ali nikada nismo o tome detaljno porazgovarali, nego je to tako stajalo kao neki plan za budućnost Obzirom da oboje radimo u IT industriji, radimo na daljinu i nismo vezani za kancelariju, niti za Beograd.
Imaćemo i mogućnost da gajimo svoje voće i povrće, pa ćemo tako izbeći kupovanje hrane pune pesticida. Još uvek se nismo preselili, štedimo za renoviranje kućice na selu i trenutno živimo na dve lokacije, stalno smo u pokretu, što ume da bude naporno, ali nas zaista ispunjava i raduje
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Često u intervjuima pričam o počecima Trash Hero, svima je interesantno odakle ideja, inspiracija i motivacija, a meni je uvek delovalo da je jasno samo po sebi, i da je problem otpada toliko očigledan da svima smeta
Podsetiću javnost i čitaoce da ste Vi poznata ekološka aktivistkinja, dobitnica priznanja „Zeleni list“ za 2018. godinu i nagrade Sensa za aktivizam 2019. godine. Recite nam šta Vas podstiče na toliki aktivizam u oblasti životne sredine i odakle taj motiv i energija da organizujete i sprovodite silne akcije i poduhvate na terenu?
Za mene je pitanje bilo kako to da povodom nečega što svi vidimo i svima smeta niko ništa ne preduzima. Nisam imala iskustvo u organizacijama, nisam imala jasnu ideju šta želim da postignem, niti ambiciju da pravim pokret
Jednostavno me zagađenje otpadom nervira, užasava me kakve su nam ulice, parkovi i šume, deca se u parkovima igraju u đubretu; bila sam radoznala da vidim da li će ljudi prepoznati razliku između entuzijazma dok na društvenim mrežama dele neki „eco aware“ sadržaj i prave aktivnosti, i koliko će ljudi zapravo vikednom ujutru doći u park ili šumu da doprinese da bude lepša i čistija. Ljudi su sjajno reagovali, veliki broj ljudi su prepoznali značaj volonterskih akcija i građanske preduzimljivosti, dolaze na akcije u sve većem broju, ali i sami organizuju svoje akcije i nastavljaju da deluju, što mi daje novu motivaciju. Moram da kažem da je bilo momenata kada sam gubila motivaciju i kada mi je izgledalo da nema mnogo smisla čistiti otpad volonterski u zemlji u kojoj se time ne bave ni ljudi koji primaju plate za to, i podizati svesnost građana, ako niko ne biva kažnjen za neodgovorno ponašanje ni ti motivisan za odgovorno. Ipak, motivacija se nekako uvek vraćala, motivisala sam i druge ljude da osnuju ogranke Trash Hero u svojim gradovima, akcije čišćenja su sada postale atraktivne
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Osnivačica ste „Trash Hero“ pokreta u Srbiji. Hoćete li nam malo detaljnije približiti ideju pokreta i predstaviti najznačajnija postignuća u Srbiji? Organizujemo akcije čišćenja koje imaju za cilj da očistimo jedan po jedan delić naše zemlje koja je prepuna divljih deponija, ali i da kroz te akcije ukažemo na nedostatak sistemskih rešenja, nedovoljno infrastrukture, neprepoznavanje odgovornosti i nadležnosti javnih institucija, nepostojanje sistemskih rešenja; zatim da kod građana pokrenu razmišljanja o tome koliko otpada sami stvaramo i kako bi mogli da promenom svojih potrošačkih navika smanjimo količine otpada. Do sada je Trash Hero Beograd organizovao 49 akcija čišćenja, a Trash Hero Serbia preko 300 ukupno. Na akciju obično dođe 20 50 volontera, a na najposećenijim akcijama je bilo i preko 100 ljudi Akcija na kojoj smo sakupili količinski najviše smeća je bila na Avali gde smo izvadili preko 1,5 tonu otpada Tada smo imali podršku Gradske čistoće u vidu mehanizacije, pa smo bili u mogućnosti da izvučemo sve te šporete, kade i tepihe iz šume Osećaj je fenomenalan Taj osećaj da radimo nešto dobro za prirodu i za celo društvo je neverovatno snažan, na akcijama je sjajna energija, svi se malo pokrenu fizički, uživaju u osećaju zadovoljstva da imaju moć da barem malo promene svet oko sebe, i zbog tog dobrog osećaja ponovo dolaze na akcije. Obzirom da smo svi u TH volonteri, da ne primamo donacije u novcu i nemamo sponzorstva i partnerstva, jer ne želimo nikakvo dovođenje u vezu sa manipulacijama i korupcijom, može se reći da je osećaj da radimo nešto veliko i važno zapravo jedina motivacija Može li konvencionalna reciklaža biti dobro rešenje za plastični otpad? Reciklaža jeste deo rešenja. Srbija reciklira manje od 3 odsto otpada, i neophodno je taj stepen povećati, kao i insistirati na separaciji organskog, medicinskog, opasnog i drugog otpada, jer je u kontekstu zagađenja Ipak, važno je navesi da reciklaža nikada nije bila rešenje za više od 8 odsto otpada u svetu. Najveći deo otpada ne može da se reciklira Smatram da je važno razumeti odgovornosti proizvođača Oni treba da smanje masovnost proizvodnje, da omoguće zamenu i ponovno punjenje ako je u pitanju ambalaža, održavanje, popravke i rezervne delove ako je u pitanju tehnika, kvalitet i dugotrajnost ako je u pitanju tekstil, i tako dalje. Smanjivanje količina otpada je neuoporedivo bitnije od reciklaže. Čak je i standardizacija plastike, i koriščenje samo jednog sloja i to plastike koja se može rciklirati, u odgovornosti proizvođača
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Da li bismo imali manje otpada kada bismo uveli depozitni sistem? Apsolutno. Oko 50 odsto otpada u prirodi je ambalažni otpad, i ideja da ambalaža ima svoju vrednost i da za povraćaj ambalaže dobijamo nazad svoj novac kojim smo je platili bi sigurno učinila da manje jednokratne ambalaže završava u rekama i šumama Imate li neki savet ili preporuku za unapređenje upravljanja otpadom u Srbiji? Ni narodi koje smatramo najsvesnijim i najodgovornijim, nisu se rodili svesni i odgovorni, nego su naviknuti na dobre procedure upravljanja otpadom, olakšice za odgovorno ponašanje, i skupe takse za neodgovorno. Svesnost se najlakše podiže taksama Ne dozvoljavam da se kaže „ma oni vole svoju zemlju“ jer u tim zemljama vidimo mnogo stranaca i naših ljudi, koji jednostavno poštuju zakon, jer je skupo ne poštovati ga Dakle svesnost ovde nije u vezi sa ljubavlju, nego sa doslednošću institucija. Mi imamo zakone koji se ne poštuju. Svaki Srbin zna kolika je u Švajcarskoj kazna za pikavac na ulici, ali ne znamo da je u našem zakonu kazna za bacanje otpada mimo predviđenog mesta 100.000 dinara. Ipak, niko nikada nije kažnjen za bacanje otpada na ulicu ili u reku. Razumemo da je odgovorno upravljanje otpadom skupo. Ja ne mogu da razumem zašto se ove kazne ne naplaćuju, ko nema novca da plati, može se angažovati za čišćenje divljih deponija Neverovatnom brzinom bi se podigla svesnost (smeška se sagovornica) Prvi savet bi bio poštovanje postojećih zakona, zatim uvođenje reguativa o organskom otpadu, kompostiranju, zabrani uvoza tekstila najlošijeg kvaliteta i tako dalje
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Na kojim još programima i projektima radite, a nismo ih spomenuli u ovom razgovoru?
Pokrenula sam i inicijativu Oslobodimo se plastike (Break Free From Plastic) koja upravo targetira proizvođače jednokratne plastike, i zahteva da prestane narativ u kom sva odgovornost ostaje na kupcima, zajedno sa osećajem krivice što ne možemo uvek svega da se odreknemo, a da priozvođači preuzmu odgvornost za svoje proizvode i nakon što ih prodaju Oni jako lako izađu u javnost sa podacima koliki je procenat njihove ambalaže recikalbilan, ali ne i koliki će procenat zapravo oni sakupiti, transportovati i reciklirati to su različite stvari Zatim, inicijativa traži da proizvođači budu transparetni u informisanju o masovnsoti proizvodnje, da investiraju u redizajniranje ambalaže umesto u nove reklamne kampanje, i da ulažu u sisteme za ponovno punjenje, zamenu višekratne ambalaže i edukovanje građana umesto obmanjivanja lažnim ekološkim kampanjama (greenwashing)
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva – Dragana Katić Članarina za EKONEC klub čitalaca
Naravno da može. Ljudi su sa ubrzavanjem tempa života prešli na linearnu ekonomiju radi uštede vremena, poprincipu „žuri, juri, kupi, koristi kratno, baci, kupi, baci.“ Cirkularna ekonomija nije nešto revolucionarno novo, to je upravo usporavanje, i vraćanje na neke starije i sporije sisteme i načine. Cirkularna ekonomija znači da razmišljamo unapred, planiramo, kako ne bismo bili u situaciji da smo prinuđeni da kupujemo instant rešenja, koja ne mogu biti ekološka To direktno znači da cirkularne ekonomija traži više bavljenja, i samim tim više poslova i radnih mesta Na primer, iz ugla smanjenja emisija štetnih gasova, najispravnije bi bilo gajiti svoju hranu u bašti, nema ambalaže, nema transporta, otpad ostaje u kompostu Ko ne može ovo, sledeća najbolja opcija je kupovati na pijaci,od malih proizvođača, uz dogovor o pakovanju proizvoda u svoje vrećice i kutijice. Kome vreme ne dozvoljava da ide na pijacu, sledeća opcija je prodavnica, pa ishrana u nekom ugostiteljskom objektu, i na kraju, najneekološkije rešenje je dostava hrane na kućnu adresu Ipak, svi ljudi u gradu su ponekad prinuđeni da poruče hranu, uz svesnost o emisijama tokom transporta, i plus uz gomilu jednokratne ambalaže Ako bi neko poželeo da dostavu hrane učini održivijom, bilo bi potrebno jednokratnu ambalažu zameniti višekratnom Kupac bi imao mogućnost da svoju posudu za hranu prvi put kupi, i svaki sledeći put zameni za novu posudu kada mu hrana stigne. Onda se javlja problem sakupljanja višektatne ambalaže, što znači da bi za ovakav model bila potrebna još jedna instanca, mesto gde se višekratna ambalaža sakuplja, pere, i primrema za ponovne dostave, a što znači novi posao i nova radna mesta Klub prijatelja EKONEC a : CIS Cementna industrija Srbije , E RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi?
Anja Stevanović, master inženjer tehnologije, Process Safety Consultant
„Ne traba da prihvatamo ekološki razarajuće projekte“ NMožete li na početku ovog razgovora da nam date Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Kada se izuzmu ekološki usmerene organizacije poput „Kreni Promeni“, „Ne davimo Beograd“ i slične, koje imaju poprilično ograničen uticaj, čini se kao da se vrlo malo pažnje posvećuje zaštiti životne sredine
Ekološki intervjui u doba korone
Nije slučajnost što veći gradovi često zauzimaju mesto na listama najzagađenijih na svetu Iako se kod građana svest polako povećava, oni poprilično malo mogu da učine da negiraju štetu koju nanose veći zagađivači poput elektrana i fabrika
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Anja Stevanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?
Nadležni više služe kao PR za sopstvene organizacije i vladu nego što išta čine po pitanju svog posla. Nema boljeg primera od tihe promene 2020.godine koja je povisila kriterijum zagađenja. Time je problem prefarban i omogućena je statistička manipulacija gde se situacija predstavlja kao bolja nego što jeste bez ikakvih promena u stvarnosti U pandemiji korona virusa smo evo već treću godinu zaredom, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Sa početkom pandemije porasla je svest kompanija o mogućnostima rada od kuće, što je meni lično ukazalo priliku da dođem do novog posla i mogućnosti rada na internacionalnim projektima
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Anja Stevanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Bavili ste se procesnim inženjeringom sa obezbeđenjem protoka i bezbednošću procesa na različitim lokacijama u Srbiji, Rusiji i na Bliskom istoku. Možete li nam opisti kakvi su to poslovi u pitanju i kakve oni imaju veze sa zaštitom životne sredine? Kako iz tehno ekonomskih razloga još uvek nismo u mogućnosti da pređemo na korišćenje obnovljivih prirodnih resursa kao glavnih izvora energije, projekti na kojima radim su usko vezani za naftnu industriju. Modernizacijom rafinerija i dodatnim procesnim kontrolama radimo na poboljšanju bezbednosti procesa prerade nafte, kako bi se rad postrojenja odvijao po propisanim standardima i umanjilo zagađenje okoline, tako i praćenjem različitih procesnih parametara može se predvideti opasnost i rešiti problem pre nego što do njega dođe Na kojim projektima i programima trenutno radite? Poslednji projekat na kom je moj tim radio je bio vezan za rekonstrukciju postrojenja za regeneraciju toplotne energije pomoću propana U naftnoj industriji se često propan koristi kao rashladno sredstvo u procesu razmene toplote i na taj način se postiže velika ušteda energije koja bi u suprotnom morala biti obezbeđena kroz spoljne izvore
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Anja Stevanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?
To je, dakle, prva i skoro nepremostiva prepreka unapređenju životne sredine Uz to, životni kvalitet prosečne osobe je već loš, a stavljanje ekologije kao prvog cilja bi još više usporilo bilo kakvo unapređenje što se toga tiče Dakle, i u očima građana postoje preči problem nego ekologija. Naravno, to ne znači da trebamo prihvatiti ekološki razarajuće projekte poput Rio Tinta, i ne znači da ne možemo praviti male pomake ka zdravijoj životnoj sredini, ali za pravu zelenu ekonomiju je potrebno zalečiti industriju i državne institucije od dugogodišnjeg oslabljivanja koje su pretrpele.
Tek nakon takve stabilizacije možemo stremiti ka održivosti i ekološkom boljitku kao primarnim faktorima pri ekonomskom razvoju
Ne bez znatnih promena u državnoj strukturi i socio ekonomskom stanju. Kako stvari stoje, svaka državna odluka je usmerena na kratkoročni dobitak vrlo uskog staleža ljudi
Članarina za EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Anja Stevanović Članarina za EKONEC klub čitalaca
GODINAIII - BROJ 23/ 24 - IZDAVAČ NEC-RP- MILISAV PAJEVIĆ
Kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?
EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac. Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević. Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba. Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac. Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.
Mislim da su građani svesni značaja zaštite životne sredine, ali ne bi škodilo pobošljati program edukacije na tu temu i raditi na tome kroz ceo školski sistem. Takođe, potreban je dobar podstrek građanima da zapravo sortiraju otpad u kontejnere koji su za to namenjeni ili odnose plastične ambalaže do uličnih reciklomata poput onih u Beogradu Na primer, bilo bi značajno da im se predstavi šta se tačno sa tim otpadom kasnije dešava, i da i to malo njihovog doprinosa dosta znači Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević Ekološki intervjui u doba korone - jul/ avgust 2022. godine