Ekološki intervjui u doba korone - januar/februar 2022. godine GODINA III - BROJ 17/18 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
Ekološki intervjui u doba korone Snježana Mitrović, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica i ekspert Udruženja TERRA’S „Sektor organske proizvodnje ima značajnu ulogu u procesu „zelene tranzicije““
Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Često se čuje da nikad nije bila gora ekološka situacija u našoj zemlji, što nije tačno, ali da se suačavamo sa velikim problemima, tačno je. Kada sam počela da se bavim ovom oblašću pre tri decenije, u Subotici su na primer, radile hemijske industrije „Zorka” i „Azotara”, pa mesna industrija „29. Novembar” i kafilerija. Česti incidenti, osećao se konstantan smrad, a o otpadnim vodama da i ne govorimo. Na žalost ili na sreću propala je „prljava” industrija i sada su najveći zagađivači individualna ložišta i saobraćaj. Vazduh je u mnogim gradovima zagađen i dobro je što su lokalne organizacije vidljivije i u kontinuitetu ukazuju na to. Izgradnjom regionalnih deponija i saniranjem postojećih smetlišta krenulo se sa mrtve tačke u upravljanju otpadom.
Međutim, nedopustivo je da još uvek nemamo deponiju za odlaganje opasnog otpada u Srbiji. Subotica se može pohvaliti sa prečistačem otpadnih voda koji je u funkciji od 1975. godine, ali većina gradova u našoj zemlji ih nema. Oblast životne sredine se prožima kroz skoro sva poglavlja ili klastere u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, tako da ne bih širila priču i na energetiku, zaštitu prirode, značaj biodiverziteta, briga za očuvanje zemljišta… Sve u svemu imamo još mnogo posla i nadam se da će se državni organi ubrzati. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Snježana Mitrović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Šta Vi mislite da li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeva da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji? Iskreno, nemam neko određeno mišljenje. Od bivšeg ministra sam mnogo više očekivala, jer je dugo bio u ovoj oblasti na nivou Beograda, pa sam se nadala da će ostaviti veći pečat. Počeo je dobro, ali se na kraju sve razvodnilo. Sadašnju ministarku ne mogu definisati. Opet sa druge strane, ako je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji otvoren klaster 4, u kojem je i životna sredina, onda se krećemo napred. Međutim, Ministarstvo mora administrativno da se ojača i mnogo toga još da uradi, posebno u oblasti zakonodavstva. Iz budžeta se od prošle godine više sredstava izdvaja za ekologiju, što je i za očekivati, jer je ekonomska situacija očigledno bolja, ali postavlja se pitanje transparentnosti utroška sredstava. Gde je Zeleni fond koji je ukinut pre više od deset godina? Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Jesu li one dodatno usporene i onemogućene? Izuzetno je uticala. Usporilo je rad. Većina posla je premeštena na Internet, ali sam tek sad shvatila šta znači „živa reč” i susreti uživo. Internet pruža mnoge prednosti koje trebamo iskoristiti, ali moramo obnavljati kontakte i što više se sastajati uživo. Nije isto kada nakon nekog skupa isključite kompjuter ili kada međusobno popričate i razmenite mišljenja. Ostaće mi u sećanju početak pandemije kada smo bili zatvoreni, priroda je počela da se budi i obnavlja. To je bio momenat kada su i drugi, sem nas ekologa, spoznali koliko je ogroman uticaj čoveka na životnu sredinu.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Snježana Mitrović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Gotovo tri decenije ste angažovani na zaštiti i unapređenju životne sredine u Subotici, Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Kad je u pitanju odnos prema životnoj sredini, da li nam možete dati poređenje, kakav je taj odnos bio pre 30 godina, a kakav je danas? Mnogo se promenilo. Iduće godine mogu slobodno obeležiti jubilej: tri decenije bavljenja životnom sredinom. U početku kao novinar, potom kao aktivista udruženja građana, a danas zaposlena u državnoj instituciji u sektoru za održivi razvoj. Pre svega, razvila se svest javnosti, mediji su ovu temu stavili u svoje programe, specijalne emisije. Odradilo se i u sektoru edukacije: formalnog i neformalnog obrazovanja. Imam osećaj da je većina mladih razvila osećaj za svojim okruženjem. Sve mi se više javlja mladih bračnih parova sa decom koji su zainteresovani za sveže organsko povrće i voće, traže kontakte sa poljoprivrednicima. Žele da kupuju na farmama. Da li je dovoljno – nije. Posebno mediji treba da sagledavaju ekološke probleme sveobuhvatno, sistematičnije, iz različitih uglova, a ne usput i površno. Tu posebno mislim na klimatske promene. Mnogi ekolozi se ne bi sa mnom složili, ali smatram da je ovo otopljavanje bliže onima koji tumače našeg Milutina Milankovića. Bojim se da Zelenu agendu previše ne politizuju. U početku sam bila prezadovoljna buđenjem svesti i ekološkim aktivizmom, ali sve su prilike da će se zloupotrebiti u kojekakve kampanje. I kod nas i u svetu. Da li je realno da do 2050. godine Evropska unija postane karbonski neutralna. Nije, ali bih volela da grešim. No, važno je što je zaštita životne sredine došla na dnevni red. Već punih 17 godina kroz manifestaciju „Biofest“ u Subotici, Srbiji i susedstvu promovišete značaj organske proizvodnje. Da li je moguće temu sa konferencije prošle godine održanog Biofesta „Izgradnjom saradnje i udruživanjem znanja i resursa do razvoja organske proizvodnje za zelenu budućnost regiona“ sprovesti u delo? Ova manifestacija je jedinstvena u regionu i ima za cilj da poveže sve u lancu: od organskog proizvođača, distributera i relevantnih organa i institucija do potrošača i udruženja. I u doba pandemije barem preko Interneta smo zajedno. Tako su po uzoru na Biofest u Subotici, ustanovljene manifestacije u Osijeku i Banjaluci.
Preko zajedničkih projekata povezali smo se sa Hrvatskom: razmenjujemo iskustva i koristimo znanja kolega čija je zemlja članica Evropske unije, a mi punu podršku pružamo Republici Srpskoj koja je nedavno dobila i prvi Zakon o organskoj proizvodnji. U Beogradu je potpisan Sporazum o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti organske proizvodnje i međusobnom priznavanju sertifikata za organske proizvode i trgovinu, koji će omogućiti povezivanje organskih proizvođača, pojednostaviti proceduru i olakšati plasman proizvoda iz Srpske na tržištu Srbije i obrnuto. Da sektor organske proizvodnje ima značajnu ulogu u procesu „zelene tranzicije“ dokazuje Evropski i Zeleni plan za Zapadni Balkan u kojima se prožima kroz oblasti cirkularne ekonomije, odnosno programa „od njive do trpeze“. Međutim, kod nas je još uvek mali procenat zastupljenosti organske u odnosu na celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište, svega 0,60 posto je. Ipak, ako se uporedi sa državama u regionu koje nisu ušle u EU, naša država je lider i po učešću u odnosu na ukupne poljoprivredne površine i po institucionalnom i zakonodavnom okviru. Najveći deo organskih proizvoda se izvozi, naročito u EU, jer je domaće tržište i pored pozitivnih tendencija još uvek nedovoljno razvijeno usled nedovoljne kupovne moći stanovništva. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Snježana Mitrović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Kao novinarka i ekološka aktivistkinja odavno ste uvideli značaj informisanja i obezbeđivanja učešća javnosti u odlučivanju za održivi razvoj zajednice, odnosno primenu Zakona o Arhuskoj konvenciji, pa ste incirali i bili jedan od osnivača Regionalnog Arhus centar Subotica. Kako danas funkcioniše taj Centar i možemo li uopšte primeniti u delo Zakon o Arhuskoj konvenciji? Počeci od te 2011. godine su bili više nego dobri. Rešavali smo ekološke probleme građana, uticali na opredeljenost Nemačke vlade da finansijski podrži sanaciju jezera Palić i Ludaš, radili edukaciju različitih ciljnih grupa od prosvetnih radnika, upravitelja zgrada, državnih službenika do dece i mladih. Sprovodili akcije čišćenja i uređenja, učestvovali u izradi različitih strateških dokumenata i zakonskih akata. Možemo se pohvaliti izdavačkom delatnošću. Dosta je urađeno na informisanju građana o njihovom pravu da traže informaciju i da iskoriste zakonske mogućnosti i učestvuju u javnim raspravama. Međutim, poslednjih godina aktivnosti je manje i u skladu je, na žalost, sa finansijskom situacijom što utiče i na slabljenje kapaciteta. Prva dva stuba Arhuske konvencije su donekle zaživela, pravo na informisanje i učešče u donošenju odluka, ali treći stub, pravo na pravnu zaštitu, nije ni u „povoju”. Trenutno pokušavamo da u lokalnom parlamentu formiramo „zelenu stolicu”. Na kojim projektima trenutno radite? Dve su teme: otpad i organska poljoprivreda. Regionalna deponija Subotica je u probnom radu, pa sam angažovana na informisanju javnosti o sistemu razvrstavanja otpada koji bi trebalo da zaživi od januara sledeće godine. Što se tiče organske proizvodnje bila sam uključena u izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede od 2020. do 2025. godine u Vojvodini. U skladu sa ovim dokumentom pokrajinski sekretar za poljoprivredu je formirao Radnu grupu za unapređenje mera podrške za razvoj organske poljoprivrede u Vojvodini, čiji sam član. Cilj nam je da ubrzamo razvoj ovog vida proizvodnje koja ima itekako perspektivu, ali su neophodna veća ulaganja i podrška. S obzirom da ste jedna od veterana u borbi za zdravu životnu sredinu u Srbiji, recite nam kako vidite snagu, mesto i ulogu ekološkog civilnog društva u našoj zemlji? Kad sam shvatila da nema nezavisnog novinarstva, već da je uređivačka politika u skladu sa razmišljanjima onog koji plaća (i kod nas i u svetu), otišla sam u civilni sektor.
Međutim, i tu je sada isto. Posebno sam se razočarala u one velike organizacije koje su se bavile ljudskim pravima, a onog momenta kada je zaštita životne sredine došla u prvi plan, eto i njih. Samo dopunili svoje statute, a mi već decenijama govorimo da je jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na zdravu životnu sredinu. Malo je, da tako kažem, pravih ekoloških organizacija koje uspevaju da opstanu, ali ih ima. Nadam se da će ovi mlađi koji dolaze, shvatiti da je uloga civilnog sektora korekcija vlasti i davanje predloga, a ne da radiš protiv nacionalnih interesa i svoje države. Mišljenja sam da treba iskoristiti ovo buđenje ekološke svesti naših građana i da ekološka udruženja na svoj dnevni red stave posledice NATO agresije na našu zemlju. Sve je više obolelih od karcinoma i sigurna sam da je na to uticalo bombardovanje sa osiromašenim uranijumom. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Snježana Mitrović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Prelazak na „zelenu ekonomiju“ i njen forsiran razvoj se sve više najavljuju. Šta vi mislite da li taj koncept može da zaživi kod nas? Verujem da ćemo se i mi polako okretati ka „zelenoj ekonomiji“. Najviše pratim organsku proizvodnju i zapazila sam da se u Evropskom zelenom planu ne zagovara ni jedna druga opcija, sem organske poljoprivrede. Na početku pandemije upravo je porasla potražnja za ovom hranom, što je pokazatelj da je naše stanovništvo postalo ekološki svesnije, jer su povezivali oragansku hranu sa zdravljem. Oganska proizvodnja se kao nit prožima kroz cirkularnu ekonomiju. U Zelenoj agendi je jedino ona najrealnija u ovom dokumentu, jer je u skladu sa očuvanjem životne sredine, odnosno sa održivim razvojem. Biće važno kako će organski sektor odgovoriti na primenu Zelene agende i trebamo voditi računa da „ne padne u ralje velikog biznisa“. Ova pandemija sa korona virusom nas je „probudila” da svi moramo raditi na sebi, promeniti razmišljanje o novcu i kapitalu i okrenuti se novim vrednostima koji će činiti neku bolju „zelenu“ budućnost. Kod nas u Srbiji prioritet treba da bude i proces upravljanja otpadom: od smanjenja i reciklaže, do upotrebe biljnih ostataka. Razočarala me sporost države u rešavanju ovog problema. Evo u Subotici Regionalna deponija je kao preduzeće devet godina pripremalo dokumentaciju, počela izgradnja 2015. godine i sada 2022. je još uvek u probnom radu. I na kraju, zamolio bih Vas da nam date savet kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? To već godinama ponavljamo: kontinuiranom edukacijom mladih od obdaništa i vrtića do srednjoškolskih i studentskih dana. I mediji. Ogromna je uloga sredstava javnog informisanja i društvenih mreža. Ne bežim ni od kažnjavanja. Za neke je i to vaspitno-obrazovna mera. Tako je u razvijenim državama, zašto ne i kod nas. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone Dragana Ranđelović, doktor multidisciplinarnih nauka iz oblasti zaštite životne sredine i naučni saradnik na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina „U Srbiji je moguće primeniti metodu fitoremedijacije na kontaminiranim područjima“
Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji? Stanje je kompleksno, u pojedinim aspektima i nedovoljno istraženo, ali i uočljivo nepovoljno. Svedoci smo pogoršanja kvaliteta voda, vazduha i zemljišta iz godine u godinu, ali mi se čini da dimenzija stvarnog problema, kao ni nekih osnovnih ni pratećih uzroka i posledica pogoršanja kvaliteta životne sredine zapravo nismo dubinski svesni na nivou kolektiva. Jedan deo ljudi još uvek živi u uverenju da smo zemlja čiste prirode, sa očuvanim prirodnim resursima. Drugi aspekt ovog problema je primena, ili izostanak primene mera zaštite životne sredine tamo gde je to potrebno. Glas javnosti u vezi sa ovom problematikom koji se sve češće može čuti u poslednje vreme, govori o tome da su neki problemi najzad isplivali na površinu i daje nadu da će se konačno obratiti pažnja na njihovo umanjenje i saniranje.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ranđelović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne obaveze? Uticala je u velikoj meri, već samom činjenicom da su dinamika mog rada, kao i sam način rada (najvećim delom odvijao se od kuće) bio promenjen. To je doprinelo tome da promenim način organizacije vremena, raspored rada u laboratoriji i kod kuće, prilagodim se terenskom radu u uslovima pandemije i slično. Sa druge strane, usred sveopšteg zatišja, dobila sam dovoljno vremena da uobličim neka prethodna istraživanja i publikujem ih. Ovu situaciju iskoristile su i brojne moje kolege, pa su se tako javile ideje za nova istraživanja i nove saradnje. Pokazalo se da nauka ne poznaje radno vreme i da se, ukoliko čovek poseduje dobru samoorganizaciju može funkcionisati bez većih problema, koristeći neke trenutne prednosti. U protekle dve godine svi smo imali prilike da vidimo, kako gotovo sve može da stane, sem prirode. Priroda ima svoje cikluse i nikakvi virusi je ne mogu usporiti. Šta mislite da li će pandemija korona virusa uticati na formiranje nove ekološke kulture savremenog čoveka? Sa jedne strane, nadam se da smo kroz iskustvo pandemije mogli slikovitije da uvidimo kako prirodni procesi funkcionišu unutar društva utićući na krupne promene u njemu u većoj i snažnijoj meri nego što su to činile društvene promene do sada (koliko smo u stanju da im se blagovremeno prilagodimo, to je pitanje, pa se pokazalo da su različita društva na različite načine tretirala situaciju pandemije – od masovnog karantina do sticanja „imuniteta krda“, kao i različitih prelaznih oblika funkcionisanja). Nisam preveliki optimista kada je u pitanju povoljan uticaj pandemije na formiranje nove ekološke kulture u društvu. Pokazalo se kroz prateće energetske krize kojima svedočimo da pritisak na prirodne resurse i dalje raste, a kroz nerešeno pitanje odlaganja plastičnog otpada (na primer zaštitnih maski) da i dalje zanemarujemo krupna pitanja vezana za životnu sredinu, čije posledice počinju da budu vidljive i običnom čoveku, a to je znak da je problem već uveliko prisutan. Mnoge manjkavosti vezane za svest čoveka o njemu samom i njegovom uticaju na okolinu ogolila je upravo ova pandemija. Zato ona najpre može biti dobar indikator na šta obratiti pažnju u pokušaju da se ekološka kultura savremenog čoveka podigne na viši nivo.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ranđelović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Objavili ste nekoliko stručnih radova na temu fitoremedijacije odlagališta rudničkog otpada. Možete li nam ukratko objasniti o čemu se radi i da li je kod nas i našim uslovima primenjiva fitoremedijacija u rudničkim basenima? Fitoremedijacija predstavlja upotrebu biljaka u sanaciji zagađenih zemljišta, industrijskih i rudničkih otpada. Upotreba biljaka u remedijaciji sredine datira iz davnih dana, ali je tek krajem 90-ih godina prošlog veka uobličena u biotehnologiju pod nazivom fitoremedijacija. Kroz proces rasta i razvoja na nekom području određene biljke mogu usvajati, razlagati ili uklanjati različite organske i neorganske zagađivače, čime ih imobilišu i sprečavaju njihovo dalje rasejavanje u životnu sredinu.
Potrebno je napomenuti da ova vrsta sanacije zagađenja predstavlja jedan od najjeftinijih i ekološki najpovoljnijih oblika sanacije, a može se koristiti kada je u pitanju niži do srednji stepen zagađenja nekog područja, jer iznad određene koncentracija polutanata biljni svet ne može opstati na nekom području. Sa druge strane, to pruža velike mogućnosti primene ove metode u područjima oko industrijskih ili rudničkih postrojenja, kao i na deponijama otpada koji nije visoko toksičan. U Srbiji je moguće primeniti metodu fitoremedijacije u pojedinim rudničkim basenima i na drugim kontaminiranim područjima, i u tom smislu vršena su određena istraživanja kako bi se ustanovilo koje biljne vrste i u kom opsegu mogu da se upotrebe u ove svrhe. Međutim, osim par pilot projekata izvedenih u terenskim ili laboratorijskim uslovima, sa praktičnom primenom nije se otpočelo. Fitoremedijacija je i u svetu za sada tek delimično zaživela (pretežno u Americi, a nešto manje na tlu Evrope), između ostalog i zbog toga što je u pitanju metoda koja se mora prilagoditi svakom području i ekološkom problemu ponaosob, kao i zbog toga što je relativno dugotrajna – potrebno je više sezona i upotreba biljaka snažnijeg rasta i kapaciteta sanacije kako bi se došlo do optimalnih rezultata. Još jedan, uslovno rečeno, nedostatak ovog pristupa je što se rezultati odnose samo na površinski sloj zemljišta, do dubine do koje može dopreti koren biljaka. Ova osobina u zadnje vreme iskorišćena je za razvoj i testiranje pristupa koji se zove „fitorudarenje“, gde naročite biljne vrste koje se odlikuju visokim stepenom akumulacije pojedinih metala bivaju upotrebljene za ekstrakciju ovih elemenata iz površinskih slojeva zemljišta tamo gde je njihova koncentracija niska, a rudarenje klasičnim metodama finansijski neisplativo. Pored „fitorudarenja“ korisnih elemenata, time se zemljište sukcesivno oslobađa za druge namene, poput poljoprivredne proizvodnje. Za sada je kao komercijalno izvodljivo ustanovljeno „fitorudarenje“ nikla, pa su na teritoriji Evrope na odgovarajućim lokacijama obrazovane površine pod kulturama biljke koja ga hiperakumulira u svojim listovima. Kasnijom preradom pepela ove biljke mogu se dobiti različite soli nikla i dalje plasirati na tržištu. Treba istaći da su na teritoriji naše zemlje prisutne lokacije na kojima je moguće primeniti metode „fitorudarenja“. Možemo li mi sprovesti i unaprediti proces biološke i ekotoksične karakterizacije industrijskog otpada? Biološka karakterizacija industrijskog otpada podrazumeva utvrđivanje vrste i količine živih organizama koji takva staništa naseljavaju, dok ekotoksikološka karakterizacija obuhvata utvrđivanje potencijalne toksičnosti ovih otpada na odabrane vodene i kopnene organizme u kontrolisanim uslovima.
Živi svet koji naseljava staništa industrijskih otpada i strategije kojima se on adaptirao na životnu sredinu predstavljaju važnu kariku u pronalaženju biotehnoloških rešenja za sanaciju ovakvih područja i u tom smislu ovakva istraživanja mogu biti od velike važnosti. Direktiva Evropske komisije o opasnom otpadu ekotoksičnost prepoznaje kao jedan od kriterijuma za utvrđivanje kategorije opasnosti nekog otpada. Otpad koji predstavlja trenutni ili odloženi rizik za jedan ili više medijuma životne sredine smatra se ekotoksičnim, a ispitivanje ovog parametra vrši se na odabranim grupama živih organizama u laboratorijskim uslovima. Testirani industrijski otpad kategoriše se kao opasan ukoliko je makar jedan sprovedeni test utvrdio da postoji izražen ekotoksični potencijal. Primena ekotoksikoloških ispitivanja prilikom karakterizacije otpada u Srbiji definisana je posebnim standardom. Metode koje se koriste u ekotoksikološkoj karakterizaciji otpada i dalje se razvijaju i unapređuju i to kako za tečnu tako i za čvrstu fazu otpada. Postoji dosta prostora za primenu, unapređenje, standardizaciju i širu upotrebu ovakvih testova u našoj zemlji prilikom razvrstavanja otpada na opasan i neopasan. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ranđelović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
U regionu Zapadnog Balkana postala je praksa da se zemljište degradira i poptuno opustoši. Ima li mogućnosti, tamo gde je to već urađeno, da se procesom remedijacije vrati u prvobitno stanje? Koliko je to naporan i dugotrajan proces, a i koliko košta? Degradacija zemljišta je kompleksan pojam, u prilog tome govori i činjenica da do danas nema opšte prihvaćene, jedinstvene definicije ovog termina. Iz ovog razloga, procene stepena degradiranosti zemljišta u svetu veoma variraju, što otežava globalne napore na zaustavljanju i preokretanju ovog procesa. Veći broj stručnjaka slaže se da je došlo do degradacije zemljišta onda kada je opadanje njegove funkcionalnosti i produktivnosti konstantno. Dok je sam nastanak zemljišta veoma spor proces (u periodu od 100 godina obrazuje se sloj od oko svega 2 centimetra zemljišnog pokrivača), njegova degradacija ili pak uništenje dešava se mnogo bržim tempom. Mogućnosti za povratak zemljišta u prvobitno stanje, pre procesa degradacije odnosno određenog gubitka karakteristika produktivnosti postoje do izvesnog stepena, upotrebom različitih tehnologija. Ipak, taj proces je redovno dugotrajan, a sama primena mera veoma skupa. Prilikom akcidentnih kontaminacija zemljišta visokim koncentracijama zagađujućih materija ponekad je potrebno takvo zemljište izmestiti na zaštićenu lokaciju, tu primeniti odgovarajuće metode remedijacije, i potom zemljište vratiti na prvobitno mesto, sve uz upotrebu teške mehanizacije. Zato je najbolja praksa prevencija i pravovremena zaštita zemljišnog pokrivača, ili pravovremeno reagovanje, kada je problem tek u začetku. Kada su u pitanju akcidentne situacije, kakva je na primer bila ona 2014. godine kada se usled obilnih padavina i probijanja zaštitne brane flotacijska jalovina rudnika antimona „Stolice“ kraj Krupnja izlila u dolinu reke Korenite, potrebno je po hitnom postupku izvršiti izolaciju, stabilizaciju i prepokrivanje preostalog materijala – izvora kontaminacije. Pored visokih inicijalnih troškova sanacije, neophodno je vršiti i stalni dalji nadzor ovakvih površina. Кao predstavnik ekološkog nevladinog sektora uključeni ste od 2017. godine u Nacionalnu radnu grupu za sprovođenje aktivnosti u vezi sa procesom „Neutralnosti degradacije zemljišta“ Кonvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije. Možete li nam reći koliko je zemljište u Republici Srbiji ugroženo i šta kao društvo preduzimamo da ga zaštitimo i sačuvamo za buduće generacije? Koncept „neutralnosti degradacije zemljišta” predstavlja sastavni deo Agende održivog razvoja 2030, i definisan je kao takvo stanje u kojem kvalitet i kvantitet zemljišnih resursa treba da ostanu nepromenjeni ili poboljšani u okviru određenih prostornih i vremenskih okvira.
Do 2030. godine, prema ovoj Agendi, svet treba da teži uspostavljanju neutralnosti degradacije zemljišta, to jest zaustavi dalju degradaciju, ukloni negativne trendove i stvori uslove za rekultivaciju/remedijaciju degradiranih površina. Praćenje napretka ovog koncepta odvija se preko tri glavna indikatora: promene zemljišnog pokrivača, promene produktovnosti zemljišta i promene sadržaja organskog ugljenika u zemljištu. Ovo se u određenoj meri preklapa sa indikatorima stanja zemljišta na teritoriji Republike Srbije, gde se prati: promena načina korišćenja zemljišta, stepen erozije zemljišta, sadržaj organskog ugljenika u zemljištu i način upravljanja kontaminiranim lokalitetima. Smatra se da je jedan od osnovnih faktora degradacije zemljišta u Srbiji njegova ugroženost erozijom i da je preko 80 odsto poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji izloženo nekom obliku erozije. Sa druge strane, problemi raseljavanja stanovništva i slabog ulaganja u razvoj poljoprivrede doveli su do promena u načinu korišćenja zemljišta, tako da se ukupna površina poljoprivrednog zemljišta smanjila na račun povećanja zemljišta pod šumom. Usled pojačanog dejstva ljudskog faktora, međutim, povećala se i površina pod goletima kao i pod različitim oblicima antropogenih tvorevina. Kao jedna od osnovnih mera za dostizanje neutralnosti degradacije zemljišta do 2030. godine na nacionalnom nivou, a čijim se sprovođenjem obuhvata više ciljeva podizanja kvaliteta životne sredine, predloženo je pošumljavanje, što se naročito odnosi na goleti, degradirana zemljišta i mere formiranja šumskih pojaseva za zaštitu od erozije. Treba reći da termin „neutralnosti degradacije zemljišta“ za sada nije prepoznat u nacionalnom zakonodavstvu, ali se čine napori da se ovaj pristup suštinski uključi u različita sektorska planska i razvojna dokumenta.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ranđelović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Na kojim projektima i programima trenutno radite? U okviru svoje naučne karijere kroz različite projekte proučavala sam potencijal i izbor različitih biljnih vrsta za primenu u remedijaciji i rekultivaciji antropogeno degradiranih staništa ili područja obogaćenih teškim metalima. Pored toga, proučavam odnos između zemljišta ili neke druge podloge na kojoj se biljke razvijaju i njihovih performansi koje su od značaja za upotrebu u različitim biotehnologijama.
Na ovaj način pokušavam da formiram osnovu za proširivanje opsega biljnih vrsta koje se mogu koristiti u programima remedijacije ili rekultivacije rudničkih ili drugih kontaminiranih staništa u Srbiji i šire. U okviru ovih aktivnosti, trenutno sam uključena u COST istraživački program Evropske unije pod nazivom „Trace metal metabolism in plants“. Da li bi primena koncepta „zelene ekonomije“ dovela do uređenije životne sredine u Srbiji? Sigurno da bi. Ona svakako uključuje korenite promene vezane za konzumerizam, profit i odgovornu proizvodnju i potrošnju dobara. Primena jednog ovakvog koncepta neizbežno bi dovela do obraćanja više pažnje na resurse koje imamo i načine na koje ih koristimo. Međutim, u pitanju je proces, koji se ne događa preko noći, i koji je, za sada, uslovljen u većoj meri zahtevima iz okruženja, pre nego istinskom prepoznavanju unutar same zajednice zašto je važno da se primeni ovakav vid poslovanja. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ranđelović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Neizostavno pitanje na kra kraju svakog intervljua je šta Vi mislite kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? Potreban je integrativni pristup, kao i veća uključenost medija i organizacija civilnog društva koji mogu na odgovarajući način prenositi i kanalisati informacije i poruke o životnoj sredini. Po meni, najbolje je poći od malih, konkretnih, svakodnevnih i vidljivih stvari, koje su deo svačijeg života. Postepena promena navika, upotreba platnenog cegera, ekoloških deterdženata u domaćinstvu, reciklaža pojedine ambalaže, smanjenje korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, to su mali koraci od kojih svako može da krene, a koji generišu dalje promene. Pored toga, zainteresovanost za očuvanje okoline u kojoj živimo, za kvalitet vazduha koji udišemo i vode koju pijemo, kao što svedočimo može biti snažan faktor za građansko udruživanje, traženje relevantnih informacija i upućivanje zahteva nadležnim institucijama za doslednu primenu mera zaštite životne sredine u praksi. U poslednje vreme pojačano učešće javnosti u odlukama koje se tiču životne sredine ukazuje na to da raste svest o tome da je važno u kakvoj životnoj sredini živimo i da to direktno ili indirektno utiče na gotovo sve aspekte našeg života. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone Dragana Ratković, novinarka Radio-televizije Vojvodine i urednica radio emisije „Pod staklenim zvonom” „Uspeli smo da ozelenimo naš program“
Na samom početku da Vas pitam kako Vama, kao novinarki Radio Novog Sada i urednici emisije „Pod staklenim zvonom” izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji? Životna sredina je decenijama unazad degradirana, ali na to nismo obraćali pažnju. To nekako nije bilo u našem vidokrugu, ali ni vidokrugu donosilaca odluka. Kao zemlja u tranziciji, za teme i probleme iz ove oblasti niko nije bio zainteresovan da ih rešava, da se njima bavi, nisu bili na listi prioriteta. Poslednjih 10-tak godina situacija se menja, doduše sporo, ali pomerili smo se s mesta. Razloga za to ima više. S jedne strane, naša želja da postanemo deo evropske porodice zahteva da menjamo naš odnos prema životnoj sredini, da uskladimo zakonodavstvo sa evropskim, rešavamo ekološke probleme u skladu sa njihovim standardima. Sa druge strane, svest ljudi o značaju životne sredine raste. Građane sve više interesuje kakav vazduh udišu, kakvu vodu piju, kakvu hranu jedu, šta ih truje, smeta im zagađen vazduh, divlje deponije, otpad u rekama, seča šuma, dakle sve ono što utiče na njihov kvalitet života. Čini mi se da je životna sredina postala prioritet mnogim građanima. Kao posledica svega toga imamo i proteste na kojima oni iskazuju svoje nezadovoljstvo i traže ostvarivanje ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu. Građani, a sve više i donosioci odluka, postaju svesniji značaja zdrave životne sredine. I to je u ovoj situaciji dobro, jer smo spoznali kakvo je stanje životne sredine i da je vreme da se preduzmu konkretne mere da se brojni ekološki problem počnu rešavati. U velikoj meri uskladili smo zakonodvstvo iz ove oblasti sa evropskim, krajem prošle godine u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) otvorili smo Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja: Transportna politika – Poglavlje 14, Energetika – Poglavlje 15, Trans-evropske mreže – Poglavlje 21 i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene. Otvaranje Poglavlja 27 je prilika koju treba da iskoristimo za poboljšanje stanja životne sredine, ne zbog toga što to neko od nas traži, nego zbog nas samih.
Ono što je važno istaći je uloga medija u podizanju ekološke svesti građana. Poslednjih godina ekološke teme su zastupljenije u medijima, na društvenim mrežama, ali još uvek ne u meri u kojoj bi trebalo. Građani su postali informisaniji o ovim tema i mislim da je ovo prelomni trenutak da menjamo svoj odnos prema životnoj sredini i da svi zajedno, svako u svom domenu, da svoj doprinos da živimo u zdravijem i lepšem životnom okruženju. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Miloš Ćirković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Koliko je pandemija virusa korona uticala na Vaš život i svakodnevne lične i profesionalne obaveze? Pandemija virusom korona sigurno je u mnogim stvarima promenila naše živote. Ono što meni najviše smeta, a to je sada postala nova normalnost, je da živimo nekako na distanci. Druženja su postala ređa, sve češće održavamo kontakt telefonom, više koristimo poruke nego živu reč, manje putujem, ništa više ne planiram, manje posećujem dešavanja u gradu, ali zato više boravim u prirodi. Nekako nas je ova situacija sa kovidom 19 vratila prirodi i mislim da su mnogi otkrili koliko nam ona znači tek kada smo ostali zatvoreni u svojim domovima, a i kasnije kada smo zbog pandemije smanjili svoja putovanja. Mislim da je to jedini benefit od ove situacije u kojoj smo se našli. Kada je posao u pitanju i tu se mnogo toga promenilo. Kada je sve ovo počelo u vezi sa virusom korona, više nije bilo događaja, sve se odlagalo i za pripremu priloga više sam počela da koristim telefon i skajp za snimanje razgovora. Kasnije su se događaji prebacili na internet i to se nekako sve više ustalilo. Mislim da su se mnogi već prilagodili na ovakav način rada, ali nadam se da to neće postati praksa. Ono što meni nedostaje, to su događaji, gde možete sresti razne ljude s kojima možete popričati i saznati informacije koje vam mogu koristiti u radu. Očekujem da ćemo se uskoro vratiti normalnom životu i radu. Putem radio emisije „Pod staklenim zvonom” Vi pratite oblast ekologije i zaštite životne sredine u Vojvodini, ali i širom Srbije. Recite nam koliko je zahtevno izveštavati o tim temama? Ako ste upoznati sa stanjem životne sredine i ako kontinuirano pratite tu oblast onda izveštavanje o tim temama ne mora biti uvek preterano zahtevno. S obzirom da su problemi u životnoj sredini brojni, ponekad je jako teško sve ispratiti i posvetiti dovoljno prostora određenim temama. Svakodnevno stižu razne informacije i jako je važno da ih proverite, jer se ponekad radi o vrlo osetljivim pitanjima koja mogu imati posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zadatak novinara je i da ukazuje na određene probleme i traži rešenja od sagovornika koji su stručni za određena pitanja. Ponekad to zaista može biti zahtevno u smislu da niste u mogućnosti da nađete adekvatnog, stručnog sagovornika, da naiđete na zatvorena vrata pojedinih nadležnih institucija ili da date različita mišljenja o nekom problemu, a sve to zahteva veliko angažovanje.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Miloš Ćirković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Uzimajući u obzir da ste jedna od veteranki ekološkog novinarstva u Republici Srbiji, možete li nam reći koji su danas najveći izazovi za jednog novinara koji izveštava o temama iz oblasti zaštite životne sredine, pogotovu na radiju? Ako uporedim vreme kada sam preuzela da uređujem i vodim emisiju „Pod staklenim zvonom” 1999. godine i sada, problemi u životnoj sredini su isti, ali izveštavanje o njima se promenilo. Pre samo desetak godina ove teme su bile manje zastupljene u medijima, o njima se nije tako često govorilo, a i kada jeste, to su bile teme koje se nisu mogle naći na naslovnim stranama, a u vestima obično su objavljivane pre prognoze vremena. Situacija se s godinama promenila, a za to su zaslužni dobrim delom i malobrojni novinari koji prate ovu oblast. Sada se o ovim temama mnogo više govori, ali s obzirom na probleme koje imamo još uvek nedovoljno. Razlog zašto ove teme nisu više zastupljenije u medijima ima više, a to su ujedno i najčešći izazovi sa kojima se novinari susreću. Pre svega, nedostatak informacija, nespremnost nadležnih da o ekološkim problemima otvoreno govore, a neretko tu je i problem nepostojanja ekološke svesti urednika, kojima ove teme nisu prioritetne. Zato novinar ovim temama mora prići iz raznih uglova kako bi one bile prihvatljivije za urednike. Moram priznati imam tu privilegiju da sam jedna od malobrojnih novinara koji sektorski prati oblast ekologije i zaštite životne sredine i uz to radim na Radio Novom Sadu koji ima dugogodišnju tradiciju izveštavanja o tim temama. Naime, od 1989. godine na našim talasima emituje se jednosatna emisija „Pod staklenim zvonom”. Do sada je emitovano više od 1600 emisija, a sa godinama uspeli smo da ozelenimo naš program. Pored izveštavanja o ovim temama u Informativnom program, imamo redovne rubrike i u Prepodnevnom programu. Za razliku od kolega iz drugih medija nemam problem da objavim vesti iz ove oblasti i one će uvek naći mesto kako u informativnom program tako i u drugim delovima programa Radio Novog Sada. Danas je sve više trend baviti se istraživačkim novinarstvom u oblasti zaštita životne sredine. Šta Vi mislite o tome? Mogu li se te teme adekvatno obraditi i uraditi, a zatim i plasirati u javnost? Teško, ali nije nemoguće. Malo je novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom u oblasti životne sredine. Pre svega, teško je doći do informacija i ponekad vam treba i mnogo hrabrosti upustiti se u takve priče. Na svu sreću imamo i takvih kolega koji su svojim istraživačkim pričama razotkrili nezakonite radnje, mahinacije ili ih sprečili, ukazali na uzroke mnogih ekoloških problema, ali i na to ko je odgovoran.
Ponekad i kad uložite mnogo truda, uradite istraživačku priču može se desiti da ona ne bude objavljena iz raznih razloga, da li zbog same teme kojom se bavi, nezainteresovanosti urednika i slično. U pravu ste, jeste trend baviti se istraživačkim novinarstvom u ovoj oblasti, ali ne i kod nas. Ponavljam, malo je novinara koji se uopšte bave ovim temama, a još manje onih koji se bave istraživačkim novinarstvom. Ekološka svest građana raste, pitanja životne sredine postaju sve aktuelnija pa se nadam da će ubuduće teme iz ove oblasti biti sve zastupljenije u medijima i da ćemo tada imati i više istraživačkih priča. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Dragana Ratković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Za Vaš posvećen rad u oblasti ekologije i zaštite životne sredine dobijali ste brojna priznanja i nagrade. Podsetiću javnost i naše čitaoce da ste krajem prošle godine dobili specijalnu nagradu NALED-a iz oblasti životne sredine za jedinstven osvrt na teme ne samo iz svog ugla, već i iz ugla lokalnih samouprava. Da li Vam ta priznanja i nagrade znače, motivišu i podstiču na još aktivniji rad? Da, moram priznati da mi zaista priznanja i nagrade znače, jer su nekako potvrda da je ono što radim dobro, da sam na dobrom putu i da je to neko primetio i vrednovao. S druge strane, imate još veću obavezu da to opravdate, pa me to motiviše da se više angažujem. Najveća satisfakcija za mene je kada dobijem potvrdu slušalaca, ali i kolega da je ono što radim dobro, da prihvataju savete kako se bolje odnositi prema životnoj sredini. Važno je da ono što radite, ono što promovišete i sami primenjujete. To ljudi oko vas primećuju i poštuju. Republika Srbija sve više prelazi na „zelenu ekonomiju“ i forsira njen razvoj i primenu. Može li taj koncept da zaživi kod nas? Mislim da više nije pitanje možemo li nego jednostavno moramo ukoliko želimo da se održivo razvijamo. To je jedan od načina da rešimo neke ekološke probleme, ali i damo zamajac privredi. Cirkularna ekonomija predstavlja privredni model čiji je cilj da produži „životni vek” proizvoda i vrati sav otpadni materijal u proces proizvodnje. Na taj način se racionalnije koriste resursi, smanjuje zagađenja, ostvaruje ušteda, jer otpad može postati sirovina. Gotovo svi materijali mogu da se recikliraju: papir, karton, plastika, staklo, aluminijum, bakar, gvožđe, elektronski i električni otpad. S obzirom da nemamo uspostavljen sistem upravljanja otpadom, uglavnom veći deo otpada završava u komunalnom otpadu, a zatim na deponiji. Na taj način gubimo i novac, trošimo resurse, energiju, ali zagađujemo životnu sredinu. Imamo oko 3500 registrovanih divljih deponija, koliko je tu bačenog novca i kolika je šteta po životnu sredinu, toga još nismo svesni. Svega četiri odsto ukupno treiranog otpada se ponovo koristi, dok je u EU taj procenat gotovo 50 odsto. To je i naš cilj do 2030. godine. Dakle, rešenje jeste cirkularna ekonomija, rešenje jeste reciklaža, da se izdvajanjem materijala dobije sirovina za neke nove proizvode. Na taj način razvijamo privredu, a ujedno smanjujemo otpad na deponijama, trošenje prirodnih resursa, smanjujemo potrošenju energije i obezbeđujemo čistiji vazduh, vodu, zemljište, čistiju i zdraviju životnu sredinu. Mislim da sve više privrednika razmišlja o ovom novom modelu privređivanja, jer uviđaju benefite. Taj koncept mora da zaživi kod nas ukoliko želimo da se ekonomski i ekološki održivo razvijamo.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto. Milisav Pajević Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Vi se više od 20 godina u radio emisiji „Pod staklenim zvonom” bavite podizanjem ekološke svesti. Kažite nam šta je ključno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana podigao nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? Najvažnije je stalna edukacija i informisanje građana o stanju životne sredine. Sa edukacijom treba krenuti od najranijeg uzrasta, najpre u porodici, zatim vrtiću i nastaviti kroz školovanje. Ako deca, ono što nauče u vrtiću ili školi, ne vide da to njihovi roditelji rade, da se to u praksi ne primenjuje, na primer: razdvajanje otpada i slično onda je slaba vajda od toga što ih učimo.
I kao što sam pomenula veoma je važno da građani imaju informacije o stanju životne sredine. Mediji u tome imaju značajnu ulogu. Emisija Radio Novog Sada „Pod staklenim zvonom” više od 30 godina bavi se temama iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Sigurna sam da smo doprineli podizanju ekološke svesti naših slušalaca, informisanjem građana, ukazivanjem na brojne ekološke problem i moguća rešenja. To najbolje vidim po mojim kolegama čija je ekološka svest sada na zavidnom nivou. Godinama unazad odvajamo papir, baterije, sakupljamo čepove, a kako smo prešli u novu zgradu Radio-televizija Vojvodine brinemo i o napuštenim psima. Mnogi me pitaju za savet gde da odnesu staklenu ambalažu ili elektronski otpad, staru odeću, jer ne žele da to bace u kontejner i da na kraju završi na deponiji. Dakle, edukacija i informisanost su dve ključne stvari, ako želimo da imamo ekološki svesne građane. Raduje me što iz godine u godinu taj broj raste i sigurna sam da će generacije koje dolaze biti ekološki svesnije i neće činiti greške koje smo mi činili i da će njihov odnos prema životnoj sredini biti bolji. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone Dr Marina Nenković Riznić, viši naučni saradnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije „Potrebno je pristupiti proaktivnom rešavanju ekoloških problema"
Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Životna sredina u Srbiji, kao i neki njeni parametri (u prvom redu vazduh i vode) se trenutno nalaze u nezavidnom stanju. Svedoci smo toga da se naši gradovi već mesecima nalaze na listi najzagađenijih na svetu, naročito u zimskim mesecima. Uzimajući u obzir načine na koje se greju srpski gradovi i naselja uopšte, te na udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji, ovakva situacija je više nego očekivana. Pored toga, u prilog zagađenju govori i činjenica da se broj automobila po glavi stanovnika iz godine u godinu povećava, a da to povećanje ne prati i adekvatan razvoj infrastrukture, te zbog toga imamo stvaranje ozbiljnijeg zagađenja u centralnim gradskim zonama srpskih gradova. Klimatske promene koje su donele i povećanje prosečnih godišnjih i temperatura u zimskim mesecima doveli su i do specifičnih problema i očiglednih nelogičnosti u prostornoj disperziji zagađenja, zbog koga se ranije nezagađeni delovi gradova suočavaju sa enormnim povećanjem koncentracije PM10 i PM2.5 u vazduhu. S druge strane, smatram da je umesto katastrofičnog sagledavanja stiuacije , na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, u prvom redu evidentiranjem potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, adekvatnom korišćenju stvorenog otpada za energetske potrebe, uz poštovanje svih mera zaštite životne sredine, kao i definisanjem načina za ublažavanje ili prilagođavanje na klimatske promene na celoj teritoriji Srbije. S tim u vezi, kroz izrade strateških i planskih dokumenata na najvišem republičkom nivou moguće je pravovremeno i adekvatno usmeriti budući razvoj Srbije koji neće imati štetne posledice po životnu sredinu.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Marina Nenković Riznić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Kako ocenjujete rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine? Rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine mogu da ocenim kao adekvatan. Budući da se poslednjih 15 godina bavim izradama prostorno planske i urbanističke dokumentacije, kao i strateških procena i procena uticaja na životnu sredinu za različite nivoe planova, svakodnevno održavam komunikaciju sa predstavnicima nadležnih republičkih organa (u prvom redu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, zatim Zavodom za zaštitu prirode, Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije i drugim relevantnim institucijama) i sa njima imam zaista dobru saradnju u različitim oblastima. Smatram da su naši zakoni o oblasti životne sredine uglavnom dobro postavljeni, harmonizovani za zakonima Evropske unije (EU), ali da je osnovni problem koji se nameće, pre svega, njihova neusaglašenost sa drugim zakonima u oblastima koje ih direktno tangiraju, kao i nedovoljno sprovođenje zakonskih odredbi. Samim tim, ono što predstavlja osnovni problem i prepreku u realizaiciji planske dokumentacije je upravo to nesprovođenje zakonskih obaveza, a samim tim ni obaveza datih kroz prostorno plansku dokumentaciju. Primera radi, preporuke date kroz strateške procene i procene uticaja na životnu sredinu, iako zakonski adekvatno postavljene, se u praksi uglavnom ili ne primenjuju ili slabo primenjuju. Procene uticaja imaju samo formalnu svrhu da prate plansku dokumentaciju, tako da se često rade samo radi zakonske obaveze, bez detaljnije elaboracije stvarnih problema i adekvatne i odgovorne evaluacije potencijalnih efekata koje neke aktivnosti u prostoru mogu imati na životnu sredinu. Kroz naše strateške procene i procene uticaja na životnu sredinu, trudimo se da damo osvrt na realno stanje kvaliteta životne sredine, da postavimo ciljeve za vrednovanje planskih aktivnosti i zatim da izvršimo adekvatnu evaluaciju, koja kasnije ima svrhu da definiše mere za smanjenje ili neutralisanje negativnih efekata na životnu sredinu i propiše monitoring kvaliteta životne sredine. Međutim, do kraja nemam uvid u to koliko se mere propisane kroz procene uticaja realno i sprovode i to smatram glavnom preprekom za adekvatan tretman pitanja životne sredine u planskim i strateškim dokumentima. U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? Pandemija korona virusa u svetskim razmerama je svakako u velikoj meri uticala ne samo na promenu mojih ličnih stavova po pitanju krhkosti onoga što zovemo normalnim životnom i očekivanim postavkama ličnog komfora, već svakako i na realizaciju profesionalnih aktivnosti.
Budući da moje angažovanje u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije podrazumeva ne samo naučni, već i profesionalni rad, već po prvim naznakama mogućnosti da će doći da pandemije bilo je neophodno naći način za efikasno obavljanje poslovnih obaveza u novonastalim okolnostima. Zbog toga je većina mog rada u prvim mesecima pandemije bila organizovana online, remote, sa organizacijom sastanaka putem drugih vidova komunikacije, u prvom redu putem meeting platformi. Navikavanje na nove uslove rada je bilo relativno lako, ali mislim da, kao i drugi profesionalci, nisam uspela u potpunosti da se osećam komforno na takvim sastancima, prevashodno zbog toga što je postojala konstantna pretnja u vazduhu da nije sve sasvim u redu, da je neohpodno da se trudimo da stvari i komunikaciju održavamo normalnim u uslovima koji se zaista ne mogu smatrati adekvatnim. Pored toga, budući da sam u to vreme ispred Instituta rukovodila velikim evropskim naučnim projektom, koji je podrazumevao svakodnevnu komunikaciju sa međunarodnim projektnim partnerima, ovi novi vidovi razgovora putem online platformi postali su i jedini mogući. S druge strane, aktivnosti na projektu su podrazumevale i organizaciju sastanaka i radionica sa stejkholderima, koji bi se u normalnim okolnostima odvijale offline, međutim, zbog pandemije je sve moralo da migrira u online vode. Samim tim, svi članovi tima, uključujući i mene morali smo promptno i efikasno da steknemo nova znanja u oblasti organizacije online sastanaka za veći broj ljudi, i ne samo to, već i da naučimo na koji način je najadekvatnije podsticati ljude na aktivnu debatu i razmenu mišljenja u uslovima online komunikacije. Ovo je ponekad znalo da bude prilično iskušavajuće, jer je moderiranje ovakvih diskusija teže nego u realnim uslovima. Međutim, uprkos svemu, uspeli smo da organizujemo dve sjajno posećene radionice sa stejkholderima u oblasti prostornog i urbanistčkog planiranja, zaštite prirode i projektovanja saobraćajne infrastrukture i da dobijemo adekvatne preporuke koje su bile rezultat organizovanih radionica. S druge strane, naučni rad je takođe pretrpeo izmene. Naučne konferencije u zemlji i inostranstvu su migrirale u online sfere, učešće na konferencijama se svelo na prezentovanje radova, bez neke direktne i aktivne diskusije što je po meni negativno uticalo na razmenu mišljenja predstavnika naučne zajednice, koja je i imperativ za razvoj naučno istraživačkog rada pojedinca, ali i cele zemlje. Svoja iskustva u oblastima naučno istraživačkog rada tokom pandemije korona virusa planiramo da publikujemo u narednom periodu u vidu članaka na naučnim konferencijama ili međunarodnim naučnim časopisima. Nadamo se skorom kraju pandemije i vraćanju komunikacije u neke normalnije tokove, jer mislim da je sve direktno i jako negativno uticalo na promociju naučnih rezultata ne samo u našoj zemlji i širom sveta. Razmena, pa čak i sukobi mišljenja, debate i javna diskusija je osnova svakog dobrog naučno istraživačkog rada, te se nadam da će se u narednim mesecima otvoriti prostor za ponovno uspostavljanje ovakvih odnosa u offline svetu.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Lična arhiva – Marina Nenković Riznić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Bili ste rukovodilac na projektu „Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu“. Hoćete li nam reći šta je bio glavni cilj projekta, koji su postignuti rezultati i koji je celoukupni značaj projekta na region? Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS), u kome sam i ja zaposlena je kao IPA 1 projektni partner od 2018-2021. godine bio angažovan na projektu ConnectGREEN (DTP 072-2.3) (1) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu), koji se realizuje se u okviru drugog poziva INTERREG Danube Transnational programme. Ovim projektom definisana je metodologija za identifikaciju migratornih koridora velikih sisara (vuka, risa i medveda) u karpatskom regionu (2), formiranje smernica za smanjenje konflikata u područjima koridora, postavljanje baze CCIBIS (3) koja je informacioni sistem o biodiverzitetu na teritoriji karpatskog regiona (izdvojena područja Natura 2000 i koridori koji ih povezuju) i definisanje Strategije za razvoj ekoloških koridora (4) uz prateće aktivnosti treninga i edukacije na svim nivoima stejkholdera Naime, na teritoriji karpatskog regona izražena je značajna defragmentacija predela koja je nastala kao rezultat neadekvatnog prostornog planiranja koji nije uvažavao mere zaštite prirode u meri i kojoj je to bilo potrebno. Rezultat toga je veliki mortalitet divljih životinja duž nacionalnih regionalnih i lokalnih pravaca infrastrukture. Migratorni putevi životinja su ograničeni barijerama u vidu linijske infrastrukture, vodenih tokova, naselja, ograda, i drugo. Cilj projekta je bio razmena iskustava, diseminacija rezultata, poboljšanja procesa učešća i kontakti sa različitim zainteresovanim stranama, implementacija novih alata u procesu planiranja, poboljšanje metodoloških pristupa u naučnim istraživanjima i drugo. Rukovodilac projekta je WWF Danube-Carpathian Programme Romania (WWF RO) iz Rumunije, a u projektu je učestvovalo još 12 institucija iz oblasti zaštite prirode i prostornog planiranja iz 5 zemalja i to: Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Srbije. Republika Srbija u ovom projektu učestvuje kao IPA partner sa dve institucije i to Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i Nacionalnim parkom Đerdap. Ekološki koridori su u okviru projekta bili identifikovani na 4 transnacionalno relevantne lokacije: i to 1. Nacionalni park Piatra Craiului /Nacionalni park Bucegi (Rumunija), 2. Planine Apuseni / Jugozapadni, Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija), 3. Zapadni Karpati (Češka Republika – Slovačka) i 4. Nacionalni park Bükk (Mađarska)/ Zaštićeno pejzažno pordučje Cerová vrchovina (Slovačka) korišćenjem gore pomenute metodologije.
Prvi zvanični rezultat ovog projekta bila je Metodologija za identifikaciju migratornih koridora velikih sisara koja je postavila osnovna načela za izdvajanje fizičkih barijera i drugih pretnji, koje su integrisane sa drugim prostornim podacima na različitim nivoima (lokalnim, regionalnim, karpatskim) Kroz metodologiju su identifikovani migratorni koridori, migratorne barijere u vidu linijske infrastrukture, vodenih tokova, naselja, i dr. i utvrđeni modeli pogodnosti staništa i podele povezanosti. Metodologija je takođe utvrdila niz mera za smanjenje barijera i smrtnosti životinja: mere za bezbedan prelazak infrastrukture (ekodukti), mere sprečavanja ulaska životinja u infrastrukturu, mere upozorenja životinja na transportnu infrastrukturu, mere upozoravanja vozaća o približavanju životinja ili o rizičnim sektorima. Pored definisane metodologije, još jedan od realizovanih rezultata je i brošura „Ekološka povezanost, mreža života za ljude i prirodu“, publikovana na engleskom i sprskom(5) jeziku. Pored toga, aktivnosti na projektu ConnectGREEN obuhvataju i najmladju populaciju. Pored edukacije i radionica sa predškolskim i školskim uzrastom koje su imale sjajan odziv, na projektu su realizovane i radionice sa studentima, čime smo uticali na percepciju ovog problema među mladima. Faktički, neka ideja vodilja celokupnog projekta je osim determinisanja postojećih migratornih koridora velikih sisara i formiranja ozbiljne baze podataka na ovu temu i direktno inkoroporiranje obaveze izgradnje ekodukta u planske dokumente koji su u izradi. Samo na taj način projekat ConnectGREEN može svoj pun potencijal i realnu svrhu S tim u vezi, a na osnovu postojećih podataka nadležnih institucija i obimne planerske građe, u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije je u planu i inkorporiranje ove problematike u prostorne i urbanističke planove i van granica Karpatskog regiona u Srbiji.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Marina Nenković Riznić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Radite kao viši naučni saradnik Instituta za arhitekturu i prostorno planiranje Srbije. Recite nam koliko je primena Geografsko informacionog sistema (GIS) važna u upravljanje komunalnim otpadnim vodama, u prostornim i urbanističkim planovima i projektima, bioklimatskom planiranju i arhitekturi? Moje iskustvo i druženje sa GIS-om datira još iz 2003. godine kada sam kao mladi planer-urbanista prvi put imala prilike da se sretnem sa ovim novim konceptom i, ako tako mogu da kažem, novim instrumentarijumom koji je svim planerima značajno omogućio ne samo adekvatan grafički prikaz planskih rešenja, već i omogućio rešavanje značajnih dilema u oblasti planiranja. Ovde najpre mislim na proveru adekvatnosti varijantnih rešenja u planiranju, izbor najpovoljnijih planskih rešenja, na osnovu multikriterijumskih analiza realizovanih pomoću GIS alata, ali i promeni paradigme u posmatranju planiranja kao zamrznute, nepromenljive, rigidne slike, koja ne može sagledati u realnom vremenu sve potencijale razvoja i mogućnosti za pravovremeno reagovanje i eventualne izmene u zavisnosti od okolnosti. Kako su GIS tehnologije evoluirale, tako su i alati bili unapređivani, tako da sada svaki vid planiranja mora biti nužno mora biti propraćen i izradom adekvatnih baza podataka u okviru GIS-a.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Marina Nenković Riznić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Na kojim projektima i programima trenutno radite? Nakon završetka projekta „Connect GREEN – Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu” koji je organizovan u drugom pozivu Dunavskog transnacionalnog programa u trajanju od 2018-2021. godine, angažovana sam na dva međunarodna projekta i to: projekat CITIES AND CLIMATE CHANGE PROGRAM, finansiran od strane Francuske razvoje agencije (AFD), na izradi strateške procene uticaja akcionih planova na životnu sredinu kao Local SEA (strategic environmental assessment) expert (rukovodilac projekta) i GREEN, LIVABLE, AND RESILIENT CITIES, SERBIA: Strengthening Sustainable and Resilient Urban Development- Component 1 Selection# 1275674 Strengthening capacities of Local Self-Governments in Serbia towards low-carbon and resilient urban development investments expert), finansiran od strane Svetske banke, kao key expert u oblasti urbanističkog planiranja. Pored toga, angažovana sam i na izradi prostorno planske dokumentacije i strateških procena uticaja na životnu sredinu za više područja na teritoriji Republike Srbije. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Marina Nenković Riznić Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji? Mišljenja sam da je za koncept „zelene ekonomije“ neophodno mnogo više od želja i namera lokalnih eskperata u oblasti zaštite životne sredine. Naša zemlja ima i zakonsku regulativu, kao i strateške smernice date kroz više strategija koje posredno i neposredno tangiraju životnu sredinu. Međutim, za realizaciju koncepta „zelene ekonomije“ potrebna je politička volja, kao i odgovarajući domaći i inostrani fondovi koji bi mogli da pokrenu ovaj koncept. Takođe, smatram da je neophodno sprovesti i širu edukaciju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se stanovništvo, ali i svi potencijalni stejkholderi (uprava, NVO, privreda) upoznali sa ovim konceptom i počeli da ga aktivno primenjuju na mikro i makro nivou. Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas? Mislim da je situacija u pogledu edukacije u oblasti zaštite životne sredine znatno bolja nego pre dvadeset-trideset godina, kada se ovim pitanjem bavio samo uzak krug eksperata. Uvođenje obaveznih predmeta o zaštiti životne sredine u osnovnoškolske i srednjoškolske ustanove, pa i ranije, u predškolske, znatno doprinosi buđenju svesti u najranijem uzrastu o značaju očuvanja prirode i svih parametara životne sredine. Ponekad se čak stiče utisak da su mlađe generacije znatno edukovanije u pogledu očuvanja kvaliteta vode, vazduha, zemljišta, značaja adekvatnog upravljanja otpadom nego starije, što budi optimizam u pogledu kursa koji će planeta imati u narednim generacijama. S druge strane, smatram da još nismo došli do kritične tačke nemogućnosti revitalizacije i eventualne neutralizacije štete koja je učinjena, ali da smo vrlo blizu, što treba da bude alarm za sve nivoe uprave da počnu sa edukacijom svih starosnih grupa stanovnika i svih stejkholdera, naročito u oblasti privrede, infrastrukture i drugo. Takođe, nerealno je očekivati brze promene navika i oblika ponašanja stanovnika u smeru zaštite, te je stoga neophodno sistemom stimulativnih (pre nego represivnih) mera usmeravati dalje pravce zaštite životne sredine u Srbiji. Jedino na taj način moguće je uticati na bržu promenu svesti i adekvatnu implementaciju ekoloških mera na celoj teritoriji zemlje. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone Aleksandra Malušev, PR Mikser organizacije, novinar „Neophodno je uveriti urednike i vlasnike medija da čitaoce i gledaoce ne zanima tabloidni pristup „tri-dana-čuda” o ekološkim katastrofama“
Zamoliću Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Za odgovor dostojan pitanja, čini mi se da bi trebalo formirati neku vrstu nacionalnog ili čak nadnacionalnog tela koje bi bilo u stanju da prikupi, sortira i nepristrasno prikaže podatke studija čitave plejade stručnjaka: od nadležnih ministarstava, preko stručnjaka sa terena iz oblasti upravljanja otpadom, naših potrošačkih navika, energetike, hidrologije, ornitologije, poljoprivrede… Do jakog tima pravnih eksperata koji bi nam raščlanili dosadašnje i zakonske odredbe u pripremi u ovoj oblasti, ali i koji bi bili u stanju da javnim učine međunarodne ugovore čije izvršenje se tiče eksploatacije prirodnih resursa Srbije, uvoza i implementacije (uglavnom zastarelih) tehnologija investitora koji posluju u našoj zemlji… Dok se to ne dogodi, ono što ipak možemo, gotovo intuitivno da zaključimo, zasniva se na skoru Srbije na međunarodnim listama po broju obolelih i umrlih od malignih, respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja povezanih sa zagađenjima. Gotovo na svakoj, Srbija se nalazi u prvih pet. Ipak, čini se da smo na dobrom putu jer se o zaštiti životne sredine sada govori čak i u mejnstrim medijima, sa sve manje ironičnog osvrta na one koji upozoravaju i pozivaju na savesniji odnos prema životnoj sredini. Većina nas je shvatila da nije reč o dokolici „viših klasa“, problemu prvog sveta, već da svi dišemo isti vazduh, pijemo istu vodu i jedemo hranu iz iste zemlje, zasićene čitavim nizom toksičnih supstanci koje su nus-pojave našeg svakodnevnog, ubrzanog, potrošačkog i u velikoj meri, neodgovornog načina života pojedinaca i kompanija.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Malušev Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
U kolikoj je meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? Kao višegodišnjem novinaru koji se i lično i profesionalno gradi kroz razgovore i kontakte sa ljudima, na ovaj način hrani i radoznalost i širi uvide u stvarnosti, prelazak na onlajn način života, za mene je imao efekat ponovnog učenja da hodam. Ne samo u tehničkom smislu, navikavanja na bezbroj platformi za sastanke i grupni rad, već potpuno izmenjen kontekst i diskurs. Sa druge strane, Mikser se u ovo najneizvesnije vreme upustio u niz projekata koji su za cilj imali da upravo u ovako kriznim situacijama kojima se ne nazire kraj, pokušaju da pomognu najosetljivijim društvenim grupama. Projekat „Žene govore” sa kancelarijom UN Women u Srbiji iznedrio je priručnik za pomoć ženama u pandemiji, ali i svim potencijalnim sličnim okolnostima kada je kretanje onemogućeno, kada su resursi i životne opcije svedene na minimum. Kroz niz onlajn sesija, radionica, razgovora sa desetinama žena i psihološkinjom Brankom Drašković, otkrili smo „ledeni breg” problema sa kojima se suočavaju žene u srpskom društvu, a koje je pandemija samo učinila bolno očiglednim. Znate, ti onlajn sastanci su nekim od žena bile prva i jedina prilika da se njihov glas čuje izvan njihovog doma, da podele svoja razmišljanja, da čuju druga iskustva…Istovremeno, Mikser je postao član konzorcijuma dva velika evropska projekta euPOLIS i HEART koji su okupili partnere iz čitave Evrope od severa do juga, ali i stručnjake iz Kolumbije i Kine. Oba projekta zagovaraju i u krajnjoj liniji, krče put ka zdravijem životu ljudi u urbanim sredinama, imaju plemenit cilj i predstavljaju vrhunska naučna i tehnološka dostignuća, ali nakon dobrih godinu i po dana napipavanja situacije i raspoloženja nadležnih institucija i svih relevantih aktera, mi tek sada imamo priliku da počnemo da primenjujemo neka od ovih inovativnih rešenja. Naravno, to je i godinu i po dana rada sa ljudima koje nikada nismo upoznali mano a mano. Iako može da funkcioniše, očigledno, smatram da smo lišeni mnogo kreativnosti, osećaja zajedničkog poduhvata i energije na ovaj način. Građanima Srbije poznato je da Udruženje „Mikser“ organizuje „Mikser festival“, godišnji kulturni događaj koji promoviše inovativne, održive i društveno angažovane ideje u dizajnu, arhitekturi, urbanističkom planiranju, novim tehnologijama, umetnosti, muzici i komunikacijama. Šta će biti u fokusu novog „Mikser festivala“? Bolji život. Kao i uvek. Ne neonsko obećanje puno euforičnog naboja, već bolji život u onoj meri u kojoj već danas možemo da pomaknemo stvari. Onoliko koliko sami možemo da naučimo iz dana u dan. Socijalna, kulturna i politička tranzicija i treba da bude neprestani pomak ka boljem, ali u stabilnim društvima se ona odvija u etapama i građani i institucije imaju priliku da se stabilizuju, nauče da funkcionišu i spontano pronalaze put ka inovativnim rešenjima.
Kod nas je svaki poduhvat ad hoc i najčešće kratkog daha. Od kulturnih projekata do velikih, infrastrukturnih investicija. Obrazovanje nam je u većoj krizi nego tokom ratnih godina. To će tek ostaviti posledice. Mikser se od početka trudio da bude poligon za dijalog najrazličitijih društvenih aktera, od kreativaca, inovatora, aktivista, umetnika, biznisa, do donosioca odluka na državnom i evropskom nivou, kako bi jedni od drugih mogli da uče, da se udružuju, sarađuju i premošćuju institucionalne falinke. Mikser Festival će se ove godine održati početkom oktobra, delom u sada već domaćoj atmosferi Zornića kuće gde ćemo prvi put organizovati Zelenu Akademiju. Prema ispitivanjima UNDP u Srbiji, samo nekoliko postotaka srpskih kompanija prešlo je na zeleno poslovanje, što ostale ostavlja u minus startnoj poziciji za velike ekonomske turbulencije koje predstoje. Ipak, da bi se dogodio taj „shift” na zeleno poslovanje, čak i malim, fleksibilnim firmama, potrebno je znanje, iskustvo, vođenje… Zelena Akademija će imati upravo taj zadatak, kako bi domaće firme od onih najmanjih do gigantskih, tromih sistema mogle što bezbolnije da počnu barabar da posluju sa svojim evropskim kolegama. Drugi deo programa festivala nadamo se da ove godine vraćamo u grad, mladima, mudrim, razigranim kreativcima po neformalnim galerijama, čitaonicama, scenama i sličnim prostorima koji vape da ih osvojimo na ovaj način, kroz naš BlackBox, izložbe, svirke, film, predstave, razgovore…
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Marija Piroški Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Organizacija „Mikser“, član je konzorcijuma nekoliko evropskih projekata koji u srži imaju implementaciju prirodom inspirisanih rešenja u urbano planiranje. Možete li na reći koja su to prirodom inspirisana urbana rešanja? Povratak u prirodu je vrlo primamljiva i često rabljena afirmacija na društvenim mrežama. Ipak i ona nekolicina koja sebi to može da priušti (finansijska konstrukcija, škole, društvene veze…), ne može to da izvede do kraja jer današnji svet ne prašta i ne omogućava privređivanje bez konekcija sa ostatkom sveta. Treba vam tekuća voda, WiFi, put da tamo stignete.. I već ta priroda nije sasvim netaknuta. Dakle, cilj nam je da u sredinama u kojim živimo obezbedimo što optimalnije, zdravije i srećnije uslove, a to je moguće čak i u zagušenim, prenatrpanim megalopolisima, samo ako malo promenimo perspektivu i prioritete. Da, potrebni su nam parkinzi i šoping-molovi, neizostavne su višespratnice… Ali promenom matrice urbanog planiranja, možemo da učinimo da sva ova infrastruktura ponovo služi građanima i prilagođava se njihovim potrebama, umesto da se građani iznova povinuju geometrijskoj progresiji cementnih prostranstava u gradovima.
Projekat euPOLIS je inovativna metodologija urbanog planiranja koja podrazumeva prirodom inspirisana rešenja u gradovima. To znači da nećemo rušiti zgradu da napravimo park, ali ćemo svaki centimetar te zgrade modifikovati tako da imitira živi organizam i predstavlja ekosistem za sebe. Ona može sa krova da skuplja kišnicu koja će se koristiti kao tehnička voda, a potom da se upotrebi u grejnom sistemu, taj krov može da bude zajednička bašta svih stanara jedne zgrade, sa biljnim kulturama koje prečišćavaju vodu, vazduh, privlače korisne insekte, a ujedno su prijatan zajednički prostor za druženje. Samo jedno drvo u blizini stambenog ili poslovnog prostora može da spusti temperature za nekoliko stepeni i na taj način uštedi potrošnju električne energije. Naizgled jednostavno, u svojoj osnovi ima briljantna inženjerska rešenja kako bi sistem funkcionisao što samostalnije uz minimalno održavanje, a bio na maksimalnu korist čitavom komšiluku kroz sve aktivnosti koje mogu da se odvijaju na jednom mestu. Takav jedan džepni park trebalo bi da nastane na Zemunskom keju kod Hotela Jugoslavija i na Linijskom parku na Dorćolu. Ovaj projekat se sprovodi paralelno i u Danskoj, Poljskoj i Grčkoj, a zasniva se na Blue-Green Dream platformi čiji je idejni tvorac Čedo Maksimović, profesor emeritus Imperijal Koledža u Londonu. Projekat HEART na istim osnovama, meri i prati fizičko i mentalno zdravlje i zadovoljstvo građana u urbanim sredinama izloženim gorepomenutim rešenjima, kao i na onim mestima gde prirodom inspirisanih rešenja nema. Trenutno realizujete projekat „Young Balkan Designers“. Možete li našim čitaocima predstaviti glavne ciljeve i projektne aktivnosti tog projekta? Mladi Balkanski Dizajneri / Young Balkan Designers / je talent platforma koju je organizacija Mikser pokrenula 2011. uz podršku partnera iz čitavog regiona, sa ciljem da identifikuje, promoviše i razvija kreativni potencijal Balkana u oblasti industrijskog dizajna i približi ga međunarodnom tržištu, doprinoseći istovremeno i obnovi multikulturalne saradnje u regionu. Jedan od ciljeva incijative je edukacija i stimulisanje dizajnera da istraže ulogu dizajna u održivom razvoju i društvenoj inkluziji. Dizajneri odabrani na regionalnom YBD konkursu od strane renomiranog međunarodnog žirija, dobijaju priliku da realizuju svoje ideje i prošire znanja i iskustva kroz različite obrazovne i praktične aktivnosti – predavanja, radionice, rezidencije i izložbe. Ovogodišnji, nedavno završeni konkurs pod nazivom „Life hacks” ohrabrio je mlade stvaraoce da razmišjaju van ograničenja masovne, industrijske proizvodnje i otvore put ka samoodrživim, jednostavnim, pristupačnim i personalizovanim rešenjima.
Na konkurs za mlade kreativce Balkana, pristiglo je ukupno 111 radova na kojima je radilo 125 dizajnera iz 9 zemalja regiona: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske. Ova kreativna delegacija će u junu predstaviti svoje radove na prestižnom milanskom sajmu Salone Satellite koji će se nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije, ponovo održati kako bi okupio vrhunske stvaraoce i inovatore iz čitavog sveta. Ovogodišnji, kao i grupa dizajnera od prethodne godine koji zbog pandemijske situacije nisu imali priliku da učestvuju na milanskom sajmu predstaviće svoja dizajnerska rešenja za izazove naše ubrzane, zahtevne i potrošačke svakodnevice. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Malušev Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Koje još akcije i projekte organizacija „Mikser“ trenutno sprovodi, a da ih nismo spomenuli? Floskula da se naredni festival sprema dok skupljaš pinkle sa ovog koji se tek završava je sasvim tačna i precizna. To znači i da budno pratimo sve društvene tokove, prepoznajemo izazove i tražimo rešenja, nekada i pre nego oni budu javno izrečeni. Tražimo sjajne ljude i njihove ideje iz svih oblasti naših života. U tom svetlu, u Mikseru nema praznog i dosadnog dana. Pred nama su izazovi još nekoliko velikih, važnih i jako uzbudljivih evropskih projekata koji zadiru u kreativne industrije, održivi dizajn, kulturno nasleđe, urbani biodiverzitet, socijalne inovacije, komunikacije… To je sve u fazi „fermentacije”, a rado ćemo, ne samo podeliti novosti kada ih bude, već pozvati građane da se pridruže, povežu i daju svoj glas svemu onome čime se bavimo kako bismo zajedno oblikovali srećniju, zdraviju i pitomiju budućnost za sve. Da li možemo „zelenu ekonomiju“ iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine? Globalnoj ekonomiji je potreban novi početak i nova matrica u svetlu nedostatka prirodnih resursa, kao i sve zategnutijih odnosa na liniji vlasnici znanja/tehnologije/resursa i radne snage. Potrebne su hrabre, inovativne ideje da staro koristimo kao novo. Ponovna upotreba materijala, duži upotrebni vek predmeta, što skromnije ambalaže, što lokalniji resursi, upravljanje otpadom, nove sirovine koje ne dreniraju prirodne resurse i dodatno uništavaju životnu sredinu, navike u ishrani, putovanjima, dužina radne nedelje, rad na daljinu… Samo su neka od pitanja sa kojima se suočavaju savremeni biznisi, oni mikro i oni grandiozni. I sve su ovo pitanja za svaku državu, kako da podstakne kompanije na ovu promenu i osigura im što bezbednije izmeštanje u novi poslovni ekosistem. Svako novo rešenje menja naš način života, navike, tera nas da se prilagodimo, naučimo… Kvantni skok dogodiće se nakon niza malih, naizgled beznačajih koraka! Nadam se da ćemo imati u šta da skočimo.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Marija Piroški Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana? Ovaj je problem kao Mebijusova traka: ne zna mu se početak niti se sluti kraj! Potrebno je obrazovati medije koji treba da obrazuju građane, ali problem sa medijima je što su naučili da emituju samo ono što se provereno dobro prodaje publici. Ili im je makar rečeno, šta to publika voli. U našem društvu, to gotovo nikad nisu esecijalne, relevantne teme. Potrebno je uveriti urednike i vlasnike medija da čitaoce i gledaoce ne zanima tabloidni pristup „tri-dana-čuda” o ekološkim katastrofama, već da su svesni da je neophodno da imaju znanja kako bi sutra mogli da donose odgovorne i lične i političke odluke.
Zatim bi ti urednici i vlasnici, oslobođeni straha od oglašivača, političara i drugih nosilaca moći, trebalo da ulože u profesionalno usavršavanje svojih novinara, da se i sami doobrazuju u ovom smislu kako bi omogućili kolegama da o ovim temama pišu i govore kao odgovorni, pripremljeni, nepristrasni pojedinci i profesionalci. Potrebno je osigurati da istraživački novinari, ali i reporteri dnevnih izdanja mogu slobodno i bezbedno izveštavaju, imaju pristup informacijama, sagovornicima, relevantnim dokumentima i ugovorima… Zaista, sistemsko pitanje koje se provlači od kućnog vaspitanja, preko obrazovnog sistema i koji diktira i oblikuje političku kulturu i javni diskurs. Sporadično insistiranje na ekološkoj svesti svodi se na emotivnu reakciju kod publike što je inicijalno dobro, ali ekološke, kao i sve druge emocije, splasnu, ako nemaju uporište u konkretnim odlukama i akcijama. Potrebni su nam makar mali pozitivni ishodi kako bismo povratili poverenje u našu, građansku moć, ali i odgovornost. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone - januar/februar 2022. godine GODINA III - BROJ 17/18 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac. Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević. Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba. Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac. Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.