Ekološki intervjui u doba korone - broj 9 - maj 2021. godine

Ekološki intervjui u doba korone - maj 2021. godine GODINA II - BROJ 9 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone Milenko Jovanović, diplomirani meteorolog i osnivač Nacionalne Ekološke Asocijacije – NEA „Bavljenje zaštitom životne sredine nije moda“ Kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje u životnoj sredini je alarmantno loše, jer se niti donose, niti sprovode neophodne mere na zaustavljanju dalje degradacije, a prvenstveno u cilju zaštite zdravlja ljudi.

Očigledno nedostaje politička volja da se suočimo sa objektivno lošim stanjem i priznanjem da se do sada nije adekvatno tretirao problem, koji postoji decenijama, a od sada je neophodan urgentan stručan, a ne politički pristup.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Milenko Jovanović

EKONEC klub čitalaca

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

U vreme vanrednog stanja zadao sam i prihvatio lični izazov da u otežanim, često nemogućim uslovima, održim funkcionalnost sistema automatskog monitoringa kvaliteta vazduha uz maksimalnu zaštitu zaposlenih od zaražavanja. Neskromno, ali istinito je da sam zakonom bio oslobođen dolazaka na posao, ali sam praktično jedini iz Odeljenja fizički odlazio po potrebi na posao, organizovao i učestvovao u terenskom radu. Za to je bilo potrebno aktivirati sve lične i profesionalne kontakte, što je i dalo odlične rezultate u ispunjavanju zakonskih nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, naravno bez bilo kakve zvanične satisfakcije. Bez podrazumevajuće podrške menadžmenta uspeo sam da uradim i vanredne urgentne poslove, koji nisu deo moje radne odgovornosti, kao što je preseljenje automatske stanice u Nišu bez troškova za Agenciju, ali uz podršku Instituta za javno zdravlje i lokalne samouprave.

Gotovo se cela Srbija 25. i 26. decembra prošle godine pitala zašto je Agencija za zaštitu životne sredine dala otkaz Milenku Jovanoviću, nekadašnjem načelniku i čoveku bez mrlje u profesionalnom radu? Zašto je nastao spor koji je rezultirao otkazom?

Hronološki gledano, posle uspešne aktivacije mobilne automatske stanice u Šapcu, građani su Odeljenje koje sam vodio „zatrpali“ pitanjima o promeni kriterijuma za prikaz trenutnih vrednosti polutanata.

Pomislio sam da je to greška, ali je brzo otkriveno da je v.d. direktora to uradio bez konsultacija sa nama koji smo za to zaduženi u Agenciji, po savetu, nalogu ili po ličnom nahođenju. Skrenuo sam pažnju mejlom, da to nije u redu i da je za to potrebno naše mišljenje, a ne eksterno.

Pomenuti prikaz je menjan čak 5 puta za 7 do10 dana što je dodatno uzrokovalo nepoverenje građana u podatke koje prikazuje Agencija.

Bez rešenja, odluke, obaveštenja mi je u roku od 24 sata ukinut službeni mejl i mobilni telefon, što je školski primer mobinga (onemogućavanje da obavljam svoj posao).

Očigledno je tada odlučeno da budem „eliminisan“ iz Agencije za zaštitu životne sredine, verovatno zbog ličnog razloga ili animoziteta, jer stručni i zakonski osnov nije postojao.

Sama disciplinska procedura je urađena nezakonito, uz lažne optužbe i lažne nestručne svedoke, demonstrirajući osionost nekompetentnih osoba.

Kako vreme odmiče sve je vise indicija da sam ja zbog svog odgovornog rada i skretanja pažnje na česta prekomerna zagađenja u Boru pao u „nemilost“ menadžmenta koji je čekao povod za pomenuta dešavanja.

Kako Vam je bilo, kako ste se osećali tih dana?

Sa ovoliko godina, radnog i životnog iskustva mislio sam neko vreme da je ovo šala, koja ima kratak rok. Na žalost, istina je bila daleko neverovatnija, pa mi je i zdravlje bilo ugroženo. „Srećom“ da sam krajem novembra dobio koronu (verovatno i zbog pada imuniteta usled stresa), pa sam morao da odlučim da je prioritet moje zdravlje i zdravlje moje porodice, a ne bavljenje razumevanjem nezakonitih odluka pripadnika političkog, a nestručnog establišmenta.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Milenko Jovanović

EKONEC klub čitalaca

Viši sud u Beogradu doneo je 8. marta Rešenje kojim Vas vraća na posao u Agenciju za zaštitu životne sredine. Na svom twitter nalogu napisali ste da se zahvaljujete ekipi „Pištaljka“, organizacijama Pokretu „Tvrđava“, Pokretu „Odbranimo reke Stare planine“, „Eko Straži“ i svima ostalima širom Srbije, koji su Vam pomagali i pružali podršku.

Koliko Vam je značila ta podrška u uslovima, kada svakodnevno državni aparat i prorežimski mediji plasiraju iskrivljenu sliku Vašeg slučaja?

Znajući da sam 100 posto u pravu i da nema koraka kojim mogu poništiti tuđe nezakonite odluke, podrška mojih kolega, prijatelja, a pre svega, potpuno nepoznatih ljudi iz pomenutih i mnogih nepomenutih organizacija mi je dala dodatnu energiju da „predaja nije opcija“.

Nisam se bavio medijima, niti gledao čak ni moja gostovanja, kako se ne bih subjektivno odnosio prema objektivnom problemu.

Znači, da je podrška 19 organizacija, od koji sam samo 2 do 3 upoznao do tada, bila presudni sinergetski impuls mojoj borbi, ali i trajno vezivanje za ljude koji se u borbi za životnu sredinu i zdravlje ne vode ličnim i političkim interesom.

Da li strahujete da ćete sada kada ste Odlukom Višeg suda vraćeni na posao u Agenciji za zaštiti životne sredine, postati „predmet“ mobinga direktora i nadređenih?

Vraćen sam na posao privremenom merom Višeg suda, a ne pokajanjem onih koji su prekršili sve zakonske i moralne norme prema meni. Nemam strah da će se ponoviti slično nezakonito ponašanje, jer su oči javnosti širom otvorene ka ovom slučaju, a pravosudni sistem je pokazao da nešto nije u redu sa postupkom.

U svakom slučaju sam spreman uz podršku sve većeg broja pravnih savetnika i zastupnika za moguće poteze o kojima govorite, ali verujem da do njih neće doći.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Milenko Jovanović

EKONEC klub čitalaca

Privođenje ekološkog aktiviste Aleksandra Jovanović Ćute sa kojim ste zajedno gostovali u emisiji „Utisak nedelje“, događaj je bez presedana u post 5. oktobarskoj Srbiji, jer predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda i direktno ugrožavanje prava na slobodu izražavanja. Tim privođenjem vlast je stavila ljudima do znanja da mogu snositi pravne posledice zbog iznošenja ličnih stavova i mišljenja.

Da li delite mišljenje, da svako ko se bori za bolju životnu sredinu može vrlo lako da postane predmet kampanje vlasti, a sada i MUP-a?

Svako ko se bori za čistiji vazduh, vodu i zemljište ne sme biti predmet bilo kakve presije ili represije od bilo koga, a zloupotreba bilo koje poluge vlasti mora biti sankcionisana. Naravno da je borba za ostvarenje ustavnog i zakonskog prava građana na zdravu životnu sredinu i pravovremenu i istinitu informaciju o njoj legitimna, posebno ako institucije zakažu, jer je u pitanju odbrana zdravlja svih, a posebno najmlađih.

Kako ćete sada nastaviti svoju borbu za čist vazduh?

S obzirom da je Agencija za zaštitu životne sredine organizaciono hendikepirana novom sistematizacijom, da je nekadašnje Odeljenje za kontrolu kvaliteta vazduha „srozano“ na grupu, neophodnog ozbiljnog rada ne moze biti.

Problemi u funkcionisanju svih stručnih delova Agencije se povećavaju, sigurno ne zato što ja više ne vodim monitoring kvaliteta vazduha. U najavi sve većih obaveza usvajanjem i implementacijom EU standarda nema teorijske šanse da se zadati i proklamovani ciljevi postignu ovakvom kadrovskom politikom.

Ja ću biti prepoznatljivo aktivan u sklopu NEA – Nacionalne Ekološke Asocijacije koju sam sa najbližim saradnicima i prijateljima registrovao, uz podršku najrelevantnijih stručnjaka u borbi ne samo da građani ostvare svoje zakonsko i ustavno pravo ne samo na čistiji vazduh, nego i vodu i zemljište.

Na samom početku rada, Nacionalnu Ekološku Asocijaciju počinju kontaktirati mnogi građani i organizacije sa stručnim pitanjima na koje im institucije ne daju odgovore.

Naš plan je da potpišemo protokole o saradnji sa većinom lokalnih ekoloških udruženja radi zajedničkih nastupa u stručnoj sferi, da budemo ekspertska podrška u rešavanju lokalnih problema koji ih „muče“.

Može li cirkularna ekonomija da zaživi u Srbiji?

Naravno da može, ako se hoće i ako lični interes bude potisnut u ime javnog, a to je interes svih građana.

Puna usta tih parola o „zelenoj ekonomiji“ zameniti sa kontrolom i kažnjavanjem zagađivača, koji i dalje koriste zastarele i prljave tehnologije.

Nepoverenje građana zbog dosadašnjeg odsustva institucionalne zaštite njihovog zdravlja od zagađenja je potrebno pravim odlukama i radom postepeno umanjiti.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Milenko Jovanović

EKONEC klub čitalaca Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Na žalost svest je kod građana koji su zabrinuti za svoje zdravlje zbog zagađenja životne sredine na višem nivou od svesti nadležnih institucija.

Suština je da shvate oni koji to ne žele, da je bavljenje zaštitom životne sredine, bavljenje zdravljem ljudi, spasavanjem njihovih života prioritet, a ne moda na svetskom nivou.

Realno mogućim smanjenjem aerozagađenja se konkretno može spasiti život stotina ljudi na godišnjem nivou i to je najsvetliji cilj u tom poslu. Ko to odbija je kao anesteziolog koji ne želi da spasava ljude u hirurškoj sali, iako je to njegovo zanimanje.

Građani nemaju dobar primer od institucija, ali institucije imaju odličan primer napretka znanja i svesti sve više građana kad je ova oblast u pitanju.

Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Marija Pantelić, direktorka održivosti u „Bosis“ d.o.o. „U „Bosisu“ težimo ka „nultom uticaju” na životnu sredinu“

Recite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Sve je veći broj problema koji se odnose na klimatske promene i životnu sredinu.

Svedoci smo svakodnevnih alarmantnih vrednosti zagađenog vazduha, što je u Valjevu gde je kompanija „Bosis“ locirana, posebno istaknuto kao jedan od gorućih problema kada je životna sredina u pitanju.

Pored toga, ekonomski nestabilna situacija u državi u proteklim decenijama nije ostavila previše prostora za stratešku brigu o pitanjima životne sredine.

Kao optimista, imam osećaj da se situacija menja na bolje, u korist „zelenih“. Ohrabruje činjenica da je svest pojedinaca i kompanija o ovom pitanju poslednjih godina značajno porasla. Veliki broj projekata koji podržavaju zaštitu životne sredine svakodnevno se realizuje na svim nivoima, a svakako, smatram da je i umrežavanje kompanija koje se bave CSR pitanjima i dvosmerna komunikacija sa državom jako bitan faktor u borbi za zeleniju budućnost.

Sve je veće prisustvo raznih inicijativa koje se tiču ovih pitanja, a primetili smo da se i naši stejkholderi sve više i radije uključuju u aktivnosti koje organizujemo ovim povodom. Raduje i činjenica da se o ovim pitanjima sve više govori i sve transparentnije izveštava.

Mi u „Bosisu“ smo se opredelili da se ovim pitanjima sistemski bavimo. Potpisnici smo Globalnog dogovora UN i integrisali smo ciljeve održivog razvoja, a organizacionu kulturu nam sve to podržava i kroz nju ističemo i komuniciramo vrednosti ovakvog vida poslovanja, ali i života.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Marija Pantelić

EKONEC klub čitalaca

Dugo smo u pandemiji korona virusa, da li ste radili sve vreme i kako ste svoj posao uspeli da prilagodite novim okolnostima. Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Naša proizvodnja nije stala ni jedan dan, vodeći se najpre mišlju da FMCG lanac nastavi da funkcioniše i da najvažnije životne namirnice budu dostupne svima.

Pandemija je svakako značajno uticala i dalje utiče na život svih nas.

Trudimo se da, najpre, našim zaposlenima i njihovim porodicama pružimo podršku, ali i da „olakšamo“ život u ovim vanrednim okolnostima raznim aktivnostima za decu naših zaposlenih.

Primer takve aktivnosti je i akcija za Bosisiće „Želim da poručim koroni“ koja je završena online izložbom prikupljenih radova.

Menadžer ste za ljudske odnose i održivost u kompaniji „Bosis“ d.o.o., pa nam recite kako uspevate da primenite u delo korporativnu društvenu odgovornost i održivost u ovoj pandemijskoj situaciji?

Valjevo je nespremno dočekalo Covid situaciju i ubrzo nakon izbijanja pandemije postaje poznato kao srpski Vuhan i bilo nam je jasno da je neophodno reagovati na svim frontovima. Najpre je pokrenuta „Bosis info linija“ i formiran Tim za vanredne situacije u kompaniji, koji je upravljao vanrednim stanjem i informisao zaposlene i širu javnost o novonastaloj situaciji.

Na inicijativu „Bosisa“ organizovana je solidarna akcija privrednika grada Valjeva, u kojoj je učestvovalo preko 100 privrednika i prikupljeno 10,5 miliona dinara, koji su donirani zdravstvenim ustanovama, kao i socijalno najugroženijim građanima. „Bosis“ je uporedo pružao stalnu podršku i ostalim projektima i organizacijama na lokalnom nivou pa je podršku pružio i organizaciji „Operimo ruke – otvorimo srce”.

Poseban akcenat stavili smo na naše zaposlene i njihove porodice, a za najmlađe i najslađe članove „Bosis“ porodice organizovali smo i akciju „Želim da poručim Koroni” u okviru koje je organizovana digitalna izložba dečjih radova, od kojih je viralna postala trogodišnja devojčica i njena poruka da „se ne brinemo i da Korona nije ništa strašno”.

Kao kompanija koja pruža podršku najpre svojim zaposlenima, ali i lokalnoj zajednici i celokupnom društvu i sami smo dobijali pomoć u vidu raznih medicinskih sredstava koje smo rado prosledili onima kojima je pomoć u tom trenutku bila potrebnija.

I dalje se trudimo da nastavimo sa ovim aktivnostima ne zaboravljajući važnost preventivnog delovanja i uticaj motivacije na svakodnevne zadatke koje obavljamo.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Marija Pantelić

EKONEC klub čitalaca

„Bosis“ d.o.o. jedan od osnivača „Alijanse za zelenu tranziciju Srbije“. Gde vidite mesto i ulogu kompanije u „zelenoj“ tranziciji srpske privrede ka „zelenoj“ cirkularnoj ekonomiji?

Ponosni smo što smo jedni od osnivača „Alijanse za zelenu tranziciju“ i što smo se našli u klubu „zelenih”. „Zelena alijansa“ namenjena je kompanijama za umrežavanje, povezivanje i kreiranje novih poslovnih saradnji i promovisanje „zelenih“ ideja. U budućnosti će se ovaj „klub“ sigurno širiti, a svojim primerom pokazali smo kako se i kompanije srednje veličine mogu ozbiljno baviti cirkularnom ekonomijom, uz vrlo pozitivne rezultate.

Svojim primerom, takođe, dajemo podstrek drugima i trudimo se da nesebično širimo svoja znanja i da neprestano razmenjujemo iskustva sa drugim kompanijama. Ono što će „Zelena alijansa“ posebno promovisati jeste ponovna upotreba resursa, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, reciklaža i značaj upotrebe recikliranih materijala i održive upotrebe resursa.

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Verujem da može uz povećanje svesti svakoga od nas kao pojedinca, naših članova porodice, nas kao roditelja, učitelja, kolega na poslu.

Svi moramo da mislimo „zeleno“ i da isto tako delamo kako bi cela ideja „zelene ekonomije“ zaživela.

Najbitnija je svest i mnogo edukacije, a mi kao kompanija pokazujemo da i mala i srednja preduzeća mogu u tome biti uspešna. Kako ne verujem, da se do velikih rezultata može doći odjednom, zalažem se za sitne korake i kontinuitet, jer kad bismo svi mislili „zeleno“ bilo bi nam daleko lakše. Pored očigledne koristi koju ovaj vid poslovanja ima u pogledu životne sredine, smatram da može doprineti većoj zaposlenosti, racionalnijoj raspodeli resursa i ostvarenju značajnih ušteda.

Uz podršku državnih institucija, umrežavanjem i zajedničkim delovanjem, sigurna sam da „zelena ekonomija“ može postati model ka kome će kompanije usmeriti svoje poslovanje.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Marija Pantelić

EKONEC klub čitalaca S obzirom da je „Bosis“ d.o.o. kompanija koja je jedan od regionalnih lidera u proizvodnji štampane i kaširane kartonske ambalaže i blister kartona, na koji način prilagođavate poslovanje na održiviji način i koje aktivnosti sprovodite da biste očuvali okolinu i životnu sredinu?

U „Bosisu“ težimo ka „nultom uticaju” na životnu sredinu, što praktično znači da je naša vizija da naš proizvodni proces, ali i sam proizvod, nema nikakav negativan uticaj.

Iako već godinama, uz odlične rezultate i održiv rast, postižemo i zaista velika smanjenja pomenutih uticaja, strateški smo se opredelili za potpunu eliminaciju istih, i okretanje „zelenim” energentima. Težimo i korišćenju ekoloških i materijala iz odgovornih izvora u izradi samog proizvoda, pa smo tako oformili i „zeleni lanac dobavljača” sa kojima zajedničkim snagama radimo na projektovanju najkvalitetnijih proizvoda nastalih od recikliranih i ekoloških materijala. Cilj nam je da kroz ovaj „zeleni lanac dobavljača“ obezbedimo odgovorno upravljanje materijalima koje koristimo i našim proizvodima „od kolevke do groba“ i time dodatno doprinesemo smanjenju uticaja naših proizvodnih aktivnosti na životnu sredinu. 93.1 odsto materijala u upotrebi u našem proizvodnom procesu su nastali od recikliranih materijala, a 100 posto ambalaže koju proizvedemo je moguće reciklirati na kraju životnog veka. Sav otpadni karton koji nastane usled naših proizvodnih aktivnosti balira se i šalje na reciklažu i koristi se za proizvodnju novog kartona, i tim putem se ponovo vraća u naš proizvodni proces.

Pri dizajnu proizvoda vodimo se „filozofijom pametnog dizajna“, što podrazumeva upotrebu najmanje količina materijala za pakovanje specifičnog proizvoda, dizajn ambalaže tako da poseduje više funkcija – štiti proizvod, reklamni, informativni, kao i produženi životni vek (kada završi svoju primarnu funkciju, može se koristiti za neku drugu namenu). Šampioni ove „filozofije pametnog dizajna“ u „Bosisu“ su „Bosis Zeke“, tim koji predvodi zelene napore u „Bosisu“.

Sertifikovani smo prema zahtevima FSC standarda, što znači da ambalaža koju proizvodimo može da nosi FSC oznaku, koja potrošačima govori da je materijal od kog je proizvedena potekao iz izvora kojima se odgovorno upravlja, što povećava privlačnost proizvoda upakovanih u FSC ambalažu i samim tim nudi dodatu vrednost našim kupcima. U 2020. godini smo u odnosu na 2019. godinu za 30 odsto povećali udeo naših gotovih proizvoda sa FSC oznakom. Kroz proces digitalne transformacije, kao jedna od 40 kompanija iz Srbije, prošli smo tokom prethodne tri godine.

Ovim putem smo poboljšali naš poslovni model, okrenuli ga i ka potrošačima naših klijenata, ostvarili značajne uštede i bolje se pripremili za dolazeće disrupcije na tržištu, koje vremenom postaju sve veće i učestalije i među kojima se može računati i problemi životne sredine, pandemija korona virusa i ekonomska kriza koju je ona izazvala. Modernizacijom proizvodnog procesa i tehnologije proizvodnje postižemo efektivnije korišćenje energenata i ponovnu upotrebu energije nastale prilikom procesa proizvodnje, čime smanjujemo naš uticaj na životnu sredinu i dolazimo do ušteda.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Marija Pantelić

EKONEC klub čitalaca Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Najpre edukacijom i osvešćivanjem šire populacije o značaju zaštite životne sredine. Svako od nas mora svojim ličnim primerom to da pokaže, a organizacije problemu zaštite životne sredine moraju pristupiti strateški. „Bosis“ je svestan da svojim poslovanjem ostavlja nasleđe budućim generacijama i zbog toga nam je bitno da ono što radimo danas obezbedi bolju budućnost za generacije koje dolaze sutra.

Odgovornost je deo naše organizacione kulture i zato se trudimo da poslujemo ispravno i da održimo ravnotežu između ekonomskog uspeha, bezbednosti i brige o zaposlenima, zaštite životne sredine i podrške lokalnoj zajednici.

Mi u „Bosisu“, redovno sarađujemo sa zainteresovanim stranama, našim klijentima, dobavljačima i lokalnom zajednicom kako bi zajedno prevazišli izazove koje pred nas postavlja moderno poslovanje, a koji se odnose na održivost. Aktivno radimo na smanjenju uticaja koji vršimo na životnu sredinu i ulažemo u lokalnu zajednicu.

Jasno i transparentno komuniciramo o rezultatima i sprovedenim akcijama, a ove godine smo počeli da izveštavamo po GRI metodologiji, čime takođe dajemo primer drugima, obzirom da ovaj vid izveštavanja nije toliko zastupljen kod domaćih kompanija. Posebno potenciramo na programima za „Bosisiće“, decu naših zaposlenih, jer smatramo da svest počinje od najmlađih generacija i da je na tome potrebno raditi od obdaništa i škole, dok se mi trudimo da na tome radimo sistemski.

Upravo oni su ti koji među svojim vršnjacima šire „zelene ideje”.

Svesni smo da rast i odgovornost ne postoje jedno bez drugog i zato se odgovorno ponašamo u poslovanju i sprovodimo akcije koje će nam obezbediti održiv i odgovoran razvoj.

Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Aleksandra Nikodinović, saradnik za komunikacije, IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju „Biološka raznovrsnost obezbeđuje stabilnost ekosistema i naš opstanak“ Zamolio bih Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Mislim da je i moj utisak negde usklađen sa stavom većine, po pitanju toga gde smo kada je reč o zaštiti životne sredine kako u Srbiji, tako i u regionu. Pomaci su vidljivi, no čak i globalno, oni bi morali biti odlučniji i hrabriji.

Svedoci smo buđenja pojedinaca i cvetanja građanskih inicijativa, a pandemija kroz koju prolazimo kolektivno nas podseća na trajnu ekološku krizu.

Gubitak biodiverziteta i klimatske promene ugrožavaju samu strukturu života od koje svi zavisimo, od sigurne vode i dostupnosti hrane, do zdravlja i sigurnosti.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Aleksandra Nikodinović

EKONEC klub čitalaca

Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusa je svakako uticala na našu svakodnevicu i privatno i poslovno.

Sa jedne strane impresivno je bilo svedočiti brzini kojom smo se kao društvo prilagođavali novim okolnostima, u smislu ubrzane digitalizacije, ali i promišljanja prioriteta i eventualno promene strategija.

Na poslovnom planu, kao organizacija IUCN je brzo prešla na rad od kuće i nakon početnog perioda neizvesnosti i prilagođavanja, prilično smo uspešno nastavili sa aktivnostima, naravno sada sa fokusom na digitalne kanale i onlajn prisustvo.

Međutim, situacija kod kuće je zahtevala dodatnu adaptaciju i, u mom slučaju, izazovan zadatak žongliranja potreba porodice uz poslovne izazove. Ako je moguće izvući nešto pozitivno, svako bi to bila činjenica da sam sebe upoznala bolje i dublje se povezala sa bliskim ljudima. Kao društvo, pandemija je poslužila kao strašna opomena, koja i dajle traje i ima tragične posledice na svim nivoima, na to koliko zavisimo od prirode i ravnoteže u njoj.

Prošle godine je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi, kao odgovor na brojne globalne izazove. Od kakvih se kriterijuma i pokazatelja sastoji Globalni standard?

IUCN je prošle godine predstavila Globalni standard za Rešenja zasnovna na prirodi (Nature-based Solutions), prvi i jedinstveni set mera za Rešenja koja pomažu predstavnicima vladinog, privrednog i nevladinog sektora da što efikasnije odgovore na probleme izazvane klimatskim promenama, kao i na gubitatak biodiverziteta i degradaciju ekosistema, ali i na druge društvene izazove kao što su bezbednost hrane i vode, ekonomski oporavak nakon pandemije, i slično.

U par reči, IUCN Globalni standard za Rešenja zasnovana na prirodi je tu kako bi nam pomogao da koristimo prirodne resurse na što održiviji način i sa dugoročnom koristi za životnu sredinu, društvo i ekonomiju. U ovakva rešenja ubrajaju se na primer pošumljavanje, izgradnja zelene infrastrukture u gradovima, održivo upravljanje poljoprivredno-šumskim sistemima ili zaštita priobalnih područja.

IUCN Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi sastoji se od osam kriterijuma i pokazatelja kroz koje svako može da proceni podobnost, obim, ekonomsku, ekološku i društvenu održivost intervencije i istraži povezanost svog projekta sa međunarodno postavljenim ciljevima i obavezama.

Standard uključuje i Vodič za upotrebu i set alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenje. Upravo privodimo kraju prevod Globalnog standarda na srpski jezik, koji bi trebalo da bude dostupan početkom juna. IUCN je prošle godine pokrenula i regionalnu inicijativu ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana koju sprovodi naša kancelarija sa sedištem u Beogradu, nameravajući da poveća otpornost društava regiona na prirodne katastrofe, da smanji degradaciju prirode, i da doprinese unapređenju socijalne i rodne ravnopravnosti.

Kada je reč o konkretnim aktivnostima na terenu, u Srbiji ćemo sprovesti pilot projekat u Kraljevu, kojim nameravamo da korišćenjem Rešenja zasnovanih na prirodi pomognemo otpornost lokalne zajednice na poplave i smanjimo rizik od poplava koje su veoma učestale na ovom području.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Aleksandra Nikodinović

EKONEC klub čitalaca IUCN je u februaru dao smernice za ublažavanje uticaja vetroparkova, solarnih elektrana na biodiverzitet. Šta donose te smernice?

Dobijanje energije iz obnovljivih izvora je od ključnog značaja kada govorimo o održivom razvoju i zelenoj ekonomiji i uopšte o budućnosti planete i nas na njoj.

U tom smislu, IUCN je sa partnerima dala preporuke za ublažavanje potencijalnih uticaja koje bi izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana mogle imati na živi svet i lokalne zajednice.

Vetroparkovi mogu na primer ispresecati staništa životinja i tako spreči njihove seobe. Izgradnja vetroparkova na vodi može imati snažan uticaj na morske sisare i kornjače, usled visokog nivoa buke, kao i rizika od sudara sa plovilima koja učestvuju u gradnji.

U ovom Izveštaju, stručnjaci i IUCN pozivaju vlade, banke i druge investitore u vetroparkove i solarne elektrane da svedu na minimum uticaj tih projekata na biodiverzitet. Ovo podrazumeva izbegavanje aktivnosti u zaštićenim područjima, ključnim oblastima biodiverziteta (KBA- Key Biodiversity Areas) ili dobrima koja su prepoznata kao Svetska baština.

Kao duge mere ističu se upotreba tehnologije koja može privremeno zaustaviti rad vetroparkova kako bi se zaštitile ptice i druge vrste u periodima njihove veće aktivnosti, ili kada su primećene u blizini. Isto tako, ukopavanje električnih vodova bi smanjilo opasnost po ptice i šišmiše.

Formulisane smernice dakle nude okvir kojim bi se izbegli, umanjili i gde je potrebno nadomestili uticaji na živi svet, što uključuje i eventualno obnavljanje degradiranih staništa.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Screenshot National Geographic Srbija

EKONEC klub čitalaca IUCN Crvena lista ugroženih vrsta predstavlja najmerodavniji globalni prikaz stanja biljnog i životinjskog sveta. Šta pokazuju poslednji podaci IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, kojim vrstama preti opasnost od iščezavanja?

IUCN Crvena lista ugroženih vrsta je najmerodavniji izvor informacija o statusu očuvanja vrsta u svetu. Pri izradi IUCN Crvene liste, stručnjaci svrstavaju vrste u jednu od osam kategorija ugroženosti, na osnovu primene kriterijuma u vezi sa veličinom, strukturom i rasprostranjenošću populacija i populacionim trendovima. Vrste navedene kao Krajnje ugrožene, Ugrožene ili Osetljive su pod rizikom od iščezavanja i njima je potrebno posvetiti najveću pažnju prilikom planiranja mera zaštite.

Prema najnovijim podacima IUCN Crvene liste čak 28 odsto od vrsta koje su procenjene su pod rizikom od iščezavanja (ukupno je procenjeno 134.425 vrsta, a njih 37.480 je pod rizikom od iščezavanja). Krajnje ugroženih vrsta (CR) ima 8,188, Ugroženih (EN) = 14,106 a Osetljivih (VU) = 15,186.

Mi uvek ističemo da su sve vrste su važne. Koliko god bila mala, svaka vrsta ima značajnu ulogu u životnom ciklusu. Biološka raznovrsnost obezbeđuje stabilnost ekosistema, a samim tim i naš opstanak. Danas su brojne vrste prinuđene da traže nova staništa, pre svega zbog gubitka i degradacije prirodnog staništa.

Alarmantna je činjenica da izumiranje preti jednoj trećini slatkovodnih riba. Od globalno ugroženih vrsta 594 su nađene u našem regionu (31 sisar, 54 ptice, 15 gmizavaca, 3 vodozemca, 164 vrste riba, 277 beskičmenjaka, 31 biljka i 19 gljiva).

Kada je reč o Srbiji, moramo pomenuti veoma retke i strogo zaštićene vrste ptica kao što su velika droplja, stepski soko i orao krstaš, ili sisari poput šarenog tvora, i tekunice čiji je status na IUCN Crvenoj listi nedavno pogoršan prelaskom iz kategorije Ranjive vrste u kategoriju Ugrožene. Što se tiče regiona, navela bih balkanskog risa koji broji manje od zrelih 50 jedinki i jesetre za koje je donji tok Dunava, jedno od poslednjih mesta na na kome mogu da prežive i još uvek se razmnožavaju.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Aleksandra Nikodinović

EKONEC klub čitalaca

Početkom marta ove godine smo u saopštenju projekta: „Pobolјšanje očuvanja obalnih vlažnih staništa u Sredozemnom basenu“ mogli saznati da klimatske promene za 20 posto teže pogađaju Sredozemlje od većine drugih delova sveta. O čemu se tu radi i koliko su vlažna staništa i izvori vode ugroženi na Mediteranu?

Svetski dan vlažnih staništa obeležen je 2. februara i IUCN je bila jedna od partnerskih organizacija koja je tom prilikom pozvala na promene kada je u pitanju naš odnos prema vlažnim staništima i način na koji ih koristimo.

Vlažna staništa – reke, jezera, močvare, bare, obalni sistemi i morska područja nam pružaju osnovne prirodne usluge od kojih zavisimo. Ona skladište i prečišćavaju većinu naše vode za piće, snabdevaju nas hranom i sirovinama, održavaju lokalne ekonomije. Ona su takođe vitalni centri za biodiverzitet i imaju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Imajući sve to u vidu, poražavajuća je činjenica da smo od 1970. godine izgubili polovinu vlažnih staništa u Mediteranu. Trenutne projekcije za region pokazuju da će do 2040. godine oko 250 miliona lјudi živeti u uslovima nedostatka vode, u odnosu na, već danas, zastrašujućih 180 miliona.

Sve to čini ovaj trenutak idealnim za pokretanje inovativnih politika i planova upravlјanja u regionu koji promovišu obnavlјanje i održivost vlažnih staništa, kao i ravnopravnu upotrebu resursa u polјoprivredi, industriji i turizmu.

Istovremeno, svako od nas bi trebalo da se informiše o važnosti ovih neverovatnih ekosistema, kako bismo zajedno podstakli i pružili podršku svima koji ih čuvaju i obnavlјaju.

Na kojim projektima ste trenutno angažovani?

Budući da radim na poziciji koja je odgovorna za komunikacije, uključena sam u projektne aktivnosti, ali i odgovorna za koordinaciju regionalnog prisustva i vidljivosti organizacije – što je prilično složen i izazovan zadatak.

Jedan od ciljeva nam je osnaživanje IUCN članstva u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, kao i jačanje i širenje mreže stručnjaka koji su uključeni u rad šest IUCN stručnih komisija.

Nakon prošlogodišnjeg odlaganja usled pandemije, globalno se pripremamo za IUCN Svetski kongres zaštite prirode koji će se održati ove godine u septembru, prvi put u kombinovanom formatu, što je sjajna prilika za sve koji su zainteresovani, a do sada nisu imali prilike da učestvuju.

Kongres na svake četiri godine okuplja IUCN članove da razmotre i usvoje nove strategije, politike i planove za očuvanje prirode na globalnom nivou.

Kada je reč o aktivnostima u regionu, naša kancelarija je sa zadovoljstvom preuzela ulogu sekretarijata Radne grupe za biodiverzitet u Jugoistočnoj Evropi (BDTF SEE), koja je uspostavljena pod pokroviteljstvom Radne grupe Regionalnog saveta za saradnju (RCC) za životnu sredinu, radi tehničke i savetodavne podrške kada je u pitanju integracija brige za biodiverzitet u razvojne ciljeve.

Ostali projekti na kojima radimo se odnose na upravljanje vlažnim područjima u Mediteranu, i uspostavljanje šeme grantova za oblast oko reke Bojane-Bune u Albaniji radi podrške civilnom sektoru i inicijativama za očuvanje koje vode zajednice. Uspešno samo pokrenuli i SOS program za Centralnu Aziju u okviru IUCN inicijative Save our Species i kontinuirano savetujemo Sakhalin Enerdži i druge aktere o merama za očuvanje kritično ugroženog zapadnog sivog kita.

Možda najinovativniji projektat koji ovih dana privodimo kraju je enviroLENS, čiji je rezultat portal putem kog bi svako od nas mogao da razume promene koje na zemlji detektuju sateliti EU Kopernikus programa. Ovo bi svakako moglo biti interesantno kada je u pitanju monitoring i primena zakona u oblasti zaštite.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Aleksandra Nikodinović

EKONEC klub čitalaca

Čuli ste za koncept „zelena ekonomija“, može li da zaživi u Srbiji?

Trebalo bi da „zelenu ekonomiju” ili ekonomiju čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu, kako je definiše UNEP, shvatimo kao jedinu opciju za nas.

U okviru globalnog programa koji integriše nauku i ekonomiju, IUCN radi na ozelenjavanju svetske ekonomije, podstičući vlade da uvedu ekološke vrednosti, ulažu u usluge ekosistema i koriste Rešenja zasnovana na prirodi u odgovor na društvene i ekološke izazove.

Očuvanje ekosistema i biodiverziteta temelj je održive ekonomije. Voda, hrana, sklonište i energija su osnova za životne i ekonomski sistemi.

Otpornost globalne ekonomije neraskidivo je uvezana sa stanjem životne sredine. Usklađivanje naših ekonomskih i ekoloških sistema imperativ je koji društvo više ne može sebi priuštiti da ignoriše.

Mi smo se kao region i zemlja obavezali da idemo ka politikama i ciljevima koji vode uspostavljanju principa zelene ekonomije, uključujući i kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Ostaje da se vidi koliko ćemo biti uspešni i brzi.

Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Kao neko ko se bavi upravo time, imam samo jedan mogući odgovor na ovo pitanje – komunikacijom! Jasnom, ciljanom, informativnom, naučno potkovanom. I naravno, edukacijom koju time postižemo.

Samo informisan i edukovan pojedinac može da se na pravi način uključi u donošenje odluka, u bilo kojoj oblasti pa tako i u oblasti zaštite životne sredine.

Ovde je naravno ključna sa saradnja sa medijima, prisutnost na društvenim mrežama ali i razvijanje sopstvenih kanala komunikacije. Kancelarija IUCN-a u Beogradu objavljuje dvomesečni bilten „Glas za prirodu” (A Voice for Nature), koji donosi informacije iz regiona i za region u kome radimo, a kada je reč o temama životne sredine i održivog razvoja.

Broj primaoca raste što nam je jasan pokazatelj da radimo pravu stvar, i pomažemo da relevantne informacije dođu do ljudi kojima su potrebne.

Kada govorimo o edukaciji, pomenula bih ulogu mladih – primetno je da je su mladi u svetu i kod nas sve svesnji postojećih problema, strastveni i spremni da dignu svoj glas i angažuju se u borbi za budućnost planete.

Upravo prošlog meseca IUCN je organizovala prvi Globalni samit mladih, kao deo ovogodišnjeg IUCN Svetskog kongresa zaštite prirode, sa ciljem da ojača veze svetskih lidera i postojećih omladinskih mreža koje se bave temom očuvanja prirode, da pruži prostor za razgovor i interdisciplinarnu razmenu, kao i da podstakne sve jači i aktivniji omladinski pokret za prirodu i borbu protiv klimatskih promena.

Globalni samit mladih je trajao 14 dana i zbog postojeće situacije bio je u potpunosti virtuelan, dok je učešće bilo besplatno. Govorimo o preko 14.000 učesnika iz 170 zemalja, gotovo 100 onlajn predavanja i radionica organizovanih na 13 jezika. Neke od ključnih tema o kojima se diskutovalo bile su odnos ljudi prema prirodi, klimatske promene, tehnologije i inovacije u oblasti zaštite prirode, zaštita voda, koncept Rešenja zasnovanih na prirodi, prava i upravljanje u ekologiji, održivi razvojni ciljevi i tako dalje.

Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone Nebojša Pokimica, specijalista toksikološke hemije, direktor „Dvoper“ d.o.o. „Projekat budućeg upravljanja otpadom u Beogradu jedan je od najboljih u ovom delu Evrope“

Na početku ovog intervjua recite nam kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Teško je dati generalnu ocenu o stanju životne sredine u Srbiji.

U svakom slučaju, to je oblast koja je postala izuzetno aktuelna, za šta su doprinos dali svi, institucije, organizacije civilnog društva, mediji i građani.

Posle dužeg perioda, zaštita životne sredina je postala oblast o kojoj se priča, bilo da se radi o kritičkom pristupu. ili pozitivnom.

Teme kvaliteta vazduha, male hidroelektrane, različitih projekta koji se razvijaju su postale svakodnevne teme.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Nebojša Pokimica

EKONEC klub čitalaca

Da li je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uspela da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i da li će ova koja sada radi učiniti više?

Sama odluka o osnivanju nezavisnog ministarstva 2017. godine po mom mišljenju je dala veliki doprinos stavljanja ove oblasti u fokus. Sa strane gledano i prethodno i ovo Ministarstvo daje akcenat razvoju na prvom mestu infrastrukture, postrojenja za preradu otpadnih voda i projektima za upravljanje otpadom. Radi se o projektima za koje su nam potrebni najveći tranzicioni periodi u procesu pregovaranja sa Evropskom unijom i o projektima koji za realizaciju iziskuju puno vremena, od pripreme dokumentacije, traženja sredstava do same realizacije projekta.

Takođe, laka dostupnost podataka o kvalitetu vazduha je pred Ministarstvo je stavilo zadatak da se rešavanje problema zagađenja vazduha, bilo da se radi o industrijama, saobraćaju ili drugim izvorima zagađenja, mora brzo rešavati.

Mora se pohvaliti donošenje novog Zakona o klimatskim promenama, što će predstavljati jedan potpuno nov pristup celoj oblasti.

Diplomirani ste hemičar, specijalista za toksikologiju sa preko 20 godina relevantnog radnog iskustva u oblasti zaštite životne sredine. Sada ste generalni direktor u „Dvoper“ d.o.o. , možete li nam bliže opisati čime se kompanija bavi? „Dvoper“ je kompanija koja je počela sa radom 2013, godine i od tada se razvija u oblasti konsultantskih usluga u životnoj sredini.

U najvećoj meri aktivnosti su naslonjene na saradnju sa industrijom bilo da se radi o procenama uticaja na životnu sredinu, pripreme dokumentacije za integrisane dozvole, izrade planove upravljanja otpadom.

Moramo se pohvaliti učešćem u projektu budućeg upravljanja otpadom u Beogradu, za koji smo izrađivali procenu uticaja na životnu sredinu i za koji mislimo da će što se tiče zaštite životne sredine biti jedan od najboljih u ovom delu Evrope.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Nebojša Pokimica

EKONEC klub čitalaca U pandemiji korona virusa smo više od 14 meseci, da li ste radili sve vreme i kako ste svoj posao uspeli da prilagodite novim okolnostima? Da li je ova situacija sa pandemijom uticala na posao kojim se bavite?

Sem početnog blagog pada aktivnosti na početku pandemije, aktivnosti su se od sredine prošle godine, što se tiče Srbije vratile na normalu.

Usporene su aktivnosti koje smo imali u regionu naročito u Crnoj Gori.

Podsetio bi naše čitaoce i javnost da ste od 2010. do 2012. godine bili pomoćnik ministra u Ministarstvu zaštite životne sredine. Recite nam koliko smo se danas pomakli napred kad su u pitanju sektori industrijsko zagađenje, upravljanje otpadom, zaštita vazduha i vode?

Sam proces EU integracija je doprineo da sve gore navedene aktivnosti idu nekim svojim tempom, koji je sigurno mogao da bude brži u poslednjih 20 godina. Ali, ako se želi da se stvari posmatraju realno, u samoj oblasti je puno urađeno, kako u zakonodavnom, infrastrukturnom, institucionalnom delu.

Oblast nije takva da je probleme moguće rešavati u kratkom roku, ali mišljenja sam da su oni prepoznati i da se radi na njihovom rešavanju.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Nebojša Pokimica

EKONEC klub čitalaca Grad Kragujevac je putem tendera izabrao „Dvoper“ d.o.o. da izradi „Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Kragujevac“ i „Kratkoročni akcioni plan zaštite kvaliteta vazduha“, koliko su ti strateški dokumenti važni kako bi se kvalitet vazduha poboljšao u gradu na Lepenici?

Samo donošenja Plana, samo po sebi neće doprineti rešavanju problema, ali u svakom slučaju Plan je utvrdio glavne probleme zagađenja vazduha u Kragujevcu, definisao mere za njihovo rešavanje.

Tokom same izrade Plana, Grad i Ministarstvo su krenuli u rešavanje problema toplane „Energetike“, koja kao energent koristi ugalj i mazut i prelazak na gas, što će svakako doprineti značajnom smanjenju zagađenju vazduha u Kragujevcu.

Na kojim još programima i projektima trenutno radite?

Trenutno za potrebe pivare „Haineken“ u Zaječaru izrađujemo zahtev za integrisanu dozvolu, sarađujemo sa NALED-om na realizaciji različitih projekta u ovoj oblasti, zajedno sa UNDP učestvujemo u projektima vezanim za klimatske promena, pratimo činioce životne sredine tokom izgradnje projekta upravljanja otpadom u Beogradu.

EKONEC klub čitalaca

​ ​

Foto: Lična arhiva – Nebojša Pokimica

EKONEC klub čitalaca O „zelenoj ekonomiji“ se sve više priča, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji? „Zelena ekonomija“ je nešto što je u razvoju ekonomije Srbije sasvim solidno prepoznato. Svi sektori „zelene ekonomije“, obnovljivi izvori energije, zelene zgrade, upravljanje otpadom, održivi transport, upravljanje vodama i prostorom su teme o kojima se puni priča i puno projekata koji se u Srbiji realizuju. Država značajno subvencioniše ovakve projekte i na taj način razvoj „zelene ekonomije“.

Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Jačanje javne svesti u oblasti životne sredine – tema koja je nepresušna, koja se previše apostrofira, da je ta svest na niskom nivou. Poslednja dešavanja pokazuju, da to nije baš tako i da svest građana o životnoj sredini je na krajnje zavidnom nivou i da postaje jedna od glavnih tema u društvu.

Priče oko neadekvatnog upravljanja otpadom, koje se najčešće povezuju sa niskom svešću, su najčešće vezane na adekvatan kapacitet i resurse za upravljanje otpadom.

Mišljenja sam da bi se građani rado odazvali svim akcijama po pitanju upravljanja otpadom, kada bi se to adekvatno propratilo.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone - maj 2021. godine GODINA II - BROJ 9 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.

Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.

Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.

Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.

Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.