sebe. Udarim leđima o tlo. Vidim zvijezde ispred očiju i muti mi se vid. Ruka i rame bole me da ne povjeruješ. Milijun mi je puta gore nego prije. Derem se. Ne znam ni sama što, ali ponavljam: „Ostavi me na miru!” Kad me Dean pokuša podići s poda, ponovo ga udarim, nogom u lice. „Kurvo prokleta! Platit ćeš mi za ovo”, zareži i krene prema meni. Ostanem na podu i udarim ga. On se izmakne i zgrabi me za gležanj. Vuče me prema terencu. Izvijam se i pokušavam otpuzati što dalje od njega. Asfalt mi dere dlanove. „Stani! Pusti me!” vičem iz petnih žila. Pokušavam se oduprijeti. Neće me odvući u taj terenac. Brzo izvijem bokove i završim opet na leđima. Snažno se ritnem i lupim ga petom u jaja. Čim mi pusti gležanj, otpužem do svoje torbe. Nađem ključeve, ali prije nego što stignem ustati i otići do auta, udari me u lice. Ključevi mi polete iz ruke. Jecam i urlam. Sluz i krv teku mi niz lice. Dean me tako jako drži za lice da se ne mogu ni mrdnuti. Zubi su mi zagrizli obraze i osjećam krv u ustima. Čelo mu je orošeno znojem. Prosikće mi u lice: „Trpaj se u auto da ti olakšam stvar. Nastavi ovako i vožnja doma bit će sve samo ne ugodna. Je li jasno?” jednom me rukom drži za lice, ne pušta. Druga mu ruka spuzne između mojih nogu, preko traperica i zgrabi me. Nagon preuzme stvar. Nisam ona ista cura kao prije četiri godine. Prije bih umrla nego da me opet dira. Zabijem se glavom u njegov nos i čujem krckanje. Krv lipće posvuda. Dean toliko reži i stenje da zvuči kao životnija. Trčim. Nemam pojma što ću napraviti, ali zaletim se prema Odsjeku za anglistiku. Na pola puta naletim na Petera. Zabijem se u njega. On me primi za ramena, a ja viknem. Suzi pogled i bijes mu nagrdi lice kad ugleda krv. Ima je posvuda. „Što se dogodilo?” „Ovdje je. Iza mene na parkiralištu”, kažem zadihano. Peter baci svoje stvari i izvadi mobitel, bira broj, ali poziv dugo traje. Gleda uokolo. Ne vidi ih, ali ja ih vidim. Ukočim se u Peterovu zagrljaju. Sam i Dean idu prema nama. Peter nosi hlače od odijela i bijelu košulju. Sako mu je prebačen preko torbe. Ne djeluje prijeteće. Sam i Dean nasmiju se jedan drugome kad me ugledaju s njim. Peter stane ispred mene. „Što se događa? Tko joj je ovo napravio?” Sam baci moju torbu koja sleti tik ispred mene. „Daj, prekini se prenemagati, Sidney. Idemo. Pokupi svoja sranja i idemo u auto.” „Ne idem s vama”, obrišem lice. „Nemaš izbora”, kaže Sam i sijevne pogledom. „Ne ide s vama”, ponovi Peter. Sam stane ispred Petera. „Ja sam joj brat. Dovezao sam se da je odvedem kući. Naša je mama treba. Valjda nije prepoznala Deana”, pogleda svoga prijatelja i nasmije se. „Valjda je mislila da je želiš opljačkati ili tako nešto. Prebila te kao vola u kupusu, čovječe. Sid nije prepoznala svoga bivšeg dečka.” Ponovo se okrene prema Peteru, kao da se to moglo dogoditi bilo kome. Sam ispruži ruku prema meni, pokazuje mi da moramo krenuti. „Idemo, čeka nas dug put.” „Ti si joj brat?” pita ga Peter. Sam me pogleda i kimne. „A ti si joj bivši?” Dean drži majicu na nosu, pokušava zaustaviti krvarenje. „Da, to je upravo rekao, seronjo jedan,” Dean se obraća Peteru, ali gleda u mene cijelo vrijeme, kao da će me rastrgati kad se nađemo nasamo. Peter zagrmi samo dvije riječi. „Odlazite. Odmah.”
84