avada kedavra & nymphe Cabato je protresao glavom kao da rasteruje suze i ponovo ustao i počeo da korača. „Pisao sam joj jednom dok je bila na Parosu. Čak sam joj slao pisma i na sultanov dvor. Slao sam ih po našim trgovcima, čak i preko našeg ambasadora. Naposletku sam joj pisao da joj kažem da sam u ovoj kući, rekao sam joj da sam i dalje njen odani sluga, ali nikada nisam saznao da li je moja pisma primila.“ Fejra ni najmanje nije sumnjala u to. „Očigledno da jeste.“ Klimnuo je glavom brzo, jednom, dvaput, triput. „Da. Da. Da. A pošto si sad ovde, dobićeš svu pomoć koju Cabato Cabatini može da ti pruži. Kako da te zovem?“ Pružio joj je ruku. Pogledala ju je, ali nije bila sigurna šta da radi. Nakratko ju je dodirnula prstima, a potom grudi. „Moje ime je Fejra Adalet bint Timurhan Murat.“ Cabato spusti ruku i odmahnu glavom. „Ne možemo te tako zvati. Ako ćeš se skrivati ovde, važno je da niko ne zna tvoje poreklo. Ovde nikada nisu voleli Turke, a od Bitke kod Lepanta mržnja je samo još veća.“ A biće još i gora, pomislila je Fejra, ako se ikada sazna šta je moj otac učinio. „Daćemo ti neko venecijansko ime“, rekao je Cabato. „Čečilija?“ Cabato klimnu glavom. „Naravno. A prezime uzmi moje - Cabatini, reći ću slugama da si mi nećaka.“ „Mogu da ostanem ovde?“ Slegao je koščatim ramenima. ,,A kuda bi otišla?“ „Želim da vidim dužda. Mora mi pomoći da se vratim kući.“ ,,U Konstantinopolj? Ne, ne, ne!“ Fejra se sledi. „Zašto?“ „Brodovi ne mogu da uđu u Veneciju niti da odu iz nje dok nam je kuga gost, tako je naredilo Pomorsko veće. Moraćeš da sačekaš da zaraza prođe.“ Fejra proguta pljuvačku. Koliko dugo će biti zarobljenik na ovom mestu? „Ali dužd? Mogu li videti dužda?“
119