У САВРЕМЕНОЈ ИЗЛОЖБЕНОЈ ПРАКСИ
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ЦРТЕЖИ
НИЈЕ РЕДАК СЛУЧАЈ ДА ДВА УМЕТНИКА РАЗ-
ЛИЧИТИХ ГЕНЕРАЦИЈА, ОПРЕДЕЉЕЊА И ОБЛАСТИ ИЗРАЖАВАЊА, АЛИ ПОВЕЗАНИХ СРОДНИМ ДУХОВНИМ И УМЕТНИЧКИМ НАЧЕЛИМА, УДРУЖЕНО НАСТУПАЈУ, ЗАДРЖАВАЈУЋИ ПРИ ТОМ СОПСТВЕНИ УМЕТНИЧКИ ИНТЕГРИТЕТ.
ЛЕП
ПРИМЕР ТАКВОГ
УДРУЖИВАЊА ЈЕСТЕ ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЛОЖБА ФАНТАСТИЧНИХ ЦРТЕЖА СЛИКАРА И
МИОДРАГ ДАНИЛОВИЋ КРАТКЕ ПРИЧЕ
ИКОНОГРАФА ГА
ДРАГАНА ЈОВАНОВИЋА И СУШТИНСКИ СРОДНИХ ТЕКСТОВА МИОДРА-
ДАНИЛОВИЋА,
КРИТИЧАРА И ТЕОРЕТИЧАРА УМЕТНОСТИ, КОЈА ИСТОВРЕМЕНО
ПРЕДСТАВЉА И ГАЛЕРИЈСКУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ САДРЖИНЕ БУДУЋЕ УМЕТНИЧКЕ КЊИГЕ ПОД НАЗИВОМ
ДВА ЛИЦА ИСТОГА.
ИЗЛОЖБА ЈЕ РЕЗУЛТАТ ВИШЕГОДИШЊЕ ПЛОДЕ САРАДЊЕ ЈЕДНОГ УМЕТНИКА И ЈЕДНОГ КРИТИЧАРА (ИНАЧЕ ОСОБА БОГАТИХ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БИОГРАФИЈА) ИЗ КОЈЕ ЈЕ ПРОИСТЕКЛО НЕ САМО СУШТИНСКО ЉУДСКО И УМЕТНИЧКО РАЗУМЕВАЊЕ, ВЕЋ И ЖЕЉА ЗА СВОЈЕВРСНИМ СТВАРАЛАЧКИМ ПОИГРАВАЊЕМ, НАДОГРАЂИВАЊЕМ И УКРШТАЊЕМ СОПСТВЕНИХ УМЕТНИЧКИХ СВЕТОВА, КАО ПОСТУПЦИМА ИМАНЕНТНИМ ЗА ПОДРУЧЈЕ ФАНТАСТИКЕ У КОЈЕМ (И ИЗ КОЈЕГ) ТИ СВЕТОВИ И НАСТАЈУ.
ДЕСЕТ
ТЕКСТОВА И ПЕДЕСЕТАК ЦРТЕЖА УВОДЕ ПОСМАТРАЧА У ПОДРУЧЈЕ ЧУДЕ-
СНОГ, У ЗОНУ ОНЕОБИЧАВАЊА ПОЗНАТОГ И СВАКОДНЕВНОГ, У КОМЕ ОДСУСТВО ПОЗАДИНЕ (НАРАТИВА), КАО КОНКРЕТНОГ ПРОСТОРА У КОЈЕМ СЕ РАДЊА ИЛИ ДОГАЂАЈ СМЕШТА, ПРУЖА ОСЕЋАЈ БЕЗВРЕМЕНОСТИ И БЕСКРАЈА, ШТО СУГЕРИШЕ ДУБЉИ НИВО ЗНАЧЕЊА ИГРЕ, ГДЕ ЈЕ ЛИНИЈА ИЗМЕЂУ РАДОСТИ И ТУГЕ, УЗВИШЕНОГ И КАРНЕВАЛСКОГ ЧЕСТО НЕПРЕПОЗНАТЉИВА.
ЈУЛКА МАРИНКОВИЋ,
ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИ
ТРАГОМ
БОГА ЈАНУСА
ЦИКЛУС ОД СИМБОЛИЧНИХ
НИКОЛА МАРИНКОВИЋ
ВЕ ПТИЦЕ КОЈЕ
„СУ
10
ЦЕЛИНА: КОРЊАЧЕ И КИТА.
ТАКОЂЕ, ВИНАВЕРО-
ВОДИЛЕ РАЗГОВОРЕ“, ПРИСУТНЕ СУ НА ПОЛЕМИЧКОЈ, ГОТОВО
АГОНСКОЈ КОМПОЗИЦИЈИ
ДВА ЛИЦА ИСТОГА. ОВЕ
ПТИЦЕ, А ПРАВИЛНИЈЕ БИ БИЛО
РЕЋИ ГРОТЕСКНО-ФАНТАСТИЧНА КРИЛАТА БИЋА, КРОЗ СВОЈ АГОН НАГОВЕШЋУЈУ НЕМОГУЋНОСТ ПОСТОЈАЊА СКЛАДА, ОДНОСНО ДИСОНАНЦУ КАО ВЕЧИТУ СУДБИНУ МОДЕРНОГ СВЕТА, ОЛИЧЕНОГ У ГРАДУ КОЈИ ВЕЧНА КОРЊАЧА НОСИ И СЕЈЕ, ВЕРТИКАЛОМ ЦРТЕЖА, У СВОМ ЦИКЛИЧНОМ КРЕТАЊУ.
ПОЈМОВНА, ВРЕМЕНОМ,
ДВОЛИКИ БОГ ЈАНУС ПОСТАО ЈЕ
И ЦЕЛОГ КОСМОСА“.
ОВА
„ЧУВАР
СВЕТА
СИНТАГМА, ПОТЕКЛА ИЗ ЊЕГОВЕ
КЛАСИЧНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ, НЕДВОСМИСЛЕНО НАС УПУЋУЈЕ НА ЈЕДНУ ОД КЉУЧНИХ ЗБИРКИ ПЕСАМА
СТАНИСЛАВА ВИНАВЕ-
РЕКЛО БИ СЕ ЦЕРЕБРАЛНА НАПЕТОСТ, ПРИСУТНА У ЦРТЕЖИМА, ИМА
СВОЈ ОДЈЕК И СЕМАНТИЧКО ПРОДУБЉЕЊЕ У ТЕКСТОВИМА
МИОДРАГА ДАНИЛОВИ-
ЋА, ШТО ЈЕ ПОСЕБНО ВИДЉИВО У КАРНЕВАЛИЗАЦИЈСКОЈ КОМПОЗИЦИЈИ
ОНО
НЕПРОХОД.
ШТО ЈЕ ЗНАЧАЈНО, МЕЂУТИМ, ЈЕСТЕ МОГУЋНОСТ ПРЕВЛАДАВАЊА ДИСОНАНЦЕ
У ЦРТЕЖИМА КОЈИМА СЕ ПОЈЕДИНАЧНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗАТВАРАЈУ.
ПОНАВЉА СЕ, ЧЕ-
НАС ДАЉЕ ОВА АСОЦИЈАТИВНА
СТО У ФИГУРАМА ЗМИЈОЛИКОГ БИЋА, МОТИВ КРУЖЕЊА, КРИВА ЛИНИЈА КАО ОТПОР
НИТ ВОДИ И КАКВЕ ВЕЗЕ ОНА ИМА СА ИЗЛОЖБОМ ПРЕД
ГЕОМЕТРИЈСКИ ПРАВИМ, НАГОВЕШТЕНИМ У ЈАСНО ВИДЉИВОЈ ДИЈАГОНАЛИ ПОЧЕТНЕ
НАМА?
КОМПОЗИЦИЈЕ
РА,
ЧУВАРИ У
СВЕТА.
КУДА
ПОМЕНУТОЈ
СЛЕДЕЋИ СТИХОВИ:
ВИНАВЕРОВОЈ
„ТИЦЕ
КЊИЗИ НАЛАЗЕ СЕ И
СУ ВОДИЛЕ РАЗГОВОРЕ / ЗВЕЗДЕ
ГОСПОДИН ГЛЕЧЕР ЈЕ КРЕНУО У ШЕТЊУ. ТА ГЕОМЕТРИЈА, КОЈОЈ ОДГО-
ВАРА РАЦИОНАЛНИ ГЛАС У АГОНУ ТЕКСТА ПРВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ, ДЕО ЈЕ ПАРАДОКСА,
ЗЕНОНОВ
АХИЛА
И КОРЊАЧЕ, КОЈИ МИТСКА ФИГУРА
МИСЛИЛЕ О БИЋУ БИЋА“ И ТАКО НАС ПОЧЕТНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ
НАЛИК НА
ПРИБЛИЖАВАЈУ ПОЕТИЦИ ДВОЈИЦE УМЕТНИКA,
КИТА, У САДЕЈСТВУ СА СПИРАЛОМ КОЈА ГА ОБАВИЈА, ПРЕВАЗИЛАЗИ.
ВАНОВИЋА И
МИОДРАГА ДАНИЛОВИЋА,
ДРАГАНА ЈО-
ПАРАДОКС ТРКЕ
ЊИХОВЕ ИЗЛОЖБЕ
РЕЛАТИВИЗАЦИЈА
И УМЕТНИЧКЕ КЊИГЕ У НАСТАЈЊУ.
РАЦИОНАЛНОГ НЕОПХОДАН ЈЕ ОСНОВ ЗА МОТИВИСАНОСТ ГРО-
ТЕСКНИХ ПОСТУПАКА.
НА
ПРВОМ МЕСТУ, ДВОЛИКИ
ЈАНУС,
КАО СТВОРИТЕЉ КО-
ФИГУРЕ
НА ЦРТЕЖИМА, ИАКО ИМАЈУ СТРУКТУРУ СРЕД-
ЊОВЕКОВНИХ , АЛИ И МИТСКИХ ЛИКОВНИХ ОБРАЗАЦА, СКЛОПЉЕНЕ СУ ОД БИЋА
ЈОВАНОВИЋЕ-
И РАЗЛИЧИТИХ ВРСТА ОТПАДАКА ИНДУСТРИЈСКОГ СВЕТА, ТЕ СЕ ПРЕДСТАВЉЕНИ
ВИМ ЦРТЕЖИМА, ПРЕВАСХОДНО ОНИХ МИТОВА У ЧИЈЕМ
СВЕТ КОНСТИТУИШЕ КАО ИСТОВРЕМЕНО ОБНАВЉАЊЕ И ОСПОРАВАЊЕ СТАРИХ
СРЕДИШТУ СУ ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ОТВАРАЈУ И ЗАТВАРАЈУ ОВАЈ
ОБРАЗАЦА.
СМОСА ЗАЗИВА НИЗ МИТОВА, ПРИСУТНИХ У
КАКО
ЈЕ, ПО ЈЕДНОЈ ОД ДЕФИНИЦИЈА, ГРОТЕСКА ЗНАК НЕМОГУЋНОСТИ
ИЗРАЖАЈНИХ СРЕДСТАВА ДА ПРАТЕ ДУХ ВРЕМЕНА, ТО И ОВЕ ПОКУШАЈЕ ДВОЈИЦЕ УМЕТНИКА ТРЕБА СХВАТИТИ НА ТАЈ НАЧИН.
ТО
ЈЕ НАЈУОЧЉИВИЈЕ У ТРАДИЦИО-
НАЛНОМ СПОЈУ ТРУБА, БУБА И ПТИЦА, УЗ МИКРОКОСМОСЕ ИНТИМНИХ КУТИЈА (У СВАКОЈ КУТИЈИ ЈЕ ЈЕДНО НЕБЕСКО ТЕЛО).
ОВАЈ
СПОЈ НОСИ ДУБЉИ СЕМАНТИЧКИ
ПОТЕНЦИЈАЛ: БУБЕ, ОДНОСНО ИНСЕКТИ, СУ ХТОНСКЕ ЖИВОТИЊЕ, ЗА РАЗЛИКУ ОД ПТИЦА.
ТИМЕ ПОЧЕТНА ПОЈМОВНА ДИСОНАНЦА, КАО СТРУКТУРА ГРОТЕСКЕ, ПОСТА-
ГОСПОДИН ГЛЕЧЕР ЈЕ КРЕНУО У ШЕТЊУ
ЈЕ ТЕНДЕНЦИЈА КА СПАЈАЊУ ДВАЈУ ДИСПАРАТНИХ И, У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ СМИСЛУ, СУПРОТСТАВЉЕНИХ МИТОВА
–
СОЛАРНОГ И ХТОНСКОГ.
ТРУБЕ,
МЕЂУТИМ, ДОДАТ-
НО КОМПЛИКУЈУ НАШУ ПРЕДСТАВУ.
КОМПОЗИЦИЈА ПЛЕХ
ОРКЕСТАР КОНАЧНО ОДРЕЂУЈЕ СВЕПРИСУТНЕ ТРУБЕ КАО
ЈЕРИХОНСКЕ, АЛИ АВАНГАРДНЕ ЈЕРИХОНСКЕ ТРУБЕ, КОЈЕ СВОЈОМ ДИСОНАНТНОМ СТИЛИЗАЦИЈОМ ТВОРЕ АТОНАЛНУ МУЗИКУ, У РАТУ СА КОХЕРЕНТНОМ СЛИКОМ СВЕТА.
ОВОМ
ДИСОНАНЦОМ, ОНЕ СУ ДЕО
СОЛТЕРДИЈК),
„КОПЕРНИКАНСКЕ
МОБИЛИЗАЦИЈЕ“
(ПЕТЕР
И УЧЕСТВУЈУ У ВРТОГЛАВИЦИ МОДЕРНОГ СВЕТА, У КОМЕ ИСТИНА НЕ
ПРИПАДА СВЕТУ ВИДЉИВОГ ВЕЋ ( РЕ)КОНСТРУИСАНОГ.
– КУДА БУДУЋИ
СИ ПОШАО?
НЕНАКЛОЊЕНА СВЕДОЧЕЊУ ВИДЉИВОГ СВЕТА, ОВА ИСТИНА СТВАРА НО-
– ВРЕМЕ
ЈЕ.
ВИ, НА КРХКИМ СПОЈЕВИМА ОРГАНСКОГ И НЕОРГАНСКОГ, МИТСКОГ И ИНДУСТРИЈ-
– ВРАТИ
СЕ!
СКОГ, ИСПРЕПТЛЕТЕНИХ ДО НЕПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ.
– ТО
ОСЕЋАЈ НЕЛАГОДЕ, КОЈИ СЕ ИЗ
ЈЕ, КАО ШТО ЗНАШ, ИЗВЕСНО.
ТОГ СПОЈА ИНДУКУЈЕ, СУДБИНА ЈЕ МОДЕРНОСТИ, ЈЕР ОНА У СЕБИ НОСИ НЕМОГУЋИ
– А ЛИ
ПОРИВ НЕПОВЕРЕЊА ПРЕМА ЗАДАТОМ СВЕТУ И НЕМОГУЋНОСТИ ДА СЕ ПРИХВАТЕ
– МОРАМ
ПОСЛЕДИЦЕ ТОГ НЕПОВЕРЕЊА.
ВИЈЕМ ПРОСТОР, ОСИГУРАМ КРЕТАЊЕ.
КОРЊАЧА
И КИТ, КАО ОСТАЦИ ДРЕВНОСТИ КОЈА
ЗБОГ ЧЕГА БАШ САД?
ПОДУПИРЕ ОСИПАЈУЋИ УРБАНИТЕТ, ТАКО ПОНОВО ПОСТАЈУ ПОДУПИРАЧ, СИДРИШТЕ
–И
СВЕТА ЈЕР БИ У СУПРОТНОМ, КАО У
– БРЖЕ
БЕЗДАНОМ“.
КЊИЗИ ПОСТАЊА,
ПОНОВО БИЛА
„ТАМА
НАД
ДА ИСПУНИМ КРУГ, ПОСТАВИМ ТАЧКЕ, РАЗ-
КАДА ЋЕ СЕ ТО ОКОНЧАТИ? НЕГО ШТО И СЛУТИШ, АКО НЕ БУДЕШ ТРАЋИО
ВРЕМЕ НА ЧЕКАЊЕ.
– ПРЕТРАЈАЋУ
ТРИ ВЕЧНОСТИ.
– НЕЋЕШ. ВРЕМЕ
ЗГАСНУЋУ
СЕ НЕ ВАРА ХИТЊОМ.
– ТО
ВАЖИ ЗА ОНЕ КОЈЕ ГА ИМАЈУ.
– НЕ
БУДИ ОЗЛОЈЕЂЕН.
ИЗАБРАО
КАО СВИТАЦ У МАГЛИ.
ВРЕМЕ
СЕ ВАРА СТРПЉЕЊЕМ.
САМ ТЕ БАШ ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ ТВОЈА ПОСТОЈА-
НОСТ КАО ТОЦИЛО НА КОМЕ БРУСЕ НАЈТВРЂА ИСКУШЕЊА.
– НЕ
МОГУ ДА У ТО ПОВЕРУЈЕМ.
– ЗБОГ
ЧЕГА?
– ЗАТО
ШТО НИЈЕДАН КАМЕН НИЈЕ ОДОЛЕО ЗУБИМА ВРЕМЕНА.
– ТИ
ЋЕШ ИЗДРЖАТИ.
ЗА
ОНО ШТО ДОЛАЗИ ПОСЛЕ, ТО ЋЕ БИТИ САМО ТРЕН.
–А
ШТА ЋЕ БИТИ ПОСЛЕ?
–О
ТОМЕ НЕ МОЖЕМО САДА ДА ГОВОРИМО.
–А
КАДА ЋЕМО МОЋИ?
– КАДА –А
СЕ ВРАТИМ.
КАДА ЋЕШ СЕ ВРАТИТИ?
ЗА
– ЗА
ТРЕН.
– ЗА
ТРЕН ДУЖИ ОД ВЕЧНОСТИ?
ТРЕН?
ДВА
ЛИЦА
ИСТОГA – ПРЕДСТАВИТЕ
СЕ.
– РУДАР. ДИМНИЧАР. ЛОЖАЧ КОТЛОВА. МАШИНОВОЂА ПАРНИХ ЛОКОМОТИВА И ПАРОБРОДА.
СВУДА
САМ
ГДЕ СУ ДИМ И ВАТРА, ЦРН ОД ГАРЕЖИ И НАСМЕЈАН КАО ЦРНАЦ.
–А
ВИ?
– ОПНОКРИЛАЦ. ТВРДОКРИЛАЦ. АВИЈАТИЧАР, ЛИЧАР, ПАДОБРАНАЦ. НА КРИЛИМА.
ПЛОВИМ
ЗЕМЉА
ЈЕДРИ-
НА ЈЕДРИМА И ЈЕДРИМ
МИ ДАЛЕКА И СТРАНА.
ЈЕДИНО
ШТО МЕ НАКРАТКО ПРИВУЧЕ ТЛУ ЈЕ БЕСТИДНА ЉУБАВ КАКВЕ ЛАКОМЕ ЖЕНЕ.
А
ОНДА СЕ ОД ДОСАДЕ НАНОВО
ОТКАЧИМ, КАО БАЛОН.
– ШТА
ЋЕТЕ НАМ ИЗВЕСТИ?
– РАПСОДИЈУ
ЗА МЕХОВЕ И УСИЈАНО ЖЕЛЕЗО.
ОРФЕЈ-
СКУ ЕПОПЕЈУ РУДАРА КОЈИ ПОД СВЕТЛОШЋУ КАРБИТНЕ ЛАМПЕ ПРЕКАПА ПО УТРОБИ ЗЕМЉЕ И ТРАГА ЗА ОСМЕХОМ ДИЈАМАНАТА. УГЉЕНЕ ПРАШИНЕ.
ПЕСМУ ЛОЖАЧА У КОВИТЛАЦУ
ХОРСКО
ПОЈАЊЕ ЦРНАЦА У РИТМУ
ЗАКИВАЊА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ПРАГОВА.
–А
ВИ?
– ОПЕРЕТСКЕ ТРИЧАРИЈЕ. КАЛЕИДОСКОПСКУ КАКОФОНИЈУ.
ИЗЛИВАЊЕ
МИЛОСТИ.
ШЕЋЕРНУ
ШТУЦАВИЦУ.
ЕПИФАНИЈУ. ОДЛИВАЊЕ БОЛОВА. ЦЕЛЕСТИЈАЛНО ЗРАЧЕЊЕ. МУТАЦИЈУ ПУШЧАНЕ ЦЕВИ У ЦВЕТ, ЦВЕТА У ЉУБАВ БОГОМОЉКЕ, ГНЕВ ЛЕПТИРА, МИЛОСТ ПАНТЕРА.
– ПРОБЛЕМ – КО
ЈЕ НА ПОМОЛУ.
ЈЕ ОВДЕ ПОМИЊАО ПРОБЛЕМ?
– МИ
НЕ!
– БРИНЕ МЕ ВАШ УКУПНИ УЧИНАК. КАКО ЋЕТЕ ИЗВЕСТИ ДА ВАШЕ ЈЕДНОВРЕМЕНО ЗВУЧАЊЕ НЕ ОКОНЧА У НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ, БЛАСФЕМИЧНОЈ ДИСОНАНЦИ?
– ПРЉАМ. ПАЛИМ. МАМУЗАМ ДОБРО НАТЕГНЕМ ИЗ БОЦЕ.
ТО
МЕХОВЕ ДО ПОСРТАЊА.
ГОНИМ
РАЗДРЉИМ
КОШУЉУ И
ПЛАМЕНОВЕ ДА ПЛЕШУ ДО БЕЛОГ УСИЈАЊА.
ЈЕДИНО ЗНАМ.
– ЧИСТИМ. ЛЕЧИМ. СТИШАВАМ У ЗАБОРАВУ.
ТЕРАМ
ВЕТРОВЕ У НОЋНИ ЖАМОР ГРАДОВА ПОЧИНУЛИХ
СОКОВЕ ИЗ БИЉА ДА СЕ ИЗЛИЈУ У ЛЕКОВИТЕ СУЗЕ.
ПЕНТРАМ
СЕ НЕБЕСКИМ ЛЕСТВАМА ДА УТВРДИМ ДА САМ И ДАЉЕ ДОЛЕ, НЕПРИЈАТНО ЗАОСТАО И ТЕК НА ТРАГУ СВОЈЕ НЕСУСТАЛЕ СНАГЕ.
– МОЛИМ ПО
ВАС, БУДИТЕ ЈАСНИ!
МИ
У
ТОМЕ САМ НАЈБОЉИ.
ТРАГАМО ЗА СКЛАДОМ, ЕКВИЛИБРИЈУМОМ.
ОНОМЕ ШТО МИ НУДИТЕ ЈЕДИНО ШТО ЋЕМО ДОБИТИ ЈЕ ХОРСКО МИЛОЗВУЧЈЕ
ПРАЋЕНО ЈЕЗОВИТОМ, РАЗДЕШЕНОМ ШКРИПОМ.
– КО
ЈЕ ОВДЕ УОПШТЕ ГОВОРИО О СКЛАДУ?
– МИ
НЕ!
– СЛУШАЈ
ДУШО.
ОВО
ТИ ЈЕ ПРАГ.
ИМЕ НЕКАКВОГ СКЛАДА, СКЛАДА? МАРЦИПАНА И БЛАТНИ ГРУМЕН.
ТИ
ОКЛЕВАШ, КРУЖИШ, НЕДОУМЕВАШ, СВЕ У
СМЕШНО. ПОКУШАЈ ДА САЖВАЋЕШ ОВО, КОМАД
ДА ЛИ ТИ ЈЕ ЈАСНО: ЈЕДИНИ СКЛАД ЈЕ ОВАЈ КРХКИ,
НЕИЗВЕСНИ САВЕЗ, У ИМЕ КОЈЕГА СТОЈИМО ГОТОВИ ДА СВЕ СРУШИМО. САГРАДИМО!
ГУРНИ
И
ПОНОВО
ДА СЕ СРУШИ ИЛИ ДОДАЈ КОЦКУ У ОВАЈ ЗИД , СВЕЈЕДНО ЈЕ, ЈЕР
ВРЕМЕ ИСТИЧЕ, ПОЗАН ЈЕ ЧАС.
А
ЗНАЈ, НА КОНЦУ ВРЕМЕНА, СВИТАЦ И ПЛАМЕН
СВЕЋЕ ПРАШТАЈУ ЈЕДАН ДРУГОМЕ СВОЈ НЕМИНОВНИ СУСРЕТ.
ДOБА ВЕЧНОСТИ
ДАН? ДАН. СВИЋЕ
ПО РУБОВИМА И ЗАКУТЦИМА.
ШКРИПА. ШКРИПИ
СУНЧАНО КОЛО, ДИНАМО ПАЛИ
НЕПРЕГОРЕЛЕ ЛАМПЕ, ЛАМПЕ СМИЧУ СЕНКЕ СА ПРАШЊАВИХ БРДА. ТРЕМ.
СУХО
КРУШКА. СУХА
КРУШКА И ПРОВАЉЕН
СТАБЛО, ИЗЛОМЉЕНИХ ГРАНА, ГРАНА
ИЗЛОМЉЕНИХ ОД КВРГАВОГ ПЛОДА.
ПЛОДОВИ
СЕ ОТ-
КИДАЈУ, ПАДАЈУ НА ПРОВАЉЕНУ СТРЕХУ, УПАДАЈУ ПОД ТРЕМ.
ПСУЈЕ. УСТАЈЕ. ПРОТЕЖЕ СЕ. ЧЕШЉА БРАДУ ПУ-
НУ ЧКАЉА И СУВОГ ЛИШЋА.
ПОПРАВЉА
ИСКРПЉЕНУ
ХАЉИНУ, НАВЛАЧИ ИЗГУЖВАНИ ШЕШИР, ПАЛИ ЛУЛУ И ОТПУХУЈЕ…
СУТОН. ВЕЈЕ
ЧАЂ СА ПОЦРНЕЛИХ ДИМЊАКА.
СА КРОВОВА ЧАТМАРА И УЏЕРИЦА.
НА
ДИМИ
ВИСОКО И НА
ДУБОКО ДИЖУ СЕ И ТОНУ УСКЕ, КАЛДРМОМ ПОСТАВЉЕНЕ УЛИЦЕ.
ГРБИНЕ
ЊИХОВИХ ПРЕВОЈА СУ КАО ИСПЛА-
ЖЕНИ ЈЕЗИЦИ.
ПУРПУРНИ,
ГРИМИЗНИ И МРКИ, ОБЛИЗУЈУ КРЊЕ КУЋЕ ОСУТЕ УЗ
ИЗВАЉЕНЕ СТРАНЕ И ОНО НЕБО ШТО ЗРАЧИ НЕМОЋНОМ, ПОСУСТАЛОМ СНАГОМ.
РАСКРШЋА
СУ ПУНА ПРОСЈАКА, КОШЧАТЕ ШАКЕ ПРУЖАЈУ СЕ ИЗ СВАКОГ ЗИДА, НА
ЗИДОВЕ СУ ОСЛОЊЕНЕ ШТАКЕ И ШТУЛЕ.
ТРГОВИ
СУ ПУНИ СВЕТИНЕ, А У СВЕТИНИ
СВАКО ЈЕ СЛЕПАЦ КОЈИ ТУМАРА У ВЛАСТИТОЈ ТМИНИ.
ПО РУБОВИМА, ТАМО ГДЕ СЕ
УЛИЦЕ ГУБЕ У ШЉУНКУ, БЛАТИШТУ И ПИЉЕВИНИ, БЛЕСКАЈУ ОЧИ ЧЕРГАРА, ДИВЉЕ КАО КАМЕ ИСУКАНИХ ЗВЕЗДА, КАО САМО СРЦЕ НЕВЕРЕ.
КОЦКА
СЕ У ВЕКОВНОЈ НЕ-
УМОРНА
ОД ЧАСА И ДАНА И
САНИЦИ, А УЛОГ ЈЕ ЧИТАВ СВЕТ.
ПОДНЕ. УМОРНА
ЈЕ ОД НОЋИ.
УМОРНА
ЈЕ ОД ЈУТРА.
МЕСЕЦА СВОГ РОЂЕЊА И ГРИЗЕ ЈЕ ОВАЈ ПОДНЕВНИ МРАЗ ЗА ОЧИ КОЈЕ НЕТРЕМИЦЕ ЗУРЕ У ОШТРЕ ИВИЦЕ И ЈАСНЕ ПОВРШИНЕ ЗИДОВА ФАСАДА ТРОТОАРА И ИВИЧЊАКА И ЖЕЛЕЛА БИ ДА ЈЕ СВАКА СТВАР ЖИЛЕТ И ДА СЕ СВЕТ ВЕЋ ЈЕДНОМ У ЊОЈ ОТВОРИ КАО, КАО…
НОЋ. СЛИКАЋЕМО ПЛАТНУ.
НОЋ.
НОЋ
ЈЕ БЕЛА.
БЕО
ТРАГ УМАЗАНИХ ШАКА ПО ЦРНОМ
НОКТИМА ЗАПАРАНЕ БЕЛИНЕ. ОЖИЉЦИ У РАСПАРАНОМ ТКИВУ ИМПРЕГ-
НИРАНИ ГУСТИМ НАНОСОМ БИТУМЕНА. ОДАМА РАЗВРНУТЕ ШУПЉИНЕ.
БЕЛЕ, БЕЛЕ ТАЧКИЦЕ. ОШТРИ УДАРИ. ЧИ-
ЗГУСНУТИ
И РАСТАЊЕНИ, ЗГУСНУТИ И РАСТАЊЕНИ
КОМАДИ ПЛАТНА ПО РУБУ УХВАЋЕНИ ЖИЦОМ И ЗАТЕГНУТИ СВОМ СИЛОМ ПРЕКО НАГЕ ПРАЗНИНЕ. НИЦИ.
И
БЕСКРАЈНИ
КАО ХОДНИЦИ ЗАТВОРА.
У
НОЋИ МИ СМО ЗАТВОРЕ-
МОЖЕМО СЕ ДОТАЋИ САМО ИЗНУТРА, САМО ИЗНУТРА.
И
МОЖЕМО СЕ
СТИСКАТИ ГРЧЕВИТО ПО СВАКОМ РУБУ, У СВАКОМ КУТУ, НА СВАКОМ ОБРИСУ ЗАСЉЕПЉУЈУЋЕ БЕЛИНЕ, ЗА СВАКИМ ИЗРЕШЕТАНИМ ПАРАВАНОМ, ИЗА СВАКОГ ЗИДА КОЈИ НАС ОБАВИЈА СВОЈОМ ПОРОЗНОШЋУ, СВОЈОМ БЕЛИНОМ ПРОДРЛОМ КРОЗ СЛЕПА, ЧАЂАВА ОКЦА.
НОЋИ.
СВAКОДНЕВНЕ ПОЧАСТИ
– ТИ, –А
ШТА ЗУЈИШ КОЈИ МОЈ?
ТИ?
– А ЛО –А
ШТА,
БРЕ!
КОЈИ МОЈ, ЗВЕКЕЋЕШ?
ОЋЕШ
ЛИ ПРЕСТАТИ ДА МИ ЗВОЦАШ?
ТИ МЕНИ ДА ПОПУЈЕШ?
– ШТА СИ МИ СЕ БРЕ НАВРЗО? АЈДЕ ЛЕПО, РАСПЕТЉАЈ ТЕ СВОЈЕ РЕПОВЕ И ТУТАЊ!
– ХОЋУ, ГРБЕ.
РАЗУМЕ СЕ!
САМО
МИ СЕ ПРВО ДИГНИ СА
– ЧЕКАЈ,
ЧЕКАЈ!
ТИ
ХОЋЕШ МЕНЕ ДА НАБЕДИШ, ЈЕЛ?
ЈА
САМ КАО НЕКИ СИРОТИ
ПАРАЗИТ КОЈИ СРЧЕ ГНОЈ ИЗ ТВОЈЕ ГРБЕ?
– МА
ТИ СИ ЈЕДНА СТОПРОЦЕНТНА БУДАЛА!
– ДЕДЕР, – НЕГО
АЈДЕ ПОНОВИ ЈОШ ЈЕДНОМ ТО.
ШТА ЋУ!
ЧИК,
КОПИЛЕ! БАСТАРДУ! ЧЕДО
– МЕХУ
ПРОБУШЕНИ!
– ЛУЛО
ИСПУШЕНА!
– ЈАБУКО
ДЕСТИЛАТ
РАСПУКЛИ
СЛОМЉЕНИ
УЦРВЉАНА!
НАКОВЊУ! БАРЈАЧЕ!
ГРАДИНАРУ
САМОЖИВОСТИ И СУЈЕТЕ!
АКО СМЕШ!
АКРЕПА И ЗВЕЧАРКЕ!
ИГЛЕНА
КРЕЗАВА
ЧКАЉА И КОРОВА!
УШИЦЕ!
ЛИСИЦЕ!
ПИЈАНИЦЕ!
– КАЛИГУЛО! ЈУДО! ДЕМОНУ! ХЕЛИОГАБАЛЕ! – ВРАНО! БАБУСКЕРО! СОТОНО! ЦРНА – СЛОМЉЕНИ – СИРУ
КИШОБРАНУ!
СМРДЉИВИ!
– ОБЛАЧЕ – РОСНА
СЛАДОЛЕДЕ
КИШОНОСНИ!
ГРАДИНО!
КРЕЗАВА
МУЊО
ВИЛО
УДОВИЦЕ!
ТАРАБО!
ИСТОПЉЕНИ! ЧЕМЕРНА!
ОБАЈНИЦЕ!
ТОЧКУ ЛЕБЕ
ДУШО
ШУМО
ИСКРИВЉЕНИ!
ЗАМРАВЉЕНИ!
ПЕЧАЛНА!
ПРОЛЕЋНА!
НEПРОХОД
ТО КУДА НЕПРОХОД ИМ ЧУДНО МИ СЕ ОТВОРИ ПУТ НАЂОХ ЗАНО.
ГА, У СЕНИ ТРЕМА НА УЛАЗУ.
ГРАЈА
МАСКА
МУ БЕШЕ ПОЛУПАНА, ЛИЦЕ УМА-
ВИНОВНИКА ГУБИЛА СЕ У ДАЉИНИ.
НИСАМ
ИМАО ДРУГОГ ИЗБОРА,
СЕМ ДА ГА УВЕДЕМ УНУТРА, ДО МАТЕРЕ ЧИЈА СЕ САВЕСТ ОДМАРАЛА У ПОГЛЕДУ НА БЕСКРАЈНЕ КОНОПЕ САВРШЕНО БЕЛОГ РУБЉА.
Њ ЕНА
БЕЛА САВЕСТ У МИРУ КРАЈ
КОНОПА, И ЊЕГОВО УПЛАКАНО ЛИЦЕ И ОЧЕРУПАНА КРИЛА.
ПРЕД
ОЧИМА МИ СЕ
ЗАМАГЛИ ОД ЊЕНЕ КИПУЋЕ ЉУТЊЕ И ЊЕГОВОГ ЛИЦА У ГРЧУ, ИЗРАЗОМ КРУТОГ ПОПУТ МАЛОПРЕ ЧИТАВЕ МАСКЕ.
МОРАО
САМ ДА ПРОНАЂЕМ КРИВЦЕ.
КАРНЕВАЛ
ЈЕ, ЗГОДА ЗА СВАКАКВЕ ОБЕСТИ, АЛИ ЧЕРУПАЊЕ КРИЛА, ОТИМАЊЕ БИЦИКЛА И ЛОМЉЕЊЕ МАСКЕ БИЛО ЈЕ ПРЕВИШЕ.
ОСЕТИХ
ЧУДАН СПОКОЈ.
ИСТРЧАХ
НА УЛИЦУ.
ТО КУДА СТУПАЈ ИХ ЛАКИ СТУКНЕМ БРАЛЕ ГНУШАМ
СЕ, ГАЂЕЊЕ МЕ ИСПУЊАВА МУЧНИНОМ.
НА
ЛИЦЕ ДАНА, СВЕТЛОГ И БЛИ-
СТАВОГ ПОПУТ СВЕТЛОСТИ РАЗУМА, КУЉАЈУ ПОМИЈЕ ИЗ ЈАРКА, КОШМАРНЕ ПРИКАЗЕ, ХИЈЕНЕ, БАСТАРДИ, АВЕТИ КОЈЕ КРИВОТВОРЕ ПОСТОЈАЊЕ ИЖИВЉАВАЊЕМ НЕПОСТОЈАЊА.
У
КУТОВИМА ПОГАНИХ И СМРАДНИХ УЛИЦА ИЗ КОМЕШАЊА СЕ ЗАЧИЊЕ
ОРГИЈАЊЕ, ИЗ ПОГЛЕДА НА БЕСРАМНОСТИ ЖЕЉА ДА СЕ НЕ БУДЕ ОВДЕ, ДА СЕ НЕ БУДЕ…
КАЉУГА
ИЗМЕШАНИХ УДОВА, ИСПРЕПЛЕТЕНИХ , БЕСРАМНО РАСУТИХ КОСА,
ЈАУКА И УЗДАХА, И У САМОМ ДНУ УЛИЦЕ, НА ПОСЛЕДЊЕМ УКРШТАЊУ ПРЕ ТРГА, ЈОШ ЈЕДАН УМЛАЋЕНИ, НА КАЛДРМИ ИСПРУЖЕНИ ЈАДНИК ПОЛУПАНЕ МАСКЕ, МОДРОГ, ОКРВАВЉЕНОГ ЛИЦА, У ДРОЊЦИМА ПОЦЕПАНЕ ОДЕЋЕ.
ТРАГ
ВИНОВНИКА, ТРАГ!
ПЛАЧ И СМЕХ ВРВЕ У ВРЕВИ БЛЕДИ ПРОНОСЕ ТУГУ СА
СВИХ СТРАНА СИЛНА СВЕТИНА.
У
СМРАДНИМ СЕНКАМА ДИВЉЕ КОМЕШАЊЕ
ОПИЈЕНИХ , ОБЕСНА МАСКАРАДА СУДАРА СЕ СА НАМРШТЕНИМ ФЛАГЕЛАНТИМА КОЈИ СЕ ПОГНУТИ ПОВОДЕ БАТИНАЈУЋИ СВОЈА РАЗДЕРАНА И КРВАВА ЛЕЂА.
ЗА
ЊИМА
СТУПА ПОВОРКА КОЈА БИЈЕ У ЗВОНА, ПОЗИВА НА ПОКАЈАЊЕ, РАЗОБЛИЧАВА ЈЕРЕС, ПРЕТИ МУКАМА, ОГЊЕНИМ МАЧЕМ, ВИГЊЕМ НЕЧАСТИВОГ…
ПОВОРКЕ
БЛУДА И
ПОКАЈНИШТВА ОВИЈАЈУ СЕ КАО ГУЈЕ У СПЛЕТУ, ГРИЗУ СЕ И СИКЋУ ПОРАЂАЈУЋИ НЕПОДНОШЉИВУ БУКУ И СТОСТРУКИ МЕТЕЖ .
И
НАЈЕДНОМ, ИЗ СМРАДНИХ СЕН-
КИ И УЖАРЕНОГ КОМЕШАЊА ИСКАЧЕ ПРИЛИКА У ЦРНОМ, ЧУДЕСНО НЕСТВАРНА, ЧУДНОВАТО БЛЕДА, СЕВАЈУЋИ НЕРВОЗНИМ ОКОМ НА НЕКОГА ОДБЕГЛОГ У ГУЖВИ.
ПРАЋЕНА ДВОЈИЦОМ СНАЖНИХ , НАОРУЖАНИХ МУШКАРАЦА, ЦРНА ХАЉИНА ТАЛАСА СЕ НА ВЕТРУ, А НА БОЛНОМ ЛИЦУ ИСКРИВЉЕНА ГРИМАСА МИНУЛОГ ОСМЕХА, РАЗДЕРОТИНА НА ЛЕЂИМА РЕВНИХ .
ОСАМА НА ТРГУ МЕ СНАЂЕ ТИШИНА ЊИНОМ ХУКУ МУЗИКА,
НЕПОЈМЉИВО, НЕИЗБЕЖНОСТ, НЕГДЕ ИЗМЕЂУ ОПОЈА У КОЈИ СЕ ТРОМО
ТОНЕ И ОШТРИНЕ НЕСВОЈСТВЕНЕ ЉУДСКОМ ОКУ…
И
НАЗРЕМ ДА МЕ КРВАВИ КО-
РАЛИ РАСУТИ КАЛДРМОМ УЛИЦА И ПОЛУПАНЕ МАСКЕ И УПЛАКАНА ЛИЦА И РАНЕ НА ЛЕЂИМА ФЛАГЕЛАНАТА И НЕЈАСНА ПРИЛИКА У ЦРНОМ ЛЕПА КАО СНОВИЂЕЊЕ НЕКУДА НЕИЗБЕЖНО ВУКУ ЗАПЕТОГ ПРАВОГ БЕЛОГ И ЧИСТОГ И ДА ЋЕ МЕ У ГУЖВИ
НЕКО СПРЕМНО ДОЧЕКАТИ СКЛУПЧАНОГ РЕПА И РАЗЈАПЉЕНЕ ЧЕЉУСТИ И ДА ПОД БАТОМ ЗВОНА И УДАРЦИМА БИЧА НИЧЕ ГРАЈА СТОПУТ ЗАНОСНИЈА ОД ОВЕ ТИШИНЕ И ДА ЋЕ МЕ ОПЛАКАТИ, ТИХО, НЕЧУЈНО…
ГДЕ
ЛИ САМ ТО САД?
ТО КУДА ОНИ ШЕСТАРИМ СА РУЈНИХ ЛИЦА ШТИЈЕМ ЛОБАЊЕ КОБ КРОЗ
ОБЛАК ПРАШИНЕ, ВАЉАЊЕ ТЕЛЕСА, КОД РАМПЕ ЗА ВАТРОМЕТ УГЛЕДАМ
ТРОЈИЦУ И БИЦИКЛ СА КОЈЕГ СУ ВРПЦЕ И РЕСЕ ВЕСЕЉА СТРГНУТЕ, А ТОЧАК ИСКРИВЉЕН.
УЗДАХНЕМ,
КАО ГУЖВОМ ПОВУЧЕН КРУЖИМ, А ЛИЦЕ ПОД МАСКОМ МИ СЕ
ЖАРИ КАО УГАЉ У МАНГАЛУ.
И
ЧУЈЕМ, САСВИМ БЛИЗУ, ГРОКТАВ СМЕХ И СПАЗИМ
ОСУШЕНУ КРВ НА РУБОВИМА РУКАВА, БУРАД ИСПОЛИВАНУ ВИНОМ И МАСКЕ, УЖАСЕ КАКВЕ ПОРУГА ПРИРОДЕ НИ ГРЕШКОМ НИЈЕ КАДРА ДА НАЧИНИ.
И
ВИДИМ,
СВИ-
ЊА СЕ ТРОМО СПУШТА ДО СЛАВИНЕ ДА НАТОЧИ ВИНА, АЛИ ИЗ СЛАВИНЕ НЕ КУЉА НИШТА, ТЕК, КАО ДА СЕ НЕКА ВРПЦА ОДМОТАВА, И ОН ЈЕ БЛАГО ИЗВЛАЧИ, ДОК
ЗМИЈА
ТРЉА СВОЈЕ ЧУДНО ЦРВЕНЕ РУКЕ, А
ВУК
ИХ ОБОЈИЦУ ЗАКЛАЊА МОТРЕЋИ
С ПАЖЊОМ.
– ГОСПАРИ, – МИЧИ – МА
БАШ ВАМ ЈЕ ЛЕП БИЦИКЛ!
СЕ, ТУТАЊ!
ХАЈДЕ, ШТО СТЕ НА КРАЈ СРЦА!
ПРИЛИЧНО
ВАВЕ ТРАГОВЕ КОЈИ СЕЈЕТЕ СВУДА ЗА СОБОМ.
САМ СЕ ЗАМОРИО СЛЕДЕЋИ КР-
КРАЈЊЕ
ЈЕ ВРЕМЕ ДА ПОПИЈЕМ МАЛО
ТОГ ВАШЕГ ВИНА, ДА ВИДИМ ХОЋЕ ЛИ И МЕНЕ ТАКО ОДВАЖИТИ ДА БУДЕМ СТРАШАН КАО ВУК, ЛУКАВ КАО ЗМИЈА И БЕСТИДАН КАО СВИЊА!
– КЛИНАЦ,
ОВО ЈЕ ИЗВАН ТВОГ ПОИМАЊА.
СКЛОНИ
СЕ ОДАВДЕ!
– А КО ЋЕ ДА САСТАВИ ПОЛУПАНЕ МАСКЕ? КО ЋЕ ДА ИСПРАВИ ЖБИЦЕ НА ТОЧКОВИМА, КО ЋЕ ОСМЕСИМА ДА ВРАТИ ЗУБЕ, И СА ОБРАЗА СКИНЕ МОДРИЦЕ И ПОДЕРОТИНЕ?
КО
ЋЕ ИЗБИЈЕНО ОКО ДА ВРАТИ У ГЛАВУ?
СА СВИМ ТИМ ИЗА СЕБЕ?
КАКО
ЋЕМО, ЧЕМУ, НАЗДРАВИТИ
– КЛИНАЦ,
ОВО ЈЕ ИЗВАН ТВОГ ПОИМАЊА.
НЕ
ИЗГУБИШ ЛИ СЕ У МАСИ ЗА
ТРЕН…
– ПУЧАНИ,
ГРАЂАНИ, ГОСПАРИ, ГОСПЕ!
ВРЛИ
И ОБЕСНИ, НА ОВОМ МЕСТУ СЕ НА-
ХОДЕ НЕЧАСНИ ЉУДИ КОЈИ СМЕРАЈУ НЕШТО ШТО ЈЕ ИЗВАН МОЋИ МОГ ПОИМАЊА, АЛИ САСВИМ ЈЕ ЈАСНО ДА СЕ РАДИ О НЕЧЕМУ НИМАЛО БЕЗАЗЛЕНОМ.
НАШАО
САМ
ИХ ПРАТЕЋИ ПОЛУПАНЕ МАСКЕ И ПОДЕРАНЕ ОБРАЗЕ И ИЗБИЈЕНЕ ЗУБЕ, А ОВДЕ ИЗГЛЕДА СМЕРАЈУ ЈОШ НЕШТО, НЕШТО…
– ВИДИШ? ВИДИШ ДА ТЕ МОГУ НАТАЋИ НА МАЧ, А ДА НА ТО НИКО И НЕ ТРЕПНЕ? ВИДИШ
ДА ИХ НИЈЕ БРИГА!
ГЛЕДАЈ
И СВЕ ШТО ЋЕШ ВИДЕТИ СУ ЛАЖНИ ОБРАЗИ,
А ПОД ЊИМА СУ ПРАВИ, РУЈНИ ОД ПОХОТЕ, ЖДРАЊА И ВИНА! СВИМА СУДИ, ВРЕМЕ ЗА ВЕЛИКУ, КРВАВУ ЖЕТВУ!
ВРЕМЕ
ЈЕ ДА ИМ СЕ
КОСАЧ ЈЕ НАОШТРИО КОСУ И САДА
ЋЕ СНОПЉЕ ЛЕТЕТИ, КРВАВО СНОПЉЕ, ПО ЧИТАВОМ ТРГУ!
ПРОСТРЕЛИ О ПРОСТРЕЛИ МЕ РАБА ПАМЕТ ИЗГУБИХ . ВУКУ ОДСЕКОХ ШАПУ. ЗМИЈИ ЗАРАКЉАХ ЈЕЗИК. СВИЊИ ПРОСУХ ЦРЕВА.
ИСПРЕВРТАХ
БУРАД , ИЗЛОМИХ СЛАВИНЕ.
ДРУГИХ ГУСТА, СМОЛАСТА ТЕКУЋИНА. ЈИМ СЕ НЕЋЕ КРАСИТИ НОЋНО НЕБО. ДО НЕБА.
ТРЕБАЛО
СВЕ
ИЗ
НЕКИХ ПОКУЉА ВИНО, ИЗ
ЈЕ ЧЕКАЛО СПРЕМНО ЗА ВАТРОМЕТ КО-
ОВАЈ ВАТРОМЕТ НИЈЕ ТРЕБАЛО НИ ДА СТИГНЕ
ЈЕ СВЕ ДА СПАЛИ.
ТРЕБАЛО
ЈЕ ЗАКОЉЕ СВЕ ШТО СЕ МИЧЕ ОД
ЗИДА ДО ЗИДА У ОВОМ КРУГУ ПО КОМЕ ПЛЕШЕ СУНЦЕ, ЛЕПЕЋУ КРИЛА, ИЗБИЈА ЗВОНО И ОРИ СЕ СМЕХ .
ТРЕБАЛО
УТРОБЕ И РАЗОРИ УМОВЕ.
ЈЕ ДА РАЗЛУПА ЛОБАЊЕ, ИЗЛОМИ КОСТИ, РАСТУРИ
ТРЕБАЛО
ЈЕ.
А
ЈА САМ…
КАМЕН ДА САМ НА ВЕКИ ТРГОМ
ОДЈЕКНУ ПУЦАЊ.
И
ТУ СЕ ГРЕШАН СКАМЕНИХ .
СМИРАЈЕ И СВИТАЊА НА ТРГУ.
ПО МОЈОЈ СЕНЦИ ДА МЕРЕ
БЕЗ ПРИСТАНИШТА
– ТАЛАСИ
И БАРКЕ ИМАЈУ ИСТЕ НАБОРЕ.
НАБОРИ
СЕ ТАЛАСАЈУ НА ЈЕДРИМА И ЈЕДРА СЕ БОРАЈУ НА ТАЛАСИМА.
– СВЕТ
ИМА ДВА ИМЕНА.
ВОДЕ И ДАХ ВАЗДУХА.
НЕСПОКОЈ
И НЕМИР.
ДАХ
МЕХ ПЛАТНА НАПЕТ ВЕТРОМ И
ТЕСНИ МЕХ ВАЛА КОЈИ ИСТИСКУЈЕ ПЕНУШАВИ ЗРАК .
– ТВОЈ НЕСПОКОЈ ЈЕ У БЕЛОЈ ХАЉИНИ. МОЈ НЕМИР ЈЕ У МОРНАРСКОЈ БЛУЗИ.
– ТВОЈА ХАЉИНА ЈЕ ЗАСТАВА У ЛУЦИ ЗАГРЉАЈА. МОЈА ЗАСТАВА ЈЕ ПОЗДРАВ У ЛУЦИ ОПРОШТАЈА.
– СЕДИМ НА ОБРОНКУ БРЕГА. СИЛАЗИМ КАМЕНОМ УЛИЦОМ. БЕРЕМ РУЖЕ У ВРТУ. УДИШЕМ. – ПЕЊЕМ
СЕ УЗ ГРБИНУ ТАЛАСА.
УЗМИЧЕМ
НАДОМАК ЗУБАТОГ ГРЕБЕНА.
ИСТЕ-
ЖЕМ СЕ.
– ВАЛИ
МИ ДОТИЧУ СТОПАЛА.
ПАРОВИ
ПЛЕШУ МАХНИТО.
ДЕЧИЈИ
ПРАПОРЦИ
ЗВОНЕ.
– ВЕТАР
МЕ ШИБА ПО ЛИЦУ.
– ПИСМА
СУ ТИ СЛАНА.
ОБЛАЦИ
РЕЧИ У
ВИЈАЈУ КИШУ.
СУ ТИ ШКРТЕ.
ТВОЈЕ
РУЦИ СУ ТИ ШКОЉКЕ.
КОНОПЦИ
РУКЕ
ТАКО ГРУБЕ.
– НА
БЕДРУ ТИ ЈЕ УЈЕД .
– НА
ОВИМ МАПАМА МОРЕ ЈЕ УВЕК МИРНО.
– ТО
ЈЕ СТОГА ШТО ТРАГ У ВОДИ ПОТРАЈЕ НЕШТО ДУЖЕ ОД ТРАГА У ЗРАКУ.
ТО
ОЧИ
–
ШКРИПЕ…
СУ ТИ МУТНЕ.
ЈЕ ТАКО ЧУДНО, ЗАР НЕ?
СВУД
НАМ СЕ ЗАМЕО ТРАГ!
– КУДА
СМО ПЛОВИЛИ?
– ПЛОВИЛИ
СМО ПОСТЕЉАМА, ЈАСТУЦИМА.
СМО ПОД ПЕРИНАМА И ЈОРГАНИМА.
– НАШЕ
ВЕСЛАЛИ
НАСУКАЛИ
БРОДОВЕ САМЛЕЛЕ СУ ХРИДИ.
СЕ
ЧЕЖЊУ
–
СМО УДОВИМА!
РОНИЛИ
НЕБРОЈЕНО ПУТА.
СУ ЛЕЧИЛЕ ДАЉИНЕ.
БАРКЕ
ЈЕ
ПОСРКАЛА ОЛУЈА.
– КУДА
ТО ИДЕШ?
И
ШТА МИ ТО НОСИШ?
– ДОК
НЕБЕСКА КОЛА МАХНИТО КРУЖЕ, НАД ТВОЈОМ НЕОКРУЊЕНОМ ГЛАВОМ…
– ТВОЈ
ТАЛАС БИЋЕ УВОЈАК МОЈЕ КОСЕ…
– ДОК
НЕСТАНЕМ НЕТРАГОМ.
ПЛЕХ ОРКЕСТАР
– ХОЋЕ
ЛИ БИТИ РАТА?
– БЕСУМЊЕ! – ЧИМЕ
ЋЕМО РАТОВАТИ?
– РАСПУСТИЋЕМО
КОМПЛЕТАН КАДАР, РАЖАЛОВАЋЕ-
МО ГЕНЕРАЛЕ, ЗАУСТАВИЋЕМО МОТОРЕ РАТНЕ МАШИНЕРИЈЕ, ИСТОПИЋЕМО КОМПЛЕТНУ АРТИЉЕРИЈУ…
– И? –И
НАПРАВИТИ ЈЕДАН ГОЛЕМ ОРКЕСТАР!
– ЗНАЧИ – ТАКО
СВИРАЋЕМО ДОК БУДУ ПУЦАЛИ У НАС?
ЈЕ!
– ТИ
СИ ЗБИЉА ШЕНУО!
– КАКО
СЕ УЗМЕ.
– КАКО
ГОД ДА СЕ УЗМЕ, ЈА НЕЋУ БИТИ У ТОМ ОРКЕСТРУ.
– БАШ
МИ ТЕ ЖАО!
– А ЛИ
ТО ЈЕ ПРОПАСТ!
ОД
НАС НЕЋЕ НИШТА ОСТАТИ…
– НЕ ОЧАЈАВАЈ! БИЋЕМО НЕПОБЕДИВИ, А НЕЋЕМО МОРАТИ НИКОМЕ ДА СЕ СУПРОТСТАВЉАМО.
– ЗАБОГА,
КАКО?
– СВИРАЋЕМО САМО ЈЕДАН АКОРД , РУБАТО, ДУГУ, МЕЛАНХОЛИЧНУ ПОПЕВКУ. УКРАШЋЕМО ВРЕМЕ ЗА ОДЛУЧНЕ ПОТЕЗЕ, И ТУ ПРЕДНОСТ УПОТРЕБИТИ ДА СВЕ ПОКРЕНУТЕ СИЛЕ ПОТОПИМО У МОЋНИ ОКЕАН ЗВУКА.
У
КРИСТАЛНУ, ПРОЗРАЧНУ КОПРЕНУ,
У НАБОРЕ И УМРШЕНЕ РЕСЕ ЗАПЛЕШЋЕ СЕ СВЕ ШТО ЈЕ ДО МАЛОПРЕ, ОШТРО СТУПАЈУЋИ, КОСИЛО ШРАПНЕЛИМА, ПРСКАЛО ОТРОВОМ, ПРЕТВАРАЛО ПОЉА У ХУМКЕ.
ЦЕВИ –И
ПУШАКА И ТОПОВА ЗАВИБРИРАЋЕ ОД КРИЛАТЕ ПРОМАЈЕ!
ТИ ЗБИЉА ВЕРУЈЕШ У ТО ШТО ГОВОРИШ?
– НАРАВНО –И
ДА НЕ ВЕРУЈЕМ.
ВЕРУЈЕМ
ШТА ЋЕ ТИ ДОНЕТИ ТА ВЕРА?
– ДАХ
СНАЖНИЈИ ОД ТАНЕТА.
САМО МУЗИЦИ.
ПОВОДИ НЕСАНИЦЕ
– ДЕСЕТОМИНУТНЕ ГОДИНЕ И ЈЕДНОЧАСОВНИ БЛЕСКОВИ.
ПОДМУКЛА
СУРОВОСТ ВРЕМЕНА.
НЕ
МЕРИМО МИ
ЊЕГА, ОНО НАС САМЕРАВА, ТЕСНИ И ЛАБАВИ, КАО ДА СМО ОПРУГЕ У САТНОМ МЕХАНИЗМУ.
КАО ДА СМО ОВДЕ
САМО ДА БИ ЊЕГОВА НЕУМИТНОСТ ТРИЈУМФОВАЛА...
– ШТА
ТО ГОВОРИШ?
– НИШТА. КРЦКАМ
И ПРСКАМ КАО ТРСКА.
– МОЛИМ? – НЕМОЋНО
СЕ УСТЕЖЕМ ПРЕД ЈЕДНИМ НЕОДЛОЖНИМ
ПОГЛЕДОМ У ОГЛЕДАЛО.
– ИЗГЛЕДАШ
ЈАКО ЛОШЕ.
– ЗНАМ. – ШТА
ТЕ МУЧИ?
– НЕСАНИЦА. – ТОМЕ – ИМА
БАР ИМА ЛЕКА. АКО ХОЋЕШ ДА ЗАТРПАШ ПРОБЛЕМ.
НИЈЕ
ПРОБЛЕМ У ПОСЛЕДИЦИ, ВЕЋ У
ЊЕНОМ ПОВОДУ.
– АКО – Е,
ЈЕ ПОВОД У ТЕБИ...
ПА НИЈЕ.
– ЗНАЧИ,
ЕТО
МУКЕ.
ИЗВАН ТЕБЕ ЈЕ?
– Њ ЕГОВА
ЋУДЉИВОСТ ЈЕ ОПОЈНА.
– ИЗГУБИО
СИ БОРБУ СА НЕКИМ ВЕТРОПИРАСТИМ, ВЕТРОГОЊАСТИМ, НЕКОМ ВР-
ДАЛАМОМ?
– ТАКО –И
НЕКАКО.
СУВИШЕ
САМ ПОЛАГАО У ТО.
ЗАПРАВО,
СВЕ.
САДА, КАДА ВИШЕ НЕМА МОГУЋНОСТИ ЗА УЛОГ...
– САДА
КАДА ВИШЕ НЕМА МОГУЋНОСТИ ЗА УЛОГ ОСТАЈЕ МИ ДА СРИЧЕМ АЗБУКУ
НЕСАНИЦЕ И МЕТАНИШЕМ ДОК КОМШИЛУК СЛОЖНО ХРЧЕ И УЗДИШЕ.
– ОПЕТ
СИ ПРЕВАРИО САМОГ СЕБЕ.
МНОГО
ЛАЖЕШ.
– МОЛИМ? – ПРОБЛЕМ
ЈЕ ИПАК У ТЕБИ.
ДА
СИ БИО МАЊЕ ОБАЗРИВ, ДА СИ МАЊЕ МЕРИО
СВОЈУ ИСТРАЈНОСТ, ДА ТИ РУКЕ НИСУ БИЛЕ СПУТАНЕ СТАЛНОМ МИШЉУ О МОГУЋНОСТИ ПОРАЗА...
ХЕЈ,
ВЕЈЕ СНЕГ!
– ЧУЈЕМ ГА, ШМИРГЛА МИ ПО СЛУХУ... ВЕЋ ДАНИМА! ВЕЈЕ НЕПРИМЕТНО, ШУШТИ И ПУЦКЕТА КАО НЕСТАШНО КОЛЕНО ПОД ХАЉИНОМ.
– ШТА
КОЈИ МОЈ ЧЕКАШ?
– ШТА
ДА ШЧЕПАМ?
ШЧЕПАЈ
СНЕГ?
ГА!
РАЗГЛЕДНИЦА ОД ГОСПОДИНА
ГЛЕЧЕРА
ВРАТИО ДУГО
СЕ ИЗ ВЕЛЕГРАДА.
БЕСПОСЛИЧАРИО.
ОБНАВЉАО ПО
СТАРА ПРИЈАТЕЉСТВА
КАФАНАМА, НОВА СКЛАПАО
БОЈАЖЉИВО. БИО У
НЕСМОТРЕН
ВРЕМЕНУ, СМОТАН СА ЖЕНАМА,
КОПНИО СИТНЕ
ОД НЕСАНИЦЕ.
НОЋУ,
У
САТЕ МУЧИО УМОРНЕ ОЧИ
ЗАМОРНИМ
ТЕКСТОВИМА.
БРУЈАЊЕ, БЕШЕ
ИШЧЕЗЛО.
ШТИКЛЕ УЗ
БРУЈАЊЕ ВЕЛЕГРАДА
ЗВЕКЕТ
НИЗ КАЛДРМУ, ТОЧКОВИ
КОЛОВОЗ И ВЕТАР.
САСВИМ
КОНЗЕРВИ,
И
КАТКАД ,
ЈАСНО, ТАЈ ЗВУК, ЗВУК ...
СКУПЉАО
СЕ У ЊЕМУ НЕПРЕГЛЕДАН
ПРОСТОР,
У ЛЕТУ СА КРАЈА НА КРАЈ,
У
БЕСАНОМ ТРЕНУТКУ НАД
УТИХЛОМ МОГАО
ДА РАЗАБЕРЕ, ДАХ И
ОТКУЦАЈЕ ХИТРО
ОНИХ ГОРЕ, ШТО СЕ
ПРЕМЕШТАЈУ ПО НЕБЕСИМА,
УСНУЛИ НА
ЧАРШИЈОМ. ЈАСНО ЈЕ
И ЗАБАВЉЕНИ МИШЉУ
ЛЕД У КОКТЕЛУ, ИНТРИГУ У
ШТАМПИ
И ПРЕПЛАНУЛУ ГОЛОТИЊУ.
ЗАБАВЉАО ГОДИНУ, И
СЕ И ОН ТАКО, ЈЕДНО
А ОНДА ДИГАО СИДРО
ЗАУВЕК ЗБРИСАО.
МОЖДА
РЕТКО
СЕ ЈАВЉА.
СЛУТИ СВОЈЕ ПРИСУСТВО
У
НАЈЕЖЕНОМ ТКИВУ МИНУЛИХ РЕДОВА.
И
МОЖДА НАС УПРАВО НАДЛЕЋЕ.
(ПО
С
ПУТА
ЗАБОРАВЉЕНОЈ ЗЕМЉИ)
ПРЕД
ТВОЈОМ ЗГРАДОМ
ДАНИ
БЛЕДЕ И ИСТЕЖУ СЕ СЕНКЕ
ПРЕКО
УЛИЦЕ КО ЈЕДРА НА
ЈАРБОЛИМА
ЦРНИМ
ЈА
САМ ПРОЛАЗИО ТУДА
И
НУДИО ТИ СЕБЕ КАО СЛИКУ
СНЕГ НА
ШТО ПЛИНЕ
ТОПЛОМ ВЕТРУ С ЈУГА
А ЛИ
ОТИШО САМ ДАВНО
НИ
ИМЕНА ТИ НЕ ЗНАМ
НЕ
ЗНАМ ДА ЛИ САМ УОПШТЕ
УШО
ТИ У СНОВЕ
ПУСТИМ
ДРУМОВИМА
КОПНИМ
НА ТОПЛОМ ВЕТРУ
С
ЈУГА КОЈИ ДОНОСИ МИ
ОПЕТ
СЕЋАЊЕ НА ТЕБЕ
ЗЕМЉО
ЦРНА
А ЛИ
ЗЕМЉО
ЦРНА
НЕ
НЕЋУ ВЕЋ НЕ МОГУ
ТУ
ВИШЕ НИСУ ЉУДИ
НИ
УЛИЦЕ НИ ДАНИ
С
ПУТА ПО ЗАБОРАВЉЕНОЈ ЗЕМЉИ
НОСИМ ПИЋЕ ОКО
МИРИСЕ УМРЛЕ ОДАВНО
ИЗ МЕШИНА ИСТЕКЛО
МОЈЕ ТАМНО
ВЛАТИ
ТРАВЕ МОДАР ОБЗОР
ВЕТАР
ЈАБЛАНОВЕ ЧЕШЉА
У
СУВОМ ВРЕСУ СУНЦЕ
МЕ
НЕЋУ ДА СЕ ВРАТИМ
КОЈИМА НА
КОЈЕ ХАРЧИО САМ ЖИВОТ
О
ТОМЕ ПАМЕТ НЕК ЗАЋУТИ
А
ТИ СРЦЕ СТАНИ
ЗЕМЉО
ЦРНА
ЗЕМЉО
ЦРНА
ОПИЈА И БУДИ
ЈЕДАН
ГРАД ТОЛИКО ТАЛЕК
С
ЈЕДАН
САН И СТАРА ЧЕЖЊА
НОСИМ
НА
ДАВАО САМ СЕБЕ
ЊИХ МЕ УВЕК СВРАТЕ
ДРУМОВИ
УКЛЕТИ И ПУСТИ
ПУТА ПО ЗАБОРАВЉЕНОЈ ЗЕМЉИ
ПИЋЕ ОКО
МИРИСЕ УМРЛЕ ОДАВНО
ИЗ МЕШИНА ИСТЕКЛО
МОЈЕ ТАМНО
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ИЗ ЧАЧКА РОЂЕН У ГОСПИЋУ 1964. ГОДИНЕ. СТУДИРАО ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. БАВИ СЕ УПОРЕДО ИКОНОПИСОМ И СЛИКАРСТВОМ. ИКОНОПИС РАДИ ОД 1993. ГОДИНЕ. РАДИ НА ЦРТЕЖУ У ТЕХНИКАМА ПЕРА И ЛАВИРАНОГ ТУША И ДРУГИМ ЦРТАЧКИМ ТЕХНИКАМА.
СЛИКЕ
РАДИ
ЈАЈЧАНОМ И УЉАНО ЈАЈЧАНОМ ТЕМПЕРОМ НА ДРВЕНОМ НОСИОЦУ.
КОНТАКТ: ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ НЕМАЊИНА 68/7 32000 ЧАЧАК, СРБИЈА ТЕЛЕФОНИ: 032 372 056 • 064 187 58 46 draganjovanovic1609@gmail.com www.draganjovanovic1609.blogspot.com www.dragancrtezi1609.blogspot.com
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ: 2006. „ЦРТЕЖОМ ДО ИКОНЕ“, ГАЛЕРИЈА НАРОДНОГ МУЗЕЈА, ЧАЧАК 2011. „ИЗЛОЖБА ИКОНА“ , ГАЛЕРИЈА FULL ART, ЧАЧАК 2013. „МЕТАФИЗИКА РАДОСТИ“, ИЗЛОЖБА СЛИКА, ЛИКОВНИ САЛОН ДОМА КУЛТУРЕ, ЧАЧАК „МЕТАФИЗИКА РАДОСТИ“, ИЗЛОЖБА СЛИКА, ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ГРОЦКА, БЕОГРАД 2014. „ICHIGO IMAGINARIUM’’ , ГАЛЕРИЈА –„ТРАГ“, БЕОГРАД „ICHIGO IMAGINARIUM’’ , ГАЛЕРИЈА КУЋЕ ВОЈНОВИЋА, ИНЂИЈА „ICHIGO IMAGINARIUM’’ , MОДЕРНА ГАЛЕРИЈА, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ „ICHIGO IMAGINARIUM’’ , ГАЛЕРИЈА БОЖА ИЛИЋ, ПРОКУПЉЕ 2015. „ДВА ЛИЦА ИСТОГА“, ГАЛЕРИЈА НАРОДНОГ МУЗЕЈА, ЧАЧАК „ДВА ЛИЦА ИСТОГА“, ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
МИОДРАГ ДАНИЛОВИЋ РОЂЕН ЈЕ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ 1981. ГОДИНЕ. ДИПЛОМИРАО НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ НА КАТЕДРИ ЗА ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ. ЗА
ДИПЛОМСКИ РАД
АУТОПОРТРЕТИ
РАНЕ СРПСКЕ МОДЕРНЕ ДОБИО ЈЕ
2008. ГОДИНЕ НАГРАДУ СПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛЕ БЕЉАНСКИ. СТРУЧНЕ
И КЊИЖЕВНЕ ТЕКСТОВЕ
ОБЈАВЉИВАО У РЕВИЈИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ
АРТ 032,
ЗБОРНИКУ РАДОВА МУЗЕЈА РУДНИЧКО – ТАКОВСКОГ КРАЈА, ЕЛЕКТРОНСКОЈ РЕВИЈИ ЗА САВРЕМЕНУ ПОЕЗИЈУ АГОН, ПОЉИМА И ЕЛЕКТРОНСКОМ ЧАСОПИСУ АВАНТ АРТ МАГАЗИН. У
ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗЛОЖБЕ УСТАНОВА
КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
НАРОДНИ МУЗЕЈ – ЧАЧАК ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДЕЛФИНА РАЈИЋ ОБЛИКОВАЊЕ КАТАЛОГА МИРОСЛАВ МАРИЋ ФОТОГРАФИЈЕ
ОКВИРУ САМОСТАЛНОГ ИЗДАВАЧКОГ
ПРОЈЕКТА
КЊИЖУЉАК
ОБЈАВИО КЊИГУ
ПОЕЗИЈЕ И КРАТКЕ ПРОЗЕ
СИВИ ЗБЕГ (2013).
ЖИВИ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ, У ЧАЧКУ.
РАДИ
КОНТАКТИ И WЕB АДРЕСЕ:
cepatepa@gmail.com https://citasme.wordpress.com/ https://www.facebook.com/miodragdanilovictruelegend?fref=ts
ШТАМПА ШТАМПАРИЈА МАЈСТОРОВИЋ, ЧАЧАК ТИРАЖ 200 2015. СПОНЗОР