НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЧАЧКУ
ЦРТЕЖОМ ДО
ИКОНЕ Изложба Драгана Јовановића
Јовановић Драган Немањина 68 - Чачак kontakt@ikonograf.co.yu www.ikonograf.co.yu телефони: 032 372056 064 187 58 46
Драган Јовановић из Чачка, рођен у Госпићу 1964. год. Студирао Факултет ликовних уметности у Београду у класи проф. Бранка Протића. Иконографијом се бави од 1993. год. Учесник бројних групних и хуманитарних изложби.Последњи пут излагао септембра 2005 у Копенхагену на изложби „Ikondialog“ где се представио међу 30 иконописаца из разних земаља Европе. Ово му је прва самостална изложба .
„Вазнесење Господње“, славска икона града Чачка
Кроз иконе Драгана Јовановића Када сликари добију задатак да насликају било шта што се очима може видети, онда је тај задатак остварив. Довољан је таленат, пажња, искуство и све што је на земљи бива пренесено на платно: и сунце и шуме и поља чак и само небо. Али када добију задатак да прикажу духовни свет, истинско Небо, онда нису довољни ни таленат ни пажња, ни искуство, нити ишта од онога што подразумева сликарску припрему. Све то мора да се помери у страну и да се приступи једној другој припреми. Заиста, да ли је могуће сликати духовни свет, сликати Небо? Да ли је могуће представити оно што се очима не може видети? И, ако је могуће, како га представити? Духовни свет се слика само на један начин: човеком. У ствари и духовни и телесни свет сликају се човеком, само, телесни слика оно што је на човеку а духовни оно што је у човеку, оно чиме је он човек. Небо се слика човеком и никако другачије, Бог-човеком, Богочовеком. Христос је узео на себе људску природу, постао ја, ти, сви ми, да се препознамо у њему, као што се Он из неописивог милосрђа Свог препознао у нама. Није се гнушао нашег пада већ је постао наше устајање. Да бисмо се ми у том устајању препознали, онаквима, каквима нас је Он замислио и какве нас чека. Икона је лик човеков у вечности. Гледамо је и радујемо се лепоти свога лика иако је пред нама лик Светог Николе или Светог Ђорђа, или Мајке Божије. За овај лик нема старења – он је вечнонов, вечнопостижан и вечноостварљив. Светитељи су то доказали. Они су показали да Христова наука нису речи на папиру већ живот живљен пуним плућима. Зато иконе морају да буду лепе, јер је и наш вечни лик леп. И као да нас узводе, да кажу: „погледај, погледај се у мени, овако треба да сијаш, оваквим те Бог хоће!“ Икона није статична као што је то светско сликарство – она је динамична. Она узводи, увек, из силе у силу, и славе у славу, а то је и основно обележје Вечног Живота. Ако не узводи, онда није икона, онда се приземљила. Као трупина авиона коме су извадили мотор и не може више да полети. Вечно динамична у статичности и вечно постојана у непрекидном узлажењу, она је сва у служби спасењу. „Ја нисам ту да бих висила на зиду него да би вам се Мајка Божија шетала по кући, јер је мислима призивате“. Икона вам је у кући и ви сте безбедни – читаво Небо је ту са њом. Икона је мали одраз велике стварности. Стварности која превазилази човека али на коју је човек призван – Богочовеком. Игуман Цетињског манастира јеромонах Лука
2
3
4
Цртеж у живопису Млади сликар иконописац Драган Јовановић, својим цртежима приповеда житија Светих, онако кака их види његова танана природа унутрашњег ока и дечије чиста љубав верника. Они су след потребе мисаоне природе човека да сваки пут искаже на нов начин животе и ликове Светих. То је последица његовог схватања да канонско приказивање у канонском сликарству није њим спутано и одређено већ у напред. Напротив, у оквиру канонских одређености начин приказивања, оставља се велики простор за уметничко изражавање и исказивање, чије границе зависе само од Богом даног дара – талента. Као потврда оваквог начина размишљања је и текст савременог, врло цењеног грчког живописца, утемељивача новог-старог прилаза црквеном сликарству, оца Стаматиса Склириса који каже: „…аутентични византијски сликарски етос, према коме не само да један агиограф (иконописац) није правио копију која имитира неку старију икону, него није копирао ни своје иконе када би живoписао исту тему по други или трећи пут. Веровао је, очигледно, да свака нова икона представља један нов и јединствен и непоновљив догађај Црквене заједнице према изображеном Светитељу. То је врло дубок разлог због кога не треба у Цркви да држимо нити да се клањамо иконама које су прерада неких других икона на механички начин, било да је то штампа, било да су то садашњи компјутери. Међутим, подједнако није исправно да сликамо иконе механичким копирањем старијих оригинала, односно да се агиограф не потруди да учествује у црквеном догађају својим властитим трудом и подвигом“. Имајући све ово у виду, суочени са поплавом копија у овом времену помаме помодарства за иконама где је новац основ разумевања већине такозваних „иконописаца“, oвај текст је одјек свега онога што је речено или написано о значају црквеног сликарства и начину његовог исказивања цртежом и бојама.
5
Због тога ови цртежи, веома талентованог сликара иконописца Драгана Јовановића, имају још већи значај.Они поново отварају и указују на стари-нови пут којим треба да ходи онај који се бави овом уметношћу да би оправдао име живописца, које указује на виталност и непролазност живе Вере кроз Цркву која нас обједињује у Богу. Kao суштинска основа, која чини стваралаштво сликарства без кога не може постојати, цртеж одређује живот уметничког дела. Он одражава снагу и истинитост, нарочито у иконопису, где има две важне улоге. Једна је прича коју саопштава приближавајући нам и разјашњавајући догађаје а друга давање живота без кога икона не може да постоји као света слика преко које поклањамо своју љубав, Веру и наду, Ономе који је наша суштина. Не познавање цртежа и његове суштине иконописца удаљава и онемогућава да оствари прави контакт преко свога од Бога добијеног дара са верником чија осећања су окренута преко иконе којој је основ мисаоности и лепоте цртеж. Цртежи Дргана Јовановића су свежи, истинити, никад исти, пуни емоција и жеље за потпуним остварењем кроз њих, што им даје посебно јасну и изражајност остварену кроз познавање, разумевање житија Светих изображавајући их на прави начин. Он је у њима потпун и никада до краја доречен што му даје снагу мењања у стварању на исту тему различитих али по њему препознативих цртежа. Они прате његово узрастање, полако али сигурно, узлазном линијом, човека који својим сазревањем како сликар иконописац, тек треба да саопшти себе као ствараоца. проф. Катарина Грујовић сликар конзерватор
6
7
8
9
10
11
12
Изложбу је благословио Епископ жички г. г. Хризостом
НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЧАЧКУ 17. јануар у 19 часова 2006. године
И З Л О Ж Б А ЦРТЕЖОМ ДО ИКОНЕ Драган Jовановић
Фотографије Миле Бошковић Александар Јовановић
Припрема и штампа Интерклима графика, Врњачка Бања
Тираж 300 примерака
Покровитељ изложбе је црква Пресвете Богородице у изградњи у Чачку (Број жиро рачуна 30982174021, Банка....)