TopSrbija br 6 by M.D.

I SSN 2334- 6027

TOPSRBIJA

broj 6

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

www.topsrbija.com

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE 1

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Welcome to the pages of review TOPSRBIJA – The best from Serbia

Srbija svoj put razvoja sve više nalazi u poljoAs the time goes by, Serbia has realized that its deprivredi i turizmu. Još uvek je Srbija, „neka zemlja velopment increasingly lies with agriculture and tourism. seljaka na brdovitom Balkanu“ i to, po mišljenju Serbia is still “a country of peasants in the mountainous mnogih, treba i da ostane. Iako konvencionalna proBalkan” and that, according to many, should remain the izvodnja još uvek čini okosnicu poljoprivredne procase. Even though the conventional production still repizvodnje u Srbiji, kao i drugim zemljama EU, tržište resents the foundation of agricultural production in Servisoko-kvalitetne hrane je u poslednjih deset godina bia, the market of high-quality food has increased three tri puta povećano. Razlog za to je sve veća osetljitimes in the last ten years. The reason for this is not only vost proizvođača i potrošača u odnosu na zdravlje the increased sensitivity of producers and consumers in i na zaštitu životne sredine, ali i saznanje da je ovo relation to health and environmental protection, but also veliki i veoma profitabilan segment tržišta. Tražnja knowing that this is a large and very profitable market organskih proizvoda raste svuda u svetu i taj trend segment. Demand for organic products is growing all navodi privredu da potencijale organske hrane preover the world and this trend creates an economic opvede u izvozne mogućnosti. portunity and a high export potential. „Samo ono što je prirodno ima snagu da dugo Honore de Balzac was someone who always valued Mihailo Berček traje“, rekao je Onore de Balzak. U Srbiji, organski nature and everything that is natural, stating that natural pokret započinje osnivanjem udruženja za organsku stands for a ‘longevity and power’. In Serbia, the organic poljoprivredu “Terra’s” 1990 godine u Subotici. Trenutno se pod or- movement has begun with the establishment of the association for organic ganskom proizvodnjom, koja teži što vernijem imitiranju prirode, na- agriculture “Terra’s” in the city called Subotica, in 1990. Currently, there lazi od 7 do 8.000 hektara. Osim širenja proizvodnje, osnovano je niz are approximately 7 000 to 8 000 hectares of land destined to the organic organizacija koje predvode razvoj organske poljoprivrede, usvojen je production. Apart from expansion of production, a number of organizations, Zakona o organskoj proizvodnji (2011), na Poljoprivrednom fakul- which are leading the development of organic agriculture, have been foundtetu u Novom Sadu uveden je smer organska poljoprivreda, a 2014. ed. These organizations adopted the Law on Organic Production (2011). godine diplomirala je prva generacija studenata. Moreover, the University of Agriculture in Novi Sad introduced the organic U turizmu važi pravilo da ne treba kopirati druge, već negovati farming course and the first generation of students graduate in 2014. nešto svoje, čega nema na drugom mestu, i što će tako jedinstveno In tourism, the main rule which stands for finding the uniqueness and biti interesantno i strancima. Ono što Srbija ima a drugi nemaju, to je nurturing your own approach and style, while attracting tourists from all pitomo srpsko selo, ekološki raj, pre svega za turiste iz urbanih sredi- over the world. There is something that Serbia has and other countries don’t, na. U harmoniji sa ničim narušenom prirodom, seoska domaćinstva is that quiet Serbian village, the ecological paradise, which is especially suitse sve više otvaraju prema turistima. Osim idilične slike pašnjaka, able and attractive for tourists from urban areas. In harmony with untouched livada, raskošnih šuma, čistog vazduha, oni proširuju svoju ponudu nature, rural households are increasingly becoming open to tourists. Besides proizvodima sa svog domaćinstva. Kao nekad, sa strane se kupuje the idyllic image of pastures, endless fields, authentic forests, pure air, locals samo so, šećer i kafa. have expanded their product offerings to their household. Veliki motiv razvoja turizma u seoskim sredinama je njegova odrThe greatest motivation for development of tourism in rural areas is the živost koja podrazumeva svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti ži- sustainability, which includes every kind of tourism that contributes to the votne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i unapređivanju protection of the environment, social and economic integrity and improveprirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi, moguć- ment of the natural and cultural values. Moreover, this type of tourism nost zaposlenja i ostvarivanja dodatnih prihoda, razvoj preduzetništva creates employment opportunities, entrepreneurial development of the lolokalnog stanovništva, podršku ostalim ekonomskim aktivnostima… cal population, which therefore supports further economic activities. The Suština ruralnog turizma je zapravo njegova ekološka i ekonomska essence of rural tourism is its environmental and economic sustainability, održivost. which is the highest value of the Serbian people. All the above would not be Najveća vrednost Srbije su ljudi. Sve napred rečeno ne bi bilo mo- possible if the individuals, associations, non-governmental organizations, guće da stvar u svoje ruke nisu uzeli pojedinci, udruženja, nevladi- did not take the matter in their own hand and, with their energy, ideas, ambine organizacije, koje su svojom energijom, zamislima, ambicioznim tious ideas made a miracle. Serbian hosts can be proud of their diligence, idejama kadri da naprave čudo. Srpske domaćine krasi vrednoća, honesty, and hospitality, which is crucial for the development of rural tourčestitost i gostoljublje, što je presudno za razvoj ruralnog turizma, ism and organic agriculture, considering the fact that both are based primara organska poljoprivreda počiva, pre svega na etičkim prinicipima ily on ethical principles, and are focus on the end result. Top Srbija believes proizvođača jer se u takvoj proizvodnji kontorliše proizvodnja, ali that investing in human resources is making its ‘coming back’, if not in ne i krajnji proizvod. Ulaganje u ljudski resurs je ono što se sigurno the short term, than surely in the long-term.The conclusion is simple – the vraća, ako ne kratkoročno, dugoročno sigurno. agriculture, primarily organic, along with an emphasis on rural tourism and Zato su poljoprivreda, pre svega organska, turizam sa naglaskom people and their values are essential for development of Serbia in the years na ruralni turizam i ljudi, temeljne vrednosti na kojima počiva mo- to come. gućnost razvoja Srbije. Mihailo Berček, glavni i odgovorni rednik revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije 6 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob. +381 63 54 98 77 Urednik:Elizabeta Berček

Mihailo Berček, editor in chief of magazine TOPSRBIJA - best from Serbia

Dizajn i tehničko uređenje: Marko Dobranić Fotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček. 2014. Novembar - Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2014. –Ilustr. ; 30 cm Tri puta godišnje. ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID 273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Naslovna strana - U ambijentu Vinarije Deurić u Maloj Remeti..................1 Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad .....................2 Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE..........3 Crveni taxi, Novi Sad..........................................................................................4 TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije br. 6 Sadržaj .................................................5 Prof. dr Milan Popović: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu među najznačajnijim obrazovnim i naučnim institucijama u Srbiji..........................6, 7 Doc. dr Dragoslav Ivanišević: Institutske sorte i vina sve cenjenija.............8 Milivoje Miletić: Festivali, manifestacije, sajmovi su pravi put da se istakne kvalitet srpskih vina i rakije..................................................................................9 Srednja škola Kralj Petar I ponos Topole.......................................................10 Sedam decenija tradicije teorijske i praktične nastave Mlekarske škole u Pirotu ..................................................................................................................10 Prof. dr Jovanka Lević: Kongres prilika za promociju zdrave srpske hrane............................................................................................11 Srđan Vezmar: Projekat Destinacijska menadžment kompanija Dunav....12 Jača međunarodna pozicija Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu......................................................................................................13 Marija Vujaković: BSC centar u službi razvoja privrede......................14, 15 Azbuka organske proizvodnje u Vojvodini Branke Lazić...........................16 Olivera Radovanović: Deset godina organske pijace Moj salaš.................17 Miroslav Cicić: U trouglu tradicije, poštenja i problema.............................18 Prod. dr Miladin Ševarlić: Mnogo pitanja i mnogo odgovora....................19 Lisa Brown: Povratak zemlji je budućnost Srbije.........................................20 Vlada Vozar pionir organske proizvodnje u Srbiji........................................21 Filozofija organske proizvodnje porodice Dolovac.....................................22 Priča o zdravom životu Ružice Babec...........................................................22 Gazdinstvo Aćimović prvi registrovani proizvođač organskog Futoškog kupusa.............................................................................23 Organska farma Letić na Čeneju domaćin Dana otvorenih farmi...............23 Zoran Dragojević: Futoški kupus je vredelo zaštititi....................................24 Miroslav Kudron: U čast gložanske babure...................................................25 Katica Biber Šnur: Kuglof - od legende do karlovačkog brenda.................26 Ana Luković: Sve je lepše uz čašu vina..........................................................27 II Međunarodna agrobiznis konferencija – MAK 2015..............................28 III Business Summit - Uposlimo Srbiju i Gegula sajam turizma, rakije i vina.................................................................29 Spoj dva srpska brenda, Tesle i Gegule.........................................................29 Maja Ćirković: Toplički vinogradi, najveća vinarija na Balkanu...............30 Atos Fructum, sve na jednom mestu...............................................................31 Vladan Nikolić: Dolazi vreme velikih srpskih vina......................................32 Prof. dr Dragan Rogan: Vina sa porukom Vinarije familije Rogan............33 Lazar Petković: Šansa koja se ne propušta....................................................34 Maja Milošević: Nova mladost Carskog vinograda M.A. Probus.............35 Srđan Janjić: Vinom od autohtonih sorti možemo da izrazimo miris Srbije....................36

Mr Mirjana Maksimović: Htela sam samo da se družimo i uživamo u vinu ........................................37 Turistička agencija PanaComp Zemlja Čuda istinski ambasador Srbije............................................................................38, 39 Turistički cvet za 2014......................................................................................40 Održan sajam suvenira Srbije u Leskovcu....................................................40 Saša Šućurović: O brendu Novog Bečeja i novom licu Novog Bečeja.......41 Uvek je je pravo vreme da posetite opštinu Gornji Milanovac..................42 Zrenjanin, mesto gde se čuvaju tradicija i kultura.........................................43 Ljiljana Todorović: Nikad posećenija i kvalitetnija Oplenačka berba grožđa i Sabor u Topoli..................................................................................................44 Snežana Milisavljević: Otključajmo prirodne lepote Šumadije.................45 Zlatar, turistička destinacija koju treba iskusiti..............................................46 Iscrtana nova mapa turističke ponude Inđije.................................................46 Čačak, moravički raj.........................................................................................47 Goran Stojković: Turističke mogućnosti opštine Malo Crniće..................48 Davor Timotijević: TO Rača pomaže domaćinima u razvoju seoskog turizma.........................49 Turistička organizacija opštine Ruma sa uspehom brendira ekoturizam.....................................................................50 Vladimir Jovanović: Niški muzeji na otvorenom.........................................51 Jelena Pavlović: Priča iz Markovog konaka..................................................52 Najlepše dvorište Slađane Ješić........................................................................52 Nežni poljubac Miodraga Rudana - Malog Miše.........................................53 Galerija Podrum Miljević 2014.......................................................................54 Podrum Miljević, kuća vinsko-likovnog saborovanja.................................55 Branislav Bošković: Slikar čarolije nalik sitnom vezu................................56 Stanislava Bodiroga: Nema lepše inspiracije od lepe žene.........................56 Đorđe Bujnović: Ljubav je večita inspiracija.................................................57 Stanko Rodić: Umetnik bez ostatka................................................................57 Milan Radaković: Život u bojama ravnice.....................................................58 Miloš Milojević laureat Međunarodnog takmičenja solo pevača Vera Kovač Vitkai........................................................................59 Za Teodoru Stanković će se još čuti................................................................59 Snežana Milošević: Međunarodna likovna kolonija Balkane moj širi ljubav i razumevanje......................................................60, 61 Volšeban svet stvaranja ikona Aleksandre Spasić.........................................62 Željko Marković: Fruška gora je moj (naš) Raj............................................63 CERKIN za lepšu sliku Petrovaradinske tvrđave.........................................64 Olivera Olja Blažin: Igra i pesma kao zalog budućnosti..............................65 Duško Pajić: Volja, mladost i ljubav krivci što se folklor još uvek igra.....65 Klub žena Vredne ruke iz Srpskog Itebeja.......................................................66 Veliko srce Bosiljke Vukotić............................................................................66 Zlatiboracd.o.o.Beograd...................................................................................67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.........................................68

Prof. dr Milan Popović

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu među najznačajnijim obrazovnim i naučnim institucijama u Srbiji Srbije u proizvodnji zdravstveno-bezbedne hrane fakultet će u narednim evropskim integracijama dobijati sve više na značaju, kao i u saradnji sa investitorima iz drugih regiona, posebno u vezi perspektive izvoza hrane na svetska tržišta, naglasio je dr Popović. Dugoročna strategija razvoja Poljoprivrednog fakulteta bazirana je na unapređenju infrastrukture, razvoju informacionih sistema, nabavci moderne i kapitalne opreme, savremenih učila, opremanju

Pre šest decenija (20. novembra 1954. godine) počeo je sa radom Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Svečanom akademijom odžanom 21. novembra 2014., vodeća visokoškolska i naučna ustanova u Srbiji, obeležila je ovaj jubilej. Osim podsećanja na pređeni put, najavljeni su planovi za budućnost, a zaslužnim radnicima i saradnicima dodeljena su priznanja. Dekan Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Milan Popović je tim povodom rekao da je ovaj fakultet bio jedna od samo dve visokoškolske ustanove u Vojvodini. Ta

dva fakulteta su postala nukleus današnjeg Univerziteta, a njihovo otvaranje imalo je izuzetan značaj za naučni, privredni i kulturni razvoj AP Vojvodine i zemlje u celini. Danas je Poljoprivredni fakultet izrastao u jednu od najznačajnijih obrazovnonaučnih institucija u oblasti poljoprivrede u zemlji, rezultatima svoga rada stekao je ugled i dao značajan doprinos razvoju poljoprivrede kako u Vojvodini tako i u čitavoj zemlji, pa i šire u regionu. S obzirom na značaj hrane u XXI veku, kao i na komparativne prednosti Republike

laboratorija i učionica. To je moguće postići samo kroz još šire uključivanje u međunarodne projekte. Na ovom Fakultetu rade ili su radila, poznata profesorska i naučna imena, poput akademika, članova Srpske akademije nauka, Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, Pavla Vukasovića, Novice Vučića, Stevana Mezeia, Tihomira Vrebalova, Petra Drezgića, Milana Čanka, Relje Savića, Dušana Čampraga, Vojislava Jovanovića, Miloja Sarića, Slavka Borojevića, Dragana Škorića, Rudolfa Kastoria, koji su svojim radom i ostvarenim rezultatima na najbolji način promovisali kako Poljoprivredni fakultet tako i Novosadski univerzitet i zemlju u regionu, Evropi i svetu. Dostizanje visokih standarda u obrazovanju i nauci prevashodni su zadaci i osnovni ciljevi kojima teži Poljoprivredni fakultet. Nema vrhunskog obrazovanja bez ulaganja u nauku i stvaranja kvalitetnog

naučnog kadra. Kako bi se dosegli vrhunski naučni i obrazovni rezultati potrebno je obezbediti pravi ambijent. Poljoprivredni fakultet ima sveukupnu strategiju razvoja obrazovnog i naučnog procesa, koja uključuje permanentno praćenje kvaliteta svih studijskih programa, samovrednovanje i efikasno studiranje, a u funkciji sticanja najviših znanja i veština. U skladu sa evropskim strategijama u visokom obrazovanju, ostvareni kvalitet na nacionalnom nivou mora biti prepoznat i okarakterisan nacionalnom dimenzijom koja obuhvata: razmenu znanja, interaktivno umrežavanje, međunarodne naučne projekte, mobilnost na svim nivoima itd. -Zbog svega toga, fakultet snažno podržava učešće studenata, nastavnika i saradnika u programima mobilnosti, ali i s pravom očekujemo da kao i nekada i danas posle 60 godina rada budemo jedan od onih fakulteta našeg Univerziteta na kome

će upravo strani studenti poželeti da stiču najviša znanja iz oblasti poljoprivrede. Nauka nema granica i ne sme biti zatvorena, a bez uključivanja u međunarodne tokove zastareva i nestaje. Zato Fakultet danas posebnu pažnju posvećuje razvoju nauke kroz nacionalne i međunarodne projekte, ali i kroz sve druge oblike saradnje sa institucijama u zemlji i inostranstvu. U godini jubileja, Fakultet radi na preko stotinu projekata, od kojih je 60 nacionalnog, 20 međunarodnog i 20 lokalnog karaktera, istakao je dr Popović. Fakultet danas raspolaže sa akreditovanim laboratorijama i istraživačkim centrima što je preduslov za ostvarivanje visokih naučnih rezultata, kao i uspešnu saradnju sa privredom, naročito u programima održive poljoprivrede i kvaliteta hrane. Ostaje trajan zadatak i borba za osvajanje evropskih fondova iz različitih programa finansiranja poput TEMPUS, IPA, FP i projekata iz programa HORIZON 2020. Dr Milan Popović je posebno izdovio one koji su svih ovih decenija nosili najveći deo odgovornosti za sve što je postignuto na planu razvoja fakulteta, a to su dekani ovog fakulteta počev od prvog dekana i prvog rektora, profesora Lazara Stojkovića, a zatim hronološkim redom profesore: Milenka Marjanovića, Adalberta Šenborna, Slavka Borojevića, Ladislava Končara, Dragoljuba Slovića, Petra Drezgića, Veljka Nikolića, Vojislava Jovanovića, Stevana Reljina, Zorana Stojanovića, Ivana Mihaljeva, Branku Lazić, Mariju Kraljević-Balalić, Dušana Gvozdenovića, Vladana Markovića i Milana Krajinovića. U ime svih zaposlenih i svih studenata, svima veliko hvala – reči su prof. dr Milana Popovića.

Institutske sorte i vina sve cenjenija

Doc dr Dragoslav Ivanišević Kvalitet vina proizvedenih u Sremskim Karlovcima, Irigu, na Fruškoj gori, pa i u celoj Srbiji, iz godine u godinu značajno napreduje. Simptomatično je i da se klonovi vinove loze stvoreni na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, sve više nalaze u vinogradima, kao i da Morava, Sila, Petra, Probus, Neoplanta, etiketa sa ove visokoškolske i naučne institucije, osvajaju vinsku publiku. -Svaka vinska zemlja u svetu ima neke svoje karakteristične autohtone, stare sorte. Mi na žalost nemamo sreću da imamo sačuvan veliki broj tih sorti kao što to ima Portugal ili Italija, jer smo tokom istorije, kako to kod nas biva, gubili stare sorte. A upravo ono čemu treba da se okrenemo jesu sorte stvarane za naše uslove, koje imaju i poboljšane karakteristike i daju neku autentičnost i orginalnost lokalitetu, samoj Srbiji. Panonija, Morava, Petra, Sila, stvarane su za ove klimatske uslove i sigurno da su budućnost na ovim područjima. One nemaju pretenziju niti mogu istisnuti druge sorte, ali treba da dopune naš sortiment vinove loze radi veće ponude vina, nečeg što je karakteristično samo za nas, jer je to trend i u svetu i ljudi uvek vole da probaju takva vina – rekao je docent dr Dragoslav Ivanišević sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da bi jedna sorta zaživela, ušla u proizvodnju, potrebno je jako puno vremena. Sila je tek poslednjih godina postala vrlo popularna i među proizvođačima i potrošačima, a ona je priznata pre 30 godina. Dr Ivanišević je rekao da je Poljoprivedni fakultet u Novom Sadu naučno-stručna institucija koji se posle perioda stagnacije ponovo budi kada je reč o vinogradarstvu i vinarstvu. Sam proces stvaranja sorti je dugotrajan i on se prenosi sa generacije na generaciju. Da biste stvorili jednu sortu malo je jedan životni vek. Ono što se trenutno radi na Poljoprivrednom fakultetu je povećanje otpornosti sorti na gljivične bolesti i na poboljšanju kvaliteta. Departman je preduzeo neke korake koji su doprineli afirmaciji fakultetskih vina, između ostalog, to je i članstvo u udruženju „Naša vina“ i klasteru“Alma Mons“. U međuvremenu je u potpunosti renoviran i modernizovan podrum Instituta za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, što svakako treba da doprinese dobijanju kvalitetnijih vina. -Podrum Instituta izgrađen je 1937. godine i tek je u novembru 2012. godine doživeo prvu, značajniju rekonstrukciju uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Ono što je karakteristično za našu vinariju je da proizvodimo samo vina od sorti koje su stvorene kod nas, ili od naših klonova. Na taj način cilj nam je da popularišemo sorte, da ih širimo, jer da bi se neki vinogradar odlučio da zasadi vinograd sa novom sortom, on prvo mora naći

svoj interes. A interes je da ove sorte imaju bolje karakteristike u vinogradu, ali vino od tih sorti treba da prepoznaju i protrošači, jer ako ne može da se proda, proizvođač će se naći u velikom problemu. Zato pokušavamo da zaokružimo priču: da stvorimo sortu, da proizvedemo vino, i da uđemo u prvu fazu marketinga. Mi možemo da damo neke ideje, da pokrenemo neke inicijative, ali je stvar samih proizvođača da prepoznaju svoj interes. Mi smo sa još četiri vinogradara i vinara osnovali udruženje „Naša vina“ sa vinotekom u Dunavskoj ulici broj 31 u Novom Sadu, gde pokušavamo da radimo promociju naših vina. Pre izvesnog vremena je osnovan i klaster fruškogorskih vinogradara i vinara „Alma Mons“, gde je fakultet jedan od osnivača. -Ogledno dobro za vinogradarstvo Instituta u Sremskim Karlovcima ima 33 ha svojih površina, a od toga je 16 ha pod vinovom lozom, pretežno oglednih zasada. Ima kolekciju od preko 800 sorti, klonova, genotipova, koji su selekcionisani i kod nas i introdukovani iz gotovo celog sveta. Naša misija, između ostalog je da obogaćujemo sortiment, proučavamo sorte. Te kolekcije su vrlo značajne za naš oplemenjivački program kako bi kasnije mogli da izdovijimo ono što nam je potrebno i na osnovu toga pravimo neke nove sorte. Ministarstvo poljoprivrede je 2005. godine izdvojilo 5 oglednih centara (u Negotinu, Zaječaru, Nišu, Beogradu i u Sremskim Karlovcima) u okviru kojih će se vršiti ispitivanje i priznavanje sorti i klonova koji se uvezu u Srbiju, ili stvore na našim prostorima. To je bio projekat koji je bio dobro zamišljen, međutim, poslednje tri godine ostao je ogledni centar u Sr. Karlovcima, jedini koji radi priznavanje sorti i na Radmilovcu, u Zemunu, gde se radi paralelno ispitivanje klonova. Pritom Departman za vinogradasrtvo u Sremskim Karlovcima kolekcione zasade održava iz sopstvenih sredstava. Nekada smo dobijali finansijsku pomoć od Ministarstva poljoprivrede za biljne i genetičke resurse koje je grehota iskrčiti, jer je to kolekcija koju su obogaćivale generacije naučnika pre nas. To moramo održati, a nadamo se da će neko prepoznati tu našu borbu i da će nam pomoći u tom smislu – zaključio je doc. dr Dragoslav Ivanišević.

Festivali, manifestacije, sajmovi su pravi put da se istakne kvalitet srpskih vina i rakije

Milivoje Miletić Treći festival srpskih vina i rakije održan je u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, krajem oktobra u organizaciji Udruženja “Srpsko vino”, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Privredne komore Beograda, grada Beograda, i generalno sponzorstvo Piraeus banke. Ukratko, bio je to pravi praznik za ljubitelje ovog božanskog pića. Izložbenom delu prethodilo je takmičenje za senzornu ocenu kvaliteta vina. Ocenjivanje uzoraka vina pristiglih na festival održano je po strogim pravilima i

pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino, sa sedištem u Parizu (OIV), čiji je Srbija član. Međunardnim žirijem, koji je nepristrasno i objektivno ocenjivao kvalitet srpskih vina na slepo, predsedavao je prof. dr Vladimr Puškaš sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. U konkurenciji se našlo 116 vina iz 26 vinarija. Nagrade za kvalitet osvojilo je 81 vino, što znači da su ocenjena sa ocenom ne manjom od 79 poena. Od ovog broja bronzu su osvojila 42 vina, srebro 30, a zlato 9 vina. Rezultati ocenjivanja priznaju se od Ministarstva poljoprivrede za regonalnu oznaku kvaliteta i porekla vina. Sve ovo pokazuje i dokazuje ozbiljnost festivala i kredibilitet rezultata postignutih na ovom takmičenju. Milivoje Miletić, predsednik Privredne komore Beograda, tom prilikom je izrazio zadovoljstvo što prisustvuje Festivalu srpskih vina i rakija, na kojem su srpski proizvođači pokazali da su, pre svega, postigli izvanredan kvalititet. Po njegovom mišljenju srpskim vinarima nedostaju upravo ovakve manifestacije na kojima oni pedstavljaju svoje proizvode, i na kojima publika ima priliku da to proba. Takođe smatra, da je ovo prilika da se pomognu desetine mladih vinarija, koje su između dva festivala otvorene, i to sa mogućnošću

plasmana i potrebnim informacijama. Ovakav pregalački rad ljudi koji su se upustili u vinski poduhvat, po njegovom mišljenju treba podržati, ali i podstaknuti, da i dalje ulažu u proizvodnju vina i rakije, sa ciljem da se nađu i na drugim tržištima. -Privredna komora Beograda će zato i dalje podsticati ovakve manifestaije i stajati na raspolaganju svima onima koji žele da ove proizvode plasiraju na inostranim tržištima. Imao sam prilike da na Sajmu hrane i pića u Moskvi budem prisutan kada su ruski partneri pokazali veliko interesovanje za naše proizvođače. Naravno da postoje posebni standardi za sve proizvode koji dolaze sa našeg tržišta, ali nema sumnje da naši proizvođači mogu sve te standarde sa uspehom da ispune uveren je gospodin Miletić, primećujući da su struktura naših proizvođača, njihov ekonomski domet i kvalitet njihovih proizvoda u nesrazmeri sa plasmanom vina i rakije na ino tržištima, i izneo frapantan podatak da Srbija u ovom trenutku duplo više uvozi vina i rakije, nego što proizvodi. Milivoje Miletić je takođe izrazio svoje uverenje da će se organizacijom ovakvih manifestacija dodatno uticati da proizvođači imaju prostora da pokažu kvalitet svojih proizvoda, ali i da prokrče sebi put na svetsko tržište.

Srednja škola Kralj Petar I ponos Topole

Učenici ponosni na svoj učinak U okviru manifestacije Oplenačka berba grožđa 2014., priliku da izlaže svoje proizvode dobila je i Srednja škola „Kralj Petar I“ iz Topole, koja je napravila pravi mali sajam poljoprivrednih proizvoda onoga što đaci ove škole, poljoprivrednog smera, proizvode. Direktor škole, Ljubiša Nedeljković, istakao je da je ova godina za poljoprivrednike bila dosta teška, ali da su oni vredni i pored poplava, kiša, grada, uspeli da proizvedu vrhunske proizvode. Srednja škola „Kralj Petar I“ je mešovita škola, sa tri područja rada: poljoprivredna proizvodnja je sa najvećim brojem učenika, gimnazija i mašinstvo. Poljoprivredna proizvodnja, pak, priprema decu za tri zanimanja: poljoprivrednog tehničara, veterinarskog tehničara i od nedavno, za jedno novo, atraktivno zanimanje, vinogradar-vinar.

-Za sada nismo uspeli u dovoljnoj meri, u kojoj je planirano, da zainteresujemo učenike da se upisuju na smer vinogradar-vinar. Mi mnogo radimo na tome, ali ono što nam nedostaje je Dom učenika. Kada dođe vreme upisa osmaka u srednje škole, postavlja se pitanje gde će deca da stanuju. U našu školu dolaze učenici iz Vojvodine, iz cele Srbije zainteresovani za taj obrazovni profil. Na 51. Oplenačkoj berbi dodeljene su nagrade za vino i rakije, i dobitnici su mladi ljudi, sve bivši učenici ove škole. Svi izloženi proizvodi su proizvodi naših učenika. Imamo proizvođače koji su po završetku naše škole, diplomirali na poljoprivrednim fakulteteima i koji su se vratili na selo i danas su postali ugledni poljoprivredni proizvođači. Školska ekonomija se prostire na preko 70 ha, a planiraju se novi zasadi šljive, višnje, jabuke, grožđa. Imamo odličnu saradnju sa školom iz Republike Češke, vinarskom školom iz Valtica, odakle smo doneli bezvirusni materijal za podloge, i razvijamo se u tom pravcu - kaže direktor Nedeljković. Škola je imala ambiciju da otvori smer: ekonomskog i turističkog tehničara, kako bi se što bliže povezao agrar sa turističkom ponudom ovog plodonosnog i kulturnim nasleđem prebogatog kraja, ali pošto takav smer postoji u obližnjem Aranđelovcu, za sada se od toga odustalo. Svima u opštini je jasno da nam trebaju poljoprivrednici, veterinari, turizmolozi, inženjeri, lekari, pravnici i stručnjaci svih drugih struka, ali pre svega, potrebno nam je dobro obrazovanje. Učešćem učenika na Oplenačkoj berbi sa izložbom poljoprivrednih proizvoda prouzvedenih na školskoj ekonomiji, Srednja škola „Kralj Petar I“ u Topoli, napravila je značajan korak ka povezivanju nastave sa budućim zanimanjima kojima će se po njenom završetku, učenici baviti.

Sedam decenija tradicije teorijske i praktične nastave Mlekarske škole u Pirotu

Srednja Mlekarska škola sa domom učenika “Dr Obren Pejić” u Pirotu je vaspitno-obrazovna institucija u kojoj se vrši edukacija učenika za proces tehnologije hrane: preradu mleka, mesa, proizvodnju pekarskih i poslastičarskih proizvoda, kao i proizvodnju vina, piva, jakih alkoholnih pića, preradu voća i povrća. Škola u preradi mleka ima najdužu, sedamdesetogodišnju tradiciju, pa zbog toga i nosi naziv „mlekarska“. U školi se pored teoretskog dela - nastave, velika pažnja obraća na praktični deo. Na dnevnom nivou prerađuje se 5.000 litara mleka, prikupljenog sa 350 malih farmi, sa kojima škola ima saradnju dugu 25 godina, i za tržište proizvodi tradicionalne pirotske brendove: kačkavalj (ručno rađeni od ovčjeg, kravljeg i mešanog mleka), beli sir krišku (od kozjeg, ovčjeg i kravljeg mleka, i mešanog mleka), urdu, sitan i sveži sir, kiselo mleko, jogurt, paster mleko. U segmentu edukacije đaka radi se i tehnologija sireva sa plesnima, kao što je rokfor (roquefort) i drugi koji nisu u standardnom proizvodnom programu. Škola ima i svoju pekaru i poslastičarnicu tako da u realnim uslovima, učenike osposobljava i za ove zanate. Učenici se nakon završetka škole mogu kvalitetno uključiti i u industrijsku proizvodnju hrane. Radoslav Pejčić, diplomirani inženjer prehram-

Radoslav Pejčić

bene tehnologije, profesor stručnih predmeta u Mlekarskoj školi, kaže da poljoprivreda deli sudbinu države i verovatno je i u malo težoj situaciji od nekih drugi privrednih grana, ali ipak je interesovanje za upis u ovu školu konstantno veliko. Danas ne postoji ni jedna veća mlekara gde na vodećim pozicijama nema 4-5 bivših učenika ove škole, mnoge mlekare su u vlasništvu bivših đaka, a slična je situacija i sa pekarama i mesarama... Tamo gde učenici dobijaju kvalitetna teorijska i praktična znanja kasnije se pokazuje kroz rezultate u profesionalnom radu. Veliki broj učenika nastavlja školovanje na nekom od univerziteta u zemlji i inostranstvu, koji po završetku školovanja nastavljaju saradnju sa školom. -Poljoprivreda je održiv segment privrede, koji održava ovu zemlju u teškim godinama, a sem pohvala na tu temu i prezentovanja da je to naš potencijal, nema puno konkretnih poteza od strane države. Država pre svega teba da ima kontinuitet u donošenju mera, da ne dolazi do stalnih promena u politici prema poljoprivredi. Mnogi segmenti u poljoprivredi ne mogu da izdrže takve nagle skokove u zakonskim regulativama. Kada ljudi koji vode računa o tome to prepoznaju kao nešto bitno, ja se nadam da će i situacija u poljoprivredi i preradi hrane, biti mnogo bolja - zaključio je Radoslav Pejčić .

Kongres prilika za promociju zdrave srpske hrane

Prof. dr Jovanka Lević Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu predvođen direktorkom, profesorkom dr Jovankom Lević, bio je domaćin II međunarodnog kongresa “Tehnologija, kvaliteti bezbednost hrane” i XVI međunarodnog simpozijuma “Tehnologija hrane za životinje” (FoodTech 2014), održanom krajem oktobra 2014. godine u Novom Sadu, uz učešće 300 delegata, vrsnih predavača iz institucija koje nešto znače u oblasti hrane u svetskim razmerama, iz 29 zemalja sa svih kontinenata. U okviru Kongresa, priliku da se predstave imali su proizvođači prehrambenih proizvoda iz Srbije. O tome, dr Lević kaže: -Na Kongresu su, pored predavanja o dostignućima u nauci, domaći proizvođači, pre svega manji proizvođači tradicionalnih proizvoda, predstavili na tzv. Sajmu hrane, sa kojeg su gosti savetovanja videvši i probajući ponuđeno, poneli vrlo lepe utiske. Gosti iz sveta mali su priliku da vide i osete kako izgleda srpska trpeza. Osim ukusa hrane, mogli su da stvore sliku o nama kao narodu, kakvi smo pored struke, videće i tu našu gostoprimljivost i naše navike spravljanja različitih jela, jer ni u jednom restoranu nema tako lepe hrane kao što je iznesu domaćini na ovom sajmu. Ponosna sam na naše ljude koji se rednovno odazivaju na poziv da u ovome učestvuju. Mi provišemo malo njih, oni malo promovišu nas, i mislim da smo svi na dobitku - rekla je dr Lević. Gosti su bili oduševljeni bogatstvom naše trpeze. Bilo je proizvođača iz svih mogućih grana poljoprivrede. Svi su se, a naročito domaćice iz udruženja žena, potrudili da naprave domaća jela, kolače, čak je bio i sto za osobe obolele od celijakije, razne mlekarske, mesne prerađevine... Za svakog stranca je bilo po nešto i svi su govorili

pohvalno o našoj hrani, vinu, rakiji, sokovima... Dr Lević je istakla da se danas u svetu velika pažnja posvećuje bezbednosti hrane. Sve se više vodi računa o tome šta se sa čim i kada tretira, da ne bude tretirano neposredno pred upotrebu, kontrolišu se razni pesticidi, metali, mikotoksini... Ovaj kongres je bio usmeren ka novim sirovinama, novih tehnoloških postupcima koji se koriste u tretiranju kultura, i koje procese primeniti kako bi bili izbegnuti mikrobiološki problemi sa hranom, da nemamo mikotoksina itd. Poseban akcenat je dat na povezanost proizvodnje hrane i ishrane ljudi, optimalnom odnosu hranljivih materija, jer su evidentrno da je kako naša, tako i sve druge nacije sveta suočene sa problemom gojaznosti. To je rezultat s jedne strane manje fizičke aktivnosti i sedenja za kompjuterima, a s druge strane i konzumiranje brze hrane koja nije zdrava. Svrha ovog Kongresa je promovisanje zdrave hrane. A kako će preporuke ovde rečene biti prihvaćene, zavisi od proizvođača. Među njima ima onih koji se ozbiljno bave proizvodnjom i koji žele da znaju šta rade i koji poštuju sisteme kvaliteta. Sa takvim proizvođačima, dr Lević kaže da FINS ima odličnu saradnju. Međutim, uvek ima i onih koji žele nešto da zabašure. -U akreditovanoj laboratoriji FINS-a svaki uzorak se zavede i nema mogućnosti nikakve netačne analize, nameštanja, sve mora da ide regularnim putem, ali oni koji želi da to “zaobiđu” traže neko drugo mesto, a oni koji se bave ozbiljno proizvodnjom uglavnom donose proizvode na kontrolu kod nas - objašnjava dr Jovanka Lević. U svetu se danas postoje razni trendovi, između ostalog, mnogo se radi na raznim pravcima prerade proizvoda od kukuruza.

Razni vidovi prerade kukuruza je nešto o čemu priča pola Evrope, DDGS- (eng. dried distillers’ grains with solubles), oko proizvodnje biljnog alkohola koji je dozvoljen za upotrebu kod muslimanskog sveta, nasuprot proizvodnji hemijskih alkohola. Ovakav alkohol nalazi primenu u raznim granama industrije, i to je jedan veliki pravac. Drugi pravac je u prozvodnji funkcionalne hrane i naravno, proizvodnji organske hrane. Na Kongresu je bilo diskusije i oko GMO, o čemu su iznešena različita mišljenja, a zaključak je da potrošači, više nego ikada ranije, žele da znaju šta jedu, da to što jedu bude deklarisano. U okviru Kongresa organizovan je okrugli sto na kojem su učešće uzeli predstavnici Ministarstva poljoprivrede, na kojem su izneti zaključci o tome šta se mora, a šta ne, deklaristati po novom zakonu. Koliko su ovakvi međunarodni skupovi bitni u promociji i naše poljoprivrede, ali i naše zemlje, dr Lević kaže: - Mislim da je ovo najbolja promocija naše zemlje, našeg naroda, i našeg mentaliteta, a nama sa Univerziteta sve to pomaže da se uključimo u evropske projekte, što je opet jedna dodatna vrednost u našem poslu.

Projekat Destinacijska menadžment kompanija Dunav

Srđan Vezmar Regionalna razvojna agencija Bačka i opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski Karlovci, Žabalj i Titel, su 8. oktobra održali otvarajuću konferenciju projekta „Formiranje destinacijske menadžment kompanije Dunav“, u sklopu Evropske nedelje gradova i regiona Open Days 2014. u Briselu. Tako je Evropska nedelja gradova i regija, koja okuplja preko 5 hiljada učesnika, uglavnom regionalnih i lokalnih vlasti, iskorišćena za predstavljanje ovog projekta, uspela da zainteresuje preko 80 gostiju iz drugih evropskih gradova i regiona. -Ideja projekta Destinacijska menadžment kompanija „Dunav“ je prva takve vrste kompanija na celom slivu Dunava, i prva u Srbiji. Želeli smo da iskoristimo brend Dunava za pokretanje i ukrupnjavanje naše turističke ponude, koja se pre svega nalazi na teritoriji optšina uz Dunav i Frušku goru. Svaka od tih opština ima neku svoju turističku osobenost za koju smatramo da bi mogla da bude deo našeg budućeg rada i aktivnosti. Naša ideja je da za ovaj projekat, koji finansira Vlada Vojvodine, odnosno Sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, uz sufinansiranje opština, obezbedimo i dodatna sredstva, da li iz evropskih fondova ili iz bilateralne saradnje. Konkurisali smo i za jedan poziv EU u okviru dunavske strategije, i krajem godine bi trebali da dobijemo odgovor da li će ga oni podržati - izjavio je Srđan Vezmar, direktor

Regionalne razvojne agencije Bačka. Sama ideja Destinacijske menadžment kompanije, ogleda se u objedinjavanju turističke ponude na jednom geografskom regionu, u ovom slučaju Dunava i Fruške gore. U tom smislu, planira se rad sa vlasnicima vinskih kuća, malih porodičnih salaša, sa ljudima koji se bave izdavanjem soba, proizvođačima zdrave hrane i slično, kako bi se ti subjekti stavili u funkciju destinacijske mreže kompanije. Kompanija će saobraćati preko informacionog sistema, koji će globalno pozicionirati ponudu na lokalnom nivou. Kao primer, gospodin Vezmar je naveo da će putem interneta neki zainteresovani turista, koji vozi bicikl uz Dunav, moći da rezerviše smeštaj u Neštinu, ili Bačkom Petrovcu, poseti neku vinariju. Kroz ovaj sistem RRA Bačka pomaže lokalnoj turističkoj privredi, jer ih globalno pozicionira, a svoje skromne budžete za marketing, moći će da troše na druge stvari. -Primer dobre prakse razvoja ruralnog turizma nalazimo u kontinentalnoj Istri, i taj model želimo da preslikamo u onom delu koji je moguć i kod nas, na prostoru Bačke, dajući jedan zamajac ruralnom turizmu. Poslednjih godinu dana pratimo diskusije na temu da nema sistemskog pristupa razvoju ruralnog turizma, a ovo je prvi veliki projekat u Srbiji koji treba da da podršku ruralnom turizmu, i paralalno sa tim da omogući razvoj preduzetništva na lokalnom nivou, razvoj proizvodnje hrane, vina itd. Npr. ako

imamo jedan mali salaš u Čurugu ili Žablju, i domaćina koji proizvodi domaću hranu, uvezivaćemo lokalne proizvođače, usmeravaćemo ih, prodavaćemo njihove proizvode u mnogo lepšoj ambalaži, koju ćemo raditi zajedno sa tim ljudima, itd. Ovo je jedan višegodišnji projekat koji bi za dve-tri godine trebao da da vrlo konretne rezultate u globalnom pozicioniranju naše turističke ponude na prostoru Dunava, i da što više maksimiziramo profit od dolaska turista. To će imati uticaj i na otvaranje novih radnih mesta, malih porodičnih preduzetničkih radnji koje će biti potpora celom ovom velikom sistemu koji pravimo. Ideja jeste da pozovemo i druge evropske regione, budući da smo prvi region koji je to u Evropi uradio, i mislim da bi svi trebali da budemo ponosni, pre svega opštine koje su donele odluku da se uključe u taj projekat, a na inicijativnu Regionalne razvojne agencije Bačka. U Briselu su ovoj prezentaciji prisustvovali i predstavnici mađarskih i austrijskih regija (regije Salzburg), predstavnici DKMTa, hrvatskih županija: Vukovarsko-sremske, Osiječko-baranjske i svi su bili zainteresovani da čuju nešto novo. Mislim da će ovaj projekat dati vrlo konkretne rezultate, uostalom kao što smo, kao Regionalna razvojna agencija, imali i do sada - istakao je Srđan Vezmar. U oktobru, Razvojna agencija je otvorila svoju projektnu agenciju u Briselu, čija će isključiva uloga biti da stvara partnerstva za konzorcijume za evropske tendere i evropske pojekte, za finansiranje tih aktivnosti, kao produžena ruka opština i privreda sa lokalnog nivoa. To znači da privrednici, npr. Global Seed iz Čuruga, ili neka vinarija, mogu slobodno da se obrate RRA Bačka, da im pomogne u pravljenju konzorcijuma ili partnerstva za evropske projekte. Radi se isključivo o projektnom menadžmentu, ljudima koji se bave evropskim projektima. Kancelarija će biti u vidu potpore efikasnijeg korišćenja evropskih fondova. O tome koliko je značajno biti „na izvoru“, govori i nedavni primer da je zbog neblagovremene informacije propušten jedan tender od 15 miliona evra. -Iz današnje pozicije Srbije, dostupni su samo projekti iz IPA fondova, ali, funkcionisanjem Kancelarije u Briselu, bićemo vidljiviji evropskim partnerima koji bi mogli da nas uključe kao partnere na projektima na kojima mi ne možemo da budemo nosioci, već samo deo neke šire grupe - objasnio je Srđan Vezmar.

Jača međunarodna pozicija Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu

Prof. dr Marko Carić Po odluci Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, krajem oktobra ove godine, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu je među prvima u Srbiji reakreditovan. Pored toga, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe dobio je novi amfiteatar, a Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment nove učionice, kompjutersku laboratoriju i nekoliko kancelarija. Nove prostorije će, pored postojećih moderno opremljenih kabineta, učionica i amfiteatara doprineti još boljim uslovima za nastavu. Ova dva značajna koraka na 14 godina dugom razvojnom putu Univerziteta, profesori i studenti su proslavili sa prijateljima iz privrede i akademske zajednice na svečanosti održanoj 13. novembra, u amfiteatru „Prof. dr Slavko Carić“. Uvod u proslavu velikog uspeha Univerziteta Privredna akademija bila je promocija monografije “Titula advokat oduzima mi pravo na strah - moje završne reči” autora dr Veljka Delibašića, advokata iz Beograda, a čast da održi prvo predavanje u novom amfiteatru pripala je Majklu Davenportu, šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji, na temu „Pozicija Evropske unije u pristupnim pregovorima sa Srbijom”.

Njegovo predavanje došlo je u pravom trenutku, kao ohrabrenje Univerzitetu i fakultetima da učvrste svoje pozicije na evropskoj akademskoj mapi. Prof. dr Ratko Nikolić je u ime Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, uputio je sve pohvale Univerzitetu Privredna akademija, koji i u ovako teškoj finansijskoj situaciji izdvaja značajna sredstva za obrazovanje mladih. Takođe je čestitao na uspešno sprovedenom procesu reakreditacije, jer je od 18 neintegrisanih privatnih univerziteta koliko trenutno postoji u Srbiji, Univerzitet Privredna akademija prvi tokom reakreditacije prošao sve provere i to uz najbolje ocene. Jedan od glavnih daljih pravca razvoja Univerziteta biće njegova otvorenost za strane studente, uz pružanju uslova za rad zaposlenima i studentima, kako u pogledu kvaliteta nastave, tako i unapređenju vannastavnih aktivnosti. Namera je da se u budućnosti u ovom prostoru otvori Departman za interaktivno studiranje, u kome će strani studenti na engleskom jeziku sticati znanja iz prava Evropske unije i nacionalnog prava. Univerzitet Privredna akademija je pored reakreditacije, dobio i međunarodni sertifikat za kvalitet izdat od strane austrijske sertifikacione kuće Prof. dr Marko Carić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe kaže da je reakreditacijom Univerziteta Privredna akademija, zaokružen ciklus od pet godina ponovne akreditacije Univerziteta, a u isto vreme su otvorene nove prostorije, tj. računarske laboratorije, kabineti, kancelarije i amfiteatar. Ove novootvorene prostorije koje su

nedostajale, biće u službi studenata Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment i Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe. Univerzitet Privredna akademija će nastaviti višegodišnju uspešnu i lepu saradnju koja se zasniva na principima kvalitetne međusobne saradnje, poštovanja i razmene resursa, sa svim vodećim visokoškolskim i naučnim institucijama, kako na Novosadskom univerzitetu, tako i u Srbiji i čitavom svetu. Jedan od osnovnih ciljeva za budući period je upravo internacionalizacija, kako bi bi se studentima Univerziteta omogućilo da određeni deo svojih studija, osnovnih, master, doktorskih, nastave u inostranstvu, a takođe da im se otvori mogućnost da bez problema nađu posao u inostranstvu, da završe studije i da se tako kao eksperti i stručnjaci vrate u zemlju. Internacionalno iskustvo je neophodno u razvoju svakog mladog čoveka, kao i da se profesionalna karijera mora graditi i na iskustvu stečenom u drugim zemljama, u nekom drugom načinu fukncionisanja privrede i biznisa uopšte, a to je Univerzitet Privredna akademija i u minulom periodu sa uspehom radio i tako će nastaviti.

centar u službi Priča o celoživotnom učenju i o tome da treba da radimo na sebi, jer svako novo vreme, svaka nova godina, donosi neke novine sa kojima treba biti u toku - moto je Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC centar) u Novom Sadu, čija je misija da obuči, pomogne i da da našoj privredi upravo ono što joj nedostaje, a to su prave informacije i najnovija saznanja. -Više je nego očigledno da se ne može ići napred ako se gleda u nazad, jer je sva prilika da ćete se spotaći i pasti – izjavila je direktorka Centra, Marija Vujaković i nastavila: -Da biste išli napred, morate gledati u napred. Da biste gledali u napred, morate da znate šta treba da vidite ispred sebe. Ako ne prepoznajete to što treba da vidite, promašićete cilj. Definitivno, ne možete napredovati ukoliko ne učite stalno. Mi dve decenije, zbog izolacije i ekonomske nemoći, nismo bili u mogućnosti da primenjujemo sve moderne tehnologije u primarnoj proizvodnji. To je sada ispalo kao prednost što nismo trovali zemljište raznim pesticidima namenjenim povećanju prinosa u poljoprivredi. Ta hemijska sredstva su se koristila i u vreme kada smo bili neka druga zemlja, i kada smo imali uspešnu poljoprivrednu prizvodnju, međutim, imali smo i uspešnu kontrolu svega toga. U međuvremenu, naš sistem kontrole je urušen. Postoji Zakon o bezbednosti hrane koji se na žalost ne primenjuje. U svakoj inspekciji nedostaje određen broj ljudi, i sadašnje inspekcijske službe u Republici Srbiji imaju frapantan manjak zaposleniih. Oni ne mogu da zadovolje potrebe vremena. Takođe, kada je reč o podizanju svesti, proizvođači su ti koji snose odgovornost za proizvod koji iznose na tržište. Kontrola je ta koja mora bolje da funkcioniše. Da smo mi visokorazvijeno društvo sa visokorazvijenom svešću, do te mere da smo samoorganizovani, samoodgovorni, ne bi nam trebala inspekcija, i imali bismo odgovornost prema tom proizvodu, prema onome ko će da konzumira taj proizvod. I pored velike potrebe za našim uslugama, ne mogu biti u potpunosti zadovoljna odzivom na aktuelne seminare. Razlog za to su bili godišnji odmori ili što se nešto čeka?! Uopšte nije u pitanju cena i trošak takvih usluga, samo je pitanje odnosa prema nečemu u čemu se ne vidi momentalna korist.

razvoja privrede Pored standardnih, koje smo već implementirali, u pripremi je jedna potpuno nova usluga, usluga na evropskom nivou. Radi se o obuci za EOQ menadžere kvaliteta. To je ozbiljna četvoronedeljna škola za izdavanje sertifikata za menadžera kvaliteta po EOQ harmonizovanoj šemi, koja važi u celoj Evropi. Sertifikat dobijen kod nas je priznat svugde u Evropi. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da privedemo kraju ovu našu akreditaciju, što znači da ćemo biti akreditovano telo za sertifikaciju osoba. Ko završi kurs za HACCP administratora dobiće akreditovanu validnu potvrdu o kompetentnosti. Intenzivno radimo na novim standardima koji se odnose baš na područje usluga. Npr. jedan se odnosi na sertifikaciju prevodilačkih agencija. Takođe, radimo i na implementaciji sistema kvaliteta za agencije za nekretnine, pošto u našoj zemlji ima sijaset agencija za promet nekretnina i sijaset problema u toj oblasti. Pripremamo još jedan sistem koji se odnosi na upravljanje kvalitetom u lokalnim i državnim upravama. Tako da mi neprekidno razvijamo nešto novo, a ja se sve nadam da će doći vreme kada će to zaživeti i u ovoj zemlji. Naravno, ima dosta toga čime sam i zadovoljna, posebno sa angažovanjem čitavog BSC tima, koji se uvek trudi da pruži svoj maksimum. Ljudi su, još uvek iznenađeni kada dođu kod nas u naše prostorije na desetom spratu Dnevnikove zgrade. Iznenađenje je sam enterijer kao i poslovnost koju sprovodimo. Za svaki seminar koji nudimo, imamo odgovarajući propagandni materijal koji se detaljno može videti i na našem sajtu www.bsccentar.rs Na ovom mestu uz potpunu informaciju, zainteresovani mogu naći i obrazac, popuniti ga i prijaviti se. Čim se formira grupa od deset polaznika, odmah organizujemo obuku. Posebno bih napomenula da je važna obuka vezana za upravljanje rizicima, da nam se ne bi dogodilo da se tek posle velikih materijalnih šteta prave planovi reagovanja u vanrednim situacijama, kakve smo imali ove godine. Svaka iole ozbiljna kompanija morala bi da obuči svoje kadrove, jer bez procene rizika i bez odgovora na te rizike nećemo daleko stići – zaključila je Marija Vujaković.

BSC informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 81/X sprat Tel.:+381 21 66 15 473, 66 24 005; Fax:+381 21 52 25 23 E-mail: marija.vujakovic@bsccentar.rs Web: www.bsccentar.rs

Azbuka organske proizvodnje u Vojvodini Branke Lazić

Prof. dr Branka Lazić Prof. dr emeritus Branka Lazić je u decenijama dugom radu ostavila nemerljiv trag u razvoju organske poljoprivede i njenoj promociji. Ono što dr Branku Lazić izdvaja od ostalih, osim njenog velikog stručnog i naučnog znanja, je njen neposredan odnos sa proizvođačima, a njena energija, koja još uvek ne jenjava, prava je inspiracija svim njenim saradnicima. Zato svi, i oni koji su mladi po godinama, i oni koji su mladi iskustvom, kao i oni sa dužim stažom u organskoj proizvodnji, pomno slušaju svaki njen savet, jer od nje uvek ima šta da se čuje i nauči. - Živimo ne u XX, ne u XXI veku, već u ekološkom, zelenom veku koji diktira pravac daljeg obrazovanja. Organska poljoprivreda se stalno menja. Uvek ima novih saznanja i zato edukacija predstavlja pravi put razvoja organske poljoprivrede. Edukacija za organskog proizvođača je lokalna i opšta. Opšti su samo osnovni principi za razvoj organske poljoprivrede, zakonske regulative, propisi EU i naši propisi, a sve ostalo je sasvim lokalnog karaktera. Organska proizvodnja je začeta na severu Bačke, u Subotici. Udruženje TERRA’S osnovano je 1990. godine i ono je bilo nosilac te proizvodnje skoro desetak godina, da bi se kasnije priključile druge ekološke organizacije, među kojima je danas jedna od najaktivnijih „Zelena mreža Vojvodine“ i „Centar za organsku proizvodnju“ u Selenči. U Vojvodini ima nekoliko tipova organske proizvodnje. Imamo mali porodični posed, koji može da ostvari najkvalitetniju organsku proizvodnju. Neki mali posedi su prerasli u velike, kao što su Vozar, Mamužić, koji su od početnih 800 m² svoje posede proširili na desetine hektara, i to su uglavnom proizvođači povrća. Mali posed je dobra osnova i uvek će biti. Ali u Vojvodini ima i velikih proizvođača sa kojima se ja lično ponosim. Ako uđete na 55 ha kao Univerexport, koji je prošao period konverzije i ušao u organsku proizvodnju, to je velika stvar. Jedna analiza, pokazala je da je Univerexport, domaći

trgovinski lanac, vodeći za prodaju organskih proizvoda u Srbiji. Ako uđete na posed sa 1.000 krava i 2.000ha farme u Čurugu, odakle dobijemo organsko mleko i proizvode od mleka, koji su prvi na tržištu ovog dela Evrope, pa se pojave novi mladi proizvođači u Srbobranu, sa velikim površinama povrća, to znači veliki podstrek za sve. U Evropi, u organskoj poljoprivredi učestvuje preko 60% starijih od 60 godina. Malo je mladih, ali zato je 25% žena u organskoj poljoprivredi. Neke od najrazvijenijih zemalja sa organskom proizvodnjom imaju učešće žena i do 40%. To se poklapa sa našim podacima, ali mi imamo nešto što je najlepše, a to je plejada mladih organskih proizvođača. Sve to što smo radili uspeli smo da prenesemo na najmlađe. Najveći rezultati, kada je reč o organskoj proizvodnji u Vojvodini, postignuti su u edukaciji žena. Žene nisu slučajno markirane kao nosioci progresa. Biološka osobina žena je da dobro razumeju prirodu, daleko bolje od bilo kog muškarca, jer one za svoju porodicu, decu, unučad, veoma brinu. I to je suština: treba brinuti i znati kako proizvoditi kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu za sebe, porodicu, i jasno za nas koji te proizvode kupujemo. Taj veliki broj žena doveo je do toga da već imamo i prve bio bašte, u koje je uložen veliki trud. Ništa to nije jednostavno, kao što ni organska proizvodnja nije Bogom dana. Ona traži znanje, veštinu, veliku ljubav. Ko to ne voli ne treba time da se bavi, jer propada za godinu dana. Mora se pre svega voleti priroda, jer se mora raditi u skladu sa prirodom uz visoke moralne kvalitete. Ako ne ostvarite imitaciju prirode, nema organske poljoprivrede. Samo tako ostvarujete olakšanje za organsku proizvodnju: ona postaje rentabilna, smanjuje svoje impute i daje dobar proizvod, jer biljka i životinja, odgovaraju na to kako vi sa njom postupate. Možete tražiti od njih ne maksimalno, već optimalno, kako ona sa svojim fiziološkim funkcijama može da da. Ne postoji kontrola koja može reći da li je neko dao nešto što ne sme. Organska proizvodnja konroliše proizvodnju, ne krajnji proizvod. Vojvodina prednjači, u odnosu na ostatak Srbije, kada je u pitanju edukacija, ali još uvek ima i onih koji pitaju: Šta je organska proizvodnja? To znači da nikada nije dosta redovnih edukacija, ovih koje radimo povremeno, vanistitucionalnih, malih grupa edukacija na otvorenom polju... Samo edukacijom, znanjem i etikom možemo raditi na širenju organske proizvodnje. Tu nikako ne sme da se zapostavi najvažniji uslov, a to je ljubav prema tome, jer ako ne volite, nemojte ulaziti u to. Nemojte donositi negativne poene organskoj proizvodnji. Ja jako verujem u moje proizvođače, jer smo mi u svakodnevnom kontaktu, od vlasnika malih parcela do velikih, i nadam se da će biti još više organskih proizvoda u prodavnicama, i više kvalitetne hrane i kod onih koji ne proizvode na organskim principima. Našim primerom pokazujemo pravac kako proizvesti zdravstveno bezbednu kvalitetnu hranu, bez ostatka - objasnila je dr Branka Lazić.

Deset godina organske pijace

Moj salaš

Olivera Radovanović Pijaca organskih proizvoda „Moj salaš“ na platou SPENS-a u Novom Sadu, na kojoj svakog četvrtka od početka juna do kraja septembra Novosađane, punih deset godina snabdeva organskim povrće, voćem, i ponekom ratarskom kulturom, ove godine je obeležila 10 godina postojanja. Jubilarna godina je bila izuzetno dinamična. O tome gospođa Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine kaže: -Mogu da izrazim veliko zadovoljstvo jer je ove godine ponuda bila bogata, a potrošači zadovoljni. Uprkos vremenskim (ne)prilikama, koje su uticale na ovogodišnju ponudu, svest o kupovini zdravstveno bezbedne hrane, koja utiče na poboljšanje zdravlja, na kvalitet života, čini se sve veća. Ljudi su sve više zabrinuti za to šta jedu, pa se interesuju za sigurnost hrane, pa čak i njeno poreklo. Zbog toga je ova pijaca idealno mesto na kojem potrošači mogu da uspostave direktan kontakt sa prodavcem, tj. proizvođačem. Ova priča se uklapa u koncept svetskog trenda - kupovine lokalne hrane koja doprinosi njenoj bezbednosti i pokretanju lokalne poljoprivrede. Pijaca, iako u malom, ispunjava sve kriterijume svetskog trenda o čuvanju, sigurnosti i na kraju umanjenju globalnih klimatskih promena, a naši proizvođači su kao mali vojnici u borbi za održivost cele naše planete. Parola koju je svojevremeno izneo Greenpeace: “Deluj lokalno, misli globalno”, u organskoj proizvodnji, organizovanoj na ovaj način, najviše je vidljiva. Mi delujemo lokalno na poboljšanju nečega što je svetski značajno i čini mi se da će ova pijaca postati model koji je primenljiv na teritoriji cele Srbije. Na pijaci je izlagao veći broj proizvođača iz okoline Novog Sada, i to je kvalitet koji smo dobili i kojem smo težili, jer smatramo da lokalni proizvođači treba da snabdevaju veće urbane centre. Vremenski uslovi su uticali da se ove godina ponuda smanji. Dugi kišni periodi umanjili su i lepezu proizvoda.

Prva žrtva nedostatka sunca bio je paradajz. Povećane količine kiše i štetočina uticale su na to da se nismo najeli kvalitetnog paradajza ove godine, iako smo u jednom trenutku imali ponudu od preko 30 raznih vrsta paradajza, koje je odgajila Jasmina Ćirić iz Samoša. Ali su isto tako bile interesantne kasne sorte boranije, a i paprika je lepo rodila zahvaljujući obilju kiše. Klimatske promene će uticati na to da ćemo morati da razmišljamo o nekim novim usevima, Ne bi išla toliko daleko da predviđam neke egzote, ali svakako da će se o tome morati razmišljati dugoročnije. Pouzdano znam da u zemljama EU imaju planove strategije prilagođene klimatskim promenama u narednih 50 godina. U tom pravcu toplo preporučujem našoj državi da napravi strategiju šta sejati u narednom periodu. Obeležavanje desetogodišnjice rada organske piajace poklopilo se sa Sajmom poljoprivrednih organskih proizvoda iz Hrvatske, koji su predstavljeni na našoj pijaci. Projekat Pannonia Organica iz IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija, doprineo je sagledavanju naših mogućnosti i trenutne pozicije. Možemo biti ponosni na razvijeno povrtarstvo i dobro voće. Na našoj pijaci voće je bilo konstantno zastupljeno, od ranih jagoda do jabuka i grožđa, bobičastog voća, kajsija, šljiva, ribizli, bresaka… Formiranje Vojvođanskog klastera organske proizvodnje početkom septembra, koji je okupio sve relevantne snage uključene u organsku proizvodnju, dodatno će ojačati organsku proizvodnju u Vojvodini. Tako organizovani, moći ćemo da lobiramo na poboljšanje i ugradnju organske proizvodnje u strategiju poljoprivrednog razvoja, jer organska proizvodnja mora da ima mnogo snažniju ulogu u strategiji poljoprivrede Srbije, samim tim i Vojvodine. Više od polovine hektara pod organskom proizvodnjom u Srbiji situirano je na teritoriji Vojvodine, a od toga, više od polovine u Bačkoj. Naša sudbina je vezana za organsku proizvodnju, ne zato što smo tako zamislili, već zato što je to ekonomski isplativo. Prema podacima Evropske komisije, u EU svake godine novih 500.000 ha ulazi u organsku proizvodnju. Od 9,6 miliona ha obradive površine u EU, više od 5% je pod organskom proizvodnjom. A perspektiva ove pijace je dvojaka. Jedna je opcija da neko profesionalno preuzme pijacu i da ona radi preko cele godine. Problem je jedino što nemamo potrebnu ponudu proizvoda cele godine, zbog toga što nema zatvorene proizvodnje. S druge strane, ova pijaca ima neku tradiciju i šmek, i ja je gledam kao neku tačku koja treba da ima višeslojnu ponudu. Ponuda organske hrane jeste primarni cilj pijace, ali ono što grad nije do kraja iskoristio jeste njena turistička ponuda. Ja sanjam neki autobus koji će dovesti kupce iz Beograda da kupe organske proizvode na ovoj našoj pijaci. To je, za sada, samo moj san i ja se nadam da će se možda dogodine to i ostvariti - rekla je na kraju gospođa Olivera Radovanović.

U trouglu tradicije, poštenja i problema

odeničar Miroslav Cicić iz sela Stragara, na obroncima Rudnika, sedma je generacija vodeničara u svojoj familiji, što ne mora da bude tačno, jer samo sedam se pamti. Nekada je u tom kraju bilo 17 kuća Cicića i svi su posedovali vodenicu ili njen deo. “Cicićeva” vodenica je stara preko 200 godine, i u kontinuitetu melje već treći vek, još od vremena kada je na 10 kilometara dugoj Srebrnici, u vreme Karađorđa i Miloša Obrenovića bilo 68 vodenica. Sada ni jedna ne radi, osim njegove, ali ima onih koje bi mogle vrlo lako da se pokrenu. -Vodenica je u srednjem veku bila institucija, u kojoj se mnogo toga radilo. Moja ima sobu u kojoj se melje žito i sobu za vodeničara, iz turističkih razloga, pretvorenu u sobu za mladence. Vodenica može da proizvodi i struju. Mi nismo ništa lošiji od Holanđana, koji su svoje vetrenjače podigli na najviši nivo i proizvode struju. Mi smo zabatalili sve naše, nadajući se prosperitetu. Mislim da ćemo se tako utopiti u bezličnost, jer nije normalno da sve što je tradicionalno, naše, bude zapostavljeno i da se i dalje tendenciozno zapušta - priča gospodin Cicić i svaka izgovorena reč potvrđuje kolika je njegova ljubav prema vodenici i poslu kojim se bavi, iskrena i duboka. -Bitan faktor u ovom poslu je da se odabere dobro zrno, dobar kamen za postojeću vodenicu, dobar broj obrtaja i dodavanje zrna, jer je to uticajan faktor. Mi, na vodeničnim mlinovima možemo sa tri zrna da smanjimo brzinu, a sa dva da povećamo, što električni mlin ne dozvoljava. Imamo varijantu štelovanja do najfinijih tančina, što može da liči na zvuk violine. Prilikom naše meljave ne dolazi do zagrevanja, paljenja, ne gube se kalcijum, kalijum i ostali sastojci u žitaricama, i ja naše brašno zovem „brašnom sa dušom“, jer ništa ne gubi od svojih sastojaka. Mlinovi ljušte zrno, skinu mu koru, melju ga bez klice, a klica znači začetak života. Gospodin Cicić ima registrovano i seosko domaćinstvo, a njegovim gostima na trpezu se serviraju svi proizvodi proizvedeni u ovom domaćinstvu. Njihovi komentari su da ražani hleb koji oni jedu godinama iz zdravstvenih razloga nema ukus onog koji se mesi u domaćinstvu Cicić, umešenim sa brašnom iz vodenice, i veliko je pitanje je šta su jeli. -Ražano brašno možete da kombinujete na više načina, ali ga ne kombinuje vodeničar, nego domaćice. Vodeničar ga prodaje u sastavu 100%, a kada se od njega mesi hleb preporuka je da se doda 30% pšeničnog brašna, da može da se umesi. Dobro je i kada se koristi samo 30% ražanog brašna, a ostalo pšeničnog, ali ne i 2-3% kako se radi u industrijskoj proizvodnji. Nije to samo zbog para, već zato što se tako varaju ljudi, misleći da

Miroslav Cicić se, kupujući ga, leče. Isto važi i za hleb od heljdinog brašna - kaže domaćin. Osim na kućnom pragu, ovaj vodeničar svoje proizvode prodaje na sajmovima, manifestacijama, vašarima. -Proizvodim pšenicu, raž i beli kukruz, vršim uslužne meljave svih tipova brašna. Mleo sam brašno od ovsa, heljde, i toga imam u malim količinama, samo za prijatelje. Ovo je način kako da dođemo do potrošača, kako da nas potrošači upoznaju. Jer, vrlo je važno zaokružiti proizvodni ciklus, od njive do trpeze. Imao sam želju da to uradim sa jednim kragujevačkim lancem prodavnica, a dobio sam odgovor da projino brašno nije poljoprivredni proizvod. Osećao sam se kao da sam dao krv na DNK analizu i da su konstatovali da deca nisu moja. Jer, ako projino brašno nije proljoprivredni proizvod, pitam se, čiji je? Znam da industrija nikada nije uspela da proizvede projino brašno, probali su, nije postojano, ima kratak rok i vrlo je teško usaglasiti vlagu i spakovati na duži vremenski period od 6 meseci. Po njegovom mišljenju Srbija može da uspostavi vezu između tradicije i dobrobiti ovog naroda, ali mora da krene iz početka. Da ispoštuje svog seljaka, zemlju u kojoj živi, svoju tradiciju, da ne uvozi svašta. Norveška je trenutno najbogatija zemlja u Evropi. -Norvežani kažu da ne mogu da uvezu

kilogram krompira dok ne otkupe sve od svojih seljaka. Mi ne treba ništa novo da izmišljamo, možemo samo da pogledamo oko nas, šta normalni ljudi rade. Danas je na ceni organska hrana, a pre 20 godina u Srbiji se samo takva hrana proizvodila. U ovoj zemlji može sve da se proizvede, ali nema ko da plati. To je najveći problem. Veliki supermaketi imaju običaj da naplaćuju mesto na polici proizvođačima ili da uzmu 5-6 tona robe, kao zalihu, što je za nekog sitnog proizvođača kao što sam ja, koji imam prođu oko 3 vagona kukuruznog, 2-3 tone ražanog i isto toliko pšeničnog brašna, i oko 2 vagona voća, suviše. Ja ne mogu da pristanem na te uslove, jer ne mogu to da izdržim. Hipermarketima je lako da potrošačima daju mogućnost odloženog plaćanja i do 100 dana, a pri tom proizvođačima ostaju dužni godinama. Naš problem je što proizvođač zaradi najmanje. Seljak može da zaradi samo na svojoj nadnici. Ove godine je nadnica bila 1.800 dinara, i nadničara morate isplatiti na kraju svakog dana. Naša dobit je što sebi ne isplaćujemo nadnicu. I na kraju, naš sagovornik se osvrnuo i na ovu godinu u kojoj je bilo svega. Par dana bio je bez puta, telefona, struje, vodenica je na sreću, za razliku od brane na Srebrnici izdržala, a dokle će izdržati srpski seljak zavisi od njega i od mesta koje će mu država dodeliti.

Mnogo pitanja i mnogo odgovora

Prof. dr Miladin Ševarlić Dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu davno je prevazišao okvire katedre i poznat je da iznosi stavove koji se sviđaju ili ne, aktuelnoj političkoj eliti. Na polju genetsko modifikovanih organizama (GMO), njegovo angažovanje je ogromno. On navodi razloge zašto u Srbiji nema nikakvih osnova da GMO budu prisutni, čak ni u uslovima da su aposlutno bezbedni, što nije dokazano. Stanovništvo Srbije čini svega 1‰ ukupnog svetskog stanovništava, a proizvodi 4% svetske proizvodnje kupusa, što je četiri puta više po stanovniku od svetskog proseka. Kada su u pitanju šljive, Srbija ima 7 rodnih stabala šljiva po stanovniku. Kada bi Kina sa milijardu i trista miliona imala toliko ne bi bilo ni jedne pustinje, niti jedne stope neobrađenog zemljišta, gde se šljiva ne bi gajila. A da li smo poznati po izvozu šljive u svetu? -Nekada smo bili poznati po proizvodnji suve šljive. Zašto danas ne izvozimo šljive pod zajedničkom robnom markom npr. „Fruit of Serbia“, „Made in Serbia“?! Da biste ušli sa jednim finalnim proizvodom na policu hipermarketa u Srbiji potrebno je platiti zakupninu tog mesta. Zamislite nekog ko proizvodi 100% voćne sokove, ili nektar sa 25-52% voćnog sadržaja, što je oko 50 komercijalnih proizvoda, da za svaki treba da plati ulaz na policu. Kako to izgleda u jednom lancu

Voltmart koji ima preko 10.000 hipermarketa? Kolika je cena ulaska u lanac Magnet, koji ima 4.800 hipermarketa u Ruskoj Federaciji. Šta može da uradi čak i najveća agrobiznis kompanija u Srbiji pojedinačno? Ali bi zajednički mogli da uradimo mnogo. Zato mislim da je potpuno pogrešna strategija Srbije koja se bazira na 40-50 agrobiznis firmi, bez obzira koliko velike bile, i par hiljada krupnih farmerskih gazdinstava. Kada bih bio u situaciji da diktiram uslove zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta ne bih dozvolio zakup ni jednog hektara, a da po hektaru nema ni jednog uzgojnog grla. Isto tako nije dobro bazirati stočarsku proizvodnju isključivo na zakupu državnog zemljišta, kao što nije dobra isključiva orijentacija na štalski, odnosno stajski sistem vezanog govedarstva, stočarstva. Zašto Holandija nema takvo stočarstvo, Austrija, Nemačka i Francuska? Svi oni sa pojavom prvih prolećnih dana izgone muzne krave na pašu i vraćaju ih sa prvim snegom, zbog fizičke kondicije, zdravlja, kvaliteta mleka, a onda i zbog smanjenja troškova i konkurentnosti. Zalagao sam se da se u Srbiji napravi dvadesetak otkupnih, doradno-preradnih i distributivnih centara po uzoru na italijanske kooperative, u kojima bi postojalo javno-privatno partnerstvo, gde bi poljoprivredni proizvođači bili suvlasnici, jer jedino na taj način možemo sve proizvode druge i treće klase sakupiti na jednom mestu i garantovati kvalitet. Zamislite da na dvadest mesta imate takve prerađivačke kapacitete? Samo na osnovu onoga što proizvodimo od treće klase mogli bismo da imamo dva puta veću vredost agrarnog budžeta za nove investicije. Zašto će nam krediti? Ako Nemačka može da ima državnu banku, Francuska takođe, zašto Srbija ne bi mogla da ima svoju, koja bi vršila funkciju razvojne banke. Sva sredstva, svih državnih institucija, od predsednika republike, preko vlade, parlamenta, do najniže jedinice lokalne samouprave bili bi deponenti te banke. Ako bi ostvarili takve uslove, krediti nam ne bi uopšte bili potrebni i na bazi slobodnih sredstava mogli bi da kreditiramo po daleko povoljnijm uslovima. Šta mi sada radimo? Iz agrarnog budžeta dajemo subvencije 4-6% na te kredite, a tolika je puna kamata u zemljama gde su filijale ovih banaka koje nam naplaćuju 20-30% na godišnjem nivou. Dr Miladin Ševarlić je i predsednik Društva agroekonomista Srbije i borac sa pokrićem, protiv genetski modifikovanih organizama. Prošle godine, na njegovu inicijativu, Skupština Čačka jednoglasno je donela Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji tog grada. Do sada je preko 110 lokalnih samouprava usvojilo tu Deklaraciju, jedino je Kraljevo nije usvojilo (ali nije ni odbilo), i pored toga što ju je razmatralo. Ako 110 lokalnih samouprava pokriva 70% teritorije Srbije u kojoj živi 85% stanovništva i 92% poslanika, da li će poslanici sutra glasati za izmenu Zakona o GMO, da li će podleći pritiscima GMO kompanija u svetu i SAD na Srbiju, ili će glasati onako kako izvorni demokratski princip nalaže, onako kako su se izjasnile osnovne demokratske ćelije - lokalne samouprave. Po rečima dr Ševarlića, ključ promena nije ni u rukama stranaca, ni u rukama naših političkih lidera.

Povratak zemlji je budućnost Srbije

Lisa Brown Lisa Brown je poslovna žena poznata i van granica Srbije. Vlasnica je „The English Book”, prestižne beogradske, srpske, a moglo bi se reći i svetske firme koja je generalni zastupnik izdavačkih kuća: Oxford University Press-a i Macmillan Education-a, i distributer njihovih udžbenika za učenje engleskog jezika u Srbiji, jer “ne znati danas engleski jezik znači ne komunicirati sa svetom”, kaže Lisa Brown. U okviru “The English Book” kompanije sprovode se edukativni programi. Godinama se sprovode letnji kursevi engleskog jezika, a u toku 2014. godine su i prošireni. Dve velike grupe učenike su ove programe pohađali na Kipru, jedna na Malti, četiri u Engleskoj, a najveće interesovanje po tradiciji vlada za letnje, a od 2015. godine i zimski kamp skijanja i engleskog jezika, na našem Kopaoniku. U pripremi su novi programi, forsirani od strane EU, koji će mladim ljudima omogućiti da lakše dođu do zaposlenja.

Lisa Brown kaže da Engleska prestaje da bude interesantna, jer su Englezi odlazak naših mladih na studije na ostrvo učinili skoro nemogućim. Aplikacije za vize su dugotrajne, mukotrpne i nesigurne, odgovori kasne, jer se sve to radi u Poljskoj, koja je postala njihov centar za obrađivanje viza, a zbog njihovih propisa ova kompanije ne želi da ispadne neprofesionalna prema svojim klijentima. Prisutan je i problem da su škole, koje su bile dostupne našim studentima prilično slabog akademskog nivoa i veći broj je zatvoren. Zato se od agenata, koji šalju našu decu u inostranstvo na studije, traži da poseduju pozivno pismo od škola koje su akreditovane od strane Britanskog saveta. Radi se o vrlo skupim školama, što povećava cenu školovanja. Ukratko, sve je učinjeno da cena odlaska naših studenata na školovanje u Englesku bude što veća. Iz tog razloga „The English Book“ planira da sledeće godine pošalje grupu u Irsku, što je mnogo jednostavnije, viza

se dobija za dva-tri dana i besplatna je, a standard učenja visok. Pored edukativnih aktivnosti, gospođa Lisa Brown se sve intenzivnije okreće organskoj proizvodnji hrane. U pregovorima je sa Ministarstvom poljoprivrede, da njeno imanje u Krčedinu postane ogledno dobro, gde bi deca iz srednje poljoprivredne škole mogla da dolaze, i da kroz praksu, koju će ovde obavljati, dobiju relevantne informacije i znanja o toj vrsti proizvodnje. Za uzvrat, gospođa Brown ne traži ništa, samo želi da da mogućnost mladima da vide kako organska proizvodnja može da bude interesantna, lepa i ispunjavajuća. I ne samo što će mladi moći da nauče o proizvodnji organske hrane, ono će moći i da probaju ono šta proizvedu, da vide kako se nabavlja seme, kako se ono testira, i kako to može da bude i biznis koji će im omogućiti zdravu egzistenciju. -Rad na polju jeste težak, ali budućnost Srbije se zasniva na povratku zemlji, i ta tema je sve aktuelnija. U Srbiji se 1.400, uglavnom manjih gazdinstava, bavi organskom proizvodnjom, ali ima sve više onih koji u tome vide svoju perspektivu. Međutim, savetodavnih organizacija je malo, a ljudima je potrebno da im neko u startu pomogne. Ja se ne slažem sa cenama organskih proizvoda, koje su i do četiri puta više od cena poljoprivrednih proizvoda proizvedenih na konvencionalan način. Moj je cilj da moja organska proizvodnja bude samo za 50% skuplja od one koja je na tržištu – kaže Lisa Brown. Drugi projekat, na kojem je trenutno angažovana ova poslovna žena je etno anti-stres kamp na Tijanju kod Guče, gde će u partnerstvu sa nekoliko zemalja, dizajnirati boravak porodica, biznismena, u prelepoj prirodi centralne Srbije i omogućiti im zdravo provedenih deset dana u prirodi, u udobnosti (ne luksuzu, ali velikom komforu), bez stresa, uz jogu, masaže, razgovore, svega onoga što doprinosti opštem zdravlju čoveka. Na obroncima planine Jelice za sada su podignute tri kuće od planiranih osamnaest, planira se izgradnja wellness centra, a sve će to biti pristupačno i našim ljudima. Ovaj projekat treba da bude završen u toku naredne godine. Uz ovako sposobne i preduzimljive ljude, voljne da svoje znanje i iskustvo stečeno u razvijenim zapadnim zemljama (gde je Lisa Brown provela 42 godine) ulože u svoju zemlju, ohrabruje.

Vlada Vozar pionir organske proizvodnje u Srbiji Kažu da je ponavljanje majka znanja, ali ne i mudrosti. To je dokazala i porodica Vozar iz Kisača (15 km od Novog Sada), koja je pre dvadeset godina napravila iskorak u nešto novo i nepoznato počevši da spovodi ono o čemu je do tada, prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uporno pričala. Porodica Vozar je jedna od prvih koja je počela da se bavi organskom proizvodnjom, u vreme kada prosečan građanin Srbije uopšte nije znao šta je to bio ili organska proizvodnja zdrave hrane bazirana na ekološkim principima. Sve je krenulo 1987. godine, kada su bračni par Andrija i Zuzana Vozar, sa sinovima Vladimirom i Miroslavom, postavili sebi za cilj proizvodnju neobičnog, na ovim prostorima, retkog povrća. Na taj način želeli su da budu prepoznatljivi, drugačiji od ostalih, da kupci rado kupuju od njih. Njihove tezge na zelenim novosadskim pijacama, od samog njihovog pojavljivanja, izazivale su interesovanje potrošača, po jedinstvenom asortimanu noviteta poređanog u besprekoran red. Suočeni sa ovolikim bogatstvom jedinstvene ponude potrošači su jako brzo zavoleli da kupuju upravo od njih. Proizvodnju organskog povrća započeli su tri godine kasnije (1990), kada im je dr Branka Lazić, najveći

autoritet organske poljoprivrede na ovim prostorima, videviši njihovu posvećenost, savesnost i ozbiljnost, sugerisala da sa konvencionalne pređu na zdravu, tzv. organsku proizvodnju. -Jeste da je u početku bilo teško - seća se Vlada Vozar, onaj uvek nasmejani mladi gospodin, koji svakom potrošaču ljubazno objašnjava svojstva i način pripreme svojih proizvoda. -Vredno smo učili, kao što se svaki zanat mora učiti, i još uvek učimo, menjamo, dopunjujemo našu proizvodnju u zavisnosti od potražnje na tržištu. Počeli smo na pola hektara zemlje, a danas imamo 13,5 hektara, i trudimo se da se i dalje širimo. Takođe, trudim se da permanentno uvodim neke nove kulture. U tome me ograničava velika potražnja kultura na koje su naši potošači navikli, pa moram zadržati fokus na njima. Ne smem dozvoliti da lutam, jer trenutno mogu mnogo više da prodam nego da proizvedem - priznaje Vlada Vozar. Prvo povrće koje je proizveo za tržište bilo je brokoli, što je tada bio apsolutni novitet, zatim meksički krastavac... Najteže je bilo doći do semena, ali su tu u pomoć priskakali prijatelji i gde god da su putovali, Vladi su donosili seme različitog povrća. Vremenom je počeo sam da pravi selekciju. Trenutno gaji dvadeset vrsta salata, iako je imao čak 80 vrsta, ali je zbog toga što kupci nisu

Vlada Vozar bili podjednako zainteresovani za sve vrste, bio prinuđen da se odrekne pojedinih vrsta. Po njegovim rečima tržište je danas mnogo veće, ali i zahtevnije nego što je bilo pre 27 godina, kada je počinjao da se bavi ovim lepim poslom. Danas neki marketi traže proizvode koje su upakovani, drugi ne, a razlike u ceni odražavaju se i na prodaju. To su sitnice, ali ako hoćete da na profesionalan način radite svoj posao, morate se tako i ponašati. Vlada Vozar danas pomaže mlađim proizvođačima organske proizvodnje, i kao instruktora angažuju ga i Zelena mreža Vojvodine, Organic Subotica, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, a njemu je drago što vidi da je iz godine u godinu insteresovanje mladih ljudi za organsku proizvodnju sve veće. On lično zadovoljan je što je uspeo da se svojom posebnom proizvodnjom i vrstama koje gaji, nametne tržištu, pre svega kvalitetom, a da u isto vreme ostane specifičan, jedinstven. Zadovoljan je što je za 25 porodica, koje rade kod njega, obezbedio siguran posao. Organska proizvodnja sa potpisom „Vozar“ postala je najprepoznatljiviji brend, sinonim organske proizvodnje na prostoru Vojvodine, ali i šire, a najvažnije u svemu tome je što Vlada Vozar, i posle svih tih godina, uživa u onome što radi.

Filozofija organske proizvodnje

porodice Dolovac

Porodica Dolovac Gospodin Milenko Dolovac, inženjer informatike, pre nekoliko godine se na svojoj parceli u futoškom ataru, opredelio za organski način proizvodnje. Gazdinstvo Dolovac se bavi organskom proizvodnjom voća i povrća na 3 ha, pa između ostalog, u svom voćnjaku gaji aroniju, kruške, maline, a u bio-bašti: pasulj, bob, beli luk, crni luk, šargarepu, krompir, kelerabu, kupus, paradajz, papriku, celer, soju, čičoku... Organska proizvodnja zahteva

angažovanje cele porodice, pa je uz njega supruga Dragana, sin Stefan i ćerka Ana, koja se zahvaljujući porodičnom opredeljenju usmerila ka studijama organske poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Ovaj način rada, osim dobrobiti za potrošače, kojima se pruža mogućnost da konzumiraju zdravstveno bezbednu hranu, ne tretiranu pesticidima i veštačkim đubrivom, drži celu porodicu na okupu i njeni članovi se, više nego ikada, druže. Da bi organski proizvodi, koji su neznatno skuplji u odnosu na konvencionlne, načinili proboj na tržište, potrebno je da mnogo vremena i truda. Jedan vid napora koji čine proizvođači organskih proizvoda je udruživanje. Gazdinstvo Dolovac je odnedavno jedan od osnivača neprofitnog udruženja “Organski SAD-Novi Sad”, koje promoviše organsku proizvodnju, organizuje proizvođače organske hrane radi zajendičkih nastupa i lakšeg plasmana proizvoda. Drugi način borbe za tržište je proizvodnja malo poznatih kultura, koje pomažu pri raznim tegobama. Prema tumačenju

gospođe Dragane Dolovac, hrana je nešto što nas hrani, što nas leči. Sve ostalo, sve što nije zdravo, ne možemo nazvati hranom. Jedna od najzdravijih biljaka koju su odnedavno počeli da gaje organski proizvođači je čičoka. Čičoka je najzdravija ako se konzumira u sirovom obliku, najčešće kao salata uz dodatak belog luka i maslinovog ulja ili u kombinaciji sa šargarepom i jabukom, a može i kao varivo. Preporučuje se svima koji imaju problema sa crevnim infekcijama, alergijama na hranu, onima sa povišenim krvnim pritiskom i povišenim masnoćama u krvi, onima sa kardiovaskularnim problemima, anemijom, osteoporozom, dijabetesom. Čičoka učestvuje i u prevenciji svih ovih zdravstvenih tegoba, pa je valja jesti i kada smo potpuno zdravi. Proizvode sa porodičnog gazdinstva Dolovac mogu se naći na pijaci „Moj salaš“, svakog četvrtka od početka juna do kraja septrebra, na platou ispred SPENS-a u Novom Sadu, u prodavnici „Moj salaš“ (Narodnog fronta 22), kao i kućnoj adresi (Rade Kondića 143 u Futogu, ili na telefon: 062/510-048).

Priča o zdravom životu Ružice Babec

Ružica Babec U organizaciji Fondacije Etnos, Šajkaš, uz podršku Zelene mreže Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, sredinom avgusta je po prvi put održana manifestacija pod nazivom “Zdava, ekološka hrana svakog dana”, posvećena organskim proizvođačima, kao i promociji zdravog načina života. Fondaciju Etnos, osnovali su krajem 2009. godine Ružica Babec i Gojko Todorović, sa ciljem razvoja seoskog turizma i organske

poljoprivrede, organizovanja kulturnih, sportskih i drugih manifestacija, razvoja sela i promovisanja zdravog načina života koji je vezan za selo. I dok je poznati kozer, agronom po struci i umetnik u duši, Gojko Todorović, čuven po tumačenju likova karakterističkih za vojvođansko selo, dotle je Ružica Babec, rođena Novosađanka, profesor fizičkog vaspitanja, koja je magistrirala na seoskom turizmu, preuzela kormilo, i povela put zdravijeg, humanijeg i svrsishodnijeg života. -Ljubav prema selu i zdravom načinu života je odnela prevagu nad onim što nudi grad. Mi se trudimo da sve ono što volimo proširimo i na druge, da i oni osete blagodeti načina života na selu. U tom pravcu se razvila i priča o organskoj proizvodnji, o rekreaciji na selu, o etno sobama, kao pokušaj da naš način života podelimo sa drugima i da druge naučimo kako to treba da rade. Fondacija Etnos se organskom proizvodnjom bivi od 2010. godine, po projektu velikog autoriteta u ovoj disciplini, prof. Branke

Lazić. Na prostoru od 2.5 ha proizvodi se sve ono što je potrebno jednom domaćinstvu: paradajz, krompir, paprika, celer, cvekla, šargarepa, čičoka, jagode, maline, kupine, aronija, grožđe, šljive, breskve, kajsije… Proizvode plasiraju svakog četvrtka na pijaci organskih proizvoda “Moj salaš”, na platou SPENS-a. Ružica Babec je majka dve studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ivana je student četvrte godine, a Brankica master studija na organskoj proizvodnji. Iako je vrlo rano shvatila da je selo sa zdravim načinom života njeno prirodno okruženje, gospođa Babec se nije smirila dok i svoje ćerke nije privolela takvom načinu života. -Meni je puno srce jer sam uspela da ih ubedim da su vrednosti koje sam im od malih nogu usađivala, prave vrednosti. Često su me pitale zašto moraju da piju ceđene sokove dok njihove drugarice piju Coca Colu. Sada one to objašnjavaju drugima - kaže Ružica Babec, koja se neće smiriti sve dok proces povratka selu i prirodi iz sporadične, ne preraste u uobičajenu pojavu.

Gazdinstvo Aćimović prvi registrovani proizvođač organskog Futoškog kupusa

Dragan i Milorad Aćimović Iako je proizvodnja organskog Futoškog kupusa na neki način zaštitni znak gazdinstva Aćimović, ona je jedna od zahtevnijih kultura koja se proizvodi na organski način. Njega je jako teško proizvesti po organskim principima, zbog brojnih štetočina i bolesti i teško ga je sačuvati bez tretiranja, pa se samo oni najhrabriji i najuporniji odvaže da ga uvrste u svoj proizvodni program. Cena takvog proizvoda trebala bi da bude dosta

viša, ali zbog tržišta ona ne može da bude realna. Za organsku proizvodnju 34-godišnji Dragan Aćimović se odlučio zbog hektara zemlje, nedovoljno velikog da se nosi sa velikim proizvođačima, da se postigne cena u konvencionalnoj proizvodnji. Ali, osnovni motiv je bila briga o zdravlju, pre svega svoje porodice, a onda i svih ostalih. Zato je porodica Aćimović, otac Milorad, majka Rosa, njihov sin Dragan, svakodnevno posvećena radu na njivi, a njihov moto glasi: „Čuvari zdravlja, Dragan i Mima, koji žele Dobro svima“. Na parceli od jednog hektara porodica Aćimović osim kupusa, gaji oko 30 različitih kulutra: pet voćnih vrsta (jagoda, malina, kupina, jabuke i višnje), u kontinuitetu preko cele godine oko 25 vrsta povrća (od krompira, preko šargarepe, mladog luka, zeleniša, spanaća, salata, paradajza, kelja...).

Aktueleno sezonsko voće i povrće sa ove farme može se naći na Limanskoj pijaci, u prodavnici „Moj salaš“ (Narodnog fronta 22) u Novom Sadu, i u mnogim prodavnicama zdrave hrane. Postoji mogućnost kućne dostave, pozivanjem na broj 065/808-40-10, direktno od proizvođača, uz informaciju šta trenutno ima u ponudi, koja je cena i kada naručeno može da se isporuči, a usluga se ne naplaćuje. -Proizvođači organske hrane, kako bi pridobili poverenje mušterija moraju da se bave komercijalnom pričom, marketingom i proizvodnjom organske hrane. Mi moramo da vodimo dokumentaciju, kada šta posadimo, koju količinu, koliko smo čega prodali, odakle potiče seme... Uzgred, mi sami proizvodimo seme. Na našem hektaru svakodnevno radi po troje ljudi, a po potrebi i više, ali je sve teže naći radnika koji hoće kvalitetno da radi. Jer ova proizvodnja zahteva kvalitetno povrće, a bez 15 do 16 sati svakodnevnog rada ne može se postići odgovarajući kvalitet – zaključio je Dragan Aćimović.

Organska farma Letić na Čeneju domaćin Dana otvorenih farmi

Nada Letić Organska farma Letić (Ratarska 13), na Čeneju kraj Novog Sada, krajem oktobra bila je domaćin prvog Dana otvorenih farmi, koje je organizovala Zelena mreža Vojvodine, a koju je podržala Nemačka agencija za tehničku saradnju – GIZ. Ovakav način komunikacije organskih proizvođača i potrošača je vrlo popularan u mnogim zemljama sveta. Dolaskom na farmu i neposrednim

kontaktom sa proizvođačima, kupci, porodice, mogu da dođu i umesto na pijaci, na kućnom pragu kupe zalihe za narednu nedelju, uz mogućnost da sami uberu papriku, paradajz, krastavac…, i na taj način dobiju svežije, kvalitetnije i jeftinije organske proizvode, nego na gradskim pijacama. -Ovako sveže organsko povrće ne možete kupiti na drugom mestu, nego kao kada dođete direktno u naše dvorište, gde vas očekuju proizvodi ne samo sa ove farme, već i sa farmi ostalih proizvođača Udruženja „Organski SAD - Novi Sad“. Kako nisu svi mogli da dođu, pošto je pijačni dan, mi smo bili tu i za njih. Jer, mi se ovde i družimo, razmenjujemo iskustva, i svi smo onakvi kakvi bi trebali da budemo, jer gde ja pogrešim sigurno ću reći drugome da se ne spotakne isto tamo gde i ja - obrazložila je Nada Letić. Zbog zime na pragu ponuda je bila nešto slabija, ali već s proleća, potrošači mogu očekivati znatno raznovrsniju paletu proizvoda. Cilj je da to postane tradicija, a

sugestija prof. dr Branke Lazić, pionira organske proizvodnje na našim prostorima, je da bi ovakve akcije trebalo da budu organizovane uvek na jednoj farmi kao što je ova, koja ima sve potrebne uslove, da ljudi steknu naviku dolaženja na jedno mesto, jer “ako se nešto šeta, to onda ne bude dobro”. Praksa održavanja Dana otvorenih farmi bi trebala da bude subotom, kada su ljudi slobodni i mogu da dođu, i da bude na Čeneju. Zašto baš na Čeneju? Zato što je Čenej jako lepo mesto, a na samo selo udaljeno 13 km od Novog Sada. Osim dolaska na farmu, kupci organskih proizvoda mogu biti i celodnevni gosti Čeneja, koji je poznat po salašima, a svaki salaš je priča za sebe. Pored domaće kuhinje, svaki u ponudi ima razne sadržaje za decu, konje, čeze u koje se konji uprežu leti, i sanke, u koje se konji uprežu zimi; svaki salaš ima biciklove, pa konjima, biciklovima ili peške, čitave porodice mogu da obiđu ovo mesto i njegove atare.

Futoški kupus je vredelo zaštititi

Zoran Dragojević Teško je reći od kada se Futoški kupus proizvodi na području Futoga, ali verovatno je to bilo negde od XVI veka. Međutim, pouzdano se zna da su u XVIII veku samo žitelji Futoga u Austrougarskoj monarhiji imali privilegiju da porez mogu da plaćaju u naturi dajući kupus umesto novca. Futoški kupus je autohtona populacija kupusa koji se gaji samo ovde i više nigde na svetu. To je kupus koji ima veliku količinu šećera, vrlo brzo fermentiše, za razliku od hibridnog, kojem treba dva-tri puta duže vremena da izvrši kišeljenje. On je i vrlo osetljiv. Zbog te njegove slasti, napadaju ga razne štetočine. Futoški kupus ima jako tanak list, vrlo zgodan za pravljenje specijaliteta kao što su sarma, podvarak, razne pite, bela kobasica itd. Njegovi prinosi su mnogo manji nego što je to slučaj sa hibridnim kupusom i da nije došlo do njegove zaštite, verovatno bi se ova vrsta kupusa izgubila. Na našu veliku sreću to se ipak nije desilo, pre svega zahvaljujući Udruženju proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa iz Futoga. Rukovodilac grupe za industrijski dizajn oznake geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojimu, Zoran Dragojević,

učestvovao je na tribini XV “Kupusijade”, gde je govorio o zaštiti Futoškog kupusa, šta je do sada urađeno i planovima dalje zaštite. -Nekoliko godina smo radili na zaštiti Futoškog kupusa, pre svega u izradi elaborata u kojem su prikazane sve njegove specifične karakteristike, radili smo sve što treba da bi se zadovoljila zakonska forma. Treba imati u vidu da je Srbija (od 1. jula 1999. godine), članica Lisabonskog aranžmana koji okuplja 28 članica, a da je zaštita imena porekla proizvoda na svetskom nivou, moguća preko Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u Ženevi. Sve to što je propisano, i međunarodnim i domaćim sporazumima, koji su opet usklađeni sa evropskom i svetskom regulativom, ispunjeno je, da bi došlo do te zaštite. I na našu veliku sreću i zadovoljstvo, Futoški kupus kao takav je zaštićen - potvrdio je gospodin Dragojević. On je takođe primetio da je interesantno da je na svim zelenim pijacama, u prodavnicama, svaki kupus „futoški“, svaki med „homoljski“, svaki krompir „ivanjički“… Da bi se sprečile moguće zloupotrebe, zaštitom Futoškog kupusa napravljen je prvi korak. Oni koji su ovlašćeni korisnici imaju pravo u svakom trenutku da traže zabranu svima onima koji proizvode, čak i u Futogu, kupus, a koji nije Futoški, da takav naziv koriste, čak i pod pretnjom krivičnih sankcija, a u građanskom pravnom sporu mogu da budu u obavezi da nadoknade i trostruki iznos stvarne štete isplate dobiti koji su ovlašćeni korisnici pretrpeli zbog neovlašćenog korišćenja takvog naziva. Za sada je, kada je reč o Futoškom kupusu, izvršena njegova zaštita na domaćem nivou. Nacionalnom zaštitom ustanovljeno je koji je to proizvod i ko ima pravo da koristi takav naziv. Ono što sledi je zaštita na međunarodnom nivou, preko Lisabonskog aranžmana u 27 drugih država članica, i na nivou EU, uz koriščenje evropskih regulativa. -Razlog svih ovih zaštita je taj što živimo u XXI veku. Danas u Evropi ne možete da trgujete sa proizvodom koji nema kvalitet, koji nema neka posebna svojstva. Zaštita oznake geografskog porekla to garantuje. A Futoški kupus ima i kvalitet i posebna svojstva, samo to treba registrovati da bi bio prisutan na evropskom tržištu, što on de facto i jeste, ali potrebno je neko „osiguranje“ kako neko ne bi zloupotrebio njegov naziv - objasnio je Zoran Dragojević.

U čast gložanske babure

Miroslav Kudron Pre osam godina, Udruženje poljoprivrednika iz Gložana, došlo je na ideju da organizuje „Dane povrća“, koji će biti svojevrsna promocija jedinstvene gložanske babure. Iz te ideje razvila se ozbiljna izložbeno-prodajna manifestacija, koja se tradicionalno organizuje drugog vikenda avgusta, kada je povrće zrelo i spremno za konzumiranje. Predsednik Udruženja poljoprivrednika Gložan, gospodin Miroslav Kudron, kaže da je Gložanska paprika na putu da postane brend ovog mesta. -Za sada smo dobili sertifikat za autohtonu sortu - gložansku baburu, koja je uvrštena u sortiment paprika, a Udruženje poljoprivrednika iz Gložana nastavlja proces zaštite, kako bi ova vrsta zasluženo imala status poljoprivredno-prehrambenog proizvoda sa oznakom geografskog porekla - izjavio je gospodin Kudron. Gložanska babura je vrsta

babure žute boje sa specifičnim lila vrhom, debelog mesa i za razliku od drugih nije krivopetlja, već svi plodovi stoje na gore. Ova vrsta je zahtevna i osetljiva, seje se već krajem februara u gredice, pa u saksije, da bi krajem aprila bila spremna za presađivanje na njivi. Za prvu berbu prispeva sredinom juna, a do kraja sezone bere se još u dva navrata. Ističe se bujnošću, a plodovi su zdravi i kvalitetni. Ni jedna druga paprika nema tako debeo mesnati deo, kao što je slučaj sa ovom vrstom, čija debljina može da dostigne čak 1cm, u prvoj i drugoj berbi. S obzirom da je cena semena paprike jako skupa, kod gložanske paprike se ne mora investirati u seme, jer ga proizvođači mogu sami reprodukovati. Proizvodnjom gložanske paprike danas se bavi desetak proizvođača na površini od pet hektara, iako ima dosta

onih koji pored hibridne sade i ovu autohtonu vrstu. -Svi proizvođači gložanske babure dolaze na ovu izložbu koja je prodajnog tipa. Ovde se proda puno robe, i dolaze ljude iz drugih mesta da kupuju, pošto znaju da će svi proizvođači izneti ono najreprezentativnije što imaju i to po vrlo povoljnim cenama - napomenuo je naš sagovornik i dodao da iako se u ovom mestu skroro svi bave poljoprivrednom

proizvodnjom, manifestacija „Dani povrća“ tradicionalno okuplja oko 20-30 „ozbiljnijih“ proizvođača iz Gložana i okoline, a u takmičarskom delu, u kojem se ocenjuje najteža gložanska babura, učestvuju samo oni povrtari koji rade tu vrstu paprike. Meri se težina deset plodova, a za pobednika su obezbeđene skromne nagrade kako bi i na

taj način bili podržani u ovoj proizvodnju, jer ova sortna paprika daje malo manji prinos od hibridne. -Ove godine je uz izložbu povrća, po šesti put, priređeno i takmičenje u kuvanju pasulja, i za to takmičenje ima sve veće interesovanje. Cene su pristojne: piće je 100 dinara, porcija (velika) pasulja je 250 dinara, a kupus skuvan u povećem kazanu, koji su pripremali predstavnici Udruženja “Futoški kupus”, delio se bespatno. Prošle godine je bilo 35 takmičarskih kotilića pasulja, a ove 43, i mi više nemamo mesta da smestimo sve zainteresovane za ovo takmičenje. Pijačni plato, na kojem se svakog ponedeljka održava pijaca, ne može da primi više ljudi, a manifestacija se širi, da li zbog prijatnog ambijenta, gostoljubivosti ili interesntnih sadržaja, ne znam. Ali, svi ljudi vole da dođu kod nas i nama je drago zbog toga - rekao je Miroslav Kudron, koji je na pitanje da li je bolja „filovana paprika“ u Gložanskoj baburi ili u nekoj drugoj, odgovorio da to zavisi od toga ko voli meso, a ko papriku. Za tradicionalno jelo „filovanu papriku“ od gložanske paprike bez razmišljanja će se opredeliti ljubitelji paprike.

Katica Biber Šnur

KUGLOF - od legende do karlovačkog brenda U Sremskim Karlovcima se nalazi jedno sasvim posebno mesto. Ono nije vezano ni za vino, ni za vinograde, ni za kulturnoistorijske spomenike, ali pripada nasleđu koje su Podunavske Švabe ostavile Karlovčankama. To je – kuglof, kojem je u centru ovog sremskog mesta posvećen i muzej. Muzej i radionica za izradu tradicionalnih kolača i kuglofa “Gea” (Trg Branka Radičevića 5), koji vode dve gracije: Katica Biber Šnur i Zorica Ljubičić, podeljen je na dva dela: prostor u kojem su izloženi starinski predmeti, modle, posude, koje su se nekada koristile za izradu kolača i radionicu, u kojoj se ti predmeti koriste, kao nekad. Ove Karlovčanke na mlađe generacije prenose znanja i recepte o pripremi ovog neobičnog kolača, o čijem se nastanku još i danas ispredaju legende, otimaju mnoge imperije, a koji su verovatno osmislili austrijski poslastičari u vreme druge opsade Beča 1683. godine. Katica Biber Šnur kaže da je od svih vrsta, „najkarlovačkiji“, i koji se može naći samo u Sremskim Karlovcima, „Kuglof sa bermetom“ (i to onim iz vinarije „Bajilo“) sa cimetom, prženim orasima, čokoladom, koji se još naziva i „Carski kuglof“; ali da su popularni i „Bečki“ sa belom čokoladom, kajsijama i bademima; „Nugat“ sa čokoladom,

bademima, lešnicima, rumom; pa kuglof sa marcipanom i suvim voćem; ili onaj sa višnjama, lešnicima i čokoladom. Pre deset-dvanaest godina kuglof je kod nas bio nepoznanica, pre pet-šest postao je malo poznatiji, mada ima i dan danas dosta onih koji ne znaju ama baš ništa o ovom kolaču. Međutim, oni koji znaju, imaju i svoje favorite, a to su najčešće „Kuglof sa bermetom“ i „Nugat“. -Posebno bih istakla slane kuglofe koje naša radionica pravi. To su slani kuglofi sa paprikom i prazilukom, i kuglofi sa sirom, a naš „specijalni karlovački slani kuglof“ pravimo sa čvarcima. Slani kuglofi su manje poznati, a njih opet, nismo mi izmislile. To su kuglofi koji se služe i na Oktobarfest-u, i u Nemačkoj ga prave uz dodatak piva, dok ga u Poljskoj prave sa vinom, uz dodatak raznih sireva. Za kuglof je osnovno, uz njegov oblik, i testo, koje se ne menja, ali se po vlastitom nahođenju, dodaju proizvodi karakteristični za podneblje gde nastaje. Svako može napraviti neku svoju varijantu, tako smo mi iskoristile čvarke, i to je jedan od naših najpoznatijih i najtraženijih slanih kuglofa - objašnjava Katica Biber Šnur. „Gea“ je i učionica u kojoj deca od I do IV razreda u okviru programa - Narodna tradicija (Ruke u testu), uz Katicinu i Zoricinu

pomoć, pokušavaju da naprave svoj prvi kolač: medenjak, kiflicu, kuglof, kranclu, štrudlu, sve ručno, bez upotrebe bilo kakvih aparata, koji nam „olakšavaju“ svakidašnjicu. U ovoj radionici nema miksera, a za mućenje se koriste varjača i žica za mućenje. Ono što su napravila, upakovano, deca nose svojim kućama. -U 80% slučajeva to su njihovi prvi kolačići u čijem pravljenju su učestvovali. Mi smatramo da su deca prilično “oštećena” za to iskustvo, jer ranije generacije su imale pristup kuhinjama njihovih baka, ili majki, koje su im dozvoljavale da tu i tamo nešto „pomažu“, dok današnje domaćice to ne postižu. Zato postojimo mi i nastojimo da deci nadoknadimo ono šta su propustila. U tome nam pomažu i naši saradnici: Pokret gorana Vojvodine, Karlovačka gimanazija, OŠ „Ivo Lola Ribar“ iz Novog Sada, , OŠ “23 oktobar“ u Sremskim Karlovcima, a otvoreni smo za sve koji žele da ostvare ovakvu saradnju. Ovakva jedna radionica po detetu košta 150 dinara, s tim što deca treba da donesu samo svoju dobru volju, sve ostalo dobiju u radionici - rekla je Katica Biber Šnur. Sva pitanja o radionici i izradi jednog od najstarijih modeliranih suvih kolača na svetu Kuglofa, možete naći na Facebook stanici Gea Sremski Karlovci.

Sve je lepše uz čašu vina Z

a kombinaciju žene i vina, mnogi će reći da je idealna. Ima onih koji smatraju da je predinamična, preekspresivna, čak fatalna. Ima i onih koji veruju da žena i vino funkiconišu samo na relaciji ili-ili, i da se u potpunosti može uživati ili u ženi, ili u vinu, zajedno nikako. Bez obzira na različite poglede, žena u vinarstvu je sve više, a njihova uloga sve zapaženija. Ana Luković, marketing menadžer Vinarije Tikveš (Kavadarci), jedna je od žena čiji se stav o vinu poštuje, iako je vinarstvo u Srbiji, iz neobjašnjivih razloga vezano za svet odraslih muškaraca. Ona je mišljenja da nije suština u podeli poslova na muške i ženske već na to kako ko radi, kako ko pristupa poslu. Po njenom mišljenju, žene pristupaju poslu emotivnije, suptilnije i sa kreativnom energijom, što najčešće muškarcima nedostaje, pa je čak i degustacija, prema zakonima evolucije, prirodnija ženama no muškarcima. -Drago mi je da su žene sve više uključene u ovaj posao i da se u njemu lepo snalaze, samo je pitanje vremena kada će to svi da shvate. Volela bih da se zanemari činjenica da li je somelijer ili enolog muškarac ili žena, i da je jedino važno kakav je ko somelijer i enolog, da li poznaje materiju ili ne, da li je neko stručnjak ili ne. Jer, koliko je ko kvalitetan kao stručnjak, personalno je pitanje, a ne pitanje muškoženskog pola. Tražile smo emancipaciju, koja je, po meni dovela do pogrešnih rezultata. Simptomatično je da žene danas mnogo više rade, ne samo od svojih partnera, već i u poređenju sa ženama iz nekog ranijeg perioda, i ulažu 200% svojih kapaciteta u porodicu, decu, kuću, i sve zahtevniju profesiju, kako bi sve postigle. Tražile smo da se uključimo u društvene tokove, ali nismo uspele da uključimo muškarce u porodične poslove. Muškarci su, nasuprot ženama, ostali nemi posmatrači dešavanja, bez inicijative da promene status quo, koje im očito godi. Zato žene moraju na tome da rade mnogo više. Posebno majke mogu da utiču na svoje sinove, da ih vaspitavaju u smislu da je posao deljiva kategorija, i da ženama pomognu tako što će raditi poslove koji su do sada neopravdano bili etiketirani kao ženski. U mnogim zemljama još uvek žene nose feredže i bore se za osnovna ljudska prava. Često kažem da se mi nalazimo u srećnijoj, prosvećenijoj polovini sveta, da imamo visoku odskočnu dasku i da nismo počele od nule. Žene sa Zapada su doneklne uspele da se izbore sa tim, sada je na nama da isto to učinimo, da zauzmemo prostore i delatnosti u kojima nas ranije nije bilo - rekla je Ana Luković. Ana Luković se 15 godina bavi marketingom, a od toga 10 godina vinskim marketingom. Posao ju je usmerio na to da je morala malo više da se specijalizuje, da odsluša mnogo obuka, prođe mnoge seminare, zahvaljujući čemu je dostigla zavidan profesionalni nivo. Osim toga što i privatno

Ana Luković uživa u vinu i hrani, njen suprug, Igor Luković je poznati stručnjak za vino, pa tako kod nje nema jasno definisane granice gde prestaje posao, a gde počinje privatan život. Za nju je vino uživanje, predah, trenutak koji odvojite za sebe, jer vino ne možete da popijete na eks, nego vas „tera“ da sednete i malo promišljate ili sanjate. -Ono što nama svima fali u ovom užurbanom svetu je čaša vina, za koju se vezuje sve što je lepo, opušteno, posebno ako se nalazite u dobrom društvu - kaže naša sagovornica, smatrajući da smo sa vinskom kulturom počeli da razvijamo i estetiku života. Sa kakvom pažnjom biramo vino, čašu iz koje ćemo piti i društvo za ovaj užitak, sa istom takvom pažnjom ćemo organizovati kompletan naš život: od slike na zidu dnevne sobe, do serviranja obroka, izbora hrane, ponašanja... Zato je sasvim pogrešna i podela na „muško“ i „žensko“ vino, jer vino briše razlike. Ljudi koji to ne vide su ljudi pod stegom, ograničeni, ali kada jednom poruše barijere i otvore svoj um prema vinu, kultu hrane, drugačijim očima će gledati na svet i početi u svemu da pronalaze nešto lepo.

II MEĐUNARODNA AGROBIZNIS KONFERENCIJA – MAK 2015

Pozdravna reč Milana Jovičića Posle uspešne I MEĐUNARODNE AGROBIZNIS KONFERENCIJE održane u januaru u Vrnjačkoj Banji, pod nazivom “Porodična poljoprivreda u kontekstu ruralnog razvoja zemlje u 2014. godini”, koja je dala odgovore na mnoga pitanja koja muče domaću poljoprivredu i ukazala na smer u kome treba ići u narednom periodu, na kojoj je učestvovalo oko 250 uvaženih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, lokalnih samouprava, međunarodnih organizacija i medija, i isto toliko posetilaca. Etno-centar GEGULA iz Kraljeva, zajedno sa opštinom Raška i Centrom za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti iz Beograda, uz suorganizatore Klaster “Putevi kulture” iz Beograda i MK Mountain Resort, organizuje

II MEĐUNARODNU AGROBIZNIS KONFERENCIJU – MAK 2015., ,,SRBIJA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI“ koja će se 30. i 31. januara održati u Kongresnoj dvorani “Apartmana KONACI” na KOPAONIKU. Glavni cilj ove konferencije je predstaviti savremene trendove u razvoju turizma i poljoprivrede u Evropskoj Uniji kao i njihove implikacije na razvoju turizma u Srbiji kao i zemljama Balkana u cilju njihovog bržeg približavanja savremenim potrebama turista, kaže Milan Jovičić, menadžer projekta. Brojni gosti, predavači, profesori sa univerziteta iz zemlje i inostranstva govoriće na teme iz oblasti turizma, poljoprivrede, kulture, ekonomije i menadžmenta, kao i na temu bezbednosti i zdravlja na radu. II Međunarodna agrobiznis konferencija predviđa i učešće mladih. U želji da mladim ljudima pruži šansu, Akademik dr Slobodan Neškovic, profesor Univerziteta Privredna Akademija u Novom Sadu i predsednik Naučnog odbora Konferencije, poziva autore, mlade naučne radnike, da predaju svoje radove vezane za oblast turizma, poljoprivrede, kulture, ekonomije i menadžmenta, i bezbednosti i zdravlja na radu, u elektronskom obliku, a prihvaćeni radovi će biti uključeni u Zbornik radova MAK-2015. (sa ISBN referencom) u elektronskoj formi i štampanom izdanju. Sva obaveštenja u vezi učešća i prijave radova mogu se dobiti na tel: +381 63 608 346 ili na email: helgakv@open.telekom.rs Visok nivo organizacije i ambiciozan program sa aktuelim temama uz eminentne predavače, akademike, profesore i ove godine obećavaju kvalitetan i kreativan rad. Duga saradnja sa Etno centrom Gegula su garant da će tako i biti, izjavio je član Opštinskog veća za turizam Opštine Raška Zoran Jelenković, i obećao da se potruditi da Kongresna dvorana “Apartmana Konaci” bude ispunjena do poslednjeg mesta.

III Business Summit - Uposlimo Srbiju i Gegula sajam turizma, hrane i pića U Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Etno centra Gegula, od pionirskog pokušaja bračnog para, Marije i Milana Jovićića iz Kraljeva, prerastao je u respektabilan skup eminentnih predstavnika iz političkog, privrednog i kulturnog miljea. III Bussiness Summit je na jedinstven način predstavio isto-

riju, kulturu i tradiciju naše lepe zemlje, kao i nove mogućnosti i ideje za poslovanje, kroz sajam srpskih brendova, poslovnih ideja, neiskorišćene potencijale Srbije (poljoprivreda, ugostiteljstvo i turizam), istorijski i kulturni vremeplov. Osamdesetak izlagača, proizvođače rakije, vina, piva, sokova, prehrambenih proizvoda, meda, kolača, sadnica i proizvoda od aronije, rukotvorina, u prelepom ambijentu parka hotela “Breza”, krajem juna, predstavilo je svoja dostignuća, a mnogi od njih su stekli nove kupce, prijatelje ili poslovne saradnike. Na Samitu su bile prisutne i brojne turističke organizacije, dok su brojni naučni radnici održali niz interesantnih predavanja. Promocije, tribine, panel-diskusije krasile su ovaj, III Business Summit, doprinoseći njegovoj dinamičnosti i produktivnosti. Na donatorskoj večeri pod nazivom „Dete u srcu“ prikupljeno je 40.000 dinara, koji su donirani udruženju pod istim nazivom. Ocenjivanja najboljih rakije i vina naišlo je na veliko interesovanje proizvođača, a stručna komisija pregledala je i bodovala 51 uzorak. Zaslužnim učesnicima dodeljena su Grand Prix-Business Summit priznanja.

Spoj dva srpska brenda, Tesle i Gegule Pod sloganom “ Zdravo-prirodno-domaće“ GEGULA rakije, u luksuznu ambalažu ušuškana je srpska tradicija: rakija od šljive, kruške, kajsije, jabuke; specijalne voćne rakije: Herbulada, rakija sa medom, rakija sa medom i borovnicom, rakija sa medom i orahom, rakija sa medom i zlatnim listićima, ZLATIJA... Pored premium rakija, bračni par Jovičić predstavio je novitet, rakiju sa likom Nikole Tesle. Fondacija Nikole Tesle iz Njujorka dozvolila je korišćenje logoa našeg slavnog naučnika, koji se od skora nalazi na etiketi vrhunske srpske rakije. Veza između Nikole Tesle i rakije nije slučajna. Preduzeće GEGULA je član klastera „Putevi kulture“ koji nastoji da kroz specifične rute promoviše Srbiju i Balkan kao kulturno-turistički proizvod. Između ostalog, ovaj klaster promoviše i „Puteve Tesle“ i „Puteve Zmajeva “, pa je bilo logično da spajanjem dva srpska brenda, Tesle i Gegule, ova rakija sa Teslinim likom, postane zaštitno piće „Puteva kulture“. -Uvek nas je, i kada se rađalo, i kada se umiralo, pratila i ispraćala rakija, i sve što se radilo u našoj zemlji bilo je propraćeno ovim našim pićem. I zato je i klaster „Putevi kulture“ promovisao naše nacionalno piće, kao svoje oficijelno - objašnjava gospodin Jovičić, koji proizvodnju

rakije naziva umetnošću, jer je potrebno veliko umeće da se iz izdvojenog alkohola uklone nepoželjne supstance i da se sačuvaju poželjne arome i karakteristike korišćenog voća. ŽIVELI I OSTALI NA NOGAMA !!!!

Toplički vinogradi, najveća vinarija na Balkanu Nedaleko od Prokuplja, u zaseoku Gojinovac, na Mitrovdan, 8. novembra, otvorena je najveća vinarija na Balkanu, razmera dostojnih jednog šatoa. Vinarija, oko koje se prostire 80 hektara vinograda, podignuta je na površini od 8.000m². Planira se proširenje vinograda za još 40 hektara na susednoj padini, i isto toliko na prostoru kraj Loznice. Sve je počelo 2011. godine od jedne male vinarije, odakle su, po rečima Maje Ćirković, brend menadžera vinarije „Toplički vinogradi“, potekla fenomenalna vina, Prokupac i Cabernet. Nedaleko od prve vinarije, vlasnik, gospodin Milomir Kovačević, građevinac po struci, koji 25 godina živi i radi u Španiji, uz pomoć arhitekte Dejana Stankovića, podigao je zdanje pred kojim zastaje dah. Pa iako je ovde sve pomalo neobično, grande, naš, domaći Prokupac je konačno dobio mesto i pažnju koju zavređuje. -Domaće sorte su kod nas sasvim zapostavljene. Ovaj kraj je „samo srce“ Prokupca, a mi smo jedina vinarija u regionu koja gaji tu sortu grožđa, što je naša prednost, ali i tragedija. Nadamo se da će se ljudi, vođeni našim primerom, vratiti vinogradarstvu, i ovoj i drugim autohtonim sortama, jer svugde u svetu, gde god da se nađete, ponude vam njihova, domaća vina, proizvedena od autohtonih sorti. Pravo je vreme da to primenimo i na domaćem terenu i da počnemo da pijemo srpska vina - istakla je Maja Ćirković i dodala da je cilj vlasnika ove vinarije da oživi ovaj kraj, da zaposli veći broj ljudi (danas vinarija ima 30 stalno zaposlenih i veliki broj sezonskih radnika), da se bave otkupom grožđa, da mladi ljudi ne napuštaju ovaj kraj i da sreću traže u svom rodnom kraju, a ne u grad ili u inostranstvo. Osim Prokupca, u „Topličkim vinogradima“ gaji se i Chardonnay, Cabernet, Sauvigonon, Merlot, Pinot Noir, od kojih će se proizvoditi sortna vina i kupaže

Milomuir Kovačević naglašene svežine i voćnosti, po ugledu na španska, po ukusu gospodina Kovačevića. Iz vinarije najavljuju i stvaranje posebnog brenda “Epigenije”, inspirisanog prirodnim fenomenom reke Toplice koja u neposrednoj blizini teče uzvodno. Promociju vinarije neće pratiti klasičan marketing, jer je cilj da što više ljudi direktno dođe u Prokuplje i da oni sami prenose priču iz ovog kraja o tome šta su ovde videli, doživeli, a pre svega kakva su vina pili. Za sve one kojima je Prokuplje daleko, vinarija će u drugoj polovini decembra ove godine, u Beogradu (Resavska br. 25), otvoriti prostor tipa Wine Shop/Wine Bar, u kojem će vinoljupci moći da degustiraju vino, da ga kupe, ali i da probaju nacionalna jela španske kuhinje, koja će pripremati kuvari iz te zemlje. U toku naredna dva-tri meseca, planirano je otvaranje sličnog prostora i u Novom Sadu. Jer, kada vinoljupci osete ukus vina iz Vinarije „Toplički vinogaradi“, opuste se u atmosferi i jedinstvenom užitku kakav će im ponuditi ova vinarija, prisustvo svakog gosta garantuje da će o

Maja Ćirković tome čuti najmanje još deset ljudi, prijatelja, poznanika, kolega. Vina iz ove vinarije kupcima će biti dostupna po cenama od 200 do 1200 dinara, kako bi se pružila mogućnost da svako u Srbiji može da kupi domaće vino. -Planira se i izvoz. Gospodin Kovačević radi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji i želja je da se vino plasira u te zemlje. Već sledeće godine biće izgrađeno jezera ispred vinarije i dovršena izgradnja konaka. Do sada su gostima dostupna četiri konaka sa 80 ležaja. Planiramo izgradnju SPA centra, mini hidroelektrane na reci Toplici, a pored same vinarije postoji fabrika za preradu otpadnih voda, sa čime retko koja mlekara, a kamoli vinarija, može da se pohvali. Plan je da se uvežemo sa drugim vinarijama, da turistima pokažemo i kulturno-istorijsku baštinu kojom je ovaj kraj bremenit. Nadamo se da se svima dopada ovaj fantastičan poduhvat gospodina Milomira Kovačevića, i da su svi oni koji su obišli vinariju zadovoljni, i da će tako biti i ubuduće - rekla je na kraju razgovora Maja Ćirković.

Atos Fructum, sve na jednom mestu Kompanija Atos Fructum, najmlađa članica Deus business grupe, osnovana je 2007. godine u Maloj Remeti. Izuzetne prirodne pogodnosti: zemljište, voda, klima i položaj bili su presudni za donošenje odluke da kompanija podigne zasade jabuka na jugoistočnoj padini Fruške gore. Plantaže Atosa se prostiru na 100 ha kvalitetnog zemljišta na nadmorskoj visini od 220 do 250 metara. Priroda, istorija i tradicija Fruške gore i potencijal mikro lokaliteta podstakli su vlasnika, gospodina Mišu Deurića, da proširi delatnost na gajenje grožđa u sopstvenim vinogradima. Od prvih čokota do proleća 2014. godine podignuto je 13,5 ha vinograda pod izabranim sortama: Rajnski rizling, Traminac, Šardone, Sauvignon od belih i Merlot, Pinot Noir i Probus od crvenih. U novoizgađenoj vinariji, opremljenoj najsavremenijom opremom za preradu grožđa, planirana je proizvodnja vina vrhunskog kvaliteta. Neophodna iskustva i enološka znanja u savremenim tehnologijama vrhunskih vina, sticaće se pod stručnim nadzorom mentora, čuvenog francuskog enologa, gospodina Dominika Deltela. Novi voćnjaci i vinogradi sa prirodom Nacionalnog parka Fruške gore čine jedinstven prostor biološke raznovrsnosti. Rezervat lipe, čist vazduh, izvori, jezera, staze zdravlja, izazov su i poziv za dolazak i boravak na ovim prostorima, tako da gospodin Deurić, u proleće 2014. godine dodaje još jednu delatnost svojoj kompaniji,

agro-turizam. Umor i stres su postali dominanta svakodnevice, a staranje o dobrim sadržajima života neophodnost. Sadržajna ponuda za dolazak i boravak na imanju Atos Fructum-a, podrazumava obilazak voćnjaka i vinograda, obilazak vinarije, pogled sa vidikovca, obilazak hladnjače sa jabukama i nakon svega uživanje u dobroj hrani i odličnom vinu iz Vinarije Deurić. Za grupe, u opremljenoj sali za promocije i prezentacije organizuju se radni sastanci, a potom, ukoliko se poželi radno jačanje kolektivnog duha i oslobađanje od stresa, preporučuje se rad u voćnjaku i vinogradu (branje jabuka, grožđa, orezivanje voćaka, košenje trave…).

ATOS FRUCTUM

Ekonomija “Salaš” 22409 Mala Remeta SRBIJA Tel: +381 (0)22 468 580 Fax: +381 (0)22 468 590 E-mail: office@atos-fructum.com Web: www.atos-fructum.com

Dolazi vreme velikih srpskih vina

a vreme Oplenačke berbe grožđa 2014., Vinarija “Aleksandrović” je ispred Udruženja vinara Šumadije, ugostila predstavnike konzorcijuma “Vino Chianti” iz Toskane, kako bi njihova iskustva primenili u našim uslovima. Da su vinari Šumadije uspostavili kontakt sa jednim od najjačih udruženja na svetu, govori podatak da je “Vino Chianti” osnovano 1927. godine, da danas okuplja preko 3.600 proizvođača, sa površinom od 15.500 hektara vinograda i proizvodi preko 800.000 hektolitara, širom sveta poznatog Chianti-a, od kojeg se 70% izvozi, a samo 30% se nalazi na domaćem tržištu. Vladan Nikolić, naš poznati enolog, i enolog vinarije „Aleksandrović“, kaže da ova vinarija već godinama pokušava da uradi neki ozbiljniji izvoz. U tome je delimično i uspela, jer se njihova vina nalaze na japanskom, američkom, ruskom tržištu. Ali, bilo bi znatno lakše da ne nastupaju sami, već barem sa pet-deset vinarija, kao regija. To je ono što vinari Šumadije, ali i Srbije u celini, mogu da nauče od Italijana, koji imaju ogromno iskustvo u nastupu na tržištu, bilo domaćem bilo svetskom, te znanja kako se regulišu odnosi unutar udruženja. *Predsednik udruženja iz Toskane, gospodin Đovani Busi, je u svom obraćanju rekao da su spremni da pomognu nama, ali da i oni imaju šta da nauče od nas. Kako ste vi to razumeli? -Mi smo puno toga uradili poslednjih deset godina, tako da naše vinarstvo ide krupnim koracijma napred i sigurno da i oni mogu nešto da nauče od nas, bez obzira kako to sada zvučalo. Mi nemamo vinarije stare 200-300 godina, ni udruženja koja egzistiraju 50-70 godina i zbog toga nam je vrlo važan kontakt sa takvim udruženjima, da nam prenesu deo svog znanja, kako bi aktivnije mogli da učestvujemo na drugim tržištima. *Naš utisak je da su gosti iz Italije bili oduševljeni našim vinima? -Nisam se iznenadio. Ja sam već davno rekao da je napredak srpskih vina evidentan i to niko ne može da ospori. Potrošnja srpskih vina na domaćem tržištu raste i to je ono što je pozitivno, da domaći potrošači počnu da veruju u naše vino. A sigurno da ne bi verovali da nema kvaliteta. Kvalitet je značajno napredovao i to je jedini razlog zbog čega se naši potrošači, uvek skeptični prema domaćim proizvodima, vraćaju domaćim vinima. *Da li su drugi vinari, koji imaju vina nešto slabijeg kvaliteta, voljni da “upiju” znanja kako bi poboljšali kvalitet svojih vina? -Mi, kao udruženje, ne možemo da postignemo neki veliki uspeh ako svi članovi udruženja ne budu imali jedan visoki kvalitet. Suština nije da jedna vinarija ima visoki kvalitet, nego da svi članovi udruženja imaju visok kvalitet vina. Mi smo nesebični i u širenju znanja, i rado pomažemo svim članovima da dođu do određenog kvaliteta, da pri zajedničkom nastupu nemamo velikih varijacija u kvalitetu, nego da svi imamo jedan visok kvalitet vina.

*Vinski hedonizam ne može bez opšte turističke priče. Da li se ta turistička priča „uhvatila“ u ovoj regiji? -Razvoj turizma jedan dugotrajan i dugoročan proces i jasno je da ga ne možete razviti odjednom. Ali, ako uporedimo stanje od pre pet godina i danas, učinjen je ogroman napredak. Za mene je fascinantno kako je samo jedan hotel „Izvor“ u Aranđelovcu, pokrenuo upravo ovaj segment razvoja kraja. Ogroman broj gostiju koji dolazi u Aranđelovac, obilazi pet-šest vinarija i to je sjajno. Ono što nedostaje Šumadijskoj regiji je bolja infrastruktura, dobri hoteli i dobre usluge, i u tom delu kaskamo za svetom. Nedostaju nam i smeštajni kapaciteti koji mogu primiti goste sa drugačijim potrebama ili mogućnostima. Treba obezbediti sadržaje da kada turisti dođu na vikend ili duže, imaju neku zabavu, aktivnosti, da im se pruži da što više vide u ovom našem lepom kraju. *Od jednog vrhunskog enologa se očekuje da uvek kreira dobra vina, a svaka godina je različita za vinovu lozu i grožđe. Ova je jedan od najlošijih u poslednje vreme. Kakvo vino možemo očekivati od berbe 2014. iz Vinarije Aleksandrović? -Najvažnija stvar u vinarstvu je kontinuiranost kvaliteta i ako ispadnete iz toga, u velikim ste problemima kao vinarija, a to je nešto što je najteže održati. Pošto zavisite od prirode, od mnogih faktora, morate da vodite jednu dugoročnu politiku kontrolisanih zaliha, u slučaju ovakvih godina. Godine 1999-ta, 2005-ta, 2014ta su godine koje bi vinari rado da zaborave, i u ovom poslu se nikada ne misli za danas, a loše vinogradarske godine se mogu destiti uvek. *Koji su dalji planovi Vladana Nikolića? -Iza mene je 25 godina iskustva u ovom poslu. Međutim, i posle četvrt veka, ovo je veliki izazov za mene. Enologija je proces u kojem vi sazrevate, učite, učite, učite... Siguran sam da ću tek za četiri-pet godina napraviti svetska vina – zaključuje Vladan Nikolić.

Vladan Nikolić

Vina sa porukom Vinarije familije ROGAN misli na Shiraz ili Chardonnay, na vinariju koja je svoje postojanje podredila kvalitetu - naglasio je dr Rogan. Ništa nije lako, pogotovo u vinarstvu gde je svaka godina neizvesna i gde svaka saradnja sa vinskim distributerima, vinotekama, restranima može da bude problem za sebe. Ono što nije problem je izuzetno dobro funkcionisanje Udruženja vinara Šumadije, čiji je dr Rogan član, koje osim vinske podstiče i turističku ponudu.

Dr Draganu Roganu kvalitet vina je na prvom mestu -Namera pri podizanju vinograda bila je da pravim dobra vina, jer sam uvek smatrao da se dobro vino može napraviti samo u dobrom vinogradu. To je bio razlog zbog kojeg sam se posvetio kupovini zemlje u selu Lipovac, u Oplenačkom kraju. Shvatajući izreku „da je vinu zemlja majka, sunce otac, a vremenske prilike sudbina“, i da sam baš to našao u podnebljem za vino bogatoj Šumadiji, koja u celoj Srbiji ima najveći procenat zemljišta na kojem se po evropskom kriterijumima može saditi vinova loza (čak 25, 4% od ukupnih obradivih površina u Šumadiji su vinogradarske), uz to dobro prihvaćen od tamošnjih kolega - vinogradara i vinara, odlučio sam da se upustim u ovaj nadasve izazovan ali, po mom mišljenju, najlepši mogući kreativni posao, upravo u ovom kraju sa prebogatom storijom. Tako govori dr Dragan Rogan, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i visokim školama širom sveta. Iz sveta, gospodin Rogan doneo je i ljubav prema Shiraz-u, kojeg je zasadio u svojim vinogradima (4ha), i pokazalo se da je Shiraz od četiri sorte -Cabernet (3ha), Merlot (3ha) i Chardonnay (3,5-4ha), najotporniji na bolesti, najbolje uspeva i daje jako dobra vina. Sredinom maja na svetskom vinskom takmičenju “Syrah du Monde” u Château d’Ampuis (Francuska), Shiraz 2012 (prva berba) osvojio je srebrnu medalju, a Chardonnay 2012 (prva berba), u konkurenciji 800 Chardonnay-a i sa vinima koja su u

barrique bila po godinu dana, na “Chardonnay du Monde 2014”, u Château des Ravatys, takođe u Francuskoj, osvojio bronzanu medalju. Vinogradi familije Rogan imaju i pola hektara 39 godina starog vinograda, sa originalnom sortom Game. -Proizvodnja vina mi je jako bliska. Još dok sam bio dete voleo sam da gledam kako se proizvodi vino i kada me roditelji ne vide, da ga malo i probam. Obožavam da proizvodim kvalitetna, kompleksna suva vina, vina koja imaju poruku kada se piju. A dobro vino se dobija od dobrog grožđa, što znači da vinogradi moraju da budu perfektni, jer se vino pravi u vinogradu kaže naš sagovornik i napominje da Vinarija Rogan, iako je jako mlada, uspeva da Shiraz i Cabernet odležava u buradima od francuskog hrasta, jer kvalitet je na prvom mestu. Vinogradi familije Rogan prostiru se na 14ha, a plan je da se proširi do 20-25ha, trenutno kapaciteta 80 hiljada boca, i ne planira se proizvodnja veća od 120 hiljada boca, količinu koju gospodin Rogan veruje da može da kontrološe. Za kvalitet vina zaslužan je odabran prostor, dobra zemlja, izuzetno dobra tehnologija izrade vina, odležavanje vina, ali i izuzetno dobar enolog, u ovoj vinariji - gospodin Bojan Kobal iz Slovenije. -Mi nismo velika vinarija po broju boca i nikada nećemo ići na kvantitet. U budućnosti ćemo isključivo raditi na povećanu kvaliteta, po čemu želimo da budemo prepoznatljivi. Da kada se kaže Vinarija Rogan, da se

-Regija Šumadije je poznata po dobrim vinima, kao što su vina iz Vinarije Aleksandrović, Radovanović... Nas petnaestak vinara imamo zajednički cilj, da budemo poznati po kvalitetu koji je u korelaciji sa geografskom regijom koju reprezentujemo. Većina nas smo ozbiljni vinari sa fakultetskim diplomama, vinogradarstvu i vinarstvu srodnih nauka. Prvo što smo odradili su bile pripremne radnje: snimili kompletno zemljište, uradili nadmorsku visinu, ispitali koliko je palo kiše, koliko je bilo sunčanih dana za poslednjih 10 godina, da odredimo specifikum regije koja daje vina jedinstvenog kvaliteta. U prečniku od 6-7km nalaze se četiri velike vinarije, idealne za atraktivnu turističku ponudu. U saradnji sa TO Oplenac iz Topole i rukovodstvom opština Topole i Aranđelovca, pokušavamo da napravimo vinski put, koji bi išao iz sela Vinče, iz Vinarije Aleksandrović, do sela Lipovac i Vinarije familije Rogan, do „Vrbice“ Tike Timotijevića koja se nalazi između Orašca i Topole, do Podruma Radovanović Mije Radovanovića iznad Krnjeva. Šumadija je sama po sebi lepa. Nije se desilo da je neko bio kod nas, a da se nije oduševio. Bog je bio nesebičan kada je Šumadiju dao nama. U Aranđelovcu se nalazi jedan od najlepših, ako ne i najlepši hotel „Izvor“, gradu Aranđelovcu će biti vraćen status banje, mi vinari ćemo napraviti vinski put, a i kulturno-istorijsko nasleđe nam ide u prilog - tu je stvarana treća Srbija. TO Oplenac godišnje primi oko 250 hiljada gostiju, a kada se reše vlasnički odnosi, biće obnovljen i hotel Oplenac, koji uz pet-šest postojećih u Aranđelovcu, u najavi je i jedan u Topoli, zamišljen da osim smeštajnih kapaciteta priča istoriju srpskog vinarstva. Nije daleko vreme kada će Šumadija postati srpskom Toskanom - zaključio je dr Dragan Rogan.

meni, kao mladom, vrednom i posvećeniku u to što radi, vidi perspektivu. Danas je vinska kultura slagalica satkana iz nebrojanih delova. To zahteva jednu širinu, što znači da moram obavezno da završim fakultet i da se usavršavam preko kurseva enologije, somelijerstva, da mogu da uspešno radim prezentacije, da pohađam kurseve stranih jezika, jer planiramo da nam dođu i strani gosti. To su samo neka u nizu potreba svakog onog ko želi da uspe u ovom poslu. A ja sam nameran u tome, i uz ogromnu pomoć gospodina Miloševića verujem da ću ispuniti i njegova i moja očekivanja - kaže mlađani Lazar i nastavlja: -Mnogo mi znači da mi je posao nadomak kuće, svaka biljka za mene je neki novi život, neka nova budućnost i uživam u tome. Uvek sam tačan, svakog

Lazar Petković

Šansa Lazara Petkovića koja se ne propušta

evetnaestogodišnji Lazar Petković iz sremskog mesta Grgurevaci u kojem se rodio i rismki car Markus Aurelijus Probus, imao je sreću da se odmah po završetku srednje škole zaposli, i to ni manje ni više nego u „Carskom vinogradu“. Na mestu gde je pre XVII vekova car Probus zasadio vinograde i u kontinentalni deo Evrope doneo biljku koja je do tada rasla samo na Mediteranu, obnovio je gospodin Miodrag Milošević, privrednik iz Slovenije, rođen u Velikim Radincima, odlučan da to bude polazna tačka za preporod celog ovog kraja. Gospodin Milošević je prošle godine zaposlio Lazara Petkovića, tek svršenog učenika prva generacija vinogradarsko-vinskog smera Srednje poljoprivredne škole „Borisav Mihajlović Mihiz“, odlučan da ulaže u njegovo dalje obrazovanje. Lazar Petković priznaje da mu se ni u najlepšim snovima nije javljalo da će mu se ovako nešto desiti, da će se zaposliti čim izađe iz školske klupe, da će raditi ono za šta se školovao, ono što voli. -Neko me je pogledao od gore i uslišio moje molbe ispunivši moja nadanja - kaže Lazar i podvlači da je teorija

jedno, a praksa drugo, da je radeći naučio kako da sarađuje sa ljudima, i da za razliku od ranije, razume da uz slast i uživanje u svakoj čaši vina, ide sav uložen trud, muka, a velikim delom i istorija, u ovom slučaju ispisana još u vremenu vinograda koje je posadio car Prob, na ovom istom brdu, koje se tada zvalo Alma Mons (Blagorodnog brda), u blizini Sirmiuma, kod sela Šuljam. Nije mala stvar mladom čoveku poveriti brigu o vinogradu, koji se danas prostire na površini od 7, a u planu je da se proširi do 15ha, i iz kojeg se sledeće, 2015. godine, očekuje prva ozbiljnija berba i prva prava vina. –Ljubav prema poljoprivredi, vinovoj lozi i vinu posebno, nasledio sam od starijih generacija, jer se u našoj kući vazda negovao kult dobrih domaćih vina. Ovde sam našao sebe, i osim razvoja vinograda i proizvodnje vina, nadamo se i prvim gostima, iz zemlje, ali i iz Slovenije, Austrije i drugih zemalja. Osim brige da vinograd funkcioniše po svim evropskim principima, i da sve što sam naučio u školi prenesem u vinograd, želim i mnogo više. Gospodin Milošević, vlasnik “Carskih vinograda”, voljan je da investira u mene, da mi omogući dalje školovenje, jer u

dana u vinograd dolazim u 5 sati, i u četiri popodne, i po kiši i blatu, ja sam uvek tamo. Dobio sam i motor i kad god je potrebno ja obilazim vinograd. Gospodin Milošević je video da ovo radim sa ljubavlju i voljom, te nesebično ulaže u mene. Omogućio mi je posetu sajmu u Komendi, planiramo posetu sajmovima u Italiji, Sloveniji, Francuskoj, da učim, širim vidike, da jednog dana, kako kaže gospodin Milošević, „svako bude gazda u svom delu posla“. Lazar Petković je svestan da sada sve zavisi od njega, od njegove dobre volje, ponašanja, želje da iskoristi mogućnost i u poslu i u obrazovanju, i da ne mora da sanja neke daleke zemlje, da sve može da ima i ovde. Lazar Petković je mlad čovek koji raste i razvija se paralelno sa vinogradom. Svoje vinogradarsko-vinsko odrastanje i zrelost, pratiće dalje obrazovanje, usavršavanje, jer Milorad Milošević veruje da je to sigurna investicija, a rast i razvoj vinograda treba da teče paralelno sa razvojem celog ovog kraja, pre svega kao turističke destinacije, koja sa „Carskim vinogradima“ i dokumentovanim istorijskim nasleđem, ima sve preduslove da privuče savremenog gosta.

Nova mladost Carskog vinograda

M.A. Probus

a imanju koje je po rimskom caru ponelo ime Probusovac, po treći put je na Preobraženje, 19. avgusta, u „vreme kada se preobražavaju i gore i vode“ najavljujući skori pohod jeseni, u Šuljamu, u „Carskim vinogradima“, obeležen dan rođenja jednog Sremca, imperatora Marcusa Aureliusa Probusa, koji važi za začetnika fruškogorskog, srpskog, ali i evropskog kontinentalnog vinogradarstva. Ovaj divan susret sa prošlošću, koji prerasta u tradiciju, okupio je prijatelje, saradnike, poslovne partnere, podržavaoce ideje gospodina Milorada Miloševića, da na Šuljamu, posle XVII vekova obnovi vinograde, koje je u III veku zasadio car Prob, rodom iz obližnjih Grgurevaca. Ono što su stariji započeli, nastavljaju mladi. Sve više skrb oko „Carskih vinograda“ od gospodina Miloševića preuzima njegova ćerka Maja Milošević (1989), koja je magistrirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani kao jedan od najboljih studenata generacije, i za nju je ocena 10 mera svega što radi. Kao student, Maja je radila za jednu englesku farmaceutsku kuću, ali se opredelila da pomogne ocu u nastojanju da razvija prirodne i kulturno-istorijski kapacitete ovog kraja, pre svega u pravcu turizma, koji su po njenom mišljenju, ogromni. -Turizam ne podrazumeva više ture od 10 do 15 dana. Turisti danas idu tri dana na određeno mesto, dva do tri sata izdvoje da obiđu neki lokalitet, zaniljivost, zatim ručaju, šetaju, odmaraju, uživaju pre svega i to se uklapa u naše planove - objašnjava Maja Milošević. Ona je opčinjena Fruškom gorom,

Maja Milošević ljubitelj je vina, uživa u degustaciji. U na oko 15 hektara vinograda. tom smislu radila je na svom usavršaPrva ozbiljnija berba se očekuju već vanju, obišla Toskanu, planira da prođe sledeće godine, kao i prva prava vina, vinskim putevima Francuske, i da upiše koja ćemo takođe zaštititi, i u avgustu Vinogradarski fakultet u Novoj Gorici, planiramo otvaranje prve registrovane kako bi upotpunila svoje znanje. vinarija u opštini Sremska Mitrovica. Trenutno radi na prikupljanju doku- Planovi su nam da angažujemo jednog mentacije o zaštiti imena „Prob“ na me- enologa iz Francuske, tako da bi i kulđunarodnom nivou, pošto je taj brend turu vina i svega što ide uz vino, pogodinu dana pod nacionalnom zaštitom. digli na nivo kakav dolikuje „Carskim Ona obećava i mnoge druge pro- vinogradima“. Takođe planiramo da na jekte, kao što je npr. onaj koji govori o ovom mestu podignemo Probusov hram renesansnim sremskim vinima. vina, u čast dela čoveka koji je ime ovog -Pre tri godine, kada su zasađeni brda iznad Šuljama, proneo svetom, da prvi zasadi vinove loze, ideja nam je mnogi o nama znaju i više nego mi sami bila da podignemo jedan mali vinograd o sebi - rekla je Maja Milošević. u kojem ćemo se okupljati, postaviti Od naredne godine ona će se aktivbistu Probu, upriličiti neki događaj, a nije uključiti u sve poslove vezane za danas se vinograd pruža na nešto više „Carske vinograde“, i živeće na relaciji od sedam hektara i ima 31.000 čokota Slovnija-Srbija, više boraviti na ŠuljaMerlot-a, Cabernet Sauvignon-a od cr- mačkoj glavici. venih i Tamjanike, Traminca, Rajnskog Za sebe kaže da je borac, entuzijasta, Rizlinga i i da će gro svojih ideja uspeti ostvariti Chardonnay-a od belih sorti grožđa. i na taj način doprineti da se ovaj kraj Plan je da na proleće zasadimo još dva probudi, da pokaže šta sve skriva u hektara, i novih šest na jesen, tako da svojoj zapostavljenoj i zaboravljenoj ćemo 2015/16. godine zaokružiti celinu prošlosti.

Vinom o d a u t o h t o n ih s o rti možemo d a iz r a z im o m iri s Srbije Srđan Janjić je 1. novembra, na takmičenju somelijera u beogradskom hotelu „Zira“, poneo titulu najboljeg srpskog somelijera. Srđan više od osamnaest godina živi u Kanadi, vlasnik je tri od četiri nivoa, koja mogu da se postignu u atraktivnoj profesiji smelijera, a trenutno polaže Master Sommelier program. Posle osvajanje titule najboljeg srpskog somelijera 2014., mladog gospodina očekuje predstavljanje Srbije na Svetskom prvenstvu somelijera u Argentini 2016. godine i na Evropskom prvenstvu somelijera u Austriji, godinu dana kasnije. Plasman među prvih deset na svetskom, i među tri najbolja somelijera na evropskom prvenstvu, Srđan Janjić bi smatrao uspehom. *Šta je potrebno da neko postane prvi somelijer Srbije? -Nije toliko jednostavno zato što pored teoretskog znanja, morate da radite analizu vina, da probate vina i analizirate kiselinu, tanine, slatkost i da pogodite odakle je vino došlo, koje godine je proizvedeno, a na kraju se vrednuje i veština serviranja vina, gde obično dobijete jako teške zadatke, koji treba da se obave u vrlo kratkom roku. *Kakva su po vašem mišljenju srpska vina? -U Srbija se u poslednjih desetak godina desila velika revolucija i bilo je teško da se isprate sve nastale promene. Vina su mnogo bolja, koriste se svetske tehnologije, a mi imamo grožđe koje se uzgaja u Srbiji, po nekim izvorima i četiri hiljade godina, tako da nemamo problemama da intentifikujemo grožđe koje raste u jako dobrim uslovima. Srpska vina su neverovatno dobra i očekujem da će, najdalje za pet godina i svet da sazna za njih. *Koji su novi trendovi u sferi vinarstva u svetu? -Koliko sam mogao da vidim, naši proizvođači proizvode vina od internacionalnih sorti, kao što su Cabernet Sauvignon, Chardonnay..., a isto tako promovišu se naše autohtone sorte, kao što je Prokupac. To je idealno, jer kroz vina od autohtonih sorti grožđa možemo da izrazimo miris Srbije. Ljudi su navikli da piju vina od poznatih, internacionalnih sorti, i to treba da plaća račune. Ali, naša najveća šansa su naše autohtone sorte koje su fenomenalne, i naši

Srđan Janjić vinari su poslednjih pet-šest godina shvatili šta treba da rade sa njima da bi napravili svetski kvalitet vina. A upravo je to svetski trend, da se piju manje poznata vina koja se proizvode na određenom lokalitetu. *Na koji način treba unaprediti vinsku industriju, da bi strani gosti radije došli kod nas nego otišli na drugo mesto? -Smatram da Vlada Srbije treba da se uključi i pomogne ovoj privrednoj grani, jer u njoj leži naša velika šansa. Naši vinogradi, sa autohtonim sortama, su tu godina, mi imamo svoju kuhinju, fenomenalne restorane. Država treba da pomogne vinarima da imaju najbolju moguću opremu za proizvodnju vina, jer sve je ostalo tu. Šumadiju već danas upoređuju sa Toskanom, i ne vidim razlog zašto bi Italijani imali toliko razvijen turizam, a mi ne. Zbog svega što sam ovde video, verujem da će Srbija za pet godina biti jedan od svetskih proizvođača vina i da će u vinskom turizmu biti jako poznata. *Koja vina preferirate kada pijete za svoju dušu? -Od srpskih autohtonih sorti Prokupac mi se najviše sviđa i ima veliki potencijal. Nekoliko proizvođača prave kupažu Prokupca i Cabernet Sauvignon-a, što daje skladan spoj između nečega što je poznato, i nečega novog, pa se i strani konzumenti

odlučuju da probaju upravu tu kupažu. *Da li bi bilo dobro da Srbija ugosti najpoznatije svetske somelijere, pa da oni budu ti koji će pričati o našim vinima? -Mi smo svesni šta ovde imamo, samo svet treba da se okrene u našem pravcu, da to vidi. Mi smo članovi Međunarodne organizacije somelijera (ASI), koja svake dve godine održava kongrese. Aplicirali smo za domaćina narednog kongresa, i ukoliko bi se to ostvarilo, u našu zemlju došli bi najbolji svetski somelijeri, organizatori, direktori svetskih organizacija. Mi samo treba da ih odvedemo u naše vinske regije, naše vinograde i da se na licu mesta uvere koliko kvalitetnog vina ima u Srbiji. *Šta se pije u Kanadi? -U Kanadi se definitivno piju internacionalne sorte, pošto je Kanada mlada zemlja i, uglavnom zbog klime, nema toliko dugu vinsku tradiciju kao Srbija. Od belih vina u Kanadi se izdvajaju Rizling i Chardonnay, a od crvenih jako je dobar Pinot Noir i Cabernet Sauvignon, specijalno zbog globalnog zagrevanja. *Da li bi naši ljudi koji rade i žive na američkom kontinentu bili ta kopča koja bi trebala da pomogne u plasmanu srpskih vina i sa druge strane okeana? -Ja se nadam da će to da se promeni, jer trenutno nisu.

Htela sam samo da se družimo i uživamo u vinu

Mirjana Maksimović “Kao večan dokaz da nas Bog voli i da želi da nas vidi srećne je vino”, izreka je Bendžamina Frenklina, koju su prvi put javno, preko Udruženja “Žene i vino”, prigrlile i žene Srbije. Promovišući vino i vinsku kulturu, ovo udruženje, koje je pre godinu dana u Novom Sadu osnovala mr Mirjana Maksimović, obrazovanjem vezana za tržišne komunikacije, danas je sinonim za „Žene i vino“, udruženje čiji je idejni tvorac, osnivač i koje uspešno vodi više od godinu, i koje je sve prisutnije u vinskoj priči Srbije. Sve je počelo spontano, nepretenciozno, početkom prvomajskih praznika 2013. godine, i za samo četiri dana, za Đurđevdan, održana je prva promocija, još uvek jedinog ovakvog udruženja kod nas. Zamisao je bila da vino bude lajtmotiv druženja sa prijateljima, ali jednom mjiljeu, kakav je Novi Sad, Srbija, kao da je nedostajao baš ovakav izazov. Tome je sigurno kumovala i pogodna klima, naklonjena više nego ikada ranije, vinskoj kulturi. “Žene i vino” imale su snažan odjek i u medijskoj i stručnoj javnosti i svi su sa nestrpljenjem čekali, a čekaju i danas, njihov sledeći korak. Mr Mirjana Maksimović nikada nije razmišljala da se, iako je

kao ljubitelj vina pratila šta se dešava na vinskoj sceni Srbije, bavi ženama i vinom, iz razloga što to uglavnom ima feniministričku konotaciju, a to joj nije blisko. Takođe, nije planirala da se bavi nekim projektima, niti je imala predstavu u kom pravcu će to udruženje da se razvija. Ipak, facebook stranica Udruženja Žene i vino je vrlo brzo postala najposećenija vinska stranica u Srbiji. Trudeći se da članicama udruženja podari što kompleksniju i celovitiju sliku o “tečnoj ljubavi”, kako je vino definisao mađarski filozof Bela Hamvaš, Mirjana obilazi mnogobrojne destinacije, kako bi napravila izbor onih pravih, i preporučila ih članicama udruženja. Udruženje je tako od početka postalo ozbiljan promoter vina. -Žene imaju drugačiji ugao posmatranja, i dok se sve vinarije otimaju za naklonost oko 5.000 ljubitelja vina, mi regrutujemo nove. Jer, ako u Srbiji ima preko 5 miliona punoletnih građana, logično je da ima dosta prostora da se krug vinoljubaca proširi. Kao udruženje, nas ima svuda, naši članovi ne isključuju muškarce, a samo jednom godišnje, kako bi opravdale naziv, napravimo žensku žurku. Odnos žena i muškaraca, koji dolaze na naša druženja je 60:40 u korist žena, od starosne dobi između 20 i 65 godina. Ali, dok su žene najaktivnije od 25-te do 40-45-te godine, većina muških članova je starosne dobi od 45 do 55 godina. Ponosna sam takođe, što u našem udruženju ima ljudi najrazličitijih profila - objašnjava naša sagovornica. Popularnost “Žena i vina” se vidi i u savetima koje šira, a koje vinska i manje vinska populacija traže od njih, a neretko su to o izboru odgovarajućeg vina za žurke, odbranu diplomskih radova, prvih sastanaka, a na koje žene rado odgovaraju. Mnogi još ne shvataju da se Udruženje “Žene i vino” bavi vinskim marketingom, ali ne agresivno i napadno, već suptilno i odmereno, na način svojstven ženama. Prema rečima mr Mirjane Maksimović, objašnjenje uspeha veze žena-vino, treba tražiti u činjenici da žena, svesno ili ne, i putem vina želi da se dopadne muškarcu. Prema tome, muškarci ne treba da se brinu za dominaciju žena u vinskoj industriji i vinskoj kulturi, jer one, ne bi li im se još više svidele, to rade upravo zbog njih.

TA PanaComp Zemlja Čuda

uristička agencija PanaComp Zemlja Čuda više od dve decenije uspešno ostvaruje svoju jasnu viziju receptivne DMC agencije i PCO - profesionalnog organizatora kongresa i skupova u Srbiji, specijalizacijom i razvojem dva osnovna segmenta poslovanja - kulturnih tura i MICE – poslovnog i kongresnog turizma. Zahvaljujući besprekornoj brizi o gostu, stalnom istraživanju tržišta i unapređenju kvaliteta usluga koje pružamo, pravilnim odabirom gotovo 3000 dobavljača i subjekata sa kojima sarađujemo, stekli smo i održavamo svoje mesto na tržištu. Očekivane rezultate ostvarujemo primenom koncepta stabilne poslovne kulture u saradnji sa Kliničkim Centrom Vojvodine, Institutima u Sremskoj Kamenici, brojnim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu i drugim institucijama u Srbiji, kroz uspešnu realizaciju kongresa, kontinuiranih edukacija i IPA projekata. Naš MICE sektor organizuje događaje u svim najznačajnijim kongresnim destinacijama u Srbiji i regionu. Iza nas je tokom 2014. godine nekoliko značajnih skupova, koji su, po raznim temama i ciljevima koje razmatraju, okupili oko 4000 stručnjaka odgovarajućih profila: 15. Kongres oftalmologa (500 učesnika), Simpozijum stomatologa i saradnika (650 učesnika), SPIG u saradnji sa Institutom na fiziku (preko 200 inostranih učesnika), Edukativni kurs “Aktuelno u oftalmologiji” (700 učesnika) i drugi. Vođeni poslovnim poverenjem, ugledom, visokim stepenom efikasnosti, posvećenošću pružanju širokog spektra usluga i ljubaznošću naše ekipe, nastojimo da preporukom “od usta do usta” dostižemo i negujemo najviše standarde turističke profesije.

Trenutno ozbiljno radimo na pripremi nekoliko kongresa u 2015. godini – na Kopaoniku će II Kongres glaumatologa Srbije okupiti oko 400 učesnika, na ICPPP 18. Konferenciji Instituta za fiziku i Instituta Vinča ćemo dočekati preko 500 inostranih učesnika, 7. Internacionalnu školu pedijatrijske anestezije ćemo realizovati po u saradnji sa Univerzitetskom Dečijom bolnicom u Beogradu, uz istovremenu brigu za dvadesetak manjih skupova i događaja. Kulturno nasleđe smatramo osnovnim motivom putovanja i tim poslovnim principom pobeđujemo, iako je to gotovo nemogući poduhvat stvarnosti u Srbiji. Međutim, kultura je sve i namenjena je svima, pa je mudro i dobro da je kroz turizam pružimo posetiocima koji čeznu za kulturnim sadržajima. Sektor kulturnih tura u Srbiji i na Balkanu je drugi osnovni sektor turističke agencije PanaComp Zemlja Čuda, sa preko 200 tematskih turističkih ruta koje nas izdvajaju na tržištu. Sa lojalnim partnerima iz inostranstva uveliko ugovaramo polaske za 2015. godinu, budno prateći sve elemente i sadržaje koji su deo naše odgovornosti - organizatora putovanja u Srbiji i regionu. Po visokim kriterijumima koje smo sebi postavili, ima mnogo uslova koje je potrebno da ispunimo u cilju zadovoljstva klijenata turističkim uslugama u Srbiji i povećanja turističkog prometa. Taj zadatak uvek podrazumeva stručnost, preduzimljivost, maštovitost, vedrinu, stabilnost saradnje sa brojnim subjektima na koje smo naslonjeni, ali i druge faktore na koje često ne možemo uticati. Međutim, radeći ozbiljno posao receptivnog turizma u Srbiji za koji smo se opredelili, trudimo se

da svakodnevno stičemo naklonost posetilaca, koju često pretvaramo u prijateljstvo, time što odlično poznajemo sadržaje i uslove na destinacijama i lokalitetima i volimo svoju zemlju. To nas opredeljuje za istinske ambasadore Srbije i obavezuje na veliku odgovornost, ali istovremeno izuzetno snažno podstiče nove uspehe. Svakodnevne aktivnosti usmeravamo na istraživanje, razvoj i nadzor, da bi turistički proizvod ispunio (i uglavnom nadmašio) očekivanja, potrebe, zahteve i želje tržišta, a svojim maštovitim i nesvakidašnjim sadržajima i kvalitetom doživljaja bio konkurentan. Izazov odgovorne turističke industrije i njenih partnera u savremenim svetskim ekonomskim uslovima, posebno u Srbiji, je da održe svoj moćni doprinos privrednom rastu i zapošljavanju, neprekidnim poštovanjem zajedničkih globalnih ciljeva profesije i očuvanjem kulture, identiteta i okruženja destinacija. Odabir odgovarajućeg partnera i dobavljača u organizaciji kongresa ili putovanja nikada nije bio teži zadatak, posebno u Srbiji i regionu Balkana. Donoseći odluku o putovanju ili organizaciji skupa, klijenti pažljivo procenjuju brojne poslovne kategorije koje odgovorna turistička industrija mora ispunjavati, radi opstanka na zahtevnom (svetskom) turističkom tržištu. Stoga je poslovna filosofija turističke agencije PanaComp Zemlja Čuda potpuno jasna, budući da unapređenjem znanja, kvalifikacija i sposobnosti, kao i brižljivim planiranjem i izvršenjem raznovrsnih aktivnosti i nesvakidašnjih sadržaja, radi jedinstvenih doživljaja posetilaca - ostvarujemo nadmoćno uspešne rezultate. Posebno se radujemo interaktivnim

istinski ambasador Srbije radionicama - novim turističkim proizvodima koji klijentima pružaju izuzetno zadovoljstvo, jer su obogaćeni posebnim saznajnim sadržajima i živopisnim aktivnostima koje zbližavaju posetioce različitog obrazovanja, kulture i navika sa lokalnim stanovništvom: ikonopisačke i kaligrafske radionice, istorijske kostimirane radionice, folklorne i muzičke obuke, soft avanture sa upoznavanjem prirodnog blaga, radionice starih zanata i ručnih radova, gastronomske radionice, srpska slava i srpska ili sremačka ili bunjevačka svadba ! Ostvarenja nas nadahnjuju, pa se svakodnevno suočavamo sa novim izazovima, čiji rezultati postepeno osvajaju tržište. Među njima je zdravstveni turizam Srbije, kao novi segment poslovanja koji hrabro razvijamo u bezrazložno nedovoljno turistički razvijenim zdravstvenim centrima i vazdušnim banjama Srbije. Zdravstveni turizam zaslužuje veliku pažnju turističke privrede i nadležnih institucija i subjekata, koji se moraju dobro organizovati, jasno odredivši svoja prava i obaveze. Uvereni smo u uspešnu realizaciju odlične ideje zdravstvenog turizma Srbije, koja će doneti boljitak našoj agenciji i brojnim subjektima i partnerima u Srbiji i regionu sa kojima sarađujemo, na zadovoljstvo i okrepljenje naših klijenata. Uskoro ćemo predstaviti jedinstvene zdravstvene pakete u Čigoti na Zlatiboru, koji izdašno koriste blagodeti prirode Srbije i odgovarajućom primenom zdravog načina ishrane i usklađenim aktivnostima, pod celodnevnim nadzorom naših stručnjaka, efikasno doprinose poboljšanju zdravlja klijenata. Pratićemo utiske i rezultate naših napora, kao i obično, jer ih

koristimo za razvojne procese. Postoje dobri modeli i jednostavna rešenja uspeha turizma Srbije kojima se bavi turistička agencija PanaComp Zemlja Čuda. Jedan od naših zadataka je da među mladima stalno podstičemo poslovne vrline i ističemo vrhunske prednosti turističke profesije. Osim toga, svojim poslovanjem efikasno štitimo nacionalnu ekonomiju, korisnike turističkih usluga i turističkih profesija, suzbijamo sivu ekonomiju i siromaštvo, izgrađujući pozitivnu sliku o Srbiji. Bez obzira što često naši ciljevi nisu prepoznati i napori podržani, istrajaćemo u svom stavu da Srbija jeste zemlja čuda i da nema logičnog razloga da taj princip ne poštujemo.

TA PanaComp Zemlja Čuda PanaComp Wonderland Travel 21000 Novi Sad, Bulevar cara Lazara 96 Tel.:+381 21 46 60 75, 46 60 76, 46 60 77 E-mail: office@panacomp. net; mice@panacomp.net Web: www.panacomp.net

Turistički cvet za 2014

Subotica Turistička organizacija grada Subotice (TIC Subotica Szabadka) je najuspešnija u kategoriji Turističke organizacije; „Zlatne ruke“ Sokobanja su Manifestacija godine; “Square Nine Hotel Beograd” i “Ivanjički konaci”, selo Raščići, opština Ivanjica, najbolji su Ugosti-

teljski objekti za smeštaj; Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ i Marijana Petrović, reditelj, najuspešniji su u kategoriji Organizacija i pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga. Ovo su imena ovogodišnjih dobitnika “Turističkog cveta”, priznanja koje tradicionalno, 27. septembra, na Svetski dan turizma, dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Gore pomenute organizacije i pojedinci, doprineli su svojim aktivnostima da se Srbija pozicionira kao značajna turističku destinaciju na turističkoj mapi sveta, o čemu svedoči stalni rast broja turista, kao i deviznog priliva.

Uz pomenuta, na svečanoj ceremoniji dodele u galeriji Belgrade Waterfront, ove godine su po prvi put uručena i priznanja destinacijama odabranim na Nacionalnom konkursu za izbor “Izuzetne destinacije Evrope” (European Destinations of Excellence - EDEN). Pobednik konkursa je opština Knjaževac, dok su za prateće destinacije izabrani: Kovačica, Topola, Kučevo, kao i Nova Varoš i Prijepolje koji su zajednički konkurisali. Turistička organizacija Srbije (TOS) se tako po prvi put uključila u projekat Evropske komisije (u Evropi se on održava od 2007. godine), pod nazivom “Izuzetne destinacije Evrope EDEN”, koji je za temu ove godine imao “Nematerijalno kulturno nasleđe.” Cilj projekta je bio da se pospeši održivi razvoj destinacija, da se proširi turistička ponuda na celu godinu i da se ravnomernije rasporedi turistički promet, u zemljama članicama i kandidatima za EU. Pobednička i prateće destinacije će biti posebno promovisane kroz publikaciju i sajtove Turističke organizacije Srbije i Mreže izuzetnih destinacija EDEN, što će biti nova šansa za njihovo povezivanje sa organizacijama i pojedincima u drugim evropskim državama, kao i za povećanje vidljivosti na turističkom tržištu.

Održan sajam suvenira Srbije u Leskovcu stručna predavanja i obiđe Leskovac. Tradicionalno, na ovoj jedinstvenoj turističkoj smotri, dodeljene nagrade najboljim publikacijama u 9 kategorija. Za jednolisnu turističku publikaciju “Odmor na selu” nagrađena je Turistička orgaEkipa TO Oplenac Topola nizacija Kraljevo. Turistička orgaSedma izložba suvenira i turističkih nizacija Vršac imala je najbolju višelisnu publikacija, održana u Leskovačkom kul- turistička publikacija do 50 stranica pod turnom centru, 13. i 14. novembra, okupila nazivom “Banatske đakonije”, kao i naj43 turističke organizacije iz Srbije, Crne bolju višelisnu publikaciju na preko 50 strana pod imenom “Lekovito blago VrGore, Makedonije i Bugarske. Bila je to prilika da se sumiraju rezulta- šačkih planina”. Film “Dobrodošli u Suboticu i Palić, ti jednogodišnjeg rada turističkih organizacija, ali i da se razmene iskustva, održe Turističko informativnog centra Subotica,

pobednik je u kategoriji kratki turistički film. U kategoriji suvenir priznanje je otišlo Turističkoj organizaciji “Oplenac” iz Topole, za bocu islikanu motivima devojke u narodnoj nošnji. Čačanska haljina sa motivima Ovčarsko-kablarske klisure i ešarpa sa motivima srednjevekovnog nakita najbolji je upotrebni predmet. Najbolju turističku fotografiju “Kragujevačka dešavanja - Trpeza” uslikao je fotograf Zoran Petrović iz Gradske turističke organizacija Kragujevac. Najoriginalnije dizajnirane razglednice imala je Turistička organizacija grada Niša. Organizator manifestacije, Turistička organizacija Leskovca, na zajedničkom štandu sa Centrom za ekonomiku domaćinstva, predstavila je dve svoje nove dvojezične publikacije “Ne propustite”, u kojoj su prezentovane kulturno-istorijske znamenitosti i prirodni potencijal i “Lov Jablaničkog okruga”.

O brendu Novog Bečeja i novom licu Novog Bečeja

Saša Šućurović

Srednjobanatska opština Novi Bečej je odavno pokazala i dokazala šta i koliko zna i ume, i postala opština za primer i ugled drugima. Za primarnu razvojnu granu, opština Novi Bečej odredila je turizam, preko kojeg je skrenula pažnju celog regiona na sebe. Sledeći korak lokalne samouprave ide u pravcu razvoja poljoprivrede, u kojoj ova opština vidi svoju razvojnu šansu i gradi svoj prosperitet. O planovima koji se odnose na poljoprivedu, predsednik opštine Novi Bečej, gospodin Saša Šućurović, rekao je da je lokalna samouprava odlučila da skrene pažnju na svoj grad. Napravili su brend Novog Bečeja, pre svega uz pomoć manifestacija po kojima je Novi Bečej poznat, pre svih - Gospojinskih dana. Na taj način su pokazali da je Novi Bečej jedna potpuno drugačija sredina. -Mi nemamo autoput, nemamo neke stvari koje druge opštine

imaju, ali imamo kvalitetnu industrijsku zonu, imamo kvalitetno poljoprivredno zemljište, i sada treba da pokažemo da smo dobri domaćini i da znamo da se organizujemo. To smo preko svojih manifestacija i dokazali. O brendu Novog Bečeja i novom licu Novog Bečeja, priča se u celom regionu i to je pravi put da se privuku investitori - izjavio je gospodin Šućurović. On je takođe dodao da je lokalna samouprava već pripremila dve industrijske zone, dok su dve u pripremi. Opština je takođe ušla u proceduru sa NALED-om i čim dobije sertifikaciju opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem, administrativni poslovi će biti završeni za par dana. Na investitorima je samo da dođu i obave razgovore sa njima, poručuje predsednik opštine. Kada je agrar u pitanju, Novi Bečej je jedina opština u Srbiji, gde su se poljoprivrednici okupili, udružili njih 65, i otkupili poljoprivredno dobro od firme BD Agro. Lokalna samouprava je učestvovala u tim pregovorima, i niko od tih poljoprivrednika nije prodao svoje imanje koje je kupio, već svi uspešno vraćaju kredite. Otkupom 1.700 hektara zemlje poljoprivrednici su ojačali svoja domaćinstva i kompletnu poljoprivrednu proizvodnju u ovoj opštini. Lokalna samouprava je pomogla razvoj mladih poljoprivrednika koji žive na teritoriji ove opštine kroz realizaciju projekta Poljoprivredno-preduzetničkog inkubatora. Uz pomoć USAID-a, Novi Bečej je bila jedna od tri opštine, u kojoj su obučeni mladi ljudi zainteresovani za rad u poljoprivredi. Mladim ljudima je pružena mogućnost da iskuse kako se radi intenzivna poljoprivredna proizvodnja u plastenicima, koja će tek u narednom periodu pokazati prave rezultate. Gospodin Šućurović je istakao da je 200.000 posetilaca prošle godine došlo na manifestaciju Gospojinski dani. Kada toliki broj ljudi dođe na jednu manifestaciju u poljoprivredni kraj, logično je da im domaćini ponude nešto novo. Novina je bio Poljofest, koji je u svom prvom izdanju 2013. godine, okupio sve one koji su imali da pokažu nešto novo u poljoprivrednoj proizvodnji. Poljofest ili Poljoprivredni sajam je, zahvaljujući dobroj organizaciji, okupio veliki broj učesnika, izlagača i bio je izuzetno dobro posećen. Drugi, ovogodišnji, Poljofest je i u broju izlagača, i u broju posetilaca, nadmašio prethodni. Cilj lokalne samouprave je da u narednom periodu Poljofest u Novom Bečeju bude druga poljoprivredna manifestacija u Vojvodini, odmah iza Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Ono na šta je posebno ponosan, gospodin Šućurović kaže: -Svakako na građane i vredne ljude Novog Bečeja, koji znaju da poštuju ono što smo postigli. Naš grad je najlepše uređeno mesto u Vojvodini, naše šetalište je sigurno najlepše šetalište na toku reke Tise. Da je tako i da se krupnim koracima ide napred, pre svega željom, znanjem i sposobnim timom kome je stalo da stvori okruženje u kojem će svakome, i domaćinima i turistima biti bolje, dovoljno je samo doći u Novi Bečej. U sve to se možete uveriti na licu mesta.

Uvek je je pravo vreme da posetite opštinu Gornji Milanovac Prepoznatljiva kao Rudničko-takovski kraj, jer se teritorijalno prostire na padinama planina Rudnik, Maljen, Suvobor i Vujan, opština Gornji Milanovac privlači pažnju turista tokom cele godine. Za to su zaslužni priroda, istorija i tradicionalno gostoprimstvo naroda ovog kraja. Ovo je ustanički kraj, gde je počelo stvaranje moderne srpske države. Ovde se čuvaju uspomene na poslednje kraljevske dinastije Obrenoviće i Krađorđeviće (iako se zna da je ovde kolevka dinastije Obrenovića), ali i na period Prvog i Drugog svetkog rata, jer je ovaj kraj imao značajnu ulogu u svim dešavanjima značajnim za Srbiju. Jednodnevni izlet u ovom kraju, može obogatiti vaša znanja o ovim burnim vremenima, jer na svakih 20 km postoji neko obeležje značajno za turiste. Svakako najznačajniji događaj za ovu opštinu, ali i za Srbiju, je Podizanje Drugog srpskog ustanka 1815. godine u Takovu. U susret jubileju, 200 godina od podizanja ustanka, odvijaju se mnoge aktivnosti. Očekuju se i brojni posetioci, kako izletnici, tako i oni koji žele da se odmore u selima Rudničko-takovskog kraja. Svi posetioci biće u prilici da upoznaju mnoge važne detalje iz ovog vrmena, o kojima se do sada malo govorilo, posebno o dinastiji Obrenović. Ovo je predeo izuzetnih pejzažnih vrednosti u kome se više od decenije rascvetava seoski turizam, a niču i čitava etno naselja. Od ukupno 63 naseljenih mesta u opštini, seoski turizam razvijen je u 28 sela, kategorisano je 95 domaćinstava sa 630 ležaja. Pored brojih domaćinstava, nova i nezaobilazna destinacija je „čarobno etno naselje“ TRC „Momčilo Čeković“ u Koštunićima, koje u ponudi ima smeštaj u pet vajata, sedam čardaka i devet kaca, a planira se i proširenje kapaciteta. Izuzetno atraktivni objekti kakvi su nekada postojali na ovom prostoru, opremljeni po savremenim standardima. Na raspolaganju gostima su sportski tereni za tenis, mali fudbal, zabavni park za decu, a u letnjem periodu kupanje na reci Čemernici i niz drugih osmišljenih programa za odmor i zabavu. Tokom godine mogu se posetiti brojne manifestacije, koje su već postale tradicionalne - Srpski festival svetske muzike, Međunarodni bijenale minijature umetnosti, likovna kolonija „Mina Vukomanović Karadžić“ Dani Nastasijevića, Dani kneginje Ljubice i niz drugih. Za predstojeću zimu, predlažemo odmor na Rudniku, hotel „Nedu“, dečje odmaralište, šumsku kuću i brojna kategorisana domaćinstva. Dođite i uverite se da je Rudničko-takovski kraj zaista riznica istorije, kulture i duhovnosti, smeštena u nalepšem prirodnom okruženju.

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac 32000 Gornji Milanovac, Cara Dušana 2 Tel.:+381 32 720 566 ; Tel./Fax:+381 32 720 565 E-mail: info@togm.org.rs; Web: www.togm.org.rs

Zrenjanin, mesto gde se čuvaju tradicija i kultura Zrenjanin, grad kulture, umetnosti, sporta, mostova, mladih i snažnog privrednog zamaha je najveći grad srpskog dela Banata sa 22 naseljena mesta u kojima živi oko 140 hiljada stanovnika i više od 20 nacija. Razvoj grada prati tradicija duga gotovo sedam vekova, jer se kao naselje pod imenom Bečkerek po prvi put u istorijskim spisima pominje još 1326. godine. Staro jezgro grada čini skup sačuvanih građevina, javnih i stambenih objekata od kojih je većina podignuta u XIX i početkom XX veka. Trg slobode, centralni gradski trg je mesto na kom se vekovima sučeljavaju tradicija i kulture, ukrštaju putevi i sudbine žitelja Zrenjanina. Na Trgu se nalazi većina najznačajnijih objekata vezanih za društveni i kulturni život grada. Tokom istorije Trg je imao različite funkcije i namene. Početkom XX veka ovde je bila stara varoška pijaca, potom stanica malog voza - “Ćire”, a u njegovom središtu stajala su i tri spomenika: mađarskom revolucionaru Erne Kišu (19061920), narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1952-1964) i spomenik kralju Petru I Oslobodiocu (1926-1941, obnovljen 2005. godine). Na Trgu slobode se dešava i centralni deo najveće zrenjaninske svetkovine „Dani piva“. Bečkerek, Petrovgrad, sada Zrenjanin, davne 1769. godine kao središte Dištrikta, dobija pravo na četiri sajamske priredbe godišnje, tako da je svako godišnje doba počinjalo velikim vašarom. Na njima, pored robe razne vrste služilo se i neizbežno i veoma dugo ekskluzivno piće – pivo. Krajem tridesetih godina XX veka, vašari gube na značaju, pa je grupa entuzijasta, 1986. godine rešila da tradiciju ispijanja piva obnovi, tako što će organizovati jednu manifestaciju, u njegovu čast. Osim u ispijanju piva, ovaj grad ima tradiciju i u njegovoj proizvodnji, koja je započela davne 1745. godine, kada je pivarski majstor Sebastijan Krajcezen otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva. Godine 1878. pivaru kupuje Lazar Dunđerski, koji je značajno proširuje. Vrhunac kvaliteta “Zrenjaninska pivara” dostiže sedamdesetih godina prošlog veka, da bi osamdesetih godina dostigla svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hl piva i ječmenog napitka „Tut-gut“-a. Promene u društvu uslovile su pad proizvodnje, a ubrzo i prestanak rada ZIP-a. Čekajući vreme obnove tradicije, Zrenjaninci putem ove manifestacije čuvaju sećanje na slavne dane zrenjaninskog piva. Ove godine su po 29-ti put organizovali feštu u slavu pivu i time potvrdili da, bez obzira što danas Zrenjanin nema fabriku za proizvodnju piva, nemaju nameru da prekidaju ovu divnu tradiciju. Za Zrenjanince, i mnoge kojima je ova manifestacija „ušla pod kožu“, Dani piva nisu samo manifestacija na kojoj se pije pivo i jedu pljeskavice. U ovoj jednoj manifestacijisu sažeta su gotovo sva turistička, privredna i kulturna obeležja sredine u kojoj se osim kulturno-zabavnog programa održavaju i sportsko-rekreativna nadmetanja, a sastavni deo manifestacije su i „Banatske vredne ruke“, Smotra narodnog stvaralaštva, INOCOOP-Međunarodni sajam preduzetništva, kao i Mini sajam narodnih rukotvorina i starih zanata. Ukratko, ovo je vreme kada domaćini pozivaju i ugošćuju potencijalne investitore, poslovne partnere, prijatelje, i uz druženje nadaju se i sklapanju nekog posla U Zrenjaninu se održavaju i manifestacije: Međunarodni festival folklora „Lala“, Najbolje vino srednjeg Banata, „Festival vina i ljubavi“, „Gitar art laureati“, etno festival „Bantska priča“, „Korzo fest“, muzički festival „Soundlovers“, rock festival „Zrenjanin zove“, „Gradska tamburica“, „Grad otvorenog srca“ u Zrenjaninu, „Duhovi“ - Svetsko privenstvo u kuvanju čorbastog paprikaša u Melencima, „Sremački dani“ u Elimiru, etno festival „Žetelačke svečanosti“ u Mužlji, „Banatske šore“ u Tomaševcu.

Nikad posećenija i kvalitetnija Oplenačka berba grožđa i Sabor u Topoli

Ljiljana Todorović Privredno-turistička manifestacija Oplenačka berba, uz Sabor izvornog narodnog stvaralaštva Topola 2014, u organizaciji opštine Topola i Turističke organizacije „Oplenac“ Topola, okupila je sredinom oktobra veliki broj izlagača i nadmašila prošlogodišnji broj posetilaca. Iako je godina bila teška, sve izloženo, kvalitetom i standardom bilo je takvo kakvo zaslužuje Oplenačko vinogorje. Šta je doprinelo uspehu ovogodišnje 51.Oplenačke berbe u vreme kada je oseka izlagača i posetilaca evidentna na svom manifestacijama u zemlji, direktorica TO „Oplenac“ Ljiljana Todorović objašnjenje pronalazi u temeljnoj organizaciji i početku pripreme nove manifestacije odmah po završetku stare. -Na predstojećim sajmovima krećemo u najavu i marketinške aktivnosti vezane za planiranje i organizaciju naše Berbe. Ovu poslednju smo organizovali u skladu sa vladajućom praksom koja kaže: Ako trajete pola veka, formirali ste manifestaciju kao takvu, druga polovina mora da bude bolja. Berba 2014. je prevazišla prošlogodišnju kako po posećenosti (prebačen je broj od 220 hiljada posetilaca, koliko je bilo prošle godine), tako i po broju izlagača (270 u kategoriji poljoprivrednih proizvođača, starih zanata, suvenira). U tri dana na tri bine nastupilo je oko 1.300 izvođača, članova KUD-ova iz svih krajeva Srbije. I to sve uprkos tome što ove godine Berba kraća za jedan dan, što je ekonomski momenat izuzetno težak ne samo u pogledu prikupljanja sredstava od sponzora i donatora, već je i sam budžet manifestacije i opštine bio opterećen nepogodama (poplave, grad i olujna nevremena). Na kraju smo uspeli da zaokružimo budžet manifestacije da ona postane potpuno održiva - rekla je gospođa Todorović. TO „Oplenac“ svoju ponudu uvek bazirao na domaćem gostu. Iz godine u godinu

vidan je porast broja domaćih gostiju na ovoim manifesatcijama, što je ovu destinaciju pozicioniralo na peto mesto na mreži izuzetnih destinacija Evrope (EDEN Network). -Početkom oktobra smo sa manifestacijama Oplenačka berba grožđa i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva, uspeli da uđemo u mrežu izuzetnih destinacija Evrope, gde smo konkurisali sa projektom Oplenačka berba-Sabor, u kategoriji turizma i lokalno nematerijalno kulturno nasleđe. Pokazalo se da imamo jak potencijal koji nadograđujemo i studijskim putovanjima, kakvo je bilo nedavno u Hrvatsku - rekla je naša sagovornica. Manifestacije poput Oplenačke berbe, Sabora narodnog stvaralaštva, Đurđevdanskih dana na Oplencu, slikarske kolonije „Lipovac“, praznika oko Božića, organizuje TO i opština Topola uz snažnu podršku Udruženja vinara i vinogradara, kao i udruženja žena koja su, osim na manifestacijama, prisutna na parkingu hotela „Oplenac“ tokom čitave letnje sezone, gde dočekuju goste sa svojim proizvodima. Oplenački put vina je deo vinskog puta „Šumadija“ i veoma se visoko kotira na vinskoj mapi, na kojoj se danas izdvaja pet vinarija: Kraljevska vinarija-Zadužbina kralja Petra I, Podrum vina Aleksandrović, Vinarija Lipovac, Vinarija Rogan i PIK „Oplenac“. TO „Oplenac“ se pre nekoliko godina neformalno udružila u TO regiju centralne Srbije, u koju su uključene opštine i gradovi Šumadijskog okruga, koja se tradicionalno pojavljuje na sajmovima od Beograda, preko Novog Sada, Niša i Kragujevca, sa

zajedničkom ponudom. Zajedno su se pojavili i u Briselu, sa projektom verskog tuizma, i pri kraju su zajedničkog projekta, štampane publikacije - Seoska turistička domaćinstva u okviru regije centralne Srbije, što je dokaz da se i neformalno može uraditi sjajan poduhvat, ako se prepoznaju zajednički interesi. -U narednom periodu očekujemo da država Srbija razreši imovinsko pitanje na Oplencu, jer rešenje vlasničkih odnosa na 140 ha, sa svim objektima, značilo bi snažan podsticaj za razvoj turizma. Dok se sve to ne desi, ne postoji ni ulaganje u to. Mi imamo hotel na Oplencu koji je u ovom trenutku neprihvatljiv za standarde evropskog gosta i savremenog turiste. Mislim da ta inicijativa mora da krene od nas, od lokalne samouprave i na tome se već radi. Skupština opštine Topola pokrenula je inicijativu prema Vladi Repulike Srbije, a preko delegata u Skupštini, poslanika Dragana Jovanovića, da se to pitanje što pre razreši, posle čega nam predstoji ulaganje u Oplenac. Tu je i projekat koji moramo da završimo. EDEN je za nas bitan kada govorimo o predpristupnim fondovima EU. TO „Oplenac“ je izradila kompletnu tehničku dokumentaciju za vizitorski centar, situiran na 10,5 ari, u samom jezgru stare Topole, u Karađorđevom gradu, i izgradnju objekta od 450 m², koji bi trebao da bude podignut u narednom periodu. Centar bi trebao da ima: konferencijsku i izložbenu salu, kancelarije za TO, suvenirnicu i pet apartmana, što će imati uticaj na poboljšanje smeštajnih kapaciteta i približenje ukupne turističke ponude gostu – najavila je Ljiljana Todorović.

Otključajmo prirodne lepote Šumadije

Snežana Milisavljević U cilju jedinstvenog sprovođenja turističke informativno-propagandne delatnosti i uključivanja turističkog prostora Srbije u evropske i svetske turističke tokove, Turistička organizacija Srbije (TOS) je prisutna na svim većim svetskim sajmovima turizma, sarađuje sa drugim nacionalnim turističkim organizacijama i drugim međunarodnim, regionalnim i strukovnim turističkim asocijacijama. TOS je član Evropske turističke komisije (ETC), Dunavske turističke komisije (DTC), Dunavskog centra za kompetenciju (DCC), Međunarodne asocijacije Transromanika, Evropskog udruženja turističkih autobusera (RDA) i ICCA. Pored delovanja na međunarodnom planu, TOS u saradnji sa turističkim organizacijama gradova i opština i ostalim turističkim subjektima radi na unapređenju turističke ponude Srbije. Na taj način TOS kanališe lokalne turističke organizacije, kako bi na najbolji način predstavili ono što sredina koju promovišu najviše može da prikaže u turističkom smislu. Minula turistička godina protekla je na najbolji mogući način. Tome u prilog govore i zabeleženi pozitivni statistički rezultati, da je bilo za 10% više ino-turista u dolascima i 9% u noćenjima, da je ostvaren devizni priliv od preko milijardu dolara (1.052.884.000 USD), što je za 16% više nego u 2012. godini. Da je promocija turističkih potencijala naše zemlje i na domaćem terenu i na inostranom terenu urodila plodom, i da su aktivnosti TO Srbije prepoznati kao poseban kvalitet, go-

vori podatak da se poslednjih pet godina beleži za 25% više inostranih turista koji dolaze u našu zemlju, oko 10% povećanje priliva gostiju koji u našu zemlju dolaze kroz turizam. Ti rezultati su i potvrda da TOS radi dobar posao i da je na dobrom putu, da ovu zemlju predstavi na dobar način i domaćim i inostranim turistima. U 2013. godini je prvi put zabeležen i porast domaćih turista, čemu su doprinela i studijska putovanja za novinare koji su kroz svoje tekstove, priloge i javna glasila uspevali da približe i obaveste javnost, potencijalne turiste, šta naša zemlja ima da ponudi, i na taj način je približili i domaćem turisti sve ono lepo što može videti i doživeti u sopstvenoj zemlji. TO Srbije osnovana je 1994. godine kao zvanični institucionalni nosilac promocije turizma Republike Srbije na domaćem i inostranom tržištu, sa osnovnim ciljem sprovođenja poslova značajnih za razvoj informativno-propagandne delatnosti u turizmu zemlje. TO Srbije ima određenu viziju koja se pokazala u poslenjih par godina svrsishodnom, pa se svake godine glavna tema promocije turističkih potencijala Srbije menja. Tako je 2012. bila godina gastronomije, 2013. kulture i kulturno istorijskog nasleđa naše zemlje, dok će 2014. godine TOS svoju ponudu fokusirati na mlade, jer je sve veći broj mladih koji se odlučuju na to da dođu u našu zemlju. A kako se sa mladima najbrže komunicira putem socijalnih mreža, Facebook, Pinterest, Twitter ili Instagram, TOS ih koristi kao mogućnost za promociju zemlje, predstavljajući sve ono što mladi mogu videti, doživeti u našoj zemlji. Da li je to aktivni odmor, zabava, kultura i istorija ili određeni događaji, pregršt je onoga što mlade može da zanima, a može se apriori predstaviti na društvenim merežama, u vidu fotografija, video materijala koji je TOS pripremio za 2014. godinu. Kompanja Lifestyle Serbia započela je na Sajmu turizma „WTM 2013“ u Londonu, gde je predstavljena ova ideja početkom novembra 2013. godine. Kampanja TOS-a kakva se sprovodi poslednjih godina, porađa prve efekte, time što od nevidljive zemlje postajemo primećeni na evropskom i svetskom turističkom tržištu. Stranci, ali i domaći potencijalni turisti, moraju pre svega znati o tome gde mogu ići i šta će videti i doživeti na određenoj destinaciji. Ovo su nažalost pionirski, prvi, ali i sigurni koraci (koji se u Srbiji sprovode tek u XXI veku), koji se moraju napraviti da bi se krenulo dalje. Jer, Jugoslavija nije bila nepoznata turistička zemlja, jedino je Srbija u toj Jugoslaviji ostala pomalo zapostavljena i turistički nedorečena. A nema razloga da bude tako.

Zlatar, turistička destinacija koju treba iskusiti

Kanjon reke Uvac Sa ciljem da obogati turistički sadržaj planine Zlatar TSC “Zlatar” je pristupio kompletnoj rekonstrukciji hotela “Panorama” kapaciteta 215 ležajeva, sadržaja prilagođenog potrebama savremenih turista, omladine i dece školskog uzrasta. Vrata svog objekta otvorio je i “Zlatarski Zlatnik”, jedan od renomiranijih objekata na Zlataru, a posetiocima su na raspolaganju i hotel “Jelena”, vile: “Darija”, “Zorka”, “Diva”, Kuća za odmor “Zlatar

Kuća” i mnogi drugi pružaoci privatnog smeštaja. Boravak turista na ovoj planini upotpunjen je postavljanjem ADRENALIN parka, drugog po veličini u Srbiji, u neposrednoj blizini hotela “Panorama”, namenjenog svima koji vole zabavu, avanturu, provod. Za letnju sezonu pripremljene su prstenaste staze za šetnje po planini i turistima su obezbeđeni bicikli koje se iznajmljuju u hotelu “Panorama”. Posetiocima koji vole grupne (zajedničke) sportove, na raspolaganju su otvoreni tereni za fudbal, košarku i odbojku, ali i zatvorena sala za vežbanje u okviru hotela. Seoska domaćinstva opštine Nova Varoš su spremna da prihvate goste koji nameravaju da svoje odmore provedu u seoskom ambijentu uživajući u potpunoj udobnosti ruralnih područja. Kao i do sada, Specijalni rezervat prirode “Uvac” sprovodi edukativne plovidbe, krstarenja uvačkim jezerima za sve ljubi-

telje beloglavog supa i nedirnute prirode, a na Zlatarskom jezeru otvoren je Vizitorski centar uz koji je izgrađen teren za odbojku na pesku, a postavljena je i pontonska plaža sa bazenom za decu. Kada se oporavi telo, vreme je da se nahrani duša. Nova Varoš posetiocima nudi bogato kulturno-istorijsko nasleđe, svedočanstvo o susretu različitih kultura i religija. Posebnu dragocenost čine crkve brvnare i manastiri - “Dubnica”, “Kozme i Damjana”, “Joakima i Ane” ... Vekovno prisustvo Otomanske imperije obojilo je ovaj prostor multikulturalnošću, ostavljajući brojne spomenike islamske kulture: džamiju, mezare, šedrvane... Posetioci ljupke varoši mogu uživati i u izložbama Zavičajnog muzeja i Galeriji “Kvadratura kruga”. Zlatarske manifestacije: Zlatarfest, Zlatarska sirijada, Sabor pevanja izvika i smotru folklora i narodnog stvaralaštva Zapadne Srbije, izložba Zlatne ruke Zlatara, neka su od dešavanja koje upotpunjuju turističku ponudu ovog kraja. TSC “Zlatar” na ovaj način poziva sve da dođu i uživaju u prirodnim lepotama i turističkoj ponudi opštine Zlatar i da provere zašto je beloglavi sup izabrao baš Zlatar za svoj dom.

Iscrtana nova mapa turističke ponude Inđije novci, Krčedin, Beška i Stari Slankamen. U njima se nalaze poznate čarde i restorani, možda i najpoznatije između Novog Sada i Beograda: čarda „Kej“, novootvoreni restoran „Kapetan“ u Starom Slankamenu i„Sidro“ u Beški. U Starom Slankamenu se nalazi izvor lekovite mineralne vode „Slanača“, jedan Panorama Starog Slankamena od retkih izvora slane vode u Vojvodini, temeprature od Opština Inđija obuhvata jedanaest na- 18,4°C i lekovitim komponentama. Tu se selja i 25-30 km dunavske obale, sa zna- nalazi i najstarija banja u Vojvodini, izčajnim prirodnim osobenostima i brojnim građena 1906. godine. Specijalna bolnica kulturno-istorijskim spomenicima. TOO za neurološka oboljenja i posttraumatska Inđija se bavi organizacijom manifestacija, stanja “Dr Borivoje Gnjatić” podignuta je promocijom turističkih vrednosti i proje- 1964. godine. Da su Turci obilato koristili kata. Od 2012. godine u Starom Slankame- ove vode govori i hamam, koji se nalazi u nu aktivna je suvenirsnica i Turistički info sklopu vinarije “Acumincum”. U Starom Slankamenu se nalaze ostaci centar. Od prirodnih zanimljivosti sigurno su rimskog utvrđenja Acumincum na čijim tenajinteresantniji lesni profili koji oslika- meljima je u srednjem veku izgrađena tvrvaju milion godina klimatskih promena u đava „Castrum Zelenkamen“. Početkom Starom Slankamenu. Prema Dunavu gravi- XV veka bila je u posedu srpskih despota tiraju četiri naselja opštine Inđija: Čorta- iz porodice Branković, a Turci je zauzima-

ju 1521. godine. Ostaci tvrđave danas se mogu videti na ulazu u selo i na bregu severno od njega. Pravoslavnu crkvu Svetog Nikole je prema predanju 1468. godine podigao Vuk Grgurević (Zmaj Ognjeni Vuk). U Starom Slankamenu je još 1892. godine podignut monumentalni spomenik, pomen na Slankamenačku bitku (19. avgust 1691), kojom je okončan Veliki tursko-austrijski rat. Tokom godine na teritoriji opštine Inđija organizuje se niz manifestacija, od kojih su tri izašle iz lokalnih okvira: Beška fest ili „Dani vojvođansko-bavarske kulture“, dvodnevno takmičenje u lovu soma na bućku „Krčedinska bućka“ i veliki Etno festival u Inđiji, na kojem se prezentuje kultura i tradicija ovih prostora. Od ove godine TOO Inđija organizuje jednodnevne izlete: „Kanu avanturu“, „Pešačku avanturu“, „Obilazak Fruške gore biciklovima“ i „Biciklom po Fruškoj gori“, „Vožnju čamcima“ i „Vožnju džipovima“, „Obilazak Starog Slankamena“ kao i turu „Znamenitosti Starog Slankamena“. Turistička ponuda opštine Inđije je zaživela i nema sumnje da ima mnogo toga da pokaže.

Čačak, moravički raj Bez obzira na šta vas asocira pomen imena grada Čačka i njegove okoline, da li na manastir, neku banju ili slično, to je samo mali deo onoga što može da se vidi i doživi na ovoj destinaciji ogromnih turističkih potencijala. Opština Čačak je situirana u središnjem delu Srbije, u Moravičkom okrugu, okružena Zlatiborskim, Šumadijskim i Raškim okrugom. Čačanska kotlina, kroz koju protiče reka Zapadna Morava, okružuju planine Jelica (929m), Ovčar (985 m), Kablar (885 m) i Vujan (857 m). U opština Čačak ima 58 naselja u kojima živi oko 117.000 stanovnika, a u samom gradu nešto više od 73.000 stanovnika. Ovčarsko-Kablarska klisura predstavlja jedinstvenu morfološku celinu koja se odlikuje strmim stranama, uklještenim meandrima i nalazi se pod zaštitom države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Na području Ovčarsko-kablarske klisure nalaze manastiri koji kao celina predstavljaju posebno značajnu vrednost šireg prostora čačanskog kraja zbog istorijskih i umetničkih vrednosti, kao i zbog lepote prirodnog okruženja. Tu su Manastir Blagoveštenje, Manastir Ilinje, Manastir Jovanje, Manastir Nikolje i Manastir Uspenje Presvete Bogorodice na levoj obali Morave i Manastir Sretenje, Manastir Sv. Trojice, Manastir Preobraženje, Manastir Vavedenje, Manastir Vaznesenje na desnoj obali Morave. Uz Crkvu Svetog Save – Savinje i pećinu Kađenicu u kojoj se čuvaju dva kamena sarkofaga i Hristovim raspećem kao spomen na nemio događaj iz vremena Hadži-Prodanove bune iz 1814. godine, Ovčarsko-kablarska klisura s pravom nosi ime “Srpske Svete Gore”. U čačanskoj opštini nalaze se još manastiri Ježevica u Ježevici, Stjenik u selu Banjica ispod planine Jelice i Manastir

Vujan u selu Prislonici. U ovoj opštini nalaze se i tri banje: Atomska banja Gornja Trepča, Ovčar banja i Sladinska banja. Bogatstvo ovog kraja čine i kulturno istorijski spomenici: Rimske terme iz IV veka, Konak Jovana Obrenovića, Spomenik ratnicima četiri vere… U opštini Čačak održavaju se i brojne manifestacije: Disovo proleće, Memorijal Nadežde Petrović, Sabor frulaša u Prislonici, Kupusijada u Mrčajevcima, mnogi sportski i zabavni sadržaji. Na značaju ovog kraja sve više doprinose seoska domaćinstva koja su zadržala sve odlike starog, tradicionalnog načina života ljudi tog kraja iz prošlog veka, i kao takva predstavljaju pravi raritet ne samo za svet, već i za ostatak Srbije. Imajući sve navedeno u vidu, jedan od osnovnih zadataka od samog osnivanja TO Čačak 1997. godine, je upravo rad na promociji ukupne turističke ponude ovog kraja, koji je jako bogat sadržajima. Na području opštine od tri banje, dve su valorizovane kao banje, a za jednu se čini sve da postane uspešno banjsko mesto; tu je zaštićeno područje ovčarsko kablarska klisura, i predeo izuzetnih odlika odlukom Vlade Republike Srbije od 2000. godine. Nimalo lak zadatak Turističke organizacija Čačak je da sve te prirodne i kulturne vrednosti sa kojima raspolaže, a i bogatim istorijskim nasleđem, da sve to animira i na ove prostore dovede što veći broj domaćih i inostranih turista. Jedna od bitnih aktivnosti TO Čačka je promocija ove turističke destinacije na sajmovima u zemlji i inostranstvu, što uz boravak turističkih novinara iz cele Srbije i inostranstva i njihovo pisanje o ovom kraju, Čačak i njegovu raskošnu prirodnu, kulturnu, istorijsku, manifestacionu, ruralnu i svaku drugu ponudu, približava ne samo ostatku Srbije, već i sveta. Da su u toj promociji uspešni, svedoče i brojna priznanja koje je ova Turistička organizacija dobila tokom minulog perioda, a poslednje u nizu je izbor Čačanske haljine sa motivima Ovčarsko-kablarske klisure i ešarpe sa motivima srednjevekovnog nakita za “Najbolji je upotrebni predmet”, na nedavno održanom Međunarodnom sajmu suvenira i turističkih publikacija u Leskovcu. Čačani imaju odličnu saradnju sa TO Srbije, zahvaljujuči čijoj promociji sve veći broj ljudi, profesionalno i radi odmora dolazi u ovaj kraj, kao i saradnju sa turističkim agencijama članicama Asocijacije turističkih agencija-JUTE, što je sve doprinelo da se ova opština pozicionira kao jedna od najinteransnijih i najposećenijih destinacija u našoj zemlji.

Goran Stojković

Turističke mogućnosti opštine Malo Crniće Opština Malo Crniće zauzima centralni deo Braničevskog okrugu, na putu koji povezuje centralnu i istočnu Srbiju. Ova opština se graniči sa opštinama Požarevac, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Veliko Gradište i Žabari. Opština Malo Crniće ima 19 naselja u kojima stalno živi 13.853 stanovnika. Goran Stojković iz Turističke organizacije Malo Crniće, kaže da je za ovu opštinu od velikog značaja što ona predstavlja raskrsnicu puteva koji vode prema Boru i Majdanpeku, Kučevu, i prema Đerdapu, odnosno Velikom Gradištu, Golupcu i Kladovu, ali retko ko primeti da je prošao kroz opštinu Malo Crniće. Velika obaveza pred jednom mladom turističkom organizacijom, kakva je TO Malo Crniće, je da broj onih koji putuju ka drugim destinacijama, zadrži neko vreme u ovoj opštini. Ideja je da se ova opština razvija u pravcu agro i ruralnog turizma. -Ono što u turizmu ne treba raditi je kopirati druge. Potrebno je forsirati nešto svoje, nešto što će strancima biti interesantno i što neće moći da nađu na drugom mestu - istakao je Goran Stojković iz TO. Opština Malo Crniće nalazi se na samo

30 kilometara od najvećeg i najvažnijeg rimskog naselja u istočnoj Srbiji, arheološkog lokaliteta Viminacijuma; na tridesetak kilometara od velelepnih zviških pećina: Ceremošnje i Ravništarke. Nešto dalje je i Dubočka pećina, jedna od najdužih pećina u Srbiji, koja se nalazi na severu Zviške kotline; a na tridesetak kilometara, nadomak Petrovaca na Mlavi je i Banja Ždrelo ili Mlavske Terme. Malo Crniće se nalazi negde u sredini ovih turističkih atrakcija i razvojem seoskog turizma može da ponudi kvalitetan boravak turistima. Opština Malo Crniće je domaćin jedinstvenoj manifestaciji koja se održava od 1972. godine - Festivalu dramskih amatera sela Srbije (FEDRAS), koji okuplja amaterska seoska pozorišta iz cele Srbije, a ranije i iz Jugoslavije. Krajem avgusta ove godine održano je sedmo „Stiško poselo“, etno festival hrane i folklora, manifestacija koja na specifičan način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave i Homolja i koja okuplja goste iz Srbije, ali i iz inostranstva. U ovoj opštini organizuje se i manifestacija „Dan borbe protiv bele kuge“. Goran Stojković smatra da je domaći

gost jako važan, ali: -Turizam je u suštini industrija, nešto na šta bi čovek najradije potrošio novac. Slažem se da naglasak treba da je na domaćem gostu, ali kriza u zemlji je tolika, da bi turizam teško opstao ako bi se vezao samo za domaćeg turistu. Naši ljudi imaju manje mogućnosti da se kreću i treba iznaći načine za privlačenja stranih turista, ne jeftinom već kvalitetnom ponudom. Turizam je uživanje. Čovek koji putuje voli da doživi nešto. I ja volim da putujem, i uvek kada putujem interesantno mi je da nešto vidim i da nešto naučim. Naša opština nudi izazove, ali mi na tržištu ne treba da nastupamo kao pojedinačna opština, jer nismo toliko interesnatni, već da li sa ponudom celog okruga koji ima zajednički interes, ili nekih njegovih delova, ili više okruga, a na turistima je da izaberu ono što im najviše odgovara - rekao je gospodin Stojković, uveren da treba raditi ozbiljnije na promociji turističkih destinacija, ne putem televizije i radija, već pre svega preko štampanih izdanja, časopisa, jer “oni ostaju u ruci” ili interneta, gde možete uvek i na najbrži način doći do pravih informacija.

Davor Timotijević

TO Rača pomaže domaćinima u razvoju seoskog turizma Srbija nije samo Beograd, Novi Sad, Niš, Zlatibor, Kopaonik, Palić ili srpske banje. Prava Srbija živi u malim sredinama, u kojima su sačuvani kultura, običaji i tradicija, srpska gostoprimljivost i domaćinski odnosi. Srbija kakvu ozbiljni turisti, istraživači i avanturisti, „lovci“ na nove predele, vidike, sadržaje, čekaju da otkriju. Opština Rača je jedan od tih, nedovoljno otkrivenih kutaka Srbije, iako se nalazi gotovo u samom njenom središtu. Opština Rača zauzima severni deo Šumadijskog okruga, na 32 km od Kragujevca, 19 km od Smederevske Palanke, 29 km od Topole, 45 km od Aranđelovca, 54 od Mladenovca, 10 od auto-puta i 100 km od Beograda. Na teritoriji opštine Rača, pored varošice Rače, nalazi se 17 seoskih naselja, u kojima živi preko 15.000 stanovnika, od kojih se 43,7% bavi poljoprivrednom. Direktor Turističke organizacije opštine Rača, Davor Timotijević, ističe da je turistički razvoj ove opštine vezan za ime vožda Karađorđa. U selu Viševac rodio se vožd Đorđe Petrović-Karađorđe o čemu svedoče „Petrovi dvori“, sačuvane i rekonstruisane autentične

drvene građevine (kuća, vajat, mlekar, magaza, kačara i pčelinjak) s početka XIX veka, koje su činile okućnicu Karađorđevog oca i većinu drugih domaćinstava. Tu je 2004. godine podignut i spomenik Voždu Karađorđu, koji posećuje veliki broj ekskurzija i turista. -U samom mestu Rača nalazi se Karađorđev dom (3.000 m²), koji je sagradila kneginja Marija, a u kojem su trenutno smeštena interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Međutim, mi se nadamo da ćemo u narednom periodu uspeti da rešimo pitanje njihovog zbrinjavanja, i planiramo da preuredimo objekat i stavimo ga u funkciju turizma - rekao je gospodin Timotijević. Po njegovim rečima TOO Rača razvoj turizma gradi na temelju kulturno-manifestacionog turizma, obeležavanjem Karađorđevih dana, kao i na razvoju lovnog turizma. U selu Miraševcu postoje dva mineralna izvora koja imaju sumporno-manganovitogvožđevitu kiselu vodu koja izbija iz kristalnih škriljaca i dostiže temperaturu od 15°C, pa je TO pokrenula inicijativu izrade studije izvodljivosti da se ovaj izvor, ukoliko se za to pokažu

mogućnosti, eksploatiše na pravi način. -Perspektive za turistički razvoj ove opštine nisu male. Rača je jedna izuzeno lepa sredina, sa puno prirodnih lepota, i nastojanja TO su, pre svega, u pravcu razvoja seoskog turizma. Uključeni smo u Projekat podrške razvoju ruralnog turizma u Šumadiji koji sprovodi GTO Kragujevac i Biznis Start-up Centar Kragujevac, u okviru kojeg su naši zainteresovani ljudi prošli odgovarajuću obuku. Za sada još nemamo registrovanih gazdinstava, ali nekoliko ozbiljno razmišlja u tom pravcu, a mi kao TO im pomažemo da donesu pravu odluku i da počnu da se bave seoskim turizmom. Generalno, opština ima problema sa smeštajnim kapacitetima, jer privatizovan hotel „Šumadija“ u Rači nije više u funkciji. Pokušavali smo, kroz razgovore sa vlasnicima da ih ubedimo da hotel ponovo stave u namenu koju je imao, međutim, još uvek to nisu prepoznali kao svoju perspektivnu. Veliki je problem pri većim posetama turista, i nadamo se da će se to promeniti zahvaljujući razvoju seoskog turizma. Jer, svesni smo da je osnovni uslov da gosta zadržimo na teritoriji naše opštine, pored prirodnih lepota i kulturnoistorijskih spomenika, manifestacija, obezbeđivanjem kvalitetnog smeštaja - objasnio je naš sagovornik i dodao da je TOO Rača mlada turistička organizacija, osnovana 2002. godine, koja ima odličnu saradnju, pre svega sa šumadijskim turističkim organizacijama, odnosno opštinama. Na prvom mestu sa GTO Kragujevac, TO Topola, TO Batočina, TO Lapovo, TO Knić, Rekovac, TO Despotovac. Ove turističke organizacije organizuju zajedničke nastupe na sajmovima turizma, učestvuju u izradi zajedničkog propagandnog materijala vezanog za verski turizam, kreiraju ponudu kako bi sa zajedničkim kontaktima i iskustvima pomogli jedni drugima i našli svoje mesto na turističkom tržištu.

TURISTICKA ORGANIZACIJA OPŠTINE RUMA

TO Ruma sa uspehom brendira ekoturizam

Turistička organizacija opštine Ruma (http://www.novisajt.rumatourism.com) jedna je od dve organizacije ovog tipa u Srbiji koja se, osim promocije turizma, aktivno bavi i upravljanjem zaštitom prirode. Zaštićeno stanište „Bara Trskovača“ koje se nalazi u ataru sela Platičevo opštine Ruma i zauzima površinu od oko 169 hektara, povereno je na upravljanje Turističkoj organizaciji. Ovaj izazov u radu koji za cilj ima zaštitu prirode i razvoj turizma spaja dve reke u jedno ušće – ekoturizam. Iako tri godine, koliko je ovo područje pod zaštitom, sa gledišta revitalizacije i obnove prirodnih vrednosti ne zvuči kao dug period, ipak se uradilo mnogo toga zajedničkim snagama kako Upravljača, tako i meštana Platičeva koji su zapravo i pokrenuli inicijativu da se Trskovača proglasi zaštićenom. Ovo stanište predstavlja svojevrstan primer čovekove igre sa prirodom i na kraju njegov poraz u pokušaju da se ovo područje privede poljoprivrednoj svrsi. Sada, kada se pogled na prirodu promenio i kada je ekološka osvešćenost dostigla neki viši stepenik, znamo da je ta ista bara koja je oduvek tu bila, skrila posebno blago koje treba negovati, čuvati i nastojati da ono bude još veće. Ovo ističemo uzimajući u obzir veoma visok nivo biodiverziteta pre primenjenih mera i njegov pad u vremenima suše, prokopavanja kanala i povlačenja vode, baš kao što se dešavalo sa mnogim barsko-močvarnim ekosistemima širom sveta. Možemo biti zadovoljni što je Trskovača na kraju, uprkos svemu, imala srećan završetak ili je bolje reći nov početak. Retke vrste flore i faune karakteristične za ovakva područja dobila su na brojnosti populacija sa povećanjem vodenog ogledala i prestankom crpljenja vode i sada se procenjuje da na Trskovači povremeno ili stalno boravi oko 150 vrsta ptica. Među njima su posebno atraktivne crna roda, orao belorepan, bukavac, ali i mnogobrojne močvarice čiji je povratak ovom staništu više nego očigledan. Uzimajući u obzir sadašnju sliku, Turistička organizacija jednako radi na revitalizaciji i nastavku širenja vodenih površina, ali i razvoju ekoturizma, prevashodno onog na temu posmatranja ptica (birdwatching). U skladu sa tim, posetioci od ove jeseni u pogledu na Trskovaču mogu uživati sa dve kule osmatračnice, a za sledeću godine planirano je još radova na uređenju turističko-edukativnih staza. Ovim puteljcima, drvenim mostovima i prolazima kroz vrbake mogu pešačiti ne samo turisti, poštovaoci prirode i avanture, već i školarci koji na taj način o prirodi i njenim vrednostima uče „iz prve ruke“, a tako

stečena znanja se uvek najduže pamte i najbolje neguju i primenjuju. Na području između Bare Trskovače i čuvene Obedske bare, vrednosti prirode dolaze do izražaja sa svim pogodnostima za organsku proizvodnju hrane. Plodno zemljište, zaštićeno okolnim šumama, uz blizinu kvalitetne vode i daleko od mogućih zagađivača podstaklo je Branislava Rahara iz Grabovaca i Zorana Stankovića iz Vitojevaca da upravo na tom potesu ustroje proizvodnju sve popularnije aronije. Poljoprivredna gazdinstva „Rahar“ i „Conimex trade“, na svojim plantažama od 3 i 9 ha već ubiraju plodove koji po kvalitetu konkurišu aroniji iz Poljske i Nemačke gde ta proizvodnja ima dužu tradiciju. Oni za sada aroniju plasiraju u malim pakovanjima u svežem stanju ili je zamrzavaju, istovremeno pripremajući projekte za gradnju pogona u kojima će praviti sokove, čajeve i džemove od ove biljke. U skladu sa planovima koji bi unapredili promociju kako ovog kraja tako i proizvoda uzgajanih u tako zdravom okruženju, ideja je da se napravi zajednički turistički proizvod koji bi spojio zaštitu prirode i proizvodnju organske hrane. Sa ciljem razvoja ruralnog i eko turizma, Turistička organizacija opštine Ruma podstiče saradnju sa proizvođačima zdrave hrane na ovaj način i kroz njihovu promociju na manifestacijama i sajmovima. Pored sve značajnije proizvodnje organske hrane, ono po čemu je Srem nadaleko poznat jeste tradicionalana sremačka trpeza. Na ovogodišnjem „Rumfestu“, manifestaciji posvećenoj gastronomskoj ponudi Srema, posetioci su imali priliku da degustiraju plodove aronije, ali i brendiranu sremačku kobasicu „Svirulinu“, kao novi proizvod poznatog rumskog gastronoma Zorana Svirčeva Svirka. Poznati deo iz pesme Đorđa Balaševića, koji je kasnije prerastao u slogan kojim su se često najavljivale gastronomske manifestacije, znate ono „al’ se nekad dobro jelo baš“, u rumskoj opštini potvrđuju nizom dešavanja, koja svedoče da se na ovom prostoru i danas dobro jede. Zato i nije čudo da među manifestacijama koje se organizuju tokom godine u Rumi i selima opštine upravo dominiraju one koje afirmišu gastronomsku ponudu ovog kraja oslonjenu na tradiciju i istorijsku činjenicu da su tokom vekova ovim prostorima prodefilovali različiti narodi ostavljajući traga i u gastronomiji. Sve te manifestacije svedoče da se u Sremu, na račun poštovanja tradicije, i danas dobro jede, a da li će to biti tradicionalna ili zdrava jela, na vama je da dođete, odaberete i uverite se u to!

Niški muzeji na otvorenom Zahvaljujući turističkim radnicima, oživljena su mnoga mesta, događaji, koja bi, da nije njihovih aktivnosti i preduzimljivosti, ostala gotovo zaboravljena. Tako je i sa ličnostima. Naš veliki naučnik Nikola Tesla polako ali sigurno, zauzima mesto koje mu pripada. Malo se i gotovo ništa ne zna i o povezanosti Tesle i Niša. Ove godine Klaster puteva kulture predstavio je novu turu Turističke organizacije Niš - Putevima Tesle kroz Srbiju. -Mnogima je to možda čudno, jer je poznato gde je Nikola Tesla rođen i gde je živeo, šta je radio i da nikada nije bio u Nišu. Ali, u Nišu začuđujuće ima mnogo toga što čini vezu između velikog naučnika i grada Niša - objasnio je Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš -Ono što je najbitnije, da je ta orijentalna kasaba - Niš, posle oslobođenja od Turaka 1878. godine bila druga prestonica kneza/ kralja Milana Obrenovića, i kao takva lagano krenula u korak sa Evropom. Izumi Nikole Tesle su u to vreme bili revolucionarni za ceo svet, pa je Niš, do kojeg su vesti brzo dolazile, reagovao i započeo njihovu praktičnu primenu. Samo par godina posle prenosa telegrafskih signala u SAD, 1895. godine, uspostavljen je tele-most između Niša i Beograda, kada su se poštanski službenici dogovorili da uživo prenose koncert iz Niša u Beograd i obrnuto. Tako su nastup Pevačke družine “Stanković” u Kolarcu čuli u Nišu, a u Beograd su došli zvučni signali iz hotela „Evropa“, gde je koncert priredila Crkveno-pevačka družina „Branko” iz Niša. Za ovu priču s kraja XIX veka malo ko zna. Interesantno je da je Milutin Tesla, otac Nikole Tesle, pisao pesme, i da su prvi put objavljene u jednoj pesmarici koju je objavio niški izdavač.

Možda je najznačajnije da se desetak godina nakon Nijagare (1995), u Srbiji pojavljuju hidroelektrane koje rade na principima izuma Nikole Tesle. Posle „Đetinje“ u Užicu (1900) I „Vučja“ kod Leskovca (1903), treća je bila hidroelektrana „Sv. Petka“ u Sićevu, na Nišavi kod Niša, svečano otvorena 21. januara 1908. godine. To je prva mala hidrielektrana koju je izgradila opština Niš, dok su prve dve, na Đetinji i Vučju, bile privatne, i podigli su ih bogati industrijalci zbog svojih tekstilnih fabrika. To se desilo zahvaljujući pre svega niškom gradonačelniku, Todoru Milovanoviću, učitelju po profesiji, veoma sposobnom čoveku koji je grad tako vodio, da je ovaj početkom XX veka prerastao u pravi evropski, modran grad, sa ravnim ulicama i bulevarima. Njegova ideja je bila da odmah, nakon Beograda, dovede i struju u Niš. Godine 1908. je izgrađena HE„Sv. Petka“, struja je obasjala prvo ulice, a kasnije i domove bogatijih sugrađana. Sve ono što je opština uložila brzo se vratilo, jer su sve Nišlije želele da imaju u bar jednoj sobi sijalicu. Nekada je Niš bio poznat po elektronskoj industriji, a danas Niš ima Elektronski fakultet koji se takođe bavi Teslinim izumima. U Nišu radi Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ koja čuva ogromnu bibliografiju i ima odličnu saradnju sa Muzejem „Nikola Tesla“ u Beogradu. Iz svega gore navedenog, sasvim je logično da Turistička organizacija Niš uđe u projekat osnivanja Klastera puteva kulture i promoviše turu Putevima Tesle, jer želi da te male hidroelektrane koje ima, a ima još jednu hidroelektranu u Sićevu HE „Sićevo“ iz 1931. godine, koje rade sa istim mašinama, po istom principu kao pre sto i petnaest-dvadeset godina kada su izgrađene, prikaže ne samo stručnoj javnosti, već i turistima. To su mali muzeji na otvorenom, koji su još uvek u funkciji, što je svakako interesantno za videti.

Vladimir Jovanović

Priča iz Markovog konaka

Jelena i Marko Pavlović Da u selo može da se vrati, a ne samo da se iz njega odlazi, pokazao je mladi bračni par Jelena i Marko Pavlović, koji su po završenim studijama odlučili da u selu Vlakče, u porodičnoj kući i na porodičnom imanju, uvežu svoje znanje sa praksom, i pokažu kako u realnosti funkcionišu njihove diplome sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijer-

stvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Oni su osnovali seosko turističko domaćinstvo “Markov konak“, pre tri godine kategorizovano za bavljenje seoskim turizmom. Za sada, domaćinstvo ima tri sobe i pet ležajeva, a planira se proširenje do 15 ležajeva. Do sada su ga pohodili turisti iz Rusije, Poljske, sa Mauricijusa, iz Izraela, Rusije i naravno domaći turisti, najviše iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Ovo domaćinstvo je tipično za ovaj kraj, sa domaćim životinjama, sa baštom, vinogradom, izvorom pijaće vode i protokom za ribnjak, mini dečjim igralištem, i od skora sušarom za sušenje voća, ali i specifično, jer je i lovačko domaćinstvo, a za to je angažovan Marko, član lovačkih udruženja u Kragujevcu, Stragarima i Kniću.

-Što se tiče seoskog turizma trudimo da ovo bude jedno tipično seosko domaćinstvo, šumadijsko, u kojem ništa nije našminkano. Naši gosti su naši gosti, sede, jedu sa nama, u opuštenoj, drugarskoj atmosferi. Organizujemo izlete uz planinski ručak, vožnju traktorom, u sezoni idemo u branje pečuraka, šumskih plodova, posebno šumskih jagoda... Imamo tri košnice, što je dovoljno za naše potrebe, a neki od turista imaju želju da vide kako se pravi med, u čemu nam pomaže pčelar iz sela, zatim kako se pravi sir, a mi im izlazimo u susret. Trudim se da kroz sve to provučem i moju ljubav prema ručnim radovima, pa po želji gostiju organizujem radionice štrikanja, heklanja, veza... Sarađujemo i sa drugim domaćinstvima i na taj način dopunjujemo našu ponudu posetom: Ergeli porodice Vasiljević u Kutlovu; posetu Stragarima i vodenici „Cicić” na reci Srebrnici, ateljeu „Kuća Lazić” i ateljeu „Carica”… Tu su i manastiri Petkovica i Voljavča... - kazala je Jelena Pavlović, koja je vojvođanski krajolik (rođena Novokneževčanka) zamenila šumadijskim.

Najlepše dvorište Slađane Ješić

Dvorište Slađane Ješić Na regionalnom takmičenju „Otvorena dvorišta“, u kojem osmu godinu za redom učestvuju domaćinstva sa područja Kragujevca, Topole, Batočine, Lapova, Knića, Despotovca, Rače i Rekovca, za 2014. titulu najlepšeg ponelo je dvorište Slađane Ješić, iz sela Vlakče, kod Kragujevca. Ovo dvorište je bilo jedno od deset dvorišta koje se našlo u konkurenciji i prve 2007. godine. Ove godine je u akciji, od 221og, samo iz sela Vlakče učestvovalo 40 domaćinstava. Za Slađanu Ješić je to omasovljavanje dodatna satisfakcija.

Dvorište Ješićevih je površine 1,5 do 2 hektara u njemu se nalazi stari, autentični deo, sa starim plotom i tri kućice, koje ova porodica planira da u dogledno vreme renovira za prijem gostiju, i novi deo sa kućom, voćnjakom i vinogradom. Da bi se odnegovalo pobedničko dvorište valja početi od travnjaka, a za to je potrebno puno truda i nekoliko godina rada. Ovo dvorište je Slađana Ješić sa svojim suprugom, počela da stvara od nule. Pošto 25 godina niko nije živeo u kući, ono je bilo zapušteno, a 2000-te godine, Ješićevi su zasadili travu, i od tada je jednom nedeljno kose i redovno zalivaju. Slađana Ješić je završila Fakultet strukovnih studija-fizioterapeut, radi u Domu zdravlja u Stragarima, kao medicinska sestra i ponekad nađe vremena da se bavi i svojom osnovnom profesijom. Ona je i majka dva studenta Beogradskog univerziteta (sin je student pete godine Veterinarskog fakul-

teta, ćerka treće godine Policijske akademije-kriminalistika). Dalji planovi domaćinstva zavise od ova dva studenta, koji su prioritetna investicija i tek kada završe fakultete, ona i suprug razmišljaju da se bave seoskim turizmom, za čega imaju i ideje i prostora, a i afinitet. -Prvi korak smo napravili tako što smo počeli proizvodnju pasterizovanih domaćih sokova, ove godine od jabuke i višnje, a prošle godine od dunje. Započela sam i proizvodnju kozjeg sira, ali sve to planiramo da proširimo, da napravimo mini farmu koza, gde bismo gostima ponudili domaći kozji sir, sok, zdravu hranu, sve proizvedeno u okviru našeg domaćinstva – objasnila je Slađana Ješić. Ako i kada počne da se bavi seoskim turizmom, ova porodica ima planova da osmisli još neke sadržaje kako bi predstavila svoje selo, svoj kraj i planinu Rudnik na najlepši način. Jer, živeti ovde je lepo. Možda nije lako kada treba obaviti neki posao, uglavnom administrativne prirode, uvek se mora u Kragujevac, ali sve se to da organizovati i uz dobru volju i puno rada, može postići.

Nežni poljubac Miodraga Rudana - Malog Miše

Miodrag Rudan Miodrag Rudan zvani Mali Miša iz Zmajeva (Petefi Šandora 2), bavi se slikarstvom, kulinarstvom, seoskim turizmom... On je devet godina domaćin Likovne kolonije, kroz koju je prošlo više od osamdeset slikara. Ali, ovo nije priča o slikaru Miodragu Rudanu, već priča o Miodragu Rudanu - kulinarskom magu. U dvorištu njegove kuće nalaze se tri prelepa apartmana, dva dvokrevetna i jedan trokrevetni, sa kuhinjom, i mali restoran „Konoba kod Malog Miše“ sa „viteškom“ trpezom (masivni, riterski 680 kg teški sto). A u dvorištu pravi dragulj, “mišljenka”, nazvana po mestu rođenja njegovih roditelja Mišljenu, u kojoj već godinama nastaju svetski poznati specijaliteti, i gde kuvar od 140 kila, ali od srca, priprema najukusnije vojvođanske i hercegovačke kobasice, šunke, pasulj, gulaš, paprikaše, sarme, pekarski krompir, čuvene šnicle sa domaćim svežim kobasicama i rebrima i tri vrste slanine i onu najtraženiju - „nežni poljubac“. Recept za ovaj nadaleko čuven specijalitet, nije nikakva tajna, ali teško da neko može da ponovi majstorstvo i ljubav koju u proces njenog nastanka ulaže Mali Miša. Da bi dobili takav lep kvalitet, slanina se mora selektovati, mora se uzeti “A” klasa određene debljine, masnoće i spojeva mesa, i onda se u specijalnom, dubokom soljenju dodaju začini. Slanina se soli sa morskom solju, dodaje šećer i malo belog bibera i tako ostaje 31 dan na sazrevanju. Posle toga se opere, rasoli i dva dana se luftira. Onda ide u čuvenu „mišljenku“, koja nema gornju ploču, te se tako dimi bez skupljanja dima i

zakiseljenja, gde samo uzima miris. Tada počinje hladna varijanta, sa 3 mm suvom granuliranom bukovinom (80 sati) dimljenja, a onda sa 8 mm kalibriranom piljevinom od trešnje, na temperaturi od 40°C (20 sati), na kraju sa starom bukovinom, ne belom nego onom tamno crvenom, 4-5 godina starom iz Bosne, jer je tamo najkvalitetnija, na temperaturi do 55-60°C. U tom periodu strogo se prati kapanje masti iz slanine. Kada visinski deo iskapa za 10 brojanja, vatra se gasi. Tehnološki proces je vrlo važan, to je najkritičnija tačka, temeperatura koju u određenom trenutku morate preseći. Kada se to odradi, slanina ide u poseban podrum, koji ima prirodnu vlažnost i promaju. Tu ostaje 10 dana, posle čega može da se jede. Veliki problem ljudi imaju da kada je probaju, moraju ponovo doći, ali znaju gde, što je dobro. -Ja sam čovek koji uživa u hrani i za svako skuvano jelo zapišem sastojke i temperaturu na kojoj se šta kuva. Tako sam skoro 20 godina pisao temperature, dok nisam došao do idealne, koja je dala rezultat koji danas imam - kaže gospodin Rudan. -Klasičan doručak u „Konobi kod Malog Miše“sastoji se od tri jajeta na oko, sa žumancima žutim kao sunce, i parčetom od 10 cm domaće slanine. Isto tako, svojim gostima pripremam filovanu crvenu, prethodno ispečenu papriku sa sirom i slaninom, a onda je urolujem, opet sa „nežnim poljupcem“, pa stavim u prezlu i pečem u fritezi, a kada probaju, moji gosti zaneme. Imao sam nedavno goste lovce iz Austrije. Tražili su da napravim 5-6 jela od slanine. Spremio sam rolovanu slaninu, roštilj, slaninu sa sirom, belim mesom, sa filetima ribe, pohovanu i „Mišin traktor“. To je kada se juneća i svinjaska šnicla veličine slonovog uva, debljine 4 mm, pospe začinima, prekrije tankim slojem slanine, pa slojem domaće šunke, mlevenim mesom. Na to se slažu četiri vrste paprike: zelena, žuta, crvena i ljuta, i na kraju dolazi obaren hercegovački raštan. Kada se sve to urola, liči na veliku sarmu, koja se na kraju obmotava slaninom, posle čega ide u friz na 4 sata, u marinadu od maslinovog ulja, celera, belog luka i ruzmarina. Onda palimo roštilj i kada bude jako crven, lopaticom sabijamo žar dok se ne pojavi pepeo, i to je vreme kada treba da se počne sa pečenjem. Prvo se roštilj namaže domaćom slaninom na koji se stavlja šnicla dužine 15 cm. Ona se peče po 7 minuta sa svake strane i to dva puta (okrene se 4x). Pečena, stavlja se na ogroman tanjir, a druga se raseče na četiri jednaka dela, da se dobiju četiri točka, kao na traktoru. Uz to, kao prilog ide pekarski krompir, grašak, dinstana šargarepa, i gostu kažemo prijatno, uz jedan beli sos od mirođije – objašnjava naš sagovornik. Slanina „nežni poljubac“ je dobila ime po njegovoj ćerki Mariji (studentu završne godine geografije), kojoj to nije bilo omiljeno jelo. Ali, posle saznanja da je slanina zdrava, i da slanina mora da se jede posebno u oktobru i novembru, kako bi se „podmazala“ pluća i organiizam pripremio za zimu, krenuo je sa eksperimentima, kako bi napravio najbolju slaninu na svetu. Kada je jednom probala ovo remek delo, njegova ljubimica se oduševila, i tada je znao da je u otme uspeo. Pošto svoju ćerku najviše u životu voli, slaninu je nazvao„nežni poljubac“. Njemu je drago što se ljudi polako vraćaju slanini, koja je, po njegovom uverenju, naš najbolji i najzdraviji brend. -Nikada nas u životu nisu tako nasankali, nego kada su 60-tih godina promovisali ulje kao dijetetski proizvod. Mi Vojvođani se moramo vratiti na domaću mast i slaninu. Ja jedem i na masti spremam i nemam problema sa holesterolom - tvrdi Rudan.

Galerija Podrum MiljeviÄ&#x2021; 2014.

Podrum Miljević,

kuća vinsko-likovnog saborovanja

Dragan, Mia i Vuk Miljević Etno domaćinstvo “Podrum Miljević”, vlasnika Dragana i Vuka Miljevića u Starim Ledincima, bavi se vinskim turizmom, a od prošle godine domaćini pokušavaju da od njega naprave mesto na kojem će se okupljati umetnici. Ima ljudi sa posebnim talentom da za sebe vezuju druge ljude, u čijem se društvu svi osećaju prijatno. Šta je tačno njihov dar, to niko sa sigurnošću ne bi mogao da kaže, ali verovatno je u pitanju srećan sklop više osobina, poput humanosti, čestitosti, ljubaznosti, uljudnosti… Želju da u ovoj domaćinskoj kući i prijatnom ambijentu ostave svoj rad, ove godine ispunio je dvadeset i jedan umetnik. Prostorno-smeštajni kapaciteti nametnuli su potrebu da se drugi saziv likovne kolonije podeli u dva dela. U prvom delu, koji je održan od 4.- 6. septembra selektor je bio dr Dragiša Đorđević. Osim selektora, učesnici kolonije bili su: Janoš Mesaroš, Pera Todorović, Vladimir Stepanov, Milutin Dedić, Šandor Šlajf, Slobodan Amanović i Đorđe Stanić. U drugom delu, odražnom od 16.-20. oktobra, selektor je bio Branislav Bošković, a ostali učesnici: Saša Dobrić, Živorad

Žika Popović, Jelena Popović, Milan Milić Jagodinski, Stanko Rodić, Dragoslav Đorđević Žorž, Đorđe Bujnović, Milan Radaković, Stanislava Bodiroga, Ljiljana Milovanović Vorgić, Vojin Tišma i Nataša Gegić Raletić. Dr Dragan Đorđević je primetio da za razliku od drugih kolonija, u ovoj je naglasak na celodnevnom i večernjem druženju, a prijatna atmosfera i ljubazni domaćini takvim odnosom, podstiču umetnike da se posebno potrude i ostave izuzetne radove. Prema njegovim rečima lepo je i što se porodica Miljević “primila”, jer organizovanje likovne kolonije je kao neka mala droga. Ljudi zavole druženje sa slikarima, pogotovo ako su to u krvi imali od ranije. Druženje slikara sa ovom porodicom nužno prerasta u pravo prijateljstvo, kao što je bilo i u njegovom slučaju. Domaćine je upoznao kao učesnik u prvom sazivu likovne kolonije, u međuvremenu je upoznao mnogo njihovih prijatelja i ono što je najlepše upoznavanje što većeg broja ljudi donose uvek neki novi pogled na svet. Zbog krasnopisa i krasnorečija kojim je uvek spreman da obaspe svoje

prijatelje, Milan Milić Jagodinski je imao lepu dužnost da se u ime umetnika obrati domaćinima Zahvalnicom: „Umetničko bratstvo novosadsko i svetsko, iskazuje zahvalnost domaćinstvu Podruma „Miljević“ za nemerljivu i jasno izraženu, kako materijalnu tako i duhovnu podršku naporima stvaralaca okupljenih oko vinsko-likovnih saborovanja. Slikarka, Stanislava Bodiroga je, takođe u ima umetnika, ispevala pesmu:„Vitezu poeti i širokog pogleda ljubavi Milanu Miliću Jagodinskom”, a Branislavu Boškoviću, velikom kolekcionaru vinila, kolege su darovale jedinstvenu LP poloču nalovljenu sa „Maestro Branislav Bošković BB-da se uvek setiš nas“. Osim što umetnici, zajedno sa domaćinima uživaju u ovim susretima, sve veći broj gostiju se odlučuje da svoje slobodno vreme provede upravo u ovom ambijentu, koji izrasta u sve ozbiljniji galerijski prostor, sa stalnom postavkom vrlo atraktivnih likovnih radova. Pa tako, osim što mogu da uživaju u poslovnično dobroj domaćoj hrani (za koju je prevashodno zaslužan tata Dragan, uz svesrdnu pomoć ostalih ukućana) i domaćem vinu (za koje je zadužen mladi Vuk), gosti mogu da se prepuste uživanju u ambijentu oplemenjenom umetničkim slikama. Dragan Miljević priznaje da je umetnost nešto što ih očarava. U porodici je puno umetnosti: supruga Mia je član Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), a i vlasnik je radionice za izradu nakita ‘’Modex“. Podrum „Miljević“ se u skladu sa afinitetima vlasnika, pozicionirao kao mesto ljubitelja umetnosti, i onih koji umeju da prepoznaju i uživaju u ovakvom ambijentu.

Slikar čarolije nalik sitnom vezu

Branislav Bošković Novosadski slikar rođen u, po slikarima poznatom Danilovgradu, jedan je sasvim poseban umetnik. Njegovo poštovanje prema kolegama je ogromno i iskreno, a posao glavnog slikara u radionici Srpskog narodnog pozorišta neizmerno voli. Ove godine bio je selektor drugog saziva Likovne kolonije „Podrum Miljević“ u Starim Ledincima, koje je „odradio“ sa posebnim šarmom, pa su ga kolege promovisale u doživotnog selektora. Poštovanje drugih, glad sa novim znanjem, rad, disciplina i dobro raspoloženje, samo su neke od osobina kojima se može opi-

sati ličnost Branislava Boškovića. O umetniku Branislavu Boškoviću govore njegove slike. Nagradi u Pisi (1997), Svetosavskom priznanju (2012), trećoj nagradi na VII Međunarodnoj likovnoj koloniji „Ljubav i razumevanje” 2013., pridodao je drugu nagradu sa IX Internacionalne likovne kolonije “Balkane moj”, za koju je Snežana Milošević, direktor agencije “Codex” i organizator kolonije istakla da je okupila “najbolje slikare sa ove planete”, njih 35-toro iz devet zemalja. -Imao sam čast i zadovoljstvo da razmenim iskustva sa velikim imenima iz sveta slikarstva: Mišom Vemićem, Stojanom Milanovim, Nebojšom Đuranovićem, Željanom Pavićem... Drago mi je da su u komisiji bili Dejan Đorić i Dragan Jovanović Danilov, koji su odlučili da dobijem drugu nagradu i da budem selektor desete likovne kolonije koja će se održati sledeće godine - rekao je majstor svog zanata, Branislav Bošković. Draž likovnih kolonija, a učestvovao je na preko 50, za ovog umenika su osim slikanja, razgovori koje vodi u predahu, polemike o slikarstvu, o patini, bojama, crtežu, gde on, predstavnik mlađe generacije umetnika kao „sunđer“ upija svaku reč i sugestiju starijih kolega. Voli da čuje i mišljenje kolega o njegovim slikama, o načinu na koji radi, a drago mu je i kada dobije nagradu, jer ona predstavlja odgovornost za umenika i motiviše ga da daje još više sebe u

posao kojim se, iz velike ljubavi, bavi. U poslednje vreme često slika kapije, katance sa mističnim ženskim portretom, devojke, žene, nebitno. Često ga pitaju, koga krije i kada će ta kapija da se otvori? On još uvek taktizira, ne želi da oda. Isto tako ne voli da objašnjava ono što je naslikao: -Možda je nečija ideja mnogo bolja nego što bih je ja saopštio, i svaku moju sliku koju je neko prokomentarisao smatram uspelom. Branislav Bošković posebno je vezan za Likovnu koloniju „Podrum Miljević“. Drago mu je što ga je prošle godine kolega Stanko Rodić upoznao sa ovim dobrim ljudima. -Likovnu koloniju u Starim Ledincima krasi fantastičan ambijent. Ima jako puno mojih kolega koje su izjavile da bi i peške došle sledeće godine, samo da učestvuju u koloniji. -Kvalitet slika ovde nastao je, po mom mišljenju, jako dobar. Na jednom druženju sam rekao: Molim vas da uživate onoliko koliko smo mi uživali dok smo radili!, misleći na sve one koji će svratiti u ovu oazu mira i lepote, i videti naše radove izložene na zidovima ovog zanimljivog, toplog, prijateljskog prostora. Mislim da to najbolje opisuje kako nam je bilo lepo, objasnio je Branislav Bošković, kojeg je kolega, Milan Milić Jagodinski promovisao u Viteza od pletiva nenametljiva, jer stvarajući svoje slike na njih nanosi slojeve koje zatim brusi, briše, i od svega toga ispadne čarolija nalik sitnom vezu.

tek kada se zaposlila u OŠ za decu sa posebnim potrebama “Heroj Pinki” u Bačkoj Palanci, vratila se i svojoj ljubavi iz detinjstva. Tokom likovnih susreta koje organizuje njena škola, “zapazili” su je slikari iz ULS “Petar Tomić” iz Bačke Palanke, i od 2009. godine postala je njihov punopravni član. Od tada Stanislava redovno učestvuje na likovnim kolonijama, na kojima se trudi, kako slikom, tako i stavom i odnosom prema kolegama da ostavi što bolji utisak, da predstavi sebe na dobar način. Smatra da ono što ostaje iza učesnika likovnih happeninga jesu slike i to je velika odgovornost za svakog umetnika, jer slike su te koje ih reprezentuju, preko kojih ih publika upoznaje, stvara predstavu o njima. Motiv njenih slika su uglavnom likovi žena. Pikaso je rekao da su lepe žene potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez mašte. Žene Stanislave Bodiroge su lepe ali i mistične. -Za žene kažu da su najveće misterije, i svako ih vidi na svoj način. Za mene žene su najveća inspiracija i mislim da nema ništa lepše od lepe žene. Tokom istorije, slikari su pričali priču o ženi viđenu njihovim očima, ili željama, dok su žene uglanovm neme, pozirale. Ali, ko može potpunije da vidi i sudi o ženi osim njih samih, jer umetnost ne bi trebala da reprodukuje ono što vidimo, već da omogući da vidimo. Kao pedagog, svoju ljubav prema umetno-

sti Stanislava Bodiroga prenosi na decu kroz radionice, pokušavajući snagom svojih sposobnosti, da njeni učenici zavole umetnost i razviju svoje talente. -Maksimalno se trudim da se moja deca izraze kroz umetnost. Za njih je naročito značajna art terapija koju u velikoj meri primenjujem u svom radu. Kada kod dece prepoznam i talenat, nastojim da im pomognem da ga i razviju. Smatram da talenat treba negovati od najranijeg uzrasta. Ako se u ranom detinjstvu prepozna afinitet prema slikarstvu, uopšte prema umetnosti, to treba negovati, a kada stasaju, u nekim godinama i kanalisati. Mladima treba pomoći, ne treba ih prepustiti vremenu, slučaju ili nekakvoj sreći - objašnjava Stanislava Bodiroga. Ovu umetnicu smo upoznali na Likovnoj koloniji “Podrum Miljevć”, na kojoj je, kao i uvek želi da ostavi dobar utisak. Ona je za svoju dušu, domaćine i goste ovog umetničkovinskog podruma naslikala dva izuzetna potreta i poslala poruku, da svi koji imaju priliku da svrate u Stere Ledince to i učine, zbog divnog ambijenta, divnih domaćina, divne atmosfere, neće zažaliti. -A moje slike? Ja ću ponetu ovu vinariju u svom srcu i jedan deo svog srca ostaviću na svojim slikama. Ko bude pažljivo gledao, sigurno će to i videti – rekla je Stanislava Bodiroga, samouka slikarka “meke ruke”.

Nema lepše inspiracije od lepe žene

Stanislava Bodiroga “Biti nasmejan, prirodan i tih, najveća je umetnost na svetu”, rekao je Dostojevski a upravo ovakav utisak ostavlja slikarka lepih žena Stanislava Bodiroga. Stanislava Bodiroga živi i radi u Bačkoj Palanci. Od ranog detinjstva slikarstvo je njena velika ljubav. Završila je Učiteljski fakultet i

Ljubav je večita inspiracija

Đorđe Bujnović Mi, slikari, smo vanzemaljci i potpuno drugačije gledamo na svet, ljude, na prirodu, na travu i cveće... Već neko vreme se naša zemlja nalazi u vrlo teškoj situaciji, a posledica toga je što se ljudi ne smeju. Mi, slikari, smo uvek nasmejani zato što radimo posao koji volimo. Uživamo u umetnosti, slikajući i stvarajući lepo i niko ne može da bude tužan ako napravi nešto lepo.

Tako razmišlja Đorđe Bujnović, slikar odrastao u Sremskim Karlovcima, iz kojih pamti miris dunja sa dva drveta iz dvorišta njegove kuće iz detinjstva - leti, i tri reda dunja poređanih na novinskoj hartiji na kredencu - zimi. Dunje su i dan danas čest motiv na njegovim slikama. -I kada sam počeo da slikam, počeo sam sa dunjama i zadržao sam taj moj zaštitni znak do danas. Dunje čine 95% motiva na mojim mrtvim prirodama, po njima me ljudi prepoznaju. I ma šta da slikam, celog sebe unesem u svaku sliku, bilo da je to minijatura, ili metar sa metar; bilo da slikam mrtvu prirodu, pejzaž ili ikonopis, slikam sa istim žarom, istim srcem. Kada radim, važno mi je da slika pre svega bude dobra, da kupac bude zadovoljan i tek na kraju, da ja budem zadovoljan sa postignutom cenom i onim jednim malim delom sreće koju osetim kad prodam neku sliku. Za Đorđa Bujnovića inspiracija je

ljubav prema slikarstvu, to što obožava svoj posao i što ne može da prođe dan da ne provede pet-šest sati slikajući. Po umetnikovim rečima, slikarstvo kao i kompletna kulturna animacija u Srbiji, danas su na jako niskom nivou. Situacija u zemlji, i u celoj Evropi, je takva, da je kultura, posebno stvaralački deo likovne umetnosti u zastoju i nema nekog dešavanja. Uglavnom se kaska u mestu ili ide u nazad, ali svaki slikar, kao i svaki čovek, krojač je svoje sudbine. Ako umetnik želi da živi od umetnosti, mora slike izlagati, nuditi i cenu prilagođavati kupovnoj moći publike. -Od slikarstva se može živeti, ali mora se biti prisutan u kulturnom životu, na izložbama, izlagati slike, ulagati u njih. Ima puno slikara koji kukuju, ali neće da ulože u izložbe, neće da ulože u opremu slike, jer prodati sliku bez rama nije preporučljivo. Moj prijatelj Dragan Martinović ima običaj da kaže da je „slika bez rama kao vojnik u pidžami“, rekao je Đorđe Bujnović, kojeg je jedan drugi slikar, Milan Milić Jagodinski nazvao „Vitezom od velikog u malom“, objašnjavajući time sposobnost umetnika da u malom formatu sažme velike ideje.

Umetnik bez ostatka Stanko Rodić je prevalio put od rodnog Drvara, preko Opatije, Rijeke i Krškog, do Novog Sada, od diplome mašinskog inženjera, kojom je ispoštovao želju roditelja, do slikara, čime je ispoštovao sebe. Iza sebe ima 21 samostalnu izložbu i 50-tak grupnih, što u zemlji, što u inostranstvu (Austrija, Rumunija, Mađarska). Kao inženjer radio je godinu dana u Rijeci, a onda je čak upisao i Pedagošku akademiju. Brzo je shvatio da u ateljeima afirmisanih slikara može brže da dođe do znanja i zanata koji su mu potrebni da bi uobličio svoj umetnički rukopis. Došavši u Novi Sad pre dvadeset godina, otvorio je autorski atelje i radnju za opremanje i prodaju slika “Atelje Rodić” (u Ulici Janka Čmelika 20 i na Bulevaru kneza Miloša 28). Može se reći da celog života živi isključivo od slikarstva i poslova vezanih za slikarstvo. -Slikarstvo je moja ljubav i moje opredeljenje, ali na kraju ipak morate da budete trgovac. Ima tu i sklop srećnih okolnosti, da se sve uklopi u jednu celinu jer, znam u Novom Sadu izuzetnih slikara, dobrih, vrednih, talentovanih, majstorski rade, ali nemaju tu sreću da prodaju slike. Sve to mora da se

ukomponuje da od toga može da se živi. Živeti samo od slikarstva danas je jako teško. I mi slikari smo sami sebe doveli u nezgodan položaj. Malo se opustimo pa delimo slike ispod cene. I likovne kolonije su mač sa dve oštrice, jer se sa pojedinih kolonija slike pojavljuju na tržištu i samim tim niste konkurentni zato što se vaša slika već pojavila sa mnogo nižom cenom na nekoj aukciji, i to je veliki problem. Istina je i da se tržište suzilo, i sve je to doprinelo da je slika danas izgubila pravu vrednost - objašnjava umetnik, napominjući da ni sa materijalom nije drugačije. Danas je to skup hobi za nekog profesora, nastavnika, intelektualca, pa kupuju samo oni koji od toga žive. Posebna priča je konkurencija koja je došla sa istoka, pa su se umetnici našli između čekića i nakovnja. Moraju se takmičiti sa Kinezima, raditi slike koje su ili mnogo jeftine ili mnogo kvalitetne, jer sredine nema. Ranije je Stanko Rodić pohodio više

Stanko Rodić kolonija godišnje, danas ih je sveo na dve-tri, ako mu mesto, društvo i ambijent odgovaraju. Inspiraciju za slike našao je mnogo ranije, i bez nje ne ide, ili ga ona ne pušta, svejedno. Ima neke svoje teme, jer čovek koji radi dvadeset-trideset godina ima formiran pravac, samo ga dograđuje, i ne pada u zamku da radi nešto „dopadljivo“. Promena sredine može, u zavisnosti od svetla, doprineti drugačijem koloritu, ali radi to što radi, i po tome ga prepoznaju. Jer, umetnik ne prihvata svet onakav kakav jeste, već se trudi da ga učini boljim.

Život u bojama ravnice

ilan Radaković je Dinarac, rođen i odrastao u Vojvodini, i slikar je Vojvodine, koju, verovatno zbog gena svojih predaka, vidi drugačije „u nekim sitnim detaljima“. Vojvodina je večita inspiracija: i njene oranice, plavetnilo neba, zemlja, iz koje se crpi život i bitisanje, vojvođanski kanali i druge vode, kal, put, sneg, sve to daje neku mirnoću, ali ne i depresiju, kako to mnogi pogrešno tumače. U njegovim slikama ovekovečeni su krajolici oko njegovog rodnog Bačkog Gračaca, Sombora i Apatina, ka kojima danas najčešće gravitira. Bog mu je dao talenat, suptilnost pokreta, mirnu ruku i oštro oko da uhvati nešto lepo i da to prenese na platno „da ostane za vijek i vjekov“. Dok je do devedesetih radio u vodoprivredi, očaravala ga je voda, lokvanji, obale, ta tako jedinstvena lepota ravnice sa u hiljadu boja zalazećeg sunca i zemljom iz koje uvek izvire život. -Moji su kolonizovani 1945. godine u Bački Gračac kod Odžaka. Trebala je da prođe čitava jedna generacija da se gorštaci priviknu na ovu zemlju, na ovu blagodet.

Posadi u sobu zrno, ono će niknuti. Isto je tako i sa stokom. U dinarskom kraju svinja se gajila dve godine, najmanje, jer su kukuruz i proja bili za ljude, nikada nije preticala za stoku - priča Milan Radaković. ”Vodenu” fazu zamenio je ravnicom, na kojoj su obavezan dekor kal i blato, paorska kola, klasje žita, prašnjav put kroz njive. Imao je i fazu kada je slikao i kotliće i riblje paprikaše u njima. Ta faza je prošla, a ljubav prema kotilićima je ostala, što često potvrđuje na kolonijama. A gde ima hrane ima i pića. Iz detinjstva mu je ostalo sećanje na jednu baštu koju su ukućani zvali vinograd, mada u njoj nije bio zasađen ni jedan jedini čokot. Njegov otac i djed uvek su govorili o vinu i rakiju, nikada u njihovom vokabularu nije bila reč pivo. Seća se i vremena kada je u Vojvodini preovladavao pivski red velikih stomaka, ali se ponovo vratilo vinskim blagodetima. Valjda je to iskonska mera, koju neki zovu tradicijom ili kulturom povratka vinu. I vinari su shvatili da bez povezivanja sa umetnošću, bilo da se misli na književnost, muziku ili slikarstvo, bez onoga što će njihov prostor učiniti plemenitijim, a ponudu kvalitetno raznovrsnijom, ne mogu da napreduju.

Na zapadu je uobičajeno, da se u vinskim podrumima nalaze umetnička dela. -Ali, prisećanja radi, svi prostori naše kulturne baštine su bili oslikani i svi na neki način pokazuju naš život. Zapad taj svet ne poznaje. Mi imamo kuluturu slike, naši manastiri su bili oslikavani još u XII veku - primećuje Milan Radaković. Gospodin Radaković kaže da su likovne kolonije nekada bile pomodarstvo, a danas se u njima nalazi uzajamni interes umetnika i domaćina. Najsvrsishodnije su one kolonije koje imaju stalan izložbeni prostor, u koji navraća hiljadu gostiju, i vide izložene radove koji ga krase. Nekome će se neka slika svideti, taj će, od domaćina, tražiti kontakt sa autorom, i to je jedan od načina na koji slikari traže neko uhlebljenje. Nije česta praksa kod nas da likovnu koloniju organizuje jedan vinski podrum. Likovna kolonija, koja neguje kult slike, i vinska kultura, koja sublimira sve pozitivne civilizacijske tekovine oko jedinog pića iza kojeg stoji božanstvo, našli su zajednički imenitelj u prostoru Podruma „Miljević“, a slikar Milan Radaković je bio tu da nas na to podseti.

Milan Radaković

Miloš Milojević laureat Međunarodnog takmičenja solo pevača Vera Kovač Vitkai

Miloš Milojević Prvo međunarodno takmičenje solo pevača „Vera Kovač Vitkai“ održano je u Muzičkoj školi “Isidor Bajić” u Novom Sadu od 7-9. novembra 2014. godine. Organizator ovog takmičenja je bilo Udruženje “Flori Art” iz Novog Sada, a pokrovitelji, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, Izdavačka kuća “Prometej” i MŠ “Isidor Bajić”. Miloš Milojević, student četvrte godine solo pevanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. mr Malice Stojadinović, proglašen je za laureata ovog takmičenja. -Kada sam došao na takmičenje nisam imao neka posebna očekivanja. Želeo sam

samo da otpevam najbolje što umem. Zadovoljan sam što će ovo obogatiti moju biografiju, dati mi samopouzdanje - izjavio je mladi umetnik tom prilikom, i dodao da mu ovo priznanje posebno znači zato što je ovo prvo takmičenje koje nosi ime velike novosadske umetnice, profesorice Vere Kovač Vitkai, i što je upravo od nje primio nagradu. -Ne idem često na takmičenja. Više volim koncertne nastupe, da pevam pred publikom i da pevam najbolje što umem iskreno priznaje Miloš Milojević, kojeg je “otkrila” i nesebično podržala Ana Aleksić Šajrer, profesorica solo pevanja u MŠ „Josif Marinković“ u Zrenjaninu tako što mu je godinu dana davala besplatne časove. Gospođa Šajrer je bila prisutna na večeri kada su se dodeljivale nagrade i učinila ga još posebnijim. Godine 2006. Miloš je upisao studije ruskog jezika i književnosti na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu, i uporedo solo pevanje kod Senke Nedeljković Soldatović, profesorice solo pevanja u MŠ “Isidor Bajić”, gde se zadržao dve godine, posle čega je sledila akademija. Prepoznat kao izuzetan talenat od strane svojih profesora, ovaj mladi umetnik ne krije da mu je najveća želja da se, iako je 24. oktobra odbranio master na Filozofskom fakultetu, bavi muzikom, posebno operom, i da ga scena potpuno ispunjava i čini srećnim. Svi koji željno očekuju da čuju novi glas novosadske, srpske, a sve su indicije da će krenuti primerom svog sugrađanina, slavnog baritona Željka Lučića, i da ga čekaju i svetske scene, moći će da ga čuju na proletnjem koncertu, gde će se predstaviti muzikom ruskih kompozitora. -Voleo bih da se zahvalim organizatorima, Udruženju “Flori Art”, na sjajnoj organizaciji takmičenja, ne zato što je prvo, i zato što sam laureat, već zato što je bilo vreme da Novi Sad dobije jedno pevačko takmičenje i što nosi ime profesorice Vere Kovač Vitkai, koja je i počasni član žiria napomenuo je Miloš Milojević.

Za Teodoru Stanković će se još čuti

Teodora Stanković Trinaestogodišnja Teodora Stanković, polaznica Škole za popularnu muziku “Kulturno sklonište” u Novom Sadu, nekoliko godina učenica pevanje kod poznatog vokalnog soliste i profesorice

pevanja u ovoj školi - Svetlane Cece Palade, ove godine je osvojila je brojne nagrade na muzičkim festivalima gde god je nastupala, a između ostalih i dva Gran prija na takmičenjima u Kazahstanu i Rusiji. Veličinu ovih takmičenja i Teodorinog uspeha podržava činjenica da je u Kazahstanu učestvovalo više od 800, a u Rusiji oko 3.000 mladih solista. Pored ovih nagrada, Teodora je na festivalu u Podgorici dva puta bila proglašavana za solistu takmičenja, a Novosađani su mogli da je čuju i vide u glavnoj ulozi

dečjeg mjuziklu “Eni”. Ovim velikim uspesima prethodio je Teodorin ozbiljan rad uz veliku podršku njene porodice. Teodora Stanković pevanje uči od svoje treće godine, kada je upisana u hor “Zvončići”. Od devete godine aktivno pohađa časove pevanja, prvo u školi Aleksandre Radović, da bi potom prešla u školu za popularnu muziku “Kulturno sklonište”. Odlična je učenica Osnovne škole “Žarko Zrenjanin”, a pored časova pevanja pohađa i MŠ “Josip Slavenski”. Teodora se prema svojim časovima pevanja odnosi kao vrhunski sportista prema treninzima, jer zna da na taj način ulaže u svoju budućnost. Verujemo da će joj se na tom putu otvoriti mnoga vrata, da će Teodora zapevati na velikim svetskim pozornicama i da će se njen dobar glas daleko čuti.

Međunarodna likovna kolinija

Snežana Milošević Balkan i grad Požarevac bili su početna inspiracija pre devet godina Požarevljanki Snežani Milošević za pokretanje likovne kolonije, a ideja da život i haos vremena moramo dočekati s oružjem koje se može suprotstaviti toj dilemi, izboru oružja. Međunarodna likovna kolonija „Balkane moj“, koja je održana od 1-10. novembra u Požarevcu, u organizaciji Agencije za obrazovno pedagoške usluge „Kodeks“, snagom umetničkog stvaralaštva 35 umenika iz Rusije, Be-

lorusije, Ukrajine, Izraela, Rumunije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, i naoružanim kistom, stala je u odbranu lepše strane sveta - ljubavi i razumevanja. Jer, istinsko umetničko delo je uvek povezao sa ljubavlju. Osnove da se ideja Međunarodne likovne kolonije „primi“ na prostoru ovog grada treba tražiti u bogatoj istorijskoj, ekonomskoj i kulturnoj prošlosti Požarevca, a pre svega činjenici da je iz ovog grada krenula slikarka Milena Pavlović Barili, čije je bogato umetničko stvaralaštvo deo svetske kulturne baštine. Osim promocije umetnosti i kulture, edukacije kroz likovno izražavanje, podsticanje i razvijanje kreativnosti, prepoznavanje i usmeravanje talenata, kao i promocije Srbije u drugim kulturnim prestonicama, cilj kolonije je bio da se na ubedljiv način predstavi i realizuje ideja multikulturalnosti. Početna ideja obogaćivanja kulturnog života Požarevca, iznedrila je još dve likovne kolonije Međunarodnog

karaktera - „Ljubav i razumevanje“ i Koloniju veterana ULUS-a. Svoj trag u likovnoj koloniji „Balkane moj“ do sada je ostavilo više od sedamsto značajnih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, kao i drugih zemalja sveta. Među ovogodišnjim gostima Kolonije bili su i dekan Fakulteta za objedinjenu umetnost Vera Prokoptsova iz Belorusije, umetnica iz Ukrajine Galina Bodjakova, kao i slikarka iz Izraela Lilia Šošan, koje nisu krile svoje oduševljenje Srbijom, iznad svega gostoljubivošću i izuzetnom organizacijom Kolonije, i koje su izrazile nadu da će ponovo stvarati u Požarevcu, gradu „otvorenih i dobrih ljudi“. Selektor predjubilarnog Međunarodnog okupljanja „Balkane moj“ Stojan Milanov, slikar svetskog glasa iz Beograda, istakao je da se ovom kolonijom nastoji afirmisati likovno stvaralaštvo i izrazio zadovoljstvo spremnošću svojih kolega da sa svih strana dođu i stvaraju u Požarevcu. -U ovim vremenima opšteg kultur-

Balkane moj širi ljubav i razumevanje nog pada još je značajnije i dalekosežnije, mada i daleko teže, ulagati trud u promovisanje umetnosti - rekao je, između ostalog, Stojan Milanov. Snežana Milošević, predsednica ULS „Đura Jakšić“ Požarevac i vlasnica Agencije za obrazovno-pedagoške usluge „Kodeks“, u kojoj umetnici borave, najzaslužnija je što je mogućom i trajnom učinila ovu privilegiju, koju godinama priređuje Požarevljanima. Ova je Kolonija prerasla u svetski događaj, istinski Samit umetnosti i kulture, a Snežana Milošević dovela ju je na nivo najvećeg umetničkog ranga, zavredevši pažnju eminentne umetničke kritike i okupivši velika slikarska imena. Snežana Milošević iskazala je zahvalnost umetnicima i naglasila reči koje uvek valja ponavljati - živimo, mislimo, činimo.., s ljubavlju i razumevanjem… -Našim okupljanjem svaki put stvaramo novi svet, ovenčan biserima dobrih umetnika U danima Međunarodne likovne kolonije „Balkane moj“ otvoreno se govorilo i o umetnosti i kulturi danas, o ambijentu i konzumentima kulture, te nužnoj potrebi za implementiranjem vrhunske umetnosti i kulture u sve pore našeg društva - istakla je Snežana Milošević i poručila: -Likovna kolonija „Balkane moj“ pledira da istakne potrebu vrhunskog umetničkog izraza i realističkog prikaza, sa blagim i skromnim nagoveštajem tokova menjanja kulturnih sadržaja. U zadatku ove Kolonije jeste da slikarskom ljubavlju i razumevanjem ovekoveči lepšu stranu sveta. A, upravo je ta lepša strana zadata tema Kolonije - ljubav i razumevanje na Balkanu i čitavoj planeti. Umetnici su na ovoj Koloniji predstavili na svojim platnima impresije vezane za Srbiju, grad Požarevac, svoju inspiraciju prelepom Srbijom. Međunarodna likovna kolonija ima i humanitarnu misiju kroz aukcijsku prodaju ostvarenih dela. Oni koji ne daju, nikada ne gube. Umetnici su ljudi velikog srca i široke duše i stvaranjem lepog, ovaj svet, za meru te lepote, čine boljim.

Volšeban svet stvaranja ikona Aleksandre Spasić

kona osveštava oči onih koji je posmatraju i uzdiže razum ka tajanstvenom bogopoznanju. Ona nam otkriva onu realnost koja je nedostupna čulnim očima, nesagledivu dubinu “Onoga Koji je krasan mimo svih smrtnika”. Pomoću ikone mi stupamo “u tajni ka zemlji novoj”, jer, prema određenju koje nam daje Veliki Vasilije, “čast koja se ukazuje ikoni ushodi ka praobrazu”. Aleksandra Spasić, ikonopisac i kaligraf, ikonopisom se bavi od 1995. godine, kada je počela da uči osnove ikonopisanja: slikanje, proporcije, crtež-najvažniji deo samog ikonopisa, u manastiru Gradac kod mati Jefimije, a kasnije je njenom radu mnogo doprinela i mati Porfirija, u Manastiru Vaskrsenje Hristovo-Kač. Osim tehnike rada, ikonografija podrazumeva i duhovnu pripremu za rad, pošto je ikonopisac posrednik između ikone svetitelja i nekog ko će da stane pred tu ikonu i da se moli, kao provodnik neke Božanske blagodeti. Pre početka samog rada svaki ikonopisac je dužan da čita molitvu za početak rada, molitvu svetitelju kojeg ikonopiše, jer samo ikonopisanje je postepeno otkrivanje

lika, slično procesu stvaranja. Pri izradi ikone važna je i reč autora, i to ne samo u tehničkom smislu. Postoje kanoni, neki nepromenljivi delovi, koje je svaki ikonopisac dužan da poštuje. Na kompoziciji Blagovesti, pored Bogorodice i arhangela Gavrila, autor može da bira između dve boje odežde Bogorodice, jer je sve to vezano za teologiju ikone, ali ono što zavisi od samog ikonopisca je način na koji će on to prikazati, npr. planine ili one delove ikone koji nisu toliko važni. I mada hrišćani poštuju i klanjaju se onima koji su predstavljeni na ikonama, a ne boji, drvetu i materijalu od kojeg je ikona načinjena, ikonopisac Aleksandra Spasić radi isključivo tradicionalnim tehnikama - jajčanom temperom na pripremljenoj lipovom dasci koja se preparira sa tutkalom i bir kredom, sa 24 karatnom pozlatom na mikstionu. Po Aleksandrinim rečima ikona je ta koja nas u suštini osveštava, ali neki običaj je da se završena ikona odnese u oltar i da tamo bude tokom liturgije, čime je završen proces osvećivanja. Aleksandru Spasić najviše ispunjava sam proces rada, ljubav prema ikonopisu.

-Kada sam počela da crtam shvatila sam koliko je to jedan poseban svet koji je divan, neistražen i dubok, i ma koliko da se njime bavite osećate da ste još uvek na početku i da imate još mnogo da učite. Po njenim rečima Srbija ima dobre ikonopisačke škole, ali ona ima najviše poverenja u ikonopisačke škole pri manastirima, a prva takva je u manastiru Žiči. Sve drugo nema duhovnu dimenziju, koja je u procesu nastanka ikone, najvažnija. A „ako se ne krene od prapočetka, od dobrih temelja, tu sama tehnika, i ako se savlada, prazna je i nema odgovorajući efekat“. Aleksandra Spasić bila je gošća i na II Tesla Global Forumu u hotelu „Norcev“ na Fruškoj gori, sa zadatkom da uz pomoć svog umeća-kaligrafije, ovekoveči Tesline misli na pergamentu. -Sve što je rekla ova svestrano dubokoumna ličnost, genije, kakav je bio Nikola Tesla, ne sme da se zaboravi i ovo je jedinstven način da se to sačuva, preko kaligrafije - rekla je Aleksandra Spasić, koja je izlagala svoje ikone na više mesta, ali najviše radi po porudžbini, po preporuci. Alksandru Spasić možete naći na sajtu: www.ikoneslavske.com

Aleksandra Spasić

Željko Marković

Fruška gora je moj (naš) Raj Njegovo delo i životne navike, te velika ljubav prema Sremu i Fruškoj gori, daju nam za pravo da pisca, putopisca i novinara Željka Markovića, svrstamo u legende ovog kraja. Gospodin Marković godinama pokušava da ovoj prelepoj, a nedovoljno, za uživanje, odmor i opuštanje, upotrebljenoj planini, dodeli mesto koje zaslužuje. A Fruška gora, po rečima našeg sagovornika, u turističkom smislu i u životima ljudi, pre svega Novosađana, zavređuje punu više od dosadašnje prakse. Utisak je da je Fruška gora jedan rudnik, po svemu i svačemu, neiskorišćenih mogućnosti. Ako pođemo od Erdevika, Šida, preko Grgurevaca, pa do Krušedola i Banovaca, vidimo jedan sjajan prostor koji nikako da ispliva na površinu. Svi pričamo o Sv. Fruškoj gori, ali nikako da to i zvanično postane. Potvrda da se ipak nešto dešava je obnavljanje Ribarskog trga u Irigu (za Svetog Trifuna 14. februara 2014. godine), Milenko Cicmil je dve godine ranije izgradio luksuzni hotel „Premier Aqua“ u Vrdniku, a i stara banja je zasijala novim sjajem. U Šuljamu, selu nadomak Sremske Mitrovice, Milorad Milošević je na mestu prvih vinograda na Fruškoj gori, koje je u III veku zasadio rođeni Grgurevčanin, rimski car Prob, podigao nove zasade vinove loze, vinski podrum, doprineo obnovi sportskog aerodroma u Velikim Radincima... Konačno se shvatilo da je prošlost, najznačajniji brend ne samo Iriga već i celog Srema. Što se tiče rekonstrukcije trga, u svojedobno najznačajnijem i najbrojnijem mesto u Sremu, po mišljenju gospodina Markovića, ona je urađena na izuzetno

korektan i dobar način, i u onoj meri u kojoj to dopušta sadašnja slika nekadašnjeg sjaja ovog mesta, koja po svojoj arhitekturi, po načinu života predstavlja reprezent ovog dela Srema. -Trg, tj. Ribarska ulica, učiniće mnogo za ovo mesta, jer mu je vraćen identitet, bar u onoj meri u kojoj mi to želimo. Šetajući se između starih pseudo baroknih i baroknih kuća, osećam se dobro, pre svega iz razloga što sam doživeo tako nešto i što ovde imam priliku da sretnem svoje prijatelje. Ja sam u Irigu samo učio školu, ali sam iz Vrdnika, gde takođe vlada neki poseban mentalitet, s obzirom da je to jedno „kosmopolitsko“, u svakom slučaju internacionalno mesto, gde su ljudi, sa raznih strana dolazili poslednjih 200 godina zahvaljujući rudniku uglja. Ja Frušku goru beskrajno volim. Na njoj letujem, na Brankovcu imam svoju klupu, oko koje, posle dana vikenda, nalazim puno smeća, što ostavlja utisak i osećanje aposlutnog nerazumevanja prirode od strane posetilaca, kao nečega što zavređuje punu čast, puno poštovanje. Fruška gora zahteva rekonstrukciju svih svojih puteva, mnoštvo je planinarskih domova koji su zapušteni, čak i Zmajevac više ne radi. Ja često potpuno sam šetam planinom, samo subotom i nedeljom sretnem po nekog. Jedini sam šetač na relaciji Zmajevac, Brankovac, Crveni čot. Nemamo osećaj da je Raj ovde, da ga nigde drugde nema. Zapravo, on postoji negde drugde za neke druge ljude, ali je naš ovde, na Fruškoj gori. Napisao sam dosta knjiga koje se tiču Srema, pre svega Fruške gore. Napisao sam stotine priloga o ovom terenu, slavim ga kao

nešto što nam je dragi Bog dao. To je prelepa planina kao što je uopšte ceo Srem lep. Zahvaljujući pre svega banji Vrdnik koja se superiorno razvija i zahvaljujući sredstvima koja su se ulila u hotel “Premier Aqua”, Vrdnička banja je apsolutni lider u Vojvodini. Tome je doprinela tradicija i specifičnosti te banje koja je “nikla” iz jame bivšeg rudnika 1931. godine, kada je prodrla voda. Vrdnik dobija još više “na težini” 2011. godine sa Milenkom Cicmilom, koji je bukvalno regenerisao Vrdnik u roku od 24 sata. Promont Group, čiji je on većinski vlasnik, osim hotela 2012. godine, gradi etno selo podno Vrdničke kule, put i staze, vrši rekonstrukciju terena oko Kule, izgrađen je i sportski centar… Ono što se danas dešava možemo nazvati renesansom jednog starog rudarskog mesta koje će u turističkom i kulturološkom smislu postati reperna tačka ne samo Vojvodine već i Srbije. Vrdnik je za kratka vreme postao, malo je prejaka reč, ali gotovo mondensko mesto u odnosu na okruženje i danas, neku zemlju u Vrdniku ne možete kupiti bez prilične količine para. Pojedinci, vizionari su zapravo ne samo rešenje već istinska budućnost Fruške gore, jer ne treba se oslanjati samo na državu. Kada je 1889. godine građena pruga normalnog koloseka Vrdnik-Ruma dužine 18,9 km, finansirao ju je pojedinac. Gustav Pongrec, vitez reda Zlatnog runa, uložio je sredstva i za godinu dana napravio prugu koja je u roku od nekoliko godina isplatila samu sebe i regenerisala ne samo Vrdnik, već čitav kraj. To je pruga koja se najdublje zabija u plećku Fruške gore, zalazi ispod Vrdničke kule. Da imam para latio bih se rekonstruisanja te pruge, zatvorene 1974. godine. Trasa postoji, nasip postoji, u državnom je vlasništvu pa nema otkupa zemlje. Ako je krajem XIX veka napravljena pruga sa volovima podolcima koji su vukli pesak za godinu dana, danas to možete da napravite za tri meseca. Zašto voz Romantika, koji ide u Sremske Karlovce ne bi dolazio i u Vrdnik i Vrdničke kule, manastira Ravanice, koji je drugi u rangu, odmah posle Krušedola, na listi fruškogorskih manastira? Suština cele priče je da se ovde dešava nešto potpuno novo i da Frušku goru za 5 do 7 godina nećemo bukvalno moći prepoznati, a ona će doživeti svoju satisfakciju, kao što je i zaslužila. Meni nije potrebno da čekam sedam godina da bi to i drugi otkrili - rekao je novinar i autor knjiga: “Hilandar” (1995), “Mravinjak” (2000), “Istorija letnje prašine” (2003), “Bratstvo mermernog krsta” (2005), “Upotreba života” (2005), “Čovek koji je pripitomio lastu” (2008), “Kiša koja je izazvala požar” (2008), “Spasavanje mačora Žileta” (2010) i “Vrdnik, Castellum Redneck” (2012), “Vrdnički voz” (2013), kapitalne monografije “Vrdnik, međunarodna priča”(2014), Željko Marković.

CERKIN za lepšu sliku Petrovaradinske tvrđave

etrovaradinska tvrđava se prostire na 112 hektara i predstavlja najveću sačuvanu tvrđavu u Evropi, čija je gradnja započela 1692. godine i građena je skoro čitav vek, do 1780-te godine. Većina Novosađana Petrovaradinsku tvrđavu voli da gleda sa druge strane obale, ređe da se “popne” do, u pesmama opevanog, Petrovaradinskog sata. Novosađani su uvek raspoloženi da se pohvale ovom najvećom znamenitosti grada, ali mali je broj onih koji su zašli mimo uobičajenih staza i videli da je ona jedan velik bolesnik i da traži pomoć. Zato je Udruženje građana CERKIN-Centar za revitalizaciju kulturno-istorijskog nasleđa sprovelo akciju uređenja zidina, šanaca, fortifikacijskih jaraka oko Beogradske kapije. U akciju, održanu od 1.- 4. oktobra, osim Udruženja, bili su uključeni i Volonterski omladinski eko kamp, „Gradsko zelenilo“, „Gradska čistoća“, Vojska Republike Srbije i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada. -Mi smo uhvatili njene poslednje trenutke da joj pomognemo, dok je još živa i dok je još moguće njeno izlečenje - rekao je Miroslav Farkaš, jedan od nekolicine ljubitelja Tvrđave okupljenih u Udurženje građana CERKIN, čiji je osnovni zadatak da oživi ovu lepoticu. Osim oslobađanja šanaca i zidina od divljeg rastinja i raznoraznog otpada, njihova misija je da očišćene zelene površine stave u funkciju dečjeg igrališta, sportskih terena, a jednog dana možda i malog zoo vrta. Prevashodan cilj je da utiču na svest građana o tome da osim što uživaju, da se o njoj i brinu. Novosađani misle da je Tvrđava ono što se vidi sa dunavskog šetališta, a ne znaju potencijale Hornverka, Vaserštata, koji je ogroman i neiskorišćen, a nudi se. Naš zadatak je da, osim toga da pokažemo da nismo kao drugi koji samo pričaju, već i da delamo, da putem akcija očistimo deo Tvrđave, i da pokažemo da se i bez para dosta toga može uraditi. Postoji ideja da se pronađu i investitori koji bi uložili u nju, a od toga svi imali koristi - kaže Miroslav Farkaš i dodaje da je CERKIN izuzetno dobru saradnju ostvario sa „Gradskim zelenilom“, Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i gospođom Slobodankom Babić, koja ima ulogu savetnika, jer Udruženje radi isključivo po instrukcijama stručnjaka, koji daju smernice, kako i šta treba da se radi. Kao primer Farkaš navodi da nisu znali da se bršljan ne sme „skidati“ sa zidova utvrđenja, jer je prilepljen uz njih, i njegovim skidanjem otkidao bi se i malter, što bi doprinelo urušavanju. Takođe se poštuju uputi Vojske Republike Srbije i komandanta Prve brigade, brigadnog generala Stojana Batinića, koji je akcijašima, tj. volonterskom omladinskom eko kampu ustupio kasarnu „Janko Čmelik“ na Trandžamentu, gde su volonteri bili smešteni, obezbedio cisternu

sa vodom, šatore, stolove, krevete i nekoliko vojnika da zajedno sa omladincima rade. -Koliko je ovo težak posao vidi se kada završimo radni dan, jer to nije sakupljanje papirića i flaša već pravi udarnički rad, gde se mora raditi u rukavicama, a moguće su i povrede. Drago nam je da, kada su nas obišli inspektori iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i kada su rekli da ne mogu da veruju šta smo uradili, pošto to nikada ranije nije bilo oćišćeno. Da vrednost onoga što mi radimo bude veća, ispod žbunja i otpadaka, promolili su se ostaci stubova za čije postojanje niko nije znao. Za ovu akciju namerno je odabran šanac kod Beogradske kapije jer je to prvo što se vidi pri ulazu u grad iz pravca Beograda. Zapravo do sada se, osim parloga, ništa nije videlo, i služiće kao opomena na to kako nešto može da se zapusti, ali i šta sve može da se uredi sa zaboravljenim akcijaškim duhom. Mlade ljude je, ipak, lakše pokrenuti, samo im treba dati dovoljno dobar razlog da se angažuju.

CERKIN je osmislio niz akcija koje će slediti ideju uređenja Petrovaradinske tvrđave. Održana je izuzetno posećena tribina u Svečanoj sali Gradske kuće sa najeminentnijim stručnjacima profesionalno vezanim za Tvrđavu: arhitektama, arheolozima, istoričarima, predstavnicima EXIT-a, Vojskom Republike Srbije. Planira se druga na temu„Korenje i cigla“, na kojoj treba da se donese konačan stav o tome da li na Tvrđavi treba da bude drveća, i konačno reši enigma, da li kulturno istoriski spomenici i drveće idu zajedno. Akcija čišćenja šanaca oko Beogradske kapije je bio svojevrsan poklon Tvrđavi za njen rođendan, 18. oktobra, kada je napunila 322 godine.

Igra i pesma kao zalog budućnosti iz Novog Bečeja osnovano je na Petrovdan, 2003. godine i od tada do danas, niže uspehe. Olivera Olja Blažin, rukovodilac KUD „Bećarac“ je kumovala i njegovom banatskom, originalnom imenu. KUD „Bećarac“ danas broji 70 članova podeljenih u tri grupe: poletarce ili pripremnu grupu (od 4-7 godina), srednji ansambl (dece uzrasta osnovne škole) i izvođački ansambl mladih (do 23 godine). Po rečima Olje Blažin jako je važno da deca na folČlanovi KUD Bećarac iz Novog Bečeja klor krenu što ranije, da osete muziku i ritam, i pokrete usaŽivot bez igre, pesme i radosti i nije ži- glase sa muzikom. Folklor u Novom Bečeju, vot, nego golo postojanje, robovanje životu, kao i u drugim gradovima širom Srbije, nije govorio je Andrić. Zato, bez obzira na status popularan. Poseban problem predstavlja nei zapostavljanje od šire društvene zajednice, dostatak dečaka, koji se uglavnom opredeljučuvari tradicije, kulturno-umetnička društva ju za sport. -Trudim se da ovo okupljanje dece ne opstaju i traju, a njihov rad beleži se nagrabude samo radi folklora, nego da kod njih dama. Kulturno-umetničko društvo „Bećarac“ razvijam prijateljstvo i timski rad. U tu svrhu

stalno priređujemo neke žurke i druženja, držimo se dosta zajedno van bine, kako bismo bolje mogli da funkcionišemo i na bini. Deca u Novom Bečeju su prilično skromna. Svesna su ove teške finansijske situacije. Zadovoljavaju se druženjima i koncertima u našem gradu i na teritoriji Vojvodine, da troškovi putovanja ne predstavljaju problem za porodični budžet, jer sami finansiramo nastupe i putovanja. Sredstva koja dobijemo od MZ gledamo da usmeravamo na nabavku nošnji i kompletiranje opreme. Nastupamo bar jednom mesečno, kao domaćini ili kao gosti, i ta nas druženja ispunjavaju - dodaje gospođa Blažin. Poslednjih šest godina KUD „Bećarac“ učestvuje i na Međunarodnom festivalu BALKAN FOLK FEST u Kitenu, kod Burgasa (Bugarska), gde tri godine za redom osvajaju diplomu - The Best of the Best. Iako folklor, čuvar naše baštine, polako odumire, Novobečejci se, na čelu sa Oljom Blažin, svim silama trude da svake godine regrutuju nove članove, nastavljače tradicije, običaja, izvorne narodne pesme i igre i sačuvaju ih za buduća pokolenja.

Volja, mladost i ljubav krivci što se folklor još uvek igra i bez pasoša smo išli u Bosnu, Sloveniju... Sada su ta vremena prošla. Ne možemo otići kuda hoćemo, teško nam je da skupimo i za gorivo, autobus. Ali, snalazimo se. Do sada smo napisali 15 projekaČlanovi USF Teodor Pavlović iz Novog Miloševa ta od kojih je prošlo 10. Naša deca sakupljaju pet ambalažu, Udruženje seoskog folklora „Teodor pakuju je u džambo vreće i odnose u firmu Pavlović“ iz Novog Miloševa, koje pod ovlašćenu za otkup. Od tih para finasniramo ovim imenom postoji od 2007. godine, ove jedan deo puta - kaže Duško Pajić, predsedgodine je u Španiji osvojilo drugo mesto i nik udruženja u nastavlja: -Putovanja su važna, jer mi možemo da srebrnu plaketu u konkurenciji 28 država. Projekat su podržali Ministarstvo omladine pokažemo šta znamo i umemo u Novom Mii sporta AP Vojvodine, opština Novi Bečej i loševu, ali ako se ne pokažemo u Republici Srpskoj, Slovačkoj, niti će nas drugi videti, MZ Novo Miloševo. USF „Teodor Pavlović“ čine tri igračke niti ćemo mi videti druge. Ovaj ansambl je 2011. godine predstavgrupe i preko 20 veterana od 45-50 godina, ukupno 145 aktivnih članova, što za mesto ljao našu državu na Republičkom takmiod 6.780 stanovnika, nije mala stvar. U osam čenju u Kličevcu kod Požarevca, gde je godina postojanja, društvo je obišlo sedam osvojio zlatnu plaketu najboljih iz Srbije, sa država i u svakoj predstavilo Banat, i sve zapisom „Miloševačka svadba“ starim oko druge igre koje pripadaju Srbiji, njenim na- 150 godina, koreografa Mileta Vujčina. Trude se da od zaborava otmu i druge običaje, rodima i narodnostima koje žive u njoj. -Nekada je bilo lakše doći do sredstava ali nije samo igra ta koja ih drži na okupu.

U prostorijama Društva svi članovi se druže, imaju svoj klub, sto za stoni tenis, pikado, muziku, internat, i mada su probe tri puta nedeljno, deca svaki dan dolaze da vide svoje drugove, da se zabave, ispričaju. Duško Pajić odgovorno tvrdi da ovu decu ne možete videti kako piju alkohol ili prave gluposti. USF „Teodor Pavlović“ polako preuzima i organizaciju kulturnog života u Novom Miloševu: po prvi put organizovana je „Tucanijada“ za Uskras, za Sv. Iliju, slavu Novog Miloševa, ugostili su folklorne ansamble iz Bosanske Gradiške, Valjeva i Rumunije. U sklopu Društva je i Udruženje žena, koje svake godine priredi štrudle, gibanice, a za vinoljupce se organizuje Vinska ulica. U okviru Društva deluje i pevačka i glumačka grupa, hor koji broji 17 članova, tamburaški orkestar i svi rade za svoju dušu i iz ljubavi, Glavni „krivci“ što se folklor još uvek igra u Srbiji su, po mišljenju gospodina Pajića volja, mladost i ljubav. Jedino nedostaju dečaci koji su neophodni u folklornim ansamblima, jer bez para je teško, ali bez igrača se ne može.

Klub žena Vredne ruke iz Srpskog Itebeja jela i time se najčešće predstavljaju na raznim manifestacijama. One istovremeno čuvaju i u život vraćaju stara zaboravljena jela. I gde god se pojave naprave gužvu, jer ljudi vole domaću (banatsku) kuhinju. Dipl. ecc Ana Radlovački, zaposlena u ZZ “Mrkšićevi salaši” u Srpskom Itebeju, i zamenica predsednice Kluba žena „Vredne ruke“, kaže se to redovno poKlub žena Vredne ruke iz Srpskog Itebeja navlja na mnogobrojnim Izreka kaže da ko hoće nešto da učini, manifestacijama od Kopaonika do Sombonađe način, ko neće ništa da učini, nađe ra i Subotice, već i u inostranstvu - u Ruopravdanje. Klub žena “Vredne ruke” iz muniji, Mađarskoj, Nemačkoj, na kojima Srpskog Itebeja, naselja u opštini Žitište su reprezentovale specijalitete banatske u Srednjobanatskom okrugu, odlučile su kuhinje na najbolji mogući način. Put ih je se na delanje, ali onako kako to rade žene, pre dve godine odveo i u francuske Pirinepotpuno i do kraja, jer lepota bez srca ne je, gde su sa KUD-om „Pionir“ iz Zrenjapostoji. nina učestvovale na festivalu koji je delom Njih dvadeset do dvadeset pet svoje ak- sadržavao i prikaz kuhinje iz kraja iz kojeg tivnosti usmerile su i na sakupljanje i čuva- dolazi folklor. nje ručnih radova, onoga što su nasledile od -Dosta nas već prepoznaju i kad dođesvojih mama, baka, svekrva, ali pre svega mo znaju šta spremamo i očekuju od nas na očuvanje i negovanje starih banatskih da uvek ponudimo nešto dobro, pre svega

Veliko srce Bosiljke Vukotić

Poslednje četiri i po godine Bosiljka Vukotić iz Bačkog Jarka, aktivna je članica Kreativne radionice u Temerinu, koja se, između ostalog, bavi ručnim radom sa decom ili za decu sa posebnim potrebama. U Kreativnoj radionici ima 22 žene od 32. do 76 godina, i okupljaju se svake srede u poslepodnevnim časovima, a kada ima više posla, dolaze i svakodnevno. Počele su sa ručno pravljenim novogodišnjim čestitkama, zatim pozivnicama, vezenjem pamučnih kecelja. Rad su proširile na vezenje posteljine i peškira, a posle godinu i po dana kupile su tri razboja, i od tada drže i radionicu tkanja. Pored članstva u Radionici, Bosiljka Vukotić je odnedavno članica Upravnog odbora Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik. Pre 14 godina je čuvši za Dom, prvi put samoinicijativno otišla da ga obiđe, i priznaje da je posle te posete bila jako bolna videći svu tu decu. Vremenom su se bolje upoznali i danas, bez obzira koliko štićenici Doma imaju godina, svi je zovu

MAJKOM, a ona njih svojom decom. Deca u Domu imaju radionice veza, tapiserije, krojenja, izrade obuće, pa je došla na ideju da ih pozove u Kreativnu radionicu. Pri tim posetama uvek se organizuju neke aktivnosti: devetnaestoro dece su svojom rukom izvezla jastuk sa svojim monogramom; učestvuju na Pasuljijadi u Temerinu, prvo na otvaranje Etno sokaka i na takmičenje u dečjim igrama, gde uvek, zasluženo osvoje i neku nagradu, a onda i na centralni događaj, kada članice udruženja zakupe dva mesta i kuvaju pasulj za njih, u kazanu od 100 litara. Oni toliko uživaju u svemu tome da posle cele godine maštaju kako će ponovo doći na ovu manifestaciju; nekoliko dece su obavezni gosti na Pitijadi u Temerinu, i sva hrana, sokovi, koji ostanu posle manifestacije, ide u Dom. Ali, za njih je najveća nagrada sam doživljaj, biti na ovakvoj jednoj manifestaciji. Članice Kreativne radionice iz Temerina pet puta godišnje sakupljaju higijenski materijal, garderobu, sve osim hrane, kao pomoć ovoj deci.

kolače, štrudle, ukisela, kvasna testa, koja se u našim kućama mnogo prave, i u čemu smo prave majstorice. Često ljude koji probaju npr. naš pileći paprikaš, traže da im umesto mesa sipamo knedle i čorbice, jer ih to seća na detinjstvo, a za pripremu knedli potrebno je malo brašna, jaja i nešto iskustva. Lakše je kupiti gotove makarone iz kesice, izručiti, obariti, a to se ne može porediti sa ukusom domaćih knedli, jedino što njih mlade domaćice ne prave - kaže Ana Radlovački. KŽ„Vredne ruke“ organizuje manifestaciju „Banatska testijada“ koja se početkom septembra održava u Itebeju, na kojoj se prevashodno prikazuju đakonije od testa svih vrsta; takmičenje u kuvanju kotlića; priređuju radionice u kojim učestvuju deca različitog uzrasta, gde imaju priliku da pokažu šta znaju da naprave od testa, ali i da nešto nauče. Tu je i takmičenje u pripremanju krofni i druženje sa najmanje desetak udruženja žena iz Vojvodine, koja pozovu u goste. Nažalost posećenost tih manifestacija je sve slabija. KŽ „Vredne ruke“ je još jedan svetao primer naših neumornih i jedinstvenih žena, majki, supruga, koje i rade i kada mogu da se odmaraju, i kojima je najveća nagrada da druge učine zadovoljnim.

Bosiljka Vukotić Humanitarni rad je ono što Bosiljku Vukotić i vredne žene iz Kreativne radionice Temerin, ali i mnoge žene iz drugih udruženja, sve više okupira. Žene se, preko ovakvih udruženja sve aktivnije uključuju bilo u humanitaran, društveno koristan rad, pa je teško reći, gde će ih njihove vredne ruke i veliko srce odvesti. Da bi skupile sredstva i pomogle drugima, vredne žene Kreativnog centra se bave keteringom, za potrebe svoje opštine. Kreativna radionica Temerin se nalazi u Novosadskoj ulici br. 352, a više informacija o tome šta i kako rade, možete dobiti na tel: 063 888 36 97.