Topsrbija br33

Page 1

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2022. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 33

Foto: Martin Candir


Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga. INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA DESTINACIJA Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu. Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane. NOVO – TERMALNA RIVIJERA Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.


Povezivanje je snaga razvoja

Interconnection is the Power of Development

The necessity to cooperate in business Neophodnost poslovne saradnje u smislu in terms of connecting, joining forces, netpovezivanja, udruživanja, umrežavanja, radi working, in order to achieve common goals ostvarenja zajedničkih ciljeva i interesa, priand interests, is more present than ever. The sutniji je nego ikada. Potreba za razvojem poneed to develop business relationships, both slovnih odnosa, kako na horizontalnom, tako i on a horizontal and vertical level, in order to vetrikalnom nivou, kako bi se unapredila konimprove competitiveness, ensuring the dekurentnost, obezbedio rast jedne ideje u okviru velopment of one idea within a business unit, poslovne jedinice, kompleksan je izazov koji is a complex challenge that starts from the polazi od činjenice da je danas, više nego ikada fact that today, more than ever before, an inranije, pojedinac, grupa, zajednica zavisna od dividual, a group, a community depends on drugih, manje ili više kompatibilnih subjekata. other, more or less compatible entities. Teza da niko ne može sam bez podrške druElizabeta i Mihailo Berček The thesis that no one can do it alone withgih u poslovnom svetu, bez obzira na obim i vrstu delatnosti, neupitna je, bilo da se radi o kreiranju veza iz- out the support of others in the business world, regardless of the među istih ili različitih sektora na poznatim ili novim vrstama scope and type of activity, is unquestionable, whether it is about platformi. Veća dodata vrednost kroz produžavanje lanaca vred- creating connections between the same or different sectors on nosti omogućava višu produktivnost i bolju zaradu, preduslov je known or new types of platforms. Greater added value through the extension of value chains enables higher productivity and rasta, ali i pukog opstanka. U malim poslovnim sistemima međusobna komunikacija je better earnings and is a prerequisite for growth, but also for prirodna i logična, a razmena iskustava među kolegama, partne- mere survival. In small business systems, intercommunication is natural and rima, bilo da se odnosi na proizvođače organskih proizvoda, ili ratare koji obrađuju desetine i stotine hektara, neizbežna. Turi- logical, and the exchange of experiences among colleagues, stičke radnike koji, kako bi privukli veći broj turista, programe partners, whether it refers to producers of organic products or obilaska svog kraja uvezuju sa ponudom susednih opština. Pru- farmers who cultivate tens and hundreds of hectares, is inevižaoci usluga, usled popunjenosti svojih kapaciteta preporučuju table. Tourist workers who, in order to attract a larger number konkurentske, svesni da će izlaženje u susret na ovaj način re- of tourists, link the tour programs of their region with the offer šiti problem, ujedno zadovoljiti očekivanja. Udruživanje poljo- of neighbouring municipalities. Service providers, due to the privrednika u zemljoradničke zadruge, najočigledniji je primer fact that their capacities are full, recommend their competitors, dobre prakse, koji svojim članovima garantuje bolji i povoljniji aware that meeting demands in this way will solve the problem and at the same time live up to the expectations. The pooling of ekonomski položaj. Život današnjice dizajniran je po principu zajedništva. Činjenja farmers into agricultural cooperatives is the most obvious exdobrog i deljenja sa drugima. Ko to ne razume u velikom je ample of good practice, which guarantees its members a better and more favourable economic position. problemu. Life today is designed according to the principle of community. Doing good and sharing with others. Anyone who doesn‘t Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije understand that is in big trouble. TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE Mihailo Berček, Editor - In - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 33 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Goran Mulić, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2022. Jun. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2022. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027; COBISS.SR – ID273937671


CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4


SADRŽAJ Suncokreti, foto Martin Candir .................................1 Agrol d.o.o. Temerin . ...............................................2 Povezivanje je snaga razvoja . ...................................3 Interconnection is the Power of Development ..........3 Revija TOPSRBIJA - Impresum ...............................3 Crveni taxi, Novi Sad ................................................4 TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije br. 33 Sadržaj .........5 Poljoprivredni sajam nadmašio očekivanja . ..........6,7 Privredna komora Vojvodine uručila Kapije uspeha najboljima ..........................................8 Aktivnosti Privredne komore Vojvodine ...................9 XV Žetveni dan na vojvođanskim poljima .............10 Druga letnja škola ZSV ........................................... 11 KITE DOO - Reč partnera . ..................................... 11 KITE DOO i primena sofisticirane tehnologije u poljoprivredi ......................................12 KITE DOO Novi Sad ..............................................13 Konferencija posvećena cvetu uvek okrenutom istoku ................................................14,15 Medonosni suncokret ..............................................16 Godišnjica PMF-a obeležena dobrim rezultatima i nagradama ..........................................17 Ulična umetnost kao ideja za novi pogled na grad ....................................................18,19 Gourmet sajam i zatvarajuća konferencija projekta Pannonia Gourmet . ...................................20 GOURMET centar VRDNIK - nova ponuda, novi izazov . .............................................................21 XII takmičenje u Besedništvu „Govori da te vidim ko si“ .............................................................22 Revija kratkog đačkog filma FILMić 2022 .............23 NOVI BEČEJ - grad otvorenog srca .......................24 Turistički vodič kroz Vojvodinu sa kućnim ljubimcima ...............................................................25 Svečano obeležen Dan opštine Čajetina .................26 Zlatibor - destinacija potpunog uživanja .................27 Razvojni put Reda vinskih vitezova Evrope - Srbija . .......................................................28 Decenija i po Reda vinskih vitezova Evrope u Srbiji .....................................................................29 Kraljevina Župa aleksandrovačka ......................30,31

Vinarija Fragaria - hedonistički vinski užitak ....32,33 Novosadski vinski put ........................................34,35 Vinski put u postojbinu Tamjanike i Prokupca ...........................................................36,37 Bela vinska kula nad belim gradom ........................38 Iz Vinarije Ivanović samo najbolje . ........................39 Vinski eksperimenti Radovana Đorđevića ..............40 Podrum vina Todor - Vinski izvornik braće Ćosić ..............................................................41 Izobilje prirodnih lepote i ljudske dobrote ..............42 Vinarska kuća Spasić, Aleksandrovac .....................43 Vinarija Rakićević - Župska kuća čestita, domaćinska ........................................................44,45 Avlija Erić Zaboravljeni impuls života ...................46 VinoFest - festival vinske kulture duge tradicije . ...47 Magija vina Vinarije Talisman ................................48 Berov/Rnjakov podrum, nada za razvoj vinskog sela Gudurice .............................................49 Samba kafa, Vrbas ...................................................50 Helvecija 1880 - Ukus vina i luksuza . ....................51 Somborski kotlić - najveća trpeza na Balkanu ...52,53 Sajamski salaš . ........................................................54 Stara Pazova u fokusu interesovanja domaćih turista ........................................................55 Karin salaš - mesto okruženo srećnim, toplim i iskrenim ljudima ...................................56,57 Biti dobar u poslu znači voleti ga ............................58 Mlada generacija kuvara spremna da postane svetski br. 1 . ...............................................59 Omaž velikanu - 130 godina od rođenja Pavla Beljanskog ................................................60,61 365 dana na skijama sa Vladislavom Mandićem ....62 Fotografije obojene životom Maje Enis ..................63 Vila Pina, Zlatibor ...................................................64 Hotel Olimp, Zlatibor ..............................................65 Fruške Terme, Vrdnik .........................................66,67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu . ..68

5


Poljoprivredni sajam

Svečanost otvaranja uveličali predsednici Aleksandar Vučić i Viktor Orban

N

ajveća priredba Novosadskog sajma (www.sajam.net), 89. međunarodni poljoprivredni sajam, održana je u svom standardnom prolećnom terminu, od 21. do 27. maja. Zadržala je tradicionalni format koji je izlagačima pružio priliku da se predstave u zatvorenom i na otvorenom prostoru najstarije sajamske kuće u ovom delu Evrope. Okupio je 1.100 izlagača iz Srbije i 21 zemlje (Mađarske, Italije, Češke, Holandije, Španije, Turske, Indonezije, Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Danske, Rumunije, Poljske, Bugarske, BiH, Crne Gore, Austrije, Maroka, Kube, Belgije i Angole.) Među njima su i one koje su prvi put nastupile na Poljoprivrednom sajmu Kuba, Angola, Maroko. Kolektivne izložbe su organizovali Mađarska, Češka, Italija, Holandija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Španija i Indonezija, a premijerno je objedinjeno nastupio i Maroko. Poljoprivredni sajam je realizovan sa MAĐARSKOM kao Zemljom partnerom. Generalni sponzor je bio GLOBOS OSIGURANJE, Banka partner - BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA, Zlatni sponzor AL DAHRA. Darodavci u Poklon-igri bili su AGROPANONKA, MBV i KITE DOO. Pokrovitelj Nacionalne izložbe stoke, sa izložbom genetskih potencijala, kao i izložbi organskih proizvoda, onih sa oznakom geografskog porekla, te "

6

Srpski kvalitet" i kraft piva bilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sajam je podržala i Pokrajinska vlada, sa svojim sekretarijatima. Pored Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, posebno je aktivan bio i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. I izlagače i goste, otvorenih kapija dočekao je Grad Novi Sad. O zainteresovanosti za 89. M.P.S. govore gosti i brojne delegacije koje su prošle kroz sajamske kapije. Velikoj poseti doprinelo je i prisustvo predsednik Republike Srbije - Aleksandra Vučića i premijer Mađarske - Viktora Orbana na otvaranju. Razgovarano je o brojnim temama, potpisani su i protokoli o saradnji za priredbe koje će Novosadski sajam organizovati. Potekle su i sjajne ideje kao što je Berza stoke... GLOBOS osiguranje je od ove godine sa

Slobodan Cvetković, dir. Novosadskog sajma zadovoljan ostvarenim

Novosadskim sajmom i kao Generalni sponzor Poljoprivrednog sajma. Sajmom su više nego zadovoljni izlagači poljoprivredne mehanizacije, i prodajom i posetom - Kompanija KITE DOO, DELTA AGRAR, AGROPANONKE, IMT, AGROTECH, ALMEKS, AGROMARKET MACHINERY, ITN Grupa, AGROTECH Trešnjevac, VGP, AUSTRO DIZEL, AGRIMATKO. Svi konstatuju: Retko uspešan Sajam, u poređenju sa poslednjih pet godina. Sličnog su mišljenja i prodavci mašina i opreme za prehrambenu industriju - Sun& Dun.a.v. zastupnika španske komapnije ULMA, u Hali "Master" nemačkog proizvođača mašina MULTIVAC, GA& KO Šabac... Ove godine je u Hali 3, organizovana i Izložba "Korak do veka" koju su činile tri postavke - Iz zbirke poljoprivrednih mašina i Izložba kukuruza (Muzejski kompleks Kulpin - Muzej Vojvodine) i Pokretačka industrija XX veka (Muzej Žeravica) - kao svojevrstan uvod u narednu, 2023. godinu, kada će Novosadski sajam obeležiti 100 godina postojanja i održati devedeseti Poljoprivredni sajam. „Muzejsku“ halu dnevno je obilazilo više stotina posetilaca, među njima i deca koja su učestvovala u radionicama. Dogovorene su i grupne posete muzejima nakon Sajma, a bilo je i posetilaca koji su ponudili svoje, skoro 100 godina stare poljoprivredne mašine, pa je dogovoren i otkup. Na Nacionalnoj izložbi stoke bila su izložena najbolja grla domaćeg uzgoja, a najviše interesovanja, pa i promene vlasnika, bilo je u sektoru govedarstva. Tako je od 154 izloženih goveda prodato 35. Veliša, najveći i najteži bik, nije prodat jer nije bilo ponuda. Udruženje proizvođača

Ištvan Pastor i Boško Vučurević u izjavama za medije


nadmašio očekivanja goveda je najavilo veliku prodaju od 500 grla kupcu iz Srbije. Uzgajivači ovaca izložili su 519 grla, a prodato ih dvadesetak po ceni od 250 evra pa i do 600 evra. Koze - 29 izloženih grla - nisu bile na prodaju, samo su ih izlagali. Konji - od 85 grla, prodato jedno za 14.000 evra

JESENJI SAJMOVI hh28 septembar - 2. oktobar 54. MEĐUNARODNI SAJMOVI LORIST Sajam lova i ribolova, Sajam ekologije hh21. do 23. oktobar VIBE FACTORY FESTIVAL Sajam SPORTA hh2-3. novembar 11. međunarodni DANI ENERGETIKE I INVESTICIJA hh17 - 19. novembar 53. međunarodni

SAJAM TURIZMA

Bogat prateći program odvijao se na manježu: Javno ocenjivanje goveda, Javno ocenjivanje konja, Javno ocenjivanje ovaca, Preponski kamp, Takmičenje u preponskom jahanju "Pehar Novosadskog sajma", Dan stočara, Svečano uručenja nagrada uz defile nagrađenih grla stoke, Fijakerijada... Stručni i poslovni skupovi odvijali su se u Kongresnom centru, ali i na štandovima izlagača. Izdvajamo: Dan Mađarske sa Biznis forumom i B2B susretima, AgroB2Bsusreti, Dan voćara, Dan žitara, Dan stočara, IPARD dan, Veče šampiona… Skupove su organizovali Mađarska, Ambasada Holandije, Italijanska agencija za spoljnu trgovinu ICE, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo, Privredna komora Vojvodine, brojna udruženja i kompanije… Stručne komisije, koje okuplja i angažuje Novosadski sajam čine ugledni profesori sa fakulteta i in-

stituta u Srbiji i inostranstvu, su od februara vrednovale kvalitet u 30tak robnih grupa. Ocenjivanje je završeno tokom priredbe, a u četvrtak, 26. maja na Večeri šampiona najboljima su uručena priznanja- nekoliko specijalnih priznanja, Novinarska nagrada Novosadskog sajma „Petar Davidović“, priznanje „Najbolji u agrobiznisu“ ali i Veliki šampionski pehar sa titulom Apsolutnog lidera kvaliteta sajma. Jednoglasnom odlukom članova stručne komisije Sajma, zvanje apsolutnog lidera kvaliteta 89. M.P.S., ponela je kompanija PATENT CO DOO, Mišićevo - za najviše korporativne standarde kvaliteta. Nagrada Petar Davidović je uručena Đorđu Simoviću, novinaru Radio Novog Sada - RTV. Cene pojedinačnih karata kao i ulaznica za kolektivne posete nisu menjane, a posetioce sa kupljenim ulaznicama, dočekali su vredni pokloni - dva traktora, prikolica, prskalica i rasipač. Prskalicu BADILI, firme MBV, dobio je Tibor Kekezović iz Sombora. Rasipač HMS-A, dar Agropanonke je dobila Sabina Unji iz Novog Sada. Prikolicu PALAZOGLU, poklon firme MBV, dobio je Korneliu Idvorjan iz Glogonja. Traktor JOHN DEERE 5045, dar firme KITE DOO, dobio je Milenko Jovicin, Ravno selo. Traktor BELARUS 82,1, dar Agropanonke, dobio je Mirko Vasiljević iz Futoga. Za ovaj Sajam bilo je akreditovano oko 600 novinara iz Srbije, BiH,

Sekretar Nenad Ivanišević u obilasku štandova

Izlagači zadovoljni interesovanjem posetilaca i prodajom

Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije, Turske, Mađarske i Austrije. U produkciji Novosadskog sajma snimljeni su svi važni događaji, izmontirano je 14 emisija "Svi na Sajam", sa više od dva sata materijala u 60-tak priloga. Svakodnevno su štampane i "Sajamske informacije" - novine Novosadskog sajma u kojima su objavljene 72 vesti.

Zajednički snimak nagrađenih na 89 M.P.S

7


Privredna komora Vojvodine uručila Kapije uspeha najboljima

Igor Mirović i Boško Vučurević sa laureatima Kapije uspeha

T

radicionalno, 30. put, Privredna komora Vojvodine dodelila je priznanja za dostignuti kvalitet usluga u turizmu i ugostiteljstvu. Svečana dodela upriličena je u novosadskom hotelu „Park“. - Dodelom „Kapije uspeha“ želimo da odamo priznanje i nagradimo one koji su, uprkos svim ograničenjima i problemima u proteklom periodu, uspeli da se prilagode novim okolnostima i ostvare izvanredne rezultate. Privredna komora Vojvodine, uz podršku Vlade Srbije i Pokrajinske vlade, energično i ambiciozno nastavlja da pruža podršku razvoju turizma. U prvom kvartalu tekuće godine u AP Vojvodini gotovo udvostručen broj dolazaka turista. Od preko 108 hiljada dolazaka, 60% čine domaći gosti. Ukupan broj registrovanih noćenja turista iznosio je oko 330 hiljada,

8

što je za 52% više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. Kada posmatramo ukupan broj realizovanih noćenja, 56% su ostvarili domaći, a 44% strani turisti, dok je broj noćenja domaćih turista povećan je za 30% u odnosu na prvi - istakao je Vučurević. - Na ovaj način želimo da najuspešni-

Posebna zahvalnost Dragici Samardžič

je u oblastima turizma i ugostiteljstva u Vojvodini nagradimo i istaknemo njihove primere, ali i da podsetimo koliko je ova oblast značajna za Vojvodinu i celu našu zemlju. Ove privredne grane pretrpele su najteži udar u vreme pandemije, ali već u prošloj godini situacija se promenila, pa je turističke destinacije u Vojvodini posetilo blizu 430.000 stranih i domaćih turista - izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, i dodao da je u istom periodu broj noćenja dostigao milion i sto osamdeset hiljada. Prema njegovim rečima, još bolji rezultati beleže se u prvom kvartalu ove godine, u kojem je Vojvodinu posetilo oko 108.000 turista, što je za 78 posto više nego u istom periodu prošle godine. U ime dobitnika na priznanjima je zahvalio Aleksandar Cicmil, predstavnik Promont grupe, u čijem je sastavu „Spa Resort & hotel Fruške terme“ u Vrdniku, koji je dobio priznanje u kategoriji velnes i spa turizma, poručivši da je važno da se zajedničkim snagama nastavi rad na unapređenju turističke ponude i privlačenju još većeg broja turista. Dobitnici priznanja „Kapija uspeha“ su i „Tamburica fest“ u Novom Sadu, u kategoriji manifestacionog turizma, Vinarija „Fruškogorski vinogradi“ u Banoštoru u kategoriji vinskog turizma, „Keltsko selo“ u Inđiji u kategoriji kulturno-istorijskog turizma i Restoran „Terasa“ u Petrovaradinu u kategoriji gastroturizma. Specijalna zahvalnica uručena je Dragici Samrdžić, koja je svoj radni vek provela u Privrednoj komori Vojvodine i idejno pokrenula dodelu priznanja „Kapija uspeha“. Priznanje „Zlatno pero privrede“, koje se dodeljuje za lični doprinos afirmaciji turizma u Vojvodini, pripalo je Draženu Radulovu, novinaru Radio-televizije Vojvodine.


Aktivnosti Privredne komore Vojvodine Poslovni forum sa Češkom Republikom Preko 30 čeških i vojvođanskih kompanija učestvovalo je u PKV na Poslovnom forumu sa Češkom. U okviru plenarne sednice prisutnima su se obratili predsednik PKV Boško Vučurević, ambasador Češke u Srbiji NJ.E. Tomaš Kuhta, kao i direktorica Odeljenja za trgovinu i međunarodnu saradnju Ministarstva poljoprivrede Češke Karolina Bartošova. Ispred PKVBoško Vučurević zahvalio se češkim predstavnicima na uspešnoj dugogodišnjoj saradnji sa brojnim regijama Češke Republike i izrazio uverenjne da će ta saradnja ići i dalje uzlaznom linijom. - Češka je jedan od najznačajnijih trgovinskih i uopšte privrednih partnera Srbije i AP Vojvodine. U 2021. Srbija je ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu od milijardu i 414 miliona evra sa Češkom, što predstavlja rast od skoro 22 % u odnosu na 2020. godinu. U prva tri meseca ove godine već je realizovano skoro 383 miliona evra razmene između dve zemlje, što takođe predstavlja rast od 12 %. Vojvođanska privreda realizovala je razmenu sa Češkom u 2021. u ukupnom iznosu od 420 miliona evra, tj. za 25 % više nego u 2020. Poslovni forum sa PK Crne Gore Jedan u nizu Poslovnih foruma u Privrednoj komori Vojvodine održan je sa PK Crne Gore, koju je predvodila predsednik Nina Drakić sa saradnicima i grupom privrednika. Predsednik Boško Vučurević izrazio je zadovoljstvo što je forum upriličen u okviru 89. MPS. - Veoma je značajno što su na forumu privrednici iz Crne Gore koji u direktnim razgovorima imaju mogućnost da se povežu sa našim privrednicima i na taj način ostvare nove kontakte i poslovne mogućnosti. U 2021. Srbija ostvarila je ukupnu spoljnotrgovinska razmenu od 900 miliona evra sa Crnom Gorom, što je rast od skoro 20% u odnosu na 2020. Predsednica Privredne komore Crne

Poseta delegacije Štajerske Gore Nina Drakić istakla je da važno da se promovišu mala i srednja preduzeća u celom regionu. Posle kovida i krize koju je on doneo neophodno je bolje povezivanje kako bi svi u regionu beležili stope rasta. Forumu je prisustvovala i generalni konzul Crne Gore u Srbiji Nevenka Ćirović Poseta delegacije Štajerske Privredna delegacija Štajerske posetila je u junu Privrednu komoru Vojvodine. U delegaciji Štajerske bili su i predstavnici kompanija kao i ambasade Austrije u Srbiji.

Obraćanje na žetvenom danu - Čak i u ovom turbulentnom periodu uspeli smo da održimo trend naše ekonomske saradnje. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena između Srbije i Austrije u periodu januar - april 2022. ostvarena je u vrednosti od 585 miliona evra, što je za 51% više nego lane. Tokom cele 2021. između Srbije i Austrije ostvarena je uku-

pna razmena u vrednosti od 1,4 milijarde evra, što je za 28% više od razmene ostvarene 2020. - obavestio je predsednik PKV Boško Vučurević. Istakao je da je u prva 4 meseca ove godine ostvarena spoljnotrgovinska robna razmena između Austrije i AP Vojvodine od 188 miliona evra što je za skoro 38% više nego u istom periodu prethodne godine. Tokom 2021. između Vojvodine i Austrije ostvarena je razmena u vrednosti od 452 miliona evra, za 19% veća od razmene ostvarene 2020. Potpredsednik PK Štajerske Herbert Riter podsetio je da ta komora okuplja 80 000 članica kao i da je veoma značajno da se saradnja produbi na privrednom planu. Ministarka privrede i turizma Barbara Ejbinger-Mejdl ukazala je da Štajerska prednjači po inovativnosti u Evropi, kao i da je APV regija koja ima razvijen IT sektor, te je prostora za saradnju mnogo. Austrija je druga po zastupljenosti investicija u Srbiji potrebno je regionalno ojačati saradnju. PKV na Žetvenom danu Privredna komore Vojvodine podržala je i ove godine (petak, 01. jula) manifestaciju „Žetveni dan“ koju je po 15. put organizovao Zadružni savez Vojvodine, čime je simbolično obeležen početak žetve. Obraćajući se brojnim prisutnim zvanicama iz privrednog sektora i predstavnicima medija, predsednik PK Boško Vučurević istakao je da je ovaj dan strateški važan za poljoprivredu jer se procenjuje da će rod pšenice biti oko 3 miliona tona, što garantuje da će Srbija imati dovoljno žita i hrane kako za svoje potrebe tako i za izvoz. - Očekujem da će kada se završi žetva, krenuti potražnja za robom, a onda će vrlo brzo dostići odgovarajuću cenu. Mislim da naši proizvođači, naši paori, neće loše proći i treba sačekati malo i videti situaciju kako će se stvari razvijati na tržištu. Ja sam optimista. PKV vam stoji na raspolaganju u svakom pogledu - rekao je Boško Vučurević

9


XV Žetveni dan na vojvođanskim poljima

Z

adružni savez Vojvodine (ZSV), uz pomoć OZZ „Nizine“ iz Plavne i ZZ „Lovrenac“ iz Mledenova, organzovao je prvog julskog dana na potesu Plavna - Mladenovo tradicionalnu manifestaciju kojom se i oficijelno proglašava početak žetve pšenice u Vojvodini. Partnersku podršku i ovog puta pružili su Privredna komora Vojvodine (PKV), Garancijski fond AP Vojvodine i Kompanija KITE d.o.o., uz prisustvo poljoprivrednika, predstavnika zemljoradničkih zadruga, agrarnih stručnjaka, partnerskih kuća DDOR i NLB banka, medija. Sa željama za uspešnu žetvu, prisutnima se obratila mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV, izjavivši da „ako čuvamo naše poljoprivrednike čuvamo i našu prehrambenu sigurnost i svoje potrošače, u krajnjem slučaju i državu“. A da li i koliko čuvamo poljoprivredne proizvođače, ako svake godine u vreme žetve vlada neizvesnost na tržištu oko otkupne cene pšenice, mr Nestorov je istakla napore ZSV da nađe odgovor koliko bi poljoprivrednim proizvođačima trebalo sredstava da povrate troškove proizvodnje i obezbede novu sezonu. - Ovogodišnja proizvodnja je bila za 50 odsto skuplja od prošlogodišnje. Ukupni troškovi pšenice iz roda 2021. iznosili su 111.704 dinara, dok su ovogodišnji bili 163.739. Cena koštanja proizvodnje pšenice za prinos od 4.250 kg/ha ovogodišnjeg roda, prema našoj kalkulaciji, iznosio je 38,53 din/kg. Procenjeni prinos se možda čini niskim, ali na osnovu informacija sa terena postoji bojazan da će biti i manji. Aktuelna situacija je posledica i nekih ranije donetih odluka o zabrani izvoza, koja je negativno uticala i tada, iz razloga što su poljoprivrednici onemogućeni da ostvare izuzetne prihode po važećim visokim cenama poljoprivrednih proizvoda, među kojima je bila i pšenica, i sada, zbog zaliha pšenice

10

Obraćanje zvaničnika na otvaranju Žetvenog dana ZSV u Mladenovu

Sledi neizvesnost na tržištu oko otkupne cene pšenice koje zauzimaju mesto u skladišnim prostorima, što će i tehnički stvoriti određene probleme u prijemu kod pojedinih proizvođača i zadruga - objasnila je predsednica, podsetivši na predlog UO ZSV da se zabrana izvoza ne uvodi, već iskoriste druge državne mere, prvenstveno preko Republičke direkcije za robne rezerve, u smislu obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva otkupom potrebnih količina pšenice po tržišnim cenama, čime bi u tom momentu bili zadovoljni i proizvođači i država. Predsednica je, na osnovu zaključaka UO ZSV, dala konkretan odgovor kako smanjiti troškove proizvodnje: da država regresira dizel gorivo, koje je u poslednjih desetak dana, od počretka žetve, poskupelo sa 200 na 2012 dinara; da se povećaju podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju koji daju koliku-toliku sigurnost poljoprivrednicima i poručila da su u današnjim uslovima zadruge, značajniji nego ikad faktor okupljanja poljoprivrednika i najbolji način da poljoprivrednici uštede u nabavci repromaterijala i da bolje prođu u prodaji svojih proizvoda. A tu su i zadružni kapaciteti: skladišta, mehanizacija, prerada... Još jednom je apelovala da se što više poljopri-

vrednika udruži, da zadruge što više investiraju u skladišne i druge kapacitete, a država ove investicije podrži. Isto je podržao i Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu. - Ako smo objedinjeni, imamo jake zadruge, ako smo složni i rešeni da prevazilazimo probleme dogovorom, uz punu podršku znanja, nauke, to obećava da ovaj naš prinos, koji je danas dobar, bude još bolji - naglasio je ministar Krkobabić, dodavši da se poljoprivrednici najviše interesuju da na valjan način valorizuju svoj rad. Tim povodom izrazio je nadu će se na način kojim su se izborili da rod bude dobar, argumentovano i uporno izboriti i oko cena, a svojim autoritetom jamčio da će država uvek biti na njihovoj strani. Predsednik PKV Boško Vučurević je u svom obraćanju podsetio da je ovo Dan kada naša država strateški obezbeđuje prehrambenu nezavisnost. Saopštio je friške podatke Republičkog zavoda za statistiku da je spoljnotrgovinski promet za prethodnih pet meseci milijardu tristo miliona evra. Od toga je 900 miliona izvoza, ili oko 25% ukupnog izvoza Pokrajine za prvih pet meseci, kada je reč o poljoprivredi. - PKV dobro zna šta znači poljoprivreda za vojvođansku privredu, a to praksa i potvrđuje. Nadamo se da će ovaj rod, od 3 miliona tona koje dobijamo sa terena, biti dovoljan za naše potrebe i za izvoz, i da će izvoz preko kvota takođe dati dobre rezultate - optimistično je nastupio predsednik. Petar Samolovac iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu je poželeo uspešnu žetvenu i prinosnu godinu uprkos vremenskim prilikama neblagonaklonim nekim područjima. Podsetio je na konkursne linije za ovu godnu, gde je Pokrajinska vlada opredelila milijardu i dvesta miliona dinara, i da poljoprivredna gazdinstva mogu da očekuju subvencije Pokrajine.


Druga letnja škola ZSV

D

Zajednični snimak polaznika sa domaćinima

ruga letnja zadružna škola u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine održana je od 14. do 16.06.2022. u Srpskom Itebeju. Bila je to nova prilika da mladi ljudi iz zadružnog sektora obogate svoja znanja koja će kasnije primeniti u praksi u svojim zadrugama, razmene iskustva, povežu se kako bi u budućnosti ostvarili međusobnu saradnju. Polaznici škole su tokom trajanja škole slušali predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva i precizne poljoprivredea, prezentacije DDOR osiguranja i pokrajinskih fondova, koji su predstavili svoje programe vezane za poljoprivedu, a kroz pet terenskih poseta zadrugama, primerima dobre prakse (ZZ Mrkšićevi salaši Srpski Itebej, ZZ Plast Srpska Crnja, ZZ Beška Beška, OZZ Srem Inđija i ZZ Agrosoj Neuzina) u razgovorima sa rukovodiocima i zaposlenima u zadruzi, upoznali se sa radom. Drugu letnju zadružnu školu otvorio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, a otvaranju su prisustvovali univerzitetski profesori, poslovni partneri, mnogobrojni direktori zadruga i zadrugari. Ministar je naglasio da su zadruge imperativ koji proizilazi iz malog, usitnjenog poseda, da zadrugarstvo Srbije kao sektor, ali i kao širi društveni pokret u celosti baštini evropske zadružne standarde i vrednosti, kao i da transfer odgovarajućih znanja i novih tehnologija uz ne mala državna ulaganja predstavljaju realan okvir za ubrzan razvoj zadruga, koje čine okosnicu opstanka sela Srbije. Mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, podsetila je na važnost udruživanja mladih ljudi u zadruge kako bi lakše mogli da realizuju svoje ciljeve i planirane investicije, koje su invididualno teško ostvarive, naročito kada se radi o intezivnim vidovima proizvodnje. Pozdravila je prisustvo ministra Krkobabića i istakla njegovu važnost u prepoznavanju značaja zadružnog sektora i podsticanja investiranja u zadrugarstvu.. Akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU apostrofirao je važnost kontinuiranog obrazovanja, stučnog usavršavanja i organizovanja letnjih i zimskih škola i sličnih edukacija i rekao da se mora dovršiti rejonizacija, menjati struktura useva i uvesti nove tehnologije u proizvodnji. Vojislav Mrkšić, direktor ZZ Mrkšićevi salaši istakao je značaj jake zadruge za opstanak celog sela, da ZZ zapošljava 330 radnika, te je za nju vezana skoro jedna trećina srpskoitebejskog stanovništva.

KITE DOO - Reč partnera

Ekipa Kompanije KITE DOO na Žetvenom danu 2022

K

ITE DOO i ove godine je bila partner manifestacije „Žetveni dan“, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), uz pomoć OZZ „Nizina“ iz Plavne i OZZ „Lovrenac“ iz Mladenova. Delatnost ove kompanije vezana je za prodaju i servis poljoprivredne mehanizacije, prodaju motornih ulja i maziva, semena, mineralnih hraniva, sredstava za zaštitu bilja, snadbevanje originalnim rezervnim delovima. Posebno atraktivan prodajni program čine lideri kvaliteta na svetskom tržištu, pre svega John Deere, jedan od najvećih i najpopularnijih. Mr Đorđe Mišković, predsednik Skupštine Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Srbije i izvršni direktor kompanije KITE DOO, kaže da je u jeku žetve, između ostalog i pšenice, pouzdana mehanizacija od nemerljivog značaja. Po njegovim rečima, Srbija je uvozno zavisna kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji, i iako su cene mašina i opreme porasle, u odnosu na prošlu godinu i do 40 odsto, trend pojačane kupovine kombajna i traktora se ne stišava. To objašnjava potrebom poljoprivrednika da ulože novac, ali i nacionalnim merama i IPARD programima, kao i da će se IPARD programom u sledećoj godini, održati taj kontinuitet. - Kompanija KITE DOO u svemu ovome ima izuzetno dobar tržišni udeo i nadamo se da ćemo godinu završiti sa prodajom nešto više od 20 žitnih kombajna, i oko 200 traktora, što je apsolutni rekord u dosadašnjoj prodaji John Deere-a na ovim terenima - ističe Mišković. Nedavno je za vlasnike i potencijalne kupce, nakon dve godine pauze, kompanija organiizovala ekskurziju obilaska traktora i kombajna John Deere, za 40 poljoprivrednih proizvođača, da se upoznaju sa procesom proizvodnje mašina koje svakodnevno koriste u svojoj proizvodnji, razmene iskustva o korišćenju ovih vrhunskih mašina. - Naša kompanija se osim prodajom i servisom, bavi i edukacijom korisnika naše mehanizacije i opreme, i jako nam je važno da se na licu mesta upoznaju sa procesom njihove proizvodnje, u kojoj svakih četiri minuta sa linije montaže „silazi“ jedan novi traktor. Ovaj deo podrazumeva i druženje, gde se poljoprivredni proizvođači upoznaju i ostvare međusobni kontakt, a tu su i agrarni novinari, profesori - stručnjaci, lizing kuće, predstavnici banaka, i sve to zajedno utiče da se po povratku osećaju bolje i sigurnije sa svojim John Deere mašinama - rekao je mr Đorđe Mišković.

11


Mr Đorđe Mišković

U

junu ove godine, kompanija KITE DOO Novi Sad, ćerka mađarske kompanije KITE Zrt, u Srbiji od 2017. godine, svečano je otvorila dva nova objekta. Na Čeneju kraj Novog Sada, na površini od jednog hektara, otvoren je kompleks, koji uz upravnu zgradu ima i niz pratećih objekata, radionica, magacina i dr. U Sremskoj Mitrovici otvorena je poslovna jedinica tj. servisno-distributivni centar, prvenstveno namenjen rejonu Srema, Mačve i snabdevanju KITE BH DOO u Bijeljini, kako bi kompanija bila što bliža kupcima. Ovome je prethodilo otvaranje servisno-distributivnog centra u Bačkoj Topoli 2019. godine. - Plan je u narednom periodu otvaranje servisno-distributivnog centra na jugu Banata, verovatno u rejonu Pančeva, nakon toga investicija treba da se proširi i na centralni deo naše zemlje, Krgujevac - Kraljevo, kako bismo pokrili čitavu teritoriju za koju je KITE DOO odgovoran - rekao je mr Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE DOO, što je u skladu sa strategijom „Diler sutrašnjice“ (Dealer of Tomorrow) našeg prinicpala, kompanije JOHN DEERE, koja podrazumeva da na svakih 100 - 150 km, na glavnim i magistralnim putevima bude istaknuta oznaka ili putokaz ka KITE DOO poslovnim jedinicama - prodajnom mestu mašina i opreme i originalnih delovi iz ponude KITE DOO i servisnoj službi.

12

Osnovnu delatnost kompanije KITE na u agronomske informacije koje će poDOO čine prodaja i servis poljoprivredne moći donošenju ispravne odluke, koja će mehanizacije, prodaja motornih ulja i ma- gazdinstvu doneti profit i omogućiti željeziva, semena, mineralnih hraniva, sredsta- ni rast. Usluga, kao što je Expert Alerts, va za zaštitu bilja, otkup merkantile i snad- upozorava na održavanje i poboljšanje ekbevanje originalnim rezervnim delovima. sploatacionih parametara mašine na osnoProdajni program koji nudi kompanija vu podataka i uočene greške na mašini, ne KITE DOO je obiman i raznovrstan, a čine čeka se poziv vlasnika, već se preduzimaju ga lideri kvaliteta svetskog tržišta. Pored proaktivne mere, čime se predupređuje ili najpopularnijeg proizvođača poljoprivred- skraćuje vreme potrebno za intervenciju. ne mehanizacije na svetu, JOHN DEERE, - Pod monitoringom troškova podrazutu su još i proizvodni programi kompanija mevamo optimizaciju troškova, vremena JCB, KUHN, JOSKIN, LKT, ALPEGO, i dr., i gde god su parametri takvi da se ZAGO, DEGENHART, GRASDORF, može uštedeti u inputima, preduzimamo GERINGOFF, IRRRIMEC, OTECH, SIP- potrebne korake. A za to je potrebno maTEC, ZIEGLER i dr., a u cilju diverzifi- piranje parcela, gde vidimo nerazdvojivu kacije prodajnog programa u ponudi su i vezu agronomije i mehanizacije, što jeste specijalizovani traktori - skideri, slovač- koncept rada kompanije KITE DOO. Kao kog brenda LKT, za šumarstvo, koji se radi organizatori postupka proizvodnje i kreu kooperaciji sa JCB kompanijom. atori tehnoloških karti za svaku kulturu, Današnju poljoprivredu je teško zamisli- nakon završenog ciklusa, partnerima nuditi bez korišćenja sofisticirane tehnologije, mo i soluciju otkupa merkantile. Ovo daje uređaja i sistema koji omogućavaju po- mogućnost farmeru da svoju merkantilnu ljoprivrednicima profitabilnije, efikasnije, robu bez dodatnih troškova kompenzuje za sigurnije i ekološki prihvatljivije poslova- ratu pri kupovini JOHN DEERE mašine. nje. Ono što John Deere izdvaja od drugih je konstantno ulaganje u procese istraživanja i razvoja. Gospodin Mišković objašnjava da je u smislu ušteda, koje treba uklopiti u novi koncept precizne poljoprivrede, kompanija KITE DOO je uvela JDLink, sistem bežičnog prenosa podataka kompanije John Deere, koji ima mogućnost povezivanja mašine ovog proizvođača, ili mašina drugih proizvođača, sa mobilnim Sa otvaranja nove upravne zgrade na Čeneju i kancelarijskim uređajima, tako što kraj Novog Sada se svakih 30 sekundi paket podataka šalje Operativnom centru (Operations Mi želimo, u skladu sa strategijom „Diler Center) – platformi koja omogućava on- sutrašnjice“, da se od ponuđača samo meline prikupljanje i obradu podataka o radu hanizacije, traktora, kombajna i priključmašine, njenom stanju, kretanju, potrošnji nih mašina, repozicioniramo u ponuđača goriva. Posredstvom Operativnog centra, a tehnologije i nudimo zaokruženo rešenje na osnovu perfomanse mašine, omogućuje na obostrano zadovoljstvo korisnika mase optimizacija iste. Smisao svega ovoga šine i nas kao dilera - poručio je mr Đorđe je pretvaranje podataka dobijenih sa tere- Mišković.


13


Konferencija posvećena cv Novi Sad je od 20-23. juna bio domaćin 20. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu - ISC 2022, Konferenciji u Master centru Novosadskog sajma prisustvovalo

Prvi hibrid suncokreta u svetu stvoren u Novom Sadu Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je naučna institucija od posebnog značaja, u kojoj je 1978. godine stvoren prvi hibrid suncokreta u svetu, a deset godina kasnije, 1988. se prvi put pokazao izvrsnim domaćinom ovog događaja, 12. po redu. Do sada su domaćini Konferencija bili: SAD, Kanada, Francuska, Rumunija, Rusija, Španija, Australija, Argentina, Jugoslavija, Italija, Kina i Turska, a mesta njhovog održavanja vezana su za nivo aktivnosti u oblasti oplemenjivanja ove biljne kulture. Dr Vladimir Miklič, predsednik organizacionog odbora Konferencije, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, pomoćnik direktora za međunarodne, komercijalne poslove, radi već 32 godine u Institutu na različitim pozicijama, a nakon akademika Dragana Škorića je tokom 15 godina bio rukovodilac Odeljenja za suncokret. Prilika da kao predsednik Međunarodnog suncokretarskog udruženja iz Pariza, a ispred Instituta, organizuje ovu konferenciju, predstavlja vrhunac njegove dosadašnje karijere. - Kao rukovodilac Odeljenja za uljane kulture u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo pokušao sam od 2008 - 2016. da sa kolegama iz borda International sunflower assosiation nađem mogućnost da ponovo budemo domaćini 2020. Posle dve godine odlaganja to smo realizovali 2022. Domaćin može biti samo institucija koja je u svetskim razmerama vrhunska u istraživanjima na suncokreta što Institut za ratarstvo svakako zadovoljava. Takođe, domaćin treba da bude iz zemlje u kojoj postoji ozbiljna proizvodnja ove kulture. Srbija ima značajnu proizvodnju suncokreta, ove godine preko 250.000 hektara, a sa preko 700.000 tona proizvedenih godišnje u poslednjih nekoliko godina, nekada spada i među 10 vodećih proizvođača u svetu. Na taj način zadovoljen je i ovaj kriterijum objašnjava dr Miklič. Dobra priprema događaja, od infrastruktrunih preferencija do kvalitetnih

14

Dr Vladimir Miklič u intervjuu za predstavnike brojnih medija predavača-maučnika, ovoga puta morala je da prihvati izvesna ograničenja, pa su izostanak 60 gostiju samo iz Kine, potom iz SAD, zbog ograničenog kretanja, kao i smanjeno učešće Rusa i Ukrajinaca iz drugih razloga, te problemi sa otkazivanjem letova, uticali na usložavanje situacije. Po rečima dr Mikliča, koji je sa žaljenjem konstatovao neprisustvo stotinak svetskih imena koja se bave istraživanjem suncokreta, Kongres je okupio pre svega desetak eminentnih plenarnih predavača, kao i veliki broj drugih vrhunskih istraživača, koji su izneli mnogo novina i ideja, u cilju razvoja ove poljoprivredne kulture. Ne manja važnost skupa, odnosila se na ponovno druženje, razmenu mišljenja i razgovor face to face najvećih imena iz ovog domena, jer „bez direktne komunikacije malo šta u nauci može da se uradi“. Poslednjeg dana održavanja Konferencije, organizovan je Dan polja suncokreta u okviru Odeljenja za suncokret na Rimskim Šančevima, kraj Novog Sada, na kojem je prikazana hibridna kolekcija suncokreta iz celog sveta. Takođe je

iskorišćena prilika da domaćini predstave svoju kolekciju divljih vrsta suncokreta, najveću u Evropi. Sponzori su prikazali nove tehnološke postupke i proizvode za unapređenje proizvodnje, pre svega sredstva za tretiranje semena tipa Lumisena i Plenaris protiv plemenjače; predstavljena je nova tehnologija AIR, koja omogućava alternativno korišćenje herbicida iz grupe imidazolinona i grupe sulfonilurea, potom vrhunski herbicid za borbu protiv ambrozije - Vibala; prisustvovali su proizvođači mehanizacije, đubriva itd. i sve to uz jedno lepo druženje, razmenu iskustva i nadu ponovnog skorijeg sastanka. - Sve prikazano sigurno će za godinu - dve biti na poljima Evrope i Srbije, jer je Srbija među prvima kada se radi u uvođenju novih tehnologija. Površine pod suncokretom tokom prošle godine, bile su preko 26 miliona hektara, od čega je više od polovine u Rusiji i Ukrajini. Novonastala situacija će sigurno uticati da mnoge zemlje prilagode svoje strategije trenutnim događanjima. U svetu se za


etu uvek okrenutom istoku najvećoj ove vrste u svetu, u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. je preko 300 naučnika-istraživača, iz preko 30 zemalja sveta.

prosečan prinos dostiže 3t/ha, dok je svetski prosek ispod 2 t/ha. Srbija je bezmalo svake druge godine sa najvećim prinosom suncokreta u svetu, ili među prve tri zemlje. Bolji smo od Mađarske, Francuske, Rumunije, što dokazuje prednost agroekoloških uslova, bez obzira na daleko manji ulog u agroteniku. Srbija ima prostora za širenje ove kulture i treba je sejati, ali ne treba zaboraviti na plodored i na sve one tehnološke i proizvodne nužnosti koje moramo da poštujemo - istakao je dr Miklič.. Prema njegovim rečima Kongres je došao u pravo vreme, kada se o suncokretu počelo pričati s obzirom na nestašice, odnosno povećanje tražnje. Primećeno je i da prinosi soje i kukuruza variraju, a suncokreta stoje na istom nivou, bez obzira na nedostatak padavina. Važan opredeljujući faktor za gajenje suncokreta je manja Detalj sa konferencije u Master centru Novosadskog sajma potreba za đubrivom, poznata iz 90-tih ishranu koristi preko 70 vrsta ulјa. Sun- nima, i zbog ulja koje je visokog kvaliteta. godina kada 90% površina pod suncokrecokretovo je na četvrtom mestu po potroš- Jedan od ciljeva ove Konferencije bio je tom nije uopšte đubreno. Sa trostrukim nji, 4,2 puta manje od palminog, 3,8 od da držimo korak u pokušaju da iskoristi- povećanjem cena đubriva svaki poljoprisojinog i 1,9 canolinog, ali i 3,5 puta više mo prednosti, a jedna od njih je što sun- vrednik će postaviti pitanje cene kukuruza nego maslinovo. Naznaka promena je In- cokret dobro podnosi globalne klimatske koji se ne može gajiti bez đubriva. Došlo dija sa proizvodnjom suncokreta na oko promene i sušne uslove, zbog anatamske je vreme da se u Srbiji podgne svest i potreba za gajenjem suncokreta. 200 hiljada ha, što je manje Preporuka Instituta je posebnego u Srbiji, koja vrlo brzo no vezana za centalnu Srbiju, planira povećanje na miligde ima sjajnih uslova koji on-dva miliona hektara, jer nisu iskorišćeni. ulja fali. Kikiriki je smatran - Konferencija će dopricenjenijim izvorom ulja ove neti, kako na lokalnom, tako države, čije su površine neko i globalnom nivou, daljim vreme povećavane na uštrb genetskim istraživanjima i suncokreta. Nedavno smo stvaranju novih hibrida u mogli čuti negativne priče o promenjenim uslovima izapalminom ulju, iz ekoloških zvanim klimatskim promenarazloga, razloga dečjeg rada i ma, i pojavom novih bolesti sl. Ako cena suncokreta bude i štetočina koje napadaju ovu visoka, kako je najavljeno, važnu industrijsku biljku. doći će do poskupljenja ulja. Jer, ako mislimo da dobijeKoliko ćemo se izboriti u utamo određena sredstva putem kmici sa drugim biljnim vrSuncokret - čarobnog izgleda i od višestruke koristi fondova, onda moramo da se stama, jer su sojom pokrivene potrudimo da suncokret bude mnogo veće površine u svetu, pa i uljanom repicom, ostaje enigma do prednosti korena sposobnog da izvuče kultura atraktivna za farmera, prerađivača daljnjeg. Važno je istaći da suncokret ima vodu iz dubljih slojeva. Rezultat toga je i za krajnjeg korisnika, onog koji kupuje prednosti u odnosu na njih na suvim tere- da u Srbiji, uprkos nestabilnim uslovima, ulje - zaključio je dr Vladimir Miklič.

15


Medonosni suncokret

U

mnogim kulturama suncokret je smatran simbolom Boga Sunca. Čitav milenijum pre nove ere američki Indijanci su ga koristili u ishrani, mleli njegove semenke u brašno, dodavali u hleb i pravili ulje. Za njih je suncokret bio simbol svetlosti i plodnosti, a njegova boja oličenje vitalnosti i energije. Početkom XVI veka suncokret su iz Perua i Meksika u Evropu doneli španski misionari, a prvi cvetovi suncokreta su procvetali u madridskim botaničkim baštama kao ukrasne biljke. Godine 1830. u južnom delu Rusije, u Saratovu prvi put je u ovom delu sveta iz semena suncokreta isceđeno ulje. Suncokret je uz budnevu, simbol Vojvodine. Kada govorimo o suncokretu, u većini slučajeva mislimo na biljku uljaricu, daleko ređe kao o medonosnoj biljci. Kao takvoj, neopravdano zapostavljenoj, jer daje jedan od najkvalitetnijih medova. Mirko Gvojić, pčelar iz Kljajićeva, koji je svoju proizvodnju bazirao na proizvodnji meda od suncokreta i uljane repice, smatra da se ta nepravda može objasniti sa više razloga. Jedan je industrija suncokretovog ulja, jednog od esencijalnih proizvoda koje se najviše koristi za kuvanje. Sa ovim je povezan interes države da subvencijama stimuliše poljoprivredne proizvođače da što više seju ovu kulturu. - Da bi pospešili rod, paori neretko pribegavaju korišćenju nedozvoljenih sredstava, kao što je insekticid, neonikotinoid. Ovom supstancom se tretira seme, te kada stabiljka izraste, otrov se „diže“ u cvet biljke, koji ga štiti od insekata. Pošto je pčela insekt, pčelari moraju imati što više pčela u košnicama kada kreće suncokretova paša, iz razloga što pčela sleće na cvet, usisa nektar, pokupi polen i najčešće tu i ostane, ili se vraća do košnice pred kojom ugiba, jer joj pčele stražarice, zbog toga što nosi otrovanu supstancu, ne dozvoljavaju ulaz - objašnjava gospodin Gvojić, koji jedino rešenje vidi u dogovoru sa državom i organizovanom uzimanju uzorka sa parcele na kojoj je primećena neregularnost, da se uradi kontrola u institutu za zaštitu, i ako se potvrdi sumnja, da se podnese prijava nadležnoj službi. Pčelari iz Kljajićeva su iskusni, i znaju gde je sigurna paša. Na prvom mestu su parcele ZZ „Kljajićevo“ gde nikada nije bilo uginuća pčela, zato što zadrugari dobro rade svoj posao. Osim lokalnih pčelara, ovde dolaze i pčelari iz Apatina, Sivca, Užica i drugih mesta. Lisabonskom konvencijom Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med su zaštićeni na međunarodnom tržištu

16

Mirko Gvojić na osnovu svog geografskog porekla. Nezdrava konkurencija, neobaveštenost o njegovim svojstvima kod korisnika neki su od razloga što suncokretov med još uvek nema zaštitu. Suncokretov med se, možda i najviše od strane lekara, preporučuje deci i starijoj populaciji, zbog njihovih energetskih potreba, kao i snažnog imunomodulatornog i imunostimulišućeg dejstva. Obilje enzima iz polena i nizak procenat saharoze, čine ga

blagotvornim za digestivni trakt, kod problema sa lošim varenjem, gasovima i nadutošću, te kod inflamatornih bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis). Ako zalutate na polje suncokreta diveći se velikim zlatno-žutim cvetovima primetićete da nema insekata, pa ni pčela. Njihovo odsustvo, kažu stučnjaci, umanjuje rod za 40%. Polja suncokreta su lepa i nečujna. Ali, koga to interesuje?


Godišnjica PMF-a obeležena dobrim rezultatima i nagradama

P

rirodno-matematički fakultet (PMF) Univerziteta u Novom Sadu je fakultet sa najvećim brojem projekata, a nastavnici i naučnici najcitiraniji na Univerzitetu u Novom Sadu. I pored neospornog kvaliteta i fantastične opreme koje poseduju naše laboratorije, nije nam lako, jer dugo već naši smerovi nisu prvi na listi želja budućih studenata. Uprkos tome opstajemo jer naši studenti, kao i oni budući, koji će upisati ovaj fakultet, su veliki zaljubljenici u nauku i zahvaljujući njihovoj strasti i posvećenosti, kao i strasti i posvećenosti naših naučnika i naučnica, mi rastemo i razvijamo se, idući u korak sa vremenom - rekla je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan fakulteta, na svečanosti održanoj povodom obeležavanja 53. godišnjice ove po mnogo čemu jedinstvene „kuće nauke“. Davne 1969. godine PMF je konačno prestao da bude podstanar i dobio svoju kuću. Prirodno-matematički smer je tada bio tek smer na komšijskom, Filozofskom fakultetu, kada je dobio zasluženu autonomiju. - Od tada PMF raste i razvija se, o čemu svedoče brojna otkrića, nagrade, priznanja koja su usledili, hiljade diploma i indeksa koje smo štampali i sigurna sam da su naši osnivači imali ovakvu misiju i viziju - istakla je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević. Ovakvi događaji su prilike kada se sumiraju rezultati, ali i planiraju budući projekti i akcije. Za postignute rezultate u protekloj godini dodeljene su nagrade i plakete najboljim studentima, profesorima, asistentima. - Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu i najbolji student Prirodno-matematičkog fakulteta je Trivko Kukolj sa Departmana za fiziku; - Nagrade za uspeh u toku studiranja dobili su: Nikola Goleš (student generacije u oblasti prirodno-matematičkih nauka sa Departmana za fiziku); Nikola Perlić (Departman za biologiju i ekologiju); Marija Vukadin (Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo), Đorđe Stupar (Departman za matematiku i informatiku). Najbolji profesori i saradnici po ocenama studenata su: Dubravka Milić (prof. na Departmanu za biologiju i ekologiju); Lazar Gavanski (prof. na Departmanu za fiziku); Branko Ristanović (prof. na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo); Sanja Armaković (prof. na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević sa nagrađenim saradnicima

Zajednički snimak sa slavodobitnicima sredine); Dragan Mašulović (prof. na Departmanu za matematiku i informatiku); Dragan Obradov (saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju); Jovana Knežević (saradnik na Departmanu za fiziku); Dragan Milošević (saradnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo); Slaven Tenodi (saradnik na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine) i Lidija Fodor (saradnik na Departmanu za matematiku i informatiku). Nagradu za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada dobila je Ivana Kuzminac sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu

životne sredine. Najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji imala je Biljana Basarin sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, za projekat EXtremeClimTwin. Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević je pozvala mlade, ambiciozne učenike završnog razreda četvorogodišnjih srednjih škola da razmisle o PMF kao svom izboru, posebno na profesorske smerove, izuzetno bitne za našu zemlju i za škole koje ostaju deficitarne za nastavnike iz mnogih oblasti, i naravno nove studijske programe: Geoinformatika, Primenjena matematika, Data Science i druge.

17


Ulična umetnost kao ideja

S

ive, išarane, zapuštene fasade pojedinih objekata, pa čak i celih kvartova, na putu su da postanu prošlost. Umetnici iz čitavog sveta oslikavanjem površina pokušavaju da osmisle novi stajling ulicama „oblačeći“ ih u nove odore boja, ideja sa porukama. Prof. dr Tatjana Pivac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, poznata po originalnim inicijativama, prošle godine je u sklopu predavanja iz Kulturnog turizma za studente četvrte godine, uvrstila pešačku Street Art turu Novog Sada. Višestruko korisno, interesantno i inspirativno za buduće turizmologe zaposlene u turističkim agencijama, turističke vodiče i sl., kojima je ponuđen jedan drugačiji pogled na grad, zahtev koji murali/grafiti, odnosno muzeji/galerije na otvorenom mogu da ispune. - Ideja se rodila zahvaljujući master studentkinji koja je za temu master rada, čiji sam mentor, odabrala murale Novog Sada. Preko nje sam došla do Nebojše Bunjevčeva, licenciranog vodiča, čoveka velikog znanja iz ove oblasti i sluhom za mlade ljude od kojih će se neki, možda vrlo brzo naći i u njegovoj ulozi. Pomislila sam da bi to bilo zanimljiva tema i za studente Kulturnog turizma i kako vidim, oni su oduševljeni - obrazložila je prof. Pivac. Da je osećaj za pravu stvar ni ovoga puta nije izneverio, pokazala je i dvo i po časovna šetnja gradom. Polazna tačka na ovoj turi je mural u Gimnazijskoj ulici, na kojoj su predstavljene znamenite ličnosti XIX veka, Svetozar Miletić, Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj, Kosta Trifković i Laza Kostić, Milica Stojadinović Srpkinja i Marija Trandafil koje sede u kočiji u Njegoševoj ulici, nekada glavnoj ulici grada, ispred kafane „Bela lađa“ u kojoj je prvi put Novi Sad nazvan „Srpskom Atinom“. Mural je rad UG „Bute dobri“ naslikan 2019. na mestu murala „Jedina istina“ francuskog umetnika Gijoma Albija Remede iz 2009. i prvom u gradu, koji je 2016. prekrečen, čime je Novi Sad postao jedini grad u svetu u kojem je delo ovog umetnika „sklonjeno“ na taj način. Mural iz 2017. pod nazivom „Tigar“, autora Stefana Bjelića, nalazi se na uglu Beogradskog keja i Ulice Kozačinskog, a nastao je kao podrška Nastasji Nedimović,

18

Prof. dr Tatjana Pivac (prva s leva) sa studentima u obilasku murala

članici ženske vaterpolo reprezentacije Srbije, koja je uspela da dobije bitku života protiv opake bolesti. Zasluge za ideju, organizaciju i sredstva za ovaj mural pripada „Lančanoj reakciji“, udruženju koje stoji iza nekoliko murala u gradu. Iscrpljujuća borba Nastasje Nedimović inspirisala je i argentinsku umetnicu Fio Silvu da naslika mural u kojoj je snaga borbe predstavljena stilizovanom kompozicijom konja i ribama, na fasadi Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (Petra Drapšina 8). „Eros i Alkiona“ je mural grčkog umetnika svetskog glasa - Fikosa, na Beogradskom keju, koji predstavlja dijalog između boga ljubavi, strasti, stvaranja i života i

mitske ptice Alkione. Mural je premazan zaštitnim slojem, patentiranom od strane naučnika sa FTN-a, kako bi ga sačuvali od propadanja, posle čega je većina novosadskih murala zaštićeno na taj način. Mural je oslikan 2019. zahvaljujući Udruženju „Lančana reakcija“. Čak četiri murala ističu tradicionalnu kulturnu saradnju Novog Sada i Ambasade SAD. Na Bulevaru Mihajla Pupina na muralima iz 2017. prikazane su značajne, poznate ličnosti i strip junaci iz američkog i srpskog miljea: od Mihajla Pupina, Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mike Antića, Slobodana Trkulje, Snupija, Boba Dilana, Spajdermena, Marine Abramović, Homera Simpsona, Dženis Džoplin i dr.


za novi pogled na grad Zasluga pripada studentima Akademije klasičnog slikarstva Univezriteta Edukons i vođstvu poznate američke slikarke murala Džil Rotenberger. Veliki mural posvećen Mihajlu Pupinu iz 2018. na uglu Ul. Ilije Ognjanovića i bulevara sa njegovim imenom. I ovaj mural je oslikan u okviru Dana američke kulture, koji se održavaju u Novom Sadu. Na oslikavanju su zajednički radili umetnici iz SAD, Marthalicia Matarrita, Dister Rondon i novosadski ulični umetnik Uroš Štrboja Roch. Na početku ulice Ilije Ognjanovića, povodom obeležavanja 50 godina od premijere mjuzikla „Kosa“ u Srbiji, prvi put izvedenog u „Ateljeu 212“, 1969., u režiji

Mire Trailović i Zorana Ratkovića, zapamćenoj po izjavi autora mjuzikla Džeroma Ragnija i Džejmsa Radoa, da je beogradska verzija bolja od brodvejske. Njime je iste 2019. godine najavljen rimejk „Kose“ u koprodukciji dva novosadska pozorišta. Autor murala je novosadski umetnik Uroš Štrboja Roch, koji se potpisuje i kao autor murala na Bulevaru oslobođenja 113, sa NBA igračima: Nikolom Jokić, Greg Popovičem, Darkom Miličićem, Vlade Divcem, Peđom Stojakovićem, Igorom Kokoškinom i Pit Maravičem. Kod stadiona „Karađorđe“ je zid na kojem je slikom i brojem ispisana istorija FK „Vojvodina“. Mural „Lynx“ meksičkog umetnika Darida Rueda nastao u saradnji

sa Udruženjem „Lančana reakcija“, postavljen na fasadu zgrade u Ul. Vladimira Nikolića 6, sredinom 2017., i predstavlja borbu za balkanskog risa, jednu od najugroženijih vrsta ovih prostora. Rueda je poznat po temama zaštite životinja i tehnici kaleidoskopa, radu podeljenom na geometrijske oblike uklopljenih u veću celinu, i živim bojama, te je „Lynx“ jedan od najupečatljivijih u gradu. Ovo je pokušaj prenošenja dela iskustva koja se nisu ograničila na murale i po neki grafit, već su proširena znanjem, činjenicama i nezvaničnim pričama, u kojima je sačuvan deo istine o vremenu nastanka grada i njegovog rasta. Jer, voleti svoj grad znači poznavati ga.

19


Gourmet sajam i zatvarajuća konferencija projekta Pannonia Gourmet

Vladica Vojinović

U

Gourmet centru u Vrdniku u četvrtak 12.05.2022. održana je zatvarajuća konferencija projekta, a istog dana je otvoren Gourmet sajam koji je održan 12. i 13. maja. Na događaju su govorili pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, rektor Educons Univerziteta prof.dr Aleksandar Andrejević, menadžer na projektu Vladica Vojinović, u prisustvu brojnih gostiju iz relevantnih institucija, organizacija i ključnih aktera u sektoru turizma. Nakon svečanog dela konferencije, organizovana je degustacija Eat Pannonija proizvoda koji su bili izloženi u okviru Gourmet sajma, i prigodnim koktelom. Gourmet sajam predstavlja jedan od glavnih rezultata projekta, kao turistički proizvod koji će se u formi događaja održavati svake godine tradicionalno u Gourmet centru u Vrdniku. Okupljaće sve zainteresovane

20

strane u sektoru turizma, proizvođače i pružaoce usluga i na taj način unaprediti gastronomsko-turističku ponudu prekograničnog područja. Educons Unverzitet iz Sremske Kamenice je glavni nosilac projekta Pannonia Gourmet koji se finansirao iz drugog poziva IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija, na osi koja podstiče doprinos razvoju turizma i očuvanje kulturne i prirodne baštine. Projekat je nastao iz prepoznate potrebe da se Vojvodina predstavi kao autentična gastronomsko-turistička destinacija, kreirajući ponudu koja će stranim gastro turistima omogućiti da iskuse pravi kvalitet i ukus naše tradicije. Zbog toga što panonska tradicionalna jela i proizvodi nisu dovoljno afirmisani i prepoznati, a mnoge regije u Evropi su na tome razvile turističke proizvode i sadržaje, Univerzitet Educons kreirao je Eat Pannonia Partnerstvo koje će našu tradicionalnu gastronomsku ponudu očuvati i predstaviti je na najbolji način. Eat Pannonia znak će biti zaštićen na međunarodnom nivou i biti dodeljen odabranim subjektima u sektoru turizma i ugostiteljstva proizvođačima i pružaocima usluga, koji će uživati mnoge benefite kada je reč o promociji i plasmanu na tržištu. Takođe, izgrađen je Gourmet Centar u Vrdniku i potpuno opremljen sredstvima projekta, koji će kao prvi takav Centar u regionu predstavljati mesto susreta svih zainteresovanih strana u turizmu kada je reč o edukaciji i podizanju kapaciteta, uz različite turističke, edukativne, savetodavne i manifestacione sadržaja. Program: Interreg - IPA CBC Hrvatska- Srbija * Naziv

Obraćanje prof. dr Aleksandra Andrejevića

U obilasku Gourmet sajma projekta: “Autentični gastronomski ukus za održivi socio-ekonomski razvoj prekograničnog područja” * Akronim projekta: Pannonia Gourmet * Početak projekta: 15.12.2019. * Kraj projekta: 14.05.2022. * Vodeći Partner: Univerzitet Educons * Projektni Partneri: Grad Vinkovci, Turistička organizacija opštine Irig, Agencija za razvoj i investicije grada Vinkovaca VIA d.o.o. * Cilj projekta: Cilj projekta je razvoj inovativnih turističkih proizvoda i promocija regionalnog gastronomskog turizma kroz razvoj prekogranične gastronomske ponude, podizanje kapaciteta zainteresovanih strana i sveukupno povećanje atraktivnosti prekograničnog područja. Vladica Vojinović, Konsultant/Projektni menadžer Kancelarija za lokalni razvoj i upravljanje projektima


GOURMET centar VRDNIK nova ponuda, novi izazov

Prof. dr Srđan Milošević

T

uristička prestonica Srema - Vrdnik, opština Irig, smeštena u srcu Fruške gore, oivičena najstarijim nacionalnim parkom u zemlji, mesto gde je još uvek vazduh čist, a voda termalna, lekovita..., priča priču o prirodnim, kulturnim, istorijskim vrednostima ovog podneblja, a od skora i tradicionalnoj gastronomiji. Nekada rudarsko mesto danas sa hotelsko-rekreativno-lečilišnim kapacitetima: „Termal“, „Premier Aqua“ i „Fruškim termama“, Banja Vrdnik postaje prestižna destinacija koja godinama unazad svoj razvoj gradi u pravcu turizma. Prepoznajući sve mogućnosti optimalnog geografskog položaja, klimatskih uslova, nadogađenim kulturno-istorijskim osobenostima ovog prostora, kao i specifičnim prehrambenim proizvodima, EDUCONS Univerzitet iz Sremske Kamenice je sredinom maja otvorio GOURMET edukativni centar, inovativni turistički proizvod jedinstven na ovim prostorima, sa ciljem promocije regionalnog gastronomskog turizma. Za originalnu ideju i njenu realizaciju skrenuo je pažnju međunarodne javnosti, što je rezultiralo učešćem na projektu finansiranom

Kuhinja - srce Gourmet centra iz drugog poziva Interreg-IPA CBC programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija. - GOURMET centar je edukativni centar Univerziteta EDUCONS koji je nastao kao ideja međunarodnog projekta koji je imao za cilj da okupi sve proizvođače sa prostora Panonije i da u ovom objektu formira reprezentativna kuhinja koja će propagirati tradicionalne proizvode sa ovog područja. Objekat poseduje 15 smeštajnih jedinica, 13 soba i dva apartmana, veliku multifunkcionalnu kongresnu salu, malu salu za sastanke. Ono što ga čini specifičnim su dve kuhinje: restoranska i edukativna. Težište je na ovoj drugoj, koja služi kao trening centar za obuku novih kuvara i ostalog osoblja iz oblasti ugostiteljstva. Kuhinja ima dve namene: za obuku i teninge kuvara, te komercijalnu koja ide u susret događajima poput team building-a, proslava, obeležavanja godišnjica, uz superviziju našeg Chef-a. Opremljena je tako da gosti ima-

Novi objekat Gourmet centra u Vrdniku

ju mogućnost da uče da kuvaju, a kuvano potom konzumiraju. Objekat poseduje i spa blok: u ponudi su dve hidromasazne kade i sauna, usluga masaže. Cilj menadžmenta je da GOURMET centar bude prepoznat kao mesto okupljanja pravih gurmana, ljudi koji vole da probaju recepte sa prostora Panonije, ali i lokalne delicije - istakao je dr Srđan Milošević, vanredni profesor na Univerzitetu Educons za oblast turizam. U kompletiranju ponude radi se mnogo, radi se brzo. Za relativno kratko vreme okupljen je zavidan broj lokalnih proizvođača: vinara, pčelara, proizvođača suvomesnatih proizvoda, posebno kulena i pršute, mlečnih proizvoda, dobro poznatih sremačkih tvrdih i polutvrdih, sa raznim dodacima, kozjih i kravljih sireva. Od tih proizvoda pripremaju se specijaliteti u restoranu GOURMET centra. Sremce krasi ljubav prema hrani i svi koji dođu u Srem rade to isto. Neki smatraju da je ta pojava zarazna, neki tvrde da je reč o aktivnostima. Kako bi zaokružili turističku ponudu u GOURMET centru, gostima se predlažu brojni indoor i outdoor sadržaji. Prirodno okruženje pretpostavlja što više boravka na vazduhu, pa su između ostalog osmišljene ture obilaska srednjovekovnih manastira, posete lokalnim vinarijama, istorijskim objektima koji su ispisivali stranice prošlosti ovog kraja, prirodnim atrakcijama.... Ovaj prostor fokusiran je na dolazak grupa iz Novog Sada, Beograda i šire okoline, kao mesto okupljanja, kvalitetnog druženja i realizacije team building programa.

21


Ulaganje Univerziteta Privredna XII takmičenje u Besedništvu „Govori da te vidim ko si“

D

vanaesto takmičenje u besedništvu, pod nazivom „Govori da te vidim ko si“ (Sokrat), održano je u utorak, 31. maja 2022. godine, u amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu. Na takmičenju je učestvovalo osam studenata ovog fakulteta sa autorskim besedama na zadatu temu: „Pošteno (časno) živeti, drugome ne štetiti, svakome svoje dati“ (Ulpijan), a takmičili su se: Milica Kalamanda (III godina), Jelena Zlatar (III), Jovana Jokić (I), Danilo Lučić (III), Nevena Stanković (IV), Aron Mihok i Marija Vuković (studenti I godine u VŠJ Subotica) i Anastasija Rsovac (I godina u VŠJ Beograd). Žiri u kome je bilo pet članova: prof. dr Marijana Carić, predsednica Saveta Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu - predsednik; prof. dr Mirko Kulić, dekan; prof. dr Predrag Mirković, prodeProf. dr Marijana Carić sa pobednikom Danilom Lučićem kan za nastavu i prof. dr Marijana Mladenov, prodekan za međunarodnu saradnju, svi sa Pravnog fakultetu za privredu i pra- u vezi pred njima je obaveza da sačuvaju da su i glasovi publike potvrdili odluku vosuđe, te glumac Saša Joksimović, od- svoju čast, omoguće svakom da ostvari žirija. lučio je da je svoju besedu najbolje izveo svoje pravo i da pritom ne naškode druU ime organizacionog tima, prof. dr Danilo Lučić. Manifestaciju je uveličao gom“. Citirajući pisca Čehova, rekao je da Nenad Stefanović, ukazao je na važnost nastup pijaniste, kompozitora i aranžera se čast ne može oduzeti, već se može samo ne samo kvalitetnog govora za sve pravniAleksandra Dujina, kao i autorska beseda izgubiti, ali je i dodao da se čast ne može ke, već i razumevanje zadate teme. koju je izvela Simona Živanović, matu- ni kupiti, već samo zaslužiti. Poručio je da - Njih osmoro prepoznali su koliki je rantkinja škole za dizajn „Bogznačaj besedništva za jednog dan Šuput“ iz N. Sada. pravnika i prijavili se na taPrema rečima dekana, profekmičenje gde nije toliko važno sora Mirka Kulića, za pravnike pobediti, već učestvovati. Ja ne je važno da imaju govorničke znam kakvi će oni biti pravnisposobnosti, zato je još u anci, ali su odlični besednici, i za tičko doba među različitim obnas su svi pobednici. Pokazali licima besedništva izdvojeno i su veštinu govorništva koju su sudsko. razvijali kroz pripreme u traja- Naš fakultet kao vodeći nju od tri meseca. Zahvaljujupravni fakultet u Srbiji, orgaći njima tradicija se nastavlja, nizovanjem takmičenja u bea zaboravljena čast, dobrota i sedništvu već dvanaest godina poštenje ponovo dobijaju na pokazuje da neguje lepu reč, i značaju. da kod svojih studenata razvija Organizacioni tim za takmiZajednički snimak organizatora sa studentima govorničke sposobnosti. Ovočenje u besedništvu pored prof. godišnje takmičenje posvećeno Stefanovića, činili su Tamaje mudroj misli koju je izrekao Ulpijan, svim sadašnjim i budućim pravnicima pu- ra Krstić, direktor marketinga i PR mejedan od poslednjih velikih rimskih prav- tokaz treba da bude misao Ulpijana. nadžer Univerziteta Privredna akademija nika klasičnog doba. „Časno živeti, drugoProf. dr Marijana Carić, istakla je da i Marija Sudar, profesor srpskog jezika i me ne štetiti, svakome svoje dati“. Prime- je pobednik Danilo Lučić, student treće književnosti i urednica univerzitetskog njujući propise pravnici dele pravdu, s tim godine, imao izuzetno ubedljiv nastup, te časopisa „Akademac“.

22


akademija u Novom Sadu u mlade Revija kratkog đačkog filma FILMić 2022

Z

avršna manifestacija Revije kratkog đačkog filma FILMić 2022. Održana je 26.05.2022. u amfiteatru Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment FIMEK u Novom Sadu ul. Cvećarska br.2. Cilj smotre kratkog đačkog filma FILMić je da se promoviše aktivna uloga učenika u kreiranju medijskih materijala i populariše ovaj vid digitalne pismenosti u školi kroz saradnju učenika sa nastavnikom-mentorom na izradi projekata. Učenici osnovnih i srednjih škola, u timovima do 3 učenika, učestvovali su u konkursu osmišljavanjem scenarija, snimanjem video zapisa i njegovom obradom. U ovom ciklusu učesnici su imali zadate četiri teme za koje su se slobodno opredeljivali: „Da se ja pitam“ (tema se odnosila na aktuelne probleme koje uočavamo i prikaz kako bi oni to rešili); „Biti pametan na internetu“ (tema se odnosila na mere i oposnasti na koje treba ukazati u cilju zaštite od zloupotrebe interneta); „Život sa koronom virusom“ (tema se odnosila na situaciju koja je zadesila celu planetu, kao i našu zemlju zahvaćenu pandemijom kovidom 19); „Tolerancija pre svega“ (tema se odnosila na borbu protiv diskriminacije, po bilo kom osnovu, koja je sve prisutnija u našim školama) i Slobodna tema. Na konkurs je stiglo 26 filmića iz osnovnih i srednjih škola koji su pregledani i ocenjeni od strane stručnog žirija. Najbolji radovi (osnovne i srednje škole), kao i njihovi mentori su nagrađeni nagradama koje je su obezbedili Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja, FIMEK - Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment i Pravni fakultet za privredu i pravosuđe kao suorganizatori i sponzori. Realizator manifestacije tradicionalno je bio Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike.

Evo i svih rezultata: Grand prix: Tim - Bukvalno ja, Filmić Kvantaški Japi, TŠ Mileva Marić Anštajn Novi Sad, Mentor - Aleksandra Drljača, Učenici: Mihajlo Tornjanski, Milan Zdravković i Jovan Bogdanović.

OSNOVNE ŠKOLE:

Prva nagrada: Tim - Sove, Filmić - Korak OŠ „Marija Bursać“ Beograd, Mentor Dragana Gojković , Učenici: Natalija Rosić, Stefan Bogdanović i Ana Grbušić Druga nagrada: Tim - Dušanovci, Filmić Tolerancija pre svega, OŠ ,,Dušan Jerković“ Ruma, Mentor - Ljiljana Bakić, Učenica: Tamara Ercegovac

Sad, Mentor - Mirjana Tunguz, Učenici: Helena Gligorić, Maša Ivančević i Tijana Demko Rihter Za montažu: Tim - Botond Filmography Filmić - 22 April - Earth day, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj Kanjiža, Mentor - Igor Baganj, Učenik: Botond Kiš. Za animaciju: Tim Zvezdobrojci, Filmić - Anđeo, OŠ,,Đura Jakšić“ Kać, Mentor - Jasmina Jerković ,Učenici: Jovan Panić, Nikola Kalaba i Marko Repac.

SREDNJE ŠKOLE

Prva nagrada: Tim - Trifolium, Filmić - Nexus, Gimnazija Velika Plana, Mentor Snežana Milošević, Učenici: Sofija Starčević, Jana Pavlović i Marijana Perić

Radost stvaranja - đaka i nastavnika Treća nagrada: Tim - Revolucionari, Filmić - Čudna vremena, OŠ „Dositej Obradović“ Irig, Mentor - Ana Spasojević, Učenici: Verica Tomić, Violeta Ristić i Andrej Petković SPECIJALNE NAGRADE: Za ideju: Tim - Krila Filmić - Ipak nisi sam, OŠ „Sveti Sava“, Subotica, Mentor - Dr Milanka Stankić, Učenici: Nevena Krmpotić, Jovana Pavlović i Miša Nagin Za scenario: Tim - „Vuk Karadžić“, Filmić - ,,Razmišljanja u tišini i samoći - Isidora Sekulić“, OŠ ,,Vuk Karadžić“ Žitkovac, Mentor - Miloš Petrović, Branka Videnović, Učenici: Emilija Pešić i Lana Krstić Za režiju: Tim - zarkons, Filmić - Život sa koronom virusom, OŠ „Žarko Zrenjanin“ N.

Druga nagrada: Tim - Samostalno, Filmić - Svet, Tehnoart Beograd, Mentor - Mirjana Štrbac, Učenica: Isidora Mandić Treća nagrada: Tim - Tim 9 ¾, Filmić - ,,Šta me pokreće?“, Tehnička škola ,,Ivan Sarić“ Subotica, Mentor - Svetlana Kulić, Učenici: Vukota Markišić i Jovana Mirović SPECIJALNE NAGRADE Za montažu: Tim - GimPi, Filmić - Teodiceja SveMIRA, Gimnazija Pirot, Pirot, Mentor - Irena Vidanović, Učenik: Nemanja Krstić Za režiju: Tim - Kikilion studi, Filmić Mora bolje, mora ponovo, Prva kragujevačka gimnazija Kragujevac, Mentor - Jasmina Micić , Učenici: Aleksandra Maksimović, Sofija Đurđević i Andrij Stojanović.

23


NOVI BEČEJ - grad otvorenog srca

24


Turistički vodič kroz Vojvodinu sa kućnim ljubimcima

Sa KZN povodom standardizacije i sertifikacije "pet friendly" usluga

K

ada je 2019. godine u centru vojvođanske prestonice - Novom Sadu, uz pomoć Pokrajinske vlade, otvoren Info centar Turističke organizacije Vojvodine (TOV), glavna zamisao je bila njegova dostupnost i prezentacija novih turističkih proizvoda. Kako je zamišljeno tako je i ostvareno. Info centar je postao mesto susreta, prezentacija, edukacija, sprovođenja novih ideja, realizacija promocija. Jedan u nizu projekata bio je Info dan, početkom jula, povodom zvaničnog početka standardizacije pet-friendly usluge u turističkim objektima u Vojvodini, koju sprovodi „Pet Travel Advisor“ tim uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Ovaj projekat će, po rečima dr Nataše Pavlović, direktora TOV-a, doprineti da po prvi put u Vojvodini, na osnovu popisa objekata otvorenih za boravak kućnih ljubimaca, turisti koji tretiraju svoje ljubimce kao članove porodice, opušteno uživaju u zajedničkom boravku u nekom seoskom domaćinstvu, pansionu, apartmanu. U znak podrške

ovoj akciji, Info centar TOV je zvanično dobio Pet-friendly nalepnicu. Ravna i jednolična, intrigantna i nepredvidljiva. Pitoma i divlja u isto vreme. Jednom rečju posebna, gostoljubiva, raznolika, čudesna Vojvodina, ove godne beleži rast broja dolazaka domaćih i stranih gostiju, kao i broja noćenja. Razloga za to je nekoliko: ove godine Novi Sad je Evropska prestonica kulture brojnih dešavanja, EXIT festival na Petrovaradinskoj tvrđavi i dalje neponovljiv doživljaj koji se ne propušta, a ne manje značajne su i aktivnosti koje godinama unazad sprovodi TOV, neumorno predstavljajući Vojvodinu atraktivnu u svim godišnjim dobima. Kampanja pod nazivom „Vojvođanski ručak - neodoljivi ukusi ravnice” u okviru koje je, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Privredne komore Vojvodine, štampan kuvar „Vojvođanski ručak - neodoljivi ukusi ravnice”, kreiran web portal „Vojvođanski ručak” sa objedinjenom bazom ugostiteljskih objekata koji u svojoj ponudi imaju tradicionalnu vojvođansku gastronomiju,

kao i školu kuvanja uz posetu određenim turističkim destinacijama u Vojvodini. Originalno i prijemčivo ovom prostoru. - Trenutno sprovodimo akciju obilaska turističko-ugostiteljskih objekata, radimo promociju mikro i malih destinacija kojima do sada nije bila posvećena dovoljna pažnja. Prošle godine TOV je imala priliku da ocenjuje manifestacije. Napravljen je i Pravilnik o standardizaciji manifestacija kojih u Vojvodini ima preko 1200. Nadam se da će tim TOV-a imati priliku da, zadovoljan onim što je video na terenu, da svoje mišljenje o objektima koje trenutno obilazimo. Zadatak skromnog ali vrednog tima TOV-a, je da unapredi kompletnu turističku ponudu, posebno kvalitet ugostiteljske usluge i da u skladu s tim, u toku sledeće godine isplanira edukaciju kadrova, da ih zadržimo, a to možemo dobrim turističkim prometom istakla je dr Nataša Pavlović, i dodala da bez republičke, pokrajinske vlade, radova na poboljšanju infrastrukture, razvoj i unapređenje turističke ponude ne bi bio moguć.

25


Svečano obeležen Dan opštine Čajetina

D

an opštine Čajetina, 30. jun, ustanovljen po datumu kada je pre 94 godine Čajetina proglašena varošicom, svečano je i ove godine obeležen u Kulturnom centru Zlatibor. Od pomenutog datuma, počinje da se razvija, napreduje i krajem 20. veka, postaje jedno od najrazvijenijih mesta, sa Zlatiborom koji je lider među planinskim destinacijama u Srbiji. Svečana sednica Skupštine opštine počela je intoniranjem himne „Bože pravde‘‘ koju je izvela Bilja Krstić, etno umetnica iz Beograda sa svojim članovima „Bistrik orkestra“. Otvarajući sednicu predsednik skupštine Arsen Đurić je istakao da opština Čajetina vredno radi i ostvaruje značajne rezultate. Detaljnije o najznačajnijim ulaganjima i onome što je u prethodnom periodu urađeno u opštini Čajetina predstavljeno je u prikazanom filmu. Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović u svom obraćanju gostima naglasio je da je opština danas jedna od najra-

sednik Milan Stamatović uručio je to priznanje Bojani Božanić, direktorki JP „Gold gondola Zlatibor“. Plaketom „Dimitrije Tucović‘‘ posthumno je nagrađen dr Radenko Lazarević, koji je istraživao mnoge pećine u Srbiji i van njenih granica, među njima i Stopića pećinu. Kao rezultat toga je nastao Projekat uređenja Stopića pećine. U tome je ostvarivao saradnju sa opštinom ČaMilan Stamatović i Bojana Božanić jetina, mesnim zajednicama Rožanstvo i Sirogojno i lokalnim stanovništvom. Dobitnik ovog priznanja i ljudskost u teškim vremenima, dobitnik je i Dejan Cerović iz Krive Reke, koji je zahvalnice „Zoran Tmušić“ je novinar na porodičnom imanju nastavio tradiciju Vladimir Lojanica iz Užica. bavljenja poljoprivredom i stočarstvom. Predsednik opštine dodelio je i zahvalPotom kompanija „The Forest” d.o.o. nice pojedincima koji su se istakli svojim iz Požarevca koja je svojom energijom i radom i postignutim uspehom u protekloj upornošću u održanju kvaliteta svojih ra- godini. Nagrađeni su Radosav Dabić iz dova stekla poverenje brojnih korisnika na Čajetine, Dragan Ninčić iz Krive reke. Zlatiboru. Plaketom „Dimitrije Tucović” Pohvalnice su dodeljene dobitnicima su nagrađeni i Odbojkaški klub diplome „Vuk Karadžić“, svim svršenim „Zlatibor“, kao i Košarkaški učenicima osnovnih i srednje škole na klub „Zlatibor“. području opštine Čajetina, kao i svršenim Opština Čajetina je dodeli- učenicima srednjih škola na teritoriji Rela i zahvalnice koja nosi ime publike koji imaju prebivalište na teritoriji „Zoran Tmušić“, nazvanu po opštine Čajetina. novinaru i humanista koji je Nakon svečanog dela programa, na Kramnogima za života neumorno ljevom trgu je puštena u rad multifunkciopomagao. Na ovaj način je otr- nalna fontana na jezeru, a zatim je održan gnut od zaborava. Za humanost koncert Bilje Krstić i „Bistrik orkestra”.

Arsen Đurić sa nagrađenim učenicima zvijenijih lokalnih samouprava, kao i da Zlatibor nastavlja sa daljim razvojem sa obzirom da nas očekuju projekti koji će obeležiti vreme pred nama. Skupština opštine Čajetina plaketama, priznanjima i novčanim nagradama zahvalila se najzaslužnijim pojedincima i kolektivima za izuzetan doprinos razvoju u proteklom periodu. Najviše priznanje ,,Zlatiborsku povelju’’ dobilo je javno preduzeće „Gold gondola Zlatibor“. Pred-

26

Multifunkcionalna fontana na jezeru u centru Zlatibora


Zlatibor - destinacija potpunog uživanja

K

aravan - Zlatiborska letnja dobrodošlica, obišao je ove godine 25 gradova u zemlji i regionu, a započet je u Novom Sadu u autentičnom novosadskom restoranu sa tradicijom „Sokače“, bogatim, obilnim i preukusnim Zlatiborskim doručkom. Jer se tradicija i kvaliteti privlače. Zašto Novi Sad i Vojvodina? Statistika kaže da je u strukturi gostiju koji su poslednjih godina posetili Zlatibor od 90% bilo iz Srbije, d toga oko 35% iz Vojvodine. Reputacija nije stečena slučajno, već zahvaljujući znanju, radu, strategiji koja vodi do ostvarenja cilja. Zato Zltibor konstantno beleži rast broja i domaćih, i stranih turista. - Naša destinacija je specifična, jer se među brojnim sadržajama na jedno od vodećih mesta profilisala zlatiborska hrana. U ponudi su pre svega mleko i mlečni proizvodi, čuvena komplet lepinja, suvomesnati proizvodi i neprevaziđena rakija od šljive; tu su i tradicionalni specijaliteti, koje svaki gost Zlatibora želi da proba. Shodno tome napravili smo par degustacionih centara raspoređenih na teritoriji opštine Čajetina. Jedan Centar je u zlatiborskom selu Mačkat koje se bavi promocijom suvomesnatih proizvoda; drugi Rožanstvo koje se bavi promocijom mleka i mlečnih proizvoda, a u Šljivovici se na ovaj način promoviše rakija. Smatram da je ovaj paket jedan dobar turistički proizvod interesantan turistima - rekao je Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor I ovoga leta u fokusu su adrenalinski odmor, nove pašačko-biciklističke staze, aktivnosti u prirodi. Zlatiborci najavljuju nekoliko kapitalnih objekata, važnih za opštinu Čajetina. Očekuje se početak izgradnje Sportskog parka koji će u svom sastavu imati više od 14 terena po najvišim, UEFA standardima, i kao nov turistički proizvod u domenu sportskog turizma, koji će pozicionirati Zlatibor kao lidera u regionu. Po završetku projekta Zlatibor će moći da konkuriše za ogranizaciju velikih takmičenja, i pripremu poznatih timova. U planu je izgradnja novih pešačkih staza. Prva faza podrazumeva stazu koja prati

Zlatibor ovih dana

Vladimir Živanović trasu „Gold gondole“, od centra turističkog Zlatibora do Ribničkog jezera koja će biti osposobljena ovog leta. Plan je da se kasnije izgrade staze koje će se razgranati na ostale prostore planine. Nezaobilazna atrakcija - „Gold gondola“ do sada je prevezla preko 350.000 putnika. Kako bi se smanjile gužve na početnim stanicama, u toku su radovi na proširenja njenih kapaciteta. Krajem prošle 2021. u stogom centru, otvoren je Hotel „Zlatibor“ 5* i za kratko vreme primetno podigao kvalitet ponude na Zlatiboru i motivisao ostale hotelijere na nova investiciona ulaganja, što će doprineti poboljšanju ukupne turističke ponude Zlatibora. Fokus aktivnosti biće i na manifestacijama, a najveća je svakako polovinom jula počinje Zlatiborsko kulturno leto u julu i avgustu.

Kulturni centar, otvoren 2020., ove godine mesto je raznih dešavanja, pozorišnih predstava, filmskih projekcija... U sklupu Centra otvorena je i Galerija, u kojoj se održavaju izložbe, kao mesto okupljanja ljubitelja umetnosti. Prethodni period nametnuo je neke nove trendove i u prvi plan stavio seoski turizam. Gostilje, Rožanstvo i Sirogojno su sela sa najvećim brojem smeštajnih kapaciteta, a broj objekata u većini sela koji se adaptiraju za prihvat i smeštaj turista se iz dana u dan povećava. Opština Čajetina je u skladu sa kretanjima na tržištu, dosta uložila u infrastrukturu putih pravaca, kao osnovnog preduslova za razvoj ovog vida turizma. Pozitivno je što su sva sela dostupna za turiste. Predstoje edukacije kako bi se ovaj vid turizma omasovio, a meštani stimulisali da svoja domaćinstva stave na raspolaganje turistima, koji sve više traže porodice, da žive sa njima i obavljaju svakodnevne poslove. - Ako želite dinamiku, neprekidnu akciju, turistički centar Zlatibora, u kojem su Dino i Avantura park, brojni kafići, restorani, prodavnice, pijaca, obezbedićete vrhunski provod. Ako žudite za prirodnim okruženjem, neko od seoskih domaćinstava su pravi izbor za vas. Jer, Zlatibor je destinacija potpunog uživanja koja ispunjava vaše želje - tvrdi Vladimir Živanović.

27


Razvojni put Reda vinskih vitezova Evrope - Srbija

I

ako je viteštvo duboko ukorenjeno u prošlost srpskog naroda, vitezovi vina su na srpskoj vinskoj sceni ozvaničili svoje prisustvo tek početkom XXI veka. Iako mladi, a možda baš zbog toga, danas su upravo oni najuporniji, sveprisutni branioci viteškog kodeksa. RED VINSKIH VITEZOVA EVROPE - ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE SRBIJA, pod skraćenim nazivom „RVVE SRBIJA“ sa sedištem u Novom Sadu jedini je zastupnik ovog evropskog vinskog reda za Srbiji. Sedište RVVE je u Eisenstadtu, u Austriji, a u našu zemlju ušao je pre 15 godina. Razvojni put, koji se kretao od entuzijazma do potpunog urušavanja, kada je kvantitet uveliko nadmašivao kvalitet, danas je konsolidovao svoje redove i iako još ima propusta, radi se na njihovom prevazilaženju. Trenutno broji 75 redovnih članova, uz četiri člana mladih od 18 - 30 godina, koji ne plaćaju članarinu. Posle 30-te donose konačnu odluku da li će pristupiti redu.

Sa svečanosti u Reformatorskoj hrišćanskoj crkvi talnog dela od Luksemburga, do Gruzije i bratimi se sa nešto mlađim, ali ravnopravnim u odnosima - Šampanjskim viteškim redom koji obuhvata mediteranski deo, deo Italije, Francusku, Španiju, Portugal. deo južne Belgije i deo Velsa - kaže Miroslav Mrnuštik, Konzul RVVE - Srbija. Red okuplja vinare, vinogradare i poštovaoce vina koji intenzivno rade na unapređivanju vinske kulture i pomažu vinarima/vino-

- Mi u svojim redovima imamo takve stručnjake koji pomažu našim ljudima, od sadnje vinograda, prizvodnje vina, flaširanja, etiketiranja, do faze kada je spremno za distribuciju. Zadovoljni smo našim doprinosom u menjanju starih načina pravljenja vina po ugledu na „naše stare“. Da bi se prešlo na nove tehnologije potrebno je uložiti velika sredstva, a mi, vitezovi, činimo sve što je u našoj moći, savetima, stručnim ljudima, iznalaženjem sredstava, da pariramo onima koji su tehnološki daleko odmakli, ali koji nam, zahvaljujući našem suncu, našoj zemlji, zavide na kvalitetu naših vina. Naši prijatelji iz inostranstva su impresionirani i kažu da su vina bez greške. Ali su male količine koje imamo - rekao je Mrnuštik, dodavši da je preokupacija vitezova promocija autohtonih i tzv. fakultetskih vina. ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE nastao je 1333. godine. Rukopoložio ga je papa Jovan XII, a ponovo aktivirao Oto

MIROSLAV MRNUŠTIK IMENOVAN ZA KONZULA Prvi put u 15-togodišnjem trajanju Red vitezova vina Evrope u Srbiji dobio je 15. juna 2022. i zvanično Konzula - Miroslava Mikicu Mrnuštika. Kao najmlađi, RVVE postao je ravnopravan sa predstavnicima ovog Reda iz drugih zemalja. Tim povodom je rekao: - Ispred nas su samo Austrijanci. To znači da smo uslovnu dozvolu, sa kojom smo do sada radili, ispunjenjem kriterijuma zamenili dopuštenjem da budemo Konzulat. Zahvaljujući poslednjoj ceremoniji uzdizanja i prijemu novih članova, gde smo pred gostima iz Austrije, pre svega najstarijim po činu, prof. dr Alfred Rákóczi de Tombor-Tintera, demonstrirali naše srpsko jedinstvo i sa 12 novih članova pokazali da radimo efikasno, sa kva-

Kada je reč o regionu, Mađarska je nešto duže član OEVE, kao i Hrvatska, a Slovenija sa 31 godinom u ovom vinskom redu, je najdalje otišla u hijerarhiji, i u EISENSTADT-u zauzima izuzetno visoke položaje. - Slovenci su zaduženi da nam pomažu i oni to vrlo dobro rade. Zahvaljujući njima smo u poslednje vreme jako napredovali. Oni su prisutni na svim našim svetkovinama, ceremonijama, prijemu novih članova i uzdizanju članova na više stepene. U redu OEVE ima 29 zemalja članica, uglavnom kontine-

28

litetnim kadrom, kao jednim od najvažnijih kriterijuma za članstvo u našem redu. Takav naš pristup je naišao na odobravanje i to je doprinelo stavu da smo dorasli da budemo ravnopravni sa predstavnicima Reda vitezova vina Evrope iz zemalja poput Mađarske, Hrvatske, Slovenije i dr. Kao predstavnika srpskog Konzulata i Prvog Prokonzula imenovali su me za Konzula, a Senat mi je dodelio zlatni krst Konzulata. Desilo se to na sednici Nobiliteta, za stolom oko kojeg je sedelo 24 plemića, kojima je predsedavao dr Alfred Rákóczi de Tombor-Tintera. Za nas je ovo važan stimulans da radimo još više, bolje, mudrije, na dobrobit svih naših vinara i vinogradara, i dobrobit naše zemlje. Tako ćemo raditi i dalje.

gradarima da kroz povezivanje sa državnim i drugim institucijama, u administrativnim poslovima, promociji, ekskurzijama drugim vinskim rejonima i sl., budu što uspešniji u svom radu. Gospodin Miroslav Mrnuštik ponosan je na kvalifikacije domaćih i stranih stručnjaka da je naša zemlja Bogom dana za vinograde. Klimatski i pedološki faktori dozvoljavaju proizvodnju vrlo kvalitetnih vina, uz tehnologije koje se primenjuju u modernom vinarstvu.

von Habsburg. RVVE ima svog zaštitnika (Patrona) Karla von Habsburga, naslednika Ota Habsburškog i kao takav jedini je regularan, priznat u širim okvirima, vinski viteški red iz Srbiji. Zato je u reosnivanjem RVVE ustanovljeno da niko ne može postati član a da nema garanta, osobu koja ga predlaže i odgovara za njegov rad. - Nije bitno da li je naš član doktor nauka ili zanatlija, važno je da je čovek i najbolji u onome što radi - zaključio je Miroslav Mrnuštik.


Decenija i po Reda vinskih vitezova Evrope u Srbiji

V

elika ceremonija povo- nove i one koji se uzdižu, ovaj dom 15 godina od osni- značajan događaj, protekao je vanja Reda vinskih vi- u radnoj ali prijatnoj atmosferi tezova Evrope (RVVE) u Srbiji, prijatelja na ozbiljnom zadatku. ogranka ORDO EQUESTRIS Na ceremoniji je pevala operVINI EUROPAE (OEVE), ska pevačica iz Holandije, doodržana je u Reformatskoj hri- cent Teodora Drozdik-Popović, šćanskoj crkvi u centru Novog koja je svoj nastup započela Sada, 04. i 05. juna 2022. go- ariom Ave Maria, u čast vindine. Prvi prokonzul Reda vin- skog viteškog reda, a trubači iz skih vitezova Evrope za Srbiju, Kraljeva pod vođstvom Milana gospodin Miroslav Mrnuštik, Petrovića, muzikom su definisau ulozi domaćina, pokazao je li prostor Srbije i Balkana. i naše gostoljublje i ozbiljnost Prvi prokonzul, gospodin Mivitezova reda, njihovu posveće- roslav Mrnuštik je izrazio zanost u svetom činu koji obavlja- hvalnost i čuvarima reda, koji ju. Ceremoniji je prisustvovalo su pratili povorku u šetnji cen100-tinak članova reda, njiho- trom grada. Posebno se zahvalio vih prijatelja, vitezovi iz drugih Milanu Đuriću, zameniku grasrpskih vinskih društava, koju donačelnika, koji je prisustvosu ovu svečanost učinili veli- vao svečanom ručku sa svim kom. Neki članovi RVVE do- članovima i gostima, i koji je veli su svoje prijatelje iz Kragu- obezbedio elitni prostor u Apolo jevca koji na lep način šire ovu centru, za okupljanje i druženje priču ka jugu Srbije. Posebnu članova reda. čast ovom događaju učinio je - Prisustvo počasnog Konzula svojim prisustvom Prvi konzul, Republike Austrije, gospodina MAGISTER GENERALIS, Zorana Tadića, koji je sa svoprof. Alfred Rákóczi de Tom- jom suprugom, takođe došao da bor-Tintera sa svojim kolegama uveliča ovu našu svečanost koja iz EISENSTADT-a u Austriji, je okupila 97 izvanrednih ljudi, koji je tom prilikom vodio i ce- vitezova u punom kapacitetu te remoniju prijema 12 novih čla- reči, puno znači za nas - rekao je nova, i šest članova koji su una- Prvi prokonzul. pređeni u viša zvanja. Skupu su prisustvovali i predstavnici RVVE iz Slovenije i Luksemburga. Mađarska delegacija, na žalost, zbog problema na graničnom prelazu, nije uspela da dođe. Zahvaljujući nekim ljudima, članovima U poseti Vinariji Veritas RVVE: Biljani Maraš, Olah Ištvanu, Botos Eleméru, U skladu sa ambijentom, episkopu Reformatske hrišćan- atmosferom, pre svega ljudima, ske crkve i duhovniku reda, koji prijateteljima, bio je prilagoje kao domaćin činodejstvovao i đen i program. Članovi AKUD vodio duhovni deo ceremonije, „Sonja Marinković“ su igrom i pričešćivao novoprimljene čla- pesmom spojili jug i sever naše

Sa ceremonije prijema novih članova

Viteško uzdizanje vinara Milana Ubavića i Lasla Bonija

Vinarija Vinum za kraj svečanosti lepe zemlje, te mladošću doneli radost u viteške redove. Druženje je nastavljeno i sledećeg dana obilaskom sremskokarlovačkih vinarija „Veritas“ i „Vinum“.

29


Kraljevina Župa Srbije više nego zanimljivo putešestvije kroz Župu aleksandrovačku, sa željom da ih upozna sa istorijskim i kulturnim znamenitostima, prirodnim i drugim lepotama ovoga kraja. Bila je to sjajna prilika da se osim Festivala vina, vide i dožive i druge turističke atrakcije i mesta za sakupljanja novih znanja: Zavičajni muzej Župe sa najatraktivnijim eksponatima, među kojima su 24 figurine koje pripadaju vinVladimir Rašković

Zavičajni muzej Župe

Ž

upa je kraljevina iz nekoliko razloga. Jedan i najvažniji je taj što tu od davnina stoluju kralj Prokupac i kraljica Tamjanika. Župljani su vekovima čuvali svoje kraljevstvo samo za sebe i odabrane, a onda se odlučili da ga otkriju svetu. Župa je postojbina Tamjanike i Prokupca i ovdašnji vinari i vinogradari su je podigli na nivo koji joj pripada. Međutim, u Župi veoma lepo uspevaju i međunarodne i sorte stvorene u Srbiji i na ovim terenima daju neke specifične note, drugačije nego na drugiim mestima, što bi neki rekli anomalija, a Župljani vele, i u pravu su, specifičnost ovog podneblja. Identitet Župe čini 78 registrovanih vinarija i preko 300 domaćinstava koja proizvode vina, sa produkcijom i do 20.000 litara, što je i okosnica razvoja turizma. Po rečima Vladimira Raškovića, direktora Turističke organizacije Aleksandrovac, jednog od najpozvanijih ljubitelja-promotera vrednosti i retkosti ovog kraja želja TO Aleksandrovca je da u skorije vreme sva domaćinstva imaju status registrovanih vinarija i kao takve izađu na tržište sa svojim etiketama. - Osim vinskog turizma, sa pet srednjovekovnih manastira, 23 crkve, srednjovekovnim gradom Koznikom, izletištem „Mitrovo polje“, dolinom reke Rasine i 15 restorana sa pastrmskim ribnjacima, te živopisnim etno restoranima, ovaj predeo ima osnova za razvoj kulturnog, verskog, sportsko-rekreativnog i turizma druge vrste - istakao je gospodin Rašković. Povodom Međunarodnog festivala vina ŽUPA 2022 u vreme prvomajskih praznika, Turistička organizacija Aleksandrovca organizovala je za predstavnike medija iz

30

Muzej vinarstva i vinogradarstva čanskoj kulturi: Lady of Aleksandrovac (Miladija), Venus de Župa (Grozdana), Madame de Vitkovo (Ružica), Madame de Venčac (Kadivka) i dr.; Muzej vinarstva i vinogradarstva sa razvojem vinske kulture kroz istoriju; Manastir svetih Vračeva Kozme i Damjana u selu Pleš podignut oko 1420., čija se izgradnja vezuje za Radiča Postupoviča, koji je sagradio i srednjevekovni grad - tvrđavu Koznik iz druge polovine XIV veka, jednu od najočuvanijih srednjovekovih utvrđenja u Srbiji, a u neposrednoj blizini manastira; pastrmski ribnjak „Salus“, smešten u podnožju planine Goča i Željina na reci Rasini, u okruženju bukovih i borovih šuma, mesto za idealan predah, koji zbog nedostatka radne snage više ne pruža ugostiteljske usluge, ali se još mogu kupiti vodenično brašno i sveža pastrmka; „Avliju Erić“ jedinstveni muzej kreativnosti i vizije jednog čoveka, koji od prirodnog materijala pravi čuda;

Sa Festivala vina Župa 2022


aleksandrovačka

Vitezovi vina reda Monah Dorotej, Aleksandrovac

Manastir svetih vračeva Kozme i Damjana u selu Pleš

Poljana u Lukarevini „Mitrovo Polje“ na 700 mnv na Goču, omeđano rekama Rasina i Zagriže, fabriku zdravlja koja se mora iskustiti jer su reči nedovoljne da se objasni osećaj „biti tamo“.

Put je zatim vodio do Vinarije „Čokot“ buduće Vinarije „Radovan“ u kojoj ćete osim ekskluzivne lokacije susresti isto takvog domaćina, predvodnika mlađe generacije vinara.

ŽUPSKA BERBA 2022. 57. Župska berba održaće se ove godine od 15 do 18. septembra Identičan osećaj, doživeli smo i u Vinskoj kući „Rakićević“ u Lukarevini, između sela Velje Glave i Leskovice, u staroj restauriranoj i zakonom zaštićenoj poljani. Poseta mladoj Boutique vinariji „Fragaria“ porodice Saše i Slobodana Bobana Vujića, osnovanoj sa namerom da kapacitetom ostane mala ali vinima velika i posebna, iskustvo je za hedoniste. Sve ove posete su potvrdile ono što su drugi već rekli, da je ovo kraj bogat prirodom, pre svega ljudima, najzdravija osnova da se turistička priča nadogradi. - Naš plan je da što više ljudi vide ovaj potencijal, da to što imamo podignemo na viši nivo, da se posete Župi ne svedu na degustaciju vina već da pokažemo bogatu srednjovekovnu baštinu i pružimo jednodnevnu ili višednevnu avanturu kroz župsko vinogorje i planinski deo Župe, da neko odavde ode bogatiji znanjem, emocijama o vinima, kulturi i nama. A povod dolaska neka bude vino. Njemu su posvećene Svetotrifunske svečanosti u februaru, Međunarodni festival vina u maju, Župska berba u septembru, Vinska trka u oktobru, koja se odvija među župskim gidžama, podrumima, bačvama, kroz župske poljane i vinograde, i nedelju dana kasnije povodom svetskog „Dana Prokupca” biciklistički maraton „Pro Kup Ac MTB“ - rekao je Vladimir Rašković. Ona narodna - „da se uvek vraća koliko se daje“ i ovoga puta pokazala se tačnom. U organizaciju oba vinska festivala - majski i septembarski, Turistička organizacija Aleksandrovac i Udruženje vinara „Tri Morave“, pod pokroviteljstvom Opštine Aleksandrovac, uz punu podršku Vitezova vina „Monah Dorotej“, uložu mnogo, vremena, truda i svo svoje znanje. Zato je poseta ovim vinsko-hedonističkim hepeninzima uvek odlična, zahvaljujući čemu turistima iz obližnjih turističkih centara -Vrnjačke Banje i Kopaonika, sve češće i sve brojnije dolaze da dožive ovaj jedinstveni predeo i ono što jednino Župa aleksandrovačka može da podari.

31


Vinarija Fragaria sa neprekidnim učenjem, sazrevanjem, najčešće usputnim, i uz obavezno uživanje - objašnjava dr. sci. Slobodan Vujić, od aprila 2022. i vitez Vinskog viteškog reda „Monah Dorotej“ sa sedištem u Aleksandrovcu. Župljani su ih jako lepo prihvatili, cene što su investirali u ovaj kraj, što su uložili svoje autoritete u promociju vina sa ovog podneblja. Svoju proizvodnju bazirali su uglavnom na izvozu u SAD; Nemačku, Austriju, BiH, Hrvatsku, Holandiju i za sada, dinamika prodaje je u korist inostranog tržišta. Dr. sci. Saša Vujić je jedno vreme uporedo obavljala dva posla, i pored profesure intenzivno sa suprugom radila na podiza-

Slobodan, Anja, Marina, Nevena

J

edna neobična, po svemu originalna priča bračnog para Saše i Slobodana Vujića, doktora ekonomskih nauka, sa uspešnim karijerama na mestima univerziteteskih profesora i u svetskim firmama, njihovom voljom pretočena je u svevinski raj - Boutiqe Vinariju „Fragaria“. Rođene Sarajlije, gde su do nedavno i živeli, voleli su da posećuju vinske sajmove, festivale i družeći se sa prijateljima, degustiraju vina. Do zaokreta u njihovom životu, došlo je po nasleđivanju vinograda starih 150 godina u Župi aleksandrovačkoj, i ne slučajnom, jer u životu se to ne dešava, susretu sa Milanom Spasićem (Vinarija „Spasić“) iz sela Tržac, Aleksandrovac), i njegovom „nagovoru“ uz obećanje pomoći, što je i ispoštovao. Susret sa Milanom Spasićem vrsnim vinarom bio je prelomni momenat da se dvoje uspešnih ljudi u dosadašnjim karijerama, upuste u novu avanturu i po ko zna koji put iskoriste priliku za novo dokazivanje. Ovaj put su dokazali da zreli, umni ljudi, ljudi snažne volje mogu mnogo, bezmalo sve. - Mi smo bili samo ljubitelji vina i imali svoje favorite. Nasledstvo starih vinograda isprovociralo nas je da stanemo pred novi izazov i da se upišemo na listu vinara, bez ikakvog prethodnog iskustva, ali

32

„Čokot“, koji nas prati i u kojeg imamo puno poverenje - kaže gospođa Vujić. Boutique vinarija „Fragaria“ nalazi se u poljani Lukarevina, jednom od vinskih sela Župe, sa kućama od blata u kojim su vinogradari/vinari stanovali za vreme berbe grožđa i drugih većih radova. Jedna od 11 preostalih kuća, stara preko 150 godina pripada i bračnom paru Vujić, koji planira da je obnovi i pretvori u muzej. Problem je materijal koji mora biti istovetan originalu. U neposrednoj blizini stare kuće, nalazi se i moderna vinarija Fragaria za hedonistički užitak u vinu. Na 3 hektara vinograda, na tzv. Beloj zemlji, Starac; Kusak koja daje izvrsna grožđa visokog kvaliteta, i strogo kontorlisanim vinogradima od kooperanata sa kojima je uspostavljena odlična saradnja, nalaze se zasadi belih sorti: Sauvignon Blanc, Jagoda i Tamjanika i crvenih: Cabernet Savignon, Merlot, Petit Verdot, kojima će se uskoro pridružiti Cabernet Franc. Vinska karta kreirana isključivo prema afinitetima samih vlasnika tržištu nudi šest etiketa, Fragaria White: „Tajna veza“, „Jagoda“ i „Tamjanika“, od belih, od crvenih VotaŽi (život), limitirana edicija „Fragaria Red“ i Rosé „Fragolina“. O njihovom kvalitetu najbolje govore od-

Anja Vujić nju vinarije. Sličan prelazni rok, sa posla finansijskog eksperta do preduzetnika, prošao je i njen suprug, ali su se ujednom trenutku morali odlučiti da u svoj život unesu novinu, implementirajući svoja ranija znanja. - Naša prednost je što smo u startu znali kakav proizvod želimo da imamo, kako će izgledati naša etiketa. Iako nismo znali o proizvodnji vina ama baš ništa, ali smo znali kakva vina volimo. U tome smo imali pomoć našeg dobrog prijatelja enologa dr sci Radovana Đorđevića, vlasnika Vinarije

Marina Vujić


hedonistički vinski užitak ličja: dva zlata na „AWCVienna 2021“ za Fragaria Red Selekcija 2019 i Fragaria Red VotaŽi 2019., te na„AWCVienna 2020“ zlato za Fragaria Red Selekcija 2018 i tri srebra za Fragaria White Sauvignon Blanc, Fragaria White Jagoda i Fragaria Red Selekcija 2017. Na Velikom ocenjivanju vina Srbije 2021 tri srebra za Fragaria White Sauvignon Blanc, Fragaria White Jagodu i Fragaria Red Selekcija 2018, te bronza za Fragaria Red VotaŽi 2019. Favorit vlasnika je Jagoda, sorta koja je odredila pravac vinarije i po kojoj je vinarija dobila ime. U potrazi za sortom kojom će da prošire zasade, degustirali su razna vina, između ostalog i Jagodu kod legendarnog Koste Botunjca (vlasnika Podrum i vinogradi Botunjac, Donje Zleginje), koji im je obezbedio i kalemove. Vujići vole pesmu, druženje, onako meraklijski, kako su navikli u Sarajevu, sada su preneli i u Župu. Krug njihovih prijatelja je širok, a odnos prema vinarima - meštanima iskren, bez sujete, pun poštovanja. Originalna je i organizacija vinarije zasnovana na rođačkim vezama, pa rođak od gospodina Vujića i njegova supruga vode brigu o vinima u podrumu, druga porodica, rpođaci o vinogradu, a Vujići, o svemu ostalom. Paralelno sa profesionalnom, Vujići su, takođe uspešno, razvijali i porodičnu priču. Ćerke MSc Marina i BSc Anja, 25 i 22 godine, studirale, rade i žive žive u Beču. Obe su zainteresovane da se uključe u biznis kojem su se njihovi roditelji posvetili. I ne samo to. Aktivne su na društvenim mrežama, i po rečima gospođe Vujić, čine čuda, jer su se potrudile slikom i rečju da za vinariju „Fragaria“ u Aleksandrovcu sazna neočekivan broj ljudi. Marina je i vlasnik firme u Beču koja se bavi distribucijom Fragaria vina, dok je Anja kao gost Vinske asocijacije u Bordeaux-u tokom šest meseci pohađala kurs, obilazila vinarije, „oštrila“ svoja čula. - One bi 100% već sada bile uz nas, ali mi smo ti koji žele da profesionalno stasaju na nekim drugim poslovima, da imaju druge ljude za šefove, a vinarija ih svakako čeka sa svim izazovima i zadacima koje smo postavili prvo sebi, a neke od njih će i one naslediti. Najvažnije je da zajednički uživamo, stvaramo nešto potpuno novo, nešto što nismo ni sanjali da ćemo moći. Najveći problem koji nas muči je nedostatak sme-

Zlato

Tajna Veza

VotaŽi

Fragolina štajnih kapaciteta, kada posle produženih degustacija naši gosti treba da sednu u kola i voze. Nagovaramo prijatelja da podigne u komšiluku četiri apartmana, jer mi nemamo vremena da se tome posveti-

Štand mo. Nadamo se da će ljubitelji vina prepoznati naš trud i kvalitetna vina, te doći u hedonističku oazu u vinariji „Fragaria“, i uz vino i hranu uživati - poručuju Saša i Slobodan Vujić.

33


Novosadski vinski

Vina Podruma Šukac

N

ovi Sad je nadaleko prepoznatljiv po srdačnim ljudima, ukusnoj hrani, bogatoj arhitekturi i istorijskom nasleđu, ali da li ste znali da se na njegovoj teritoriji još u prvoj polovini 18. veka nalazilo oko tri stotine vinograda? Danas ovo područje predstavlja vinski put koji svaki ljubitelj „pića bogova“ treba da obiđe. Novosadski vinski put, jedan od šest posebno kreiranih vinskih puteva, obuhvata vinarije locirane od Sremske Kamenice, preko Ledinaca, Rakovca pa sve do Begeča i Kovilja. Turistička organizacija Grada

ovim putem i ukratko predstavlja preostalih pet vinskih puteva lociranih širom Fruške gore i novosadske okoline. Evo koje vinarije kod Novog Sada morate posetiti: Kada krenete Novosadskim vinskim putem tradiciju dugu blizu 170 godina možete osetiti u Podrumu Šukac, u Sremskoj Kamenici, koju neguje već šesta generacija porodice Savić. Sortiment grožđa na kome zasnivaju proizvodnju više puta nagrađivanih vina čine: italijanski rizling, sovinjon beli, merlo, kaberne sovinjon, frankovka i muskat hamburg.

Vina Porodične vinarije Antonijević Novog Sada kreirala je posebnu, istoimenu brošuru u kojoj se mogu saznati priče o osam vinarija sa ovog vinskog pravca. Brošura donosi i predloge turističkih atrakcija koje treba posetiti kada se krene

34

Nakon degustacije vina i šetnje ovim sremskim mestom, put vas vodi dalje ka naselju Ledinci i Stari Ledinci. Istorija drugospomenutog naselja kaže kako je 1942. godine ono bilo spaljeno, da bi se

Vino Vinarije Dumo potom decenijama kasnije obnavljalo. U Ledincima u Porodičnoj vinariji Antonijević upoznaćete se sa gazdinstvom čija se organizacija odnosi na tradiciju uzgoja grožđa i proizvodnju vina dugu pet generacija. Dočekaće vas jedinstven vinski lagum ukopan u les iz 1963. godine, čiji je oblik i namena identičan danas kao i prvog dana.

Podrum Miljević Vina Podruma Miljević iz Starih Ledinaca potiču sa vinograda iz Vrdnika i to od sledećeg sortimenta grožđa: traminac mirisni, crni burgundac i hamburg muskat. Porodica Miljević pored degustacije


put

Vina Vinarije Salaxia

Vina Vinarija Vojnović

Vina Vinskog podruma Do kraja sveta

vina, hrane i smeštaja, nudi i organizaciju drugih sadržaja poput šetnje Fruškom gorom do atrakcija koje se nalaze u neposrednoj blizini. Poslednje mesto sa sremske strane Novosadskog vinskog puta je Rakovac sa čak tri vinarije vredne pažnje. Ovo mesto, pored brojnih spomen obeležja koja nose istorijska predanja, nudi i prirodne lepote koje krase šume hrasta, bukve i graba.

Porodici Tadić iz Vinarije Salaxia veoma je važno da se prilikom svakog gutljaja vina oseti duša i srce vinara koji ga stvara. Kod njih je sve podređeno hedonističkoj lepoti koja prkosi svakodnevnici i prolaznosti. Povezanost ove vinarije sa Organskom vinarijom Imperator deli se kako u degustacionom i restoranskom prostoru, tako i u filozofiji života. Njihova vina nastaju negovanjem grožđa, ručnim branjem, te korišćenjem tehnologije pravljenja vina lišenog herbicida, pesticida i industrijskih kvasaca. Majstorstvo pravljenja vina Vinarije Dumo, gde čak čokot i po stane u jednu flašu vina, dovodi do toga da konzumenti njihova vina piju tek treću godinu od branja grožđa. Prva godina rezervisana je za mirovanje vina u bariku, potom sledi selidba u flaše i dvogodišnje čekanje ovog rajskog pića da bude isprobano. Da ni bačka strana Novog Sada nije imuna na pravljenje kvalitetnih vina dokaz su vinarije čija se sedišta nalaze u Begeču i Kovilju. Tipične vojvođanski uređene kuće oslikavaju novosadsko podunavsko naselje Begeč, dok je Kovilj još sredinom 18. veka podeljen na Gornji i Donji Kovilj, pa se tako u istoj ulici nalaze dve crkve. Godine 2016. Vinariju Vojnović iz Begeča su sa ćerkama Tijanom i Jelenom, osnovali Sava i Nina Vojnović, koji imaju dugogodišnjeg iskustva u gajenju vinograda i proizvodnji vina. Njihov zaštitni znak su jedra - kako panonska, tako i jadranska, dok vina predstavljaju balans između mladosti i iskustva, ali i novih tehnologija i tradicije. Vinski podrum Do kraja sveta nalazi u Kovilju, dok su vinogradi ove vinske kuće smešteni na području Leskovca i Bujanovca. Vlasnici vinarije vode se idejom da je osnovni cilj proizvesti kvalitetno vino što se postiže korišćenjem prednosti podneblja na kome su podignuti vinogradi, poštovanjem tradicije i proizvodnog procesa i ljubavlju prema vinarstvu. Svaka od vinarija sa svih šest vinskih puteva poseduje bar neku nagradu za kvalitet vina, što samo dokazuje da ih vredi posetiti jer predstavljaju pravo zadovoljstvo za čula onih koji uživaju u čaši dobrog vina. Turistička organizacija Grada Novog Sada

35


Vinski put u postojbinu

„U

Župu se ne svraća, nego se dolazi“. Skrajnuta sa glavnih puteva, oivičena rekama Zapadnom Moravom i Rasionom, ispresecana Raklјanskom, Kožetinskom i Ražaničkom dolinom, između Kopaonika i Jastrebca, zahvaljujući čemu su nanizani i čitav vek stari vinogradi. Da nije dovoljno da se samo zna da je Župa postojbina Tamjanike i Prokupca, plodno tle brojnih drugih sorti koje ovde daju svoj biološki maksimum, već da to treba i malo šire da se predstavi, zadatak je koji je preuzela ova generacija vinara i ona koja tek dolazi. Iz tog razloga pozivu Turističke organizacije Aleksandrovca i Udruženja vinara „Tri Morave“, sa Tomislavom Ivanovićem, vinskim blogerom, autorom sajta Vinopedia.rs, međunarodnim vinskim sudijom i dr., u ulozi vođe puta, odazvala se grupa novinara iz Beograda i Novog Sada, koja prati događaje ovakvog tipa. Povod je bio održavanje Međunarodnog majskog festivala vina ŽUPA 2022, u režiji TO Aleksandrovac i Udruženja vinara „Tri Morave“, pod pokroviteljstvom Opštine Aleksandrovac, ove godine sa značajno podignutim nivoom organizacije i prezentacije. Ova opaska odnosi se kako na prostor, koji je sportsku halu zamenila adekvatnija svečana sala restorana „Župski dvor“, na čaše za profesionalnu degustaciju, opremljene štandove sa svim potrebnim elementima, sa servisom za koji su bili angažovani učenici Srednje škole „Sveti Trifun”. O profesionalnosti pristupa festivalu govori broj od 60 župskih vinara i preko deset štandova na kojima su se mogli degustirati sirevi i suvomesnati proizvodi, što je po rečima Ivanovića, uporedljivo sa nekim festivalima u Beogradu, i još jedan pokazatelj da je festival vina u Aleksandrovcu uspeo. Pozitivni komentari brojne publika, kako iz Aleksandrovca i njegove okoline, tako i većih gradova centralne Srbije, opravdali su koncept da se na jednom mestu okupe svi vinari iz UV „Tri Morave“ i adekvatnom promocijom uzdigne vinska priča bogate istorije i dugog trajanja koja će privući turiste. Međunarodni karakter festivala opravdali su vinari, gosti iz Bugarske, Rumunije i Crne Gore. Posebna dragocenost ovog događaja bilo je angažovanje mladih vinara, vlasnika ili

36

Tomislav Ivanović (levo) i Petar Peca Popović naslednika vinara koji „ulaze“ u posao, svakako pozitivan signal vinske budućnosti Župe. - Prisustvo vinara mlađe generacije na štandovima doprinelo je boljoj komunikaciji sa mlađom publikom, druženju, razmeni iskustava onih koji „uče“ zanat, što je dobro da se napravi pozitivna kli-

ma u Župi. Neopterećeni tradicijom mladi su spremni da eksperimentišu, probaju nove sorte, a ono što imaju trude se da unaprede i daju svoj pečat. Dobar utisak bilo je i saznanje o broju novopodignutih i obnovljenih vinograda. Obilazeći Župu na svim pozicijama mogle su se videti parcele privedene vinogradarstvu. Bez no-

Mladost na delu


Tamjanike i Prokupca

Kosta Botunjac

vih vinograda nema ni novih vina i oni su preduslov da se izgradi solidna osnova za dalji razvoj vinske Župe - smatra Tomislav Ivanović. U okviru Festivala održana su dva predavanja: „Fitoplazma Srbije - juče, danas, sutra“ predavača prof. dr Bojana Duduka i „Plan prezentacije vinarija po vinogradarskim rejonima sa aspekta vinskog turizma“, predavača Saše Paunovića, što je dalo kvalitet više ovom događaju, sa aspekta razmene informacija na aktuelne teme. Prisustvo velikog broja vinara bila je dobra zamisao organizatora, koju su vinari ipak iskoristili da provedu na štandovima. - Svaki ljubitelj vina percipira vina kroz vinara i njihovo prisustvo je vrlo bitno. Time se gradi odnos poverenja i vernost prema nekim vinima. Sasvim je drugačija relacija vinoljubac - promoter sa marketinškom pričom o vinu i to vinari dobro znaju - obrazložio je naš sagovornik. Iznenađujuće dobra prodaja bila je neočekivana i za same vinare. Posebno „dobri“ kupci bili su sa domaćeg terena, oni

koji mogu bilo kojeg dana doći do vinarija i kupiti željeno vino. Bila je to i odlična prilika da se na jednom mestu probaju sve Tamjanike, svi Prokupci, da se horizontalno ocene vina iz cele regije i izaberu najdopadljivija. Festival je doprineo stvaranju lepe navike da se snabdeju izvesnim količinama vina. Vinski vitezovi, sa svojim zaslugama u promociji kulture vina, svojim šarenim odorama uvek donesu raznobojnost manifestaciji dajući joj svečarski, karnevalski ton. Vitezovi Vinskog viteškog reda „Monah Dorotej“ - Župa, svojim prisustvom bili su osveženje festivalu, uz ispunjenje zadatka primajući u svoj red tri nova člana. Vitešku odoru poneli su: Ivan Ivanović Vinarija „Ivanović“ Aleksandrovac, Saša Paunović iz Kruševca i Slobodan Boban Vujić - Vinarija „Fragaria“ Aleksandrovac. - Nema sumnje da je aktivan trend brendiranja vinske regije Župe počeo. Mislim da vinska kultura buja u celoj Srbiji i da župski vinari nisu izolovani od toga - zaključio je Tomislav Ivanović.

Vitezovi vina reda Monah Dorotej, Aleksandrovac

37


Bela vinska kula nad belim gradom

Gvozden Radenković

J

edno od najznačajnijih i najpoštovanijih imena na vinskoj sceni Srbije je ime Gvozdena Radenkovića. Iza njega stoji istorija ozbiljne vinske institucije jer sve što je o vinu i vinogradu naučio, naučio je kroz praksu i teoriju (može i obratno). Gvozden je jedan od retkih vinara i vinogradara, čiji bi se rad mogao podeliti na dva poluvremena. U prvom je postao jedan od najzaslužnijih za okupljanje vinara i vinogradara u Nacionalno udruženje (VIVAS) 2008. godine, i narednih osam godina bio njegov predsednik. Sa te pozicije zalagao se za prava vinogradara i vinara, zaštitu od potrošača, afirmaciju njihovih proizvoda na domaćem i ino tržištu... Pripisuju mu se zasluge za osnivanje Festivala srpskih vina u Lazarevcu i BeoWine Fair u okviru Beogradskog sajma. Od 2017. za Gvozdena Radenkovića počine neko drugo vreme sa novim uslovima koji su mu odredili drugačiju ulogu. I ovde se prepoznao i po ko zna koji put opravdao ukazano mu poverenje. Osniva sopstvenu Vinariju „Bela kula“ i time je, kako sam kaže, otpočeo „novi vinski život“ i paletu tradicionalnih vina zamenjuje kompleksnim vinima, inspirativnih imena Askurđel,

38

Shiraz, Nestor i Egregor. Vinima za dušu i promišljanje. Vinarija „Bela kula“ proizvodi vina od grožđa iz sopstvenih, bezmalo vek starih vinograda u Župi, smeštenih na dobro poznatim potezima Varina i Carigrad u selu Trnovci, dok je jedan deo grožđa iz otkupa. Zbog lakšeg tehničkog, ekonomskog i administrativnog funkcionisanja, proizvodni pogon vinarije smešten je u Beogradu. - Vinarija je registrovana i u Beogradu i u Župi, ali sam član Udruženja vinara i vinogradara Župa. Sticajem okolnosti prerada je isključivo u Beogradu jer tamo živim i daleko je jednostavnije naći radnu snagu. Vinarija se nalazi na obodu Novog Beograda. Ima vrlo interesantan položaj i prelep vidikovac, sa koga se vidi pola Beograda i deo Šumadije. Kapacitet vinarije će biti maksimalno 10.000 litara boca, u ovom

trenutka nije ni toliko, sa četiri do pet etiketa, toliko koliko mogu da postignem sam. Za ovakav koncept sam se odlučio na osnovu prethodnog iskustva. Moj prethodni vinski život je bio vezan za vinariju ogromnog kapaciteta sa ogromnim vinogradarskim

fondom i preradom, razuđen na 350 km. U ovom vinskom životu sam se opredelio da imam 100% kontrolu nad svojim proizvodom i da radim samo onoliko koliko mogu svojom rukom da uradim, i svojim okom da ispratim. Shvatio sam da je to 10.000 boca, i ni jedna više, i ovim putem se zaklinjem, da bi sutra mogao da korigujem, ni bocu više - svečano je saopštio gospodin Radenković. Okosnica novog života - nove vinarije su nova „deca“ - za sada tri bela, jedno roze i jedno crveno vino. Askurđel je predstavik tradicije, kupaža sorti Italijanski Rizling i autohtone Smederevke, sa poteza Varina, kojoj beli vulkanski tuf (belobrežina), daje specifičnost, ispoljenu u „izuzetnoj mineralnosti i posebnom voćnom, gotovo muskatnom aromatskom karakteru“; Burgundac sivi je 100% sortno vino nastalo od istoimene sorte (Pinot Grigio, Pinot Gris), retka etiketa. Od 200 vinarija na tržištu svega pet - šest ovo vino ima u ponudi; takođe i lagano, crveno vino Shiraz; Vino Nestor od sorte sa hercegovačkog krša - Žilavka, na potezu Varine rađa od 1931. godine. „Stari vinograd bez naslona, tzv. župske sadnje i dalje se dobro drži i daje grožđe od kojeg nastaju potentna vina intenzivog, jakog tela bogatog ekstraktom i retko kad manje od 13,5% alkohola“... Krajem godine javnosti će biti predstavljen Egregor (kupaža Prokupca, Cabernet Sauvignon i Merlot), 24 meseca u lako nagorelom srpskom bariku. Danas su prepisivači prevaziđeni. Na ceni je originalnost, a ona podrazumeva izuzetnost, izvornost, obrazac i primer onima kojima nedostaje predznanje, volja, hrabrost ili nešto treće. Gvozden Radenković je u svom pojavnom, idejnom, misaonom obliku neponovljiv, kao i njegova vinska priča.


Iz Vinarije Ivanović samo najbolje

V

inorodnu Župu aleksandrovačku. u kojoj su tokom vekova vino i grožđe bili glavni izvor prihoda za brojne porodice, nazivali su „blagoslovenim krajem“, prestonicom loze i vina“, „zemljom srpskog vinogradarstva i vinarstva“, a danas s razlogom „srpskom prestonicom vina“. A ljude koji su, svojom promišljatošću, angažovanjem, inovativnošću, učestvovali u oblikovanju njenog vinskog karaktera krajem XX i početkom XXI veka, potvrdili su status izuzetnih, onih koji su odbranili, i dalje uspešno brane čast i položaj ove istorijske vinske oblasti, poznate još od doba Rimljana. Među pregaocima vinske renesanse u Župi, koji su uticali na razvoj vinske sveti bio je Dragoslav Gaga Ivanović. Njegov sin, Ivan Ivanović, postao je prvo ime vinarije mnogo pre no što je očekivao, ali sa potpunim uvidom u sve segmente rada, te znanjem o istim, svesrdno se trudeći da nastavi ideju koju je njegov otac implementirao kako bi obezbedio siguran nastavak uzlazni put ove vinske kuće. To potvrđuju i Tamjanika 2021, kao i Petite Rose, iz jedne klimatski „čudne“ godine, koji su krenuli na tržište, a publika visoko ocenila. - Crveno vino iz prošlogodišnje berbe još uvek čeka u buradima, a čekamo i Prokupac, koji će biti glavni test za mene. Za sada sve govori da će biti dobro, ali po prirodi sam skeptik i dok ne dođe do boce, ne dajem nikakve garancije - kaže mladi gospodin Ivanović, koji je na „Međunarodnom festivalu vina 2022“ u Aleksandrovcu za vreme prvomajskih praznika promovisan u viteza Vinskog viteškog reda „Monah Dorotej“, jedan od onih koji nastoje da isplete čvrstu mrežu dobrih odnosa sa svim župskim vinarima radi proizvodnje što boljeg i tržištu interesantnijeg vina. U Vinariji „Ivanović“ osim redovne etikete Prokupca (75% Prokupac, Cabernet Sauvignon i Merlot), za Dan

Prokupca (14. oktobar) na tržištu se pojavio Prokupac pod imenom Gaga, berba 2017., novo vino sa emotivnom potkom. Po rečima Ivana Ivanovića, zamišljeno kao statusno vino posle berbe iz 2017. nije ponovo proizvedeno. Trenutno je u buretu berba iz 2021. a da li će, ili ne doći do boce, zavisi od toga kako se bude razvijalo. - Siguran sam u to da ću svake godine pokušavati da napravim to vino, ali je veliko pitanje da li će izaći na tržište. Pred publiku će samo kada kvalitet bude vrhunski, što nije lako postići sa Prokupcem svake godine objašnjava naš sagovornik. Nova - stara priča vezana za vinariju „Ivanović“, a vredna podsećanja, vezana je za sertifikat iz 2020. za organsku proizvodnju i planove da se ide u tom smeru „što zahteva dosta rada, eksperimentisanja kako bi bila doneta konačna odluka da se uđe u proizvodnju“. Ideja je zanimljiva tim pre što se poklapa sa sadašnjim trendom proizvodnje organskih i biodinamičkih vina, koja podrazumevaju proizvodnju usklađenu sa prirodom naglašavajući autentičnost i posebnost jednog područja. Još jedna slika „uramljena“ u sećanje iz Vinarije „Ivanović“ je gastro priča, uparivanja vina i hrane, i pružanje nezaboravnog eno-gastro turističkog doživljaja. Recepti za razne vrste namaza, kanapea, sosova, mesa, salata itd., neponovljivog ukusa, neki kažu zbog domaćih, župskih namirnica, drugi zbog umeća domaćina, a neki zbog kombinacije sa vinima, igrom slučaja ostali su zabeleženi i sačuvani. - Na osnovu tih zapisa danas majka i ja, podelili smo posao oko pripreme jela. U toj podeli meni je pripala dužnost pripreme mesa, dok majka priprema sve ostalo, a imamo i sve veću pomoć sestre Nadežde , koja nam se takođe pridružila u vinariji. U poslednje vreme imamo dosta turista iz cele Srbije. Skoro nas je posetila i grupa

Ivan Ivanović

Nadežda i Ivan nude potpuni gastro-eno doživljaj

Proslava ulaska u Red vitezova vina Monah Dorotej turista iz Indije na vinskom ručku, prijatno iznenađena onim što su videli i onim što smo im ponudili - kaže Ivan Ivanović. Tako je u ovoj domaćinskoj kući odvajkada bilo i tako će biti.

39


Vinski eksperimenti Radovana Đorđevića

Radovan Đorđević

U

seoce Starci, koje je dobilo ime po pošasti koja je odnela živote mlađih stanovnika poštedevši starce, na svega šest kilometara od Aleksandrovca, sa žiteljima u 14 kuća i živopisnim pogledom na Bogom danu dolinu za voćarstvo i vinogradarstvo koju preseca potok i okružuju planinski venci, vratio se Radovan Đorđević, koji je nakon sedam godina rada na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dao otkaz potpuno se posvetivši vinarstvu. Na svega 500 - 600 metara od kuće u kojoj je odrastao, 2011. otvorio je vinariju „Čokot“ i došao do prilike da ispuni očekivanja obrazovanog mladog naučnika i izvrši transfer znanja iz nauke u praksu. Otišao je 2001. godine kao mladić željan znanja, upisao i završio, a potom i doktorske studije 2016. godine na Katedri za konzervisanje i vrenje. Paralelno sa akademskom razvija vinsku priču u jednom malom podrumu. Kako je vreme proticalo, posao sa vinom je rastao i stekli su se uslovi da preraste u nešto veće i ozbiljnije.

40

- Nisam mogao da zamislim da dalje radim na mestu asistenta, predavača i bavim se teorijom jer suština naučno-istraživačkog rada je da se rezultati istraživanja implementiraju u praksi. Ako se to ne radi onda nema smisla, a u dosadašnjem radu sam shvatio da dosta stvari koje se pominju u teoriji u praksi nisu primenljive, čak i nisu tačne - objašnjava dr Radovan Đorđević svoju odluku da se 2016. potpuno posveti kreativnom i od njegovog rada, znanja i sposobnosti zavisnom vinarstvu. Vinogradi vinarije „Čokot“ na nadmorskoj visini od 620 metara su na najvišim pozicijama u Župi. Pod zasadima isključivo župskih sorti Prokupca i Tamjanike su 2.5 ha, narednog proleća proširuju se za još tri hektara Prokupca. Projektovan kapacitet vinarije od 50.000 litara, trenutno je na nivou od 30.000 boca, odnosno 25.000 litara. Za punu proizvodnju vrši se otkup sa strane. Za početnu količinu od 1.000 boca bila je dovolj-

na saradnja sa jednim-dvoje kooperanata, ali srazmerno sa rastom proizvodnje povećavao se i broj kooperanata. Danas sarađuje sa desetoro, za etiketu Experiment, dok za 100% sortno vino isključivo koristi grožđe iz sopstvenih zasada. - Vinogradi postojeći i oni planirani su na jednom mestu, dok je vinarija u sredini, što je veoma praktično. Sva prilika da se neću moći „rešiti“ kooperanata ni sa proširenim vinogradom, ali ću značajno povećati udeo grožđa iz sopstvenih vinograda - kaže naš sagovornik. Za sada se gaje samo župske sorte grožđa Prokupac i Tamjanika i od njih proizvode „laganija, s pametno korišćenim drvetom, vina novog stila uz minimalne intervencije u podrumu“. Na tržištu se mogu naći Radovan 100% Prokupac - proizveden od probranih grozdova iz sopstvenog vinograda, odležao godinu i po dana u drvenim buradima

drugo lice standardne Experiment Tamjanike, nudi potpuni uvid u potencijale ove sorte na župskom teroaru, a vlasnik je opisuje kao „suvu muskatnu igru bez granica“; Experiment Prokupac je intenzivno crvene boje, harmonično, voćno i sa diskretnim začinskim mirisom koji dolazi od srpskog barika. Srebrna medalja na Decanteru 2017. za berbu 2015. bio je ogroman uspeh, a samo je poen nedostajao da i naredna godina to ponovi i dokaže kontinuitet kvaliteta. I mada na etiketama ovih vina stoji „experiment“, on se intenzivno vrši na svim vinima koja se mogu degustirati samo u vinariji, a na tržištu kada opravdaju ideju vlasnika. Radovan Đorđević prostor vinarije smatra zaokruženom pričom, s tim što će u dogledno vreme na imanju podići dva-tri bungalova u svrhu razvoja vinskog turizma. Njavljuje promenu imena u Vinariju „Radovan“. Zbog prepoznatljivosti i definisanosti, odnosno opredeljenosti. Tvrdi da se u Srbiji, u pogledu tehnologije, kvaliteta vina i rada, dostigao visok nivo, kao i u filozofiji vina, te kako vreme prolazi sve je više dobrih poznavalaca vina i vinske kulture. Takođe i da nas očekuje još puno rada na povezivanju proizvodnje vina i prezenVino u boci - samo kad Radovan tacije istog, ali konstatuje da bude zadovoljan sve vodi u dobrom pravcu. Dr Radovan Đorđević je i pet meseci u boci. Ovo vino, sa srebrnim odličjem na De- 2016. promovisan u viteza canteru 2018., najviši je domet Vinskog viteškog reda „MoProkupca na ovom uglednom nah Dorotej“, osnovanog ocenjivanju; Experiment Ta- 2010. godine, čiji članovi u mjanika od muskatne sorte odorama boje crvenog vina grožđa odomaćene u Župi, diskretno, suptilno, sa stilom potpuno je novo lice Tamjani- i punim autoritetom doprinoke u Srbiji; Radovan 100% Ta- se promociji vina ovog kraja u mjanika, zamišljena da prikaže zemlji i van nje.


B

Podrum vina Todor - Vinski izvornik braće Ćosić

raća Ćosić su nosioci originalne priče o ljubiteljima vina koji su postali vinari. Ali, vinari sa vinskim genima nasleđenim od generacija svojih prethodnika. Po jednom od njih, dedi Todoru, nazvali su i vinariju. Doduše, deda Todor je pre svega bio stručnjak za burad - pinter, u vreme pre no što su počeli da se proizvode od inox-a i polipropilena, kada je pinterski zanat bio tražen, posebno u vinskoj Župi aleksandrovačkoj, gde je svaka kuća bila sa vinskim podrumom i drvenim buradima u kojima se vino čuvalo. Pred kraj radnog veka gledao je krčenje vinograda, skromniju proizvodnju vina i zamiranje svog zanata. Kao uspomenu na njega i njegov rad, na značajno mesto u degustacionoj sali Podruma vina „Todor“ danas je postavljeno bure, njegovim rukama napravljeno. „Vino voli visinu i dobar pogled, voli gledati odozgo - piše u „Filozofiji vina“ Bela Hamvaš. Vinski podrum „Todor“ nalazi se u Vitkovu, selu na oko 350 mnv, kažu sa najboljim uslovima za vinogradarstvo u Župi i shodno tome najvećim površinama pod vinogradima. - Porodična tradicija i ljubav prema vinu odredili su naš vinski put i mesto u današnjem svetu vina. Ćosići su od pamtiveka gajili vinograde, pravili vino za sebe i prijatelje. Ni jedna generacija nije odustajala od vinogradarstva i vinarstva, ali se nije ni potpuno posvetila tome. Posle srednje škole ni pomislio nisam da se bavim vinom, jer je 90-tih, proizvodnja grožđa doživljavala istorijski fijasko, vinarije se gasile. Sve dok brata i mene prijatelji savetima, a na osnovu naših vina, nisu ubedili da se potpuno posvetimo njihovoj proizvodnji i brendiramo naš rad - kaže Nenad Ćosić, mlađi brat Predraga Ćosića. Obojica su prvobitno odabrala neke druge profesije. Nenad je električar i još po malo radi, Predrag, veterinar, isključivo radi u podrumu. Vinogradi Vinskog podruma „Todor“ prostiru

Ivana i Nenad Ćosić se na dva hektara mladog zasada, sa nešto više od 80 ari Tamjanike, potom Rajnskog Rizlinga, Merlot-a, Cabernet Sauvignon-a, i Prokupca, kojeg su poput pravih Župljana, intenzivirali poslednjih godina. Od ovih sorti proizvode se: Tamjanika, Rizling Todor od belih, rose Pitoma Ružica (Merlot, vino sa ukusom tradicije rađeno po receptu deda Todora, koji je i dao naziv), a od crvenih: Ponos (Caberent Sauvignon i Metlot) i najnoviji Prokupac. Ono što je za ovu vinariju karakteristično je što su braća i vinogradari i podrumari, i enolozi i prodavci svojih vina. - Cilj je da proizvedemo dobro vino, da smo zadovoljni onim što proizvedemo. Trudimo se da budemo sami svoji majstori, pratimo nove tehnologije, opremu, ali da vina proizvodimo po tradicionalnoj metodi, bez kvasaca, enzima, da bi iz grožđa visokog kvaliteta koje uzgajamo „izvukli“ najviše što možemo, i da nas po takvom našem vinu prepoznaju. Zastupam tezu da je najbolje vino ono koje vinar prepoznaje u svakom

buretu u svom podrumu - objašnjava naš sagovornik posebnost njihova ekoloških, prirodnih vina, pravljenih na jedinstveni, njihov (deda Todorov) način. Planovi za dalji razvoj su usklađeni sa sadašnjim kapacitetom podruma od 12-13 hiljada litara, što odgovara količinama grožđa sa dva hektara, isključivo iz njihovog vinograda, a ovo opet od tražnje kupaca. Za sada su to lokalni objekti, restorani u Vrnjačkoj Banji, Kragujevcu, Beogradu, Kruševcu, pre svega Aleksandrovcu i okolini. Zadovoljni su interesovanjem kupaca, posebno onih koji su se opredelili za uživanje uz njihova vina, njihovi stalni kupci. Vinski podrum „Todor“ ipak stoji na tri, a ne na dva para nogu: značajnu pomoć u radu braća nalaze u svom ocu, Budimiru, nekadašnjem studentu Vinarske šole u Mariboru, a i u generaciji koja tek dolazi, kojoj nesebično prenose ljubav prema grožđu, prirodi, druženju, stvaranju nečeg novog, na poklon onima koji imaju veru, ljubav i osećaj za lepo.

41


Izobilje prirodnih lepota i ljudske dobrote

Dragan Đurđević

M

itrovo polje je predeo nestvarne lepote, u podnožju Goča i Željina, sa pogledom na Kopaonik i srednjovekovni grad Koznik, između reka Rasine sa izvorištem na Željinu i Zagrže sa izvorištem na južnim obroncima Goča. Borove šume i vetrovi koji stalno pirućkaju, obezbeđuju čist vazduh, a termomineralni izvori kristalnu vodu. Kolaž proplanaka, pašnjaka, šuma sa stanicama za odmor, poput etno restorana i pastrmskih ribnjaka, idealana su turistička destinacija za miran i prirodom bogato ispunjen odmor. Ovo potplaninsko mesto vrlo je atraktivno i za planinarenje obeleženim stazama koje vode do Željina i Ljuktena (1219m), jednog od vrhova planine Goč, ili do Vranje stene (1097m), posebno atraktivne „zbog svoje florografije, serpentinske geološke građe i južne strane koja kao klif čini ambis od preko 100m“. Na nadmorskoj visini od 650 metara smestilo se Odmaralište Crvenog krsta, koje nosi ime Milutina Adrejića, rođenog Župljanina, učitelja aleksandrovačkog, kojeg meštani iz milošte prozvaše Čika Milutin. Bio je i direktor Osnovne škole u Aleksandrovcu, osnivač Narodnog univerziteta, a 70-tih godina i Dečjeg odmarališta u Mitrovom polju. Od centra Aleksandrovca odmaralište je udaljeno 21 km, koliko i od Vrnjačke Banje i Brusa. Dragan Đurđević, direktor Odmarališta „Milutin Andrejić“ neko ko u ovom prostoru bitiše poslednje 23 godine, ponosno i sa razlogom, predstavlja ovaj krajolik, proizvod vrhunskog majstorstva stvorite-

42

lja, kao mesto gde ćete zasigurno ostaviti srce; - Svako ko dođe jednom neizostavno će doći ponovo, a onda ste pobedili u ovom poslu kojim se ja bavim. Da ne izlazimo iz granica realnog, govore istraživanja po kojima su dva sata provedena u Mitrovom polju jednaka istom broju dana na letovanju ili boravku na nekom drugom mestu. Posle Odmaralište Crvenog krsta aktivnog spavanja ovde se Milutin Andrejić na Mitrovom polju budite odmorni, sigurno ćete disati čist vazdih, piti vodu iz pla- sa kompletnom ugostiteljskom ponudom. ninskih izvora i kupati se u bazenima sa Gospodin Đurđević objašnjava da je termomineralnom vodom i na kraju oglad- Čika Milutin odabrao ovo mesto budućeg neti, a to je već posebna priča, jer je ukuse odmora jer su meštani preko Rasine i toovog kraja nemoguće zaboraviti. Ono što kom zime, kada je temperatura išla čak nudimo našim gostima trudimo se da bude i do -20°C, čuli kreket žaba. Zainteresočisto, ukusno, lepo i za dušu i za telo. U okviru kompleksa nalaze se dva objekta za smeštaj. Jedan je kapaciteta 100 mesta u sobama sa tri i šest ležajeva. Drugi za odrasle kapaciteta 60 - 65 ležaja. Odmaralište je otvoreno i za decu sa posebnim potrebama kojima domaćini obezbeđuju optimalne uslove, za decu iz socijalno ugroženih kategorija i decu čiji su roditelji korisnici narodnih kuhinja, kako bi im bar malo ulepšali stvarnost i izmamili osmehe, Etno restoran Vodenica na Rasini što uglavnom postižu. Jer, deca su najvažnija na svetu. Osim letovanja i zimovanja, ovde se or- vani tim fenomenom otkrili su Devojački ganizuju seminari i edukacije. Sa ovog me- izvor termomineralne vode kapaciteta od sta širom Srbije, a i sveta, poslat je ogro- oko 10 l/sec, prosečne temperature oko man broj mladih ljudi, aktivista - volontera 25ºC, kojom se danas puni bazen dostuCrvenog krsta obučenih za delovanje u pan gostima odmarališta i onima koji to nesrećama, za edukaciju u dobrovoljnom nisu. Dobrovoljnim davaocima je obezdavalaštvu krvi, za borbu protiv trgovine beđen besplatan ulaz na osnovu knjižice ljudima. davaoca. Bazen, sala za stoni tenis, tereni za od- Zvučaće prepotentno, ali odgovorno bojku na pesku, tereni za košarku, odboj- tvrdim da je ovo centar sveta, što mi svaku, rukomet, idelani su za pripremni period kog dana i dokazujemo - zaključuje naš sportskih ekipa od namjlađih do seniorskih sagovornik, dodajući da je u maju zavrkategorija. šena sezona seminara, a da je sredinom U atraktivnom prirodnom ambijentu u juna otpočela letnja sezona u kojoj su do letnjem periodu u sastavu odmarališta radi 27. avgusta svi kapaciteti za ovu godinu letnja bašta, kao i etno restoran Vodenica, popunjeni.


Vinarska kuća Spasić

Vinogradi Spasića Milan Spasić

J

edno od mogućih i najverovatnijih tumačenja porekla Tamjanike navodi grčko ostrvo Samos, gde se kao i u vreme čuvenog filozofa Pitagore, od sorte Muscat blanc à petits grains (beli muskat sitnog zrna), koju odlikuje izuzetna aromatičnost, mirišljavost i slatkost, i danas proizvode muskatna vina, različitim zemljama pod različitim imenima. Pretpostavka, nikad dokazana, je i da je Tamjanika, ili po župljanski - Tamnjanika, na našim prostorima ustoličena pre pola milenijuma, po nekima i mnogo ranije, a gde nego u vinorodnoj Župi aleksandrovačkoj. Kaže se i da je ime Tamnjanika dobila po tamjanu, ne po istovetnom, karakterističnom mirisu, već po njegovoj prijatnosti i intenzitetu. Župljani koji su posle teškog perioda devastacije porodičnih vinskih podruma i krčenja vinograda, tokom druge polovine prošlog veka, u procesu koji je tekao nešto sporije nego u drugim krajevima zemlje, očuvali i neke stare i prvi počeli sa obnavljanjem istih, te sadnjom novih vinograda, i zbog svoje hrabrosti, a pre svega znanja, najzaslužniji su za afirmaciju autohtonih i odomaćenih sorti, mudro procenjujući da vremena u kojima njihova vrednost raste, dolazi. I došla su. Kada je reč o ovoj sorti, najdalje je otišla Vinarska kuća „Spasić“ iz sela Tržac, Župa aleksandrovačka. Mesto na vinskom tronu su zaslužili ne jednom već sa tri etikete od ove sorte, od kojih je ona poslednja kreirana sa posebnom emocijom: Tamnjanika - standard (100% sortno vino), Lekcija selekcionisana Tamnjanika berba koja se

proizvodi u ograničenoj seriji od 7 - 8.000 boca i Tamnjanika barrique - Aždaja, trenutno u 900 boca (100% Tamnjanika, od grožđa iz probirne berbe; fermentacija i odležavanje na talogu (“sur lie”) u baricima 13 meseci; kiseline 5,5 g/l; 13,4% alc.). Proizvodnja sve tri varijante od 80-90% od 100.000 punog kapaciteta vinarije govori o posvećenosti domaćina ovoj sorti. Tu su još i vina: „Dar“ (kupaža 2/3 Rajnskog i 1/3 Italijanskog Rizlinga, ujedno su boce sa najnovijom etiketom iz ove vinarije); Rujno (Prokupac 100%); Despot (Prokupac 60% i po 20% Merlot i Cabernet Sauvignon, odležalo u bariku). Iz vinske karte Vinarske kuće „Spasić“, čiji se vinogradi prostiru na 12 - 13 hektara, dominatnu ulogu imaju Tamjanika i Prokupac, a planovi širenja potvrđuju dosadašnju praksu podržavanja ove župske vinogradarsko-vinske tradicije. Celokupan tim Vinarije „Spasić“, zvanično registrovane 1999., koja baštini znanja i iskustvo četiri prethodne generacije, ima za cilj da održi primat prepoznatljivosti po Tamjanici i raznim stilovima Tamjanike. - Posle toliko godina rada naša vina su po celoj Srbiji, od Subotice do Vranja i Lekoskovca. Mogu se naći u svim trgovinskim sistemima, popularnim vinskim mestima, vinotekama. Podatak, kojim kao komercijalista Vinarije u Beogradu raspolažem je, da se naša vina nalaze u oko 1.800 ugostiteljskih objekata u prestonici. Najčešći konzumenti Spasić vina su turisti koji žele da probaju nešto lokalno, bilo da se radi o Prokupcu, Tamjanici, Jagodi i drugim vinima sa ovog podneblja. U poslednje dve godine turista je znatno

manje, ali ako je za utehu, lokali koje se nalaze u Beogradu, posebno „Beton hali“, gde staju brodovi, popularnoj „Skadarliji“, najtraženija su autohtona vina - objašnjava Dragutin Prelević, i dodaje da i kod domaće vinske publike autohtona vina imaju sve više poklonika. Po njegovom mišljenju, napravljen je jedan veliki pomak i dok je pre deset godina odnos između stranih i domaćih vina bio 75% za strana i 25% domaća, danas se to okrenulo u istom procentu u korist domaćih vina. Nisu u pitanju samo autohtone sorte, nego da se radi o domaćim vinima uopšte, jer Srbija sada ima mogućnost da ponudi savršena vina, da iznesemo naša vina ispred Italijana, Francuza i da se ne postidimo.

Uz vinariju i smeštaj za goste Osim vinograda i vina, Spasići su se, iz potrebe i u skladu sa širenjem župske vinske simfonije kroz vinski turizam, upustili u poduhvat izgradnje osam soba i četiri apartmana sa 35 ležajeva u okviru vinarije. Uz postojeću degustacionu salu u kojoj sledi nastavak vinske priče nakon obilaska vinarije, Vinarska kuća „Spasić“, smeštena u idealnom prostoru za sva hedonistička očekivanja današnjih turista, u stanju je da opravda renome vinarije i cele Župe.

43


Vinarija Rakićević - Župska

Milana i Bratislav Rakićević

P

oljane su nekada sa svih strana okruživale župsko vinogorje kako bi seljaci - vinogradari iz okolnih sela mogli da borave tokom radova, posebno jesenje berbe, koja je počinjala sredinom oktobra i trajala do kraja novembra, pa i duže. „Jedini stanovnici župskih poljana tokom čitave godine su bili vino, rakija i čuvar vinograda - poljak“ - kaže Tomislav Ivanović, vinski stručnjak i vlasnik sajta vinopedia.rs, elaborirajući ovu temu. I čukundeda bi bio ponosan Poljane ili vinska sela uskih ulica, sa kućama od kojih svaka ima vinski podrum i prostorijom za spavanje i odžaklijom na gornjem nivou, malih dvorišta ili bez njih, mogu da se uporede sa Negotinskim pimnicama, ali sa naglašenim karakteristikama Župe i ovdašnjih stanovnika. Od nekadašnjih poljana, u kojima se broj objekata kretao od 20 - 200 (Kruševica je bila najveća), ostala je nekolicina, manje - više ruiniranih, i ako se nešto po pitanju njihove obnove konkretno ne preduzme, preti im neminovno nestajanje. Da do toga ipak ne bi došlo, brinu pojedinci. Jedan od njih, najuporniji, rekli bi i najsvesniji njihovog značaja i istorijske uloge čuvara zapisa vremena prošlog, istovremeno prepoznavajući mogućnost realizacije ideje jedinstvenog turističkog proi-

44

zvoda, je Bratislav Rakićević iz sela Velja Glava, vlasnik vinske kuće u Lukarevini, jednoj od obnovljenih poljana u Župi aleksandrovačkoj. Bratislav Bata Rakićević, vlasnik Vinske kuće „Rakićević“ u poljani Lukarevina odlučio je da ne dozvoli da njegova čukundedovina nestane, već je tražio načina da je obnovi i generacijama potonjim sačuva deo onoga što su njegovi preci gradili, kao i način na koji su radili i živeli, kroz ideju održivog turizma. - Ovo je jedini adaptiran objekat u Lukarevini koja je nekada imala 11 kuća. Nalazi se između sela Leskovice i Velje Glave, gde je pola pripadalo jednom, druga polovina drugom selu. Neke su kuće danas ruševne, možda su dve-tri pale, ostale su useljive, ali će za pet, najdalje deset godna i one da nestanu. Moja kuća je dva puta obnavljana, prvi put 1986. godine, kao jedna od osam kuća u režiji Zavoda za zaštitu spomenika. Drugi 2021. u okviru zabavnog serijala „Moja dedovina“ autora Milana Popovića, gde sam, kao domaćin, imao zadatak da okupim prijatelje, komšije i za četiri dana sa budžetom od šest tada prosečnih plata, što više uradim na kući staroj više od 150 godina. Iako pre intervencije nije bila reprezentativna, na kući je bilo istaknuto „Nije na prodaju“, jer smo i ja, i moji prijatelji verovali da

možemo da je „podmladimo“ - tvrdi gospodin Rakićević. A da je bilo lako, nije. Sredstva su bila tu, doduše ograničena, ali najveći problem je bio naći majstore koji znaju postupak gradnje primenjivan pre bezmalo dva veka, od blata, pleve i kreča. - Morao je neko da nam kaže gde da kopamo žutu zemlju „kruškovaču”, jer nije svaka pogodna za gradnju. Najveći problem je bio pleva, umesto koje smo sitnili slamu i dodavali je zemlji koja se priprema tako što se kvasi i gazi dok se ne ujednači. U smesu smo dodavali pesak i kreč, tzv. „melez“, zatim premazivali zidove. Krov, zbog autentičnosti, nismo mogli da prekrijemo crepom, već ćeramidom, pa smo naslagali daske, preko kojih smo postavili vodootporan ter papir, i tek onda postavljali ćeramidu, kao što je i bilo - objašnjava ovaj domaćin, vlasnik dva hektara vinograda, u kojima je i starinski Prokupac, zasad iz 1950-te. Četiri vinske etikete Rakićević Danas je čokoću, sađenom metar sa metar, dva reda Prokupca i jedan Tamjanike,


kuća čestita, domaćinska tradicionalnu - Rakićević Zdravica, rose vino 90 % Prokupac, 10% Burgundac crni; posebno mesto zauzima Blagoslov - 100% Prokupac, iz starinskog zasada. Upiti turističkih agencija i grupa već postoje, posete su još uvek sporadične, ali sa lepim vremenom biće ih sve više. Domaćinstvo Rakićević u svom posedu ima sedam hektara voćnjaka: malina, kupina, šljiva. Ima i nešto malo stoke. Vinograd dođe tek kao hobi. Rakićevići imaju troje dece. Najstarija Anita, student je završne godine fizike, mlađa Ksenija, trenutno njihova najveća uzdanica koja uskoči kad god je pomoć potrebna, učinila ih je srećnim darujući im jednog Relju. Najmlađi Mateja učenik je petog razreda osnovne škole i privučen idejom i dinamikom posla hoće da pomogne. Majka i otac se nadaju da će se s godinama potpuno „primiti“ na ovu priču, jer će narastajući problem nedostatka radne snaga biti sve veći. Kako je važno očuvati, obnoviti i prošlošću oplemeniti sadašnjost, Bratislav Bata Rakićević, podržan u svim svojim zamislima, od svoje supruge, to dobro zna. Zato i dan danji slave tri slave: Stevanjdan

Sve veći broj vinskih hedonista u poseti Rakićevićima ravno 73 godine. I sada, kao i tada, svaki je vinograd veličine 15 ari imao 85% Prokupca i 15% Tamjanike ili nekog drugog belog grožđa, da bi domaćin imao i za belo i za crno vino. Kasnije smo posadili Chardonnay i Bugrundac beli, ali mislim da ćemo Chardonanay za koju godinu da zamenimo Tamjanikom i Prokupcem najavljuje naš domaćin, priznajući da su Župljani svojevremeno bili isprovocirani sortama Merlot i Cabernet Sauvignon, ali su kasnije vratili Tamjaniku, koja dobro podnosi sušu, daje dobar kvalitet, i za ove uslove može da iznedri odlična vina. Jer, klima se promenila, nastala su topla i sušna leta, blage zime, i druga - treća kategorija zemlje na kojoj je vinograd, najviše odgovara ovoj sorti. Ideja ulaganja i obnovljanja kuće u poljani razvija se u pravcu održivog turizma, gde će domaćin u istorijskom ambijentu, moći da pokaže jednu autentičnu zanimljivost iz Župe, da primereno ugosti turiste služeći im domaće proizvode, pre svega proju, sir, kajmak i svadbarski kupus iz grneta uz vina iz svoje vinarije. Za sada

Vinogradi u Leukarevini Vinska kuća „Rakićević“ ima četiri etikete: Belu Zdravicu - kupaža sorti Rizling i Chardonanay; Tamnjaniku - 100% sortno vino, novo vino ove vinske kuće; i jednu

zimski i praznik mira i sloge - Stevanjdan letnji, ali i Svetu Trojicu - Duhove, kada se kite bogomolje, a u njihovoj kući okupljaju prijatelji. Njih 50 i više.

45


Avlija Erić: Zaboravljeni impuls života

D

a nije kuća sklonih rušenju i travom zaraslih dvorišta, selo Pleš bi mogli nazvati jednim od najbajkovitijih mesta na svetu. Zbog krivudave zlatonosne Rasine bogate potočnom pastrmkom, na kojoj se smenjuju nanizani ribnjaci i restorani; Zbog planina Goča i Željina, ovog drugog do proleća pod snežnom kapom; Zbog fantastičnih, pitoreksnih krajolika, gde livade i gajevi poput kakve niske prate obronke planine koja se spušta do reke; zbog blizine manastira Pleš - Svetih besrebrenika Kozme i Damjana iz XIV veka, obnovljenog u dva navrata, 1996. i 2003. godine; zbog pogleda na Grad Koznik na obroncima Kopaonika, iz druge polovine XIV veka, jednog od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji. U ovom zemaljskom raju danas živi manje od 400 stanovnika, stotinak porodica i manje od 50-toro dece. Oni koji odu na školovanje, više se ne vraćaju. Jelena i Ivan Erić su ipak odlučili da ostanu u mestu i pokušaju da privuku ljude, trudeći se da im pokažu najbolje iz svog kraja, srpsku pamet, kreativnost, radinost, toplina i gostoljublje. Zajedništvo i ljubav jedne složne srpske porodice, kakva bi i trebala da bude. Vremenom je iz ljubavi prema drvetu i ljudima, u dvorištu porodične kuće izrasla Etno kuća „Avlija Erić“. Raskošno uređen unutrašnji prostor kapaciteta 100 mesta i spoljašnje terase za 200 gostiju. Do kraja godine biće dovršena tri bungalova sa po četiri ležaja. Četvrti izdvojen, ima dva ležaja. Tu je i kutak za decu, mostići, cvetni aranžmani... Sve to na nešto više od 20 ari. I gde

46

god da pogledate sve je od drveta, dizajnirano po promisli Ivana Erića, koji poput kakavog maga, svojim veštim rukama uklapa delove drveta praveći od njih stolice, klupe, lampe..., čitave kuće. - Radim bez projekta i bez pomoći sa strane, sve sam i iz glave. Imam podršku supruge Jelene. O svemu se dogovaramo, odlučujemo zajednički. „Umešana“ je u sve, ali ručni rad kojim su opremljeni enterijer i eksterijer, je isključivo moj - kaže gospodin Erić, koji se drvetom bavi uzgred, u slobodno vreme, pored posla u mesnoj pošti. Prvo pitanje kada dođete u ovakav nesvakidašnji ambijent je: „Koliko ga je generacija stvaralo, nadograđivalo?“ A stvorio ga je jedan čovek, desetak godina pre no što je u maju 2016. restoran zvanično otvoren. Nekoliko unutrašnjih i spoljnih celina navode na pomisao da je to tako u startu osmišljeno. Ali nije. Pravilo se i gradilo u skladu sa mogućnostima, i jedan prostor dodavan je drugim, istim rukopisom, istim stilom, i danas čini povezanu celinu u kojoj i oko i duša uživa. U autentičnom ambijentu centralne Srbije služi se autenitčna hrana, domaća i najbolja: domaća rakija i župska vina, teleća čorba, kvalitetan roštilj, teletina ispod sača, domaći sirevi, kajmak, pršut, čvarci, sezonske salate, sve od komšija iz sela. Kao što treba da bude. Iako van glavnih turističkih puteva, „Avlija Erić“ ima svoju vernu klijentelu. Smeštena na putu Aleksandrovac - Vrnjačka Banja, od kojih je udaljena 25, odnosno 15 kilometara, omiljeno je izletište iliti odmorište gostiju ova dva grada, a najviše Banjča-

Porodica Erić jedinstvena u svemu

U ambijentu Avlije Erić na, starosedelaca u toku nešto slabije posećene, zimske sezone. - Dolina Pleša je Bogom dana za turizam. Ovdašnji stanovnici su to prepoznali i otvorili, po svojoj zamisli i mogućnostima, restorane i mesta za odmor. Najveći broj naših gostiju je iz Vrnjačke Banje, ali i iz drugih mesta, a ima i stranaca. Period iza nas doveo nam je brojne goste, koji su se sklanjajući se od gradske gužve nalazili utičište u „Avliji“ - obavestio je gospodin Erić, koji zasigurno prostor neće širiti, već će raditi na iskorišćenju postojećeg. Ne zbog nedostatka ideja, već problema nalaženja radnika. Sreća je što ćerkica, učenica trećeg razreda osnovne škole, pokazuje interesovanje, voljna da pomogne roditeljima. Ovakvim mestima reklama je suvišna. Treba samo doći i osetiti ovdašnju prirodu, utonuti u spokoj, istinski i suštinski, udahnuti čist vazduh, napiti se čiste vode, uz delicije domaće kuhinje. Ovo je jedno od onih mesta koja će, kada ih posetite, makar jednom, osvojiti vaše srce za ceo život.


VinoFest - festival vinske kulture duge tradicije

U

Vršcu vino nije slučajno, kažu Vrščani. Na ovim prostorima gajilo se u vreme Rimljana, a od prvog pisanog traga (1494) u kontinuitetu traje razvoj vinarstva do današnjih dana. Zato su Vrščani ovom nektaru darovali čak tri manifestacije. Vinska godina počinje u februaru Danima mladih vina u Gudurici, nastavlja se početkom leta VinoFestom, a kruna vinskih dešavanja pripada Danima berbe grožđa „Grožđebalu“, treće nedelje septembra.

Gradonačelnica Dragana Mitrović sa Javorom Radovankovićem iz Temišvara Vršac, koji je 2015. u vreme 58. „Grožđebala“ zvanično postao prvi vinski grad u Srbiji, tokom 01. i 02. jula 2022. je po 16. put bio domaćin VinoFestu, koji je nadrastao banket sale i zatvorene prostore i preselio se na otvoreno. Glavni gradski trg, Trg Svetog Teodora Vršačkog je tako postao komotnije mesto svetkovine i okupljanja većeg broja vinara i posetilaca, koji uz pratnju tamburaša, dobro raspoloženi, uživaju u druženju i vinu. Vršačka loza u sebi sadrži snagu i mudrost vekova. Njeno vino oplemenjuje duh, obnavlja krv, ujedinjuje sa precima i preporučuje potomcima. Vino je i ovoga puta bilo razlog okupljanja za više od 40 vinara iz Sr-

bije, Crne Gore, Republike Srpske i Rumunije, i vinskom kartom sa preko 300 etiketa. Tatjana Palkovač, direktor Turističke organizacije Vršac, koja sa svojim saradnicima kreira događaje koji vinsku scenu ovog kraja pretače u turističku ponudu, obratila se prisutnima zahvalivši im se na odzivu, pre svega vršačkim vinarima, koji su svojim prisustvom potvrdili koliko im ova fešta znači, a potom i svima onima koji su svojim dolaskom podržali vinare da predstave svoja vina. - Svedoci smo vremena u kojem vinski turizam postaje sve značajnija grana turizma Srbije, koja doživljava pravu ekspanziju u našoj zemlji. Glavni motiv putovanja vinskog turiste su vinske manifestacije, upoznavanje sa mestom rađanja vina i njegovog čuvanja, sa onima koji su ga stvarali. Vinski turizam je mnogo više od obilaska vinarija i podrazumeva upoznavanje kulture, tradicije, običaja jer je vino odraz kraja u kojem je nastajalo. Kao i gastronomija, bez koje bi turistička ponuda, kao i bez vina bila krnja - rekla je između ostalog gospođa Palkovač, naglasivši da naša zemlja ima potencijal da parira prestižnim vinskim regionima koji su davno pre nas zauzelo mesto na vinskoj mapi Evrope. Afirmacija vinskog turizma za grad Vršac je od izuzetnog značaja, a jedan od segmenata ove vrste turizma su vinski festivali, za čiju organizaciju je odgovorna TO Vršac, pod pokroviteljstvom Grada Vršca. VinoFest koji slavi vinogradarsku tradiciju i najpoznatiji brend grada - vino, svečano je otvorila gospođa Dragana Mitrović, gradonačelnica Vršca, poželevši svim vinarima dobru promociju, a posetiocima odličan provod. Potom je istakla: - Vino se u Vršcu proizvodi vekovina.

Najbolje ocenjeno crveno vino Cabernet Sauvignon Vinarije Rnjak Ovo je mesto susreta kulture, tradicije, mesto gde rađa najkvalitetnije grožđe, gde se primenjuju najsavremenije tehnologije za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta. Zajedno sa vinskom kulturom raste i VinoFest. Grad Vršac će se i ubuduće truditi da čuva vinogradarsku tradiciju i priređuje vinske manifetacije i još više pospeši vinski turizam. Pamti se vreme kada se vino u Vršcu pilo na metar, na sat, i da je uvek bilo dobro. Nekada su pod vršačkim gorjem vinogradi zauzimali 10.000 hektara, a vinarstvo i vinogradarstvo bili osnova privrednog razvoja. Danas se grožđe uzgaja na preko 2.000 ha. Nekada se u Vršcu kuća nije gradila bez podruma u kojima se čuvalo vino, ako ne za prodaju, onda makar za potrebe domaćinstva. Jedno vreme podrumi su opusteli, a danas se opet pune. VinoFest je izložbenog, prodajnog i takmičarskog karaktera, a najboljima se dodeljuju nagrade. Miodrag Kertez na čelu međunarodnog žirija, ocenjivao je 125 uzoraka vina: 60 belih, 35 crvenih, 15 roze, devet specijalnih vina. Najbolje vino festivala i velika zlatna medalja (95 poena) pripala je Chardonnay-Sole 2021., Vinariji Cramere Recas iz Rumunije.

Zajednički snimak sa nagrađenim vinarima

47


Magija vina Vinarije TALISMAN

Porodica Stankov, pojačana rođakom, osvojila posetioce i žiri Vinofesta 2022

V

inarija originalnog imena „Talisman“, osnovana krajem 2014. godine, jedna je od mlađih vinarija vršačkog vinogorja. Sa vinogradima u Gudurici i podrumom u Vršcu, porodična vinarija ispred koje stoji potpis Nenada Stankova, trudi se da učvrsti svoju poziciju među iskusnim vršačko-guduričkim vinarijama. Da bi što pre stigla do cilja i proizvodnjom kvalitetnog vina obezbedila distribuciju, prozvana je Talisman (amajlija) koja daje čarobne moći i štiti od zla. U ovom slučaju, talisman treba da donese sreću, kako vlasniku, vinogradaru-vinaru, da obezbedi zdravo grožđe i proizvede kvalitetno vino, i konzumentima da im se to vino dopadne i da u njemu uživaju. Nenad Stankov, vezan za svoje detinjstvo i trenutke provedene sa dedom u vinogradu, odlučio se 2013. godine na krupan korak i kupovinu nešto više od dva hektara zemlje u Gudurici. Uz vinograd podigao je i kuću. Planira i vinsku salu jer vino je najbolje na izvorištu, tamo gde vinova loza rađa, a vino proizvedeno od tog grožđa pripada.

48

- Polazim od toga da je mnogima vinarstvo hobi pored unosnog biznisa. Meni je to osnovno zanimanje. Nemam vinski pedigre iako se sećam mog dede, Vrščanina, koji je imao vinograd. Porodična kuća je bila na 150 metara od vinograda u kojem

Mladi u akciji sam naučio da vozim bicikl. Završio sam Poljoprivrednu školu Vršac, osnovao porodicu, krenuo za nekim drugim stvarima, ali sam ostao vezan za vinograd i srcem i dušom - priznaje gospodin Stankov. U vinogradu se gaji pretežno Italijanski Rizling, Muscat Otonel, od belih, Caber-

net Sauvignon, Frankovka i Merlot od crvenih sorti, uobičajenih za ovo podneblje, i među deset onih sorti kojima gudurički teroar savršeno odgovara. U podrumu Vinarije „Talisman“ nalaze se osam etiketa isključivo sortnih vina: Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Beli Burgundac, Muscat Otonel, Merlot od kojeg se pravi rose, Cabernet Sauvignon, Frankovka i Muscat Hamburg. Najprodavaniji i najpopularniji je Italijanski Rizling, kojeg i gospodin Stankov izdvajao kao svog favorita.. Međutim, nagrade ove godine, dve zlatne medalje osvojio je Rose Merlot. Prvu na Dan Sv. Trifuna u Poljoprivrednoj školi u Vršcu, drugu na tek završenom XVI VinoFestu u Vršcu. Dvogodišnja pauza 2020-2021., osujetila je planove Nenada Stankova agresivnijeg proboja na tržište. Pošto mu je vinarstvo osnovna delatnost praznom hodu mesta nema, a pozicioniranje na tržištu je mera projekcije, prema kojoj se određuje godišnja proizvodnja, grade planovi za buduća proširenja vinograda i količina proizvodnje vina. Sputan u samom startu, ovaj, i po godinama mlad vinar, trenutno proizvodi 4 - 5.000 litara vina, iako je kapacitet podruma oko 10.000 litara. Za sada je to realan nivo potražnje Talisman vina u Vršcu, gde distribuira gro količne. Sadašnjih 25 tona grožđa iz vinograda nešto proda na kilogram, a deo pretočen u vino, proda na litar. I nada se da će jednog dana vinsko selo Gudurica, o kojem se mnogo priča, zaživeti turistički, a selo imati veći broj turista, domaćih i stranih, koji će dolaziti zbog broja vinarija i kvaliteta vina koja se ovde proizvode. Jer, publika je važan deo vinske priče, koja ispričana u vinskom istorijom prebogatoj Gudurici, ne liče na druge. Vino je pisalo i gradilo prošlost ovog mesta i ovog kraja. Zato vinski turizam i Gudurica, po njegovom mišljenju zaslužuju bolji tretman, i realizaciju lepih i interesantnih planova o vinskom selu, jedinstvenom kod nas.


Berov/Rnjakov podrum, nada za razvoj vinskog sela Gudurice

M

ada turista u Gudurici ima, to je daleko od onoga što bi ovo vinorodno selo, moglo da bude. Od davnina poznata po proizvodnji dobrih vina, svoj vrhunac Gudurica je doživela u XVIII i XIX veku doseljavanjem vinogradara iz Rajnske oblasti, Mozela i Lotarginije. Posebno dve porodice veleposednika, Johana Teca i Roberta Bera, koje su za sobom ostavile dva značajna i velika podruma. U živopisnom krajoliku podno Vršačkog gorja, ovo multinacionalno mesto u mnogim zemljama bilo bi značajan centar vinskog turizma. Sa namerom da naprave prepoznatljiv brend, 2008. godine, vinari su ustanovili „Vinsko selo“, što se pokazalo nedovoljnim da se ova vrsta turizma u ruralnim uslovima upoptunosti razvije. Reka turista još uvek nije na vidiku, a brojka od šest registrovanih i desetak - petnaestak vinarija u procesu registracije, godinama se ne pomera. Od projekta banatskog Vilanjija i Egera se nije odustalo, ali su svi napori u tom pravcu bili nedovoljno uspešni. Odnedavno su sve oči uprte u Vinariju „Rnjak“, vlasnika Ljiljane i Miroslava Rnjak, koji su 2014. godine odlučili da odgovore izazovu i započnu proizvodnju vina u Gudurici, koju su došli iz Benkovca, preko Malte i Beograda. Učinili su to uspešno, kupivši švapsku kuću sa tri podruma zanimljive prošlosti, i nasleđenim vinogradima iz 2005., u najboljoj snazi, počeli proizvodnju Rnjak vina: Sauvignon Blanc, Chardonnay, Rose (Muscat Hamburg), Cebernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir, koja su postala prepoznatljivo dobra u startu skrećući pažnju vinskih stručnjaka i svih onih koji znaju da uživaju u vinu. To što su u Guduricu došli iz Dalmacije, delimično objašnjava kvalitet njihovih vina. Presudnu ulogu su ipak odigrali ljubav, volja, posvećenost, zajednički cilj da u svemu što rade budu bolji, o čemu govori svaki njihov naredni korak. Rehabilitacija respektabilnog zdanja, jednog od najlepših i najvećih u Vojvodini u kojem se proizvodili vino - Berovog porduma, koji su kupili na licitaciji od Grada Vršca, njihov je novi izazov.

Ljiljana i Miroslav Rnjak - Odluka da postanemo vlasnici jednog ovako monumentalnog prostora neverovatne istorije u jednoj maloj Gudurici, nije bila jednostavna, ali ni zbrzana. Podrum se nalazi preko puta naše vinarije i svake godine smo uočavali njegovo sve brže propadanje. Želja nam je bila da ga neko uzme i da celo selo dobije na značaju. Ovo je jedan kapitalan objekat koji može da pokrene turizam u Gudurici. Da ne budemo samo slepo crevo, već da imamo jedno mesto oko kojeg će se okupiti svi gudurički vinari. Ako uspemo da, kao prepoznatljiva turistička atrakcija, dovedemo grupe turiste da obiđu guduričke vinarije, barokni vinski Vršac, šetaju stazama i bogazama Guduričkih planina i dožive nešto nesvakidašnje..., biće posla za sve. Koliko mislimo na sebe toliko mislimo i na naše kolege, jer zajedno smo puno jači. Oni koji su iz ovog sela otišli, imaće razloga da se vrate i ostanu da žive u njemu, posebno mladi ljudi - dodaje gospodin Rnjak. Svesni su da ih čeka veliki posao, jer je podrum, koji je jedno vreme bio svačiji i ničiji, oronuo i u jako lošem stanju. Njihova vizija u pogledu njegove budućnosti je, da osim vinskih degustacija u vinskoj sali i podrumu, privedu svrsi impozantan atri-

jum, opreme desetak apartmana za smeštaj turista, jer u samom selu nema smeštajnih kapaciteta i u Gudurici gost praktično nema gde da prenoći. Jedna od ideja je da ovo bude sabirno mesto vinskih vinoljubaca iz kojeg bi turisti započinjali i gde bi završavali obilazak, trenutno desetak guduričkih vinarija osposobljenih za prijem većeg broja gostiju. - Mislim da nema potrebe da nam mladi ljudi odlaze u inostranstva, kao što je slučaj sada. Treba da im damo osnovu da osete da od posla u svojoj kući, podrumu, koji svaka kuća ovde ima, uz minimalna ulaganja, te podršku Pokrajine ili Republike, mogu fino živeti. Rad u vinogradu i proizvodnja vina je samo baza za jednu nadogradnju, a ovo selo ima mogućnost da proizvodnjom vina i vinskim turizmom postigne jedan novi kvalitet. I na VinoFest-u 2022 smo dokazali da iz godine u godinu kvalitet guduričkih vina sve više napreduje, da se ulaže sve više napora i osavremenjuje proizvodnja, samim tim raste kvalitet vina - naglasio je gospodin Rnjak, iskreno uveren u pozitivan ishod guduričke vinske priče, potkrepljene i nedavnim učešćem guduručkih vinara, pozvanih od Grada Vršca, u projektovanju strategije razvoja sela.

49


K A FA

uživaj u trenutku 50


Helvecija 1880 - Ukus vina i luksuza

Sofija Strefanovski

O

bnovljen i adaptiran u vinsko-ugostiteljski objekat „Helvecija 1880“, trećeg vikenda septembra 2021., u vreme 63. Berbe grožđa u Vršcu, posle dve i po - tri godine, koliko je rekonstrukcija trajala, primio je prve goste. Već sledeće nedelje otvoren je i Vinski salon, i svojom otmenošću dočarao duh budućeg zdanja u punom obimu. „Helveciju“ je 1880. podigao švajcarski trgovac vina Štaub iz Ciriha. U svojoj istoriji imala je uspona i padova. Novu prilika za vraćanje nekadašnje slave vinograda, objekata i proizvodnje vrhunskog vina, danas koristi Vinarija „Drašković“. Svake godine Vinarija „Drašković“ obnavlja novih 50 ha vinograda. Trenutno na oko 600 ha dominiraju bele sorte, dok su crne, Frankovka i Muscat Hamburg, iz vremena „Vvršačkih vinograda“, 2018. obogaćene novim zasadima Shiraza, Cabernet Franc-a i Merlot-a, koje će, po rečima Sofije Stefanovski, PR vinarije, ove godine doneti pun rod.

Banatski Rizling je jedno od legendarnih vina bivše Jugoslavije i simbol „Vršačkih vinograda“, nastao pre više od pedeset godina. Reč je o belom suvom vinu sa geografskim poreklom, kupaži sedam sorti grožđa: Italijanskog i Rajnskog Rizlinga, Šasle, Rkacitelija, Župljanke, Smederevke i Kreace, autohtone vršačke sorte. - Unapredili smo proizvodnju Banatskog Rizlinga - brenda vinarije, zadržali originalnu recepturu i glavnog enologa Aleksandra Ivkova. Svi koji su probali vino kažu da je izvrsno, a mi smo se potrudili da cenu prilagodimo tržištu. Najveća proizvodnja Banatskog Rizlinga od 22 miliona litara, zabeležena je 1982.. Njegova produkcija danas iznosi milion litara, što je polovina celokupne proizvodnje Vinarije „Drašković“ i potvrda statusa ovog vina u vinariji - objašnjava Sofija Stefanovski, podsetivši da je. Drugi milion od dva trenutnog kapaciteta vinarije, rezervisan je za 11 preostalih etiketa podeljenih u Classic liniju sortnih vina: Muskat Otonel, Chardonnay, Burgundac beli, Rose (Muskat Hamburg, Frankovka) i Frankovka; premium liniju: Triptih, nazvan po slici Paje Jovanovića, znamenitom Vrščaninu (vršačka kupaža Italijanskog Rizlinga, Šasle i Muskat Otonela), Ruža vetrova (100% Muskat Otonel), Horizont (100% Chardonnay), rose vino Divlja ruža (100% Frankovka) i crveno vino Mahago (100% Frankovka); linija Authentic donosi najnovije i najkvalitetnije vino ograničene serije od 6.000 boca - Beli Pinot iz najstarih zasada Belog Burgundca tzv. guduričkog klona sa potesa Hervis. Iako je vino alfa i omega ove kuće, paralelno je stvaran ambijent u kome će vinski i drugi turisti imati mogućnost za vrhunski doživljaj. „Helvecija 1880“ ima tri restorana: Restaurant „à la carte“, čije se zvanično otvaranje očekuje na jesen, Vinski salon i

Barrique restaurant. Restoran Zlatni čokot nalazi se u aneksu centralne zgrade, nekadašnjem magacinu, takođe uređenom po vrhunskim standardima. Pored 10 luksuznih apartmana u centralnom objektu, opremljeno je još sedam dvokrevetnih soba. U dogledno vreme gosti će moći da posete i Vinski dvorac namenjen kulturnim sadržajima, i uz obilazak Vinske galerije prisustvuju nekom od koncerata u koncertnoj dvorani, koja će upotpuniti raskošno-atraktivnu zamisao vlasnika. Za razliku od dvorca, plan je da se u Vinskom selu Gudurica podigne etno-eko selo, razvije kozarstvo i proizvodnja sira za potrebe restorana. Stari podrum će, pošto je rešen spor oko vlasničkih odnosa, biti pretvoren u muzejski prostor. Oko 600 metara od „Helvecije“ nalazi se nova, najsavremenija vinarija/podrum, kapaciteta 5.5 miliona litara, dok se berbe obavljaju kombinovano, ručno i mašinski, sa dva kombajna, koji uz 11 novih traktora i priključnih mašina pomažu u efikasnosti održavanja vinograda. Nove berbe, nova vina i sasvim posebna eno-gastro priča koja će, kada do kraja bude ispričana, moći da parira sličnim na popularnim vinskim destinacijama širom sveta.

51


Somborski kotlić - najv

Zdenka Mitić, direktor Turističke organizacije grada Sombora

S

lobodnom procenom, ali ne bez osnove, nameće se zaključak da je i ove, kao i godinama ranije, u vreme Somborskog kotlića, ovaj grad po XXV put kvalifikovan za najveću trpezu na Balkanu. U sklopu manifestacije „Somborsko leto na Trgu Svetog Đorđa“, pored brojnih manifestacija, muzičkih događaja, posle dvogodišnje pauze, u subotu 25. juna održana je tradicionalna manifestacija - Somborski kotlić, na uobičajenom mestu okupljanja ljubitelja ribljeg (fish) paprikaša, Trgu Svetog Trojstva, poznatijem kao „Ćelavi trg“. Ni pljusak koji je celog dana pretio a onda se sručio neposredno pred početak fešte nije mogao da pokoleba ekipe - učesnike, njih 247, od čega 44 u svojstvu takmičara, da izađu na megdan i pokažu svoje umeće u pripremi ribljeg paprikaša. Prvu vatru upalio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a stručni žiri u sastavu Dragiša Stefanović (predsednik), Đura Rang (član) i Milan Vučković (član) su objektivno i nepristrasno doneli odluku o najboljima. Najbolji paprikaš ovoga puta pri-

52

premila je ekipa „Ribolov“ Milana Markovića iz Apatina, druga najbolja je bila ekipa „Zimovnik“ Saše Miletića iz Prigrevica, dok je treće mesto zauzela ekipa „Kenđija“ Stevana Santoa, Bački Monoštor. Dodeljene su i tri nagrade za najlepše aranžiran sto i tri za najveselije društvo. Organizaciju ovog velelepnog događaja potpisala je TOG Sombora. Sponzor manifestacije bila je UniCredit Bank, uz pokroviteljstvo Grada Sombora. Manifestaciju su pomogli i Signal doo, Black Horse-FAS doo, Poliklinika VUKOVIĆ, Apoteka Dr Max, Kompanija „Fiorano“ Sombor, Savez samostalnih sindikata grada Sombora, Poljoprivredna stručna služba Sombor i „Aleva“ Novi Kneževac, koja je donirala začine za takmičare. U muzičkom delu manifestacije nastupila je grupa „Kal“ i Miroslav Ilić. Turistička organizacija grada Sombora i ove godine je organizovala dvodnevnu izložbeno prodajnu manifestaciju „Ulica starih zanata“. Tokom 24-25. juna na somborskoj glavnoj ulici - Ulici Kralja Petra I, po XIII put predstavili su se mali privrednici, proizvođači unikatnih rukotvorina, iz Srbije i regiona. čija se delatnost svrstava u stare zanate, iona, okupilo se u Somboru po trinaesti put. SOMBORCI O RIBLJIM SPECIJALITETIMA Zdravko Jovišić, isped SBB PJ Sombor, jednog od sponzora manifestacije, predvodio je ekipu „TotalSat“ koja se nije takmičila, ali je pokazala šta zna. - Koristimo svaku priliku, veliku i malu,

I sve se pojelo

247 kotlića za Ginisa čak priređujemo interne fešte, da se okupimo i vežbamo se za nastupe u kuvanju ribljih specijaliteta, posebno ribljeg paprikaša - kaže ovaj Somobrac i smatra da je za dobar paprikaš, a najbolji se kuva od Baje do Apatina, Bogojeva, potrebna dobra riba, dobra paprika i jaka vatra. Kada je reč o šaranskoj ribi, najbolja je ona dunavska, koje ili nema ili se do nje teško dolazi. Ali, naviklo se već na tovljenike i ustanovilo da su i oni dobri. Učesnik brojnih manifestacija godinama unazad zaključio je da se Somborci rado odazivaju svakoj, ali izražava žaljenje što je malo brendiranog, a ima dosta toga dobrog što zaslužuje posebnu pažnju. - Potrebno je da zaštitimo ono što je naše i ono što imamo podelimo sa svetom i da nas po tome prepoznaju. Sombor je zeleni grad, grad čardi, fijakera, slikara, grad koji ima s čime da se diči. A volimo i da se družimo. Gastro-hedonizam je ovde izuzetno zastupljen, i jedan od benefita ove manifestacije je da nas podseti na naše majstorstvo u pripremi ribljih kotlića - izjavio je Zdravko Jovišić.


eća trpeza na Balkanu

Zdravko Jovišić ŠIBENČANI DONELI DUH DALMACIJE Dino Karađole, direktor Ureda Turističke zajednice grada Šibenika, prvi put je na ovakvoj jednoj manifestaciji, mada u svom rodnom Šibeniku često priređuju druženja manjeg obima uz pripremu ribljih specijaliteta. Ovoga puta, petočlana ekipa iz Dalmacije odlučila se za pripremu brudeta (brodet), ili kako su u šali rekli - ribljeg paprikaša na dalmatinski način. Razlika je u tome što se u brudet umesto vode sipa vino, umesto rečne morska riba, a umesto aleve paprike neki drugi začini. Isto, a totalo različito. Gospodin Karađole kaže da se sa ribljim paprikašem na vojvođanski način upoznao u Subotici, zahvaljujući saradnjii Jedriličarskog kluba „Val“ osnovanog 1928. godine, sa drugim najstarijim sportskim klubom u Šibeniku i Jedri-

Dino Karađole (levo) i Zoran Lučić ličarskog kluba „Palić“. Naime, u decembru prošle 2021. JK „Val“, u znak prijateljstva, donirao je četiri jedra za klasu Optimist JK Palić, a na inicijativu Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici, čime je označen početak prijateljstva i saradnje ova dva kluba. Gosti su planirali da pripreme i puru ali nisu imali drugi kotlić, što nije umanjilo kvalitet brudeta, u kojem su, osim raspoloženih Dalmatinaca, uživali svi oni koji su „namirisali“ drugačiji specijalitet, nešto sasvim posebno, dok je u kotliću bilo šta za pojesti. Chef ekipe iz Šibenika bio je Zoran Lučić Luca, profesionalni pomorac, trenutno slobodan umetnik, direktor fotografije i snimatelj dokumentarnih filmova, koji kao član JK „Val“ često priprema hranu na feštama, a posebno u junu, kada se organizuje „lep prijateljski posjet“ preko Jadrana, do Civitanove, i

nazad, kada učestvuje u pripremi raznih specijaliteta na oduševljenje Italijana. - Za brudet u Somboru, pripremili smo 1.5kg ugora, 1,5 murine, 1.5kg škarpine, 1kg zubaca, dva pauka, oko kilograma liganja i kokota, ribe od koje se pravi supa i koja daje specifičan gušt. Za ovaj lonac brudeta osim ribe bilo je potrebno 2.5 do 3 litre suvog belog vina Debit, od autohtone sorte grožđa s ograničenih lokaliteta Šibenskog vinogorja, u količini koliko ribe još pola od toga dodali smo kapule (crveni luk). Iako se po pravilu ne stavlja, neko ipak doda malo aleve paprike, ali samo slatke. Umesto nje dodaje se čaša pomidora, koji daje gustinu, jer brudet mora biti gust. Ribu smo pre polaska za Sombor očistili, zaledili, da bi je mogli transportirati. Na granici smo dobro prošli i zadovoljni smo što smo spektakularnom Somborskom kotliću 2022. doneli duh Dalmacije - zaključio je Lučić.

53


Sajamski salaš

Č

Dragan Vukotić, idejni tvorac sajamskog hepeninga

Sa promocije TOO Stara Pazova

Nadlačke osvojile posetioce Sajm

54

injenica da je najveća priredba posvećena agraru, 89. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu vraćen u prolećni termin, da je zadržao tradicionalnu formu, te da su od 21. do 27. maja posetioci imali priliku da vide mnoštvo izložbi, ocenjivanja, takmičenja, Izložbu organskih proizvoda, proizvoda sa oznakom geografskog porekla i oznakom „Srpski kvalitet“, proizvođače zanatskog piva, brojne zabavne sadržaje, podsetnik je na najbolje dane ove prestižne manifestacije. Njenoj dinamici sigurno je doprinela i zemlja partner, ove godine Mađarska sa svojim izlagačima i programima. Da li to što je Novi Sad ove godine Evropska prestonica kulture, ili zbog zastišja tokom minulih godina, domaćini su se potrudili da okupe najbolje, najreprezentativnije aktere sa znanjem da osmisle i sprovedu nešto posebno, nešto što će privući publiku. Jedan od „kutaka“ koji je i vizuelno i programski isprovocirao znateželju domaće i strane publike je SAJAMSKI SALAŠ iza kojeg stoji BIN Marketing - Agencija za organizaciju umetničkih događaja iz Novog Sada. - Ideja je na pretek, a ova je usklađena sa potrebama sajma i novim sadržajima zabavnog karaktera primerenih vremenu. Budućnost sajamskih priredbi, u eri online trgovine, imaće malo više problema, jer će posetioci, nasuprot današnjim navikama dolaska da nešto vide i kupe, što će moći i preko interneta, dolaziti iz želje da nešto dožive, a što pretpostavlja prisustvo u realnom vremenu. Suština je osmisliti program direktne komunikacije i međusobne interakcije - objasnio je Dragan Vukotić iz Agencije BIN Marketing.

SAJAMSKI SALAŠ je tokom trajanja sajma, svakog dana predstavljao neku od najinteresantnijih vojvođanskih manifestacija, na obostrano zadovoljstvo Novosadskog sajma što je imala jednu kvalitetnu atrakciju koja je privlačila posetioce, Agencije, a posebno publike koja je oduševljeno podržala ovu ideju, smeštenu u tradicionalni ambijent svakodnevnice vojvođanskih paora iz prošlih vekova. Koncept ovog Salaša naslanjen je na projekat ROGALj PREDSTAVLjA, u koji su uključeni svi koji mogu da svojim kvalitetom i kapacitetom, opravdaju svoje učešće na ovakvom jednom događaju. Da podsetimo, ROGALj - festival svih festivala, promoviše najbolje i najuspešnije turističke, gastronomske i etno manifestacije iz Vojvodine, okuplja, a najbolje i nagrađuje, kao premer onima koji teže da unaprede svoje zamisli. Duh vojvođanske ravnice i njene posebnosti, prvog dana Sajma prikazala je Turistička organizacija opštine Stara Pazova; u sredu je bio najavljen pokušaj obaranja Ginisovog rekorda u pripremi jela u najvećem saču na svetu, prečnika 2.20 metra, za koji je grupa entuzijasta iz Priboja na Limu pripremila 150 kg teletine i isto toliko krompira, kako bi promovisala Sačijadu u svom mestu. U četvrtak, na tradicionalni Dan stočara, i u skladu s tim stočari iz Mužje i Čedomir Keco, kao jedan od začetnika pokreta udruživanja poljoprivrednika, održao je „Stočarski dan“ na ovom štandu, uz pripremu gulaša, kao pratećeg sadržaja. Jer, kako kaže gospodin Vukotić: Rogalj nije samo manifestacija već „sigurna kuća seoskih turističkih potencijala i manifestacija“ i bez dobre poljoprivrede i dobre hrane nema ni Roglja.


Stara Pazova u fokusu interesovanja domaćih turista

M

anifestacija „Gastro Srem“, u organizaciji Turističke orgranizacije opštine Stara Pazova, slovi za „feštu dobrog ukusa i dobre zabave“ i jedna je od najboljih gastro manifestacija u Srbiji i regionu. Priznanje Zlatna plaketa za promociju gastronomije Srema, ovoj manifestaciji je dodeljena na Petom susret turističkih, gastronomskih i etno manifestacija u Vojvodini - ROGALJ 2020. na Salašu 137 na Čeneju, uz obrazloženje da „kroz bogatu gastronomiju Srema, narodno stvaralaštvo, turističku i edukativnu ponudu, spaja tradicionalno i savremeno“. Dve godine kasnije, ova dvodnevna manifestacija dobila je i priznanje „Najbolje iz Vojvodine“ koje potvrđuje kvalitet u kategorijama proizvoda, programa, manifestacija i usluga. Tom prilikom istaknuta je posvećenost okupljanju velikog broja uspešnih proizvođača na jednom mestu, izabranih sa mnogo pažnje da se predstave u okviru ovog gastro i kulturno-umetničkog događaja. Dragana Zorić, direktorica TOO Stara Pazova, jedna je od ambicioznih vizionara turističke privrede u Vojvodini, koja ostvaruje svoje zamisli i zamisli svog tima. - Nastupe koristimo za promociju naše manifestacije „Gasto Srem“, koja će biti odrana na Trgu dr Zorana Đinđiđa 02. i 03. septembra. Uveliko smo već u kampanji, u pripremi programa, izboru izlagača... Kako manifestacija raste, rastu potrebe za samom organizacijom, tim pre što

osećamo dužnost da opravdamo epitet najboljeg. Jako smo ponosni što smo za četiri godine uspeli da napravimo jedan istinski brend našeg mesta i opštine. Uspeli smo da se nametnemo, budemo primećeni, stali rame uz rame sa velikim manifestacijama. Vlada Vojvodine je prepoznala kvalitet koji postižemo i kojem težimo i na

sadržaje za sve generacije i dobru zabavu tokom dva dana. Direktorica kaže da Stara Pazova nije prepozata kao turistička destinacija zbog razvijene privrede, te ljudima turizam nije primarna delatnost. Da li je to zaista tako? Gospođa Zorić je naglasila intenzivan rad turističkih radnika sa turističkim privredni-

Dragana Zorić

osnovu projekata dobili smo određena sredstva za samu organizaciju. Očekujemo i podršku naše opštine, naših privrednika i ugostitelja - istakla je Dragana Zorić, obećavajući

cima na obogaćivanju starih i izgradnji novih prostora, istovremeno ponosna na broj smeštajnih kapaciteta koji iz godine u godinu raste. Ohrabrujući je i podatak da je Stara Pazova,

u Sremu, po broju noćenja odmah posle opštine Irig. - Nastojimo da stvorimo dobre temelje za razvoj turizma. Počeli smo od infrastrukture. Manifestacije privlače publiku i svako mesto naše opštine ima svoj događaj, poseban i drugačiji jer je ovo multikulturalna zajednica i svaka se trudi da neguje svoju kulturu i tradiciju. U tome prednjače najbrojniji Sremci koji putem kulture i bogatog nasleđa, običaja i gastronomije čuvaju i neguju staro, prezentujući ga na moderan način, razumljiv mlađim generacijama - pozvala je na saradnju gospođa Zorić, dodajući da turistu koji dođe u Staru Pazovu očekuje najveća pažnja i dinamičan program tokom tri-četiri dana boravka. Tokom leta, tu je nigde lepši Dunav i Belegiška ada. Klub ljubitelja ekstremnih sportova „Pustolov“ pripremio je katamaran za izlete i SUP daske, za najlepši doživljaj reke i njenih čari.

55


Karin salaš - mesto okruženo

S

alaši su paorske kuće molovanih zidova išaranih raznim mustrama, o koje su okačeni oslikani tanjiri i „kuvarice“ sa obaveznim porukama. Uske staze od pažljivo poslaganih ciglica vode do ambara, staja, čardaka. I đerma u sred dvorišta. Šarovi laju na sve i svašta, najviše na mačiće koje se lenjo šunjaju dvorištem. A oko svega zemlja, rodna i plodna. Na produčju Panonske nizije pominju se od srednjeg veka. U Vojvodini, najveći broj salaša podignut je sredinom XIX, oko Subotice i Sombora, Srbobrana, Bečeja i Čeneja. Sto godina kasnije, nakon Drugog svetskog rata, porušeno ih je na hiljade. Ono što je od njih ostalo je onoliko da pokažu život od nekad. Kuće i pomoćni objekti uz minimalne korekcije nalikuju ondašnjim, oslikavaju jedno vreme na poseban i zanimljiv način. Njihova unutrašnjost je modernizovana i za razliku od nekad, kada se na njima proizvodilo svakojako biljno blago, gajila stoka, vlasnici ih koriste u turističke svrhe. A njihova današnja lepota je u maštovitosti modernih salašara da ih predstave na jedinstven način.

Priča o Karinom salašu

Priča o Karinom salašu je atipična, uspešno prilagođena životnim normama i ritmovima porodice Radivoja Raleta Nićina. Jednog od onih derana koji je praveći društvo dedi, na salašu provodio najlepše trenutke svoga detinjstva, posle čega se odmetnuo na neke škole i poslove, da bi se postepeno, sa suprugom i ćerkama polako vraćao. Ne potpuno i do kraja, već koliko njemu i njegovoj porodici odgovara. - Nekada Salaš Rade Kare, danas je preimenovan u jednostavniji oblik porodičnog špic-namena Karin salaš. Još u detinjstvu se kod mene razvila ljubav prema salašu, ravničarskoj priči, paoršagu. Onda sam otišao na drugu stranu: 15 godina sam bio direktor jedne banke, bavio se finansijama u poljoprivredi, trenutno sam deo tima konsultantske kuće specijalizovane za pružanje savetodavnih usluga u oblasti finansiranja u poljoprivredi - kaže gospodin Nićin, koji se i dalje bavi paoršagom, obrađuje 100-tinak jutara zemlje. A oko dvorišta, 10 ha planirano je za intenzivnu proizvodnju. Za sada hektar vinograda, zasađen pre dve godine, naredne će doneti i prvi rod, da se napravi i „koja litra vina“. Pilot projekat je prošle godine, proizvodnjom vina od kupljenog grožđa od prijatelja iz Sremskih Karlovaca, pokazao da za to ima uslova. Tu je hektar jabuke sorte za sajder i organska bašta, prskana samo plavim kamenom. I dalje se traže kulture koje će garantovati samoodrživost sistema. Salaš je postao interesantno mesto kada je porodica osetila potrebu da nađe utičište van grada, gde će nesmetano moći da se posveti jedno drugom. Neprilagođenost saobraćajne komunikacije, roditelji radno aktivni, deca sa brojnim vannastavnim obavezama, za sada zajedničke trenutke svode uglavnom na kvalitetno provedene vikende.

56

Porodica Nićin na okupu


srećnim, toplim i iskrenim ljudima

Nićini su mladi, urbani, viskoobrazovani ljudi. Supruga Marija je profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, deca na putu da to budu, a srce na dve strane. Svake godine se nešto na salašu dotera, doradi, a ćerke, jedna 15, druga 13 godina, sve svoje slobodno vreme provode u prirodi, jedu ekološku hranu, imaju radne navike, telefon koriste samo iz preke potrebe, žive realan život. Ali, zarad mira na jednom salašu, žrtvovan je socijalni život. Uprkos tome, za pet-deset godina supružnici sebe vide na salašu, a u grad će dolaziti samo u pozorište.

Životni fakultet na salašu

- U razvijenim zemljama, onima kojima to finansije dozvoljavaju,

žive na imanjima van grada, a ljudi slabijih primanja žive u gradu, jer je jeftinije. Mi smo zainteresovani za način života van grada, kao i mnogi drugi. Naklonost prema ovakvom načinu života prepoznali smo pre 14 godina i napravili iskorak u kojem su se smenjivala razočaranja, padovi sa mnogim lepim stvarima. Jedno vreme smo eksperimentisali, a onda smo odlučili da salaš uredimo spram naših potreba. Na prvom mestu su nam bila deca. One provode vreme na salašu i same, kada im nedostaje društvo, dovedu ga. Imaju hobi - konjarstvo, u kojem neizmerno uživaju. U tom pravcu smo orijentisali i naš salaš. Imamo ljude koji drže konje kod nas, adekvatne terene i sve uslove da im izađemo u susret, a ćerke su u pot-

punosti uključene u to. Ako je benefit celog salaša da će imati dodatni fakultet, već smo uradili pravu stvar. One su kroz životne situacije sa kojima smo se susretali, od osmišljavanja do realizacije ovog prostora, preko kredita, radnika, svega onoga bez čega se poslovanje ne može zamisliti, stekle neka životna iskustva, što nam daje određenu sigurnost u pogledu njihove budućnosti. Imaju predstavu o poslu, preživaljavanju, i ako budu super đaci, kao što jesu, ako budu pohađale super škole, kao što pohađaju, ako upišu fakultete struke kojom će se u budućnosti baviti, onda za njih nema problema. Ali, ako zbog nekih okolnosti budu sprečene da to urade, sigurni smo da će umeti da se snađu - kaže gospodin Nićin. Porodica Nićin uživa u salašarkom životu, a ponekad ga i podeli. - Tražili smo nišu, jedan dodatni, prepoznatljiv proizvod i odlučili da nam aktivnosti team building-a firmi iz nama bliskih poslovnih krugova, i ljudi zainteresovanih za konje, najviše odgovaraju. Sve više njih dolazi da jaše, neki drže konje kod nas i u sklopu dolaska na salaš imaju mogućnost da se odmore, ručaju. Kroz naše decenijsko iskustvo smo definisali te dve niše i zadovoljni smo kako funkcionišu. Da ne remetimo komoditet, ali svakako otvoreni prema ljudima sa razmišljanjima sličnim našim - objašnjava gospodin Nićin. Poveznica sa poslovnim svetom, kao i onima koji vole konje, prepoznatljiv ambijent, osmišljena perfekcija svakog kutka salašarskog prostranstva, koji neki nazivaju dvorištem, donosi 15 - 20 događaja godišnje u prihvaljivim mesecima, što je trenutna mera vlasnika, da domaćinski i onako kako to oni znaju, pokažu svoje gostoprimstvo, i da im prija. Karin salaš se nalazi na izlazu iz Srbobrana prema Bečeju. Prednost blizine magistralnog puta i autoputa, kao i biciklističke rute povezane sa Beljanskom barom, te razvoj rute „EuroVelo11“ otvara brojne mogućnosti dolaska i boravka na salašu. - Važno je da ovakvih primera kao što je naš i sličnih bude što više, jer na taj način turisti će imati sadržajniju ponudu i mogućnost da izaberu od svakog od nas šta ima paše. Konkurentnost je dobra jer podiže kvalitet. Neko ima dobru supu, neko hlad, neko mogućnost jahanja, ali svako treba da ima nešto što je top, drugačije, nešto što će makrektinški dobro upakovano ponuditi tržištu zaključuje domaćin uz poziv: Najavite se: www.karinsalas.rs. Čekamo vas. Autor fotografija: Andrej Antić

57


Biti dobar u poslu znači voleti ga

S

taniša Kržanović Miročanac, vlasnik istoimenog Vlaškog nacionalnog restorana u selu Miroč kapaciteta 170 mesta, veliki je sanjar koji je tragajući za ispunjenjem mladalačkih želja i vizija, ostvario san dečaka iz siromašne porodice. Sanjajući „nemoguće“ ispunio je svoje naume i dalje pun entuzijazma gleda u budućnost. Što je zamislio to je ostvario, postignuto ima ko da nastavi. Danas jedan od najpoznatijih ugostitelja na širem prostoru Negotinske i Timočke Krajine, svoj put ugostitelja posle sedam godina rada u hotelu „Kasina“ u Majdanpeku, „Lepenskom viru“ Donji Milanovac, „Kod Gere Miročanca“ u Negotinu, u decembru 1986. započinje svoj sopstveni biznis, gradi restoran u kojem primenjuje stečena znanja i prirodni talenat, a pre svega unosi ljubav jer odsustvo ljubavi sve čini nesmislom. Kako bi obezbedio sredstva za dodatna ulaganja u restoran, 1988. kupuje jedan autobus i pravi pokretan gril, s kojim je obišao 900 vašara; 1994. kupuje šator za svadbe i 200 zvanica, godinu dana kasnije šator za 500, a 2000. godine za 1.000 svatova. Najveću svadbu u karijeri organizovao je 2000. kada je za četiri dana, svakog dana imao 1000 gostiju. Evidencija potvrđuje da je do 2000. u Vlaškom nacionalnom restoranu „Miroč“ ugostio 21. ambasadora, preko 20 puta gostovao u „Šarenici“, o njemu je emisiju pravio Jovan Memedović, dva je puta gostovao u emisiji „Znanje - imanje“, „Vrele gume“ itd... Kaže da je komunikativan čovek i da voli svoj posao i ljude. - Kada nešto voli čovek daje svoj maksimum. U moj restoran

58

dolaze gosti sa namerom. Dugo smo bili „slepo crevo“, sada, kada smo tranzitni, lakše je. Svi članovi moje porodice rade, a ja još uvek imam snage, volje i ljubavi i stalno nešto ulažem, radim prepravke na restoranu. Turisti kod nas dolaze zbog prebogate vlaške kuhinje i starinskih jela: vlaške mućkalice, seljačkog mesa, pastrmke, kačamaka, jagnjetine u mleku, čorbe od kopriva, pite od zelja, kao i mnogo drugih jela od sastojaka direktno iz prirode koja se nalaze na tanjiru našeg restorana. Kada ima ljutenica pravimo salatu od njih, kada ima vrganja pravimo gulaš, salatu, od lisičarki isto tako, koristimo bilje u sezoni, za koji je pravi ekspert moj unuk Miloš. Ali, goste privlači kompletan ambijent, priroda. Kod nas je vazduh oštar. Selo Miroč osnovano 1869. godine sa 54 kuća, smatra se najmlađim na području istočne Srbije. Oko 1880. naseljvaju ga novi stanovnici, čijih nešto više od 400 potomaka i danas žive u selu. U njegovoj blizini se nalazi i istoimena planina, a u njemu bunar Kraljevića Marka i Markov kamen, Rakin ponor - najdublja pećina na području Evrope, pećina Gradašnica, za koju se smatra da ima najveće svodove i najveći otvor u zemlji, arheološki lokalitet Kastel Gerulatis... Tu se pravi čuveni domaći kačkavalj. Osim atrakcija, turisti žele i zdravu hranu, nešto neobično da pojedu, što nemaju priliku na drugom mestu. A kod nas je sve ukusno. Mahom radimo po najavi i dogovaramo se oko menija. Osim domaćinskog dočeka, naše goste očekuje u obilnim količinama ukusna, domaća hrana. Gosti vole da se osete kao da su kod kuće. Moji su gosti i iz Novog Sada, Bačke Palanke, Beograda, Bačke Topole,

Staniša Kržanović Miročanac Bugarske i Rumuniije - kaže gospodin Miročanac, koji za sada ne raspolaže smeštajnim kapacitetima, ali preporučuje moderan motel „Miročki raj“, hotel „Lepenski vir“ Donji Milanovac na 18 km, nekoliko privatnih jedinica u Brzoj Palanci, hotel „Aquastar Danube“ u Kladovu na 37 km, što zahvaljujući dobrim putevima nije daleko. Uporedo sa profesionalnim Miročanac je gradio i privatni život. Oženio se vrlo mlad. Iz prvog braka ima dvoje dece. Nataša, dipl farmaceut, živi u Negotinu, Srđan je vozač „Srbijaputa“, živi sa njim. Ima i sina iz drugog braka i petoro unučadi. Najveća mu je uzdanica najstariji unuk Miloš, koji je ove godine završio Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji. Sa 59 godina ponosni je pradeda jedne devojčice. Staniša Kržanović Miročanac je vitez kulinarstva, član elitne - Kulinarske federacije Srbije (KFS), koju čine oni najbolji.


Mlada generacija kuvara spremna da postane svetski br. 1

M

iloš Kržanović je mlada, talentovana nada srpskog kulinarstva u kojeg njegov iskusni deda Staniša ima neograničeno poverenje. - Ovo nije ni hobi ni dečja igra, već ozbiljan posao. Završio sam sa uspehom Ugostiteljsko-turističku školu Vrnjačka Banja- smer kuvarski tehničar, u kojoj sam stekao drugačija iskustva od onih koje sam kroz praksu u Nacionalnom restoranu stekao, kao što je ekonomski, turistički, marketinški aspekt ovog posla i smatram da će povratkom nekolicine školovanih ljudi istočna Srbija za pet godina biti prava turistička atrakcija Srbije - kaže ovaj mlad čovek, koji nadograđuje svoja znanja, prati predavanja, kurseve, da bude što spremniji da ostvari svoj zacrtani cilj.

Miloš Kržanović

Miloš i Staniša u gostima kod Dejana Čavića - Kuhinjica

Đak generacije u srednjoj školi, Miloš je paralelno sprovodio i praksu, jer se po njegovom mišljenju samo na taj način mlad čovek može pripremiti da uđe u zahtevne privatne vode. - Ja mogu da zahvalim dedi što mi je pružio mogućnost da sve to imam i već sada sam član Kulinarske federacije Srbije, Kulinarske asocijacije Srbije, i sa nepunih 19 godina zauzimam zavidnu poziciju u srpskoj gastronomiji - sa ponosom ističe Miloš Kržanović, koji za deset godina sebe vidi kao uspešnog privatnika, hotelijera, koji radi punim kapacitetom, koji je stvorio porodicu i živi od tercijalne usluge resrorana i hotela, jer upravo hoteli nedostaju ovom kraju, koncipirani na porodičnom nivou, da se gosti osećaju kao da su kod kuće, kao preduslov potpunom užitku. Školovani kuvar od detinjstva zaljubljen u kuvarstvo, Miloš Kržanović najviše voli da priprema jela nacionalne kuhinje, jer je „srpska kuhinja fenomenalna i daje mogućnost daljeg usavršavanja i rada na njoj - da „pogrešimo“ u dodatku samo jednog začina dobićemo sasvim novo jelo. Mića Stojanović nije pogrešio, već je u šniclu stavio kajmak, urolao je i ispohovao. Tako je nastala Karađorđeva šnicla. I na kraju, velikim slovima ostaće zapisana obavezujuća želja izrečena od strane Miloša: - GENERACIJA KUVARA KOJA SADA STASAVA ŽELI DA U KULINARSTVU POSTANE SVETSKI BR.1, DA UZDIGNE NEKA NACIONALNA JELA NA PIJEDESTAL I DA O TOME UČE NEKI BUDUĆI KUVARI U STRUČNIM ŠKOLAMA. CILJ NAM JE DA BUDEMO NAJBOLJI I DA SE O NAMA PRIČA.

59


Omaž velikanu - 130 godina a 185 dela 37 autora pohranjena u njoj, predstavljaju kulturno blago našeg prostora. Rođen je u Velikom Gradištu, živeo u Sremskim Karlovcima, Svilajncu, školovao u Beogradu i Parizu, jednoj od prestonica u kojima je kao diplomata službovao. Gospođince je odabrao za večni počinak. - Događaj koji nas je okupio, obeležili smo bogatim i sadržajnim programom. Prvog dana je prikazana interaktivna predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog“ realizovana kroz saradnju Spomen-zbirke i Teatra mladih „Mišolovka“, koja na jezgrovit način prenosi najvažnije događaje iz života diplomate. Drugog dana održan je pomen u crkvi Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Sv. Stefana, u čijoj porti se nalazi grobnica porodice Beljanski. Crkvi, koju je novčano pomagao, i kojoj je poklonio porodičnu ikonu, Kamenovanje Svetog arhiđakona Stefana, rad slikara Aksentija Marodića, postavljenu na zidu u južnom delu crkve. Interesatno da je čovek koji, niti rođen, niti odrastao u Gospođincima, imao potrebu da bude sahranjen zajedno sa svom precima, poštujući njihovo delo i žrtve. Nije bilo lako u to vreme dobiti odobrenje za ekshumaciju, i preneti ostake svojih predaka, ali je u tome uspeo godinu dana pre svoje smrti. Imali smo projekciju filma nastalog iz sarad-

D

ani Pavla Beljanskog, ustanovljeni su u Gospođincima, na 130-godišnjicu rođenja, pravnika, diplomate, kolekcionara najcelovitije antologije nacionalne i jugoslovenske umetnosti prve polovine XX veka u Srbiji, zahvaljujući poslenicima njegovog lika i dela u Spomen-zbirci u Novom Sadu koja nosi njegovo ime, Opštini Žabalj, MZ Gospođinci i Turističkoj organizaciji opštine Žabalj. Ova dvodnevna manifestacija, održana je 18 i 19. juna, u Gospođincima, opština Žabalj, koja će i ubuduće, svake godine nastaviti da okuplja poštovaoce Pavla Beljanskog.

Mr Milana Kvas

Beljanski u Gospođincima

Boraveći u evropskum metropolama između dva rata, redovni je posetilac svetskih muzeja, galerija i antikvarnica, a Marin Tartalja, koji slika portret tridesetogodišnjeg Beljanskog - Mladi diplomata (1923), na neki način mu daje podršku za oblikovanje jedne od najznačajnijih privatnih zbirki na prostoru bivše Jugoslavije. Zbirku slika, skulptura, tapiserija i crteža je, mnogo godina kasnije, Ugovorom o poklonu sa Skupštinom AP Vojvodine novembra 1957., Beljanski zaveštao svom narodu. Namenski projektovana zgrada Spomen-zbirke, po nacrtima arhitekte Ive Kurtovića, otvorena je 1961.,

60

MIlan Isaković i Ivana Stanković


od rođenja Pavla Beljanskog nje Zbirke sa AU u Novom Sadu. Glavni događaj bila je izložba „Beljanski u Gospođincima“, gde smo prvi put u vidu printova postavili dokumenta koja se čuvaju u našoj arhivi vezana za svešteničko poreklo Pavla Beljanskog. Predstavljeni su i dokumenti vezani za njegovu porodicu, fotografije, venčani listovi, a neka dokumenta su dobijena zahvaljujući ocu Slavku, i to nešto što skreće pažnju na korene Beljanskog u ovom mestu - rekla je tom prilikom mr Milana Kvas, upravnik Spomen-zbirke Pavle Beljanski ,dodavši da je osnovna ideja delovanja Spomen-zbirke da ono što se u njoj čuva, učini dostupnim građanima da što više saznaju o vizionaru i meceni „apsolutnog umetničkog sluha“ i samoj zbirci, čemu je poslužio i ovaj događaj.

Kod kuće nije pripremao ništa osim čaja i kafe, koju je kuvao odbrojavajući zrna, stavljao u meljanicu, pa u džezvu, jer je optimalan broj friško mlevenih zrna za jednu kafu davalo najbolju aromu.

Gospođinci kulturni centar opštine

Unuk o dedi

Milan Isaković, gospodin visokog stasa i uglađenog držanja, potomak Pavla Beljanskog, unuk Anke Beljanski (1890–1944), udate Isaković, sestre Pavla Beljanskog, bio je specijalni gost na ovom događaju. - Rođen sam u njegovoj kući i živeo u njoj, sa prekidima, do svog venčanja, na istom spratu u dva odvojena stana. On je uvek bio blizu, posvećen porodici, istaknuto je u njegovoj posveti: „Ovu zbirku umetničkih dela koju zaveštavam srpskom narodu, a koju sam sakupljao sa dubokom verom u njegovu stvaralašku moć, posvećujem senima svojih predaka koji su istrajali u vekovnoj borbi za njegovu slobodu i nezavisnost“. Nije zasnovao porodica, njegovu porodicu su ubile njegove slike. Sva sredstva zarađena u diplomatiji, koja nisu bila neograničena, trošio je na umetnost. Tim pre, što nije bilo lako nadmetati se sa knezom Pavlom, za koga se znalo da kada se na aukciji pojavi njegov predstavnik, da je delo kupljeno, bez obzira na cenu. Trebalo je puno veštine, znanja i vere u mlade neafirmisane umetnike, koji su tek decenijama posle postali poznati. Moja velika nesreća je što je vrlo rano umro. Bio bih sigurno bolji čovek da je živeo duže. Da je više mogao da utiče na moje vaspitanje i formiranje ličnosti - ispričao je gospodin Isaković. Seća se sa kakvom pasioniranošću mu je pokazivao porodično stablo, a da bi učvrstio kontakt sa njim, jedom nedeljno mu je dao u zadatak da mu donosi švapski sir,

Ljubina Pantić za šta je dobijao džeparac. Dočekivao bi ga sa pripremljenom didaktičkom igrom, poslužio „oranžom“ i napolitankama, poklanjao stare marke da bi ga privoleo kolekcionarstvu. Pavle Beljanski se hranio u kafani, nosio svoj hleb jer nije voleo beli.

Marija Čupić

Ljubina Pantić, član OO MZ Gospođinci, bivši direktor mesne osnovne škole je Pavla Beljanskog nazvala gospodinom sa velikim slovom G. Istakla je da su Gospođinci oduvek bili kulturni centar opštine. Uz Pavla Beljanskog i Stevana Bodnarova, tu su i slikari koji stasavaju, i veliki broj samoukih slikara. Kaže da ime mesta dosta govori o meštanima, vrednim ljudima, čije je osnovna delatnost vezana za poljoprivredu, koji se u smiraj dana okreću umetnosti: pisanju, slikanju, vezu. Dva udruženja, „Kreativna radionica“ i „Da se ne zaboravi“, čuvaju ručne radove od zaborava, organizuju radionice i obuke. Ljubina Pantić je pre 21. godinu osnovala Dečju likovnu koloniju, prvu u zemlji, koja je vrlo brzo prerasla u internacionalnu. Nakon tri godine zaživela je Kolonija likovnih umetnika „Susret kod Bodnarova“, poslednjeg vikenda jula, koja će ove godine biti održana po 18. put. - Obeležavanje Dana Pavla Beljanskog je veliki događaj za opštinu Žabalj - istakla je Marija Čupić, direktor TO i saopštila da će ubuduće Gospođinci biti zvanično pozicionirani kao kulturna tačka opštine. Domaćini se nadaju, da će nizu manifestacija kulturnog sadržaja u ovom mestu, nakon 15 godina, trajanje, odlaskom prof. dr Veselina Lazića, njegov sin, prof. dr Lazar Lazić, nastaviti Međunarodni festival fotografije i filma „Paunovo pero“. Gospođa Čupić takođe smatra, da će Protokol o saradnji između TOO Novog Sada, TO Sremskih Karlovaca i TOO Žablja, pospešiti ponudu ove opštine na regionalnom tržištu. - Dobili smo punu podršku od gradonačelnika Novog Sada, a Dani Pavla Beljanskog su odlična prilika da se Novi Sad i opština Žabalj i kulturno povežu. Gospođinačka publika, je u velikom broju svojim prisustvom podržala ovaj događaj, što je velika pomoć TOO u oblikovanju turističke ponude, a koja ima smisla jedino kroz zajednički rad, podršku i uključivanje što više pripadnika lokalne zajednice.

61


365 dana na skijama sa Vladislavom Mandićem

I

Vladislav Mandić vam nudi priliku da usavršite svoje skijanje

nternet platforma https://skilikepro.com/ je prečica do vrhunskog skijanja. Njen osnivač, Vladislav Mandić, od treće godine na skijama, od šeste u takmičarskim vodama, 2002. postaje član Gorske službe spasavanja, licencirani je instruktor skijanja poslednjih 20 godina, začetnik je brojnih aktivnosti u prirodi, kako za decu tako i odrasle, rešio je da na jedan inovativan način podeli svoje znanje sa drugima. Četrdesetogodišnji Mandić do danas je ostao veran Rtnju (Kopaonik) i krenuo sa online kursevima namenjenim prvenstveno onima sa skijaškim iskustvom. Ideja https://skilikepro.com/ platforme je njegova, originalna, stara 12 godina, nastala iz želje unapređenja posla instruktora, bez ograničenja kako fizičkih, tako vremenskih kapaciteta. Za sada je na sajtu jedan kurs, pušten

62

u martu prošle godine - „15 zlatnih pravila“ koji je posetilo 1.500 korisnika iz Srbije i regiona: Crne Gore, Makedonije. Drugi je „Osnovno kretanje u skijanju - kukovi“, a nedavno je u Francuskoj snimljen novi kurs – „U tri koraka do ski eksperta“, trenutno u fazi prevoda na druge jezike. -Vrednost online platforme je njena jednostavnost, akcentiranje pravih stvari, ključnih za transformaciju od prosečnog do vrhunskog skijaša, kao i metodika mog pristupa, načina na koji podučavam. Zahvaljujući dugom skijaškom stažu ovladao sam brojnim „prečicama“ da skijaša određenih znanja dovedem do vrhunskog znanja, a da to ne traje u klasičnim terminima, sedam dana po dva časa. Neki smatraju da je to marketinški trik, ali svakome preporučujem da zakaže samo jedan čas sa mnom i za to vreme ću vam

kroz tri stvari promeniti paradigmu skijanja, napraviti potpun preokret, što mi se dešavalo tokom prethodne zime, a rezultat toga su prezadovoljni korisnici - objašnjava naš sagovornik ,dodajući da najrađe radi sa ljudima kojima fali „fina podešavanje“, dok početnicima i deci preporučuje kolege, koji korektno mogu da prenesu osnove. Jedna od njegovih aktivnosti je vikend kurs, demonstriran poslednjih četiri - pet godina na Kopaoniku, kroz koji je, samo u decembru prošlo 100 skijaša. Radi se o tome da se četvrtkom uveče grupa naprednih skijaša okuplja, petak, subota i nedelja se radi na snegu, popodne predavanja. - Poslednjih godina imao sam razna lutanja, u preduzetničkim vodama, ugostiteljstvu i turizmu da bih priznao sebi da je skijanje ono čime treba da se bavim, jer mi to dobro ide i imam ljubav za to. I sada, tokom leta, imam neizdrž što nisam na snegu, na kojem sam proveo samo pet meseci. U gradu me proganjala misao kako bi mogao u nedostatku snega učiniti da ljudi imaju iskustvo skijanja. Tako sam osmislio fantastične programe koji će uključiti mobilni ski track - ogroman simulator, pokretnu traku na kojoj može da se skija, i jedan jednostavniji, koji izvlači esenciju pokreta i jedinstven sistem treninga skijanja, rolera, kondicije tokom čitave godine.Tehnologija XXI veka omogućava globalno razmišljanje i komunikaciju sa celim svetom, te prisustup ogromnom svetskom tržištu. Procena je da se radi od oko 200 miliona skijaša na svetu i ovaj projekat ima neviđene mogućnosti po vrlo prihvatljivim cenama, Radi se na tome da što više ljudi čuju za kurseve koje im nudimo i dobiju znanja koja su im potrebna. Kina nam je ciljno tržište, s obzirom na neverovatni progres u interesovanju za zimske sportove nakon Olipijskih igara u Pekingu. Bezmalo su dostigli svetski nivo populacije koja se bavi skijanjem, a do pre par godina skijalo ih je 10-tak miliona. Trenutno imaju peko 700 ski centara koje obnovljaju i 30 zatvorenih ledenih hala dostupnih ljubiteljima skijanja 365 dana godišnje - objašnjava autor projekta. Zašto je važno skijanje? Osim zdravstvenih benefita bavljenja sportom, to je ambijent u kojem se odvija aktivnost, dok priroda leči i puni energijom. Tu je ne manje bitna socijalna dimenzija, jer na skijanje se ide sa prijateljima i pored skijanja vreme se „troši“ u provodu i zabavi. Skijanje je višestruki ventil i ko jednom prođe kroz to iskustvo zarazi se za ceo život.


S

ve je to život. I smeh i plač. Usponi i spoticanja. I kada zastanemo da uživamo, ali i kada nas nešto zaustavi mimo naših želja i planova. Paulo Koeljo, brazilski književnik je rekao: „Niti živim u prošlosti niti u budućnosti. Imam samo sadašnjost i jedino me ona interesuje. Ako uspeš da ostaneš u sadašnjosti, bićeš srećan čovek“. Jedan drugi mag pera, francuski i svetski, Emil Zola, smisao života otkriva u traženju ljudi koje ćemo da volimo. Životna storija Maje Enis vezana je za ljubav koju je jedno vreme živela, a onda je nastavila u vremenu sadašnjem na njoj moguć način. Jedinstven. Blizak njenom poimanju sebe u prihvatljivoj komunikaciji sa ovdašnjim. Zaborav nije oblikovao njeno postojanje. Predstavljanje Maje Enis, kao pedagoga po vokaciji, zaljubljenika u fotografiju i snimatelja, bilo bi krnje, nedorečeno. Jer, pedagogijom, svojom dominantnom disciplinom, bavila se punih 27 godina podigavši je na nivo kreativnosti. Kao vlasnik i direktor IK „Enco Book“, autor (pisac i ilustrator) edukativnih knjiga za decu, neobičnog formata i sadržaja, dobitnik je dve nagrade Dobra igračka i nagrade Dositejevo pero, za „Kviz - Čarobno putovanje“, koju dodeljuje žiri od više stotina dece. - Nismo pravili klasične vežbanke, već knjige neobičnog formata, u obliku lepeze. kviz pitanja, da im zaintrigiramo moždane vijuge, otvorimo prozore za neke druge teme u vremenu kada čitanje nije baš popularno - kaže Maja Enis. Kao članica Udruženja poslovnih žena dobila je nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja 2011. za inovativnost, 2014 za mentorski par. - Ceo moj život se na neki način odvija u sferi umetnosti, specifičnom pogledu na svet. A svaki pogled na svet može da bude i fotografija. Pre dve godine je moj partner, zaljubljenik u fotografiju, preminuo od korone ostavivši kvalitetnu opremu. Nisam želela nikome da je ustupim, niti da stoji i skuplja prašinu, već sam samoj sebi dala zadatak da naučim da kroz taj objek-

Maja Enis tiv gledamo i on i ja. Da nastavim njegovu priču. Upisala sam osnovni kurs fotografije u Fabrici Fotografa Beograd, potom kurs za snimatelje i viši kurs za fotografiju i sve to završila za godinu i po dana. Sada sam jedan od snimatelja, fotografa portala www.ladyofwine.com. Kažu da je lepota u oku posmatrača i da kada nešto ugledaš, sa sredstvom snimanja, fotoaparatom, telefonom, zabeležiš zaustavljen trenutak. Ja sam svoje polje interesovanja našla u detaljima, čašama, prozorima, na pokretu ruku ljudi koji nešto rade - objašnjava Maja. Njeno opredeljenje i odgovarajuće scene iz vinskog miljea nisu slučajne. Poreklom iz Dalmacije, čitavo detinjstvo je sa svojim dedom brala grožđe, i ljubav prema vinu i svemu vinskom protegla se na ceo njen život. Da bi što kompetentnije prišla zadatku, završila je Obuku o poznavanju vina kod Ljubice Radan, diplomiranog inženjera agronomije-master, predavača na Vinskoj akademiji Srbije.

Radoznala i posvećena svemu što radi, veliki zagovornik celoživotnog učenja, ne zna u kom pravcu će napraviti sledeći korak, jer ni ovaj nije planirala. Priče izviru iz svakodnevnih dešavanje i slažu se same. Trenutno je njena pažnja usmerena na žene koje se bave vinom, njihova iskustva, razloge njihovog opredeljenja, stvaralačkoj energiji i nesebičnom davanju, njihovoj ulozi pokretača, ili nastavljača vinske, porodične tradicije. - Divne su to priče i snimajući i fotografišući Lady of Wine posebno mi je uzbudljiv susret sa svakom od njih, zbog različitosti motiva koji su ih dovele u današnju poziciju. Prolazeći kroz predele i povezujući ljude sa njima, stvaram sliku njihovih malih a velikih životnih priča. Fasciniraju me i čudesne metamorfoze vina u buretu, u odnosu na određeno jelo, kao i efekat na ponašanje i razmišljanja ljudi - kaže Maja Enis, nastavljajući svoju misiju upoznavanje još dobrih ljudi sa dobrim pričama punim topline, ljubavi i mudrosti.

63


Vila Pina - gospa u najboljim godinama

N

e samo da odoleva izazovima novog vremena, modernim arhitektonskim rešenjima i dizajnerskim poduhvatima konkurentnih smeštajnih jedinica sličnog tipa, već svojom koncepcijom zasnovanom na autentičnosti i tradiciji, i apostrofiranjem njihovih vrednosti, privlači goste koji se odlučuju da svoj boravak na Zlatiboru za smeštaj u njoj. Jer, tradicija je ovde u znaku urbanog i prefinjenog, sa primesama patine oplemenjene prirodnim elementima u eksterijeru

64

i enterijeru, uz praćenje savremenih trendova turističkog poslovanja. Smeštena u Ulici prve partizanske bolnice, donedavno jedinom nedirnutom kutku turističkog Zlatibora, Vilu Pinu je krasila izolovanost i potpun mir u okruženju stoletnih borova, a opet na samo pet minuta od čuvene zlatiborske pijace i centra, odnosno Kraljevog trga i Zlatiborskog jezera. Uprkos intenzivnoj gradnji u njenom okruženju, gosti i dalje lokaciju Vile Pina smatraju idealnom. Osim već pomenute

blizine svim relevantnim turističkim tačkama, zadržala je svoj mir i nedodirljivost, ostala zgodna kako za porodice tako i za poslovne ljude. U njoj u 14 prelepih apartmana odsedaju porodice sa malom decom koja zbog nemogućnosti dugih šetnji upravo traže smeštaj blizu Dino i Avantura parka i odstalih zabavnih sadržaja. Osim toga, Vila Pina u svom sastavu poseduje dvorište sa raznovrsnim sadržajima za najmlađe, i dok se deca igraju roditelji mogu bezbrižno čitati neko zanimljivo štivo ili opustiti se uz jutarnju ili popodnevnu kafu iz Caffe bara Pina. Učesnici kongresa i seminara, biraju Vila Pinu zbog njene blizine kongresnim centrima, KC „Romanija“, u SB „Čigota“, u hotalima „Olimp“ ili „Palisad“... Sportistima je zgodno zbog blizine terena, iako rasutih po Zlatiboru, najviše koncentrisanih u blizini Vila Pina, od hotela „Olimp“ do SB „Čigota“. Tu su otvoren olimpijski bazen, fudbalski, teniski tereni i tereni za odbojku, hala Sporstkog centra „Wai Tai“, kompleks terena u okviru Studentskog odmarališta „Ratko Mitrović“... Vila Pina je zbog udobnih i prostranih soba, te mini wellness centra (đakuzi, sauna, po želji masaža), pravi izbor za intimne trenutke i romantični boravak parova. Vila Pina jedna je od prvih „pet friendly“ objekata na Zlatiboru. Vina Pina poseduje i vlastiti parking. Vila Pina ima svoje stalne goste, koji uslove smeštaja i uslugu predusretljivih domaćina ne žele da menjaju. Pina ima više gostiju koji joj se vraćaju nego većina drugih objekata. Besprekorna higijena i poslovična ljubaznost osoblja prevazilaze ponudu svih onih modernih građevina podignutih radi profita, a bez duše, što svakako nije pravac razvoja turizma Srbije.


SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

65


Resort Fruške Terme Vaše toplo more

u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga. INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA DESTINACIJA Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

66

lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu. Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane. NOVO – TERMALNA RIVIJERA Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.


3 premium hotela - 300 lux soba & apartmana 3 tipa hotela – Adults-only, Family & Conference, Ethno Vodeni svet – 12 bazena sa lekovitom termalnom vodom Sauna svet – 12 vrsta sauna, prvi nude spa u Srbiji Gastro svet – 6 restorana, 8 barova Svet prirode – najstariji Nacionalni park u Srbiji Kongresni centar – 17 sala, ukupno do 2.000 delegata Garaža resorta – 400 parking mesta

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne nagrade na koje su, kako ističu, veoma ponosni. Orden “Ambasador dobre usluge i reda” za gospodina Milinka Cicmila, direktora i osnivača kompanije Promont Group, najveće je priznanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru turističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije osvojena je “Zlatna Amfora” kao i “Kapija uspeha” dodeljena od strane Privredne Komore Vojvodine. Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi bili mogući bez vernih gostiju. “Mi ćemo se potruditi da i u ovoj godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene goste” izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade Kapetan Miša Anastasijević za najboljeg mladog menadžera u Srbiji za 2022. Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima, Resort Fruske Terme personifikuje savršen život, stvarajući savršene trenutke za ceo život.

Dobro došli! Za više informacija posetite www.frusketerme.com ili pozovite +381 22 21 55 240

W W W. FR U S K E TE R M E . C O M


STIPENDIJSKI PROGRAM

ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su: • Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30; • Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola; • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su: • Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,50; • Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole); • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju: • Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,70; • Završena srednja škola u trajanju od četiri godine; • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu • Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision srednja_skola_mc_vision

52

Akademac