__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2021. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 29

Snimio: Martin Candir


Foto izložba: Zvonko u objektivu M. Candira.

Martinu Candiru nagrada Zlatno pero privrede PKV Posle završene srednje umetničke škole za dizajn „Bogdan Šuput“ radi kao fotoreporter i urednik fotografije u dnevnom listu „Dnevnik“. Karijeru nastavlja kao samostalni urednik fotografije u brojnim časopisima. Član je Sekcije za foto dizajn u Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, Likovnog kruga i Udruženja samostalnih umetnika fotografije Srbije. Osnivač je „Centra za fotografiju“. Imao je preko 50 samostalnih i više od 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je više od 150 raznih publikacija, monografija, knjiga, pozorišnih plakata. Dobitnik je nagrade za fotografiju „Zlatno oko“. Njegove fotografije su objavljivane u svim najznačajnijim listovima i časopisima u zemlji i inostranstvu. U svom dugogodišnjem radu ostvario je značajan doprinos u promociji kulturno-istorijskog nasleđa i prirodnih potencijala Vojvodine i Srbije.


Znamo, hoćemo, možemo!

We know, we can, we will!

Aksiom da je rad stvorio čoveka, koji su oci The maxim that labour created man, which the marksističke filozofije uspeli da prošvercuju čovefathers of Marxist philosophy managed to sneak čanstvu, a ono im delimično poverovalo, u najmato mankind, and mankind somewhat believed nju ruku je sporan. Istina će biti da je čovek stvorio them, is to say the least, arguable. The truth is različite delatnosti kako bi ispoljio svoju kreativthat man created various activities in order to exnost, preoblikovao stvarnost, prilagodio je svojim press his creativity, reshape reality, and adapt it vizijama. Doduše, u tome se malo i zaigrao. Ali, to his visions. By doing so, he overplayed a little, nećemo o tome. though. But we will not talk about that. Reč je o nama, darovitim, umešnim stanovniciWe will talk about us, the gifted, skilful inhabma Zemlje, i ovog prostora, koji ni iz čega naprave itants of the Earth and this space, who create all svašta. sorts of stuff out of nothing. Posmatrajući promene sa pozitivne strane, vezuObserving the changes from the plus side, we jemo se za časne pojedince, domaćine, preduzetniconnect with distinguished individuals, notables, Elizabeta i Mihailo Berček ke, kategoriju onih koje publikacija TOPSRBIJA entrepreneurs, those who are particularly reposebno poštuje i privileguje. spected and favoured by the TOPSRBIJA publication. Odgovarajući na galimatijas događanja u kojima živimo, a u skladu Responding to the galimatias of the confusing events in which we sa svojim urođenim sposobnostima, ujedinjenim sa predusretljivom live, and in accordance with our innate abilities, united with heartfelt ljubaznišću, nastao je zanimljiv koncept, sličan sistemu koji spaja kindness, an interesting concept emerged, similar to a system that više područja delovanja. Tako su poljoprivredna domaćinstva pronašla connects several areas of action. Thus, agricultural households have mogućnost, ali i energiju za bavljenje turizmom, proizvođači poljo- found the opportunity, but also the energy to engage in tourism; proprivrednih proizvoda ujedno su i prerađivači istih, sa potpuno novim ducers of agricultural products also process them, using completely proizvodnim linijama, odnosno grupom proizvoda koji osvajaju tržište, new production lines, or a group of products that conquer the market, domaće i strano. Sve više stočara razume da je angažovanje na procesu both domestic and foreign. More and more cattle breeders understand selekcije i poboljšanju genetike radi dobijanja kvalitetnijih, visokopro- that engaging in the process of selective breeding and genomic seduktivnijih grla i brzog prirasta, daleko isplativije od klasičnog uzgoja. lection will have transformational impact on livestock productivity, Raste i procenat podržavalaca programa očuvanja genetskih resursa offering fitter, healthier and more productive farm animals, and is far autohtonih rasa domaćih životinja, pa se neretko domaćinstva pretva- more cost-effective than classical breeding. The number of supporters raju u mini zoo vrtove. Vinske kuće su, zahvaljujući dobro osmišljenoj to preserve genetic resources of native breeds of domestic animals is priči, odavno postale centri razvoja kraja u kojem su smeštene, a organ- also growing, so it is not rare for households to turn into mini zoos. ske bašte, bašte aromatičnog, ukrasnog bilja sve brojnije. Svako selo, Thanks to a well-thought-out story, wine houses have long since besvaka kuća postali su mesta na kojima se svašta može videti, naučiti, come the development centres of their local areas, and organic gardoživeti. dens, gardens of aromatic, ornamental plants are on the rise. Every Proces povratka na selo još uvek ne daje željene rezultate, ali je po- village, every house has become a place where all sorts of things and čeo. I svako ko ima parče zemlje planira da ga, u skladu sa svojim happenings can be seen, learned or experienced. sklonostima oplemeni. Primećeni su i proizvođači poljoprivredne meThe process of returning to the countryside has not produced the hanizacije, ne u dovoljnoj meri, ali sve se kreće u pravcu preuzimanja desired results yet, but it has begun. And everyone who has a piece inicijative i odgovornosti za unapređivanje sopstvenog života. of land plans to enrich it, in accordance with their inclinations. ManTOPSRBIJA je od prvog broja tu, spremna da takve primere, poku- ufacturers of agricultural machinery have also been noticed, not to a šaje, pobednike, podrži. sufficient extent, but seemingly the inevitable movement is in a direction of taking the initiative and responsibility for improving one‘s Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije own life. TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE TOPSRBIJA has been here since its first issue, ready to support such examples, attempts, winners. Mihailo Berček, Editor - in - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 29 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Aleksandar Blanuša i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2021. Jun. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2021. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671


CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4


SADRŽAJ Naslovna Zvonko Bogdan, snimio: Martin Candir . ........ 1

Fruške terme, Vrdnik ................................................ 34,35

Martinu Candiru nagrada Zlatno pero privrede PKV ...... 2

Magija Ovčarsko-kablarske klisure ............................... 36

Foto izložba: Zvonko u objektivu M. Candira . ............... 2

Novo u Kragujevcu - Legat Nikole Koke Jankovića ..... 37

Znamo, hoćemo, možemo . .............................................. 3

AGAPE VILLA Hotel & Restaurant predstavio 10 ZLATNIH SRPSKIH VINA ..................................... 38

We know, we can, we will! .............................................. 3 Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 29 Impresum ......................................................................... 3

Vinumova zlatna vina .................................................... 39

CRVENI TAXI, Novi Sad . .............................................. 4

Dobre vesti uz dobra vina iz Džervina . ......................... 42

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 29 Sadržaj............................................................................... 5

Ponos Banoštora - porodična vinarija Šijački . .............. 43

Za brži razvoj vojvođanske turističke privrede . .............. 6 Konkurs za turizam Razvojnog fonda Vojvodine ............ 7 Kapija uspeha Privredne komore Vojvodine za najbolje u turizmu i ugostiteljstvu ............................ 8,9 Turistička organizacija Vojvodine spremno dočekuje letnju sezonu . ................................................. 10 Titula Evropske prestonice kulture predata Novom Sadu .................................................................. 11 Novi Sad neiscrpna inspiracija turista ...................... 12,13

Vina Deurić za one koji znaju šta piju ...................... 40,41

Vinska priče Vinarije Erdevik ........................................ 44 Vinska kuća Botić - najbolja vina Potisja ...................... 45 Rivica - primer kako jedna manifestacija uzdiže selo ..................................................................... 46 Rad se uvek isplati ......................................................... 47 Dani poljoprivrede predigra za 88. Međunarodni poljoprivredni sajam ...................................................... 48 BERKO - kvalitet i inovacije primarni faktori u razvoju kompanije ...................................................... 49

Dodelom priznanja obeležen Dan PMF-a . ............... 14,15

Agrofestival Doroslovo - početak jedne lepe i korisne tradicije ...................................................... 50,51

Tamara Čičovački: Prezadovoljna stečenim znanjem ... 16

Samo najbolje za srpsko tržište . .................................... 52

Slavica Vrbanjac: Obrazovanje je najveće bogatstvo .... 16 Elena Ignjatić: Usavršavanje kao put ka uspehu ........... 17

Caffini prskalice za sve probranije potrebe srpskog tržišta ................................................................ 53

Aleksandar Pajtašev: Disciplina i želja su ključ uspeha . ............................................................. 17

Udruženi Bački jagodari utiru put do vrhunskog kvaliteta i svetskog tržišta . ............................................ 54

Na dva točka kroz srednjovekovni Bač ......................... 18

Država u funkciji razvoja gljivarstva . ........................... 55

Metamorfoza turističke ponude Inđije ........................... 19

Kozji sirevi GORSKI uvrstili Srbiju na Svetsku mapu sireva .................................................................... 56

U Šidu se svašta može saznati, doživeti, dobro pojesti i popiti ...................................................... 20

Nova generacija sireva Mlekare FARMER ................... 57

Izdašno zrenjaninsko turističko leto .............................. 21

Probajte Batalo sireve, zdravo je ................................... 58

Vršačke legende: Kafana u kojoj je Karađorđe račun platio sa dve kubure ............................................. 22

Samba kafa, Vrbas ......................................................... 59

Novobečejska marina i auto kamp ovog leta u funkciji ................................................................. 23

Dečak koji je uhvatio goluba .................................... 62,63

Info tura turističke ponude opštine Žabalj ................ 24,25 Somborsko leto .............................................................. 26

TAMBURICA FEST: Muzika bez granica ............... 60,61 Od druženja do biznisa: Slatkiši i slaniši Sunčev cvet .................................................................... 64

Vinarija Veritas - vinarija sa porukom ........................... 27

UŽ Majka Angelina posvećeno aktivnostima i humanim delima .......................................................... 65

Niš - provedite vikend sa nama.................................. 28,29

AS Computers, Novi Sad . ............................................. 66

Raška - mesto susreta istorije i prirodnih lepota . ..... 30,31

Hotel Olimp, Zlatibor .................................................... 67

Prva stanica evropske civilizacije sa Magelanom . ... 32,33

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu .......... 68

5


Za brži razvoj vojvođanske turističke privrede

P

okrajinski sekretarijat za privredu i turizam koji od 29. oktobra 2020. predvodi dr Nenad Ivanišević, je zahvaljujući odluci o povećanju budžeta u 2021. godini uspeo da u prvoj polovini ove godine plasira preko 300 miliona dinara kao direktnu pomoć preduzećima u oblasti turizma, kao i u oblasti drugih privrednih grana. Izdvojeno je 120 miliona dinara za podizanje turističkih kapaciteta, a ostatak sredstava je uložen za nabavku nove opreme, novih mašina, kao i za subvencije za nabavku repromaterijala. Na konkursu je bilo preko 2.000 aplikacija, što pokazuje da su mikro i mala preduzeća uspela da prođu krizni period, te da nastavljaju sa unapređenjem svog poslovanja. U julu je raspisan javni konkursa za umetničke i stare zanate, a krajem leta biće i konkurs namenjen unapređenju ženskog preduzetništva. - Potpisan je i sporazum sa Razvojnim fondom Vojvodine gde Sekretarijat subvencioniše troškove naknade za obradu kreditnog zahteva i kamate po konkursima RFV za dugoročne kredite za razvoj turizma i seoskog turizma. Takođe, Sekretarijat sufinansira i korisnike kreditnih sredstava koja se dodeljuju za podršku razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, podizanje stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti, u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara obavestio je dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, i nastavio: - Sekretarijat je uz podršku Pokrajinske vlade, ponovo uspostavio oznaka kvaliteta, koja nosi već prepoznatljiv naziv „Najbolje iz Vojvodine“, koja govori o kvalitetu proizvoda, gde je i kako nastao, i time na najbolji način promoviše određeno područje. Novim konceptom ova oznaka je proširena na turističke usluge i destinacije. Ovim ćemo pomeriti granicu ustanovljenja kvaliteta proizvoda, fokusirajući se na domaću privredu i proizvodnju, kao i na uslužnu delatnost vojvođanskih privrednika. Pravna lica, preduzetnici, fizička lica ili drugi proizvođači ili pružaoci usluga, organizatori programa i manifestacija sa sedištem na teritoriji APV, imaju priliku da ovom prestižnom oznakom krunišu svoj rad i poslovanje. Ideja Sekretarijata za naredni period jeste da se resursi definisani kroz mere podrške, u pogledu turizma, usmeravaju ka nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, na promociju i bolju marketing strategiju različitosti, multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti žitelja naše ravnice. - Trebalo bi obuhvatiti što više vinarija, čardi, salaša, versko i kulturno nasleđe, blagodeti Fruške gore, grada

6

Dr Nenad Ivanišević Novog Sada sa Petrovaradinskom tvrđavom, sve osobenosti Sremskih Karlovaca, grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, Suboticu sa Palićem, Gornje Podunavlje, reke Dunav, Tisu, Savu i nezaobilaznu mrežu unutrašnjih kanala, koji čine žilu kucavicu Vojvodine. Bogatstvo različitosti jedne sredine poput Vojvodine utiče na percepciju umetnosti, kulture i upravo su umetnici i kreativna ekonomija ti koji oblikuju prirodne resurse, a strateško povezivanje jednih sa drugima se ogleda u spremnosti da se umetnicima da sloboda da oblikuju okruženje i pretoče ga u privređivanje. Budući da turizam u mnogome zavisi od kulture, kulturni sektor predstavlja jedan od sektora sa najevidentijim i najbržim rastom, kako u evropskoj, tako i u svetskoj ekonomiji. Nedovoljno iskorišteni potencijali nalaze se prevashodno u verskom, kulturološkom, ruralnom, vinskom, ali i lovnom i ciklo turizmu. Verski turizam predstavlja veliko bogatstvo kojim Vojvodina raspolaže, imajući u vidu da su ovde zastupljene sve religije. Lovni turizam u Vojvodini

godinama funkcioniše, ali javnost sa tim nije dovoljno upoznata, stoga Sekretarijat takođe nastoji da osmisli koncepte pružanja podrške razvoju ovog oblika turizma. Na ruti smo više evropskih biciklističkih staza, tako da će Sekretarijat uz podršku Pokrajinske vlade realizovati izgradnju biciklističke staze Novi Sad - Beograd, tzv. ,,starim putem“, što predstavlja jedan od kapitalnih projekata koji je ušao u predlog Nacionalnog turističkog plana. Dr Ivanišević smatra da je jako važno da zadržimo interesovanje domaćih turista, jer je ova vrsta turizma pokazala tendenciju intenzivnog oporavka u odnosu na međunarodna putovanja, što predstavlja šansu Vojvodine da se brže oporavi od posledica pandemije. - Sa TO Vojvodine nastojimo da udružimo i uložimo sredstva u digitalni marketing, u promociju lokalnih turističkih orgnaizacija i na taj način povećamo vidljivost njihove turističke ponude. Ideja jeste upravo osnivanje lokalnih turističkih organizacija u jedinicama lokalne samouprave gde ih nema, kao i osnaživanje postojećih turističkih organizacija.


KONKURS RAZVOJNOG FONDA VOJVODINE ZA DUGOROČNE KREDITE ZA RAZVOJ TURIZMA SUFINANSIRAN OD STRANE POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA PRIVREDU I TURIZAM Razvojni fond Vojvodine je u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam raspisao novi konkurs radi unapređenja turističke ponude AP Vojvodine putem povećanja nivoa kvaliteta i kapaciteta objekata turističke suprastrukture, kao i stvaranje uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, podizanja stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti. Goran Savić

Direktor Razvojnog fonda Vojvodine, Goran Savić, je izjavio da će se krediti dodeljivati za finansiranje investicionih ulaganja u oblasti turizma i ugostiteljstva i to za: izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje turističkih i ugostiteljskih objekata kao i opremanja turističkih i ugostiteljskih objekata dodatnim sadržajima. PRAVO UČEŠĆA NA KONKURSU IMAJU: - pravna lica i preduzetnici registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva koji su razvrstani kao mikro ili malo pravno lice; - fizička lica - nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji imaju aktivan status gazdinstva i navršenih manje od 70 godina života. Korisnici sredstava moraju imati registrovano sedište i investicija se mora realizovati na teritoriji AP Vojvodine. Iznos kredita je od 500.000,00 do 5.000.000,00 dinara, fiksna kamatna stopa u rasponu od 1-3% na godišnjem nivou, grejs period do 12 meseci a rok vraćanja kredita do 7 godina, dodaje Savić. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je opredelio 7.000.000,00 dinara bespovratnih sredstava za sufinansiranje do 8 % od odobrenog iznosa kredita, a ukoliko je reč o ženi kao nosiocu komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, vlasnici preduzetničke radnje ili većinskoj vlasnici privrednog društva, visina bespovratnih sredstava iznosi do 12 % od odobrenog iznosa kredita.

7


Kapija uspeha Privredne ko u turizmu i u

T

radicionalna godišnja dodela priznanja Privredne komore Vojvodine, pod nazivom ,,Kapija uspeha“, najboljima u turizmu i ugostiteljstvu, održana je u dvorištu Arhiva Vojvodine u četvrtak, 10. juna 2021. godine. Ovo prestižno priznanje Privredne komore Vojvodine dodeljeno je po 29. put za dostignuti nivo kvaliteta u pružanju ugostiteljskih i turističkih usluga u AP Vojvodini za 2020. godinu.

Boško Vučurević

,,Kapija uspeha“ svakako predstavlja i inspiraciju privrednicima da se upuste u nove poduhvate, ali i izazov svima iz turističkog sektora u Vojvodini da postanu budući laureati. Laureatima su priznanja uručili predsednik Privredne komore Vojvodine, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, i direktorica Turističke organizacije Vojvodine, dr Nataša Pavlović. Osvrnuvši se na proteklu izazovnu godinu, predsednik Privredne komore Voj-

vodine, Boško Vučurević, nadovezao se rečima da je pandemija umnogome promenila navike putnika i turista, te uticala na povećanu orijentaciju ka domaćem turizmu, što je omogućilo mnogim ruralnim destinacijama da se razviju. - Domaći turizam je pokazao tendenciju intenzivnog oporavka u odnosu na međunarodna putovanja, što predstavlja šansu da se regioni kao što je Vojvodina brže oporave od socijalnih i ekonomskih posledica pandemije. Turistički patriotizam zadatak je svih nas, kako bi zajedničkim snagama podržali procvat malih biznisa i zajednica na lokalu, uz intenzivnu promociju i pozicioniranje Vojvodine na mapi atraktivnih turističkih destinacija - naglasio je Vučurević. - Kada govorimo o tome kakva su vremena, nikada nisu bila laka. Ono što uvek pobeđuje to teško vreme jesu ljudi. Karakteristika ovih prostora, koji jesu mali u svetskim razmerama, jesu ljudi sa kojima se ponosimo, koji žive i rade ovde. Pono-

Zajednički snimak ovogodišnjih laureata sa organizatorima

8


more Vojvodine za najbolje gostiteljstvu san sam na sve dobitnike ove nagrade. Hajde da promenimo kurs i govorimo o onima koji su najbolji, jer imamo čime da se dičimo - rekao je dr Nenad Ivanišević, dodavši da Sekretarijatu predstoji kreiranje nove strategije razvoja turizma Vojvodine za naredni petogodišnji period, gde će jasno biti istaknuto kako bi trebalo pozicionirati turizam na teritoriji Vojvodine. Direktorica Turističke organizacije Vojvodine i predsednica stručne Komisije, dr Nataša Pavlović, govorila je o sistemu ocenjivanja, kao i o dobitnicima priznanja. Ona je ovom prilikom istakla da je Vojvodina jedinstvena destinacija, sa promenadom arhitektonskih celina, prirodne baštine, izvanrednih vina, autentične gastronomije. - Tradicija, običaji i srdačnost vojvođanskih domaćina daju pečat turističkoj ponudi ovih prostora. Kada je reč o kvalitetu turističkih usluga i proizvoda, Vojvodina postepeno ide u korak sa visokim standardima koje diktiraju savremeni turistički tokovi. Upravo iz tog razloga i ova prestižna nagrada jeste korak ka usklađivanju turističkih subjekata sa zahtevima savremenog turističkog tržišta i prilika da se istakne jedinstvenost i autentičnost pojedinačnih turističkih entiteta - istakla je dr Pavlović. Dobitnici „Kapije uspeha“, kao najvišeg priznanja za kvalitet usluga u protekloj godini, su Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža - Aquamarin“ za doprinos razvoju banjskog i zdravstvenog turizma, Lovačka kuća „4 Jelena” u kategoriji lovačkih kuća i Restoran „Piknik“ Novi Sad u kategoriji restorana sa tradicionalnom kuhinjom. U kategoriji vinarija, dobitnik priznanja je Vinarija „Maurer“ iz Subotičke peščare. Nagrada „Zlatno pero privrede“ koju Privredna komora Vojvodine dodeljuje predstavnicima medija koji su svojim neposrednim angažovanjem doprineli afirmaciji privrede AP Vojvodine dodeljena je fotografu Martinu Candiru za doprinos i promociji kulturno-istorijskog nasleđa i prirodnih potencijala pokrajine. Muzej vojvođanskih Slovaka „Kompleks tradicionalne arhitekture“ iz Bačkog Petrovca, dobitnik je najvišeg priznanja za kvalitet usluga Privredne komore Vojvodine za doprinos očuvanju kulturno-istorijske baštine Vojvodine. Dodeljene su i plakete za kvalitet usluga, autentičnu turističku ponudu i doprinos razvoju turističke destinacije, kao i za doprinos očuvanju kulturno-istorijske baštine Vojvodine, a dobitnici su Zavičajna kuća „Tajhaz“ iz Temerina, Etno park „Majkin salaš“ Palić, Salaš „Stojšić“ Krčedin, Restoran „Veliki“ Novi Sad, Vinarija „Veritas“ Sremski Karlovci, Kuća Čupić „Zmaj od Noćaja 1804“ Mačvanska Mitrovica, Lovački dvorac „Kaštel Ečka“ Ečke i „Dedin salaš“ Čenej. Kristina Đogo PR Privredna komora Vojvodine

Kapija uspeha PKV za Vinariju Maurer

Plaketa PKV za Majkin salaš

U ambijentu Arhiva Vojvodine

9


Turistička organizacija Vojvodine spremno dočekuje letnju sezonu

T

uristička organizacija Vojvodine (TOV) je od početka godine krenula u aktivnu kampanju promocije turističke ponude AP Vojvodine, putem brojnih kanala komunikacije sa potencijalnim posetiocima. Letnja turistička sezona je u prethodnom periodu predstavljena putem digitalnih platformi, štampanih materijala, kao i direktnim kontaktom sa turistima. Naime TOV je u aprilu predstavila turističke proizvode Vojvodine u ekskluzivnom bilingvalnom izdanju magazina Balkan Travel Vojvodina. Magazin je dostupan čitaocima širom Srbije, Makedonije, BiH, Crne Gore. Upravo posetioci iz regiona prednjače u poseti Vojvodini. Prva u nizu najava letnje sezona, bilo je učešće TO Vojvodine na događaju „Biram Srbiju“, koji je realizovan u podnožju Avalskog tornja u organizaciji TO Srbije. Na ovom događaju prezentovana je turistička ponuda Pokrajine u saradnji sa TO Subotice, Vršca i Inđije. Turistička organizacija Vojvodine, kao domaćin je tokom juna učestvovala na sajmu domaćeg turizma „Upoznaj Srbiju” u Big fashion Park-u u Beogradu, kao i u Big šoping centru u Novom Sadu. Sajam su svečano otvorili Pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, i direktorica Turističke organizacije Vojvodine, dr Nataša Pavlović. Turistička organizacija je tim povodom predstavila kompletnu turističku ponudu Vojvodine za predstojeću turističku sezonu. Na oba događaja više od 50 izlagača iz cele zemlje predstavilo je raznovrsne turističke sadržaje, gastronomiju, suvenire i domaću radinost. Ideja sajma je bila da posetioci upoznaju destinacije u Srbiji, predele, gradove, sela, ljude i običaje, kao i njihovo podsticanje na putovanja u okviru svoje zemlje. Jedan od ciljeva sajma jeste i podrška radu ugostiteljske i turističke privrede. Sajam je prvenstveno namenjen za promociju domaćih turističkih destinacija i manifestacija, prezentaciju turističkih

10

Leto u Vojvodini će biti u proizvoda, ponude smeštaja i znaku gastronomije, pored ugostiteljskih objekata. U okvibrojnih gastronomskih maniru sajma bila je organizovana i degustacija i prodaja domaćih, festacija širom Vojvodine, Tutradicionalnih proizvoda i suveristička organizacija priprema kampanju pod nazivom „Vojnira. Sajam je bio realizovan uz poštovanje svih epidemioloških vođanski ručak“. Kampanja mera. se realizuje u cilju brendiranja U okviru Good food and wine gastronomske ponude i kreifestivala, 19.06.2021. TOV je ranja jedinstvenih gastronomorganizovala „Dane Vojvodine“ skih proizvoda koji će biti prena Sava promenadi u Beogradu. poznatljivi širem tržištu. Ideja Dr Nataša Pavlović Na trećem po redu festivalu traje da se što više posetilaca zadicionalne hrane i vina, preko interesuje za restorane, salaše, 80 izlagača iz cele zemlje, predstavilo je vinarije, čarde, hotele koji u svojoj ponudi svoju eno-gastronomsku i turističku ponu- nude tradicionalnu vojvođansku hranu. du. Festival je otvorila dr Nataša Pavlović, Kroz projekat će doći do segmentiranja zajedno sa dr Nenadom Ivaniševićem i za- gastronomske ponude Bačke, Banata i Sremenikom gradonačelnika Beograda, Gora- ma, što će biti istaknuto kao specifičnosti gastronomije lokacija. nom Vesićem. U narednom periodu će biti organizovaNa manifestaciji koja se ove godine održala pod sloganom „Da ponovo na- ni događaji pod nazivom „Turistički susrezdravimo životu“ dodeljena su priznanja ti“, na nekoliko lokacija širom Vojvodine. najboljim proizvođačima, kao i plakete Događaj će biti realizovan u saradnji sa partnerima festivala. Na festivalu, posetio- Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i ci su u okviru Vojvođanskog kornera imali turizam i lokalnim turističkim organizaciprilike da degustiraju raznovrsna vina iz jama. Ovi događaji će doprineti promociji tri dominantna vojvođanska vinogorja, da turističkih proizvoda konkretne opštine, probaju raznovrsne gastronomske đakoni- dok će u okviru svakog pojedinačnog doje, kao i da se upoznaju sa turističkom po- gađaja biti organizovane radionice na kojinudom Vojvodine za predstojeću sezonu. ma će jedna od tema biti uticaj pandemije Dani Vojvodine u okviru ovog festivala su na poslovanje turističke privrede, kao i naorganizovani drugi put po redu. čini za ublažavanje negativnih posledica.

Sa otvaranja Sajma turizma Biraj Srbiju u Novom Sadu


Titula Evropske prestonice kulture predata Novom Sadu

T

itula Evropske prestonice kulture predata je gradovima koji će biti njeni nosioci 2022. godine - Novom Sadu (Srbija), Ešu (Luksembrug) i Kaunasu (Litvanija). Titulu su predali hrvatska Rijeka i irski Golvej, a svečana ceremonija je, usled pandemije koronavirusa, bila organizovana onlajn, odnosno emitovana na irskoj televizijskoj mreži „TG4”. Svečanu ceremoniju možete pogledati na platformi „TG4”, kao i na sajtu Fondacije „Novi Sad - Evropska prestonica kulture”. - Naša krilatica Za nove mostove proizlazi iz identiteta Novog Sada, u čijoj su burnoj istoriji upravo njegovi mostovi imali ključnu ulogu. Na tome počiva i program projekta Evropske prestonice kulture, na stvaranju novih mostova, onih neuništivih, kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate. Te mostove gradimo i između gradova - bivših, sadašnjih i budućih Evropskih prestonica kulture, čije temelje čine ovi dugotrajni procesi i jačanje kapaciteta različitih aktera. Mostovi koji nas povezuju kao gradove -prestonice kulture, stavljaju naše lokalno

kulturno nasleđe u okvire evropskih vrednosti i evropske kulturne baštine i tako radimo na onome što je naša zajednička

budućnost, ne zaboravljajući ono što je naša prošlost - rekao je direktor Fondacije „Novi Sad - Evropska prestonica kulture”, Nemanja Milenković. Solidarnost i podrška između gradova - prestonica kulture istakla se i tokom protekle godine, koja je bila naročito izazovna zbog novonastale pandemije, a posebno za gradove koji su u tom trenutku bili nosioci titule - Rijeku i Golvej. Njihova godina titule je, usled nepovoljnih uslova, bila produžena do 30. aprila 2021. godine, dok je za Novi Sad pomerena na 2022. godinu. Svečana ceremonija otvaranja godine titule u Novom Sadu planirana je za 13. januar 2022. godine, na Dočeku 7530. godine, dok će zatvaranje biti 31. decembra 2022. godine, takođe u okviru Dočeka. Podsećamo, Novi Sad je prvi grad ispred zemalja kandidata za EU koji je postao Evropska prestonica kulture i tako se našao među više od 60 gradova nosioca ove prestižne titule. Foto: NSEPK J. Ivanović

11


Novi Sad neiscrpna

Branislav Knežević

N

ovi Sad je turistička destinacija koja se nalazi u top 3 destnacije Srbije. Godinama unazad, Novi Sad privlači veliki broj turista - od kojih strani turisti čine 2/3, pa se po tome uz Beograd izdvaja u odnosu na druge destinacije. Kako i koliko je pandemija uticala na Novi Sad i aktivnosti TONS-a-? Na ovo i druga aktuelna pitanja odgovore daje MSc Branislav Knežević, direktor Turističke organizacije Grada Novog Sada (TONS). KAMPANJE DAJU DOBRE REZULTATE - Novi Sad je tokom 2019. godine realizovao brojne domaće i međunarodne kampanje poput kampanje na kanalima Lonely Planet-a koji nas je i uvrstio u najpoželjnije gradove koje treba posetiti za 2019 godinu. Veliki broj realizovanih kampanja, najava velikih događaja u Novom Sadu (20 godina Exita, svetski kongresi, sportska takmičenja) najavljivali su rekordnu turističku sezonu, što je rezultiralo dvocifrenim rastom turista u prva dva meseca 2020. godine. Pandemija je, na žalost, zaustavila kretanja i gradske destinacije stavila u težak položaj. Međutim, brzom reakcijom, osmišljavanjem novih kampanja poput ’’#Plati2NoćiOstani3’’, „52 Vikenda u Novom Sadu“, „Novi Sad - harmonija koja inspiriše i budi sva čula“, „Leto u Novom Sadu“, „Jesen u Novom Sadu“ Zimska fantazija - Fotokonkurs“ , kao i animacija preko 130 domaćih i reginalnih agencija kojima

12

Riblja čorba sa leve i desne strane Dunava smo poslali program obilaska grada za 3 dana, uspeli smo u određenim mesecima čak i da utičemo na rast posete domaćih turista. Kontinuitet u radu, kreiranje obimnog i kvalitetnog sadržaja tokom ranijih godina, brzo prilagođavanje on-line platformama koje su već bile u upotrebi, školski su primer kako treba da se nastupa u kriznim situiacijama. Koje kampanje sprovodi TONS u cilju oporavka i vraćanja turista u Novi Sad? - Kampanje koje smo započeli prošle godine, nastavili smo i pojačali sa novim u ovoj godini. Glavni fokus je na domaćim i regionalnim turistima, ali realizujemo i kampanje ka daljim destinacijama. Tokom prošle godine uspeli smo završimo produkciju oko 35 promotivnih spotova koji prate iz-

Čarolija Kovilja


inspiracija turista

Fruškogorske staze danje našeg popularnog vodiča „Novi Sad za Početnike“, a koji predstvaljaju ponudu grada sa okolinom i Fruškom gorom. Ove spotove prezentujemo na našim društvenim mrežama, a putem dvomesečne kampanje na RTS-u predstavili smo 8 spotova. Kampanjama putem bilborda i led displaja promovišemo Novi Sad u celoj Srbiji, ali i regionu u gradovima poput Banja Luke, Ljubljane, Zagreba, Podgorice... Kampanje ralizujemo i putem domaćih i regionalnih portala, dok smo početkom godine plasirali i članke u Ruskoj Gazeti. Putem novootvorenog kanala na Instagramu, u toku je realizacija kampanje ka Tel Avivu, Moskvi i Instanbulu, a od septembra kreće i tromesečna kampanja putem vodeće svetske platforme „Trip Adviser“. U toku je i Literarni konkurs „Novi Sad harmonija koja inspiriše - zapisi i doživljaji Novog Sada”, putem kojeg smo pozvali sve kreativne ljude da nam pošalju kratke priče-zapise iz Novog Sada. NOVI SAD GRLI FRUŠKU GORU Šta su noviteti i projekti koje priprema TONS? - Pored promocije, u toku je i izrada dva velika projekta čiji je akcenat na Frušku goru. Izrada vinskih ruta sa ciljem dobijanja gotovih turističkih proizvoda biće zanimljivi ne samo agencijama već i individualnim turistima. Definisano je šest vinskih

ruta, koje obuhvataju ne samo vinarije koje su otvorene za prihvat turista već i turističke atrakcije na rutama. Ovaj projekat povezaće preko 50 subjekata turističke privrede. Veći deo projekta je urađen, a do kraja septembra očekujemo završetak projekta. Vinske rute biće implementirane u buduće kampanje, jer je interesovanje turista za ovaj vid turizma sve veći. Fruška gora, duž Partizanskog puta, od Banstola do Neština je istraživački pro-

jekat na kome se aktivno radi i koji će predstavljati novi turstički proizvod koji će takođe, povezati veliki broj subjekata. Završetak projekta planiran je do kraja godine kada ćemo i više govoriti o njemu. Koja su Vaša očekivanja za drugu polovinu godine, kao i 2022. godinu, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica klulture? - S obzirom na veliki broj promocija i na sve aktivnosti koje preduzimamo, očekujemo da ova godina bude značajnije bolja od prethodne i, uz dobru epidemiološku situaciju, da će nam se turisti brzo vratiti. Svetski događaji tokom leta u Novom Sadu, poput EXIT festivala, Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu, Svetskog Tamburica festa, Kaleidoskopa kulture, Festivala Uličnih svirača i mnogih drugih, vraćaju naš grad u centar letnjih manifestacija. Novi Sad kao Evropska prestonica kulture za 2022. godinu, sa bogatim programom i dešavanjima koji nam predstoje naredne godine ima veliku priliku, koju ćemo, siguran sam, iskoristiti da skratimo predviđeni period za oporavak i da ćemo uspeti ne samo da se vratimo na nivo, već i da prestignemo broj dolazaka i noćenja iz 2019. godine - izjavio je MSc Branislav Knežević. Fotografije: Arhiva TONS-a

Šest novih vinskih ruta

13


Dodelom priznanja obeležen Dan PMF-a

P

rirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu svake godine 22. maja obeležava svoj Dan. To je i prilika da se nagrade najbolji, za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada. Po svemu specifična, prošla 2020. godina, primorala je da se dodela nagrada za školsku 2018/19. godinu odloži. Ove godine, na svečanosti povodom obeležavanja Dana fakulteta, objedinjena je dodela nagrada za prethodnu i ovu školsku godinu. Svečanost je bila posebnog karatera, kako zbog direktnog obraćanja dekanice prof. dr Milice Pavkov Hrvojević, tako i pregršt divnih reči, pohvala i zahvalnosti onima koji su to u prethodnom periodu, svojim radom i trudom zaslužili. Dekanica fakulteta je u svom obraćanju podsetila da je epidemija izmenila način funkcionisanja fakulteta, pa i način proslavljanja ovog, za PMF važnog događaja, i da je ovo druga godišnjica koja se obeležava u vanrednim okolnostima. Po njenim rečima, bilo bi previše da se i ove godine ne prenesu reči podrške i podseti na uspehe u minulom periodu, ukazujući na nove ciljeve i izazove. - Vanredne okolnosti stvaraju vanredne zadatke i suočeni sa krizom pokazali smo da smo dovoljno kreativni da pronađemo nove metode i pristupe u našem poslu. Svima nama, članovima akademske zajednice, poverena je velika čast i odgovornost prema tradiciji izuzetnosti, koju su stvarali naši profesori i njihovi prethodnici, prema etici profesije i, pre svega, mladim ljudima čije nam je obrazovanje povereno. Koristim ovu priliku da vam se zahvalim na posvećenosti i strpljenju koje ste pokazali tokom, za nas, teškog perioda. Želja mi je da i dalje napredujemo u sferama nauke i istraživanja, da ostanemo snažni u veri u pleminitom cilju prenošenja znanja novim generacijama i želim da se pri tome jedni prema drugima ophodimo kolegijalno i sa poštovanjem - istakla je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dodavši da je ovo bila teška godina i na profesionalnom i ličnom planu svakog pojedinca, kolektiva zajedno.

14

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević Profesorica je završila svoje obraćanje rečima čestitke i zahvalnosti najboljima poželevši im puno uspeha u daljem radu. - Čestitam vam još jedom svima - od srca. Kao dekan, profesor, kao naučnica ali i kao majka, znam da za izvanredne rezultate nisu dovoljni samo pamet i talenat. Dobro znam da su rad, uloženo vreme, upornost, a često i čelični živci, drugi deo jednačine uspeha. Znam i da naučni rad često prati sumnja u sebe i svoje sposobnosti, znam i da strah od neuspeha može da parališe. Ponekad je naša volja na testu i zbog nekih čisto ličnih, privatnih okolnosti.

Zbog svega toga ovim nagradama želimo da vas motivišemo. Da vam poručimo da ste izuzetni, posebni ljudi, naučnici, predavači i studenti. O vašem doprinosu i značaju dovoljno govore vaši rezultati. I pored toga ili upravo zbog toga, danas želimo da vam poručimo, želimo da znate koliko ste važni našem, vašem Prirodno-matematičkom fakultetu, koliko smo ponosni na vas i zahvalni što stvarate istoriju ove kuće. Hvala vam u moje lično ime i u ime celog kolektiva. Srećan vam Dan fakulteta! ■


Nagrađeni Na Danu PMF-a, kada se tradicionalno nagrađuju najbolji, pored ovogodišnjih, retroaktivno dodeljene su nagrade za prošlu školsku godinu. Za uspeh tokom studija, nagrađeni su za školsku 2018/19: - RADMILA PAPIĆ sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu;

Dr Dušan Jakovetić

- FILIP BLAŠKOVIĆ, sa Departmana za matematiku i informatiku je student generacije u oblasti prirodno-matematičkih nauka sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Radmila Papić

Za školsku 2019/2020: - BRANISLAV ŠOBOT sa Departmana za matemtiku i informatiku za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu; - LJUBICA BRENJO, sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine je student generacije u oblasti prirodno-matematičkih nauka.

Filip Blašković

Za najboljeg mladog naučnika u 2019. dodeljene su dve druge nagrade: - JASMINI NIKIĆ sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine; - SANJI KOVAČIĆ sa Departmana za geografiju, turizma i hotelijerstvo.

Ljubica Brenjo

Za najboljeg mladog naučnika 2020, druga nagrada dodeljena je: - NEMANJI TOMIĆU sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo - za poseban doprinos u oblasti nauke i istraživačkog rada. Prva narada „Najbolji mladi naučnik“ za 2020:

Dr Nemanja Tomić

- DRAGAN MILOŠEVIĆ sa Deapratmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo - za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada. Nagrada za najveći finansijski dorpinos ostvaren u međunarodnoj saradnji tokom školske 2018/19. i 2019/20. dodeljena je DUŠANU JAKOVETIĆU sa Departmana za matematiku i informatiku.

Dr Dragan Milošević

Nagrada „Aleksandar Saša Popović“ za izuzetan naučno istraživački rad iz računarskih nauka, dodeljana je: - SAŠI PEŠIĆU, asistentu na Katedri za računarske nauke na Departmanu za matematiku i informatiku.

Saša Pešić

15


Tamara Čičovački: Prezadovoljna stečenim znanjem

D

obar glas Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Privredne akademije u Novom Sadu, preporučio je i odlučio da Tamara Čičovački postane student ovog fakuteta. Naravo, i njena želja da studira prava, tako da je odluka odmah pala. Danas, nakon četiri godine studiranja, sa neverovatno visokom prosečnom ocenom 9,88 ova mlada žena kaže da je ostvarila ne samo zapažen uspeh u svom obrazovanju, već i životnu satisfakciju, ali i da je spremna da podeli mišljenje o minulom četvorogodišnjem periodu. - Oduvek sam smatrala da je za postizanje dobrog rezultata i zapaženog uspeha, potrebna pre svega svest o tome da se nalaziš na visokom obrazovanju i da tome treba dati potpuni prioritet. Sve to kumulativno dovodi do dobrih rezultata, a oni daju satisfakciju za na-

predovanje i dalji trud. Kada pogledam iza sebe i podvučem crtu posle srednjoškolskog obrazovanja i sada posle osnovnih akademskih studija, mogu da kažem da sam prezadovoljna - pre svega znanjem koje sam stekla, zatim poznanstvima koje sam ostvarila tokom studiranja, omogućenoj praksi, a sve zahvaljujući fakultetu koji je to omogućio kako meni, tako i mojim kolegama. Kao prednosti studiranja baš na ovom fakultetu izdvojila bih to što je program studiranja gotovo analogan srednjoj školi, tako da studenti koji se odluče na visoko obrazovanje mogu lako da se prilagode, zatim pristup profesora, asistenata, kao i svih zaposlenih, koji su uvek pristupačni za bilo kakav vid pomoći i saradnje. Takođe, tu su i izvođenje nastave i rasporedi koji se prilagođavaju studentima, vannastavne aktivnosti gde studenti mogu da

Slavica Vrbanjac (prava s leva), Tamara Čičovački, Elena Ignjatić i Aleksandar Pajtašev steknu dodatna znanja i veštine za obavljanje pravničke profesije, u bilo kojem segmentu i brojne druge pogodnosti koje čine baš ovaj fakultet najkvalitetnijim. Nakon diplomiranja Tamarin primarni cilj je da upiše master studije na ovom fakultetu, a želja joj je da nakon odrađenog pripravničkog staža i polaganja pravosudnog ispita radi u pravosuđu. - Onaj ko želi da uspe u ovoj branši treba krajnje ozbiljno da

se posveti studijama, da iskoristi sve mogućnosti koje se pružaju kako na nastavi, tako i van nje, te da ima u vidu da ovo nije samo era učenje radi učenja, već korak ka nečem što će nas učiniti akademskim građanima i sutra dobrim pravnicima, kao i da se svaki trud isplati. Što je veći uspeh, postoji i veća želja za napredovanjem u struci, što bih od srca poželela svim studentima Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Slavica Vrbanjac:

Obrazovanje je najveće bogatstvo

S

a prosekom ocena 9,78 tokom četvorogodišnjeg studiranja na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Privredne akademije u Novom Sadu, Slavica Vrbanjac se uvrstila među najbolje studente u svojoj generaciji. Šta je sve potrebno da student postigne ovako zapažen uspeh?  - Pre svega, potrebno je da smo načisto sa tim šta želimo. Ako su uspeh i obrazovanje naš cilj, onda se tome i posvetimo. Kada osoba želi da stekne nova znanja i da svoj trud usmeri na nešto kvalitetno, cilj se ostvari i rezultati ne izostaju. Potrebno je da budemo posvećeni i uporni, jer je obrazovanje najveće lično bogatstvo koje nam niko ne može oduzeti. Izbor je pao za Pravni fakultet za privre-

16

du i pravosuđe nakon razgovara sa osobama koje su pohađale ovaj fakultet. - Na osnovu njihovog iskustva i zadovoljstva shvatila da je veoma kvalitetan pristup obrazovanju i učenju. Više nije bilo dileme. Smatram ovaj fakultet jednom kvalitetnom obrazovnom ustanovom, koja proizvodi veoma dobre i uspešne ljude. Ovaj Fakultet ima brojne prednosti tokom studiranja, jer je posvećen upravo nama i mi to sve vreme osećamo. Iskustvo koje sam ovde stekla je veoma bogato, što se tiče znanja i obrazovanja. A najveća prednost je posvećen i kvalitetan pristup nastavnog kadra, koji je uvek dostupan i raspoložen za saradnju i pomoć, što je nama studentima u procesu učenja neophodno. Nađe se tu i slobodnog vremena, koje sam

uglavnom koristila za druženje sa prijateljima, porodicom, uz povremeno bavljenje sportom, čitanjem i naravno putovanjima. Nakon diplomiranja Slavica planira da nastavi školovanje, pre svega da završi master studije, pa posle i doktorske. - Što se tiče želja, želela bih da postanem uspešna advokatica, poslovna žena. Verujem da je to želja i svakog budućeg studenta koji bude pohađao ovaj fakultet. Zato im porućujem da neće pogrešiti pri odabiru ovog fakulteta. Njima kao i sadašnjim studentima poručila bih da se opuste i uče, jer je ovo najlepši period u odrastanju i ličnom razvoju. 


Elena Ignjatić:

Usavršavanje kao put ka uspehu

E

lena Ignjatić je student IV godine na Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu. Tokom studiranja ostvarila je vrhunske rezultate što ju je svrstalo među najbolje. Nedavno je učestovala i na Takmičenju u besedništvu i sjajnim nastupom pokazala da je spremna za svoje buduće zanimanje. Za studije na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu odlučila se još u četvrtom razredu srednje škole jer je već tada znala šta i čime želi da se bavi. - Posle malog istraživanja došla sam do zaključka da je ovo najbolji izbor za mene jer ovde mogu da steknem svo potrebno znanje, a da pored svega imam vremena za stvari koje me dodatno ispunjavaju. Imam samo reči hvale za naš fakultet. Tokom studiranja pružene su mi razne

mogućnosti kao što su stručna usavršavanja koje organizuje prof. dr. Jelena Matijašević i praksa u Osnovnom i Višem sudu u Novom Sadu, kao i u advokatskoj kancelariji Munižaba. Ono što izdvaja naš fakultet od drugih je definitivno mogućnost sklapanja kontakata sa ljudima u našoj branši. Elena je od prvog susreta sa krivičnim pravom znala da je to ono što je najviše zanima, a da je bila u pravu pomogli su joj odlični profesori i asistenti sa te katedre. - Posebno bih izdvojila advokaticu Jelenu Lukavac koja nam je bila asistent. Cilj posle diplomiranja mi je sticanje dodatnog znanja iz te materije, kao i upisivanje master i doktorskih studija na našem fakultetu. Ova mlada devojka vredno radi na sebi. Ipak, nađe slobodnog vremena za relaksaciju. - U slobodno vreme volim da gle-

dam trilere, ali i čitam kriminalističke romane (Ju Nesbe je moja preporuka). Kada je lepo vreme, uživam u šetnjama sa svojim psom Drakčetom i sa mojim dečkom Markom. Budućim studentima poručuje da je jako bitno da vole ono sto studiraju, jer će ih upravo to gurati napred da što više rade na sebi i usavršavaju se. Potrebno je puno vremena i žrtve da se dođe do zamišljenog cilja, ali se na kraju sve isplati - Preporučila bih budućim studente da odaberu ovaj fakultet jer će im pružiti sva potrebna znanja i veštine, neće se pokajati. Poruka za sadašnje studente je - čim ste na našem fakultetu, na pravom ste putu ka uspehu.

Aleksandar Pajtašev:

Disciplina i želja su ključ uspeha

A

leksandar Pajtašev student IV godine studija sa izuzetnom prosečnom ocenom se za upis studija na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu odlučio nakon što je čitao razne komentare, kao i na osnovu preporuka prijatelja i poznanika, studenata prethodnih generacija. Odluka je doneta na osnovu analize studijskog programa, i tada, pre četiri godine, njegovih shvatanja u vezi mogućnosti koje ovaj fakultet može da ponudi. - Nisam se pokajao. Znao sam da je za uspeh, kao i na svakom fakultetu, pa i na ovom, potrebna prvenstveno želja i individualni cilj svakog studenta za dalje obrazovanje, usavršavanje i naravno posao diplomiranog pravnika. Zatim, potrebno je vreme da bi se sa razumevanjem shvatila sadržina predmeta, odnosno predmetnog gradiva. I na kraju, ono što je najvažnije,

potrebno je vredno i marljivo učenje, trud i zalaganje. Naglašava da je tokom studiranja ovaj fakultet u njegov život uneo disciplinu i želju za uspehom, usavršavanjem i obrazovanjem, kao i poboljšanje radnih navika zbog redovnosti predavanja, njihovih odličnih termina, koji su prilagođeni studentima. - Prednosti studiranja na ovom fakultetu su odlični predavači, kako profesori, tako i asistenti, kao i kvalitetan način izvođenja predavanja i vežbi. Jednu stvar bih izdvojio, a to su svakako vannastavne aktivnosti. U toku studiranja, ove aktivnosti su obuhvatale posetu sudovima, pohađanje specijalističkih kurseva, kao i praksu za stručno usavršavanje. To je velika prednost koja studentima može pomoći u donošenju konačne odluke o tome kojim će se konkretno poslom baviti u budućnosti.

Aleksandar planira da upiše master studije, kao i polaganje pravosudnog ispita, kada se budu stekli uslovi za to. Advokatura je nešto što je od početka studija bio predmet njegovog interesovanja, a to se ni sada, na kraju studija nije promenilo, čak je i učvrstilo želju za bavljenjem advokatske delatnosti. Prvenstveno ga interesuje oblast privrednog prava. - Studije na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe su mi pružile izuzetne mogućnosti, odličnu komunikaciju studenata i profesora, redovna i kvalitetna predavanja, kao i mogućnost sticanja novih kontakata i poznanstava, što je veoma bitno u struci pravnika. Sadašnjim i budućim studentima savetujem da se uključe u vannastavne aktivnosti koje su krug njihovih interesovanja, da vredno uče, usavršavaju se i teže ka ostvarenju svog cilja. Ovde će za to dobiti jako dobru osnovu.

17


Na dva točka kroz srednjovekovni Bač N Pred start trke

Ekipa TO Bač i ovoga puta besprekoran organizator

Bezbednost i druženje pre svega

Jezero Provala biser opštine Bač

18

ajmasovnija u kategoriji turističko-sportskih manifestacija na teritoriji opštine Bač - „CikloBač 7“, uspešno je održana krajem juna. Uspeh je u broju od preko 160 učesnika, i preko 60 onih koji su prešli celu stazu u dužini od 40 km. Besprekorna organizacija manifestacije od strane Turističke organizacije opštine Bač, takođe je za svaku pohvalu. Međutim, Darko Vojnović, direktor TOO Bač, ujedno i idejni tvorac ove lepe priče, odgovornost celokupne organizacije deli sa prijateljima - Poljočuvarskom službom, Domom zdravlja, Policijskom stanicom, JKP „Tvrđava“ iz Bača, vlasnikom hotela „Bela vrba“ na jezeru Provala, MZ Bačko Novo Selo i mnogim drugim bez čijeg prisustva, podrške i pomoći realizacija ovakvog događaja ne bi bila moguća. Start trke, ispred velelepne Bačke tvrđave, dužinom od 15 km vodio je preko gradske kapije Šiljak, ostataka Turskog kupatila, Franjevačkog manastira do jezera Provala, i kratkog odmora. Za većinu učesnika ovo je bio i kraj trke, za neke zato što su tako planirali, za druge jer nisu mogli da odole fantastično uređenoj plaži na jezeru, gde su potražili osveženje. Najuporniji su produžili vožnju za još 25 km, putem koji je vodio pored manastira Bođani do Bačkog Novog Sela. Za sve učesnike bio je obezbeđen ručak, osveženje i nagrade za najmlađeg, najstarijeg učesnika, kao i nagrada iznenađenja. Ove godine nije nadmašen rekord iz prethodnih godina, kada je najstariji učesnik imao 92, a najmlađi samo četiri godine. - Cilj ove manifestacije je propagiranje zdravog načina života, aktivnog odmora, ujedno upoznavanje kulturnog blaga naše opštine uz jednu rekreativnu vožnju - naglasio je gospodin Vojnović. „CikloBač“ je manifestacija koja spaja lepo i korisno, u kojoj svi učesnici „trke“ prođu pored pravih bisera srednjovekovne kulturne baštine Bača, od Bačke tvrđave (XIV vek),

hamama (XVI), Franjevačkog manastira (XII), manastira Bođani (XV vek), a tu je i jezero Provala, najdublje prirodno jezero u Vojvodini (do 19 m). Sledeći korak TOO Bača biće uređenje dunavske obale, dužine 43 km, i stvaranje uslova za razvoj nautičkog turizma. Osmišljavanje dodatnih sadržaja za sve posetioce koji dođu u ovo mesto duge i značajne istorije, po kojem je cela oblast Bačka dobila ime. Do kraja godine, Bač će biti domaćin „Bačkom kotliću“ krajem avgusta i „Danima evropske baštine“ u drugoj polovini septembra, najvećim i najposećenijim manifestacijama. Tradicionalno „Novogodišnje zagrevanje“ na samom kraju godine, uvod je u novogodišnje praznike, sadržajno posvećeno uglavnom deci iz svih naseljenih mesta opštine. - Leto u Baču je zvanično počelo trkom „CikloBač“. Potrudili smo se da ovu manifestaciju povežemo sa otvaranjem letnje turističke sezone na jezeru Provala, nastalom probijanjem nasipa reke Dunav 1926. godine nedaleko od sela Vajska. TOO je uredila peščanu plažu na zapadnoj strani jezera, a postavljanjem suncobrana i ležaljki, tuševa, kabina za presvlačenje, toaleta i drugih sadržaja obezbedila uslove za ugodan boravak. Tu je i splav sa skakaonicom, dečije igralište, teren za odbojku, teren za vaterpolo za zabavne i sportske aktivnosti dece i odraslih tokom sparnih letnjih dana - saopštio je gospodin Vojnovć. Projektom Gradovi u fokusu, Ministarstva kulture i informisanja, opština Bač je dobila milion dinara za opremanje srednjovekovne sobe u Donžon kuli u Tvrđavi Bač i to je za jednu malu opštinu, značajan korak ka daljem razvoju turizma. U pravcu razvoja turističke ponude TOO Bač ima maksimalnu podršku lokalne samouprave, kao i najavu novih sredstava od strane pokrajinskih i republičkih organa, što će dodatno uticati na atraktivnost, kuturno-istorijskim znamenitostima prebogatoj turističkoj destinaciji Bač.


Metamorfoza turističke ponude Inđije Č etvrti Festival fruškogorskih vina, Udruženja vinara „Vina Inđije“, uz podršku Opštine i Turističke organizacije Inđija, protekao je u dominaciji vina sa teritorije ove opštine. Sve nagrade osvojili su domaći vinari, a devet registrovanih vinarija i dvadeset proizvođača vina nagovestili su ozbiljna dešavanja u narednom periodu, u ovoj oblasti. - Siguran sam da postignuti rezultat nije bila prednost domaćeg terena već da je kvalitet vina zaslužuo nagrade - prokomentarisao je Milan Bogojević, v.d. direktor TOO Inđija i dodao da je odlična saradnja vinara i TO poslednjih godina podsticajno delovala. - TO je uradila svoj deo posla, postavljena je signalizacija vinske rute kroz celu opštinu, objavljen Gastro vodič sa listom restorana i degustamestu uvira Tise u Dunav sacionim salama u vinarijama. Novina je i android aplikacija hranjen Atila Hunski, mada ne Upoznaj Inđiju, koja se može kako i na koji način - objašnjapreuzeti na Google play prova gospodin Bogojević. Jedna od atrakcija Starog davnici, gde je jedan deo opreSlankamena je izvor lekovideljen za vinare i sadržajem svih informacija o vinariji, vinite mineralne vode „Slanača“. jedan od retkih izvora slane ma i mapom vinarija. Moja mivode u Vojvodini, čiji salinisija je da se u vinskim kartama svakog ugostiteljskog objekta tet odgovara salinitetu morske na teritoriji inđijske opštine na vode. Slana voda je oticala u Milan Bogojević reku Dunav sve do 1834., kada prvom mestu nađu vina iz naših je austrougarska vlast ogradila izvorište i vinarija, zatim ostala. Vino je samo jedan segment ogromnog kaptirala više izvora u jedan, koji danas bogatstva sremske opštine u funkciju turiz- snabdeva SB „Dr Borivoje Gnjatić“. Idema, koju je direktor nazvao „nebrušenim ja stavljanja u funkciju jednog izvora za dijamantom u senci industrije“. Poznato ili potrebe turista nije nova, ali je, po rečima ne, Inđija je opština sa najvećim brojem in- direktora, danas ostvariva. U XV veku ovo vesticija i najmanjom stopom nezaposleno- mesto je imalo tri katoličke i jednu pravosti u Srbiji. U isto vreme, turistička privreda slavnu crkvu. Danas je odnos jedan : jedan, je okrenuta ka tri miliona potencijalnih tu- i obe imena Sv. Nikole, zaštitnika mornara rista, koji za pola sata mogu doći iz pravca kojem su se molile slankamenačke žene za bezbedan povratak svojih najmilijih. Beograda i 45 minuta iz Novog Sada. Turistički radnici Inđije uveliko planiraNažalost, rezultati ankete potvrđuju da od 10 ispitanika njih devet nije čulo za Kr- ju izgradnju šetališta na šipovima, u dužini čedinsku adu, najveću na Dunavu, posled- od 600 metara, koje bi dubinom od desetak nju prirodnu oazu površine 9km2, prirod- metara zalazilo u Dunav, opremljeno ranog staništa brojnih biljnih i životinjskih svetom, klupama... Planom je predviđen i vrsta. Nismo dovoljno forsirali ni priču o pristan za turističke brodove za krstarenje Starom Slankamenu, najstarijem naselju do ušća. Do novembra bi trebala da bude u opštini, jednom od najstarijih u Sremu. gotova projektna dokumentacija, a potom Oduvek je bio pijaca i vojno značajno me- slede apliciranja na konkurse radi obezsto grljenja i ljubljenja Dunava i Tise, na beđivanja potrebnih sredstava. To je jedan tromeđi Banata, Srema i Bačke. Svi autori od projekata kojim će 27 kilometara i 300 dostupnih izvora se slažu, da je upravo na metara dunavske obale na koji izlazi ova

Foto: Boško Heror opština, usloviti dalji razvoj turizma vezan za ovaj prostor nedirnute prirode. Za staru tvrđavu Acumincum u čijem se podnožju nalazi istoimena vinarija podignuta na ostacima hamama iz XVI veka, turistički radnici Inđije smatraju da je ponuda, kojom će se Stari Slankamen preporučiti, a turisti neće moći „odbiti“. Planova daljeg turističkog razvoja je mnogo, a zahtevan projekat Keltskog naselja, započet 2012., upravo je završen. Na prostoru od jednog hektara i 26m2 nalazi se tematski park sa 10 objekata koji predstavljaju život Kelta, od muzeja sa autentičnim predmetima nađenim na 78 lokaliteta u opštini, do desetak radionica za izradu grnčarije, nakita... Svakog drugog vikenda mališani će moći da učestvuju u pozorišnim predstavama, koncertima i magijama mađionirača - druida, koji će po ugledu na Asteriksa i Obeliksa, davati deci čarobni napitak. Obezbeđen je i prostor za jahanje ponija, poligon za streličarstvo, a u centralnom delu naselja, iznad veštačkog jezera, postavljena je platforma, opuštajući kutak za roditelje. Turistička privreda Inđije u brojkama: u godini pre kovida Inđija je zabeležila 6.5 hiljada noćenja, a u godini kovida 21.300. Turisti su shvatili da mogu da iznajme vikendice, apartmane i da umesto zatvoreni u stanovima vreme provode u saglasju sa prirodom. Šansa za dodatnom zaradom broj smeštajnih objekata uvećala je za 30 novih u toj godini.

19


U Šidu se svašta može saznati, doživeti, dobro pojesti i popiti

„N

aš zadatak je da Prva asocijacija na Šid je negujemo i proveliki slikar Sava Šumanović, movišemo tradiciju a sinonim kulturnog turizma ovog područja koje se nalazi na u Šidu Galerija slika „Save tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske Šumanovića“, umetnika koji i mesto je prolaza, ali svojom je među prvima srpsko slikarturističkom ponudom nastojimo stvo uveo u savremene evropda sve više budemo mesto ostanske tokove. Legat Perside, ka.“ Ovom tvrdnjom gospođa majke slikara, čuva 417 dela Radmila Bobić iz Turističke orovog slikara, ali je u stalnoj ganizacije opštine Šid započela postavci oko 105 slika. Za tuRadmila Bobić je intervju za TOPSRBIJU, pa rististe je otvorena i Spomen nastavila u jednom dahu: kuća Save Šumanovića gde je sačuvan - Svaka kultura je, prolazeći i zadrža- atelje umetnika, koji pruža jedinstven dovajući se u ovim krajevima, ostavila trag, življaj i upoznavanje sa radnim ambijenšto se vidi i danas. Danas ovde žive brojne tom i navikama jednog od najznačajnijih nacionalne zajednice sa svojim kulturnim srpskih umetnika. U susedstvu Galerije osobenostima koje čuvaju izvorne običa- nalazi se mali, ali značajan Muzej naivne je uz međusobno poštovanje. Na teritori- umetnosti Ilijanum - Ilije Bašičevića Bosiji opštine ima oko 20 udruženja žena, od lja, jednog od najpoznatijih slikara naivne kojih je 10 aktivno, i vrlo su poznati ne umetnosti ne samo u Srbiji, već i u svetu. samo u Šidu, već i široj javnosti. Poznati su i Šidski trubači. Ima nas svugde u svakoj sferi, doduše po malo i dozirano. Osim kada je reč npr. o Sremskom kulenu, našem brendu. Tu nemamo premca. Odlični smo i kada je reč o manifestacijama različitog tipa: od Šidskog kulturnog leta, biciklističke trke posvećene našem gradu, najmasovnijih gastronomskih manifestacija, do one najposećenije - Sremske kulenijade, sa dužinom trajanja od preko 20 godina, gde možete upoznati razne proizvođače, doživeti razna iskustva. Pored kulena u ponudi su suvomesnati proizvodi iz ovog kraja, kao i drugi domaći proizvodi: vino, med, sir... I „Sremska vinijada“ u Berkasovu na Dan Sv. Trifuna, traje oko 20 godina i postala je tradicija ovog kraja. Oština Ako su ova tri mesta nukleus kulturnog Šid je odnedavno krenula u pravcu razvo- turizma šidske opštine, nukleus verskog ja seoskog turizma. Ljudi su se probudili i turizma su Hram prenosa moštiju Sv. oca shvatili da je turizam privredna grana koja Nikolaja, Crkvena riznica Srpskog prabi mogla da doprinese poboljšanju kućnog voslavnog arhijerejskog namesništva šidbudžeta i razvoju ovog kraja. Neka nase- skog smeštena u Vladičanskom dvoru u lja su predodređena za bavljenje seoskim Šidu u kojoj se prikuplja, čuva i prezentuje turizmom, kao što su Morović, Višnjiće- verska baština srpskog pravoslavnog stavo, Erdevik, situirani uz obronke Fruške novništva na ovim prostorima. Manastiri gore, reke i jezera. Raduje da nam se iz Sveta Petka - Berkasovo, Privina Glava dana u dan javljaju nova seoska turistička i Đipša, predstavljaju zaštitnike velikog domaćinstva voljna da se uključe u ruralni nacionalnog blaga, oličenog u sakralnoj turizam. umetnosti.

20

Ljubitelji istorije mogu obići seosko groblje gde se od 1878. nalazi Spomenik Filipu Višnjiću, visine 1.80 m, od sivog mermera u formi piramide, autora R. Srešnjaka iz Beča. Spomen obeležje Sremski front, autora Jovana Soldatovića, podignuto je na mestu njegovog proboja, na 106. km autoputa Beograd - Zagreb, uz levu obalu reke Bosut, pokraj Adaševaca. Borbe na Sremskom frontu vođene su 172 dana, od 21. oktobra 1944. do 13. aprila 1945. Ova sremačka ravnica obiluje i prirodnim bogatstvima. Tu su jezera, Moharač i Bruje, a u Erdeviku izvor Banja, poznat po lekovitoj vodi gde su nekada rimski vojnici zaceljivali svoje rane. Na najzapadnijem delu Fruške gore, pokraj mesta Sot, nalazi se Sotsko jezero. U opštini Šid poznata su izletišta Lipovača, Vojna ustanova Morović, gde se nalazi i Titova vila. U

sastavu kompleksa je ribnjak Brek, bogat šaranom, štukom, amurom, tolstolobikom i dr. slatkovodnim ribama, kao i atraktivno lovište sa izuzetnim primercima visoke divljači: evropskim jelenom, srnom, jelenom lopatarom, divljom svinjom. Ovo je i vinogradarski kraj, sa vinarijama Vista Hill, Trivanović, Vinat, od kojih je najstarija, u Sremu, ali i u Srbiji, koju je podigao grof Livije Odaskalki početkom XIX veka, Vinarija Erdevik. Svaka od njih za turiste je pripremila posebnu i sadržajnu ponudu.


Izdašno zrenjaninsko turističko leto A ko je potvrda rasta vinske scene Srbije srazmerna kvalitetu krajnjeg produkta potvrđenog na internacionalnim takmičenjima, unutar nacionalnih vinskih regija je potvrda razvoja povezana sa brojem vinara i vinskim manifestacijama, takmičarskog ili festivalskog karaktera. U želji da okupi i promoviše vinare sa područja Banata, u Zrenjaninu je pre dve godine održan prvi „Internacionalni festival banatskih vina“. Posle prošlogodišnje pauze, ove godine festival, na kome organizatori uporno nastoje da preraste u tradicionalni, je održan iz nekoliko razloga, između ostalih: obogaćivanje turističke ponude grada, širenje vinske kulture, uspostavljanje direktnog kontakta proizvođač - potrošač. Zoran Ljubotina, direktor TOG Zrenjanin, zadovoljan brojem učesnika, 30 vinara i 25 udruženja žena, odličnim pratećim programom i novim ambijentom Karađorđevog parka, tim povodom je izjavio: - Kraj juna nije najidealnije vreme za vino. Međutim, planirani rok, mart-april, nije bilo moguće ispoštovati. Odlučili smo se na ovaj korak jer bi bila šteta da ovaj broj vinogradara i vinara, sa tolikim asortimanom vrhunskih vina, bude uskraćen svog nastupa. U sjajnom ambijentu, prijatnooj hladovini, uz dobru posećnost, odličan program, vidimo da smo ispravno postupili. Ideja da ove godine povežemo dve manifestacije, „Internacionalni festival banatskih vina“ i 21. etno manifestaciju „Banatske vredne ruke”, pokazala se pravim potezom. Kao direktor prezadovoljan sam rezultatom, u kojem su uz Turističku organizaciju grada Zrenjanina, učestvovali Kulturni centar Zrenjanina i IP Media 023, i napravljenim vidljivim pomakom i ono što je najvažnije, vratili se našim redovnim aktivnostima. Banat je oblast u Panonskoj niziji koja se svojim najvećim delom prostire u Rumuniji, a najmanjim u Mađarskoj. Srpski deo Banata najvećim delom se nalazi u Vojvodini. Temišvar je glavni grad ove oblasti, a Zrenjanin njegovog srpskog dela. Ideja organizatora Festivala vina, bila je objedinjavanje vinskih rejona u celom Banatu, pa su tim povodom i u ime buduće saradnje, kao i internacionlanizacije manifestacije, bilateralnim dogovorima i svečanom otvaranju prisustvovali zvaničnici iz susedne Rumunije, koji su i otvorili ovaj festival. Gradonačelnik rumunskog grada Rešica Ioan Popa i generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru Vladan Tadić, obećali su da će sledeće godine na festivalu učestvovati i izlagači iz Rumunije, što ove godine, zbog opšte situacije, nije bilo moguće. Čime će ovoga leta Zrenjaninci privući turiste? Manifestacijom „Banatska bajka-leto u Gradskoj bašti“ u periodu 05. juna do 19. avgusta, biće predstvljeno 66 različitih programa namenjenih svim generacijama; Banatski karavan povešće goste u obilazak četiri sela ove opštine; Dani piva poslednje nedelje avgusta, obećavaju događajima ispunjeno leto ’21.

Obraćanje Zorana Ljubotine na Festivalu vina i vrednih ruku

Zrenjanin je grad raskošne arhitekture iz XIX veka. Gradska kuća, nekadašnja Županijska palata sa Dvorskom baštom, zgrada Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, Gradska narodna biblioteka, Bukovčeva palata, zgrada zlatara Karla Helmbolda (Šeherezada). pripadaju tom korpusu. Na Keju pokraj Begeja nalazi se i Muzej piva sa starom opremom i obnovljenom Pivnicom, vraća sećanje na Zrenjaninsku pivaru jednu od najstarijih na Balkanu, osnovanu 1745. godine. Zrenjanin je grad na šest vodotokova. Otvorena je prevodinica u Kleku i TOG Zrenjanin uz redovne ture: Carska bara - Sibila, kaštel Ečka, planira ture Begejom prema granici sa Rumunijom. Osim nau-

tičkog, TOG Zrenjanin sa 100 km biciklističkih staza, intenzivno razvija cikloturizam, lovni turizam, što je uz gradska kupališta, izletišta pravo bogatstvo turističke ponude. Gastronimija je nešto s čim se u Banatu počinje i završava, a sve prisutnija ponuda vrhunskih vina sa ovog terena, kompletira ovu ponudu. Fokus turističke ponude će ove godine biti na najvećoj manifestaciji - Danima piva, koja će biti održana od 24 - 29. avgusta, sa novitetom Ulica zanatskog piva. Osim tradicije i procesa obnove Zrenjaninske pivare, u ovom gradu trenutno egzistira 12 proizvođača kraft piva. Fotografije: www.volimzrenjanin.com

21


Vršačke legende: Kafana u kojoj je Karađorđe račun platio sa dve kubure

V

ršac je grad dobro poznat po njegovim slavnim stanovnicima, Paji Jovanoviću, Jovanu Steriji Popoviću, Vasku Popi, operskoj divi Sulatniji Cijuk, šahisti Bori Kostiću. Međutim malo je onih koji znaju da je i ime Karađorđa vezano za ovaj grad, o čemu postoji, kako neki kažu, istinita legenda. Priča o pištoljima kojima je vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe Petrović navodno platio konačište u gostionici Štenger (nosila je, jedno vreme, naziv Kod labuda) u Vršcu, već dva veka se prenosi sa kolena na koleno. Legenda kaže da je Karađorđe u Vršcu boravio u ovoj gostionici, u kojoj je danas smeštena veterinarska stanica, nakon čega je put nastavio prema Beloj Crkvi i dalje preko Dunava. Otišavši u žurbi, jer su se glasine o neznancu koji sa slugama boravi u gostioni brzo proširile varošicom i stigle do policije, Karađorđe je na stolu sobe u kojoj je boravio ostavio dve kubure, kao nadoknadu za račun koji u žurbi nije stigao da plati. Kazuje se da je vlasnik gostionice, kada je saznao da je čuveni srpski vožd ubijen samo tri nedelje posle misterioznog boravka u Vršcu, svoj ugostiteljski objekat nazvao Dva pištolja i

22

tako odao počast svom najvažnijem gostu. Došli smo do podataka koji govore da je Karađorđe sa svojom svitom u Vršcu proveo sedam dana, nakon čega je otišo za Belu Crkvu, pa u Staru Palanku gde je skelom prešao u Srbiju. To su realni podaci, koji se mogu proveriti u Letopisu Matice srpske iz 1935 godine, gde zaista stoji kao verodostojna priča i činjenice o Karađorđevom boravku u Vršcu. On je boravio u zgradi današnje veterinarske stanice, gde je nekada bila gostionica. Tu je boravio u zatvorenoj kočiji u dvorištu i u izveštaju piše da je malo šetao po gradu kako ne bi bio primećen, dok su njegovi saradnici pokušavali da nađu ljude od poverenja koji će im pomoći da pređu u Srbiju. Da li je zaista račun u gostionici platio pištoljima, nismo mogli da utvrdimo, ali Vrščani vole ovu legendu i prenose je mlađim generacijama, kao istinitu. Zbog Karađorđeve posete, zgrada se nalazi pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Dugo je, međutim, prepuštena propadanju. Tragom ove legende došli smo i do validnih istorijskih činjenica, koje se mogu potvrditi iz dokumenata bečkog ratnog saveta. Karađorđe je u Vršac stigao po no-

vom kalendaru 4. jula 1817. godine, kada se vraćao iz Rusije u Srbiju, kako bi po dogovoru sa grčkim heteristima, zajednički podigli istovremeni ustanak za oslobođenje hrišćanskih naroda od Turaka. Boravak Karađorđa u Vršcu, osim po legendi o dva pištolja, ostaće upamćen i po još nekim istorijskim činjenicama. Iako iz dvorišta gostionice nije izlazio, kako bi ostao neprimećen, Karđorđe kao veliki hrišćanin i vernik nije izdržao i u nedelju, 7. jula po novom kalendaru, tačnije na Ivandan došao je u vršački Saborni hram Svetog Oca Nikolaja, i prisustvovao svetoj liturgiji. To je ujedno bila i jedna od poslednjih liturgija Karađorđa, jer je smo tri nedelje posle toga ubijen. Tako vršački Saborni hram ima jednu istorijsku težinu-kao mesto na kome je srpski vožd Karađorđe slušao jednu od poslednjih liturgija i molio se Bogu za slobodu srpskog naroda. I to nisu jedine veze Vršca i Karađorđa. Prva srpska škola u Vršcu, osnovana sredinom osamnaestog veka, od 1929.g do 1946.g zvala se Državna narodna škola Karađorđe. Autor/izvor: www.vrsaconline.com


P

Novobečejska marina i auto kamp ovog leta u funkciji

lanovi oko uređenja leve obale Tise privode se nameni. Turistička organizacija opštine Novi Bečej, od skora upravitelj marine i auto kampa „Gradište“, će ovog leta, posebno za turiste koji u ovaj grad dolaze sa Tise, omogućiti uslove za privez svojih plovila i sve pogodnosti za ugodan i bezbedan boravak u kampu. Na ovaj način, TOO Novi Bečej, koja je od svog osnivanja bila u potpunoj funkciji gostiju ovog grada, ispunila je uslove za sveobuhvatnijom, kvalitetnijom i sadržajima bogatijom turističkom ponudom. - Do sada je ovim delom obale upravljalo Udruženje nautičara i kao takvo imalo ograničene mogućnosti delovanja. TOO Novi Bečej je, kao institucija koju podržava lokalna samouprava, i sa određenim budžetom koji je, ove godine stigao tek u maju, za razliku od prethodnih godina, kada je stizao početkom godine, razlog kašnjenja sprovođenja planiranog: obezbeđivanja podjednakih uslova za svih 184 priveza, što podrazumeva osvetljenje, priključak za stuju i vodu. Na ovom potezu uskoro počinje i organizacija auto kampa. Uređen će biti i centralni objekat sa mogućnošću korišćenja kuhinjskih aparata, bele tehnike, od frižidera, stolova, klupa, dok su toaleti i tuš već u funkciji. Na prostoru kampa, osim zelenila, planirano je dečje igralište, postavljanje ležaljki i drugog neophodnog mobilijara. Prostorno i sadržajno želeli smo da maksimalno iskoristimo ovo mesto kraj reke, kako bi naši sugrađani uživali, a turisti mogli da provedu ugodnih, aktivnostima ispunjenih

nedelju dana. Cilj nam je da nas posećuju nautički turisti jer će za to imati sve uslove. Planiran je i zimovnik, u rukavcu dolme - kaže Saša Dujin, direktor TOO Novi Bečej. Po njegovim rečima, uređenjem ovog prostora kojim je obuhvaćeno dva kilometra obale i širina kopnene linije od 60 i vodene od 50 metara, Novobečejci će dobiti jedno novo izletište. Da bi ono imali pun smisao biće određena mesta za roštilj i bezbedno kuvanje na otvorenom, a za prijatniji boravak biće postavljene i tende. Nakon uređenja marine, u pravcu Tvrđave „Stari grad“ (XIV vek), koja je igrala značajnu ulogu, a koja je do skora bila potpuno zanemarena, planirana je izgradnja staze za šetnju, a zapušten prostor nekadašnje plaže, zbog povoljnih prirodnih uslova, peska i pozicije, opet će biti priveden nekadašnjoj nameni. - Želimo da sve učinimo lako dostupnim, od pristupa za automobile i motore, do pristupa za pešake. Vremenom planiramo da uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata i resornog Ministarstva uredimo pristan za veće brodove, jer smo situirani na 50 metara od plovnog puta što nam garantuje zaštitu od vremenskih nepogoda objašnjava direktor. Novi Bečej se nalazi na mapi Kamping asocijacije Srbije, ali i na biciklitistočkoj ruti EuroVelo11, najdužj evropskoj ruti, koja prolazi prelepom novobečejskom dolmom. Novi Bečej je odranije svojim kapacitetima zavredio pažnju cikloturista, posebno obezbeđivanjem smeštaja otvaranjem Hostela „Stara Vranjevačka opština“. Po definiciji ljubitelji prirode

Saša Dujin u ambijentu nove marine

i svega prirodnog, cikloturisti i kamperi, smešteni tik uz reku sigurno će biti dodatno motivisani da produže planiran boravak u ovoj varoši. Marina i auto kamp „Gradište“ namenjeni su svima onima

koji u Novi Bečej dolaze vodenim putem ili drumom. Za ove druge domaćini će obezbediti smeštaj u šatorima ili kamp prikolicama okruženi zelenilom, po kojem ovaj grad nazivaju i „zelenim gradom“.

23


Info tura turističke

Ž

abaljska opština, poznata kao poljoprivredna, otvaranjem Golf terena 2001. godine i dolaskom Marije Čupić na čelo TOO Žabalj, poprima jednu novu dimenziju, i to sa pokrićem. Da pokaže šta ima, može i šta planira, TOO Žabalj je za predstavnike medija i turističkih agencija organizovala jednodnevni obilazak opštine Žabalj. Ambiciozan program, u hodu je postao još zahtevniji, jer stvari su se jednostavno dešavale i šteta je bilo ne iskoristiti priliku. Pa evo šta smo tom prilikom videli i doživeli. Pun pogodak projekta PUT MEDA i SIRA promovisan početkom 2018., sa pratećom luksuznom publikacijom sledeće godine, predstavljeni su svi proizvođači sira i meda u sva četiri opštinska mesta (Žabalj, Čurug, Gospođinci, Đurđevo), bio je polazna osnova za sve atrakcije ove opštine u geografskom srcu Vojvodine. Prvo na tom putu bilo je PG „Vladisavljević“ u Gospođincima, koje osim degustacije meda i pčelinjih proizvoda, nudi druženje sa životinjama, vožnju zapregom, a u planu je i škola jahanja. Ovo složno domaćinstvo je jedno od najozbiljnijih u pružanju usluga apiterapije, odnosno inhalacije vazduhom iz košnica i blagotvornim uticajem vibracija koje pčele proizvode na osobe koje imaju disajne probleme.

Gospođinci su selo sa četiri parka u centru, dve crkve i grobnicom u porti parohijske crkve diplomate i kolekcionara Pavla Beljanskog. Tu je i PP „Jegrička“ i Spomen park „Avionsko krilo“, aerodrom iz Prvog svetskog rata, danas mesto međunarodnog moto skupa, organizatora MK „Eskardila“ iz Gospođinaca. Poseta Čurugu započela je obilaskom male fabrike sira, PG „Radišić“, bračnog para Zorice i Petra Radišića, koji su predstavili zaokružen proces proizvodnje svojih fantastičnih sireva, sve prisutnijih na domaćem tržištu, od kojih su mnogi i nagrađeni. S pravom. Saradnja sa TOO Žabalj na „Putu sira“ odredila je ovo gazdinstvo kao jednu od top destinacija ove opštine, koju svakako treba posetiti. Obilazak mini farme i degustacija sireva bila je edukativna i zanimljiva uz poziv za ponovnu posetu. U Čurugu se nalazi i Zanatska radnja „Bombonica Milivojev“, sa proizvodnjom

Panorama Parka prirode Stara Tisa

24

PG Vladisavljević - slast Gospođinaca

Čarobni ambijent PP Jegrička u Gospođincima

Rođina vetrenjača u Čurugu


ponude opštine Žabalj

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čurugu svilenih bombona koja se odvija kroz četiri generacije. Tradicionalno, ručno. Jedinstveno u regionu, možda i šire. Vlasnik lično, Slavko Milivojev, demonstrirao je proces izrade ovih delicija, prema kojima niko nije ostao ravnodušan, što je pokazano velikim interesovanjem da se ovim šarenim delicijama obraduju mališani. Sledilo je panoramsko razgledanje „najvećeg sela“ u Vojvodini, Rođine vetrenjače, PP „Stara Tisa“ i plaže. Mogla se čuti priča o veslačkim uspesima članova VK „Čurug“, veslačkoj stazi i planu da se napravi nova, vikend naselju koje je prošle godine vrvelo posetiocima iz grada, i Spomeniku žrtvama racije na tzv. trećoj rampi. Poseta Čurugu ne bi bila potpuna bez Muzeja žrtava racije u Topalovom magacinu, gde je januara 1942. stradalo više od 500 nevinih muškaraca, žena i dece i dirljive priče kustosa volontera Lazara Kaćanskog. Priča o Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg podignutoj 1862. godine, priča je o spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Čuvena je po tri tornja, ikonostasu kojeg je oslikao Đorđe Krstić, zvonima. Veliko kontra „Ge“ teško je 4.775 kg i po dimenzijama je treće u Evropi,

staro veliko „Ce“ teško je 1.733 kg, zvona „E“ 1.030 kg i „As“ 446 kg, svojevremeno je kontrolisao i čuveni kompozitor Isidor Bajić. Žabalj - kako vam odgovara Obilazak Čuruga ovoga puta, a učesnici ove ture bi se složili, svaki put, završen je posetom Vinariji „Botić“. Domaćin Gavra Botić, nekoliko decenija pokazuje kako se i u ravnici mogu proizvoditi odlična vina. Odavno je on to i dokazao, ali ljudi navikli, i oni domaći i oni koji svrate u neki od restorana ove opštine, hvale ovim vinima sa lokala. A imaju i razloga za to. Jer se vino smešteno u vinskoj kući, koja veličinom i karakterom po svemu odgovara ravnici, ne bi se postidela ni pred jednim iz čuvenog „vinskog kraja“. Napuštajući Čurug na putu za Žabalj, u PP „Jegrička“ ispred Udruženja sportskih ribolovaca „Mladost-Jegrička“ dočekao nas je Goran Rakitić, a neobičnu dobrodošlicu priredili sportski ribolovci, Nebojša Sredojev upecavši preko 18 kg teškog amora, a samo pet minuta kasnije Dragan Ostojić, koji se pohvali amurom težine oko 15 kg. Događaj je bio tim lepši što su oba kapitalca, posle fotografisanja vraćena u Jegričku. Na kraju smo stigli na početak priče o ekspanziji turizma u žabaljskoj opštini, u GK „Centar“, gde nas je menadžerka, Zorica Pintarić, upoznala sa ponudom, uslugama golf kluba, ali i planovima i izgradnji preostalih devet rupa, čime bi ovaj klub bio prvi profesionalni golf klub sa 18 rupa u zemlji. Instruktor Robert Savić je na prostoru za obuku igrača održao kratak kurs o pravilima u golfu, nakon čega je svako dobio šansu za nekoliko golf udaraca. Čarda „Debeli lad“ vlasnika Saše Vlajića, poznata po ukusima prave domaće, vojvođanske hrane, mesto je koje osim gastronimskih, ispunjava sve želje gostiju, posebno roditelja sa manjom decom, za koju je predviđeno ograđeno igralište i mini zoo vrt.

Vešti ribolovci ulove i kapitalce

U ambijentu Golf Cluba Centar

Marija Čupić sa Sašom Vlajnićem vlasnikom čarde Debeli lad Turu je vodila direktorica TO Marija Čupić, koja je pozvala na Put sira i meda, provokativan i malo poznat čak i za nepopravljive tragače za malo poznatim i neotkrivenim. Istakla je da je ovaj Put zamišljen kao trasa od 30-tak kilometara, koja predviđa obilazak opštine, u celini ili delovima, prisupačan kako automobilom, autobusom, tako i biciklom. Kako kome odgovara.

25


Somborsko leto

T

uristička organizacija Grada Sombora i ove godine je organizovala izložbeno prodajnu manifestaciju „Ulica starih zanata“ od 24 do 26. juna na glavnoj ulici Kralja Petra I, i na taj način i zvanično je otvoreno Somborsko turističko leto. I ovom prilikom mali privrednici, proizvođači unikatnih rukotvorina, čija se delatnost svrstava u stare zanate, iz Srbije i regiona, okupili su se po trinaesti put u gradu zelenila i svoje prisustvo oplemenili izložbom koja je je posetiocima bila dostupna od 10 časova pre podne, pa do kasnih večernjih sati, uz prigodan muzičko-zabavni program. Dva dana kasnije, u subotu 26. juna 2021. godine, na trgu Svetog Trojstva u Somboru održana je tradicionalna manifestacija „Somborski kotlić.“ Na XXIV Somborskom kotliću kuvalo se preko 230 paprikaša, a 40 učesnika je uzelo učešće u takmičenju. Prvu vatru upalio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a u 20 časova je počeo koncert Marinka, Nikole i Marka Rokvić. Sponzor manifestacije je bila Unicredit banka, a pokrovitelj manifestacije Grad Sombor. Organizaciju potpisuje Turistička organizacija grada Sombora. Tradicionalno, dodeljene su nagrade za najbolji paprikaš. Prvo mesto, pod šifrom - Tromeđa pripalo je Tomislavu Jokiću; drugo ekipi pod nazivom Obala Danijela Ajduka, dok je treću nagradu osvojila ekipa Komarac Miloša Zdravkovića. Pored nagrada za najbolji paprikaš, dodeljene su i nagrade za najlepše aranžiran sto i za najveselije društvo. Turistička organizacija grada Sombora se i ovom prilikom zahvalila sponzorima manifestacije, od kojih je većina i uključena u turističku ponudu ove opštine: Enmon Sombor, galerija „Milan Konjović“, atelje Višinka, biblioteka „Karlo Bijelicki“, Narodni bioskop Sombor, udruženje građana Bunjevačko kolo Sombor, sportski centar Soko, Stoleks doo, cvećara „Lora“, cvećara Hederica, Dida-Hornjakov salaš, „Naš salaš“ Sombor, vinarija Vučji podrum, vinarija „Dragić“, vinarija Vrt, vinarija Stanimirović, Studio Marija Vojnović, Mara“ doo, restoran Karibo, MTUR Mesoproizvod , kafana Tri šešira, picerija „Via Gusto“, restoran Godo, restoran „U hladu bođoša“, Tvins pala-

26

Somborski kotlić po 24. put

Kuvalo se 230 paprikaša činke, Somboled doo, kafa Lenka, Salaš u srcu grada , Persu marketi ,Amigo kafa, JKP „Čistoća“, JKP „Parking servis“, JKP „Prostor“, JKP „Energana“, JKP „Vodokanal“, JKP „Zelenilo“, Savez samostalnih sindikata, Signal doo, Aleva paprika, „Fiorano“ Sombor i mnogi drugi. Organizatori su se posebno zahvalili svim učesnicima manifestacije Ulica starih zanata, malim i velikim Somborcima, učesnicima kulturno-zabavnog programa na manifestaciji Ulica starih zanata, kao i učesnicima manifestacije Somborski kotlić koji su pokazali da su uvek veseli, nasmejani i koliko vole manifestaciju Somborski kotlić. Somborsko leto nudi niz različitih manifestacija koje će podržati Grad i Turistička organizacija Sombora, pa će tako uz Takmičenje u vožnji zaprega, tokom jula buti održan Somborski filmski festival i Susret starovremenih vozila. Sombor je interesantan po mnogo čemu, a posebno po svojim selima i tamošnjoj bogatoj ponudi što manifestacija, što prirodnih i drugih atrakcija. Najbolje da najave pratite na sajtu www.visitsombor.com,

Ulica starih zanata otvorila letnju sezonu

Zanatlije oplemenile glavnu somborsku ulicu na kome stoji: „Sombor, grad bogate kulturne baštine, čuvar stare tradicije i negovatelj raskošne istorije u kojem su mnogi umetnici i poetičari našli svoj nadaleko poznat ravničarski mir u kome su stvarali svoja najistaknutija dela. Sombor je nadaleko poznat po svom zelenilu, tačnije po bođošima koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine te sa pravom nosi epitet najzelenijeg grada Evrope. Ne treba zaboraviti ni stari fijaker koji i danas bledo luta ulicama grada održavajući tradiciju prošlog vremena.“


Vinarija Veritas - vinarija sa porukom

Sa prestižnim priznanjem PKV

N

ovosti koje dolaze iz sremskokarlovačke vinarija „Veritas“ su novi vlasnik i staro ime, što već dovoljno govori o daljem pravcu razvoja možda najlepše boutique vinarije Fruškogorskog vinogorja, smeštene na jednom od najatraktivnijih lokacija, na putu ka poznatom izletištu, opevanom u stihovima Branka Radičevića - Stražilovu. Jelena Ćuković, „novajlija“ u vinarstvu i vinogradarstvu, nasledila je Vesnu i Slobodana Boškovića, koji su 2010. godine osnovali vinariju, i od nje napravili prestižno mesto. Gospođa Vesna je svojom harizmom suvereno vladala ovim prostorom, dok taj primat nije preuzela nova vlasnica. Međutim, ove DiVine su skovale plan i odlučile na saradnju i međusobnu podršku. Znak da neće doći do velikih promena je i taj da će se o vinima ove vinarije i dalje brinuti enolog Tanja Đuričić. Put od ideje do njene realizacije ne mora da bude dug. Upravo je to na svom primeru pokazala gospođa Ćuković, kojoj je ljubav prema vinovoj lozi i vinu bila pokretač proizvodnje istog. Prošle godine su

na potezu Banstola zasađena tri hektara vinograda, ali situacija se dramatično ubrzala početkom godine, kada su videli oglas o prodaji vinarije, iz koje dolazi najbolje ocenjen Cabernet Sauvignon za 2021. godinu. - Nije bilo dvoumljenja jer imati gotovu osnovu znači 3 - 4 godine uštede energije, koliko bi u optimalnim uslovima bilo vreme potrebno za podizanje sopstvene vizije. Na taj korak opredelio nas je ambijent, perfektno izgrađen objekat okružen vinogradom, na idelnoj lokaciji. Sve to nam daje mogućnost da razmišljamo o proširenju proizvodnje, budućem restoranu i angažmanu na polju turizma - kaže Jelena Ćuković, koju su već na startu dočekala dva velika priznanja. Prvo je veliko zlato (96 poena) u kategoriji Crvena mirna vina od internacionalnih nearomatičnih sorti za, već ranije nagrađivan Momentum Cabernet Sauvignon 2017, na Velikom ocenjivanju vina Srbije u hotelu Radisson Collection, Beograd, u maju ove godine. Mesec dana kasnije stiglo je i drugo priznanje, ovoga puta od Privredne komore Vojvodine. Tradicionalna godišnja nagrada „Kapija uspeha“ najboljima u turizmu i ugostiteljstvu, za kvalitet usluga, autentičnu turističku ponudu i doprinos razvoju turističke destinacije, kao i za doprinos očuvanju kulturno-istorijske baštine Vojvodine, pripala je Vinariji „Veritas“. - Za mene, koja sam nova u ovom poslu, ovo je veliko priznanje i predstavlja mogućnosti da se predstavim široj publici. Imam želju da se što pre uključim u vinsko-vinogradarske

poslove i tokove. Imam sreće pre svege zbog velike podrške supruga. Uz to, Vesna je za sva naša pitanja uvek online, i kao moralna podrška i kada treba nešto ozbiljno da se radi. Ona je jednom prilikom izjavila da „gde je stala ja nastavim uz nadu daljeg unapređivanja osnovne funkcije vinarije“, što i jeste svima nama cilj, da ova vinarija postane jedna od posećenih i da nastavimo tradiciju proizvodnje dobrih vina. Još uvek samo delimično

razviju posao i jednog dana, da bar jedan od dvojice njihovih sinova, nastavi započetu priču. Nnaša sagovornica dotle kuje planove za narednu godinu, usmerene na proširenje proizvodnje. U mladom vinogradu zasadi Merlot-a, Italijanskog Rizlinga i Chardonnay-a stasavaju i obezbeđivaće sirovine za neke nove etikete. Akcenat će takođe biti na proširenju prostornih kapaciteta i izgradnju restorana iznad postojeće vinarije.

Jelena Ćuković (desno) i Vesna Bošković svesna događanja, o ličnim preferencijama prema vinu i vinskom turizmu izražava se pozitivno, ne samo u smislu nege vinograda i rada u podrumu, već i povodom dočekivanja i ispraćanja gostiju, i želji da budu zadovoljni ne samo vinom i pruženom uslugom, već kompletnim ugođajem, ambijentom, prijatnom atmosferom, perfektnim konceptom za relaksirani odmor, posebno kada su porodice sa manjom decom u pitanju, uz nadu da će svi koji jednom posete vinariju „Istine“, dolaziti ponovo i ponovo. Vizija porodice Ćuković je da

- Želim da na ovom, po svim kriterijumima privilegovanom mestu, van Sremskih Kalovaca, a tako blizu centru mesta, izgradimo svoju ušuškanu priču, mesto gde će publika dolaziti radi vina, ali i uživanja u dobroj hrani, u prirodnom ambijentu s pogledom na jedinstvene krajolike Fruške gore. Verovatno će se na ovaj plan nadovezati i opremanje nekoliko apartmana, za sve one koji žele da ovde provedu vikend, i kroz šetnje, izlete do zanimljivih destinacija, poput kakve prirodne terapije, obnove svoju životnu energiju.

27


Niš – Provedite vikend sa nama Niš je jedan od retkih gradova koji na prvi pogled očara ljude svojom ležernom atmosferom, gostoprimstvom i neposrednošću. Često se dešava da turisti za kratko vreme postanu deo lokalne „ekipe“ koja željno očekuje da svakom pokaže najbolje što njihov grad ima. I zbog toga ne morate brinuti da li ćete se snaći, jer vodiča ima na svakom koraku. Naravno, ako želite da vaša poseta bude istorijski i činjenično potkovana, tu su info centri Turističke organizacije Niš i Udruženje turističkih vodiča da vam dočaraju celu sliku o Nišu i njegovoj prelepoj okolini.

priče o stradanjima i hrabrosti koje nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Izdvajamo najinteresantnije lokalitete: Niška tvrđava - jedna od najočuvanijih tvrđava na Balkanu koja čuva istoriju grada dugu dva milenijuma i očarava svojim orijentalnim izgledom iz 18.veka. Arheološka sala Narodnog muzeja – kako izgleda keltsko oružje, skulpture rimskih bogova, raskošna ograda rimskog hrama, mozaici sa ranohrišćanskim simoblima i carski portret - Konstantina Velikog? Doživite civilizacijski razvoj Evrope od neolita do srednjeg veka.

Putovanje kroz istoriju Evrope Niš je jedna od najautentičnijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji. Obilazeći niške spomenike i muzeje saznaćete mnoge neverovatne priče o imperatorima i herojima,

28

Ćele kula / kula od ljudskih lobanja – najposećeniji muzej u Nišu i jednistveni lokalitet koji su mnogi strani sajtovi uvrstili u 5 najmračnijih spomenika na svetu.


Spomenik na Čegru - mesto na kome se 1809. dogodio čuveni herojski podvig vojvode Stevana Sinđelića. Nakon bitke, Osmanlije su od lobanja pognulih srpskih ustanika sagradili Ćele kulu.

Sav taj džez Planirajte vikend u avgustu!

Koncentracioni logor iz II sv. rata - u autentičnoj atmosferi nekadašnjeg nacističkog logora čućete brojne priče o stradanju i patnji, ali i o hrabrosti i neuništivnosti ljudskog duha.

U Niškoj tvrđavi se vec 20 godina, svakog avgusta održava „Nišville“ - jedan od najvećih džez festivala u jugoistočnoj Evropi. Spomenik na Bubnju - monumentalna kompozicija „Tri pesnice“, visine 16, 14 i 12 m, posvećena sećanju na streljane logoraše i sve žrtve Drugog svetskog rata.

Mesto gurmanskih čarolija Niška kuhinja obiluje svežim namirnicama iz neposrednog okruženja i zbog toga ćete dugo pamtiti njene specifične ukuse. Zbog brojnih jela i pića koja se smenjuju za kafanskim stolom i niškog „meraklijskog“ duha , za odlazak u kafanu treba izdvojiti malo više vremena.

Ove godine, od 12.do 15. avgusta moći ćete da uživate u dobroj muzici i još boljoj atmosferi koja važi za jednu od najinteresantnijih kada su džez festivali u pitanju.

Netaknuta priroda u neposrednoj okolini grada Lepote Suve planine koju je Jovan Cvijić nazvao „Alpi na jugu Srbije“, očaravajući pogled na grandioznu Sićevačku klisuru i lekovita voda Niške Banje, samo su deo prirodnih ambijenata i parkova prirode koji se nalaze u krugu od 15 km od centra grada. Ako želite malo adrenalina u ponudi su različiti ekstremni i manje ekstremni sportovi – paraglajding letovi sa padina Koritnika, rafting na Nišavi, free climbing na stenama Jelašničke klisure, jahanje, džip safari, speleo ture, planinarske ture...

Biram srcem-biram Niš

Potrebno je vreme da bi se probali svi hladni i topli „mezetluci“ - sirevi, proje, salate,sukana pita, sarmice ili teleća glava u zemljanim posudama i naravno čuveni niški roštilj – pljeskavice u skrami, gurmanski ćevapi, ražnjići sa pilećim mesom i slaninom ...

U cilju promocije turističkih sadržaja Niša, Turistička organizacija Niš planira tokom leta promociju u većim gradovima Vojvodine. Promocija turističkih programa za leto/jesen 2021. iz oblasti kulturnog, spa&wellness turizma i aktivnog odmora, pod sloganom „Biram srcem-biram Niš” biće organizovana u sledećim gradovima: Subotica - 08.07.2021, Novi Sad 09.07.2021, Vršac - 10.07.2021 godine.

29


Raška - mesto susreta

Panorama Raške

R

aška nosi ime prve srpske države i brze planinske reke. Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije u središnjem delu Ibarske doline. Na istorijskoj karti oblast Raška zove se Dardanija. Raška je bila prva nemanjićka (srpska) samostalna država, centar srpske državnosti i kulture, a kroz prostor gde se danas prostire opština Raška, prolazili su svi značajni trgovački putevi. Raška se kao naselje prvi put pominje 1835. godine, a konačno rešenje o osnivanju varoši doneo je knez Aleksandar Karađorđević 17. septembra 1845. godine. Tokom Prvog svetskog rata, od 31. oktobra do 15. novembra 1915. godine, Raška je bila prestonica Srbije, jer su u njoj odsedali kralj i tadašnja srpska vlada. Današnja opština Raška, formirana je 1960. godine. Turizam predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih grana opštine Raška. Glavni turistički potencijali su planine Kopaonik i Golija, Jošanička Banja koja se po temperaturi vode ubraja među balneološka naselja sa najtoplijom vodom u Evropi, prirodne lepote i retkosti, kulturno-istorijsko nasleđe. Bogata turistička ponuda i prirodni potencijali pružaju mogućnost za razvoj različitih vidova turizma: planinski, banjski, kulturni, verski, ruralni, manifestacioni turizam.

30

Gradski park

Opština Raška Minuli vekovi ostavili su Raški bogato kulturno-istorijsko nasleđe, manastire i crkve iz ranog srednjeg veka, među kojima se ističu manastiri Gradac, Končul, Stara i Nova Pavlica. Staze gradskog parka koji krase neobični mozaici, travnjaci sa cvećem i fontana, vode do crkve posvećene Svetom arhangelu Gavrilu. Hram je podignut za vreme vladavine kneza Milana Obrenovića u periodu od 1871. do 1874. godine, a ikone na ikonostasu oslikane su 1975. godine. Spomen soba „Raška - ratna prestonica Kraljevine Srbije 1915. godine“

nalazi se u kući Kursulića, jednoj od prvih građevina sagrađenih u stilu srednjoevropske građanske arhitekture. Otvorena je 12. novembra 2015. prilikom obeležavanja 100-te godišnjice od boravka Vlade Kraljevine Srbije i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Raški (31. oktobar - 12. novembar). Glavni deo postavke odnosi se na sam događaj boravka Vlade i prestolonaslednika u Raški i čine ga dokumenti i kopije dokumenata (zapisnici sa održanih sednica, svedočenja učesnika), fotografije aktera događaja (Aleksandar Karađorđević, Nikola Pašić, Živojin Mišić, ministri u Vladi) i predmeti iz tog perioda. Jedan „kutak“ spomen sobe posvećen je Milunki Savić, koja je proslavila ovaj deo Srbije u balkanskim i Prvom svetskom ratu, u kome su osim reprinta njenih fotografija izložena njena odlikova-


istorije i prirodnih lepota

Crkva Svetog Arhangela Gavrila nja kao i predmeti i uniforma u kojoj je ratovala. Jedna od znamenitosti Raške je kameni most na reci Ibar čija je gradnja trajala od 1893. do 1895. godine. Most, koji prkosi vremenu i istoriji izgrađen je na mestu gde se nekada nalazila skela. Atrakcija za turiste je Semeteško jezero, koje je od Raške udaljeno 16 km. Jezero ima oblik izduženog kruga prečnika oko 50 m i dubine oko 7 m. Karakteristika jezera su dva ploveća ostrva, odnosno busena, koji plutaju po površini. U mirnom okruženju možete isprobati specijalitete domaće kuhinje u restoranu pored jezera (obavezno probati pitu sa kopaoničkim borovnicama). Raška je grad raznovrsnog i bogatog kulturno-umetničkog života. Materijalna i duhovna kultura izražena kroz programe za decu, predavanja i tribine iz raznih oblasti kulture, nauke i umetnosti, izložbe, koncerte, književne i pozorišne programe tokom godine dovodi brojnu publiku u Dom kulture i galeriju Centra za kulturu. Raška tradicija počiva na neiscrpnom izvoru narodnog duha, autentičnog stvaralaštva, domaće radinosti, običaja, i specifičnosti folklora. Dobrodošlica i zdravica prepoznatljiv su simbol raščanskog gostoprimstva.

Kameni most

Semeteško jezero

Spomen soba Raška ratna prestonica

Jošanička Banja

U Raški se prepliću prošlost i sadašnjost, sadašnjost i budućnost, kroz razne manifestacije koje godinama čuvaju tradiciju i kulturu: Dani kraljice Jelene, Raške duhovne svečanosti, Dani Milunke Savić, Vašar u Raški… Najznačajnija kulturna manifestacija raškog kraja je Raške duhovne svečanosti koja se svake godine održava u avgustu. Prvog dana manifestacije je otvaranje izložbe radova nastalih na Međunarodnoj likovnoj koloniji „Akademija Jelena Anžujska“, a ostali dani su predviđeni za raznovrstan kulturno-umetnički program. Na manifestaciji su, svih ovih godina, učestvovali vrhunski umetnici, pisci, filozofi, duhovnici, muzičari, naučnici, filmski i pozorišni stvaraoci. Prvi put je održana 1993.godine, a od 2000. godine na Raškim duhovnim svečanostima dodeljuje se priznanje „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi. I to nije sve. Raška krije još mnoge tajne koje će ljubazni domaćini u raškim selima uz dobru rakiju i zdravu hranu ispričati, a uz šetnju čistim vazduhom i pokazati. Ljubitelji domaće hrane ne treba da propuste priliku da probaju: pogače, pite i proje, domaću pršutu, kajmak sa Golije, teletinu sa vrganjima i lisičar-

Manastir Gradac

Bogata gastro ponuda kama, jagnjetinu sa ražnja, pastrmku u Jošaničkoj Banji, pitu od borovnica sa Kopaonika. Tekst i fotografije: Turistička organizacija opštine Raška

31


Prva stanica evropske

D

oživljaj krstarenja Đurdapskom klisurom, najlepšom i najvećom u Evropi, nemoguće je opisati. Obilazak područja na kojem je rođena današnja civilizacija pruža vančulni doživljaj, spoznaju vrhunskih umetničkih dometa same prirode. - Svako putovanje ima tri života: dok ga sanjamo, živimo i kada ga se sećamo - rekla je Milena Katić, turistički vodič agencije Magelan, pred tvrđavom „Golubački grad“, dajući štofa za pregršt slika koja će urezana u sećanje „od sada pa zanavek“, pratiti turiste sa „đerdapske ture“. Slika prva - Golubačka tvrđava: Bezmalo deset godina trajala je rekonstrukcija srednjovekovnog kompleksa na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde

vodiči. Radoslav Ćurković, vodič, master geograf, u ulozi velikog vezira, vojskovođe i pesnika Kodže Mahmud paše Anđelovića, koji je na lukav način, jer samo je tako bilo moguće, 1458. osvojio ovo utvrđenje. I sam, rodom iz Golupca, emotivno vezan za utvrđenje, predstavlja ga sa velikim poštovanjem i iz srca, u čemu mu pomažu, takođe meštani, Nikola Jović kao car i kralj Žigmund Luksemburški i Vujadin Žunić, kao čuveni poljski vitez i diplomata Zaviša Crni. Slika druga - Kapetan Mišin breg: Sledeća stanica ove ture bila je domaćinstvo Živorada i Dušanke Stefanović, ujedno i predah uz vlaške specijalitete sa pogledom na Dunav u središnjem delu Đerdapske klisure. Domaćini se trude da svega ima

turiste sa prirodnim lepotama i kulturnim i istorijskim nasleđem ovog kraja: od sela Tekije, do Trajanove table (Tabula Traiana), vidljive samo sa reke i balon stanice sa srpske strane, do Malog kazana gde je zabeležena najveća dubina Dunava, prema rečima kapetana Ilije, od 112 metara, pored uklesanog lika poslednjeg dačkog imperatora Decebala, pravoslavnog ženskog manastira Mrakonija, sa rumunske strane. Nastala pre mnogo stotina hiljada godina, usled geološke kataklizme, klisura predivnih prirodnih lepota oduzima dah dok Dunav, najuži i najširi u svom toku, nemiran i silovit brza, vijuga, juri kroz najdužu klisuru u Evropi (100 km). Rumuni je nazivaju Gvozdenom kapijom nad kojom se nadvijaju Karpati. Kod nas

su dve obale Dunava, srpska i rumunska, udaljene šest kilometara. Od svečanog otvaranja, u martu 2019. godine, kroz nju su osim domaćih turista, prošli turisti iz Rusije, Kine, Indije, Mađarske i Rumunije, posebno Poljske i Turske, gde je zapisan i deo njihove istorije. Od devet kula i tri zone, turistima je dozvoljen ulaz u tzv. Zelenu zonu i poseta Kuli 8 - Ulaznoj ili Kuli vitezova, Kuli 9 ili Turskoj topovskoj kuli smeštenoj iznad same vode, Kuli 5 Despota Stefana Lazarevića, kao i despotovoj Palati, a sve sa izložbama i replikama koje priču o utvrđenju čine razumljivijom. U srednjovekovno utvrđenje, kojem su pečat dali predstvnici nekoliko naroda i tri religije, uvešće vas, zainteresovati i navesti da se u ovo zdanje zaljubite, kostimirani

na „Mišinoj sofri“: čorba, sir, kobasice, ćevapčići, pohovana kopriva, pita zemljanica, sirnica, pita sa pečurkama, nebrojane salate, tradicionalni kolači, deo bogate gastonomske ponude ovog kraja. Eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg”, zasnovan je na velikanu i srpskom dobrotvoru, rođenom na obližnjem ostrvu Poreč, životnoj inspiraciji autora ovog projekta, gospodina Stefanovića. Vođen nekom nevidljivom promišlju, podigao je dve kuće za smeštaj gostiju, Muzej vina, i jedinstvenu galeriju na otvorenom „Čovek, drvo, voda“. Kazivanje o životu, delu i sećanje na Kapetan Mišu Anastasijevića ugradio je u svoj životni put. Slika treća - Đerdapska klisura: Najbolji način za upoznavanje Đerdapske klisure je sa reke. Krstarenje najdubljom klisurom u Evropi, najvećim nacionalnim parkom u Srbiji - „Đerdapom“ , proglašenim 1974. godine, počinje ukrcavanjem na brod „Aquastar Maxim“ sa pristaništa Tekije, Hotelsko turističkog preduzeća „Plaža“ iz Beograda, koji dva do tri puta dnevno dvočasovnom vožnjom upoznaje

se u strmim i nepristupačnim obroncima u nemirnom plavetnilu Đerdapa ogleda Miroč. Klisura Kazan (mali i veliki) najživopisniji je njegov deo. Ime je dobio po prirodnom fenomenu, vodi koja vri i peni, kakav se ne može videti u drugim delovima toka Dunava. Pune utisaka putnike na putu ka Lepenskom Viru čeka predah na vidikovcu, tik iznad Trajanove table, da bace poslednji pogled na vodeni put kojim su malopre prošli. Poslednja slika sa ovog putovanja je Centar za posetioce „Lepenski Vir“, sa najznačajnijim arheološkim nalazima i kopijama skulptura (originali su čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu). Aheološko nalazište Lepenski Vir otkriveno 1965. godine, bilo je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8500 godina i danas predstavlja nepoznanicu za arheologe. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (stambenih i sakralnih), izgrađenih u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere. Ono što Lepenski Vir izdvaja od

32


civilizacije sa Magelanom

drugih praistorijskih kultura je kontinuitet života od 2000 godina. Sklupture Lepenskog Vira su njegov prepoznatljiv znak i najstariji su oblik umetnosti u Evropi. Fragmenti navedenog mogu se videti u Muzeju, kao i dvadesetominutni film o otkriću ovog lokaliteta. Već samo saznanje da je toga dana pređen put od skoro 700 kilometara zvuči zastrašujuće. Kada se kockice slože i igru vode profesionalci, poput iskusne, predusetljive i zabavne Milene Katić, najboljeg vozača autobusa, Stevana, ishod poprima željenu dimenziju - uživanja u putovanju. Naravno, uz plan puta osmišljen da se što više vidi, obiđe, sazna. Ovaj izlet organizuje turistička agencija Magelan iz Novog Sada. Ova agencija je među prvima u Srbiji svoje delovanje posvetila konceptu receptivnog turizma i danas, svojim programima jednodnevnih i dvodnevnih izleta, organizacijom team bilding i incentive putovanja, odmora sa vaučerom, gradskim turama i sl., čini turistima dostupnim najatraktivnija mesta naše zemlje. Izlet se može online rezervisati preko sajtaSerbianAdventures.com - na kojem se nalazi najveća ponuda izleta po Srbiji.

33


Adults only Hotel Premier Aqua Okruženi prirodom revitalizovani vodom Ljudi su često preplavljeni užurbanim tempom života. Kako težimo većem, gubimo iz vida šta nam je važno i stvaramo osećaj stresa u svetu koji toliko zahteva od nas. Ali ponekad je potrebno samo malo vremena u prirodi da se podmladi naš um, telo i duša! Okruženi lepotom majke prirode, podmlađujemo se. Zvuk vode koja teče toliko nas smiruje da može pružiti olakšanje zauzetom umu koji traži mir u ovom užurbanom svetu. A proleće i leto, vreme je obnove, dok osvežavajući zvuk tople vode koju nam zemlja poklanja ispunjava vazduh. Popnite se na goru, najvišu goru Srema, približite se Vrdniku i Vrdničkoj kuli da biste se osećali obnovljenim lepotom prirode - vaša jedina distrakcija će biti ptice koje gledate kako lebde plavim nebom iznad vas! Bilo da ste se odlučili za duži porodični odmor sa decom, kratak vikend predah sa prijateljima uz wellness & spa rituale ili samo za dnevnu posetu prirodi koju dopunjuju etno motivi naše zemlje, smeštajni kapaciteti Promont Group-e na Fruškoj Gori su Vam na raspolaganju. Naša grupacija se sastoji od 3 hotela sa 4* i 5* koji raspolažu sa skoro 300 lux soba i apartmana. Bitno je napomenuti da je svaki objekat različit po tipu smeštaja i usluge koju nudi, od porodičnog (family) resorta preko Etno kompleksa (sa svetom prirode) do Adults Only (samo za odrasle) forme.

34

Resort Fruške terme je za kratko vreme opravdao titulu jedne od najsjajnijih zvezda u srpskom hotelijerstvu. Impozantan wellness centar na preko 10.000 m² sa 8 bazena i 201 luksuzno opremljenom smeštajnom jedinicom čine samo deo nesvakidašnje ponude ovog hotela. Blagotvorno dejstvo termalne vode (temperature 29 °C do 33 °C) koja se nalazi u ovim bazenima je poznato preko 3 veka unazad, a sada dostupno svakom da bude “vladar svog blagostanja”. Čarobni wellness i spa centar nudi za svakog člana porodice po nešto. Cela porodica može uživati u centralnom bazenu sa „brzom rekom“, plivati u bazenu sa toplo-hladnom vezom ili jednostavno uživati u pogledu na Frušku goru koji oduzima dah iz prvog infinity bazena u Srbiji. Za najmlađe postoji još i poseban deo wellnessa sa dva bazena, pećinom i toboganom, a za nešto hrabrije mališane na raspolaganju je i Aqua fun zona na otvorenom. Da bi odmor za celu porodicu bio potpun roditeljima je na raspolaganju panoramski bazen uz čaroban pogled na Vrdnik, plivačko rekreativni bazen, kao i sauna svet sa čak 12 sauna, parnim kupatilom, kaldarijumom, slanom sobom i relax zonom. Hotel Premier Aqua, otvoren 2012. godine, je svojim radom, individualnim pristupom svakom gostu postao omiljen hotel mnogim posetiocima iz zemlje ali i inostranstva. Ovde se gost opušta, hrani zdravo, brine o svom zdravlju preko termalne vode i terapija. U ovom hotelu se udiše zdravlje, jer kada ste na Fruškoj gori vi „dišete prirodu“. Hotel Premier Aqua je hotel koji pruža najkvalitetniju uslugu i gostima pomaže u dugoročnom osnaživanju njihovog zdravlja kroz bogat program preventivne medicinske ponude u ordinaciji Aqua Medica. Ova specijalistička ordinacija za rehabilitaciju, proglašena za najinovativniji Medical Spa Centar u Evropi u 2019. godini od strane Evropske SPA asocijacije. Sem toga, hotel je novim konceptom (Adults Only) usmeren na goste kojima je potreban odmor, potpuna oaza mira gde nakon svakodnevnog brzog života mogu da se izoluju, da se posvete sebi, svom telu, duhu kroz prevenciju i očuvanje zdravlja.


Fruške terme Wellness & Spa Hotel

Etno kompleks Vrdnička kula Ukoliko ste ipak više ljubitelj tradicije odmah preko puta Resorta Fruške terme smešten je Etno kompleks „Vrdnička kula“ koji nudi nešto tradicionalniji ambijent koji je u potpunosti u skladu sa prirodom i okruženjem. Naziv je dobila po istoimenoj istorijskoj građevini u neposrednoj blizini kompleksa, koja datira još iz perioda kada su Rimljani naseljavali ovo podneblje. Sa Kule se pruža prelep pogled na vazdušnu banju Vrdnik i obronke Fruške gore. Okružen lipovom šumom, izolovan od urbanog i ušuškan u dubokoj netaknutoj prirodi, etno kompleks „Vrdnička Kula“ privlači svoje posetioce ne samo lokacijom, već i bogatom ponudom.

Resort Fruške Terme 4* Staza Zdravlja 39, Vrdnik, Srbija Recepcija: +381 22 21 55 240 Website: www.frusketerme.com E-mail: recepcija@frusketerme.com

U udobnom i prijatnom ambijentu možete uživati u lokalnim specijalitetima koji bude uspomene na neka davna vremena. U Etno restoranu možete uživati u jelima koja se pripremaju po tradicionalnoj recepturi, osmišljenoj tako da zadovolji sva Vaša čula. Neizostavni deo jelovnika su svakako deserti, od Vrdničke krempite, preko raznih vrsta štrudli, baklava, pa sve do Vojvođanske pite sa organskim borovnicama. Ukoliko poželite da posetite jedan od naših objekata, vaše je samo da kontaktirate odeljenje za rezervacije ili recepciju, koji će Vas rado informisati o brojnim blagodetima koje se nalaze u ponudi ovih dragulja na Fruškoj Gori.

Hotel Premier Aqua 5* Martina Klasića 16, Vrdnik, Srbija Recepcija: +381 22 21 55 333 Website: www.hotelpremieraqua.com E-mail: recepcija@hotelpremier.rs

Etno kompleks Vrdnička kula 4* Potes pod kulom bb, Vrdnik, Srbija Etno restoran: +381 63 495 303 Website: www.etnoselo-vk.rs E-mail: recepcija@etnoselo-vk.rs

www.frusketerme.com

35


Magija Ovčarsko-kablarske klisure

S

Piše: Marta Đorđević

rbija za mlade je godinama u nazad prepoznata kao dobar partner i saradnik od strane Turističke organizacije Čačka. Višegodišnja saradnja pokazuje da zajedničkim snagama utičemo na ljude da posete Ovčarsko-kablarsku klisuru i upoznaju se sa svim njenim lepotama. I u vikendu za nama, grupa iz Beograda je još jednom osvojila vrh Ovčara. Ovčar i Kablar sa manastirima i prelepim pogledom na meandre Zapadne Morave iznova privlače sve veći broj posetilaca. Naš domaćin ovog vikenda bio je Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačka, ali i planinarski vodič PK Kablar. On je svojim znanjem i iskustvom preneo mladima sve ono što je važno da znaju o ovom kraju i podstakao ih i inspirisao da se ne zaustave ovde, već da u budućnosti i više upoznaju lepote Ovčarsko-kablarske klisure. Pitali smo Gorana, nakon godine korone, sada kada su popustile epidemiološke mere, kakva je posećenost Ovčarsko-kablarskoj klisuri? - Primećuje se razlika, primećuje se negde povratak na stanje pre korone, na neku normalizaciju. Period posle vanrednog stanja prošle godine karakterisao je veliki broj inividualnih poseta, uglavnom porodičnih ili manjih grupa, zaista ogroman broj i taj broj prevazilazi ono na šta smo navikli i broj kada imamo organizovane posete. Tako da su neki lokaliteti bili čak i preopterećeni, odnosno kapaciteti tih prostora nisu toliki da bi taj broj ljudi bio adekvatan za to. Sada, nakon popuštanja mera oseća se da je broj individualnih poseta značajno manji, da ponovo kreću organizovane grupe, grupe koje su na neki način i kontrolisana poseta i ono što nam daje mogućnost da lakše upravljamo tim grupama i da i sam lokalitet bude bolje

36

zaštićen. Poseta je da kažem zadovoljavajuća sada, programi koje su agencije ranije realizovale, realizuju i sada. Tokom pandemije su se pojavile i neke nove agencije koje su otkrile ovo područje i sada i oni imaju svoje programe. Tako da mislim da će broj organizovanih grupa biti značajno veći nego što je bio pre pandemije, a da će se onaj broj da kažem individualaca, odnosno individualnih poseta smanjiti i da ćemo imati samo rast dolazaka agencija i ljudi u organizovanim grupama. Na pitanje šta je sada standardna ponuda u okviru posete Ovčarsko-kablarskoj klisuri, a šta su inovacije koje mogu da privuku veći broj turista, Goran je rekao: - Ono što je za Ovčarsko-kablarsku klisuru bilo poznato od ranije, a to je da je centralna poseta bila pre svega poseta manastirima, znači najveći broj posetilaca je posećivao manastire. A onda poslednjih godina u Srbiji je primetan trend i popularnost aktivnosti u prirodi. Sada je značajno veći broj ljudi koji dolaze na aktivnosti planinarenja, alpinizma ili neke rekreacije na reci i taj broj premašuje broj ljudi koji posećuju manastire. Novi programi kod nas su: programi planinarenja - proširili

smo ponudu na još neke staze i lokalitete, zatim rent-a bike u Info centru u Ovčar banji je takođe novi sadržaj koji je dodatna ponuda za posetioce. Standardno rade naše vožnje katamaranima - obilazak klisure sa reke. To su neki novi detalji, odnosno deo toga je bio i ranije ali je program malo unapređen i prilagođen većem broju korisnika - izjavio je Goran Nikolić. Goran je zaista osoba koja nas uvek radosno dočeka i ugosti, pa se u Beograd vraćamo sa puno novih priča i ubranih šumskih jagoda, bogati za jedno novo iskustvo i divno proveden dan u prirodi. Srbija za mlade jednom mesečno realizuje pešačke ture na vrh Ovčara i Kablara uz posetu manastirima i kupanje u Ovčar banji. Pridružite nam se!


Novo u Kragujevcu Legat Nikole Koke Jankovića

T

urističku ponudu Kragujevca u velikoj meri upotpunilo je otvaranje Legata Nikole Koke Jankovića koji će svakako, za goste koji su zainteresovani za kulturno nasleđe, predstavljati jedinstven doživljaj umetnosti i kulture. Legat Nikole Koke Jankovića je jedinstveno arhitektonsko zdanje Zorana Gagića posvećeno najvećem kragujevačkom vajaru, umetniku svetskog renomea. Legat je otvoren u okviru Narodnog muzeja u Kragujevacu i u njemu se nalazi preko 1.700 artefakata Nikole Koke Jankovića, tačnije 1.744 umetničkih dela, kao i originalnih predmeta iz umetnikovog ateljea, razvrstanih u tri posebne zbirke. Nikola Koka Janković, jedan od najznačajnijih srpskih vajara druge polovine dvadesetog veka, zaveštao je rodnom gradu zbirku umetničkih dela nastalih tokom sedam decenija kontinuiranog umetničkog stvaralaštva. U okviru stalne izložbene postavke „Živeti umetnost“ izloženo je preko 75 eksponata, skulptura i crteža, kao i originalnih predmeta iz umetnikovog ateljea. U Galeriji Legata organizuju se izložbe, promocije i koncerti. Nikola Janković, vajar, profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je u Kragujevcu, 13. decembra 1926. godine. Legat je otvoren za posetioce od utorka do petka od 10 do 16 časova i subotom od 10 do 15 sati. Za najavljene grupe obezbeđeno je stručno tumačenje stalne postavke ili aktuelne postavke na srpskom i/ili engleskom jeziku. Više informacija o Legatu Nikole Koke Jankovića možete da pronađete na internet prezentaciji www.legatkoka.rs. Tekst: Snežana Milisavljević Fotografije: Zoran Lazarević

37


AGAPE VILLA Hotel & Restaurant predstavio 10 ZLATNIH SRPSKIH VINA

D

ogađaj na koji je vinska publika u Novom Sadu dugo čekala desio se u petak, 28. maja u ekskluzivnom prostoru AGAPE VILLA Hotel & Restaurant, predstavljanjem 10 ZLATNIH SRPSKIH VINA ocenjenih na manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ održanoj 17. i 18. maja u hotelu Radisson Collection Old Mill u Beogradu, u organizaciji Saveza Vinogradara i vinara Srbije. Na večeri 10 ZLATNIH SRPSKIH VINA predstavljena su vina koja su osvojila veliko zlato i najviše poena Chardonnay 2018 Vinarije „Vinum“ (96,5), Trijumf Selection 2019 Aleksandrović (96,2), zatim Chardonnay 2018 „Zvonko Bogdan“ i Sauvignon Blanc 2019 Podruma „Džervin“, Sonata Icon 2019 „Jeremić“ (95 poena). „Lastar“ Tamjanika 2019, Merlot Barrique 2017 Podruma „Šukac“, „Veritas“ Momentum Cabernet Sauvignon 2017, Tri Morave reserve crveno 2017 iz Vinarije „Temet“, Vinarije „Doja“ Breg Cabernet Sauvignon 2017., od 100% sorte Cabernet Sauvignon. Degustaciju je pratila selekcija odabranih sireva i mesa u sosu od vina, šljiva i višanja. Domaćin događaja bila je somelijer Milena Zakarić iz Vinarije „Vinum“. Ovo je prva u nizu „radionica“ planirana da se održi u ovom prostoru. Nemanja Pepić, vlasnik i direktor AGAPE VILLA Hotel & Restaurant već priprema nove susrete na kojima će biti predstavljena vina od autohtonih sorti. Priča, u kojoj ima mnogo toga da se kaže, tek je počela. - Drago mi je što je odziv bio više nego zadovoljavajući. Za manje od 24 časa imali smo tri puta više prijavljenih od

38

Sa degustacije u novom vinskom kutku Novosađana onih koje smo mogli, poštujući mere, da primimo. Među prijavljenima najviše je bilo ozbiljnih poznavalaca vina, i to je pokazatelj dobrog pravca u kojem se vinska Srbija kreće, što se prepoznaje trud naših vinara i naše države koja je stala iza onih

koji znaju da proizvedu vrhunski kvalitet. Mislim da je konačno došlo vreme da se bavimo svojim vinima, vinima proizvedenim u Srbiji - izjavio je tom prilikom gospodin Pepić. Ovaj događaj je prvi nagoveštaj da će se u ovom prostoru događati „prave“ stvari,

slične degustracije. Gospodin Pepić objašnjava da ovo mesto nije slučajno odabrano, da je zgrada u kojoj je smešten hotel&restoran iz 1912. godine, autentičan, sastavljen iz više segmenata, od kojih je jedan vinski, rezervisan za ovakve happening-e. - Postoje stvari koje čovek ne traži, nego ga prosto nađu. Ovaj objekat je specifičan i idealan da se u njemu priča vinska priča i mislim da bi bila velika šteta da u centru Novog Sada ne iskoristimo ovaj potencijal koje imamo, na pravi način - rekao je Nemanja Pepić, podsećajući da treba još više da radimo na povećanju broja vinarija, konzumenata, na vinskoj edukaciji, i ako to budemo radili onako kako umemo, sa puno srca i talenta, moći ćemo da stanemo rame uz rame sa svakom vinskom zemljom. - Mi imamo blago i tako treba da se prema tome ophodimo - zaključio je naš sagovornik, a mi možemo sa njim da se složimo i da ga podržimo u promociji onog što je naše i ono što je vredno.


Vinumova zlatna vina

C

hardonnay 2018 Vinarije Vinum iz Sremskih Karlovaca proglašen je najuspešnijim srpskim vinom na promociji vinarstva, vinogradarstva i vinske kulture, nakon što je od vrhunskih vinskih stručnjaka zaradilo čak 96,5 poena. - To je posledica minulog rada, mnogo truda i ulaganja u vinograd i vinariju, i strpljenje da flaširamo vina kada su bila spremna za flaširanje, da ih prodamo kada su bila spremna za tržište - objašnjava uspeh Chardonnay-a Jovica Urošević, dugogodišnji enolog vinarije Vinum, odgovorno stajući iza svih dvanaest etiketa - zlatnih vina ove vinarije. Uz Chardonnay barrique, Grašac Beli, Sauvignon Blanc, Mustru (Muscat Žuti i Traminac), od belih vina, tu su Frankovka, Pinot Noir od crvenih, aromatizovana slatka vina Bermet, Bermut, mlado vino Pinole, Rose (Pinot Noir) i na kraju limitirana serija Grašca 26a. Iako je ogroman uspeh Chardonnay-a 2018, koji je odležao godinu dana u barrique, godinu dana u tanku i devet meseci u boci, i sa mesec dana na tržištu, bio povod za ovaj razgovor, reč dve da kažemo o samoj vinariji, koju je 2002. godine osnovao dr Milan Ubavić, veliki perfekcionista, entuzijasta u oblasti vinarstva, što je najbolje ogleda u vinima iz Vinuma. Vinarija Vinum se nalazi u najvinskijem gradu u Srbiji, u Sremskim Karlovcima, kao jedna od dvadeset registrovanih i jedna od sedam u ulici Karlovačkog mira. U vinogradima na atraktivnim potezima Ešikovac i Čerat, u severoistočnom delu Fruške gore, na nadmorskoj visini 130 260 metara, nalaze se sorte italijanskog rizlinga, frankovke, pinot noir-a, sauvignon blanc, muskat žuti, traminac, chardonnay. Da pouku treba izvući iz pobede, ne samo iz poraza, svestan je i Jovica Urošević:- Pokušavamo da izvučemo maksimum iz grožđa, radimo dosta i u vinogradu, pažnjivo osluškujemo komentare konzumenata naših vina, i ceo koncept vinarije zamislili smo na jednom koraku ispred. Možemo da se pohvalimo i našim najnovijim produktom - penušavim vinom od Grašca - DINA, kao i novim Grašcem 26a, koji su se pojavili deset dana pre vesti o velikom zlatu. To su neki od razloga naše aktuelnosti iz koje želimo da izvu-

čemo najbolje što možemo: da pravimo dobra vina i izađemo u susret onima koji prate naš rad, podržavaju nas i mnogo očekuju od nas. Ideja za ponušavac rađala se dugo i davno je prisutna u želji mladog enologa. Poseban odnos prema Grašcu, dao mu je ideju da kreira prvi u Srbiji penušavac od sorte Grašac Beli 2018., rađen tradicionalnom šampanj metodom. - Berba 2018. je bila malo kišovitija, grožđe je imalo dobre kiseline i niži šećer, tako da smo uspeli da ga uberemo na vreme i napravimo dobro mirno vino, koje je posle dve godine na talogu u boci, i godinu dana u tanku dobilo plutani čep i žicu, a pre mesec dana doživelo i premijeru, i ono što nam je izuzetno važno, dobilo jako dobre komentare. Vino je bez šećera, osim do 1,5 gram po litru zaostalog šećera, jako suvo, dobro penuša, ima jako lepu boju i već zrele, šampanjske note. Ja sam iskreno odruševljen. Uradili smo 1.000 boca, sledi još 1.000 ove godine, i siguran sam da će naći svoj kutak na tržištu - kaže gospodin Urošević, dodajući odličnu konekciju sa dr Ubavićem, koji ima svoje viđenje u priči koja se zajednički gradi, i koji je snažna potpora u finansijskom i tehnološkom smislu, što je ključno za rađanje finalnog proizvoda. U novom objektu kompletno su opremljene dve degustacione sale, timu se pridružila Milena Zakarić, somelijer, koja osmišljava prilike i dovodi turiste, kako bi se uz kvalitetna vina paralelno razvijao i vinski turizam. I na kraju reč - dve o Grašcu, jer je poreklom sa Fruške gore i daje izvrsna vina. Jer se zaboravilo da mu je ime Grašac, a da se ustalilo Talijanski, odnosno Italijanski rizling. - Sve će se to jako brzo vratiti. Veliko priznanje na agnažovanju odajem Igoru Lukoviću, koji se zauzeo za promociju Grašca. Priznanje ide i Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima i njihovom klonu SK-54, od kojeg na Fruškog gori proizvodimo jako dobra vina od te sorte - poručuje Jovica Urošević. Bukvalno je u pitanju dan kada će biti promovisan Dan Grašca. Vinarija Vinum je malo požurila i ustanovila Vinumove dane Grašca (pre toga i Dan Pinolea), ali

VINUM

Jovica Urošević

Milena Zakarić Igor Luković krajem ove, početkom sledeće godine, koautor Dana Prokupca, planira da realizuje i ovu ideju, koja će sigurni smo, brzo zauzeti svoje mesto u vinskom svetu.

39


Vina Deurić za one koji

P

rinceps Brut Natur 2015, vinarije Deurić iz Male Remete i vinskog Srema, na ovogodišnjem Velikom ocenjivanju vina Srbije, u organizaciji Saveza vinara i vinograda Srbije, održanom 17. i 18. maja u hotelu Radisson Collection, najeminentniji vinski stručnjaci u kategoriji: penušava vina, proglasili su najboljim. Ovenčan zlatnom medaljom, pobednik među penušavcima Deurić Princeps Brut Natur 2015 je zvanično najbolje penušavo vino u zemlji. Rađen je tradicionalnom metodom, odležavao tri godine nakon fermentacije u boci, proizveden bez dodatnog dosage-a, samo degožiran i pušten na tržište. Kakvo je to zapravo vino, najbolje će objasniti njegov kreator, Mirko Niškanović, direktor vinarije: - Princeps Brut Natur je specifično vino koje potpuno oslikava potencijal sorte Pinot Noir za punašava vina u našem teroaru. Radi se o apsolutno suvom vinu, što je za penušavce retko. Nije rađen nikakav blend čime je dobijen pravi otisak jedne sorte iz jedne godine. Princeps Brut Natur 2015 je jedan zreo, ozbiljan penušavac, sada u svom punom potencijalu i sa prostorom za odležavanje u boci. Kao i svi penušavci koji dugo leže na talogu, u njemu, kao posledica autolize, preovlađuju „hlebne“ note. Iza mirisa sveže pečenog hleba na puteru, izdvaja se prisustvo citrusnih nota limete i nota zrelog žutog voća, što sve upućuje na ozbiljan penušavac koji je dugo u boci. Mehurići su jako fini, sitni, česti i dugo traju, što je takođe pokazatelj njegovog kvaliteta. Svežina zadržana u vinu i hrskavost daju mogućnost da se pije kao aperitiv i uz bilo koje predjelo. Princeps Brut Natur 2015 definitivno nije vino za široku publiku, ali postoji određen broj onih koji ga vole, poštuju, koji su ga prihvatili. Deurić tim je jako zadovoljan razvojnim procesom ovog vina, a njegova prodaja je premašila naša očekivanja. To isto važi i za njegovog mlađeg brata, penušavca „D“. Gospodin Niškanović kaže da su penušavci dugo u Srbiji bili piće za Novu godinu, 18-ti rođendan i specijalne prilike. Ta kultura se menja i penušavci se konzumiraju kao aperitiv tokom godine. Sa navikama publike i vinarije su bile motivisane

40

Mitar Deurić (desno) i Mirko Niškanović za proizvodnju penušavih vina. Penušavci u vinariji Deurić se rade ručno, boca po boca, što je u skladu sa kapacitetima vinarije i količinama. Rezultat toga je da je svaka boca jedno malo umetničko delo. Godišnja produkcija Princeps Brut Natur, s obzirom na ručnu proizvodnju, je oko 2.000 boca i radi se „blanc de noirs“ i samo onih godina u kojima grožđe obe-

ćava vrhunski kvalitet. Ako godina nije bila optimalna za Pinot Noir, rade se bela vina za razliku od penušavca „D“, koji se prouzvodi svake godine od Chardonnay-a kao „blanc de blancs“, takođe u količini od 2.000 boca. Vinogradi Deurić protežu se na 20 ha i svaki deo ovog vinograda najbolji je za sortu koja se na njemu gaji. Tendencija

Kroz vinsku priču vodi somelijer Marija Bojović


znaju šta piju

U ambijentu vinarije Deurić je da se postojeće sorte šire, uglavnom lokalne: Probus i Morava. Ne slabiji intenzitet je i na Pinot Noir-u, od kojeg se proizvode crveno, rose vino i penušavac. Standardne sorte u vinogradu su Gewurztraminer, Sauvignon blanc, Chardonnay. Počev od ove baze osmišljena je i ponuda: linija sortnih svežih vina: Sauvignon blanc, Chardonnay classic, Severna Morava i Gewurztraminer, od belih; Urban Rose od Pinot Noir-a, i od crvenih Pinot Noir, Merlot i Probus; premijum liniju vina čine Chardonnay barrique, Aksiom i penušavo vino „D“; i liniju posebnih vina - princepsa, koja se prave u izuzetnim godina, ali da bi probali, za to morate doći u vinariju i degustirati. Jer, ova vina u ambijentu vinarije pokazuju svoj pravi karakter u koji je utkano sve znanje, entuzijazam i vizija njegovih autora. Uživanje u Deurić vinima, osim klasične degustacione sale u Kući vina, moguće je i u velikoj bašti kapaciteta 120 mesta, koja radi svakog dana i za koju je, posebno

vikendom, preporuka da gosti nazovu i rezervišu mesto, da domaćinima ne bi bilo neprijatno da ih odbiju. - Osim vina u ponudi je hladno ceđen sok od jabuke, deklarisan kao matični nektar jabuke, odnosno pasterizovan sok od ceđene jabuke bez dodataka, kao i Kalvados, čuveni francuski brend koji deklarišemo kao rakiju od jabuke, nastao u procesu pravljenja vina od jabuke koje se destiliše

Deo palete Deurić vina

u rakiju, koja odležava u hrastovim buradima i onda se flašira. Mnoga vina iz našeg podruma prvo izađu kao eksperimentalna u količinama od 500 - 1.000 boca, a zatim, preko gostiju i prijatelja testiramo puls tržišta, posmatramo kako reaguju na probne serije od kojih neke uvrstimo, a neke ne, u stalnu proizvodnju. Stalno radimo na novim idejama, a u narednom periodu mogu se očekivati izmene i u vinima, iako smo do sada, za većinu vina formirali stilove za koje naši potrošači kažu da su u redu. Smatram da je jako važno ne biti tvrdoglav i otvoren za kompromise. Mi proizvodimo vina koja predstavljaju naš teroar, našu regiju, ono što Fruška gora može da sublimira u ovu dragocenu tečnost. Ako smo tipovali na Chardonnay barrique, a publika je tražila Chardonnay classic, podredili smo proizvodnju željama publike jer ne možete nikoga naterati da pije nešto što ne želi. Naš cilj je da ljubitelje vina učinimo zadovoljnim - naglasio je gospodin Niškanović.

41


Dobre vesti uz dobra vina iz Džervina

S

auvignon Blanc (2019) knjaževačkog Podruma „Džervin“, osvojio je 96 poena i veliko zlato u kategoriji „Bela mirna vina od internacionalnih sorti“, na ovogodišnjoj manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“. Ova vest obradovala je istinske vinoljupce jer se, na sceni od pre nekoliko godina, a sada i u glavnoj ulozi, vratio nekadašnji vinski gigant i pokazao da su još Rimljani nepogrešivo nalazili idealna mesta za uzgoj vinove loze. I u drugim kategorijama vina iz ovog Podruma su, po mišljenju žirija, vina sa Premium kvalitetom, osvetlala obraz vina iz Istočne Srbije. - I ovoga puta pokazalo se da se dobar rad u vinogradu, u podrumu, na terenu i te kako isplatio - rekao je dipl. inž. Radovan Jović, brend menadžer Podruma „Džervin“, osnovanog davne 1927. godine. Posle Drugog svetskog rata pa do početka šezdesetih godina Podrum je prešao u državno vlasništvo i proširen, nakon čega je formiran Zadružni podrum „Džervin“. Devedesetih godina „Džervin“ deli sudbinu ostalih srpskih vinskih giganata i posle neuspele privatizacije doživljava krah, da bi 2013. godine ponovo bio pokrenut. Stari vinogradi na površini od 20 hektara su revitalizovani, zasađeno je novih 20 hektara. Iz starog vinograda su sorte Italijanski Rizling (Grašac), Rajnski Rizling i Pinot Noir, dok su iz mladog vinograda Sauvignon Blanc, od koje je proizvedeno sortno vino, dobitnik velikog zlata i zvanično, danas najbolji Sauvignon u Srbiji. U mladom vinogradu su i Merlot, Muscat Hamburg, Cabernet, i u planu je sadnja Vranca, pošto se pokazalo da u istočnim krajevima naše zemlje, ova sorta može dati izuzetno vino. Pored toga što je Istočna Srbija poznata po crvenim vinima, o čemu svedoči reprezent ove vinarije, Schlossberg (Merlot 100%, odležalo šest meseci u hrastovom buretu), koji polako krči put na naše tržište, Podrum Džervin je pokazao da je ovo podneblje Bogom dano i za bela vina, što im obezbeđuje sigurno mesto na vinskim kartama. U ovoj vinariji od starta je bila prisutna filozofija da se vino pravi za publiku, koja u njemu treba da uživa. O tome gospodin Jović kaže: - Bez obzira na dobar kvalitet proizvoda potrebno je bilo sve marketinški ispratiti na odgovarajući način. Naš se pokazao ispravnim jer smo razumeli da je vino proizvod za duže staze, i da ne može da se proda u trenutku. Ljudi moraju da ga upoznaju, naviknu na njega, da se sa njim sažive. Šta smo mi uradili? Kada smo došli u „Džervin“, konstatovali smo odličnu poziciju vinograda, ali i da treba da prođe neko vreme da ga upoznamo i da bi došli do finalnog proizvoda visokog kvaliteta. Publici smo ponudili vino za svaki dan u litarskom pakovanju, koje izgleda kao 0,75l, po

42

Radovan Jović ceni od 300 - 350 dinara, i na taj način nas je publika upoznala. Posle toga počeli smo da dobijemo upite za buteljku, i tržištu smo ponudili zlatnu seriju - vino po ceni od 400500 dinara. Već sledeći korak bio je posvećen produkciji sortnih vina visoke klase - Premium vinima. Moram da naglasim da su i ostala Premium vina iz Podruma „Džervin“ u samom vrhu. A dokaz za to je što svaki put kada pošaljemo naše vino na ocenjivanje dobijemo neku nagradu. To je znak da radimo dobro, da proizvodimo kvalitetna vina i da smo vinarija koja ima najbolji odnos cene i kvaliteta što nam i jeste bio cilj. To je dug put, ali gledaćemo da na tom putu istrajemo. Trenutna produkcija ovog Podruma je oko 250 hiljada litara (što je ¼ od projektovanog kapaciteta podruma), od kojih je najveći litarski segment. Tzv. Zlatna serija buteljnih vina je nešto manjeg kapaciteta, dok se Premium vina prozvode od 4 - 5 hiljada boca, nikada preko toga, a kompletan ostatak samotoka prebacuje se u niži segment.

U kreiranju novog života starog kolosa učestvuje mala ekipa odabranih: sem vlasnika i direktora Ivice Vukelića i menadžera Radovana Jovića i Pavla Popovića, tu su i Darko Đorđević, tehnolog i Ivan Nikolić, podrumar, a u tome im pomažu Miloš i Marko. Ekipa za naredni period plaira maksimalno razvijanje vinskog sektora u knjaževačkom kraju, podizanjem novih zasada i saradnjom sa komintentima, ali po utvrđenim pravilima: da u vinogradima sade sorte u skladu sa potrebama vinarije, uz poštovanje preporuka inženjera. - Mislim da imamo realne šanse da pozitivno utičemo na razvoj vinogradarstva knjaževačkog rejona, da dovršimo adaptaciju naše Barrique sale u koju želimo da dovodimo turiste, da im uz prezentaciju, degustaciju i gangove približimo vina ovog kraja, kulturno-istorijsko nasleđe, sebe kao domaćine, ali to je već plan na duže staze. U Podrumu „Džervin“ se ništa ne radi preko noći - naglasio je Radovan Jović.


Ponos Banoštora porodična vinarija Šijački

N

a mestu današnjeg vinskog sela Banoštora, na obroncima Fruške gore, jednog od najstarijih sremskih naselja, u vreme Rimljana se nalazio grad Malata Bononija, koji je bio na važnom podunavskom putu, Limesu i vodio obalom Dunava od Zemuna (Taurunuma) do Osijeka (Mursia). Srednjovekovni Banoštor bio je sedište Sremske biskupije (1298-1526) i benediktinske opatije „Kew“ (otud ime bele sorte vinove loze kevedinke). Za Banoštor se vezuje i priča o renesansnom sremačkom srednjovekovnom vinu koje se, zahvaljujući banoštorskom i vackom biskupu Miklošu Batoriju, služilo na dvoru Matije Korvina. Kao što se može primetiti, ovo živopisno mesto koje danas broji oko 800 duša, menjalo je imena, gospodare, ali je imalo jednu konstantu - vino. A ono je ovde posebno jer ga greju dva sunca, zato što blizina Dunava, koga Banoštorci smatraju glavnom ulicom mesta, igra veliku ulogu, posebno u periodu dozrevanja grožđa, kada se površina reke ponaša kao ogledalo reflektujući sunčeve zrake na obronke pod vinogradima, osunčavajući ih i do sat vremena duže u poređenju sa južnim stranama. U banoštorskom ataru danas ima oko 180 ha vinograda i kada bi se sve grožđe koje se proizvodi u Banoštoru pretočilo u vino, bilo bi ga više od 1.000 litara po glavi stanovnika. U vinskom Banoštoru, na severnim padinama Fruške gore, tik uz reku, nalazi se Porodična vinarija „Šijački“, jedna od deset registrovanih vinarija. Vinariji „Šijački“ ima 17 ha sopstvenih zasada, oko dva ha pod ugovorom, i oko 15% grožđa se prerađuje u vinariji, iz otkupa iz vinograda koji se nalaze oko vinograda porodice Šijački, i koji daju veoma sličan kvalitet grožđa. - Naši zasadi se nalaze od 180 - 320 metara nadmorske visine što je za ovo podneblje izuzetno značajno, jer nam daje specifičnu mikroklimu zbog čega je Banoštor Bogom dan za uzgoj vnove loze. To je jedan od razloga zbog kojeg se svake godine vinogradi šire bar za po 10% i što se otvaraju nove vinarije. Mislim da smo kao jedno vinsko selo već sada veoma poznati. Naša vinarija se uvek trudi da proizvodi što kvalitetnija vina i da što više širi vinsku kulturu - kaže Ivana Šijački, četvr-

Ivana Šijački Majoroši ta generacija u porodici u ovom poslu, koja je završila Tehnološki fakultet u Novom Sadu, diplomirala na tehnologiji vina, upravo da bi mogla da se posveti ovom porodičnom poslu. Sa bratom Milenkom, koji je studirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer voćarstvo i vinogradarstvo, vodi ovaj porodični biznis. Ona je zadužena za vinariju i goste, a brat za vinograd, čineći tako jedan „jak“ tim. U vinariji, oko 70% čini proizvodnja belih i rose vina, a 30% crvenih. - To je jednim delom tradicija, ali i naše opredeljenje, jer smo od onih koji prvi piju svoje vino, pa tek onda nude gostima. Proizvodimo Italijanski i Rajnski Rizling, Chardonany i Neoplantu, dva rosea, jedan od Muscat Hamburga, drugi od Cabernet Sauvignona-a i tri crvena vina: Frankovku, Merlot i Sedušu (ili Sremsku zeleniku crnu, jednu gotovo zaboravljenu autohtonu sortu koju je, gospodin Milan Šijački, otac Ivane i Milenka, uspeo da vrati u život i od nje napravi vino, javnosti predstavljeno aprila 2017. prim.aut.). Sva naša vina su izuzetno lagana, prvenstveno voćna i u

potpunosti oslikavaju karakter podneblja na kojem se nalaze - rekla je naša sagovornica, pokazujući s ponosom, a ima razloga za to, mali vinski podrum ili mini fabriku za proizvodnju vina: - Stvorili smo uslove da možemo da zadovoljimo i najstrožije kriterijume tehnologije, i za tri sata završimo primarnu preradu jedne šarže, što je velika prednost i omogućava nam da zadržimo svežinu u našim belim i rose vinima. Kompletan proces fermentacije crvenih vina se odvija na platou ispred vinarije, jer se radi po tradicionalnom postupku - otvorenoj fermentaciji sa potapanjem kljuka, načinom na koji su i moj deda i moj pradeda proizvodili vino. Naša crvena vina takođe imaju veoma dobru tražnju na tržištu. Vinarija „Šijački“ je mesto dobrih vina, sjajnog ambijenta, ljubaznih domaćina, jednom rečju, vinarija sa dušom. Da bi to osetio, gost ne mora da dođe pet, deset puta. Dovoljno je samo jednom i da mu svaki trenutak proveden na ovom magičnom mestu ostane urezan u sećanje, pun poštovanja prema domaćinima.

43


Vinske priče Vinarije Erdevik

S

obzirom da je reč o jednoj od najstarijih vinarija na Fruškoj gori, Vinariji „Erdevik“, koju je 1826. godine osnovao grof Livije Odeskalki, a koja danas slovi za harmoničan spoj modernog i tradicionalnog, dovoljno govori o želji njenih vlasnika za njenim trajanjem. Njena vina Omnibus Lector, Trianon, Grand Trianon, Ex Chatedra, Roza Nostra, Bella Novela, Tri Bele Koze, Tri Roze Koze, Tri crvene koze i dva noviteta, Marlon Delon (75% Cabernet, 25% Merlot) i Stifler’s Mom (100% Shiraz) po uzoru na lik iz filma American Pie, kazuju o težnji stručnog tima ove vinarije da se najprobranijoj vinskoj publici nametnu vinima rafiniranog, egzotičnog stila, prepoznatljivog vrhunskog kvaliteta, visokom vinskom etiketom u svakom smislu. - Moj posao je veoma lak jer su moje kolege, svako u svom domenu, uradile odličan posao. Tanja Đuričić je napravila fenomenalna vina. Ona svoj posao radi na najbolji mogući način, i mišljenja sam da će svoja najbolja vina tek napraviti. Sve što Tanja kreira ekipa na terenu to lepo pozicionira, a ljudi koji vole dobro vino to prepoznaju. Vinska kuća je već nešto drugo. Imali smo sreću da je zbog korone došlo mnogo stručnih ljudi koji su do tada radili na brodovima, na ozbiljnim pozicijama, i segment ugostiteljstva podigli na zavidan nivo, i u saradnji sa menadžmentom vinarije napravili nešto drugačije u ovom delu Fruške gore, Vojvodine i Srbije. Naglasak u Vinskoj kući je na lokalnom, kroz saradnju sa lokalnim poljoprivrednicima, sakupljačima pečuraka, proizvođačem

44

visokokvalitetnog hladno ceđenog ulja iz Erdevika... Ja sam tu samo da malo pripomognem, kada dođu neke ture dobrih poznavalaca vina da odgovorim na neka pitanja - kaže Vuk Štefanović, brend menadžer. Vinarija „Erdevik“ je privatizovana 2012. godine, ali tek tri godine kasnije dolazi ekipa koju predvodi Đorđe Stojšić, koja je zacrtala put kvaliteta. Njihova filozofija fokusirana je na što kvalitetnijem grožđu, što se postiže sa više rada u vinogradu, koji olakšava rad u vinariji. Mnogo je uloženo u tehnologiju, u barrique burad, ali zgrada nije obnavljana.

Vuk Štefanović - Ovde se prvo ulagalo u adekvatnu opremu, koja je pomogla da se grožđe pretoči u karakterno i jedinstveno vino. Napredak je veliki i mislim da se iz godine u godinu vidi da kvalitet skače - objašnjava Vuk. Najradosnija vest za sve bila je kada je 2020. godine na Decanter World Wine Awards (DWWA), u Londonu, platinasto priznanje i 97 poena osvojila Vinarija „Erdevik“ za barikirani Chardonnay Omnibus Lector 2015., odnosno iz prve berbe. To je do sada najveći uspeh srpskih vina i značajno odličje za ceo Balkan, jer je pokazalo da ovo područje ima uslove koje pogoduju jednoj internacionalnoj sorti. Uspeh je tim veći ako se zna da je u odluci učestvovalo 116 sudija, koji su tokom 28 dana ocenjivali 16.518 vina. Grožđe Chardonnay-a je dobijeno sa mikrolokaliteta Breskvik

u Krčedinu, sa zasada iz 2004. godine, na zemljištu slojevitom, prepunom minerala, na nadmorskoj visini od 100 metara, i sa ozbiljnom redukcijom roda. Vinograd na potezu Breskvik je najveći (40 od od ukupno 64 ha ove vinarije) i tu se, pored Chardonnay-a uzgajaju i Sauvignon od belih i Cabernet, Merlot, Shiraz od crnih sorti. Na potezu Gvozdenjak, kojeg su po kvalitetu Ugari klasifikovali kao - Grand Cru Classe, jednako brdu Principovac, su sorte Pinot Blanc, Pinot Grigio, Rajnski Rizling, Tamjanika i Grašac, po rečima gospodina Štefanovića, jedan od najboljih poteza za tu sortu. - Sve dalje zavisi od nas. Vizija je jasna, Ne verujem da ćemo preterano širiti kapacitete, jer se njihovim povećanjem smanjuje kvalitet, a problemi rastu. Opredeljeni smo za postepen razvoj, da ne idemo suviše u širinu, da se oslanjamo na ono što već imamo i postojeću količinu dovedemo do savršenstva. Paralelno sa razvojem vinarije, nastojimo da proširimo sadržaje, podignemo turizam, a blizina granice sa Hrvatskom, BiH i Mađarskom, blizina Beograda i Novog Sada, daju realne šanse našem optimizmu. Uz saradnju sa lokalnim stanovništvom to može da bude jako lepo u narednih pet godina, a ja verujem, kada je vino u pitanju, da ćemo u ne tako dalekoj budućnosti praviti jedan od najboljih Grašaca na području Hrvatske i Srbije najavljuje naš sagovornik. Mnogo toga može se ispričati o vinariji „Erdevik“, ali najautentičnija je ona koju može da ispriča sama, kada je posetite, i u pastoralnom okruženju susretnete sa uigranim timom sastavljenim od najboljih u svom domenu znanja i rada, probate jela vrhunskih kuvara pripremljena od najboljih namirnica na jednostavan način, i degustirate potvrđeno dobra vina po cenama koje nisu preterane. Ako želite da se informišete najbolje je da to učinite preko društvenih mreža, kao i preko sajta vinarije, gde postoje podaci vezani za rezervacije.


Vinska kuća Botić - najbolja vina Potisja

V

ojvođanska ravnica nikada nije bila sinonim za vino, iako se grožđe oduvek u njoj sadilo, uglavnom uz kuću, i bezmalo je svaka imala deo podruma u kojoj se skladištilo vino. Ono se uglavnom pilo i popilo u krugu porodice i prijatelja. U Čurugu (Žabalj), najveće površine zasada vinograda bile su između dva rata, pa do 50tih godina prošlog veka, kada je pod vinogradima bilo oko 400 jutara, a selo bilo ograđeno „poljima“ vinograda i voćnjaka. Sa nestankom vinograda, 60-tih godina, taj lepi običaj druženja uz vino se potpuno gubi. Prvi koji se u žabaljskoj opštini probudio, i počeo proizvodnju u novim uslovima i uvođenjem savremene tehnologije u preradu grožđa i negovanju vina, bio je Gavra Botić, vredan, radan i nauman da se vrati starom, ali na novi način. Prvi vinogradi porodice Botić nikli su 1991. godine na Bisernom osrtvu, i potezu Čurug - Žabalj, gde su se gajile stone i vinske sorte grožđa. Danas je Vinska kuća „Botić“ manja za jedan vinograd, a stone sorte iskrčene. Od nekadašnjih dva i po - tri hektara vinograda, ostale su vinske sorte grožđa na površini od tri katastarska jutra, jer domaćin kaže: - „Ne mož’ Bane na sve strane“. Kumovala je tome i specifična situacija na tržištu, „pomalo i godine“, dodaje domaćin. Od belih sorti zastupljene su: Rajnski Rizling, Sauvignon blanc, Chardonnay, Tamjanika bela. Od crnih: Frankovka, Caberent Sauvignon, Cabernet franc, Merlot, Game bojadiser,

Gavra Botić Frankovka i malo Tamjanika crna, jako lepo za roze. Godišnja produkcija je do 10.000 litara. Ono što je najvažnije je da sve što dospe, preradi se, tek nešto grožđa pretekne za prodaju. Gospodin Botić nekada je radio samo sortna vina, ali svaka godina, nijedna nalik drugoj, nekada bolja za jednu, a lošija za drugu vrstu grožđa, „teraju“ vinara da na tržište iznosi uvek nova, jedinstvena vina. Sklon eksperimentisanju objašnjava da jedna sorta „popravlja“ drugu,

a u idealnom odnosu mogu da daju vrhunsko vino. Zbog takvih uslova u asortimanu se od sortnih vina zadržala samo Frankovka. O kvalitetu vina za koja punu odgovornost preuzima ovaj vinar „koji pravi najbolja potiska vina“, dokaz su brojne nagrade: od onih na festivalu „Nova vina Potisja“ u Žablju, gde su sve pohvale pobrali rose Rozana i Čingi Lingi, te Sauvignon beli, zatim priznanja za kvalitet Novosadskog sajma, prva mesta sa VinoFest-a u

Vršcu, zatim i Januarskog međunarodnog sajma vina u Temerinu, pa do prestižnog međunarodnog AWC VIENA. Na istom će se ove godine okušati rose vino, a „da ne ide samo, pratiće ga neko belo“. Bila bi ovo još jedna vinska priča da nije Gavre i njegovog podruma, ljupkog kućerka u dvorištu porodične kuće u Čurugu. Vinski podrum ima dve etaže, na gornjoj gde se vino proba, i donjoj etaži, gde se vino takođe proba, ali i odmara. A sve jednostavno, samosvojno, kao i ravnica u čijem se centru ova vinarija nalazi. Prostor može da primi do 50 gostiju, koji uz vojvođanski zalogaj hleba - mast, i koji jedino ovde ima originalni ukus, degustiraju najbolja vina Potisja, unazad trideset godina i danas. Gospodin Gavra kaže da se ipak nešto promenilo. Vina su bolja, a tržište manje. Nekada su Vina Botić nalazila mesto u restoranima u Beogradu i Novom Sadu, ali je za svaku pohvalu što se na svim vinskim kartama u žabaljskoj opštini na prvom mestu u ponudi nalaze vina ove vinske kuće. Domaćin kaže da je ipak najlepše kada dođu gosti, a ti budeš domaćin. Dočekaš ispratiš. Dva su razloga zbog čega obavezno treba doći u ovu vinsku kuću. Jedan je vino, a drugi je domaćin - vinski potkovan, zabavan i autentičan. Svakako prijatno iskustvo koje je iskoristila Turistička organizacija opštine Žabalj i Vinariju „Botić“ uvrstila u obaveznu stanicu na turističkoj turi „Čuruški špacirung“, kao jednu od najvećih atrakcija ovog mesta.

45


Boško Vučurević 38. Počasni građanin Rivice Zajednički snimak nagrađenih vinara

Rivica - primer kako jedna manifestacija uzdiže selo

S

večanost povodom obeležavanja dve decenije „Dana vina“ u fruškogorskom mestu Rivica, bila je lep povod za sumiranje rezultate i dodelu priznanja idejnom tvorcu ove manifestacije, meštaninu, gospodinu Đorđu Ćosiću u znak zahvalnosti što je njegova ideja zaživela i dovela do dvadeset godina postojanja manifestacije koja je uticala na razvoj sela. Uprkos strepnjama zbog trenutne situacije, u skromnijim uslovima i sa nešto manje publike, ali i gostima iz Republike Srpske i okolnih opština, organizatori nisu krili zadovoljstvo što je sve zamišljeno sprovedeno, kao i prisustvom prijatelja, donatora, privrednika, predstavnika izvršne vlasti, poštovalaca ogromne volje i truda Rivičana da odneguju ovaku jednu manifestaciju. Jer, ovom prilikom predstavilo se 50 izlagača, a vinari su stručnoj komisiji na ocenjivanje dostavili 238 uzoraka vina. Uz Savu Odrovačkog koji je na 20-im Danima vina u Rivici nagrađen za najbolje proizvedeno belo vino, nagrađeni su i vinarija Vojnović iz Begeča za roze, vinarija Tanasković iz Krušedolski Prnjavora za crveno vino i vinarija Pastornjicki iz Erdevika za najbolje voćno vino. Svečanost otvaranja je bila povod i za dodelu 38. titule počasnog građanina Rivice, koja je ovoga puta pripala Bošku Vučureviću, predsedniku Privredne komore Vojvodine (PKV) za podršku ovoj manifestaciji, kao i projektima realizovanim u mestu u prethodnom periodu. Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski se-

46

kretar za privredu i turizam je otvarajući Dane vina 2021., istakao da će se ulaganja u vinsko-vinogradarski sektor nastaviti, i da će se upravo aktuelna priča, u smislu boljeg pozicioniranja na turističkim mapama ovog kraja i ove manifestacije privesti kraju. Čedomir Božić, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je posetio vinariju „Odrovački“ u Rivici, gde ga je vlasnik, Sava Odrovački, upoznao sa načinom proizvodnje vina jedne male vinarije. Sekretar je tom prilikom naglasio da će i u narednom periodu Sekretarijat podržati upravo male vinogradare i vinare. Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja potvrdila da Ministarstvo poljoprivede pruža podršku upravo ovakvim manifestacijama i da im predoči mogućnosti koje im ova institucija nudi, dok je Danilo Golubović, savetnik u kabinetu ministra za evropske integracije primetio da Rivičani sa „Danima vina“ mogu parirati i mnogo razvijenijim evropskim sredinama u smislu organizacije događaja i same manifestacije. Suma sumarum: lepa atmosfera na manifestaciji odisala je pozitivnom notom, kao i prethodnih godina. Svaki proizvođač iz Rivice predstavio se svojim proizvodima, a bilo je i mnogo izlagača iz celog kraja. Ovaj događaj, u koji su organizatori uložili puno truda, vremena i svog autoriteta, uticao je da Rivica danas bude prijatno planinsko mesto za život i mladih i onih koji se tako osećaju.

R

ivičani ne zaboravljaju svoje dobrotvore, prijatelje u nevolji, pa i u dobru. Svake godine u vreme održavanja Dana vina, na prigodnoj svečanosti proglašavaju jednog Počasnog građanina Rivice. Ove godine tu laskavu, 38 titulu po redu, poneo je gospodin Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine. Zahvalivši se na priznanju koje mu je dodeljeno na jubilarnu, 20-togodišnjicu manifestacije, gospodin Boško Vučurević se obratio prisutnima rečima: - Vino je deo poljoprivrede i uslov za razvoj vinskog turizma i zaradu. Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kao asocijaciji privrednika je u interesu da ovako fantastično organizovan događaj privuče što više ljubitelja vina, ali i da bude magnet za turiste, koji će uživati i u predivnom ambijentu Fruške gore i u vinu, a meštanima doneti posao i korist. Uz želju daljeg prosperiteta Rivice, predsednik je izneo primer našeg severnog suseda, Mađarske, gde selo sa 2.5 hiljade stanovnika i 10-12 vinarija dobija status grada, jer ga godišnje poseti 300.000 turista, i da taj primer treba da sledi i Rivica. Po njegovom mišljenju, tim predvođen Goranom Erorom, preduzimljivim mladim čovekom rođenim u Rivici, ima kapacitet da njihovo selo učini atraktivnim i turistima. - Fruška gora je dinamična vinska regija sa više od 80 registrovanih vinarija. Vojvodina sa 160 registrovanih vinarija i 5 - 6.000 hektara vinograda, ima sve uslove da postane destinacija u kojoj vinski turizam postaje značajna grana turizma. Vina su nam izvanredna, a do tog zaključka su došli sami učesnici studijskih putovanja u Mađarsku i zemlje okruženja koje je organizovala Komora. Predstoji nam da nađemo načine da provučemo turiste - zaključio je gospodin Vučurević, i dodao da će PKV uvek biti spremna da pomogne, kao i pokrajinski sekretarijati i da će kroz sinergiju delovanja i ubuduće podržati sve pozitivne ideje.


Rad se uvek isplati

Prof. dr Ilija Ćosić

I

zbor dr Ilije Ćosića za profesora emeritusa 2016. godine omogućio je ovom vrsnom stručnjaku nastavak profesionalne karijere, kako u nastavnom tako i naučnom radu na Fakultetu tehničkih nauka (FTN), Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment Univerziteta u Novom Sadu. FTN je za vreme njegovog mandata na mestu dekana (1998-2012), postao „najsloženiji i najproduktivniji visokoobrazovni sistem u Srbiji“, povećani su njegovi prostorni kapaciteti nadogradnjom i završetkom prve faze Naučno-tehnološkog parka. Da se radi o vanserijskoj ličnosti potvrđuje i njegova životna deviza - „Rad se uvek isplati“, koju je primenjivao kako u prefesionalnom, tako i privatnom životu. Dao je značajan doprinos razvoju Rivice, sremskom mestu u kojem je rođen, i jedan je iz grupe Rivičana koji su pre 20 godina uspostavili koncept manifestacije „Dani vina“, koja je doprinela modernizaciji i prosperitetu ovog sela. - To je bio jedan ozbiljan projekat koji smo počeli pre 20 godina, što je u životu jednog čoveka period od kada stekne znanje i počne da sakuplja iskustva. Kada smo počinjali postavili smo dva cilja. Prvi, da promovišemo naše, rivičko vino; da pro-

movišemo vinograde i podstičemo meštane da ih sade; da odmerimo kvalitet našeg vina i kako mi to radimo u odnosu na druge. Nismo želeli samo da se predstavimo, nego i drugima pokažemo šta mi to radimo. Na prve „Dane“ doveli smo u Rivicu vrsne članove žirija, na čijem čelu je bio prof. dr Vladimir Kovač, profesor na Tehnološkom institutu i član Međunarodne organizacije za proučavanje polifenolnih jedinjenja sa sedištem u Narbonu (Francuska). I niko tada, na tim prvim danima vina nije osvojio prvo mesto. Rivičani su bili u čudu i nisu mogli u to da poveruju, ali im je ukazano da kvalitet vina osim od kvaliteta grožđa, zavisi od kvaliteta podruma u kojem se vino skladišti. Posle toga su počela čišćenja podruma i mislim da smo puno toga naučili, da smo podigli kvalitet vina, podigli nove zasade, i taj prvi cilj u velikoj meri ostvarili, svesni da taj pravac razvoja nema kraja i da moramo stalno ići napred - rekao je dr Ćosić. Objašnjavajući drugi cilj postavljen te davne 2002. godine - brendiranje Rivice, nastao je iz želje da Rivica postane mesto, ideal koji bi trebala da slede ostala vojvođanska sela i etalon njihovog razvoja. - Kažu kada nešto hoćeš da ostvariš onda moraš zdravo jako da želiš i upravo toliko sam želeo da promenimo lice Rivice da mi se to na kraju ostvarilo. Da bi to postigli, morali smo da znamo šta hoćemo, da imamo projekte i da ih plasiramo pred ljudima i institucijama koje mogu da nam pomognu. A gde bi to bilo bolje nego na „Danima vina“. Na manifestaciji smo okupljali sve one stručnjake, ekonomiste, finasijere, koji su mogli na bilo koji način da nam pomognu u realizaciji naših projekata. Naravno, nama niko ne bi pomogao da mi sami nismo uložili sopstvena sredstva. Imali smo ogromnu pomoć Opštine Irig, posebno Pokrajinske vlada. Putem projekata u Rivicu smo uneli preko 100 miliona dinara čime je: 2004. obnovljena crkva Svetog Georgija, u izdvojenim odeljenjima OŠ „Dositej Obradović“, vrtiću i MZ uvedeno grejanje, 2012. izgrađen Dom kulture i igralište, uvedena ulična rasveta, vodovod, gasovod, prokopani kanali za odvodnjavanje, podignuta nova kapela na groblju, postavljeni optički kablovi, čime je realizovano ukupno 12 projekata - podsetio je dr Ćosić, dodavši da se radi

Đorđe Ćosić na realizaciji 13-tog projekta - saniranje vlage koja preti crkvi iz 1734., jednoj od nastarijih u Sremu. Gospodin Đorđe Ćosić, Rivičanin i rođeni brat dr Ilije Ćosića, takođe iz grupe „krivaca“ za „Dane vina“ objašnjava: - Kada smo hteli da organizujemo te dane, bilo je moderno da se po Vojvodini organizuju razne - jade: Kačarevo je imalo Slaninijadu, Turija - Kobasicijadu, Eredevik - Kulenijadu... Smislili smo da napravimo nešto što niko u okolini nema - vinijadu. I to nam je uspelo. I još reč-dve o selu: Rivica ima oko 700 stanovnika, ali i tradiciju školstva, još iz vremena Habzburške monarhije, pa ne čudi što je iz ovog mesta ponikao veliki broj obrazovanih ljudi, doktora nauka, inženjera; Rivica je nekada bila veliki proizvođač bostana i 1995. godine imala „Dane bostana“, ali kako se klima promenila, bostana je bivalo sve manje a manifestacija svedena u lokalne okvire; tu je, do pre tri decenije, mlela žito najstarija vodenica u Vojvodini iz 1763. godine. Ipak, „Dani vina“ su ovo selo učinili poznatim i interesantnim za širu publiku, omogućili da svoje proizvode iz ovog poljoprivrednog kraja vredni i složni Rivičani plasiraju i pokažu šta još sve znaju i umeju.

47


Dani poljoprivrede predigra za 88. Međunarodni poljoprivredni sajam

Slobodan Cvetković

N

akon online manifestacije „Dani poljoprivrede“, održane od 18. do 21. maja, uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, generalno sponzorstvo kompanije Generali Osiguranje Srbija, zemlje partnera Češka Republika, i zlatnog sponzora Al Dahra, direktor Novosadskog sajma, Slobodan Cvetković, izrazio je nadu da će naša zemlja staviti pod kontrolu pošast zvanu kovid, te da od 18 - 24. septembra 2021. godine, na Novosadskom sajmu možemo očekivati održavanje realnog, 88. po redu Međunarodnog poljoprivrednog sajma. U pomenutom terminu planira se i održavanje 53. Međunarodnog sajma lova i ribolova i Sajma ekologije. - Ideja nam je bila da sa manifestacijom „Dani poljoprivrede“ ostanemo u konktaktu sa našim izalagačima i posetiocima, da damo podršku sajamskoj industriji na jedinom prostoru koji je moguć, a to je platforma www.ExpoOnline.rs. Praktično smo jedini u okruženju koji smo uspeli da napravimo aplikaciju i prevaziđemo ovu tešku situaciju i nemogućnost održavanja događaja. Mislimo da smo ispunili zadatak i da je sve predviđeno tokom četiri dana bilo u funkciji plasiranja informacija prema poljoprivrednicima o predviđenim subvencijama, i mogućim načinima dolaska do sredstava od strane Pokrajinskog sekretarijata, Grada Novog Sada, Ministarstva poljoprivrede. Dogovor sa

48

našim proizvođačima je bio da za vreme četvorodnevnog trajanja ovog događaja, zainteresovani kupci dobiju određene „popuste“, da manifestaciju učinimo atraktivnijim, i da i izlagači i posetioci imaju razloga da posete ovu aplikaciju. Pozitivno je što smo uspeli da zadržimo međunarodnu dimenziju i obezbedimo učešće izlagača iz sedam zemalja, što potvrđuje da i ovaj online format Novosadskom sajmu daje izvesnu ekskluzivnost - izjavio je gospodin Cvetković. Na Novosadskom sajmu u toku prošle i početkom ove godine mnogo toga je stalo, ali proces ocenjivanja kvaliteta proizvoda i usluga, nije prekidan. Pretpostavka je da će ove godine ovaj segment biti organizovan u nešto jačem formatu, jer su otvorene nove robne grupe. Procena je da postoji veliko interesovanje za ocenjivanje kvaliteta na terenu što se tiče naših domaćih kompanija, ali i onih iz okruženja, jer zlatne medalje, plakete Novosadskog sajma podižu rejting proizvoda, a za potrošače su garancija o tome šta kupuju, što u krajnjem slučaju utiče na bolju prodaju nagrađenih proizvoda. Novosadski sajam uveliko planira septembarsko izdanje Međunarodnog poljoprivredog sajma. Bila bi to prva u nizu ka-

lendarom predviđenih manifestacija koje bi trebale da se realizuju na Sajmu, po ranije utvrđenom programu. Za sada, niko ne može da garantuje da će tako i biti, ali sve ukazuje u pravcu smirivanja i pobede građana Srbije u borbi protiv pandemije, zahvaljujući dobro sprovedenom procesu imunizacije u kojem je Novosadski sajam odigrao ogromnu ulogu u gradu. Zahvaljujući položaju uz glavnu saobraćajnicu, lako dostupnim centralnim i dva teretna ulaza, odličnom sanitarno-higijenskim uslovima, te blizini Kliničkog centra Vojvodina, u toku prošle godine ovde je bila smeštena privremena kovid bolnica, a ove kvalitetno omogućeno vakcinisanje stanovništva.


BERKO - kvalitet i inovacije primarni faktori u razvoju kompanije

Z

a više od 30 godina od osnivanja, „BERKO“ DOO Mol (www.berko.rs), kompanija za proizvodnju mašina i uređaja, prešla je put od proizvodnje specijalnih namenskih alatnih mašina, u prvoj fazi, preko proizvodnje standardizovanih alatnih mašina i mašina za deformaciju, u drugoj fazi, da bi krajem prošlog milenijuma njen brend postali berači kukuruza. Boreći se za svoje mesto na tržištu među sve većom konkurencijom, pre svega stranih kompanija, prateći savremene trendove i konkurenciju, prinuđeni na permanentno inoviranje programa, na prvom Agrofestivalu u Doroslovu, održanom 12. juna, među pedesetak izlagača, našla se i ova kompanija i predstavila se prototipom traktorske prikolice (nosivosti 8t), koja će, po rečima mr Milana Tobdžića, direktora ove kompanije, u budućnosti biti njihov glavni proizvod. - Traktorske prikolice „BERKO“ su atestirane i homologovane prema važećem EU standardu i standardu Republike Srbije. Naš cilj je da prikolicu proizvodimo kako za naše tako i ino tržište. Kao i do sada, ispred imena naše firme na prvom mestu je kvalitet, pa tako i kvalitet ovog našeg novog proizvoda - tvrdi mr Milan Tobdžić. Napominje da je poslovanje kompanije usled globalne situacije donekle bilo otežano i da su se morali naći novi kanali kako bi omogućili nesmetan rad kompanije. Veliki problem predstavlja poskupljenje materijala, pre svega gvožđa, ali rešenje je nađeno u izvoznom programu na austrijsko i nemačko tržište. Među proizvo-

dima koji su u ponudi: traktorskih prikolica, berača kukuruza (jednoredni vučeni berač i dvoredni vučeni berač), podrivača, setvospremača, grubera, „V“ tanjirača, kratkih tanjirača, Cambridge valjaka, najprodavaniji proizvod na ovim tržištima bio je međuredni kultivator. - S obzirom da je potražnja za našim proizvodima od poljoprivrednika iz Austrije i Nemačke u porastu, razvili smo i novi tip međurednog kultivatora, koji je dobio pozitivnu ocenu, kako na sajmovma, tako i na terenu, među poljoprivrednicima, i ovaj težak period uspevamo da prebrodimo zahvaljujući tom proizvodu i izvozu - objašnjava mr Tobdžić. Poverenje domaćih proizvođača izgrađeno je kvalitetnim programom, dostupnošću rezervnih delova i adekvatnim servisom tokom dužeg perioda upotrebe poljoprivrednih mašina, a filozofija na kojoj je zasnovan odnos proizvođač - potrošač sticana godinama, pre svega kroz kvalitet, uticala je na izgradnju zajedničke budućnosti. Kada je reč o domaćem tržištu, uz pomoć države i programa podsticaja poljoprivredne proizvodnje i mehanizacije, poljoprivrednici uspevaju da obnove mehanizaciju, kao osnovu daljeg razvoja, što takođe doprinosi pozitivnom odnosu između kompanija i poljoprivrednika. Iako su berači kukuruza znak prepoznavanja ove kompanije, i proizvod koji će uz neke izmene i podašavanja na tržištu i dalje biti zastupljen u programu, perspektiva kompanije „BERKO“ je u osamostaljivanju proizvodnje traktorskih prikolica.

Milan Tobdžić

49


Agrofestival Doroslovo - početak

P

rimer kako jedan preduzimljiv čovek i složna zajednica koja podržava dobre inicijative može da učini čuda je upravo završen Agrofestival u Doroslovu, opština Sombor. Hollo Ronald ispred „Hollo Company“, koja se bavi uzgojem svinja najboljih svetskih genetskih linija iz Doroslova, uz učešće čitavog sela, bio je uključen u realizaciju ovog složenog projekta, koji je okupio veliki broj izlagača, i neočekivano velik broj posetilaca. Održana su predavanja iz oblasti svinjarstva, takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša, promocija starih zanata i rukotvorina, a u bogatom kulturno-umetničkom programu učestvovali su KUD-ovi iz Zapadnobačkog okruga, Šokci i Bunjevci iz Bačkog Monoštora i Bačkog Brega, te KUD-ovi iz Bezdana, Bogojeva i Doroslova. Dan je završen velikim koncertima Zvonka Bogdana, barda tamburaške muzike i Kuti Roberta, vrsnog umetnika iz Mađarske. Prvi Agrofestival u Doroslovu, održan u subotu, 12. juna 2021. godine u porti Crkve vodice Svete Marije, prvi je događaj ovog tipa u selu i za organizaciju, broj i kvalitet izlagača, učesnika uopšte, zavređuje sve pohvale. - Bilo je pravo zadovoljstvo stajati ispred ovakvog događaja u kojem je bilo za svakog po nešto i što smo sve što smo zamislili i ispunili. Zadovoljni smo što smo posle godinu i po bez ikakvih događaja, ponovo imali priliku da se dru-

Pogled na izloženu poljoprivrednu mehanizaciju žmo i dobro osećamo. Propusta je bilo, ali sitnih, nezadovoljnih takođe, ali ceo događaj je prošao bez ijednog ekscesa kaže Hollo. Izložbu poljoprivrednih mašina, kao centralni događaj, simultano su pratili 5-6 drugih, a sve je to bilo priređeno u izvanredno lepom prostoru, porti Crkve, istovremeno Biskupijskom Svetištu Marije Pomoćnice, koji su do sada hodačastili uglavnom zemljoradnici. - Srce me je bolelo što Dorosovo ima samo priču o svinjama, a znao sam da imamo prostora i toliko drugih sadržaja

Domaćin Hollo Ronald održao je stručno predavanje o uzgoju svinja

50

da pokažemo. Trebao nam je jedan ovakav događaj, ali nismo hteli vašar, niti sajam, već jedno kvalitetno dešavanje kojim ćemo i mi, i izlagači i publika biti zadovoljni - ističe naš sagovornik, dodajući, da je ovaj festival pripreman dugo, ali je organizovan za tri nedelje, za čega je kriva trenutna situacija. Među izlagačima poljoprivredne mehanizacije našli su se između ostalih, STEYR, ARMATRAC, VERSATILE, ROSTSELMASH, BELORUS, i svi oni su se već sada prijavili za nastup sledeće godine. Ovo je bila prilika i za promoci-

Veliko interesovanje posetilaca za izloženu mehanizaciju


jedne lepe i korisne tradicije ju nekih novih proizvoda, pa je tako CHORSCH izašao sa novom samohodnom prskalicom (vrednost preko 400.000 evra), prvom takvom u Srbiji, dok je „Hollo Company“ predstavila prošle godine kupljenu samohodnu prskalicu italijanske firme Mazzotti. Kompanije STEYR i JOHN DEERE predstavili su traktore, prve takve prodate u Srbiji. Predavanje na temu svinjarstva održao je domaćin, Hollo Ronald, na način kakav je prvi put demonstriran kod nas. Predavanje je posetilo oko 50 domaćih i 12 gostiju iz Mađarske. Poseban segment bila je izložba rukotvorina i starih zanata, sa idejom da nikada ne smemo zaboraviti kako smo počeli i ko su nam bili preci. Jer, ko nema tradiciju, nema identitet. U okviru ove izložbe bili su predstavljeni i suveniri. U atraktivnom kuvanju jagnjećeg paprikaša, učestvovalo je 80 ekipa i 870 takmičara. Za organizatore je to bilo izuzetno važno, jer generacijama unazad, ovo jelo se priprema za dobrodošlicu svakom gostu koji dođe ili prođe kroz Doroslovo. A kakvo majstorstvo su kuvari pokazali govori podatak da ništa od pripremljenog nije ostalo. Domaćini su za tri prvoplasirane ekipe obezbedili i prigodne nagrade. O koncertima je izlišno govoriti, jer umetnici takvog kalibra, posebno kada su raspoloženi, kao što su bili to veče, sve su rekli na sceni. Procena je da je u publici bilo preko 6.000 duša, ali da je konačan broj posetilaca festivala nepoznat jer je dobar deo gostiju prisustvovao samo dnevnim programima. Među zvanicama iz Mađarske bili su Simon Đula, generalni direktor Topigs Norsvin Centralna Europa sa svojim timom, Glavni odbor Saveza svinjara Mađarske, predstavnici republičkih i pokrajinskih sekretarijata, Zadružnog saveza Vojvodine, fondova, osiguravajućih kuća i dr. - Znali smo da smo gladni i žedni za ovakvom vrstom promocije, ali ovo je premašilo naša očekivanja i jedva čekamo sledeću godinu i priliku da neke stvari ispravimo. Za par dana sešćemo svi, organizatori i izlagači, da sagledamo ove i isplaniramo naredne korake. Prvi utisci kažu da ovakav festival zahteva dva dana, pa će verovatno sledeći biti organizavan u petek subotu, kako bi se dalo vremena, jer prostora za to imamo, da pokažemo mehanizaciju u radu. Proširićemo i stručni deo, za koji, kako smo videli, ima interesovanja, i trudićemo se da budu zastupljeni folklorni ansambli iz čitave Vojvodine - rekao je gospodin Hollo Ronald.

Takmičenje u kuvanju jagnjećeg paprikaša privuklo 870 učesnika

Priređen je i bogat kulturno-umetnički program

Trojici najboljih kuvara paprikaša vredne nagrade

51


AGROL - Samo najbolje za srpsko tržište

Marko Princip AGROL DOO Temerin, jedna je od vodećih kompanija koja srpsko tržište snabdeva mašinama i opremom, protivgradnim mrežama, sadnim materijalom najboljih evropskih proizvođača. Osnovana 1996., prvih godina bazirana je na trgovinu rezervnim delovima i opreme za ratarstvo, početkom XXI veka okreće se voćarstvu i uvođenju novih tehnologija za voćare. Danas, AGROL nudi kompletan program, od projektovanja voćnjaka, podizanja istog pa do opreme za sortiranje i pakovanje. Marko Princip, komercijalni direktor AGROL DOO Temerin, u intervjuu za našu reviju kaže da minula godina nije dala mogućnost uobičajenom vidu marketinga, usled izostanka Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, te poseta poljoprivrednim sajmovima širom Evrope, do sada redovnim u kalendaru aktivnosti ove kompanije. S pravom smatra da je sa ublažavanjem i ukudanjem epidemiološkim mera, kreće i nova neposredna kampanja, iako ona praktično nije ni prestajala, istina na drugačiji način, u vreme pandemije. Ipak, 2020. za kompaniju AGROL nije bila godina odmora, već godina planiranja novih ideja i sprovođenja starih. Stanka je iskorišćena na proširivanje programa, te su u program uvedeni Landini traktori, od kojih je jedan model našao mesto i u privatnom Agrolovom dvorištu. - Traktorima italijanskog proizvođača Landini smo zaokružili našu ponudu, jer smo do sada imali samo priključne mašine. Tako smo pružili mogućnost našim voćarima da na jednom mestu nađu i traktor i sve priključne mašine. Ponudom

52

Izuzetno interesovanje za traktore Landini sadnog materijala borovnice proširili smo izložbi i sajmova, naglašavajući da ih tredosadašnji asortiman u kojem su se nala- ba što više podsticati, jer prošla godina zile jabuke, kruške i kajsije. Od pre dve-tri puna ograničenja i zabrana nije bila laka. godine naglo je povećana tražnja borov- Posebno zbog straha ljudi i nespremnost nica u Srbiji. To je AGROL prepoznao i na investicije, ostavila je određenog traga ono što je našoj ponudi novo je kompletan i na poslovanje. program za sadnju borovnica, od sadnog - Pred našim kompanijama je godina materijala iz najboljeg holandskog rasad- koja treba da, uz tekuće aktivnosti, nadonika Fall Creek-a, do saksija, agrotekstila, knadi ono što je prošle bilo predviđeno, a supstrata Legro supstrat Blueberry CPOS, nije moglo biti ispunjeno – najavio je gostakođe iz Holandije. I ne samo što ispo- podin Marko Princip ručujemo opremu već pružamo savetodavne usluge, kako da se posadi, koji međuredni razmak, koje sorte, kada je berbe itd. – objasnio je gospodin Princip, ističući da su godine rada uspostavile poverenje kupac - prodavac, te se vrše isporuke zajedno sa ugradnjom po sistemu „ključ u ruke“. Naš sagovornik pozdravlja organizaVladislav Princip Sadnice borovnice sve ciju poljoprivrednih traženije


Caffini prskalice za sve probranije potrebe srpskog tržišta

N

ikolche Trampevski, Expor Area Manager - Caffini Italia, sa Srbijom i AGROL-om iz Temerina radi dugi niz godina i naglašava da je saradnja odlična, kao i da prodaja na srpskom tržištu raste. - Pretpostavljam, zahvaljujući subvencijama i opštoj državnoj politici, te kretanjama u Srbiji i regionu, u kojima je poljoprivredna delatnost apostrofirana kao dominantna za ukupan razvoj jednog društva - smatra Trampevski, izuzetak poznavalac stanja poljoprivredne mehanizacije u Jugoistočnoj Evropi, uz napomenu da se generalno agrarna industrija u zemljama regiona zasniva na subvencijama koje se dobijaju iz državnih fondova. Prodaje ima i kada nema subvencija, ali pikovi se poklapaju sa subvencijama. Gospodin Trampevski napominnje da različite države, članice EU daju različite subvencije. - Neke daju po hektaru, neke za mašine, neke globalno za razvoj. Interesantni su evropski IPARD fondovi, za koje smatram da tek treba da dođu u Srbiju u narednom periodu jer zemlje koje su u EU, koje su imale slična iskustva, već su to dobro iskoristile, posebno Bugarska. Njihov smisao je da se naprave projekti i da država učestvuje u logistici, kako bi se sredstva mogla iskoristiti. Caffini S.P.A. je specijalizovani proizvođač prskalica, koji u svom asortimanu nudi od najmanjih do najvećih, od atomizera do samohodnih prskalica, koje polako i u Srbiji nalaze svoje mesto. Firma je stara vek, i počela je kao proizvođač poljoprivrednih mašina, da bi poslednjih 40 godina svoju proizvodnju vezala isključivo za proizvodnju priskalica, sa idejom specijalizacije na najmodernija dostignuća, prisutna na svetskom tržištu. - Ono čime možemo da se pohvalimo u našoj ponudi je da sve što je danas trend, ili će biti u budućnosti, mi možemo ugraditi u naše mašine. Smisao specijalizacije je da se ispune želje „zadnjeg“ klijenta, farmera, u skladu sa njegovim potrebama, a naše je da sastavimo specifikaciju. Naravno, uz odgovarajuću cenu. Farmer može da izabere koji nivo opreme želi da ugradi u određenu mašinu. Za razliku od drugih brendova, usmerenih na masovnu proizvodnju i prodaju, Caffini obraća pažnju i na

Nikolche Trampevski izuzetno zadovoljan saradnjom sa Srbijom i Agrolom male klijente, da mogu sebi da dozvole najbolje - istakao je naš sagovornik, primetivši da je u Srbiji voćarstvo i vinogradarstvo uveliko počelo da se razvoja. - Posebno kupine, borovnice, maline, koje u nekim krajevima dobijaju na značaju i ako se ovaj trend nastavi, Srbija će biti značajan faktor i u tom delu proizvodnje. Zahvaljujući pre svega odličnoj zemlji i klimi koja to dozvoljava, kao i

farmerima koji su se tome posvetili. Ne mislim pri tom, samo na velike kompanije koje će odrediti hektare i hektare za taj uzgoj, nego manje farmere, sa daleko manjim površinama, od hektar-dva, koji će na taj način obezbediti dobar priliv kućnom budžetu. Trend je vrlo pozitivan i nadam se da će tako biti i u budućnosti - očekuje gospodin Nikolche Trampevski.

Caffini vrhunskim kvalitetom proizvoda stekao reputaciju

53


Udruženi Bački jagodari utiru put do vrhunskog kvaliteta i svetskog tržišta

S

Vlado Šomoši

ve prisutnije voće širom naše zemlje je jagoda. Pripada ranim vrstama, koje svojim izgledom, mirisom, ukusom, lekovitim svojstvima poznatim još u Antici, cenjena je i kod sladokusaca i kod nutricionista. Ovome nisu odoleli ni Bačani, koji su se prihvativši se izazova vrlo brzo postavili standard uzgoja na tržištu traženog proizvoda. Uzgoj jagoda koji nije bio primaran za Vojvodinu, zahvaljujući, pre svega jagodarima iz Bača, postao je brend, dokazavši da se u na ovom području uspešno može gajiti ova voćna vrsta, a ne samo u centralnim krajevima zemlje i Pocerini, odakle dolaze najveće količine. Vlado Šomoši, predsednik Voćarske zadruge „Bačka jagode“ iz Bača potvrđuje uspešnost jagodara, pre svega okupljenih oko zadruge, osnovane 2014. godine iz razloga što su tada zasadi pod jagodama počeli da se šire u Baču i okolini. - Svima zajednički problem je bio prodaja jagode. Bač i njegova okolina nisu tradicionalno voćarski kraj, pa nije bilo otkupljivača, hladnjača i dr. Nedostatak organizovanog otkupa u prvi plan je stavio pijačne trgovce koji su davali niske cene. Ideja ovdašnjih proizvođača je bila da se organizujemo u Zadrugu, u okviru koje su te prve godine, iznajmili hladnjaču. Posle toga je sve krenulo svojim tokom - objašnjava gospodin Šomoši.

54

Voćarska zadruga „Bačka jagoda“ danas okuplja 20 članova i oko 40 stalnih kooperanata, iz Bača i susednih mesta: Bačke Palanke, Obrovca, Tovariševa, Stapara, Sonte, koji redovno posluju sa zadrugom, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu prilikom nabavke repromaterijala i plasmana robe. Za ovih više od šest godina, zadrugari nisu učestvovali na konkursima, tražili subvencije i sl., i sve što su do sada uradili, uradili su sami. Naredni korak biće u pravcu izgradnje sopstvene hladnjače, jer su još uvek u zakupu. Pre izvesnog vremena kupljen je plac za tu namenu. Ova investicija omogućiće da proizvođač dobije višu cenu za svoju jagodu i da se proširi asortiman drugih vrsta voća. Po nekim podacima (nisu zvanični) jagoda se u opštini Bač gaji na 60 do 80 hektara. U prosečnom rodu po hektaru je to 20 - 40 tona. Zato što najbolje

uspevaju na našem području, kao i u ostalim krajevima Srbije, dominantne su italijanske sorte Clery (vrlo rana sorta od početka maja) i Joly (srednje rana sorta od sredine maja). Jagoda se ovde gaji uglavnom na otvorenom. Bilo bi produktivnije da se gaji u plastenicima, i samim tim obezbedio raniji izlazak na tržište sa svežim voćem, čime bi se ostvarila viša cena, samim tim i profit. Međutim, plastenička proizvodnja je zahtevnija i traži više posla i investicija, pa su se jagodari odlučili za sadnju na otvorenom, na uzdignutim gredicama, sa malč folijom, i sistem za navodnjavanja „kap po kap“. - Mi uglavnom u visokom procentu (99%) gajimo konzumnu jagodu, namenjenu prodaji u svežem stanju. Uglavnom se sve svodi na izvoz na tržište Ruske Federacije, a ove godine je dobar deo otišao u Nemačku i Austriju, nešto završi na lokalnom tržištu. Sve ono što ne zadovoljava visoke kriterijume izvoza završi u preradi lokalnih firmi koje se bave preradom. Zato za sada ne razmišljamo o u tom pravcu - kaže gospodin Šomoši, dodajući da se svake godine broj onih koji se opredeljuju za ovu proizvodnju povećava, i smatra da je Zadruga najzaslužnija za širenje jagodarstva na ovom području. Razloga za to ima dosta, a osnovni su što se sve uloženo isplati za manje od godinu dana, sa male površine može da se ostvari pristojna zarada, što u ratarstvu nije slučaj. Jagoda je i prvo voće u godini i prve pare u godini za poljoprivrednike, što opravdava sve veći broj ljudi opredeljenih za uzgoj jagode. Jagodari Bača su razumeli da samo udruženi mogu odgovoriti zahtevima tržišta i ispuniti standarde u njihovoj proizvodnji i plasmanu.


Država u funkciji razvoja gljivarstva

Tomislav Janković

T

omislav Janković narodni poslanik iz Sremske Mitrovice i član Odbora za zaštitu životne sredine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tvrdi da je Fruška gora biser ne samo Srema, Južnobačkog okruga, Vojvodine, Srbije, već čitavog regiona. Posebno izdvaja njen veliki turistički potencijal, brojne vrednosti koje ova planina ima, a manifestacije koje se na njoj održavaju su najbolji promoter njenih prirodnih, kulturno-istorijskih i drugih blaga. Fruška gora je i „gljivarski raj“ kako ju je nazvao gospodin Janković, sa brojnim gljivarskim terenima, velikim brojem vrsta, i raznim događajima organizovanim tim povodom, promovišući povratak prirodi i zdrav način života, koji se obilato koristi. - Prva manifestacija „Dan gljiva i tartufa“, održana krajem maja u Sremskoj Mitrovici i na izletištu Letenka, na Fruškoj gori, od strane Udruženja gljivara „Lisičarka“ iz Sremske Mitrovice i Udruženja tartufara „Tragač“ iz Platičeva, uz prisustvo i podršku Zorana Jelenkovića, predsednika Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), je dobar uvod u jednu bogatu gastro-turističku manifestaciju koja će, nadam se, u godinama koje slede biti jedan brend, ne samo Sremske Mitrovice, već i čitave Srbije. Lokalna samouprava je 2018. godine podržala prvi Festival gljivarstva u Sremskoj Mitrovici. Godinu dana kasnije takođe. Minule godine, zbog opšte situacije Festival

U društvu gljivara je otkazan, ali ću se potruditi da podržim ovaj trend stvaranja dobrih navika. Obaveza nas, poslanika, posebno članova Odbora za zaštitu životne sredine, a na osnovu inicijative Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), je da nađemo zakonska rešenja koja će ovu oblast dodatno urediti. Pre par meseci smo bili svedoci nemilog događaja na prostoru Srema, u kojem je nekoliko ljudi stradalo i to ne sme da se ponovi. Kako bi ljudi pri izlasku na teren bili bezbedni državni organi, policija, pravosuđe moraju adekvatno da postupe, pa zato čitava oblast mora da bude regulisana. Zato treba dati mogućnosti, odrediti prostor da se što više ljudi na odgovarajući način bave ovim hobijem ili poslom - rekao je gospodin Janković, koji je kao gost Saveza 2018. bio u Greveni, centru Mikološkog saveza Grčke, na Festivalu gljiva, koji je doprineo razvoju čitave oblasti. Najviše ga je impresionirao broj onih koji se bave proizvodnjom najrazličitijih proizvoda od gljiva, što bi se moglo primeniti i kod nas. Na Fruškoj gori je do sada registrovano oko 1.200 vrsta gljiva, što je po njegovim rečima ogroman potencijal. Ako se uzme u obzir i ne mali broj glji-

Sa izložbe gljiva GD Lisičarka na Letenki vara, ostaje da država ovaj aspekt odgovarajuće uredi kako bi se gljivari bolje organizovali oko branja i prerade gljiva i njihovog izvoza. - Srbija je bogata zemlja po prirodnim dobrima i treba da ih prepoznamo, negujemo i štitimo. Ono što mi je posebno drago što je MGSS pokrenuo inicijativu da se u osnovnim školama fakultativno uvedu predmeti koji će decu uvesti u svet gljiva. To je dobro za njihovu bezbednost, a istovremeno za popularizaciju i povećanje broja zainteresovanih za gljivarstvo, sa stanovišta hobija, naučno-istraživačkog rada ili ekonomskog prosperiteta, koji nipošto ne smemo zanemariti, jer je to izazov koji podrazumeva racionalno korišćenje i kontrolu resursa. Zato je uspostavljanje standarda i uvođenje reda u ovu oblast od krucijalnog značaja za njen razvoj - zaključio je gospodin Tomislav Janković.

55


Kozji sirevi GORSKI uvrstili Srbiju na Svetsku mapu sireva

Ljiljana Mojić

R

aznovrsnošću i kvalitetom svojih sireva Srbija se polako približava krugu zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Najpoznatijim sirevima iz Srbije - Pirotskom kačkavalju, Šarskom siru i najkontraverznijem Pule, siru od magarećeg mleka iz SRP „Zasavica“, pridružio se sir GORSKI, iz fruškogorskog sela Jazak. Njegov kreator Ljiljana Mojić, radoznala da sazna mesto svojih sireva u svetskim okvirima, uzorke šalje na najprestižnije svetsko takmičenje - Cheese World Awards 2017/18 u London, gde Gorski zreli sir osvaja bronzu i pored brojnih odličja Novosadskog sajma, koja su mu obezbedila mesto na domaćem tržištu, dospeva i na svetsku mapu sireva (World Chesse Map). Ljiljana Mojić nema porodičnu tradiciju u proizvodnji sireva, ali je preuzela viševekovna znanja i recepture sireva kraja u kojem je mlekara, registrovana 2012., situirana. Uvezujući tradiciju sa maksimalnom higijenom prostora u kojem sirevi nastaju, verifikovanu najvišim svetskim standardom u oblasti bezbednosti proizvodnje hrane - ISO 22000, tržištu je ponudila vrhunske proizvode koji, uprkos tome što nije jeftin, danas zauzima prestižno mesto na tržištu. Tome su doprineli svakako i izbor vrsta, te zanimljivi, jedinstveni ukusi sira kao što su: kozji sir u hrastovini, halumni sa lavandom, polutvrdi i zreli kozi sir, kozji sir za grilovanje... - Gorski je „mala“ mlekara i naš cilj je da savršenim higijenskim uslovima i brzom i efikasnom distribucijom obezbedimo maksimalan kvalitet našeg sira naprav-

56

ljenog od 100% kozjeg mleka. Nekada smo imali svoje stado koza. Sa porastom proizvodnje sira, usklađene sa potrebama tržišta, nismo uspeli da zadržimo koze, pa danas mleko otkupljujemo. Dolazno mleko se prerađuje što je brže moguće, a sveži sirevi su za nekoliko dana spremni za isporuku - kaže gospođa Mojić. Ističe da mlekara sigurno ne bi bila ovakva kakva je danas bez učešća na konkursima Pokrajinske vlade, sa kojom svih godina bavljenja ovom proizvodnjom ima odlične odnose i saradnju. Zahvaljujući pomoći Sekretarijata uspela je da dođe i do sertifikata ISO 22000. Za stručnu pomoć obratila se najvećim stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sa kojima kontinuirano sarađuje. Ljiljana Mojić je mlekaru registrovanu kao PG, 2018. preregistrovala u DOO, shvativši da je to put izlaska na značajnije tržište. Taj potez omogućio je da se njeni specifični sirevi, različiti od svih drugih, danas nađu u najprestižnijim restoranima u Beogradu i Novom Sadu, a od 2018. i u 15 objekata Mekrator centra, i dobro se prodaju. - Gorski nema problema sa plasmanom, jer sam opredeljena na male serije visoko kvalitetnih sireva. Sama radim komercijalu, ali ne mogu da se pomirim sa stanjem na tzv. crnom tržištu, gde prodaja sireva

cveta. Sirevi se prodaju preko oglasa, na internetu, distribuiraju se u sred leta brzom poštom, bez da taj neko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Poručivala sam takve sireve od tih nekih da proverim kvalitet i većina njih nema pokriće niti za to što nudi, niti za cenu. To je jedan od problema koji hitno mora da se reši - primećuje gospođa Mojić. Da je potrebno napraviti red u tom sektoru govori podatak da su oštećeni upravo oni proizvođači koji su registrovali svoju proizvodnju i rade po zakonu, a na dobitku oni drugi. Bitno je podsetiti na visoke troškove samo za analizu mleka, obaveznu svakog meseca, za registovana PG. Naša sagovornica navodi i praksu Merkatora koju je morala da ispoštuje pri ulasku u sistem, da svako ko iole dolazi u kontakt sa sirom mora da ima sanitarnu knjižicu, a da je na deklaraciji sa nadležnim tehnologom radila punih mesec dana, kako ni jedan inspektor ne bi imao primedbu. U Vojvodini ima 40-tak registovanih proizvođača sira, koji su poslednjih godina napravili pravi bum pokrećući proizvodnju specijalnih vrsta sireva. Za gospođu Mojić je to kritična masa koja je, uz podršku države, spremna da doprinese u sređivanju stanja na tržištu, koje je sve otvorenije za kvalitetne sireve Made in Serbia.


Nova generacija sireva Mlekare FARMER

Zorica Radišić

S

ir nije samo nutritivno vredna namirnica već i jedna od najčešće konzumiranih. Dok globalna potrošnja sira u svetu i kod nas raste, na tržištu je sve više vrsta ovih proizvoda od kojih svaki nudi posebnu aromu i ukus. Dok je u nekim zemljama, poput Francuske, Italije, Holandije, Švajcarske, proizvodnja sira podignuta na nivo umetnosti, slično proizvodnji vina, a odabir vrsta i posluživanje stvar običaja i tradicije, kod nas je kultura konzumiranja sira, na tom nivou, tek u povoju. To ne znači da na našim prostorima sir nije bio važan deo u ishrani stanovništva, već da je cenjenih vrsta tvrdih i polutvrdih sireva bila daleko manja od sitnog, mekanog sira za fantastične pite sirnice i gibanice. Primetna povećana tražnja za tvrdim i polutvrdim sirevima, otvorila je nove mogućnosti u privatim siranama širom zemlje, koje prerastaju u prave artističke radnionice za njihovu proizvodnju. Jedan od uspelih pokušaja praćenja obrazaca gurmanske kulture vezane za prozvodnju sira je Poljoprivredno gazdinstvo „Radišić“ u Čurugu. Tradicija proizvodnje sira je u ovoj porodici prisutna 102 godine, i prenosi se sa svekrvu na snajku. Zorica Radišić duže od decenije kormilari ovom proizvodnjom, izbacujući na tržište nove i nove vrste sireva. Početkom 2018. ova porodično gazdinstvo registrovano je pod robnom markom MLEKARA FARMER - ČURUG. - U ovoj porodici je proizvodnja sira duža od veka, a mi smo četvrta generacija u

sva četiri segmenta zatvorenog načina nje- litara mleka. Smeštene su u modernoj štagove proizvodnje, od ratarstva, stočarstva, li, gde je čišćenje automatizovano, a da bi do proizvodnje i prodaje, čime možemo da se životinje bolje osećale postavljene su garantujemo kvalitet krajnjeg proizvoda. četke (kravlji fizioterapeut), da se češkaMaksimalno vodimo računa da hrana koju ju kada su uznemirene, ili za to osete poproizvodimo na našim njivama bude naj- trebu. Hrane se jednom dnevno i to tako višeg kvaliteta, jer njome hranimo kravice što traktor prođe sa miks prikolicom i izkoje nam daju prvoklasno mleko od kojeg bacuje usitnjenu hranu, lakšu za varenje. pravimo naše sireve. U mlekari proizvo- Svakog meseca na Naučnom institutu za dimo sitan sir, krišku, rolovani običan i sa veterinarstvo „Novi Sad“ vrše se analize dodatkom začina: origana, bosiljka, vlaša- i redovno dobijaju rezultati ekstra klase ca, susama i ljute paprike, kao i polutvrde mleka. Na farmi ima posebno odeljenje sireve. Ja sam četvrta snajka u porodici i za najmlađe, od jaslica do vrtića, a tu je i kao što je svaka žena ostavljala lični pečat porodilište, gde se životinje odvajaju pred u toj proizvodnji, u ovoj generacije ja sam teljenje. Trenutna proizvodnja je 600 - 700 poradila na proizvodnji polutvrdih i tvrdih litara mleka dnevno. Svi FARMER sirevi sireva. Posebno sam ponosna na svoj proi- su napravljeni od svežeg, neobranog mlezvod AMBASADOR, između švajcarskog ka. Emmentaler-a, holandske Gouda, engleFARMER rolovani sir i Ambasador skog Cheddar-a, ali po našoj recepturi, za su osvojili zlatno za ocenu kvaliteta Nokoji smo prošle godine napravili komoru vosadskog sajma i zvanje Zlatnog TASC za zrenje, da možemo da lagerujemo par na projektu FINS-a. Rolovani sir je osvotona sira, kojem je potrebno minimun tri jio bronzu na takmičenju u Mađarskoj u meseca za sazrevanje, i na tvrdi sir ČURU- izuzetno jakoj konkurenciji. ŽANKO, oba autentična sa ovog prostora. Svi sirevi su napravljeni od prvoklasnog mleka. Mleku koje dođe sa farme u našu mlekaru, dodajemo samo prirodno sirilo i puno ljubavi - kaže gospođa Radišić, dodajući da ova proizvodnja zahteva visok stepen higijene u svim objektima, odgovarajuću tehnološku proceduru, dobro skladištenje, puno znanja Sin Milenko Zoricina najveća pomoć i naravno, puno ljubavi prema ovom poslu. Gospođa Radišić kaže da su za njihove Suprug Petar Radišić u okviru gazdin- sireve zainteresovani kao domaći, tako i stva vodi računa šta će i kako da seje i ruski potrošači. U našoj zemlji ovi sirevi obrađuje. Dobija maksimalne prinose sa se mogu naći u nekoliko manjih specijalinjiva. Sa njihove njive se obezbeđuje i zovanih prodavnica u Beogradu i Novom hrana za kravice, koju dobijaju 365 dana Sadu (Gea organic, Narodnog fronta 22; istu, čime se obezbeđuje vrhunsko mleko. Sie&fino, Fruškogorska 29; Bačka ravniNa farmi se puno vodi računa o trenutno ca, Futoška 58; Novootvorenoj prodavnici 23 kravice, pretežno crne Holštajn rase, Bačka ravnica u Futoškoj ulici, Moja pijaod kojih svaka u proseku dnevno daje 30 ca, Pašićeva 23).

57


Probajte Batalo sireve, zdravo je

P

re samo tri godine Melinda Batalo Balaž iz Čonoplje bila je u dilemi kako da doprinese kućnom budžetu. Znala je samo da državni posao ne dolazi u obzir i da svoje četvoro dece, uzrasta od pet do deset i po godina, uskrati osam do deset sati svog prisustva. Nezadovoljstvo otkupnom cenom mleka dodatno je isprovociralo rešenje, manifestovano na vreme, a uzor je bila njena baka koja je devedesetih godina, proizvodeći sitan sir, uspevala da prehrani celu porodicu. Upravo je ona, Melindi Batalo Balaž bila inspiracija i motiv da u sopstvenoj proizvodnji sira nađe rešenje. Za svega tri godine, od kako je počela da se bavi sirarstvom, Melinda Batalo Balaž je zahvaljujući svojim sposobnostima i preduzetničkim sposobnostima, ponela prestižno priznanje ,,Business Women Awards’’ 2021, koje ju je uvrstilo u red najuspešnijih žena-preduzetnica Srbije. Sir sa belim lukom i koprivom PG „Batalo“ proglašen je za „Etnobrend godine“ godinu dana ranije, od strane ekonomskog portala Privredni.rs i Zadružnog saveza Srbije (ZSS), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. - Uvek sam govorila da ko želi da radi, taj će naći način, a ko ne želi, taj će naći izgovor. Nisam od onih koji mogu da sede, kuvaju, peglaju... Uvek mi je bila potrebna dinamika, izazovi. Moj suprug se bavi poljoprivrednom delatnošću, ratarstvom, stočarstvom. Poljoprivredno gazdinstvo je pokrenuo 2005. godine kada je uzeo svojih prvih pet krava, a ja sam posle udaje, za potrebe porodice, pravila domaći jogurt i sireve. Kako bi doprinela kućnom budžetu, a uz ogromnu podršku supruga, povećavala sam količine i počela da proizvodim po narudžbini, za prodaju, sprovodim ideju „od njive do trpeze“, i tako zatvorim krug sopstvene proizvodnje. S druge strane, potražnja sira je od prvog dana, iz dana u

58

Melinda Batalo Balaž dan rasla. Tako je i danas - kaže ova mlada žena. Na farmi je trenutno 20 muznih krava i preko 120 grla junadi, teladi i bikova. Nedeljno se preradi oko 400 litara mleka. Trenutno eksperimentišu sa sistemom uzgoja krava-tele, jer „svako poljoprivredno gazdinstvo koje stoji u mestu se izgubi. Vreme i način života zahtevaju modernizaciju, napredak, proširivanje u svakom pogledu - kaže Melinda. Osim krem sira i sitnog sira u PG „Batalo“ se proizvodi polutvrdi klasični sir, polutvrdi sirevi sa

začinima (ljuta tucana paprika, masline, origano, suncokret, bosiljak, orah, lešnih, beli luk, kopriva...). Svi ti sirevi rade se i u dimljenoj varijati. Proizvodnja se za sada još uvek odvija po potrebi, dva-tri puta nedeljno. S obzirom da je u međuvremenu podignuta i mini-mlekara, domaćini se nadaju proširenju proizvodnje, odnosno još većem tržištu. Napredak u proizvodnji ostvaren je i zahvaljujući subvencijama tokom prošle godine od Fondacije „Prosperitati“ za nabavku pet mašina od vitalnog značaja, i 376.000 dinara za laktofriz, kapaciteta 500 litara, od „Agrobiznis centra“ ove godine. Po rečima naše sagovnice, bez tih subvencija i konkursa, teško da bi to mogli ostvariti sami. - Od provobitnog motiva za dopunom kućnog budžeta, smatram velikim uspehom što su naši sirevi prepoznati na tržištu. Distribucija sireva koju sam počela sa svog facebook-a po sistemu kućne dostave, učinila je da se sirevi PG „Batalo“ nađu na trpezama Beograđana, u Aranđelovcu, Valjevu, da smo stekli poverenje kupaca. Ko god proba sireve sa našeg gazdinstva, taj naruči ponovo. Porodica na okupu, napredak u biznisu, sve su to krucijalni razlozi za zadovoljstvo jedne žene. Kako bi došla do novih potrošača, nastupam na manifestacijama jer iskustvo govori da su za prodaju zaslužni zadovoljni kupci koji šire priču i preporučuju nas svojim prijateljima, komšijama. Meni lično, najveća je satisfakcija što radim nešto što volim, i što se radi o zdravom proizvodu - zaključuje naša sagovornica. U zadovoljstvu Melinde Batalo Balaž mora se istaći i emotivna nota, što je nastavila tradiciju proizvodnje sira svoje bake, a kroz edukaciju i usavršavanje sireva u skladu sa najnovijim trendovima, dobila proizvode koji svojim ukusima, zasigurno dižu lestvicu kvaliteta u regiji i šire.


59


TAMBURICA FEST: TAMBURICA FEST je poput EXIT-a - autohtona priča, u ovom slučaju započeta iz Deronja, „iz deronjskog blata nikla“, održana do danas, svake godine podižući svest ljudi o njenoj generičkoj, društvenoj, umetničkoj vrednosti. O ovom fenomenu priča Jelena Pejčić, PR festivala. - Tamburaši su uvek bili prisutni na našem prostoru, ali su u jednom periodu zanemareni. Ne želim da zvučim neskromno, ali danas u svakom lokalu, na proslavi, krštenju, svadbi, sviraju tamburaši. Nekako su, velikim delom zahvaljujući ovom festivalu, ušli u srca ljudi. Da bismo privukli publiku, bez koje bi svi naši pokušaji bili besmisleni, pažljivo smo analizirali situaciju na domaćoj muzičkoj scenu, i kako bi učinili da imamo što više zadovoljnih, u nastojanju da privučemo i neku drugu publiku, skloniju nekoj drugoj vrsti muzike, učinili smo mali kompromis pozivajući aktuelne pevače narodne muzike da otpevaju svoje pesme uz pratnju tamburaša. Bili smo svesni da ćemo dolaskom na koncert svojih miljenika, ostaviti srce i uz neše tamburaše. Jer, takmičarski deo traje do 23:00, a koncerti posle 23:00 časa. Naša ideja je bila da će publika doći ranije, i da će neko ko nikada ne bi došao na tamburaše čuti muziku koju mi zagovaramo i propagiramo. Prema internom istraživanju ne mali broj takvih posetilaca,

Jelena Pejčić postali su ljubitelji tamburaške muzike, muzike koja danas ne pravi granice između narodne, pop, rok ili muzike nekog drugog žanra kako bi je približili mladima. Jer, na tamburici se mnogo toga može odsvirati i da zvuči jako dobro, toliko da su mnoge pesme postale obavezni deo tamburaškog repertoara.

Zvonko Bogdan sa njegovim tamburašima

60

Kolo, kao svetski etnokoreološki fenomen, gusle i slava su, za sada, tri izuzetna dobra iz Srbije na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine. Da li je tamburica sledeća kulturna baština koja ima vrednost za celo čovečanstvo? - Da nismo imali ideju i želju da tamburicu i tamburašku muziku zaštitimo kao


Muzika bez granica svetsku nematerijalnu baštinu ne bi ni napravili ovaj festiaval. A u projektu imamo nešto poput Tamburaške kuće, omaž slavnim umetnicima - tamburašima, u spomen tamburi, TAMBURICA FEST-u, koji su na ovaj način čuvali muzičku tradiciju naroda Vojvodine, Panonije - otkrila je naša sagovornica. Idejni tvorac i pokerač TAMBURICA FEST-a, predsednik Svetske tamburaške asocijacije, dr Jovan Pejčić, stoji na čelu tima koji se od prvog izdanja festivala nije menjao. Grad i Pokrajina su davnih godina prepoznali njegov značaj za kulturu grada, celog prostora i sve ljubitelje tamburice, i bez njihove podrške, a po rečima Jelene Pejčić, održavanje bi teško bilo moguće. Ono što ovaj festival čini velikim je ono što ostaje posle njega, a to su pobednici TAMBURICA FEST-a. Umetnički direktor festivala, Jovan Adamov, odgovoran je za činjenicu što ama baš uvek, pobede najbolji. - Nikada nije bilo mesta kompromisima. Na festival su uvek dovođeni najbolji, a pobeđivali najbolji od najboljih. Naš žiri je sastavljen od umetnika, poznavalaca tamburaške muzike sa celog Balkana. Koliko je njihova arbitraža bila objektivna, uvek se pokaže nakon festivala. Svim pobednicima se na ovaj način otvaraju vrata, a karijera krene uzlaznom linijom. To su pokazali npr. momci iz TS „Aurelius“ koji su nakon TAMBURICA FEST-a na dobrom putu da svojom muzikom osvoje svet - podvukla je Jelena Pejčić. Ovogodišnji, XIV TAMBURICA FEST priprema obilje iznenađenja, a organizatori obećavaju najbolji festival do sada. Pokriće za to su odlični gosti i obilje iznenađenja, kojima će publika, kako u gradu, tako i na Petrovaradinskoj tvrđavi, prisustvovati od četvrtka 19. do subote 21. avgusta. Kao i prethodnih godina, TAMBURICA FEST će najaviti događaj karnevalskom povorkom tamburaša i kočijaša koja će defilovati centrom Novog Sada, i pozvati sve ljubitelje tamburaške muzike na druženje, u bašti nekog ugostiteljskog objekta i u dva naredna dana na tvrđavi, gde će 20. i 21. avgusta biti održano takmičenje 20 tamburaških bandi, malih i velikih orkestara iz šest zemalja. Za

Sa nastupa mađarskog orkestra "100 violina" petak, 20. avgusta, najavljen je gost iznenađenja, internacionalna zvezda Vlatko Stefanovski, a u subotu, nakon proglašenja pobednika takmičarskog dela, koncert će održati jednan od najvećih folk pevača, Saša Matić. Svake godine na TAMBURICA FEST-u se predstavlja i „zemlja prijatelj festivala“. Prethodnih godina su to bile Rusija sa

Moskovskom filharmonijom, Mađarska sa orkestrom „100 violina“, a ove godine će to biti Turska. Ova zemlja će se predstaviti nastupom najreprezentativnijeg simfonijskog orkestra iz Turske i solistom na turskoj tamburici, što je potvrdio i Nj.E. Hami Aksoy, ambasador Republike Turske u Srbiji, koji će imati čast da otvori ovogodišnji festival.

Radost pobednika Tamburicafesta 2019

61


Dečak koji je

P

osmatrati golubove kako se uzdižu u visine ili slušati njihovo gugutanje vrhunac je uživanja svakog golubara. Kažu da su od svih ljubitelja, golubari svojim ljubimcima najprivrženiji. A i ptice njima, zahvaljujući nepogrešivoj vremenskoj i prostornoj percepciji. I pamćenju. Prirodna staništa, stenovite obronke planina, veoma davno golubovi su zamenili krovovima, strehama, tavanima i približili se čoveku. Veruje se da su to prve ptice koje je čovek pripitomio. U bublijskoj priči o velikom potopu, pre toga u sumerskom Epu o Gilgamešu, golub je imao ulogu glasnika. Zabeleženo je da su Staroegipćani gajili golubove 3000 godina pre nove ere, da su u antičkoj Grčkoj prenosili rezultate sa Olimpijskih igara. Kao prenosioce poruka koristio ih je i Džingis Kan. Tokom oba svetska rata SAD je u svojim redovima imao 200.000 golubova-poštara. Najpoznatija je bila Cher Ami, heroina iz Prvog svetskog rata, koja je za svog kratkog života (191819), zahvaljujući uspešno obavljenom zadatku, poruci koju je prenela, spasila oko 200 vojnika. Golub koji je dozvolio da ga uhvati dečak Za Dragana Petrovića, doktora veterine iz Obrovca, Bačka Palanka, ljubav prema golubovima rodila se kada je kao trogodišnjak utrčao u jato i golim rukama uhvatio golubicu ne želeći da je pusti. I od tada se samo uvećavala. Godine 2000. posle studija veterine u Beogradu i završene vojske, iz Savinog Sela dolazi u Obrovac, u kuću svoga dede iz 1928., u čijem dvorištu još uvek rađa kruška lubeničarka iz 1878. godine. Tu počinje da radi kao veterinar u VU Karađorđevo, 2002. u Veterinarskoj stanici Obrovac, a od 2007. suvlasnik je VS „Vojvođanski vet“. I sve to vreme veza sa golubovima i golubarima nije prekidana. Po rečima gospodina Petrovi-

62

Dragan Petrović ća oodnos čoveka i goluba najbolje je opisao Veljko Petrović u priči - Golubica sa crnim srcem: „Posebna je to energija, ljubav za ceo život i teško da se može razumeti. I ne treba razmišljati, samo se prepustiti čistim osećanjima.“

Ovaj domaćin, trenutno druguje sa sremsko-mitrovačkim golubovima i banatskim kokošarima, posebno sa srpskim visokoletačima. Ali, to nije sve. Dvorištom se šetaju vrhunski primerci ukrasne živine: farovele u tri boje i holandske beloćube; guske rase lisaste i kovrčave; domaće ćurke i džinovske morke koje teže i do 3.5 kg. Tu je i beli petao faverol kojeg ima samo on u Srbiji i niko više, od njega ima

i piliće, sada očekuje novu turu. Golubovi visokoletači su ipak na prvom mestu. Kao student išao je na utakmice i bio fasciniran. U to vreme, u Savinom Selu bilo je jako Udruženje golubova srpskih visokoletača SS-267 „Krila budućnosti“, kada je 45 ljudi znalo da potera golubove u 5-6 sati izjutra, da ih prate, posmatraju i lepo se druže, a u osam sati uveče ih dočekaju. Tri godine je kao licencirani sudija za visokoletače i ukrasnu živinu, sudio utakmice. Bili su to dani bezgraničnog uživanja, za čega više nema vremena. Golubovi i živina su mu za odušak od svakodnevnice, briga, rada, a da bi dopunio kućni budžet gaji ovce rase Ile-de-France. To ne znači da prema njima ne gaji emocije. I među njima ima ljubimice koji nisu na prodaju. Od


uhvatio goluba 160 ovaca, koliko trenutno ima, desetak nema cenu za koju bi ih otuđio. Veterinar velikog srca Kada je reč o biznisu kaže: - Da ste me za posao pitali 2017., rekao bih ne može bolje. Nažalost, posle toga došli su opasni lomovi. Poslednje tri godine u ovčarstvu je prisutan veliki problem. Prodaja je porasla zbog subvencija, a konkursima je

upropašćeno ono što je nekada bilo dobro. Prodaja muških jaganjaca je ranijih godina išla odlično, a sada ne rade pečenjare, retko koji restoran, svadbi i veselja nema. Da stvar bude gora, stopiran je izvoz za Izrael posredstvom farme Bov-Ov iz Temerina, a uzgajivači su od toga imali 10.000 dinara po jagnjetu. Sada u Obrovcu imamo 2.500 umatičenih ovaca Ile-deFrance viška. Kada smo 2008. osnivali Udruženje odgajivača ovaca Ile-de-France, ideja je bila da Obrovac, nezvanična srpska prestonica ove rase, bude reproduktivni centar, od čega se, dobrim delom i zbog nepoverenja i nemogućnosti zajedničkog dogovora, odustalo. Njega lično, zadesio je i problem kojem se nije nadao. Pravo prečeg zakupa, u vreme konkursa, davalo mu je pravo na 10,2 ha, a dobio je dva, od čega polovina neupotrebljivog. Vođen iskustvom drugih problem table 6. klase zemlje pokušaće sam da reši agrotehničkom merom, naoravanjem i pravljenjem „oluka“ uz žrtvovanje metra celom dužinom njive, kako bi stvorio koliko-toliko prihvatljive uslove. A ono što mu pomaže da prebrodi sve profesionalne i privatne probleme su golubovi, njih stotinak visokoletača. Godišnje jednu - dve utakmice sudi da ispuni srce i dušu. Uživo u njima kao prvog dana. Srpski visokoletači su autohtona rasa, najrasprostranjenija kod naših golubara. Karakteristični su po kružnom letu do visina od 800 do 1.500, čak 6.000 metara, koje dostižu samo retki. Nedavno je bio starter za utakmicu golubova golubarima iz Kantona Sarajevo. Zovu ga i na izložbu u Lajpcig. Rad bi da ide, ali posao će da trpi, obaveze, mora da misli na klijente. Bio bi naj-

srećniji kada bi izložba bila u oktobru, ali nije. Zadovoljiće se, kaže, prisustvom na nekim od predstojećih takmičenja za visokoletače juniore i seniore, tokom predstojećeg leta. Pored tri psa, kojima se s punim pravom dozvoljava da ispoljavaju svoj karakter, (čitaj: da se ponašaju slobodno), u bašti naslonjenoj na dvorište domaćin gaji i čudesan AMARILIS - cvet od kojeg zastaje dah. Tu ljubav nasledio je od oca, i trenutno gaji hiljadu raskošnih jednostavnih i duplih, cvenih, belih, dvobojnih cvetova. Svakome što zahteva posebnu negu, povređenom, malom ili onom koji čeka prinovu, pronalazi se mesto ispod prostranog trema, gonga, kako se kaže po vojvođanski, da bude na oku, da mu se u svakom momentu pruži pomoć. Bilo da je u pitanju jagnje, pile ili cvet. O golubovima i da ne pričamo. Za ovog domaćina svako u selu će reći da je vredan, radan i pošten. I da ima puno ljubavi prema svemu što ga okružuje. Prema svemu živom kojem može da pruži pažnju i ljubav.

63


Od druženja do biznisa: Slatkiši i slaniši Sunčev cvet

A

ktivnosti žena iz manjih sredina spremnih da menjaju svoju ulogu u porodici, zajednici i društvu uopšte, ne štedeći svoje znanje, veštine i vreme, ispunjenje svojih ciljeva deceniju - deceniju i po unazad nalaze u udruživanju. Ideja „svako selo - jedno udruženje“ nije zaživela svugde, a i tamo gde su ona osnovana, nisu uvek imala kapacitet da opstanu. Međutim, ona koja su svojim programima i uz pomoć projekata uspela da opravdaju svoju egzistenciju, postala su veoma važna kako sa aspekta žena, tako i zajednice kojoj pripadaju, a aktivnosti koje sprovode pokazale su punu zrelost i odgovornost za pozitivne promene. Ali, priča o ženama iz „Sunčevog cveta“ je nešto više od toga. Udruženje žena „Sunčev cvet“ Donji Tovarnik, opština Pećinci, osnovano je 2017. godine, i za to kratko vreme nametnulo se umešnošću, preduzimljivošću, vrednoćom svojim meštanima i celom kraju. Leposava Stepanović, predsednica ovog udruženja, kaže da pored sveg posla kojeg ima ovih osam žena - članica, od kojih su tri penzionerke, dok je njih pet u radnom odnosu, i pored svojih porodičnih obaveza, posla oko kuće, bašte i na njivi, imaju mogućnosti i volje, prostora da nadograde započeto. Pored uobičajenog okvira delovanja, ručnih radova, čuvanje tradicije i sl., fokus njihovih aktivnosti je pravljenje peciva i starinskih kolača, u čemu su postale prave majstorice. Za svoje potrebe koriste prostor u folklornom ambijentu obnovljenog Lovačkog doma, u čijem dvorištu se nalazi turistička atrakcija - replika tradicionalne Svinjarske kolebe, kako se kaže u Donjem Sremu. Za turiste, lovce, ribolovce, ljubitelje prirode, avanturiste, domaći lovci u kolebi pripremaju roštilj od mesa mangulice, a članice udruženja meze, predjela, kuvana jela, salate, poslastice, kako bi što bolje reprezentovale gostoprimstvo ovog mesta prepunog cveća, i svoje umeće. One su i istovremeno i domaćice i vodiči kroz svoje selo i okolinu, rade i da zapevaju, ako treba. Od nedavno, u prostorijama u kojima su se uslužno bavile proizvodnjom kolača, preko pilot-projekta stigla je i oprema za proizvodnju peciva, koju im je lično uručio Siniša Đokić, predsednik pećinačke opštine. - Iako svašta znamo i umemo, opredelile smo se za pravljenje peciva i kolača, jer smo shvatile da je to najbrži način da od svog rada ostvarimo finansijsku dobit. Pravimo po narudžbini kifle, krofne, kolač na kuruzovini, rastežemo pitu (meso, sir, šumske bukovača). Pravimo pitu krompirušu, pitu sa jabukama, bundevom, višnjama, od kora koje same raz-

64

Leposava Stepanović (desno) i Biserka Mitrović vlačimo. Pravimo štrudle sa orasima, makom..., tzv. roštilj, od svih fela, pogaču i pogačice sa droždinom, lenje pite, sitne kolače koje više niko ne pravi. I ništa nam nije teško jer smo vredne i volimo ono što radimo - objašnjava gospođa Lepa, dodajući da prave i „materinu pogaču“, koju po starom običaju majka priprema od rastezanog testa sa medom i orasima, ukrašenu bademima, lešnicima, suvim grožđem, žele bombonama i cvetićima (koje same kreiraju), za ćerku koja se udaje, a koju nosi mladin brat i deli svatovima. Dinamika njihovih aktivnosti je takva da radnim danima pre i posle odlaska na svoja radna mesta, obave kućne poslove, a od 18:00 - 00:00 časova provode radeći u udruženju. Svakog vikenda za lepog vremena one su od 10:00 - 15:00 časova na ulazu u SRP „Obedska bara“, gde za svojim štandom prodaju delicije iz slatko-slanog programa. Kući se ide kada se sve proda, a za to nema problema jer su ljudi željni domaćeg i svežeg. Prisutne su na svim lokalnim manifestacijama, imaju odličnu saradnju sa Opštinom Pećinci, koja ih finansijski pomaže, i Turističkom organizacijom opštine Pećinci, koja ih promoviše na svim nastupima u zemlji i inostranstvu. UŽ „Sunčev cvet“

može se videti i na manifestacijama u drugim opštinama, Surčin, Stara Pazova..., bilo ih je i u BiH. Pre tri i po godine motiv njihovog okupljanja bio je da malo izađu iz kuća, da razbiju monotoniju, a one su svoje zatrpanim-poslom životima pridodale mnoštvo novih. - Želele smo same sebi da pomognemo i da imamo od toga koristi. Zadovoljne smo što smo „razmazile“ meštanke iz našeg sela i okoline, koje više ne mese, a mi bi mogle i mnogo više. Planiramo da uđemo u neki restoran. Posao smo raspodelile i svaka od nas je u nečemu najbolja. Dan pred isporuku se sastajemo, mesimo, rastežemo i sveže isporučujemo. Sve radimo na masti, osim u vreme posta - objašnjava naša sagovornica, ispred ispražnjene, 150 godina stare komlovare (košare), prečnika 80cm, koja je pre kratkog vremena bila prepuna raznoraznih đakonija. Udruženje „Sunčev cvet“ radi i ketering mrsnih i posnih rolata, slanih torti; uslužno kuvanje pasulja, riblje čorbe, peče ribu, pravi veliki broj različitih vrsta salata...; u planu je da se ove godine prave domaći sokovi (malina, zova, kupina, višnja), džemovi, kompoti, slatka, ajvar i druga zimnica. Samo treba da poručite. Kontakt: Lepa - 064 480 59 24.


UŽ Majka Angelina

posvećeno aktivnostima i humanim delima

S

pecifičan status žene u manjim mestima u Srbiji sve više pobuđuje pažnju i zavist. Pre svega žena iz urbanih sredina, sklonih da vide samo onu praktičnu, funkcionalnu stranu vezanu za vreme provedeno sa porodicom, decom, bez svakodnevne žurbe i napetosti, čineći život prihvatljivijim i privlačnijim. Pri tom, zanemarujući infrastrukturne

našu zajednicu. Vez, heklanje, izrada narodnih nošnji, pravljenje tradicionalnih kolača, bile su aktivnosti sa kojima smo počele, da bi ih proširile, i u dogovoru sa učiteljicama IV razreda, u okviru predmeta: Narodna radinost - očuvanje tradicije, prenele na školsku decu, pri čemu su, na naše iznenađenje dečaci pokazali više umešnosti i interesovanja od devojčica.

Nataša Spasić (levo) i Vesna Radanov prepreke, nedostatak kulturnih događaja, smanjenu mogućnost zapošljavanja, a pre svega količinu svakodnevnih poslova, oko okućnica, bašti, neretko i njiva, domaćih životinja i sl., standardnih obaveza svake žene na selu. Da ta zavist ipak ima opravdanja, potvrđuje dvadesetak aktivistkinja, članica udruženja nazvanog po ženi, majci, zaštitnici - Majki Angelini, iz Kupinova - UŽ „Majka Angelina“ osnovale su snajke Kupinova - kaže Nataša Spasić, rođena Beograđanka, jedna od osnivača ovog udruženja, i nastavlja: - Pre sedam godina smo odlučile da udružimo svoje znanje i sposobnosti, i kroz druženje učinimo neke pozitivne pomake, koji su se ubrzo reflektovali i na ličnom planu i na

Sve to sprovodimo u našim prostorijama, koje smo dobile na korišćenje od JP „Vojvodinašume“. Životna priča Nataše Spasić slična je pričama drugih članica, pridošlih sa raznih strana, ni jedna rodom iz Kupinova. Živela je i radila u Beogradu kao kuvar, poslastičar i prehrambeni tehničar, da bi jednom zgodom došla u Kupinovo, u posetu kod majke. Na relacija selo - ona, nije došlo do ljubavi na prvi pogled. Ravno i pusto je nije posebno „dirnulo“, ali je pristala da se umije i napije vode sa geotermalnog izvora „Živa voda“ u centru mesta, kako bi potvrdila staru legendu, da ko to učini zauvek ostaje u Kupinovu. I delovalo je. Danas je udata, majka troje zlatne dečice. Naučila je da ceni mir, tišinu, stil života

ovdašnjih stanovnika, a šetnje šumom, do Save, Obedske bare, kompenzuju odlazak u bioskop i pozorište, kojih u Kupinovu nema. U prestonicu ponekad ode, ali se ne zadržava. UŽ „Majka Angelina“ u svojim redovima okuplja i muškarce, prijatelje spremne da pomognu oko prevoza, nošenja materijala na razne manifestacije u zemlji, i inostranstvu: Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, gde god se ovo udruženje predstavlja. Svaka od njih ima svoju specijalnost. Nošnje, po meri i želji, najviše za potrebe KUD-a, izrađuje Vesna Radanov, predsednica udruženja, druga veze kuvarice, treća štrika čarape, šije i svaki izrađen komad potvrđuje umetničku vrednost domaće radinosti. Gospođa Spasić, shodno svojoj profesiji, „glavna“ je za kolače i kuvanje. Koliko je u tome umešna govori 200 pehara i zlatnih medalja, od kojih ne može da izdvoji najdražu, ali zna da je prvo zlato iz godine kada su osnovane, na drugom izlaganju i prvom takmičenju na kojem su učestvovale. Bilo je to u Somboru, za uskršnju pogaču. Svoj rad udruženje bazira i na humanitarnom radu. - Nadam se da ćemo u skorije vreme opet posetiti Kosovo; rado provodimo vreme sa pitomcima iz Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju crtajući, igrajući se sa njima, a ne zaboravljamo ni decu iz Dečjeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici - kaže gospođa Spasić. U svemu tome posebno im je dragocena podrška Opštine Pećinci i Turističke organizacije opštine Pećinci. Izdvajaju prezent koje su pripremile povodom posete Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine, poklonovši im tom prilikom vežen peškir sa slikom Kralja Petra. Sadržinu njihovih poklon-korpi, kojima se dočekuju uvaženi gosti ove opštine, čine kolači, ručni radovi i suveniri, reprezentujući tako i njihov rad i bogatstvo narodne tradicije tog kraja. Za predstojeće leto, planovi udruženja vezani su uglavnom za učešća na gastro-manifestacijama, na odbrani osvojenih i pokušaju osvajanja novih priznanja. Najveća želja im je da svoje tradicionalne radove i kuvarska umeća podele sa dijasporom, sa onima koji su „naše gore list“, ali sticajem raznih okolnosti, život zasnovali na nekom drugom mestu.

65


66


SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com


Profile for M.D.

Topsrbija br29  

Advertisement
Advertisement
Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded