Topsrbija br34

Page 1

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Oktobar 2022. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 34

Foto: Martin Candir


Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga. INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA DESTINACIJA Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu. Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane. NOVO – TERMALNA RIVIJERA Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.


Iz našeg ugla

From our Point of View

- Ljudska bića žele pomoći jedna drugima, - Human beings want to help each other, bejer su takva... U Svetom jevanđelju po Luki cause they are like that... In the Holy Gospel (glava 17, stih 21) se kaže: „Kraljevstvo Božof Luke (chapter 17, verse 21) it is said: „The je je u čoveku“ - ne jednom ili grupi ljudi, kingdom of God is in man“ - not in one person već svim ljudima! U ljudima je moć da stvore or a group of people, but in all people! People novi svet, pristojan, bez barijera, pohlepe, mrhave the power to create a new world, a decent žnje i netrpeljivosti... Svet razuma, u kojem će one, without barriers, greed, hatred or bigotnauka i napredak dovesti do sreće svih - pary... A world of reason, in which science and rafraza je čuvenog govora nenadmašnog Čarprogress will lead to the happiness of all - it lija Čaplina, iz filma „Veliki diktator“ (1940), is a paraphrase from the famous speech of the ne slučajno upotrebljena na ovom mestu, kao incomparable Charlie Chaplin, from his movokvir naših vizija u procesu traganja za smiie The Great Dictator (1940), not used in this slom ljudske egzistencije, koje pokušavamo place by chance, but as a frame of our visions da prenesemo pričama u Reviji TOPSRBIJA. in the process of searching for the meaning Jubileji ili godišnjice, najvredniji datumi u of human existence, which we try to convey Mihailo Berček našim životima, vezani su za ljubav, događaje, through the stories in the TOPSRBIJA Maglične i poslovne. Da se naznači i istakne nešto azine. što je važnije od onog drugog. Stanice za predah, sabiranje, Jubilees or anniversaries, the most valuable dates in our planiranje šta i kako dalje. Obeležavanje pređenog puta. Naj- lives, are related to love, personal and business events in orveći jubileji vezani su za rođenje i rođendane. Tako i treba da der to indicate and highlight something that is more important bude. than the other, stations for rest, regrouping, planning what to U minulom vremenu revija TOPSRBIJA ispratila je brojne do next and how to proceed. They also mark the travelled godišnjice, i dočekala, zaslužno da obeleži svojih 10 godina. distance. The biggest anniversaries are related to births and Kako drugačije nego novim brojem, u kojem su opet, vredne birthdays and that is how it should be. da se zabeleže priče o ljudima, njihovim idejama i ostvarenjiIn the times past, the magazine TOP SERBIA saw off numa. Uz apsolutnu autorsku slobodu i neograničeno pravo koje merous anniversaries, and welcomed, deservedly, the markdopušta iskustvo zrele dobi, da sve saopštava u istini, pažnji- ing of its 10th anniversary. In what other way it can celebrate vo biranim rečima, da ako može popravi, nikako da povredi. it but with a new issue, in which there are, again, stories about Dobronamernost, u ovom slučaju nije „ušećerena“, već ljudski people, their ideas and accomplishments worth recording. iskrena, bez intelektualnog egzibicionizma i pretencioznosti. With absolute author‘s freedom and the unlimited right that Logična. the experience of mature age allows, it communicates everything truthfully, with carefully chosen words, so that it can Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije fix, in no way hurt. Benevolence, in this case, is not „sugTOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE ar-coated“, but humanly sincere, without intellectual exhibitionism and pretentiousness. Logical. Mihailo Berček, Editor - In - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 34 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2022. Oktobar. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2022. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027; COBISS.SR – ID273937671


CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4


SADRŽAJ Fruška gora Wine Show, Vila Stanković, Čortanovci, foto: Martin Candir ............................... 1 Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja ............. 2 Iz našeg ugla ............................................................. 3 From our Point of View ............................................ 3 Revija TOPSRBIJA - Impresum .............................. 3 Crveni taksi, Novi Sad . ............................................ 4 TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 34 Sadržaj........ 5 Šest decenija Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a . ................................. 6 Projekat PRONACUL .............................................. 7 SmartWaterTwin ....................................................... 8 Šest decenija hemije u Novom Sadu ........................ 9 Univerzitet Privredna akademija Novi Sad Na pravom ste mestu .............................................. 10 Pravnički dani - prof. dr Slavko Carić . .................. 11 Manifestacije pokreću dobre stvari i zato ih treba podržati ...................................................... 12 Konkursne linije Razvojnog fonda AP Vojvodine za turizam ........................................ 13 Turizam traži kompletan doživljaj . ........................ 14 Walk’n’wine, šetnja Fruškom sa Turističkom organizacijom Vojvodine ........................................ 15 Fruška gora riznica izvrsnih vina autentičnog karaktera ................................................................. 16 Vinarija Veritas, Sremski Karlovci ......................... 17 Vinska porodica Vinarije Vinum ....................... 18,19 Još jedno ZLATO sa AWC Vienna za vina Boutique Vinarije Fragaria Aleksandrovac ............ 20 Cubo Concept Bar & Restaurant - Kako dizajnirati jedinstven identitet ................................ 21 Nove ideje za novo doba ........................................ 22 Tehnologija u službi zajedničke promocije turizma Balkana ...................................................... 23 Dani vesele mašine u Kljajićevu ............................ 24 Rogalj - promocija najboljih vojvođanskih manifestacija ........................................................... 25 Decenija i po Svetskog tamburica festa ................. 26 Muzika i kultura ruše barijere i predrasude . .......... 27 Tri decenije uspešnog rada ZZ Žitopromet u Kikindi ................................................................. 28

Udružujte se i investirajte zajedno ......................... 29 Zlatibor zbog brojnih atrakcija i aktivnosti pun gostiju ......................................................... 30,31 Udahnite Šumadiju ................................................. 32 Hotel Olimp, Zlatibor ............................................. 33 Osetite duh Zimske fantazije u Novom Sadu . .. 34,35 Ako znate da proverite, ako ne znate da naučite o Kragujevcu i Kragujevčanima ...... 36,37 Team building pustolovina u Novom Bečeju .... 38,39 Ponesi uspomenu Zrenjanin .............................. 40,41 Berićetna jesen magičnog Vršca . ........................... 42 Gastro Srem - brend manifestacija Stare Pazove ... 43 Kuvar Nikole Jankovića otkriva recepte i navike sa početka XX veka ............................. 44,45 Tako to rade Kikinđani ........................................... 46 Carski provod u carskom gradu Sirmiumu ............ 47 Kako je najveća i najlepša rečna klisura Evrope postala atraktivna turistima ................... 48,49 Srednja stručna škola Borislav Mihajlović Mihiz u Irigu . ............................................................... 50,51 Savin salaš na obroncima Fruške ........................... 52 Gastro ponuda poslednje evropske peščare . .......... 53 Ajvar koji se piše velikim slovima LESKOVAČKI AJVAR . ................................... 54,55 Ideja koja kreira budućnost .................................... 56 Karolinini kozji sirevi ............................................. 57 Dve i po decenije GD Ljubomir Vuksanović Barle, Banja Koviljača ................................................. 58,59 Inspirativna priča o kontrabasu i tamburi, radu i ljubavi ..................................................... 60,61 Gost se pita za sve .................................................. 62 Samba kafa, Vrbas .................................................. 63 Rusini, važan deo vojvođanskog kaleidoskopa . .... 64 Muzej Žeravica u Novom Miloševu svima interesantan ............................................................. 65 Fruške Terme, Vrdnik ........................................ 66,67 Univerzitet Privredna akademija i Novom Sadu . .. 68

5


Šest decenija Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a

D

epartman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu (DGHT), obeležio je 28.10.2022. važan jubilej - 60 godina postojanja, obrazovanja studenata i razvijanja studijskih programa, naučnih dostignuća i stremljenja, širenja znanja, saradnje sa privredom, a sve na dobrobit društva u celini. Departman je, kao i naše društvo, prolazio razdoblja velikih izazova, a snagu je crpio iz čvrste, iskonske veze sa prostorom i ljudima. Razvoj geografske misli, turističkih poduhvata i obrazovanja u obe oblasti, pogotovo u Vojvodini, neraskidivo je vezan za ovu instituciju - obrazovanjem kadrova, istraživanjima, izdavaštvom i radom na značajnim projektima. - Posle toliko godina ponosni smo što Departman dosledno prati svoju viziju. Studijski programi su išli u korak s vremenom, ubrzavajući tempo praćen rastom kvaliteta svakim danom i odražavajući svoje mesto ugledne naučno-obrazovne institucije - rekao je prilikom obraćanja prof. dr Lazar Lazić, direktor DGHT i nastavio: - Departman, kao i ceo Univerzitet u Novom Sadu, poslednjih decenija učesnik je intenzivnih procesa prilagođavanja međunarodnim nastavnim i istraživačkim standardima. Reforma sistema studiranja, uključivanje u međunarodne istraživačke i studijske programe predstavljaju izazov kako za nas, tako i za društvo u celini. Naš je primarni cilj ravnopravno deliti evropski prostor visokog obrazovanja i istraživanja. Ovaj cilj se u poslednjoj deceniji posebno ističe kvalitetom i kvantitetom - Departman je učestvovao i trenutno učestvuje na 29 međunarodnih projekata (Horizon 2020, IPA CBC, Interreg, Erasmus+, ...). Ovome dodajemo i respektabilan rezultat troje naših kolega koji dolaze u red najcitiranijih istraživača u Vojvo-

6

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević i prof. dr Lazar Lazić

Prof. dr Zoran Milošević i prof. dr Lazar Lazić dini - akademik prof. dr Slobodan Marković (polje prirodno-matematičkih nauka), te prof. dr Uglješa Stankov i prof. dr Vanja Pavluković (polje društveno–humanističkih nauka). Brz napredak digitalne komunikacije, koji donosi ogromnu brzinu razvoja nauke i tehnologije, danas nalazi široku primenu u obrazovnom procesu svih nivoa studija. Ipak, čekaju nas izazovna vremena gde se treba uključiti u Četvrtu industrijsku revoluciju, kako na polju obrazovanja, tako i u primeni naših istraživačkih procesa. Departman se rezultatima svojih aktivnosti u organizaciji nastave, snaženjem istraživačkih, ljudskih i materijalnih resursa, međunarodnom saradnjom i primenom znanja postavio na visoko mesto unutar našeg Univerziteta. Radosnu vest da je oblast Menadžment u turizmu i ugostiteljstvu jedna od dve najbolje kotirane

oblasti istraživanja, od ukupno 48 na našem Univerzitetu, na Šangajskoj listi (201-300) donela nam je zasluženo zadovoljstvo i novi elan. Kvalitet koji ističemo i na koji smo ponosni proizlazi iz napornog i plodotvornog rada, kao i ulaganja u kadrove i opremu. Impozantan je broj mladih ljudi koji je prošao kroz proces studiranja na našem Departmanu. Do sada je odbranjeno više od 5.200 diplomskih radova, blizu 970 master radova, 41 specijalistički rad, 112 magistarskih teza i 200 doktorskih disertacija. Lično sam počastvovan što sam obavljao i obavljam dužnost direktora Departmana u vreme dva jubileja (50 i 60 godina) kada na bogatom nasleđu višedecenijskog rada gradimo sve bolje uslove, kako školovanja novih naraštaja, tako i rada naših profesora i istraživača. Tome u prilog dodajemo krucijalni poduhvat započet 2021. godine - Nova zgrada DGTH. Zahvaljujući sredstvima AP Vojvodine, tačnije Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost završavamo projektno-tehničku dokumentaciju i nadamo se da ćemo iduće godine započeti prvu građevinsku fazu. Na oko 4500 m2 imaćemo amfiteatar, pet učionica, sedam laboratorija, 50 kabineta - sa zadovoljstvom je izjavio prof. dr Lazar Lazić, i zahvalio se svim zaposlenima na iskazanom trudu i požrtvovanosti. Prisutnima su se obratili prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF-a, i prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, kojima je uručena povelja za dugogodišnju saradnju i izuzetan doprinos razvoju DGHT, kao i prof. dr Đorđe Herceg, prorektor za nastavu i studentske aktivnosti UNS. Brojnim pojedincima i institucijama ovom prilikom uručune su zahvalnice Departmana.


Projekat PRONACUL eđunarodni Interreg V-B, ADRION 2014-2020 projekat pod nazivom: Promocija prirodnog i kulturnog nasleđa za razvoj održivog turizma u zaštićenim područjima (akronim: PRONACUL) realizuje se kroz konzorcijum dvanaest partnera i dva pridružena, iz šest država. Vodeća institucija na projektu je Regionalna razvojna agencija Zasavje iz Slovenije. Članovi projektnog tima ispred Prirodno-matematičkog fakulteta su: rukovodilac prof. dr Jasmina Đorđević, prof. dr Vanja Pavluković, prof. dr Igor Stamenković, doc. dr Nemanja Tomić i MSc Tijana Đorđević. PRONACUL naglašava ideju o promociji i očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa i podržava razvoj transnacionalne strategije za zajedničko promovisanje područja ADRION kao turističke destinacije. Države partneri imaju mnoge znamenitosti, a neke od njih su zaštićene od strane UNESCO-a ili programom Natura 2000 dok će neke u budućnosti postati zaštićene u okviru pilot područja PRONACUL-a. Tokom 2022. tim sa PMF bio je domaćin konzorcijuma partnera na projektu i baš u Novom Sadu prvi put uživo susreli su se svi parneri jer je rad pre toga bio moguć isključivo putem ZOOM konferencija usled pandemije COVID19. Projekat je usled navedenih okolnosti produžen do kraja marta 2023. Pored rada na izradi ProNacul strategija za unapređenje transnacionalnih, nacionalnih, regionalnih i lokalnih politika u kojoj su definisani vizija i misija koju treba pratiti u unapređenju trenutne situacija na pilot području a to je NP Fruška gora, članovi tima napisali su i akcioni plan. On sadrži akcije koje bi mogle da se realizuju u kratkoročnom periodu od 5 godina ako bi stejkholderi koji treba da učine prvi korak, prepoznali njihovu korisnost. Kroz prikaz ekonomskog, društvenog i političkog značaja predstavljeni su svi dosadašnji zaštićeni lokaliteti i date ideje održi-

M

vosti kako bi se turizam u budućnosti još više razvijao. Kroz strategiju je urađena i SWOT analiza svih snaga i slabosti kao i šansi i pretnji koje dolaze iz okruženja, a koje treba uzeti u obzir prilikom narednih planiranja. Objašnjena je i metodologija koja je primenjena na turističkoj valorizaciji svih lokaliteta koji su navedeni kao primeri dobre prakse. Nedavno je tim eksperata sa projekta boravio u Grčkoj, u Pirgosu na Pelo-

oktobra podeljen je promotivni materijal turistima koji su posetili Turističko informativni centar Turističke organizacije Sremskih Karlovaca. Na dan Svetskog dana turizma, 27. septembra prof. dr Igor Stamenković učestvovao je u radu konferencije u Privrednoj komori Vojvodine. U okviru konferecnije održana je panel diskusiji “Aktuelno stanje u turizmu i strateški pravci razvoja turističkih potencijala na teritoriji Vojvodine”.

ponezu (20-21. septembar) na sastanku pratnera na projektu gde se izveštavalo o dosadašnjim aktivnostima i zadacima koji su preostali do završetka projekta. Pored rada na realizaciji radnih paketa tim članova vrlo često promoviše sam projekat na mnogobronjnim manifestacijama i događajima u želji da što šira javnost dobije sve relevatne informacije. U toku 8. Festivala organizatora manifestacija, pod nazivom “Rogalj”, održanog 02. oktobra na čenejskom salašu, Salaš 137, član projektnog tima prof. dr Igor Stamenković održao je predavanje na temu “Značaj i uloge lokalnih manifestacija i festivala za privredni razvoj sela i ruralnih područja”. U toku manifestacije Grožđebal, 1.

Trening i radionice sa stejkholderima održani su 07. septembra u Seoskom turističkom domaćinstvu Banstolka. Trećeg kruga treninga sa stejkholderima dobijene su mnoge korisne informacije o trenutnom stanju turizma i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa. Prethodna dva kruga treninga i radionica održani su u martu i junu 2022. godine u Vinariji Veritas i Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima. Informacije o projektu možete pronaći na sledećim linkovima: http://www.dgt.uns.ac.rs/pronacul-lat/ https://www.facebook.com/pronaculns/ https://www.instagram.com/pronacul_ns/

7


Horizon Europa Widening participation and spreading excellence HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01 - Twinning Western Balkans Special Twinning for Smart Water - Thinking and Rethinking Wastewater Management in Circular Economy Frame (01.09.2022. – 31.08.2025.)

P

SmartWaterTwin

rojekat SmartWaterTwin (Twinning for Smart Water - Thinking and Rethinking Wastewater Management in Circular Economy Frame) ostvaruje se u okviru poziva Horizon Europe/Widening participation and spreading excellence i teme HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01 - Twinning Western Balkans Special. Pored Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu (UNSPMF), kao koordinatorske institucije, u projekat su uključeni i partneri iz Francuske Univerzitet PARIS XII VAL DE MARNE (UPEC) kao i Španije - Katalonski institut za istraživanje voda (Institut Català de Recerca de l‘Aigua - ICRA). Ovaj projekat je svojevrstan prvi korak u Republici Srbiji u posmatranju tretmana otpadnih voda u okvirima cirkularne ekonomije. Sektor voda Zapadnog Balkana trenutno se suočava sa raznim izazovima, dodatno pogoršanim klimatskim promenama i zagađenjem. Cirkularna ekonomija je tu da pomogne. Otpadne vode mogu poslužiti kao inovativno rešenje koje doprinosi vezi (neksusu) vode, energije i povrata materijala. Projekat SmartWaterTwin, finansiran od strane EU, ima za cilj da unapredi znanje i istraživačku izvrsnost u oblasti održivog tretmana i upravljanja otpadnim vodama povećanjem naučnih i tehničkih kapaciteta u Republici Srbiji. Zelena agenda za zapadni Balkan se, kroz svoje stubove, bavi inicijativama za podršku regionu u razvoju strategija kružne ekonomije (CE) i borbi protiv

8

Tim PMF-a na projektu zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Vođen povećanim zahtevima za vodom, energijom i hranom, i istovremeno sa potrebom da se smanji uticaj na životnu sredinu, sektor za prečišćavanje voda traži inovativna rešenja. Ključni cilj projekta je uspostavljanje metodološkog okvira za potencijalnu primenu principa cirkularne ekonomije u sektoru otpadnih voda u Republici Srbiji. Zajednička akcija na usklađivanju ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva RS sa ciljevima EU biće takođe veoma korisna u promovisanju širokog prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije u ovom sektoru. Štaviše, krajnji cilj je da se razvije jedinstvena platforma za cirkularnu ekonomiju i prečišćavanje otpadnih voda koja bi obuhvatila najnoviji naučni domet u ovoj oblasti, ekspertizu, razmenu podataka i podstakla zajedničku istraživačku saradnju. Na ovaj način, SmartWaterTwin će imati dugotrajan uticaj u promovisanju širokog prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije u ovoj oblasti i pokrenuće pomeranje paradigme od linearnog (tradicionalnog) ka kružnom (bu-

dućem) modelu u sektoru otpadnih voda kod nas. Pored toga, služiće kao „instrument“ koji će uticati na nivoe znanja, saradnju i kreiranje politike. Biće izvršena analiza potencijalnih koristi od cirkularne ekonomije za Republiku Srbiju, koja se može ekstrapolirati za region Zapadnog Balkana. SmartWaterTwin će promeniti percepciju otpadnih voda - ne razmišljati o njoj kao o otpadu već kao o resursu. Projekat je sa realizacijom počeo 1. septembra i trajaće tri godine. Uvodni sastanak celokupnog tima održan je 13 i 14. oktobra kada su pojedinačno razrađeni svi projektni zadaci kao prvi korak ka uspešnoj implementaciji projekta. Koordinator projekta je dr Đurđa Kerkez, a pored nje celokupan UNSPMF tim čine još i dr Milena Bečelić-Tomin, dr Dejan Krčmar, dr Dragana Tomašević Pilipović, dr Vesna Pešić, dr Anita Leovac Maćerak, dr Nataša Slijepčević i dr Aleksandra Kulić Mandić, kao i mr Gordana Vlahović i Ivana Pejović iz Kancelarije za međunarodnu saradnju UNSPMF.


Šest decenija hemije u Novom Sadu

J

oš jedan lep jubilej na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu. Ovoga puta obeležavanje 60 godina Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, održan u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, u petak, 23. septembra 2022. godine. - U naučnom smislu, hemija je bila perspektivna oblast prirodnih nauka, na čiji je razvoj uticao napredak u oblasti tehničkih nauka, biologije, novih tehnologija i opreme. Mnogi proizvodi koji svakodnovni život čine bezbednijim, lakšim i udobnijim ne bi postojali da nema hemije. To je nauka od ključne važnosti kod rešavanja problema poput dostupnosti energije, zaštite životne sredine, pravilne ishrane, pa i same gradnje krova nad glavom za sve veću svetsku populaciju - istakla je tim povodom prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF. Oficijelno školovanje nastavnika hemije (i biologije) u Novom Sadu započinje 1946. godine na Višoj pedagoškoj školi, na visokoškolskom nivu 1954. na Poljoprivrednom fakultetu, a tri godine kasnije i na Tehnološkom, te Medicinskom fakultetu godinu dana kasnije. Samostalna studijska grupa za hemiju otvorena je 1961. na Filozofskom fakultetu na Katedri za hemiju, sa zadatkom sve traženijih nastavnika hemije u osnovnim i srednjim školama. Osnivanjem Zavoda za hemiju 1962. godine u cilju racionalizacije nastave počinje proces objedinjavanja hemijskih disciplina sa svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Tokom 1969. od studijskih grupa Prirodno-matematičkog odseka Filozofskog fakulteta osnovan je Prirodno-matematički fakultet. Hemijske discipline nastavljaju rad u okviru Nastavno-naučne grupe za hemiju, a od integracije sa Zavodom 1976., kao Institut za hemiju, koji 2003. menja ime u Departman za hemiju. Današnji naziv - Departman za hemiju, biologiju i zaštitu životne sredine dobija školske 2010/11. godine. Departman danas ima blizu 160 zaposlenih, na sedam katedri, gde se sprovode fundamentlna i primenjena istraživanja. Do danas je na Departmanu odbranjeno

Prof. dr Jasmina Agbaba (desno) sa zaslužnim radnicima Deprtmana 2.751 diplomskih, 978 master, 47 speci- kvalitetu izdvaja upravo Departman koji jalističkih, 171 magistarskih radova i 228 dana slavi rođendan. doktorskih disertacija. Učionice na DeTakođe je istakla da su profesori PMF-a, partmanu su opremljene savremenim teh- prema parametrima naučne kompetencije, ničkim uređajima a laboratorije potpuno najviše rangirani na UNS-u, čemu najviše opremljene. Poslednjih doprinose hemičari, najcitirani10 godina Departman je ji, i rangirani na različitim listaizdao preko 70 novih udžma po različitim kriterijumima. benika, praktikuma i dr., Po broju naučnih radova, brosa ciljem da se studentima ju istraživača, Departmanu je olakša pristup novim znanajuspešniji u okviru PMF-a i njima. Naučna delatnost prevazilazi prosek na nivou Rese ostvaruje kroz brojne publike. nacionalne i međunarod- Zaključak se sam nameće: ne projekte, povodom Bez Departmana za hemiju, kojih je dr Milica Pavkov biohemiju i zaštitu životne sreHrvojević izdvojila: dine PMF sigurno ne bi bio ono - Danas je PMF po brošto danas jeste, na Univerzitetu ju domaćih i međunarodu Novom Sadu, ali i u međunanih projekata kojima ko- Prof. dr Milica Pavkov rodnoj zajednici. Jednostavno Hrvojević ordinira, jedna od vodećih rečeno, bez Departmana i ovih institucija na Univerzite60 godina hemije, ne bi bile motu, pa i u zemlji. To su pre svega projekti guće ili bar ne bi izgledale ovako - konstaFonda za nauku u okviru poziva Promis tovala je dekan Milica Pavkov Hrvojević. i Ideje, međunarodni projekti iz ciklusa Na obeležavanju godišnjice, prof. dr okvirnih evropskih projekta HORIZONT Jasmina Agbaba, direktor Departmana, 2020, TWINING projekti, ali i projekti uručila je prigodna priznanja zaslužnim bilateralne saradnje, EUREKA, COST ak- profesorima, asistentima i naučnim radnicije i drugi oblici umrežavanja aktivnosti cima, kao i dugogodišnjim saradnicima iz i ERASMUS+ projekti, gde se po broju i privrednog miljea.

9


Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu: Na pravom ste mestu

U

niverzitet Privredna Upisali ste pravi fakultet: akdemija u Novom akreditovan, sa 14 studijskih Sadu započeo je školprograma na tri nivoa studija sku 2022/23. godinu u pone(osnovne, master, doktorske), deljak, 03.10.2022. svečanim što pruža mogućnost daljeg prijemom brucoša Fakulteta napredovanja, kako u obraza ekonomiju i inženjerski zovanju tako i karijeri, ako menadžment (FIMEK) i Pravse opredelite da ostanete na nog fakulteta za privredu i fakultetu kao asistenti, potom pravosuđe. U pozdravnom goprofesori. Akreditovani smo voru prof. dr Dragan Soleša, i za nauku i to za društveno doskorašnji dekan FIMEK-a, i tehničko-tehnološko polje, a od toga dana i zvanično čime malo koji fakultet u Srrektor Univerziteta Privredna biji može da se pohvali i priakademija u Novom Sadu, padamo porodici malobrojnih, poželeo je srećan početak kvalitetnih fakulteta. I zato ste Obraćanje rektora Univerziteta privredna akademija studentima i preneo pozdrave napravili dobar izbor. Vredno prof. dr Dragana Soleše prof. dr Marka Carića, dekaučite, vredno radite i sigurno na, koji je ovog puta bio sprećete biti traženi kada su u pičen da studentima lično poželi dobrodoš- potražnja za ovim kadrom ogromna. Pra- tanju vaše profesije - poručio je prof. dr licu na FIMEK. vi izbor napravili su i studenti studijskog Dragan Soleša. - Dobrodošli na Univerzitet Privredna programa Inženjerski menadžment u agroUprava Fakulteta u sastavu prof. dr Raakademija. Imam posebnu čast i zadovolj- biznisu, kao i studenti Ekologije, delatno- divoj Prodanović, prodekan za nastavu, stvo da vas pozdravim ispred Univerziteta, stima koje će biti izuzetno tražena u borbi prof. dr Maja Ćirić, prodekan za akreditaali, isto tako i sa pozicije bivšeg dekana za zdravu sredinu i njenu zaštitu izazvanu ciju, prof. dr Svetlana Ignjatijević, prodeFIMEK-a. U moje lično ime, u ime novog industrijskim nabojem razvoja društva, kan za nauku, prof. dr Nikola Puvača, prodekana prof. dr Marka Carića, prenosim posebno na teritoriji AP Vojvodine. Naj- dekan za međunarodnu saradnju, doc. dr vam najbolje želje i puno sreće tokom stu- veće iznenađenje desilo se na studijskom Ivana Brkić, prodekan za razvoj i kvalitet i diranja. Veštačka inteligencija je nešto što programu Saobraćano inženjerstvo, za prof. dr Radovan Vladisavljević, prodekan obeležava ovo vreme, koje će neizbežno koje se ove godine opredelio najveći broj za finansije su se obratili studentima i upupotisnuti brojne, danas prisutne delatnosti. studenata. tili im toplu dobrodošlicu kao i smernice Mnoga radna mesta, mnoge u njihovim nastavnim aktivstruke će nestati, ali isto tako nostima i mogućnostima koje veruje se, da će mnogo više im se pružaju tokom i nakon novih nastati - rekao je prof. studija na FIMEK-u. Soleša, i uputio reči ohrabreIste želje brucošima Pravnja kada je reč o njihovom nog fakulteta za privredu i izboru profesija: pravosuđe uputili su: prof. dr - Na prvom mestu su to deMilan Počuča, dekan; prof. latnosti iz oblasti poslovne dr Sanja Škorić, prodekan za ekonomije i finansija, softvernastavu; prof. dr Jelena Maskog inženjerstva, strukama tijašević, prodekan za nauku; za koje postoji realna glad i prof. dr Marijana Mladenov, zapošljavanje nije upitno ni prodekan za međunarodnu sadanas, niti u budućnosti. Neradnju i doc. dr Maja Petrović, retko, odlaze studenti sa treće prodekan za kvalitet i razvoj. Dobrodošlica profesora budućim pravnicima godine u IT kompanije jer je

10


Pravnički dani prof. dr Slavko Carić

P

ravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu organizovao je XIX međunarodni naučni skup „Pravnički dani - prof. dr Slavko Carić“ na temu „Pravo, nauka i društvo - aktuelna pitanja i perspektive“, održan 23.09.2022. u amfiteatru Fakulteta. Na skupu je učestvovalo oko 80 autora, među kojima je bilo učesnika iz inostranstva. Skup su svečano otvorili prof. dr Mirko Кulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, prof. dr Milan Počuča, prodekan za nauku, kvalitet i razvoj i akademik prof. dr Vesna Vučković, v.d. predsednika Vrhovnog suda Republike Crne Gore. Prof. dr Mirko Кulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe istakao je da je događaj posvećen osnivaču fakulteta, profesoru Slavku Cariću. - On je bio vodeći stručnjak u oblasti privrednog prava u našoj zemlji. Preminuo je, nažalost, pre vremena zbog bolesti i zato se svake godine podsećamo njegovog imena, jer je to zaslužio. Na skupu ćemo pažnju posvetiti i najvažnijim privrednim aktivnostima, tako da ćemo čuti radove domaćih i stranih eminentnih stručnjaka iz oblasti prava. Naš fakultet pokušava da doprinese nauci kako bi društvo moglo da prevaziđe probleme koji stoje pred njim, i koji će nažalost još više biti prisutni zbog celokupnog okruženja - smatra prof. dr Mirko Kulić, koji je nakon pozdravnog govora uručio zahvalnice za doprinos razvoju pravnih nauka akademiku prof. dr Branku Vučkoviću, akademiku prof. dr Vesni Vučković i akademiku prof. dr Nedeljku Stankoviću. Prof. dr Milan Počuča, prodekan za nauku, kvalitet i razvoj na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, istakao je da mu je drago što devetnaesti put organizuju ovaj skup. - Značaj međunarodne konferencije nije samo u tradiciji, nego i u tome što smo okupili više od osamdeset naučnika, prihvatili četrdeset i šest radova i radujemo se svim učesnicima. Imamo autore iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Makedonije Turske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i naravno iz Srbije - obavestio je prof. dr Milan Počuča. Akademik prof. dr Vesna Vučković, v.d. predsednika Vrhovnog suda Crne Gore pozdravila je skup i naglasila njegov značaj za region zbog

Prof. dr Milan Počuča

Prof. dr Mirko Kulić i prof. dr Vesna Vučković različitih pravnih sistema i zakonskih rešenja. - Uvek ponesemo neke dobre poruke i ideje šta bi moglo još da se ugradi u nacionalno zakonodavstvo druge države. Ono što mi nemamo, a neko drugi u okruženju ima i kako to funkcioniše - rekla je prof. dr Vesna Vučković. Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku de-

latnost podržao je, i ove godine, organizaciju međunarodnog naučnog skupa „Pravnički dani - prof. dr Slavko Carić“. Кao i svake godine ovaj međunarodni naučni skup nije organizovan da bi bio samo deo istorije, nego da bude deo perspektive i budućnosti, te je konferencija bila otvorena i za studente i sve zainteresovane da čuju i učestvuju u njenom radu.

11


Dr Nenad Ivanišević u društvu žena iz Stare Pazove

Manifestacije pokreću dobre stvari i zato ih treba podržati

D

a bi postigli nešto, mora da se deluje, ali i sanja, da se planira i veruje. Jer, ništa se ne dešava bez namere koja pokreće energiju da se ona (namera) ostvari. Ideja, namera i energija postoje i prepoznate su. Učestvujući na panelu posvećenom manifestacijama, njihovom doprinosu opštem ruralnom razvoju, na ovogodišnjoj manifestaciji turističkih, gastronomskih i etno vojvođanskih manifestacija ROGALJ 2022, koja je okupila preko 30 organizatora različitih događaja, na pitanje: „Kako održati život manifestacijama?“, dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, je dao nekoliko odgovora, naglašavajući da podrška od strane Pokrajinskog sekretarijata na čijem je čelu, kroz praksu prisustva, i podršku svakoj sredini, neće izostajati ni ubuduće. jer je svaka podjednako važna za sredinu u kojoj se održava. - Morate izaći na teren i biti fizički prisutni, porazgovarati, saslušati ljude i njihove ideje, pokušati da rešite njihove probleme i finansijski pomognete, da im se nađete kada im treba priključak za struju, vodu, da nazovete lokalnu samoupravu

12

i ubrzate proces. Morate 365 dana biti u kontaktu i na usluzi organizatorima manifestacija, pružaocima usluga, privrednim subjektima, svakome kome treba pomoć, da bi taj jedan dan koji je za njih najvažniji, funkcionisao kako treba. Bez obzira da li je to „Kulenijada“ u Šidu, „Zavičajni dani“ u Subotici ili Nacionalna izložba pasa CAC u Kaću... U Vojvodini ima preko 1.800 manifesacija u toku godine i na svakoj je neki od predstavnika Pokrajinske vlade. Mislim, takođe da nema nijednog organizatora koji se obratio Pokrajinskoj vladi a da nije bio pomognut - objasnio je sekretar. Izrazio je zadovoljstvo uključivanjem sve većeg broja sekretarijata u podršci manifestacijama, kojima, zbog prirode posla i želje da nešto unaprede i uvećaju, uvek nedostaju sredstva. Posebnu pažnju obratio je na osetljivost pitanja kategorizacije manifestacija, zajedničkom projektu Sekretarijata za privredu i turizam, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Turističke organizacije Vojvodine, koju podržava, ali bez ograničavanje sredstava. Zalaže se da Pokrajinska vlada na isti način pomogne

svima i kao primer istakao „Pogačijadu“ u Ljutovu, ove godine održanu po drugi put, koja se svrstava u red manjih, ali za tu lokalnu sredinu je velika jer po prvi put u selo dovodi veći broj turista. Lokalnim upravama uputio je poruku da je bez obzira na trenutni broj događaja u Vojvodini, potrebno podržati osnivanje novih, kao način da se istakne ono što je za tu sredinu posebno. Novih ideja ne manjka, što upućuje na svesnost ljudi da se predstave javnosti, pokažu šta imaju i umeju, nešto i prodaju. - Moramo još više i značajnije da istaknemo posebnosti AP Vojvodine kao dela Srbije. Imamo sjajna vina. Na poslednjem Dekanteru među najboljih 10 vina, dva su sa teritorije Vojvodine. Gastro i vinski turizam su prva asocijacija na Vojvodinu. A najvažnije jesu dobri ljudi, jer nisam sreo nikoga ko je posetio Vojvodinu, a da nije poželeo da se u nju vrati. Jedna od ideja je da afirmišemo kafane i sredinom sledeće godine u Novom Sadu ustanovimo „Balkanski festival kafana“, kao kulturnog mesta gde se rađaju ljubavi, pati, kreira politika, donose odluke i pre svega, mesta gde se ljudi druže - saopštio je dr Ivanišević.


КОНКУРСНЕ ЛИНИЈЕ РАЗВОЈНОГ ФОНДА АП ВОЈВОДИНЕ ЗА ТУРИЗАМ Развојни фонд АП Војводине увек пред себе поставља највише циљеве и улаже напоре како би своје производе што боље приближили потребама крајњих корисницима. Управо из тог разлога Фонд врши прилaгoђaвaњe услoвa и увoђeњe нoвина у кoнкурсе а све у склaду сa пoтрeбaмa и пoстojeћoм трaжњoм. Увидевши да се све већи број пољопривредних газдинстава и привредника окреће ка туризму као грани пољопривреде и привреде, Фонд је посебан акценат ставио на две конкурсне линије и то конкурсну линију за дугорочне кредите за развој туризма суфинансиране од стране Покрајинског секретаријата за привреду и туризам и конкурсну линију за дугорочне кредите за развој туризма субвенционисану од стране Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, које је Фонд развио у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за привреду и туризам. Како је изјавио директор Фонда Горан Савић, основни циљ развоја ових кредитних линија је подршка развоју туризма путем повећања нивоа квалитета и капацитета објеката туристичке супраструктуре као и стварање услова за повећање квалитета и проширење понуде у пружању туристичких услуга, подизања степена конкурентности и повећања запослености, ради унапређења туристичке понуде АП Војводине. Кредити ће се додељивати за финансирање инвестиционих улагања у области туризма и угоститељства за: изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију и опремање туристичких објеката – смештајних и услужних капацитeта, спортско рекреативних и рехабилитационих објеката у функцији пружања туристичких услуга, обнављање традиционалних сеоских домаћинстава у функцији туризма, набавка, реконструкција и адаптација плутајућих објеката, као и превозних и рекреативних средстава намењених посетиоцима и туристима, дизајн, припрема производње и производња сувенира и остале намене у области туризма на начин предвиђен Законом о планирању и изградњи. Конкурсне линије садрже у себи многе погодности које се огледају од износа бесповратних средстава које се креће од 8 % -12 % од одобреног износа кредита кроз суфинансирање Покрајинског секретаријата за привреду и туризам у конкурсној линији која је суфинансирана од стране поменутог Секретаријата, до субвенционисања каматне стопе у конкурсној линији субвенционисаној од стране Секретаријата за привреду и туризам. Обрада кредитног захтева код обе конкурсне линије је без накнаде. Kредитнe линије су до 7 година, од 12-24 месеци период мировања, повољна каматна стопа, а износ кредита је у складу са кредитном способношћу подносиоца захтева. Право учешћа на конкурсу имају физичка лица – носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства на територији АП Војводине, правна лица и предузетници који су разврстани као микро, мало или средње правно лице. Све додатне информације о овим конкурсним линијама, се могу видети на сајту www.rfapv.rs, позивањем броја 021454334 или директно у просторијама Фонда у Новом Саду на адреси Булевар цара Лазара 7а.

13


Petrovaradinska tvrđava - biser Dunava

Turizam traži kompletan doživljaj

D

r Nataša Pavlović, direktor Turističke organizacije Vojvodine, bila je moderator panela pod nazivom: „Turizam i kultura, mostovi koji unapređuju saradnju i oplemenjuju ljude“, na Dunavskom biznis forumu održanom krajem septembra u hotelu „Fruške Terme“. Da je TO Vojvodine važan učesnik na 12. Dunavskom biznis forumu potvrdila je struktura panelista, kao i brojnost onih koji su se odazvali da prisustvuju ovom događaju.: Vlado Markanović, izvršni direktor Dunavskog biznis foruma, Urška Dolinar, predsednica ISKRIVE, Ljubljana, Rujana Bušić Srpak, direktor Turističke zajednice Vukovarsko- srijemske Županije, Marina Balaban, zamenica predsednika opštine Bač, Vladimir Adžić, direktor marketinga hotela „Aquastar Danube“, Kladovo, Nemanja Milenković, direktor fondacije „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ i Aleksandar Peković, upravnik Zadužbine Ilije M. Kolarca, Dr Nataša Pavlović, direktor Turističke organizacije Vojvodine, govorila je o potrebi povezivanja i unapređenju na relaciji turizam - kultura, u smislu pozitivnog ekonomskog proizvoda, imajući u vidu novi jezik, nove tehnologije i alate u skladu sa potrebama nove generacije. - Turizam danas traži doživljaj, a bez

14

onih koji se bave kulturom, nema potrebnog, očekivanog doživljaja. Pred turističkim poslenicima su brojni izazovi na prilagođavanju zahtevima savremenog turističkog tržišta. Nesporna je dosadašnja afirmacija ove internacionalne reke, ali i potreba oplemenjivanja i unapređivanja saradnje sa zemljama regiona kroz koje Dunav prolazi radi kontinuiteta i poboljšanja uslova razvoja prostora naslonjenog na njen tok. Mnogo toga ima šta da se vidi sa i oko Dunava, ali se mora dalje raditi na razvoju infrastrukture. Dunav ne predstavljaju samo luke i pristani, već sadržaji koji se odnose na sela i njihovu multikulturalnost, tekovine zajednica koje su živele i danas žive na njegovim obalama, zaštićenu prirodu... Na kraju, turista koji ne plovi ne mora biti uskraćen, jer nije potreban brod da bi se videli i posetili svi sadržaji koji se nalaze uz ovu moćnu reku - istakla je, između ostalog, dr Pavlović. Turistička organizacija Vojvodine godinama unazad radi na projektima i unapređivanju Dunavske strategije, idealne za razvoj nautičkog turizma, kao i razvoj kulturnog, rekreativnog, zabavnog, adrenalinskog... i svakog drugog oblika turizma. U tom smislu, TOV i drugi učesnici u projektu Smarter Amazon of Europe (AOE), imaju za cilj uspostavljanje me-

Dr Nataša Pavlović đunarodnog inovatnog ekosistema turističih mikro, malih i srednjih preduzeća na AOE području (Mura, Drava, Dunav), i podsticanje digitalnih i ekoloških inovacija kroz saradnju, digitalnu transformaciju i izgradnju kapaciteta. U projektu koji će trajati u intervalu od 01.01. 2022. - 30.06. 2023. učestvovuju devet partnera iz sedam zemalja, obavestila je naša sagovornica, podsećajući da veliki potencijal za deo Srbije uz Dunav, predstavlja biciklistička ruta EuroVelo6. Godišnje ovu rutu od Upsale do Beča prođe 750.000 biciklista, dok je kroz Srbiju, u dužini od 588,5km toka Dunava, taj broj 10.000 turista, i veliki potencijal koji se može nadograditi.


Walk’n’wine, šetnja Fruškom sa Turističkom organizacijom Vojvodine

V

inska tura „Walk’n’wine“, zauvek će promeniti percepciju turističkih vinskih tura na Fruškoj gori, a i šire. Turistička organizacija Vojvodine je uz pomoć partnera, po prvi put primenila model vinskih šetnji, u svetu uveliko prisutnih, koje će kroz prirodne lepote Fruške gore, voditi do tzv. vinskih stanica, značajnih kulturno-istorijskih spomenika i zdanja, salaša, kao jedne od najprepoznatljivijih atrakcija Vojvodine. Promotivna fruškogorska vinska šetnja „Walk’n’wine“ održana je prvog oktobarskog dana za predstavnike medija. Zborno mesto bio je na Ribarski trg u centru Iriga, uz topao, sremski doček Cice Pudarice čuvarice vinograda, i Branislava Jovičića, iz najstarije Srpske čitaonice u Irigu (1841). I dok je Cica Sremica imala zadatak da prisutne upozna sa svrhom pudara i njegovom opremom, gospodin Jovičić je iscrpno pričao o istoriji ovog fruškogorskog grada bez reke i trga pod nazivom Ribarski. Na istoj lokaciji svoje kapije je otvorila i predstavila se Srednja stručna škola „Borislav Mihajlović Mihiz“, jedina u Sremu sa smerom vinogradar/vinar. Osim degustacije vina proizvedenih u školi od strane samih učenika, njihove kolege sa smera kulinarski tehničar priredili su pravu gozbu lepih na oko i nadasve ukusih kanapea. Šetnja kroz Irig krunisana je dolaskom do prvog punkta i vinskim dočekom od strane Vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga, Vinarije McC iz Erdevika i Vinarije Deurić, Mala Remeta, na degustaciji vina sa Fruške gore. Sve to je propraćeno informacijama o vinima ovog kraja od strane istinske zvezde medijske vinske reči Srbije i šire, Igora Lukovića. Nakon predaha uz zakusku, te pudarskog doručka, put je, kroz šarolike i skrivene predele Fruške gore, vodio do manastira Hopovo i punkta No.2 na kojem su sa ohlađenim vinom čekale su još tri vinarije „Vinčić“ i „Molovin“, obe iz Šida, te Vinarija Fruškogorski vinogradi, Banoštor. U nastavku je sledila priča o sortama, vinima, tamburaši i okrepljenje. Sledio je 1.4 km puta do Savinog salaša, delom kroz vinograd (Merlot), u kojem su čekale profesionalne makaze za orezivanje i gajbice. Ko je hteo, a bilo ih je, mogao je da se okuša i u orezivanju. Tu se našao i pudar sa pričama o vinogradu, Sremcima, posebno Sremicama.

Ekipa TO Vojvodine sa čuvenim iriškim pudarom Sledilo je druženje uz domaće vino i zakusku. Kraj ovog, neobično bogatog sadržajima dana, dočekan je u Vinskoj kući „Kovačević“, gde su šetači, u vinskoj šetnji dugoj 4.4 km, na kraju i zapevali, utisaka nikada pozitivnijih: zbog novog iskustva, odličnih vina, dodira sa prirodom koji čini čuda, zbog ljubaznih Sremaca, koji jedu jednom dnevno - ujutru počnu, a uveče završe. Zbog fantastičnog prepleta onoga što je stvorio čovek, izvajala priroda. Ova iskusno osmišljena šetnja, puna iznenađenja, pravo je osveženje u turističkoj ponudi Vojvodine. Datum ove jednodnevne šetnje u dužini od 12 kilometara naknadno će biti definisan. Na njoj će rado biti viđeni svi poklonici izazova u dobroj kondiciji, ljubitelji prirode, svi koji znaju da uživaju u kvalitetnom fruškogorskom vinu i sremačkom zalogaju.

Zajednički snimak učesnika promo vinske šetnje „Walk’n’wine“ je organizovala Turistička organizacija Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Opštine Irig i Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“.

15


Fruška gora riznica izvrsnih vina autentičnog karaktera

Sa vinskog hepeninga u Vili Stanković u Čortanovcima

V

inski happening pod nazivom „Fruška gora Wine Show“ krajem septembra, po peti put u reprezentativnom zdanju Vile Stanković u Čortanovcima (opština Inđija), okupio je vinare sa područja Fruške gore i Srema, zvanično predstavljajući 50 etiketa, odabranih od strane međunarodnih vinskih eksperata, koje će tokom godinu dana nositi markicu Top 50, kao garanciju izvrsnosti kvaliteta i autentičnog fruškogorskog karaktera. Prisustvo brojne publike iz vinskog sveta, privrede, turizma, ugostiteljstva, medija, koji su imali priliku da uz zvuke tamburica degustiraju vina iz četrdesetak fruškogorskih vinarija, kao i suvomesnate delikatese i sireve sa ovog područja, bili su povod za svečulno uživanje. Od 150 uzoraka, samo dva vina nisu bila dostojna ove konkurencije, što je još jedna potvrda opravdanosti ovog projekta u pomoći razvoju vinarstva ove regije. - Ovo nije ni najveća ni najznačajnija manifestacija u zemlju, niti u Vojvodini, i nema pretenzije da ikada bude, ali je najlepša. Posebno je važna organizacija na ovakvom nivou, na mestu koje nije otvoreno za stanovništvo osim u vreme

16

Šekspir festivala i „Fruška gora Wine Show-a“, zbog vidljivosti ove najdinamičnije vinske regije u Srbiji. Svaki gost na licu mesta može da proba, uporedi vina, upozna se sa vinarom, što skraćuje vinski put od vinarije do vinarije.

Igor Luković Događaj u organizaciji Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, u vili građenoj po uzoru na srednjovekovne zamkove, u smiraj dana sa veličanstvenim pogledom na Dunav, sa fokusima na vino, bio je povod i za hvale i za dalje planove: - Ono što čujem od posetilaca, posebno gostiju koji dolaze sa strane, samo su reči hvale koje se odnose na kvalitet vina i napredak vinara. Fruška

gora nastavlja svoju antičku tradiciju vinarenja i vinogradarenja, i osim teroara, izvanrednog za uzgajanje vinove loze i kvaliteta vina postignutog i zahvaljujući prirodnim uslovima, tu je i činjenica da je Fruška gora infrastrukturno dobro rešena, blizu velikih gradskih centara, na sat vremena od Beograda i Novog Sada, sa puno naseljenih mesta, dobrih puteva i auto-putem koji je preseca. Sve su to prednosti koje dozvoljavaju brzinu napretka vinogradarstva i vinarstva ovog područja, koje fruškogorski vinari dobro koriste da naprave prepoznatljivu vinsku regiju - kaže Igor Luković, vinski kritičar, publicista i vinski sudija. Po njegovim rečima, svaka vinska regija na svetu ima nešto što je određuje, vina po kojima je prepoznatljiva, što ne znači da druga vina koja dolaze iz te regije nisu dovoljno dobra. Kao što je prva asocijacija na vina iz susedne Mađarske Furmint, Toskane Sangiovese, Chianti, Brunello i sve ono što od toga prave, pa tek onda na odličan Chardonnay, asocijacija na grčka vina su Assyrtiko i Xinomavro, i Prokupac kada je centralna Srbija u pitanju. Isto tako je logično da na Fruškoj gori pomislimo na Grašac. Uz Grašac među crvenim vinima izdvojio se Probus, kojem predviđa sjajnu budućnost. Pokazalo se da je Fruška gora idealno podneblje i za vina od Bordeaux sorti Cabernet Sauvignon i Merlot, dok se Chardonnay nametnuo kao važna sorta u kategoriji belih vina. - Nema druge regije u Srbiji koja ima broj od preko 100 registrovanih vinarija, objekata koje je vredno posetiti, relativno blizu jedan drugom. U okruženju, to najbliže možemo da vidimo u Villány-u (Mađarska), ali se ta prednost nije iskoristila do kraja. Ako se osvrnemo unazad par godina, ova manifestacija se dešava peti put, a prva vinarija koja je vratila ime Grašac sorti je to uradilia 2014-te. Za samo osam godina ovde imamo ozbiljnu scenu Grašca u kategoriji penušavih vina, svežih mladih i odležalih, iz drveta, slatkih, orange, visokokvalitetnih vina koja dobijaju ozbiljna priznanja širom sveta. Za sada preko 40 vinarija proizvodi vina od te sorte. Brzo napredujemo ali smo još uvek na početku. Vinska priča na Fruškoj gori, bez obzira koliko je brzo napravljena, koliko je dobra i kvalitetna, još uvek mora puno da uradi, ima prostora kako za podizanje kvaliteta vina tako i podizanje kvaliteta ponude - zaključio je Igor Luković.


Ešikovac, Stražilovački put 105, 21205 Sremski Karlovci

Тelefon: 063 8588593

17


Vinska porodica postala nezamenjiv deo mozaika Vinarije „Vinum“. - Vrlo brzo sam se uklopila i prepoznala se kao deo ove ekipe. Sa moje pozicije, važno mi je i da je kapija vinarije uvek otvorena. Karlovci su poslednjih godina postali jako interesantno turističko mesto i prijatno sam iznenađena svakodnevnom posetom velikog broja gostiju, posebno vikendima - istakla je Gordana Čučković, saopštivši novine, koje će, po njenom mišljenju, doprineti povećanju dolazaka gostiju. U pitanju je mogućnost da se u vinariji nešto popije, ali i pojede. Probrano, kvalitetno, provereno.

Vinumov tim

V

inarija „Vinum“, smeštena u ulici „vinskoj“ nazvanoj po velikom broju tamošnjih vinarija, zapravo u Ulici Karlovačkog mira 26a, u istorijskom delu vinskih Sremskih Karlovaca, koja traži, čak zahteva, jedno drugačije predstavljanje, osim preko svojih vina. Vrhuskih, što je potvrđeno brojnim nagradama i sve većim brojem njihovih pristalica, odnosno ljubitelja. Taj drugačiji pristup jeste odnos njnog vlasnika dr Milana Ubavića prema svojim, u ovom slučaju, saradnicima, čije znanje se poštuje, a predlozi i ideje razmatraju i usvajaju. Svi oni čine jedan složan tim, čak porodicu posvećenu istom cilju - postizanju najboljeg moguće kvaliteta. Mogu da budu najkvalitetnija vina, može vinarija da bude ekskluzivno uređena, ali bez tima ljudi spremnih na sradnju, nema uspeha. - Velika je stvar da sam karijeru započela među ostvarenim ljudima, kako na privatnom tako i poslovnom planu, da za saradnike imam Milana Radovića, Gordanu Čučković, da radim sa najboljim timom u podrumu, sa Nemanjom, Dačom i Merimom, i Jovicu Uroševića, bivšeg enologa, sada savetnika, posebno dr Milana Ubavića, koji je svaku našu želju isprati i podrži, što mi je izuzetna čast - naglasila je dipl. ing. Anđela Živanović iz Ljubovije, nova, najmlađa članica „Vinum tima“, koja je za-

18

vršila Tehnološki fakultet u Novom Sadu i snažnom željom i velikom srećom, postala novi enolog Vinarije „Vinum“. Kaže da je nastavljač one tradicije koju je njen prethodnik Jovica započeo, i da to što je jedna žena zamenila muškarca na poziciji enologa neće imati beš nikakve konsekvence na kvalitet vina. Kretanja u vinskom svetu su takva, da pravi vinoljupci, bez obzira na pol, biraju dobra vina, vina koja se njima dopadaju. Samouvereno kaže: „U novembru plasiramo mladi Pinole i sigurna sam da će se dopasti svima.“ Gordana Čučković, dobro poznata u vinskom svetu, preuzela je mesto marketing menadžera u poslovanju vinarije i

- Osim što prodajemo vino, rešili smo da našu uslugu podignemo na viši nivo, da uparujemo vino i hranu, sa kojom vino dobija na kvalitetu i popularnosti. Imamo sve preduslove za to, opremljenu kuhinju, kuvara koji dolazi po potrebi da priprema obroke, u nekoliko sledova, za grupe i individualne posete (za+ 10). U mogućnosti smo da izađemo u susret posebnom zahtevima, formiramo meni za određene povode, proslave i sl. Vinarija može da primi dva puta 40 osoba, ali smo ugostili i 100 veoma zadovoljnih turista degustacijom, zakuskom i muzičkim programom - kaže gospođa Čučković. Jedan od najdužih po stažu u vinariji, Milan Radović, na mestu direktora prodaje, seća se da je kada je došao u „Vinum“ i prvi put izašao na teren shvatio da ga čeka nešto što se zove brend building, na šta je „potrošio“ dosta godina dok vinarija na tržištu nije zauzela ovu poziciju. Danas se Vinum vina mogu naći u vinotekama,


Vinarije VINUM VINUM

restoranima i velikim sistemima, ali je najbitnije da mogu da se pohvale dobrom prodajom na pragu vinarije, što je i njena budućnost određena pre tri godine. - Bili smo među prvim malim vinarijama koja je svoje vino poslala na neko međunarodno ocenjivanje. Bila je to Frankovka, berba 2002., koja se okitila srebrom u Parizu. Posebno zadovoljstvo bilo je to prvo ocenjenio i srebrom ovenčano vino kojim smo podigli lestvicu. U međuvremenu u Srbiji se naučilo kako se prave dobra vina i u svakom rejonu imate prestižnu vinariju. Utakmica postaje sve ozbiljnija, ali najžešće su borbe kada kreće prodaja - kaže Milan Radović. Jovica Urošević, dipl. tehnolog, „kreator i umetnik Vinum vina“, danas sa mesta konsultanta kaže:

- Ulogu tehnologa i razmišljanja o vinima preuzela je koleginaica Anđela, a ja sam povremeno prisutan, dajem sugestije

vezane za kvalitet, kupažiranja, odabir momenta berbe, idealnog za svaku pojedinačnu sortu. Dolaskom u vinariju dočekala su me jako strukturna vina, romantična i video sam potencijal u samim vinogradima Vinumovim, što je bio prvi motiv da želim da radim ovde. Krajem 2016. godine započeo sam tu priču. Iza sebe imam dosta dobrih berbi i cela ekipa, na čelu sa dr Ubavićem, pružila mi je šansu da ispoljim svu svoju kreativnost u pravljenju vina. Najviše me je oduševila mogućnost sorte Grašac, sa kojom se pre nisam susreo, i gde sam video svoj najveći potencijal za nešto novo. Neki misle da je biti gazda lako i lepo. U suštini nije mnogo teško kada odabereš prave ljude, dobar tim i kada se napravi pravi ambijent. To je bila ideja vodilja dr Milana Ubavića, uspešnog i na polju medicine, i na polju vina. Po njegovom uverenju, nekada gazda, danas preduzetnik, prvo mora da misli o svojim zaposlenim, tek onda svemu ostalom.

- Veliki je uspeh da sa 62 godine mogu da kažem da sam uspeo i to na dva potpuno odvojena kanala. U medicini sam dostigao vrhunac razvivši moju laboratoriju „Medlab“ do maksimuma, sa tendencijom da bude još bolja. Zato svake godine radimo akreditacije, kako bi održali ideju da moramo napred. To sam preneo i na „Vinum“. To je dugo trajalo jer se, zbog nedostatka vremena, nisam dovoljno bavio vinima. U smiraj života postižem veliki uspeh i na ovom planu, i zaista sam zadovoljan. U intervjuu za knjigu, Željku Garmažu, vinskom novinaru, poverio sam, da sam pre 20 godina imao ideju da pravim

Dom zdravlja, pre sedam-osam da prekinem ovu pruču, našavši se u problemima organizacione prirode, i da se opredelim samo za medicinu. Sada sam zadovoljan što to nisam uradio jer sam ovde stekao određeni mir. Meni je ovde zadovoljstvo doći. Iako je vinarija nepresušni izvor investicija, sredstva koja se zarade moraju se negde i utrošiti, i to čini naš život - izjavio je dr Ubavić. Po njegovim rečima, priča koja podrazumeva vrhunska vina, koja u poslednje vreme naziva „vinskim parfemima“, iz razloga što je toliko truda, vremena, rada u vinogradu, potom i podrumu, utrošeno da bi se napravile male količine visokokvalitetnih vina, u svom osnovu mora da ima ljubav. - Princip da ono što izađe iz ove vinske kuće mora da bude vrhunskog kvaliteta, temeljen je na istoj ideji. Vinom se bavim 45 godina, kada sam sa kumom pravio oranž vina (orange wine), i zato što sam ih 20 godina pio, danas su mi dojadila. Smatram da je izvlačenje maksimuma na prirodan način bez hemije, pod određenim temperaturama, sa kvascima, pažljivim odabirom sorte, gajenjem u vinogradu bez „jakih“ sredstava zaštite, pažljivom i selektivnom berbom, probranom berbom, koju radimo svake godine, sve to je rezultiralo visokim kvalitetom. - Ne treba mi velika zarada, većinu želja sam ispunio. Voleo bih da moja deca nastave na isti način, da im to postane zadovoljstvo, ne muka i mora kako je meni bila u jednom momentu. Nikakve epohalne stvari ne očekujem u budućnosti. Možda razvijanje turističkog dela, koji nam je značajan potencijal za prodaju na pragu, da mlađi ostanu i opstanu, i rade na kvalitetan način, meni je to dosta. Uvek sam se pitao: „Kakav će mi biti kraj?“ Ako je ovo kraj, smatram da je vrhunski. Ovaj razgovor vođen je na Dan Svete Petke, krsne slave domaćina, koji je tim povodom okupio svoju vinsku porodicu. Porodicu u daleko širem sastavu okupiće 17. novembra na Svetski dan mladog vina, u „Vinumu“ preimenovanog u Dan Pinolea, takođe mladog, koji će u krugu prijatelja, ljubitelja vina i sve većeg broja onih koji vole „Vinum“ i njegov Pinole, po prvi put ugledati svetlost dana.

19


Još jedno ZLATO sa AWC Vienna za vina Boutique Vinarije Fragaria Aleksandrovac

U

Gradskoj većnici Beča (Wiener Rathaus) održana je 30.10.2022. godine Gala noć AWC Vienna 2022“, gde je u konkurenciji 1.588 proizvođača i 11.342 vina iz 43 zemlje sveta, „Boutique vinarija Fragaria“ dobila ZLATO za Fragaria Red VotaŽi 2020, SREBRO za Fragaria Red Selekciju 2020, SREBRO za Fragaria White Jagodu 2021 i Seal of Approval nagradu za Fragaria Rosé Fragolinu. AWC Vienna 2022 je međunarodni lider službeno priznatih nagrada za kvalitet vina i službeno priznat od Europske unije. AWC Vienna 2022 postavlja merilo za renomirana takmičenja u probavanju vina u svetu. Svake godine „Boutique Vinarije Fragaria“, Lukarevina, Aleksandrovac, Srbija, (od kad posluje) vinarija šalje svoja vina na ovo takmičenje i uvek za svako poslano vino osvaja nagrade, tako da vina imaju kontinuitet u priznavanju kvaliteta. Na prethodnim pojavljivanjima na AWC Vienna, vina Vinarije „Fragaria“ su takođe zabeležila potpun uspeh, osvojivši sledeća odličja: Fragaria RED Selekcija 2017 limited edition - SREBRO, Fragaria RED Selekcija 2018 limited edition - ZLATO, Fragaria RED Selekcija 2019 limited edition - ZLATO, Fragaria Red VotaŽi 2019 - ZLATO, Fragaria WHITE Sauvignon Blanc - SREBRO, Fragaria WHITE Jagoda - SREBRO. U Wiener Rathaus AWC, na Wine Gala Night, na dodeli nagrada bili su vlasnici Saša i Slobodan, Marina i Anja Vujić. - Presretni smo ovim rezultatom i želimo da se zahvalimo cijelom Fragaria timu koji vrijedno i sa ljubavlju radi i na taj način dostiže ovakve rezultate - rekla je dr sci. Saša Vujić, dodavši da je ovo veliko priznanje za Vinariju „Fragaria“, Aleksandrovac i Župu. Iako malo različita od drugih župskih vinarija, kojoj je na prvom (jedinom) mestu kvalitet vina, sigurna je da se svi Župljani raduju njihovom uspehu, jer svaka nagrada, priznanje, korak je bliže ka vidljivosti Župskog vinogorja, koje krije neslućeno dobre ukuse, različita vina, još uvek skrivena od sveta. Uverena

20

Porodica Vujić na dodeli priznanja u Beču je da će ove nagrade doprineti prepoznatljivosti „Fragaria“ vinarije kao kvalitetnog brenda, zainteresovati kupce i uticati na potražnju njihovih vina. Vino je stvar ličnog ukusa. Verzirane vinopije su već napravile odabir stila koji im najviše prija. Onima koji to još nisu učinili, sigurna smernica su priznanja jednog vino na nekom od respektabilnih takmičenja. Nagrađena vina su intrigantna i mnogi će ih probati iz radoznalosti, kako bi osetili razlog postignutog uspeha. Priznanja su i ulazna vrata za nove kupce, jer po njihovom ukusu ili ne, znaju da iza toga stoji kvalitet. Uostalom, to je jedan od bitnih razloga zašto nagrade pratimo, a nagrađena vina degustiramo. I samo takva poklanjamo, sugurni da ne možemo pogrešiti. „Fragaria“ je moderna vinarija podignuta po svim standardima i kriterijumima njenih vlasnika, dr sci. Saše Vujić i dr.sci.

Slobodana Vujića, profesora, poslovnih ljudi koji su svoje uspešne karijere i pređašnji život u Sarajevu zamenili za život župskih vinara. Njihove ćerke MSc Marina Vujić i BSc Anja Vujić su aktivno uključene u poslovanje vinarije posebno u sektoru komunikacije, promocije i prodaje. Fragaria tim svoju radost crpi sa cca 3 hektara vinograda na tzv. Beloj zemlji i Starcu, u Poljani Lukarevina koja daje izvrsna grožđa visokog kvaliteta; takođe i vinski podrum u kojem s ljubavlju i pažnjom, prave kvalitetna vina: Tajna Veza - Sauvignon Blanc, Jagoda i Tamjanika od belih, a od crvenih cuve VotaŽi, i cuve Fragaria Red limitirana edicija. Kupaže su od sorti Merlo, Cabernet Sauvignon i Pettite Verdot i Rosé Fragolina, isključivo po svom ukusu. Vujići su puni optimizma da će i vina od ovogodišnje berbe 2022., doneti nove nagrade za Tajnu vezu, Jagodu, Tamjaniku, VotaŽi, Red selekciju kao i za Fragolinu.


Cubo Concept Bar & Restaurant dizajniranje jedinstvenog identiteta

CUBO FEST

C

ubo porodica se širi geometrijskom progresijom. Nakon osmog „Cubo fest-a“, odražnog prvog vikenda septembra, Cubo Concept Bar & Restaurant, situiran u neposrednoj blizini Sunčanog keja i jedinstvenog novosadskog kupališta Štrand, za sugrađane i goste Novog Sada, pripremio je artistički spektakl. Jer, suština odabirane hrane, vina i muzike, onoga što Cubo ima u svojoj ponudi, je umetnost. Zadovoljstvo velikog broja gostiju koji svake godine učestvuju u kreiranju menija i vinske karte ovog restorana to potvrđuje. Ponudi najbolje i najboljem se nadaj - filozofija je organizatora događaja, gospodina Vladimira Baštovanova, koji je sedam vinarija i 28 gostiju prisutnih prve godine festivala u trajanju od jednog dana, uspeo da programima i sadržajima nadogradi ovaj, sada dvodnevni projekat i privuče 26 izlagača i 1.520 gostiju. Cubo Concept Bar & Restaurant se ovom manifestacijom, ali i kvalitetom ponude na dnevnom nivou, nametnuo sugrađanima kao pouzdano mesto dobre hrane i pića. Interaktivan odnos menadžemnta i gostiju restorana razvijan godinama, opravdao je očekivanja autora ovog modela, formirajući stalnu, odabranu (odnegova-

CUBO FEST nu) i vernu publiku, kao saradnika u svim dešavanjima. - Poverenje gostiju i njihova očekivanja traže od mene da stalno pravim korake u pravcu nečeg novog i drugačijeg, i još uvek imam strah da ih ne izneverim - priznaje gospodin Vladimir Baštovanov, koji je za ovu priliku, sa svojim saradnicima, ponudio nekolicinu novih jela i novih etiketa, koji će nakon ovog događaja, na osnovu suda publike, biti uvršteni u jelovnik i vinsku kartu restorana. Po prvi put je napravljen presedan i umesto Setup Menu-a, ovom prilikom ponuđenog drugog dana, predstavljeno je nekoliko „a la carte“ specijaliteta prvog: sedam novih glavnih jela, jedno hladno i jedno toplo predjelo, egzotična Tom Yam tajlandska supa. Predstavljen je specijalitet od jagnjetine, piletine i pagara, i desert:

pečena mocart kugla u krenu od kafe sa borovnicama. Drugog dana predstavljen je file soma u slanini, Foie gras, Parfaits desert... Sve je to četiri meseca unazad, ceneći prefinjen ukus svoje publike, pripremao tim standardnih kuvara, u želji da ponudi nešto drugačije i originalno na našem terenu. Na vinskoj karti će se očekivano, osim poznatih naći i neke nove etikete. Pored ekskluze restorana Premier rakija, Rubin je predstavio trofejni Vinjak 5 V.S.O.P. i Vinjak XO, preimium liniju vina, kvalitet na kojem se insistira, sa novitetom - double barrique Caberent Sauvignon-om; Podrum Džervin 1927, uprkos dugom trajanju pokazao je svoju vitalnost i predstavio nagrađena vina, pre svih Merlot Schlossberg; osim afirmisanih vinarija Deurić, Veritas, Vinum i dr., po prvi put je predstvljena nova fruškogorska vinarija Baza iskusnog vinskog znalca, Zlatka Živanića, koja se predstavila Rose vinom Talični. Još jedan rose - Rose Vertiz od Pinot Noir-a, Vinarije „Vertiz“ u Levačkom vinogorju, vlasnika Slobodana Živojinovića, privukao je pažnju publike. Osim vinarije „Tikveš“, „Vukoje“ iz Trebinja, svojom više puta nagrađivanom Malvazijom predstavila se istarska vinarija „Kozlović“, a „Louis Latour“ Vinoteka Beograd i Korpa Deli Market & Bistro iz Novog Sada, pobrinuli su se da Novosađani uz vinarije Matalj, Eden, Doja, Bjelica, Reljić, uživaju u degustaciji francuskih, italijanskih i španskih vina. Među vinarijama bile su i tri: Kiš, Kovačević, Zvonko Bogdan, prisutne od prvog izdanja ovog festivala. Aleksandar Dujin Orchestra sa prof. Aleksandrom Dujinom za klavijaturama, ispratili su dvodnevna dešavanja primerenim zvucima različitih muzičkih žanrova, doprinoseći vrhunskom doživljaju. Specijalni gost Cubo festa bio je bard srpskog glumišta - Vojislav Voja Brajović, koji je u dvočasovnom programu pokazao deo svog prebogatog glumačkog opusa, na oduševljenje brojne publike. Ko će nakon gostovanja Radeta Šerbedžije, prošle i Voje Brajovića ove godine, biti specijalni gost ovog događaja, ostaje nam da vidimo.

21


Nove ideje za novo doba

N

emojte ubiti svoj san, ostvarite ga - poruka je koju je poslalo preko 100 učesnika iz domena politike, diplomatije, privrede, nauke, kulture, medija, sa XII Dunavskog biznis foruma, održanog 26. i 27. septembra u kongresnim salama Hotela „Fruške terme“ u Vrdniku, Fruška gora. Utisci aktera ovog događaja mogli bi se opisati rečima: intenzivno, dinamično, veoma kvalitetno, od izbora tema i onih koji su u njima učestvovali, do mesta i ponuđenih uslova u kojima je konferencija održana, a pre svega aktuelno, naslonjeno na trenutne događaje u regionu i svetu. - Posebno bih istakao aktuelnost tema i diskusija vođenih u okviru tih tema, jer živimo u veoma rizičnom, teškom dobu. Neki ga kvalifikuju i katarstrofalnim. Da pođemo od klimatskih poremećaja i šta je sve suša ove godine izazvala. Tu su i ratni sukobi, podela sveta, sudar civilizacija. Sve se prevrnulo. Ali, ovo je svet akcije, a ne očajanja i depresije. Nužna je nova paradigma razvoja - osnovna je postavka ovog skupa. Moramo se potpuno promeniti. Između ostalog i način razmišljanja. Kroz tu prizmu smo pokušali da osvestimo sadašnjost i pripremimo se za ono što nas čeka - istakao je prof. dr Radovan Pejanović, predsednik Programskog saveta Dunavskog biznis foruma. Privredne komore, servis moderne ekonomske diplomatije, Agroindustrija, Održivi razvoj i cirkularna ekonomija, Otvoreni Balkan - otvoreni gradovi, Nauka i žensko preduzetništvo i Žensko preduzetništvo - stvaralački okvir za nova rešenja, Turizam i kultura, mostovi koji unapređuju saradnju i oplemenjuju ljude, Tesline tehnologije, šansa Zapadnog Balkana i Energetski izazovi i rešenja, te Uloga medija u izgradnji i jačanju prosperiteta, bile su odrednice, polazne osnove za razvoj diskusija i razmenu ideja i iskustava. Pre svega velikog znanja potvrđenog u praksi, objedinjenog oko reke Dunav, „kao odličnog strateškog i ključnog faktora razvoja dunavskog regiona“. Po rečima dr Pejanovića, svaki element koji povezuje regione, ljude, zemlje, gde postoje uslovi da se ideje razmene, predstavlja progres. U tom kontekstu panel „Otvorenog Balkana bila je odlična stra-

22

Sa jednog od 12 panela na Dunavskom biznis forumu

Prof. dr Radovan Pejanović teška ideja da se putem razgovora i razumevanja ljudi promoviše mir. - Naša misija, poslednjih dvanaest godina u formi konferencije, je da pozovemo ljude iz regiona, da ih povežemo i čujemo njihova mišljenja. Usaglasimo stavove i namere. Nećemo mi rešiti svetske probleme, ali ćemo pokrenuti na analitičko razmišljanje. Kroz plenarnu sednicu i

panele, mislim da smo otvorili dosta pitanja, pokrenuli dosta novih ideja. Paneli koji su se odnosili na otvorene gradove, agroindustriju, preduzetništvo, cirkularnu ekonomiju doneli su nova saznanja. Sjajan panel o energetici je bio od egzistencijalnog značaja koji je otvorio, ali i ponudio neka rešenja kako ćemo i šta dalje. Imali smo i dva odlična panela vezana za žensko preduzetništvo i panel o ulozi sredstava informisanja. Potrebni su nam ozbiljni mediji koji će svojim informisanjem pomoći rešavanju, a ne razbuktavanju sukoba lažnim vestima, raznim spinovanjima. Moderan čovek je uznemiren čovek. Svi se pitaju šta se dešava? Šta će se desiti? A kada otvorimo novine nailazimo na katastrofe i senzacije. Uzimajući sve to u obzir mislim da smo uspeli da postavimo za sadašnji trenutak, goruća pitanja i da pokušamo da damo odgovore na njih, iz različitih uglova - objasnio je prof. dr Radovan Pejanović. Dunavski biznis forum 2022 još nije završen. Predstoji sabiranje zaključaka, definisanje preporuka za moguću implementaciju u praksi. Sve to biće upućeno svim relevantnim nosiocima ekonomske, agrarne, kulturne i druge politike... Jer, po svim pokazateljima, ovo je bio skup vrhunskih stručnjaka, naučnika i praktičara, ljudi naprednih shvatanja, čiji glas treba da se čuje.


Tehnologija u službi zajedničke promocije turizma Balkana

I

nicijativa Open Balkan obuhvatila je i turizam i predviđa zajednički nastup zemalja ove inicijative u promociji svojih turističkih ponuda. Na tržištu Srbije već neko vreme postoji portal SerbianAdventures.com

kao portal za online rezervisanje ponude tura o Srbiji i bližem okruženju na kojem je već realizovano na hiljade online rezervacija za oko 70 organizatora. Vremenom je softver za ovu platformu razvijan upravo sa ciljem obje-

Biljana Marčeta

dinjavanja turističke ponude Balkana. Razgovarali smo sa Biljanom Marčeta, osnivačem BOS4.tours-a, platforme za online rezervisanje i plasman tura i aktivnosti o mogućnostima i benefitima ove platforme. - Ova platforma sada omogućava da recimo na području Balkana, organizatori tura i aktivnosti koriste platformu na svom jeziku, da unose ture na svim onim jezicima koje govore turisti koje oni žele dosegnuti, da sa njima ostvaruju automatizovanu komunikaciju štedeći svoje vreme i resurse, da imaju na svojim sajtovima online rezervisanje, ali i da se ta ponuda može videti kroz razne druge sajtove ili druge vidove promocije. Svi oni koji bi doprineli promociji tih tura mogu ostvariti prihode na osnovu svake realizovane rezervacije koja stigne zahvaljujući njihovom promocijom. To mogu biti turističke organizacije, lokalni hoteli, avio kompanije, medijski i turistički portali, travel blogeri i svi drugi koji imaju dobru volju i želju da doprinesu promociji svoga kraja, svoje zemlje ili regiona. Šta bi to značilo za destinacije na Balkanu? - Većom vidljivošću ponude koja se online može rezervisati od strane individualnih putnika povećaće se broj turista, dužina zadržavanja na destinaciji, povećavaju se prihodi za sve pružaoce usluga i sve u njihovom lancu snabdevanja. Naša tehnologija već omogućava i precizno praćenje zadovoljstva klijenata na turama i destinacijama, što pruža mogućnost podizanja kvaliteta usluge i donosi brojne druge prednosti. Destinacije koje odluče da koriste BOS-ov website builder za kreiranje svog sajta i predstavljanje svoje ponude imaće mogućnost i online rezervisanja tura i aktivnosti sa njihove destinacije i samostalnog kreiranja sopstvene affiliate partnerske mreže. To im može doneti prihode koji se ostvaruju na osnovu realizovanih rezervacija koje stignu kroz njihov sajt ili njihovu mrežu promotera. Za priču o Open Balkanu, ovo se čini kao idealno rešenje? - Mi smo spremni da pružimo tehničku podršku da taj proces ide što lakše i brže. Ukoliko bi ova inicijativa dala podršku našem start-up-u uštedelo bi se dragoceno VREME - zaključuje optimistično Marčeta.

23


Dani vesele mašine u Kljajićevu

N

Sa dodele priznanja

a pomen šljivovice, prva asocijacija je centralni i zapadni deo Srbije, jer se, tako kažu, tamo peče najbolja rakija od šljive. „Dani vesele mašine“ je manifestacija posvećena takmičenju u pečenju šlјivovice u Kljajićevu, selu na trinaest kilometara od Sombora, gde su se na tzv. Burduševom brdu, ove godine okupili majstori iz Kljajićeva, Sombora, Stapara, Crvenke, Lenije, Čuruga, želeći da pokažu svoje umeće. I za trinaest godina trajanja ove manifestacije, u tome su i uspeli. Rezultati nedvosmisleno pokazuju da rakija šljivovica iz Kljajićeva ni po jednom parametru ne zaostaje za rakijom iz ostalih delova Srbije. Za sve učesnike obezbeđen je kom iz zasada šljivika Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“ iz Kljajićeva. Predsednik Branko Šoštarić i članovi Udruženja, organizatora događaja, obezbedili su drva za loženje, a raritet predstavlja činjenica da se takmičenje održava u istom šljiviku iz kojeg i šljive za pečenje rakije. U okviru ove manifestacije je pre deset godina ustanovljen i „Zlatni destilat rakije šljivovice“ - ocenjivanje rakija iz prethodne (2021) godine i starije. Ove godine od 75 uzoraka iz cele Vojvodine i Srbije, prvo mesto je osvojila rakija dr. Milojka Vlaškog, drugo Pera Antičevića, obojice iz Somora, treće Dragoljuba Pavlovića iz Stapara, što je još jedna potvrda kvaliteta ovdašnje šljivovice.

24

sirovina. Zbog toga, u Kljajićevu radimo i sa UŽ „Rubac“, koje vidimo kao važnu spojku tradicije i običaja sa unapređenjem i osmišljavanjem finalnih proizvoda, rakije, pekmeza, džemova, nekih novih prerađevina - rekla je gospođa Golubović. Posebno važnim naznačila je način dolaska do finalnog proizvoda iz osnovne poljoprivredne proizvodnje kojom se neko bavi, i kroz to afirmisanje samozapošljavanja, ali i brendiranje proizvoda na tržištu i marketinško osamostaljivanje, da bude dovoljno prepoznatljiv. Zato jedna ovakva manifestacija jeste dobar način da proizvođači samostalno i udruženo nastupaju na tržištu kako bi njihov proizvod dobio veću vidljivost. O tome da li je i koliko poljoprivrednik stimulisan za takvu vrstu delatnosti, državna sekretarka kaže da je osim raspisivanja konkursa, subvencija i podsticaja važna pratiti, analizirati sve ono što je iz određene mere proisteklo. - Smatram da posle svakog konkursa treba analizirati da li je on dovoljno doprineo onome čemu smo težili. Mislim da se situacija značajno popravila i da se više izlazi u susret potrebama poljoprivrednika i onome što se prepoznaje kao deficitarno na tržištu. Značajno poboljšanje situacije imamo na svim nivoima, i u pitanju subvencija, učešću malog proizvođača u globalnom tržištu, i podršci, ali ne smemo smetnuti s uma da je to dugoročni proces koji zahte-

Ovde, međutim, nije bilo ni naznake suparništva između proizvođača rakije. Cilj manifestacije je bio da se napravi dobra atmosfera, da se ugoste prijatelji, razmene dragocena znanja i iskustva u ovoj oblasti, kako bi rakija bila još bolja. O višeznačnom smislu ovog događaja, govorila je Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je kao nezvanični gost pratila dešavanja na terenu, smatrajući značajnom svaku priču koja podstiče očuvanje tradicije, kulturnog nasleđa, svega što predstavlja potencijal za geografsku oznaku porekla i prepoznatljivost jednog kraja. Po njenim rečima događaji poput „Dana vesele mašine“ jedinstvena su prilika da se vidi umešnost malih, čak i neregistrovanih gazdinstava da proizvode nešto što se može nazvati vrhunskim kvaJedinstven ambijent Udruženja "Visovi" litetom. -Vojvodina je do sada bila orijentisana va vreme kako bi se pokazali pravi efekti. na ratarstvo, umesto na voćarstvo, koje Sa druge strane, to je proces koji teče, i ima više potencijala nego što je do sada zahteva od poljoprivrednika tačnost onoga iskorišćeno, između ostalog i kroz ideju što traže da bi došli do cilja - zaključila je proizvodnje finalnih proizvoda, a ne samo Dušanka Golubović.


Rogalj - promocija najboljih vojvođanskih manifestacija

R

ogalj je u kolokvijalnom značenju, tradicionalno mesto okupljanja, razgovaranja i zabave, najčešće na kraju seoske ulice. Jedan takav, pre dvanaest godina osmislio je Čedomir Keco, koji je bogatu novinarsku karijeru posvetio stanovnicima sela i njegovom razvoju, a veoma uspešno, sa istim ciljem i entuzijazmom nastavio Dragan Vukotić, PR Agencija za marketing i organizaciju priredbi Bin marketing, Novi Sad. U startu je Rogalj ispunio svoj cilj i postao manifestacija svih manifestacija, mesto okupljanja organizatora turističkih, etno i gastronomskih svetkovina u Vojvodini. Dan susreta ove godine bio je nedelja, 02. oktobar, na čenejskom Salašu 137, u okviru kojeg su predstavljene manifestacije, održani paneli na teme vezane za ruralne sredine, upriličen razgovor sa pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam, dr Nenadom Ivaniševićem, predstavljena knjiga: „Ukusi Deliblatske pešćare“ Dejana Zagorca, podeljene nagrade... Pokrajinski sekretar, koji je i otvorio ovogodišnji Rogalj, sa velikim poštovanjem obraćajući se prisutnima istakao je da u Vojvodini egzistira 1.800 manifestacije i da bi trebalo da ih je više, a da će Sekretarijat podržati sve događaje koje afirmišu selo i donose dobit. Gospodin Ivanišević je potom podelio Zlatne plakete ovogodišnjim dobitnicima. Zlatna plaketa Rogalj 2022 dodeljena je MZ Erdevik - za očuvanje tradicije i organizaciju manifestacije Sremska kulenijada. Plaketu su primili Predrag Sremčić - predsednik Saveta MZ Erdevik i Radmila Bobić iz Turističke organizacije opštine Šid. U Erdeviku je ove godine održana gastronomska manifestacija - XXIII Sremska kulenijada, sa oko 200 izlagača i 10.000 posetilaca. Zlatna plaketa Rogalj za Seoskog neimara - dodeljena je Petru Samadžiću, zameniku gradonačelnice Sremske Mitrovice, koji je u intervalu 2016 - 2020. obavljao funkciju direktora Agencije za ruralni razvoj Grada. Petar je jedan je od organizatora manifestacije „Vinski park“, inicijator „Dane paprike“ u selu Ravnje i „Martinačke krofnijade“ u selu Martinci, a pokrenuo je i održavanje celovečernjih

Ovogodišnji laureati Roglja koncerata FA „Branko Radičević“ po se- karakterističnih za ovaj kraj: krompira, lima opštine. Projekat „Korpa sremskih voća, pečuraka i meda, da bi se vremenom tradicionalnih proizvoda” svim lokalnim širila, kako na proizvode i proizvođače proizvođačima poljoprivrednih, prehram- iz cele Srbije, tako i na takmičarski deo benih, zanatskih proizvoda i etno doma- u pripremi gulaša, izložbu poljoprivredćinstvima omogućava medijsku promoci- ne mehanizacije i stručna predavanja za ju i prodaju proizvoda na internet stranici. poljoprivrednike. Od početnih 15 učesniZlatna plaketa Roglja dodeljena je Ud- ka došla je do preko 100 izlagača, koliko ruženju Klobásafest, Bački Petrovac, za okuplja poslednjih godina. uspešnu organizaciju istoimene manifeAgencija „BIN marketing“ i „G point“ stacije. Nagradu je primio Samuel Šuljan, iz Novog Sada bili su organizatori ovopredsednik Udruženja. Klobasafest je godišnjeg Roglja, uz podrušku Gradske 2022. održan sedmi put, prvi put u orga- uprave za privredu i turizam Grada Novog nizaciji Udruženja Klobásafest-a, osno- Sada. vanog jula prošle godine u cilju pospešivanja rada i privlačenja većeg broja učesnika i publike, kao i promocije Bačkog Petrovca. Ove godine festival je okupio 83 ekipe iz Srbije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, BiH i Rumunije. Glavni cilj Udruženja je osnivanje što većeg broja malih preduzeća kao motora Pobednici BEAN festivala budućeg razvoja mesta, i uključivanja mladih koji razumeju trenuNa festivalu je u organizaciji Ekocentra tak i potrebu da na vreme počnu da raz- „Vodmar05“ održan i „BEAN festival” mišljaju o budućnosti. (Pasuljijada). Na kraju su proglašene poSpecijalni gosti prošlogodišnjeg Roglja bedničke ekipe, ali su prazni kotlići bili bili su predstavnici privredno-turističke najbolja potvrda kvaliteta njihovog ovomanifestacije „Plodovi Rađevine“ iz op- godišnjeg učinka. U okviru manifestacije štine Krupanj, za koju su ove godine dobili održana je i likovna kolonija, takmičenje Zlatnu plaketu. Osnovna ideja manifesta- u ravničarskim igrama, a sve to uz bogat cije bila je promocija proizvoda i plodova kulturno-zabavni program.

25


Decenija i po Svetskog tamburica festa

B

ogat program „Tamburica festa“ 2022. nisu omeli ni varljivi vremenski uslovi koji su pratili ovaj jedinstven događaj, koji polako i brižljivo oblikuje identitet najvećeg vojvođanskog brenda. „Tamburica fest“ 2022 obilovao je novinama, od „selidbe“ u centar grada, mimo dosadašnje prakse održavanja na Petrovaradinskoj tvrđavi, pružio je publici, ljubi-

kog orkestra RTV Vojvodine sa gostima solistima, po prvi put organizovana „Tamburaška Mondovizija“, takmičenje za izbor najboljih vokalnih solista iz 15 zemalja, da bi sledećeg dana bilo takmičenje internacionalnih tamburaških sastava. Posebnu atrakciju doneo je nastup Ansambla „Johann Strauss“ iz Linca, poklon nastup ovogodišnje zemlje prijatelja festivala - Austrije. Spektakularnim nastupom Internacionalne tamburaške filharmonije, sa oko 200

ostvarenju istog zadatka - promociji kulturno-istorijskih vrednosti festivala i grada koji gostima ima mnogo toga da ponudi. Ugovor o saradnji potpisali su i dr Jovan Pejčić i Ramiza Milkunić, direktorka „Festivala sevdalinki“ u Tuzli i predsednica Udruženja muzičkih umetnika u tom gradu, u cilju neposrednije saradnje, razmene iskustava, te širenja kulture i umetnosti u skladu sa kulturološkom misijom oba fetivala.

Jovan Pejčić teljima tamburaške muzike nesvakidašnji doživljaj. Manifestacija je počela tamburaškom promenadom centalnim gradskim jezgrom, sa nekoliko intermeca u kulturnim stanicima i pričama o novosadskom boemskom krugu koji je uz čašu vina voleo zvuk tambure. Istog dana održana je svetska premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Zaustavite Dunav i skazaljke stare“ autora Sali S. Sallinija iz Turske, svojevrsni omaž fenomenu tamburice koja zahvaljujući ovom festivalu doživaljava svoju punu afirmaciju. Petak je uz Dečji tamburaški orkestar „Čuperak“ iz Ravnog Sela i Koncert Velikog tamuraš-

26

Tamburica fest 2022. za pamćenje izvođača iz 15 zemalja i uz pratnju mešovitog hora, zaključen je ovogodišnji ambiciozan, kvalitetan, perfektno sproveden program Svetskog tamburice festa. Na čelu ove organizacije, dr Jovan Pejčić, osnivač i direktor festivala sa svojim iskusnim timom, koji godinama ulaže napore u cilju unapređenja, popularizacije i institucionalizacije ovog brenda, već kuje nove planove. U tom cilju potpisan je Ugovor o saradnji između Turističke organizacije Novog Sada i „Tamburice festa“, sa potpisnicima, Branislavom Kneževićem, direktorom TONS-a i dr Pejčićem, prvim čovekom festivala, dosadašnjih saradnika na

- Imamo fine planove o saradnji i svakako da ćemo da udružimo sve intelektualne, umetničke snage i vrednosti našeg i tuzlanskog tima da „izvučemo“ jedan novi kvalitet - rekao je dr Pejčić, podsetivši kako su bosanski muzičari različitih žanrova minulih 50 godina oplemenili Ex YU scenu i celi region, ostavljajući neizbrisiv trag. Dr Pejčić je prokomentarisao činjenicu da je XV Tamburica fest obeležio nastup 15 zemalja učesnica, da je po prvi put organizovana „Tamburaška Mondovizija“, sa učesnicima, vokalnim solistima iz svih zemalja učesnica, prikazana premijera filma „Zaustavite

Dunav i skazaljke stare“ Sali Salinija. Po njegovim rečima, bila je čast ugostiti svetski poznate članove Ansambla „Johann Strauss“, i po prvi put u istoriji upriličiti izvođenje međunarodne filharmonije sačinjene od preko 200 tamburaša i interpretatora iz zemalja učesnica. Sve ove hrabre ideje, ostvarivane sukcesvno, promišljeno tokom petnaest godina, donele su ogromne benefite tamburaškoj muzici: „Tamburica fest“ je dao ideju i pokazao mogućnost izlaska tamburaških bandi na veliku scene, otkrio čar tamburaške muzike sve prisutnije i na najvećim manifestacijama. - Možda nismo ni bili svesni dok nismo pogledali film koliko je „Tamburica fest“ uradila za tamurašku muziku. Snimanje filma o „Tamburici“ je bila moja ideja da se svi okupimo i prikažemo šta je učinjeno. Filmom je data retrospektiva i svi mi smo se osećali lepo jer se tu jasno vidi naš rad. Pre 15 godina tamburaši su uglavnom nastupali u kafanama. Kroz festival i takmičenja tamburaških orkestara, vokalih solista i instrumentalista, uspeli smo da motivišemo učesnike da se pripremaju i vežbaju. Motivisali smo i decu, da se polako navikavaju na scenu, publiku, televizijske kamere. Puno smo radili i dalje radimo na popularizaciji ove naše zamisli, a dosadašnji pokazatelji kažu da smo na pravom putu - zaključio je dr Jovan Pejčić.


Muzika i kultura ruše barijere i predrasude

P

otpisivanje Protokola o saradnji novosadskog „Svetskog Tamburica fest-a“ i bosanskohercegovačkog Festivala sevdalinke „Sevdalinko u srcu te nosim“ iz Tuzle, pobudilo je veliko interesovanje ljubitelja tradicionalne, izvorne muzike, čuvara i zaštitnika pravih vrednosti od zaborava. Dr Jovan Pejčić, osnivač i direktor festivala „Tamburica fest“, ove godine održanog petnaesti put, i Ramiza Milkunić, direktor festivala u Tuzli i predsednika „Udruženja muzičkih umjetnika Tuzle“, ispred Festivala koji će ove godine imati četrnaesto izdanje, ovim činom nastojaće da udruženim snagama povrate na scenu ovog podneblja dobru, staru muziku, sa fokusom na afirmaciju i očuvanje originalnog izvođenja i njenog promovisanja u granicama i van granica zemlje za koju se vezuje. - Poptisivanje ovog Ugovora je veliko delo kako za Udruženje muzičkih umjetnika i mene lično, tako i za naš grad, dr-

žavu, a nadam se da će i moje drage kolege iz Novog Sada, koje su nas odabrale za saradnike, biti naši gosti na Festivalu u decembru - izjavila je tim povodom gošća iz Tuzle, i izrazila zadovoljstvo što će na preporuku dr Pejčića na festivalu nastupiti

Sa potpisivanja protokola o saradnji. pobednici „Tamburica fest 2022.“ TO Hrvoja Harkanovca. Festival sevdalinke „Sevdalinko u srcu te nosim“ je jedini festival u svetu posvećen ovoj vrsti muzike, sa misijom očuvanja i prepoznavanja kulturno-istorijskog značaja izvorne narodne muzike za Bosnu i Hercegovinu, kao najvredniju muzičku baštinu ovog prostora. - Tokom četrnaest godina trudili smo se da se krećemo uzlaznom linijom, da pravimo izmene, uvek ka boljem i grandioznijem. Ovaj Ugovor je takođe korak unapred. Međugranična saradnja između novosadskog i tuzlanskog festivala, za mene kao umetnicu, kao državljana BiH, veoma je veliko postignuće. Uvek su pravci muzike i pravci kulture rušili barijere i predrasude. Muzika je ta koja nas povezuje, jer upotrebljava univerzalan jezik. Sevdalinka i tamburica, ko zna da ih iznese, spajaju srce i dušu i prati ih velika suza ili velika radost - smatra gospođa Milkunić. Podsetila je da su neke od najlepših sevdalinki otpevane uz pratnju tamburice, a ponovilo se i na XV „Tamburica fest-u“ u izvođenju dve kompozije čije je autor upravo naša sagovornica. Na pitanje da li bi oduševljenje publike u Novom Sadu, moglo da izazove slično u Tuzli na kocenrtu tamburice, kaže da se lepa muzika

sluša ma gde bili u svetu, a kako ne bi u Bosni i Hercegovini. - Nemam problem da pozovem doajene muzičke scene poput Nedeljka Bilkića, Snežane Đurišić, Halida Bešlića, Hanke Paldum, ranije i Merime Njegomir, ljude koji su u muzici ostavili vidljiv trag. Oni mi daju sigurnost da ćemo vratiti nekadašnji kvalitet koji se odnosi na interpretaciju, aranžmane i pristup muzici, gde se moraju favorizovati dobri pevači, dobre melodije i aranžmani, a onda i pristojno ponašanje i izgled na sceni. Jer svaka scena mora da se maksimalno ispoštuje - mišljenja je gospođa Milkunić. Na pitanje koliko turističke zajednice mogu da doprinesu podizanju kvaliteta onoga što slušamo, odgovara: - Mi koji znamo ovo da radimo brzo ćemo organizovati i preneti sevdalinku u Novi Sad kao što smo 2019. preneli u Beograd ispraćeni punom salom Sava centra, koja je pevala. U Tuzli sa tamburicom bi napravili bum, jer tuzlanska publika zna da vrednuje dobru muziku. Morali bi samo da razmislimo koji prostor da obezbedimo jer bi interesovanje bilo ogromno. Turističke zajednice treba da imaju više sluha, da više sarađuje na tom pitanju jer ako bolje razmislimo prave se vrednosti prepoznaju i ostaju. Sve drugo je prolazno.

27


Tri decenije uspešnog rada ZZ Žitopromet u Kikindi

Marko Đurđulov

Z

Z „Žitopromet“ d.o.o. je zadruga sa tradicijom od 30 godina sa dominantnom ratarskom proizvodnjom. Ima 50-tak kooperanata, uglavnom većih, obrađuje oko 800 ha, sa kooperantima preko 10.000 ha. Kolika se pažnja poklanja mehanizaciji u ovoj zadruzi, Marko Đurđulov, direktor zadruge ističe nastojanja da se uvek kupi najnovija, poslednja reč tehnike. U mašinskom parku zadruge se nalaze kombajni, traktori, priključne mašine, što dosta povećava produktivnost i olakšava rad. Neke mašine su kupljene preko Ministarstva za razvoj sela, neke preko IPARD fondova. Pozdravlja pomoć države zadrugarima, mogućnost, da kao pravna lica učestvuju na raznim konkursima. ZZ „Žitopromet“ aplicira na svim konkursima, nešto dobije, nešto ne, ali su zadrugari zadovoljni odnosom države prema zadrugama. Sugeriše da pri nabavci mehanizacije treba planirati u skladu sa potrebama. Izbor je veliki, ali se ZZ „Žitopromet“

28

opredeljuje za skuplju mehanizaciju proizvedenu u Zapadnoj Evropi, smatrajući je kvalitetnijom, i što se tiče delova i samog rada. Ovakav odnos prema poslu zadruge koja uspešno posluje više od tri decenije i danas se svrstava među nejupešnije, bio je jedan od razloga da Zadružni savez Vojvodine dodeli „domaćinstvo“ ZZ „Žitopromet“ u Kikindi da na jednoj od svojih parcela, u saradnji sa Kompanijom KITE d.o.o. Novi Sad, 05. oktobra organizuje prvu tematsku manifestaciju „Uz zadruge do savremene mehanizacije“. Na samoj njivi je Kompanija KITE d.o.o. predstavila najnovije u svojoj pondi i sve što je moguće isporučiti srpskim poljoprivrednicima u toku sledeće godine ne samo kada je u pitanju mehanizacija, već i najnovije tehnologije precizne poljoprivrede. Praktičnom času savremene mehanizacije svoji prisustvom, uz ZSV, značaj su dali i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, predsednik ZS Srbije Nikola Mihajlović, direktor Razvojnog fonda Vojvodine Goran Savić, predstavnici zemljoradničkih zadruga. Aktuelna tema ovih dana je bila i cena vezana za repromaterijal. Neki deo repromaterijala zadruga je nabavila, nešto će nabaviti na odloženo plaćanje, pa će platiti na proleće kada budu prodali svoje proizvode. Nadaju se da će na proleće skočiti cena njihovih proizvoda. Skupa je i mehanizacija, a poručena pre par meseci je poskupela 10%.

Jesen je počela sa problematičnim periodom s obzirom da je u septembru palo preko 100 litara kiše. Po mišljenju gospodina Đurđulova, obrada zemljišta, iako su dani sve kraći a sunca sve manje, ipak neće biti problem, pa će posejati pšenicu i ječam u optinalnim rokovima. Banatska zemlja je dobra za ratarsku proizvodnju, ali godina je ova 2022. bila sušna, pa iako su pšenica i ječam relativno dobro podneli sušu, suncokret i kukuruz su smanjili prinos 30-40%. Zadrugari se nadaju boljim cenama suncokreta, kukuruza takođe, i držaće ga na lageru dok ne dostigne cenu koja im odgovara, ili stigne nova mehanizacija i budu prinuđeni da ga prodaju. Za Marka Đurđulova znanje je najvrednije. Treba svake godine ponovo ići u školu, svakog dana pratiti mejlove sa izveštajima o radu mašina i uštede usled pravilnog korišćenja. Zbog vremenskih uslova uveliko se razmišlja o nekoj drugoj proizvodnji, ali je ulazak u skupe investicije navodnjavanja, izvesnije rešenje. - Moj otac, Đura Đurđulov, je 08.01.1993. godine osnovao zadrugu i ja od malena znam samo za zemlju. Volim taj posao. Poljoprivredu treba voleti. Nije lako, a da ne voliš, provesti 10-12 sati dnevno na zemlji, u ataru, na otvorenom. Mora se mnogo raditi. A kada pada kiša, mi se kao odmaramo, zapravo se bavimo papirologijom. Međutim, svakodnevni rad na sebi, usavršavanje, daje rezultate - kaže Marko Đurđulov.


Udružujte se i investirajte zajedno

„U

Udruživanjem zemljoradnika lakše do savremene mehanizacije

z zadruge do savremene me- njena tehničko-tehnološka isplativost, snihanizacije“ naziv je prve te- žavaju se troškovi proizvodnje, dok savrematske manifestacije održa- mena mehanizacija obezbeđuje povećanje ne 05. oktobra 2022. na parceli u Kikindi, prinosa i niže troškove rada. u organizaciji Zadružnog U uslovima sve većeg saveza Vojvodine (ZSV), rasta cena inputa za poljoKITE d.o.o. Novi Sad i ZZ privrednu proizvodnju, lo„Žitopromet“ Kikinda, i priših prinosa koji su rezultat lika da se na istom mestu susušnog perioda iza nas, kao sretnu struka i praksa. i drugih nepovoljnih uslova Mr Jelena Nestorov, predza nove investicije, kao što sednica Zadružnog saveza je sve veći rast kamata na Vojvodine (ZSV), tom prikredite, finansiranje novih likom je istakla da je meinvesticija može biti veliki hanizacija najbolji primer izazov za zadruge i poljoisplativosti investicija kroz privrednike. Međutim, bez zadruge i to iz više razloga: investicija nema napretka. - Zadruge imaju najveće U skladu sa navedenim, potrebe za investiranje u potrebno je iskoristiti sva Mr Jelena Nestorov mehanizaciju, kako u kuraspoloživa sredstva kako povinu nove, tako i u obnovu postojeće. bi se sa što manjim rizicima i troškovima Ova potreba je prisutna i kod starih zadru- investiralo u poljoprivredi, počevši od zaga, kod zadruga koje su već opremljene jedničkog preduzimanja investicija preko mehanizacijom, kao i tek osnovanih, čiji zadruga, preko korišćenja raspoloživih zadrugari imaju zajedničke planove za podsticajnih sredstava za ulaganja u meulaganjima u budućnosti. Sa druge strane, hanizaciju i druge investicije, odabirom na mehanizaciji se najbolje može prikazati povoljnijih uslova finansiranja koji se koliko ovakve investicije doprinose pove- nude preko Razvojnog fonda Vojvodine, ćanju produktivnosti, sniženju troškova i Garancijskog fonda, poslovnih banaka sa povećanju efikasnosti proizvodnje, jer za- specijalizovanim programima za poljoprijedničkim korišćenjem mašine postiže se vredu i slično.

Mr Nestorov napominje, da je poslednjih godina, čak i decenija, ulaganje u savremenu mehanizaciju zabeležilo vidan napredak, u ovoj oblasti možda i najvidljiviji u odnosu na druge investicije, kako kod zadruga tako i poljoprivrednih gazdinstava. Opšti napredak mehanizacije, pa i poljoprivredne, rađa potrebu za njenim obnavljanjem češće nego u ranijim periodima. Iz tog apsekta poruka ZSV, da se treba udružiti i nabaviti ono što je najsavremenije, kako bi se na najbolji način primenila najsavremenija tehnika i tehnologija na njivama zadrugara, te snizili triškovi proizvodnje, je više nego aktuelna. Koliko su taj apel ZSV u korist zajedničkih ulaganja prihvatili poljoprivrednici, potvrdila je praksa, koja upravo u mehanizaciji beleži najveći napredak. - Mislim da se poljoprivrednici najlakše odlučuju na zajedničku nabavku repromaterijala, poljoprivredne mehanizacije i prodaje prozvoda preko zadruge. Ne mogu da izostavim potrebu ulaganja u skladišne kapacitete, koji su finansijski zahtevna investicija i za koju je poljoprivrednicima potrebna još veća podrška, a za koju su podsticajna sredstva manje raspoloživa u odnosu na podsticaje za kupovinu mehanizacije - rekla je mr Jelena Nestorov.

29


Zlatibor zbog brojnih atrakcija i aktivnosti pun gostiju

P

očetak izgradnje „Zlatnog grada“, novih stadiona, golf terena, auto-motodroma, uređenja zelenih površina, parkova i biciklističkih staza uz postojeću, turističku infrastrukturu, opravdava poziciju Zlatibora kao vodeće turističke destinacije, kada je planinski turizam u pitanju, i ne samo planinski. - Minula letnja sezona beleži porast posetilaca od 6% za prvih devet meseci u odnosu na isti period prošle godine, oko 4,5% manje u odnosu na rekordnu 2019. Veliki broj domaćih gostiju i gostiju iz regiona, preko 30 sportskih ekipa odlučilo je da svoj odmor, ili deo odmora provede na Zlatiboru. Zato su naša očekivanja o „dobroj“ zimskoj sezoni opravdana, i već sada je, kada je TO Zlatibor u pitanju, sve spremno za dolazak „zimskih“ gostiju - rekao je Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor. Razvojni planovi opštine Čajetina u predstojećem periodu oslanjaju se na tri velika projekta. Prvi je „Sportski park“ sa preko 20 fudbalskih terena za pripreme, po najvišim UEFA standardima, sa kompletnom infrastrukturom za pripreme vrhunskih sportskih ekipa. Plan izgradnje turističkog kompleksa „Zlatni grad“ na potezu Ribničkog jezera, na međustanici Gold Gondole, površine od oko 200 ha, sa nizom objekata i terena za razne sportove, namenjen zdravstvenim i sportsko-rekreativnom sadržajima počinje sa podizanjem prvih objekata. Za ljubitelje adrenalinskih sportova, pored postojećih: vožnje kvadovima, paraglajdinga, zip-line, šetnje zahtevnim planinarskim stazama na Torniku, na teritoriji sela Semegnjeva biće izgrađen auto-motodrom, za turiste i ogranizaciju svetskih atomobilskih i moto trka. Dečje igralište Obudovica, sa postavljenim sistemom za veštačko osne-

30

žavaje, još dva nova ski lifta, trake za skijanje, novi ski rent, dočekaće najmlađe ljubitelje aktivnosti na snegu, dok će Dino park i Avantura park svoje kapacitete prilagoditi zimskim uslovima i doneti zimske radosti mališanima. Dobre vesti su i vraćanje manifestacija u punom obimu. Prebogato kulturno „Zlatiborsko leto“ prepustiće mesto zimskim manifestacijama i koncertima na Kraljevom trgu, planiranim za doček Nove godine, Božić i pravoslavnu Novu godinu. Direktor potvrđuje da će Gold Gondola raditi u punom kapacitetu tokom zime, kao i Ski centar Tornik. Ono što Zlatiborčani ne mogu da obećaju, ali mu se nadaju, je prirodan sneg. Da ne bi razočarali goste obezbediće veštački. Za boravak sportskih ekipa u zimskom periodu obezbeđene su tri hale: Sportska dvorana u Čajetini, Wai Tai, u vlasništvu opštine Čajetina, i sportska hala u okviru OŠ „Dimitrije Tucović“ na Zlatiboru. Krajem prošle godine počeo je sa radom luksuzni Hotel Zlatibor Mountain Resort & SPA 5*, koji je umnogome doprineo kvalitetu turističke ponude. U ponudi je 35.000 ležajeva a cene su u odnosu na prošlu godinu korigovane za +10%. Apartman u privatnom smeštaju u zavisnosti od lokacije, kreće se od 40 evra, a u hotelskom smeštaju polupansion od 35 do 100 evra. - Sugurni smo da će Zlatibor za koju godinu sa realizacijom svih zacrtanih projekata biti u afirmativnom smislu, neprepoznatljiv - izjavio je gospodin Živanović, izražavajući nadu da će sa završetkom deonice autoputa do Preljine i otvaranjem aerodroma Ponikve, doći i gosti iz zapadnoevrospkih i zemalja dalekog istoka: Izraela, Kine, Rusije,..

Vladimir Živanović


31


Udahnite Šumadiju

O

tkrivanje malo poznate Šumadije, sa svim njenim raznovrsnostima i bogatstvima, jedna je od misija Gradske turističke organizacije Kragujevac. Turisti, avanturisti, tragaoci za novim i manje eksponiranim destinacijama ovde će naći „zemaljski raj“. U izdašnoj prirodi, sa drvećem povijenih grana bremenitim raznovrsnim plodovima, a najviše šljivama. U divnim ljudima širokog srca i velikog znanja. Podrudnički kraj bogat kulturno-istorijskim nasleđem, kraj koji ima tri srednjovekovna manastira, kraj Tanaska Rajića, barjaktara vožda Karađorđa, prvih olimpijaca, kraj izdašne gastronomske ponude, dobrih domaćina, najvećeg proizvođača šljive i ostalog voća, kao i proizvoda od voća, upornih nastavljača narodnog stvaralaštva, a samim tim i čuvara tradicije. - Zbog svega navedenog, želeli da sve sklopimo u jedan program na manifestaciji „Šumadijski dani šljive“ u selu Stragari i kao takav ponudimo posetiocima, ali i meštanima, čije uključivanje je takođe bilo jedan glavnih ciljeva, nas kao organizatora. Drago nam je što smo animirali veliki broj stanovnika Stragara i okolnih mesta, koji su se aktivno učestvovali kao izlagači proizvoda iz svojih domaćinstava. Pored njih, održavala se i Fijakerijada, Gulašijada, predstavilo se Lovačko udruženje „Srebrnica“. Posetioci su imali priliku da sve ono što vide degustiraju, od raznih gurmanluka do prelepih rakija. Potrudili smo se da prikažemo što više od obilja ovog kraja, kako bi svako pronašao nešto njemu interesantno, posebno, našto novo, drugačije, u čemu će uživati, uz želju svih nas da iz ovog kraja ponese delić kulturnog, istorijskog, verskog nasleđa i da pokuša u punom značenju da razume smisao slogana „Udahni Šumadiju“ - izjavio je Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevac. GTO je ovom manifestacijom vratila Stragare na listu manifestacija i postavila dobru osnovu za njen dalji razvoj. Kako objašnjava gospodin Pavlović, ovo je godina testa i za GTO kao organizatora, ali i za učesnike, koji su, zahvaljujući odličnoj poseti, uvideli mogućnost promocije i plasiranja svojih proizvoda. Zadovolj-

32

stvo su iskusili i proizvođači šljive i proizvoda od šljiva i ostalog voća, kao i domaće radinosti, kojima su manifestacije lokalnog karaktera često jedina prilika da predstave svoj rad. Njihovo prisustvo u velikom broju direktor vidi kao jedan od ključnih rezultata ove manifestacije. Gospodin Pavlović zajedno sa svojim timom, već razmišlja o načinima proširivanja programskih sadržaja, možda i nekim podmanifestacijama, jer svi parametri govore da je ovo izdanje „Šumadijskih dana šljiva“ uspelo da skrene pažnju javnosti na Stragare i okolinu, kao poseban kraj Šumadije, Srbije. Ako možemo da primetimo da se dobar glas daleko čuje, datum njegovog održavanja biće zaokružen u kalendarima potencijalnih turista za narednu godinu. Na one koji su ove godine posetili „Dane šljiva“ organizatori računaju da će posetu ponoviti i nastaviti uživanje u ukusu i mirisu Šumadije. Svojim aktivnostima GTO Kragujevac se nametnula kao centar razvoja šumadijske priče, te paralelnog razvoja tradicionalnog i modernog. - To ste dobro primetili, jer se u Kragujevcu se svakog leta održava „Arsenal fest“ koji okuplja predstavnike rock i alternativne muzičke scene iz regiona. Grad bogate prošlosti na taj način daje turistima izbor da dođu zbog festivala, sajmova, manifestacija, ali i zbog kulturno-istorijskog nasleđa. Kragujevac je mesto poslovnih susreta, zbog bogatstva ponude još konkurentniji u kongresnom segmentu turizma. Svoje mesto u turističkoj ponudi do sada su izborili vinari odličnim vinima. Takođe i proizvođači rakija, koja se ovde najviše pominje u smislu nacionalnog brenda. Vinarije i destilerije smeštene uglavnom po kragujevačkim selima, imaju prednost već ispisanog scenarija u vidu bitnih događaja i građevina iz prošlosti - rekao je Bojan Pavlović, uz konstataciju da su „Šumadijski dani šljive“ još jednom potvrdili da je ovaj kraj privlačna, zanimljiva, atraktivna destinacija i kao takva obavezna da se poseti.

Razglednica iz Stragara

Degustiranje šljivovice

Bojan Pavlović


SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

33


Osetite duh Zimske

N

ovogodišnji i božićni praznici predstavljaju vreme radosti, sreće, darivanja, ali i kraćih putovanja. Novi Sad, sad već tradicionalno, u praznični duh ulazi početkom decembra kada se centralne gradske ulice pretvaraju u bajkovite predele okićene dekorativnim lampicama. Baš kao iz božićnih filmova i „Srpska Atina“ predstavlja nezaobilazno mesto za kreiranje fotografskih uspomena. Glavni gradski trg još jednom će dodatno ukrasiti festival bombona, kolača, pesme i osmeha - „Novosadski Zimzolend“. Ovaj božićni vašar predstavlja i pravu malu oazu poklončića sa kojima možete obradovati svoje najdraže. Specifičnost Novog Sada, ogleda se u tome, da se praznična magija može osetiti na više lokacija, pa vas tako ispred tržnog centra Promenada očekuje i zimski festival - „Božićna čarolija“. Zimsku fantaziju dodatno upotpunjuje i magična „Ledena šuma“ koja Dunavski park pretvara u pravo bajkovito klizalište. Dečji osmesi i sijalicama ukrašeno drve-

34

će stvaraju ambijent pun radosti i sreće. I najstarija pijaca u gradu čak će dva puta tokom decembra biti pravi mali raj u kojem ćete na „Noćnom bazaru“ moći pronaći proizvode malih proizvođača i predstavljaće pravu uvertiru u novogodišnji provod.

Za muzičke sladokusce tu su tradicionalni Božićno-novogodišnji koncerti klasične muzike, dok u Novu godinu možete ući uz tradicionalno organizovane dočeke na otvorenom. Ni sve zaljubljenike u „hiking“, „trail“ trčanje i nordijsko hodanje, ovogodišnja


fantazije u Novom Sadu

zimska fantazija neće zaobići jer se možete pridružiti poslednjoj trci u godini koja se održava na Fruškoj gori - „Winter Trail Race“. Novosadska zimska fantazija ne može se u potpunosti doživeti, ako barem jedan dan ne posvetite obilasku čuvenih čardi, salaša ili vinarija sa Novosadskog vinskog puta. Topla i ušuškana atmosfera na ovim čarobnim mestima u okolini Novog Sada obogatiće vaš boravak. Prijatelji, vino, pucketanje vatre iz kamina i tamburaši uz odlične gastronomske užitke, učiniće vaš boravak nezaboravnim! Za najmlađe članove vaše porodice idealna mesta za pešačenje i sankanje tokom zimskih meseci nalaze se na obroncima Fruške gore, zato pogledajte naše predloge za produženi vikend tokom decembra i januara. Ukoliko se odlučite da provedete vikend u Novom Sadu, informacije o smeštaju možete pronaći na sajtu Turističke organizacije Grada Novog Sada www.novisad.travel. Uplovite u novosadsku čaroliju i osetite duh zimske fantazije kojoj ćete se sigurno ponovo vratiti!

35


Ako znate da proverite, o Kragujevcu i

Kuća Alekse Obradovića (levo)

Snežana Milisavljević

S

vaku manifestaciju Gradska turistička organizacija Kragujevac začini vodičkom turom. Ove godine, u vreme trodnevne manifestacije „Šumadjski dani šljive“, kroz panoramsko razgledanje grada, obilazak srednjovekovnog manastira Voljavča, sela Stragari i drugih sela, posetu vodenici Cicića, jedinoj „živoj“ vodenici/potočari iz vremena Miloša Obrenovića, povela je Snežana Milisavljević, iz GTO Kragujevac. Pričala je o gradu kao o posebnom, unikatnom biću, koje raste i razvija se kroz, ne mali broj za srpsku istoriju, bitnih dešavanja, svakom rečju potvrđujući da je to njen grad, a ona deo njega. Od velikog broja činjenica, anegdota, izdvojili smo nekolicinu.

Šta treba znati - Tragovi života na tlu grada datiraju od pre 6.000 godina što potvrđuje nedovoljno istražen lokalitet Divostin, na kojem je iskopavanjima rukovodio akademik, prof. Dragoslav Srejović, Kragujevčanin.

36

- Najznačajniji period u istoriji grada je od 1818 - 1841., vreme kada je Kragujevac bio prestonica moderne Srbije. Kragujevac je izabran za prestoni grad na Đurđevdanskoj skupštini u manastiru Vraćevšnica, kada su nahijski knezovi jednoglasno prihvatili predlog Kneza Miloša. - Knez Miloš u ovom gradu zida prestoni dvor, Milošev konak, Amidžin korak, Staru (Miloševu, pridvornu) crkvu i Šareni (Ljubičin) konak. Tu su stvarane najznačjnije institucije moderne srpske države, tu je napisan i usvojen prvi srpski Ustav - Sretenski ustav, osnovani su prvi sud, prva gimnazija, prva srednja stručna škola, Licej (preteča Univerziteta), prva muzejsko/galerijska postavka, prvi bilijar, prve igre na sreću, prvi bal... Za Kragujevac se vezuje i početak razvoja industrije. - Zgrada Okružnog načelstva, danas Okružnog suda (1902-1904), autora Nikole Nestorovića, podignuta je u duhu eklektičkog akademizma, sa elementima bečke secesije. U njoj je Vrhovna komanda srpske vojske na početku Prvog svetskog rata, na čelu sa Radomirom Putnikom, načelnikom generalštaba, rođenim Kragujevčaninom, pravila planove Cerske i Kolubarske bitke, gde je Srbija izvojevala pobede. Planovi tih bitaka se i danas izučavaju na vojnim akademijama širom svetu, pa i na West Point-u. U čast pobede srpske vojske, u ovoj zgradi, 1915. Stanislav Binički je prvi put izveo svoju kompoziciju „Marš na Drinu“. Izvođenju su prisustvovali Radomir Putnik, rođeni Kragujevčanin, dr. Slobodan Jovanović, Arčibald Rajs, gost iz Lozane i dr. - Početkom Prvog svetskog rata, dok je komanda srpske vojske boravila u zgradi Suda, regent Aleksandar Karađorđević sa svojim najbližim saradnicima dolazi u Kragujevac, i

Srce

Zgrada Okružnog suda boravi u kući Alekse Obradovića, predratnog kragujevačkog trgovca, koju je projektovao kragujevački đak Andreja Andrejević, koji je završio arhitetktutu u Sankt Petersburgu. On je, kao svadbeni poklon svojoj sestri, udatoj za ruskog doktora Leontijeviča, koji su u to vreme živeli u Kragujevcu, projektovao kuću, repliku kuće Lava Nikolajeviča Tolstoja koja se danas nalazi u Glavnoj kragujevačkoj ulici. - Na kraju iste, Glavne ili Ulice Kralja Aleksandra I Karađorđevića, oboren je prvi avion. Srušio ga je Raka Ljutovac na početku Prvog svetskog rata, prerađenim turskim topom. Raka je dojahao na mesto pada aviona i salutirao poginulim austrougarskim vojnicima.


ako ne znate da naučite Kragujevčanima

Spomenik 1300 kaplara

Srbije

Ulaz u Gradski park

Kragujevački park - pluća grada - Iz Glavne ulice je ulaz u Veliki park, kojeg Kragujevčani nazivaju „gradskim plućima“. Izgrađen je i svečano predat na upotrebu 1898.. Tom prilikom, lokalni list „Šumadija“ je pisao: „Onomad, u nedelju, 26. aprila, otvoren je i predat saobraćaju i uživanju novouređeni opštinski park. Celokupna vojna muzika Šumadijskog vojnog puka, koncertirala je sedam i po

sati. Građanstvo sviju staleža odazvalo se i posetom i prilozima. Naš opštinski park, uređen je tako lepo da se sadašnjoj opštinskoj upravi mora odati zaslužena hvala i priznanje. Park je nasut, staze su lepe i široke, cveće je zasađeno i već niklo, te se nadamo da ćemo u maju već imati šarenila. Ako nam vredna opštinska uprava još pribavi mogućnost da stalno praznicima svira muzika u samom parku, onda smo prvi za to da se od svakog posetioca par-

ka naplati po pet dinara za ulaz u park i isplatu muzike“. U njemu su Kragujevčani provodili slobodno vreme, među njima i književnica Mir Jam (Milica Jakovljević), koja je odrasla i u Kragujevcu završila srednju školu. U njemu su održavani koncerti, pozorišne predstave, večeri poezije. - Neposredno uz Botaničku baštu nalazi se Spomenik „1300 kaplara“, u istoimenoj ulici. Posvećen je mladićima koji su prekinuli školovanje u zemlji i inostranstvu i stavili se na raspolaganje vrhovnoj armiji. Nakon obuke u vojnoj školi u Skoplju, koju nisu završili, oblače uniforme i sa činovima kaplara, kreću ka Kolubari i Suvoboru. Predvođeni ovim mladim ljudima srpska vojska je izvojevala pobedu, o kojoj je londonski „Observer“ pisao, kao jedinstvenom primeru u svetu da je jedna država poslala na front sav svoj intelektualni krem, svoju mladost, žrtvujući je zarad spasa i pobede svoje zemlje. - Osam kilometara jugozapadno od centra Kragujevca, na tromeđi sela Drače, Divostina i Malih Pčelica nalazi se geografski centar Srbije - zvanično je saopštenje Republičkog geodetskog zavoda. Otuda za kraj krilatica koju je i ovoga puta ponovila gospođa Snežana Milisavljević: „Ako hoćete da osetite kako kuca srce Srbije, morate da dođete u Kragujevac“.

37


Team building pustol

N

Bečej u poslepodnevnim čaovi turistički proizvod sovima, upoznavanje grada i Turističke organizacidruženje, tzv. zagrevanje za je opštine Novi Bečej sledeći dan, krcatim predvi(TOONB), koji objedinjuje tuđenim aktivnostima u prirodi, rističke trendove povezanosti Saša Dujin i nedelju, koja bi mogla zatradicionalnog i modernog dipočeti doručkom na slami, uz namičnom i kompleksnom formom, obeležiće turističku 2023. godinu u aktivnosti jahanja i vožnju fijakerom, a zaovom gradu. Ako se čini pompeznom, to vršiti ručkom, koji bi učesnici pripremali nije cilj ove najave, već samo naglasak na sami - izjavio je gospodin Dujin, dodajući njenom inovativnom aktiviranju svih ka- da Novi Bečej ima zavidnu sportsku infrapaciteta opštine, kroz mogućnost transfor- strukturu na otvorenom i zatvorenom, komacije turističke ponude u skladu sa inte- jom mogu da pokriju bezmaresovanjima i potrebama. Team building lo sve sportsko-rekreativne projekat je spreman da u narednom perio- zahteve, koji obuhvataju radu dovede i kvalitetno ugosti zaposlene u zličite oblasti, rekreativnih, korporacijama, sa konceptom i spektrom informativnih sadržaja, onih mogućnosti, koje će mnoge iznenaditi. koje pojedinici nikada nisu Reč je o team buildingu, koji nije nov na imali priliku da iskuse, a sve našem tržištu, sprovedenom na malo dru- to kroz druženje. gačiji način. Saša Dujin, direktor TOONB Predlozi za team building je objasnio da se radi o nekolicini, temat- u „urbanim uslovima“ varoši ski podeljenih, nezavisnih celina, sa mo- od 13-14 hiljada stanovnika, gućnošću njihovog kombinovanja, kako specifični su iz razloga što se reka Tisa smatra glavnom bi se došlo do idealne sheme aktivnosti. - Naš predlog vezan je za team building gradskom ulicom, gde se vikend u Novom Bečeju, i dolazak u Novi marina „Gradište“ i sport-

38

Čarobni Tiski kej sko-rekreativni objekti nalazi takođe u centru gradu,, a on u prelepom prirodnom ambijentu: - Marina „Gradište“ - boćanje, vožnja čamaca i kanua, plivanje i pecanje, omogućeno i licima sa invaliditetom; organizovanje „potrage za izgubljenim blagom“, gde bi se posle dobijanja informacija o kulturno-istorijskom lokalitetu, nenaseljenom šumovitom ostrvu naspram Marine (na kojem je po predanju sahranjen Atila Hunski), odvijala potraga;

Hostel u Vranjevu


ovina u Novom Bečeju

Marina Gradište

Jedinstvena Arača

Uz Tisu fijakerom, biciklom, trćanje i pešačenjem

Tisa reka inspiracije

- Priča o banatskom fruštuku na slami može da se instalira bilo gde, u zavisnosti od interesovanja, sa predlogom TO da to bude na Arači, destinaciji koja vraća vekovima unazad, koja ima prirodnu vezu sa Bečejskom tvrđavom, gde se poslednje tri godine vrše iskopavanja. Ova srednjovekovna priča daje mogućnost nošenja balskih haljina i viteških oklopa, kao nekada u ambijentu banatske pustare. - Gađanje lovačkim puškama uz pomoć iskusnih lovaca iz Lovačkog udruženja „Novi Bečej“, na njihovom poligonu, uz „pokazne vežbe“ u lovačkim (i olimpijskim) disciplinama trap i skit, odnosno gađanja u metu i gađenja glinenih golubova (pokretnu metu), uz opciju pripreme hrane od divljači na otvorenom; - Slano Kopovo je jedna od opcija za foto safari, gde bi se obezbedili i prilaz

i razni uglovi pristupa. U delu atara sela Kumane, blizu čuvenog Taraša, u delu gde je Tisa bogata ribom, nalazi se Stari hrast, najstariji hrast lužnjak u Vojvodini. Ovaj kraj bogat je i kulturno-istorijskim nasleđem, inženjerskim objektima gde se mogu videti parna mašina na Ustavi, koja je nekada kontrolisala vodostaj Tise i kanala, zatim brodska prevodnica na dizel gorivo i prevodnica na struju. - RSC „Jedinstvo“ glavni je nosilac sportskih događaja opštine. Tu se nalaze tereni za košarku, rukomet, fudbal, karate, stoni tenis, borilačke veštine i teretana. Nova kuglana sa četiri kuglaške staze, ima sve uslove za rekreativna, ali i takmičarska nadmetanja; - Posebna priča može da se ispriča na Bisernom ostrvu, u jedinstvnoj ambijentalnoj celini u društvu čuvenog Muskat

Krokana, vrhunskog belog vina Vinarije „Fleur D’Oranger“, koje prati životna priča grofa Rohoncija, uz degustaciju vina i foto safari; - Obnovljeni Hotel „Terme Tiski cvet“, osim smeštajnih kapaciteta, u ponudi ima otvoren i zatvoren bazen ispunjene termomineralnom, lekovitom vodom jedinstvenog sastava, nađene na dubini od 582 metra, i Terme spa sadržaje: saune, relax sobu, đakuzi, tepidarijum, masaže i sveže ceđen voći sok. U starom jezgru Vranjeva nalazi se zgrada opštine - danas komforno uređen hostel sa dvorištem, zanimljivim okruženjem, pogodnim za brojne aktivnosti. Predlozi, i u ovoj, skraćenoj verziji, kazuju da je ova ponuda drugačija, interesantnija i sadržajem bogatija, i da nudi novo viđenje team building zadovoljstva.

39


Ponesi us

S

vaki grad ima svoj habitus, identitet, karakter..., sklon transformacijama iz nužde, potrebe, uslovljenim vremenskom odrednicom. Pozicioniranje kreativnog i inovativnog lokalnog miljea, kao ključne perspektive razvoja, sa akcentom na turizam, pretpostavlja saradljivost i preduzetničko povezivanje svih zainteresovanih činioca. S toga, promenom rukovodstva, Turistička organizacija grada Zrenjanina, nastavlja strategiju razvoja turizma opštine, zacrtane u prethodnom periodu, uz povećano angažovanje na društvenim mrežama, u skladu sa zahtevima tržišta i mlađe generacije turista.

TOG postane vidljiviji, kako bi i na taj način promovisali sve potencijale, kojih ovaj grad ima mnogo, bez da zapostavljamo postojeće, štampane medije. To potvrđuje naše učešće na XVIII Međunarodnom festivalu turističkih pubikacija „Kofer slova“ u Kruševcu sredinom oktobra, gde je TOG Zrenjanina osvojila tri „Srebrna kofera” u kategorijama: Višelisna turistička publikacija do 50 stranica, Turistička mapa i Najbolji sajt - rekla je Sanja Petrović. Da se ne časi časa potvrda je niza sastanaka koje je inicirala, sa ustanovama

kulture: Gradskom narodnom bibliotekom Zrenjanin, Narodnim muzejom Zrenjanina, Narodnim pozorištem „Toša Jovanović“, Zrenjaninskim istorijskim arhivom u cilju osmišljavanja zajedničkog koncepta izlaska na turističko tržište Srbije i regiona. - Ne kažem da se do sada nije radilo na turističkoj prepoznatljivosti grada, ali ako budemo radili zajedno sa zajedničkim ciljem, naša nastojanja će vrlo brzo dati rezultat. Ako uspemo da ostvarimo neke potencijale, uz ljude koje krasi gostoprimljivost, možemo da se nadamo zadovoljavajućoj turističkoj poseti - izjavila je gospođa Petrović. Vidljiv porast noćenja od +140 odsto, u odnosu na avgust prošle godine, kome su doprinele brojne manifestacije, zabeležen je zahvaljujući „Danima piva“, ali i kulturnim, tradicionalnim događajima, sportskim takmičenjima. Zadatak povećanja noćenja turista, samim tim i prihoda od turizma „nije jednostavan ali je ostvarljiv“, tvrde u TOG Zrenjanin, po čijem mišljenju je rad na animiranju dolazaka mlađih turista, veliki i izazovan. Uz postojeće događaje kakav je „Grad otvorenog srca“,

Sa svim potencijalima na turističko tržište

Sanja Petrović, diplomirani MSc menadžer u hotelijerstvu (Prirodno-matematički fakultet Univerzitet Novi Sad), za petnaest godina iskustva prošla je sve procese rada, od suvenirnice, preko šefa službi koje su poslovale u okviru zrenjaninske TOG, do mesta pomoćnika direktora 2017. godine, da bi 09. septembra bila imenovana za direktora. Sledeći premisu da zajednički put vodi napretku, a saradnja uspehu, u ovom kratkom vremenskom intervalu već je preduzela određene korake. - Pozicija drugog čoveka firme je donekle rasterećenija od pozicije prvog, međutim, ovo mesto mi omogućava da neke stvari, koje sam 15 godina posmatrala, a koje nisam mogla da realizujem, pokušam da unapredim. Tu pre svega mislim na prisustvo u digitalnoj sferi, društvenim mrežama, sa ciljem da u što skorijem periodu

40

Sanja Petrović

Dani piva - najveći


pomenu Zrenjanin „Buđenje proleća“, Evropskog prvenstva u raketnom modelarstvu za seniore i juniore, Evropsko selo, i kreiranje novih, poput moderne gastro-muzičke manifestacije u Karađorđevom parku, planirane za maj 2023., koja će uz hip hop, DJ, rock izvođače obuhvatati i kulturu jedenja burgera, podstičući navike dolazaka turista, među kojima i mladih, u Zrenjanin i okolinu, i mimo određenih događaja.

Zrenjanin grad sporta i šampiona

Razvijena sportska infrastruktura grada omogućila je organizaciju brojnih sportskih turnira, svetskih, evropskih, pripremnih, što je još jedan od pokazatelja animiranja mlađe populacije i prisustva događajima sa elementima takmičarskog i edukativnog. Koliko je Zrenjanin okrenut mladima govori i pobeda na ovogodišnjem takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“- mladih Zrenjaninki u najvećem televizijskom festivalu za decu i omladinu u regionu, koje su time izborile da Zrenjanin, sledeće godine bude domaćin istog. - I u narednom periodu nastaviće se promocija zrenjaninskih sela. Belo Blato ima zaokruženu ponudu, od etno kuće,

Deo iz bogate palete Gradskog muzeja Zrennjanin rukotvorina, gastro specijaliteta, do „Kobasicijade“ koja je nadrasla selo, malo za prihvat svih koji bi u dane manifestacije želeli da ga posete. Selo koje je poslednjih godinu dana najviše učinilo u turističkoj ponudi je Stajićevo, nazvano po njegovom osnivaču, parohu Savi Stajiću, koje je obeležilo 100 godina od osnivanja i višednevnoj proslavi seoske slave Preobraženje.

Soba zrenjaninskih sportskih velikana

i najposećeniji

U ambijentu etno restorana Miris dunja

Videvši šansu razvoja u turističkoj ponudi, registrovali su dve etno kuće sa smeštajnim kapacitetima koristeći prednosti blizine restorana „Trofej” u sklopu Banatskog etno sela „Tiganjica“, SRP „Carske bare“, ali i obezbedili pristan na Begeju u samom naselju, za manja plovila. I Perlez postaje sve atraktivniji s obzirom na broj poznatih Beograđana koji u većem broju kupuju kuće. Pravo otkrovenje je manifestacija „Dani porodice“ podržana od strane resornog Ministarstva, uvrštena u manifestacije od značaja za Republiku Srbiju - objašnjava direktorica. U turističkom, i svakom drugom smislu, nikako se ne sme zaobići priča o banatskoj gastronomiji i svako od naselja zrenjaninske opštine ima neku manifestaciju čiji je značajan segment gastronomija. U samom gradu postoji nekoliko restorana koji poštuju tradiciju, ali su najpoznatiji oni sa prefiksom etno, u neposrednoj blizini grada: već pomenuti „Trofej“, Salaš „Kod Stare dunje“, Salaš „Lujza“, gde se domaćini bave uzgojem mangulica od kojih se pripremaju tamošnji specijaliteti proizvodnjom slano/slatke zimnice, sokova, i sve to posetioci mogu da kupe, uživaju u domaćimi ukusima i kod svojih kuća. Ovo je izuzetan primer zaokružene proizvodnje prepoznate kod turista koji poštuju domaće proizvode. A takvih je sve više.

41


Berićetna jesen magičnog Vršca

T

uristička organizacija Vršac je tokom prethodnih meseci ove godine uspela da sprovede i realizuje sve planirane medijske promocije u zemlji i regionu, kao i da održi brojne događaje, što je doprinelo ne samo većoj vidljivosti ovog dela Banata, već i materijalizovano odličnom posetom. Jedna od njih, skorašnja, nazvana „Magična jesen“, održana po drugi put, pokazala se veoma privlačnom za izlagače i posetioce. Na Gradskom Trgu svoju ponudu predstavili su proizvođači zimnice, cveća, meda, lekovitog bilja i tradicionalnih rukotvorina. Manifestacija ima za cilj očuvanje, promociju i popularizaciju tradicionalnih zanata, domaće radinosti, zdrave

stička publikacija na 18. Međunarodnom festivalu turističkih publikacija „Kofer slova“ u Kruševcu, u konkurenciji 40 Turističkih organizacija. Ova Brošura pravljena je da privuče vizuelno, a istovremeno spoji štampani medij sa online publikacijom na tri jezika. Forma omota brošure je posebno osmišljena, ima ručke, tako da može da posluži kao torbica. U omotu je unutra planirana pozicija za vizit kartu i džep u koji ide brošura. Dizajn omota je sveden sa osnovnim simbolima grada: Vršačkom kulom i Vršačkim planinama. Bordo je boja definisana grafičkim standardima grada, a zlatotisak daje na lepoti ovom jednostavnom, a upečatljivom rešenju. Dizajn brošure prati omot u koloritu

Magična jesen u Vršcu hrane, kao i svih blagodeti koje jesen pruža. U okviru „Magične jeseni“ organizovana je dečja likovna radionica na kojoj su najmlađi sugrađani oslikavali najpopularniji jesenji proizvod bundeve. Talentovani vršački dečaci i devojčice ukrasili su bundeve svojim crtežima, a radovi će biti izloženi u izlogu Turističko informativnog centra u Dvorskoj ulici u Vršcu. Gradski Trg ukrašen je jesenjim bojama i proizvodima, a mnoge medijske kuće pokazale su interesovanje za Vršac u te dane. Brošura “Vršac Ljubav Vino Vetar” Turističke organizacije Vršac, osvojila je 12. oktobra prvu nagradu u kategoriji najoriginalnija turi-

42

i grafičkim elementima. Prorezima (posebno izrađenim štancom za brošuru) je istaknuto ime grada VRŠAC. Trojezični tekst u brošuri je namerno sveden na minimum. Na stranama su zato dodati QR kodovi koji vode na stranice sajta Turističke organizacije Vršac, na kome je prošireni tekst o svakoj bitnoj lokaciji i objektu Vršca na srpskom, rumunskom i mađarskom jeziku. U TO Vršac su zadovoljni i zahvalni što je žiri prepoznao i nagradio dobre ideje - autentičan pristup u dizajnu i povezivanju štampanih i online medija. Decembar je rezervisan za manifestaciju “Praznične Đakonije”, koja će ove godine biti

održana 10. decembra i to 15. put u velikoj sali hotela “Srbija”. Svojevrsna izložba praznične trpeze, domaće radinosti, suvenira i raznih đakonija osmišljena je i biće tradicionalno realizovana u vreme slava i dočeka Nove godine sa ciljem upoznavanja posetilaca sa starim jelima sa ovog područja. Velika sala hotela Srbija u kojoj se manifestacija odvija je veoma posećena, a posetioci pored suvenira i raznoraznih ukrasa za božićne i novogodišnje praznike, mogu da uživaju i u degustaciji raznih prazničnih đakonija koje se posebno spremaju za slavske trpeze. Uz svu tu ukusnu hranu najbolje idu kvalitetna vršačka vina lokalnih vinara koja su takođe zastupljena na ovoj izložbi. Turistička organizacija Vršac, planira da poveća broj izlagača i uvede turističke programe za posetu “Prazničnim Đakonijama”, ljudi iz drugih krajeva Srbije, a samim tim tradiciju multietničkog stanovništva promoviše široj javnosti. U Vršcu je znatno povećan broj dolazaka domaćih i stranih turista u odnosu na prethodne godine, a pored individualnih poseta povećan je i broj organizovanih sportskih, poslovnih i kongresnih dešavanja. Grad Vršac pokazao je veliki potencijal i kapacitet za boravak sportsko rekreativnih ekipa, kongresnih skupova i poslovnih team building programa prilagođenih različitim grupama. U narednoj godini Turistička organizacija Vršac, planira da plasira novi turistički proizvod i da nastupi još agresivnije sa promo aktivnostima u regionu. O svemu tome - uskoro.


Gastro Srem - brend manifestacija Stare Pazove

P

od sloganom „Osetite Srem svim čulima!“ tokom prvog vikenda septembra, održan je „Gastro Srem“, turističko-gastronomska manifestacija u organizaciji Turističke organizacije opštine Stara Pazova, koja je po peti put opravdala znak „Najbolje iz Vojvodine“, dobijen od Pokrajinske vlade. Dinamika dvodnevne gastro žurke na Trgu Zorana Đinđića i ovoga puta bila je intenzivna, primerena svim uzrastima i ukusima. Na 70 štandova proizvođači su nudili svoje suvomesnate proizvode, sireve, slatko-slanu zimnicu, med i rakiju, prisutne su bile bombondžije i kolačari. Po prvi put organizovan je vinski plato, a zapaženo mesto imali su i sve popularniji proizvođači zanatskog piva. Štandovi sa ribljom čorbom i pečenom ribom, vrsnim bačkopetrovačkim kobasicama, specijalitetom lokalnog slovačkog stanovništva - nadlackama, poslastici za koju je potrebna samo voda, kvacac, šećer, brašno i prstohvat soli, uz dodatak čokolade, oraha i šećera u prahu, bili su najposećeniji. A to je bio i štand sela Golubinci ispred kojeg je nadaleko čuven Maestro Nikola Gašparović, kreirao kolač a la Betoven, u čast 250 godina od rođenja slavnog kompozitora, a kojeg je ljubav prema kapetanici Žanet, koja je sa suprugom živela u dvorcu Šlos u Golubincima, dovela u ovo sremsko mesto. Kolač od 19 sastojaka koji se mogu kupiti, i ljubavi, koja se mora doživeti, Maestro nije na žalost imao mogućnosti da ga na licu mesta i napravi, ali je sve zainteresovane pozvao u svoju radionicu, da prisustvuju njegovoj izradi. Prisustvo velikog broja udruženja žena sa raznovrsnim rukotvorinama, od vezova, hekleraja do na razboju tkanih odevnih komada i predmeta za domaćinstvo pokazalo je svu originalnost, kreativnost

Gastro Srem 2022. nadmašio sva očekivanja narodnog stvaralaštva Sremica, ali i nameru organizatora da sačuvaju vrednosti na kojima počiva današnje vreme. Muzički program, od kulturno-umetničkih društava iz Srema, najboljih tamburaških bandi do pesničko-književnih minijatura lokalnih pesnika-književnika..., bio je ispraćen sa velikim interesovanjem i podrškom. U biblioteci „Dositej Obradović“ posetioci su mogli da vide i 120 godina star kuvar sa ručno ispisanim receptima bankarskog činovnika Nikole Jankovića. Najmlađima je ustupljen prostor za igru i zabavu u centru zbivanja. U ulozi domaćina, ove godine našli su se Aleksandar Dunić i njegova koleginica Marija Markuš, koji su šarmantno nenametljivo publiku vodili kroz ovu gastro priču, u čemu im je pomogao živopisni Mile Gastro Sremac, maskota manifestacije, a rekordnom posetom tokom oba dana brend manifestaciju oplemenili stanovnici Stare Pazove i brojni gosti. Treba odati priznanje kompletnom timu Turističke organizacije opštine Stara Pazova, na čelu sa direktoricom Draganom Zorić, koji je učinio sve, od programa do uslova njegove realizacije, da ova manifestacija bude predstavljena kao reper sličnim. Čestitke treba uputiti i za originalnu vizuelizaciju prostora u sremačkom maniru. Zasluge za uspeh ma-

nifestacije ima i odziv lokalnog stanovništva, koji i ovoga puta nije izneverio očekivanja organizatora. Turistička organizacija opštine Stara Pazova kreirala je E-kuvar iz Stare Pazove sa specijalitetima sa „Gastro Srema“. Regionalna razvojna agencija Srem u saradnji sa Fondom „Evropski poslovi“ APV prepoznala je ovaj projekat i finansijski ga podržala. Projekat je sprovoden u okviru “CCI4TOURISM - Jačanje poslovnih veština kulturnih i kreativnih industrija za eksploataciju kulturnog nasleđa i razvoj modela održivog turizma u Jadransko-jonskim regionu” koji se sprovodi u okviru Intereg ADRION programa transnacionalne saradnje. Kuvar ima 36 strana i podeljen je na 8 različitih gastronomskih celina. Kreiranjem pop up E-kuvara đakonije sa „Gastro Srema“ postaju dostupne i nezavisno od manifestacije, a sve u cilju kako bi zaljubljenici u gastronomiju Stare Pazove, Srema, uživali tokom cele godine. E-kuvar je dostupan na sajtu preko linka: https://turizampazova.rs/wp-content/ uploads/2022/10/e-kuvar-jela-iz-starepazove-gastro-srem.pdf. Iz TO Stara Pazova poručuju: „Ovo je tek početak, sledeće godine nastavljamo sa „novim“ – „starim jelima.“

43


Kuvar Nikole Jankovića otkriva recepte i navike sa početka XX veka

D

a se od davnina razmišljalo o tome šta se unosi u organizam, potvrđuju kulinarski recepti iz vremena pre Hrista, i reči grčkog filozofa i lekara Hipokrata da „hrana mora da bude lek, a lek hrana“. Mari Antuan Karem (1784 -1833), jedan od najpoznatijih „slavnih Chef-ova“, sa titulom „kralja kuvara i kuvar kraljeva”, napisao je i „L’Art culinare moderne“ - koji se smatra modernom kuvarskom Biblijom.

Prvi srpski kuvari Kolika je važnost ove profesije govore i reči irskog dramaturga, pisca, vegeterijanaca, nobelovca, oskarovca Džordž Bernard Šoa da „ništa nije zanimljivije za čitanje od dobrog kuvara“, jer dobar kuvar nije samo zbirka recepata, već kulturnog, istorijskog identiteta jednog naroda, jedne zemlje. To je direktno podrazumevalo da

Primerak kuvara za riznicu blaga Stare Pazove biti Chef znači biti pisac - intelektualac, istraživač, naučnik i umetnik. Tek kada je pred vama pun tanjir shvatite da imate pravo umetničko delo, koje za razliku od

44

klasičnih, ima i dimenziju ukusa i mirisa. recepata. Aleksandra Rustanović je pred Popularnost gastronomije u našim kra- sam rat napisala „Veliki narodni kuvar”. jevima nije bila možda toliko glasna, zbog Doživeo je samo jedno izdanje pa, osim istorijskih uslova manje uticajna na evrop- zapisa brojnih zaboravljenih recepata, ima ske tokove, ali da je bila važna i prisutna i bibliografsku vrednost. možemo zaključiti na osnovu knjiga njoj posvećenih. Prvi „Srpski kuvar“ potpisao je jeromonah Jerotije Draganović, kuvar patrijarha Josifa Rajačića, i prevod je recepata sa nemačkog jezika, objavljen 1855. u manastiru Krušedol na Petrovdan. U drugoj polovini XVIII veka, u Sremskim Karlovcima objavljen je „Iskusni podrumar” Zaharija Orfelina, značajne figure književnog života u Srbiji, sa receptima za pripremu hrane ali i likera, vina, lekovitih napitaka. Slede „Starinska srpska jela i pića“ iz 1896. Sime Trojanovića, upravnika Etnografskog muzea u Beogradu, zvanično prvog srpskog etnologa i antropologa. „Srpska narodna jela u Levču i Temniću” napisao je Stanoje Mijatović, a Katarina Popović je svoj „Veliki srpski kuNataša Filip kraj izložbenog primerka kuvara var sa slikama: za upopredstavljenog na Gastro Sremu trebu srpskih domaćica” izdala 1878. u Beču, prvu knjigu štampanu Zvanični kuvari sa pravim srpskim jena ćirilici. Spasenija Pata Marković je bila lima u kojima je opisan način pripreme ministarska ćerka. U Beču je završila ško- srpskih jela pojavljuju se tek krajem XIX lu za vođenje domaćinstva. Godine 1907. i početkom XX veka. Među njima, prava objavila je prvi „Kuvar i savetnik“, koji je poslastica su nezvanični, nikada objavljeosim recepata jela sadržao i savete doma- ni kuvarski zapisi. Jedan takav, otkriven ćicama o kulturi vođenja kuće. Pata je sve nedavno je, ćiriličnim pismom ručno pisan do početka Drugog svetskog rata imala „Kuvar“ Nikole Jankovića, star 120 godisvoju rubriku u listu Politika - Jelovnik na. Njega je pronašao Milivoj Kovačević, za danas, sa savetima kako sa malo novca iz Turističke organizacije opštine Stara skuvati zdrav ručak. Godine 1939. izda- Pazova, zaljubljenik u lokalnu istoriju, a la je još jedan kuvar sa 4.000 isprobanih Nataša Filip, bibliotekar savetnik iz NB


Recepti pisani rukom Nikole Jankovića „Dositej Obradović“ našla načina da ga predstavi publici.

„Kuvar“ Nikole Jankovića - S obzirom na njegovu starost nismo smeli da ga postavimo na policu, da neko ne bi došao u iskušenje da ga lista i ošteti, pa smo ga postavili u staklenu vitrinu a, po našem mišljenju, najzanimljivije delove, skenirali i postavili na pano. Podelili smo njegov sadržaj na nekoliko delova: supe i čorbe (osim mesnih, supa od mozga, čorba od špargli, od karfiola, boranije i krompira, od graška, od sočiva, od griza...), glavna jela (sladak kupus za berbu vinograda, kiso kupus sa pirindžom, krompir sa mesom i taranom, goveđi jezik, pikantni svinjski kare sa sosom od kajmaka, pravi srpski đuveč, biftek na žaru sa pomfritom i salatom, patka nadevena sa pečurkama i prelivena sa paradajzom, punjeni golupčići sa kestenjem, sarma od janjeće džigerice i dr.), pod interesantnim jelima zapisao je specijalitete nemačke, francuske, italijanske kuhinje, a posebne segmente čine paprikaši i gulaši, riba, jela od divljači, kolači i torte, razni likeri od ruma, mleka i sl. Iznenadila nas je raznovrsnost i broj od 403 recepta, ali nisu to samo recepti. Sam autor ih je naslovio „Recepti koji nisu jestivi i gurmanluci“.

Milivoj Kovačević Među njima ima nekolicina lepim rukopisom na nemačkom jeziku ispisanih saveta za domaćinstvo: preparat za tamanjenje miševa i pacova u kući, protiv buva kod kerova, kako napraviti jeftinu farbu za patose, kako omekšati stari kit (git) na pendžerima, kako očistiti fleke od muva, mast za glancanje cipela, sredstvo protiv rđe, za čišćenje stakla, šporeta, gvožđa,

preparat protiv vlage u kući, lek za uništavanje crva u drvetu... Jedan segment posvećen je domaćim lekovima: za bolove u želucu, protiv hemoroida, astme, zakrečenja vena... Da li su bili delotvorni ili ne, to ne znamo, ali daju nam uvid u način lečenja naših predaka. U ostale savete svrstao je: kako orezivati maline, napraviti zamenu za plavi kamen za špricanje vinograda, vosak za najbolje kalemljenje voćki - objašnjava gospođa Nataša Filip. Osim vrednih zapisa, ona ističe i upotrebu reči, karakterističnih za sremački kraj. Pa se između ostalog pominje mast za rane i opekotine i oraji kao lek, sok od pomoranđe, štrudla sa roštiljem (rogačem), supa od kupusa ribanca sa kremvirštlama i dr. - Kao bibliotekar bi bila presrećna kada bi mogli ovaj rukom pisan kuvar da široj publici predstavimo kao fototipsko izdanje, jer sam sigurna da bi za ovakav materijal bili zainteresovani ne samo Staropazovčani, zarad istorije našeg mesta, da pokažemo da smo bili pismeni i da su se ljudi bavili poboljšanjem ličnog života. Volim starine i zavičnajnu zbirku. Ekspanzija izgradnje novih zgrada namesto starih sremačkih kuća, predstavlja realnu bazu za nalaženje nečeg što je zaostalo a za nas značajno, kao što su stare fotografije, knjige ispisanih margina, crteži, predmeti, dokumenti... Stalno upućujem apel sugrađanima da nam se obrate pre nego što nešto ostave ili unište. Međutim, malo je onih savesnih koji ne shvataju da će posle rušenja kuće i njihovog odlaska ostati praznina koju su mogli da popune. Gospodin Nikola Janković (1869-1947) je bio iz imućne porodice, po zanimanju bankar. Godinama je prikupljao recepte za razna „jestiva, gurmanluke i pića“. Njegov kuvar sadrži recepte koje je isprobala njegova žena Zorka, posebno umešna u pravljenju kolača. Govorila je francuski, nemački, bavila se humanitarnim radom u Kolu srpskih sestara u Staroj Pazovi, rado primala ljude u njihovom domu. Njen suprug je ove beleške ostavio njihovoj deci „da ga se sećaju kada ga više ne bude bilo“. Na kraju je napisao „Mnogo vas vole Tata“.

45


Tako to rade Kikinđani

J

asmina Milankov, v.d. direktor Turističke organizacije grada Kikinda, priznaje da su ludaje i sove ušare zimi, najjači mamac za dolazak turista u ovaj banatski grad, ali sigurno ne jedini. I tek kada dođu, pridošlice otkrivaju čari ovog mesta, sadržaje koje ne mogu naći ni na jednom drugom. Po njenim rečima, praznik posvećen ludaji, trećeg vikenda septembra u trajanju od četiri dana, jedan je od mnogih u regionu, ali jedini obeležen na način kako to Kikinđani umeju, sa mnoštvom pratećih, ništa

u okviru manifestacije promovišu se novi proizvodi od bundeve, pa je napravljeno pivo od bundeve, sladoled, brašno i pekmez, salata od bundeve, liker i puter. Ove godine upriličena je promocija originalnog Kikindskog Somersby Cider-a. Po prvi put promovisan je i jedan kozmetički proizvod - šampon od bundeve sa cimetom. Udruženje „Kikindska ludaja“, koje čine mladi uzgajivači bundeve koji žele da putem ovog proizvoda promovišu svoj grad, pokrenuli su kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije postupak zašti-

Jasmina Milankov (levo) sa saradnicama manje interesantnih, originalnih događaja. Ovogodišnji pobednik, kao i prošle godine, Tibor Kokai iz Tápiószentmárton-a, Mađarska, obećao je da će doneti najtežu bundevu, i doneo je. Težila je 716.5kg i trebalo joj je 153 dana da dostigne tu težinu. Ona je apsolutni šampion u dosadašnjih 37 godina, koliko se ovo takmičenje održava. Ove godine, kao zvanični članovi Svetske organizacije uzgajivača bundeve, Dani ludaje su se našli u kalendaru svetskih događaja, koji obezbeđuje vidljivost manifestacije i rezultata. Osim zanimljivog, koloritnog izgleda, bundeva je izuzetno blagotvorna za zdravlje ljudi. To Kikinđani dobro znaju, i pripremaju je na 101 način. Od 2017. godine,

46

te geografskog porekla kikindske ludaje. Tako bi ovaj simbol grada, do kraja godine mogao da dobije i oznaku geografskog porekla. Pored bundeve Kikinđani se uveliko bave proizvodnjom lešnika i proizvodima od lešnika. Čak 22 gazdinstava uzgajaju lešnik. Posebno se ističe PG Alekse Raca iz Nakova, koji je na površini od dva hektara 2013. godine otpočeo proizvodnju, da bi danas finalizarao proizvodnju i tržištu ponudio „Nutto“ (lešnik, med), puter od lešnika i hladno ceđeno ulje, i sve to bez konzervansa, aditiva i drugih neadekvatnih za ishranu dodataka. Ko se malo razume u ondašnje prilike zna za odlične banatske rakijaše. Među

najpoznatijim su Šurlan Rakije, Novi Kozarci; Destilerija Hubert 1924., Banatsko Veliko Selo; Destille pecara Mihalj Mesaroš, Kikinda... Kada je reč o vinu, tu imaju još štošta da urade i nauče, ali se i tu izdvajaju neka imena, najviše iz Iđoša: Udruženje vinogradara i vinara „Šasla“ Iđoš i Kepul - Porodični podrum vina, Podrum Malbašić Novi Kozarci. Stari zanati i dalje žive u Kikindi. Čak 32 stanovnika kikindske opštine nosioci su Sertifikata starih zanata, odnosno njihovi proizvodi su pod zaštitom Ministarstva privrede Republike Srbije, koje izdaje preduzetnicima sertifikate u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Svi oni, učestvuju na Sajmu preduzetnika u okviru Dana ludaje. Jasmina Milankov poručuje: - Teško da se za jedan dan može osetiti atmosfera ovog mesta. Zato treba doći tokom vikenda, možda i dan duže, i proći 22. najlepšom ulicom na svetu, sa drvoredom od 389 stabala američkog koprivića, srebrnog jasena, duda i lipa. Obavezno treba čuti priču o Kiki, mamutu pronađenom 1996. u glinokopu fabrike „Toza Marović“ čiji se skelet danas čuva u Narodnom muzeju Kikinda, kao i jedinstvenom muzeju na otvorenom Terra, i Muzeju Terra, u prostoru stare kasarne „Servo Mihalj“, sa oko 1.000 skulptura u terakoti. Treba otići do Banatskog Veikog Sela, jezera Laguna koje je nastalo pregalačkim radom meštana na mestu gde je ranije bila deponija. Zbog čudotvorne ikone presvete Bogorodice, jedne od pet kopija hilandarske ikone, u crkvu posvećenu Svetom proroku Iliji u Novim Kozarcima dolaze vernici iz svih krajeva Srbije. Zbog grobnice porodice Čarnojević, direktnih potomaka Arsenija III Čarnojevića, u Ruskom Selu, zaštićenom nepokretnom kulturnom dobru i spomeniku kulture od velikog značaja, takođe... Ne treba zaboraviti ni Mokrin, i manifestacije posvećene dvojici velikana: Memorijal „Miroslav Antić“ i „Dan Raše Popova“. Valja se zabaviti uz atrakciju zvanu Gusanijada, takođe u Mokrinu. Sve turističke destinacije su obeležene turističkom signalizacijom, ali svaki turista može da se informiše na sajtu www.kikinda-turizam.rs, ili da nam se direktno obrati, a mi ćemo biti raspoloženi i dobri turistički vodiči i domaćini.


Carski provod u carskom gradu Sirmiumu

N

ajbolji način da upoznate deo kulture golemog nasleđa Rimskog carstva, uživate u prirodi SRP „Zasavica“ i NP „Fruška gora“, učestvujete na brojnim letnjim festivalima na otvorenim istorijskim pozornicama, doživite spoj modernog naslonjenog na drevnu istoriju, je da posetite Sremsku Mitrovicu, odnosno Sirmium. Tim Turističke organizacije grada Sremska Mitrovica, neumoran promoter vrednosti ovog jedinstvenog grada i nje-

Šuljamačkoj glavici, gde je 2012. nikla vinarija nazvana imenom slavnog rimskog vojskovođe, koji je imao šire vidike od vojevanja, zbog čega je platio glavom. Bojana Živković Santrač, ispred Turističke organizacije grada Sremska Mitrovica kaže da su nastojanja TO tima promocija svih vrednosti ovog područja zbog činjenice da su u ovom kraju vina podjednako dobra kao i kulen. Dokaz su brojne vinarije na glasu i nadaleko čuven sremački kulen i kobasica. Ali tu

klora od 2015. Slede dečja i porodična okupljanja tokom septembra. U Sremskoj Mitrovici se nalazi jedna od najuređenijih u Srbiji, u Vojvodini sigurno, rečnih Gradskih plaža, koju je marta 1965. posetio i drug Tito, prokomentarisavši „kako je ovde lepo kao na Brionima“. - Svake godine plažu dodatno uređujemo i unapređujemo njen sadržaj. Ove godine je Grad obezbedio besplatne ležaljke i suncobrane za sve posetioce plaže,

Bojana Živković Santrač na promociji Sremske Mitrovice u Temišvaru

SRP Zasavica

gove okoline, uspeo je da profiliše grad kao čuvara vremena, jedne od prestonica Rimskog carstva u periodu tetrarhije krajem III i početkom IV veka, značajan i po tome što je u njemu bilo smešteno nekoliko kovnica novca. Još značajniji što je na njegovom tlu rođeno sedam (po nekima deset) rimskim careva: Trajan Decije, Aurelijan, Maksimijan, Hostilijan, Konstantin II, Gracijan. Najviše pominjan Marcus Aurelius Probus, rođen u obližnjim Grgurevcima, ostavio je za sobom velike zasade vinove loze (oko 280 godine), prekršivši zabranu proizvodnje izvan Apeninskog poluostrva, koju je uveo car Domicijan 92. godine, zbog viška proizvedenog vina i pada cene na tržištu. Na iskopinama antičkog grada, živi moderna Sremska Mitrovica, neopterećena prošlošću, istovremeno ponosna na nju, spoju koji se iznova i iznova potvrđuje na brojnim gradskim manifestacijama. Jedna od njih „Vinski park“ krajem avgusta, baštini sećanje, upravo na Probove vinograde na obroncima Fruške gore, na

na kojoj su spasilački timovi i službe hitne pomoći stalno prisutne. Izuzetno smo ponosni na zabavno-sportske sadržaje i mobilijar, kako plažni tako i rekreativni, namenjen svim starosnim grupama koje posećuju Gradsku plažu - objašnjava Bojana Živković Santrač. Kao i većina vojvođanskih mesta i Sremska Mitrovica je kuburila sa smeštajem, ali se i ovaj problem polako rešava, zahvaljujući smeštaju u seoskim domaćinstvima, čime se dopunjuju smeštajni kapaciteti grada. S druge strane, nove investicije razvijaju se u pravcu upotpunjavanja hotelske ponude sa najboljim sadržajima ovog tipa. Poseban raritet predstavlja SRP „Zaasvica“ koji je i ovoga puta, među prvima u Srbiji u svoj program uvrstio „glamping“ - vid aktivnog odmora u smislu luksuznog kampovanja, i pored postojećeg auto-kampa „CAMPING ZASAVICA”, koji i danas slovi za jedan od najorganizovanijih prostora za kampovanje u zemlji, obezbedio sve uslove boravka turista u prirodi.

Carski Sirmium su i mnogi drugi proizvodi koje turisti i sugrađani mogu da kupe u Turističkom info centru (Svetog Dimitrija 10), jednom od najsavremenijih u zemlji, opremljenim najmodernijim video zapisima i multimedijalnim sadržajima. Sremska Mitrovica je poznata po svojim manifestacijama, a jedna od najatraktivnijih, kako zbog ambijenta, tako i sadržaja i same organizacije je „Vinski park“ krajem avgusta. Njoj prethodi četvorodnevni „Srem Folk Fest“ koji preporučuje i Međunarodna federacija folklornih festivala CIOFF, pod čijim okriljem deluje i mitrovački festival fol-

47


Kako je najveća i najlepša atraktivna

Vladimir Adžić

D

unav, reka ljubavi i civilizacije, vidljivih tragova vekovnih zbivanja u njenom zaleđu, brojnih utvrđenja, dok priroda u svom iskonskom izdanju, pokazuje svoju moć. U takvom okruženju je grupa mladih ljudi prepoznala neograničeni potencijal i za kratko vreme ga valorizovala. Za vreme jedne plovidbe u privatnoj režiji, 2006. godine, ugledali su 750 metara dugu plažu i prazan plac pored nje. Posle kratkog vremena su izašli sa konkretnom ponudom Opštini Kladovo, o izgradnji hotela, a jedini uslov koji su postavili, bio je da Opština Kladovo u strategiju razvoja uvrsti turizam, što je i prihvaćeno. Godinu dana kasnije počinje gradnja, a 2008. „Aquastar Danube“4* je primio prve goste.

Prvi koraci Hotel, kao krajnja instanca, trebao je da poveže srpsku prestonicu sa ovim, do tada u skromnom obimu eksponiranim delom zemlje, a za to je bilo potrebno adekvatno plovilo, dovoljno pouzdano, jako, da može da ispuni sve postavljene zahteve. Pošto takav nije nađen, rešenje je bilo izgradnja novog, što je i ostvareno u Brodogradilištu u Kladovu 2014. godine, kada je „Aquastar Maxim“, za 78 putnika porinut u vodu. Sa snagom od 250 KS, brzinom od 24 km/h, ovaj brod prelazi relaciju Beograd - Tekije od 215 km za osam i po - devet sati. Da bi putnicima bilo udobno brod je opremljen restoranom u donjem delu, i ležaljkama na gornjoj palubi. Mnogi od predela pored

48

Brod Aquastar Maxim udoban i savremeno opremljen kojih prolazi vidljivi su samo sa reke, a i oni dostupniji, na ovaj način daju potpuno novu sliku. - Krstareći „Aquastar Maxim-om“ turisti mogu da sagledaju lepote Dunava i njegovih obala, jer retko je ko imao mogućnost da vidi lepotu ovih predela, posebno u okviru NP „Đerdap“, gde gradnja nije dozvoljena, a obala impresivna. Sa izgradnjom broda zaživeo je i trodnevni aranžman „Dunavom kroz istoriju“, čime smo animirali većinu kulturnog blaga na Dunavu, od Beograda do Kladova. Uspeli smo da na krstarenje 2019. privučemo gotovo 70% stranih gostiju, i da ugostimo 42.3% stranaca u našem hotelu; da turisti koji dolaze u posetu našoj zemlji, jedan od dva - tri aranžmana izaberu upravo ovaj, naš. Jer, ako tražimo ono što je jedinstveno u Srbiji, Đerdapska klisura je upravo to - ističe Vladimir Adžić, direktor marketinga hotela „Aquastar Danube“ Kladovo, dodajući, za turističku ponudu važan događaj, da je područje Đerdapa, 10. jula 2020. godine proglašeno za prvo prirodno dobro u Srbiji upisano na listu UNESCO GLOBAL GEOPARKS. Ovim je područje

Đerdapske klisure i njenog zaleđa, delova masiva planina Kučaj i Miroč, površine 1.330 km2, postao deo svetske mreže jedinstvenih, geografski celovitih područja koja obuhvataju lokalitete i pejsaže od međunarodnog geološkog značaja i sa izuzetnim prirodnim i kulturnim nasleđem. Ova kvalifikacija je jedan od faktora odluke, na osnovu koje turisti donose odluku o poseti jednoj destiniciji. Beogradska tvrđava - Smederevska tvrđava - ušće reke Morave u Dunav Ramska tvrđava - Srebrno jezero i Veliko Gradište - Golubačka tvrđava - ulaz u NP „Đerdap“ - Donji Milanovac - Veliki i Mali Kazan - statua Decebala - Trajanova tabla - Tekije - Kladovo - Arheološki muzej - Utvrđenje Diana - HE „Đerdap“ - Trajanov most - Lepenski Vir - Kapetan Mišin Breg, mapa je trodnevne ture „Dunavom kroz istoriju“, uz izlete, degustacije vina i druženje.

Kvalitetom do brenda - Prvenstveno kvalitetnom ponudom i razmišljanjem da je gost taj koji treba da


rečna klisura Evrope postala turistima

Pogled na Dunav sa Smederevske tvrđave

Nestvarna lepota prirode NP "Đerdap"

za svoje novce dobije više od onoga što je platio, svojski smo se trudili da opravdamo ne malu cenu puta. Dali smo sve od sebe da našim gostima pružimo toliko toga da će smatrati da su platili malo, da su ta tri dana ispunjenija, bogatija doživljajem od sedam dana bilo gde u njihovoj režiji - kaže gospodin Adžić. U sastavu beogradskog H.T.P. „Plaža“ su hoteli „Aquastar Danube“4* Kladovo i „Aquamarin“ Golubac (trenutno u fazi nadogradnje), kao i brod „Aquastar Maxim“, koji krstari Dunavom od Beograda do Kladova, sublimirajući kompletnu kulturno istorijsku zaostavštinu na ovom delu toka reke. Prepoznavanje Dunava kao jedinstvenog plovnog koridora i realizacija sasvim posebnog turističkog proizvoda - „Brodom kroz istoriju“, privlačnog najširem spektru interesovanja domaćih i stranih turista, predstavlja značajan korak ne samo za razvoj turizma Donjeg Podunavlja, već i srpskog turizma u celini. Na kraju uvek ima neko - ali, jer, kako primećuje gospodin Adžić, porazno je da oni, kao vlasnici hotela i privatnici, razrađuju ovaj potencijal, brendiraju i stvaraju brend, umesto lokalnih samouprava i turističkih organizacija. - Smatram da je uloga TO da edukuje stanovništvo, šta se nalazi u Kladovu, koji su benefiti njihovog dolaska u Kladovo, kako organizovati turistima vreme i sl. Uloga TO je da sublimira stanovništvo, a naša da ponudimo kvalitetan proizvod i sprovedemo ga na najbolji mogući način - zaključuje Vladimir Adžić.

49


Srednja stručna škola Borislav Mihajlović Mihiz u Irigu

Škola ponos opštine Irig

S

rednja stručna škola „Borislav Mihajlović Mihiz“, jedina je srednja škola na teritoriji opštine Irig. Osnovana je 2009. godine sa namerom da u skladu sa razvojnom orijentacijom opštine pruži mogućnost školovanja mladim ljudima u sticanju adekvatnih zanimanja. Školu pohađa 150 učenika i osim smera: kuvarski tehničar, u ovoj fruškogorskoj varoši, okruženoj vinarijama, osnivanje smera vinar/vinogradar bilo je logično. Po osnivanju, ovaj smer je bio jedini u Srbiji, u međuvremenu formirano je još nekoliko, ali je broj učenika koji

50

se opredeljuje za ovaj smer mali u odnosu na potrebe privrede. Naime, poslednje dve godine na ovaj smer u iriškoj školi nije upisan nijedan učenik, iako je škola opremljena najsavremenijom opremom, a potražnja za ovim profilom velika.

Deca ne prepoznaju vinarstvo kao buduće zanimanje

Isidora Birinji

Koncipirana po principu: sticanje znanja - novih veština - unapređenja kvaliteta života, iriška škola nudi sve potrebno za njihovo ispunjenje. Smeštena u centru mesta, poseduje restoran i baštu restorana, kuhinju, u kojoj učenici obavljaju praksu, i vinski podrum, pravu malu učionicu gde učenici vinsko/vinogradarskog smera proizvode vina. U vlasništvu škole su i četiri hektara vinograda za praktičnu obuku, od sadnje i negovanja vinograda, berbe, prerade do pravljenja finalnog proizvoda - vina. Plan je da se uskoro ova vina pojave i na tržištu.


- Nekoliko etiketa belih, roze i crvenih vina rezultat su znanja i rada naših učenika, koje vodi Milan Leđanac, enolog i profesor vinarstva. Zahvaljujući i pomoći Vlade Republike Srbije koja je prepoznala dugu tradiciju vinarstva na našem području, povoljne klimatske uslove i uslove terena, kao realnu šansu za proizvodnju vrhunskog proizvoda, brzina razvoja vinarstva u Srbiji je konstantna. Ali, kada govorimo o vinarstvu moramo početi od početka, od obrazovanja kadrova. Iskoristiću priliku da se zahvalim Vladi APV, sa kojom imamo fantastičnu saradnju, i sve što nam je od mehanizacije i opreme bilo potrebno dobili smo zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Međutim, još uvek deca to ne prepoznaju kao buduću profesiju, tako da imamo problem sa upisom učenika, koji iz ko zna kojih razloga nisu dovoljno zainteresovani za ovaj smer. Ono što nam je potrebno je promocija vinarstva kako bi deca i njihovi roditelji u ulozi savetodavaca, prepoznali da je vinarstvo zanimanje budućnosti - smatra Isidora Birinji, direktor ove škole i dodala. Direktorica je istakla neke od benefita koje po završetku Srednje stručne škole „Borislav Mihajlović Mihiz“ nosi ovo zvanje. To se pre svega odnosi na trenutnu potražnju za ovim kadrom u domaćim vinarijama, koji osim zaposlenja, mladim ljudima obezbeđuje ostanak u zemlji. Ističe da ova, i njoj srodne škole, imaju odlične pedagoge koji mogu da prenesu znanja mlađem naraštajima, što potvrđuju i rezultati upisa i prosek na studijama. - Naši učenici koji završe ovu školu su među najboljim na Poljoprivrednom fakultetu, smer vinar/vinogradar, a ove godine naš učenik je bio prvi na listi upisa. Na Tehnološkom fakultetu naši učenici takođe postižu sjajne rezultate. Imamo učenike koji su, uz pomoć subvencija koje daje naša opština bivšim đacima ove škole, podigli svoje vinograde. Ako ne nastave školovanje, ne podignu sopstvene vinograde, uvek mogu da se zaposle u nekoj od vinarija, i rade kao vinogradari ili podrumari. Mislim da je velika šteta ako bi se ugasio ovaj smer - rekla je Isidora Birinji.

Njihovih ruku jela

Podrška školi nadležnih institucije

Brojne pogodnosti za učenike Čak do 90% dece SSŠ „Borislav Mihajlović Mihiz“ dolazi iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice. Otvaranje srednjoškolskog doma, za koji je dobijena i dozvola, je u planu. Dok se plan ne ispuni, za učenike je svakog radnog dana organizovan prevoz autobusom, iz gore nabrojanih mesta, od kuće do škole i obratno. Od prošle godine škola je u sistemu dualnog obrazovanja, gde se znanja stečena u školi utvrđuju praksom u vinarijama. Sklopljeni su ugovori sa vinarijama „Deurić“, „Kovačević“, ponuđena je saradnja sa Vinarijom „Erdevik“ i beogradskom Vinarijom „Vino Pro Vino“ koja će naredne godine imati potrebe za novim kadrom. Škola je polaznicima smera vinar/vinogradar obezbedila i stipendije, zaštitnu opremu, udžbenike, ovo poslednje podrazumeva sve učenike, ali još uvek uz skroman odziv. Đaci ne prepoznaju ekspanzije ove privredne grane u svetu, a deceniju i duže i kod nas. Zanimanja poput enologa, somelijera, turizmologa tj. organizatora poseta vinarijama, visoko su na lestvici traženih (poželjnih) zanimanja. Ne mora se biti vlasnik vinograda, vinarije, da bi se obreo u svetu vinarstva, jer mogućnosti su brojne. Problem za decu srednjoškolskog uzrasta

Sa jedne od promocija na Sajmu obrazovanja u Novom Sadu može biti samo jedan, a to je nezrelost petnaestogodišnjaka u pogledu vinske kulture, sveobuhvatne nadogradnje svega postojećeg, od najranijih dana ljudske civilizacije. Zato su tu njihovi roditelji koji na neki način mogu da usmere svoje dete ka prirodi i zdravom životu, i jednom za oba pola atraktivnom poslu, koji zahteva veliko stručno znanje, uz široko poznavanje opšte kulture.

51


Savin salaš na obroncima Fruške

Miloš Panić

ruška gora lepa je, rajska sama po sebi. Sa srednjovekovnim blagom, ukusom starine, vinarijama i po nekim salašem, pruža širok dijapazon mogućnosti za razvoj turizma. Tamo je sve lagano, postojano i beleži se vekovima. Sa pogledom na Novo Hopovo (XV vek), manastir sa crkvom svetog Nikole, po svojoj arhitektonskoj vrednosti najznačajniji je sakralni objekat svoje epohe na ovim prostorima, iz kojeg kao da posmatra Dositej i podseća na bogatstvo i lepotu našeg jezika i naš zadatak da ga sačuvamo. Savin salaš na Hopovu, presvučen u moderno ruho, sa bazenom zaklonjenim iza kuće, odiše nečim neopisanim, nazvanim našim, jednostavnim, prijateljskim. Ukusnom, friško pripremljenom domaćom hranom, koja vraća energiju koju bezdušni usiše grad. Fruška gora je pravi biser Panonije, ovde, na Fruškoj, pogled, ispred kojeg se preprečilo brdo, ne seže daleko, ali ima više boja nego igde drugde. Svesni su toga salašari, pa koriste da sve adute sadeći voćnjake, a pre svega vinograde, da to naglase. Na Seoskom turističkom domaćinstvu „Savin salaš“ u vinogradu na potesu Livade i Tursko brdo ima

F

52

i prostranstva i boja. Na oko dva hektara, gaji se Sauvignon Blanc, Chardonnay i Grašac, i Merlot od crnih sorti, oko hektar dunja i nešto stabala trešanja, sve to posađeno 2007. godine, u vreme kada Miloš Panić orgranizuje novo poglavlje svog života, i posle radnog veka, nalazi drugi posao. Kaže, penzija mu je pružila novo zadovoljstvo i užitak. Zapravo sam ga je osmislio, s merom i iskrenim namerama, da podeli vreme i ono što ima, sa drugima. Sa gostima. Do Savinog salaša se stiže asfaltnim putem, od Hopova udaljenim 1.400m. Lep prilaz, i peške nije daleko. Salaš ima tri smeštajne jedinice, svaka jedinica ima sanitarni čvor, ukupno osam ležaja, i bazen 7x3m, otvoren, za leto. Zimi su tu brda, šetnje i sankanje. Sam pogled odmara. Kamin sala za proslave i društvo od 30-35 osoba. Kuhinja i furuna iz koje dolazi miris tek ispečenog hleba. Gospodin Panić je majstor za kulene i kobasice, koje sam pravi, kao i druge suvomesnate proizvode. Sir nabavlja od komšinice Goce, koja ima farmu krava u blizini. Poruči danas za sutra i svi ga hvale. Kao i domaćinovu umešnost u pravljenju kobasica.

- Gosti uglavnom dolaze vikendom, zimi vežu tri dana kada padne sneg. Imamo sve što je potrebno, pre svega znanje i volju da se to znanje prenese. Imamo i vino, od grožđa iz naših vinograda. Iako su moj deda i otac vino pravili sami, ja sam se odlučio na saradnju sa Savom Jojićem, vlasnikom Vinarije „Mačkov podrum“. Prosledim grožđe, a gospodin Sava mi velikodušno pomogne oko prerade i odležavanja. Nisu u pitanju velike količine, tek za društvo, goste i kućne potrebe. I tako već 10 godina i ja sam prezadovoljan - kaže gospodin Panić. Tu lakoću i potrebu za druženjem gospodina Panića gosti brzo prepoznaju. Prepoznala je to i Neda Arnerić, naša poznata glumica, koja je nekoliko puta posećivala ovo mesto - „da napuni baterije“, kako je govorila. Dolaze i domaći i strani i gosti. Dosta vremena provode odmarajući se, obilazeći Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu, idu i na drugu stranu, do Beograda, Banje Vrdnik... Sa mnogim gostima, koje ranije nije ni poznavao, gospodin Panić je postao prijatelj. Istinski. To je i najveća vrednost ovog načina turizma, koja daje vremena za upoznavanje i pronalaženje sličnih duša.


Gastro ponuda poslednje evropske peščare

„P

re i posle jela, treba dobro jesti“ poruka je jedinstvenog svojezičnog (srp.-engl,) kuvara: „Ukusi Deliblatske peščare - Gastronomsko nasleđe“ (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2022). Sve što jedan turista iz Vojvodine i Srbije, treba da zna, vidi, doživi, a vezano je za Deliblatsku peščaru, nalazi se na 130 bogato ilustrovanih strana, i sa tekstom koji podstiče na pakovanje i kretanje na put ka ovoj destinaciji. Jedinstven biodiverzitet, veštačka jezera na njenom obodu, među kojima Kraljevica, sa plutajućim tresetnim ostrvima na kojima se gnezde ptice i raste jedinstvena paprat, reka Dunav sa prirodnim fenomenima poput „Labudovog okna“, uvale Đurica, Dubrovačkog rita, ada Čibuklija i Žilova, stvorili su uslove za potpuno uživanje, pristupačno ljubiteljima prirode i pešačenja, lova i ribolova. Vina Udruženja „Sveti Trifun“ Dolovo i Vinarija „Đorđe“ Banatski Karlovac, destilerija „Rajin“ Banatsko Novo Selo, „Deliblatska čarda“ Deliblat, „Salaš kod Đoke“ u naselju Lenarka, šumska kuća „Bubamara“ posebno će prijati ljubiteljima vina, jakih alkoholnih pića, uz poslovično ukusnu banatsku hranu, koja ovde ima poseban šmek. Kao da nije dosta magije, peščaru su nestvarnom učinila Zagajička brda, o kojima se ništa ne može reći, koja se moraju doživeti. Poznata kao „srpska Sahara”, Deliblatska peščara se prostire na teritoriji opština Kovin, Alibunar, Bela Crkva i Vršac u kojima živi više od 20 nacija, svaka sa svojim kulturno-običajnim nasleđem. Prirodni i kulturološki fenomeni uticali su na gastronomiju nekada i sad ispunjavajući stranice drugog dela knjige. - Višenacionalni sastav stanovništva u samom okruženju Deliblatske peščare doneo je izuzetnu gastro ponudu kao deo nematerijalnog nasleđa o kojem svi rado pričaju i kome se još radije vraćaju - piše Petar Stamenović (str. 123), direktor Klastera „Deliblatska peščara“, ujedno i dizajner menija restorana „Deliblatska čarda“, odmila nazvana „boemskim sidrom peščare“, koja u ambijentu klasičnog seoskog domaćinstva,

Sa promocije na Roglju 2022 sa domaćim životinjama, ima i smeštajne jedinice. Najpouzdaniji čuvari neizmernog blaga tradicionalne kulture, običaja i gastronomije svake sredine su udruženja žena.

Naslovna strana knjige

Uključivanje UŽ „Veliko hrabro srce“ Malo Bavanište, AŽ „Gaj“, UŽ „Šumarak 2“, UŽ „Vredne ruke žena Kovina“ i AŽ „Prve mesne zajednice“ Kovin, u projekat, jedan je od najvećih doprinosa kvalitetu ovog izdanja, od strane urednika, Dejana Zagorca, koji je prepoznao njihov potencijal i sakupio „punu trpezu“ na kojoj su se, između ostalog našli tašci i đevreci sa sirom, vlaški plašinci, borindau i krompirača, pileći paprikaš sa noklicama, knedle sa šljivama, rezanci sa makom... Tu su u recepti iz Skorenovca, naselja u kojem se seoski turizam duboko ukorenio zahvaljujući vizionaru i domaćinu Dani Erneu, koji je gastronomiji dao važno mesto u svojoj šarenolikoj turističkoj ponudi. Ne manjeg značaja su recepati iz projekta Gastro Banat Klastera „Deliblatske peščare“ i Zavoda za zaštitu spomenika iz Pančeva, dajući im oficijelnu ravan istraživanjem food scene Deliblatske peščare, koju su oblikovali Srbi, ništa manje Mađari, Rumuni, Slovaci, Vlasi, Česi. Poručujući da je gastronomija jednog područja saznatljiva i razumljiva, sagledljiva i verodostojna jedino u preplitanju prirodnih uslova i društvenih kretanja.

53


Ajvar koji se piše velikim slovima Brendiranje ajvara

Goran Jović

eskovac je grad sa najvećim brojem brendiranih proizvoda - četiri na nacionalnom nivou potvrđena od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije... Pored LESKOVAČKOG DOMAĆEG AJVARA, LESKOVAČKOG ROŠTILJ MESA i LESKOVAČKE SPŽE, u završnoj fazi je zaštita LESKOVAČKE LJUTENICE, tu je i preko 70 drugih proizvoda sa oznakom geografskog porekla na nacionalnom nivou, i iz dana u dan ih je sve više. Od drugih, LESKOVAČKI AJVAR se izdvaja kao jedinstven brend - nosilac međunarodne zaštite, potvrđene Lisabonskim sporazumom o međunarodnoj zaštiti imena porekla proizvoda, uz još dva proizvoda iz Republike Srbije: aromatizovano vino „Bermet“ i Homoljski med.

L

54

- Ideja brendiranja prvog proizvoda na jugu Srbije rodila se 2009. godine. Iritirala me je činjenica da su Slovenci zaštitili domaći ajvar, bez da imaju proizvodnju paprike. U to vreme radili smo na zajedničkom projektu sa Slovencima i sticajem okolnosti susreo sam se sa prvim čovekom PK Ljubljane, koji mi je rekao: „Iskoristite priliku“. Pošto su prvi ušli u EU iskoristili su mogućnosti i podsticaje EU namenjene zaštiti imena geografskog porekla. S obzirom da je Sloveniji istekao sertifikat, koji se svake tri godine obnavlja, po savetu naših prijatelja iz Slovenije, krenuli smo, pionirski, uz pomoć saradnika iz PK Sijena (Camera di Commercio di Siena), i Instituta iz Sijene, kroz evropske fondove, otpočeli zaštititu našeg, LESKOVAČKOG DOMAĆEG AJVARA, s tim što u našoj zemlji tada nije bilo sluha da izdvoji jedan poveći iznos - objašnjava Goran Jović, u to vreme na mestu predsednika Regionalne privredne komore Leskovac, danas na mestu direktora PKS - RPK Leskovac. S kojom ozbiljnošću je tim iz PK Leskovac prionuo ovom poslu govori činjenica da su proizvođači leskovačkog ajvara poslati na studijsko putovanje u Sijenu kako bi se upoznali sa procesom brendiranja, i medije da to isprate. Nakon nepune dve godine LESKOVAČKI AJVAR je zaštićen po međunarodnom Lisabonskom sporazumu u Ženevi, u čemu je pomogao i tadašnji ministar poljoprivrede i resorno Ministarstvo, izdvojivši podsticajan deo sredstava, PK Leskovac je obezbedio drugi deo, a Fond EU zahvaljujući PK Sijena, ostala sredstva. - Prvo pitanje povodom zaštite je: - Koja je korist od svega toga? Najvažnije je da su ljudi koji su do tada proizvodili ajvar nakon dobijanja zaštite ustostručili proizvodnju, jer je potražnja naglo skočila. Danas kada kažete Leskovac, asocijacija je na Leskovački roštilj i Leskovački domaći ajvar. Ali nećemo ostati samo na tome - kaže gospodin Jović, čovek koji je ispred PK Leskovac pokrenuo čitav proces zaštite, obezbedio neophodnu logističku podršku, elaborate, uspostavio kontakte, organizovao male proizvođače koji su formirali udruženja, radi nastupa na sajmovima u zemlji i svetu. Dok su drugi predstavnici gradova, opština u svojstvu delegata nosili piće, gospodin Jović je nosio teglicu ajvara. Rezultat toga je da proizvođač koji je proizvodio 300 teglica, danas proizvodi 10.000 i njegovo domaćinstvo živi od toga.

Biće toga u Leskovcu još Godine 2019. prvi put je održana Leskovačka roštiljijada, koju poseti 500-600.000 ljudi, sa zaštićenim proizvodima. Sledeći proizvod, čija bi zaštita trebala da bude dovršena do kraja godine je leskovačka ljutenica, a u naznakama je i brendiranje leskovačke mućkalice.


- LESKOVAČKI AJVAR

Fotografije: Goran Mulić

- Nijedan grad u Srbiji nema više proizvoda sa zaštitom geografskog porekla, niti ćemo dozvoliti da bude. Ali, voljni smo da pomognemo drugim gradovima da zaštite svoje proizvode, jer na taj način pomažemo Srbiju. Pregovaramo sa Nišlijama o zaštiti niškog bureka, takođe sa Vranjancima o vranjanskoj piti Samsi i vanjanskoj tarani. Zaštita je bitna iz razloga što Evropa i svet traže proizvod koji ima sertifikat o autentičnosti. Zaštitom se štiti specifičnost proizvoda, njegov ukus, izgled, nešto što drugi proizvodi nemaju. Ima mnogo vrsta ajvara, ali LESKOVAČKI je specifičan jer u kilogam ide od 5-6 kg leskovačke paprike posebnog ukusa, i pripremljen je na specifičan, leskovački način, da bi zadržao kvalitet. Ta dodatna vrednost omogućava mu da ne košta 100 već 500 dinara. Ljudi sve više žele kvalitet i nalaze ga u domaćim proizvodima i tradicionalnoj hrani. Sve je više etno restorana, etno sela, koji nude ovakve proizvode. Proizvođači su dužni da poštuju određne procedure, od sejanja paprike do finalnog proizvoda, zbog kvaliteta proizvoda i u krajnjoj instanci, njegove cene. Pre zaštite mnoga leskovačka gazdinstva su se gasila. Zaštita proizvoda je dovela da paprike, a ni ajvara, nema do novembra tekuće godine - zaključuje Goran Jović, autor i realizator projekta „Zaštita oznakom geografskog porekla tradicionalnog proizvoda LESKOVAČKI AJVAR“, menadžer projekta „Bugarsko-srpski gurmanski voz“, sa žigom zaštite leskovačkog roštilja, te projekta registracije zaštite oznake geografskog porekla - ime porekla „Leskovačaka sprža“, uz priznanje, da mu je ideju za uključivanje RPK Leskovac u proces zaštite, dala supruga.

55


Ideja kreira budućnost ormalno obrazovanje obezbeđuje pristojan život, a praktično iskustvo donosi bogatstvo. Taj princip vodio je Snežanu Glamočić, diplomiranog inženjera stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu, do male Mlekare u kojoj danas vrši obuku mladih za proizvodnju sira. Mlekara je osnovana 2015. kao zajednički projekat AP Vojvodine , Departmana za stočarstvo i Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu koja je smeštena u veličanstvenom parku dvora grofovskih porodica Hadik Koteka. Zahvaljujući prof. dr Anki Popović-Vranješ tadašnjoj profesorici na predmetu mlekarstvo i Departmanu za stočarstvo, koji su implementirali kompletnu liniju za proizvodnju sireva u maloj mlekari moguće je napraviti sve vrste sireva pa čak i one koje uvozimo iz Holandije.. Teeorijska i praktična znanja od neprocenjivog značaja Tri godine kasnije, Snežana Glamočić vidi ogroman potencijal praktične nastave i sa fakulteta prelazi u mlekaru, koju dalje fermentisanih (jogurt, kiselo mleko), sveži sireve uvozimo, iako svi mali proizvođači oblikuje i razvija u skladu sa potrebama sitan sir i namaz, preko sireve od parenog u svojim pogonima mogu da ih proizvedu. učenika i studenata. testa, kao što su rolovani sirevi (sa do- Naše tržište prepoznaje kvalitet domaćih Napravljena je komora za zrenje tvrdih datkom brusnice, šunke, kulena, prženog sireva, proizvedenih od kvalitetnog mleka sireva (sa idealnim uslovima - temperatur- susama) i kačkavalja (sa dodatkom tucane - objašnjava Snežana. nim režimom, režimom izmena vazduha paprike, belog luka i koprive, uz dužinu Mlekara daje mogućnost postavljanja i vlaženjem 85%), rashladne komore, la- zrenja 2-3 meseca), do tvrdih sireva tipa ogleda, a uz podršku profesorice sa predboratorija je opremljena svim potrebnim trapista. meta mlekarstvo doc.dr Ksenije Čobaaparatima, kako bi učenici Znanje je moćno sredstvo, nović za diplomske radove, master, čak srednje škole i studenti Poljoako ne da se promeni svet, bar i doktorske disertacije. Takođe veliku privrednog fakulteta mogli da da se utiče na pozitivnu pro- zahvalnost duguje za istrajnost i podršku prate proces proizvodnje, od menu u ličnom životu. Znanje, direktoru Poljoprivredne škole prof. Duanalize mleka, na mestu pripraksa, ideja su dodatni kapital šanu Gagiću kao i direktorima departmajema, do finalnog proizvoda. koji se ovde sprovodi. na za stočarstvo, trenutno doc.dr Dejanu Sve je usmereno ka edukaciji, - Naš cilj je da privučemo Beukoviću. Sve što se u mlekari proizvejer se ne mali broj učenika i što više mladih ljudi, jer su de namenjeno je isključivo za promociju studenata opredeljuje za ovaj poljoprivreda i poljoprivredna Departmana i Poljoprivredne škole. Ko smer pošto na svojim porodičproizvodnja okosnica razvoja želi da degustira proizvode, ima priliku nim gazdinstvima već imaju jednog društva. Naš zadatak je na sajmovima i manifestacijama. Velikom proizvodnju, koju žele da nada učenike i studente obučimo broju mladih ljudi ovo je bila teorijska i stave i dalje razviju. Na 500 Snežana Glamočić. tehnologijama proizvodnje ra- praktična priprema za započinjanje biznimetara od mlekare nalazi se i zličitih sireva. Idemo i korak sa, ili nastavak i unapređenje proizvodnje školska ekonomija sa 20 mudalje i dajemo im ideju da pro- na porodičnim gazdinstvima. znih grla o kojima se vodi stroga kontrola izvod učinimo zanimljivijim i posebnim, Danas je lična karta „male mlekare“ zdravstveno bezbednosnih uslovima, kako kako bi uvećali njegovu vrednost. Jako je obojena entuzijaznom Snežane Glamočić, životinja, tako i mleka. bitno učenicima pokazati kako da od pri- Napravila je velike korake u pravcu prepoKoncept prakse, da učenici i studenti marne sirovine - mleka, koje ima svoju znavanja potrebe potrošača i mogućnosti što bolje ovladaju proizvodnim procesi- cenu, preradom može da se postigne dale- da im se izađe u susret. Sledeći korak bio ma podsticani na samostalan rad i pomoć ko veća. Ako prerađujemo u sveže sireve bi organizovanje radne ekskurzije u Hostručnog lica, u ovom slučaju Snežane ta razlika je manja. Ako se odličimo za po- landiju, da „pokupe“ nove ideje, koje bi se Glamočić, za rezultat ima proizvodnju či- lutvrde i tvrde sireve, vrednost se uvećava dalje razvijale u okviru mlekare, potom i tavog spektra mlečnih proizvoda, od sveže do tri puta, a to je primarni cilj. Mi takve gazdinstava.

F

56


Karolinini kozji sirevi

Karolina Savić

P

oljoprivredno gazdinstvo „Savić“ iz Boljevaca, Opština Surčin, proizvodnjom sira se bavi od 2017. godine, kada je registrovano gazdinstvo, a proizvodnja sira dobila oblike, i danas prepoznatljive na tržištu. Bez prethodnog znanja i ikakvog iskustva, Karolina Savić je, kako bi pomogla svojoj ćerki Katarini, sklonoj bronhitisu i upali pluća, da pojača imunitet i predupredi bolest, donela odluku o kupovini jedne koze. Nedugo zatim nabavljeno je još pet i životinje su trajno dobile značajno mesto u njihovom domaćinstvu. - Iako sam rođena i živela na selu, nikada nisam imala priliku da dođem u kontakt sa kozicama. To nije uticalo na to da ih ulaskom prve u naše domaćinstvo, zavolim. Ni kada je dovedeno u pitanje naše dalje bavljenje ovim poslom, nisam mogla da se odreknem ovih divnih i korisnih životinja - kaže Karolina Savić. Od šest koza mleko za potrebe domaćinstva je preteklo i rodila se ideja da se nešto preduzme i iskoristi sirovina. Sirom se niko u njenoj porodici nije bavio, internet je pružio neke podatke, dovoljne da se sir proizvede, ali je u tim objašnjenjima nedostajala struktura, miris i ukus, mnogo toga. - Radimo isključivo po osećaju. Volimo sir i ako se nama sviđa sigurni smo da će se sviđati i drugima. Tako je bilo

i kada smo počeli da dodajemo začine. Nisam mnogo pitala nego sam po sopstvenom nahođenju eksperimentisala sa začinskim i lekovitim biljkama, dodavajući ih i oduzimajući, kako bi postigla idealnu meru i zadovoljila svoja čula. Tako su nastali sirevi sa dodatkom crne ribizle, maline, oraha, maslinki, badema sa medom - objašnjava naša sagovornica. Danas PG „Savić“ ima 12 odraslih i sedam mladih koza, Posle pet godina na tržištu, paleta Savić sireva, uz kozje mleko i surutku je raznovrsna: kačkavalj, klasičan i sa dodacima kima, susama, ljute tucane paprike, belog luka i sremuša, začinskog bilja (bibera u zrnu, majčine dušice i origana); kačkavalj sa tartufima, mladi sir, kozji krem sir, surutka sa dodatkom jogurta i sve to od najfinijeg kozjeg mleka, prirodnog, bez ikakavih dodataka, konzervanasa, jer su namenjeni prevashodno deci. Pre svega njihovoj. I ne jednom već četvoro. Zato se u PG „Savić“ jako pazi da njihovi proizvodi budu zdravi kako za njihovu tako i drugu decu. Karolina je po struci daktilograf. Kratko je vreme radila u bolnici na Bežanijskoj kosi, kao i u trgovini na različitim poslovima, ali se brzo zasitila gradskog života i vratila u selo. Kaže da joj je selo u krvi. Njen suprug Predrag Peđa Savić je iz grada, ali i on se „primio“ na selo,

idealno za život i njihovu mnogobrojnu porodicu. Tako je Karolina, sa nepunih 40 godina ponosna majka četvoro dece. Najstariji Dimitrije ima 14, Katarina 11 i po, Gavrilo 5.5 i Angelina 2.5 godine. Sa neskrivenim zadovoljstvom ova odmerena, jednostavna i puna vrlina žena, stoji iza svojih sireva, koji osim što su ukusni i zdravi doprinose kućnom budžetu. Kaže da bi mogla da proizvede i više da je ima neku sigurnost u njihovoj distribuciji. Svesna je da nedostaje reklama, jer mogućnosti volje i znanja za proširenje proizvodnje ima, hasna bi bila da ima više i kupaca. Komunikacija preko FB-a je ograničena. Angažovanijim nastupima, za koji pored dece i proizvodnje nema vremena, i agresivnijeg nastupa, koji je stran njenoj prirodi, sve ide sporije i teže, u nesrazmeri je sa ponuđenim kvalitetom proizvoda. - Zadužena sam i za proizvodnju i za prodaju. Prodajno mesto na pijaci u Obrenovcu, manifestacije u okolini Beograda, prodaja ispred manastira Fenek

Uživanje u blagodeti porodice posle nedeljne liturgije, mesta su gde vršimo prodaju. I po preporuci, uz mogućnost dostave. Ako potražnja bude veća spremna sam da povećam proizvodnju - poručuje Karolina, dodajući da je najvažnije da su deca zdrava i da Katarina nema alergije kao ranije. Pretpostavlja da je to zbog zdravog mleka i sireva.

57


Dve i po decenije GD Lju Banja

Pred odlazak u gljivarenje

G

ljivarsko društvo „Ljubomir Vuksanović Barle“ obeležilo je značajan jubilej - četvrt veka postojanja, na „25. Izložbi gljiva“, jednoj od najomiljenijih manifestacija, kako među lokalnim stanovništvom, tako i ljubiteljima gljiva iz cele Srbije, pa i šire.

i znatan broj onih koji determinatori Mikoloko-gljivarskog Saveza Srbije (MGSS) nisu stigli da obrade. Po rečima predsednice Društva, Dragice Zarić, broj je zadovoljavajući, velik, ali ne i rekordan. Jedne godine na izložbi je izloženo 345 vrsta i to je teško dostižno.

Tradicija je nastavljena Izraslo iz grupe zaljubljenika u prirodu, ptice i biljke, u kojoj se našao i jedan vrsni poznavalac gljiva, pri tom i vrsni čovek, Ljubomir Vuksanović, koji je nesebično delio svoja znanja o vrstama i osobinama gljiva, čime je „inficirao“ ostale članove. Posle samo godinu dana grupa je osnovala Gljivarsko društvo „Banja Koviljača“, dok su „ptice i biljke prepuštene drugima“. Po odlasku gospodina Vuksanovića, društvo je nazvano današnjim imenom, kao jedino u Srbiji, po svom osnivaču. Po tradiciji, u parku Banje Koviljače, svake godine drugog vikenda oktobra održava se manifestacija „Izložba gljiva“. Uvek prebogate i sa velikim brojem različitih vrsta. Ove godine bilo ih je čak 250 detereminisanih, i još nekolicina oštećenih

58

Dragica Zorić sa Marinom Josipom Simićem iz Umaga Godine 2019. GD „Ljubomir Vuksanović Barle“ je postalo član MGSS i osim u kalendaru lokalnih turističkih manifestacija „Izložba gljiva“ Banja Koviljača, našla se i u kalednaru gljivarskih manifestacija. S obzriom na atraktivnu lokaciju održavanja u besprekorno uređenom parku SPR

„Banja Koviljača“, broju uzoraka, gostoprimstvu samih članova, ovu manifestaciju su posetili gosti iz Srbije (Beograda, Raške, Požarevca, Sremske Mitrovice, Petrovca na Mlavi, Novog Sada, Valjeva, Krupnja...), Hrvatske (Umag) i BiH, kao i korisnici banjskih usluga iz celog sveta, pa se slobodno može govoriti o njenom međunarodnom karakteru. Važno je reći da su i ove godine izložbi prisustvovale sve tri ćerke Ljubomira Vuksanovića Barlea, jedna je čak za ovu riliku stigla iz inostranstva. Prisutnost zavidnog broja gljivarskih društava nikoga nije iznenadila, s obzirom na venredno živopisne i bogate gljivama terene koji se pružaju od Gučeva, Tršića, do Tronoše i Radaljske banje. Manifestacija je ove godine ugostila i najmlađeg člana sa zvanjem „gljivar“ u Srbiji - Srđana Blanušu, kao i najmlađeg budućeg člana, jednoipomesečnog sina Marka Blagojevića, predsednika Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“ iz Petrovca na Mlavi. Privukla je i brojnu publiku, sa više nego ikada pitanja, zbog nedavnog nemilog događaja koji je ugrozio živote osam konzumenata gljiva u Šapcu, što je zahtevalo dodatne napore od gljivara, koji su se zbog želje, pre svega obaveze kao članova MGSS da izađu svakom u susret u davanju objašnjenja. - Sve vreme trajanja izložbe bile su neverovatne gužve i gljivari, angažovani oko izložbe, morali su da se smenjuju jer nisu mogli više da stoje od umora. Ovo je bila edukativna izložba i sve što je posetioce zanimalo vezano za gljive, bilo im je predočeno, savetovali smo ih kako da rade, konzuumiraju, o konekciji i obraćanja nekom od članova MGSS sa zvanjem gljivara u slučaju bilo kakvih nedoumica objasnila je Dragica Zarić, predsednik GD „Ljubomir Vuksanović Barle“.

Ne truju nas gljive, već neznanje Jedan od osnivača GD iz Banje Koviljače, Svetozar Ruvidić, sa zvanjem gljivara, „i znanjem determinatora“, dodaje


bomir Vuksanović Barle, Koviljača

Lozničani uvek originalni u promociji

Gljivari u akciji

Svetozar Ruvidić u razgovoru sa posetiocima izložbe Dragica Zarić, takođe nosilac sertifikata gljivar, izdatom od strane Naučne komisije MGSS, održao je predavanje o prepoznavanju gljiva i porukom da nas „ne truju gljive već neznanje“, te da postojanje otrovnih gljiva nije razlog sprečavanja upotrebe jestivih i lekovitih.

- Možda i najveći značaj ovakvih izložbi je što omogućavaju direktan kontakt građanstva i gljivara, i jedan su od oblika aktivnosti našeg društva, gde su na prvom mestu učenje, edukacije stanovništva vezane za poznavanje gljiva, kako bi se smanjili smrtni ishodi prilikom konzumiranja

otrovnih vrsta i da što više mladih zainteresujemo za gljivarstvo. U tom smislu organizujemo radionice na kojima se trudimo da prenesemo što više ljubavi prema prirodi i gljivama, što više znanja učenicima i njihovim nastavnicima u Tršiću, kao i deci iz drugih sredina u okviru rekreativne nastave. Plan društva je da uđemo u svaku školu i da, u zavisnosti od interesovanja, što učestalije otkrivamo tajne tog divnog, ali za one koji ne znaju, opasnog carstva, koji traži da ga upoznamo. Jer, bez gljiva, koje su se izborile za svoje carstvo, i iako sa osobinama i biljaka i životinjama, ne pripadaju ni jedinima ni drugima, ne bi bilo ni života - kaže naša sagovornica. GD uživa veliku podršku Grada i Turističke organizacije Grada Loznice. Ono što je Društvo uradilo bez ičije pomoći i sa velikom ljubavi je da je podiglo Spomenik gljivi, na kojem je na srpskom i engleskom jeziku napisano: - Najčudnijim bićima na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji“, sa potpisom Ljubomira Vuksanovića Barlea, u čiju je čast i podignut. Da i Barleove tri ćerke izuzetno cene rad Gljivarskog društva svedoči i podatak da su članovima Društva ustupile vikendicu i plac u Tršiću, želeći da na taj način da imaju večnu uspomenu na svog oca, kao i da, poput njega, u budućnosti, gljivari iz Loznice ovde nastave humanitarno delo koje je započeo Ljubomir. GD danas ima 50-tak članova od kojih 30 aktivnih. Zvanje gljivara za sada imaju dva člana (Dragica Zorić i Svetozar Ruvidić), ali interesovanja za usavršavanjem ima dosta. Fotografije: Stevan Baluban

59


Inspirativna priča o kontrab

Ž

ivot umetnika je život bez kompromisa. Kod onih sa velikim slovo „U“, granice se potiru, a podređenost cilju podrazumeva. Zbog ličnog doživljaja savršenstva i veličanstvenog deljenja tog osećanja sa drugima.

Neraskidiva veza sa muzikom mr Ljubinka Lazića Mr Ljubinko Lazić je od najranijih dana bio svestan svoje neraskidive veze sa muzikom. Uporedo je pohađao Nižu muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu na Odseku kontabas, kod profesora Gorana Kerlete, kao redovan đak, i tamburu u Subotici, jer u „Bajiću“ tog odseka nije bilo, kao vanredni učenik profesorice Galine Subotin. Završio je istovremeno dva odseka, vredno radio i uživao u stalnim nastupima, po domovima penzionera, klubovima književnika, galerijama, tržnim centrima, oranizovanih od strane profesora, pripadnika „stare garde“, poput Anike Gavrila, Zime Čabe, kojih više nema i već pomenutog Gorana Kerlete, kao jedinog pravog puta kaljenja mladih muzičara. U izuzetno teško vreme, kakve su bile 90-e, Ljubinko Lazić je radio puno, trudio se kao i danas. Na državnim (SRJ) takmičenjima Specijalne nagrade i za kontrabas i za tamburu, bile su rezervisane za njega, na smotrama u Sremskim Karlovcima, Kotoru, ukratko gde god se pojavio, a bilo ga je svuda, jer je praksa bila da učenici što više sviraju. Nakon Novog Sada upisuje Muzičku akademiju na Cetinju. - Moja odluka da nastavim studije na Cetinju bila je vezana za odličnog profesora, Pavela Aksamita iz Poljske, oženjenog Gabrielom iz Feketića, koji su me prihvatili kao svoje dete, za čega je zaslužna i Galina Subotin, koja je bila veza između nas. Vizni sistem, sankcije ometale su i pomisao na putovanja, te sam punom parom nastavio da vežbam i po 10 sati dnevno. Jer, Cetinje je grad koji živi jedino kada su u njemu studenti. Za preživljavanje je ipak najteži februar, zbog kiša koje ne prestaju. Po ceo dan sam vežbao svoju tugu i svoj bes, svoju sreću, svoju depresiju i lečio instrumentom. To mi je kasnije, u Minhenu, dobro došlo - objašnjava mr Ljubinko Lazić. U Minhenu se obreo, kao što to najčešće biva, spletom srećnih okolnosti, kada je na Muzičku akademiju UCG stigao dopis da je Michelstadt domaćin seminara za kontrabasiste koji vodi čuveni Klaus Trumpf, najveće ime u svetu kontrabasa. Neposredno nakon nesretnog bombardovanja ’99., Ljubinko, sa skromnom stipendijom i voznom kartom dodeljenim kao najboljem studentu UCG odlazi na put dug dva dana za vreme kojih je promenio trinaest vozova. Upoznavši prof. Trumpfa, koji mu, pošto ga je

60

Mr Ljubinko Lazić čuo, preporučuje učenje nemačkog jezika, shvata da sve što je do tada učinio bilo vredno truda. Već 2001. bio je student Hochschule für Musik und Theater München.

Dve decenije u najpoznatijem kvartetu kontrabasa u svetu - U Minhenu počinjem da se navikavam na idealne uslove za rad. Bilo nas je dvanaestoro u klasi, svako je imao svoj instrument, svoju kuhinju,

kupatilo, prostor za vežbanje. Impresivno i jezivo u isto vreme bila je činjenica da sam se nalazio u zgradi građenoj 1938. kao Führerbau - Generalštab NSDAP, sa šest spratova ispod i tri iznad zemlje. Vrlo brzo sam se prilagodio uslovima i tokom šest godina, koje sam tamo proveo susreo se sa mladim muzičarima iz celog sveta, mimoišao sa Ognjenom Popovićem, danas solo klarinetistom i kolegom Beogradske filharmonije - rekao je umetnik.


asu i tamburi, radu i ljubavi A onda je došlo ono najlepše, postao je član BASSIONA AMOROSA - najpoznatijeg kvarteta kontrabasa u svetu, sa kojim je poslednjih 20 godina imao više od 800 koncerata na tri kontinenta. Menadžer kvarteta „četiri kontrabasa“ i danas je Klaus Trumpf. Zvuk uporediv samo sa zvukom orgulja u katedrali, imala je priliku da čuje publika u Carnegie Hall New York, Walt Disney Concert Hall Los Angeles, u Koreji, Kini, Japanu... U oktobru, od 25. oktobra tu priliku dobila je i publika u Beogradu na Kolarcu, Kragujevcu, Somboru, Staroj Pazovi i Inđiji, i kao menadžer ovih koncerata, naš sagovonik je u pregovoru sa nastupima u Crnj Gori. - Širićemo ljubav prema kontrabasu i muzici i nadam se da ćemo imati sve više mladih opredeljenih za ovaj izuzetan instrument - dodaje umetnik, koji je od 2006. solo kontrabasista Beogradske filharmonije, vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu i jednom mesećno nastupa sa ansamblom BASSIONA AMOROSA, i dalje živeći u Srbiji: - Mogao sam da živim bilo gde, ali moj cilj i sreća su da živim od svog rada u mestu gde sam rođen. Vojka ima dobar položaj, za pola sata sam na Kolarcu, za 15 minuta na aerodromu, za 45 u Novom Sadu.

Sa kvartetom Bassion Amoroso - Deca postižu sjajne rezultate na takmičenjima, aktivno učestvujemo na svim lokalnim događajima. Nostrifikovali smo diplome i posle završene MŠ „Ljubinko Lazić“ deca bez smetnje nastavljaju srednje obrazovanje u većim centrima. Imamo već i studenata ali uprkos svemu, izostaje podrška Opštine, Pokrajine. Škola se izdržava isključivo od

školarina koje su minimalne - kaže ovaj veliki umetnik i čovek, koji je u životu uradio mnogo. Svojim najvećim uspehom ne smatra ni profesionalni uspeh, što je poznat u celoj muzičkoj javnosti, ni što je obišao ceo svet, već što se ostvario kao suprug, roditelj jednog dečaka od šest godina, ćerke od 16 meseci i druge tek rođene.

Vojka u srcu U centru Vojke, opština Stara Pazova, na mestu porodične kuće, od koje je ostao samo bunar, mr Ljubinko Lazić je 2009. godine iz temelja podigao muzičku školu u jugend stilu, sa šest odseka: flauta, violina, kontrabas, tambura, gitara i klavir koju pohađa 50 učenika. Osim odličnih uslova za rad (nove zgrade, grejanja, učionica i malog studia, instrumentarija, svega što jedna muzička škola treba da ima), u školu je doveo vrsne muzičke pedagoge i soliste - majstore svog instrumenta. Pa tako osim njega u školi rade Marko Josifoski, docent na AUNS, prof. Ivana Todorović, šef katedre MŠ „Kosta Manojlović“ Zemun i dr.

Zadovoljstvo bavljenja muzikom

61


„N

Gost se pita za sve

aša lovačka priča“ u centru Žablja, prijatno je mesto provoda i uživanja. Na sajtu ovog restorana poseban akcenat se stavlja na meni „baziran na specijalitetima domaće kuhinje, a posebno se izdvajaju specijaliteti od divljači i vinska karta sa domaćim vinima“. Ovoga puta tema nisu ni vino, ni lovci, ni smeštajni kapaciteti, osam soba za smeštaj gostiju, kojih u opštini Žabalj, kao i celoj Vojvodini nema dovoljno, ni o bašti, igralištu za najmlađe, parkingu koje okružuje ovu „Priču“,

teško dobiti, još teže zadržati. Ako nemate kome da ponudite što jedan restoran može da ponudi, jednostavno nema potrebe za pripremom takvih jela. I tu shvatamo jednostavnu istinu, da je gost kreator menija. Chef je taj koji izlazi u susret gostu i daje od sebe sve da jelo koje gost želi pripremi najbolje. Zato u restoranu „Naša lovačka priča“ može da se nađe gotovo sve što oni koji dolaze traže. Za gospođu Janković, ukusno pripremljeno jelo je nešto što se podrazumeva i zbog čega gosti posećuju jedno mesto.

Milja Janković već o jednom Chef-u, gospođi Milji Janković, koja od otvaranja restorana 2015. godine, profesionalo i predano predvodi mladi tim kuvara, i sa razlogom privlači sve veći broj stalnih gostiju, onih koji su navikli da dobiju ukuse i mirise koje očekuju. Kuvar može postati skoro svako, Chef samo najbolji. Milja Janković radi ovaj posao preko 30 godina. Oštrila je svoja čula radeći po restoranima u Nemačkoj, Hrvatskoj, na Salašu 137. I posle svega kaže: - Ovaj posao se radi iz ljubavi i nikako drugačije. Celog života sam volela da kuvam, ali traba imati goste. Gosta je

62

Po njenom mišljenju ono najvažnije je poštovanje HACCP standarda, sistema bezbednosti hrane: - Higijena i ispravnost namirnica je nešto o čemu se mora voditi strogo računa i to je po meni na prvom mestu. U našem slučaju, nabavku namirnica vrši vlasnik, gospodin Saša Vlajnić, koji insistira na ispravnosti, kvalitetu i svežini svega unetog u kuhinju. Naš restoran je, između ostalog poznat po hand-made pekarskim proizvodima. Hleb mesimo svakog dana, bez aditiva, samo brašno, voda, kvasac i so. Nikada ne pravimo velike zalihe povrća i voća, već primenjujemo taktiku češćeg odlaska u pazar.

Uprkos sve intenzivnijoj popularizaciji raznovrsno-maštovite kuhinje ovog kraja, najtraženija su jela sa roštilja. Činjenica da su u srpsku, vojvođansku kuhinju vekovima svoje „prste“ uplitale vojske, putnici, prolaznici, koji su sa zapada išli na istok i sa istoka na zapad, ovdašnji stanovnici su uzimali tek po nešto, u celosti usvajali nisu nikada. - U „Našoj lovačkoj priči“ iznenadilo nas je koliko su na ceni škembići, zatim gulaš, pasulj, riblja i teleća čorba. U ponudi imamo širok asortiman, sve vrste rečne ribe, jer se nalazimo uz Jegričku, imamo čak i lignje. Mogli bismo da pripremimo i biftek na nekoliko načina, ali ih malo ko poručuje. Puno pažnje pridajemo prilozima, i možemo da ispunimo i želje najzahtevnijih kaže gospođa Janković. Da je do nje, na meniju bi se na prvom mestu našla ćuretina sa mlincima, njeno omiljeno jelo po receptu Vokija Kostića, paste..., ali u ovoj sredini to jednostavno ne ide. Milja Janković za to ima svoje objašnjenje i smatra da su jela koja priprema ona, kao i njene kolege, veoma ukusna i kvalitetna. Možda se to nekom Parižaninu ne bi dopalo, ali, bez namere da umanjimo značaj najbolje svetske kuhinje, ni ovdašnji stanovnici verovato ne bi bili oduševljeni jelima poput tarta, kiša, vegetarijanskog Ratatouille... Moramo razumeti da je hrana za „običnog“ čoveka navika, a ne eksperiment. Hrana podrazumeva i uživanje, a za to je potrebno vreme kojeg nikada nemamo dovoljno. Ako zaobiđemo sitne detalje i vratimo se malo unazad, koliko godina i decenija nam je bilo potrebno da prihvatimo kineske i tajlandske restorane, indijska jela jakih začina. Francuski i italijanski restorani, kada govorimo o našem prostoru, zaživeli su u skromnom obimu i to, uz male izuzetke, samo u Beogradu. Promene u ishrani su ako ne najteže, najduže. Mnoga toga ima u našoj svakodnevnoj praksi što nam ukazuje na veoma visok stepen nepoverenja prema svemu novom. I drugačijem, posebno u ishrani.


K A FA

uživaj u trenutku 63


Rusini, važan deo vojvođanskog kaleidoskopa

I

z svoje prapostojbine, Prikarpatske Rusije, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. rusinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici. U drugoj polovini XIX veka u Đurđevo dolazi nekoliko rusinskih porodica iz Ruskog Krstura i Kucure. U svojoj matici, Ruskom Krsturu, 1751. godine Rusini osnivaju svoju parohiju. Prva rusinska škola, tada konfesionalna, počela je sa radom dve godine kasnije, takođe u Ruskom Krsturu. Osim vrtića, osnovne škole, u Ruskom Krsturu deluje i srednja škola na rusinskom jeziku, i kao takva jedina je u svetu. Po zvaničnim statistikama, kod Rusina nema nepismenih, a preko 10% stanovnika ima visoko obrazovanje. Prema popisu iz 2011., u Srbiji živi 14.246 Rusina i to uglavnom u Vojvodini. Kulturno-nacionalni preporod Rusini doživljavaju nakon osnivanja Rusinskog kulturno-prosvetnog društva 1919. Danas u svakom mestu u kojem žive Rusini, deluje kulturno umetničko društvo. Jedno takvo je KUD „Taras Ševčenko“ iz Đurđeva, izraslo iz Mesnog odbora Rusinske matice osnovane 1945., tri godine kasnije nazvanog Kulturno-prosvetno društvo „Taras Ševčenko“, da bi 1981. godine dobilo današnje ime. U Đurđevu se Rusini uglavnom bave poljoprivredom. Posle Drugog svetskog rata i epohe industrijalizacije, mnogo se njih pozapošljavalo po fabrikama u Novom Sadu. Neki odlaze, ali neki se i vraćaju, tek broj Rusina, kao i drugih etničkih grupa u ovom bačkom mestu, stagnira. Osim crkve, velike zasluge za to ima i KUD „Taras Ševćenko“, sa 130 članova raspoređenih u tri folklorne grupe: dečju, srednju i izvođačku, pevačku grupu, orkestar, recitatorsku sekciju. Nedavno je u

64

Nikola Kuhara i Marija Čupić, direktor TOO Žabalj KUD-u, posle 30 godina odsustva, obnovljena dramska sekcija. Delovanje prethodne generacije talentovanih glumaca/amatera i tridesetak predstava koje su iza sebe ostavili, uliva nadu da će u tom maniru nastaviti i nova generacija. Nikolu Kuhara, člana Upravnog odbora KUD „Taras Ševčenko“ i člana Nacionalnog saveta Rusina, mogli bismo slobodno nazvati hroničarem rusinske zajednice, pokretača brojnih aktivnosti u mestu, za koje kaže da je tzv. rusinska crkva hram Presvete Bogorodice najvažnija za Rusine na ovom području. - Hram je podignut 1900., a Mala Gospojina 21. septembra je Kirbaj - seoska slava na kojoj se okuplja ovdašnja rusinska zajednica, koja broji nešto više od 900 duša. Sedamdesetih godina prošlog veka ustanovljena je Istorijsko-etnografska zbirka „Ruska odloga“, koja sadrži vredne artefakte od keramike, predmete od tekstila, oruđe, fotografije, rukopise, štampane knjige. Najveću pažnju posetilaca privlače nošnje s kraja XIX i početka XX veka, sa dosta sličnosti sa nošnjama iz postojbine, ali je pripadala tzv. panonskom tipu. Dok se muška sastojala od košulje i širokih „gaća“, žensku su činile oplećak i podsuknje, od kudeljnog, kasnije pamučnog platna, a preko njih su se oblačile bluze, suknje, kecelje od pliša, svile ili satena, zavisno

od statusa. Najinteresantniji delovi nošnje bili su pokrivala za glavu: u vidu baršunja, crne trake koje su nosile devojke, fićule, za udate i marame koje su nosile starije žene. Zahvaljujući našem svešteniku Mihailu Hološnjaju, ikonografu i Ljubici Otić, istoričaru i muzejskom savetniku, iz Đurđeva, kojoj pripadaju zasluge za Katalog sa popisom predmeta, Zbirka je danas nezaobilazno mesto posete turista. Smeštena je u staroj rusinskoj školi, čija je gradnja otpočela 1913., završena oko 1924., u kojoj se nastava odvijala do 90-tih kada se u nju doseljavaju predškolci. Prostorije u kojima su bili učiteljski stanovi adaptirani su prostor u kojem se nalazi Zbirka objašnjava gospodin Kuhar. Sa neskrivenim zadovoljstvom kaže da dolaze turisti sa svih strana, iz Srbije i stranci, prijatno iznenađeni onim što ovde mogu da vide i čuju. Postavka na plastičan način dočarava život nekad, uz predilice, razboj i vitriol lampe, klupe umesto kanabea, zategnutog bračnog kreveta, čija je posteljina trebala da pokaže status porodice, prugastih stolnjaka od kudelje prošaranih belim vezom, fotografije, koje kod posetilaca iz nekog, njima znanog razloga, bude nostalgiju. Posete je prethodno potrebno najaviti Turističkoj organizaciji opštine Žabalj (https://visitzabalj.org/).


Muzej Žeravica u Novom Miloševu svima interesantan

D

eveti put, druge subote septembra, u Novom Miloševu, opština Novi Bečej, „Muzej Žeravica“, je bio mesto okupljanja brojne publike. Povod je održavanje godišnje promocije unikatne zbirke traktora i starih mašina, starih zanata i elektronskih uređaja koji čuvaju sećanje na prošla vremena, pod nazivom „Zalazak u svitanje“. Ovaj svojevrsni godišnji vremeplov muzeja, ove godine doživeo je posebno izdanje. - Dan otvorenih vrata, ove godine u specijalnom izdanju, bio je posvećen najmlađima jer je primećeno da su poslednje tri-četiri godine najčešći posetioci muzeja bila deca, od četiri do 10 godina. Logično je bilo da ove godine, ovaj događaj posvetimo njima - izjavila je Ivana Zec, kustos muzeja. U programu je učestvovalo preko 120 učesnika - dece, a najveći „teret“ podneli su učenici prvog razreda mesne Osnovne škole „Đorđe Joanović“, koji su javnosti prvi put prezentovali novouspostavljenu himnu „Muzeja Žeravica“, u čemu su im pomogli učenici petog razreda. Specijalna podrška došla je od deset bubnjara dečje bubnjarske sekcije Udruženja ljubitelja muzike iz Kikinde, Studio „MAUS“. Nakon izvođenja himne nastupilo je pet dečjih rock bendova iz Kikinde, koji su se predstavili autorskim i rock pesmama drugih autora. Ceo događaj ispratila je brojna publika sastavljena od roditelja, rođaka i komšija, te prijatelja i poštovalaca ovog prostora i vlasnika, gospodina

Ivana Zec provela je mališane kroz svojevrsni vremeplov Muzeja Čedomira Žeravice, koji su se takođe odazvali u velikom broju. Na opšte zadovoljstvo, godišnja retrospektiva „Muzeja Žeravica“ završena je polučasovnim defileom od 20 traktora, kojima su upravljali iskusni radnici muzeja, uz dozvolu da se, gde god se našlo pogodno mesto za sedenje, smeste i provozaju deca.

- Fokus predstojećih događaja biće na preko potrebnom proširenju prostora - ističe Ivana Zec, podsećajući da svakog dana u muzej pristigne nešto novo, bilo da je reč o eksponatima, literaturi, nečemu čemu je ovaj prostor namenjen. Svake godine priličan je broj mašina vraćenih u radno stanje, a ima i onih starih, novo nabavljenih. Na žalost, puno vrednih mašina nalazi se pod vedrim nebom. Čekamo konkurse sledeće godine da vidimo da li ćemo moći da obezbedimo bar deo sredstava i obezbedimo adekvatne uslove

za smeštaj svega što bi trebalo da se nalazi u zatvorenom prostoru. Nije nam lako, jer izdaci su ogromni, a muzej privatan i nije na budžetu. Ipak smo uspeli da pripremimo za decu/učesnike i skromne poklone: majicu, ranac sa sveskom, obeleživačem stranica, tehničkim olovkama, za srećan početak nove školeske godine - kaže kustos, i podseća da je prošle godine uspešno zaživela „Muzejska radionica“ usmerena na kreativan rad dece i njihovih roditelja, kako bi što više kvalitetnog vremena proveli zajedno, družeći se. Prolaskom kroz kapiju Muzeja svaki posetilac ulazi u nepoznatu dimenziju, neko novo/staro, pređašnje vreme. Utisku jedne epohe, u umetnosti poznate kao Art déco, čiji su umetnici, između ostalog, ponešeni industrijskim napretkom, mašinama, automobilima, ostavili prepoznatljiv estetski trag, saglediv u svakom kutku ovog muzeja, kome je teško odoleti. Zato nije iznenađenje što iz godinu u godinu muzej beleži sve više posetilaca, koji dolaze u vidu organizovanih, i sve više porodičnih poseta. - Rečenica koja mi je prijala i koju sam se trudila da zapamtim, čula sam od strane jedne turističke agencije, i glasi: Do sada su nam nudili „Muzej Žeravica“, a sada vas traže. Što znači da to što radimo, radimo kako treba - zaključila je naša sagovonica. Fotografije: Ivana Zec

65


Resort Fruške Terme Vaše toplo more

u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga. INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA DESTINACIJA Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

66

lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu. Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane. NOVO – TERMALNA RIVIJERA Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.


3 premium hotela - 300 lux soba & apartmana 3 tipa hotela – Adults-only, Family & Conference, Ethno Vodeni svet – 12 bazena sa lekovitom termalnom vodom Sauna svet – 12 vrsta sauna, prvi nude spa u Srbiji Gastro svet – 6 restorana, 8 barova Svet prirode – najstariji Nacionalni park u Srbiji Kongresni centar – 17 sala, ukupno do 2.000 delegata Garaža resorta – 400 parking mesta

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne nagrade na koje su, kako ističu, veoma ponosni. Orden “Ambasador dobre usluge i reda” za gospodina Milinka Cicmila, direktora i osnivača kompanije Promont Group, najveće je priznanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru turističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije osvojena je “Zlatna Amfora” kao i “Kapija uspeha” dodeljena od strane Privredne Komore Vojvodine. Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi bili mogući bez vernih gostiju. “Mi ćemo se potruditi da i u ovoj godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene goste” izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade Kapetan Miša Anastasijević za najboljeg mladog menadžera u Srbiji za 2022. Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima, Resort Fruske Terme personifikuje savršen život, stvarajući savršene trenutke za ceo život.

Dobro došli! Za više informacija posetite www.frusketerme.com ili pozovite +381 22 21 55 240

W W W. FR U S K E TE R M E . C O M


STIPENDIJSKI PROGRAM

ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su: • Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30; • Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola; • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su: • Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,50; • Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole); • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju: • Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,70; • Završena srednja škola u trajanju od četiri godine; • Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu; • Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu • Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision srednja_skola_mc_vision

52

Akademac