Topsrbija br17 by M.D.

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

www.topsrbija.com Jun 2018. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

Snimio: Mihailo Berček

broj 17

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

Srbija dom preduzimljivih, sposobnih i vrednih ljudi

Serbia is the home of entrepreneurial, capable and hardworking people

Osnovni principi ekonomskog poslovanja iskazani težnjom da se The basic principles of economic performance expressed by the uz minimalna ulaganja ostvare maksimalni rezultati, oslonjeni na desire to achieve maximum results with minimal investments, relying produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost, mala i srednja predu- on productivity, economy and profitability, small and medium companies in Serbia have spiced up with tradition zeća u Srbiji poslednjih godina začinila su in the last few years, which, in addition to the tradicijom, što ih je, pored kvaliteta proizvoquality of products and services, made them da i usluga učinilo vidljivim na domaćem, visible on domestic, but also quite competitive konkurentnim na stranom tržištu. on the foreign market. Tradicija. Neki je stavljaju u neprimeren Tradition. Some people put it in an inapkontekst, neretko sa njom koketiraju. Ima propriate context, often flirt with it. There i onih koji je negiraju, smatrajući je prevaare those who deny it, considering it overziđenom. Oni koji ozbiljno shvataju njenu stepped. Those who seriously understand its pravu suštinu, drže da u njoj leži prava šantrue essence, hold that it is the true chance of sa Srbije, nešto što dopunjuje, oplemenjuje, Serbia, something that complements, refines, čini posebnim i jedinstvenim svaki proizvod makes every product Made in Serbia unique Made in Serbia. and special. Tradition in terms of cultural herTradicija u smislu kulturnog nasleđa preNovinarska nagrada godine itage is crucial for preserving the identity of sudna je za očuvanje identiteta jedne zajedNovosadskog sajma za TOPSRBIJU a community. It covers a variety of heritage, nice. Obuhvata najrazličitije tekovine, od znanja, umetničkih zanata, do moralnih načela, običaja... U nepre- from knowledge, artistic traditions, to moral principles, customs ... In stanoj trci za vremenom i profitom, u eri globalizacije koja poni- a constant race for time and profit, in the era of globalization that overštava posebnosti naroda i zemalja zamenjujući ih univerzalnim i throws the special features of nations and countries, replacing them bezličnim vrednostima, izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj with universal and impersonal values, the saying „it is better to sell the izgubiti” zvuči preteće i opominjujuće. Čini se da su toga najsvesniji land than to lose the custom“ sounds threatening and alarming. It seems mladi ljudi, kod kojih je sve izraženija težnja da se potisnuti ele- that the young people are mostly aware of this, the ones who have menti nasleđa, pod uticajem drugih kulturnih obrazaca, vrate, kao increasingly expressed their desire to suppress elements of heritage, under the influence of other cultural patterns, as a significant part of značajan deo naše (njihove) autentičnosti i prepoznatljivosti. Sve više je onih koji su razumeli ovo vreme, protumačili ga kao our (their) authenticity and recognizability. There are more and more izazov i poziv na akciju. Započeli su neke svoje poslove, nikom ne of those who understand this time, interpreted it as a challenge and smetaju i uredno plaćaju porez. Srbija treba što više takvih ljudi, da a call for a action. They started some of their jobs they do not bother bi se razvila kritična masa koja će doneti promene na bolje. Što više anyone and regularly pay taxes. Serbia needs as many of such people as poljoprivrednih proizvođača koji će, pre svega domaćem tržištu, possible in order to develop a critical mass that will make the changes ponuditi prirodne, domaće proizvode, čistu, prirodnu rakiju, spo- for the better. There should be more agricultural producers who will, koj sela uz ljubazno, domaćinsko ponašanje, a sve to uz poštovanje first of all, to the domestic market offer natural, homemade products, prema sebi, drugima, strarijima, stvarnim autoritetima. Poznavaoci clean, natural brandy, with all due respect towards themselves, others, prilika u zemlji hitnim smatraju vraćanje kulture jezika potisnutog elders, real authorities. Knowers of the country‘s situation urgently žargonskim poštapalicama i potrebom da se mnogo priča, a ništa consider returning the culture of language suppressed by jargon expressions and the need to talk a lot, but says nothing. ne kaže. There are many manifestations, which with organization and content Na sve više manifestacija, koje organizacijom i sadržajem imponuju i pojedincima - izlagačima, publici i sredini u kojoj se odr- please the individuals - the exhibitors, the audience and the environžavaju, pojavljuju se visokoškolovani, ugladni ljudi sa vrhunskim ment in which they are held. Highly educated, stylish people with top proizvodima, i potrebom da učine srećnim i zadovoljnim domaćeg products appear, and the need to make happy and satisfied domestic potrošača. Sa strancima ćemo lakše. Ali, u nastojanju da takvih consumers. It will be easier for foreigners. But, in order to make them bude sve više, potrebna je zakonska, stručna, finansijska podrška i more and more, legal, professional, financial support and state support pomoć države. Srpski privrednik, poljoprivrednik, je preduzimljiv, is needed. A Serbian entrepreneur, a farmer, is entrepreneurial, skilled and resourceful, but he can not do all alone. spretan i radan, ali ne može sam. Mihailo Berček, Editor-in-chief of the magazine Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA- THE BEST FROM SERBIA TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 17 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Nikola Stojanović, Jaroslav Pap i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2018. Jun – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2018. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Foto: Mihailo Berček - Žetva na imanju

Od igraonice do farme mangulica Centurion ...................... 32

Vrebalov agrara u Novom Bečeju ......................................... 1

Prvi novosadski Salon vina, dva dana vrhunskog užitka .... 33

Etno naselje Vrdnička kula, Vrdnik ...................................... 2

Novitet na srpskom prehrambenom tržištu

Srbija dom preduzimljivih, sposobnih i vrednih ljudi .......... 3

iz House of food................................................................... 34

Serbia is the home of entrepreneurial,

Sve veća porodica Original Srbija ...................................... 35

capable and hardworking people .......................................... 3

Vojvodina Gastro Region .................................................... 36

Impresum: Revija TOPSRBIJA

Vrhunski iz vojvođanske bašte ............................................ 37

- Najbolje iz Srbije br. 17 ...................................................... 3

Karin salaš pun boja i ukusa ljubavi ................................... 38

Crveni taxi/Red taxi, Novi Sad ............................................. 4

Vinarija Komuna, družina koja negira sve predrasude ....... 39

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 17 - Sadržaj ...................... 5

Vreme je za Pastai testeninu ............................................... 40

Podrška novoj generaciji mladih

Zavodljivi ukusi PG Radišić sireva ..................................... 41

poljoprivrednih proizvođača ................................................. 6

Kad se pamet i ljubav udruže .............................................. 42

Kvalitetet srpske pšenice iznad proseka ............................... 7

Truff truff izazov - proizvodi od tartufa .............................. 43

Privredna komora Vojvodine okupila

Šampionska Karolova Petrovska klobasa ........................... 44

200 privrednika za vreme Sajma poljoprivrede ................. 8,9

Sava sa dva brenda .............................................................. 45

Kapije uspeha po 26. put u rukama najboljih ................ 10,11

Sudbonosno „da“ Jelene Ninkov konceptu

Vojvodina prepoznatljiva na turističkom tržištu ................. 12

organske proizvodnje .......................................................... 46

Hotel Sheraton - injekcija razvoja

Kiselo&Slatko najbolje od svežeg voća ............................. 47

turističkog Novog Sada ....................................................... 13

Odlika klasične srpske izvrsnosti ........................................ 48

Turistička organizacija Grada Novog Sada ......................... 14

Kuzminčani prave najbolji Sremski kulen .......................... 49

Sedmi regionalni Sajam omladinskog

PG Spelta porodice Jokić .................................................... 50

turizma - OPENS YOUTH FAIR 2018 ............................... 15

PG Jevtić zaboravljene žitarice vratila na naše trpeze ........ 51

Kragujevac obeležio dva veka od

Veliki povratak kvalitetnih sireva ....................................... 52

proglašenja za Prestonicu moderne Srbije .......................... 16

Aldumaš ili razlog za nazdravljanje .................................... 53

Novi Bečej 230 godina od dobijanja statusa grada ............. 17

Rakija je veći srpski brend od vina ..................................... 54

BSC informativni centar mesto sticanja

Stara Sokolova na svim kontinentima ................................. 55

poslovne komunikacije i etike ....................................... 18,19

Flaša Krunske šljivovice najlepši poklon iz Srbije ............. 56

PMF 49 godina u službi nauke ............................................ 20

Kuća vina i rakije ................................................................ 57

Zadrugarstvo dobilo mesto koje mu pripada ...................... 21

Plazinić rakije bude doživljaj moći prirode ........................ 58

Pivska kraftomanija osvaja srpsko tržište ........................... 22

Bojkovčanka u traganju za superiornim

Jača veza poljoprivredih proizvođača i FINS-a .................. 23

i neprikosnovenim ............................................................... 59

Poljoprivrednik i TopSrbija na istom zadatku ..................... 24

Pruna - i vina, i rakije, i prvi srpski džin ............................. 60

NS seme ima razloga za zadovoljstvo ................................ 25

Rakija koja poziva na radost i pesmu ................................. 61

Organsku proizvodnju podržati suštinski ............................ 26

Malvazija i Teran vinski dah Istre ....................................... 62

Samo onaj ko voli poljoprivredu

Vodnjan, mesto najboljeg extra devičanskog

može uspeti u organskoj proizvodnji .................................. 27

maslinovog ulja na svetu ..................................................... 63

Vrhunski dometi Agrol d.o.o ............................................... 28

Oni su stvorili svoj - Janin raj ........................................ 64,65

Atelje vina Šapat, zaista posebno mesto ............................. 29

Započnite priču u jednoj od najlepših bašti Novog Sada .... 66

Prolećni festival vina 2018. pun pogodak ........................... 30

Hotel Premier Aqua, Vrdnik ............................................... 67

Dva zlata Minićeve kuće rakije ........................................... 31

Privredna akademija, Novi Sad ........................................... 68

Podrška novoj generaciji mladih poljoprivrednih proizvođača

vuči neverovatno da mladi poljoprivredni proizvođači u Srbiji čine tri odsto populacije koja se bavi ovim poslom, dok je prosek u Evropskoj uniji duplo veći. Stoga je država odlučna u nameri da mlađe od 40 godina značajnije stimuliše da ostanu na selu ili da počnu da se bave poljoprivredom. Zato je, između ostalog, bila milina posetiti ovogodišnji 85. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu jer su se tu našle vodeće institucije, čiji su predstavnici svakodnevno bili dostupni posetiocima, ali i zbog toga što je na štandovima bilo izuzetno mnogo mladih poljoprivrednika koji, čini se, najavljuju novu generaciju mladih poslovnih ljudi. - To je prepoznato i od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i mi smo po prvi put od 2017. godine, prvi budžet koji smo imali priliku da koncipiramo, kada je u pitanju agrar Vojvodine, prepoznali mlade poljoprivrednike, prepoznali žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava i one koji se bave ovom delatnošću u nerazvijenim područjima. I oni mogu da ostvare nivo podsticaja i do 70 posto u odnosu na realizovanu investiciju, dakle 70 posto mogu da dobiju bespovratnih finansijskih sredstava od Pokrajinskog sekretarijata u odnosu na sve druge poljoprivrednike koji opet više dobijaju u odnosu na prethodni vremenski period gde su mogli da dobiju do 50 posto, a sada i svi ostali poljoprivrednici mogu da računaju na podsticaje do 60 posto. Na taj način smo svima doprineli da dobiju veći procenat povraćaja od investicija, u čemu smo posebno prepoznali mlađe poljoprivrednike - obavestio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Vuk Radojević, dodajući da je paralelno sa tim po prvi put prošle godine implementirana mera agrarne politike Vojvodine koja se tiče samo mlađih poljoprivrednika od 40 godina. Dakle, start-ap programom kojim se želelo pomoći mladim poljoprivrednicima da ostanu da žive na selu, da se bave poljoprivredom tako što će im se dati stabilna neophodna startna finansijska sredstva da započnu svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Mr Vuk Radojević - Prošle godine izdvojeno je 100 miliona dinara za ove potrebe, ove godine dvostruko više, 200 miliona. Podsticaji Pokrajinskog sekretarijata namenjeni su mlađim poljoprivrednicima koji su registrovali poljoprivredno gazdinstvo posle 1.2.2018. ili koji još uvek nisu registrovali. Zato i jeste start ap da ih motivišemo da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i moram da napomenem da ćemo tu imati prilično stroge kriterijume i uslove u smislu da ćemo kroz biznis plan prepoznati one koji su zaista započeli svoju proizvodnju u odnosu na one koji sada pokušavaju da finguraju i da otvore nova gazdinstva i da eventuralno na svoju decu ostvare ovu vrstu podsticaja kaže naš sagovornik. Čini su da su mladi ljudi koji nadolaze dosta obrazovani, dosta odlučni, dosta upućeni, pritom i hrabri, za razliku od starajih generacija koji nisu imali neophodno znanje ili pak kuraži da se uključuju u savremene tokove. - Mladi su ti koji treba da budu nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje i upravo sa svojim navedenim karakteristikama oni su ti koji doprinose njegovom unapređenju, primeni novih tehnologija, uvođenju nove opreme, a samim tim i podizanju konkurencije, konkurentnosti, jer čine i svoju proizvodnju konkurentnim na tržištu. Na žalost, od jednog dela starijih poljoprivrednika teško je očekivati

da budu nosioci promena, da budu nosioci inovativnih tehnologija. Bilo bi dobro da oni prate ove mlade, uvek imate u savremenom svetu one koji su nosioci promena i oni koji ih prate. Dakle, mladi su definitivno nosioci promena i zato smo ih prepoznali i zato dobijaju ovakvu kao nikad do sada podršku, a očekujemo da i nešto starije generacije prate te promene i da se upodobe sa aktuelnim dešavanjima u poljoprivredi, primeni informacionih tehnologija, unapređenju proizvodnje, preradi proizvodnje. Na Sajmu poljoprivrede smo prvi put imali jednu posebnu halu nazvanu „Vojvodina gastro region“ sa više od 30-ak izlagača. To su uglavnom bili mladi proizvođači koji su svojim proizvodima, preradom grožđa, voća, povrća, mesa, mleka, žitarica, napravili iskorak, jer se pored primarne proizvodnje bave se i preradom. Ono što dobro da su mlade u fokus stavili ne samo Ministarstvo poljoprivrede, već i turizma, turističke organizacije, koje na manifestacijama sve više prate upravo poljoprivredni proizvođači. Mladi proizvođači su osetili da je ovo upravo njihovo vreme i da imaju ne samo znanja, hrabrosti već i vetar u leđa nadležnih institucija. - To je zapravo uzročno-posledična veza jer sa našim podsticajima u primarnoj proizvodnji i prerađivačkoj proizvodnji, kod mladih vidimo njihovu mogućnost za jačanje i za njihovu ponudu ka tercijalnom sektoru, ugostiteljstvu i turizmu, i zato je ta spona između poljoprivrede i turizma neophodna. Mi i na ovaj način želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima i prerađivačima, da im omogućimo da nastupe na tržištima da prezentuju svoje proizvode i da i tako valorzizuju svu svoju aktivnost u proizvodnji. Mi omogućimo tim proizvođačima da idu na sajmove ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu. Uskoro će deset mladih proizvođača ići na veliki sajam hrane u Njujork da izlažu svoje proizvode. To je jedna sinhronizovana aktivnost podrške Pokrajinske vlade preko resornih sekretarijata ka poljoprivrednim proizvođačim koji su shvatili da svoje proizvode treba da valorizuju i kroz tercijalni sektor, kroz turizam - zaključio je mr Vuk Radojević.

Kvalitetet srpske pšenice iznad proseka S

vake godine za vreme Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održava se Dan žitara, na kojem se govori o tome ko je šta uradio i kakve je rezultate postigao u prethodnoj godini, ali i o planovima, šta treba raditi. Oni koji su bili najbolji u prethodnom periodu na Danu žitara dobijaju povelje za postignute rezultate. Ove godine dobitnik povelje je kompanija koja se najviše bavi očuvanju kvaliteta uskladištene robe i postiže najbolje rezultate - Žitozaštita DOO Borča, Beograd; MK Commerce je najbolji izvoznik iz agrara, ali i najbolji izvoznik kukuruza; Preduzeće „Konzul“ Novi Sad deo grupe AMEROPA A.G. iz Švajcarske, takođe će poneti dve povelje: za izvoz uljane repice i pšenice. Uljarice-Bačka d.o.o.su najbolji izvoznici suncokreta, a RWA su prvi u izvozu soje. Članice Victoria Group su najbolji u izvozu sojine i suncokretove sačme. - Međutim, kada govorimo o ukupnim rezultatima naše poljoprivrede onda bi mogli da kažemo da je izvoz ostao na istom nivou iz prethodne godine (3,2 milijarde), ali da je uvoz poljoprivrednih proizvoda nešto povećan (sa 1.4 na 1.6 milijardi). Tako poljoprivreda, koja je dugo bila jedina grana koja je davala suficit, sada to više nije. A izvoz poljoprivrednih proizvoda je bitan jer izvozimo preko 90% domaćih ulaganja. Od uvoznih sirovina imamo samo mineralna đubriva, Sve ostalo je domaće i efekti toga su najznačajniji po samu zemlju. Lane su rezultati žitarskih proizvoda slabiji nego 2016. koja je bila rekordna po proizvodnji i izvozu. Najviše su podbacili kukuruz i soja zbog katastrofalne suše. Nadamo se da se to neće ponoviti - rekao je predsednik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica “Žita Srbije”, gospodin Vukosav Saković. On je istakao saradnju sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija - FAO (Food and Agri-

Vukosav Saković Početak kampanje žetve pšenice culture Organization) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Program koji je počeo prošle godine Danom žitara i završava se ove godine istim Danom, bio je značajan za jačanje same asicijacije, ali i podrška logistici izvoza, jer u izvozu Srbije ima problema koje treba rešiti i unaprediti da bi se postigli bolji rezultati. Saković je izrazio zadovoljstvo ovom saradnjom, koja je pomogla sagledavanju ko i šta sve treba da uradi da bi

I kvalitet hleba u Srbiji izuzetan rezultati izvoza bili bolji, gde su „uska grla“ u izvozu, investicijama, administraciji, u dobijanju dozvola i dr., ali konačnu ocenu očekuje od saradnika na projektu, FAO i EBRD. Šta možemo da očekujemo od ove, 2018-te kada su žitarice u pitanju? Prema mišljenju našeg sagovornika, prošle godine je najmanje problema bilo sa pšenicom, ječmom i uljanom repicom, što se vratilo kroz ovogodišnju setvu jer su te tri kulture povećale površine za razliku od kukuruza, soje i šećerne repe gde su površine smanjene. Kada su prinosi u pitanju, kod

pšenice, ječma i uljane repice bili su nešto manje iznad proseka, a kod kukuruza i soje su bili katastrofalni. Kod suncokreta podbačaj je bio 10% i površine pod ovom kulturom su ove godine nešto uvećane. Kako stvari sada stoje, tri ozime kulture: pšenica, ječam i uljana repica imaće i veći rod i prinose. Za ječam i uljanu repicu količine su već obezbeđene, ostaje samo da se do kraja žetve vidi o kakvom kvalitetu je reč. Gospodin Saković je postavio pitanje kvaliteta i skladištenja po kvalitetnim grupama o kojem se raspravlja deceniju unazad, a čini se vrlo malo. Uprkos toj činjenici podelio je jedno prijatno iskustvo koje se desilo u okviru navedenog programa na jednoj velikoj žitarskoj konferenciji održanoj u Moldaviji i saznanje da se u Srbiji proizvodi kvalitetet pšenice iznad proseka, odmah iza Rusije (podatak SGS Ženeva), što je ohrabrujuće. - Ostaje nam da razradimo ono gde imamo ozbiljan problem i taj kvalitet podelimo u skladištu, da ne bude sve izmešano pa da imamo prosek koji škripi, već da tačno znamo šta i pošto možemo prodavati - zaključio je gospodin Vukosav Saković. U Srbiji je pšenicom posejano oko 630.000 hektara, od toga je 330.000 hektara u Vojvodini. Očekuje se da na na republičkom nivou oukupan rod pšenice bude do tri miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i što ostavlja značajan prostor za izvoz. Prosečan prinos pšenice u Vojvodini je proteklih nekoliko godina iznosi oko pet tona po hektaru, u Srbiji nešto manji. S obzirom da imamo domaće sorte koje mogu da prinesu i 10 tona po hektaru, neophodno je raditi na povećanju prosečnih prinosa.

Privredna komora Vojvodine okupila 200

U najjačem sastavu na najvećoj poljoprivrednoj manifestaciji u regionu

rivredna komora Vojvodine (PKV) organizovala je brojne aktivnosti tokom trajanja ovogodišnjeg, 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u okviru kojih je okupila blizu 200 privrednika iz zemlje i regiona. Vojvođanski privrednici učestvovali su tako na Poslovnom forumu AP Vojvodina - Crna Gora, tematskom skupu o položaju žena na selu, ali i poslovnim susretima na temu organske poljoprivrede. Najveći skup tokom Sajma, u organizaciji PKV i Privredne komore Crne Gore, bio je Poslovni forum na kojem je učestvovalo više od 100 crnogorskih i vojvođanskih privrednika, kada je održano 50 bilateralnih susreta. Forum su otvorili potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i potpredsednik Vlade CG i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović. Predsednik PKV Boško Vučurević istakao je tada da je, u proteklom periodu, PKV ostvarila veoma uspešnu sa PK CG, a da je Forum jedan u nizu zajedničkih aktivnosti. - Od izuzetnog je značaja raditi na razvoju međuregionalnih odnosa, jer time unapređujemo i razvoj našeg poslovanja i privrede. Organizovanjem ovog Poslovnog foruma verujemo da ćemo intenzivirati odnose naših komora i učvrstiti veze naših privrednika - naglasio je Vučurević.

Milićević je istakao da su veoma stabilni odnosi RS i Republike CG adekvatan okvir za razvoj međusobne saradnje u svim oblastima društvenog života, uključujući ekonomsku saradnju, koja je od

Predsednik PK CG Vlastimir Golubić naglasio je da Forum, kao i učešće crnogorske poslovne i privredne delegacija na sajmu predstavljaju još jednu inicijativu za unapređenje ekonomske saradnje CG i APV, odnosno input usmeren za snažniji privredni napredak regiona. Tom prilikom, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je jedna od glavnih tema Foruma, i razgovor za predstavnicima Luke Bar i AD Montecargo Podgorica o uvezivanju sa velikim izvoznicima, pre svega poljoprivrednih proizvoda. Nakon Foruma, na inicijativu lista „Poljoprivrednik“, a uz podršku PKV, održan je tematski skup o položaju žena na selu i njegovom unapređenju, gde je sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak istakla da organizovane aktivnosti usmerene ka razvoju položaja žena na selu, mogu da zaustave negativne trendove

Sa jednog od brojnih događanja u Privrednoj komori Vojvodine krucijalnog značaja. On je dodao da su vojvođanska i crnogorska privreda komplementarne, što je potvrdila i dosadašnja privredna saradnja.

i da osnaže poljoprivredu u celini. Ovaj događaj svakako ide u prilog tome, jer žene na selu danas, kako je istaknuto na događaju, predstavljaju nevidljivu radnu snagu,

privrednika za vreme Sajma poljoprivrede a premošćavanje rodnog jaza, unaprediće dalji razvoj i sprečavanje odumiranja sela. U organizaciji PKV i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede (VOK) zatim su održani poslovni susreti organskih proizvođača, a PKV bila je domaćin i organskim proizvođačima iz ukupno pet zemalja, partnera Centra za organsku proizvodnju Selenča (COPS) - Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Moldavije, na međunarodnim projektima. PKV je ozvaničila saradnju tokom Sajma sa Privrednim društvom Adonis-SKP, ovlašćenim predstavnikom turske sajamske organizacije „Tȕyap fairs“ za Makedoniju, RS, CG, BiH, Hrvatsku, Sloveniju, Albaniju i Kosovo, sa sedištem u Makedoniji. Potpisnici sporazuma obavezali su se da će zajednički promovisati razvoj trgovinskih i ekonomskih aktivnosti između Republike Turske i RS, a organizovaće i

Boško Vučurević u jednom od brojnih intervjua za medije gobrojne privredne delegacije, iz zemlje i inostranstva, sa kojima se razgovaralo na temu unapređenja saradnje, a u cilju pospešivanja daljeg ekonomskog razvoja - delegacija Orlovske oblasti iz Ruske Federa-

Obraćanje Jelene Drobnjak na skupu o položaju žena u poljoprivredi posete predstavnika vojvođanske privrede specijalizovanim sajamskim izložbama koje se održavaju u Republici Turskoj. PKV je na svom štandu ugostila mno-

cije predvođena načelnikom Južnobačkog upravnog okruga Milanov Novakovićem, Pečujsko-baranjske privredne komore, delegacija Svekineskog narodnog Kongresa

NR Kine, predstavnici Republičke i Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada, kao i predstavnike pokrajinskih institucija. - Iza nas je uspešan Poljoprivredni sajam. Imali smo dosta aktivnosti, čijom sam realizacijom iznimno zadovoljan. Ostvarili smo mnogo kontakata, kako na štandu PKV, tako i na štandovima privrednika i institucija koje smo posetili. Važno je biti u direktnoj komunikaciji sa privrednicima i iz prve ruke čuti koje su to realne potrebe privrede, preduprediti poteškoće u poslovanju. PKV ima odličnu saradnju kako sa PKS, tako i sa privrednim komorama u zemljama u regionu. U duhu dobre saradnje, njihove predstavnike smo ugostili tokom Sajma, a tom prilikom, razgovarali smo o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu - rekao je predsednik Vučurević za Top Srbiju. U okviru ove najznačajnije smotre agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, na štandu PKV u Master hali Novosadskog sajma, predstavljali su se Produktna berza, TO Stara Pazova, „But&Co“ iz Laćarka, „Vojvodina Agrar“ iz Bečeja, „Aroma začini“ iz Futoga, „Illi company“ iz Novog Sada, „Krstašica“ iz Iriga, SZR „Morin-Mlek“, „Pastai“ iz Sremske Kamenice, „Žitopromet-Mlin“ iz Sente, „Essentico“, „Vrtlari“ iz Malog Iđoša, „SP commerce“ iz Kragujevca-mlin Temerin.

Kapije uspeha po 26. put u rukama najboljih

Zajednički snimak nagrađenih sa organizatorima

riznanja Privredne komore Vojvodine za dostignuti kvalitet u pružanju usluga u ugostiteljsko-turističkoj delatnosti u 2017. godini u Vojvodini - „Kapije uspeha“ i plakete, ove godine otišle su najboljima u deset vojvođanskih mesta. Laureati PKV, u svojim kategorijama, su „Atelje vina Šapat“ iz Novog Slankamena, garni hotel „Vila Milord Resort“ iz Palića, vinarija „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca, „Mokrin house coworking &coliving“ iz Mokrina, restorani „Cubo“ i „Zak“ iz Novog Sada, „Čarda kod Braše“ iz Begeča, dok su dobitnici plaketa za kvalitet usluga u prethodnoj godini i „Pansion Ana“ iz Sente, „Planet air“ iz Novog Sada, „Vojvodinašume - Turist“ iz Petrovaradina i Etno salaš „Isailovi“ iz Sremske Mitrovice. - Verujem da će ova prestižna nagrada, biti podstrek svima nama da i dalje razvijamo i negujemo visok kvalitet usluga usmeren ka potrošaču, gostu, što je najznačajniji princip savremenog sistema menadžmenta kvaliteta. Zahvaljujući uspešnoj saradnji

Obraćanje predsednika PKV Boška Vučurevića sa vama, kao i saradnji sa PKS, Pokrajinskom vladom, privrednim komorama i drugim institucijama u regionu, u proteklih

godinu dana, uspeli smo da organizujemo brojne aktivnosti koje doprinose unapređenju i razvoju turizma u Vojvodini - rekao

je predsednik PKV Boško Vučurević na svečanoj dodeli priznanja. Dodao je da je PKV poseban akcenat posvetila privrednoj saradnji kroz povezivanje i umrežavanje privrednika u regionu, ali se paralelno radilo i na razvoju receptivnog turizma. Tako su organizovani brojni poslovni forumi i bilateralni razgovori u Temišvaru, Ljubljani, Segedinu, Budimpešti, Podgorici, Banja Luci i drugim značajnim destinacijama. - Organizovali smo nastupe na domaćim i međunarodnim sajmovima u Novom Sadu, Zagrebu i Budvi, zatim studijsku posetu jednom od najvećih sajmova vina u Evropi „Vinitali“ u Veroni, kao i studijske posete koje doprinose razvoju novih ideja i prenošenju znanja i iskustva primera dobre prakse, u Banji Morahalom i Vilanju u Mađarskoj, kao i Goriškim brdima u Sloveniji. Spremni smo da u skladu sa vašim interesima i dalje nastavimo sa ovim aktivnostima, a već su u toku pripreme određenih aktivnosti za privredne susrete na novim tržištima u regionu - najavio je Vučurević.

Vereš Atila sa prestižnim priznanjem Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević čestitajući dobitnicima, naglasio je da turizam zauzima značajno mesto u ekonomiji Srbije i Vojvodine, a o tome govori i podatak da je direktni prihod od turizma prošle godine bio 1,2 milijarde evra, dok se u 2018. očekuje 1,4 milijarde evra. Značajan doprinos dobrim rezultatima u turizmu daje i Vojvodina, sa zabeleženim rastom dolaska turista u 2017. godini od 11,2 odsto, odnosno skoro 500.000 turista je posetilo našu Pokrajinu i ostvarilo 1.159.845 noćenja. Vlasnik „Ateljea vina Šapat“ Miodrag Kostić zahvalio se u ime dobitnika rekavši

Radost dobitnika priznanja iz Vinarije Vinum

da PKV, dodelom ovih priznanja, prepoznaje jedan ogroman trud, energiju, potencijale i ukupan doprinos svih nagrađenih i počastvovanih razvoju turističko-ugostiteljskog sektora u Vojvodini. Ispred „Mokrin hausa“, Ivan Brkljač istakao je važnost priznanja „Kapije uspeha“, odnosno prepoznavanja konkretno njihovog napora, da u jednu ruralnu sredinu, dovedu svet i time relativizuju mesto u kojem žive i omoguće bolji kvalitet života u Mokrinu. Da se dugogodišnji rad, trud i zalaganje isplate, svedoči i prepoznatljivost čarde na obali Dunava, koja je, između ostalog, pozicionirala Begeč na turističkoj mapi Vojvodine, ali i šire. - Naša čarda radi preko 30 godina. Dobiti ovako prestižnu nagradu PKV, velika je zasluga i veliko zaduženje za budući rad, ali i za minuli - rekao je vlasnik „Čarde kod Braše“ Petar Lapu Braša. Predsednica Komisije za dodelu „Kapije uspeha“ i plaketa Ivona Borojević, generalni menadžer hotela „Prezident“, čestitala je svim dobitnicima u ime Komisije, koja obavlja ocenjivanje, a čine je istaknuti stručni turistički i ugostiteljski radnici iz privrede, obrazovnih institucija i profesionalnih stručnih udruženja. Svojim prisustvom svečanost su uveličali saradnici ovogodišnjih dobitnika, predstavnici Pokrajinske vlade, Privredne komore Srbije, PKV, članovi organa PKV, Turističke organizacije Vojvodine, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici medija i mnogi drugi.

Vojvodina prepoznatljiva na turističkom tržištu

Nataša Pavlović

svakog po nešto, pre svega urbane gradske celine, kao što su Novi Sad, Subotica, Sremski Karlovci, Vršac kao vinski grad koji se nalazi na svetskoj vinskoj mapi. Osim toga turiste pozivamo da posete naše čarde, salaše, da probaju naša vina uz bogatu gastronomsku ponudu. Fruška gora je idealna za ljubitelje pešačenja, biciklizma i svih ostalih oblika aktivnog odmora, ali isto tako možete posetiti 17 pravoslavnih manastira sa bogatom riznicom. Južni Banat sa jedinom peščarom u Evropi, Deliblatskom peščarom, svakako da je posebno interesantan - izjavila je Nataša Pavlović. Na svojim nastupima, TOV promoviše Novi Sad kao Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021. - TOV intenzivno radi na unapređenju i kreiranju programa za mlade, jer je to prva provera našeg rada i nas kao domaćina 2019. Kada govorimo o Evropskoj prestonici kulture, ova godina je godina kulturnog nasleđa u Vojvodini. Osim apostrofiranja verskog turizma TOV će projektom (EU) „Virtualne kulturne ture u Sremu“, možda najbogatijem području sa objektima

uristička organizacija Vojvodine uspela je da objedini turističku, ali i gastro-vinsku ponudu ovog višenacionalnog i kulturom prebogatog prostora. Nakon što se sada pojavljuje sa ponudom svih turističkih organizacija na manifestacijama u Srbiji, to se sve više događa i prilikom promocija u regionu. To se pokazalo kao pun pogodak, jer se iz meseca u mesec u Vojvodini beleži sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva. Privredno-turistička manifestacija Dani Vojvodine planski se održava već dve godine, uz podršku Ministarastva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade AP Vojvodine, kao i u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine. Uobičajeno je da se na Sa promocije Vojvodine u Puli takvim manifestacijama predstave turistički i gasto-hedonistič- iz raznih epoha, pokušati da zainteresuje ki potencijali vojvođanske ravnice, ali i da turiste za ovu primamljivu ponudu. Nadam se organizuju susreti privrednika u cilju se da ćemo kroz zajedničke projekte uspeti uspostavljanja novih i obnavljanje starih da obe ove titule dovedemo na pravi nivo kontakata. Bilateralni susreti privrednika i put - rekla je dr Pavlović i sa zadovoljna temu povezivanja i uspostavljanja po- stvom obavestila da TOV ove godine prislovne saradnje organizuju se kako bi se prema novi prostor. Turistički informativni dodatno ekonomski osnažio region. centar trebao bi da bude i emitivni i gene- Cilj nam je da prikažemo Vojvodinu rativni centar, polazna tačka svih turista, kao destinaciju koja ima da ponudi za posebno onih sa kruzera namernih da obiđu

centar grada, ali i mesto u kojem će sve opštine u Vojvodini imati priliku da najave svoje manifestacije, promocije, konferencije i dr. Promocija turističkih destinacija se ne može više zamisliti bez interneta i novih tehnologija koje imaju za cilj da privuku pažnju domaćih i stranih gostiju. Kada gost bira destinaciju koju će posetiti jedan od faktora koji se sve više koriste pri odlučivanju je raspoloživost mobilnih aplikacija. Iz tog razloga Turistička organizacija Vojvodine je radi boljeg informisanja posetilaca i promocije destinacije izradila mobilnu aplikaciju za android telefone. Aplikacija je urađena na srpskom jeziku i pruža informacije vezane za destinacije, turističke atrakcije, prirodno i kulturno nasleđe, gastronomsku ponudu kao i sve ono što turistima može biti zanimljivo i neophodno prilikom posete Vojvodini. Od početka ove godine Turistička organizacija Vojvodine predstavila je svoje turističke potencijale na sajmovima u Štutgartu, Istanbulu, Ljubljani, Bratislavi, Sofiji, Berlinu, Moskvi, Pekingu, Zagrebi, Ljubljani, Puli, Beogradu. Turisti iz srpska

Pozivnica za posetu Vojvodini prestonice su najbrojniji gosti Vojvodine i stoga su turistički potencijali nakon februarskog Sajma turizma, predstavljeni i krajem juna manifestacijom „Dani Vojvodine“, na kojoj je učestvovalo 70-ak izlagača, uz prigodan muzički program. Slede dalje promocije u zemlji inostranstvu, jer se pokazalo da se na taj način postiže pun efekat unapređenja i razvoja turističke privrede Vojvodine.

Hotel Sheraton - injekcija razvoja turističkog Novog Sada

Svetlana Kostić

rvi Sheraton hotel u Srbiji, sa četiri zvezdice, otvoren je u Novom Sadu 07. marta 2018. godine. Smešten u blizini Novosadskog sajma i centra grada na 13.000 m², vlasništvo je kompanije MK Group i deo je strategije širenja hotelskog biznisa ove kompanije na najatraktivnijim lokacijama u regionu. Svetlana Kostić, marketing menadžer MK Mountain Resort-a, kaže da je ona najteža, pripremna faza oko otvaranja hotela završena, kao i medeni mesec i sledi period realizacije ozbiljnih poslovnih projekata. - Iako je prošlo kratko vreme od njegovog otvaranja, izuzetno smo zadovoljni i odzivom gostiju i poslovnim rezultatima, imajući u vidu da je ovo prvi i jedini u ovom momentu konkurentan hotel u Novom Sadu izgrađen po internacionalnim standardima. Naša saradnja sa Meriotom (Marriott) se pokazala odličnom ne samo za MK Group i MK hotele, već i za grad Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju. Dobro je za sve nas da imamo takav brend na našoj destinaciji koji će sa sobom povući određeni broj gostiju iz Meriot kluba rasprostranjenih po čitavom svetu. Hotel ima odlične dispozicije za razvoj dobre

kongresne ponude: ukupno šest konferencijskih sala, kapaciteta od skoro 800 mesta i mogućnost organizacije više događaja istovremeno. Već smo bili domaćini zavidanom broju korporativnih skupova koji su u proteklom periodu dešavali u Novom Sadu i u tom smislu nemamo pravu konkurenciju. Nadamo da će toga biti sve više i da će se Novi Sad razvijati u tom smislu, kako bi svi zajedno napravili bolji posao i bolji turistički proizvod za čitavu Vojvodinu - izjavila je, između ostalog, gospođa Svetlana Kostić. Hotel Sheraton u Novom Sadu pored najkonkurentnijeg kongresnog kapaciteta, u ponudi ima i izuzetnu gastronomsku ponudu u restoranima. Na čelu ekipe je jedan od srpskih najpoznatijih kuvara, gospodin Branko Kisić, a tu su i brojni drugi kadrovi spremni i sposobni da odgovore svim zahtevima koji se pred njih postave. Na samom čelu hotela, u ulozi Operations Manager-a je čovek sa ogro-

Pogled na hotel Sheraton osim što je okupio sjajan kadar velikog iskustva, sam po sebi predstavlja specifikum hotela. Smešten na roof top, gostima osim opuštanja u prostoru bogatom sadržajima, pruža mo-

Čestitke gospodinu Midragu Kostiću na otvaranju hotela mnim internacionalnim iskustvom, gospodin Robert Stojko. Kada je reč o sadržajima tu je i Wellness&spa centar koji,

gućnost užitka u jedinsvenom pogledu na grad. Hotel poseduje i podzemnu garažu.

O sobama, uređenim po internacionalnom Meriot standardu, ne treba posebno govoriti. U 150 soba gostima se pruža najviši mogući komfor i udobnost. Apartmani na poslednjem spratu su rezervisani za članove loyalty kluba Sheraton. Mnogo razloga da Novi Sad, Vojvodina i Srbija, budu ponosni na jedan ovakav hotel i jedan ovakav prostor. Između ostalog i zbog činjenice da je otvaranje hotela Sheraton došlo u pravo vreme i priprema za nastupajuće događaje: Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021. Gospođa Kostić kaže da se Novi Sad sve više razvija i kao ekonomski, univerzitetski centar, da u njega sve više pristižu zahtevni gosti sa dalekih destinacija. Dolaze u Novi Sad poslom ili tek kao na stanicu na kružnim turama i veruje da je ovo tek početak dobrog perioda za turizam Novog Sada.

Turistička organizacija grada Novog Sada TONS spremno dočekuje 2019. godinu kada Novi Sad postaje Omladinska prestonica Evrope. Sledeće godine Novi Sad postaje centar mladosti, jer postaje i zvanično prestonica mladih Starog kontinenta. OPENS organizaciji je poveren ovaj prestižan projekat i ima za cilj da podrži mlade ljude da postanu aktivniji inicijatori pozitivnih promena i inovativnih ideja u društvu, kako u Novom Sadu, tako i na nacionalnom regionalnom i međunarodnom nivou. Titula Novog Sada za Evropsku prestonicu mladih je poziv mladim ljudima da aktivno učestvuju u razvoju sopstvene budućnosti i izgradnji svoje nezavisnosti. Moto titule je „Novi Sad otvara vrata“, a Turistička organizacija Grada Novog Sada se već ove godine priprema za taj veliki događaj. Pripremom promotivne brošure i pamfleta, reorganizacijom na sajtu www.novisad.travel i promotivnim kampanjama na društvenim mrežama, kao i posebnom kampanjom sa blogerima, spremno dočekuje sledeću godinu.

Pored svega navedenog, TONS već ove godine sprema promotivni spot putem kojeg želi da predstavi svu ponudu koja može biti atraktivna za mlade. Posebno se sa svojim partnerima TONS priprema za 7. OPENS YOUTH FAIR, manifestaciji koja će ove godine imati mnogo više različitih sadržaja, na tri lokacije u centru Novog Sada: Trgu slobode, Katoličkoj porti i OPENS kancelariji u Laze Telečkog 2.

Sedmi regionalni sajam omladiskog turizma - OPENS Youth Fair 2018

a čak tri lokacije u centru grada, sa mnogo više različitih sadržaja za posetioce nego prethodnih godina, Novi Sad dočekuje mlade iz čitavog sveta. Sedmi po redu regionalni Sajam omladinskog turizma, OPENS YOUTH FAIR, biće održan neposredno pred muzički festival EXIT, 10. i 11. jula 2018. godine, u Novom Sadu, kada ovaj grad postaje centar okupljanja mladih. Ove godine, OPENS YOUTH FAIR biće izmenjenog koncepta, što znači da će se po prvi put održavati istovremeno na 3 lokacije u centru Novog Sada, i to na Trgu slobode, u Katoličkoj porti i u OPENS kancelariji u ulici Laze Telečkog. Sajam omladinskog turizma YOUTH FAIR, će okupiti predstavnike atraktivnih omladinskih destinacija sa Balkana, kao i brojne sportske i plesne promotere. Cilj Sajma jeste da, kroz zabavu i promociju sporta i plesa, pozicionira Novi Sad sa regionom kao jednu od najatraktivnijih destinacija za mlade u svetu. OPENS YOUTH FAIR 2018 će i ove godine posetiocima pružiti nezaboravan provod. Dosadašnji raznolik sadržaj će biti dodatno obogaćen mogućnošću učesnika

da se oprobaju u plesu ili adrenalinskim sportovima i da na taj način osete fantastičnu atmosferu koju čini spoj mladosti i čarolije ovog grada. Paralelno sa OPENS YOUTH FAIR manifestacijom, održaće se OPENS Konferencija u okviru koje će se održavati niz predavanja i panel diskusija sa temama

koje mogu biti interesantne omladinskim organizacijama, kao i svima koji se bave tematikom mladih. OPENS YOUTH FAIR će i ove godine biti obogaćen muzičkim nastupima u večernjim satima koji će sa bine emitovati dobar „vibe“ za uživanje u događaju. Na ovako jedinstven način, kao uvertira pred početak jednog od najvećih muzičkih festivala na svetu, OPENS YOUTH FAIR će ukazati na potencijal umrežavanja više događaja, jer će posetioci Sajma pored Novosađana, biti istovremeno građani celog sveta. OPENS YOUTH FAIR već sedmu godinu zaredom organizuju „Exit Tim“ i Turistička organizacija Grada Novog Sada , a sve u saradnji sa „OPENS“ organizacjiom, fondacijom „EPK 2021“ , udruženjem „BARMENS“ i drugim sportskim i plesnim organizacijama. Svi učesnici će se maksimalno usresrediti na dobar provod i odličnu zabavu. Pratite nas putem sajta: www.novisad. travel, www.youth-fair.com i putem društvenih mreža Facebook, YouTube, Flick, Instagram i LinkedIn stranici. Fotografije: Foto arhiva YOUTH FAIR

Kragujevac obeležio dva veka od proglašenja za Prestonicu moderne Srbije

Gradska turistička organizacija Kragujevac (GTO) od samog početka 2018. godine, svojim brojnim promocijama najznačajnijih lokaliteta u gradu i okolini, smeštajnih kapaciteta, manifestacija i turističkih programa, na atraktivan način predstavila je potencijale svojevremeno prestonog grada Srbije. Ipak, fokus je bio na Majske svečanosti, na obeležavanju velikog jubileja, 200-te godišnjice od proglašenja grada za prvu Prestonicu moderne Srbije. Nekako se poklopilo i da GTO uoči Majskih svečanosti dobije internet suvenirnicu (www.suvenirnica.rs) u Turističko informativnom centru (postoji 33 godine), u cilju modernizacije njegovog poslovanja. Tako je sada turistima na raspolaganju više od 500 vrsta različitih suvenira, knjiga, umetničkih slika, od čega je skoro 450 na „On-line“ prozoru dostupno za kupovinu na ovaj način. Centralni događaj proslave Dana grada Kragujevca, Đurđevdana, i Majskih svečanosti, u godini jubileja, bio je tradicionalni trinaesti po redu Đurđevdanski karneval, pod simboličnim sloganom: Kragujevac moj glavni grad. U organizaciji GTO i pod pokroviteljstvom Skupštine grada, u tročasovnom programu, karnevalska povorka, koju su činile 92 karnevalske grupe, prošle su centralnim ulicama grada. Kragujevčani i njihovi gosti su tog 06. maja mogli da uživaju u koncertu CZNTK „Abrašević“

na Trgu slobode na platou ispred Skupštine grada ili ispred bine „Kod krsta“ gde su se birale najlepše karnevalske maske. Karnevalska povorka imala je zborno mesto kod Saborne crkve, sedišta Eparhije šumadijske, gde je izveden prigodan program u kojem su nastupili predstavnici karnevalske grupe iz Leskovca, deca iz Srpskog ansambla „Smilje“ iz Kragujevca, koja su izvela „Kraljevo kolo“ i pevala šumadijske pesme, a Akademski folklorni ansambl „Svetozar Marković“ Studentskog kulturnog centra Kragujevac, staru srpsku dvorsku igru “Bojarku”. Povorku su predvodili knez Miloš i kneginja Ljubica i njihovi najbliži saradnici, te građanstvo obučeno u stare gradske nošnje. Iza njih su išla razdragana deca iz privatnih i gradskih vrtića, osnovci i srednjoškolci, maskirani ili sa obeležjima svojih škola. Iza srednjoškolaca su bili studenti i članovi lokalnih sportskih klubova, udruženja građana, planinari, akcijaši, volonteri, udruženje gluvih i nagluvih, i svi oni koji su želeli da se priključe veseloj i šarenoj karnevalskoj povorci. I ovoga puta defileu gradskim ulicama su se pridružili članovi Udruženja ljubitelja fića, kragujevački bajkeri i Vespa kluba Kragujevac. U defileu su učestvovali i predstavnici vojske, policije, odnosno predstavnici republičkih i gradskih institucija, što nije bio slučaj prethodnih godina.

- Svi predstavnici grada, sva javna komunalna preduzeća, gradske institucije, gradske i privatne firme, ukratko svi oni koji su želeli da nose majice sa amblemom grada ili firmi koju predstavljaju, mogli su da se pridruže povorci i na ovaj način predstave građanima Kragujevca - sa zadovoljstvom je istakla direktorica GTO KG, Snežana Milisavljević, ponosna što je bezmalo ceo grad sa brojnim gostima učestvovao u obeležavanju jubileja. Poseban doživljaj bili su nastupi balerina, plesnih klubova, kao i izbor najlepših karnevalskih maski u tri kategorije: pojedinačnoj, porodičnoj i grupnoj, koji je održan na bini „Kod krsta“. Bajkeri, ljubitelji fića i predstavnici republičkih i gradskih ustanova i preduzeća zaustavili su se na Trgu slobode, platou ispred Skupštine grada, gde je nastupio CZNTK „Abrašević“ uz organizovano druženje predstavnika republičkih i gradskih institucija i građana. - Svima nama je sve ove godine bilo mnogo emotivnije nego prethodnih. Bilo je mnogo više lepote i osmeha u karnevalskoj povorci. Bilo je mnogo više đurđevdanskih venčića koji su potvrdili svoju magijsku moć. Za nas je karneval bio najznačajniji deo ove velike proslave, jer su u njoj bili oni koji će voditi ovaj grad i pisati nove stranice istorije - rekla je gospođa Milisavljević.

Novi Bečej 230 godina od dobijanja statusa grada

Žetva u novobečejskom ataru

Gospojina sve više u funkciji razvoja opštine

Piknik na Arači 2018

Pristanište na Tisi bi privuklo nove investitore

pština Novi Bečej organizovala je u petak, 15. juna 2018. godine, manifestaciju „230 godina od dobijanja statusa varoši novobečejske“, koju su obeležila dva dogđaja - Investiciona konferencija „INVESTCO-NB“, i koncert Vojvođanskog kamernog orkestra u amfiteatru na Tiskom keju. Naime, Austrijski car Josef II, je 08. avgusta 1788. godine, Novom Bečeju dodelio status grada i povlastice da održava vašare što je u ono vreme bila velika stvar. Investiciona konferencija u Novom Bečeju ponovo je skrenula pažnju šire javnosti na najlepšu varoš na Tisi. Tom konferencijom, Novobečejci su pokazali šta je to što mogu da ponude privrednim društvima, subjektima, investitorima, privrednicima koji žele da svoje tehnologije, znanje i kapital ulože u ovu opštinu, koja je u prethodne dve godine dosta toga uradila i napravila vidne iskorake. Opština Novi Bečej je i ovom prilikom pokazala da će biti proaktivan partner svakom onom koji bude bio zainteresovan da uloži u svoj kapital i započne proizvodnju u ovom okruženju. Već postoje tri zainteresovana domaća investitora, od kojih je jedan počeo proizvodnju u jednoj od industrijskih zona, a u pitanju je fabrika za proizvodnju ulja od bundevinog semena. Cilj Investicione konferencije je bio unapređenje ekonomije Opštine Novi Bečej, privlačenjem novih investitora i obezbeđivanjem novih radnih mesta za mlade, a samim tim i poboljšanje životnog standarda svih građana. Tim povodom, predstavljeni su svi resursi i potencijali novobečejske opštine. Ova opština ima tri industrijske zone - „Istok“ Novi Bečej površine 33 hektara, gde je izgrađena instalacija jake struje, gasa, vodovod i putna mreža, Jug“ Novo Miloševo površine 51 hektara opremljena kanalizacijom, kolektorom otpadnih voda, strujom, vodom, putnom mrežom, gasim optičkim kablovima i „Izlaz“ Novi Bečej površine 198 hektara, koja je povezana sa putem Novi Bečej-Novi Sad i Novi Bečej-Zrenjanin, a u neposrednoj je blizini železničke pruge Beograd-Zrenjanin-Novi Bečej-Kikinda-Republika Rumunija. U ponudi je i devet braunfild (brownfield) lokacija. To su nekadašnji pogoni koji su proizvodili od tekstila do obuće, zatim pogoni hemijske industrije, tu su i lokaliteti bivše mlekare, starog bioskopa sa upravnom zgra-

dom, dve izuzetne lokacije na Tiskom keju koje se nude potencijalnim investitorima za komercijalne, turističke smeštajne kapacitete. Sve to predstavlja širok dijapazon lokaliteta različitih konfiguracija i namena. Puno je mogućnosti u Novom Bečeju, koji je od nedavno na međunarodnom plovnom putu. Opština Novi Bečej radi i na razvoju pristaništa. Uostalom, Novi Bečej, sa 62.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, jedna od najvećih katastarskih opština u Vojvodini. Vođena ozbiljnošću i odgovornošću ove sredine i njenih žitelja, te idealnim spojem starog i novog, Vlada Republike Srbije donela je Odluku o utvrđivanju starog centra Vranjeva, nekadašnjeg naselja, a sada dela Novog Bečeja, za prostornu kulturno-istorijsku celinu, s obzirom na značaj ovog ambijenta koji poseduje urbanističke, arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti, pre svega centra kulturnog i duhovnog živa Srba u severnom Banatu tokom XVIII, XIX i početkom XX veka, i stecišta znamenitih ličnosti. Ovo je kraj čuvenog Laze Dunđerskog i dvorca Sokolac, koji je u miraz dobila Emilija Ivanović, starija ćerka Lazara Dunđerskog. Ovo je kraj u kome je na Bisernom ostrvu slavu svetskog glasa stekao Krokan, čuveno vina koje je rado pio i car Franja Josif, kasnije Josip Broz, Šarl de Gol i drugi. Ovo je kraj doktora pravnih nauka i velikog dobrotvora, Vladimira Glavaša, čija je kuća otvorena za javnost početkom 2009., na 100-godišnjicu njegove smrti. Manifestacije poput ove su prilika da se ljudi povežu, da se pomenu neki istorijski, a zaboravljeni datumi. Ove godine je startovala i manifestacija „Piknik u Arači“, benediktinskoj opatiji iz XIII veka, do sada prisutna u privatnoj režiji, koja je podsetila na vreme ujedinjene hrišćanske vojske u borbi protiv Turaka, na vitezove Reda zmaja i velike junake pod vođstvom kralja Žigmunda. Turistička organizacija u saradnji i uz podršku Opštine Novi Bečej, potpisuje brojne manifestacije, od kojih je najveća i najznačajnija „Gospojina“, koja je u stvari predstavlja koktel od više manifestacija, od kojih se u poslednje vreme najviše pažnje pridaje „Poljo festu“, jer je namera da se proizvodnja osavremeni i da se istovremeno u ovu privrednu granu uključi što veći broj budućih poljoprivrednih proizvođača.

BSC Informativni centar mesto stica

nformativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju se bavi pružanjem savetodavnih usluga i obuke u oblasti implementacije harmonizovanih standarda, izgradnjom kapaciteta za ocenjivanje usaglašenosti i sertifikaciju proizvoda i osoba u skladu sa zahtevima evropskih direktiva za potrebe plasmana roba i usluga na evropsko tržište. BSC centar u svojoj ponudi ima sledeće obuke: Obuka za HACCP sistem administratora, SRPS ISO/IEC 17025:2017 - Primena zahteva standarda i interne provere, Obuka za FSSC 22000 administratora i internog proverivača, Obuka za menadžere integrisanog sistema ISO 9001:2015 i ISO 14001:2015, Usaglašenost tehničkog proizvoda sa evropskim direktivama (CE ZNAK), Upravljanje projektima, Upravljanje rizicima i Upravljanje otpadom, Upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu - ISO 45001, najnovija obuka koja se odnosi na zahteve IFS standarda-verzija 6 sa internim proverama i dr., za šta polaznici dobiju validnu potvrdu koja im daje konkurentnost u odnosu na one koji takav sertifikat nemaju. Jer, pored dela koji se bavi obukom, unutar BSC-a je i sertifikaciono telo. Unapređenje i proveru znanja BSC nudi i u oblasti hrane i poljoprivrede, oblasti u kojima je poslednjih godina učinjen vidljiv pomak, posebno među mladim ljudima. - Površina obradivog zemljišta u Vojvodini je 1.628.000 hektara, što je njena komparativna prednost i još uvek je, iz razloga što nije u punoj funkciji, samo veliki potencijal, i to je šansa svim mladim ljudima koji su vezani za ovu zemlju da se bave poljoprivrednom prehrambenom proizvodnjom. BSC centar setom usluga kroz obuke, implementaciju odgovarajućih sistema upravljanja proizvodinjom zdravstveno bezbednih proizvoda, takvu vrstu proizvodnje može da podigne na viši i konkurentniji nivo, i mladim ljudima koji ulaze ili su već u tom biznisu. Svi oni koji se bave poljoprivedom i prehrambenom industrijom upoznati su sa GlobalGAP - standardom dobre poljoprivredne prakse koji je prevazišao okvire EU i postao globalan zahtev u skoro svim trgoviniskim lancima poljoprivrednim proizvodima; Codex alimentarius, skup standarda, smernica koji se odnose na higijenu hrane; HACCP sistemom, koji svaki proizvođač prehrambenih proizvoda na tržištu je u obavezi da implementira taj sistem. To je zakonska obaveza, a mi tu obuku nudimo već nekoliko godina - objasnila je direktorica BSC centra, gospođa Marija Vujaković, i dodala da je BSC trenutno u procesu akreditacije sertifikacionog tela za sertifikaciju HACCP administratora. Pored HACCP, Centar nudi i obuku u zahtevnim sistemima FSSC 22 000, sistem koji obuhvata i sisteme 9001, HACCP i one koji se odnose na transport i dr., ukratko kretanje od njive do trpeze. Te obuke su u funkciji edukacije mladih ljudi da znaju kako da proizvedu nešto što će naći svog kupca i da nemaju problem da

Sa jedne od brojnih obuka li će taj proizvod zadovoljniti potrebe onog ko ga konzumira. Oni su bitni i iz aspekta dolaska ino trgovinskih lanaca u našu zemlju, koji podrazumevaju implementirane HACCP i FSSC sisteme u proizvodni proces. Da bi neko od naših proizvođača mogao da plasira svoj proizvod preko Lidl-a, Metro-a, i ostalih trgovinskih lanaca, mora to da implementira i poštuje. I to ne samo do našeg nego i inostranog tržišta. BSC centar nudi takođe i obuku za upravljanje rizicima, veoma bitnu, ali nedovoljno eksploatisanu.

Sertifikat koji donosi prednost - Rizici su nešto što nas prati od rođenja do smrti, i čime god da se bavimo svaki posao, svaki trenutak je praćen rizicima. Rizici su prepoznati u svom menadžerskim organizacionim sistemima. Upravljenje rizicima je potreba i za one koji planiraju, ali i onima koji već upravljaju svojim poslovnim sistemima. Nezavisno od bilo kog standarda, poslovni sistem opstaće ukoliko se ozbiljno bavi svim onim pretnjama koje ima u okruženju, bilo da se radi o

anja poslovne komunikacije i etike kupcima, dobavljačima, ili unutrašnjim pretnjama. BSC je razvio nekoliko nivoa jednodnevnih obuka, do sertifikacije risk menadžera (u trajanju od pet dana i ispit), u želji da što više ljudi prođe kroz njih - objašnjava direktorica. Značajan segment rada BSC-a je upravljenje energijom. Projekat Implementacije sistema energetskog menadžmenta u industriju započet 2016. je završen prošle godine. Njegovu opravdanost pokazali su konačni rezultati, da se na uloženih 20.000 evra ostvaruje ušteda energije od 250.000 evra. Ideja je da se od septembra okupi nova grupa industrijskih preduzeća i sprovede projekat BSC centra po UNIDO metodologiji. Ohrabrujuće za BSC centar i našu zemlju su modeli saradnje. Pokrenuta je saradnja sa Institutom za standardizaciju što upućuje na bliskost i uzajamnu korist. U tom smislu BSC je u saradnji sa Institutom održao preliminarnu prezentaciju planiranog projekta „Implementacija energetskog menadžmenta po UNIDO metodologiji“, uz prisustvo 30 - 40 kompanija. Usluge BSC-a namenjene su svima, a pre svega mladim ljudima, punim entuzijazma, koji bez straha i sa velim željama ulaze u nove poslovne poduhvate. Direktorica kaže da svi oni slobnodno mogu da se obrate, bez obzira da li je reč o poljoprivredi, prehrambenim ili drugim proizvodima i da osim obuka, pružaju i usluge konsaltinga onima koji se bave proizvodnjom tehničkih proizvoda, kako taj tehnički proizvod usaglasiti sa evropskim direktivama. Ona ističe da BSC možda i ne može da im pruži odgovore

Rizici na svakom poslu na sva pitanja, ali može da uputi gde mogu da potraže i nađu rešenje. BSC ima široku listu spoljnih saradnika koji mogu da preporuče i usmere, a Centar obezbedi i organizuje vrlo kvalitetne obuke. BSC može da pomogne i pri apliciranju na neki od mnogobrojnih fondova koji mogu da pomognu u rešavanju tekućih problema i zastupa stav da treba učestvovati na svim konkursima na propisan način. Naša tradicionalna proizvodnja je nešto što daje dodatnu vrendost tom proizvodu. Miris, ukus, tradicija, istorija u tom proizvodu, bogatstvo je koje malo ko ima u Evropi. To je ukratko odgovor zašto su naše maline toliko tražene na svetskom tržištu. Nadam se da nas pohlepa za profitom neće naterati da ih zamenimo daleko prinosnijim hibridima koji nemaju ni ukus ni miris. Upravo ta organoleptička svojstva danas traži svaki platežno sposoban evropski potrošač. Vrlo smo skloni za nekritičkim prihvatanjem svega što dolazi sa zapada. Mnogo toga što ne zaslužuje, a prihvatili smo bez otklona, našlo se u našoj zemlji. Poenta je uzeti od spolja sve ono što je dobro za nas. Ako imaju dobar poslovni model uzimamo ga oberučke. S druge strane, imamo problem što najmanje cenimo to što imamo. Moramo prvo znati sami sebe da cenimo, poštujemo i uvežavamo da bi nas neko drugi poštovao i cenio. Ali, ako hoćemo da se nametnemo moramo da kažemo da je ta štrudla mnogo bolja od one u Pešti i Beču (što i jeste), jer su Vojvodina i Srbija jedan Bogom dan konglomerat naroda i narodnosti i svako je nešto svoje dodao. Opstalo je samo najbolje.

Pozivnica na saradnju

PMF 49 godina u službi nauke

večanom akademijom Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu u amfiteatru Rektorata obeležio je 49 godina, od dana 22. maja 1969., kada je Savet Filozofskog fakulteta doneo odluku da se Prirodno-matematički smer tog fakulteta izdvoji u samostalni fakultet. U prisustvu brojnih zvaničnika Pokrajinske vlade, predstavnika Univerziteta, prijatelja ove institucije, predstavnika medija, dekanica PMF-a, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, obraćajući se auditorijumu, istakla je da PMF nije najstariji fakultet Novosadskog univerziteta, ali da zauzima lidersku poziciju po naučnoj produkciji, uspesima postignutim u naučno-istraživačkom radu, kao i obrazovanju. PMF obrazuje mlade u velikom broju disciplina podeljenih u pet Departmana: Departman za biologiju i ekologiju, Departman za fiziku, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i Departman za matematiku i informatiku. - Zahvaljujući ovolikoj raznovrsnosti obrazovnih profila i širokog spektra mogućnosti, bez obzira što su u pitanju bazične nauke, ovaj fakultet može mnogo da doprinese i privredi i društvu u celini, o čemu najbolje govore sami studenti. Zahvaljujući velikom broju međuinstitucionalnih sporazuma studenti PMF-a imaju mogućnost obavljanja prakse, pre svega u trenutno najtraženijem sektoru, IT kompanijama, ali isto tako i u hotelima, restoranima, turističkim agencijama... Radeći na praksi oni mnogo toga nauče, ali isto tako imaju priliku i da pokažu znanje stečeno na fakultetu. Zato je svaki poslodavac zadovoljan njihovim znanjem i veštinama, koja su vrlo lako primenljiva u širokom spektru aktivnosti, u svakoj kompaniji i u svakom poslu - između ostalog konstatovala je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević. Dekanica je takođe istakla da zahvaljujući brojnim aktivnostima nastavnika i studenata ovog fakulteta nikada nije bilo problema sa brojem novih studenata, i to onih sa najvišim ocenama u prethod-

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević (u sredini) sa jubilarcima nom školovanju. U tom cilju organizuju se razne aktivnosti: „Budi student 1 dan“, krajem februara, koju tradicionalno orga-

Svečano u sali Rektorata za godišnjicu

Pune klupe studenata željnih znanja

nizuje PMF za sve učenike završnih godina srednjih škola, sa ciljem pružanja što više informacija o akademskom životu. Treba istaći i Studentski sajam stručnog usavršavanja, u organizaciji Saveza studenata i Studentskog parlamenta PMF-a, početkom maja, sa ciljem informisanja studenata i sagledavanju mogućnosti usavršavanja i daljeg obrazovanja i karijere. Na PMF-u se mnogo radi i na poboljšanju uslova života i rada studenata i nastavnika. Uveden je elektronski sistem, od elektronskog zapisnika, elektronskih ŠV 20 obrazaca, elektronske overe semestra, čime je umnogome ubrzana i olakšana komunikacija nastavnika, studenata i administracije. Sledeća 2019. godina pred nastavnike i studente PMF-a postavlja nove izazove. Već sada se planira proslava jubilarne 50-togodišnjice fakulteta, kao i aktivnosti, manifestacije, razna događanja u okviru Omladinske prestonice Evrope, u godni kada će prisutnost studenata na svim gradskim manifestacijama biti još vidljivija. - Na sve moguće načine pokušavamo da širimo pozitivne vibracije koje nauka sa sobom nosi. Jer, je ona čista i plemenita, vrhunski rezultat ljudskog uma - zaključila je dekanica.

Zadrugarstvo dobilo mesto koje mu pripada

redsednik Zadružnog saveza godine, u svih dvanaest srednjih poPokrajine, gospodin Radislav ljoprivrednih škola na teritoriji VojJovanov, smatra da su stvavodine, zadrugarstvo bude uvršteno ri krenule nabolje 2016. u godini u nastavne programe kao redovni ili obeležavanja 170 godina postojanja fakultativni predmet. Cilj ovog kozadrugarstva u Vojvodini (1846.), raka je da se mladi ljudi, koji žele da nakon donošenja dugo čekanog Zase bave poljoprivredom, na vreme i kona o zadrugarstvu. Po njegovim što bolje upute na značaj zadruga za rečima, prošla, 2017. godina proteprivredu cele države. kla je u znaku zadrugarstva i podrške ZSV je tokom 2017. godine republičkih i pokrajinskih organa. potpisao brojne međunarodne - Prošle godine je zadrugarstvo sporazume, među kojima onaj sa konačno dobilo mesto koje mu priKonfederacijom italijanskih zadrupada, što je uticalo da se i broj zadru- Obraćanje Radislava Jovanova na Žetvenom danu 2018 ga (Confederazione cooperative gara iz dana u dan povećava. Na dan italiane) i potpisnicima Pokrajin22.06.2018 godine u zadružni regiskom vladom, Confindustria Serbia star Zadružnog saveza Vojvodine (Konfindustrije Srbija) i ZSV, kao i bilo je upisano 479 zemljoradničkih sa Asocijacijom farmera Makedonizadruga i 21 ostalih zadruga - obaje (Националната федерација на vestio je gospodin Jovanov. фармери). On ističe odličnu saradnju sa MiTokom minule i ove godine, ZSV nistarstvom privrede i Kabinetom bio je prisutan na Međunarodnom ministra bez portfelјa zaduženog poljoprivrednom sajmu u Novom za regionalni razvoj i koordinaciju Sadu i poljoprivrednim sajmovima rada javnih preduzeća, ministrom van države. U saradnji sa OZZ „BeMilanom Krkobabićem. Korektna čej“ Bečej i ZZ „Vranjevo“ Novi saradnja i novi kontakti ostvareni su Bečej, ZSV je lane bio organizator i sa Ministarstvom državne uprave tradicionalne manifestacije „Žetvei lokalne samouprave, ali je izostala ni dan“ 2017., održane krajem juna Zadrugari na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu saradnja sa Ministarstvom poljou Novom Bečeju, na parcelama ZZ privrede, šumarstva i vodoprivrede „Vranjevo“, Novi Bečej. Ove godikoje do sada nije prepoznalo značaj ne (22.juna), „Žetveni dan“ održan zadružnog sektora. Dobra saradje u Bačkoj Topoli na parceli ZZ nja ostvarena je i sa Pokrajinskim „Bačka“. sekretarijatom za poljoprivredu, ZSV potpisao se kao organizator vodoprivredu i šumarstvo i sekretabrojnih konferencija, među kojima i rom mr Vukom Radojevićem, a ona onim koji su se odnosile na IPARD se sastoji u činjenici da su u svim program, sa ciljem približavanja konkursima sekretarijata zadruge toliko očekivanih IPARD fondova prepoznate, da su morale da aplisvojim zadrugarima i svima onima ciraju za bespovretna sredstva i da koji se bave poljoprivredom. su manje-više to pravo iskoristile. Predsednik je istakao i značaj saPokrajinski sekretar je sa svojim saradnje sa medijima, koja će u naradnicima prisustvovao svim skurednom periodu biti unapređena, jer Razmena iskustava svakom prilikom povima koje je organizovao ZSV „ako aktivnosti zadružnog sektora u saradnji sa DDOR Novi Sad. Za ne budu dostupne široj javnosti kao brojna stručna predavanja u organizaciji kako bi već početkom godine zadrugarima, da se nisu ni desile“. ZSV bila su angažovana dva vrsna profe- kooperantima, bilo predočeno šta ih očekuPosebnu zahvalnost na saradnji, Rasora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom je u narednom periodu. dislav Jovanov je i ovom prilikom uputio Sadu, dr Žarko Ilin i dr Zoran Keserović, Pomenuo je i zauzimanje Pokrajinskog predsedniku Privrdne komore Vojvodine, a na predlog Pokrajinskog sekretarijata sekretarijata za poljoprivredu, na predlog Bošku Vučureviću, čije prostorije ZSV čeangažovana su sva tri fonda koja se na- ZSV, i uz podršku Pokrajinskog sekretari- sto koristi i koje su postale mesto razmene slanjaju na poljoprivredni - Garancijski jata za obrazovanje, propise, upravu i naci- ideja, iskustava, informacija i povezivanja fond Vojvodine, Razvojni fond Vojvodine onalne manjine - nacionalne zajednice, da svih onih koji mogu da utiču na jačanje prii Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, već od septembra i početkom nove školske vrednog ambijenta.

Pivska kraftomanija osvaja srpsko tržište

Olivera Laoj

lasnici petnaestak mini pivara u Srbiji su, radi boljeg pozicioniranja na tržištu, u aprilu 2018. godine registrovali Udruženje malih nezavisnih pivara Srbije, a na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu sredinom maja imali svoj prvi zajednički nastup. Potreba za Udruženjem nastala je i zbog unapređivanja međusobne saradnje, posebno pri nabavci sirovina, zajedničkih nastupa na ino sajmovima, izvoza. Ono je formirano i radi prevazilaženja teške situacije u kojoj su se zbog velikih nameta, našli mali pivari. - Za nas, vlasnike malih pivara, veliki je problem plaćanje akciza na nenaplaćen proizvod, koji je tek izašao iz pogona. Podneli smo zahtev nadležnim institucijama i nadamo se da će bar sledeće godine biti usvojen, jer smo ovu godinu propustili. Očekujemo da ćemo dobiti i neka podsticajna sredstva da se ova ideja širi i da od nje na-

pravimo svojevrsan brend - kaže gospođa Olivera Laoj, suvlasnica pivare Krugher&Brent, koja intenzivno radi na podizanju imidža zanatskih piva i istovremeno brani prava i pozicije na tržištu malih nezavisnih pivara, članova Udruženja. Pivo je jedno od najomiljenijih alkoholnih pića širom sveta. Da je najomiljenije piće i među građanima Srbije pokazala su i neka istraživanja. Ali, ovde nije reč o pijenju, još manje o ispijanju nekih količina, već o umerenom konzumiranju, te istraživanju specifičnih ukusa ovog pića. Veliki pivarski sistemi u Vršcu, Zrenjaninu, Pančevu, odavno ne proizvode pivo. Njih je zamenilo blizu pedesetak mini pivara, koliko ih trenutno egzistira

na srpskom tržištu koje proizvode zanatsko ili craft pivo. Pre dve godine, zanatsko pivo je na tržištu bilo zastupljeno sa 0,7%, a već 2017. taj udeo je narastao do 2 - 2,5 % i pred njim je lepa budućnost. Zanatska piva se uglavnom prodaju tamo gde su i napravljena, zatim u specijalizovanim lokalima, a sve češće ih ima i u velikim marketima. Najveća briga malih pivara je obezbeđivanje postojanog kvaliteta sa ciljem da zadovolji želje kupaca. Jednom prokockano poverenje teško se da vratiti. Najveći broj zanatskih pivara lociran je u Beogradu i okolini. Prvu srpsku nezavisnu pivaru Krugher&Brent osnovao je 1991. godine Livijus Laoj u selu Ritiševo, nedaleko od Vršca. U kontinuitetu posluje i danas, a za doprinos industriji pivarstva 2000. godine nagrađena je zlatnom medaljom „Eureka“ na sajmu u Briselu. - Šarm malih pivarija je u proizvodnji čistog piva. Nema tu surogata, veštačkih materija, ekstrakata. Proizvode se prava piva sa pravim ukusima, s tim što je kod većine proizvođača sve zastupljeniji stil proizvodnje IPA piva, malo više zahmeljenih, gorkih, nefiltriranih, nepasterizovanih, što je jako zanimljivo, pre svega mladima. Krugher&Brent konkretno radi klasičnija piva, iako imamo i te stilove, samo malo prilagodljivije ukusima šire publike - objašnjava gospođa Laoj. Odlikama zanatskog piva, naša sagovnica smatra i ograničenu proizvodnjau, i često menjanje, odnosno dopunjavanje brendova. Ima pivara koje na tržište izlaze sa 12 - 13 vrsta piva, a ona, za kojima je slabija tražnja, zamenjuju se novim. Pivara Krugher & Brent, koja i danas radi i uči kao i sve druge, opredelila se za standardnih pet vrsta, ali priprema i šesto, koje će biti plasirano na Beer Fest-u.

Sve veći izbor kraft piva

Jača veza poljoprivredih proizvođača i FINS-a N

aučni institut za prena tržište, proizvodnju u pilot tehnologija Naučnog instituta za prehramhrabmene tehnolopostrojenjima u cilju dobija- bene tehnilogije u Novom Sadu. gije u Novom Sadu nja prototipa proizvoda, kao i Pored usluga razvoja FINS pruža uslu(FINS) je jedan od lidera demonstracije procesa. ge projektovanja, odnosno izrade studija, naučnoistraživačkog razvoja - S obzirom na vrlo dobro idejnih rešenja, kao i tehnoloških projekai inovacija u oblasti hrane i opremljena pilot postrojenja ta. FINS je institucija koja je projektovala hrane za životinje u regionu. za različitu proizvodnju ima- najveći broj fabrika za prehrambenu induNaslednik Jugoslovenskog mo mogućnost da naše kapa- striju na ovom području, i posle perioda instituta za prehrambene tehcitete „iznajmimo“ različitim stagnacije, započela eru novih mogućnosti nologije, osnovanog 1963., kompanijama, koje uzimaju u pružanja ovog tipa usluga, za kojima ima FINS je menjao nazive, ali se zakup ove „male fabrike“, ali sve više zahteva. znanje permanentno nasleđine i opremu, koja im omoguDr Čolović ističe buđenje svesti, posebvalo i nadograđivalo. ćava da sprovedu neku svoju no kod mladih poljoprivrdnih proizvođaFINS je institucija koja se ideju za razvoj, dok znanje o ča, o novim mogućnostima iskorišćenosti Dr Radmilo bavi primenjenim istraživasamim procesima ostaju kod kapaciteta za proizvodnju prehrambenih Čolović njima sa ciljem ostvarivanja nas. Mi nudimo naše osoblje proizvoda. Najniži nivo ponude primarne što bližeg kontakta sa privredom, i opremu, ali ne preuzimamo od- poljoprivrede, odnosno proizvodnja siroi u smislu nuđenja svojih usluga, govornost za rezultate koje se tim vina koje se izvoze i uvoz gotovih proizajedničke saradnje sa trećim liprocesima dobijaju. FINS omo- zvoda, donedavno najzastupljeniji vid cima, te naučne saradnje putem gućava i uslugu optimizacije pro- proizvodnje, polako se prevazilazi. naučnih projekata i ostvarivanja U želji da se vrednost propraktičnih rešenja za privredu. izvoda podigne, radi se na poUsluge Instituta se ostvaruju dizanju nutritivnog, fizičkog, na različitim nivoima: od labosenzornog kvaliteta proizvoda, ratorijskih usluga u okviru akrea FINS je institucija koja može ditovane FINSLAB laboratorije, da obezbedi taj vid usluge. I diseminacije znanja iz oblasti naša država je prepoznala ograprehrambenih tehnologija, do ničenost resursa za razvoj malih projektovanja i konstaltinga. i srednjih preduzeća. Kako bi FINSLAB laboratorija raspolaže se to premostilo, ponuđeno je sa preko 200 akreditovanih metonekoliko modela finansiranja da u kojoj se godišnje vrši preko podrške za mala i srednja pre10.000 analiza i tumačenja rezulduzeća sa ciljem unapređenja tata u skladu sa zakonskom reguposlovnog ambijenta za efikaDirektoriica dr Olivera Đuragić sa timom saradnika lativom i proizvođačkim specifisniju i čvršću saradnju nauke i kacijama. privrede, kao osnovni preduslov FINS pruža pomoć pri izradi za implementaciju inovativnih deklaracija i proizvođačkim speideja u praksi. cifikacijama proizvoda, razvoju - Finansijska podrška saradnji nove analitičke metode u skladu nauke i privrede doprinosi sve sa zahtevima korisnika. Bavi se većem broju kompanija zainteorganizacijom kongresa, seminaresovanih za saradnju sa naučra i radionica, obuka kadrova u nim institucijama UNS-a. Veliki skladu sa potrebama kompanije, broj kompanija se interesuje za kao i izdavanjem časopisa, knjiove usluge, i od 28 ugovora, u ga i monografija. FINS je nezvatoku prošle godine, čak 19 su nično najproduktivnija institucija ugovori sa FINS-om, što poVrhunski stručnjaci, Univerziteta u Novom Sadu, sa kazuje da upravo ova ustanova Sa jedne od anlaiza oprema i rezultati 1.6 publikovana rada u časopisipokriva najveći deo te saradnje. ma sa tzv. SCI liste po jednom istraživaču. cesa u kompanijama kao i uslugu razvoja To je koncept koji razvijene zemlje koriste FINS nudi i usluge konstaltinga kroz novih proizvoda, i to je oblik ponude koji u cilju prenošenja što više znanja na mala i evidenciju postojećeg stanja i preporuka želimo što više da razvijemo, jer nam daje srednja preduzeća što im omogućava veći za unapređenje procesa, izradu receptura veće mogućnosti i prihvatljivije je za mala profit, a dugoročno otvara nova radna mei formulacija novih proizvoda, testove i i srednja preduzeća - objašnjava dr Radmi- sta, sigurnije građane i zadovoljnije ljude analize potrebne za plasiranje proizvoda lo Čolović, pomoćnik direktora za transfer - zaključio je dr Radmilo Čolović.

Poljoprivrednik i TopSrbija na istom zadatku

Dr Gordana Radović (desno), Julkica Crnobarac i Mihailo Berček

„D

nev nik-Poljopr iv red nik“ AD Novi Sad je u skladu sa obrazovnom misijom svojih izdanja, lista „Poljoprivrednik“ i knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“, bio je inicijator stručnog skupa „Poljoprivreda - od zagađivača do čuvara životne sredine - uslov za integracije u EU“, čiju organizaciju su aktivno podržali Privredna komora Vojvodine, kao najznačajnija asocijacija privrednih i poljoprivrednih subjekata na području Vojvodine i

je na ovom stručnom skupu akcenat stavljen na bezbedno uklanjanje animalnog otpada, pravilno odlaganje ambalaže zaštitinih (hemijskih) sredstava koja se koriste u poljoprivredi, kao i značaj očuvanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta sa aspekta zaštite životne sredine. Takođe i šta aktuelna regulativa u ovoj oblasti nalaže. U razmatranju ove teme pomogli su predstavnici ministarstva životne sredine, odnosno ministar Goran Trivan lično, kao i predstavnici pokrajinskih sekretarijata za

Zadružni savez Vojvodine , kao naznačajnija asocijacija poljoprivrednih zadruga. Govoreći o ovom veoma važnom skupu, direktorica, dr Gordana Radović, je istakla da je cilj „Poljoprivrednika“ da apeluje na svest poljoprivrednih subjekata, da je izuzetno važno da se vodi računa i o očuvanju životne sredine, kao primarnom uslovu za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Takođe, cilj je bio da se predstavi, kako poljoprivrednim subjektima, tako i lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se njihova gazdinstva, odnosno preduzeća nalaze, o čemu je potrebno posebno da se vodi računa. Stoga

zaštitu životne sredine, poljoprivredu i lokalnu samoupravu, kao i istaknuti naučnici i stručnjaci u oblasti agroekologije. To je bila samo jedna od aktivnosti „Poljoprivrednika“ u minulom periodu, koja je posebno izražena u vreme održavanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, na kome je uvek prilika da se ugovori neka nova ili nastavak stare sradnje potpisivanjem protokola, ali i da se čuje reč poljoprivrednih proizvođača i postavi u naredno štampano izdanje. Između ostalih, „Poljoprivrednik“ je potpisao i Ugovor o međuredakcijskoj saradnji sa portalom TOPSRBIJA, kako bi se zajedničkim sna-

gama ovaj sektor delatnosti još bolje pokrio. Izdanja „Dnevnik-Poljoprivrednika“ imaju višedecenijsku tradiciju. Prvi broj lista „Poljoprivrednik“ izašao je 02.12.1956. godine i od tada list u kontinuitetu izlazi i svakog drugog petka stiže na adrese svojih čitalaca koji se nalaze na celokupnom području Republike Srbije. Takođe, izdavači su i knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“ koja je godišnje izdanje, a na tržištu se popularno zove „mala poljoprivredna enciklopedija“. Pisci tekstova u oba izdanja su, pored novinara „Poljoprivrednika“ i najistaknutija imena domaće poljoprivredne struke i nauke. Zahvaljujući ovoj saradnji oba izdanja su Rešenjem ministarstva prosvete uvrštena u širu stručnu literaturu za srednje poljoprivredne škole. Stoga u svom radu „Poljoprivrednik“ poseban akcenat stavlja na saradnju sa podmlatkom našeg agrara i na osnovu toga su danas i učenici Srednje poljoprivredne škole u Futogu (osnovana 1947.), članovi sekcije za zaštitu životne sredine. Sa Privrednom komorom Vojvodine je pre godinu dana potpisan Protokol o saradnji i u jednogodišnjem periodu već je realizovan niz tematskih skupova posvećenih svim aspektima razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja u našoj zemlji. Primera radi, organizovani su tematski skupovi o dualnom obrazovanju, razvoju zadrugarstva i značaju udruživanja poljoprivrednih proizvođača, uticaju klimatskih promena na poljoprivredu, finansiranju poljoprivrede, položaja žena na selu i mogućnostima njegovog poboljšanja. - Trudimo se da realizujemo misiju našeg preduzeća koja se zasniva na obrazovanju poljoprivrednih subjekata, a od skora i na povezivanju sa značajnim institucijama u oblasti poljoprivrede u cilju aktuelnosti naših izdanja i razvoja domaćeg agrara - zaključila je dr Gordana Radović.

NS seme ima razloga za zadovoljstvo

nstitut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (NS seme) izrastao je iz Poljoprivredne i kontrolne stanice u Novom Sadu, 1938. godine odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Uspešnim istraživačkim radom usmerenim na stvaranje sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka, i vrhunskim rezultatima implementiranim u poljoprivrednu praksu Institut je postao značajno ime u svetskoj nauci. On predstavlja mesto na kome je do sada stvoreno više od 1.000 sorti i hibrida, od čega je skoro 500 registrovano i gaji se u inostranstvu. U otvorenoj konkurenciji na svetskom tržištu, institutske sorte i hibridi su prisutni u 26 država, od Argentine, preko zemalja Evropske unije, Ukrajine, Rusije, do Kine i Indije. Nastup na ovogodišnjem 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu bio je u znaku obeležavanja 80 godina rada Instituta, i osim zapaženog nastupa na izložbenom štandu, uspostavljanja poslovne saradnje, brojnih sastanaka i razgovora sa poslovnim partnerima, a pre svega poljoprivrednim proizvođačima o radu na polju tehnologije poljoprivredne

Dr Jan Turan sa šampionskim peharom Novosadskog sajma 17. maja 2018. godine, čime se Institut za ratarstvo i povrtarstvo svrstao u institute koje država prepoznaje kao vitalne u sektoru naučno-istraživačkog rada. Direktor Instituta, prof. dr Jan Turan, istakao je da su na minuloj sajamskoj manifestaciji vođeni razgovori i o prvim rezultatima setvene sezone, protekli bez

U stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima proizvodnje, krunisala su značajna priznanja. Instutut za ratarstvo i povrtarstvo dobitnik je čak 12 medalja - šest velikih zlatnih, četiri zlatne i dve srebrne, kao i velikog šampionskog pehara za izuzetan kvalitet i širok asortiman semenskog materijala žita, industrijskog i krmnog bilja. Razlog za zadovoljstvo je i sticanje statusa instituta od nacionalnog značaja, odlukom Vlade Republike Srbije na sednici

NS sorte daju najbolje prinose

primedbi na kvalitet NS semena na terenu. Sajam, a nešto kasnije i Dan osnivanja Instituta, bili su mesto susreta sa poljoprivrednim proizvođačima, kako bi im se pružila pomoć oko tehnologije proizvodnje i da ono što je posejano dovedu do žetve, odnosno ostvarivanja maksimalnog prinosa i dobiti. Dr Turan nije zaobišao ni probleme vezane za agrobiznis i sve manji broj neza-

visnih agronoma, mahom zaposlenih kod semenskih kuća koje propagiraju seme iz drugih regiona, donose drugu tehnologiju koja na ovim terenima ne daje adekvatne rezultate, što je u godinama 2012. i 2017. dovelo do velikih gubitaka. - Krivica je i do samih poljoprivrednih proizvođača što slepo slušaju savete koji nisu adekvatni za ovo podneblje, pa umesto da je gustina setve kukuruza 2425cm, kako preporučuju Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Beogradu, ona je 16cm. Kada dođe sušna godina traže od nadležnog ministarstva nadoknadu za štetu koju su pretrpeli, a da nisu ispoštovali osnovnu tehnologiju proizvodnje koja se propisuje na ovim područjima. Apelujem na naše proizvođače da se pridržavaju tehnologije, saveta nezavisnih agronoma i da ako žele da uključe nešto novo, nešto sa „strane“, neka probaju na malim površinama, a ne da se u tom pravcu okrenu 100 odsto i onda kada kukuruz ne rodi, svi su krivi, a spas traže u ministarstvu koje tu ništa ne može pomoći - naglasio je dr Turan. O plasmanu semena za setvu proleće 2018., NS seme beleži evidentan rast u plasmanu kukuruza, još bolji u plasmanu suncokreta i dominira kada je reč o domaćem tržištu. Kada je reč o inostranom tržištu, znatno je više izvezeno nego ranijih godina, ali su finansijski efekti zbog pada dolara, mali.

Organsku proizvodnju podržati suštinski

acionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“ osnovano je u maju 2009. godine na inicijativu Ministarstva poljoprivrede kao krovna organizacija sa ciljem da pruža podrušku razvoju organske proizvodnje, promoviše ovaj vid proizvodnje, zastupa proizvođače organske poljoprivrede i utiče na kreiranje politike u ovom sektoru. Misija „Serbia Organica“ usmerena je na unapređenje zdravlja ljudi i životinja, zaštite životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i dr., i u skladu s tim sprovodi se niz aktivnosti. Generalni sekretar „Serbia Organica“, Ivana Simić, izdvaja aktivnost u okviru projekta nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) „Podsticanje zapošljavanja mladih“ za obavljenje stručne prakse iz oblasti organske poljoprivrede i prehrambene tehnologije po principima organske proizvodnje. Ova stručna praksa je plaćena, a pravo na nju imaju studenti i svršeni studenti poljoprivrednih fakulteta, bez obzira na smer, do 35 godina. - Ove godine obezbeđeno je 20 poslodavaca za isto toliko učesnika za obavljanje stručne prakse. To je lepa prilika da se mladi ljudi obučavaju u oblasti organske proizvodnje, da uče, a nadamo se da će mnogi poslodavaci te mlade i da zaposle. Nadamo se da ćemo ovaj projekat imati priliku da nastavimo i naredne godine - saopštila je Ivana Simić. Projektom „Azbuka dobrih navika“, koji realizuje Fondacija „Novak Đoković“ uz podršku Udruženja, predviđa se da se u predškolskim ustanovima zasnivaju bašte po organskim principima. Nekoliko vrtića u Beogradu, Ubu i Svilajncu je obuhvaćeno ovim projektom. Deca će imati priliku da se upoznaju sa prirodnim procesima i učestvuju u radovima u baštama, da uz pomoć vaspitača i

Ivana Simić stručnog lica posete poljoprivredno gazdinstvo. Za roditelje i vaspitače će biti organizovana edukacija, kao i radionice kuvanja za roditelje i decu. „Serbia Organica“ uz podršku GIZ-a - projekta za podršku razvoju privatnog sektora u Srbiji (PSD) za nastavnike srednjih poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških škola u toku školske 2017/18. godine organizuje dvodnevne seminare na temu organske proizvodnje, njenim principima, standardima i zakonskom okviru, tehnologijama proizvodnje i prerade, ekonomskim aspektima, plasmana na tržištu itd. Učenici su zahvaljujući ovom projektu posetili farme. Prethodnih devet godina „Serbia Organika“ učestvuje na najvećem Međunarodnom sajmu organskih proizvoda “Biofach” koji se održava u februaru u Nirnbergu (Nemačka), i pripreme za nastup 2019. su već počele.

Ono što zabrinjava, prema rečima Ivane Simić, su mere podrške Ministarstva poljoprivrede organskoj proizvodnji za koje kaže da su u najmanju ruku neadekvatne, te da se organska proizvodnja od strane zvaničnika podržava nominalno, ali ne i suštinski. Po Pravilniku o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju u 2018. godini, iznos podsticaja je uvećan 70% u odnosu na prethodnu godinu, ali ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta predviđene prošle godine i za organsku poljoprivredu uvećane takođe za 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, tako da u suštini uvećanja nema. Podsticaji za stočarsku organsku proizvodnju su uvećani za 40% u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvencionalnu stočarsku proizvodnju. -Srbija ima najmanje podsticaja od svih zemalja u okruženju i nijedna mera nije kreirana za organsku poljoprivredu. To su sve mere koji mogu svi poljoprivrednici da ostvare, a organskim proizvođačima nije napravljena nijedan ustupak - ističe Ivana Simić, i predlaže zaseban pravilnik o podsticajima za organsku i konvencionalnu proizvodnju. Na taj način vodilo bi se više računa o zahtevima oganske proizvodnje i organskog proizvođača. Ona dodaje da organska proizvodnja u Srbiji stagnira, da interesovanje raste, ali ne i površine. One su u 2016. bile nešto manje nego u 2015. Prema nekim naznakama u 2017. površine su porasle za oko 900 ha, ali i dalje će biti oko 16.000 ha, odnosno 0,40 do 0,45% obradive površina, što je znak da treba nešto preduzeti. Članovi „Serbia Organica“ predlažu hitnu izradu strategije razvoja organske proizvodnje makar za period od pet godina.

Samo onaj ko voli poljoprivredu može uspeti u organskoj proizvodnji

rof. emeritus dr Branka Lazić, prva je na listi zaslužnih stručnjaka koji su postavili temelje poljoprivrednoj proizvodnji po organskim principima u Srbiji. Svojom neiscrpunom energijom i znanjem, decenijama unazad pruža nemerljivu podršku poljoprivrednicima, agronomima, onima koji se ovom proizvodnjom bave na velikim i malim parcelama i onima za svoje lične potrebe. Ova proizvodnja sledi principe zdravlja, ekologije, pravednosti, negovanja i staranja. To je proizvodnja u kojoj nema prevare. Kontrole su rigorozne i na toj osnovi Ministarstvo poljoprivrede izdaje sertifikate. Razlika između organske i konvencionalne proizvodnje je vidljiva. Ako nema ni jednog insekta znajte da je prskano. Dr Branka Lazić put razvoja organske proizvodnje, kojim je od starta i sama koračala, deli na nekoliko perioda. Prvi, koji se vezuje za devedesete godine prošlog veka, kada nije bilo zakonskih regulativa, propisa koji su se odnosili na ovaj vid proizvodnje, podržan od nevladinih organizacija, Zadružnog saveza Beograda i Udruženja „Terras” iz Subotice, koji su obeležile prve tribine na temu organske proizvodnje, prvi projekti za organsku proizvodnju hrane, i Josip Mamužić iz Ljutova prvi iz Srbije sa međunarodnim sertifikatom za organsku proizvodnju. Za ovo vreme dr Lazić kaže da je organska proizvodnja podržavana više srcem i dušom, a od realnih mogućnosti uticanja na njen razvoj bilo je samo znanje. Druga faza vezana je za donošenja Zakona o organskoj proizvodnji, koji je stupio na snagu 01.01. 2011. kojim je u Srbiji regulisana proizvodnja organskih proizvoda. - To je period kada je prva kuća u Srbiji, “Organic control system” počela da izdaje sertifikate za organske proizvode, ali se moralo krenuti od početka, od obrazovanja, odnosno tribina, obilazaka terena i razgovora, jer nije bilo dovoljno osnova za ulazak u proizvodnju. Svetli trenuci ove faze bili su deset godina trajanja organske pijace „Moj salaš“ na platou novosadskog SPENS-a, „Pijaca organske hrane“ u Bloku 44, pokrenuta tokom leta 2011. na Novom Beogradu. Nadam se da se nalazimo na pragu novog „oživljavanja“ organske proizvodnje, jer se svakodnevno održavaju neka savetovanja na temu proizvodnje zdrav-

stveno bezbedne hrane, a briga za zdravlje ljudi sve prisutnija - kaže naša sagovnica. Po njenom mišljenju najveći problem su finansije. Svaki proizvođač koji ulazi u ovaj vid proizvodnje treba da zna da ga čekaju najteže dve - tri godine, period konverzije zemljišta, odnosno pripreme za budući način proizvodnje i mala zarada. Njen savet je da se u ovaj vid proizvodnje upuštaju samo oni koji vole zemlju, biljke i životinje. Jedino onaj ko zaista voli poljoprivrdu može uspeti i u ogranskoj proizvodnji. Takođe smatra, da se organska proizvodnja može širiti u dva pravca. Jedan je povećanje površine velikih proizvođača, što smatra velikim rizikom, a drugi, koji i sama zagovara, su porodična gazdinstva do 4 ha, dovoljna da budu održiva. - Nije lako raditi. Poljoprivredna proizvodnja, ne samo organska, traži izmenu svesti. To ide sporo, moraju se stvoriti preduslovi. Osnov organske proizvodnje su predostrožnost, preventiva koju ne koristimo ni za svoje zdravlje, a kamoli kod biljaka i životinja. Mora se sve isplanirati. Tu su i neizvesne finansije i neophodne permanentne edukacije. Mora se učiti na iskustvu drugih, ali nije dovoljno prošetati do Slovenije i videti ruralni razvoj kako oni to rade - objašnjava dr Branka Lazić, pozdravljajući znanje stečeno na fakultetima,

- To se mora promeniti. Ko će davati savete? Svi koji završe organski smer na dva-tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji treba da budu raspoređeni, da dobiju svoja mesta u poljoprivrednim stručnim službama sa zadatkom da svakodnevno obilaze organskog proi-

koje daje „polulidere“, koje praksa treba da izgradi u oslonce organske proizvodnje. Ističe i problem poljoprivrednih, savetodavnih i stručnih službi Srbije sa jednim ili nijednim stručnjakom za organsku proizvodnju.

zvođača, razgovaraju, daju savete. Nepohodna je i pomoć države, ali pre svega ljubav i volja za ovaj vid proizvodnje - ističe prof. dr Branka Lazić.

Prof. dr Branka Lazić

Vrhunski dometi AGROL d.o.o.

Agrol tim

Jedinstvena u Srbiji - mašina za rezidbu u voćnjacima

elika ZLATNA medalja za mašinu za rezidbu u voćnjacima, na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, na našem tržištu prisutna je zahvaljujuć i firmi Agrol d.o.o. iz Temerina, koja se svojim prodajnim asortimanom specijalizovala za voćarstvo. I to u vreme pre pre dvadesetak godina, dok je Vojvodina još uvek smatrana regionalnom „žitnicom“, a najbliži voćnjaci bili na 100 km od njih, u okolini južnog Beograda. U međuvremenu, situacija se značajno promenila u korist voćarstva, i kada je reč o orijentaciji struke i nauke, ali i tražnje na tržištu, odnosno profita. Mr Vladislav Princip, vlasnik Agrol d.o.o., kaže da danas svaka matematika pokazuje da je zarada od voćarstva veća nego od ratarstva i da je njihov pionirski, smeo nastup i implementacija najsavremenijih trendova u oblasti poljomehanizacije i opremanja voćnjaka dovela do toga da su danas jedna od vodećih kompanija koja se bavi isporukom opreme Linija za pred-sortiranje i pakovanje instalirane u hladnjači za voćarstvo na preko 500 lokacija u Srbiji i regionu. kompanije Ćirić Agro u Titelu U ponudi ove kompanije su i projektni sistemi, odnosno projektovanje voćnjaka, i isporuka sadnog materijala i protine u voćnjaku (na plantaži firma „Vodoremont“ iz Siriga), kao vgradnih sistema, opremanje voćnjaka sa najsavremenom meha- i prikaz aktuelnih događaja oko izvoza na rusko tržište. O ovim nizacijom, kao i opremom za sortiranje i pakovanje u hladnjača- pitanjima govorili su partneri Agrol-a iz italijanske kompanije ma. Ova kompanija može da se pohvali da je tokom prošle godine Fama, na čelu sa dr Dorigonijem, savetodavcem u Institutu u Južuspela da ostvari do sada najveći projekat na prostoru bivše Jugo- nom Tirolu. U drugom delu govorio je gospodin Goran Živkov, slavije i instalira liniju za pred-sortiranje i tri linije za pakovanje iz konsultantske kompanije SEEDEV, o aktuelnim događanjima u hladnjači kompanije „Ćirić Agro“, gospodina Milana Ćirića u u izvozu. Titelu. Zadovoljan ovogodišnjim učinkom na sajamskoj manifestaciji, Gospodin Princip ističe izuzetno uspešan nastup Agrol d.o.o. u gospodin Princip je već sada najavio učešće svoje kompanije na Master hali Novosadskog sajma i osim događaja na samom štan- 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede, za koji ponovo najavdu vezanih sa vrhunskom izložbom mašina iz ponude ove firme, ljuje da uvek ostvari svoj slogan „Mesto na kome stičete predza potencijalne klijente organizovana je prezenacija rada maši- nost“, a Agrol d.o.o. će i ubuduće davati svoj puni doprinos tome.

Atelje vina ŠAPAT, zaista posebno mesto „Atelje vina Šapat“ dobitnik je najvišeg priznanja Privredne komore Vojvodine za sveobuhvatnu turističku ponudu u 2017. godini. Za gastronomsko-vinsko-umetnički kompleks iz Novog Slankamena, lociran na samoj obali Dunava sa nestvarnim pogledom na reku i vojvođansku ravnicu, ovo je drugi put da osvaja prestižnu nagradu „Kapija uspeha“, najviše priznanje za kvalitet usluga. Prvi put je to bilo u martu 2015. godine na svečanosti dodele priznanja za 2014. godinu u hotelu „Premier Aqua“ u Vrdniku. Zahvaljujući se ovoj prestižnoj instituciji u ime dobitnika, vlasnik „Ateljea vina Šapat“, gospodin Miodrag Kostić, nije krio zadovoljstvo dobijenim priznanjem koje je namenio čitavom svom mlađanom timu saradnika, na čelu sa njegovom ćerkom Tijanom, nogoveštavajući da će mladost „Ateljeu“ doneti novu energiju i novi boljitak. - Zahvaljujem divnoj PKV i onima koji je predstavljaju što su prepoznali jedan ogroman trud, energiju, potencijale i ukupan doprinos svih nagrađenih i počastvovanih razvoju turističko-ugostiteljskog sektora u našoj lepoj i dobroj Vojvodini - izjavio je Kostić. Vinogradi Vinarije Šapat prostiru se na površini od 10 hektara na obroncima Fruške gore podeljeni na dve strane - severnu, gde blizina Dunava povoljno utiče na rast belih vrsta grožđa i južnu, okrenutu ka Sremu, pogodnu za uzgoj crvenih sorti. Vina se proizvode od najkvalitetnijeg grožđa, uz pomoć najsavremenije enološke tehnologije i opreme. Tokom procesa proizvodnje, vodi se briga o očuvanju pojedinih tradicionalnih metoda, uz odgovarajuće odležavanje u drvenim sudovima, izrađenim od francuskog i pretežno srpskog hrasta. Vinarija Šapat ima razgranatu distributivnu mrežu u zemlji, a vino izvoze u Rusiju i Francusku. Od sorti su prisutni: Šardone, Sovinjon, Muskat žuti, Mirisavi Traminac, Merlot, Kaberne Sovinjon i još po koja začinska sorta. U okviru Vinarije, nalazi se restoran koji je poznat po usluzi visokokvalitetne kuhinje i izvanrednih vina, i prelepog ambijenta, idealnog za organizovanje privatnih i korporativnih dešavanja. Dva apartmana i četiri šarmantne sobe, još jedan su od delova ovog hedonističkog koncepta, rezervisan za one posetioce koji u restoranu organizuju korporativna ili privatna dešavanja, kako bi se zadržala jedna od njihovih najekskluzivnijih karakteristika - potpuna privatnost u nenarušenom miru prirode i vinograda. Jedinstvena lokacija i pozicija čitavog koncepta, nesvakidašnji ambijent i pristup gostima, usluga na zavidnom nivou i objedinjujuća vinska priča, razlog su što klijenti i sa najvišim zahtevima prepoznaju Atelje vina Šapat kao idealno i zaista posebno mesto.

Miodrag Kostić sa ekipom mladih saradnika

Vina Šapat svih boja Fruške gore

Jedinstven ambijent vinarije

Prolećni festival vina 2018. pun pogodak

Zadovoljstvo organizatora uspehom premijernog festivala

o mišljenju onih koji dugo pamte, Petković, jedan od organizatora festivala, 85. Međunarodni sajam poljoprivre- i dodao da je bez obzira na njegov naziv, de u Novom Sadu, održan od 15 - podjednako promovisao i vinarije i desti21. maja 2018. godine, podsetio je na stare lerije, proizvođače suvomesnatih proizvodane, kada je ova sajamska manifestacija da i sireva, te da se u određivanju učesnika bila jedan od vodećih ne samo jugoslo- rukovodilo samo jednim kriterijumom, a venskih, već evropskih i svetskih događa- to je kvalitetom izloženih proizvoda. ja. Tome su osim 1.500 izlagača iz 30 država kumovale i brojne novine, među kojima izdvajamo prvi Prolećni festival vina, a slobodno možemo dodati i rakija (prim. autora), 18. i 19. maja u kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma, na kome je nastupilo preko 50 izlagača. Dok se BeoWine od 2010. godine održava u okviru prestižnog Sajma turizma u Beogradu, intenzivno promovišući vinski turizam, fokus Prolećnog festivala vina bio Puna podrška događaju od nacionalnog interesa je na poslovnom segmentu i povezivanju privrednika. Gospodin Petković je istakao zado- Međunarodni sajam poljoprivrede u voljstvo prisustvom renomiranih vinarija Novom Sadu je najveća manifestacija u iz Srbije, ekskluzivnih vinarija iz Italije, regionu i prirodno je da se u okviru nje Španije, kao i mogućnošću degustacije održava ovakav jedan događaj. Imamo ve- originalnih francuskih konjaka. Festival je liko iskustvo u organizaciji manifestacija okupio i najbolje proizvođače domaćih raovog tipa - rekao je gospodin Vladislav kija, članova Nacionalne asocijacije proi-

zvođača rakije Srbije „Srpska rakija“. Ove godine ih je bilo desetak, ali i to je bilo dovoljno da se stekne pozitivan utisak o ovom starom srpskom brendu i za sledeću godinu najavio znatno veću zastupljenost. Sigurno je da se Vinarije „Radovanović“, „Zvonko Bogdan“, „Jelić“ i mnoge druge pojavljuju samo na probranim mestima. Upravo su one reper onoga šta se nudilo i očekivalo od ovog festivala, a sve one su najavile ponovni dolazak sledećeg maja, na II Prolećni festival vina. - Imamo dugogodišnju uspešnu saradnju sa najboljim srpskim vinarijama i destilerijama koje nas rado prate i uvek su prisutne na sajmovima koje organizujemo, što govori o nivou našeg rada, koji nudi više od izložba-prodaja manifestacija. U okviru festivala održano je niz, za učesnike i sve zainteresovane, korisnih radionica, a upravo to je ono što je potrebno da se i vino i rakija približe ljubiteljima ovih pića. Bilo je reči o tome kako unaprediti proizvodnju, odabiru sorata voća, kako se ocenjuje kvalitet rakije, a kako kvalitet vina i sl. - obavestio je gospodin Petković. Poseta i interesovanje poštovalaca i ljubitelja vina i rakija, kao i domaćih suvomesnatih proizvoda i sireva je bila više

Sa jedne od radionica nego zadovoljavajuća, a domaćin je najavio da će se potruditi da ubuduće festival bude još korisniji kako za izlagače, partnere, tako i za posetioce, i da će već u narednom izdanju broj izlagača, posebno proizvođača rakija i suvomesnatih proizvoda biti znatno veći.

Dva zlata Minićeve kuće rakije

no što se slutilo, a što je Stanimir Cane Minić duboko u srcu priželjkivao, obistililo se. Jovana se posle diplomiranja na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerizeteta Singidunum u Beogradu, uključila u jedan od najpoznatijih rakijskih timova u Srbiji - „Minićevu kuću rakije“. Unuka je obradovala deda Caneta i baku Gordanu više nego sve medalje koje je ova, rekli bismo kultna firma iz Trepče kraj Čačka osvojila do sada. A bilo ih je nebrojeno. Gde god se pojavljivala Minićeva, dabijala je najviše ocene od najvećih stručnjaka za rakiju i osvajala najsjajnija odličja. Najstrožiji među njima, prof. dr Ninoslav Nikićević, često je govorio da Canetovim rakijama mora da dodeli „ajkulu“, što je prevedeno na njegov jezik vrh vrhova. Cane se na dodeli nagrada na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu više hvalio sa svojom unukom nego Velikom zlatnom medaljom osvojenom u uvek jakoj konkurenciji, jer je duboko u srcu želeo da neko od njegovih najbližih iz mlađe generacije nasledi porodičnu tradiciju proizvodnje rakije dugu više od dva i po veka. Nakon nesrećnog slučaja i gubitka unuka Nemanje koji se tek bio „privio“ za rakijski zanat, ovaj domaćin je jedinu nadu polagao u unuku Jovanu, koja je bila na studijama. Strpljenje se isplatilo i sada je Minićevoj kući rakije udahnuta nova snaga da nastavi sa višedecenijskom tradicijom u kojoj je imao toliko uspeha. - Svaku godinu posvećujem nagrađene rakije nekom od svojih najbližih. Jedne godine je to bila Nemanjina, druge Lazareva, treće Filipova, a sada je njihovog oca, mog najstarijeg kuma - Negoslava Markovića zvanog Kiseli, koja je dobila Veliku zlatnu medalju za rakiju iz 1958. Negoslav je otac fudbalera Filipa i Lazara Markovića. Ovogodišnje priznanje Novosadskog sajma za kvalitet rakija je 14-to uzastopno i jako mi je drago da sam u tome u sve jačoj konkurenciji proizvođača rakije i dalje među najboljima. Odluka Jovane da se uključi u naš tim je za mene više nego zlata vredna jer mlade, obrazovane snage uvek imaju ideja, bolje poznaju savremeni trenutak, a nama starijima je da čuvamo tradiciju i kvalitet najvećeg srpskog brenda - rakije - rekao je Stanimir Cane Minić

Stanimir Cane Minić

Jovana Novaković

Jovana Novaković je za portal TopSrbija. com izjavila da se divi svome dedi i njegovim saradnicima i da će se drage volje uključiti u ovaj nimalo lak posao. Jer, rakiju nije dovoljno samo proizvesti. Treba je prodati. - Studije turizma i hotelijerstva dali su mi dovoljno znanja i samopouzdanja da preuzmem deo poslova u „Minićevoj kući rakije“, gde sam godinama pratila proces proizvodnje sa dedom. Visoka priznanja dobijena za Minićeve rakije su dobra osnova za dalji razvoj ovog biznisa, pogotovo u oblasti marketinga i prodaje. Mi smo poznati i cenjeni u regionu, ali namera mi je da se proširimo na celu Srbiju, pa i region. Ovo naše tradicionalno piće potrebno je približiti novim generacijama. Današnje mlade žene više vole lakše, voćne rakije, poput rakije od dunje, maline, takiše, dok muški preferiraju rakiju od šljive, vilijamovku... Naše je da rakiju uklopimo u svaki ručak, u svaki događaj, svaku manifestaciju, bife svakog predsednika opštine, jer konzumiranje ovoga pića u umerenim količinama je zdravo. Od davnina je rakija smatrana za lek, lek i za telo i za dušu. Neće biti lako, jer deda Cane proizvodi čak 33 vrste rakije, ali iz-

bor je veliki i svako može da se pronađe. Na meni je da to osetim i da srpsku rakiju promovišem na najbolji mogući način, ne samo domaćem, već i na inostranom tržištu za koje imamo licencu za izvoz rakije. Stranci listom hvale naš proizvod, pa se nadam da ćemo uspeti da im ga još više približimo i da mogu da ga kupe u svojoj zemlji - izjavila je Jovana Novaković. Minićeva kuća rakije u svom asortimanu ima 33 vrste rakije, među kojima su neke od tradicionalnih - šljivovica, kajsijevača, lozovača, jabukovača, dunjevača, ali neke od specijalnih vrsta: od banane, šumskih jagoda, brusnice, kupine, rubizle, pa čak i od Futoškog kupusa. „Minićeva kuća rakije“ je jedan od prvih Muzeja rakije kako u Srbiji tako i svetu. U njihovoj kolekciji su rakije proizvedene od 1941. do 2017. godine, a muzej krase i brojne nagrade osvojene na raznim takmičenjima. Kuća je otovorena kako za pojedinačne, tako i grupne posete. Za goste su posebno atraktivne posete u sezoni „pečenja“ kada mogu da isprate ceo proces, da je degustiraju uz zdravo srpsko voće i zdravu srpsku hranu. Ove i druge akcije samo su razlog za posetu Muzeju rakije.

Od igraonice do farme mangulica Centurion

ladimir Popović, nekada vlasnik Igraonica Centurion Vršac, kao i Centurion interenet provajder iz istog mesta, od 2015. godine se posvetio porodičnoj farmi mangulica „Centurion“, registrovanoj za uzgoj autohtone rase crne lasaste mangulice, situirane podno Vršačkih planina, u Zaštićenom staništu “Mali vršački rit”. I mada ljudi idu obrnutim smerom, gospodin Popović je dotadašnji virtualni svet u jednom trenutku morao da napusti zbog dva infarkta, kako danas kaže njegove „nesreće ili sreće“, uspori i privoli ovaj realni. Uz podršku supruge Dragane rešio je da još neko vreme potraje na ovom svetu i razmišljajući čime bi sve moga da se bavi, od spiska na kojem se našlo 50-tak zanimanja odabrao je uzgoj svinja rase mangulica, za njega, „master od computer“ potpuna nepoznanica. Nepune tri godine posle, svestan u čega se upustio, objašnjava da ga je privukao izazov nečeg novog, a zapravo starog i potpuno zanemarenog. - To je najprimitivnija rasa koja se kod nas gaji, ali su ljudi zaboravili na nju. Prvo razočaranje doživeo sam kada sam shvatio da kod nas ne postoji nikakva literatura, niti seminari, da samo pričamo kako je to naša rasa, a o njoj ništa ne znamo. Zatim sam godinu i po dana proučavao mađarsku, kanadsku, nemačku i američku literaturu da bih saznao nešto o našim svinjama i rešio da se time pozabavim ozbiljno i pokušam da podignem na neki viši nivo, ovde u zemlji. Nadam se da će i ostali proizvođači da se potrude i da od toga napravimo nešto stvarno dobro. Jer ako stranci shvataju da Srbija ima najkvalitetnije svinjsko meso u svetu, tužno je da mi to ne shvatamo. Ako kanadski institut kaže da crna lasa mangulica ima najkvalitetnije meso na svetu, a naša struka i naš estabilišment o tome ćute i ne delaju, onda je u pitanju ili neznanje ili nešto što ne mogu da objasnim - kaže gospodin Popović.

Priznaje da kvalitetno meso crne lasaste mangulice nije lako proizvesti, a uzgoj zahteva puno vremena. Ova rasa je primitivna što znači da sporo raste i bez dve godine nema nikakvog mesnog proizvoda. Čak šta više, pravi kvalitet mesa mangulice se dobija sa godinama. Ona nije poput svinja plemenite rase, da je starija meso lo-

Vladimir Popović sa suprugom šije. Ovde važi da je starije kvalitetnije. Problem je i što ova vrsta konzumira veliku količinu hrane, a sve je manje pašnjaka na kojima svinje pasu, šuma je sve manje i to je nešto čime bi država morala da se pozabavi. - Trebali bismo da za ovu spororastuću primitivnu rasu obezbedimo sistem slobodnog napasanja uz neke veće subvencije, da bi mogli da dobijemo kvalitetno meso staro tri ili pet godina, koje bi prezentovali kupcima. Kažu da je nekada srpski seljak gajio i jeo mangulicu. I na bečkom dvoru se jela mangulica. Na bečkom dvoru se mangulica jede i danas, a srpski seljak jede meso svinje poslate sa bečkog dvora da je gaji - ističe ovaj paradoks Popović. Porodična farma Centurion na tržište Srbije isporučuje niz proizvoda: dimljenu slalninu, dimljeni vrat, dimljenu pečenicu, švargle rađene po starom običaju odimljene u buragu, špic rebra, butkice, kao i mast, čvarke i sveže meso. Njihov specijalitet je KOBASICA OD MANGULICE,

po receptu iz 1936. godine proizvedene od strane ovdašnjeg Austrijanca za ugledne bečke porodice, po narudžbini. - U nju stavljamo najkvalitetnije delove mesa, pa zato retko kad imamo but ili plećku. Stavljamo i mešavinu začina koju je nekada spravljala jedna austrijska firma, koja i danas postoji, i potrudili smo se da i to što vernije reprodukujemo. Ovim specijalitetom su svi oduševljeni, i ko god je probao, bez obzira na visoku cenu za naše uslove, kupuje. Farma Centurion je još uvek bazirana na srpsko tržište, kako zbog ograničene proizvodnje tako i komplikovane birokratske procedure. Gospodinu Popoviću je primarni zadatak da reši problem sa uzgojem ove rase kod koje je, zbog „pomešane“ krvi teško doći do kvalitetnih priplodnih grla. Problem je i što je zakon mangulicu tretirao kao mangulicu bez tipova pa su ljudi mešali srpsku crnu lasastu, mađarsku belu i rumunsku crvenu, i potrebne su godine da se isčisti tip koji se uzgaja. Uzgojivači se nadaju da će signali koji dolaze sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu o početku stvaranja sojnog tipa mangulice doprineti rešavanju problema sa kojima se sada suočavaju. Farma trenutno ima 370 grla, a u planu je dalje širenje. - Za pašnjake se snalazimo kako znamo i umemo. Imamo sreću pa je naše imanje naslonjeno na ZS „Mali vršački rit“ i bilo bi lepo da se po njemu jednog dana kreću krupne životinje koje su se nekada njime i kretale. Mi smo na njegovom obodu i koristimo to što imamo. Naravno, moramo da ih prehranjujemo. Lepa je priča kako svinje žive od bubica i žira, ali to je praktično nemoguće, jer jednom paru svinja treba 2.5 hektara hrastove šume da bi preživeo. Treba znati i da je svinja ravničarska životinja. Ako svinja može da bira između rita i šume izabraće rit. Kao i divlje svinje - objašnjava Vladimir Popović.

Prvi novosadski Salon vina, L

dva dana vrhunskog užitka

epe stvari, one koje vrede, treba da postavku organizacionog tima Salona vina, postanu pravilo, a ne izuzetak, ne da je Novi Sad „gladan“ ovakvih događaja prolazna pojava već da mu se obezi da postoji kritična masa koju vino zanima bedi trajnost. Veliki međunarodni vinski na neki drugačiji način. događaj, koji je okupio 80 vinara iz SrbiSve ovo uticalo je na broj prisutnih vinara, je, Italije, Francuske, Turske, Crne Gore, koji su se odazvali pozivu organizatora. Ove Makedonije, Hrvatske i dr. zemalja - prvi godine nije bilo mesta za sve zainteresovaSalon vina u novosadskom hotelu „Park“ ne. Sasvim je izvesno da će sledeće godine je upravo manifestacija koja je već u svom biti drugačije. Po rečima gospodina Lukoprvom izdanju 20. i 21. aprila, nagovestila vića, u budućnosti će biti mesta za svakoga Igor Luković Rod Smith MW jasno trasiran pravac ka elegantnom načinu ko odgovori zacrtanom nivou i kriterijumu. demonstracije vinske etike. FestiVažna karika u čvrsto postavval napravljen sa dosta muke, ali ljenom lancu organizacije Salona bez većih problema, položio je test vina bile su radionice i masterklai kada su u pitanju organizatori: sovi sa poznatim domaćim i svetWine Identity inicijativa, magazin skim imenima iz vinskog sveta Vino & Fino, Udruženje someli(posebno gospodina Rod Smith jera Vojvodine, zatim vinari, ali i MW o CHARDONNAY), sa proposetioci. gramom prilagođenim i vinarima i - Sasvim je sigurno da su neke ljubiteljima vina, sa temama i nastvari mogle i bolje da se urade, ali činom prezentacije koji su mogli niko nije prohodao, a da par puta da prate svi, a da opet ne odvedu nije pao. Ambiciozno zamišljen u banalnost. Na kraju, na radioniovaj projekat je proizišao posle cama su otvorena neka značajna ideje „kuvane“ tokom nekoliko pitanja i poslate bitne poruke. godina, a koji je u poslednjih par - Ovaj način komunikacije imameseci prošao kroz ozbiljniju reće pun smisao kada ovakav tip Podrška predstavnika pokrajinskih institucija alizaciju. Iskustvo i stručnost dootvaranja tema na ovakav način voljnog broja okupljenih u jedinna vinskim manifestacijama postven tim dalo je vidljiv rezultat stanu redovna i uobičajena pojava. - objašnjava vinski novinar, someNadam se da smo pokazali kako lijer i jedan od organizatora Saloto treba i da će imati nastavak u na, gospodin Igor Luković. željenom pravcu - zaključio je Uspešnosti manifestacije doprigospodin Luković, dodavši da je neli su i idealni uslovi održavanja važan deo manifestacije - Salona prvo Salona vina u Novom Sadu. vina u hotelu „Park“, činio i party U pitanju je i sala bez pregrada u „lavoj frajli“ za izlagače i završveličine 600 m², ali i kompletna no veče u renomiranom restoranu infrastruktura koja je podržala sve „Beskraj“ za učesnike i neke druge zahteve i omogućila opticaj 4.000 ljude zainteresovane za ovaj dočaša, kao i izdvojen prostor u kogađaj, što je doprinelo da Salon jem su izlagači ponudili autentičdobije širu dimenziju. ne, malim porodičnim manufak- Mislim da su svi akteri, svi oni turama rađene delikatese: sireve, koji su se pojavili da li kao izlaVitezovi vina na salonu suvomesnate proizvode, namaze, gači, da li kao gosti, na kraju bili maslinovo ulje i druge proizvode usaglaše- i posetilac je mogao da je zameni nebroja- zadovoljni. Bez obzira na to, Salon će zbog ne sa vinom. Riedel, najveći svetski proi- no puta. Ne možete iz svake češe na pravi složene organizacije i logistike ubuduće biti zvođač vinskih čaša, doprineo je komplet- način da probate vino, da ga procenite, da samo jednom godišnje, međutim u planu nom užitku. o njemu razmišljate itd., a upravo je to bio su neke druge aktivnosti, jednako važne. - Za našu manifestaciju uvežene su kible naš cilj. Niko nije mogao da vidi ni jednu Za 14. oktobar organizujemo Međunarodni za led, svaki sto je imao svoj spiton... Trudili pijanu osobu tokom dva dana što govori i o dan Prokupca, koji je sve veći, značajniji, smo se da čaše budu odgovarajuće, dobar profilu publike i o manifestaciji kao takvoj - bolji, i još neke stvari koje još ne mogu da deo je uvezen baš zbog ove manifestacije, rekao je gospodin Luković, potvrdivši pret- otkivam - najavio je Igor Luković.

House of food noviteti na srpskom prehrambenom tržištu

oreklom sa severnoameričkog kontinenta, aronija (Aronia melanocarpa) ili sibirska borovnica, danas je poznata u celom svetu, a najveće plantaže ove biljke u Evropi nalaze se u Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Nemačkoj i Bugarskoj. Poslednjih godina sve više se gaji i u našoj zemlji. Visok sadržaj biljnih fenola čini je izuzetno lekovitom, posebno korisnom kod tegoba sa visokim krvnim pritiskom i poboljšanja elastičnosti krvnih sudova. Bobičasti plodovi ove biljke rastu bez prirodnih neprijatelja i otporni su na sve vremenske uslove kao i na ekstremno niske temperature (-30°C). Zbog njene lekovitosti i otpornosti na njen uzgoj odlučio se tročlani tim „House of food“ iz Beograda. Na plantažama u Daču, iza Šimanivaca, nadomak Beograda, na pet hektara zasadili su 12.500 sadnica ove biljke sa prvobitnom idejom da je plasiraju u sirovom stanju. Nedostatak interesenata za tako nešto, primorao ih je na novi korak, da plod aronije pretoče u neke od proizvoda. Preduzimljivi i kreativni odlučili su se na teže i dugoročnije rešenje i srpskom tržištu ponudili nešto originalno i Novi ukusi aronije iz Kuće hrane najbolje. Poznato je da se od aronije u svežem ili sušenom obliku proizvode sokovi, čaj, džem, pekmez, vino, primenu van sokova i drugih već prisutnih proizvoda, i osmislimo likeri... Oni su se odličili za tri proizvoda: sok, nadev i preliv, nešto potpuno novo. Asocijacija na aroniju je zdravlje i to se pre kao dostojne reprezente firme „House of food“, ali i srpske pre- svega odnosi na matični proizvod - sok od aronije. Druga dva naša hrambene proizvodnje. proizvoda, nadev i preliv se razlikuju od džemova, pekmeza, marPredstavnik „House of food“, gospodin Marko Ilić, objaš- malada i sl. jer sadrže mnogo manje šećera, koji se koristi samo u njava da je opredeljenost za 100% prirodan sok od aronije bila procesu „odgorčavanja“. Stoga i njih slobodno možemo uvrstiti u logična zbog njegovog sadržaja: provitamina A, vitamina: B2, proizvode sa oznakom „zdravo“ - objašnjava gospodin Ilić. B6, B9, C, E i vitamina P, minerala: gvožđa, kalcijuma, kalijuDok preliv od aronije služi kao dodatak jelima, idealan u komma, bakra, joda, kobalta, fosfora, mangana i dr., kao i antoci- binaciji sa mesom, jakim sirevima, generalno sa intenzivnim ukujanina koji direktno utiče na oslobađanje organizma od štetnih sima, nadev je termostabilna varijanta sa mnogo širom primenom, pa se pretežno koristi u ugostiteljstvu elemenata: toksina, slobodnih rai poslastičarstvu. dikala i ostalih uzročnika pojava Gospodin Ilić komentariše i prisutbolesti u organizmu. Za druga dva nost ove firme na odabranim mestima proizvoda kaže da su plod dveza reprezentovanje prehrambenih protri godine dugog istraživanja na izvoda: kvalitetu, ukusima, teksturi, da bi - Putem festivala i manifestacija, se dobili jedinstveni proizvodi ne na kojima ćemo se u narednom vresamo na srpskom tržištu već i na menu češće pojavljivati, želimo samo svetskom. Oni se danas prisutni u da upoznamo ljude sa našim radom, vrhunskim hotelima i restoranima: odnosno novim ukusima koje nemaju Falkensteiner i Square Nine u Bemogućnost da iskuse na mnogo mesta, ogradu, Sheraton u Novom Sadu, a samim tim da privučemo partnere sa a i kod Proizvođača peciva i torti kojima bi mogli da ostvarimo korisnu „Stamevski“ iz Stare Pazove, srpPaleta proizvoda na bazi aronije saradnju. skom pekarskom lancu „Hleb i ki„House of food“ je odličan primer fle“, „Domaćim kiflicama“ iz Beograda, po prodavnicama zdrave hrane širom zemlje, od skora i nastupa na tržištu bogatom raznoraznim proizvodima. Ako se kvalitet podrazumeva, druga stepenica na kojoj bi trebalo intenzivnije prodavnicama trgovinskog lanca Univerexport. - Aronija nije nepoznanica kod nas. Sa druge strane borba za raditi je kreiranje noviteta, bilo da se radi o ukusima, načinu pritržište je žestoka i to je razlog našeg truda da proširimo njenu mene ili nečem trećem.

Stevica Marković

Sve veća porodica Original Srbija

reću godinu za redom Savez proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „Original Srbija“, pomognut od strane Ministarstva poljoprivrede, organizovano se pojavljuje na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. U hali 6 Novosadskog sajma, kao i prethodne godine, svoje domaće i geografski zaštićene proizvode predstavili su stari, ali i neki novi članovi, koji su u međuvremenu sertifikovali svoje proizvode pa su samim tim izborili pravo da se pridruže ovom Savezu. Tako su se sajamskoj publici predstavili: Futoški kupus, Leskovački ajvar, Fruškogorski lipov med, Svrljiško jagnje i belmuž sir - organski proizvodi iz sela Svrljig, Svrljiški kačkavalj, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Ariljska malina, Sremski kulen, Petrovska klobasa, Homoljski med, Đerdapski i Kačerski med. Kada je reč o Sremskom kulenu za sada je samo jedan sertfikovan proizvođač, zvanično član sve veće porodice „Original Srbija“. Stevica Marković iz Brestovca, član je Udruženja „Leskovački ajvar“ i jedan od proizvođača srpskog brenda - Leskovački ajvar, predsednik asocijacije „Original Srbija“, izdvaja pomoć Ministarstva poljoprivrede vezane za nastup na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede, ali i razgovore u ministarstvu za proširenje ove saradnje, vođene polovinom februara. - Započet je tvining program usaglašavanja srpskih propisa sa pravnim tekovinama EU vezanih za proizvode sa

geografskim poreklom. Ponudili smo partnerstvo na tom projektu, s obzirom da imamo iskustva sa terena. Nisu isti problemi kod onih koji prerađuju meso, proizvođača povrća, meda, a članovi naše asocijacije su iz svih branši i možemo da ponudimo rešenje direktno sa terena - saopštio je gospodin Marković. Takođe je pomenuo bitan projekat ”Osnažimo male - unapređenje održivosti malih poljoprivrednih gazdinstava kroz proizvodnju malih količina proizvoda sa dodatnom vrednošću i transparentne mere podrške” realizovan uz podršku EU i Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama ORCA. Cilj ovog projekta je jačanje pozicije malih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, kroz ostvarivanje bolje zaštite proizvoda sa oznakom geografskog porekla, jačanje svesti o potrebi uvođenja mera fleksibilnosti za male i tradicionalne poljoprivredne proizvođače u zakonodavstvu koje se tiče bezbednosti hrane i boljeg izbora mera podrške. ORCA je takođe pomogla opremanje štandova i vizuelno predstavljanje članica asocijacija na ovom Sajmu. Iako reprezentuju proveren kvalitet poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, članovi „Original Srbija“ u punom sastavu nastupaju samo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Pojavljuju se i na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu, ali je izlagački prostor mali, pa ih reprezentuju samo predstavnici Futoškog kupusa, Lekovačkog ajvara, Fruškogorskog lipovog meda,

dok ostali nastupaju u okviru regionalnih privrednih komora ili samostalno. - Nadamo se da će komunikacija sa ministarstvom uroditi plodom, i da ćemo na Etno sajmu dobiti veći prostor, pogodan za zbirno predstavljanje. Ali to nije dovoljno da se šira javnost upozna sa našim proizvodima i svime što mi radimo i predstavljamo. Trudićemo se u narednom periodu da se samoinicijativno organizujemo pojavljivanjem na lokalnim manifestacijama naših članica, ali to nije jednostavno. Svaki nastup košta. Treba podneti troškove puta, smeštaja, a neretko organizatori naplaćuju i tezge. S druge strane mi nismo sigurni da li će i koliko biti zainteresovanih za naše proizvode, odnosno da li ćemo nešto prodati i pokriti te troškove - ističe gospodin Marković. Primer za to je Leskovački ajvar, koji je već dugi niz godina na tržištu. Za njega svi znaju ali nije daleko odmakao. Deset proizvođača nazivaju se „čuvarima vatre“, koji teško dolaze do kupaca, bez obzira na proveren visok kvalitet proizvoda. Učešće na manifestacijama po mišljenju gospodina Markovića nije najpopularniji vid reklame. Zakon o prodaji sa kućnog praga bio bi bolje rešenje, ali se za sada odnosi samo na animalne proizvode: manje količine mesa, mleka i prerađevina, koji je stupio na snagu početkom godine. Iako je donošenje zakona o proizvodima biljnog porekla, po rečima donosilaca, manje „komplikovan“, neizvesno je kada će biti usvojen.

a najznačajnijem agrobiznis-događaju jugoistočne Evrope, 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, održanom na Novosadskom sajmu od 15. do 21. maja, po prvi put je upriličena izložba pod nazivom „Vojvodina Gastro Region“, na kojoj se predstavilo 30 malih proizvođača pića i hrane iz AP Vojvodine. Nosilac projekta i suorganizotor je bilo Udruženje građana „Varjača“, predvođeno Branislavom Sekulićem, a zahvaljujući podršci Pokrajinske vlade, Sekratarijata za privredu i Sekretarijata za poljoprivredu i Novosadskog sajma. Mali poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine su tako u hali 1A dobili priliku besplatnog predstavljanja svojih proizvoda na jednoj međunarodnoj manifestaciji, što je od ogromnog značaja ne samo za njihova poljoprivredna gazdinstva, već i za Vojvodinu kao izdvojenu i specifičnu gasto regiju. Zahvaljujući tome što je država prepoznala male proizvođače, posebno one mlade, pre svega mislim na Ministarstvo za poljoprivredu RS i Sekretarijat za poljoprivredu APV, obezbeđivanjem linija subvencija za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, ponudila im je nešto konkretno, mogućnost da krenu da se nečim bave, da zasnuju gazdinstvo, zasnuju proizvodnju i na taj način ih zadrži ne samo

u selu, već i u zemlji. Osim dobijanja izložbenog prostora, poljoprivredni proizvođači mlađi od 40 godina dobili su priliku od Pokrajinske vlade da konkurišu na iznos od 90% besprovratne pomoći, što je konkretna mera koja pokazuje nameru države. Branislav Sekilić, osnivač brenda Vrtlari d.o.o. iz Malog Iđoša, poznat po proizvodnji domaće zimnice od prirodnih sastojaka bez konzervansa, uveren je da

nastupa nova generacija preduzetnika, poljoprivrednika, koja će ovu državu u narednih deset godina preobraziti u svakom smislu i to zahvaljujući pruženoj ruci od strane države. - Dosta su mladi kritikovani da neće da rade, ali čim im je data šansa oni pokazuju inicijativu, želju za aktivnosti, radom, i mislim da ovakve manifestacije, ovakvi događaji treba da podrže mlade ljudi jer će se to državi mnogostruko vratiti. Primer je firma, „Vrtlari“. Proizvodnju smo zasnovali pre dve godine. Sve subvencije koje smo dobili vratili smo kroz devizni priliv, svaki evro prihoda, ovoj državi. Svaki dinar koji država uloži u mladog poljoprivrednika (privrednika) višestruko će se vratiti i to je siguran i dobar put objašnjava gospodin Sekulić, i dodaje: - UG „Varjača“ smo osnovali supruga Vanja i ja sa našim prijateljima, malim proizvođačima, podneli smo inicijativu Sekretarijatu za poljoprivredu, Sekretarijatu za privredu i Novosadskom sajmu koji su imali sluha i izašli nam u susret. Tako udruženi i organiizovani predstavljamo ozbiljnu snagu i na domaćem i na stranom tržištu, ali i značajan uticaj na društvo u celini. Međunarodna sajamska priredba je prilika za uspostavljanje kontakata, pre

svega sa stranim distributerima, onima koji se bave trgovinom, izvozom hrane i distribucijom hrane širom Evrope. Poljoprivredni sajam je jedinstveno mesto u Srbiji, jedini brend stare Jugoslavije koji je sačuvan i centralno mesto za predstavljanje poljoprivrednih proizvođača iz regiona, smotra koja svake godine privuče odgovorne ljude iz celog sveta. Svako ko je dovoljno ambiciozan i proaktivan može da napravi dobar posao. U narednom periodu očekuje se veće angažovanje tursitičkih organizacija, jer bez dobre hrane nema ni dobrog turizma. „Gastro regija Vojvodine“ treba da postane brend. Njoj su prethodile Interfest, Salon vina, Ukusi Vojvodine i druge gastro i vinske manifestacije na teritoriji Vojvodine, koje su trasirale put, odnosno promovisale domaće ukuse u regionu i diljem sveta, čineći da na njih budemo ponosni. Zadatak nove generacije je da pokuša da svake godine napravi korak više. Već su postigli da se u regionu ukusi Vojvodine prepoznaju, da Vojvodina dobije status gastro regije, jer su naši ukusi jedinstveni u svetu. Pekmez, ajvar, vina, rakije, sirevi proizvedeni u Vojvodini su zaista nešto posebno i jedinstveno i pripada im visoko mesto u svetskoj gastro baštini. Mlade snage su te koje to treba da ostvare.

Vrhunski iz vojvođanske bašte

reduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge VRTLARI DOO iz Malog Iđoša, vlasnika i direktora Branislava Sekulića, za dve godine prisustva na tržištu Srbije, osim rasta i razvoja sopstvene proizvodnje doprinelo je boljem povezivanju vojvođanskih malih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i njihovim zajedničkim nastupima na domaćem i ino tržištima. Proizvodnja VRTLARA započela je sokom od paradajza i ajvarom, nastavila sa pekmezom od šljiva. Prvobitan plan da pekmezom od kajsija zaokruže proizvodnju brzo je napušten, a nakon pozitivne reakcije potrošača i pojave novih ideja, obogaćivanje asortimana je nastavljeno. Ponudili su da otkupe sve smokve iz komšiluka koje su nemilice trunule i od njih napravili najlepši džem. Kada je u Vojvodini započeta ekspanzija malina prepoznali su potencijal i počeli saradnju sa lokalnim proizvođačima i udruženjima malinara, napravili divan džem od malina. U njihovom asortimanu su i ljuti i blagi ajvar, pečene paprike, lajt džem (bez šećera) od malina i lajt džem od kajsija. Kroz razgovor sa ino kupcima došli su do tradicionalnog vojvođanskog proizvoda, slatkog od gunja (dunja) sa orasima, od višanja, od šumskih jagoda i borovnica. - Od starta slušamo savete stručnjaka, testiramo sve naše proizvode na tržištu. Nije isto proizvoditi za domaće i strano tržište. U inostranstvo se traže slatka koja naše ljude podsećaju na zavičaj, a u Srbiji je sok od paradajza sa celerom naš najprodavaniji proizvod, jer je istovetan načinu na koji su ga i naše bake pravile i zato što ga na tržištu nema - kaže Sekulić. Zbog takvog razmišljanja proizvodni program VRTLARI krunisan je na najprestižnijim takmičenjima zlatnim medaljama i velikim šampionskim peharom za kvalitet. Sledeći proizvod realizovaće u saradnji sa prijateljima sa Karinog sa-

laša, Srbobran, koji će na dva hektara zasaditi mirišljavi, domaći beli luk, a VRTLARI od njega napraviti namaz (pastu) od belog luka sa maslinovim uljem, kao dodatak kuvanim jelima. Osim dobro odabranog asortimana, VRTLARI mogu da se pohvale dobrim izborom ambalaže, za koju su, pre svega, zaslužni Vera Mihalj i Vuk Tatar iz agencije KITCHEN & GOOD WOLF, dizajenri sa znanjem,

se bavimo i edukacijom proizvođača i okupljamo ih na različitim skupovima gde imaju priliku da pokažu sve lepote Vojvodine, raznolikost slovačke, rusinske, mađarske, crnogorske, rumunske i svih drugih nacija skoncentrisanih na ovom nevelikom, ali čarobnom prostoru - objašnjava gospodin Sekulić, kome je pošlo za rukom da na prestižnoj sajamskoj manifestaciji, 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, po

Vanja i Branislav Sekulić ali i osećajem za prave vrednosti. Za nastup na manifestacijama zaslužni su isključivo Branislav Sekulić i njegova supruga Vanja koji često na izložbenom prostoru demonstriraju pečenje paprika i pripremu ajvara. - VRTLARI su pre svega društveno aktivno preduzeće, koje se bavi rešavanjem socijalnih problema. Supruga i ja imamo po 32 godine i zapošljavamo mlade. Lanac naših dobavljača čine mladi poljoprivrednici. Imamo zaokružen proces proizvodnje u kojem učestvuju mladi ljudi. Unapređenje položaja mladih ljudi jeste naša socijalna misija i to je prepoznato ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Ove godine Nemačka agencija za razvoj je VRTLARIMA dodelila priznanje za pozitivan uticaj na mlade. Takođe

prvi put okupi 30-tak malih proizvođača hrane i pića iz Vojvodine pod zajedničkim imenom - „Vojvodina gastro region“. - Mnogo znači biti u dobrom društvu. Ponosni smo što smo okupili kvalitet. Ovde niko nikome nije konkurencija. Srpsko je tržište malo, a svet globalno selo i ukoliko upakuješ, deklarišeš svoj proizvod kako treba, možeš da ga prodaš bilo gde u svetu, naravno da se kvalitet podrazumeva. Zato treba jedni drugima da pristupimo ne sa pozicije konkurencije već partnerstva, jer će možda već sutra iskrsnuti prilika za većim količinama ajvara, džemova koje ja ne mogu da obezbedim. Naravno da mi je moj prijatelj koji pravi pekmez i ajvar najbliži i sigurno da zajedno možemo mnogo više - naglasio je gospodin Branislav Sekulić.

Karin salaš pun boja i ukusa

a izlasku iz Srbobrana, na 1,2 km prema Bečeju nalazi se Karin salaš vlasnika Marije i Radivoja Nićin. Podignut u drugoj polovini XIX veka, a u porodicu Nićin stigao je kao miraz prambabe današnjeg vlasnika, i uz njega 12 lanaca zemlje. Deda Rada, najmlađi sin u familiji, poznatiji po svom nadimku (špicname) Kara, salaš je nasledio od svoje majke i kumovao njegovom imenu. Gospodin Radivoje Nićin ga je opet, na insistiranje svog oca, nasledio od dede, i sa svojom suprugom i dve ćerke (jedanaest i devet godina) poslednjih tri - četiri godine intenzivno radi na stvaranju uzornog salaškog domaćinstva, sa bačkim duhom usklađenim sa potrebama savremenog gosta, i ne zvuči pretenciozno ako se kaže da Karin salaš u srcu Bačke, funkcioniše po principima sličnim onim u Južnom Tirolu i Bavarskoj. Karin salaš je mesto koje zrači pozitivinom energijom. Pruža uslugu noćenja, za sada u sedmokrevetnom apartmanu sa četiri zvezdice, sa koliko je kategorizovano ovo seosko domaćinstvo. U planu je da se sa startom mera podrške ruralnom razvoju IPARD programa aplicira za sredstva i podigne nezavisan objekat za prijem 50 gostiju i četiri studija. Trenutno salaš može da primi 80 gostiju na otvorenom i 35 u zatvorenom prostoru. Služi se isključivo domaća, vojvođanska hrana koju priprema domaćica salaša. Kompletna ponuda poljoprivrednih proizvoda dolazi iz zaokružene ekonimije salaša, od ratarske i baštenske, do voćararstva i stočarstva. Oko salaša je 10 ha obradivih površina, a vlasnici obrađuju do 100 hektara. Tu su i zasadi jabuka, krušaka i dunja, a u bašti se gaji sve potrebno povrće. Osim toga, eksperimentalno je zasejano 1.200 kvadrata začinskog bilja, a na dva hektara autohtoni beli luk, kao sirovina za proizvodnju paste. Na salašu ima kokošaka, morki, ćuraka i pataka, ovaca, krava, konja i farma od 20-tak svinja, od kojih domaćin pravi pečenicu, vrat, kulen, kobasicu, šunku i tirolsku plećku. Salašarska jaja, sveže mleko, švapski sir, pileće meso, prasetina,

jagnjetina, delikatesni suvomesnati proizvodi, turšija, džemovi, kompoti, domaće rakije i sokovi, sve to gosti mogu degustirati na Karinom salašu. Kompletan bački meni u dogovoru sa gostima, priprema se na salašu. Za početak pred goste se stavlja daska sa predjelom, sledi glavno jelo, desert, domaći sokovi, sa obaveznom soda vodom. Završava se onim čime i počinje, domaćom salašarskom rakijom. - Naš salaš je zategnut, urban, sa najsavremenijom wireless opremom. Kod nas nema uobičajenih salaških slika poput pale tarabe, nepokošene trave, astala is-

Radivoj Nićin pod duda, i svaka stvar ima svoje mesto. Salaš je zatvorenog tipa i nismo otvoreni 24/7. Funkcionišemo tako što se čujemo sa potencijalnim klijentima, saslušamo njihove planove, potrebe i očekivanja na osnovu kojih zaključujemo da li možemo da odgovorimo njihovim zahtevima i da li nudimo ono što oni od nas očekuju. Naravno, radujemo se kada se naše mogućnosti i želje gostiju poklope - objašnjava gospodin Nićin. Zbog bogatog divljači srbobranskog atara, najčešći gosti Karinog salaša su lovci. Salaš je takođe prilagođen team building programima, poslovnim susretima i edukativnim seminarima. Iz želje oživljavanja i promocije škole u prirodi posebna pažnja posvećena je radu sa najmlađima. Osim nastavnih, za decu se organizuju ekološki, kulturni i zabavni sadržaji, poput jahanja konja, vožnje u traktorskim prikolicama,

dodir sa prirodom i druženje sa životinjama, slobodne aktivnosti na dečjem igralištu opremljenim rekvizitima. Stručnjak za oblast finansiranja u poljoprivredi, gospodin Nićin se posle 13 godina rada u korporaciji, od februara ove godine sa svojom suprugom odlučio za rad u sopstvenoj firmi a porodici omogućilo da četiri dana provodi u gradu, a tri na salašu, što je po mišljenju supružnika od ogromne važnosti za zdrav rast i razvoj njihove dece. - Jedan od naših primarnih zadataka je promocija života u selu, u prirodi, na jedan emancipovan način. Ukoliko se napravi klima da se obrazovani ljudi, ljudi sa vizijom vrate u selo, na imanja (salaše), svojim aktivnostima, podsticanjem tamošnjih žitelja i razvijanjem agroturizma, vojvođansko, srpsko selo će da preživi. Jer, samo jako bogato selo može da napravi uspešan grad, a zajedno stabilnu i uspešnu državu. Veliki propust je da Srbobran na 35 km od Novog Sada i uz autoput, nije postao spavaonica grada. U Srbobranu može da se kupi kuća od 100 m² za 35 hiljada evra. U Novom Sadu se toliko plaća za 25 m², ali niko neće da dođe da živi u Srbobran. Mi takođe, naše ćerke ne možemo da osudimo na život bez bioskopa, pozorišta, adekvatne škole stranih jezika, sportskih aktivnosti, a da nije reč o košarci ili fudbalu. Mi smo porodica koja je sredstava iz grada investirala u selo, a ne obratno. Mislim da taj primer treba da prate i drugi. Pokrajinska vlada i Ministarstvo je prepoznalo potencijal, razvilo programe podrške, ali nedostaju kvalitetni ljudi koji te programe mogu da implementiraju - smatra Radivoj Nićin. Prema rečima našeg sagovornika, život van grada je san svakog zapadnjaka. Takav život je skup i smatra se privilegijom. Kod nas se još uvek vidaju rane nastale posle Drugog svetskog rata, kada su selo napustili mladi ljudi bogatih domaćina, pre toga devastiranih. Ali, bilo bi dobro kada bi, posebno oni mlađi počeli da uviđaju da je ostanak i investiranje u imanja budućnost u kojoj je lepše živeti.

Vinarija Komuna, družina koja negira sve predrasude

a li moguć poslovni koncept ukoliko ga deli više vlasnika? Da li je moguć početak vinske trke bez iskustva i prethodnog znanja? Može, i to pokazuje neobična, nadasve zanimljiva fruškogorska vinarija „Komuna“. Na južnim padinama Fruške gore, na imanju bogatom šumarcima, kroz koji protiče Rivički potok, i koje jednim delom izlazi na Borkovačko jezero, donedavno su se nalazila tri neupotrebljiva objekta, stari podrum, devastirana vodenica iz 1800-te, po poslednjem vodeničaru poznata kao deda Đurina, jedna od najstarijih u Vojvodini, i svinjac. Dolaskom novog vlasnika, gospodina Nebojše Vlahovića, na ovom prostoru nikao je salaš. Svi objekti su rekonstruisani, dograđen je središnji objekat u maniru vojvođanske salaške arhitekture, opremljen restoran, obnovljena vodenica, i sa vinarijom u svom sastavu. Imanjem slobodno šetaju i u saglasju sa prirodom žive mangulice, ovce, koze, patke i guske, o kojima danonoćno brinu ovčarski psi. Gospodin Nebojša Vlahović, po zvanju građevinac, vrativši se posle dužeg boravka u Rusiji, kupio je imanje pored starog druma koji je iz Iriga vodio za Rumu, uredio ga po svojoj meri, u skladu sa zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na obroncima Fruške gore, na potezu između Iriga i Vrdnika, u ataru sela Rivice, na oko 20 hektara na 230 - 240 metara nadmorske visine zasadio je vinograd, na 15 hektara voćnjak, i sa svojim prijateljima otpočeo proizvodnju vina i rakija. Aleksandar Novković, jedan od četvorice „komunara“, vlasnik pridruženog vinograda (dva hektara), uz komunara Nikolu Obradovića i dr., ističe da je Chardonnay iz prve berba Vinarije „Komuna“ 2015.

godine, na Decanter World Wine Awards 2017, osvojio bronzanu medalju, a na Vienna Decanter desertno vino Muscat Petit Grain Komuna iz ledene berbe 2015 osvojilo zlato u kategoriji desertnih vina. Muscat Petit Grain je jedan od znakova prepoznavanja ove vinarije i zasađen je na predlog profesora vinogradarstva dr Nebojše Markovića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. U vinariji „Komuna“ se osim navedenih proizvodi i Rajnski Rizling, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon i Merlot. Rose se za sada proizvodio od Merlota, a u planu je i kupaža Merlot i Cabernet. U vinariji se marljivo radi na penušavcu po tradicionalnoj šampanj metodi. Vinarija je poznata i po proizvodnji sajdera (cider) obogaćenog sokom od zove, kojom Fruška gora obiluje. On je i glavni krivac velikih gužvi oko štanda ove vinarije na manifesacijama. Produkcija vina iz prve berbe 2015. bila je 10.000 litara, druge 20.000, dok je višak grožđa prodavan. Trenutni kapaciteti vinarije se kreću oko 30.000 litara. Zato se u „Komuni“ radi na podizanju novog podruma kapaciteta 50.000 litara. Osim vina proizvode se i rakije od dunje, šljive, kajsije, loze, kruške pod zajedničkim imenom „Kolektiv“. Osnovno tržište za vina „Komuna“ i rakije „Kolektiv“ je beogradsko, ne samo zato što je najveće, već i zato što svi „komunari“ žive i rade u Beogadu. Od skora počelo je sa osvajanjem novosadskog tržišta, a onda... - Sigurno je da će se sva ova pića moći probati na jednom mestu, u novootvorenom restoranu salaša, u ambijentu kojem pripadaju i to uz našu domaću hranu - napominje gospodin Novković. „Komunare“ koji se sve češće pojavljuju na raznim vinskim fe-

štama teško da možete zaobići. Za sebe kažu da su čisti amateri. Ne mogu se osloniti niti na tradiciju, koju nemaju, niti na svoje znanje, jer su svi iz nekih drugih branši. Ali, i ovom hobiju, kao i svemu što su do sada radili, a radili su mnogo i dobro, prionuli su punim srcem i bez ostatka. Ono što će vam takođe privući pažnju su etikete sa pticama kojima je Fruška gore prebogata. I ni jedna nije na etiketi slučajno, već je komplementarna karakteru vina u flašu. Na nama je da to proverimo.

Ljubica Erkić (levo) u društvu zainteresovanih kupaca

Vreme je za Pastai testeninu „Pastai testenina“ je relativno mlada firma iz Sremske Kamenice i na tržištu je manje od dve godine. U ponudi ima preko 20 vrsta testenina obogaćenih začinima i začinskim biljem koji je svojom raznolikošću mirisa, ukusa i boja oplemenjuje čineći je posebnom, a u cilju stvaranja jedinstvenog gastronomskog doživaljaja. Vlasnica „Pastai testenina“, gospođa Ljubica Erkić, započela je ovu ne tako čestu delatnost u Srbiji, inspirisana onim što je videla (i doživela) na mnogobrojnim putovanjima. Imala je posao u jednoj kompaniji radeći ono za šta se školovala, shvatila je da joj to ne donosi ni zadovoljstvo ni ličnu satisfakciju. Zato je, podržana od svoje porodice, odlučila da se posle rođenja prvog deteta tamo ne vrati. U razmišljanjima čime bi volela da se bavi, upravo su joj slike sa tih putovanja bile lajtmotiv da započne proizvodnju testenine na način i sa vrstama nedostupnim ili malo zastupljenim na našem tržištu. Čokoladnu testeninu je prvi put probala u Italiji i oduševila se. Preduzela je rizičan korak uz velika ulaganja. Ljubica Erkić je danas majka dvoje dece i stoji na čelu jedne inovativne firme sa asortimanom testenine kakve nema ni u Italiji. Danas „Pastai testenina“ razvija dva pro-

grama: prvi je komerijalni, i ova testenina se može naći u prodavnicama zdrave hrane i drugim bolje snabdevenim marketima sa delikatesnom ponudom; drugi je namenjen Horeca sektoru, odnosno hotelima i restoranima više kategorije. Sirovinsku bazu za svoje proizvode, začinsko bilje, začine i brašno, Ljubica Erkić kompletno nabavlja iz Srbije, pretežno Vojvodine. Za razliku od drugih proizvođača u Srbiji, u svoje proizvode ne stavlja nikakve učvršćivače, kako bi dobili na tvrdoći. Zato se ova testenina kuva vrlo kratko, do tri minuta. Takođe u njoj nema veštačkih aditiva koji nadimaju i nisu zdravi. Mesečno se proizvodi šest tona testenine, sa tendencijom rasta. Ako sredstva od Razvojne agencije Srbije budu odobrena, u skorije vreme prostor će biti adaptiran i proširen. Asortiman se neće širiti. Ova preduzimljiva mlada žena više je nego zadovoljna činjenicom da je tržištu ponudila nešto novo, a onda i zainteresovanošću potrošača za nešto drugačije, što priznaje nije bio lak posao. Međutim, kada su prvi kupci došli drugi put i doveli svoje prijatelje, znala je da je na pravom putu. Po njenim rečima odabrala je ovaj „spor“ put jer je odlučila da razvija jednu dugoročnu i kvalitetnu priču.

- Najvažnije je da potrošači osete zadovoljstvo s kojim mi pravimo ovu testeninu. Cilj nam nije novac, već ono što prodajemo - kaže ova mlada žena, svesna da će vremenom, uz kvalitet doći i ostalo. Najverniji potrošač ove gurmanske testenine je viša srednja klasa od 25 do 55 godina. Od toga je 70% žena. Avanturisti, oni koji mnogo putuju, vole izazove i novine. Kupuju je i ljudi sa specifičnim režimom ishrane i oni kojima je bitno šta unose u svoj organizam. Osim satisfakcije što se ideja i poslovni koncept razvijaju u skladu sa predviđanjem, uspelim kreativnim zahvatom, te pozicijom na tržištu, Ljubica Erkić je prijatno iznenađena grupom mladih ljudi sa definisanim poslovnim konceptom sličnim njenom, preduzimljivi, sposobni, uspešni i uvek spremni da pomognu drugom. Bez zavisti i sujete svi oni grade energetski dobru bazu za buduće poslovne poduhvate. - Stvorio se jedan tim od desetak mladih preduzetnika. Dobro smo umreženi, dopunjujemo se i pomažemo. Za svoju testenininu uzimam sir od moje koleginice koja ima siranu. Brašno takođe. Razmenjujemo informacije, poznanstva i ovo je sjajna priča koja ne može da ne uspe - zaključuje Ljubica Erkić.

Zorica i Petar sa visokim priznanjem Novosadskog sajma

Zavodljivi ukusi PG Radišić sireva

oljoprivredno gazdinstvo „Radišić“, Zorice i Petra Radišića, situirano u žabaljskoj opštini, u Čurugu, već nekoliko godina na tržište Srbije plasira nekoliko vrsta sireva. Poznat je njihov kačkavalj, ali i rolovani sir sa dodacima šunke, susama, bibera, vlašca. Proizvode i sitan sir, krišku, kao i parmezan i sve to po recepturi koju prenosi četvrta generacija žena u ovoj porodici. Petar Radišić se bavi poljoprivedom i na oko 100 hektara gaji pšenicu, kukuruz, soju i lucerku. Time hrani 15 do 20 muznih krava, koje u proseku daju oko 400 litara mleka dnevno koje se prerađuje. Tu nastupa supruga Zorica, koja se došavši u porodicu Radišić vrlo brzo prilagodila i ne samo zavolela proizvodnju sira nego inovirala i unapredila ovaj porodični posao. Sirevi iz sirane Radišić, od kada su preduzimljivošću ovog bračnog para postali poznati široj publici, redovno osvajaju najviša priznanja. Da pomenemo nekoliko poslednjih: Na XII Međunarodnom sajmu etno hrane i pića u Beogradu u novembru 2017, priznanje za I klasu proizvoda za domaći čuruški rolovani sir sa susamom; na 85. Međunardnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu Zlatna medalja za kvalitet dobio je njihov sir tipa Gauda, a Velikim zlatnom okitili su se rolovani sirevi. Za Zoricu Radišić sud potrošača je ipak presudan marker za kvalitet i prva stepe-

nica u testiranju novih proizvoda. Tako je najnoviji punomasni, polutrvrdi sir koji uz posebne uslove čuvanja na tržište izlazi krajem drugog i početak trećeg meseca zrenja, nazvan Ambasador, premijeru imao na VII Balkan Cheese Festivalu autohtonih sireva Balkana sredinom februara ove godine, i odmah je pridobio simpatije ljubitelje sira. To je bio signal za proizvodnju većih količina sira, jedinstvenog miksa holandske Gaude, sira koji se smatra jednim od najstarijih vrsta tvrdih sireva u svetu, Ementalera (Emmentaler) polutvrdog sira poreklom iz Švajcarske i Čedra (Cheddar), engleskog kravljeg tvrdog sira. Po svedočenju gospođe Radišić zanimljivo je da i vrsne poznavaoce ovaj sir zavede svojom bojom, nalik na Čedar, i svojim ukusom i šupljinama nalik na Gauda i Ementaler. Domaćini najavljuju da će sledeći proizvod iz sirane Radišić biti tvrdi sir od kombinacije ovčjeg i kravljeg mleka. Poljoprivredno gazdinstvo Radišić se od prošle godine našlo na Putu meda i sira, koju je osmislila i kao novi turistički proizvod na tržište plasirala Turistčka organizacija opštine Žabalj. Domaćinstvo Radišić je prvo koje je prihvatilo ovaj turistički izazov i vrata svog doma i proizvodnje otvorilo za turiste. Baš u vreme trajanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, PG Radišić u Čurugu po-

setilo je 60-toro dece iz osnovne škole u Sremskim Karlovcima. Nedelju dana kasnije gosti su bili 45 penzionera iz Beograda koji su u medijima pročitali o sirevima Radišić i poželeli da upoznaju ovaj zanimljiv bračni par i provedu nekoliko sati u njihovom domaćinstvu. Kako je ovih dvoje mladih ljudi uvek deo vojvođanske ponude na raznim gastro manifestacijama, sigurno je da će se Zoricina i Petrova priča nastaviti u željenom pravcu.

Kad se pamet i ljubav udruže

armu „Srećna koza“ iz Velikog Gaja, na granici sa Rumunijom, zasnovao je Vrščanin Miloš Todorović. Godine 2013. uzima prve koze rase francuska alpina, a godinu dana kasnije upušta se u proizvodnju sira. Kao i svaki početak, ni njegov nije bio lak. Još kao student Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, nabavlja prvih 50 koza sa idejom da se bavi farmerskom veterinom i prodajom kozjeg mleka. Tu zamisao napušta po spoznaji da u Srbiji niko ne otkupljuje mleko, a ti koji otkupljuju ne plaćaju, te posle propasti 4.000 litara mleka razmišlja i o proizvodnji sira. Danas bračni par Miloš i Bojana Todorović ima stado od 300 koza i ne samo da nema viškova mleka, već ga nema dovoljno da zadovolji trenutnu potražnju na tržištu za njihovim sirevima. Na farmi „Srećna koza“, koja je ime dobila iz želje vlasnika da sve koze na farmi budu srećne, ali ne samo one, proizvodi se nekoliko vrsta sireva. Glavni pik je na polutvrdim sirevima, od kojih se na tržištu nalaze: „Classic“ kozji sir u basic varijanti i dodatkom sremuša, mirođije, borovnice, zelenog bibera, crnog tartufa, sušenog paradajza. Ono po čemu je ova farma najpoznatija i jedinstvena na Balkanu je proizvodnja mocarele od čistog kozjeg mleka. Ovaj proizvod može da se pohvali prestižnim trećim mestom na „Balkan Cheese Festivalu“ (drugo mesto je izmaklo za četiri glasa). Prošle, 2017. godine, kozja mocarela sa Farme „Srećna koza“, dobitnik je Velike zlatne plakete Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, po odluci inostranih arbitara. Na Farmi se proizvode i grčki jogurt, mleko, surutka, mladi beli sir, a plan je da se u skorije vreme proizvodnja proširi na grilovani halumi sir. Todorovići su puni ideja i pred sobom imaju dosta vremena za njihovo sprovođenje i unapređivanje. - Prezadovoljan sam što imamo mogućnost za napredak. Najbitnije u ovoj proizvodnji je ne menjati kvalitet na koji jednom naviknete kupce. Mi smo malo gazdinstvo ograničene proizvodnje kontrolisanog proizvoda koje nastoji da ničim ne poljulja jednom stečeno poverenje svojih kupaca - kaže samo po godinama mladi, Miloš Todorović i nastavlja: - Struku smo maksimalno uključili u proizvodnju. Pored toga, trudimo se da i

Bojana i Miloš Todorović svaki naš poslovni potez bude u neku ruku inovativan. Velika pažnja poklanja se ambalaži. Vosak uvoze iz Engleske, bakterijske kulture i sirila iz Francuske, a krajnja cena proizvoda je pristupačna. Do ovih proizvoda potrošači mogu da dođu na nekim manifestacijama i sajmovima. Osim toga, iz Malog Gaja svakog utorka roba se isporučuje na kućnu adresu Vrščanima, a svakog druge subote Beograđanima. Sve informacije mogu se naći na www.srecnakoza.rs i na FB: Srećna koza - proizvodi od kozjeg mleka. - Opredelili smo da ne čekamo posao već za sopstveni put na kojem možemo da zamislimo našu budućnost. Ne može se reći da smo izabrali ono za čega smo se školovali. Ja sam završio veterinu, moja

supruga završava molekularnu biologiju, uglavnom se bavimo poljoprivredom. Dosta putujemo po inostranstvu, obišli smo mnoga mala preduzeća koja se bave proizvodnjom sira, mesa, pekmeza i dr. i sve egzistiraju duže od 80 godina. Bojana i ja planiramo puno dece. Prvo je na putu, a naša vizija je da naša deca nastave da se bave ovim što smo mi započeli. Ustanovljenjem tradicije koja može da traje narednih 100 i 200 godina, želimo da našem potomstvu olakšamo egzistenciju. Zato smo nas dvoje rešili da razgazimo taj put i našim naslednicima omogućimo da od malena rade prave stvari - objašnjava Miloš Todorović i dodaje da imaju i podršku partnera, sa kojim su uplovili i u voćarske vode (višnje), pa tako njih troje sve sami i rade i finansiraju.

TRUFF TRUFF IZAZOV - PROIZVODI OD TARTUFA

Violeta Ivković (levo) i Sanja Melkus

riginalne, inovativne, željne da se dokažu - reči su kojima bi mogli opisati Violetu Ivković i Sanju Melkus iz Novog Sada, koje su prošle dug put od ideje do realizacije i izašle na tržište sa jedinstvenim proizvodima od tartufa. Kada je o tartufima reč, prva asocijacija je njihova cena, jer su poznate kao najskuplje gljive na svetu. Ove dve mlade žene su, posle višegodišnjeg eksperimentisanja i raznoraznih kombinacija, na srpsko tržište izašle sa ekskluzivnim, a svakom dostupnim proizvodima. Violeta (nastavnica istorije) i Sanja (ekonomista) upoznale su se pre sedam godina pevajući u Horu jevrejske opštine „Hašira“. Sanja je u svojoj kuhinji već radila na nekim idejama, ali tek kada joj se u tome pridružila Violeta, zajedničkim idejama, podržavajući jedna drugu, došle su do zadovoljavajućih rezultata. Prvi put, svoje proizvode predstavile su na lokalnoj manifestaciji Noćni bazar, tek da oslušnu bilo publike, pošto su prethodno pobrale sve pohvale ukućana, prijatelja i poznanika. Ohrabrane prvim korakom, preduzele su i drugi, i par dana kasnije, u novembru 2017. registrovale firmu „TRUFF TRUFF PROIZVODI OD TARTUFA“ i sezonu krunisale izlaganjem na prestižnom Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Sledeći princip kvaliteta, pozvale su vlasnike poznate sremskokarlovačke vinarije „Kiš“, i sa njima i ostalih 25 vinarija iz Vojvodine, predstavile svoje proizvode

na IX Sajmu vina - BeoWine. Za ovo kratko vreme zadovoljne su interesovanjem izazvanim kod publike privučene novim, kvalitetnim proizvodima iz naše zemlje. - Bazirale smo se na inovativnim proizvodima od tartufa, ne na tartufatima, koji u svom sastavu imaju minimalan procenat tartufa. Odlučile smo se za proizvode do kojih smo došle putem pokušaja i pogrešaka, koji su prvo morali da zadovolje naše ukuse, pa tek potom i ukuse drugih. Danas možemo da se pohvalimo paletom proizvoda koju čine: Rendani tartuf u maslinovom ulju, Pikant marinada sa tartufima i začinskim biljem u maslinovom ulju, jedinstven u svetu Bademov namaz sa tartufima, Lešnikovo ulje sa listovima tartufa, Džem od kruške sa tartufima, Džem od narandže sa tartufima, i klasične proizvode Ulje sa aromom crnog i belog tartufa. Svi proizvodi pakovani su u teglicama od 40 i 60 gr iz razloga što u njima nema konzervansa, veštačkih boja, mirisa, ukusa i aditiva pa je sadržaj jednom otvorene teglice ograničenog trajanja. Zbog takvog pakovanja i cena je prihvatljiva, i svako može da je priušti i napravi specifičan delikates za intimno društvo - objašnjava Violeta Ivković. Zbog oporog, intenzivnog, zemljanog mirisa koji hrani daje jedinstven ukus tartufe nazivaju i gurmanskim gljivama. Koriste se u malim količinama, dovoljnim da svako jelo pretvore u poseban užitak. Osim gastronomske vrednosti, potvrđeno je da tartufi „hrane mozak“ i doprinose ja-

čanju organizma. Ova tajnovita gljiva ima status afrodizijaka, što joj dodatno povećava vrednost. Violeta Ivković i Sanja Melkus koriste plantažne i šumske tartufe poznatog porekla. Svi sastojci, od hladno ceđenih ulja, začinskog bilja i dr., su od domaćih sirovina, i slobodno se može reći da su „od ideje do tegle“ 100% handmade vojvođanski proizvodi. - Ponosne smo što sve radimo same, ručno, jer danas se takav način rada u svet izuzetno ceni. U Srbiji je stanje malo drugačije, još uvek je ono što dolazi sa strane na višoj ceni od domaćeg, uprkos činjenici da veliki procenat naših tartufa i drugih gljiva, završava na ino tržištima. Princip našeg rada je da uzimamo najsvežiji mogući tartuf, od njega ručno kreiramo sve naše proizvode, bez dodatka ičeg veštačkog, za razliku od veštački dobijenih prenaglašenih aroma ovih gljiva, koji se koriste u svetu - dodaje Sanja Melkus. Za TRUFF TRUFF (od engl. truffles) proizvode s ponosom možemo reći da su Original iz Srbije, da su specifični, prirodni i kada nam dođe ponekad da priredimo sebi (i drugima) neko posebno zadovoljstvo pripremajući neko specijalno jelo, sada to možemo da učinimo sami i u našim domovima. Više informacija o ovim proizvodima možete naći na TruffTruff - Home|Facebook, na gastro i drugim manifestacijama, a od skora i u prodavnici Green markets, Slavija, Beogradska br. 12.

Karol Horvat

Šampionska Karolova Petrovska klobasa

godini kada Međunarodni sajam poljoprivrede obeležava 130 godina od prvog ocenjivanja kvaliteta i prve Izložbe poljoprivrednih proizvoda, stručni žiri je za najbolji proglasio kulen proizvođača Karola Horvata iz Bačkog Petrovca, dodelivši mu Veliku zlatnu medalju i šampionski pehar, zvanično priznanje da upravo on proizvodi najbolji kulen ne samo u Srbiji i regionu, veći i u svetu. - Iako nije prvo, ovo je do sada najveće priznanje koje sam dobio za moj kulen, i presrećan sam zbog toga - izjavio je Karol Horvat po prijemu priznanja. Gospodin Horvat u okviru Poljoprivrednog gazdinstva „Horvat“ u Bačkom Petrovcu, petnaestak godina proizvodi i na tržište Srbije plasira čuveni brend vojvođanskih Slovaka originalnog naziva PETROVSKÁ KLOBÁSA. Osim ovog, veliko priznanje dobija od potrošača, te je zbog sve veće potražnje prinuđen da svake godine povećava proizvodnju. - Koliko god da proizvedem nije dovoljno. Svake godine proizvodnja se povećava. Svojim proizvodima redovno snabdevam klijentelu u Novom Sadu i Beogradu, a od Nove godine, od stupanja na snagu Zakona o prodaji na kućnom pragu, sve je više zainteresovanih za dođu u Bački Petrovac i osim kulena kupe i druge suvomesnate proizvode objašnjava gospodin Horvat. On godišnje proizvede do dve tone kulena, a ima kapacitet svinja i radnu sposobnost da na dosadašnji način „kako se nekad radilo“ proizvede 2.5 do

3 tone. Sve preko toga po njegovom mišljenju bilo bi nerealno, i proizvod bi sve više imao odlike industrijskog, pod tim podrazumevajući pre svega kvalitet. A to je ono što ovaj domaćin ne želi. U poslu ima pomoć supruge i ćerki, kada sa studija u Slovačkoj, dođu na raspust. Posebno mu je dragocena njihova pomoć na manifestacijama, na koje sve manje ima razloga da ide, jer ga kupci već dobro znaju kao i kvalitet onoga što nudi. Kaže da su manifestacije za one koji tek treba da se dokažu. U toku jednog vikenda dobije i do tri poziva na razne događaje, a može da ode samo na jedan. Na pitanje, koji to sastojak najviše utiče na kvalitet njegovog kulena, gospodin Horvat sleže ramenima: - Mislim da tajna u ukusu mog kulena, ako je ima, leži u srazmeri svih sastojaka koje koristim u pravljenju ovog specijaliteta. Jer, svaki kulen mora da ima dobar sastav. U njega ide najkvalietnije meso jednogodišnje svinje, dobra slatka i ljuta aleva paprika, so, kim i beli luk. Mora biti srednje ljut, ni previše ni premalo, a kada se seče ne sme da se rasipa. Mora biti dovoljno čvrst i osušen. Sve radim po postupku kako su radili i moji stari, nudim domaći kvalitet koji ljudi sve više prepoznaju. Ja ga oduvek pravim na isti način, ali došlo je vreme da ljudi sve više izbegavaju industrijske i opredeljuju se za nešto skuplje, ali daleko kvalitetnije domaće proizvode, pa je tako potražnja za ovim mojim kulenom iz godine u godinu sve veća - kaže šampion 85. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu.

Sava Graovac

Sava sa dva brenda Prerada mesa mangulica „Manglica“, Kovilj, Save i Dare Graorac, otvorila je jedno novo poglavlje u razumevanju veze između onoga što jedemo i zdravlja. Naime, pre desetak godina, Sava Graorac je odlučio da se posveti gajenju belih, bačko-banatskih mangulica, a pre dve godine registrovao je proizvodnju suvomesnatih proizvoda, takođe od mangulica: čvaraka, kobasica, slanine, pečenice, kulena i to po uzoru na svog babu, dedu i pradedu. Njihov način rada pokušao je Sava Graovac da prenese u današnje vreme i poduči i „ubedi“ ljude da za te njegove proizvode plate više. Nije to bilo lako, tim pre što je mangulica, nastala u XIX veku na imanju Kiš Jena u Mađarskoj, ukrštanjem svinje šumadinke sa rasama bakonyi i szalantar, bila gotovo zaboravljena. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, te prirodnih uslova odgajanja mangulica je bila jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj do šezdesetih - sedamdesetih godina prošlog veka, kada je potiskuje durok svinja, uvezena u Srbiju 1977. godine iz SAD. - Moj babo je, kada je uvoz durok svinja, između ostalog i zbog veće količine mesa, gotovo uništio našu mangulicu, znao da kaže: „Ej, doš’o američki durok, a meso k’o drvo.“ Jer, mangulica daje malo mesa, samo 20% od ukupne težine, ali je ono zdravo. I ne samo meso, već i mast i slanina. Nažalost mi smo uvek težili nečem upakovanom i tuđem - kaže gospodin Graorac.

PG Graorac danas ima do 200 svinja. Polovina ide u preradu, ostalo u zanavljanje. Odgajivačkim i prerađivačkim poslovima, od nedavno su pridodate i turističke aktivnosti, pa se domaćinstvo Graorac našlo i na turističkoj mapi i Kovilja i Srema. Za sada najčešće grupe su Udruženja penzionera iz Beograda. Za njih domaćini pripremaju celodnevni doživljaj, od sremačkog fruštuka sa proizvodima od mangulice, preko svinjokolja i svinjokoljskih jela, paprikaša od mangulice i pečenih kobasica. Na kraju, gosti po dogovoru mogu da biraju između štrudli sa makom, kiflica i salenjaka (salčića), i sve to uz prigodnu muziku i staru dobru dudovu rakiju. Zašto baš dudovu rakiju? Zato što je Sava Graorac paralelno sa odlukom da gaji mangulice, odlučio da u produžetku bašte zasadi stotinak dudova, koji su negde u isto vreme kada i mangulice, proterani sa vojvođanskih salaša i ulica. I zato što je dud još jedina voćka koja se ne prska. Mnogo vetrova i trendova je dolazilo i prolazilo Srbijom. U bojazni da ne zaostanemo za modom trudili smo se da što vernije ispratimo sve novine. Povodeći se za novim, zaboravljali smo na staro, a moda je došla i prošla. Zahvaljujući pojedincima koji su znali da je moda kratkog veka, do danas su sačuvane mnoge vrednosti, koje smo imali, a kojih nismo bili svesni. Zahvaljujući tim pojedincima mangulica je postala prepoznatljiva i

sve više zastupljena na našim trpezama. Na taj put gospodin Graorac nije pošao iz koristi: - Sve što radiš moraš da voliš. Da bi se u nešto upustio moraš to nešto prvo zavoleti. Moraš imati poštovanje i za svinjče i za mušteriju. Ja sam tu samo izvršilac, onaj čiji je zadatak da spoji svinjče sa proizvodom, proizvod sa gostom. Mangulicu karakteriše pozitivan holesterol, koji je u današnje vreme paradigma zdravlja. Mangulica koja odrasta u zdravoj sredini, i koja se hrani žirom, ječmom, kukuruzom, begečkom šargarepom i kojoj smo obezbedili dovoljno blata, predstavlja 100% prirodan proizvod i melem je za svaki organizam - kaže domaćin i već planira naredni korak, da posle deset godina na tržištu, brendira Koviljsku slanunu. Gospodin Graorac ističe da ovo nije samo njegov projekat i da ne bi mogao ništa da uradi da mu nije njegove Dare, s kojom je nedavno proslavio 39 godina braka. Kaže da mu je ona i desna i leva ruka. Pomažu i deca: Brane dan pre dolaska gostiju pokosi travu, očisti dvorište. Buba i Nikola šta zatreba. Bez zajedničkog rada, bez pružanja pomoći i podrške jedni drugima, slika iz Kovilja bi bila sasvim drugačija, a najverovanije je ne bi ni bilo. Ovako, zatekli smo složnu porodicu i želju da ono što rade rade na pravi način. I pored svega ovoga, gospodin Sava Graorac ima još jednu želju, da mu po dvorištu umesto kučića trče unučići. Daće Bog i to.

Sudbonosno „da“ Jelene Ninkov konceptu organske proizvodnje

rganska proizvodnja kao deo ekološkog, održivog razvoja u Vojvodini je zastupljena sa 10.200/300 hektara. U 2017. godini zabeležen je rast organske proizvodnje u stočarstvu, prvenstveno ovčarstvu i kozarstvu. Sekretarijat za poljoprivredu i Pokrajinska vlada, svesni privilegije ovakvih principa proizvodnje, uspostavili su više konkursnih linija koje u poslednje tri godine beleže rast sredstava opredeljenih za ovu vrstu proizvodnje. U ovom trenutku taj iznos je 10 miliona dinara, i po rečima gospodina Marka Rovčanina, pomoćnika pokrajinskog sekretara, sektor za biljnu proizvodnju, trend pomoći kako organskim, tako i drugim poljoprivrednim proizvođačima u narednom periodu će biti nastavljen. Organska proizvodnja je za razliku od mnogih razvijenih zemalja, u Srbiji u začetku. Organska poljoprivreda je zastupljena na skromnih manje od 1% ukupne obradive površine. Jedna od onih koja je sagledala i dobre i loše strane organske proizvodnje, i shvatila da se zdravlje gradi na zdravoj poljoprivredi je Jelena Ninkov. Sa diplomom profesora istorije i sertifikatom poljoprivrednog proizvođača u skladu sa standardima organske poljoprivrede iz Gložana, opština Bački Petrovac, osam godina se bavi proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane. Ne žali se što mora mnogo više da radi da bi proizvela manje, kako to obično biva kod organske proizvodnje, i uporno se suprotstavlja razmišljanjima većine poljoprivrednih proizvođača u kraju, da „bez hemije ništa ne može opstati“. Ona tvrdi, i na svom primeru pokazuje da može, treba i mora. U odnosu na prošlu i prethodne godine koje su bile teške, što zbog suše, uslova na tržištu, te loših uslova rad u organskoj proizvodnji, ipak je „pregurala“ sve te krize i čak povećala proizvodnju na oko 7 jutara. Imala je problem sa radnom snagom, ali su se ove godine stvari iskristalisale, i nastavlja bavljenje organskom proizvodnjom. Priznaje da se u ovom potpuno „našla“ i na svoj način uživa u tome. Ponuda organskih poljoprivrednih proizvoda na njenoj

tezgi je šarolika. Trudi se da ima svega, jer kupac traži da kupi sve što mu je potrebno na jednom mestu. A ona, ima svoje stalne mušterije, ljude sa kojima je izgradila poverenje i uzajamno poštovanje. - Nije dovoljno pokazati sertifikat. Samo kvalitetom, ljubaznošću i posvećenošću onom što radiš, stičeš naklonost mušterije. Godinama sam prisutna u Bloku 44 na „Pijaci organske hrane“. Kod mene najviše dolaze roditelji male dece, i uzimaju pola kilograma do kilogram zeleniša za narednu nedelju: malo cvekle, krompira, šargarepe, samo za decu, kad ne mogu za sve. Dolaze i oni koji su zbog bolesti na posebnom režimu ishrane, i to je najzastupljenija kategorija kupaca, ali je sve više i onih svesnih da je zdrava hrana preduslov njihovog zdravlja - objašnjava gospođa Ninkov, koja je subotom i nedeljom na Novom Beogradu, a uz put se trudi da isporuči poljoprivredne proizvode svojim klijentima u drugim mestima. Planira da započne organsku proizvodnju jagoda, s obzirom da je organsko voće deficitarno. Ova majka dve devojčice kaže da od organske proizvodnje može da se živi: - Ja sam skromna, mnogo radim, sve sam preuzela na sebe, a ono što je najvažnije, pronašla sam se u ovom poslu. Međutim,

Jelena Ninkov svakom organskom proizvođaču je potrebna pomoć nadležnih institucija. Nešto sam obezbedila sama, ali uvek ima mesta da se proizvodnja nadogradi – zaključila je naša sagovornica.

Kiselo&Slatko najbolje od svežeg voća

Jagma za Laloškim prirodnim sokovima

rošle je svega dve godine od kako su dvojica prijatelja, kolega sa Tehnološkog fakuleta u Novom Sadu u želji da se okušaju u nečem novom, a njihovi proizvodi, 100% prirodni sokovi od višnje, kruške, jagode, jabuke i kajsije, već beleže poslovne rezultate koji zahtevaju širenje kapaciteta i pokrivanje tržišta cele Srbije. Stanislav Pejak, jedan od osnivača firme LALOŠKI DOO sa sedištem u Novom Sadu, koja stoji ispred brenda Kiselo&Slatko, ovako brz proboj na srpskom tržištu objašnjava izborom proizvoda kojih u ponudi nije bilo ili ne u dovoljnoj meri, kao i kvalitetu proizvoda, kojem je u ovoj firmi, od starta do danas, sve podređeno. Odlučili su se za proizvodnju prirodnih sokova od voća karakterističnog za ovo podneblje, koje nabavljaju od lokalnih voćara. Za odgovarajući kvalitet sokova, biraju se zdravi, sočni, ukusni plodovi voća određene sorte i klase. - Naša ideja nije bila vezana za bogaćenje preko noći, nego za ustanovljenje

brenda prepoznatljivog kvaliteta, a osnovni motiv, nezavisnost od poslova kojima smo se tada bavili. Prepoznali smo da je pravi potencijal ovog podneblja proizvodnja hrane i da je sok taj za koji potrošači nisu imali alternativu. Na tržištu se i danas nude razni nektari, napici, voćni miksevi i slično, sa manjim ili većim udelom soka od deklarisanog voća, uglavnom na bazi jabuke, i po pravilniku o deklarisanju, malo ko može svoj proizvod da nazove sokom. Tako smo rešili da ponudimo kupcima nešto najbolje od svežeg voća. Naš sok od višnje je 100% sok od višnje. Kruške, kajsije, jabuke, jagode takođe - objašnjava gospodin Pejak. Kiselo&Slatki sokovi su sokovi u kojima nema konzervansa, vode, šećera, veštačkih zaslađivača, aroma, pojačivača ukusa. Samo isceđeno voće, zbog trajnosti pasterizovano. Na tržištu se nalazi u staklenoj ambalaži zapremine od 1 litre i može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane, specijalizovanim marketima. Sokovi u staklenoj ambalaži od

0,2 l pogodni su za ugostiteljske objekte. Ovaj dvojac ne planira dalje širenje palete od pet ukusa koji se nalaze u ponudi već povećanje kapaciteta i širenje tržišta, na kojem uvek ima mesta za jedinstvene proizvode proverenog, domaćeg kvaliteta. - Imamo nekih upita, interesantnih predloga sa tržišta, ali za sada se još nismo odlučili na korak uvođenja novih ukusa, jer svaki novi proizvod predstavlja dodatno ulaganje u razvoj, a trenutni fokus je usmeren ka tržištu i njegovom proširenju - objašnjava gospodin Pejak i dodaje da se naziv brenda nametnuo jednostavnom činjenicom da je voće ili kiselo ili slatko. Za višnje teško neko može da kaže da su slatke. Sok od višnje, ujedno i najprodavani proizvod, bez dodatka zaslađivača uopšte nije sladak. Kakva je višnja takav je i sok. Upravo zato što je kiseo, ovaj sok je omiljen među odraslima. Deca baš nisu njegovi ljubitelji, ali su im favoriti sokovi puni slasti od kruške i jabuke.

Odlika klasične srpske izvrsnosti

Zvonko (levo) i Dušan Jovanović

a 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, prošle godine, za punomasni esktra tvrdi sir „Carski sir“ Sirana „Jovanović“ iz Smedereva dobila je Diplomu sa zlatnom medaljom. Ne bi to bilo ništa čudno da ova sirana samo nekoliko meseci ranije nije registrovana i u samom startu pojavljivanja na tržištu sirevi pod robnom markom „Carski“, pobrala neka značajna priznanja. Kvalitet ovih ekstra tvrdih punomasnih sireva, kako ističe jedan od kreatora ovog brenda, saobraćajni inženjer, Dušan Jovanović, drugo od četvoro dece u porodici Jovanović, je što je osim sirovine provereno vrhunskog kvaliteta, period njihovog sazrevanja od 6 do 24 meseca, u posebnim prostorijama pod specijalnim uslovima. Ekstra tvrdi sirevi se proizvode po porodičnoj recepturi staroj bezmalo 200 godina, koju je porodica poreklom sa juga Srbije, iz okoline Vranja i Bujanovca, donela sa sobom u Smederevo. Način i vreme zrenja sireva, uz dodatke lekovitih trava i pikantnih začina, daju nadasve ukusan, ujedno i prehrambeno visoko vredan proizvod. Asortiman proizvoda Sirane „Jovanović“ se zasniva na bazičnom proizvodu - ekstra tvrdom Carskom siru od neobranog kravljeg mleka. Pažljivim

osluškivanjem tržišta i praćenjem želja i potreba potrošača, nastao je ekstra tvrdi Carski sir sa dodatkom lavande, žalfije, ruzmarina, anisa. Najtraženiji proizvodi trenutno su Carski sir odležan u crvenom vinu i sa tartufima (u komadu i rendani), koje je tražnja izdvojila i kvalifikovala za zaštitni znak ove manufakture. Sirana nema svoju farmu, ali ima proverenog dobavljača. Mleko sa minimum 3% mlečne masti, koje je prošlo fizičko-hemijsku i mikrobiološku analizu dolazi iz mlekare iz Mihajlovca, a godišnje se preradi oko 60 tona mleka. Za kilogram ovog sira, koji sadrži 80% suve materije i preko 51% mlečne masti, potrebno je 15 do 20 litara mleka. Značajno je napomenuti da 100 gr ovog sira sadrži 500 kalorija. Osim na ekskluzivnim manifestacijama, salonima vina, sirevi iz Sirane „Jovanović“ predstavljeni su na festivalu autohtonih i originalnih sireva - Balkan Cheese Festival u Beogradu. Mogu se konzumirati u nekim od skadarlijskih restorana: „Vrabac“ i „Dva jelena“, u jedinstvenom kompleksu „Topčiderac“, u samom srcu Topčidera, u prvom privatnom ribljem restoranu u Srbiji „Marinadi“, i drugim elitnim beogradskim restoranima. Od našeg domaćina, Dušana Jovanovi-

ća dobili smo i toplu preporuku, da ovaj desertni proizvod konzumiramo posle glavnog jela, uz odgovarajuće vino. - Na žalost nismo sirska nacija, ali je naša porodica rešena da to stanje promeni, da utiče na kulturu njegove upotrebe i način i vreme konzumiranja. Gde god da izlažemo naše proizvode trudimo se da edukujemo potrošače govoreći im o potrebi i značaju sireva, kako sa aspekta zdravlja, tako i potpunijeg doživljaja za trpezom. Kada budemo zadovoljni postignutim na srpskom tržištu, selimo se na ino tržišta, pre svega rusko, tužište EU, američko i istočno, jer čvrsto verujemo da u Srbiji postoji realna osnova, i kada je reč o kvalitetu mleka, i kada je reč o znanju, odnosno načinima proizvodnje vrhunskog sira - objašnjava Dušan Jovanović, koji ne propušta da naglasi da je njegov otac Zvonko, mašinovođa po struci, imao viziju da ustanovi brend, kako bi svojoj deci, ćerki (1988) i sinovima (1990., 1991., 1995.) preneo iskustvo, znanje i najveći kapital - da rade na širenju porodične ideje i obezbede zaradu za svoju egzistenciju. - Saobraćajnih inženjera ima mnogo, zašto ja ne bih mogao da radim nešto čega u Srbiji nema ili ima veoma malo - zaključio je Dušan Jovanović.

Braća Nenad i Saša Vojnović od hobija napravili ozbiljan biznis

Kuzminčani prave najbolji Sremski kulen

sve oštrijoj konkurenciji na tržištu suvomesnatih proizvoda neki su se priklonili kvantitetu i industrijskom načinu proizvodnje kod kojeg je brzina dolaska do kapitala u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom finalnog proizvoda. Oni drugi su razumeli neophodnost unapređivanja prepoznatljivog kvaliteta domaćeg proizvoda u cilju fer-pleja prema potrošačima, svojoj savesti i što duže egzistencije na tržištu. Takvo razmišljanje bilo je prisutno i kod članova porodice Vojnović iz Kuzmina, opština Sremska Mitrovica, koji su pre dvadesetak godina počeli sa proizvodnjom suvomesnatih proizvoda, prvo za svoje potrebe, zatim i za potrebe svojih prijatelja. Pre tri godine zvanično su izašli na tržište i od tada beleže konstantan rast proizvodnje i potvrdu kvaliteta, kako od strane kupaca tako i stručnog žirija na manifestacijama na kojima učestvuju: Muzičko-gastronomski festival „Beogradski noćni market“ na Zemunskoj pijaci, „Sremska kulenijada“ u Erdeviku, Takmičenje za najbolju Srpsku kobasicu u organizaciji PKS. Osvojili su prvo mesto na „Sremskoj kulenijadi“ u Kuzminu prošle godine, na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu prozvodi PG „Vojnović“ osvojili su zlatne medalje, za kulen u kati, kulen u ravnom crevu, Veliku zlatnu medalju za slaninu, srebrnu medalju za sremsku kobasicu, postali su apsolutni šampioni kvaliteta za domaću

slaninu i ukupni šampioni za vrhunski kvalitet svih proizvoda. Nenad Vojnović ispred PG „Vojnović“ priznaje da su prijatelji, koji su procenili kvalitet njihovih proizvoda, imali presudan uticaj da ovaj porodični hobi izraste u ozbiljnu proizvodnju. On po profesiji vojnik, otac bivši automehaničar, sada penzioner, brat radi kao čuvar zatvora i svima njima je ovo dodatni posao. Tvrde da kapacitet za povećanje proizvodnje imaju, ali da ni po koju cenu neće odustati od prirodnog načina rada: da svinjokolj obavljaju, kao što je to i uobičajeno, samo u zimskim mesecima, od kraja novembra do kraja januara; da prerađevine suše prvo na hladnom dimu, a posle na tavanu. Tokom godine prodaju ono što naprave preko zime. Godišnje se na ovaj način preradi stotinak svinja. Osim Sremskog kulena Vojnovići proizvode Sremsku kobasicu i slaninu i to su glavni proizvodi ovog gazdinstva; proizvode nešto malo šunke, pečenice i suvog vrata; tokom zime u ponudi su i čvarci, suva rebra, butkice, kolenice, svinjska mast. Kuzmin se nalazi na pola puta između Šida i Sremske Mitrovice. Ovo selo je nadaleko poznato po uzgoju svinja, posebno po proizvodnji kulena. - Neka posebna mikroklima kriva je za najbolje uslove za sušenje kulena. I niko ne može da proizvede Sremski kulen kao što mogu Kuzminčani. Osim nas dobar Sremski kulen znaju da naprave i žitelji

Martinaca i Erdevika, i niko više. I to u kati i u ravnom crevu. Kulen u prirodnom crevu, ili kati, suši se po šest meseci, dok je kulenu u veštačkom, ravnom crevu za sušenje, zbog razlike u propustljivosti vazduha, potrebno svega tri. Svaki ima svoju posebnu aromu. Ovaj u kati ima specifičnu, taj preporučujemo i po njemu smo poznati - kaže gospodin Vojnović. U Kizminu živi oko 3.000 stanovnika, a pored njega prolazi autoput, za koji se verovalo da uvek vodi samo u jednom smeru. Ko god ode iz sela ne vraća se. Braća Vojnović se redovno vraćaju. Kad god imaju posla i kad god se to od njih očekuje. Nenad Vojnović uživa u ovom poslu, posebno od kada izlaže na manifestacijama, pa kupci dobro znaju za kvalitet njegovih proizvoda: - Reakcije su listom pozitivne. Oni koji prvi put probaju ne mogu da veruju koja je razlika domaćeg u odnosu na industrijski proizvod. Cene su malo jače, ali niko ne pravi problem. Dobar kvalitet mora da se plati. Jeftina roba sigurno nije kvalitetna, dok skupa nije garancija kvaliteta, ali postoji verovatnoća. Zato sve treba prvo da se proba da bi se znalo šta se kupuje. Sada je već lakše, prati nas i dobar glas. Na naše proizvode dajemo i garanciju, jer nikada se ne zna šta je unutra dok se ne otvori. Ako nešto nije u redu vraćamo proizvod. Namera nam je da se još dugo bavimo ovom proizvodnjom i zato nam je stalo do poverenja naših kupaca.

PG Spelta porodice Jokić Tijana i Miloš Jokić

ijana i Miloš Jokić vlasnici Poljoprivrednog gazdinstva „Spelta“ iz Ravnog Sela, odlučili su da svoj zajednički život započnu u ovom selu, u opštini Vrbas, na Miloševoj dedovini. Uredili su kuću, a na imanju od jednog hektara pre sedam godina na idealnoj lokaciji nadomak sela, podigli zasad lešnika, tri godine kasnije, na sedam preostalih jutara speltu. Iako je Miloš Jokić TV snimatelj i godinama bio u ranom odnosu na RTV Vojvodini, a supruga Tijana zoo tehničar, danas su ponosni proizvođači i prerađivači spelte. - O zasadima lešnika sam razmišljao od svoje 18-te godine, verujući da je to dobra priča. Prošle godine zasad je dao prvi rod za koji možemo da kažemo da je zadovoljavajući. Ove godine očekujemo još veći i plasiraćemo ga krajnjim potrošačima i u prodavnicama zdrave hrane sa kojima smo ostvarili kontakt zahvaljujući Spelti. Speltu nismo planirali, ali smo zavoleli proizvode od te žitarice. Igrom slučaja došli smo do semena i odlučili da je zasadimo na malim površinama. Sav prinos koji smo sa tih površina dobili, prerađen u brašno, prodali smo u roku od mesec i po - dva. Danas Speltu gajimo na naših sedam jutara i kod kooperanata. Ona je specifčna jer se pre mlevenja mora oljuštiti. Speltino zrno je opnama zaštićeno od spoljašnjih uticaja. To zahteva mehanizovano ljuštenje u posebnoj ljuštilici, sa glatkim kamenom koji polako polira opnu da bi je očistio, dok selektor razdvaja ljusku od zrna, posle čega se melje na kvarcnom kamenu i dalje prosejava i pravi određen tip brašna - kaže naš domaćin. Osnovni proizvod PG „Spelta“ je Speltino brašno od celog zrna ili integralno brašno, za koje su na ovogodišnjem 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu nagrađeni Diplomom sa Velikom zlatnom medaljom za kvalitet. Radi se o krupnom brašnu koje u sebi sadrži 99% zrna, istovremeno i najzdravijem proizvodu pošto zrna sadrže najveće količine vitamina i minerala jedne žitarice. Speltino brašno Tip 630 je značajno

prosejano, ali je još uvek ostavljeno nešto opne unutar brašna pa je tako hranljiva vrednosti velika. Treći proizvod je Speltino meko brašno koje se prosejava sitom za meko brašno na krupnoću tipa 440 čime je odbačen veći deo opne što ga čini upotrebljivim za sve vrste testa, ali sa značajno manjom količina vitamina i minerala u svom sastavu. PG „Spelta“ mesečno proizvede oko tonu i po brašna uključujući i testeninu. U ponudi su osim tri tipa brašna, sedam vrsta posnih testenina (taljatele, špagete, spirale, makarone, školjke, pipe rigate i rezance za supu), dve vrste beskvasnog hleba (običan integralni i sa semenkama i začinima), griz, pahuljice, musli, zrno i mekinje. Spelta je biljka za koju se veruje da je jedna od prvih kultivisanih oblika pšenice. Zrna divlje spelte su otkrivena u iskopinama koje datiraju od pre 7500 godina pre naše ere, u oblasti Biskog Istoka, poznatijoj kao Plodan polumesec. Smatra se i da sve današnje sorte pšenice vode poreklo od nje. Spelta ne daje veliki prinos. Njen rast ne može da se potpomogne raznim hemijskim sredstvima, kojima se tretiraju današnje hibridne forme pšenice. Ali zato, Spelta ne upija štetne materije iz zemljišta, otporna je na patogene, što joj daje veliki prednost nad ostalim biljkama. Glavna preokupacija bračnog para Jokić nije biznis već njihove dve godine i četiri meseca stare bliznakinje. Seoska sredina za sada ispunjava gro potreba ove porodice ali... - Ruralne sredine se i dalje napuštaju. Društvenog, kulturnog, sportskog života u selima nema i u tom smislu postoji žal za gradom. Naša deca su za sada mala i uživaju na selu, ali sa godinama će sve više tražiti izazove. Ukoliko se za par godina nešto ne promeni, imamo plan da se vratimo u Novi Sad, gde su nam porodice i prijatelji. Vezu sa gradom održavamo i danas, jer tamo tržište za naše proizvode. Osim toga, grad pruža mogućnosti, pre svega obrazovne, i nema razloga da našoj deci to uskratimo - objašnjava Miloš Jokić.

PG Jevtić zaboravljene žitarice vratila na naše trpeze Ratka Jevtić.

iverzifikacija useva, održiva poljoprivreda i potražnja za zdavom ishranom spadaju među faktore koje su u proteklim decenijama izazvali rastuće interesovanje za stare žitarice. Rizici genetske erozije biljnih vrsta i prateće posledice po poljoprivredu pozivaju na neiskorišćeni potencijal njihovih predaka kao što su Spelta, Emmer, Kamut i dr. Spelta se prvi put pominje u nekim delovima Egipta, kao samostalna biljka odvojena od pšenice. Osobine ove biljke, zbog kojih je vredi gajiti su brojne, a najbolja je što ima ljusku koja je štiti od svakog zagađenja. Emmer je jedna od prvih žitarica čija se postojbina nalazila na terotoriji današnjeg Irana, Iraka, Jordana, Sirije, Libana i Palestine. U jednom periodu činila je glavni izvor ishrane za drevne civilizacije tog regona. Kamut je žitarica čija su par zrna nađena u egipatskim piramidama, i bila su klijava. Odlikuju je krupna zrna, veličine dve-tri običnog žita, neformalnog oblika od kojih se dobija brašno žute boje. Poljoprivredno gazdinstvo Jevtić, Bačko Gradište, poslednjih deset godina bavi se proizvodnjom zdravih žitarica. Misleći na svoje zdravlje, počeli su da se interesuju za žitarice koje će uticati na poboljšanje kvaliteta njihovog života. Proizvodnju su nastavili pošto su taj kvalitet želeli da podele sa drugima. Prvi su srpskom tržištu ponudili proizvod od Spelte, čarobne žitarice koja jača imunitet, poboljšava metabolizam, poma-

že u regulisanju nivoa šećera u krvi. Nisu se zadržali na Spelti i proizvodima od nje: brašno, griz, mekinje, pahuljice, testenine, koji i danas čini bazu njihove proizvodnje. Svoju ponudu su obogatili endemičnim žitaricama, kao što su Dicocum (Emmer) i Korasan (Kamut), od kojih proizvode brašno od sva tri zrna, kao i od crvenog kukuruza. - Napravili smo testeninu od sve tri žitarice nazvavši je „Tri čarobna zrna“, i planiramo novu liniju koja će se upravo tako zvati, i u kojoj će u istoj srazmeri biti zastupljene Spelta, Kamut i Dicocum - kaže gospođa Ratka Jevtić, koja je sa suprugom Dušanom pre desetak godina krenula na ovaj pionirski put. Seme specifičnih žitarica za koje su smatrali da mogu da uspevaju i u Srbiji pribavljali su u raznim zemljama - Grčkoj, Austriji, Nemačkoj. Iste su razmnožavali i do pet godina (npr. Kamut), da bi dobili proizvod od njega, pažljivo vodeći dnevnik u koji su zapisivali svaki detalj, zbog zaštićenog imena vrste. Iako su aplicirali, do sada nisu zvanično dobili potvrdu za širenje te vrste, zato su pored imena Kamut stavili Korasan, koje je dozvoljeno. Gospođa Jevtić kaže da su pozitivno oduševljeni prijemom njihovih proizvoda na tržištu Srbije, što je doprinelo da i danas njihov entuzijazam ne jenjava. Baveći se žitaricama blagotvornim za zdravlje ljudi, sada imaju veću odgovornost za proizvode, koji se zahvaljujući uvozu velikih

kompanija nalaze na našem tržištu, a koje ni izbliza ne odgovaraju potrebnom, ili bar zadovoljavajućem kvalitetu. Po njenom uverenju, masovna proizvodnja je naterala ljude da raznišljaju drugačije, da se ponašaju drugačije i da sami traže kvalitetan proizvod, što je pozitivan trend koji iskreno podržava. Radeći na usavršavanju svoje proizvodnje, ovaj bračni par oseća zadovoljstvo i ponos što je svojim delovanjem mnoge podstakao da započnu bavljenje proizvodnjom starih žita i proizvodima od njih, jer je to zdrava konkurencija. Danas se priča o Spelti širi i sve više ljudi je proizvodi, a još više ih koristi. Sve je više onih koji mogu da osete efekte njenog korišćena u ishrani. Proizvodi od ovih žitarica mogu se naći u prodavnicama zdrave hrane i prodavnicama sa specijalnom programom širom Srbije. Putem veleprodaje proizvodi Spelta Jevtić ušli su na tržište Crne Gore, ali i u Torontu, preko male firme koja srpske proizvode plasira u Kanadi. PG Jevtić obrađuje 60 ha zemlje, što u vlasništvu, što u vlasništvu svojih prijatelja, kojima plaća u naturi, organizujući celokupnu proizvodnju. Uskoro stiže i stručna pomoć sina, budućeg diplomiranog inženjera tehnologije, koji će, vaspitavan da voli i ceni plodove zemlje, pomoći roditeljima da praveći neke nove korake obogate znanje, formiraju navike i očuvaju zdravlje svoje i cele nacije.

Veliki povratak kvalitetnih sireva

„K

o ga jednom proba tek onda raspoznaje šta je domaći sir“; „U mojoj porodici je obavezan na trpezi i tople preporuke svima koji znaju vrednost domaćeg proizvoda“; „Vrhunski domaći sirevi bogate arome i fenomenalnih kombinacija ukusa“; „Pravo otkrovenje za sve gurmane i hedoniste“; „Kombinacije raznih dobrih ukusa kojima se uvek rado vraćam“; Sirevi za svaku preporuku“; „Kreativna kombinacija aroma, teško je zaustaviti se kada jednom probate“; „Ko ne proba, ne zna šta propušta“; „Izvrsni zalogaji puni ljubavi“ - samo su neki od komentara onih koji su degustirali i doživeli ukuse Friškog jazačkog sira, proizvedenog po porodičnoj recepturi. Jazak, naselje tri kilometra udaljeno od Banje Vrdnik, na obroncima NP „Fruška gora“, donedavno je bilo poznato po prirodnom izvorištu pitke vode visokog kvaliteta. Poslednjih godina, Jazak se sve više pominje po poljoprivrednim manufakturama za proizvodnju prepoznatljivih izvrsnih sireva. Jedno od tih domaćinstva je domaćinstvo Radojčić. I mada je na izložbama, festivalima, manifestacijama najprisutnija, Marija Radojčić zasluge što se dobar glas o ovim sirevima sve dalje čuje, deli sa svojim mlađim bratom Petrom Radojčićem, diplomiranim veterinarom. Zapravo on je vinovnik ideje, danas realizovane, o zasnivanju farme. Velika zasluga pripada i njihovoj prabaki čije recepte danas porodica većinom koristi u proizvodnji. Njena praunuka napominje da su i svi drugi članovi domaćinstva doprineli razvoju ovog biznisa oslonjenog na stogodišnju proizvodnju sireva u njenoj porodici. - Friški jazački sir je danas složna skupina koju čini četrnaest različitih sireva. Osim osnovne varijante koja je u potpunosti oslonjena na sir kakav je pravila i naša prabaka, osvojili smo nove ukuse, ispovocirani od strane vinara, odnosno njihovim insistiranjem na razvijanju ukusa i uparivanju svake vinske note sa hranom.

Marija Radojćić U želji da maksimalno izađemo u susret potrošačima, kreirali smo sireve sa različitim dodacima, ali bez izuzetka i isključivo od punomasnog mleka, sa kojeg se kajmak ne skida, a kravama je obezbeđena posebna hrana organskog porekla. Tu su Trapisti sa tucanom paprikom, pečenim susamom, pečenim kikirikijem, bosiljkom i kiselim feferonama; sitni, sremački ili švapski za najukusniju gibanicu; srednje tvrdi mladi sir Škripavac; Vojvođanski zreli sir; Topljeni sir koji se dva puta kuva, pa slaže. Napravljen od punomasnog mleka, što mu nakon ove procedure daje punoću ukusa i čini ga neodoljivim. Po svojoj strukturi podseća na mocarelu, kojoj smo dodali karakter i na taj način proizveli jedinstveni sir, jer takav u Srbiji niko sem nas ne proizvodi. Interesantan je u kombinaciji sa medom - objašnjava gospođa Radojčić. Friški jazački je čest pratilac vinskih festivala. A koji Friški ide uz koje vino, naša sagovornica kaže da je to škakljivo pitanje i da je cilj da svako sebi ugodi. Njena preporuka je da se polutvrdi sir sa dodatkom oraha degustira sa crvenim polusuvim vi-

nom, polutvrdi sa bosiljkom sa belim vinom - Grašcem. Naglašava i da sirevi sa dodatkom feferona, tucane paprike i sl. nisu toliko intenzivni da bi „ubili“ karakter vina tako da mogu da budu dobra podloga za neko lakše vino. Smatra da svako treba da eksperimentiše i nađe idealnu kombinaciju u skladu sa svojim čulima. Porodica Radojčić je ovom poslu pristupila vizionarski. Osim proizvodnjom sira, bavi se i specifičnim načinom turizma. Otvoreni su prema gostima 24/7 nudeći obilazak farme, praćenje proizvodnog procesa, degustaciju gotovih proizvoda. U ponudi je i vožnja fijakerom kroz čarobnu prirodu Fruške gore u kojoj nastaju ovi delikatesni proizvodi. Za sve one koji ih još nisu probali, osim na adresi Cara Uroša 31, Jazak, mogu to učiniti u Etno selu Vrdnička kula, u Vojvođanskom dućanu, Baba Višnjina 45 u Beogradu, Lazinom salašu Laze Telečkog 5 u Novom Sadu, i drugim renomiranim mestima proverenog kvaliteta. Više informacija možete naći na sajtu: www.sirevi.rs.

Aldumaš ili razlog za nazdravljanje

inarija „Šijački“ je sinonim za nešto toplo, lepo, potvrđenog kvaliteta. Ova porodična vinarija, situirana u fruškogorskom mestu Banoštor, između Dunava i glavnog puta, vinski svet neretko iznenadi nečim novim. Prošle godine javnosti je predstavljeno vino Seduša, od istoimene autohtone sorte grožđa koje je zahvaljujući naporima ove vinarije, sačuvana. Ove godine na tržištu iz vinarije dolazi nova etiketa - Aldumaš. Enolog i zaštino lice vinarije, Ivana Šijački Majoroši, kaže da je stvoreno jedno novo vino, posvećeno dedi, Milenku Bati Šijačkom, pa se tako njegov lik našao i na samoj etiketi. - Vino je proizvedeno „skoro“ onako kako je on nekada to radio. U pitanju je čist Italijanski Rizling iliti Grašac, koji je fermentisao i odležao u korišćenim barik buradima od srpskog hrasta. Krajem marta ove godine, vino je prešlo u sud od inoxa, a potom u boce. Pred sud javnosti premijerno je izašlo na Novosadskom salonu vinu održanom u novosadskom hotelu „Park“ 20. i 21. aprila - kaže gospođa Šijački Majoroši, na oduševljenje svih prisutnih (prim. aut.). I to ne za „spašavanje“ sorte od zaborava, kao što je bio slučaj sa Sedušom, već za „popravljanje“ imidža Italijanskog rizlinga, autohtone sorte od koje je dokazano da može da da vrhunsko vino. Sama etiketa nastala je po sećanju na dedin lik, a crtež je na osnovu sačuvane fotografije, izradio Ivanin brat Pavle, akademski slikar, i na taj način dao svoj doprinos u stvaranju ovog vina. I ne samo on. Poslovično ova porodica, sada već velika familija Šijački, deluje zajednički i svako se trudi da ugradi delić sebe. Da li će vinarija Šijački nastaviti sa iznenađenjima, i svake godine iznedriti nešto novo? Ivana Šijački Majoroši kaže da se porodica velikom brzinom širi, i da će u narednom perodu šestoro novih, malih članova složnog Šijački tima imati punu pažnju, i da će se predano raditi na razvijanje njihovog interesovanja i osposobljavanja da za nekih 15 godina zaigraju u njemu. Neko kao traktorista, neko kao tehnolog, komercijalista, podrumar... Izbora ima na pretek. Zato je plan da se neko vreme vinarija Šijački zadrži na staroj paleti etiketa: na tri vina iz osnovne serije: Rizling Italijanski, Chardonnay i Rose; dva vina iz elegant serije: Rajnski Rizling i Merlot; dva vina iz serije nazvane budućnost i prošlost: Neoplanta i Seduša, kao i najnovije vino Aldumaš.

Ivana Šijački Majoroši

Aldumaš za deda Milenka Naziv vina Aldumaš je takođe vezan za deda Milenka. Svi koji su ga poznavali sećaju se da je to bila njegova omiljena reč i da je on uvek imao razloga za aldumaš. Aldumaš je reč koja dolazi iz mađarskog jezika (aldomas) i označava piće koje se ispija u čast nekog obavljenog posla, sklapanja ugovora ili obavljene kupoprodaje. Slobodno prevedeno znači nazdravica ili zdravica, pa je želja porodice Šijački bila da ovim vinom doprinese da svako i što češće ima neki razlog da se sastane i počasti prijatelje zbog lepog razloga. I da to bude sa ovim vinom.

Dragan Momčilović, suvlasnik Destilerije 67

Rakija je veći srpski brend od vina D ragan Momčilović, suvlasnik je Destilerije 67 situirane u selu Jakovac, opština Knjaževac, u kraju u kojem se oduvek znalo proizvoditi ali i piti dobro vino i rakija. Gospodin Momčilović se odlučio za proizvodnju ovog drugog, kako bi živeći u Nišu dao sebi oduška i „izbegao od svakodnevnih poslova“. Pedantan, kao u svemu što je u životu radio, ambiciju je usmerio na kvalitet, a ne na količine. Bez porodične tradicije i nasleđenog znanja, sa svojim partnerom započeo je proizvodnju, za sada skromnih količina rakije travarice, od dunje, šljive i kruške vilijamovke, posebno ponosan na travaricu na bazi rakije od višnje sa svežim travama, što joj daje jače i specifičnije arome, čineći je posebnom. Za tri godine, od osnivanja Destilerije 67 (nazvanoj po godini rođenja vlasnika, prim. aut.), velika pažnja poklanjana je dobijanju komine, kroz odabir voća, sa-

vladavanje određenih tehnoloških procesa, kako bi ulazni proizvod bio što kvalitetniji. Ove godine polako se zahuktavaju aktivnosti oko marketinga i prodaje, što za plasman na tržište sadašnjih 1.000 litara dunjevače i 300 litara šljive, ne predstavlja veći problem. Gospodin Momčilović kaže da neće žuriti sa povećavanjem količina, već će to prepustiti tržištu i proizvodnju uskladiti sa postojećim zahtevima. Međutim, u startu se susreo sa problemom koji prati sve srpske rakijaše. Naime, ima rakija i rakija. Problemi se vezuju za njihov kvalitet, brendiranje, nesređenost i razne uplive na tržištu. - Rakija je deo srpske tradicije, svi peku rakiju i svi bi nešto negde da prodaju, tako da mi koji imamo registrovane destilerije i radimo po pravilima, na tržištu smo u podređenom položaju. Mi moramo da deklarišemo svoju rakiju, dok ovi drugi mogu

da dođu sa balonom i prodaju po ceni koja je vrlo upitna - ističe gospodin Momčilović, kod kojeg ipak provejava optimizam, s obzirom da donedavno nepostojeće vinsko tržište poslednjih godina funkcioniše uređeno i stabilno. Prema mišljenju ovog ekonomiste, tržište rakije bi trebalo da bude pretpostavljeno vinskom, jer je rakija veći srpski brend od vina ali, pomoć države je i u ovom slučaju neophodna. Destilerija 67 je bila jedan od izlagača na prvom Prolećnom sajmu vina održanom u okviru 85. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Prošle godine, iz prve godine proizvodnje, rakija od dunje (2015) Destilerije 67 okitila se srebrnom medaljom. Ove godine srebrne su bile rakija od dunje i travarica iz proizvodnje 2016. Zadovoljstvo nije malo, ali ni potpuno. Sledeće godine, ovaj domaćin se nada prvom zlatu.

STARA SOKOLOVA na svim kontinentima

Rakija porodice Bogdanović lider na tržištu Srbije.

„Stara Sokolova“ nastala je na tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Porodicu su zvali i Krivajci, po maloj i neobično lepoj dolini Krivaji, iznad njihovog sela, a njihovom brendu, „Staroj Sokolovoj“ kumovao je Radoslav Bogdanović, nazvavši ga po srednjovekovnom gradu Soko, takođe iz tog kraja. Ovaj kraj je od davnina bio ponosan na svoju rakiju od šljive, a Bogdanovići su je pravili od stare sorte trnovače. Kovač Sava Bogdanović je 1830. započeo porodičnu ljubav koja se već sedam genaracija prenosi sa kolena na koleno. Radisav Bogdanović, magistar mašinstva, osnivač i vlasnik „Stare Sokolove“ pre više od 20 godina, mešajući tradiciju i savremene tehnologije uspeo je da vrhunskim kvalitetom postavi na lidersku poziciju na tržištu Srbije. „Stara Sokolova 12“, top proizvod „Stare Sokolove“ iz porodičnih rezervi sa osam velikih zlatnih medalja na Novosadskom sajmu; „Stara Sokolova 7“ dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva; „Stara Sokolova 5 lux“ osva-

jač pet zlatnih medalja na Novosadskom sajmu; „Stara Sokolova 5“ najprodavaniji proizvod kuće „Stara Sokolova“, sa pet zlatnih medalja na Novosadskom sajmu; „Stara Sokolova Dunja“, „Kajsija“, „Vilijamovka“, „Travka“, „Medovina“, „Kleka“, „Vinjak Soko V.S.O.Pm.“, „Vruća“, „Sokolica“, „Etno Sokolica“ i dr., nalaze se u asortimanu „Stare Sokolove“, koja svojim vrhunskim i ujednačenim kvalitetom osvaja priznanja na domaćem i internacionalnom tržištu. Miljan Petrušić, menadžer „Stare Sokolove“ za region Vojvodine i Mačve, nije zadovoljan mestom rakije u Srbiji. On tvrdi da se najkvalitetnije srpske šljivovice nalaze tik uz francuski konjak i škotski viski, ali da iza naših rakija država ne stoji u dovoljnoj meri. Po njegovim rečima, nije iskorišćen kvalitet voća kao preduslov za dobijanje vrhunskih rakija, iako u ovoj proizvodnji leži veliki ekonomski potencijal. Gospodin Petrušić nije zadovoljan ni brojem manifestacija i događaja na kojima proizvođači rakija imaju priliku da predstave svoj proizvod. Zato predlaže da se kvartalno, čak i na mesečnom nivou or-

ganizuju degustacije ovog, tipično srpskog proizvoda, da bi se osvestio značaj ovog pića, izgradio standard, da se sa tržišta preplavljenog osrednjim, izdvoje najkvalitetnije rakije, ustanove najbolji srpski brendovi, i na taj način privuku pažnju prvo u državi, regionu, a potom i celom svetu. On je pozdravio organizaciju prvog Prolećnog festivala vina, segmenta 85. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, na kojem se predstavilo i desetak najuglednijih srpskih proizvođača rakija. To daje mogućnost brojnim domaćim i ino gostima da posete, degustiraju i upoznaju jedinstven i originalan srpski proizvod i možda preduzmu određene poslovne korake. Rakija je dugi niz godina izborila mesto u reprezentativnom poklon-paketu naših zvaničnika, ali ne i u budžetu za značajniju pomoć, podršku njenim proizvođačima. „Stara Sokolova“ 70% svoje proizvodnje izvozi na strana tržišta, pa se tako ovaj brend nalazi na svim kontinentima. Ono što je svakako primer koji treba slediti je identičan kvalitet rakija „Stara Sokolova“, bez obzira da li je namenjen domaćem ili ino tržištu.

Flaša Krunske šljivovice najlepši poklon iz Srbije

Krunskina šljiva najcenjenija i najtraženija

oznat kao kraj iz kojeg je vazda dolazila dobra rakija, još iz vremena stare Jugoslavije, Kosjerić je zadržao tu svoju određenost do današnjih dana. Ne mali broj najboljih destilerija, što velikih, što malih, potiče upravo iz ovog kraja. Milan Damjanović, vlasnik destilerije „Krunska“ iz sela Gajevi nadomak Kosjerića naslonio se na sto godina dugo iskustvo svoje porodice u pečenju rakije, posebno oca Miloja, koji mu je poverio porodični recept. Gospodin Damjanović je otišao i korak dalje. Pre dvanaest godina, tačnije 2006. godine ozvaničio je ovu delatnost, od pre dve godine potpuno joj se posvetio, i pozicionirao na tržištu Srbije. Rakije Krunska stigle su i do Austrije, Australije, Francuske. Ali, stranci je slabo piju. Kupuju je uglavnom naši za naše, uvek želeći iz rodnog kraja da svoju rodbinu obraduju sa nečim autohtonim, domaćim, što će ih podsetiti na stari kraj. A šta je bolje od kvalitetne domaće rakije? U destileriji Krunska proizvode se tri

vrste rakije: od šljive, kajsije i dunje. Zasade šljiva, zato što je u ovom kraju, ne bez razloga, šljiva najzastupljenija voćka, porodica Damjanović ima u svom vlasništu. Kajsiju nabavlja iz Prijevora i Miokovaca kod Čačka, a dunju iz Tavnika kod Kraljeva i Petnice Čačanske, idealnih područja za kajsiju i dunju. Godišnja proizvodnja ove porodične destilerije je između 10 i 11.000 litara rakije. Rakije iz destilerije „Krunska“, dobitnice mnogih, najviših odličja za kvalitet na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivede u Novom Sadu, Rakija festu u Beogradu, Žestivalu - Festivalu rakije u Užicu, mogu se naći u prodavnicama trgovinskog lanca Delez, u hotelima, restoranima širom Beograda, u Mokroj Gori, Zlatiboru, Kraljevu, Kragujevcu, Kosjeriću, Ivanjici, Užicu, Požegi, Novoj Varoši, Novom Sadu, Vrnjačkoj Banji, Banji Koviljači... - Od svih rakija ubedljivo je najtraženija šljiva. Najviše je kupuju domaći i

oni koji je kupuju za poklon, za rodbinu u inostranstvu. Stranci slabo kupuju naš proizvod. Nismo uspeli da ih naviknemo na našu žestinu - kaže gospodin Damjanović, i smatra da vreme rakije tek treba da dođe. Neki pomaci su učinjeni. Da li zbog toga što je jeftinija, sve je više onih koji umesto viskija poklanjaju rakiju. Bilo da se radi o običnoj, mekoj, ili prepečenici, ljutoj, lekovitoj ili aromatičnoj, sa dodatkom lekovitih travki, onoj koja je kao melem za dušu, ili onoj s kojom se nazdravlja, onoj koja se pije pre, i onoj koja se pije posle jela, pred proizvođačima rakije je težak posao - obnavljanje navike koja se u prethodnom periodu negde istrošila. Pogotovo ako se zna da je srpska šljiva u samom svetskom vrhu, kada je reč o kvalitetnim jakim alkoholnim pićima. Sve je više onih, među kojima i značajan broj mladih ljudi koji sa puno znanja i poštovanja konzumiraju vino. Ne postoji nijedan razlog zašto se ista praksa ne bi mogla primeniti i na rakiju, ovaj nekada srpski brend No.1?

Mario Benišek (levo) i Mirko Veselinović na jednoj od brojnih prezentacija

Kuća vina i rakije

snivanje Opšte zemljoradničke zadruge 2010. godine u Sremskim Karlovcima imalo je cilj okupljanje i udruživanje više proizvođača vina i rakija iz ovog sremskog mesta, čije samo ime asocira na dobra vina i rakije. Međutim, kao i pre osam godina i danas nju čine dva proizvođača, Mario Benišek i Mirko Veselinović. Vinarija Benišek registrovana je 1997. godine, a njen vlasnik, Mario Benišek bio prvi koji je obnovio proizvodnju čuvenog aromatizovanog vina - Bermeta, po kojem su (uz Ausbruh) Sremski Karlovci od davnina bili poznati. Bermet Benišek proizvodi se po jednom od najstarijih porodičnih recepata za ovo specijalno vino od 26 vrsta lekovitog i začinskog bilja. Mariu Benišeku se početkom ovog veka, pridružio njegov školski drug i prijatelj, Mirko Veselinović, poznat po proizvodnji voćnih rakija, ali kako i sam priznaje, vinarija „Benišek“ je uveliko bila poznata, dok je on tražio ulaz u tada ne baš brojnu porodicu proizvođača rakija. - Počeli smo 2001. godine od zajedničke kupovine grožđa, održavanja vinograda i dogovora o proširivanju asortimana i tako postepeno izgradili zajedničku priču sa uslovnom podelom na vinsku i rakijsku. Rakijska je pridodata vinskoj u nekom tržišnom vakuumu, kada je kvalitetnih rakija bilo malo, za razliku od današnjih pri-

lika i vrlo izdašnoj ponudi dobrih domaćih rakija - objašnjava gospodin Veselinović, i naglašava da je zajednica uvek bolji izbor od pojedinačnog, da dvojica uvek znaju i mogu više od jednog, a pre svega vrše pozitivnan uticaj jedan na drugog. - Imali smo ideju da se proširimo i uvećemo sa još više vinara, ali u tom momentu nije bilo sloge, nisu svi mogli da razumeju da počinješ posao, da nema novaca ni za gorivo ni za đubrivo nego da to prvo treba zaraditi - dodaje naš sagovornik. OZZ „Benišek-Veselinović“ proizvodi Bermet, po čemu je najčuvenija, zatim Italijanski (Talijanski) Rizling, Pinot Grigio ili Pinot sivi i Cabernet Sauvignon. Ono što nastoji OZZ „Benišek-Veselinović“ je pokušaj vraćanja korenima i širenje vinograda sa starim sortama. U užem izboru su dve, a kojima je reč saznaćemo kada bude vreme. Kada je destilerija u pitanju, godinama su u opticaju pet - šest etiketa. U ovom slučaju ukus tržišta se u potpunosti poklopio sa ukusom njihovih prijatelja, pa su Orahovac i vrhunski konjak „Specijal“ star pet godina, najprodavaniji. Ovo je još jedna potvrda da se i u Srbiji može proizvesti kvalitetan konjak, rezultat velikog truda i godina proba, koji su na kraju dali rezultate. Osim ova dva proizvoda tu je i rakija od stare srpske kruške kaluđerke, rakija od kajsije i dunje, rakije voćnog

ukusa omiljene među Vojvođanima, dok ljubitelji rakija iz uže Srbije ubedljivu prednost daju šljivovici. Kvalitet postoji i s jedne i s druge strane. Proizvodi OZZ „Benišek-Veselinović“ se 15 godina nalaze na tržištu Srbije. Gospodin Veselinović kaže da je njihova proizvodnja sa stanovišta „malih“ proizvođača velika, a sa pozicija „velikih“ jako mala, odnosno 6.000 litara rakije i oko 15.000 litara vina godišnje. Ističe da su se za ovih petnaest godina promenili zakoni, i to na bolje, i počele su malo strože kontrole rakije, što je dobro, ali promenio se i odnos publike prema rakiji i njenom kvalitetu, pa se u poslednjim godinama priča o rakijama približava vinskoj priči. - Mi smo svi u usponu i bilo da smo mali i veliki guramo tu srpsku priču koja će tek u nadolazećim godinama stati na noge tvrdi gospodin Veselinović. Vinarija „Benišek-Veselinović“ se nalazi u jednoj od najstarijih kuća u Sremskim Karlovcima. Ispod cele kuće nalazi se podrum u kojem se održavaju i vinske i rakijske degustacije uz sokove, pekmeze, sir i proju ili sa kompletnim tradicionalnim ručkom. U vinariji se organizuju i manji događaji, do 30-tak osoba. U toku letnje sezone (jul i avgust) u ponudi je i smeštaj hostelskog tipa, u 8 dvokrevetnih soba. Vinarija je otvorena svakog dana od 10:00 do 18:00 časova.

Plazinić rakije bude doživljaj moći prirode

Dr Milan Plazinić: Negovanje tradicije čast, izazov i obaveza

egovanje tradicije, prisutne u porodici decenijama unazad, unapređivanje njenih vrednosti, za dr Milana Plazinića, docenta na FTN u Čačku predstavlja izuzetnu čast, izazov i obavezu. Deda je započeo, otac održao, a dr Plazinić unapredio porodičnu proizvodnju, smeštenu u selo Premeća, na krajnjim obroncima planine Jelice, u čačanskoj opštini. Kormilo destilerije preuzeo je 1992. godine, i od tada svake godine iz nje izlaze šljivovica, kajsijevača, vilijamovka, dunjevača, višnjevača, jabukovača, kleka, travarica, orahovača, malinovac. - Pre 25 godina sam odlučio da uđem u ozbiljniju proizvodnju. Unapredio sam klasičan način proizvodnje, koji se odnosi pre svega na higijenske uslove, vrenje i destilaciju, kao i posvećivanje pažnje faktorima koji mogu doprineti proizvodnji vrhunskog proizvoda, učiniti da dobro postane vrhunsko. Uspeli smo da za ovaj vremenski periodu razvijemo paletu proizvoda najtipičnijih voćnih rakija, počevši od šljivovice, proširili na likere, danas prepoznate na tržištu i na najvećim takmičenjima u zemlji, na Novosadskom sajmu, Sajmu šljive Osečina, Žestival-u Užice, Izboru najbolje rakije prepečenice

Gornja Trepča, uspeli smo da dokažemo svoj kvalitet o čemu svedoče dobijena priznanja. I dalje radimo i trudimo se da napravimo još bolje proizvode od onih koje imamo - ističe dr Plazinić. Od šljiva Čačanske rodne, Čačanske lepotice, Stenleja i Dragačice, iz vlastitih zasada, na stablima starijim od domaćina, i otkupa iz sela čačanskog kraja, Plazinići godišnje prerade između 20 i 200 tona voća, od čega nastane od 2.000 do 17.000 litara rakije. Prirodne voćne rakije iz porodičnog podruma Plazinić godinama odležavaju u hrastovim buradima gde dobijaju prepoznatljivu aromu, miris i ukus. Na tržištu su najzastupljenije one koje osam godina sazrevaju u buradima od hrasta kitnjaka, mada ima i onih od petnaest, koje se nose na takmičenja i koje osvajaju priznanja. One dvadesetogodišnje čekaju pravi trenutak da se pojave na tržištu. Plazinić rakije mogu se naći u nekoliko čačanskih i beogradskih restorana. Najviše ih otkupljuju kompanije za reprezentaciju i ličnu upotrebu. Dr Plazinić se proizvodnjom jakih alkoholnih pića, oblasti u kojoj je takođe u međuvremenu „doktorirao“, bavi iz hobija. Po njegovom mišljenju, pristup poslu je presudan za rezultat onoga čime se

neko bavi i koliko ko sebe unese u taj posao, takav će biti i uspeh. On se uvek trudi da ono što radi radi najbolje što može, a rezultati su vidljivi. Smatra takođe, da bi mesto rakije u Srbiji trebalo da bude na mnogo višem nivou nego što jeste. - Nažalost, zbog nekih neozbiljnih proizvođača nismo tamo gde jesmo, mada u poslednjih 10 -15 godina o rakiji se sve više priča, takmičenja kojih ima dosta po Srbiji pokazuju njihov veoma visok kvalitet, i da to može da bude proizvod po kome će Srbija biti prepoznata u svetu. Treba malo država da pripomogne oko brendiranja, zaštite geografskog porekla, promocija u inostranstvu, nama kao pojedincima nedostupnim, ali nadam se da će toga biti. Najvažnije je da imamo kvalitetan proizvod i zadovoljavajuće količine. Izveštaji o broju stabala šljiva u Srbiji, o rodnosti, o godišnjoj proizvodnji, su različiti, ali ono što je tačno je da oko 80% šljive i dalje ide u rakiju. Ono što bi trebalo da se uradi i na višem nivou, da se poradi na novim ili poboljšanim starim sortama rakijskih šljiva da bi dobili kvalitet. Jer, u poslednjih 50 godina se radi na selekciji stonih sorti koje ne mogu da daju rakiju vrhunskog kvaliteta - objašnjava dr Milan Plazinić.

Bojkovčanka u traganju za superiornim i neprikosnovenim

Rakije Bojkovčanka sinonim za vrhunski kvalitet

odine 1985. osnovana je u mirnom okruženju naselja Zuce, podno Avale, destilerija Bojkovčanka. Ime je dobila po brdu Bojkovac kod Valjevske Mionice, rodnom mestu osnivača, gospodina Zorana Simića. Današnji vlasnik, gospodin Miroslav D. Kuburić 2009. nastavlja putem prethodnika, sa proizvodnjom top premijum rakija od šljiva van konkurencije. Rakije Bojkovčanka su sinonim za vrhunski kvalitet, a tajna leži možda u specifičnom načinu prizvodnje, prirodnim putem i četiri vrste šljiva, od toga dve autohtone. Marija Lukić iz destilerije Bojkovčanka kaže da su trenutno u ponudi osam različitih vrsta rakija, a ono po čemu je destilerija Bojkovčanka prepoznatljiva je deset godina stara rakija od šljive. Premium šljiva Bojkovčanka je vrhunska srpska šljivovica prepečenica jedinstvenog i kompleksnog ukusa u koju su upretene ljubav i desetogodišnja posvećenost, koja je pre nego što je izašla na trži-

šte, čtavu deceniju sakupljala najbolje iz drvenog bureta. Premium dunja Bojkovčanka, takođe deset godina stara, proizvedena je od

probranih plodova autohtonih sorti dunje. Nakon postupka dvostruke destilacije ova dunjevača odležava u drvenim sudovima. Intenzivna boja ćilibara i izražen voćni ukus dunje poziva čula na uživanje. Zlatna šljiva Bojkovčanka je proizvedena na tradicionalan način, pet godina negovana u drvenim sudovima. Mističnost

koju nosi u sebi ne krije se samo u 41% alkohola, po čemu je jedinstvena na tržištu, nego i u zlatno žutoj boji i karakterističnom voćnom mirisu autohtonih srpskih sorti šljiva. - Ovu paletu dopunjuju rakije od višnje, od domaće loze, kajsije... Najprodavanije rakije iz ove destilerije su šljivovica i dunjevača priemium. Za njih su interesovanja podeljena u zavisnosti od pola i da li je kupuju za sebe ili za poklon. Naravno da je jači pol prednost daje šljivovici, ali rado kupuju dunjevaču damama za poklon. Nežniji, odnosno lepši pol preferira dunjevaču, ali šljivovicu iz serije premium smatraju najprikladnijim poklonom - objašnjava gospođica Lukić. Rakija Bojkovčanka se nalazi na više od 100 prodajnih mesta u Srbiji i inostranstvu (Nemačkoj i Australiji). - Proizvodnja rakija vrhunskog kvaliteta nije sprinterska disciplina već maraton, jer i ako pobedite, treba odbaniti titulu poručuju domaćini. Vodeći se tim načelom osim sadržaja, velika pažnja posvećena je i samoj boci (uvoz iz Italije), etiketama, kompletnom nastupu. To su dokazali i na 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu na kojem su osvojili tri zlatne medalje: za premium šljivovicu i dunjevaču i lozovaču, jednu srebrnu medalju za rakiju od kajsije i pehar za kvalitet svih predstavljenih proizvoda. U okviru destilerije Bojkovčanka otvoren je i Muzej razvoja rakije. Izloženi su ekasponati starih, bakarnih i drvenih kazana, detalji bitni za destileriju, interesantne flaše od kojih su neke „završile“ kod nekadašnjeg francuskog predsednika Šarla de Gola, predsednika Vladimira Putina, Bil Gejtsa, pa čak i na svemirskoj stanici „Mir“.

PRUNA - i vina, i rakije, i prvi srpski džin

re nekoliko godina ambiciozan plan, danas se promišljeno i sistematski realizuje u tri ravnopravna segmenta: voćarstvo i vinogradarstvo, vina i ra-

kije. Vinarija i destilerija Pruna nalaze se u istočnoj Srbiji, selo Vuković, 12 km od Golupca, 22 km od Srebrnog jezera, u opštini Kučevo. Mladi vinogradi, kao i zasadi voća prostiru se takođe u ataru sela, na površini od oko 25 ha, a tu su i kapaciteti za preradu i čuvanje voća. Začetnik proizvodnje jakih alkoholnih pića u selu Vuković bio je deda Bogica, koji 1934. godine kupuje prvi kazan za pečenje rakije u okolini i počinje sa proizvodnjom voćnih destilata za svoje potrebe. Kazan ustupa za potrebe meštana iz sela i okoline. Porodica se zatim seli u inostranstvo, a proizvodnja zamire. Gospodin Slobodan Ilić, unuk vizionara, deda Bogice, 2013. godine uvozi nove tehnologije za proizvodnju voćnih destilata i vina i obnavlja destileriju, podiže nove zasade šljiva (ranka, čačanska lepotica, čačanska rodna, šljiva aženka), kajsija (aurora i kečkemetska ruža), krušaka (viljamovka), višnje (oblačinska) i dunje (leskovačka), kao i vinograd na brdu koje se od vajkada nazivalo Vinogradarsko brdo. Vinarija Pruna danas proizvodi dva vina: Black Label linija Chardonnay Pruna 2015, odležanog devet meseci u srpskom bariku, na XIII VinoFestu 2018. osvojena je srebrna medalja; crveno vino raskošnih voćnih aroma Cabernet Sauvignon Pruna 2015, je na IX BeoWine 2018. osvojilo zlatnu diplomu u konkurenciji 124 vina. Iz ove mlade destilerije na tržištu su dve rakije: Rakija šljiva - Pruna i Rakija Vilijamovka - Pruna. Ono što zavređuje posebnu pažnju je prvi srpski džin u tri varijante - Pruna Dry Gin je rezultat kombinacije strasti i London Gin tehnologije, na bazi voćnog etanola sa dodacima kleke i ostalih začina u različitim odnosima. Pruna Summer Lime Gin je posebna edicija džina. Pored kleke, prilikom destilacije korišćeni su limeta i druge aromatične i začinske biljke. Pruna GINTRUS je rezultat kombinacije tradicionalne kleke sa citrusnim voćem koje daje svežinu i pruža nova iskustva. Prema rečima gospodina Predraga Jojića, izvršnog direktora Distillery&Winery Pruna, godišnje se preradi oko 300 -500 tona voća, i u zavisnosti od godine, odnosno količine suve materije, količine šećera u voću i dr., proizvodnja rakije varira između 25 i 30 hiljada litara. Proizvodi Pruna mogu se kupiti preko online prodaje (www.prunashop.com), u specijalizovnim prodavnicama, ekskluzivnim vinotekama, wine barovima, nekim hotelima. Gospodin Jojić ističe da se čak 85% ovih proizvoda izvozi, najviše na tržište Švajcarske, Austrije, Nemačke i Rumunije, od koje ih deli samo Dunav, i koja je veoma značajan partner u njihovom poslu. Kada je džin u pitanju, koji poslednje dve godine doživljava veliku ekspanziju u celom svetu, srpski džin se trudi da uđe u tu porodicu. Stigao je i do Japana, a srpsko tržište tek treba da ga otkrije. Srednjovekovna Srbija je bila zemlja rakija, pravljene najčešće od vinske komine. Dodatni podsticaj širenju rakije u Srbiji

Pruna podjednako uspešna na tri koloseka je bila filoksera koja je desetkovala vinograde krajem XIX veka. Od tada pa do skorijeg vremena, iako vinogradi nisu nikada u potpunosti nestali, voćna rakija (prvenstveno šljivovica) imala je primat na tradicionalnoj srpskoj trpezi. Srbija je danas i vinska i rakijska zemlja. Srpska tradicionalna kuhinja se ne može zamisliti bez rakije i vina. Dok savremeno srpsko vinarstvo uspešno osvaja domaće i kriči put na svetska tržišta, srpska rakija, koja je u nekoliko navrata imala kultni status, tek treba da krene tim putem. Znajući da je prva asocijacija na srpsku rakiju rakija od šljive, i da su one najkvalitetnije, ova destilerija je nazvana PRUNA što na vlaškom, rumunskom i u nekim lokalizmima znači šljiva, kako bi se vratilo pijenje ovog dragocenog pića, nekada paradigme zdravih navika. - Mi nikada nismo ni izašli iz te navike. Ali po meni, treba da negujemo drugu, da je ne pijemo već degustiramo i uživamo u njoj – ističe gospodin Jojić.

Stara pesma - sabrana tradicija porodice Ilić duža od jednog veka

Rakija koja poziva na radost i pesmu

lagotvorni uticaj umereno kontinentalne klime, sa velikim oscilacijama dnevnih i noćnih temeperatura, povoljnom nadomorskom visinom Tare i Povlena, iskoristili su Bajinobaštani, i od njega načinili voćarski raj. Na nešto višoj nadorskoj visini, ali na južnim padinama Tare, u selu Pepelj, protežu se i voćnjaci Ilića, porodice koja je prepoznala voće karakterističnog mirisa i jedinstvenog ukusa i od njega počela da proizvodi rakije. U ovoj porodici je sabrana tradicija duža od jednog veka, načinjen niz od sedam generacija proizvođača rakije. Na profesionalne osnove ovu proizvodnju postavio je gospodin Vladimir Ilić 2004. godine, i zato što poziva na radost i pesmu, dao joj je ime „Stara pesma“. Gospodin Ilić, sadašnji čuvar porodičnog nasleđa i nastavljač širenja voćnih zasada, danas se diči rakijom pitkijom i aromatičnijom od drugih. U asortimanu voćnih rakija iz ove destilerije nalaze se šljivovice, rakije od kleke, vilijemovke, dunje, kajsije, travarice... - Jedan od dragulja destilerije „Stara pesma“ je rakija od kleke, o kojoj se ispreda

mit da ju je prvi u kraju proizveo upravo jedan od starih Ilića, koja je vremenom postala odlikom ovog kraja - kaže gospodin Milan Ćuk, predstavnik „Stare pesme“ za Vojvodinu, naglašavajući da se rakija proizvodi na tradicionalan način u aparatima za jednostruku destilaciju, uz primenu savremenih saznanja iz oblasti proizvodnje voćnih rakija. U malim bakarnim kazanima, najboljim za pečenje rakije, najviše se radi šljiva oplemenjena bobicama kleke. U drugim delovima Srbije, pa i u Vojvodini, klekovača nije toliko popularna, ali ko želi da otkrije njene čari samo treba da se obrati na pravu adresu. Nedavno se na tržištu pojavila i dvanaest godina stara šljivovica, najveći ponos ove destilerije, za koju gospodin Ćuk odgovorno tvrdi da je jedna od najboljih sa ovog područja, da je u nju ugrađeno mnogo truda i znanja, ali da se isplatilo. Godišnja produkcija rakija „Stara pesma“, zbog potražnje konstantno raste, kao i zasadi voća. Iskusni rakijaši se trude se da je na zalihama uvek imaju dovoljno i da na tržište plasiraju samo zrele, u buradima odležale rakije. U bogatom asortimanu ove destile-

rije se zato uvek mogu naći rakije stare pet, sedam i više godina. Iako se primećuje lagan rast prodaje na domaćem tržištu, rakije „Stara pesma“ se uglavnom izvoze u Australiju, Austriju, Holandiju, Kinu. Stranci rado posećuju Bajinu Baštu. Pored prirodnih lepota ovog kraja komplementarnoj viziji zemaljskog raja, splavarenja Drinom, vanrednih uslova za ekstremne sportove, jedna od ponuda je poseta destilerijama, između ostalog i „Staroj pesmi“, što na strance neretko ostavlja najjači utisak. - Srbija je poznata po odličnim rakijama i stranci žele da ih probaju. U ponudi zato imamo paletu prirodnih rakija, domaćih rakija - sa medom, malinom i dr., kojima možemo da se pohvalimo i za koje smo sigurno da će im se, ako baš ne sve, bar neke dopasti. Srbija je od toga još davno mogla da napravi brend. Zbog kvaliteta na kojem se danas u Srbiji sve više insistira, i sa porastom broja ozbiljnih proizvođača vrhunskih rakija na tržištu, mislim da ni danas za to nije kasno - smatra gospodin Milan Ćuk.

Malvazija i Teran vinski dah Istre

„D

Nikola Benvenuti

Istra je zemlja Malvazije. Oko 55% vinograda zasađeno je ovom sortom. Svaki vinar koji u Istri proizvodi vino gaji je u svom vinogradu. Vinarija „Bemvenuti“ je uspela da od grožđa za koje se donedavno mislilo da se može napraviti samo prosečno vino, na najprestžnijim svetskim takmičenjima dođe do najsjajnijih odličja. Istra je postala zanimljiva i najvećim vinskim autoritetima, poput Oz Klarka i Stivena Sparijera. I pred toga, gospodin Benvenuti smatra da ima prostora za dalji napredak, ali da se vinarija nalazi na dobrom putu. Središnja Istra, gde se nalazi i Vinarija „Benvenuti“, poslednjih deset godina je doživela ekspanziju turizma uopšte. Osim vinara, tu su i proizvođači vrhunskog maslinovog ulja, sireva, pršute i drugih delikatesnih proizvoda, i ono što je nekada za turiste bila obala, danas je sve više idila istarskog zaleđa.

elići naše priče nalaze se u svakoj Benvenuti butelji, kao odraz filozofije da je vino upravo onakvo kakva je i osoba koja iza njega stoji“ piše na sajtu najčuvenije istarske Porodične vinarije „Benvenuti“ koja se uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina bavi od 1946. godine. Gospodin Livije i njegovi sinovi Nikola i Albert nasledili su posed 2003., a nekoliko godina kasnije doneli odluku da iskoriste vrhunske pozicije ovih vinograda i potpuno se posvete vinskoj umetnosti. Zato gospodin Nikola Benvenuti kaže da je po struci ekonomista, a po zanimanju vinar što, sudeći po mestu koje vinarija danas zauzima ne samo na prostoru Istre, već i Hrvatske, više nego uspešno obavlja. Vinogradi „Benvenuti“ nalaze se u središnjem delu Istre na prostoru od 20 ha, na mestu nekadašnjeg naselja Kaldir (Caldier) i u okolini najatraktivnijeg istarskog srednjovekovnog gradića Motovuna (Montona), na pozicijama San Salvatore, Španjole, Turkovo i St. Elizabeta. Kvalitet Benvenuti vina rezultat su specifične mikroklime i zbirnog uticaja priliva morskog vazduha dolinom reke Mirne, nadmorske visine 300 do 400 metara, terasaste konfiguranicije zemljišta. Orijentacija vinograda jug - jugozapad dobra su zaštita od vetrova, a kvalitet zemlje grožđu obezbeđuje mineralnost. - Od samog početka smo razvijali ideju da od autohtonih sorti proizvedemo velika svetska vina. Zato smo se bazirali na Malvaziji i Teran, sorte koje čine glavninu našeg portfelja. Malvaziju radimo kao svežu (mladu), odležanu i maceriranu, kao i jednu varijantu desertne Malvazije od prosušenih bobica. Teran isključivo odležan dve godine u hrastovim bačvama. Radimo i crveno vino - Caldierosso, specifičnu kupažu (Teran, Merlot, Nebbiolo i Tempranillo), koja godinu dana odležava u hrastovim bačvama, prvi put na tržištu od prošle godine kaže gospodin Benvenuti. Prošle godine Vinarija „Benvenuti“ proglašena je vinarijom godine u Hrvatskoj zbog rezultata koje niže poslednjih godina na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Samo u toku prošle godine Teran ove vinarije na Decanter World Wines Awards, London 2017, sa 95 bodova i „Platinum“ medaljom, proglašen je najboljim crvenim vinom iz Hrvatske; na International Wine Challenge (IWC), takođe u Londonu, Malvazija Anno Domini, odležana varijanta, proglašena je za najbolje belo vino iz Hrvatske. Godišnja produkcija vinarije iznosi od 80 - 90 hiljada boca. Oko 70% celokupne proizvodnje plasira se na domaćem tržištu, a oko 30% u nekolicini evropskih zemalja i SAD. Tako se vina Benvenuti mogu naći u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Velikoj Britaniji, BiH, Crnoj Gori. Na tržištu Srbije nalazi se od 2008/9. godine, i to sveža Malvazija, mlado pitko vino, posebno ugodno za konzumiranje u letnjim mesecima i spojivo sa vrlo raznolikom hranom. - Veliko nam je zadovoljstvo raditi sa srpskom klijentelom i dolaziti u Srbiju jer je smatramo za prijateljsko tržište koje uvek može popiti jedan deo naših vina, zato što se radi o vinima koja imaju odličan odnos cene i kvaliteta i prihvaljivim za gastronomiju sa ovog podneblja - objašnjava naš sagovornik. Osim vinograda, podruma, porodica „Benvenuti“ ima i degustacionu salu (kušaonicu), turistima iz celog sveta dostupnu tokom celog dana i leti i zimi. Tokom cele godine porodica rentira i vilu sa bazenom za osam osoba, gde se na 25 km od Poreča i 55 km od Rovinja nudi poseban doživljaj prirode prožete kulturno-istorijskom, te delikatesnom gastro i eno ponudom.

Vodnjan, mesto najboljeg extra devičanskog maslinovog ulja na svetu

oš u vreme Rimljana u Istri se proizvodilo maslinovo ulje koje se izvozilo po celom carstvu. Prema navodima najvećih autoriteta iz ove oblasti, Istra je jedna od tri regije, uz Toskanu i Lago di Garda, na najsevernijoj tački, 45. paraleli, na kojoj raste maslina, na kojoj se proizvodi ulje s najviše antioksidanasa, politanola, ukratko najbolje maslinovo ulje na svetu. O svojstvima maslinovog ulja iz Vodnjana (Istra), njegovom mirisu, svežini, gorčini, pikantnosti..., godinama unazad svedoči vodeći svetski Extra Virgin katalog, koji ova ulja stavlja među 500 najboljih. - Sa područja Vodnjana u top 500 našla su se čak 15, a iz cele Istarske županije 80 ulja, što znači da je 15 - 20 procenata našeg udela u produkciji najboljih svetskih maslinovih ulja i potvrda da su Istra i Vodnjan vodeće destinacije po proizvodnji maslinovog ulja svetskog kvaliteta. Na teritoriji našeg grada imamo nešto više od pola miliona stabala maslina i zato nikada nećemo moći da proizvedemo dovoljne količine i zadovoljimo potrebe supermarketa. To nam nije ni cilj. Cilj je da ljudi znaju da u Istri, odnosno Vodnjanu mogu naći najbolji proizvod ako govorimo o kvalitetu extra devičanskog maslinovog ulja - kaže gospodin Filip Macan, pročelnik grada Vodnjana, koji je predvodio odabran tim od petnaestak proizvođača tipičnih proizvoda ovog kraja, među kojima su najbrojniji bili maslinari i vinari, na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, u hali Master u Novom Sadu. Njihov nastup na sajamskoj priredbi, potaknut uspešnom turističkom saradnjom regija Istre i Vojvodine, odnosno Srbije, bila je i pozivnica na XIV Dane mladog maslinog ulja, manifestaciju koja će biti održana treće nedelje novembra u Vodnjanu. Trodnevni događaj od 16 - 18. novembra okupiće 100 proizvođača maslinog ulja i oko 200 uzoraka mladog maslinovog ulja. Suština manifestacije je da se neposredno nakon berbe, tokom oktobra i početkom novembra, promoviše mlado ulje i njegova primena u gastronomiji. Sastavni deo manifestacije je Gastro Show, kuhinja u kojoj će se neprestano smenjivati preko 150 kuvara vrhunskih restorana i hotela, lokalnih i inostranih. Svako od njih će na licu mesta pripremati neko od jela, od predjela do deserta, po originalnim receptima, uz prezentaciju načina upotrebe mladog maslinovog ulja. Biće održano i nekoliko stručnih predavanja, organizovan Oil Bar sa svim uljima sa manifestacije, i somelijerima koji će govore o njihovim odlikama i kvalitetu. - Dane mladog maslinovog ulja pokrenuli smo 2005.

Filip Macan, Petra Orlić i Samanta Macan na Sajmu u Novom Sadu godine s jasnom vizijom šta želimo postići. Vodnjan je već tada bio top destinacija po proizvodnji extra kvalitetnog maslinovog ulja i videli smo da ono ima sjajnu budućnost. Manifestacija je mesto svojevrsne provere ovog našeg proizvoda, koje je i hrana i njen dodatak, i zato je važno da bude prisutan kao proizvod koji će se koristiti u domaćinstvima ali i u svim restoranima, hotelima, na svim eventima u Istri i našem gradu objašnjava gospodin Macan. Nema tačnih podataka koliko su ovi proizvodi zastupljeni na srpskom tržištu, jer maslinari nastupaju samostalno, a neki od njih izvoze u 50-tak zemalja. Maslinovo ulje Chiavalon je desetak godina prisutno u Srbiji, a na policama marketa sa delikatesnim proizvodima i u kuhinjama restorana zastupljeni su i drugi proizvođači iz ovog kraja. Prema saznanjima gospodina Macana, najveće količine maslinovog ulja iz Vodnjana kupuju srpski turisti „na kućnom pragu“ u poseti Istri. Gradić Vodnjan smešten je na jugu Istre, desetak kilometara severno od Pule, i dvadesetak od Rovinja. U njemu živi oko 1.000 stanovnika, koji se na teritoriji od 100 km² bave pretežno poljoprivredom, maslinarstvom, po čemu su jedni od najboljih na svetu. Extra devičansko maslinovo ulje dobija se od autohtonih sorti vodnjanske Buže, muške i ženske (Buža puntoža i Buža minuda), a meštani kažu da je zato ono tako posebno. Grad je do danas sačuvao srednjovekovni izgled, s vežama i uskim, krivudavim uličicama popločanim kaldrmom i kućama sa pročeljima od obrađenog kamena i prepoznatljivim gotsko-venecijanskim renesansnim i baroknim stilom, te brojnim crkvama bogatim relikvijama. Predivni maslinjaci, uz padinu, koja u dužini od devet kilometara „spušta“ ovaj grad na morsku obalu, daju krajoliku Vodnjana poseban šarm.

Oni su stvorili

de se nalazi raj? U davna vremena u fokusu interesovanja je bio biblijski, ali pošto ga nismo našli, svako je počeo da traži svoj. Nije ga našla ni porodica Dragana i Svetlane Cvetković iz Kragujevca, već ga je napravila, nadomak prigradskog naselja Petrovac, u vikend naselju pet kilometara udaljenom od centra grada i nazvali ga „Janin raj“, po mlađoj ćerki koja je tu rođena. Oni su jedni od retkih koji su život u stanu u centru grada zamenili selom. Od 2003. godine, zbog ljubavi prema selu i zdravom načinu životu, supružnici su odlučili da svoju budućnost i budućnost svoje dece grade na drugačijim principima. Starija ćerka Nevena je u „Raju“ od svoje devete godine, i prihvatila je ovdašnji životni ritam. Jana za drugi život ne zna. Na ovom mestu ona svoju ljubav prema prirodi, biljkama i životinjama ima kome da daje i od koga da prima. Mesto na kome se danas nalazi Seosko turističko domaćinstvo „Janin raj“ pre petnaest godina je bilo najzapušteniji plac u okolini, a danas je najuređeniji, svedoče oni koji se sećaju. Nekada je u okolini bilo par kuća, danas je na svakom placu bar po jedna. - Odrastao sam u Lapovu, u seoskom domaćinstvu kojim je suvereno vladala moja baka. Ona je znala sve oko živine, biljaka. Ja sam još kao mali upijao svaki njen pokret, krao sve trikove kojima se i danas služim. Oduvek mi je bila želja da živim na selu. Zato sam i izabrao poziv veterinarski tehničar i radim u veterinarskoj stanici. Moja supruga je turistički tehničar, vodi ovo domaćinstvo, pa se šalimo da oboje radimo u struci. Supruga i ja smo prvi plac kupili jer nam je odgovarala lokacija, blizu grada, na putu do mog posla, za koji smo imali dovoljno novca. Bile su potrebne godine da osposobimo prostor za boravak, zemlju za baštu. Posle prvog kupili smo još jedan, i još jedan plac i sada imamo ukupno 41 ar u komadu na kome se nalaze kuća u kojoj živimo, kuća za goste, objekti za životinje, organska bašta, plastenik, park i dvorište - koje je tri godine uzastopce, 2014., 2015. i 2016., proglašavano za najlepše u centralnoj Srbiji i to u tri kategorije: park-dvorište, dvorište i etno-dvorište. Zasluga za izgled i održa-

vanje dvorišta pripada isključivo mojoj supruzi - objašnjava gospodin Cvetković. Cvetkovići nastoje da što je moguće više u svoje domaćinstvo unesu i zadrže stare srpske običaje, navike: svi objekti su

lovsko srce, crveni i roza, i starinski jabučar, svaki preko kilograma težak. - Trudimo se da odgajimo i stare sorte živine, Staru gološijanku, Somborsku kaporku, Kosovskog pevača, zatim svinju

nalik staroj srpskoj kući, od materijala kakav se nekada upotrebljavao u građevnarstvu; uzgajaju biljke koje su nekada bile zastupljene u baštama i dvorištima, pa tu možete naći đul ili kalinu, jasmin, jabuku jablanku, koja se ne kalemi, paradajz vo-

Moravku. Samo su koze rase francuska alpina, namesto naše balkanske, koja je nerentabilna i daje malo mleka u vreme kada mora da se misli i na korist. Tim pre što nam je sledeći korak mini mlekara, mada već sada imamo solidnu proizvodnju sira.

svoj - Janin raj

Jedan svečani ručak

Sa ovom rasom koza smo krenuli i iz razloga što je godinu i po dana stara Jana dobila na poklon jare. Jare je poraslo, ojarilo se, kupili smo još jednu kozu i danas smo došli do 60. Imamo i kobilu, takođe Janin poklon za 10-ti rođendan. Ona je mirna i deca je rado jašu. U međuvremenu se oždrebila, razlog više za dečju radost. Držimo i ćurke, guske, morke, kako bi deca iz grada naučila šta je šta - objašnjava naš sagovornik. Poslednja stepenica razvoja STD „Janin raj“ savladana je 2014. Okretanje ka seoskom turizmu započeto je po nagovoru turističkih radnika iz GTO Kragujevac i prijatelja. Trenutno domaćinstvo raspolaže sa tri sobe i devet ležajeva, kao i restoranom za 50 gostiju, pogodnim za organizaciju proslava, dočeka Novih godina, rođenda-

- Jedan svečani ručak podrazumeva predjelo: domaće kobasice od naših svinja, pršutu, slaninu, sireve, kačkavalje sa raznim dodacima, mladi i prevreli sir u maslinovom ulju, jaja od prepelice, sezonsku salatu, raznorazne slane pite, ajvar, izuzetan kajmak koji ne proizvodimo ali kupujemo od jedne žene; sledi čorba od tri vrste živinskog mesa, pa glavno jelo koje pripremamo po dogovoru sa gostima. Moja supruga je vrhunska majstorica za jareći sač, pa to smatramo specijalitetom kuće. Rado priprema i jareće pečenje, gulaš i druga domaća jela. Specijalitet kuće je i kozji sir u maslinovom ulju, i koliko god da napravimo, uvek se traži teglica više. Svetlana je specijalista i za zimnicu, sokove, i trudimo se da sve plodove kojima nas priroda dariva iskoristimo - kaže ovaj domaćin, koji je vrsan proizvođač kozjih sireva, suvomesnatih proizvoda, guščijih, pilećih i prepeličjih jaja. Ceo proizvodni program koristi se za sopstvene potrebe i potrebe gostiju, dok se mlečni proizvodi i kozji sirevi prodaju – u jednom dahu je izrekao

na. Do sada su ovde proslavljani i drugi i osamdeset drugi rođendan. Posebno su među decom popularne igre poput krunjenja kukuruza, muže koza, pravljenja sira, mešenja hleba, pravljenja kolača, nešto što evocira na način života od nekada. Igraju se i stare igre: bacanje kamena s ramena, natezanje konopca i dr. Sva dešavanja prati bogat meni i nekoliko principa kojih se strogo pridržavaju i domaćini i gosti: jela se pripremaju od proizvoda proizvedenih u ovom domaćinstvu čak do 90%; na meniju nema roštilja osim na zahtev gostiju; isključivo se servira organska, domaća hrana. Na pitanje odakle im energija za sve što rade, uglas odgovaraju da kada se čove-

ku ostvare svi snovi, kao što su se njima ostvarili, to daje snagu da se radi 18 sati dnevno, a odmara šest. Mnogo im znače pohvale gostiju, koji dolaze sa svih strana, iz Kazahstana, Italije, Poljske, Rusije, a posebno domaćih gostiju, za koje ovaj njihov raj nije egzotika, nije nepoznanica, ali znaju da cene njihov trud, njihov pogled na svet i uživaju u svemu što su stvorile njihove ruke. Njihove, jer osim dece, koja pomažu kada i koliko mogu, ovo dvoje ljudi sve rade sami.

CAFFE - BAR PRIČA “...Način i oblici pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju nema kraja...” Ivo Andrić

apočnite priču u jednoj od najlepših bašti Novog Sada Caffe bar „Priča” u kojem svako može da uživa u svojoj priči, smešten je u mirnom delu Novog Sada, na bulevaru Patrijarha Pavla. „Priča” svojim savremeno uređenim prostorom, prijatnim abijentom i ljubaznim osobljem lako postaje deo svakodnevnice, pruža svojim posetiocima komfor, udobnost i poseban osećaj opuštenosti, jer saobraćajna buka ne dopire ovde. Minimalistički stil, zanimljivi detalji i dosta zelenila, krase baštu ovog kafea, a vitaminski kokteli, odlična kafa i ukusni zalogaji čine caffe bar „Priču“ idealnim mestom za početak Vaše priče sa prijateljima, porodicom ili kolegama. Mesto gde možete započeti dan, družiti se s prijateljima ili opustiti s porodicom nakon napornog dana na poslu. Budite i vi deo priče u najlepšoj bašti Novog Sada!