Topsrbija br14 by M.D.

TOPSRBIJA NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

www.topsrbija.com

broj 14

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Septembar 2017. • Besplatan primerak

Snimio Martin Candir (candirmartin@gmail.com)

In vino veritas

Piću Bogova, vinu, dat je zaslužen proWine, a drink of the Gods, has been put on stor i u ovom, četrnaestom izdanju časopisa the spotlight in this 14th edition of the magaTOPSRBIJE. Vinari su ljudi od posebnog zine TOPSRBIJA. The winemakers are people soja (posebna vrsta ljudi), koji do pre dvaof a special kind who, until twenty years ago, deset godina nisu imali ni vinograde, ni vidid not have vineyards, wineries, or the tradinarije, čak ni tradiciju na koju bi se mogli tion to rely on. Today, they have a lot, incluosloniti. Danas imaju sve to i vina sa priding wines with awards at the biggest world znanjima na najvećim svetskim festivalima. festivals. Through perseverance, hard work, Upornošću, radom, oslonjeni na sopstvena willingness to adapt, and relying on knowledznanja i znanja autoriteta, koja su bili sprege around them, they helped the growth and mni da usvoje, doveli su do toga da rast i development of a new economic branch, that razvoj ove privredne grane prevaziđe sva overcame all expectations. očekivanja. We are considered to be fast learners. ReMihailo Berček Važimo za one koji brzo uče. Ponavljanje peating someone‘s experience is the key to nečijeg iskustva jeste ključ znanja, ali ne i knowledge, but not success. Aiming for the suuspeha. Težeći ovom drugom, srpski vinaccess, Serbian winemakers offer our indigenori su tržištu ponudili nešto naše, autohtono, vina od sorata us wines from sorts that can be found only in the Balkans, only koje se mogu naći samo na Balkanu, samo u našoj zemlji i in our country, and no other place in the world. By increasing ni na jednom drugom mestu u svetu. Povećanjem zasada pod the plantations of the local varieties present here for centuries, sortama prisutnim ovde vekovima, kao i proizvodnjom vina as well as the production of wines from newly created varieties od novostvorenih sorti sa Instituta za vinogradarstvo Poljofrom the Institute of Viticulture, the Faculty of Agriculture in privrednog fakulteta u Novom Sadu i Oglednog dobra RadNovi Sad, and the Radmilovac Institure of Zemun, have cremilovac Poljoprivrednog fakulteta Zemun, stvorili su dobru ated a good basis for a unique tourist product – Serbian wine. osnovu za jedinstveni turistički proizvod - vina iz Srbije. The emergence of the first modern winery was accompanied by Pojavu prvih modernih vinarija ispratila je pojava vitezova the appearance of knights of the most devoted kind – the wine najpelemnitijeg roda - vitezova vina. Čuvari časti vina, ovi knights. These wine knights have become messengers in the vitezovi su postali glasnici vina u službi vinske kulture i poservice of wine culture, besides the drinking and following the red kodeksa pijenja i uživanja u piću Boga Dionisa, Bahusa, code of God Dionysus, also known as Bahus, Liber. In short, the Libera, kako ga koja kultura naziva, šire kodeks ponašanja mission of the knights is to spread the Code of Conduct among među njegovim ljubiteljima. God’s fans. Poslednjih godina vinska tema zauzima značajno mesto u In recent years, the wine theme has taken a significant place medijima, o njemu se ispredaju znane i neznane priče. Da nije in the media, familiar and unknown stories. If wine didn’t exist, njega, pesnici, glumci, umetnici uopšte, ne bi čovečanstvu poets, actors, and artists in general would not give humanity podarili svoja najbolja dela. Ono je krivo za dobru atmosferu, their best work. Wine is guilty for good atmosphere, socializing, druženja, ali samo ako je motiv uživanje, a ne najpijanje. but only if the objective is enjoying, not abusing. Vinari su pre svih shvatili pravila i način borbe za tržište. U Most of all, the winemakers understood the rules and way toj borbi nisu potcenili ni značaj marketinga, ni neophodnost to fight for the market. In this fight, neither the importance of visokog kvaliteta svog proizvoda. Svi oni koji se bave proimarketing nor the necessity of high quality of their products zvodnjom, posebno proizvodnjom hrane, trebalo bi da slede were underestimated. All those who are engaged in production, primer vinara. Recept za dolazak i opstanak na tržištu, bilo especially food production, should follow the example of widomaćem, bilo stranom, prepisan od vinara je jednostavan nemakers. The recipe for arriving and surviving on the market, proizvodite kvalitet. whether domestic or foreign, overwritten by winemakers is simple - produce quality. Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček, editor in chief TOPSRBIJA - BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 14 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Martin Candir, Nikola Stojanović i materijali oglašivača 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Štampa: Web: www.topsrbija.com Magyar Szo Lapkiado KFT DOO E-mail: topsrbija@gmail.com OJ Štamparija Forum Novi Sad Direktor i Glavni i odgovorni urednik: 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Mihailo Berček CIP-Katalogizacija u publikaciji Mob.: +381 63 54 98 77 Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad Urednik: Elizabeta Berček

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2017. Septembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2017. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Naslovna strana Foto: Martin Candir ...................................... 1 Merkurova briga o građanima koja traje 70 godina ................................................................. 2 Uvodnik: In vino veritas ......................................................... 3 Crveni texi/RED taxi, Novi Sad .............................................. 4 TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 14 - Sadržaj .......................... 5 Srbija je zemlja velikog vinskog potencijala ................................................................. 6 Umetnost umerenog uživanja u vinu ...................................... 7 Turistička organizacija Vojvodine ostvarila zacrtani, vrlo ambiciozni plan ............................... 8,9 Tradicija pijenja vina vraća se u Pećince .............................. 10 Vinski viteški red Sveti Teodor, Vršac ................................................................ 11 Vinski viteški red Sveti Đorđe, Feketić .............................................................. 11 Vinski viteški red Agios Dimitrios, Bajša .......................................................... 12 Vinski viteški red Šumadije, Kragujevac ........................................................... 12 Vinski viteški red Singidunum, Beograd ........................................................... 13 Vinski viteški red Sveti Orban, Horgoš ............................................................... 13 Vinski viteški red Simeon, Vlasotince ............................................................... 14 Vinski viteški red Steva Pisar 1805, Paraćin ...................................................... 14 Vinski viteški red Arena Zabatkiensis, Hajdukovo ............................................ 15 Vinski viteški red Monah Dorotej, Župa ............................................................ 15 Vinski viteški red Dionis, Titel .......................................................................... 15 Podizanje ekološke svesti jedan je od prioriteta Privredne komore Vojvodine ................... 16,17 Čekajući da se desi vinski turizam .................................... 18,19 Litar vina dnevno sledovanje rimskih legionara ............................................................. 20,21 Dani berbe grožđa u Vršcu .............................................. 22,23 Novi Sad - kapljica kosmosa između istoka i zapada, severa i juga ............................... 24,25 Velikogospojinski dani dvanaesti put u Novom Bečeju ........................................................ 26,27 Potencijali stomatološkog turizma u Srbiji ..................................................................... 28 Studijski program Ekologija na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment ..................................................... 29 Vinarija Grabak od hobija do biznisa .............................................................................. 30

Sa Kopaonika turisti šalju lepu sliku o našoj zemlji i nama .................................................... 31 Šumarska kuća - vredan zapis ............................................... 32 Vraćanje stoke na Kopaonik spašava prirodu ove planina .................................................. 33 Prvi gljivari sa sertifikatom ................................................... 34 Tako je kada kreneš u šetnju sa turističkim vodičem .......................................................... 35 Jošanička Banja menja svoj izgled, a time i turistički značaj ............................................ 36 Etno selo Gradačka banja ...................................................... 37 Frulaši su ponos opštine Brus ............................................... 38 Svirajući frulu uspeva da izazove divljenje publike ...................................................... 38 Devojka koja je odlučila da bude drugačija .................................................................. 39 Frulu menja za klarinet i saksofon ........................................ 39 Zlatibor - izbor za sve ........................................................... 40 Hotel Olimp kontinuirano podiže standarde usluga ........................................................ 41 Regata Majke Angeline - regata na vojvođanski način ............................................... 42 Crystal Hotel & Event Center, mesto koje ispunjava sve vaše želje ...................................... 43 Hotel/restoran Sidro - mesto kakvog nema ........................... 44 Krčedinska ada - hotel sa pet zvezdica za životinje ....................................... 45 Čekajući povratak čaplje govedarke ................................ 46,47 Temerin - mesto susreta ................................................... 48,49 PP Jegrička jedinstveni turistički proizvod u srcu Vojvodine ................................ 50,51 Varoš u kojoj i danju i noću pevaju pevci .......................................................... 52,53 Krupanj - grad na četiri vode ........................................... 54,55 Turistička organizacija doprinosi povećanju broja noćenja u Staroj Pazovi ......................................................... 56 Poverenje duže od dve i po decenije...................................... 57 Sve smo vam bliži ................................................................. 58 Jelena Tomašević sinonim za vrhunski kvalitet ............................................................... 59 Rumski vašar 270 godina trajanja .................................... 60,61 Razmišljajte o svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje dece ........................................................ 62 Zaštitimo našu decu od sajber izazova .................................. 63 Samba kafa, Vrbas ................................................................ 64 Od Barutane do Beskraja ...................................................... 65 Nušićijada - gospodstveni manir Srbije ................................ 66 Elitte Palić, Palić ................................................................... 67 Privredna akademija, Novi Sad ............................................. 68

Srbija je zemlja velikog vinskog potencijala

vetska federacija vinskih redova (The International Fede- kvu heterogenost naroda i potez Tec, na bregu koji nosi ime poration of Wine Brotherhoods) - F.I.C.B. osnovana je 1964. rodice Tec doseljene iz Alzasa 1719.; da je porodica Tec imala godine i okuplja 25 asocijacija vinskih viteških redova. vinski podrum, uz Berov i Marićev najveći u Gudurici - od davOva jedinstvena organizacija, najvaeća ove vrste u svetu, prisut- nina poznatoj po vinu, 15 km udaljenom selu od Vršca, u kojem na je od Evrope, preko obe Amerike do Japana. Njeno sedište je bila i jedinstvena bačva zapremine 27.000 litara; da se zlatno je u Muzeju vina u Parizu, što ne iznenađuje, jer je prvi vinski doba vršačkog vinogradarstva i vinarstva vezuje za XIX vek; da red osnovan u južnoj Francuskoj davne 1140. godine. Širom sveta deluje na stotine vinskih viteških redova, posebno brojnim u zemljama sa dugom vinskom tradcijom. Poslednjih godina sve ih je više i u područjima manje poznatim po proizvodnji vina, koji nastoje da doprinesu boljem razumevanju i promociji vinske kulture i različitosti. Vinski viteški redovi organizuju razne vinske svetkovine uz degustacije sa ciljem prepoznavanja novih vinskih ukusa, a samim tim i podneblja iz kojih potiču. Našu zemlju je ove godine posetio je „prvi među jednakima“ predsenik F.I.C.B i direktor Muzeja vina u Parizu gospodin Alen Bryden. Ovo je njegoGospodin Alan Bryden u društvu Nikole Cuculja i vitezova vina na Grožđebalu va treća poseta Srbiji u intervalu od deset godina, što je dovoljna distanca za zaključak da su se mnoge stvari prome- je 1875. postignut vrhunac, kada je berba procenjena na rekornile, i to na bolje. Obišavši Beograd, Novi Sad i Vršac naglasio dnih milion akova (560.000 hl) i da je u tom periodu Vršačko je da se u Francusku vraća sa lepim slikama i dobrim ukusima. vinogorje bilo najrodnije u celoj Evropi i jedno od najvećih na Povod posete ovog visokog zvaničnika bili su jubilarni 60. svetu, pa se prema rodu u njemu određivala evropska cena vina; „Dani berbe grožđa“ u Vršcu, gde je na poziv Banatskog vin- i da je taj razvoj zaustavila filoksera, prvi slučaj primećen već skog reda „Sveti Teodor“ učestvovao na centralnoj svečanosti 1880., kada su površine pod vinovom lozom u banatskom rejokoji ovaj viteški red svake godine organizuje na glavnoj bini. nu sa 7.500 pale na 2.500 hektara, od neprocenjive vrednosti. Obilazeći Vršac i njegovu okolinu, gospodin Bryden je za- Morate bolje da plasirate ove istorijske činjenice i da im ključio da ovo područje ima izuzetno veliki potencijal. Vršac je date na značaju. Nema sumnje da će ovi podaci zainteresovati nazvao dinamičnim i zanimljivim gradom sa lepom okolinom, ljude i da će biti razlog njihove posete ovom kraju. To će uticati „i brdom sa izvanrednim pogledom“. Sve to po njemu stvara na razvoj turizma, a uz njega i na rast potrošnje oko njega. Tu poseban ambijent, mikroklimu presudnu za proizvodnju vrlo značajnu ulogu ima vino - poručio je gospodin Bryden. dobrih vina. Predsednik federacija vinskih redova sugerisao je Asocijaciji Gospodin Bryden je bio ne malo iznenađen vinskom istorijom vinskih viteških redova Srbije da iskoriste reference Banatskog ovog kraja koju je nazvao impresivnom. Po njemu su činjenice: vinskog reda „Sveti Teodor“, od 2015, člana ove svetske fededa ovo područje početkom XVIII veka naseljavaju vinogradari racije, i na taj način se povežu sa drugim svetskim udruženjima, iz doline Rajne, Mosela, Iriga, Alzasa, a nakon Drugog svetskog što će doprinetu razvoju vinske kulture, svrha i cilj egzistencije rata i Slovenci sa Goriških brda; da je jedna od uspomena na ta- vinskih viteških redova.

Umetnost umerenog uživanja u vinu

oktor nauka u oblasti onkološke hirurgije, profesor na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Nebojša Ivanović, titulu podrum-majstora Vinskog viteškog reda „Simeon“ iz Vlasotinca zaslužio je kao veliki ljubitelj vina i jedini proizvođač vina od osnivača viteškog reda, u vreme kada je red 2010. godine osnovan. Jedan od njegovih glavnih motiva da se posveti ovoj delatnosti bio je da pokuša da trasira put povratka ugledu Vlasotinca, kao vinskog kraja. U njemu su se domaćini još u tursko doba takmičili ko će da napravi bolje vino od grožđa iz vinograda koji su se širili okolinom, zahvaljujući činjenici da Turci nikada nisu stolovali u Vlasotincu. U ovu varoš dolazili su samo administrativci koji nisu živeli u Vlasotincu, već u Leskovcu. O Vlasotincu kao vinskom kraju piše u svom delu „Moje uspomene“ Živojin Mišić. Potonji vojvoda, tada potpukovnik srpske vojske u borbi protiv Turaka 1876. beleži „da je vojska veoma uživala uz dobru hranu i još bolje vino“. Dr Nebojša Ivanović tvrdi da je Vlasotince u staroj Jugoslaviji bilo jedno od deset vinskih područja, i da danas može da postane jedno od vodećih u Srbiji, jer su svi parametri, od geografske širine, kvaliteta zemljišta, nadmorske visine i dr., idealni za uzgoj grožđa. Dr Ivanović se trudi da svojim primerom ustanovi određene standarde u proizvodnju vina i uvede disciplinu u vinsku kulturu ovog kraja. Vlasnik je dva mala vinograda, od 20 i 6 ari. Na delu iznad Vlasotinca, na nadmorskoj visini od 400-500 metara gaji Cabernet Franc, što je za ovu vrstu vinove loze optimalno. Od ostalih sorti tu su i Rajnski Rizling, Cabernet Sauvignon i Chardonnay, Rkaciteli, gruzijska sorta koja je u pojedinim godinama davala fantastična vina interesantnih aroma, Smederevku i Vranac, od kojih proizvodi sortna vina. - Jedan od problema je čudan stav stanovništva da grožđe treba što pre obrati da ti ga drugi ne bi ukrali, ose napale ili nešto slično. Kada dođe kraj septembra i početak oktobra počinje trka sa vremenom da se grožđe što pre obere, a za neke sorte, poput Rkacitelija optimalno je da se bere krajem oktobra, ali to niko ne razume - objašnjava naš sagovornik. Članstvo u vinskom viteškom redu „Simeon“ dalo mu je potreban autoritet da skrene pažnju na potrebu proizvodnje kvalitetnog vina, jer se doskora dobrim vinom malih proizvođača smatralo vino koje se ne ukiseli i ne pretvori u sirće. Polako se prevazilazi predrasuda da je vino vino samo ako se čuva u drvenim buradima i sve više vinara koristi sudove od inoxa i plastike, koji olakšavaju proizvodnju, a vino u njima lakše opstaje i boljeg je kvaliteta. - Bilo je nekada vrsnih proizvođača vrednih divljenja, koji su radili herkulovski posao i u drvenim buradima uspevali da odneguju kvalitetno vino, ali to pripada prošlosti. Stvar vinske

Dr Nebojša Ivanović kulture je uvesti disciplinu u proizvodnju vina, praćenje novih tendencija, primenjivanje novih tehnologija, što nije lako s obzirom da je još uvek dosta onih koje proizvodnja vina ne zanima na način na koje mene zanima, a to je proizvodnja vrhunskog vino izvlačeći maksimum iz grožđa. Još uvek finansijski interes presudan faktor, pa se grožđe bere pre vremena, dok je teže i dok je „još na čokotu“ - tvrdi naš sagovornik. Iako sebe ne smatra velikim stručnjakom kada je proizvodnja vina u pitanju, siguran je da zna da prepozna šta je ono pravo u tom božaskom piću. Zadovoljan je i lepim dometima ostvarenim sa Rkacitelijem, vinom posebnih svojstava, između ostalih deluje i kao afrodizijak, koji ima svoje fanove. Proizvodi ga uvek u odnosu Rkaciteli 60%, Smederevka 40%, „jer mu treba malo da se razigra, malo kiselosti koje Smedarevka ima“. Prisutni su i planovi za dalji razvoj vinarije. - Moj sin studira poljoprivedu i mada nije ljubitelj vina na moj način, u profesionalnom smislu može tome da se posveti. Trenutno su se sklopili uslovi da ostvarim svoju davnašnju ideju i u staroj porodičnoj kući u Vlasotincu napravim ukopan vinski podrum za sazrevanje i odležavanje vina onako kako zamišljam da treba. Potrebni su i lični zasadi, jer kupovina grožđa je uvek kupovanje mačke u džaku. U okolini varoši mogu da se nađu još neki dobri potezi. Maštam o tome da kupim još neki prostor i zasadim sorte koje bi u tim uslovima bile optimalne - kaže dr Ivanović. Na kraju, doktor Ivanović je potvrdio da postoje jasni dokazi da vino deluje preventivno na vaskularna i maligna oboljenja, danas vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu. Iz ličnog iskustva preporučuje dve čaše vina dnevno. Njih smatra za lek. Vino je u većim količinama, kao i alkohol uopšte, štetno, i sva umetnost je u umerenom uživanju u vinu.

Turistička organizacija Vojvodine os

oslovna 2017. godina se za Turističku organizaciju Vojvodine (TOV) još nije završila i očekuje je još mnogo saktivnosti do kraja godine na promociji potencijala ovoga kraja. Ipak, već sada se može konstatovati da je svojim brojnim aktivnostima uspela da ostvari zacrtani, vrlo ambiciozni plan na promociji svega vrednog u Vojvodini. Pored uobičajenih aktivnosti, u ovoj godini, uvedeno je nekoliko novosti u poslovanju. Uz saglasnost i podršku Pokrajinske vlade, Turistička organizacija Vojvodine pristupila je Mreži evropskih održivih i konkurentnih regiona NECSTouR. To je mreža evropskih regiona za konkurentan i održiv turizam, koja okuplja 30 regija iz 17 evropskih zemalja, okrenutih turizmu u okviru svojih akademskih organizacija i predstavnika održivog i odgovornog poslovanja u oblasti turizma. Ova mreža se vidi kao dobra šansu da se bude deo evropskih strategija i politika kada je u pitanju dalji razvoj turizma. Da je ova mreža značajna svedoči podatak da su neke od regija koje se nalaze u mreži NECSTouR: Andaluzija, Katalonija, Toskana, Emilija Romanja, Istra i druge.

Ono što TOV već godinama unazad radi jeste promocija i razvoj turizma, a u svojim aktivnostima trudi se da obuhvati kompletnu turističku ponudu. Osim nastupa na sajmovima turizma, a sa ciljem intenzivnije i direktnije promocije, krajem 2016. godine i tokom 2017. godine pokrenuta je promotivna kampanja u zemlji i regionu, zajedno sa Turističkom organizacijom Srbije ili samostalno i to zahvaljujući delom i sredstvima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ovom prilikom su organizovani „Dani Vojvodine“ u Beogradu, na Zlatiboru, zatim u Bijeljini, Temišvaru, Ljubljani, Budimpešti, a očekuju se još i „Dani Vojvodine“ u Podgorici, Banjaluci. Ovakav vid promocije pokazao se kao uspešan, a činjenica je da je broj turista iz zemalja u regionu najdominantniji u ukupnom prometu, a iz godine u godinu i sve je veći. U TO Vojvodina smatraju da i ovakvi načini promocije na to značajno utiču. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2016. godini najviše turista u Vojvodinu dolazi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Nemačke i Rumunije. Tokom 2017. godine, TOV je po

tvarila zacrtani, vrlo ambiciozni plan

prvi put nastupila na dva daleka tržišta, u Kini na sajmovima turizma u Guandžou i Pekingu, i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na sajmu turizma u Dubaiju. Iskustva su zaista vredna. A ono što je činjenica, je da ukoliko se želi dalji razvoj i privlačenje velikog broj turista iz dalekih zemalja neophodno je, između ostalog, da se celokupna turistička ponuda prilagodi tim turistima, bilo da se radi o halal standardima, direktnim letovima ili slično.

TOV je odobren još jedan u nizu projekata Evropske Unije. Naime, 15.06.2017. godine započet je projekat „Virtuelni i kulturni turizam“, ViCTour, koji će biti sufinansiran iz programa INTERREG IPA CBC Hrvatska-Srbija, 2014-2020. Partneri na projektu su Vukovarsko-srijemska Županija (koja je vodeći partner na projektu), zatim Turistička zajednica Vukovarsko-srijemske Županije, Turistička organizacija Vojvodine, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, Ekonomski fakultet iz Subotice Univerziteta u Novom Sadu. Opšti cilj projekta je unapređenje kontinentalnog turizma u pograničnom regionu u cilju uspostavljanja socijalnog, ekonomskog i teritorijalnog održivog razvoja sa naglaskom na razvoj i unapređenje kulturnog turizma. Ovakvi projekti su od posebnog značaja, jer je pomoću njih moguće ulagati u aktivnosti za koje možda inače ne bi bilo sredstava. U TOV se nadaju da će do oktobra 2019. godine, do kada traje projekat, uspeti da realizuju sve planirane aktivnosti i da još više utiču na uspešnost Vojvodine kao turističke destinacije.

Tradicija pijenja vina vraća se u Pećince

Vinograd u Pećincima

oktor mašinstva, sa specijalizacijom iz oblasti optike stečenom na Pariskom univerzitetu - Sorbona, profesor Defektološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, vlasnik kompanije Optix d.o.o., koja se bavi proizvodnjom Dr Dragomir kontaktnih sočiva i optikom za korekciStamenković ju vida, dr Dragomir Stamenković, posle nekoliko uzastopnih odlazaka na Svetu goru i učešća u tamošnjim berbama grožđa, a po nagovoru prijatelja, doneo je odluku da na imanju svojih pokojnih roditelja i sam zasadi vinograd. Ne bi to ništa bilo čudno da imanje nije situirano u Pećincima, u tzv. svinjskom Sremu, u kraju kojeg na vinskim kartama nema. Ali, ne znači da ga nije bilo, kaže dr Stamenković i dodaje da u opštini Pećinci, u nekim ranijim vremenima, nije bilo ni jedne kuće oko koje nije rađala vinova loza, o čemu svedoče nazivi poteza, poput Vinogradine, zadržani do danas. Međutim, sredinom prošlog veka vinogradi su iskrčeni i decenijama potom proizvodnja grožđa, samim tim i vina, potpuno je zamrla. - Boraveći na Hilandaru upoznao sam profesora vinogradarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Nebojšu Markovića, koji mi je dao ideju da podignem vinograd u ovom kraju, Od ideje do realizacije nije prošlo mnogo vremena da na 83 - 84 metra nadmorske visine, na tri hektara podignemo solidan vinograd. U njemu, od 11.5 hiljada čokota, od toga između 6.5 i 7 hiljada je pod Merlot-om, ostalo pod Tramincem - objašnjava dr Stamenković. Prve čokote vinove loze zasadio je 2010. godine, koji su tri - četiri godine kasnije iznedrili lepa vina. Jedno od njih - Rose (Merlot), ove godine je na festivalima u Banoštoru i Rivici osvojilo zlatne medalje. Zadovoljstvo rezultatom našeg sagovornika na lokalu, jer dalje se nije ni pokušao, je tim veće što je svako od tri vina, koja se proizvode u Vinariji Stamenković, čista, bez dodatka ikakvih primesa, niti hemije, a proizvodnja grožđa i vina pod kontrolom

stručnih ljudi. Prof. Nebojša Marković je zaslužan za projekat podizanja vinograda, tehnologija proizvodnje grožđa poverena je prof. dr Dragoljubu Žuniću, a proizvodnja vina prof. dr Aleksandru Petroviću uz asistenciju dipl. ing. Vladimira Panajotovića, svi sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Za količinu vina, od 10-11 hiljada litara, koliko se proizvede u ovom podrumu na godišnjem nivou, isključivo se koristi grožđe iz sopstvenih zasada. Ova vinarija je danas reprezent vinskih ukusa i tradicije opštine Pećinci. To je prepoznala i lokalna zajednica i turistički radnici, što ovom istorijskim događajima i prirodnim raritetima bremenitom kraju daje još jedan respektabilan turistički proizvod. Vina ovog kraja su drugačija i posebna, lepa, pitka i harmonična, vina sa identitetom. Ona se mogu degustirati u za to namenjenoj sali u okviru vinarije, koja može da posluži i za razne prezentacije, promocije, seminare kapaciteta do 50 osoba, sve to uz degustaciju vina. Takođe, sve više je ugostiteljskih objekata u ovom rejonu, koji na svojim vinskim kartama nude vina Podruma Stamenković, što je i cilj začetnika i idejnog tvorca pećinačke vinske priče - da ova vina budu što više zastupljena na lokalu. Kojim putem će nastaviti generacije koje su stasale, sin Vladimir i ćerka Nadežda sa svojim porodicama, i oblikovati svoje ideje, ostaje da vidimo. - U ovo sam ušao punim srcem i sa velikim zadovoljstvom. Ipak, tri hektara vinograda teško da može biti hobi. Mlade generacije imaju plan da ovo postane mesto koje će imati i komercijalnu dimenziju, zamišljeno kao neka vrsta salaša u kome bi se uz vino turistima ponudili i neki drugi sadržaj - kaže dr Stemanković, koji u poslednjih nekoliko godina zapaža menjanje navika kod žitelja u kraju, vraćanje tradicije pijenja vina, a da rakija i pivo u vinu imaju ozbiljnog konkurentna. Svestan ili ne, tek sigurni smo da je i sam tome doprineo svojim vinima. Zato Mali podrum „Stamenković“, kako glasi pun naziv ovog prijatnog mesta ljubaznih domaćina i vina koje se toplo preporučuje i najbližim prijateljima, nikako nije mali, osim u nazivu.

Banatski vinski red „Sveti Teodor“ Vršac

ino je sveto, vino je večno, živeli! Veliki majstor: Nikola Cuculj Kancelar: Radoslav Ostojin Red je osnovan u septembru 2005. godine, a tome je kumovao Veliki majstor Mihaly Filep iz bratskog vinskog reda „Sent Vinsent“ iz Čongrada (Mađarska). Nosi ime Teodora Nestorovića, vladike vršačkog koji je 1594. podigao ustanak protiv Turaka. Ustanak nije uspeo, ali ga je te godine pravoslavna crkva proglasila za svetitelja. Vladika Teodor postaje zaštitnikom Vršca, a BVR - ST, spaja dva simbola grada, Sv. Teodora i vino. Njihov zadatak je da pronose slavu banatskih i srpskih vina, da utiču na okolinu i kulturno trošenje kvalitetnih vina. Da propagiraju ne samo svoja vina već i gastronomiju, običaje i prirodne lepote Banata, određeno Statutom i Kodeksom kojih se pridržava deset članova osnivača, jedanaest redovnih članova i devet konzula (u trenutku prijema u red aktuelnih ambasadora Kanade, Španije, Mađarske, Slovenije, Crne Gore, Brazila i Francuske). Namerni da očuvaju dugu i bogatu vinogradarsko-vinsku tradiciju ovog kraja, članovi BVR - ST doprineli su da Vršac postane prvi vinski grad u Srbiji i regionu. Promocija prijema održana je na „Danima berbe grožđa“ 2015., u prisustvu Karmen Ribes, generalne sekretarke Asocijacije vinskih gradova Evrope - RECEVIN. Vršac je jedini grad u porodici vinskih gradova van EU, koji je preko vina ušao u Evropu.

Na dan održavanja 59. Grožđebala 2016., predsednik Svetske federacije vinskih redova (The International Federation of Wine Brotherhoods) - F. I. C. B., gospodin Klod Žos je preko svog zamenika, gospodina Janeza Dežmana, zvanično izvršio prijem BVR - ST u članstvo te organizacije. Vitezovi ovog reda su tako postali most između vinskih vitezova Srbije i ostatka sveta. Na jubilarnom, 60. Grožđebalu 2017. BVR - ST ugostio je predsednika Svetske federacije vinskih redova, gospodina Alana Brydena, koji je tom prilikom naglasio velike potencijale Vršačkog vinogorja.

Bački vinski red “Sveti Đorđe”, Feketić, Mali Iđoš

ino je jedino piće promovisano u Božansko. Ono traži društvo, prijatelje i ambijent! Veliki majstor: Tot Janos Kancelar: Sandor Silađi Viteški vinski red je osnovan 2005. godine u prostorijama Srednje poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli, danas broji dvadesetak aktivnih članova. Ovaj vinski red ime je preuzeo od svetog velikomučenika Georgija (ili Svetog Đorđa) rimskog vojnika u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona hrišćana. On je istorijska ličnost, takođe i svetac, kojeg hrišćanska crkva smatra za zaštitnika velikog broja profesija, organizacija i bolesnika. Posebno je poštovan i kao zaštitnik konjice, vitezova, viteštva i krstaških pohoda.

Ciljevi ovog viteškog reda, podudaraju se sa njihovim aktivnostima na širenju znanja i veština u proizvodnji što kvalitetnijeg produkta. Suština je širenje viteških redova, da svako selo ima svoj vinski viteški red, jer se vitezovi bave i kulturom vina i poboljšanjem njegovog kvaliteta, kao i načinom njegove potrošnje. Za vitezove važi da dosta vina umeju i znaju popiti, a da se pritom ne opiju. To je jedna vrsta umetnosti, da pijenjem postaju simpatični i veseli (ne pijani), oni koje društvo voli. S duge strane, kvalitetno vino prouzrokuje rast auditorijuma koji troši vino, koje je izuzetno zdravo piće. Vinski viteški red „Sveti Đorđe“ je svojevrsan most između Saveza vinskih viteških redova Mađarske i Srbije. Jedan je od šest osnivača Saveza vinskih redova Srbije 2013. godine.

Vinski red telečke visoravni „Agios Dimitrios“ ili Sveti Dimitrije, Bajša

ino kod žena stvara popustljivost, a kod muškaraca odlučnost! Red je osnovan 04. decembra 2010. godine u Bajši, sledeći primer ekspanizije vinskih redova u Evropi. Od 2015. godine na funkciji predsednika VVR je Lacković Karolj, a kancelari su Babi Atila i Lacković Karolj. Na Osnivačkoj skupštini imao je 17, a danas broji 40 članova. U ovom mestu nikada nije živelo više od 3.500 stanovnika, ali je imalo i do 110 hektara pod vinogradima usitnjenih parcela. Nekada je svako domaćinstvo proizvodilo vino za svoje potrebe. Tako je i danas. Nekada su ta vina bila kisela, a danas se primenjuje savremena tehnologija, inox sudovi, razmenjuju se znanja među vinarima, koji svoja vina šalju na razna vinska takmičenja. Cilj svakog vinara je da proizvede najbolje vino. Proizvodnja što kvalitetnijih vina u postojećim uslovima, kao i promocija vina sa ovog područja u zemlji i van njenih grani-

ca, primarni su zadaci reda. Zbog stanja na terenu, koji izjednačava male vinare sa velikim vinarijama, ovaj red preuzeo je na sebe misiju i godinama vodi aktivne dogovore na najvišem nivou koji se odnose na vinare sa proizvodnjom između 1.000 i 10.000 litara vina godišnje, i omogućavanje prodaje „sa kućnog praga“, odnosno „podrumskih vrata“. Početak rada Saveza vinskih viteških redova Srbije započet je 2013. godine sa sedištem u malenoj Bajši. Za Bajšu je vino bio važan kohezioni faktor. Sa vinom i uz vino stvorene su brojne veze, zahvaljujući vinu postignuti značajni dogovori, koji nisu vezani za vino. Jedan od takvih primera je i bratimljenje sa mestom Kelebija (Mađarska), a vinski kontakti su osim prijateljstva rezultirali i ekonomskom saradnjom. Vinski viteški red Telečke visoravni je član Asocijaciji vinskih viteških redova Mađarske, a nekoliko državljana Mađarske su članovi ovog vinskog viteškog reda.

Vinski viteški red Šumadije, Kragujevac

ino je jedino piće promovisano u Božansko. Ono traži društvo, prijatelje i ambijent! Veliki majstor: dr Petar Milikić Kancelar: Zoran Dragoljević Žorž Vinski viteški red Šumadije osnovan je na Svetski dan vina, 25. maja 2013. godine. Osnivanju je kumovao Veliki majstor VVR „Simeon“, Vlasotince i veliki majstor tog reda, Sreten Bata Milenković. Vinski viteški red Šumadije u svojim redovima ima 14 redovnih članova i počasne članove, među kojima su i ugledni šumadijski vinari: Tihomir Timotijević-Tika (Vinarija „Vrbica“ Aranđelovac), Dragan Vasić - Janko (Podrum „Janko“, Smederevo), Miodrag - Mija Radovanović (Podrum „Radovanović“, Krnjevo) i Božidar Aleksandrović (Podrum „Aleksandrović“, Vinča kod Topole). Njegovi članovi su i Milomir Milosavljević (Vinarija „Milosavljević“, Bučje, Župa), Dejan Živkoski predsednik SERSA, Slavomir Ćirović pisac, dokumentarista i organizator „Beogradskog salona vina“. VVR Šumadije ima i svoje konzule u Švajcarskoj, počasnog vinskog viteza Miodraga - Mimicu Čomić i Gordanu Josović San Francisco (CA USA), čiji je zadatak da šire šumadijsku i srpsku vinsku kulturu i uspostavljaju kontakte na prostoru Švajcarske.

VVR Šumadije teži ostvarivanju ciljeva u oblasti razvoja i negovanja vinske kulture, nauke o vinu i vinogradarstvu, ekologije, kao i afirmaciji viteških vrednosti i humanitarnih aktivnosti. VVRŠ se bavi organizacijom tradicionalnog Salona vina Kragujevac, a 2018. će biti 4-ti po redu. Projektima iz oblasti vinarstva, edukacijama i organizacijom degustacija i vinskih večeri, kao i međunarodnom saradnjom.

Vinski viteški red “Singidunum” iz Beograda

e znam zašto ljudi prodaju vino jer ne znam šta pametnije mogu za taj novac da kupe! Veliki majstor: Slavko Bjeković Kancelar: Miloš Kalapiš Ime reda preuzeo je od prvog imena Beograda, koji se kao Singidunum javlja u poslednjoj deceniji I veka nove ere. Vinski red vitezova vina „Singidunum“ osnovan je kao peti vinski viteški red u Srbiji, na svečanoj sednici održanoj u Smederevu, 6. marta 2010. godine, u čijem radu su učestvovali i predstavnici Privredne komore Beograda, čime su ispunjeni svi preduslovi potrebni za osnivanje nacionalnog vinskog viteškog reda i za njegovo pristupanje evropskoj asocijaciji. Članovi ovog vinskog reda poznati su po svojim aktivnostima, intenzivnoj saradnji sa drugim viteškim redovima. Sebe smatraju za najodanije poštovaoce vina, zaštitnike, promotere tog najstarijeg i najzdravijeg pića i trude se da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Njihov zadatak je i propagiraje i širenje vinske priče među “nevernike”. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz porodice drugih pića. Posebno važnim smatraju rad da najbolja vina svoje zemlje razmenjuju sa vitezovima drugih

zemalja. Veoma važan aspekt rada VVR „Singidunum“ je na razvoju vinskog turizma. U vinu je istina i zdravlje, kažu vitezovi, ali i veliki turistički i privredni potencijal. Srbija sa svojim prostranim vinogorjima i sve boljim vinima, sve manje zaostaje za onim iz evropskih vinskih centara u Francuskoj i Italiji.

Red vitezova vina „Sveti Orban“, Horgoš

ino ne treba kvariti vodom kao što ni ljubav ne treba kvariti brakom! Veliki majstor: dipl ing. enolog István Ba-

cskulin Generalni sekretar: Bálint Ákos Red je osnovan 2011. Godine, a nazvan je u čast pape Orbana, koji je po narodnom verovanju zaštitnik vinogradara i vinara. Primarni ciljevi VVR „Sveti Orban“ usmereni su na unapređenje vinogradarstva i vinarstva i njihovog preobražaja u porodična gazdinstva koja će na ovaj način da obezbeđuju svoju egzistenciju. Red se takođe zalaže za što veće uključivanje naučno-tehničkih i tehnoloških dostignuća i primenu istih, kada je u pitanju vinogradarstvo i proizvodnja vina. Smisao ovako postavljenih ciljeva jeste razvoj seoskog turizma, informatike i obrazovanja, svih vrlina koje će doprineti razvoju vina i negovanju, razvijanju i afirmaciji tradicije i kulture vinogradarstva i vinarstva, posebno na području Subotičko-horgoške peščare, Horgoškog vinogorja, kao integralnog dela kulturnog nasleđa i turističke ponude ovog regiona. Red vitezova vina „Sveti Orban“ u saradnji sa Mesnom zajednicom Horgoš drugog vikenda maja, organizuje Međunarodno takmičenje vinara, petu godinu zaredom; obeležava Dan Svetog Orbana, zaštitnika vinograda, vinogradara i vinara, bačvara i krč-

mara, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa. To je i Dan vinskog reda kada se dele doplome i priznanja sa Velikog takmičenja vina; Red obeležava i Berbanske dane u Horgošu, zadnjeg vikenda u septembru, kao i Dan novog vina, 27. decembra. Vitezovi „Svetog Orbana“ redovni su gosti na manifestacijama bratskih vinskih viteških redova. U cilju usavršavanja znanja članovi ovog vitekog reda posećuju stručne skupove i sajmove.

Vinski viteški red „Simeon“ Vlasotince

ino usne pretvara u osmeh, a osmeh je jedina kriva linija koja u životu može da ispravi mnoge stvari! Veliki majstor: Sreten Bata Milenković Kancelar: Petar Đelić Osnovan je 25. aprila 2010. godine u Vlasotincu i ima 22 člana. U ulozi rukopolagača bio je prof. Stojan Jeftić, veliki majstor VVR „Singidunum“ iz Beograda. Nazvan je imenom Svetog Simeona Mirotočivog, osnivača srpske vladarske loze - dinastije Nemanjića, čuvar države, vere i jezika čije je ime pre no što se zamonašio bilo Stefan Nemanja. VINU VERNI VITEZOVI VLASOTINCA, je slogan koji izgovaraju pri svakom podizanju čaša. Cilj ovih vitezova vina je razvoj i promocija vlasotinačkog vinogorja i vina. Vlasotinačko vinogorje datira iz vremena procvata srpske države u srednjem veku. Osim čuvenog vinogorja, Vlasotince je imalo jaku Vinarsku zadrugu i na hektare vinograda,danas napuštenih. Borba protiv alkoholizma je takođe jedan od primarnih zadataka ovog reda.

Statutom reda je predviđeno okupljanje članova dva puta godišnje: 15. februara u vreme Godišnje skupštine, i u vreme Vinskog bala poslednjeg vikenda avgusta, na kojem je ove godine red drugi put organizovao Salon vina vlasotinačkog kraja. Statutom je predviđena mogućnost brisanja iz članstva svakog onog ko se ne ponaša po pravilima reda. Članovi ovog reda imaju i svoj klub, suteren porodične kuće Velikog majstora, situirane uz Stari Mlin, zaštitni znak Vlasotinca. Od osnivanja VVR „Simeon“ primetan je napredak u kvalitetu vina, i mada nisu registrovane, većina vinarija je počela da koristi inox sudove. Svake godine Red jedno vino na Vinskom balu proglašava za „viteško vino“, i u toku naredne godine ga promoviše gde god da gostuju njegovi članovi. Red organizuje stručna predavanja za vinare i vinogradare Vlasotinca. Sve je više mladih ljudi koji se interesuju za vinarstvo i članstvo, što ne može da se kaže za prisustvo žena u ovoj priči.

Vinski viteški red „Steva pisar 1805“, Paraćin

ruga pića pijte, a u vinu uživajte! Veliki majstor: Zoran Živković Kancelar: Mirčeta Stanković Vinski red pomoravske regije „Stava pisar 1805“ promovisan je na III Sajmu vina u Paraćinu u sali Hotela Petrus, u martu 2015. godine. Ovaj vinski red neguju kult i kulturu pijenja vina. Nastoje da doprinesu njegovoj afirmaciji, kao Božanskog pića, oslonjenog na tradiciju i kulturu ovog podneblja. Jedan od bitnih ciljeva ovog reda je da skrene pažnju na proizvođače vina i vina ovog bogatog vinogradarskog kraja. Na Osnivačkoj skupštini bilo je dvadesetak vinara i vinogradara i ljubitelja vina, rajskog pića, dve godine kasnije ih je bilo dvadeset više. Ovaj VVR dobio je ime po čuvenom Karađorđevom pisaru koji je prema legendi 1805. godine posle boja na Ivankovcu usmrtio Hafiz pašu. Karađorđeva vojska, koja je bila utvrđena u šančevima u vinogradima iznad Paraćina, čitavog dana gađala je Hafiz pašin šator koji se nalazio u mestu. Uveče je Steva pisar zamolio Karađorđa da mu dozvoli da i on gađa. Opalio je jedno đule i pogodio Hafiz pašu, a Turci nisu napali Karađorđa, već su se povukli prema leskovačkoj nahiji. Pripadnici ovog vinskog reda sebe smatraju čuvarima časti

vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i trude se da daju svoj doprinos stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Zadatak im je da, u maniru pravih vitezova, najbolja vina svoje zemlje razmenjuju sa vitezovima iz drugih zemalja. Zalažu se za širenje autohtonih sorti i proizvodnju autentičnih vina na svom području, štoje trend u svetskoj proizvodnji.

Vinski redovi koji nisu članovi Saveza vinskih viteških redova Srbije

Red vitezova vina „Arena Zabatkiensis“ (Subotički pesak), Hajdukovo

eliki majstor: Dragutin Miljković Kancelar: Toni Bedalov Ovaj vinski red osnovan je na Dan sv. Vinka, 22. januara 2001. godine u Hajdukovu (Palić), kao prvi vinski viteški red u Srbiji. Osnivanju reda je kumovao Viteški red Sv. Vinka iz Županije Čongrad. Na Osnivačkoj skupštini 56 vinogradara, vinara, poštovalaca i ljubitelja vina sa prostora Subotičko-horgoške peščare iskazali su svoju želju da slede put vinskog viteštva. Za svoje barjak-vino, kojim se u svojim svečanim trenucima predstavlja i služi, ovaj red vitezova vina izabrao je Kevidinku, autohtono vino sa subotičkog peska. Red vitezova vina je od početka konstituisan tako da bude deo promocije ovog vinskog kraja i da bude od koristi ljudima koji se bave

koja dobijaju sve više nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Skromni su da priznaju, ali je očigledno da je doprinos ovog reda u podizanju vinske kulture vidljiv i da su izvršili uticaj na čitav sever Bačke.

Vinski viteški red „Monah Dorotej“ Župa

eliki majstor: Radomir Veličković Suri Kancelar: dipl. ing. hemije, gospodin Dragoslav - Gaga Ivanović Vinski viteški red nosi ime istorijske ličnosti, srpskog velmože Doroteja, iz druge polovine XIV veka, ktitora manastira Drenče i Naupare. Bio je otac srpskog patrijarha Danila III (1391 – 1399). Njegovo svetovno ime nije sačuvano, a pre nego što se zamonašio, upravljao je velikim posedima oko Kruševca i u Braničevu, najverovatnije sa titulom despota. Sahranjen je u jednoj od svojih zadužbina, manastiru Drenča, 4 km od Aleksandrovca. „Ovo je druga evropska Šampanja“ govorio je ushićeno francuski konzul Deko 1904. godine videvši blago zatalasane kose pod vinogradima prilikom svoje posete Župi. Vinogradarstvo u Župi datira od davnih dana kada

proizvodnjom vina u sektoru marketinga. Vitezovi VVR „Arena Zabatkiensis“ su zastupnici ideje da se vino pije na svakom mestu, u svako doba, da se pije koliko god je moguće, ali da se zna s čime se slaže, sa kojim jelom, iz kakve se čaše pije, na kojoj temperaturi, u kojem ambijentu itd. I da se sve to čini u umerenim količinama, da ne budete teret ni sebi ni, ne daj Bože, opasnost za okolinu. Vinarima pomažu da prevaziđu sopstvene greške. Vinari su stekli poverenje u njihov sud i shvatili da nemaju interes da nekoga ojade, da nekoga uzdignu, već da svako mora da zasluži ocenu koju dobije. U Subotici se danas vodi dijalog oko vina, vodi se računa da se na vinskoj karti svakog lokala, pored drugih, nađu i lokalna vina, vina

su njome vladali Kelti, poznati vinogradari i vinopije. Od 29. godine p.n.e. Župom su zagospodarili Rimljani, koji su tu ostali nekoliko vekova. Veruje se da su za njihov opstanak u ovom kraju „kriva“ župska vina. Da ih nije bilo išli bi dalje. Prva srpska svedočanstva o proizvodnji

vina u Župi nalaze se u Povelji Stefana Nemanje iz XII veka, u kojoj župske podrume i vinograde poklanja manastiru Studenici. U Župi, vinograde su imali i manastiri Hilandar i Žiča, kao i slavni srpski knez Lazar. Godine1382. dao je dozvolu monahu Doroteju i njegovom sinu da grade manastir Drenču darujući im velika imanja u Župi. Vitezovi vina Župe dele zajedničke vrednosti. One su zasnovane na visokom kvalitetu proizvedenih vina, promociji i razumnom konzumiranju, održavanju tradicije, druželjubivosti i širenju kulture vina i hrane. VVR “Monah Dorotej” je mesto gde se prikupljaju znanja, razmenjuju iskustva, obučavaju mladi, a grožđu i vinu se pristupa sa poštovanjem i željom za postizanjem najboljeg. Pokazuju plemenitost i kvalitet vina i njegovu neraskidivu povezanost sa gastronomijom.

Vinski viteški red „Dionis“, Titel

eliki majstor: Marinko Parun Kancelar: Goran Stanojković U okviru manifestacije „Noć mladog vina, rakije i likera“ održane novembra 2015. godine upriličena je i promocija VVR šajkaške oblasti „Dionis“, koji je od tog dana zvanično počeo sa radom. Petorici vitezova osnivača reda u naredne dve godine pridružili su se dva počasna člana i tri vinske dame. Ime je dobio po Bogu rasta i plodnosti vinove loze, Bogu vina - Dionisu. Red je posebno aktivan u vreme obeležavanja Sv. Trifuna, nosioci su aktivnosti povodom „Noći mladog vina, rakije i likera“, koja će ove godine biti održana po peti put. Nastoje da uzmu učešće u svim većim skupovima u gradu, podrže rad vitezova drugih vinskih redova širom zemlje. Osnovne smerni-

ce kojima teže članovi ovog vinskog reda je podsticanje podizanja vinograda u šajkaškoj oblasti, gajenje autohtonih sorti grožđa i proizvodnja što kvalitetnijih vina. Obnavljanjem vinograda, kojih je na ovom području nekada

bilo dosta, i primenom savremenih tehnologija u preradi grožđa i proizvodnji vina, „a ne kako je baba radio“, po rečima gospodina Paruna, jedini je put do kvalitetnijeg proizvoda. Zalažu se za ozbiljniji rad viteških vinskih redova, da daju doprinos i budu snažna podrška vinogradarima i vinarima. Da kao „grupa za pritisak“ budu veza između vinara i države, administracije i EU u donošenju i sprovođenju zakona i regulativa, da na pravi način dođu do odluka koje će obezbediti red u ovoj privrednoj grani. VVR „Arena Zabatikiensis“ i veliki majstor Dragutin Miljković kumovali su rođenju ovog vinskog reda, a oni su nedavno kumovali imenovanju najmlađem VVR „Zmaj Ognjeni Vuk“ iz Surčina.

Podizanje ekološke svesti jedan je od p

ajteže, a nezaobilazno pitanje u pregovorima sa Evrop- ciljevima u tom pogledu, kao i nesumnjivo velikim mogućnostiskom unijom (EU) je poglavlje 27 koje se odnosi na ži- ma Srbije da odgovori na ove zahteve. Iako su između 2010. i votnu sredinu. Jer, ako nemate dovoljno čist vazduh ili 2015. površine pod organskom proizvodnjom povećane za 250 vodu za piće, ugrožen je vaš opstanak. Glavne tačke tih razgo- odsto, uključujući porast za 60 odsto samo u toku prošle godine, vora odnose se na ekološki čiste ili obnovljive izvore energije i površine pod ovom proizvodnjom prema aktuelnim procenama prozvodnju hrane po organskim principima. zauzimaju 15.000 hektara, uključujući i livade i pašnjake. Jedan od sektora kojem Privredna komora Vojvodine (PKV) Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja zdravstvepoklanja veliku pažnju, jeste sektor poljoprivrede, koji se između no bezbedne, kvalitente hrane, na ekološki održiv način. Sektor ostalog bavi i ovim značajnim temama za budući razvoj, kako organske poljoprivrede interesantan je i sa aspekta zaštite životne poljoprivredne proizvodnje tako i očuvanje životne sredine. Na 11. Međunarodnom forumu o čistim energetskim tehnologijama pod nazivom „Čista energija - šansa za sve“, održanom krajem septembra, prisutnima se obratio predsednik PKV, gospodin Boško Vučurević, sa temama u vezi sa obnovljivim izvorima energije, energetsku efikasnost zgrada, zelenu energiju, primenu solarne energije i dr. U poslednjih deset godina, na tom polju u našoj zemlji učinjeni su značajni pomaci. Na skupu su se mogla čuti mišljenja da će vetroetroelektrane i hidroelektrane podići potencijal u domenu snabdevanja električnom energijom, ali će biti i stimulisani za daljnja ulaganja. Došlo je do značajnog napretka, kada su u pitanju investicije u domenu čistih energetskih tehnologija, raspoloživih resursa korišćenja energije vetra, solara i mini hidroelektrana u okviru hidropotencijala. Cilj preorijentisanja na čiste energije jeste i povećanje kvaliteta Boško Vučurević u razgovoru sa predstavnicima medija životnih uslova, odnosno standarda građana. PKV je zaouzeo čvrst stav u podršci ovakvih skupova i u budućnosti će sredine, jer omogućava očuvanje biodiverziteta i biljnih i živonastojati da da svoj doprinos u sprovođenju njihovih zaključaka. tinjskih vrsta, a istovremeno zbog zabrane upotrebe konvencioZnačajno pitanje ekološkog razvoja jeste proizvodnja poljopri- nalnih pesticida direktno utiče na stvaranje zdravijeg okruženja. vrednih proizvoda po principima organske proizvodnje. Prisutna Organska proizvodnja najzastupljenija je u Vojvodini, a na u Srbiji od početka 90-tih, ova proizvodnja je neopravdano još ovom području najviše se gaje žitarice i povrće. U poslednje vreuvek na nivou velikih mogućnosti, uzimajući u obzir rast potra- me pojavili su se organski proizvodi od mleka, ali ih je veoma žnje za organskim proizvodima na globalnom nivou, evropskim malo, a tek je započeta proizvodnja mesa i jaja, koji su veoma

rioriteta Privredne komore Vojvodine traženi i za koje je plasman siguran. Novi Sad je prvi grad koji je usvojio akcioni plan u oblasti organske proizvodnje i počeo da podstiče proizvođače sa svoje teritorije da se bave ovom proizvodnjom. Poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom hrane po organskim principima su pre tri godine osnovali i Udruženje „Organski sad - Novi Sad“ inicirajući da im se na jednoj gradskoj pijaci izdvoji prostor na kojem bi mogli da prodaju svoje proizvode. Danas je to najtraženija roba na Ribljoj pijaci koja se najbrže proda.

Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva (DLV-SLD), prof. dr Dragan Dankuc potpisali su Protokol o saradnji. Izveštaj Medicine rada o broju dana koje radnici provedu na bolovanjima, koji je sa 45.000 u 2011. godini skočio na 78.000 u prethodnoj, 2016. godini, inicirao je preduzimanja odlučnih koraka. Gospodin Vučurević je naveo velike promene u životu i radu koji su uticali na porast profesionalnih obolenja, a iz DLV-SLD su se složili o neophodnosti sprovođenja kontinuirane medicinske edukacije svih lekara, svih članova DLV-SLD o primenjivanju savremenih terapijskih metoda u cilju povećanja opšte zdravstvene kondicije zaposlenih. U pokušaju da što objektivnije sagleda trenutno stanje, gospodin Vučurević kaže da je Srbija zemlja tranzicije i da je prioritet PKV i drugih društveno odgovornih institucija angažovanje na razvijanju ekološke svesti. - Mi o tome još uvek pričamo, ali je dokazano da što manja upotreba nafte i fosilnih goriva, to je manje sumpora u atmosferi – napominje gospodin Vučurevič dodajući da je u svetu u fokusu razvoj novih procesa za proizvodnju biogoriva iz biomase. Plasiranje nusproizvoda proizvodnje biogoriva je takođe veoma značajno za krajnju ekonomičnost biogoriva. U Evropi se smeše dizela koje sadrže do 5 odsto biodizela mogu prodavati bez posebnih naznaka. Utvrđeno je da se upotrebom čistog biodizela smanjuje rizik od kancera za 94 odsto, a smeše sa 20 odsto biodizela za 27 odsto. Kod nas to još nije standard. Prof. dr Dragan Dankuc i Boško Vučurević ozvaničili - Svest ljudi o tome mora da se razvija kako bi saradnju DLV-SLD i PKV se shvatio značaj čistog okruženja, za zdravlje. ReS jeseni se očekuje aktivnije uključivanje PKV u ove tokove, a zultati će postati vidljivi kada intenziviramo razmišljanje i ovoj poljoprivedni prozvođači organskih proizvodu mogu da očekuju problematici. Dugo se nije radilo na tom polju. Ali i pored toga, veću pomoć od strane ove ugledne institucije. ima pozitivnih primera, pogotovu u manjim sredinama. Da takve Razvoj ekološke svesti, odnosno obezbeđivanja humanijeg sredine ne budu izolovani slučajevi, već pravilo PKV vidi prostor načina života je ulaganje u sadašnjost i budućnost. Krajem sep- za svoje aktivnosti, koje će u narednom periodu biti maksimalno tembra predsednik PKV gospodin Boško Vučurević i predsednik intenzivirane - naglasio je Boško Vučurević.

Čekajući da se Prof. dr Tatjana Pivac

Tatjana Pivac, vanredni profesor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, doktorsku disertaciju branila je sa temom „Vinogradarstvo i vinarstvo u turističkoj ponudi Vojvodine“ i svoj dalji naučno-pedagoški rad posvetila oblastima vezanim za kulturni i gradski turizam, i sve aktuelniji vinski turizam, koji je bio i predmet rasprave pod nazivom „Vinski...šta? - Turizam, pa da!“, u organizaciji Turističke orStudenti PMF-a u poseti Vinariji Kovačević u Irigu ganizacije Srbije i Vojvođanske asocijacije žena u Irigu. Od ukupnog broja vinskih turista u Španiji čak 86% su Po njenim rečima, za razliku od Srbije, u evropskim ze- domaći, a svega 14% stranci, koji i prespavaju u vinariji. Domljama se vodi evidencija o broju vinskih turista, pa se po- maći turisti su većinom ekskurzisti, jer prelaze maksimalno uzdano zna da ih u Italiji ima oko šest miliona, u Francuskoj 200 kilometara od mesta boravka do vinarije. I u ostalim deset, a u svetski poznatoj dolini vinograda - Napa Valley zemljama odnos domaćih i stranih turista je 80 prema 20% (California), 3.5 miliona na godišnjem nivou. U Srbiji se u korist domaćih. uglavnom radi o malim vinarijama koje ne raspolažu takvim Dok se u evropskim zemljama na pragu vinarije proda 1020% od ukupnih količina vina, praksa srpskih vinarija pokazuje da je taj procenat daleko veći. Zanimljivo je da vino ne kupuju samo turisti. Svaki treći Italijan odlazi u domaće vinarije i kupuje vino proizvedeno u tom vinskom rejonu. Ta tendencija je posebno izražena od 2009., početkom ekonomske krize, kada ljudi više kupuju u domaćim vinarijama nego u supermarketima. Koliko je značajan vinski turizam govori i podatak da na jedan evro koji turista da za vino, potroši dodatnih pet na hranu, obilazak vinskih muzeja ili kulturnih znamenitosti u okruženju. Naši susedi Hrvati su npr. odlično iskoristili Dunav i sertifikovane kulturne rute „Put rimskih careva“ i „Dunavski put vina“, i vinski turizam povezali sa biciklističkim. Interesantni su i trendovi obilazaka vinograda: kod nas je Vinarija „Mačkov podrum“ u svoju ponudu uvrstila obilazak vinograda na traktorskim prikolicama, u Italiji je zastupljen romantičan obilazak viUpoznavanje sa procesom proizvodnje vina nograda u parovima na vespama. Širom sveta podacima, ali se zna da je u toku prošle godine Srbiju pose- primenjuje se vinoterapija, u kojoj se koriste sortna vina i tio 2.75 miliona turista, od kojih su neki bili vinski. Prema njihovi ekstrakti, sokovi grožđa i sl.. Organizuju se vinske Strategiji razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. svadbe, osnivaju nove manifestiacije „vinu u čast“, ali i one do 2025. očekuje se da taj broj dostigne sedam miliona. na kojima se spajaju naizgled nespojivi oblici turizma, kao

desi vinski turizam

Lekcija o odležavanju vina.

ganizuju brojni kursevi, praksa u turističkim organizacijama, turističkim agencijama, hotelima. Vinski turizam je kao predmet uveden 2010/11. godine, i iako je fakultativan, svake godine ga izabere 100 studenata. Studenti posećuju vinarije i u kontaktu sa vlasnikom ili somelijerom imaju priliku da se susretnu sa konkretnim znanjima iz oblasti vinske kulture. Uglavnom se posećuju vinarije u Sremskim Karlovcima jer su najbliže. Zastupljena je i praksa da vinari dolaze na fakultet i drže predavanje na temu predviđenu nastavnim planom i programom. Dr Tatjana Pivac kaže da je otvaranjem novih, privatnih fakulteta konkurencija sve jača. Zato PMF pokušava da kroz kvalitetan rad svojim studentima obezbedi konkurentnost na tržištu: - Koliko je interesovanje studenata govori i izbor diplomskih i master radova na temu vinskog turizma, i mislim da bi

što su golf i vino, ili wellness&spa i vino itd. Interesantno je i koncept „Zero km food“, odnosno „hrana nultog kilometra“, koji se odnosi na hranu proizvedenu, prodatu i pojedenu u blizini same vinarije. - Sve su to ideje kojima i mi možemo težiti i uz manja ulaganja iskoristiti - istakla je dr Pivac. Ona je podsetila da u skorije vreme vinski turizam neće biti primarni oblik turizma, ali da je vinski turizam jedini oblik turizma koji poslednjih petnaestak godina beleži rast, zahvaljujući pre svega, osnivanju brojnih vinarija. Vinski turizam, prema njenim rečima, ima mnoge prednosti u poređenju sa ostalim vidovima turizma, pre svega što je jedan od njegovih najstarijih oblika nastao na tradiciji uzgoja vinove loze, što se i danas čitave porodice bave ovom delatnošću i od nje privređuju. Prednost vinskog turizma je to što je on oblik selektivnog turizma, što je i tendencija turizma danas. Turisti traže jedinstven i autentičan doživljaj, a degustacija vina i uživanje u hrani je ono što vinski turizam nudi. Dr Pivac je na kraju istakla da je prioritet razvoja u Strategiji stavljen na područje Fruške gore, Srem i Sremske Karlovce, prostor na kojem je vinski turizam najaktuelniji. Prirodno matematički fakultet Univerziteta Degustacija vina u Mačkovom podrumu u Irigu u Novom Sadu je najveći rasadnik stručnih kadrova kada je u pitanju vinski turizam, za područje Novog bilo lepo da taj vid turizam procveta i da sve vinarije imaju Sada i njegovu okolinu. Studenti na PMF-u, na Departmanu potrebu (i mogućnost) da zaposle nekog turizmologa koji će za geografiju, turizam, hotelijerstvo dobijaju sveobuhvatno da organizuje posete u vinariji i dočekuje goste sa vlasniteorijsko obrazovanje, ali i praktična znanja. Za njih se or- kom ili umesto njega.

Litar vina dnevno sledo

Sa jedne od predstava u vinogradu M. Miloševića

roizvodnja vina je započela u Kini pre sedam i po hiljada godina, a u bližoj istoriji Gruzija se pominje kao zemlja poznata po sistematskoj proizvodnji vina, koje Feničani raznose po Mediteranu. Grci se takođe prihvataju proizvodnju vina šireći ga na područje Magna Graecia, (Italije), koja postaje znamenita po vinima i pre no što je formirana Rimska republika (510. p.n.е.). Kvalitetnu proizvodnju vina imala je Kartagina, kao deo ogromnog feničanVladimir Malbašić skog carstva. Godine 128. p.n.e., kada je Kartagina uništena od strane Rima, od malog broja sačuvanih knjiga iz njihove biblioteke, jedna je bila rasprava o poljoprivrednoj proizvodnji u 26 tomova, izvesnog Maga, najvećim delom posvećena proizvodnji grožđa i vina. Proizvodnja vina u Rimu se nije bitno razlikovala od današnje. Berba je započinjala kasno. Čekalo se da se količina grožđanog šećera maksimalno poveća i na taj način obezbedi visok procenat alkohola u vinu, a s tim i njegovo trajanje. Ceđenje grožđa gaženjem od strane crnih robova na jednom mozaiku u Pompeji, prikazuje na donjem delu recipijenta u koji se grožđani sok slivao, a zatim odvajao u posebne „dolie“, posude zapremine 1.000 litara, u kojima je grožđani sok dozrevao. Centralno mesto u vinariji imala je presa, jedno od osnovnih alata za proizvodnju vina. U delima Katona, Kolumele, Horacija, Plinija starijeg, Paladiusa, Vergilija, nalaze se detaljni opisi tehnologije proizvodnje vina. Na hiljade stranica antičke književnosti posvećeno je proizvodnji vina i hvaljenju njega kao takvog. Antička vinarija je bila prostor u kojem se cedilo grožđe, sa malim odvodnim kanalom i doliama zakopanim u pesak, radi sprečavanja pucanja nepozudane keramičke posude napunjene velikom količinom soka. Po pravilu, na dno posude stavljao se prah krede ili mermera, a dodavani su i med i razni začini. Sadržaj bi se mešao dugačkim štapovima oko kojih su bile obavijene grane mirođije kako bi se dobio aromatizovan sok i kasnije vino.

Za razumevanje vina i vinogradarstva u Rimskom carstvu, koje je osim teritorije današnje Italije obuhvatalo i Germaniju, Galiju, Hispaniju, Panoniju, u najboljim godinama ukupni nivo proizvodnje iznosio je 180 miliona litara i predstavljao je jedan od najznačajnijih aspekata poljoprivredne proizvodnje. Za razliku od Rimljana i Grka koji su vino pili razvodnjeno u razmeri 2:1, 3:1, 4:1, varvarski narodi uživali su u čistom vinu, kad god su do njega mogli doći. Kaže se da je provala Germane u oblast Rajne u V veku prouzrokovana zabranom prodaje vina zbog njihovog „necivilizovanog ponašanja“. Posle dve nedelje do mesec dana ležanja u velikim doliama formirano vino sa 12-16% alkohola pretakano je u amfore. Svaka vinarija je imala svoj zvanični grb, godinu proizvodnje koje je utiskivala na amfore. One su zatvarane plutanim zatvaračem prelivane bitumenom (vrelim asfaltom), ali se ostavljala mikroskopska rupa kako bi ugljen-dioksid (CO2) mogao da izlazi iz posuda. Amfore su bile krajnje nepraktičan način transporta pogotovo zbog toga što je ograničavano snabdevanje rimske vojske. Rimska vojska je u najrazvijenije doba imala 26 legija razastrtih od Male Azije, preko Mezije, Dakije, Trakije do Germanije, a svaka legija je u svom sastavu imala 5.000 vojnika. Svakom vojniku je dnevno sledovao jedan litar vina, pre svega zbog činjenice da je vojnik morao biti zdrav. Piti lokalnu vodu je bilo rizično, a piti vino u kojem ima 12% alkohola pa ga mešati sa 3 puta većom količinom vode, značilo je imati i zdravu vodu. Vino se najčešće dostavljalo vodenim putem, što je bilo najjfetinije. Bilo je isplativije prevesti pun brod amfora od Sicilije do Marsylie (Marsej) nego istu količinu prebaciti 75 km kopnenim putem. Na obalama Jadrana, koja je kao i Italija bila bogata grožđem, locirano je blizu 800 galija punih amfora koje leže na dnu mora, kao deo ogromnog transporta koji je preko šest vekova odvlačio vino sa jadranske obale, sadašnje Hrvatske. To „vinogradarsko osvajanje“ pokazalo se neuporedivo trajnije od Rimske imperije. Od Kartagine i južne Španije do keltskih plemena u Galiji i germanskih na Rajni i Dunavu, rimski trgovci bili su revnosni u trgovini sa neprijateljima koliko i sa saveznicima. Tokom galskih ratova, Julije Cezar je u nekim tek osvojenim

vanje rimskih legionara naseljima zaticao rimske trgovce vinom, iznenađen njihovom dobrom zaradom, ali se sreo i sa buretom. Znali su Rimljani da u Mesopotamiji postoji takav način pakovanja i transportovanja vina, ali za razliku od dugih od palminog drveta, Germani su ih pravili od hrastovine. Trebalo je da prođe stotinu godina da se iz upotrebe povuku amfore i počne koristiti novi način transporta vina, koji je osim olakšanog prenosa, davao posebnu aromu preuzetu od hrastovog drveta, i sasvim novi kvalitet vina, kakav keramičke posude nisu mogle. Rimljani su još tada znali kako se hrastova burad osposobljavaju za sledeću berbu, koristeći sumpor. Uobičajena vina na rimskim trpezama bila su: mustum - sok od grožđa niskog kvaliteta koji je mešan sa sirćetom odmah posle presovanja; mulsum - vino kuvano sa medom, vrsta stonog vina; lora - gorko vino koje se spravljalo od kožica grožđa, semenki i drugih nus proizvoda iz procesa presovanja fermentisanih u vodi; posca - kiselo vino nalik sirćetu koje se mešalo sa vodom, kako bi se smanjila gorčina. Sva ova vina bila su namenjena uglavnom vojsci i nižim slojevima. Lora se služila robova, nižim staležema i vojsci, a bila je i omiljeno piće starijih žena. Pletoru raznoraznih vrsta vina korišćenih u svakodnevnoj konzumaciji u rimskom carstvu dopunjavalo je falernijansko vino iz regije današnjeg Napulja, koje je smatrano najskupljim i najčuvenijim vinom visoke klase u Rimu. Najbolju zrelost dostizalo je između 10 i 20 godina, imalo je oko 16% alkohola, a boca je koštala 110 evra, prevedeno u naše uslove. U isto vreme litar stonog belog vina stajao je 1,5 cestercija (1,5 evro). Lako se može izračunati koliko je jedna porodica izdvajala za vino, ako se zna da je dnevna potrošnja po porodici bila 4 litre. Vina su se u Rim uvozila iz Grčke i Hispanije, a budući da je transport vina za vojsku bio konstantan problem, počela je proizvodnja vinove loze na mestima koja do tada nisu bila poznata po toj proizvodnji. Južna Španija je poznavala vinovu lozu koju su doneli Feničani i Kartaginjani, ali ne i Katalonija, Narbonska Galija, Francuska i Germanija. Tako je od 50. godine p.n.e. u narednih 100 godina počela proizvodnja ozbiljnih količina kvalitetnog vina i na tim područjima. Prelomna tačka u proizvodnji vina u Rima desila se 79. godine sa erupcijom vulkana Vezuv, na prostoru koje je davalo izuzetno vino. Car Domicijan se našao u ozbiljnom problemu jer je posle erupcije došlo do klimatskih promena, a količina pepela u Italiji dovela do malog ledenog doba. U naredne tri godina nastala je panika usled nedovoljnih količina vina i njegove astronomske cene. Pokazalo se da su provincije postale značajan snabdevač vina Italije, u kojoj je istovemeno počelo uništavanje ratarske

proizvodnje i sađenje vinograda koji su donosili enormne prihode. Sve to je u narednim godinama dovelo do hiperprodukcije, i cene vina koja je pala ispod svake granice. Nastao je takav raspap da je car Domicijan 92. godine doneo edikt po kojem je naloženo da se u Maloj Aziji, Galiji, Hispaniji, Germaniji povadi polovina vinograda, da se obustavi dalja proizvodnja i sađenje vinove loze, a u cilju uvođenja reda u njegovoj proizvodnji. Zabeležni su pravi ratovi između proizvođača vina i vojske, koja je imala zadatak da vadi vinograde na mestima gde to nisu želeli da rade vlasnici. Domicijanov edikt je trajao 188 godina, sve dok imperator M. A. Probus nije doneo odluku da ga konačno ukine, a istorijski izvori su podeljeni o tome da li je postignut efekat zbog kojeg je bio uveden. Kada je reč o vitikulturi u starom Rimu, ona je bila visoko regulisana. Nije bilo dodavanja vode u vino, državna kontrola je bila rigorozna, poreski sistem je davao rezultate koji su promenili pejzaže u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj. Tu je i Prob, koji je podigavši vinograde, promenio pejzaž Fruške gore. O tome piše Eutropius u delu „Breviarium ab urbe condita“, i Historia Augusta, odnosno Carske povesti pisane od 117. do 284. godine, a o vinu i vinogradima piše i Aurelius Victor Sextus, kao i mnogi drugi. Jedan zavetni oltar nađen u okolini Belog Manastira posvećen bogu Liberu (Dionisu, Bahusu), piše da je prokurator, tj. upravnik vinograda, zajedno sa svojim sinom posadio vinograd površine 400 pena, ili 200 akri, ili 50 ha, i nekoliko vrsta grožđa. To je jedinstvena prilika da se vidi kako je Prob, ili neko od njegovih naslednika, iz Galije doveo dobre poznavaoce i dao im mogućnost da na ovom prostoru postave vinograde i počnu proizvodnju vina. Do sada, u jadranskom zaleđu nije bilo arheoloških dokaza postojanja vinarija, ali počinje sistemsko istraživanje nizvodno od Sremske Mitrovice i pretpostavlja se da će biti potvrda za to. Osim ovog u Sremskoj Mitrovici, postoje još dva perspektivna mesta, kod Grgurevaca i kod Velikih Radinaca, na putu prema Rumi, gde bi se takođe mogli naći ostaci nekadašnjih vinarija. Kada govorimo o tome gde je mogao da posadi vinograde čovek rođen u Sirmiumu, postoje tri pretpostavke: dve se nalaze u okolini Čalme, jedna na Šuljamačkoj glavici, što je i najverovatnija lokacija, koja po prirodnim karakteristikama najviše odgovara jednoj takvoj ideji, a na kojoj je, konsultujući istoriju, i sam vlasnik, gospodin Milorad Milošević, posadio Carski vinograd. Iz predavanja „Istorija vina u Rimskoj imperiji“ magistra ekonomije, Vladimira Malbašića, motivisanog skupljača i ljubitelja starina

Dani berbe grožđa u O

vog septembra Vršac je po 60. put bio domaćin „Dana berbe grožđa“. Iako je scenario napisan davnih dana, a satnica pojedinih programa utemeljivana godinama unazad, ovaj Grožđebal će biti upamćen po karnevalu, dečjem maskembalu, izložbi grožđa, voća i vina i drugim izložbama upriličenim tim povodom, bacanju poklon - paketića iz aviona, izboru za najlepšu devojku berbe, brojnim koncertima...

Sa otvaranja izložbe Grožđe, voće i vino u Muzeju grada

I direktorica TO Višac Julkica Mitrašinović uživala je u dobroj atmosferi Poseban značaj ovogodišnjoj manifestaciji u ovom istorijski, privredno, etnografski i arhitektonski bogatom gradu, imala je poseta premijerke Republike Srbije, gospođe Ane Brnabić i dvojice ministara, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića. Grođebal 2017 biće upamćen i po poseti gospodina Alena Brajdena (Alen Bryden), predsednika vinskih viteških redo-

Premijerka sa ministrima i gradonačelnicom Vršca na Grožđebalu

va i direktora Muzeja vinarstva u Parizu, koji je kao specijalni gost Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor“ iz Vršca došao da podrži Vršac, prvi grad u Srbiji koji je poneo zvaničnu titulu Vinskog grada, i koji je primljen u Asocijaciju evropskih vinskih gradova 2015. godine. Biće upamćen po vinskom kabareu dr Slobodana Jovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i njegovom natpevavanju i natkazivanju sa posebno raspoloženim gospodinom Miroslavom Žužićem, glumcem u životnoj ulozi Vinka Lozića, Sterijinog čeda, gradonačelnika Grada Vršca u vreme trajanja manifestacije. Grožđebal 2017 će se pamtiti po dobroj

Priprema za izlazak na veliku binu Dečjeg maskenbala

atmosferi, engleskom, nemačkom, mađarskom, a najviše rumunskom jeziku gostiju koji su došli da isprate ovu svetkovinu koja nema pandam niti u našoj zemlji, niti u regionu. Biće zapamćen i po mnogo čemu drugom. Ovogodišnju manifestaciju izuzetno uspešnom ocenila je i gospođa Julkica Mitrašinović, direktorica Turističke organizacije Vršac, koja je skromno istakla da je tome najviše doprinelo vreme: - Dobro vreme znači i dobru posetu. Ono nas je ovoga puta poslužilo i omogućilo nam da sprovedemo sve programe koje smo predvideli. Vršac je za ova četiri dana posetilo preko 100 hiljada gostiju, od čega 20 hiljada iz Rumunije, što

Detalj sa Vršačkog karnevala

Vršcu za pamćenje

Viteški pozdrav kultnoj manifestaciji u slavu grožđa i vina je rezultat promocija koje je sprovela Turistička organizacija Vršac u Temišvaru i Beogradu. Na broj posetilaca je uticao i aktraktivan muzički program sva četiri dana Grožđebala, kao i bogat i raznovrstan kulturno-umetnički program na glavnoj bini. Pored zabavnih aktivnosti organizovali smo i vrlo uspešna predavanja o kategorizaciji objekata i primeni marketinga u prodaji turističkih usluga u domaćoj radinosti, što je za Vršac vrlo interesantno zbog sve većeg interesovanja Vrščana da se bave ovom delatnošću, za kojom postoji preka potreba. Takođe

se nadam da su i posetioci bili zadovoljni i našim gostoprimstvom i svim onim što smo uspeli da im pružimo. Kada je u pitanju grožđe, vino i vinska ulica, gospođa Mitrašinović je istakla da su u pripremnom periodu svi kapaciteti usmereni da se propusti iz ranijih godina, a koji se tiču količine grožđa i vina na ulicama grada u vreme manifestacije, otklone. Animiran je veliki broj vinara, koji su zauzeli više od 23 štanda, bilo je grožđa iz raznih krajeva zemlje, kao i onog iz Vršačkog vinogorja. - Ove godine su, reklo bi se, svi vina-

Novinari u poseti Klubu Izazov na Vršačkom breg

ri bili zadovoljni i posetom i prodajom, afirmacijom i promocijom njihovih vina. Nadam se da je ovo bio dobar znak za njihovo aktivnije učešće u svim budućim gradskim akcijama i da ćemo zajedničkim delovanjim uspeti da i proizvodnju grožđa i proizvodnju vina podignemo na još viši nivo. Zadovoljstvo vinara je i naša zadovoljstvo. Trud svih nas se isplatio jer su i izlagači i brojna publika za sve izloženo i viđeno, imali samo reči hvale - zaključila je Julkica Mitrašinović. Pokrovitelji 60. „Dana berbe grožđa“ bili su Grad Vršac, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo; organizator Grožđebala 2017., kao i ranijih godina Turistička organizacija Vršca, a suorganizatori: NVO „Promocija“, Edukativni centar za razvoj turizma Vršac, Banatski vinski red „Sveti Teodor“; sponzori manifestacije: UniCredit Bank, SMATSA Vazduhoplovne akademije (SАА) u Vršcu, JKP „2. oktobar“ Vršac, Žitobanar AD, JAT Privredna avijacija Beograd. Ovaj događaj je realizovan uz pomoć brojnih prijatelja i medijskih partnera, među kojima je bila i naša redakcija..

Najlepše devojke 60. Grožđebala u društvu Vinka Lozića

Novi Sad - kapljica kosmosa izm

Foto: Dragan Kurucić

ada iz urbanih slojeva beogradske zbilje i glamurozne uređenosti Budimpešte stignete u Novi Sad učini vam se da ste ušli u privlačne ritmove lakoće i bliskosti. Široki središnji novosadski bulevar, moderno zamišljenih kontura, koji još uvek isijava bliskost socijalističkog perioda, odlučno vodi u splet multietničkog arhitektonskog miljea karakterističnog za srednju Evropu 19. i početka 20. veka. Tornjevi i kupole protestantskih crkava, grkokatoličke crkve, sinagoge, rimokatoličkih i pravoslavnih hramova određuju jezgro grada koji je od Marije Terezije otkupio slobodu 1. februara 1748. i započeo novi život pod imenom Neoplantae (Нови Сад, Neusatz, ÚjVidégh). Od tada se u njegovom centru, zaslugom arhitekata, među kojima su bili i oni evropske reputacije, podižu zgrade i palate u stilu klasicizma, eklekticizma, secesije, bauhausa i moderne... Svaka od mnogih novosadskih etničkih i verskih zajednica trudila se da svoje hramove i kulturne institucije ulepša i unapredi dajući tako doprinos konceptu multietničnosti i pre nego što je isti ušao u javni prostor. Sve novosadske zajednice su stremile da unutar različitih društvenih i političkih sistema ostvare jednakost kultura i time doprinesu

opštem, privrednom i kulturnom razvoju grada. Markantne građevine, trgovi, hramovi, gradski parkovi, institucije kulture i

Foto: Dragan Kurucić prosvete živo svedoče o tome. Materijalna i nematerijalna kulturna baština stvarana u prošlim vekovima osnov je na kome počiva interaktivna mreža naučnih i kulturnih

institucija, što Novi Sad danas čini prostorom aktivnog susreta kultura i različitih identiteta. To je grad muzeja, galerija, manifestacija od kojih je muzički festival EXIT stekao internacionalna priznanja i neospornu prepoznatljivost. Ono što najsnažnije određuje Novi Sad nekad i sad je ozbiljna lakoća svakodnevnog života njegovih stanovnika, mnogojezičnost komunikacije, radost učestvovanja u različitim i istim svetkovinama. Možda zbog toga se u Novom Sadu tako revnosno proslavljaju dva Božića i dve Nove godine. Ritmovi rasterećene komunikacije lako uključuju sve znatiželjnike u neočekivani, ali prijatan razgovor na trgu, ulici ili restoranu. Čak i sat na Tornju Petrovaradinske tvrđave uverava svakog, ko bi da se vrati zadatim obavezama, da su sati, a ne minuti prava mera stvari. Raspoloženi žamor ljubitelja ćaskanja svih generacija tradicionalno se može sresti u mnogobrojnim restoranima, kafeima i baštama gradskog centra. Potreba za doživljajem neposrednog i nepretencioznog susreta osvaja one koji gaje otvorenost prema stvarnosti. Zato se Novi Sad lako zavoli i teško zaboravlja. A uspomene koje se ponesu najpre se mogu razumeti kao lagana toplina koju pruža omiljeno i ležerno odelo, kome se često vraćamo.

među istoka i zapada, severa i juga

Foto: Aleksandar Milutinović Petrovaradinska tvrđava – Gibraltar na Dunavu, do koje vode svi novosadski putevi, podseća da je novosadski prostor često bio poprište sukoba civilizacija, kultura i političkih pretenzija. Austrijska tvrđava, izgrađena radi zaštite južnog oboda moćne Habzburške monarhije u 18. veku, danas je naznačajnija turistička znamenitost Novog Sada. Savremena pozicija Gibraltara na Dunavu se ogleda u razvoju inovativne i kritičke kulturne produkcije. Nekadašnji vojni prostori Tvrđave je već više od pedeset godina dom Likovnom krugu, najvećoj neformalnoj koloniji umetnika na svetu, koja broji oko dve stotine mahom slikara. Poslednjih godina uz tradicionalnu kulturnu produkciju grupišu se programi i dešavanja nastali na platformi nove kulturne matrice - ka avangardi i alternativi. Nova, kreativna energija koju nose omladinske grupe i organizacije doprinela je da, uz već prepoznatljivu tradicionalnu kulturnu platformu, Novi Sad bude Evropska prestonica kulture 2021. i Omladinska prestonica Evrope 2019. Južne padine novosadskog područa pripadaju čudesnoj Fruškoj gori. Na osamdeset kilometara dugačkom Fruškogorju smestilo se šesnaest pravoslavnih manastira, isto toliko jezera, zaštićeni prostori istoimenog nacionalnog parka, zatim etno kuće i mnogobrojne vinarije. Sadržajnost i raznolikost Fruške gore su večiti motivi za ponovni dolazak.

Severni prostor Novog Sada pripada panonskoj kulturi življenja čija su najreprezentativnija znamenja – salaši. To su ostrva u moru panonske ravnice koja čuvaju duh i ritmove nekih prošlih vremena, konje koji jure ravnicom i toplinu zidanih

Sada posetiocima pružaju mogućnost da dožive svo bogatstvo tradicionalne hrane, vina i seoskih običaja. Ono što je neprolazno, uvek sudbinski moćno u novosadskom identitetu je Dunav, koji kao glavna ulica protiče gradom,

Foto: Aleksandar Milutinović peći koja odoleva snegovima i vetrovima Karpata. Davno prošlo vreme baroka, danas je ovde živo u gastronomskom bogatstvu i raznovrsnosti, ali i u načinu na koji se hrana i uživanje u njoj slavi. Salaši, čarde na Dunavu i vinski putevi na obodima Novog

oblikujući ne samo geografiju prostora već i način na koji stanovnici grada razumeju svet. Zato je danas Novi Sad, grad na Dunavu, grad evropske istorije, jedinstvene tradicije i balkanske gostoljubivosti. Dobrodošli. Tekst: Gordana Stojaković

Velikogospojinski dani dva

ajveća novobečejska manifestacija i događaj od regionalnog značaja, Velikogospojinski dani 2017. godine, održani su od 24. - 27. avgusta na prelepo uređenom Tiskom keju, najlepšem keju na celom toku reke Tise. Četiri dana posetioci su mogli da uživaju u velikom broju zanimljivih programa koji ovu manifestaciju i čine posebnom. Uvedene su i neke novine, koje su osvežile ponudu i prema očekivanju organizatora, Turističke organizacije opštine Novi Bečej i Opštine Novi Bečej, privukle novu publiku. Dolazak Rečne flotile Vojske Srbije u Novi Bečej i otkrivanje spomen-biste poručniku bojnog broda prve klase Kraljevske mornarice, Aleksandru Beriću, koji je poginuo pružajući otpor neprijateljskim snagama kod Čelareva, i potonuo sa svojim brodom 12. aprila 1941. godine, počeli su dvanaesti Velikogospojinski dani 2017 u Novom Bečeju. Održan je peti Poljo-fest, koji je zbog načina promocije poljoprivrede i razvoja sela prevazišao interes lokalne samouprave i stekao regionalni karakter. Drugim tradicionalnim podmanisfestacijama: Etno-bazaru, Dečjoj ulici, Avliji zabavliji, Reviji paradnih zaprega, takmičenju u kuvanju riblje čorbe i dr., po prvi put su se pridružile Ulica zanatskog piva i Izložba plovila. Sve je počelo željom Konjičkog kluba „Vranjevo“ da očuva tradiciju vezanu za selo Vranjevo (od 1946. godine u sastavu Novog Bečeja) 1994. godine. Članovi kluba su te godine na dan seoske slave - Velike Gospojine, pokrenuli inicijativu za održavanje Revije paradnih zaprega. Velikogospojinski dani u današnjem obliku organizuju se od 2005. godine. I ove godine domaćini su poželeli dobrodošlicu posetiocima iz svih krajeva Srbije i regiona, „u najlepšem malom gradu u Srbiji, gradu otvorenog srca, koji tokom cele godine rado dočekuje goste, a ne samo u vreme manifestacije“, obezbedivši za tu priliku raznovrstan program i odličan provod. Domaćini su preduzeli sve da i ovaj događaj prođe u mirnoj atmosferi, kao što je i do sada bio slučaj, zahvaljujući čemu ova manifestacija s pravom nosi epitet porodične.

naesti put u Novom BeÄ?eju

Potencijali Srbije za razvoj medicinskog turizma

oslednjih godina medicinski turizam poprima izuzetnu pažnju u zemljama Jugoistočne Evrope. Srbija nema definisanu strategiju razvoja medicinskog turizma, i stiče se utisak da su privrednici, prepušteni sami sebi i tržištu. Ipak, zbog niskih cena ugostiteljskih i medicinskih usluga u Srbiji, medicinski turizam se razvija i doprinosi privrednom razvoju. Kako medicinski turizam predstavlja spoj turizma i medicine, tako su u ponudi vrhunske medicinske usluge u većim gradovima Srbije, ali po cenama koje su znatno ispod cena u zemljama porekla korisnika usluga. Sve ovo potvrđuje tezu da je medicinska usluga – “usluga vrhunskog kvaliteta po cenama trećeg sveta”. Korisnici ovih usluga su potrošači kod kojih je značajnija odrednica pacijent u odnosu na turistu. U okviru projekta „Identifikacija potencijala za održivi razvoj medicinskog turizma u AP Vojvodini“ Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, tim je istraživao korisnike usluga medicinskog turizma. Rezultati istraživanja ukazuju da je čak 70% pacijenata, tada prvi put bilo u Srbiji u cilju da dobiju određenu medicinsku uslugu. Kako rukovodilac projekta prof. dr Svetlana Ignjatijević navodi, donošenje odluke za korišćenje usluge u Srbiji je pod uticajem prijatelja, porodice i preporuke lekara. - Među pacijentima, korisnicima usluga medicinskog turizma, najzastupljenija je starosna grupa od 41-50 godina; podjednako su zastupljeni i muškarci i žene; najveći procenat ispitanika ima prosečna primanja u rasponu od 2001-4000 eura (41,1%) i 40016000 eura (32,9%) i najveći procenat ispitanika je sa završenom srednjom školom i fakultetom - ističe Ignjatijević. Pored percepiranog kvaliteta usluga koje pružaju zdravstvene ustanove merena je i ukupna satisfakcija pacijenata koji su koristili usluge zdravstvenih ustanova. - Analizom dobijenih odgovora, kojima su ispitanici ocenili svoje ukupno zadovoljstvo uslugama, može se izvući zaključak da su korisnici zdravstvenih usluga u velikoj meri zadovoljni zdravstvenim uslugama koje su koristili - ističe prof. dr Maja Ćirić. Između ostalog, istraživanje je trebalo da pokaže i percepciju stranih pacijenata o Srbiji. Pacijenti, korisnici usluga medicinskog turizma, Srbiju doživljavaju kao zemlju koja je multikulturalna i politički stabilna. - Pacijenti su mišljenja da je Srbija zemlja velikih prirodnih lepota i kulturnih vrednosti, srdačnih ljudi, poznatih naučnika i sportista, jednom rečju poželjna turistička destinacija i upravo je to osnova za unapređenje ponude medicinskog turizma - smatra Ignjatijević. Jedna od ključnih odrednica modernog razvoja medicinskog turizma na globalnom nivou je razvitak internet platforme koja omogućava korisnicima jednostavan ažurni pristup brojnim medicinskim informacijama. Ono što je zajedničko za većinu sajtova je navođenje opisa tretmana, podataka o osnivanju, kadrovskom i profesionalnom iskustvu, tehnologija, podaci o akreditaciji i profesionalnom članstvu, i vrlo često svedočenja pacijenata i preporuke za pacijente. - Prednosti korišćenja medicinskih facilitatora su znatne pošto

Prof. dr Svetlana Ignjatijević su to profesionalne organizacije, osnovane od strane stručnjaka sa iskustvom u radu u medicinskom sektoru. Oni imaju iskustvo i prioritet prilikom rezervacije klinike, smeštaja i letova u cilju pružanja kompletnog medicinskog paketa po objedinjenoj ceni zaključuje prof. dr Jelena Vapa Tankosić, učesnik projekta. Konačno, u poređenju sa drugim zemljama, Srbija ima dobru reputaciju u pogledu profesionalizma lekara i pružanja prvoklasnih usluga. Vlade zemalja zapadnog Balkana, a posebno Srbije, će uvideti značaj medicinskog turizma, kao sektora koji može generisati visok prihod u narednim godinama. Preporučuje se i korišćenje pomoći međunarodnih stručnih tela u izradi Strategije medicinskog turizma. Internet sajtovi medicinskog turizma i veb portali u Srbiji treba da budu profesionalno razvijeni imajući u vidu dobre prakse zemalja sa razvijenim medicinskim turizmom, u skladu sa preporukama OECD i Evropske komisije, koje mogu poslužiti kao dragocene smernice.

Studijski program Ekologija na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment

Prof. dr Dragan Soleša sa nagrađenim učenicima u akciji Energija je svuda oko nas

tudijski program Ekologija na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment Privredne akademije u Novom Sadu koncipiran je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom. Njegov prevashodni cilj je pružanje sadržajnog i kvalitetnog obrazovanja, kao i formiranje i osposobljavanje mladih stručnjaka za uspešno delovanje i rešavanje problema u oblasti ekologije. Studijski program Ekologija studentima pruža sva neophodna znanja potrebna za obavljanje najrazličitijih poslova koji zahtevaju znanje iz oblasti ekologije. Savladavanjem ovog studijskog programa studenti postaju osposobljeni za obavljanje poslova u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, odnosno postaju osposobljeni da daju odgovor na sva pitanja i sve probleme u ovoj oblasti. Nakon završetka ovog studijskog programa studenti imaju mogućnost zapošljavanja kako u laboratorijama i agencijama koje se bave ekologijom i kontrolom kvaliteta životne sredine, tako i u inspekcijama, državnim agencijama, konsultantskim

firmama iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, nevladinom sektoru za zaštitu životne sredine i edukaciju stanovništva, industriji i slično.

Jedan od primera kako mališani vide ekologiju Osnovne akademske studije traju 4 godine i nose 240 ESPB bodova. Završetkom studijskog programa Ekologija student stiče zvanje DIPLOMIRANI EKOLOG. Po završetku ovih studija student može nastaviti master studije u trajanju od jedne godine. Nastava se ostvaruje u malim grupama i mentorskom radu, kroz uspostavljanje

neposrednog kontakta student-profesor. Naglasak se stavlja na isticanje individualnog, kreativnog razvoja studenta, timski rad, sticanje praktičnih znanja i korišćenje savremene tehnologije. Kvalitetu nastavnog procesa doprinose i gostovanje stručnjaka iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment daje svoj puni doprinos za izgradnju energetski odgovornog društva brojnim aktivnostima, pri čemu je jedna od polaznih tačaka baš edukacija mladih. FIMEK je četvrtu godinu zaredom suorganizator i pokrovitelj manifestacije „Energija je svuda oko nas“ u kojoj nastoji da pruži podršku i da svoj doprinos društvenoj zajednici i edukaciji mladih o najvažnijim temama današnjice, motivišući učenike osnovnih i srednjih škola da se edukuju, da idu dalje, da studiraju i da ulažu dalje u sebe i svoj razvoj. „Energija je svuda oko nas“ je manifestacija koja se odvija u osnovnim i srednjim školama u AP Vojvodini predstavlja najcelishodniji put ka razvijanju odnosa prema energiji koja je sve veći problem civilizacije.

Vinarija Grabak od hobija do biznisa

Vinograd Vinarije Grabak u Vrnjačkoj Banji

ajstarije vino iz Vinarije Grabak datira iz 2015. godine, i reč je o jednoj mladoj vinariji, u kraju koji je poznat po sedam izvora mineralnih voda, a ne po vinovoj lozi. Vlasnik vinarije, gospodin Miloš Jovanović, mašinski inženjer, koji se više od dvadeset godina bavi proizvodnjom stomatoloških instrumenata (jedini na Balkanu), kaže da to nije sasvim tačno, da se vinova loza u kraju oko Vrnjačke Banje, kao i u samoj Banji, oduvek gajila, ali na manjim parcelama i u okviru okućnica, kao i da je gotovo svako domaćinstvo gostima moglo da iznese svoje, domaće vino. O tome može da posvedoči svaki vremešniji meštanin, ali i deo imanja na kojem se prostire vinograd nalazio se vinograd i pre sto godina. Vinogradarstvo u Banji je u jednom periodu zamrlo, kao i u ostatku zemlje, a sada je on preuzeo na sebe odgovornost proizvodnje vina u većim količinama, koje će svakom gostu Banje, domaćem i stranom, kroz čašu božanske tečnosti otkrivati pravo lice i karakter ovog podneblja. Vinarija Grabak je situirana na potezu na kojem su vidljivi ostaci grabove šume, koja se nekada prostirala na brežuljku iznad Vrnjačke Banje, po kojoj je i vinarija dobila ime. Danas je to prijatan kutak za uživanje, gde stalno pirućka vetrić, sa pogledom na kompleks proizišao iz zamisli gospodina Jovanovića. Za deset godina stasavanja ideja, kao posledica neospornog umetničkog talenta ovog domaćina, slikara u ranijim godinama, sadržaji su se uvećavali, pa se od prvobitno izgrađenog prostora koji je služio za okupljanje prijatelja kuće, razvio Paviljon za slavlja i proslave u letnjim mesecima kapaciteta 80-90 mesta. Potom je izgrađen teniski teren. Danas kompleks Grabak ima dva bazena, dečji i za odrasle, brvnaru kapaciteta deset kreveta i sa dva pogleda, na vinograd sa jedne, i bazene sa druge strane, teren za odbojku na pesku, teren za basket. U okviru ove celine nalazi se 50 ari vinograda, ukupno 2.400 čokota, sorti: Prokupac, Cabernet, Merlot, od crvenih, Tamjanika, Italijanski Rizling i Sauvignon Blanc od belih sorti. Od grožđa iz ovog vinograda proizvodi se vino Bela golubica, a ostalih pet etiketa: Rizling, Sauvignon blanc, Rose Grabak (od Prokupca), Prokupac Grabak, te Cabernet i Caberenet barrique Grabak, su kombinacija grožđa iz ovog i iz vinograda, površine 800 ari u Milutovcu, u Trsteničkom vinogorju. Osim po-

druma sa intimnim prostorom optimalnom za degustaciju i druženje desetak osoba, Vinarija ima degustacionu salu sa 80 mesta, čak do sto, ako se uzme u obzir terasa preko koje se izvija vinova loza, koja joj daje poseban šarm. Ova sala može da služi i za konferencije. U početku je proizvodnja vina zamiMiloš Jovanović šljena kao usputna delatnost, ali vremenom je vinarija postala nezaobilazna turistička tačka Vrnjačke Banje i ozbiljan biznis. Vina iz ove vinarije, 14.000 litara proizvedeno u toku prošle godine, mogu se naći u svim banjskim restoranima, trgovinama TEA, kao i u samoj vinariji. Gospodin Jovanović ne zaboravlja da istakne da je veliku ulogu u oblikovanju vinarije kakva je danas, imala Marina Bogićević, Banjčanka koja je posle završenog Poljoprivrednog fakulteta otišla u Italiju, magistrirala i doktorirala na vinogradarstvu i enologiji i 20 godina radila što na fakultetu što u toskanskim vinogradima, i u pravom trenutku se vratila u Banju. Njenim povratkom vinarija je dobila snažan podstrek i smernice, tako da se planira njen dalji napredak, i u površinama pod vinogradom i broju brvnara. Već je kupljen plac površine 1.3 ha na 500 metara od vinarije na kojem će u skorije vreme biti zasađena vinova loza, a planira se i povećanje smeštajnih kapaciteta do 60 kreveta. Gospodin Jovanović potvrđuje da, kao što pojava gospođe Marine Bogićević, tako i sve drugo, nije slučajnost. Nekada su njegovi roditelji u Prokuplju imali vinograd i pravili domaće vino, iključivo od Prokupca, a njemu je kao najmlađem, zapadala dužnost da se zavlači u bačve i da ih riba. Nameran je da na novoj parceli zasadi Tamjaniku i Prokupac. Od Prokupca očekuje mnogo, jer je autohtona sorta, jer daje vino puno elegancije i finoće sa malim procentom aklohola (11,5%), koje može da se pije u svim prilikama. I što mu budi sećanje na detinjstvo. To je vino koje se u roditeljskom domu točilo za večerom iz bokala, čiji je miris i ukus zavoleo još kao dečak. Vinarija Grabak nije samo vinarija. Ako dođete, što toplo preporučujemo, ovde ćete imati da vidite i doživite puno toga.

Sa Kopaonika turisti šalju lepu sliku o našoj zemlji i nama

Svaku manifestaciju prati nastup lokalnih ansambala

Pešačke ture na Kopaoniku sve popularnije

Kvadovima u obilazak planine

Sa Dana vrganja 2017

uristički centar Kopaonik ove godine može da se pohvali brojem gostiju većim i od onog zabaleženog u zlatnim osamdesetim godinama prošlog veka. Kopaonik je poznat pre svega kao ozbiljan planinski zimski centar, i investicije koje su se odnosile na zimski deo turizma dale su efekte. Ove godine pet miliona prolazaka na skijalištu je rekord zabaležen na ovoj planini, kojim mogu da se pohvale samo veliki svetski ski centri. Težište aktivnosti Turističke organizacije Raška, Opštine Raška, Skijališta Srbije, Nacionalnog parka „Kopaonik“ i svih hotelijera se s toga, širi i na letnju turističku sezonu, sa ciljem da bude što duža i privuče što više gostiju. Poslednjih godina letnja sezona na ovoj planini traje mesec i po dana, a zimska četiri meseca. Ideja turističkih poslenika, privrednika i lokalne samouprave je da ovu sezonu produže bar na dva, dva i po meseca. Direktor TO Raška, gospodin Radenko Cvetić, kaže da sprovesti takvu jednu ideju u delo nije ni malo jednostavan posao. Po njegovim rečima, nije poenta samo dovesti goste. Ako su klimatske promene doprinele da ljudi pobegnu sa 40 na 20 - 22°C, a onda se dosađuju, ništa nije urađeno. Oni će naći drugu destinaciju koja će imati šta da im ponudi. Turisti s pravom očekuju da kada negde dođu, uživaju. Zato je zadatak turističkih radnika i svih drugih uključenih u turističku privredu, pružanje što više izbora, sadržaja za aktivan odmor, organizovanje manifestaRadenko Cvetić cija poput Dana borovnica i Dana vrganja, koje će privući odeđene ciljne grupe, iz zemlje i regiona. Za Kopaonik je to dobra prilika da pokaže svoje lepote i mogućnosti, a gostima da prenesu svoje utiske i fascinacije ovom divnom, i u isto vreme divljom planinom. Pored toga što sva ova događanja doprinose razvoju turizma, razvoju opštine Raška, pre svega Kopaonika kao turističke destinacije, sa nje se u svet šalje lepa slika o nama i svemu što Srbija ima. Gostima se iz godinu u godinu pruža sve veći i raznovrsniji sadržaji. Banjsko kupatilo i termalni bazeni u Jošaničkog Banji, Semeteško jezero, pešačke ture do određenih istorijskih, arheoloških i kulturnih lokaliteta, biciklističke ture po obeleženim stazama, vožnja kvadovima, branje šumskih plodova i lekovitog bilja, za mlađe boravak u avantura parkovima samo su neki od njih. Tu je i nezaobilazna gastronomska ponuda ovog kraja, koja je uvek bila na dobrom glasu. Danas Kopaonik za sedam dana boravka nudi gostu svakog dana nešto drugo, često ga stavljajući u nedoumicu šta da izabere od ponuđenog. Gospodin Cvetić se priseća da je do pre samo par godina ta ponuda bila sasvim drugačija, i osim kreveta i kvalitetne hrane Kopaonik leti nije imao da ponudi ništa. Zajedničkim angažovanjem svih turističkih subjekata da se obezbedi što kvalitetniji boravak gostima na ovoj planini, svako na svom planu, u skladu sa svojim mogućnostima, rezultirali su ponovnim „otkrivanjem“ Kopaonika kao privlačnog mesta ne samo za zimski već i za letnji odmor. Korak dalje učinjen je inicijativom osnivanja Turističke regije Kopaonik i nastojanjem da se turistička ponuda prenese i na potkopaonički kraj. Gosti Kopaonika će tako imati mogućnost da se nađu na Vinskom putu, obiđu manastire u potkopaoničkom kraju, kolevku prve srpske države - Rašku, šopinguju u Novom Pazaru, da se upoznaju sa čuvenim poljoprivrednicima ovog kraja i kupe njihove proizvode. - Turizam u Srbiji postaje jedna ozbiljna privredna grana, o kojoj se godinama unazad priča a sada su efekti te priče i vidljivi. Raška sa Kopaonikom i celom regijom uzeli su aktivno učešće u tom razvoju što se primetno odrazilo na privredni rast, a kranovi i nove građevine, govore o tome da je ovo destinacija za koju se odlučuje sve više turista - istakao je Radenko Cvetić.

Šumarska kuća - vredan zapis iz sredine prošlog veka

snovna namena „šumarske kuće“ na raskrsnici prema Jošaničkoj Banji i Vikend naselju, na Kopaoniku, bila je da se u njoj okupljaju rabadžije, da iz nje poslovođe vode svoj deo poslova. Posle njih došli su inženjeri, geodeti, potom prvi turisti, planinari i skijaši. Iz te kućice krenuo je život Kopaonika. Prvi objekat na Kopaoniku koji je podiglo JP „Srbijašume“ Šumsko gazdinstvo Raška, bila je „šumarska kuća“, 29. novembra pedesetih godina prošlog veka. Izuzetno lepa kuća, do skora naseljena. U njoj su živeli kooperanti NP „Kopaonik“, rabadžije, bračni par Jurišić. Oni su imali dvoje dece, od kojih je jedno i rođeno u toj kući. Prvo su radili sa JP „Srbijašumama“, ŠG Raška, a kada je stvoren NP „Kopaonik“ 1981., podeljeni su resursi, pa je NP preuzeo radnike, a kuća je ostala u vlasništvu ŠG „Raška“. Pošto je kuća bila sklona samorušenju, porodica se iselila. Dodeljen joj je plac u neposrednoj blizini, na kojem su podigli montažnu kuću, ali i danas, kao pravi vlasnici, obilaze kuću i brinu se da ostane u dobroj kondiciji, jer je ŠG „Raška“ njihovim iseljenjem prestalo da vodi bilo kakvu brigu o njoj. Gospodin Rajko Nikolić, trideset godina čuvar u NP „Kopaonik“ smatra da je ona lepša od svih modernih apartmana oko nje. Ako bi se obnovila, postala bi atrakcija, ne samo kao spomenik jednog vremena, njegovog neimarstva, već i mesto podsećanja na početke razvoja Kopaonika, kakvog ga danas poznajemo. Gospodin Rajko Nikolić kaže da za njenu obnovu nisu potrebna velika sredstva, tek da se okreči i prepokrije. - Potrebni su samo dobra volja, materijala ima, o majsto-

rima da i ne govorimo. Siguran sam da bi JP „Srbijašume“ ŠG „Raška“ podržalo inicijativu i obnovu ove jedinstvene kuće, čak i da bi uzeli učešće u tome, samo kada bi saznali za mogućnost da joj se vrati izvorni oblik. Bračni par Jurišić bili su rabadžije. Prvo su imali konje samarice, kojima su izvlačili drvnu građu. Uz njih su radili rabadžije sa volovskom zapregom. Posle su kupili traktor. Naš sagovornik tvrdi da je u vreme kada je građa izvlačena na stari način, uz pomoć konjske i volovske zaprege, daleko manje bilo oštećenja terena i stabala. Vodilo se računa o svakom drvetu i zbog toga je emotivno vezan i za kuću i taj način eksploatacije šume. Kako su došle moćne mašine, traktori, tako su oštećenja bivala neuporedivo veća. Oštećuju se šumske vlake i vododerina odnosi plodno tlo što doprinosi izvaljivanju stabala. Tu su i oguljivanja kora, njihovo prstenovanje, jer posle izvlačenja na takav način oštećena stabla se moraju ukloniti. Sa setom se priseća konjskih i volujskih zaprega, koje su stizale da izvuku istu količinu građe, kao i sada traktori, samo što se radilo od ranog proleća do kasne jeseni. Čak se dešavalo da su i u toku zime izvođeni radovi, a „šumarska kuća“ je služila da svi oni koji su ostajali da dovrše započeti posao, prespavaju i prehrane životinje. Bilo je inicijative da se „šumarska kuća“ sruši, ali prevladala je mudrost, a vizija za dalje je da se pretvori u svojevrsan muzej, malu zbirku eksponata materijalne kulture iz prošlosti ovog prostora, što Kopaonik danas nema. Muzej, koji bi oplemenio planinu, obogatio bi i turističku ponudu, i na samo deset do petnaest minuta od turističkog centra, ponudio svim gostima ove planine, jednu zanimljivu lokaciju.

Rajko Nikolić (prvi s leva) u obilasku KOP-a sa grupom turista

Vraćanje stoke na Kopaonik spašava prirodu ove planine

rema podacima iz 1939. godine na Kopaoniku je bilo 175 bačija, 39.000 ovaca, 5.000 krupne stoke, 57 magaraca i 500 konja. Ukupno 575 ljudi je živelo na bačevnim mestima gde su vršili pašarenje stoke, i od novca dobijenim prodajom mleka i mlečnih proizvoda, sira i kajmaka plaćali pašarinu. Danas je situacija takva da na celoj teritoriji Kopaonika i na području NP „Kopaonik“ nema više od 200 ovaca i 18 goveda koja organizovano pašare, ni jednog konja, niti koza. Sem toga, vršna sela do reke Ibar su potpuno opustela. Na Kopaoniku, trenutno nema nijedne aktivne bačije, da je naseljena i da živi preko leta. Ovakvo stanje je godinama nepromenjeno. Sve to dovelo je do nemile slike da je kleka u agresiji, da se naseljavaju pionirske, korovske vrste a uloga stoke i ovaca je bila upravo da sprečava da se tako nešto ne desi. Verovatne predikcije su da će za deset godina, ukoliko se stoka ne vrati na Kopaonik, ova planina ostati bez livada. Kleka kao agresivna vrsta, uništavaće borovnicu i sve što raste u njenoj okolini. Pošto je kratkog veka, sasušiće se i iza sebe ostaviti pustoš. U narednih dvadeset godina na ovim mesta osim korovskih biljaka neće rasti ništa drugo.Lična inicijativa čoveka koji zna svaku bačiju, sva

bačevna mesta ili ostatke bačija, čuvara zaštićenog područja NP „Kopaonik“ poslednje tri decenije, gospodina Rajka Nikolića, je da vrati bačije na Kopaonik. On će, uz svesrdnu podršku stručne saradnice u okviru odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije, gospođe Berislave Ilić, predložiti ZZP Srbije i Ministarstvu projekat kojim bi se odobrila i pomogla ova inicijativa, na mestima gde su bačije postojale. U projekat bi trebalo da se uključi i država u vidu subvencija pri kupovine stoke. To je jedini način, po mišljenju iskusnog čuvara nacionlnog blaga, da se spasi priroda ove planine, da ne bi urasla u korov.Druga faza rada, koja bi trebala da bude završena do kraja godine, odnosi se na ispitivanje zainteresovanih pojedinaca i porodica, valsnika bačija, da li su voljne da se vrate pređašnjem načinu života i rada. Dobijena je saglasnost desetak porodica, ali je veliki broj onih koji su se odselili a bačevna mesta stoje i verovatno bi neko drugi pristao da ih uz pomoć nadležnih obnovi, i da se prihvati tog posla. NP „Kopaonik“ bi se po navodima našeg sagovornika, obavezao na besplatno davanje mesta za ispašu, obezbedili bi građu i materijal za obnovu, i Kopaonik ponovo postane „prava planina“. Jer planina bez livada i šuma

nije planina.Ništa manje značajan nije ni ekonomski segment ovog projekta. Pretpostavka je da bi se za početak nekolicina mladih ljudi vratilo na selo i ožvelo ga. Niko ne spori da je izgradnjom Turističkog centra Kopaonik iskorišćen vanredni potencijal ove planine za sportsko-rekreativni turizam u zimskoj i letnjoj sezoni, koji je ovu planinu postavio na pijedestal atraktivnih turističkih odredišta u Evropi i svetu, i koji je doprineo njegovom razvoju. Ali za lokalno stanovništvo je bio kontraproduktivan upravo iz ekonomskih razloga. U startu je bilo zamišljeno da se lokalno stanovništvo zaposli u Centru, a da se poljoprivredni proizvodi organizovano otkupljuju od lokalnih proizvođača. Međutim, snabdevanje je od početka bilo centralno a sa privatizacijom, situacija je dodatno pogoršana. Saradnja sa lokalnim stanovništvom svela se na desetak ljudi upornih da svoje proizvode izlažu na pijačnim tezgama. Položaj lokalnog stanovništva je dodatno ugrožen prilikom formiranja NP „Kopaonik“ i skijališta (ski staza), od kojih su oduzimane privatne parcele.Povraćaj stoke na Kopaonik, organizovano i pod kontrolom, imao bi dvostruk benefit i mogao biti zabavan i sa apsekta turista i sa aspekta očuvanja prirode.

Prvi gljivari sa sertifikatom Mikološko-gljivarskog saveza Srbije

osle završenog prvog Pripremnog kursa prilagođenog potrebama Mikološko-gljivarski savez Srbije za zvanje - gljivar, koje je krajem jula sprovedeno paralelno sa manifestacijom „Dani borovnice“ na Kopaoniku, početkom septembra, u okviru manifestacije „Dani vrgaProf. dr Branislav nja“, održan je završni ispit. Od ukupnog Uzelac broja prijavljenih više od 50% kandidata je položilo test, ostali će morati na ponovnu proveru znanja. Ovaj projekta imao je za cilj sprečavanje trovanja gljivama, po čemu je naša zemlja među vodećim u regionu i Evropi. Prof. dr Branislav Uzelac, predsednik Asocijacije gljivara Srbije i predsednik Komisije za nauku i edukaciju MGSS, predavač i čovek koji je uložio trud i sistemtizovao znanja iz ove oblasti, zajedno sa predsednikom MGSS Zoranom Jelenkovićem i potpredsednikom MGSS Goranom Miloševićem, kao i članovima ispitne komisje, prof. dr Majom Karaman sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i dr Miroslavom Markovićem sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada, ispunili su sve organizacione uslove i obezbedili zavidan akademski nivo i predavanja i samog ispita. O tome, dr Uzelac kaže: - Ispit je položilo 30 kandidata, 24 nije, što govori o tome koliko je ispit bio ozbiljan. Tome u prilog ide i impozantan broj prijavljenih, daleko veći od polaznika šestodnevnog kursa, od pre mesec dana. S druge strane nisam očekivao da se neki od polaznika kursa oslone na proizvoljne informacije, razmene iskustva između sebe, zaboravljajući zlatno pravilo: „Nikada se ne dogovaraj sa istomišljenikom“. Činjenicu da je dosta kandidata iz grupe koja je pratila kurs palo, objašnjava nedovoljno ozbiljno shvaćenim detaljima na kojima je insistirao, ali iskazao zadovoljstvo brojem onih koji nisu pratili kurs i odlično su uradili test. Šta znači sertifikat za zvanje gljivara?

Polaznici prvog kursa MGSS na Kopaoniku - Za prve sertifikovane gljivare u Srbiji to je potvrda da o gljivama puno znaju i obavezu da rade sa narodom. U slučaju da ne žele da rade trijažu, neće da nateraju ljude da bace otrovne gljive iz korpe i sl., Savez ima pravo da im oduzme stečeno zvanje, jer je smisao celog ovog projekta da gljivari budu u službi građana. Kako će građani koji imaju neko pitanje ili sumnju da dođu do gljivara? - Svaki gljivar će morati da obnaroduje preko društvenih mreža ili na neki drugi način kada je dostupan i kada je na usluzi građanima. Na sajtu MGSS i sajtovima gljivarskih društava biće istaknuti spiskovi svih onih kojima će građani moći da se obrate - kaže dr Uzelac, pred kojim je ozbiljan korak da od onih koji najviše znaju stvori generaciju mentora koji će reprodukovati nove gljivare. Već sada vidi pet-šest kandidata čije je znanje na zavidnom nivou, ali koje treba sistematizovati. Onima koji nisu prošli test u prvom pokušaju biće pružena nova šansa već na predstojećem Susretu gljivara na Iriškom vencu u organizaciji GD Novi Sad, kao i i onima koji polažu ovaj ispit prvi put.

Zadovoljstvo nađenim u prirodi

Tako je kada kreneš u šetnju sa turističkim vodičem

avle Pavlović rođen je u Kraljevu. Završio je Visoku turističku školu strukovinih studija u Beogradu, gde živi i radi kao licencirani turistički i planinski vodič. Specijalnost su mu ture zlatiborskim okrugom, vijugavim meandrima Uvačkog jezera, okolinom njegovog rodnog Kraljeva, Vrnjačke Banje, Kopaonikom. Ukratko, voli da što više sazna o svemu vezanom za Srbiju i to prenese drugima. Zadovoljan je razvojem turizma u našoj zemlji poslednjih godina, sve većim brojem stranih turista, koji u njegovom slučaju čine 90% od ukupnog broja onih koji ga angažuju. Voleo bi da isto zadovoljstvo može da iskaže i prema statusu turističkog vodiča, ali ne može. Ono što može je da svaki put, bilo da se radi o prosečnom, ili grupi najzahtevijih turista, da svoj maksimum. Smatra da će lepota spasiti svet, a nju vidi u prirodi. Ima li bolji način predstaviti ovog mladog Pavle Pavlović (u beloj majici) u svakoj prilici prenosi svoje znanje čoveka nego prepričati njegovu priču, ispričanu na Vučjoj stazi na Kopaoniku, sa pogledom na Pančićev vrh. Tog taničke bašte u Beogradu. Danas ga i Prirodnjački muzej smatra rano-septembarskog dana, grupa gljivara je krenula na foto-safari za idejnog utemeljivača i duhovnog osnivača. Osim botanike, puteljcima koji su vodili do vidikovca pored kojeg prolaze vuko- predavao je zoologiju, mineralogiju, geologiju i agronomiju. Navi, kada za to imaju potrebu i kada ih glad pritera. Među njima se pisao je 42 dela iz botanike, zoologije i geologije, tri udžbenika, našao i ovaj mladi čovek u ulozi gljivara, ali se izazvan pogledom otkrio 131. novu biljnu vrstu, 47 novih varijeteta i 7 novih formi. na Pančićev vrh (2017), prisutnima obratio rečima: „Voleo bih Neke su po njemu nazvane: Pančićev pelen, Pančićeva poljska nešto da vam ispričam o Josifu Pančiću.“ Oko njega se za tili čas mlečika, Pančićev javor, itd. Opisao je oko 2.500 vrsta biljaka, okupila grupa, željna da čuje nešto novo, nešto drugačije o našem dva skakavca koja su do tada bila nepoznata nauci. Jedan je dobio velikanu: ime Pančićev skakavac. - Pančićev vrh je najviši vrh Kopaonika i od 1951. godine nosi Pančić se smatra začetnikom srpskog planinarstva i prvim planaziv po najvećem srpskom botaničaru, ekologu, ornitologu, glji- ninarskim vodičem. Organizovao je jedan od prvih izlete sa svovaru i geologu, prvom predsedniku Srpske kraljevske akademije, jim studentima na Kopaonik u vreme kada nije bilo ni magistralkoja je obeležila XIX vek u Srbiji. Josif Pančić je rođen 1814. na nog puta, ni mostova, iznalazeći neke druge staze. području današnje Hrvatske, u pravoslavnoj porodici. Tačno sto Preminuo je 1888. godine i sahranjen u Beogradu, ali su vegodina pre no što će mu postati konačno odredište, naučnik je likim sletom u kojem je učestvovalo preko 150 planinara 1951. prvi put posetio planinu Kopaonik čije ga je prirodno bogatstvo godine. njegovi posthumni ostaci preneti u sanduku od Pančićeve oduševilo. Posebno je voleo njegov vrh sa koga je mogao da vidi omorike u Mauzolej na vrh planine. Na tom mestu sahranjen je celu Srbiju. Godine 1886. šesnaesti, i za života, poslednji put do- po sopstvenoj želji. Danas se na sam vrh može otići samo uz polazi na nju, i to na magarcu. sebnu dozvolu vojnih vlasti. Završio je medicinu u Pešti, radio diljem Srbije, istražio dobar Mnogi mešaju da Pančićeva omorika raste na Kopaoniku, a deo Balkana teško se snalazeći da preživi svaki mesec. Fasci- zapravo je nađena 1875 (ili ’77) kraj sela Zaovine na Tari. Dva nantan je način na koji je prikupljao svaki dinar koji bi kasnije primerka ove retke vrste četinara, istih oniih koje su kao mladice trošio na istraživanja. Svirao je flautu, imao sedmoro dece. Školu posadili planinari donevši posmrtne ostatke njihovog nalazača, je učio na latinskom jeziku, a sam je naučio nemački, engleski, mogu se videti i na Kopaoniku kod „Šumarske kuće“. italijanski, francuski i španski jezik. Bio je profesor Liceja, kasniNije lako sažeti život čoveka formata kakav je bio Josif Panje Velike škole (danas Beogradski univerzitet), najviše orbrazov- čić, ne ispuštajući pri tom osnovne činjenice koje su kvalifikovale ne institucije u Srbiji u periodu između 1863. i 1905., za čijeg je njegovi izuzetnu ličnost, izdvojiti iz njega najvažnije, prelomne rektora biran čak šest puta. Bio je član jedanaest naučnih društava trenutke, preneti ih na zanimljiv način i uz to, zadržati pozornost i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, osnivač Minera- publike. Ovom mladom čoveku je to uspelo i to mogu samo najloškog i Geološkog zavoda, ali i idejni tvorac i prvi upravnik Bo- bolji.

Jošanička Banja menja svoj izgled, a time i turistički značaj

ada se nalazi u podnožju najatraktivnijeg zimskog i sve više letnjeg turističkog centra Srbije, pa otuda i naziv „Zelena vrata Kopaonika“, Jošanička Banja je i kao zasebna celina, značajna turistička destinacija koja pripada opštini Raška, od Kraljeva udaljena 74, a od srpske prestonice 245 kilometara. Jošanička Banja leži na nadmorskoj visini od 550 metara, na ušću Samokovske reke u Jošanicu, okružena borovim, brezovim i bukovim šumama, bez bilo kakvih faktora koji bi uticali na zagađivanje vazduha i prirode uopšte pa mnogi, i to s pravom, veličaju udeo klimatskog faktora na zdravlje posetilaca. Najveće bogatstvo Jošaničke Banje su njene vode. Iako poznate od davnina, njihov kvalitet potvrđen je tek 1834. godine, kada je knez Miloš naredio podrobno ispitivanje lekovitih voda Srbije. Ponovljena istraživanja sedamdesetih godina prošlog veka potvrdila su da pripadaju klasi hipotermi koje u svom sastavu imaju mnogobrojne minerale poput kalcijuma, natrijuma, kalijuma, ali i sulfate, fluor i hidrokarbonate, koji olakašavaju varenje. Stoga vode iz lekovitih izvora Jošaničke Banje imaju dvostruku primenu, neke se piju, a u drugima se spovodi tzv. hidro-kineziterapija. Najtopliji i najznačajni izvor Banje, na levoj obali reke Jošanice, ima temperaturu od 78,5°C, izbacuje sedam litara vode u jednoj sekundi. Jošanička Banja ima dugu tradiciju u lečenju raznih oblika reumatizma (degenerativni, hronični, ekstraartikularni), oporavka nakon povreda kostiju i korektivnih operativnih zahvata, lumbaga, išijasa, oboljenja mišića, hiperacidnog gastritisa, kožnih oboljenja (ekcema, psorijaza…), ginekoloških problema (upale jajnika, sterilitet…), neuralgije.

Banjsko kupatilo u Jošaničkoj Banji

objekta nalazi se i prostorija za fizikalnu medicinu, u kojoj se sprovode razne terapije uz pomoć medicinskog osoblja neophodnog za potpuno zbrinjavanje svih onih koji ovde dolaze po zdravlje. Gospodin Trifunović ističe da će po završetku letnje turističke sezone 2017. početi izgradnja otvorenog bazena dimenzija 10 x 6 m, rekonstrukcija starog, turskog i izgradnja blatnog kupatila. Zahvaljujući istraživanjima Zavoda za zaštitu spomenika Republike Srbije potvrđeno je da se pre 200 godine, na mestu planiranom za igradnju novog, nalazilo staro blatno kupatilo. - Planovi su da se dovrši uređenje banjskog parka, rečnog korita i pešačke staze duž leve i desne obale reke Jošanice, koja će voditi od Banje prema aqua parku i restoranu „Draguljica“, pa sve do hotela „Oaza“, na ulazu u Jošaničku Banju, tako da će Banja već 2018. izgledati zaista impozantno - objašnjava gospodin Trifunović. Istraživanja Geoinženjeringa su potvrdila da Jošanička Banja leži na termalnim izvorima. Ipak, zatvoreno je dvadesetak bušotina, jer nije bilo ni planova, a ni dogovora za njihovu eksplataciju. S Deo banjskog parka i Tursko kupatilo Pogled na restoran Draguljica druge strane, s obzirom na visoku temperaturu i povoljnu mineralizaSiniša Trifunović iz Turističko organizacije Raška, kaže da je ciju, ove vode su pogodne za grejanje prostorija, proizvodnih Banja lokomotiva turističkog i ekonomskog razvoja kraja. Za- hala, proizvodnju cveća, voća i povrća, i u nekom budućem perivršenom adaptacijom u martu ove godine nastavilo je sa radom odu planira se njeno korišćenje za te namene. banjsko kupatilo, podignuto 1935., od kada i počinje ozbiljnija Jošanička Banja ima veliki broj lepih i dobrih restorana, ali neupotreba ovih voda za lečenje. Da su korišćene i ranije, svedoči dovoljno smeštajnog kapaciteta. Za sada je kategorizovano oko staro kupatilo, u narodu odomaćenog naziva „Tursko kupatilo“, 120 ležaja, potrebno je još toliko da bi se zadovoljila potražnja. ali se pouzdano zna da su ga gradili Srbi po ugledu na hamame Sasvim je sigurno da će nova ulaganja dovesti do razvoja Banje i iz tog vremena. da će, imajući u vidu termomineralne izvore i hemijska svojstva Banjsko kupatilo ima ukupno osam hidromasažnih kada, je- ovih voda, ova destinacija postati hit, jer su svi gosti koji posete dan đakuzi za četiri i bazen za dvadesetak osoba. U sastavu ovog Banju oduševljeni rezultatima boravka.

Etno selo Gradačka banja

vaki čovek teži da obeleži svoje bivstvovanje na zemlji nečim što će ga nadživeti. Da ne bi žalio zbog onoga što nije učinio, a mogao je, dr Rade Jovanović, rukovodilac savetodavne službe Instituta za primenu nauke u poljoprivredi u Beogradu, pre nekoliko godina je pun entuzijazma, uz pomoć svojih prijatelja i rođaka, započeo obnovu prostora na svojoj dedovini, na Gradačkoj reci, 12 km udaljenoj od Ibarske magistrale, na putu Kraljevo-Raška, stotinak metara od zadužbine Jelene Anžujske - manastira Gradac, do kojeg vodi krivudava Staza oca Julijana, u selu koje danas broji 300 do 400 stanovnika i školom koju pohađa desetak učenika. Upoznat sa stanjem srpskih sela koja umiru, čvrsto uveren da to, uz svež impuls i nove ideje može da se promeni, dr Jovanović je u svom rodnom kraju započeo projekat seoskog turizma. Što ličnim sredstvima, što pozajmicama prijatelja, uredio je prostor na kojem je nekada bilo šest, a danas samo dve vodenice, od kojih je jedna obnovljena, druga iz temelja rekonstruisana, između glavnog i izvedenog toka Gradačke reke, i osposobio ih tako da, osim što melju brašno od heljde, raži, pšenice, belog (autohtone sorte osmak) i žutog kukuruznog brašna, na spratu, u dva vrlo komforna i kategorisana apartmana, mogu da prime četrnaest gostiju. Vodenice ispunjavaju sve potrebne tehničke i higijenske uslove potvrđene sertifikatima. U jednoj od njih se melje isključivo kukuruzno brašno, zbog celijačne bolesti. Pored vodenica je obnovljen izvor „Očna voda“, za koji se vezuje predanje da je upravo ovde srpska kraljica povratila vid jednom od svojih sinova, pa je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici izgradila manastir Gradac. Tu je i pastrmski ribnjak, koji će u dogledno vreme biti proširen i jezerce sa šaranom donetim iz ribnjaka Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta. Tu je i čamac sa Jegričke (Temerin). Sve se to nalazi duž brzaka Gradačke reke, preko koje je podignut mostić. Da doživljaj bude impresivniji, dr Jovanović je zadržao četiri jaza preostala od devastiranih vodenica, koji se kao vodopadi, sa visine od dva metra survavaju niz stene, stvarajući jedinstvenu „muziku za uši“, posebno ugodnu pridošlicama iz urbanih sredina. U takvom ambijentu smeštena je i terasa, kao i natkriven deo za ručavanje, pogodan za organizovanje raznih proslava, turističkih poseta i sl. - Meni i mojim prijateljima prvobitni cilj je bio da obezbedimo prostor na kojem ćemo začeti manifestaciju „Golijski susreti“, da se jedanput godišnje ljudi iz ovih krajeva okupe na jednom mestu.

Potvrda da je naša ideja imala osnovu govori činjenica da početkom avgusta ovde dođe i dobro zabavi po 15.000 ljudi - objašnjava dr Jovanović. Kako bi ova ideja bila održiva, ovaj domaćin je započeo obnovu još nekoliko seoskih kuća, pa sadašnjih 30 ležajeva ima nameru da proširi na 60 i da podstakne meštane da i sami preuzmu inicijativu u tom pravcu. Želja mu je da uposli petnaestak meštana koji bi prodavali svoje proizvode, kako za za potrebe restorana, tako i direktno turistima. Dr Rade Jovanović Da priča bude još potpunija, obezbeđeno je i nekoliko bicikala za vožnju duž staze od 10 km uz samu reku. A šetnje po ovom, malo poznatom delu Golije, posebno su iskustvo za goste koji u ma kom pravcu krenuli mogu da naiđu na polja nane, kantariona, hajdučke trave, majčine dušice i drugog lekovitog bilja, u šumi da beru vrganje i lisičarke, dren, šumsko voće, ili jednostavno uživaju pecajući u ribnjaku ili reci, jer priroda je ovde netaknuta, a reka toliko čista da voda iz nje može da se pije. Kao stručnjak iz oblasti prehrambenog inženjerstva, dr Jovanović svoja znanja i iskustva želi da podeli sa meštanima, te započne organsku proizvodnju hrane. Neku vrstu saradnje je već uspostavio sa nekolicinom porodica iz sela, koje na taj način obezbeđuju svoju egzistenciju. Seljani već seju raž, speltu, heljdu za potrebe vodenica, proizvode tradicionalne proizvode kajmak i sir, slatko od maline, sok od zove, kupine, prave rakiju za potrebe restorana, a ponuda u vidu pite od heljde i kačamaka od sveže samlevenog kukuruznog brašna, koju gosti mogu da probaju samo ovde, je strategija razvoja dr Jovanovića, koji kaže: - Ovo je jedan primer dobre prakse koji bi trebao da zaustavi odlazak sa sela. Hteo sam na sopstvenom primeru, sa svojim ljudima u svom selu, prijateljima i rođacima, pokažem da je moguće ostati na Goliji, i na nadmorskoj visini od 560 metara, na kojoj se nalazi čitav kompleks - Gradačka Banja i samo selo, obezbediti sebi pristojan život. Beograđani su ovaj prostor već otkrili. Novosađani još nisu, a dr Jovanović smatra da su upravo oni ciljna grupa koja će najviše biti zadivljena ovom egzotikom u potpunoj suprotnosti vojvođanskoj ravnici. Posete u Etno selo „Gradačka banja“ za sada je potrebno najaviti, i to na www.gradačkabanja.rs ili tel: 066 57 78 600.

Frulaši su ponos opštine Brus

rula je najrasprostranjeniji i najstariji muzički instrument. U raznim varijantama, veličinama i oblicima, nalazimo je gotovo kod svih naroda na planeti. Instrumenti slični fruli bili su poznati još najstarijim narodima. Svaka trska, stara šuplja kost mogla je poslužiti za pravljenje ovog instrumenta. Kod starih Egipćana se zvala „mem“, stari Grci su imali „panovu frulu“. Frula se toliko odomaćila i u Srbiji da je mnogi smatraju Milutin Cvejić Cveja sa svojim frulašima srpskim instrumentom. Iako ju je lako napraviti i nije problem naučiti svirati, do od KUD-ova u Beogradu, Nišu, Trsteniku, Čačku, Kruševcu i statusa umetnika na fruli izuzetno je teško doći jer, majstori frule drugim mestima. Iako KUD u Brusu datira iz 2013. godine, fruse rađaju. Ali to nije sve. Potrebno je i puno, puno rada. laška praksa postoji od 1996., od kada se frula ponovo aktivno Milutin Cvejić Cveja, umetnički rukovodilac frulaške sekci- svira u Brusu a frulaši gospodina Cvejića su rado viđeni gosti ma je KUD „Kopaonička frula“, i sam majstor na fruli, poslednjih gde se pojave. dvadeset godina posvetio je otkrivanju darovite dece u bruskoj Po nagradama koje osvajaju, moglo bi se slobodno zaključiti opštini i brušenju njihovog talenta. Njegova ćetka Kristina, dada su najprestižnija takmičenja, kao što su Sabor frulaša u Prinas profesor etnomuzikologije na Akademiji umetnosti u Novom slonici, Sabor frulaša u Igrošu i Sopotu, Sabor dvojničara i starih Sadu, istražujući narodno stvaralaštvo, došla je do podatka, da nema nijedan zaseok u opštini Brus da neko nije svirao sviraljku instrumenata na planini Javor, poslednjih godina, zahvaljujući ili sviralju, kako je naziv instrumenta u ovom delu Srbije, nasu- pre svega gospodinu Cvejiću, u znaku frulaša i frulašica iz Brusa. Svi ti mladi ljudi, kojima je ovaj učitelj pomogao da se nazovu prot opšteprihvaćenom nazivu frula mađarskog porekla. frulašima, posebno su ponosni na to svoje umeće, i jednog dana, Ovaj vrsni čovek, pedagog, muzičar, proneo je zvuk brusničke bez obzira na škole koje pohađaju, planiraju da ljubav prema zvufrule širom Srbije. Njegovi učenici su Stefan Dimitrijević, Vladiku frule kroz stare narodne pesme i kola, šire diljem sveta. mir Veljić, Miloš Talinić, Nemanja Lazović, Ana Tomić, Stefan Gospodin Cvejić kaže da je divno raditi sa decom, i da se smaBogićević, Stefan Grčak, Darko Kričak Valentina Mićić, Jovan Burgić Saška Dimitrijević, Kristina Cvejić, Emilija Nedeljković i tra povlašćenim što kod njega dolaze ovakvi talenti, ali da je izjoš 200 frulaša iz ove opštine koji su osvajali ili osvajaju nagrade boriti se za njihove nastupe vrlo teško jer roditelji te dece troškoširom zemlje, a danas su ostali verni ovom instrumentu u nekim ve putovanja i nastupa snose sami.

Svirajući frulu uspeva da izazove divljenje publike

jubiša Đorđević iz Igroša, opština Brus, sa Iz tog razloga više voli da svira kola od pesama, svojih čertnaest godina je među najmlađijer pokret ljudskog tela vernije može da isprati ma, ali sigurno i među najboljim frulašima glas frule, nego što je to dato ljudskom glasu. u frulaškoj sekciji KUD „Kopaonička frula“ u Družeći se sa frulom, još intenzivnije je poučenicima Milutina Cvejića. čeo da se druži sa vršnjacima, i kaže: „U našem Ljubiša je odličan učenik osmog razreda KUD-u je i radno i zabavno“. osnovne škole, a sa frulom je počeo da se druži Voli da svira i pokušaće da osvoji još nagrada pre samo dve godine. Koliki talenat nosi u sebi ali smatra da je suviše mlad za donošenje nekih ovaj dečak govori činjenica da je već prve godine konačnih odluka. Možda će tas prevagnuti na sviranja osvojio prvu nagradu u svojoj kategoriji, stranu gimnazije, možda će prevagnuti na strana desetom Saboru frulaša u svojem selu Igroš, i nu muzičke škole - odsek frula, ali bez obzira na time dobio priliku da učestvuje na najvećem od to frule se neće odreći. Sebe zamišlja u formasvih takmičenja u ovom drevnom instrumetu, na tu jednog umetnika, kakav je Bora Dugić i da sa 30. Saboru frulaša Srbije „Oj, Moravo“ u Prislofrulom, svirajući, obiđe svet. Za sada je pokazao nici. Učestvovao je i na XI Saboru frulaša pod kako jedan mali dečak iz naselja Igroš, u kojem Kosmajem, u Sopotu i osvojio treće mesto u duživi nešto preko 500 stanovnika, može da se poLjubiša Đorđević etima. igra sa zvukom instrumenta koji mnogi misle da Ljubiša je ovaj instrument kaže, zavoleo zbog njegovih neo- znaju da sviraju, a zapravo su sve to samo pokušaji. pisivih tonova i mogućnosti da sve ono što može da otpeva, na Voli kada mu se ljudi posle nastupa obrate hvaleći njegovo frulici zvuči još lepše, plemenitije. Može da odsvira i ono što ne umeće. On skromno odgovara da mu je najvažnije da započeto može da otpeva, neke milozvuke i treperenja, nedostupna ljud- odsvira do kraja, tačno, onako kako je on to zamislio da treba, da skom glasu. prenese na publiku to nešto za šta će ga nagraditi aplauzom.

Devojka koja je odlučila da bude drugačija

ajana Đokić je učenica četvrtog razreda Ekonomsko-tr- Republičkom takmičenju u Prislonici. Stručni žiri je oduševila govinske škole u Kruševcu. Rodom je iz naselja Dupci izvodeći pesmu: „Šta to miče kroz šibljiče“ i kolo: Folk etidu u pored Brusa, a frulu svira 10 godina. 2015. u kategoriji mladih od 12 do 16 godina, Nikada nije pohađala muzičku školu. Kaže, prošle godine je u istoj kategoriji bila najbobilo joj je dovoljno da uči kod najboljeg majlja po glasovima žirija publike. Zahvaljujući stora, Milutina Cvejića. On joj je pomogao toj pobedi gostovala je na RTS-u. Ove godine da ovlada ovim instrumentom, da pronikne kao najbolji ocenjen je njen scenski nastup. u tajne muzike koja je postala neraskidiv deo Dejana kaže da će nastaviti da svira frulu i njenog života. Sa sedam godina počela je da da peva. Volela bi jednoga dana da to podigne svira frulu. Što je bolje svirala ovaj instruna profesionalni nivo, zato što svoju budućment glas joj je bivao sve lepši. nost vidi u muzici. - Dok sviramo frulu moramo i da pevamo, - Ja idem uz muziku. Ne mogu da zamislim pogotovo kada sviramo pesme. Do sada, ni da nam se putevi razdvoje - dodaje ova devojjednu pesmu nisam odsvirala, a da je prethodka, koja je proglašena za najlepšu, na izboru no nisam otpevala i dobro savladala tekst te za „Miss borovnice“, u julu prošle godine na pesme - objašnjava ova sedamnaestogodišKopaoniku. njakinja i dodaje: Retko je da lepa, mlada, talentovana devoj- Svirati tačno, svaku notu, nije problem naka danas neguje tradicionalan zvuk. učiti. Teže je da svirajući iskažemo emociju - Retko je i da devojka svira frulu. koju ta pesma nosi, jer jedino tako dolazimo Obično sviraju violinu, flautu, ali recimo do publike, odnosno da nas publika razume. da sam ja htela da budem drugačija i poželela Kod kola se više pazi na ritam, uz njega treba sam da sviram frulu. I planiram da nastavim Dajana Đokić da se zaigra. da sviram i pevam, a ako se ukaže prilika da Brojnim uspesima, ova mlada devojka je već to jednog dana bude moja profesija, iskoristiću zaslužila status umetnice, s obzirom da se nekoliko puta vinu- je. Jer muzika za mene nema alternativu - odlučna je Dejana la na vrh frulaškog trona. Najznačajnija su joj prva mesta na Đokić.

Frulu menja za klarinet i saksofon

odine 2014. u kategoriji mladi dueti na rock bendu, jer ga ta vrsta muzike ispunjava, Saboru frulaša Srbije „Oj Moravo“ u pa je to razlog što nije nastavio muzičku škoPrislonici, Vukašin Maksimović i Dalu, koju je pohađao tokom četiri godine. Svevid Marković iz Brusa osvojili su treće mesto. stan je da bez frule ništa ne bi mogao, kao i da Već sledeće godine oni su u kategoriji mladi sviranje frule neće zapostaviti, a da je sve ovo dueti do 12 godina osvojili nagradu Stručnog samo nadogradnja. žirija za pesmu „Maramica od bela fulara“ i Potiče iz okruženja gde se tradicionalna za kolo „Kolubarski vez“. U kategoriji mladi muzika poštuje i neguje, gde je još uvek dood 12 do 16 godina David Marković osvaja nasta mladih ljudi koji se opredeljuju za narodni gradu Stručnog žirija za pesmu „Divlje ruže“ i melos. Svirajući pesme i kola obišao je celu „Denino kolo“, koje su i danas omiljene ovom Srbiju, proneo zvuk brusničke frule u sve krapetnaestogodišnjaku iz Brusa. Posle toga bejeve svoje zemlje. Voleo bi da može svirajući leži nove uspehe: osvaja titulu sveukupnog da obiđe svet. Ali, sada mu se po glavi motaju pobednika na Saboru frulaša u Sopotu, potom neki drugi trendovi, a i „devojčice više vole prvo mesto u Sopotu, drugo u Prislonici i Igrožestoke momke nego frulaše“, što se nekako šu. Gde god da se pojavi ostavlja dobar utisak, srećno poklopilo sa njegovim trenutnim afinia zvuk frule koji svojom veštinom uspeva da tetima. proizvede, kao i scenski nastup, nikoga ne Do kraja je pitanje šta će biti. Treba da se David Marković ostavljaju ravnodušnim. sklopi čitav jedan mozaik srećnih okolnosti da David Marković se ove godine našao na prekretnici. Završio je bi ostvario svoje ambicije. A dok se to ne desi, uživa u društvu osmi razred OŠ„Jovan Jovanović Zmaj“ u Brusu, upisao tamoš- frulaša i frulašica, članova frulaške sekcije KUD-a „Kopaonička nju Gimnaziju. frula“, zato što je i on sam čvrsto vezan za korene srpskog naroIako frulu svira od svoje četvrte godine, sve više se orijentiše da, a oni su „nezamislivi bez zvuka frule, kao njegove emociona klarinet i saksofon. Ima ambiciju da se priključi nekom pop ili nalne osnove“.

Zlatibor - izbor za sve

etnju turističku 2017. godinu radnici Turističke organizacije Zlatibor bi mogli nazvati trijumfalnom. Tokom avgusta u najpoznatijem planinskom turističkom centru boravilo je oko 20.000 turista dnevno. Kada se zna da je i prethodila zimska 2016/17. bila više nego uspešna po broju gostiju, onda se sa sigurnošću može predvideti da će pasti novi rekordi. Turistički poslenici Zlatibora se nadaju daljem produženju sezone, kao što je to praksa duži niz godina. Ovakva poseta potvrđuje da je Zlatibor zanimljiva turistima svih 365 dana u godini. Takav turistički promet uslovljen je permanentnim ulaganjem u razvoj infrastrukture i povećanje broja sadržaja dostupnim gostima. Samo u toku ove godine otvoren je Dino park, Adrenalin park, organizovane su brojne manifestacije i atraktivni obilasci okoline. Manifestacije se na Zlatiboru održavaju tokom cele godine: u januaru je to veoma posećena „Pršutijada“ u Mačkatu, u julu „Rakijada“ u selu Šljivovica, tokom celog jula i avgusta na Kraljevom trgu održava se Kulturno leto, miks raznovrsnih priredbi i događaja kulturno-zabavnog karaktera, Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva, krajem jula, kao i mnoge druge, koje privlače veliki broj posetilaca, naročito iz Vojvodine. Na činjenicu da je Zlatibor, posle Beograda, najposećenija turistička destinacija u Republici Srbiji, uticale su i promotivne kampanje TO Zlatibora, kako u zemlji tako i regionu. TO Zlatibor tradicionalno nastupa na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu. - Prema podacima istraživanja tržišta koje permanentno sprovodimo, nakon naših promocija u Rumuniji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, beležimo značajan porast broja turista iz tih zema-

lja. Sve je više gostiju iz Makedonije, Bugarske, u kojima smo takođe radili promotivne ture i sajmove, ali mnogo očekujemo i od novinara iz Turske, koje smo ugostili, i koji su se nekoliko dana upoznavali sa našom turističkom ponudom - objašnjava Jelica Tošić, diplomirani menadžer u turizmu i licencirani turistički vodič. Ovogišnji slogan TO Zlatibor - ZLATIBOR - IZBOR ZA SVE, istovremeno i provokativan i sugestivan, opravdao je očekivanja. Zlatibor je zaista bio mesto gde su i stari i mladi, i domaći i stranci, oni željni avanture i adrenalinskog iskustva i oni koji preferiraju pasivan odmor na ovoj predivnoj planini našli smisao svog dolaska i učinili ga nezaborvnim. TO Zlatibor planira nastup na 50. jubilarnom Sajmu turizma u Novom Sadu kako bi sve zainteresovane blagovremeno upoznao sa zimskom turističkom ponudom i mogućnošću odmora na planini pod srebrnobelim snežnim pokrivačem.

Hotel Olimp kontinuirano podiže standarde usluga

Wellness&spa centar doveo nove goste u hotel

odinama unazad, Srbija je uhvatila priključak globalnom trendu biranja planinskih destinacija u vreme letnjih odmora. Zato ne čudi, što je Zlatibor, odmah posle srpske prestonice, najposećenija turistička destinacija tokom letnje sezone, ali i tokom cele godine. Gospodin Miodrag Ilić, direktor prestižnog hotela „Olimp“ na Zlatiboru, tvrdi da je ova planina posećenija leti nego zimi i da je letnja turistička sezona duža od zimske. Turistički poslenici Zlatibora, koji je je 2013. godine obeležio jubilej - 120 godina organizovanog turizma kao svedočanstvo dugog trajanja i postojanosti onoga što istinski vredi, uspevaju da održe izuzetno visok kvalitet usluga i svake godine uvode novine, kako bi svojim vernim gostima uvek pružili razlog da se vrate. Menadžment Hotela „Olimp“ je u tome prednjačio od samog starta, 2001. godine. Dika i ponos za vreme kada je podignut, vrlo brzo je svoje sadržaje „osvežio“ i danas jedinim olimpijskim bazenom u okolini. Godine 2010. usledila je dogradnja smeštajnih kapaciteta, a godinu dana rada obeležava i wellness&spa centar, u okviru hotela, najveći i najopremljenij u čitavoj regiji. - Hotel „Olimp“ je najaktuelniji leti zbog otvorenih bazena, olimpijskog i dečjeg, a sada i wellness&spa centra, zahvaljujući kojem smo zabeležili porast gostiju u odnosu na isti period prošle godine od čak 40%, što je nadmašilo i naša očekivanja - objašnjava gospodin Ilić, koji napominje da su odavno kapaciteti hotela bili bukirani tokom septembra, i svi vikendi u oktobru, inače mesec održavanja kongresa i seminara u reprezentativnom kongresnom centru Hotela „Olimp“. Nije samo wellness&spa centar „krivac“ za pozitivan bilans

Olimpijski bazen hotela Olimp spas od letnjih vrućina na Zlatiboru u ovom i prethodnom periodu, kada je reč o popunjenosti hotelskih kapaciteta. - Za proteklih 17 godina, koliko posluje ovaj hotel, 90% sadašnjeg personalala je prisutno od prvog dana, što je raritet ne samo za Zlatibor nego i uopšte. „Olimp“ ima svoje stalne goste, i naš personal poznaje njihove navike i potrebe, a gosti znaju šta mogu da očekuju. Takav uzajamni odnos sigurno doprinosi popunjenosti kapaciteta hotela. Poverenje, osećaj „kao kod svoje kuće“, je od početka bila filozofija vlasnika hotela i moja lična, koju smo uspeli da prenesemo na čitavo upravljanje hotelom, što nas čini prepoznatljivim i poželjnim mestom za boravak domaćih ali sve više i stranih gostiju - objašnjava gospodin Ilić. Hotel je jednak živom organizmu i zahteva stalne intervencije, renoviranja i adaptacije, one radikalne svakih 5 - 10 godina. Sledeća stavka, prema rečima direktora, biće renoviranje soba u „starom“ delu i njihovo podizanje na rang lux soba, proširenje smeštajnih kapaciteta i dr. Kako bilo da bilo, Hotel „Olimp“ je bio i ostao reprezent turističke destinacije koja je daleko odmakla od standarda zemlje u kojoj se nalazi.

Regata Majke Angeline - regata na vojvođanski način

Ljubica Bošković

a razliku od velikog broja adrenalinskih regata na brzim planinskim rekama, koje često znaju biti i opasne, Vojvođani, odnosno Sremci, organizovali su „Regatu Majke Angeline“ na reci Savi, u ataru sela Kupinova, opština Pećinci, koja je protekla baš u stilu izreke „na tenane“. Osmu godinu zaredom, ova regata okuplja na desetine plovila i lokalno stanovništvo, koje se prepušta radostima mirnih voda ravničarske reke i lepotama predela kroz koje prolazi. - Cilj ove regate je dobro druženje na reci - kaže v.d. direktorka Turističke organizacije Opštine Pećinci, Ljubica Bošković, i dodaje: - Često nam se čini da ni mi, koji živimo na ovom području nismo svesni koje blagodeti imamo i da ih ne koristimo dovoljno. Upravo ova regata otkriva jedan prirodni fenomen. Njena trasa prati Kupinski kut, uz Orlaču, najtipičniji meandar na čitavom toku reke Save, i najveći u Srbiji. Prolazi dužinu od 25 kilometara, od „Plandišta“, koje se nalazi na 80-tom km, a završava na „Skeli“, na 55-tom km reke Save, pa se i start i cilj nalaze u ataru sela Kupinova. Sve vreme plovi se obodom Obedske bare, močvarno-šumskim kompleksom,

nekada čuvenom ornitološkom rezervatu, danas Specijalnom rezervatu prirode. Ono što takođe ne treba da zaboravimo je, da je Obedska bara proglašena prvim zaštićenim područjem u Evropi 1874. godine. Zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti, Obedska bara se nalazi na listi vlažnih područja Ramsarske konvencije od 1977. godine, kao prvo u našoj zemlji, a 1989. godine je proglašena i za međunarodno značajno stanište ptica (IBA), pa je ovo dobra prilika da se obnove stara ili usvoje nova znanja - objašnjava Ljubica Bošković. Ona je podsetila i da je Kupinovo jedino selo u Sremu bilo kraljevski grad, da su u njemu stolovali naslednici srpskog despota Đurđa Brankovića, odnosno žena njegovog sina Stefana Brankovića Angelina i sinovi Đorđe (Sveti Maksim) i Jovan, srpski despoti. Posle druženja, kupanja, pesme i zabave tokom plovidbe, regataše je čekala pesma kupinovačke tamburaške bande, kazan ukusnog lovačkog paprikaša, i poslastice

žena iz Udruženja: „Veselice“ iz Deča, „Ogarčanke“ iz Ogara, „Sunčev cvet“ iz Donjeg Tovarnika i „Jagodica“ iz Stare Pazove. Organizatori, Turistička organizacija opštine Pećinci i lokalna samouprava, učinili su sve u skladu sa tradicionalnim sremskim gostoprimstvom: hrane je bilo u izobilju, smeha i veselja uz muziku za svačije uši, takođe. Regata koja bi mogla da se opiše rečima ODMOR, REKREACIJA, EDUKACIJA reprezentativan je turistički proizvod koji bi već sledeće godine mogao da privuče daleko veći broj turista, pre svega iz gradova prema kojima opština Pećinci gravitira: iz Beograda, Šapca, Rume, Novog Sada...

CRYSTAL HOTEL & EVENT CENTER  mesto koje ispunjava sve vaše želje

Spreman da oduševi i najzahtevnije goste Crystal Hotel & Event Center , situiran u centru Pećinaca je mesto u kome je postignut balans između luksuznog i modernog, udobnog i ukusnog. Mesto koje nikoga neće razočarati. Otvoren je u septembru 2016. godine, Od prvobitne ideje da se podigne reprezentativna sala za održavanje velikih gradskih evenata, ubrzo se odustalo jer je Pećincima, bremenitim istorijskom, kulturnom i prirodnom baštinom bio potreban reprezentativan objekat koji će doprineti kvalitetnijom turističkoj ponudi opštine. Već početkom decembra hotel je bio potpuno spreman da primi goste, a za doček Nove 2017. godine prvi put je popunio kapacite. Hotel raspolaže velikom banket salom kapaciteta 550 mesta, malom salom dnevnim restoranom pogodnim i za organizovanje proslava do 200 osoba. Jedan od vlasnika, gospodin Slaviša Lazić, objašnjava da je prostor opremljen najsavremenijim sistemom za hlađenje i grejanje, koji omogućava kompletnu zamenu vazduha pet do šest puta u toku jednog sata, i da se u svakom momentu, bilo da napolju vladaju tropske ili polarne temperature, gosti unutar objekta osećaju prijatno. Gospodin Lazić dodaje da se vodilo računa o svakom detalju, a sve u cilju stvaranja ambijenta za koji će svi gosti imati samo reči hvale. Dolaskom renomiranog mladog kuvara jelovnik je oblikovan u maniru gastro doživljaja koji nudi širok

izbor specijaliteta domaće i internacionalne kuhinje. Praksa je do sada pokazala da domaći gosti preferiraju egzotična jela, koja nemaju priliku često da probaju. Stranci se listom odlučuju za tradicionalne ukuse ovog kraja. Opredeljenje da se koriste lokalni proizvodi proizvođača iz ove opštine, osim na poljoprivredne proizvode, odrazilo se i na vinsku kartu. Na njoj vina iz vinarije Mali podrum Stamenković iz Pećinaca zauzimaju prvo mesto, na drugom i trećem su takođe fruškogorske vinarije - Mačkov podrum i Kovačević. Smeštajni kapacitet obuhvataju petnaest jedinica, odnosno 30 ležajeva, od kojih su dva luksuzna apartmana sa hidromasažnom kadom. Smeštaj u hotelu sve više koriste gosti nekih sportskih događaja, sajamskih i drugih manfestacija pre svega iz BiH, Hrvatske i Slovenije. Crystal Hotel & Event Center se nalazi u blizini sedam gradskih naselja. Od Beograda je udaljen 42 km, Stare Pazove 20, Inđije 18, Rume 16, Sremske Mitrovice 30, Šapca 35, Novog Sada 48 kilometara, što je po mišljenju našeg sagovornika i prednost i mana, jer neko ko dođe u Beograd želi nešto od onog što nudi metropola, ali za one koji žele mirno da spavaju i da se odmore ovaj hotel po istoj ceni pruža neuporedivo više od nekog na obodu grada. Odlična saradnja sa Turističkom organizacijom opštine Pećinci oblikovala je i dodatnu ponudu ovog hotela u vidu ra-

znih paketa: Standard paket, Biznis, Fishing, Oseti istoriju, Oseti prirodu, Putevi vina, koji u jednodnevnom, dvodnevnom i trodnevnom aranžmanu organizuju obilazak Obedske bare, Etno parka i Crkve Sv. Luke u Kupinovu, Etno kuće porodice Putnik iz XVIII veka i Aksentijevog kućerka, Manastira Hopovo, Muzej hleba, fruškogorskih vinograda i vinarija, kao i

Hotel je lociran na idealnom mestu vinsko tematsko veče uz tamburaše, za šta je zadužen menadžer hotela. Crystal Hotel & Event Center je sve više uključen i u lokalne manfestacije, a u narednom periodu planirana je izgradnja kamp naselja, za čega postoji i biznis plan. Hotel „Crystal“ je mesto koje neupućeni, vođeni predrasudama, ne očekuju da nađu u Pećincima, ali koje se logično nadovezuje na prebogatu turističku ponudu Pećinaca, kojom malo koja opština može da se podiči.

Hotel/restoran Sidro - mesto kakvog nema

Radivoje Šinik

idro je simbol nade da će oni koji su krenuli na put „preko vode“ stići na odredište ili se zdravi i čitavi vratiti svojih kućama. Sidro je zaštitni znak mornara i mornarica, znak sigurnosti. Uvek mora da bude spremno prilikom uplovljavanja, isplovljavanja, plovidbe kroz kanale, tesnace... Za njega se kaže da je „ručna kočnica broda“. Jedno „Sidro“, ukotvilo je „brod“ na desnoj obali Dunava, u Beški, opština Inđija, na 35 km od Novog Sada, oko 60 od Beograda, na 1.230-om kilometru toka reke, još pre 22 godine. Te 1994. godine otvoren je restoran sa ribljim specijalitetima i 30 mesta, već sledeće godine izgrađeni su smeštajni kapaciteti. Zahtevi gostiju i rast potražnje diktirali su obim i raznovrsnost ponude, pa danas hotel/restoran „Sidro“ raspolaže sa 85 ležajeva u 39 soba, salom za sastanke, seminare i razne svečanosti, odvojenom od centralnog restorana, kapaciteta 350 mesta, kao i restoranskim zatvorenim i otvorenim prostorom opremljenim u maniru stilizovane ribarske kolibe, sa 250 mesta. Interesovanje gostiju za jednim skrovitim mestom koje pruža stopostotni užitak, zahteva njegovo permanentno prilagođavanje potrebama tržišta. Tu je i splav za opuštanje na samoj reci, ali pošto bi svaki gost hteo da sedi pored reke, menadžement „Sidra“ je, kako bi ugodio svima, posegao za izgradnjom nove bašte sa 150 mesta. Sa menadžerskim stažom u „Sidru“, dužim od 21. godinu, gospodin Radivoje Šinik, specifikum ovog mesta nalazi u obimu porcija koji nije menjan od otvaranja restorana, uz konstantno popravljan i povećavan kvalitet svih usluga. A sve to su posetioci prepoznali. - Trudimo se da sve što možemo radimo sami, da koristimo domaće proizvode, naša vina, rakiju, pecivo. Restoran „Sidro“ je specijalizovan za jela od rečne ribe i gosti dolaze zbog naših ribljih čorbi, paprikaša, pečene ribe. Za sve one koji nisu ljubitelji navedenog, pripremamo roštilj, jela po porudžbini, a posebno je hvaljena naša teletina pod sačem - kaže gospodin Šinik. Po njegovom mišljenju, ovakva ponuda dovela je do toga da su preporuke posetilaca njihova najbolja reklama i siguran put za dovođenje novih gostiju. Gospodin Šinik ističe da se u „Sidro“, zbog samog položaja, dolazi isključivo sa namerom, i da ovo nije

Atrakcija turističke ponude opštine Inđija mesto gde se samo dobro spava i još bolje jede, već kompleksna celina usklađena sa prirodom. Kako bi što više izašli u susret gostima, svako od zaposlenih se trudi da njihov boravak učini prijatnijim i interesantnijim. Gosti tako mogu da se zabave na razne načine, jer je priobalje ovog dela Dunava posebno dinamično. Od „Sidra“, pa do ušća Tise u Dunav kod Starog Slankamena, nižu se jedna za drugom ade, na kojima se baškare domaće životinje. Naravno tu je i ona najveća i najatraktivnija - Krčedinska ada, rajsko mesto za birdwatching, istraživanje prirode i njenih fenomena. Gosti mogu da učestvuju u brojnim lokalnim feštama, da pecaju ili da se, u vrele letnje dane jednostavno prepuste uživaju na daleko prijatnijim temperaturama od onih gradskih. U „Sidru“ postoji mogućnost organizovanih izleta čamcima, individiualnih i grupnih, sa i bez vodiča, jer uvek postoji dobra volja da se gostima udovolji. Beščani ovo mesta smatraju jednom od atrakcija turističke ponude opštine Inđija. Zaposleni, njih ukupno 26, trude se da „Sidro“ održe i sačuvaju, jer kažu „ovakvog mesta nema“. I kažu da, ako saberete cenu goriva potrebnog da dođete iz Beograda do Beške, da carski večerate i prespavate, potrošićete manje nego da večerate u nekom od beogradskih restorana. Zar to nije dovoljna pozivnica da odvojite bar jedan dan i posetite ovo mesto i sami otkrijete njegove čari.

Postoji mogućnost organizovanih izleta čamcima

Krčedinska ada - hotel sa pet zvezdica za životinje

unav predstavlja najznačajniji turistički potencijal opštine Inđija kroz čiju teritoriju prolazi dužinom od 27 km. Njegovim priobaljem nižu se vikend naselja, riblje čarde, salaši, brojne prirodne lepote od kojih je najznačajnije prirodno rečno ostrvo - Krčedinska ada. Mile Plavišić iz Kovilja, predsednik Udruženja stočara i čovek koji na nju dolazi svakodnevno, bilo da je leto, zima, pada kiša ili sneg, smatra se njenim domaćinom, tim pre što je od 500 grla stoke, koja trenutno boravi na Adi, više od polovine njegove, ali da mu svako magare, svako goveče na Adi poznaje glas i sluša ga. Uvek kada je to potrebno, da li zbog grupe turista ili nekog događaja, na Adi je prisutan i student prava, Dejan Jakšić, takođe iz Kovilja, u ulozi vodiča. Tu ulogu je preuzeo delom što voli prirodu, delom što o ovom prostoru mnogo zna. Krčedinska ada je područje pod zaštitom države. Prvim stepenom zaštite obuhvaćeno je svega 10% njene površine, u kojem nije dozvoljena ljudska aktivnost. Drugi stepen zaštite obuhvata i ograničeno delovanje ljudi 40%, dok je trećim stepenom obuhvaćeno 50% površine, gde je moguće obavljanje radova i aktivnosti u skladu sa zakonom. Nekada je na Adi bilo mnogo više životinja. Danas na manje od 9 km² živi oko 500 grla: 100-tinak magaraca, 80 grla stepskog govečeta, oko 100 konja, krava, ovaca, pernate živine, koje su s vremenom prihvatile slobodniji način života, život po zakonima prirode. Ovaj prostor je ustvari, luksuzna štala, čak hotel za pet zvezdica za životinje. Osim poludomaćih, poludivljih životnja, na Krčedinskoj adi registrovano je 172 vrste različitih ptica, od čega 103 izuzetno retkih, među kojima se izdvajaju orao belorepan, velika bela čaplja, banatski soko. Ovde je registrovano i 46 vrsta riba. Pojas od 10 km uz obalu Krčedinske ade smatra se najvećim mrestilištem šaranske ribe u Evropi, ali i kečige i štuke. Ovo je jedno od malobrojnih mesta na Balkanu gde se proizvodi najskuplje i naj-

zdravije - magareće mleko. Područje obiluje vlažnim staništima na kojima se baškari tzv. četvorolisna detelina, zaštićena u Evropi. Zato, kada nađete detelinu sa četiri lista to ne znači da će vas snaći sreća, već samo da takve deteline ima mnogo. Turistička organizacija opštine Inđija nastoji da ovaj prostor promoviše kao jedinstvenu eko turističku destinaciju. - Krčedinska ada je izuzetno značajna za turističku ponudu opštine, jer na njoj može da se vidi priroda u izvornom obliku, životnje koje slobodno žive u prirodnom okruženju, a sve to nedaleko od civilizacije. Krčedinska ada, sa 10 km dugom obalom, površine 8,5 km², koja varira u zavisnosti od vodostaja, spada u grupu najvećih dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav kod Starog Slankamena, takođe na teritoriji opštine Inđija. Adu od obale razdvaja Gardinovački rukavac koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara. Niko od pridošlica ne očekuje da vidi ovako nešto - ističe direktorica TOO Inđija, Maja Bošnjak. TOO Inđija na Krčedinsku adu kao posebnu turističku atrakciju organizuje izlete sa grupama ne većim od dvadeset osoba. Ti izleti nisu česti da se ne naruši prirodna sredina i mir koji životinje ovde imaju. Ima i onih koji na Adu dolaze individualno, čamcima, i o njihovom broju TOO nema evidenciju. Pre nekoliko godina TOO Inđija je pomogla lokalnom udurženju stočara postavljanje solarnih panela i na taj način omogućila osnovno napajanje električnom energijom, značajno u brizi za stoku, boravak stočara, ali i turista. Ada nije uvek spremna da dočeka goste. Najpristupačnija je od maja do septembra, ali se dešava da je i tada pod vodom. Samo jednom godišnje boravak većem broju ljudi je dozvoljen i to na „Danu stočara“, poslednje subote avgusta. Ova manifestacija okupi i do 400 stočara koji iskoriste priliku da joj se zahvale što je imaju.

Čekajući povratak Dr Slobodan Puzović

udo prirode, SRP Obedska bara, davne 1874. godine bila je prvo u Evropi, a drugo u svetu zaštićeno područje, odmah posle Jeloustouna. Godine 1977. upisana je u spisak močvara od međunarodnog značaja po Ramsarskoj konvenciji, a 1989. na osnovu IBA projekta našla se na spisku područja od izuzetnog značaja za ptice Evrope. Rezervat Obedska bara sa zaštitnom zonom je najveće poplavno područje u Republici Srbiji, na oko 12 hiljada hektara aluvijalne ravni uz reku Savu koje se redovno plavi, što je jedan od najboljih mehanizama odbrane od visokih voda. Obedska bara, a ne džakovi peska, poštedela je grad Šabac, verovatno i Sremsku Mitrovicu poplava katastrofalnih razmera 2014., jer da je isušena, podignuti nasipi, voda ne bi imala gde da se razlije i snizi nivo vode u koritu reke. Osim bogatstva prirode, ona je značajna i kao prečistač Save, davalac hrane, drvne građe vrhunskog kvaliteta. Obedska bara je bila jedno od najčuvenijih močvarnih područja u svetu sa jednom od najvećih kolonija divljih ptica koja je brojala preko 15.000 parova u okviru jedanaest raznih vrsta čaplji i vranaca, koju su prirodnjaci sa početka i sredine XIX veka nazivali Eldoradom za ptice. - Ona je to bila do početka XX veka, kada je zbog promene vodnog režima, namene zemljišta, isušivanja okolnih močvarnih područja, zasađivanja plantažnih topola, pretvaranja vlažnih livada i bara u šumska područja, izgubila deo tog sjaja i vrednosti. Kolonija ptica je početkom 90-tih godina prošlog veka pala na svega tri vrste čaplji sa oko 200 parova - kaže dr Slobodan Puzović, pomoćnik direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode zadužen za koordinaciju zaštite SRP Obedska bara, kojom se bavi 36 godina i važi za najvećeg poznavaoca ovog područja. Poslednje decenije prošlog veka, Prirodnjački muzej iz Beograda, NVO Mladi Srbije i neke stručne i naučne institucije i delimično šumari – istraživači rezervata, pokrenuli su program koji će trajati decenijama, pod nazivom „Povratak ibisa“, uprkos mišljenjima ne malog broja glasnogovornika, koji su sma-

trali da je Obedska bara definitivo izgubila svoj značaj i da je potrebno skinuti zaštitu. Pre nego što je Obedska bara prepoznata kao potencijal za razvoj lokalne zajednice, 1992. pokrenut je prvi međunarodni kamp, a pet godina kasnije, kada se shvatilo da uz istraživački rad na terenu treba preduzeti konkretne korake i Međunarodni volonterski radni kamp. Tokom 20 godina trajanja volonterskoh kampa, kroz njega je, uz lokalne, prošlo 250 volontera iz 25 zemalja Evrope, Azije, Amerike. U tom periodu na terenu su sprovedene aktivne mere zaštite, revitalizacija vlažnih livada, bara, čišćenje staništa od invazivnih vrsta drveća i grmlja, unapređen je vodni režim, uspostavljeno tradicionalno korišćenje prostora, pre svega kroz košenje i pašarenje. Sve to rezultiralo je sa preko 200 hektara na osam područja očiščenih, revitalizovanih staništa, pet veštačkih jezera - vodenih okana gde je uklonjen sediment koji je Sava nanosila stotinama godina, napravljeno je oko dva kilometra vodenih koridora. Osim što su sve te intervencije pomogle živom svetu, data je i mogućnost turističkog razvoja Obedske bare. Uređena je mreža turističkih staza i vidikovaca, opremljenih nadstrešnicama i informativnim tablama. Formirana su dva turističko-edukativna centra kod Obreža i Kupinova. Uz pomoć Pokrajinske vlade, današnji upravljač, JP Vojvodinašume, obezbedio je katamaran za turističku plovidbu. - Ove godine, učesnici Kampa održanog od 21. avgusta do 04. septembra radili su na čišćenju rubnog dela Obedske bare, tzv. „potkovice“ kod Kupinova i Obreža, kako bi se unapredila otvorena vlažna staništa i ujedno stvorili uslovi da turisti, kada sednu u Obrežu, katamaranom mogu da plove u dužini od osam kilometara do Kupinova, da tamo posete crkvu Sv. Luke, tvrđavu Kupinik, crkvu Majke Angeline i da se opet vrate u Obrež, i na taj način bolje upoznaju Obedsku baru, da je zavole i opet da dođu da pomognu njenoj zaštiti - objašnjava dr Puzović. Sve aktivnosti vezane za revitalizaciju ovog područja u službi su pre svega prirode, sprečavanja zarastanja i nestajanja osetljivih

staništa otvorenih voda, plitkih bara i vlažnih livada, jer „nigde drugde ne može nastati neka druga Obedska bara“, jer to čovek svojim hidrotehničkim zahvatima ne dozvoljava. Obedska bara nekada je bila sistem od 1/3 vodenih staništa, 1/3 livada i 1/3 šuma. Danas, tokom leta, u vreme suša, voda zauzima svega nekoliko desetina hektara, premalo da

čaplje govedarke

sačuva prirodu i biodiverzitet, imajući u vidu da je rezervat površine 10 hiljada hektara. Pre desetak godina u projekat revitalizacije aktivno se uključila i opština Pećinci, i od krucijalne je važnosti da se u proces „spašavanja“ Obedske bare sve više uključuju mladi ljudi kroz lokalna udruženja građana iz Obreža i Kupinova. U cilju vezivanja lokalnog stanovništva sa ovom jedinstvenom prirodnom baštinom i dovođenja turista na ovaj nesvakidašnji put meandrom pitome, a moćne reke Save, ove godine je osmi put Turistička organizacija opštine Pećinci uz pomoć lokalne samouprave, organizovala „Regatu Majke Angeline“. Dr Puzović je ubeđen u mogućnost razvoja održivog turizma na ovom području i podseća na slična u okruženju, pre svega NP Plitvice u Hrvatskoj, koji je mnogo manji od Obedske bare, ali sa milionskom posetom turista i godišnjim prihodom od nekoliko desetina miliona evra. Nažalost, na Obedsku baru godišnje dođe oko 10 hiljada posetilaca, što je daleko ispod njenog kapaciteta. Tim pre, što njen položaj, na 50-tak kilometara od Beograda, 30-tak od međunarodnog aerodroma, 20-tak od autoputa, omogućava jednostavan dolazak. On kaže da potencijal Obedske bare ni izbliza nije iskorišćen, ali se nada skorom intenzivnom razvoju, pre svega etno-eko turizma, koji će obezbediti sredstva za zaštitu Obedske bare od čega će koristi imati lokalno stanovništvo, kao najbolji partner za čuvanje ovog prirodnog blaga na adekvatan način. Za proteklih 20 godina rada Kampa, nije vraćeno stanje Obedske bare od pre 100 godina, ali i ovo je bilo dovoljno da se poveća mešovita kolonija ptica sa 200 parova na 950, danas jedna od najjačih kolonija u Srbiji, i da se poveća broj vrsta u koloniji sa tri na deset. O tome dr Slobodan Puzović kaže: - Vratili smo nestale vrste kao što su mala bela čaplja, žuta čaplja, mali vranac, velika bela čaplja, koja je počela da se gnezdi posle 100 godina, velikog kormorana takođe, labudove koji su se u Bari poslednju put gnezdili krajem XIX veka, a sada tu živi tri para. Vratili smo ibise posle 60, čaplje kaši-

kare posle 25 godina. Jedina preostala vrsta koju čekamo da se vrati i počne ponovo da se gnezdi čaplja govedarka. Jedino stanište u ovom delu Balkana pre 100 godina čaplje govedarke bila je Obedska bara, a onda je nestala. Pojavio se meštanin Kupinova koji želi da uzgaja stoku na tradicionalan način na livadama i pašnjacima koje smo revitalizovali, jer je to jedan od uslova da se čaplja govedarka koja ide za stokom i skuplja insekte, vrati na svoje staro stanište. Ako bi se ta vrsta vratila imali bi sve evropske čaplje na ovom prostoru, a kada vratite tako retke i osetljive vrste ptica u neko stanište, to je indikator da ste popravili i vodni režim, i mozaičnost staništa, i ekološke uslove, i trofične lance ishrane. To znači da su došli bolji dani i za akvatične biljke, i za ribe, vodozemce, gmizavce, da se kvalitetno popravlja biodiverzitet i izgled predela, kao preduslov obezbeđivanja održivog razvoja turizma. Obedska bara ima sve parametre da postane turistički proizvod kojem će se ljudi uvek ponovo vraćati i uživati u njenim lepotama i vrednostima. Fotografije: dr Slobodan Puzović

ravo mesto za „svratiti“ svakako jeste Temerin. Susreta je raznih, bilo za uživanje, odmor sa porodicom, boravak u prirodi, rekreaciju, poslovne sastanke, a mesto za susret se sigurno može naći u Temerinu. Ovoga leta Turistička organizacija opštine Temerin sprovela je promotivnu kampanju pod nazivom „Temerin - mesto susreta“, u kojoj su predstavljeni najvažniji turistički proizvodi naše opštine: bazenski kompleks sa termomineralnom vodom, park prirode „Jegrička“ sa Informativnim centrom, staro jezgro Temerina - dvorac Sečen sa Starim parkom, Mini zoo vrt, ribnjaci, salaši, vinarije, hotel „Moja čarda“, etno-park „Brvnara“ i zavičajna kuća „Tajhaz“. Interesantna novina u turističkoj ponudi u parku prirode „Jegrička“ je katamaran „Čigra“ koji plovi od jula 2017. Katamaran predstavlja značajno unapređenje turističkih sadržaja na Informativnom centru Parka prirode „Jegrička“, jednom od najlepših prostora naše opštine kojim gazduje JVP „Vode Vojvodine“. Vožnja u trajanju od oko sat vremena startuje kod Informativnog centra i vodi sve do osmatračnice za ptice, a najveći deo vožnje plovi kroz

prostor koji ima najveći stepen zaštite. Prevoz na relaciji dugoj oko 7 kilometara organizuje se za minimalno 6, a maksimalno 12 osoba, a prethodna najava grupe je obavezna. Najveća manifestacija u opštini Temerin „Prosto k’o pasulj“ održana je 3. juna na temerinskom vašarištu. Lepo vreme, predivan prostor vašarišta i brojni sadržaji tokom celog dana bili su više nego dovoljni da nekoliko hiljada posetilaca ponese kući samo najlepše utiske sa ovogodišnje ma-

Temerin - mesto

nifestacije. Interesovanje ekipa za učešće na manifestaciji je zaista bilo veliko, a da takmičenje nije najvažniji motiv učešća na manifestaciji, svedoči i podatak da je od ukupno 183 ekipe njih 130 predalo uzorak na ocenjivanje. Prvo mesto osvojila je eki-

svirkom brojnu publiku, a kraj koncerta obeležio je fenomenalan vatromet koji je pripremio PiroShop Eva Temerin. Igre su bile prava razbibriga za posetioce dok se pasulj krčkao u kotlićima, a mogli su da se takmiče u igrama: navlačenje konopca,

pa „FKL 4“ iz Temerina, a nagradila ih je Keramika Jovanović sa vaučerom za kupovinu u iznosu od 50.000 dinara. Drugo mesto osvojila je ekipa „Adamovo rebro“ iz Bačkog Jarka treće ekipa „Mićin pasulj“ iz Beočina. Tokom dana za dobru atmosferu pobrinula su se brojna kulturno-umetnička društva kao i sjajni novosadski bend Bubi Ka & Krug Company, a u večernjim časovima muzički program nastavljen je nastupom benda 5+ i Dr Funkenstein. Zvezde večeri Neverne bebe oduševili su

bacanje starog akumulatora s ramena, pijani penal. Promotivno lice manifestacije Goran Podlipec-Lipec vodio je ove nesvakidašnje igre na svojstven način. Velika humanitarna akcija „Srcem za Jovanu“ održana je u 12 časova, kada je podeljeno oko 3.000 porcija pasulja, a sav prihod je dodeljen u humanitarne svrhe. U petak 2. juna u okviru manifestacije „Prosto k’o pasulj“ održan je naučni poljoprivredni panel, na kom su predavači bili eminentni stručnjaci dr Mirjana Vasić sa Instituta

susreta

Turistička Organizacija Opštine Temerin

Temerin Község Idegenforgalmi Szervezete

za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta i dr Anđelko Mišković, Grow rasad Irig. Poljoprivredni proizvođači i gosti panela mogli su čuti interesantne podatke o uzgoju i proizvodnji pasulja na otvorenom i

Ove godine, prvi put u Temerinu je snimana emisija „Žikina šarenica“ 27. avgusta 2017. godine. Na izuzetno lepom prostoru „Bucinog salaša“ na najlepši način prezentovana je naša opština, privreda i planovi lokalne samouprave, brojni tu-

opštine Temerin od koji možemo izdvojiti: „Međunarodni januarski sajam vina“, „Pešačimo u prirodi - Jegrička 2017“, „Ilindan“, „Sirig 1927-2017“, kamp „48 sati salaša“, „Dan pešačenja u Srbiji - Temerin 2017“, obeležavanje Svetskog dana bez automobila - vožnja biciklom, „Južnobački festival ludaje“, „Tortijada“ i brojne druge. Takođe, TOO Temerin predstavlja turističku ponudu opštine na brojnim sajmovima, trudimo se da učestvujemo na što više turističkih skupova i tematskih dešavanja. Tako će i na 50. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu TOO Temerin imati svoj štand pod okriljem TO Vojvodine. Jedna od važnijih aktivnosti koje je TOO Temerin sprovela tokom 2017. godine, jeste projekat snimanja novog promotivnog video materijala. Kvalitetan promotivni video materijal nametnuo se kao neophodnost, s obzirom na sve učestalija povezivanja, poslovne dogovore i uspostavljanje saradnje između opštine Temerin i drugih opština i gradova kako iz Srbije tako i iz stranih zemalja. Promotivni spot rađen je na preko više od 30 lokacija u sva tri naseljena mesta opštine Temerin.

u plastenicima, kao i o perspektivi uzgoja pasulja na teritoriji Srbije i Vojvodine. Panel je bio izuzetno posećen, a prisutnima se obratio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gospodin Vuk Radojević, koji je izrazio podršku ovoj i ovakvim manifestacijama, te u interesantnom izlaganju upoznao prisutne sa aktuelnostima u oblasti poljoprivrede Vojvodine, kao i namerama Vlade APV da različitim podsticajnim merama doprinese unapređenju ovog sektora privrede.

ristički proizvodi i lokaliteti. Kroz više priloga, predstavljeni su etno kompleksi „Brvnara“ u Bačkom Jarku i „Tajhaz“ mađarska zavičajna kuća u Temerinu, dvorac „Sečen“ i Stari park, bazenski kompleks JKP Temerin, Mini zoo vrt u Temerinu, Informativni centar Parka prirode Jegrička i ribnjak „Jezero“ u Bačkom Jarku. TOO Temerin uspešno sarađuje sa raznim udruženjima građana i organizacijama tokom cele godine, podržava veliki broj interesantih dešavanja na teritoriji

Krajnji rezultat je jedan savremen i jasan video materijal, podjednako zanimljiv i Temerincima, ali i onima koji prvi put upoznaju opštinu Temerin. U okviru novosadskog Sajma turizma TOO Temerin organizuje promociju novog turističkog spota „Temerin - mesto susreta“. Promocija će se održati u sali br. 5 kongresnog centra na sajmu, u petak 06. septembra od 12-13h. Uputite se „na ovu stranu“, jer Temerin je svima blizu!

PP Jegrička jedinstveni turisti

Milanka Mišković

ark prirode „Jegrička“ zaštićeno područje II kategorije od velikog značaja, nalazi se na prostoru južne Bačke i obuhvata tok rečice Jegričke, između kanala Dunav-Tisa-Dunav kod Despotova, na zapadu i njenog ušća u Tisu kod Žablja, na istoku. Dužina Jegričke iznosi 64 km, a zaštićeno područje površinu od 1.193,19 ha. „Jegrička“ je zaštićena 2005. godine. Do sada je registrovano 76 biljnih vrsta, od retkih i ugroženih, beli lokvanj, barska paprat, vodeni orašak i mešinka; 20 vrsta ribe, među kojima dominira familija šarana; vodozemaca među kojima su i mali vodenjak, 8 vrsta žaba, a od gmizavaca prisutna je retka i ugrožena barska kornjača, kao i dve vrste zmija: belouška

i ribarica. Najznačajniji udeo biodiverziteta vodotoka čine ptice od kojih je zabeleženo 198 vrsta, zbog čega je od 1997. godine Jegrička zvanično postala međunarodno značajno stanište ptica IBA područje. Na bogatstvo prirode utiču i brojne vrste sisara, koji su na neki način vezani za vodu. Veliki broj vrsta je zaštićen kao prirodna retkost, kao na primer vodena rovčica, zatim vodena voluharica, prugasti poljski miš i poljska voluharica. Od velikog značaja je i prisustvo vidre, koja predstavlja prirodnu retkost, a nalazi se i na evropskoj i svetskoj crvenoj listi. Milanka Mišković, šef Odeljenja za upravljanje zaštićenim područjima JVP „Vode Vojvodine“, ističe da je od 2005. godine do danas, a na osnovu Člana 8.

odluke o zaštiti, koje su donele četiri opštine: opština Temerin na čijoj se teritoriji nalazi Informativni centar PP Jegrička, opština Žabalj, opština Vrbas i delom opština Bačka Palanka, JVP „Vode Vojvodine“ naznačeni kao upravljač i koordinator svih aktivnosti usmerenih na revitalizaciju vodotoka. Tu se pre svega radi o problematici koja se tiče svih kanala, velikoj zamuljenosti i obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava da bi ovaj kanal izgledao kao što danas izgleda. Izuzetno su bitni i radovi na redovnom održavanju, košenju, uništavanju invanzivnih vrsta i njihovo izmeštanje van granica zaštićenog područja. - JVP „Vode Vojvodine“, uz saradnju sa opštinama, realizuju sve potrebne aktiv-

ički proizvod u srcu Vojvodine

nosti, posebno sa aspekta izvora finansiranja. Pored sopstvenih sredstva, obezbeđuju se opštinska sredstva, preko projekata koje finansira Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije, kao i iz IPA fondova prekogranične saradnje Evropske unije - objašnjava gospođa Mišković. Jednim ovakvim projektom „Ekološko upravljanje vodama u ravničarskim predelima“, realizovanim 2013/14. u saradnji JVP “Vode Vojvodine” i vodoprivrednog preduzeća „Ati-Vizig” iz Segedina, očišćeno je od mulja i suvišne vegetacije 6.123 m vodotoka Jegričke, od Zmajeva do Siriga. Drugi deo projekta biće realizovan u periodu 2017/19., kada će biti izmuljeno 10 km

kanala u opštini Temerin, a dva u opštini Zmajevo. Ovim projektima obezbeđeno je preko milion evra da se korito oslobodi mulja i viška vegetacije i time obezbedi bolji protok vode. Biće urađen moritoring vode, mulja i priobalnog zemljišta, kao i biomoritoring, a takođe i uređenje priobalja. U siriškom delu će biti izgrađena Staza zdravlja za šetanje, vožnju bicikla i rekreaciju. Pre samo 12 godna na ovom mestu osim jedne ruinirane čuvarnice i vodene površine prekrivene trskom nije bilo ničeg. Do sada je uloženo oko 80 miliona dinara za revitalizaciju vodotoka i adaptaciju objekta. Danas je Jegrička kanalisana autentična vojvođanska rečica u sastavu osnovne kanalske mreže, kao kanal za od-

vodnjavanje i navodnjavanje. Jedini deo koji nije kanalisan i ostavljen u izvornom obliku u dužini od 10 km je deo oko Info centra u opštini Temerin. Ove godine je kupljen i katamaran za 12 osoba, koji obezbeđuje atraktivnu vožnju do osmatračnice. U okviru Info centra organizuju se eko radionice i predavanja... Obezbeđena su ribolovna mesta, edukativna staza nad samim vodenim tokom u dužini od 140 metara, koja se nastavlja obalom dužine 2.5km do osmatračnice za ptice. - Po meni je Jegrička biser Vojvodine. I ono što JVP „Vode Vojvodine“ zajedno sa lokalnom samoupravom rade je redovan moritoring kvaliteta vode, bitan zbog opstanka biljnih i životinjskih vrsta. Mi smo tu kao straža na vodi. Kada vidimo da je vodostaj nizak, intervenišemo da se nivo vode podigne, da ne bi ugrozio biljni i životinjski svet. Jegrička je dobar primer usklađenosti interesa vodoprivrede i zaštite prirode - kaže gospođa Mišković. Info centar „Jegrička“ je sve više mesto na koje dolaze turisti, najviše deca, ali i udruženja penzionera, ljubitelja prirode. U cilju što kvalitetnije popularizacije i promocije ovog jedinstvenog turističkog proizvoda intenzivirana je saradnja JVP „Vode Vojvodine“ i Turističke organizacije opštine Temerin koja je već rezultirala pozitivnim odzivom turista.

Varoš u kojoj i danju i noću pevaju pevci

Srba Takić

rvi put zvanično Vlasotince se pominje u turskim popisima 1516. godine pod nazivom Vlasotinac, kao kulturno i poljoprivredno sedište. Ono je bilo derbendžijsko mesto, stanovnike lokalnog područja Turci su angažovali da čuvaju puteve i obezbeđuju nesmetani prolaz turskim trgovacima. Borbeni i nemirnog duha kad god su čuli da se neko buni protiv Turaka Vlasotinčani su bili uz njega. Slobodu od Turaka Vlasotince je izvojevalo 1877., za varošicu je proglašeno 1878., a danas je to opština sa 57 sela. Stari mlin, spomenici kulture i autentična arhitektura varošice, dvadesetak plaža na reci Vlasini, specifična atmosfera i jedinstven ambijent, prisutan samo u Valsotincu, neke su obeležja varošice. Svakog ko ga poseti privući će na neki drugi, volšeban način, potvrđujući navode: Ko jednom dođe u Vlasotince, zavoli ga do kraja života! Vlasotince ima uticaj i na one koje u njemu žive i rade, a jedan od njih je i direktor Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“, gospodin Srba Takić, hroničar varoši i poeta, jedan od autora 160 naslova štampanih o ovom gradu, iz ukupnog fundusa od 50.000 elektronski popisanih naslova i 10.000 koji su u procesu obrade. Tako Vlasotinčani imaju knjigu o svojoj reci, o fudbalskom klubu, o svojim selima. - Pisali smo o svemu što je važno i ostavili tragove da se ne zaboravi. Jer ljudi prolaze, sećanja blede, pa smo pokušali da sve to sačuvamo u knjigama. Animirali smo ljude da počnu da pišu, a sada imamo problem kako da ih smirimo - u šali kaže gospodin Takić. Vlasotince je zaslužilo da se o njemu i peva, nadahnuće gradom u poeziju su pre-

Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ točili i Mira Alečković, Duško Trifunović, lokalni pesnici. Stevan Sremac, koji se kao školarac 1877. priključio borbi protiv Turaka, zamalo je zimskom bespuću prema Grdelici izgubio život, i srpska književnost bi ostala bez „Zone“, „Pop Ćire i pop Spire“, „Ivkove slave“ i drugih dela. Ni on nije odoleo Vlasotincu posvetivši mu pripovetku „Putujuće društvo“, a onda je Siniša Pavić, vlasotinački zet, napisao scenario za seriju „Ono naše što nekada bejaše“ koja je trebala da bude snimljena u Vlasotincu, ali nije jer je to tada bila „skupa rabota“ za varoš, ali je zato Stari mlin - Mlin Popovića, simbol grada izgrađen 1895. godine, u koji je 1912. ugrađen generator od 20 kW čime je grad dobio prvo električno osvetljenje, našao mesto na špicama serija „Vruć vetar“ i „Porodično blago“ ovog autora. Gospodin Takić kaže da je posebnost Vlasotinca „malog i živog mesta“ u tome što je sačuvalo vitalnost. Glavnu vlasotinačku ulicu krasi autentičnost kao i ljude, koji su bili i ostali aktivni i vredni, i da u Jablaničkom okrugu nema radno angažovanije sredine od ove njihove. Vlasotince imaju pet-šest fabrika, nezaposlenost nije velika, a i oni koji zvanično ne rade, radeći sa dunđerima drže ciglane i donose dobre prihode svom gradu. Vlasotince se

nalazi van glavnih saobraćajnica, što mu daje poseban šarm i lepotu, a tranzitni put za Crnu Travu, Vlasinsko jezero i Pirot pomaže da se neko prolazeći do tih destinacija u Vlasotincu zadrži, popije piće i osveži, dovoljno da se u njega zaljubi. Jer, Vlasotince osvaja na prvi pogled. Ono čime se Vlasotinčani posebno ponose su četiri spomenika kulture: Spomen-česma palim rodoljubima u Oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1918., na glavnom trgu u Vlasotincu koju je projektovao Nikolaj Krasnov 1931-32. godine, jedan od najznačajnijih arhitekata koji je svojim stvaralaštvom ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica Srbije. Ranije su spomenik krasile i česme sa svih strana, ali su vremenom prestale da rade. Preko puta spomenika je Zavičajni muzej - Turska kula, jedini autentičan objekat iz vremena Turaka, na putu prema Pirotu i Sofiji, u kojoj su bili smešteni turski vojnici - nizami. Nigde više na Balkanu takve kule nema. Spomenik kulture je i zgrada iz 1850-te, nekada u vlasništvu porodice Stojanović odnosno „Giginih“, u kojoj je smeštena Narodna biblioteka “Desanka Maksimović”, osnovana 1912. U njoj je smešten Zavičajni fond, Legat Miodraga Nagornog, istaknutog slikara i grafičara,

rođenog u Vlasotincu, galerijski prostor i uprava. Druga lokacija biblioteke je u kući čuvene bankarske porodice Milana Valčića, tzv. Valčićevoj palati, čiji su naslednici, koji više ne žive u Vlasotincu, odlučili da nekadašnji dom poklone opštini za potrebe kulture i u njoj se nalazi opšte, dečje, naučno odeljenje i čataonica. Spomenik kulture je i Crkva Sošestvija Sv. Duha, a najveće zasluge za podizanje današnje iz 1858. imao je učitelj Stojan Mladenović Daskal. I drugi učitelji su vazda u Vlasotincu igrali važnu ulogu. Jedan od njih bio je i Petar Spirić, koji je sa svoja tri sina učestvovao u Balkanskim i Velikom ratu, autor dokumenta „Izjava Vlastinčana“, bez koje bi Vlastnce danas bilo u Bugarskoj. Vlasotince su dale i dvojicu gradonačelnika prestonog grada: Milan Nešić (1930.32.), neimar koji je u amanet ostavio kej pored reke Vlasine, jedan od najbogatijih industrijalaca svoga doba i Vlada Ilić, smatran za prvog modernog gradonačelnika Beograda (1935.-39.), čovek sa brojnim poznanstvima i političkim uticajima. Vlasotinčani su i Dragiša Cvetković, potpisnik Trojnog pakrta, rehabilitovan 2009. i Mlađan Dinkić. Između dva svetska rata Vlasotince doživljava renesansu. Vinogradari se udružuju u Vinogradarsku zadrugu, otvaraju se prve banke. Osnovan je FK „Vlasina“ 1920., a prvu loptu i kopačke u varoš je iz Beča doneo Vojislav Voja Popović, osnivač i prvi predsednik FK „Vlasina“, pripadnik jedne od najbogatijih porodica u ovom kraju. - A mi smo ga zaboravili, ni jedna ulica, ni jedna ustanova ne nosi njegovo ime kaže naš sagovornik. Godine 1926. pojavljuje se prvi broj lista „Vlasina“ koji važi za jedan od najstarijih u Srbiji i još uvek živi. Osniva se Sokolsko društvo. Kulturni život se širi i Pevačkoj družini „Njegoš“, osnovanoj 1897., pridružuju se pevačke družine „Karađorđe“ i „Mokranjac“, tamburaški orkestar Branka Davinića, džez bend „Marko“. Nekada su Vlasotince na reci Vlasini krasili hoteli „Novi Zemun“ i „Grozd“. Gost danas može da odsedne u renoviranom hotelu „Grozd“, motelu „Gunjetinac“, „Kod ćimirdžiju“ nedaleko od grada. Od manifestacije vredno je istaći Vinski bal krajem avugsta, tradicionalni međunarodni naučni skup „Vlasinski susreti“ početkom septembra. Kao i u ostalim delovima Srbije stari zanati izumiru. Ostali su samo dunđeri,

ćirimidžije i jedna kovačka radnja. Gro stanovništva zaposleno je u fabrikama za proizvodnju elektro opreme, tekstila i odeće.

višim potezima, ali su to individualne parcele od 30-40 ari. Po svedočenju gospodina Srbe Takića, Vlasotinčane je odredila i od drugih iz-

Stari mlin i brana na Vlasini simboli grada

Vlasotince je istovremeno i moderan grad sa savremenom arhitekturom Varoš Vlasotince se nalazi na mestu gde Vlasina napušta brdsko-planinski deo i ulazi u moravsku ravan. U ravničarskim selima na obodu Leskovačke kotline: Strajkovce, Batulovce, Gložane, Bogojevce, Navalin i dr. dominira plastenička proizvodnja povrća: krompira, luka, kupusa, paradajza, paprike, pasulja, krastavaca, kao i dinja, lubenica, šargarepe, kasnog kupusa i graška. Vinogradarski tereni se prostiru u pravcu Grdelice, na

dvojila želja da se „uhvate „evropskog“ šešira umesto turske kape, odbijanje da piju turski čaj uz obrazloženje da „čaj čovek pije samo kad je bolestan“. Vlasotinčane je odredio i dolazak Svetog Save u varoš, koji je sa sobom nosio petla da mu peva i kazuje tačno vreme. Desi se da mu neki varošanin ukrade petla te se on naljuti i prokune varoš da joj i danju i noću kukuriču pevci. Ako se potrudite, i danas ih možete čuti.

Krupanj - grad na četiri vode

srednjem veku Krupanj se pominje kao trgovačko i rudarsko mesto, „auto-put“ kojim su se kretali trgovci u pravcu Dubrovnika. Grad je smešten u kotlini između Boranje, Jagodnje i Sokolskih planina, kroz koji protiču reke Bogoštica, Čađavica, Kržava i Likodra, preko kojih je izgrađeno dvadesetak mostova. Krupanj je prema velikom popisu iz 1900-te imao 18.800 stanovnika, a Beograd 60.000. Danas Krupanj ima nešto više od 17.000 stanovnika koji se bave uglavnom poljoprivredom. Štete nanete poplavama, gradom i vetrovima orkanske jačine tokom poslednjih godina po rečima predsednik opštine, gospodina Ivana Isailiovića, doprinele su da grad bude još bolji i lepši. Uz pomoć države i raznih donacija mnogo je uloženo u obnovu, putna mreža je sređena u dužini od 50km, otvoreno bezmalo 1.000 ranih mesta, među kojima je pogon turske fabrike „Džinsi“, koji je obezbedila posao za 150 mladih devojaka. Godine 2016. u Krupnju je rođeno manje od 100 beba, što je istorijski minimum mesta, a ove godine samo iz te fabrike je 20 žena na trudničkom bolovanju, što daje nadu da će mladi ostati u Krupnju jer ovde ima čime da se bave, a jedna od njih je turizam. Burna prošlost Krupnja ostavila je brojne kulturno-istorijske spomenike. Među njima je Dom kulture „Politika“ u centru grada, u kojem je danas biblioteka, čitaonica, pozorišna i bioskopska sala, galerija, podignut osamdesetih godina prošlog veka od strane lista „Politika“ čiji su osnivači, Vladislav i Darko Ribnikar poginuli u Krupnju u Velikom ratu 1914. godine u razmaku od samo dva dana. Svedočan-

stvo na njihovu, i pogobiju 12.5 hiljada vojnika svedoči Kapela na Mačkovom kamenu na Jagodnji, 11 km udaljena od Krupnja. Smatra se da je tu, na prostoru od svega 500m2 vođena najkrvavija bitka Velikog rata i da je od 19-22. septembra svoje živote ostavilo 25 vojnika na jednom metru kvadratnom. U ovoj bici ranjen je i princ Đorđe Karađorđević. Raritet Krupnja je crkva-kosturnica Sv. Vaznesenja Gospodnjeg podignuta 1932. godine na mestu stare (1842), u čast svim palim ratnicima na Mačkovom kamenu. U njenoj kripti pohranjeno je 74 lobanje srpskih i austrougarskih ratnika. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Dobrom Potoku stara je više do 500 godina i za-

hvaljujući sveštenku Aleksandru Đurđevu i njegovom tridesetogodišnjem obnavljanju, dograđivanju i upotpunjavanju, ima današnji izgled. U okviru crkve je 12 zasebnih muzejskih celina, svedočanstva prošlosti ovog kraja. Aleksandar Đurđev je i postavljač Gradskog muzeja u svojoj privatnoj kući. Tu se nalaze zapisi, dokumenti, nameštaj, nošnje, ukratko sve što je deo istorije ovog mesta, uz portrete ličnosti koji su obeležili prošlost i razvoj Krupnja. U sklopu muzeja je i restoran koji nudi predah uz specijalitete lokalne kihinje. Prva škola u Krupnju sagrađena je još 1837., dve godine kasnije sud u zgradi projektovanoj za tu namenu. Danas Kru-

panj nema sud. Kada je u celoj Srbiji bilo 50-60 hotela, Krupanj je imao dva „Evropu“ i „Pitu“. Godine 1941. nemačka kaznena ekspedicija je do temelja spalila Krupanj, izuzev zgrade stare apoteke (vila Pere Despića), crkve i bolnice, zadužbine

Nikole Spasića iz Beograda. Među ruševinama našla se i velelepna zgrada Gradske čitaonice.

Pogodna klima zahvaljujući kojoj je Krupanj stekao status „vazdušne banje“, sveža jutra i večeri i u vreme tropskih leta, brojni sportski tereni na otvorenom i zatvorenom, kao i bazen izgrađen posle Prvog svetskog rada, jedan od prvih u državi ( u planu je podizanje pokretne konstrukcije koja će omogućiti da se bazen koristi i zimi), pružaju odlične uslove za pripreme sportskih ekipa. Turistički obilazak Bele Crkve, mesta u kojem je podignut ustanak u NOB-u, Stolice, mesto savetovanja rukovdostva NOB-a, kada je između ostalog, usvojen termin partizan i petokraka kao oznaka; Crkvine u Ravnaji, Kovačevića (Cerovačka) pećina, ostaci utvrđenog grada u Dvorskoj, poslednje tursko uporište Soko grad srušeno 1859. godine. U čast

tog događaja podignut je spomenik Knezu Mihailu u Beogradu, a na mestu srušenog utvrđenja manastir Sv. Nikolaja, takođe može biti atraktivna pozivnica za dolazak u ovo malo, pitomo mesto. Turistički radnici Krupnja planiraju trasiranje kružne biciklistička staze dužine 50 km koja bi na svakih 3 do 6 km turistima pružala razlog za predah i obilazak ovih lokaliteta. Pored Hotela“ Grand“, nekada „Borac“, koji je ove godine dobio moderan izgled i spa centar, u ponudi su još nekoliko privatnih apartmana, sa ukupno 333 ležajeva, što je u letnjem periodu malo. Ove, 2017. godine, Krupanj оbeležava 600. godina od prvog pisanog pomena imena u dubrovačkim spisima 1417. godine, 150 godina od osnivanja prve škole, 95 godina osnivanja FK, 50 godina rukopoloženja vladike Lavrentija, i dalje aktivnog u pomoći svim ljudima, posebno rodne Bogoštice. U tom mestu se nalazi i replika Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu, kompleks „Dom Desanke Maksimović“, čiju je gradnju ovaj veliki čovek podržao. Najznačajnije manifestacije u Krupnju su: „Plodovi Rađevine“ početkom septembra, „Dani međaša“ početkom jula, na tromeđi Malog Zvornika, Ljubovije i Krupnja. Na čelu Krupnja nalazi se glumac i jedan od zadataka koje je zacrtao preuzmajući ovaj mandat je da iskoristi fantastične mogućnosti Doma kulture, jedne od najvećih scena u Srbiji, koja može da primi 1.000 posetilaca, i pokrene pozorišnu produkciju. Već za ovu godinu najavljene su četiri predstave koje će iz Krupnja gostovati na scenama širom Srbije, a ne obratno, kao što je do skora bio slučaj.

U Opštini Stara Pazova povećan broj smeštajnih kapaciteta za oko 50%

z godine u godinu u opštini Stara Pazova povećava se broj ostvarenih noćenja kao i posetilaca, što je jedan od indikatora razvoja turističke privrede. Imajući u vidu brz rast i razvoj industrije i privrede uopšte, to umnogome doprinosi i razvoju turističke ponude. Jedan od osnovnih poslova Turističke organizacije opštine Stara Pazova jeste koordinisanje aktivnosti i saradnje između privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji neposredno i posredno deluju na unapređenju razvoja i promociji turizma i na programima edukacije i usavršavanja veština zaposlenih. U opštini Stara Pazova ima 10 registrovanih smeštajnih kapaciteta, ukupno oko 350 ležajeva, trenutno je u izgradnji oko 155 ležajeva, što znači da će do kraja godine na teritoriji opštine biti oko 500 registrovanih ležajeva. Po zvaničnoj statistici Zavoda iz Sremske Mitrovice ukupan broj ostvarenih noćenja iznosi 32. 896, od toga domaći turisti ostvarili su 16.949 broja noćenja, a strani 16.037. Kako bi upotpunila turističku ponudu, Turistička organizacija opštine Stara Pazova u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica radi na projektu “Staropazovačka kuća multikulturalnosti“- konzervacija, restauracija i prezentacija kuće i okućnice Narodnog Heroja Janka Čmelika u Staroj Pazovi. Cilj je razvoj turističkih potencijala opštine Stara Pazova kroz čuvanje

i negovanje tradicije, kulture, običaja, umetnosti, gastronomije i hortikulture. Na sajmu turizma u Slovačkoj “ITF Slovakiatour 2017”u Bratislavi koji je održan od 26-29. januara ove godine, pored 11 opština i gradova iz Vojvodine uspešno se predstavila i TOO Stara Pazova. - Učestvoval smo i na Turističkom forumu od 10-13. maja u Sokobanji u organizaciji Turistička organizacija Srbije (TOS) kroz edukativne sesije i radionice upoznali smo se sa strateškim pravcima razvoja turizma i projektnim aktivnostima. Od 26-28. maja predstavili smo našu turističku ponudu na 3.” Beogradskom manifestu” u Beogradu. Učestvovali smo u projektu pod nazivom “Stvaranje uslova za podizanje konkurentnosti turističke destinacije kroz edukaciju i obuku kadrova”, koju je realizovao Centar za istraživanje i studije turizma iz Novog Sada u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ekonomskim fakultetom u Beogradu i Udruženjem hotelijera i restoratera Srbije - HORES. U projektu “Ukusi Vojvodine”, brendiranje Vojvodine kao enogastronomske regije, predstavili smo našu gastronomiju kroz privrednike i poljoprivredna gazdinstava, projekat je podržan od Vlade AP Vojvodine. Kultna opštinska i regionalna manifestacija - Gastro Srem, održana od 29.30.09.2017. godine, pokazala je svo bogatstvo ovih prostora. Ova jedinstvena

manifestacija kroz bogatu gastronomsku, kulturnu, turističku i edukativnu ponudu spojila je tradicionalno i savremeno. Posetiocima je dočarala ambijentalnu sredinu kroz gastronomiju na jedan sofisticiran način i prikazala kuluturno istorijsko nasleđe Srema. Da ova manifestacija u potpunosti uspe, pomoglo je i više od 60 izlagača koji su učestvovali u izložbeno-degustacionom delu. U okviru Turističko gastronomske manifestacije “Gastro Srem 2017” održano je i Finalno opštinsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe, a takođe je organizovano i takmičenje za najautentičniji štand. Manifestaciju su pratili brojni predstavnici medijskih kuća. Upravo ta dobra komunikacija sa medijima stavljena je ove godine kao jedan od prioriteta, a biće nastavljena i narednih godinu, jer bez njihove podrške mnogo toga se ne bi znalo o aktivnostima koje su se kontinuirano odvijale tokom godine na teritoriji opštine Stara Pazova. - Svesni smo činjenice da su mediji, naši najveći i najači partneri, te smo u 2017. godini načinili osnovne korake i postavili dobre temelje za još boju komunikaciju i saradnju - smatra Dragana Zorić Stanojković. Dosta se radilo i na adaptaciji web prezentacije - www.turizampazova.rs, kao i na ostalim internet platformama kao što su instagram (@visitpazova) i facebook (Turistička organizacija Stara Pazova).

Poverenje duže od dve i po decenije

Petar Knežević

Ambijent Spa Hotel Grand u Krupnju

uristička agencija „Grand Tours“ iz Novog Sada osnovana je 03. januara 1991. godine i od tada, radi i posluje u kontinuitetu punih 26 godina. Petar Knežević, direktor TA „Grand Tours“, kaže da je bilo logično očekivati da jedan temeljan rad agencije prati njen rast i širenje. Tako je TA osim prodaje svojih programa i programa drugih subjekata, 1998. godine postala prva TA u Srbiji sa autobusima u svom posedu, pre svega za svoje potrebe. Danas TA „Grand Tours“ raspolaže sa osam visokopodnih modernih autobusa, koji se u 80% slučajeva koriste za prevoz sopstvenih turista, dok se 20% rentira. Razvoj je nastavljen uspostavljanjem vlasništva nad Hotelom „Krupanj“ u Krupnju, rodnom mestu gospodina Kneževića, koji je na ovaj način želeo da se na reprezentativan način oduži gradu, nečim što će uticati na turistički, time i privredni razvoj kraja. Hotel je kupljen na aukciji 2003. godine i od tada su na njemu izvršene adaptacije, do one poslednje, kada je hotel dobio spa centar i promenio ime u „Spa Hotel Grand Krupanj“***. Godine 2014. svoje hotelske kapacitete TA „Grand Tours“ širi na Grčku, na Solunsku regiju, i u mestu između Stavrosa i Asprovalte, Paralia Vrasna, otvara „Apart. Hotel Grand Eva“, a u toku prošle godine i novoizgrađeni hotel u Olympic Beach-u. Odlični poslovni odnosi gospodina Kneževića sa Špancima, kumovali su imenu agencije, koja je od TA Grand Tours-a, iznedrila Grand TT - firmu koja se bavi transportnom delatnošću, i deo vezan za hotele, tri nezavisne celine koje funkcionišu kao porodična firma, u koju su uključeni svi članovi porodice. Ono što TA „Grand Tours“ izdvaja od drugih sličnih, jeste afirmacija domaćih turista na domaćoj destinaciji. - Kada je u pitanju posao koji volite ništa nije teško. Ponuda za domaći turizam je ograničena činjenicom da ljudi imaju vrlo malo sredstava i da takvim uslovima treba prilagoditi turističke programe. Trudimo se da omogućimo domaćem turisti da putuje što više i na što kvalitetniji način, da mu ne oduzmemu kulturu

putovanja izgrađenu u vreme bivše Jugoslavije, koja je bila vrlo dobro utemeljena. Dovoljno je samo pogledati naše okruženje, Bugare, Rumune i Albance koji nisu imali ni sankcije, ni ratove, a koji i danas beleže slabiji promet svojih ljudi, nego mi. Domaći turizam zahteva dosta ulaganja. U fiksnom zakupu TA „Grand Tours“ poseduje dosta hotela, i ima potrebu za zakupom dodatnih

Modernim autobusima TA Grand do destinacija u zemlji i inostranstvu kapaciteta, pre svega na Zlatiboru i Kopaoniku - objašnjava gospodin Knežević, dodajući da je imao sreće da u datom trenutku iskoristi priliku da hrabro uđe u posao i napravi vidljiv rezultat. Sve što danas poseduje posledica su upornog, čestitog i marljivog rada. Gospodin Knežević stoji na čelu agencije koja posluje preko dve i po decenije, i koja je više od dve decenije na istoj adresi u Novi Sad (Železnička 23/a). Ni poslovnica u Beogradu nije menjala lokaciju, samo je ulica Narodnog fronta preinačena u Kraljice Natalije 78. Više informacija na: www.grandtours.rs

Sve smo vam bliži

uristička organizacija opštine Žabalj po petu put je, uz lokalnu samoupravu i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija bila je pokrovitelj tradicionalnog Žabalj Golf Tournament-a, održanom na terenima Golf kluba Centar u Žablju. Marija Čupić, direktorica TOO Žabalj, navodi da je ovaj spektakularni golf turnir, popularan Žabalj Open, samo jedan u nizu događaja koji se tokom cele godine održava na ovom reprezentativnom mestu, a koji prati TO. Ove godine golfere je ometao snažan vetar, ali ih je i pored toga na teren izašlo tridesetak svih uzrasta. Po njenim rečima za TO je bitno da je ovaj sport prepoznat i u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije 2016/2025 i u Stategija razvoja opštine Žabalj i da će se ubuduće još više raditi na razvoju ovog sporta. - Predstoji nam rad na omasovljavanju golfera, s obzirom da je golf još uvek nepoznanica na ovim prostorima i važi za elitni sport. To je pogrešna predstava i od septembra startujemo sa Golf akademijom, kojom će u narednom periodu biti obuhvaćena deca od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola. Inicijativa za ovu ideju potekla je od TOO Žabalj i Golf Centra, sa ciljem da na ovim te-

Zajednički snimak pobednika takmičenja, organizatora i domaćina. renima nađe što više golfera i obezbedi budućnost i ovog sporta i ovog prelepog centra. Danas je u Srbiji golfera jako malo i uz Golf Centra Žabalj samo Golf centar Beograd pružaju mogućnost zaljubljenicima ovog sporta da uživaju u njegovim čarima - kaže drektorica, dodajući da golf svakako može da doprinese privrednom razvoju opštine. Dva golf terena u prečniku od 100 km, blizina aerodroma (80) i centra Beogra-

Golf stiče sve više pristalica

da (90 km), česti su zahtevi organizatora kongresa i uslovi koje Žabalj ispunjava. Golf privlači i strane investitore koji će sigurno pre investirati blizu mesta gde mogu da zadovolje svoje potrebe za ovom igrom. Neki investitori upravo zbog golf terena imaju svoj biznis baš u Žablju. Golf Centar je pre godinu dana dobio novog vlasnika. U tom periodu, unapređeno je devet postojećih rupa, danas se na terenima mogu videti nove vodene površine, intenzivno se radi na dovršavanju preostalih devet rupa. Sledeće godine Golf Centar bi trebalo da dočeka sezonu 2018. sa svih 18 rupa. Marija Čupić kaže da je slogan ovogodišnje kampanje TOO Žabalj: „Sve smo vam bliži“, nosio poruku turističke ponude Žablja, mesta u geografskom srcu Vojvodine za koji danas malo ko nije čuo. Golf klub, dva parka prirode, restorani i čarde sa hranom lokalnih proizvođača zainteresovanih da nađu svoje mesto u turističkoj ponudi sa proizvodima koji se mogu plasirati na turističkom tržištu. Ove godine TOO je dovršila dopunu turističke signalizacije, od velike pomoći svima onima koji žele da dođu do proizvođača i kupe njihove proizvode, sir, vino, rakiju i dr., a proizvođači su otvorili vrata svojih kuća za individualne i grupne posete turista.

Jelena Tomašević sinonim za vrhunski kvalitet

mestu kroz koje prolaze svi putevi i u kojem vlada harmonija prirodne i kulturne baštine, u organizaciji Turističke organizacije opštine Ruma, pod pokroviteljstvom Opštine Ruma i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ove godine je početkom avgusta održan sedmi Rumfest, manifestacija posvećena gastronomskoj i vinskoj tradiciji ovog kraja, kako i dolikuje mestu u kojem se spajaju „vinski“ i „svinjski“ Srem. Rumfest 2017 biće upamćen iz dva razloga. Jedan je obeležavanje 270 godina čuvenog Rumskog vašara. Drugi je koncert naše istaknute umetnice, Jelene Tomašević, najlepšeg ženskog vokala u Srbiji (a i šire), čiji se hitovi već sada smatraju za evergreen srpske pop muzike. Jelena Tomašević, koju je njena umetnost odvela bezmalo u sve krajeve sveta, po prvi put je profesionalno nastupila u ovom gradu, zadovoljna što je to na najprestižnijem događaju u opštini. Tim povodom, izrazila je svoj pozitivan stav o prožimanju privrede, kulture i zabave, i usaglašenoj prezentaciji privredne tradicije kraja i koncerata poznatih umetnika, koji privlače publiku. - Mislim da je ta simbioza nastupa pevača i grupa na privredno-kulturnim manifestacijama pozitivna pre svega sa turističkog aspekta, jer doprinosi njihovoj popularnosti. Ljudi vole da se vezuje za nešto što ima neku vrstu trajanja, raduju se i sa nesrpljenjem očekuju šta će se desiti, šta će grad novo da predstavi, ko će da nastupa. Manifestacije teže da prikažu i izlože svoju kulturnu, privrednu i dr. baštinu, i za nekoliko decenija možda ćemo i mi biti deo baštine koje će se mlađe generacije rado sećati - rekla je Jelena Tomašević, žena od imena i ugleda, koja je svoj imidž gradila strpljivo, bez kompromisa koji bi uticao na kvalitet njenog rada. Osim divnog glasa, pažljivo odabranih pesama na svom repertoaru, ova umetnica je naklonost publike pridobila i svojim profesionalnim odnosom, ma gde da nastupa. A nastupa gde god ima poštovalaca njene muzike, i to sa ljubavlju i od srca. Muziku koja je nekoliko decenija zastupljena na ovom prostoru objašnjava generalnim trendom fuzije zvukova, koja „lako ulazi u uši“ i postaje brzo popularna. Takođe postoji nekolicina muzičara koja pokušavaju da održe standard. Po njenom mišljenju, poenta je raditi ono što vas čini srećnim i ne ići ispod svog dostojanstva. „Ne treba pošto-poto raditi nešto ili se nekome dodvoravati zarad veće zarade“. S toga, poplavu muzičkih show programa takmičarskog karaktera ocenjuje kao pozitivne, jer doprinose pojavljivanju velikog broja novih, kvalitetnih pevačkih snaga, ali i lošim, jer je upravo hiperprodukcija dovela do toga da je vrlo mali broj onih koji imaju šansu da nešto konkretno urade kada su u pitanju njihove pevačke karijere. Ona sama istrajava na putu kojim je krenula i gaji nadu da će biti sve više talentovanih mladih ljudi koji će joj se pridružiti u interpretaciji muzike koju ona voli i neguje.

Jelena Tomašević.

Rumski vašar 270

no na čemu se temelji privredni čemu je ulica i dobila naziv Drvarska. i društveni razvoj Rume, a daNa vašarima se najviše trgovalo žinas se sa paravom može reći da tom i stokom (konji, svinje, goveda, je nematerijalno kulturno dobro, sa naovce), koju su na stotine i hiljade grla dom da će taj status zvanično i dobiti, je doterivali domaći i strani trgovci. Tako nadaleko poznati „Rumski vašar“. Prvu su se, npr. “mnogi raspitivali, a naročito privilegiju Rumljani su dobili već 20. Talijani”, za “naknadni” trodnevni vajula 1747. godine od carice Marije Terešar u Rumi, koji će se održati 22, 23. i zije, čime je Ruma svrstana u red trgo24. juna 1903. godine. Tada se, upravo višta. Privilegija se sastojala u tome da zbog Italijana, očekivala dobra prodaja se četiri godišnja vašara „sa njima prikonja. padajućim stočnim pijacama“ sa MitroVašarište je bilo ograđeno “klanterivice i Jarka, koji su ostali u novoformima”, a u tzv. ceduljarnici su izdavani ranoj Vojnoj granici, prenose na Rumu. pasoši i plaćao ulaz na vašar. OdržaOdržavani su na Cveti (Palmsonntag), vanje vašara je oglašavano u štampi i Spasovdan (Christi Himmelfahrt), Miputem plakata postavljenim na javnim holjdan (Feste des Erzengels Michael) i mestima i poslatim u druge opštine, sa na sv. Petra i Pavla (Apostel Petrus und podacima o datumu održavanja, trajaPaulus). Pored godišnjih vašara, svake nju, zakupcu, kao i upozorenjima o krasubote su održavane pijace. Podstrek jevima u kojima vladaju stočne bolesti razvoju privrede bila je Cehovska pri(“marva je iz nezaraženih mesta”) i sl. vilegija cara Franja I 1818. izdata rumZbog velikog prometa ljudi, stoke i skim zanatlijama. novca, vašar je često bio izvor probleDirektorica Zavičajnog muzeja Ruma, SnežaNavedene privilegije su ponovljene ma nastalih zbog pojave zaraznih bona Janković (levo) i kustos, u tzv. Slobodnici (Freibrief), koju je lesti među ljudima i stokom u okolini Aleksandra Ćirić vlastelin Marko Pejačević izdao staili u susednim krajevima. Da bi se rešio novnicima Rume 01. januara 1749., problem zaraze vašari su odgađani ili kupiti i knjige, najčešće crkvene, koje su čime su oni i zvanično postali slobodni prodavali trgovci „moskovi“. otkazivani, a stoka koja je doterivana podljudi, za razliku od zavisnog stanovništva Pošto tada još uvek nije bilo stalnih pro- vgravana striktnoj kontroli i puštana uz u okolnim selima, sa brojnim obavezama odgovarajuću potvrdu o zdravlju, koja se davnica, roba se najviše nabavljala na goprema vlastelinu. Osma tačka Slobodnipokazivala na ulaznim kapijama (“jaračdišnjim vašarima i subotnjim pijacama, na ce govori da varošani uživaju prihode od ka”, “putinačka”, “čalmanska”...) koje su, pogotovo u prvim decenijama 19. dva vašara, dok prihodi od druga dva idu Vašar je korišćen i za ostvarivanje poveka, sa svojim proizvodima dolazili i seu korist vlastelina. Deseta tačka kaže da litičkih poena, kao što je bio slučaj 1910. ljaci iz 30-tak okolnih sela. Ubrzo su Rumkada varoš naraste do 1.000 kuća sledugodine, kada je njegovo održavanje zaski vašar i rumska pijaca postali poznati i ju joj prihodi i od preostala dva. Pre nego branjeno zbog pojave kolere. Ipak, na izvan granica Austrije, te su na njih dolazišto je Ruma ispunila ovaj uslov, iz Beča intervenciju tadašnjeg gradonačelnika, je 1758. stiglo obaveštenje o dodeljivanju li i trgovci iz Turske. Povremeno je vašar Ferdinanda Ristera, vašar je održan, što je još dva vašara i to na sv. Jelisavetu - ćerku izostajao zbog kuge u susednoj Turskoj, a u javnosti predstavljeno kao njegova zamađarskog kralja i sv. Antonija. Tako je trgovci koji su odande dolazili podvrgava- sluga, iako je kolera u međuvremenu preRuma imala ukupno šest vašara, od kojih ni su rigoroznoj kontroli. Jednom prilikom stala. Ovaj njegov postupak je uskoro bio je jedan bio dvodnevni, a pet trodnevnih. Rumski vašar su poharale Klimente - ka- iskorišćen u izbornoj kampanji. Iste godine kada je Privilegijama Ruma toličko arbanaško stanovništvo naseljeno Bilo je i zloupotreba od strane zakupadobila status trgovišta, 10. oktobra je odr- u selima u Granici i sklono „pustahiluku“. ca vašara. Pojedini zakupci su naplaćivali žan prvi „Rumski vašar“. Prvo vašarište je Početkom XIX veka staro vašarište je po- taksu i onim kolima koja su privatnim pobilo na padini između Grobljanske ulice stalo pretesno pa je odlučeno da se vašar slom prolazaila Glavnom ulicom kroz vapa sve do Borkovačkog potoka. Na vašaru premesti na tzv. Hrvatski breg, na prostor šar. Zakupac vašara Branko Belić je uvek su svoju robu nudili domaće zanatlije i pu- između puteva za Inđiju i Pećince. Su- svoju čatrlju za točenje pića stavljao na tujući trgovci - Grci i to sledećim redom: botnje pijace su održavane sa obe strane prvo mesto vašara, što je kasnije bio alibi na tezgama je prvo izlagana zanatska roba, Glavne ulice, kojima je u to vreme bilo i krčmaru Petru Mijiću da postavi svoju zatim špeceraj i južno voće, koje su uglav- teško proći. Trgovina žitom se obavljala u blizini ceduljarnice. Oni su tako bili u nom prodavali grčki trgovci, sledio je deo u Ivanovoj, a prodaja živine u Staropivar- povlašćenom položaju u odnosu na druge sa voćem i na kraju prostor za prodaju skoj ulici. Na starom vašarištu je ostala trgovce, koji su se zbog toga žalili opštini. stoke. Na rumskim vašarima mogle su se samo prodaja jaganjaca i drva za ogrev, po Na jednom godišnjem vašaru 1898. poja-

godina trajanja vili su se prosjaci, koji su u tu svrhu zloupotrebili “sakatu decu”. Pročulo se da su deca ukradena i osakaćena radi uspešnijeg prošenja, što je izazvalo gnev naroda, koji umalo nije linčovao ove prosjake. Protiv njih je podneta prijava, ali je istraga pokazala da deca nisu osakaćena, nego su tako rođena. U periodu između dva rata redovno su održavani i vašari i pijace. Vašar se i dalje održavao četiri puta godišnje, a pijace sredom i subotom. Uz vašar je obavezno, kao prateći, išao i poneki zabavni program u vidu ringišpila, cirkusa i sl. Pijaca je zbog nesnosne gužve, koja je ometala i sobraćaj u Glavnoj ulici, bila premeštena na prostor iza katoličke crkve i stare, tada šegrtske škole. Na vašarima je stoka i dalje bila glavni artikl. Za uređenje vašarišta i pijace išla su sredstva dobijena od dažbina ubiranih tom prilikom („pijacovina“, „mostovina“, „kantarevina“, „vašarske pristojbe“, od stoke, šatri i sl.). Sredstva dobijena od „pijacovine“ korišćena su za komunalne potrebe, naročito za održavanje higijene grada. Neko vreme posle Drugog svetskog rata (od 1957) vašar je održavan svake prve srede posle prvog u mesecu, dok se nije prešlo na današnji režim svakog trećeg u mesecu, ma koji dan on padao. Vašar je sa ranijeg prostora premešten na prostor istočno od grada, iako se prodaja robe odvija i u samom gradu. I dalje je na njemu primarna prodaja/kupovina stoke, ali je veliki broj i zanatlija (krojači, stolari, bombondžije, obućari...), kako lokalnih, tako i onih iz okolnih mesta, koji prodaju svoje proizvode. Zastupljena je i ugostiteljska ponuda pod okriljem „šatri“, gde se nakon obavljenog posla trgovci i ostali posetioci mogu okrepiti jelom i pićem. Kao i vašar, i pijaca je nastavila da funkcioniše po starom tržišnom zakonu ponude i potražnje. Tekst: Zavičajni muzej Ruma Fotografije sa Izložbe Zavičajnog muzeja Ruma povodom 270 godina Rumskog vašara

Razmišljajte o svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje dece

rvo smo sve činili da se udaljimo od prirode. Sada sve činimo kako bismo joj se približili. Oni sportskog duha neretko se odlučuju za sve popularnije outdoor sportove. Bilo da je reč o ekstremnim, adrenalinskim ili običnim avanturijama, svima njima je zajednički boravak u prirodi. I bez obzira da li je motiv iskušavanje granica mogućnosti ili zabava, priroda često nepredvidljiva, može da iznenadi one nespremne da se suoče sa realnim opasnostima. Ali ima i onih koji misle o svemu. Bojan Orlović, vlasnik je firme „Obim“ iz Novih Banovaca, koja se bavi proizvodnjom opreme specijalne namene. Firma je na tržištu 15 godina i za to vreme njeni vlasnici su uspeli da standardizuju preko 400 proizvoda, originalnih i autentičnih. Firma „Obim“ proizvodnju zasniva na nekoliko segmenata: Oprema za visinske i dubinske radove: kajševi, papagaj, šok apsober, penjalica za drveni stub, penjalica za betonski stub, monterski komplet, monterska torba, završetak užeta, penjačko uže, mornarske merdevine, kudeljno uže, poliestersko uže, zaštitna mreža, PP podesivo uže; Oprema za obezbeđenje: opasač za obezbeđenje, futrola za pištolj, futrola za čuvanje oružja, namenska torbica; Oprema za bezbednost u vodi: zaštitni prsluci, anorak, sigurnosno plutajuće uže, kaciga, uže za okretanje, suva vreća, veslo, trake za podizanje tereta. Kada je reč o opremi za bezbednost na vodi, firma izrađuje preko 30 prsluka sa funkcijom zadržavanja na površini vode, a modeli se razlikuju u zavisnosti od aktivnosti: kajak, kanu, rafting, pecanje ili nešto drugo.

Bezbednost je najvažnija - Zajedničko svim modelima je da zadrže na površini vode i apelujem na sve roditelje koji vode decu na vodene površine da razmišljaju o bezbednosti svoje dece na ovaj način. Posebno je opasan Dunav i mislim da ako neko ima sredstva da kupi čamac, uvek nađe 1.000 ili 2.000 dinara da obezbedi svoje dete, i da je to svakome obaveza - kaže gospodin Orlović.

Bojan Orlović Ideja za biznis je počela uz veliki oprez, bez zaduživanja, od eksperimentalne radionice u sopstvenoj garaži, sa osnovnom idejom da se napravi oprema za visinske i dubinske radove, tipa opasača, užadi, telesnih utega, penjalica za betonske i drvene stubove, ukratko sve ono što je potrebno jednom elektromonteru ili monteru telekomunikacionih mreža da izvrši delatnost na stubu. Iz toga se rodila potreba za još nekim proizvodima vezanim za bezbednost, kao što je bezbednost na vodi, bezbednost na kopnu, na visini i dubini i ova mala porodična firma razvijala je jedan po jedan proizvod, u saradnji sa profesionalcima koji koriste tu opremu. - Svaki naš proizvod je atestiran i kada ga proba neko ko je u toj struci, a pri tom zna kako treba da izgleda i šta da zadovoljava ta oprema, mora da bude jako zadovoljan i u 100% slučajeva je tako. Tamo gde je jedan naš proizvod ušao kao uzorak, pokazalo se da svi ostali žele da ga koriste - objašnjava naš sagovornik. Zaštita treba svima koji izlaze u prirodu, lovcima, ribolovcima, biciklistima, planinarima... Svojim motom da je dobro samo ono što je najbolje, „Obim“ je izgradio jedan ozbiljan brend, a oni koji su imali priliku da koriste njegovu opremu prišili su joj laskavu etiketu kvaliteta koji traje. Svaki proizvod ima garanciju od dve godine za svakodnevnu profesionalnu upotrebu, ali je praksa pokazala da oni traju i po deset godina. - Možda su neki komadi izbledeli na suncu, ali se ništa drugo nije promenilo.Trudimo se da plasiramo kvalitet i samim tim nas ljudi hvale, a preporuka je najbolja reklama. Nemamo potrebe da nekog ubeđujemo da je naš proizvod kvalitetetan jer on govori sam za sebe – zaključio je Bojan Orlović. Sve bliže informacije možete pogledati na www.obim.rs.

Zaštitimo našu decu od sajber izazova

atarina Jonev je konsultant i analitičar za politike sajber - Problem je u tome što naša deca nisu svesna da su psihopabezbednosti, stručnjak koji se bavi zaštitom dece na te svuda oko nas. Namerno koristim taj izraz, jer drugačije ne internetu, danas aktuelnim problemom na celoj planeti. mogu da objasnim želju nekoga da, na bilo koji način, povredi Smatra da stanje u Srbiji po tom pitanju nije sjajno, i potajno maloletnu osobu – objašnjava naša sagovornica. se nada da će u narednom periodu, zahvaljujući aktivnostima U dosadašnjoj praksi susretala se sa situacijama u kojima su i akcijama pojedinaca i društva, doći do pozitivnih promena. roditelji i deca bili nemoćni da se suprotstave iskušenjima onih Živimo u vremenu u kojem se razbijaju barijere, u kojem ne koji su želeli da zloupotrebe njihovu neobazrivost i nesvesnost. postoji mogućnost da se razKao primer navodi online dvoji sajber život na interenetu igricu Plavi kit, koja dovodi i društvenim mrežama, od do najdramatičnijih posledirealnog života. ca, a koja je zapretila i deci u - Onima sa nešto više Srbiji. Osmišljena je sa ciljem životnog iskustva, stečenog u da deca, namenski selektivremenu kada mobini telefoni rana, odgovaraju na brojne nisu bili tako „pamenti“ kao izazova, od kojih su početni što su danas, kada se detinjstvo vrlo benigni (popij čašu piva; provodilo na dečjim igraliošamari brata ili sestru), a štima a ne ispred monitora, završni stupanj samoubistvo, lakše je da se izmeste u stranu kome prethodi skrnavljenje i prihvate činjenicu da je Božji tela oštrim predmetom iscrtadar ono što vidimo, udušemo, vanjem plavog kita, po čemu realno doživljavamo. Problem je i dobila ime. Nezvanični je što današnja deca život rapodaci govore da je u Rusiji zumeju nešto drugačije – tvrdi za tri i po godine igrajući ovu Katarina Jonev, diplomirani igricu 130 maloletnika izvršilo politikolog za međunarodne samoubistvo. Kada su uhvatili odnose, magisar međunanjenog autora, svoj postupak rodnog prava, trenutno na je objasnio željom da očisti doktorskim studijama bezbeddruštvo od slabih osoba. nosti. Još od ranih dana je bila – Moramo da shvatimo da prepoznata kao talenat. Godine su na ovaj način ugrožena 1997., sa samo deset godina, deca svih uzrasta. Meni je Katarina Jonev počela je da „peče“ novinarski jako čudno što deca ispod 13 zanat, prvo na Studiju B, godinu dana kasnije prelazi na RTS. O godina, nasuprot dozvoljenoj donjoj granici, imaju profil na njoj, kao talentovanoj devojčici napisan je tekst na poslednjoj društvenim mrežamai. Očigledno se radi o roditeljima koji ne strani novosadskog Nevena, rezervisan za predstavljanje takvih vode u dovoljnoj meri računa o svojoj deci, pa im dozvoljavaju kao što je ona. Podstaknuta time, 1999., počinje da piše za da otvaraju profile, uglavnom lažne. Na njima imaju po 5.000 Neven o talentovanim vršnjacima i prvi put biva plaćena za svoj prijatelja. Teško da u realnom svetu možete da uspostavite rad. Ređali su se angažmani: BLIC, B 92, dobija samostalnu komunikaciju sa toliko ljudi a u virtualnom svetu dete ne zna emisiju na Stankom TV, dugo se bavila sportskim novinarstvom, ko ga prihvata i da se iza kučića i mačića kriju i bolesni mozgoi to isključivo predstavljajući decu - sportske talente. Njih je vi. Moramo biti svesni i loših uticaja sredine, ogromne većine dobro razumela jer je i sama bila sportista, karatista. Danas sa mladih kojima su idoli dame lošeg morala, starlete, pevaljke. Ne neskrivenim zadovoljstvom kaže da su svi veliki sportisti Srbije, susreće se samo naša zemlja sa poremećenim sistemom vrednood godišta 1988. i mlađi, sa njom imali prvi intervju. Kaže i da sti. To je globalan problem. Nisu u opasnosti samo deca u Srbiji, je imala sreću da odraste uz kvalitetne mlade ljude koji su je ali mene najviše boli ono što se dešava ovde i moj zadatak je da motivisali da iz sebe izvuče maksimum. koliko god mogu, zaštitim ovo naše područje – kaže Katarina Katarina Jonev je autor knjige: „Sajber bezbednost u međuJonev. Katarina je pokrenula kampanju buđenja svest kod dece i narodnim odnosima”, a poslednje dve godine njena aktivnost je njihovih roditelja, kroz radionice, predavanja, raznih konferenciusmerena na problem sajber bezbednosti dece u Srbiji. Ona u ja, aktivna je u medijima. Ovu pionirsku borbu „protiv vetrepotpunosti podržava svaki vid usavršavanja i znanja. Bez komnjača novog doba“, započela je sa velikom energijom upravo pjutera nema budućnosti, a Srbiju na tom putu vidi kao zemlju iz razloga što je mlada, što je žena, i što decu smatra najvećim velikih potencijala. blagom.

Od Barutane do Beskraja

Gordama Čučković.

adaptiranom prostoru i sa novom orijentacijom, prošle godine počeo je sa radom, ugostiteljski objekat „Beskraj“ (Alibegovac 52, Petrovaradin). Kao datum zvaničnog otvaranja pominje se 10. septembar 2016., i organizacija prijema povodom venčanja sina vlasnice, Gordane Čučković, čemu je prethodila proslava dečjeg rođendana u, specijalno za tu priliku osposobljenoj maloj sali. Tako je „Beskraj“ otvorilo jedno rođenje, a zvaničan rad započeo svadbenim pirom. Ima li šta lepše? Punim kapacitetom restoran, koji raspolaže malom salom od 50 i velikom od 400 mesta, te terasom sa jednim natkrivenim delom i koji može da primi više od sto gostiju, „proradio“ je tek s proleća, a najčešći gosti bila su deca na školskim ekskurzijama. Početkom leta, restoran počinje da radi svakog dana od 12:00 do 22:00. Osim izuzetnog mesta na kome se objekat nalazi, u zelenom pojasu grada, na padinama Fruške gore, do kojeg se može lako doći i biciklom, u zasvođenom prostoru jedinstvene arhitekture, serviraju se pretežno tradicionalna, domaća jela. Fokus je na vojvođanskim, sremačkim specijalitetima, poput mlinaca, ribića u kajmaku, ukusnih i sočnih mesa na ćumuru, testenine, rebaraca... U želji da odgovori zahtevima onih koji preferiraju neke druge ukuse, u restoranu se služe i jela internacionalne kuhinje. Gordana Čučković, diplomirani prevodilac, našla se u ugostiteljskom poslu pre deset godina, po nagovoru prijatelja, tadašnjih vlasnika kultnog novosadskog restorana „Stratus“. Menadžerski rad nastavila je u Vinskoj kući Kovačević, potom u Vinariji Deurić. Kada joj se ukazala prilika da bude „svoja na svome“, uzela je u zakup bivšu „Barutanu“, rešena da joj da poseban imidž. Svesna odgovornisti prema značaju ovog mesta kroz istoriju jedne od barutana petrovaradinske fortifikacije izgrađene pre više od 300 godina, od cigle koja je iz rumske ciglane dopremana živim lancem sastavljenim od vojnika i domicilnog stanovništva „iz ruke u ruku“, uložila je mnogo truda da te činjenice učini vidljivim, a opet da restoran i kuhinju opremi na moderan način. Za ovaj potez, danas omiljeno vikend naselje Novosađana, takođe je vezana istorija. Alibegovac je dobio ime po zapovedniku prvog bedema odbrane Turskog carstva od austrougarske vojske.

Zbog svoje izuzetnosti, atmosfere koje u njemu vlada, kao i pogleda na šume Fruške gore, restoran „Beskraj“ i samom asocijacijom imena na nešto večno, beskonačno i neograničeno, daje povod za velika očekivanja od strane posetilaca. Upravo je o tome razmišljala Gordana Čučković, kada je „gradila“ ovu originalnu ideju.

- U mojoj prirodi je ljubaznost, potreba da nekom nešto učinim. Ovo je posao koji mi pruža šansu da uslužim druge ljude, da im obezbedim prijatnu atnosferu, učinim doživljaj posle kojeg će se osećati bogatiji, ispunjeniji, pružim nešto čega će se sećati. Jednostavno želim da svi gosti „Beskraja“ za svoje pare dobiju kvalitetnu uslugu, kakvu očekuju. Možda i nešto više od toga. Želim i da se ponovo vrate zato što je bilo sve kako treba i zato što im je prijalo - kaže naša domaćica. Restoran „Beskraj“ idealno je mesto za organizovanje proslava, od rođendanskih žurki, krštenja, do venčanja, kao i poslovnih susreta. Njegov kapacitet omogućava održavanje seminara, konferencija i kongresa. Ukratko, ovo je mesto u kojem mogu da se organizuju sva lepa dešavanja.

Nušićijada - gospodstveni manir Srbije

smi put zaredom Ivanjica je bila centar kulture, zabave, humora i dobrog provoda. Festival je protekao u znaku pola veka od začetka manifestacije daleke 1967. godine kada je sve počelo kao “Septembar u Ivanjici”. Organizatori procenjuju da je ovogodišnji festival posetilo 50.000 ljudi. Pozorišne predstave, koncerti, radionice posetiocima su doneli raznovrsni program, a Ivanjica je postala centar kulturnih dešavanja u Srbiji. Posebnim ambijentom i čuvenim čaršijanjem grad na Moravici ponovo je bio u duhu Nušićevog doba. Nušić je posle tri dana vladavine Ivanjicom vratio ključeve aktuelnom predsedniku opštine, a samim tim režim rada pod njegovom vladavinom zamrznut je, ali samo do iduće godine. - Opraštamo se, ali samo do naredne Nušićijade. Po vašim licima radosti i zadovoljstva siguran sam da ću i naredne godine lako dobiti ključeve od predsednika - rekao je Milan Milosavljević na ceremoniji zatvaranja ovogodišnjeg festivala. Za vreme Nušićijade posetioci su na šest gradskih scena videli devet pozorišnih predstava, šest koncerata, kabare, ulični performans gostiju iz Krakova, dva filma i dve izložbe. Proglašen je pobednik za kratku satiričnu priču, a održana je i tribina na temu pola veka srpske kulture. U svim sadržajima učestvovalo je na desetine pozntaih i priznatih imena srpske i internacionalne muzičke scene, glumaca, humorista, besedničara, zabavljača, pisaca, a predstavili su se i umetnici iz Crne Gore, Holandije i Poljske. Svi posetioci Nušićijade slažu se da je boravak u specifičnom ambijentu ove varoši poseban doživljaj. U gospodstvenom maniru, bar ova tri dana, po strani je ostavljena besparica, sekiracija i nervoza. Čaršijalo se i družilo, a sve u duhu Nušićevog vremena. Ivanjica u punom smislu reči živi sa Festivalom. Sve gradske kafane i kafići su bili i ovaj put okićeni zastavicama sa likom Branislava Nušića i svi do jednog puštali starogradsku i probranu narodnu muziku. Muzika je samo jedan od sastojaka štimunga koji vaja atmosferu stare srpske varoši. Ulicama Ivanjice su i ove godine šetale devojke, žene, mladići, sredovečni ljudi, devojčice i dečaci odeveni u kostime stare građanske Srbije. Korzoom su promicali čipkani i slameni šeširi, cilindri i polucilindri, dečkići s kačketima i pumparicama, devojčice sa žiponima, karnerima i svilenim mašnama... U večernjim satima, kada je počinjao program na trgu na kojem je postavljena pozornica nazvana „Okruglo pa na ćoše“, ulicom više nije moglo da se prolazi. Program na pozornici vodio je glumac u ulozi Branislava Nušića, sa brkovima, odeven je u crni frak sa cilindrom i štapom tako da likom veoma podseća na slavnog srpskog komediografa. Nušićijada je i ove godine okupila mnogobrojne poštovaoce kulture, humora, zabave i veselja, ali i eminentna imena iz sveta muzike, pozorišta, književnosti, akademike, pisce, kolumniste… Glumica Ljiljana Stjepanović donela je u Ivanjicu duh stare Nušićijade, a sa ovog festivala ponela najlepše utiske i srce ispunjeno

ljubavlju i toplinom. Oduševljenje festivalom nisu krili ni ostali učesnici među kojima su i reditelj Zdravko Šotra, direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac, direktorku Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Sergrja Ćetkovića, Joost Spijkers,frontmena grupe Spijkers iz Holandije i dr. Originalan koncept, utemeljen na građanskom duhu, doveo je Nušićijadu na mapu evropskih festivala. Festival je dva puta dobio prestižno obeležje „EFFE-Evropa za festivale, festivali za Evropu“. Takođe, Turistička organizacija Srbije uvrstila je Nušićijadu među pet najznačajnijih domaćih festivala. Kao kruna svemu, nakon ovogodišnjeg festivala stiglo je još jedno prestižno priznanje na adresu Nušićijade. U zvaničnoj konkurenciji 67 filmova iz 23 zemlje, na ovogodišnjem SILAFEST-u, koji je deo lanca Međunarodnog komiteta festivala turističkih filmova (CIFFT), a koji trenutno broji 16 najprestižnijih turističkih festivala u svetu, nagrada “Srebrni Pincum” u kategoriji najboljih tursitičkih filmova dodeljena je promotivnom filmu ivanjičkog festivala. Tekst: Miloje Ostojić, Koordinator turističke promocije Nušićijade TOO Ivanjica Fotografije: Ivan Petrović - Ipe