Topsrbija br 3

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

BESPLATAN PRIMERAK

OKTOBAR 2013.

www.topsrbija.com

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE

IS S N 2334-6027

TOPSRBIJA BROJ 3

1

2

RED TAXI

CRVENI TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

021/44 55 77 069/44 55 777

Godina kulturnog turizma

The Year of Cultural Tourism

Sredinom prošlog veka u međunarodnom turizmu bilo je 25 miliona učesnika, ove godine biće ih milijardu i osamdeset miliona, a projekcija za 2030. godinu predviđa milijardu i osamsto miliona učesnika sa godišnjim rastom od 3,3 do 3,5%. Dogodilo se čudo u svetu kada je u pitanju turizam. Posle naftne i hemijske industrije, turizam je danas na trećem mestu Mihailo Berček najvažnijih privrednih delatnosti u svetu. Mnoge zemlje, zahvaljujući turizmu, postale su razvijene. Mnoga mesta u svetu, a i kod nas, su od nerazvijenih, zahvaljujući turizmu, postala atraktivna i posećene destinacija. Čajetina je dobar primer takvog kratanja. Da nije bilo turizma, da nije bilo ljudi koji su shvatili šta je turizam, šta znači odmor, kako to iskoristiti, koliko bi bilo ljudi danas na Zlatiboru, koji ove godine obeležava 120 godina organizovanog turizma.

In the middle of the last century, international tourism counted 25 million participants. This year, it will count 1.08 billion participants and, according to the projections, by 2030, there will be 1.8 billion participants, which represents the annual growth rate of 3.3% to 3.5%. A miracle happened in the world when it comes to tourism. After the oil and chemical industry, tourism is placed as the third most important economic activity in the world. Many countries have become developed thanks to tourism. This does not only apply to the rest of the world, but also to our country, where certain destinations have become attractive and visited tourist targets.

Cajetina certainly represents one of the best examples. If there was no tourism, if there were no people to understand the core meaning of tourism, what a vacation is, how to take advantage of the opportunities presented, Zlatibor, which, this year, celebrates 120 years of organized tourism, would not be as visited destination. With a desire to mark the seventeen centuries since the declaration of the Edict of Milan, the Tourist Organization of Serbia promoted the 2013 as the year of cultural tourism. The promoted cultural roads will lead the Roads of Roman Emperors, but it will not exclude the wine roads, the farms, spa resorts and mountain tops. Hence, the rural tourism is constantly gaining on the importance. Comfort and services linked to the offers in villages in southeastern Serbia, Vojvodina, and western Serbia, have been adapted to the visitor’s needs, which includes a lot of interesting content designed for modern tourists. Moreover, in agriculture, as well as in private hospitality, Serbia has quite a lot to demonstrate and to be proud of.

Turistička organizacija Srbije je ovu godinu, u skladu obeležavanja XVII vekova od donošenja Milanskog edikta, promovisala kao godinu kulturnog turizma. Putevi kulture, ove godine će voditi Putevima rimskih imperatora, ali i putevima vina, do salaša, čardi, banjskih centara i planinskih vrhova.

Ruralni tuizam dobija sve više u zamahu. Komfor i usluga u selima u jugoistočnoj Srbiji, Vojvodini, Zapadnoj Srbiji, su već takvi da nude i onim probirljivim posetiocima mnogo zanimljivih sadržaja u uslovima koji su prilagođeni potrebama savremenog čoveka.

U oblasti poljoprivrede, kao i u domaćoj radinosti, Srbija ima šta da pokaže. Godina je bila rodna, u mnogim oblastima rekordna, pa će i ove, a i naredne godine, biti podloge za dobru hranu i još bolje piće, srpsku rakiju, vino, sokove…

A tu su i naši sportisti koji su godinu kulture visokim sportskim dostignućima preinačili u godinu sporta.

Ovo je godina u kojoj je bilo mnogo lepih događanja, u kojoj se rodilo i realizovalo mnogo novih ideja, u kojoj je bilo mnogo pozitivnih dostignuća koje je vredelo zabeležiti ali i ovoga puta nemoguće je bilo obuhvatiti sve one koji su to zavredeli.

Revija TOPSRBIJA je u skladu sa svojim sloganom NAJBOLJE IZ SRBIJE, na stranicama koje slede, pokušala da Vam prenese deo bogatstva naše zemlje, a naše je zadovoljstvo tim veće ako smo u tome makar delimično uspeli.

Mihailo Berček, Glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA – NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob. 063/549-877 Urednik:Elizabeta Berček

The year has been a fruitful year in many areas, and it will be, without a doubt, again the next year. Therefore, we will be able to rely on the great foundations for good food and even better drinks, Serbian brandy, wine, juices ...And there are our athletes, who have a culture of high sport achievements, which marked another year as a successful year.

The 2013 is a year in which there were many great events, in which many new ideas were born and implemented, in which there were many positive achievements have been record. Consequently, it is impossible to include all those who helped this success.

The review TOPSRBIJA is in line with its slogan – THE BEST OF SERBIA. Therefore, in the pages that follow, TOPSRBIJA have tried to transmit the wealth of our country, and our pleasure is even greater if we partially succeeded in this transmission.

Mihailo Berček, Editor-in-chief TOPSRBIJA – THE BEST OF SERBIA

Dizajn i tehničko uređenje: Marko Dobranić Fotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček.

2013. Oktobar - Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2013. –Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje.

ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID 273937671

4

SADRŽAJ Naslovna strana, Perkov salaš ................................................................1 Crveni taxi, Novi Sad ................................................................................2 Godina kulturnog turizma ......................................................................3 The Year of Cultural Tourism ..................................................................3 Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad .......4 TOPSRBIJA Sadržaj .................................................................................5 Nagrada Turistički cvet za 2013.............................................................6 Džuls Kovačević, Engleskinja koja u svet šalje lepe slike o Srbiji .....7 Čarls Keter, Od Amerikanca do Srbina ................................................7 Turistička organizacija Vojvodine .........................................................8 Brojne aktivnosti TO Vojvodine u godini jubileja...............................9 Hrana tema broj 1 u srpskim časopisima ..........................................10 Turistička organizacija Novog Sada.................................................... 11 Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža, Kanjiža ...........12 Hotel Premier Aqua, Vrdnik.................................................................13 U očekivanju druge salatare .................................................................14 Srbija i zvanično postala atletska nacija.............................................15 RRA Bačka Srđan Vezmar ....................................................................16 BačkiPetrovac...........................................................................................17 Sremski Karlovci mesto sa karakterom..............................................18 Tamburica se vratila kući .......................................................................19 Team building igre rešavaju probleme ...............................................20 Kamp tolerancije, korak ka međusobnom razumevanju.............. 20 Vanja Grbić, borac za čistiji svet...........................................................21 Veliki jubilej, 120 godina turizma na Zlatiboru ........................22, 23 Ratko Mitrović, studentska oaza na Zlatiboru ................................24 Hotel Olimp, domaćinska kuća sa zvezdicama ................................25 TA Zlateks, agencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora... 26 Sa vama i za vas, Zlatiborski konak ....................................................27 Hotel Šimšir, nova dika Zlatibora ........................................................28 Pola veka Oplenačke berbe u Topoli ...................................................29 Godina stabilizacije privredno-potrošačkih bilansa.......................30 Produktna berza, Novi Sad...................................................................31 Meso š’arana sa povećanim sadržajem omega-3 .............................32 FINS Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu ............................................................................................33 Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus ...............................36 Jesenjim sajmom u Veliki Radincima Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema .............................37 Veliki uspesi JP Vojvodinašume, Petrovaradin.......................... 34,35

O vinskim etiketama .............................................................................38 Vinski red Vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios ...................39 Amštadt Tamaš pudar 2013. godine na Paliću ................................40 Dajmo podsticaj i podršku našim vinogradarima i vinarima....... 41 Vinarija Budimir, Aleksandrovac.........................................................42 Vinarija Brestovački, Erdevik .............................................................. 42 Vinarija Molovin, Šid ............................................................................ 42 Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci .......................................................43 Prvi rođendan Naših vina .....................................................................43 Podrum Miljević, Od vinske do jedinstvene priče............................44 VinarijaVinum,SremskiKarlovci.........................................................45 Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina u Vrnjačkoj Banji.........................................................................................46 Gegula rakije, brend ispred prodaje.................................................... 47 Dragutin Miljković, Mala gostiona Palić 1852-2012 ......................48 Elitte Palić, Palić........................................................................................49 Etno park Majkin salaš, ugledno domaćinstvo porodice Gabrić ..............................................50 Park Palić, Palić.........................................................................................51 Temerinska jesen puna toplih boja, mladih vina i bogatih ukusa ..................................................................52 Turistička organizacija nosilac aktivnosti oživljavanja Rume....... 53 Rakije Šurlan, Novi Kozarci ..................................................................54 Turističke destinacije opštine Gornji Milanovac ..............................55 Samba kafa, Vrbas...................................................................................56 Hotel Novi Sad, Novi Sad.......................................................................57 Fijakerijade sve brojnije .........................................................................58 Apartmani Voyager, Novi Sad..............................................................59 Agrol Temerin, provereno najbolji u svom poslu.............................60 Futoški kupus probaj, pa sudi ..............................................................61 Zdravstvena ustanova MEDLAB, Novi Sad ......................................61 Subotička toplana po evropskim standardima ............................... 62 Najevropljanin d.o.o. Novi Sad.............................................................63 C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvo ..........................................64 MileDragić.................................................................................................65 As Computers, Novi Sad .......................................................................66 Zlatiborac d.o.o. Beograd ......................................................................67 FIMEK Fakultet za ekonomiju i iženjerski menadžment, Novi Sad ...................................................................................................68 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad ...........................68

5

Dodeljene nagrade Turistički cvet 2013.

Turistička organizcija Srbije je tradicionalno, 27. septembra, na Svetski dan turizma, dodelila nagrade „Turistički cvet“ za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, kao i za doprinos razvoja, unapređenje i promociju turizma. Ovogodišnje nagrade dodeljene su sedamnaesti put, u pet kategorija.

U kategoriji Turistička organizacija, Gradska turistička organizacija „Kragujevac““ je nagradu zaslužila postavljanjem turističke signalizacije, interaktivnog izloga, tabli sa turističkim mapama, radom informativnog centra, suvenirnice, što je doprinelo značajnijem povećanju broja turista. GTO je organizovala redovne obilaske grada, podržavala i učestvovala u organizovanju manifestacija na teritoriji opštine Kragujevca. Nosilac je izrade strateškog Master plana održivog razvoja planine Rudnik za pet gradova i opština: Čačak, Gornji Milanovac, Topola, Knić i Kragujevac. Sprovodila je brojne aktivnosti na razvoju seoskog turizma u 56 sela na teritoriji Kragujevca i time učinila da sve veći broj gostiju provodi odmor u seoskim domaćinstvima. Izradila je promotivni film „Udahnite Šumadiju punim plućima“, kao i spot na četiri jezika. Sve ovo, kao i brojne druge aktivnosti doprinele su pozicioniranju Kragujevca kao turističke destinacije.

Turistička manifestacija godine je Međunarodni ambijentalni pozorišni festival „Tvrđava teatar“ u Smederevu, najmlađi pozorišni festival u Srbiji, osnovan pre pet godina, upravo kao odgovor na izraženu potrebu umetnika i publike Srbije za savremenim ambijentalnim predstavljanjem vrhunskih pozorišnih postavki. Do sada je programe ovog festivala videlo više od 100.000 posetilaca. Ova manifestacija je takođe doprinela utvrđivanju kulturnog identiteta grada koji je objedinio kulturnu i turističku ponudu i promociju Smedereva kao grada, i Smederevske tvrđave kao idealnog prostora za prezentaciju visokih umetničkih dometa.

Najuspešnija receptivna turistička agencija je Poklonička agencija SPC „Dobročinstvo“, Beograd, koja ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji putovanja turista religijskog sadržaja. Pored turista iz Srbije, među mnogobrojnim grupama iz inostranstva bilo je Srba iz dijaspore, vernika iz Poljske, Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Velike Britanije, Nemačke, Amerike... Da religijski turizam ima veliki potencijal, svedoči i period 2012/13. kada su u samo godinu dana velikog jubileja 1700. godina Milanskog

6

edikta mnogi turisti pristigli u Srbiju. Povodom obeležavanja pomenutog jubileja agencija „Dobročinstvo“ je pored grada Niša, turiste povela da obiđu i druge bisere srpske države, naše duhovno, umetničko i istorijsko blago Žiče, Studenice, Sopoćana, Manasije, Ravanice, fruškogorske Svete gore...

Turistički cvet u kategoriji ugostiteljski objekti za smeštaj, zaslužilo je Seosko domaćinstvo „Golijski konaci“, Ivanjica. Nalaze se na 13-tom kilometru puta ka Goliji, u selu Komadine.

Tokom cele godine udoban smeštaj i dobra hrana privlače sve one kojima je potreban mir i odmor u prirodi. Za ljubitelje aktivnog odmora i adrenalina u ponudi su kvadricikli, motorne sanke, obeležene pešačke staze, dečji zabavni park, izleti, branje šumskih plodova, obilazak golijskih jezera, kao posebne atrakcije gde se može uživati u panoramskom razgledanju.

Nacionalni park Fruška gora, najstariji nacionalni park Srbije, zaslužio je najviše priznanje u kategoriji organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga. Na Fruškoj gori se nalazi 15 jezera, 16 manastira, 7 izletišta. Sremski Karlovci takođe predstavljaju značajnu kulturnu i istorijsku celinu. Ova planina je prepoznatljiva po proizvodnji vina i brojnim vinskim podrumima, kao i po banji Vrdnik.

Ove godine turistička ponuda Nacionalnog parka obogaćena je otvaranjem Eko kamping odmarališta na izletištu Stražilovo, koji predstvalja prvi kamp ovakve vrste izgrađen u Srbiji. Dodatni sadržaji Nacionalnog parka su tematske edukativne pešačke ture vezane za upoznavanje sa biljnim i životinjskim svetom, kao i poznati sportski i turistički događaj „Fruškogorski maraton“.

Kod pojedinaca, ovo priznanje je stiglo u ruke gospođe Ane Petrović, koja razvija specifičan i prepoznatljiv stil u proizvodnji suvenira. Inspiracija za nagradni set suvenira proistekla je iz saradnje sa proizvođačima suvenira na Mećavniku. Suveniri su motivisani tradicijom Srbije, oslikani rukom, bogatog kolorita i prilagođeni svakodnevnoj upotrebi.

Dobitnik Specijalne nagrade van konkurencije je Matematička gimnazija u Beogradu, jedinstvena srednja škola u našoj zemlji za talentovane učenike u oblasti matematike, informatike i prirodnih nauka. U istoj kategoriji nagrađen je i Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji je u toku 2013. godine ostvario rekordan broj u svojoj 61-godišnjoj istoriji, od 40.000 poseta.

Engleskinja koja u svet šalje lepšu sliku o Srbiji

Džuls (Jules) Kovačević Mrs. Džuls (Jules) Kovačević, Engleskinja iz Kembridža, Co President at Belgrade Foreign Visitors Club, najvećeg kluba stranaca u našoj zemlji, koji okuplja preko 1.500 članova, poslednjih osam godina živi u Srbiji, na relaciji Beograd (u kojem radi) - Ruma, (u kojoj živi).

U Srbiju je stigla u julu 2005. godine sa dvoje dece (jedno od 20 i drugo od pet meseci) i 250 kg prtljaga. Tu ih je dočekao njen suprug Dragan Kovačević, koji je došao par nedelja ranije da „pripremi teren“, sa kojim

se upoznala dok su oboje radili na Malti, i doneli sretnu odluku da žive u Srbiji, „divnoj, ali ponekad neshvaćenoj zemlji“.

Puna životne i radne energije, gospođa Džuls Kovačević je vezu sa domovinom nadomestila aktivnostima u Klubu stranaca, čiji je osnovni cilj pružanje pomoći strancima da se lakše i brže snađu u novoj sredini i da nađu posao.

Džuls Kovačević za Srbiju kaže da je divna zemlja, sa mnogo različitih kultura, prirodnih lepota. U Srbiji su još uvek porodične veze izuzetno izražene, a posebna dragocenost ove zemlje su ljudi. Glavni adut Srbije je ipak to što je Srbija, po njenom mišljenju, najbezbednija zemlja na svetu. Njena deca mogu ceo dan da se igraju sama, dok bi se u Engleskoj igrala isključivo u ograđenom prostoru uz obavezno prisustvo roditelja.

U saradnji sa TO Ruma, pokrenula je projekat kojim “naše strance” izvlači iz Beograda i pokazuje im neku drugu Srbiju: prirodu Fruške gore, manja mesta, restorane sa domaćom hranom, trudi se da im pokaže

kako je cela zemlja posebna, a ne samo jedan grad.

S druge strane, po sudu gospođe Kovačević, turistički radnici u saradnji sa lokalnim vlastima, moraju da nađu neke nove sadržaje mimo manifestacija. Ako gost dođe u neki grad, ako nema neke manifestacije, on nema gde da ode, ne zna šta treba da vidi. Nedostaju muzeji, galerije, organizovane pešačke ture po Fruškoj gori, gift šopovi i suvenirnice u Rumi, mali kafići i restorani, koji neće biti usmereni samo na lokalce.

Gospođa Džuls Kovačević je u Srbiji izgubila korak sa novim tehnologijama, i to joj nedostaje, ali je i ove godine sa svojim suprugom pekla rakiju, i tom prilikom okupila dvadesetak članova svog Kluba. Ona uživa u spremanju zimnice, prihvatila je srpsku kuhinju i naučila da priprema srpska jela.Uživa u tome da sa prijateljima sedi u kafiću i da je niko ne požuruje. Ipak, nedostaje joj English tea, kojeg nema u srpskim kafićima i restoranima, pa je prinuđena da kesicu svog omiljenog napitka uvek nosi sa sobom.

Od Amerikanca do Srbina

Čarls Keter Kada je na Facebook profilu „Ja mrzim Ameriku“, američki novinar Čarls Keter upoznao grupu Srba i počeo sa njima da polemiše o razlozima zbog čega Srbi mrze Ameriku, nije ni pretpostavio koliko će mu se život promeniti. Već posle prvih kontakata poželeo je da upozna našu zemlju.

Prilika se ukazala dve godine kasnije, kada je 2010. po prvi put, na poziv Facebook prijatelja pozvan, dočekan i ugošćen u zemlji, za koju da skoro nije ni čuo.

O Srbiji, srpskom narodu i njegovoj (ne)kulturi, pročitao je jako puno negativnih stvari u medijima svoje i drugih zapadnih zemalja. Već nakon njegove prve posete Srbiji, promenio je mišljenje iz temelja, i počeo je da predstavlja našu zemlju u pozitivnom svetlu na internetu i u drugim medijima.

Od tada, Čarls Keter je nekoliko puta posetio Srbiju, praveći dokumentarne storije o njenim retkim prirodnim lepotama, jedinstvenim običajima, ljudima. Svaki put po povratku u SAD suočavao se sa pitanjima svojih prijatelja koji nisu razumeli njegovu promenu stava i oduševljenje nekom tamo dalekom zemljom.

-Vratio sam se u Srbiju u martu sledeće godine i bio 6 meseci. Zaista je zabavno biti u Srbiji - kaže Čarls Keter i dodaje da su srpska muzika, hrana, ljudi, jedinstveni, a ovaj prostor prelepo mesto za život, sasvim drugačija od bilo koje zemlje na svetu u kojoj je bio. Ljudi su najbolji deo ove zemlje, najljubazniji ljudi na planeti. Snimao sam do sada i objavio na Youtube više clipova. o srpskoj hrani, o srpskoj kulturi, običajima,

ljudima...Aktivan sam na Twitteru i Facebooku.

Na njegovom blogu se trenutno nalazi veliki broj video zapisa o svakom gradu, mestu koje je posetio i posle svega viđenog sa sigurnošću tvrdi da bi turizam mogao biti No.1 u Srbiji, ali se mora shvatiti ozbiljnije.

Turizam bi morao imati mnogo veći efekat, donositi mnogo više para nego sada, biti u srazmeri sa bogatstvom kulture i istorijskim vrednostima ove zemlje.

-Dobro je povezivati ime Srbije sa jednim Divcem, Đokovićem, Nikolom Teslom...

Ali takođe učiniti da ovde u goste dođe veći broj stranih medija, turista i da oni pišu i pričaju svoje lične utiske o boravku u Srbiji.

Na mom blogu ja govorim o Srbiji viđenoj očima Amerikanca, nastojeći da ostvarim link između naše dve zemlje. Mnogo Amerikanaca nikada nije čulo za Srbiju, i o vašoj lepoj zemlji se jako malo zna. Zato je bitno stalno govoriti pozitivne stvari o ovoj zemlji, što ja sa velikim zadovoljstvom stvakodnevno činim preko sredstava javnih komunikacija - zaključio je gospodin Čarls Keter.

7

8

Brojne aktivnosti TO Vojvodine u godini jubileja Turistička organizacija Vojvodine, koja ove godine obeležava 10-tu godišnjicu od kada je osnovana nastoji da na najbolji mogući način promoviše Vojvodinu kao turističku regiju.

U tom cilju, zahvaljujući sredstvima Vlade AP Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za privredu uspešno su realizovani brojni nastupi u inostranstvu gde su, kao i na domaćim priredbama učestvovale opštine iz Vojvodine. Tako će se na LORIST-u 2013, na štandu TO Vojvodina brojnim sadržajima predstaviti 40 od 45 vojvođanskih opština.

Prednost zajedničkog nastupa je raznovrsnija i bolja ponuda TO Vojvodine, a turističke organizacije i privredni subjekti imaju mogućnost besplatne promocije.

Gvozden Perković

Promocija Vojvodine ide i preko redovno ažuriranog sajta www.vojvodinaonline.com. Svake godine TO Vojvodina izdaje Katalog manifestacija u Vojvodini (ove godine registrovanih 1.170), koje su na neki način i imidž Vojvodine, preko kojih turisti mogu da se upute u kulturu, istoriju, gastronomiju, običaje ovdašnjih stanovnika. Kako ističe Gvozden Perković, direktor TO Vojvodine, među njima ima “mega” manifestacija poput Novosadskog poljoprivrednog sajma, Filmskog festivala u Subotici, EXIT-a, Grožđebala, Pasuljijade, Internacionalnog karnevala u Pančevu do onih malih, seoskih. Međutim, za TO Vojvodinu su sve one bitne i pravac njenog delovanja je da manifestacije vezane za hranu imaju svoj odjek tokom cele godine, a ne samo za vreme festivala. Nastojanja su da ti brendovi uđu i na rafove supermarketa, da se mogu kupiti tokom cele

godine, da se i na taj način zaposle ljudi, da to bude neki podstrek zadržavanja mladih ljudi na selu, da rade i pritom zarade. Štampani material je takođe jedan od načina promovisanja Vojvodine. Turizam je treća privredna grana u svetu i broj turista kontinuirano raste. Otvaraju se neka nova tržišta (Rusija i Kina). Zbog toga su neki materijali štampani na pet ili čak šest jezika. Ekonomski pokazatelji efekta turizma u Vojvodini su poslednjih godina konstantno pozitivni. Preko 100 miliona dolara je zarada od turizma na godišnjem nivou. Oko 12% noćenja u Srbiji otpada na Vojvodinu, što je zadovoljavajuće, s obzirom da Vojvodina još nije izrazito razvijena turistička regija i da ima još puno potencijala.

Iz godine u godinu niču novi vinski podrumi, salaši i čarde, hoteli i sve je više ljudi svesno činjenice da kroz turizam može da se zaradi i od toga pristojno živi. Sve više turizam postaje porodičan biznis, što je ne samo jedan vid zapošljavanja, već i jedan vid plasmana poljoprivrednih proizvoda.

Cilj TO Vojvodine je da od brendova “u vazduhu” napravi nešto konkretno, jer ova regija ima kvalitet, znanje i najveće bogatstvo - 27 nacija koje u njoj žive sa svojom tradicijom, običajima, kulturom, kuhinjom…

Zbog toga je prvi deo strategije razvoja turizma Vojvodine, kanalisan od strane TO Vojvodine, da se kroz edukaciju pomoge udruživanje privrednih subjekata, a drugi deo je uvođenje domaće hrane i proizvoda “sa terena” određenog kvaliteta, standarda, nivoa u ugostiteljske objekte.

-U svakom slučaju, mi ćemo u TO Vojvodine nastojati da damo pun doprinos da turizam bude podstrek da se neke druge stvari u društvu pokrenu nabolje - rekao je Gvozden Perković.

9

Hrana tema broj 1 u srpskim časopisima Prva regionalna konferencija o hrani “Food Talk 2013”, u organizaciji kulinarskih magazina Color Press Grupe “Pošalji recept” i “Torte i kolači”, održana je na Salašu 137 na Čeneju, pored Novog Sada, jer ima li boljeg mesta za hranu i razgovor o hrani od ovakvog mesta, salaša, gde je atmosfera opuštena, gde ljudi mogu da se prošetaju i da slede slow concept?

Aktuelnim temama, posvećenim raznim aspektima hrane, prisutvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, doktori i stručnjaci, brojne poznate ličnosti, među kojima su bili pioniri emisija o kulinarstvu u bivšoj Jugoslaviji, kuvar Stevo Karapandža i voditelj Oliver Mlakar, Milijan Stojanić, kuvar iz Kosijerića svetskog renomea, i čovek koji je u pesmu stavio ceo slavski meni, Đorđe Balašević, veliki broj eksperata iz oblasti hrane iz celog regiona, šefovi kuhinja i vlasnici poznatih restorana, ugledni vinari i somelijeri iz regiona, autori kulinarskih bestselera, najbolji gastro blogeri, mnogobrojni predstavnici medija.

Medijator svih događanja na Salašu 137, vlasnik izdavačke kuće Color Press Group Robert Čoban je objasnio da je ideja da se napravi ovakva konferencija došla iz razloga, što postoji veliki broj kulinarskih magazina koji su u poslednje vreme, u celom regionu, najtiražniji.

Po njegovom mišljenju, osim toga što bi trebalo više voditi računa o organskoj ishrani a protiv genetski modifikovane hrane, teme koje će narednih godina biti sve aktuelnije su globalni turistički pravac koji je motivisan hranom i vinom. Sa najviših instanci bi trebalo osmisliti koncept kako da se država promoviše kroz hranu i vino, da se podrže novi ukusi vina, koja nemaju dovoljnu masovnost proizvodnje, ni potrebnu reklamu, ali imaju ono najvažnije - kvalitet.

-Vinska scena je jedna od retkih stvari koje su otišle u pozitivnom pravcu u Srbiji. Ja hoću da svima nama bude bolje i nadam se da ćemo svi mi zajedno, koji smo bili na ovoj konferenciji, doprineti boljitku života u Srbiji i okruženju – poželeo je Robert Čoban.

10

Turistička organizacija Novog Sada

O

sim što će se na LORIST-u 2013 Turistička organizacija Novog Sada na štandu predstaviti tradicionalno atraktivnim Branislav Knežević i raznovrsnim sadržajima, sajamsku manifestaciju dočekaće u novim prostorijama, na uglu Jevrejske i Šafarikove ulice, takođe u centru grada.

To nikako neće biti razlog da brojne aktivnosti na kojima je angažovan TONS i kurs kojim je silovito krenuo u promociju Novog Sada, biti poremećen. Osim ustaljenih, krajem prošle godine započet je novi projekat, izdavanjem brošure „Novi Sad – pogled na jevrejsku kulturnu baštinu“, u izdanju Jevrejske opštine Novi Sad, koju su podržali Grad Novi Sad i Turistička organizacija. Štampana na srpskom, hebrejskom, nemačkom, mađarskom i engleskom jeziku, za cilj ima upoznavanje sa kulturnom baštinom jevrejske nacionalne zajednice, zdanjima koja su do sada bila pristupačna samo uskom krugu ljudi. Sledeći uobičajenu tradiciju svetskih, evropskih metropola, ali i našeg Beograda, Jevrejska opština u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada, kreirala je novu turističku ponudu grada u okviru projekta „Jevrejska kulturna baština-Razgledanje novosadske Sinagoge“ za posete domaćih i stranih gostiju. To je samo prvi korak u razotrkivanju kulturne baštine grada.

Predstavnici jevrejskog naroda ostavili su gradu neizbrisiv trag svog delovanja: pored kompleksa Sinagoge, kojem pripada i zgrada Opštinske službe i zgrada Jevrejske osnovne škole (danas Osnovna baletska škola), Zgradu štedionice, Menratovu palatu, Jevrejski kulturni dom, humanitarno udruženje, a kasnije vrtić „Kora hleba“ i mnoge druge zgrade, koje danas imaju različite namene.

Da to sasvim ne bi palo u zaborav, jevrejska opština, podržana od Turističke organizacije Novog Sada, će ubuduće za sve turiste, omogućiti da se upozna Novi Sad i na ovaj, jedinstven način.

Uspešnost ovog projekta, naglašava direktor TONS-a Branislav Knežević, je samo početak kojim se planira da se u narednim godinama nastavi saradnja sa drugim nacionalnim zajednicama, Na taj način TONS

želi da pokaže kako je Novi Sad, bez obzira na oficijelan status, prava Evropska prestonica kulture za koju se zvanično kandiduje 2020. godine, u kojoj živi bezmalo svaka nacija i narod sa evropskog tla i šire. Uz pomoć ovog projekta, otvaranjem za posete Sinagoge i drugih objekata za turiste, povećaće se turistički potencijal grada, a Novosađani će moći više da saznaju kako o jevrejskoj, tako i o drugim nacionalnim zajednica. Stranim turistima, će biti predstvljen lepši, bogatiji grad, onakav kakav on i jeste, bez ograda i otvoren za sve.

Osnovni cilj TONS-a, prema rečima gospodina Kneževića je da osmisli što orginalnije razloge koji će dovesti turiste u Novi Sad, produžiti njihov boravak u gradu, kulturne, izletničke, vinske rute, kao i da manifestacije i festivali lepo zažive, da se to sve isprati adekvatnim štampanim materijalima, da Novi Sad pokaže šta ima i šta ume, a ima i ume mnogo.

Da bi to što bolje sproveli, u TONS-u planiraju još tešnje povezivanje sa turističkim agencijama, pre svega obazbeđivanjem dovoljnog prostora za njihove promocije, jer bitno je da oni svoje ponude plasiraju pre svega na sajmovima, i da potencijalne goste upoznaju sa gradom. TONS je tu da promoviše grad, a oni da nastupe sa konkretnim programima.

U svim aktivnostima TONS-a učestvuju i studenti PMF (Prirodno matematički fakultet) i TIMS (Fakultet za sport i turizam), kako bi što više mladih ljudi bilo uključeno u projekte, kako bi svojim aktivnim učešćem doprineli turističkom procvatu grada koji svi volimo.

11

12

• Hotel “Premier Aqua” • 22408 Vrdnik • ul. Martina Klasića 16 • Informacije: +381 22 21 55 333; • Rezervacije: +381 63 566 357, +381 22 21 55 321; • e-mail: rezervacije@hotelpremier.rs • web: www.hotelpremieraqua.com

13

U očekivanju druge salatare I ove, kao i 2010. godine kada je Devis kup reprezentacija Srbije osvojila prvu “salataru”, u meču protiv Francuske, od 15. do 17. novembra na domaćem terenu, pred domaćom publiVladimir Erg kom naša reprezentacija pokušaće da se domogne drugog trofeja. Sa druge strane mreže u Kombank Areni ovoga puta će stajati Tomaš Berdih, peti igrač sveta i poslovično nezgodan, Radek Štepanek.

U očekivanju ovog meča, naš međunarodni teniski vrhovni sudija Vladimir Erg dao je svoj komentar o stanju u srpskom tenisu, kada su u pitanju naslednici Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića, Viktora Troickog.

Danas u Srbiji ima preko 20 fjučersa, turnira sa nagradnim fondom od 10.000$. Kada je Vladimir Erg počinjao, sredinom devedesetih godina, bila je „nemoguća misija“ baviti se kako sudijskim poslom tako i tenisom. U tadašnjoj Jugoslaviji, nije bilo ni jednog profesionalnog turnira.

Sama činjenica da na teritoriji Srbije danas ima toliki broj teniskih nedelja, zvuči nerealno. Pogotovo ako se uzme u obzir da organizatori najvećih fjučers turnira nisu veliki klubovi: TK Crvena zvezda, TK Partizan, TK Radnički Niš. To su male sredine u kojima se fjučersi igraju već desetak godina, što je pozitivan pokazatelj da se tenis igra u celoj Srbiji. Sama ideja za organizaciju ovako velikog broja fjučursa jeste dobra, ali se pokazala i nerealnom, jer organizacija pojedinih nije na zadovoljavajućem nivou.

S druge strane primer dobre prakse je TK Zlatibor Springs u Gajevima na Zlatiboru.

Miloš Dedić, jedan od suvlasnika, svojevremeno je rekao da će prirodni raj prevesti u teniski, a mi smo svedoci da je njegova vizionarska ideja postala stvarnost. Završen je kompleks teniskih terena, vile, predstoji izgradnja hale sa zatvorenim terenima, tako da će za dve godine ovaj klub izrasti u definitivno najlepši klub u Srbiji.

Organizacija ovakvih turnira, omogućava našim igračima da odigraju preko deset ili dvanaest nedelja, odnosno tri meseca profesionalnog tenisa u svojoj zemlji, što znači automatsko smanjenje njihovih troškova.

Troškovi putovanja svedeni su bezmalo na nulu, na mnoge turnire oni dolaze od svojih kuća. Npr, Peđa Krstin je svaki dan putovao od svoje kuće za Novi Sad, gde je igrao fjučers i pobedio u finalu Francuza, Martina Vesa. Da se turnir igrao npr. u Egiptu, samo avionska karta bi koštala 1.500 evra, i isto to-

14

liko za njegovog oca i za hotel još hiljadu i sa dnevnim troškovima bilo bi potrošeno pravo malo bogatstvo. Jako je važno za naš tenis, da naša deca osvajaju ove turnire.

Na turniru TK Zlatibor Springsa 2/3 glavnog žreba činili su naši igrači, što je rekordan broj i što je u krajnjem slučaju i cilj ovih turnira.

Ali, isto tako nije realno očekivati da tenis u jednoj zemlji ima naslednike Novaka, Janka, Zikija i Viktora, bez minimum deset nedelja profesionalnog tenisa. Možemo očekivati proboj Dušana Lajevića, među 100 u svetu, što je delimično rezultat svih ovih turnira koje je on igrao u zemlji, tu su i Peđa Krstin (koji je osvojio fjučers u Novom Sadu), Laslo Đere (koji je osvojio fjučers na Zlatiboru), Nikola Milojević (najbolji junior sveta), nekoliko igrača već igraju čelendžere. U ženskoj konkurenciji imamo Jovanu Jakšić, koja je ove godine osvojila preko deset fjučersa, tako da svi ti turniri daju rezultate. Tu su neki klinci kao Strahinja Rakić koji jedan od naših najperspektivnijih igrača. Teniski savez ovim turnirima i wild-card koje daje našim igračima za glavni turnir, pruža direktnu šansu mladim domaćim igračima za osvajanje bodova, što s obzirom na ekonomsku situaciju, koja je više nego katastrofalna i u Srbiji i u Teniskom savezu Srbije, koji nema ni desetinu budžeta košarkaškog, odbojkaškog, da ne pričamo o fudbalskom savezu - rekao je Vladimira Erg. Uslovi bolji nego nekada, ni blizu idealni, na našoj deci je uvek bilo da se teškom mukom domognu nečega što je njihovim vršnjacima, u nekim bogatijim sredima bilo dato. Ali, kako objasniti da imamo najboljeg igrača na svetu, i još dvojicu u prvih sto i sedmoricu u prvih petsto igrača na ATP listi i to samo u muškoj konkurenciji? Da su reprezentativci osvojili Devis kup, a da im predstoiji borba za osvajanje druge “salatare”?

Srbija i zvanično postala atletska nacija Nedelja, 11. avgust 2013. godine biće zapamćena u istoriji srpske atletike i srpskog sporta po podvigu Ivane Španović i skoku, koji joj je doneo treće mesto na SP u Moskvi, a Srbiji, prvu medalju sa svetskim šampionatima.

Osvajanje bronzane medalje Ivane Španović u skoku u dalj na XIV Svetskom prvenstvu u atletici na otvorenom, na moskovskom stadionu „Lužnjiki“, je nešto o čemu se moglo samo sanjati. Početak ove, 2013. godine nije bio obećavajući. Mučili su je zdravstveni problemi, dileme o mogućim odustajanjima. Dve nedalje ranije, na završenoj Balkanijadi, potvrdila je A normu za SP, ali i povratila samopouzdanje i veru da može do finala.

Mlađana, 23-godišnja Zrenjaninka, članica AK “Vojvodina” iz Novog Sada, postigla je najveći rezultat na najjačem takmičenju i time pokazala svoju fizičku spremnost, psihičku stabilnost i mentalni kapacitet. I kako je peta serija odlučila balkansku šampionku, na nedavno završenom Prvenstvu Balkana za seniore i seniorke u Staroj Zagori u Bugarskoj kada je Ivana skočila 6,76 m, tako je peta serija sa skokom od 6,82m, na SP u Moskvi bila odlučujuća za osvajanje bronzanog odličja, da stane rame uz rame uz Amerikanku Britni Risi (Brittney Reese), koja je preskočila 7,01 metar i Nigerijku Blesing Okagbare (Blessing Okagbare), koja je skočila 6,99 metara, da iza sebe ostavi imena poput Britanke Šare Proktor (Shara Proctor), njene rivalke iz juniorskih dana, Ruskinje, Dariju Klišinu i druge, daleko iskusnije skakačice.

Kada su se otisnuli put Moskve, cilj Ivane i njenog dugogodišnjeg trenera, Gorana Obradovića Čeleta, bio je ulazak u finale i skok od 6,60 do 6,65 m. Kada je sa planiranih 6,63, Ivana ispunila očekivanja, došao je tako izvanredan skok od 6,82, njen lični rekord, nacionalni rekord i rezultat koji ju je postavio na tron onih koji će biti zapamćeni.

Srpski atletičari nisu osvajali medalje na SP (od prvog Svetskog atletskog prvenstva 1983. godine u Helsinkiju, niti

od 2006. godina, od kada Srbija samostalno nastupa) i zato je značaj ove medalje nemerljiv.

Da ni sreća ne dolazi sama, potvrdio je već petog dana SP, dvadesetdvogodišnji Emir Bekrić, član AK “Partizan” iz Beograda, i Srbiji doneo drugu bronzanu medalju.

Put Moskve otišao je sa planom da uđe u finalnu trku, a iz nje je izašao kao trećeplasirani na svetu. Sa nacionalnim i svojim ličnim rekordom, sa vremenom od 48:05, osvojio je bronzanu medalju u disciplini na 400 m s preponama.

Jedini Evropljanin je na startu finalne trke prstima ispisao je srce, rešen da svoje srce ostavi na stazi. I obećano je ispunio, ali ništa manje značajno je da je u dva dana istrčao svoje dve najbolje trke u životu.

Već posle drugog dana SP u atletici u „Lužnjiki“, Srbija se medaljom Ivane Španović u upisala u zemlje-osvajače medalja sa svetskih prvenstava. Ovom drugom, i ne manje važnom, na toj listi se učvrstila.

Ovoj grupi velikih svakako pripada i Mihail Dudaš, neverovatni desetobojac, član AK “Vojvodina” koji je na Svetkom prvenstvu u Moskvi popravio svoj tj. državni rekord za jedanaest bodova, i koji sada iznosi 8.275 bodova.

Ostaje žal što taj rezultat nije bio dovoljan da se popne na pobedničko postolje.

Ali nikako ne smemo zaboraviti njihove trenere, koji su pomogli da se talenti ovih izvanrednih mladih ljudi do kraja ispolje. Mirjanu Stojanović (13 godina trener Emira Bekrića), Gorana Obradovića ( trener Ivane Španović poslednje četiri godine, najplodonosnijih u njenoj karijeri) i Fedora Kamasija (bivši sportista i trener Mihaila Dudaša).

Kažemo trener, a znamo da to znači i roditelj, i vaspitač, i drug, savetodavac, autoritet kojem se obraćate sa “ti”.

Zato uz veliko hvala našim sportistima na postignutim rezultatima, veliko hvala i njihovim trenerima, bez čijeg bi znanja, podrške i pomoći oni bili samo veliki talenti.

15

RRA Bačka prekograničnom saradnjom do povećanja konkurentnosti naše privrede

kapaciteta, ali planiraju da unaprede usluge i izgrade svoj turistički potencijal po ugledu na mađarska iskustva.

Srđan Vezmar

A

ktuelna očekivanja od dobijanja datuma za početak pregovora Srbije u članstvu u Evropskoj uniji imaju neizbežno i finansijsku stranu koja se odnosi na dobijanje novih sredstava iz fondova Unije. Istina, novca u fondovima EU nema više kao pre sedam-osam godina, ali ima ga dovoljno. To, da li ćemo uspeti da ga iskoristimo, zavisi od nas samih.

Srbija ima dobre šanse da dobije sredstva po osnovu prekograničnih projekata, jer smo skoro sa svih strana okruženi zemljama EU. Zato su kod nas, pre nekoliko godina, formirane regionalne razvojne agencije.

Jedna od onih koja će sigurno spremno dočekati datum jeste Regionalna razvojna agencija Bačka.

Nedavno su, zajedno sa kolegama iz Mađarske, ušli u novi projekat u okviru prekogranične saradnje.

U narednih deset godina Srbija bi mogla da obezbedi ubrzani rast banjskog turizma. Potrebno je povećati nivo zdravstvenih usluga kao i spa i wellness centara. U Novom Sadu je nedavno održana konferencija „Nova strategija banjskog turizma u Vojvodini” koju je sufinansirala EU kroz program pre-

16

kogranične saradnje Mađarska-Srbija. Rezultat je program “Cooling cubes” tzv. „Hlađenje kockica”.

-To se odnosi na integralnu strategiju razvoja banja koje su smeštene u okolini glavnih saobraćajnica u prekograničnom području ( u 50 kilometara širokoj zoni glavnih saobraćajnica od Budimpešte do Beograda), koje povezuje Srbiju i Mađarsku - objašnjava Srđan Vezmar, direktor RRA Bačka. U tome će, pored nas, aktivno učestvovati Agencija za razvoj iz Temerina, kao i opštine Ada i Morahalom. Ova potonja banja je blizu granice u Mađarskoj koju našim turistima nije potrebno posebno predstavljati.

Nosilac projekta je Univerzitet u Segedinu. Projekat će trajati 16 meseci i obuhvatiće 30 banja, 17 u Mađarskoj i 13 u Srbiji, a na području koje privlači dva i po miliona posetilaca godišnje. Vrednost projekta je 116.000 evra, a 85% je obezbedila EU. Cilj je da se razvoj banja integriše u akcione planove.

Da bi se to postiglo moramo sa komšijama uskladiti akcione planove.

To podrazumeva prenos znanja i iskustava, a odvijaće se kroz radionice, forume, konferencije i istraživanja. Banje u Srbiji su manjeg

Gospodin Srđan Vezmar skreće pažnju i na činjenicu da je povećanje nivoa usluga u banjama posao kojim će Srbija morati da se bavi u narednoj deceniji. Pored smeštaja i svih vrsta usluga koje se moraju podići na najviši nivo, tu je i pažljiv odabir banja: - Mađarske banje su za nas uzor, ali ne treba baš sve prekopirati. Oni su upali u zamku da danas tamo svako manje mesto ima banju. Pokazalo se da to nije ekonomski održivo i pored toga što susedna zemlja ima daleko veće tržište za banje. Zato mi moramo da odaberemo banje koje imaju realne mogućnosti da se probiju na tržištu. To su, pored poznatih kao Banje Kanjiža ili Junaković kod Apatina, još i Slankamen i Jodna banja u Novom Sadu. Za Bečej tek treba videti da li je isplativo - kaže Vezmar.

Vezmar podseća da čak i u banjama koje za naše uslove slove kao modernije i razvijenije, poput pomenutih, Banje Kanjiže ili Junaković, gost nema mnogo izbora sem skromnog zdravstvenog tretmana i šetnje. Čak i kada bi poželeo da prošeta okolinom i, možda ostane do sitnih sati u obližnjoj čardi, već kod ostvarenja te ideje susreo bi se sa nepremostivim preprekama okoprevoza.

- Šteta bi bilo da ovu priliku do koje smo došli, ne iskoristimo, jer se veoma razvijene zemlje sa istoka, poput Katara, interesuju za banje. Ali, da bi takvi turisti uopšte došli, pa još i otišli zadovoljni, moramo podići usluge ne na kvadrat, već na kub. Što se tiče naših iskustava, spremni smo da ih podelimo sa kolegama iz cele zemlje - naglasio je gospodin Srđan Vezmar.

Višestrana atraktivnost opštine Bački Petrovac

Pavel Marčok Bački Petrovac, gradić smešten na ušću dva Kanala DTD, je stranice svoje istorije ispisivao nastojanjima da u nečemu bude prvi. Početkom prošlog veka bio je jedan od svetskih centara hmeljarstva, što se može videti i na grbu grada, u kome su predstavljeni simboli hmelj, sirak i zgrada gimnazije. Zahvaljujući hmelju i velikom ekonomskom zamahu 1900. godine, Bački Petrovac je imao više privatnih automobila nego Beograd. U Bačkom Petrovcu je početkom XX veka živelo 10.000 stanovnika, kada je i izgrađen drugi bazen u Vojvodini (posle Subotice). Američki „Ford“ je ovde otvorio svoje predstvništvo za južnu Austrougarsku. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini i Srbiji, osnovana je 1846. godine opet u Bačkom Petrovcu i bila je treća zadruga u svetu.

Sredinu XX veka u Bačkom Petrovcu obeležio je uspon sirkarstva, a metlara „Kooperativa“ je zapošljavala i do 700 radnika.

Nažalost, 90-tih godina i hmelj i sirak izgubili su pređašnji značaj, a od heraldičkih simbola, jedino je gimnazija, osnovana 1919. godine, preživela to vreme. Petrovačka gimnazija “Jan Kolar” je prva gimnazija na slovačkom jeziku u svetu, van Slovačke. Zahvaljujući gimnaziji i isturenom odeljenju Učiteljskog fakulteta iz Sombora na slovačkom jeziku, slovačka nacionalna manjima dobila je dobru osnovu za očuvanje i negovanje jezika, kulture, književnosti, običaja. Nekada se za Petrovac govorilo, da je “opština najškolovanije nacije”, jer je tu živelo najviše školovanih ljudi po glavi stanovnika.

Danas u Petrovcu živi najviše režisera: Ljuboslav Majera, Vladimir Struhar, Jan

Halupka, Mihal Babjak, i na hiljadu stanovnika dođe bar jedan režiser.

U Bačkom Petrovcu je sedište profesionalnog Slovačkog vojvođanskog pozorišta, Matice slovačke i Slovačke evangelističke crkve. U planu je otvaranje, iako institucija postoji, zgrade Muzeja Vojvođanskih slovaka, obnavljanje suvače, mlina na konjski pogon, gde su konji išli u krug i mleli žito…

Opština je mesto održavanja brojnih festivala: “Slovačkih narodnih svečanosti”, prvog vikenda u avgustu, punih kulturnih, sportskih i gurmanskih sadržaja, pozorišnih predstava i folklora; “Tancuj, tancuj” u maju u Gložanu, koji okupi i do 1.500 učesnika, jedan je od najmasovnijih folklornih festivala; Dana Petrovca 25. maja, sa Kulenijadom, a “petrovački kulen” je nosilac znaka “Najbolje iz Vojvodine”.

U Kulpinu je ove godine po deveti put organizovan Kulpin fest, festival roka, i bijenalno „Kulpinska svadba - nekad i sad“, tu se nalazi i atraktivan dvorac Dunđerskih, sa Poljoprivrednim muzejom i Muzejom hmeljarstva gde se može videti kako je hmeljarstvo uticalo na razvoj kraja.

U Gložanu se nalazi Etno park „Dunavski san“, dve čarde, komleks „Oaza MB“ u čijem sastavu je restoran sa bazenom, sportskim terenima, malim i velikim jezerom, na kojima se održavaju razna ribolovačka takmičenja. O uspešnosti ribolovačkih udruženja u opštini, govore i reprezentativci iz Petrovca i Gložana, koji su bili prvaci države. Svako selo u opštini ima svoje lovačko udruženje, a gložansko lovište je poznato i po brojnosti zečije divljači.

Danas Petrovac prepoznaje svoj potencijal razvoja u ruralnom turizmu, poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

Ponos opštine je svakako Aqua park na 20 ha, koji je prošle godine počeo sa radom, a ove beleži izuzetne rezultate.

Opština Bački Petrovac ne oskudeva ni u smeštajnim kapacitetima.

Komforni smeštaj može se naći u Lovačkom domu “Lesik” u Bačkom Petrovcu, pa SA-HA Tennis Centru, Nacionalnom restoranu “Aroma”, a zahvaljujuči prekograničnoj saradnji, dobijena su sredstva koja su uložena u razvoj ruralnig turizma i adaptaciju zgrade MZ, koja u potkrovlju raspolaže sa četiri komforne sobe i vinskim podrumom. Završava se veliki lovački dom u Kulpinu. Turistička organizacija Bački Petrovac danas čini veliku uzdanicu turističkog razvoja ove opštine.

U naseljima bačkopetrovačke opštine Kulpin, Gložan i Maglić živi 14.000 stanovnika. Petrovac ima interesantan geografski položaj, blizu je Mađarske i Hrvatske, 90 km je udaljen od aerodroma i Beograda, naslonjen na koridor 10, na 25km od Novog Sada. Izgrađena je Industrijska zona sa postojećom infrakstrukturom. Ovo je opština sa najviše silosa koji su dovoljnih kapaciteta za skladištenje celokupnog roda sa 14.192 ha poljoprivrednog zemljišta.

Otvoren je Vojmedical d.o.o. za proizvodnju medicinskih pomagala, najveći staklenik u Srbiji - “Doline” AD u Gložanu, koji je ove godine zaposlio 60 novih radnika.

Predsednik opštine Bački Petrovac, gospodin Pavel Marčok, naglašava da je cilj lokalne politike od samog početka bio otvaranje novih radnih mesta i omogućavanje ambijenta za investiranje, da bude još bolje, za čega Bački Petrovac ima potencijala, zahvaljujući brojnim prirodnim, privrednim i turističkim potencijalima.

17

Sremski Karlovci mesto sa karakterom

S

remski Karlovci su gradić jedinstvenog šarma, smešten na padinama Fruške gore koja baš na ovom mestu Jasmina Beljan - Iskrin silaze do samog Dunava, sa građevinama koje nalikuju malim arhitektonskim remek delima, vrednim kulturno-istorijskim spomenicima, zabeleženim događajima prekretnim za državu i društvo. Njegova važnost ogleda se i u činjenici da kroz njega vode, samo 100 metara udaljeni jedan od drugog, tri paralelna puta, drumski, železnički i rečni.

Poslednjih deset godina u Sremskim Karlovcima, formirana je turistička organizacija koja na jedan nov način promoviše ovo mesto. Direktorica Turističke organizacije Sremski Karlovci, Jasmina Beljan-Iskrin, iznela je niz situacija sa kojima se TO suočavala na početku svog delovanja, kao i o trenutnim nastojanjima za poboljšanje turističke ponude grada.

Na početku rada TOSK-a ni jedna vinarija nije primala turiste u svoj vinski podrum. Pre deset godina svima je bilo problematično da prime grupu turista, jer nisu imali prostor za to. Danas u Sr. Karlovcima ima 17 registrovanih vinarija, sve primaju turiste a desetak imaju specijalizovane prostore za degustaciju. Pre deset godina u Sr. Karlovcima nije bio registrovan ni jedan ležaj u privatnom smeštaju, a danas ima 150 visoko kategorisanih.

Specifičnost pojedinih objekata, npr Patrijaršijskog dvora je to što u njemu živi vladika. Vremenom Patrijaršijski dvor je otvorio neke svoje prostorije uređene za posete turista. Isti slučaj je i sa Karlovačkom gimnazijom i drugim objektima. Sada sve izgleda lako, a kada je počela sa radom TO, današnjom pešačkom zonom sa cvetnim lejama, ranije su prolazili autobusi, nije bilo nikog ko dočekuje goste (vodička služba je uvedena odmah po osnivanju TOSK-a). Nekada se moglo uću samo u Gradski muzej i crkve, danas u Karlovcima ima ko da vas dočeka, možete da uđete u gotovo sve objekte. Neiskorišćen resurs je ostao samo Dunav. Postoji sjajan plan regulacije dela obale Dunava, zaustavljen zbog problema prelaza pruge, ali kada se taj problem reši, TOSK će sve svoje aktivnosti maksimalno usmeriti ka ovom delu grada.

Aktivnosti TOSK-a u skorijem periodu bile su vezane za podizanje kapaciteta u vinskom turizmu tj. poboljšanje marketinga. Urađeno je nekoliko projekata konkurentnosti. Jedan od njih je bio vezan za signalizaciju vinskih puteva, koja je zbog specifičnih uslova, brdovitog terena,

18

uskih trotoara i ulica, sve pod zaštitom, bila onemogućena. Pronađen je specifičan standard i napraljena je signalizacija vinskog puta Karlovaca i Fruške gore, postavljena je baza podataka na sajtu, za Sremske Karlovce i za Frušku goru, na kojoj su zabeležene sve registrovane vinarije koje primaju turiste. Ti podaci poslužili su za izradu publikacije „Vinski put Fruške gore“, gde su osim adresa vinogradara, vinara, zabaležena i vina koja oni proizvode, a koja turisti mogu pri poseti da konzumiraju. Uz to je urađena mapa vinskog puta Fruške gore i posebno mapa vinskog puta Sremskih Karlovaca. Na taj način olakšan je dolazak turista do vinarija, koje sada imaju više gostiju. U isto vreme postavljena je opšta i turistička signalizacija, odnosno table dobrodošlice i strelasti putokazi ka kulturno-istorijskim objektima.

Sledeći projekat konkurentnosti jeste diverzifikacija i specijalizacija gastronomske ponude Sremskih Karlovaca i Fruške gore. Na osnovu saznanja koje turističke proizvode bi trebalo razvijati, došlo se do zaključka da je u svima njima sadržan kulturni turizam, i u okviru njega, gastro turizam. Jer, odmor uz razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti, podrazumeva i konzumiranje hrane. Međutim, tada se shvatilo da je problem ne samo Sremskih Karlovaca, već čitavog Srema, (u projekat su bili uključeni Irig, Inđija, Ruma i Šid, kasnije i Beočin), gde jesti. Ako gost ode sa negativnom informacijom o tome, sve ostalo što je video će pasti u vodi ili će umanjiti sveukupan utisak. U cilju „buđenja“ gastronomije, koja svakako na ovom prostorima ima šta da pokaže, urađen je projekat unapređenja gastronomske ponude, i u narednom periodu se pristupa njegovoj realizaciji. U planu je izrada sajta „Fruška gora Gastro and Wine“ i bošura „Fruška gora a la card“, edukacije sa ugostiteljskim radnicima, poljoprivrednim gazdinstvima i svima onima koji pružaju usluge hrane turistima, putem radionica tipa „Kuvaj i probaj“. Biće napravljen jedan pravi „sremački meni“ sa svim receptima tipičnim za ovaj kraj. U planu je i diverzifikacija svih restorana u smislu klasifikacije onih koji prođu obuku, sa naznakom kojoj vrsti restorana pripadaju. Poljoprivrednim gazdinstvima će se pomoći tako što će im se dati ideja za neku novu, staru hranu, a turistima da imaju što bolji izbor i kvalitet, što je bila i početna ideja ovog projekta, popravljanje kvaliteta hrane na Fruškoj gori. Projektom, vinski turizam će nakon obuka, edukacija i radionica za ugostitelje biti uključeni i svi akteri Vinskog puta sa Fruške gore spojeni sa ugostiteljima, čime će biti zaokružiti ponuda „Gastro and Wine“.

Tamburica se vratila kući Pojedini delovi Srbije svoje emocije iskazuju kroz trubu, drugi delovi Srbije, kao što je Šumadija, kroz frulu, a mi Vojvođani, svoje ljubavi, tuge i radosti, iskazujemo kroz tamburu. I sada ta radost, ta tuga, to veselje je potpuno drugačije u srcu tamburške muzike, u Deronjama. Velika je pobeda svih onih koji vole tamburu, što je ovaj festival vraćen u Deronje, i što su dileme oko toga, gde treba da bude festival donele ono najlepše. A to je da danas u Vojvodini imamo dva tamburaška festivala za ponos, ovaj u Deronjama i onaj na Petrovaradinskoj tvrđavi, rekao je otvarajući Sabora tamburaša pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

Opština Odžaci, uz svesrdnu pomoć Vlade Vojvodine, učinila je sve da se tambura na velika vrata vrati u Deronje. Tamburaški festival se održavao u Deronjama od 2008. do 2011. godine, ali ne i prošle. Svetski Tamburica fest je morao privremeno da ode iz Deronja, zato što u selu i okolini nije bilo smeštajnih kapaciteta i infrasturkture, potrebne za održavanje jednog svetskog festivala. Najtamburaškije selo u Srbiji, u kojem ima tamburaša koliko i u ostatku Vojvodine, dočekalo je manifestaciju umivenije nego ikad. U brojnim akcijama što opštine Odžaci, što Mesne zajednice, udruženja, samih meštana, pojedinaca, bilo je sve očišćeno, okrečeno i uređeno, kako bi se u najlepšem svetlu dočekali brojni gosti, a selo bilo spremno za događaj godine.

Atmosfera festivala je bila nestvarna i neponovljiva.

Samo onaj ko je bio u Deronjama, mogao je da doživi čari Deronja, da shvati zapravo o čemu se ovde radi, da vidi sjaj u očima ljudi koji izvode ovu muziku, prenoseći je s kolena na koleno, generacijama. Do pojave festivala to je bilo malo skriveno, jer se dešavalo u krugu Deronja i opštine Odžaci. Festival je jedinstvena prilika da se i u Vojvodini, i u Srbiji, i celom svetu pokaže koliko talentovanih muzičara ima u Deronjama.

Tamburica fest 2013. trajao je dva dana, 30. i 31. avgusta. U takmičarskom delu nastupilo je jedanaest

orkestara. Za pobednika Tamburaškog sabora i predstavnika Srbije na Međunarodnom Tamburica festu u Novom Sadu, proglašen je legendarni deronjski orkestar „Biće skoro propast sveta“, za najboljeg begešara, Stefan Štefanjuk iz Šašinaca, najbolji basprimaš je Milan Vojinović iz tamburaškog orkestra „Banatski štim“ iz Kikinde, a primaš Vladimir Kojadinović iz orkestra „Da zna zora“ iz Novog Sada. Nagrade je dodelio stručni žiri Sabora u sastavu: prof. mr Zoran Mulić, prof. Imre Lakatoš i Ferenc Kovač.

U okviru festivala predstavila su se kulturno-umetnička društva, zanatska i umetnička udruženja, a majstori kulinarstva nadmetali su se u pripremanju ovčijeg i ribljeg paprikaša. Za organizaciju pratećih sadržaja bila je zadužena Turistička organizacija opštine Odžaci, u saradnji sa udruženjima građana iz Deronja. Tako je u Etno kući, Udruženje žena „Zlatne niti“ organizovalo izložbu ručnih radova, na salašu „Savićeve vetrenjače“ priređena je izložba starih traktora, a u vreme održavanja tamburaškog sabora trajala je i likovna kolonija „Sv. Rafailo Momčilović“. Priliku za nadsviravanje imale su i mlade nade tamburaške muzike, a u okviru Internacionalne smotre folklora „Đeram“ svoje umeće pokazala su brojna kulturno umetnička društva. U revijalnom delu Sabora nastupili su zvezde estrade Haris Džinović i Aca Lukas, a ulaz na koncerte je bio besplatan. Doživljaj su upotpunili tamburaški orkestri „Mesečina“ iz Sombora i „Biseri“ iz Subotice, kao i pevači Danka Ubiparip i Miša Blizanac.

Prema proceni policije, druge večeri Sabora je bilo oko 30.000 ljudi. Za to vreme nije zabeležen ni jedan eksces, ni jedan saobraćajni prekršaj, nije se mogla čuti niti jedna zamerka ili loš komentar za jedinstven projekat jedne zahtevne organizacije sa toliko velikom posećenošću, kakav je Tamburački sabor, u malom selu, od 3.000 stanovnika, na jedinstvenoj i neograničavajućoj ledini, preko godine zarasloj u korov, bez ikakve infrastrukture. Bilo je zaista sve bez greške.

19

Team building - igre rešavaju probleme Da je ljudski resurs najvažniji deo svake firme i sve prisutnija činjenica da je samo zadovoljan čovek, produktivan čovek, tvrdnje su o kojima se sve više priča i kod nas. U kontekstu motivacije svojih zaposlenih, kompanije iznalaze razne načine, da izađu u susret radnicima, u smislu njihovog povezivanja i stvaranja bolje atmosfere, a kao produkt dobijaju bolje rezultate.

Team building je svetki trend, zamišljen kao skup edukativno-rekreativnih aktivnosti čija je svrha stvaranje tima u kojeg se možete pouzdati. Koncept programa, praćen nizom zabavnih, strateških igara, koje ponekad liče na dečje igre, podrazumijeva snalaženje u novom okruženju, daleko od radnog mesta i sigurnosti civilizacije.

Iako je stimulacija zaposlenih na ovaj način postala uobičajena u svetu, kod nas je to još uvek retkost. Primer dobre prakse, na tlu Srbije, dolazi nam od jedne strane kompanije, Microsoft-a, u kojoj su jednodnevni izleti praksa, a “Susreti zadovoljstva” organizuju se za preko 120 zaposlenih, proseka 26 godina. Tim povodom, kompanija Microoft je potražila profesionalnu pomoć novosadske TA PanaComp “Zemlja čuda”, koji su osim posebnog programa, usklađenog sa potrebama i željama naručioca, priredili vrhunsku sremačku zabavu.

Kao odlični poznavaoci ovog terena, TA PanaComp “Zemlja čuda”, odabrala je za tu priliku posetu jednom od prvih

turistički opredeljenih salaša u Vojvodini, Perkovom salašu, autentičnoj i reprezentativnoj riznici starinskog načina života i običaja iznad sela Neradina. Posle obilaska, fruštuka, igara , predaha, raspoložena grupa, našla se u srcu Fruške gore, Starim Ledincima, gde je na platou iznad sela dovršila svoje takmičarsko zabavne igre, a potom u Etno domaćinstvu Miljević probala Miljević-specijalitete. Bogatu i raznovrsnu ponudu kozjih sireva i mesa, poznatih salata “a la Miljević”, upotpunili su domaće mešeni hlebovi od različitih, retko dostupnih vrsti brašna (u čemu su učestvovali i gosti), kao i vino iz Podruma “Miljević”.

Ovaj izlet je bio opuštajući, ali istovremeno i kreativan.

Osam timova u majicama različitih boja, naziva i logoa, borili su se za pobedu u deset igara (svaka je donosila određen broj bodova), koje su vodili promoteri TA PanaComp: 1000 Zašto?

1000 Zato!, Uhvati sreću, Hajd’ povedi veselo, Put do vile Ravijojle, Mokra majica, Trka do misli velikana, Budimo pastiri, Bakin kolač, In vino veritas i Juvelirska radionica.

Izleti ovog tipa u kompaniji Microsoft organizuju se četiri godine. Ranijih godina programom je bila obuvaćena Šumadija i južna Srbija, a ove godine, ideja je bila da se obiđe deo Vojvodine, inicirana željom da se probaju fruškogorska vina i domaća hrana.

Kamp tolerancije,

korak ka međusobnom razumevanju Bačka Topola s pravom nosi epitet najtolerantnije multinacionalne, multikulturalne i multikonfesionalne opštine, koja obuhvata 23 naselja, u kojima živi oko 35.000 stanovnika i 20 nacija, i u upotrebi su četiri jezika: srpski, mađarski, rusinski i slovački. Kamp tolerancija je najveća manifestacija u opštini Bačka Topola, internacionalnog je karaktera i ove godine je organizovan po sedmi put. Za vreme dešavanja Kampa, Bačka Topola oživi, a mogućnosti uključivanja svih zainteresovanih u njegov rad su brojne: od posećivanja predavanja do večernjih koncerata, koji se održavaju za vreme trajanja Kampa, a dostupni i besplatni za sve Topolčane i znatiželjnike iz okoline.

U dane Kampa, Bačka Topola je prisutnija u medijima, a grad i njegova okolina imaju više mogućnosti da pokažu sve svoje potencijale, kojih nije malo i koje vredi predstaviti.

Ove godine donekle je izmenjen sam koncept Kampa.

Edukativne interaktivne radionice sa temama: Asertivna komunikacija, Multikulturalizam i/ili interkulturalizam, Savremeni čovek u eri digitalne realnosti, Tolerancija i ideja evropske integracije, te razgovori o tome kako mediji i reklame utiču na razmišljanje mladih, zamenili su suvoparna predavanja o evropskim integracijama, toleranciji, dunavskoj regiji...

Izlet, koji se po tradiciji organizuje negde na sredini traja-

20

nja Kampa, umesto dosadašnjih obilazaka Novg Sada, Subotice i Palića, zamenjen je obilaskom opštine Bačka Topola.

U Zobnatici, na Panoniji, u Bajši i Zavičajnoj kući u Bačkoj Topoli, učesnici su na licu mesta mogli da vide toleranciju u praksi, jer u Bajši živi 2.313 žitelja i petnaest nacija.

-Nikada nismo imali problema niti sa učesnicima iz drugih zemalja, recimo iz Mađarske, Rumunije, Nemačke, Srbije, i samim tim što smo tu, na jednom mestu zajedno je dobar početak. Ograničavajuća okolnost jeste samo što su učesnici iz podunavskih regija i gradova. Jako je bitno, ne samo kako će se ko snaći za ovih sedam dana, nego i ono šta će poneti kući i siguran sam da će svi učesnici, iskustvo stečeno ovde, kako biti tolerantan, kako se ponašati, širiti dalje među svojim prijateljima, u svojim sredinama, što je i slogan ovogodišnjeg kampa „Budi i ti ambasador tolerancije, i kreator dunavskog imidža“ - zaključio je Tölgyesi Huba, jedan od osamnaestoro sveprisutnih volontera ovog kampa.

Borac za čistiji svet taj aspekt razvije određen vid turizma.

Ako uzmemo za primer Sloveniju koja ima mnogo manje voda nego Srbija, a koja od ribolovnog turizma zaradi više nego od zimskog turizma (ribolovni turiza čini 1% od ukupnog budžeta), gde je Slovenija velesila, gde je problem? Koliko je nama potrebno da bi shvatili koliko smo primitivno pristupili iskorišćenju određenih potencijala, kako se odnosimo prema njima kao da su naši a kada treba da se održavaju da su opšti, da ne koristimo ono što nam je Bogom dano?!

Za našeg proslavljenog sportistu, odbojkaškog asa Vladimira Vanju Grbića vezana je dilema da li je bolji ribolovac ili odbojkaš ili obrnuto, a istina je da je najbolji ribolavac među odbojkašima i odbojkaš među ribolovcima. To mu daje kredibilitet da stalno ukazuje na stanje i probleme vezane za naše reke, vodene tokove imenujući čoveka i njegov nemar kao glavnog krivca za današnju sliku ovog velikog, ali ne i neiscrpnog, prirodnog resursa.

-Ukupno gledano Srbija ima ogroman turistički potencijal koji ne koristi na adekvatan način, dobrim delom zbog toga što je svest nas samih takva kakva je. Mi prolazimo pored naših spomenika, naših znamenitosti i naših prirodnih lepota ne obraćajući pažnju na njih, a divimo se i upoznajemo neke druge, daleke destinacije, koje nam se čine lepšim, vrednijim i interesantnijim. Nekako, ne prepoznajemo ono što imamo u svom dvorištu. Mi imamo toliko prepoznatljivih prirodnih, kulturnih, sakralnih dobara koje niti posećujemo, niti im pridajemo pažnju, niti znamo da postoje.

Nemamo ni adekvatan odnos prema vodi. Imamo jako puno reka koje dolaze iz inostranstva, imamo

puno naših reka, a prema njima se odnosimo kao prema sredstvu, a ne izvoru svega onoga što bi trebalo da budu. Ne živimo ih. Odnosimo se prema njima kao da su kanalizacije, a sa druge strane očekujemo da ne budu zagađene i pune riba.

Nekada su se cela leta provodila na Štrandu, Savi, Tisi, Tamišu, kanalima, barama. To dovoljno govori o divnim i pravim druženjima sa društvom na reci, sa rekom. Nisu davna bila vremena kada se voda direktno uzimala iz reke za riblju čorbu. Zaboravili smo kakav odnos treba da imamo prema vodi. To nije problem nekog drugog, nego nas samih. I to ne samo prema vodi nego i prema prirodi uopšte. Našim ophođenjem prema njima doćićemo u situaciju da nemamo ništa jer, ne možemo očekivati od nekog drugog da uradi nešto što treba da uradimo mi, sami. Mi treba na našu decu da prenesemo kako i na koji način da se odnose prema prirodi.

Upustio sam se u “borbu sa vetrenjačama” i preko projekta veštačkog mresta ribe mladice da bi obnovili ono što smatram najvećim blagom Srbije, u biološkom i simboličkom smislu, da se taj prirodni resurs vrati na onaj nivo koji je potreban, i da se kroz

I dalje pokušavamo da zaintrigiramo lokalne samouprave, koje se nalaze duž Drine i sa strane Srbije i sa druge obale, da prepoznaju taj resurs i da ljudi koji žive uz reku, žive od nje, ali ne tako što će je eksploatisati, nego tako što će je čuvati i ponuditi kao turističku atrakcju nekome iz Srbije ili nekome iz inostranstva. Oni mogu da ponude svoju prirodu, koja je, po mom mišljenju jedna od najlepših u Evropi.

Doveo sam jednu delegaciju Rusa, da probam da pokrenem ribolovni turizam u Srbiji. Cena usluge spavanja i hrane je bila 40 evra, a ture, od 6 dana, nikada manja od petoro ljudi, stajala je 240 evra po osobi. To su ogromna srdstva. To može biti i ogroman stimulus za ljude kada shvate da ukoliko budu imali bogatstvo iz reke, da će imati i koristi od nje. Da treba da čuvaju samu reku i obalu reke, i ukoliko budu imali kvalitetnu ponudu apartmana i hrane, da će od toga moći da živi ne samo pojedinac, nego i njegova porodica, njegov kraj.

I to je najbolji pokazatelj kako jedna sredina, bez ikakavih problema, može da “eksplodira” u pozitivnim smislu.

Opština Bajina Bašta je prepoznala ovo što radimo i izašla nam u susret i siguran sam da će za vrlo kratak vremenski period, taj ceo kraj početi da živi od ribolova - rekao je na kraju neumoran borac za bolji svet, gospodin Vanja Grbić.

21

Veliki jubilej, 120 godina turizma na Zlatiboru Za razvoj Zlatibora od presudnog značaja bile su dve posete visokih zvaničnika u leto 1893. godine. Protokolom posete kralja Aleksandra Obrenovića Užicu, za 20. avgust predviđen je poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Tog dana narod iz okolnih sela dočekuje kralja sa velikim veseljem i radošću, a predsednik čajetinske opštine Petar Mićić, u zdravici upućuje kralju molbu da se izvor nazove Kraljeva Voda, „te da nepresušni izvor bude večiti spomen kraljevog dolaska“. Dirnut toplim, gorštačkim gostoprimstvom kralj je prihvatio predlog, i već sledeće godine podignuta je česma, prvi zidani objekat u ovom delu Zlatibora.

Početkom istog leta, u usamljenu čobansku kolibu u Ribnici dolazi užički advokat i političar, poslanik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Aleksa Popović, sa obolelim sinom i nadom u njegovo ozdravljenje. Dečak je zaista ozdravio, a već sledeće godine ovaj ugledni advokat podiže zgradu od borovih brvana, gde sa porodicom provodi leta. U miru lučevih koliba u Ribnici, letovali su i: ministar Milan Grol, dr Živko Topalović, karikaturista Petar Pjer Križanić, prof. Dr Dragiša Đurić, dr Jevrem Nedeljković, dr Bora Lorens, dr Milan Luković, pukovnik Vladimir Tucović (brat Dimitrija Tucovića) i mnogi drugi.

Krajem XIX i početkom XX veka zauzimanje uglednih i imućnih ljudi, vizionara i dobrotvora, dovelo je do stvaranja turističkih naselja Ribnice,

22

Palisada, Kraljeve Vode, Oka. Skromni počeci turističkog razvoja brzo će biti zamenjeni naglim razvojem, izgradnjom ovog kraja, sve do ovovremenog prestižnog zvanja, najposećenije planine naših prostora. Danas, Zlatibor godišnje poseti 250 hiljada turista koji ostvare oko milion i dvesto hiljada noćenja, u hotelima i odmaralištima (4.500 ležaja) ili u privatnim apartmanima, vilama i kućama za odmor (15.000 ležaja).

Poslednjih nekoliko godina Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor ulažu značajna sredstva u turističku i komunalnu infrastrukturu, kako bi stvorili povoljan ambijent za potencijalne investitore. Gradi

se nekoliko novih hotela, rekonstruišu postojeći. Podižu se novi sportski tereni, stadioni, sportske hale. Uređeno je i označeno oko 50 km biciklističkih i pešačkih staza, gradi se auto-kamp sa tri zvezdice, a uskoro počinje izgradnja devet kilometara duge panoramske gondole, koja će sa 55 kabina za pevoziti oko 600 putnika na sat, od centra Zlatibora do vrha Tornika, savladavajući visinsku razliku od 900 do 1.496 mnv (prema planu treba da bude završena krajem 2014. godine). Uz već postojeću šestosednu žičaru na Torniku, sistemom za veštačko osnežavanje, te nekoliko kraćih staza i ski-liftom na Obudojevici, Zlatibor sve više postaje izazov i za ozbiljne poklonike skijanja.

Zlatibor je idealan i za adrenalinske sportove, ali i šetnje i izlete do zlatiborskih sela: Gostilja i njegovog vodopada, Trnave, gde se nalazi Stopića pećina, sa impozantnim ulazom i bigrenim kadama, Šljivovice, Jablanice, i naravno Sirogojna i njegovih pletilja, jedinstvenog Muzeja na otvorenom “Staro selo“, koje čuva i prezentuje tradicionalno graditeljstvo, materijalno i duhovo nasleđe srpskog sela planinskih oblasti dinarske regije.

Uz jezero Ribnicu podno Tornika i onog u centru Zlatibora, gostima su na raspolaganju brojni hotelski bazeni i kupališta u Ljubišu, Semegnjevu, Šljivovici, Gostilju, Golovu i Mušvetama.

Povodom jubileja, 120 godina organizovanog turizma, 18.08. 2013. godine na Kraljevom trgu u cetru Zlatibora, svečano je otkrivena 2,50 m visoka drvena skulptura „Zlatiborski brzi voz“, samoukog skulptora Miladina Lekića iz Šljivovice. Skulptura je rađena prema motivu sa fotografije, koju je početkom XX veka snimio užički fotograf Ilija Lazić. Na njoj je „uhvaćen“ zlatiborski kiridžija Todor Udovičić-Gajević, u tradicionalnoj zlatiborskoj nošnji (lanene pantalone-pelengir, duga lanena košulja, koporana, jandžil-kožna torba, pletena šubara i opanci) iz zlatiborskog sela Stubla sa svojim tovarnim konjem. Sve do Prvog svetskog rata, kada su ih potisnuli novi putevi i železnica, kiridžije su sa Zlatibora pa sve do Dubrovnika, Skoplja i Soluna, nosile, prodavale ili trampile sir, kajmak, rakiju, rujevinu, pršutu, kačarske proizvode (luč i katran), najčešće za žito i vino. Svoja duga putovanja skraćivali su „erskim“ anegdotama i najvernijim „pratiljama“, čuvenim zlatiborskim pesmama „iz vika“.

Skulptura je rađena od brestovog drveta poreklom iz Stubla, pa kako kaže sam autor „možda se stari kiridžija upravo odmara u hladovini ovog drveta“.

Za proteklih dvanaest decenija pređen je veliki put. Iz kolibe i kućeraka, sa usponom i padovima, stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavaskih virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpenjača, do modernih stadiona i hala.

I upravo takvo, 120 godina dugo trajanje i čuvanje onoga što je istinski vredno, ovde je već odavno potvrđeno.

Turistička organizacija Zlatibor 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2 Tel: 031/841-646, 031/845-103 E-mail.: info@zlatibor.org.rs Web : www.zlatibor.org.rs

23

Ratko Mitrović,

studentska oaza na Zlatiboru

Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović” nalazi se na najlepšem mestu na Zlatiboru, u Ulici sportova bb, okruženo borovom šumom, u naselju Prve partizanske bolnice, a u neposrednoj blizini Specijalne bolnice “Čigota”. Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović” je deo Ustanove studentskih odmarališta “Beograd” osnovane od strane Sektora za studentski i učenički standard Ministarstva prosvete i sporta (u čijem okrilju se i danas nalazi) 1948. godine, sa ciljem odmora i oporavka studenata Beogradskog univerziteta, ali i svih drugih univerziteta u zemlji.

Danas se u sastavu Studentskih odmarališta “Beograd” nalaze tri radne jedinice: “Ratko Mitrović“ na Zlatiboru, “Radojka Lakić” na Avali i Studentsko odmaralište “Palić”.

Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović “ je kompleks više objekata, adaptiranih vila izgrađenih početkom XX veka, koje danas, rekonstruisane predstavljaju luksuzne objekte visoke kategorije za čiji boravak vlada veliko interesovanje studenata.

Kompleks raspolaže kongresnim centrom vila „Romanija”, vilom „Lovćen”, vilom „Srbija” i vilom „Zlatibor”, centralnom recepcijom, restoranom, letnjom baštom, salama za seminare, sportskim terenima (za mali fudbal, košarku, odbojku, rukomet, dva teniska terena) i teretanom.

Pored osnovne usluge pružanja smeštaja, prevashodno studentima, ova ustanova se bavi i organizacijom seminara, kongresa, savetovanja univerzitetskih nastavnika... Kada su raspoloživi kapaciteti slobodni, izdaju se i trećim licima.

Razvojni put od skromnih početaka do savremenih i funkcionalnih centara za odmor i oporavak studenata, počeo je nakon oduzimanja starih vila od bivših trgovaca: vile „Lovćen“, vile „Romanije“, vile „Srbije“ i vile „Tišina“, posle Drugog svetskog rata i manjih intervencija na tim objektima. Vila „Tišina“ je kasnije vraćena vlasnicima dok su ostale tri ostale u vlasništvu ove Ustanove, s tim što su 60-tih godina sagrađeni depandansi. Rekonstrukcija cele Ustanove kreće 1996. godine sa rekonstrukcijom vile „Lovćen“. Prethodno je to bila mala zgradica od oko 120 m2, a danas reprezentativan objekat kapaciteta 37 smeštajnih jedinica sa 104 ležaja u

24

dvokrevetnim i četvorokrevetnim apartmanima. Zatim je započeta rekonstrukcija vile „Romanija“, pa je to ubrzo obustavljeno. U međuvremenu je rekonstruisana vila „Srbija“, u kojoj se osim 19 jednokrevetnih, dvokrevetnih i četvorokrevetnih soba i apartmana, sa ukupno 39 ležaja, nalazi centralna kuhinja i restoran (250 mesta) sa baštom (100 mesta). Vila „Zlatibor“ raspolaže sa 47 jednokrevetnih i dvokrevetnh soba sa ukupno 88 ležajeva. Vila „Romanija“ je dovršena tek u aprilu 2012. godine i u njoj se nalazi kongresni centar, sa dve sale od po 250 mesta, sa svim pratećim sadržajima, površine 1.920 kvadratnih metara, i sa kapacitetom od 58 ležaja. Zbirno to znači da Studensko odmaralište “Ratko Mitrović” ima kapacitet 350 ležajeva.

Kompleks sportskih terena izgrađen je 1998. godine i time se dobila jedna celina, da sve bude na jednom mestu. Vrši se priprema projekata za izgradnju sportske sale sa zatvorenim bazenom i onda bi kompleks studentskog odmarališta bio zatvorena celina sa punom funkcionlanom vrednošću.

Studenti na Zlatibor dolaze po dva osnova: jedan je uspeh a drugi zdravstveno stanje, tako što Vlada Srbije raspisuje konkurs, na koji se studenti javljaju. Oni koji zadovoljavaju uslove, plaćaju 730 din. pansion, dok razliku dotira Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Ako zadovolje uslove, studenti svih univerziteta u Srbiji, od Prištine, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Beograda, Novog Pazara mogu koristititi usluge studentskih odmarališta.

Da li na Zlatibor studenti dolazili po zdravlje, nadahnuće, oporavak ili rekreativno, tek zlatiborske vile su za njih otvorene 365 dana u godini. Zbog svega navedenog, Studentsko omaralište „Ratko Mitrović“ je postalo lider, mesto na turistički orijantisanom Zlatiboru, za primer u domenu poslovanja, kvaliteta usluge i uređenosti prostora.

Zahvaljujući tradiciji poštovanja discipline i reda od vajkada, u odmaralištu nikada nije bilo problema, nasilja, bahatosti i studenti ga generacijama doživljavaju kao svoju kuću.

Hotel Olimp

domaćinska kuća sa zvezdicama Na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, održanoj 20.09.2013., više puta je naglašeno da je vladajući zlatiborski reper dobrih hotelskih usluga na najpoesećenijoj srpskoj planini - Hotel Olimp.

Otvoren početkom XXI Miodrag Ilić milenijuma (2001.), dograđen deset godina kasnije, uspeo je da zadrži lidersku poziciju u velikoj zlatiborskoj hotelijersko-ugostiteljskoj utakmici.

Miodrag Ilić je na čelnoj poziciji Hotela Olimp od samog početka, a trinaest godina direktorovanja svrstava ga u red najboljih domaćina hotela. A kako je počelo?

-To je bio svojevrsni izazov, jer sam preuzeo da vodim brigu o čitavom hotelu, što je za mene bila novina.

Dobio sam priliku da organizujem hotel u potpunosti i to je bila idealna pozicija da dovedem nove ljude, da ih uvedem i obučim u svakom delokrugu rada. Imao sam potpuno odrešene ruke od strane vlasnika hotela, gospodina Dragana Kićanovića, što je sigurno jedan od razloga što sam ovde ostao, kao i 90% personala, punih trinaest godina. To je dokaz jednog dobrog međusobnog odnosa, razumevanja, međusobnog respekta, bitnog faktora kvaliteta usluge, koji je na najvišem mogućem nivou. Što se tiče samog objekta, posle 10 godina bezmalo je dupliran kapacitet, sa novim modernim recepcijskim prostorom, čak i većim nego što je bio potreban, jer ovde se nikada nije štedelo na prostoru (npr. imamo 100 kreveta, a sam objekat 6.000 m², sa sobama od 25 m² do 32 m²), novim sobama, kongresnom salom sa 120 mesta, primerenom našem kapacitetu, i nekoliko pomoćnih sala.

Predstoji nam završetak wellness centra, najvećeg na Zlatiboru (oko 1.200 m²), i onda će naša ponuda biti kompletna. Uz naš otvoren bazen, jedini olimpijski bazen na Zlatiboru, gde se voda redovno kontroliše od strane Higijenskog zavoda, filtrira, to je najkonkretnija letnja ponuda na Zlatiboru. *Kada se na svečanosti povodom tako velikog jubileja u više navrata apostrofiraju Hotel Olimp, koji „drži“ nivo od prvog dana, kao i imena Dragana Kićanovića i Miće Ilića, to je više nego jasan znak poštovanja od strane kolega. Šta mislite da je presudno uticalo na tako visoku reputaciju?

-Domaćinski odnos i posvećenost poslu su najbitniji.

Vremenom se može dostići neki nivo, ali uvek i svugde je teško taj nivo zadržati, a pogotovo ga stalno unapređivati. Opet ističem da je odnos vlasnika Dragana Kićanovića prema svima nama, a pre svega meni, sportskim žargonom rečeno fer play, bio presudan. Moja posvećnost svemu ovome je velika, samo što odem kući da prespavam, ali to je tako i u uslugama, ako mislite da održite kvalitet.

Mi nemamo sezonskih radnika, svi su stalno zaposleni, pa kada dođe period slabije pokrivenosti kapaciteta, to treba izneti. Ali, zarad kvaliteta smo se odlučili za takav način poslovanja, a rezultati pokazuju da to ispravno radimo. *U Olimp dolaze različite strukture gostiju: i porodice, i sportisti, i poslovni, i mladi ljudi i svi nađu neku lepotu da ovde i ostanu. Koliko je za to zaslužan i taj odnos vaš i vašeg osoblja prema gostima?

-Upravo sloboda koju smo personalu dozvolili, da svako može u svom delu da kreira odnose sa gostima, dovela je do toga da je u knjizi utisaka 50% pohvala upućeno osoblju hotela. Zbog toga Hotel Olimp ima svoju stalnu klijentelu, a da ne spominjem sportiste. Najslikovitija za to je reakcija Luke Pavićevića, selektora košarkaške reprezentacije Crne Gore, kada je stigavši na pripreme rekao: „Ljudi, stigli smo kući“. *Koja je dalja perspektiva i pravac razvoja hotela?

-U potrazi za uštedama, maja 2009. godine u “našem” dvorišta geološke sonde pronašle su izdašno nalazište geotermalne vode temperature 10°C , a sistem smo pustili u upotrebu krajem 2012. godine, od kada uz pomoć toplotnih pumpi u potpunosti grejemo hotel. Ovo je prvi hotel u Srbiji koji koristi obnovljive izvore energije i uz ekološku korist od prelaska na čistiji energent, čak pet puta su smanjeni izdaci za grejanje. Međutim, ispostavilo se da je ta voda odličnog kvaliteta. U saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Rudarsko-geološkim fakultetom Beograd, uradili smo hemijske analize i potvrđena su lekovita svojstva vode. Dobijene su dozvole i za upotrebu, grejanje, pijenje, za flaširanje, i sada čitav Zlatibor pije našu vodu. Tom vodom napunjeni su i hotelski bazeni, kao i budući wellness centru. Voda je bogata magnezijumom i dobra je za hronična oboljenja digestivnog trakta, za grčenje u mišićima, za premorenost, dobra i za sportiste i za one umorne od šetnje. *Zlatibor se priprema za doček stranih gostiju.

Kako se priprema Olimp?

-Nije floskula da na Zlatiboru ima sve više stranaca.

Ovo leto je bilo izuzetno i ne znam iz kojih razloga najviše je bilo Francuza, tek u jednom periodu pola našeg restorana je govorilo francuski. U tom smislu smo predvideli edukaciju našeg osoblja i sa profesorom dr Milijom Zečevićem otvorili smo odeljenje Evropskog univerziteta na Zlatiboru, i da između ostalog poradimo na jezicima, da naš personal pohađa obuku jezika da bi se usavršio u tome - rekao je gospodin Miodrag Ilić.

25

TA Zlateks

agencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora

J

edna nova tendencija u razvoju turizma, intenzivnije zaživela u poslednjih desetak godina, je organizacija izleta i osvajanje drugih, često potisnutih, ali ne manje atraktivnih prostora, koji nude uživanje u prirodnim i biološkim raznovrsnostima, kulturnim, sociološkim i istorijskim saznanjima i pogledima na neke druge vrhove.

U toj novoj tražnji koja podrazumeva “izletničko kreiranje odmora” gostiju Zlatibora, najbolje se snašla Turistička agencija “Zlateks”.

Danas je TA “Zlateks” agencija sa trinaestogodišnjim iskustvom i figurira kao jedan od zlatiborskih brendova. Situirana na autobuskoj stanici u centru grada, TA “Zlateks” pored agencijskih usluga smeštaja, prodaje autobuskih karta za sve pravce i sve prevoznike, radi poslove organizacione prirode i organizaciju izleta.

Kako su se vremena menjala, tako se i TA “Zlateks” prilagođavao.

Ranije je težište rada bilo na primarnim delatnostima agencije sa po nekim izletom, da bi vremenom izletnička aktivnost postala znak prepoznavanja ove turističke agencije. Pre trinaest godina nije bilo lako nagovoriti goste da pođu na izlete, a danas se neretko za određene destinacije traži karta više. Kako je potražnja rasla, tako je TA “Zlateks” širila svoj dijapazon ponuda i danas je uobičajeno doći na Zlatibor na deset dana i provesti ih obilazeći ovu čarbnu planinu u najširem krugu. Upravo toliko programa nudi i “Zlateks”. Svojom vizijom “pokazivanja svezlatiborske lepote”, promenili su ne samo sliku o Zlatiboru, već i navike turista. Programi izleta mogu se naći na recepcijama svih ekskluzivnih turističkih objekata na Zlatiboru, kao što su Palisad, Olimp, Mona, sa kojima imaju odličnu saradnju.

Najtraženiji su izleti koji se organizuju dugi niz godina: Sirogojno, sa kojim je agencija i počela svoj razvojni put u ovom pravcu, pa Tara, Perućac i manastir Rača. Kada je završena pruga u Mokroj Gori (2003.), u ponudu su uključeni i Mokra Gora i Šarganska osmica, pa Specijalni rezervat prirode Uvac. Od skorijeg vremena sve atraktivniji je izlet za Višegrad, za Andrić grad i čuvenu na Drini ćupriju.

Osim utvrđenih izletničkih ruta, postoje i one “po želji publike”, pa se, između ostalog, put Tara, Perućac, Manstir Rača, može obogatiti krstarenjem rekom Drinom, odnosno jezerom Perućac.

Postoji mogućnost vožnje od jezera Perućca u dužini od 10 km uzvodno u pravcu Višegrada (za sada se još uvek ne prelazi na teritoriju BiH), i nazad, što podrazumeva vožnju jednim delom kanjona reke Drine.

Ponuda aranžmana u zimskom periodu je nešto slabija jer je organizacija izleta, zbog hladnog vremena, pogotovo u vreme velikog snega, teža. Zimi se preporučuju izleti do Sigorojna, ali skraćeno, sa obilaskom Stopića pećina i Muzeja Staro selo u Sirogojnu.

Vodopad u Gostilju je rezervisan za neke ugodnije vremenske prilike. Zatim izlete do Mokre Gore i Šarganske osmice, ali samo do železničke stanice “Jatare”, a od ove godine u zimsku ponudu će biti uvršten i Višegrad.

Turistička agencija Zlateks – Zlatibor 31315 Zlatibor, Autobuska stanica Tel.: 031/841-244, 841-418; Fax: 031/841-244 E-mail: zlateks@ptt.rs; Web : www.zlateks.rs

26

Zlatiborski konak, sa vama i za vas

Konak ili konačište, javlja se u značenju prenoćišta ili pojam kojim se označava mesto pri manastirima gde borave monasi ili pak zaseban objekat ili njegov deo namenjem odmoru i počinku. Često se navodi da je konak reč turskog porekla, ali Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom riječniku (1818) navodi reči nastale od pojma konoplje, u koju grupu spadaju i reči konac i izvedenice: okončati, konak, konačiti, konačište (češki konec, ruski kanjec, u značenju kraj).

Poznati su pravoslavnih manastira Krušedola, Kuveždina, Rakovca, Beočina… Poznati su oni konaci u kojima je stolovao Marko Kraljević, uz kulu i manastir sagrađeni tzv.Markovi konaci, do kojih je vodio strmi put, dostupan lokalnim vodičima i ljudima izuzetne fizičke kondicije, pa je i za naširoko pričanje korišćen termin “Markovi konaci”.

Poznat je konak kneginje Ljubice, koji je dao sagraditi (1829-1831) knez Miloše Obrenović, pod nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, za stanova-

nje svoje porodice, kneginje Ljuibce i sinova Milana i Mihaila, Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1831-1834. i za sebe konak u Topčideru.

U novije vreme konaci Sunčani vrhovi bili su simbol Kopanika i tuirstičke ponude prijemčive za svačiji džep.

Zlatibor, su poslednjih deset godina obeležili Kraljevi konaci, apartmanski kompleks Zlatiborki konaci i Zlatiborski konak. Ovaj poslednji, Zlatiborski konak, dominantno stoje u samom srcu Zlatibora, sa pogledom na jezero, na Kraljev trg, tržni centar i šumicu, u žiži svekolikog događanja a opet izdvojeno, urbano i prirodno u isto vreme.

Zlatiborski konak u ponudi ima luksuzne apartmane od 40 do 65 m², na gostima je samo da odaberu pogled. Svi apartmani u svom sastavu imaju čajnu kuhinju sa trpezarijom, terasu, uz TV, DVD, bežični internet, koji se podrazumevaju.

Ono što se na podrazumeva a u Zlatiborskom konaku će vas dočekati, su ljubazni domaćini, koji vas ni u jednom trenutku neće uznemiriti suvišnim pitanjima ili nepotrebnim primedbama. Zbog toga se u Zlatiborskom konaku možete osećeti i ponašati, kao kod svoje kuće.

U sastavu Zlatiborskog konaka posluje istoimena turistička agencija koja gostima pomaže u davanju neophodnih informacija vezanih za smeštaj i ishranu, organizaciju izleta do obližnjih destinacija, kao i o događanjima u samom mestu.

Agencija Zlatiborski konak Zlatibor licenca: OTP 113/2010 31315 Zlatibor, Tržni centar bb (Kraljev trg) Тel.: 031/848-488, 064/19400-19; Fax: 31.848.088 E-mail: zlatiborski.konak06@gmail.com Web: www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs

27

Hotel Šimšir

nova dika Zlatibora

Hotel Šimšir 31315 Zlatibor, Naselje Đurkovac 10 Tel. : 031/845-643, 845-644 ; Fax : 031/845-973 E-mail: vilasimsirzlatibor@gmail.com; Web: www.zlatibor.com/vilasimsir

28

Od prvih vila s početka XX veka, kao što su Vila Srbija, Bled, Lovćen, Romanija, nekadašnje Rujno, Kraljeve Vode, potom Partizanske, pa samo Vode, danas jednostavno Zlatibor, izrastao je u najveće naselje razuđenog tipa, sa velelepnim vilama, hotelima, restoranima, mestima za zabavu. Za 120 godina turističkog opredeljenja, Zlatibor je prerastao u reprezent istoga. Da bi održao taj nivo, Zlatibor se dalje gradi i svakim danom niču novi, moderniji turistički objekti.

U naselju Đurkovac, Šimšić Drago je do prošle godine bio ponosni vlasnik vile Šimšir, u centru Zlatibora, pored autobuske stanice. Vila je imala svoje poklonike, svoje stalne goste, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, ali turistički razvoj mesta diktirao je nove uslove. Tako se gospodin Drago Šimšić odlučio da na mestu postojeće vile podigne hotel sa istim imenom, tek da ne bude zabune, koji je početkom avgusta 2013. godine počeo sa radom. Vila je tako prerasla u moderan, višefunkcionalan hotel sa raznim sadržajima i pristojnim cenama, čime se nastavlja tradicija Vile Šimšir.

Hotel Šimšir je hotel garni tipa, što podrazumeva prenoćište sa doručkom, koji nije obavezan i gosti hotela mogu da se odluče samo za prenoćište. Garni hotel Šimšir raspolaže sa 6 apartmana (trokrevetni i četvorokrevetni) i 12 soba (jednolrevete, dvokrevetne i trokrevetne), uz korišćenje fitnes centra i igraonice za decu, garaže. Ideja proširivanja kapaciteta bila je uslovljena potrebama gostiju. Stara vila nije imali ni restoran, ni caffe bar, a kako godine prolaze tako gosti postaju sve zahtevniji. Kontinuitet proširivanja objekata, i što se tiče kapaciteta i sadržaja, mora biti prisutan da bi se ispratio vladajući trend, što luksuznije, što raznovrsnije ponude. Jednostavno, ne može kao što se moglo nekada.

Novi hotel poseduje garažna mesta u zatvorenoj garaži, obezbeđenoj 24 časa, jedinstvenu na Zlatiboru. Iz garaže gosti direktno mogu da se popnu u sobu liftom. Hotel poseduje i dečju igraonicu, fitness klub sa osnovnim spravama, restoran koji služi za sedenje i druženje, tipa dnevnog boravka, prelepu terasu, baštu sa 55 mesta u prirodnom miljeu, bez tendi i suvišnih dodataka.

Perspektiva razvoja Zlatibora jeste izgradnja novih, savremenih objekata, spremnih da prihvate danas pretežno domaćeg, ali sutra i stranog gosta. Hotel Šimšir je spreman na taj izazov. Želje gospodina Draga Šimšića idu u pravcu daljeg razvoja i proširenja, uz nužno podizanje novoa ponude i kvaliteta usluga.

Hotel Šimšir je upotpunio turističku ponudu Zlatibora i darovao mu jedan ovako lep objekat, a što je još važnije, za svoje proširene potrebe zaposlio je novih deset radnika u stalnom radnom odnosu. Uz sitne probleme (koji se ne odnose na sam hotel), vezane za luna park i kioske, koji brojnošću i bukom kvare potpuni doživljaj prirode, jedan od bitnih faktora zbog kojih gosti dolaze na Zlatibor, uskoro će biti rešeni, kao što su rešeni i svi drugi problemi u ovom turističkom mestu.

Hotel Šimšir je zaokružena celina zatvorenog tipa, koja je već u prvoj sezoni rada imala uspeha, i kojoj i da hoćete nemate šta zameriti.

S

Pola veka Oplenačke berbe u Topoli

vake godine drugog vikenda oktobra, već 50 godina, održava se privredno turistička manifestacija Oplenačka berba, a ove godine će to biti od 11. do 13. oktobra. Po značaju koji zauzima u kategoriji srodnih manifestacija, Oplenačka berba je u rangu pet najznačajnijih i najposećenijih u Srbiji. Po statistikama potvrđenim od strane MUP-a i JKSP ‘’Topola’’, Topolu u tri dana trajanja manifestacije Oplenačka berba i Sabor narodnog stvaralaštva Srbije (koji se ove godine održava po 41. put), poseti preko 150.000 posetilaca i oko 200 individualnih proizvođačaizlagača grožđa, voća, vina i rakija, starih zanata, suvenira, vinarija, proda preko 20.000 litara belih i crvenih vina i šire i oko 1000 litara domaće rakije.

Za vreme trajanja Sajma vina, suvenira i domaće radinosti biraju se najbolji “majstori” spravljanja Božanskog napitka. Nagrade i priznanja se uručuju i najuspešnijima u četiri kategorije: najautentičniji stari zanat, prepoznatljiv suvenir, stalnost u pojavljivanju i najkompletnije predstavljanje.

Sabor narodnog stvaralaštva u Topoli pune četiri decenije predstavlja krunu očuvanja narodnog stvaralštva, jer se turistima i čitavoj javnosti predstavi veliki broj izvornih pevačkih, igračkih grupa i instrumentalista, pobednika na smotrama narodnog stvaralaštva, koje se u toku godine održavaju širom Srbije. Time se ispunjava osnovni cilj Sabora - prikazivanje autentične narodne umetnosti, a pre svega selekcija onih vrednosti narodnog stvaralaštva koje trebaju da uđu u opštu riznicu nacionalne kulture i umetničke baštine. Nematerijalno kulturno nasleđe i njegovo nestajanje najbolje se čuva, odnosno štiti upravo na saborima ovakvog tipa, njihovim prezentovanjem i afirmacijom, koja je u Topoli uvek podržana od strane naučnika folklorista, etnologa, etnomuzikologa i države. Na Vinskom trgu i u Vinskoj ulici će i ove godine biti postavljeno preko 100 tipskih etno štandova, a roba široke potrošnje biće locirana u bočnim ulicama grada.

Program će se, po tradiciji, odvijati na dve bine. Jedna će biti postavljena u Karađorđevom gradu, a druga na Vinskom trgu.

Svo vreme trajanja manifestacije ovde će se odvijati bogat kul-

turno umetnički programi, prilagođen svim uzrastima i ukusima, počevši od dečjeg maskembala, pozorišnih predstava za decu, koncerata KUD-ova, pevačkih grupa i muzičara, izložbe slika sa Slikarske kolonije Lipovac. Očekuje se da će na Međunarodnom ocenjivanju vina i rakije i ove godine biti 80-ak učesnika, a šampionima u svim kategorijama biće uručena prigodna priznanja.

Poslovi na organizaciji Oplenačke berbe traju u kontinuitetu čitave godine. Zvanična promocija otpočela je još u novembra 2012, učešćem Turističke organizacija “Oplenac” na Sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Sajmu turizma i aktivnog odmora u Nišu, Festivalu domaćeg turizma u Beogradu „Pokreni se upoznaj Srbiju“, kao i na manifestaciji Peti Đurđevdanski dani vina i rakije u Topoli u vreme prvomajskih praznika.

TO Topola, generalni organizator manifestacije, priprema i distribuira oko 100 dopisa – pisama potencijalnim sponzorima i donatorima. Za potrebe manifestacije odštampa se 4.000 flajera, 6.500 promotivnih kataloga, luksuznih promotivnih kesa, postavki i najava na banerima, bilbordima, reklamnim panoima, intenziviraju aktivnosti na društvenim mrežama, uz redovno ažuriranje sajta www.oplenackaberba.com.

Za Oplenačku berbu oduvek je postojalo veliko medijsko interesovanje. Svake godine preko 50 elektronskih i štampanih medija emituje direktne ili odložene emisije i reportaže o ovoj za Srbiju značajnoj privredno turističkoj manifestaciji. Ukupna ocena posetilaca i organizatora je, da je privredno turistička manifestacija Oplenačka berba, znatno podigla nivo i kvalitet sadržaja i programa. Na tradicionalnim VI Susretima organizatora manifestacija 2012, nakon neposrednog glasanja svih učesnika, za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju proglašena je Oplenačka berba, Topola.

Sve navedeno, razlog je više da se organizatori, opština Topola, TO“Oplenac” Topola i Savez amatera Srbije, potrude da ova manifestacija u 2013. godini, godini jubileja, bude najbolja do sada.

29

Godina stabilizacije privredno-potrošačkih bilansa

T

ržište primarnih poljoprivrednih proizvoda u ekonomskoj 2013/14. godini će biti po svim procenama stabilno, relativno prihvatljivih cena Žarko Galetin u odnosu na ono koje smo imali u prethodnim godinama. Iza nas je jedna sasvim dobra proizvodna godina u čitavom svetu i to je za posledicu imalo pad cena. Kada se tržišna vaga pomeri u korist povećane tržišne ponude, konsekventno dolazi do pada cene.

Godina 2013. će biti zabeležena kao godina apsolutnog rekorda u proizvodnji kukuruza. Kukuruz će imati ukupan prinos oko 960 miliona tona što je, od kada se prati svetska proizvodnja primarnih poljoprivrednih proizvoda, apsolutni rekord. Kukuruz je primarni poljoprivredni proizvod sa najjače izraženim trendom rasta potrošnje. Rast proizvodnje kukuruza za 12% u odnosu na prošlu godinu uslovio je da ove godine na svetskim tržištima beležimo pad cene u odnosu na isti period prošle godine. Pad cene kukuruza na svetskim berzama, u Čikagu kao referentnoj berzi je za oko 40%, u Budimpešti je 45%, i to je jasna posledica dešavanja na relacijama ukupne ponude i tražnje.

Rast proizvodnje pšenice u odnosu na prošlu godinu u svetu iznosi oko 7,6%, što je vrlo značajan i osetan rast i on je uslovio da cena pšenice na Čikaškoj berzi padne za oko 30%, u Budimpešti za oko 50%, dok je na našem tržištu cena pala od 40 do 42%.

Trenutna cena pšenice na berzi u Novom Sadu kreće se na nivou oko 16 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Poslednjih petnaestak dana primećen je blagi oporavak na tržištu žitarica kod nas, jer je cena kukuruza u jednom momentu pala čak na 11,5 dinara po kilogramu, a cena pšenica na nivo ispod 15 dinara. Ako uporedimo sa prošlom godinom kada je cena pšenice iznosila 27 dinara, a kukuruza 26,5 dinara po kilogramu bez poreza, onda je jasno da su ovi padovi cena za svoj uzrok imali dobar rod.

Pšenica je kod nas rodila bezmalo 3 miliona tona, što je u odnosu na 1.920.000 tona prošle godine rast od skoro 60%. Što možemo očekivati u ekonomskoj 2013/2014. godini? Ovako jedna uobičajena godina stabilnih proizvodno potrošnih bilansa mogla bi da utiče na tržište utoliko da ćemo imati redovne sezonske cenovne pikove koji se

30

obično na tržištu žitarica dešavaju u prvom kvartalu naredne kalendarske godine i u zavisnosti od tržišnog očekivanja novog roda tih kultura. Drugi cenovni pik bi mogao da se desi pred samo skidanje useva novog roda. Ako se procenenjuje da će taj prinos biti niži nego prethodne godine, da će se ugoroziti novi bilansi, ta je cena visoka, ako se očekuje izuzetno dobar prinos, tada cena pada.

Ono što brine naše poljoprivredne proizvođače jeste nepisano pravilo, da kada imaju dobar prinos, tada dolazi do pada cena i njihov trud i ulaganje u proizvodnju tada postaje neisplativo i obratno, kada budu kažnjeni od strane da li vremenskih uslova ili nekih drugih okolnosti, pa prinos bude mali, cena bude dobra pa se to kompenzuje u tolikoj meri da oni u krajnjoj liniji bolje prođu kada prinos nije toliko dobar. Rešenje treba potražiti u jednom partnerskom korektnom ugovaranju između proizvođača i prerađivača i udruživanjem poljoprivrednih proizvođača. Udruživanjem oni ukrupnjavaju svoju ponudu, podižu svoj proizvođački kapacitet i tako mogu da utiču i na otkupljivače da podele eventualni rizik nekog pada cena ili da otkupljivači izađu u susret proizvođačima kada cene budu ekstremno visoke i da se stvori jedno međusobno poverenje na partnerskom odnosu. To ono što trenutno nedostaje u tom repro-lancu između primarnih proizvođača i prerađivača.

Ako uzmemo u obzir nedostatak ili anomaliju našeg tržišta, a to je da imamo jednu usitnjenu ponudu i ukrupnjenu tražnju, pogotovo u sektoru industrijskih kultura, država pre svega treba da stvori jedan opšti ambijent, da afirmiše neke sisteme kao što je sistem javnih skladišta, zakon o javnim berzama, da se omogući poljoprivredim proizvođačima da nastupom na tržištima zaštite svoj proizvod od cenovnih rizika. To se može postići time da se stvore preduslovi i da se razmisli o transformaciji i modernizaciji sistema Republičke direkcije za robne rezerve i konačno da se, u što je moguće većoj meri, podigne finansijski kapacitet agrarnog budžeta, koji bi omogućio našim poljoprivrednim proizvođačima da u startu kroz subvencije, putem direktnog plaćanja po hektaru, relaksiraju svoju proizvodnju za što je moguće veći iznos. Naravno da je to u ovom trenutku možda i najteži poslovni zadatak u ovoj nemaštini u vrlo tankom budžetu, ali ako bi se napravio neki takav sistem, skup svih tih mera, i možda još nekih, tada poljoprivredni proizvođač ne bi ulazio u ovakve situacije da pored dobre proizvodnje cena ne zadovoljava i ne pokriva elementarnu cenu kalkulacije u proizvodnji.

Produktna berza Novi Sad

21000 Novi Sad Bulevar oslobođenja 5 Tel.: 021/443-413 E-mail: nsberza@eunet.rs Web: www.proberza.co.rs

31

Meso šarana sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina

Jedan od načina kojim EU pomaže zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pripreme za korišćenje fondova EU su IPA fondovi, a jedna od komponenti je podsticanje prekogranične saradnje. U drugom pozivu IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija (www.hu-srb-ipa.com/srb) finansiran je projekat „Istraživačka saradnja na razvoju hrane za ribe u cilju promocije zdrave hrane u regionu (HUSRB/1002/214/120)“, a partneri su bili Naučni institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada i Univerzitet u Segedinu.

U koncipiranju projekta se pošlo od činjenice da Mađarska i Srbija imaju mnogo sličnosti kako u pogledu proizvodnje i potrošnje ribe (gde šaran čini 70 do 80% ukupne domaće proizvodnje ribe u obe zemlje), tako i stope smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti (gde je ta stopa preko 50% u obe zemlje). Sledeća polazna činjenica je bila da se riblje meso već dugi niz godina preporučuje u ishrani ljudi, pre svega zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina, od kojih su naročito značajne polinezasićene omega-3 masne kiseline. Pozitivno dejstvo ovih jedinjenja na zdravlje čoveka je dokazano u mnogim istraživanjima, a ogleda se u snižavanju rizika od razvoja kardio-vaskularnih bolesti. Pomenute masne kiseline se smatraju esencijalnim, jer sisari, a samim tim i ljudi, nemaju mogućnost njihove sinteze u organizmu, već ih moraju uneti hranom. Omega-3 masnim kiselinama je posebno bogata morska riba.

Polazeći od ovih činjenica, postavljen je opšti cilj da se ispita uticaj obogaćenja hrane za šarana (dakle, slatkovodne ribe) omega-3 masnim kiselinama na povećanje njihovog sadržaja u mesu šarana, a sa ciljem razvoja novog proizvoda (hrane za šarana) sa poboljšanim fizičkim i nutritivnim karakteristikama, ocene efikasnosti ove hrane u eksperimentalnim uslovima gajenja ribe, ocene kvaliteta proizvedenog ribljeg mesa i promocije potrošnje zdrave hrane agro-prehrambenom sektoru, potrošačima i široj javnosti.

Ciljevi projekta su ostvareni kroz sedam projektnih aktivnosti, a postignuti su sledeći rezultati.

Razvijene su recepture hrane za šarana sa poboljšanim fizičkim i nutritivnim karakteristikama. Takodje je razvijena plutajuća hrana za

32

šarana, kod koje je moguće pratiti njeno konzumiranje i tako povećati njenu iskoristivost. Ova hrana je imala i poboljšanu nutritivnu vrednost, jer je sadržavala različite kombinacije dodatog lanenog i ribljeg ulja (izvora omega-3 kiselina) kao i sintetičkih omega masnih kiselina.

Utvrđeni su parametari tehnoloških postupaka obrade hrane da bi se dobila formulisana hrana za šarana. Ovaj zadatak je izveden u istraživačkom pilot postrojenju koje ima mogućnost vrlo preciznog podešavanja parametara u cilju proizvodnje hrane zahtevanih fizičkih i nutritivnih osobina.

Efikasnost nove hrane je testirana u hranidbenom ogledu na šaranu. Osnovni praćeni proizvodni parametri su bili prirast i konverzija hrane. Eksperimentalna grupa koja je dobijala plutajuću hranu sa dodatkom ribljeg ulja je imala za 11,4% bolji prirast i za 12,9% bolju konverziju hrane od grupe sa kontrolnom tonućom hranom. S obzirom da je ogled izveden pod kontrolisanim uslovima u zatvorenom prostoru, gde je vidljivost bila ograničena, za očekivati je da se pri gajenju ribe u ribnjacima postignu još bolji rezultati.

Ocena kvaliteta šarana iz hranidbenog ogleda je izvršena određivanjem njegovog masno-kiselinskog sastava. Utvrđeno je da je sadržaj najznačajnijih omega-3 masnih kiselina u mesu šarana povećan i do 5 puta u poređenju sa kontrolnom grupom. Pored sadržaja omega-3 kiselina, značajnu ulogu za zdravlje ljudi ima i odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina, koji bi prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije trebalo da bude manji od 4. Utvrđen odnos ovih omega kiselina je bio najpovoljniji u mesu šarana hranjenog obrokom sa dodatkom ribljeg ulja i iznosio je 1,87, tj. odnos je snižen skoro 5 puta u poređenju sa kontrolnom grupom. Po ovim parametrima, meso šarana sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina se približava kvalitetu mesa morske ribe.

Diseminacija rezultata je vršena u toku trajanja projekta kroz predstavljanje projekta na međunarodnim i domaćim savetovanjima, kroz radionice za agro-prehrambeni sektor, seminare za vaspitače i nastavnike predškolskih i školskih ustanova, kao i potrošače, štampanjem promotivnog materijala i postavljanjem web sajta www.feedpro-food.uns.ac.rs Koristi od rezultata ovog projekta mogu imati proizvođači hrane za životinje, koji su dobili novi proizvod - visoko kvalitetnu hranu za ribe, proizvođači ribe, koji su u mogućnosti da ponude riblje meso sa povoljnijim uticajem na zdravlje ljudi, i potrošači, koji su dobili mogućnost da konzumiranjem ribljeg mesa obogaćenog omega-3 masnim kiselinama, smanje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

S obzirom na pozitivan uticaj konzumiranja ribljeg mesa na ljudsko zdravlje, mogao bi se očekivati porast interesovanja potrošača za ribom sa poboljšanim sadržajem omega-3 masnih kiselina. To bi trebalo da poveća potrošnju ribljeg mesa i promeni trenutno nepovoljan odnos količine konzumirane ribe i svinjskog tj. pilećeg mesa na našim prostorima.

Naučni institut koji se bavi prehrambenim tehnologijama, kvalitetom i bezbednošću hrane

Naučnoistraživački rad, kao osnovna delatnost Instituta, podržan jakom laboratorijskom bazom, kroz aktivnosti transfera, plasira najnovije rezultate istraživačkog rada u privredu.

Bulevar cara Lazara br. 1 21000 Novi Sad, Srbija, tel.: 021/485-3799, faks: 021/450-725, fins@fins.uns.ac.rs, www.fins.uns.ac.rs

33

Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus

U

raspevanom, vinskom raspoloženju, na brdu iznad sela Šuljam, u sremskomitrovačkoj opštini, u vinogradu koji je pre XVII vekova zasadio car Marcus Aurelius Probus i iz kojeg se razvila priča kontinentalnog uzgoja vinove loze, uz brojne zvanice, prijatelje, goste, obeležen je19. avgust, dan rođenja ovog imperatora.

Punih XVII vekova trebalo je da se pojavi jedan drugi čovek, koji će obnoviti ne samo carske vinograde, već i naum da iz ovog dela Srema, Fruške gore, u svet poteku dobra vina, koja kvalitetom ne zaostaju za onim mediteranskim.

Taj čovek, gospodin Milorad Milošević, preduzetnik i vizionar, okupio je veliki broj istomišljenika, pristalica i podržavalaca njegove ideje i dela, i u svom vinogradu (5 hektara posađenih prošle i 2 hektara ove godine), baš na onom mestu gde su se nekada nalazili Probovi vinogradi, uz prigodan kulturno-zabavni program, poeziju, igrokaze i tamburaše, druženje i veselje, proslavio ovaj dan, koji ne slučajno pada na praznik Preobraženje. Ovo okupljanje je bilo i povod da se sumiraju rezultati iz prošle godine, istaknu planovi za narednu godinu.

Ako je Prob 280. godine naše ere mogao da zasadi prvu vinovu lozu i

34

ovo blagodarno brdo napravi mestom vina, onda mi možemo i naša obaveza je da to i obnovimo, bila je ideja sa kojom je gospodin Milorad Milošević započeo obnovu vinograda na “Probovom brdu”. Po njemu, najveći problem u Srbiji je nezainteresovanost ili stid od onoga što Srbija ima. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu proverljivu i dokumentovanu, da je na ovom mestu, Prob zasadio prvu vinovu lozu van Mediterana, odakle se ona raširila i u severnu Francusku, Španiju, Nemačku itd., a da se o tome tako malo zna ili se ne zna uopšte.

Samo posle nekoliko godina, doduše ne jednostavnih, neke od ideja koje je gospodin Milošević osmislio, počele su da se realizuju i sve više ima onih koji blagonaklono gledaju i isčekuju njegov sledeći korak. Žitelji ovog dela Srema vođeni ovim pozitivnim primerom, svesniji su nego ikada blagodarnog sunca, dobre zemlje, tradicije i znanja, preduslova za gajenje vinove loze. Jer, ovde je, od kada je začelo, rađalo dobro grožđe, od kojeg se pravilo odlično vino. A šumovita i kulturom bremenita Fruška gora, sa brdovitim silazima i pogledom uprtim u mačvansku ravnicu, na sve bogatstvo roda koje ona nosi, pravo je mesto za uživanje.

Sremski Slovenac ili slovanački Sremac, kako se predstavlja ovaj vanredan čovek, Milorad Milošević, prošle godine je zasadio prvi hektar, a zatim počeo zaštitu imena, znaka. Sada je sve to završeno. Danas ima zasađenih 7 ha, sutra će biti 10 ha, a priča iz istorije, turizma i ekonomije započeta prošle godine, sve više se afirmiše.

Postoji želja da će njegov primer slediti drugi domaćini i krenuti put razvoja vinogradarstva u Fruškoj gori, kao njenom najvećem potencijalu, na kojem treba graditi turističku ponudu. U međuvremenu, gospodin Milošević je uspostavio saradnju sa Srednjom poljoprivrednom školom u Irigu, sa namerom da se u ovom vinogradu spoji mladost sa vinovom lozom, da nekolicina mladih ljudi obezbedi sebi posao, sa mogućnošću daljeg školovanja u inostranstvu, da postanu vrsni enolozi. Spreman da tim ljudima ponudi posao, praksu, da odu i nešto nauče, i da se vrate u svoju domovinu, na plodnu zemlju, gde su uslovi za rad dobri, gde ima dobrih ljudi i svega potrebnog za život, gospodin Milošević još nije naišao na potrebnu podršku države i u ovom trenutku je sam. Da li će mu u nekom trenutku neko pridružiti, neizvesno je, a razlog za to je teško objasniti.

Jesenjim sajmom u Veliki Radincima

Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema

Sa skromnim početkom koji su pratile velike ideje, na prostoru Sportskog aerodroma u Velikim Radincima od 6. do 8. septembra, održan je Treći jesenji poljoprivredni sajam „Srem 2013“.

Ovogodišnju sajamsku manifestaciju obeležilo je preko osamdeset izlagača iz Srbije i Slovenije, i činjenica da su glavni pokretači celog projekta, firma Panonija Agrar MM i gospodin Milorad Milošević, podržani od strane Aero kluba Sremska Mitrovica i Turističke organizacije Sremska Mitrovica, grada Sremska Mitrovica, kao generalnog pokrovitelja ove manifestacije i prijatelja sajma, gostiju iz Opštine Komenda iz Republike Slovenije, Sremske privredne komore, Kompanije Hupro i MasFerg Agro d.o.o.

Na Sajmu su bili prisutni i mali privrednici, banke i osiguravajuća društva, a održana su i dva predavanja na temu fruškogorskog vinogradarstva i voćarstva i korišćenja evropskih fondova u bućnosti.

U cilju afirmacije poljoprivrede ovog kraja, Poljoprivredni sajam „Srem“ nastao je po ugledu na Jesenski sejem kmetijske, gozdarske in gradbene mehanizacije, ogrevalne opreme in obrti v Komendi-Slovenija, pokrenut pre osamnaest godina na prostoru od 200 m², sa četiri izložena traktora. U međuvremenu je Sajam u Komendi izrastao u ozbiljnu privrednu manifestaciju koja se održava dva puta godišnje (u apri-

lu i oktobru) na prostoru od 3 hektara, sa preko 400 izlagača i 80.000 posetilaca. Želja je da takav razvojni put ima i Sajam u Velikim Radincima, koji je prve godine održavanja imao 20, druge 46, i ove godine 86 učesnika, a srazmerno broju izlagača raste i broj posetilaca. Recept je jednostavan, treba raditi i treba biti uporan, tvrdi gospodin Milošević.

Koliko je ova manifestacija važna, ne samo za region Srema, nego i za Srbiju, ali i šire, potvrdilo je prisustvo ambasadora Republike Slovenije, njegove ekselenicije gospodina Franca Buta, koji je i otvorio Sajam.

Ambasador Franc But je izrazio veliko zadovoljstvo što treću godinu dolazi na ovaj značajan događaj i poželeo da preraste u mesto okupljanja sve više izlagača i posetilaca. Ambasador je zatim naglasio značaj saradnje sajmova u Komendi i Velikim Radincima, jer iskustva slovenačkog sajma mogu pozitivno uticati na ovaj sremski iz razloga što su sajmovi mesta gde se osim biznisa, ljudi susreću i druže. Sajam posećuju ljudi koji dele iste probleme, bave se sličnim poslovima, a ovo je pravo mesto za razmenu predloga i ideja kako probleme pretvoriti u prilike i uspešne poslove. Ovaj sajam je pre svega namenjen mladim ljudima iz okoline, od kojih zavisi dalji razvoj poljoprivrede ovog kraja.

Ove godine sajamska manifestacija je otišla korak dalje potpisivanjem protokola

o saradnji između Komende i Sremske Mitrovice. Na taj način ojačane su veze između dve opštine i dve države, i garancija da će Veliki Radinci i ovaj deo Srema postati jedan brend sa maksimalno razvijenom poljoprivredom.

Da Sremska Mitrovica ima sluha za ulaganja u poljoprivredu i njenu promociju, pokazali su čelni ljudi ovog grada, koji su podržali sajam i napore gospodina Miloševića koji je ulažio u ovu manifestaciju veliku energiju, veliki trud, a i velika finansijska sredstva. Sremska Mitrovica, istaknuto je i ovom prilikom, ima trajno opredeljenje da ulaže u poljoprivredu, jer je to jedini način da se oživi selo i samim tim poboljša ekonomska situacija njenih žitelja.

Gospodin Milorad Milošević je svestan da će trebati još dosta godina da se dostignu slovenački partneri. Da bi se što brže krenulo u realizaciju tih ciljava, dogovoreno je da već od sledeće godine, organizaciju sajma od Milorada Miloševića preuzme Agencija za ruralni razvoj grada Sremske Mitrovice, tj. Privredna komora Srema, koja će nastaviti tradiciju ovoga sajma.

-Dete ima tri godine, prohodalo je, zna da priča, zna da jede, ali trebaju mu novi vaspitači, koji će pomoći da se ovaj sajam maksimalno razvije - zaključio je gospodin Milorad Milošević.

Panonija - Agrar MM 22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci, Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, + 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623 Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, +381 (0)64 88 94 690.

Mail: info@sajamradinci.rs; Web: www.sajamradinci.rs

35

VELIKI USPESI JP VOJVODINAŠUME Javno preduzeće Vojvodinašume je od početka 2013. godine od strane različitih institucija i organizacija dobijalo priznanja da posluje na najvišem nivou kada su u pitanju profesionalnost, kvalitet usluga, inovativnost i društveno odgovorno poslovanje koje je u skladu sa zaštitom životne sredine.

Najveći dokaz o uspehu i opredeljenju Preduzeća je obnovljeni FSC sertifikat, jedan od najpoznatijih u svetu, koji je SGS Qualifor, najveća svetska organizacija za ispitivanje, kontrolu i monitoring, u martu 2013. godine produžila do 2018. godine. JP Vojvodinašume je 2008. godine steklo FSC sertifikat (SGS- FM/COC-005064), za održivo gazdovanje šumama po individualnom modelu gazdovanja šumama. To nedvosmisleno potvrđuje da se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomkih i socijalnih funkcija šuma. Četiri prestižne nagrade i priznanja različitih organizacija su široj i biznis javnosti potvrdila da poslovanje Javnog preduzeća Vojvodinašume ima dugoročni uticaj na razvoj različitih delova privrede u zemlji. Prva od njih je Nagrada Privredne komore Vojvodine, zatim sledi nagrada Međunarodne institucije Superbrands Corporate Superbrand u Srbiji za 2012-2013. godinu i prestižna regionalna nagrada Biznis partner 2013.

Poslovni portal “eKapija” pet godina unazad dodeljuje Nagradu za investiciju godine u Srbiji “Aurea”, kompanijama koje su spremne da se posvete inovacijama i odluče da u njih investiraju.

JP Vojvodinašume se ove godine našlo među fina- Direktorka Marta Takač i menadžment JP Vojvodinašume sa nagradom „Biznis partner 2013. listima zahvaljujući tome što je u septembru 2012. godine otvorilo prvu izvoznu hladnjaču za meso divljači u Srbiji koja će značajno unaprediti potencijale lovnog turizma u celoj zemlji.

Radi se o tehnološki savremenom objektu koji predstavlja distributivni centar mesa divljači preko koga se meso iz 17 lovišta JP Vojvodinašume putem veleprodaje, uz punu primenu HACCP sistema kontrole kvaliteta mesa, isporučuje velikim korisnicima, a do kraja godine i tržištu zemalja EU. Treba istaći da Javno preduzeće Vojvodinašume sa svojim lovištima i savremenim lovačkim kućama za smeštaj lovaca i turista, uzgajalištima i proizvodnim centrima krupne i sitne divljači, i stručnim kadrovima, predstavlja vodeći lovno-privredni subjekat u Autonomnoj pokrajini Vojvodine i Republici Srbiji, a time i neizostavni činilac u planiranju ukupnog razvoja lovstva.

Prva izvozna hladnjača za divljač u Srbiji -Kaćka šuma kod Novog Sada

Krajem septembra 2013. godine u okviru lovišta Kaćka šuma biće otvorena lovačka kuća ”4 jelena”, sedamnaesta po redu u integrisanom sistemu smeštajnih objekata JP Vojvodinašume. Za novembar 2013. godine planirano je otvaranje farme jelena lopatara (Dama dama) za proizvodnju mesa divljači, prve u Republici Srbiji.

36

Od novih sadržaja u lovno-turistićkoj ponudi JP Vojvodinašume za 2013. godinu treba izdvojiti lov krupne divčljači lukom i strelom. U skladu sa zakonom o divljači i lovu Republike Srbije i pravilnikom o izvođenju lova, ograđeni delovi lovišta Kamarište, Plavna i Ristovača otvorila su vrata brojnoj evropskoj populaciji streličara kako bi mogli lukom i strelom da love krupnu divljač. Ovaj viteški način lova je svakako novina na našem lovno-turističkom tržištu, a koji će sigurno zainteresovati i našu mlađu lovačku populaciju.

Kao upravljač najznačajnijih zaštićenih područja u Srbiji i Vojvodini, JP Vojvodinašume nudi mogućnost posete Specijalnim rezervatima prirode kojima upravlja (Obedska bara, Gornje Podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit, Bagremara, Deliblatska peščara, itd.), koja uz pratnju stručnih vodiča i različite programe za decu i odrasle predstavljaju pravi doživljaj. U Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koji je udaljen samo 65 km od Beograda, nalazi se centar Čardak gde se uz adekvatnu ponudu organizuju pripreme za sportiste, eko-radionice, škole u prirodi i rekreativna nastava za decu školskog uzrasta.

Centar „Čardak“

SRP „Deliblatska peščara“

Edukativni centar

JP Vojvodinašume, kao član velike evropske šumarske porodice, će se i dalje truditi da zadrži ovaj pozitivan trend poslovanja koji je u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredeljenjima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika šumskih proizvoda i brojnih drugih interesnih grupa, i dalje će ispunjavati i unapređivati sve zahteve, propise i standarde u cilju što boljeg gazdovanja šumama uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način. www.vojvodinasume.rs Preradovićeva 2 21131 Petrovaradin tel: 021/431-144

37

O vinskim etiketama

Vinske etikete ne određuju kvalitet vina, ali mogu biti presudne za njegovu popularnost. Etikete sadrže važne informacije za potrošače jer govore o vrsti i poreklu vina.

Etiketa je često jedini izvor na osnovu kojeg kupac može da oceni vino pre kupovine. Neke od informacija na vinskoj etiketi (naziv vina, vinski region ili apelacija, vidange ili godina berbe, sorta grožđa, barrique) razlikuju se od zemlje do zemlje.

Današnjim etiketama prethodilo je obeležavanje vinskih sudova/amfora, stara, ali veoma važna praksa. Vinari Sumerije su još pre 6.000 godina cilindričnim pečatom od grafita, visine oko tri centimetra, obeležavali amfore napunjene vinima, koje su se nosile u hramove. Ove oznake se i danas smatraju najstarijim poznatim označavanjem porekla i autentičnosti proizvoda. Za vreme XX Tebanske dinastije u Egiptu ( 1200-1085), vinogradarstvo je postalo toliko značajno da su amfore iz tog perioda pored oznaka porekla vina nosile i ime faraona. Grci su svoje amfore, na kojima je bila označena godina proizvodnje, zatvarali smolom alpskog bora (Pinus Halepentis) i na taj način čuvali vina od kvarenja, a na ručkama su bili utisnuti žigovi: na jednoj znak proizvođača a na drugoj žig lokalnog zakonodavca, što je ukazivalo na oblast porekla. Amfore su se koristile sve do V veka, kada su Rimljani otkrili prvu burad i počeli da ih koriste. Važni podaci o onome šta se u buradima nalazi (godina berbe, lokalitet, zapremina bureta, te ime i žig vlasnika) ispisivali su se najčešće kredom. Imućniji su postavljali metalne etikete.

Na prve vinske boce kačen je stakleni disk ili utiskivan žig proizvođača ili prodavca sa inicijalima, heraldičkim znacima i datumom punjenja.

Prvu vinsku etiketu današnjeg tipa kreirao je italijanski botaničar Pier Anonio Micheli (1679-1737). Bila je napisana rukom i pričvršćena na flašu belog vina “Verdicchio”.

Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranom XVIII veku, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.

38

Pronalazak litografije Nemca Aloys Senefelder-a 1796. godine, omogućio je izradu složenijih nalepnica sa grafikom i bojom, za masovniju proizvodnju.

Da bi svoj proizvod učinili prepoznatljivijim i privlačnijim, proizvođači vina su za dizajn etiketa angažovali i najveće umetnike svoga vremena.

Godine 1945, elitna vinarija Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu.

Među tim umetnicima su bili Miro, Dali, Vorhol... Šagal je za barona Philippe Rotschild-a dizajnirao etiketu za berbu iz 1970. godine. Za istog naručioca reprodukovana je Pikasova slika Bahanalije, za etiketu berbe iz 1973. godine. Godine 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).

Jedan od poslednjih koji je imao tu čast da izradi etiketu za Chateau Mouton-Rothschild, bio je američki umetnik Jeff Koons za berbu 2010. godine. Za bocu Don Perinjona, isti umetnik je u avgustu 2013. godine, za berbu 2003. godine kreirao etiketu pod nazivom “Balloon Venus”, a ovaj čuveni šampanjac sa trodimenzonalnom skulpturom Venere istog autora, krajem godine prodavaće se u Njujorku za 15.000 evra.

Tim putem krenula je i vinarije Zvonko Bogdan, i svoje vino Merlot 2009 ukrasila reprodukcijom „Vinogradar i vinogradarka“, somborskog slikara Eugena Kočiša. Zbog dobrih reakcija publike u vinariji će nastave sa ovom praksom, i svake godine neko od svojih vrhunskih crvenih vina „upakovati“ u novu sliku ovog umetnika.

Neke vinarije se drže tradicije, a neke vole promene.

Vinarija Château Simone nije menjala dizajn etikete više od 60 godina, dok druge to čine svake godine.

Simpatično, romantično i drugačije etikete mogu da se vidi i kod nas. Inspiracija jedne orginalne etikete bio je strah četvorogodišnje devojčice Angeline, praunuke dada Budimira Zdravkovića, iz Vinarije Budimir, da petlovo kukurikanje ne “probude” dedina vina “koja spavaju u podrumu” postala je motiv za etiketu „slika devojčice na mesečini sa petlom“ i naziv vina “- ...i kao da si anđeo...”. Komentari potrošača ovog Merlot-a su povoljni, pogotovo u izvozu, u Holandiji, gde ovo vino ima najviše uspeha.

Inspiracija za etikete mogu biti i ždrepci, zamkovi, pop ikone, umetnička dela ne bi li učinile pokušaj da „ulove“ pažnju potrošača. Prema jednom istraživanju, čak 70% nemačkih privrednika smatra da dizajn ima jedno od ključnih mesta u prodaji proizvoda. Nije od presudnog značaja da li će se na etiketi naći nešto jednostavno ili složeno, važno je da izazove reakciju, ravnodušnost je neprihvatljiva. Ulaganje u dizajn najjeftiniji je i najbolji pokušaj da se proizvoda izdvoji kao brend, a dr Clark potvrđuje važnost etikete izjavom da “jedan pogled na etiketu vredi 30 godina slepog degustiranja”

Vinski red Vitezova telečke visoravni

Agios Dimitrios

godinu dana kasnije na Saboru u Bajši, dogovoreno je da se napravi korak dalje i osnuje Savez vinskih redova Srbije. Krajem jula dovršena je registracija i ozvaničen početak rada Republičkog vinskog reda sa sedištem u malenoj Bajši, a za vreme Grožđebala u Sremskim Karlovcima, 20. septembra 2013. potpisana je izjava o namerama za saradnju između Asocijacije vinskih redova Mađarske i Srbije.

Gospodin Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog reda Vitezova telečke visoravni “Agios Dimitrios” i predsednik Mesne zajednice Bajša i kancelar vinskog reda, gospodin Karolj Lacković, su alfa i omega vinarstva u Bajši (mesto sa 2.313 stanovnika, u opštini Bačka Topola), ili njeni najeksponiraniji akteri. Posećuju sajmove, manifestacije, aktivni su i prisutni svugde gde se afirmiše širenje viteškog odnosa prema vinu i vinskoj kulturi. Gospodin Viljanac i gospodin Lacković ovoga puta bili su naši vodiči za upoznavanje Viteškog reda “Agios Dimitrios” Da je vino poznato i priznato u ovom kraju govori podatak da je u prošlosti u Bajši (u kojoj nikada broj stanovnika nije prelazio 3.500), bilo 110 hekatara pod vinogradima, usitnjenih parcela. Nekada je svako domaćinstvo proizvodilo vino za svoje potrebe, a tako je i danas. Nekada su ta vina bila kisela, a danas se uz primenu savremene tehnologije, inox sudova, razmenu znanja među vinarima, odlascima na takmičenja u zemlji i inostranstvu, spravljaju kvalitetna vina sa posebnim ukusom i mirisom podneblja.

Iz razloga što je Telečka visoravan nekada bila prebogata vinogradima, tamošnji vinogradari i vinari osetili su potrebu da i ovaj region s punim pravom zaslužuje svoj vinski red.

U skladu sa tim, u Bajši je 2010. godine osnovan Vinski viteški red “Agios Dimitrios” koji je na osnivačkoj skupštini imao sedamnaest potpisnika, a danas broji 28 vitezova, tako da sada u Srbiji imamo registrovano osam vinskih redova.

Pre tri godine je na Saboru vinskih redova na Paliću, potpisana je povelja o saradnji vinskih redova Srbije, a

Za Bajšu je vino bilo važan kohezioni faktor. Sa vinom i uz vino stvorene su prijateljske veze, postignuti značajni dogovori, koji nisu vezani samo za vinogradarsko-vinsku priču. Jedan od takvih primera je i bratimljenje sa mestom Kelebija (Mađarska). Saradnja između Kelebije i Bajše je i počela zahvaljujući vinu, kada su komšije iz Mađarske pre 10 godina prvi put pozvale Bajšane da donesu svoja vina na ocenjivanje na Festival karpatskog basena. Od tada, svake naredne godine Bajšani su dobrodošli na tom Festivalu, a severni susedi dolaze na Susrete vojvođanskih vinogradara, pa i na Bajšansko prelo, i na sve druge manifestacije i događanja koja se dešavaju u ovom malom mestu. Danas su nekoliko državljana Mađarske članovi vinskog viteškog reda “Agios Dimitrios”, koji je i pridružen član Asocijacije vinskih viteških redova Mađarske.

Bratimljenje sa Kelebijom je donelo niz benefita.

Kontakti među ljudima su osim prijateljstva rezultirali i ekonomskom saradnjom. U toku je zajednički IPA projekat, povezivanje biciklističkom stazom Bačke Topole i Bajše, za koji je dobijeno 350 hiljada evra. Saradnja se odvija i preko kulturno-umetničkih društava i kulture uopšte.

Umetnik iz Bajše, koji živi i stvara u Beogradu, Kolar Laslo, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, i član vinskog reda“Agios Dimitrios”, na predstojećem Festivalu karpatskog basena, imaće samostalnu izložbu. Dosta je likovnih kolonija koje zajednički organizuju ova dva mesta.

Veliki majstor vinskog reda Vitezova telečke visoravni “Agios Dimitrios”, gospodin Milisav Viljanac ističe da se poslednjih godina dosta napredovalo u vinskoj kulturi, ali da bi se krenulo dalje, naša država bi morala da obrati više pažnje na male proizvođače, koji prave od 1.000 do 10.000 litara vina. Ako se ne iznađe neki modus, kao što ima Austrija, turističku prodaju vina sa kućnog praga, odnosno podrumskih vrata, mali vinari se neće moći uklopiti u nove, rigorozne zakonske propise. Gospodin Milisav Viljanac će ispred Asocijacije vinara učiniti napor da, na najvišem nivou, dođe do zadovoljavajućeg rešenja i za male proizvođače, jer vitezovi vina su zagovornici vinske kulture, ali i uporni, istrajni i časni borci za prava vinogradara i vinara.

39

Amštadt Tamaš

pudar 2013. godine na Paliću Po sopstvenom priznanju za njega i njegovu firmu, ovo priznanje ima posebnu težinu. Prvo, zato što dolazi od vinskih vitezova, dobrih poznavalaca reda i rada u vinogradima. Vitezovi vina znaju koliko je vremena, znanja i truda potrebno da se odneguje zdrav čokot, slastan grozd, znaju da je to posao nalik stvaranju umetničkog dela i fizičkog rada u jednom. Ovo priznanje za njega je podsticaj da još više i još kvalitetnije radi.

Vidna su nastojanja da je ono što je bilo “staro koliko i grad Subotica”, a misli se na vinograde, sa puno pažnje i ljubavi polako obnavlja.

Prema podacima iz 1975. godine, 6,9% su bili vinogradi stari do 10 godina, 10,8% stariji od 10 a mlađi od 20 godina, 34,2% starosti od 30 do 50 godina, i čak mštadt Tamaš, vinogradar firme “Tandex” 32,6% stariji od 50 godina na kojima su bile zastupljeiz Subotice, na 24. Berbanskim danima na ne uglavnom sorte Kadarka i Kevedinka, skoro 80%.

Paliću, održanim 14. i 15. septembra 2013. godine, proglašen je za pudara godine. Njega je izaPosle toga usledio je raspad zemlje, ratno stanje brao Senat vinskog viteškog reda Arena Zabatkiensis, i propast ekonomije, neprilike koje ni “žilavi” vinograkoji je cele vinogradarske godine pratio, obilazio, be- di nisu izdržali. Na Peščari se u tom periodu površine ležio stanje u vinogradima na teritoriji grada Subotice. pod vinogradima prepolovljavaju, a veliki sistemi “koji Na osnovu njihovog zapažanja, koji je vinograd bio su bili lokomotiva” razvoja vinogradarstva i vinarstva u najlepše odnegovan, a time i dao najlepše grožđe, iza- ovom kraju, jedan za drugim propadaju. bran je čovek, koji je čuvao i brinuo se o tom vinogradu. Ove godine je za pudara godine izabran 33-godišU podizanju novih vinograda, poslednjih petnanji Amštadt Tamaš. estak godina, vinogradari se odlučuju uglavanom za svetski priznate sorte grožđa: Italijanski i Rajnski Rizling, Ko je Amštadt Tamaš?

Burgundac beli, sivi i crni, Sauvignon Blanc, Župljanku, Chadronnay, Traminac, Frankovku, Merlot, Chabenet Gospodin Amštadt Tamaš je vinogradar firme Franc, Chabernet Sauvignon, Game. Daleko pažljivije “Tandex”, koja na samo kilometer od Palića, između se pristupa izboru gustine sadnje, načinu nege i čitave istočine obale jezera i obilaznog puta, u posedu ima procedure spravljanja “božanske kapljice”. nešto više od 3 ha vinograda. Godine 2010. na imanju porodice Gubičak, gde se vinogradi nalaze, zasađeno Ono što je sigurno, da nema vinograda bez vredje 14.250 čokota Burgunca sivog i crnog i Traminca mi- nih i iskusnih ljudi, voljnih da svoje vreme i ljubav porisnog. Ove godine će iz ove vinarije poteći i prve kapi svete ovom plemenitom poslu.

Burgundca sivog i Traminca, dok će se od Burgunca crnog praviti barrique vina i ona klasičnom tehnoloAmštadt Tamaš je jedan od onih, koji će biti perjagijom. nica i oslonac budućeg razvoja vinogradarstva i vinarstva Subotičko-horgoške peščare, koja zahvata površiOsim što je vinogradar, gospodin Tamaš za sebe nu od 24.000 ha i gotovo je cela pogodna za gajenje i svoje prijatelje pravi vino i školuje se. Apsolvent je vinove loze, od koje se dobijaju posebna tzv. “vina sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, peska”. smer-vinogradarstvo.

A

40

Amštadt Tamaš

Dajmo podsticaj i podršku našim vinogradarima i vinarima

Sava Jojić

Da vinogradare i vinare more i druge brige osim onih striktno vezanih za vinovu lozu i vino, primer je mera Makedonije za ograničenjem uvoza srpske pšenica i brašna od 1. jula 2013. Razmišljanje gospodina Save Jojića, vlasnika “Mačkovog podruma” iz Iriga, poznatog i priznatog vinara, verovatno se poklapa sa mišljenjem većine privrednika.

-Država Srbija je trebala da nekim reciprotitetom reaguje odmah na te mere. Dozvolila je da prođe letnja sezona, da sve makedonsko povrće završi u Srbiji, da se uguše naši proizvođači povrća, i onda je zapretila vinom. Čim je zapretila vinom, odmah su u Vladi Makedonije shvatili da je “đavo odneo šalu” i da je njima jako značajno da izvoze vino, samim tim što je srpsko tržište najveće za makedonski izvoz. Ja nisam za to da se makedonsko vino ne uvozi u Srbiju, ali sam za to da se preduzmu i neke naše mere i šta je to od vina što može da uđe u Srbiju. Treba da se zapitamo: Da li Vršački vinogradi mogu da popune nešto od toga? Da li može evro uložen u Vršačke vinograde može da da bolje rezultate ili svaki evro mora da izađe izvan granica Srbije?

U Austriji svaki građanin zna da svaki evro uložen u austrijsko vinogradarstvo i vinarstvo znači manje otpuštenih radnika. Možda ne bi bilo loše kada bi i mi u Srbiji tako

razmišljali. U vinogradima Mačkovog podruma za vreme berbe radi oko 40 berača, ali i u proleće, kada počne rezidba pa do završetka berbe, svakog dana ima 15 do 20 zaposlenih. Zamislite, da neko nekim merama dovede u situaciju Mačkov i druge podrume, da zatvore svoje vinarije, ovi ljudi neće imati posla. Mislim da je Srbija morala ranije da donese recipročne mere, a i u principu da se ograniči uvoz makedonskog vina, pa i grožđa u Srbiju. Dajmo podsticaj i šansu našim proizvođačima. Područja Fruške gore, Župe, bila su kadgod puna vinograda. Mi se danas hvalimo što je Ministarstvo podstaklo sadnju nekoliko hiljada hektara vinograda, a nekada je u Srbiji bilo zasađeno 110.000 ha, od toga samo u Vojvodini 36.000 hektara.

Sada cela Srbija nema 36.000 hektara pod vinogradima.

U Austriji, Vlada u saradnji sa lokalom, čini sve da oživi Štajersku koja je veoma slična našoj Fruškoj gori, da ljude vrate na njive da se bave proizvodnjom i to ekološkom, prirodnom itd. Nema ekološke proizvodnje u velikim okvirima ako nemate veliku radnu snagu. Ne možete sedeti u gradovima i govoriti o ekološkoj proizvodnji. Ekološka proizvodnja traži živog čoveka na njivi. Jeste to mukotrpno, ali ako želimo organsku proizvodnju, a čitav svet se kreće ka tome, moramo da vratimo ljude na selo, ali onda moramo da im stvorimo mogućnost da to što proizvedu imaju negde da prodaju. Za tako nešto trebaju dobre komunikacije, na prvom mestu putna mreža. Nema niti ruralne, niti turističke privrede, bez puteva. Mi se nalazimo u opštini Irig, i puna su nam usta turizma, ali naši turisti nemaju gde da dođu, jer imamo samo jedan magistralni put Ruma-IrigNovi Sad, a tu nije turizam. Turizam je na tri kilometra od Iriga, ali tamo gde je celina našeg vinograda najlakše se dođe helikopterom. Nema izgleda da turista dođe da vidi lepote. Ne moraju biti svugde asfaltni putevi kao u Štajerskoj, gde se do svake farme, salaša, vinograda nalazi put makar dva metra širine. Dobro bi bilo da uspostavimo, da možemo dovesti turiste, a ja sam i u Italiji, Austriji, Sloveniji, video da su turisti čudo. Ljudi žele da izađu iz betona, stakla, čelika. Ne mogu se očekivati spektakularni novci kao na Ibici, ali se može očekivati dovoljno da jedno domaćinstvo pristojno živi od toga – zaključio je Sava Jojić.

41

Vinarija Budimir Smeštena u najvinorodnijem kraju naše zemlje, Župi Aleksandrovačkoj, Vinarija Budimir jedna je od najstarijih u tom kraja. Nastavljač porodične tradicije u vinarstvu, i onaj koji se još uivek pita za sve, Budimir Zdravković, uveliko “gazi” osamdesetu. On je zadužen za čuvanje onog provereno dobrog, tradicionalnog u vinariji, a za razvoj i uvođenje novih trendova i tehnologija zadužene su mlađe generacije.

Ovoga leta iz Vinarije Budimir, izašala je na tržište nova etiketa, Triada Rosé, koja je uz Triada belo i Triada crveno zaokružila trojstvo asocirano imenom. Triada Rosé je vrlo zanimljiva, jer je u pitanju kupaža devet sorti grožđa, i u odnosu

Vinarija Brestovački

na, već standardno rose vino iz ove vinarije, Ružicu Džulina, predstavlja školski primer razlike između nečega što je tradicionalno, Ružice, i nečeg modernog, a to je Triada Rosé. U Župi se za Rosé do pre par godina govorilo o onome „što nije ni belo, nije ni crveno“, a Triada Rosé ima šanse da stane uz svetski poznata Rose vina.

Planovi daljeg razvoja Vinarije Budimir su vezani za nastupe na jesenjim i zimskim sajmovima i vrše se pripreme za nove izvoze. Trenutno vinarija izvozi četiri etikete u SAD, a očekiju se nove porudžbine. Uvek je lepo kada se neko srpsko vino nađe na vinskoj karti elitnog restorana na Istočnoj obali (Menhetnu), kao što je slučaj sa vinima Vinarije Budimir. Iz Vinarije Budimir su fokusirani i na sezonu svetskih sajmova, i nadaju se da će u saradnji sa drugim vinarima uspeti da organizuju „srpski paviljon“, kako bi se srpska vina bolje predstavila na svetskom tržištu.

Vinarija Budimir 1/3 proizvedenog vina proda na tržištima regiona i ta tendencija raste, jer nakon izvoza u SAD, sledio je izvoz u Holandiju, Belgiju, a posle osvojene nagrade na China Wine Awards 2013. za crvena vina: SVB ROSA (zlatna medalja), ...i kao da si anđeo... (srebrna), Triada Crvena (bronza), došli su novi upiti iz te azijske zemlje.

Za samo tri godine od kada je registrovana, Vinarija Brestovački je uspela da izgradi svoj imidž, i da za svoja vrhunska vina, što je i glavna orijentacija ove vinarije, bude višestruko nagrađena (Zlatna medalja na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu za Chardonnay “BAHUS”).

Priča je tekla ovako: gospodin Željko Brestovački je imao ideju da zasadi vinograd i da pokuša da napravi vino, pošto je Erdevik tradicionalni vinogradarsko-vinarski kraj. Pokušao, probao i video da može, uz svesrdnu pomoć sina, Bojana Brestovačkog (22), nastavljača ideje i vlasnika vinarije. Za tri godine podignuta je vinarija kapaciteta 150.000 litara vina: belih Chardonnay “BAHUS” i “DIONIS” Sauvignon blanc, crvenih

“OZIRIS” (Cabarnet Sauvignon, Merlot i Shiraz), kao i “masovnijeg” belog i crvenog vina “Sremački bećarac” (kupaža Sauvignona i Chardonnay) Politika kuće je da samo kvalitet može da uspe, a to podrazumeva erdevičko grožđe, koje raste na padinama Fruške gore, iznad jezera Moharač, gde su ruže vetrova idealne, a tek deset dana u godini, u vinogradima Brestovačkih ne duvaju vetrovi, dok refleksija sunca i svetlosti od jezera dopunjuje gotovo idealne uslove za razvoj vinograda. Na 15 hektara zasađene su bele sorte vinove loze: Chardonnay, Sauvignon Blanc, a od crvenih Chabernet Sauvignon, Merlot i Shiraz. Vino se pravi isključivo od grožđa iz ovih vinograda. Da bi se dobilo vino vrhunskog kvaliteta, rod se ograničava na 1,6kg po čokotu. Planovi su da zasade prošire na još 5 ha, da završe salaš koji je u rekonstrukciji i restoran za prijem gostiju, a sve u cilju spajanja vinskog, ruralnog, kulturnog sa gastronomskim i rekreativnom turizmom.

Da će se baviti vinogradarstvom i vinarstvom Bojan nikada nije ni sanjao. Da li je to talenat, ili Božji dar, da li se rodi, zavoli, pa se trudi da se dokaže, tek Bojan Brestovački je stao „na crtu“ iskusnim umetnicima dobrog ukusa i za sada mu odlično ide.

Kada se krene ka hrvatskoj granici prema Iloku, sa desne srane, kilometar od granice i petnaest kilometara od Šida, nalazi se Molovin, naselje u kojem živi 300 duša u četiri ulice. Vinogradi Vinarije Molovin (50 ha) se graniče sa hrvatskom šumom, a na njima se uzgajaju sorte Rajnski Rizlinga, Italijanski Rizling i mirisni Traminac, a od crvenih Pinot Noir i Frankovka. Kada su u pitanju Merlot i Chabernet Sauvignon, radi se redukcija prinosa, kako bi se postigao željeni kvalitet. Za sada izbor vina iz ove vinarije su: Inat (Rajnski Rizling tj. srpski Rizling - svetskog renomea), Princip belo (mirisni Traminac), Plavi Princip, crveno vino, te Rose,

suvo roze vino proizvedeno od grožđa sorte Pinot Noir, sve iz sopstvenih zasada.

Vlasnik vinarije, Aleksandar Saša Vinčić, koji nimalo slučajno, u prezimenu nosi vino, stasao je u vinogradarsko-vinskom okruženju svoje porodice generacijski posvećene vinu, samo ne u ovom obimu. Površine pod vinogradima, na južnim padinama Fruške, sa nadmorskom visinom od 220 metra, obezbeđuju vinariji dovoljno sirovina na proizvodnju vina, jer kako kažu: „znamo od čega pravimo vino, a prvi bitan momenat u pravljenju vina je momenat berbe, kada vi određujete njen početak, dinamiku i njen tok“, kaže Tanja Grubišić, brend menadžer i enolog vinarije Molovin.

Ove godine se na tržištu pojavio Rose koji je potpuno svetao, nalik onim kakvi se prave u Francuskoj (arhetipski Provansalski Rose) i jedno specijalno izdanje Rose, tzv. Bobo Rose.

Naime, naš proslavljeni teniser i ljubitelj vina Boba Živojinović, imao je prilike da proba Rose iz Molovina, i pošto mu se jako dopao, i bio po njegovom ukusu, lako su se dogovorili oko saradnje-etikete sa njegovom imenom.

Nagrade (bronzane medalje) sa Decanter World Wine Awards u Londonu i AWC u Beču, potvrda su da će se o vinima iz ove mlade vinarije, osnovane 2010. godine, tek pričati.

Vinarija Molovin

42

Vinarija Đurđić,

mesto na kome prestaje potraga za savršenstvom

Dražen Đurđić Sremski Karlovci oduvek su bili gradić u kome se uživalo u dobrom vinu. Poslednjih godina, ovde se doseljavaju i vinograde podižu ljudi čiji koreni nisu vezani za Frušku goru, ali ih je ljubav prema ovom božanskom piću, nekim čudnim putevima sudbine na Frušku goru dovela. Jedan od tih ljudi je i gospodin Dražen Đurđić, vlasnik Vinarije Đurđić. Na potezu Raša, na samo dva kilometra od centra Karlovaca, okružena sa 2ha sopstvenog vinograda, s prelepim pogledom na Dunav, nikla je

moderna vinarija. Kapacitet objekta i tehnička opremljenost vinarije je 15ha, a planovi za proširenje vinograda su isto toliki.

Za sada, ovde se gaje četiri sorte vinove loze od kojih se proizvode čista sortna vina tzv. Rojal kolekcije: Sauvignon blanc, Traminac, Merlot i Cabernet franc. Ipak, ono što ovu vinariju na tržištu izdvaja od svih ostalih je njihov čuveni Crni vitez. Bermet spravljen od crvenog vina sorte Merlot sa 23 vrste lekovitog bilja i začinskih trava koje obuzimaju čula. Među aromama koje ovaj bermet izdvajaju od svih ostalih u Sremskim Karlovcima, dominantni su vanila i cimet. Takođe, čuveni su i po svom Liturgijskom vinu, spravljenom od kasne berbe Merlot-a. Ne sme se zanemariti ni njihov Manastirski gorki liker, žestoko alkoholno piće na bazi lozove rakije uz dodatak lekovitog bilja, napravljeno po staroj, proverenoj recepturi u manastiru Staro Hopovo.

Za njega kažu da osim što sadrži samo prirodne sastojke, ima i taj jedinstveni i neponovljivi miris Fruške gore.

Moderan način poslovanja i otvore-

nost za drugačije i novo, učinili su da ova vinarija polako, ali sigurno napreduje iz dana u dan. U samom srcu Sremskih Karlovaca otvorena je i Caffe vinoteka „Đurđić“ koja, osim prodaje svojih vina, nudi i mogućnost degustacije, ali i ugodnog uživanja u vinu i prigodnim zalogajima. U toplim letnjim večerima, bašta ove vinoteke uvek je ispunjena stranim, ali i domaćim turistima. Iznad vinoteke uskoro će biti otvoren i hostel za kategoriju mlađih posetilaca, a u vinogradu, pored same vinarije i kuća za odmor namenjena smeštaju manje grupe vinskih hodočasnika.

Bilo kako bilo, Vinarija Đurđić jeste mesto koje, ako još niste, svakako treba posetiti, ali i vinarija o kojoj će se tek čuti.

Vinarija Đurđić 21205 Sremski Karlovci, Atar Raša 4 Telefon: +381 (0)21 494 243, +381 (0)63 517 759 E-mail: drazendjurdjic@gmail.com Web: www.djurdjic.com/kontakt

Prvi rođendan Naših vina

Jedinstveno mesto, gde Novosađani, prolaznici, gosti, mogu probati vojvođanska vina, je Vinoteka “Naša vina”, otvorena 30. oktobra 2012. godine u Dunavskoj ulici broj 31 u samom centru grada.

Osnovana od strane Udruženja vinara Vojvodine, Vinoteka “Naša vina” svakim radnim danom, gostima nudi bogat izbor Fakultetskih vina tj. Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, vina Vinarije „Vinum“ i „Đurđić“ iz Sremskih Karlovaca, „Vindulo“ iz Temerina i „Mačkovog podruma“ iz Iriga. Članovi udruženja su sebi pre godinu dana postavili niz ciljeva, a sve to u cilju daljeg razvoja ove grane poljoprivre-

de i vinske kulture. Jedan od prvih polazi od činjenice da u Srbiji realno ima 20-ak hiljada hektara pod vinovom lozom, što je daleko od optimalnih mogućnosti, i zato je za dalji razvoj vinogradarstva i vinarstva na području Vojvodine i Srbije, nužna što intenzivnija popularizacija.

Istovremeno, radi se i na očuvanju viševekovne tradicije u podizanju i gajenju vinove loze i proizvodnje vina na ovim prostorima, revitalizaciji vinogradarstva i vinarstva i širenju vinske kulture, unapređivanjem proizvodnje grožđa i vina i uvođenjem savremenih tehnologija, zaštiti geografskog porekla gajenja posebnih vrsta grožđa i proizvodnji vina od grožđa sa geografskim poreklom.

S tim u skladu podržava se razvoj i afirmacija vinskog turizma, promocija vina članova Udruženja, radi na ostvarivanju zajedničkih interesa pred državnim organima i drugim javnim institucijama. Ostvarivanje zajedničkih interesa na tržištu kao i zaštita prava i interesa članova Udruže-

nja i njegovih članova, edukacija i sticanje novih saznanja u oblasti vinogradastva i vinarstva, takođe su prioriteti ovog udruženja. Poseban akcenat Udruženje stavlja na rad u cilju širenja vinske kulture, ali za to je potrebna pomoć kako državnih organa, tako i medija.

Sve intenzivnije se radi na širenju sorti stvorenih na ovim prostorima, poput “Sile”, “Petre”, “Panonije”, najuspelijih od 21 sorte vinove loze i tri klona Italijanskog Rizlinga stvorenih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. I to ne samo zato što je domaće i naše, kako imenom potencira Vinoteka “Naša vina”, već i zato što svi stranci, kada dođu u Novi Sad, mogu da probaju autohtona i autentična vojvođanska vina, vina sa ovog podneblja, ona koja nigde na drugom mestu u svetu, neće moći probati.

Italijanska izreka kaže: ”Ako želiš da upoznaš jedan narod, sedi za njihov sto i pij njegovo vino”. Pijući neko od “Naših vina” pruža se i nama dobra prilika da bolje upoznamo sami sebe.

43

Podrum Miljević:

Od vinske do jedinstvene priče

V

inska priča porodice Miljević iz Starih Ledinaca, započeta iz hobija, sa proizvodnjom dovoljnom da podmiri kućne potrebe, pretvorila se u životno opredeljenje.

Potvrda da kvantitet ne podrazumeva kvalitet, ogleda se na primeru 2 hektara vinograda iznad banje Vrdnik, gde su smešteni vinogradi porodice Miljević. Na njima su zasadi Traminac mirisni i Burgundac crni u odnosu 2/3 na prema 1/3 u korist Traminca. Razlog što je njihovo grožđe slađe (preko 24%) a vina posebnog šmeka (sa 13% alkohola), gospodin Dragan Miljević, glavni nosilac cele zamisli etno domaćinstva, od kojeg je vinski deo samo jedan ili segment aktivnosti koji je inicirao sve ostale, objašnjava brojem sunčanih dana u godini i osučanosti potezu na kojem se izdiže njihov vinograd. A možda razlog treba tražiti i u specifičnim mikroklimatu banjskog Vrdnika, čije su vode, ali i vazdušne struje blagotvorne za ljude, pa zašto ne bi bile dobre i za vinovu lozu?

O mladom vinogradu (2006), od kada počinje i realizacija etno

44

domaćinstva, zajedničku brigu vode otac Dragan i sin Vuk Miljević, ali u sve poslove prema potrebi uskače i ostatak porodice. Ovaj model delatnosti je gospodin Dragan Miljević doneo sa putovanja po Italiji, Austriji i Sloveniji i preneo u geografski centar Nacionalnog parka Fruška gora.

On podrazumeva uposlenost cele porodice, kao i da se njihovo vino, sirevi, meso sa farme njihovih koza plasira njihovim gostima.

organizuje šetačke ture, programe upoznavanja sa prirodom, jahanje u manježu i kroz prirodu.

Ceo koncept etno domaćinstva Miljević je koncept povratka prirodi i usklađenosti s njom, pa sve što proizvode je domaće. Od mleka koza rase francuska alpine prave se sireve (kozji sir kriška, trapist, dimljeni trapist, trapist sa vlašcem) na tradicionalan način, kao i kozje mleko, jogurt i surutka.

U Etno domaćinstvu Miljević u Starim Ledincima se nalazi Podrum Miljević, vinska sala optimalna za prijem 50 gostiju, pet dvokrevetnih komfornih soba, za one koji preteraju u druženju, ali ne samo za njih.

Ovo mesto posebno je interesantno za one koji žele da uživaju u panonskom dragulju Fruškoj gori, da se šetnjama ili biciklističkim turama, na preko 100 kilometara obeleženim stazama, bolje upoznaju sa ovim neiskorišćenim resursom. Postoji mogućnost pružanja polupansionskih, pansionskih ili usluga spavanja sa doručkom, već prema dogovoru.

Da aktivnosti budu što sadržajnije, domaćinstvo Miljević je uspostavilo saradnju sa Aktivnom Fruškom, koja

Ipak, uz Traminac mirisni najbolje ide “kriška” fermentisanog sira od nekuvanog kozjeg mleka (slično grčkoj feti ali bez dodatka ovčjeg mleka, i mnogo ukusnijeg, prim aut.), a lagano crveno vino Burgundac crni, najbolje prati jare ispod sača, specijalitet kuće.

Etno domaćinstvo Miljević 21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 Tel.: 021/2986-268, 2986-181; Mob. 063/7188-546 E-mail: info@podrum-miljevic.co.rs Web: www.podrum-miljevic.co.rs

Vinarija Vinum,

vina pobednika

Tatjana Đuričić „Rodna 2012/13. godina uglavnom je bila dobra godina za vinograde. Berba grožđa se privodi kraju. Bele sorte su uglavnom obrane, Pinot Noir takođe, ostala je samo Frankovka, a s obzirom da je zdravstveno stanje vinograda veoma dobro, ostavljena je da dobro sazri, da grožđe bude što kvalitetnije za proizvodnju crvenog vina.“ Tako kaže Tatjana Đuričić, enolog Vinarije „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca.

Osim dobre berbe koja je dala veoma zdravo grožđe, sa dobrim šećerima i kiselinama, u Vinumu se nadaju i odličnom kvalitetu vina.

Problem je bio samo sa Pinot Noir, vrlo zahtevnom sortom i u vinogradu i u podrumu, osetljivom na botritis. U vreme cvetanja i oplodnje bilo je hladno i vertovito vreme što je uslovilo neravnomernu oplodnju, tako da su grozdovi imali bobice u raznim fazama zrelosti, od skoro zelenih do potpuno zrelih, a od toga se ne može proizvesti kvalitetno crveno vino. Zato se sa berbom požurilo i odlučeno je da se ove godine grožđe Pinot Noir pretoči u Rose. Tako će ljubitelji Pinot Noir-a iz Vinarije Vinum, vina koje je prošle godine postalo pravi hit ove vinarije, biti ove godine uskraćeni njegovih ukusa. Iz Vinarije, međutim, poručuju da je jedna količina Pinot Noir-a ostavljena za proizvodnju mladog crvenog vino, i možemo da očekujemo da ga probamo trećeg četvrtka novembra, na Svetski dan mladig vina.

Vinarija „Vinum“ u proteklih sedam godina podigla je 8 hektara vinograda, sa sortama kojima od-

govara ovo podneblje. Kvalitetnim klonovima i podlogama prilagođenim zemljištu, kao i redukcijom količine grožđa u vinogradu, te ozbiljnim ulaganjem u opremu, u startu je stvorena mogućnost proizvodnje kvalitetnih vina, danas već uveliko prepoznatljivih na tržištu.

Na potezu Ešikovac i Čerat iznad Sremskih Karlovaca, posađeni su Sauvignon, Chardonnay, Italijanski Rizling, nešto malo Žutog Muskata, Traminca i Semiona, a od crvenih Pinot Noir i Frankovka.

Vina Vinarije „Vinum“ mogu da se probaju i kupe u Vinoteci „Naša vina“, zatim kod „Majskog“, i u njihovom podrumu u Sremskim Karlovcima. Uz dobro poznati Zlatni talijanski Rizling, Sauvignon Blanc, Chardonnay i Bermut od belih, u lepezi etiketa su i Frankovka, Bermet i Pinot Noir od crvenih, i Rose. Sve traženiji među vinoljupcima je i „Viner“ (kupaža Žutog Muskata, Traminca, nešto Semiona, Chardonnay, Italijanskog Rizlinga). Zbog malih količina Traminca i Žutog Muskata, nije uspostavljena proizvodnju samostalnih vina od ovih sorti, pa su svi mirisi, ukusi i lepote ovih sorti grožđa dobro usklađenih, plemenito završili u kupaži nazvanoj imenom pobednika, vinu koje je jako dobro prihvaćeno.

U Vinariji „Vinum“ se iskreno nadaju da će, kako njihovi vinogradi stasavaju, i kvalitet njihovog vina biti sve bolji i bolji. Tako poručuju osvajači dve srebrne medalje na selekciji vina u Parizu 2004. i 2010. godine, za Frankovku (berba 2002) i Sauvignon Blanc (berba 2009).

VINUM d.o.o.

21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1 Tel/Fax: 021/6619-924 E-mail: vinum@sbb.rs Web: vinum.co.rs

45

Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina u Vrnjačkoj Banji

Marija i Milan Jovičić Nije lako organizovati neki događaj, a nije lako ni održavati u životu već ustaljenu manifestaciju. Ipak, najteže je započeti jednu novu priču, a u Vrnjačkoj Banji, na Vidovdan, 2013. godine, prisustvovali smo rađanju jedne kojoj želimo da preraste u tradiciju. Jer, cilj manifestacija i manifestacionog turizma jeste buđenje, razvoj i prosperitet jednog kraja, čemu ovakvi privredni i kulturni sadržaji sigurno mogu doprineti.

Udruženje Etno centar ,,Gegula” organizovalo je krajem juna, u hotelu “Breza” u Vrnjačkoj Banji prvu privredno kulturnu manifestaciju Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina. Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom grada Kraljeva, Regionalne privredne Komore Kraljevo i opštine Vrnjačka Banja. Generalni sponzori manifestacije bilisu su: Capriolo d.o.o. bicikli Bačka Topola, Jevtović Cars d.o.o. ovlašćeni prodavac i serviser Mercedes-Benz, Vinarija Vinex Levački grozd, dečja konfekcija O!Philip, Sacen Ineternacional-Međunarodni centar za razvoj i unapređenje ugostiteljstva i turizma jugoistočne Evrope, Superior iz Velike Plane, a medijski pokrovitelj Mix televizija iz Kraljeva.

Svojim prisutvom sajamsku manifestaciju su uveličali njegova ekselencija, ambasador Brazila, Alešandre Ador Neto, šef Kabineta predsednika Narodne skupštine Nebojša Pešić, gospodin Milijan Stojanić, predsednik opštine Kosijerić, predstavnici gradova pokrovitelja manifestacije

46

opštine: Kraljevo, Raška, Vrnjačke Banje i Trstenika. Udruženje Etno centar ,,Gegula”, koje se nalazi u sastavu “Helga group”, je 2011. godine ustanovilo Dane voća, srpske rakije i vina u selu Rovćevići, optina Kraljevo, na čijim osnovama je organizovan Sajam u Vrnjačkoj Banji. Na sajmu su žitelji ovog dela Srbije (Raški okrug), mogli da se upoznaju sa vrhunskim vinima i rakijama iz cele Srbije, kao i drugim kvalitetnim proizvodima (med, sir, aronija i dr.) i njihovim proizvođačima, promoterima najlepšeg i najboljeg iz Srbije.

Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina bio je koncipiran u četiri segmenta: Sajam srpskih brendova, Poslovnih ideja, Istorijski i kulturni vremeplov i neiskorišćeni potencijali Srbije (poljoprivreda, ugostiteljstvo, turizam).

Manifestacija je za cilj imala okupljanje privrednika koji se bave proizvodnjom najkvalitetnijih poljoprivrednih proizvoda, kao i povezivanje svih onih koji se bave istim ili sličnim delatnostima, jer se samo tako mogu iskoristiti potencijali naše zemlje, na dobrobit svih. . Zadovoljan prvim upisivanjem u kalendar manifestacija Srbije, sa 92 izlagača, od proizvođača rakije i vina, preko etno-domaćinstava, umetnika, koji su se, svako na svoj način, potrudili da prezentuju spoj poljoprivrede, privrede, ugostiteljstva, turizma i ruralnog i regionalnog razvoja, koji je ispratilo 2.500 posetilaca, vlasnik Udruženja Etno centar „Gegula“, gospodin Milan Jovičić, uz dragocenu pomoć supruge Marije, planira organizaciju sledećeg sajma.

Za narednu godinu najavljuje se bogatija i sadržajnija priredba. Osim agresivnijeg marketinga, u kojem će biti korišćen materijal snimljen sa prve manifestacije, planira se njeno izmeštanje na Promenadu, jer se, iako vrlo lep prostori ispred hotela “Breza” pokazao kao previše “zaštićen”.

Tako će sajam napraviti korak prema potrošačima, koji će uz redovnu šetnju po Vrnjačkom parku, imati priliku da vide nešto od najboljeg što Srbija ima. Ono što se neće menjati je kulturno-umetnički program, osmišljen od strane prof.

Jadranke Jagličić, koji je bio, po oceni Jovičićevih, za čistu peticu.

Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina, protekao je bez improvizacije, a svakom izlagaču je dat zavidan prostor za medijsko predstavljanje. Sjajnu vezu između mnogobrojnih segmenata, besprekorno je koordinirao bračni par Jovičić, uz veliku pomoć voditelja programa, novinara i direktora Diaspora group Srbija, gospodina Miše Ćirića.

Gegula rakije,

brend ispred prodaje

Srbija je zemlja u kojoj su se oduvek pravila dobra vina i pekle odlične rakije, pre svih šljivovice. I dok je vinarstvo pravilo velike amplitude, dotle je rakijarstvo izdržalo sve turbulencije društvenih promena, kriznih udara, zakonskih regulativa, i u kontinuitetu održalo nivo što proizvodnje, što kvaliteta. I ako je Srbija po nečemu poznata, onda je to po rakiji od šljive.

U Raškom okrugu, tamo gde je konkurencija najžešća, a znanje najveće, kada je rakija u pitanju, našao se i Milan Jovičić, koji je nastavio tradiciju proizvodnje rakije u svojoj porodici, i sa svojom suprugom Marijom, uspostavio najveći brend srpske rakije „Gegula“. To je primer kako se jedan dobro upakovan proizvod sa pričom, gde se kvalitet podrazumeva, bori za svoje mesto na tržištu, kako domaćem tako i stranom. Rakija je prerasla u ozbiljnu poslovnu priču kada je bračni par Jovičić preuzeo domaćinstvo i uz pomoć prijatelja, pre šest godina ušao u proizvodnju rakije „Gegula“.

Sve je počelo u Vrnjačkoj Banji, kroz razgovor dva prijatelja, Milana Jovičića i umetnika i boema Aca Toza, koji je iscrtavajući starog srpskog seljaka došao na ideju da baš on, srpski seljak, GEGULA, postane simbol, jer je do tada rakija bila piće bez identiteta.

Priča o Geguli počela je iz želje da rakija bude piće za sve prilike, da se služi od doručka do večere. To je pretpostavljalo izuzetno kvalitetan proizvod, rakiju koju će da prati kultura pijenja. U tu svrhu napisana je i knjiga

koja ide uz svaku flašu, u kojoj se nalazi uputstvo kako treba piti ovo piće, sa uživanjem i sa prijateljima. Kasnije je nastao logo, a supruga Marija je sročila slogan “Ostani na nogama“, i sve to je zaštitćeno u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Preci gospodina Jovičića su proizvodili rakiju i on se bavio rakijom od kada se rodio, u opštini Ugljevik, Republika Srpska. Na 2,5 hektara sopstvenih zasada voća, u selu Bukovica, na starom putu između Kraljeva i Čačka, i sa voćem od kooperanata, Milan Jovičić proizvodi voćne rakije od: šljive, kruške, jabuke, kajsije, a sve sa prefiksom GEGULA. Samo dunjevača nosi ime „Moja najbolja dunjevača“, zato što i jeste najbolja. Osim toga tu su još i pet vrsti medovače od kojih je „Zlatija“ (na bazi šljive oplemenjene zlatnim granulama), zaista zlatna.

Međutim, žal je što ni posle toliko godina bitisanja na tržištu, još uvek nije uspostavljena kultura pijenja srpske rakije i što je, mimo plana, marketing brenda „GEGULA“ otišao ispred prodaje… I pored neospornog kvaliteta i zaštićenog brenda, obilazaka evropskih

sajmova, sve u sopstvenoj režiji, priznanja sa svih strana i sa svih nivoa, srpska rakija je još uvek neiskorišćen potencijal, nevidljiva za, kako Evropljane, tako i svet. Da li je za to kriva naša poslovična nesloga, sitnosopstvenički interesi onih koji bi mogli da pomognu, a neće?

Gospodinu Jovičiću je bio cilj da napravi pravi srpski brend, rakiju od domaćeg voća, i u tome je uspeo. Želeo je da pravi rakiju na starinski način, kako su ga njegovi preci učili, i danas je jedan od malobrojnih, koji je zadržao tradicionalnu metodu, stari, zanatski tip pečenja rakije. Zato na sajtu Gegula s pravom piše: „I da se zna - ništa joj nismo uzeli, a ništa joj nismo ni dodali... samo smo joj ime dali - GEGULA. Ostala je čista prava, prirodna. “

47

Dragutin Miljković : Mala gostiona Palić 1852-2012 Njen peh je u tome, da velike mene u sistemima, vlastima, granicama, narodima, nikada ničim nisu mogle da doprinesu boljitku, pa ni ovde. Ali, Banja je počivala na lekovitom faktoru, koji se zove - voda jezera Palić. Ta voda je pre izvesnog vremena prestala da bude lekovita i Palić je prestao da bude banja u klasičnom smislu. I umesto da se odmah pređe na novi medij koji je u međuvremenu pronađen, termalna voda kojom Palić obiluje, banja je srušena kao i uži banjski kompleks i danas ne postoji. Ostala je priča, ostalo je sećanje, ostala je atmosfera banje i klimatski faktor, koji i danas ima vrednost. Ostao je status i ostali su svi drugi objekti, hoteli, restorani, itd., među njima najstariji Mala gostiona, kaže njen autor.

D

Dragutin Miljković ragutin Miljković, Raščanin po rođenju, Subotičanin po opredeljenju, dugogodišnji turistički radnik i dobar poznavalac palićkih prilika, napisao je knjigu o Maloj gostioni, na Paliću, postavši njen hroničar.

Istorija Male gostione je istorija Palića, a vreme, ljudi, događaji koje Mala gostiona pamti, načinili su od nje kultno mesto, moglo bi se reći, instituciju. U tom duhu napisana je i priča o gostioni, koja je prošle, 2012. godine napunila 160 leta, i time dobila pravo da ponese epitet najstarije kafane sa imenom, prezimenom, mestom i neprekidnim trajanjem u Srbiji. Napisana je tako da ne bude samo knjiga memorije, kako ističe njen autor, Dragutin Miljković, već i knjiga za upotrebu. Prvi deo se odnosi na Malu gostionu u vremenu sadašnjem, a poslednji je „Gastonomski vremeplov“, jelovnik u kome je predstavljena evolucija, razvoj vrsta, kvaliteta, mešavina, kombinacija kuhinja i jela pripremanih u njenoj kuhinji.

Poglavlje „Prostor i vreme“oslikava ambijent u kome je ona funkcionisala i kroz događaje koji su pratili njeno trajanje, ispričana je detaljna istorija Palića. Ove godine Palić gazi 161. turističku sezonu. Samo sedam godina pre no što je otvorena kafana, izgrađena je Banja na Paliću, a pošto nema Banje bez kafane, istovremeno je podignuta jedna druga, koja više ne postoji. To je jedna priča o Paliću kao banjskom i kupališnom prostoru, koji je svoj turistički vek počeo samo tri, četri godine posle prvog turističkog putovanja koje je organizovao Thomas Cook (preteča organizovanih turističkih putovanja). Tim pre što je Banja Palić vršnjak Opatije, Karlovih Vari, Balatonfireda, sve uglednih banjskih kuća danas u svetu.

48

Ono što nikako ne sme da se zaobiđe je da priče koje čine sadržaj knjige, čuvaju diskreciju svojih gostiju, pogubnu za hroničara, ali “posada” Gostione se zaklela da će čuvati tajnu svojih gostiju i to se održalo do današnjih dana.

Tako zbori o svojoj knjizi gospodin Miljković, nadahnuto, a u isto vreme i skromno, jer pred nama je iscrpno i sveobuhvatno svedočanstvo jednog vremena, luksuzne opreme, na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, sa arhivskim slikama i planovima izgradnje Palića, dokumentovanim činjenicama. „Najsjajnije graditeljsko doba Palića“, trajalo je do septembra 1912. godine, kada su puštene u rad i danas najvažnije palićke građevine tzv. mađarske secesije - Vodotoranj, Velika terasa, Muzički paviljon, Ženski štrand. Za tu priliku je osoblje Gostione, nastale iz štalske zgrade, koja se prvi put pominje u kontekstu točenja vina 1852. godine, brojnim zvanicama poslužilo impresivan meni. Između ostalog, na njemu se nalazila: francuska supa, kečiga sa tatar sosom, smuđ sa majonezom, jesetra u sosu, punjena pečenica, jarebice, ćurke, prasetina, guščje meso sa krompirom, puding sa šatoom, mešani sladoled, parfe sa piškotom, mešano voće, a od vina: Italijanski Rizling, Veliki Burgundac (Frankovka), šampanjac Terlei.

Sto godina od te gala večeri, Mala gostiona, je uspela da preraste u simbol Palića, elegnatnog luksuza i odličnih, čak nezaboravnih ukusa, začinjena jedinstvenim šarmom svojstvenom ljudima sa severa Vojvodine, o kojima i govori i kojima je, na kraju krajeva, i posvećena ova knjiga.

I sve je to predstavio u maniru, kada su činjenice u pitanju - krajnje ozbiljno, kada su komentari u pitanju kozerski zanimljivo, video, zabeležio i preneo čitaocima, gospodin Dragutin Miljković.

49

Etno park Majkin salaš, ugledno domaćinstvo porodice Gabrić Na spomen Palića, prva asocijacija je dobra muzika, tamburaši, dobra hrana, “vina sa peska”, lepo uređen zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan primer za to je magično privlačni Etno park Majkin salaš, koji ove godine obeležava jubilej, 15 godina rada.

Usred zadivljujućeg predela Subotičko-horgoške peščare, na dva i po kilometara od auto-puta, i isto toliko od Palićkog jezera, na 50 ha, od kojih je 35ha pod voćem i drugim zasadima, prostire se Etno park Majkin salaš, perjanica salašarskog turizma severne Bačke.

U sastavu Etno parka se nalazi restoran domaće kuhinje Majkin salaš i smeštajni objekat Cvetni salaš, sa petnaest komfornih soba. Gazdinstvom upravlja, složno i po dogovoru, porodica Gabrić.

Etno park Majkin salaš izrastao je na temeljima dve tradicionalne kuće, do kojih je vodio zemljani put. Preuređivanje, dogradnja, popravke vođene su sigurnom rukom tata Ivana Gabrića i njegovog starijeg sina Gorana. Majkin salaš čini glavna zgrada restorana uređena po principima tradicionalne trodelne panonske kuće. Jedan deo je kuhinja, cvetna, šarena i vesela prostorija, drugi deo je trpezarija, pandan dnevnom boravku gde je boravila porodica, a treći deo je nalik čistoj sobi, koja se nalazila do ulice i uvek bila „utegnuta“ i spremna da dočeka goste, najlepši i najsvetliji deo restorana.

Stvari koje imaju upotrebnu vred-

50

nost, ali ih je „pregazilo vreme“, poslednjih godina našle su svoje pravo mesto na salašima, na mestima na kojima je sat zaustavljen iz prelaska XIX u XX vek, kada se, iako mnogo radilo, mirno i polako živelo. Crvene šerpe i plavi lonci sa belim tufnama, raspareni poklopci, bokali, amperi, lampaši, te činije iz kojih se puši topla domaća supa sa rezancima, a mirisi šire na sve strane, pa rala i amovi, krčazi, singerice, ramovi i prozorski okviri, teraju nas na pomisao da imamo sve manje stvari za bacanje i sve više onih kojima je mesto u našim životima. Sve je godinama pažljivo sakupljano, a u potrazi za autentičnošću, gospodin Ivan je obišao mnoga dvorišta, pijace, stara domaćinstva kako bi svoju ideju ostvario.

Etno park Majkin salaš raspolaže brojnim sadržajima i svake godine uvode se neke novine. Osim odlične domaće kuhinje, kojoj je kumovao, što umećem što orginalnim receptima pater families Ivan, nalazi se i prostrano igralište za decu, ribnjak na 2 do 2,5 ha staklene površine sa mogućnošću sportskog ribolova. Na ovom ribnjaku, ostatku Ludaškog jezera, se od maja do oktobra, četiri puta godišnje organizuju kvalifikaciona takmičenja i peto finalno, gde sportski ribolovci imaju mogućnost ulova kapitalnih primeraka šarana (20 i 30 kg), soma (90kg), štuke, smuđa, amura, tolstolobika, karaša…

Da niko nikom ne smeta, za ribolovce je napravljeno ostrvce do kojeg vodi skela. U sklopu kompleksa organizo-

vano je seosko dvorište sa jedanaest ponija za jahanje, svinjama, patkama, gusakama, morkama, golubovima, grlicama i par patuljastih koza, sve u interesu dece uskraćene druženja sa domaćim životinjama. Tu je i Muzej starih poljoprivrednih mašina.

Na Cvetnom salašu se nalaze otvoreni bazen i trščara-terasa za odmor, sala za sastanke i galerija slika, jer je salaš 15 godina mesto održavanja slikarske kolonije. U zadnjem delu ovog salaša, trenutno se nalazi osam konja za jahanje ili vožnju fijakerom po okolini.

Desetak godina unazad organizuju se dečje radionice, među kojima su najpopularnije one koje su vezane za uskršnje praznike i za dane bundeve.

Trenutno, brigu oko salaša preuzela je treće od četvoro dece porodice Gabrić, Ivana. Dok je majka Školastika, zadužena za cvetne aranžmane, dekoraciju, salvete, stonjake, zimnicu, mlađi brat Dorijan završava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu-smer voćarstva i vinogradarstva, i fokusiran je na proizvodnju povrća na salašu, a sveprisutan otac Ivan, je Ivanin najveći oslonac.

Etno park Majkin salaš je mesto na kome se prepliće staro i novo, iskustvo sa ambicijom, nove ideje sa tradicijom.

Mladi ljudi su izmenili način poslovanja, uneli sveže ideje, a stariji su odnegovali tradicionalne vrednosti. Ključ uspeha ovde, kao i u svakom drugom uspešnom poslu, je porodica, zajednica ljudi u kojoj vlada međusobno poverenje, zajednički interesi i volja i želja da se u tome uspe.

U Etno parku Majkin salaš svega ima osim improvizacije, televizora, telefona i internet konekcije u sobama.

Obzirom da je kvalitet usluge u Etno parku postao reper salašarskog odmora, o njima kruži priča širom zemlje, a njihove brojne aktivnosti interesantne su i za strance. Jedno je sigurno, šta god i koliko god da napišete, kažete i slikom pokažete, uvek će ostati ono nešto neuhvatljivo, što morate lično da doživite.

Etno park Majkin salaš 24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294, Tel.: 024/753-276, 753-72; Mob.:062/476-819 E-mail: majkinsalas@gmail.com Web: www.majkinsalas.rs

51

52

Turistička organizacija nosilac aktivnosti oživljavanja Rume

R

umfest, kultna manifestacija posvećena vinu, rakiji, domaćoj hrani, očuvanju sremske tradicije, a pre svega Rumljanima, i ove godine je opravdala očekivanja. Organizator, Turistička organizacija Rume je domaći zadatak, postavljen na prošlogodišnjoj manifestaciji, da svaka naredna treba da bude bolja od prethodne, ispunila na najbolji mogući način. Treći Rumfest bio je paklen i po temperaturi i po programima: bio je to dan Rumskog vašara, gostovala je „Žikina šarenica“, u nastavku je priređen bogat program, i na kraju dana, koncertom grupe „Legende“, i pevanjem svima znanih pesama, sa merom, a bećarski, završena je ova manifestacija, uz obećanje organizatora, TO Ruma, da će se za sledeću godinu potruditi da programi budu još raznovrsniji, a zabave još više.

Direktorka TO Ruma, Mirjana Vujasinović, smatra da grad Ruma funkcioniše bolje nego ikada, da se formiranjem turističke organizacije, najmlađe u Srbiji, dobro startovalo, i da će se tako nastaviti. Mnogo se učinilo za kratko vreme.

Ruma je grad manifestacija, a TO se nalazi ili u ulozi organizatora ili suorganizatora svake. Ove godine i Rumfest je bio obogaćen novim sadržajima i nije sveden na večernji koncert. Tim povodom gost Rume bila je „Žikina šarenica“, koja je u svet poslala lepu i veselu sliku grada.

Koliko god da su krizna vremena čini se da u Rumi sve funkcioniše po uigranom šablonu, i da su Rumljani već navikli na takve događaje. Rumski vašar je možda prva asocijacija na grad, Ruma je „najfolklorniji“ grad u Srbiji, tu su

Kulturno leto i Rumfest, kao i mnoge druge manifestacije koje se neometano dešavaju, bez obzira na krizu. Ruma ima nekoliko udruženja žena, koje se trude da očuvaju tradiciju vezanu za ove prostore, nekoliko vinarija. Tu su i Fruškogorski manastiri, istorijski spomenici, prirodne lepote... Ruma se trudi da postane pravi centar Fruške gore i Srema, što i jeste zahvaljujući svom položaju. Zato u TO Ruma napominju da na prvom mestu traba raditi na razvoju tranzitnog turizma, da se brojnim sadržajima putnici zadrže na neko vreme u gradu, i da su manifestacije te kojima se to može učiniti. Velika je prednost blizina Fruške gore i sva blaga koja ona krije.

To je potencijal koji treba razvijati, ali, problem je novac.

Zaposleni u TO Ruma se trude da rade što više i pruže što kvalitetnije sadržaje, uz malo novca. Kulturno leto, Rumfest, Srem Folk Fest, FMDV (Festival muzičkih društava Vojvodine), Rumska jesen, Sremačko veče u Platičevu, Rimski dani u Hrtkovcima, su samo neke od manifestacija na koje su Rumljani ponosni i koje uspevaju da privuku sve veći broj gostiju. Osim toga, unapređene su neke nove destinacije, npr. Bara Trskovača, raritet ne samo Rume, ovog kraja, već i šire. Borba za njeno isušivanje 80-tih godina prošlog veka pretvorila se u borbu za njeno vraćanje u prvobitno stanje i pripreme da se u skorijoj budućnosti nekim novim sadržajima privuku gosti. Borkovačko jezero je postalo popularnije i predstavlja pravu oazu za Rumljane u danima sve dužeg i sve toplijeg leta. Tu se nalaze plaža, trim staza, topla voda, Borkovačka šuma, a do kraja jeseni u Rumi treba da se završi olimpijski bazen.

Turističku ponudu Rume prate i smeštajni kapaciteti u hotelima „Park“ i „Borkovac“, Vili Hit, a polako se budi i ruralni turizam, pre svega vezan za Platičevo, gde se nalazi i Bara Trskovača. Za sada nađena je kuća pogodna za adaptaciju, koja će biti mesto sakupljanje i čuvanja od zaborava svega onoga što etno kuća treba da čuva, ali i mesto edukacije i uživanja. Danas mnoga deca iz grada nisu uživo videla neku životinju, popila domaći sok, nešto domaće pojela, pa će upravo u tu svrhu biti opremljena kuća u Platičevu, na Bari Trskovači. Ima mogućnosti da se etno kuća otvori i u samoj Rumu, u kojoj bi se predstavila brojna i uspešna etno i udruženja žena iz Rume.

Više je nego očigledno da nije bilo jednostavno ovo usnulo sremsko mesto probuditi, pozvati na akciju i promene. Menjajući ustaljene navike, menja se grad, menjaju se i ljudi, pa će tako Ruma, koja je godinama tavorila na marginama turističkih ruta, po ambicijama zaposlenih u Turističkoj organizaciji, ubrzo postati veoma tražena turistička destinacija.

Turistička organizacija opštine Ruma

22400 Ruma, Glavna 172 E-mail: ruma.too@gmail.com; Web: www.rumatoursim.com Tel. +381 (0)22 470-655

53

Proizvodi: jabukovača šljivov ica medovača dunjevača kajsijevača viljamovka DESTILERIJA ŠURLAN, Zdravka Čelara 17, 23313 Novi Kozarci, www.rakijesurlan.rs

54

Turističke destinacije opštine Gornji Milanovac U centralnoj Srbiji, jugozapadnom delu Šumadije, na prostoru između Zapadne Srbije, Gruže i Pomoravlja, okružena planinama Rudnik, Maljen i Suvobor, smestila se opština Gornji Milanovac. Predeo Rudničko-takovskog kraja, koji pleni pažnju turista i nudi utočište od svakodnevnice, odmor o kome mnogi sanjaju.

Skoro sa svakog mesta gde stane, gde sedne, gde pogled upre, svuda oko sebe posetilac vidi zelena polja, lepo izvajana brda, nepregledne šume, bujne doline i cvetne livade, koji bude maštu i vraćaju nas u vreme davno zaboravljene idile.

Otuda ne čudi što se na ovim prostorima uspešno razvija seoski turizam, započet u selu Koštunići krajem prošlog veka. Danas ljubazni domaćini dočekuju goste u 95 kategorisanih domaćinstava, u 26 sela, sa 630 ležaja, a u ponudi su ugodan smeštaj, ekološki zdrava hrana pripremljena na tradicionalan način, po receptu naših baka, zatim odmor po želji: uživanje u lepoti predela, šetnja markiranim stazama, sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja, učenje veština izrade starih zanata, ili učešće na manifestacijama. Za one koji žele avanturu, omogućene su sportsko-rekreativne aktivnosti, lov, ribolov, planinarenje, a za one koji žele da nauče nešto više o stvaranju moderne srpske države, tu su Rudnik, Takovo, manastiri Vraćevšnica, Vujan i Savinac.

Planina i naselje Rudnik je jedno od retkih mesta u Srbiji koje čuva tragove čovečanstva kroz sve epohe koje su do sada proučavane. Na lokalitetu „Gradovi“ postoje vidni ostaci građevina iz turskog doba. Ove godine izvršenim arheološkim istraživanjima na Rudniku, pronađeni su ostaci objekata koji svedoče o postojanju srednjevekovnog grada.

Pored osnovnog programa odmora, klimatskog oporavka, sportsko-rekreativnih aktivnosti, nastave u prirodi, lova, planinarenja na Rudniku, koji je 1922. godine proglašen za vazdušnu banju, otvara se mogućnost formiranja jedinstvenog „arheološkog parka“.

U središtu ovih lepih pejzaža pažnju privlači (kako reče čuveni profesor Jovan Cvijić) „Beli labud na zelenom jezeru“- Gornji Milanovac, koji ove godine slavi 160 godina postojanja. Jedinstven je u tome što je prvi grad osnovan po prethodno urađenom urbanističkom planu, Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1853. godine. Ime je dobio po vojvodi Milanu Obrenoviću, dekretom kneza Miloša Obrenovića iz 1859. godine. Od tog vremena pa do današnjih dana, Gornji Milanovac se izgrađivao i dobijao odlike moderno uređenog grada, ali čuva svedočanstva o poslednjim kraljevskim dinastijama na ovim prostorima.

Na udaljenosti 9 km od Gornjeg Milanovca nalazi se Takovo, mesto u kome je Miloš Obrenović 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak. Na znamenitom mestu „Takovski grm“ postoje obeležja koja svedoče o tom događaju, a 2015. godine predstoji još jedan značajan jubilej. Celokupna teritorija opštine Gornji Milanovac je bogata istorijska čitanka i zato ima mnogo razloga zbog kojih je treba posetiti.

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac 32300 Gornji Milanovac, Cara Dušana 2, Telefon: 032/720-566; Telefon/Fax: 032/720-565 E-mail: info@togm.org.rs; Web: www.togm.org.rs

55

56

57

Fij akerij ade sve brojnij e

Milan Gaković i Vjekoslav Papadopolo Vjekoslav Papadopolo, potpredsednik Konjičkog saveza Vojvodine i predsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača lipicarske rase konja Srbije, zadovoljan je brojem i učesnika i onih koji prate konjička takmičenja, ali nezadovoljan što konjički sport u Srbiji nema adekvatan status, uprkos tome što se sve više mladih ljudi uključuju i bavi ovim plemenitim i atraktivnim sportom.

Stanje u konjičkom sportu u Vojvodini je u napretku.

Nekada su glavni bili preponaši, kasači, galoperi, sada su se pojavile zaprege. Povećanje broja fijakerijada, od sedam, koliko ih je bilo pre pet godina, do 32 koliko ih ima danas, učinili su da zaprege postanu najmasovnija konjička sportska disciplina. Pre tri godine na stadionu u Kovilju, organizovana je fijakerijada sa dve zaprege. Jedna od njih je bila od konja koji su izvlačili trupce iz rita. Ove godine u Kovilju se takmičilo osam zaprega sa lipicanerima specijalno treniranim za vožnju zaprega. Prvi put ove godine u Novom Sadu, je na Salajci, na fudbalskom stadionu “Slavija”, održana Fijakerijada “Kup grada Novog Sada“, a na Međunarodnom sajmu konjarstva i sersana u Novom Sadu, iako postoji duga tradicija preponskih takmičenja, poslednjih godina sve više su zastupljene zaprege. Pozitivno je i to što ljudi kupuju lipicanere, konje iz naših ergela i domaćeg uzgoja, ne uvoze se iz inostranstva, što je slučaj sa kasačima, galoperima i preponašima. Međutm, čitavu organizaciju ovakvih takmičenja pada na pleća organizatora, koji sami snose sve troškove. Iz članarina i iz ličnih

58

sredstava se kupuju pehari, sat (doskora su se vremena merila štopericom), čunjevi, brojevi, loptice, kako bi se obezbedili svi potrebni uslovi za održavanje takmičenja.

Da bi konjički sport imao rezultate na svetskom nivou, neophodna su finansijska sredstva, kako bi takmičari mogli da odu u Mađarsku, Hrvatsku i da na taj način stiču iskustvo.

Nedostaju pare za put, opremu, fijaker, koji košta između 5 i 8.000 evra. Oprema za dva konja košta od 2. do 4.000 evra.

A sam konj može da bude 3.000, a može i 10.000 evra. Ovo je veoma skup sport. Dobar primer kako se može obezbediti funkcionisanje i prosperitet u ovom sportu je susedna Hrvatska. U njoj postoji državna Ergela “Đakovo”, gde država u potpunosti vodi brigu o toj ergeli, takmičarima i takmičenjima.

Naše Karađorđevo nema nikakvu pomoć i njihovi takmičari dolaze na fijakerijade tako što im organizatori obezbeđuje sredstva za gorivo.

Ove godine je u Bačkoj Topoli održano prvi Vojvođanski galop polukrvnih konja, bilo je i zaprega. Ovaj događaj organizovan je uz pomoć kolega iz Mađarske. Da nije bilo te pomoći, pitanje je da li bi se takmičenja na Zobnatici i održalo, jer je poslednje slično organizovano još davne 2007. godine.

Od tada do ove godine tamo se ništa nije događalo. Pokazalo se i tada da naši ljudi vole konjički sport, jer ih je na tribinama bilo nekoliko hiljada.

A ono što je pozitivno u ovom sportu je da u njemu ima sve više mladih ljudi. Na ovim utakmicama zajedno su i bake, deke, majke i očevi, deca, čitave familije. Tu nema policije, žandarmerije, nema tuče, nema vike. Na svakoj fijakerijadu dolazi od 300 do 1.000 ljudi. Na konjička takmičenja ljudi dolaze da se sete onih starih vremena fijakera, snaša i tamburaša, da se podsete kako je bilo nekada kada su njihove dede imale konje i radili sa konjima, kad je konj bio član porodice, kada se s njim sve dešavalo. Ovo je lep sport, u kojem može da se uživa - izjavio je gospodin Vjekoslav Papadopolo.

Jedna od najozbiljnijih ergela je i najstarija, Karađorđevo, zatim Kelebija, ergela Bunford iz Subotice, u Surčinu ergela Bulić koja ima 90 konja, Ergela Stari Tamiš “Almex”, a ima dosta manjih odgajivača lipicanera. Lipicaner služi da samo da se vozi i “keri”. S njim se ništa ne radi, to je paradni konj. Englesku kraljicu, kada je ženila unuka, vozilo je šest lipicanera a vranci su čekali ispred dvora. I tamo je lipicaner konj predodređen za nešto svečano, uzvišeno i lepo.

Buđenjem Međunarodnog sajma konjarstva i konjičke opreme, koji je izrastao iz naziva Horseville, svi očekujemo, ako ništa drugo, bar da će stvari u konjičkom sportu krenuti nabolje.

Decenija kvalitetnog smeštaja VOYAGER bed & breakfast je prvi objekat ovakve vrste u Novom Sadu, otvoren 1. aprila 2003.godine. U svojoj ponudi ima 15 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i lux apartman za maksimalno 5 osoba, sa ukupno 47 kreveta od kojih je 11 dužine 220cm. Sve sobe su prostrane, veličine od 26 do 67 m2, opremljene klima uređajem, PC računarom sa Wi-Fi internet konekcijom, kablovskom TV, telefonom, elektronskim sefom, frižiderom, terasom, sigurnosnim vratima.

VOYAGER bed & breakfast se nalazi na 500m od geografskog centra grada, 300m od Dunava, a u neposrednoj blizini Sportsko-poslovnog centra “Vojvodina” (SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz odličnu saobraćajnu povezanost sa svim delovima grada. U blizini su banka, pošta, menjačnica, ATM, restorani, pekare, picerije, fast food, kafei, apoteka, tržni centar, teniski tereni, teretana, bazeni, putničke agencije, gradski prevoz i taksi…

U prostoriji pored recepcije na raspolaganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s internet konekcijom kao i štampači, skener, fax aparat, digitalni fotoaparat. Gostima je omogućena organizacija prezentacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na raspolaganju su audio-vizuelna oprema i kompjuteri.

Objakat je prilagođen osobama sa invaliditetom. Poseduje sopstveni parking prostor sa video nadzorom.

Doručak je organizovan na principu švedskog stola (buffet) u sali sa 30 mesta.

Osim noćenja sa doručkom B&B nudi dodatne mogućnosti usluga: pranja i peglanja veša, kao i room servisa.

Za visok kvalitet usluga VOYAGER B&B je nagrađen od strane Privredne komore Vojvodine.

VOYAGER bed&breakfast

Stražilovska 16, 21000 Novi Sad Serbia, Tel: +381 21 453 711; Fax: +381 21 453 712; Web: www.voyagerns.co.rs E-mail: voyageragencija@sbb.rs; Skype:voyager.bb GPS: 45°14’53’’N 19°50’57’’E

59

Agrol Temerin,

provereno najbolji u svom poslu

Agrol d.o.o. iz Temerina je postao lider u oblasti snabdevanja vrhunskom uvoznom opremom u Srbiji i u regionu, na sve zahtevnijem tržištu savremene poljomehanizacije i poljoopreme.

Agrol d.o.o. je trenutno angažovan u tri važna sektora rada: projektovanje voćnjaka sa isporukom sadnog materijala, protivgradnih mreža i isporukama linija za sortiranje i pakirnim linijama i oprema za skladištenje.

Mr Vladislav Princip, vlasnik firme

60

kaže da je Agrol bio pionir u ovom poslu, jer je prve protivgradne mreže postavio još 2004. godine u saradnji sa svetskim liderom u ovoj oblasti, kompanijom Frustar, i od tada kontinuirano snabdeva tržište sa protivgradnim sistemima. Prošle godine je ova firma je projektovala sisteme, isporučila sadni material i natrkila protivgradnim mrežama oko 80 hektara voćnjaka, što su inostrani partneri ocenili najboljim ocenama, a Agrol proglašen za najboljeg stranog partnera u 2011.

godini, od strane Frustara. Na osnovu tih rezultata u 2012. godini Agrol je od ino-partnera dobio sertifikaciju za samostalno projektovanje, isporuku materijala i postavljanje protivgradnog sistema.

Druga važna oblast delovanja Agrola su linije za sortiranje, pri čemu je zastupljena holandska firma Greefa, svetski lider u sortiranju jabuke. Za poslednje tri godine postavljeni su vrhunski sistemi: u PDM “Agro fruit d.o.o” Pudarci, u firmi “Ćirić agrar” u Titelu, u Kneževim vinogradima u Hrvatskoj. Slični projekti su realizovani u Makedoniji, Crnoj Gori, te se Agrol definiše kao firma osposobljena za regionalnu isporuku opreme.

U ponudi ove firme su i linije za pakovanje za koje postoje referentni projekti sa mašinama za paletizaciju i laberiranje koje na svaki pojednični plod stavljaju male nalepnice sa znakom i porukom firme, u čemu su zastupnici američke firme Sinclair.

Ne smemo zaboraviti i na uvoz vrhunskog sadnog materijala iz najpoznatijih evropskih rasadnika kao što su rasadnici iz Italije, Holandije i Kneževih vinograda, “Baranjski voćnjaci d.o.o.”, najsavremeniji na teritoriji bivše Jugoslavije.

Futoški kupus probaj, pa sudi O osobinama Futoškog kupusa, njegovom kvalitetu i specifičnom hemijskom sastavu sa većim sadržajem šećera, naspram malog sadržaja kiselina i belančevina, nežne strukture listova tanke nervature, zbog čega su lako savitljivi i pogodni za kišeljenje, kada se postižu i najbolje organoleptičke osobine ove biljke, zna se dosta. Poznata je i velika i uporna borba članova Udruženja “Futoški kupus” na čelu sa Goranom Puačom i Miroljubom Jankovićem, koji su svojom predanom propagandom upoznali sve evropske zemlje sa njegovim imenom, svojstvima, uvrstili u njihove jelovnike i izborili da Futoški kupus bude prvo povrće iz Srbije sa sertifikatom geografskog porekla.

Svoje promocije Udruženje “Futoški kupus” baziralo je na principu proverljivosti, “probaj pa sudi”, tako da su obilazeći sajmove po Evropi (Torino, Sofija, Beč) uvek uza sebe imali i Smiljanu Šćepanović, vrsnu kuvaricu i vlasnicu restorana “Lovac” situiranom u Smiljana Šćepanović

samom centru Futoga. Ova saradnja traje šest godina, i kako kaže Smiljana Šćepanović trajaće dok bude snage za to, a sudeći po vitalnosti i energiji svih aktera uključenih u promociju Futoškog kupusa, ta saradnja će trajati još dugo, dugo… Kako i ne bi, kada je njihov štand, gde god da se pojave, poslovično najposećeniji.

Iza finalnog proizvoda, vidljivog konzumentima, stoji tim ljudi, pre svega proizvođača koji su taj kupus proizveli, zatim oni koji su ga ukiselili, na kraju dolaze oni koji su od njega napravili neko jelo, salatu i tako ga na najbolji način prezentovali njegovim ljubiteljima i podržavaocima, kao što je gospođa Smiljana Šćepanović. Za vreme sajmskih priredbi, gospođa Šćepanović priprema svakodnevno desetak različitih jela, a pripremala je i švedski sto na kojem se našlo 45 jela od kupusa.

Uz redovna jela, za tu priliku bili su umešeni hleb i pogača, rezanci i špageti, te knedle, sve sa kupusom.

Tajna je ipak u ljubavi sa kojom Smiljka sve to radi, puno dobre volje, pozitivne energije i velike želje da se ugodi ljudima.

Kada nije na nekoj manifestaciji, fešti, i kada ne priprema jela za Udruženje, Smiljana vodi (od 2003.) restoran “Lovac” koji može da se pohvali sa najviše jela od kupusa na svom jelovaniku. Sve su to sami specijaliteti domaće kuhinje, sa nekim posebnim dodacima, a zajedničko im je što je sve vanredno dobrog ukusa. Gostima se nude sarmice, variva od slatkog i kiselog kupusa, podvarak, lički, palačinke punjene kupusom, karađorđeva šnicla punjena kupusom i pečurkama, salata od kupusa sa kikirikijem, pita kupusara… Na meniju se nalaze i posna jela, npr. som u kupusu, dijetalna i jela od kupusa za vegetarijance, ukratko, sve po želji i dobrom ukusu. Smiljana svakom preporučuje da jede što više Futoškog kupusa zato što je zdrav, zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, preporučuje ga i za dijete, „mada ova naša jela baš i nisu dijetalna“, uz osmeh kaže Smiljana i dodaje da je srećna što je i ona sama doprinela da se kupus priprema na sve više načina i jede.

Zdravstvena ustanova MEDLAB Zavod za laboratorijsku dijagnostiku 21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1 tel: 021/422-332; 065/4422 -32 E-mail: medlab@sbb.rs Web: www.medlab.rs

61

Subotička toplana po evropskim principima

S Pero Rikić

vake godine od 1964.

Privredna komora Vojvodine dodeljuje nagrade privrednim društvima i pojedincima za ostvarivanje značajnih rezultata u poslovanju.

U grupi zaslužnih, između 13 privrednih društava i 6 pojedinaca našlo se JKP “Subotička toplana”, čiji se jubilej, 50 godina poslovanja, poklopio sa 50-togodišnjicom dodele ove prestižne nagrade.

“Subotička toplana” je prošla kroz značajne faze razvoja, ali se ova nagrada, po rečima njenog direktora, Pera Rikića, odnosi na postignute rezultate.

JKP “Subotička toplana” je poslednjih godina značajno unapredila svoj sistem. Ona je prva u Srbiji uvela sistem merenja, odnosno naplate po utrošku toplotne energije i značajno je automatizovan i modernizovan sistem i na taj način racionalizovana potrošnja i smanjeni energetski gubici, prisutni u ovakvim sistemima.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, gospodin Rikić kaže da su svi oblici obnovljivih izvora interesantni, ali izvesno je da najviše ima poljoprivrednih otpadaka, žetvenih ostataka, tu su i geotermalna voda i solarna energija, s tim da oni mogu da se primene u ograničenom kapacitetu, jer ne mogu da budu jedinice velike snage. Za sada, još nije do kraja definisan najoptimalniji način korišćenja geotermalne vode, što je u planu u skorijem periodu.

JKP “Subotička toplana” postoji od 1963. godine. Kao i Novosadska toplana, nastala je na postrojenju bivše električne centrale Subotice, pošto je ta električna centrala krajem 50-tih, početkom 60-tih godina stavljena van sistema Elektroprivrede tadašnje zemlje. Na bazi tih sistema počeo je proces toplifikacije i gasifikacije. Sa razvojem konzuma rastao je i nivo koji “Subotička toplana” ima, oko 10.000 stambenih jedinica, oko 400 poslovnih objekata, među kojima su značajni objekti kada je u pitanju lokalna samouprava, javna preduzeća, objekti od opšteg interesa i komercijalni objekati. Poslednjih godina, zbog krize, toplana je vezana za projekte izgradnje velikih stambenih zgrada.

Toplana je u proteklom periodu intenzivno razvijala distributivnu gasnu mrežu i 2005. godine, kada je taj sistem dostigao 5 do 6.000 potrošača, sistem se odvojio i nastavio samostalno da deluje. Ali, toplifikacioni i gasovodni sistemi su kopmpatibilni, toplana je prisutna u zonama gde je gustina stanovanja veća, dok je distibutivna gasna mreža prisutna tamo gde je pretežno individualna gradnja, tj. gde je gustina stanovanja manja.

JKP “Subotička toplana” u narednom periodu planira dalje unapređivanje postojećih sistema. U toku je sprovo-

62

đenje programa finansiranog od Nemačke razvojne banke KfW, kojim je obuhvaćeno osamnaest toplana u Srbiji, za kompletnu revitalizaciju, rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg sistema sa ciljem postizanja njegove maksimalne efikasnosti. JKP “Subotička toplana” planira uvođenje obnovljivih izvora energije i traženja mogućnosti da se sa sezonske isporuke energije, samo u zimskom periodu, pređe na režim kada će isporuka ići tokom cele godine. Već je završena studija izvodljivosti izgradnje prvog kogenerativnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu, a traže se mogućnosti i u daljinskom hlađenju, da se stvore uslovi da se toplotna energija za potrebe takvih sistema isporučuje tokom leta.

Studija izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici je pokazala da je projekat održiv i isplativ. Veličina postrojenja, koje bi u rad trebalo da se pusti najkasnije 2017. godine, optimizovana je na 5 MW električne snage i 10 MW toplotne snage, što će stvoriti uslove da iz sezonskog pređe na rad tokom cele godine, i da se u zimskom režimu proizvodi kombinovana, toplotna i električna energija. U zavisnosti od razvoja industrijskih zona i potreba “Subotička toplana” će biti prisutna i ponuditi energetske oblike kako bi bile zadovoljene energetske potrebe svih potrošača.

Posebno je važno naglasiti da JKP „Subotička toplana“ ima stalnu i uspešnu saradnju i sa drugim organizovanim oblicima u okviru Udruženja toplana Srbije, gde svoja iskustva, pre svega iz oblasti merenja i modernizacije sistema prenose i drugima, kao i da i ima izuzetnu saradnju i sa regionalnom, pokrajinskom i republičkom Privrednom komorom, koja će biti nastavljena i u narednom periodu. Iz “Subotičke toplane” poručuju da će za predstojeći zimski period sistem biti spreman i da će snabdevanje biti uredno.

Najevropljanin, najbolje iz Srbije Građevinska kompanija „Najevropljanin“ svojim načinom poslovanja pomera granice komfornog stanovanja u prostor gde uživanje u svakodnevnom životu, privatnost i

koji izlazi na Somborski bulevar i koji će biti useljiv već u aprilu ove godine, a toku je izgradnja dva objekta u Novoj ulici. Pored navedenih, u planu je i još jedan objekat na

potreba za lepim imaju apsolutna prava u svakom detalju enterijera i brižljivo osmišljenog i uređenog okruženja.

Prema rečima generalnog direktora građevinske kompanije „Najevropljanin“, prof. dr Marka Carića, beskompromisnim poštovanjem nekoliko principa, kao što su vrhunski kvalitet materijala i izvođenja radova, inovativna i funkcionalna arhitektonska rešenja i apsolutna sigurnost, obezbeđen je kvalitet iznad proseka što je svakako novina na našem tržištu po kojoj je „Najevropljanin“ poznat.

Vrhunski kvalitet gradnje i funkcionalnost koju pruža kompanija „Najevropljanin“ dokazana je prošle godine otvaranjem kompleksa u Mornarskoj 42, u okviru kojeg se nalazi stambena zgrada i teniski tereni sa svlačionicama.

Teniski tereni u okviru kompleksa opremljeni su profesionalnom podlogom „Sporting Flex T“ koja predstavlja brzu podlogu, najpogodniju za mišiće i tetive. Ovi teniski tereni su na raspolaganju kako stanarima, tako i svim zainteresovanim korisnicima. Završeni porodično-stambeni objekat u Šarplaninskoj 42 predstavlja još jednu potvrdu kvaliteta i modernog dizajna, kao i odlične funkcionalnosti koju pruža kompanija „Najevropljanin“.

Građevinska kompanija „Najevropljanin“ privodi kraju izgradnju stambeno–poslovnog objekta u Adi Endrea 42

Somborskom bulevaru.

-Bitno nam je da naši objekti budu prepoznatljivi po lepim fasadama spolja, po kvalitetnim materijalima i radovima, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta koja će biti oplemenjena zelenilom. Zato vodimo računa o svakom detalju. U to će se najpre uveriti kupci stanova, a potom njihovi rođaci, prijatelji, poznanici i po principu „dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak.

Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova – izjavio je prof. dr Marko Carić.

Najevropljanin d.o.o.

21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4 E-mail: markocaric@yahoo.com +381 (0) 21 523124 +381 (0) 63 531839

63

C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvo Kinološko društvo „Irig“ organizovalo je sredinom jula VI Međunarodnu izložbu pasa svih rasa na Iriškom vencu. To je bila jedna od onih idealnih prilika da se vlasnici čistokrvnih četvoronožaca, a i oni sami, takmičeći se, uživaju i druže.

Generalni pokrovitelji izložbe bili su Opština Irig i Agencija „Kobran“, a Nacionalni park „Fruška gora“ za ovu priliku, tradicionalno je ustupio ovaj izvanredan teren oko spomenika „Slobode“, na opšte zadovoljstvo i organizatora i posetilaca.

Jer, na ovakvom prostoru trud i rad organizatora mogu da se sagledaju u punoj veličini, a izlagači i posetioci da uživaju u pikniku. Ipak, kompletan ambijent najviše su osetili sami ljubimci, koji su neometano, imali privilegiju da ceo dan provedu u prirodi.

Na C.A.C.I.B. Irig 2013. godine učestvovalo je 533 izlagača iz 16 zemalja.

Osim iz Srbije, bilo je učesnika iz Hrvatske, BiH i Republike Srpske, Slovenija, Italije, Češke, Slovačke, Poljske, Belgije, Rumunije, Francuske, Mađarske... Iz Moskve i Sankt Peterburga (Rusija) došlo je nekoliko odgajivača, a dve odgajivačnice iz Nemačke, koje su učestvovale prošle godine, ove godine ne samo što su došli ponovo, nego su dovele osam novih, što samo govori o tome koliko stranci znaju da cene kvalitet. Međunarodna sudijska ekipa obavila je časno svoj odgovorni posao i teme doprinela dobrom utisku sa ove izložbe u celini.

Predsednik Kinološkog društva „Irig“ i glavni organizator ove izložbe gospodin Jovan Vasić nije krio svoje zadovoljstvo brojem izlagača i posećenošću izložbe. Iz godine u godinu primetan je porast broja učesnika iz inostranstva, a što se tiče domaćih izlagača, iako je odziv bio iz svih krajeva Srbije, oseća se mala kriza. Gospodin Vasić primećuje da je sve teže organzovati ovako nešto, ali dok god se on i njegova supruga Gordana budu trudili i

64

zalagali da ova izložba izgleda ovako, ona će biti na najvišem nivou.

Izložbu pasa koja se održava na najlepšem terenu, na Fruškoj gori, koji je pod zaštitom Nacionalnog parka, prati turistička priča. Veče pre izložbe organizuje se zajednička večera, za koju se pripremaju, po tradiciji, tri oranije paprikaša: lovačkog od divljači, pilećeg i mešanog. Paprikaš se deli svim izlagačima koji su došli izložbe održane dan ranije na Stražilovu, ali i svim posetiocima koji se zateknu u tom trenutku na Vencu. Sve to prati živa muzika, pesma, pa se veselje produži do duboko u noć.

Izložba pasa je izuzetna prilika i za promociju turizma ovog kraja, jer svi oni koji su došli na izložbu druže se i dan pre, a neki se zadrže i dan-dva posle. Ovo je lepa prilika da se i na ovaj način, kroz boravak u Nacionalnom parku, upozna jedno od najlepših izletišta Fruške gore, Iriški venac, da se upozna grad Irig i okolina, manastiri i drugi kulturno istorijski spomenici, specijaliteti tradicionalne srpske (sremačke) kuhinje, ljubazni i gostoljubivi Sremci. Na ovoj izložbi uvek se mogu probati i dobra domaća vina i rakije, domaći kolači koje pripremaju članice Udruženja žena „Irig“, specijaliteti sa roštilja, sve što je potrebno da upotpuni ugodan boravak. Još, ako je uz to osvojen i po neki pehar ili neka od vrednih nagrada, zadovoljstvo je potpuno.

I ovo je priča koja je toliko tipična za nas i naše uslove da je izlišno dati neki poseban komentar. Jer, ovo nije ni prva ni jedina manifestacija koja zavisi od rada i zalaganja jednog čoveka. A benefiti od ovakvog jednog događanja su brojni. Organizator se po tradiciji ne zadovoljava samo takmičarskim delom, već ovo razume kao jedno druženje, upoznavanje, razmenu iskustava, a pre svega želju da se svi oni koji su jednom bili na ovoj izložbi, ponovo vrate.

65

66

67

A: Cvećarska 2, 21000 Novi Sad T: +381 (0) 21 / 400 484 F: +381 (0) 21 / 469 513 E: info@fimek.edu.rs W: www.fimek.edu.rs

A: Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad T: +381.21.400.499 T: +381.21.469.513 E: info@pravni-fakultet.info W: www.pravni-fakultet.info

Osnovne akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija · Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu

Osnovne akademske studije: · Opšte- pravni · Privredno- pravni

Školarina Osnovnih akademskih studija iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Master akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Ekonomsko-pravne studije Evropske unije · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija

Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Master akademske studije: · Opšte- pravni · Privredno- pravni Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti.

Doktorske studije: · Krivično- pravni · Privredno- pravni

Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu master rada, kao i izradu diplome.

Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000€, a podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

Doktorske studije: · Poslovna ekonomija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija

Školarina se može uplatiti u celosti ili u više rata!

Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok za studijski program Inženjerski menadžment u agrobiznisu školarina iznosi 8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina za studijski program Ekologija iznosi 7.500€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

68

U cenu školarine, uključeni su: Udžbenici (za svaku školsku godinu); Troškovi overa semestara; Troškovi prijava ispita; Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja; Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti (košarka, fudbal, teretana).