Topsbija br13

TTOPSRBIJA OPSRBIJA NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

www.topsrbija.com

broj 13

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2017. • Besplatan primerak

Snimio: Prof.dr Lazar Lazić

Original Srbija

The Original Serbia

Da Srbija izrasta u jednu ozbiljnu zeSerbia is growing into a ’serious’ country mlju, govori podatak da je počela da thanks to the fact that it finally started vaceni ono što je njeno, od prirode do poluing its own creations: from the nature to ljoprivrede, od istorije do nauke. Ogleagriculture, from history to science. This is da se to u tome što štiti svoje i proizvoreflected in protection of its products and de i kulturno nasleđe. its cultural heritage.

Najveća vrednost svake države su ljuIt is well known that the biggest value di. Vizionari, pokretači, neumorni traof each country is its people. Visionaries, gaoci za novim, drugačijim. those who take initiative, tireless seekers Shvatilo se i da je obrazovanje to koje of new, and different. We came to realizastvara buduće stručnjake i intelektualce tion that the education, which creates fuu svim oblastima, kvalitetne majstore i ture professionals, intellectuals in different Mihailo Berček dobre radnike, ključne pokretačke snafields, and quality craftsmen are the key ge društva. drivers of the society.

Srbija je iznedrila mnoge značajne ličnosti. I da hoćeSerbia produced many well-known people. It would be mo teško bi ih bilo pobrojati, i neminovni bi neko jako difficult to enumerate them - inevitably someone very imvažan bio izostavljen. Ali, svakom od nas bi trebala da portant would be omitted. However, each of us should hobude čast da kaže: On je genijalan kao Tesla ili Pupin, a norably make a statement: one might be brilliant as Tesla ne kao Ajnštajn, jer imamo čime da se dičimo. and Pupin, but not like Einstein, because we have a lot to Kao što smo naše salaše pretvorili u brend, zadržali be proud of. Just like our farms, out of which we created nešto staro, a sve što je trebalo utegli i prilagodili potrebrands. We kept a bit of ancient and made the rest into bama savremenog doba, tako i Srbiju možemo da učinicontemporary and stylish. Just like we did with farms, we mo po svemu posebnom. Tako bi trebalo. can do with our country and make it special. That’s the Kao što nas je učio veliki Momo Kapor, da je naš paway it should be. radajz najbolji, a jabuka najslađa. Krčkao je on pasulj Our great writer Momo Kapor taught us – „our tomato is sa rebarcima na Menhetnu, i svi, ne samo Srbi, uživali the best and our apple is the sweetest. Serbian bean soup su u njegovim ukusima i ničeg prostog ni prostačkog with dry ribs called „Pasulj“was cooked in the middle of nije bilo u tome.

Manhattan, and everyone, not just Serbs, enjoyed its taste, Oseća se sada da je pravi trenutak za preokret, i da je without one bit of shame. ono što raste na našoj zemlji, što sadimo i proizvodimo There is a feeling that the time for a change is now and u Srbiji ono pravo, ono najbolje. Treba da smo ponosni that, what grows on our land, what we planted, and what na svoje proizvode, a pre svega na sebe što znamo to i we produce in Serbia is simply the best. We should be tako kvalitetno da proizvedemo, bilo da je reč o malini, proud of our products, and most of all, about everything of vinu ili nečem trećem. high quality that we know how to produce regardless if we are speaking about raspberries, wine, or something else.

Mihailo Berček glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček editor-in-chief of TOPSRBIJA – THE BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 13 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Martin Candir, Nikola Stojanović i materijali oglašivača 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Štampa: Web: www.topsrbija.com Magyar Szo Lapkiado KFT DOO E-mail: topsrbija@gmail.com OJ Štamparija Forum Novi Sad Direktor i Glavni i odgovorni urednik: 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Mihailo Berček CIP-Katalogizacija u publikaciji Mob.: +381 63 54 98 77 Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad Urednik: Elizabeta Berček

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2017. Jun – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2017. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

44

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Foto: Prof. dr Lazar Lazić . ................................................... 1 Merkurova briga o građanima koja traje 70 godina . ............ 2 Uvodnik Original Srbija, The Original Serbia ...................... 3 Crveni texi/RED taxi, Novi Sad ........................................... 4 TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 13 - Sadržaj . ...................... 5 Privredna komora Vojvodine - mesto okupljanja privrednika . ................................................ 6,7 BSC informativni centar - Učenjem, novim znanjima i veština do konkurentnosti na svetskom tržištu ....................................................... 8,9 Poljoprivredni proizvođači više ne moraju da gledaju u nebo i čekaju evropske fondove .................... 10 FINS prepoznat kao vodeći iz oblasti hrane u zemlji ................................................................ 11 Nema boljeg mesta za naučni rad od FINS-a ..................... 12 Obrazovanje mladih je odgovornost prema onima koji će graditi bolju i uspešniju Srbiju ............... 13 Poljoprivreda glavni prioritet Opštine Grocka ................... 14 ORIGINAL SRBIJA pred velikim zadacima . .................... 15 Ko drži do zdravlja jede Futoški kupus .............................. 16 Jedi malo, jedi dobro, jedi Leskovački ajvar ...................... 17 Homoljski med - i hrana i lek ............................................. 18 Fruškogorski lipov med - slatko čudo prirode .................... 19 Vrbički prolećni beli luk za ukusnija jela i bolje zdravlje ............................................................... 20 Sremski kulen, delikates od čistog mesa ............................ 21 Mlekarska škola u Pirotu .................................................... 22 Svrljiški sir, Belmuž i Svrljiško jagnje ............................... 23 Klub ljubitelja Petrovačkog kulena .................................... 24 Ariljska malina - sinonim za kvalitet .................................. 25 Turijci sa kobasicama ušli u EU ......................................... 26 Nova ajkula u Minićevoj kući rakije .................................. 27 PG Gorski svečano otvorio prvi prostor za degustaciju sireva u Srbiji . ....................................... 28 Domaći, kvalitetni proizvodi VRTLARA osvajaju svet .................................................................. 29 Srbija će za tri do četiri godine procvetati .......................... 30 Domaći gost je najvažniji gost . .......................................... 31 U duhu evropske prestonice kulture ....................................32 Besplatne turističke ture Turističke organizacije Grada Novog Sada .................................... 33 Vojvodina u nauci... i u objektivu .................................. 34,35

FIMEK o istraživanju konkurentnosti pčelarske proizvodnje . .................................................. 36 Diplomirani inženjer saobraćaja na FIMEK-u . .................. 37 Agrol .d.o.o. pomaže u nastojanju da Fruška gora bude srpski Južni Tirol .................................................. 38 Sedam decenija Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu ..................................................................... 39 Sorte vinove loze nastale na Institutu u Sr. Karlovcima - originalan put ka uspehu ................40,41 Faze oplemenjivačkog rada na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima ................................ 42,43 Petra, Petka, Bačka i Rubinka . ........................................... 44 Klonovi loze Župljanka ...................................................... 45 Vinarija Kiš vlasnik najboljeg Portugizera na svetu ................................................. 46,47 Lokalno najbolje ide sa lokalnim . ................................. 48,49 Vino se pije sa stilom, zar ne .............................................. 50 Seduša i Neoplanta - novi dragulji vinarije Šijački . ............................................................. 51 Pasulj iz naše bašte ..............................................................52 Prosto k’o pasulj u Temerinu, manifestacija za sve ukuse . ................................................................. 53 Biti Rada Đurić ................................................................... 54 Mnogo novog i ponešto dobrog starog u Novom Bečeju . .......................................................... 55 Sa preparatima PG RADA do zdravlja ............................... 56 Prolećno druženje kod Lise Brown . ................................... 57 BEAN festival u znaku dobrih vibracija . ........................... 58 Zašto Vojvodina nije, a mogla bi da bude, svetski poznata gastro destinacija ................................. 59 Etno kompleks Vrdnička kula, Vrdnik ............................... 60 Hotel Premier Aqua, Vrdnik ............................................... 61 Vidovdansko saborovanje u Vrdniku podsetnik na bogato srpsko nasleđe .............................. 62 Vitez reda srpskog mača ..................................................... 63 Panonska školjka Malog Miše ............................................ 64 Samba kafa, Vrbas .............................................................. 65 Pola veka festivala kulture i smeha - ivanjičke Nušićijade . .................................................. 66 Elitte Palić, Palić . ............................................................... 67 Privredna akademija, Novi Sad .......................................... 68

5

Privredna komora Vojvodine

Z

a Privrednu komoru Vojvodine (PKV) prva polovina tekuće 2017. godine predstavljala je period uspostavljanja novih partnerstava, proširenja kruga saradnika i unapređenja poslovanja. I u drugom kvartalu ove godine, kao i u prvom, PKV je sarađivala sa mnogim institucijama i privrednim subjektima, kako na teritoriji AP Vojvodine, tako i sa partnerima u regionu. Ipak, cilj svakog daljeg razvoja poslovne saradnje sa partnerima u različitim oblastima jeste stvaranje što povoljnije poslovne klime u svim segmentima zarad podsticanja rasta celokupne privrede i porasta broja radnih mesta.

- Povezivanje sa privrednim komorama u zemljama u regionu ujedno znači i uspostavljanje čvrstih veza sa njihovom privredom, ali i izgradnju novih mostova između našeg i njihovih tržišta. Nakon potpisanih sporazuma o saradnji sa Štajerskom gospodarskom zbornicom u Mariboru, Slovenija i Trgovinsko-industrijskom komorom županije Čongrad u Segedinu, Mađarska u prvom kvartalu, PKV je ozvaničila saradnju i sa Pri-

vrednom komorom Arad u Rumuniji, Privrednom komorom Timiš u Temišvaru, Rumunija i Privrednom komorom Republike Srpske. Nedavno smo ugostili i delegaciju Privredne komore Crne Gore.

U okviru 84. Međunarodnog sajma poljoprivrede, na Vojvođansko-mađarskom poslovnom forumu, PKV je potpisala trojni sporazum sa Mađarsko-srpskom trgovinskom i industrijskom komorom i Mađarskim poslovnim savetom - rekao je predsednik PKV, Boško Vučurević.

Tokom nedavno završenog Sajma poljoprivrede, PKV je, zajedno sa Privrednom komorom Srbije (PKS), Privrednom komorom Ukrajine i Vojvođanskim metalskim klasterom (VMC), organizovala Poslovni forum „Srbija-Ukrajina“, koji je otvorio potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. Forum je okupio privrednike iz Ukrajine i Republike Srbije koji su održali bilateralne sastanke. U okviru sajma, PKV je potpisala sporazume o saradnji sa Vojvođanskim klasterom organske poljoprivrede i listom „Dnevnik-Poljoprivrednik“, sa kojim je i do sada imala odličnu komunikaciju i

Boško Vučurević i Igor Mirović na istom zadatku

6

Boškо Vučurević saradnju. PKV je na svom sajamskom štandu u hali „Master“ ugostila mnogobrojne predstavnike institucija - predsednika Skupštine AP Vojvodine, Ištvana Pastora, potpredsednika Pokrajinske vlade, Đorđa Milićevića, državne i pokrajinske sekretare, ambasadore, počasne konzule i mnoge druge.

Mnogi poljoprivredni subjekti sa teritorije AP Vojvodine, ali i iz Nemačke, Austrije, Italije i drugih zemalja, posetili su sajamski štand PKV, a dočekala ih je sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, Jelena Drobnjak, koja je izjavila da je sajam ispunio njena očekivanja.

- PKV je omogućila zajednički nastup sa članicama PKV i na taj način stvorila ambijent za poslovne susrete, kako sa domaćim, tako i sa stranim privrednim subjektima. Suizlagači PKV (Vojvodina Agrar Novi Bečej, Esentiko Kula, ILLI kompani Novi Sad, Žitopromet Senta, Institut za osemenjavanje domaćih životinja Temerin, Produktna berza Novi Sad) na najbolji način iskoristili su vreme i prostor koji su im dati na štandu PKV i na dobar način promovisali sebe i svoje proizvode. Pored mnogobrojnih domaćih preduzeća, gosti štanda bili su i privredna društva iz inostranstva (Glencore - CargilL - Bunge - Asocijacija poljoprivrednika iz Francuske). Poslovne informacije razmenjivale su se sa firmama iz Rusije,

- mesto okupljanja privrednika

Boško Vučurević i Zoran Pekez, menadžer VMC Mađarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine - obavestila je Drobnjak.

PKV je nastavila u pravcu ostvarivanja još jednog od ciljeva svojih aktivnosti, a to je povezivanje nauke i privrede. U tom smislu, PKV je tokom aprila potpisala Sporazum o saradnji sa Univerzitetom Educons, sa Fakultetom tehničkih nauka i Visokom poslovnom školom strukovnih studija, Univerziteta u Novom Sadu.

Krajem maja u PKV je održan okrugli sto, u organizaciji PKV, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, PKS, Zadružnog saveza Vojvodine i AD „Dnevnik-Poljoprivrednik“, na temu „Dualno obrazovanje u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije“.

Na okruglom stolu govorio je i potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, Mihalj Njilaši, koji je istakao da je „već za narednu školsku godinu, u 25 škola na teritoriji AP Vojvodine planirano uvođenje 24 nova obrazovna profila u osam područja rada po dualnom modelu“.

Zajedno sa Poslovnim Udruženjem vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA) Novi Sad, PKV je organizovala i okrugli sto „Inicijativa za izmenu propisa i mišljenja regulatornih tela“ na teme „Prefakturisanje zajedničkih troš-

kova kada su više pravnih i fizičkih lica vlasnici idealnih delova poslovne zgrade“ i „Pravilnik o obliku i načinu vođenja evidencije o PDV-u“.

Sa svojim, sada i zvaničnim partnerima, Unijom poslodavaca Vojvodine, VMC, Asocijacijom industrijskih gasara Srbije (SIGA), Udruženjem „Klaster za energetsku efikasnost“, PKV će u periodu

koji sledi konkretizovati zajedničke aktivnosti, koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju razvoja privrednog ambijenta. PKV je i do sada imala odličnu saradnju sa navedenim partnerima, a na ovaj način samo su učvršćeni temelji za dalji zajednički rad.

Predsednik PKV Boško Vučurević sa svojim saradnicima obilazio je i u ovom periodu privredne subjekte na teritoriji AP Vojvodine, a ova aktivnost svakako će biti nastavljena.

- Ovu godinu možemo posmatrati kao godinu partnerstava, godinu u kojoj PKV jača već postojeću saradnju sa institucijama, udruženjima, klasterima, asocijacijama, ali i uspostavlja nove oblike saradnje. Mi sada stvaramo povoljan poslovni ambijent, na temeljima zajedničkog rada i poverenja. PKV jeste mesto okupljanja privrednika u kojem postoji nekoliko ciljeva kojima težimo, ali svi oni potpadaju pod jedan glavni - jačanje privredne klime na teritoriji AP Vojvodine - zaključio je predsednik PKV, Boško Vučurević.

Uspostavljena saradnja sa Univerzitetom Educons

7

Učenjem, novim znanjima i veština do BSC

Marija Vujaković

8

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju iz Novog Sada, pozvao je pre godinu dana srpske kompanije da se priključe UNIDO pilot projekatu pod nazivom “Energetska efikasnost u industriji - implementacija energetskog menadžmenta u praksi“ i da kroz trening i mentorski rad sa međunarodnim stručnjacima implementiraju sistem upravljanja energijom u svoje organizacije u skladu sa ISO 50001 i time ostvare značajne uštede i smanje potrošnju energije, povećaju produktivnost i učine svoje organizacije konkurentnijim i profitablnijim. Krajnji cilj projekta je da utiče na održivo upravljanje energijom i efikasne prakse u industriji zemalja i privredama u razvoju radi smanjenja pritiska ekonomskog rasta na ekologiju uz istovremeno povećanje produktivnosti, generisanja ekonomskog rasta, otvaranja novih radna mesta i smanjenja siromaštva.

BSC, koji je dobio ekskluzivno ovlašćenje UNIDO-a za implementaciju ovog projekta, okupio je sedam kompanija sa svojim energetiskim timovima, ukupno 23 predstavnika, koji su od UNIDO međunarodnog konsultanta-predavača učili i primenjivali metodologiju svako u svojoj organizaciji. Sam projekat je realizovan kroz četiri modula, obuke i šest radionica. Specifičnost ove metodologije je u primeni Excel programa kroz koji je vođen ceo proces, od merenja i identifikacije najvećih potrošača, do primene „alata“ za uštedu i ponovnog merenja rezultata, odnosno postignuća.

- Svaki projekat koji podrazumeva novu metodologiju, u startu pobuđuje sumnju, nepoverenje, delom i nerealna očekivanja. Za BSC kao nosioca ovog pilot projekta vrlo je važno dobijanje ekskluzivnog ovlašćenja od UNIDO-a, sektora koji se bavi energetikom, kao i priliku da se upoznamo sa ovom metodologijom i sa ovim načinom rada. Pri realizaciji projekta, svi učesnici mogli su da razmenjuju informacije, da postavljaju pitanja, preko direktne on-line komunikacije sa UNIDO expertom putem Basecamp-a (24h), ali je trebalo„spojiti“ kompanije iz Novog Sada, Beograda, Požarevca, Vrbasa, Ugrinovaca. Velika ograničenja u radu, karakteristična i za naš privredni sistem, odnosila su se na nedovoljnu podršku ovim energetskim timovima od vrhovnog rukovodstva u njihovim organizacijama, u pitanjima dodele veće odgovornosti i ovlašćenja da bi se neki posao odradio kako treba.

Drugi deo problema je bio nedovoljan broj ljudi tehničke struke i teza da je „manjak ljudi manjak vremena“ pokazala se tačnom. Sve naše organizacije imaju veoma ograničene resurse u stručnom, inženjerskom kadru. Vreme je ozbiljan resurs za bilo koji uspešan posao i rezultat. Možda smo očekivali mnogo više, ali moramo biti realni. U datim okolnostima svi smo se angažovali maksimalno, i ljudi u organizacijama, i predavač UNIDO-a, ali uvažavajuči sve te prepreke, i nedostatak ruku, vremena i ogromne obaveze koje su svi učesnici imali na radnim mestima, rezultiralo je da nešto više od 50% kompanija ostvari očekivane rezultate, a ostale su došle do nivoa da mogu nastave sa primenom ove metodologije koju su savladale za ovih godinu dana učenja - objasnila je gospođa Marija Vujaković, direktorica BSC-a.

Ona je istakla značaj ovog projekta za obučenost kadra, dobijanje alata koji će im pomoći da prođu sve potrebne faze i da se sledeće godine u ovo vreme mogu očekivati kompletni rezultati. Pored benefita za organizacije, kroz ovaj projekat obučeno je četiri konsultanta za implementaciju EnMS, da su 23 tehnička lica savladala UNIDO metodologiju, da je stvorena mogućnost za diseminaciju novostečenih znanja i širenje „pokreta“ za efikasno korišćenje energije u našoj privredi. Kompanije koje nisu u toku trajanja projekta dostigle merljive uštede u energiji, imaju mogućnost da na osnovu stečenog znanja delegiranog tehničkog lica implentiraju EnMS u narednom periodu.

konkurentnosti na svetskom tržištu

Učesnici obuke sa Unido certifikatima BSC se od osnivanja, 2009. godine bavi pružanjem standardnih savetodavnih obuka i usluga u skladu sa zahtevima evropskih direktiva za potrebe plasmana roba i usluga na evropsko tržište, za šta angažuje specijalizovane organizacije i institucije, domaće i strane stručnjake. Pored standardne delatnosti, obuka za potrebe malih i srednjih preduzeća koje se odnose na razne poslovne standarde (HACCP, CE znak, SRPS ISO/IEC 17025:2006 i dr), BSC u saglasju sa savremenim kretanjima tržišta, uvek je spreman da uvede i nešto novo.

Gospođa Vujaković pozdravlja dolazak velikih svetskih i evropskih trgovinskih lanaca sa svojim standardima i sistemima koji teraju domaću proizvodnju i industriju da svoje proizvode usaglašavaju sa takvim sistemima. U skladu sa tim, BSC, osim FSSC 22000 sistema za upravljanje bezbednošću, koji uključuje i transport i promet hrane, kojim se postavljaju određeni zahtevi po pitanju prehrambenih proizvoda koji mogu da uđu u njihove prodavnice, u julu, organizuje In-house obuku za administratora i internog proverivača FSSC 22000:2010 standard.

- Naša nastojanja nisu zaživela u onom obimu u kojem bi mi želeli, ali otvaranje tržišta prema Evropi, dolazak evropskih i svetskih igrača na ovaj prostor sve učesnike u privrednom životu ove zemlje će primorati da se bave učenjem i sticanjem novih znanja i veština kako bi bili konkurentni i mogli da opstanu na tržištu. Tu je BSC da bude servis, da pomogne da nastave rad u skladu sa novonastalim uslovma - zaključila je gospođa Marija Vujaković.

9

Poljoprivredni proizvođači više ne moraju da gledaju u nebo i čekaju evropske fondove

Č

etiri godine Dušica Šević je dgnete silos vrednosti 200 miliona na čelu European Investment evra sa povraćajem od najviše osam 021NS Group sa sedištem miliona dinara. u Novom Sadu, kompanije koja se Dušica Šević smatra i da poljopribavi inženjerskom delatnošću i tehvrednicima nije lako, da poljopriničkim savetovanjem, odnosno izravredni radovi nekada zahtevaju cedom projektne dokumentacije za ralodnevnu aktivnost. Zato neko treba zličite konkurse i pozive za sredstva tim ljudima da pomogne, a ona je iz evropskih i nacionalnih fondova. izabrala upravo to da radi.

Za svoj rad, Dušica Šević je ove Iako termine „subvencije“ i „sugodine, na 84. Međunarodnom sajfinansiranje“ smatra neprikladnim, mu poljoprivrede u Novom Sadu, jer se jedini način pomoći ostvarudobila priznanje za najboljeg u agroje bespovratnim sredstvima, od 40biznisu. Ona tvrdi da, kada je reč o 60% ukupne investicija, poljopripoljoprivredi, ne moramo više da vrednicima poručuje da moraju da čekamo evropske fondove jer imanauče da igraju po pravilama, da mo dovoljno sredstava u resornim plaćaju porez, da plaćenje ide preministarstvima i sekretarijatima, koko banke, a ne na ruke, ne za keš, ja se ne povlače iz razloga što njihošto su osnovni problemi sa kojima vi korisnici, poljoprivredni proizvose susreće na terenu. Međutim, u pođači, nisu dovoljno informisani. ljoprivredi je sve više obrazovanih Naša sagovornica tvrdi da su na mladih ljudi, onih koji koriste intersajtu Ministarstva poljoprivede i zanet, i koji su spremni da slede proštite životne sredine, i na sajtu Popise. krajinskog sekretarijata za poljopriProblem je takođe, da objasnite vredu, vodoprivredu i šumarstvo, da moraju da pripreme kompletnu u privrednim komorama, garancijdokumentaciju: da moraju da urade Dušica Šević skim i razvojnih fondova i drugim projekat, upotrebnu dozvolu, overeinstitucijama, organizacijama i sl., ne ugovore i ovlašćenja, naloge za koje opredeljuju sredstva za poljoprivredu, date jasne i precizne plaćanja, izvode prenosnih sredstava, garancije firme, građevininformacije o uslovima konkursa, komentarišući genetskom pre- sku i upotrebnu dozvolu, da vode građevinski dnevnik, a pre svedodređenošću da ne volimo pravila, i samim tim ni uslove odre- ga registrovana poljoprivredna gazdinstva i da objekat ne mogu đene konkursima, i samim tim ne konkurišemo. da otuđe najmanje pet godina.

Osim toga, oni koji raspisuju konkurse daju takođe jasne poPoslovne banke daju kredite, 1.5% kamate sa grejs periodom datke o dokumentaciji koja treba da se preda. Kako bi ojačala po- i do dve godine, sa ličnom menicom, utrkujući se ko će dati poljoprivredni sektor, unapredila konkurentnost gazdinstava i ma- voljnije uslove, shvatajući perspektivnost poljoprivrede, osigulih kompanija, država je omogućila registraciju poljoprivrednog ravajuće kuće takođe, ali ako se osiguraju usevi, kako će domazemljišta bez ikakve novčane nadoknade, najmanje 0,5 ha povr- ćin iskoristiti omiljenu rečenicu: „Ja moram da gledam u nebo“ šine, na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja, ali i manje - objašnjava gospođa Dušica Šević i dodaje, da se za ovo kratko od 0,5 ha, ukoliko se na tom zemljištu obavlja stočarska, živinar- vreme, koliko je u ovom poslu, napredak vidi, da ima sve više ska, voćarska ili vinogradarska prozvodnja, odnosno uzgoj ribe, ljudi koji shvataju koliko im je njena pomoć dragocena, i da je pečuraka, puževa, pčela i dr.; dozvolila je rad iz radnog odnosa, izuzetno ponosna, što su njeni klijenti dobitnici šampionskih prikao dodatni posao itd. Žene, mladi bračni parovi ili samci, imaju znanja za kvalitet na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u dodatne olakšice. Ukratko, država uz podsticaje, daje vrlo jasne Novom Sadu. smernice poljoprivrednim proizvođačima u kom pravcu treba da Ona poziva na rešavanje imovinsko pravnih odnosa i legalno idu, i da se udružuju jer im to donosi 10 bodova više na konkur- poslovanje u okviru firmi koje se bave poljoprivredom i poljosima. privredna gazdistva, jer samo tako možemo biti spremni za apliKao prilog tome navodi konkurse Ministarstva poljoprivrede kacije ka evropskim i uopšte međunarodnim fondovima i da na koje je za agrarna plaćanja, adaptaciju i izgradnju objekata, far- pravi način povlačimo sredstva iz IPARDA, te da veliku podršku me, skladišta, hladnjača, itd. opredelilo 40-60% od ukupne vred- tome daju i privredne komore, razvojni fond i pokrajinski i repunosti sredstava, a najviše 8 miliona. To znači da ste mogli da po- blički fondovi.

10

S

FINS prepoznat kao vodeći iz oblasti hrane u zemlji

a 24-rogodišnjim iskustvom u Zavodu, tada delu Tehnološkog fakulteta, a od 2007. Naučnom institutu za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu (FINS), kao samostalnoj instituciji, njegova direktorka, dr Olivera Đuragić, bila je svedok stasavanja i njegovog preobražavanja u eminentnu instituciju od međunardnog ugleda.

Kao presudnu godinu za Institut pominje 2008. i dobijanje FP7 međunarodnog projekta FEED-TO-FOOD, kada je bezmalo pola miliona evra Dr Olivera Đuragić. uloženo u kupovinu savemene opreme za proizvodnju hrane za životinje.

Taj trend je nastavljen i 2010. godine, kada je raspisan ciklus projekata Ministarstva prosvete kojima je bila predviđena nabavka opreme preko Jedinice za upravljanje projektima, odnosno kredita EU. Institut je tada dobio procesu opremu malog kapaciteta koja i danas služi za istraživanja i za komercijalizaciju rezultata naučno-istraživačkog rada.

Aspekt saradnje sa privrednom je, je po rečima dr Đuragić, jako važan za ovakav tip insitutcije. O tome se mnogo više priča poslednjih godina sa akcentom na primenu rezultata naučno-istraživačkog rada. Institut pomno prati tredove i stanje u oblasti proizvodnje hrane putem akreditovane laboratorije u kojoj se vrše analize, odnosno kontrola hrane za životinje, i kroz projekte namenjene svim aspektima proizvodnje hrane i hrane za životnje.

- S obzirom na opremu, čiji se jedan deo nalazi u laboratoriji, drugi u pilot postrojenjima Instituta, trudimo se da ta naša znanja prenesemo, tj. edukujemo poljoprivredne proizvođače kako bi poštovali principe dobre proizvođačke prakse u proizvodnji proizvoda koje plasiraju na tržište sa naglaskom na parametre bezbednosti hrane, kao što je npr. prisusustvo nekih štetnih materija koje možemo u našoj laboratoriji detektovati, a koje utiču na ceo lanac proizvodnje hrane, a naravno i kvalitet, kao važan aspekt u kontroli proizvoda. Takođe pratimo evropsku regulativu, pošto u procesu pridruživanju EU imamo obavezu da naše propise uskladimo sa evropskim. Dosta naših pravilnika je već usklađeno, ali ima i onih koji nisu, i naši stručnjaci se trude da sve to

isprate i informišu proizvođače u pogledu propisanih vrednosti.

Kad god možemo trudimo se da održimo kratke kurseve, seminare, korisne za proizvođače, i dajemo informacije koje ih uvode u taj sistem kvaliteta. Saradnja sa proizvođačima je višesmerna, od aktivnosti uvođenja HACCP-a u proizvodnju, kao i drugih standarda kvaliteta, do aktivnosti zaštite proizvoda sa geografskim poreklom - objašnjava dr Đuragić.

Naša sagovornica dodaje da je pored standarda kvaliteta, bezbednosti i kvaliteta proizvoda, zaštita geografskog porekla ono što jednom proizvodu daje dodatnu vrednost. To su prepoznali Udruženje Futoški kupus, Sremski kulen, Lemeški kulen, Petrovačka kobasica, gde je Institut učestvovao u procesu zaštite njihovih proizvoda.

Institut je izgradio svoje mesto i na domaćoj i na međunardnoj sceni. To pokazuju razna savetovanja i kongresi u njegovoj organizaciji, koji okupljaju veliki broj istraživača sa eminentnih institucija iz celog sveta, a koji pružaju priliku Institutu da pokaže šta ima i da prati savremena dostignuća. Neretko se strane kolege iznenade koliko je Institut napredna i opremljena institucija koja može da ide u korak sa onim najnaprednijim.

Ističe takođe da svakih pet-šest godina dolazi nova generacija uređaja i da je permanentan problem finansiranja nove opreme, koja je po pravilu skupa. Za ovu instituciju je značajna dobra saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, Sekretarijatom za poljoprivredu, Ministarstvom za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj i Sekretarijatom za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, i što je Insititut prepoznat kao vodeći iz oblasti hrane u zemlji i regionu. Važan reper Instituta su i izuzetni mladi istraživači uključeni u međunarodne projekte. Jedan od takvih projekata je i onaj iz programa H2020, Foodstars, koji je doneo partnerstvo sa Food Development Authority iz Irske (TEAGASC) i University of Bologna, Italija (UNIBO), gde istraživači u okviru projekta borave od dve nedelje do mesec dana u tim institucijama, stiču iskustvo iz oblasti proizvodnje hrane i kasnije ta znanja implementiraju u našim uslovima.

- Oslanjajući se na bezbednost i kvalitet hrane i pića, FINS vidi budućnost, jer su i hrana i piće reprezenti ne samo Instituta već i cele države. Ono što imamo da ponudimo kao država iz oblasti tehnologija i proizvodnje tradicionalnih proizvoda je nešto naše i nešto jedinstveno, a naš rad čini izuzetnijim - zaključila je dr Olivera Đuragić.

11

Nema boljeg mesta za naučni rad od FINS-a

Dr

Jovanka Lević je bezmalo ceo svoj radni vek posvetila naučno-istraživačkom radu i Institutu za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu (FINS). U tadašnji Zavod za tehnologiju stočne hrane, kao deo Tehnološkog fakulteta, dolazi 1980., na mesto asistenta pripravnika u naučnom radu, posle nekoliko godina provedenih u fabrici ulja “Inus” u Somboru, na mestu rukovodioca JUR-a za kontrolu kvaliteta. U narednim godinama prelazi put od asistenta u naučnom radu, do višeg naučnog saradnika 2001. Godine 2000 i 2001. provodi na University of California, kao istraživač po pozivu i u kompaniji Microtracer Inc., San Francisko kao direktor istraživanja i razvoja. Od 2007., nakon odvajanja od Tehnološkog fakulteta, radi na FINS-u kao rukovodilac centra FEED-TO-FOOD, koji je formiran kao centar izvrsnosti kroz FP7 projekat, čiji je koordinator. U zvanje naučnog savetnika izabrana je 2012. Od 2011. do 2015. obavljala je dužnost direktora Instituta.

Objavila je preko 500 radova i saopštenja u međunarodnim i domaćim časopisima, na kongresima, konferencijama i simpozijumima. Indeks kompetentnosti joj je preko 1000.

Njeno angažovanje posebno je izraženo na polju međunarodne saradnje: rukovođenje ili učešće u međunarodnim projektima FP7, IPA, COST, SOUTH EAST, Eureka, Multilaterala, Bilaterala, INCO NET, iniciranje i organizacija brojnih međunarodnih simpozijuma, kongresa, workshopova, škola. Ministarstvo za nauku je to prepoznalo pa je dr Lević imenovalo kao eksperta u Programski komitet za FP7 PC KBBE, H2020 i Naučni komitet SC COST-a. U okviru projekta „Uspešne žene Srbije“ dr Lević dobija plaketu „Biznis i kreativne dame 2012“ za primenu nauke u prehrambenoj industriji. Povodom 55 godina postojanja, Univerzitet u Novom Sadu je dr Lević dodelio Povelju za izuzetan doprinos razvoju, unapređenju i afirmaciji Univerziteta.

Dr Jovanka Lević je 29. maja svečano ispraćena u penziju od strane svojih kolega. Svoju uspešnu karijeru objašnjava osećanjima koja su je vodila tokom minulih godina. Kaže da je imala sreću da dolaskom u Zavod, zatekne dr Iliju Devića, njegovog osnivača i kvalitetan tim.

- Evopa tek danas raspisuje pozive sa akcentom na iskorišćenju nusproizvoda poljoprivredne i prehrambene industrije u razne oblasti, pa i u primeni hrane za životinje. Mi smo to davno radili i bili vizionari u tom poslu. Uporedo sa nama razvijala se ta industrija i gotovo sve fabrike stočne hrane u Jugoslaviji radile su pod stručnim nadzorom Zavoda za stočnu hranu. Uporedo se razvijala i mašinska industrija, kao prateća, pa su sve fabrike imale domaću opremu. Sa raspadom Jugoslavije situacija se prilično promenila, fabrike su privatizovane, a proizvodnja smanjena, međutim, mi smo i dalje nastojali da održimo kontinuitet i uključimo naše proizvođače u evropsku i svetsku asocijaciju. Za sve to vreme u nauci smo uspevali da držimo korak sa Evropom. Perspektivu smo videli u apliciranju na evropske projekte i to smo zdušno radili zahvaljujući jako dobrim vezama sa institucijama van zemlje. Zahvaljujući dobijanju jednog projekta omogućeno nam je da primimo mlade ljude i da ih obučimo, da kupimo opremu, i unutar Istraživačkog centra za tehnologiju hrane za životnje i animalnih proizvoda,

12

Prof. dr Jovanka Lević kao dela Instituta, napravili pilot postrojenje. Kroz ta sredstva smo obezbedili vrhunsku svetsku opremu, imamo veoma dobru ekipu mladih ljudi i saradnju sa vodećim fabrikama iz celog sveta - rekla je dr Lević.

Danas, od ovog Centra, ne postoji bolje opremljen Institut u oblasti hrane za životinje, niti u Norveškoj, niti u Nemačkoj, dodaje naša sagovornica, jer je učešćem na tri multidisciplinarna projekta, preko Ministarstva, dobijena oprema vredna preko 800 miliona evra.

Ono čime trenutno Istraživački centar raspolaže nije samo sitna oprema za jednokratnu upotrebu, već fundamentalne mašine za dugoročnija istraživanja. Pošto je Centar za hranu za životinje evropskog ranga, prepoznatljiv i po kvalitetu rada i kadru, ali i nižim cenama, ostvaruje se saradnja sa vodećim svetskim kompanijama sa tendencijom daljeg širenja.

Dr Lević smatra da je uspešan svako ko je ostavio iza sebe ekipu koja će nastaviti započeto: - Nastojala sam da, sa ostalim kolegama, dovedem putem kongresa, workshopova, međunarodnih škola, strance, eminentne stručnjake iz celog sveta kod nas, upravo da bi se mladi stručnjaci sa njima upoznaju i da stranci vide kakav smo mi Institut, šta sve imamo, da to nije samo prazna priča. Svi koji su došli, oduševili su se i njegovom opremljenošću i mogućnostima, kvalitetenim mladim stručnjacima koji rade na veoma odgovornim zadacima, sa znanjem stranih jezika, voljom za rad. Ono što nas takođe određuje kao respektabilnu instituciju je učešće na velikom broju međunarodnih projekata, da sada, kada se pojavljuju neki konkursi Institut biva pozvan za partnera na istom. Nadam se da će po mom odlasku, ta saradnja eskalirati.

Generaciji stručnjaka koja dolazi uputila bi poruku da vole ono što rade i da čuvaju Institut, jer nema boljeg mesta za naučni rad. I ako su kreativni, sa mogućnostima koje pružaju današnje komunikacije, mogu da stignu do svih krajeva sveta, a opet ostanu u svojoj zemlji i razvijaju ono što imaju ovde.

Obrazovanje mladih je odgovornost prema onima koji će graditi bolju i uspešniju Srbiju

U

Vladimir Majstorović

februaru ove godine, među šesnaest nagrađenih u projektu „Najbolji edukatori Srbije“, koji je pre tri godine pokrenulo Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“, našao se i profesor geografije i turističke geografije u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku, gospodin Vladimir Majstorović. U obrazloženju je navedeno da je priznanje dodeljeno zbog pokretanja promena u poslu kojim se bavi, da su njegovi časovi, u kojima primenjuju savremene metode rada u nastavi, drugačiji i zanimljivi, da organizuje najrazličitije vannastavne aktivnosti, a decu podstiče na rad, istraživanje i proaktivnost.

Vladimir Majstorović je svoja fakultetska znanja dopunjavao na mnogobrojnim studijskim putovanjima po evropskim zemljama i Japanu.

Danas, po kulturnim centrima širom Srbije drži predavanja na temu: Srbija kao evropska turistička destinacija, o kulturi Japana, te predavanje i video prezentaciju o Holandiji, najlepšoj cvetnoj bašti sveta. Autor je turističkih vodiča vezanih za Srbiju, ali i brojnih drugih. Poslednji u nizu bio je o Amsterdamu. U saradnji sa Ambasadom Finske održao je predavanje o ovoj zemlji, jednoj od najboljih u svetu, kada je u pitanju obrazovanje.

Mogli bi još dugo nabrajati aktivnosti ovog vrsnog pedagoga i stručnjaka, kome su putovanja, te upoznavanje kultura drugih naroda ne deo profesionalnog opredeljenja, već i životni moto.

- Bilo kojim poslom da se bavite, a posebno obrazovanjem koje podrazumeva odgovornost prema mladima, koji sutra treba da grade bolju i uspešniju Srbiju, jako je bitno da u sve što radite unesete ljubav i entuzijazam. Za ovako nešto treba puno ljubavi i rada, da pratite savremene tokove i tendencije, jer deca i mladi vole da učitelji i nastavnici budu „u trendu“. Ali, isto tako očekuju od njih da sa jednom širim spektrom saznanja, aktivnosti, na najbolji način prenesu lična iskustva, zapažanja i znanja stečena tokom školovanja i stručnog usavršavanja - objašnjava gospodin Majstorović.

Andrićevim rečima: „Mudar je onaj koji pojave sveta oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. To, naravno, nije cela mudrost života, ali je svakako jedan od uslova za njeno postizanje (Znakovi pored puta)“, često se vraća. Zato insistira na širini svog znanja, poznavanju drugih društvenih aktivnosti, kako bi što više istih, mogao da prenese mlađima. Među njegovim bivšim učenicima ima dosta uspešnih, afirmisanih u svetu nauke, obrazovanja i turizma. Neki od njih su u Italiji, Slovačkoj ili SAD i svi oni su mu zahvalni za sve što je učinio za njih tokom školovanja: omogućio rad na nekim projektima, učešće na seminarima ili vršnjačkim edukacijama.

Jednim od prioriteta obrazovnog sistema smatra celoživotno učenje, koje primenjuju zemlje poput Finske, Holandije i Japana. Iskustva iz tih zemalja su jako bitna kako bismo ih i mi u Srbiji, prilagođene našim uslovima, primenili.

- U Finskoj je celoživotno učenje besplatno, i da bi primenili taj model neophodna je sistemska podrška svih institucija sistema i roditelja, a nastavnici su tu da to na jedan dobar način realizuju. Treba prekinuti sa praksom da se škole završavaju radi diploma, već da to što se nauči primeni u praksi, i to kroz dualno obrazovanje, kao najbolji način - kaže gospodin Vladimir Majstorović.

13

Poljoprivreda glavni prioritet Opštine Grocka

G

lavni prioritet Opštine Grocka je poljoprivreda, s obzirom da se 60% stanovništva bavi ovom privrednom granom. Grocka je najveći proizvođač Predsednik Dragoljub Simonović ponosan na napredak svoje kajsije, breskve i trešnje u Srbiji, treća u proizvodnji krušopštine ke, peta sa jagodama, grožđem, jabukom. Predsednik opštine, gospodin Dragoljub Simonović sa ponosom ističe da Grocka ima sve što Bog može da da, ali i da su poslednjih godina savremene zasade i nove tehnologije gajenja borovnice, u sakvredni poljoprivredni proizvođači neopravdano bili zapostavlje- sijama i zaštićene mrežama. Brestovik će biti upisan u voćarske ni. Zato je ovaj saziv lokalne samouprave odlučio da im posveti knjige Srbije kao prvo mesto gde je borovnica posađena na potmaksimalnu pažnju. Briga za poljoprivredu i poljoprivrednika puno drugačiji način nego što su voćari navikli. počela je od zaštite od grada nabavkom 100 raketa, čime je oprePošle godine, na inicijativu predsednika Simonovića, formiramljeno osam raketnih rampi sa po dvanaest raketa. na je Kancelarija za poljoprivredu Opštine Grocka sa ciljem da - Da nismo to uradili u par navrata bi nam grad svu letinu upro- bude uvek na usluzi poljoprivrednicima, da im pomogne da dopastio i došli bismo u poziciju da žalimo za onim što nismo uradi- biju pravu informaciju vezanu za sve vrste subvencija koje mogu li. Prošle godine smo imali štetu od pet miliona, a ove godine da ostvare, da pruži stručne informacije koje mogu pomoći u smo uspeli da razbijemo gradonosne oblake, te nije proizvodnji, ali i da bude mesto na koje poljoprivrednapravljena gotovo nikakva šteta. U dva dana smo nici mogu da upute primedbe, ukoliko su nezadoispucali 27 raketa, ali je to dalo rezultate - objavoljni. snio je predsednik.

- Ovo je tek početak. U našoj opštini poVelika pažnja posvećena je i izgradnji krenute su promene odnosa prema zadrugaratarskih puteva, putnim prilazima do njiva. stvu. Ići ćemo na gašenje svih onih fiktivnih Prošle godine lokalna samouprava izgradila zadruga i formirati novu ili preregistovati je 35, ove planira još 50 km, što će biti 85 stare, a zdrave zadruge, kako bi stimulikm puta za dve godine. sali poljoprivredne proizvođače da ulaze u Trenutno se pregovara sa predstavnicizadrugu koja bi im obezbedila jeftiniji rema srpske dijaspore o obezbeđivanju mesta promaterijal i sigurniji plasman. Radimo i na na najvećoj kvantaškoj pijaci u Austriji, gde mogućnosti za stimulisanje poljoprivrednih bi poljoprivrednici sa teritorije Opštine Grocka proizvođača za proizvodnju stoke. Grocka je mogli da plasiraju svoje kvalitetne i zdrave poljoprivredne pro- nekada imala veliki stočni fond. Nažalost, sada ima nešto preko izvode, da posebno odabrani, upakovani, reprezentuju Srbiju na 530 krava. Nastojaćemo da lokal stimuliše nabavku priplodnih najbolji način. grla, pre svega krava, a onda svinja i dr., kako bi Grocka imala da A da bi zadržali visok kvalitet svoje robe, žiteljima Grocke bile ponudi od svega najbolje - rekao je gospodin Simonović. su potrebne hladnjače. Hladnjače koje su do sada bile na raspoLokalna samouprava nastoji da opštinu uključi i u turističke tolaganju kapacitetom nisu mogle da odgovore potrebama. Otvara- kove. Potencijala za to ima, vredne domaćine, prelepe kuće koje njem hladnjače u Brestoviku dobijena je modernu hladnjača ka- mogu svakom domaćem i stranom gostu da pruže doživljaj realpaciteta 1400 tona. Zahvaljujući voćarskoj zadruzi „Borovnica“ nog života ljudi na selu. Turisti, koji bi posetili ovaj kraj, mogli bi i Opštini Grocka, koje su izgradile dve hladnjače, doprineće se mnogo toga da nauče, da se upoznaju i sa običajima i navikama proizvodnji, izvozu, investiranju u privredu i agrar Srbije, a sta- ovdašnjih stanovnika, ali i da učestvuju u svakodnevnim radovinovnike tih naselja očekuju nova radna mesta. ma. Ako žele i neka druge aktivnosti, Beograd je na svega deset Gospodin Simonović je posebno zadovoljstvo izrazio u po- minuta, tu je i Avala, i arheološki lokaliteti (Vinča - Belo brdo). gledu proizvodnje borovnica čiji zasadi se danas prostiru na 16 Samo još da Gročani shvate da njihove kuće ne moraju da služe hektara. Zadovoljstvo je tim veće što su proizvodnju pokrenu- samo za ukras već da mogu na njima lepo i da zarade. To je dugoli mladi, porodični ljudi. Udruženje proizvođača borovnice je u trajan, ali izazovan zadatak, još jedan u nizu koji je ovaj saziv loBrestoviku, za koje kaže: kalne samouprave, na čelu sa Dragoljubom Simonovićem stavio - Ponosan sam na razmišljanje ovih mladih ljudi, a i na njihove na dnevni red. I kao i sve ostale, ima nameru da ga pozitivno reši.

14

ORIGINAL SRBIJA pred velikim zadacima

P

osle iznenadnog odlaska sa životne scene gospodina Gorana Puače, predsednika Udruženja Futoški kupus, inicijatora mnogih inovativnih ideja u očuvanju i zaštiti tradicionalnih proizvoda u Srbiji, među kojima i Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije “ORIGINAL SRBIJA”, dužnost predsednika Saveza preuzeo je gospodin Stevica Marković, poljoprivredni proizvođač iz Brestovca i predsednik Skupštine Udruženja “Leskovački domaći ajvar“.

Prvu značajniju priliku da upoznaju kupce i tržište sa tradicionalnim proizvodima, drugu godinu za redom, deset udruženja, članova Saveza „ORIGINAL SRBIJA“, imalo je na ovogodišnjem 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Već sledeći korak je da se, radi prepoznatljivosti na tržištu, oformi Savez sa zaštitom proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Pojedini proizvodi danas poseduju sertifikaciju i imaju zaštitnu markicu, ali, neke markice su crvene (ime porekla), a neke su plave boje (geografske oznake), što stvara zabunu. Članovi Saveza „ORIGINAL SRBIJA“ vode bitku i za domaće tržište, jer još uvek relativno mali broj potrošača zna koji je kvalitet onoga što im proizvođači nude. Problem je što je potrošačima još uvek primarna cena ovih proizvoda, a ne njihov kvalitet i niz drugih benefita. Npr. ajvar se dobija od paprike koje se proizvodi u Srbiji, za čije branje je potrebna sezonska radna snaga, a to znači i veću uposlenost stanovništva itd.

Kada je reč o zaštiti proizvoda, tu situacija nije nimalo ružičasta, jer su samo tri proizvoda iz Srbije - Leskovački domaći ajvar, Homoljski med i fruškogorsko vino „Bermet“ brendovi sa međunarodnom oznakom kvaliteta po Lisabonskom aranžmanu za zaštitu oznaka porekla, što im omogućava prodaju na tržištima u više od 25 zemalja sveta. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovana su još 52 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, i imaju zaštitu na nacionalnim nivou. To znači, da bi se neki proizvod našao na tržištu, mora da ima bar

jednog proizvođača sa završenom sertifikacijom po Zakonima Republike Srbije. Zaštićena je Ariljska malina, ali nema proizvođača koji proizvodi sok, džem, kompot i sl. od te iste maline, kako bi se dobila dodatna vrednost. Svi tradicionalni proizvodi sa oznakom zaštite geografskog porekla, članica Saveza, kada završe celokupnu sertifikaciju, pri čemu je proizvodnja ispraćena od početka do kraja, na gotov proizvod dobijaju markicu kao potvrdu kvaliteta i da potiče iz Srbije.

Italija je primer dobre prakse, gde se u svakoj regiji degustira vino isključivo iz te regije, kao i sirevi, pršuta... Njihova promocija vrši se bukvalno svugde. I na mestu proizvodnje, i u suvenirnici, čak u prodavnici tekstila, u nekom ćošku možete videti njihove lokalne proizvode. Kod nas naročito turizam može odigrati veliku ulogu na promociji ovih proizvoda, pod uslovom da se u Futogu, na meniju restorana, uvek mogu naći kuvana jela od Futoškog kupusa, u Leskovcu ajvar, sprža, sirevi sa Vlasine itd. Ali, mora se još mnogo raditi na tome. Ideja domaće hrane je u načelu prihvaćena, ali se neretko na salašima, etno kućama i restoranima domaće kuhinje mogu naći industrijski, umesto domaćeg hleba ili lepinja, neko jeftino vino iz uvoza umesto lokalnog. „ORIGINAL SRBIJA“ ima dobru saradnju sa resornim Ministarstvom koje je pomoglo njihovo predstavljenje na Sajmu u Novom Sadu i koje podržava proizvođače kad god je to potrebno. Problem proizvođačima tradicionalnih proizvoda u velikoj meri predstavljaju falsifikatori, koji zloupotrebljavaju njihovo ime i samo pojačan inspekcijski nadzor im može stati na put. Proizvođači tradicionalnih proizvoda se nalaze u registru Ministarstva poljoprivrede i njihova imena su dostpuna javnosti, te ne bi trebalo da dođe do zabune šta je original, a šta ne. Stoga je potrebno da i sami malo više cenimo domaće, a svako ko je u mogućnosti da proba pravi - originalni tradicionalni proizvod iz palete proizvođača članova Saveza „ORIGINAL SRBIJA“, može lako uočiti razliku u odnosu na onaj koji to nije.

15

Ko drži do zdravlja jede Futoški kupus

I

pored njegovih mana, sporog rasta, manjeg prinosa, razlika u veličini glavice, koje se kreću od 1.5 do 3,5 kg, te različitog vremena sazrevanja, Fora - omladinska radna akcija sadnje kupusa, još jedan od brendova što berbu uslovljava sa 2-4 izlazaka, veće potrošnje vode i đubriva, tako i u ukišeljenom stanju, kada se posti- Uroš Puača, kaže da jedan proizvod nema smisla bez sredine u kojoj je nastao, još Futoški kupus je sinonim za kvalitet, tra- žu najbolje organoleptičke osobine.

Ono zbog čega u ishrani treba koristi- ako poseduje sertifikat o zaštićenom geodicionalan proizvod sa oznakom zaštite geografskog porekla, a članovi Udurženja ti ovaj, a ne neki drugi, Futožani složno grafskom poreklu, on predstavlja sve što proizvođača i prerađivača Futoškog kupu- kažu: „Jer je najbolji.“ Kiseli kupus ima obuhvata kraj iz kojeg dolazi. Stanovnici sa i Futoškog kiselog kupusa lideri su pro- izuzetna nutritivna i lekovita svojstva: Futoga, na desetak kilometara od Novog cesa geografske zaštite ovog proizvoda, sprečava skorbut, leči čir na želucu i dva- Sada, stotinama godina neguju i čuvaju naestopalačnom crevu, hronični zatvor, seme Futoškog kupusa, koji se odlukuje započetog 2011. godine.

Razlog tome je što njegove vrline potiru deluje antiseptično, jača odbrambeni si- neverovatnim biološkim i tehnološkim kanjegove mane, a to su kvalitetan i pogodan stem organizma, leči reumu, rane od pro- rakteristikama. U istoriji Futog se pominje hemijski sastav sa većim sadržajem šeće- širenih vena na nogama, plućne bolesti, od sredine XIII veka, a proizvodnja kupusa prvi put 1578. godine, za vreme turske ra, malim sadržajem kiselina i belenčevi- artritis, giht, malokrvnost... na. List Futoškog kupusa je nežne građe, Futožanima je pošlo za rukom kao malo vladavine. Vek kasnije, po odlasku Turaka tanke nervature i preklapa 2/3 glavice. kome da ovaj proizvod bude sinonim ovog iz ovih krajeva, poljoprivredna proizvodOve osobine ga izdavajaju kao najpogod- sela i predstavnik njegovih stanovnika i nja se širi, a samim tim i proizvodnja kuniju sortu za korišćenje kako u svežem, lokalne kulture. Predsednik Udruženja, pusa. Ovim proizvodom se snabdevala austrijska carska vojska, plaćao porez i trgovalo kao lekom, a lečila se i opaka bolest poput kuge. Izgradnja puteva i železničke pruge kroz ovo mesto pomogla je da Futoški kupus stigne na sva evropska tržišta. Na dugoj tradiciji proizvodnje kupusa i još dužoj tradciji održavanja Mitrovdanskog vašara, koji je ovu varoš učinio trgovačkim centrom u vreme kada kupus dospeva za berbu, nastala je Futoška kupusijada, mesto susretanja ljudi, razmene roba i informacija.

Prema rečima gospodina Puače, svake godine povećava se površina pod zasadima Futoškog kupusa za 2-5%, i to u kontinutitetu poslednjih šest godina, od kada je Udruženje započelo proces sertifikacije.

16

Jedi malo, jedi dobro, jedi Leskovački ajvar

Stevica Marković

U

druženje „Leskovački ajvar“, član Saveza „ORIGINAL SRBIJA“ je uz pomoć Privredne komore Leskovca i italijanskog instituta uspelo da u maju 2011. godine registruje svoj proizvod na nacionalnom nivou, a 2012. i na svetskom, u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu sa sedištem u Ženevi. Mukotrpan put zaštite, koji je trajao nekoliko godina i koštao puno para, samo je potrvrdio da je ovaj proizvod zaista poseban.

Leskovački ajvar je drugačiji od svih ostalih, jer se proizvodi od sorte Kurtova paprika, koju karakteriše dug plod s jednim vrhom, koji raste na leskovačkoj zemlji i leskovačkom mikroklimatu, sa 286 sunčanih dana godišnje u tzv. petorečju, u slivu Južne Morave, što daje dodatni kvalitet paprici od koje kasnije nastaje ajvar. A tu su i vredne ruke žena iz Leskovca. Svi ostali dodaci, kao što su sirće, ulje, so, šećer, nisu presudni za kvalitet ovog proizvoda.

Trenutno, Udruženje ima petnaest članova koji uzgajaju ajvar na površini od 4 - 5 hektara. Ova sorta paprike daje 30 – 35 tona roda po hektaru. Za jednu teglu od 700 gr potrebno je tri kilograma paprike. Od nje se proizvodi: blagi mleveni i ljuti mleveni ajvar, kao i cepani u ljutoj i blagoj varijatni.

Da bi se našao u tegli, ovakvom jednom proizvodu prethodi puno rada. U martu se paprika seje, i to je specifičan postupak uslovljen vremenskim prilikama od kojeg zavisi cela sezona. U maju se paprika presađuje na stalno mesto, i gaji do kraja avgusta ili početka septembra, kada počinju da se beru prvi fiziološki zreli plodovi. Posle branja sledi sortiranje paprike i priprema za pečenje, pečenje, ručno ljuštenje, posle čega se narednih dvanaest

sati cedi u mrežastim vrećama. Sledećeg jutra se paprika melje i upržava, za razliku od cepane, koja se ne melje, već se u procesu upržavanja cepa na konce.

Svaki korak proizvodnog procesa permanentno prati sertifikaciona kuća. Ako bi neki korak od semena do tegle, odnosno etikete, odstupio od navoda u eleboratu, prihvaćenom kada je proizvod zaštićen, ovaj brend bi ostao bez sertifikata, koji se svake tri godine obnavlja.

Zato malo „jača“ cena ovog proizvoda, proizvedenog u strogo kontrolisanim uslovima na tradicionalan način, ne bi smela da udalji, već naprotiv zainteresuje kupce, da sami provere kakvog je ukusa jedan domaći, kvalitetan ajvar.

Po rečima gospodina Stevice Markovića, člana Udruženja „Leskovački ajvar“, loša sreća svih srpskih brendova je u tome što je borba za njih tekla uporedo sa svetskom ekonomskom krizom i smanjenom kupovnom moći potrošača. S druge strane puno je onih koji hoće na brzinu da zarade mnogo, a u ovom slučaju to nije moguće. Po njegovim rečima, od ovog posla može dovoljno da se zaradi za solidan život, ne i da se obogati.

- Niko vam ne može oduzeti zadovoljstvo što ste prozveli nešto zaista kvalitetno. Nekada je bila popularna reklama: „ Pij’ malo, pij’ dobro!“ Mi bismo mogli da kažemo: „ Jedi malo jedi dobro, jedi Leskovački ajvar.“ A isto to važi i za Futoški kupus, Pirotski kačkavalj, Fruškogorski lipov med. Kada kupujete, kupujete provereno. Svaka etiketa ovih proizvoda nosi ime proizvođača kojeg prati sertifikaciona kuća tokom celog procesa proizvodnje i prerade, i ono što je sigurno, da su oni ukusni i bezbedni za konzumaciju - tvrdi Stevica Marković.

17

Homoljski med - i hrana i lek

Saša Aleksič

H

omoljski med ima dugu tradiciju proizvodnje.

Iza njega je ničim nenaršena priroda Homolja - ekološka oaza Srbije i vredni homoljski pčelari, koji zaslužuju veliko poštovanje.

Opština Žagubica je prepoznala važnost pčelarstva, ali i potencijal koji ova grana poljoprivrede ima, pa je već u toku 2006. godine započet postupak zaštite geografskog porekla Homoljskog meda. Zavod za intelektualnu svojinu je dve godine kasnije izdao Rešenje o ustanovljenju imena porekla Homljskog meda. Već 2010. godine krenulo se sa Međunarodnom zaštitom Homoljskog meda po Lisabonskom aranžmanu koji je potpisalo 26 država. Tako je ovaj med postao prvi srpski proizvod sa međunarodnom oznakom geografskog porekla.

Pčelarska zadruga „Homoljski med“ je članica Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije “ORIGINAL SRBIJA”.

Saša Jelić iz Opštine Žagubica, objašnjava da ova mešavina bagremovog i livadskog meda, ima brendiranu ambalažu, staklenke u drvenim kutijama od pola kilograma i 250 gr. Postupilo se po zahtevima tržišta orijentisanog prema velikim količinama, ili ovakvim uzorcima, koji će se uskoro, sa ostalim proizvodima

18

„ORIGINAL SRBIJA“ naći na rafovima jednog od najvećih trgovačkih lanaca.

Specifičnosti ovog meda su potpuna prirodnost, ukus određen mešavinom cveta bagrema i livadskih trava. Homoljski med je poliflorni, a vrca se jednom, najviše dva puta u toku jedne godine, nakon cvetanja bagrema i posle cvetanja livadskih trava. Homoljski med je vrlo gust, lako se može namotavati na kašiku.

Proizvodi se na području Homoljskih planina i to putem zatvorenog stacionarnog sistema pčelarenja: na jednom mestu se obavljaju proizvodnja, prerada i njegova dorada. Zato Homoljci kažu da se ovaj med proizvodi samo u Homolju i nigde više.

Iako Homoljski med nije organski proizvod, njegova proizvodnja je u velikoj meri kontrolisana. U Homolju, u ovom slučaju na sreću, nema industrije, fabrika, nekih od zagađivača zemlje, vazduha, vode, i ovo podneblje je za pčele hotel sa pet zvezdica, prostor na kojem imaju sve uslove da ubiru najbolje iz prirode.

Gde god da promovišu ovaj svoj proizvod, štand Homoljaca je uvek dobro posećen. Prepoznat je i na domaćem i na tržištu regiona, pa ga posećuju kupci i iz Hrvatske, BiH, Mađarske, Slovenije.

Fruškogorski lipov med - slatko čudo prirode

Dragoslav Čupić

P

repoznajući visoke vrednosti lipovog meda sakupljenog sa Fruške gore 2011. godine je Fruškogorski lipov med registrovan u Zavodu za intelektualnu svojinu kao jedini monofloralni med sa oznakom zaštite geografskog porekla u Republici Srbiji.

Fruškogorski lipov med je retka monofloralna vrsta za koju je od presudnog značaja specifičnost bio-geografskih karakteristika Fruške gore (lipa, kao najmedonosnija drvenasta biljka na Fruškoj gori, prostire se 12.000 hа, pa ovu planinu nazivaju i mednom) i tačno utvrđen proces proizvodnje.

Sakupljanje i ekstrakcija Fruškogorskog lipovog meda, jedinog sa zaštićenim imenom porekla u Srbiji, odvija se na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora.

Fruškogorski lipov med u svom sastavu od ukupnog broja polenovih zrnaca ima 29% lipovih. U svetu je dostignut nivo od 55,9%, a po elaboratu Fruškogorskog lipovog meda, postavljeni minimum je 60%. Međutim, iskustvo govori da su uglavnom svi medovi, više od 20 članova Društva, sa oko 80% i više lipovih polenovih zrnaca. Ovakav lipov med koji sadrži i pojedine flavonoide (hrizin, pinocebrin, galangin), potiče iz propolisa, čime mu se dodatno uvećavaju korisna svojstva. On sadrži i značajne bioelemente i ima izvrsna hranljiva, profilaktička i lekovita svojstva (antimikrobna, antiprotozoalna, antimikotična) i stoga predstavlja veoma efikasno sredstvo za lečenje nespecifičnih oboljenja disajnih puteva, preventivno utiče na upalu disajnih i probavnih

organa, kao i pojedinih bubrežnih oboljenja, gnojnih rana i opekotina. Prema iskustvima apiterapeuta lipov med je veoma dobro sredstvo za izbacivanje štetnih materija iz ogranizma. S obzirom da je Fruškogorski lipov med, s potvrđenim karakteristikama, sigurno je u odnosu na druge lipove medove za stepen efikasniji.

Permanentnu kontrolu procesa proizvodnje, a potom i samog proizvoda vodi sertifikaciona kuća OCS (Organic Control System) iz Subotice, koja garantuje za sadržaj u tegli, a kupcima da su zaista kupili ono što stoji u deklaraciji.

Visoko postavljeni standardi otežavaju proizvodnju ovog „slatkog čuda prirode“. Uprkos ograničenim količinama, sve je više potrošača koji brinu o svom zdravlju i tome šta će uneti u svoj organizam.

U septembru prošle godine Fruškogorski lipov med bio je jedan od šest proizvoda koji je reprezentovao Srbiju na sajmu Terra madre Salone del gusto u Torinu, najznačajnijem međunarodnom događaju posvećenom kulturi hrane, na štandu Slow Food Srbija, a predsednik Društva pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada, gospodin Miodrag Čupić, je tom prilikom bio akter predavanja i radionica iz oblasti pčelarstva. Članovi DP „Jovan Živanović“ redovno predstavljaju ovaj, u svetskim okvirima raritetni proizvod na domaćim i internacionalnim sajmovima, a poslednje dve godine u okviru Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije – ORIGINAL SRBIJA.

19

Vrbički prolećni beli luk za ukusnija jela i bolje zdravlje

Sabo Rudolf

P

od rednim brojem 68, u Registru oznaka geografskog porekla, u aprilu prošle, 2016. godine, registrovana je oznaka geografskog porekla za „Vrbički beli luk“. Udruženje poljoprivrednika „Vrbički prolećni beli luk“ čini dvadesetak članova koji na 20 - 30 hektara, u zavisnosti od godine, sade Vrbički prolećni beli luk.

- Reč je i o jedinstvenoj sorti koja je prilikom naseljavanja sela preneta iz okoline Makoa u Mađarskoj, kod koje je raspored čenova spiralan, a način sadnje manuelan - kaže gospodin Sabo Rudolf, član Udruženja.

Vrbički beli luk je zeljasta biljka sa karakterističnim spiralnim rasporedom unutrašnjih čenova. S toga je centralni čen najmanji i on se kao takav ne koristi kao sadni materijal.

Lukovica je sastavljena od 10 - 15 čenova obavijenih opnastim ljuspama bele boje. Čenovi su jajasti, duguljasti, stisnuti sa strane, malo savijeni. Vrbički beli luk ima ljut, oštar ukus i jak intenzivan miris. Prolećni (jari) beli luk se sadi u rano proleće, manje je bujnog rasta, lukovica je sitnija i sa većim brojem čenova. Ima izraženu sposobnost čuvanja. Može da ostane svež do januara i februara naredne godine. Ukorenjivanje putem vegetativnog razmnožavanja belog luka zahteva pravilan položaj čena prilikom setve, ako čen nije pravilno postavljen biljka neće nići. Ova osobina biljke daje prednost ručne sadenje nad mašinskom.

Ručna sadnja obezbeđuje optimalan sklop i maksimalan prinos. Kombinacija genetskih predispozicija i agroekoloških uslova gajenja ima za posledicu visok procenat suve materije i specifične senzorske karakteristike. Vrbički beli luk sadrži minimum 35% suve materije, 9% proteina, 0,2% masti i 22% ukupnih šesera.

Za više od godinu dana od sertifikacije, kojom se garantuje kvalitet, mesto proizvodnje, način i kontola proizvodnje tokom celog vegetacionog perioda, Udruženje poljoprivrednika „Vrbički prolećni beli luk“ još uvek čeka kupce. U procesu izrade je i sajt na koji će svi zainteresovani moći da im se obrate.

U međuvremenu, kako bi kupcima postali vidljiviji, pojavljuju se na manifestacijama i sajmovima u okviru projekta Saveza „ORIGINAL SRBIJA“, čiji su članovi.

Gospodin Rudolf Sabo, jedan od proizvođača Vrbičkog prolećnog belog luka tvrdi da je njihov proizvod bar tri put aromatičniji i bar toliko puta zdraviji od kineskog, koji se može kupiti u marketima širom naše zemlje. Dodaje i da je naša zemlja dovoljno dobra za gajenje belog luka, da nema nikakvog razloga da se on uvozi. On podseća da se svako naše tradicionalno jelo priprema uz dodatak belog luka, koji jelo čini ukusnijim. I poručuje: „Ukusni Vrbički prolećni beli luk može se konzumirati uz hranu, ali i bez nje, umesto leka.“

20

Sremski kulen, delikates od čistog mesa

Nataša Janošević

U

durženje „Sremski kulen“ koje danas broji 24 proizvođača iz opštine Sremska Mitrovica, ima sertifikat za proizvodnju Sremskog kulena, koji se proizvodi po recepturi istovetnoj onoj od starina. Tradicija u proizvodnji, kvalitet proizvoda, kao i zaštita oznake geografskog porekla, uvrstili su ovo Udurženje u članstvo Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „ORIGINAL SRBIJA“.

Da bi Sremski kulen bio ukusan i kvalitetan potrebno je poznavati tajne zanata, skrivene, pre svega, u odabiru mesa i postupku sušenja, u toku njegove proizvodnje. Ova pikantna kobasica se proizvodi od visokokvalitetnog mesa: 90% čistog buta, bez žilica, i 10% čistog masnog tkiva. Kulen se pravi od zrelih svinja starih godinu dana, težine oko 200 kg.

Od toga se dobija do 20 kg sveže mase za proizvodnju kulena, što je 10% od žive vage. Od začina se dodaju samo umerene količine paprike, isključivo sa područja Srema i kuhinjska so. Nema hemije, nema aditiva, sve je prirodno i proizvedeno na tradicionalan način.

Za razliku od nekada, kada je od jedne svinje mogao da se dobije samo jedan kulen, jer je svinja imala samo jednu katu, zahvaljujući industrijskoj proizvodnji, danas se mogu proizvesti i veće količine ovog delikatesa.

Pretpostavlja se da reč kulen potiče od grčke reči κοιλιά (koiliá), što znači trbuh, jer se onda, kao i danas, masa za kulen se stavljala u deo slepog creva, zvanog kata.

Kod nas, reč kulen, u pisanom obliku prvi put pominje Vuk Stefanović Karadžić u drugom izdanju „Srpskog riječnika“ (1852). Po nekim izvorima, za tu reč čuo je na putu za austrijsku carevinu, prolazeći ovim krajevima. Zgoda je htela, da u sremskom selu Ležimir prisusutvuje svinjokolju na kojem se, između ostalog, pravio i kulen.

Iako svako podneblje ima svoj specijalitet koji naziva kulenom, Sremski se smatra autohtonim proizvodom, specifičan po mesu za njegovu izradu, manjoj količini paprike, zrenju za koje je potrebno 180 dana. Najukusniji Sremski kulen proizvode mali proizvođači koji proizvode ograničene količine, a najomiljeniji način plasiranja, direktan, preko malih mesnica, na pijacama i manifestacijama, ostvarivanjem neposrednog kontakta.

Proizvođači Sremskog kulena su i svojevrsni edukatori, oni koji na tržište vraćaju ukus tradicije, pokazuju ljudima pravi kvalitet, ono što opravdava ime Sremski kulen.

Predsednik Udruženja Sremski kulen i preduzetnik, gospodin Branislav Janošević iz Sremske Mitrovice, kaže da su u toku pregovori sa velikim trgovinskim lancem, pa ako se postigne dogovor, prema kojem će i potrošači i proizvođači biti zadovoljni, Sremski kulen bi mogao češće da se nađe na srpskim trpezama.

21

Mlekarska škola u Pirotu, čuvar tradicije proizvodnje Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka

МЛЕКАРСКА ШКОЛА ПИРОТ

P

irotski kačkavalj je jedinstven proizvod na našem tržištu. Proizvodi se od nepasterizovanog kravljeg mleka sa zaštićenim geografskim poreklom i sve trave koje se nalaze u prirodi, a koje životinje koriste u svojoj ishrani, i svi mirisi, ostaju u mleku. U ovaj sir se ne dodaje ništa sem sirila. Na kraju se dobija sasvim prirodan i zdrav proizvod - Pirotski kačkavalj.

Period zrenja Pirotskog kačkavalja je dva meseca, pa se tek tada, po sertifikatu, iznosi na tržište. Za to vreme se formiraju ukus, aroma što poboljšava kvalitet sira - objašnjava nastavnik Mlekarske škole, gospodin Aleskandar Mančić, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije animalnih proizvoda.

Da se, posle prestanka rada Pirotske mlekare, koja je trebala da bude nosilac razvoja kraja, Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ nije prihvatila prerade i proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, u ovom kraju čuvenom po tradiciji proizvodnje kačkavalja dugoj gotovo dva veka, ne bi imao ko da očuva proizvodnju ovog sira. Sir se u ovoj školi, proizvodi po originalnom receptu, više od petnaestak godina, nakon zatvaranja državne mlekare. „Primorana“ da u dualno obrazovanje krene pre no što će to postati opšti pravac obrazovanja u zemlji, Mlekarska škola je za svoje učenike obezbedila najbolje uslove za obavljanje praktične nastave, u vrhunski opremljenim kabinetima i laboratorijama za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda: kačkavalja, belog sira, pasterizovanog mleka, jogurta i drugih proizvoda predviđenih nastavnim planom i programom (polutvrdi sirevi, sirevi sa plesnima i sl.).

U radionicu Mlekarske škole, uključen je jedan broj radnika i jedan broj učenika koji završavaju obrzovni profil mlekar, i ovde stiču svoju praksu. Radionica je i mesto gde mladi ljudi otkrivaju tajne proizvodnje pirotskog brenda, upoznaju proces, stiču znanja, veštine i sposobnosti za brzo i lako uključivanje u industrijsku proizvodnju. Kada završe treći stepen škole, oni su obučeni da gotovo samostalno mogu da proizvedu skoro sve vrste sireva. Srednja Mlekarska škola, član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije “ORIGINAL SRBIJA”, u svom sastavu ima četiri prodavnice preko kojih plasira svoje proizvode: tri u Pirotu i jednu u Dimitrovgradu, ali i preko ostalih trgovačkih mreža. Kapacitet prerade školske radionica, sa sertifikovanim HACCP sistemom, je 5.000 litara mleka na dnevnom nivou, od kojih se između ostalog proizvede 300 do 400 kg kačkavalja.

22

Svrljiški sir, Belmuž i Svrljiško jagnje, prepoznatljivi proizvodi svrljiškog kraja

K

ada su u pitanju domaći, zdravi i visokokvalitetni poljoprivredni prehrambeni proizvodi, Opštinu Svrljig, u okviru projekta „ORIGINAL SRBIJA“ proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije predstavljaju: Svrljiški sir, Belmuž i u svetu dobro poznata Svrljiška ovca, odnosno jagnje.

Svrljig je opština u Nišavskom okrugu koja broji oko 15.000 stanovnika, nedirnute prirode. Brdsko-planinski predeli svrljiškog područja prepoznatljivi su po dugoj stočarskoj tradiciji. Njeni žitelji na malim posedima, karakterističnim za taj kraj, osim životne sredine, uspeli su da sačuvaju i svoju tradiciju i pretoče je u originalne proizvode, sa nacionalnom zaštitom oznake geografskog porekla: Svrljiški sir, Belmuž i Svrljiško jagnje.

Dragica Ristić, zamenica predsednika Skupštine opštine Svrljig i direktorica Zemljoradničke zadruge „Svrljižanka“, osnovane pre tri godine sa ciljem da pomogne poljoprivrednu proizvodnju u ovom kraju, posebno ljudima koji žive u planinskim selima, u proizvodnji i plasiranju proizvoda, ističe da niko ne može da prođe kroz Svrljig a da ne proba Belmuž, specijalitet i zaštitni znak ovog kraja, osim ako baš neće. Priprema se od punomasmog domaćeg mladog kravljeg ili ovčijeg sira i kukuruznog i pšeničnog brašna.

Nema restorana, niti domaćinstva u kojem se ne priprema ovo jelo. Ono je bilo svakodnevni obrok svrljiških pastira, pa ga i danas uglavnom pripremaju muškarci: na tihoj vatri, uz neprestano mešanje, dok se sir ne istopi. Svrljiška mlekara takođe pravi Belmuž i prodaje pakovane u činijama, ali je najbolji kada se proba tek skinut sa vatre. Služi se kao toplo predjelo i kao glavno jelo jer, Svrljižani tvrde da ko se najede Belmuža jagnjetinu neće moći ni da okusi.

Svrljižani sir najčešće spravljaju na kriške, odnosno “na velije” od punomasnog i neobranog kravljeg, ovčjeg i mešanog mleka. Stoka svakodnevno za ishranu koristi svažu travu sa bogatih svrljiških pašnjaka, pa je kvalitet mleka znatno veći u odnosu na stoku čuvanu u nižim predelima.

Kačkavalj, još jedan prepoznatljiv proizvod ovog kraja, proizveden od ovakvog mleka, je proizvod specifično visokog kvaliteta.

Svrljig je jedan od najznačajnijih ovčarskih krajeva na jugoistoku Srbije. U ovom kraju gaji se autohtona vrsta ovce - svrljiška pramenka, poznata po izuzetnim reproduktuvnim i proizvodnim osobinama. Ovce pasu na pašnjacima prepunim lekovitim biljkama, na nadmorskoj visini od 700 - 800 metara. Zbog takvih uslova, meso, kao i mleko od kojeg se pravi čuvani Svrljiški sir i Srvljiški kačkavalj, ima poseban ukus.

Mogli bi se reći da je okruženje tajna dobre jagnjetine ovog kraja, a tajna dobrog sira i Belmuža punomasno, neobrano mleko, jer ovde nema kajmaka. Ovaj kraj sve više je prepoznat i po uzgoju koza. Sve je veći broj gazdinstava koja su uvidela da su kozji proizvodi i hrana i lek od kojih svi imaju blagodet: i proizvođači i konzumenti, i čitava ekonomija. Poslednjih godina sve je više površina pod zasadima voća. S tim u vezi ZZ „Svrljižanka“ je fokus svog delovanja odredila prema povećanju stočnog fonda, podizanju prerađivačkiih kapaciteta za uvećanje prerade mleka, ali i preradu voća. Svrljižani pokušavaju da iskoriste blagodeti svoga kraja, onog što im je priroda dala, što su njihovi preci nekada radili i od toga živeli. Sve to pokušavaju da podignu na viši nivo. Ima tu još prostora za napredak, ali razultati su i sada vidljivi.

23

Klub ljubitelja Petrovačkog kulena

Jaroslav Popović

P

etrovská klobása - Petrovački kulen, jedan je na listi prehrambenih proizvoda sa potvrđenim pedigreom. Slovaci su majstori u proizvodnji suvomesnatih proizvoda od svinjskog mesa, ali samo pri spomenu kulena, asocijacija je jasna grad Bački Petrovac, centar mnogobrojnih kulturnih, prosvetnih, muzičkih, folklornih i drugih kulturno-umetničkih manifestacija Slovaka, nadomak Novog Sada, ali i centar jedinstvenog - Petrovačkog kulena.

Sredinom XVIII veka Slovaci naseljavaju južnu Bačku i sa sobom donose i svoje ukuse, između ostalog i kobasicu od svinjskog mesa, za čije se pravljenje do tada umesto paprike, u ovim krajevima upotrebljavao biber. Takav kulen, prvi put se pominje na Velikoj izložbi poljoprivrednih proizvoda 1873. u Beču.

U njegovu proizvodnju, uz viševekovno znanje i povoljne prirodne, pre svega, klimatske uslove, uneto je i niz drugih finesa.

Svake godine, krajem novembra i početkom decembra, od odabranih delova mesa svinje stare godinu dana, uz dodatak ispasiranog belog luka, soli, kima i ljute mlevene začinske paprike, za koju kažu da je od presudnog značaja za poseban ukus ovog kulena, Petrovčani pripremaju svoj ljuti mesni delikates.

Kako bi unapredili proizvodnju i ispoštovali tržište, Petrovčani, njih trinaest, su 2005. godine osnovali Zemljoradničku zadrugu “Kulen”, sa ciljem proizvodnje Petrovačkog kulena na zanatski način, očuvanja tradicionalne proizvodnje, izgradnje objekta u skladu sa priznatim međunarodnim standardima.

Jedan od primarnih ciljiva ovakvog udruživanja bio je zaštita geografske oznake imena porekla, što je i učinjeno u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, pod reg. br. 44.

Predsednik Upravnog odbora ZZ „Kulen“, gospodin Jaroslav Popović, ističe da Zadruga trenutno broji dvadeset četiri

24

zadrugara, koji se bave proizvodnjom ovog etno-gastronomskog specijaliteta po tradicionalnoj recepturi, zaštićenog geografskog porekla koji Petrovačkom kulenu, proizvodu sa atributima i reputacijom, daje potvrdu i porekla i kvaliteta, a koja utiče na potrošače da se pre odluče za njegovu kupovinu.

Uz TO Bački Petrovac, ZZ „Kulen“ svakog maja, u sklopu proslava Dana Bačkog Petrovca organizuje FESTIVAL KULENA, prestižnu manifestaciju izložbeno-takmičarskog karaktera.

A po čemu se Petrovački razlikuje od Sremskog, Lemeškog ili bilo kojeg drugog kulena, gospodin Popović kaže: - Lepota je u razlikama. Svaki od ovih kulena ima svoj način i specifičnu procedure proizvodnje, svoje začine. Sremski je poznat jer je u katama, a Petrovački zato što je zaštićen samo ako je u debelom crevu, onako kako su naši stari preci radili. Najveća specifičnost je u boji i pikantnom ukusu, koji daje posebnu notu Petrovačkom kulenu.

Proizvodnja ovog kulena iz godine u godinu se menja, i kreće se u rasponu od 20 do 25 tona. Nema ga u prodavnicama, marketima i jedino se može kupiti u direktnoj prodaji, preko sajta zadruge www.kulen.rs, te na manifestacijama i sajmovima, gde članovi ZZ izlažu.

Da bi se ova praksa promenila, gospodin Popović kaže da je potrebna dobra volja države i zakonska regulativa, kojom mali proizvođači ne bi bili izjednačeni, kada je reč o ispunjavanju uslova, sa velikim proizvođačima. Ako bi se zakonski regulisala i podržala zanatska proizvodnja ne samo Petrovačkog kulena, već i drugih tradicionalnih proizvoda, pre svega onih, okupljenih oko Udruženja „Original Srbija“, proizvođači bi se organizovali i izdatke namenjene za objekte i njihovo opremanje, usmerili na povećanje proizvodnje.

Ariljska malina - sinonim za kvalitet

U

Srbiji su prvi žbunovi maline zasađeni 1880. godine, kao ukrasne biljke, po okućnicama i baštama imućnih ljudi.

Robna proizvodnja maline kod nas počinje 1920., a u današnjoj prestonici maline, ariljskom kraju, intenzivno uzgajanje malina datira od pre pet decenija.

Danas je pri spomenu Arilja i ariljskog kraja, prva asocijacija malina, poznata po vrhunskom kvalitetu i dobrim malinarima, i proizvodnji koja u 95% završi na svetskom tržištu.

Ariljska malina je srpski brend, proizvod sa oznakom zaštite geografskog porekla, čiji je nosilac ZZ “Agro eko voće”. Rešenjem Zavoda za intelektualnu svojinu, registarski broj 52 od aprila 2016. godine, Ariljska malina ima geografsku zaštitu u svežem, zamrznutom, sušenom stanju, kao i prerađena.

Ariljsko malinogorje obuhvata oko 3.000 hektara, ali ni pogodan mikroklimat, ni reljef, ni pojedinci ne bi mogli da nađu mesto na domaćem i drugim tržištima.

Direktor Zemljoradničke zadruge “Agro Eko Voće” Arilje, gospodin Božo Joković, jedan je od onih koji budućnost vidi u udruživanju, kooperaciji, kao jedini moguć scenario sa pozitivnim ishodom, za mali proizvođače. Logističku, edukativnu podršku, kao i svaku drugu podršku u svim pravcima proizvodnje i plasmana maline na tržište, 2012. godine ariljski malinari potražili su u Udruženju, da bi u jesen 2013. osnovali ZZ

“Agro eko voće” Arilje, koja danas ima 137 članova.

Otvaranjem hladnjače kapaciteta 300 tona, u Milićevom Selu, početkom ove godine, ZZ “Agro Eko Voće” umesto da ima problem manje, sustigle su ćudi prirode i novi problemi. Da bi podigli hladnjaču, zadrugari su to učinili bez ičije pomoći, dajući svoju zemlju pod hipoteku, a vremenski (ne)uslovi su desetkovali rod. U najboljim godinama, berba sa jednog hektara davala je 20-25 tona, dok će ove godine biti 5-6 tona roda po hektaru.

Ali zadrugari ne odustaju. Diče se kvalitetom svog „crvenog zlata“ bez konkurencije u svetu, kao i boljoj komunikaciji sa Ministarstvom poljoprivrede, nego što je bio slučaj do sada. Dosadašnju saradnju sa ministrom poljoprivrede, gospodinom Branislavom Nedimovićem, gospodin Joković ocenjuje kao ohrabrujuću za malinare.

Osim plasmana malina u svežem stanju, zadrugari planiraju proizvodnju soka, kompota i drugih proizvoda. Njihova promotivna proizvodnja naišla je na veliko interesovanje. Da bi se započelo sa serijskom trenutno nema dovoljno sredstava.

Plan je i da se ariljsko malinogorje uveća za milion i po sadnica malina sorte Vilamet (Willamette), jer kako kaže naš sagovrnik, Ariljska malina je najbolja na svetu i da ju je takvom proglasilo tržište.

- A dok god smo najbolji i najkvalitetniji - tvrdi gospodin Joković – uprkos svim nedaćama, možemo da stvaramo bolji poligon za život i rad.

25

Turijci sa kobasicama ušli u EU

T

Miroslav Medurić Čika

26

urijska kobasicijada, koja se organizuje pune 33 godine, odavno je na turističkoj mapi manifestacija Srbije. Svake godine mesari se trude da obore svetski rekord u dužini kobasice, pa je poslednjeg vikenda februara 2017., napravljena kobasica dugačka 2.033 metra, prodata za samo dva i po sata.

Turijska kobasicijada započeta je kao lokalna fešta ljudi okupljenih oko Miroslava Medurića Čike, sve ove godine glavnog organizatora, sa godinama je prerasla u regionalnu, čak međunarodnu manifestaciju na kojoj su danas redovni gosti ljubitelji kobasica iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i BiH. Ne samo da turisti dolaze u Turiju na manifestaciju, već i Turijci idu na sve strane i promovišu ovaj svoj jedinstveni proizvod. Na sajmu “S klobasicom u Europu”, koji svake godine u Sveti Petar u Šumi (Istra) privuče mnoštvo ljubitelja suvomesnatih domaćih delicija, predstavnik Srbije - Čika je od 18 kg mesa dobijenih od organizatora, u izuzetno oštroj konkurenciji u kojoj su učestvovali vrhunski majstori ovog zanata iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske, BiH, Slovenije, Češke, napravio najbolje ocenjenu kobasicu i poneo titulu Viteza kobasica. Osim što je dobio diplomu i ogrnuo se viteškim plaštom, Čika je došao na ideju da sa partnerima iz EU, konkuriše za sredstva EU za podsticaj manifestacija.

- Imam gotov projekat kojim je predviđeno podizanje jednog objekta za preradu u kojem bi bilo zaposleno 10 do 15 ljudi iz opštine Srbobran, Turije i Nadalja, kako bi se omogućila proizvodnja potrebnih količina i da se kobasica iz Turije nađe u radnjama i van naše zemlje, a sve u cilju da ovaj brend, u koji je uloženo mnogo energije, truda i vremena, živi 365 dana, da svako može da kupi Turijsku kobasicu i mimo manifestacije, kao što je bila praksa do sada.

Gospodin Medurić kaže da ih je u tim nastojanjima, kao najjaču manifestaciju te vrste u regionu, koja okupi preko 50 hiljada posetilaca, podržala i lokalna samouprava. On smatra da bi ova svojevrsna atrakcija, trebala da bude projekat od nacionalnog značaja. Kao primer navodi poziv dobijen od delegacije predvođene gradonačelnikom Kosrtoma, da grupa koja organizuje Kobasicijadu u Turiji napravi nešto slično u ovom gradu, koji nazivaju „provincijskom prestonicom“ Rusije.

Manifestacija Turijska kobasicijada je usporila i donekle zaustavila odlazak ljudi sa sela, onim visprenijim obezbedila dodatni prihod od izdavanja soba. Ostvarivanjem plana Turijaca, o otvaranju pogona u kojem bi se vršila prerada mesa i proizvodnja kobasica, normalizovala bi se i situacija na tržištu svinja. Po rečima našeg sagovornika, danas prasica nema jer su cene niske, ali bi sa otvaranjem pogona znatno porasla i potražnja za ovim mesom, a seljaci imali „račun“ da hrane stoku. Znanje, volja i radinost je ono što krasi sve ljude okupljene oko ove manifestacije. Međutim, Čika kaže da su najbolje radili zarad zabave, za bricu i kobasicu. Kasnije je bilo ideja da se ovoj manifestaciji svašta doda i oduzme, ali on čvrsto stoji iza početne ideje i ne dozvoljava nikakve izmene koje bi nanele štetu polaznim ciljevima, njenoj suštini, oduzele joj dušu, jer ima on iskustva i našeg i evropskog. Ako se tome doda podrška meštana, koji u ovom brendu vide svoju budućnost i budućnost sela, onda niko nema šta da zameri. Jer, Čika je već napravio kobasicu za EU, ispoštovao i zadovoljio sve njihove standarde i pobedio. Daće Bog i da se ostvare njegovi planovi, a onda će se Turijska kobasicijada jesti u čitavoj Evropi.

Nova ajkula u Minićevoj kući rakije

M

alo ko u Srbiji ne zna za Minićevu kuću rakije iz Donje Trepče kod Čačka. Dobra rakija kod nas se pije pre jela, u nekim drugim zemlja posle, a gospodin Stanislav Cane Minić kaže da je najbolje i pre i posle.

Cane Minić je poznati proizvođač vrhunskih voćnih rakija. Minićeva kuća rakije poseduje savremenu destileriju i uveden HACCP sistem.

Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu učestvuje od 2005., i svake godine, potvrđuju kvalitet, osvajanjem prestižnih medalja. Ove godine, po trinaesti put, rakije iz Minićeve kuće rakije osvojile su: jednu zlatnu (za dunju iz 2000), jednu Veliku zlatnu (za kajsiju iz 1993), a za šljivovicu „ajkulu“- rezervisanu samo za izuzetne.

Termin „ajkula“ uveo je prof. dr Ninoslav Nikićević, kojim se označavaju rakije ocenjene sa 19 ili više poena od maksimalnih 20. Minićevim rakijama je to do sada pošlo za rukom nekoliko puta, i gospodin Cane, kao pravi srpski domaStanimir Cane Minić u društvu prof. dr Ninoslava Nikićevića ćin, ono najbolje posvećuje drugima. Jednu „ajkui Dragana Čanadžića sa novim priznanjima lu“ posvetio je svom tragično nastradalom unuku Nemanji, dve našim fudbalskim internacionalcima: kumu Lazaru su divlja kruška - takiša, kajsija, sve popularnija dunja. Za jedan Markoviću i njegovom mlađem bratu Filipu. Moto gospodina Ca- litar rakije od dunje, onako kako se to radi u Minićevoj kući rakineta je da, ako se nešto radi iz ljubavi, rezultat ne može izostati. je, potrebno od 18 do 21 kg svežeg voća. Pekao je gospodin Cane Ako se pri tom uzmu u obzir i neke druge okolnosti, kao što su u svom životu rakiju od mnogo čega, ukupno 31. ili 32. vrste, npr., trud, a vezano konkretno za proizvodnju rakije, zreli plodo- već im i ne zna broja. Najegzotičnija je bila od banana, ali ona od vi, kazan, odnosno alat za rad, onda je taj rezultat još bolji. kupusa izazvala je najveće interesovanje. Iako je proizvedena od Još nekoliko bitnih elemenata utiče na odličan kvalitet njegovih kupusa iz okoline Trepče, činjenicom da kupus može biti sirovina rakija. Voće koje koristi u proizvodnji je autohtono, nešto svoje, i za rakiju, bili su zadovoljni i članovi Udruženja Futoški kupus. nešto iz otkupa, uglavnom iz okoline Čačka i sa planine Vujan Za njega su ovakvi eksperimetni izazov. (trnjina, drenjak, oskoruša, takiša...), ostalo godinama otkupljuje Cena proizvoda zavisi od sirovina i zato neke rakije dostižu od proverenih ljudi. Kaže da je veoma bitno i šta se i kada radi. cenu i od 40 evra.

Kraljica među rakijama za njega je bila i ostala šljiva, za njom Pravi doživljaj je piti Minićevu rakiju u Minićevoj kući rakije.

Tamo vlada posebna atmosfera, začinjena pitom od takiše koju ispeče gazdarica Goca, a koja se smatra najboljom ikada napravljenom pitom. Ove godine se u gostoprimstvo Minićeve kuće rakije uverilo i 30 japanskih novinara, koji su Srbiju izabrali za svoju destinaciju, a u njoj od svih mesta -Minićevu kuću rakije i Vinariju Aleksandrović. Kod Minića su se zadržali toliko dugo da su na sledeće odredište kasnili satima, oduševljeni onim što su tamo videli i probali.

Minićeva kuća rakije prima goste svakog dana, a ulaz je slobodan. Možete degustirati sve rakije bez obaveze, ali ko jednom dođe iz ma kog dela sveta, postaje zavisnik od ovog mesta, ljudi, ambijenta, priča o ovdašnjim prilikama, ljudima i kraju, kojih je domaćin pun, prepun. Canetu Miniću ostala je još samo jedna želja, a to da njegova unuka Jovana, koja daje poslednje ispite, postane punopravni vlasnik ove kuće, da je osveži i preuzme deo obaveza, i u tako podmlađenom sastavu, da zajedinički nastave da osvajaju priznanja.

Gordana i Cane Minić pravi promoteri srpskog brenda - rakije

27

PG Gorski svečano otvorio prvi prostor za degustaciju sireva u Srbiji

O

vo možda nije globalno veliki događaj, ali za nas jeste - ovim rečima dočekala je goste, političke zvaničnike, predstavnike medija, svoje prijatelje, gospođa Ljiljana Paušić Mojić, vlasnica Poljoprivrednog gazdinstva „Gorski“ na svečanosti povodom otvaranja prve u Srbiji „prostorije za uživanje u siru“.

- Kodeks ponašanja u „prostoriji za uživanje Prostor namenjen degustaciji kozjih sireva u siru“ nije striktan kao u vinskim podrumima. proizvedenih u ovom gazdinstvu pod robnom Pravilo je da se počne sa blažim i nastavi sa markom „GORSKI“, situiran u središnjem delu kompleksnijim, „jačim“ sirevima, a akcenat je južnih padina Fruške gore, u selu Jazak, opština da svako prema svom ukusu kombinuje vrstu Irig, tri kilometra od Banje Vrdnik, samo je sira i dodatka. Ovde ne postoji dress code, parjedan korak u razvoju ove mini mlekare sa zaofemi su dozvoljeni, a casual varijanta poželjna. kruženim procesom proizvodnje. Na padinama Možete doći u papučama, u salonkama, kako Fruške gore trenutno slobodno pase 70 vrhunvam volja, u čemu se lepo osećate, jer ste tu skih grla rase Alpina. Od njihovog mleka je u zbog sira i uživanja - objasnila je naša sagoproseku tokom 2016. godine proizvedeno 400 vornica, a u to su se mogli uveriti svi prusutni Ljiljana Paušić Mojić kg sira na mesečnom nivou, ali procenjuje se, da na otvaranju, 12. maja, na Dan Svetog Vasilija je tendencija rasta proizvodnje od 20% godišnje.

Ostroškog, kada se dešavaju najveća čuda.

Za jedan sir PG „Gorski“ potrebno je 10 do 22 litara mleka, u Jedno takvo desilo se u Jasku. zavisnosti od vrste sira. U njihovom današnjem, finalnom ukusu, Proizvodi PG „Gorski“ mogu se kupiti u mlekari, u prodavniutkana su iskustva i recepti pripreme kozjeg sira stari bezmalo cama Aroma marketa u Beogradu i Novom Sadu i specijalizovatristo godina, koliko je duga i istorija ovog sela. Uz savremenim prodavnicama zdrave hrane. Mogu se probati i u nekoliko nu tehnologiju i standarde, PG „Gorski“ je uspeo da za četiri prestižnih restorana i hotela, takođe u Beogradu i Novom Sadu, godine, od kada se nalazi na tržištu, pomiri staro i novo i pretoči ali samo je u novosadskom restoranu/konobi „Riba Ribi Grize u kvalitne kozje sireve koje odlukuje kompaktnost, umerenost Rep“ u jelovniku jasno naznačen ne samo kozji sir, već da je to ukusa i izvanredna tekstura. Poslovna politika tima „Gorski“, kozji sir PG Ljiljane Paušić Mojić. koji osim Ljiljane Paušić Mojić, čine suprug Milan Mojić i dve meštanke Lela Mranješ i Stanka Nešković, bez čijeg je prisustva ova proizvodnja, po rečima gospođe Mojić, nezamisliva, bazirana je na proizvodnji ograničenih količina proverenog kvaliteta sira, o kojem, osim velikog broja zadovoljnih potrošača, govori i Velika zlatna medalja sa Novosadskog poljoprivrednog sajma 2016.

Iskorak u ovoj priči o sirevima, svakako je otvaranje za javnost ovog prostora, smeštenog tik uz mlekaru, uređenom u etno stilu.

Sala za degustaciju sira ima za cilj da se turisti, putnici namernici, poslovni, porodični ljudi ili samci, uz čašu vina sa Fruške gore, udaljeni od gužvi i okruženi prirodom, prepuste čarima desetak vrsta kozjih sireva i sami kreiraju svoje ukuse, u čemu će im pomoći slatko - slani dodaci, od ajvara, suvih grožđica, do meda i raznog začinskog bilja, da pronađu kombinaciju koja im najviše odgovara.

28

Domaći, kvalitetni proizvodi VRTLARA osvajaju svet

Branislav i Vanja Sekulić.

P

rošlo je vreme generacije koja je promovisala hranu od plastike i život bez ljubavi. Napredak zasnovan na nasleđu sve više oblikuje našu sadašnjost, samim tim i budućnost. Sve je više onih koji su shvatili da Srbija ima brend s kojim može da osvoji čitav svet.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge VRTLARI DOO, iz Malog Iđoša, vlasnika i direktora Branislava Sekulića, uveliko je krenulo u tom pravcu.

VRTLARI je mala porodična firma koja je počela da se gradi kao gazdinstvo pre desetak godina, baveći se povrtarstvom, gajeći paradajz i papriku na svojim njivama. Prvi iskorak bio je proizvodnja sokova od paradajza, a prvi kupci komšije, poznanici i prijatelji. Sledeći korak bila je proizvodnja ajvara, da bi prošle godine, pod robnom markom VRTLARI startovala proizvodnja široke lepeze zimnice od prirodnih sastojaka: ljuti, blagi i sa celerom sok od paradajza, ljuti i blagi ajvar, džemovi od smokve, šljive, maline, kajsije sa fruktozom i šećerom. Osluškujući zahteve naše dijaspore, započeta je proizvodnja slatka: od dunja sa orasima, od višanja, jagoda i borovnica. Činilo bi se, taksativno čitajući ove redove, da napraviti brend i nije neki problem. O tome da li je to baš tako, gospodin Sekulić kaže: - Pre godinu dana smo supruga Vanja i ja podigli kredit, stavili kuću pod hipoteku i odlučili da uspemo u ovom poslu. Volimo ovo što radimo, dajemo sebe maksimalno i verujemo u naš posao. Trudimo se da na svakom mestu približimo ljudima naš rad, da reprezentujemo naš brend. Naš život i rad sabran je u jednoj reči - VRTLARI. Veza sa poljoprivredom, rađanje ideje o sopstvenom pravcu razvoja, čekala je godinama na ostvarenje. Rad na zemlji,

gospodin Sekulić je započeo uz majku, pomažući joj stasavao u ovom poslu, i poslednjih deset godina radio u pravcu razvijanja svog vlastitog puta, sa zaokruženom proizvodnjom i korpom raznovrsnih domaćih proizvoda.

Ono što VRTLSRI danas nude domaćem tržištu je proizvodnja u kojoj se poštuju preporuke stručnjaka, uslovljena zahtevima tržišta, proizvodnja u kojoj je zastupljena vrhunska tehnologija, moderan dizajn i tradicionalna receptura. VRTLARI su oni koji se istovremeno bave proizvodnjom voća i povrća, prerađuju ga i plasiraju na tržište. Njihov slogan: „Sa plantaže na stelaže”, upravo ukazuje na to.

Gospodin Sekulić ima i drugih ideja. Jedna od njih je da sa proizvođačima najkvalitetnije paprike u Vojvodini, koja se gaji na njivama u Ruskom Krsturu, započne proces zaštite geografskog porekla i da razvije brend „Ajvara od Krsturske paprike“, jer kaže da su ti ljudi „stotinama godina usvajali tehnologije proizvodnje i postigli izuzetne prinose i kvalitet paprike“. Kuriozitet je da se u tom selu, nedaleko od Kule, čak 90% meštana bavi uzgojem paprike. Tu papriku koristi i porodica Sekulić za svoj ajvar kada im ponestanu količine sa njihove plantaže.

Planovi porodice Sekulić su da VRLARI postanu jedan mali brend koji proizvodi kvalitetnu i zdravu hranu na nacionalnom nivou, i da polako osvajaju region. Za sada se njihovi proizvodi mogu naći, uglavnom u prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim marketima u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu. U toku su pregovori sa Slovencima, Crnogorcima.

Planovi su razvijanja tržišta Kanade, na koje se ovi proizvodi već izvoze, ali su i tržišta Australije i zapadne Evrope takođe bliska, pre svega zbog prisustva naših ljudi željnih ukusa svog zavičaja.

29

Srbija će za tri do četiri godine procvetati Javor Radovanković, pravi domaćin i promoter Srbije u Rumuniji

Z

adovolji i domaćini i gosti, a ponajviše građani Temišvara, jer su imali priliku da proprate sve što je Turistička organizacija Vojvodine pripremila kako bi na najlepši mogući način predstavila turističke, kulturne i vinsko-gastronomske potencijale Pokrajine. To bi bio osnovni utisak sa ovogodišnje promotivne manifestacije održane u tzv. rumunskom Banatu.

Kao i prošle godine, Dani Vojvodine u Temišvaru, održani su u restoranu Lloyd, lociranom na najlepšem i najmlađem od tri temišvarska trga - Trgu pobede, koji zbog jedne od najpoznatijih zgrada na njemu - Palate kulture, u kojoj je između ostalog smeštena i Nacionalna opera (Naţională Română), nazivaju i Trgom opere. Pored ove zgrade nalazi se i čuveni Hotel Temišvar (Hotel Timisoara), najveći i jedan od najluksuznijih u gradu, Rumunska mitropolitska pravoslavna katedrala, Muzej Banata, Dvor Dauerbah iz 1913. godine, Lefrerov dvor, jedna od tri gradske kapije - Petrovaradinska kapija i mnoge druge znamenite građevine. Među njima je i restoran Lloyd, vlasnika Javora Radovankovića, domaćina Dana Vojvodine, kao i svih drugih događanja vezanih za Srbiju i Srbe u Temišvaru.

Gospodin Radovanković je zbog raznih akcija i veza sa Srbijom poznat i kao ambasador srpskog turizma u Rumuniji.

On je pre pet godina „spasio“ lošu sezonu u našem najvećem ski centru, Kopaoniku, tako što je doveo rumunske turiste. Konačan efekat njegove aktivnisti je da od svih stranih gostiju koji danas zimuju na ovoj planini, čak 65% dolazi iz ove susedne države. Rumunski turisti su oduševljeni Kopaonikom i imaju samo lepe reči za Srbiju. Oni su, po rečima našeg sagovrni-

30

ka, jedni od najboljih promotera Srbije i srpskog turizma u svetu, a prepoznati su i kao dobri gosti, dobri potrošači. Sagledavajući trenutnu situaciju u srpskom turizmu, parafrazirajući Njegoša da: - Ko j’ na brijegu bolje vidi do onaj pod brijegom!, zaključuje da će Srbija za tri do četiri godine procvetati.

Restoran Lloyd je obavezna stanica svim srpskim turistima koji prolaze ili borave u Temišvaru. Javor kaže i da su srpski turisti veoma zainteresovani za ovaj lepi grad, duge istorije nazivan Malim Bečom. Malo se zna da je u Temišvaru Miloš Crnjanski završio četiri razreda veronauke (danas zgrada Bibioteke), da su ovde sahranjeni otac i brat Branka Radičevića. U Temišvaru je i srpska pravoslavna crkva i Temišvarska eparhija.

Crkva je jedinstvena po uredno vođenoj evidenciji koliko je ko para obećao da će dati, a koliko je zapravo dao. Dokaz da su Srbi do pre 1900. bili jedan od konstitutivnih naroda, a Temišvar prestonica Banata, su i tri pravoslavne crkve podignute u ovom gradu.

Nedaleko od Temišvara je mesto rođenja Dimitrija (Dositeja) Obradovića - Čakovo i Gimnazija Dositej Obradović, jedina u dijaspori sa đacima iz sredine iz koje potiču. Temišvar je grad na Begeju, koji će najdalje za pet godina biti plovan do Zrenjanina, sa graničnim prelazom i

biciklističkom stazom, već dovršenom sa rumunske strane.

- Budući da će u okviru EU Evropska prestonica kulture 2021 biti Temišvar, a Novi Sad van EU, to će biti jedan dobar momenat povezivanja i prilika za puno zajedničkih akcija ova dva grada reprezenata dve države. Zapad daje značajna sredstva podrške obnavljanju kulturnih dobara, istorijskih objekata, manifestacijama. Već drugu godinu zaredom Turistička organizacija radi promociju Vojvodine, što je za posledicu imalo za 20% veći broj rumunskih turista u ovoj Pokrajini.

Siguran sam da će ih biti još više. Prošle godine TO su se predtsavile individualno.

Kanjiža je promovisala Tiski cvet, bio je Karneval cveća u Beloj Crkvi, Berba grožđa u Vršcu... Ove godine se predstavilo jedanaest turističkih organizacija, a njihove prezentacije na svečanosti otvaranja pratilo je čak 62.000 građana Rumunije u direktnom prenosu lokalne TV stanice - rekao je gospodin Radovanković i dodao da će i sledeće godine podržati ovaj susret, ali da smatra da Dane Vojvodine u Temišvaru treba održati u februaru, martu, možda aprilu, kako bi Rumuni, potencijalni turisti, mogli da planiraju posete manifestacijama tokom cele godine.

Ovako, događaji do maja su propošteni, a cilj je da sve manifestacije budu posećene i da u Srbiju dođe što veći broj gostiju.

Domaći gost je najvažniji gost V

ojvodina beleži konstantan porast broja turista. Statistika kaže da od ukupnog broja gostiju, 56% čine domaći gosti, koji pritom ostvaruju 59% od ukupnog broja noćenja. Od pomenutog broja, najveći broj poseta ostvaruju gosti iz Beograda, pa je dr Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacija Vojvodine, posebnu pažnju posvetila beogradskom tržištu, u čemu je imala punu podršku Pokrajinske vlade, Privredne komore Vojvodine, turističkih organizacija, kao i sve boljih vojvođanskih vinara i drugih pružalaca turističkih usluga.

Nastup Vojvođana u prestonici Srbije ove godine bio je pažljivo isplaniran, ne samo zbog značaja i broja turista iz Beograda, već i zbog odlične saradnje sa TO Beograda i TO Srbije. Svo to bili su razlozi da TO Vojvodine „odradi“ spektakularnu kampanju u glavnom gradu, sa potencijalnim tržištem od preko 2 miliona ljudi.

Sa promocije TO Vojvodine u Temišvaru - Promotivnu kampanju „Dani Vojvodine“ započeli smo tokom maja, kako bi blagovremeno predstavili letnju sezonu u Vojvodini. Završili smo sa uspehom Dane Vojvodine u Temištvaru.

Zajedno sa TO Srbije, TO Vojvodina je u Ljubljani organizovala prezentaciju gastronomske i vinske ponude Vojvodine pod sloganom „Vojvođansko gastronomsko i vinsko veče“ u Kristalnoj palati - restorana „DiVino“. Naravno, u centru regionu, u našem dragom Beogradu, želeli smo da na što bolji način ispromovišemo našu turističku ponudu. Stoga je ulaz za sve programe koji su organizovani bio besplatan - objašnjava dr Nataša Pavlović, naglašavajući da je poetna svih ovih kampanja u regionu i svih turističkih organizacija, od nacionalne do lokalnih, činjenica da je domaći gost najvažniji. Ona je izrazila nadu da će Dani Vojvodine pomoći svima koji se bave turizmom da se na što bolji način prikažu jedni drugima i unapredi ova vrsta saradnje.

Na manifestaciji “Dani Vojvodine“ održanoj od 1. do 3. juna u Beogradu svoju turističku ponudu predstavilo je preko 30 turističkih organizacija iz Vojvodine, a bili su tu i lokalni proizvođači, udruženja žena, starih zanata, privrednici, kulturno-umetnička društva, muzički bendovi... Peto po redu predstavljanju

Vojvodine kao turističke destinacije na najvećem domaćem tržištu, pratili su raznovrsni dnevni i bogati večernji sadržaji. Dok su se dnevne aktivnosti odvijale na Trgu Republike, u večernjim časovima, po prvi put Salon vina Vojvodine održan je u hotelu Radisson Blu Old Mill hotelu (u periodu od 16.00 – 22.00h), u organizaciji Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom grografskog porekla Srem - Fruška gora, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Turističke organizacije Vojvodine. Dani Vojvodine imali su muzičku završnicu u „Božidarcu“ koncertima SKA/punk bendova: Mamurlook i Zbogom Brus Li iz Novog Sada i najdugovečnijeg Ska pank bend na ovim prostorima, Samostalni referenti iz Beograda, te u UK „Vuk Karadžić“, gde su nastupili etno grupa „Vrelo“ iz Rume i jedan od najbolji tamburaških orkestara - „Romansa“. Oni su Vojvodinu muzikom i pesmom predstavili i kao tradicionalnu i

Sa promocije TO Vojvodine u Beogradu kao modernu destinaciju, koja čuva unutrašnje vrednosti i nasleđe, a istovremeno prati savremene tokove. Želja organizatora je bila da ove godine u promociju uključe i mlade ljude, da im pokažu da je vojvođanska ravnica koliko pitoma, toliko i dinamična, da je mesto gde mogu da uživaju u brojnim programima, kampovima i drugim sadržajima. Razlog ovog programa za mlade je i titula Novog Sada - Omladinske prestonice Evrope 2019., koji je potpomognut od strane Udruženja Srbija za mlade Novi Sad. TOV priprema nastavak promotivne kampanje u regionu. Od jeseni se očekuje gostovanje u Banjaluci, a posle posete Nacionalne turističke organizacije Crne Gore u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima, kojoj je bila domaćin, dogovoreno je da se početkom oktobra Vojvodina predstavi u Crnoj Gori.

Na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu od 05. do 07. oktobra, biće održana Smotra vinskih viteških redova sa posebnim programmima i animacijama za turiste, a TO Vojvodine, kao organizator ovog događaja, nada se njegovom pozitivnom efektu na građane Novog Sada, i celokupnu privredu Pokrajine i Republike.

31

U DUHU EVROPSKE PRESTONICE KULTURE…

K

ako je Novi Sad osvojio dve veoma važne titule, Evropske prestonice kulture za 2021. godinu i Omladinske prestonice Evrope za 2019. godinu, Turistička organizacija Grada Novog Sada kao važan nosilac razvoja turizma pokrenula je nekoliko novih projekata u duhu ovih prestižnih titula, od kojih se izdvaja projekat besplatnih turističkih tura.

Ove ture su organizovane sa ciljem promocije turističke ponude Grada Novog Sada, edukacije stanovništva i podizanja svesti o značaju turizma kao jedne od najperspektivnijih delatnosti. Osmišljene su četiri šetnje, od kojih su dve standardne: „Petrovaradinska tvrđava“ i „staro grad-

32

sko jezgro“, dok su dve tematske: „Novi Sad iz Jevreskog ugla“ i „Novi Sad iz ženskog ugla“. Ture mogu isključivo da se rezervišu preko sajta TONS-a: www.novisad.travel Takođe, pored novih projekata, realizuju se i sve projektne aktivnosti koje su predviđene strategijom Održivog razvoja Grada Novog Sada sa glavnim ciljem pozicioniranja Novog Sada kao važne „City break“ destinacije.

Nakon uspešno završene druge faze postavljanja turističke signalizacije, ove godine u planu je realizacija treće faze koja podrazumeva obeležavanje svih hotela u Novom Sadu, postavljanjem oko 120 tabli signalizacije na preko 80 lokacija.

Fotografije: Aleksandar Milutinović

33

Vojvodina u nauci

P

Prof. dr Lazar Lazić

34

rof. dr Lazar Lazić je diplomirao 1986, magistrirao 1992, a doktorirao četiri godine kasnije, sve na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde u kontinuitetu radi od 1990. U zvanje docenta izabran je 1996, vanrednog profesora 2001, i redovnog profesora 2006.

Prevashodna oblast naučnog istraživanja kojoj je profesionalno posvećen odnosi se na klimatologiju, globalne klimatske promene, prirodna i kulturna dobra u turizmu Vojvodine.

Na PMF-u, u okviru osnovnih studija predaje predmet: Klimatologija sa osnovama meteorologije i Turistička geografija. Na master studijama drži predmet Osnove fotografije kao grafičkog sredstva u geografiji, a na doktorskim studijama Geografija i globalne promene i Održivi turizam i globalne promene životne sredine.

Vezan za Vojvodinu i rođenjem i ljubavlju - svoj naučni rad je usmerio ka ovoj plodnoj i inspiracijom neiscrpnoj ravnici. Bio je urednik monografija “Jegrička” i “Mostonga i vode Zapadne Bačke” u ediciji “Tija voda” KID „Pčesa“. Od 1996. član je uređivačkog odbora edicije „Kulturno-istorijska baština Vojvodine“ (18 knjiga) u izdanju KID “PČESA”. Od 2001. je glavni i odgovorni urednik Naučno-popularnog časopisa „Gea”. Tokom perioda 2002-2006, 2009-2012. i 2015-, vršio je i vrši funkciju direktora Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. U periodu 2012–2015. bio je prodekan PMF. Tokom period 2008-2013. i 2015-, bio je glavni i odgovorni urednik međunarodnog naučnog časopisa „Geographica Pannonica”. Objavio je 98 naučnih radova. Učestvovao u radu na 24 fakultetska projekata, a na pet je bio rukovodilac. Od 2006. je član NAPP (National Association of Photoshop Professionals - USA). Novembra 2011. imao je prvu samostalnu izložbu fotografija: Vojvođanska bajka - Let there be light.

i u objektivu Prof. dr Lazar Lazić nikada nije krio svoju strast za fotografijom i motorima. I evo sada, u nekom zrelijem dobu, napravio je simbiozu te dve strasti. A u njihovoj žiži bila i ostala Vojvodina. Zato je svojim sugrađanima, u oktobru prošle godine, podario drugu samostalnu izložbu, ovoga puta pod nazivom – „Vojvodina - rural view”, posvetivši je svom ocu, Veselinu Laziću, koji ga je i upoznao sa njenim lepotama – “Deo mene je otišao sa njim, deo njega je ostao sa mnom”.

Na njegovim fotografijama je njegovo viđenje Vojvodine, u kojoj je rođen i koju bezgranično voli, u crno-belim tonovima, naglašavajući na taj način snagu i dramatičnost njenih prostora. „Tako je predstavljena priroda Vojvodine, i pomalo ljudi, jer sve je manje onih koji pripadaju ruralnom miljeu autohtonih ljudi“, kako kaže dr Lazić i „pogled na onaj drugi deo Vojvodine, beskrajni horizont, pšenicu, kukuruz u rastu, praktično one vrednosti od kojih svi mi živimo“ - kako je to viđenje okarakterisao jedan drugi majstor umetničke fotografije, gospodin Geza Lenert.

Zaći u njene kutke do kojih retko ko zalazi, zabeležiti nešto što je do sada malo ko, ili nije niko zabeležio, bio je cilj koji je autora opredelio da to učini prelazeći uzduž i popreko na motoru „koji može da ide po letnjim putevima, između lenija, kroz tek obran kukuruz, po strnjici, po utabanim tragovima kroz mlado žito“.

Na njegovim fotografijama vojvođansko selo je uzvišeno, ono blista u svojoj jednostavnosti i iskonskoj lepoti. Takve fotografije ne bi bilo moguće snimiti da ne postoji posebna vezanost za ove predele.

– Fotografije su nastajale ponekad planski, mnogo češće spontano, jer za mene je svet fotografije način na koji sebi dajem oduška i uživam u tome. Niko srećniji od mene kada naiđem na dobro svetlo, dobar prizor i to je moj odmor za dušu – kaže autor.

Prof. dr Lazar Lazić: “Veliko hvala Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a u Novom Sadu, ustanovi gde radim, koji mi je deo foto-opreme učinio dostupnim. Hvala mojim kolegama sa Departmana – pogotovo Anđeliji i Igoru koji me nesebično podržavaju u svetlopisnim htenjima.”

35

FIMEK o istraživanju konkurentnosti pčelarske proizvodnje

F

Prof. dr Svetlana Ignjatijević

- FIMEK je proaktivan, inovativan, kreativan i odgovoran - ističe prof. dr Marijana Carić.

- Fakultet prepoznaje naučnoistraživačku delatnost kao ključni činilac unapređenja radne sposobnosti zaposlenih, odnosno konkurentnosti obrazovne institucije, odnosno predstavlja društvenu odgovornost – tvrdi prof. dr Dragan Soleša.

- Dosadašnje proaktivno delovanje u nauci i prenošenje teorijskih, a sve više praktičnih znanja afirmisalo je Fakultet kao ozbiljnu naučnoistraživačku ustanovu naglašava prof. dr Marko Carić

36

akultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (FIMEK), Univerziteta Privredna akademija, aktivno obavlja i podstiče naučnoistraživačku delatnost i implementira njihove rezultate.

- Fakultet je do sada realizovalo više projekata, a istraživanje konkurentnosti Fruškogorskog lipovog meda ima značajan kontinuitet.

Fakultet je istraživanje konkurentnosti pčelarske proizvodnje u Srbiji počeo kao učesnik IPA projekta “Lime Trees & Honey Bees for Sustainable Development of the Danube Microregionu“, a nastavio u okviru kratkoročnog projekata Pokrajine „Unapređenje konkurentnosti Fruškogorskog lipovog meda na domaćem i međunarodnom tržištu u funkciji održivog razvoja AP Vojvodine“. Obzirom da potrošači prepoznaju prednost sertifikovanih proizvoda, primarni cilj projekta je bio da se istraže svi činioci ponude i tražnje koji utiču na konkurentnost proizvodnje meda na domaćem i međunarodnom tržištu, kako bi se kreirala strategija dugoročnog tržišnog pozicioniranja i strategija nastupa na ciljna izvozna tržišta - obavestila je rukovodilac projekta, prof. dr Svetlana Ignjatijević.

Istraživanjem je ustanovljeno postojanje visoke tražnje za medom na tržištu Italije i Nemačke. Istraživanje tržišta Italije i Rumunije sprovedeno je u saradnji sa profesorom Daniele Cavicchioli, Univerziteta u Milanu, i Cristinom Pocol sa University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine Department of Economics, Cluj-Napoca.

- Važno je naglasiti da institucionalno povezivanje naučnoistraživačkih institucija i uspostavljanje novih oblika partnerstva doprinosi međunarodnom pozicioniranju našeg Fakulteta - ističe Ignjatijević.

U okviru projektnih aktivnosti održana je edukacija pčelara Društva pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada, koji su bili učesnici na projektu, i studenata Fakulteta. Predavač prof. dr Jelena Bošković je, u okviru radionice “Uticaj pesticida na pčelarsku proizvodnju”, istakla je nužnost smanjivanja upotrebe pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji, kao jedini održiv način opstanka pčelinjih kolonija i posredno čoveka i ostalih živih bića.

Doc. dr Radivoj Prodanović izlagao je na temu “Organska proizvodnja meda u funkciji povećanja konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu“. Ukazano je da je za razvoj organskog pčelarstva potrebno usaglasiti interes privatnog i javnog sektora, ulagati u dalja istraživanja i razvoj i pružiti podršku malim pčelarima, jer je samo zajedničkim naporima moguće sačuvati pčele i osigurati održivi razvoj pčelarstva.

- Konačno, mišljenja smo da bi odgovornost za unapređenje konkurentnosti pčelarske proizvodnje trebali preuzeti svi akteri, počev od nadležnih ministarstava. Odgovornost za povećanje konkurentnosti pčelarske proizvodnje snose i sami proizvođači. Tako, bez sistemske podrške i investicija ne može se očekivati značajniji rast konkurentnosti poljoprivrede, time i pčelarske proizvodnje. Podrška se očekuje i kroz programe tehničke pomoći EU u procesu pristupanja.

Postojeća iskustva zemalja Jugoistočne Evrope ukazuju na višestruku korist od ovih vidova podrške, a osnovu ostvarenja ove saradnje čine zajednički projekti koji bi se morali usaglasiti sa prioritetima Ministarstva - ističe Ignjatijević.

Diplomirani inženjer saobraćaja na FIMEK-u

S

tudijski program Drumski saobraćaj i transport je koncipiran u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Bolonjskom deklaracijom i standardima za akreditaciju. Namenjen je onima koji žele da steknu sadržajna i kvalitetna, kako teorijska tako i praktična znanja, koja će im omogućiti da postanu uspešni profesionalci sposobni da planiraju, projektuju, upravljaju i kontrolišu procese i sisteme u raznim vidovima, oblastima i tehnologijama drumskog saobraćaja, transporta, komunikacija i logistike.

Studijski program Drumski saobraćaj i transport pruža studentima znanja i veštine iz oblasti planiranja saobraćaja i infrastrukture, projektovanja, regulisanja i upravljanja na mreži puteva i ulica, projektovanja kapaciteta, vrednovanja, upravljanja i eksploatacije drumskih saobraćajnica.

Savladavanjem studijskog programa Drumski saobraćaj i transport studenti stiču kompetencije da analiziraju i prognoziraju zahteve na transportnom tržištu, planiraju i projektuju, upravlјaju, eksploatišu i kontrolišu procese i sisteme koji omogućavaju protok lјudi, robe, tereta i informacija u različitim vidovima modalnog (drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog) i multimodalnog saobraćaja i transporta, komunikacija i logistike.

Za studente je tokom studija organizovana stručna praksa kao deo nastavnog procesa kako bi stekli veštine koje zahteva savremeno tržište rada i na taj način obezbedili sigurno zaposlenje.

Nastava je interaktivna i ostvaruje se u malim grupama i kroz mentorski rad. Kroz interaktivnu nastavu naglasak se stavlja na isticanje individualnog, kreativnog razvoja studenata, timski rad, sticanje praktičnih znanja i korišćenje savremene tehnologije, kao i na uspostavljanje neposrednog odnosa između studenata i profesora. Kvalitetu nastavnog procesa doprinose i gostovanja stručnjaka iz privrede.

Studijski program Drumski saobraćaj i transport traje četiri godine i njegovim završetkom studenti stiču 240 ESPB bodova i zvanje DIPLOMIRANI INŽENJER SAOBRAĆAJA. Nakon završetka studijskog programa Drumski saobraćaj i transport studentima su na raspolaganju brojne mogućnosti zaposlenja u saobraćajno-transportnim kompanijama, proizvodnim,

industrijskim preduzećima, trgovačkim i distributivnim kompanijama, špediterskim kompanijama i transportnim agencijama, drumskim i železničkim putničkim terminalima i robnim stanicama, lukama i vazduhoplovnim pristaništima, organizacijama koje se bave bezbednošću saobraćaja, preduzećima specijalizovanim za pružanje kompleksnih logističkih usluga - logistički provajderi, javnim ustanovama - ministarstvima, komorama i drugim ustanovama na različitim nivoima gde se angažuju na poslovima vezanim za probleme saobraćaja, transporta, logistike i komunikacija na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i gradskom nivou, gradskim upravama, projektnim organizacijama, istraživačko-projektantskim kućama, u različitim institutima, biroima, ustanovama za statistička istraživanja, urbanističkim zavodima i drugim ustanovama, koje se bave istraživanjem, planiranjem i projektovanjem u oblasti saobraćaja, transporta, logistike i komunikacija, bankama, medijskim i novinskim kućama, osiguravajućim kompanijama, carinskim upravama, obrazovnim institucijama, na različitim nivoima itd., kao i u različitim privrednim subjektima, kako u privatnom tako i u javnom sektoru.

Prof. dr Nena Tomović

37

Agrol .d.o.o. pomaže u nastojanju da Fruška gora bude srpski Južni Tirol

A

grol d.o.o. iz Temerina (Lajoš Košuta 34) je za više od dvadeset godina na tržištu izgradio imidž jedne od vodećih kompanija koja se bavi isporukom opreme za voćarstvo na preko 400/500 lokacija u Srbiji i regionu. Uspešno prati savremene trendove u oblasti poljomehanizacije i opremanja, zahvaljujući čemu je umnogome doprineo da oni koji sa njima sarađuju - ostvaruju neuporedivo bolje prinose i veći profit.

se bave voćarstvom. Vremenske (ne)prilike su naterale ljude da razmišljaju o tome da je borba protiv njih donkihotovska, i da se rešenje može naći postavljanjem protivgradnih mreža.

- Argol d.o.o. je prve protivgradne mreže postavio 2004/5. godine i tada je trebalo poljoprivrednike ubeđivati da je protivgradna mreža neophodna. Do danas, 2017-te, Agrol je možda postavio šesto-sedamsto hektara protivgradnih mreža i nema više potrebe da bilo kome objašnjavamo da savremeni zasad mora biti natkriven i mora biti osiguran od elementarnih nepogoda - kaže gospodin Princip.

Veoma aktuelna je i priča o hladnjačama kojih, zbog limitiranih kapaciteta, nema dovoljno, što je u suprotnosti sa tržišnom filozofijom, po kojoj je prisusutnost na tržištu u zavisnosti od obezbeđivanja kontinuiteta, dovoljne količine robe visokog kvaliteta i prihvatljive cene. To znači, da se roba ne može isporučivati samo u septembru, oktobru i januaru, posle čega bi usledilo izvinjenje da robe nema više. Potrebe i zahtevi tržišta se menjaju, a zahtevi kupaca da tokom cele godine bude obezbeđena snabdevenost kvalitetnom Tim Agrola d.o.o. na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu robom.

Trenutno su najtraženije Njegov vlasnik, mr Vladislav Princip, kaže da u ponudi najmodernije linije za predsortiranje, kapaciteta od 10 do 20 ove firme stoji široka lepeza usluga - počev od projektovanja tona na sat, koje omogućavaju da je pripremljena roba u sklavoćnjaka, do isporuke sadnog materijala, protivgradnih mreža, dištu, odvojena po kvalitetu, svakog trenutka spremna da bude mašina do drugih uređaja za voćnjake, a takođe i kvalitetna isporučena na zahtev kupca. oprema za hladnjače: linije za sortiranje i pakovanje. Ove godiMr Princip navodi dve vrste podrške modernizaciji naših ne je za septembar ugovoreno postavljanje najveće sortirke na voćnjaka, jedna od strane resornog republičkog ministarstva, a Balkanu, kapaciteta 20 tona na sat. druga na nivou Pokrajine, od kojih je ova druga veća i značajVeliko interesovanje vlada za podizanje novih zasada, s obzinija. rom na važeći Ugovor o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa RuOno što svi korisnici Argol d.o.o. očekuju je otvaranje IPARD sijom i činjenici da veliki deo svežih proizvoda, voća, završava programa, da preko njih dođe značajnija podrška EU za ono što na ovom tržištu, i da su još uvek investitori spremni da ulažu ova kompanija radi. novac u razvoj novih voćnjaka. A gde su voćnjaci tu su i proti- Onda možemo da planiramo da Fruška gora bude evropska vgradne mreže, u čijoj će blizini, pre ili kasnije, biti podignute top voćarska regija, kao što je to danas južni Tirol - zaključio je hladnjače i Agrol d.o.o. je prava adresa za sve one koji žele da mr Vladislav Princip.

Detaljnije o ponudi Agrola d.o.o. na sajtu www.agrol.rs

38

Sedam decenija Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

P

ovodom obeležavanja 70 godina Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, direktor Departmana, doc. dr Dragoslav Ivanišević, na naučno-stručnom skupu pod nazivom „Nove sorte i klonovi vinove loze“, održanom na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, u maju ove godine, izneo je neke od impresivnih referenci iz istorije i razvoja ove institucije.

Sve je počelo 1947. godine kada je 1. aprila Ukazom Skupštine AP Vojvodine formiran Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. Te iste godine rad Zavoda je proširen na oblast voćarstva. Od 1961. Zavod izrasta u Institut sa pet odseka: voćarstvo, vinogradarstvo, vinarstvo, zaštitu bilja i oplemenjivanje voćaka i vinove loze. Još od osnivanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1954. godine, na fakultetu je formirana Katedra za voćarstvo i vinogradarstvo, a kasnije i Odsek za voćarstvo i vinogradarstvo. Ustavnim amandmanima iz 1971. godine Institut u Sremskim Karlovcima je integrisan sa Poljoprivredim fakultetom, odnosno Odsekom za voćarstvo i vinogradarstvo, i od tada se nalazi u njegovom sastavu. Godine 1973. iz Instituta su izdvojeni naučni radnici koji su se bavili zaštitom bilja i pripojeni su Institutu za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta, a radnici koji su se bavili vinarstvom Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Od 1975. rad Departmana se proširuje i na oblast hortikulture, a Institut dobija naziv Institut za voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu. Posle nekoliko reformi od 2002. godine Institut menja naziv u Departman, a od 2005. Departman proširuje rad i na oblast pejzažne arhitekture. Danas se Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu sastoji od dve katedre: Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo, kojim se realizuju studijski programi na osnovnim i master studijama, te Katedre za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu na kojoj se organizuju dva programa na osnovnim i dva programa na master studijama. Na Departmanu je zaposlen 21 nastavnik, pet istraživača, 22 člana nenastavnog osoblja. Pored katedri u okviru Departmana, nalazi se i Institut za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu u okviru kojeg se realizuju mnogobrojni projekti.

Doc. dr Dragoslav Ivanišević.

Samo u poslednjih deset godina relalizovano je 32 projekta od kojih deset međunarodnih.

Sastavni deo Departmana čine i ogledna dobra za voćarstvo i vinogradarstvo, koja se nalaze na tri lokaliteta u Sremskim Karlovcima i Rimskim Šančevima, i predstavljaju mesta za edukaciju studenata i naučno-istraživački rad nastavnika i saradnika.

U okviru Departmana nalazi se i nekoliko laboratorija. Velikim radom nastavnika i naučnika tokom ovih sedam decenija na Departmanu su stvorene 23 sorte, 7 klonova, tri subklona vinove loze, devet selekcija oraha, pet vrsta kajsija, devet sorti jabuke stubastog tipa, tri breskve i jedna kruška. Samo u proteklih deset godina objavljeno je preko 400 naučnih radova. U Zavodu za intelektualnu svojinu zaštićen je jedan patent. Jedan od najvećih komparativnih prednosti Departmana, pored obrazovanja studenata i pružanja nekoliko kompetencija je pružanje primenjenih znanja studentima, a sve u skladu sa potrebama današnje tržišne privrede.

U tom smislu Departman će nastaviti da obogaćuje i unapređuje i postojeće studijske programe, ali i da razvije nove. U prilog tome ide i činjenica da je u procesu akreditacije novi studijski smer na master nivou, plod saradnje Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta, koji će biti realizovan na nivou Univerziteta, a odnosi se na vinogradarstvo i vinarstvo. Od 1973. godine kada su se vinogradarstvo i vinarstvo razdvojeni, počeli su da se razvijaju kao samostalne naučne discipline. Na ovaj način izašlo se u susret i željama studenata i potrebama današnje privrede za pružanjem objedinjenih znanja iz ove oblasti.

Pored navedenih aktivnosti u oblasti nastave i nauke, Departman se bavi organizovanjem stručnih skupova, kojima želi da učvrsti svoju poziciju kada je u pitanju vidljivost Departmana, i sa tim aktivnostima će i dalje nastaviti. Departman će nastaviti da se bavi naučnim oblastima u kojima deluje, da učestvuje u transferu tehnologija i uvođenju novih, kreiranju i upravljanju znanjem, nastaviti sa svojim bogatim oplemenjivačkim radom, jer upravo je to ono po čemu je Departman i prepoznat i po čemu se najbolje pozicionirao u srpskoj poljoprivredi.

39

Sorte vinove loze nastale na - originalan

P Prof. dr Petar Cindrić

Panonia

Morava

40

o rečima prof. dr Kozma Pál-a, sa Univerziteta u Pečuju, u Evropi vinova loza zauzima 2% poljoprivrednih površina. Na tih 2% površina se upotrebi 50% pesticida namenjenih poljoprivredi. Stoga je smanjenje njihove upotrebe i borba sa klimatskim promenama stalni izazov za istraživače.

Naime, klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mnogih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, samim tim utiču i na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekonomiju uopšte. Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, možemo reći da je svaka bila drugačija. Pre dve godine je tokom vegetacije vinove loze bila neuobičajeno velika količina padavina, što je pogodovalo rekordnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje neophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti velika vlaga je dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod nekih sorata zabeležen neuobičajeno mali prinos. Godina 2011. je bila izrazito sušna, što je, opet, na potpuno drugačiji način otežavalo posao vinogradarima. Primera radi, tokom vegetacije količina padavina je iznosila 400 ml, a ove godine 1.000 ml.

Godina 2012. je tokom februara donela neuobičajeno niske temperature, do -27°C, što je uticalo na izmrzavanje u mnogim vinogradima, pogotovo u onima u ravničarskim krajevima.

U vinogradima u Srbiji, pored uglednih svetskih sorti kao što su Cabernet, Chardonnay, Merlot, Cabernet Sauvignon, mesto su našle i priznate nove sorte, koje su stvorili naučni radnici sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta: Petra, Bačka, Petka, Kosmopolita, Morava, Panonia i mnoge druge. Upravo o ponašanju ovih, nazovimo ih, novih sorti, u navedenim trogodišnjim, potpuno različitim uslovima, mogli smo da čujemo od jednog od njihovih tvoraca, prof. emeritusa dr Petra Cindrića, sada u zasluženoj penziji, ali čija se reč sluša, a mišljenje poštuje.

- Sorte Panonia i Morava su nastale od istog roditeljskog para. Jedna grana ide od jedne istočno azijske vrste koja se odlikuje vrlo visokom otpornošću na mrazeve i kratkom vegetacijom - Vitis amurensis. Devedesetih godina smo radili zadnje ukrštanje nekih genotipova koji nose osnovu Vitis amurensisa. Druga grana, koja nosi otpornost prema gljivičnim bolestima, je od francuske sorte Villard blanc, od koje vodi poreklo sorta Bianca, stvorena u Mađarskoj, jedna je od najuspešnijih rezistentnih sorti na svetu. Nove sorte su znalački stvarene da budu prilagođene određenom području, da ispoljavaju osobine koje im obezbeđuju prednosti u odnosu na druge sorte, povećavaju sigurnost proizvodnje i olakšavaju rad ljudima koji ih gaje.

Odluci da se gaje nove sorte prethodi spoznaja da je moguće izaći iz uobičajene prakse. Za ovu odluku potrebna je vizija, znanje, hrabrost i naravno mnogo rada.

Dr Cindrić naglašava da ove nove sorte imaju ugrađenu genetsku otpornost na najvažnije gljivične bolesti. Zbog toga se uspešno mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida. Reducirana primena pesticida doprinosi zaštiti ljudskog zdravlja i očuvanju životne sredine. Sa rezistentnim sortama je realna proizvodnja eko vina. Od priznavanja novih sorti prošlo je 10-tak godina, pa se tako, sorta Panonia, često nalazi u društvu sa jednim dobrim francuskim klonom poznate svetske sorte Chardonnay.

Da bismo bolje razumeli našu novu sortu i njen značaj, profesor je naveo primer proizvodnih rezultata ove dve sorte, zabeležen u Vinariji Vindulo u Temerinu.

- Vindulovi vinogradi u Temerinu imaju 1.200 čokoti Panonie i oko 2.000 čokota Chardonnay-a klon SK 75. Za poslednjih par godina prosečan prinos Panonie je 11.3t po hektaru, a 10.2t kod Chardonnay-a, iako je svake godine kod Chardonnay-a obavljano 7 do 8 puta prskanja, a kod Panonie samo dva. Sadržaj šećera Panonie i Chardonnay-a je sličan: kod Chardonnay-a nešto bolji, ali generalno u oba slučaja vrlo dobar. Dalji rezultati analiza potvrđuju da se nove sorte mogu uspešno gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida. Dakle, ciljano stvaranje novih sorti donelo je napredak. One se sa svojim osobinama uklapaju u prirodni ambijent datog regiona. Zbog toga je njihovo gajenje lakše i sigurnije. Kod rezistentnih sorti godišnje se može izostaviti 5 do 6 prskanja, što pored uštede u novcu doprinosi očuvanju zdravlja, životne sredine, pa i strukture zemljišta od gaženja mehanizacijom,

Institutu u Sremskim Karlovcima put ka uspehu traktora koji vrše prskanje. Oni koji se odlučuju za dobro poznate stare sorte slede tuđa iskustva, šablone koji su provereni na mnogim mestima u svetu. Oni koji se odluče za nove sorte biraju originalne puteve ka uspehu. Gajenje određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi određenog regiona. One su odraz njihove svesti, potreba i njihovog ukusa.

Nove sorte su autohtone, tamo gde su nastale i one su specifičnost tog regiona - objasnio je dr Petar Cindrić.

Osvrćući se na kompatibilnost vinogradarstva sa turizmom dr Cindrić je podvukao da je vinska kultura deo opšte kulture i ekonomski je važna za turizam uopšte: - Ljudi rado konzumiraju kulturu zajedno sa lepim doživljajem. Kreativna privreda je kombinacija kulture i ekonomije. Za vinski turizam je interesantno upoznavanje onoga čime se ljudi bave.

Prijatno je doživeti atmosferu vinograda, podruma i probati vina. Za uspomenu, sa turističkih putovanja ljudi rado ponesu neki suvenir. Dobro je što se u ovom slučaju sa putovanja donosi neko lokalno vino, a samim tim i miris i ukus posećenih prostora.

Panonia, stvorena ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, autora P. Cindrića, N. Korać i V. Kovač, priznata je 2003. godine. Gaji se u fruškogorskom, ali i ostalim vinogorjima Srbije i Mađarske. Ova sorta ima srednje bujan čokot, uspravan rast lastara i slab porast zaperaka, uvek redak i uredan špalir. Grozd je rastresit, srednje veličine, sa okruglim, malim bobicama zeleno-žute boje, sočnog mesa i prijatnog ukusa. Panonia je visokotolerantna na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan, i u većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Po otpornosti na niske zimske temperature, u poređenju sa Rajnskim rizlingom, na početku zime je podjednako, a tokom i pred kraj zimskog perioda nešto slabije otpornosti. Rodnost je na nivou Rajnskog rizlinga, sazreva u I epohi, nakuplja mnogo šećera i ima visok sadržaj kiselina u širi. Daje vino vrhunskog kvaliteta, često sa ostatkom neprevrelog šećera.

Morava, potiče od istih autora, iz iste kombinacije ukrštanja kao i Panonia, i priznata je iste, 2003. godine. Čokot je srednje bujnosti sa uspravnim lastarima, a grozd rastresit, konusnog oblika, dok su bobice zelene, srednje veličine, karakterističnog ukusa. Morava započinje vegetaciju nekoliko dana ranije u odnosu na Rajnski rizling, dok grožđe sazreva nekoliko dana kasnije. Ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i sivu plesan, dok je otpornost na pepelnicu osrednja. Otpornost na niske

temperature je početkom i sredinom zime identična kao kod Rajnskog rizlinga, dok je krajem zime nešto slabija. Morava nadmašuje Rajnski rizling po prinosu grožđa, koji je, u zavisnosti od godine, sklon oscilacijama. Daje vino vrhunskog kvaliteta sa izraženim kiselinama i pikantnom aromom, koja asocira na aromu Sauvignon-a. Morava se može uspešno gajiti uz redukovanu zaštitu protiv pepelnice. Zaštita protiv plamenjače i sive plesni nije neophodna.

Frajla (autora P. Cindrića, N. Korać i D. Ivaniševića) je stvorena ukrštanjem Vértes csillaga i Petre, priznata 2015. godine. Frajlu odlikuje čokot srednje bujnosti, gust špalir, srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit grozd. Bobice su male, sočne, vrlo slatke sa finim, specifičnim mirisom, zeleno-žute boje, koje u punoj zrelosti formiraju suvarak. Sorta je srednje, ali redovne rodnosti, sazreva u I epohi. Nakuplja velike količine šećera u širi (često i preko 25%) uz relativno veliki sadržaj kiselina (8 – 9 g/l). U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima sorta je do sada ispoljila visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima. Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla poizvoditi prirodna slatka vina. Frajla može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problema sa nakupljanjem šećera. Ovo je perspektivna sorta pogodna za organsku proizvodnju vina.

Dionis je sorta nastala ukrštanjem Cabernet franc-a E11 i Panonie, a priznata je 2017. godine. Ovu sortu odlikuje čokot srednje bujnosti, koji formira redak, prozračan i uredan špalir. List je srednje veličine, izrazito petodelan.

Grozd je rastresit, bobice su male, tamno plave i sočne. Srednje je rodnosti, sazreva pozno, u vreme kada i Cabernet franc. Sadržaj šećera u širi je preko 20%. Dionis je otporan na niske zimske temperature i gljivične bolesti. Vino je visoko kvalitetno, harmonično, lepe rubin crvene boje, u tipu vina sorte Cabernet franc.

Frajla

Dionis

41

Faze oplemenjivačkog rada na Oglednom

P

Prof. dr Nada Korać

Neoplanta

Sila

42

rof. dr Nada Korać, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predstavljajući rezultate oplemenjivačkog rada na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, obratila je pažnju na ciljeve koji su se, kroz tri faze ovog rada, menjali.

Od 1947. do 1975. godine ukrštanja su vršena u okviru vrste Vitis vinifera, a cilj je bio stvaranje novih sorti novih proizvodnih karakteristika tj. boljeg kvaliteta nego što imaju autohtone sorte Smederevka, Prokupac i dr. Ukrštanjem ovih sorti sa najkvalitetnijim zapadnoevropskim sortama, stvorene su: Neoplanta, Župljanka, Sirmium, Nova Dinka, Sila, od belih i Probus i Rumenika, od crvenih. U ovom periodu oplemenjivački tim su sačinjavali dr Dragoslav Milisavljević, dr Sima Lazić, dr Petar Cindrić i dr Vladimir Kovač.

Sorta Neoplanta je dobila lepo ime grada Novog Sada, a nastala je ukrštanjem Smederevke i Traminca. Ova vrlo perspektivna sorta, uglavnom se gaji na Fruškoj gori i to ne na velikim površinama. Daje visokokvalitetna, aromatična vina, ali treba proizvođačima skrenuti pažnju na nešto veću bujnost, osetljivost grožđa na mraz i sivu plesan. Međutim, izborom najboljih lokacija, primenom savremene tehnologije, od ove sorte se može ostvariti vrhunsko vino.

Sorta Sila je najperspektivnija sorta iz ove faze oplemenjivačkog rada, s obzirom da se najviše proširila i da je njeno vino najtraženije. Nastala je ukrštanjem Kevedinke i Chardonnay-a. Sila je dobila ime po početnim slovima imena i prezimena svog autora, dr Sime Lazića.

Sorta je zaista Sila, vino je kvalitetno, harmonično sa jednom finom, blagom aromom Chardonnay-a.

Probus je sorta favorit sa velikim potencijalom kada je vino u pitanju. Nastao je ukrštanjem Kadarke i Cabernet Sauvignon-a. Ova sorta daje visokokvalitetno vino, intenzivno obojeno, bogato, karakterističnog finog mirisa. To je sorta čije vino redovno osvaja velika priznanja na ocenjivanjima, što svedoči i sama promocija ovog vina kao Rektorskog.

Druga faza oplemenjivačkog rada imala je za cilj stvaranje sorti otpornih na faktore stresa. Imajući u vidu činjenicu da se u Vojvodini ekstremno niske temperature javljaju svakih pet do sedam godina i da nanose ogromne štete vinogradima, cilj oplemenjivača je bio stvaranje novih sorti, pre svega otpornih prema niskim zimskim temperaturama, ali da imaju visok kvalitet grožđa i vina. Oplemenjivački tim na čijem čelu je dr Petar Cindrić, radio je na njihovom stvaranju, a nasledna osnova otpornosti je pronađena u sortama koje su stvarane na bazi istočnoazijske vrste Vitis amurensis. Introdukovane su dve bele sorte iz Mađarske, Kunleanj i Kunbarat.

Ukrštanjem ovih sorti sa visokokvalitetnim zapadnoevropskim sortama, kao što su Pinot Noir, Pinot gris i dr.,

dobru u Sremskim Karlovcima stvorene su bele vinske sorte: Zlata, Liza, Rani Rizling, Lela, Mila i Petra. Neke od ovih sorti se sreću samo u kolekcionim zasadima. Najznačajnija sorta iz ovog perioda, koja se najviše proširila naročito na Fruškoj gori je Petra.

Treća faza oplemenjivačkog rada je imala mnogo kompleksnije ciljeve. Od nove sorte se tražilo da bude otporna prema gljivičnim bolestima, niskim temperaturama, da daje što bolji kvalitet vina. U ovoj fazi se radi i na stvaranju stonih i sorti bez semena. U skladu sa savremenim zahtevima održive poljoprivrede pošlo se od ideje gajenja sorti u okviru programa alternativnih oblika vinogradarstva: integralne i organske proizvodnje grožđa. Ove sorte se mogu gajiti sa manje tretmana hemijskim sredstvima, uz redukovanu zaštitu, u nekim godinama i bez tretiranja. Oplemenjivački tim, na čelu sa prof. Cindrićem, stvorio je više sorti u ovoj fazi, pre svega stone sorte, Lastu i Karmen, Kosmopolitu koja je stvorena u saradnji sa mađarskim oplemenjivačima, te Petku, Rubinku, Bačku, Panoniu, Moravu, Frajlu i Dionis. Lasta je stona sorta, nastala ukrštanjem Muscat de Vallier i Ljane. Odlikuje se visokim kvalitetom stonog grožđa. Može se reći da je visokotolerantna na plamenjaču ali osetljiva na pepelnicu.

Sorta Karmen je nastala ukrštanjem Kardinala i Moldove. To je komercijalna sorta koja redovno daje velike prinose visokokvalitetnog stonog grožđa i vrlo rano sazreva. Otporna je prema pepelnici ali je osetljiva na plamenjaču. Ove dve sorte se šire uglavnom na Fruškoj gori i na okućnicama.

Panonia i Morava se smatraju za najznačajnije ostvarenje iz ove faze oplemenjivačkog rada jer daju visokokvalitetna vina, kao najkvalitetnije vinifera sorte. Uz to se odlikuju visokom tolerancijom prema gljivičnim bolestima.

Paralelno sa radom na stvaranju novih sorti rađeno je i na klonskoj selekciji, odnosno na poboljšanju proizvodnih karakteristika najznačajnijih sorti. Urađena je klonska selekcija za Rizling italijanski. Priznata su tri klona (SK 13, SK 54 i SK 61), četiri subklona (SK 1313; SK 13-14, SK 54-4 i 54-10), zatim četiri klona sorte Župljanka (SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60), pred priznavanjem su i klonovi autohtone sorte Seduša.

- Oplemenjivački rad je težak, naporan, neizvestan i zahteva mnogo optimizma. Može da se dogodi da izvršite veliki broj ukrštanja i da posle 10 ili 15 godina ne dobijete nikakav rezultat. Vinogradarstvom ne treba da se bave oni koji ne vole vinovu lozu. Ako stavljaju u prvi plan ekonomsku dobit onda ne treba da se bave ni vinogradarstvom ni vinarstvom. Vinova loza zahteva mnogo rada, ali i mnogo ljubavi, koja mora da se razvija od mladosti - poručila je prof. dr Nada Korać.

Karmen

Probus

Lasta

Rizling italijanski

43

Petra, Petka, Bačka i Rubinka PETRA je nastala ukrštanjem sorti Kunbarat i Traminac, sa idejom da se u oplemenjivački program uvede i otpornost na niske zimske temperature, kako bi se areal gajenja vinove loze proširio i na ravnicu, i u takvim područjima, gde preti opasnost od izmrzavanja. Njeni autori su dr P. Cindrić i dr V. Kovač, a priznata je

PETKA je rezultat ukrštanja Petre i mađarske sorte Bianca. Njeni autori su dr P. Cindrić, dr N. Korać, dr V. Kovač i dr M. Medić. Petka sazreva u I epohi, stabilnih je prinosa, ima bujan čokot, visoku otpornost i na plamenjaču i na pepelnicu.

Zbog dosta rane berbe, krajem avgusta i početkom septembra, izbegava stradanje od sive plesni. Odlikuje se kupastim grozdovima, srednje krupnim bobicama, stabilnim prinosima, dobrim prikupljanjem šećera. Ukratko, sorta za svaku preporuku.

RUBINKA je nastala iz iste kombinacije kao i prethodne, a ime je dobila po kompaniji Rubin iz Kruševca. Odlikuje se stabilnim prinosima, bobica zeleno-roza boje, visoko tolerantna na plamenjaču i pepelnicu. Dosta visoku otpornost je pokazala na niske zimske temperature. Vino je kvalitetno, čistog, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Uspešno bi se mogla gajiti uz značajno smanjenu upotrebu pesticida.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević ove sorte preporučuje za eko parcele, kojih je

1991. godine. Osnovne karakteristike ove sorte su bujan čokot, izuzetna otpornost na niske zimske temperature, što je potvrđeno prvo u laboratorijskim, a kasnije i realnim uslovima (08. i 09. februara 2012. u Vojvodini je izmerena temperatura od -27°C do -30°C, i na određenim lokalitetima Petra je uspela da preživi sa manjim oštećenjem okaca, ali i da da rod, doduše nešto manji).

Petra se odlikuje dosta ranom vegetacijom, nešto ranijom od Traminca, što može da predstavlja rizik za pozne prolećne mrazeve. Dosta je otporna na plamenjaču i sivu plesan, ali osetljiva na pepelnicu.

Sazreva na prelasku iz I u II epohu i redovno nakuplja velike količine šećera (23 do 24%) što joj daje mogućnost za proizvodnju prirodnih desertnih vina. Vino je visokokvalitetno, bogato, sa vrlo izraženom aromom.

Na ovoj sorti je nastavljen rad sa idejom da se pored niske zimske temperature uvede otpornost i na gljivične bolesti, pre svega na pepelnicu, koju Petra nije imala, ali da se zadrži kvalitet. Konkretno, u kreiranju narednih sorti ideja je bila da se proizvedu sorte koje će biti pogodna sirovina za vinske destilate i za potrebe kompanije Rubin iz Kruševca.

BAČKA potiče iz iste kombinacije ukrštanja kao i Petka. Takođe se odlikuje dobrom otpornošću na plamenjaču i pepelnicu, visokom otpornošću na niske zimske temperature, stabilnim i redovnim prinosima. Jedina mana koja bi se mogla istaći

poslednjih godina sve više. Ističe da ove sorte odlikuje stabilan prinos (od 1.2 do 1.4 vagona po hektaru), da im je sadržaj šećera na visokom nivou, pogotovo ako imamo u vidu prinos i način gajenja (u proseku 20 do 22%). Sadržaj kiselina je od 6.5 do 7.5 g/l, sa dosta arome. Kada je u pitanju datum berbe, Bačka i Petra se beru krajem avgusta, početkom septembra, a Rubinka i Petka nešto kasnije. Otpornost na sivu plesan je visoka. Vina od ovih sorata nemaju uvek potencijal za vrhunska, ali su u granicama kvalitetnih vina i zato za te namene ih treba gajiti. Na skali od 0 do 20, ostvarivali su prosečne ocene između 17 i 18 bodova, što ih svrstava u rang kvalitetnih vina. Ta vina su organska, bez upotrebe hemijskih sredstava u vinogradu, a proizvodnja uz intervencije, koje se takođe uklapaju u koncept organske poljoprivrede.

Ove sorte su budućnost za vina srednje kategorije. „Nove“ sorte polako nalaze svoje mesto u praksi, ali je potrebno da prođe vreme, kao što je bio slučaj sa Silom i Probusom, kojima je trebalo 30 godina nakon priznavanja da postanu prepoznatljive, a vina od tih sorata tražena i nagrađivana. Dr Ivanišević predviđa da će ove sorte taj put preći u narednih deset godina.

44

vezana za ovu sortu je smanjena otpornost na sušu. Daje neutralna, harmonična vina pogodna za sortna vina, ali i za kupažu.

Ova sorta bi se uspešno mogla gajiti bez hemijske zaštite protiv gljivičnih bolesti.

Klonovi loze Župljanka

O

Prof. dr Mira Medić

Župljanka

klonovima sorte Župljanka, prof. dr Mira Medić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekla je da je Župljanka, kao i većina novostvorenih sorata nastalih na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, stvorena ukrštanjem dve crne sorte, Prokupca i Burgundca crnog. Ova sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, prof. dr Dragoslava Milosavljevića, priznata 1970. godine, kada se beleži njeno intenzivno širenje. U Vojvodini je po površini bila odmah posle Italijanskog rizlinga. Proširila se u Sremu, na Centralnu Srbiju i Makedoniju. Čokot Župljanke je bujan sa srednje krupnim do krupnim grozdovima, osvežavajućim ovalnim bobicama srednje veličine i izraženim mrkim tačkicama. List je petodelan ili trodelan, sazreva u trećoj epohi, nešto pre Italijanskog rizlinga. S obzirom da je Župljanka otporna na sivu plesan (ali vrlo osetljiva na peronosporu i pepelnicu), u zavisnosti od godine, kod nas se u vinogradima dešava da se pre obere Rizling,

a da ona dočeka kako joj suđeno. Župljanka je dobro prinosna sorta i redovno rađa. Na teritoriji Fruške gore nakuplja šećera preko 20%, i uz to ima visok sadržaj kiselina, ali to nije problem jer te kiseline (9 – 12 g/l) vinu daju svežinu. Župljanka je specifična po sastavu kiselina jer sadrži veći udeo jabučne kiseline od vinske.

To može biti posledica pojava jabučno-mlečne fermentacije, da vino, koje je žućkasto-zelene

boje, prijatnog bukea, tokom perioda čuvanja gubi u kvalitetu, postaje neharmonično.

U želji da se to razreši, oplemenjivački tim je počeo individualnu klonsku selekciju na sorti Župljanka izdvajanjem klonova koji sadrže manje jabučne kiseline, i u širi i u vinu. Rad na individualnoj klonskoj selekciji počeo je 1991. u Sremskim Karlovcima, na Oglednom imanju, na matičnoj parceli površine oko 2 ha pod zasadima sorte Župljanka, kada je izdvojeno oko 100 matičnih čokota. Tokom petogodišnjeg ispitivanja analizirane su sve njene karakteristike. Već u drugoj fazi, smanjen je broj matičnih čokota, ovoga puta na 15, pomoću dijagrama rasturanja, gde je na apscisi prikazan prinos sorte, a na koordinati sadržaj šećera u širi. To je bio jedan od prvih pokazatelja za odabir matičnih čokota, sa visokim prinosom i sa visokim sadržajem šećera. U nastavku ispitivanja, odabrana su četiri najbolja klona, koji su zadovoljili početni zahtev, da sadrže više vinskih kiselina u odnosu na jabučne. Izabrani klonovi SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60, se ne razlikuju po morfološkim, već po proizvodnim karakteristikama, isto tako i po ocenama vina i nivou jabučne i vinske kiseline. Rezultati hemijske analize vina ovih klonova su pravljena paralelno od svih petnaest klonova, kasnije od preostala četiri, u odnosu na populaciju, pokazale su veći udeo vinske u odnosu na jabučnu kiselinu. Pokazalo se da klonovi imaju dobru rodnost, visok sadržaj šećera i kiselina u širi, otpornost na sivu plesan grožđa i daju kvalitetno vino. Degustacione ocene su pratile svako ispitivanje. Prosek onih godina kada su te ocene zaslužile pažnju dostižu čak 18,8 bodova (SK 30 – 18.5; SK 34 – 18.8; SK 37 – 17.8; SK 60 – 17.7), a jedne godine vino Župljanka je dobilo nagradu u kategoriji vrhunskih vina, što navodi na zaključak da pojedinih godina može da da vrlo dobro vino.

Vremenom, Župljanku su potisnule ekonomski značajne, strane sorte, Chardonny, Cabernet Savuginon, i po mišljenju stručnjaka nekorektno je stavljena u zapećak, pogotovo zbog onih koji dolaze sa strane i žele da probaju naša lepa vina. Župljanka slobodno može da bude respektabilan reprezent srpske vinske scene.

Pored genetičke napravljena je i sanitarna selekcija, a rezultati ispitivanja su bili negativni za sve klonove. Klonovi su prijavljeni za priznavanje 2008. godine, i 2015. su sva četiri klona priznata, što pruža mogućnost njihove sertifikacije i umnožavanja.

45

Vinarija Kiš vlasnik najboljeg

P

eti po redu Portugiezer du Monde, održan u Žolnai muzejskoj četvrti u Pečuju (Mađarska), ove 2017. godine bio je u znaku Portugizera iz Srbije, a apsolutni šampion ovog prestižnog ocenjivanja bio je Portugizer Vinarije Kiš iz Sremskih Karlovaca.

Predrag Crnković Ova vinarija, sa tradicijom dugom bezmalo dva veka, koja za svoj početak smatra 1830-tu, mada postoje arhivski dokumenti o vinogradu kupljenom na potezu iznad Sremskih Karlovaca sa žigom iz 1808., iznedrila je šestu generaciju vrsnih vinara bez kojih srpska vinska scena ne bi bila ista. Za kormilom današnje vinarije stoji Predrag Crnković, unuk gospodina Slavka Kiša, utemeljivač vinarije ovakve kakvu je danas poznajemo. Zasluge za ovo priznanje, gospodin Crnković delimično pripisuje i svom pokojnom ocu, koji je u ovoj vinskoj sorti još 2004. prepoznao veliki potencijal. Po njegovoj želji, na parceli od jednog jutra, zasađeno je 4.000 čokota ove, autohtone srednjoevropske sorte grožđa.

- Ova sorta se širi i pretpostavljam da neće ostati u granicama srednje Evrope. Vinari iz Mađarske su izuzetno ponosni na Portugizer jer, kako je govorio i moj otac, ostatku sveta, deo u kojem se i mi nalazimo, ima da ponudi nešto što oni nemaju, nešto naše, kvalitetno i da služi na ponos i Srbiji, i Vojvodini i Vinariji Kiš u isto vreme - rekao je Crnković i naglasio da se klima menja, i Fruška gora, nekada poznato područje Rizlinga, poslednjih par godina sve više sa prestižnih svetskih ocenjivanja kvaliteta dolazi sa priznanjima za crvena vina.

Vinarija Kiš na potezu Matej, sa kojeg dolazi najkvalitetnije karlovačko grožđe, na 11 ha vinograda uzgaja: Italijanski (Talijanski) Rizling ili Grašac, autohtonu sortu belog grožđa kojom je bio zasađen veliki deo Fruške gore, a kojoj je Vinarija Kiš posle skoro dvesto godina vratila staro ime, zatim Chardonnay, Merlot, Frankovku i Portugizer, a u toku je sadnja i dvanaestog hektara. Od ovih sorti proizvode se rizlinzi: Grašac beli, Misterija suva i Misterija polusuva. Misterija je vino koje se već ustoličilo kao jedno od vrhunskih vina Srbije, a potvrda tome je bronza sa

46

Decantera 2015-te za Misteriju polusuvu iz 2011; Chardonnay Kiš; zatim Kiš Rose (kupaža Merlot i Frankovke), iz berbe 2013. ovenčan šampionskim peharom na The Balkans International Wine Competition 2014, u Sofiji; Kiš Merlot, vino koje potiče iz prvog zasada ove sorte na Fruškoj gori; a tu su i Kiš Bermet beli i Kiš Bermet crveni, koji su odavno prešli granice Srbije.

Toj paleti je sada pridodat Portugizer, kao sinonim za vrhunska fruškogorska crvena vina.

- Naši preci su nam ostavili veliku obavezu i danas nosimo ogromno breme da moramo da proizvodimo vina kakva vinska publika od vinarije Kiš očekuje. Komentari poput onih da vino nije kao nekada, kada ga je Slavko Kiš pravio, teško bi nas pogodili. Ali, mi smo fanatici, a ja lično do srži posvećen proizvodnji vina. Potrebno je puno zalaganja i truda da bi se jedna sorta izvela na put. Na tom putu često osetite kako vas priroda ne voli, kažnjava nekom kišom, lošim vremenom ali, kada „polomite“ kičmu boreći se sa nedaćama koje su vas snašle, i kada shvatite da predaje nema, ona vas potapše po ramenima i da snage da nastavite, napredujete i stvarate još kvalitetnija vina. Kao i u svakom vinogradu neke sorte odskoče. Ove godine je to Portugizer, prošle Roze, ranijih godina Bermet. Želja mi je da obezbedimo kontinutitet svih sorti, ali je to nemoguće i nerealno - priznaje Predrag Crnković.

Praksa je pokazala da je porodica ključ uspeha svakog poslovnog čoveka i da porodično jedinstvo nedvosmisleno doprinosi uspehu jedne firme. Pozitivan primer te prakse je porodična Vinarija Kiš iz Sremskih Karlovaca, u kojoj trenutno vina vrhunskog kvaliteta kreira i na tržište plasira šesta generacija vinara, među čijim članovima je i Siniša Popov, menadžer prodaje, somelijer u vinariji.

Zadovoljan priznanjem, ovaj somelijer kaže da će ovo vino samo da napreduje, jer za takmičenje, vino je bukvalno izvađeno iz barika, a po njegovim rečima treba da odleži još mesec dana u boci da bi dostiglo svoj maksimum. S toga odgovorno tvrdi da će ovo vino biti još bolje. Na zvaničnom sajtu Vinarije Kiš se kaže Siniša Popov da je dugi niz godina, Portugizer bio sinonim za vrhunska fruškogorska crvena vina (i tek će biti).

Vino se odlikuje gustom, modroljubičastom bojom. Na nosu se izdvajaju mirisi crne ribizle, kupine i zrele trešnje.

Na ukusu izrazito voćno, finih kiselina, blagih tanina i duge sočne završnice. Veoma je zahvalan za uparivanje pa će se savršeno uklopiti sa svim sremskim specijalitetima. Idealan je uz slaninu, jela sa roštilja ali i pečenu prasetinu. Služi se na temperaturi od 18°C.

Portugizera na svetu

Mr Mirjana Maksimović - Porodična vinarija Kiš je na krilima srpske vinske renesanse gradila svoj vinski identitet. Kišov Bermet je prepoznatljiv na tržištu kao najbolji Bermet iz Sremskih Karlovaca - izjavila je jednom prilikom mr Mirjana Maksimović, predsednica Udruženja „Žene i Vino“. Sada se tome pridružuje i Kišov Portugizer, koji je u aprilu, na petom Portugiezer du Monde u Pečuju u Mađarskoj proglašen najboljim mladim Portugizerom i sveukupnim pobednikom takmičenja.

Mr Mirjana Maksimović kaže da su za ovu sortu vezane brojne zablude, i objasnila da je reč o vrlo staroj sorti o kojoj se na žalost ne zna mnogo, čak se ne može pouzdano govoriti ni o njegovom poreklu. Većina smatra da, zbog asocijacije na ime, potiče iz Portugala, međutim najverovatnije je iz Nemačke ili Austrije.

- Ono što je za nas značajno da je prilično odomaćena na Fruškoj gori, da se lepo ponaša, da daje dobre rezultate i najvažnije, da daje dobra vina. U prilog tome govori činjenica da je ove godine na Svetskom ocenjivanju Portugizera, koje se svake godine održava u Pečuju, iz Srbije otišlo čak četiri uzorka iz tri vinarije, odnosno tri uzorka iz dve vinarije sa Fruške gore, da su sva tri uzorka dobila zlatne medalje i da je zvanično najbolje ovo iz vinarije Kiš. Ne verujem da će ovaj uspeh biti neki okidač da vinari počnu masovno da gaje Portugizer, ali je vrlo važno da se za ovaj uspeh čuje, da nas ceo vinski svet širom planeti sada prepoznaje i po Portugizeru, jer je ovo svetsko ocenjivanje - kaže mr Mirjana Maksimović i ističe da su i ranije srpska vina osvajala velike nagrade na prestižnim vinskim festivalima, ali sada je jednoj odomaćenoj sorti pošlo za rukom da se popne na svetski vinski tron. U modernom svetu se za najveće odgajivače Portugizera smatraju Mađari. Prestonica Portugizera je mađarska vinska regija Vilanji, oblast oko Pečuja. Do sada se smatralo da upravo iz ove regije dolaze najbolji Portugizeri, a sada je najbolji došao iz Srbije.

- Dobili smo ih na njihovom terenu i to je posebna satisfakcija za nas - dodaje mr Mirjana Maksimović.

Na petom Portugiezer du Monde u Pečuju (Mađarska), u žesto-

koj konkurenciji našla su se tri vinarije iz Srbije: Vinarija Đorđe iz Banatskog Karlovca, Vinarija Mačkov podrum iz Iriga i Vinarija Kiš iz Sremskih Karlovaca. Vinarija Đorđe se prvi put predstavila na ovom takmičenju, Vinarija Mačkov podrum je osvojila dve zlatne medalje, jednu za crveno mlado vino Portugizer, a drugu za roze Frajla, kupažu Portugizera i Pinot Noira. Portugizer iz Vinarije Kiš proglašen za najbolje vino ovog nadmetanja.

Vinski novinar, urednik magazina Vino&Fino, Igor Luković, kao jedan od arbitara prestižnih svetskih vinskih ocenjivanja i jedan od stalnih članova žirija na Portugiezer du Monde, kaže da je već druge godine od osnivanja takmičenje preraslo lokalne okvire, što je i bio cilj njegovih osnivača. Prve godine su učestvovali vinari iz dve - tri zemlje. Ove godine se na takmičenju pojavio uzorak iz Čilea, zemlje za koju niko nije ni znao da gaji ovu sortu.

Zoltan Đurfi, urednik vinskog magazina Pécsi Borozó, pokretač i organizator Portugiezer du Monde, uložio je puno u promociju Portugizera kao sorte i samog takmičenja. Pored podrške lokalnih i republičkih vlasti, došla je i podrška vinara iz Mađarske, ali i Austrije, Hrvatske, Slovačke, Nemačke, Češke, Slovenije, Italije, Srbije, ukratko iz svih zemalja u kojima se Portugizer gaji.

Portugizer je sorta srednje Evrope, i najviše ga ima u Mađarskoj, Austriji, pa onda Hrvatskoj, Slovačkoj, Sloveniji. Svih devet zemalja koje se smatraju relevantnim za uzgoj Portugizera na ovo takmičenje šalju svoje uzorke. Gospodin Luković zaključuje da je ono što je dobro što su iz tog ocenjivanja nastali neki drugi projekti, pa se pišu radovi na temu Portugizera, uključuju se nadležne institucije u naučna istraživanja ili u rad na klonskoj selekciji. Po njegovom mišljenju ono je uticalo i na povećanje površina zasada pod ovom sortom, a osvojene medalje iz Pečuja imaju ozbiljan odjek u vinskom svetu.

- Kada je reč o Kišovom Portugizeru samo sam čekao kada će da se dogodi da oni dobiju tu medalju za kategoriju mladih vina, pošto nisu radili neke druge stilove, tipa slatkih vina, kupaža itd.

Uglavnom imaju čisti, sveži Igor Luković Portugizer koji se meni dopada. On jeste lagan, voćan, a mlada vina i treba da budu nepretenciozna. Kišov Portugizer je crveno vino koje ćete piti leti, ali je i vino koje ima apsolutnu dubinu i slojevitost i može da traje dve - tri godine, što sam se uverio sa ranijim berbama - kaže naš sagovornik, napominjući da iako prati ovo vino godinama, bio je u žiriju prošle godine kada se Kiš Portugizer takođe ovenčao zlatom, ali iz berbe 2016. nije stigao da proba i da sada, kada je to učinio, zna zašto je najbolji i da je to potpuno zasluženo.

47

Lokalno najbolje ide sa lokalnim

U

temeljivači pravila prilikom kombinacije hrane i vina bili su francuski kuvari XIX veka. Ali pravila kao i sva druga su tu da bi se kršila. Uparivanje hrane i vina je tema koja poslednjih godina nadrasta interesovanja pasioniranih gastrofila i vinofila. Istina je da samo za najsofisticiranije poznavaoce gastro i vinske scene važe striktna pravila uslovljena njihovim znanjem, iskustvom i profesionalnom i životnom orijentacijom. Za sve one kojima je ovo zadovoljstvo podstaknuto željom za kompletnijim doživljajima ili da drže korak sa vladajućim trendom u ovoj oblasti, pravila su daleko opuštenija.

ke, Pinot Noir-a, Portugizera, mlade Frankovke. Svinjetina, koju mnogi smatraju belim, je crveno meso (za razliku od prasetine), odlično ide uz Merlot. Za skoro svako jelo postoji bela i crvena alternativa vina koja idu uz tu hranu. Ne postoje striktna pravila kojih se treba držati, postoje samo smernice od kojih je najbitnija - da lokalno najbolje ide sa lokalnim, odnosno da lokalna hrana zahteva vino sa tog podneblja.

Jednom od čestih zabluda Štefanović smatra mešanje jakog crvenog vina, kao što je Vranac sa pršutom, koja je slana, čime se stvara treći, metalan i gorak ukus, sličan ranici u ustima. Savet je

Vuk Štefanović Naš vrsni somelijer i ugostitelj, gospodin Vuk Štefanović, često javno govori o „škakljivoj“ temi, za koju su vezane mnoge teorije i zablude, i trudi se da ih, svojim bogatim iskustvom i znanjem, demistifikuje. Priznaje da je krajnji cilj njegove misije da ukaže ljudima da svaki boravak za trpezom treba da bude uživanje, i da nekoliko pravila u određivanju kompatibilnosti nekog jela i vina, na koje utiče bezbroj faktora, ne bi trebalo da ugrozi taj užitak.

Zlatno pravilo uparivanja je da vino i hrana budu u skladu jedni s drugim. Kada se vino pije u kombinaciji sa hranom, najbitnije je da ne nadjača hranu i obrnuto, da se dobije željeno iskustvo, prijatan ukus u pozadini, da se te dve komponente nadograde u još bolju celinu.

Smatra da se vrlo često, u želji dokazivanja, hrana uparuje sa preambicioznim brojem različitih vrsta vina. Počinje se sa penušavcem, pa laganim belim, zatim punijim belim, roseom, laganim crvenim, težim crvenim i na kraju desertnim vinom i savetuje: „Nemojte preterivati, budite odgovorni. Nikoga neće boleti glava ako „pomeša“ Chardonnay i Cabernet, niti će to ubrzati proces opijanja, ali se ne sme preterivati sa količinama.“ Pravilo da se belo vino pije sa belim mesom i ribom, a crveno vino sa crvenim mesom je samo uslovno tačno. Losos je riba koja u 99% slučajevima ide sa laganim crvenim vinima poput Kadar-

48

da ako baš želite takvu kombinaciju, uzmete mladu pršutu, koja još nije tako slana.

Uparivanje vina i hrane se često svodi subjektivan osećaj šta kome prija.

Vino sa hranom može da se uparuje po istom ili suprotnom ukusu: slatka hrana sa slatkim ili vinom bogatim taninima, slana hrana sa slatkim ili kiselim vinom, kisela hrana sa kiselim vinom i gorka sa slatkim vinom.

Pravilo je da lagana hrana traži lagano vino i obrnuto. Uz salatu ne ide barikirani Chadonnay sa 14,5% alkohola i sl. Suština uparivanja vina i hrane je da se ukusi nadovezuju, da se korelacija ukusa podudara kako bi zalogaj kroz ceo obrok bio isti.

Dobro je znati da je termička obrada (kuvano, pečeno, duboko prženo, sotirano) ili presna hrana, a ne sama hrana, presudna za izbor vina. Od svih namirnica najteže je uparivati povrće sa vinima, pošto povrće sadrži ogromne količine šećera kojih nismo svesni.

Od ukusa u ustima osećamo: slatko, slano, kiselo i gorko (ljuto nije ukus već osećaj). Prisutni su i peti ukus tzv: umami (jap. prijatan ukus), odnosno pojačivač ukusa koji se nalazi u proteinskim mesima kao što su bifteci, ali i pečurkama, te stvara osećaj slasti u ustima.

Za sve one naumne da slede opšte važeća pravila i norme, gospodin Štefanović daje neke preporuke: - uz sveže, hrskavo lagano belo vino (Grašac, Tamjanika) idu balkanske salate (šopska, srpska, grčka, makedonska), mladi sir, ali nikako pržena rečna riba, testenine sa kremastim sosom, piletina sa roštilja; - aromatična, karakterna, sveža bela vina (Rizling, Sauvignon) slažu se sa pohovanim belim mesom, belim mesom sa grila, voćnom salatom, grilovanim i gratiniranim povrćem, aromatičnim mladim sirom, prženom ribom (šaran), pihtijama; nikako sa svežim salatama sa sirćetom; - umereno puna, zrela bela vina (Rizling sa malo više šećera, barikirani Chardonnay) slažu se sa hladnom prasetinom, ćuretinom, pečenim piletom, pastama sa kremastim sosom, pečurkama, ribom (kečiga, som) i ribljom divljači (štuka, vretanar), ali nikako sa mladim sirom, jako začinjenom hranom, svežim salatama i pilećim mesom; - izrazito puna, karakterna, barikirana bela vina idu uz dimljenog šarana, prasetinu, masne i nežne sireve, iznutrice (brizle), ćuretinu sa mlincima; treba izbegavati upravianje ovog vino sa rečnom belom ribom (smuđ, bandar, bas), belim mesom, svežim salatama, pršutom, kulenom i belim sirevima; - suvi roze je najkompatibiniji sa nacionalnim predjelima koja se služe na daskama, ribljim čorbama, svežim salatama, slanim sirevima, prelivima od paradajza; ali ne i sa crvenim mesima, zrelim pečenjem i gulašom.

- lagana, mlada crvena vina (Frankovka, Portugizer, Kadarka) slažu se sa „radostima sa svinjokolja“, zečetinom, slaninom sa roštilja, paprikašom; ne i sa belom ribom i belim mesom, svežim salatama, biftekom, jagnjetinom; - umereno puna, karakterna crvena vina (Pinot Noir, Merlot, Prokupac, Vranac) idu uz pečurke, jagnjetinu, gratinirana jela, teletinu, pernatu divljač; ne slažu se sa belom ribom, belim mesom, svežim salatama, pršutom, kulenom, biftekom, začinjenim gulašom; - veoma puna, raskošna, taninska crvena vina („Aurelijus“ vinarije Kovačević, „Kremen kamen“ vinarije Matalj, „Regent“ vinarije Aleksandrović, vina za specijalne prilike) idu uz biftek, junetinu, tešku divljač, veoma zrele sireve, crnu čokoladu, jagnjetinu pod sačem; ne i sa prasetinom, dimljenim mesom, ćuretinom, mlečnom čokoladom, belim sirom; - prirodna slatka vina (Sauternest, Tokaj...) dobro se slažu sa plavim sirevima, guščijom džigericom, voćnim pitama, Pavlovom tortom i tortom Japanski vetar; ne traba ih uparivati sa čokoladnim kolačima i Švarcvald tortom...

49

Vino se pije sa stilom, zar ne?

Ljubica Radan

S

uočena sa svakojakim, ne retko neadekvatnim ponašanjem posetilaca neke od sve brojnijih vinskih manifestacija, Ljubica Radan, enolog i somelijer, predsednica Vinske akademije Srbije, pre nekoliko godina je započela seriju predavanja na temu vinskog bontona, dajući savete i smernice, uz osmeh, afirmativne kvalifikacije, a bez osude, sa ciljem kanalisanja navika mladih vinskih generacija, i koliko je to moguće, da preusmeri one nešto starije u pravcu potpunog uživanja u Božanskom nektaru.

Bilo da je reč o ljubiteljima, uživaocima, poznavaocima ili početnicima, dobro je znati neke osnove kojih se treba pridržavati, kada je u pitanju poseta nekom vinskom događaju, degustaciji i sl., u čijoj je žiži interesovanja vino.

Balkan je poznat po dugoj vinskoj tradciji, ali je Srbija, zbog turbulentih perioda u novijoj istoriji, primorana da iznova gradi svoju reputaciju kao vinske zemlje. Interesovanje za vino u Srbiji, a paralelno sa njim i za vinsku kulturu, poslednjih 15-tak godina doživelo je pravu ekspanziju. Reputacija i ugled koji je imala, i koji nanovo gradi, neraskidivo su vezani sa spoljnom manifestacijom naših postupaka, odnosno ponašanjem.

Pravilo ponašanja u vinskom svetu, po rečima gospođe Radan, podrazumeva generalno pristojno ponašanje. To pristojno ponašanje za vreme jednog vinskog događaja, bilo da je manifestacija širokih razmera ili degustacija u nekom od

50

vinskih podruma podrazumeva: dress code - čista, uredna odeća, nikako trenerica, patike, kačket; bez jakih parfema, žvakaćih guma i cigareta, jer je to odraz nepoštovanju vina i onoga ko je proizveo to vino.

Krenimo redom.

Držanje vinske čaše je manje više opšteprihvaćeno. Drži se za nožicu, jer se time ne greje vino, ne prlja čaša. Kada je u pitanju sama vinska manifestacija, prema rečima Ljubice Radan, važnije od držanja čaše je ponašanje osobe koja drži čašu, makar i pogrešno.

Način odevanja ili dress code je jako bitan kada se odlazi na vinske manifestacje i zahteva prikladnu odeću, bez preterivanja, ali ni patike ili prljave majice ne dolaze u obzir, što se nažalost i dalje viđa čak i na eksluzivnim dešavanjima.

Dame, ali i predstavnici jačeg pola, kada odlaze na vinske manifestacije, ali i kurseve i obuke, trebali bi da paze na izbor parfema. Ako baš ne mogu bez, treba da biraju manje jake, kako zbog skretanje pažnje drugih, tako i zbog vina, koje lako prima svakojake mirise, prijatne i neprijatne, i može dovesti u zabunu da umesto vina osetite Channel 5 i Giorgio Armani Black Code, a ne vino.

Ne treba zaboraviti da su vinske manifestacije mesta gde se vino degustira i uživa u njemu. Nikako da se napije i pada preko stola vinara koji reprezentuje svoja vina. Za svaki „višak“ vina u čaši postoji posuda u koju vino može da se prospe i da se napravi mesto za neko drugo.

Na vinske događaje uvek treba ići sit, ni prenajeden, ni gladan. Glad vrlo brzo može dovesti do opijenosti, a pun stomak, do izostanka užitka. Mnogo je lepše kada se vino degustira posle lagane, umerene, neprezačinjene hrane, hrane bez jakih i ljutih tonova koji paralizuju nepce i ne dozvoljavaju da se oseti išta drugo.

Vinska čaša treba da je bezbojna, bez ikakvih bordura, staklena, još bolje ako je od kristala, sa dovoljno dugom nožicom, da lepo leži u ruci, i da ima dovoljno veliko telo da može vino lepo da se vrti u njoj. Vino se po pravilu sipa do najširog dela čaše iz razloga da se vidi bistrina i boja. a s druge strane kada se zavrti vino u čaši, da ne dođe do prolivanja.

Ujedno, to je i optimalna količina vina koju treba popiti.

Postoje čaše za bela, crvena, roze i penušava vina. Sve su više u upotrebi univerzalne čaše, koje mogu da se koriste za bela i crvena ali, već za degustaciju nekog kompleksnijeg crvenog vino, univerzalna čaša bi bila mala. Razlika u veličini i obliku čaše postoji s razlogom. Danas postoje čaše za vina za određene vrste vina, čaše za Chardonnay, čaše za Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir itd., jer je raznim istraživanjima utvrđeno da Pinot Noir u čaši za Chardonnay nije ni blizu isti kao u čaši koja odgovara njegovom senzibilitetu. Sam oblik čaše daje određenu prednost vinu i na taj način se vino pokazuje u boljem svetlu. Neki proizvođači su angažovali stručne ljude i napravili čaše za određene kupaže i druga vina iz svoje vinarije.

Ljubica Radan poručuje: „Verujete u sebe. Relativno je mali procenat onih koji o vinu znaju mnogo, ali niko ne zna sve. O vinu se dugo uči i uvek ima da se nauči nešto novo.“

Seduša i Neoplanta - novi dragulji vinarije Šijački

P

Ivana Šijački Majoroši

oslednjih godina sve je više vinograda i na Fruškoj gori i u čitavom Sremu. Obnavljaju se stari zasadi i podižu novi, što daje sjajan podstrek razvoju čitave regije. I u tom i takvom vinskom Sremu, ima jedna vinarija, posebna po svom položaju, po ljudima i dobrim vinima.

U živopisnom Banoštoru, u jedinoj vinariji naslonjenoj na Dunav, porodica Šijački godinama složno gradi svoj renome. Odnedavno, ova vinarija se pominje i po hvale vrednom poduhvatu, očuvanju jedne gotovo zaboravljene autohtone sorte grožđa, zvane Seduša. Nju je gospodin Milan Šijački, vlasnik ove vinarije, čovek od stila i reči, uspeo da vrati u život i od nje proizvede vino, javnosti predstavljeno 22. aprila 2017. godine u degustacionoj sali Porodične vinarije „Šijački“.

U nauci je Seduša poznata pod imenom Sremska zelenika crna, a Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima je potvrdio identitet ove vrste (Vitis vinifera).

Seduša je osetljiva sorta vinove loze koju karakterišu bobice srednje veličine, tanke pokožice. Može da nakupi visok nivo šećera u dobrim godinama.

Sazreva između treće i četvrte epohe. Sorta je dosta prinosna pa je ključ kvaliteta strogo ograničenje prinosa uklanjanjem 50-60% grozdova pri zelenoj rezidbi.

Obnavljanje seduše gospodin Šijački je započeo pre više od deset godina obeležavanjem i umatičenjem prvih 150 čokota. Isto toliko je trebalo vemena da bi se došlo do količina koje mogu da stanu iza jedne komercijalne etikete.

- U pitanju je stara sorta, gotovo iskorenjena, koju smo umnožavali iz nekih zaboravljenih vinograda direktno iz reznica, uz pomoć naših prijatelja kalemara, i došli smo do količina od 2.500 čokota koji su reprezent ovog novog vina. Trenutno je ovo jedini komercijalni vinograd i jedina komercijalna etiketa ovog vina za sada - objašnjava gospođa Ivana Šijački Majoroši, enolog vinarije Šijački.

Po njenim rečima Seduša je veoma neobično vino, neuporedivo sa drugim vinima koje se nalaze na tržištu, jer je nešto nesvakidašnje, a s druge strane po karakteru tipično fruškogorsko. Seduša je lagano crveno vino sa 13,5% alkohola, laganijeg tela, vino koje može da se pije tokom celog leta, uklopljivo sa većinom sremačke hrane.

Druga novost iz vinarije Šijački je Neoplanta, sorta nastala na Institutu u Sremskim Karlovcima ukrštanjem Traminca i Smederevke. Naziv je dobila prema latinskom imenu Novog Sada, a priznata je 70-te godine. Vino je visokog kvaliteta, ukus mu je pun, bogat, a miris veoma intenzivan i fin.

Neoplanta iz 2016. vinarije Šijački je naizgled lagano vino sa 13% alkohola, kod koga je u pravom planu intenzivna aroma. Neoplanta je harmonično vino koje ima potpunu podršku i u telu i kiselinama.

Trenutno su u ponudi vinarije: Italijanski i Rajnski rizling, Chardonnay i Neoplanta od belih, od rozea (Muskat Hamburg i Cabernet Sauvignon) i od crvenih Seduša, Frankovka i Merlot.

Kada čoveku pođe za rukom da jedno dete zadrži pored sebe, može se smatrati sretnikom. Kada zadrži oba, kao što je to pošlo za rukom gospodinu Milanu Šijačkom, onda se to objašnjava naklonošću Svevišnjeg. Gospodin Šijački je ponosan što i za levu i za desnu ruku ima odmenu, i zadovoljan jer je svestan toga i on, a i njegovi naslednici, koji se svojski trude, da kroz proširenje svojih porodica, nastave tu priču.

Ivana Šijački nikada ne propušta da naglasi da u njihovom dvorištu uvek ima dece, pasa i kokošaka i da je to još jedan marketinški plus za goste koji dolaze u ovu vinariju u kojoj cveta život.

51

Pasulj iz naše bašte

T Prof. dr Žarko Ilin

52

emom: „Stanje i perspektive u proizvodnji pasulja u Republici Srbiji“, prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, otvorio je panel koji je prethodio ovogodišnjoj manifestaciji „Prosto k’o pasulj“ u Temerinu početkom juna. On je želeo da da objašnjenje zašto se, i pored dobrih uslova za uzgoj i proizvoda visokog kvaliteta, Srbija okreće uvozu, kada je u pitanju ova povrtarska kultura.

Kao jedan od najozbiljnijih razloga navodi praksu profesionalnih proizvođača da ne koriste sertifikovano seme prve generacije i time spreče napad, pre svega bakterioza. Kada je reč o bakteriozama, u prvom delu vegetacije, kada vremenske uslove odlikuje prohladnost i vlažnost, upotrebom sertifikovanog semena bilo bi manje, ili uopšte ne bi bilo Pseudomonas syringae. U drugom delu vegetacije, sa porastom temperature kod vlažnih godina, izbeglo bi se prisutvo Xanthomonasa.

Korišćenjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno, ili u velikom meri eliminisalo prisustvo bakterioza, a preporuka dr Ilina poljoprivrednim proizvođačima da, i kada sade svoje seme, obavezno odnesu u bilo koju akreditovanu laboratoriju, kako bi ispitali efekat, odnosno sadržaj i prisustvo ovih patogena.

Po njegovim rečima, u Srbiji se pasulj, iako je XXI vek, još uvek proizvodi u suvom ratarenju, što predstavlja glavni problem smanjenog

prinosa. Prinos u Vojvodini je na nivou 1.1t, a u ostatku Srbije oko 1t po hektaru, što je na nivou većine zemalja u svetu, ali ne u odnosu na zemlje u Evropi, gde Srbija ima duplo manji prinos i što je posebno zanimljivo, duplo manji u odnosu na Albaniju i Tursku. Samo uvođenjem sertifikovanog semena i navodnjavanjem, u pojedinim godinama je neophodno dodati između 30 do 100 mm taloga, mogli bi povećati, odnosno udvostručiti proizvodnju pasulja na prinos od oko 2 t. Na taj način bi zadovoljili sve naše potrebe za ovom povrtarskom kulturom.

U Srbiji se trenutno proizvedi 50% potreba za pasuljem, oko 2 kg u Vojvodini, i oko 1,8 kg po glavni stanovnika u ostatku Srbije, što je jako malo, a troši se duplo više. S toga je država Srbija primorana da uveze jednu svoju celogodišnju proizvodnju ove kulture. To je izuzetno velik odliv deviza, a ako uzmemo u obzir da naša država godišnje prihoduje oko 6 miliona evra od izvoza pasulja, ali nažalost, troši blizu od 8 do 13 miliona dolara za uvoz, možemo da zaključimo da to nema ni smisla ni bilo kakvog opravdanja.

Osim navodnjavanja i sertifikovanog sadnog materijala dr Ilin rešenje ovog problema nalazi i u određenim merama preduzetim od strane države neophodnih kako bi podigli sadašnji nivo proizvodnje osnovne namirnice za, po mnogima nacionalnog jela No.1.

Prosto k’o pasulj u Temerinu, manifestacija za sve ukuse

Turistička Organizacija Opštine Temerin

Temerin Község Idegenforgalmi Szervezete

N

a Temerinskom vašarištu, u subotu 3. juna, po treći put pod nazivom Prosto k’o pasulj, održana je gastro manifestacija, posvećena pasulju.

Organizator, Turistička organizacija Opštine Temerin uz podršku Opštine Temerin, pripremio je 183 paviljona - mesta za kuvanje ovog „narodskog“ jela, i svi su bili ispunjeni, bilo da se u njima kuvao takmičarski, ili pasulj van konkurencije, u svakom je bilo druženja sa prijateljima.

Od oficijelnog početka takmičenja u kuvanju pasulja, u 11:00 do završnog, koncerta Nevernih beba, koji je počeo u 21:30 i trajao do ponoći, smestili su se različiti sadržaji: od izviđačkih igara i igara za decu sa „Slavicinim animatorima“, te klovnovima Miki i Mini Maus, štulašem i vrednim nagradama, muzički programom u kojem su nastupili lokalna kulturno-umetnička društava, plesne grupe, deca iz muzičke škole iz Temerina, pobednici na nekim od vokalnih takmičenja za decu.

I ove godine u muzičkom programu akcenat je bio stavljen na lokalne bendove. Nastupili su Bubi Ka & Krug Company, a u večernjim časovima tinejdžerski bend 5 + i Dr Funkenstein, kao predgrupe koncertu naše poznate pop-rock grupe Neverne bebe.

U humaniratnoj akciji pasuljijade u Temerinu i ove godine pripremljen je humaniratni ručak „Srcem za Jovanu“. Podeljeno je 3.000 porcija, a sredstva prikupljena ovim putem namenjena su maloj sugrađanki za nastavak lečenja.

U okviru manifestacije organizovan je i Mini poljoprivredni sajam poljoprivredne opreme i mehanizacije, na kojem su izlagale kompanije sa sedištem u Temerinu, ali i iz čitave Srbije, kao i Ulica starih zanata, mali vašar tradicionalnih proizvoda i rukotvorina.

Ove godine, po prvi put je organizovan naučno poljoprivredni panel na temu proizvodnje i uzgoja pasulja u kojem su govorili: dr Mirjana Vasić, naučni savetnik, Oplemenjivanje biljaka NS seme, prof. dr Žarko M. Ilin, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i dr Anđelko Mišković, član opštinskog veća u Opštini Bečej zadužen za poljoprivredu i razvoj sela. Održan je u petak 2. juna u galeriji Kulturnog centra opštine Temerin. Cilj ove novine je bio da se stručni deo poveže sa zabavnim, da Prosto k’o pasulj nije manifestacija radi manifestacije nego i svojevrsna promocija poljoprivrede, povrtarskih i ratarskih kultura. Ovom skupu je prisustvovao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gospodin Vuk Radojević, koji je izrazio podršku ovoj i ovakvim manifestacijama, te u izuzetno interesantnom izlaganju upoznao prisutne sa aktuelnostima u oblasti poljoprivrede Vojvodine, kao i namerama Vlade APV da razli-

čitim podsticajnim merama doprinese unapređenju ovog sektora privrede..

Interesovanje za manifestaciju Prosto ko pasulj iz godine u godinu raste i ne čudi što je najveća manifestacija Opštine Temerin, osmišljena sa ciljem negovanja tradicionalnih i porodičnih vrednosti, sa preko 5.000 posetilaca, uvrštena među najveće i najznačajnije na teritoriji Vojvodine. Posetilaca je i ove godine bilo sa svih strana: iz svih gradova Vojvodine, posebno Bačke. Došli su predstavnici turističkih organizacija Žablja, Vrbasa, Bečeja, Novog Bečeja i dr., gosti iz Mađarske...

Direktorka Turističke organizacije opštine Temerin, gospođa Ivana Mitrović, posebno se zahvalila lokalnim kompanijama, privrednicima i poljoprivednicima koji su prepoznali značaj ove manifestacije i pomogli je finansijski i na svaki drugi način. Posebnu zahvalnost uputila je generalnim sponzorima: kompaniji Carlsberg Srbija, AGROFEROCOOP iz Temerina i PETEFI AD IZ TEMERINA - Almex doo, Pančevo koji su manifestaiji Prosto k’o pasulj dali svoju nesebičnu podršku.

53

Biti Rada Đurić

Rada Đurić

P

oznata je kao dama koja razume probleme drugih i nastoji da ih reši. Ona ne deli svet na žene i muškarce, mlade i stare, prijatelje i neprijatelje, seljake i neseljanke, ružne i lepe, bogate i siromašne, već na one koji traže odgovor, rešenje problema i pomoć, i one koji to mogu da razreše.

Rada Đurić punih dvadeset godina na RTS-u, gde je prošla sve faze, od honorarca do zaštitnog lica Beogradske hronike, sa nesmanjenom energijom i sebi svojstvenim stilom, uz osmeh, britko i do kraja predano, pokušava da pomogne svojim sugrađanima. Za sebe kaže da joj to uspeva, jer je jednostavna, jer živi takav život. Kaže da je takva rođena, da je to usađeno u njen genetski kod, možda dopunjeno vaspitanjem i verovanjem da profesija novinara treba da se približi „običnom“ čoveku.

Posle legendarnog Đoke Vještice mislilo se da su nezaštićeni zanavek izgubili svog zaštitnika, a onda se pojavila Rada Đurić i sa istim žarom nastavila tamo gde je njen prethodnik stao.

Nije išlo sve tako glatko. Trebalo je prvo povratiti poverenje građana u RTS, što nije bilo ni malo lako. Onda su sami građani počeli da se javljaju. Pisma su bila naslovljena na redakciju, sve više na njeno ime, i to sa rečima: „Rado ti si nam jedina nada“.

- Ne mogu se zanemariti takve stvari. Svaka osoba za mene je postajala individua, neko poseban kome sam potrebna. Nisam videla da je moglo drugačije. Neko mora da oslušne druge, da postoji neka spona između onih koji imaju probleme i onih koji te probleme mogu da to reše. Možda je i moj životni put, moja priroda odredila da baš ja budem ta koja se trudi da povrati dostojanstvo ljudima. Volela bih da je više takvih koji su u službi građana jer, u životu moraju da postoje neka pravila.

Bilo bi nam mnogo jednostavnije da živimo po pravilimo nego da se stalno snalazimo u vremenu gde pravila nema. Verujem da smo tu gde jesmo najviše zato što smo izabrali snalaženje između nepravila, a sigurna sam da je mnogo teže živeti bez pravila nego sa njima. Verujem u sistem, želim da taj sistem postoji i da je on potreban ne samo mojoj, već i mlađim generacijama - kazuje svoja razmišljanja gospođa Đurić.

Da bi izbalansirala svoj profesionalni rad, a za razliku od

54

Beogradske hronike gde se ističu problemi, u svojoj autorskoj emisiji „A sada, Rada“, istakla je pojedince koji bi trebali da budu inspiracija drugima.

- Moji gosti su oni koji su u ovom ludilu pronašli svoj put, način, snagu da istraju u onom u šta veruju. Kada nekom kažete: „Da, to postoji!“, tako što ćete predstaviti nekog ko može da kaže: „Evo, ja mogu. Ja sam sličan vama, nije lako, ali može se!“, verujem da to svakog natera na razmišljanje makar malo, da nešto promeni u svom životu, biva ohrabren da pokuša nešto da napravi od svog života. To su kratke priče ljudi, običnih i ljudi sa karijerom, koji su ostali dosledni svom verovanju i ciljevima, i koji su stigli tamo gde su želeli. Njih je malo, ali čudo je što postoje - objašnjava naša sagovornica.

Nije lako postati, još teže opstati voditeljem takvog formata.

Iz dana u dan pred ogromnim auditorijumom, sa novim temema i novim izazovima. Brani se da to nije samo njena zasluga već velikog tima ljudi koji su na istom zadatku sa njom. Snaga da nastavi dolazi i od pozitivnih reakcija drugih, ne iz sujete već kao potvrda da ono što radi ima smisla, a primaran smisao je komunikacija sa gledaocima, sa onima kojima je potrebna svakodnevno.

- U jednom momentu sam poverovala da, kada mi se toliko ljudi obraća, od mene nešto zavisi, i da svoj život moram uskladiti sa onim čime se bavim, i šta govorim. Ja inače ne živim drugačije od onog što pričam, ne živim drugačije od onog kako se ponašam pred kamerama. Radim posao koji volim i imala sam sreću što mi je dozvoljeno da radim na ovaj način, a ja sam se mnogo trudila sa mojim saradnicima, da istrajemo na tom putu. Za moje ime se ne vezuje nijedan skandal jer ga nema. Moje komšije mi se takođe obraćaju sa molbom u glasu i velikim očekivanjima, a ja onda mozgam kako da nađemo rešenja - i uz smešak dodaje da je to što je poznato lice ne svrstava među zvezde jer „kada je oblačno zvezde se ne vide“, a mi još uvek nismo razvedrili naše nebo.

Smatra da je predodređena da u ovom životu bude Rada Đurić, da nije uradila Bog zna šta, osim što je bila dosledna sebi i onome u šta veruje.

Mnogo novog i ponešto dobrog starog u Novom Bečeju

O

pština u fokusu Novi Bečej 2016, nastavlja da bude u centru zbivanja i u 2017. Gotovo svakodnevno nižu se akcije za akcijom, preduzete u svim sektorima života ove opštine.

Naravno, pre svega, Novobečejci vode računa o izgledu svoje opštine, nastojeći da održe epitet najlepšeg grada na Tisi. Tako je i ove godine, Mesna zajednica Novi Bečej zadužena za održavanje zelenih površina još u martu započela sezonu košenja trave, najpre u centru Novog Bečeja, priobalju Tise (o zelenim površinama na samom keju staraju se radnici Javnog preduzeća „Komunalac“), a zatim i u Vranjevu. Pored održavanja zelenih površina vodi se briga i o svim dečjim igralištima, kako bi higijena grada bila na zavidnom nivou.

Jedna od aktivnosti koja je sprovodena u okviru projekta “Prošlost u sadašnjosti kao zalog budućnosti” bio je tradicionalni Fotosafari (29.04.2017. subota) u Specijalnom rezervatu prirode Novobečejski Poljofest sve značajnija “Slano kopovo”. Kako je cilj ove aktivnosti povezivanje prirode i manifestacija u okviru Gospojine zaštite životne sredine sa kulturom i stvaralaštvom, svi zainteresovani su mogli da uzmu učešće u istoj. mnogo više da se ulaže kako u poljoprivredu, tako i u edukaciju Banatski kulturni centar, u saradnji sa Međunarodnom ustano- poljoprivrednika, jer je poljoprivreda budućnost ne samo ove oštine vom kulture za decu „Bibiana“ iz Bratislave i galerijom Fondacije već i čitave naše zemlje. „Babka“ iz Kovačice, uz podršku Ministarstva kulture i informisaPOLJO FEST je već lane bio nešto posećeniji od strane poljoprinja Republike Srbije i opštine Novi Bečej, organizovao je u gale- vrednih proizvođača, jer je uveden Dan stočara i panel posvećen riji Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu otvaranje dve aktuelnim pitanjima vezanim za stočarstvo i ratarstvo. Tako su i izložbe ilustracija pod zajedničkim nazivom programa „Bookill ratari i stočari, imali jedinstvenu priliku da se upoznaju sa novim fest u fokusu“. Izložbu ilustracija pod nazivom „Nagrade dečjeg trendovima iz sfere poljoprivrede. U tome su im pomogli odlični žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015.“ otvorila je amba- sagovornici iz resornih republičkih i pokrajinskih ministarstava, te sadorka Republike Slovačke u Srbiji, Dagmar Repčekova, koja je vodećih institucija u oblasti poljoprivrede u našoj zemlji. Tako će naglasila da saradnja sa centrom traje već osam godina. Ovog puta se nastaviti i ove godine. Želja je da poljoprivrednici „zagrizu“ za prikazane su ilustracije pobednika dečjeg žirija, koje svako može ovu jedinstvenu priliku i ne samo čuju i saznaju šta je novo i koje da razume. U galeriji Banatskog im se mogućnosti nude od strane kulturnog centra u Novom Milošenadležnih organa, već i da u nepovu priređena je i izložba pod nazisrednom razgovoru sa stručnjacima vom „Nagrade Festivala ilustracije iz različitih sektora poljoprivrede, knjige BookILL fest 2012–2017.” saznaju sve ono što ih interesuje. Po u okviru koje se moglo videti preko rečima predsednika opštine, ovo je sto ilustracija iz Srbije i brojnih drjedinstvena prilika za njihov naprežava sveta koje je odabrao žiri „Bodak, a samim tim i napredak opštine okILL fest-a” u proteklih 6 godina.

Novi Bečej, pokrajine i republike, Povodom ove izložbe objavljena je i jer što je seljak jači i Srbija je jača. knjiga „Ilustracija govori sve jezike: - Gospojina će kao i do sada biti Nagrade Festivala ilustracije knjige nosilac manifestacionog turizma u Od smotre paradnih konja je sve počelo BookILL fest 2012–2017.” koju je novobečejskoj opštini, ali akcenat je i nastavlja se priredila Senka Vlahović Filipov. i na drugim sadržajima. Podržaćemo I ove godine je nastavljena tradicijaodržavanja lokalnih manife- POLJO FEST, kao bitan faktor razvoja poljoprivrede i cele opštistacija. Tako su „Dani sela Kumana“ održani od 1. do 3. juna, „Dani ne, ali i Reviju paradnih zaprega, kao preteču Gospojinskih dana sela Novog Miloševa“ najavljeni su za 1. i 2. avgust, a „Velikogos- i pramanifestaciju iz koje se izdigla Gospojina. Ona je godinama pojinski dani“ od 25. do 27. avgusta. Kultna novobečejska mani- bila na margini, dok se veća pažnja posvećivala večernjim koncerfestacija se po prvi put neće preklapati sa zrenjaninskim „Danima tima. Mi želimo to malo da promenimo - rekao je gospodin Saša piva“, koji će početi 28. avgusta, dan posle „Gospojine“. Predsed- Maksimović, dodavši da osim manifestacionog turizma, u planu je nik opštine, gospodin Saša Maksimović, kaže da će se članovi Or- razvoj drugih vrsta turizma, a za koje ovaj grad i te kako ima potenganizacionog odbora Gospojine posebno potrudili da ovogodišnji cijala. U tom smislu se radi i na infrastrukturnom osposobljavanju POLJO FEST bude sadržajno bogatiji i interesantniji. To nije slu- prostora za otvaranje industrijskog parka, koji ovoj opštini treba čajno jer je Novi Bečej poljoprivredna opština, i stoga se nastoji da donese nove investitore i boljitak žiteljima opštine Novi Bečej.

55

Sa preparatima PG RADA do zdravlja

P

reparati na bazi lekovitih gljiva, iz preduzeća PG „RADA“ iz Šida (www.imunolife.co.rs), atestirani u akreditovnim laboratorijama u zemlji i inostranstvu, dobitnici su najviših ocena za kvalitete Novosadskog sajma. Od Ministarstva zdravlja Republike Srbije očekuje se zvanična potvrda o priznavanju ovih 100% prirodnih preparata u funkciji unapređenja i očuvanja zdravlja ljudi. Najveća potvrda vrednosti preparata PG „RADA“ je zadovoljstvo njihovog autora, gospodina Radoslava Matića, rezultatima njhove primeni u prevenciji i terapiji kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.

Iz ove fabrike zdravlja do sada su svoje mesto na tržištu, domaćem i stranom, našli preparati: TOP DIJABET COMPLEX sa širokim dejstvom na organizam, pre svega: održava nivo šećera u krvi u normali, jača imunitet, borac je protiv raka, čisti krvne sudove i utiče na biohemiju ljudskog organizma; IMUNO LIFE BEST je najjači poznati prirodni pojačivač imunološkog sistema dobijen iz sedam extrakta medicinskih gljiva, sa medicinskom primenom kod osoba obolelih od zloćudnih bolesti; MY WAY sa Coriolus Versicolor, gljivom koja je 1980. proglašena kao lek protiv kancera naročito njeni polisaharidi PSK i PSP; IMUNOLIFE ENERGY, odnosno Cordyceps-extrakt koji najčešće koriste sportisti i starije osobe, kao i oni čiji je organizam oslabljen raznim bolestima; IMUNO LIFE HERICIUM sa gljivom Hericium, u tradicionalnoj kineskoj medicini vrlo cenjenom. Ova gljiva se vekovima koristi u svrhu poboljšanja psihofizičkog stanja organizma; IGOR FOREVER usporava i zaustavlja razvoj raka, deluje kao antitumorski agens, pomaže kod i nakon terapija zračenjem, pojačava imunosistem, snižava krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju, smanjuje virusne i bakterijske infekcije, koristi se i kao tonik za podmlađivanje; TOP DIJABET reguliše nivo šećera u krvi, kontrolišući metaboličke procese. Nema dejstvo kao veštački inzulin, već snažnim dejstvom na Langerhansova ostrvca u pankreasu organizmu vraća sposobnost hormonske samokontrole nivoa šećera u krvi, čak za 40 %; IMUNO LIFE REISHI se preporučuje kod alergija, respiratornih tegoba (bronhitisi i bronhijalne astme), opravka i sprečavanja moždanog i srčanog infarkta, u borbi protiv raka (jetre, pluća, koštane srži, bubrega). Ovaj preparat čisti i obnavlja jetru, čisti krvne sudove i održava elastičnost istih, jača imunosistem u celini; IMUNO LIFE NANA se preporučuje za jačanje imunosistema, regulisanje cirkulacije, kod problema organa za varenje, migrena i glavobolje;

56

Ruženka i Radoslav Matić IMUNO LIFE KURKUMA se osim za jačanje imunosistema koristi i za jačanje cirkulacije, artritisa, kožnih oboljenja (ekcema); IMUNO LIFE CIMET je pokazao dobre rezultate u jačanju imunosistema, snižavanju povišenog holesterola i triglicerida, protiv bakterija i virusa, u sprečavanju zgrušavanja krvi, blagotovornom dejstvu na srce i krvne sudove.

U teglicama od 50 i 210 g, ovi preparati će se uskoro naći i u praktičnim pakovanjima za jednokratnu upotrebu.

Na tržištu se nalazi i jedinstveni ELIKSIR - sok jabuke i toksifolina, bez dodatka vode, šećera, konzervansa i aditiva.

Zbog sadržaja toksifolina dejstvo ovog soka je višestruko.

Između ostalog: povećava imuno odbranu, pruža zaštitu od tumora, čisti telo od toksina i slobodnih radikala, obnavlja krvne sudove, smanjuje holesterol, smanjuje rizik od moždanih i srčanih udara, povećava otpornost na stres, usporava proces starenja.

Poseban raritet PG RADA su rakije sa lekovitim gljivama izuzetnog kvaliteta: SIBIRKA (Sibirska divlja čaga), RAPSODIJA U BELOM (beli tartuf), TIBETANKA (Cordyceps Sinensis), TARTUFINA (crni tartuf), JAPANKA (Hericium), BRAZILIKA (Agaricus Blazei), JEDINSTVENA rakija od Reishi gljive dobijena postupkom maceracije.

Razvoj PG RADA je permanentan. Adaptirani su proizvodni pogoni, kontinuirano se radi na pajačanju kvaliteta dostupnih preparata, ali i na kreiranju novih. Uskoro na tržištu možemo očekivati praline i čokoladice, prevashodno namenjene deci.

Prolećno druženje kod Lise Brown

Lisa Brown u društvu prijatelja

S

vake godine, poslednjeg vikenda maja, u Krčedinu se oganizuje druženje povodom proslave starog običaja radosti rađanja, koje se uvek vezuje za proleće, a koje bi se moglo nazvati - Pozdrav proleću. Druženja je bilo i ovog, 27. maja, na koje je svoje prijatelje iz celog sveta pozvala vlasnica imanja, gospođa Lisa Brown.

Potpunom doživljaju, kumovao je i naziv imanja - Vila Ravijojla, mitskog bića koje živi u prirodi, a za čije su rađanje iz rose bila potrebna tri elementa, koja se u prirodi istovremeno dešavaju: kiša, sunce i duga.

Vila Ravijojla živi u prelepom i raskošnom dvorcu podignutom u oblacima, nalik na ovaj, koji je iz temelja osmislila i podigla gospođa Lisa Brown, poslovna žena i direktorka izdavačke kuće „The Englesh Book“.

Ona je jedan od onih žena koje krasi hrabrost, upornost, istrajnost, kreativnost, individualnost i želja da naprave nešto po čemu će biti zapamćene. Ona je, posle 42. godine života u Londonu, odlučila da neka lepa iskustva prenese i primeni u svojoj rodnoj zemlji.

Pored svih poslovnih obaveza, neumorna je kada je reč o organizaciji mnogobrojnih manifestacija, u Beogradu, širom zemlje, ali i u Krčedinu, mestu koje je odabrala za svoj novi projekat organske bašte i zdravog života.

Ovim povodom, ona je pred svoje prijatelje, iznela jela pripremljena od povrća iz plastenika sa imanja, u servisu od engleskog porcelana.

- Sve što smo planirali smo posadili, sada čekamo da iznikne i nadamo se da će nam

rodna godina biti uspešna i sve što smo stavili u zemlju uroditi plodom - kaže gospođa Brown.

Ovaj događaj poklopio se sa obeležavanjem 180 godina prijateljestva Srbije i Velike Britanije, ali na ovom prolećnom druženju, osim engleskih državljana, bilo je gostiju iz drugih krajeva sveta.

- Oduvek sam sklapala internacionalna prijateljstva, upoznavala i povezivala ljude čiji su maternji jezici različiti, ukazivala im na lepotu onih koje ja poznajem – kaže ova Lady, koja svojom najvećom dužnošću i obavezom, koju je pretvorila u svoju misiju, smatra ispunjavanje duga prema društvu, čiji je i sama deo. Da ga učini boljim, prijatnijim, veselijim i lepšim, ona to radi i kroz ovakve manifestacije.

57

BEAN festival u znaku dobrih vibracija

J

edna od najprestižnijih gastro-turističkih-humanitarnih manifestacija u regionu, BEAN festival, ovoga puta pod nazivom: Original je uvek najbolji!, biće održan 09. i 10. septembra 2017. na Salašu 137 na Čeneju. Ova međunarodna smotra pravih ukusa i dobre zabave, svojevrsna je kulinarska olimpijada na kojoj se ukrštaju iskustva različitih kuhinja, gde važno mesto zauzima umeće spravljanja jela od pasulja.

Zahvaljujući BEAN festivalu-Temerinskoj pasuljijadi, mesto Temerin je postalo prepoznato i kao turistička destinacija. Nakon 10 godina BEAN festival se odselio iz Temerina, na novu atraktivnu lokaciju, nadaleko poznati Salaša 137, nadomak Novog Sada.

Na festivalu će kulinarsko umeće, pored domaćih takmičara iz gotovo svih krajeva Srbije, odmeriti i takmičarske ekipe iz Slovačke, Mađarske, Rumunije, Ukrajine, Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore, Italije, Škotske, Bugarske, Švajcarske, Rusije, Nemačke i Kine.

Misija organizatora, Udruženja građana „Ekocentar Vodomar 05“ iz Temerina i pokrovitelja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine, je predstavljanje i promovisanje gastronomske tradicije Vojvodine, kulturnog i prirodnog bogatstva ovih krajeva, ekologije i očuvanja životne sredine, multikulturalnosti, kulture negovanja tradicionalnih zanata, a sve to kroz originalan, kvalitetan program uz puno druženja, šale, igara, muzike i naravno, uz mnogo, mnogo dobrog pasulja.

58

Manifestaciju će krasiti „Salašarska pijaca“ sa tradicionalnim umetninama, izložbom vina, organskim proizvodima, slatkišima, cvećem. Učesnici i gosti Salaša imaće priliku da degustiraju i piće i hranu, ali i da prisustvuju tradicionalnim salašarskim aktivnostima: pečenju rakije, pripremi zimnice.

Tu će biti i najmaštovitije „Ravničarske igre“, od bacanja, ne kamena, već starog bicikla, navlačenja konopca, brzog jedenja pasulja, do najnovijih:„panonski mornari“ i „vojvođanski kenguri“, a sigurno će biti zabavno i nošenje 50 kg pasulja, ali samo posmatračima i onima koji budu navijali.

Koncerti na otvorenom uvek stvaraju posebnu atmosferu i diktiraju ritam festivala. Muzički program osmišljen je da zadovolji ukuse svih posetilaca, od najstrijih do najmlađih, blago favorizujući tradicionalnu muziku ovih prostora revijom tamburaških orkestara.

Od pratećih sadržaja izdvajaju se etno bazar, rukotvorina, starih zanata; izložba jela od pasulja, pita, štrudli, zakuski; škola jahanja; promocija kompanija, tim bilding; likovna kolonija; mala škola kuvanja; nagradna igra za posetioce i dodela specijalnih nagrada.

BEAN festival će i ove godine sprovesti humanitarnu akciju Pogodi u srce.

Trinaesti po redu Bean festival ove godine ima još jedan cilj, da pokaže da je broj trinaest zapravo srećan broj. A kako će to uraditi ako ne kroz druženje, pesmu i igru, te odmeravanje snaga u fer plej nadmetanju, u kojem će pobediti najbolji.

Zašto Vojvodina nije, a mogla bi da bude, svetski poznata gastro destinacija

M

Aleksandar Samardžija

orke su jedan od simbola vojvođanskih salaša. Te divlje ptice, koje narastu do kilogram težine, poreklom iz Afrike, zbog egzotičnog ukusa mesa, sličnom onom od fazana, pravi su delikates. Vlada mišljenje da nema ukusnijeg obroka i većeg zadovoljstva za gurmane od specijaliteta pripremljenih od ove ptice. Posebno morčije supe, koja se zbog neusaglešene zakonske regulative, čak i na salašima sve ređe nalazi na trpezi.

- Problemi su se pojavili onog trenutka kada smo shvatili da našim gostima nije dovoljno da serviramo picu, mešano meso i ćevape, i da je paleta tradicionalnih jela u našoj zemlji mnogo šira i interesantnija i domaćem i stranom gostu. Tada su se ugostitelji suočili sa nemogućnošću da nešto što se ne kupuje u nekom od trgovinskih lanaca, već autohtono od proizvođača, ponude gostima restoranima. Jedan od razloga je što oni nisu registrovani, nije što je to njihova primarna želja već zbog birokratskog sistema koji im je toliko zakomplikovao život da im je najčešće, često i najjeftinije, da svoje proizvode ponude na pijaci. Bilo bi najjednostavnije da se odreknemo svih domaćih specijaliteta i u restoranima i salašima pripremamo picu i suši - razmišljajući o nemoguće dugom putu koji mora da prođe morka, od proizvođača do supe, kaže gospodin Aleksandar Samardžija, vlasnik čenejskog Salaša 137.

Gospodin Samardžija rešenje vidi u udruživanju i zajedničkom delovanju proizvođača i ugostitelja. Ako se to ne učini, ponuda autohtonih proizvoda svešće se na -jade, koje se uglavnom bave „količinom i dužinom, a ne brendom i kvalitetom“.

Osim što restorani domaće kuhinje i salaši do autohtonih proizvoda dolaze teško, i uglavnom mimo zakona, veliki problem je i što se npr. Turijska kobasica, može kupiti samo na manifestaciji i nigde više.

Isti problem prati i guščiju džigericu, kulen, šunku, fantastične sireve.

Sve je više i proizvođača koji se vrlo odgovorno bave proizvodnjom voća i povrća i njihovim plasiranjem, kao i odgajivanjem autohtonih rasa domaćih životinja, buša, podolskog govečeta i mangulice.

Prvi zadatak koji treba rešiti, po mišljenju onih koji se ovim pitanjem bave, je povezivanje samih proizvođača, koji ili ne znaju ili nedovoljno, jedni za druge.

Svi ti proizvođači koji trenutno izgledaju kao mala zasebna ostrva, trebali bi da se konsoliduju, počnu da sarađuju, jer u suprotnom preti opasnost da Vojvodina, ali i cela Srbija, izgube ono što zovemo „nacionalnom gastronomijom“.

59

60

61

Vidovdansko saborovanje u Vrdniku podsetnik na bogato srpsko nasleđe

O

kupljanje povodom velikog praznika Vidovdana u Vrdniku ima dugu tradiciju, a manifestacija “Vidovdanski sabor” koju tim povodom u Prnjavorskom parku, u centru Vrdnika, organizuju Turistička organizacija Opštine Irig i Udruženje „Društva Vrdničana Vidovdan“, ove godine je proslavilo petnaest godina.

Vrdnik je mesto izuzetne prošlosti i bogate kulturne baštine, koje su istorijski događaji, preko Vrdničke Ravanice, povezali sa najistaknutijom ličnosti srpske epske prošlosti - Knezom Lazarom Hrebeljanovićem.

Vidovdansko saborovanje se u Vrdniku obeležava 320 godina (prvi put 1697.). Poslednjih petnaest godina je to višednevna manifestacija duhovnog, kulturološkog, turističkog i zabavnog karaktera, sa ciljem da se građanima Vrdnika i njihovim gostima, osvetljavanjem lika svetog Kneza Lazara, prenesu istorijska, materijalna i duhovna svedočanstva bogatog srpskog nasleđa.

Direktor Turističke organizacije Opštine Irig, gospodin Dragan Dragičević, ističe da je i ove, kao i svake godine, svim učesnicima tim povoHristovulja za Miodraga Mišu Blizanca dom, od strane organizatora dodeljena Hrusivulja sa pečatom Kneza Lazara i po prvi put, knežev mač. Prvi dobitnik mača Kneza Lazara, po rečima gospodina Dragičevića, zasluženo je gospodin Milenko Cicmil, vlasnik Promont Group d.o.o., uz Ministarstvo turizma Republike Srbije, najveći sponzor ovog Sabora.

Vidovdanski sabor je samo uvod u Vrdničko kulturno leto.

Vredan pažnje je podatak da je Vrdnik u toku prošle godine zabeležio najveći skok noćenja u Srbiji, čak

62

oko 70% u odnosu na prethodnu godinu, i sa 106 hiljada noćenja, imao skor jednak svim banjama u Vojvodini.

Irig je mala opština, kojoj osim Iriga i Vrdnika pripadaju naselja: Jazak, Neradin, Rivica, Mala Remeta, Krušedol Prnjavor, Krušedol Selo, Velika Remeta, Šatrinci i Dobrodol. Ova opština se može podičiti najvećim brojem manastira na Fruškoj gori. Manastirima: Krušedol, Hopovo, Vrdnik (Nova Ravanica), Velika Remeta, Mala Remeta, Grgeteg, Staro Hopovo i Jazak.

TOO se trudi da što je moguće više razvije verski turizam koji, po rečima gospodina Dragičevića još uvek nije na željenom nivou, ali beleži stalni rast. U ovoj opštini su jezera Međeš, Debrodol, Borkovac, Šelevrenac, koje vredi posetiti, kao i jedinstven Perkov salaš i etno selo Vrdnička kula, smešteno tik ispod Vrdničke kule, fortifikacijskog objekta, koji dominira čitavim područjem.

Iriški kraj jedan je od najpoznatijih delova Fruškogorskog vinogorja. Tu su situirane poznate vinarije: Kovačević, Mačkov podrum, Deurić, ali sve je više i novih zasada i mladih vinarija koje idu u prilog verovanju da će Irig za nekoliko godina po proizvodnju vina biti najprepoznatljiviji u Srbiji.

Ohrabruje podatak da je sve više i preduzetnika, od kojih su najviše odskočili proizvođači sireva, ali je i sve više etno domaćinstava sa preko 100 izdavalaca turističkog smeštaja, koji su prepoznali turistički potencijal ove opštine.

Turističko-privredne i kulturne manifestacije kao što su „Pudarski dani“ u Irigu, „Dani bostana“ i „Dani vina“ u Rivici, „Patlidžanijada“ i „Dani šljiva“ uz „Vidovdanski sabor“ u Vrdniku, „Jesen ide dunjo moja...“ u Jasku, svakako doprinose afirmaciji ove sredine i turističkih vrednosti ovog kraja.

Da je Pokrajinska vlada sagledala potencijal ove opštine potvrđuje podatak da je opština Irig jedna od tri za koju je izdvojeno najviše sredstava. Irižani su svesni da ništa ne može da se desi preko noći, ali za par godina veruju da će Irig, Banja Vrdnik i druga mesta postati ozbiljne turističke destinacije.

Vitez reda srpskog mača

Ž

eđ za srpskom istorijom, viteškim kodeksom ponašanja, kao i sagledavanje njihove elegancije i lepote kroz viteške borbe, opredelila je Slobodana Marinića na put koji ne pripada mainstrim-u, ali poslednjih godina sa sve više sledbenika, posebno kod mlađih generacija. Iako veterinar po struci, ovaj tridesetogodinji Sremskomitrovčanin, posvetio se kovačkom zanatu i izradi mačeva, štitova, lukova i dr. oružja srednjovekovnih vitezova.

Slobodan Marinić se kovanjem mačeva bavi bezmalo dvanaest godina. Njegovi mačevi su od čellika, ručno kovani, na starinski način, kako su to radili srenjovekovni majstori, pomoću nakovnja, čekića i vatre. Šira javnost ga je upoznala kada je iskovao repliku mača po uzoru na original najvećeg viteza srednjeg veka, Despota Stefana Lazarevića, koji se čuva u manastiru Manasija, na čijem sečivu je namesto „onaj što nauči mrak da sija”, ugravirao “nauči mrak da sija” sa porukom da donese svetlost i mudrost gde je mrak i neznanje, da donese dobro gde je zlo.

Njegov dosadašnji rad bio je najbolja preporuka da mu produkcija serije „Nemanjići: rađanje kraljevine“ ukaže poverenje u izradi, od kovanja, do gravure, obrade hrastovih rukohvata i telećeg boksa za futrole, ukupno sedam mačeva: mač Velikog župana Stefana Nemanje, njegovih sinova Stefana Prvovenčanog i Vukana, mač Adama, kapetana garde, krstaški mač cara Svetog rimskog carstva, Fridriha I Barbarose, mač vizantijskog cara Manojla I Komnina, kao i najvažniji krunidbeni mač Stefana Prvovenčanog.

- Od početka angažmana i kovanja mačeva za našu prvu seriju sa srednjovekovnom tematikom, naši prioriteti su bili istorijska preciznost, kvalitet izrade i vizuelna lepota. U svakom od mačeva smo pokušali da zarobimo karakter i duh vlasnika, što srednjovekovnog lika i vladara, tako i onih koji će njihove likove tumačiti. Mačevi su bazirani na komadima sa početka XIII veka, koji se nalaze u muzejima širom Srbije - objašnjava ovaj perfekcionista, koji za izradu jednog primerka utroši petnaest do mesec dana,

smatrajući ga ne pukim oružjem, već statusnim simbolom i oličenjem vlasnika.

Gospodin Marinić je iskovao i mač Svetog Kneza Lazara, koji je rezultat proučavanja istorije Vrdničke kule i nalaza mačeva koji se mogu dovesti u vezu i sa istorijom kule. Prvi dobitnik ovog velelepnog mača je gospodin Milenko Cicmil, za zasluge za razvoj manifestacije, ali i čitave Banje Vrdnik, koji mu je uručen na otvaranju XV Vidovdanskog sabora u Vrdniku ove godine.

Za Slobodana Marinića izrada mačeva je zbir znanja iz istorije, arheologije, me-

Slobodan Marinić

Mač Kneza Lazara u rukama laureata 15. Vidovdanskog sabora, Milenka Cicmila talurgije i umetnosti. Potrebno je udubiti se u srednji vek, proniknuti u svest onih vitezova koji su nosili te mačeve, jer za svakog viteza mač je predstavljao njegovu dušu. Njegovi ciljevi podudaraju se sa ciljevima nekolicine majstora koji su u Srbiji savladali veštinu izrade srednjovekovnog oružja, da osim duha srednjeg veka prenesu i duh srednjovekovne Srbije. Da, uz vraćanje viteštva na ove prostore, vrate srpsko srednjevekovno oružje i oruđe koje je tokom turbulentne prošlosti zaboravljeno, zagubljeno ili uništeno, čime je uništen i deo tradicije.

63

P

Panonska školjka Malog Miše

anonska školjka je dosanjan dečački san kolorita, uređenim priobaljem vodenog toka Malog Miše, kako iz milošte zovu MiJegrička, zgradom Mesne zajednice zanimljive odraga Rudana, gospodina korpulentne arhitekture, bibliotekom, pravoslavnom i katograđe i anđeoskog srca, smeštena u Zmajevo, ličkom crkvom. Pošto im sve to pokaže vodi mesto pokraj Vrbasa. ih u Panonsku školjku gde ih čeka pogača, so i Kao sasvim mlad imao je želju, a sa godinakašika meda, da na trenutak zaborave svu gorma i priliku da ugošćava prijatelje, da sa puno činu života. A onda sledi doživaljaj pripremanja ljubavi i na način kako je to radila njegova maj„seljačog ručka“ sa domaćinom. I dok se krčka ka, priprema razna jela... Odluku da učini nešto zečji paprikaš ili onaj od pevca Đure, gulaš, ili radikalno, doneo je 2005. godine, kada biser nešto slično, iz pekare, u koju su ubačena dva njegove školjke, ćerka Marija, upisuje srednju džaka oklasaka, širi se miris hleba i štrudle. školu sa željom da kasnije studira geografiju.

Potpun zaborav, detoksikacija od grada, preKako bi joj obezbedio budućnost, Mali Miša, u puštanje uživanju u trenutku. Gostima se, pri to vreme već u penziji, započinje projekat seoulazu u Panonsku školjku, kao i srce domaćina, skog turizma. Prvi posao koji mu je, pored reširom otvaraju kapije parka u kojem vlada mir, dovnog, obezbedio sredstva da izgradi Panonspokoj koji s vremena na vreme poremeti poj sku školjku, bila je kupovina mašina za preradu ptica. krompira. Od tada je prošlo dvanaest godina.

Ugosti Mali Miša i strance, lovce iz Austrije i Miodrag Rudan Panonska školjka danas raspolaže sa dva Nemačke.

Tek oni što znaju da se oduševe onim - Mali Miša dvokrevetna i jednim trokrevetnim apartmašto im iznese na trpezu nom opremljenim rustičnim nameštajem i terasom od 65m2, Od malena nadaren za slikarstvo imao je još jedan san: da pretrpezarijom sa 120 mesta i baštom za 50 ljudi. Pravim malim krije zidove svoje kuće slikama. Zadao je sebi zadatak da kada carstvom ovaj domaćin smatra kuhinju uređenu po vrhunskim dođe do nekih para kupi slike. I to je ispunio. Ali mu to nije bilo standardima, u kojoj za svoje sve brojnije goste, voli da priprema dovoljno. Sa umetnicima, tada već prijateljima, u najburnije vrestarinska jela: sosove, čorbe, prebranac, čuvene pite, i naravno me savremene srpske istorije u Pananskoj školjki utemeljio je presnac, od belog i žutog kukuruznog brašna, domaćeg punoma- likovnu koloniju, a sreća je htela da startuje sa onim najboljim. snog sira i jaja. Kada presnac naraste kao gibanica i pretvori se Za dvanaest godina i četrnaest održanih kolonija, prošlo je 106 u sočan, mekan zalogaj zlatnožute boje, domaćin se na trenutak slikara, među kojima su bili: Janoš Mesaroš, Šandor Šlajf, Vojin vrati u vreme kada je isti pripremala njegova majka, i posluživala Tišma, Vasilije Vasa Dolovački, Mihail Mile Kulačić... Ono zbog ga uz domaće kiselo mleko koje se seklo kao maslac. čega umetnici vole da dođu u Panonsku školjku, osim besprekorZa one starije, ovi ukusi su povratak u detinjstvo, za one mlađe, nih uslova, je i činjenica što se slike sa kolonije ne prodaju i ne kratka istorija gastronomije i reprezent najboljih zalogaja ovog dele, već čekaju priliku da se nađu u Galeriji, koju u svojoj kući podneblja. Malo ko pamti da se prebranac sredinom prošlog veka gospodin Rudan, uskoro otvara. Jer, pravo je zadovoljstvo kada pripremao od starog sira i slagao sa pasuljem kao musaka: red se nešto lepo, nešto vredno, podeli sa drugima. pasulja, red sira, začini, pa sve tako dok se posuda ne napuni, pa kada se sve to zapeče, sir kao hobotnica raširi svoje grane i nalikuje kakvoj mesnoj torti.

Sve ovo nije bajka, već zadovoljstvo koje se nalazi na samo dva sata od Beograda, ako se ide vozom. Na zmajevačkoj železničkoj stanici svoje goste, u fijakeru, dočekuje Mali Miša, voljan da pokaže znamenitosti i lepote Zmajeva, nekada opštinskog mesta sa dva mlina, parnom pekarom, dve ciglane, prvom srpskom školom koja je počela sa radom 1703. godine. Sve do 60-tih godina prošlog veka Zmajevo je imalo i banjske goste, koji su koristili blagodeti izvora tople „žute“ vode u centru mesta.

Danas se Zmajevo diči Zmajevačkim jezerima nastalim eksploatacijom Sa ovogodišnje likovne kolonije kod Malog Miše gline za potrebe ciglane, posebnog

64

65

Pola veka festivala kulture i smeha - ivanjičke Nušićijade

P

rvi put je održana 1967. godine pod nazivom „Septembar u Ivanjici“, kada je, osim „Malog sajma“ i muzičkog programa, prikazana revija domaćih filmova snimljenih po Nušićevim komedijama. Već sledeće godine ova turističko-zabavna priredba menja ime u Nišićijadu i postaje jedan od najpopularnijih festivala, da bi pet godina kasnije, ipak, bio ugašen. Godine 2009. isti je obnovljen uz angažovanje Opštine Ivanjica, Doma kulture Ivanjica, TOO Ivanjica i Udruženja građana KUDES, kao glavnih organizatora, i uz podršku svih njenih građana.

Nastojanje Ivanjičana da kroz spoj visoko postavljenih ciljeva, kao što su: bogaćenje kulturnog života zajednice, njeno angažovanje, pokretanje mladih i talentovanih ljudi opštine i regiona i unapređenje turističke ponude opštine, regiona i čitave zemlje, uz obilje kvalitetnih sadržaja: od muzičkih koncerata, pozorišnih predstava, izložbi, filmskih projekcija do alternativnih umetničkih formi i edukativnih programa, radionica, tribina, rezultiralo je da po drugi put u svom trajanju, ovaj grad i ova manifestacija, postanu centrom kulturnih zbivanja u zemlji.

Ove godine, u čast jubileja - 50. godina od nastanka prve Nušićijade, TOO Ivanjica sve zainteresovane, ali i one neodlučne, poziva da od 24. do 27. avgusta dođu u njihovu varoš.

Uz, za tu priliku posebno pripremljen program, urađen je i dokumentarni film posvećen nastanku i razvoju festivala, kao i monografija kojom su obuhvaćene sve Nušićijade od nastanka do ove poslednje (www.nusicijada.rs).

A nekadašnja pretnja gospođe ministarke svom zetu Čedi: „Viđen si za Ivanjicu!“, i ove godine je poslužila kao slogan za poziv na Nušićijadu, festival koji krase kombinacija zabave i kulture, stil i dobar ukus.

66