Dnevnik 31.decembar 2012. by jovan radosavljevic

POVRaTak OlgE gERE

^UDO IsPOD RUME

Skok od sedam hiqada miqa str. 36

Sremska misterija Marije Terezije str. 31

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2012 - 2. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXX BROJ 23665 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRE]NA NOVA DU[aN kOVa^EVI]

Kraq i ja

2013.

zaFIR hayIMaNOV

Puna scena se}awa

ROBERT ^OBaN

Kao u Mogadi{u EKSKLUZIVNO

„Dnevnik” u {koli Baraka Obame

gOVOrE I pI[U:

Dragan \ilas, Milo{ Vu~evi}, jorgovanka Tabakovi}, Mi{a Vrebalov, Miroslav Male{evi}, Fransoa gzavije Denio, Vesna Pusi}...

NA[E prIÊ: Ubi ih Titova re~; Vatromet za staqina samo ikone preìvele; Inèwer koji je voleo vojsku; amandman zape~a}en kostima nacije; jela na{a sa sala{a; kwige koje se ne poklawaju za Novu godinu... Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u ~etvrtak, 3. januara, 2013. godine

MITOVI XX VEka

Tajna bratstva

saga O kOsTI]IMa

Carstvo bermeta

EKS KLU ZIV NO: ^UVENI FOTOREPORTER BRajaN Ra[I] Iz PRVE RUkE O POla VEka ROlINgsTONsa

str. 25

Kamewe bi jo{ da slavi, ali...

BOTVINIk I MI

str. 21

Do golih kraqeva

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

MI LO[ VU ^E VI], GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA

Nije dovoqna funkcija, mora se i raditi osled wi pe tak u 2012. go di ni gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} ot po ~eo je sa stan kom sa pred stav ni ci ma stru~ ne ko mi si je za slu ~aj ATP „Voj vo di na“. Ko mi si ja, kao skup {tin sko te lo, oform qe na je da utvr di sve ~i we ni ce po ten ci jal no pre sku pe afe re u ~i jem je sre di {tu me |u me sna auto bu ska sta ni ca ATP „Voj vo di ne“. Raz go vor s gra do na ~el ni kom otva ra mo pi ta wem {ta sa dr ì iz ve {taj ove ko mi si je? – Pr vih da na na red ne go di ne Ko mi si ja }e upu ti ti mi {qe we Skup {ti ni gra da, i ~e ka mo da vi di mo ka kav }e Skup {ti na za u ze ti stav. Ko mi si ja je ana li zi ra la sve mo gu }e aspek te slu ~a ja, po sto je }e sud ske spo ro ve, ali pre sve ga pred met ne ugo vo re iz me |u gra da i ATP „Voj vo di na“ i po sled wi do pis GSP-a. Ne bih è leo da pre ju di ci ram, je di no mo gu da ka èm da }e Ko mi si ja iza }i s od va `nim mi {qe wem. Ako Skup {ti na gra da pri hva ti to mi {qe we, grad mo ra ne {to u~i ni ti. Li~ no sam, ina ~e, pro tiv kon cep ci je da se ~e ka ju is ho di spo ro va, pa ka ko se za vr {e. Ne ka èm da je mo glo ne {to spek ta ku lar no da se ura di, ali je mo ra lo da se bar kre ne u re {a va we pro ble ma. Naj ko mot ni je bi bi lo za me ne kao gra do na ~el ni ka da ka èm: je dan gra do na ~el nik je pra vio ugo vor, je dan ni {ta ni je pred u zi mao, ja sam to za te kao, pa {ta sad bu de. I ta ko, gra |a ni, sti gla je pre su da, a vi pi taj te mo je pret hod ni ke za {to su ne {to ra di li ili za {to ne {to ni su ura di li. Me ni je u in te re su da {ti tim grad ski bu xet, da nam ne ko ne ski ne 1,5 mi li jar du di na ra s ra ~u na, da nas ne blo ki ra ju, da nam ne sta nu in ve sti ci je, kad nam je iona ko bu xet ma wi. l Na po sled woj sed ni ci grad ske skup {ti ne po me nu li ste otva ra we ne kih pi ta wa u ve zi s nov cem za du è nim pre ko grad skih ob ve zni ca. O ~e mu se tu ra di? – Ra di se o sum wi ka ko su po tro {e ne pa re za ko je se grad za du ìo za iz grad wu po sled we eta pe Bu le va ra Evro pe. Ima in di ci ja da je oko ~e ti ri mi li o na

CITATI

evra po tro {e no, ali od to ga ni {ta ni je ulo `e no u iz grad wu Bu le va ra Evro pe. Kon kret no, ra di se o pa ra ma ko je su de po no va ne na ra ~un fir me go spo di na Bo ro vi ce (iz vo |a~ ra do va, prim.nov). Fa sci nant no je da to ni ka da ni ko ni je po me nuo. Ako se to po ka `e kao ta~ no, to }e bi ti naj krup ni ja, skan da lo zna ne za ko ni tost ko ju smo za te kli u No vom

l Opo zi ci ja tvr di da ste pre pi sa li wi hov bu yet i pro jek te. Da li je to ta~ no i u ko jem prav cu }e te vo di ti grad? – [to se ti ~e in ve sti ci ja u ko mu nal nu in fra struk tu ru, naj nor mal ni je je da na sta vi mo ono {to je za po ~e to. No vi Sad ima stra te gi ju raz vo ja, ko ja je u ve li koj me ri do bra, sa mo je pi ta we re a li za ci je. Mi ima mo od li~ nih ide ja i osmi -

„

”

To mi slav Ni ko li}, pred sed nik Sr bi je

ga re {a va, dok sve ne sta ne. Ov de, kad pi ta te ad mi ni stra ci ju da li ne {to mo è, od go vo re vam – ni {ta ne mo è. Oni ne shva ta ju da je za da tak lo kal ne sa mo u pra ve da u skla du sa za ko nom na |e mo dus ka ko ne {to mo è, a ne da ka ù da ne mo è. Jer ti me od bi ja ju in ve sti to re, po sta ju od boj ni gra |a ni ma, sve za u sta vqa ju... l Je ste li sprem ni da ri zi ku je te? – Vi di te da mak si mal no ri zi ku jem. U jed noj te {koj po li ti~ koj si tu a ci ji, no sim pot pu nu od go vor nost. Ka ko ne ri zi ku jem? Ri zi ku jem i za bu xet, i za funk ci o ni sa we ko a li ci je, vla sti. Me ne kri ve gra |a ni za sve pro pu ste u jav nim pred u ze }i ma. l I, ka ko u tim okol no sti ma funk ci o ni {e grad ska vlast? – Ne mo gu da ka èm da imam ne ku op struk ci ju od stra ne ko a li ci o nih part ne ra, na pro tiv, mi slim da

„Ne za no sim se...” l Ne dav no is tra ì va we jav nog mwe wa u No vom Sa du sta vqa vas i SNS na pr vo me sto po po pu lar no sti... – To ne mo ra ni {ta da zna ~i, is tra ì va wa ni su uvek re flek si ja ce le si tu a ci je. I to se de {a va u ta la si ma, sva ko ko je na vla sti u gra du lak {e ostva ru je do bre re zul ta te. Ne mam sum wu da je SNS naj po pu lar ni ja, ne kri jem ni da bi do bar deo na {ih ~la no va vo leo da bu du mno go br è iz bo ri za to {to sma tra ju da bi smo po sle ima li da le ko ve }i uti caj. Po no san sam na re zul ta te stran ke, no ne za no sim se, ne uspa vqu ju me i ne mi slim da smo mi do voq ni sa mi da bi smo po be di li. Ali SNS mo ra ite ka ko mno go vi {e da ra di.

Sa du. Ne ko }e mo ra ti da od go va ra gde je 400 mi li o na di na ra. Jer, Bo ro vi ca je do bio 600 mi li o na di na ra za po sao, 200 je avan sno po tro {e no, a {ta je s ostat kom? Ako po li ci ja i tu `i la {tvo sma tra ju da tu ima ne ~e ga, nek is pi tu ju. Ni ko ga ne pro gla {a vam una pred kri vim, ne spro vo dim haj ke i is tra ge, ali kao gra do na ~el nik vo dim ra ~u na o nov cu No vog Sa da. Ni {ta vi {e i ni {ta ma we od to ga.

{qe nih pla no va, ali osta je pi ta we ostva ri vo sti. @elimo i da ostva ri mo pro je kat No vi Sad na Du na vu, da re {i mo pi ta we mo sto va, ali ko li ko god da nam tra je man dat, to je re la tiv no te {ko po sti }i. Ve li ki uspeh bi bio u ovom man da tu da za vr {i mo ve li ki deo vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e, Bu le var Evro pe, ra do ve na pred {kol skim usta no va ma i da as fal ti ra mo naj ve }i deo uli ca. Vo leo bih i da iz gra di mo no vu mu zi~ ku {ko lu.

E{ton: Nastavak dijaloga 17. januara Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je za spoq ne po slo ve i bez bed no snost Ke trin E{ton iz ja vi la je da }e pre mi je ri Sr bi je i Ko so va, Ivi ca Da ~i} i Ha {im Ta ~i 17. ja nu a ra raz go va ra ti o se ve ru Ko so va u na stav ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. E{ton je re kla u in ter vjuu Ko ha di to re da }e bi ti raz mo tren na pre dak, po seb no na im ple men ta ci ji in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma. E{ton je re kla da po de la Ko so va ni je op ci ja i tre nut nu si tu a ci ju na se ve ru, oce ni la kao ne sta bil nu. E{ton je od bi la da ko men ta ri {e mo gu} no sti da Ra mu{ Ha ra di naj po sta ne ko sov ski pre mi jer re kav {i da ne ko men ta ri {e de {a va wa na po li ti~ koj sce ni u Be o gra du i u Pri {ti ni. „Sve {to o~e ku jem od Be o gra da i Pri {ti ne je da osta nu ~vr sto opre de qe ni za di ja log”, na gla si la je.

Naj va `ni ji in te res ze mqe je da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra sa Evrop skom uni jom. Uko li ko se po ka è da po sto ji neo t kri ve ni deo zah te va, ko ji bi mo `da mo gao da nas za pqu sne u fe bru a ru ili mar tu, on da je to znak da nas EU ne è li, kao dr à vu ko ja se ne od ri ~e Ko so va i Me to hi je

l U go di ni za na ma su, pri met no, in ve sti ci je za o bi {le No vi Sad... – No vi Sad je imao ve li kih pro ble ma sa omo gu }a va wem po vla sti ca za ustu pa we gra |e vin skog ze mqi {ta, gde je kri te ri jum za olak {i ce bio da in ve sti tor za po sli dva pro cen ta od bro ja za po sle nih u pri vre di. Ve li ki uspeh za No vi Sad je to {to je re pu bli~ ka vla da na po sled woj sed ni ci iz me ni la tu ured bu, te je sa da kri te ri jum broj za po sle nih po po vr {i ni par ce le ko ja se da je. Iako bih naj vi {e vo leo da se ja vqa ju in ve sti to ri iz pro iz vod nih de lat no sti, ube dqi vo ih se naj vi {e ja vqa u ve zi s grad skom de po ni jom. Ja vqa ju se ra zni lo bi sti, qu di ko ji mo gu da obez be de no vac iz ra znih vi do va fi nan si ra wa iz ino stran stva, ne ki pred la `u re ci kla `u, ne ki spa li o ni cu, a mi ~e ka mo stra te gi ju nad le `nog mi ni star stva.

Ta~i ne}e vi{e za premijera Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i na ja vio je da se na na red nim iz bo ri ma ne }e kan di do va ti za pre mi je ra, ali je do dao da we go va De mo krat ska par ti ja Ko so va (DPK) ne }e pre pu sti ti pre mi jer sko me sto ne koj dru goj stran ci. Is ta kav {i da }e DKP po be di ti na na red nim iz bo ri ma, Ta ~i je iz ra zio uve re we da }e i Ali jan sa za bu du} nost Ko so va Ra mu {a Ha ra di na ja bi ti deo vla da ju }e ko a li ci je, ali je na gla sio da DPK ne }e pre pu sti ti me sto pre mi je ra. Ta ~i je re kao da s pred sed ni kom Ali jan se Ha ra di na jem ni je raz go va rao o vla di noj re kon fi gu ra ci ji, ve} o za jed ni~ kim ci qe vi ma, po put evrop ske per spek ti ve i iz bor ne re for me. On ni je is kqu ~io mo gu} nost da se za funk ci ju pre mi je ra kan di du je biv {i {ef ras for mi ra ne Oba ve {taj ne agen ci je Ko so va Ka dri Ve se qi.

Od 1. januara novi brojevi policije i drugih hitnih slu`bi Te le fon ski bro je vi za po zi va we po li ci je, Hit ne po mo }i i dru gih slu `bi za hit ne in ter ven ci je i po mo}, ali i za osta le uslu ge i in for ma ci je od jav nog zna ~a ja bi }e pro me we ni od 1. ja nu a ra ta ko {to }e is pred po sto je }ih bro je va bi ti do da ta je di ni ca. No vi

broj po li ci je bi }e 192, va tro ga sne slu `be 193, Hit ne po mo }i 194, slu `be za hit ne in ter ven ci je 112, dok }e se slu `ba za oba ve {ta va we i uz bi wi va we po zi va ti bro jem 1985, a po mo} na pu tu AMS S 1987. Po zi va we ovih bro je va je bes plat no.

l Na ja vi li ste da }e se broj grad skih ko mu nal nih pred u ze }a sma wi ti... – Mo ra mo vi de ti ka kva }e bi ti na ci o nal na stra te gi ja za jav na pred u ze }a, da li }e se i}i u pri va ti za ci je, jer ne spor no da ne ke de lat no sti ne ma ju vi {e mo no pol ski po lo àj, a ne spor no je i da }e u ne kim de lat no sti ma do }i do jav no-pri vat nog part ner stva. Ipak, ne }e mo do zvo li ti da u kqu~ nim de lat no sti ma grad iz gu bi do mi nat ni uti caj, kao {to su vo do snab de va we i gre ja we. Ova kav si stem, imam uti sak, ne mo è jo{ du go da iz dr ì, iako po sto ji ot por na svim stra na ma da se ovo sta we pro me ni. Do sa da je i{lo sve po iner ci ji, pro blem je osta vqan ne kom dru gom da

su za i sta otvo re ni pre ma me ni i imam uti ca ja na wih, kon tro li {em ih i nad zi rem. To kod wih ne iza zi va ne ki ne ga ti van efe kat. Ali, i da jed na stran ka vo di grad, ni je la ko gra do na ~el ni ku da kon tro li {e to li ki si stem u ko jem funk ci o ni {u ne ki na sle |e ni me ha ni zmi i vla da ko lo te ~i na. Imao je go spo din Pa vli ~i} u pr vom man da tu ne u po re di vo ve }i uti caj svo je stran ke u vla sti, ne go SNS da nas. Pa opet, vi de li ste ko li ko je ma lo stva ri ura |e no. Ova kva slo `e na ko a li ci ja te ra nas na ne u po re di vo ve }u an ga `o va nost, ra ci o nal nost i re al nost. l Po sto ji li ne ka cr ve na li ni ja ko ju ne bi ste pre {li, ni po ce nu va {e funk ci je?

– Ni sam do {ao da dam ostav ku, do {ao sam da uspe {no ra dim ovaj po sao. Da su tra tra ìm po dr {ku gra |a na za jo{ je dan man dat. Ali, re ci mo, bio bi pro blem kad bi me po li ti~ ki sa rad ni ci pre gla sa li oko ne kih kqu~ nih stva ri. Na rav no, ni je ni to smak sve ta, jer kad do |e te na ovu po zi ci ju mo ra te zna ti da je oro ~e na: da li na tri me se ca ili na tri go di ne. Mi slim da su ne ki mo ji pret hod ni ci ima li taj pro blem. l Da li je spo ji va funk ci ja gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka grad skog od bo ra stran ke? – Je ste, za to {to to ni je taj ni vo vla sti kao pred sed nik dr à ve, nig de ni ste vi de li da ja imam ne ku ko li zi ju na stu pa wa sa stra na~ kom pri pad no sti. Gle dam da bu dem gra do na ~el nik svih gra |a na, ne sa mo za kon ski: uosta lom, ne ma te ni prak su da su gra do na ~el ni ci na pu {ta li stra na~ ke funk ci je i u ra ni jim pe ri o di ma, bez ob zi ra ko je su stran ke. Po no san sam na SNS i vo lim svo ju stran ku; i ka da je bi lo la kih i te {kih tre nu ta ka, ja ni sam be ào. l Pro {lo je 100 da na grad ske vla sti. î me se po nosnte? – Po no sni smo {to smo omo gu }i li da sva jav na ko mu nal na pred u ze }a funk ci o ni {u, u mo men tu ka da smo do {li pre ti la je opa snost da }e bi ti blo ka de ra da u ne ko li ko pred u ze }a, da }e nam î sto }a pot pu no sta ti. Po no sni smo {to smo omo gu }i li da To pla na mo è nor mal no da funk ci o ni {e i iz dr ì grej nu se zo nu, {to Spens ni je za tvo rio svo ja vra ta, jer je ka da smo ga pre u ze li bio u blo ka di pre ko 70 mi li o na di na ra, {to smo u krat kom ro ku do ne li re ba lans bu xe ta, {to smo us pe li da na pra vi mo re a lan i eko nom ski odr ìv bu xet za 2013. go di nu, {to ra dim mno go vi {e ne go mo ji pred hod ni ci, {to sam mno go do stup ni ji i gra |a ni ma i pri vred ni ci ma i me di ji ma ne go mo ji pret hod ni ci, {to me je po se ti lo mno go vi {e am ba sa do ra ne go ne ke pret hod ni ke... Zna te, ni je do voq no da ste vi gra do na ~el nik da do no si te ne ke od lu ke. Tre ba ne {to i ra di ti. n Sve to zar Kr sti}

Patrijarh Irinej: Platforma nudi re{ewe Pa tri jarh srp ski Iri nej iz ja vio je da je u Plat for mi dr àv nog vr ha po nu |en naj bo qi na ~in za re {a va we ko sov skog pro ble ma i po dr ào di ja log pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja, is ta kav {i da se sva ki pro blem mo ra re {a va ti di ja lo gom. Pa tri jer Iri nej sma tra da po li ti ka „i Evro pa i Ko so vo” ni je ne mo gu }a, ali je upo zo rio da „uko li ko ne ko od Sr bi je tra ì da se od rek ne Ko so va da bi smo bi li deo evrop ske za jed ni ce, on da je

to pre vi so ka ce na ko ju ne mo `e mo da pla ti mo”. Srp ski pa tri jarh sma tra da se de ta qi Plat for me za Ko so vo mo gu me wa ti, ali da je su {ti na do bra. Po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve u iz ja vi za Ra dio Be o grad je po dr `ao di ja log Da ~i }a i Ta ~i ja, oce niv {i da „sva ki pro blem se mo ra re {a va ti di ja lo gom”. „I od ovog di ja lo ga o~e ku jem pra ved no re {e we. Za cr kvu je ne do pu sti vo da se iz me |u Sr bi je i Ko so va pra vi bi lo ka kva gra ni ca”, na gla sio je pa tri jarh Iri nej.

Otvarawe prelaza Brwak i Kon~uq Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi iz ja vio je da od po ne deq ka u osam sa ti tre ba da po~ ne pri me na bri sel skog do go vo ra o in te gri sa nom upra vqa wu gra ni com (IBM) na pre la zi ma Br wak i Kon ~uq. Re xe pi je re kao Ta nju gu da bi in te gri sa ni pre laz Br wak tre ba lo da po~ ne da funk ci o ni {e sli~ no kao i dru gi pre laz na se ve ru Ko so va - Ja ri we ko ji je u si ste mu in te gri sa nog upra vqa wa od 10. de cem bra. On je do dao da bi na Br wa ku tre ba lo da, po red pri pad ni ka Eulek sa, bu du pri sut ni gra ni~ na ko sov ska po li ci ja, ko sov ski ca ri ni ci, fi to sa ni tar na in spek ci ja, kao i wi ho ve ko le ge iz cen tral ne Sr bi je. Pre laz Kon ~uq se na la zi na pu tu Bu ja no vac - Gwi la ne. Na pre la zu Br wak, ko ji se na la zi na te ri to ri ji op {ti ne Zu bin Po tok, sve je sprem no za we go vo otva ra we. Po sta vqe ne su ku }i ce-kon tej ne ri u ko ji ma }e bi ti pri pad ni ci MUP-a Sr bi je i srp ska ca ri na. Kon tro lu sa o bra }a ja oba vqa ju pri pad ni ci Eulek sa,

a na sa mom punk tu, ko ji je oja ~an be ton skim blo ko vi ma kao za {ti ta oso bqu, na la ze se i pri pad ni ci Kfo ra ko ji tu ima ju svo ju ba zu. Pri vred ni ci i gra |a ni su u ne de qu blo ki ra li ma gi stral ni put Pri {ti na-Ri ba ri }e u Zu bi nom Po to ku, u na me ri da spre ~e do la zak ko sov skih ca ri ni ka i po gra ni~ ne po li ci je na pre laz Br wak. Na ja vi li su da }e blo ka du na sta vi ti sve dok bu de po treb no.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

DRA GAN \I LAS, PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE I GRA DO NA ^EL NIK BE O GRA DA

Agre si ja pre ma opo zi ci ji pre vr {i la sva ku me ru ve se vi {e spe ku li {e o to me da bi 2013. mo glo bi ti no vih iz bo ra, ako ne re pu bli~ kih, a ono u Be o gra du i Voj vo di ni. Jer ana li ti ~a ri, ali i sa mi ko a li ci on i part ne ri na pred wa ka, pro ce wu ju da je pra vo vre me da SNS ka pi ta li zu je ak tu el ni rej ting, a da isto vre me no osta vi da le ko iza se be sve osta le kon ku ren te, pa i do sko ra vla da ju }u De mo krat sku stran ku. – Ka da ima te pre mi je ra i pred sed ni ka ko ji ima ju su prot ne sta vo ve i oce ne oko naj va `ni jih dr àv nih pi ta wa, kao na pri me ru plat for me za Ko so vo, ka da jed na stran ka ko ja pre ma po sled wim is tra ì va wi ma ima 2 od sto gla so va vo di kom plet nu eko no mi ju ze mqe, ka da sa mo 2 - 3 mi ni stra u Vla di ne {to vi dqi vo ra de, a ta blo i di su de i pre su |u ju, i ka da tre nut no naj ve }a vla da ju }a stran ka po ka zu je am bi ci ju da sa ma vla da Sr bi jom, iz bo ri ni su ne mo gu }i – ka è za „Dnev nik” no vi li der DS-a i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las. l Ima ju li da nas de mo kra te do voq no sna ge da „od bra ne” Be o grad i Voj vo di nu? Jer, re ci mo ka da je o Voj vo di ni re~, sa to ma lo nov ca ko ji je pi pe tom od me rio Din ki}, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja }e se su o ~i ti sa ve li kim pro ble mi ma... – Mi smo u Be o gra du ra di li pu no i ura di li do bre stva ri u pro -

ura di li. Ap so lut na ve }i na u po kra jin skom par la men tu go vo ri, pak, sa ma za se be o to me ka ko su gra |a ni oce ni li rad de mo kra ta i Bo ja na Paj ti }a u Voj vo di ni. Da kle, sva ka pro me na vla sti u Be o gra du i Voj vo di ni bi la bi pre kra ja we iz bor ne vo qe gra |a na.

De cen tra li za ci ja, ali ne pa pir na l Ho }e li ko na~ no bi ti pro me wen od nos vr ha stran ke pre ma auto no mi ji Voj vo di ne, ali ne u de kla ra tiv nom ne go u su {tin skom smi slu – da se vi {e ve ru je Voj vo |a ni ma ne go {to se stra hu je od re ak ci ja osta log de la? – Ni sam si gu ran da gra |a ni Voj vo di ne ima ju pro blem sa od no som De mo krat ske stran ke pre ma auto no mi ji Voj vo di ne, ako po gle da te od nos sna ga u voj vo |an skom par la men tu. Ali sam uve ren da Voj vo |a ni ima ju pro blem sa osta lim stran ka ma ko je da nas tvo re vla du, na ro ~i to po sle ni za od lu ka Ustav nog su da od mah po {to je ova vla da for mi ra na. Ve li ki sam za go vor nik de cen tra li za ci je, ali ne one na pa pi ru ve} u re al no sti. A pri mer ka ko de cen tra li za ci ja omo gu }a va br `i raz voj je upra vo Voj vo di na.

te kle ~e ti ri go di ne. Gra |a ni su taj na{ rad oce ni li na iz bo ri ma ta ko {to je sva ki tre }i Be o gra |a nin gla sao za ono {to smo mi

Ako ima ju qu de ko ji mo gu taj po sao da ra de, ne ka ih po ka `u. Ja mi slim da ne ma ju. Alek san dar Vu ~i} je iza {ao iz grad skog par -

la men ta, ra di ne ki dru gi po sao. Ko da bu de gra do na ~el nik? Ali sla èm se s va ma da je pred na ma te àk pe riod. Ne sa mo Voj vo di na, i Be o grad se re al no ka `wa va. Do ne ti su za ko ni ko ji su nam uki nu li 30 mi li o na evra pri ho da, zbog to ga mi da nas tre ba da po ve }a mo ce nu ob da ni {ta ko je je i da qe u pro se ku 5.000 di na ra i me |u naj ni ì ma je u Sr bi ji. Da nas nam se pra ve pro ble mi na sva kom ko ra ku... l Iz DS-a tvr de da se no va vlast do bra no za du ì la u pr vih ne ko li ko me se ci man da ta, da se di qem Sr bi je {i ka ni ra ju „ne u po do bqe ni”, da se ka dru je po naj gr |em par tij skom mo de lu, da se iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi gra |e vin sko ze mqi {te fak ti~ ki po klo wa oni ma ko ji su fir me ku pi li ne da bi raz vi ja li de lat nost, ne go kao ne kret ni nu ko ja }e ren ti ra wem uve }a ti wi ho vo bo gat stvo...? – Kad sam se pr vi put kan di do vao za po sao gra do na ~el ni ka Be o gra da, obe }ao sam da }u re {i ti slu ~aj Lu ke Be o grad. Isto je obe }ao i moj ta da {wi pro tiv kan di -

dat. Mi u Be o gra du oko tog pi ta wa i da qe vo di mo sud ski spor a ak tu el na Vla da je iz me ni la ne ke za ko ne, i taj ~vor se ovih da na ras pe tqa va, ali ne u ko rist Be o gra |a na, ve} ne kih dru gih ko je su, ta ko |e, na zi va li taj ku ni ma. Pro me wen je Za kon o kon ver zi ji, kao da su svi za bo ra vi li {ta se u ovoj ze mqi de {a va lo i za {to je taj za kon do net. Ne ko ku pi fa bri ku, ot pu sti sve qu de, sru {i fa bri ku i is ko ri sti ce lu par ce lu ko ja vre di vi {e stru ko vi {e od one su me ko jom je pla tio fa bri ku da bi iz gra dio sta no ve i za ra dio ve li ke pa re. Mi smo ta kve stva ri hte li da is pra vi mo, ka ko bi i gra |a ni ima li ko ri sti. Ta~ no je, ta ko |e, i da je ste pen agre si je pre ma opo zi ci ji ta kav da pre la zi sva ku gra ni cu pri stoj no sti. Sa mo sam ja bio na na slov nim stra na ma ne kih ta blo i da sko ro me sec da na uza stop no, a pre ne ki dan su me upo re di li s Hi tle rom. Mo ji sa rad ni ci su bi li ta ko |e. Upo zo rio sam kre a to re ta kve at mos fe ra lin ~a da to ne mo è da sta bi li zu je dr à vu i od ve de je u EU. Mo è sa mo da ugro zi ne ~i ju bez bed nost kao i bez bed nost ~i ta -

vih po ro di ca i da de sta bi li zu je ze mqu uop {te. l Da li DS sa no vim ru ko vod stvom mo è da iz ra ste u istin sku si o ci jal de mo krat sku par ti ju. Ka ko ube di ti rad ni ke, gu bit ni ke tran zi ci je, da }e De mo krat ska stran ka sa da bi ti wi hov za {tit nik, ne sa mo zbog „isto rij skog na sle |a”, ne go i ka da se ima ju na umu op tu `be da je „\i las bli zak taj ku ni ma” i da „ne ma ide o lo gi ju”? Mi sli te li da su gra |a ni pri hva ti li Va {e iz vi we we i po ve ro va li da }e DS ubu du }e bi ti dru ga ~i ji? – Pa ni sam ja, ni ti je pret hod na vla da do ne la za kon ko jim se po kla wa gra |e vin sko ze mqi {te. I zar ni je li ce mer no go vo ri ti o pa du na ta li te ta, a ak tu el na vla da od bi je aman da man da trud ni ce u Sr bi ji pri ma ju pu nu pla tu kao {to je slu ~aj u Be o gra du. Ali kao opo zi ci ja ni ka da ne }e mo kri ti ko va ti ra di kri ti ke. Gla sa }e mo za sve do bre za ko ne, a kri ti ko va ti ono {to je lo {e. Mi smo po no sni ka da u par la men tu Sr bi je na{ po sla nik pod ne se amand man da se ne sma wu je auto mat ski ka zna za si lo va we i pe do fi li ju za tre }i nu ka zne, i ka da to mi ni star prav de pri hva ti jer se zna da su qu di po vrat ni ci u tim de li ma. Ti me smo spre ~i li da se uni {te ì vo ti mno gih è na i de ce u Sr bi ji. U sva kom slu ~a ju, {to se ti ~e DS-a, ja sam stran ku pre u zeo pre ne {to vi {e od me sec da na i mo ja je du `nost, i du `nost De mo krat ske stran ke, je ste da se re for mi {e na taj na ~in da se ja sno ka è: shva ti li smo gre {ke ko je smo na pra vi li i za to smo se iz vi ni li gra |a ni ma. Sa da za vr {a va mo na ci o nal ni pro gram za iz la zak iz kri ze i do ~e ku je mo sle de }u go di nu sprem ni da stva ri pro me ni mo na bo qe ka ko se, uosta lom, i sa ma DS me wa. Eko nom ski plan }e bi ti ba zi ran na pre hram be noj in du stri ji, po qo pri vre di i ener ge ti ci, od no sno onim obla sti ma gde mi ima mo {an se. Si gur no ne mo è mo, ula ù }i po 40 mi li o na evra u ho te le na Sta roj pla ni ni, da raz vi je mo ze mqu, jer Sr bi ja ni je ze mqa ko ja mo è da ì vi od tu ri zma. Na{ plan pod ra zu me va so ci jal nu od go vor nost i mi mo ra mo da ura di mo sve da po mog ne -

mo oni ma ko ji da nas ne ma ju do voq no i ko ji ma je po mo} po treb na. Mi ta kvu po li ti ku vo di mo i u Be o gra du i u Voj vo di ni. l Ka kav }e stav DS za u ze ti pri li kom gla sa wa u Na rod noj skup {ti ni o na ja vqe noj ko sov skoj re zo lu ci ji? – Naj va `ni je je da mi sli mo na qu de ko ji ì ve na Ko so vu i Me to hi ji, da im po mog ne mo da osta nu i ì ve bez bed no, da se sa ~u va ju cr kve i ma na sti ri, jer bez qu di te ri to ri ju ne mo è te sa ~u va ti. U tom smi slu je, pod se ti }u, i kon ci pi ran plan u ~e ti ri ta~ ke, ko ji je De mo krat ska stran ka pred lo ì la i spro vo di la. Ume sto to ga da nas ima mo plat for mu To mi sla va Ni ko li }a i Vo ji sla va Ko {tu ni ce, dok ne zna mo {ta su sta vo vi Srp ske na pred ne stran ke, ni ti zna mo {ta su sta vo vi URS-a, ko ji se ni su iz ja sni li iako vo de evrop ske in te gra ci je, a po go to vo ne zna mo {ta su sta vo vi Ivi ce Da ~i }a, po {to on ima tri sta va dnev no i ja ko je te {ko za kqu ~i ti {ta je we go vo ko na~ no mi {qe we. l Mo è li De mo krat ska stran ka sa da da po nu di i re al ni ju stra te gi ju za re {a va we ko sov skog ~vo ra od one ko ju nu di ak tu el na vlast? Ili je DS-u pre o sta lo da bu de tek ko rek tiv ni fak tor ko ji je svo je {an se za od lu ~u ju }i an ga `man na tom pla nu pro pu stio? – De mo krat ska stran ka je jo{ 2003. pred la ga la raz go vo re sa ko sov skom sta nom na vr lo sli~ nim prin ci pi ma ko je da nas po mi we To mi slav Ni ko li}, a ko ji je ta da Zo ra na \in |i }a pro gla {a vao iz daj ni kom ko ji pro da je na ci o nal ne in te re se. Ali ne ke su stva ri ta da bi le ostva ri ve, a sa da vi {e ni su re al ne. DS pre u zi ma od go vor nost za ono {to je is pre go va ra no dok smo mi vo di li vla du. I ta da su nas kri ti ko va li da smo iz daj ni ci, ali mi ni smo do go vo ri li ca ri nu, ni ti ofi ci re za ve zu. Mo ra Sr bi ja da iza |e iz dnev ne po li ti ke ka da su na ci o nal ni in te re si u pi ta wu. Da na pra vi mo na ci o nal ni plan, ne za dve, ne go za 50 go di na. Da ko na~ no zna mo {ta }e mo kao na rod sle de }ih 50 go di na ra di mo. n Mi ro slav Sta ji}

DI PLO MAT SKO PRI ZNA WE: NA ME [TE WE U NA[OJ ZEMQI OBA VE ZNO SO BOM NO SI PET DO DAT NIH KI LO GRA MA

Vo lim Voj vo di nu! n Pi {e: Fran soa Gza vi je De nio o lim da do la zim u Voj vo di nu, vo lim ra zno li kost we nog sta nov ni {tva, ur ba ni zam, cen tral ne tr go ve we nih gra do va i va ro {i ca, sta re ma na sti re, oba le voj vo |an skih je ze ra i sve pri sut no ose }a we jed ne, od dav ni na, do bro ure |e ne sre di ne. Vo lim da do la zim i u slu `be ne po se te i sva ki grad ili me sto ko je do |em da po se tim je no vi svet u ma lom, sa sop stve nim iden ti te om. Pri li ka za tu vr stu po se ta je sve vi {e s ob zi rom na pri su stvo mno go broj nih fran cu skih pred u ze }a. Zna te li da je Fran cu ska po obi mu svo jih ukup nih in ve sti ci ja u Voj vo di ni na dru gom me stu me |u stra nim in ve sti to ri ma? To je uto li ko fa sci nant ni je {to je Fran cu ska na kul tur nom po qu mno go ma we pri su na na se ve ru Sr bi je, ko ji je tra di ci o nal no vi {e okre nut ka „Mi te le u ro pi” ne go we ni ju `ni ji re gi o ni. Po sto ji sa mo jed no dvo je zi~ no fran cu sko-srp sko ode qe we u jed noj voj vo |an skoj gim na zi ji, dok ih je ~ak pet u osta lom de lu ze mqe, iako je Voj vo di na ve ro vat no re gion sa naj ve }im bro jem slu `be nih je zi ka u Evro pi; ka kvo bo gat stvo, i ka ko je tu `no ~u ti da mla di sve re |e zna ju da go vo re je zi kom svo jih su se da. Po è lim da im ka èm da ì ve u jed nom, u su {tin skom smi slu, pra vom evrop skom re gi o nu, ~i ji je mul ti et ni~ ki ka rak ter iz van red na pred nost ko ja ih pri pre ma za Evrop sku uni ju, i da ima ju sre }u {to im je vi {e je zi~ nost pri rod no da ta, i da im ka èm da odr è taj dra go ce ni adut.

Ma we po zna ti aspekt ovog du bo ko uko re we nog evrop skog ka rak te ra Voj vo di ne ti ~e se ma ~e va wa, ko je se tra di ci o nal no ne gu je ov de, a ma ~e va we je sport ~i je je isto rij sko sr ce kon cen tri sa no oko ma log bro ja ze ma qa od Fran cu ske do Ru si je i od Ita li je do Ne ma~ ke. Ta ko sam imao pri vi le gi ju da bu -

do ne se? Ni je la ko jed no stav nim re ~i ma go vo ri ti o toj avan tu ri ko je smo deo ve} vi {e od {e zde set go di na, ali bih è leo da im ka èm da }e ve }i deo svo jih ì vo ta pro ve sti upra vo kao gra |a ni Uni je. Ne dav no sam pri su stvo vao pre da va wu ko je je odr ào je dan srp ski mi ni star; na jed -

Ka da odvo ji te vre me da pu tu je te po Voj vo di ni, ka kva vas sa mo div na iz ne na |e wa i neo ~e ki va na ra zno li kost do ~e ku ju na sva kom ko ra ku! Tu je za vo dqi vost mo} nog Du na va, na rav no, ali ta ko |e i dru gih ve li kih re ka, po put, na pri mer, Ti se, ili le po ta bes kraj nih {et wi u oko li ni E~ ke gde le |a {a ra na mre {ka ju vo de Car ske ba re, ili oko Lu da {kog je ze ra, ko je je ma lo na ma pi ali ta ko raz u |e nih oba la da ga obi la zi te sa ti ma. Ka kvo iz ne na |e we ka da ot kri je te bra nu

Ne mislite na Evropsku uniju kao „wih” tamo nego kao na „nas”, jer }ete uskoro i vi biti ukqu~eni u weno funkcionisawe i razvoj

dem ve o ma sr da~ no do ~e kan u ve o ma le poj i sta roj ma ~e va la~ koj sa li u Zre wa ni nu i da tre ni ram sa va {im ma ~e va o ci ma. Ve ro vat no naj va `ni ji tre nu tak mo jih zva ni~ nih po se ta pred sta vqa ju su sre ti sa stu den ti ma i sred wo {kol ci ma. Go vo rim im o Fran cu skoj i o Evrop skoj uni ji (ne go vo rim „o Evro pi”, jer smo svi u woj, a Uni ja je ipak ne {to dru go). Ima ju broj na pi ta wa: {ta }e ta EU da nam na met ne, {ta }e da nam

nom od di ja po zi ti va to kom pro jek ci je, kao da tum pri dru `i va wa Sr bi je EU sta jao je 1. ja nu ar 2019. Isti na, ka da ima te pet na e stak go di na, {est go di na se ~i ni kao ve~ nost. Ipak, to vre me o~as pro |e i za to ve} sad vre di po ~e ti sa pri pre ma ma. Za to im ka `em: ne mi sli te na Evrop sku uni ju kao na „wih” ta mo ne go kao na „nas”, jer }e te usko ro i vi bi ti ukqu ~e ni u we no funk ci o ni sa we i raz voj iz nu tra.

ko ja na ka na lu Du nav-Ti sa-Du nav pro iz vo di ener gi ju i ko ju je de lom iz gra dio Aj fel i ka kva tu ga {to se ta kva gra |e vi na ne va lo ri zu je, ma kar u tu ri sti~ ke svr he. Od li~ no iz ne na |e we pred sta vqa ju i broj ni sa la {i, po gub ni, me |u tim, za vit ku li ni ju: ko le ga am ba sa dor mi je re kao da je Sr bi ja di plo mat sko na me {te we ko je oba ve zno so bom no si do dat nih pet ki lo gra ma. A tek vi no iz Srem skih Kar lo va ca! I med! Ne dav no sam imao na ro ~i tu pri vi le gi ju da bu dem po zvan na ve ~er wu slu `bu u hra mu sv. Di mi tri ja u ma na sti ru Ve li ka Re me ta: pre kra sno po ja we; ~ak je i deo pro po ve di je dan sve {te nik iz go vo rio na fran cu skom! Da, za i sta mi se do pa da Voj vo di na. n (autor je am ba sa dor Fran cu ske)

[TA NAS ^EKA

Go di na ri zi ka (Mi lan ]u li brk) Do la zi nam jo{ jed na go di na pre pu na ri zi ka. Za nas su va `ni ji unu tra {wi rizici, jer ni ka da ni smo iz ve li pra ve re for me i stal no se vr ti mo u krug. Ne ve ru jem da }e mo ni 2013. iza }i iz tog za ~a ra nog kru ga ne ~i we wa, ni ti }e mo bi lo {ta zna ~aj ni je po ~e ti da re {a mo. Ne ma ni na zna ka da je ova vla da sprem na da za gri ze “ ki se lu ja bu ku”, kao ni sve pre we, tim pre {to je od mah po kon sti tu i sa wu re kla da ne }e bi ti ot pu {ta wa u jav nom sek to ru dok kri za ne pro |e, a ona de fi ni tov no ne }e pro }i ni na red ne go di ne. Dru gi ve li ki ri zik za jo{ mno go, mno go go ri `i vot, je ste sve gla sni ja pri ~a o even tu al nim pre vre me nim iz bo ri ma. Ako bi se to do go di lo, 2013. bi bi la pot pu no iz gu bqe na za eko no mi ju kao {to je to bi la i 2012. A po sle di ce: re ce si ja, pad bru to dru {tve nog pro iz vo da, naj ve }a in fla ci ja u Evro pi, naj ma we stra ne in ve sti ci je u po sled wih 12 go di na, na sta vak pa da za po sle no sti od no sno rast ne za po sle no sti... I on da nam za i sta spa sa ne bi bi lo. n

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

INTERVJU

Ne}e biti [TA NAS ^EKA

@ilavi smo mi (Kosta josifidis)

SU S RE T I: MilivOj Mi[A vreBAlOv, POtPredSedNiK SKUP[tiNe APv

Nestaje Vojvodina kakvu znamo

vuda po Evropi moè se ~unu, i nedoumicu oko stvarnih nakle, bez selekcije. Ali, od toga ti kako je upravo Vojvodimera. S jedne strane, tvrdi, postonarod ne moè da se najede. Kao ni na, zbog svoje multuetni~je pritisci i neslagawa, otvoren od evrointegracija, pa ni od nansti i vrednosti koje neguje, reje u svemu tome i prostor da pojemera da se re{i pitawe Kosova. gion za primer, pa ipak, svedo~imo dinci artikuli{u zalagawe za Kada zbog toga bude prestao da ratome kako se sve ~ini da Vojvodiukidawe APV, a, opet, s druge ste rejting, pre svega SNS-u, mina, onakava kakvu je znamo, nestastrane, u vrlo kratkom periodu slim da }e to biti trenutak za ne, da se ugasi. Jer, druga~ija VojSkup{tinu Vojvodine posetio je raspisivawe izbora, nakon kojih vodina vi{e uop{te ne bi bila i predsednik dràve i predsednik napredwaci o~ekuju da }e postati Vojvodina. êtiri meseca nakon Narodne skup{tine, dok je predapsolutni gospodari u zemqi. {to se u intervjuu „Dnevniku“ zasednik vojvo|anskog parlamenta u Za prevremene izbore u Vojvoloìo za stvarawe autonomisti~nekoliko navrata pred repudini za sada, po wegovim re~ima, kog fronta, s ciqem odbrane autobli~kim poslanicima obrazlanema povoda da budu raspisani. nomije Vojvodine, Milivoj Mi{a gao, istina uglavnom bez uspeha, – Vladaju}a koalicija je staVrebalov danas priznaje da je od inicijative vojvo|anskih poslabilna, iako smatram da bi Demosvega toga, nastao samo – front. nika koje su imale ciq da se pojekratska stranka morala da poka– Taj termin je bio skroz pogredini problemi re{e upravo na zuje vi{e po{tovawa prema svo{no shva}en u javnosti – kaè za institucinalni na~in. jim parnterima. Kao {to nije pona{ list Mi{a Vrebalov, ina~e – Mo`da posete predsednika kazala prilikom sklapawa sporapotpredsednik Skup{tine Vojvo - dràve i parlamenta ne treba zuma o ga{ewu Razvojne banke i dine i jedini poslanik LDP-a u preuveli~avati, ali podse}am na formirawa Razvojnog fonda. U to tom domu. – Upotrebio su bili upu}eni sasam taj izraz referimo ministar finan Umesto autonomisti~kog fronta, {u}i na objediwavawe sija i troje-~etvoro razli~itih politi~qudi iz DS-a. U u me|uvremenu smo neo~ekivano kih partija jo{ 1935. ostalim strankama dobili drugi front, godine oko pitawa od koalicije niko o tou vidu permanentnog sukoba velike va`nosti za tame ni{ta nije znao – vojvo|anske i dràvne vlasti da{wu Vojvodinu, ali tvrdi potpredsed smo u me|uvremenu zato nik pokrajinskog neo~ekivano dobili jeparlamenta. dan drugi front, u vidu permato da prilikom progla{avawa On predo~ava i podatak iz kwinentnog sukoba vojvo|anske i drStatuta tada{wi predsednik drge istori~ara Ranka Kon~ara o àvne vlasti. àve Boris Tadi}, recimo, nije tome da u proteklih 100 godina Ponovo problematizovawe nado{ao u Skup{tinu Vojvodine, Vojvodina ni u jednom sporu sa ~ina finansirawa Pokrajine, gave} je u isto vreme obilazio Srbijom nije bila ravnopravna. {ewe Razvojne banke Vojvodine Sremsku Mitrovicu. Ne volim suTako je i sada, kaè kroz uzdah. pod pritiskom, napadi i stigmatikobe i zato èlim da verujem da – Kao da smo toga svesni, pa se zovawe Fonda za kapitalna ulagati neki potezi, poput ovih poseta, opredequjemo za to da stalno buwa, Vrebalova, kaè, s razlogom predstavqaju znak dobre voqe za demo u defanzivi, i to je ono {to ~ini pesimisti~nim u pogledu dasaradwom. Jer, nije nepoznata pomi se trenutno ne dopada. îni mi qeg funkcionisawa Vojvodine, java da se u te{kim vremenima quse da se DS ni posle ovoliko meali i odbrane wenog autonomnog di ujediwuju. Ali, tek }e vreme seci jo{ nije navikla na opozicistatusa. Kada se bitno umawe kapokazati stvarne namere i {ta oni status, bez obzira {to je ovde paciteti kqu~nih autonomnih mestoji iza svih poteza vlasti, da li u vlasti. Razgovaram ~esto s mlahanizama razvoja, neko s pravom su svi ti pritisci usmereni predim qudima, i od wih, naàlost, moè da dovede u pitawe ~itav ma Vojvodini ili, pak, samo prema slu{am uglavnom o tome kako smo smisao autonomije, nasvi postali isti, da pomiwe sagovornik smo lopovi, da mi„Dnevnika“. slimo samo o sebi... Tek }e se pokazati stvarne – Za to smo dobrim Ne bi stoga, kaè, namere vlasti, da li su pritisci delom i sami krivi – trebalo da nas izneusmereni prema Vojvodini dodaje potpredsednik nadi ako na idu}im ili, pak, samo prema pokrajinskog parla izborima bude jo{ wenoj „neupodobqenoj” vlasti menta. – U~vr{}ivawe vi{e belih listi}a, autonomnog statusa ili ako ti mladi, iz Vojvodine moglo je od revolta, budu dali 2000. do danas barem sto puta da se wenoj „neupodobqenoj“ vlasti. glas strankama koje nisu do sada dogodi, ali, eto, nije. Nije zato Kaèm to jer koliko vidim potepokazivali da im je do Vojvodine, {to nikada nije postojala iskre - ze koji me ohrabruju, toliko je teovakve kakvu je znamo, stalo. A na namera, uprkos obe}awima i {ko oteti se utisku da se Vojvo - onda, dodaje, „neka nam bog bude u deklarativnim zalagawima, da se dina, kao tokom 90-ih kada je u pomo}i”. Vojvodini da status koji bi pod - brojnim lokalnim samoupravama – Ako ne prestane ugwetavawe, razumevao delimi~nu sudsku, za - bila druga~ija vlast, na neki nato bi moglo da inicira stvarawe konodavnu i izvr{nu vlast. Sad ~in ka`wava. otpora, da dovede do radikalizanam je – {to nam je. Imali smo DS Bilo bi mu, nastavqa Vrebacije prilika u Vojvodini – upozou pro{lom mandatu u vlasti i ov - lov, najprihvatqivije da sve to rava Vrebalov. – To {to se u prode i u dràvi, ali ipak nije donet pripi{e politi~kom marketinteklih 12 godina nije u~inilo dozakon o finansirawu Vojvodine, gu, jer veruje da }e idu}e godine voqno da se autonomija u~vrsti, i sad zbog toga ispa{tamo. A is - biti izbora: i na dràvnom i na pa se i do{lo do toga da se wena pa{tamo i zbog toga {to od 2000. pokrajinskom nivou, pre nego sa - autonomija danas dovodi u pitawe, nismo dovoqno uradili na tome mo u Vojvodini. da se postojawe Vojvodine olako da institucije i dràva funkcio – Vladaju}a koalicija u dràvi dovodi u pitawe, da se daje „munini{u normalno, i da to ne zavisi radi sve drugo osim onoga {to nicija“ onima koji u tome vide samo od toga ko je gde na vlasti. je u stawu da re{i, a to je ekonododatno optere}ewe za gra|ane, to Pojavni oblici odnosa polimija. Pozdravqam borbu protiv bi trebalo kona~no da otrezni sve ti~kih elita u sedi{tu vojvo|an - korupcije, ali }e ona dobiti svoj stranke koje se zalaù za Vojvodiske vlasti i one dràvne u Vreba - puni smisao kada budu hap{eni nu i wenu autonomiju. lovu izazivaju poprili~nu zabu - svi koji su u tome u~estvovali, dan De nis Ko lun yi ja

Kontinuirana neizvesnost i stagnatna inercijalnost su kqu~ne re~i koje }e nas ùqa ti tokom slede}e godine. U makroekonomskom smislu o~ekuje nas daqe ugroàvawe ekonomske aktivnosti i na~ina ìvota, uzrokovano eksternim faktorima: globalna recesiona tendencija, evropska agonija u konsolidovawu integracionih procesa i preìvqavawa evropske i monetarne unije i evra, kao i internih faktora: hroni~na zavisnost od stranih investicija, platno-bilansna i buxetska neravnoteà, neadekvatne strukturne i sektorske politike, nedostatak strategija kriznog preìvqavawa i dugoro~nog razvoja. U mikroekonomskom kontekstu, pojedinac i firme }e se morati baviti iskqu~ivo sobom, organizovati po principu najniìh tro{kova, bez zaduìvawa, {tedeti energiju i sredstva, osloniti se na dràvu u meri u kojoj ona bude ispoqila svoju ozbiqnost u pruàwu usluga najugroènijim i podsticaja najambicioznijim. Ostajemo, otuda, nemi posmatra~i svetske i evropske geopoliti~ke i geoekonomske prekompozicije, hroni~nog nedostatka mentora, sudbinski zavisnici vlastitog mentalnog sklopa i nasle|a. Batrga}emo se na malom prostoru (ne)definisanog feuda i ekonomije, ne odri~u}i se ~iwenice, ipak, da smo najbliì sopstvenom teritorijalnom i emotivnom odre|ewu, a to je da smo evropska nacija. Dakle, bi}e to jo{ jedna biolo{ka godina disawa nièg, ali ipak neprekidnog intenziteta na svim nivoima (pojedinac, firma, dràva), kalendarski ispuwena dvojkama i jedinicama. No, mi smo i daqe genetski i iskustveno ìlavi, preìve}emo i wu. n

rbija }e ovu godinu zavrgawu, poput obavezne rezerve, {iti sa rekordnom stointervencija na deviznom trìpom inflacije u Evropi {tu i sli~no. Upotreba ovih inod 13 procenata. Samim tim, strumenata zavisi}e od karaktera inflatornih pritisaka, kao pred kreatorima ekonomske po{to }e i karakter same monetarlitike su u narednoj godini ne politike biti opredeqen brojni izazovi, ali guvernerka uspehom u realizaciji projektoNarodne banke Srbije Jorgovanvanih ciqeva, ukqu~uju}i i fi ka Tabakovi} kaè u novogodiskalnu konsolidaciju. Konkret{wem intervjuu „Dnevniku” da no, brè kretawe inflacije ka je kqu~no da planovi budu realzacrtanom ciqu zna~i i mawe ni. I, dodaje, jesu. restriktivnu monetarnu poli– Visoka inflacija u 2012. gotiku u 2013. i omogu}ava NBS da dini nije posledica monetarne politike, ve} je rezultat van - doprinese ubrzawu ekonomskog oporavka. I obrnuto, naravno! rednih okolnosti koje su dovele  Po~etkom godine o~ekuje do zna ~ajnog poskupqewa hrane. âk da u 2013. nova poqopri- se dolazak misije MMF na vredna sezona bude lo{ija od novu rundu razgovora. U opcio~ekivane, cene hrane ne}e zabe- ji je zakqu~ivawe aran`mana iz predostro`nosti. Ako do leìti rast i ve} samo to bi toga do|e, kako spustilo inflaci}e to uticati na ju na jednocifrenu „Zadrà}emo politiku NBS? brojku. Pri norstopu inflacije – Najpre da malnoj poqopripodsetim da je vrednoj sezoni, me u planiranim prilikom po |utim, korekcije granicama” sledwe posete cena hrane doprimisije MMF-a ne }e smawivawu dosada{wa monetarna politika inflacije i wenom dovo|ewu u pozitivno ocewena. Ona }e biti granice ciqa od 4 ±1,5 odsto do nastavqena i usmerena na vra }akraja godine. we inflacije u granice ciqa i Po guvernerkinim re~ima, dona odràvawe finansijske staprinos stabilizovawu inflacije na nièm nivou da}e i pro- bilnosti. Ina~e, sam ~in zakqu~ivawa aran `mana iz predogram fiskalne konsolidacije. – Tako|e, imaju}i u vidu uspo- stro`nosti s Fondom pozitivno bi uticao na percepciju Srbije, reno prilago|avawe regulisanih cena u 2012, Narodna banka {to bi umawilo inflatorne i pritiske u okviru platnog bije u svoju projekciju za ovu godinu ve} ukqu~ila wihov ne{to lansa, po{to bismo imali lakve}i rast. S druge strane, neiz - {e i jeftinije finansirawe dovesnost, a time i rizik, ostaje ma}ih potreba i mawe pritiske kretawe cena primarnih proiz- na deviznom trì{tu.  U kom }e se koridoru kre voda na svetskom trì{tu, pre svega nafte. U svakom slu~aju, tati kurs dinara u 2013. i da li su devizne rezerve do na sve {okove koji mogu imati uticaja na kretawe cena, NBS voqne da ga branite, a da se }e, kao i do sada, adekvatno rea- izbegnu enormne oscilacije, koje smo imali tokom prote govati. klee godine?  Ove godine je u vi{e navrata mewana referentna ka– Ne èlim da se bavim predmatna stopa. Kako o~ekujete vi|awima ni licitirawima o da se ona kre}e u 2013? Koje kretawu kursa, jer on nije neka instrumente jo{ planirate programirana veli~ina ve} odda primenite u kro }ewu ce - slikava op{te stawe u ekonomina? ji, wen izvozni potencijal i po– Osnovni instrument moneverewe investitora. Od izuzettarne politike ostaje refenog zna~aja bi}e i kako }e se razrentna kamatna stopa, ali }e vijati ekonomije na{ih glavnih NBS iskoristiti i sve druge inspoqnotrgovinskih partnera i strumente koje ima na raspolada li }e do }i do izvesnog opo-

ri decenije nakon revolucije, wen neprikosnoveni vo|a Josip Broz Tito je presudio: „Ne moèmo dozvoliti da se demokratijom koristi svako, pa ~ak i klasni neprijateq, na{ protivnik... Za takve ne moè biti demokratije!” Tako je pre ~etrdeset godina, u januaru 1973. po~eo obra~un sa tzv. liberalima u Vojvodini. „Demokratski“, nema {ta. Istina je, me|utim, pi{e Mirko ânadanovi} u svojoj kwizi „Bauk liberalizma nad Vojvodinom” koja je taze iza{la iz {tampe („Slu`beni glasnik”, 2012) i koju }e ~itaoci „Dnevnika” imati pred sobom i kao feqton u na{em listu, da „ba{ kao ni drugde u Srbiji i Jugoslaviji, ni u Vojvodini nije bilo politi~kog i ekonomskog liberalizma ni pribli`no koliko je hajkano na nas koji smo ozna~eni kao libera li. I koliko bi vaqalo da ga je bilo. Obra~un s liberalizmom bi, stoga, pre mogao da se uporedi sa zatirawem zametaka nego zrelih plodova. To smawuje zasluge liberala, ali ne moè da smawi odgovornost samozvanih istinskih revolucionara koji su konzervativno{}u, podvalama, terorom neistina i partijsko-politi~kom diskriminacijom doprineli da se u na{em podnebqu produì vek ideolo{kom dogmatizmu, neofobiji, partijskom protekcionizmu, jeziku mr`we i bezobzirnoj borbi za vlast”. Nigde tih burnih godina zapravo nije bilo tako o{trog progona do tada uglednih politi~kih li~nosti kao u Vojvodini. „Liberali“ su preko no}i postali neprijateqi koje je slede}ih 18 godina Slu`ba dràvne bezbednosti pratila u stopu. Obra~un }e po~eti zvani~no 25. januara 1973. na sastanku Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine, ali je jo{ sredinom oktobra 1972. Tito kritikovao {to je u Srbiji „kriterijum klasne borbe protiv neprijateqa liberalniji” nego drugde u Jugoslaviji. U me|uvremenu }e Marko Nikezi} i Latinka Perovi} podneti ostavke na du`nosti predsednika i sekretara CK SK Srbije, Mirko Tepavac na du`nost dràvnog sekretara za spoqne poslove, a Milo{ Radoji~in i Mirko ânadanovi} na du`nosti sekretara i predsednika PK SK Vojvodine. ânadanovi} prime}uje da je i danas kod nas aktu elno pitawe o modernizaciji dru{tva, o individualnim pravima i niveli{u}em dejstvu kolektivnih interesa (partijskih i nacionalnih), o decentralizaciji – pokrajinskoj autonomiji i dràvnom jedinstvu, o spoqnopoliti~kim prioritetima, stru~nosti i partijsko-politi~koj podobnosti, vlasti i medijima, liderskom monopolu na istinu i inicijativu... Pre 40 godina ono {to se osu|ivalo kao libera-

VI [ E OD ISTO R I J E:

Ubi ih listi~ko, zapravo je bilo reformsko, modernizacijsko i proevropsko, {to je podrazumevalo i demokratizaciju Saveza komunista kao vladaju}e partije. Nikezi} je u to vreme govorio da „na{e mane nikad nisu bile u prevelikoj organizovanosti, ve} u nedostatku demokratskog odlu~ivawa” i da se do jedinstva ne moè do}i „diktiraju}i wegove uslove s vr ha”. O~ito, tada je do{lo vreme da se „dru{tveni ugovor” mewa, da su preìvele forme pre}utno podrazumevane saglasnosti, a da je politi~ki sistem - zaribao. Ali, umesto toga Tito je traìo „novi kurs”, tj. poslu{ne kadrove koji se ne}e zalagati za ideje de-

Pozivawe na Broza presecalo je svaku diskusiju

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

JORGOVANKA TABAKOVI], GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

op {te am ne sti je du `ni ka

rav ka u evro zo ni. S dru ge stra ne, u na red noj go di ni o~e ku je mo bo qu de vi znu li kvid nost i to po osno vu ra sta iz vo za, na ro ~i to auto mo bil ske i naft ne in du stri je i de vi znog pri li va od 1,2 mi li jar de evra po osno vu stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko ji je ina ~e iz o stao u ovoj go di ni. Na ja vqe na je i no va emi si ja evro ob ve zni ca na me |u na rod nom tr `i {tu, {to }e ta ko |e oja ~a ti de vi zne re zer ve. De pre si ja cij ski pri ti sci na kurs bi, da kle, u 2013. go di ni tre ba lo da bu du ma wi. To na rav no ne is kqu ~u je po tre bu da NBS in ter ve ni {e na de vi znom tr `i {tu da bi obez be di la we go vo nor mal no funk ci o ni sa we i spre ~i la pre ko mer ne dnev ne osci la ci je kur sa, a ni vo

de vi znih re zer vi od 10,7 mi li jar di evra je ade kva tan za odr `a va we sta bil no sti de vi znog tr `i {ta.  Koliko ste zadovoqni radom odeqewa za kontrolu banaka? Treba li mewati na~in rada, propise i zakone da nam se ne ponove Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine? – Sa for mi ra wem Upra ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma mi smo taj su per vi zor ski deo po sla Na rod ne ban ke una pre di li or ga ni za ci o no, ka drov ski, pro fe si o nal no i stru~ no i uve re na sam da }e se on ubu du }e oba vqa ti mno go efi ka sni je i od go vor ni je. Ali za kon tro lu fi nan sij skog si ste ma iz u zet no je bit na sa rad wa NBS kao

re gu la to ra i su per vi zo ra sa dru gim kon trol nim or ga ni ma i nad le `nim mi ni star stvom. Ka ko je to iz gle da lo ra ni je vi de li smo upra vo na pri me ri ma ove dve ban ke. Mo gu da ka `em da je sa da ko or di na ci ja ak tiv no sti i sa rad wa u raz me ni in for ma ci ja sa Mi ni star stvom fi nan si ja zna ~aj no una pre |e na, {to }e ta ko |e do pri ne ti da se ova kvi slu ~a je vi ne po no ve. A {to se pro pi sa ti ~e, oni se stal no i bla go vre me no uskla |u ju s naj no vi jim prav nim okvi rom u EU i sa stan dar di ma me |u na rod nih or ga ni za ci ja u ovoj obla sti. Ho }u, me |u tim, da ka `em da ni je bit na iz me na pro pi sa, ve} pre sve ga pro me na po na {a wa, ukqu ~u ju }i iz -

vr {ne i nad zor ne or ga ne ba na ka ko ji su nad le `ni i pla }e ni da od go vor no oba vqa ju svo je funk ci je, kao i in ter ne i, po seb no, spoq ne re vi zo re. Za to sa da, ve ru jem, da u jed noj dru ga ~i joj po li ti~ koj kli mi ne }e bi ti mo gu }e da na sta ne ne ka no va Agro ban ka.  Srbija ima najvi{e kamate od zemaqa u okruèwu i {ire. O~ekujete li u 2013. najzad wihov pad? Odnosno, da postanemo mawe rizi~no pod ru~je s ve}im kreditnim rejtingom. [ta planirate da uradite na tom poqu? – Ka ma te uglav nom od sli ka va ju do stup nost i ce nu iz vo ra fi nan si ra wa. Sve do ci smo ne ga tiv nih eko nom skih kre ta wa i kri ze jav nog du ga u ze mqa ma evro zo ne, kao i evi dent nog pro ce sa sma wi va wa fi nan sij ske iz lo è no sti ba na ka iz EU prak ti~ no u svim ze mqa ma ju gi o sto~ ne Evro pe, {to ove iz vo re ~i ni zna ~aj no oskud ni jim i po sle di~ no po sku pqu je ce nu kre di ta. Sto ga ni je re al no o~e ki va ti sma wi va we ka ma ta za kre di te iz ra è ne u evri ma. Me |u tim, kod di nar skih kre di ta, uz sma wi va we in fla ci je, mo è se o~e ki va ti po ste pe ni pad ka mat nih sto pa. A {to se po boq {a wa rej tin ga Sr bi je ti ~e, ja sno je ne {ta tre ba, ne go {ta mo ra da se ura di: sma wi va we in fla ci je i odr à we fi nan sij ske sta bil no sti, uspe {na fi skal na kon so li da ci ja i ozbiq no spro vo |e we struk tur nih re for mi ko je su du go od la ga ne.  Gra|ani koji vra}aju zaj move indeksirane u {vajcar skim francima {to duè pla}aju kredit imaju ve}i dug. Pojedine zemqe su pomogle da se to sredi bilo preuzimawem dela obaveze na sebe, bilo omogu }avawem reindeksirawa u evro. Vi ste tako|e rekli da im treba pomo} Kakva bi ona realno mogla da bude i kada bi se primenila?

– Ka da je mo ne tar na po li ti ka u pi ta wu, NBS mo è i mo ra ne za vi sno da do no si od lu ke. Me |u tim, u dru gim ve o ma va `nim obla sti ma ko je je Na rod na ban ka sa da otvo ri la - re {a va we pi ta wa pro ble ma ti~ nih ba na ka, sma we we sto ka pro ble ma ti~ nih kre di ta, re {a va we pro ble ma ti~ nih kre di ta in dek si ra nih {vaj car skim fran kom, di na ri za ci ja i sli~ no - do sve o bu hvat nog re {e wa se mo è do }i sa mo u ko or di na ci ji sa Vla dom, od no sno nad le `nim mi ni star stvom i Udru è wem ba na ka. Ta kva re {e wa uglav nom pra ti i po dr {ka MMF-a. Za to je na me ra NBS da re {e we za “{vaj car ce“ na |e u sklo pu stva ra wa prav nog i re gu la tor nog okvi ra za ubr za no sma we we sto ka pro ble ma ti~ nih kre di ta, po {to smo sve sni da oni za ne ke gra |a ne pred sta vqa ju ve li ki te ret zbog zna ~aj nog ja ~a wa CHF u po sled wih ne ko li ko go di na. Pri to me, ne mi slim na „op {tu am ne sti ju”, ne go }e na{ pri o ri tet bi ti so ci jal no naj u gro è ni ji du `ni ci, od no sno gra |a ni. Mo gu da vam ka èm da je NBS ini ci ra la raz go vo re i sa MMFom po vo dom re {e wa za pro ble ma ti~ ne kre di te. Na{ fi nal ni pred log, ko ji mo ra bi ti pa `qi vo di zaj ni ran jer ne ma mo pra vo na gre {ke, bi }e po nu |en u na stav ku pre go vo ra s Fon dom, mo è se re }i, ve o ma br zo.  [ta treba da se dogodi u 2013. pa da Vi kao guverner budete zadovoqni? – Bi la bih za do voq na ka da bi smo u isto ovo vre me na red ne go di ne mo gli da ka è mo da je ostva re no sve ono {to je pla ni ra no, da smo sma wi li in fla ci ju i odr à li fi nan sij sku sta bil nost, sta bi li zo va li jav ne fi nan si je, ostva ri li pro jek to va ni rast od 2,5 od sto, po ve }a li ku pov nu mo} di na ra i omo gu }i li da ih ima mo vi {e na ra ~u ni ma i u nov ~a ni ci ma... Jer, to bi zna ~i lo da su NBS i Vla da, sva ko u okvi ru svo jih nad le `no sti i uz sa rad wu u 2013. za i sta u~i ni li zna ~a jan ko rak za raz voj nu per spek ti vu Sr bi je i bo qi ì vot we nih gra |a na. n Du{anka Vujo{evi}

[TA NAS ^EKA

Jo{ te è (Miroslav Prokopijevi}) Do la zi eko nom ski jo{ te à go di na od 2012. âk i da do |e do ra sta, o ko jem zva ni~ ni ci go vo re od oko dva od sto, {to je ne iz ve sno, to ne ga ran tu je da }e nam bi ti bo qe. Na i me, ni to li ki rast ne zna ~i da }e po slov no okru è we bi ti bo qe i da ne ke re for me tre ba o~e ki va ti, ali za to tre ba o~e ki va ti da }e in fla ci ja bi ti od 8 do 10 od sto, da }e pro ble mi kao ne li kvid nost i gu bi tak za po sle wa do dat no po gor {a va ti so ci jal no eko nom sku si tu a ci ju... Sve to jo{ va ì, pod pret po stav kom da u evro zo ni ne do |e ni do ka kvog ras ple ta. A ako on kre ne, bi }e jo{ go re u Sr bi ji. Uko li ko bi se do go di li van red ni iz bo ri, i 2013. bi, kao i ova, bi la eko nom ski iz gu bqe na jer bi, {to je pra vi lo, ra stao po pu li zam, ra sla po tro {wa i po ve }a lo za du ì va we, ko je je i ova ko u kri ti~ noj zo ni. Sr bi ja ni je, ka ko to tvr de ne ki eko no mi sti, na ivi ci ban kro ta, jer da je to ta~ no, ne bi smo mo gli jo{ da se za du ù je mo. Na i me, dok god ne ko i da qe mo è da se za du ù je a neko ho }e da mu da no vac, ne ma ni {ta od ban kro ta. Ali mi je smo ja ko bli zu ban kro ta, i da Evrop ska cen tral na ban ka ni je pu sti la 2.000 mi li jar di evra u op ti caj u pro te klih go di nu i po da na, bi lo bi mno go te è na }i sred stva za za du ì va we – i za ze mqe ko je su pro ble ma ti~ ne u evro zo ni, ali i za ove ko je su kao mi iz van to ga, dok bi ka mat ne sto pe bi le mno go vi {e. On da bi smo ve ro vat no ili ban kro ti ra li ili to me bi li mno go bli è. Te {ko je prog no zi ra ti i da li }e se MMF u na red noj go di ni vra ti ti u Sr bi ju. Ako bu de do {lo do ara `ma na, on da }e MMF sva ka ko ima ti ne ke svo je do dat ne i po seb ne uslo ve, i tra ì }e da se ura di ono {to se ov de odav no iz be ga va. Upra vo zbog to ga i ni sam si gu ran da }e do aran `ma na uop {te do }i.n

^ETRDESET GODINA OD OBRA^UNA S „BAUKOM” LIBERALIZMA

pre ja ka Ti to va re~ mo krat skog usa gla {a va wa raz li ~i tih mi {qe wa i in te re sa, ne go spro vo di ti we go ve di rek ti ve. Pla {io se da uka è po ve re we u no ve stru~ ne i mla de qu de, a jo{ vi {e vred no va wa po li ti ke pre ma we nom eko nom skom i dru {tve nom re zul ta tu. Par ti ja se upla {i la i po slo va wa po stan dar di ma raz vi je nog sve ta. Glav ni pro ble mi ni su vi {e bi li ne raz vi je nost, ne po voq na struk tu ra pri vre de i lo {a or ga ni za ci ja ra da, ne go jed na gru pa qu di u Par ti ji ko ja je hte la ne {to da pro me ni i da po gu ra ze mqu u prav cu pro duk tiv no sti i tr ì {ne kon ku rent no sti. Oni su ozna ~e ni kao an ti sa mo u prav ne sna ge s ko ji ma se va qa re vo lu ci o nar no ob ra ~u na ti, sve do ~i â na da no vi}. Mi jat La ki }e vi}, no vi nar i eko nom ski ana li ti ~ar, pi sac kwi ge „Is pred vre me na” ko ja je kao feq ton ob ja vqe na i u „Dnev ni ku”, tvr di da je po za di na tog ob ra ~u na za pra vo bi la pri vred na re for ma iz 1965. – Bi lo je o~i gled no da je dr àv no-eta ti sti~ ki mo del raz vo ja uz do bru do zu ame ri~ ke po mo }i bio is cr pqen. Ta ko se vi {e na pro sto ni je mo glo. Nu `no je bi lo otva ra we dru {tva i pri vre de, mo ra lo se iz la }i u svet, i tu se vi de lo ko li ko je pri vre da Ju go sla vi je ne kon ku rent na – ka è La ki }e vi}.

Populisti~ki kurs Ob ra ~un s li be ra li ma je dao ve tar u kri la po pu li zmu, na vo di ^a na da no vi}: dok je „za vre me li be ra la” 1969. u Skup {ti ni Voj vo di ne bi lo „sa mo” 84 od sto ~la no va SK, a po sto tak po sla ni ka s vi {om i vi so kom stru~ nom spre mom po ve }an sa 44 na 65 od sto, ve} na iz bo ri ma 1974. je ko mu ni sta me |u po kra jin skim po sla ni ci ma bi lo ~ak 94 od sto, a onih s osnov nim obra zo va wem vi {e za 13 pro ce na ta – 24 po sto. Kao da je „no vo ku ri sti ma“ na ro ~i to za sme ta la ona iz ja va Mir ka Te pav ca, da je do {lo vre me da se „ume sto po de le na mla de i sta re, po~ ne mo vi {e de li ti na de mo kra te i ne de mo kra te, ugled ne i ne u gled ne, vred ne i le we, sa vre me ne i ne sa vre me ne, bor ce i ne bor ce, a iz nad sve ga na spo sob ne i ne spo sob ne”.

Do da je da je ta da pro kla mo va no na gra |i va we pre ma pra vo su hte li da se da vi {e pra va i ra du, pa su rad ni ko lek ti vi i pred u ze }a mo ra li da mo gu} no sti stru~ nim qu di ma u ì ve od svog ra da. Ta da se po ja vi la raz li ka iz me |u upra vqa wu pred u ze }i ma, a da se fir mi: ne ke su bi le do bre, ne ke ne. A za on da {we uspo ri s rad ni~ kim sa ve ti ma, tj. da dru {tvo je to bi la no vost jer su se stva ra le raz li ke. ne do no se rad ni~ ki sa ve ti po slov ne Po ve }a va ju se raz li ke me |u pred u ze }i ma, iz me |u bo - od lu ke jer to i ni je bi lo mo gu }e. ga tih i si ro ma {nih, me |u re gi o ni ma od no sno re pu - Rad ni~ ki sa ve ti su sa mo po slu ì li bli ka ma, a otva ra se ne {to ma lo pro sto ra i za pri - kao ma ska za Par ti ju ko ja je de lo va vat ni sek tor. Ras pra vqa lo se da li pri vat nik mo è la pre ko wih – oce wu je La ki }e vi}. da ima vi {e od pet rad ni ka ili ne, pa sad, kao, ako ima Da bi se iz veo po li ti~ ki obrt Mirko ânadanovi}: Podobni postali va`niji od sposobnih 6 rad ni ka on je ka pi ta li sta, a sa 4 ni je. pro tiv tzv. li be ra la, na jav nu sce nu su – U tim ras pra va ma Hr va ti i Slo ven ci, na ro ~i to po zva ni „pro ve re ni ka dro vi”, oni s voj nim i po li cij Ni ke zi} i we go vi sa rad ni ci su, da kle, hte li da po to wi, gu ra li su eko nom ski tr ì {ni prin cip, i u skim is ku stvom, iz pen zi je ili pred wom, na vo di Mir Par ti ju odvo je od dr à ve i, na ro ~i to, pri vre de. A to me su ima li po dr {ku u Sr ko â na da no vi}: „Po dob ni su opet to se po li ti~ koj kla si, na rav no, ni je svi de lo. Pro bi ji. Ali so ci jal ne raz li ke po sta li va `ni ji od spo sob nih“. âk blem je bio i Ti tov auto ri tet, zbog ko jeg li be ra li Liberale je sru{io savez do vo de do so ci jal nih na pe to i Dra à Mar ko vi}, ta da {wi pred - Slo ve ni je, Hr vat ske i Sr bi je ni su us pe li da na pra sti. Pro tiv to ga su bi li i nacionalista i ortodoksnih sed nik Skup {ti ne Sr bi je i po to wi ve ~vr {}i sa vez, iako je bi lo i ide ja da se Ti to komunista. Posle toga, or to dok sni mark si sti i ko pred vod nik an ti li be ral nog kur sa, fak ti~ ki raz vla sti, da po sta ne do ì vot ni, po ~a mu ni sti, prak si sov ci, gru pa Jugoslavija se vukla sve do pi {e u svom dnev ni ku da se u Voj vo - sni pred sed nik. On je ve} ta da imao jpre ko 70 go di sa Fi lo zof skog fa kul te ta u di ni „po na {a ju kao da je sve sta lo na, i bu du }i sam or to dok sni ko mu ni sta, li be ral ne Ante Markovi}a Be o gra du pa i u Za gre bu, i tu 1944-1945. go di ne. Srem ci, par ti za - ide je mu ni su bi le bli ske. Isto vre me no se ja ko pla se ja vqa ot por re for ma ma. U ni, re vo lu ci ja.” {io na ci o na li zma, a ~i we ni ca je da sva ki put ka da to vre me otva ra we dru {tva do vo di i do ve }ih me |u na I dok je 1969. ~o vek sti gao na Me sec, a u Voj vo di nu se ma lo oslo bo di dru {tvo, s tim du hom iz bo ce iza ci o nal nih na pe to sti, pa je 68. usle dio i onaj istup pr vi kom pju ter, „no vi kurs” ni je tra ìo stru~ wa ke i |e i ne {to otrov nog pli na. Na ci o na li sti su se pr Do bri ce ]o si }a na SK Sr bi je po vo dom Ko so va – ob - znal ce, ne go qu de s „re vo lu ci o nar nim is ku stvom” i vi ogla si li, pa se on u tom tre nut ku opre de lio za ja {wa va La ki }e vi} za na{ list. par tij skom kwi ì com. Ili, ka ko je to svo je vre me no ri gid ne ka dro ve. – Ne mo gu da ka èm da je to bi la po sled wa {an sa za Ot por pro me na ma ja ~a i stva ra se kom plot or to pri me tio Igor Man di}, spr da ju }i se na ra ~un one ~u dok snih mark si sta, so ci ja li sta-ko mu ni sta i na ci o na - ve ne kri la ti ce, za vla da lo je „~u vaj mo ten ko vi ne na - Ju go sla vi ju, 90-tih se uka za la i ona s An tom Mar ko vi li sta pro tiv re for mi, u Slo ve ni ji, Hr vat skoj i u Sr {e re vo lu ci je”. Ali po zi va we na Ti ta pre se ca lo bi }em, ali ipak 70-tih jo{ uvek ti na ci o na li zmi ni su to li ko na bu ja li, ne go su pre kri ve ni i dr à ni pod te bi ji. U Slo ve ni ji je sme wen Kav ~i~, iz bi ja „hr vat sko bi lo ka kvu di sku si ju: eti ke ta li be ral je 1973. iza zi pi hom na red nih 20 go di na – za kqu ~u je La ki }e vi}. – pro le }e”, a sum wi ve po sta ju i mla |e ge ne ra ci je ko mu - va la po Voj vo di ni bez ma lo isti strah kao go di ne pre Za to je, ka da se jo{ na go mi lao ko sov ski pro blem i ka ni sta u Voj vo di ni i Sr bi ji ko je do la ze sa sve ìm ide - te epi de mi ja ve li kih bo gi wa. ja ma tra è }i otva ra we dr à ve, pri vre de, po li ti~ ku – Sa vez na ci o na li sta i or to dok snih ko mu ni sta da je iz bio, erup ci ja bi la mno go sna `ni ja, pre sve ga ovog srp skog na ci o na li zma, pa to vi {e ni ko ni je mo de mo kra ti za ci ju... sru {io je taj li be ra li zu ju }i sloj qu di ko ji je hteo vi – U osno vi tog po kre ta u Sr bi ji je bi la de mo kra ti - {e de mo kra ti je 1973. Po sle to ga, u sle de }ih 15 - 20 go - gao da dr ì pod kon tro lom i Ju go sla vi ja se ras pa la. za ci ja i mi slim da su ti qu di, a na ro ~i to Mar ko Ni di na i dok ni je do {la vla da An te Mar ko vi }a, Ju go - A u srp skoj eli ti ni je bi lo do voq no pa me ti da ne ra di to {to je ra di la. ke zi} bi li sve sni to ga da da va wem sna ge i auto no mi - sla vi ja se vu kla u tom ne ka kvom eta ti zmu. Jer kod Za Za to je â na da no vi} ube |en: da su Ni ke zi} i „li be je pred u ze }i ma di rek to ri po sta ju mo} ni. Oni po ~i wu ko na o udru è nom ra du ni je bio to li ko pro blem s da od lu ~u ju, da upra vqa ju. Za to se po li ti~ ka kla sa po - kon cep tom „do go vor ne eko no mi je”, ne go s ogrom nim ra li“ po li ti~ ki pre ì ve li ob ra ~un i us pe li da je de mo kra ti zu ju, Ju go sla vi ja se mo `da ne bi ras pa la, ili bu ni la: osu |i va ne su po ja ve „teh no bi ro kra ti zma”. Ka - uti ca jem Par ti je na pred u ze }a. To je bio kqu~ ni pro ba rem ne ta ko kr va vo. ko se isto vre me no bu di na ci o na li zam, oni su op tu è blem: pri vre da pod po li ti~ kim i bi ro krat skom ste n Reqa Kneèvi} ni i za li be ra lan od nos pre ma na ci o na li sti ma. A za - gom – na vo di La ki }e vi}.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

ro {la go di na je za In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, naj ve }u na u~ nu ku }u srp skog agra ra i ugled nu se men sku kom pa ni ju, bi la vi {e ne go uspe {na, a da je vo |e na va qa na po slov na po li ti ka naj bo qe ilu stru je po da tak da je u 2012. obo ren isto rij ski iz vo zni re kord. Ve} kra jem go di ne sti gli su sa svet skog tr ì {ta i no vi po zi tiv ni sig na li, pa je pr vi ~o vek ove ku }e prof. dr Mi ro slav Ma le {e vi} uve ren da }e „NS se me” u 2013. bi ti be ri }et ni je i da }e po kri ti jo{ vi {e na {ih i svet skih wi va. – Me nax ment In sti tu ta i ja ima mo za da tak da tu le stvi cu po dig ne mo, a ve} nam se uka za la per spek ti va. Ali, po en ta na {eg de lo va wa }e bi ti do ma }e tr ì {te jer smo u pro te klom pe ri o du, po go to vo od 2008. go di ne na o va mo, iz gu bi li do bar we gov deo, {to pod pri ti skom ja ke kon ku ren ci je, {to zbog sla bo sti u me nax men tu, a to me je do pri neo i pe riod tran zi ci je na {ih part ne ra u sfe ri do ra de se me na. Ka ko god, sve je to osta vi lo po sle di ce, a one se ogle da ju u ~i we ni ci da smo na do ma }em tr ì {tu ku ku ru za, sun co kre ta, a po seb no {e }er ne re pe, iz gu bi li mno go.  Ko je kriv za to i gde je iz gu bqen ko rak s kon ku ren ci jom? – Kri vi cu ne tra ìm ni u kom dru gom, ve} u na ma. Ali, ne bih do la zio na ovo me sto da ne ve ru jem da na {i qu di ni su naj bo qi, da na {a ge ne ti ka ni je kon ku rent na, uve ren sam da ona vre di. Ka da to ka èm, mi slim na sve biq ne vr ste. Ima li smo mo `da ne ke pro ble me u teh ni~ kom smi slu u do ra di, kod kva li te ta se me na, ko je ni smo uspe va li da do ve de mo na ni vo ko ji ima ju stra ne kom pa ni je, ali ve} ne ko vre me to in te ziv no ot kla wa mo. Na i me, na{ do rad ni cen tar je osa vre me wen i uve de na je do dat na kon tro la. U sva kom slu ~a ju, sta }e mo iza sva ke vre }i ce na {eg se me na i sprem ni smo da sa pro iz vo |a ~i ma po de li mo ri zik pro iz vod we. Pro iz vo |a ~i ma je na ras po la ga wu na{ sav po ten ci jal, ne sa mo na u~ ni, ople me wi va~ ki i sa ve to dav ni, ve} }e mo }i da ra ~u na ju i na po dr {ku onih ko ji ne po sred no uti ~u na teh no lo gi ju ga je wa, a to su agro teh ni ~a ri, agro he mi ~a ri, oni ko ji is pi tu ju ze mqi {te, za {ti ta ri...  Kon ku ren ci ja pri ti ska. Ka ko se iz bo ri ti s mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma i wi ho vim ja kim za stup ni ci ma u Sr bi ji? – Mi se ne pla {i mo kon ku ren ci ie u smi slu vred no sti na {ih sor ti i hi bri da.

INTERVJU

MI RO SLAV MA LE [E VI], DI REK TOR NO VO SAD SKOG IN STI TU TA ZA RA TAR STVO I PO VR TAR STVO

Stoji mo iza sva ke vre }i ce na {eg se me na

Ali, tre ba po me nu ti i to da, re ci mo, Pi o nir, Mon san to i dru ge kom pa ni je di rekt no ima ju ov de ve li kog di stri bu te ra. Oni ni su do {li na na {e tr ì {te i sa mi se bo ri li. Mo} ne kom pa ni je ima ju i svo ju pre ra |i va~ ku in du stri ju, k}er ke fir me, la ko {i re svo je mre è. Del ta za stu pa Pi o nir, MK ko merc – Mon san to... Ta ko da mi ne ma mo is pred nas sa mo sor te i hi bri de ve} i ipak jed nu mo} nu di stri bu tiv nu mre ù, kroz ko ju se mno go lak {e do la zi do pro iz vo |a ~a. Na à lost, mi ni smo u ta kvoj po zi ci ji. Ima mo part ne re u di stri bu ci ji, ali In sti tut ni je iz gra dio sop stve nu di stri bu tiv nu mre ù ko ja je di no mo è da do pre ta mo gde mi ho }e mo – do wi va. To smo pro pu sti li mo `da i za vre me mog pr vog man da ta

[te tu zbog ku ku ru za ne ko mo rao da pla ti – U slu ~a ju „afla tok sin” bi lo je kar di nal nih gre {a ka. Pre sve ga kom pa ni ja SGS ni je kom pe tent na da da je ta kve iz ja ve, a iz gle da da ni je bi la ni sve sna ozbiq nih po sle di ca. Dr `a va je, ta ko |e, tre ba la od mah da re a gu je, a ni je. Hi bri di In sti tu ta sva ka ko ni su do pri ne li to me. Du bo ko sam uve ren u to da se afla tok sin raz vio u skla di {tu, ka ko se obi~ no i de {a va. Elem, {te ta je na pra vqe na, a kao po sle di ca mo ra la bi da sle di tu `ba dr `a ve pre ma fir mi SGS ko ja ov de se di kao mo no pli sta u kon tro li kva li te ta – na gla {a va Mi ro slav Ma le {e vi} uz na po me nu da ni ka ko ni je re~ o pro pu stu po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a.

o di na iza nas do ne la je pu no iza zo va ka ko na po li ti~ kom ta ko i na eko nom skom pla nu. To kom 2012. do {lo je do pa da pri vred ne ak tiv no sti i `i vot nog stan dar da, uz vi so ku ne za po sle nost i in fla ci ju. Po sto je per spek ti ve za bla gi opo ra vak, ali je ri zik po gor {a wa ve o ma vi sok! U Fi skal noj stra te gi ji za na red nu go di nu Mi ni star stvo fi nan si ja je pred vi de lo pri vred ni rast od 2% BDP. Za pra vo, fi skal ne vla sti o~e ku ju ko na~ ni iz la zak iz kri ze od na red ne go di ne. Sa pret hod nim bro jem se uglav nom sla `u pro jek ci je i me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Me |u tim, tre ba ima ti u vi du da pro jek ci ja ra sta to kom ove kri ze stal no pre ce wu ju re al ne mo gu} no sti pri vre da u Evro pi. Ta ko je za Sr bi ju, za 2012, sep tem bra 2011. MMF pro jek to vao rast od 3% BDP, da bi se ta pro jek ci ja sma wi va la po ste pe no, u de cem bru na 1,5%, u mar tu na 0,5%, dok je pra vi re zul tat ve ro vat no ne {to is pod 2 pro ce na ta BDP. Ni ka ko ne bi bi lo po voq no da se ta kav sce na rio po no vi.

Potencijalni izvori rasta Pro jek ci ja ra sta u Fi skal noj stra te gi ji sa bi ra pred vi |a wa o kre ta wi ma dru gih va `nih po ka za te qa, po put iz vo za ro ba, vi si ne in ve sti ci ja ili ni voa jav ne po tro {we. Ako se pret po stav ke stra te gi je ne ostva re, ne }e bi ti ni `e qe nog ra sta, ni ti iz la ska iz kri ze, ali ni bo qit ka za xep gra |a na. Za sa gle da va we per spek ti ve na red ne go di ne upra vo je kqu~ no pre i spi ta ti na ~e mu se ba zi ra ju op ti mi sti~ ne pro ce ne. Nos iz nad po vr {i ne po sled wih go di na dr `a li smo pum pa wem jav ne po tro {we. Tri kqu~ ne kar te na ko je igra na {a Vla da u na red -

od 2002. do 2006. go di ne, a zna li smo da }e pro pa {}u ve li kih se men skih ku }a ka kve su, na pri mer, „Agro kop” i „Ba nat se me”, za pra vo tom ne pri ja teq skom pri va ti za ci jom, i di stri bu tiv na mre à bi ti ras tu re na, a mi smo se na wu osla wa li. Sa da je na na ma da una pre di mo di stri bu ci ju, da pro mo ter sku slu `bu na te ri to ri ji Sr bi je, BiH, Ma ke do ni je... oja ~a mo. Pred stav ni ci In sti tu ta }e ta mo stal no bi ti pri sut ni sa za da ta kom da to kom ce le go di ne obi la ze one ko ji ima ju po ve re we u na {e se me.  Kod ko jih kul tu ra o~e ku je te po ve }a we tr ì {nog u~e {}a? – Po zi ci je smo go to vo u pot pu no sti iz gu bi li kod {e }er ne re pe. Kva li tet se me na je bio ne za do vo qa va ju }i. Ali, po ja vi }e mo se ove go di ne na do ma }em tr ì {tu se me na {e }er ne re pe, sa ma wim ko li ~i na ma. Se me }e mo do ra di ti u jed nom od evrop skih cen ta ra za tu kul tu ru i ono }e u teh ni~ kom smi slu bi ti do ve de no na ni vo ko ji ima ju naj po zna ti ji svet ski bren do vi. Mo ra mo to ura di ti da bi smo oprav da li po ve re we na {ih ra ta ra, ali i zbog to ga {to se za na {u re pu in te re su ju i spoq ni part ne ri – Ukra ji na, Uz be ki stan, ve li ko tr ì {te Ira na... Za dr à li smo tr ì {te kod p{e ni ce, a na tr ì {tu so je do mi ni ra mo, ni ko ne ma ta kav pro gram ople me wi va wa. I na {a

p{e ni ca sva ka ko ima vr hun ski kva li tet, na sla wa li, ka ko bi slo bod ni je ra di li na ali, na à lost, taj pa ra me tar ni je uvek do tim tr ì {ti ma. U ovom tre nut ku bi bi lo voq no ce wen kod mlin sko-pe kar ske in du do bro da vi di mo i na {u stra te gi ju po qo stri je, pa smo do {li u si tu a ci ju da pro la pri vre de, da zna mo gde je na {a ulo ga i {ta zi sve i sva {ta. S ku ku ru zom smo ne ka da u bu du} no sti tre ba da ra di mo da do pri ne osva ja li 40 od sto tr ì {ta, a sa da ima mo se mo da se po qo pri vre da osna ì. is pod 25 od sto. Me |u tim, na pra vi li smo u  Po no vo se oko ge net ski mo di fi ko po sled we vre me zna ~aj ne po ma ke i taj }e mo va nih bi qa ka di gla ve li ka pra {i na. udeo si gur no po ve }a ti. Ta ko |e, po ku {a }e Tre ba li nam GMO na wi va ma, sa da i u mo da ob no vi mo ve ze sa uqa ra ma jer ima mo do gled noj bu du} no sti? hi bri de no ve ge ne ra ci je sun co kre ta ko ji – In sti tut ne }e bi ti za ta kvo ad mi ni re {a va ju i pro blem ko ro va i vo lo vo da. Sa stra tiv no re {e we i ni ka da se ne }e mo slo sun co kre tom, me |u tim, iz van red no pro la ì ti da ovo bu de te ri to ri ja na ko joj }e se zi mo u ino stran stvu slo bod no ga ji ti GMO. Ako sle di mo EU i  Ho }e li bi ti do voq no se me na za ze mqe u re gi o nu, to ne mo è mo pri hva ti pro le} nu se tvu? ti. Po sto je, tre ba zna ti i to, pro iz vo di – Ho }e, si gur no. @ao mi je je di no {to GM bi qa ka ko je mi sva ko dnev no ko ri sti pro iz vo |a ~i jo{ uvek tra è sta ri je hi mo, mo `da mi ri {e mo cve }e ko je je ta ko |e bri de, iako ima mo bo qih. Re ci mo, hi brid ge net ski mo di fi ko va no. Mi tre ba da raz NS 640 je jo{ uvek naj tra dvo ji mo to od ono ga {to è ni ji i bi }e i da qe je dan nas mo è ugro zi ti a to je od vo de }ih. No vi, kao {to re ci mo, so ja, kod ko je ni u „NS seme }e su 6102, 6030, 7020... su se snu GMO ne bi smeo da nam pobediti po ka za li i afir mi sa li i se de si jer, po ten ci jal no, konkurenciju koju wih ima. Ali, opet se su da to je biq na vr sta ko ja mo ra mo sa pro ble mom di è da se pro {i ri na guraju najve}e stri bu tiv ne mre è. Jer, kompanije u Srbiji” 250.000 hek ta ra u Sr bi ji. S ve le tr gov ci uzi ma ju hi ku ku ru zom i dru gim kul tu bri de za ko je su si gur ni da ra ma isti je slu ~aj. Ako bi }e pro }i kod ra ta ra, dok mi pro mo vi {e mo ne ko ta ko neo pre zno i ne ka `we no pu stio no vu ge ne ti ku, ali ta no va ge ne ti ka ne sti GMO, to bi zna ~i lo kraj In sti tu ta za ra è do kra ja. Ipak, ohra bru je ~i we ni ca da tar stvo i po vr tar stvo, In sti tu ta Ze mun ima mo sve vi {e hi bri da iz ra nih gru pa Po qe i svih ko ji ima ju ne mo di fi ko va ni zre wa ko ji br è pu {ta ju vla gu. Upra vo pro gram. 2012. je po ka za la da su na {i hi bri di u te Ta ko |e, po dr à vam ide ju o Voj vo di ni {kim uslo vi ma ve o ma do bro adap ti ra ni, a kao re gi o nu bez GMO. To je ste po li ti~ ka to su nam po tvr di li i part ne ri iz ino od lu ka, od lu ka dr à ve. Zna mo i da po sto ji stran stva. ile gal no ga je we mo di fi ko va ne so je, ali ti  Ko je su kul tu re va {e uzda ni ce u pu te vi se mo gu sa se }i, sa mo ako ne ko ho }e. osva ja wu no vih svet skih tr ì {ta? Mo ram da ka èm i to da je ge net ske mo di – Ku ku ruz i sun co kret, sva ka ko, a i so ja fi ka ci ja u ovom tre nut ku bi o teh no lo {ka je ve o ma tra è na i per spek tiv na. U ne kim me to da ko ja ni je ni na ma stra na, i ako u jed ze mqa ma, re ci mo Ukra ji ni, Ru si ji, Ru mu nom tre nut ku dr à va do pu sti GMO, mi }e ni ji, po kre nu }e mo i pro iz vod wu se me na. mo se la ko i br zo pri la go di ti jer sva ki Tu je i Azer bej xan i ma we biv {e so vjet ske GM hi brid ili sor ta ima ju svoj pan dan ili dr à ve, ko je ima ju sli~ nu kli mu i gde smo ana log u kon ven ci o nal noj pro iz vod wi. ve} ostva ri li sjaj ne re zul ta te, ali ta mo Ipak, mi smo in sti tut ko ji ima vi sok ste uvek mo ra bi ti pri su tan ne ko od nas kod pen na u ke i ne }e bi ti pro blem da pri me ni za sni va wa pro iz vod we, kod kqu~ nih mo me mo ne ku od tih me to da ako se, jed nog da na, na ta jer ta mo {wim ne po sred nim pro iz vo po ka è da je to pri hva tqi vo za biq ke, ì |a ~i ma ne do sta je edu ka ci ja. To su ze mqe vo ti we, ~o ve ka, oko li nu... Ali dok do to ga ko je ima ju no vac i ho }e da sa ra |u ju. Bi lo ne do |e, dr à va mo ra da sto ji iza svo jih za bi naj bo qe da po sto ji spo na na {ih re sor ko na – ako je do ne la za kon ko jim za bra wu je nih mi ni star sta va za po qo pri vre du, na u GMO, mo ra i ka zni ti ono ga ko za kon pre ku, ~ak i spoq nih po slo va, ka ko bi se na kr {i. U sva kom slu ~a ju, o to me ne tre ba }u pra vio spo ra zum o na u~ noj sa rad wi. Va qa ta ti. lo bi da po sto ji pro to kol na ko ji bi smo se n Sla|ana Glu{~evi}

Ma le {an se za bo qi tak [ta nas ~eka u 2013. godini

Pi{e: Pavle Mihajlovi} nih ne ko li ko go di na su brz rast in ve sti ci ja i iz vo za ro ba i uslu ga (od ~ak pre ko 10 pro ce na ta) te o~u va we pri vat ne po tro {we na tre nut nom ni vou. Od in ve sti ci ja pre sve ga se o~e ku ju ve li ka ula ga wa jav nih pred u ze }a fi nan si ra na iz stra nih kre di ta. Po go to vo se pla ni ra ju ve li ki in fra struk tur ni pro jek ti. Neo spor no je da po kre ta we in ve sti ci ja jav nih pred u ze }a mo è po di }i po tro {wu i do ho dak u ze mqi u na red noj go di ni. No, od mah se po sta vqa pi ta we ka kva je ce na ta kve raz voj ne stra te gi je. Ako dr àv na pred u ze }a ni su da la o~e ki va ne eko nom ske efek te u pret hod nom pe ri o du, zbog ~e ga se ve ru je da upra vo ona mo gu po kre nu ti pri vred ni opo ra vak? Ako jav ne in ve sti ci je ni su da le bo qu in fra stuk tu ru, ka ko da o~e ku je mo od go vor ni je i pa met ni je in ve sti ra we? Da li je no vo go mi la we jav nog du ga oprav da no? S dru ge stra ne, rast iz vo za tre ba lo bi da se ba zi ra do mi nant no na ra stu po qo pri vre de i iz vo za auto mo bi la. Po qo pri vre da je ove go di ne pod ba ci la zbog ne po voq nih vre men skih uslo va, a ni {ta ne ga ran tu je da }e sle de }a go di na bi ti do voq no bo qa. Prak ti~ no, na {a Vla da ba ca bob i igra do do le i{ ~e ku ju }i bo qu se zo nu, bez po boq {a nog po slov nog okru è wa za raz voj agro bi zni sa ili in ve sti ci ja u iri ga ci o nu in fra struk tu ru. Dru ga uzda ni ca pla ni ra nog ra sta iz vo za je pro da ja „Fi ja to vih” auto mo bi la. Me |u tim, uz po sr ta -

we glav nih iz vo znih tr ì {ta Evro pe, ne iz ve sno sti u SAD gde deo pro iz vo da tre ba da bu de pla si ran, uz ne ba{ sjaj ne re zul ta te „Fi jat” gru pe u po sled we vre me i do sta vi so ku ce nu za da ti kva li tet mo de la 500L, ta ko |e je ne iz ve sno ko li ko iz vo za }e se za i sta ostva ri ti. Isto vre me no, zbog kre ta wa in fla ci je i kur sa, fi skal ne kon so li da ci je te po ve }a wa od re |e nih po re za, te {ko je o~e ki va ti o~u va we pri vat ne po tro {we na ni vou ko ji bi obe }a vao ume ren pri vred ni rast. Da kle, na kra ju, ba ca mo sav ulog na dve kar te, rast iz vo za i dr àv ne in ve sti ci je, ~i ji su eko nom ski is ho di pri li~ no ne iz ve sni. Upra vo tu le ì ri zik opo rav ka pri vre de u na red noj go di ni.

Inflacija i kurs Rast ce na u Sr bi ji po no vo je ostva rio ne slav ne re kor de. Me |u go di {wa in fla ci ja sa da je iz nad 13% i ve o ma je da le ko van pro sto ra ci qa ne in fla ci je NBS. Ovo je re zul tat pret hod ne fi skal ne eks pan zi je, po ve }a wa PDV-a te ra sta kon tro li sa nih ce na, {to sve ni je do ~e ka no re strik tiv nom mo ne tar nom po li ti kom. Uspo ra va we ra sta ce na o~e ku je se tek u dru goj po lo vi ni 2013. go di ne. Za vi sno od po te za NBS, kon tro le ce na i ak ci za, te raz vo ja do ga |a ja na me |u na rod nim tr `i {ti ma (pre sve ga ener -

privredni rast Inflacija kurs evra nezaposlenost novih nezaposlenih *procene autora ge na ta i hra ne), in fla ci ja si gur no ne }e pa sti is pod 8% za ce lu go di nu. Ova kav rast ce na zna ~i }e da qi pad ku pov ne mo }i i stan dar da gra |a na. Me |u tim, in fla ci ja ima i va `no me sto u kre i ra wu bu xe ta. Pla ni ra no je po ve }a we pla ta i pen zi ja od 2,5% u apri lu i sa mo 0,5% u ok to bru, {to }e uz ova kvu in fla ci ju i pad kur sa, pred sta vqa ti te {ki po li ti~ ki ciq uz ogro man so ci jal ni pri ti sak. Va `no pi ta we za gra |a ne je i kre ta we kur sa evra. Ako mo `da bu de ra sta do hot ka i pla ta u di na ri ma – to sva ka ko ne }e bi ti slu ~aj u evri ma. Na kon zna ~aj ne de pre si ja ci je po sle le ta 2012, ~ak i uz ve o ma ubr za nu in fla ci ju, do {lo je do sta bi li za ci je kur sa na ni vou oko 113 di na ra. Ovo je po sle di ca vi {e me ra NBS i Vla de, ko je su ve {ta~ ki za dr `a le evro na ni skom ni vou. Ipak, efek ti sta bi li za ci je po ~e }e da se to pe te mo `e mo o~e ki va ti la ga no sla bqe we di na ra na kon pra zni ka. Zna ~aj ni ji pad do }i }e po sle mar ta ka da po ~i we vra }a we sub ven ci o ni sa nih kre di ta za li kvid nost. Ako se uzmu u ob zir kre ta wa plat nog bi lan sa, od no sno raz li ke u in fla ci ji u Sr bi ji i EMU, kurs evra tre ba lo bi

0,5 do 1,5% 8 do 10% 118 do 128 din/€ preko 26% do 50.000

da se kre }e u ra spo nu od 118 do 128 di na ra to kom 2013. go di ne.

Nezaposlenost i standard gra|ana Bez si gur ni jeg pri vred nog ra sta i pri vat nih in ve sti ci ja ne mo è mo o~e ki va ti rast za po sle no sti. Ne za po sle nost, na à lost, jo{ ni je do sti gla svoj vr hu nac. Me re fi skal ne kon so li da ci je, re ce si ja u EMU i vi {i po re zi do ve {}e do uki da wa jo{ de se ti na hi qa da rad nih me sta. Za po sle nost je sli ka u ogle da lu pri vred nih kre ta wa i ne tre ba ga ji ti ilu zi je o no vim po slo vi ma dok ne bu de mo si gur ni da smo iza {li iz kri ze. Ne po sto ji in sti tu ci ja ko ja pred vi |a rast za po sle no sti u na red noj go di ni u Sr bi ji. Uzi ma ju }i u ob zir kre ta we in fla ci je, kur sa i ne za po sle no sti u na red noj go di ni mo è mo o~e ki va ti da qi pad stan dar da gra |a na. Taj pad mo è bi ti ubla èn sna `ni jim pri vred nim ra stom. Me |u tim, ako iz o sta nu op ti mi sti~ ki prog no zi ra ne in ve sti ci je i rast iz vo za, fi skal ne vla sti bi }e pri mo ra ne na te àk iz bor. S jed ne stra ne, Vla da se mo è dr à ti svog pla na fi skal ne kon so li da ci je, ko ji ve ro vat no zna ~i ni ì pri -

vred ni rast od pro jek to va nog i zna ~aj ni je ma wi stan dard gra |a na. Sa dru ge stra ne, sto ji op ci ja ostva re wa ra sta od 2% i jav nih in ve sti ci ja, ali po ce nu po ve }a wa de fi ci ta, du ga i vi {e in fla ci je.

Srbiji su potrebne reforme Gra |a ni su glad ni bo qe eko nom ske per spek ti ve, a to tre nut ni si stem ni ka ko ne mo è da pru ì. „No vi“ plan fi skal ne kon so li da ci je, ba zi ran na uspo re nom po ve }a wu po tro {we i dra sti~ nom po ve }a wu za du ì va wa i jav nih in ve sti ci ja, ne pred sta vqa no vi nu u od no su na pret hod ni pe riod. Vla da mi sli da mo è pod sta }i pri vat ne in ve sti ci je i bi znis za par go di na ako sa da kre ne da pum pa dr àv ne in ve sti ci je, se lek tiv ne sub ven ci je i gra di in fra struk tu ru. Me |u tim, u Sr bi ji ne ma zdra vog po slo va wa iz pot pu no dru gih raz lo ga. Vla da vi na pra va, efi ka sno sud stvo, od su stvo ra {i re ne ko rup ci je... sa mo ne ki od poj mo va ko ji su to li ko pu ta po na vqa ni. Po u ~e ni pret hod nim is ku stvom, ako è li mo da bu de mo opre zni, mo ra mo za kqu ~i ti da su {an se za opo ra vak u na red noj go di ni ve o ma skrom ne. Ako bu de pri vred nog ra sta, on ne }e bi ti do voq no ose tan da po pra vi stan dard gra |a na ili sma wi ne za po sle nost. ê ka nas go di na vi so ke in fla ci je i sla bqe wa di na ra. Ipak, na ja vqe ni pro gram fi skal ne kon so li da ci je, ako se za i sta spro ve de, mo è bi ti skro man ko rak u do brom sme ru ko ji bi otvo rio pro stor za ne ki no vi re form ski ci klus. Du go ro~ no, bez vla da vi ne pra va, sta bil nih in sti tu ci ja i zna ~aj nih re for mi, ne ma pri vred nog opo rav ka i bo qit ka za gra |a ne. (autor je ekonomski analiti~ar)

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

a {a me dij ska sce na je u ra su lu i ha o su. Mo ja op ti mi sti~ na pro ce na je da }e 30 do 35 od sto me di ja bi ti uga {e no u 2013. Sru {i lo se ogla {a va we, vi dim da i Ti ja ni} ku ka, re al no je sce na bi la pre na du va na za ovo bed no tr ì {te. Bi }e ono li ko me di ja ko li ko i pa ra u xe po vi ma gra |a na i ogla {i va ~a. Naj ma wi pad prin ta je u Ne ma~ koj, jer ima ju nov ca da odvo je i kul tu ru ~i ta wa - go vo ri nam Ro bert ô ban, di rek tor Ko lor Pres gru pe. Dan na kon ga {e wa {tam pa nog iz da wa ma ga zi na “Wu zvik” i we go vog pre la ska na in ter ent, ô ban ka è do pe to go di {we pro jek ci je po ka zu ju i su prot ne pri me re: “Eko no mist je sko ~io sa 800.000 na mi lion i ~e ti ri sto, jer je kva li te tan i re le van tan. Op sta }e kva li tet ni, pri la go dqi vi, ino va tiv ni i dru ga ~i ji me di ji. Pu bli ka ta blo i da se pre se li la na por ta le, me |u tim, tu je pro blem ka ko to na pla ti ti. Na ma ide do bro, ali je to kr vav put. Prog no ze go vo re da }e on lajn ~i ta we bi ti u po ra stu ali ne i ogla {a va we, jer na in ter ne tu mo è te blo ki ra ti re kla me, ali ne u no vi na ma i te le vi zi ji, ko joj ne pre ti opa snost jer qu di vo le da su pa siv ni, za va le se i slu {a ju, gle da ju”, go vo ri nam ~o vek ko ji pot pi su je naj vi {e iz da wa u Sr bi ji. l Tabloidizacija je postala op{te mesto kritike? – Pre 15 go di na ka da smo kre nu li ni je bi lo ta ko (smeh)... ako si to hteo da pi ta{. Poj mo vi ta blo i da, ka kvim smo ih mi do ne li i ovi ka kvi su da nas, su pot pu no raz li ~i ti. Mi ta blo i de dr ì mo gde im je me sto, a to je {ou bi znis. Sa da se taj po jam od no si pre sve ga na to ko }e su tra bi ti uhap {en. Ni je spor no da se dnev ne no vi ne ba ve po li ti ~a ri ma na ta blo i dan na ~in, u Ne ma~ koj je mi ni star od bra ne ta ko dao ostav ku. Kod nas, na à lost, je dru ga ~i je odav no: ni je is tra ì va~ ko no vi nar stvo ka da po pi je te ka fu s ne kim iz DB–a, ili ka bi ne ta pred sed ni ka, pa vam pre da fa sci klu u ko joj pi {e {ta }e se usko ro de si ti. l Rat protiv kriminalo se preselio u novine?

nijE BiLa PRoPaST SvETa, aLi Bi]E [TETa aKo SE ^ovE^anSTvo nE oSvESTi

Bu de mo li je tla ~i li, Ga ja }e nas sli sti ti o bro i zdra vo vas na {li na {i dra gi ~i ta o ci u ove pra zni~ ne da ne. Za si gur no zna mo da ste tu ne dav no “pre ì ve li smak sve ta”, ba{ kao i svi Ze mqa ni, jer do ti~ nog ni je ni bi lo. Do bro, de, ve }i na sta nov ni ka Sr bi je za pra vo ni je ni ve ro va la da su, nam drev ne Ma je za bi be ri le ~or bu svo jim ka len da rom, o ~e mu su zlo na mer ni ci ve} go di na ma pla ne tom {i ri li strah ka ko }e po sled wi da tum po me nu tog ka len da ra bi ti i sud wi dan ~o ve ~an stva. To je oti {lo ta ko da le ko da su se oni s kra }im fi ti qem za pa li li i oti {li da ~e ka ju smak sve ta “na li cu me sta”, is pred hra mo va Ma ja u Mek si ku i Gva te ma li... Na Sta rom kon ti nen tu mno gi su se, pak, pe wa li na oda bra na br da {ca ~e ka ju }i da ih po ku pe spa si te qi iz dru gih ga lak si ja... Za to smo vre me, ov de na br do vi tom Bal ka nu, u naj ve }em bro ju, zbi ja li {a le o to me ka ko je smak sve ta do {ao u Sr bi ju i raz o ~a ra no kon sta to vao „da je ov de ve} bio”. Odu {e vqa va li se du ho vi tim ko men ta ri ma, po put onog oba ve {te wa oka ~e nog na vra ti ma jed nog lo ka la u Be o gra du: „21. 12. i~ ne ra di mo, ~e ka mo smak sve ta”. Gru pa fej sbu ko va ca iz BiH oku pqa la se da pro te stu je: “Ne è li mo smak sve ta u BiH, a po go to vo ne u Sa ra je vu. [ta }e to na ma? Iona ko ima mo pre vi {e pro ble ma, ne ma lo gi ke”. A tog 21. de cem bra 2012, naj kra }eg da na u go di ni, ka da je mrak na Sr bi ju pao ve} oko po la pet po pod ne (ma da bi ne ki re kli da je pao jo{ mno o o go ra ni je), ta~ no u pod ne, da kle tik po {to su No vi Ze land i Austra li ja ve} “pre ì ve li apo ka lip su”, po se ti li smo dr

Afri ci (~i je dr `a vqan stvo ta ko |e ima). @e le li smo da s pro fe so rom Sa kul skim do ~e ka mo “smak sve ta” jer je on pra va oso ba za na u~ no, ali i {i re, sve o bu hvat ni je, otvo re ni je tu ma ~e we tog ri zi~ nog da tu ma, ko jim je ne ko smi slio da nam ute ra jo{ ma lo stra ha u ko sti – kao da ve} ni smo do voq no is tra u mi ra ni do ga |a wi ma na ma kro i mi kro pla nu. Po red svog in sti tu ci o nal nog na u~ ni~ kog i pe da go {kog an ga `ma na, dr Du {an Sa kul ski ozbiq no je po sve }en i mno gim dru gim obla sti ma, pot put fi lo zo fi je na u ke. Na pi sao je i pet kwi ga o te ma ma ko je su nas ovom pri li kom i od ve le k we mu: „Ma jan ski ka len -

Dr Du{an Sakulski

Kako ste energetski? De cem bar skih da na (pred “smak sve ta”) po ne ko se à lio na ne ka kvo tre pe re we u gru di ma, kao da je ener gi ja bi la “gu {}a”. Dr Sa kul ski po tvr |u je da je to nor mal no. „Ovo je po sle di ca po me nu tih po rav na wa u ko smo su i, da vul ga ri zu jem sve da ne bih oti {ao u te {ku ma te ma ti ku: ka da se ta la si sa be ru oni su ja ~i. Ka da se po rav na ju ta kvi cen tri, iz vo ri ener gi je, a mi smo ener get ska bi }a, ne ko je otvo re ni ji pre ma to me i ose ti }e, a ne ko ne... Opet je in di vi du al na svest naj ja ~a”. Du {a na Sa kul skog, do cen ta na De part ma nu za in è wer stvo za {ti te ì vot ne sre di ne i za {ti te na ra du, i ru ko vo di o ca In ter di sci pli nar nog is tra ì va~ kog cen tra za upra vqa we ri zi ci ma od do ga |a ja sa ka ta stro fal nim po sle di ca ma na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Po aka dem skom obra zo va wu di plo mi ra ni gra |e vin ski in è wer, spe ci fi ~an do pri nos na u ci dao je u obla sti ma te ma ti~ kog mo de li ra wa, kao i pri me ni in te gri sa ne in for ma ci o ne teh no lo gi je, po seb no ge o graf skih in for ma ci o nih si ste ma (GIS). Vi {e go di na bio je na u~ ni sa vet nik pri Uni ver zi te tu Uje di we nih na ci ju u Bo nu, a van red ni je pro fe sor WITS uni ver zi te ta u Jo ha nes bur gu u Ju `noj

i po li ti ka. A ceo ko smos je ci kli ~an: re ci mo, je dan od ci klu sa je i ro ta ci ja Ze mqi ne oso vi ne. Ze mqa ide 23,7 ste pe ni s jed ne stra ne na dru gu i po sto ji od re |e ni broj go di na ko li ko to tra je. Na {a pla ne ta u stva ri “{laj fa” kao zvrk, po seb no kad gu bi br zi nu. Zna ~i po sto ji od re |e ni broj go di na da se Ze mqa po me ri i to je je dan ci klus. Po sto ji i od re |e ni ci klus po rav na wa i upra vo su sad, do da je dr Sa kul ski, od re |e ne stva ri u ko smo su po rav na te: pla ne te, ili Sun ~ev si stem s cen trom ga lak si je ili dru gim ne ~im u ko smo su... – Za mi sli te sa mo ko li ko tu ima ci klu sa... I za {to bi on da na{ ka -

dar”, „Go di na 2012”, „A {ta po sle”... Po me nuv {i, ona ko us put, da je ovo ot pri li ke 117. na ja va sma ka sve ta u po sled wih sto ti nak go di na, dr Sa kul ski je raz go vor za po ~eo po ja {wa va ju }i za {to je u osno vi pri rod ni je ima ti ci kli~ ni ka len dar, po put ma jan skog, ~i ji se je dan ci klus, dug oko 5.200 go di na, okon ~ao 21. de cem bra 2012. – Mi `i vi mo u si ste mu ko ji ima ci klu se. Me sec se vr ti oko Ze mqe, pa se on da Sun ~ev si stem opet vr ti oko ne ~e ga... svi se tu vr te oko ne kog – ob ja {wa va dr Sa kul ski. – Na{ Mi lu tin Mi lan ko vi} je po znat po tri ci klu sa, ma lom, sred wem i ve li kom. Na `a lost, na u~ ni ci ko ji go vo re o kli mat skim pro me na ma do sta su ga ig no ri sa li, za to {to se tu ume {a la

len dar bio pra vo li nij ski, to je to tal ni ap surd. Ma jan ski ka len dar je ci kli ~an, pri ~e mu, kad se je dan ci klus za vr {i, na sta vqa se no vi. Taj ka len dar je sa vr {en zbog to ga {to ima po ~e tak i kraj. A sva ki kraj je no vi po ~e tak. Sa kul ski uka zu je i na jed no u~e we ko je na {u pla ne tu sma tra ener get skim bi }em, te da je we no pra vo ime – Ga ja. – To nas, me |u tim, ne u~e u {ko li. Vo leo bih da znam za {to? Ga ja je me ha ni zam. I mi ne ma mo poj ma ka kve me ha ni zme ima na {a Ga ja da se be {ti ti. Ova pri ro da bi pre `i ve la bez nas. Mi joj, o~i gled no, sa mo pra vi mo {te tu. I za i sta ne znam ko je nas na zvao in te li gent nim bi }i ma! Tre ba lo bi da ide mo na po prav ni is pit da vi di mo da li }e mo ga pro }i ili iz gu bi ti taj epi tet, jer ne vi dim {ta mi tu in te li gent no do pri no si mo ovoj pla ne ti, sem ve li kih ko li ~i na mu ke i bo la. I pla ne ta se bra ni. Na raz ne na ~i ne. Ima svo je pro ce se. Ume sto da na u ~i mo da `i vi mo u skla du s pri ro dom, do bi lo smo ne ku su lu du ide ju da }e mo mi da je kon tro li {e mo! To je osu |e no na pro past i sa mo u bi stvo. Jed nog da na kad, ve ro vat no, ba{ ba{ pre te ra mo, pla ne ta }e da se pro -

tre se i sve da nas iz ba ci. Ona ima svo je me ha ni zme. Ce la ta pri ~a, ob ja {wa va dr Sa kul ski, vr ti se oko ener gi je. – Na u ka nas u~i da je ova na {a re al nost ba zi ra na na dva osnov na po stu la ta: ma te ri ji i ener gi ji. Ali da li je uop {te ta re al nost stvar na? Da li nas ne ko, da iz vi ne te na iz ra zu, la è sve ove go di ne? Ja sam na u ~io da ne ì vi mo u ovoj re al no sti. Mo ja re al nost za osno vu ima ener gi ju, in for ma ci ju i svest. To su ne ki pot pu no dru gi „bil ding blo ko vi”, ko ji pra te dru gu re al nost, a kod ko je va ì prin cip: ve ru jem, da kle vi dim. Zna ~i, ne gle dam o~i ma. Ali 99 od sto qu di i da qe „vi di, da kle ve ru je”. I ilu stru je dr Sa kul ski pri me rom: – Haj de da bu de mo ma lo lo gi~ ni. Uku pan spek tar sve tlo sti vi sok je ot pri li ke kao Em pa jer stejt big ding. Zna ~i pre ko 300 me ta ra. U od no su na to je spek tar vi dqi ve sve tlo sti, na pri mer, tri cen ti me tra. Pa ~e kaj te, {ta sve on da ima ta mo {to mi ne vi di mo za to {to ko ri sti mo o~i. Tri cen ti me tra u od no su na 300 me ta ra je 0,001! Ap surd. Po ~e mu bih on da ve ro vao sle po da mi je ovo je di na da ta re al nost. Ali, s ova dva osnov na “bil ding blo ka” - ma te ri jom i ener gi jom - ja ne mo gu da iza |em iz te re al no sti. A dru ga, ka ko re koh, ima ener gi ju, in for ma ci ju i svest. I naj mo} ni je oru` je u ovom i svim pa ra lel nim uni ver zu mi ma, i pre i po sle, je ste po zi tiv na na me ra sve sti. Ona je po kre ta~ sve ga! Pri mer ko ji nam je pro fe sor pre zen to vao neo bja {wiv je, ka è, ako se oslo ni mo sa mo na ma te ri ju i ener gi ju, ali ko ri ste }i troj stvo ko je is ti ~e kao svo je “vje ru ju” mo gu }e je. Jer: “Imam naj mo} ni je oru` je - svest, ko ri stim alat - ener gi ju i ge ne ri {em in for ma ci ju za op {te do bro”. Ras pi ta li smo se kod dr Sa kul skog i o to me da li nam 2013. do no si ka ta stro fal ne do ga |a je ka ko se ma sov no na ja vqu ju zbog mo gu }e “Sun ~e ve su per o lu je”. – Sun ce je sad u uspo nu, a po en ta je da je 10 naj ja ~ih erup ci ja bi lo upra vo u ne kim we go vim si la znim pu ta wa ma, a ne u pi ko vi ma. Da kle, olu ja ne pra ti taj pik kad je pu ta wa naj vi {a, ta da ima pu no erup ci ja, ali one ko je na pra ve ha os su to tal no van tog seg men ta. Jed na od naj ja ~ih olu ja bi la je pre dve-tri go di ne kad je i bi lo pro ble ma s ko mu ni ka ci ja ma na Ze mqi... Sve u sve mu, ne }e se na Sun cu do go di ti ni {ta ne u o bi ~a je no, ali je sa svim si gur no da smo mi na Ze mqi sve ra wi vi ji {to smo teh no lo {ki raz vi je ni ji. Re ci mo, si li na pred vi |e nog Sun ~e vog pla me nog mo è da se upo re di s onom iz 1859. [to }e re }i - ve} vi |e no, ali nas je on da ne u po re di vo ma we ko {ta lo! n Vesna êki}

INTERVJU

U kao – Da, na à lost. Pre “Sa bqe” sam imao tu si tu a ci ju: po zvan na ka fu, ~o vek iz ta da vla da ju }e DS mi je do neo fa sci klu, otvo rio je, a unu tra kao u “Bal kan skom {pi ju nu”: po da ci o Dra ga nu Mar {i }a ni nu, ta da {wem pred sed ni ku Skup {ti ne. Gde je bio na Zla ti bo ru, s kim. Vra tio sam to, ob ja vi li bi je di no ako bi ga pa pa ra co sli kao ta mo s ne kom glu mi com ili pe va ~i com. Pa zi, to ni je te ko vi na Slo bo da na Mi lo {e vi }a! Re ìm ske no vi ne su ra di le raz ne br qo ti ne ali ta prak sa je, mo ram pri zna ti, uve de na 5. ok to bra. Svi re ì mi, bez raz li ke: \in |i }ev, Ko {tu ni ~in, ovi da nas. l Zanimqiva je pri~a o wihovom intimnom odnosu sa medijima? – Bi lo je mo ma~ ko ve ~e vi so kog funk ci o ne ra u Ko {tu ni ~i noj vla di. Kol por ter je do neo su tra {we no vi ne, svi su kre nu li da tra è svo je fo to gra fi je i iz ja ve, po sle ~e ga su ba ci li no vi ne na pod. Se de li i pi li, s no vi na ma pod no ga ma. To je per so ni fi ka ci ja wi ho vog od no sa pre ma vla sni ci ma, ured ni ci ma i no vi na ri ma. l Da li su svesni da su pritisci i rat u medijima igrawe vatrom? – Ap so lut no igra we va trom! Sa mo, ov de ih ni {ta ne te ra da to ga bu du sve sni. Ni jed na vla da od 5. ok to bra ni je ima la raz lo ga da bri ne o to me: {to ve }in ski deo me di ja ima ne tran spa rent no vla sni {tvo, do bar deo se ne odi tu je, go mi la se fi nan si ra ile gal no. Od 12 dnev nih no vi na 11 je ne pro fi ta bil no. Osta li op sta ju jer ne ko, po li ti ~a -

Sudije i ~uvari l Prepolovi{e kazne ubicama? – Mi smo zbog Ha {kog trub na la bi li ja ko be sni i za bri nu ti, a ov de su am ne sti ra ni zlo ~in ci ili im je sma we wa ka zna. Sva ko gle da svo ja po sla! Po sled wih go di na, s ko jim god po li ti ~a ri ma da sam pri ~ao iz vla sti, ni su me pi ta li da ne {to u~i ni mo za dr `a vu ili vlast, ve} za ne ~i ji feud. Da se sre di da ga ne di ra ju, za dr `av ne pa re, i to da bi za {ti tio sop stve ni feud i ime i pre zi me. Svi su se sve li na to, i su di ja, i ~u var za tvo ra.

IN T ER V JU: Bojan jovanovi],

Ko va ~i bog ne do stat ka pa me ti i stva i rad ni ke osta vi li bez po po li ti~ ke vo qe ni smo us sla. Evi dent no je da je je di no uz pe li da iz beg ne mo usud taj bla go slov ko rum pi ra nih po li ti ku ni za ci je i pri vred no uni {ta ~a ra, ko ji su kao naj ve }i pro fi va we. Go di na ma iz lo è na po gub te ri tran zi ci je do pu {ta li or ga nom de lo va wu tog dru {tve nog ni zo va ni pri vred ni kri mi nal, i zla, ve }i na gra |a na pre po zna je bi lo mo gu }e bo ga }e we po je di na ca uzro ke svo jih ì vot nih ne vo qa u i osi ro ma {e we ve }i ne. Bez pa me po je din ci ma ko ji ga oli ~a va ju, i ti i po li ti~ ke vo qe ni smo us pe zbog to ga su mno gi da nas „za do li da iz beg ne mo usud taj ku ni za ci voq ni“ {to je uhap {en je dan od je i pri vred no uni {ta va we. naj bo ga ti jih srp skih taj ku na – Go di na ma iz lo è na po gub nom ob ja {wa va u raz go vo ru za na{ de lo va wu tog dru {tve nog zla, ve list Bo jan Jo va no vi}, an tro po }i na pre po zna je uzro ke svo jih ì log, na u~ ni sa rad nik Bal ka no lo vot nih ne vo qa u po je din ci ma ko {kog in sti tu ta ji ga oli ~a va ju. SA NU, op {tu Za to smo i do Do {li smo u sta we eufo ri ju ko ja je {li u si tu a ci ju u dru {tvu za da po ni è ni i u ko me je va `no vla da la na kon „pu sti ti krv“ bo ga ta {u, uvre |e ni na la ze hap {e wa Mi ro iz ve sno za do vi de ti da i on pa ti pa voq stvo u po sla va Mi {ko ma kar mi ne ima li vi }a ma da je ko kre ta wu pro ce na ~an ras plet ni ka kve ko ri sti od to ga sa ospo ra va wa jo{ uvek da le ste ~e nog bo gat ko. Do {li smo u stva naj i mu} ni sta we u ko me je va `no „pu sti ti jih kao ~i nu is pu we wa prav de. I krv“ bo ga ta {u, vi de ti da i on pa po red iz ra è nih ano ma li ja da se ti pa ma kar mi ne ima li ni ka kve op tu ù ju sa mo oni ko ji su da va li, ko ri sti od to ga. a ne i oni ko ji su i pri ma li mi to, – Pri va ti za ci ja kao eko nom po kre nut je je dan bi tan dru {tve ska osno va tran zi ci je iz vr {e na ni pro ces ko ji mo è ima ti svoj je pre ma mo de lu ko ji je mo gao da pra vi is hod u ob ja vqi va wu spi ska ima sa mo ova kav is hod. Dru gi ob ko rum pi ra nih po li ti ~a ra. li ci vla sni~ kog pre struk tu i ra l javnost svesno ili namerno zaboravqa da nas Evropska wa pri vre de ni su do bi li ni ka kvu unija tera da preispitamo pri li ku, pa su i ve o ma uspe {na privatizaciju, jer zna da je re~ pred u ze }a pro da va na no vim vla sni ci ma ko ji su ih jef ti no ku po - o java{luku velikih razmera, a da sami ni{ta nismo u~iniva li da bi ih za tvo ri li, ras pro li tolike godine. imamo li da li wi ho va ma te ri jal na sred -

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

RO BERT ^O BAN, IZ DA VA^, NOVINAR...

Zmaj Jo vi noj u Mo ga di {u ri, doma}i i strani centri mo}i, imaju netrì{ni interes. Lan~ana reakcija. Ve}ina medija ne ìvi od prodaje i ogla{avawa, nego od javnog novca, fondova i tajkuna. l Me ha ni zam kon tro le gra |a na, bez me di ja? – Dru{tvene mreè, pre svih Tviter, jesu unele neke promene u

politi~ko–angaòvanom smislu. Informacije mogu da se proture ako su vam zatvoreni mediji, kao {to su bili i za Tadi}eve vlasti, a i danas se de{ava sli~no. Ipak, pokazalo se da su {tampani mediji i televizije vrlo va`ni. Ako je borba protiv korupcije stvar oko koje se svi na~elno slaù, to kako su je mediji predstavili toliko je napumpano, da sada prvi potpredsednik vlade ima ve}i rejting nego Ko{tunica 2000. i Milo{evi} na Gazimestanu. To nije stvorio Tviter, ve} klasi~ni mediji. l Iz ne na |e ni ste po vla ~e wem Mi {ko vi }a iz pre sa i ga {e wem li sta? – Nisam, najavqivao sam to. U posledwe tri godine umrlo je preko 50 novina. Izazili su dok su sluìli nekome, pre krize. Nasta}e

verovatno novi dnevni list, sli~ne vlasni~ke i ure|iva~ke strukture. Pri~a o medijskoj strategiji za mene nije sporna kada se radi o udelu dràve u medijima. Problem su privatnici s netransparentnim dràvnim imputima. l To je obe le ì lo me dij sku 2012?

recept” ide isto po damping ceni, ali da nema oglasa bio bi u gubitku, sve i da ima 300.000 tira`. l Od go vor oni ma ko ji vas op tu ù ju za kul tur nu ka ta stro fu? – (smeh) Ima te{kih re~i, pro~itao sam tvoj intervju s tim gospodinom. Nikog ne poku{avam ni{ta da razuverim svih ovih godina, samo radim moj posao. Mogu da se nasmejem i mo`da privatno poku{am da mu objasnim da nije u pravu. Uostalom, mi izdajemo samo tri tabloida. Jesmo prvi krenuli, ali to je stvar izbora. Nisam ja RTS, dotiran dràvnim parama i s obavezom da vaspitavam decu. To je posao roditeqa i dràve. l po ne kad po mi slim da ste ~ak po sta li `r tva po li ti~ kih ta blo i da? – U kom smislu, jer nas izjedna~avaju? Sada su samo “Dnevnik”, “Politika” i “Danas” dnevne novine koje nisu tabloidi. Ostali su mawe ili vi{e “ùti”. Mi smo prvi tome pristupili prelomom i paparacima. Obi~no me pitaju {ta najboqe prodaje novine. Nekada su bile doma}e zvezde, pa li~nosti iz rijaliti {ou programa, sada su likovi iz turskih serija. Trì{te. Dnevni tabloidi kon -

De mo kra te su sa me kri ve l Da li je no vo sad ska vlast uzur pa tor ska? – Nije, potpuno je legitimna. DS je dozvolila da Romska demokratska partija u kojoj nema Roma kupi glasove, i kada su oni ostali tu, dobili “Spens” usred vlasti, sam DS je za to kriv! Kada su pustili da Romi pobede u Bukovcu, gde ima pet Roma, oni su otvorili vrata i tada je voda krenula... Nova vlast nije ni po ~emu razli~ita. Ne vidim ideologiju, svi su privatni biznismeni, a to {to }e wihova deca i}i po gradu koji li~i na Mogadi{ wih ne zanima. Preseli}e se na Mikonos ili Santorini vaqda. – Prvu polovinu sigurno jeste, ali mi smo to ~uli od Verice Ba ra} pre skoro dve godine. Izdava~i koji su kvalitetni vi{e se ne trude, ne razmi{qaju tr`i{no ni o ~itaocima ni o ogla{iva~ima. Briga ih, ako dobiju milione iz dr`avnih fondova mogu i po damping ceni da ih prodaju. Na{ “Po{aqi

taminiraju op{tu medijsku scenu, ali to je tako. l Da nas su nam po li ti ~a ri naj va `ni ji deo estra de? – Postojimo 20 godina, s glavama na ramenima i finansijski nezavisni. Jo{ onomad smo odlu~ili da se sklonimo iz zona kriminala i po litike. To su opasne, kontaminira-

[TA NAS ^EKA

Vreme iza zova (Alek san dar Vla ho vi})

ne iako mo`da lukrativne zone, ali se ta isplativost uvek obije o glavu. l âk i oni ma ko ji po kre nu no vi ne da bi pra li pa re? – Vi{e su to poku{aji politi~kog uticaja, s jedne strane, pa tek onda prawa para. Medijski reket je posebno unosan. @alili su mi se predstavnici stranih kompanija da ih iz nekih listova reketiraju. Objavi}e to i to ako ne pristanu da plate reklamu. Reketiraju i bogate pojedince, stvaraju im atmosferu kao ovih dana hap{ewa, i onomad kad je \in|i} ubijen. Divim se Brankici Stankovi} koja zbog posla snosi velike posledice. l To we no ni je ì vot... – U ovo zemqi to, naàlost, nije ìvot, a nije ni profitabilno. B92 ne prodaje specijalni oglasni prostor u Insajderu, dok RTS to verovatno nikada ne bi ni istraìo. l Da kle, vre di ~i ta ti iz me |u re do va i vi de ti ko je sle de }i? – Ne ide preko no}i. Prvo se mesecima javno mwewe priprema na ono {to }e se desiti. Nezamislivo je bilo da Mi{kovi}a uhapse u septembru ali moè ako tri meseca iznose gomilu stvari koje stvaraju klimu kod donosioca odluka, tuìoca i policije. Mewaju im motivaciju. Zamislite da je pet nedeqa pisano kako je Milan Luki} zapalio ìve ène i decu u ku}i u Vi{egradu? Policajac bi jedva bi ~ekao da uhapsi zlikovca koji sramoti wegov narod, a ne da demonstrira jer ne}e da ih hapsi. l Da li smo u{li u no vu eru cr nih li sta? – Spremniji sam da krivim prvo demokratske snage, zato {to ni{ta nisu uradili za ~etiri godine. Za{to smo 2012. ovakvi, za to su oni krivi. Pre neko ve~e, jedan od qudi koji se smatra bliskim novoj vlasti optuìo me je da sam blizak Demokratskoj stranci, pritom, tu sedi ~ovek koji je od DS–a imao vi{e koristi od mene i ne sme da pisne! Po~iwem da

AN TRO pO lOg, NA u^ NI sA RAD NIk BAl kA NO lO [kOg IN sTI Tu TA sA Nu

la `ne sre }e ko s kim ru~a i pravi savez radi la`nost otkrivamo tek kada svo on da pra vo da “tr qa mo ru ke” i ostvarewa li~ne koristi, ve} smo, dimo sopstvene ra~une i èlimo bu de mo za do voq ni {to je po umesto distance i kritike prema da se iskupimo. Prilike nam nisu ~eo ob ra ~un sa taj ku ni ma? tom na~inu ostvarewa uspeha bili bile naklowene, ali ih nismo ni – Bez obzira odakle dolaze glablagonakloni i ~ekali trenutak stvorili da bi mogli boqe da se vni podsticaji i ko je akter tog da se i sami prikqu~imo tim goose}amo, da nas drugi vi{e po{tu procesa u nas, dobro je {to je on zbama. Najtragi~nije u tom odnosu ju, da se vi{e sme{imo i smejemo, zapo~et. Jasne su namere onih koji je {to su generacije mladih odrada vi{e interesantnog nau~imo i nastoje da ovaj proces ospore tako ~inimo i da se ose}amo {to otkrivaju motive i nasre}nijim. Za utehu je da loge Evropske unije za preispitivawe privatiza- Mir no smo po sma tra li ko s kim ru ~a nisu mnogo sre}niji ni i ~e ka li tre nu tak da se i sa mi oni koji ìve u sigurnom cije i nalaze u politi~koj svetu i ostvaruju svoje pro{losti dana{wih nopri kqu ~i mo tim go zba ma èqe. Prema istom issilaca te aktivnosti raztraìvawu, posledwe loge da ih diskredituju. stale s uverewem da je samosnala148. mesto zauzimaju stanovnici Upla{eni za sopstvene pozicije èwe u prenebregavawu moralnih Singapura, jedne od deset najra nesvesno priznaju povezanost s popravila i zakona put samopotvrzvijenih dràva na svetu. Me|u jedincima protiv kojih je pokre|ivawa. Steklo se uverewe da je najsre}nijima nisu ni stanovnici nut taj vaàn proces, a bez ~ijeg stru~nost ono bez ~ega se moè do - Katara, najbogatije zemqe, niti su okon~awa ne}emo mo}i da usposta}i do bogatstva i da, u stvari, ne to ìteqi Japana gde qudi ìve vimo jedan druga~iji, po{teniji postoje prqave pare. Kada se binajduè, niti Kana|ani koji su na~in boga}ewa dostupan svima a tange bogate, a po{teni siroma{e najobrazovaniji. ne samo privilegovanim pojedini kada se tom procesu ne èli sta U prvih deset, ~ak je sedam jucima. ti na put, prirodno se uve}ava `noameri~kih zemaqa, a siromal Odav no se zna da nig de ne ma bes plat nog ru~ ka i da sva ki broj lopova i kriminalaca u dru{na Gvatmala, u kojoj je nakon vitaj kun ko ji “~a sti” po li ti ~a ra {tvu. Ogroman je, dakle, ceh tih {edecenijskog gra|anskog rata to ra di iz ne kog li~ nog in te re obilnih gozbi politi~ara i tajkuusledio kriminal bandi i najve}a sa. Ni smo li mi ipak svih ovih na koji sada svi pla}amo. stopa samoubistva, nalazi se na go di na mir no po sma tra li ko l po sled we is tra ì va we sedmom mestu. Suo~avamo se dakle sa kim ru ~a, a da ni ka da na iz - ga lu pa po ka za lo je da je sr bi ja sa paradoksom da materijalno bobo ri ma ni smo ka zni li one ko ji jed na od de set ze ma qa u ko ji ma gatstvo, duìna ìvota, znawe i su je li na ra ~un onih ko ji su se su qu di naj ma we sre} ni i za do - mogu}nosti ostvarewa ìvotnog sku po bo ga ti li na na {oj gr ba - voq ni. ko nam je ukrao sre }u? uspeha ne ~ine qude sre}nim. Uko ~i? – Iako sre}a nije najva`nija, liko je ìvot ono nepredvi|eno – îni se da je na{e perceptivjer postoje stvari koje su za qude {to nam se doga|a dok ostvarujemo no poqe zasi}eno mnogim slikama mnogo zna~ajnije, iluzija je da sresvoje èqe, onda kvalitet te nei informacijama i da nismo u pri}a kao neka sudbinska zadatost popredvi|enosti odre|uje i na{e lici da jasno razgrani~imo dema - stoji i da nam je neko uskratio. Mi postojawe. Zato kada se zapitamo goge od odgovornih politi~ara. smo tvorci realnosti i kova~i ko nam je ukrao sre}u, treba da naj Ne samo da smo mirno posmatrali sopstvene sre}e kao monete ~iju pre da pogledamo sopstvene ruke.

Budu li na wima tragovi skorelog pekmeza jasno je da smo nesre}ni kradqivci sopstvene sre}e. l Ve} vi {e od de ce ni je na po li ti~ koj sce ni je ista eli ta, po ne kad u po zi ci ji a po ne kad u opo zi ci ji, a mi ni smo ni ka da na pra vi li spi sak za blu da, gre {a ka, na da, raz o ~a re wa... Za bo ra vqa mo {ta je bi lo, kao da i ni je, i po na vqa mo gre {ke na ko ji ma smo ve} pa li. Za {to je to ta ko i mo `e li se iza }i iz tog kru ga sr qa wa?

branim DS, imala je lopove, ali i Peki}a, Mihiza, \in|i}a. Svi }ute! Strah je ovoliki! A nema razloga, vlast nije toliko represivna da bi strah bio toliki, ali te liste koje pomiwe{, mentalitet qudi da potr~e, da budu sluge, za}ute... l Za to je Ta di} pao? – Da, i zbog gomile drugih stvari. Kritikujem ih, a mislim da je kasno. Ni DS, ni Liga, ni LDP, ne daju `ivota ni nade, . l po ru ~i li ste ono mad Ta di }u da ne pot pi {e Za kon o in for mi sa wu? – Jedna od stvari koja se zaboravila: Zakon izglasan glasovima DS–a i LDP–a, osim Vesne Pe{i} i @arka Kora}a. Nije mi te{ko palo {to je “na{a strana” glasala. Znali smo da je Zakon donet kako bi se pacifikovao jedan list, {to se nije ni desilo. Po meni je to svedo~anstvo odsustva bilo kakve ideologije i konzistentnosti. Tadi}a je oborilo to cinculirawe: “Jao, da se ne uvredi crkva, da se ne uvrede akademici, mladi, stari”, stalno se nekome dodvoravao. Stvorili su atmosferu u kojoj }e sutra neko do}i i kupiti im 30 poslanika za 10.000 evra. Za te stvari ne mogu da optu`im ni Vu~i}a, ni Nikoli}a. l Ni su nas oni vra ti li u de ve de se te? – Nisu. Posle svetog Nikole Zmaj Jovina je izgledala kao Mogadi{ iz filma “Pad crnog jastreba”. Na{eg pomo}nika urednika CKM–a su izvadili iz taksija i ubili boga u wemu, bez ikakvog povoda, iz obesti. Nosim se s tim, ali imam }erke od 8 i 6 godina i ne znam da li }e mo}i ovde da idu u sredwe {kole. Grad je narastao 20 posto izme|u dva popisa. Qudi dolaze iz [apca, Loznice, Bosne jer gledaju vesti: otvaraju se fabrike, pomisle da nam cveta privreda. Onda shvate da nema ni~ega i ni{ta ne radi. Agresivnost je tu zbog neispuwenih o~ekivawa, a ne zato {to su je poneli sa sobom. n Igor Mihaqevi}

– Na{e kratko pam}ewe kao da nam govori da moèmo da relativizujemo zna~aj doìvqenog negativiteta. Ta poruka dolazi iz pragmati~nog odnosa prema ìvotu koji opstanku, odnosno trajawu i pretpostavqa svaki kvalitet qudskog postojawa. Premda je ukupno iskustvo dugotraju}e tranzicije traumati~no, ono je individualno i socijalno veoma raspr{eno, neodre|eno, neprepoznatqivo i nevezano za konkretnu pojavu, li~nost ili doga|aj. Nemo}ni da sa vi{eg nivoa do|emo do konkretnih uzroka, pokazujemo da zasluùjemo upravo ono {to nam se i doga|a. U aktuelnoj situaciji kada su se na{e najve}e nacionalne zablude vezane za jugoslovenstvo i titoizam raspr{ile i pokazale kao istorijske stranputice, jo{ uvek nemamo jasan kriti~ki od nos prema wima. U okolnostima kada je godinama zatvoren Narodni muzej, stvara se Muzej Jugoslavije, a Tito, ~ija je dugogodi{wa diktatura pripremila razarawe zajedni~ke dràve na {tetu srpskih nacionalnih interesa, kod mnogih na{ih intelektualaca pobu|uje neskrivene velike simpatije. Kada prema tim kqu~nim pojavama jo{ uvek nemamo jasnu sliku, onda je te{ko o~ekivati da prema nedavnim vlastima imamo adekvatan odnos. Ne moèmo, naravno, iz tog kruga neprekidnog ponavqawa istih gre{aka iza}i prirodnim putem, ve} kriti~kim odno som oli~enim autoritetom odgovaraju}ih nau~nih institucija koje bi politika i politi~ari trebalo da potvr|uju u na{oj ìvotnoj svakodnevici. n Qubinka Male{evi}

Ako plate i penzije ostanu na pove}awu od dva odsto, onda je jasno da }e gra|ani jo{ teè ìveti. Kratkoro~na fiskalna konsolidacija nije ni{ta drugo nego zaustavqawe trenda rasta plata i penzija koje bitno ugroàvaju poziciju dràve s aspekta likvidnosti. Ne vidim drugo re{ewe koje se mogli primeniti po{to se ova mera ograni~avawa rasta plata i penzija nametala kao neminovnost, da bi se zaustavilo {irewe buxetskog deficita. Jer, ne treba zaboraviti da }e u ovoj godini buxetski deficit biti skoro sedam procenata BDP, {to je duplo vi{e u odnosu na planirano za 2012. Ministarstvo finansija je opravdano izvr{ilo i konsolidaciju prihoda kroz pove}awe PDV, poreza na dobit, poreza na godi{wi prihod, ali i kroz najavu o{tre poreske kontrole koja }e do izraàja, ako se bude primewivalo zacrtano, do}i 2013. godine. Kqu~ni zahtevi MMF-a su reforma trì{ta rada, a ne samo zahtevi koji se odnose na buxetski deficit. Oni traè po~etak reforme javnog sektora i od toga ne}e odustati. No, ne treba slepo dràti do toga da se prihodi i rashodi drè na odre|enom nivou, ve} da buxetska politika mora biti kreativnija i u uslovima krize u kojoj se nalazimo ve} nekoliko godina anticikli~nom buxetskom politikom nadomestiti nedostatak potrebnih likvidnih sredstava. S druge strane, moramo po~eti s reformom trì{ta rada i javnog sektora, i taj zahtev MMF jeste opravdan. Nadam se da }e Srbija uspeti da se s wima dogodine dogovori, a da li }e taj novac od wih i koristiti, to je ve} druga pri~a. n

Go di na na pla te (Mi o drag Zec) Bojim se da }e 2013. odgovarati broju 13, jer }e sti}i na naplatu svi ra~uni netransformisane dràve, privrede, tro{kovi i te{ko}e novog zaduìvawa, suo~avawe s velikom potrebom za socijalnim izdacima, velika nezaposlenost, rad s malim ili nikakvim primawima... Sve to logi~no name}e potrebu da se mora kona~no krenuti u re{avawe nagomilanih problema koji }e dovesti da ova mala dr àva takva bude u tro{ewu, da postane efikasna, prosve}ena, funkcionalna. Dakle, sve ono {to je godinama odlagano i {to je le~eno pogre{nim lekovima, jer da su bili pravi danas ne bi bili u ovoj situaciji, mora se dogodine ponovo pregledati i odrediti druga~ija terapija koja }e imati efekta. Proces privatizacije se mora privesti kraju. Privataizacija jeste bila nu`na a euforija da se sve vrati dràvi je neodrìva i lo{a. U toj privatizaciji jeste bilo proma{aja jer neki kupci nisu bili kvalifikovani, ali je to bila politi~ka odluka a ne ekonomska. Kona~no se moraju zaokruìti svi procesi privatizacije gde ima sumwe da je bilo korupcije. Sada smo u stawu te`we da se sve vrati u okriqe dràve, da je komunizam mogu}, a to vi{e ne}e mo}i da funkcioni{e. Mora se otvoriti i pitawe radikalnog restruktuirawa preduze}a koja nisu na{la kupca u privatizaciji. Tro{imo vi{e nego {to zara|ujemo. Invlidan je kurs cena jer imamo najve}u inflaciju u Evropi. Dakle, mnogo problema koji ~ekaju 2013. godinu da se s wihovim re{avawem krene. n

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

BAL KAN 2012. PO NO VI NA RU OME RU KA RA BE GU

Na pred wa ci pro tre sli re gion iz Haga generale Marka~a i Gotovinu. Bosna da je usvoje. Tek, Karabeg smatra da }e pregovo se rastezala izme|u politi~ara Federacije i ri i}i utabanim tokom, tim pre {to ne veruje Milorada Dodika, Makedonija izgubila prvog da iko iole ozbiqan u Srbiji moè o~ekivati zme|u dva sne`na predsednika Kiru Gligorova, iz Albanije su da me|unarodna zajednica omek{a stav kada je vanredna stawa na po~ele da stiù, kasnije veoma kritikovane, problem Kosova u pitawu. [to se spremnosti Zapadnom Balkanu, te`we za svealbanskom dràvom... dveju strana na pregovore ti~e, na{ sagovorjednog u februaru, a drugog U takvom poretku Crna Gora je imala najma- nik je uveren da „i jedni i drugi imaju ra~una u decembru, ovaj prostor we potresa, dok je Srbija potvrdila uverewe da se pregovori nastave“. preìveo je dosta bur- da ono {to se doga|a u woj ima najvi{e dalekonih promena i doga|a- se`nih posledica na Zapadnom Balkanu. To Za jed ni~ ka boq ka ja. Hrvatska je zapo- misli i novinar Radija Slobodna Evropa Zajedni~ka boqka zemaqa Zapadnog ~ela sudski proces Omer Karabeg, dobitnik nagrade “Dr Erhard Balkana su korupcija i kriminal. Neke protiv biv{eg Busek” za doprinos boqem razumevawu u Jugood zemaqa su, ipak, na~inile kakav tapremijera Ive isto~noj Evropi. On za “Dnevnik” kaè da su kav korak unapred. „Najve}i pomak u Sanadera u na odnose na Zapadnom Balkanu najve}i uticaj 2012. napravila je Srbija hap{ewem i{~ekivawu imali srpski majski izbori. Po wegovom miMi {kovi}a. Na àlost, borba protiv ulaska u {qewu, kqu~ni regionalni doga|aj u 2012. bio korupcije u Srbiji je u funkciji ja~awa EU, do~eje dolazak na vlast Srpske napredne stanke. mo}i Aleksandra Vu~i}a. U Crnoj Gori kala je Jer, obja{wava, to je dodatno pomutilo odnose i BiH ni{ta nije ura|eno, a Hrvatska je me|u ovda{wim dràvama. glavni deo odradila ranije hap{ewem – Odnosi na Zapadnom Balkanu sada su lo{i, Sanadera”, ocewuje Omer Karabeg. a tome je najvi{e doprineo Tomislav Nikoli} – kaè nam Karabeg. Odnose je dodatno pomutilo i ukidawe kazni EKS K LU Z IV N O: VE SNA PU SI], [E FI CA DI PLO MA TI JE RE PU BLI KE HR VAT SKE Gotovini, Marka~u i Haradinaju. S jedne straPoliti~ki odnosi unutar BiH veoma su komne euforija, s druge veliko razo~arawe i gnev. plikovali, a normalizacije jo{ nema na vidi No, ~ini se da politi~ari nisu pre{li graniku. Karabeg kaè da je nekoliko doga|aja obecu usijanih glava. Karabeg kaè da jeste bi- leìlo politi~ki ìvot unutar ove dràve. lo o{trih izjava protiv Hrvatske i Ha– Raskid koalicije SDP-a i SDA i paktira{kog tribunala, ali ne i velikih prote- we Zlatka Lagumxije sa Miloradom Dodikom sta koji, me|utim, ne bi izostali da su kako bi o~uvao poziciju ministra inostranih napredwaci i socijalisti u opoziciji. poslova je jedan od wih. Lagumxija je, dakle, – Oni bi u tom slu~aju pravili ha- normalizovao odnose sa Dodikom, po{to je os, a, po{to su sada na vlasti, nisu pristao na slabqewe institucija Bosne i rpski premijer Ivica Da~i} ponovio je pre nekoliko dana da je u l Ne bi li za od no se u re gi o nu ipak bi lo bo qe da dizali previ{e buke – obja{wa- Hercegovine u ime ja~awa entiteta, ali se s odnosima Beograda i Zagreba nastupilo „ledeno doba“, odnosno je Za greb bio uz dr à ni ji, tim pre {to se Go to vi na ni va Karabeg. tim ne slaè ve}ina Bo{waka. S obzirom na da je Srbija „sa svima u regionu OK, osim sa Hrvatima”. Me|utim, je pre dao, ne go je be ào po be lom sve tu, {to je, iz me |u Srbija i Kosovo zapo~eli su odnos snaga, kriza se ne}e re{iti do izbora {efica spoqnih poslova zapadnog nam kom{ije dr Vesna Pusi} kaè da osta log, i ko {ta lo Hr vat sku ne ko li ko go di na spo ri jeg tehni~ke pregovore predvo- 2014. godine – kaè sagovornik “Dnevnika”. Hrvatska i Srbija „sara|uju na nizu stvari koje mo`da nisu tako vidqipu ta ka EU? |ene dvojicom premijera, Na pitawe koliko }e na odnose na Balkanu ve, ili naprosto nisu poznate {iroj javnosti - ali saradwa se odvija”. – Istina je da su na na{em putu prema ~lanstvu u EU, neke drDa~i}em i Ta~ijem. Pred- uticati ulazak Hrvatske u EU i crnogorsko – Uostalom, i istorija nas u~i da je va`no dràti komunikaciju i àve ~lanice smatrale pojavqivawe Ante Gotovine pred Tribusednik Srbije zavr{io otpo~iwawe pregovora, Omer Karabeg veli da kontakte, posebno me|u susedima, te sara|ivati na temama na kojima je nalom u Hagu preduslovom po~etka pregovora. I mi smo pregovore je potom Platformu o ne veruje da }e se bilo {ta promeniti. to u datom trenutku mogu}e. Samo tako moèmo voditi politi~ki prozaista i otpo~eli tek kad se Gotovina pojavio u Hagu. Tako|e su neke Kosovu, u velikoj me– Profitira}e Hrvatska i Crna Gora, dok ces, a ne pustiti ga stihiji. Moj kolega Ivan Mrki} i ja susreli smo se dràve ~lanice uslovile hrvatski napredak u pregovorima punom sari neprimewivu, ostali od toga ne}e imati ni{ta – otvoren je u Wujorku u septembru i u Dablinu pre nekoliko sedmica, i mogu re}i radwom s ha{kim tuìla{tvom. I taj uslov je ispuwen. Ali sam Tribu{to se, uostalom, poznati novinar. – Naprosto, ne verujem da }e da su oba razgovora bila vrlo konstruktivna. Dogovorili smo tri tzv. nal nije tvorevina EU, ve} Saveta bezbednosti UN. Dràli smo se mevidi i iz okle - se ostvariti ideja da Hrvatska bude lokomotikorpe pitawa. Prva se ti~e pitawa koja proizlaze iz rata. Druga u fo|unarodne procedure i institucija smatraju}i, izme|u ostalog, i da je to vawa Vlade i va koja }e i ostale zemqe Zapadnog Balkana kusu ima ekonomske teme, s obzirom na to da Hrvatska ulaskom u EU ulajedini na~in da do|emo do zdravog temeqa budu}e saradwe u regiji. KoSkup {ti ne povu}i prema Evropskoj uniji. n zi u EFTA-u a izlazi iz CEFTA-e. Tre}a se, pak, ti~e evropske budu}na~no, i u hrvatskom je interesu da se istraè svi zlo~ini bez obzira na nosti i saradwe na kori{}ewu evropskih fondova – navodi dr Vesna po~inioce i mi smo na tome radili i daqe radimo i pred doma}im sudoPusi} u ekskluzivnom intervjuu novogodi{wem izdawu „Dnevnika”. vima. Ona nam je potvrdila i da se na ministarskom nivou ve} pripremaju i Ali {to se ti~e uticaja presude penzionisanim generalima Gotovisusreti na vi{em nivou, koji dodaje, „svakako predstoje”. ni i Marka~u na odnose u regiji, sasvim je sigurno da bi svaka presuda u – Susret dvojice premijera je od izuzetnog zna~aja i do wega }e sigurno ovom slu~aju izazvala reakcije. Stvar je zrelosti, u prvom redu politido}i. Stvari idu u dobrom pravcu. Sada je va`no dobro pripremiti taj su~ara, a onda i dru{tva, da prihvate odluku me|unarodne pravosudne inpro {lo sti sret. Svrha je pozitivni pomak, a ne samo dobra fotografija u medijima. stitucije i da smo nakon toga svi u stawu pomaknuti se prema napred. U mnogi pripadUostalom, zadatak je izabranih politi~ara da u~ine ìvot vlastitih graHrvatskoj je istinski pogo|ena i razo~arana ovim raspletom doga|aja nici mawina su jedino ekstremna nacionalisti~ka desnica. Posebno se to odnosi na Anbili „kolatetu Gotovinu, kojeg su svih ovih godina mnogi i raznorodni politi~ki ~iKo rak po ko rak, bez pa te ti ke ralna {teta“. nioci pretvarali u simbol desni~arske gerile. Prvo razo~arawe im je Glavna {teta bila bilo {to ~ovek nije ratni zlo~inac, a drugo {to se pokazalo, nakon {to l Sred wo {kol ci u Ne ma~ koj i Fran cu skoj ima ju isti uybe nik su ukupna dru{tva i isto ri je i ta ko se obra zu ju u tra di ci ji „is pre ple te nih isto ri je progovorio, da su mu stavovi potpuno suprotni od wihovih. Politi~dràve. Bez obzira na ja”. Pred sed nik Jo si po vi} je pre ne ko li ko da na iz ja vio da }e ka konstrukcija javnosti vrlo je ~esto ja~a od stvarnosti same. uobi~ajene fraze, prava „vre me nom do }i do re de fi ni ci je na {ih od no sa pre ma isto ri l Mi ni star bra ni te qa Pre drag Ma ti} pri znao je da su se to kom ji i da }e od re |e na isto rij ska dis tan ca osta vi ti vi {e pro sto i na kon ope ra ci je „Olu ja” do go di le stva ri na ko je Hr vat ska ni je i pripadnika mawina najboqi su pokazateq stawa qudra za to, {to bi smo sli ko vi ti na zva li, za jed ni~ ki uy be nik”. Da ne mo è bi ti po no sna. Me |u tim, do sa da zbog tih zlo ~i na ni ko ni skih i gra|anskih prava geneli je to za Sr bi ju i Hr vat sku, na à lost, ipak „ne do sti `ni je pro ce su i ran, a iz go vor ko ji se mo è ~u ti da se „~e kao Hag” je iz ralno u dràvi i dru{tvu. Nemost”? ugla Sr bi je ve o ma ta nan, jer po istom prin ci pu ni Sr bi ja on da pogre{ivo je pravilo: ako stra– I Nemci i Francuzi su na to dosta dugo ~ekali, pa ni sada jo{ to ni je ima la osno va da go ni od go vor ne za Ov ~a ru, ve} je mo gla da daju mawinci, bilo koji mawinci, nije sasvim glatko i u op{toj upotrebi. Treba napredovati s mawe pa~e ka {ta }e Tri bu nal re }i o [qi van ~a ni nu... znaj da si ti slede}i! tetike i korak po korak. Za po~etak bi bilo dobro da imamo uxbeni– Nije se ~ekao nikakav Hag. Mnogi osu|eni ili osumwi~eni za ratne [to se izbeglica ti~e, evo malo ke istorije s kojima se slaè velika ve}ina unutar jedne zemqe, a po zlo~ine su ve} u zatvoru ili u pritvoru. Postoje pravosna`ne presude statistike. Hrvatska je za podsticaj mogu}nosti i ve}ina ~iwenica. Mislim da ni to jo{ nismo dostigli. pred hrvatskim sudovima za po~iwene ratne zlo~ine. I, kako sam ve} i povratka izbeglica iz dràvne kase do Ali kad postignemo taj ciq, ovo slede}e }e biti ve} lak{e. Na~elno, kazala, Hrvatska }e nastaviti procesuirati sve preostale slu~ajeve. sada izdvojila ukupno 5,5 milijardi evra, za Hrvatsku i Srbiju ni{ta nije nedosti`no, pa tako ni racionalna Moram podsetiti i na to da je kancelarija OEBS-a, koji je imao mandat a to ukqu~uje sredstva za obnovu, infrauspe{na politika u obostranom interesu. monitoringa procesuirawa ratnih zlo~ina u Hrvatskoj, pre godinu dastrukturu, stambeno zbriwavawe, povratak i na zakqu~ila da je taj svoj mandat uspe{no obavila i OEBS je tu kancerazminirawe. Tako|e, realizujemo i Program lariju zatvorio. Prethodno su u svojim godi{wim izve{tajima za 2009. stambenog zbriwavawa za povratnike-biv{e no|ana {to jednostavnijim i ugodnijim. I zato je na{a obostrana odgovori 2010. naveli kako je postignuti napredak u procesuirawu ratnih zlosioce stanarskog prava, koji se u celosti realizunost omogu}iti qudima da normalno i slobodno ìve s obe strane grani~ina, te da sudski postupci ne odstupaju od relevantnih evropskih i meje iz na{eg buxeta. Prema podacima s kojima raspoce. Uostalom, ulaskom u EU Hrvatska ne}e nikuda oti}i, upravo suprot|unarodnih standarda. Uostalom, takve je zakqu~ke u godi{wim Izvelaèm, do sada je obnovqeno i popravqeno ukupno no. Na{e }e ~lanstvo pridoneti da se i glas ove regije boqe i jasnije ~u{tajima o napretku imala i Evropska komisija. Stoga zaista ne znam 148.847 stambenih objekata, dok se u Hrvatsku vratilo je u Briselu i zato je u na{em zajedni~kom interesu {to boqa saradwa. odakle ta fama da u Hrvatskoj niko od Hrvata nije procesuiran za rat133.253 hrvatskih dràvqana, pripadnika nacionalnih l Ima li, me |u tim, pro sto ra za na sta vak i una pre |e we ko mu ni - ne zlo~ine. To naprosto nije istina i jedini wen smisao je trovawe odmawina, ve}inom Srba. ka ci je na svim ni vo i ma iz me |u Hr vat ske i Sr bi je, kao i unu tar nosa izme|u Hrvatske i Srbije, izme|u Srba i Hrvata. Kona~no, na konkretno pitawe konkretan odgovor. Ko „Dej ton skog tro u gla”, na ~e mu in si sti ra Ig man ska ini ci ja ti va? god se od hrvatskih dràvqana srpske etni~ke pripadnosti – Dakako da ima prostora za unapre|ewe komunikacije, a {to se ti~e èli vratiti u Hrvatsku - moè! Qudi koji èle, neka se vranastavka - on je nesporan. Kao susedne dràve, koje imaju deo zajedni~ke Ne ma ra lo ga za strah te, sada je pravi trenutak, s obzirom na to da je na u aprilu odristorije, dru{tvenog i politi~kog nasle|a, ali i kompatibilne priànoj donatorskoj konferenciji u Sarajevu jasno poru~eno da vrede, mi moramo, trebamo i ho}emo da sara|ujemo. Ciq nam je svima ìl Da li je oprav dan strah u de lu srp ske jav no sti da }e, po go treba okon~ati produènu izbegli~ku situaciju. To zna~i da qudi veti u uspe{nim dràvama okruèni drugim uspe{nim dràvama. To je to vo u po sto je }im „za hla |e nim” okol no sti ma, zva ni~ ni Za greb mogu izabrati èle li trajno ostati u zemqi u koju su izbegli i ta jedina prava garancija stabilnosti i sigurnosti. Kao zemqe u regiji sapo ku {a ti da is ko ri sti no vu evrop sku po zi ci ju ka ko bi u svo ju mo biti stambeno zbrinuti, ili se èle vratiti u zemqu iz koje su izmi smo odgovorni za ovaj prostor i osmi{qavawe novih, mirnodopskih ko rist re {io sve spo ro ve sa Be o gra dom, po ~ev od gra ni ce na begli i onda tamo ostvariti to pravo. modela saradwe u wemu. Na tom putu projekti civilnog dru{tva, kao Du na vu? l Hr vat ska ula zi u EU, ako ne bu de dra ma ti~ nih iz ne na |e wa, 1. {to je Igmanska inicijativa, imaju vrlo zna~ajnu ulogu. – Nema razloga za taj strah. Pa, upravo je Hrvatska bila ta koja je l Po ru ~i li ste ne dav no da Sr bi ja tre ba da pri go va ra Tri bu na na sastancima u Briselu uvek izraàvala podr{ku i Srbiji i ostalim ju la 2013. Me |u tim, ne ma~ ka kan ce lar ka je ja sno po ru ~i la da bi lu uko li ko ni je za do voq na we go vim pre su da ma a ne Hr vat skoj. Iz zemqama regije za nastavak procesa evropskih integracija. I to zato na kon to ga tre ba lo na pra vi ti „pa u zu u pro {i re wu”. U ko joj je me Be o gra da, me |u tim, od go va ra ju da ni su kiv ni na Za greb zbog pre {to smatramo da je u na{em dubokom dràvnom i nacionalnom interi re al na bo ja zan da bi us kra }i va we opi pqi ve evro per spek ti ve su da, ve} fe {te pri re |e ne po vo dom pu {ta wa Go to vi ne, ko ja je po resu imati stabilno i prosperitetno susedstvo. Sr bi ji ugro zi lo sta bil nost re gi o na? dig nu ta i na dr àv ni ni vo. Uosta lom, ako je su di ti po pi sa wu „Ju – Hrvatska }e postati punopravnom ~lanicom EU 1. jula. Proces je tar weg”, ta ko zvu ~i i po ru ka Bri se la... trajao dugo, reforme su bile korenite, pri ~emu su neke situacije s ko– U izjavama svih dràvnih zvani~nika u Hrvatskoj, pa tako i u mojoj, l Da li je sve {to se po sled wih ne de qa iz de {a va lo pot pu no jima se susre}ete ponekad i apsurdne. Ali svest o ciqu - izgradwa temesru {i lo sva ku mo gu} nost za po vla ~e we me |u sob nih tu `bi za ge no nagla{eno je kako ha{ka presuda nedvosmisleno zna~i da su generali qa moderne dràve i dugotrajna stabilnost institucija, kao i upornost Gotovina i Marka~ nevini, te da nije bilo udruènog zlo~ina~kog pot - cid, bez ob zi ra na ~i we ni cu da ste i Vi svo je vre me no po ru ~i va - na duge staze, glavni su profit {to se ti~e transformacije politi~ke li da bi to bi lo „obo stra no ko ri sno”? hvata, ali da ona ne zna~i da zlo~ina nije bilo ili da su amnestirani kulture. Uostalom, smatram da je Hrvatska u tih dvanaest godina, koje se – Mislim da je povla~ewe tu`bi za genocid i daqe racionalna mogu}oni koji su zlo~ine po~inili, bez obzira na to koje nacionalnosti su mo`da ~ine dugim po merilima ìvota jedne osobe, ali su zapravo vrlo po~inioci i `rtve. Ova presuda ne negira ratne zlo~ine, koji se u Hr - nost. No, da bismo uop{te mogli razgovarati o toj temi, potrebno je najkratke merimo li ih kroz prizmu dugove~nosti dràve, postavila temepre re{iti problem nestalih, su|ewa za ratne zlo~ine i vra}awa umetvatskoj kontinuirano procesuiraju i s tim }e se nastaviti. Niz qudi, qe moderne dràve. nina. Pri tome je dobro da ni u jednoj od tih tema ne po~iwemo od po~etukqu~uju}i tu etni~ke Hrvate i pripadnike hrvatskih vojnih formaciKada je, pak, re~ o Srbiji, nema nikakve sumwe da ona ima evropsku bu ka. Ne{to se ve} u~inilo i tu ima prostora za napredak. ja, osu|en je za ratne zlo~ine, a neki postupci i sada traju. du}nost. Treba prihvatiti da proces pribliàvawa ~lanstvu naprosto Ina~e, prirodno je da je svima bilo drago da ova dvojica penzionisa dugo traje i zahteva upornost, ali EU jeste politi~ki identitet i prol Pre ti li opa snost da Sr bi u Hr vat skoj, od no sno Hr va ti u Sr bi ji, bu du ko la te ral na {te ta tre nut no lo {e kli me na re la ci ji nih generala nisu ratni zlo~inci, ali s obzirom na okolnosti, mislim stor prema kome Srbija logi~no ide. Dakako, i stav Unije i pojedinih Be o grad-Za greb, iako se sve ove go di ne pro kla mo va lo da su „ma da su reakcije u Hrvatskoj bile izuzetno odmerene. Mi smo u celosti podràva ~lanica mewa se kroz vreme, uglavnom s ekonomskim okolnostiwi ne na {e bo gat stvo”? Re ci mo, da li je na kon sve ga uop {te re al {tovali me|unarodne institucije i pravosudnu proceduru i to je, nakon ma i doma}im javnim mnewem. Tako su 2004. svi su bili odu{evqeni prono o~e ki va ti da se jo{ ne ko od iz be glih Sr ba vra ti? prili~no dugog vremena, dovelo do ovakvih presuda. Uostalom, po pri{irewem. Danas ba{ i nisu. No, ko zna {to }e biti za 5-6 godina. U sva– Prvo, u savremenim uslovima lo{a klima izme|u Zagreba i Beograrodi sam posla u stalnoj komunikaciji s Briselom, sa svim zemqama ~lakom slu~aju, veliki uticaj na to }e imati i stav zemaqa iz regije, naroda moè biti samo trenutna situacija, ali ne i bilo kakvo duè stawe. nicama EU i s na{im drugim me|unarodnim partnerima. I reakcije Za~ito same Srbije, prema vlastitoj evropskoj budu}nosti. To naprosto nije racionalno i nikome se ne isplati. Drugo, u nedavnoj greba na presude su svugde ocewene pozitivno i smatrane racionalnim. n Miroslav Staji} Pi {e: Petar Klai}

Spre ma se su sret Da ~i }a i Mi la no vi }a

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

Svetska agenda

WORLD AGENDA 2013

1 JANUARY: JANUAR Va{ington: Va{ington: Predsedni~ka U.S. presidentzakletva Barack Baraka Obame Obama naispo~etku sworn wegovog in for drugog 16 1 4 12 mandata na term ~elu SAD his second of office 17 2 London the 150th prve London:marks 150. godi{wica svetu. Po~ela je podzemne èleznice u svetu. anniversary of the world’s sfirst radomunderground 10. januararailway 1863. 7 3 FEBRUARY: FEBRUARR FEBRUA Kinezi {irom Chinese aroundsveta the pozdravi}e Godinu world welcome thezmije, lepotu, koja priziva lepot Year of the Snake, inteligenciju i grace, associated with materijalnu dobit. intelligence and material gain 4 WikiLeaks suspect Bradley su|ewe Wujork: Po~iwe su|ew e ameri~kom vojniku Bredliju Meningu, Manning stands trial in New York osumwi~enom da jetoVikiliksu odao in what is likely be the biggest dràvne drà vne i vojnecase tajnein U.S. history tajne whistleblower

13 SEPTEMBAR Berlin: Merkel AngelaAngela Merkel bids }e poku{atii da po tre}i put 10 dobije kancelarski mandat. 3 Ona je high. na ~elu najvit alnije EU 8 19 Thenajvitalnije German privrede rede od 2005. isince nalazi se Chancellor 2005 6 na Forbsovoj listibynajmo}nijih listi is listed Forbes as 5 li~nosti svetasecond sveta na drugom the world’s mestu, u, {to {to je najvi{a most powerful person, pozicija ikad the highest za jednu ènu ever ranking 18 by a woman 14 OCTOBER: OKTOBAR Tbilisi: Na predsedA presidential poll ni~kim izborima in Georgia marks okon~a}e osmothe end ofseMikheil godi{wa vladavina Saakashvili’s Mihaila [aka{vilija. Zameni}e ga Ivani{vili milijarder Iv ani{vili have becomeBidzina increasingly autocratic 15 Russian president Vladimir Putin Sankt Peterburg: Pet erburg: Ruski predsednik Vladimir Put in ugosti}e welcomesPutin world leaderssvetske to lidere na samitu samitfor u Grupe 20 summit St. Petersburg the G20 9 JUNE: The 100thTur edition of the Tour JUN Francuska: d Frans u godini 16 NOVEMBER: NOVEMBAR vo`we jubileja ima}e najt najteè eè brdske vo`w e i de France takes place, beginning SAD: I polaafter veka the posle 50 years fini{e ikada. kre}e sa Korzike in Corsica forTrka the first time atentata atent ata na ameri~kog assassination of 10 Iran elects a new as Teheran: Iran birapresident novog predsednika Yona F. American President predsednika usred èstoke èstoke eightdebate o Mahmoud Ahmadinejad’s Kenedija mnoè se, John F. Kennedy uplitawa stepenu uplita wa klera politiku year tenure comes to an uend teorije o tome tometheories ko stoji conspiracy iza wegovog ubistva ubist 11 JULY: Croatia becomes the Hrvatska JUL Brisel: Hrv atska }e se 28th surrounding his va death 5 MARCH: WillDa Kenya avoid the MARTT Najrobi: li }e Vil Kewa MAR prikqu~iti prikqu~it i Evropskoj of the Europeanuniji Union refuse to go away izbe}i nasiqe poput onog kojeelection je izbilo member bloodshed that marred 2007’s tokom tog krvavog in thisizbora year’s2007? poll? Zbog Candidates Uhuru 17 Kejp NASAKarneval: plans to NASA }e lansirati pira kandidati Uhuru KenijataRuto i face Kenyatta (left) and William misiju launch na theMars Marsda bi rastuma~ila Vilijam Ruto suo~eni su sa su|ewem trial in The Hague over the deadly promene klime i Atmosphere uaftermath Hagu samojust nedequ dana posle glasawa weeks after the vote delimi~an gubitak and Volatile vode na planeti. EvolutioN 6 APRIL APRIL:Yuba: SouthJu`ni SudanSudan holds}e itsposle first Ispita}e (Maven) atmosferu dvadeset postojawa odràti postojawaconference odrà ti peace andmeseci reconciliation Marsa i nestalne spacecraft in prvu konferenciju o pomirewu. in a bid to heal wounds that divide the uslove zabetter evoluciju 12 AUGUST: Abu Hamza , the Islamist AVGUST Wujork: Islamski ekstreUnewly me|uvremenu se nasiqe nastavqa a bid to independent nation koji ~ine Crvenu planetu mista Abuextradited Hamza, kojeg je izru~ila cleric from the UK after understand the red 7 Ekvador: Ecuador votes in Predsedni~ki sve nepodesnijom za ìvot osmogodi{we V. Brita Britanija nija poslean osmogodi{w eight-yeare planet’s climate changes izbori na kojimaelection je a presidential pravne bitke, mora}e legal battle, is favorit 18 DECEMBER: The Desolation DECEMBAR U celom svetu: svetu: run-off lider which levice, left-wing ponovo na optuèdue in court in aktuelni predsednik O~ekuje se,premijera dela of Smaug the seconddrugog in Peter leader President Rafael ni~ku klupu.The New York. Rafael Korea „Hobit” Pitera Yeksona Jackson’s „Hobit Hobbit”trilogy, is released Biv{i imam Correa is favourite to win former imamse triologije ttereti ereti za of 8 MAY: 19 Najpidej: Myanmar Mjanmar hosts the}e South-East is accused biti doma}in Bollywood MAJ MA M AJ Mumbaji: Bolivud podr{ku 27. igara jugoisto~ne Azije .time Nadmeta}e slavi jubilej, godina od100 Asian Games for the first in supporting celebrates itssto centenary, Al Kaidi dràva, se 11 dràv a, i to to u snimawa svogthe prvog filma of its first 44 predstavnici years al-Qaeda years after screening ukupno sporta „Raya film, Hari{andra” the silent Raja Harishchandra Pictures: Getty Images, Research: AP 32 Kate Edgley 2 13 9 11

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

vek i Po od LinkoLnovog „PRogLasa o osLoBa\awu“

Amand man za pe ~a }en ko sti ma oca na ci je tome {to je Barak Obama prilikom svoje prve predsedni~ke inauguracije, 20. januara 2009. zakletvu poloìo drè}i levu ruku na Bibliji – istoj onoj koju je 148 godi na ranije za svoje stupawe na predsedni~ku du`nost koristio Abraham Linkoln, bilo je vi{e od ~ina li~nog divqewa najzna~ajnijem predsedniku u istoriji Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Stoje}i pred zdawem Kongresa, Obama se zapravo na{ao na kraju veoma du gog i trnovitog puta kojem je smer zadao upravo Linkoln tokom svoja nepuna dva mandata. Ne bi trebalo da za~udi ako Obamina druga inauguracija, 21. januara 2013, tako|e bude svojevrsni oma` Linkolnu, ali i wegovom drugom politi~kom uzoru – Martinu Luteru Kingu. U godini u kojoj zapo~iwe svoj drugi mandat, naime, bi}e obeleèno vek i po od Linkolnovog „Proglasa o osloba|awu“ i 50 godina od jednog od naj~uvenijih govora u istoriji – Luterovog „I have a dream“. Obama, kao prvi afroameri~ki predsednik u istoriji SAD, predstavqa ìvi dokaz koliko se Amerika drasti~no promenila od Linkolnovog smelog ~ina ka oslobo|ewu robova, i nakon podjednako zna~ajne Luterove borbe za sticawe gra|anskih prava i politi~kih prava Afroamerikanaca. Potpis na „Proglas o osloba|awu“, akt koji je zahtevao osloba |awe svih robova na tlu tada{we SAD, Linkoln je stavio 1. januara 1863. u jeku Ameri~kog gra|anskog rata ~iji je uzrok i bio neslagawe ju`wa~kih i severwa~kih dràva u pogledu ukidawa ropstva. Upravo su, slaù se istori~ari, ratne

ombor je tokom svoje burne i slavne istorije imao bezbroj, najblaè re~eno pitoresknih likova, koji su sre}u i avanture potraìli u dalekom svetu, a o kojima u dana{woj varo{koj povesnici nema gotovo ni jedne jedine re~i. Od Jano{a Ki{a, jedinog oskarovca sa ovih prostora, preko kraqevskog kuvara ku}e Vindzora Aleksandra Horvati}a ili, pak, admirala Nikole Stankovi}a, pa do najzna~ajnijih svetskih galerista prve polovine 20. veka bra}e Brumer. Svi su se oni slavom zaogrnuli, ali daleko od Ravangrada, daleko od ulica na kojima su odrastali i kro{wi bo|o{a pod kojima su se kao deca igrali. Jedan od takvih je nesumwivo i [andor A{bot, u istoriji ameri~kog gra|anskog rata poznatiji kao general Aleksander A{bot, miqenik i uzdanica unionisti~kog predsednika Abrahama-Ejba Linkolna. Pri ~a o tome kako je od musavka sa somborskog Bajskog sokaka do{ao do poloàja generala armija ameri~kog Severa i potoweg ambasadora super sile u nastajawu u Argentini, po~ela je, zapravo, u Kestehequ, varo{i na obalama Balatonskog jezera, u kojem je 1811. [andor ugledao svet. Bio je [acika drugoro|eni sin ~uvenog Jano{a A{bota, protestantskog sve{tenika, ali i jednog od najobrazovanijih agronoma tada{we Habzbur{ke monarhije, koji je u tom delu Ugarske rukovodio nepreglednim imawima grofa Fe{teti}a.

okolnosti i omogu}ile tada{wem predsedniku SAD da povu~e ovakav potez. Koriste}i ustavni poloàj vrhovnog komadanta Armije, Linkolnov proglas zapravo ima snagu nare|ewa i odnosi se na sve segmente izvr{ne vlasti, kao i na Armiju i Mornaricu. Linkolnov „Proglas“ nalagao je osloba|awe svih robova na tlu onda{we Konfederacije (deset ju`wa~kih dràva koje su se otcepile od SAD) i na duè staze trebalo je da donese slobodu za oko 4 miliona robova, ili oko 12 posto tada{we populacije, kako je to pokazivao popis stanovni{tva iz 1860. godine. Dakako, Proglas je imao ograni~eno dejstvo, s obzirom na to da ga dràve Konfede-

bi to pet pograni~nih dràva moglo da otera u ruke Konfederacije. âk su ga i wegovi savetnici uveravali da akt ne bi bilo dobro doneti pre zavr{etka rata. Ipak, ve} septembra 1862. objavquje preleminarni proglas u kojem nare|uje osloba|awe svih robova u bilo kojoj dràvi Konfederacije u kojoj do 1. januara 1863. vlast ne preuzme vojska Unije. Nakon {to je i zvani~no objavio Proglas, u vidu nare|ewa on se nakon 1. januara 1863. odnosio i na sve oblasti u kojima Unija nije jo{ uspela da povrati kontrolu. Kako je primena akta pratila napredovawe vojske, a budu}i da je i donet u okolnostima ratnog stawa, za Proglas se kaè da je od po-

Iz bor Ba ra ka Oba ma za pred sed ni ka SAD sva ka ko sve do ~i o to me da je ame ri~ ko dru {tvo u me |u vre me nu zna ~aj no evo lu i ra lo, ali da bez ob zi ra na to po li ti~ ki le ga ti Abra ha ma Lin kol na i Mar ti na Lu te ra ne bi sme li bi ti za bo ra vqe ni racije nisu uvaàvale, pa je wegova primena zavisila od ratnih uspeha armije Severa u pobuwenim krajevima, a isto tako, iz takti~kih razloga, izuzeto je bilo i pet tzv. pograni~nih dràva, koje nisu pristupile Konfederaciji, ali su praktikovale ropstvo; u tim dràvama bilo je oko pola miliona robova. Kratko posle dono{ewa akt tek izme|u 20.000 i 50.000 robova uspelo je da do~epalo slobode i to tako {to su prebegli na teritoriju Unije. Linkoln se nije usu|ivao da oslobo|ewe robova inicira na samom po~etku rata, pla{e}i se da

liti~kog prerastao u ratni ciq Unije i samog predsednika Linkolna. Istovremeno, wime je promovisan slobodarski duh Unije koji je posle rata jo{ dubqe usa|en kao temeq dana{we SAD. Ipak, sami robovi, preci dana{wih Afroamerikanaca koji su onomad bili nazivani politi~ko nekorektnim izrazima, za svoje osloba|awe nisu bili spremni da ~ekaju bilo kakav akt, te su, koriste}i ratne okolnosti, masovno be`ali iz dr`ava Konfederacije na sever. Osim {kolovawa, bila im je omogu}ena i vojna obuka: od 200.000 Afroamerikanaca, koji su

tokom rata sluìli u Armiji i Mornarici Unije, ve}ina su bili netom oslobo|eni robovi. Za armiju Konfederacije, me|utim, i daqe su imali status „niìh bi}a“, pa su zarobqenici ili bivali streqani ili su vra}ani u robovski poloàj. Uterivawe Linkolnovog Proglasa uz pomo} vojske po dràvama Konfederacije trajalo je sve do kraja Gra|anskog rata, aprila 1865, pa i malo posle toga – u Teksasu, do juna te godine. Znaju}i da Linkolnov akt nije dovoqan da u budu}nosti spre~i ponovno uspostavqawe ropstva, paralelno s ratnim operacijama u Kongresu je trajao proces usvajawa Trinaestog amandmana, kojim bi bilo zacementirano ukidawe ropstva. Amandman je u Senatu pro{ao aprila 1864, a u Predstavni~kom domu januara 1865, dok je sastavni deo ameri~kog Ustava postao nakon {to ga je ratifikovala ve}ina dràva – posledwa je to u~inila Xorxija, 6. decembra 1865. godine. Tog dana kona~no osloba|awe do~ekali su robovi u Tenesiju, Kentakiju, Kanzasu, Wu Xersiju, Delaveru, Zapadnoj Virxiniji, Merilendu, Misuriju, u glavnom gradu Va{ingtonu, kao i u delovima Lujzijane. Taj ~in me|utim, Abraham Linkoln nije doìveo – ubijen je 15. aprila 1865. u pozori{tu Ford, od ruke Xona Vilkisa Buta. Upravo ostvarewe Linkolnovog sna i politi~ke agende o osloba|awu robova okosnica je novog Spilbergovog filma „Linkoln“, koji je premijeru doìveo 8. novembra. Iako ne spori Linkolnova nastojawa u pogledu osloba|a-

wa robova, Spilberg se na{ao na udaru kritike zbog falsifikovawa istorije. Xon Viner je na blogu onlajn izdawa lista „Nej{n“ osporio Linkolnove herojske zasluge za usvajawe Trinaestog amandmana. Vineru, naime, smeta {to u filmu nije nagla{eno da se Linkoln protivio predlogu tog amandmana, koji je 1864. podnela Nacionalna `enska liga. Pozivaju}i se na ugledne istori~are, Viner navodi da je popularni Ejb isprva verovao da je od dono{ewa ustavnog amandmana primerenije da se ukidawe ropstva prepusti saveznim dr`avama, koje su ga, na kraju krajeva, svojim zakonima i uvele, te da je svoje mi{qewe pro menio nakon politi~kog pritiska od strane radikalnih elemenata

VI [ E OD ISTO R I J E: [acika a[Bot, od de^aka sa somBoRskog Bajskog sokaka do LinkoLnovog geneRaLa

ànih robova, prosto se „zale}e“ u srce ju`wa~kih armija generala Lija i prodire sve do „ponosa Juga“ – okruga Xekson. Ova A{botova ratna epizoda ga je ne samo upisala u red slavnih generala Severa, ve}, usled slepe osvete za sve patwe, i u red Jenki generala kojima su pobornici ropstva pla{ili decu sve do polovine 20. veka. U ~uvenom mar{u ka Marijani, upori{tu ju`waka, A{bot je te{ko ponekad i previ{e oprezan vojrawen, po{to su mu dva kur{uma nik, u me|uvremenu proizveden u slomila rame, dok mu je jedan mebrigadnog generala koji uvek an - tak skoro odvalio dowu vilicu, ticipira poteze neprijateqa, bio nanose}i mu povrede od kojih se je jedan od najve}ih zagovornika nije oporavio do kraja ìvota. mladog oficira [ermana, potoPobedom Severa i Unije, A{weg heroja Severa, ali je i vlastibot je, sledstveno zaslugama, 1866. tim juna{tvom u bitkama protiv i nagra|en, ovaj put mestom amba Ju`waka pod komandom Stirlin - sadora SAD u Argentini, odakle ga Pirsa kod Springfilda i Pi je obavqao posao prvog ameri~kog Rixa (u drugoj i rawen u desnu ru - diplomate i u Paragvaju. Mada mu ku) zadivio i jednu Herijet Bi~er je svojevremeno otac namenio Stou, autorku „î~a Tomine ko - mirnodopski ìvot, ni ovde nije libe“, koja }e o wemu govoriti za [aciku A{bota pro{lo bez kao o skromnom i asketski vitoru`ja, po{to je kao predstavnik jednu priliku da se ogleda kao kom, ali neustra{ivom xentlmeSAD morao da posreduje u ratu izvojnik. nu jedinstvenih manira. me|u Argentine, Brazila i UruU jeku prestrojavawa ameri~Gotovo su dirqivi opisi Bi~egvaja, s jedne, i Paragvaja, sa druge kih saveznih dràva na dve strarove uslova u kojima komanduje strane. Ipak, ovaj zadatak nije usne, Sever i Jug, i priprema za rasno me{ovitim jedinicama ge - peo da ispuni, po{to ga je smrt otvorene sukobe gra|anskog rata, neral A{bot. Od celokupne imouzrokovana brojnim ranama s ameA{bot odlazi, kao na~elnik ri~kog boji{ta zatekla u {taba, sa uticajnim senatoBuenos Ajresu januara A{ bot je, po red po grd nih na zi va 1868, dok se rat sa trojnom rom i èstokim zagovornikom abolicionizma Xonom alijansom zavr{io pogub„Jen ki“ i „stra nac“, Frimontom u Sent Luis (drno po tada polumilionski za ra dio jo{ je dan na di mak àva Misuri) kako bi za snaParagvaj tek dve godine kaomra ` en na Ju g u: „qu b i t eq cr w a“ ge Severa osigurali tzv. Zasnije, kada je od predratnih padni departman. Frimont, 250.000 mu{kih stanovnika avanturista koji je nadimak „Travine, Aleksander ima samo svoje ove zemqe kraj sukoba do~ekalo ga~“ stekao istraùju}i proli~no naoruàwe, dagerotipiju svega 28.000 mu{karaca. stranstva Divqeg zapada, ne samo neimenovanog najboqeg sombor[andor-Aleksander A{bot je da je bio ube|eni unionista i skog prijateqa iz detiwstva i sahrawen na Britanskom grobqu u Linkolnov zagovornik, ve} je {ahovsku tablu, ali pleni ~uvenu Buenos Ajresu, a wegov grob je predsednika daleko nadma{io i u spisateqicu i svojim ose}ajem za vremenom zaboravqen. Ipak, otproklamovawu ideje abolicionipravednost i privrènost slobokriveni polovinom osamdesetih zma, odnosno osloba|awu robova. darstvu u novoj domaji. Ubrzo po godina pro{log veka, na inicijaMada je Ejbov ciq pre bio o~upovla~ewu Frimonta sa poloàja tivu Lasla Saboa, autora „Istovawe Unije nego osloba|awe rokomandanta Zapadnog departmana, rije Ma|ara u Ju`noj Americi“, bova, Frimont je na svoju ruku, kao i potowih borbi s armijama wegovi zemni ostaci su 1990. uz mimo odluke Va{ingtona i proJuga u Kentakiju, Arkanzasu i Minajvi{e dràvne po~asti, prenetivno predsednikovoj voqi, izdao suriju, Linkoln nare|uje rekonvaseni na va{ingtonsko grobqe Arakt o op{tem osloba|awu robova lescentu A{botu da preuzme kolington, a od 22. juna 2001. godine na podru~ju pod svojom komadom, mandu nad Zapadnom Floridom. jedna od osnovnih {kola u ma|arpa je sledstveno tome i wegov naAleksandar ne miruje i pored skoj varo{i u kojoj je ro|en, Ke~elnik {taba A{bot, pored pozadobijenih rana, pa u septembru stehequ, nosi ime [andora A{grdnih naziva „Jenki“ i „stra- 1864. godine preduzima jednu od bota. No, o wemu u Somboru, gradu nac“, zaradio jo{ jedan nadimak najsmelijih akcija armija Severa. u kojem je proveo najlep{e godine omraèn na Jugu: „qubiteq crNaime, sa tek 700 vojnika, ve}i - detiwstva, nema ni pomena. wa“. Okarakterisan kao izuzetno, nom netom oslobo|enih i naorun Mili} Miqenovi}

In `e wer ko ji je vo leo voj sku

@ude}i za stru~nim izazovima, Jano{ – ina~e zbog svog agronomskog znawa i nau~nih radova na temu vo}arstva, vinogradarstva i vinarstva ~lan znamenite Akademije \er|ikon – je osvanuo u Somboru 1818. ne bi li preuzeo upravqawe kraqevskih dobara u Ba~koj, ali i trezorom Francovog, dana{weg Starog ba~kog kanala, pa je [andor najve}i deo detiwstva i mladi}kog doba proveo kao Somborac. Mada je èleo da krene stopama starijeg brata Lasla i postane oficir, protestantski pastor Jano{ A{bot je doneo odluku da mu mla|i sin izabere ne{to mawe opasno zanimawe, pa je [acika nakon sredwo{kolskog obrazova wa u Segedinu upu}en na {kolovawe u civilnu inèwersku akademiju u Selme~bawi. Izbijawe Ma|arske revolucije 1848. zateklo ga je na dràvnoj civilnoj slu`bi u Temi{varu, {to je [andor do~ekao kao jedinstvenu priliku da najzad postane oficir. Vrlo brzo je, zbog svog inèwerskog talenta za forti fikacije, postao jedan od miqe nika vo|e ma|arske nacionalne revolucije Lajo{a Ko{uta. To je

Bitka kod Pi Riya proslavila je [aciku

na kraju krunisano i wegovim proizvo|ewem u ~in potpukovnika i li~nog Ko{utovog a|utanta, s kojim je podelio i sudbinu internirca u Otomanskoj imperiji, nakon {to je Nikolaj Romanov Prvi sa 300.000 kozaka pomogao be~kom dvoru da u krvi ugu{i ma|arsku revoluciju. I pored pritisaka Rusije i Austrije, turski sultan nije èleo da preda Ko{uta i wegovu pratwu osvetoqubivom, tek ustoli~enom mladom imperatoru Francu Jozefu, pa je bedna emigrantska skupina prona{la spas preko okeana, u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Mada su zajedno krenuli na dalek put ratnim brodom SAD „Misisipijem“, Ko{ut je bio zadràn na Gibraltaru, dok je [andor sa ostatkom sa patnika sve~ano do~ekan u wujor{koj luci 10. novembra 1851. i sme{ten u tada najluksuzniji tamo{wi hotel „Irving Haus“. Mada je Ko{ut, koji je prispeo u SAD nepunih mesec dana kasni je, preduzimao sve ne bi li dobio podr{ku Amerikanaca za osamostaqivawe Ugarske, razo~aran je napustio Novi svet i, tako|e neuspe{no, nastavio svoju misiju u Engleskoj. Nikad ne prekidaju}i kontakt s biv{im vo|om, A{bot je ipak ostao u Wujorku. Sada ve} kao Aleksandera A{bota, angaòvao ga je, kao svog najblièg saradnika, ~uveni ar hitekta Frederik Olmsted, sa kojim je ne samo uradio urbanisti~ki plan wujor{kog zapadnog Upper side-a na Menhetnu, ve} i kreirao glasoviti Central park, koji je do dana dana{weg zadrào autenti~ni izgled projektovan na A{botovoj crta}oj tabli. Ipak, i pored uspeha u inèwerskoj struci, turbulentna ameri~ka istorija mu je pruìla jo{

unutar wegove Republikanske stranke. Me|utim, i nakon 13. amandmana jo{ je ravno 100 godina trajala borba protiv segregacije u ameri~kom dru{tvu, najvi{e, ponovo, u wenim ju`nim dr`avama. Usvajawem Zakona o gra|anskim pravima 1964. protivnici rasne segregacije odneli su tek politi~ku pobedu, budu}i da je za drasti~niju promenu stawa na terenu bilo potrebno jo{ nekoliko decenija. Izbor Baraka Obama za predsednika SAD svakako svedo~i o tome da je ameri~ko dru{tvo u me|uvremenu zna~ajno evoluiralo, ali da bez obzira na to politi~ki legati Abrahama Linkolna i Martina Lutera ne bi smeli biti zaboravqeni. Barem jo{ neko vreme. n Denis Kolunyija

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PO^IWE REKONSTRUKCIJA RASKO[NOG IKONOSTASA IZ BLA@ENOPO^IV[E SABORNE CRKVE U BUDIMU

Va tro met za Sta qi na sa mo iko ne pre `i ve le S

vet ko vi na pri re |i va na te 1949. u ~ast Jo si fa Vi sa ri o no vi ~a Sta qi na mo ra la je bi ti za pam }e we. Bu dim pe {ta je vo |i „brat skog i pri ja teq skog SSSR-a” dve go di ne ra ni je do de li la ti tu lu „po ~a snog gra |a ni na”, ali va qa lo je na de lu po ka za ti i do ka za ti da je i do stoj na we go ve qu ba vi, bri ge i pa `we. Tran spa ren ti, pa ro le, pa ra da... sve je to ve} vi |e no, ba{ kao i odu {e vqe no kli ca we pi o ni ra, omla din ki i omla di na ca, rad ni ka i po {te ne in te li gen ci je. Po treb no je jo{ ne {to. Va tro met!!! Pra vi, ve li ki, za pam }e we. Da svi osta nu bez da ha. Ne vo qa je sa mo {to }e po gled kva ri ti onaj bom ba ma okr wen zvo nik na srp skoj cr kvi. A drug Sta qin za i sta za slu `u je lep {u pa no ra mu. Da kle, taj zvo nik tre ba sru {i ti. I ce lu cr kvu - ne ma svr he da ona osta ne da sto ji ta ko na po la. Uosta lom, sa bo gom se, vaq da, ras kr sti lo... Sr bi su u ve }em bro ju, ka ko pi {u kwi ge sta ro stav ne, po ~e li da na se qa va ju Bu dim jo{ u do ba kra qe va @ig mun da (1368-1437) i Ma ti je Kor vi na (1458-1490), ma da wi ho va pri sut nost na tom pod ru~ ju da ti ra i iz jo{ dav ni jih vre me na. Ipak, naj ve }i pri liv sta nov ni {tva u Ugar sku de sio se za vre me Ve li ke se o be (1690), ~e mu su do pri ne le s jed ne stra ne Osman li je, a sa dru ge car ske pri vi le gi je Le o pol da I, ko je su Sr bi ma ga ran to va le pot pu nu slo bo du u unu tra {woj sa mo u pra vi – u svim du hov nim i sve tov nim stva ri ma. U Bu di mu su se Sr bi na sta ni li uglav nom na pa di na ma Ta ba na, pre ma Du na vu, u „doq woj va ro {i“, ko ja se jo{ i po ~et kom ovog ve ka na zi va la „Ra cva ro{“ (Srp ska va ro{). Srp ska za jed ni ca u Bu di mu bi la je do bro or ga ni zo va na; ima la je vla sti tu ad mi ni stra ci ju, po sto ja lo je esnaf sko ure |e we, a Sr bi su na te me qu po seb nog car skog uka za Le o pol da I sti ca li i pra vo gra |an stva. Ka da je, pak, re~ o bu -

dim skoj mi tro po li ji, ona je for mal no usta no vqe na 1557. go di ne, kao naj se ver ni je cr kve no sre di {te po du nav skih Sr ba u Ugar skoj. Pr vo bit nu, skrom nu pra vo slav nu bu dim sku bo go mo qu od ka me na, osve {tao je pa tri jarh Ar se ni je âr no je vi} u spo men sv. ve li ko mu ~e ni ku Di mi tri ju So lun skom. Za grad wu Sa bor ne cr kve naj za slu `ni ji je, pak, Va si li je Di mi tri je vi}, ro dom iz No vog Sa da, ko ji je za epi sko pa bu dim skog po sve }en 1728. go di ne. Upra vo se on, na i me, za lo ìo kod be~ ke dr àv ne ad mi ni stra ci je da se u Bu di mu, na me stu sta re i za sve broj ni ju pa stvu ne do voq ne bo go mo qe, sa gra di ve li ki hram. Na kon {to je iz car stvu ju {}e Vi je ne sti glo ze le no sve tlo, 29.

iko no sta sa, za ko ji je 52 iko ne iz ra dio naj po zna ti ji no vo sad ski sli kar dru ge po lo vi ne XVI II ve ka Va si li je Osto ji}. Hram je te {ko o{te }en u ve li kom po à ru 1810, ka da je pu kim ~u dom pre ì veo sa mo zvo nik ukra {en ras ko {nom ba rok nom ka pom, na ko joj je Te o dor Ili} ê {qar osli kao ~e tvo ri cu je van |e li sta. Va tra je pro gu ta la i iko no stas, ali je ve} ~e ti ri go di ne ka sni je iz ra |e na kon struk ci ja no vog, za ko ju je 1818. naj po zna ti ji srp ski umet nik to ga do ba, no vo sad ski sli kar Ar sa Te o do ro vi}, po ~eo da iz ra |u je iko ne. Te o do ro vi} je do 1820. za vr {io svih 68 iko na, a pu nim sja jem hram je za si jao 1824, ka da su sve ko li ki ra do vi na ob no vi za vr {e ni.

Predivne ikone rad su Arse Teodorovi}a

Ikonostas su crkvene vlasti demontirale tik pred ru{ewe hrama

Laboratorija na UNS-u

Sabornu crkvu bombe nisu po{tedele

mar ta 1741. cr kve na op {ti na je sklo pi la ugo vor o grad wi hra ma s po zna tim pe {tan skim ar hi tek tom i pred u zi ma ~em An dre a som Ma jer ho fe rom. No va bo go mo qa je za vr {e na 1751. i to kao jed no brod na gra |e vi na s ras ko {nim ba rok nim zvo ni kom. De set go di na ka sni je sklo pqen je ugo vor sa dr vo re zba rom An to ni jem Mi hi }em o iz ra di

Izlo`ba u Briselu Ga le ri ja Ma ti ce srp ske du è je od ~e ti ri de ce ni je u kon ti nu i te tu po sve }e na za {ti ti kul tur nog na sle |a Sr ba na pro sto ru Ma |ar ske, u pr vom re du za hva qu ju }i is tra ì va wi ma isto ri ~a ra umet no sti Din ka Da vi do va po cr kva ma Bu dim ske epar hi je. Na osno vu we go vog ra da or ga ni zo va na je re sta u ra ci ja ve }eg bro ja pred me ta, a 1973. pri re |e na je i iz lo `ba „Iko ne srp skih cr ka va u Ma |ar skoj”. U me |u vre me nu je bi lo jo{ ne ko li ko zna ~aj nih iz lo `bi, po sled wa pre dve go di ne, ka da je u Ga le ri ji MS re a li zo va na po stav ka „Srp ska cr kve na umet nost u Ma |ar skoj”. Ona je ob u hva ti la 39 iz u zet no vred nih iko na pret hod no ~u va nih u Sen tan dre ji i Re gi o nal noj zbir ci u Pe ~u ju a po tom kon zer vi ra nih i re sta u ri ra nih u No vom Sa du, ko je su od ovog le ta deo stal ne po stav ke Mu ze ja Epar hi je bu dim ske. – Kao fi na le ovog pro jek ta 13. fe bru a ra 2013. bi }e pri re |e na ve li ka iz lo `ba srp ske cr kve ne umet no sti u Ma |ar skom kul tur nom cen tru u Bri se lu. Isto vre me no je pla ni ra no i odr à va we okru glog sto la, ko ji }e bi ti po sve }en za {ti ti kul tur nih do ba ra, sa ak cen tom na pret hod na is tra ì va wa i teh ni ke ko je pri me wu je mo u re sta u ra ci ji i kon zer va ci ji – na ja vqu je Ti ja na Pal ko vqe vi}. – Bi }e to kru na na {eg do sa da {weg ra da ko ja }e po ka za ti ne sa mo do bre bi la te ral ne od no se Sr bi je i Ma |ar ske ka da je re~ o bri zi za srp sko kul tur no na sle |e, ne go i da je na {e an ga ò va we na o~u va wu tog bla ga pot pu no u skla du s naj vi {im evrop skim stan dar di ma.

Udar vi so kih du nav skih ta la sa Sa bor na cr kva je 1838. iz dr `a la, ali ni je i bom be ko je su na wu pa le vek i ko ju go di nu ka sni je. Me |u tim, za raz li ku od ve }i ne bo go mo qa stra da lih to kom Dru gog ve li kog svet skog ubi ja wa, ona ni je ob no vqe na, ve} je 1949. srav we na sa ze mqom. Naj ~e {}e su na tu te mu ci ti ra ne pri ~e sta rih Bu di ma ca o „Sta qi no vom va tro me tu”, ma da ni je ma lo ni onih ko ji tvr de da su ta da {wim ko mu ni sti~ kim vla sti ma u Bu dim pe {ti i „na ru {e na pa no ra ma”, i Re zo lu ci ja IB, do ne ta go di nu ra ni je, bi li sa mo iz go vor da „sta ve {a pu” na iz u zet no atrak tiv nu lo ka ci ju, na ko joj je po sle ni kla va `na grad ska sa o bra }aj na pe tqa. U sva kom slu ~a ju, sre di nom de ve de se tih pro {log ve ka no ve ma |ar ske vla sti pri zna le su isto rij sku gre {ku i na ime od {te te za bes prav no ru {e we Sa bor ne cr kve u po se ban fond Epar hi je bu dim ske upla ti le - mi li jar du fo rin ti! – To kom bom bar do va wa gra da pri kra ju Dru gog svet skog ra ta Sa bor na cr kva je po go |e na, i naj vi {e je stra da la zvo ni~ ka ka pa. Unu tra {wost, od no sno svod na kon struk ci ja i en te ri jer ma wevi {e osta li su ne tak nu ti, s tim da su usled de to na ci je iz bi je ni pro zo ri i do iz ve sne me re je o{te }en krov – pri po ve da ru ko vo di lac

Vladika Vasilije

Mu ze ja Epar hi je bu dim ske u Sen tan dre ji, ku stos mr Ko sta Vu ko vi}. – Ne spor no je da je cr kva mo gla bi ti ob no vqe na, od no sno da su o{te }e wa mo gla bi ti sa ni ra na a zvo nik re kon stru i san. Na à lost, ni {ta se ni je pred u zi ma lo ne ko li ko go di na, krov na kon struk ci ja se sve vi {e uru {a va la, zbog ~e ga se u sa mom hra mu vi {e ni je slu ì lo. Na kra ju su vla sti do ne le od lu ku da sru {e hram. Da je po za di na tog na u ma za i sta bi la {i ra od va tro me ta sve do ~i i ~i we ni ca da su od pa ro ha bu dim skog, pro te Du {a na Vuj ~i }a, ma |ar ske vla sti jo{ ra ni je tra ì le kqu ~e ve cr kve, ali je on taj zah tev ume {no eski vi rao. U me |u vre me nu je ta da {wi bu dim ski vla di ka Ge or gi je Zup ko vi} po ku {ao da pi ta we ob no ve Sa bor ne cr kve iz ne se i na me |u na rod nu sce nu, ali ni -

Srbija na 64. mestu svetske liste sigurnosti ustra lij ski in sti tut za mir i eko no mi ju ob ja vio je na sa mom kra ju ove go di ne Glo bal ni in deks mi ra, ko jim je ob u hva tio ~ak 158 ~la ni ca Uje di we nih na ci ja. Pre ma ana li zi is tra ì va~ kog ti ma ove ugled ne in sti tu ci je, ko ja ve} du gi niz go di na, ~e sto i za po tre be UN, po sma tra glo bal na kre ta wa, svet je pr vi put na kon 2009. u na ~e lu po stao mir ni je me sto za ì vot. Pr va tri me sta na toj glo bal noj le stvi ci za u zi ma ju Island, Dan ska i No vi Ze land, pre ma oce ni ana li ti ~a ra, sve sta bil ne de mo kra ti je u ko ji ma te {ko mo è do }i ~ak i do ne mi ra, a ka mo li ra ta, dok ih, mo `da po ma lo i neo ~e ki va no, sle di Ka na da. Ka da je re~ o dr à va ma sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, naj bo qe se ko ti ra Slo ve ni ja, ko ja je na 8. me stu. U re la tiv no gor wem do mu je i Hr vat ska, ko ju su Austra li jan ci sme sti li na 35. po zi ci ju, dok su Sr bi ja i BiH po in dek su sta bil no sti na 64. od no sno 65. me stu. Ina ~e, is tra ì va~ ki tim In sti tu ta pred vo di tzv. „sa vez eko nom skih oba ve {ta ja ca” , a ze mqe se ran gi ra ju pre ma 23 in di ka to ra, ko ji su i kva li ta tiv ne i kvan ti ta tiv ne pri ro de. Na pr vom me stu su rat ne pret we, od no sno ko li ko su po sma tra ne dr à ve u~e stvo va le u spoq nim kon flik ti ma, a po sma tra ju se i pret we od unu tra {wih su ko ba, od no si sa su se di ma, ni vo kri mi na la u dru {tvu... n E. N. L.

„Ide ja je da se na Uni ver zi te tu u No vom Sa du otvo ri mul ti di sci pli nar na la bo ra to ri ja za re sta u ra ci ju i kon zer va ci ju, unu tar ko je bi se is pi ti va la fi zi~ ka, he mij ska i bi o lo {ka svoj stva ma te ri ja la. Ta ko |e je pla ni ran i ma ster kurs, u ~i jim bi te me qi ma bi la pri me na na u ke u za {ti ti kul tur nih do ba ra. Ta la bo ra to ri ja bi nam, ina ~e, omo gu }i la da se u pot pu no sti iz jed na ~i mo sa raz vi je nom Evro pom na pla nu za {ti te kul tu nog na sle |a i we go ve pre zen ta ci je”, na ja vqu je Va pa. je bi lo ade kvat nog od je ka. Na kra ju, ka da su cr kve ne vla sti shva ti le da po mo }i ne ma ni ot ku da i da }e hram bi ti sru {en, do ne ta je od lu ka da se de mon ti ra ras ko {ni iko no stas i iko ne sklo ne. Da nas je ma wi deo tog re mek de la s po ~et ka 19. ve ka - pre sto na zo na i car ske dve ri - iz lo `en u okvi ru stal ne po stav ke Mu ze ja Epar hi je bu dim ske, dok je pre o sta li ma te ri jal po hra wen u de po i ma u Sen tan dre ji i Bu dim pe {ti. Ali ne }e jo{ du go bi ti ta mo, jer su Ga le ri ja Ma ti ce srp ske i Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re po kre nu li ve li ki pro je kat ob no ve ce log iko no sta sa. – Sa bor ne cr kve vi {e ne ma, ali je ostao iko no stas ras ko {an, mo nu men ta lan, mo }an, i pot pu no kon zer vi ran i re sta u ri ran ite -

ka ko }e ima ti {ta da ka è o zna ~a ju Sr ba u Bu di mu u tom pe ri o du – na vo di Ti ja na Pal ko vqe vi}, uprav ni ca Ga le ri je Ma ti ce srp ske. – Pro je kat bi smo za po ~e li to kom pro le }a 2013, suk ce siv no bi smo do no si li deo po deo ma te ri ja la, i ka ko za vr {i mo we go vu kon zer va ci ju i re sta u ra ci ju, ta ko bi smo ga iz la ga li. Na kra ju bi smo u je sen 2017. u Ga le ri ji iz lo ì li ceo iko no stas, a on da ga 2018, na 200-go di {wi cu po ~et ka we go vog osli ka va wa, vra ti li Bu dim skoj epar hi ji. Po re ~i ma Zo ra na Va pe, di rek to ra Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ka da bu du za vr {e ni svi kon zer va tor sko-re sta u ra tor ski ra do vi na iko no sta su, u stal noj po stav ci Mu ze ja Epar hi je bu dim ske }e se po no vo na }i pre sto na zo na i car ske dve ri; na za pad nom zi du Pre o bra èn ske cr kve u Sen tan dre ji bi }e iz lo è ni krst sa ~e ti ri pri pa da ju }e iko ne, kao i sve iko ne iz so kle, dok bi pre o sta li ma te ri jal ~i nio oko sni cu po stav ke no vog mu ze ja SPC u sa moj Bu dim pe {ti, sme {te nog naj ve ro vat ni je u Te ke li ja nu mu. Pro je kat, do da je Va pa, ima bla go slov epi sko pa bu dim skog Lu ki ja na, a fi nan si ra }e ga udru è nim sna ga ma po kra jin ska i re pu bli~ ka vla da. – Sta we ma te ri ja la je ra zno li ko, u za vi sno sti od to ga gde su i u ka kvim uslo vi ma iko ne ~u va ne. Kon zer va ci ja i re sta u ra ci ja du bo re za, kao i po zla ta, ra di li bi se u ra di o ni ci Za vo da, dok bi za sli ka ni deo bi la za du è na Ga le ri ja MS. Ceo po du hvat bi pra ti la obim na do ku men ta ci ja i dvo je zi~ ni ka ta log, na srp skom i en gle skom je zi ku, a mo `da i na ma |ar skom – ob ja {wa va Ti ja na Pal ko vqe vi}. – Ni ko ne mo è sam, a na ovaj na ~in, kroz kon ti nu i ra nu po sve }e nost i na do pu wa va we na {ih stru~ wa ka, zna wa, re sur sa... ne pre sta no na do gra |u je mo bri gu o srp skom kul tur nom na sle |u u Ma |ar skoj, isto vre me no is ti ~u }i we gov zna ~aj i vred nost. n Miroslav Staji}

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

DU[AN KOVAÊVI] EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK“: KRAQ I JA ednog jeseweg dana davne 1967. godine pre{li smo nas trojica iz dvori {ta novosad ske Gimnazije „Svetozar Markovi}“ za vreme velikog odmora u restoran preko puta {kole, da popijemo kafu i popu{imo po cigaretu, koja se tih godina, za nas maloletnike, svr stavala u ozbiqne narkotike. Dok smo pili kafu i drogirali se duvanom, paze}i da iz Gimnazije ne do |e neko od profesora sklon dobroj kapqici, jedan od prijateqa mi je rekao {apatom, gle daju }i prema {anku: “Eno ga Pera Kraq”. Tamo su stajala dva mladi}a, raspri~ana, dobro raspoloèna: prijateq je ne{to pri~ao Peri, ne{to mu je uz smeh obja{wavao, a Pera je pijuckao neko pi}e i uz osmeh komentarisao pri~u, gestikuliraju}i diskretno dirigentskim rukama. Gledao sam ga pre tog susreta uìvo u pozori{tu u staroj dobroj zgradi preko puta Dunavskog parka, i divio se lako}i s kojom je igrao, kao da je gluma ne{to najlak{e i najprirodnije {to ~ovek moè da radi.

Petar Kraq, prijateq koji se zauvek pamti

e dav no je gost Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du bio aka de mik Du {an Ko va ~e vi}. Je dan od ret kih pi sa ca u isto ri ji srp ske kwi èv no sti ko ji je za ì vo ta po stao kla sik, Ko va ~e vi} je od one naj re |e vr ste ~i ja su de la svi u ovoj ze mqi bez gra ni ca gle da li, slu {a li, ~i ta li... To li ko da i ovaj na{, ako je ve ro va ti is tra ì va wi ma, funk ci on al no vi {e ne pi smen ne go pi smen na rod, zna re pli ke iz Ko va ~e vi }e vih tra gi ko me di ja. Ve ro vat no za to {to su is trg nu te iz sa mog ì vo ta i men ta li te ta qu di sa ovih pro sto ra. I {to je Ko va ~e vi} us peo da naj ru `ni je i naj te è pri ~e o na ma, is pri ~a le po, me {a ju }i su ze i smeh na na ~in bli zak svi ma. Ve ~e sa Du {a nom Ko va ~e vi }em u Ogran ku SA NU, pa lo je bli zu go di {wi ce smr ti Pe tra Kra qa (1941-2011), jed nog od naj zna ~aj ni jih glu ma ca u isto ri ji srp skog i ju go slo ven skog po zo ri {ta. I Kraq je, kao i Ko va ~e vi}, za vr {io gim na zi ju u No vom Sa du, pa je ov de Du {an kao gim na zi sta pr vi put i vi deo Pe tra, na sce ni i u ì vo tu. A po sle su, i je dan i dru gi, po sta li in sti tu ci je. I pri ja te qi, jer dru ga ~i je i ni je mo glo bi ti. Za Du {a na Ko va ~e vi }a, Pe tar Kraq }e za u vek osta ti „pri ja teq ko ga }e pam ti ti po da ru, do bro ti i osme hu“. Sa bi ra ju }i uspo me ne i be le è }i ih, Ko va ~e vi} je po vo dom go di {wi ce od la ska Pe tra Kra qa na pi sao „No vo sad sku pri ~u“, ko ju je ne dav no pr vi put pro ~i tao u NS Ogran ku SA NU. Na{ list je do bio eks klu ziv no pra vo da je pr vi ob ja vi. A kwi ga se }a wa (u na sta ja wu) vra ti }e si gur no mno ge no vo sad ske sta re adre se, dra ge qu de, zbi va wa, po ~ev od pe de se tih go di na 20. ve ka, ka da je de ~a ~i} Du {an Ko va ~e vi} pr vi put do {ao u No vi Sad, pa do 1968. go di ne i we go vog od la ska na stu di je u Be og rad. Te naj ra ni je ne ja sne, cr no-be le sli ke, za me wu ju one {a re ne i ve se le, iz go di na od ra sta wa: o wi ma Ko va ~e vi} pri ~a jed na ko za ni mqi vo i du ho vi to, kao i u svo jim po zo ri {nim ko ma di ma. U „Ben Aki bi“ je, pri pre ma ju }i „Ha mle ta“ sa gim na zij skim dru go vi ma, shva tio da je po zo ri {te we go va pri rod na sre di na. Na no vo sad skom [tran du 1967. go di ne upo znao je su pru gu Na du (de vo ja~ ki Pe ri}) i od ta da su za jed no. No vi Sad i Du {a na Ko va ~e vi }a po ve za la je sud bi na, na obo stra no zadovoqstvo. n Rad mi la Lo ti na

Posmatrao sam ga u tom restoranu, poku{avaju}i da vidim razliku izme|u Pere na sceni i ovde, u obi~nom ìvotu. I se }am se, a to sam mu nekoliko puta i rekao, da je wegov prelazak iz obi~nog ìvota u lik na sceni – apsolutno bezbolan. To je ne{to najnormalnije, nema mistifikacije: ni {ta lak {e nego do}i u pozori{te, u}i u garderobu, obu }i kostim i ostaviti svakodnevne brige, iza }i na scenu ma~ijim hodom, gospodskog stasa i glasa, koji je uvek bio poseban, drag za slu{awe, bez obzira koju je teìnu uloge imao. Od tog davnog dana i slu~ajnog susreta u restoranu preko puta Gimnazije, pa do Perinog preranog odlaska tamo gde }emo se svi jednom ponovo sresti, pro{le su 44 godine. Zanimqivo je da tu sliku, taj prvi susret, pamtim kao ne{to posebno, ne{to drago, ne{to {to je bilo nalik na provi|ewe da }emo biti u zajedni~kim poslovima, predstavama i

filmovima vi{e od 30 godina. Pera je 15 godina igrao \or|a Xandara u drami “Sveti Georgije ubiva a`dahu”. Nisam rekao “mojoj drami”, jer je veliki glumac i dobar ~ovek tih godina u toj ulozi igrao i u svojoj drami. Jednog dana u “Srpskoj kafani” dok smo se dogovarali oko rada na filmu “Andergraund”, Pera mi je rekao da mu je ta uloga pomogla da se le~i i izle~i koliko je to mogu}e. I jo{ mi je rekao: kad u „A`dahi“ \or|e ka`e tetki “lako mi je biti dobar kad mi ni{ta drugo ne preostaje”, oslobodim se mnogih muka i shvatim uvek da celu ulogu, ceo komad igram da bih to rekao, jer je to moje ose }awe mo}i i nemo}i u ovom svetu. “Doktora [ustera” Pera je igrao 10 godina – doktora i brata Seke Sabli}, sa kojom se nadigravao u stara~kim likovima qudi sklonih dobrom se}awu na detiwstvo i zabo ravu ru~ka kojeg su tog dana imali. Radost wihove igre na sceni, mada pri~a nije ba{

No vo sad ska pri ~a

„Ovo je po~etak kwige koju pi{em kao se}awe...”

Fo to: Martin Candir

toliko radosna, publika je pratila smehom, aplauzima, i na kraju ponekom suzom, kad Pera odlazi u Be~ brodom sa Dunavskog keja, ube |en da je jo{ uvek mlad, da je ìvot pred wim. I dok odlazi nose}i stari kofer, do vikuje sestri, kao {to je nekad dovikivao kad je bio mlad: “Pisa}u, pisa }u, ne pla ~i, pisa }u”. Od onog slu~ajnog susreta u restoranu preko puta Gimnazije pa do danas, pro{lo je 45 godina – kao tren i kao ve~nost. I danas pamtim lik mladog, nasmejanog ~oveka koji }e svojim darom obele ìti pola veka srpske glume i na{ih ìvota. Naàlost, za vrlo kratko vreme, za nepune dve decenije napustila nas je plejada velikih glumaca, pisaca, slikara... Ve}i na wih je bila vezana poreklom, radom ili radovawem dolaska za Novi Sad i Vojvodinu. Petar Kraq je jedan od tih qudi koji je prve umetni~ke korake napravio u Novom Sadu. Ova pri~a je po~etak kwige koju pi{em kao se}awe, jer imam obavezu prema nekim qudima kao {to je Pera Kraq, koje sam upoznao a kojih vi{e nema. A po ~eo sam i da dobijam nagrade koje nose imena mojih mrtvih prijateqa. To je lepo i stra{no istovremeno. [to se ti~e mog celokupnog rada, rekao bih da sam u ìvotu uradio vi {e nego {to sam o~ekivao. I mawe nego {to sam mogao. (autor je kwièvnik, ~lan SANU)

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

pri^a Za Ku]ni HerBariJum

N O V O G O D I [ W I S U S R E T : Zafir HayimanOv, glumac, peva^, pisac

Ko je se kwi ge Je dan ~o vek a pu na sce na ne po kla wa ju za U No vu go di nu Pi{e: \or|e Pisarev epo se dru{tvance najavilo za do~ek Nove godine. Dolaze, kaù, i sve donose: pe~eno prase, sarmu sa qutim kobasicama, rusku salatu, pi}a kolko ti du{a i{te. Ko u nekoj rablezijanskoj povesti: {ta da se radi, prijateqi se ne ostavqaju u nevoqi! Misli se, kad su ve} tako opremqeni, mo`da ne bi bilo lo{e da im spremi male, slatke darove; to su prijateqi, a znano je da su kwige, hm, najboqi “~ovekovi prijateqi”. Vreme je, vreme je, hrabro je uzviknuo junak na{e novogodi{we pri~e, (ba{ kao da je isko~io iz ~uvenog Bulgakovqevog romana!) vreme je da se pozabavi ovim skoro pa literarnim problem~i}em. Kom{ija, tihi znanac, uli~ni prodavac voditeqskih, novinarskih i inih bestselera, s tu`nim pogledom na svoju izloènu tekstualnu robu, nije tu imao previ{e dilema. – Ma, brajko moj, samo pazi da im ne kupi{ ne{to, onako, tragi~no. Na primer, da uzme{ kwigu u kojoj ti glavni junak zavr{i ìvot pod to~kovima voza na nekoj vrlo prometnoj èlezni~koj stanici urbanomitske metropole. [ta ima neko da ~ita o takvoj budala{tini u vreme novogodi{wih praznika? Ili, ne daj boè, da im pokloni{ glupu kwigu u kojoj, uzmimo kao primer, bosonogi junaci lutaju stazama i bogazama pusto{nog sveta i doìvqavaju razne nemogu}e pustolovine. Kome to treba, ko bi poverovao u tako neku baqezgariju? Jasno, misli se na{ novogodi{wi junak, pa kom{ija je skroz u pravu! Ipak, praviti profil kwige KOJA SE NE POKLAWA ZA NOVU GODINU nije {ala: mo`da ne bi bilo lo{e obratiti se nekom malo stru~nijem i iskusnijem? [kolski drug iz osnovne, sada profesor na fakultetu. Tata-mata, pa i vispreni profesionalac za vrednu literaturu! – [ta da ti kaèm, bilo bi lak{e da si me pitao [TA DA IM POKLONI[ ali, {ta je - tu je. Za po~etak, ~uvaj se trivijalnosti i op{tih mesta koje, na prvu loptu, samo izgledaju osobeno ili ma{tovito, a zapravo su strogi kli{e. Ako, na primer, ustanovi{ da je junak kwige nadobudni intelektualac, mo`da profesor ili sve{tenik, koji iz stranice u stranicu soli pamet ne samo ~itaocima, nego i drugim junacima pa i sam sebi, beì od toga: to ti je sigurno neki ocvali postmodernista koji ne izlazi iz biblioteke i gwavi qude ve} davno, davno sa`vakanim stvarima. Ko bi jo{ u tako ne{to poverovao, pa on je izgubio kompas, zaboravqaju}i na osnovnu stvar: pri~a mora da bude uverqiva, ma koliko se siè ~inio fantasti~nim. Znao je na{ novogodi{wi junak i jednog kriti~ara. Nosio je elegantne nao~are sa so~ivima na otklapawe-zaklapawe, sve sa zlatnim okvirom. Pi{e, skoro redovno, za jedan od poznatijih dnevnih listova. Intelektualna bradica i elegantni brkovi, podrazumeva se! – Ja ti, druè moj, nemam tu ba{ prevelikih dilema. Malo prelistam kwiùrak i sve mi je jasno. Na primer, ukoliko se dvoje mladih ne{to kao vole, pa jo{ sve bude u imaginarnom vremenu, tzv. kostimografski, da ne kaèm istorijski miqe, pa se, neizbe`no, pojavi kompletan katalog op{tih mesta, zna{ ono, cve}e, balkon, kle~awe i suze, pa se jo{ zavr{i smr}u jednog, ili, grozno, oba junaka, batali to, brale. Ma, ja o takvim kwiìcama ne èlim da zabeleìm ni tri reda. Ni u snu! Opet, postoje jo{ neke otrcane modle, posebno vezane za te dosadne qubavne pri~e. Zna{ ono, vole se, bla, bla, bla, strast ve~na, bla, bla, bla, a ono u pozadini neki veliki rat, pa ako pisac jo{ doda i malo snega, surovu zimu... ma, to bi bio grozan poklon. Pravo govore}i, pomisli junak ve} duboko pokoleban, pa i wemu su dosadili savremeni romani u kojima se re~ima i idejama operi{e kao da se sve pod ra zu me va, pa onda ~itaoci dolaze u situaciju da primete kako predo~ene stvari i nisu to za {ta se izdaju: la`ni put, ku}a, trava, pas, la`ne ruè. Mo`da se i u (la`noj) ku}i glavnog junaka nalazi la`ni friìder, sa la`nom hranom, prepun ceduqica na kojima pi{e: krompir, majonez, salama, jaje? Kakav neplanirani haos moè samo da napravi nesavesni romanopisac koji svojom neuko{}u izaziva neplanirani strah kod sopstvenih junaka da }e ~itav kratki i jedini ìvot koji poseduju, na tih stotinu ili dve stranica, provesti u pseudo-svetu, na repu doga|aja! I zato odjednom odlu~ni novogodi{wi junak odustane naprasno od kwiga, i pokupuje prijateqima, umesto svesaka tvrdih korica u zlatotisku, neke xixabixe: jeste, potpuno nekorisno, ali bar svetluca, je~i, zvoni i zvrji, tambura, pi{ti, drhti i vri{ti. Nije mu ba{ bilo svejedno kada je i ta no} stigla jer, naravno, sve se desilo naopako, kako to ve} u ìvotu biva. Dakle, ON je, na poklon, dobio ~itavu pregr{t kwiga. – Ovo ti je – re~e dr~no prijateqica kwiga u kojoj ti glavna junakiwa zavr{i ìvot pod to~kovima voza na nekoj vrlo prometnoj èlezni~koj stanici urbanomitske metropole. Klasika! Drugi prijateq se veselo nasme{io. – Uìva}e{ u ovim neverovatnim, nemogu}im pustolovinama bosonogih junaka {to lutaju stazama i bogazama pusto{nog sveta. Kwiga za sva vremena! A tek tre}i. – Ovo ti je uzbudqiv i pametan roman sa junakom, intelektualcem, ina~e sve{tenikom, koji iz stranice u stranicu na pravi na~in soli pamet ne samo ~itaocima, nego i drugim junacima pa i sam sebi. Napi sao ga je sjajni postmodernista, profesor, u~eniji od svake biblioteke, a pri~a je stra{no uverqiva, ma koliko se siè ~inio fantasti~nim. Kultni roman! E, tada se junak skroz zabrinuo! A dotukla ga je devojka. – Ovo ti je vanserijska kwiga! Ima tu svega, i qubavi i izdaje, i bal kona i cve}a, i otrova i tragi~nog kraja... A dobija{, pride, i rasko {nu, potresnu povest o qubavi i strasti: u pozadini je Veliki rat, a oko wih sneg i surova zima... Dok su wegovi “mali, slatki darovi”, xixamixe, jadno i traqavo sve tlucale, je~ale, zvonile i zvrjile, tamburale, pi{tale, drhtale i vri{tale, mogao je samo da, opsewen, zuri u sve te predivne kwige koje je nenadano stekao: Tolstojevu “Anu Karewinu”, Tolkinovog “Hobita”, ali i “Gospodara prstenova”, “Ime ruè” Umberta Eka, “Romea i Juliju” [ekspira, Pasternakovog “Doktora @ivaga”... n

„Madlenijanumu„ gu`va, ve} vidim da }e „Rebeka” kasniti. Tiskaju se dame u ve~erwim toaletama pored devojaka u farmerkama. S jednima i drugima ruku pod ruku ne ba{ reprezentativni mladi}i i muèvi. Wima i nije bitno kako izgledaju, o~igledno su tu samo da udovoqe svojim lep{im polovinama i odgledaju tu ve} sada hit predstavu. Gledam ih, mrzovoqna, ni meni nije do „Rebeke”, ja sam ovde do{la da radim. Mada, ko zna, mo`da mi se i svidi, mo`da mi se raspoloèwe popravi. Oko pola osam u|osmo u salu, bar dobar deo nas koji ne ~ekamo posledwi trenutak. Pro|e petnaest minuta, onih akademskih, pro|e bogami i dvadeset. Svetla se kona~no pogasi{e, pojavi{e se prvi glumci, otpevan prvi song mjuzikla... Ja ~ekam, ~ekam, ~ekam da se pojavi ~ovek zbog koga sam do{la. I sasvim kratko, na tren, pozdrav s glavnim glumcem i nestajawe sa scene. Bio je dovoqan taj jedan naklon, to jedno „dobro do{li„ da Zafir Haximanov ispuni ~itavu scenu. Ta, ~ini se, tako mala uloga preokrenula je ~itavu predstavu. Jedva do~ekah kraj. Ne zato {to je predstava lo{a, naprotiv, ve} zato {to nisam mogla da sa~ekam susret sa legendom ovda{we scene, ~ovekom ~ije sam filmove „No`„ i „Krvava makedonska svadba„ bezbroj puta gledala bez daha. Kada se gu`va razi{la, Zafir i ja krenusmo u obli`wi kafi} kako bismo malo }akulali, o pro{lim, sada{wim i budu}im vremenima, o svemu lepom i ru`nom u wegovoj dugogodi{woj karijeri. – Kako vam se svidela „Rebeka„ – upita me dok smo izlazili iz pozori{ta. Iskreno, bez neke la`ne dopadqivosti, rekoh mu: – Znate {ta, uvek vi{e pa`we obratim na epizodne uloge, nekako mi one daju pe~at predstavi. Tu su da je objasne, da je podignu, zamrse i odmrse konce, dovoqno male i dovoqno jake. Zafir se sloì. Proveo je pola sata na sceni, a uspeo je da o~ara publiku. – Epizodne uloge daju ìvot predstavama. U „Jadnicima„ sam imao jo{ deset puta te ì zadatak pa se nisam dao. Bio sam tri sata na sceni, jedva da sam imao vremena da popijem gutqaj vode. Ovo je ipak za finu nijansu mawe, {to se ti~e obima, ali ne i {to se ti~e zna~aja... Na wemu ni traga godina i umora. Gospodin Haximanov, ali stvarno gospodin, stara garda. Znate ono kad vam ~ovek pridrì kaput koji skidate, oka~i ga, pri|e odmakne stolicu da sednete pa je primakne. ôvek koji èni ukaè puno po{tovawe, uz koga se ose}ate kao dama. To po{tovawe iskazuje i u hvali svojih kolega iz predstave. – Svi zadaci u predstavi su te{ki i gluma~ki i peva~ki, uloge su podjednako dobre i jake – nastavqa u dahu, jo{ je u predstavi. – Jedino {to moram da iskaèm svoju àl {to uporedo sa „Rebekom” ne idu i „Jadnici„. Mislim da su u „Madlenijanumu„ napravili gre{ku u koracima... O~ekuje se da filmska verzija dobije desetak nominacija za Oskara. Na{em mjuziklu bi to bila besplatna reklama... Ali ono {to nije postigao sa „Jadnicima„, Zafir je mnogo pre toga doma{io igraju}i u „Violinisti na krovu„. Proveo je 12 sezona u Novom Sadu, dobio ulogu Tevijea i u Bostonu, igrao ga na Terazijama. – Premijera u Srpskom narodnom pozori{tu bila je 1992. Igrala je 12 sezona i dostigli smo brojku od 120 izvo|ewa. Po{to sam imao sre}u da gostujem sa ulogom Tevija i u Pozori{tu na Terazijama i u Bostonu, bilo je to vi{e od 200 predstava – kona~no na wegovom licu videh zadovoqstvo. Tri iste uloge u tri razli~ita pozori{ta i tri razli~ita iskustva. – Imao sam 48 godina kada je „Violinista” premijerno izveden u Novom Sadu. Puno sam znao i nije me sramota da kaèm kako sam, bar iz mog ugla gledano, bio {to mjuzikla ti~e jedan od najobrazovanijih qudi u eks Jugoslaviji. Jo{ kao student sam se u Americi nagledao mjuzikala. Sve vreme sam bio u Ac tor stu diu i iz prve ruke sam dobijao informacije koje su prethodno dobijali i Marlon Brando, Merlin Monro... Stipendiju za postdiplomske studije u najboqoj mjuzikl {koli Mayno oth Mu sic School sam presko~io zato {to sam u me|uvremenu dobio glavne uloge u filmovima „No`„ i „Krvava makedonska svadba„, pa onda pobedio na nekoliko festivala zabavne muzike, potom oti{ao na tri opasne turneje po Sovjetskom Savezu, zaradio prve pare. S obzirom na to da je Jugoslavija tada i{la vertikalno u vis i s obzirom da sam se zaqubio u Senku (Veletanli}), odlu~io sam da ipak ne odem ponovo u SAD. Jer, da sam oti{ao, ne bih se vratio – prise}a se Zafir otpijaju}i lagano gutqaj vode.

Preko lica mu pre|e senka, o~igledno mu nije ba{ svejedno kad se osvrne na tu propu{tenu {ansu. – Mnogo puta sam za`alio, jer smo mi uspeli da od te Jugoslavije, koja je i{la uzlaznom putawom, napravimo ne{to {to ide kao kamen nadole. Za`ali{ zbog toliko qubavi, toliko verovawa {to se danas ~esto naziva „patriotizam„. Dobijem ospice kad ~ujem ko sve nije patriota. Ako je neko patriota, to sam bio ja kada sam odlu~io da iz tada{we Jugoslavije {aqem poruke u svemir. Sada svi govore kako mladi treba da ostanu, da ne idu u svet... Ma znate kako bih za`dio u taj svet, nego je u ono vreme bilo toliko dobro ovde... „Imali ste i drugu {ansu, kada ste bili kod Vasila u Bostonu”, podse}am ga vi{e da prekinem ti{inu. – Imao sam jo{ {ansi, ali kad sam bio u Bostonu, ve} sam bio prema{io pedesetu. A pozori{te u kojem sam igrao nije moglo da mi obezbedi radnu vizu. Jer u tom, nama

tako slatkom i sawanom kapitalizmu, niko ne}e da zaposli osobu koja ima preko pet banki. Ne}e da ula`u u wega... U isto vreme kada je Zafir dobio glavnu uloge u bostonskoj verziji „Violiniste na krovu„, sin Vasil, pijanista, zavr{avao je ~u veni muzi~ki kolex Berkli. – E, da, razlika je {to je on dobio radnu vizu na tri godine, a wegov tata, i pored izuzetnih kritika za predstavu koja je u toj godini

Od oca u nasle|e {est hiqada pesama – Moj otac je bio jedna izvanredna li~nost. Bez obzira {to je bio magistar farmacije, odlu~io da se posveti muzici za koju je bio bogom dan. Da bi imao neki papir, zavr{io je i muzi~ku {kolu, u to vreme Pedago{ku akademiju koja je trajala dve godine. Imao je apsolutan sluh: vi mu pevate, on slu{a i pi{e note. Od svoje sedamnaeste godine po~eo je da zapisuje narodne pese i iza wega je ostao opus od oko {est hiqada etnomuzikolo{kih zapisa. Eno ih u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti, ~ekaju neke svetlije dane, koji ko zna kada }e do}i... po op{toj oceni bila najboqa - ne moè da je dobije. No, u me|uvremenu sam kod ku}e dobio dvostruku ulogu u „ôveku od La Man~e„, igrao sam i Servantesa i Don Kihota. Tu nesre}nu predstavu je kod nas radio samo Dra gan Lakovi}, i znate {ta, tad je oti{ao sa ovog sveta. Ja sam izvukao ìvu glavu, ha, ha, ha, ali je moja partnerka slomila ruku, pa ostala u drugom stawu i posle pet igrawa predstava je skinuta sa repertoara... Sre}a da je posle svega toga do{ao @an Valàn u „Jadnicima„ – podiè ruku i pozva konobara za jo{ jedno kasno pi}e u sad ve} gotovo praznom kafi}u. Nas dvoje radnih qudi za stolom, dobro raspoloèni, kao najboqi prijateqi, a jedva poznanici. Zbog tog mog novog poznanika odgledala sam po ko zna koji put filmove

„No`„ i „Krvava makedonska svadba„ u kojima mu je partnerka bila Vera ûki}. – Vera je bila odli~na u „Krvavoj svadbi„, a ulogu je dobila ponajvi{e zahvaquju}i meni jer su nas Makedonci videli u „Noù„ i èleli su da nas ponovo spoje. Ruku na srce, zaista sam bio kao bogom dan za ulogu Spaseta. ôban~e koje ima mo`da dvadeset godina, a u momentu je sazreo. Naravno, velika je stvar kad David pobedi Golijata, klinac koji juri za ovcama pobedi velikog bega. I danas u svakoj ku}i Makedonaca u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, imaju snimak „Krvave makedonske svadbe„. Kada sam bio na turnejama u tim zemqama, qudi bi me pozivali na ve~eru, na kafu, pi}e, a kako gde u|em, „Krvava makedonska svadba„ ide sa ekrana... U kafi}u samo sada samo mi, ali imam utisak da je Zafir ispunio ceo prostor, da je za svakim stolom... A jo{ kad zapeva, ~ovek se najeì, oseti bol, proìvi svaku re~. – Moja pesma, odnosno pesma moga oca, je „Marika moma ubava„. Od wegovih pesama odabrao sam onu koju je ~esto izvodio „Svu no} sedim Treno„. Trena je broj jedan za Senku i mene. Kada smo se upoznali pri~ali smo o tome koje smo pesme slu{ali u detiwstvu. Ona je meni pevala neke pesme koje su weni roditeqi voleli, a ja woj „Trenu„. I do danas je ostala na{a najomiqenija pesma. Inspirisan wome napisao sam „Od qubov ne se bega„, koja je bila vode}a balada u mom, a prvom ma kedonskom, mjuziklu „Halo, bu|ewe„. Pri~a je to o jednom apatridu, egejskom Makedoncu koji je ostao bez igde i~ega. Igran je 1990, ali je prekinut zbog rata... A onda otvoreno priznaje da ne bi mogao da ìvi kao mnogi koji danas drhte od danas do sutra, ne smeju nikome ni{ta da kaù.. – Kada bih do{ao do toga da drhtim pred svakim ko odlu~uje o tome da li }u dobiti neku crkavicu od plate ili ne, sko~io bih sa Brankovog mosta i zavr{io taj uàs, jer to onda nije ìvot nego tortura. Ne priznajem revolucije radi revolucije, ali ne priznajem ni tavorewe. Za{to bih bio gove~e? Da te hrane samo kako bi te muzli i posle okrenuli na ra`wu? Priznaje mi da je upravo da ne bi bio gove~e, da ne bi razmi{qao o surovoj svakodnevici, obezbedio sebi izduvni ventil, igra~ku... – Vinograd! Imam 250 ~okota u Odu{evcu pokraj Slankamena. Uspem od toga da napravim 300 litara vina i nekih 40 litara loze. Bude tu malo i {qiva, jabuka... Igram se sam, uglavnom, osim kada ne{to vaqa ozbiqnije uraditi. Tada zovnem neke drugare da pomognu ili platim qude. îni se da ba{ zahvaquju}i tom vinogradu i ne prime}ujem da mi sedamdeseta visi nad glavom... I smeje se, iskreno, od srca. Kroz taj grleni smeh kaè i da je, druè}i se s vinogradarima, dobio i kilograme vi{ka. @ali jedino {to je vremena za ta druèwa sve mawe. – Ali ga ipak ukradem. Kad god sam ranije i{ao u Novi Sad, svra}ao sam u Slankamen u odlasku ili povratku. Naravno, bio sam i mla|i, sada vi{e ne mogu. Ipak, odem ponekad na tri dana: prvi dan pripreme, drugi dan se radi, a tre}i se opustimo i malo degustiramo. I tako, od Skopqa, preko Bostona i Beo grada, do{ao je i do Novog Sada, grada u kome je, kako sam priznaje – ostario. – Boske (Ivan Bosiq~i}, prim, aut) mi je, kad smo se videli na prvoj probi „Jadnika„, rekao: „Ja sam studirao u Novom Sadu, ~ak 18 puta sam gledao ’Violinistu na krovu’ i uvek sam mislio ho}u li ikada mo}i da zaigram ovako ne{to„. Sad je, posle „Rebeke„ i mnogo drugih odigranih glavnih uloga u velikim mjuziklima, opet priznao da, zapravo, jo{ nije dobio tako iskrene i gromke aplauze kao {to sam ih ja dobijao za Tevija. Igraju}i „Violinistu” stekao je u Novom Sadu i mnogo prijateqa, proveo pregr{t lepih dana... – Novi Sad je tre}i grad mog ìvota. Ako sam u Skopqu ro|en i proveo detiwstvo, u Beogradu mladost i zrelost, u Novom Sadu sam ostario. Stekao sam sjajne prijateqe, izvanredne qude, druìo se sa neverovatnim umetnicima, lekarima, mangupima, boemima i sa izvanrednim damama. Bio sam okruèn lepim svetom. Ali kao i uvek, postoji kontrateà lepom... Nekoliko tipova koji ni{ta ne rade, nego sede po kafanama i presipaju iz {upqeg u prazno, stalno su traìli razlog da skinu „Violinistu„ sa repertoara. Ma... I tu, s neslavnim zavr{etkom „Violiniste na krovu„, zavr{ismo i mi svoju pri~u. Zafir mi xentlmenski donese kaput, pridrà da ga obu~em, otvori vrata da iza|em. Stupismo u hladnu decembarsku no}, pa svako na svoju stranu uz pozdrav i èqe za boqu slede}u godinu. Da li da mu kaèm da mi je, dok sam se jeìla od zime, bilo toplo oko srca. Znate ono kao kad ste kao dete ~ekali da vidite nekog svog idola pa vam se èqa napokon ispuni. n Zorica Dragojevi}

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

А ЧК ЗИ А У М ЦЕН И С БИЈ Р У С 012. 2

Пер спек тив но стаг ни ра мо

o ma }a rok sce na i da qe stag ni ra, iako po sto je ne ki ohra bru ju }i po ka za te qi ko ji na vo de na to da bi se stva ri usko ro mo gle pro me ni ti. Ukrat ko, to bi bio opis mu zi~ ke sce ne u Sr bi ji u 2012. go di ni. Pri met no je da je sve vi {e fe sti va la i go sto va wa stra nih mu zi~ kih zve zda, ali do ma }i ben do vi, po seb no oni iz ma wih gra do va i cen ta ra i da qe ima ju vr lo ma lo pro sto ra za svo ju pro mo ci ju. Zbog sla be in fra struk tu re klu bo va za svir ke, ne za in te re so va no sti me di ja i vr lo ma log bro ja iz da va~ kih ku }a, naj ~e {}e su i da qe osu |e ni na sop stve ne sna ge i ve ru u svo je ide je. Mu zi~ ka sce na se iz klu bo va pre se li la na Ju tjub i dru {tve ne mre `e, a raz voj i po jef ti we we ure |a ja za vi deo sni ma we do pri ne li su po ra stu bro ja spo to va ko je ben do vi sni ma ju. Pa ra dok sal no, ali si tu a ci ja je da nas ta kva da u sva kom iz da wu “Gru va wa” bu de po ~e ti ri, pet, pa i vi {e pre mi jer nih spo to va, {to je da le ko vi {e u od no su na emi si je ko je smo sni ma li ka da smo po ~i wa li 2009. go di ne. Ukup no je oko 200 vi deo spo to va sni mqe no ove go di ne, ali, na `a lost, ve }i na tih ben do va ni je od svi ra la vi {e od pet kon ce ra ta ove go di ne i to uglav nom u svom gra du. Na dis ko graf skom pla nu, sta we je iden ti~ no kao ra ni je. Sve ma we je ak tiv nih iz da va~ kih ku }a, po seb no onih ko je u kon ti nu i te tu ob ja vqu ju iz da wa do ma }ih ben do va. On lajn iz da wa su odav no pre u ze la pri mat u od no su na tra di ci o nal ne al bu me na tvr dim no sa ~i ma zvu ka, a naj ~e {}e se do ga |a da ben do vi sa mi ob ja vqu ju svo je snim ke na in ter ne tu i to po pra vi lu kao al bu me ko ji su do stup ni za slo bod no pre u zi ma we. Sve pri sut ni je su for me EP-a ili mi ni al bu ma, ko je pra ti par vi deo sin glo va, {to je ben do vi ma sa svim do voq no da kre nu sa svir ka ma. Od za ni mqi vi jih iz da wa, iz dva ja ju se dva al bu ma pred stav ni ka som -

dNEVNIk

31.decembar2012-2.januar2013.

Gruvawe - lista najboqih albuma u 2012. 1. Bo le sna [te nad – Lo {e, lo {e 2. Go ri bor – Evo je ba wa 3. Li ne Out – Cyni cism 4. Neo zbiq ni pe si mi sti – Omla din ci kud ste po {li? 5. Stray Dogg – Fi re’s ne ver end O eks pan zi ji do ma }e vi deo pro duk ci je smo ve} ne {to re kli u uvod nom de lu tek sta. Spo to va je, da kle, sve vi {e i kao i sa mih ben do va, vr lo su raz li ~i ti – od kla si~ nih “svi ra~ kih”, do igra nih ili ani mi ra nih. O umet ni~ kom kva li te tu se jo{ mo è di sku to va ti, ali se mo ra pri zna ti da je teh ni~ ki kva li tet pro duk ci je po dig nut na znat no vi {i ni vo ne go ra ni je. Iz obi qa vi deo spo to va ko ji su to kom 2012. go di ne sti gli u na {u re dak ci ju, iz dvo ji li smo pet naj bo qih po mi {qe wu eki pe “Gru va wa”. Po seb nu pa `wu tre ba obra ti ti na pr vo pla si ra ni spot “Mi lion mi qa” be o grad skog ben da “Feud”, u ko me je uz upo tre bu ma ski iz ne ka da ~u ve ne se ri je “Pla ne ta maj mu na” iz ve de na vr lo ja sna ana lo gi ja sa vre me nom u ko me da nas ì vi mo. Gruvawe – lista najboqih spotova u 2012. 1. Feud – Mi lion mi qa 2. Lu de Kra ve – Me tro nom 3. Gra te – Pa ra no ja 4. Mar ~e lo – Sun ce 5. Stray Dogg – Smi le I ova go di na bi la je pre pu na go sto va wa ve li kih i onih ma lo ma wih svet skih zve zda u na {oj ze mqi, a su de }i pre ma na ja va ma, na red na }e bi ti jo{ bo ga ti ja. Na Eg zi tu su go sto va li Du ran Du ran, New Or der, Guns’n’ro ses, Erykah Ba du, be o grad sko U{}e bi lo je po pri {te ve li kog Bel gra de cal ling fe sti va la na ko me su svi ra li Fa ith no mo re, Ozzy Os bo ru ne, Slash, The Cult, Pu bilc ima ge li mi ted… Ne {to ra ni je na U{}u je ve li ki kon cert pred 30.000 qu di od svi ra la i Me tal li ca. U Be o gra du su na stu pa li i The Pro digy, Ma rilyn Man son, The Cran ber ri es, No vi Sad je ugo stio le gen de al ter na tiv ne sce ne Tin der sticks, a na kra gu je va~ ki Ar se nal fest sti gli su The rapy i Ste reo MC’s. Ta ko |e, pri met no je da go to vo sva ki ma lo ve }i grad u Sr bi ji ima svoj let wi fe sti val, to li ko ih je da ih je ne mo gu }e sve obi }i. Sa jed ne stra ne to mo è bi ti ve o ma do bro, pod uslo vom da na wi ma ne de fi lu ju ma we-vi {e ista ime na, {to se na à lost uglav nom i do ga |a. Na go di {wu li stu bit nih do ga |a ja po mi {qe wu eki pe “Gru va wa” ugu ra lo se i otva ra we jed nog no vog klu ba u No vom Sa du i to je za pra vo naj va `ni je – po sto ja we klu bo va u ko ji ma ben do vi mo gu to kom go di ne da svi ra ju, a pu bli ka da se upo zna je s onim {to se za i sta zbi va na do ma }oj sce ni. Bel gra de cal ling fe sti val je u na {em gla sa wu osvo jio pr vo me sto, a ve} sa da na kra ju go di ne iz ve sno je da }e to bi ti i je dan od naj ve }ih do ga |a ja u na red noj. Green Day su na ja vqe ni kao no si o ci pro gra ma, uz “Hlad no pi vo”, a or ga ni za to ri }e usko ro sa op {ti ti i ime na osta lih iz vo |a ~a. Gruvawe – lista najva`nijih doga|aja u 2012. 1. Bel gra de cal ling fe sti val 2. War ri ors dan ce fe sti val (Be o grad) 3. Otvo ren klub The Qu ar ter u No vom Sa du 4. Kul pin fest 2012 5. Eg zit 2012

bor ske sce ne, ve} par go di na jed ne od naj ak tiv ni jih u na {oj ze mqi. “Neo zbiq ni Pe si mi sti” su ob ja vi li du go o~e ki va no iz da we „Omla din ci kud ste po {li“, na ko me se uglav nom na la ze pe sme ko je je wi ho va pu bli ka odav no upo zna la i pri hva ti la na kon cer ti ma, a sa da, eto, ima mo gu} nost da ih slu {a i u ku} nim uslo vi ma. Ve o ma kva li te tan dru gi al bum „Cyni cism“ ob ja vio je i som bor ski bend Li ne Out i ti me na pra vio zna ~a jan ko rak na pred u od no su na de bi iz da we „Ma ster pi e ce“. âst pred stav ni ka sta ri je gar de od bra ni li su “Go ri bor” od li~ nim dvo stru kim al bu mom „Evo je ba wa“, i “Obo je ni Pro gram” ko ji je svo je fa no ve ob ra do vao iz da wem „Ka ko to mi sli{ mi?“ sa ko ga su ski nu ta ~ak tri sin gla. Ve o ma do bre no ve plo ~e ima ju be o grad ske i be ~ej ske me lan ho li~ ne po sta ve Re bel Star i Stray Dogg, sa svim so lid ne al bu me ob ja vi li su “Auto park” i Stut tgart On li ne (Be o grad), “Ele ven” ([a bac) i ZAA (Kru {e vac), a od de bi tant skih iz da wa pa `wu su pri vu kli be o grad ski ben do vi Xa nax, “Kar tel” i “Vi se }i Vr to vi Va vi lo na”, no vo sa |a ni “Jo sip a li sac” i Pry, mla de no va~ ki bluzro ke ri Cot ton Pic kers, kao i re ge eki pa iz Svi lajn ca “Aman Za man”. Du ho vit i ori gi na lan de bi al bum „Lo {e, lo {e“ ne ka ko s pro le }a ob ja vi li su i ro do na ~el ni ci thrash punka, be o grad ski bend “Bo le sna [te nad”, ko ji su u na {em pro {lo go di {wem gla sa wu bi li me |u naj ve }im na da ma za ovu go di nu. Mo è se re }i da su pot pu no oprav da li o~e ki va wa, jer je eki pa “Gru va wa” wi hov al bum oce ni la kao naj bo qi u 2012.go di ni. Pred kraj go di ne, no ve al bu me pre zen to va li su “Ve li ki Pre zir”, “Re pe ti tor” i “Zbo gom Brus Li”, ali }e se o tim iz da wi ma vi {e go vo ri ti u 2013. Da ne za bo ra vi mo ni mejnstrim ve te ra ne, u 2012. no vim al bu mi ma su se ogla si li i “Ri bqa ~or ba” i Ba ja ga. I dok se “ôr ba” i da qe vr ti u is toj ma tri ci iz ko je ne uspe va da se is ko be qa ve} go di na ma, Ba ja ga je fa no ve ob ra do vao vr lo kva li tet nim iz da wem „Da qi na dim i pra {i na“, po naj bo qim al bu mom ko ji je sni mio u po sled wih de se tak i vi {e go di na.

Iako smo se na da li, u 2012. go di ni na do ma }oj sce ni, na `a lost, ni je is ko ~i lo ne ko no vo ve li ko ime. Ba za no vih ben do va je i da qe ve o ma ve li ka, ali kao {to je ve} re ~e no, klu bo vi, me di ji i iz da va~ ke ku }e go to vo da i ne ma re za wih. S na {e pro {lo go di {we li ste naj ve }ih na da iz dva ja ju se surf-roc ke ri Thre e so me ko ji su ove go di ne od svi ra li pra vu prav ca tu evrop sku tur ne ju od ne kih tri de se tak kon ce ra ta, kao i ve} spo me nu ta “Bo le sna [te nad” ko ja su ob ja vi la de bi al bum. Pro {lo go di {wi po bed ni ci Con cre te Sun su ove go di ne ob ja vi li singl “Sil ver sun”, svi ra li u ze mqi i re gi o nu, a za na red nu go di nu na ja vqu ju no vi al bum. U vr hu ovo go di {we li ste ben do va od ko jih o~e ku je mo da na pra ve po mak u svo joj ka ri je ri na la ze se zre wa nin ski Hype i no vo sad ski Gra te, dva ben da ko ja po sto je ve} 4-5 go di na, `an rov ski vr lo pro fi li sa ni sa od li~ nim kon cert nim na stu pi ma. Za 2013. oba ben da su na ja vi la no ve al bu me (Hype de bi tant ski, Gra te dru gi) ko ji ma pla ni ra ju pro boj u vrh do ma }e sce ne.

e li ki maj stor svir ke na {est ì ca, vir tu oz i kom po zi tor glo bal ne re pu ta ci je i du go go di {wi pro fe sor gi ta re, i to ni ma we ni vi {e ne go u “Ze mqi gi ta ri sta” Ka li for ni ji, na{ ~o vek, Mi ro slav Ta di}, na rod noj je gru di po znat tek po sled wih de se tak go di na. Od ne za bo rav ne sa rad we sa Vlat kom Ste fa nov skim, s ko jim je i svi ra~ ki i vi zu el no ~i nio ne ve ro va tan, go to vo bli za na~ ki tan dem, pa sve do da nas ka da je i u Sr bi ji ko na~ no do se gao sta tus ì ve le gen de, Ta di} je vi {e ne go ak ti van na ra znim fron to vi ma, ra ~u na ju }i i upra vo ob ja vqe ni al bum “Vi da ri ca” sa po zna tim ~u va ri ma na {e vo kal ne i kul tur ne tra di ci je – bra }om Te o fi lo vi}. Pro mo tiv na tur ne ja do ve {}e ovaj trio i u voj vo |an sku pre sto ni cu 15. ja nu a ra na stu pa ju }e go di ne, u okvi ru ci klu sa “Bo ì} no-no vo go di {wi kon cer ti” Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da. Mi ro slav Ta di} je ro |en u Tu zli pre ne {to vi {e od po la ve ka, ali je od ra stao u Be o gra du, gde je we go va maj ka, glu mi ca, ima la an ga `man u po zo ri {tu “Bo {ko Bu ha”. Mu zi ku je, ka è, za vo leo uz oca, kwi èv ni ka sklo nog pe smi i gi ta ri. Ozbiq ni je mu zi~ ko obra zo va we ste kao je tek od la skom u Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve 1979. go di ne, da bi se ve} po lo vi nom na red ne de ce ni je za te kao u ulo zi pre da va ~a na ko le xu ko ji je i za vr {io – Ka li for nij skom in sti tu tu umet no sti u Los An |e le su. Na red ne go di ne do ne le su mu ve li ki ugled me |u gi ta ri sti ma u naj ve }oj mo gu }oj kon ku ren ci ji, bu du }i da Grad an |e la od vaj ka da slo vi za svet sku pre sto ni cu {e sto ì ~a ne umet no sti. Sta tus jed nog od naj o ri gi nal ni jih mu zi ~a ra i stal nog ino va to ra, me |u tim, ni je mu bio to li ko bi tan, ko li ko sa rad wa sa za ni mqi vim umet ni ci ma svet ske re pu ta ci je, u ra spo nu od Pla si da Do min ga i L.A. ope re, pre ko Xe ka Bru sa iz sa sta va “Krim” i por tu gal ske xez pe va ~i cer Ma ri je @o ao, do Ra de ta [er be xi je, bu gar skog ka va li ste Te o do si ja Spa so va i dru gih ve li ka na bal kan skog me lo sa. Po sled wih go di na znat no ga oku pi ra i is pu wa va i svir ka sa mu zi ~a ri ma po koj nog Fren ka Za pe, u okvi ru sa sta va The Grande Mothers Reinvented. Osim {to na ko le xu dr ì ~a so ve aku sti~ ne gi ta re, uvo da u fla men ko i blu za ra ni je fa ze (do 1960), Ta di} je li der stu dent skog an sam bla, a u slo bod no vre me pra vi i gi ta re na ko ji ma svi ra. Upr kos sve mu, uspeh i za do voq stvo kroz po sao ga ni su pro me ni li: kao ret ko skro man umet nik i in te lek tu a lac ve li kog zna wa i bla gog tem pe ra men ta, pred sta vio se i ovog pu ta to kom raz go vo ra za no vo go di {we iz da we „Dnev ni ka”. l U recenziji albuma “Vidarica” Nenad Georgievski je lepo primetio da je va{a saradwa sa Teofilovi}i ma “nekako prirodna”. Kako je do{lo do tog susreta i {ta, po vama, ~ini tu prirodnost va{e saradwe? – Te o fi lo vi }e sam upo znao 1999, ka da su bi li go sti na kon cer tu mog dua sa Vlat kom Ste fa nov skim. Vlat ko je ve} ta da vi deo wi hov mu zi~ ki po ten ci jal i mu dro je pred lo ìo da nam se pri dru è u ne ko li ko nu me ra. A {to se ti ~e pri rod no sti na {e sa rad we, mi slim da ima mo mno go do dir nih ta ~a ka kao mu zi ~a ri i kao qu di, {to nam do no si pu no za do voq stva kad god sa ra |u je mo, a ta bli skost se on da pre no si i na na {e na stu pe i snim ke.

Пријатељ из Земље г

Gruvawe - lista najve}ih nada za 2013. 1. Gra te (No vi Sad) 2. Hype (Zre wa nin) 3. Stra ight Mic key and the Boyz (Be o grad) 4. Em pathy soul pro ject (Zre wa nin) 5. Li ga iz u zet nih xentlme na (Ni{) Na kra ju do la zi mo i do iz bo ra naj bo qeg do ma }eg ben da u 2012.go di ni. I ovo ga pu ta, taj iz bor smo pre pu sti li po se ti o ci ma saj ta www.gruvanje.com, koji su u dvonedeqnom glasawu po~etkom decembra birali izme|u 40 ponu|enih izvo|a~a. Kao i svaki put kada se radi o web glasawu, pobednik zavisi iskqu~ivo od broja fanova koji “klik}u” na wegovo ime, a mi smo uveli samo delimi~na ograni~ewa – u konkurenciji su bili samo bendovi koji su ove godine objavili novi album i moglo se glasati samo jednom, sa jedne e-mail adrese. U takvim okolnostima, vi{e nego ubedqivo prvo mesto osvojili su somborski “Neozbiqni pesimisti”. Oni su jedan od bendova koji je “rastao” uz “Gruvawe”. Svirali su na proslavi na{e stote emisije, jedan su od doma}ih bendova koji najvi{e svira u`ivo i pravi najlu|u atmosferu na koncertima. Sve (ne)ozbiqnije grade karijeru u inostranstvu, ove godine su vezali nekoliko uspe{nih turneja u Sloveniji i Poqskoj, a kona~no su do~ekali da im se pojavi i drugi album “Omladinci, kud ste po{li?”, u izdawu novosadskog SKC-a. Gruvawe – lista najboqih bendova u 2012.godini, na osnovu glasova posetilaca sajta www.gruvanje.com 1. Neozbiqni pesimisti (Sombor) 2. Baobab (Ariqe) 3. Line Out (Sombor) 4. Zbogom Brus Li (Novi Sad) 5. Goribor (Bor)

I N T E R V J U : MIROSLAV TADI],

Sa Teofilovi}ima

l Snimqeni materijal obuhvata {iri okvir od o~ekivanog, jer pokriva gotovo ~itav eks-Ju prostor. Kojim motivima ste se vodili pri istraìvawu i izboru gra|e za ovaj album? – Ni smo kre nu li ni od ka kve spe ci fi~ ne kon cep ci je. Jed no stav no smo bi ra li pe sme ko je vo li mo i pre ma ko ji ma ima mo ne ki du bok li~ ni od nos. Ta ko |e je bi lo va `no da do bro funk ci o ni {u u kom bi na ci ji sa gi ta rom. Od ne kih dva de se tak pe sa ma ko je smo sni mi li, iza bra li smo onih 14 ko je su se po ja vi le na al bu mu “Vi da ri ca”. Vo di la nas je u glav nom in tu i ci ja i è qa za rav no te òm. l Vidarice su bile stare narodne lekarke, a poznato je i da muzika lekovito deluje na qudsku du{u. Ima li taj pojam veze sa va{om zajedni~kom porukom qudima na ovom prostoru? – Taj po jam ima ve ze s na {om po ru kom qu di ma bi lo gde u sve tu. Mi iskre no ve ru je mo u le ko vi tost mu zi ke i we nu mo} da ve zu je qu de i bri {e po vr {ne i na met nu te raz li ke me |u wi ma. I me ni je mu zi ka pu no pu ta po mo gla da pre gu ram i sa vla dam te {ke ì vot ne si tu a ci je, a sli~ na is ku stva su sa mnom po de li li i mno gi ra zno li ki qu di. Za me ne su to sa svim kon kret ni do ka zi te te o ri je.

l du t isto liki klor nego – {ao tre n ni je da ` nost du je. mi je fol k svo ja l pula muzi svet ovda – ri ji po pu wa p Ko va ci, D slim ci ja ne b {to we m sre } sti. l vi{ mel muzi gina mike plo Stef rene – ra la log t va, k neo b du bo mo ` na, a }i ma `u je go sl i Bo l muzi zova bekg ra. T lepo –P sve m sti d ju to se t rav n

dNEVNIK

VIRTUOZ NA [EST @ICA

31.decembar2012-2.januar2013.

l Otkad ste na sceni prati vas ugled muzi~kog revolucionara. Koliko je originalnost va`na u svemu tome i kako je ste}i? – Sebe nikako ne vidim kao radikalnog muzi~kog revolucionara, ve} kao umetnika koji stalno poku{ava da upozna samog sebe i ostane sebi dosledan. Mislim da je to i kqu~ originalnosti. Ona se ne sti~e, jer svaki je ~ovek ro|en razli~it od drugih, dakle originalan od samog po~etka. Nalaze}i sebe mi nalazimo i svoju originalnost, koju onda izraàvamo kroz umetnost ili na druge na~ine. l Prili~no su originalni i va{i povremeni saradnici, poput Zapinog benda, a svirka s wima tako|e deluje vrlo prirodno za nekog ko vas prati sa strane? Kakvo vam to zadovoqstvo donosi i koliko su Mot hers uticali na vas u mladosti? – Kao tinejxer sam bio samo delimi~no upoznat sa Zapinom muzikom. Tek kada su me Mothers pozvali da im se pridruìm 2005. godine, po~eo sam da je ozbiqno istraùjem. On je zaista bio fascinantan kompozitor i zna~ajna kulturna pojava svog vremena. Puno sam nau~io sviraju}i wegovu muziku i sara|uju}i sa tim sjajnim rokerskim veteranima. l Ko je jo{ uticao na va{ razvoj, kako muzi~ari, tako i filmski autori, pisci ili neki drugi umetnici? – Od rane mladosti crpim inspiraci ju sa mnogo strana. Prevelik bi bio spisak svih muzi~ara koji me nadahwuju, od renesansne i barokne muzike, xeza, bluza, roka, flamenka, pa do muzi~kih sistema Indije, Persije, Turske... Filmska umetnost mi je tako|e oduvek bliska: Bergman, Antonioni, Felini, Tarkovski, Hercog, Venders, Kurosava, Xarmu{, Sa{a Petrovi}, @ika Pavlovi}, Makavejev... Kao tinejxer sam stalno visio po beogradskim pozori{tima, pogotovo u Ateqeu 212, kada su igrani “Ra dovan Tre}i”, “Maraton ci”, “ûdo u [arganu”, “Kraq Ibi”... To su sve zna~ajni sastojci iz kojih se ra|a moja muzika. l Koliko vas ispuwava pedago{ki rad i kakve savete dajete svojim studentima? Da li ponekad “yemujete” s wima ili pravite ozbiqne projekte? – Pedago{ki rad mi je vi{estruko zna~ajan, jer me ispuwava i obnavqa kao ~oveka i kao umetnika. On mi daje i neku osnovnu finansijsku sigurnost, {to mi dozvoqava da odbijem da sviram sve ono {to mi nije blisko. Ina~e, svirawe sa studentima je deo mog svakodnevnog posla. êsto sam gost na wihovim koncertima, a moja saradwa s wima se ponekad nastavqa i kad zavr{e studije. l Kako ste do{li na ideju da pravite gitare: potreba, hobi ili...? – Imao sam potrebu da se udaqim od kompjutera i poveèm s prirodnim materijalima, kao {to su drvo, metal, tkanina... Kao gitarista sam imao neke specifi~ne prohteve, koje sam odlu~io da zadovoqim time {to }u sam praviti svoje gitare. Posle nekoliko godina u~ewa i eksperimentisawa, uspeo sam da napravim elektri~nu gitaru koja je bila dovoqno dobra da zadovoqi moje osnovne potrebe. Po{to mi proces gradwe gitara izuzetno prija, nastavio sam da ih gradim kad god mi je to vremenski raspored dozvoqavao, tako da sam ih do sada napravio preko 20. l Vlatko vas je na koncertu u No vom Sadu najavio kao “prijateqa iz Zemqe gitarista”, ali je samo pravim poznavaocima zbivawa u muzici bilo jasno da govori o Kaliforni ji... – Kalifornija je, izme|u ostalog, pogotovo zna~ajna za razvoj elektri~ne gitare, Vlatkovog najomiqenijeg instrumenta. Ali gitarista i gitara ima posvuda i to u velikom broju. Ona predsta vqa najraznolikije muzi~ke pristupe i prisutna je u skoro svakoj kulturi dana{we planete. l A kakav je zaista ìvot u Kaliforniji, o kojoj sawaju umetnici i boemi sa ovih prostora i {ire, sva ko ko je barem jednom pro~itao Keru akov “On the Road” ili “Kaliforni ja bluz” Mike Oklopa? – Stvarno je te{ko re}i bilo {ta uop{teno o dràvi od 38 miliona stanovnika, koji vode poreklo iz svih krajeva sveta. Meni je bliska zbog klime i laganog ritma i prisustva mnogih zanimqivih i dragih qudi. l Da li }ete zauvek ostati Ameri kanac ili planirate neki definitivan povratak u rodni kraj, jednog da na? – Ve} dugo se ose}am kod ku}e i u Ka liforniji i u Srbiji i u Hrvatskoj. Kao i u muzici, prija mi ravnoteà izme|u vi{e raznih sastojaka. n Zlatomir Gaji}

E K S K L U Z I V N O : BRAJAN RA[I] O POLA VEKA ROLINGSTONSA

Камење би још да слави, али...

ad mi je nekako posebno drago {to sam pre pet godina pogre{io kad sam se u naslovu autorskog teksta Branislava Brajana Ra{i}a, eminentnog fotografa iz Londona, o zavr{nom koncertu Roling Stounsa na turneji „A Bigger Bang“, poigravao sa stihom iz pesme „The last time“. Taj stih - „ovo bi moglo biti posledwi put“, od Stonsa se mogao bezbroj puta ~uti samo na koncertima; van bine – nikada. Prevremenim upokojavawem bavili su iskqu~ivo mediji koji su u posledwih, pa barem 40 godina, pred svaku turneju Stonsa pasionirano nagove{tavali wihov definitivni kraj. Pre pet godina mu~ila me je, zapravo, samo nepoznanica: mogu li, pre svega s obzirom na godine, da nastave da sviraju? Da opstanu? U godini kada je obele`eno pola veka od wihovog prvog nastupa u klubu Marki, 12. jula 1962. godine, Stonsi su ponovo iza{li na binu i prekinuli u me|uvremenu nagomilana naga|awa o wihovoj sudbini. Me|u pet zvani~nih koncerata koje su odsvirali na slavqeni~koj miniturneji, dva su bila u londonskoj O2 Areni upravo tamo odakle je Ra{i} pre pet godina ~itaocima „Dnevnika“ preneo svoje impresije o zavr{etku...turneje.

pozvali su me iz menaxmenta Stonsa i bukirali me za 4 koncerta – dva u Londonu i dva u Parizu. Upi{i datume, rekli su mi, i gledaj da u to vreme ne bude{ na Bahamima – pri~a mi Ra{i}. – Tu su se, hm, ume{ale odre|ene sile, pa sam na kraju za wih uradio ipak tri koncerta. Radi ti za Stonse zna~i da nakon koncerta i oni i ja raspolaèmo tim fotografijama. Prvi koncert u Parizu, 25. oktobra, na kojem sam bio ali koji nije bio obuhva}en ugovorom, bio je u jed nom malom klubu i namewen fanovima, po{to je cena karte bila samo 15 evra. Stonsi odavno praktikuju mawe svirke pred po~etak turneje i ovako ne{to je bilo o~ekivano. U Parizu su, ina~e, snimali nove pesme, tu su odràvali probe za koncerte... U tom gradu, na kraju krajeva, i Mik i Kit vole da provedu duè vreme, a negde su i prinu|eni na to, po{to zbog poreskog statusa kojeg imaju, u Britaniji mogu da borave odre|eni broj dana u godini: u London dolaze samo kad imaju obaveze, i odmah se vra}aju. Drugi, „tajni“ koncert Stonsi su odràli ~etiri dana kasnije za, ispostavilo se, probranu klijentelu od 1.800 i ne{to qudi, sa pozivnicama. To je bilo kao da ti Stonsi sviraju na svadbi, prime}uje Ra{i}. Svirka je odràna u pozori{tu „Mogador“, koji veoma podse}a na ovda-

Балкана гитариста

l Odrasli ste u urbanom Beogratokom lepog perioda na{e novije orije. Otkud gradskom momku toi interes za etno-kulturu i fol rnu tradiciju svog podnebqa pre o {to je ona postala moderna? Ja sam iz Beograda u Ameriku otikao devetnaestogodi{wak i u tom nutku me na{a folklorna tradicija puno zanimala. Tek kada sam po~eo ìvim u Americi, shvatio sam vredt i bogatstvo koje ta tradicija pose. Ta kulturna i geografska distanca je pomogla da se pribliìm na{em kloru i po~nem da ga uvr{tavam u a muzi~ka istraìvawa. l Balkanski melos je enormno poaran me|u qubiteqima svetske ike i umetnosti uop{te {irom ta. U ~emu je tajna privla~nosti da{weg zvuka? Mnogo na{ih sjajnih muzi~ara staih generacija je udarilo temeqe toj ularnosti, no wima se retko poklapa`wa koje su dostojni. To su Lala a~ev, Bora Rokovi}, Vojin Dra{koDu{ko Gojkovi} i mnogi drugi. Mim da muzi~ari moje i mla|ih generatako|e imaju ulogu u tome, ali ona bi bila mogu}a bez tih temeqa. A se ti~e privla~nosti tog zvuka, u mu je kombinacija snage i blagosti, }e i tuge, sloènosti i jednostavno-

l Od svih balkanskih ànrova naj{e vas je okupirao makedonski los, a logi~no je da je to iz ~isto i~kih razloga, zbog wegove orialnosti i ~udne izlomqene ritke. Da li je i to posledica va{e odonosne saradwe sa Vlatkom fanovskim ili ima i dubqe koe? Makedonska muzika me je fascini a znatno pre susreta s Vlatkom. Raztome je kombinacija muzi~kih izazokao {to je neparna metrika, zatim i bi~na ornamentika i frazirawe, uz ok emotivni sadràj, koji se te{ko è opisati re~ima. Posledwih godi a pogotovo u saradwi s Teofilovia, sa velikim zadovoqstvom istra em i melos drugih oblasti biv{e Ju lavije, kao {to su Srbija, Dalmacija osna. l Neobi~na ste i nesvakida{wa i~ka pojava zbog klasi~nog obraawa, etno reputacije i rokerskog graunda stalnog eksperimentato Tako|e ste i dokaz da se sve to o slaè jedno s drugim... Poku{avam da ostanem veran sebi i mu onome {to me u muzici i umetnododiruje i inspiri{e. U mom slu~ao je mnogo razli~itih uticaja i uvek trudim da me|u wima na|em dobru noteù.

Naziv mini-turneje „50 godina, a brojawe se nastavqa“, koju je finansirao mogul Ri~ard Brenson, slutim da je imala intenciju da poluvekovnu magiju „kotrqaju}eg kamewa” ne zatvori zauvek u bocu, ali, budimo iskreni, i da jo{ dugo drì otvorenim sve pogone te fantasti~ne „fabrike para”. Takvim stavom Stonsi su zapravo prvi put na tako ekspli citan na~in pozabavili onim na {ta su bili nemi svih ovih decenija – pitawem svoje budu}nosti. – Ako ti kaèm da su na turneji „A Bigger Bang“ koncerti trajali dva sata, a da su, pet godina kasnije, tokom ovih „ro|endanskih“ koncerata svirali po dva i po sata, mislim da to dovoqno govori o wihovoj ipak zapawuju}oj vitalnosti, naravno spram godina koje imaju – kaè mi Ra{i}. Tokom vi{e od tri decenije karijere, nema relevantne figure popularne muzike koju Ra{i} nije fotografisao. Stonsi su, ipak, bili i ostalo ne {to po seb no, i dok ih samo posmatra i slu{a, i dok ih fotografi{e. Dupla strast. I na sve to, sre}Fotografije sa londonskih koncerata Stonsa, kovi}, od pre nekoliko godina u{ao je i u poslovni odnos s koje je „Dnevniku” ustupio Brajan Ra{i} Xegerom i druìnom. Od ~etiri koncerta koja su Stonsi odsvirali {we (engleske) teatre, vaqda otuda jer ga je Enove godine u Evropi, na tri je, naime, radio na glez projektovao, a i izgradili su ga Englezi. osnovu ugovora s menaxmentom benda. U redu, To je bio maltene privatni parti kojeg je organijedan nije bio po veli~ini ni blizu kao onaj nizovao izvesni francuski bankar, koji je za 75 2006. pred milionskim audotorijumom na Kopaminuta svirke (ni minut vi{e od dogovorenog) kabani, gde je fotografisao kao ekskluzivac, iliti 12-13 pesama, platio – 5 miliona evra! ali je, priznaje mi, i ovako presre}an {to je bio Mesec dana kasnije Ra{i} je ponovo pred bideo obeleàvawa velikog jubileja. Deo tih fonom u O2 Areni, na dva koncerta Stonsa pred tografija, nekih 15, na{ao se u publikacijama doma}om publikom. Bez obzira na to gde ìve, koje su specijalno {tampane za londonske i tri londonske koncerte uvek doìvqavaju, i tako se ameri~ka koncerta. prema wima odnose, kao da ih sviraju kod ku}e. I posle 60 i ne{to koncerata („sori, nemam – Prve ve~eri bilo je nekako opu{teno, izta~an podatak na koliko sam bio“), o svakom novan kontrole, ~ak do te mere da za dva i po sata vom i daqe pri~a s detiwom rado{}u, kao da je nisu stigli da osviraju „Setisfek{n“. Obe ve re~ o onom od pre pre 40 godina kada je prvi put ~eri me|u specijalnim gostima na{ao se i bivslu{ao svoj najomiqeniji bend. {i ~lan benda Mik Tejlor, koji se prvo ve~e po– Mesec dana pre nego {to je objavqeno da }e na{ao kao dete koje se popne na tre{wu, pa ne odràti koncerte u okviru proslave jubileja, moè{ da ga skine{ odatle (smeh). Sve je to pr-

Kit i Brajan

vo ve~e radio {to nikad na bini sa bendom nije: dok se nekad uop{te nije pomerao na sceni, sada je svuda i{ao za Xegerom. Verovatno je to malo iznervirao Mika koji mu je skrenuo pa`wu, pa je druge ve~eri svedelovalo da je pod kontrolom, i bilo je vremena za sve pesme sa set liste. – Za mene je posebno bilo dirqivo izvo|ewe „I wanna be your man“, pesme koju su Bitlsi napisali za Stonse – nastavqa Ra{i}. – Dopala su mi se izvo|ewa novih pesama, za koje neki kaù da imaju previ{e tog „Stons saunda“. Pa, dobro, kakav zvuk bi trebalo da imaju, kao „Kraftverk“? Pa to su ipak Stonsi! S obzirom na to da je bila u pitawu proslava, bilo je logi~no da na koncetima bude gostiju. Xef Bek je bio sjajan, Klepton OK, on jeste poznat i slavan, ali svira kao i 5-6 drugih gitarista. Drugo ve~e s Xegerom je u „Gimme shelter“ nastupila Florens Vel~ i to mi je bila neuporedivo boqa izvedba od one sa Meri Xej Blajx prve ve~eri. – Mislim da su se qudi posebno obradovali kad su na sceni videli dva biv{a „Stonsa“, gitaristu Tejlora koji je bend napustio pre 40 godi na – ja sam ga posledwi put gledao sa Stonsima 1973 – i u dve pesme basistu Bila Vajmena, koji vi{e od 20 godina nije sa bendom. Hej, ve} vi{e od 20 godina! Videlo se po Tejloru koliko mu je sve to zna~ilo. Svira on i danas svuda, ali taj ose}aj da si ponovo na bini sa Stonsima... Vero vatno mu je kroz glavu prolazilo ono „{ta bi bilo da sam ostao“. Vajmen je sam oti{ao iz benda, i on verovatno ni za ~im ne àli, ali Tejlor... To je ona vrsta sudbine koju je u Bitlsima doì veo Pit Best. Za Xegera, koji uzgred 2013. puni 70 godina, Ra{i} samo kaè da – potpuno fascinira. – Mik je nevi|en! Stajao sam u Parizu ispred bine, na bini... i posmatraju}i ga kako skaku}e, animira publiku s tom nevi|enom energijom, za pitao sam se: da li je mogu}e da u tim godinama ima tu de~a~ku energiju? Kao da èli svima da dokaè – evo, jo{ mogu, uprkos svemu. Ipak, sude}i po fotografijama, Ra{i} s posebnom pa`wom prati Kita Ri~ardsa. – Hm – po~iwe uz malo oklevawa. – Kit je tu mo`da i jedini problem, naàlost. Kad si na bini s wima, kao {to sam ja imao prilike u Parizu, i to po drugi put u karijeri, onda vidi{ neke stvari koje se samo tamo mogu videti. Kit je super, ali na tom koncertu, {to mu uop{te nije svojstveno, delovao je kao da se trudio da svira dobro, da gleda u gitaru i akorde koje hvata. Nije bilo onih wegovih poza, one wegove prepoznatqive non{alantnosti... Onda Xeger, kojem ni{ta ne promi~e i koji o svemu vodi ra~una, istura Ronija Vuda ispred i ovaj kre}e da pra{i rokenrol, i na to Ri~ards diè pogled i „govori“ Xegeru „hej, {ta to radi{, to je moj po sao!“. U Londonu je, naravno, bila skroz druga pri~a, tu je bio onaj Kit kakvog ga svi znamo. Bez pardona pitam Ra{i}a o daqim planovima benda, kao da su novi koncerti ne{to {to se podrazumeva. – Niko to jo{ ne zna – odgovora. – Nije is kqu~eno da im je nakon posledweg koncerta u SAD ponu|eno sva{ta, ~ak i nova gigantska turneja. Zna{, sve {to mi moèmo da zamislimo u tom pogledu, to odavno postoji kao spreman projekat. [ta }e od svega toga odabrati, e to je pitawe za milion dolara. Li~no smatram da ne ka nova velika turneja nije u opciji. OK, Xeger stvarno poseduje nevi|enu energiju, ali mislim da ni on vi{e ne moè da podnese turneju koja bi trajala dve godine. Kit jo{ mawe. Takav na~in rada vi{e nije mogu}. – Ako se i budu odlu~ili na nove svirke, radi}e ih kao i ove: par koncerata u jednom gradu, pa pauza, pa par koncerata u drugom grad, kao {to to praktikuje Dejvid Gilmor. Ako ni{ta drugo, ovaj „pas“ (pokazuje mi) koji sam dobio za londonske koncerte, donekle mi ukazuje na to da bi, makar u Evropi, mogli da odsviraju jo{ poneki koncert. I ja se tom radujem kao i milioni wihovih fanova. Pogledaj, u pitawu je posebna vrsta {tampe, i na wemu je ~ak od{tampano moje ime. Pa, ne{to sumwam da su se dali u toliki tro{ak za {tampawe samo zbog dva koncerta u Londonu, a pritom na wemu ne pi{e Ve lika Britanija ili London, ve} EUR, dakle Evropa... Dakle, vide}emo. âk i ako novih koncerata ne bude bilo, Stonsi sami nikad ne}e potvrditi da je gotovo, odnosno da je nedavni koncert u Wujorku bio „The last time“. – Oni prestanak rada nikada ne}e objaviti – uveren je bio Ra{i} na kraju na{eg razgovora. – Pre }e nam to da vi{e ne postoje ukazati odre|ene ìvotne situacije. n Denis Kolunyija

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

Mi to vi XX ve kA: RA dio

Taj na brat stva o sled wa de ce ni ja XX veka po~ela je (ne)planirano uzbu dqi vo. Sa vr {e no ne za pa `e no 6. av gu sta 1991. fizi~ar Tim Berners-Li ukucao je u CERN-u prvu internet adresu (ne)svestan da }e izazvati komunikacijsku revoluciju bez presedana. Uz neopisivu buku, reke piva i vina u Mastrihtu je 7. februara 1992. preoblikovana Evropa. Izme|u doga|aja koji }e nepovratno izmeniti `ivote svih i svuda, tiho i dostojanstveno, 30. decembra 1991. uga{en je najslavniji evropski radio predajnik {ezdesetih: 208 AM – en gle ski ser vis Ra dio Luk semburga.

Lu de dva de se te – tu `ne tri de se te Dvadesetih godina XX veka radio je i u Evropi eksplodirao. Od 1919. kada je pokrenut prvi program u Holandiji do 1930, gotovo sve evropske dr-

Ba ka (Ra dio-pri jem nik iz 30-tih)

Saj ber-mla da u ba ki noj ven ~a ni ci – in ter net ra dio-apa rat sa kla si~ nim AM i FM tju ne ri ma

Ide a lan har dver za tre nut no pr vu pe smu na bri tan skoj top-li sti: ob ra du „He Ain’t Heavy...He’s My Brother“ iz 1969. u iz vo |e wu all-star ad hoc Justice Collective po sta ve ko ju pred vo di (a ko bi dru gi!) – Paul McCartney

XXI vek Ako je temeq muzi~ke industrije u pro{lom veku bio brak iz ra~una izme|u diskografske industrije i radija, ~emu je Lux dao pionirski doprinos, onda je ve} prva decenija novog veka ispunila obe}awe koje je Stiv Xobs dao po~etkom novog milenijuma...“iPod }e preoblikovati muzi~ku industriju“ misle}i pri tom na budu}nost dow nlo a da i lagano odumirawe klasi~nih fizi~kih nosa~a zvuka. Sajber-prorok je, kao i svemu {to je predvi|ao, bio u pravu. Ne samo da je 2011. godine dow nlo ad ~inio vi{e od polovine (50,3%) ukupne prodaje pesma na ameri~kom (i daqe ubedqivo najve}em tr`i{tu) ve} je, zahvaquju}i wemu, prodaja albuma prvi put u porastu nakon 2004. godine pre{av{i magi~ni broj od 100 miliona primeraka. Broj pesama „skinutih“ sa interneta (i pla}enih!) samo u SAD u istoj godini bio je1,27 milijardi (100 miliona vi{e nego 2010.) Digitalna prodaja (dow nlo ad) porasla je u 2011. za 8,4% dok je prodaja fizi~kih nosa~a opala za 5%.

àve imale su nacionalne radijske programe. Radio je bio re~ dana, posledwe dostignu}e tehnike, unikatna ku}na zabava, a radio-prijemnik sve do pojave televizije osta}e najpaèniji deo ku}nog inventara. Va`nost koja mu je pridavana uskoro }e mu za malo do}i gla ve. Kon zer va tiv noj Evropi nije bila ni blizu pomisao da, poput Amerike, radio prepusti trì{tu. I dok su autoritarni reìmi u radiju trenutno prepoznali mogu}nost neslu}ene manipulacije, ostali su se, u najboqem slu~aju, okrenuli formi javnog servisa s dominiraju}om politikom zadràvawa posto-

je}ih i prihva}enih kulturnih vrednosti {to zna~i da novo (muzi~ko, literarno...) na radiju nije imalo {ta da tra`i. U du{i i daqe viktorijan ska, Velika Britanija je predwa~ila. Slavni BBC pokrenut je 1922. kao komercijalni servis (tada Bri tish Bro ad ca sting Com pany), ali su se vlasnici, proizvo|a~i radio-prijemnika, zadovoqavali time da raste prodaja wihove robe i ni pomi{qali nisu da pro{ire reklamno vreme na druge proizvode. Nakon isteka ~etverogodi{we licence, doneta je Kraqevska poveqa kojom se bri{e merkantilna odredni-

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

luK seM BuRg

5th January 1963

208 AM ca Com pany i zamewuje sa Cor po ra tion ({to je i danas), ukida mogu}nost komercijalnog programa, uvodi monopol i termin javnog servisa nezavisnog od vlade ({to je kao i ovde – oduvek dobro zvu~alo). Programom, kao i u sli~nim ili (para)dr`avnim servisima u Evropi dominiraju vesti, seriozna muzika, radio drame (ra dio adap ta ci je kla si ke), verski program... Englezi su i{li dotle da je program nedeqom po~iwao u popodnevnim satima da radio slu~ajno ne bi spre~io vernike da odu na misu! I dok se u ludim dvadesetim na{lo novca da se potre ba za zdra vom pro fa nom za ba vom is pu ca u pa bo vi ma, vodviqima i kabareima, tridesete su i Evropi donele Veliku depresiju, zabarakadirale slu{aoce u ku}e i prepustile ih radijskoj zabavi. Ko je nije bilo. Ne zadugo.

Dru go osva ja we Ostr va Ra|awu Lu xa (Radio Luksem burga) posredno je doprineo vizionar za kojeg se, iako nema svedoka, sa sigurno{}u mo`e tvrditi da je u BBC-ju imao status „mangupa iz na{ih (en gle skih) re do va“. Jer, ka ko druga~ije tretirati poslanika Doweg doma parlamenta i to na listi torijevaca (konzervativaca) koji neverovatno uspe{no ru{i monopol jednog od stubova imperije (u kojoj tada sunce nije zalazilo). Le o n ard Plug g e, po zna ti ji kao kapetan Plug ge imao je dve strasti: radio i auto-krstarewe novom, poratnom Evropom. Razo~aran monopolskim statusom BBC-ja 1931. prijavquje u Londonu sopstvenu In ter na ti o nal Bro ad ca sting Com pany i kako ne mo `e do bi ti do zvo lu za emitovawe u Ujediwenom kraqevstvu, putuje Evropom i iznajmquje vreme u drugim radio-stanicama (izme|u kojih i u Qu bqa ni!) za emi to va we programa na engleskom jeziku.

Slu~aj (kojih je u istoriji radija toliko da se ~ini kako ni{ta nije namerno) dovodi ga do lokalnog emitera u Normandiji od kojeg iste godine za ku pqu je ve ~er we ter mi ne, nakon zavr{etka programa na francuskom. Ono {to je usledilo za samo godinu dana je, posle upada Viqema Osvaja~a (tako|e iz Normandije), jedino uspe{no osvajawe Ostrva u istoriji (mada znatno kra}e jer je okon~ano po~etkom rata 1939). Kapetan je, istina samo za jug Engleske ali sa Londonom, emi to vao pro gram od 18.00-03.00 a nedeqom, kada je BBC emitovao prete`no verski program, i imao 80% slu{alaca u zoni pokrivawa signa la Ra d io Nor m andy! Po sle takvog {oka na sledbenike nije trebalo dugo ~ekati.

spe {na osve ta bri tan skih autoriteta jer su programi, kao i kod Ra dio Nor mandy u Londonu snimani na plo~e (!) i slati u Luksemburg. Od 1940. do 1944. Lux je u nacisti~kom propagandnom sistemu (osta}e zabele`eno, ne samo u istoriji radija da je Wil li am Joyce, naci sti~ ki pro pa gand ni vo di teq Lu xa, 1946. u Britaniji obe{en kao izdajnik).

Top Twenty Kada su predstavnici razo rene Evrope 1948. u Kopenha-

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

(3) (2) (1) (4) (6) (9) (5) (7) (11) (12) (8) (20) (17) (14) (20) (13) (16) (23) (19) (29)

Dance On The Shadows Return To Sender Elvis Presley The Next Time Cliff Richard & The Shadows Sun Arise Rolf Harris (Dance With The) Guitar Man Duan Eddy & The Rebelettes Bachelor Boy Cliff Richard & The Shadows Lovesick Blues Frank Ifild Bobby’s Girl Susan Maughan It Only Took A Minute Joe Brown & The Bruvvers Telstar The Tornados Let’s Dance Chris Montez Desafinado Stan Getz & Charlie Byrd Go Away Little Girl Mark Wynter Your Cheating Heart Ray Charles Like I Do Maureen Evans Up On The Roof Kenny Lynch Swiss Maid Del Shannon A Forever Kind Of Love Bobby Vee Me And My Shadow Frank Sinatra & Sammy Davis Jr. Up On The Roof Julie Grant

genu delili radio-frekvencije Lu xu je, slu~ajno ili ne, dopalo nostalgi~nih 208 metara na sredwem talasu (1439 kHz) na koju je program na engle-

Lux Fran co is Aneu je1924. pokre nuo Radio Luksemburg sa predajnikom od samo 100W. Kada je video {ta je britanski ka pe tan ura dio sa Ra d io Nor mandy odlu~io se za ozbiqniju konkurenciju. Kako je Veliko vojvodstvo Luksemburg zakonski dozvoqavalo komercijalno emitovawe, formirao je, uz pomo} francuskih investitora, Lu x em b o u rg Bro a d c a s ting Com p any (pre te ~u da na {weg RTL-a) i sa~ekao da Luksemburg ne potpi{e raspodelu radio fre kven ci ja u Evro pi usvojenu u Lucernu koja je stupila na snagu 1. januara 1934. Pro gram ska dok tri na je preuzeta od Ra dio Nor mandy i bila je istovremeno ekstremno jednostavna i isto toliko efikasna – emitova}emo ono {to BBC ili ne}e ili mu nije dopu{teno! Dakle, popularna muzika i reklame. Sa sna`nim 200 kW predajnikom i frekven ci jom 230 kHz (1304 m) ubrzo osvaja zama{an deo britanske ali i evropske radio populacije. Zabrana prenosa te le fon skim li ni ja ma pro grama iz Londonu bila je bezu-

Istorija piratskog radija „Kerolajn“ je neverovatna. Ir ski nasledni buntovnik (deda mu je poginuo u slavnom Uskr{wem ustanku protiv Engleza 1916) Ronan O’Rahilly je po~etkom 60-tih vodio klub u Londonu u kojem je nastupao tada nepoznati peva~ Ge or gie Fa me. Odu{evqeni vlasnik je za svoju nezavisnu ku}u snimio peva~a i plo~u odneo u BBC. Bio je odbijen kao i u slede}em poku{aju u Lu xu. Shvatio je da obe stanice emituju samo plo~e velikih izdava~a (EMI, Decca, Pye i Phillips) {to je naro~ito u slu~aju Lu xa bilo ta~no jer su disko-ku}e legalno kupovale vreme za svoje predstavqawe (osim za Top Twenty!). Zakqu~ak O’Rahillya – imam dobru plo ~u dobrog peva~a, oni ne}e da je vrte, zna~i moram napraviti radio-stanicu! Ohrabren radom skandinavskih i holandskih piratskih stanica, u februaru 1964. kupio je polovni brod, opremio ga u o~evom brodogradili{tu u Irskoj i ve} krajem marta po~eo emitovawe sa budu}im najslavnijim britanskim voditeqima (ve}ina ih je zavr{ila u BBC-ju). Do 1968. imao je, uz Lux, najslu{aniji rok program (ali samo u Engleskoj i to ne celoj). Iako je zlatno doba piratskih radio-stanica nepo vratno pro{lo, procewuje se da ih u Engleskoj, posebno u Londonu, ima oko 150. Ve}inom su malog dometa, sa opremom vrednom tek nekoliko stotina funti. Glavni izvor zarade dolazi od reklama za klubove, a primetan je i izvestan broj stanica koji slu`e samo kao reklama za DJ vlasnike!

skom preme{ten u julu 1951. Svoj najslavniji program, listu 20 najboqih (!) pesma u protekloj nedeqi - Top Twenty, Lux je emitovao jo{ od jeseni 1948. na staroj frekvenciji. Kako je pravqena nije poznato, ali ve} od novembra 1952. Britanija ima svoju zvani~nu listu ({tampa je tek pokrenuti New Mu si cal Ex press). Top Twenty je radiju udahnuo jedino {to mu je nedostajalo – takmi~arski duh. Ne{to sli~no Pre mi er ship listi: ko je ove nedeqe na prvom mestu, ko ispada, ko je novi na listi...

ku sportskog duha! Odjednom je sve mo gu }e: pra vo ni ot ku da Spi ce Girls na prvom mestu (to su nekada mogli samo Prisli i Bitlsi). Posle tri-~etiri nedeqe nigde ih nema (nekada su ve li ki osta ja li me se ci ma). Ukratko, prvo mesto liste postalo je trijumf marketinga, a ne konsenzusa publike! A onda je i Zid pao, na horizontu se pomaqao internet radio, topliste su izgubile svaki smisao – bilo je vreme za odlazak. Po sled wa emi to va na pe sma bila je Van Morisonova „In the Day’s Before Rock ‘n’ Roll“, him-

Radijski marketing ili Za 80 go di na ni {ta bit no no vo

Ra dio lo kal no – dis ko gra fi glo bal no ili 6-5-4-3

Piratski ra dio „Ke ro lajn”

I dok je liberalizacija radijskog spektra krajem {ezdestih i tokom sedamdesetih godina pro{log veka (ne)o~ekivano u prvi plan izbacila komercijalni lokalni radio koji se pokazao fleksibilnijim, neuporedivo jeftinijim i brìm, dotle je disko-industrija i{la putem globalnog korporativizma. Krajem osamdesetih trì{tem je dominiralo {est kompanija, tzv. {est sestara: EMI, CBS, BMG, PolyGram, WEA ( nastala spajawem Warner Bros, Elektre i Atlantic) i MCA. Nezadrìvi gigant Sony je 1987. kupio CBS (sada Sony Music) dok 1998. nizom transakcija MCA i PolyGram postaju delovi mo}ne Universal Music Group. Petorka ubrzo postaje ~etvorka nakon {to je Sony Music 2004. godine kupio i BMG Records. Nakon {to je u septembru ove godine francuski medijski konglomerat Vivendi (vlasnik Universal Music Group) kupio EMI, svetskim trì{tem dominiraju samo tri kompanije: Universal Music Group, Sony Music i Warner Music Group koje za jedno imaju 72% svetskog trì{ta (u 2004. vrednog izme|u 30 i 40 milijardi dolara). S ovakvim diktatom velikih i wihovom prirodnom orijentacijom ka mejnstrimu, budu}nost muzi~kog program radija (a to je i daqe ubedqivo najja~e radijsko oru`je!) ne ~ini se, na prvi pogled, sjajna. Spas se, na svu sre}u, nalazi u preostalih 28% trì{ta kojim vladaju nezavisne kompanije koje su, poput lokalnog radija, fleksibilne, sklone eksperimentu i pruàwu {anse novom zvuku.

Isto rij sko po mi re we Posle pedeset godina me|usobnog ignorisawa, diskvalifikacija, optu`bi, pretwi, izmena zakonskih regulativa i dodatnih ~etrdeset godina „hladnog rata“, 2011. godine u Velikoj Britaniji dogodilo se nezamislivo: istorijsko pomi rewe BBC-ja i komercijalnog radija koji su se, uz u~e{}e jo{ nekoliko kompanija, ujedinili u program Ra di o player (radioplayer.co.uk) koji nudi besplatnu on-li ne opciju svih britanskih li cen ci ra nih ra dio pro gra ma sa apli ka ci ja ma za smartfon! Nekoliko stotina radio programa, ve}inom komercijalnih u neverovatnom programskom rasponu, i svih 58 nacionalnih i lokalnih programa javnog servisa BBC-a! A da je BBC, po svemu sude}i neuni{tivi ostatak pionirskog doba radija, bio svestan uticaja nikad nepre`aqenog Lu xa svedo~i i gotovo dirqiv dokumentarni film emitovan povodom ga{ewa 208 AM 30. decembra 1991.

I ovla{an uvid u skromnu dokumenarnu zaostav{tinu Lu xa i Ra dio Nor mandy pokazuje da su dana{wi principi, ~ak i detaqi, radio-reklama isti kao i tridesetih godina. Ciqna grupa je uglavnom sredwa klasa, format je kombinacija snimqenih audio-spotova i voditeqske pri~e, a dominantni proizvodi kozmetika, konditori, hobi artikli i (ve} tada) reklame za slobodno vreme (praznici, odmori) ukqu~uju}i turisti~ke destinacije. Kako je tridestih godina radio-prijemnike u Evropi imao plateàn sloj stanovni{tva ne ~udi da je engleski proizvo|a~ automobila Hen leys svoj proizvod iz 1931. nazvan SS1 Motor Car prvo reklamirao u programu Ra dio Nor mandy. Hroni~ari kaù da je uspeh te reklame razuverio i posledwe marketin{ke skepti ke (okrenute do tada iskqu~ivo {tampi!) o trì{nom potencijalu radija. O uspehu SS1 Motor Car samo toliko da se od 1945. proizvodi sa figurom jaguara u skoku na haubi! ukratko ono {to je podjednako va`no i na Ostrvu i na Balkanu i iza Zavese. Tu je Lux bio nenadma{an. Najboqi voditeqi, neverovatan tempo, skra}ene pesme da bi ih 20 stalo u jedan sat i, mala bizarnost – po~iwalo se od prvog mesta! Koliki je broj slu{alaca bio na 208AM nedeqom od 23-24 (zimi od 24-01) ne zna se, ali pro ce ne idu do 58 mi li o na (izvesno, dobronamerno dobro preterane!). Ako je ikada postojao program ~ije je neslu {awe podrazumevalo ekskomunikaciju, bio je to Lu xov Top Twenty. âk i onda kada bi na listu dospele groteskno anahrone kompozicije poput „Il Silenzio“ ili „A Walk In The Black Forest“. Ali, top liste su oduvek skrivale veliku opasnost. Bazirane su na prodaji, a zna se da se prodaje ono {to se slu{a, dakle ono {to nudi radio. Stvoren je tako tautolo{ki odnos radija i disko-trì{ta koji neodoqivo podse}a na Magrisovu metaforu – zvonar crkve je ~asovnik na torwu name{tao po fabri~koj sireni dok je ~uvar fabrike sirenu pu{tao po satu na zvoniku crkve. Odjednom je, po~etkom devedesetih, do{lo do kraha toplisti. Kriti~ar londonskog „Gardijana“ nalazi ga u gubit-

na radiju kasnih pedesetih i po~etka {ezdesetih u kojoj je i Mo ri so nov eks pli ci tan oma` Lu xu.

Brat stvo 208 AM Slu{awe Lu xa bilo je tehni~ko-akusti~ka patwa (propagacija sredwih talasa je takva da, pogotovo na rubu zone ~uj no sti, pod ra zu me va ~e sto slabqewe signala, tzv. fejding). Ali, ni to nije spre~a valo totalnu posve}enost Top Twenty programu jer...“protiv mediokritetstva se mo`e boriti samo patwom“ (Sioran). Ni{ta o Lu xu ne razume onaj kojem to nije bila bolna opsesija. Jer, {ta se nudilo na drugoj, mediokritetskoj strani – bqu ta vi {la ge ri i qi ga vi pseudo-xez. Lux je nudio ...“rock koji funkcioni{e pru`aju}i ose }a we za jed ni {tva frag mentisanoj publici“ (G. Marcus u kwizi „Mystery Train“). Ose}awe zajedni{tva simboli~ noj za jed ni ci ge ne ra ci je {ezdesetih i zlatnog doba Lu xa koja se zavadila sa svakim i sva~im ukqu~uju}i i sebe. Gene ra ci ju eks pe ri men tal nih buntovnika koja je “dok je bila u pokretu bila nesavladiva, a kad je usporila bila je izgubqena“ (Nick Cohn). n Vitomir Simurdi}

a svim iz ve sno, pred sto je }a nam film ska 2013. bi }e uz bu dqi vi ja, jo{ fan ta sti~ ni ja i na bi je ni ja ak ci jom, a na tre nut ke, na daj mo se i lep {a i ro man ti~ ni ja od ove na iz ma ku, po u~in ku u bi o sko pi ma ne ba{ lo {e 2012. Ta ko, ova ko i ona ko uz dr ma noj pla ne ti i we nim sta nov ni ci ma, ma ko li ko da je in di rek tan, od go vor na sve ne vo qe ipak sti è sa gro mad nim SF ak ci o nim fil mo vi ma, uglav nom po sta po ka lip ti~ nog ras po lo è wa i „spa so no snih“ po ru ka. Po red sve ko li kog film skog iz o bi qa, „Ho bit“ }e u de cem bru do bi ti svoj dru gi deo. Naj no vi ja ver zi ja „Tek sa {kog ma sa kra mo tor nom te ste rom“ mo }i }e da se po gle da, go to vo ose ti, u 3 D teh ni ci, ve} po ~et kom ja nu a ra. A [trump fo vi, kra jem ju la, na sta vqa ju, na daj mo se bo qi od pr vog, jo{ je dan po ku {aj ì vo ta na ve li kom plat nu... U 2013. qu bi te qi fil ma kao umet no sti bi }e su o ~e ni, naj ve ro vat ni je, sa no vim ostva re wi ma La ra sa fon Tri ra, Ver ne ra Her co ga, Te ren sa Ma li ka i sa svim iz ve sno, Ba za Lur ma na, La sea Hel stro ma, De ni ja Boj la, Pe dra Al mo do va ra, pa i Park ân-vu ka... Ma da se da nas fil mo vi uglav nom pra ve za mla de, ve }i deo ono ga {to sle di ra do }e po gle da ti i od ra sli. Em }e ih to pod se ti ti na ne ka sta ra do bra vre me na, em }e bi ti u pri li ci da vi de ko li ko je od ma kla film ska teh no lo gi ja u stva ra wu kom pju ter ski ge ne ri sa nih op se na vi da, od no sno do kle se sti glo u kre i ra wu tih hi per re a li sti~ kih „cr ta nih“ fil mo va. Haj de mo sad svi u film sku bu du} nost, ali uz oprez. Pre ma saj tu Internet Movie Database (IMDb) po lo vi nom ju na sti }i }e u bi o sko pe „Man of Steel“ re di te qa Za ka Snaj de ra, sa Hen ri jem Ke vi lom, Ra se lom Kro u om i Ej mi Ada mas u glav nim ulo ga ma. Ke vil je Ke net Klark, ali as Su per men, pa eto jo{ jed ne {an se za ve ~i tog ju na ka/van ze maq ca ko ji je pri gr lio ovaj svet i upor no ga spa -

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

VE] PO TRA DI CI JI: FILMSKA 2013.

Umri mu{ki s Hobitom kod zmaja [mauga sa va. î ni se da }e ovo bi ti naj spek ta ku lar ni ja ver zi ja Su per me na do sa da. U apri lu tre ba o~e ki va ti „Oblivion“ (Za bo rav), ak ci o ni SF u re ì ji Xo ze fa Ko sin skog, sa To mom Kru zom u glav noj ulo zi. Pr vi do glav no ga je Mor gan Fri men, a tu je i pre le pa An drea Raj sburg. Po {to je Ze mqa uni {te na u vi {e de ce nij skom ra tu sa van ze maq ci ma, je dan od pre o sta lih Ze mqa na, na rav no Kruz, ot kri }e ne {to {to je dav no za bo ra vqe no, a mo glo bi da pro me ni sud bi nu pla ne te... Jo{ jed na SF po sla sti ca „Star Trek: Into Darkness“, na „Zve zda nim sta za ma“ do bra no do ka za nog Xej Xej Ebram sa, sti è nam u dru goj po lov ni ma ja. U ovoj ep skoj epi zo di, ka pe tan Kirk }e se do spe ti u sre di {te ra ta i kre nu ti u lov na ~o ve ka ko ji po se du je oru` je za ma sov no uni {te we. U toj po tra zi }e se na is -

Biografije ne izlaze iz mode Gru pu bi o graf skih fil mo va, najavqenih za godinu pred nama, predvodi Vong Kar Va jev „The Grandmaster“ (u ja nu a ru) o ve li kom maj sto ru bo ri la~ kih ve {ti na Ipu Ma nu, u~i te qu Bru sa Li ja. Ver ner Her cog je sni mio film o `i vo tu Ger tru de Bel, „Queen of the Desert”, ~u ve ne svet ske put ni ce, ar he o lo ga, is tra `i va ~a i po li ti~ kog ata {ea bri tan ske im pe ri je na po ~et ku XX ve ka. Glav ni glim ci su Ro bert Pa tin son, Na o mi Vots i Xad Lou. Na o mi Vots bi tre ba lo (u av gu stu) da vi di mo i kao prin ce zu Da ja nu u isto i me nom fil mu Oli ve ra Hir {bi ge la, po zna tog po fil mo vi ma „Eks pe ri ment“ i „Pad“. Bi o graf ski film u ani mi ra noj for mi po nu di }e nam ja pan ski mag Hi jao Mi ja za ki. „The Wind Rises“, a go vo ri o Ji rou Hi ro ko {i ju, di zaj ne ru ja pan skih bor be nih avi o na u Dru gom svet skom ra tu.

pi tu na }i ba{ sve vred no {to je po sto ja lo me |u ~la no vi ma po sa de En ter praj za... Sle de }a SF avan tu ra, ~i ni se ne iz be `na, je „After Earth“ (Po sle Ze mqe) i sti è na ve li ka plat na u ju nu, kao po ten ci jal ni let wi hit. Re di teq je M. Najt [ja ma lan („[e sto ~u lo”, „Zna ci”). Glav ne ulo ge su po ve re ne Vi lu Smi tu, Xej de nu Smi tu i Iza be li Fur man. Po {to su sa svo jim sve mir skim bro dom mo ra li pri nud no da sle te, otac i sin kre }u da is tra è pla ne tu ko ju su qu di na pu sti li pre 1.000 go di na. Uz po vre |e nog oca tri na e sto go di {wi de ~ak }e mo ra ti da is ka è svu svo ju hra brost i, si lom pri li ka, ostva ri de ~a~ ki san – da bu de ve li ki rat nik kao we gov ta ta... Pra vo, efekt no i gro mo gla sno SF za ku ca va we de si }e se oko po lo vi ne ju la. Ak ci o na na u~ no fan ta sti~ na avan tu ra „Pacific Rim“, ko ju pot pi su je Gi qer mo Del To ro (“Pa nov la vi rint”) do no si nam spek takl u

ko jem, vo |e ni qud skom ru kom, gi gant ski ro bo ti ra tu ju pro tiv van ze maq ca ko ji su na pa li Ze mqu. Sko ro da smo ga ne za slu è no pre sko ~i li. U ma ju, po tre }i put, na stu pa „Iron Man“. Da kle, ak ci o nih teh no spek ta kla, za me {a nih sa SF mo ti vi ma, ni kad do sta. Uosta lom, na u~ no fan ta sti~ ni tri ler „The Host“ bi smo mo gli da gla da mo ve} u mar tu. Pot pi su je ga re di teq En dru Ni kol ~i ji film „Ga ta ka“ mno gi vo le i jo{ uvek pam te. Re~ je o „ekra ni za ci ji“ po pu lar ne spi sa teq ske tvo re vi ne Ste fa ni Me jer, ve} pro sla vqe ne ti nej xer skim best se le rom i ka sni je blok ba ster se ri ja lom „Su mrak sa ge“. U ovoj pri ~i, u jed nu Ze mqan ku se use qa va ne ka kva ven ze maq ska du {a. Me |u tim, pa ra zit }e se su o ~i ti sa ve li kim pro ble mi ma ka da joj ne go sto qu biv do ma }in/do ma }i ca pru ì ot por. Sle de po sla sti ce, ta ko se o~e ku je, za sve one ko ji ce ne sin te zu autor skog pri stu pa ne ~e mu {to bi tre ba lo da bu de ovo ve kov ni bi o skop ski film. Tu je na pr vom me stu ve ste ren „The Lone Ranger” (po ~et kom ju la) u re ì ji Go ra Ver bin skog („Pi ra ti s Ka ri ba”, „Ran go”). U pri ~i o su sre tu du ha rat ni ka ame ri~ kog In di jan ca i mla dog {e ri fa ko jem }e taj duh pro me ni ti ì vot i u~i ni ti ga le gen dar nim iz vr {i o cem prav de, glav ne ulo ge su po ve re ne Xo ni ju De pu, Er mi ju Ha me ru i To mu Vil kin so nu. Ne tre ba ni go vo ri ti o to me za {to ne bi tre ba lo pro pu sti ti u ma ju ni film „Ve li ki Get sbi” re di te qa Ba za Lur ma na, s Le o nar dom Di ka pri jem u na slov noj

Doma}i filmski teren Pre ma ono me {to sto ji na saj tu Film skog cen tra Sr bi je, ~ak de vet na est do ma }ih i re gi o nal no ko pro duk ci o nih fil mo va se na la zi u fa zi post pro duk ci je. [ta }e od to ga sti }i do pu bli ke, e to }e mo tek da vi di mo. Na spi sku su, po mi we mo sa mo ne ke, „Apo fe ni ja“ Ma ri na Ma le {e vi }a, „Fal si fi ka tor“ Go ra na Mar ko vi }a, „Kru go vi“ Sr da na Go lu bo vi }a, „Qu bav do la zi ka sni je“ Ha xi Alek san dra \u ro vi }a, „Ma ma ro{“ Mom ~i la Mo me Mr da ko vi }a, „Ne po slu {ni“ Mi ne \u ki}, „Nig de“ Pre dra ga Ve li no vi }a, „O bu bi ca ma i he ro ji ma“ Pe tra Pa {i }a, „Od u mi ra we“ Mi lo {a Pu {i }a, „Re volt“ Alek san dra Raj ko vi }a, „Si stem“ Mom ~i la Pre ra do vi }a, „Spo me nik Maj klu Xek so nu“ Dar ka Lun gu lo va, „Top je bio vreo“ Slo bo da na Skre li }a... U to ku je sni ma we jo{ ~e ti ri fil ma, me |u ko ji ma i dru gog de la „Mon te vi deo, Bog te vi deo“...

ulo zi Xe ja Get sbi ja. Tu je i ro man ti~ na dra ma „Safe Haven“ (u fe bru a ru) [ve |a ni na do bro uko re we nog u Ho li vu du La sa Hel stro ma. On da ide „Sin City: A Dame to Kill For“ (u ok to bru), na sta vak stri pom in spi ri sa nog ak ci o nog neo no a ra, ~i ju re ì ju i ovo ga pu ta pot pi su ju Frenk Mi ler i Ro bert Ro dri gez. Po wi ho voj ko re o gra fi ji igra }e po no vo, po red osta lih, Klajv Oven, Xe si ka Al ba i Mi ki Rork. Tri ler „Side Effects“ (fe bru ar) is pru ~i }e nam Sti ven So der berg sa sve Ru ni Ma rom, ê ning Tej tu mom i Xa dom Lo u om. Ta ko |e, sa tri le rom „Jack Ryan“, u de cem bru }e gla da o ce po ku {a ti da osvo ji i Ke net Bra na. U pri ~i o mla dom ana li ti ~a ru CIA ko ji ot kri va ru ski plan da uni {ti ame ri~ ku eko no mi ju igra ju: Kris Pejn, Ke vin Kost ner i Ki ra Naj tli. Fil mom „Nymphomaniac“, u ma ju, mno ge }e pro tre sti Lars fon Trir u ~i jim su se ne mi lo srd nim ru ka ma, vo |e ni „op sa nim ide ja ma“, na {li [ar lo ta Gejn sburg, Ste len Skar sgard i Stej si Mar tin. Ne {to od eks cen tri~ nog ho ro ra u vr hun skom pa ko va wu do bi }e mo u fe bru a ra sa fil mom „Sto ker“ u re ì ji Park ân-vu ka, a sa Mi om Va si kov skom i Ni kol Kid men. Tvo rac na fe sti va li ma omi qe nih fil mo va, kao {to su „Hunger“ i „Shame“, Stiv Me kvin, u sep tem bru }e se pred sta vi ti isto rij skom dra mom „Twelve Years a Slave“ sa Be ne dik tom Kum ber be ~om, Bre dom Pi tom i Maj klom Fas ben de rom. Svom na dah nu tom i kva li tet nom opu su („Pusher”, „Valhala Rising”, „Bronson”, „Dri ve”) Ni ko las Vin ding Refn }e, u ma ju, pri do da ti kri mi dra mu „Only God Forgives“. Igra ju Ra jan Go sling, Kri stin Skot To mas i Tom Berk. U ovoj gru pi fil mo va za fil mo fi le mo gla bi se na }i i baj ka „The Seventh Son“ (u ok to bru) po zna tog ru skog re di te qa Ser ge ja Bo dro va. Re~ je o fan ta zi ji pre pu noj avan tu ra u ko joj igra ju Ben Barns, Xu li jen Mur, Xef Bri xis... Tu su i Lik Be son, sa tri le rom „Ma la vi ta“ (u ok to bru), u ko jem na stu pa zve zda na glu ma~ ka eki pa pred vo |e na Ro ber tom De ni rom, uz ko jeg su To mi Li Xons i Mi {el Faj fer. U tri le ru De ni ja Boj la „Trance“ (po lo vi nom mar ta) igra ju Xejms Me ka voj, Ra za rio Do son i Vi sent Ka sel. Na ja vqe na je i ko me di ja Pe dra Al mo do va ra „I’m So Excited“ (za mart). O pri ~i se ne zna ni {a, ali su po zna ti glav ni glum ci: Pe ne lo pa Kruz i An to nio Ban de ras. Sam kraj na red ne go di ne je, ka ko re ko smo, re zer vi san za dru gi deo sa ge Pi te ra Xek so na „The Hobbit: The Desolation of Smaug“. Do ta da na bi o skop skim re per to ri ma {i rom sve ta bi }e ne iz be `ni:ak ci o na dra ma „White House Down“ Ro lan da Eme ri ha, a tu je i „A Good Day to Die Hard“ u re ì ji Xo na Mu ra, gde }e Brus Vils, ali as Xon Me klejn, „umi ra ti mu {ki” u Mo skvi. Na kra ju i jed na ko me di ja. „This Is the End“ je pri ~a o to me {ta se de {a va ka da se ve slo dru {tvo na jed noj ùr ci, ka ko ne go iz ne na da, su o ~i sa pro pa {}u sve ta. Re ì ju pot pi su ju Evan Gold berg i Set Ro u gen, pro sla vqe ni glum ci, sce na ri sti i re di te qi, re ci mo, an to lo gij ske ti nejx ko me di je „Superbud“. Ko sve ov de na bro ja no po gle da, sem {to mo è bi ti da ima uku sa i str pqe wa, ima i pu no vre ma na. A va qa mu i da zna da je to sa mo de li} od ne ko li ko hi qa da fil mo va ko ji }e ta mu bi skop skog mar ka osve tli ti u 2013, vi {e ili ma we uza lud no se bo re }i za sve ra stro je ni ju pa `qu gle da la ca. n Vladimir Crwanski

dnevnik +emusede~a~kisannijeostvario.Nikadanije postao predsednik Indonezije...Dodu{e,nemoèsere}i da je de~ak koji je odrastao u Xakartiikojegsudrugovizvali „Beri“,ba{uludoprotra}iosvoju budu}nost, jer nekoliko decenijakasnijepostaoje44.predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva, te dobitnik Nobelove nagradezamir. BarakHuseinObama(51)prvi putjeovdeuXakartudo{ao1967. godine,kadajeuBelojku}iobitavaodemokrataLindonXonson, film„BoniiKlajd“zaradioprvih50milionadolara,a“Dorsi” snimaliLight my fire.Ne{toranije, Barakova majka Stanli An DanhemudalasedrugiputzaIndoneànina po imenu Lolo Soeturo,iunajmnogoqudnijojzemqi Jugoisto~ne Azije aktuelni ameri~kipredsednikproveoje~etiri godine. Poha|ao je dràvnu osnovnu{koluunasequMenteng (SDN1 Besuki), ìveo u ku}i ispredkojejebilodrvomangai,kako }e kasnije sam objasniti, „pu{tao zmajeve, tr~ao kroz pirin~ana poqa i u~io kako se voli Indonezija“. Navodno, bio je nemiran, zadirkivao devoj~ice... êsto se prepri~avaju re~i wegove nekada{we u~iteqice Sri Murtiningsihdajedevetogodi{wiBarak napisao esej u kojem je izrazioèqudapostanepredsednik. Wene re~i prenela je i agencija Associated Press:„Pitalasamkobi toèleodapostanepredsedniki Berijejedinipodigaoruku.Sve ostaladecasusesmejala,kikotala,anakrajusureklauredu,uredu“. –Da,Berijebionesta{an,re~it... Znamo da je rekao da kada

31.decembar2012-2.januar2013.

„DNEVN IK”NALIC UMES TA:OBAMAKAOJUNIORIWEGOVDE^A^KISAN

Pa~jihodnajavanskom{oderu porasteèlidapostanepredsednik–otkrivaza„Dnevnik“predsednik komiteta wegove osnovne {kole Andre Ismangu. – U tom trenutkunijepreciziraonakoju dràvu misli. Me|utim, tada je ìveo ovde u Xakarti, govorio indoneànskim jezikom... Postoje fotografije wega kao izvi|a~akakosalutirana{ojdràvnoj zastavi, tako da pretpostavqam dajemislionaIndoneziju. KadaseObamaponovona{aou haoti~noj metropoli koju turisti~kivodi~Lonely Planet opisuje kao„gradkojijete{kozavoleti“, rekaojedaseose}a„dezorjentisano“.Bilojeto2010.godine:EminemovalbumRecovery prodavaose kao alva, dva Diznijeva filma

(Toy Story 3 i Alice in Wonderland) probilasumagi~nucifruodmilijardudolara,apredsednikSAD ve} tada bio je – on. „Prizor se potpunopromenio,jedvadane{to prepoznajem. Grad je do`iveo radikalnu transformaciju u globalnumetropolu“,preneojebritanski “Gardijan” Obamine re~i izpredsedni~kepalateprilikom wegovogsusretasindone`anskim kolegomSusilomBambangomJudhojonom. „Kada sam prvi put bio ovdesvisuvozilibecak (javanski bicikl-rik{a prim. aut.), ja sam stajaosastraneisvejebilopuno qudi na sve strane. Sada, kao predsednik,nisammogaodavidim ni{ta od saobra}aja jer su ulice bileblokirane“.

IzboriuYakarti Xakartaseuovomtrenutku–kaouostalomiSjediweneAmeri~keDràve–„oporavqa“odduge,spektakularneinaporneizborne kampawe. U Americi je Obama porazio republikanskog kandidataMitaRomnija,auudobnufotequguverneraoblasti D.K.I. Jakarta seoje\okoVidodo(Joko Widodo)kojijetakopostao fakti~kidruginajmo}niji~ovekudràvi;ovdeglavnigradkao naprimerBerlinuNema~kojimastatusgrada–pokrajine(ali neifederalnejedinice).NoviguvernerpoznatponadimkuJokowi dosada{wi je ambiciozni gradona~elnik centralnojavanskoggradaSolo.Opisujesekao„lidersdu{omrokera“(pemim pin yang berjiwa roker) i wegova pobeda – kao i Obamina 2008. – smatrasenovinomunacionalnojpolitici.Tojeotprilikekao daseGoranJe{i}kandidovaozagradona~elnikaBeogradaina direktnimizborimapo~istio\ilasaiVu~i}a.Ponovo,kaou slu~ajuObame,analiti~aripobedunovogguverneraobja{wavaju velikom popularnos}u me|u mladima i ènama, te najboqim snalaèwemnainternetuidru{tvenimmreàma. Dakle,Obamanijeimatu„sre}u“dapoputnema~kekancelarke AngeleMerkelostanezakr~enu nezvani~no najgorem saobra}aju nasvetu(radnimdanimakrozXakartupro{partaipo15miliona qudi)i„uhvati“dinamiku,miriseihaoti~ni{arm„VelikogDurijana“. Ipak, neke stvari se i nisu promenileodvremenakadajeBeri poha|ao osnovnu {kolu SDN1

„Dnevnika“kojisemuvaopokraju u kojem je odrastao ameri~ki predsednik. –Hej,mister!Jesiliru~aodanas? Ovda imamo „bakso Obama“, to je posebna hrana, jako ukusna! Jesi li probao nekada Obamin bakso? Porcija obi~nog je sedam hiqada rupija, a specijalnog devethiqada(jedanevrooko12.600 rupijaprim.aut).Hej,mister,kako to misli{ kakva je razlika? Pa gledaj, „bakso Obama“ je tamnijiodobi~nog–iskezioseprodavackojisepredstaviokaoMikel.Wegovapreokupacijabilaje me{awe~ilisosa(sambal),nikako„politi~kakorektnost“izraza;nastaviojedasesmeje. Ovda{weurbanelegendekaù da su Berija u detiwstvu zvali „bucko“idajebiopoznatkao„de~akkojitr~ikaopatka“,{tobi zna~ilo da je Obama prakti~no gustirao zna~ewe izraza „lameduck president“ i pre nego {to je zakora~io u drugi predsedni~ki mandat i spoznao wegovo „prokletstvo“. Me|utim, s tolikom vremenskom distancom, te{ko je proceniti istinitost ovakvih pri~a. Na fotografijama se vidi da je kaode~aksigurnobiomnogo„obliji“ od dana{we slim figure stanovnikaBeleku}e,{tozapravonedokazujeni{ta.Gojaznostu Aziji nije takav fenomen kao EvropiiliAmerici:postojenadimci za krupniju decu (na primer „Zmaj“), ali nisu ni izbliza frekventni kao {to je to slu~aj naZapadu,tejemogu}edajepri~a o„debelomObami“teknaknadna fikcija. Iskreniji Indoneàni priznaju da je verovatnije da bi ovda{wadecautomuzrastu–kao iprodavacbaksa Mikel–primetili Berijevu druga~iju boju koèprenegostoma~i}. S druge strane, u vreme “Bitlsa”, patke su definitivno tumarale Centralnom Xakartom istiltr~awajebezsumwemogao bitipore|en.

Obamaiislam Berijejedini`eleodabudepredsednik

[kolasvizijom:Obrazovaweodanihiposve}enihu~enika...

îwenicudajeObamaodrastaoudràvisnajbrojnijommuslimanskomzajednicomnasvetu,wegovipoliti~kiprotivnicipoku{avalisudazloupotrebetvrde}idajeameri~kipredsednik poha|aoradikalneislamisti~ke{kole.Svojevremenoizfonda Obama for America pla}en je proglas „Istina o Barakovoj veri“ (The Truth About Barack’s Faith)gdesenavodidajepredsednik„posve}enihri{}anin“,idajefabrikovaweovakvihpri~auciqu politi~ke diskreditacije „napad na qude svih veroispovesti“. Tako|e,tetvrdweza„Dnevnik“demantovalisuiqudiizObaminenekada{weosnovne{kole.„Istinajedajereligijabitandeo svakodnevnogìvotauIndoneziji,aliovojedràvna{kolai imamou~enikesvihreligija.Udvori{tuimamomolitveniprostorzamuslimane-musholu,kaoimaluhri{}anskukapelu.No, obaobjektaizgra|enasuposleObaminogboravkaovde“. Besuki. Tokom svoje posledwe poseteObamajeistakaokakomunedostaje vo}e po imenu rambutan (eng:leessy),zatimnasigoreng tipi~nijavanskidoru~akuviduprènogpirin~a,kaoibakso,ovda{we}ufteodmesa.Uuli~icama oko {kole jo{ uvek se re|aju {paliriuli~nihprodavacatradicionalne hrane. Jedan od wih uhvatio je pogled reportera

Ume|uvremenu,svetskimediji izve{tavali su o Obaminom povratkuugradukojemjeodrastao. “Tajm” je imao ne{to „edukativniji“pristupicitiraopredsednikovere~ikakosese}astarijih qudii`enakojisugapozdravqali osmehom, dece koja su ~inila dasestranacosetikaokom{ija, teu~iteqakojisumupomagalida nau~i vi{e o svetu. “Wujork

Yakarta:Gradkojijete{kozavoleti

tajms”pri~ujepostaviodruga~ijeide~akukoji}ekasnijepostati predsednik nadenuo titulu mangupa (trouble maker). Tamo se kaèdajeObaminadadiqaimala „slobodoumne stavove prema pitawuhomeseksualizma“,azatimi dasezapravoradiloo„mu{karcu koji se tajno vi|ao s lokalnim mesarom“. List daqe prenosi da je misteriozna dadiqa postala ~lanica grupe transvestita Fantastic Dolls kojajezabavqalaqude naulici,pevaju}iiigraju}iodbojku. KrajgradaMentengkaoisama osnovna {kola nalaze se na oko tri kilometra ju`no od nacionalnogspomenikaMonas,socrealisti~ne gromade koja zvani~no simbolizuje nezavisnost i jedinstvo nacije, ali je neki, polutajno,zbogsvogsimptomati~nogoblika, nazivaju „Sukarnovom posledwom erekcijom“. Izgradwu spomenika zapo~eo je Sukarno, otacindoneànskenacijekojije vaìo za saradnika i bliskog prijateqa Josipa Broza (Tito je naovda{wimulicamaidaqeprvaasocijacijanare~„Jugoslavija“),adovr{iojujevi{edecenijskipredsednikSukarno,jedanod svega ~etiri svetska diktatora kojisesumwi~edasuizzemqeizneli vi{e deviza od Slobodana Milo{evi}a (izvori: Svetska Banka i Kancelarija UN za narkotikeikriminal). Danas, ispred {kolske zgrade nalazi se spomenik malom Beriju:odevenjeu{pilhozneanarukumusle}eleptir. - Kada se wegova porodica doselila u Xakartu, Beri je prvo poha|ao katoli~ku {kolu St. Francis of Assisi uju`nomdelugrada. Vrlo brzo preselio se u centar,unaseqeMentengiovdejejakodobrozapam}en.Da,isticaose

Foto:D.Apro

iakojejo{uvekbiodete.Sigurno da se wegov izgled promenio, ali kada je postao poznat i kada su ga wegovi biv{i drugovi iz odeqewa videli na televiziji, odmahsugaprepoznali.Reklisu: „Nema sumwe, to je na{ Beri“ – obja{wava prvi ~ovek {kolskog komiteta. U wegovoj u~ionici i daqe je sme{ten 3-B razred. Ukupno 26 de~aka i devoj~ica u jednakim plavim {kolskim uniformama odrasli Obama svakodnevno posmatrasvelikogportretanazidu.Aopet,udirektorskojkancelarijivisiportretgospo|eTine Henijono, Berijeve direktorke. [kola je i daqe sme{tena u holandskoj kolonijalnoj zgradi iz 1934.godinekojajeprvobitnobila vlasni{tvo katoli~ke crkve, da bi pedesetih godina pro{log veka bila pretvorena u dr`avnu {kolu.Nazidujevelikimslovima ispisana „vizija“ {kole: „Obrazovawe odanih i posve}enihu~enika,naprednihuoblasti naukeitehnologije,kojiposeduju patriotskiduhispremnisudase takmi~e na nacionalnom i me|unarodnomnivou“. Posle~etirigodineprovedene u glavnom gradu Indonezije, Barak Obama se 1971. godine vrationaHavajegdejeiro|en. [onKoneritadajesnimao„Dijamanti su ve~ni“, Rod Stjuart pevao Maggie May, a predsednik je bio republikanac Ri~ard Nikson. Nakraju,pitawekojeostajejestedalije,iukolikojmeri,ranapraksa„pa~ijeghoda“najavanskom {oderu bila dobra baza i know how trening za mnogo komplikovaniji i suptilniji tanc koji danas mali Beri igra u Va{ingtonu. n Danijel Apro

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

ko ste se 12. 12. 2012. oko de vet uve ~e za te kli kod ku }e pa na ~as ba ci li po gled na svoj ekran ski al ter ego, mo gli ste na dru gom pro gra mu RTS-a vi de ti ka ko se gra |a ni Re pu bli ke Ko re je, ko ju mi ne slu `be no na zi va mo Ju `nom, pri pre ma ju za do ~ek No ve go di ne 2013. Na sli ci ko ju do RTS-a do no se dav no pre va zi |e na iz sa svim dru gog TV elek tro ni upo sle ni na iz grad wi raz lo ga. glo bal nog se la vi di mo De da Mra za u za Misli lunarno, ni mqi voj ulo zi. U uobi ~a je nom cr ve nom ìvi podvodno ode lu, na trun tan i slu `be no va àn, on Da bo me, sla vi }e Ko re jan ci No vu go se pra }a ka ro ne }i uz dno po go le mog ba di nu kad i mi, ali ni je to wi ma ona pra ze na u ne ka kvom {o ping cen tru pu nom va. Pra va no vo go di {wa fur ka, tj. ùr sve ta, ba{ kao {to je i ba zen pun ri ba. ka, kod wih 2013. pa da u ne de qu 10. fe Ali, ne le zi vra è: bi lo to pi ta we bru a ra, a 2012. je bi la u po ne de qak, 23. tem pe ra men ta ili kul tu re, kao da za we ja nu a ra. Jer, kad si Ko re ja nac, ti zna{. go vo re klam no pod vod no bu} ka we ba{ Sa ~e ka{ le po dan dru gog ni ko, bar od pu bli ke ko mla dog me se ca po sle zim ja ga pra ti uì vo, pre vi ske rav no dne vi ce, pa sla {e ne ha je. Ni ri be ni Slavi}e Korejanci vi{ jer ima{ ra {ta sla qu di. Kao da je stvar sva Novu godinu kad i vi ti. No va go di na je, bra ko dnev na, a mo `da i tra mi, ali nije to te, lu nar na, kao {to je i di ci o nal na. Ili da se tu wima ona prava red. Sem ako ni je 2033. ne ma ~e mu po seb no ra do go di na, ka da }e se sla vi va ti. Ni pod gre va wu no ti na dan tre }eg mla dog vo go di {we raz bi bri ge, me se ca po sle zim ske rav no dne vi ce. Ne ni ne sva ki da {wem pri zo ru. pi taj za {to, jer ni smo astro no mi, a ni Jer za Ko re jan ce, stvar je mo `da i Ko re jan ci. po ma lo pre u ra we na iz jed nog, a po ma lo

Ta mo gde je kraq re {io da

Na{ reporter u prvom planu s kolegama pred morskim grobom kraqa Munmua

ri ~u o Bad Ura hu po ~e }u onim {to }u pre sko ~i ti. Ni re ~i o div noj ali do sad noj pri ro di u [vap skim Al pi ma, o sa vr {e noj ne ma~ koj ba wi sa ~u di ma za re lak sa ci ju o ko ji ma u na {im ter ma ma mo è te sa mo da sa wa te. Za o bi }i }u i to da tro i po sat na uì van ci ja u spa cen tru ko {ta de vet evra ili tri pu ta ma we ne go sli~ na, ma we atrak tiv na u Ba wi Ko vi qa ~i. Pra zni osta ju i re do vi o ras ko {nim vin skim po dru mi ma i div nim be lim vi ni ma na ko ja su ve o ma po no sni i zbog ko jih im je pi vo uvek pod „b”. Ni slo va o gro fu Eber har du, pod ko jim je me sto u 15. ve ku pro cve ta lo. Ni ti o to me da je taj slav ni ple mi} pod ne kim iz go vo rom, ko ji mi je u slu {a wu pro ma kao, po bio lo kal ne imu} ne Je vre je i od tih, wi ho vih no va ca, po di gao je dan od naj sta ri jih uni ver zi te ta u Ne ma~ koj, u obli `wem Ti bin ge nu. Za ne ma ri }u i sto ri ju o to me ka ko su po no sni na jo{ jed nog wi ho vog su gra |a ni na iz pro {lo sti, ko ji je u Bad Ura hu ì veo sve ga tri go di ne a za vr {io na “gla va” stra ni nov ~i }a od jed nog evra – Pri mo à Tru ba ra, slo ve na~ kog pro sve ti te qa, za mi sli te! I pi ta }u vas, za ba ve ra di, sle de }e: ka kve su {an se da se u is toj pro sto ri ji sret nu mla di na ci sti, SS ari jev ci s jed ne stra ne, i s dru ge sled be ni ci Sai Ba be, hin du i sti~ kog vra ~a i vo |e sek te tran sce den tal ne me di ta ci je? U re al nom vre -

„DNEVNIK NA LICU MESTA”: JU@NA KOREJA, ZEMQA ZA NOVOGODI[WE

Jer da smo Ko re jan ci zna li bi smo mi i {to {ta dru go. Re ci mo, da onaj pod vod ni De da Mraz ni je ba{ ne ki spek ta ku la ran lik, bar ima mo li u vi du ma kar i sa mo ì vot nu, tj. post ì vot nu pod vod nu avan tu ru ko re jan skog kra qa Mun mua. Eh, Mun mu, Mun mu, ni su ga za xa be zva li i Ve li ki kraq. Ka da je taj stu pio na pre sto 661. go di ne, u mo ru je, ka ko po vest ka è, pro na |e no po go le mo te lo è ne du go dva de se tak me ta ra, s no ga ma od ne pu nih dva me tra i onim me stom {to nas ra |a od je dva me tra. Ne ki spi si opet tvr de da je bi la vi so ka tek ne kih {est me ta ra, ali {ta }e{, ta kva je isto ri ja. Dok jed nom ne omrk ne, dru gi ne po ra ste. Ili obr nu to. Tek, bi lo ka ko bi lo, Mun mu je mal ki ce osva jao pa utro stru ~io svo je kra qev stvo, a kad je umro – znao je ka ko da za {ti ti svo je i u bu du} no sti. Bla go vre me no je na re dio da ga sa hra ne u mo ru, s po gle dom na Ja pan, oda kle su pre ti li za vo je va ~i, i re {io je da se po sle smr ti pre tvo ri u zma ja, ka ko bi u slu ~a ju in va zi je mo gao da in ter ve ni {e. Bio sam po ~et kom sep tem bra na toj oba li, od ko je se na ne kih dve sta me ta ra, u mo ru, na la zi Mun mu ov grob. Vi {e po ve }ih ste na obra zu je tu, u vo di, ob lik na lik kr stu, a u sre di {tu tog vo de nog kr sta na la zi se gra nit ni blok ko ji je za pra vo svod Mun mu o vog ve~ nog bo ra vi {ta. Mo} no me sto ako gle da te u mo re, jer na oba li je tu ga. Sim pa ti~ na pla à, za pra vo, ali s tu ri sti~ kom in fra struk tu rom kao u ne koj na {oj mor skoj za bi ti iz pe de se tih go di na pro {log ve ka i to u za ~et ku pro ce sa in te gra ci je ne u re |e ne pla è s kvan ta {kom pi ja com u osni va wu. Ipak, ima tu {ta da se ra di. Re ci mo, da po pi je te ko ka-ko lu ili da se zgod no sa gne te pa ba ci te po ne ki pqo snat ka men pre ma Mun muu, da vi di te ko li ko pu ta }e da od sko ~i.

^e ti ri pu ta naj vi {e. Ozbiq ni ta la si, pra vi mor ski ve tar. I u da qi ni si vi bro di} ko ji za mi ~e ka ho ri zon tu. Sko ro }e ve ~e, pa i ve ~e ra. Pre kra sno. I opa sno.

ska vu al gi cu. Ma ka kvo pra sen ce, za bo ra vi! On da, svi fi ni. Mla |i se sta ri ji ma kla wa ju mal te ne do ze mqe, svi ko ri ste tri slo bod na no vo go di {wa da na da se po ro di~ no dru è i te to {e, a ve }i ni je Presna riba te gleda ho bi da tih da na trk nu i do oba le Ko Ne sa mo za to {to s kon gre sno-de le rej skog mo ra, na da le kom ili bli skom gat skom eli tom Me |u na rod nog PEN-a im is to ku, da vi de ka ko po sle da na dru bo ra vim u luk su znom Ho te lu „Hjun dai“ gog mla dog me se ca iz la zi pr vo no vo go na {min ker skom je ze ru Bo mun, ne da le di {we sun ce, di rekt iz mo ra. ko od isto rij ske pre sto ni ce Gjon |ua, Eh, eh. gde je hra ne tu {ta i tma a po nu da pre o Pa bi uz to, a po sle sveg onog te ok gu bil na. Ne go {to se ju na ku ne da ra za ka, ~o vek i ci ga re tu za pa lio, ali... bra ti u tom pre o bi qu. Ho }e{ „kim ~i“ U Ho te lu „Hjun dai“, vi di{, to ne mo ili ne ko dru go tra di ci o nal no lo kal no è. Sem na po qu, na ne kom od mno go je lo – ho }e{! Ho }e{ pre sne ri be s ne broj nih iz la za/ula za ili u ne koj od ka raz mr si vo ne shva tqi vim {pe ci ja ma – fe-ba {ti na otvo re nom. A u ka fe-ba ho }e{, a i mo è{. A ho }e{ li jo{, i {ti je ona ko, jo{ ma lo pa ni ka ko. Ne da stal no? Pa, du ma ~o vek ni je sku po ne go ni je ba{ po sle dva-tri da na da ni jef ti no. Uz to i pr vi ni je lo {a ni na {a, pro mon sun ro si po ko si, pa se Ovde svi fini. e vrop ska hra na. Ku }u za to pod nad stre {ni ca ma Mla|i se starijima ho tel skih ula za uvek na |e si ve} za bo ra vio po ku klawaju maltene {a va ju }i da po ti sne{ ne kog za in ter kul tu ral ni mi sao o po vrat ku uz ~e di ja log uz dim, dva, tri. do zemqe ti ri po go le ma le ta Qu di pro fe si o nal no pre ko po la sve ta, a bla go gla go qi vi, zna ti opet se mo è{, pred do ma }i ni ma va di èq ni, otvo re ni za sva ko lo bi ra we ti na te ror no stal gi je. pred iz bo re u PEN-u. Od mah vi di{ da Ku sa{ ta ko ne ki zgo dan krom pir i se i tu sku pqa ma te ri jal za no vi ro man, bif tek, pri sma ~e{ zrn ca ku va nog ku pri ~u, pa bog me i po ne ku ro man su, kao ku ru za, pa sen fi} – kao, ba{ ti se neo {to je me |u pi sci ma i red. Ali, tu je, bi~ no pri je lo {to god iz po var dar skogo to vo uvek, i je dan od na {e ko rej ske du nav skog sli va re ke Raj ne – ali oko te pe sni~ ke sa bra }e, na po ne {to pa ra dok ma mi ka pa kle noj za vr zla mi od de zer ta. sal nom za dat ku. On, na i me, vi {e ne pu I ma lo ko odo li, a ukus – gla va bo li. {i, ali ovi ma {to pu {e is traj no nu di, Je ste slat ko, ali tek za krat ko. A on da, i to za xa be, svo ju no vu kwi gu pe sa ma u udar qu tog. Ili ki se log. Da ne ka èm pre vo du na en gle ski. Na rav no, kwi ga je ba{ – us ki slog. „Da, su per, ma ba{ pa - u ce lo sti te mat ski ve za na za fe no men {e!“ Ot pri li ke kao i ono ko rej sko vi du va ni sa wa, a on o~e ku je da je do su tra no {to smo ga pi li na kok te lu do bro do i pro ~i ta te pa da pri na red nom su sre tu {li ce. Le pa bo ja, kao da su li ker od ma mal ko i pro di sku tu je te s wim tra go ve li ne do da li, a ukus od du da. A opet se tog ~i ta la~ kog is ku stva i fi lo zof ~o vek za è li, sad kad ga ne ma. Tu ga pre - sko-eko lo {ki bek gra und. A su sret }e{ go le ma. iz be }i sa mo ako osta vi{ du van, ma kar Eh, da smo sad ta mo za wi ho vog, lu pri vre me no. nar nog No va ka, pa na no vo go di {woj tr Buda u pe}ini pe zi, kao {to tra di ci ja na la è – te ok guk. Zgod na ~or bi ca s po vr }em, pa u woj Ta ko je ot pri li ke i na iz le ti ma na plo vi ne {to na lik du gu qa stim kne dli ko je od la zi mo u lo vu na naj zna me ni ti je ca ma-re zan ci ma od ri è, pa uz to za mu - isto rij sko-kul tur ne zna me ni to sti, sa ti{ ne ko ku va no jaj ce, pa ko ma di} ma mo {to vas po sle ni ko ne pre sli {a va ri ni ra nog me sa i kquc ne{ po ko ju hr {ta ste za pam ti li a {ta i raz u me li.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: BAD URAH – (NE)OBI^NO MESTO U [VAPSKIM ALPIMA

Ba wa u ko joj su se „sre li” Hi mler i Sai Ba ba me nu – ni ka kve, ali u isto ri ji tog ma log ne ma~ kog baw skog gra da to je ve} deo tu ri sti~ ke po nu de. Do du {e, ni je da vam to ba{ is pri ~a ju na pr vu ili dru gu lop tu. Ili uop {te. Osim ako zna te da is pi ta te. Ne to li ko zbog ~ud nih qu di u du gim na ran xa stim ha qi na ma, ko ji su tu `i ve li sko ro ~i ta vu de ce ni ju to kom ve se lih se dam de se tih. Stvar je u to me da se ona pr va pri ~a, ko ja je sa mo deo jed nog mno go ve }eg pro jek ta po ime nu Le ben sborn, ne de li tek ta ko. Jer, ipak je deo mra~ ne na ci sti~ ke pro {lo sti.

Ku}a na zaravni Ka da je pre sko ro 90 go di na imu} ni lo kal ni Je vre jin pro fe sor Ge org Gold {tajn od lu ~io da po dig ne ho tel-le ~i li {te, ni je ni slu tio ka kvu }e neo bi~ nu sud bi nu ima ti zgra da ko ju je na zvao “Ha us auf der Alb”. Iz gra |e na je u ba u ha us sti lu po za mi sli is tak nu tog ne ma~ kog ar hi tek te tog do ba Adol fa Gu sta va [ne ka i use qe na na

kra ju tre }e de ce ni je pro {log ve ka. Po sle par go di na od iz grad we, na vlast su u Ne ma~ koj do {li na ci o nal so ci ja li sti. Ima li su, ka ko nas isto ri ja u~i, mno go pla no va ka ko da im ze mqa pro cve ta i svi su bi li u pri li~ noj me ri mon stru o zni. Je dan od onih ko ji su spro vo di li i u Bad Ura hu, u le poj, ve li koj, be loj zgra di na vr hu br da u tim [vap skim Al pi ma, bio je deo ve} na re ~e nog pro jek ta Le ben sborn. Lu ka vi plan, ko ji je za pro me nu smi slio Hajn rih Hi mler, vo |a SS-a, bio je da se na go mi li oku pe mla di ari jev ci, SS ofi ci ri i pri pa da ju }e de voj ke, ka ko bi oni naj ~i sti ji me |u wi ma, sa mo pla vo o ki i pla vo ko si, s ide al nim me ra ma sve ga pa i lo ba wa, u~e stvo va li u we go voj re a li za ci ji. Ide ja je bi la da se ti oda bra ni iz dvo je na od re |e na me sta {i rom Ne ma~ ke, a po sle 1935. kad su ape ti ti po ra sli i u Ho lan di ji, Nor ve {koj, Poq skoj ... ka ko bi se ba ci li na pra vqe we ma lih “nad qu di”. I ba ci li su se.

Bauhaus jednostavnost Ar hi tek tu ra, na me {taj i ra zni dru gi pred me ti pre ma shva ta wu Ba u ha us di zaj ne ra tog do ba ob li ku ju se na osno vu upo tre bqi vo sti. Estet ska vred nost sto li ce, na pri mer, mo ra da pro is tek ne iz sav r{e nog sta pa wa we nog ob li ka i funk ci je. Ce la ba u ha u sov ska pro duk ci ja obe le è na je naj ve }om mo gu }om jed no stav no {}u. Sto ga se u ovoj zgra di, u skrom nim so ba ma, sa gu me nim si vim po do vi ma, u ko ji ma ni da nas ne ma te le vi zo ra ni in ter ne ta da se ne bi bi lo ~i me na ru {io ori gi nal ni ba u ha us am bi jent, na la ze sa mo sve tli dr ve ni kre ve ti, naht ka sne i po pi sa }i sto, sto li ca i fo te qa. Ti {i nu usa mqe nog me sta, na {u mo vi tom, osun ~a nom br du na ru {a vao je ta da, u dru goj po lo vi ni ’30ih, sa mo à gor tog sve ta, za po sle nog svo jom po sve }e no {}u, uz ma lo pri god ne mu zi ke sa raz gla sa. Po seb no su se ce ni le sport ske ak tiv no sti, ukqu ~u ju }i i one po red ba ze na, ~i ja je do dat na vred nost bi la le ko vi ta vo da i po gled na ne pre gled no ze le ni lo ili zla ti lo, u za vi sno sti od do ba go di ne. Ba zen je za tr pan to kom re sta u ra ci je zda wa 1991.go di ne jer je za kqu ~e no da bi tro {ko vi odr à va wa bi li pre vi so ki. Na me stu gde se na la zio po sta vqe ne su skulp tu re ko je do ~a ra va ju ka ko je to ra ni je iz gle da lo.

Ba{ je slatko malo selo...

la ih je ista, te {ka sud bi na – ja ni ~a ra. No, to vi {e ni je pri ~a o Bad Ura hu i ku }i na alp skoj za rav ni.

Vlasnici sre}e

Bilo je pod ovim krovom svega, pa i arijevskog hopa-cupa

[e ta ju }i se hod ni ci ma pro te stant ski ili bo qe re ~e no ba u ha u sov ski jed no stav ne “Ha us auf der Alb” ku }e o~u va ne u ori gi nal nom iz da wu, sa mno {tvom dr ve nih pro zo ra i osve tqe nih sve tiq ka ma u ob li ku obi~ nih be lih ku gli, go to vo da mo `e te da za mi sli te te mla de qu de. Po sle tu re is pi ra wa mo zgo va o ve li ~i ni i va `no sti ari -

jev ske ra se, pa o “bo àn stvu” po ime nu Hi tler, i{ao je red “tje lo ve `bi”. U do ku men tar nim fil mo vi ma tog do ba mo è te da vi di te de voj ke kol mo va nih pla vih ko sa, ko je u be lim ha qi ni ca ma pri qe `no ve `ba ju kao za slet. Par ti ja ih je ube di la da se od rek nu tra di ci o nal nih vred no sti i sve ga {to su ih u~i li ro di te qi ka ko tre ba da iz gle da ì vot pri stoj ne mla de è ne, da bi od lu ~i le da za na ci ju u~i ne naj vi {e {to mo gu - da sa do de qe nim par te ri ma, bi lo da im po sta nu mu è vi ili jo{ bo qe ne, pro iz ve du po tom stvo i po klo ne ga dr à vi. Pro je kat je, ka ù kwi ge, di qem Raj ha, za 10 go di na iz ro dio oko 10.000 de ce, od ko jih je dvo je van bra~ nih u skor ube le ìo sam Hi mler, li~ nim pri me rom po ka zu ju }i da je to bio “in ge ni o zan plan”. Ipak broj de ce, ko ja su po klo we na dr à vi i ì ve la naj pre u od ga ja li {ti ma a za tim ne ka od wih ot po sla ta u po ro di ce {i rom ze mqe ka ko bi ra sla u eli tu na ci je, ni je bio do vo qan. Wih jo{ 200.000 ko ji su od go va ra li pra vom opi su, ote ti su iz po ro di ca {i rom Poq ske i dru gih ze ma qa “pla vih qu di”, i za de si -

Po tom se po vest sko kom se li u 70-te go di ne 20. ve ka, ka da je zgra da pro da ta po klo ni ci ma tran sce den tal ne me di ta ci je. Ka ù da ta da ve} ni je bi lo ~ud no {to tu ì ve i svo ja na ~e la spro vo de pri pad ni ci sek te Ba gvan. Oni ko ji su se be na zi va li po sed ni ci ma sre }e, bla go slo va, pro spe ri te ta i ve ro va li u nad na rav nost Sai Ba be. Onog istog ko ji je dve de ce ni je ka sni je po sred no usre }i vao i nas, pro sve tqu ju }i Mi ru Mar ko vi} to kom we nih pu te {e tvi ja po In di ji. Je di no {to su im Nem ci za me ra li to kom tih 10 go di na su ì vo ta, je ste {to su za ne ma ri li ku }u u ko joj su ì ve li, dok go to vo ni je bi la u pot pu no sti uni {te na. Kra jem osam de se tih ot ku pi la ju je na zad sa ve zna dr à va Ba den Vir ten berg, jer je to, uz jo{ jed nu gra |e vi nu, je di no pre ì ve lo ba u ha us zda we u tom de lu Ne ma~ ke i za {ti }e na je kao spo me nik ar hi tek tu re. Po sle tri go di ne te meq ne re sta u ra ci je, vra ti li su joj sta ri sjaj jed no stav no sti. I ta ko, do |e te ne gde ne o~e ku ju }i ni {ta po seb no osim ma lo od mo ra a ode te s ~ud nim to va rom mi sli ka ko je do bar deo isto ri je ci vi li za ci je za pra vo pri ~a o ma ni pu la ci ji qu di ma. Ve }eg ili ma weg ka li bra, sa vi {e ili ma we tra gi~ nih po sle di ca, bi lo da ma ni pu la to ri no se na cr tu is pe gla ne uni for me ko je se ju strah ili na ran xa ste in dij ske ha qet ke kao obe le` ja iz me {te ne re al no sti. I raz mi {qa te ka ko ima pre vi {e tih pri ~a iz ko jih, kao vr sta, ni {ta ni smo na u ~i li. Za je dan put u (ne)obi~ ne [vap ske Al pe sa svim do voq no. n Ivana \uri}

dnevnik MA[TARIJE

po sta ne zmaj

31.decembar2012-2.januar2013.

NI POQUBAC AJKULE NE MO@E DA ZAMENI DUNAVSKE SARDINE

Svu da po |i, pa u Bez dan do |i

n Pi{e: Sr|a Popovi} ada me je drugar zamolio da za novogodi{wi broj „Dnevnika” napi {em kratku pri~u s jedne od svojih me|unarodnih ribolovnih avantura, Florida mi je odmah pala na pamet. Prvo poluvreme ovog teksta zato nas vodi na Ki Biskejn koji, uz desetak drugih ostrvaca koji se u pravcu jug-jugozapad pru`aju od Majami Bi~a, predstavqaju san svakog ribolovca. I pru`aju mnogo, bar kada su u pitawu adrenalin i mogu}nost da u jednom danu uhvatite nekoliko „trofeja” iz snova.

Istorijska prestonica Gjon|u

te i ru ~a ti s bu di sti~ kim mo na si ma, pa i mu dro, da Na mo joj top-li sti vi |e nog dobro se kotira hram kle }utke, is pra ti ti ne ku od wi ho vih broj nih moliSe ok gu ram, zgod no sme {ten u gra nit noj pe }i ni na tvi. nekih dva de se tak ki lo me ta ra od Gjon |ua, kre ne te li Isto ta ko, ali sa svim druga ~ije, di {u i gra dovi ka Is to~nom mo ru i Mun muo vom gro bu, pre ma ko jiKo re je. ma gle da i veli ~an stve na statua Bu de okru è nog Gjon |u - na po la grad, na po la istorija ko ja ho }e da Bo di sa tva ma, sme {te na tu, pod monu men tal nom peì vi. Pu san - red obla ko de ra, red qup kih ze le nih }in skom ku po lom. Neda le ko je i ne mawe uzbu dqi vi brda{aca ko ja se ne daju do grahram Bulguk sa, gra|en i do gradi ti ni kad teh no ho }e, jer kan|i van od po ~et ka 6. ve ka, uzo riJe ste slat ko, ali tek da priro da tla to ne }e, tj. we goti kom pleks bu di sti~ kih grava nosi vost. Seul, ah Seul. Do|e vina pre mreè nih ka me nim za krat ko. A on da, udar |i te na wegov fu tu ri sti~ ki mo sto vi ma ko ji po ve zu ju ni zove qu tog. Ili ki se log aero drom In ~eon pa po sle midr ve nih pa go da ras po re |e nih u sli te ka ko sa we ga da ode te, ako ob liku me ga pra vo ugao ni ka. uop {te zna te kuda }e te i ka ko posle sve ga. Na rav no, Ko me se ma {ta ov de ne za dovoqi, na sa mo dva dei to je Ko reja. set ki lo meta ra se ver no oda tle mo è da po se ti i A {ta da qe? Pa, ku}i. A ka ko? Pa – Pe king, Mohram Gi rimsa, u pod no` ju pla nine Hamvolsan. Tu skva, Frank furt..., a iz nad sve ga Sibir, Si bir, Sikre ne te od par kin ga ko ji ne obe }a va ni {ta sem nebir. Najdu ì i naj lep {i. Jer to liko ga ima i u wemu {to para-ki ne ske ro be, vo}a i po vr }a koje nu de setoli ko toga od bes ko na~ nog prostranstva pla nina, i qa ni za se li na ze mqu ili iz vr nu te kor pe, ali ubrrav ni ca, i vo da ima, da odmah vi di mo da ne}e Zemqa zo }e te za basati do mo nu men tal ne ka pi je hram skog tek ta ko pro pa sti, rukama na {im teh no za se ja na. kom plek sa, gde va qa ima ti srca pa na sta vi ti uzbrBar do 1. ja nu ara, ili onog lu nar nog 10. fe brua ra. do. A on da, ta man kad se svojski za duvate, opet priA po sle – vi de }emo. Mun mu, ne daj se! zor le po te od ko je za sta je dah, a bez pre te ra ne ras kon Vladimir Kopicl {i. Uz ma lo sre }e ili do bru ve zu, u Gi rim si mo è-

Gruper s Majamijem u pozadini

Moj doma}in u ovoj avantu ri, koja se desila novembra 2012, profesionalni je vodi~ Tom Veber, kog sam upoznao pro{le godine. U samo dva izlaska u dva razli~ita doba sezone sa ovim sjajnim vodi~em neki od de~a~kih snova su ispuweni, jer hvatam, qubim i pu{tam svoju prvu (dodu{e minijaturnu) ajkulu, svog prvog bonfi{a, jednu od najborbenijih morskih riba. Uz jo{ desetine snepera i grupera. Osim spektakularne pozadine Majamija koji se ogleda u moru, toliko nam poznate iz brojnih serija, uspevam da izgorim kao rak, upoznam pustiwake koji `ive na {lepu usred mora, potpuno izolovano na samo miqu od velegrada, umalo upadnem u vodu kad sam zaka~io velikog tarpona i, zahvaquju}i bistrom nebu i vrhunskom svetlu, napravim pregr{t sjajnih fotografija. Ali, avaj... onda Tom i ja parkiramo ~amac u marinu, pozdravimo se i – svako na svoju stranu. Drugo poluvreme ove pri~e de{ava se u danima ovogodi{weg Bo`i}a na severu Vojvodine, nadomak Bezdana, usred za{ti}enog prirodnog dobra „Gorwe Podunavqe.” Ovde se, a da ~ak i mnogi Vojvo|ani to ne znaju, nalazi pravi biser mira, saglasja s prirodom i qudske kreativnosti poznat

kao „Ekolo{ka u~ionica Bara~ka”. Maleni objekat okru`en sa tri strane lokvawem i plitkom vodom prebogatom ribqom mla|i, dom je neverovatnoj porodici Kova~, ~uvarima prirode, ali i drevnih lokalnih ribqih recepata – i visestrukim {ampionima

kitimo” (i tu ih i ostavqamo!) grane vrbe koje se nadvijaju nad zalivom. Onda da fijasko bude potpun, po~iwe i ki{a. Priznajemo poraz i povla~imo se u toplu baraku. A tamo... Vi{e generacija stanovnika severa Ba~ke i susedne Barawe pravi su {ampioni u ribqim specijalitetima, pa je na{a Badwa Trpeza Sa Bara~ke, uprkos mr{avom ribolovnom danu, izgledala fascinantno: za predjelo „dunavska sardina”, koju Kova~i sami proizvode i dime na piqevini, pa pa{teta od bele ribe, a onda, ko pre`ivi, slede mu smu| i babu{ka ispe~eni na „tawi ra~i”, pa fa{iri od mlevene deverike i jaza, pa ri`oto sa zape~enom ikrom... I, kao da to nije dosta, PRAVE kobasice od ribe (koje se lokalno proizvode od me{ane mlevene ribe, za~ina, a onda prodime). Da ne pomiwemo doma}e vino „od preko”, iz Barawe.

brojnih sajmova hrane. Poga|ate na {ta je moglo li~iti boì}no bezdansko pecawe: po decembar skoj muqavoj zimi, doma}in Ivica Kova~ i ja ba trgamo po blatu i {ibqu na obodu Dunava, takozvanoj „ìvoj Bara~koj”. Optimisti~ki poku{aj portage za {tukom po niskoj i bistroj vodi bio bi sam po sebi pecar{oki veoma naivan, sve i da se ne radi o delu Dunava koji je, naàlost, „napadnut” brojnim ribolovcima (i kri vo lov ci ma). Ekolo{ka u~ionica Bara~ka I ve} vi{e od de cenije ugroèn jednom od najgoSuma sumarum: tamo daleko rih po{asti za svakog ribolov - adrenalin, ulov i sjajne fotca – ameri~kim somi}em poznake: ovde, pak, u Vojvodini odtijim kao “cverglan”, koji je, mor, toplina i gastronomske nakon {to je neoprezno unet u perverzije... Te{ko je odlu~ina{e vode, istrebio ~itave poti. Ja bih ipak rekao – svuda pulacije doma}ih vrsta riba na po|i, pa u Bezdan do|i! mnogim terenima. Nadaqe, kao (Autor je gostuju}i za inat, kre}e nam i vetar, pa sa predava~ na Univerzitetu jedno dve-tri neve{to zaba~eKolumbija i strastveni ne varalice, onako „prazni~no pecaro{ od sedme godine)

ovogodi{wa i Boì}na pe~enica na mnogim gradskim trpezama u Vojvodini dolazi sa sala{arskih imawa gde se ìvina i stoka uzgaja u uslovima koji su danas najpribli`niji prirodnim, odnosno onome {to u eri primene herbicida, pesticida, aditiva, dozvoqenih i nedozvoqenih ìvotiwskih i biqnih selekcija, pribli`no nazivamo – zdrava hrana. Prase ili jagwe sa sala{a, pile, petao, }urka i guska, jaja… imaju posebnu vrednost kod doma}ica koje èle s qubavqu da pripreme ru~ak za uìvawe. I ne samo to – gradske gospo|e traè i i sala{arske rezance, pekmeze i kola~e, kao i niz drugih gotovih proizvoda i sastojaka koje stavqaju u jela za porodicu i goste. @eqa i navika ka dobroj, tradicionalnoj hrani, u vremenu kada se u industrijskim i zanatskim pogonima proizvodi i iz uvoza nudi hrana ne ba{ primamqivog ukusa, bila je prisutna krajem pro{log, a izgleda jo{ vi{e ovog – 21. veka. Panonski sala{ predstavqa sinonim hrane privla~nog, ~ak i neodoqivog izgleda, ukusa i mirisa zbog koje sva ~ula doìvqavaju fazu visokog hedonizma i stvaraju zadovoqstvo, barem toliko koliko traje fiziolo{ka funkcija te hrane. êsto i duè: dobar zalogaj prirasta uz srce, ostaje u se}awu i nosi se u du{i! „Spremila nam na{a sna{a…” Ko se se}a Bala{evi}eve pesme o tome “al’ se nekad dobro jelo” zapamtio je ~itav vagon |akonija primamqivih naziva i lepih uspomena. Ta kuhiwa s ovih prostora, vojvo|anska, formirala se vekovima. Najdominatniji uticaji bili su turski, nema~ko-austrijski, ma|arski i srpski. A stvarala se i utemeqavala tamo gde se proizvodila i gde je bilo hrane – pre svega na sala{ima. Istina je da su novi recepti stizali s novim doseqenicima najpre u gradove i sela, ali su „sejani” po sala{arskim doma}instvima u kojima su redu{e pripremale jela od onoga {ta su imale. A imale su mesa od ìvine, sviwokoqskih proizvoda, ovaca... Bilo je i bra{na, povr}a i vo}a. Kuvalo se uku}anima, a za svece i gostima. Dakako dobar deo te hrane, tih dobrih obi~aja sa sala{a, odno{en je u sala{arske seoske ku}e, odakle se sala{arska dobra hrana {irila daqe... Najprepoznatqivije sala{arsko jelo je sve~arska ùta, zlatna ili kako se sve zove ta blagotvorna, osveàvaju}a, gurmanska i hedonisti~ka supa. Nije ona sala{arski proizvod zato {to je tamo nastala, ali je tamo definitivno usavr{ena. Pro~ula se jer je spravqana od kvalitetnih sastojaka. Sala{arska ìvina se i danas ne hrani iskqu~ivo koncetratima, ve} kquca travu, zrno je~ma i kukuruza. A nekada je samo uve~e dolazila na sala{ „na legawe“, dok

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PRSTE DA POLI@E[: KAKO JE STVARANA I NEGOVANA RAVNI^ARSKA KUHIWA

Je la na {a sa sa la {a

Osmeh, meso sa supe i ~etiri vrste sosa

je ve}i deo dana provodila u poqu supu.../Ej da na celom svetu sva jetraè}i hranu. Zato su sala{arstiva skupe/nema nigde lep{eg jeska jaja najtraènija i danas na la od te ba~ke supe“... Ovi stihovi pijaci. A od wih se mese ùti reMiroslava ônki}a, koji su prezanci i flekice, bez kojih nema to~eni u jednu od pobedni~kih peprave supe. sama Voj vo |an ske zlat ne tam bu U osnovnoj verziji supa se kuva ri ce, govore o popularnosti koja od sveèg me{anog pile}eg, morpleni neodoqivim mirisom, po~ijeg i }ure}eg mesa (a kada je bilo me{anim ukusima mesa, povr}a i potrebno, u lonac je stavqano jo{ knedli, bez kojih i nema prave svepa~ije i gu{~ije meso). Dodaju se ~arske supe. Naravno, nisu sve susve` per{un, {argarepa, pa{tr - pe bile, a ni danas nisu sve~arske. wak, celer i luk Mor~ija i golup~ija pe~en na plotni. supa su mo`da i iznad Vremena su U neka ne ba{ toga. Kako od sve~ardavna vremena, skog moè biti nena sala{u kada nije bilo {to sve~arskije? bila takva da se friìdera i zaMor~ije meso pusti ni{ta nije bacalo mrziva~a, salasve sokove, vitamine {ari su imali i minerale u supu i ove namirnice tokom cele godine. pome{ano s {argarepom i per{u@ivina se klala u svako doba, a ponom, pa onda rezancima ili fle vr}e se ~uvalo u trapu preko zime. kicama, predstavqa pravi praSupa se kuvala na zidanom {poretu znik za ~ula. (zimi u kujni, a leti u kujnici) obaNekada je na sala{ima bilo vezno svake nedeqe, bez ùrbe – ~imnogo golubova, a ima ih i danas. tavo pre podne, na laganoj vatri, uz Golubarstvo je posebna sala{arkoji mehuri}... Ni{ta se nije proska disciplina. Ima rasnih golumenilo ni danas, ali je sala{arska bova koji se drè u golubarnicima, supa ostala pojam, vaqda zato {to a ima i dviqaka koji sviju gnezdo se i daqe kuva na {poretu na drva, ispod {upe, pod strehom i na drua ne na plin i struju. gom sigurnom mestu nedostupnom Supa je opevana u mnogim pesmava{kama, ma~kama i {teto~inama. ma. „Imal {togod finije, a iz beAli wihovi golup~i}i ~esto su zale ~inije.../Ba~vanka je rumena, vr{avali u supi. Zato {to je wihoùri nema vremena/nedeqa je, svi vo meso blagotvorno, lekovito, su na okupu/treba ùtu pristaviti ~ak i lekovitije od pile}eg. Bake su je obi~no kuvale unucima kad su imali prehladu ili neku drugu de~ju bolest. Govorilo se, a ima i Ludaja na kraju trpeze istine, „da deca od golup~ije supe Jedan od ozbiqnih izazova vojvo|anske gastronomije je vi{edecedobijaju snagu i brzo ozdrave“ nijska dilema kako iskoristiti mogu}nosti koje pruà bundeva, neVremena su na sala{u bila tasumwivo jedno od najhranqivijih i najzahvalnijih povr}a. Ima nikva da da se ni{ta nije bacalo. sku kalori~nu vrednost, mnogo minerala, a meso i seme su ~ak pogodVaqda zbog toga je nastalo meso sa ni i za le~ewe nekih bolesti. Sem u bundevari, rerni, pe~ena u kosupe. Za razliku od gradskih trpemadima i, u posledwe vreme upotrebom wenog semena za uqe i buter, za gde se meso kupovalo u kasapniskrajnuta je s trpeze. ôrbe, pota`, razli~ita jela u kombinaciji s ci i kuvala uglavnom gove|a supa, a drugim povr}em, xem, pekmez i niz drugih jela koja se spremaju u zemeso Nemci zvali rindflaj{, samqama severnog okruèwa, doneli bi osveèwe u gastronomskom la{ari su bili bez novaca pa su to prostoru, ali i mogu}nost za ostvarivawe zna~ajnih prihoda mnogih zvali „meso sa supe“, a ono je bilo doma}instava. kuvana piletina, }uretina... Nije samo razlog bio ekonomski, ve} je to meso, kao i supa, veoma ukusno. A da ne bi bilo otu`no, po ugledu na neke svetske kuhiwe, pojavili su se sosevi koji su poprimili obele`je ravnice. Ve}ina od wih je u prvo vreme bila vezana za sezonu, dok

se danas prave cele godine. Najegzoti~niji je sos od miro|ije, onda onaj svakodnevni – od paradajza, a prave se i sosevi od rena, belog luka, jabuka i vi{awa! – Poku{avamo da sala{arski ìvot do~aramo doma}im i stra nim gostima na najboqi mogu}i na~in, i da im preporu~imo da se prepuste uìvawu i da ne ùre ku}i, jer ru~ak na sala{u traje dva do tri sata – kaè gazdarica Di da Hor wa ko vog sa la {a u okolini Sombora Aranka Horwak Miji}. – Ovde moè da se vidi kako se neka da ìvelo, imamo stoku, ìvinu i povr}e, ali i etno radionicu gde se prave sala{arski suveniri. Kuvamo onako kako se to nekada radilo. Polako, strpqivo, s qubavqu i namerom da im ulep{amo boravak. Na{ sve~ani ru~ak podrazumeva najvi{i nivo kulinarskog ume}a: prisnac, sve~anu supu, meso sa supe, paprika{, pe~ewe, kola~e... Danas su to sve cewena jela koja prijaju i u gradu, ali jo{ vi{e na sala{u. Paprika{i, gula{i, perkelti i tokawi su posebna pri~a. Kuvani su na sala{ima, jer tamo ima od ~ega da se kuva. Poznat je pile}i parika{ kao osveàvaju}e letwe jelo, s mladim krompiri}ima. Ja~a varijanta je paprika{ od petla koji se kuva po nekoliko sati, zavisno od veli~ine ~etvrtog prsta, odnosno starosti. [to stariji, to je meso ukusnije i jestivije. Uz dobru papriku i sitno iseckano meso, taj paprika{ je nezaboravan. Naravno da je legendarni paprika{ sviwokoqski. Priprema se na dan sviwokoqa, odnosno jednom godi{we. Uz odabrane par~i}e mesa, dodaju se papci, repovi, a ponegde i iznutrice. Sve su to kuvale doma}ice, ali u ovu pri~u se uklapaju i ~obani. Oni su smislili ov~iji paprika{. Ne iz luksuza, ve} iz potrebe. Na sala{u, pored sala{a, na strwici, {umi, dunavskom nasipu i ko zna gde su jo{ obitovali, ~obanska hrana iz zave`qaja nije bila uvek ni dovoqna ni raznovrsna. A ovce i jagawci su ìva bi}a, pa nekad polome nogu i, eto... Sve se stavqalo zajedno u kotli} ili lonac: meso, luk, so, voda, sveà paprika, a kad provri dodavala se i aleva paprika. Taj paprika{ se zove i ~obanac, a u Banatu, u Melencima, na tradiciji nema~ke kuhiwe, koja je tamo bila dominantna do kraja

Sala{arski vodi~, jela i pojmovi

Paorski doru~ak, jednostavan i primamqiv

„Sala{i za Vas” je naziv turisti~kog, gastronomskog i lingvisti~kog vodi~a. Predstavi}e mogu}nost kako se stiè do nekog od tridesetak vojvo|anskih sala{a, {ta na wima moè da se vidi, radi i jede. Predstavi}e se recepti sala{arskih jela, a sve }e biti ilustrovano s blizu 500 fotografija. Izdava~i su Udruèwe „Vojvo|anski prozori“, Agencija „T&T promo“, a vodi~ }e se pojaviti u prvoj polovini idu}e godine. Autor izdawa i teksta je Miroslav Boìn, dok je dodatak „Sala{ u 100 re~i“ napisao novinar i publicista Pavle Male{ev.

Drugog svetskog rata, kuva se isti dodaju i kim, a u Banatu se pravi taj ~obanac, ali bez aleve paprike. bez paprike, ali se u deo tepsije Jednostavno, to tamo nije navika. stavi ludaja. Sviwokoqi, disnotori, sviwske Drugo jelo je tarana. Tako|e sida}e, karbiwe, zabija~ke i drugi rotiwsko. U {erpu se uspe tarana, nazivi jednog te istog, glavni su doda se malo masti, crvene paprizimski posao na sala{u. Hrana za ke, soli i vode. Zimi kada ima dinaporne radove tokom cele godine, mqene kobasice, kada tarana prosprema se uz ritual radosti i oba - vri dodaju se kolutovi koji dodaju veze da se nahrane ~eqadi. ^varci, ukus i poboq{avaju kalori~nu {vargle, xigerwa~e, slanina, {un - vrednost. ka, glavne su „sviwarije“ bez kojih – Pripremamo sva ta Ba~ka jela, nema pravog jela u gurmanskim poali imamo vo}wak i vinograd pohodima. red sla{a, pa to~i– Disnotor, od mo na{e rakije i viA kad sve dosadi, nosno sviwokoq, na – isti~e vlasnik skuva se deo je na{e ponuVin skog sa la {a û paradajz ~orba de za turisti~ke var di} na Kelebiji grupe iz zemqe i kod Subotice Petar s malo taranice inostranstva – ûvardi}. – Negujekaè Mihaq mo sala{arsku hraI{panovi}, vlasnik Et no sa la {a nu koju sami pripremamo u seqa~I{pa no vi} u Mu`qanskom ritu koj pe}i i na {poretu. Nudimo sukod Zrewanina. – Negujemo tradipe, ~orbe i pe~ewa, kolenice u hleciju sala{arskog ìvota. Gajimo bu, {trudle i gibanice. Kod nas se ìvinu, kowe, mangulice i ovce i ose}a duh proteklih vekova. Jeste pruàmo nezaboravne trenutke da neka od tih jela qudi spremaju provoda. Disnotor je ne{to posebkod svoje ku}e, ali im je mnogo prino. Spremamo sve od po~etka. Od jatnije kada jedu kod nas, pa nam se rakije, disnotorskog doru~ka, kizato i vra}aju. sele ~orbe, ~varaka, paprika{a i Sala{arski ambijent i povrape~enih kobasica. Gosti sve to tak izvornoj hrani i obi~ajima neprobaju, uz ovda{wa vina i muziku, guju i u Sremu. Stoj {i} sa la{ kod a po èqi mogu te proizvode da kuBe{ke, pored samog autoputa Beope i nose ku}i. grad – Novi Sad, neguje sala{arska Sala{ari su uporni, a za sebe jela sa srema~kom notom. Ima supe, kaù da su neuni{tivi kao korov. pe~ewa, ribe, {trudli, ali u ~itaZato su i opstali. Rade od jutra do vom prostoru dominira dvadesetak mraka. Jer, na sala{u se tako mojablanova i tri jutra jabuka, tako ra. Ako se o sala{u ne vodi briga da gosti mogu u jesen da beru jabuke bi}e zapu{ten, wive zaparloèi nose ih ku}i. ne, a ìteqi propali. Neka jela s Da su sala{i izvor mnogih danaovih prostora, bez obzira {to su {wih jela najboqi primer je Per se spremaju i jo{ uvek kuvaju u kov sa la{ u Neradinu, na obroncigradu i selu, imaju sala{arski ma Fru{ke gore. Specifi~an je po

Krompira~a je za mnoge najvojvo|anskije jelo

Staparska samo takva {unka...

atribut. Re~ je o jelima koja su na wima i morala nastati. Zapravo su sirotiwska. Popravqaju su se tako {to im se dodaje meso. Sluè da se ~ovek najede, da mu bude lepo i da ima snagu za te{ke poslove. Krompira~u mnogi smatraju najvojvo|anskijim jelom. Nije pita krompiru{a, ve} prava krompira~a. Veruje se da je nastala tu, u ravnici, kao izazov hladnim zimama i dosadnim vetrovima. Pojavila se na severu Ba~ke kao „vakcina“ protiv nazeba, anemije i apatije. Krompira~a je energetski stimulans koji omogu}ava da se lak{e do~eka prole}e, a jede se uz kiseli kupus i zelenu salatu. Pravi se jednostavno. Tepsija se namaè sviwskom ma{}u, stavi luk „na rebarca“, krompir na kolutove, pa krmenadle i rebra, onda opet krompir, pa slanina, kobasice, xigerwa~e i {to ne pokrije - opet krompir. Krompir i luk se prethodno uvaqaju u papriku i doda so. Pe~e se sat i po u paorskoj pe}i, a moè i u rerni. Postoji ~ak ~etiri vrste krompira~e. S crvenom paprikom, bez paprike, Slovaci

tome {to je sa 230 metara nadmorske visine, verovatno i najvi{i turisti~ki sala{ u Vojvodini, a nalazi se u blizini manastira Kru{edol i Grgeteg. Gostima pruà mnoga zadovoqstva. Ispod velikog oraha doma}in Nikola Ivani} leti pruà gostima zadovoqstvo da se raskomote, ~ak i prilegnu ispod oraha. Pe~e im purewake i kuva kukuruze. Gosti mogu da beru gro`|e, kupe orahe, jedu jabuke, {qive, kru{ke. – Paradajz ~orba, vaqu{ci, odnosno nasuvo, s kobasicama, pe~ewa i gula{i su jela koja se ovde s uìvawem jedu – kaè Ivani}. – Ne zaboravqamo ni poslastice. Gomboci, ta{ci, {trudle s makom i vi{wama omogu}uju slasne zalogaje mnogim gostima. A posle jake hrane gosti mogu leti da se osveè i oslade lubenicama i grozdovima iz sala{arske ba{te i vinograda. Kada sve ovo dosadi, a nedajboè i neke bolesti, ne bi bilo lo{e da se skuva paradajz ~orba s malo taranice. I jedna, da se ne preteruje, grilovana tikvica! n Miroslav Boìn

dnevnik

29 Foto: R. Hayi}

31.decembar2012-2.januar2013.

No vo go di {we 5ka za we vo go di {we tra di ci o nal no oku pqa we svih ko ji vo le 5ka za we i (ne)vo le zi mu bi lo je u Be ge ~u, na Bra {i noj ~ar di. Po ~e lo je pre se dam go di na, kao „ma li znak pa `we“ svi ma ko ji su eki pi 5ka za wa bi li do ma }i ni to kom sni ma wa go di {weg se ri ja la. Red je bio da i te do ma }i ne ne ko ugo sti, ba rem je dan put u go di ni.

Ta ko je i na sta lo No vo go di {we 5ka za we, kad je do ma }in 5ka za we a go sti su oni ko ji su u~e stvo va li u pret hod nim emi si ja ma. Ve} po sle pr ve no vo go di {we emi si je, ko ja je sni mqe na u La li }u, in te re so va we je bi lo ogrom no i ova no vo go di {wa oku pqa wa su pre ra sla u im pe ra tiv svih ko ji vo le emi si ju. Gre o ta je ne – do }i, vi de ti, za gr li ti, ru ko va ti se, omi ri -

sa ti, pro ba ti, ~up nu ti, {trp nu ti, gric nu ti, guc nu ti, za pe va ti i ~e sti ta ti No vu go di nu. Obi ~aj je da sni ma we bu de po sle Sve tog Ni ko le, da sve ~a ri pro |u na mi ru i bez `ur be ili di le me ku da pr vo, i da ni ko ne `u ri ku }i sa sni ma wa. Do sa da su no vo go di {wa oku pqa wa bi la jo{ i u: Sen ti, Ma ster cen tru No vo sad skog saj -

ma, Te me rin skoj pi ja ci u No vom Sa du, In |i ji i Zre wa ni nu. Ovo oku pqa we je bi lo na sa moj oba li Du na va, na po la pu ta iz me |u Ba no {to ra i Be ge ~a, bi lo je Sre ma ca, Ba ~va na, Ba na }a na, pre ~a na, do |o {a i na |o {a, ve se log sve ta ko ji ni je za ’lad no }u ma rio. Lo gor ska va tra je po ma ga la oni ma ko ji su „mek {i“ na zi mu. \a ko ni ja je bi lo mno go

i sva ko ja kih, tu `an ku }i ni ko oti {ao ni je, svir ci ma pr sti ni su sti gli da oze bu, pe va lo se i svi ra lo do po mra ~i ne. Ume sto po zdra va na kra ju, naj ~e {}e je bi lo pi ta we: „Ku da }e mo do go di ne“? Ni ko ni ne mi sli da ne }e mo. Ne ka se i ta `e qa ostva ri i da ni ko sa ovih sli ka ne us fa li. Sre} na vam No va go di na! n Bora Oti}

KAKO DA ODABERETE PRAVO VINO ZA TIPI^NU NOVOGODI[WU TRPEZU?

NAOPA^KE

Me |u tim, do bar iz bor je i ne ki kve li te tan pro se ko, i za osam sto do hi qa du di na ra mo è te na }i iz vr sno pe nu {a vo vi no iz se ver ne Ita li je, sve è, ve se lo i vo} no – ci tru snog ka rak te ra. Lu ko vi }e va pre po ru ka u ba lan su ce na-kva li tet je pro se ko “Te re sa Ri ì”. – Ta ko |e, sva ka ko da u ob zir do la zi i ~u ve na {pan ska ka va, pe nu {a vo vi no iz isto i me nog re gi o na ko je se pro iz vo di tra di ci o nal nom {am paw skom me to dom, ali od lo kal nih {pan skih sor ti gro `|a. Na na {em tr ì {tu la ko }e te pro na }i mar ku “Fre i xe net” (fre {e ne) i to u ver zi ji “Cor don Ne gro” ko ja je su va, ili “Car ta Ne va da” ko ja ima i ma lo sla sti...

l Кад секира упадне у мед, и кум се ослади.

No va go di na ni je No va go di na bez ~a {e pe nu {a vog vi na u po no}, ko je ve }i na (ko lo kvi jal no i pot pu no po gre {no) na zi va {am paw ci ma. Na i me, {am pa wac do la zi is kqu ~i vo iz fran cu skog re gi o na [am pa we, ali o to me vi {e ne kom dru gom pri li kom. – Ako se od lu ~u je te za do ma }e pe nu {a vo vi no, oba ve zno obra ti te po seb nu pa `wu na mla de do ma }e vi na ri je i wi ho ve pe nu {av ce, po put “Ko va ~e vi} brut” ili pe nu {a vog “tri jum fa” vi na ri je “Alek san dro vi}”. Za pra vo su to je di na za i sta do bra pe nu {a va vi na pro iz ve de na u Sr bi ji do sa da i za dva de se tak evra do bi }e te sen za ci ju od me hu ri }a, mi ri sa i uku sa, ko ji neo do qi vo pod se }a ju na pra ve {am paw ce – tvr di Igor Lu ko vi}.

l Време се променило, Ваша Светлости. Гладна година је дужа од светлосне.

Penu{ava vina u pono}

Ki se la zbog ku pu sa, slat ka od lu ka, ma sna od me sa, isto vre me no i so~ na i la ga na, sa vi {e raz li ~i tih tek stu ra i pra vom eks plo zi jom slo je vi tih aro ma, sar ma je, ka ko pri zna je Lu ko vi}, pra vi iza zov za do bro upa ri va we sa vi nom. Od li ~an iz bor su o{tri ja cr ve na vi na, ni èg te la, ali vi {ih ki se li na, sa ume re nim ta ni ni ma. – Je dan obi ~an “DOCG Chi an ti”, kao i re fo{k, od no sno istar ski te ran, od li~ no }e se uklo pi ti sa do brom zim skom sar mom. Mo è te da po ku {a te i sa mla dom fru {ko gor skom fran kov kom, re ci mo onom iz “Vi na ri je [i ja~ ki”, ili ma |ar skim egri bi ka ve rom. Ali igri sla ga wa uku sa tu ni je kraj jer sar mi mo è te da po tra ì te par i u vi du po no vo cr ve nog, ali ovaj put po lu su vog ili po lu slat kog vi na. Po ku {aj te sa ne kim od so lid nih a pri stu pa~ ni jih, po lu slat kih cr ve nih vi na ka kvih u na {im mar ke ti ma ima mno go... n Aleksandar Grube{a

l Миш бели срећи дели у делиријум тременсу.

Ako je do bra, pred sta vqa sla san i mek za lo gaj, ma stan, ali ne pre vi {e, slan i ne pre vi {e aro ma ti ~an a to, pre ma Lu ko vi }e vim re ~i ma, pred sta vqa ide a lan opis za prat wu u vi du gu tqa ja do brog, kre ma stog {ar do nea.

Sarma

l Нико као ми не пропада дуго – из дуга у дуг.

Prasetina

l Деда Мраз дели срећу шаком и капоом.

po ku {a ti da vam ih spo ji mo sa nek ta rom ko ji im naj vi {e od go va ra, u raz li ~i tom ran gu ce na. Ta ko |e, sva po me nu ta vi na mo `e te pro na }i u do bro op skr bqe nim su pe r mar ke ti ma, ali uop {te ne bi bi lo lo {e da tim po vo dom is tra `i te i obi qe po nu de spe ci ja li zo va nih vi no te ka.

l Време је добро решето, али су боље решетке.

Igor Lukovi}.

l Каква вајда што имате висију, кад немате визију?!

Piletina Uce lo pe ~e no pi le sa fi nom re{ ko ì com ili pi le pu we no ke ste wem na la ù cr ve na vi na i to, ge ne ral no, pi no no ar ali isto ta ko i do bar ga me, pa i bo ò le vi la`, te sve ras ko {ni ju kra to {i ju. – Gri lo va no be lo me so, ko je se naj ~e {}e pre li va kre ma stim so so vi ma, upra vo zbog wih tra ì {ar do ne, a ako je sos in ten ziv ni ji ~ak i ba ri ki ra ni {ar do ne, od no sno, onaj ko ji je od le ào u hra sto vim bu ra di ma. Po ho va na pi le ti na, pi le }i “Cor don bleu” ili pi le }a ka ra |or |e va zah te va ju be la vi na po vi {e nih ki se li na, a to je naj ~e {}e so vi won blan ili mla di rajn ski ri zling. S dru ge stra ne, }u re }e pe ~e we ko ke ti ra sa cr ve nim vi ni ma i to naj pre sa me kim i svi len ka stim mer lo om i zna me ni tim vi ni ma De sne oba le Bor doa, ali ni ma lo lo{ iz bor ne }e bi ti ni voj vo |an ski ku ve “@i vot te ~e”

Ruska salata Tra di ci o nal no je lo na sta lo kao va ri ja ci ja Oli vi je sa la te, pri pre ma ne u ho te lu Er mi ta` jo{ u 19. ve ku, da nas slat ka mu ka za pri pre ma we mno gim do ma }i ca ma ali i raz log za osmeh ka da se po go di kom bi na ci ja ko ja se do pa da svi ma. Sva ko ima svo ju ver zi ju, ma le taj ne i po ne ki oso be ni do da tak, ali ru ska sa la ta uvek sa dr ì po vr }e (krom pir, gra {ak, {ar ga re pa), pi le }e me so ko je se u ku} noj va ri jan ti ~e sto kom pen zu je i pi le }om sa la mom, te obi qe ma jo ne za. – S ob zi rom na we nu ma sno }u i kre ma stu struk tu ru, lo gi ~an iz bor je be lo vi no hr ska vih ki se li na, ali isto vre me no bo ga to aro ma ma, re ci mo ne ki so vi won blan, po put onog iz vi na ri je “Vi num” iz Srem skih Kar lo va ca ili “Tri jumf” vi na ri je “Alek san dro vi}”. Mo glo bi da se po ku {a i sa mi ri {qa vi jim i sve ìm ro ze om i Ko va ~e vi }ev “Ro {e to” ili “Zvon ko Bog dan ro ze” od li~ no }e se uklo pi ti. U ob zir do la ze ~ak i cr ve na vi na, ali sa ma we al ko ho la i ta ni na, a po {to je iona ko vre me mla dih vi na, tre ba po ku {a ti sa ne kim no vim bo ò le om ili mla dim por tu gi ze rom “Ma~ ko vog po dru ma” iz Iri ga – sma tra pred sed nik USV-a.

l Добра вест је што је година при крају. Лоша – крај се не види.

ili do bar por tu gi zer ko jem pri pa da ju upra vo ovi zim ski me se ci – na go ve {ta va Lu ko vi}.

l Преступили сте, али се скок у понор мора признати.

– Po ku {aj te sa {ar do ne om iz ze ma qa No vog sve ta, ka kvi su austra lij ski “Ja cobs Cre ek” ili ~i le an ski “Ca sil le ro del Di a blo”, ta ko |e, tu su i sva ka ko i sja jan do ma }i {ar do ne “Vi na ri je Ko va ~e vi}”, kao i “Mir na Ba~ ka” vi na ri je “Vin du lo”. Od li ~an iz bor bi }e i ne ka pu ni ja vi na ali hr ska vih ki se li na, po put mla dog ita li jan skog ri zlin ga – pre po ru ka je na {eg ce we nog so me li je ra.

l Нека вас срећа прати док вас не ухвати!

e ste li ve} pri pre mi li pra zni~ nu tr pe zu za ve ~e ra {wi do ~ek No ve go di ne? Si gur no da je ste, ve }i na vir tu o znih do ma }i ca, a za {to ne i kre a tiv nih do ma }i na, je pro ve la vi kend pri pre ma ju }i ku li nar ske po sla sti ce ko ji ma }e u naj lu |oj no }i po ~a sti ti se be i svo je dra ge go ste, i da nas sa mo fi ni {i ra gla zu ru na za mi {qe noj go zbi. Sva ko spram svo jih mo gu} no sti, raz u me se, skrom no ili ras ko {no, sve jed no, jer je pra zni~ ni duh ono {to je naj va `ni je, a i gra |a ni Sr bi je su po zna ti po to me {to i u kri znim vre me ni ma pra zni~ na tr pe za mo ra da odi {e upra vo tim du hom. I on da, na kra ju, mno gi sav taj trud po kva re osred wim vi nom na sto lu, sta vqa ju }i ce nu za ne ko li ko du ì na is pred kva li te ta. Naj ~e {}e iz pu kog ne zna wa, ne shva ta ju }i da se i za re la tiv no ma le pa re mo è ku pi ti ite ka ko pri stoj no vi no, ta~ ni je, na pi tak ko ji, za raz li ku od ko je ka kvih sum wi vih te ku }i na na tr ì {tu, za i sta i za slu ù je da ga pred go sti ma s po no som na zo ve mo tim ime nom. Na me ra ovog tek sta je da vam u to me po mog ne i da vas ma kar na tre nu tak i u ne koj naj e le men tar ni joj me ri uve de u svet vi na, ka ko bi ste pra vi pra zni~ ni za lo gaj naj bo qe mo gu }e uklo pi li s vi nom ko je se bi mo è te da pri u {ti te. Za to smo u po mo} po zva li pred sed ni ka Udru è wa so me li je ra Voj vo di ne Igo ra Lu ko vi }a, ~o ve ka ko me je i po sao i qu bav ba vqe we vin skom kul tu rom, sla ga we hra ne i vi na i za o kru ì va we ga stro nom skog tre nut ka u onaj pra vi, ne za bo rav ni do ì vqaj za sva ~u la. ê ti ri ti pi~ na je la ko ja se go to vo ne iz o stav no na la ze na bez ma lo sva koj no vo go di {woj tr pe zi su pra se ti na, pi le ti na, ru ska sa la ta i, na rav no, sar ma, a mi }e mo

* * ɋ* * Ɍ* * ɂ* * Ʌ* * ɋɄȺ* * ɂ Ƚ Ɋ Ⱥ* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ʁɟɞɧɚ ɭ ɞɪɭɝɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɞɪɭɝɚ ɭ ɩɪɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ʁɟɞɧɚ ɭ ɞɜɟ!* * ɋɪɟʄɧɟ ɞɜɟ ɭ ʁɟɞɧɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɚ ɨɜɚ ɢ ɧɨɜɚ ɭ ɨɜɨʁ ɢ ɧɨɜɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɟ ɱɟɬɢɪɢ ɭ ʁɟɞɧɨʁ ɬɟɤɭʄɨʁ!* * ɋɪɟʄɧɨ ɜɪɟɦɟ ʁɟ ɩɪɨɬɟɤɥɨ ɢɡɚ ɧɚɫ!* * ɋɪɟʄɧɨ ɜɪɟɦɟ ʁɟ ɢɫɩɪɟɞ ɧɚɫ!* * ɋɪɟʄɚ ʁɟ ɫɚɞɚ ɢ ɨɜɞɟ ɜɚɪɚɥɢɰɚ.* * Ɂɚ ɫɪɟʄɭ ɧɟ ɬɪɟɛɚ ɦɧɨɝɨ.* * Ⱥ ɧɟɤɚɞ ɱɚɤ ɧɢ ɦɚɥɨ.* * ɇɢɦɚɥɨ!* * ɂ* * ɥ* * ɢ* * ʁɚ* * ɆȺɊɄɈȼɂȶ*

Pra zni~ no sla vqe uz nek tar bo go va

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

u}u u Ulici Svetozara Markovi}a 16 u Sremskim Karlovcima u {est {turih re~enica opisao je Pavle Vasi} 1978. godine u “Umetni~koj topografiji Sremskih Karlovaca”, bez navo|ewa imena tada{wih ili nekada{wih vlasnika. Sude}i po napisu na vratima polukru`nozasvo|enog podruma, tvrdi, sazidana je 1867. godine s fasadom u stilu eklektizma, i ima dva podruma od kojih je jedan dug 80 metara. Ne treba mu ni zameriti, jer tada kada je radio na ovom zna~ajnom delu, svojevrsnoj umetni~koj li~noj karti Karlovaca, ni{ta od ogromnog materijalnog bogatstva u toj ku}i vi{e nije ostalo. A pro{le su i dobre dve decenije otkako je u woj umrla gospo|a Marija Kosti}, supruga ~uvenog karlova~kog trgovca i proizvo|a~a i izvoznika vina Petra Kosti}a, u dubokoj nema{tini i uslovima ni nalik rasko{i u kojoj je ova porodica s kraja 19. i po~etkom 20. veka ìvela. Ko su i odakle su Kosti}i bili, time se u pro{losti niko nije bavio. Zna se samo da je Petar Kosti} bio vlasnik vinarske firme, kraqevski dvorski liferant, proizvo|a~ vina, rakije, bermeta, vermuta, izvoznik vina u vi{e zemaqa Evrope, ~ak i u Ameriku. I danas kada se spomene ime Petra Kosti}a u Karlovcima, moè se ~uti kako je wegova loza uga{ena stradawem sina Nikole, snaje Nade`de i mla|eg unuka Borislava zvanog Mali{a, u logoru Jasenovac u januaru 1945, te pogibijom starijeg unuka Petra skokom u Dunav godinu kasnije. U kwizi “Spomenica” dr Kosta Popovi} pi{e da “pored tragedije cele grupe koja je doterana u Jasenovac deset dana pre oslobo|ewa Karlovaca od usta{ke NDH i ~amila u logoru ~ekaju}i smrt kao svoje oslobo|ewe od muka, posebne tragedije predstavqala su zatirawa celih porodica, kao {to je to bilo sa porodicama Kosti} i Burna”. Ipak, Karlov~ani su, pa i sam dr Popovi}, prenebregli ~iwenicu da je Petar Kosti} imao i k}erku Veru, koja je odmah po udaji izme|u dva svetska rata, napustila Karlovce i imala troje dece. Taj podatak bitno mewa sliku na koju smo navikli kada je re~ o uglednim, starim karlova~kim porodicama, koje su, osim {to su doìvele finansijski i svaki drugi brodolim, mahom ostale i bez naslednika. Ali malo zna o poreklu porodice Kosti}, koja se, reklo bi se, iznenada poput bqeska pojavila na karlova~koj ekonomskoj i dru{tvenoj sceni, vinula u sam vrh i onda tiho nestala, ali ne netragom. Retki su oni koji su ne{to napisali o Kosti}evima, a i to {to je zabeleèno spada u domen uzgrednih zapaàwa, a ne nekog iole ozbiqnijeg istraìvawa. Teodora Majica Petrovi} u svojim “Se}awima” kaè da ja Petar Kosti} bio “veliki vinarski trgovac sa ogromnim lagumom u sopstvenoj ku}i, poznat po svom ’vermutu’ i drugim vrstama vina. Imao je otvoren ra~un kod vi{e banaka u zemqi, bio je ’dvorski lifernat’, otkupqivao je gro`|e ’na veliko’ od velikog broja vinogradara u Karlovcima, ili, boqe re}i, otkupqivao je ’kquk’, pa bi o danima berbe, obi~no u poznu jesen, povorka od vi{e stotina kola sa buradima prekrilila Karlovce, ali bez ikakve naro~ite pompe i razmetqivosti”. To {to se pri~alo po Karlovcima, a Majica navela, zaista je bilo ta~no. Petar je imao 270 akcija Srpske banke u Zagrebu

Ko sti }ev ber met na in ter net pro da ji Pre izvesnog vremena predmet prodaje na internet stranici www.kupindo.com bila je i originalna boca Kosti}evog bermeta! Na`alost, nije bilo podataka ~ije je boca vlasni{tvo, ali se po fotografiji vidi da je zaista re~ o tom pi}u, starom sedamdesetak godina.

VI [ E OD ISTO R I J E: ISTI NE I ZA BLU DE O KAR LO VA^ KOJ PO RO DI CI KO STI]

Car stvo na ber me tu za sno va no i 50 akcija Kreditne banke u Staroj Pazovi. ^etiri ku}e na tom posedu u Svetozara Markovi}a (419, 420, 421 i 434 ), dva ogromna laguma i pravo bogatstvo u opremi i ma{inama za proizvodwu vina. Iz li~nih dokumenata i podataka sa porodi~ne grobnice na ^eratskom grubqu vidi se da je Petar Kosti} ro|en u Surduku 19. jula 1868. godine, kao i deca, barem sinovi Nikola (1894-1945) i Ivan (1897-1916). Uz wih dvojicu, sa suprugom Marijom Jovanovi}, ro|enom 10. avgusta 1871. godine u banatskom selu Vladimirovac, imao je jo{ i k}erku Veru. U svim ispravama, drugim dokumentima i pismima Petar se predstavqa kao trgovac, ~ak se kao takav navodi u spisku poslodavaca iz 1900. godine Humanitarnog fonda “Privrednik”. A da li ga je samo trgova~ki instinkt doveo krajem 19. veka u Karlovce, gde su u to doba vinarstvo i tr-

“Ja sam pak naro~ito osobito pazio da za bermet kupujem samo fina vina, a ujedno sa dugim probama dotjerao sam do takve mje{avine pelina i {e}era u finom vinu, da se je tek jednoga i drugoga na jeziku i u grlu odmewivao, {to je bermetu davalo osobitu dra`. Bermet sam pravio tako, da sam na jedan hektolitar vina ukuvao sa pelinom u vino 10 do 12 kila {e}era (rohrzucker) i time postigao ravnote`u pelina i {e}era, koja je osobitno pikantna, a osim toga naravno i ostale kod pravqewa pelinkovca uobi~ajene miro|ije.” Napomiwe da je takav bermet osvojio potro{a~e, pa je brzo postao tra`en od strane hotelijera u Budimpe{ti, Segedinu, Debrecinu, Lugosu i da se prodaje i u Zagrebu kod ]uka. Tako|e i u Engleskoj, Nema~koj, Austriji... Petar Kosti} u tom pismu jo{ navodi da bi se mogla na bazi karlova~kog bermeta kao doma}eg specija-

Naslednici: Milan Stojanovi} sa sinovima Stefanom i Petrom

Veliki vinarski trgovac je imao ogroman lagum u sopstvenoj ku}i

govina cvetali, mo`e se samo naga|ati. Ali, nepobitna je ~iwenica da se tim poslom bavio vrlo uspe{no, ~ak ga pro{irio proizvode}i bermet i izvoze}i te svoje produkte u inostranstvo. U tom smislu interesantno je wegovo pismo Visokoj kraqevskoj zemaqskoj vladi u Zagrebu iz 1913, kojim moli za podr{ku trgovini bermetom. U tom pismu ka`e da je po zanimawu trgovac, a predmet wegove trgovine su kupovina gro`|a i wegova prerada u vino, kupovina {qiva za {qivovicu, komovicu i sli~no, te kupovina i preporodaja vina i rakije na veliko i to ve}inom iz karlova~kih vinograda. Time se, kako navodi, bavi od 1908. godine razvijaju}i jednu posebnu granu, a to je pravqewe i prodaja bermeta (pelinkovca).

liteta razviti vrlo jaka eksportna trgovina koja bi bila korisna ne samo finansijski po zemqu, nego bi pospe{ila i razvoj privrede. Prepoznao je ve{ti trgovac potencijale bermeta i da ne}e tako lako na}i konkurenciju na trì{tu, pa je puno ulagao. Wegovo obra}awe Vladi uslovqeno je dono{ewem novih pro pisa zbog kojih je proizvodwa bermeta sa dodatkom {e}era dovedena u pitawe. “Strane firme naime koje se otimaju za moj bermet prestale su ga od novog vinskog zakona kupovati drè}i da je ovako priugotovqawe zabraweno zato {to me}em u bermet {e}era. Me|utim pitki bermet se bez {e}era uop}e ne moè napraviti, kao {to se ne moè ni kava ni ~aj bez {e}era piti”, navodi on i dodaje da koristi samo

rafinisani {e}er u odre|enoj razmeri uz opis kako to ~ini. Od Vlade je traìo potvrdu na osnovu svega {to je naveo, da proizvodwa bermeta sa “pelinom, {e}erom, sla~icom i ostalim uobi~ajenim za bermet ingredijencijama” nije ni u kakvom sukobu sa zakonom od 1910. i takvu potvrdu je dobio u januaru slede}e godine. Dobiv{i èqeni befel, Kosti}u su vrata za stvarawe imperije bila otvorena. Evropa je za wega bila mala, pa je poku{ao i uspeo da svoje alkoholno ~edo plasira i preko okeana. Iz pisama koja su na wegovo ime upu}ena, vidi se da je slao ponudu i uzorke bermeta u “Bizmark hotel” i “Wines and Liquors” u îkagu, zatim u PN “Mardesich i Bros” u Los An|elesu 1933. odnosno slede}e godine. Po otpremnici od 19. marta 1934. godine znamo da je izvezao izvesnu koli~inu bermeta i vermuta u Wujork. Posle wegove smrti 13. decembra 1935. godine posao i celokupnu imovinu nasle|uje sin Nikola, koji je ostao da ìvi u ku}i sa svojom porodicom i majkom. – Bila je to radna i vrlo po{tena familija – pri~a Ivanka Beba Markovi}, ro|ena Grbi}, ~ija sestra Tawa Grbi} se udala za Kosti}evog unuka od k}erke, Petra. – Vera, k}erka Marije i Petra, udala se za dr Manojla Stojanovi}a. Mane je bio vojni lekar rodom iz Like, iz Turijanskog. Wih dvoje su se upoznali kada je on bio s vojskom u Petrovaradinu. Desilo se da se Vera razbolela, pa su ga zvali da je pregleda. Dopali su se jedno drugom i rodila se qubav. No, bio je neèqeni zet jer nije bio bogat. Pri~alo se kako ’za siromaha odlazi’, ali taj siromah je oti{ao u Be~, zavr{io specijalizaciju i tamo im se rodio prvi sin Petar, a imali su jo{ i Milana Mi}u i k}erku Qubicu, koju su svi zvali Seka. Posle Be~a ìveli su u Sremskoj Mitrovici i [apcu, u kom je Mane otvorio privatnu ordinaciju i rendgen. Pare su se lepile za wega, pa je na kraju on pomagao Petru Kosti}u. Po pri~i Bebe Markovi}, gospo|a Marija Kosti} bila je o{tra i stroga èna. @ivela je po ustaqenom reìmu do kraja. Ustajala je rano, oko ~etiri, i do pet sati moralo je sve biti po~i{}eno i ~isto. A posle 18 sati nije bilo {anse da neko pro|e kroz wenu kapiju. – Odlazila sam kod wih kad me moji po ne{to po{aqu – se}a se Beba. – Dobro pamtim te wihove ku}e. Taj name{taj... prvi put u ìvotu sam kod wih videla svilene tapete. U salonu kod baba Kosti}ke bile su bordo svilene tapete, vezene zlatnim koncem. Ne znam {ta tu sve nije bilo. To bogatstvo Kosti}evih spomiwe i Katarina Avakumovi} pi{u}i o svojoj porodici. Ona kaè za Kosti}eve da su „bili ugledni, vrlo imu}ni vinarski trgovci. Za k}erku su angaòvali guvernantu radi jezika i klavira, {to tada ba{ nije bio ~est slu~aj u Karlovcima”. Guvernanta je bila iz Budimpe{te. Sve to bogatstvo smr}u Nikole i wegove porodice po~iwe polako da nestaje. U me|uvremenu je i Vera postala udovica, jer joj je suprug rade}i s vojnicima oboleo od tifusa i umro na Svetog Jovana 1945. Zahvaquju}i svom poznavawu jezika, a govorila je engleski, francuski i nema~ki, Vera je i{kolovala decu. Preselili su se u Beograd, ali kaù da vi{e nije izlazila iz ku}e, ve} je samo davala ~asove, ali su zato wena deca obilazila baku Kosti}ku. I ne samo wu. Pose}uju}i stare poznanike u Karlovcima, stariji Verin sin Petar

Petar Kosti} je puno ulagao...

... pa mu je bermet stigao i do Wujorka

Stojanovi} je upoznao svoju budu}u suprugu, Tawu Grbi}, koja je ina~e kao lekar brinula o wegovoj baki Kosti}ki. Iz tog braka rodio se Milan, anesteziolog koji sada sa svojom porodicom ìvi u Bostonu i bavi se medicinom bola. Iz Beograda je svake godine dolazio u Karlovce, kod dede po majci i kod Ma{i revi}a, tako|e ro|aka sa mamine strane. – Odrastao sam sa bakom Verom u ku}i – ispri~ao mi je Milan prilikom leto{weg boravka u Karlovcima; on je, ina~e, podneo je zahtev za povra}aj dela imovine koja je pripadala Kosti}evima, a re~ je o oba laguma, pomo}noj zgradi i delu dvori{ta. Milanova prababa Marija Kosti} umrla je jula 1957. Povrh toga {to je doìvela te{ku porodi~nu tragediju, bila je primorana da gleda kako joj oduzimaju imovinu, a potom i da rasprodaje ono {to je preosta lo kako bi pomogla k}erki i sebe prehranila. O tome kako je sve to doìvqavala najboqe kazuju wena pisma upu}ena Veri i unu~i}ima. Pisma koja je pisala na najrazli~itijem papiru koji joj je dolazio pod ruku, mnogo toga o woj govore. U jednom spomiwe kako je ponovo ~itala Remarkov roman „Na za padu ni{ta novo”, ali ovog puta na srpskom, uz napomenu da je to isto delo pro~itala pre 20 godina na nema~kom jeziku. Nikad iz wenih redaka nije izbijao bes zbog situacije u kojoj se nalazi, ali jeste àl za pro{lim vremenima i tuga {to ne moè da pomogne vi{e Veri i deci. Obi~no ih je zavr{avala ute{nim re~ima kojima ih upu}uje da budu strpqivi i da }e se zla vremena jednom zavr{iti: „Sve {to je zidano na lo{em temqu, ima da se sru{i, to je prirodan zakon, od milion godina”... n Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

UP OTRE B A @ I V O T A POD ZEM NI LA VI RINT IZ DO BA MA RI JE TE RE ZI JE JED NA OD NAJ VE ]IH SREM SKIH MI STE RI JA

û do is pod Ru me en tral na mre à pod zem nih hod ni ka ozi da nih ci glom i po plo ~a nih ka me nom ne ko li ko me ta ra is pod Pe ja ~a vi }e vog te re zi jan skog nu kle u sa Ru me (ili: No ve Ru me), za ~e te na tu ber ku lo znoj mo ~var noj le snoj po ga ~i po lo vi nom XVI II sto le }a, ka da je pro ger man ski srem ski grof – na kon {to je plod no sr ce Sre ma do bio na po klon – sa zi dao pr vih ~e tr de set dim wa ka na ko ri do ru sa da {we Glav ne uli ce i pod wi ho vim pla fo ni ma sku }io zbu we ne ne ma~ ke fa mi li je sa [var cval da (pr va ko lo ni za ci ja), ra ~va se ili, bo qe re }i, ra ~va la se na tri kra ka: pre ma Gim na zi ji, pre ma @e le zni~ koj uli ci i pre ma Bre gu, po ~ev od na vod ne ve li ke pod zem ne «dvo ra ne – na zo vi mo ta ko ovo sr ce si ste ma spo je nih su do va – od no sno po ~ev od pro sto ri je is pod spo me ni ka na glav nom grad skom tr gu, ozi da ne ci glom na du bi ni od pet-{est me ta ra, ~i ji je za o bqe ni svod “oslo wen na dva stu ba” i ko ja je to li ko pro stra na da kroz wu mo gu “pro la zi ti ka mi o ni”. Pri ~a li su pu sto lo vi i ne sta {ni klin ci ko ji su se za vla ~i li pod rum ski trg. Mi ste ri o zna pro sto ri ja s kra ci ma hod ni ka mo gla bi da ima pri stup nu ulo gu glav nog ka na li za ci o nog “ras kr {}a”, pri hva ti mo li naj re al ni je i zdra vom ra zu mu naj bli è ob ja {we we – ko je pot pi su je isto ri ~ar \or |e Bo {ko vi} – da je auten ti~ na svr ha pre ko dva de set ki lo me ta ra pod zem ne ka nal ske mre è bi la da po ku pi i usi sa pod zem ne i at mos fer ske vo de, ukqu ~u ju }i i uobi ~a je ne ka na li za ci o ne pro duk te, kao i da vo de nu i sep ti~ ku po {ast od vu ~e iz van Pe ja ~e vi }e ve va ro {i, ta~ ni je ju go za pad no i ju go i sto~ no od we u po to~ nu do li nu i u ja lo ve i za par lo è ne }o {ko ve pe ri fe ri je i ata ra. Ide mo pod Ru mu. Glav na uli ca, dvo ri {na zgra da bli zu cen tral nog ras kr {}a: str mo ste pe ni {te, obez be |e no za kqu ~a nim vra ti ma, ob lo è no ci glom ve li kog for ma ta i bla go za o bqe nog svo da, str mo gla vqe no u po drum sku dvo ra nu (ta ko |e za svo |e nu ci gla ma) oko tri me tra is pod zgra de s xep nim so ci jal nim sta no vi ma i sprat nim hod ni kom za tvo re nim oqu ska nim da sa ka ma s “~ip ka stim” za vr {et ci ma u do wem de lu, jed na je od naj do stop ni jih pre po ru ~e nih adre sa na spi sku ne ka da {wih pri stu pa u fa mo zno rum sko pod ze mqe. Mo gu} nost da se na jed nom po drum skom (la gum skom) frag men tu, bar, na slu te i sim bo li~ no fo to graf ski do ku men tu ju vi zu re i di men zi je pod zem nog la vi rin ta, ~i ji je sa stav ni deo bio i, ka ù oba ve {te ni, do ti~ ni pra zan i za pu {ten po drum na ~i jem se ze mqa nom po du ste gla po ga ~a za le |e ne pod zem ne vo de, za zi dan ci glom u du bi ni, ot pri li ke na de lu gde se pr vo bit no str mim pro la zom spa jao sa glav nom ka na li za ci o nom ar te ri jom ko ja se iz prav ca ras kr {}a pru à la pre -

\or |e Ga gi}: „Si {li smo u hod nik is pod glav nog tr ga...”

ma po to~ noj do li ni is pod Bre ga. Elem, po {to nam je vra ta po dru ma ot kqu ~ao naj bli ì sta nar Zo ran Lo vi}, si la zim sa sa rad ni kom Ne boj {om Ra ke ti }em ste pe ni {tem u mrak (a mrak je za to {to je cr kla si ja li ca), na su mi ce ce pam de be lu po drum sku mra ka ~u ak ti vi ra wem bli ca (kad se ve} ni sam se tio da po ne sem ba te rij sku lam pu), i u zi do vi ma od ci gle, vi so kim ot pri li ke dva me tra, po ku {a vam da de mi sti fi ku jem ide ju i ra ci o na li zu jem gra di teq ski mo tiv auto ra ove mo} ne pod zem ne in fra struk tu re. Do voq no. A sad mo è mo na po qe. Pri ~a o stra {nim rum skim “ka ta kom ba ma” i, po red (no vin skih) sve do ~an sta va onih ko ji su do le gla vi wa li u mra ku hod ni ka, me |u pa co vi ma i sle pim mi {e vi ma (Mi lo{ Bu no vi}, Dra go qub Bo ì}, Ni ko la Nin ko vi}...), i po red dru gih dra ma ti~ nih in di ci ja da ka nal ska mre à, hod ni ci i la gu mi zja pe is pod Ru me (ob ru {a va we, sle ga wa dvo ri {ta i ba {ti i pu ca wa ku }a), pri ~a o pod ze mqu i da qe je osta la sa mo svr ha sa moj se bi – me dij ska i va ro {ka pri ~a – mi ste ri ja ra di mi ste ri je od ko je Ru ma ne ma ni ka kve ko ri sti. Pa, kad je ve} ta ko, kad ve} ni po sle tri sto go di na ne zna mo da li u ne koj be~ koj fi o ci po sto ji plan pod zem ne Ru me, kad ve} u ma ni ru na {e pro sla vqe ne i po slo vi~ ne ne si ste ma ti~ no sti i iz o stan ka po tre be za is tra ì va we ~ak i sop stve ne pro {lo sti (~ast iz u zet ci ma po put \or |a Bo {ko vi }a), ne pre po zna je mo ni u rum skim “ka ta kom ba ma” – ko je nam je Ma ri ja Te re zi ja po nu di la na tac ni – {an su za kul tur nu i tu ri sti~ ku eks plo a ta ci ju, do bro je on da da se, bar, no vi na ri, po vre me no, do hva te ove ne shva }e ne i pro tra }e ne mi ste ri je. Pre ma to me, prem da }e ne u pu }e ni ma ovaj moj spe ci jal o rum skom pod ze mqu za zvu ~a ti eks klu ziv no, za ka ~i }u za ovaj tekst sa mo ne ke od tu |ih no vin skih na slo va o toj neo d go net nu toj za go net ki: RIM SKI HOD NI CI IS POD RU ME, GRAD RU MA TI HO TO NE, GRAD IS POD GRA DA, MI STE RI JA LA GU MA... – i ak cen to va }u jo{ sa mo to da je u kru go vi ma rum skih kli na ca, me |u ko ji ma se ka lio i dr \or |e Ga gi}, ne ka da bi la stvar pre sti à ko du bqe za |e u pod zem ne la vi rin te. “Ima isti ne u to me. Jed nom smo si {li u po drum ku }e Stjep ka Gu ta, po zna tog tru ba ~a, na {eg {kol skog dru ga – wi ho va ku }a bi la je na Bre gu, pre ko pu ta kr sta, de sno na }o {ku – i iz tog wi ho vog po dru ma, ta~ ni je iza vra ta u du bi ni pro sto ri je, u{li smo u hod nik ozi dan ci glom, ko ji je vo dio is pod pu ta, pre ma kr stu i da qe pre ma ku }a ma sa dru ge stra ne uli ce.

Ne boj {a Ra ke ti}: Po vra tak iz pod zem nog la vi rin ta

glom, a na pe ri fe ri ji svo do vi hod ni ka su od spa qe ne ze mqe”, is pri ~ao mi je \or |e Bo {ko vi}. U se di {tu rum skih iz vi |a ~a svo je uspo me ne iz pod ze mqa evo ci ra wi Pod zem ni hod ni ci is pod Ru me pru à ju se is pod ni voa po dru ma hov sta re {i na Zo ran Mi tro vi}: “Ne sta {ni rum ski de ~a ci ~e sto su si Ba u qa li smo kroz mrak mo `da tri de se tak me ta ra, da qe ni smo sme li... la zi li pod ze mqu, pa sam se i ja spu {tao u hod ni ke. Se }am se da su bi li Se tio sam se te de ~a~ ke pu sto lo vi ne ka da su gra di li put i in fra struk ozi da ni ci glom i po plo ~a ni ka me nom. Jed nom smo si {li kroz pro laz tu ru kroz uli cu Glav nu, ne {to ni è od ku }e Gu to vih, sa mo pod no` je kod ve li kog par ka, a taj hod nik, dva sa dva, pro bi jen oko dva me ta ra is Bre ga, ot pri li ke oko ku} nog bro ja 225, i ka da su rad ni ci po red pu ta pro pod po vr {i ne, ide pa ra lel no sa Glav nom uli com. Je dan krak iz bi ja na bi li naj ve ro vat ni je u je dan od ka na la.” obli `wu Iri {ku uli cu. Na vi {e me sta je pre ki nut, pa sa da qu di u tom “Da li ste ~u li za na vod no ogrom nu pod zem nu pro sto ri ju is pod glav kra ju mu ku mu ~e sa vo dom u po dru mi ma. Si la zi li smo i u pod ze mqe is pod nog tr ga?” upi tah Ga gi }a. ’Ze mal ka’, ta mo ima sva {ta, ali de {a va lo se da bu de po pla vqe no... Si “Da, ~uo sam. Li~ no, mo gu da po tvr dim da je u tom de lu po lo vi nom {e la zio sam pod ze mqu i kod biv {eg bi o sko pa. Go re, na Bre gu, kod zgra de zde se tih go di na po sto jao hod nik na du bi ni od ne kih mo `da tri-~e ti ri SUP-a, ob ru {io se pro laz pre ne kih de se tak go di na... E, da! Ka da su ko me tra. U jed noj od ku }a pre ko pu ta sa da {weg spo me ni ka ì veo je na{ pa li ze mqu zbog grad we rob ne ku }e, ob ru {io se pod zem ni hod nik i u ru {kol ski drug Pa spaq, pa nas je je dan dan od veo u svoj po drum. Pro {li pu du bi ne oko pet-{est me ta ra pro pao je ceo ba ger. Li~ no sam se uve rio smo kroz ne ka vra ta u }o {ku po dru ma i pred na ma se otvo ri lo `dre lo da se hod ni ci pru à ju i na rub nim de lo vi ma gra da. Ja sam od ra stao u ku hod ni ka, ozi da nog ci gla ma, dva sa dva, spu {tao se u du bi nu ot pri li ke u }i sa dvo ri {tem na Ti vo li ju, po da qe od glav nog tr ga. U na {em dvo ri prav cu spo me ni ka. Za ko ra ~i li smo u hod nik, ko ji je u to vre me bio suv, {tu sa dva bu na ra jed nom se ob ru {i la ze mqa i uka zao se pro laz. Is po ali bi lo nas je strah, pa smo se vra ti li u po drum. Ve ru jem da bih i u sop sta vi lo se da je to hod nik sa zi do vi ma od kle sa ne spa qe ne ze mqe, vr lo stve nom dvo ri {tu, sa mo da du bqe ko pam, pro bio u ne ki ka nal”, re kao mi o~u van i pre ci zno ra |en, me tar ipo u pre~ ni ku. I{ ~e za vao je du bo ko u je \or |e Ga gi}, ugled ni rum ski sto ma to log i (is po sta vi }e se ka da nas sa ze mqi pod o{trim na gi bom u prav cu Fru {ke go re...” uli ce bu de po zvao u svo ju ku }u pre ko pu ta par ka) vrd ni~ ki zet, su prug “Da li ste na la zi li ne {to u tim hod ni ci ma?” mo je kom {i ni ce Sa we, ro|. Se ke re{, sa No ve ko lo ni je. Sta ru ku }u su “Da, za hr |a le pu {ke... Hod ni ci ni su slu ì li sa mo za isu {i va we, ne ta ko sre di li da su u pot pu no sti sa ~u va li we no auten ti~ no bi }e i ku }a go su bi li i u funk ci ji taj nih pro la za i sklo ni {ta.” je sa da od raz po {to va wa pro {lo sti i le gi ti ma ci ja kul tu re i vi so ke “Taj nih pro la za?” estet ske in te li gen ci je we nih vla sni ka. “Na rav no. Ta, ima sva {ta do le... I ni su to sa mo hod ni ci i la gu mi Ma Pre ne go {to sam za vi rio u ~u do is pod Ru me, obra tio sam se ne iz be ri je Te re zi je, ne go ima i de lo va rim ske ka na li za ci je. Stvar no je {te ta `nom \or |u Bo {ko vi }u, ku sto su Za vi ~aj nog mu ze ja i mom po zna ni ku, {to to ni ko si ste mat ski ne is tra ù je.” ~i je su iz ja ve ugra |e ne u sko ro sve no vin ske pri ~e o rum skom pod ze mqu, Pe ja ~e vi }e va Ru ma bi la je ve li ki iz vo znik ì ta u unu tra {wost s ob zi rom na to da se ovaj eks pert i is tra ì va~ rum ske pro {lo sti par Austro-Ugar ske. A ì to ne tr pi vla gu. Pre ma to me, ra ci o nal ni i excellence, i sam, pre pet na e stak go di na, spu {tao u la gu me i pro la ze, od prak ti~ ni ne ma~ ki duh ru ko vo dio se pre sve ga eko nom skim in te re si no sno u ne ku vr stu okap ni ca, ka ko na zi va Pe ja ~e vi }e vu ka nal sku in fra ma, gra de }i pod zem nu in fra struk tu ru, ko ja je do brim de lom isu {i la struk tu ru is pod gra da, dok mi u kan ce la ri ji po ka zu je u pro zo ru kom pi ju Ru mu i omo gu }i la joj nor ma lan ì vot. Ako, pak, ovo re {e we po sta vi te ra zbir ku sni ma ka pod zem nih mo u kon tekst zdrav stve nih i hi gi obje ka ta i ka ì pr stom pre la zi pre jen skih pri li ka jed ne ko lo ni sti~ ko ski ce pret po sta vqe nog pro sti ke po pu la ci je ko ja se iz cr nih i bi ra wa ka na la ske mre è du ga~ ke pre strih {var cvald skih {u ma spu sti ko dva de set ki lo me ta ra. la u su ma gli ~a ste i tu ber ku lo zne “Ka ko to da Mu zej svih ovih go di vo de ne {u me do weg Sre ma, gde ih na ni je do {ao do pla na rum skog pod se, sve do ~e ar hi va li je, mno go po ze mqa?” upi tah \or |a Bo {ko vi }a. raz bo qe va lo i po mr lo – na ro ~i to “Ta~ no je da o po sto ja wu pla na Nem ci iz dru ge ko lo ni za ci je 1748. pod zem ne mre è ne ma mo do ka za, go di ne – on da je bli zu pa me ti da ka {to ne zna ~i da ne ma mo uvi de u glanal ska mre à s du go ro~ nom funk v ne prav ce ka nal ske mre è. Me |u ci jom isi {u va wa ne zdra vog pod tim, pod ze mqe Ru me ne spa da sa mo u ru~ ja, mre à ko ja je ko lo ni sti ma do men isto ri ~a ra, ka ko se mi sli, ì vot zna ~i la – ne ma ce nu. Me |u ne go bi i grad – ali, na à lost, me ne tim, ako je ta~ no, a ni ko to, bar, ni kao da ni ko ne slu {a – mo rao da ko u Ru mi (bez pla no va, za ko je ni ko obra ti pa `wu na pod ze mqe, iz me |u ne zna), do sa da ne mo è po u zda no da osta log i zbog to ga {to je ka nal ska tvr di, da su ki lo me tri ovih “ka ta mre à bi la u funk ci ji isu {i va wa kom bi«”» , {i ro kih dva me tra i isto pod vod nog te re na.” to li ko vi so kih, pro ko pa ni i ozi “Ru mqa ni su mi pri ~a li da usled da ni ci glom u austro-ugar skoj fa zi za zi |i va wa, za pre ~a va wa ili ob ru Sre ma, na me }e se pi ta we ko je {a va wa pro la za u ne kim de lo vi ma odre {io ke su i pla tio ovaj ka pi gra da qu di ima ju pro ble ma sa pod tal ni pro je kat (gro fo vi Pe ja ~e vi zem nim vo da ma i po re me }e nom sta }i? Ma ri ja Te re zi ja?), i ko su bi li ti kom i o{te }e wi ma svo jih ku }a. ne po sred ni iz vo |a ~i ovog pa kle Ko li ka je to opa snost za Ru mu?” nog po sla sa naj ve }im ko e fi ci jen “Opa snost po sto ji, sva ka ko”, re ~e tom ri zi ka? âk i pod pret po stav Bo {ko vi} s pr stom na ski ci. “Evo, kom da je la vi rint «i » s pod Ru me “bu po gle daj te ov de, kod rob ne ku }e, {en” u fa za ma, de se ti na ma go di na, mre à je po ki da na... I po {to ni je ili da se, ~ak, ka ko ne ki mi sle, na oja ~a na i sa ~u va na u funk ci ji, po sla wa na frag men te rim ske ka na sle di~ no mno ge ku }e, pa i sam trg sa li za ci o ne mre è, to ni je mo glo da spo me ni kom, is pod ko jeg je ve li ka bu de iz ve de no bez pla no va i bez in pro sto ri ja na dva stu ba – ka ù oni è wer ske lo gi sti ke. ko ji su do le bi li – le è fak ti~ ki Iskre no, svih ovih go di na, lu ta na pra znom pro sto ru. Vo da u ne kim \or |e Bo {ko vi}: „Pod ze mqe je gra |e no zbog isu {i va wa te re na...” ju }i po kon ti nen tu Sre mu za po tre de lo vi ma gra da vi {e ne ma gde da be ovog se ri ja la i, slu ~aj no ili na oti ~e, ne go se vra }a i za dr à va se u po dru mi ma i xe po vi ma ka nal ske mer no, is tra ù ju }i na zo vi mi ste ri je, po ja ve i fe no me ne na srem skom mre è. Kad se pri li kom zi da wa na i |e na pro laz – kao on da ka da je gra po lu o str vu, iz be ga vao sam i u stva ri od ga |ao da se re por ter ski po du |e na rob na ku }a – na spe se pe sak i za li je be ton, ru pa se za tvo ri, a to je hva tim naj ve }e rum ske ne po zna ni ce, da ne ka èm – mi ste ri je (ili: mi lo {e re {e we... Pre pet na est go di na si la zio sam u po pla vqen po drum sti fi ka ci je); ~ak i mo ja ma len kost s pre po ru kom po tom ka ru dar skog ho te la ’Srem’, zgra da je na li ni ji glav nog vo da. Is pod ne ka da {weg ho te plem stva iz Vrd ni ka i, ma we je po zna to, spe ci jal nog iz ve {ta ~a ko ji je la ’Je din stvo’, na me stu spo me ni ka na tr gu, pod ze mqe je upo tre bqa va no svo je vre me no si la zio u `dre lo naj du bqe pri rod ne ja me na sve tu (prem za skla di {te we pi }a. Kra ko vi hod ni ka, a hod ni ci su is pod ni voa po dru da je do vo qan i si la zak u Pe ri nu pe }i nu na Fru {koj go ri). Ni je mi se ma, pru à ju se iz cen tra, i na sva kom uglu, ko ji se se ~e sa Glav nom uli ra di la pod zem na Ru ma iz me |u osta log i zbog to ga {to je ova mi ste ri ja com, is pod pr ve ku }e ili ku }e do we, po sto je pro la zi na dru gu stra nu no vi nar ski ve} mno go pu ta tre ti ra na. Pa i mal tre ti ra na. I jo{ joj sa uli ce. Ne ke sam li~ no vi deo, re ci mo pro laz kod do ma JNA. Kod ’Zmaj mo ja fa lim. A on da i zbog to ga {to sam ve} umo ran od ra znih mi sti Jo vi ne’ {ko le po sto ji ulaz u hod nik ko ji is pod ’Ze mal ka ’ iz la zi kod fi ka ci ja iza ~i je taj ne se ~e sto kri je naj o bi~ ni ja smr dqi va ka na li za gra |a re tri sto me ta ra ju `ni je. Is pod kwi à re ’Za pis’ bio je pri stup iz ci ja. Kad god bi mi pa lo na pa met rum sko pod ze mqe, po mi slio bih: ~e po dru ma u ka nal sku mre ù. Ne ki qu di su u zo ni par ka hod ni kom pro {li mu no vi nar sko pre `va ka va we tu |ih pu sto lo vi na i uspo me na, kad vi {e is pod ni voa po to ka. Krak is pod pa ro hij skog do ma iz bi ja na Ke re {e vi ne mam ni one na iv ne ra do zna lo sti ni onog re por ter skog lu di la, pa da }e vu ku }u. Vod kroz @e le zni~ ku uli cu ima vi {e otvo ra. Pre de se tak go sku pim eks pe di ci ju i da se s wom spu stim pod Ru mu. I on da da se li~ no di na ob ru {io se ta mo pro laz is pod jed nog du }a na, pa su si {li va tro ga su o ~im sa ~u dom, ako ~u da ima. sci... Po sto ji i film ski za pis o to me. Pro la zi u cen tru ozi da ni su ci n @eqko Markovi}

31.decembar2012-2.januar2013.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

TURNIR U MA\ARSKOJ

Ma |a ri bo qi Ma|arska - Srbija 37:31 (17:18) VE SPREM: Grad ska dvo ra na, gle da la ca: 800, su di je: Mun te a nu, Ra du le sku (Ru mu ni ja), .Sed mer ci: Ma |ar ska 5(5), Sr bi ja 3(3).Is kqu ~e wa: Ma |ar ska 6, Sr bi ja 6 mi nu ta. MA \AR SKA: Li skai, Mi kler, Ta tai, An ~in 1, Gre be nar, Har {a wi 8(5), Ivan ~ik 1, Kri vo ka pi} 1, Le kai 5, Mo ~ai 3, K. Na| 7, L. Na| 4, Pu tic 3, [uh, So lo si, Vad ker ti 2, Zu bai 2 SR BI JA: Nik ~e vi} 3 (2), To ski} 3, Ra di vo je vi} 3, Pro da no vi}

6, N. Ili} 2, U. Mi tro vi}, Ze le no vi} 2, Stan ko vi}, Ra do va no vi}, D. Ne na di}, P. Ne na di} 1, Mar se ni} 2, Ga ji}, [e {um 2, Vuin 7. Se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, po ra zom je za vr {i la ve o ma uspe {nu 2012. go di nu. U pri ja teq skom od me ra va wu sna ga u Ve spre mu, se lek ci ja Ma |ar ske je bi la bo qa u dru gom po lu vre me nu i sla vi la - 37:31 (17:18). Or lo vi po ja ~a ni do la skom [e {u ma i Vu ji na, od i gra li su do bro do 35. mi nu ta.

Aje to vi} po ra `en Na{ pro fe si o nal ni bok ser Ge ard Aje to vi} pr vak Evro pe u VBO ver zi ji po ra `en je na rej ting me ~u u Mo skvi u su per sred woj ka te go ri ji. We gov ri val bio je Rus Mak sim Vla sov, a me~ je tra jao svih 10 run di.

Vi si na Ru sa ~i ni se da je bi la pre sud na u ovoj bor bi jer kad god bi mu se Aje to vi} pri bli `io do bi jao je run du. Me |u tim, ni j e mo g ao da ga no k a u t i r a iako ga je ka ko ka `e, imao u osmoj i de se toj run di. M. P.

Po veo Ja kob sen Nor ve {ki ska ka~ na ski ja ma po be dio je u Ober stdor fu, na otva ra wu 61. no vo go di {we

tur ne je. An ders Ja kob sen tri jum fo vao je sko ko vi ma od 138 i 139 me ta ra, ko ji su mu do ne li ukup no 308,6 bo do va.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Me wa~ ni ca Ris na {la pra vi kurs Me wa~ ni ca Ris oprav da la je ulo gu fa vo ri ta pro tiv fu to {kog Teh no me ra na 50. ju bi lar nom „Dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu. Po be di la je vi so kim re zul ta tom (5:0) sa tri go la Va `i }a Mme wa~ ni ca Ris je ve} na star tu dru gog po lu vre me na ima la vi so kov vo| stvo. I Fu to `a ni su ima li svo jih {an si u pr vih 15 mi nu ta ali bez re a li za ci je, a za ko na~ nih 5:0 po bri nu li se Mi lo van Pe tri} i Kri sti jan

neo tra ~ak na de Gu ma pla stu ali je sve sum we oko po be de ot klo nio Aure li je Ra {i o van, dok je Mi lan Tor bi ca po sta vio 4:2. Ka fe pab Ta ver na sla vi la je nad Vi so kom teh ni~ kom {ko lom. Ta ver na po ja ~a na in ter na ci o nal cem Da ni je lom Alek si }em tra ì la svo ju igru u pr vom po lu vre me nu, bi la u za o stat ku od 2:1, ali je za i gra la sjaj no u dru gih 15 mi nu ta i sti gla do po be de. Ta ver na je igra la na pa da~ ki ne ob ra ~a ju }i pre vi {e pa `we na svoj gol pa su do po be de do {li u za vr {ni ci utak mi ce. Mi ma da lajn je po got kom Mar ka â li je sa 15 me ta ra sa vla da la Auto ku }u Se ku li}. Sve se de si lo u dru gom po lu vre me nu, â li ja je na pre iz Mo me nat s utak mi ce Pla stal - Fa bri ka ì ce pe na la po go dio Foto: B. Lu~i} sta ti vu a ma lo Lam po ne za tim se is ku Ra din, va qa re }i da je sja jan uti pio i do neo po be du svom ti mu. sak osta vio i ne ka da {wi re pre U ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra zen ta ti vac Sr bi je |Ve sel ko vi |en je dvo boj dve ge ne ra ci je In Tri vu no vi}. . dek so ve {ko le fud ba la. Dve go di Ca ri grad je vez ve }ih pro ble ne sta ri ji vr {wa ci In dek so ve ma sa vla dao Gu ma plast (4:2) a re tri bi ne la ga no su sa vla da li sim zul tat je mo gao da bu de i mno go pa ti~ ne igra ~e Ka fea Ka ska da 8:2. ube dqi vi ji da na go lu Gu ma pla U po be di Tri bi ne is ta kli su se sta ni je bio ras po lo è ni Ra da tro str ki stre lac Mi lan Sa mar xi} ko vi}. Ca ri grad je sa dva po got i dvo stru ki An dri ja Bo {wa ko vi}. ka Bo ja na Vu ko vi }a i jed nim po U ka te go ri ji pi o ni ra eki pa Ka zi got kom Se ku le Ra {i o va na po veo no Ga je upi sa la je i dru gu po be du i 3:0 jo{ sre di nom pr vog de la igre kao pr vo pla si ra na u svo joj gru pi a Ra da ko vi} je odr ào svoj tim ide u zav{ ni cu tur ni ra, na kon {to ko li ko to li ko u igri ka da je od je bi la bo qa od NS Agra 5:2. bra nio pe nal Fi li po vi }u. Na Kod ka de ta bi lo je mno go vi {e sta vi la se nad mo} Ca ri gra da i u uz bu |e wa i ne iz ve sno sti. U su da na stav ku ali je Ra da ko vi} ~u vao ru IM fri zer skog sa lo na i eki svo ju mre ù od bra niv {i i pe nal pe Be o gra da vi |en je sja jan fud Se ku li Ra {i o va nu. Slo bo dan bal i na kra ju pra vi~ na po de la Mar ko vi} sma wio je na 3:1 i do bo da va (2:2). Strel ci za fri ze re

Sre da (2. ja nu ar) 12.50: Radio Planeta - Vita trejd (mp) 13.25: Fasada - Fudbaler~i}i (k) 14.00:Indeks – Ka} 99 (mp) 14.35: Grofovi – Juniori (p) 15.10: Vitorog promet – FK Vojvodina (k) 15.45: Eliksir agrar – Alf (k) 16.20: Beli dvori – Zup~anici Vuves (s) 16.55: Teodorovi} keramika BBB – Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana (s) 17.30: Univereksport – Kaznena ekspedicija (s) 18.05: Agencija Maks auto – Kafe Panda Liman (s) 18.40: Inoba~ka – Novi Sad gas (s) 19.15: Vulkan – Auto otpad @ika (s) 19.50: Pekara Malina – Klaris (v) 20.25: Kafe Kasandra - IKs el (mp)

Re zul ta ti Mla|i pioniri Indeksova tribina - Kafe Kaskada Pioniri Kazino Gaja - NS Agro Kadeti IM frizerski salon - Beograd FK Cement - Erker plus Seniori Plastal - Fabrika `ice Lampone Galaktikosi - 19. decembar Mewa~nica Ris - Tehnomer Carigrad - Gumaplast Visoka tehni~ka {kola - Kafe pab taverna Mimada lajn - Autoku}a Sekuli} Reprezentacija Het trik lige - Ju`na Ba~ka Veterani Vikiliks - Klaris bi li su Pet ko vi} i Ter zin, a Be o gra |a ni ma je pr vo me sto i pro laz da qe do neo dvo stru ki stre lac i ka pi ten Ne nad \o ki}. Od li~ na eki pa Er ker plu sa sa vla da la je u fi ni {u su sre ta ~vr stu eki pu FK Ce men ta (3:2) go lom Ker ke za iz pe na la. La di {i} i dru go vi po ka za li su jo{ jed non da }e bi ti ve li ki iza zov za sve ri va le na pu tu do za vr {ni ce. Pro gram u se ni or skoj kon ku ren ci ji otvo ri le su eki pi Pla -

8:2 5:2 2:2 2:3 1:5 5:3 5:0 4:2 3:6 1:0 0:1 0:3 (p.f)

sta la i Fa bri ke ì ce Lam po ne, a ube dqi va po be da pri pa la je î zma ru, Ra ki }u i @i va no vi }u 5:1 (Lam po ne). Po ka za li su maj sto ri ji ma log fud ba la da sa wi ma ne ma {a le. U su da ru Ga lak ti ko sa (]ur ko, Re ni}, Zo ri}) i 19. de cem bra ([vo wa, â sni, Be ~e li}), po be da je pri pa la Ga lak ti ko si ma (5:3). Dvo stru ki stre lac u dru goj po be di na tur ni ru bio je Ser gej Mi lin ko vi}. I. Grubor M. Risti}

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

„DNEV NI KOV” IZ BOR NAJ BO QIH SPOR TI STA AP VOJ VO DI NE ZA 2012. GO DI NU ATLETIKA 1. Mihail Duda{ (AK Vojvodina, Novi Sad) 2. Ivana [panovi} (AK Vojvodina, Novi Sad) 3. Dragana Toma{evi} (AK Sirmijum, Sr. Mitrovica) 4. Marina Mun}an (AK Dinamo, Pa~evo) 5. Marija Vu~enovi} (AK Srem, Sr. Mitrovica)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Jovana Crnogorac (Novi Sad) 3. Marko Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 4. Boris Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 5. Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad)

BOKS 1. Jelena Jeli} (BK Novi Sad) 2. Marija Pavlov (BK [ajka{i, @abaq) 3. Nina Jeli} (BK Novi Sad) 4. Vawa Ba~i} (Spartak, Subotica) 5. Ferenc Hajnal (Kikinda)

VATERPOLO 1. Nemawa Ubovi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Du{an Vasi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Nemawa Matkovi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Aleksandar Pe{teri} (@AK, Kikinda) 5. Milan Vitorovi} (Dunav, Novi Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} (VK Danubius 1885) 2. Milo{ Stanojevi} (VK Tami{) 3. Martin Ma~kovi} (VK Pali}) 4. Qiqana Jo{i} (VK ^urug) 5. Marko Jo{i} (VK ^urug)

GIMNASTIKA 1. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Bojan Dejanovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. Aleksandra Raj~i} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 4. Stefan Ili} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

DIZAWE TEGOVA 1. Ervin Ro`wak (KDT Spartak, Subotica). 2. Igor Tomi} (KDT Radni~ki, Sombor) 3. Milo{ Kne`evi} (KDT Spartak, Subotica) 4. Ivan [en (KDT Srem, Sremska Mitrovica) 5. Tivadar Kajdo~i (KDT Spartak, Subotica)

KAJAK I KANU 1. Marko Novakovi} (KKK Be~ej, Be~ej) 3. @enski K4 (Antonija Panda - Antonija Na| Marta Tibor - Renata Kubik, KKK Bezdan i KKK Vojvodina, Novi Sad) 4. Mu{ki K2 (Marko Dragosavqevi} - Simo Bolti}, KKK Sinteln, Ba~ka Palanka) 5. Vladimir Torubarov (KKK Vojvodina, Novi Sad)

[AH 1. Velemajstor Robert Marku{, rejting 2619 (Novosadski {ah klub DDOR) 2. Velemajstor Aleksandar Kova~evi}, rejting 2560 (Novosadski {ah klub DDOR) 3. Velemajstor Nikola Sedlak, rejting 2572 (Spartak, Subotica) 4. Velemajstor Du{an Popovi}, rejting 2579 (No vosadski {ah klub DDOR) 5. Nacionalni majstor Milovan Ratkovi}, rejting 2304.

EVROP SKI [AM PION U KA JA KU MAR KO NO VA KO VI] NAJ BO QI SPOR TI STA U IZ BO RU NA [EG LI STA

Vi {e ni {ta ni je isto udi ~itav ìvot rade i nadaju se da }e im se nekim ~udom sve preko no}i promeniti na boqe, a junaku na{e pri~e, kajaka{u iz Be~eja Marku Novakovi}u sve se promenilo u nepunih 35 sekundi. Ta~nije, 34,437 sekundi, i to usred dana, koliko mu je trebalo da izvesla trku jednoseda na 200 metara i postane najbrì Evropqanin. Ta titula {ampiona Starog kontinenta, ta zlatna medaqa na radom izvajanim mi{i}avim prsima uvrstila ga je u besmrtne sportske heroje. - Jeste se mnogo toga promenilo u mom ìvotu, ali ja sam u su{tini ostao isti Marko, samo me sada svi gledaju drugim o~ima -po~iwe svoje vi|ewe svega posle pewawa na najvi{u ste pe ni cu po bed ni~ kog po sto qa Evropskog prvenstva u Zagrebu Marko Novakovi}. - Kajak je moja qubav. Nisam od te qubavi previ{e zahtevao. Ali, kad je qubav prava, ona se spontano razvija. Volim da veslam. Po{to sve ovo radim, ponavqam, iz qubavi, radim maksimalno odgovorno. Nikada nisam pomislio da }u od kajaka mo}i da ìvim, ali desilo se to. Vaqda zato {to je qubav bila iskrena i sna`na. Sav trud na treninzima, sve muke, sve tenzije pred takmi~ewa odjednom su postale ne{to lepo, po{to su mi doneli mnogo divnih trenutaka u ìvotu. Nadam se da }e takvih momenata u mojoj sportskoj karijeri biti jo{. U tome

drugi. Li~no, u`ivam u trkama s rivalima, koje sam donedavno gledao u televizijskim prenosima. Sada imam ~ast da budem u istoj startnoj ravnini sa wima. Nadam se da }e to zadovoqstvo potrajati. [ta }e biti na samoj stazi... ^esto puta to ne zavisi samo od nas kajaka{a, ve} presu|uju subjektivni faktori. Imao sam sportske sre}e u Zagrebu, optimalni uslovi su postojali, dao sam sve od sebe i kraj je poznat. Naravno, i

Hulk Pre ta~no pola veka u Americi je nastao strip junak Hulk. Nacrtao ga je Xek Kirbi, a scenario je pisao Sten Li. Pri~a o dobri~ni, koga okolina svojim postupcima primorava da gubi kontrolu je pre deset godina i ekranizovana. Ovog leta je i Be~ej dobio svog Hulka u liku i delu kajaka{a Marka Novakovi}a. - Kada sam zvani~no saznao da sam prvi na Evropskom {ampionatu u Zagrebu, na splavu sam spontano urliknuo, a moj trener Jo`ef [oti, koji je u Be~eju pratio televizijski prenos trke i de{avawa posle we, je to prepoznao kao urlik Hulka i u klubu se me po povratku iz Zagreba prozvali Hulk. Tome je, verovatno, doprineo i moj atletski izgled. Svi|a mi se lik, pa mi je sada i ~amac u fazonu Hulka. Kao ja sam Hulk, a on je ja - poja{wava Marko.

Ko lek ci o nar na gra da Sportska redakcija na{eg lista za najuspe{nijeg vojvo|anskog sportistu izabrala je kajaka{a Marka Novakovi}a iz Be~eja. Da je na{ izbor bio realan, potvr|eno je na vi {e strana. Marka je mati~ni savez Srbije izabrao za kajaka{a godine, pripalo mu je najpresti`nije priznawe u oblasti vojvo|anskog sporta, nagrada „Jovan Miki} Spartak„, kao i nagrada u oblasti sporta „Vi hor„, koju je pre deset godina usta novila Skup{tine AP Vojvodina. Ni je ga za o bi {la ni na gra da Sportskog saveza op{tine Be~ej, gde je drugu godinu zaredom izabran za sportistu godine najve}e poti ske op{tine. Tako je Marko, uz kolekciju medaqa, od ove godine postao i kolekcionar najzana~ajnijih nagrada i priznawa.

sam se, mo`da, promenio i po~eo ambicioznije da planiram, da razmi{qam kako bi na ovaj na~in mogao mojoj budu}oj porodici da obezbedim ono {to ja nisam imao, a toliko mi je nedostajalo u svom odrastawu. Nadam se da }e mi kajak pomo}i u tome.

Marko je mlad ~ovek, ali vrlo trezveno razmi{qa o sportu i van wega. - Svestan sam da ne mo`e uvek da se pobe|uje u sportu. Ja sam spreman i za poraze i za pobede. Naravno, uvek je lep{e pobe|ivati, ali ne sme se izgubiti iz vida da isto to, ako ne i vi{e, `ele i

KARATE

KOWI^KI SPORT

KO[ARKA

1. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Dejan Umi}evi} (Hajduk, Kula) 3. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 4. Nikola Jovanovi} (Pan~evo) 5. Duwa @eravi} (Somborac, Sombor)

1. Vawa Po~ek (Grani~ar, Novi Sad) 2. Dra{ko Doki} (Viking, ^enej) 3. Ivana Markovi} (Linda, Subotica) 4. Awa Markovi} (Linda, Subotica) 5. Romana Suvajyi} (Kowi~ki centar Novosadski sajam)

1. Dragan Zekovi} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 2. Marko Savi} (Meridiana, Novi Sad) 3. Jovana Popovi} (@KK Vojvodina, Novi Sad) 4. Rade Markovi} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 5. Nikola Pavlovi} (Vr{ac)

daqe }u davati sve od sebe na treninzima s mojim trenerom Joèfom [otiem, ne samo da zadrìm formu i opravdam o~ekivawa sportske javnosti u Srbiji, nego da poku{am da budem i boqi. Samo da me zdravqe posluì i povrede mimoi|u. U kajaku se sazreva oko tridesete i posle, a meni su tek 23 godine. Vreme radi za mene, a ja za kajak. Iskreno, ne mogu da zamislim ìvot bez kajaka - istakao je Marko Novakovi}. A mi mu verujemo. Takav entuzijazam, takva qubav, takav profesionalni prilaz obavezama, bez obzira {to on, za razliku od svojih rivala profe sionalnih kajaka{a, svakodnevno od zavr{etka sredwo{kolskog obrazovawa izvr{ava svoje obaveze u „Sojaproteinu“, firmi koja ima razumevawa za wegove sportske obaveze i ponosi se Markom. nVla sti mir Jan kov

KUGLAWE 1. Livia Santo (Pionir Subotica) 2. Zorica Bara} (Pionir Subotica) 3. Sa{a Juhas (@elezni~ar In|ija) 4. Zdravko Kresovi} (Vojvodina Novi Sad) 5. Renata Vilov (Pionir Subotica)

PLIVAWE 1. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 2. Miroslava Najdanovski (Novi Sad) 3. Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) 4. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 5. Boris Stojanovi} (Kikinda)

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

„DNEVNIKOV” IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODINE ZA 2012. GODINU ODBOJKA 1. Aleksandar Veselinovi} (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 2. Milorad Kapur (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 3. Adela Heli} (NIS Spartak, Subotica) 4. Jovana Mihajlovi} (Varadin, Novi Sad) 5. Aleksdandra Cveti~anin (NIS Spartak, Subotica)

RVAWE 1.Davor [tefanek (Proleter, Zrewanin) 2. Kristijan Fris (Proleter, Zrewanin) 3. Bojan Mijatov (Proleter, Zrewanin) 4. Sebastijan Na| (Potisje, Kawi`a) 5. Tama{ Na| (Senta, Senta)

RUKOMET 1. Jovana Risovi} (Maks sport, Stara Pazova) 2. Stanko Abayi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Qubomir Jo{i} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Bojan Perovi} (Jugovi} Unimet, Ka}) 5. Sa{a Marjanac (Vojvodina, Novi Sad)

STONI TENIS 1. Marko Petkov (Banat, Zrewanin) 2. Aneta Maksuti (Senta) 3. Ana @ofija Fewve{i i Viktorija Tru`inski (Novi Sad) 4. Valentin Na| Nemedi (Obili}, Novi Kne`evac) 5. Uro{ Gordi} (Banat, Zrewanin)

STREQA[TVO 1. Nemawa Mirosavqev (Strqa{ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Stefan Aleksandrovski (Jedinstvo, Stara Pazova) 3. Dragan Markovi} (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 4. Tijana Kolarik (Pan~evo 1813) 5. Marta Bire{ (Jedinstvo, Stara Pazova)

„DNEVNIKOVA”VE^NALISTA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 1958. Olga Gere (atletika) 1959. Maja \uki} (tenis) 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 1961. Petar Benedek (boks) 1962. Olga Gere (atletika) 1963. Branislav Simi} (rvawe) 1964. Branislav Simi} (rvawe) 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 1966. Gorinka Erski – Kovrlija (kuglawe) 1967. Zvonko Vujin (boks) 1968. Branislav Simi} (rvawe) 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1972. Zvonko Vujin (boks) 1973. Slavko Obadov (xudo) 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 1979. Milan Jani} (kajak) 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 1982. Mirjana \urica (rukomet) 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe) 1985. Monika Sele{ (tenis) 1986. Momir Rni} (rukomet) 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 1990. Margita Tot (kuglawe) 1991. Monika Sele{ (tenis)

TENIS 1. Sa{a Stoisavqevi} (TK Vojvodina, Novi Sad) 2. Ivana Jorovi} (TK Elit, Novi Sad) 3. Denis Bejtulahi (TK As, Novi Sad) 4. Dejana Radanovi} (TK As, Novi Sad) 5. \ere Laslo (TK Senta)

FUDBAL

36. 37. 38. 39.

1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 40. 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 41. 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 42. 1998. Andrija Geri} (odbojka) 43. 1999. Arpad [terbik (rukomet) 44. 2000. Vasa Miji} (odbojka) 45. 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 46.2002. Sne`ana Peri} (karate)

47. 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 48. 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 49. 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 50. 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 51. 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 52. 2008. Antonija Na| (kajak i kanu) 53. 2009. Na|a Higl (plivawe) 54. 2010. Boris Vapenski (vaterpolo) 55. 2011. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (veslawe) 56. 2012. Marko Novakovi} (kajak i kanu)

SPECIJALNA PRIZNAWA Ko{arka{ka reprezentacija Srbije 3 na 3 Kik boks reprezentacija Srbije Stonoteniski klub Spin Golf centar Rva~ Stevan Horvat Novinar Slobodan Jakovqevi}

1. Miroslav Stevanovi} (FK Vojvodina, Novi Sad) 2. Branimir Aleksi} (FK Spartak, Subotica) 3. Milo{ Josimov (FK Dowi Srem, Pe}inci) 4. Vladimir Torbica (FK Spartak, Subotica) 5. Nemawa Radoja (FK Vojvodina, Novi Sad)

YUDO 1. Rogi} Jovana (Slavija, Novi Sad) 2. Qubi{a Kova~evi} (Slavija, Novi Sad) 3. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad) 4. Goran Prgowi} (Cement, Beo~in) 5. Ivana Jandri} (Partizan, N. Sad)

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

vi ma u No vom Sa du bi la je ~ast {to su te ve ~e ri bi li sa Mi ha i lom Bo tvi ni kom, tro stru kim {am pi o nom sve ta u {a hu. We gov do ma }in – [a hov ski klub No vi Sad – ni je imao slav ni jeg go sta od svog osni va wa 1922. A we go vim igra ~i ma, me~ s ve li ka nom iz Mo skve bio je uspo me na za u vek. âst je bi la i „Dnev ni ku“: sve se zbi lo u we go vom no vi nar skom klu bu na de se tom spra tu. Naj ve }a ra dost pri pa la je Mi la nu Ilij }u, uspe {nom mla dom {a hi sti: oda bran je da Bo tvi ni ka do pra ti iz Be o gra da, gde je {am pion igrao na Tur ni ru oslo bo |e wa. I Iz vr {no ve }e Voj vo di ne bi lo je na klo we no ret kom do ga |a ju: da lo je svoj mer ce des da bu de na uslu zi. –- Dan je bio ga dan: sneg na pa dao vi so ko, put od Be o gra da ni je ~i {}en, vo `wa spo ra, sa za sto ji ma – pam ti Mi lan Ilij}. – A jo{ i mo ja im pre si o ni ra nost Bo tvi ni kom! Po mi sli te sa mo na ve li ka ne: Smi slov, Ke res, Pe tro sjan, Taq, Kor~ noj - sve ih je po be dio! Po sve tu se o Bo tvi ni ku go vo ri: pa tri jarh {a ha! Osme lio sam se da ka èm da sam za di vqen ka ko je po be dio Ka pa blan ku na AVRO tur ni ru u Ha gu, 1938. Znao sam da je o svom u~i te qu Ka pa blan ki pri ~ao da je naj ve }i {a hi sta svih vre me na, i to se mo ra re spek to va ti. A ta wi ho va par ti ja u Ha gu, ~u ve na je dvo stru ko: u~e nik je nad i grao u~i te qa, a jo{ vi {e po bri qant no sti igre. [a hi sti zna ju: to je en gle ska par ti ja, a je dan od kqu~ nih po te za je onaj lov cem na po qe a3 – zna ~i: La3. Bo tvi nik je ka zao da je ta par ti ja jed na od naj bo qih u we go vom ì vo tu. Bi lo je neo bi~ no: to {to smo pri ~a li na pu tu, po no vi lo se de lom i u na {oj par ti ji te ve ~e ri. Isti na, bi lo je druk ~i je, ali i sli~ no, u ne ~e mu ~ak i isto.

VI [ E OD ISTO R I J E: VE ^E SA MI HA I LOM BO TVI NI KOM

Bo tvi nik za gle dan u po zi ci ju par ti je sa Mi la nom Ilij }em. Obo ji ca su se pot pi sa li na fo to gra fi ji auto ru ovog za pi sa

Partija do golih

Ne za bo rav na sce na vi |e na je u pri ze mqu „Dnev ni ka“. U oba lif ta, do sa ne uzor nim je zi kom, ima le su i iskri ~a ve la tin ske iz re ke, jar ke po slo bro opra na za tu pri li ku, ni ko ni je ula zio: vra ta su bi la otvo re na sa mo vi ce i ci ta te iz svet ske kwi èv no sti. Dok tor Ra du {ko bio je re dak, ne za ve li kog go sta. I kad je Bo tvi nik sti gao, u prat wi {a hov ske svi te, po - sva ki da {wi ~o vek, zna me ni tost No vog Sa da: “Kip teo je zna wem, bli stao nu |en mu je lift, po iz bo ru. Neo ~e ki va no, i iz ne na |u ju }e, smi re no je ka ve dri nom du ha, zra ~io du ho vi to {}u, ple nio svo jim qud skim po na {a zao: ne }e u lift, vo li da se pe we! wem” - di vio mu se we gov ko le ga Mi lo rad Bo ti}, i sam je dan od ko ri fe I upu tio se ste pe ni ca ma, ko rak po ko rak, sve do de se tog spra ta! Za ja sta re no vo sad ske go spo de du ha i pe snik od u vek, dva pu ta pred sed nik stao ni je, pa su we go vi pra ti o ci, svi mno go mla |i, mo ra li da dr è ko advo ka ta Ju go sla vi je i go to vo dve de ce ni je ~lan upra ve Ma |u na rod ne rak, za di ha ni. A po lo vi na svi te po ù ri la je u lif to ve, da Bo tvi ni ka uni je advo ka ta, autor bar 500 tek sto va o svo joj sa bra }i. do ~e ka is pred dvo ra ne, ure |e ne za to je din stve no ve ~e. U dva {i ro ko raz mak nu ta re da, po re |a na su po ~e ti ri sto la sa {a hov skim ta bla ma i fi gu ra ma, a po da qe od wih ve} se oku pi lo pe de se tak na {ih ~i ta la ca Ako po be di... ili ako iz gu bi po klo ni ka {a ha. Kom bi no va nu eki pu No vo sa |a na za hen di kep-me~ sa Bo tvi ni kom Advo kat ska kan ce la ri ja dok to ra Ra du {ka bi la je omi qe na me |u na osam ta bli, ~i ni li su: Mi lan Ilij}, dr Ra du {ko Ilij}, Du {an si ro ma {ni ma, a i ze mqo rad ni ci ma iz pred gra |a No vog Sa da: bes Mar jan, Mla den Gu lan, Qu bi {a Jo vi}, Mir ko Ru je vi}, Zi ta Tor ma i plat no im je pi sao àl be, mol be... Ta ve li ko du {nost bi la je po ne Ti ho mir Ac ke ta. kad u ras ko ra ku s we go vom stra {}u - {a hom. Vi |a ne su sce ne na lik Se kre tar klu ba Slo bo dan Je lo vac ni je od re dio naj ja ~i sa stav – sa mo na film ske. Bi va lo je da ga pa o ri za tek nu u [a hov skom klu bu to maj stor ske kan di da te, ne go i ~e tvo ro pr vo ka te gor ni ka. „Hte lo se da ti li ko za ne tog nad ta blom s fi gu ra ma, da on i ne pri me ti da su do {to lu kra tiv ni ji iz gled, pa je ta ko na pra vqe no me sto za naj po pu lar ni {li u do go vo re no vre me „Ka ko sto ji go spo din dok tor?“ ti ho pi ta jeg no vo sad skog {a hi stu, 76-go di {wa ka dr Ra du {ka Ilij }a, ~i me se za do ju ki bi ce ra. Ako on ka è: „Od li~ no!“. To ih oza ri: zna ju da }e ih vo qi la è qa sta ri jih ~la no va da ga vi de ka ko }e se no si ti sa ta ko ja kim dok tor Ra du {ko, ~im po be di, po zva ti u svo ju kan ce la ri ju i na pi part ne rom. Da stvar bu de lep {a, na osmoj ta bli igra la je Zi ta Tor ma, sa ti {ta tra è. Ali, ako ka è: “Sla bo!“ oni se sku we: zna ju da stu dent ki wa me di ci ne... Ne ke ta ble su `r tvo va ne op {tim zah te vi ma, dok tor Ra du {ko, kad iz gu bi, bu de qut na se be, pa se iz vi wa va {to {to je mo `da ne ga tiv no uti ca lo na re zul tat... ali je u to me bi lo i ne ~eg }e im mol be, àl be - pi sa ti su tra. Ali uvek ih je i na pi sao. sim pa ti~ nog“, pi sao je maj stor Bo ra Tot, ~e ti ri pu ta pr vak No vog Sa da i dva pu ta Voj vo di ne, ~lan re pre zen ta ci je Ju go sla vi je. Bo tvi nik se sr da~ no po zdra vio sa svi ma, a dok to ra Ra du {ka po seb no Bo tvi nik ni je mo gao zna ti ni to da se dok tor Ra du {ko dru ìo i sa dr fi no. S osme hom je pru ìo ru ku naj sta ri jem u me ~u, ali du hov no div no Alek san drom Aqe hi nom, dvo stru kim pr va kom sve ta u {a hu (1927 - 1935, krep kom i or nom da se i pro tiv naj slav ni jeg bo ri pr sa u pr sa, {to je i 1937 - 1940). Slav ni Rus po se tio je No vi Sad dva pu ta, 1930. i 1936, a do bi la od li ka we go ve igre. Bo tvi nik, me |u tim, ni je mo gao zna ti da je Ra ma }in mu je bio dok tor Ra du {ko, kao pred sed nik [a hov skog klu ba. I re du {ko na u ~io drev nu igru jo{ za vre me stu di ja pra va u Bu dim pe {ti, gde mi zi rao je s Aqe hi nom u si mul tan ci s naj bo qim igra ~i ma gra da. je i dok to ri rao jo{ 1918. U No vom Sa du, go di ne 1922, po vu kao je dva ì – Ta ta Ra du {ko je pri ~ao da je Aqe hi na po zvao da bu de gost u na {oj vot na po te za: otvo rio je advo kat sku kan ce la ri ju i u~la nio se u No vo sad ku }i. Ne znam da li su ta da od i gra li ko ju par ti ju {a ha. Tu po sto ji uvi ski {a hov ski klub. Po stao je we go va zna me ni tost: prav ni sa vet nik, se |av nost: ne mo è se svet skom pr va ku po nu di ti da igra s ama te rom u pro kre tar, pred sed nik od 1929. do 1938, a u klu bu je igrao kao ni ko - ~ak na vin ci ji. Ali, da su se na pri ~a li, to je su: bi li su dok to ri na u ka, a {ah 46 {am pi o na ta No vog Sa da! Ne go vao je stil, ~e sto na svo ju {te tu: ili im je bio deo ì vo ta – pri ~a Mi lan Ilij}, i on advo kat, {a hov ski maj po be da ili ni {ta! Po be dio je i u sve tu po zna te – [pil ma na, Li li jen ta stor i maj stor FI DE. la i Naj dor fa. On ne za bo ra vqa po te ze uz bu dqi ve igre pro tiv Bo tvi ni ka. Ka è: pr Bes kraj no odan klu bu - „je din stven, ne do sti àn i sve tao pri mer“ - s vu ma lu po zi ci o nu pred nost ste kao je 14. po te zom - us peo je da pe {a ka po di vqe wem od we mu pi {u Slav ko Sta no je vi} i Kra so je No ta ro{ u svo joj gu ra na po qe c5, i ta ko ras kli ma cen tar na e5. pri vla~ noj mo no gra fi ji No vo sad ski {a hov ski klub. – Spre ~io sam da cen tar bu de utvr |en ta ko da to od go va Bio je po li glo ta: u po ro di ci u Vr {cu i u no vo sad skoj ra Bo tvi ni ku. Ta kva po zi ci ja vi {e je ko ri sti la me ni i na gim na zi ji na u ~io je la tin ski, sta ro gr~ ki, ma |ar ski i toj pred no sti se te me qio da qi tok igre. Mi slim da je Bo Doktor Radu{ko ne ma~ ki, a znao je i fran cu ski, en gle ski, ru ski i ru mun tvi ni ka iz ne na dio moj doc ni ji po tez to pom: 24.Tb7. Ni je se druìo i sa ski. Ba vio se i po li ti kom, no vi nar stvom, hu ma ni tar nim iz gle da lo da je slab ba{ na tom po qu i za to on, ve ru jem, taj dr Aleksandrom po slom. Bio je pot pred sed nik pa pred sed nik Dru {tva za moj po tez ni je ni o~e ki vao. Ta da sam `r tvo vao to pa za pe Aqehinom Srp sko na rod no po zo ri {te (1928 - 1941), pred sed nik Pe {a ka! Kad smo za tim raz me wa li to po ve, imao sam vi {ak va~ kog dru {tva “Ne ven” i do bro tvor nog “Kap mle ka” u pe {a ka. Bo ja `qi vo sam po mi slio: mo `da mo gu da po be ko rist si ro ti we, jav ni be le `nik u No vom Sa du (1938 dim! Mo `da? 1941). Za vre me oku pa ci je ma |ar skih fa {i sta, hap {en je {est pu ta i u za Igra li su jo{ dva na est po te za. Do bit ni~ ki je bio 35. po tez - onaj, po tvo ru mal tre ti ran. me nu ti: lov cem na po qe a3. Ve} u na red nom, Bo tvi nik se pre dao. Advo kat ska kan ce la ri ja dok to ra Ra du {ka bi la je otvo re na, uz kra }e – Bo tvi nik mi je ~e sti tao, ka zao je: za do vo qan je este ti kom na {e par pre ki de, ~ak 58 go di na! Po zna ta i ce we na, po sta la je ste ci {te i {a hi ti je – pam ti Mi lan Ilij}. – Tim neo ~e ki va nim re ~i ma oce nio je i mo ju sta i vi |e nih No vo sa |a na. Na ~i tan, {i ro ke kul tu re, su per i o ran u prav igru, {to je za me ne naj ve }i kom pli ment. Bio je ta kav: do sto jan stven i ni~ kim po slo vi ma, ~e sto je slu |i vao pro tiv ni~ ke advo ka te, a i tu ì o ce kad gu bi, a iz da {an u pri zna wu pro tiv ni ka. We go va vi so ka kul tu ra i i su di je, na vi kle na su vi je zik sud skih spi sa. We go ve àl be i tu `be, pi objek tiv nost, i je su ret kost i ple ne qud sko {}u. Te ne za bo rav ne ve ~e ri, ve emi granstske pri ~e su sli~ ne. Pu ne od ri ca wa, tu ge, se te, bri ga i sterp wi, ~ak i ka da se okon ~a va ju he pi en dom, spo koj nim ose }a wem da si us peo bar u ne kim za mi {qe nim ci qe vi ma. Ta kva je i sto ri ja o pe ~al bi Ol ge Ge re Pu li}, ve li ke sport ske {am pi on ke, dvo stru kog la u re a ta „Dnev ni ko ve” li ste naj bo qih u Voj vo di ni i we nog su pru ga Zdrav ka, Pu li }a, na rav no. Pre rav no po la ve ka Ol ga je sko ~i la na vi ce {am pi on sku po te gu u Be o gra du, na Pr ven stvu Evro pe a sa da je na ~i ni la ko rak od se dam hi qa da mi qa i iz Jo ha nes bur ga, sa ju ga Afri ke, sko ~i la – u Fu tog. Mo gla je da bi ra, ustva ri je u mi sli ma i raz go vo ri ma sa su pru gom to i ~i ni la, da {a cu je gde }e joj bi ti bo qe: u Lon do nu, gde joj je sin, u Austra li ji, gde joj je k}i, u Pod go ri ci, gde joj je se stra…. Ni je ba ca la ko va ni rand (ju `no a fri~ ki nov ~i}), ve} je po sle zre log va ga wa, iza bra la po vra tak u za vi ~aj. Na da mo se da }e joj se od lu ka po sre }i ti. – Idi ku me, mo lim te! Pa ka kvo je to pi ta we: da li sam pla ni ra la da se vra tim? Na rav no

KA KO SE DVO STRU KA [AM PI ON KA „DNEV NI KO VE”

Skok od sedam da je sam, od pr vog “~e ka” u Ju `noj Afri ci – qu ti se Ol ga na mo je ras pi ti va we ka da je od lu ka do ne ta, jer je po ro di ca Pu li} u Jo ha nes bur gu `i ve la po sled wih 40 go di na, ta mo se kom ple ti ra la, do bi la uz Ta tja nu (ro |e na u No vom Sa du 1966) jo{ i Bo ja nu (1971), pa pre se dam go di na i Kri sti ja na (Ta tja nin sin), dok su sta ri ji unu ci Xo zef (9) i Ben xa min (7,5) pra vi En gle zi. – Ne, ni ka da ni sam ra ~u nao na po vra tak! Tek ka da je Ta wa od lu ~i la da ide u Austra li ju, po ~eo sam da mi slim na No vi Sad – od go va ra Zdrav ko na isto pi ta we, ali po sta vqe no u Ol gi nom od su stvu. No, to je bio je di ni opre ~an tre nu tak u odi se ji po vrat ka. Sve osta lo su ~i ni li uz pu nu sa gla snost. Ol ga je pre dve go di ne do {la da iza be re no vo sta ni {te, ali po de taq nim Zdrav ko vim uput stvi ma. Ku pqe na ku }a u

no vom de lu Fu to ga, re no vi ra na je, ta ko |e, po za jed ni~ kim ski ca ma, iz Jo ha nes bur ga je kon tej ne rom pre ba ~e no sve po za jed ni~ kom spi sku, pa je ko na~ no no vi dom iz gle dao ona ko ka ko su ba{ obo je za mi {qa li. – Jo{ ne mo gu sa svim da se opu stim – iskre na je Ol ga. – Sve smo sre di li, kom {i luk nas je ba{ to plo pri hva tio, po no vo se dru ì mo s ono ma lo pri ja te qa ko ji su jo{ u No vom Sa du… ali ipak sam po ma lo ner vo zna. Mo `da zbog stra ha od ja ke zi me, ma da smo u ovom ve li kom sne gu po vre me no i uì va li, sli ka li ga, ali i ~i sti li, bo ga mi è sto ko. Mo `da i za to {to smo bez dru {tva de ce i gra je unu ~i }a. No, pri la go |a va mo se. Ne ma nam dru ge, a ni po vrat ka. Po sle se br zo, is pra vqa. Ka è, ipak }e

bar me sec da na pro ve sti ove zi me u do ju ~e ra {woj do mo vi ni. Ta mo je sa da le to, ta mo joj je se strin sin a i Zdrav ko jo{ ima po sla, jo{ ra di na pro jek ti ma i po di za wu glav nog tor wa na jed nom rud ni ku zla ta. Tu se afir mi sao to li ko vi so ko da je do bio ~ak i pr vu na gra du In sti tu ta za ru dar sku opre mu, pa mu sa da bu kval no ne da ju da “oka ~i kom pju ter “ o klin, od no sno da se pen zi o ni {e ba{ sa svim. Ona, Ol ga, je ste u pen zi ji, ve} do sta du go, ali ni je bi la bes po sle na. Ima li su ve li ku ku }u, ba {tu i vo} wak, a tre ba lo je bri nu ti i o ma lom Kri sti ja nu, jer mu je maj ka Ta tja na, mno go vre me na pro vo di la u svo joj re klam noj agen ci ji. Ra di lo se za i sta mno go, za ra -

Do re kor da sti lom „ho rajn” Naj ve }i sport ski uspeh Ol ge Ge re, sa da Pu li}, sma tra se osva ja we sre br ne me da qe na Pr ven stvu Evro pe u Be o gra du. Pre po la ve ka. Tog sep tem bra 1962. Ol ga je je di na od do ma }i na bi la na po bed ni~ kom po sto qu. Pre sko ~i la je vi si nu od 176 san ti me ta ra, po sta vi la no vi re kord SFRJ, iz gu bi la sa mo od ~u ve ne Ru mun ke Jo lan de Ba la{. I po sta la, na rav no, je di ni ju nak na ci je, ma da smo ta da ima li do sta sna `an tim u obe kon ku ren ci je. Ol ga je jo{ jed nom bi la dru ga u Evro pi, pet go di na ka sni je, na pr vim evrop skim igra ma u dvo ra ni (sa pre sko ~e na 173 san ti me tra) u Dort mun du, ka da je jo{ jed na No vo sa |an ka Gi ze la Far ka{ (sa da To do ro vi}) znat no do pri ne la da na {a {ta fe ta 4H400 osvo ji bron zu. Ol ga i Gi ze la (ta da dr `av na re kor der ka na 400 i 800) ujed no su i je di ne dve atle ti ~ar ke Voj vo di ne no si o ci na ci o nal nih pen zi ja. Obe je tre ni rao Jo van Dra go sa vac Pan~. Ol ga je spor tom po ~e la da se ba vi do sta ra no, sa pet na e sta ak go di na, pr vo ru ko me tom (bi la gol man) a po tom atle ti kom. Iz van red ne gra |e za sko ko ve (vi so ka 180 san ti me ta ra), sa uro |e nim ja kim od -

ra zom, ve} sa 18 go di na pre u ze la je dr `av ni re kord od Ma - Ol ga Ge re pre la zi le tvi cu sti lom “ho rajn” {e Sta nu lo vi} (ta ko |e No vo sa |an ke), ba{ na sta di o nu Voj vo di ne. Po di gla ga je na 160 cm, da bi po tom u na red ne ~e ti ri go di ne le tvi ca „na ra sla” do po me nu tih 176 san ti me ta ra. Ol ga je dva pu ta pro gla {a va na za naj bo qu spor tist ki wu Ju go sla vi je (1960. i 1962) a tih je go di na za u zi ma la i vrh “Dnev ni ko ve” li ste naj bo qih u APV. Bi lo je, da ka ko, u we noj ka ri je ri i dru gih va `nih tak mi ~e wa osim be o grad ske epo pe je. Ol ga je, re ci mo, ve} sa 18 go di na ska ka la u Ri mu na Olim pij skim igra ma, po sle je i{la i na OI u To kio. Ol ga je, ina ~e, ska ka la sti lom zva nim “ho rajn” (po iz u mi te qu), ko ji je sma tran ne ra ci o nal nim jer se le tvi ca pre la zi la bo~ no. U we no do ba ve} je bio po pu la ran “stredl” (tr bu {wak), ali ona ni je `e le la da me wa stil.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

NA DESETOM SPRATU „DNEVNIKA“

kra qe va! uka zao mi je i po seb nu ~ast. Re kao je: ako do |em u Mo skvu, da mu se ne iz o stav no ja vim – po zvao me u svo ju da ~u u go ste. Mo ram da ka èm: ipak, to je bio hen di kep-me~, Bo tvi ni ko va pa `wa se ras pli nu la na osam ta bli, on ve} u go di na ma, ali je po te ze vu kao smi re no. Br zo oce ni po zi ci ju na ta bli i po vu ~e po tez, a za sta ne sa mo ako ba{ mo ra. No, ta po be da ipak kra si moj {a hov ski ì vot. Dok to ra Ra du {ka, du bo ko za ne tog igrom, pre nu li su apla u zi pu bli ke upu }e ni we go vom si nu Mi la nu. A vi de lo se: Bo tvi nik je pro tiv dok to ra igrao s uva à va wem, ali mu ni je po pu {tao. Kad je iz gu bio od mla |eg Ilij }a, o~e ki va lo se da }e ceh pla ti ti ta ti ca Ra du {ko. Vra ga! Dok tor Ra du {ko se bo rio mla da la~ ki. Je ste da se vr po qio na sto li ci, je ste ~e lo ste zao obe ma ru ka ma, ali da po klek ne ~ak i pred go ro sta som – to ni ka ko! I pri re dio je iz ne na |e we. Kad je Bo tvi nik, ve} pri kra ju me ~a, po nu dio re mi, {to bi bi la ~ast i ve le maj sto ru, dok tor Ra du {ko je po nu du ele gant no od bio! Ka zao je, na ru skom: – Wet, spa si ba! I igrao je, za ne sen, sve do go lih kra qe va, pa je re mi bio je di ni mo gu }i is hod. Za sre} nog dok to ra Ra du {ka, to je bi lo kao po be da. Ve ~e 20. de cem bra Dr Radu{ko Ilij} 1969. u „Dnev ni ka“, ne - Milan Ilij} za bo rav no je u 90 go di na isto ri je No vo sad skog {a hov skog klu ba, i ma |ar ski. Po sve }en na u ci, pi sao je o uti ca ju rim skih pe sni ka na srp osno va nog 12. fe bu a ra 1922. u ho te lu „Ca ri ca Je li sa ve ta“, sa da „Voj ske kla si ~a re, iz u ~a vao de la an ti~ ke isto ri je i fi lo zo fi je, dok to ri vo di na“, gde je i za be le èn ovaj raz go vor s Mi la nom Ilij }em. Ono rao Stu di jom o Li ko fro nu, pi scu Alek san dre – „naj za go net ni jeg an ima trag i u bli sta voj bi og ra fi ji Bo tvi ni ka: te {ko da je on, i pre ti~ kog epa“, ob ja vqi vao u evrop skim ~a so pi si ma... Kad dok tor Ra du i po sle, jed ne ve ~e ri iz gu bio od si na, a s ta tom po de lio poen. Ne re {ko i pro fe sor Kwo ka za po de nu pri ~u na ne kom od tih je zi ka, li ~i lo {e no su igra li i Gu lan, Mar jan i Ru je vi}, iz gu bi li Tor ma, Jo vi} i je na ma lu ka te dru re to ri ke. Ac ke ta. Po be dio je Bo tvi nik sa 5:3. No vo sa |a ni ma je upu tio po hva – Po be da nad Bo tvi ni kom ukras je mog {a hov skog ì vo ta, a po raz od le: „Ve o ma jak sa stav, do bro igra ju za vr {ni cu“. Na ra stan ku je is ta te Ra du {ka iz 1958. go di ne osta je mo ral na po u ka za u vek – pri ~a Mi lan pra }en apla u zi ma, i {a hi sta i gle da la ca. Ta da se po no vi la sce na sa Ilij}. – Pam tim dan te par ti je. U ra no ju tro, {i no bu som, pu to vao sam u do ~e ka: Bo tvi nik ni je hteo u lift, ne go se sa de se tog spra ta upu tio Be o grad da po la èm is pit na Prav nom fa kul te tu, a u po vrat ku za ka snio niz ste pe ni ce! sam ~ak 56 mi nu ta na po ~e tak par ti je s ta tom. Mo rao sam fi gu re da vu – Ta ta Ra du {ko igrao je {ah do svo jih po sled wih da na, ~ak 70 go di ~em mu we vi to, iako ne spre man za to: bio sam ne i spa van, umo ran od pu to na, i pri ja te qe vao je sa zna me ni tim igra ~i ma svo ga do ba – pam ti sin va wa, po la ga wa Rim skog pra va, tr ~a wa na po ~e tak par ti je. Oso ko qen Mi lan. – Po se te slav nog ve le maj sto ra Bo re Ko sti }a bi le su ve se qe u svo jom do brom igrom, ta ta Ra du {ko je u na {em br zo po te znom uz bu |e wu na {oj ku }i. Oni bi svo je br zo po te zne vra to lo mi je fi gu ra ma po ta bli, pra vio bu ku s fi gu ra ma, pa sam pri go vo rio su di ji: „Pro tiv nik me ome pra ti li sal vom lu cid nih ko men ta ra i iskri ~a vih {a la, bra vu ra ma du ta lu pa wem fi gu ra po ta bli!“ Su di ja je ha. Ali, re mi sa Bo tvi ni kom, pam tio je ta ta Ra du {ko kao je din stve nu za zi rao od to ga da opo me ne le gen dar nog dok to ra Ra du {ka, i to u tre nu ra dost u svom ì vo tu. ci ma kad je nad i grao pro tiv ni ka - si na Mi la na. I si nu ni je bi lo spa sa: A sti gle su mu i mno ge ~e stit ke, i te le fo nom, i u su sre ti ma na uli ta ta Ra du {ko je po be dio, a sin Mi lan zbog to ga po ra za ni je ta da po stao ci od ku }e u Rad ni~ koj do su da, ku da je sva ko dnev no i{ao, uvek u ùr bi, {am pion No vog Sa da, ne go tek po sle de set go di na, 1969! Bi lo je {a hi sta s ta {nom sa sud skim spi si ma. Na ~e sti ta we je po ù rio i sta ri pri ja ko ji su dok to ru Ra du {ku bla go pri go vo ri li {to Mi la nu ni je dao bar re teq dr Ste van Jo si fo vi}, pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta. Me |u |a mi - sin mu je, osvo jio bi pr vo me sto, a on je mir no od go vo rio: ci ma i stu den ti ma bio je sla van svo jom u~e no {}u, i ve se lim na dim kom: – On mi je sin kad smo kod ku }e, a kad igra mo {ah on mi je pro tiv nik! Kwo ka, a jo{ vi {e ti me {to je sla be oce ne iz be ga vao. Ne zna se ko ji su I bi lo je kao u la tin skoj po slo vi ci ko ju je dok tor Ra du {ko ra do ci je zik iza bra li za taj su sret – i pro fe sor Kwo ka bio je po li glo ta: pre ti rao: mo} po {te wa je to li ka da ga i kod pro tiv ni ka po {tu je mo. da vao je la tin ski i sta ro gr~ ki, go vo rio fran cu ski, en gle ski, ne ma~ ki n Quba Vukmanovi}

SPORTSKE LISTE OLGA GERE VRATILA U RODNI KRAJ

hi qa da mi qa

Dodela medaqa na Prvenstvu Evrope u Beogradu: Gere, Bala{, Nouls

|i va lo pri li~ no, ali ni je uvek bi lo ta ko. Pr vi me se ci, pa i go di ne, bi li su ve o ma te {ki. Ba{ od pr vog sa ta ko ji su pro ve li na aero dro mu pot pu no usa mqe ni i iz gu bqe ni, jer su slu `be ni ci ise qe ni~ kog od bo ra – ka sni li. Sle dio je do sta dug pe rod po vla ~e wa po skrom nim i ne u dob nim pri hva ti li {ti ma, u~e we je zi ka, di rin ~e wa na te {kim po slo vi ma... – Bi la je to ba{ kla si~ na bor ba za op sta nak – se }a se Zdrav ko. – Bio sam fi zi~ ki rad nik, pro da vac, me sar, dok ko na~ no ni sam u{ao u svo ju stru ku. Zdrav ko je u SFRJ za vr {io pr vi ste pen ma {in kog fa kul te ta (Qu bqa na) pa se po ~eo uspe {no usa vr {a va ti ~im je u{ao u taj ne en gle skog. Me wao je kom pa ni je i po slo dav ce, ali i sti cao glas ce we nog stru~ wa ka za va `nu opre mu rud ni ka, glav nog tor wa po seb no. Ol ga je ima la

Autor teksta Pavle Male{ev (levo) u dru{tvu Zdravka Puli}a i Olge Gere Puli}

ma lo br ì put, od no sno lak {e na sta vi la da de la, ne {to sli~ no kao u no vo sad skom „Fo ru mu” pre od la ska, gde je ra di la u kwi go vod stvu i prav noj slu `bi. Za po sli la se u luk su znoj pro dav ni ci ci pe la “{pic” i go di na ma vo di la po slov ne kwi ge. âk je no si la i fir mi ne ci pe le, ali ne one naj sku pqe, vred ne i pre ko 500 fun ti ster lin ga. Da kle, ra di lo se, sti ca lo se, de ca su ra sla. Ta tja na je di plo mi ra la re kla mu i ùr na li zam ~ak i na “afri kan skom”, dru gom zva ni~ nom je zi ku ta da, a ka sni je sa vla da la i do sta zu lu, tu tu, cu a na re ~i... Raz vi la je us pe {an bi znis, ali je ipak od lu ~i la da sa su pru gom Pi te rom i si nom Kri sti ja nom na sta vi ì vot i po~ ne no vi po sao u Austra li ji, gde je Pi ter ro |en. Bo jan je, pak, iza brao Lon don, u ~i joj je oko li ni ro |e na we go va Xe si ka, ko ju je upo znao na eks kur zi ji u SAD. Eko no mi sta je, me na xer jed ne kom -

pa ni je ko ja po slu je sa ze mqa ma is to~ ne Evro pe. I ta ko su Ol ga i Zdrav ko iz ne na da osta li sa mi u Jo ha nes bur gu, a ka da su pre ne ku go di nu po se ti li No vi Sad (Zdrav ko pr vi put po sle 38 go di na!) na go va ra we pri ja te qa da se vra te po ~e lo je da de lu je. Bez la `ne skrom no sti mi slim da sam i ja, kum na wi ho vom ven ~a wu, je dan od “kri va ca” za to, ako ne naj ve }i, on da od mah po sle na {eg za jed ni~ kog tre ne ra Jo va na Dra go sav ca Pan ~a, ko ji je na `a lost pre mi nuo pre go di nu i po da na. – Svi |a mi se ka ko se No vi Sad pre tva ra u me tro po lu, u ve li ki grad ka kav nam tre ba – is pra v qa svo j e pr v e uti s ke Zdrav ko, ko ji je pri li kom po se te pre dve go di ne bio po ma lo raz o ~a ran. Od ra stao u sa mom cen tru (sta no vao iz nad po sla sti ~ar ni ce “Ca ri grad’) upam tio je ne ki dru ga ~i ji No vi Sad. Sa da po ~i we da raz u me va no ve

bu le va re i no va pred gra |a, a i da ih upo zna je, ve `ba ju }i vo `wu de snom stra nom ko lo vo za po sle ~e ti ri de ce ni je upo tre be kon tra stra ne. Od pet za jed ni~ kih vo `wi Zdrav ko vim ko li ma, Ol ga je tri pu ta po ku {a la da sed ne na me sto vo za ~a, ve} za u ze to, {to je sa mo po ka za teq ko li ko je ta na vi ka du bo ka i ko li ko zah te va vi so ku kon cen tra ci ju {o fe ra. Fu tog su, ina ~e, iza bra li za to {to se na da ju da }e na sta vi ti ì vot istog sti la kao u Ju `noj Afri ci, ob ja {wa va ju sko ro uglas. Isti na, ov de ni je ve ~i to pro le }e kao ta mo, mo ra li su da do ku pe do sta zim ske ode }e, ali osta lo je sli~ no. Opet ni su u gra du (ta mo je ot me no ì v e t i u pred g ra | u, pa me Zdrav ko pi ta ka ko se na srp skom ka è “pre sti`”!), ali su opet i sa svim bli zu gra da. Fu tog je do bro snab de ven, Du nav je bli zu (we mu ja ko va àn), ima do sta maj sto ra (i to do brih) za do te ri va we ku }e, trav wa ka, ba {ti ce... Da kle, pra vo me sto da se u we mu pro vo de da ni ta ko zva ne zlat ne je se ni ì vo ta. Uz sve, ov de se ose }a ju si gur ni je i bez bed ni je, ma da se ne à le ni na tu di men zi ju po sled wih go di na u Jo ha nes bur gu. Ipak, ne za bo ra vqa ju ni da ne i me se ce ne iz ve sno sti u do ba ka da je sru {en apart hejd, me wan dru {tve ni si stem, vre me te {kih pre go vo ra na ra snoj osno vi, do ba „isti ne i opro {ta ja”... Pu li }e vi ma ni ka da ni je ne do sta jao smi sao za hu mor, a Zdrav ko ga je pre no sio i na har ti ju ka da je kao stu dent ob ja vqi vao ka ri ka tu re u qu bqan kom “De lu”. [a le se i ov de, ne ka da i na svoj ra ~un. – Ja }u, iz gle da, ce log svog ì vo ta svu gde bi ti stra nac – ka è Ol ga. – îm otvo rim usta, u pro dav ni ci, na uli ci, u kom {i lu ku , pi ta ju me: A oda kle ste vi do {li? Ba{ ta ko je bi lo i svih tih 40 go di na u Jo ha nes bur gu. n Pavle Male{ev

IN T ER V JU: NENAD PAGONIS, PETOSTRUKI SVETSKI I TROSTRUKI EVROPSKI PRVAK U KIK BOKSU

Ro |e ni bo rac sre ma~ ke i gr~ ke kr vi S

voj pr vi in ter vju kik bok ser Ne nad Pa go nis dao je na {em li stu ka da je imao sa mo se dam na est go di na. Ta da je pra vio pr ve ko ra ke u tom bo ri la~ kom spor tu i na go ve {ta vao sjaj nu ka ri je ru. Bio je sa mo u ve ren i sport ski dr zak. Od tog tre nut ka ho dio je sta za ma uspe ha, ko je su bi le po su te i tr wem i ru à ma, ali i{ao je sa mo na pred i gle dao u ne bo – ka zve zda ma. Mo `da je kao kli nac raz mi {qao da i on è li da sve tli kao te zve zde, ali ne i da bu de pa da li ca, ni ti me te or, ma da je gra dio me te or sku ka ri je ru. Si gur no je ko ra ~ao ka vr hu i za sa mo osam go di na ba vqe wa kik bok som us peo je da bu de pe to stru ki svet ski pr vak, i to u tri te ìn ske ka te go ri je. To ni kom na pla ne ti ni je po {lo za ru ka ma – i no ga ma. U se bi Pa go nis ima gr~ ke i sre ma~ ke kr vi, {to zna ~i da je ro |e ni bo rac. On se tri pu ta po peo i na evrop ski tron, a sve ti tu le (svet ske i evrop ske) osva jao je u di sci pli ni K-1, ko ju jo{ na zi va ju kra qev skom. Pr vi je do bio i spe ci jal nu na gra du na {eg li sta i to 2007. go di ne i to ne za bo ra vqa. – Do zve zda se sti è uz mno go pro li ve nog zno ja, ali i kr vi. Sva ki put, kad sam se peo na vrh, krat ko sam uì vao. Po sle sa mo se dam da na od mo ra po no vo sam kre tao na tre nin ge i è leo jo{ vi {e. U se bi imam i gr~ ke kr vi i ni ka da ne od u sta jem... l Koliko je odricawa potrebno da bi se postigli ovako izuzetni uspesi? – Ve ru jem, vi {e ne go u svim osta lim spor to vi ma, a vra }a se ma we ne go u naj ni ìm fud bal skim li ga ma. To sport ski rad ni ci u na {em gra du No vom Sa du, ali i u dr à vi, na à lost, ve o ma ma lo ce ne, ili ~ak ni ka ko. Ne pro gla {a va ju uspe {ne kik bok se re ni spor ti stom gra da, ni dr à ve, ni... Me |u tim, ima mo le pe sti pen di je od dr à ve. l Kako takva nepravda moè da se ispravi? – Mi slim da }e se to do go di ti tek kad kik boks po sta ne olim pij ski sport, jer on je i stvar nost i re al nost. Sli ku o ovom spor tu mo gu da pro me ne sa mo {am pi o ni i istin ski spor ti -

sti. Vi di te, da mi ne ko po no vo po nu di da bi ram ~i me }u se ba vi ti, iza brao bih opet kik boks. On me je na pra vio ~o ve kom ka kav sam, ~a stan, po {ten, po no san, upo ran i s pra vim vred no sti ma. U na{ sport ne tre ba mno go ula ga ti, ali po sle pe sni ce i bu bre zi to ose te. To je vi {e od onih ko ji su ula ga li u eks tra pa ti ke i re ke te i... l [ta savetujete mladim qudima? – Na `a lost, mno gi kre nu po gre {nim pu tem, a imam i ne ko li ko dru ga ra ko ji su to ura di li, ali su se, sre }om, vra ti li na pra ve `i vot ne sta ze. Mla di mo ra ju da se ba ve so bom i bu du to {to je su. Ne ka stu di ra ju, ba ve se spor tom. Uvek sam bio rat nik i bra nio sla bi je, a ni ka da se ni sam po tu kao zbog se be.

Sre}ni praznici - ê sti tam svim svo jim su gra |a ni ma i gra |a ni ma Sr bi je no vo go di {we i bo ì} ne pra zni ke. Ne ka ih pra te zdra vqe i qu bav, a osta lo }e do }i i sa mo – i bor bom. l Odlu~ili ste da pre|ete u klasi~an boks. Za{to? – Upra vo zbog to ga kad osvo jim od li~ ja na naj ve }im me |u na rod nim tak mi ~e wi ma da mno gi ma ka èm da sam bio i pe to stru ki svet ski i tro stru ki evrop ski {am pion u kik bok su. Mo `da }e se ta da se ti ti. l Gde vidite sebe u boksu? – To je olim pij ski sport. Se be uvek vi dim na pr vom me stu i kad se bo rim i kad igram {ah i kad pe vam, jer ne vo lim da gu bim. Ro |e ni sam po bed nik, a u ho ro sko pu sam du pli lav. @e lim da se na |em na Olim pij skim igra ma i osvo jim me da qu, a po sle bih se oti snuo u pro fe si o nal ce. [te ta {to su u bo ri la~ kim spor to vi ma ~e sto po gre {ni qu di. Ne ka da su Be ne{, Par lov, bra }a Ka ~ar... bi li ce we ni. Moj ciq je da na pu nim sta dion “Ka ra |or |e” i da se vra ti vi te {tvo u boks: Jed no stav no, da se vi te zi ce ne. n Mi{a Pavlovi}

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

NAJVA@NIJI PLANETARNI SPORTSKI DOGA\AJI 2013. GODINE skim oru`jem (Osijek, Hrvatska)

ODBOJKA 31. maj - 21. jul: Svetska liga 2. avgust - 1. septembar: Gran pri 20. - 29. septembar: mu{ko seniorsko Evropsko prvenstvo (Danska/Poqska) 6. - 14. septembar: `enska seniorsko Evropsko prvenstvo (Nema~ka/[vajcarska) 12. - 21. jul: `ensko Svetsko prvenstvo za mla|e seniore (Meksiko) 2. - 11. avgust: Mu{ko Svetsko prvenstvo za mla|e seniore (Brazil)

DAKAR RELI 5. - 20. januar: (Peru, Argentin, ^ile)

MEDITERANSKE IRE 20. - 30. jun: (Mersin, Turska)

UNIVERZIJADA 6. - 17. jul: (Kazaw, Rusija)

BICIKLIZAM 4. - 26. maj: \iro d’Italija 29. jun - 21. jul: Tur de Frans 24. avgust - 15. septembar: Vuelta ([panija)

28. jul: VN Ma|arske (Hungaroring) 25. avgust: VN Belgija (Spa Frankor{amp) 8. septembar: VN Italije (Monca) 22. septembar: VN Singapura (Singapur) 6. oktobar: VN Ju`ne Koreje (Joengam) 13. oktobar: VN Japana (Suzuka) 27. oktobar: VN Indije (Wu Delhi) 3. novembar: VN Abu Dabija (Jas Marina)

VATERPOLO 26. i 27. aprila: Fajnal for evropskog kupa za `ene 31. maj i 1. jun: Fajnal for Lige {ampiona za mu{karce 3. - 8. jun: Finalni turnir Svetke lige za `ene (Peking, Kina) 11. - 16. jun: Finalni turnir Svetske lige za mu{karce (nije jo{ odre|en grad) 19. jul - 4. avgust: Svetsko prvenstvo (Barselona, [panija) 2. - 4. avgust: Balkansko prvenstvo (Gr~ka)

GIMNASTIKA 17. - 21. april: Evropsko prvenstvo u sportskoj gimnastici (Moskva, Rusija) 31. maj - 2. jun: Evropsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici (Be~, Austrija) 28. avgust - 1. septembar: Svetsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici (Kijev, Ukrajina)

30. septembar - 6. oktobar: Svetsko prvenstvo u sportskoj gimnastici (Antverpen, Belgija) 4. - 10. novembar: Evropsko rvenstvo u sportskom aerobiku (Francuska) 7. - 10. novembar: Svetsko prvenstvo tranbulina (Sofija, Bugarska)

FORMULA JEDAN 17. mart: VN Australije (Mel burn) 24. mart: VN Malezije (Kuala Lumpur) 14. april: VN Kine ([angaj) 21. april: VN Bahreina ([akir) 12. maj: VN [panije (Kataluwa) 26. maj: VN Monaka (Monte Karlo) 9. jun: VN Kanade (Montreal) 30. jun: VN Velike Britanije (Silverston) 7. jul: VN Nema~ke (Nirburgring)

KO[ARKA 4.- 22. septembar: Prvenstvo Evrope za mu{karce (Slovenija) 15. - 30. jun: Prvnstvo Evrope za dame (Francuska)

ATLETIKA 1. - 3. mart: Evropsko dvoransko prvenstvo (Geteborg, [vedska) 7. - 9. mart: Svetsko dvoransko prvenstvo (Sopot, Poqska) 22. - 27. jul: Svetsko juniorsko prvenstvo (Eugen, SAD)

10. - 18. avgust: Svetsko seniorsko prvenstvo (Moskva, Rusija)

TENIS 14. - 28. januar: Otvoreno prvenstvo Australije (Melburn) 7. - 21. mart: Indijan Vels (ATP 1000) 20. mart - 1. april: Majami (ATP 1000) 14. - 29. april: Monte Karlo (ATP 1000) 5. - 12. maj: Madrid (ATP 1000)

12. maj - 19. maj: Rim (ATP 1000) 26. maj - 9. jun: Rolan Garos (Pariz) 24. jun - 7. jul: Vimbldon (London) 5. - 11. avgust: Montreal (ATP 1000) 11. - 18. avgust: Sinsinati (ATP 1000) 26. avgust - 8 septembar: US open (Wujork) 6. - 13. oktobar: [angaj (ATP 1000)

28. oktobar - 3. novembar: Pa riz (ATP 1000) 4. - 10. novembar: ATP ma sters finale (London)

RUKOMET 11 - 27. januar: Svetsko prvenstvo za rukometa{e u [paniji 7 - 22. decembar: Svetsko prvenstvo za rukometa{ice u Srbiji

VESLAWE 22 - 24. mart: Svetski kup u Sidneju 13/14. april: Zagreba~ka internacionalna regata „Hrvatska open” 4/5. maj: Beogradska internacionalana regata 2. jun: Evropsko prvenstvo u [paniji 21 - 23. jun: Svetski kup u Velikoj Britaniji 12 - 14. jul: Svetski kup u [vajcarskoj 24 - 28. jul: Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine u Austriji 31. avgust: Internacionalna regata u Mariboru 7 - 9. septembar: Balkanski {ampionat u Beogradu 5 - 6. oktobar: Internacionalna regata u Plovdivu

KAJAK 19. januar: Ekipno i pojedina~no Prvenstvo Srbije u kajaka{kim i kanu ergometrima 22 - 25. avgust: Svetsko prvenstvo u Nema~koj

17. novembar: VN SAD (Ostin) 24. novembar: VN Brazila (Sao Paolo)

PLIVAWE 19. jul - 4. avgust: Svetsko prvenstvo u velikim bazenima (Barselona, [panija) 12. - 15. decembar: Evropsko prvenstvo u malim bazenima (Danska)

STREQA[TVO 25. februar - 3. mart: Evrop sko prvenstvu vazdu{nim oru`jem (Odense, Danska) 2. - 10. april: Svetski kup (^angun, Ju`na Koreja) 4. - 13. maj: Svetski kup (Fort Bening, SAD) 23. - 30. maj: Svetski kup (Minhen, Nema~ka) 3. - 12. jul: Svetski kup (Gra nada, [panija) 21. jul - 4. avgust: Evrop sko prvenstvo malokalibar-

27 - 30. jun: Evropsko prvenstvo u Moskvi

RVAWE 2. februar: Prvi kup Srbije 8 - 9. febrar: Me|unarodni turnir „Q. I. Geya” 19 - 24. mart: Evropsko prvenstvo u Tbilisiju (Gruzija) 6. april: Drugi kup Srbije 16 - 22. septembar: Svetsko prvenstvo u Budimpe{ti (Ma|arska)

KARATE 9. - 12. maja: Prvenstvo Evrope (EKF) za seniore u Budimpe{ti 11. - 13. oktobra: Svetsko pr venstvo ([KKS) u Novom Sad

BOKS 17. - 26. maja: Prvenstvo Evrope za mu{karce u Belorusiji 4. - 20. oktobra: Svetsko prvenstvo za mu{karce u Kazah stanu

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

Novosadska 31.decembar2012-2.januar2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RAD NO VRE ME PRED U ZE ]A I USTA NO VA ZA NO VO GO DI [WE PRA ZNI KE

Pe di ja tri de ù ra ju u am bu lan ti u Ru me na~ koj Dom zdra vqa No vi Sad: Le ka ri Slu `be op {te me di ci ne i me di ci ne ra da Do ma zdra vqa, to kom no vo go di {wih i bo ì} nih pra zni ka, de ù ra }e od 7 do 20 ~a so va u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19, dok }e pe di ja tri bi ti na ras po la ga wu 24 sa ta u objek tu „Ru me na~ ka”, Ru me na~ ka uli ca 102. Sto ma to lo gi ja u Ru me na~ koj de ù ra 31. de cem bra 24 ~a sa. Eki pe Slu `be ku} nog le ~e wa de ù ra }e to kom pra zni ka sva kog da na od 7 do 20 ~a so va, a pa tro na `na slu `ba po se }i va }e pa ci jen te sva ki dan od 7 do 13.30 ~a so va. Kol cen tar Do ma zdra vqa ne }e ra di ti 1. i 2. ja nu a ra. Apo te ka No vi Sad: Sve dr àv ne apo te ke }e 31. de cem bra ra di ti do 18 ~a so va. De ùr na apo te ka tog da na od 18 ~a so va bi }e apo te ka „Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7, a bro je vi te le fo na su 021/4720756 i 063/643-072. Po me nu ta apo te ka ne }e ra di ti 31. de cem bra sa pa ci jen ti ma od 12 do 18 ~a s o v a. Ce l o d nev n o de ` ur stvo 1. i 2. ja nu a ra oba vqa }e apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj uli ci 106. Bro je vi te le f o n a su 021/4770-464 i 063/643-088. Apo t e k a „Bu l e var” na Bu le va ru Mi ha la Pu pi na 7 de ùr na je ceo dan i no} 1. i 2. ja nu a ra. Mar ke ti: U po ne de qak, 31. de c em b ra svi ma l o p ro d aj n i objek ti Ro da mar ke ta ra di }e do 17 sa ti. Ne rad ni dan je 1. ja nu ar, dok }e 2. ja nu a ra svi ma lo pro daj ni objek ti ra di ti po re d ov n om rad n om vre m e n u.

Uni v e r ek s por t o v i ma l o p ro daj ni objek ti 31. de cem bra ra di }e do 18 sa ti. Uto rak, 1. ja nu ar je ne rad ni dan, dok }e 2. ja nu a ra su per mar ke ti ra di ti do 20 sa ti, a pro dav ni ce ma weg for ma ta do 18 sa ti. Mak si i Mi ni Mak si 31. de cem bra ra di }e do 18 sa ti. Ne rad ni dan je 1. ja nu ar, dok }e 2. ja nu a ra ra di ti objek ti, ~i je je uobi ~a je no rad no vre me 24 sa ta. Tem po pro dav ni ce 31. de cem bra bi }e otvo re ne do 18 sa ti. Mar ke ti tog tr g o v in s kog lan c a ne } e ra di ti 1. i 2. ja nu a ra. Grad s ki pre v oz: Auto b u s i grad s kog pre v o z ni k a 31. de cem bra sa o bra }a ju uobi ~a je no, ali }e pre voz po po tre bi bi ti po ja ~a jan pre ma cen tru gra da. Iza po no }i zglob ni auto bu si na li ni ji 7 }e re dov no sa obra } a t i. Po l a sa t a po s le pono }i kre nu }e van red ni au to bu si na sva kih 30 mi nu ta iz cen tra pre ma De te li na ri, Pe tro va ra di nu, No vom na se qu, Kli s i, Li m a n u 4 i Te l e p u. Auto b u s i na li n i j a m a 1, 3 (pre ma De te li na ri) i 8, po la zi }e is pred Rob ne ku }e „Ba zar”, a po ~et na sta ni ca za auto bu se na li ni ji 2 , 12 i 3 (za Pe tro va ra din) bi }e u [a fa ri ko voj uli ci. Iz cen tra pre ma li ma nu 4 tra som „~e tvor ke” i}i }e na sva kih 30 mi nu ta auto bu si Li man 4 - `e le zni~ ka sta ni ca. U pri grad skom pre vo zu u 1.15 ~a so va pr vog da na No ve go di ne zglob ni auto bu si }e pre vo zi ti put ni ke za Ko viq, Be ge~, Te me rin i Ste pa no vi }e vo.Grad ski i pri grad ski auto bu si }e 1. i 2. ja -

Ki o sci ra de za pra znik Me se~ ne mar ki ce za ja nu ar mo }i }e da se ku pe i pr vog da na No ve go di ne u [a fa ri ko voj uli ci i na @e le zni~ koj sta ni ci, od 8 do 15 ~a so va. U sre du, 2. ja nu a ra bi }e otvo re ni ki o sci u [a fa ri ko voj uli ci od 8 do 15 , kod @e le zni~ ke sta ni ce od 6 do 13 sti i kod Fu to {ke pi ja ce od 13 do 20 ~a so va. nu a ra i}i po pra zni ~om re du vo `we. Tr `ni ca: Ni jed na pi ja ca ne }e ra di ti u uto rak, 1. ja nu a ra. U sre du, 2. ja nu a ra ra di }e sve pi ja ce pre ma ras po re du za ne de qu. Po {ta: U po ne de qak, 31. de cem bra po slov ni ce, ko je ima ju ce lo dnev no rad no vre me, ra di}e skra }e no do 17 sa ti, a 1. ja nu ar je ne rad ni dan. U sre du, 2. ja nu a ra ra di }e de `ur ne po -

{te. Od 8 do 20.30 sa ti bi }e otvo re na po slov ni ca u Me ga mar ke tu “Ro da”, Te me rin ski put 50, a od 8 do 19 sa ti ra di }e po { te u Uni v e r ek s por t u u uli ca ma Te o do ra Man di }a 23, Na rod nog fron ta 73a i Fu to {kom pu tu 95c. No vi Sad-Gas: Bla gaj ne pred u ze }a “No vi Sad-Gas” ra di }e 31. de cem bra do 17 sa ti. Ne rad ni da ni su 1. i 2. ja nu ar. To kom pra zni~ nih da na de `ur ne

slu `be za hit ne in ter ven ci je ra di }e uobi ~a je no. Te le fon na ko ji se mo gu pri ja vi ti kva ro vi je 021/ 6413-900. Par k ing ser v is:Za vre m e no vo go di {wih pra zni ka, 1. i 2. ja nu a ra u gra du se ne }e na pla }i va ti par king. Za do ~ek No ve go di ne, u sa rad wi sa sa o bra }aj nom po li ci jom, de `u ra }e eki pa „pa u ka”. Elek tro di stri bu ci ja: [al te r i Elek t ro d i s tri b u c i j e “No vi Sad” na Bu le va ru oslo bo |e wa 100 u po ne de qak, 31. de cem bra ra di }e od 7 do 14 sa ti. Uto rak, 1. ja nu ar i sre da, 2. ja nu ar su ne rad ni da ni. [al te ri Po li cij ske upra ve: U po ne de qak, 31. de cem bra {al te ri na Bu le va ru kra qa Pe tra pr vog 11 i na Bu le va ru oslo bo |e wa 143, kao i u svim is po sta va ma u gra du, ra di }e od 7 do 12 sa ti. Pr vi rad ni dan u no voj go di ni je ~e tvr tak, 3. ja nu a r, ka d a }e rad n o vre m e {al te ra u gra du bi ti od 7 do 15 sa ti, sem na Bu le va ru oslo bo |e wa i Bu le va ru kra qa Pe tra pr vog gde }e is po sta ve ra di ti od 7 do 19 sa ti No vo sad ska to pla na: U slu ~a j u pri m ed b i na kva l i t et gre ja wa i to ple po tro {ne vo de, kao i po tre ba za hit nim in ter ven ci ja ma su gra |a ni mo gu po zva ti bro je ve te le fo na 4881 - 103 i 4881 - 104. De `ur ne eki pe „To pla ne” }e bi ti do stup ne 24 ~a sa. Spens: U po ne de qak, 31. de cem bra ba zen na Spen su ra di }e od 6.30 do 7.30 sa ti, od 9 do 11 i od 12 do 14 sa ti. Kli za li {te }e ra d i t i od 10.15 do

11.45, od 12 do 13.30, od 16.15 do 18 i od 18.15 do 20.15 sa ti. Ob ja kat je otvo ren do 19 ~a so va. U uto rak, 1. ja nu a ra le de na dvo ra na }e ra di ti od 16.15 do 17.45, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 sa ti. Ulaz i iz laz na kli z a l i { te bi } e iz prav c a cen t ra za ma l e spor t o v e. Spens }e 1. ja nu a ra bi ti za tvo ren. U sre du, 2. ja nu a ra le de na dvo r a n a ra d i } e od 10.15 do 11.45 sa ti, od 12 do 13.30, od 16.15 do 17.45, od 18 do 19.30, od 20 do 21.30 i od 22 do 23.30 sa ti. Ba zen }e bi ti otvo ren od 6.30 do 7.30 ~a so va za po slov ne qu de, dok }e se gra |an ske sme ne odr `a ti od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sa ti. Obje kat }e bi ti otvo ren od 8 do 22 sa ta. Grad sko ze le ni lo: Otvo re no kli za li {te na [tran du 31. de cem bra ra di }e od 10 do 16 ~a so va, 1. ja nu a ra od 12 do 17, a 2. ja nu a ra od 10 do 19.30 sa ti. Cve }a ra „Nar cis” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 11 i cve }a ra „Cvet” u Ka to li~ koj por ti 5, po sled weg da na 2012. go di ne bi }e otvo re ne od 7.30 do 17 sa ti, dok 1. i 2. ja nu a ra ne }e ra di ti. Ra sad nik „Grad skog ze le ni la” na Fu to {kom pu tu 48, bi }e otvo ren 31. de cem bra od 7.30 do 14 ~a so va, a 1. i 2. ja nu a ra ne }e ra di ti. Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we: No vo sad ska fi li ja la Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ne }e ra di ti 1. i 2. ja nu a ra. Pr vi rad ni dan ka da ne za po sle ni gra |a ni mo gu da se ja ve svo jim sa vet ni ci ma je ~e tvr tak 3. ja nu ar. ZBOG PRO SLA VE NO VE GO DI NE NA TR GU SLO BO DE

NOVOSADSKI VODI^

Pri vre me na za bra na sa o bra }a ja

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Sa pro{logodi{weg do~eka

Fo to: F. Ba ki}

Do ~ek na cen tral nom tr gu od 20.30 sa ti Sve~ ni do ~ek 2013. go di ne na Tr gu slo bo de po ~i we u 20.30 sa ti na stu pom ho ra „Vi va Vox„. Ovaj hor bi }e na bi ni do 21. 30 ~a so va. Slo bo dan Tr ku qa }e za ba vqa ti pu bli ku od 21.50 do 22.50 ~a so va. Vla da Ge or gi jev pe va od 22.55 do 25 mi nu ta po sle po no }i. Na kon Ge or gi je va na stu pa Ser gej ]et ko vi}, ko ji bi tre ba lo da za ba vqa pu bli ku do 2 ~a sa uju tro 1. ja nu a ra. Z. D.

Zbog or ga ni zo va wa do ~e ka No ve go di ne na Tr gu slo bo de, od re |u je se pri vre me na za bra na sa o bra }a ja u uli ca ma We go {e voj, Mi lo {a Ha xi }a, Sve to za ra Mi le ti }a, Ni ko la jev skoj, na Trif ko vi }e vom tr gu, Gr~ ko {kol skoj, Zlat ne gre de (od Pa {i }e ve do Da ni ~i }e ve), Gro zde Gaj {in, Ni ko le Pa {i }a (od Gr~ {ko {kol ske do Sker li }e ve), Mo de ne i Ili je Og wa no vi }a. Pri vre me na za bra na sa o bra }a ja u na ve de nim uli ca ma va ì od 31. de cem bra u 18 ~a so va do 1. ja nu a ra u 4 ~a sa. U svim uli ca ma uèg cen tra gra da za bra wu je se ula zak vo zi la sa va è }im odo bre wem, osim za vo zi la or ga ni za to ra, jav nih ko mu nal nih pred u ze }a i pri o ri tet nih vo zi la od 31. de cem bra u 18 ~a so va do 1. ja nu a ra u 4 sa ti. B. M.

Pro da ju, ali i sa de jel ke s bu se nom GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Gra |a ni ko ji su za bo `i} ne i no vo go di {we pra zni ke do mo ve ukra si li jel ka ma sa bu se nom, mo gu po sle 8. ja nu a ra da se obra te „Grad skom ze le ni lu” ka ko bi za jed ni~ kim sna ga ma obo ga ti li ze le ni lo gra da. Pla ni ra no je da te jel ke bu du po sa |e ne u okvi ru blo kov skog ze le ni la, od no sno

iz me |u zgra da u po je di nim na se qi ma. No vo sa |a ni, po sle pra zni ka, mo gu da se ja ve na te le fon 403-253, rad nim da ni ma do 15 ~a so va, ra di do go vo ra o pre u zi ma wu jel ki. Iz ovog pred u ze }a pod se }a ju, da su i ove go di ne po vo dom bo `i} nih i no vo go di {wih pra -

zni ka, pro da va li is kqu ~i vo jel ke sa bu se nom na ne ko li ko lo ka ci ja u gra du, u ra sad ni ku na Fu to {kom pu tu broj 48, na cen tral nom pla tou [tran da, na pla tou is pred Spen sa i u Uli ci Mo de ne. Bi la je obez be |e na i bes plat na do sta va jel ki na ku} ne adre se. Q. Na.

NOVOSADSKA HRONiKA

DNEVNiK

31.decembar2012-2.januar2013.

Danas U GRaDU BIoSKopI

JU BI LAR NA DE SE TA HU MA NI TAR NA AK CI JA BAJ KE RA

Fo to: B. Lu ~i}

De da Mra ze vi na mo to ru po de li li pa ke ti }e Deda Mrazovi na motoru pretposledweg dana 2012. godine bili su glavana atrakcija na Trgu slobode. Humanitarna akcija „Moto Deda mraz” okupila na centralnom gradskom trgu nekoliko stotina roditeqa i mali{ana koji su ku}ama oti{li sre}niji za jedan paketi}. Osamdesetak motora{a u crvenim odelima i sa novogodi{wim poklonima prvo su

oko 10 ~asova obi{li De~je selo, sat kasnije bili su u De~joj bolnici, potom u Domu za decu sa posebnim potrebama na Novom nasequ, a pre same fe{te na Trgu, obi{li su i Svrati{te za decu ulice. U Sremskoj Kamenici Deda Mrazevi su po obi~aju provozali decu na motorima po krugu sela, a u Domu na Nasequ ovi humanitarci su pogledali izlo`ene de~je radove.

Ova akcija sprovodi se ve} desetu godinu zaredom, u organizaciji moto kluba „Otpisani” i udru`ewa „Apostoli”. Motociklisti su poklone kupili svojim parama i uz pomo} pojedinih fimi koje su uvidele humanu stranu akcije i finansijski je podr`ali, a samo u centru grada ju~e je podeqeno oko 300 paketi}a. A. L.

SVE TLA NA TO DO RO VI] OD DE^ JE ZA NI MA CI JE NA PRA VI LA BI ZNIS

Pi wa te ot kro ve we me |u no vo sad skim ma li {a ni ma Qudi su je uglavnom videli na televiziji ili nekom filmu. Deci je vrlo poznata wena svrha, koja ih odu{evqava, a roditeqi je ve}inom zanemare, kao kakvu prolaznu scenu. Ipak, jedna Novosa|anka dosetila se da, u vremenu kad se svako snalazi kako zna i ume, od onoga {to je oku odraslog

se ova sugra|anka. -Nakon probne piwate, stvorila sam jo{ dve za istu zabavu. Jedna je bila napuwena samo konfetama i kad su je deca razbila, do`ivela su {ok, ali im je to stvorilo `equ da dohvate drugu i vide ima li ~ega u woj. Naravno, bilo je i oni su se odu{evili.

Od Ki ne, pre ko Ame ri ke do Evro pe Prema raznim istorijskim spisima, Kinezi su prvi koristili predmete sli~ne piwati na svojim proslavama Nove godine. Oni su izra|ivali likove goveda i bivola koje bi obloìli raznobojnim papirom i napunili s pet vrsta semewa. Likove bi razbijali {tapovima, spaqivali bi ukrasni papir, a pepeo ~uvali za sre}u u novoj godini. Venecijanski istraìva~ Marko Polo, po povratku iz Kine, doneo taj obi~aj u Italiju gde je piwata dobila dana{wi naziv i po~ela se puniti raznim drangulijama, nakitom ili slatki{ima. Vremenom se taj obi~aj pro{irio i na [paniju i Meksiko, zemqu za koju ve}ina vezuje poreklo ovog predmeta. ~oveka skoro pa neprimetno, napravi najpre zanimaciju svome detetu, pa potom i biznis. Svetlana Todorovi} prva je u Novom Sadu koja je svoju kreativnost odlu~ila da usmeri u pravqewe piwata. - Imam sina i za jedan ro|endan poèlela sam da mu napravim posebnu zabavu, te mi je palo na um da na~inim piwatu - se}a

Todorovi} je tako do{la do zakqu~ka da od ovoga mo`e da na pravi biznis. Vaspita~ica po obrazovawu, nije mogla da na|e posao u svojoj struci, ali je iskoristila znawe ste~eno na fakultetu pri izradi piwata. - Na faksu sam u~ila tehniku ka{irawa koja se upotrebqava pri izradi piwata. Volontirala

sam neko vreme u De~joj bolnici i tamo smo, ovom tehnikom, pravili razne oblike, te sam se dosetila da mogu i piwate. Za jednu je potrebno oko 24 sata, s obzirom na to da se mora osu{iti, potom se ukra{ava na razne na~ine, {arenim papirima, sli~icama,

sprejevima, lakovima - objasnila je na{a sagovornica dodaju}i da roditeqi naru~uju ovaj poklon za svoju decu, a najve}i joj je izazov do sad bio da napravi Zvon~icu za jednu de~ju zabavu. U wenoj „kolekciji” moè se na}i sva{ta, od klasi~nih piwata oblika jajeta, do srcastih, u obliku ìvotiwa, a, u vreme novogodi{wih praznika, posebno su popularne piwate Sne{ko Beli}. Ova kreativ ka svoju energiju ni je usmerila samo na izradu predmeta, ve} radi i kao animatorka na de~jim zabava ma gde, pored piwata, koristi i razne vrste kreativno- eduktivnih igrica kako bi animirala mali{ane. Vi{e o proizvodima koje je prva plasirala na novosadskom trì{tu moè se na}i na fejsbuk stranici pod „Cecine piwate”. A. Je ri ni}

DE DA MRAZ - KRAT KO TRAJ NO, ALI LE PO ZA NI MA WE

Is pu wa va ra do {}u de~ ja sr ca Da ne ru{imo mali{anima iluzije, ali i ove godine honora ni posao Deda Mraza je izuzetno traèn. Za polu~asovno druèwe sa sedim dekicom treba izdvojiti od 1.500 do 3.000 dinara. Qudi u crvenim kostimima i nataknu tom belom bradom, imaju odavno prebukirane termine, radi se i za novogodi{wu no}, a tra`wa }e trajati sve do Nove godine po julijanskom kalendaru. - Volim svojoj deci da priredim iznena|ewe, jer ipak to su neki doìvqaji koji ostaju u se}awu. Deda Mraz dolazi ku}i, malo se druì s decom, izmami im koju èqu i na kraju naravno pojavquje se paketi}. Tada svi budu sre}ni, a onda ni cena nije bitna - obja{wa va majka Svetlana Mili}. Iz godine u godinu pojavquje se sve vi{e varijacija, pa mnogi Deda Mrazovi osmi{qavaju ~itave predstave i pojavquju se u neobi~ nim kombinacijama. Takav je i Vuk Vlahovi}, nekad po potrebi Deda Mraz, a nekad i superjunak nove generacije Sportakus.

[ko la za De da Mra za U nekim zemqama postoje ~ak {kole i kursevi za Deda Mraze ve, kao {to je to slu~aj u Japanu i Nema~koj. Tamo polaznici u~e kako da {to vernijim prikazivawem i iskrenijim odnosom prema ovom poslu odr`e veru u Deda Mraza. Mobilni telefoni po xepovima su zabraweni, a polaznici u~e i trikove kako da ih {to mawe `uqa brada, perika ili odelo. Za kvalitetan kostim evropski Deda Mrazevi investiraju i po 500 evra.

- Predstave obi~no naru~uju firme i to ko{ta oko 8.000 dinara. Ja se ovim bavim prvenstveno iz qubavi prema deci i da imam puno para, opet bih isto radio, ali besplatno. Nekim udruèwima, kao {to su ratni veterani izlazimo u susret i ne napla}ujemo predstavu ili uz minimalan honorar - kaè Vlahovi}. Wegova predstava „ Deda Mraz, Sportakus i Stefani” igra}e se, kako kaè, svakodnevno do sredine ove nedeqe, a za to vreme uz uzvike „Ho ho ho” zaradi}e jednu dobru platu. Predstave su dobre i iz razloga, jer deca jo{ ne prihvataju ènske Deda Mrazeve, pa se dame u novogodi{wu euforiju mogu ukqu~iti kao vile, an|eli ili neko sli~no otelovqewe dobrote. Na dan do~eka, 31. decembra ra di se punom parom skoro do pono}i, pa moè da se obi}e i vi{e od desetak porodica, a kada zakora~imo u Novu godinu Deda Mrazevi se polako vra}aju poslovima koje ina~e rade ostalih meseci. A. La tas

Are na - 31. de cem bar: „Madagaskar 3: Najtraèniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Ho bit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev ìvot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25). Are na - 1. ja nu ar: „Zvon~ica i tajna krila” (14.15), „Hobit” (15.45, 16,16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Semijeva velika avantura 2„ (14,20), „Pijev ìvot” (15.30,19,15.20), „Pet legendi” (14,16.05), „Kad svane dan” (22.25), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Skajfol” (22.30). Are na - 2. ja nu ar: „Hotel Trnasilvanija” (12.20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30,14.15,18.15), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16,17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev ìvot” (12,19.15,20,15.30), „Semijeva velika avantura 2” (14.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (14,16.05), „Kad svane dan” (22.25), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (11.45), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (21.10), „Skajfol” (22.30)

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te - 31. de cem bar: Scena „Jovan \or|evi}„, balet, „Krcko Ora{}i}” (12).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”.

V remeploV

Ti to i Jo van ka u „Par ku” do ~e ka li 1977. U Novom Sadu je 31. decembra 1976. bila hladno i vetrovito, provejavao je sneg. Predsednik Tito ba{ ovde dolazi na do~ek Nove 1977. godine. Stigao je oko 20 ~asova sa suprugom Jovankom i pratwom u fabriku „Danubijus”, gde ih je do~ekalo osam stotina radnika iz 13 kolektiva u pet ba~kih op{tina, zdruènih u preduze}a „Agrokoop”. Uz Novu godinu Titu je ~estitano i na 40 - godi{wici vo|ewa Partije, a ansambli KUD „ Svetozar Markovi}” su mu pokazali svoje ume}e. Posle 23 ~asa se uputio u hotel „Park”. Tu je odràno vi{e govora, a zapaèn je i ^kaqin humoristi~ko politi~ki pozdrav. Svirali su orkestri Janike Balaà i Jovana Adamova... i tako do zore kada se pedsednik povukao na po~inak. Novi Sad je 1. januara 1941. godine bio skoro sasvim pust grad. Na ulicama tek poneki prolaznik... Do~ek Nove godine bio je veseo kao nikada do tada. Svi lokali, od elitnih u Oficirskom

domu, Aero klubu do posledwe periferijske kr~me, bili su puni sveta. Kao da se nije `ivelo u vre menu punom isku{ewa! A mo`da je bilo i tako {to se u Evropi ve} uveliko ratovalo...?

Zima je bila quta, a {kole i druge javne ustanove nisu imale ogreva. Gradona~elnik dr Stevan Aleksi} i direktor gimanizije Marko Vidi} pozvali su |a~ke roditeqe na zbor 2. januara 1921. godine „ u stvari ogreva”„. Skoro da se niko nije odazvao pozivu, jer se ra{~ulo da }e biti raspisan „samodoprinos u drvima”. Isti na, ve}ina qudi nije bila nebri`qiva prema svojoj deci, ve} nisu imali ogreva ni u svojoj ku}i, a ni novca da ga negde kupe.... N. C.

saHRanE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du 31. de cem bra }e bi ti sa hra we ni Ro za li ja Laj ~e Za ri} (1929) u 9.45 sa ti - po hra na ur ne, Gor da na @iv ka Ran ko vi} (1951) u 10.30, An |el ka @i va na Ko sa no vi} (1928) u 11.15, Na ta li ja Ga vri la Tor wan ski (1924) u 12 ~a so va, Zla ta Ni ko le Ste fa no vi} (1931) u 12.45 i Zo ri ca Ve li mi ra Ta ba~ ki (1923) u 13.30 ~a so va.

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

SUDOKU 1

SUDOKU 2

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih po љa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

Reшeњe 1:

PROGNOZA

Reшeњe 2:

V REMENSKA

VODOSTAњE DUNAV Bezdan

289 (77)

Slankamen

286 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

339 (67)

Zemun

347 (-3)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

283 (46)

Baч. Palanka 262 (24) Novi Sad

Ма гло ви та но во го ди шња ноћ

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

TAMI[

242 (10)

Panчevo

357 (-3)

Smederevo

502 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

82 (0)

STARI BEGEJ Hetin

-1 (19)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kneжevac

160 (-4)

Senta

231 (0)

S. Mitrovica 360 (-12) Beograd

299 (-4)

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

276 (2)

NERA

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

44 (-20)

Evropa

Madrid НО ВИ САД: По не де љак - ујутру слаб мраз и могућа магла. Током дана сунчани периоди. Ветар слаб западни. Новогодишња ноћ ће бити сува уз Rim температуру мало испод 0 степени у поноћ. Притисак изнад нормале. МиниLondon мална температура 4, а максимална око 3 степена. Уто рак - У раним јутар њим сатима првог дана Нове године слаб мраз од -6 до -1 степен. Током да Cirih на претежно сунчано са дневном температуром од 4 до 9 степени. Ветар Berlin слаб југоисточни. Само понегде на западу и југу Србије може бити магле или сумаглице уз мало хладније време. Сре да - Суво уз умерено наоблачење Beч крајем дана. ВОЈ ВО ДИ НА: Последњег дана ове године ујутру мраз, од -6 до -2 стеVarшava пена и понегде магла. У току дана сунчани периоди и температура од 2 до 5 Kijev степени, а у ређим областима са маглом око 0 степени. Ветар слаб западни или променљив. Новогодишња ноћ сува уз температуру мало испод 0 степе Moskva ни у поноћ. Oslo СР БИ ЈА: Ујутру мраз, од -6 до -1 степен и понегде магла. У току дана сун чано и температура од 2 до 5 степени, а у ређим областима око 0 степени. St. Peterburg Током дана ће бити умерене пролазне облачности. Ветар слаб западни или Atina променљив. Новогодишња ноћ сува уз температуру мало испод 0 степени. Pariz Би о ме те о ро ло шка прог но за за Ср би ју: Време може утицати рела Minhen тивно неповољно на хроничне болеснике, нарочито током јутарњих сати. Посебан опрез се, у местима са маглом, саветује астматичарима, реумаBudimpeшta тичарима и особама са срчаним тегобама. Од метеоропатских реакција Stokholm могући су променљиво расположење, главобоља и несаница.

9 14 11 4 7 4 3 1 0 4 2 14 10 4 6 p4

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

KU]A, Bocke 200m2, plac 600m2, bazen, pogled na grad, cena 65.000E. Tel.: 064/1893887, 021/454-167. 66678 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2/30e. Telefon 063/86-26-504. 66768

SLOBODAN, kulturan mu{karac (43) tra`i slobodnu mla|u Novosa|anku za dru`ewe - vezu - brak. Telefon: 064/9678-950. 66642

AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 66752 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 66751

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271, posle 22 ~asa, ili 063/69-0989. 66376 IZDAJEM ili prodajem 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 name{ten, topla voda, dva telefona - 250E. Tel.: 064/12497-91, 021/63-34-104. 66632 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 25m2, za dve osobe u centru, depozit. Telefoni: 521-493, 063/15758-68. 66756

PRODAJEM duplex Augusta Cesarca 140m2, ukwi`en na 120m2, podeqen u dve stambene jedinice. Telefon 062/8749-885. 66727

PRODAJEMO noviju, odmah useqivu garsoweru u centru grada za 15.500E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 66734 PRODAJEM jednosoban od mah useqiv stan od 29m2 za 21.600E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 66735 RENOVIRAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena: 23.500. Tel. 063/108-8017. 20001 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru u Ul. Ivana Kosan~i}a, 23m2, zgrada zavr{ena 2008. godine. Telefon: 064/998-2264. 66669

GARSOWERA blizina Sajma - Haxi Ruvimova, ukwi`ena, useqiva, lift, odvojena kuhiwa 28m2 - 29000E. Tel.: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454-167. 66675

PRODAJEM dvosoban ukwièn stan od 58m2 na Limanu za 43.000E. Tel.: 021/6447-622, 063/540-165. 66736 PRODAJEM dvosoban odmah useqiv stan od 52m2 u {irem centru za 36.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 66737 ODLIÂN stan kod porodili{ta, Branimira ]osi}a 44m2, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Cena: 45.500. Tel. 060/6211685. 20002 ODLIÂN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena: 51.500. Tel.: 063/108-8017. 20003 ODLIÂN, prazan, ukwièn stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, moè u dvoiposoban. Cena: 57.700. Tel. 060/6211-685. 20004 ODLIÂN, noviji stan u najstroèm centru kod pozori{ta 41m2. Dvostrano orijentisan, terasa, ostava, useqiv, CG. Hitno! Cena: 35.000. Tel. 063/7776-233. 20005 DVOSOBAN Liman II, 62m2, ukwièn, lift, cena 54.000E. Telefoni: 021/454167, 064/189-3887. 66679 PRODAJEM jednoiposoban ukwièn stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa, 37.000. Bez posrednika. Tel.: 021/513-576, 064/26-86-727. 66698

NARODNOG FRONTRA 78m2, 4. sprat, ukwièn. Tel.: 062/8749-885. 66728 RUMENA^KA, 65m2, drugi sprat, plus garaà u dvori{tu, ukwièn. Telefon 062/8749-885. 66723 HITNO PRODAJEM nov odmah useqiv trosoban stan 67m2 za 52.000E. Tel.: 021/6447-622, 063/540-165. 66738 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017. 20006

PRODAJEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat, bez kosina, 61.000E. mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322448. 66607

GAGARINOVA, lokal 21m2, moè pekara, hitno, ukwièn kao garaà. Telefon 062/543-816. 66729 PRODAJEM fabri~ki kiosk original za kokice. Moè i za druge potrebe. Telefon 063/524-090. 66567 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, prodajem lokal 52m2 opremqen za butik, ukwièn. Telefon: 063/8923-168 i 061/621-4424. 66657 QUBICE RAVASI, ku}a oko 200m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/8749885. 66722 SAVE \ISALOVA ku}a oko 200m2, plac 450m2. Telefon 062/543-816. 66724 KU]A Avijati~rsko naseqe, gradsko centralno grejawe, ~vrsta gradwa, 160m2, plac oko 450m2, zamena dva stana plus doplata. Telefon 062/543-816. 66725 KU]A, Sremska kamenica Vojvode Putnika, oko 250m2, bez ulagawa, plac 518m2. Telefon 062/543-816. 66730 ALIBEGOVAC plac 1300m2, zapo~et objekat sve na placu. Telefon 062/8749885. 66726 PRODAJEM ili mewam za stan komfornu ku}u od 120m2 sa garaòm i nusprostorijom u êneju, plac 1300m2. Telefon 063/762-1764. 66074 BOCKE - veliki plac sa prelepim pogledom na Novi Sad - 10.000E. Telefon: 063/750-9394. 66633 PETROVARADIN - plac od 2150m2 na Puckaro{u, hitno! Cena 8000E. Telefon: 064/120-99-95. 66637 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon: 069/1826-726. 66706 SAJAM - Bulevar, ku}a 430m2 sa restoranom, autoperionicom, sve u radu, 7 stanova, podrum, terasa. Ukwièno 400m2, plac 20m front, vlasnik 1/1, zamena, stan - doplata. Telefoni: 064/4538486, 063/1612873. 66420 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96. 66594 KU]A strogi centar 150m2, plac 300m2, odli~na lokacija, cena 180.000E. Bez agencije. Tel.: 021/454-167, 064/1893887, 060/55-44-254. 66676 PLAC Petrovaradin 5000E, Klisa 1100E, ku}a Rumenka 2 stana, lokal, 2 garaè 65000E. Sve za gotovinu. Tel.: 063/598-463, 021/6621797. 66683 PETROVARADIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585-076. 66618 PETROVARADIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2. Telefon: 063/152-052-1. 66619 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br.3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78. 66472

POSLOVNI PROSTOR mo`e prenamena u stan, Ilije Bir~anina, blizina Sajma, 120m2, cena 49.500E. Telefoni: 021/454-167, 064/1893-887, 060/55-44-254. 66677

GARA@A - Gogoqeva - Grbavica, 18m2, podzemna, ukwi`ena 1/1, cena 460E/m2. Hitno. Telefon: 063/585-076. 66616

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge razawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 66450

Milena Atanackovi} Posledwi Mileni.

pozdrav

mama

Sin Milenko. POMEN Dana, 2. 1. 2013. godine, navr{ava se {esnaest godina od smrti na{e drage supruge, mame, svekrve i babe

\ur|inke Jovi}

66795

Draga Nenice, smrt te je iznenada otrgla od mene i ostavila me u dubokoj tuzi i bolu.

Nevenka Axi} ro|ena Isakovi} Tvoja o`alo{}ena majka Natalija.

Porodica Jovi}.

66799

66755

Posledwi pozdrav dragoj snajki i ujni

GOLF V 1.9 TDI, 2005. godi{te, uvoz iz Nema~ke. Garancija za kilometre, troja vrata, cena 5.900E. Telefon: 064/120-99-95. 66638 JUGO IN, 2007, super o~uvan, penzioner vozio, 33.600 km, registrovan 10/2013, 1.420 evra. Telefon 064/11-22-706. 66622 PRODAJEM havarisanu Floridu 1.4 mo`e i za delove. Telefon 063/524-090. 66566

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66569 KU]NI MAJSTOR - popravke roletni, name{taja, kre~ewe, farbawe, rasveta, brave, {arke itd. Telefon: 065/6824-398. 66641

Milena Atanackovi}

Nevenki Axi}

Posledwi pozdrav na{oj baki.

Sretni smo {to smo te imali. Po~ivaj u miru.

Lara, Nina, Sandra i Mikica.

Lazarka, Dragan, Daniela i Katarina sa porodicama.

66796

66798

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Nena iznenada preminula u 59. godini.

Nevenka Axi} ro|ena Isakovi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 66750

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a datum i vreme }e biti naknadno objavqeni. O`alo{}eni: majka Natalija, suprug Vlado, deca Vuk, Ana i Ilija sa porodicama. 66797

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi

Jovan Stankovi} Pomen obele`avamo u sredu, 2. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

HARMONIKA Fa. FARFISA ozvu~ena, 120 basova, kao nova. Telefon: 063/8806682. 66782

Wegovi najmiliji. 66800

^iTUQe l POMeni

31.decembar2012-2.januar2013.

POMEN

31. 12. 2006 - 31. 12. 2012.

Posledwi pozdrav tetki, baki i prabaki

Hvala ti {to si bila toliko dugo sa nama

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula draga majka i baka

Milka Jovan~evi} Nikola Bugarski Mileni Atanackovi} ro|. [e{evi}

Previ{e je qubavi, uspomena i se}awa da bi te pustili da ode{... Ti i daqe `ivi{ sa nama, u na{im pri~ama, mislima, suzama i svemu {to podse}a na tebe.

Sahrana je u sredu, 2. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Danas, 31. 12. 2012. navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Miroslavu Vidi}u

Sahrana je danas, 31. 12. 2012. godine, u Veterniku, u 13 sati, a opelo u crkvi, u 12.15 sati. S po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. ]erka Jagoda i unuke Jadranka, Nada i Jelena sa porodicama.

Milena Atanackovi}

Posledwi pozdrav dragom drugu i kom{iji

od bratanca \or|a [e{evi}a sa porodicom.

Sa qubavqu i zahvalno{}u uvek }e ga se se}ati wegovi najmiliji.

^ervicki Nikola sa porodicom, Milan, Du{an i Milica. 66793

66790

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Stevan Popov

Osta}e nam u trajnom i lepom se}awu.

66771

Duboko potreseni iznenadnom smr}u na{e drage koleginice

Sinovi, unuci i praunu~ice.

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in.

66788

66779

66787

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. decembra preminula

dr Nevene Axi}

Miroslavu Vidi}u

redovnog profesora matematike

Stanari @elezni~ke ulice br. 13.

izra`avamo iskreno sau~e{}e porodici i tugu {to smo izgubili divnog prijateqa i profesora. Koleginice i kolege sa Departmana za op{te discipline u tehnici na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. 459-P

66785

Juca Stojkovi}

Vukica Pustaji}

1949 - 2012.

farmaceut

S tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice.

Tu`nim srcem se opra{tamo od mog brata.

Sahrana je 31. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu, u @abqu.

Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;DDOR Novi Sadâ&#x20AC;?.

Porodica Galovi}.

111-P

Mirjana A~anski

66789

Sa tugom i bolom javqam svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je moja majka

Juca Stojkovi}

Miroslav Vidi} Mile

1. 1. 1988 - 1. 1. 2013.

Wegovi najmiliji: Aleksandar, Jelena, Stevan, Miroslav i unuk Milan.

Dvadesetpet godina od tvog ranog odlaska u ve~nost nisu ubla`ile bolno se}awe na tvoju qubav, brigu i ne`nost koje si nam nesebi~no darivala. Na{a qubav i zahvalnost ~uvaju Te u na{im srcima od zaborava. Mati Katica, suprug Dobrivoj, }erke Ksenija i Natalija, zetovi Tome i Dragan, unuci Vicenco i Marko.

66792

66774

Sahrana je u ponedeqak, 31. 12. 2012. godine, u Rumenki, iz kapele, na pravoslavnom grobqu, u 14 ~asova.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 82. godini preminula na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

Draga na{a Jucka, svako na{e naredno dru`ewe bez tebe vi{e ne}e biti isto. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tvoje: Jaca, Milana, Mira, Goca, Branka, Du{ka i Radmila.

Zorica Taba~ki u~iteqica

66784

Posledwi pozdrav dragoj

preminula 29. 12. 2012. godine, u svojoj devedesetoj godini.

Sahrana }e se obaviti 31. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Juci Stojkovi}

Zlata Stefanovi} Sahrana je u krugu porodice, 5. januara 2013. godine, u 12 ~asova.

Gradskom

grobqu,

O`alo{}en sin Miodrag.

O`alo{}eni: suprug Miloje, unuka Gordana, Swe`an, praunuka Sia Maria.

66794

66769

Porodica Lalo{evi}.

66786

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 31. 12. 2012. godine pro{le su tri godine od kako nije sa nama moj suprug i na{ otac

Qubi{a Mihajlovi}

Dana, 31. decembra navr{avaju se dve tu`ne godine i 2. januara 2013. godine sedamnaest tu`nih godina od smrti na{ih dragih

Vidosave Utvi} iz Rume

2009 - 2012.

POMEN na{em dragom sinu, i ujaku

bratu

1. 1. 2007 - 1. 1. 2013.

66689

66554

POMEN Dana 3. 1. 2013. navr{ava se devet tu`nih godina.

POMEN

31. 12. 1999 - 31. 12. 2012.

Save Utvi}a

Voqeni, dobri i jedinstveni na{ an|eo ~uvar

SE]AWE

29. 12. 2009 - 29. 12. 2012. Bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no. Tvoje: Ilona, Agika i ^ila.

15. 9. 1960 - 3. 7. 2012.

po~iva u miru {est meseci. Koliko nam nedostaje{ to znamo samo mi, vreme polazi, a mi smo sve nesretniji. Poseta grobnom mestu je 3. 1. 2013. godine, u 11 sati.

66574

Dragomir Nastovski 1994 - 2013.

Draga deco

dipl. in`. agronom

[ESTOMESE^NI POMEN

Mirko Voj~i}

Bio je ponos imati te za supruga. Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu i plemenitost koje se ne zaboravqaju i tugu koja ne prolazi. Koliko mi nedostaje{ nikada ne}e{ saznati. Supruga Milka.

Vreme nikad ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u na{im mislima i na{im srcima. Porodice: Lazi} i Mirkovi}.

POMEN

66691

Vojislav Sto{i}

iz Ka}a

66773

POMEN Dana, 2. januara 2013. godine navr{ava se 20 godina otkako nisi sa nama.

Uvek i zauvek vole}e vas va{i najmiliji.

66655

66623

Pavle Lazi}

Povazai I{tvan

1. 1. 2003 - 1. 1. 2013.

Darko (Rade) Joksimovi}

O`alo{}ena deca i supruga.

O`alo{}ene: k}erke Ivanka, Verica i Dara sa porodicama.

TU@NO SE]AWE Pro{le su tri godine kako `ivimo bez na{eg Pi{te.

iz Rume Hvala i s po{tovawem!

Vera Nastovski

Milo{u Pavlovi}u Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Mama Slavica, tata Bo`idar i sestra Dragica sa porodicom.

O`alo{}ena supruga Mirjana i deca Darko i Sa{a.

31.decembar2012-2.januar2013.

iz Stepanovi}eva Uvek te se se}a: supruga Zagorka, k}erka Mara, sinovi Luka, Jovan i Mitar sa porodicama.

65498

Branka Su{a

PETOGODI[WI POMEN

1988 - 2013.

66720

Emil Beli

POMEN

kapetan JAT-a

1. 1. 2005 - 1. 1. 2013.

Za `ivota si leteo, sada u`ivaj u nebeskom carstvu obasjanom hiqadama svetlucavih zvezda. Vole te: sestra Judita Bugarski sa porodicom, Lidija, Anita i Pi{ta. 66471

Darko Joksimovi} I posle {est ne jewava.

meseci

bol

Nikola Radovi}

@ivko Ivkov

1987 - 2013.

iz Mo{orina

Sedam godina tuguju Va{e mame. Vi ste sa o~evima svojim.

Tvoj brat @arko sa porodicom.

Vole Vas @eqka Su{a i Sofija Radovi}.

66690

66573

roditeqima i bra}i Uvek }emo te se se}ati i voleti.

Tvoji najmiliji.

Supruga Ivanka, }erke Dragana i Nada sa porodicama.

66716

66744

TU@NO SE]AWE Dana, 4. januara 2013. godine navr{avaju se dvadeset dve godine tuge i bola za prerano izgubqenim sinom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sava Zari}

POMEN

Dana, 31. 12. 2007. godine dobili smo tu`nu vest da smo te zauvek izgubili. Vreme koje je pro{lo ne mo`e da zale~i tugu i bol za tobom.

Milo{ Brzak

Marija Brzak

1976 - 2013.

1993 - 2013.

Lazar Brzak

Vasa Brzak

1991 - 2013.

1998 - 2013.

JEDNOGODI[WI POMEN odr`a}e se 2. 1. 2013. godine u 12 ~asova.

Zorica Pavi~evi} ro|ena Arsenin 1950 - 2012. Hvala ti za dru`ewa, za ne`ne re~i, tople poglede, hvala ti za dobrotu kojom si zra~ila, za qubav koju si nam pru`ala. Ne}e te zaboraviti tvoji prijateqi: Rada i Du{ko, Branka i Pera, Borka, Mara i Pera, Nela i Vlada, Zoran i tetka Milena.

Aleksandrom Ivkovim Brati}em iz ^uruga Ve~no o`alo{}eni roditeqi: mama Milanka, tata Du{an i sestra Nena sa porodicom.

66604

DVOGODI[WI POMEN

Dr Dragoslav Joji}

Mili moji! Verujem da svi vi koji mi nedostajete `ivite kroz moju qubav koja probija tamu. Tu`no je nemati Vas.

@ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije ni u re~ima, ni suzama, ve} u na{im srcima.

Va{a }erka i sestra Plemenka sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

66575

66718

DESETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

6. 1. 2003 - 6. 1. 2013.

31. 12. 2011 - 31. 12. 2012.

Branko Novakovi}

specijalista internista Druga je godina kako ni{ta ne umawuje bol zbog tvog fizi~kog odsustva, tek po neki san, treptaj ili ~udesni obris na ro|endanskoj fotografiji tvoje unuke. Dok tako bdimo, `ivot je zaista samo skup se}awa. Mnogo nam nedostaje{. Supruga Sun~ica i }erka Olga sa porodicom.

Ne postoje godine koje mogu da ubla`e bol i tugu. Vreme prolazi ali ostaju tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, qubav, plemenitost i dobrota koja se ne zaboravqa. Po~ivaj u miru moj voqeni Brane. Tvoja An|elija.

66701

66685

Miroslav Jovi~i}

66745

3 Dana 1. januara 2013. godine navr{i}e se ~etiri godine od kako nije sa nama na{

Radovan Radovanovi} Tata! Jedna tu`na godina je pro{la od kada nisi sa nama. U na{im srcima `ive}e{ ve~no, suvi{e smo izgubili da bi te zaboravili. O`alo{}ena supruga i }erke sa porodicama. 66568

Slobodan Luki} O`alo{}eni: supruga Jordanka, }erka Branislava i sin Vladimir. 66746

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR 2012.

08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00

Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Палета-колажна емисија Заувек млад

Новогодишњи шоу Звонка Богдана Ексклузивно, само на РТВ, у новогодишњој ноћи очекује вас концерт Звонка Богдана - легенде тамбурашке музике, чије песме носе мирисе равнице, прошлих дана и боемског живота. За вас ће певати „уживо“ и то уз најбоље војвођанске тамбураше и оркестар РТВ, под управом Милета Николића. (РТВ 1, 21.30) 11.30 11.55 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.05 20.10 20.25 21.15 21.30 22.35 22.30 00.10 01.00

Кухињица Име мог сокака Додати живот годинама Чари риболова Да се вино у Банату проба Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Поаро Нека песма каже Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Поп Ћира и поп Спира Државни посао Петказање Државни посао Новогодишњи шоу Звонка Богдана Државни посао Новогодишњи концерт-уживо Мића Јанковић и пријатељи Концерт Хариса Џиновића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00

Повратак на село Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Ој,пауне, пауне (мађ) Лендава-820 година Лендаве (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Свет Рома (ром) 15.10 Добро вече, Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Новогодишњи програм – песме Војводине 00.05 Присмотра, филм 01.40 Палета-колажна емисија 02.30 Свет Рома (ром)

07.15 Шљака 07.25 Борилачки мајстори 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Вотерманов свет 11.45 Цртани филмови 13.50 Непобедиви: Банзуке 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Цртани филмови: НГ специјал 20.00 Два и по мушкарца, НГ специјал 21.15 Филм: Строго поверљиво 23.00 Филм: Казино 01.55 Филм: Три палме за две битанге и рибицу

08.00 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 12.45 13.13 14.51 15.15 16.00 16.55 17.31 19.02 19.30 20.12 21.09

Јутарњи дневник Вести Жикина шареница Вести Тенис: Хјундаи Хопман куп 2013, Србија - Италија: Новак Ђоковић - Андреас Сепи Дневник Кроз годину: Олимпијске игре Лајање на звезде, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Београдска хроника Жикина династија, филм Слагалица Дневник На путу за Монтевидео Тако је говорио Шојић

Деми Мур

Бунраку Прича нас води у далеку будућност, где је све подређено закону јачег и оружју, али не ватреном, већ хладном. Главни у граду је дрвосеча, кога игра Рон Перлман, а коме помаже девет убица. Улоге: Џош Хартнет, Деми Мур, Вуди Харелсон Режија: Гај Моше (РТС 1, 02.56) 22.00 00.57 02.56 04.55

06.02 07.04 07.39 08.04 08.28 09.27 09.51 10.19 10.49 11.13 11.23 12.30 15.16 15.27 15.40 16.14 16.45 17.17 18.45 20.26 23.10 01.12 03.07 03.25 05.25

Новогодишњи програм Дневник опијања, филм Бунраку, филм На путу за Монтевидео

Концерт за добро јутро Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Успавана лепотица, филм Зујалица Проветравање Вита студентис Плава птица Тајне новогодишњих празника: Деда Трезор Тенис: Хјундаи Хопман куп 2013, Србија - Италија Коцка шећера-колибри Тајне новогодишњих празника Новогодишња штимофонија Кроз уметност са медом у џепу Све боје живота Парижанка, филм Забава, филм Њујорк, њујорк, филм Новогодишњи бунт Девет, филм И ја имам таленат Новогодишњи бунт Бонд за 21.век

05.00 Јутарњи програм 08.00 Моћни ренџери 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 12.15 Нинџа корњаче 12.40 Моћни ренџери 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.10 Тајна породичног блага, филм 17.55 Телемастер 18.20 Моја Србија специјал 18.45 А сад адио, филм 20.00 Новогодишња ноћ 00.30 Морген кафе 02.00 Полицајац с Петловог брда, филм 04.00 Долина вукова Ирак, филм

07.45 Одбачена 09.00 Тачно 9 9.45 Филм: Господар прстенова-повратак краља 13.00 Тачно 1 14.00 Лас Вегас 15.55 Срећне вести 16.00 Дођи на вечеру 17.00 Фолк 18.05 Ексклузив 18.25 Експлозив 19.00 Вести 19.15 Надреалисти 20.10 Лото 20.25 Сулејман Величанствени 21.15 Дама без блама 22.00 Филм: Друг Црни у НОБ-у 00.00 Честитка 00.05 Филм: Фајтер 02.00 Дама без блама 03.00 Надреалисти 04.00 Лас Вегас

07.00 Добро јутро 11.00 Филм: Дошло доба да се љубав проба 13.00 Тачно у подне – новогодишње издање 15.00 Филм: Љуби, љуби, ал главу не губи 17.00 Прељубници 18.00 Бинго 18.30 Нова година са Леом Киш 20.00 Новогодишње курсаџије 21.00 Грандово народно весеље 03.00 Филм: Талац 05.00 Концерт Џенана Лончаревића

UTORAK, 1. JANUAR 2013.

07.00 Новогодишњи шоу кловна 07.30 Новогодишњи концерт дечјег хора „Звончићи“ 08.00 Добро јутро, Војводино 10.00 Вести 10.10 Палета-колажна емисија на словачком са српским титлом 10.35 Џаспер 12.00 Вести 12.10 Три диве-Концерт: Г. Новак, Т. Кесовије и М. Цетинић 14.10 Новогодишњи Таблоид 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Музички времефон 16.00 Државни посао – специјал 16.35 Скривена камера 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Документ – најбоље 18.00 Поп Ћира и поп Спира 19.15 Државни посао 19.30 ТВ Дневник 20.05 Балкан експрес 21.00 Мића Јанковић и пријатељи 22.00 Војвођански дневник

Три ди ве 08.00 Цртани филмови 09.00 Вип рум 10.00 Филм: Пророк 11.45 Сити вести 12.00 Филм: Наплата

Пр вог да на Но ве го ди не, РТВ вам пре ми јер но по кла ња за јед нич ки но во сад ски кон церт Габи Новак, Терезе Кесовије и Мери Цетинић. (РТВ 1, 12.10) 22.35 Поаро, филм 00.05 Новогодишњи шоу Звонка Богдана 01.00 Немања Нешић и тамбураши „Зоруле“ 02.00 Концерти (Партибрејкерс,Збогом Брус Ли, Кербер)

Ен Хатавеј

Пустош Елсион Ленг је девојка из имућне, дисхармоничне породице из Лос Анђелеса, која се из досаде понаша и облачи као проститутка. Њен богати дечко и пријатељи су потпуно под утицајем хип-хоп културе и понашају се као репери, облачећи се и имитирајући њихов стил. Улоге: Ен Хатавеј, Бижу Филипс, Шири Еплби, Мајкл Бин, Фреди Родригез Режија: Барбара Копл (Пинк 2, 00.00) 14.00 Временски бандити 16.00 Филм: И Бог створи кафанску певачицу 18.00 Хавторн 18.45 Сити вести 19.00 Опасна игра 20.00 Филм: Детектив и дама 22.00 Филм: Други човек 00.00 Пустош 01.30 Тријумф љубави 02.00 Филм: Временски бандити 04.00 Филм: Детектив и дама

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269 KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOM JEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz (00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIM JEZICIMA- SLOVA^KOM, RUMUNSKOM,RUSINSKOM, ROMSKOM,BUWEVA^KOM IMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 08.05 09.00 09.50 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.35 23.00 00.00

Поп Ћира и поп Спира Нека песма каже Гламур тужур Мића Јанковић и пријатељи Да се вино у Банату проба Еко-Зима на Фрушкој Чари риболова Све(т) око нас Избор из новогодишњег програма – Песме Војводине Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Романе ђиља-емисија ромске музике Добро вече, Војводино (ром) Поп Ћира и поп Спира Палета-колажна емисија Грување ТВ Продаја

08.00 Вотерманов свет 08.55 Филм: Бетмен против Дракуле 10.15 Цртани филмови 12.00 Улица отвореног срца 14.05 Филм: Школа рока 16.00 Вести 16.30 Филм: Лара Крофт – Пљачкаш гробова 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: Банзуке 21.00 Филм: Ђакузи временска машина 22.30 Филм: Строго поверљиво 00.20 Филм: Школа рока

06.05 08.00 09.05 11.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС: Пепељуга, филм 12.30 Дневник

Пе пе љу га Пе пе љу га је бај ка о ле пој де вој ци ко ја је оста ла без ро ди те ља, а жи ве ла је с ма ће хом и ру жним по лу се стра ма. Ра ди ла је све кућ не по сло ве, а ни је јој би ло до пу ште но ни да спа ва у кре ве ту, већ је спа ва ла по ред ог њи шта. Ре жи ја: Клајд Џероними, Вилфред Џексон и Хамилтон Ласк (РТС 1, 11.00) 12.45 Кроз годину: Домаћи и међународни спорт 13.35 Шта радите, бре-специјал 14.00 Бермудски троугао, филм 15.25 И ја имам таленат 15.45 Око-специјал 16.30 Сасвим природно 17.20 Друга Жикина династија, филм 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Мој рођак са села 21.00 Филм 22.45 Филм 00.30 Бермудски троугао, филм 01.55 Друга Жикина династија, филм 03.30 Сасвим природно 04.15 Око-специјал 04.58 Мој рођак са села

06.48 07.24 07.47 08.11 09.10 09.36 10.40 11.15 13.45

15.35 16.11 16.36 16.45 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.20 00.05 01.10 02.00 03.00 03.30 04.00 04.30

Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Госпођа Холе, филм Плава птица Трезор Све боје живота Новогодишњи концерт Бечке филхармоније, пренос Ски скокови: новогодишња турнеја ‘’четири скакаонице‘’(гармиш партенкирхен), пренос Деца мисле на нас Мансарда Волети музику Тајне новогодишњих празника Кабаре Ланета Гутовића Ја имам таленат О псима и људима Клупа на шору Емисија из екологије Година на филму Музички програм Лов и риболов Зелене чаролије И ја имам таленат Концерт Мирослава Илића Трезор Три мајстора-Цуне, Мирослав и Тозовац Година на филму О псима и људима Клупа на шору Зелене чаролије Ја имам таленат

08.00 Скривено благо Вомпки шуме 09.00 Божић у Вомпки шуми 10.00 Ухвати Деда Мраза 11.15 Благо краља јелена 12.40 Винкс 5 13.10 Монсуно 13.55 А сад адио, филм 15.15 Лака лова 16.10 Полицајац с Петловог брда 17.55 Телемастер 18.45 Моја Србија специјал 19.30 Гламур специјал 20.00 Сербише кабаре специјал 21.00 Новогодишња ноћ 00.00 Црна мачка, бели мачор, филм 02.40 Долина вукова Палестина, филм

06.00 Дођи на вечеру 07.00 Лас Вегас 08.00 Фолк 09.30 Филм: Плес малог пингвина 11.10 Филм: Фајтер 12.10 Филм: Друг Црни у НОБ-у 14.00 Дама без блама 15.00 Сулејман Величанствени 16.00 Дођи на вечеру 16.55 Срећне вести 17.00 Фолк 18.05 Ексклузив 18.25 Експлозив 19.00 Вести 19.15 Најсмешније рекламе 20.15 Сулејман Величанствени 21.15 Филм: Жућко - Прича о Радивоју Кораћу 23.00 Филм: Секач 01.00 Концерт Дино Мерлин 03.00 Лас Вегас 03.05 Најсмешније рекламе

08.00 Филм: Какав деда такав унук 10.00 Филм: Иди ми, дођи ми 12.00 Грандово народно весеље 14.00 Тачно у подне 15.00 Грандово народно весеље 16.00 Филм: Безгранично 18.00 Курсаџије 18.30 Специјал национални дневник 18.40 Академци

Вал Килмер

Мек гру бер У ис точ ном Си би ру, гру па љу ди пре у зи ма кон тро лу над ра к е том на о ру жа ном бо је вом гла вом. На дру гој стра ни све та, у Еква до ру, пу ков ник Џим и Дик сон су у по тра зи за бив шим при пад ни ком зе ле них бе рет ки Мек гру бе ром. Уло ге: Вил Форте, Вал Килмер, Кристен Виг Ре жи ја: Јорма Таконе (Пинк, 01.00) 19.10 Мала невеста 20.00 Скривена камера 20.20 Новогодишњи специјал Цеца уживо само за вас 22.00 Звездара - премијера 23.00 Академци 00.00 Грандово народно весеље 01.00 Филм: Мекгрубер 03.00 Филм: Заувек изгубљено дете 05.00 ВИП рум новогодишњи

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Амиџи шоу Филм: Детектив и дама Сити вести Филм: Други човек Вода Филм: Наивко Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Замена Филм: У сновима Филм: Хајлендер 2 Сити вести Филм: Вода Филм: Замена

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

SREDA, 2. JANUAR 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR 2012. 07.00 Новогодишњи кораци 07.30 Новогодишњи концерт „Шарени вокали“ 08.00 Добро јутро, Војводино 10.00 Вести 10.10 Палета-колажна емисија на русинском са српским титлом

Дарквуд Даб и Бисера Велетанлић у студију М

06.05 08.00 09.05 10.40 12.30 12.45 13.00 14.00 15.25 15.45 16.30 17.30 19.00 19.17 19.30 20.05 21.00 22.40 00.40 02.15 03.40 04.30 05.00

(РТВ 1, 02.00) 10.50 Палета-колажна емисија на хрватском са српским титлом 10.40 Магична вртешка 12.00 Вести 12.10 Златна тамбурица 2012. 14.10 Гламур тужур 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Музички времефон 16.00 Култура од А до Ш 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Под истим кровом, емисија о евро интеграцијама 18.00 Поп Ћира и поп Спира 19.30 ТВ Дневник 20.05 Балкан експрес 21.00 Мића Јанковић и пријатељи 22.00 Војвођански дневник 22.35 Поаро, филм 00.05 Арсен и Матија Дедић у Синагоги 01.00 Вива Вокс хор-Гет ЕГЗИТ-ед у НС 02.00 Дарквуд Даб и Бисера Велетанлић у студију М 03.30 Златна тамбурица 2012. 05.30 Музички времефон

07.00 Поп Ћира и поп Спира 08.15 Џаспер 09.40 Хајде са мном у обданиште 10.10 Питам се питам се 10.40 Академац 11.05 Увек медаља 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Поаро, филм 14.40 Таблоид 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Емисија на мађарском 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на мађарском 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Поп Ћира и поп Спира 22.35 Фолдер култура 23.20 Палета-колажна емисија 00.00 ТВ Продаја

08.00 Поларни медвед – шпијун на леду 09.15 Цртани филмови 11.50 Непобедиви: Банзуке 13.30 Топшоп 13.45 Филм: Ел Дорадо 16.00 Вести 16.35 Филм: Лара Крофт – Колевка живота 18.45 Вести 19.25 Непобедиви: Банзуке 21.00 Филм: Рат светова 23.00 Филм: Планета таме 00.50 Поларни медвед – шпијун на леду 01.45 Укључење у Б92 Инфо

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дизни на РТС Тенис: Хјундаи Хопман куп 2013, Србија - Аустралија, пренос Дневник Спорт плус Мој рођак са села Бермудски троугао, филм И ја имам таленат Око-специјал Сасвим природно Сулуде године, филм Слагалица Време Дневник Мој рођак са села Филм Џејн Ејр, филм Возач, филм Бермудски троугао, филм Сасвим природно Око-специјал Мој рођак са села

Бермудски троугао Тим ко ји чи не вели ки стручњаци отпловио је специјалним бродом у предео око Бермудског троугла, како би истра жио загонетку тог феномена. У тиму који ради на разоткривању ове мистерије, налазе се скептични новинар, океанограф, лекар и психијатар. Улоге: Ерик Штолц, Катрин Бел, Лу Да ја монд Филипс, Брус Дејвисон, Мајкл Е. Роџерс, Сем Нил, Лиза Бренер. Режија: Крејг Р. Баксли (РТС 1, 14.40)

07.28 08.04 08.27 08.52 09.51 10.17 10.50 11.40 12.40 13.20 14.00 14.40 15.30 16.30 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.20 00.25 01.20 03.00 03.30 04.00 04.30 05.30

05.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.25 12.50 13.55 14.00 14.30 15.00 15.55 16.15 17.55 18.30 20.00 21.30 22.30 00.15 03.30

Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Краљ жабац, филм Плава птица 3 Програм за децу Трезор Кабаре Ланета Гутовића Музички програм Емисија из екологије Верујте, али не претерујте Хало, Београд зове Година на филму Еко фајл Емисија из културе Музички програм О псима и људима Клупа на шору Емисија из екологије Странац у Србији - специјал Музички програм Лов и риболов Други век И ја имам таленат Музички програм Трезор Музички програм О псима и људима.шапа у руци Клупа на шору Други век Музички програм Лов и риболов

Јутарњи програм Моја Србија, специјал Острво с благом, филм Телешоп Острво диносауруса Ловци на змаја Моћни ренџери Вести Гламур Празнични специјал Телешоп Вести Пад у рај, филм Телемастер Морген кафе Једна жеља једна песма специјал Скандалозно специјал Зона Замфирова, филм Завет, филм Скандалозно специјал

06.00 07.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 21.15 23.00 00.30 01.30 02.30

Дођи на вечеру Филм: Плес малог пингвина Фолк Филм: Секач Филм: Жућко -Прича о Радивоју Кораћу Лас Вегас Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Срећне вести Фолк Ексклузив Експлозив Вести Најсмешније рекламе Сулејман Величанствени Филм: Црна Зорица Филм: Специјалне снаге Концерт Тони Цетински Лас Вегас Најсмешније рекламе

07.00 Добро јутро 11.00 Филм: Шта се згоди кад се љубав роди 13.00 Магазин ин 14.00 Тачно у подне 15.00 Грандово народно весеље 16.00 Филм: Градски момак 17.30 Новогодишњи специјал Цеца уживо само за вас 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Прељубници 21.00 Моја велика свадба 22.00 Брачни судија 00.00 Филм: Небески капетан и свет сутрашњице 02.00 Филм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Биографија - Принц Хари Божићна песма за једну диву Био једном једва Божић... Биографија - Кејт Бланшет Најзад Божић Октобарско небо Биографија - Метју Пери Божић за ожењене Некад и сад Заљубљена до ушију Лажов

07.05 07.30 08.00 08.30 08.55

Хари воли Лизу Судије за стил Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” Мајке плесача Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Модна полиција Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.00 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

10.14 11.16 12.00 12.39 13.25 14.30 14.45 15.21 16.03 16.58 18.16 18.36 19.30 20.15 21.22 22.02 00.21 01.31 02.28

Пут зачина, док. серија Домови Туниса, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Мањински мозаик База Деда Мраза Наши и ваши Луда кућа Хрватска уживо Наука у 2012. Одмори се, заслужио си Дневник Филхармонијски бал 8. спрат, ток-шоу Певај моју песму Пуна срца, пуне чаше Гаража Снимак концерта

08.49 09.13 09.58 10.30 12.30 13.54 15.54 17.25

Живот с Дереком Мерлин Јеленко Играчке, филм Божић у улици кестена, филм Једном заувек, филм Винету 2, филм Силвестрово у Берлину, пренос Сликарство у 2012. Девојчица са шибицама, представа за децу ТВ Бинго Ледено доба 2, цртани филм Добар, лош, зао, филм Шума сумарум, филм Врана, филм Монти Пајтон: Смисао живота

18.57 19.09 20.00 20.20 21.55 00.35 02.35 04.15

09.30 12.15 13.10 14.05 15.00 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Соул фуд породица НY Инк Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Бигамиста Све о сексу Свингерске супруге Најлошије урађене тетоваже Потомак

08.00 09.50 11.40 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00

Трансамерика Случај Фаревел Николас Никлби Поље љубави Осиње гнездо Дани славе На први поглед Ламбада Еротски филм

08.45 Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом 10.30 Џек Хантер и небеска звезда 12.15 Филм: Суперајкула 14.00 Филм: Супертанкер 15.45 Филм: Суперерупција 17.30 Филм: Мегапиране 19.15 Филм: Метеорска олуја 21.00 Филм: Операција Грејсленд 23.20 Филм: Хладна фузија 01.00 Филм: Несрећа у ваздуху 02.40 Филм: Синбад и Минотаур

UTORAK, 1. JANUAR 2013.

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Био једном једва Божић... Биографија - Ејми Вајнхаус Божић за ожењене Божићна песма за једну диву Биографија - Принц Хари Заљубљена до ушију Лажов Биографија - Кејт Бланшет Био једном једва Божић... Некад и сад Матуранти Риџмонтске гимназије 22.30 Љубав и издаја 00.00 Братска љубав

Анђелина Џоли

Небески капетан и свет сутрашњице Познати научник је мисте риозно нестао. Новинарка Поли Перкинс заједно са пилотом покреће истрагу. Док ризикују своје животе, пут их води на егзотична места широм света. Хоће ли овај неустрашиви дуо успети да заустави др Тотенкопфа у његовој замисли да уништи земљу? Улоге: Џaд Лоу, Анђелина Џоли, Гвинет Палтроу, Ђовани Рибизи, Мајкл Гембон, Баи Линг, Лоренс Оли вије Режија: Кери Конрен (Пинк, 00.00)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Добро вече, Србијо Филм: Замена Сити вести Филм: У сновима Филм: Половна кола Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Ово мало душе Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Сумњив, дакле крив Филм: Ниске страсти 2 Крвава недеља Сити вести Филм: Половна кола Филм: Сумњив, дакле крив

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Увод у анатомију Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Како је бити Ерика Кугар Таун Модна полиција Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Бивши Шапат духова Секс и град

10.11 11.15 13.55 14.43 16.13 17.02 19.30 20.10 21.45 23.40 00.20

Новогодишња пљачка, ТВ драма Новогодишњи концерт из Беча Јеловници изгубљеног времена Воз у снегу, филм 8. спрат, ток-шоу Седам величанствених, филм Дневник Коко и духови, филм Краљев говор, филм Дневник 3 Велика трка, филм

08.08 08.30 09.15 09.45 11.20 13.55

Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Ледено доба 2, цртани филм Велика трка, филм Гармиш-Партенкирхен: Новогодишња турнеја четири скакаонице, пренос Гармиш-Партенкирхен: Новогодишња турнеја четири скакаонице, пренос Цртани филм Певај моју песму Минхен: Светски скијашки куп М + Ж, пренос Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Валцери, полке и друге шпеланције Оптужени Закон и ред Два и по мушкарца Складиште ЦСИ: Мајами Трачара Трачара

14.55 15.45 16.00 17.40 19.30 20.00 21.35 22.35 23.21 23.41 00.23 01.03 01.03

08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Посластичарски ас Венчаница из снова Новац на јеловнику Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером

08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.20 22.10 00.00

Поље љубави Алиса Дани славе Грејс више нема На први поглед Амин Мирал Поноћни каубој Еротски филм

06.20 08.20 09.20 15.20 22.20 00.35 02.40

Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Монк Скандал Филм: Последњи Мохиканац Филм: Све најбоље Скандал

SREDA, 2. JANUAR 2013.

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 22.30

Необичан пар: Поново заједно Биографија - Метју Пери Био једном једва Божић... Божић за ожењене Окршај холивудских звезда Матуранти Риџмонтске гимназије Љубав и издаја Окршај холивудских звезда Џејнина кућа Окршај холивудских звезда Резервне убице Страх изнутра

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Увод у анатомију Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Увод у анатомију Бивши Модна полиција Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

10.11 11.05 12.00 12.35 13.22 14.32 15.07 15.40 16.45 17.45 18.23 19.30 20.15 20.45 21.35 22.25 23.00 23.45 00.05

08.33 08.55 09.17 10.00 10.30 11.15 12.40 13.30 16.00 16.35 17.20 18.35 20.00 22.15 23.06 23.52 00.13

Путовања по континентима Домови Туниса, док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз, ток-шоу Реч и живот Чардак и на небу и на земљи, док. филм Пуном паром Хрватска уживо Луда кућа 8. спрат, ток-шоу Дневник Глобално село Сусрети с аутизмом, серија Хоризонти Дневник 3 Други формат Лудница у Кливленду Каролин Божић, филм

Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Идемо на пут с Гораном Милићем Каролин Божић, филм Личко прело Пустоловине у Динотопији, филм Регионални дневник Долина сунца Пуна срца, пуне чаше Хрватска, 2012. - док. филм Доба невиности, филм Топ гир 13, док. серија Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13

08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Посластичарски ас Венчаница из снова Затрпани Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека Тајна трудноћа Екстремни преображај Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека

08.00 10.00 12.00 14.20 16.30 18.20 20.00 22.00 00.00

Грејс више нема Наша кућа из снова Амин Нема ме Мирал Бени и Џун Тачка 45 Хеловин Еротски филм

06.20 08.20 09.20 22.20 00.50 02.40 04.20

Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Све по закону Филм: Завет Филм: Опијена љубављу Скандал Све по закону

dnevnik

31.decembar2012-2.januar2013.

PONEDEQAK, 31. DECEMBAR

Дру ги чо век Пи тер от кри ва да је ње го ва по кој на су пру га Ли са до би ја ла пи сма од Рал фа, чо ве ка ког ни ка да ни је упо знао. Пи те ро ва оп се си ја овим не по зна тим ри ва лом до сти же свој вр ху нац ка да, по вре ђе н и освет нич ки на стро јен од ла зи у Ми ла но у по тра зи за ми сте ри о зним Рал фом и исти ном о ње го вом од но су са Ли сом. Уло ге: Ли ам Ни сон, Ан то нио Бан де рас, Ло ра Ли ни, Ро мо ла Га раи, Пем Фе рис Ре жи ја: Ри чард Ејр (Пинк 2, 22.00)

Кло Грејс Морец

Ан то нио Бан де рас

Де вет Фајтер Дејв је тинејџер и средњошколац којег нико не примећује. Под утицајем великог броја стрипова које поседује и чита, Дејв ће одлучити да постане суперјунак који се бори против опаких злочинаца. У ту сврху набавља потребно одело, маску и мења име у Фајтер. Постоји само један мали проблем: Фајтер не поседује никакве супер моћи! Међутим, његов живот убрзо ће се драстично променити након што гомила истомишљеника почне да га имитира... Улоге: Аарон Тејлор-Џонсон, Николас Кејџ, Кло Грејс Морец Режија: Метју Вон (Прва, 00.05)

Монти Пајтон: Смисао живота Филм је посвећен вечној теми смисла човековог постојања, али на препознатљиво уврнут монтипајтоновски начин, с нагласком на апсурдном, грубом и у крајњој линији интелектуалном хумору. Улоге: Грејем Чeпмeн, Џон Клиз, Тери Гилијам, Тери Џонс, Мајкл Палин Режисери: Тери Џонс и Тери Гилијам (ХРТ 2, 04.15)

Слав ни ре ди тељ Гви до Кон ти ни сни ма но ви филм тру де ћи се да ба лан си ра из ме ђу ве ли ког бро ја же на у свом жи во ту – ода не су пру ге Лу и зе, пре ле пе љу бав ни це Кар ле, глав не филм ске му зе Кла у ди је, при сне Пе не ло пе Круз при ја те љи це и ко сти мо граф ки ње Ли ли ја не, по зна те но ви нар ке Сте фа ни, љу ба ви из де тињ ства Са ра ги не и мај ке. Уло ге: Да ни јел Деј-Лу ис, Ма ри он Ко ти јар, Пе не ло пе Круз, Ни кол Кид ман, Џу ди Денч, Кејт Хад сон, Со фи ја Ло рен, Стеј си Фер гу сон Фер ги Ре жи ја: Роб Мар шал (РТС 2, 01.12)

Днев ник опи ја ња Филм је по лу а у то би о граф ско де ло Хан те ра С. Томп со на и ба ви се жи во том но ви на ра ко ји од ла зи у Пор то ри ко да ра ди. Та мо ужи ва у оби љу ал ко хо ла и ле пим же на ма, па због то га че сто упа да у би зар не си ту а ци је. Пол Кемп је пу ту ју ћи но ви нар ко ји, згро жен Њу јор ком и Аме ри ком сти же у Пор то ри ко, ка ко би пи сао за ма га зин „Сан Ху ан Стар”. Ме ђу тим, ње гов жи вот уско ро из ми че кон тро ли, јер по ста је оп сед нут ру мом и ми сте ри о зном ле по ти цом... Уло ге: Џо ни Деп, Ђо ва ни Ри би зи, Ерон Екарт Ре жи ја: Брус Ро бин сон (РТС 1, 00.57)

UTORAK, 1. JANUAR

SREDA, 2. JANUAR

Специјалне снаге

Мачета Изгледао је као и сваки други радник са улице и савршен посрнули момак за намештаљку. Али, испоставило се да је он Мачета, легендарни бивши федералац са ставом и вештинама. Остављен на милост и немилост у борби са злим мексичким нарко дилером Торезом, Мачета је побегао у Тексас желећи да нестане и заборави на своју трагичну прошлост. Али, пронаћи ће само ланац корупције и преваре у коме је извршен атентат на сенатора, а он постао тражени човек. Мачета одлучује да скине љагу са свог имена и открива велику заверу. Улоге: Дени Трехо, Роберт де Ниро, Џесика Алба, Стивен Сигал Режија: Роберт Родригез, Итан Маникус (РТС 1, 23.55)

Безгранично Бредли Купер глуми стереотипног писца чији се живот мења у тренутку кад почне да конзумира тајну супстанцу. Она ослобађа све потенцијале његовог мозга, дајући му невероватне способности. Успеси се нижу, али почиње да се назире и тамна стране приче… Савршена формула ипак има својих мана, а мистериозне убице прате сваки његов траг. Улоге: Бредли Купер, Еби Корниш, Роберт де Ниро, Ендрју Хауард, Ана Фрил Режија: Нил Бургер (Пинк, 16.00) Владимир Алексић

Жућко – Прича о Радивоју Кораћу

Документарно играни филм Жућко - прича о Радивоју Кораћу говори о првој светској кошарк ашкој звезди са ових наших простора, његовој изузетној спортској каријери, али и фасцинантној личности. Ово је прича и о једном времену, земљи које више нема, бившој Југославији која је током 50-тих и 60-тих година 20. века почела да се отвара према Западу преко спорта, музике, филма, моде, а те нове трендове доносио је управо Кораћ. Улоге: Владимир Алексић, Катарина Радивојевић, Тихомир Станић, Војислав Брајовић Режија: Гордан Матић (Прва, 21.15)

Елзу Казанову отимају талибани и она се суочава се погубљењем. Међутим, специјална јединица очајнички настоји да је спаси. Почиње потера по непријатељској територији, а војници ће учинити све како би вратили Елзу кући. Улоге: Дајан Кругер, Ђимон Хунсо, Беноа Межимел, Рафаел Персоназ Режија: Стефан Рибоџад (Прва, 23.00)

Возач

Џесика Алба

Ово је филм о холивудском професионалном возачу, усамљенику, који ноћу обавља наручене вожње у свету подземља. Изненада се нађе у клопци једног од најмоћнијих људи у Лос Анђелесу пошто прихвати да прати мужа своје прелепе комшинице Ајрин. Када посао постане изузетно опасан, једино што може да учини да би спасао Ајрин и њеног сина јесте да ради оно што најбо- Кристина Хендрикс ље уме – да вози. Улоге: Рајан Гослинг, Кери Малиган, Рон Перлман, Кристина Хендрикс, Алберт Брукс, Оскар Ајзак Режија: Николас Виндинг Рефн (РТС 1, 00.40)

Рат светова

Дајан Кругер

Реј је радник на доковима, живи у Њу Џерсију, разведен је и нема добар однос са своје двоје деце Рејчел и Робијем, о којима се брине викендом. За време једне такве викенд посете, Реја и његову децу задеси серија необичних олуја. Ускоро откривају да је то само први талас инвазије ванземаљаца на Земљу. Реј одводи децу у Бостон, у покушају да их склони на сигурно, у кућу родитеља његове прве жене. За то време мора да их заштити и да се брине о њима на начин на који се није бринуо ни док су били породица на окупу. Улоге: Том Круз, Дакота Фенинг, Тим Робинс Режија: Стивен Спилберг (Б92, 21.00)