4
EKONOMIJA
subota28.novembar2009.
DNEVNIK
SUTRA OTVARAWE DELA AUTOPUTA OD SUBOTICE DO NOVOG SADA
Kroz Vojvodinu jo{ 20 kilometara Kao {to su i obe}ali, neimari su u roku zavr{ili drugu traku autoputa Horgo{ – Novi Sad, dugu 20 kilometara, koje }e – kako je i planirano, biti pu{tena u sao-
bra}aj u nedequ, 29. novembra. Radnici “Puteva” iz U`ica, koji su gradili deset kilometara autoputa iz smera Novog Sada prema severu, i PZP “Beograd”, koji su Koridor „napali“ u istoj du`ini od Subotice prema glavnom vojvo|anskom gradu, dali su sve od sebe
da bi ispo{tovali datu re~, iako im ki{no vreme nije i{lo naruku. Tehni~ki direktor Preduze}a za puteve “Beograd” Dejan Bulaji} izjavio je ju~e za na{
list da su tokom juna, jula i oktobra imali ~ak 37 ki{nih dana, uz to, bilo je problema i s nabavkom polimer-bitumena, me|utim, zahvaqzju}i lepom vremenu, odli~na ekipa neimara uspela je da zavr{i sve poslove u predvi|enom roku.
– Asfalt je ura|en kvalitetno, u tri sloja, izgra|ene su za{titne elasto-odbojne ograde, koje imaju zadatak da vozilo u slu~aju udara vrate na put, postavqena je horizontalna i vertikalna signalizacija, izgra|ene su bankine, tako da saobra}aj novom trakom mo`e da krene – ka`e Bulaji}. [ef gradili{ta na deonici koju grade “Putevi – U`ice” Stanko Teji} ka`e za na{ list da je zadovoqan ura|enim poslom. Sve je zavr{eno, {to }e se danas potvrditi i snimawem iz aviona, da bi se nova traka autoputa sutra mogla bezbedno pustiti u saobra}aj. Neimari su izgradili i oko 400 metara trake za uklapawe saobra}aja s postoje}eg poluautoputa na novu traku, kako u zoni Novog Sada, tako i na kraju deonice, s koje }e voza~i posle desetokilometarske vo`we nastaviti da voze starom trakom, a deset kilometara pre Subotice saobra}aj }e se odvijati punim profilom autoputa, dakle, starom i novom trakom. R. Dautovi}
SVE IZVESNIJA SUDBINA ZREWANINSKE FABRIKE
Bankrot {e}erane jedino re{ewe Sudbina Fabrike {e}era „Zrewanin“ sada je vi{e nego o~igledna. U jednoj od nekada vode}ih srpskih {e}erana najverovatnije }e biti progla{en bankrot, a imo-
deobi bude pravosna`no, sledi i isplata ste~ajnih poverilaca, ukoliko preostane novca. Dug zrewaninske {e}erane poveriocima narastao je na vi{e od 1,3 milijardu dinara, koliko je, zapravo, priznao Centar za ste~aj pri Agenciji za privatizaciju, kojem je poverena i uloga ste~ajnog upravnika. Najve}i poverioci su dr`ava Srbija i wena javna preduze}a, po{to 47 odsto ukupnog duga potra`uju upravo oni. Preostala 53 odsto odnose se na
Tri godine
vina rasprodata da bi se namirili brojni poverioci. S obzirom na tro da posle uvo|ewa ste~ajnog postupka, sredinom juna ove godine, niko od ovla{}enih predlaga~a u zakonskom roku nije predlo`io plan reorganizacije, Trgovinski sud u Zrewaninu je u septembru doneo zakqu~ak o unov~ewu ste~ajne mase, odnosno bankrotu, kao jednoj od dve varijante namirewa poverilaca i izlaska iz ste~aja. Jo{ nije obavqena procena vrednosti {e}erane, a nadle`ni obe}avaju da }e to biti u~iweno do kraja godine. O~ekuje se da bi prodaja imovine mogla biti ogla{ena ve} u januaru, a mesec dana kasnije i sprovedena u delo. Ako se prodaja realizuje, u roku od tri dana bi}e ispla}eni razlu~ni poverioci, a nacrt za glavnu deobu bi}e sa~iwen u roku od 15 dana. Kada re{ewe o glavnoj
Prerada slatkog korena u ovda{woj {e}erani prekinuta je jo{ pre tri godine, zbog ~ega radnici od tada nisu ni dolazili na posao. U prvom krugu otpremnine je dobilo blizu 150 radnika, dok ih je 47 ostalo u preduze}u, i{~ekuju}i odluku dr`ave. Me|utim, i neki od wih su u me|uvremenu izgubili strpqewe, pa je na kraju, od nekada{wih 200 zaposlenih, u {e}erani ostao svega 21. [e}erana je za to vreme i opusto{ena. Gotovo celokupna oprema je prodata da bi se namirili poverioci, ili je ukradena. brojne poverioce, me|u kojima nijedan nema potra`ivawe ve}e od 100 miliona dinara. Kada je re~ o najve}ima, predwa~e „Panonske elektrane“, kojima fabrika {e}era duguje 516,14 miliona dinara, slede Fond za razvoj Republike Srbije (164,82 miliona) i Naftna industrija Srbije (pribli`no 139 miliona dinara). @. Balaban
PROTEST RADNIKA VRBASKE UQARE
[trajk upozorewe u „Vitalu“ Nezadovoqni radnici vrbaskog “Vitala“ odr`ali su ju~e, kao {to su i najavili, jedno~asovni {trajk upozorewa i ponovili da }e, ukoliko im poslodavac ne ispune upu}ene zahteve, 7. decembra stupiti u generalni {trajk. Sindikat od poslodavca tra`i da se radnici “Vitala” koji su poslati na rad u druge fabrike, ~iji je vlasnik tako|e Peconijev “Invej”, vrate u “Vital”, zatim pove}awe plata od 50 posto, potpisivawe kolektivnog ugovora, isplatu slobodnih sati i prekovremenog rada, potpisivawe kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravqu na radu kao i da u~esnici {trajka ne snose posledice zbog u~e{}a. Osim predstavnika op{tinskog i pokrajinskog Samostalnog sindikata, podr{ku {trajka~ima su ju~e pred „Vitalom“ pru`ili i biv{i radnici, predstavnici sindikata „Karneksa“ i {e}erane „Ba~ka“, kao i predstavnici lokalne samouprave. Tokom ju~era{weg {trajka upozorewa, proizvodwa u „Vitalu“ nije prekidana, a na ulazu u fabriku su se okupili radnici druge i tre}e smene. Po re~ima predsednika [trajka~kog odbora\or|a Vukovi}a, zahtevi su upu}eni poslodavcu, a uslov za zapo~iwawe pregovora je da radnici „Vitala“ koji su pre nekoliko dana preme{teni u „Medelu“ i „Albus“, budu vra}eni na posao u vrbasku uqaru.
POJEFTIWEWE GASA U JANUARU
Kubik jeftiniji ~etiri dinara – Cena gasa za doma}instva od januara 2010. trebalo bi da bude sni`ena s 31 na 27 dinara po kubnom metru – najavio je direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}. Izra`eno u procentima, pojeftiwewe gasa }e iznositi oko 12 odsto. Bajatovi} je u “Azotari” u Pan~evu rekao da je u planu da se do Nove godine saberu svi efekti i utvrdi koliko je smawen dug potro{a~a “Srbijagasu”, i dodao da, ukoliko ne preostanu velika dugovawa, “stanovni{tvu }e biti ponu|e-
na ona cena gasa koja u datom trenutku bude tr`i{no realna”. Bajatovi} je podsetio na to da je gas ove godine na svetskom tr`i{tu dva puta pojeftinio, ali da se do kraja tre}eg kvartala, zbog kursnih razlika, nisu stekli uslovi za wegovo pojeftiwewe kod nas u ovoj godini. On je rekao da je “Srbijagas” sklopio ugovor s toplanama o kvalifikovanom kupcu, {to je omogu}ilo cene gasa ni`e ~etiri do {est dinara po kubnom me-
tru, napomiwu}i da se radi o toplanama koje isporu~uju toplotnu energiju industriji i daqinskim sistemima grejawa. – “Srbijagasu” je u interesu da prodaje {to vi{e gasa po ni`im cenama, ali te cene ne mogu biti ni`e od tr`i{nih – naglasio je Bajatovi}, i ukazao na to da treba imati u vidu da je neophodno nadoknaditi gubitak “Srbijagasa” od oko 120 miliona evra, koji je nastao u pro{logodi{woj grejnoj sezoni zbog kursnih razlika i niskih cena gasa.
TR@I[TE NEKRETNINA MIRUJE
Nesta{ica i stanova i kupaca Povratak subvencionisanih stambenih kredita od pre mesec i po, koji zna~e povoqnije uslove otplate zajma, jo{ uvek nisu izazvali ve}u prodaju stanova, iako se cene nisu mewale. Ohrabreni povoqnim kreditima, investitori su, naime, pomislili, da }e mo}i pove}ati cenu kvadrata, koju su bili pove}ali za petnaestak procenata, ali slaba potra`wa spustila je lopticu na zemqu. Potencijalni kupci obilaze banke i agencije za promet nekretnina, posebno podstanari koji bi `eleli da iskoriste pogodnost subvencionisanog kredita i oslobode se tereta gazdarica, me|utim, prodaja je veoma slaba, broj realizovanih ugovora je nekoliko puta mawi nego lane. Upu}eni ka`u da se u Novom Sadu mese~no proda maksimalno do 50 stanova, s tim {to se oni koji se ne pla}aju ke{om, pla}aju uglavnom komercijalnim, a ne subvencionisanim kreditima. Direktor prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina “Solis” Dragan Rabati} izjavio je za na{ list da nema ni{ta od spektakularne prodaje stanova, najavqene povodom pu{tawa subvencionisanih stambenih kredita, iako je izra`ena potreba za stambenim prostorom. Ali zbog nedostatka i novca i odgovaraju}ih stanova, kupci vi{e tra`e nego {to kupuju. Sagovornik isti~e da su kupci uglavnom gra|ani bez stana, dakle, stan se
Veliki stan – veliki i problem Problem je prodaja velikih stanova, za koje mnogi ka`u da su glavni razlog vra}awa subvencionisanih kredita. To se posebno odnosi na stanove u beogradskom naequ “Benvil”: kupci ne mogu da preuzmu toliko veliku kreditnu obavezu, uprkos svim pogodnostima, jer im za stan od 100 kvadrata, kakvih je jo{ preostalo, treba 200.000 evra. prodaje krajwem korisniku, kome je zna~ajan svaki dinar. Do sada je me|u kupcima mnogo bilo onih koji su ulagali u nekretnine, ali, ~ini se da je to vreme iza nas. – Kupci ta~no znaju {ta `ele i ne zale}u se – ka`e Rabati}. – Najvi{e se tra`e garsowere i dvosobni stanovi, eventualno trosobni. Za garsoweru kupci su naj~e{}e spremni da plate oko 30.000 evra, za dvosoban stan od 50 do 55 kvadrata – do 40.000 evra, a za trosoban izme|u 75 i 85 kva-
dratnih metara – do 70.000 evra. Nedavno je prodat stan od 33 kvadrata u novogradwi za 33.000 evra, iako se, na primer, za garsoweru od 27 kvadrata u zgradi koju na Bulevaru cara Lazara gradi “Aleksandar”, tra`i 1.350 evra po kvadratu. Stan na Limanu od 69 kvadrata prodat je za 69.000 evra, a na Satelitu od 48 kvadratnih metara – za 36.000. Sve zavisi od slu~aja. Rabati} ka`e da se od svih prodatih stanova polovina odnosi na garsowere, 20 do 30 odsto na jedno-
iposobne i dvosobne stanove, a ostatak na ve}e stambene jedinice. Garsowere se ve}inom pla}aju ke{om, a ve}i stanovi kombinovano – gotovina i krediti, uglavnom komercijalni, jer subvencionisani su veoma zahtevni, procedura odobravawa traje dugo, {to prodavac nerado ~eka i stan prodaje onom ko prvi mo`e da plati. Svi koji su zainteresovani da kupe izgra|en stan ili onaj koji je pred zavr{etkom, mogu posetiti sajt Privredne komore Srbije, koja me|u ozbiqnim gra|evinskim firmama sprovodi anketu o broju izgra|enih stanova i ceni kvadrata da bi investitorima olak{ala prodaju a gra|anima kupovinu. Do sada je u Srbiji evidentirano blizu 1.000 stanova, ali, kako je ove godine za subvencionisane kredite izdvojeno samo 450 miliona dinara, to je dovoqno tek za oko 200 do 300. Naredne godine za subvencionisane kredite bi}e obezbe|eno tri milijarde dinara, {to ohrabruje i investitore i besku}nike. R. Dautovi}
26. 11. 2009.
1.120,78943
DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom
Promena %
Cena
BELEX 15 (664,52 -2,91%)
Promet
Lipa, Sombor
20,00
360
1.440
^oka duvanska industrija, ^oka
19,90
1.500
2.967.000
Planinka, Kur{umlija
8,18
11.900
583.100
^a~anska banka, ^a~ak
6,85
18.359
5,91 Promena %
Utva silosi, Kovin
Naziv kompanije
Promena %
Cena
Promet
AIK banka, Ni{
-0,70
2.548
339.604.083
Komercijalna banka, Beograd
-3,38
31.450
188.700
1.780.868
Energoprojekt holding, Beograd
-4,43
777
4.196.811
1.398 Cena
58.716 Promet
Agrobanka, Beograd
-5,78
8.514
20.631.078
Univerzal banka, Beograd
-2,02
6.544
1.014.271
-12,00
3.784
37.995.144
Soja protein, Be~ej
-2,02
968
2.859.921
NK - 1. MAJ, Bogati}
-11,99
345
3.450
Metalac, Gorwi Milanovac
-1,07
2.404
175.508
Dijamant, Zrewanin
-11,97
7.905
39.525
Imlek, Beograd
-0,96
1.540
157.770
Metals banka, Novi Sad
Centroproizvod, Beograd Pet akcija s najve}im padom
Sremput, Ruma Alas holding, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija Utva silosi, Kovin
-11,90
1.273
38.190
-1,43
6.900
559.300
-11,82 Promena %
1.305 Cena
43.065 Promet
Privredna banka, Beograd
-5,94
681
167.584
Tigar, Pirot
-7,55
686
2.281.940
-12,00
3.784
37.995.144
Meser Tehnogas, Beograd
-4,72
6.708
167.695
^oka duvanska industrija, ^oka
19,90
1.500
2.967.000
Alfa plam, Vrawe
-3,45
8.400
7.140.000
Soja protein, Be~ej
-2,02
968
2.859.921
Telefonija, Beograd
-1,89
1.766
259.640
Veterinarski zavod, Subotica
-0,35
571
482.510
Metals banka, Novi Sad
-1,43
6.900
559.300
Veterinarski zavod, Subotica
-0,35
571
482.510
Svi iznosi su dati u dinarima