22
SVET
sreda25.novembar2009.
DNEVNIK
PO^ELA ISTRAGA O BRITANSKOM U^E[]U U RATU U IRAKU
RUSKO–AMERI^KI SPORAZUM O NUKLEARNOM ORU@JU
I Britanci zlostavqali Ira~ane LONDON: Zvani~na istraga o britanskom u~e{}u u ratu u Iraku ju~e je zvani~no otvorena, a rezultati bi mogli da budu neprijatni po vladu, uo~i izbora koji sredinom slede}e godine treba da budu odr`ani u Velikoj Britaniji. Peto~lani odbor, na ~ijem je ~elu ser Xon ^ilkot, imenovala je u junu vlada premijera Gordona Brauna da bi istra`io razloge za u~e{}e Britanije u invaziji na Irak, 2003. godine, koju su predvodile SAD, i posleratnom anga`ovawu u toj zemqi. „@elimo da steknemo jasan uvid u kqu~ne elemente britanskog anga`ovawa u Iraku“, izjavio je ^ilkot u uvodnom izlagawu. „Ono ~emu smo posve}eni i ono {ta britanska javnost mo`e od nas da o~ekuje jeste garancija da }emo biti strogi, nepristrasni, objektivni i pravi~ni“, poru~io je on, preneo je Rojters. Biv{i britanski premijer Toni Bler poslao je vi{e od 45.000 vojnika da u~estvuju u operaciji svrgavawa Sadama Huseina, u ratu koji je vrlo brzo postao krajwe nepopularan u Britaniji.Britansko u~e{}e u borbenim operacijama u Iraku zvani~no je okon~ano u aprilu, {est godina posle invazije i posle pogibije 179 vojnika. Porodice nekih od ubijenih vojnika i opozicioni politi~ari tra`ili su u vi{e navrata pokretawe istrage o ratu, tvrde}i da je vlada manipulisala informaci-
no, izvr{io samoubistvo po{to ga je vlada imenovala kao izvor televizijske mre`e BiBi-Si, koja je u izve{taju navela da je Blerova ekipa „naduvala“ informacije. Mediji su kritikovali obe te istrage kao „zamazivawe o~iju javnosti“ i podr`avali su zahteve za sprovo|ewe nezavisne istrage. Mnogi i sada nemaju poverewa u ^ilkotov odbor. „^ilkot tvrdi da odbor, ~ijih je pet ~lanova izabrano Gordon Braun, ne}e zamazivati o~i javnosti, ali izgleda da je formiran iskqu~ivo u tu svrhu“, ocenila je koalicija „Zaustavite rat“. ^ilkotova ekipa po~e}e istragu saslu-
Toni Bler: uspomena iz Iraka
jama kako bi opravdala invaziju. Blerova vlada je, naime, tvrdila da je Sadam Husein spreman da upotrebi oru`je za masovno uni{tavawe, ali me|unarodni istra`iteqi, posle pada re`ima u Bagdadu, nisu u Iraku prona{li takvo oru`je. Analiti~ari smatraju da bi dokazi koje bude prikupio odbor mogli da budu vrlo neprijatni po vladu uo~i op{tih izbora u junu 2010. Kona~ni zakqu~ak odbora ne}e, me|utim, biti objavqen pre kraja slede}e godine. ^ilkotova istraga je tre}a zvani~na istraga o ratu u Iraku. Pre pet godina, istra`iteqi su zakqu~ili da su pojedini ministri preuveli~ali opasnost od ira~kog oru`ja za masovno
Fotografija koja je podigla buru Fotografija koju je objavio britanski dnevnik „Indipendent“, na kojoj se mo`e videti kako britanski vojnici zlostavqaju ira~ke civile uhap{ene na jugu Iraka, podigla je buru u Birtaniji zbog kr{ewa me|unarodnog prava i @enevske konvenecije.Tvrdi se da su nekoliko sati posle snimawa fotografije, ~etvorica mu{karaca preba~ena u pritvorski centar kojim su upravqali britanski vojnici tamo pretu~ena, dok je 20 civila ubijeno. Fotografiju koju je objavio „Indipendent“ napravio je britanski vojnik posle oru`anih sukoba u blizini Al Maxara ali Kabira na jugu Iraka 14. maja 2004. godine. Ira~ani sa fotografije su ispitivani u pritvorskom centru Abu Naxi kojim je upravqala britanska vojska. uni{tavawe, ali da nisu namerno obmanuli javnost. Prethodni izve{taj, objavqen po~etkom 2004, oslobodio je britansku vladu svake odgovornosti za smrt stru~waka za ira~ko oru`je, koji je, navod-
Iran preti OEBS pred samit u Atini BE^: Organizaciji za evropsku ~esto ose}a neshva}enom. Me|uRusiji bezbednost i saradwu (OEBS) natim, u leto pro{le godine ruski
TEHERAN: Iran mo`e da tu`i Rusiju ako ne bude ispunila obaveze iz ugovora koji su ove dve zemqe sklopile i Teheranu ne isporu~i napredni sistem antiraketne odbrane, izjavio je ju~e zamenik komandanta iranskih vazduhoplovnih snaga, brigadni general Muhamed Hasan Mansurijan. „Rusi pod pritiskom cionisti~kog lobija i SAD odbijaju da ispune svoje obaveze iz sporazuma. A po{to se radi o zvani~nom ugovoru, za wega su nadle`ni me|unarodni sudovi“, rekao je Mansurijan, javila je iranska agenciju IRNA. Iranski zvani~nici u posledwe vreme izra`avaju nezadovoqstvo zbog toga {to Rusija wihovoj zemqi nije isporu~ila napredni sistem antiraketne odbrane S-300, kao {to je bilo predvi|eno ugovorom o kupovini, i tvrde da je razlog za neisporu~ivawe protivqewe Izraela i SAD, preneo je Rojters. (Tanjug)
lazi se na prekretnici, po{to se po~etkom decembra u Atini odr`ava samit {efova diplomatija na kojem bi trebalo doneti zna~ajne odluke.U ciqu pripreme tog samita ju~e je u Be~u odr`ano vanredno zasedawe Stalnog saveta koji treba da pripremi odluke o poboq{awu rada te organizacije. Proteklih 10 godina OEBS je bio suo~en sa procesom erozije, a samit u Atini }e pokazati da li se taj proces mo`e zaustaviti i da li je uop{te mogu}e da OEBS doprinosi re{ewu me|unarodnih spornih pitawa. Tri najzna~ajnija „igra~a“ unutar OEBS su SAD, EU i Rusija. OEBS, kao i druge me|unarodne multilateralne institucije, za ameri~ku spoqnu politiku tokom ere Xorxa Bu{a nisu imale gotovo nikakav zna~aj. Na drugoj strani, ni Rusije vi{e ne pokazuje mnogo interesovawe za OEBS, jer se
predsednik Dimitrij Medvedev iza{ao je u javnost sa predlogom o novom evropskom bezbednosnom sistemu. Do promenqa je do{lo i u Ba{ingtonu gde je po~etkom ove godine Barak Obama preuzeo mesto predsednika u SAD. I pored privremenog sna`nog zahla|ewa odnosa izme|u Zapada i Rusije nakon pro{logodi{we krize u Gruziji, sada je do{lo do konstruktivnije klime u pregovorima u be~kom sedi{tu OEBS-a. Pred samit u Atini, 1. i 2. decembra, nova magi~na re~ u OEBS-u trenutno je „Krfski proces“, jer su na Krfu ovog leta {efovi diplomatija OEBS odlu~ili da se pokrene dijalog o bezbednosnim pitawima.Ostala su, me|utim, razli~ita vi|ewa bezbednosnih pitawa. Rusija svojim predlogom misli pre svega na reformu vojne bezbednosti, dok Zapad pitawe bezbednosti smatra kompleksnijim. (Tanjug)
{awem visokih funkcionera i vojnih oficira, a Bler i drugi politi~ari da}e izjavu po~etkom slede}e godine. Jo{ nije poznato da li }e biti saslu{an i premijer Braun. (Tanjug)
O datumu potpisivawa odlu~uju Medvedev i Obama MOSKVA: Mesto i vreme potpisivawa novog sporazuma o strate{kom nuklearnom naoru`awu odredi}e predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, po zavr{etku pregovora delegacija, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Koliko mi je poznato, 4. decembar kao datum nigde nije figurirao“, rekao je Lavrov, komentari{u}i napise u medijima da bi sporazum koji }e zameniti aktuelni Sporazum o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog oru`ja (START) biti potpisan 3. ili 4. decembra, u nekoj od evropskih dr`ava, preneo je Itar-Tass. „Rok va`ewa sada{weg sporazuma isti~e 5. decembra, predsed-
nici su nalo`ili da se u~ini sve da novi sporazum bude spreman do tog roka“, rekao je ruski ministar inostranih poslova. Agencija Intefaks prekju~e je prenela izjavu ameri~kog ambasadora u Rusiji Xona Bajerlija da su pregovori o novom sporazumu u zavr{noj fazi i da je „ve} mnogo u~iweno“. „Na{e delegacije vode intenzivne pregovore koji traju ve} vi{e od dva meseca“, rekao je on, podse}aju}i da su pro{le nedeqe tokom susreta u Singapuru Medvedev i Obama potvrdili nameru da se novi sporazum potpi{e do kraja godine. „Uveren sam da }emo uspeti da ostvarimo postavqeni ciq i uspeti do roka“, kazao je Bajerli. (Tanjug)
BIV[E REPUBLIKE SSSR-a U BORBI PROTIV KRIMINALA
Avganistan pove}ao proizvodwu droge 40 puta BI[KEK: Prihodi proizvo|a~a narkotika u Avganistanu godi{we iznose oko ~etiri milijarde, a trgovaca oko 100 milijardi dolara, izjavio je ju~e u Bi{keku zvani~nik Organizacije Sporazuma za kolektivnu bezbednost Mihail Melihov. „Sve probleme sa kojima se danas suo~ava Avganistan u tu zemqu su uvezli transnacionalni narkokarteli“, rekao je Melihov, zamenik sekretara Koordinacionog tela na~elnika nadle`nih organa za borbu protiv nelegalnog prometa droge zemaqa u~esnica te organizacije, biv{ih sovjetskih republika. „Avganistan se, prakti~no, pretvorio u me|unarodnu firmu za proizvodwu i prodaju droge“, rekao je on na po~etku dvodnevne
me|unarodne konferencije „Savremeni problemi borbe protiv terorizma i drugih nasilnih ispoqavawa esktremizma“ u Kirgiziji. Prema wegovim podacima, za posledwih sedam godina proizvodwa narkotika u Avganistanu pove}ana je 40 puta i dostigla je 7.700 tona, preneo je Itar-Tas s. Melihov je izneo uverewe da su glavni izvoznici narkotika iz Avganistana u susedne zemqe centralnoazijskog regiona, ekstremisti~ke organizacije, kao {to su Islamski pokret Turkestana Hizb-ul tahrir i druge sli~ne strukture. Na konferenciji u Bi{keku u~estvuju predstavnici Zajednice Nezavisnih Dr`ava, OSKB, [angajske organizacije za saradwu i OEBS-a. (Tanjug)
Lisabonski sporazum i nova ovla{}ewa BRISEL: Evropski parlamentarci s nestrpqewem ~ekaju na stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma 1. decembra koji }e im, prema novim institucionalnim pravilima, dati ve}u nadle`nost. Dok imenovawa novog predsednika Saveta EU i visokog predstavnika za spoqnu i bezbednosnu politiku predstavqaju pre svega preoblikovawe spoqa{weg izgleda Unije, unutra{we preoblikovawe koje donosi Lisabonski sporazum podrazumeva davawe ve}e mo}i Evropskom parlamentu i ovaj korak smatra se su{tinski ve}om promenom od uspostavqawa dve nove funkcije. Parlament }e od 1. decembra dobiti glas u ~itavom nizu novih pitawa kao {to su legalna imi-
gracija, pravosudna i policijska saradwa u borbi protiv kriminala, strukturalni fondovi, slu`be od op{teg ekonomskog interesa, za{tita privatnih podataka ili prava intelektualne svojine. Od sada, pristanak parlamentaraca bi}e neophodan i za usvajawe dugoro~nog, sedmogodi{weg buxe-
ta Unije, ~ijem prihvatawu je do sada prethodila rovovska borba zemaqa ~lanica po pitawu iznosa i prioriteta, a Evropski parlament }e imati izvesna ovla{}ewa i u usvajawu godi{wih buxeta. Pove}awe zakonodavne vlasti evropskih parlamentaraca bi}e prakti~no udvostru~eno i radi}e na jednakoj ravni sa poslanicima u nacionalnim parlamentima dr`ava ~lanica. Evropski poslanici do sada su ve} imali zna~ajna ovla{}ewa po pitawu unutra{we trgovine i zakonodavstva vezanog za za{titu `ivotne sredine, u okviru kojih su proteklih godina doneti zna~ajni zakoni sa implikacijama po kompanije {irom sveta. (Tanjug)
PETA STRANA SVETA
LI^NOSTI HUN SEN Premijer Kamboxe Hun Sen izjavio je ju~e da bi zapadne zemqe trebalo da se izvine zbog podr{ke Crvenim Kmerima i posle pada wihovog re`ima 1979. godine. Hun Sen je ovo izjavio u trenutku dok traje su|ewe Da~u, zapovedniku glavnog zatvora iz vremena komunisti~kog re`ima Pola Pota. „Vreme je da izraze `aqewe i da snose moralnu odgovornost“, rekao je premijer.
KARLA BRUNI-SARKOZI Karla Bruni-Sarkozi prihvatila je ponudu ameri~kog re`isera Vudija Alena da igra u wegovom narednom filmu. „Ne znam o kojoj je ulozi re~, ali sam prihvatila“, kazala je supruga predsednika Nikole Sarkozija. „Stvari radim bez razmi{qawa, jer da nije tako, ni{ta ne bih uradila. Nisam glumica. Mo`da }u biti lo{a, ali u `ivotu ne smem da propu{tam ovakve prilike.”
[IMON PERES Predsednik Izraela [imon Peres izjavio je, po povratku iz Kaira, da je postignut napredak u nastojawima da se oslobodi oteti izraelski vojnik Gilad [alit.“Svi mi znamo da je napredak postignut“, rekao je Peres, istakav{i da se neki detaqi moraju skrivati.Izvori bliski Hamasu koji vlada pojasom Gaze, gde je [alit zato~en jo{ od juna 2006,potvrdili su napredak u pregovorima.
Pogubqeni krivci skandala s melaminom u mleku PEKING: Kineske vlasti su saop{tile da su izvr{ile smrtnu kaznu nad dvoje qudi, zbog wihove ume{anosti u slu~aj mleka u prahu kontaminiranog melaminom, u kome je najmawe {estoro dece umrlo, a vi{e od 300.000 se razbolelo. Dr`avna agencija Sinhua je prenela ju~e da je \ang Juxun pogubqen zbog ugro`avawa javne bezbednosti, a Geng Xinping zbog proizvodwe i prodaje toksi~ne hrane. Skandal sa mlekom u prahu u kome je prona|ena industrijska hemikalija melamin, {okirao je pro{le godine Kinu. Deca koja su konzumirala mleko dobijala su kamen u bubregu, a nekoj je taj vitalni organ i otkazao. Melamin je smola koju koriste neke kompanije koje se bave
proizvodwom prehrambenih proizvoda da bi se prikazao ve}i procenat proteina u namirnicama. U mawim koli~inama, ta supstanca se ne smatra toksi~nom, ali mo`e da izazove stvarawe kamewa u bubrezima, pa ~ak i blokadu bubre`nih funkcija. Melamin se koristi u proizvodwi plastike i ve{ta~kog |ubriva. Mleko u prahu, zaga|eno melaninom, prodavale su od jula 2007. do avgusta 2008. najve}e kineske mlekare, a pre svega najve}a od wih „Sanlu“, koja je u me|uvremenu bankrotirala, podsetio je Rojters.Od ukupno 21 odgovornog za skandal, osu|enih u januaru u gradu [i|iaxuang, dvojica su ju~e pogubqena. Najve}i krivac za aferu, po mi{qewu kineske javnosti, Tian Venhua koja je bila gene-
ralni menaxer kompanije „Sanlu“, osu|ena je na do`ivotnu robiju. Slu~aj zatrovanog mleka mnogo je naudio me|unarodnom
ugledu Kine. Veliki broj zemaqa je tada otkazao uvoz mleka i mle~nih proizvoda iz Kine. (Tanjug-Beta-AP)