Dnevnik 24.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 24. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23597 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VOJ VO \AN SKI PAR LA MENT SU TRA PO KRE ]E ZA KO NO DAV NU INI CI JA TI VU ZBOG ZA KI DA WA PO KRA JIN SKOG BU YE TA

SVM: Zakon o buyetskom sistemu je antivojvo|anski str. 3

JU^E NA NOVOSADSKOM SAJMU PO^ELI PRVI DUNAVSKI BIZNIS FORUM I 7. „INVESTEKSPO”

I N T E R V J U : ^E DO MIR JO VA NO VI], LI DER LDP-a

Ovo Srbiji jo{ posle Milo{evi}a niko nije radio

str. 2

www.vojvodina.gov.rs

Evropa jedini mogu}i put

str. 4

NASTAVQA JU SE PRE PU CA VA WA OKO VOJ VO \AN SKIH ORA NI CA, ZA KU PA I ABU DA BI JA

Wive trebaju ratarima, a ne tajkunima i {eicima

str. 6

PO SLE IN CI DEN TA U TE ME RI NU

DI REK TOR MI LEN KO MI LI VO JE VI] KA @E DA PRED U ZE ]E NI JE ZA PRO DA JU

Sedmorica uhap{ena zbog nacionalne i verske mr`we

Luka Novi Sad pravi pare, ne}e privatizaciju

str. 13

NASLOVI 2 Strategija o KiM okupqa dr`avni vrh na Andri}evom vencu

Ekonomija 4 Vlada }e kontrolisati cene grejawa, inspektori ulaze u toplane

Poqoprivreda 6 Blokada puta kod Ba~ke Palanke 6 Brazilski pili}i lome krila na{im

JU ^E URU ^E NE OK TO BAR SKE NA GRA DE I NO VEM BAR SKE PO VE QE NOVOG SADA

Novi Sad 8 Neki Novosa|ani ne pla}aju komunalije od 1998. godine

Crna 13 Zbog ilegalnog kla|ewa gubitak 50.000.000 evra

Jutro sve`e, dan sun~an Najvi{a temperatura 19 °S

Znawe utkali u napredak grada

Foto: N. Stojanovi}

Politika

str. 9

SPORT

n RUKOMETNI DERBI VOJVODINE I ZVEZDE

str. 14 – 19

n [IROM SRBIJE UTAKMICE NACIONALNOG KUPA

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

INTERVJU

Ovo Sr bi ji jo{ po sle Mi lo {e vi }a ni ko ni je ra dio

pOslaNi^ke Teme

Am ne sti ja pu ni bu yet Poslanici Skup{tine Srbije po~eli su ju~e redovnu sednicu razmatrawem predloga zakona o amnestiji, koji je parlamentu dostavila Vlada Srbije. Parlamentarci }e danas prekinuti teku}u sesiju da bi otpo~eli novu sa samo jednom ta~kom dnevnog reda – predlogom zakona o preuzimawu imovine i obaveza odre|enih banaka radi o~uvawa stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Kako je najavqeno, tim zakonom treba da se re{i problem Nove Agrobanke kao i svih drugih banaka koje se pojave kao nelikvidne. Ukoliko zakon bude usvojen, slede}e nedeqe {tedwa gra|ana iz Nove Agrobanke bi}e preme{tena u Po{tansku {tedionicu. Obrazla`u}i zakon o amnestiji, ministar pravde Ni ko la Se la ko vi} je rekao da }e od 8.000 osu|enih biti pu{teno 3.600, od ~ega 1.100 odmah po stupawu zakona na snagu. Selakovi} je objasnio da }e na slo-

bodu biti pu{teni osu|eni na kazne do tri meseca, a da }e osu|enima na kaznu od tri do {est meseci zatvora kazna biti prepolovqena. Ostale kazne bi}e umawene za ~etvrtinu, osim u slu~ajevima osu|enih za najteà krivi~na dela, s kaznama od 30 do 40 godina, kao i za krivi~na dela organizovanog kriminala, radwi protiv polnih sloboda, teèg oblika porodi~nog nasiqa i drugo, objasnio je ministar pravde. Kazna }e tako|e biti umawene za ~etvrtinu starijima od 70 godina, zbog humanih razloga. – Kapaciteti na{e Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija su 7.500 lica, a u wima je na izdràvawu kazne 11.375 qudi – rekao je ministar Selakovi}, i podsetio na to da se u Srbiji posledwa amnestija dogodila u februaru 2001. godine. Selakovi} je izra~unao da bi se, dono{ewem zakona, buxetski tro{kovi smawili 127 miliona dinara, a dugoro~no 800 miliona.

Ko }e sve na slo bo du Vlast i opozicija su na suprotstavqenim stranama kada je re~ o zakonu o amnestiji. Raspravu je obeleìla polemika eksministarke pravde Sne à ne Ma lo vi} i funkcionera SNS-a Vla di mi ra Cvi ja na. Sneàna Malovi} je ustvrdila da se „zakon odnosi na An dri ju Dra {ko vi }a, koji je posle 11 godina i posle pet izmena sudskih ve}a osu|en na devet godina zatvora, a nakon usvajawa ovog zakona odmah }e se na}i na slobodi“. – Zakon se odnosi na Sre te na Jo ci }a, koji je osu|en na 15 godina, a ovim zakonom }e mu kazna biti smawena 25 odsto. Ne mogu da vidim na koji na~in }e u wegovom

slu~aju do}i do u{tede u buxetu – zapitala je Sneàna Malovi}, dodaju}i da se zakon odnosi i na Uro {a Mi {i }a, koji je osu|en na pet i po godina, a odmah posle usvajawa zakona izlazi na slobodu. Navela je i da }e nova re{ewa vaìti i za Lu ku Ka ra xi }a, osu|enom na dve i po godine zatvora, kome je sud nedavno odloìo izvr{ewa kazne, kao i na Ste fa na Ka ri }a, kome je izre~ena kazna zatvora od jedne godine zbog saobra}ajne nesre}e. Po wenim re~ima, bi}e amnestirani i oni koji su u~estvovali u ubistvu Francuza Brisa Tatona, kao i osobe koje su u~estvovale u ubistvu @eqka Ra`natovi}a Arkana.

Cvi jan: Ni sam Dra {ko vi }ev advo kat Poslanik Srpske napredne stranke Vla di mir Cvi jan naglasio je da opozicione stranke ne treba da pla{e gra|ane da }e usvajawem predloga zakona o amnestiji ubice {etati ulicama Srbije jer se to ne}e desiti. – Ajde da ne {irimo besmisleni strah me|u gra|anima da }e ubice da {etaju ulicama – poru~io je Cvijan, odgovaraju}i na kritike opozicije. On je naglasio da predlo`eni zakon ne}e omogu}iti da ubice iza|u na slobodu i da gra|ani nemaju razloga da se pla{e da }e kriminalci {etati ulicom. On je rekao da ni oni koji su primali mito ne}e biti amnestirani, osim ako imaju vi{e od 70 godina, i istakao

da }e stupawem na snagu zakona biti pu{teni na slobodu samo oni koji su osu|eni na tri meseca, {to je krivi~no delo poput no{ewa lova~ke pu{ke na pogre{an na~in, dok }e onima koji su osu|eni na tri do {est meseci kazna biti prepolovqena. Cvijan je kazao da posledwi Zakon o amnestiji, donet 2001. godine u vreme vlade Zorana \in|i}a, nije predvi|ao skoro nijedan izuzetak, a da je zakon koji danas predla`e Vlada mnogo o{triji. Na ponovno insitirawe Sne `a ne Ma lo vi} da se izjasni o Dra{kovi}evom slu~aju, Cvijan je rekao da on nije advokat An dri je Dra {ko vi }a i da ne zna ta~no matemati~ki da li }e na wega biti primewena amnestija.

Opo me na zbog je zi ka Predsedavaju}a Ve sna Ko va~ (URS) izrekla je ju~e opomenu Vla di mi ru Cvi ja nu zbog uvredqivog obra}awa Ole ni Pa pu gi (LSV). Papuga je u raspravi rekla da }e po slovu zakona o amnestiji najverovatnije na slobodu biti pu{teni An dri ja Dra {ko vi}, Mi la din Ko va ~e vi} i Uro{

^EDOMIR JOVANOVI], LIDER LDP-a

Mi {i} i da su „qudi ogor~eni zbog toga“. Apeluju}i na opozicione poslanike da pro~itaju zakon, Cvijan je dodao: – Spreman sam da za koleginicu Papugu obezbedim preveden na neki drugi jezik jer je ona pre {est meseci rekla da je za wu srpski jezik tu|inski. S. Stankovi}

– Koliko }e ova vlada tehni~ki trajati iskqu~ivo je pitawe wihove unutra{we spremnosti da ne rade ni{ta i da probleme koje imaju re{avaju odlagawem problema, onako kako se ovde radi ve} osam godina. Cena takvog pona{awu su inflacija od 12 posto, kretawe kursa koje izgleda kao EKG-snimak, novi dugovi javnih preduze}a, gotovo 30 odsto realno nezaposlenih. Ova vlada }e su{tinski, kao politi~ki pro jekat, pasti ve} na usvajawu buxeta za 2013. godinu, ~ak i ako buxet bude usvojen – kaè u razgovoru za „Dnevnik“ lider LDP-a ê do mir Jo va no vi} na molbu da proko men tari {e odno se u vladaju}oj ko ali ci ji i mogu}nost skorih novih izbora. – Naime, ve} sada je o~igledno da se pravi la`ni buxet u kojem }e iznosi biti predstavqeni potpuno ve{ta~ki i nerealno, {to pokazuje da taj buxet ne}e mo}i da izdrì 2013. godinu, niti da u vladaju}oj koaliciji uop{te posto je plano vi da se ne{to ozbiqno uradi. Ne moè biti ni uspe{na ni odrìva Vlada koja nema nijedno re{ewe kako da okrene katastrofalan pravac ekonomskog i politi~kog propadawa, koja je napravila vi{e od 1,5 milijardu dolara novog duga za samo tri meseca i usput dovela politi~ki ìvot u zemqi do ta~ke pucawa. l Ka ko oce wu je te do sa da {wi u~i nak Vla de i pred sed -

ni ka dr `a ve? Da li je Sr bi ja pro me ni la svoj po li ti~ ki kurs po sle 6. ma ja? – Srbija nije imala efikasan i jasan politi~ki kurs ni pre 6. maja, ali je posle izbora Nikoli}a i nove Vlade lutawe postalo jo{ o~iglednije, opasnije i skupqe. Nikoli} je generator

antievropske politike, stalne tenzije koju proizvodi gotovo rutinski, u svakom intervjuu ili javnom nastupu. U Srbiji niko posle Milo{evi}a, izuzev Ko{tunice, to nije radio, naro~ito s tako mo}ne pozicije. Nikoli} je prvi lansirao tezu da nam neprijateqi oduzimaju zemqu i ru{e wene temeqe, stalno pravi haos u regionu obja{wavaju}i Makedoniji ili Hrvatskoj {ta treba da rade, u Rusiji je ~e{}e nego kod ku}e. Naravno da to onda inspiri{e i druge iz vlasti da izgube kon-

trolu i da po~nu da se nametnu i jo{ vi{e istaknu u srbovawu dvosmislenim izjavama. l Da li smo se na {li na sle pom ko lo se ku ka da je re~ o evrop skim in te gra ci ja ma? – Nova vlast je na {inama biv{e Tadi}eve vlasti, samo je jo{ neiskrenija, ~ak i u frazama da `eli da Srbija u|e u Evropsku uniju, i mnogo br`e nanosi {tetu nego {to su to radile prethodne vlade. Ovo je galopi raju}i suno vrat, za sno van na ideji da }e Evro pa ili SAD bi ti spremni da dopuste svaku vrstu gluposti ili gre{aka u unutra{woj politici, glasno antievropejstvo, sve u nadi da }e ova koalicija biti kooperativna na kosovskom pitawu. Takva milo{evi}evska taktika je ve} jednom razorila i Srbiju i sve oko nas i otkinula nas od Evrope i sveta u trenutku kada se on najdinami~nije razvijao i bio najotvoreniji za pro{irewe. l Da li je Da ~i} do bro re {e we za pred vod ni ka pre go va ra~ kog ti ma o Ko so vu? – Ni{ta mawe ili vi{e lo{e nego to {to je na ~elu Vlade. U nere{nom odnosu sa sopstvenim koaliciom partnerima, uz posebnu sklonost da minimalne pozitivne korake koje napravi odmah pokrije opasnom izjavom ili neozbiqnim stavom i stalnom potrebom da se pravda za ispade i gre{ke koje prethodno sam napravi.

Vlast tretira Vojvodinu na pokvaren na~in l Ka ko oce wu je te od nos no ve vla sti pre ma Voj vo di ni i mo è li na toj re la ci ji do }i do otva ra wa no vog po li ti~ kog à ri {ta? – [ta zna~i izjava predsednika Vlade da se sva re{ewa za Vojvodinu nalaze „u wegovoj fasckli“ i potpuno beàwe Nikoli}a, Vu~i}a i Dinki}a o temi Vojvodine? Uvredqiv je usputni komentar premijera da se u dva dana susreo s premijerima dve pokrajine – Kosova i Vojvodine. Kakva je to poruka Vojvodini, gurawe u kontekst Kosova, sukoba, ~iwenice da danas s Ta~ijem mora da razgovara u Briselu dok

se Vojvodini, kao lojalnoj pokrajini, uskra}uje ~ak i pravo da ima svoje privredno i kulturno predstavni{tvo u tom Briselu? Vojvodina je u takvoj situaciji, rastrzana izme|u borbe za bedne procente, trulih kompromisa u pro{losti i pod pritiskom sve agresivnije nove republi~ke vlasti ba{ zato {to je Vojvodina tretirana na taj pokvareni na~in. Zato {to se nekoliko politi~ara partijski poga|alo i dogovaralo kako da obesmisli svaku naznaku funkcionalne autonomije prilikom pisawa i nametawa Ustava iz 2006.

l Ve ru je te li u is kre nu na me ru vla sti da se ob ra ~u na s kri mi na lom i ko rup ci jom? Ima li Vu ~i} is kre nu po dr {ku u Vla di za taj po sao? Da li }e i ovo ga pu ta sve osta ti sa mo na otva ra wu afe ra, bez epi lo ga? – Borbu protiv kriminala mogu sprovesti samo ozbiqne, kredibilne i efikasne institucije, a ne bilo ~ija iskrenost ili poistove}ivawe s pravom i pravdom. Vlada nije predlo`ila nijedan zakon, nijedan mehanizam za ozbiqnu borbu protiv korupcije, koja je u Srbiji posledica sistema koji je neefikasan, zasnovan na ideji da je dr`ava istovremeno vlasnik, investitor, preduzima~, posrednik, kupac, prodavac, dobavqa~

No va vlast je na {i na ma biv {e Ta di }e ve vla sti, sa mo je jo{ ne is kre ni ja. Ovo je ga lo pi ra ju }i su no vrat i kontrolor. U takvom sistemu nema nikakvog reda i borba protiv kriminala se svodi na zamarawe javnosti i kori{}ewe institucija za me|usobne ucene i politi~ku borbu. l Ta di} je ne dav no iz ja vio (pe tak RTS) da je za DS „~ist ko a li ci o ni part ner“ za no vu Vla du LDP, a da se mo è raz go va ra ti sa SNS-om ako osta ne na evrop skom pu tu. Ka ko se va ma ~i ni ta kva kom bi na to ri ka? - Politika ~istih ra~una, efikasna modernizacija zemqe, potpuno druga~ija organizacija institucija, odustajawe od mitomanije i fraza, po{teniji odnos prema Vojvodini, izlaèwe iz izolacionisti~ke i ksenofobi~ne politike, druga~ije obrazovawe i zdravstvo – to su za LDP merila za ocenu da li je ne~ija politika evropska. LDP je u ovom trenutku jedina efikasna opozicija, svaki napor DS-a da deluje u tom pravcu }emo pozdraviti i to moè oja~ati reformski potencijal u Srbiji. U ovom trenutku, to je mera na{ih odnosa, tako }e biti i u budu}nosti. Svetlana Stankovi}

STRATEGIJA O KiM OKUPQA DR@AVNI VRH NA ANDRI]EVOM VENCU

Fi na le Ni ko li }e ve tro me se~ ne na ja ve Dràvni vrh okupi}e se danas kod predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a oko dràvne strategije za kosovo i Metohiju, koju je {ef dràve najavio pre tri meseca. Uo~i finala dràvnog plana, koji javnost s nestrpqewem o~ekuje, predsednik skup{tinskog odbora za KiM Mi lo van Dre cun izjavio je da platforma za pregovore o Kosovu ne}e sa dr à ti ni {ta sen za ci o nal no no vo, niti }e ponuditi re{ewa koja nisu ve} vi|ena u svetu, a da }e wena osnovna poruka biti da svaki dogovor dolazi u obzir, ako je u okviru me|unarodno pri-

znatih granica. Po wegovim re~ima, pozicija Srbije, koja }e biti nepromenqiva i koja je mnogo starija od pozicije Pri {ti ne, pod ra zu me va ono {to je predsednik Nikoli} govorio u Generalnoj skup{tini UN – da ne}e biti ni eksplicitnog ni implicitnog priznavawa jednostrano progla{ene nezavisnosti. – I tu je kraj, tu Srbija ne}e praviti kompromise, i to }e morati da uva`ava i me|unarodna zajednica i svi u Pri{tini – kazao je on, uz opasku da }e platforma oja~ati ulogu Narodne skup{tine u pregovorima o Kosovu, te`iti

da vrati UN u dijalog kao glavnog medijatora. – Koliko razumem, tim predsednika Republike obavesti}e neke od najvi{ih funkcionera i premijera o tome {ta su osnove plana. Platforma jo{ nije spremna za usvajawe i raspravu pred Skup{tinom i u tome vidim veliki problem, a glavni pregovora~ }e biti premijer Ivi ca Da ~i}, iako }e on tek sutra biti upoznat s tekstom koji je neko drugi napisao – kazao je poslanik LDP-a Bo jan \u ri} skup{tinskim izve{ta~ima. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA @dji la spaj tic Ju~e se na lajni pojavio novi „Tviter„ nalog: @dji la spaj tic. „Dobrodo{li na ’Twit ter’ nalog izbornog {taba Dra ga na \i la sa i Bo ja na Paj ti }a! Ovde }ete biti u prilici da pratite aktivnosti na{ih kandidata do XV vanredne skup{tine Demokratske stranke„, poru~eno je s tog naloga. Na „Tviteru„ sa svojim fanovima ve} kontakttira izborni {tab Bo ri sa Ta di }a, kao i li~no

kandidat za ~elnika DS-a Bra ni mir Ku zma no vi} i kandidat u najavi Zo ran @iv ko vi }a.

[ta se ~e ka Poslanik LSV-a u Skup{tini Vojvodine Alek san dar Mar ton se pita: „’Obraz’, ’Na{i’, ’64 `upanije’, ’Dveri’... [ta se ~eka sa zabranama?„

Jad ni qu di Predsednik Pokreta radnika i seqaka Zo ran Dra gi {i} komentari{e zakonske predloge: „Po predlogu Zakona o amnestiji, 1.200 qudi treba da bude pu{teno iz zatvora. Jadni qudi!„

Su pru ga, ta {ta i bi ci kli sta Nekada{wi savetnik predsednika Srbije i ~lan GO DS-a Ne boj {a Kr sti} “pri~a” svojim fanovima: „Iranski nuklearni tehni~ar s bri-

tanskim paso{em, wegove supruga i ta{ta, francuski biciklista i jedan slu~ajni prolaznik”, naslov je moje kwige... Izlazi za slede}i sajam. Da li je naslov malo rogobatan?„

Jeremi} “precizira”: „Sajam ma~aka u nedequ, {etwa s ministrom nakon zvani~nog sastanka, da bismo mogli razmeniti par misli u poverewu. Toliko...„

Egzit, Gu ~a i vlast

Vi di mo se na laj ni

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac konstatuje: „Festivali u Srbiji se dele na patriotske, kojima je majka Gu~a, i prozapadne, kojima je otac ’Exit’. Drugi roditeq je u oba slu~aja vlast„.

Napredwak Bo jan Mar ja no vi} saop{tava: „Drugi dan na poslu. Javqam se svima redom iako ni~iji lik nisam upamtio, kao ni ime, po obi~aju :-)„ Ne ma wa Pan ti} je zainteresovan: „Koji posao, kolega? :-)„ Marjanovi} odgovara: „Kabinet gradona~elnika (Novog Sada). Zadu`en za IT :-) Sad kad se pokrene zvani~ni „Tviter„ profil grada, obavezno da prati{ :-D„

Po ver qi va {et wa Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jre mi} i daqe obave{tava fanove na lajni o svakodnevnim de{avawima. Jedno od wih: “U {etwi s ministrom spoqnih poslova Argentine, novoizabranim ~lanom Saveta bezbednosti UN”. Na to }e Mi lan \o ki}: ”Lepo, bogami, malo {etwa, malo sajam ma~aka, i tako do 1. u mesecu dok ne legne osam soma dolara”.

U pra vu je Mla |a Novinarka Gor da na Ra ko vi} o ju~era{wem sastanku vlasti: „Da~i} ka`e: sastanak u pet, Vu~i}: u ~etiri... a po~eli u pola pet. Dakle, Dinki} je uvek u pravu ;)„ S. St.

politika

dnevnik

VOJVO\ANSKI PARLAMENT SUTRA POKRE]E ZAKONODAVNU INICIJATIVU ZBOG ZAKIDAWA POKRAJINSKOG BUYETA

SVM: Za kon o buyet skom si ste mu je an ti voj vo |an ski Skup {ti na Voj vo di ne su tra }e naj ve ro vat ni ji po kre nu ti za ko no dav nu ini ci ja ti vu za iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu ko jim se, ka ko sma tra ju u Po kra ji ni, o{te }u je voj vo |an ski bu xet. Tu ini ci ja ti vu po kre nu li su po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ko ji su po kra jin skom par la men tu upu ti li pred log da ini ci ra za kon ske iz me ne. Taj pred log SVM-a po dr `ao je ju ~e i po kra jin ski Od bor za pro pi se, a voj vo |an ski par la ment o we mu }e se iz ja {wa va ti ve} na su tra {woj sed ni ci. Po sla nik SVM-a Ako{ Uj he qi iz ja vio je za „Dnev nik” da je Za kon o bu xet skom si ste mu, ko ji je ne dav no usvo jen u re pu bli~ kom par la men tu, „an ti voj vo |an ski i pro -

tiv u sta van”. On je is ta kao i da dr à va ko ja ne po {tu je sop stve ni Ustav ne mo è u}i ni u Evrop sku uni ju. – ^la nom 184 Usta va Sr bi je ut vre |e no je da bu xet AP Voj vo di ne iz no si naj ma we se dam od sto u od no su na re pu bli~ ki bu xet, s tim {to je tri sed mi ne tih pa ra na me we no za fi nan si ra we ka pi tal nih ras ho da u Po kra ji ni. A po {to Za kon o bu xet skom si ste mu ni je u skla du s tim ~la nom Usta va, pred lo ì li smo iz me ne tog pro pi sa – ka zao je Uj he qi. On je do dao da SVM pred la è da se bu xet ska ra ~u ni ca za Voj vo di nu iz vo di u od no su na ukup ne pri ho de re pu bli~ kog bu xe ta da bi bio is po {to van Ustav. Pod se tio

je na to da je ne dav nim iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu pred vi |e no da se voj vo |an skih „se dam od sto” ra ~u na od ras ho da ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da. Ina ~e, pred log SVM-a bi }e po vod i da se na kon du `e pa u ze sa sta ne Od bor Skup {ti ne APV za sa rad wu s od bo ri ma Skup {ti ne Sr bi je u ostva ri va wu nad le `no sti Po kra ji ne, a ko ji }e se da nas ta ko |e iz ja {wa va ti o toj ini ci ja ti vi. A uko li ko taj pred log su tra usvo je i po kra jin ski po sla ni ci, to }e zna ~i ti da je na kon ne ko li ko go di na Skup {ti na Voj vo di ne po no vo po ~e la da ko ri sti pra vo za ko no dav ne ini ci ja ti ve. B. D. S.

SASTALI SE DA^I], VU^I] I DINKI]

SNS je naj ve }a stran ka i tra ì da se to po {tu je U Vla di Sr bi je po sle dva i po sa ta za vr {en je sa sta nak pre mi j e r a i li de r a SPS-a Ivi ce Da ~i }a, pr vog pot pred sed ni ka Vla de i li de ra SNS-a Alek san dra Vu ~i }a i mi ni stra i li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a o ra du vla da j u } e ko a l i c i j e. U~e sni ci ni su da va li iz ja ve. Pr vo su raz go va ra li Da ~i} i Vu ~i}, a po sle sat vre me na im se pri dru ìo i Mla |an Din ki}. Po vod za sa sta nak je od lu ka SPS-a i URS-a da sa vla sti u Sme de rev s koj Pa l an c i ski n u SNS. Ova od lu ka raz qu ti la je SNS, ~i ji je li der Alek san dar Vu ~i} iz ja vio da ta kvi po te zi part ne ra u vla sti ne }e pro }i bez po sle di ca. Na sa stan ku li de ra par ti ja vla da ju }e ko a li ci je do go vo re no je po {to va we SNS kao naj ve }e stran ke u Sr bi ji, {to je tra ìo Vu ~i}, sa zna je RTS. Vu ~i}, Da ~i} i Din ki} su se sa gla si li da tre ba da do |e do pro me na, od no sno pre kom po zi ci je vla sti u jed -

nom bro ju op {ti na u Sr bi ji. Ka ko RTS sa zna je, Be o grad na ovom sa stan ku ni je po mi wan. Pred sed ni ci So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, Uje di we nih re gi o na Sr bi je i Srp ske na pred ne stran ke po sti gli su i sa gla snost o bu du }em ra du Vla de, sa zna je se u Vla di Sr bi je.

Po stu pak za raz re {e we Zo ra ne Mar ko vi} Od bor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ju ~e je po kre nuo po stu pak za raz re {e we di rek tor ke Agen ci je Zo ra ne Mar ko vi}. Po stu pak je po kre nut zbog sum we da je di rek tor ka na ru {i la ugled Agen ci je, po vre di la od red be Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i ne sa ve sno oba vqa la funk ci ju. U sa op {te wu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je se ka `e da je di rek tor ki ju ~e uru ~en za kqu ~ak o po kre ta wu po stup ka za utvr |i va we da li po sto je raz lo zi za raz re {e we, ko ji je jed no gla sno usvo jen na sed ni ci Od bo ra 16. ok to bra. U skla du sa Za ko nom i Po slov ni kom, Od bor }e pred log za raz re {e we raz ma tra ti na sed ni ci po is te ku ro ka od 15 da na. Na toj sed ni ci di rek tor ka }e ima ti pri li ku da se iz ja sni o pred lo gu i iz ne se sta vo ve ili do ka ze ko ji go vo re u pri log we nom iz ja {we wu.

[ef po sla ni~ ke gru pe SPS-JS Bran ko Ru `i} je no vi na ri ma u par la men tu re kao da ne po sto ji ni ka kav pro blem na lo ka lu i da je ciq sa stan ka da se re lak si ra ju pi ta wa ve za na za lo kal ne sa mo u pra ve ko je, ka ko je is ta kao, ne mo gu da uti ~u na stra te {ku ori jen ta ci ju vla de ni ti mo gu da je ugro ze.

Na pi ta we ka ko je raz u meo po ru ku Vu ~i }a da }e SPS snositi posledicezbog situacije u odre|enim lokalnim samoupravama, Ruì} je rekao da tu poruku ne razume kao pretwu ve} kao legitimnu reakciju Vu~i}a na informacije sa kojima je u tom trenutku raspolagao, a sa ciqem da za{titi interes SNS. „Ne èlim to da komentari{em, ali ne vidim da de{avawa na lokalu na bilo koji na~in ugroàvaju vladu niti da }e biti ikakvih konsekvenci. Svi nesporazumi su razja{weni i na dana{wem sastanku o~ekujem relaksirawe tih pitawa”, rekao je Ruì}. Ruì} je naglasio da, {to se ti~e SPS, nema nikakvog problema da vlast na lokalu bude ista kao i na republi~kom nivou i da smatra da takvi problemi ne postoje ni kod SNS i E. D. URS-a.

Jer kov: [ta po kla wa Din ki} Po sla ni ca Li ge so ci jal de mo kra te Voj vo di ne Alek san dra Jer kov za pi ta la je ju ~e u Skup {ti ni Sr bi je da li je Za kon o po qo pri vred nom ze mqi {tu pro me wen mi mo par la men ta jer su mi ni stri Mla |an Din ki} i Alek san dar Vu ~i} u Abu Da bi ju {e i ku Mu ha me du bin Za je du el Na hja nu po nu di le u za kup 25.000 hek ta ra ze mqi {ta. Alk san dra Jer kov oce wu je da Din ki} na taj na ~in za pra vo po ka zu je {ta mi sli o Voj vo di ni, u ko joj we go va

stran ka i ni je pre {la cen zus, kao i svoj stav o voj vo |an skim po qo pri vred ni ci ma i pred u ze }i ma za in te re so va nim za uzi ma we u za kup tog ze mqi {ta. – Da li mo `e mo o~e ki va ti da u ne kim na red nim do go vo ri ma, za hva qu ju }i svo joj slo bod noj pro ce ni, Din ki} po klo ni, re ci mo, Pe tro va ra din sku tvr |a vu, ili 25.000 gra |an ki i gra |a na AP Voj vo di ne? – za pi ta la je Alek san dra Jer kov. S. St.

REKLI SU De ja no vi}: Ne od u sta jem, ne idem u Mo skvu

Sa maryi}: Ured be no si mo u USS

Mr ki}: Sa rad wa upr kos raz li ka ma

Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da, i po red svih kri ti ka i na pi sa u no vi na ma, ne }e od u sta ti od re for mi u zdrav stvu. Na sed n i c i skup { tin skog od b o r a za zdra v qe, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da su na pi si u no vi na ma, kri ti ke na ja vqe nih pro me na u zdrav stvu i „we no sla we” u am ba sa du u Mo skvi po ma lo u funk ci ji to ga da se od u sta ne od re for mi, {to ona ne }e u~i ni ti. – Ka da po ku {a te da ura di te ne {to {to de ce ni ja ma ni je ra |e no, to iza zi va ot por – po ru ~i la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} na sed ni ci, obra zla `u }i pred log da RF ZO na pra vi ugo vo re i s pri vat nim apo te ka ma o iz da va wu le ko va na re cept. Mi ni star ka zdra vqa je na ve la da je taj pred log da la is kqu ~i vo mo ti vi sa na in te re som pa ci je na ta da na naj jed no stav ni ji na ~in do |u do pro pi sa nog le ka.

DSS }e da nas u 11 ~a so va pre da ti Ustav nom su du Sr bi je pred log za is pi ti va we ustav no sti i za ko ni to sti ~e ti ri ured be ko je su re zul tat teh ni~ kog di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. Ka ko je za „Dnev nik“ ob ja snio {ef po sla ni~ kog klu ba DSS-a Slo bo dan Sa mar xi}, ra di se o ured ba ma o kon tro li pre la ska ad mi ni stra tiv ne li ni je, o ka ta stru, o ma ti~ nim kwi ga ma i o pri zna va wu uni ver zi tet skih di plo ma. Sa mar xi} je na gla sio da se tim pred lo gom DSS-a tra ì i da Ustav ni sud ob u sta vi i pri me nu onih ured bi ko je su ve} po ~e le da se iz vr {a va ju, a za ko je se po ka è da su pro tiv u stav ne i pro tiv za ko ni te. – To je ak ci ja va `na za Ko so vo i Me to hi ju i wu bi tre ba lo da vo di dr à va, ali ak tu el na vla da je u pret hod na dva me se ca po ka za la da je sprem na da pri me wu je te ured be i da ta ko na sta vi po sao ko ji je za po ~e la pret hod na vla da, a to je za na {e dr àv ne in te re se po ra zno – oce nio je Sa mar xi}.

Mi ni star Ivan Mr ki} do go vo rio se s al ban skim pre mi je rom Sa qi jem Be ri {om da Sr bi ja i Al ba ni ja tre ba da se usred sre de na te me ko je ih spa ja ju, a ne raz dva ja ju. – Pre neo sam ta ko |e po ru ke na {eg ru ko vod stva. Pre neo sam i to da je pre mi jer Da ~i} po zvao pre mi je ra Be ri {u u Be o grad. A i moj ko le ga Pa na ri ti }e, ve ru jem, ve} mo `da na pro le }e sle de }e go di ne do }i u Be o grad da bi smo na pra vi li pre gled to ga {ta je u me |u vre me nu u~i we no i uskla |e no s onim {to je do go vo re no – re kao je srp ski mi ni star. Mr ki} ka `e da je to kom raz go vo ra u Ti ra ni na rav no bi lo re ~i i o Ko so vu, o ko jem po sto je po zna te raz li ke, ali da se ni je de taq ni je raz go va ra lo o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, bu du }i da plat for m a Be o g ra d a tek tre b a da bu d e oform qe na.

sreda24 . oktobar2012.

SOCIJALISTA RADOSLAV STRIKOVI] O PROMENAMA LOKALNIH VLASTI

Pre ni je bi lo to li ko bu re Funk ci o ner SPS-a u Voj vo di - {to su one ve} bi le osno va ne po ni Ra do slav Stri ko vi} iz ja vio je sle iz bo ra 2008. go di ne. da su lo kal ne vla sti u ve li kom – I pre ~e ti ri go di ne smo to bro ju sa mo u pra va {i rom Sr bi je ra di li, ali tad to ni je iza zva lo pro me we ne da bi se uskla di le s ni pri bli `no to li ko bu re – na re pu bli~ kom ko a li ci jom i da }e veo je Stri ko vi}. taj pro ces pa `qi vo bi ti na sta Is ti ~u }i da su osnov ni po slo vi vqen ta mo gde je to po li ti~ ki i u nad le `no sti lo kal nih vla sti ma te ma ti~ ki mo gu }e. oko in fra struk tu re, a ne „vi so ka – Vo de se od re |e ni raz go vo ri u po li ti ka”, on je za pi tao „zar je to Ki kin di, Ru mi, Be o ~i nu, Som bo ru, li ko bit no ko ih oba vqa”. ali SPS ni je no si – Pre vi {e se lac tih ak tiv no - Svi ozbiqno moramo va `no sti pri da je sti. Ne gde to ide toj te mi. To ni je da se privikavamo te `e, ne gde lak {e pri rod no. Svi na na to da su sada – re kao je ju ~e za to uka zu ju, po ~ev „Dnev nik” Stri ko odbornici vlasnici od Alek san dra Vu vi}, pot pred sed ~i }a i Ivi ce Da mandata nik Po kra jin skog ~i }a, da su u ze mqi od bo ra SPS-a. ozbiq ni pro ble On je na veo da su lo kal ne vla - mi, a non-stop ide ta pri ~a o Sme sti pro me we ne u [i du, Ba~ koj Pa - de rev skoj Pa lan ci i o pro me na ma lan ci, Pe }in ci ma, Ti te lu, Zre - dru gih lo kal nih vla sti – ka zao je wa ni nu, Pan ~e vu i, iz me |u osta - Stri ko vi}. log, u No vom Sa du. Funk ci o ner so ci ja li sta je pod – Ura di li smo ve} ve li ki broj se tio na wi ho vu stra na~ ku od lu ku lo kal nih sa mo u pra va {i rom Sr - po ko joj }e se lo kal ne vla sti me bi je, a kad ne gde za {kri pi – e, wa ti ta mo gde za to po sto ji po li Vla da tre ba da pad ne!? Pa to je ka - ti~ ka vo qa i ma te ma ti~ ka, od no ta stro fa! – ka `e Stri ko vi}, ko - sno od bor ni~ ka ve }i na u skup {ti men ta ri {u }i na pi se u po je di nim na ma. me di ji ma o na vod nom pred sto je – To ga je bi lo i bi }e. Ali, svi }em pa du Vla de Sr bi je i no vim iz - ozbiq no mo ra mo da se pri vi ka va bo ri ma. mo na to da su sa da od bor ni ci vla Stri ko vi} je na veo da je pro me - sni ci man da ta – za kqu ~io je Stri na lo kal nih vla sti bi lo i na kon ko vi}. S. K.

KIKINDSKI SOCIJALISTI SAOP[TILI USLOVE ZA PREPAKIVAWE LOKALNE VLASTI

SPS tra ì me sto pred sed ni ka op {ti ne So ci ja li sti u Ki kin di sa op {ti li su ju ~e da pri hva ta ju raz go vor o for mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne u toj op {ti ni u ko ju bi, in si sti ra ju, bi li ukqu ~e ni od bor ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ali ne i od bor ni ci Je din stve ne Sr bi je i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je. Ta ko |e, SPS tra ì me sto pred sed ni ka op {ti ne Ki kin da. U Op {tin skom od bo ru SPS-a odr à na je kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj su pred sta vqe ni za kqu~ ci sa sa stan ka odr à nog 19. ok to bra o even tu al nom pre pa ki va wu vla sti u ki kind skoj op {ti ni. U za kqu~ ci ma sto ji da OO SPS-a pri hva ta raz go vor o for mi ra wu no ve ve }i ne, da in si sti ra na po {to va wu ko a li ci o nog spo ra zu ma ko ji je pot pi san s OO SVMa, po ko jem su wi ho va dva od bor ni ka ne iz o sta van part ner u for mi -

Tr ni}, ko ja je sa da {ef od bor ni~ ke gru pe. – Ne ma pri ti sa ka o for mi ra wu no ve ko a li ci je iz cen tra le – ka zao je La ti no vi}. – Ne po sto ji pri ti sak, ali po sto ji stal na ve za s pred sed ni kom Iz vr {nog od bo ra Bran kom Ru `i }em i Po kra jin skog od bo ra Du {a nom Ba ja to vi }em. Sva kog da na raz go va ra mo i oni zna ju sta vo ve od bo ra u Ki kin di. I oni sma tra ju da ov de tre ba da se ra di u ko rist par ti je, a ne de sta bi li za ci je, kao {to je slu ~aj u dru gim gra do vi ma. Po we go vim re ~i ma, so ci ja li sti in si sti ra ju na to me da SVM bu de u vla sti zbog sta bil ne ve }i ne. Uko li ko od bor ni ci JS-a i SDPS-a bu du u od bor ni~ koj ve }i ni, so ci ja li sti ne }e pri hva ti ti for mi ra we no ve ve }i ne. – Ta da bi smo ima li ko a li ci ju na pra vqe nu na ma te ma -

SNS: Neka socijalisti kona~no kaù – Ne ka so ci ja li sti ko na~ no ka ù ho }e li bi ti u~e sni ci u even tu al nom pre pa ki va wu vla sti u Ki kin di ili ne }e – iz ja vio je pot pred sed nik ki kind skog od bo ra SNS-a Sve ti slav Vuk mi ri ca. – Naj pre smo pro blem bi li mi, od bor ni ci iz JS-a i SDPS-a. Da nas za kqu ~u je mo da je lop ta u ru ka ma SPS-a. Vuk mi ri ca je re kao da je na sa stan ku po kra jin skih ~el ni ka SPSa i SNS-a u No vom Sa du na pred wa ci ma po nu |en pret ko a li ci o ni spo ra zum o sa rad wi, ali da ki kind ski so ci ja li sti jo{ }u te. – Za kqu ~ak je bio da se ofor mi ve }i na od 20 od bor ni ka, a na{ pred log ko a li ci o nog do go vo ra je u SPS-u i jo{ uvek ni je pot pi san. ra wu no ve ve }i ne. Tra è i da se ne ugro zi po li ti~ ka po zi ci ja so ci ja li sta, {to zna ~i da ne }e bi ti pri hva }e na ve }i na ko ju ~i ne stran ke ko je su do sa da vi {e pu ta me wa le po li ti~ ke part ne re i pot pi si va le ko a li ci o ne spo ra zu me – kon kret no, JS i SDPS. Ta ko |e, ini sti ra ju na to me da u no voj ve }i ni bu du rav no pra van part ner, kao i da ~lan SPS-a do bi je funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne. Pred sed nik OO SPS-a Mi lo{ La ti no vi} do dao je da je kan di dat za pred sed ni ka op {ti ne Gor da na

ti~ koj ve }i ni 20 pre ma 19, {to ni je po u zda no – re kao je La ti no vi}. U ime SPS-a za pre go vo re o even tu al noj no voj ve }i ni za du `en je za me nik pred sed ni ka stran ke i od bor nik Mla den \u ran. Ro ko va, ka ko je is tak nu to, ne ma i pre go vo ri se na sta vqa ju. U SO Ki kin da, SNS ima 12 od bor ni ka, DS 11, LSV {est, SPS ~e ti ri, SVM i DSS po dva, dok po jed nog od bor ni ka ima ju JS i SDPS. A. \.

Le sko vac: Pre kom po no va we bez socijalista U Le skov cu je do {lo do pre kom po no va wa lo kal ne vla sti na kon {to su tri od bor ni ka PUPS-a iza {la iz ko a li ci je sa SPSom i DS-om i pri stu pi la SNS-u. Do go vo re no je for mi ra we no ve vla da ju }e ko a li ci je i taj do go vor su po sti gli pred stav ni ci SNS-a, URS-a, DSS-a, NS-a, JS-a i PUPS-a. No va ko a li ci ja ima }e 39 od ukup no 75 od bor ni ka u grad skoj skup {ti ni. Le sko va~ ki od bor SPS-a pre ne ko li ko da na od bio je pred log vr ha stran ke da for mi ra ko a li ci ju sa stran ka ma kao na re pu bli~ kom ni vou. U Le skov cu su do sa da na vla sti bi li SPS i DS.

ekonomija

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU JU ^E PO ^EO „IN VE STEK SPO”

VLA DA ]E KON TRO LI SATI CE NE GRE JA WA

Sprem ni pro jek ti vred ni 750 mi li o na evra Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} otvorio je ju~e u Novom Sadu 7. me|unarodni sajam investicija i Dane energetike „Investekspo”, na kojem }e vi{e od 50 lokalnih samouprava i u~esnika iz Srbije i regiona predstaviti investicione projekte, vredne ukupno 750 miliona evra. Isti~u}i veliki zna~aj te trodnevne manifestacije na Novosadskom sajmu, na kojoj }e svoje programe, planove i projekte za privla~ewe investitora prikazati vi{e od 40 doma}ih op{tina i gradova, Pajti} je naglasio da bi partneri iz cele Srbije trebalo da zajedni~ki rade na privla~ewu stranih investicija i na ostvarivawu razli~itih evropskih ekonomskih i drugih programa. Obra}aju}i se izlaga~ima i gostima iz zemqe i inostranstva, on je podsetio na to da je i u uslovima ekonomske krize pokrajinska administracija u~inila najvi{e kada je re~ o investicijama jer je od ukupnih stranih ulagawa u posledwih 12 godina u Srbiji, oko 45 odsto privukla Vojvodina. – Pokazali smo da mo`emo da privu~emo i evropske fondove, iako nemamo mnogo sred-

stava na raspolagawu, imaju}i u vidu na{ status u procesu prikqu~ivawa EU – rekao je Pajti}.

In spek to ri ula ze u to pla ne

On je dodao da je od ukupno 53 miliona evra, koliko je Srbiji bilo nameweno iz programa prekograni~ne saradwe, Vojvodina privukla vi{e od 40, odnosno 87 odsto, i to zahvaquju}i pre svega organizaciji i energiji koja je uloèna u ostvarivawe tog rezultata. U okviru Sajma investicija bi}e odràn i dvodnevni Dunavski biznis-forum, na kojem }e biti razmatrane mogu}nosti poslovnih povezivawa i umreàvawa privrednih komora, lokalnih samouprava i poslovnih asocijacija podunavskih zemaqa. U~esnici tog skupa iz 18 zemaqa Dunavskog regiona nastoja}e da defini{u budu}nost dunavske regionalne politike i strategije, kao i ja~awe pozicija privreda Vojvodine i Srbije u procesima evrointegracija i regionalne saradwe. Prvog dana rada sajma „Investekspo”, u okviru manifestacije „Dani energetike”, odràna je Me|unarodna konferencija o potencijalima Pokrajine u investirawu u energetiku, pre svega o mogu}nostima ostavrivawa projekata obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti.

– Energetska inspekcija }e u narednim danima kontrolisati ra~une za grejawe, a toplane }e snositi sankcije ako oni ne budu u skladu s Vladinom Uredbom o minimalnim i maksimalnim cenama toplotne energije – najavila je ju~e ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Ve ri ca Ka la no vi} na skupu „Kako }emo se grejati tokom zi-

imate slu~aj da vam je najvi{a cena po kvadratnom metru u jednom gradu koji nema tako dobar poslovni ambijent, recimo Priboju, vi{a od 530 dinara cenu po kvadratu – ukazala je Verica Kalanovi}. Ona je navela da je Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave u pret hod nom pe ri o du pr vi put po~elo da se bavi de-

U NO VOM SA DU PO ^EO PR VI DU NAV SKI BI ZNIS FO RUM

Evro pa je di ni mo gu }i put – Vojvodina je u prethodnom periodu iskoristila 87 odsto vrednosti fondova za prekograni~nu saradwu koji su bili nameweni Srbiji, {to govori da smo imali vi{e ambicije, da smo se boqe organizovali, da smo boqe lobirali nego drugi delovi na{e zemqe, ali i da, u krajwoj liniji, mo`da i vi{e verujemo u evropski put, kao jedini mogu}i put kojim Srbija mora i treba da ide – izjavio ju ju~e u Novom Sadu pokrajinski premijer Bo jan Paj ti}, otvaraju}i Prvi dunavski biznis forum. Ciq foruma, kako su naglasili organizatori, jeste da omogu}i poslovno povezivawe i umreàvawe privrednih komora, lokalnih samouprava i poslovnih asocijacija podunavskih zemaqa. Na Forumu u~estvuju gosti iz Nema~ke, Ma|arske, Rumunije, Hrvatske, Austrije, Slova~ke, te Bosne i Hercegovine. Pajti} je istakao da su jasne namere Evropske unije da, i kroz svoj buxet, zna~ajno doprinese razvoju Dunavskog regiona. – Verujemo da Vojvodina u~e{}em u stvarawu Dunavske strategije, ali i u evropskoj regiji Dunav–Kri{–Mori{–Tisa, daje snaàn doprinos evropskim integracijama. Tako|e, dràva Srbija, kao zemqa koja ima nameru da postane ~lanica EU, kroz u~e{}e u Dunavskoj strategiji iskazuje svoju privrènost tom ciqu – istakao je Pajti}. Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor, koji je inicijator organizovawa Prvog dunavskog biznis-foruma, istakao je da je Podunavski region jedinstven region,

Dunavske strategije, kao i u radu Saveta dunavskih regija i gradova – istakao je Pastor. On je dodao da je je Dunavski biznis-forum „osu|en na uspeh” i da veruje da }e postati tradicionalan. – Dunavski biznis-forum jeste ambicija da se u okriqu Dunavske strategije stvore pretpostavke za neposredan, direktan biznis – poru~io je Pastor. Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu Bra ni slav Bu gar ski, koji je i bio moderator prvog dela Foruma posve}enog ulozi Dunavske strategije, rekao je da ovako koncipiran skup omogu}ava da se predstave investicioni, nau~ni, kao i kulturni potencijali Vojvodine, te da se na jednom mestu okupe partneri iz Dunavskog regiona da bi se prona{le nove mogu}nosti za saradwu u okviru Dunavske strategije. Rektor Univeziteta u Novom Sadu prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} ukazao je na to da je za razvoj privrede u Vojvodini, Srbiji i celom Dunavskom regionu, potrebna odgovaraju}a specijalizacija, „ali na nov, inteligentan na~in, ukqu~uju}i maksimalno inovativni pristup”. Prvi dunavski biznis-forum }e trajati dva dana i na wemu }e, osim uloge Dunavske strategije u ekonomskom razvoju celog regiona, biti predstavqena Vojvodina, kao regija privrednih, turisti~kih i kulturnih potencijala, zatim }e biti re~i o tome kakve mogu}nosti dobijaju privrednici u regionalnoj saradwi i, na kraju, odr`a}e se berza ideja, preduzetni~kih iskustava i inicijativa. V. ^v.

Ne ma~ ka kom pa ni ja po klo ni la so lar nu elek tra nu Nema~ka kompanija „S-teh enerxi” donirala je novosadskom porodili{tu malu solarnu elektranu, snage 60 kilovata, vrednu oko 110.000 evra, na osnovu sporazuma koji je ju~e potpisan na Sajmu investicija „Investekspo” u Novom Sadu. Taj dokument su, u prisustvu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a, potpisali direktor „S-teh enerxija„ Mi hail Brand ner, direktor Klini~kog centra Vojvodine Dra gan Dra {ko vi} i pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Na ta {a Ba ji}Pa vi }e vi}. Na skupu je istaknuto da }e kompanije „S-teh enerxi” u Vojvodini sagraditi dva solarna parka i fabriku fotonaponskih panela, u kojoj bi trebalo da bude zaposleno oko 100 radnika. ne samo geografski, ne samo {to ga spaja Dunav koji proti~e kroz 14 zemaqa, nego zbog toga {to je to isti `ivotni prostor u kojem se qudske sudbine me|usobno prepli}u. – Zato, nema ni~eg prirodnijeg nego da se ovaj region defini{e

Stru ja i gas ove go di ne po sta roj ce ni

kao makroregion. Mi ovde u Vojvodini oduvek smatramo da smo deo, i u vrednosnom i u geografskom i istorijskom smislu, sredwoevropskog prostora. Potvrda za to su na{e dosada{we aktivnosti kojima smo u~estvovali u stvarawu ideje

– Do kraja godine ne}e biti poskupqewa struje i gasa – izjavila je ju~e ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi} novinarima na skupu „Kako }emo se grejati tokom zime 2012/2013”. – Da li }e ta cena u toku 2013. i u kojem procentu i}i navi{e sada ne mogu da vam odgovorim, ali mogu da kaèm da }e se svakako mewati. Ministarka Mihajlovi} je istakla da se o realnoj ceni elektri~ne energije ne moè govoriti dok ne budu ura|ene socijalne karte, kao i prilago|en tarifni sistem, ~ije su izmene u toku. Ministarka je najavila da }e socijalne karte biti zavr{ene tokom slede}e godine. me 2012/2013”. – Primena te uredbe, koja }e smawiti velike razlike u cenama grejawa koje sada postoje me|u to pla na ma, ap so lut no je obavezna od dana objavqivawa u „Slu `be nom gla sni ku„. Uredba, koju je Vlada Srbije usvojila pro{le sedmice, vaì}e tokom ove grejne se zo ne i sma wi }e ve li ke razlike koje trenutno postoje izme|u cena grejawa za gra|ane i za privredu, tako {to }e taj odnos biti 1:1,5. Ministarka Kalanovi} je ukazala na to da naplata cena usluga u odre|enim komunalnim delatnostima lo{e uti~e i na poslovni ambijent jer je detaqna analiza pokazala da su cene grejawa za privredne subjekte ~ak i vi{e od ~etiri puta skupqe po kvadratnom metru u odnosu na doma}instva. – Neefikasnosti u radu to pla na {i rom Sr bi je se vrlo ~esto pokrivaju pove}anom cenom privredi, pa

taqnom analizom rada komunalnih preduze}a – cenama, efi ka sno {}u, du go va wima i razli~itim aspektima u wihovom poslovawu i pruàwu usluga. Verica Kalanovi} je kazala da je „razli~ito” jedina re~ koja bi odgovarala stawu u pruàwu usluga i radu toplana u gradovima i op{tinama {irom Srbije, kako po pitawu najvi{e i najniè cene, tako i subvencija lokalnih samouprava u ceni grejawa, procentu naplate, duìni radnog dana za grejawe... Cene propisane Uredbom, zavisno od vrste energenta, kre}u se za gas od 61,07 do 91,07 dinara po kvadratnom metru, za mazut od 83,35 do 113,35, za ugaq od 52,45 do 82,45 i za biomasu od 73,5 do 103,5 di na ra po kva dra tu. Tre nut na pro se~ na ce na grejawa je 80,56 dinara po kvadratnom metru za doma}instva i 202,76 dinara za privredu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,2229

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,4928

116,1031

110,8825

Australija

dolar

87,8955

89,6893

91,7522

87,6264

Kanada

dolar

85,8268

87,5784

89,5927

85,5641

Danska

kruna

14,9106

15,2149

15,5648

14,8650

Norve{ka

kruna

14,9955

15,3015

15,6534

14,9496

[vedska

kruna

12,8914

13,1545

13,4571

12,8519

[vajcarska

franak

91,8363

93,7105

95,8658

91,5552

V. Britanija

funta

136,3695

139,1525

142,3530

135,9520

SAD

dolar

85,1695

86,9077

88,9066

84,9088

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (451,45 1,54)

Mika Alas, Beograd

20,20

1.202

5.875.376

Go{a FOM, Smederevska Palanka

20,00

360

18.000

AIK banka, Ni{

3,85

1.402

2.838.950

Napred Razvoj, Beograd

20,00

2.400

62.400

NIS, Novi Sad

0,48

633

7.216.515

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,49

21.700

43.400

Imlek, Beograd

0,00

3.003

2.348.346

16,00 Promena %

58 Cena

20.526 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

7,28

604

9.331.406

Komercijalna banka, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

352

4.576

0,18

1.102

3.638.407

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Sinter, U`ice

-20,00

408

816

1,19

425

16.390.982

Morava, Po`arevac

-19,15

190

190.000

Soja protein, Be~ej

1,12

450

16.444.462

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

6.600

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,79

1.604

36.901

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

784.020

Alfa plam, Vrawe

0,04

5.302

530.166

332.250

Tigar, Pirot

1,91

213

14.930

Veterinarski zavod, Subotica

2,72

415

228.485

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Dunav osigurawe, Beograd Trgovina 22, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,14 -3,51 Promena %

650 1.400 Cena

19.500 35.000 Promet

Soja protein, Be~ej

1,12

450

16.444.462

NIS, Novi Sad

0,48

633

7.216.515

Neoplanta, Novi Sad

2,57

359

Veterinarski zavod, Subotica

2,72

415

228.485

Lazar Ne{i}, Subotica

0,00

2.270

143.010

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NEMA^KI BANKARI KOD DA^I]A

Doj~e banka spremna da pomogne Predstavnici Doj~e banke istakli su ju~e prilikom razgovora s predsednikom Vlade Srbije Ivi com Da ~i }em da su Nemci zainteresovani za investirawe u Srbiji, naro~ito u oblasti poqoprivede, energetike i infrastrukture.

^lanovi delegacije Doj~e banke, koju je predvodio direktor Pe ter Tils, pozvali su Da~i}a da tokom slede}eg meseca u Berlinu vode}im privrednicima Nema~ke predstavi prednosti Srbije kao investicionog podru~ja. Nagla{eno je da je Doj~e banka, koja je deset godina prisutna u Srbiji, spremna da pomogne unapre|ewe ekonomskih odnosa dve zemqe.

Kuvajt dao pare za „Prokop” Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj odobrio je Srbiji kredit od 25 miliona evra za izgradwu glavne `elezni~ke stanice „Prokop” u Beogradu. Kako se navodi u saop{tewu kabineta potpredsednika srpske Vlade, Ra si ma Qa ji }a je o tome obavestio generalni direktor Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj Ab dul va hab al-Ba der. Dodaje se da je Srbija, uz Ukrajinu, jedina evropska dr`ava kojoj je u ovoj godini odobren kredit Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.

[tedi{ama od ponedeqka svejedno, pare ih ~ekaju Obaveze i imovina Nove Agrobanke bi}e preneti na Po{tansku {tedionicu. Svi weni deponenti, ukqu~uju}i i gra|ane {tedi{e, posta}e klijenti Po{tanske {tedionice. U Ministarstvu finansija i privrede potvrdili su da }e {tedi{e i drugi komitenti Nove Agrobanke od ponedeqka mo}i da raspolaù svojim novcem u svim poslovnim jedinicama Po{tanske {tedionice. Vlada u subotu treba da donese odluku o prenosu depozita, a tada }e proraditi i informacioni sistem Po{tanske {tedionice pa }e klijenti dobiti sve potrebne informacije. [ta }e se doga|ati u Novoj Agrobanci uskoro ju~e niko nije mogao sa sigurno{}u da kaè. U centrali u Beogradu nemaju pi-ar slu`bu. U filijalama su o~ekivali da redovno do|u na posao u ponedeqak ukoliko do kraja sedmice ne stigne nova direktiva iz Vlade. Na telefon u Sektoru za poslove sa stanovni{tvom u Beogradu niko se nije javqao, navodno, jer je u toku primopredaja. Ministra finansija Mla |an Din ki} najavio je da }e nakon prenosa depozita Agrobanka u ste~aj. U celoj Srbiji Nova Agrobanka, ba{ kao i stara, imala je veliki broj poslovnih jedninica. Ponegde, to je jedina banka u ve}em mestu. U Vojvodini to nije slu~aj. Osim Novog Sada, tu su jedinice u Kikindi, Vr{cu, Vrbasu, Staroj Pazovi, Zrewaninu, Rumi, Be~eju, Kuzminu, Sremskoj Mitrovici i Apatinu. U svim tim mestima rade i druge banke. [to se ti~e mreè Po{tanske {tedionice, prisutna je tako|e u

U Ministarstvu finansija i privrede potvrdili su da }e {tedi{e i drugi komitenti Nove Agrobanke od ponedeqka mo}i da raspola`u svojim novcem u svim poslovnim jedinicama Po{tanske {tedionice svim ve}im mestima, ~ak i selima. Ta banka ima dobru saradwu sa sistemom Po{ta Srbije pa su to i jedini {alteri u mawim mestima gde se mogu obaviti finansijske transakcije. Ta banka ima 273 miliona evra {tedwe gra|ana, koji su osigurani. Tu je i 400 miliona evra koje pripadaju malim pravnim licima. Po{tanska {tedionica sama je izrazila `equ da preuzme te depozite.

Privrednici se jadali Vladi, a ona wima

unapre|ewe kreditne aktivnosti banaka na podsticawu proizvodwe i izvoza. Na sednici, kojoj je predsedavao premijer Ivi ca Da ~i}, insistirano je na merama za postizawe redovnosti pla}awa, kao i na objediwavawu sistema javnih nabavki, {to bi, kako je re~eno, zna~ajno uticalo na ostvarivawe u{teda, navedeno je u saop{tewu. ^lan Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije To -

[TA ZA GRA\ANE ZNA^I SPAJAWE PO[TANSKE [TEDIONICE I AGROBANKE

SASTAO SE NACIONALNI SAVET ZA PRIVREDNI OPORAVAK

Na sednici Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije, oceweno je da Vlada konkretnim kratkoro~nim i dugoro~nim sistemskim merama mora da pokrene proces reindustrijalizacije zemqe. Kako se navodi u saop{tewu Vlade Srbije, Savet je na sednici raspravqao o predlozima konkretnih mera za re{avawe problema nelikvidnosti privrede i poboq{awu bankarskog sistema u Srbiji. Ukazano je na neophodnost dono{ewa koordiniranih mera za

sreda24.oktobar2012.

pli ca Spa so je vi} izrazio je o~ekivawe da bi kratkoro~ne mere za pokretawe privrednih potencijala mogle biti usvojene najkasnije za mesec i po. Posle sednice Saveta, on je rekao da o~ekuje da }e se u skup{tinskoj proceduri veoma brzo na}i predlog zakona kojim se reguli{u zaostala pla}awa dr`ave privrednicima. – Privrednici su predlo`ili ono {to mu~i sve nas, a to je pokretawe svih proizvodni kapaciteta i aktivirawe poten-

cijala koje Srbija ima. Svi mi znamo gde su ti potencijali, ali nam nedostaje na tom putu i novca i neka podr{ka dr`ave u re{avawu nekih problema koje imaju i doma}i i strani investitori – rekao je on. Spasojevi} je naveo da se to odnosi, pre svega, na „nedostatak jeftinog novca (povoqnih kredita) kojim bismo dugoro~no mogli aktivirati kapacitete, i ~ime bismo mogli zaposliti qu-

de, {to je i najve}i problem danas u Srbiji”. – S druge strane (uz povoqne kredite) bismo mogli biti i konkurentni u odnosu na privrednike iz okruèwa jer, ako oni dobijaju (kredite) s kamatnim stropama od dva i tri posto, a mi sa sedam, devet ili deset, nismo konkurentni u odnosu na wih – objasnio je on. Spasojevi} je rekao da su to „neke na{e primedbe koje smo s bankarskim delom Saveta usaglasili”, dodav{i da je sada taj predlog na razmatrawu u Narodnoj banci Srbije. – Kako stvari stoje, oni imaju puno razumevawe i za probleme privrede i ja se nadam da }emo uskoro iza}i i s konkretnim predlozima – naveo je Spasojevi}. On smatra da u smawewu nelikvidnosti privrede treba „upravo NBS da pomogne komercijalnim bankama smawewem obavezne rezerve druga~ijim tretirawem klasifikacije”. Po wegovim re~ima, onda }e i banke imati vi{e novca i bi}e u mogu}nosti da pomognu privredi. – S druge strane, (na sednici Saveta) iza{ao je i predlog koji }e vrlo brzo biti u skup{tinskoj proceduri, a odnosi se na brzinu i efikasnost pla}awa izme|u privrednih subjekata, gde se pre svega misli na dràvu – rekao je on. Spasojevi} je podsetio na to da je dràva danas „najve}i ~ep”, odnosno du`nik u pla}awu, i izrazio o~ekivawe da }e i zakon o toj problematici „vrlo brzo biti u skup{tinskoj proceduri”.

Na sajtu Narodne banke Srbije nema nikakvih promena vezanih za Novu Agrobanku, a oduzimawe dozvole za rad o~ekuje se do kraja meseca. Vlada Srbije je u ponedeqak usvojila predlog zakona o preuzimawu imovine i obaveza problemati~nih banaka, a Skup{tina bi trebalo da ga usvoji po hitnom postupku. Taj propis usvaja se {to pre jer

Vlada na taj na~in èli da brzo i efikasno za{titi finansijski sistem i o~uva stabilnost bankarskog. Dràva je poku{ala da proda Novu Agrobanku, ali zainteresovanih nije bilo. Dubioze do 300 miliona evra koje je ostavila stara ku}a istog imana nije bilo mogu}e sanirati obveznicama vrednim sto miliona evra. Nova Agrobanka gubi dva miliona evra mese~no a te brojke govore i za{to nije bilo zainteresovanih za preuzmawe, ~ak ni kod banaka koje bi da se pro{ire na na{em trì{tu. U svetu je trend koncentracije kapitala u bamkarskom sektoru pa to ni kod nas ne bi trebalo da iznenandi. Me|utim… – Mislim da }e posle ove odluke tik pred Nedequ {tedwe klijenti biti vrlo obazrivi prema bankama osnovanim doma}im kapitalom – kaè ekspert dr Si ni {a Osto ji}. – Vi{e }e se okrenuti ku}ama koje su osnovane stranim sredstvima jer im one garantuju vi{e sigurnosti. One }e, pak, poslu{ati NBS i u ovogodi{woj sedmici {tedwe dati mawe kamate. Onda }e te iste pare plasirati po stopama prili~no visokim za zajmove kod nas. Najvi{e }e biti o{te}ene banke u koje je uloèn doma}i kapital. Ako sve bude teklo kako su u Ministarstvu finansija predvideli, i stara i Nova Agrobanka uskoro }e u istoriju. To vaì za sve sem za male akcionare „stare”, od kojih je najpoznatiji politi~ar Karl Bilt. Spor koji su oni po~eli tek treba da dobije epilog. D. V.

DO KRAJA MESECA ZNA]E SE SUDBINA ARAN@MANA

MMF odlu~uje o Srbiji

Do kraja oktobra bi se moglo znati da li }e biti ob no vqen aran `man Me |u na rod nog mo ne tar nog fonda sa Srbijom, re~eno je Tanjugu u sedi{tu te organizacije u Va{ingtonu. Zvani~nik MMF-a, koji je zah te vao ano nim nost, rekao je da MMF priprema svoju strategiju prema Srbiji, imaju}i u vidu da pret hod ni pro gram ni je uspe{no sproveden. – U toku su pripreme i koordinacija za pregovore sa Srbijom, koja `eli obnovu sporazuma. Do kraja meseca bi se moglo znati da li }e sporazum biti obnovqen – dodao je taj zvani~nik MMF-a. Zvani~nik je kazao da su pred stav ni ci MMF-a u kontaktu sa saradnicima ministra finansije i privrede Mla |a na Din ki }a o nacrtu buxeta za 2013. i strategiji za sredworo~nu fiskalnu konsolidaciju. Din ki} je pret hod nih dana u nekoliko navrata ponovio da je srpska vlada spremana za razgovore i dogovor s MMF-om.

NA NAJNOVIJOJ LISTI SVETSKE BANKE O USLOVIMA POSLOVAWA NAPREDOVALI SMO ^AK 12 MESTA

Srbija sve boqa, ali i daqe u tre}oj ligi Srbija je u ovogodi{wem izve{taju Svetske banke na 86. mestu globalne liste koja meri lako}u poslovawa (Do ing Bu si nes) i me|u deset ekonomija koje su sprovele najve}i broj reformi, a na pro{logodi{woj listi bila je na 95. mestu, saop{tila je ta me|unarodna finansijska institucija.

42. mestu, po Upisu nepokretnosti na 41, po Me|unarodnoj trgovini na 94, po Dobijawu kredita na 40, po Dobijawu prikqu~ka za struju na 76, i po Za{titi investitora na 82. mestu. Ostale ekonomije Jugoisto~ne Evrope zauzimaju slede}a mesta – BJR Makedonija 23, Slovenija 35, Crna Gora 51, Bugarska 66, Rumuni-

Ju~e objavqeni „Izve{taj o poslovawu 2013: Pametnija regulativa za mala i sredwa preduze}a” pokazuje da je Poqska napravila najve}i pomak u odnosu na pro{lu godinu. Ona je olak{ala poslovawe sprovode}i institucionalne i regulatorne reforme, omogu}iv{i lak{i upis nepokretnosti, pla}awe poreza, sprovo|ewe ugovora i re{avawe pitawa nesolventnosti. U regionu Evrope i centralne Azije je sprovedeno gotovo 400 in-

I od goreg gore

Protekle godine Srbija je napravila pomak u tri oblasti koja se mere u izve{taju – re{avawe pitawa nesolventnosti, sprovo|ewe ugovora, osnivawe preduze}a. Srbija je oja~ala proces re{avawa nesolventnosti tako {to je uvela privatne izvr{iteqe, smawila po~etnu cenu za prodaju sredstava, ukinula `albe, ubrzala proceduru i uvela elektronski registar sudskih zabrana da bi omogu}ila uvid javnosti u sve zabrane koje se ti~u upravqawa ili vlasni{tva nad pokretnom i nepokretnom imovinom. Sistem privatnih izvr{iteqa je tako|e omogu}io lak{e sprovo|ewe ugovora. OLsim toga, Srbija je omogu}ila lak{e osnivawe preduze}a tako {to je ukinula obavezu uplate minimalnog kapitala. U oblasti Osnivawe preduze}a Srbija je na listi Svetske banke na

ja 72, Moldavija 83, Hrvatska 84, Albanija 85, Kosovo 98 i Bosna i Hercegovina 126. Globalno, ve} sedmu godinu zaredom, Singapur predwa~i u uslovima poslovawa, a prate ga Posebni administrativni region Kine Hongkong, Novi Zeland, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Danska, Norve{ka, Ujediweno Kraqevstvo, Republika Koreja, Gruzija i Australija. Novi Izve{taj o poslovawu Svetske banke i Me|unarodne finansijske korporacije (IFC) pokazuje da od 2005. godine region Evrope i Centralne Azije predvodi druge regione sveta kada se radi o unapre|ewu uslova za poslovawe za doma}e firme. Evropa i Centralna Azija je pretekla Isto~nu Aziju i Pacifik i postala region najboqim uslovima za poslovawe posle razvijenih zemaqa OECD-a.

U oblasti Sprovo|ewe ugovora Srbija je na 103. mestu, kao i u Re{avawu nesolventnosti, po Pla}awu poreza na 149, a po Dobijawu gra|evinskih dozvola na 179. mestu. Po podacima Svetske banke, za dobijawe gra|evinske dozvole u Srbiji potrebno je 269 dana i 18 procedura. stitucionalnih i regulatornih reformi od 2005. godine, vi{e nego u bilo kojem drugom regionu sveta. – Veoma ohrabruje brz tempo reformi u Isto~noj Evropi i Centralnoj Aziji – izjavio je direktor za globalne pokazateqe i analizu u grupaciji Svetske banke Av gu sto Lo pez-Kla ros. – Mnoge od reformi u regionu su sprovedene u okviru procesa pridruìvawa Evropskoj uniji. Ekonomska integracija i èqa za pribliàvawem razvijenijim partnerima u Evropi su mo}ni motivi za promociju ambicioznih reformi.

POQOPRivRedA

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

NASTAVQA JU SE PRE PU CA VA WA OKO VOJ VO \AN SKIH ORA NI CA, ZA KU PA I ABU DA BI JA

Wi ve tre ba ju ratarima, a ne taj ku ni ma i {e i ci ma MI NI STARS TVO PO QO PRI VRE DE OSPO RA VA OD LU KU VLA DE APV

^i je su stru~ ne slu `be

Ministarstvo poqoprivrede saop{tilo je ju~e da pri dono{ewu odluke o preuzimawu osniva~kih prava na poqoprivrednim slu`bama osnovanim na teritoriji autonomne pokra ji ne Voj vo di ne, ni su po {tovane odredbe zakona kojim se ure|uje obavqawe savetodavnih i stru~nih poslova u oblasti poqoprivrede. „Jednostranim aktom se ne mogu preuzeti osniva~ka prava, imaju}i u vidu da je u pitawu imovina Republike Srbije koja se u skladu sa Zakonom o javnoj svojini ne mo`e preneti na na~in kako je to u~iweno navedenom odlukom”, navedeno je u dopisu koji je ministar poqoprivrede Go ran Kne `e vi} uputio poqoprivrednim savetodavnim stru~nim slu`bama u Vojvodini. Dopis je upu}en zbog Odluke Vla de Auto nom ne po kra ji ne Vojvodine o preuzimawu osniva~kih prava na poqoprivrednim slu`bama osnovanim na teritoriji AP Vojvodine, objavqenoj u „Slu`benom glasniku AP Vojvodine” od 1. oktobra 2012. U dopisu se navodi i da je navedena odluka doneta pozivawem na odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine.

Vojvo|anski poqoprivrednici, nezadovoqni dogovorom ko ji je mi ni star fi nan si ja Mla | an Din k i} po sti gao u Abu Dabiju, ju~e su saop{tili da im ne smeta dolazak investitora iz Ujediwenih Arapskih Emi ra ta, ali da è le ravnopravan poloàj prilikom za ku pa dr àv nog po qo privrednog zemqi{ta. „Mi samo ho}emo pristup po qo pri vred nom ze mqi {tu pod istim uslovima kao najve}a agroindustrijska korporacija iz Abu Dabija, koja uspe{no radi na svim kontinentima, ukqu~uju}i i zemqe EU”, navodi se u odgovoru Asocijacije „Vojvodina agrar” i „Kluba 100P plus” Ministarstvu finansija Srbije. Ina~e, ta dva udruèwa ju~e su odgovorila ministru Dinki}u na pitawa koja im je postavio reaguju}i na optu`be da je ponizio doma}e poqoprivrednike dogovoriv{i da

Ima pro sto ra za sve in ve sti to re - Svakome ko poka`e interesovawe i dostavi garancije za investirawe, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija i privrede }e sa rado{}u iza}i u susret i potpisati identi~an memorandum onom koji je potpisan u Abu Dabiju sa kompanijom Al Dahra, jednom od velikih svetskih investitora u poqoprivrednu industriju - saop{teno je ju~e iz Ministarstva finasija i privrede. - U ovom konkretnom slu~aju, ko god dostavi adekvatne garancije za investirawe u ovih 10 preduze}a, a za vrednost od 150 miliona evra za 100 odsto kapitala, mi }emo sa rado{}u prihvatiti, a na{em strate{kom partneru iz Ujediwenih Arapskih Emirata ponuditi ne{to drugo u oblasti poqoprivrede. U svakom od slu~ajeva strate{kog partnerstva izme|u dr`avnog vlasni{tva i privatne inicijative, podrazumeva se da }e pitawe restitucije biti re{avano u okviru postoje}ih zakonskih re{ewa i nikako na {tetu gra|ana koji su za tu restituciju zainteresovani.

Dinki}u, {est godina. Na tenderima ste obmawivali kupce jer niste dr`avnu zemqu stavqali na licitaciju kako vas obavezuje Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu da svi, i mi i {e i ci, mo `e mo pod istim uslovima do}i do we, nego su je besplatno koristili oni koji su na va{im tenderima kupovali kombinate, a nisu znali {ta kupuju. Da li su uslovi za one koji mogu da kupe imawa bili takvi da smo

privrednom zemqi{tu stavite na licitaciju, raspi{ite tender i vide}ete ko je i koliko spreman da plati”, odgovaraju udru`ewa „Vojvodina agrar” i „Klub 100P plus”, ocewuju}i da je cena od 250 evra po hektaru za godi{wi zakup zemqi{ta niska jer su to naj bo qa ze mqi {ta ko ja Srbija ima, velike parcele i table. „Mi do takvog zemqi{ta ne mo`emo ni da do|emo jer ne

Li ~i na mu va we sa {e }e ra na ma Udruèwe poqoprivrednika „Paor” iz Crepaje ocenilo je da ministar finansija Srbije Mla|an Dinki} namerava da proda dràvno poqoprivredno zemqi{te slobodnom pogodbom, kao svojevremeno {e}erane u Srbiji. – Verujemo da je namera gospodina Dinki}a bila dobra, ali na~in na koji je ura|ena budi sumwu u to. Dinki} je nekada tvrdio da je prodaja Naftne industrije Srbije bez tendera katastrofa, a sad on radi to isto – rekao je predsednik Udruèwa Mi ro slav Gru ba nov za „Dnevnik”. 25.000 hektara zemqi{ta u Srbiji bez tendera ustupi {eiku Mu ha me du bin Za je du al Na hja nu. Na Dinki}evo pitawe da li su se ose}ali ponièno kada su sva propala imawa tenderom prodata onima koji su ih upropastili, paori okupqeni u „Vojvodina agraru” i Klubu 100P plus su odgovorili: „Da, ose}ali smo se ponièno, godinama govorimo o tome, a vi ste godinama u vlasti i ne ~ujete {ta mi govorimo jer ne ~ujete poniène gra|ane, i to ne samo seqake. Te tendere je kre i ra la i spro vo di la ba{ Agencija za privatizaciju na ~ijem ste vi ~elu, ministre

mi seqaci mogli kupiti ta imawa? Ne, kupovao ih je [ari} a vi niste imali pojma?„, odgovaraju poqoprivrednici, dodaju}i da javni tender nije bio garancija uspeha za ta gazdinstva, ali uslovi za one koji mogu da konkuri{u za tender jesu. Na pitawe da li je cena od 150 miliona evra za 100 odsto vla sni {tva u kom bi na ti ma ni ska, udru `e wa po qo pri vrednika su Ministarstvu sugerisala da objave tender pa }e znati da li je niska ili nije. „Kad oprostite sve dugove kombinatima, a dr`avno zemqi{te po Zakonu o poqo-

sprovodite Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu, a za takvo zemqi{te pla}amo zakup i vi{e od 500 evra jer na{ posao i ìvot zavise od zemqe„, navodi se u dopisu Ministarstvu finansija. Na najavu iz tog ministarsva da bi investitor iz Abu Dabija uloìo 100 miliona evra da se 25.000 hektara pokrije sistemima za navodwavawe i savremenom mehanizacijom, udruèwa poqoprivrednika su konstatovala da svaki po vr tar i vo }ar in ve sti ra svake godine 4.000 evra po hektaru, a i ratari u dve ili tri godine. S. Glu {~e vi}

„AGRO @IV” SE DR @I UPR KOS SUM WI VOM UVO ZU I SKU POJ SI RO VI NI

Bra zil ski pi li }i lo me kri la na {im

Generalni direktor ìti{tanske kompanije „Agroìv” Pre drag Ami ì} ocenio je da se osetno poskupqewe komponenti za ishranu ìvine, poput soje, sojinog uqa, p{enice i kukuruza, moè odraziti na likvidnost ne samo tog ve} i ostalih doma}ih preduze}a koja se bave proizvodwom i preradom pile}eg mesa. Amiì} je podsetio na to da je sojina sa~ma u julu pro{le godine ko{tala 37,02 dinara, a da sada 61,62 dinar, dodaju}i da “Agroìv” nema mogu}nosti da obezbedi i uskladi{ti sirovine. – Piletina je ulazila u kategoriju “sirotiwske hrane”, a sada to nije jer kilogram filea ko{ta gotovo 700 dinara, tako da i ìvinarstvo moè do}i u poziciju da zabe-

leì pad proizvodwe – upozorio je Amiì}. – Ima naznaka i da se smawuju koli~ine za izvoz, s obzirom na to da na neka trì{ta stiè jeftinije pile}e meso iz uvoza, iz Argentine i Brazila. Dràva bi trebalo da zaustavi divqawe cena, ali i da ne dozvoli nekontrolisani uvoz. Uprkos ovom negativnom

trendu, “Agroìv”, koji danas pile}im mesom snabdeva i do 60 odsto doma}eg trì{ta, ostvario je ve}i prihod u odnosu na pro{lu godinu. – U prvih sedam meseci 2011. ostvarili smo ukupan poslovni prihod od 1,4 milijarde dinara, a za isti period ove godine 2,7 milijarde. O~ekujem da }emo ovu poslovnu godinu zavr{iti s prihodom od 4,5 do pet milijardi dinara, {to je, po meni, fenomenalan rezultat – kazao je Amiì}, i podsetio na to da bi u narednom periodu ta kompanija, koja upo{qava blizu 1.500 radnika, trebalo da u dogovoru s vlasnikom – Javnim preduze}em “Srbijagas” – na|e strate{kog partnera, ali i da izgradi modernu klanicu. @. B.

BLO KA DA PU TA KOD BA^ KE PA LAN KE

Pa o ri tra è wi ve od Voj ske Ju~e oko 11 sati oko 200 paora s traktorima i poqoprivrednim ma{inama blokiralo je raskrsnicu puteva Kara|or|evo – Ba~ka Palanka – Sombor, odnosno Novi Sad. Poqoprivrednici iz Obrovca, Tovari{eva i jo{ nekih sela ba~kopalana~ke op{tine ponovo traè da oni dobiju u zakup nekoliko stotina hektara dràvne zemqe koju decenijama koristi Vojna ustanova „Kara|or|evo“ koja je od pre nekoliko godina postala radna jedinica Vojne ustanove „Morovi}“. Blokada je trajala oko sat, a nezadovoqne poqoprivrednike posetio je i predsednik op{tine Ba~ka Palanka Bo jan Rad man. Predstavnici lokalne samouprave jo{ ranije su kontaktirali s Ministarstvom odbrane, ali, kako kaù, nisu

nai{li na razumevawe. Saznali smo da su predstavnici op{tine stupili u kontakt i s nadle`nima u Ministarstvu poqoprivrede i da su, navodno, dobili uveravawa da }e se taj problem re{avati, ali da se

svi akteri pozivaju na strpqewe. Poqoprivrednici su blokirali put jer su, navodno, saznali da su na wive stigli traktori sa seja~icama Vojne ustanove „Morovi}“. M. Suyum

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 10.30 ~asova Luka Dunav, Carina i re~na policija na Beogradskom keju. ^or ta nov ci: od 8.30 do 12.30 ~asova vikend naseqa Borov Gaj, Banstol, Nadkara{, In|ijski breg, Kraqev breg. Pe tro va ra din: od 8 do 12 ~asova Studeni do, deo Ulice Ra~ka oko podvo`waka, Bukova~ki put, [irine, Puckaro{ i Zano{; od 9 do 11 ~asova Pavla Juri{i}a [turma 21-25, Vadimira Gortana 1-19, 2-12, ^ajkovskog 9a. Su sek: od 8.30 do 13 ~asova celo naseqe, Ribwak i vikend naseqe Koru{ka. Bu di sa va: od 8 do 10 ~asova deo naseqa od centra do kraja prema [ajka{u; od 8 do 13 ~asova povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa.

I JU^E U KATASTRU

V remeploV

[trajk ni je na pra vio gu `vu Ni ju~e nije bilo gu`ve u {alter sali Odeqewa za katastar nepokretnost pri Republi~kom geodetskom zavodu zbog {trajka zapo~etog 19. oktobra. U @elezni~koj i u Jevrejskoj ulici, gde se nalaze slu`be katastra radili su se samo hitni slu~ajevi, upis hipoteke i mogao se dobiti list nepokretnosti i kopija plana. [trajk je po~eo, jer je na septembarskoj zaradi ukinut dodatak od 10.000 dinara,

{to je oko tre}ina li~nog dohotka. Sindikat Republi~kog geodetskog zavoda tra`i da se plata vrati na avgustovski novo, odnosno da dodatak od 10.000 dinara u|e u li~ni dohodak i da oko osam stotina radnika, koji godinama rade na odre|eno vreme kona~no dobije stalni radni odnos. Ti radnici su, ka`e sindikat, zbog obima posla neophodni. Z. D.

Novosadska sreda24.oktobar2012.

Gra do na ~el nik Mi le ti}, be le `nik Zmaj U toku prvog mandata Svetozara Mileti}a kao gradona~elnika Novog Sada, na sednici odrànoj 24. ok to bra 1861. zapisnikje pisao Jovan Jovanovi}, podbele`nik, potowi pesnik Zmaj. Raspravqano je o radu osnovnih {kola. Odlu~eno je da svi u~iteqi u {kolama na prostoru grada dobijaju istu godi{wu platu: po 450 forinti i ogrev, ili 500 forinti bez ogreva. Sa takvom platom u~iteqi su kako-tako iz godine u godinu sve teè ìveli. Stoga su svi u~iteqi, deset srpskih, osam nema~kih i jedan slova~ki zatraìli od nadle`nih da im se „popravi hudo stawe” ili pove}aju plate. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sli ka 2012. `i ve }e de ce ni ja ma D

va re i obi~ no po tom za kqu ~e da bi nam tre ba lo jo{ ko je dr vo. Na na ja ve iz „Ze le ni la”da }e zbog bez bed no sti gra |a na po se }i 300 sa su {e nih sta ba la mno gi mr {te obr ve, ma da zbog si gur nost po sto ji oprav dan raz log. Pri ro da je ove go di ne do sta od mo gla, pa se dr ve }e {i rom gra da su {i lo. Na mla di ca ma svet osta je, ali wih tre ba ~e ka ti. A. Latas

PO^ELA „NOVOSADSKA JESEN”

Oaza na Spen su Manifestacija “Novosadska jesen”, koja se organizuje deveti put, po~ela je ju~e na platou ispred Gradske kafane na prvom spratu Spensa, a traja}e do subote 27. oktobra. Ekolo{ku, turisti~ku i privrednu izlo`bu otvorio je zamenik gradona~elnika Bor ko Ili}, koji je rekao da je privredni karakter manifestacije od velikog zna~aja za grad. -Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine i Gradska uprava za privredu podr`avaju “Novosadsku jesen”, koja pokre}e ozbiqne ekolo-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

{ke teme i podsti~e svest qudi o zna~aju za{tite `ivotne sredine. Manifestacija ima i zna~ajan privredni karakter , jer je svake godine poseti preko 60.000 qudi- rekao je Ili}. Po re~ima predsednika Pokreta gorana Novog Sada Pe tra Vi |i kan ta “Novosadska jesen” doprinosi lepoti grada, jer }e kupqene sadnice ulep{ati mnoga dvori{ta. Manifestacija ima i pedago{ki karakter, jer }e mali{ani, koji budu u~estvovali na radionicama nau~iti kako da brinu o `ivotnoj sredini, rekao je Vi|ikant.

Posetioci }e svakod dana od 8 do 20 sati mo}i da vide jesewe sezonsko cve}e, sadnice, saksijsko cve}e, opremu za hortikulturu, med, zdravstveno bezbednu hranu, kao i rukotvorine starih i umetni~kih zanata. Sadnice ~etinara ko{taju od 100 do 3.000 dinara, listopadno drve}e je od 800 do 1.500, a sadnice vo}a staju od 250 do 300 dinara. Bi}e organizovana predavawa i radionice o inicijativi za izradu Strategije razvoja zelenih povr{ina grada, sertifikaciji energetski efikasnih zgrada prema PHPP metodologiji i za{ti}enim podru~jima u Vojvodini. N. R.

„Fu to {ka ku pu si ja da” u su bo tu „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Tradicionalna “Futo{ka kupusijada”, koja se organizuje 13 put, i s wom Futo{ki va{ar odr`a}e se u subotu 27. oktobra na platou Kulturno-informativnog centra “Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Manifestacija }e po~eti u 10 sati, a u okviru programa nastupi}e kulturno-umetni~ka dru{tva, bi}e organizovano tak-

mi~ewe u kuvawu jela od kupusa, kao i takmi~ewe za najteù glavicu futo{kog kupusa. U 12 sati bi}e progla{ena najteà glavica kupusa a u 14 sati progla{en pobednik takmi~ewa u kuvawu. Manifestaciju organizuje Udruèwe proizvo|a~a i prera|iva~a futo{kog kupusa i futo{kog kiselog kupusa “Futo{ki kupus”. N. R. Fo to: N. Sto ja no vi}

r ve }e ra ste po dru gim pra vi li ma od onih ko je na me }e tr `i {te ne kret ni na, od no sno ur ba ni za ci ja. Ma da zbog fi na sij skog po to nu }a ni je ba{ ni kla sva ka no va zgra da do kra ja, ha o ti~ na po ja va {e sto sprat ni ca i ma wak raz mi {qa wa o dr ve }u od ne la je da nak i u ze le ni lu. Qu di ko ji do |u sa stra ne, po hva le cen tar, tvr |a vu i {i ro ke bu le -

VESTI O ar hi tek tu ri Me so po ta mi je Ciklus predavawa „Istorija umetnosti za po~etnike” nastavi}e se danas u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine. Tema ovog ciklusa je istorija arhitekture drevne Mesopotamije. Predava~ je Ani ca Tu fek xi} sa Fakulteta tehni~kih nauka. B. D.

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Iz lo `ba Bo {ka [e va

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Izlo`ba „Izreke su ukras govora” dizajnera Bo {ka [e va bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Kulturnom centru Novog Sada, u Katoli~koj porti. Izlo`ba predstavqa grafi~ki oblikovana re{ewa narodnih poslovica i mudrih izreka kao i izreka poznatih i nepoznatih autora. Postavka se mo`e pogledati do 7. novembra. G. L.

Sun ce sa zva lo ma me i be be Da li je ovo priprema za trku de~jim kolicima, ili mo`da neki novoavangardni performans popularne umetnice Ma ri ne Abrav mo vi}? Verovatno ne, pre }e biti da su za ovaj po-

ve}i skup mladih majki zaslu`ne dve stvari - sunce i zajedni~ke teme za razgovor. Gde su o~evi, zar nema ni jednog da pokvari bilans? A. L.

Pre da va we u Pla ne ta ri ju mu Nau~no-popularno predavawe „Idemo na Mars” bi}e odr`ano sutra u 20 ~asova u prosto ri jama Planetari juma Astro nomskog Dru{tva AD NOS. Predava~ je So fi ja Do ro ti}. Ulaz u Planetarijum Astronomskog dru{tva „Adnos”, koji se nalazi na gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave kod Muzeja grada, besplatan je. J.M.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda24.oktobar2012.

KAD POTRO[A^ „INFORMATICI” DUGUJE 1,8 MILION DINARA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Ne ki ko mu na li je ne pla }a ju od 1998.

„Po tra ga za sun cem” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Potraga za suncem“ To ni ja Par son sa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Kada se taksista Tom Fin sukobio s dvojicom provalnika u

svojoj ku}i i zbog toga zamalo nije zavr{io u zatvoru, odlu~io je da se s porodicom preseli na tropsko tajlandsko ostrvo Puket. Puket je ostvarewe svih snova porodice Fin – tropski raj u kom deca plivaju sa slonovima, giboni pevaju qubavne pesme u xungli, Andamansko more li~i na tirkizno staklo, a mlada porodica mo`e slobodno da se razvija. No nesre}e izazvane qudskom voqom i neukrotive sile prirode prete ovoj tropskoj idili. Neodoqiva i dirqiva pri~a o porodici koja kre}e da na|e raj – i otkriva sebe. N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„Ne vi dqi vi most” Yu li Orin yer Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom, sredom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige „Nevidqivi most“ Xu li Orin xer u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e

kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Nevi dqi vi most do no si nezabo ravnu pri~u o qubavi koja opstaje uprkos svemu, o opasnoj mo}i umetnosti koja nastaje u neverovatnim trenucima, o jevrejskoj porodici koja se suo~ava sa sopstvenim uni{tewem – o bra}i koju vezuje qubav i tradicija, a razdvajaju straho te jednog besmi slenog rata. A. Va.

U NOVOSADSKOM KLUBU

„Sve tlo u ta mi” Program „Svetlo u tami” odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u prostorijama Novosadskog Kluba, koji se nalazi u Zmaj Jovinoj 3/1. U programu }e u~estvovati terapijska zajednica „Zemqa `ivih” za rehabilitaciju i resocijalizaciju od bolesti zavisnosti manastira Koviq, a kao weni predstavnici }e nastupiti sve{tenik Bran ko ]ur ~in, vaspita~ @ar ko Sr da nov i {ti}enici. U muzi~kom delu programa nastupaju studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Ma ri ne Mi li}- Apo sto lo vi}. J. M.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.30,13.50,15.40, 15.50), „Meda” (18.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.20, 22.05), „Hotel Transilvanija” (12.30, 14, 30, 16.15,18.30, 20.15), „Led” (18, 20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (17.45, 20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), „Paranorman” (12.20, 14.15, 16)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Galeb” (18), Scena „Jovan \or|evi}” balet „Pipi duga ~arapa” (18) Pozori{te mladih: velika sala „Pop ]ira i pop Spira„ (20) novosadsko pozori{te: „Ber`ian i Dideki” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta ma ra Ra din-Pe tru {i} iz Futoga (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Sut ki je Ta hi ri, Li di ja Oxi} i Ma ri na An dri} iz Novog Sada, Jo va na Fi li po vi} iz Novih Karlovaca, Ve lin ka Sa vi}-Ma ta ru ga iz Sremske Mitrovice i Go r da na Mak si mo vi} iz \ur|eva. DE^AKE: Zo ri ca Svi la re vi}, Xe qa na To pli ca, Iva Iva no vi}, Bi qa na Bo be ri} i Alek san dra Mi lu ti nov iz Novog Sada, Kse ni ja Sken xi} iz Ka}a, Sla vi ca Sta noj ~i} iz @abqa, Go r da na Do bri} iz Sremske Kamenice, @eq ka Mom ~i lo vi} iz Siriga, Na ta {a @e pi na iz Veternika, Ale na Xa ni} iz Ba~a i Dra ga na Ke le~ iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milosava Predraga Vladisavqevi} (1934) u 9.45 sati s- ispra}aj, Qiqana Vase Bajilov (1942) u 10.30 - ispra}aj, Simeuna Steve Prekoga~i} (1955) u 11.15, Stojan Mileta Gomirac (1925) u 12, Dragan \ure Milinovi} (1938) u 12.45, Mitra Gligora Raki} (1956) u 13.30, Petar Nikole Ciganovi} (1927) u 14.15 i Katica Petra Muni`aba (1953) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen \or|e Gligora Ayi} (1932) u 15 sati.

DNEVNIK

Zbog nepla}enih komunalija „Informatika“ ima pravo dva puta godi{we da tuì neredovne plati{e, a posledwa mera u naplati ra~una je prodaja stanova. Ove godine je u proceduri bila prodaja 17 stanova onih koji za komunalije duguju ba{ dugo. Do sada nijedan stan nije prodat, i pored toga {to je nekoliko ve} bilo na licitaciji, ali iz razli~itih razloga nisu na{li kupca. Postoje du`nici koji ra~une za komunalije nisu pla}ali od 1998. godine, pa se uz osnovni ra~un nagomilala i kamata, a dugovawa se kre}u od 400.000 dinara do oko 1,8 milion dinara. Ipak, procenat naplate komunalija u Novom Sadu je ~ak 90 odsto, a deset odsto korisnika mora da zavr{i na sudu, jer druge mere ne pomaù. Najve}a potraìvawa ima „Novosadska toplana“, a prema podacima od pro{log meseca ovo preduze}e potraùje od stambenih i poslovnih potro{a~a 2,2 milijarde dinara i to 1,4 od stambenih i 796,6 miliona poslovni.

Toplana ne moè da opra{ta nagomilane dugove, jer bi sistem daqinskog grejawa prestao da funkcioni{e. U osnovnom sudu u Novom Sadu, tokom pro{le godine je na osnovu tu`bi koje je podnela „Informatika“ bilo 16.908 predmeta za oduzimawe pokretne imovine i 3.782 predmeta za izmirewe ra~una preko zarade, ili drugih prihoda. Izgleda da }e se sada lak{e napla}ivati dugovawa od gra|ana koji nemaju novac, jer je ona snagu stupio Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu koji propisuje iskqu~ivu nadle`nost izvr{iteqa za prinudnu naplatu potraìvawa po osnovu komunalnih usluga. - Informatika ne angaùje izvr{iteqe. Termin „privatni izvr{iteq“ ne postoji. Izvr-

{iteqe imenuje Ministarstvo pravde za podru~je Osnovnog i Privrednog suda u skladu sa Zakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu, odnosno Pravilnikom o odre|ivawu broja izvr{iteqa. Imenovanim izvr{iteqima od strane Ministarstva pravde Informatika upu}uje Predloge za izvr{ewe, te se ne radi o anga`ovawu - ka`e za na{ list PR menaxer u Informatici Gor da na Ga le {ev. Prema wenim re~ima, naknada izvr{iteqa je propisana Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama tro{kova za rad izvr{iteqa koji je objavqen u Slu`benom glasniku RS broj 50/2012 koji je donelo Ministarstvo pravde. Q. Nato{evi}

IDEJA JO[ UVEK MRTVO SLOVO NA PAPIRU

Ula ga ~i, ze mqi {te, pa ve le tr `ni ca O projektu Veletr`ice, koja bi zamenila Kvanta{ku pijacu, u preduze}u „Tr`nica” razmi{qa se ve} neko vreme, a pred kraj pro{le godine idejno re{ewe je predato Gradskom ve}u. Od tada su se desile odre|ene promene kako unutar preduze}a, tako i na vi{em nivou, te se tu zaustavila ta pri~a i ostala samo na papiru kao predlog. Me|utim, po re~ima direktora „Tr`nice” Mi lo {a Tu bi }a, izgradwa Veletr`nice je pravo re{ewe za procvat poqoprivredne delatnosti, te }e se on ubudu}e zalagati da se taj projekat i realizuje. U ranijem razgovoru za „Dnevnik”, Tubi} je istakao da veliki tr`ni

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

centri sve vi{e konkuri{u pija~noj delatnosti, te smatra da }e Veletr`nica to promeniti. - Veletr`nica }e da integri{e hiqade malih proizvo|a~a koji }e da snabdevaju sredwe i velike proizvo|a~e, a potom }e ovi da izvoze robu. Veletr`nica ujedno omogu}ava i „Tr`nici” da u|e u tr`i{nu borbu i da konkuri{e supermarketima. Na meni je da na|em ulaga~e za ovaj projekat, a na Gradu da obezbedi zemqi{te i da „zeleno svetlo” za realizaciju projekta zakqu~io je Tubi}. Veletr`nica }e obezbe|uju}i odre|en plasman poqoprivrednih proizvoda na

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

veliko, podsta}i proizvodwu poqoprivrednih gazdinstava, omogu}iti ulagawe u daqu proizvodwu, a s druge strane omogu}iti i nova radna mesta. Izgradwom rashladnih kapciteta za konfencionirawe i ambala`irawe robe, proizvo|a~i }e tu mo}i da zakupe prostor za ~uvawe svojih proizvoda, a i „Tr`nica” }e rashladne ure|aje koristiti za svoje potrebe. Direktor „Tr`nice” je rekao za na{ list da je potencijalna lokacija za Veletr`nicu gradski plac na Klisi, kojem je prednost {to je na autoputu. I. D.

065/47-66-452

Far ba we stvar no sti Tri de~aka-mladi}a samoinicijativno prefarbavaju ru`ne grafite u lepe slike! Momentalno rade u Marka Miqanova izme|u broja 2 i 4. Farbu kupuju od dobrovoqnih priloga. Novinari snimite ih, zasluùju reportaù i javnu pohvalu! 064/3191... *** Alal ti cena, taksisto. Po{to sam zaboravio uput, uzeo sam taksi za koji sam od pokrajinske bolnice do nove crkve i nazad platio 690 dinara. 063/5220... *** Ju~e smo se razo~arali zbog pose~ene {ume na Fru{koj gori od strane Nacionalnog parka, koji je zaduèn za odràvawe. Velika povr{ina pose~ena, a pritom na celom putu nismo nai{li na napravqen sto i klupe. Najvi{e nas boli {to niko od odgovornih to ne vidi. 064/2742..: *** Zakon o amnestiji, stra{no. Ko ne}e biti amnestiran? Onaj ko je zatekao lopova na delu. On je i finansijski ka`wen. Nemam teksta! Kakve privredne aktivnosti, kakve investicije, ve}i tro{kovi obezbe|ewa nego celokupna ulagawa. I {ta da radi ~uvar? Da moli. Ako ne{to proba da uradi, pravosu|e ~eka spremno. O odluci, koju donese jedan sa osnovnom {kolom u jednoj sekundi, posle wih deset sa fakultetom godinama odlu~uje. I mi to svi pla}amo. E, tu ima posla i novih radnih mesta. 061/1571...

*** Na{a zbiqa: kada se iz nekog razloga ne{to ispre~i, pozvani ka`u da Srbija, tj. mi, je sitna, mala. A kada se istim pozvanim pojedinac te iste male sitne, obrati iz razloga neke nevoqe, zla, oni ka`u „ej, bre ~ove~e, pa nisi jedini, zna{ li ti bre kolika je Srbija!?„ To ni oni ne znaju, tegle je i sabijaju kako im }ef. 60/6394... *** Stvarno se pitam da li ova Vlada treba da opstane? I oni samo tamburaju o Evropskoj uniji, dokle vi{e? Ne}emo u Evropsku uniju, zar niko ne}e da slu{a narod!! 063/4797...

*** Dosta vi{e raznoraznih agencija i savetodavnih tela. U stru~nim slu`bama treba da budu qudi koji znaju svoj posao, a ostali napoqe. Tako bi bilo vi{e para u buxetu za druge preko potrebne stvari. 063/8272... *** Radikali su odobrili Iliji Devi}u gradwu autobuske stanice. U ~emu je problem i koja to tela treba da re{e wihove gre{ke? 063/7611... *** Za{to se toleri{e ru{ila~ko delovawe 64. `upanije kad su Obraz i Stroj zabraweni?! Oni pri`eqkuju razbijawe. 064/8004...

*** Po li ti ~a ri, ko ji `e le u Evropsku uniju, neka se lepo isele, ionako su im pare, koje su pokrali od naroda, tamo legle na ra~une. A ovaj jadan na rod ne ka vi {e osta ve na miru! 063/4797...

*** Eee , ~ika Simo (063/5039...) ! Nisu Vam javili da je umro drug Tito? Em ste podobijali xabe stanove, sad bi i da Vas xabe greju. I dosta vi{e te pri~e da pla}ate celu godinu! Pa vaqda je lak{e tako nego da kao ja moram odjednom da platim ogrev za ku}u? 063/8354...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

JU ^E URU ^E NE OK TO BAR SKE NA GRA DE I NO VEM BAR SKE PO VE QE

ovaj, jedan od najva`nijih datuma u istoriji Novog Sada, slaviti „dokle god ima Novosa|ana“. - Zajedno sa 9. novembrom 1918. godine, 23. oktobar je

stub temeqac ne~eg najvrednijeg {to imamo, a to je sloboda. I niko nikada ne sme to da zaboravi i niko nikada toga ne sme da se stidi. I danas s velikim ponosom obele`avamo ovaj datum i danas se se}amo i po-

klawamo `rtvama na{e slobode, qudima koji su dali najvrednije {to imaju, svoje `ivote. Mislim na pripadnike na{eg narodnooslobodila~kog pokreta, ali i na pripadnike

Vu~evi} je ~estitao dobitnicima Oktobarske nagrade i Novembarske poveqe, „qudima i udru`ewima koji su svojim radom i zalagawem doprineli da na{ grad ide napred, da se razvija, da bude boqi, i da kvalitet `ivota na{ih sugra|ana bude daleko boqi“, i zamolio ih da nastave daqe da doprinose boqitku Novosa|ana i Novog Sada. - Ovo visoko priznawe nas obavezuje na zahvalnost i sre}an sam {to u ovom trenutku i s ovog mesta, u svoje i u ime nagra|enih, da izrazim zahvalnost, kao ~ast i radost koje nam je do deli la Skup {ti na No vog Sada do delom Oktobarske nagrade – izjavio je u ime nagra|enih Milan Spasojevi}. Fo to: N. Sto ja no vi} U sve~anom pro gra velike Crvene armije, koje su mus u jo{ u~estvovali i prvak mnogi godinama unazad zaboradrame Srpskog narodnog pozovqali i stideli se da ih spori{ta Ju go slav Kraj nov , kao i miwu. Hvala im veliko {to su Narodni or kestar an sambla doneli slobodu u na{ grad – „Vi la“ kompo zi ci jom „Duni rekao je tom prilikom Vu~evetre“. vi}. S. Kr sti}

NA SPO MEN-GRO BQU PO LO @E NI VEN CI

Oslo bo di o ci ma po ~ast i se }a we Povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi}, predsednik Skup{tine grada Si ni {a Se vi}, kao i delegacije Vojske republike Srbije i Gradskog odbora SUBNOR-a poloìli su vence na Spomen grobqu - Oslobo|ewe Novog Sada 23. oktobra 1944. godine mnogo qudi platilo je svojim ìvotom - rekao je Vu~evi} - Hrabro{}u i velikim `rtvama, oni su izvojevali slobodu za mnoge generacije i zahvaquju}i wima mi danas ìvimo u ovakvom gradu. Najmawe {to moèmo da u~inimo je da ih se na dana{wi dan setimo i odamo sve po~asti. Obaveza i du`nost svih nas je da

vodimo politiku mira i nikada vi{e ne dozvolimo da zavladaju mr`wa, netolerancija i sukobi. Predstavnik delegacije SUBNOR Jo van Jo vi} rekao je da je ponosan {to je bio u~esnik Narodnooslobodila~ke borbe i {to smo posle rata bili priznati u Evropi i svetu. Ostalo je jako malo u~esnika NOB i to su sve qudi u godinama, zato èlim da nas slede mladi, ali ne u ratu, ve} miru, rekao je Jovi}. Venci su poloèni i na spomenik Novosadskom partizanskom odredu na êneju. Po{tu oslobodiocima ju~e su na Spomen grobqu odali i predstavnici Omladine LSV. G. ^.

Fo to: S. [u {we vi}

Do bitni ci ma Ok to bar ske nagrade i Novembarske poveqe, ju~e su, povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada, uru~ena pri znawa u Gradskoj ku}i, u pri sustvu predstavnika gradske vlasti, gradskih preduze}a i ustanova, Vojske Srbije, po li ci je i po li ti~ kih stranaka. Oktobarsku nagradu dobili su: direktor O[ „Ko sta Trif ko vi}“ Mi lan Spa so je vi}, vi{i nau~ni saradnik i muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine dr Dra go We go van, i grupa pro jek tanata za ure|ewe Keja ko ju ~i ne Ve sna Pa vi }e vi}, Ma ri na Se ku li}, Jan Pa `it na ji, Dra ga na Miq ko vi} i Du {ko Pi li po vi}. Novembarska poveqa pripala je pripadniku @andarmerije De j a n u Ob r a do vi } u i predsedniku Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Novog Sada mr Ra di vo ju Mra ~e vi }u. Nakon uvodne pesme mu{kog seksteta „Sveti Serafim Sarovski“, prisutne je pozdravio gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi}, nagla{avaju}i da }e se

Fo to: S. [u {we vi}

Zna we utka li u na pre dak gra da

DI REK TOR MI LEN KO MI LI VO JE VI] KA @E DA PRED U ZE ]E NI JE ZA PRO DA JU

Lu ka pra vi pa re, ne }e pri va ti za ci ju

Luka Novi Sad nije za prodaju rekao je ju~e direktor preduze}a Mi len ko Mi li vo je vi} povodom spekulacija da bi ovo uspe{no preduze}e u dràvnim vlasni{tvu moglo da promeni strukturu kapitala, jer za to, navodno, postoji zainteresovan kupac iz Ujediwenih Arapskih Emirata. Milivojevi} je predo~io da se ve} duè vreme ne javqaju ni potencijalni investitori, niti je o promeni vlasni~ke strukture kapitala razgovarao sa predstavnicima vlasti. Po tre}ina kapitala Luke Novi Sad je u posedu Grada, Pokrajine i Republike. - Moj i stav zaposlenih je da preduze}e i daqe treba da bude u vlasni{tvu dràve. Smatramo da ne bi trebalo prodavati firmu koja donosi profit, a to je upravo sa Lukom slu~aj. Od 1995. godine preduze}e je u kontinuitetu zavr{avalo poslovnu godinu sa dobitkom - isti~e direktor Milivojevi}. Prema wegovim re~ima i ova poslovna godina }e doneti plus na ra~unu, ali direktor ju~e nije znao da kaè u kom iznosu. Naveo je

radi, spomiwe da su u 2011. godini pretovarili 620.000 tona robe. - Ove godine smo mese~no otprilike pretovarali oko 80.000 tona robe, i investirali skoro milion evra u opremu i u poboq{awe uslova rada - kaè Milivojevi}. Podsetio je da Luka Novi Sad ve} godinu i po dana nema organe upravqawa. Prestavnici kapitala trebalo bi da imenuju Skup{tinu preduze}a, a Skup{tina preduze}a izabere Upravni odbor. - êkali su se izbori i da bude izabrana nova vlast, a sada kada je konstituisana nemam informaciju kada }e biti odràna Skup{tina preduze}a. U kontaktu sam sa Ministarstvom saobra}aja i veza u ~ijoj je nadle`nosti Fo to: A. Er ski novosadska Luka, ali to Ministarstvo podatak da je do ju~e pretovareno 900.000 tonema informaciju kada }e biti zakazana na robe, te da se o~ekuje da pretovar pre|e Skup{tina preduze}a - kaè direktor Mimilion tona do kraja 2012. godine. Pore|ewa lenko Milivojevi}. Z. De li}

ZBOG GRAD WE VRE LO VOD NIH PRI KQU ^A KA

Iz me na sa o bra }a ja u dve uli ce Zbog izgradwe vrelovodnog prikqu~ka u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a ispred broja 37 od danas pa do 5. novembra izmewen je re`im saobra}aja. Tokom presecawa kolovoza i polagawa cevi saobra}aj }e biti u prekidu.

Zbog gradwe prikqu~ka od danas pa do 5. novembra izmewen je saobra}aja na delu biciklisti~ke staze i trotoara na Somborskom bulevaru 95. Iz “Novosadska toplana” apeluju na razumevawa. N. R.

Iz lo `ba „Pe }i na za bo ra va” Izlo`ba „Pe}ina zaborava” bi}e otvorena sutra u 19 ~asova u Meandru Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i traja}e do 12. novembra.”Pe}ina zabo-

Sli ka re ba lan sa do kra ja ok to bra

Fo to: N. Sto ja no vi}

Radna grupa za izradu rebalansa buxeta privodi kraju taj posao i do kraja ovog meseca bi}e ura|en i okvir rebalansa potvrdio je Novosadskoj televiziji ~lan Gradskog ve}a za finansije De jan Man di}. U buxetu ima para za planirane investicije, ka`e Mandi}, ali veliki problem kod izrade rebalansa prave izvr{eni radovi koji nisu bili planirani, ili su izvedeni u znatno vi{em iznosu od planiranog, i tako je, prema wegovom mi{qewu, neko namerno o{tetio gradski buxet.

Osnov ci upo zna li grad U okviru akcije „Ja upoznajem Novi Sad„ 350 dece iz O[ „Nikola Tesla„ i O[ „@arko Zrewanin„ ju~e su uz pomo} stru~nih vodi~a boqe upoznali svoj grad. Oli ve ra Ini} iz „Co o list„ fondacije koja u saradwi sa Udru`ewem turisti~kih vodi~a Novog Sada i podr{ku Turisti~ke organizacije Novog Sada organizuje ovu akciju od 2009. ka`e da su ove godine ukqu~eni u~enici ~etvrtog razreda, jer u tom uzrastu se deca prvi put sre}u sa gradom, orijentacijom u prostoru, mapama... V. Vu ko jev

Am ba sa dor Ki ne kod gra do na ~el ni ka Gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi} primio je ambasadora Kine Xan ga Van sjua i predstavnike kineske pokrajine \ilin u kojoj se nalazi grad pobratim Novog Sada, ^ang~un. Saradwa Novog Sada i ^ang~una po~ela je 1980. godine u agraru, a kasnije je pro{irena na sport, obrazovawe i privredu.

rava” je delo umetni~kog projekta „Autopsia„ koji se bavi muzi~kom i vizuelnom produkcijom i okupqa autore razli~itih profesija. B. D.

BRON ZA NI PE SNIK DO ^E KI VA ]E PO SE TI O CE U SREMSKOJ KA ME NI CI

Za si ja la Zma je va bi sta Prigodnom sve~ano{}u i uz prisustvo mno{tvo mali{ana, ju~e je u dvori{tu Spomen zbirke Jovana Jovanovi}a Zmaja u Sremskoj Kamenici otkrivena bista ovog pesnika, rad vajara \or |a La zi }a \ap {e. Bista je otkrivena u okvi-

Ne de qa Mu ze ja gra da U okviru obele`avawa nedeqe Muzeja grada ve~eras u 18 ~asova u Zbirci savremene umetnosti, Dunavska 29, organizuje se program dru`ewa i fotografisawa „Prvi put sa mamom u muzeju”. Sutra u podne, na istom mestu, bi}e prezentacija konzervatorsko-restauratorskih radova na slikama Fonda Zbirke savremne umetnosti.

ru programa „Nedeqa Muzeja grada”, koji traje od 22. do 26. oktobra a sa bronzanog ~ika-Jove prekriva~ je skinuo direktor „Zmajevih de~jih igara” Du {an Pop \ur |ev. - U ku}i smo koja je bila posledwa Jovina adresa. Prvog julskog dana 1904. godine wegovo srce prestalo je da kuca i ovde je vreme stalo. Od tada ovde stanuju samo pesme i na zidu ispisane gledaju nas wegove re~i- kazao je Pop \ur|ev. Spomenik ~uvenom pesniku visok je 70 centimetara, na~iwen od bronze i deluje kao da do~ekuje posetioce a, kako je naveo autor, to je i bila osnovna ideja.Direktorka Muzeja grada Ve sna Jo vi ~i} podsetila je na ~uvene stihove pesme „Ala je lep ovaj svet” rekav{i da nas spajaju Jovini stihovi. Program je upotpunilo horsko pevawe u~enika O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, uz pratwu harmonike. A. J.

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

vOJvOdinA РЕОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДСКЕ УПРАВЕ НЕКИМА КОСТ У ГРЛУ

На улицу, по истеку уговора

ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ОСЛО БО ЂЕ ЊА СТА РО ПА ЗО ВАЧ КЕ ОП ШТИ НЕ

Венци у спомен на слободаре

СТАРА ПАЗОВА: Малобројни учесници борбе против фашизма у Другом светском рату, њихови потомци, борци ратова деведесетих година, резервне старешине, један број грађана, на челу са председником општине Стара Пазова Ђор ђем Ра ди но ви ћем, положили су венце на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Старој Пазови, у част празника ослобођења града и осталих места ове сремске општине. Председник Радиновић је са сарадницима положио венац на споменику у центру Старе Пазове и том приликом истакао да се велике жртве којима је плаћена победа над фашизмом и слобода никада не смеју заборавити.

-Много је наших предака уградило себе у победу над фашизмом и то не смемо заборавити, док сам ја председник то ће се обележити у сваком нашем месту, -истакао је Радиновић докје председник Општинске организације СУБНОР-а Ду шан Иван че вић, некада борац Четврте војвођанске бригаде, подсетио да је част да прва уђе у Стару Пазову имала управо та партизанска јединица пре 68 година. А дубоку захвалност слободарима и народном хероју Јанку Чмелику, пред његовим спомеником у градском парку изразио је Јан ко Ли хтлер, председник МО Савеза бораца. Председник општине је, за малобројне учеснике антифашистичке епопеје приредио свечани ручак. А. Ма ли

АКЦИЈА ЈКП „ПОГРЕБНО” У СУБОТИЦИ

Обнављају дрвена надгробна обележја СУБОТИЦА: У сусрет католичким празницима Сви свети и Дан мртвих ЈКП „Погребно“ из Суботице уређује и обнавља дрвена надгробна обележја, а ово ће трајати до 5. новембра. Акција се спроводи први пут, а оквиру ње је омогућено поручивање дрвених

постављање. У ЈКП-у „Погребно“ наводе да је ово период када се људи највише јављају због обнављања надгробних обележја од којих су нека дотрајала, а многа поломљена или покрадена. Цене дрвених надгробних обележја попут крста, реформаторске табле и пи-

Азиланти праве проблеме на гробљу Азиланти у Суботици не мирују. Директорка ЈКП „Погребно” Весна Прчић каже да стално имају проблема са мигрантима јер улазе на Сенћанско гробље. - Долазе стално.Улазе у гробове и обављају своје потребе, а на чесмама се купају. Ноћу нису ту, јер пређу на градску депонију. Стално зовемо комуналну полицију и имамо акције. Протеклих дана проблем је ескалирао - каже Весна Прчић. надгробних обележја чије се цене крећу у зависности од материјала од којих су израђени. За време акције, ЈКП „Погребно“ неће наплаћивати услуге попут урезивања слова. - Грађани који су заинтересовани, могу се јавити на гробљу или путем телефона назначеном на плакату. Сутрадан, у односу на поруџбину, надгробно обележје ће бити на гробљу, припремљено за

рамиде, зависе од материјала од којих су израђени, а крећу се од 1.650 до 3.300 динара. Пораст цена погребних услуга у износу од 3,5 одсто неће утицати на тренутну акцију обнове надгробних обележја. За нешто мање од 10 дана, колико траје акција, у ЈКП „Погребно“ су припремили 20-ак надгробних обележја према захтевима грађана - истиче директорка ЈКП „Погребно“ Весна Прчић. С. И.

БЕНЕФИЦИЈЕ ГЕРОНТОЛОШКОГ ЦЕНТРА СУБОТИЦА

Попуст за редовне платише

СУБОТИЦА: На предлог градоначелнка Суботице Модеста Дулића Геронтолошки центар омогућиће одређене бенефиције, односно повластице корисницима услуга туђе неге и помоћи који благовремено измирују своје обавезе. - Предложено је да се корисницима услуга, који редовно измире своје обавезе за последњих шест месеци у континтинуитету и немају ранијих дуговања, обезбеди попуст на плаћање услуга за седми месец и то у износу од 50 одсто од износа рачуна за седми месец и да се корисницима услуга који редовно измире своје обавезе за последњих дванаест месе-

ци у континтинуитету и немају ранијих дуговања обезбеди бесплатно коришћење услуга за тринаести месец - рекао је директор Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић. Геронтолошки центар у Суботици је социјално здравствена установа која пружа услуге институционалне и ванинституционалне социјалне заштите. Услуге ванинституционалне заштите пружају се путем Службе “Отворена заштита” и то кроз услуге неге и помоћи у кући и услуге које се пружају у оквиру организовања рада геронтолошких клубова. С. И.

Изложба „Поља и границе” ЗРЕЊАНИН: Изложба нових графика Ми ла на Јак ши ћа и На де Де нић под називом “Поља и границе”, отворена је у Савременој галерији Зрењанин. На овој изложби представљене су графике већег формата, настале током 2010. и 2011. године, које су изведене у техници суве игле, у једнобојној, и двобојној штампи. Тема ових радова јесу “Поља” и “Границе”, изведене коришћењем апстрактних симбола као што су звезде, купе, лист, круг... као својеврсни симболи савременог живота, као делови омеђене стварности. Ж. Б.

ЗРЕЊАНИН: Независни синдикат Градске управе Зрењанин поздравио је изјаву председника локалног парламента Радована Булајића да неће бити отпуштања чиновника, већ само прерасподеле радних места у Градској управи. Булајић је, коментаришући организацију Градске управе у којој, уместо ранијих 18, има свега шест начелника одељења, обећао да бивши начелници и њихови заменици неће остати без посла, већ да ће бити распоређени на друга радна места, али да ће им зараде бити умањене за 20 до 25 одсто.

- Иако сматрамо одлуку о броју одељења неодговарајућом за капацитете града какав је Зрењанин, Независни синдикат се неће мешати у избор нових начелника у Градској управи, јер сматра да избор топ менаџмента треба да буде у надлежности руководства града. С тим у вези, сматрамо да одлука о смањењу руководилаца и постављених лица може бити корисна ако ће имати за циљ велику уштеду у буџету града и ако ће се на тај начин поправити материјални и социјални статус, као и бољи услови рада свих запослених у Градској управи – пору-

чио је председник синдиката Жељко Торњански. Он је реаговао и на недавну изјаву председнице Самосталног синдиката Градске управе Милице Суботин која је казала да се овај синдикат противи само отпуштању стално запослених радника. - Независни синдикат се противи и отпуштању запослених на одређено време, посебно због чињенице што су неки запослени више година у том статусу, а знамо да по закону ангажовање запослених на привремено - повременим пословима може бити нај-

НОВОБЕЧЕЈЦИ ИЗГРАДИЛИ БИЦИКЛИСТИЧКУ СТАЗУ

Бициклом до Европе НОВИ БЕЧЕЈ: - Док се на различитим форумима, медијима и јавним наступима политичари утркују ко ће пре изнети свој став о уласку у Европску унију или о Косову, ми сређујемо своју кућу, јер мислимо да је то начин да се стигне до ЕУ. Изградили смо бициклистичку стазу како би наши суграђани, а првенствено школска деца, избегли вожњу оптерећеним транзитним путем и безбедније стизали на своја одредишта - рекао је јуче председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић, отварајући новоизграђену бициклистичку стазу, и то тако што се са сарадницима њоме провозао на бициклу. Бициклистичку стазу, дугу преко један километар, изградили су Новобечејци од средстава самодоприноса. На тај начин је обезбеђено 2,5 милиона динара, колико су коштали радови. - Стазу су, такође, и градили Новобечејци, кроз пројекат јавних радова које је финансирала општина, тако да је ово комплет-

но наш подухват – рекао је Шућуровић. Заменик председника Савета Месне заједнице Нови Бечеј Радослав Шећеров објаснио је да се стаза простире од Геронтолошког центра до дела града који се назива Ново село. Дуга 1.028 метара, стаза је грађена у протекла три месеца.

- Ова стаза је врло корисна за грађане. Њоме се сада вози комотније него транзитним путем. Свакако је безбедније, и када бициклиста хоће да стане, то на стази може да учини, док на путу то није смео да ради – рекла је грађанка Софија Трифунац. Ж. Балабан

СЕДМОГОДИШЊОЈ МАЈИ МИЛОВАЦ ПОТРЕБНА ПОМОЋ ЗА ЛЕЧЕЊЕ

За операцију у Аустрији потребно 10.000 евра СРБОБРАН: Седмогодишња - До сада је три пута ишла на опеСвака операција у Ћуприји коју Маја Миловац из Србобрана је, као рацију тетива и мишића, због спазма изводе руски хирурзи, кошта око тек рођена беба, изашла из породи- и ове интервенције су дале огроман 3.000 евра. Родитељи су се за сада лишта са оценом 8/9. Међутим, на- резултат. Стопала су јој се спустила, сналазили како знају и умеју, помагакон само пар месеци, њени мајка Да- па сада може да стане, док је раније ли су им родбина, пријатељи, опнијела је приметила да нешто није у могла да стоји само на прстима. штина Србобран, људи добре воље. реду. Ипак, за наредну операци- На првим контролају, не знају да ли ће имати ма, педијатри су нам годовољно новца. ворили да је све у реду. - Ја не радим, јер је МаКада је имала четири ји потребан неко 24 сата. месеца, Маји су три пуСупруг је пре пар дана дота радили ЕЕГ главе, био посао, а до сада је раали снимци нису откридио приватно, шта год да ли да било шта није у се укаже, како би могли да реду, да би нам само мепреживимо– каже Данијесец дана касније, лекар ла. рекао да је имала крваНаду за Мајин напредак рење на мозгу приликом даје једна аустријска клирођења и да се то могло ника, где се ради операцисанирати да је устаноја матичним ћелијама. вљено одмах. Поста- Тренутно чекамо конвљена јој је дијагноза кретан одговор од аустријцеребрална парализа – Маја Миловац чека помоћ добрих људи ских лекара и позив да доприча Данијела. ђемо да прегледају Мају. Маја данас воли да црПрема досадашњим разгоОтворен рачун та и да гледа цртаће, али ворима, имамо разлога да Сви који желе да помогну Маји Миловац да оде на верујемо у успех операцијој инвалидска колица не дозвољавају да се игра операцију матичним ћелијама у Аустрији, могу то да је. И сами знамо за једног уплатом на жиро рачун број: дечака са већим оштећенапољу са својим вр- учине шњацима. Она не може 355000000556395717, код Војвођанске банке. Рачун њем од Мајиног, који је пода говори, да жваће и је отворен на Мајино име. сле ове операције проговоправилно гута, да конрио и проходао – истичу тролише мокрење и стоМајини родитељи. лицу, да хода, да се обуче, али све Много боље гута пљувачку. Шаке Операција у Аустрији кошта разуме. далеко лакше отвара и сада може да 10.000 евра. Овај новац Данијела и Битка Мајиних родитеља да њи- држи оловку и црта. Следећа опера- Синиша немају, али се надају да ће ховој девојчици буде боље, траје не- ција нам је заказана за децембар – сакупити, уз помоћ свих људи добре престано. истиче Мајин отац Синиша. воље. М. Кековић

Једнократна помоћ младима

АПАТИН: Поводом Дана ослобођења општине, 24. октобра, представници општине Миодраг Бакић, Мирко Цветићанин и Дамир Растовић уручили су јуче једнократну помоћ ученицима и студентима палих бораца ратова од 1990.-1999. године. Ову помоћ, у висини од по 10.000 динара, примило је 13 ученика и студената. Родитељи деце, који су дошли на пријем у Скупштину општине, изразили су захвалност што нису заборављени.

-Све док ученици и студенти не заврше своје школовање, општина ће им пружати помоћ, колико је то могуће, а када заврше школовање, настојаћемо и да их запослимо, прво као волонтере, а потом изнаћи и могућност за стално запослење рекао је заменик председника општине Миодраг Бакић. Делегације општине и борачке организације положили су венце на споменике палих бораца на гробљу у Апатину и у Пригревици. Ј. П.

дуже до годину дана. Апелујемо на начелницу Градске управе да се сви запослени који раде на одређено, а провели су више од годину дана непрекидно на послу, одмах преведу у стални радни однос – нагласио је Торњански. “Дневник” је пре неколико дана објавио незваничну информацију да челници локалне самоуправе размишљају о смањењу броја чиновника, што се посебно односи на оне који су у Градској управи ангажовани по уговору на одређено време. По истеку тих уговора неки ће, по свему судећи, остати без посла. Ж. Балабан ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

„Осмех” за малишане

БЕЧЕЈ: Ентузијасти окупљени око хуманитарне акције „Осмех“ настављау своју мисију у Бечеју, па ће преко хиљаду деце из социјално угрожених породица највеће потиске општине и за предстојећу Нову годину добити пакетиће од Деда Мраза. - Наш циљ је да прикупимо довољно средстава и робе, како бисмо могли, као и лане, да деци из социјално угрожених породица уручимо по два пакетића, од којих ће у једном бити слаткиши, а у другом гардероба. Лане смо комплетирали 2.100 пакетића и усрећили 1.050 деце. Ове године ћемо припремити и педесетак пакетића за бебе, односно двадесетак за децу из породица с великим бројем чланова - нагласила је у име организатора Мелинда Молнар. Марина Ковачев из Бечејског удружења младих – БУМ је нагласила да је лане прикупљено за идентичну акцију око милион динара, а сада се нада да ће износ бити и већи. Акција ће се реализовати кроз разне активности, почев од дежурства на пијацама и маркетима с циљем да се све промовише и прикупи што више средстава, преко мескенбала, концерата, спортских турнира. Пријем гардеробе, играчака и школског прибора почиње од 1. новембра у Центру за децу и младе, Главна улица 47, и то од 9 до 13 сати радним данима изузев четвртком, када су врата Центра отворена од 16 до 18 сати. Акција ће трајати до 15. децембра, после чега следи сортирање пристиглог материјала и паковање пакетића. Чланица Општинског већа Андреа Галго-Ференци је рекла да локална самоуправа подржава акцију и да ће се они финансијском донацијом укључити у њену реализацију. Људи добре воље, сходно својим могућностима, већ могу да почну с уплатом новчаних прилога на рачун Центра за развој физичке и менталне способности грађана „Буђикан Дојо Бечеј“, чији је број: 3259500700028543-23. В. Јанков

Вратити суд у Ковин

КО ВИН: У Министарсво правде послат је акт којим се радној групи која ради на припреми предлога нове мреже судова у Србији предлаже да ковинска општина буде међу онима које ће понови добити суд. У Ковину је тренутно само судска јединица Основног суда у Панчеву. Захтев Министарству пропраћен је и низом аргумената који иду у прилог поновном враћању суда у ковинску општину. Пре укидања је постојао суд у рангу основног, општинског. За становнике Ковина враћање суда значило би уштеду и у времену и у финансијама. З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik

KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJE I KREDITE MINISTARSTVA PROSVETE DO 31. OKTOBRA

Dr `a va }e odre {i ti ke su ko li ko mo `e

Kon kurs za do de lu stu dent skih sti pen di ja i kre di ta Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja u {kol skoj 2012/13. go di ni tra je od 1. ok to bra, a za pri ja vqi va we je pre o- sta lo jo{ de vet da na, za kqu~ no s 31. ok to brom. Stu den ti ma vi {ih go di na stu di ja, ko ri sni ci ma tih pri na dle `no sti, po zna ti su uslo vi, ro ko vi itd, ali ovo go di {wim bru co {i ma, te oni ma ko ji ra ni je ni su ko ri sti li kre dit ili sti pen di ju skre }e mo pa `wu na to da mo gu kon ku ri sa ti je di no bu xet ski stu den ti, dr `a vqa ni Sr bi je, s pre bi va li {tem na we noj te ri to ri ji. Za sti pen di ju ne mo gu kon ku ri sa ti stu den ti pr ve go di ne stu di ja ve} oni od dru ge do pe te ({e ste) go di ne, na rav no, ako ni su po na vqa li ni jed nu go di nu i ako ima ju pro sek oce na iz nad 8,50. Za stu dent ski kre dit mo gu kon ku ri sa ti i stu den ti upi sa ni

u pr vu go di nu osnov nih stru kov nih ili aka dem skih stu di ja. Za sti pen di ju su kri te ri ju mi te `i i ona se, bes po vrat no, do de qu je naj bo qim stu den ti ma, dok ko ri snik kre di ta mo `e bi ti oslo bo |en ot pla te ve} pre ma uslo vi ma na ve de nim u ugo vo ru, te ako stu di je za vr {i u ro ku i s pro se kom naj ma we 8,50. Kri te ri ju mi pre -

nu bro {u ru ob ja vio je „Pro svet ni pre gled”, a u woj su ne sa mo uslo vi za kon ku ri sa we ve} i za to po treb ni ori gi nal ni obra sci. U No vom Sa du bro {u re se mo gu ku pi ti u kan ce la ri ji „Pro svet nog pre gle da”, u @e le zni~ koj uli ci 40, sva kog rad nog da na od 9 do 16 ~a so va, a ce na pri mer ka je 90 di na ra.

Po pu we ne od go va ra ju }e obra sce i do ku men ta stu den ti pre da ju u stu dent skoj slu `bi na svom fa kul te tu ili vi so koj stru kov noj {ko li sud ni pri li kom for mi ra wa rang-li ste kan di da ta i za sti pen di ju i za kre dit su uspeh i efi ka snost u pret hod nom {ko lo va wu, kao i eko nom sko-so ci jal no sta we po ro di ce stu den ta. Kon kur se za do de lu stu dent skih sti pen di ja i kre di ta Mi ni star stva za 2012/13. kao po seb -

Po pu we ne od go va ra ju }e obra sce i do ku men ta stu den ti pre da ju u stu dent skoj slu `bi na svom fa k ul te tu ili vi s o k oj stru kov noj {ko li, ko je su du `ne da od 1. do 5. no vem bra Mi ni s tar s tvu pro s ve te do s ta ve kon trol ne spi sko ve kan di da ta, a na pre li mi nar nu li stu kan di -

dat mo `e pod ne ti pri go vor u ro ku od de set da na... Nad le `na ko mi si ja Mi ni star stva utvr |u je ko na~ nu rang-li stu ko ja }e bi ti ob ja vqe na na we go vom saj tu (u dru goj po lo vi ni no vem bra), a mi ni star pro sve te u ro ku od 90 da na po is te ku kon kurs nog ro ka (do kra ja ja nu a ra 2013) do no si od lu ku o do de li sti pen di ja i kre di ta. U ovo go di {wim kon kur si ma sto ji i na po me na da se broj stu dent skih sti pen di ja i kre di ta utvr |u je „pre ma ras po lo `i vim sred stvi ma u bu xe tu” Sr bi je za od g o va r a j u } u (2013) go di n u. Pod se }a mo na to da je po sled wih ne ko li ko go di na me se~ ni iz nos i sti pen di je i kre di ta 6.100 di na ra, a stu den ti ih do bi ja ju de set me se ci, dok oni ko ji su na za vr {noj go di ni stu di ja s ne par nim bro jem se me sta ra do bi ja ju pet ra ta. V. ^.

OP[TINE S MAWE OD 10.000 STANOVNIKA IMAJU PRAVO SAMO NA DE^JEG STOMATOLOGA

Kre zu ba Sr bi ja se ne le ~i uki da wem zu ba ra

Od lu ka Mi ni star stva zdra vqa da pro me ni na ~in pla }a wa sto ma to lo ga u do mo vi ma zdra vqa do ve {}e do to ga da mno ge op {ti ne osta nu bez sto ma to lo ga. Na i me, u do mo vi ma zdra vqa gde ima ma we od 10.000 sta nov ni ka Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we pla }a jed nog de~ jeg sto ma to lo ga i sto ma to lo {ku se stru, dok osta li sto ma to lo zi do bi ja ju pla tu jed nim de lom od Fon da a dru gim de lom od ono ga {to za ra de na tr `i {tu. Dru gim re ~i ma, “vi {ak” sto ma to lo ga }e deo pla te do bi ja ti od dr `a ve a za dru gi deo mo ra }e sam da za ra di a da li }e sva kog me se ca ima ti do voq no pa ci je na ta da bi upot pu nio pla tu ba rem do iz no sa ko ji do bi ja zu bar ko jeg u ce lo sti pla }a RF ZO kraj we je ne iz ve sno. Upra vo zbog ta kvog pra vi la sto ma to lo zi u ma wim op {ti na ma u Sr bi ji ve} su kre nu li sa pri ku pqa wem pot pi sa za pe ti ci ju pro tiv Pra vil ni ka jer su sve sni da ne }e mo }i da za ra de ni osnov nu pla tu. S dru ge stra ne sta nov ni ci op {ti na ko je

ima ju ma we od 10.000 gra |a na osta }e bez sto ma to lo {ke za {ti te, pa }e ako ima ju pro ble ma za zu bi ma mo ra ti da pu tu ju u dru gu op {ti nu. U de se tak ta kvih op {ti na u Sr bi ji, pre ma pro ce ni, `i vi oko 90.000 i svi oni }e osta ti bez zu ba ra. Ove op {ti ne su

SIMPOZIJUM O LE^EWU ANKSIOZNIH POREME]AJA

Ben se di ni se pi ju na {a ke

U Ju go slo ven skom dram skom po zo ri {tu u Be o gra du od 25. i 26.ok to bra odr à }e se Sim po zi jum o le ~e wu ank si o znih po re me }a ja. O~e ku je se vi {e od 400 u~e sni ka iz Sr bi ji, me |u ko ji ma su i le ka ri iz do mo va zdra vqa. Ma da po da ci Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we po ka zu ju da je broj re ce pa ta za le ko ve za smi re we sma wen sko ro za tre }i nu, kao i da je to re zul tat me re da se bez na la za psi hi ja tra ovi le ko vi vi {e ne mo gu pre pi sa ti na re cept, psi hi ja tri tvr de da se upo tre ba ovih le ko va ni je sma wi la. Ta ko se is ti ~e da je broj pro da tih ku ti ja ben se di na ove go di ne ista kao i ~e ti ri una zad {to zna ~i da ni no ve me re ni su do ne le è qe ne re zul ta te. Dru gim re ~i ma ben sed ni ne i sli~ ne le ko ve, ko ji ina ~e ni su za le ~e we ank si o znih po re me }a ja, pi ju mno gi i to na {te tan na ~in jer im oni re al no ni ti po ma ù ni ti re {a va ju wi hov pro blem. Na i me, mno gi od onih ko ji ola ko po te ù za ku ti ja ma ben sed ni ma i bro -

ma ze pa ma za pra vo tre ba da se le ~e an ti de pre si vi ma. Su tra {wi Sim po zi jum, ~e tr de se ti po re du, no si na ziv “ Spek tar ank si o znih po re me }a ja - iza zo vi sa vre me nog do ba”. Di rek tor ka Kli ni ke za psi hi ja tri ju dr Na |a Ma ri}-Bo jo vi} ob ja {wa va da su od lu ~i li za ovu te mu zbog to ga {to se ank si o zni po re me }a ji mo gu do go di ti sva kom i ne tre ba bi ti sra mo ta po tra ì ti po mo} psi hi ja tra. - Bla è fo bi je, po re me }a ji spa va wa, od re |e ni psi ho so mat ski po re me }a ji i po ~et ne fa ze po re me }a ja is hra ne, bla ga de pre si ja, po ~e na fa za zlo u po tre be al ko ho la i dro ga su uglav nom re ak ci je na od re |e ne spo qa {we okol no sti, to su ank si o zni po re me }a ji, naj ~e {}e u psi hi ja tri ji. Ank si o znost na sta je kao re zul tat pre te ra ne bri ge, kod nas da nas ~e sto iza zva ne stra hom za ag zi sten ci ju, zbog gu bit ka ili pro na la è wa po sla ob ja sni la je dok tor ka Na |a Ma ri}-Bo jo vi}. Q. M.

REKOM za bu du} nost mla dih Da nas od 11 do 18 sa ti, kod Ru skog ca ra u Be o gra du, Ko a li ci ja za RE KOM na sta vqa sa pri ku pqa wem pot pi sa po dr {ke za osni va we RE KOM. Ju na pro {le go di ne 543.000 gra |a na Bo sne i Her ce go vi ne, Sr bi je, Cr ne Go re, Ko so va, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Slo ve ni je pot pi sa lo je pe ti ci ju za osni va we Re gi o nal ne ko mi si je za usta no vqe we ~i we ni ca o `r tva ma i rat nim zlo ~i ni ma. Q. M.

pred la ga le Mi ni star stvu zdra vqa da im ba rem do zvo li pra vo na jed nog sto ma to lo ga i asi sten ta ali ni to ni je pri hva }e no. U obra zlo `e wu svog pred lo ga na ve li su da bi taj zu bar pru `ao bes plat nu sto ma to lo {ku za {ti tu za qu de sta ri je od 65 go di na, di ja be ti ~a re, he mo fi li ~a re,

obo le le od kan ce ra. Jer, svi oni sa da mo ra ju kod zu ba ra u dru gu op {ti nu a ~e sto se do ga |a da ni ta mo ne mo gu da bu du pri mqe ni jer su on da {wi sto ma to lo zi “pre bu ki ra ni” a i po ja vqu je se pro blem da do mo vi zdra vqa iz dru gih op {ti na tra è da im se tro {ko vi za pru à we zdrav stve nih uslu ga na dok na de. Ka ko su sve op {ti ne ko je su no vim pra vi la osta le bez sto ma to lo ga sa gla sne da se to mo ra hit no iz me ni ti osta je da se vi di da li }e pe ti ci ja ko ja }e usko ro bi ti upu }e na Mi ni star stvu zdra vqa uro di ti plo dom. Tim pre {to je po lo vi na sta nov ni {tva Sr bi je kre zu ba i {to je bi lo za o~e ki va ti da se broj sto ma to lo ga po ve }a a ne da se do no se pra vil ni ci pre ma ko ji ma }e ih u do mo vi ma zdra vqa bi ti sve ma we a da }e se i kod onih ko ji ra de sva ki ula zak u or di na ci ju po seb no pla }a ti. Ka ko su gra |a ni sve si ro ma {ni ji ~ak se i od la zak kod zu ba ra sa nov ~a ni kom od la è a to za po sle di cu ima kre zu bu na ci ju. Q. Male{evi}

sreda24.oktobar2012.

PRIHVA]ENA OSTAVKA V. D. DIREKTORKE „DNEVNIK HOLDINGA” AD

Ja smi na Ma {u lo vi} raz re {e na na li~ ni zah tev Od bor za in for mi sa we Skup {ti ne Voj vo di ne raz re {io je ju ~e vr {i o ca du `no sti di rek to ra „Dnev nik Hol dinga” AD za no vin sko-iz da va~ ku de lat nost Ja smi nu Ma {u lo vi} i taj pred log upu tio po kra jin sko pa ra lem ntu na usva ja we. Pred sen dik Od bo ra Du {an Ja ko vqev iz ja vio je da je ova od lu ka do ne ta na li~ ni zah tev Ja smi ne Ma {u lo vi}, ko ja je pod ne la ostav ku na tu funk ci ju. Od bor za in for mi sa we za tra `io je ju ~e od re sor nog po kra jisnkog Se kre ta ri ja ta da ~la no vi ma tog skup {tin skog te la do sta vi Stra te gi ju raz vo ja in for mi sa wa u Voj vo di ni. B. D. S.

TRI DANA TRAJALO SPASAVAWE @IVOTIWE IZ KANALIZACIONOG OTVORA

Ba la da o psu sa sre} nim kra jem Pra va dra ma oko spa sa va wa ku ~e ta ko je se sple tom ne sre} nih okol no sti, ili iz qud ske obes ti, na {lo u ne za {ti }e nom otvo ru ki {ne ka na li za ci je tra ja la je ne ko li ko da na i u tu `noj pri ~i sa sre} nim kra jem su, osim gra |a na i ak ti vi sta udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa, u~e stvo va li i pri pad ni ci Va tro ga sno – spa si la~ ke ~e te u Zre wa ni nu. Ne zna se ta~ no ka da je ne sre} ni pas za vr {io u {ah tu, ko ji se na la zi u bli zi ni

vio je u uà snim uslo vi ma, u {ah tu je bi la usta ja la vo da ko ju je pas mo rao da pi je da bi pre ì veo – is pri ~a la je za “Dnev nik” ak ti vist ki wa zre wa nin skog ogran ka udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa “Be ta” Ja smi na Mi tri no vi}. Na po slet ku, Ne na du Ku qi }u iz dru {tva “\ur |e vo” po {lo je za ru kom da u po ne de qak do |e do ì vo ti we, ko ja je u tom tre nut ku spa va la, i da je iz va di iz ru pe u ko joj je pro ve la vi {e da na.

mo sta kod zre wa nin ske fa bri ke “@i to pro dukt”, ali je we go vo iz vla ~e we iz ru pe tra ja lo tri da na. Pr vo su u pe tak na te ren iza {li va tro ga sci, kao i ko mu nal ni po li caj ci, ali ni su us pe li da iz vu ku psa ko ji je bio upla {en pa se, ~im bi vi deo qu de, skri vao u ce vi. Za slu ~aj su sa zna li ~la no vi Dru {tva za za {ti tu `i vo ti wa “\ur |e vo” ko ji su, ubr zo za tim, o sve mu oba ve sti li i ko le ge iz udru `e wa “Be ta”. - Na sve na ~i ne smo po ku {a va li da iz vu ~e mo psa na po vr {i nu, ali se on sve vre me krio u ce vi. Bo ra -

- Sme wi va li smo se ne pre sta no na te re nu u è qi da mu po mog ne mo. Spu {ta li smo u ru pu dru ge ku ce kao ma mac, da bi iza {ao iz ce vi. Zva li smo vi {e pu ta i qu de iz azi la za na pu {te ne ì vo ti we da nam po mog nu, a oni su od bi li sa rad wu, {to je sra mo ta za ovaj grad. Vaq da bi tre ba lo da ih se ti ~u ova kvi slu ~a je vi – is ta kao je Ku qi} ko ji je po znat kao ~o vek ko ji vo di ra ~u na o na pu {te nim psi ma i udo mqa va ih, bez ika kve nov ~a ne na dok na de i po mo }i lo kal ne sa mo u pra ve, is kqu ~i vo iz qu ba vi pre ma ì vo ti wa ma. @. Balaban

IZMENE ZAKONA O ZAPO[QAVAWU OSOBA SA INVALIDITETOM

Ga zda ma pla }awe na dok na de, ali ne i pe na la Na kna de ko je po slo dav ci mo ra ju da pla }a ju, ako ne za po sle od re |e ni broj oso ba sa in va li di te tom, osta ju, ali }e se uki nu ti pe na li ko je su pla }a li zbog ne is pu we wa oba ve za. Na i me, pre ma re ~i ma Zo ra na Mar ti no vi }a, dr àv nog se kre ta ra Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, po slo dav ci }e i da qe bi tu u oba ve zi da pla }a ju na kna du i to u vi si ni po lo vi ne pro se~ ne za ra de, ali ne }e pla }a ti pe na le. - Za ko nom o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba sa in va li di te tom pred vi |e ne su dve ta ri fe - za upla tu do pe tog u me se cu 50 od sto pro se~ ne za ra de i pe na li, uko li ko upla ta ne bu de do ta da oba vqe na. Uko li ko ne upla ti na kna du na vre me, po slo da vac je du àn da do 30. u me se cu upla }u je pe na le ko ji su vi {e ne go dvo stru ko ve }i u od no su na pr vo bit nu oba ve zu. Ta me ra je ne e fi ka sna i po slo dav ce do vo di u ne do u mi cu. Sa gle da li smo i efek te upla te pe na la - od ukup nog pri ho da ko ji je ostva ren za vre me pri me ne ovog za ko na sa mo je dan od sto se od no si na upla tu pe na la - ob ja snio je Mar ti no vi}. Na kon te ana li ze od lu ~e no je, do da je Mar ti no vi}, da se pred lo è iz me ne Za ko na o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po -

{qa va wu oso ba sa in va li di te tom, i to ta ko da se uki nu pe na li ko je sa da po slo dav ci ima ju kao oba ve zu. - Uki da we pe na la }e se de li mi~ no od ra zi ti na bu xet ko jim ras po la `e Mi ni star stvo, ali ne ta ko zna ~aj no da bi po re me ti lo efek te ovog za ko na i mo gu} nost za po {qa va wa oso ba sa in va li di te tom, ima ju }i u vi du da nov ~a na na kna da osta je na istom ni vou - re kao je Mar ti no vi}.

O~e ku je se da }e iz me ne Za ko na bi ti usvo je ne do kra ja go di ne. Ina ~e, ovim za ko nom, ko ji je usvo jen pre dve go di ne, pro pi sa na je oba ve za sva kog po slo dav ca da u rad ni od nos pri mi od re |e ni broj oso ba sa in va li di te tom kao i da ako to ne u~i ni do 30. u me se cu, pla }a pe na le u vi si ni tro stru kog iz no sa mi ni mal ne za ra de za sva ku oso bu sa in va li di te tom ko ju ni je za po slio. Po slo da vac ko ji ima iz me |u 20 i 49 za po sle nih

ima oba ve zu da za po sli jed nu oso bu sa in va li di te tom, a ako ima vi {e od 50 rad ni ka mo ra da pri mi naj ma we dve. Na sva kih da qih 50 ima oba ve zu da pri mi jo{ po jed nu. Prak sa je po ka za la da ve }i na ga zda u Sr bi ji ra |e pri sta je da pla }a pe na le u tro stru kom iz no su mi ni mal ne za ra de, s ob zi rom da je ove mi ni ma lac ve o ma ma li, ne go da da rad no me sto oso bi sa in va li di te tom. Q. Male{evi}

RePORTA@e

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

BiV[i inSpektOr ZOran nOVakOVi] jedini u SrBiji Slika kOnceM i ekSeriMa ekom ìvot po~ne na svilenom ~ar{avu, a drugima, poput Zorana Novakovi}a, sad ve} penzionera, na smetli{tu. Mo`da je i boqe {to ga je majka kao dvogodi{waka ostavila, a on iz doma za decu bez roditaqa poslat u milo{eva~ku hraniteqsku porodicu Vlastimira i Desanke Novakovi}. O odrastawu, zavr{enoj sredwoj {koli i fakultetu, pa sve do penzionerskih dana, pri~a mi u Milo{evcu, gde ima radionicu u kojoj slika koncem. – Mati me je doslovno bacila i nestala iz mog ìvota. U tre}oj godini su me preselili u selo Milo{evac, gde sam bio do svoje 15. godine i upisa u Sredwu milicionersku {kolu Sremskoj Kamenici – dok provla~i konce, pri~a mi staloèno, bez ùrbe.

Bu du }eg po li caj ca maj ka osta vi la na sme tli {tu gije. Moram priznati da mi je hobi prili~no skup i zbog drveta, boja i lakova. Ali ne mari mnogo za novac ovaj posve}eni humanista.

Slika s obe ruke istovremeno

Posmatram ga: ne odaje lik ~oveka kome je nedostajala qubav. – Nikakve razlike ime|u mene i wihove dece nije bilo. Mo`da su i vi{e pa`we posve}ivali meni. Prezime po ro|ewu mi je bilo Mihajlovi}, ali sam iz po{tovawa postao Novakovi} – obja{wava Zoran, a onda na licu primetih senku nezadovoqstva. [ta li odjednom izazva ogor~ewe? – U mojoj 11. godini pojavila se biolo{ka majka, ali nisam hteo da je vidim. Ni dan-danas ne `elim.

oran jednu sliku radi bar pet dana, bez obzira na to kolika je. – Zavisi od slo`enosti i koliko materijala potro{im – obja{wava Novakovi} svoju neobi~nu tehniku. – Izgleda jednostavno samo kad se gleda. Jednu geometrijsku kompoziciju radio sam koncem kalema od 250 metara. U jednom potezu i bez nastavaka. Mora se predvideti koliko je potrebno eksera, konca, namotaja, {to je vrlo te{ko. Nemam gotove {eme, ve} sve izra~unam matemati~ki, iscrtam {estarima ornamente pa radim. Za slobodne figure, prvo crtam ono {to zamislim a onda prenesem na dasku koju za{titim i ofarbam. Ukucam eksere po {emi i krenem. Podelim strane po vertikali i radim s obe ruke. U Srbiji sam jedini koji tako radi, imao sam vi{e izlo`bi, a jednu i na VMA. Tamo sam u okviru terapija radio s qudima koji imaju postratni sindrom i prilagodio metodu slikawa wima. Nau~io sam ih osnovnim stvarima i neki od wih to i danas rade.

Zo ran leto provodi u Mi lo {e vcu

Hra ni te qi ga obla ~i li lep {e od ro |e ne de ce

nih„ porodica. Dolazio sam u isku{ewe da i ja budem hraniteq, ali jednostavno nisam imao uslova. Iz mog Milo{evca zapravo nikad nisam definitivno oti-

@iva je, udata za drugog ~oveka s kojim ima dva sina, dakle moja dva polubrata. Moja de~ja reakcija nije ~udna jer sam hraniteqe zvao mama i tata, a ona se pojavila i rekla da mi je majka. Odgovorio sam: Nisi. Moja majka je Cana – prise}a se Novakovi}, okru`en slikama leptira, totema, brodova, jarkih boja, ne zna se koja je lep{a. U koncu vidi lepotu i nit koja spaja roditeqe i decu, hraniteqe i wega. – S 15 godina, kad ode{ u {kolu, hraniteqi vi{e nemaju obavezu prema tebi. Me|utim, moji su mene ~esto pose}ivali, svaki raspust i slobodan vikend sam provodio kod wih. ^ak su mi davali i xeparac – osmeh mu se razli licem dok pri~a o svojim Novakovi}ima. – Kad sam zavr{io {kolu, pre{ao sam u Beo-

grad zaposlio se i imao sme{taj u sama~kom hotelu milicije. Nedugo zatim sam se oènio, dobio prvu }erku Maju 1983, a nakon tri godine i Ivanu. Ali ja sam èleo mnogo vi{e od sebe. Kao stipendista SUP-a sam primqen u Vi{u {kolu, zavr{io je u roku i avanzovao na poslu. Kasnije sam svom tro{ku diplomirao na Defektolo{kom fakultetu, smer Prevencija i resocijalizacija lica s poreme}ajem u dru{tvenom pona{awu. Slu{aju}i ga kako s lako}om pri~a o stvarima zbog kojih bi mnogima knezda zastala u grlu i kanula samoàqiva suza, pitam se otkud umetnost u wegovoj prili~no strogoj, gotovo „prozai~noj” biografiji. – Otkrio slu~ajno u Ku~evu kod jednog slikara ~udnu teh-

PRE^ANSKA LEKSIKA

a 200 godina, od kad je u Sentandreji osnovana a vrlo brzo ovde preme{tena, somborska Preparandija, sada{wi Pedago{ki fakultet, videla je sve i sva{ta. Bivalo bra}e i sestara, da su se u srpskoj u~iteqici slovesnosti celi nara{taji iste familije unazad „pisali“ preparandistima, ali ba{ nekako na jubilej od dva veka postojawa isti dan visoku stru~nu spremu su stekla ~ak tri brata. I to ro|ena. Kako to samo na ovim prostorima s vi{kom istorije biva, pri~a je po~ela davno, jo{ tamo za zemana pokojne SFRJ, kad se Tatjana Su{aw, }erka Jovanova i Jeli~ina, Somborka rodom, zagledala, pa i udala za Zijada Salkuni}a, Sarajliju. Sa Zijom u gradu behara izrodila sina Samira, na putu bejahu i, pokazalo se blizanci, Vedran i Dino, ali im se u zajedni~kom ìvotu nije dalo. Vratila se Tatjana u Sombor, u maleni stan na Novoj Selen~i, kod oca i matere, i tu svet ugleda{e i blizanci. Tesno je Su{aw-Salki}evima, ali se, kako to ve} biva kod na{ih qudi priteranih mukom, ne àle, decu podiù, trpe i }ute. Momci izrasli u uzornu decu, pa i qude, zavr{i{e prvo osnovke, pa sredwe {kole, a bogami upisa{e i fakultet. Dràva ko drà-

srebrom, pa od morske pene, zvane stiva. îka Jova Zmaj u predivnoj pesmi “Da me metne ko za kraqa”, ubraja lulu stivu u tri najva`nija poklona najbliìma, ali ne propagira duvan ve} samo ukazuje na pristojnost mladih. Naime, cigar{pic je u “zglavnim” familijama vojvo|anskim mogao da ima i koristi samo deda. Ostali, mla|i, osim mo`da glavnog gazde, Babe, ako je (ne)formalno vodio poslove, nisu ni smeli da pu{e pred stariji ma, a nek mo li da sa vi ja ju ci ga ret(l)e i turaju ih u mu{tikle. Znalo se reda. Pu{ilo se samo u bircuzu, na slavama, ali daqe od starijih, te na wivama, ali samo dok se odmara{. Lepo moli pesma: Stan’te malo volovi, da se Dika odmori / Da zapali cigar mali, s curom da divani. Sumiraju}i sve nevoqe koje su nas sna{le, duvan je jedini “artikal” na kojem svet moè da nam zavidi. Imamo dosta dobre cigare, osetno jeftinije od onih u razvijenijim dràvama, nije uspela nijedna akcija totalne zabrane pu{ewa na javnim mestima, tu smo negde u samom svetskom vrhu u anketi “cigara po glavi stanovnika”... Ci gar {pi ci ne igra ju vi {e. Filteri ih eliminisali. Ali, prave dame jo{ uvek znaju kakav utisak izaziva lagano povla~ewe dima kroz duga~ak ~ibuk. pavle Male{ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri je „Di va ni o re ~i ma” mo gu se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi à ra”)

{ao. Leti sam ovde, a zimi u Beogradu. Moji divni hraniteqi su davno preminuli, posle i stariji im sin, ali ja sam ostao nerazdvojan s wihovim unucima i mla|im sinom. Zorica dragojevi}

Za bo ra vi li ih i otac i dr `a va

ili ko sve sme da pu{i

– Organizujem nabavku kwiga i garderobe za decu bez roditeqskog starawa, a u Milo{evcu sam dr`ao karate klub u koji su dolazila deca bez obzira na to da li su iz hraniteqskih ili „normal-

tri Brata Salkuni]a iStOG dana diplOMirala na SOMBOrSkOM pedaGO[kOM fakultetu

Ci gar {pic u{i k’o Tur~in, pu{i k’o oxak, pu{i k’o Ciganka vra~ara, samo furwa, cela ku}a smrdi na krxu, sve firange i store poùtile od duvana. Ne vredi ni {to se onomad zakleo u crkvi da vi{e u ìvotu ne}e zapaliti cigaretlu. Sad traì da mu je pali unuk. A ovaj, {ta }e, slu{a, ~estit deran. Ne vredi ni {to sam sakrila sav duvan iz onog ~ikmeèta, izloìla sav cigaret-papir, izlomila sve ma{ine za savijawe cigara, bacila u pe} sve (ukupno pet) mu{tikle, ~ibuke i cigar{pice. Sve ove re~enice su ~esto slu{ane u ravnici, posled wih dve sto-tri sto go di na, od kad su nam Turci doneli naviku uìvawa u nikotinu a oni naseli na Kolumbovo jaje, tj. novotarije iz Novog sveta. Osmanlije su oti{le odavno, ali porok je ostao, duboko ukorewen – ~ak i bukvalno – jer se pokazalo da ~uveni ~ernozem moè dati i vrlo kvali te tan ta ba ko. Isti na, ni kad ta biqka nije postala najomiqenija na na{im wivama, ali se gaji i sad, zna da donese dobre novce, ima je ponegde i tajno rasa|ene u velikim parcelama kukuruza, samo “za nas”, jer je uvek bila pod {apom dràve, kontrolisana i prebrojavana, bila monopol, po kojem se jo{ i sada zove jedna zgrada kraj Novosadskog sajma. Cigar{pic je samo jedna od spravica koja prati uìvawe u pu{ewu. Duvana. To je cev~ica s mawim otvorom koji se stavqa u usta i {irim na drugom kraju, gde se zavla~i cigareta. Onda dim dolazi do pu{a~a malo rashla|en, cigareta se ne hvata rukama, koje mogu biti i prqave, vla`ne ili ~ak i u rukavicama (probaj ruske papiroske). Cigar{pic se jo{ zove i mu{tikla, jako retko {trumincla, pa ~ibuk, {to je sasvim orijentalno, a veoma duga~ko, nekad i s lulicom na kraju. Otuda i radwa “~ibukati”, tu}i nekoga ili ne{to (nevaqalo deri{te ili tepih) ~ibukom. Cigar{pic obi~ni se napravi za~as od suvog par~eta vi{wevog pruta ili dudove gran~ice, ali ume da bude i zdravo lep, pa i skup. Ima ih od slonova~e, àda, }ilibara i plemenitog drveta okovanih

niku motawa konca oko ekser~i}a i to mi je bilo interesantno. Nakon nekoliko poseta, objasnio mi je kako se to radi, ali naglasio da moram imati smisla i za matematiku i geometriju. Nekoliko puta mi je pokazao detaqe, dao bro{uru od ~etiri-pet listova a dugogodi{wim iskustvom sam tu metodu usavr{io – pri~a Zoran, dok se nazire slika, ko zna koja po redu. Prve se vi{e i ne se}a. – Pro{lo je od tad ~etvrt veka. Potom sam pauzirao, ali posledwih sedam godina opet intenzivno radim. [atirani konac naru~ujem iz Nema~ke, dok, ekseri, posebnih boja i od raznih metala i sti`u iz Bel-

~emu im pomaù roditeqica i baka i deka, koji svako malo prona|u neka „neodlo`na posla“, samo da se iz stana maknu, da deca kakavtakav mir imaju. Mo`da bi im lak{e bilo da koji aber i re~ ohrabrewa, ako ve} ne neka materijalna pomo}, i od oca iz Sarajeva stigne, ali nisu te sre}e Samir, Vedran i Dino. Me|utim, na{lo se dobrih qudi, profesora sa somborskog Pedago{kog kojima nije Sa mir, Ve dran i Di no s maj kom Ta tja nom promaklo o kakvim va, sve istim ar{inom meri, ne intere- momcima se radi, pa ve} po diplomirasuje je, zatrpanu papirima i admini- wu (s desetkama) sva trojica dobi{e i strativnim }atama, {to se tri dobra lepu „~estitku“, ta~nije odluku Saveta studenta te{ko od dedine penzijice i fakulteta po kojoj iz ruku dekana materine plate ~ista~ice u tehni~koj Aleksandra Petojevi}a primi{e „}a{koli mogu {kolovati, ali opet, do- gu“ da im je obezbe|eno besplatno {kobro je do{lo i 6.000 dinara de~jeg do- lovawe na master studijama Preparandatka. dije. Kad jo{ i najmla|i a prosekom Kako im je bilo, samo oni znaju, pa studirawa najboqi, Vedran dobi i pone{to i ne vredi da se àle. Ko slu{a, sao stru~nog saradnika na fakultetu, u kad ve} nije slu{ao dok je trebalo? Ju- malenom stanu na somborskom Prvoniori u istoj sobi s majkom spavaju, na majskom bulevaru je stvarno moglo da smenu u~e da jedan drugom ne smetaju, u po~ne i slavqe. M. Miqenovi} GU SKE [A TRI NA ^KE PLI VA JU PO KO TLI ]U: Dav no su se, ne sa mo po ba ta ci ma, be lom me su i ja ji ma, {i rom Sr bi je pro ~u le gu ske iz [a tri na ca jer wi ho va mast, na vod no, le ~i i bron hi tis. U ~ast svo jih per na tih „su gra |a na„ pri re di li su me {ta ni osmu „Gu {~i ja du” u no vo i zgra |e nom tu ri sti~ kom cen tru i et no-ku }i, opre mqe noj na me {ta jem do li~ nim da se ko mo da ju sta ri Srem ci. Kraj let we po zor ni ce, je ze ra i fud bal skog te re na pa ra di ra le su gu ske, ali su na à lost ne ke za pli va le – u ko tli }u. Sva ka od dva de stak tak mi ~ar skih eki pa je tvr di la da ba{ ona ima pra vi re cept za pra vi pa pri ka{, ali se svi sla ù u to me da je taj na u du gom din sta wu lu ka na vo di bez ma sti i da me so ne sme da se ku va du è od dva sa ta. M. Maru{i}

crna hronika

dnevnik BLI@I SE OKON^AWE PROCESA BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „CRVENA ZVEZDA“

Kraj su |e wa Yaji }u 7. no vem bra? Fudbaler Goran Druli}, ~iji je prelazak iz FK „Crvena zvezda“ u {pansku „Saragosu“ 2001. godine jedan od ~etiri transfera obuhva}ena procesom protiv nakada{wih funkcionera „Zvezde“ Dragana Xaji}a, Vladimira Cvetkovi}a i Milo{a Marinkovi}a, nije ni ju~e svedo~io u Vi{em sudu u Beogradu jer iz opravdanih razloga nije do{ao.

predloge, a ukoliko ih ne bude, su|ewe }e biti privedeno kraju. Ju~e je svedo~io biv{i ~lan Upravnog odbora „Crvene zvezde“ Milovan Pavlovi}, koji je, napomiwu}i da je pro{lo mnogo vremena, samo kratko rekao da se ne se}a detaqa Druli}evog transfera. Procesom koji se protiv Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a vodi po optu`nici beograd-

Dra gan Ya ji}

Glavni sudija Danko Lau{evi} je saop{tio da je svedok Druli}, koji `ivi u inostranstvu, u telefonskom razgovoru obavestio sud da nije u mogu}nosti da do|e zbog zdravstvenih problema supruge, koja je imala hirur{ku interveniciju, ali da }e po~etkom novembra boraviti u Beogradu. Sudsko ve}e je Druli}evo svedo~ewe najavilo za naredni glavni pretres, zakazan za 7. novembar. Ina~e, po re~ima sudije, Druli} je posledwi svedok koji je predlo`en u optu`nici te }e nakon wegovog svedo~ewa optu`ba i odbrana imati mogu}nost da iznesu eventualne dodatne dokazne

skog Vi{eg tu`ila{tva obuhva}eni su transferi Gorana Druli}a u „Saragosu“, Perice Ogwenovi}a u madridski „Real“ 1999, Zorana Wegu{a u madridski „Atletiko„ 1998–1999. i Ivana Dudi}a u lisabonsku „Benfiku„ 2000. godine. Optu`nicom se trojici biv{ih ~elnika „Zvezde„ na teret stavqaju navodne zloupotrebe u vezi s pojedinim od pomenutih transfera te da su protivpravno prisvajali velike pare. Ta~kom optu`nice u vezi s transferom Ivana Dudi}a, za zloupotrebu slu`benog polo`aja se sumwi~i i fubalski menaxer Ranko Stoji}. J. J.

JU^E U NOVOSADSKOM SUDU

Ura nio s do ja vom o bom bi Neidentifikovani mu{karac ju~e je oko 7.30 sati upozorio slu`benika na telefonskoj centrali u novosadskoj Palati pravde da je u objektu postavqena bomba, kako je obrazlo`io, „zbog ^anka”, saznajemo nezvani~no. Pripadnici protivdiverzione jedinice evakuisali su zaposlene i nakon detaqnog pregleda utvr|eno je da se radi o la`noj dojavi.

U razgovoru koji trajao du`e od minuta, izgrednik je naveo da je postavio eksplozivnu napravu da ih „sve digne u vazduh zbog ^anka„. On je pri tome pomiwao i jednog sudiju, a zvao je s mobilnog telefona. Prvi put, od desetine do sada la`nih dojava u ovoj zgradi, pretwa je upu}ena pre po~etka radnog vremena. M. V.

DRSKA KRA\A U HORGO[U

Ote ti mo bil ni te le fo ni Protiv Kristijana H. (1989) i sedamnaestogodi{weg maloletnika iz Horgo{a pripadnici Policijske stanice u Kawi`i podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su na drzak na~in po~inili te{ku kra|u na {tetu J. U. iz Horgo{a i E. S. iz Subotice. Osumwi~eni su na ulici u Horgo{u u nedequ oko 22 sata, nakon razgovora o prodaji mobilnih telefona, napali o{te}ene i iz ruku im oteli telefone, saop{teno je iz Policijske uprave Kikinda. M. Mr.

NA STANICI U PRE[EVU

Ot kri ve no osmo ro Pa le sti na ca Ju~e, u ranim jutarwim satima, osam palestinskih dr`avqana je poku{alo da na @ele-

zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu ile gal no pre |e gra ni cu, sa kriv{i se u vagon voza koji iz Gr~ke saobra}a ka zemqama Zapadne Evrope, saop{tila je ju~e Uprava carina. Ilegalni migranti su ju~e, kao i vi{e puta do sada, otkriveni u

zajedni~koj akciji carinika i kolega iz Grani~ne policije koji su ih otkrili prilikom detaqne kontrole kompozicije pomenutog voza. Palestinci su prona|eni u kamionskoj prikolici natovarenoj proizvodima od plastike, koja je otvorena nakon {to je ugqen-dioksid detektor pokazao vi{u koncentraciju tog gasa, {to je bio jasan signal da su unutra `iva bi}a. Kao i prethodnih puta, i ovog se radilo o vagonu ~ija je krajwa destinacija bila Austrija, {to ukazuje na to da je to bila `eqena destinacija osmorice Palestinaca. (Tanjug)

sreda24.oktobar2012.

POSLE INCIDENTA U TEMERINU

Sed mo ri ca uhap {e na zbog na ci o nal ne i ver ske mr `we Policija je preksino} uhapsila Atilu O (1989), Roberta O. (1992), ^ongora K. (1993) iz Te me ri na, Nor ber ta K. (1979) i Kornela K. ( 1991) iz Be~eja kao i Tomasa [. (1994) i Floriana A. (1994) iz Ade, pod sumwom da su po~inili krivi~no delo izazivawa nacionalne, verske i rasne mr`we i netrpeqivosti. Oni se terete da su 21. oktobra u{li u jedan ugostiteqski lokal u Temerinu i pozdravqali nacisti~kim pozdravom ”Zig hajl”, pri tome guraju}i goste lokala koje su psovali i vre|ali po nacionalnoj osnovi, saop{tila je ju ~e no vo sad ska Po li cisjka uprava o doga|aju o kojemje „Dnevnik” pisao. Mladi}i koji su na ode}i imali obele`ja „Pokreta 64 `upanije” sumwi~e se da su potom ispred objekta masrnuli na dvojicu me{tana Denisa R. (1989) i Mirka B. (1989) tukli ih nogama i rukama, te ima tako naneli lake telesne povrede. Policija je u stanu koji korisiti Robert O. prona{la

Me sto in ci den ta

Fo to: B. Lu ~i}

Po li ci ja je u sta nu ko ji ko ri s ti Ro bert O. pro na {la jed nu auto mat sku pu {ku i raz li ~i te de lo ve za ovu vr stu oru` ja, va zdu {nu pu {ku u de lo vi ma, start ni pi {toq, de set ko ma da mu ni ci je, ma ~e tu i pro pa gand ni ma te ri jal jednu automatsku pu{ku i razli ~i te de lo ve za ovu vr stu oru`ja, vazdu{nu pu{ku u de-

lovima, startni pi{toq, deset komada municije, ma~etu kao i propagandni materijal

po me nu tog po kre ta. Pro tiv wega sledi krivi~an prijava i za krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija. Sedmorica okrivqenih }e bidti privedeni na salu{awe de `ur nom is tar` nom su di ji novosadskog Vi{eg suda, dodaje se u saop{tewu. M. V.

ZBOG ILEGALNOG KLA\EWA SRBIJA GODI[WE GUBI 50 MILIONA EVRA

Sva ki tre }i apa rat ra di na cr no Dràvni buxet Srbije godi{we zbog lo{e kontrole igara na sre}u i velikog broja ilegalnih objekata gubi od 30 do 50 miliona evra, saop{teno je na me|unarodnom skupu regulatora igara na sre}u koji je odràn u Beogradu. Po re~ima, predsednice Izvr{nog odbora Evropskog foruma regulatora igara na sre}u Signe Birne, osim korupcije, razlog za {tetu koju trpi dràva jeste slaba kontrola, koja nije dorasla „sivoj ekonomiji„ i malverzacijama u toj oblasti. Iako smo svedoci toga da su kla di o ni ce, slot-klu bo vi i kockarnice jedini privredni subjekti koji opstaju i {ire se, po zvani~nim podacima, na{a dràva je u regionu na dnu liste po prihodima od igara na sre}u, i to najvi{e zbog brojnih zloupotreba organizatora. U Srbiji postoji trì{te ilegalnog kla|ewa, ali su zloupotrebe mnogo ve}e kada su u pi ta wu slot-ma {i ne, elek tronski ruleti i poker aparati od kojih je, po nekim procenama, ~ak 40 odsto u ilegalnom radu. Naj~e{}i oblik zloupotrebe kada su u pitawu slotovi i poker aparati jeste da se osim prijavqenih aparata u objekat postavqa i odre|eni broj neprijavqenih na koje se ne pla}aju nikakve da`bine i kompletan prihod predstavqa ~istu zaradu vlasnika. Kako je re~eno na skupu u Beogradu, krajem pro{le godine sportsko kla|ewe u svetskim razmerima je primilo uplate u ukupnoj vrednosti od oko 200

U zloupotrebama pomagali i kontrolori U maju ove godine u velikoj policijskoj akciji uhap{eno je dvanaest vlasnika i menaxera srpskih kladionica kao i ~etvoro slu`benika Ministarstva finansija zadu`enih za kontrolu i nadzor. Kladioni~ari su uhap{eni zbog velikog broja slot-aparata koje su u svojim objektima dr`ali bez ikakve dozvole, dok su kontrolori li{eni slobode jer su vlasnicima kladionica dojavqivali termina kada }e se sprovoditi kontrola u wihovim objektima. Tada je u sefu jedne kladionice prona|eno 200.000 evra za koje nije bilo nikakvog pokri}a, dok je na ra~unima vlasnika blokirano jo{ oko 40 miliona dinara. Kako je re~eno na skupu regulatora u Beogradu, tom akcijom jeste zadat udarac ilegalnom kla|ewu u Srbiji, ali su se zbog ogromnih zarada u me|uvremenu pojavili novi kladioni~ari koji veliki deo poslova obavqaju na crno. milijardi evra, dok je zarada na ilegalnom kla|ewu dostigla iznos od gotovo milijardu evra.

Po wihovim ocenama, name{tawe me~eva i ilegalno kla|ewe su jasno povezani s organizovanim kriminalom, {to se

moè videti i iz otkrivenih afera koje naj~e{}e vode do kriminalaca. Osim toga, nagla{eno je da su ilegalne mreè igara na sre}u savr{eni ambijent za „prawe„ novca i stvarawe profita relativno lako i uz veoma mali rizik od otkrivawa i da bi zato zemqe morale vi{e da sara|uju i u borbi protiv name{tawa me~eva i bilo kojeg drugog oblika korupcije. U~esnici skupa su se sloìli u tome da igre na sre}u ne mogu biti slobodna trgovinska usluga i da treba da se tretiraju kao osetqiva usluga zbog pitawa zdravqa i prevara vezanih za wih, kao i da bi licence za igre na sre}u morale da se dodequju iskqu~ivo u okviru Evropske ekonomske oblasti i da vaè samo u zemqi koja ih izdaje. Po podacima Udruèwa prire|iva~a igara na sre}u, ovla{}enih servisera, proizvo|a~a aparata za igre na sre}u „jakata”, o~ekuje se da }e celokupno evropsko trì{te igara na sre}u narasti sa 71,9 milijarde evra, koliko je bilo 2010, na 79 milijardi evra u 2015. godini. Igre na sre}u koje se prire|uju na internetu predstavqaju sa mo 11 od sto ce lo kup nog evropskog trì{ta igara na sre}u i imaju zna~ajan potencijal rasta, a Evropa predstavqa 45 odsto svetskog trì{ta tih igara. U Srbiji kockawe putem interneta tako|e uzima maha, a taj na~in organizovawa igara na sre}u u ovom trenutku se smatra najpouzdanijim i s najmawe zloupotreba. N. Perkovi}

APELACIONI SUD U NOVOM SADU POTVRDIO PRESUDU MARKU KOVA^EVI]U IZ STEPANOVI]EVA

Pet go di na za tvo ra za iz nu du i oru` je Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Vi{eg suda u tom gradu kojom je Marko Kova~evi} iz Stepanovi}eva osu|en na pet godina zatvora zbog krivi~nih dela iznude, napada na policajca i neovla{}enog dr`awa oru`ja. Kova~evi} (32) je poku{ao da iznudi 500 evra od jednog stanovnika sela Kucura pored Vrbasa, kome je slao SMS-poruke prete}i da }e ubiti wega i wegovu porodicu, prenosi RTV.

@rtva je slu~aj prijavila policiji, a prilikom primopredaje novca u mestu Zmajevo, u blizini Vrbasa, Kova~evi}a je presrela policija, na {ta je on potegao pi{toq. Po{to je odbio da baci pi{toq, policijski inspektor je pucao u wega i te{ko ga ranio. Internom policijskom istragom je utvr|eno da je policajac opravdano postupio da bi za{titio kolege i gra|ane u blizini.

SPORT

sreda24.oktobar2012.

dnevnik DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE TRE ]EG KO LA LI GE [AM PI O NA

Dort mund tre se ma drid ska gro zni ca Derbi me~ drugog dana tre}eg kola Lige fudbalskih {ampiona igra se u Dortmundu, gde Borusija do~ekuje Real.Milioneri ove jeseni igraju u promeqivoj formi, ali madridska groznica trese Dortmund i armija navija~a doma}eg tima se nada da bi moglo da se dogodi iznena|ewe, da se Borusija poka`e u pravom svetlu i da u tom slu~aju favorit poklekne. - Pred nama je serija te{kih me~eva. U toj seriji su i dve utakmice sa Realom, ovaj prvi je

^u bri lo i Ve se li no vi} u blo ku

u Dortmundu - optimista je @ose Muriwo. U drugom me~u D grupe u Amsterdamu snage }e odmeriti Ajaks i Man~ester siti. -Siti je apsolutni favorit – smatra trener Ajaksa Frank de Bur. – Imaju sjajan i iskusan tim. Naravno da se ne}emo unapred predati, nego }emo poku{ati u otvorenoj igri da stignemo do povoqnog rezultata. [ampion Engleske je u subotu golovima Xeka u posledwih nekoliko minuta stigao do va`ne pobede protiv Vest Bronvi~a i

Foto: F. Baki}

PR VI ME^ [E SNA E STI NE FI NA LA CEV KU PA

Isku stvo bo qe od mla do sti Voj vo di na NS se me - Lo ko mo ti va 0:3 (13:25, 23:25, 17:25) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 350, sudije: Jorgiadis (Gr~ka), Zidani} (Hrvatska). VOJ V O D I N A NS SE M E: û bri lo 1, Mar ti no vi} 4, Strugar, Roqi} 3, Veselinovi} 1, Vrban, @ivanovi}, Bo{ko}evi}, Mrdak 11, Luburi}, Stankovi} 8, Kapur (l). LO KO MO TI VA: Storoìlov, Kapaiev, Ivanov 6, Tatarincev, Tjutlin 15, Terjomenko 7, Rudnickij 10, Fomin (l), Rjabuka, Depestl 6, Tomin 2, Jere{~enko 4. Od boj ka {i Voj vo di ne NS seme poraèni su maksimalnim rezultatom od Lokomotive iz Harkova u prvom me~u {e sna e sti ne fi na la Ku pa CEV. Novosadska mladost je, uprkos porazu, prikazala so-

lidnu igru, ali to nikako nije bi lo do voq no da se uz dr ma ukrajinski kvalitet i iskustvo. Ekipa iz Harkova, reprezentacija Ukrajine u malom oboga}ena iskusnim belgijskim organizatorom igre, dominirala je u svim segementima igre i trebalo joj je svega 67 minuta da zakqu~i pobedu, iako je malo falilo da doma}in otkine set favoritu. Pre me~a su Novosa|ani najavqivali da }e u prvi evropski me~ krenuti hrabro i rastere}eno, ali su oba ta prideva nedostajala igri doma}ina. Naprotiv, po~eli su me~ vidno impresionirani Ukrajincima i za tren oka se na{li u zaostatku od 10:1. Problemi s prijemom servisa Rudnickija primorali su doma}eg trenera Salati}a da zameni prima~e i Veselinovi}

je u{ao umesto Stankovi}a. Ma koliko se do kraja borili, Novosa|ani nisu uspevali da smawe razliku, a najve}i deo poena u uvodnom setu zaradili su gre{kama protivnika. U nastavku, opustili su se doma}i. Ja~e servirali, prijem je boqe funkcionisao, a mladi tehni~ar Strugar (zamenio @ivanovi}a na startu drugog seta) dobro je proigravao, pre svih Miliju Mrdaka, i Vo{a je bila u igri. Od 6:6, Lokomitiva je povela 12:7, ali je Vo{a pri{la na 13:14, posle mini serije Mrdaka i imala kontru za egal, ali su napada~i pogre{ili. Gosti su be`ali, doma}i su stizali, pa je tako Vo{a i na 16:17 i na 20:21 propustila kontre za izjedna~e we. Lo ko mo ti va je ima la 24:21, pa je Vojvovina posle

servisa Strugara pri{la na svega poen zaostatka, ali nije imala snage za preokret. Tre}i set bio je nalik prvom. Brzo su gosti do{li do osetne prednosti (8:3) i rutinskom igrom kontrolisali rezultat. Vo{a se trudila, poku{avala, ali nije mogla da na pra vi se ri je po e na kao u drugom setu i morala je da se zadovoqi sa 17 osvojenih poena u tom periodu. Lokomitva je dominirala u servisu (11:3 u asovima), a imala je i dvostruko vi{e blokova (8:4). Revan{ me~ igra se za sedam dana u Hrakovu, a pobednik }e u osmini finala igrati s boqim iz duela Karava (Kipar) - Kan (Francuska), a pora`eni }e takmi~ewe nastaviti u ^elenx Kupu. M. Ri sti}

Naj bo qi igra~ Re a la Ro nal do u ak ci ji u me ~u s Ajak som

mo`da i kqu~ni u L[, ako pobedimo preziumi}emo u Evropi. Moramo da budemo i strpqivi i oprezno i da priliku za gol traìmo pre svega u vazdu{nim duelima. Ni Madri|ani ove jeseni ne igraju kako se to od wih o~ekivalo, jo{ uvek nisu u top formi, {to je povoqnost za nas - kaè trener Borusije Jirgin Klop. Tek pre dve- tri nedeqe Madri|ani su zaigrali onako kako se od wih o~ekuje, proradio je Ronaldo, a Kaka je najzad uspeo da uhvati formu. Kedira, Di Marija i Ozil igraju ne{to slabije, uz to povredio se i Benzema. - Igra}emo sve boqe. Igra~i letos nisu imali dovoqno odmora, nedostajala im je sveìna, sada je sve do{lo na svoje mesto. Uveren sam da ne}emo izgubiti

u dobrom raspoloèwu je otputovao u Amsterdam. - Nemamo izbora, moramo da pobedimo. Poraz od Reala i remi u me~u sa Borusijom udaqio nas je od plasmana u osminu finala. Da bismo se ponovo ukqu~ili u borbu za prva dva mesta moramo da pobedimo. Igra}emo ofanzivno, sa dva {pic igra~a najavio je strateg Sitija Roberto man}ini. Od ostalih me~eva svakako treba izdvojiti okr{aj izme|u Malage i Milana, u kojem, ipak, ve}e {anse imaju fudbaleri {panskog tima. - Igramo promenqivo, ali se kockice ipak slaù.Uz malo vi{e sre}e krenu}emo sa mrtve ta~ke.Bod u Malagi bi nam bio od velikog zna~aja – kaè trener Milana Maksimilijano Alegri. G. K.

Da nas Gru pa A

Gru pa C

Porto - Dinamo (K) Dinamo (Z) – PS@ 1. Porto 2. PS@ 3. Dinamo (K) 4. Dinamo (Z)

2 2 2 2

(20.45) (20.45) 2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

3:0 4:2 3:4 0:4

6 3 3 0

Arsenal - [alke Monpeqe - Olimpijakjos 2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

1. Malaga 2. Milan 3. Anderleht 4. Zenit

2 2 2 2

(18) (20.45) 2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

6:0 3:2 0:3 2:6

6 4 1 0

Gru pa D

Gru pa B

1. Arsenal 2. [alke 3. Monpeqe 4. Olimpijakos

Zenit – Anderleht Malaga - Milan

(20.45) (20.45) 0 0 1 2

5:2 4:3 3:4 2:5

6 4 1 0

Ajaks - Man~ester siti Borusija – Real 1. Real (M) 2. Borusija (D) 3. Man~ester s. 4. Ajaks

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

(20.45) (20.45) 0 0 1 2

7:3 2:1 3:4 1:5

6 4 1 0

PO VO DOM VE KA PO STO JA WA OFK JU GO VI]

Sve ~a na aka de mi ja

DOK TOR BO RI [A VU KO VI] OD JU Ê U PEN ZI JI: Pre utakmice, Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme u zasluènu penziju je ispratio doktora Bori{u Vukovi}u koji je na ovoj izuzetno odgovornoj poziciji u klubu bio punih 36 godina. Jedan od velikana novosadskog sporta zasluìo je zvawe ìve legende, a za uspomenu je od kluba dobio dres s brojem 36, a uru~io mu ga je sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}. Klub se i zvani~no oprostio od doktora Vukovi}a uz najlep{e èqe i dug ìvot.

Ve~eras u sportskoj sali ka}ke O[ „\ura Jak{i}” odr`a}e se sve~ana akademija (18 ~) povodom veka postojawa OFK Jugovi}, a ujedno se obele`ava i dan oslobo|ewa ovog velikog sela. Pored kulturnoumetni~kog programa, na kome }e nastupiti hor O[ „\ura Jak{i}” i KUD „Sveti Sava”, na akademiji }e biti dodeqena priznawa zaslu`nim

~lanovima kluba, fudbalerima, sportskim asocijacijama, sponzorima, dru{tvenim organizacijim i medijskim ku}ama. Za 100 godina postojawa OFK Jugovi} }e biti uru~ena Zlatna plaketa FSS i FSV, a na sve~anosti }e se evocirati uspomene na pro{la vremena ka}kog fudbala. M. G.

SPORT

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

OSMINA FINALA KUPA SRBIJE KUQANI RASPOLO@ENI DO^EKUJU CRVENU ZVEZDU

DANAS

Ne ma w ka ju po bed ni~ ke am bi ci je Fud ba le ri Haj du ka do ~e ku ju Cr ve nu zve zdu. Ni te ` eg, ni atrak t iv n i j eg, ni iza zov ni jeg pro tiv ni ka Ku -

gu, na osno vu ~e ga stva ra mo i na ~in igre i ras po red na te re nu i to tre ba da bu de ka men te me qac sve ga, a sve osta le va ri jan te u od no su na pro tiv ni -

KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda (Are na sport 1, 14) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Me ta lac (14) IN \I JA: In |i ja - OFK Be o grad (14) IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo (14) JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Sad (14) BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Voj vo di na (14) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad (14)

ci, od li~ no pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du) ne {to {to ga ran tu je le pu pred sta vu i u Ku pu. - U po sled we dve pr ven stve ne utak mi ce su osvo je na ~e ti ri bo -

SREDA, 31. OKTOBAR BE O GRAD: Par ti zan - Bo rac

(14)

U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta na kon 90 mi nu ta pri stu pi }e se iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

VOJVODINA NA BANOVOM BRDU POLA@E OZBIQAN ISPIT

Ka ko po be di ti se be sa me

Voj vo di na je ste fa vo rit za po be du u utak mi ci osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je s ^u ka ri~ kim u Be o gra du, ali si tu a ci ja u ko joj se no vo sad ska eki pa tre nut no na la zi cr ve no-be li ma ne } e do p u s ti t i ni k a k vo opu {ta we. U se ri ji re zul ta ta

ja ko te {ko do la zi. Dru gog iz bo ra, osim pla sma na u ~e tvrt fi na le Ku pa, Voj vo di na ne ma i za to }e da na {wi duel na sta di o nu na Ba no vom br du za wu bi ti ja ko bi tan, mo `da i sud bin ski ka da su tak mi ~ar ski ci qe vi u pi ta wu.

Mo me nat s pr ven stve nog su sre ta u Ku li iz me |u Haj du ka i Zve zde

qa ni ni su mo gli do bi ti. No, {ta je tu je... - Kup je tak mi ~e we u ko je sva ko ula zi sa po bed ni~ kim am bi ci ja ma, a iz is ku stva je

ka }e mo od re di ti pred po ~e tak utak mi ce. Iako stra teg Haj du ka ima obi ~aj da ka `e da je Kup za we go vu eki pu dru go tak mi ~e we,

da i tre ba da na sta vi mo ta ko da igra mo, da ku }i po be |u je mo a da sa stra ne po ne ki bod do ne se mo. Pro tiv Zve zde igra te na do ma }em te re nu zna ~i - po be da!

Zve zda ve ru je u pro laz Cr ve na zve zda je sa se dam go lo va u mre ì Bor nad i gra va wem. To me po seb no ra du je, a lo gi~ no ~a na na ja vi la bo qu for mu i po vra tak na po bed je da se na dam opet po zi tiv nom is ho du. ni~ ki ko lo sek. Sle di meg dan u Ku li. Od bra na cr ve no- be lih ne funk ci o ni {e ba{ - Na sta vqa mo bor bu u tak mi ~e wu u ko jem bra naj bo qe. ni mo tro fej, sa pu no à ra i - Oprez uvek po sto ji, kao i en tu zi ja zma. Za ni ma me re re spekt pre ma pro tiv ni ku. Pe n a l i ka ci ja ti ma na kon ube dqi Ba vi mo se uo~e nim pro ble vog tri jum fa u pr ven stvuUobi ~a je no pi ta we no vi na ra mi ma, ra di mo na is pra vqa wu re kao je tre ner Alek san dar pred Kup utak mi ce je da li je eki pa sla bo sti. î we ni ca je da Jan ko vi}. ve `ba la iz vo |e we pe na la. Iz Ku le smo pro tiv BSK-a pri mi li Ne dav no su cr ve no - be li u sti ù in for ma ci je da su ovom seg - dva go la, ko ja su plod pa da {am pi o na tu obez be di li u men tu po sve ti li pa `wu. kon cen tra ci je po sle vi so Ku li te snu po be du go lom - Uvek na tre nin zi ma {u ti ra mo kog vo| stva, ali su na to uti Mu drin skog. pe na le, ali u pr ven stvu ni smo ima - ca le i dve pri nud ne pro me - Sva ki me~ je dru ga ~i ji. li pri li ku da sa be le ta~ ke po stig - ne. Haj duk se adap ti rao na zah ne mo gol - od go vo rio je Jan ko vi}. Ka drov skih pro ble ma ne te ve no vog tre ne ra, po di gao ma. ni vo igre, sti ù i do bri re - Svi su zdra vi, sem La zo zul ta ti. Sa da }e bi ti bo qi am bi jent, uz pri su vi }a ko ji ni je jo{ sa ni rao po vre du mi {i }a - sa stvo pu bli ke, ve ru jem i kva li tet ni ja utak mi ca op {tio je jan ko vi}. jer je ri val na ja vio otvo re nu bor bu i è qu za Z. Rangelov po zna to da je mo gu }e i da aut saj der po be di fa vo ri ta. Za {to on da i mi ne bi smo to mo gli i sve }e mo u~i ni ti da to i ostva ri mo - ka è {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. Je li po bed ni~ ki plan ve} sko van? - Plan jo{ smi {qa mo i do par sa ti pred utak mi cu }e mo da od lu ~i mo {ta }e mo i ka ko }e mo. Osnov je rad na tre nin -

da je pr ven stvo pri o ri tet, am bi ci je ne ne do sta ju. - U Ku pu `e li mo {to da qe da do gu ra mo. U ovom tre nut ku smo do bi li, uz Par ti za na, ube dqi v o naj j a ~ eg pro t iv n i k a. No, ne }e mo se mno g o na to osvr ta ti jer mi sve utak mi ce igra mo mak si mal no, pa }e ta ko bi ti i pro tiv cr ve no-be lih. Si gur no je da su i po sled wi re zul ta ti (po be da pro tiv Sme de re va, do bro iz da we u Ba wa lu -

- Na da mo se. Am bi ci je su mak si mal ne, ali pod vla ~im da smo do bi li naj te `eg pro tiv ni ka - is ta kao je Mi la no vi}. [to se igra~ kog ka dra ti ~e, po vre |e nih ne ma, ali s ob zi rom da je pro tiv Voj vo di ne ri tam bio na vi so kom ni vou i ima umor nih igra ~a, stru~ ni {tab }e tek pred sa mu utak mi cu od lu ~i ti ko me }e uka za ti po ve re we u start noj po sta vi. \. Bojani}

Le vi bek Voj vo di ne Vla di mir Bran ko vi}

ko ji ni su bi li u skla du sa `e qa ma na vi ja ~a, ali ni sa mih igra ~a, po be da je No vo sa |a ni ma im pe ra tiv. A po zna to je da ka da se ne {to mo ra, do to ga se

- Ne ma {ta, o~e ku je nas ve o- ma te `ak za da tak u da na {woj utak mi ci - slo `io se i {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}. - Kup je i

ina ~e tak mi ~e we u ko jem sla bi je ran gi ra ni klu bo vi sa wa ju i ~e sto sti ù do iz ne na |e wa. û ka ri~ ki je, uz to, ve o ma do bra eki pa, u sa mom je vr hu Pr ve li ge Sr bi je i do bro je vo |e na eki pa. To sve te ra nas na oprez, ali mi slim da }e mo naj ve }i pro blem bi ti sa mi se bi, od no sno pri ti sak pod ko jim }e mo igra ti utak mi cu. At mos fe ra u eki pi je, uve rio sam se u to na tre nin zi ma, ve o ma do bra i ima mo ve li ku è qu da se na po kon mrd ne mo s mr tve ta~ ke i sa mo nam ma lo ne do sta je da u to me uspe mo. Bit no je da ra no po stig ne mo gol, da ski ne mo ba last sa se be i za i gra mo ona ko ka ko mo è mo u od no su na kva li tet ti ma ko ji ima mo. Si gu ran sam u to da ima mo ogrom nu è qu da po be di mo i ve ru jem da da na {wi su sret mo è da pred sta vqa pre kret ni cu u na {oj igri, ko ju smo, do du {e, o~e ki va li ra ni je. Ima Vig we vi} pro ble ma ka da je sa stav eki pe u pi ta wu, jer ne ko li ko bit nih igra ~a à li se na pro ble me s po vre da ma. - Ste va no vi} }e si gur no pa u zi ra ti do pet ka, a na po vre de se à le i Bil bi ja, od no sno Mo r e i r a - ob j a s nio je {ef stru ke u no vo sad skom su per li ga {u. - Uz to, bez ob zi ra na ~i we ni cu da nam je utak mi ca s û ka ri~ kim ve o ma bit na, mo ra mo da raz mi {qa mo i o na red nom pr ven stve nom su sre tu s Ja vo rom (ne de qa, 15 ~a so va). Da nas }e bi ti pro me na u eki pi u od no su na su sret s Haj du kom, a si gur no je je di no to da }e na te ren is tr ~a ti sa mo oni igra ~ i ko j i su sto po s to sprem ni. Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ko so vi} si gur no ne }e bi ti u kon ku ren ci ji da is tr ~e na te ren, a Vig we vi} }e mo }i da ra ~u na na opra vqe nog \or |a Jo ki }a. Jo{ uvek je ro vit De jan Me leg, pa }e se po sta va za duel s û ka ri~ kim zna ti ne p o s red n o pred po ~ e t ak utak mi ce. - ê ka nas duel s ozbiq nim ri va lom - slo ìo se i Vla di mir Bran ko vi}, le vi bek Voj vo di ne. - Naj o zbiq ni je shva ta mo ovu utak mi cu i na dam se da }e mo pro }i u ~e tvrt fi na le Ku pa. A. P.

LIGA EVROPE: PARTIZAN SUTRA IGRA SA INTEROM

Pri li ka za do ka zi va we Fud ba le ri Par ti za na su tra na ,,\u ze pe Me a ci“, u okvi ru tre }eg ko la Li ge Evro pe, go stu ju In ter u. Bez sum we da cr no – be li igra ju sa naj ja ~im pro tiv ni kom u gru pi H i jed nim od fa vo ri ta za osva ja we ovog tak mi ~e wa. Be o gra |a ni se ne bo je iza zo va, svi od re da sma tra ju ovaj me~ po sla sti com i pri li kom da se do ka `u. Par ti zan je iz du e la sa Nef ~i jem i Ru bi nom osvo jio je dan

bod, ali ni ka ko ne }e ima ti im pe ra tiv pro tiv In ter a. Ciq je osta vi ti {to bo qi uti sak i uve ri ti Evro pu da ovaj tim ni je za lu tao u dru go po kva li te tu evrop sko tak mi ~e we. - Ni smo do bro po ~e li u gru pi, ali raz lo ga za stid ne ma. Osta vi li smo so li dan uti sak u pr va dva ko la, a da smo bi li ma lo kon cen tri sa ni ji sa da bi smo ima li tri, a ne je dan bod. In ter u se ne pre ti, na rav no, ali

smo u do broj for mi i na da mo se da }e mo to po ka za ti i u Mi la nu. Ime pro tiv ni ka sil no nas mo ti vi {e da po ka è mo kva li tet – ka è Bu ga rin Ivan Iva nov. Pro tiv Ru bi na osta vi li ste do bar uti sak, mo è li to da se po no vi i sa da ? - Ve ru jem da mo è. Iz me ~a u me~ smo sve uigra ni ji i igra mo bo qi fud bal. Is pr si }e mo se pred Ita li ja ni ma pa {ta bu de.

In ter je u po sled wem ko lu Kal ~a po be dio Ka ta ni ju sa 2:0, a za ni mqi vo je da su igra li vr lo ofan ziv no. - Sa ta kvim igra ~i ma to ni je iz ne na |e we. In ter pre sin gom na po lo vi ni pro tiv ni ka tra `i svo ju {an su i u to me za sa da uspe va. Mi }e mo u~i ni ti sve da ta ko ne bu de i pro tiv nas. Ima }e te po dr {ku od oko 1.000 na vi ja ~a, ko li ko vam to zna ~i?

Ivan Iva nov je me |u naj bo qim igra ~i ma Par ti za na

- Mno go, a lo gi~ no je da bo qe igra mo uz po dr {ku na vi ja ~a. Ne ka oni po ku {a ju da nad gla sa ju do -

ma }u pu bli ku, a mi }e mo po ku {a ti da iz ne na di mo In ter – is ta kao je Iva nov. I. Lazarevi}

SPORT

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

PO TI SKA LI GA

Hrt kov ~a ni je dva spa sli bod

Vo| stvo u pr vom mi nu tu

Hrt kov ci - Du nav 3:3 (0:2)

HRT KOV CI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija Dobri} (Jarak).Strelci: Novakovi} u 50. i 54. i Pjevac u 62. za Hrtkovce, a Tomi} u 6, Kalezi} u 42. i Vuka{in u 75. minutu za Dunav. @uti kartoni: Mandi}, Nikoli}, Savi}, [opalovi} (Hrtkovci), Najdanovi} (Dunav). HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, Pjevac, [opalovi}, Mitrovi}, Brkqa~a, Novakovi}, Raji}, Nikoli}, Savi}, Novak. DUNAV: Jelovac, @e`eq, Tomi} (Miji}), Badovinac, Vu~eti}, Kalezi}, Najdanovi}, Dra~a (Popadi}), @ivkovi}, Vuka{in, Cvi{i}. Doma}ini, u borbi za prva tri mesta u ligi, po{teno su se okliznuli u ovom me~u. Misle}i da }e gosti izgubiti ~im istr~e na teren.Umalo da gosti ne odnesu i sva tri boda. N. Ugr ~i}

Bo rac - Slo bo da 2:1 (0:0) MAR TIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija Danijela Roman ([id).Strelci: R. Male{evi} u 48. i Joveli} u 81. za Borac, a Zmijanac u 84. minutu za Slobodu. @uti karton: Mijatovi} (Sloboda). BORAC: Jandri} 8, Gwatovi} 7, Mati} 9, Selakovi} 7 ([umarski 7), @ili} 8, Radosavqevi} 7, Joveli} 9 ([panovi} 7), R. Male{evi} 9, Talirovi} 8, Z. Male{evi} 8, Latinovi} 7 (Jovi} 7). SLOBODA: S. Popovi} 9, Petrovi} 7, \ukni} 8, Stanojevi} 7, Nedeqkovi} 7, P. ânaxija 8, M. Popovi} 8 (Damjanovi} 7), Milutinovi} 7, Z. ânaxija 7 (Mijatovi} 7), Kulpinac 7, Zmijanac 8, Dokmanovi} 7. Dobra utakmica. Doma}ini su imali vi{e èqe za pobedom, a {to ona nije i ubedqivija kriv je golman gostiju S. Popovi} koji je izvrsno branio. R. Me |e do vi}

Ze ka Bu qu ba {a - Po du na vac 3:0 (0:0) RAV WE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 250, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Martinovi} u 67. i 70. (iz penala) i \onli} u 82. minutu. Crveni karton: Lakovi} (Podunavac). ZEKA BUQUBA[A: Vi}enti} 8, M. Romandi} 8, Vasi} 8, Stankovi} 8, Milo{evi} 8, Stani} 8 (Kowevi}), \onli} 8, Simi} 8, Martinovi} 9, Belovukovi} 8 (\oki}), Zabla}anski 8 (Z. Romandi}). PODUNAVAC: Lakovi} 8, Kotur 7, B. Gojkovi} 7, Lep{anovi} 7 (]irkovi}), Krivo{ija 7 (Novoselac), I. Gojkovi} 7 (Radakovi}), Pe{eq 7, Popovi} 7, Dobrota 7, Vidakovi} 7, Luki} 7. Lakovi} je uhvatio Martinovi}a rukama u prodoru u svom

[am pion - Haj duk 4:0 (3:0)

kaznenom prostoru, pa je zaradio crveni karton, a Martinovi} je bio siguran izvo|a~ sa jedanaest metara. U fini{u susreta \onli} je iskoristio uba~enu loptu i lako postigao gol. M. Be li}

PO PIN CI: Na pre dak-Gra ni ~ar (G) 3:0, IN \I JA: @e le zni ~ar-Na pre dak (V) 1:0, HRT KOV CI: Hrt kov ci-Du nav 3:3, PLA TI ^E VO: Je din stvo-Bu du} nost 0:2, MAR TIN CI: Bo rac-Slo bo da 2:1, KAR LOV ^I]: Lo vac-Gra ni ~ar (K) 3:3, KR WE [EV CI: Slo ga-Je din stvo (R) 2:0, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-Po du na vac 3:0.

Lo vac - Gra ni ~ar (K) 3:3 (2:0) KAR LOV Î]: Igrali{te Lovca, gledalaca 300, sudija Stojanov (In|ija).Strelci: \. Devrwa u 26. i 79. i Pantovi} u 30. za Lovac, a V. Vasili} u 58, Poli} u 62. i B. Vasili} u 85. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Marko Vuka{inovi} (Lovac), Q. Simi} (Grani~ar). LOVAC: Samarxi} 7, Opa~i} 8, \ali} 8 (Popovi}), Z.Devrwa 7, Masal 7, Mladen Vuka{inovi} 7, @ivanovi} 7, Mirosavqevi} 7 (Bejatovi}), Marko Vuka{inovi} 7, Pantovi} 7 (Milinkovi}), \. Devrwa 9. GRANIÂR: M. Milinkovi} 7, Ze~evi} 8, Q. Simi} 7 (Vukadinovi}), B. Milinkovi} 7, Veselinovi} 7, Pe~enica 7, Luka~ 7, B. Vasili} 8, M. Simi} 7, Radulovi} 7 (Poli} 8), Makivi} 7 (V. Vasili} 8). Doma}ini su bili bliè pobedi, ali rezervisti, gostiju bili su mnogo spretniji pred golom doma}ina, i u samom fini{u zasluèno su do{li do boda. M. Klin ~a re vi}

Na pre dak (P) - Gra ni ~ar (G) 3:0 (2:0) PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Popovi} (La}arak).Strelci: Marjanovi} u 28, Beànovi} u 38.i Tica u 71. minutu. @uti kartoni: Beànovi}, Marjanovi}, Banova~ki (Napredak), S. \or|i} (Grani~ar). NAPREDAK: Nikoli} 8, Pejovi} 8, Novi} 8, Savkovi} 8, Gu`vi} 8, Tica 9, Kokanovi} 8, Vesi} 8 (Balaban 8), Marjanovi} 9, Banova~ki 8 (Pani} 8), Beànovi} 8 (Erceg). GRANIÂR: Nov~i} 6, Petkovi} 6, Lozi} 6, Ristivojevi} 6, I. Jovanovi} 6, M. \or|i} 7, Karda{ 7, S. \or|i} 6, Samarxi} 6, Taborovi} 6, Milovanovi} 6 (S. Jovanovi}). Pobeda Popin~ana mogla je biti i ubedqivija.Od gostiju se vi{e o~ekivalo. Prvi gol postigao je Marjanovi} glavom, posle idealnog centar{uta Tice. Beànovi} je postigao izvanredan gol {utem sa oko 25 metara. Kona~an rezultat je postavio Tica. Iizvanredno je centrirao Marjanovi}. Q. Opa ~i}

@e le zni ~ar - Na pre dak (V) 1:0 (1:0) IN \I JA: SRC „Leje“, gledalaca 250, sudija ^an~ar (Nova Pazova).Strelac: Ma~ak u 32. minutu. @uti kartoni: Vukovi} (@elezni~ar), \a~anin, Stanoj~i}, Krtini} (Napredak).

1. Ze ka Bu q. 11 2. Bu du} nost 11 3. @e le zni ~ar11 4. Gra ni ~ar (G)11 5. Hrt kov ci 11 6. Po du na vac 11 7. Na pre dak (P)11 8. Slo bo da 11 9. Bo rac 11 10. Je d. (R) 11 11. Na pr. (V) 11 12. Gra ni ~ar (K)11 13. Je din . (P) 11 14. Slo ga 11 15. Lo vac 11 16. Du nav 11

8 7 7 7 6 6 6 6 5 3 3 3 3 3 1 1

1 3 3 1 3 1 1 1 0 3 2 2 2 1 2 2

2 1 1 3 2 4 4 4 6 5 6 6 6 7 8 8

23:7 24:10 10:5 18:14 21:12 28:14 20:11 21:16 15:24 11:10 18:19 20:23 7:14 7:22 9:26 11:35

@ELEZNIÂR: Strajni} 8, Bulatovi} 8, Batalo 8, Ra{i} 8, Pa{i} 8, Paji} 8 (Vukovi}), Rakar 8 (Jovi~i}), Cvjetinovi} 8, Kneèvi} 8 (Vasi}), Ma~ak 8, Milovanovi} 8. NA PRE DAK: Do bro je vi} 8, Ja stre bi} 8 (No va ko vi}), Sta noj ~i} 8, Alek si} 8, â li na 8, V. Pe tro vi} 8, \a ~a nin 8, Utvi} 8 (N. Pe tro vi}), Bo {wa ko vi} 8, Kr ti ni} 8, Ga li} 8. Borbena i lepa utakmica, ali korektna. Jedini gol postigao je Ma~ak na pas Kneèvi}a. On je ut~ao i sa sedam, osam metara plasirao loptu u mreù. Imali su doma}ini jo{ nekoliko dobrih {ansi, dok su gosti igrali zatvoreno. \. Ba raw

Je din stvo (P) - Bu du} nost 0:2 (0:2) PLA T I ^ E V O: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija In|i} (In|ija).Strelci: G. Simeunovi} u 25.i V. Simeunovi} u 37. minutu. @uti kartoni: \ur|evi}, Stoji} (Jedinstvo). JEDINSTVO: Der 6, Smol~i} 5, Stoji} 6, Despotovi} 6, Trumi} 6, Mitrovi} 6, G. Petrovi} 6, Milo{ Maxar 6, Mihajlo Maxar 5, \ur|evi} 5, Kuli} 6. BUDU]NOST: D. ûpi} 7, S. Gruji} 7, Jeserti} 7, V. Simeunovi} 7, Radosavqevi} 7, G. Simeunovi} 7 (Milo{ Markovi} ), S. ûpi} 7 (Marko Markovi}), N. Gruji} 7, Simi} 6 (Mihailovi}), Rogo 7, Tufegxi} 7. Dve uba~ene lopte u kazneni prostor doma}ina bile su dovoqne za pobedu gostiju. Prvu je iskoristio G. Simeunovi}, {utem sa 12 metara, a V. Simeunovi} je pogodio mreù Dera sa oko sedam metara. Ina~e doma}ini su igrali bez {est standardnih prvotimaca i nisu mogli pruìti ja~i otpor mnogo spremnijoj i iskusnijoj ekipi iz Sala{a No}ajskog. S. Bran ko vi}

Ube dqi vi ^u ru `a ni Haj duk (^) - Mi le ti} 6:1 (4:0)

Ti tel - @SK 1:2, Haj duk (^) Mi le ti} 6:1, Obi li} - Je din stvo 3:3, Slo ga - Haj duk (G) 0:1. 1. @SK 2. Ti tel 3. Haj duk(^) 4. Mi le ti} 5. Haj duk (G) 6. Je din stvo 7. Obi li} 8. Slo ga

9 9 9 9 9 9 9 9

8 7 5 4 3 2 1 1

1 0 2 1 2 1 1 0

0 2 2 4 4 6 7 8

34:3 15:8 24:10 17:22 10:12 15:25 11:28 5:24

25 21 17 13 11 7 4 3

la) za Mileti}. @uti kartoni: [ari} i Lepar (Hajduk). Crveni karton: Li{i} (Mileti}). HAJDUK: Suvara 7, Suvajac 7, Lepar 7, Plav{i} (Samolovac), Bojovi} 7 (Majski), Horwak 7, Maksimovi} 7 (Mitrovi} 7), Radanovi} 7, Bukvi} 7, [ari} 7, Sre}kov 7. MILETI]: Petkovi} 5, N. Bagi} (D. Trivunovi} 5), B. Trivunovi} 5, S. Bagi} 5, Romi} 5 (Li{i} 5), Pavlovi} 5, Bawac 5, Rogi} 5, N. B. Bagi} 5, Doroslova~ki 5, Pavkov 5. Bez mnogo naprezawa, lako su fudbaleri Hajduka ubedqivo porazili nikad slabije goste iz Mo{orina. P. Bun da lo

OP [TIN SKA LI GA PLAN DI [TE–ALI BU NAR

Ba ri ce - Vla di mi ro vac 3:3,Gaj - Ja no {ik 1:4, Na {a Kra ji na Slo ga 1:3, So lu nac - Gra ni ~ar 1:1, Lo kve - Cr ve na zve zda 2:1, Ba nat - Voj vo di na 0:4. 1. Gra ni ~ar 2. Voj vo di na 3. Ba nat 4. Lo kve 5. Vla di mir. 6. Slo ga 7. Ba ri ce 8. So lu nac 9. N. Kra ji na 10. Ja no {ik 11. C. zve zda 12. Gaj

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 4 4 3 4 3 3 2 2 1 0

1 1 3 2 3 0 2 1 3 2 0 0

0 1 1 2 2 4 3 4 3 4 7 8

20:5 28:9 10:5 16:18 21:16 20:17 17:17 23:19 11:13 14:13 8:31 7:31

HAJDUK: Radakovi}, Feher, Kne`evi}, Pap, Be}ovi}, D. Petrovi}, We`i}, ]iri}, A. Petrovi} (Kolakovi}), Bawac, Pantelin.

22 19 15 14 12 12 11 10 9 8 3 0

TO TO VO SE LO: Olim pi ja Sla vi ja (Ba nat sko Aran |e lo vo) 6:0, OROM: [am pion - Haj duk (Pod lo kaw) 4:0, HOR GO[: Hor go{ Hi glo - Ti sa (Pa dej) 0:1, \A LA: Gra ni ~ar - Tro me |a (Maj dan) 2:2, OSTO JI ]E VO: Slo ga Je din stvo (Srp ski Kr stur) 5:2. 1. Olim pi ja 2. Ti sa 3. Slo ga 4. Haj duk 5. Gra ni ~ar 6. Hor go{ H. 7. [am pion 8. Sla vi ja 9. Tro me |a 10. Je din stvo

25 24 24 22 21 19 19 19 15 12 11 11 11 10 5 5

ME \U OP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ

^U RUG: Stadion Hajduka, gledalaca: 50, sudija: @ili} (Titel). Strelci: Neboj{a Bagi} u 14. i 40. (autogolovi), [ari} u 26. i 80. Radanovi} u 41. i Bukvi} u 50. za Hajduk, a Doroslova~ki u 75. minutu (iz pena-

OROM: Igrali{te u Oromu, gledalaca 50. Sudija: I. Maletin (Novi Kne`evac). Strelci: Volenter u 1, Kalman u 20. i 71. i Krajnovi} u 32. minutu.

Mo me nat sa utak mi ce u Oro mu

[AMPION: Lo{onc, Biro (Uri), Vajda, Krajnovi}, Bohata, Farago, Va{, Kalman, Volenter, Balgo, Apro.

Orom~ani su protiv gostiju iz Podlokawa krenuli silovito od prvog sudijinog zvi`duka, pa je Volenter ve} u prvom

8 8 8 8 8 7 7 8 8 8

8 7 5 4 3 2 2 2 1 0

0 0 2 1 2 2 0 0 2 1

0 1 1 3 3 3 5 6 5 7

36:3 22:6 25:11 13:11 15:12 9:11 14:19 9:26 11:27 3:31

24 21 17 13 11 8 6 6 5 1

minutu zatresao mreù Radako vi }a. Do ma }i ni su pre ko Kal ma na udvo stru ~i li pred nost u 20.minutu, a 12 minuta ka sni je put do pro tiv ni~ ke mreè pronalati i Krajnovi}. Posle odmora Kalman je postigao jo{ jedan pogodak, tako da je ekipa iz Oroma zasluèno ukwiìla drugu pobedu u ovom prvenstvu. M. Mi tro vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Pu tin ~a ne na pu sti la sre }a PSK Pu tin ci - Fru {ka go ra 0:1 (0:1) PU T IN C I: Igra li {te PSK Pu ti na ca, gle da la ca 200, su di ja Bla òn (Ru ma).Strelac: Jovi} u 45. minutu. @uti kartoni: Alimpi} (PSK Putinci), Grubje{i}, Cveti}anin, Jawi} (Fru{ka gora). PSK PUTINCI: Stankovi}, Alimpi}, Muji}, Simono vi}, Voj no vi}, Gli go ri}, Mitrovi}, Mihajlovi}, Mati}, Miqkovi}, Jovi} (Devrwa). FRU [KA GO RA: Goj ko vi}, Boì}, \api}, ]irkovi}, Jovi}, Grubje{i}, Cveti}anin (Damwanovi}), Trni}, An|eli}, Radi}, Jawi} (Lazi}). Lidrer iz Rume u Putincima nije zasluìo da pobedi, jer se pani~no branio u ve}em delu utakmice. Doma}i nisu imali sportske sre}e, a gosti su iz slobodnog udarca do{li do tri boda. Jovi} je pogodio doma}u mreù udarcem s 20 metara. T. Sta ni {i}

Slo ga (V) - Bo rac (K) 4:1 (1:1) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Radivojevi} u 30. i 71. (oba iz penala), S. Maleti} u 63. i Cikota u 79. za Slogu, a Pupovac u 43. minutu (autogol) za Borac. @uti kartoni: Kuzmanovi} (Sloga), Tomi}, Kula~in (Borac).Crveni karton: M. Milenkovi} (Borac). SLOGA: Ma~ak, Vasi}, ^ubrilo, Pupovac, S. Maleti}, Baki} (Dragi~evi}), Radivojevi}, Vu~kovi} (Cikota), Krsti} (Mijatovi}), Vuji}, Kuzmanovi}. BORAC: M. Milenkovi}, Damjanovi}, Ranki}, Tomi} (Milan Vasi}), Vujaklija, Milo{ Vasi}, Stojkovi}, Stojanovi}, Kula~in, Mati}, B. Milenkovi}. Tek u nastavku doma}ini su pokazali koliko su boqi rival. Mogli su slaviti i ubedqivije. D. Vu ji}

OFK Kra qev ci - Mla dost (B) 1:0 (0:0) KRA QEV CI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 50,

sudija Daki} (Vitojevci).Strelac: Gaji} u 61. minutu. OFK KRAQEVCI: Mo{i} 6, Dragutinovi} 5, Lazi} 5, Spasojevi} 5, Tutgu{ 5, Nenadi} 5, Stepanovi} (Petkovi}), [aganovi} 5, ^vorkov 6, Gaji} 6 (Lon~ar), \etojevi} 5. MLADOST: Veji} 5, Vojnovi} 5, Qubinkovi} 5, Radovi} 6, D. Ko{uti} 6, Kukoq 6, Krivo{i} 7 (R. Ko{uti}), Aleksi} 5, Simi} 5, A{}eri} 5, Stojanovi} 5. Doma}em timu pobedu je doneo Gaji} koji je savladao Veji}a sa vi{e od 30 metara. Bio je to veoma efektan gol. P. Qu bin ko vi}

Kru {e dol - Sre mac (D) 3:1 (2:1) KRU [ E D OL: Igra li {te Kru{edola, gledalaca 50, sudija Horvat (Irig).Strelci: Milo{evi} u 3, Jovanovi} u 32. i V. Markovi} u 63. za Kru{edol, a D.êsti} u 18. minutu za Sremac. @uti kartoni: Rado{evi}, Vukojevi}, Jovanovi} (Kru{edol), D. êsti}, R. A{}e ri} (Sre mac). Cr ve ni karton: A. Radovac (Sremac). KRU[EDOL: Pardovicki-, Rado{evi} 7, \oki} 7, Bradi} 7, Vu ko je vi} 8, Ra du lo vi}(Bizumi} 7), Qepoja 7, Krasni}i 7, Milo{evi} 8, Jovanovi} 7, V. Markovi} 7 (Kosti} 7). SREMAC: M. Radovac 6, M. Dupor 6, Gagi} 7, Miri} 7, \. êsti} 6, A. Radovac 7, Solarevi} 7, Viloti} 7, D. êsti} 8, R. A{}eri} 7, V. Dupor 7 (Z. A{}eri}). Doma}ini su bili boqi rival svih 90 minuta. Stvorili su i desetak {ansi, a postigli su samo tri gola, {to je bilo dovoqno za pobedu. S. Ra du lo vi}

Fru {ko go rac - Na pre dak 0:2 (0:1) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelci: Mario Buza{ u 2. i S. Vi{wi} u 61. minutu. @uti kartoni: Kadar (Fru{kogorac), Mario Buza{, G. Miqkovi} (Napredak).

VO GAW: Slo ga - Bo rac (K) 4:1, KRU [E DOL: Kru {e dol Sre mac (D) 3:1, PU TIN CI: PSK Pu tin ci - Fru {ka go ra 0:1, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac - Na pre dak 0:2, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci - Mla dost (B) 1:0. 1. Fr. go ra 8 2. Na pre dak 8 3. PSK Pu tin ci8 4. Fru {ko go rac8 5. Slo ga (V) 8 6. Kru {e dol 8 7. Sre mac (D) 8 8. OFK Kra q. 8 9. Bo rac (K) 8 10. Mla dost (B) 8

7 4 3 3 3 3 3 3 2 1

1 1 3 3 1 1 1 0 2 3

0 3 2 2 4 4 4 5 4 4

28:6 9:11 7:4 11:11 13:12 10:9 9:14 5:16 8:12 6:11

22 13 12 12 10 10 10 9 8 6

FRU[KOGORAC: Joki} 7, Obrenovi} 6, Stojkovi} 6, Stepanovi} 6 (Baji} 6), @. Jovanovi} 5, Star~evi} 6, D. Kneèvi} 6, Kadar 6, Curkovi} 6, Vein 7 (B. Kneèvi} 6), Miokovi} 6 (Pavi} 6). NAPREDAK: Krni} 7, Vu~eti} 7, Ili} 7, G. Miqkovi} 7, Sekuli} 7, Milan Buza{ 7, Bjeqac 7 (N. Miqkovi} 7), S. Vi{wi} 7 (Vukoti} 7), N. Boì} 7, M. Boì} 7, Mario Buza{ 7 (Vujovi} 7). Gosti su imali vi{e èqe da pobede. To su i ostvarili, bili su boqi ba{ za dva gola. R. Mi o ko vi}

SU BO TI^ KA LI GA Du {an Sil ni - Zriw ski 1932. 0:0, Po qo pri vred nik Ma la Bo sna 1:0, Udar nik - Ba~ ka 1901 B 4:1, \ur |in - Elek tro voj vo di na 2:4, @ed nik - Su bo ti ca 1:5, Haj duk - Lo ko mo ti va 1:0, Brat stvo - So lid 0:2. 1. Su bo ti ca 9 2. D. Sil ni 9 3. Haj duk 9 4. Udar nik(-3) 9 5. Ba~ ka B 9 6. So lid 9 7. M. Bo sna 9 8. Po qo priv. 9 9. @ed nik 9 10. Brat stvo(-1) 9 11. Elek tro vojv. 9 12. Zriw ski 9 13. Lo ko mo ti va 9 14. \ur |in 9

7 6 6 7 6 6 5 3 3 3 2 1 1 1

1 2 1 0 0 0 0 1 0 0 1 3 2 1

1 1 2 2 3 3 4 5 6 6 6 5 6 7

18:7 17:11 24:8 21:13 19:13 10:7 17:10 9:15 14:17 15:17 12:16 5:16 10:23 13:31

22 20 19 18 18 18 15 10 9 8 7 6 5 4

SPORT

dnevnik SE LEK TOR RU KO ME TA [A VE SE LIN VU KO VI]

I pobede i podmla|ivawe U dru{tvu predsednika UO RSS Velimira Marjanovi}a i direktora reprezentacije Vladice Spasojevi}a, selektor Veselin Vukovi} gledao je derbi ~etvrtog kola EHF Lige {ampiona u Vespremu izme|u doma}e ekipe i nema~kog Kila, za koga su nastupali reprezentativci Momir Ili} i Marko Vujin. - Vesprem je imao sre}e, ali i zaslu`eno stigao do pobede. Na{i su bili na nivou Kila, ne toliko dobri. Nemci su bili bez dva igra~a, Toft Hansena i Palmarsona, a u ovakvoj atmosferi to je veliki hendikep. Doma}a publika je bila sjajna, a pored toga Vesprem ima

vi{e nego potrebne. SP u [paniji je za dva i po meseca. - To je ono {to brine, ali ne samo nas. Po~iwemo novi olimpijski ciklus, moramo razmi{qati {ta posle. U hodu moramo raditi dve stvari, spremati dugoro~no ekipu i i}i na pobede ve} u prvim me~evima kvalifikacija za EP. Svetsko prvenstvo u [paniji je kraj jedne generacije koja je iznela dosta toga i napravila uspeh. Ako `elimo da napadnemo neki veliki rezultat u narednom periodu, to treba da poku{amo ba{ u [paniji. Imamo dobru grupu i korektan `reb posle. Novi sistem nam ne

Veselin Vukovi}

odli~nu ekipu. Kad jedan Perez ne ulazi u igru, a pro{le godine bio je najboqi igra~, onda je jasno da je re~ o odli~nom timu. Odli~na utakmica - rekao je Vukovi}. Selektor Vukovi} je prokomentarisao i spisak reprezentativaca. - Nema nekih iznena|ewa na spisku. Nema Momira Ili}a,sa kojim smo se dogovorili da propusti ovu akciju zbog situacije u klubu i porodi~nih problema. Nema ni ^uture, vide}emo kakva }e situacija biti sa wim, razgovara}emo. Po tri igra~a imamo na krilnim pozicijama, ne{to vi{e na bekovima i pivotmenu. Skra}eni spisak od 19 imena objavi}u u nedequ, kada se zavr{i kolo. Nalazite se u specifi~noj situaciji, s obzirom da po~etak OI ciklusa name}e podmla|ivawe reprezentacije, a na startu kvalifikacija za Euro 2014 pobede su i

ide naruku, jer se pravo iz grupe ide u osminu finala, ali kako nama, tako i drugima. Pre toga ~ekaju nas Rusija u Ni{u i BiH u sarajevskoj Skenderiji. Pobede su imperativ. - Rusi imaju izuzetnu ekipu. Novi selektor Kule{ov napravio je korak napred. Uneo je malo sveè krvi, nadogradio dobru osnovu. Gledao sam kvalifikacije ê{ka â&#x20AC;&#x201C; Rusija, bi}e vrlo te{ko igrati sa wima. [to se ti~e Bosne, te{ko je komentarisati, jer prvo treba videti u kom }e se sastavu pojaviti. Bi}e sigurno veoma motivisani protiv nas, a lo{a stvar je to {to je to prva wihova utakmica u Sarajevu. Mnogo su nam va`ne ove dve utakmice. Sa dve pobede smo blizu EP u Danskoj, a ne smem ni da razmi{qam {ta se moè desiti u suprotnom. Moramo dati sve od sebe da pobedimo Ruse u Ni{u i sa mnogo samopouzdawa otputujemo za Sarajevo.

@REB ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Kadetkiwe s Francuskiwama Obavqen je `reb za kvalifikacione grupe za Evropsko prvenstvo kadetkiwa (Poqska, 15-25. avgust 2013.) i juniorki (Danska, 1-11. avgusta 2013.). Kadetkiwe Srbije igra}e u grupi 8, a rivali }e im biti Francuskiwe, Beloruskiwe i Finkiwe. Kvalifikacioni turniri }e se odr`ati od 22. do 24. marta 2013. Juniorke Srbije takmi~i}e se u grupi 7, a za rivale }e imati vr{wakiwe iz Slova~ke, Islanda i Moldavije. Kvalifikacioni turniri }e se odr`ati od 17. do 19. maja 2013. J. G.

sreda24.oktobar2012.

U NO VOM SA DU IGRA JU VOJ VO DI NA I CR VE NA ZVE ZDA

Derbi poslastica Za ru ko m e t a { e Vojvodine nema odmora. Na kon ve li kog uspeha i plasmana u 3. kolo EHF kupa, No vo sa |a ne da nas, na Slanoj bari, o~ekuje odlo`ena utakmica 6. kola Superlige, derbi protiv Crvene zvezde. Pou~e ni is ku stvom iz pret hod nih se zo na, kada su zbog kratke klu pe i ve li kog bro ja po vre |e nih igra~a pla}ali ceh igra wu utak mi cau ritmu subota-sredasubota, ove trener \or |e ]ir ko vi} ne ma taj pro blem, ima dovoqno kvalitet nih igra ~a na raspolagawu. - U sezo nu smo u{li sa veli kim o~ekivawima, shodno tome je i ekipa selektirana i sada imamo dovoqan broj igra~a na raspolagawu. Dosta smo se istro{ili na Balatonu, ali }em o biti ja~i za Bari{i}a, a Spreman za Zvezdu: Milo{ Bari{i} o~ekujem da i Branislav Radi{i} bude na raspolasve igra~e koje rotiramo iz megawu. Imam veliko poverewe u ~a u me~, a upravo nam je veliki fond igra~a falio prethodnih sezona - kazao je ]irkovi}. Da nas Na drugoj strani, rukometa{i Crvena zvezde, uprkos silSu per li ga za mu {kar ce nim neda}ama brzo su konsoli- NOVI SAD: Vojvodina - Crdovali redove i u me~evima s vena zvezda (Slana bara, Partizanom, Vrbasom i Jugovi18), BEOGRAD: Partizan }em pokazali da ih nikako ne Vrbas (17.30). treba otpisati. Tradicija okr-

{aja novosadskih i beogradskih crveno - belih u~i nas da je nezahvalno prog nozirati is hod wi ho vih utak mi ca, po go to vo kada se uzme u obzir da je Vojvodina pro{le sezone slavila u Beogradu, a da tim iz prestonice nije pora`en na posledwa dva susreta na Slanoj bari. - Zvezda je mudro selektirana ekipa i odli~no vo|ena od

Vojvodina putuje u [paniju Rukometa{i Vojvodine dobili su za rivala u 3. kolu EHF kupa ekipu Naturahus La Rioha iz [panije, odlu~eno je `rebom u Be~u. Prva utakmica igra}e se 24/25. novembra u Logrowu na severu [panije, a revan{ je 1/2. decembra u Novom Sadu. [panci su pro{le sezone zavr{ili kao sedmoplasirani tim, a trenutno zauzimaju ~etvrto mesto u Asobal ligi, iza Barselone, madridskog Atletika i Ademar Leona. [ef stru~no {taba crveno - belih \or|e ]irkovi} o narednom rivalu je rekao: - Samo dve ekipe su ja~e od na{eg protivnika, to su Rajn Neker Leven i Kolding. Dobili smo te{kog i aktraktivnog rivala. Prema prvim infor-

macijama koje smo dobili od Danimira ]urkovi}a i Vuka{i na Sto ja no vi }a, ko ji su igrali u Asobal ligi, dvorana

fantasti~na beka, Kubanca i naturalizovanog Rusa, i nekoliko {panskih reprezentativaca.

Parovi 3. kola Gepingen - Me{kov Brest, Borac Bawa Luka - TATRAN Pre{ov, Siscia - Maribor Branik, Diomidis Argus - Rajn Nekar Leven, Cimos Koper - Porto Vitalis, Nant - Benfika, Holstebro - Senr Rafael Var, Eskilstuna Gif - Aragon, Magdeburg Vardar, Naturhaus La Rioha - Vojvodina, Stinta Municipal Bakau - Makabi Lezion, Haslum - Be{ikta{, Orlen Visla Plok Sungul Sne`iwsk, Elverum Herer - Sloga, Motor Zaporo`je Alfa Hard, Kolding - Permski medvedi. im je uvek dupke puna, a Naturahus je u ovu sezonu u{ao sa ambicijama da izbori plasman iza neprikosnovene Barselone i Atletika. Predvodi ih sjaj ni Ga ra ba ha, ima ju dva

Sportski direktor Vojvodine Darko Jevti} ovako je prokomenarisao `reb u Be~u: - Dobili smo ozbiqnof rivala sa nekoliko iskusnih internacionalaca i {panskih re-

I bez dvoprega bilo lepo ^E TVR TO KO LO PR VE A LI GE

Derbi u Kragujevcu Derbi 4. kola Prve A lige za vaterpoliste odigra}e se danas u Kragujevcu od 19 ~asova, gde Radni~ki do~ekuje beogradski Partizan. Kragujev~ani su do sada odigrali tri me~a i zabele`ili isto toliko pobeda, a Beogra|ani su dva puta slavili u dve odigrane utakmice. Crvena zvezda i Vojvodina u ovom kolu ima}e ne{to lak{i posao. Crveno beli }e od 21.15 ~asova do~ekati Singidunum, dok Novosa|ani gostuju u Kikindi, gde }e odigrati duel sa ekipom @AK-a od 19 sati. Bawica }e do~ekati Beograd od 21 ~as, dok je u ovom kolu slobodna ekipa Dunava. G. M.

strane mog kolege Peruni~i}a. Spoj mladosti i iskustva polako daje rezultate, a do sada su se istakli @ivkovi}, Doki}, gol man Iva ni {e vi}, ]i ri}, An|eli}... No, mi smo fokusirani na na{u igru i uveren sam da }emo agresivnom odbranom uspeti da ostanemo nepora`eni - rekao je ]irkovi}. I. Gru bor

@REB TRE]EG KO LA EHF KU PA

BE ^EJ SKI KO WA RI SPA S LI SE ZO NU JE DI NIM KA SA^ KIM DA NOM

Kowi~ki klub Potisje iz Be~eja te{kom mukom spasao je aktuelnu sezonu organizovawem jedinog kasa~kog dana u godini. Na hipodromu kraj Radarske stanice, po idealnim vremenskim uslovima, vi|eno je pet kasa~kih i jedna revijalna trka galopera iz Zobnatice. Ukupno je startovalo 45 kasa~a iz 21 vojvo|anskog mesta i Poàrevca na stazi dugoj 1600 metara. Nagradni fond od 117.000 te{kom mukom je obezbe|en. - Najva`nije je da smo uspeli da organizujemo trke, da su vi|ene zanimqive borbe i da nije bilo povreda. Ovoga puta, na àlost brojnih gledalaca, nismo odràli atraktivnu trku dvoprega, ali verujem da }emo idu}e godine uspeti da je vratimo u program - rekao je predsednik be~ejskih kowara Sava Vojnovi}. Najvi{e razloga za radost imao je Miroslav Merkovi}, koji je u glavnoj trci dana pobedio voze}i sulke, u kojima je bila upregnuta Dakota, vasni{tvo Andrije Valen~ika iz Ruskog Krstura.

Prvi i posledwi put ove godine pra{ilo se na be~ejskom hipodromu

Nagra|eni na be~ejskom hipodrumu - Prva trka (startovalo 10 grla): 1. Master D. \. (vreme pobednika 1.30,7, voza~ Zoran @ivkovi} iz Po`arevca, nagrada 11,500 dinara), 2. Alka (1.30,2 distanca 1620 m, \or|e Romanov iz

Srbobrana, 6.000), 3. Argono S. L. (1.29,7 distanca 1640 m, Karoq Kopas iz Sente,3.000) i 4. Nika B. J. (1,31,3 distanca 1620 m, Atila Laslo iz Torwo{a, 2.000). Druga trka (10): 1. Siti Boj (1.24,5, Sini{a Duli} iz Baj{e, 11.500), 2. Flo-

rentina (1.23,8 distanca 1620 m, Miroslav Merkovi} iz \ur|ina, 6.000), 3. Dajina S.G. (1.24,8, Geza Seke iz Malog I|o{a, 3.000) i 4. Tijana S.G. (1.29,3, Tibor Gere iz Srbobrana, 2.000). Tre}a trka (11): 1. Dark Beti (1.22,2, Laslo Sokola iz Male Bosne, 11,500), 2. Pahuqica (1.26,0, Stevan Si~ iz \ur|eva, 6.000), 3. Drogba Mikela (1.27,1, Goran Ilovac iz Silba{a, 3.000) i 4. Dora Blek (1.29,3, Golubovi} iz Silba{a, 2.000). ^etvrta trka (8): 1. Xon Svip (1.24,2, Boris Ke~enovi} iz Be~eja, 11,500), 2. Pablo (1.24,5, \or|e Pidra{ki iz Srbobrana, 6.000), 3. Brazil (1.24,9 Laslo Sokola iz Male Bosne, 3.000) i 4. Avon R (1.25,3, Jano{ Deli iz Drqana, 2.000). Peta trka (6): 1. Dakota (1.21,9, Miroslav Merkovi} iz Ruskog Krstura, 13.000), 2. Futbal (1.20,2 1640 m, Damir Karan iz Subotice, 7.000), 3. Alonso (1.23,1, Ildiko Ro`a iz Sente, 4.000) i 4. Guliver Prav (1.24,1 1640, Atila Laslo iz Torwo{a,3.000). V. Jan kov

prezentativaca.Kada se pogledaju ostali rivali, mislim da smo izvukli osredweg protivnika, jer bilo je i ja~ih ekipa. [panci su veliki favorit, a revan{ u Novom Sadu daje nam nadu da uz dobru partiju i podr{ku sa tribina moèmo da na~inimo podvig. Ve} od sutra kre}emo u pripremu i organizaciju susreta u Novom Sadu. Kao {to smo obe}ali nakon pobede na Balatonu, u~ini}emo sve da ugostimo [pance u Novom Sadu kako dolikuje na{em klubu, jer novosadska publika zasluùje da uìva u duelu sa atraktivnim protivnikom. Bi}e ovo jo{ jedna lepa prilika da na najlep{i na~in promovi{emo klub, grad i na{u zemqu istakao je Jevti}. I. Gru bor BRIY TUR NIR U BE O GRA DU

Trofej Zipovskom i Pare`aninu

Najve}e parsko takmi~ewe ko je Be o grad ski brix sa vez organizuje svake godine, okupilo je rekordnih 48 parova iz Ma|arske, Rumunije, Hrvatske i Srbije. Odli~ni uslovi za igru u beogradskom Sava centru olak{ali su me|unarodnom sudiji Vawi Graheku iz Zagreba posao, pa je turnir pro{ao u najboqem mogu}em redu. Na uvodnom turniru pobedili su Beogra|ani Bo`idar Kati} i Sr|an Prica. Drugog dana je svih 48 parova odigralo dva kvalifikaciona tur ni ra ko ja su po de li la igra~e na A i B grupu. U A grupi trofej su osvojili Dimitraki Zipovski iz Beograda i Dar ko Pa re `a nin iz Novog Sada sa odli~nim prose~nim rezultatom od 62,02 posto. U B grupi pobedile su Ni{lije U{}umli} i Stankovi}.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda24.oktobar2012.

„JO PAJTA[” U RUSKOM KRSTURU

Pri ja ve do ~e tvrt ka Tra di ci o nal ni {a hov ski tur nir re dak ci je „Jo Paj ta{” odr à }e se u su bo tu 27. ok to bra u Osnov noj {ko li „Pe tro Ku zmjak” u Ru skom Kr stu ru (Ru sin ska 63). Sva ka {ko la mo è da pri ja vi 1-5 de ~a ka i 1-3 de voj ~i ce. Igra se po je di na~ ni tur nir, 7 ko la po [vaj car skom si ste mu a na osno vu tih re zul ta ta od re |u je se i ekip ni pla sman. Po bed ni ci tur ni ra i naj bo qe pla si ra ni de ~a ci i de voj ~i ce, po seb no sta ri ji i mla |i uz rast, bi }e na gra |e ni pe ha ri ma, me da qa ma, di plo ma ma, {a hov skom li te ra tu rom, itd. Osnov ne {ko le ko je è le da u~e stvu ju na ovom tak mi ~e wu tre ba da do sta ve pi sme ne pri ja ve sa ime ni ma u~e ni ka i raz re dom naj ka sni je do ~e tvrt ka 25. ok to bra na e-mail: szerk@jopajtas.info ili po{tom na adresu: Jo Pajta{, 21000 Novi Sad, Vojvode Mi{i}a 1. Do sada je prijavqeno preko 200 u~enika a dodatne informacije mogu se dobiti na na telefon 064 277 43 64 (Pisar). U~esnici su obavezni da ponesu {ahovske garniture i satove. Sastanak i kona~na prijava u~esnika je 27. oktobra (subota) u {koli „Petro Kuzmjak” od 8.15 do 9 ~asova.

[AHOVSKI KLUB „BATA ]OSI]”, OPOVO

Re or ga ni za ci jom do uspe ha Na kon ~e ti ri de ce ni je po sto ja wa ~la no vi [K „Ba ta ]o si}“ iz Opo va osva ja wem pr vog me sta u Li gi Voj vo di ne gru pe Ba nat i pla sma nom u Dru gu li gu is pu ni li su svo je sno ve sta re go to vo ko li ko i sam klub. Opo vo je jed na od naj ma wih, ba nat skih op {ti na sme {e na iz me |u tri gra da: Be o gra da, Pan ~e va i Zre wa ni na. Sa mo me sto bro ji ne {to ma we od 5.000 sta nov ni ka, dok na te ri to ri ji ce le op {ti ne ì vi ne pu nih 12.000 sta nov ni ka. Ina ~e, opo va~ ki {a hi sti su u vi {e na vra ta, to kom pro te kle ~e ti ri de ce ni je, na stu pa li u li ga ma Voj vo di ne ali ni ka da ni su ostva ri li za pa è ni je re zul ta te. Re or ga ni za ci jom klu ba ko ju je pre de se tak go di na za po ~eo go spo din Slav ko Ku re vi ja, a za tim na sta vio Go ran Vlaj ko vi}, uz po mo} ne ko li ko pra vih en tu zi ja sta i qu bi te qa {a hov ske igre, klub se po ste pe no raz vi ja i ostva ru je sve za pa è ni je re zul ta te. U pro te kle dve go di ne za opo va~ ki {a hov ski klub na stu pa Fi de maj stor i ~u ve ni ko lum ni sta Dra go qub Jok si mo vi}, kao i iz u zet no ta len to va ni Fi de maj stor Ne nad Ro buq, a za tim sti è i mo `da naj ve }e po ja ~a we, {e sne sto go di {wa Kse ni ja To min sa svo jim bra tom Ne na dom ko -

Dru `e we is pred re zul ta ta Sta ni sla va Ne deq ko vi}, su di ja tur ni ra, ina ~e ~la ni ca [K “An pa san”, ni je ima la te `ak za da tak. Pla sman: 1-2. Kra so je No ta ro{, Mi lo rad Vu lin 7, 3. Zo ran Ko sta di nov ski (Ma ke do ni ja) 6,5, 4-5. Ve so Avram, Mo mir A{o wa (Re pu bli ka Srp ska) 6, 6-8. Sret ko Avram, Vla dan Pe tro vi}, Pe ro Pe tro vi} (Re pu bli ka Srp ska) 5,5, 9-13. Sr |an Trif ko vi} (Re pu bli ka Srp ska), @i va Mar kov, Da vo -

Ekipa opova~kog „Bate ]osi}a”

ji uz stan dard ne: Slav ka Cvet ko vi }a, @i va di na Mi tro vi }a, Bo `i da ra Mi li }a, Go ra na Vlaj ko vi }a, Pre dra ga Ba stu i Da ni la Be se de {a igra ju bez po ra za. Ve li ku po dr {ku klu bu su da li i igra ~i ko ji na stu pa ju za opo va~ ki klub ve} pu ne ~e ti ri de ce ni je: Bran ko Stri ~e vi}, Sa va Ba bin, Bo ra Pe tro vi} i Mi o mir Ana ti}. Mo ra se na gla si ti da je ova kav us pon bio mo gu} pre sve ga za hva qu ju }i lo kal noj sa mo u pra vi ko ja u ma loj i ne raz vi je noj sre di ni za i sta ima pu no raz u me va we za sport. Po seb no `e li mo da is tak ne mo sve srd nu po mo} ko ju je u pret hod na

PROBLEM BR. 412

Be li da je mat u dva po te za

J. E. Coutinho Canadian Chess Chat 1981.

Re {e we pro ble ma br.411 (Andre Sheron, L’illustration, 1936.) sa po zi ci jom: be li – Kh6, Dd4, Lh5, Sc8, pe {ak c6; cr ni – Keg, pe {ak f7; je 1.Lf3! Na 1…f6 sle di 2.Dd5 mat. Na 1…f5 sle di 2.Ld5 mat. Na 1…Kf5 sle di 2.Lg4 mat.

rin Vra ne{, Dra go qub Ba re ti}, Qu bi {a Mi len ko vi} 5, 14-15. Ma tej @nu der (Slo ve ni ja), Bla` Ata na sov ski (Ma ke do ni ja) 4,5, 1621. Mi lo rad Kne `e vi}, Uro{ Ta di}, Jo {ko De lost (Slo ve ni ja), Franc Vav po ti~ (Slo ve ni ja), Ra do van Ja ko vqe vi}, Ati la Mol nar 4, 22-24. Jan ko Sa la mun, Qu bi {a Ste pa nov, Gre gor ^i `man (Slo ve ni ja) 3,5, 25. Ra do van Gra ho vac (Re pu bli ka Srp ska) 3, 26. Ili ja Mi la no vi} 2,5, 27. Di mi ti je Si |i mo ski 1 poen.

dva man da ta pru ào pred sed nik op {ti ne go spo din Mi lo rad Sol da to vi}. Ovo bi tre ba lo da bu de pri mer i za dru ge lo kal ne sa mo u pra ve da ula ù sred stva u raz voj {a hov ske kul tu re jer pro sto – ovaj sport ne ko {ta mno go ali mno go da je! Ka ko nam ka ù, Opov ~a ni }e na red ne go di ne u Dru goj li gi na stu pi ti u ne pro me we nom sa sta vu. Svi igra ~i }e da ti sve od se be ka ko bi za dr à li rang tak mi ~e wa, a on da, jed nog da na, ko zna, mo `da se {a hov ski sno vi ne }e ov de za vr {i ti, mo `da }e se iz ro di ti i ne ke no ve è qe i na da wa. G. Vlajkovi}

Sa dov ski kao iz ne na |e we U Som bo ru se od 15. ok to bra do 2. no vem bra, u or ga ni za ci ji Op {tin skog {a hov skog sa ve za, igra rej ting tur nir pod na zi vom “Open Som bor 2012”. Na ovom tur ni ru se po red rej tin ga mo gu osva ja ti i ka te go ri je. Fa vo rit po rej tin gu je Mi o drag [qu ki} ko ji je za po ~eo mi ro qu bi vo ovaj tur nir sa jed nom po be dom i dva re mi ja. Ono {to je po seb no za ni mqi vo za ovaj tur nir je, po sle du go go di na, iz ne nad na po ja va i u~e {}e na tur ni ru Ne ma we Sa dov skog, ne ka da {weg “vun der kin da” iz ^o no pqe i na de srp skog {a ha. Pla sman po sle 3. ko la: 1-3. Mi ro slav Sum per, Alek san dar No va ko vi}, Ivan Ko lom par 3, 4. Ne ma wa Sa dov ski 2,5, 5-13. Mi o drag [qu ki}, Alek san dar Svi lo kos, Dra go Kur ~u bi}, Ivan Ga li}, Jo van Mr le, Si ma na Mat ko vi}, Ne nad Vla di sa vqe vi}, Du {an M. Po po vi}, Mi lo{ Div ni} 2, 14-20. Mi ro slav La li}, Jo va na Max gaq, Pe tar Lok nar, Ma ri na Gaj ~in, Jan ko Kne `e vi}, Vla di mir Cvet ko vi}, Alek san dar Moj ze{ 1,5, 21-28. Ju ri ca Gla mu zi na, To dor Stri ~e vi}, Fe renc Ka wo, Dra go qub \u ri}, Vla di ca Ra o ni}, Du {an Ke li}, Ni ko la Ra o ni}, \or |e \u ro {ev 1, 29-31. Bu di mir @a ku la, Ili ja Gr ba, Si ni {a Gaj ~in 0.

Kla san i In |i ja pr va ci

Milorad Vulin, Krasoje Notaro{ i Zoran Kostadinovski

Pod se }a we na sta re da ne

Karlsen – Vaqeho Pons Fran cu ska od bra na (C15) 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Lb4 4.e:d5 e:d5 5.Ld3 Sf6 6.Sge2 Lg4 7.0–0 0–0 8.f3 Lh5 9.Sf4 Lg6 10.S:g6 h:g6 11.Se2 Te8 12.Lg5 Le7 13.Sg3 Sbd7 14.f4 Sh7 15.Df3 c6 16.h4

U Go lup cu je od 20-21. ok to bra odr `a no VI po je di na~ no i ekip no pr ven stvo oso ba sa in va li di te tom Sr bi je. Pla sman: 1. Vla di mir Kla san 8,5, 2-4. Dra gan Do di}, Vla di mir Dra gi}, Mi lan Pr qa 6,5, 5-8. Qu bi {a Ku zma no vi}, Bran ko Mi ha i lo vi}, Ra de Ci me {a 5,5, 9-10. Mi lo van Va si}, Dra gan Mi ti} 5, itd. Za ekip ni pla sman sa bi ra li su se po e ni dva pred stav ni ka gra do va: 1. In |i ja 15, 2. Be o grad 11, 3. Ne go tin 11, 4. Bor 10,5, 5. Pan ~e vo 10, 6. No vi Sad 10, 7. Ja go di na 9,5, 8. Za je ~ar 9,5, 9. Ki kin da 8,5, 10. Zre wa nin 8,5, 11. Sme de re vo 8, 12. Ba~ ka Pa lan ka 7,5, 13. [a bac 6, 14. Sta ra Pa zo va 5,5, 15. Su bo ti ca (je dan tak mi ~ar) 4,5 po e na.

16...Sdf8 (16...f6? Na p rvi p ogled, kao da c rni m o`e da z ar obi f ig uru, ali, u tom sl u~ aju, b rzo bi bio i zg ubqen: 17.L:g6! f:g5 18.f:g5 i s ada ako 18...Tf8 c rni d ob ija mat sa (ili 18...Sdf8 19.Df7+ Kh8 20.Sh5 i p oz ic ija c rnog je u k ola psu.) 19.Dh5 T:f1+ 20.T:f1 Sdf6 21.g:f6 S:f6 22.Lf7+ Kf8 23.Le6; Z an imq ivo, m a{ ina pr ep or u~ uje uz im awe p e{ aka 16...Db6 i o pt im isti ~na je u v ezi {a nsi c rnog. Z a ista se ~ ovek m o`e z ap it ati da li je to i zn en ada na h or izo ntu n eko po ds e} awe na st are d ane ili se to p oj av ilo n e{to dr ugo u w ih ovim ka lk ul ac ij ama.

Na se qe Sun ca dru go li ga{ Eki pa Ba nov ci Du nav je i pre star ta na ja vqi va na kao naj o z biq n i j i pre t en d ent za ula zak u vi {i rang. Iako se ova kav is hod i o~e ki vao, ni ko ni je ve ro vao da }e se to zna t i dva ko l a pre kra j a Srem s ke li g e. Slav k o Aza ri}, Mi h aj l o Vu j a s i n o v i}, ^e d o [pa n o v i}, Da l i b or

ma u isto ri ju klu ba. Na 15 go di na od osni va wa klu ba ostva re ni su naj zna ~aj ni ji i naj vred ni ji re zul ta ti, kao {to je tre }e me sto u Ku pu Voj vo di ne, pla sman u Fi na le ku pa Sr bi je i sa da ula zak u vi {i rang. Ne pre sta ju da sti `u ~e stit ke na adre su ovog klu ba. Ve}

Ra dlo va~ ki i Ju go vi} {am pi o ni ko la Elez, Mi lan Sko ko, Mi lo rad Ma ra vi}, Dra gan Ko tev ski, Mi lo rad An dre je vi}, Sr |an Bla go je vi}, Uro{ Pe ta kov, Go ran Vlaj ko vi}, Ste van Vi di}, Ge or gi je Me han xi} 5, itd. Ekip ni pla sman: 1. Ju go vi} 1 (Ka}) 21 (Ra dlo va~ ki 8, Jo vi} 6,5, Ma ri no vi} 6,5), 2. Som bor ski [K 19,5 (M. Ro ga no vi} 8, Bu la ji} 6,5, [tran gar 5), 3. PA[K (Pan ~e vo) 19 (Sre do je vi} 7, Jo va nov ski 6,5, V. Mar ko vi} 5,5), 4. „Ivan Kur ja~ ki“ (Pan ~e vo) 17,5, 5. „Ba ta ]o si}“ (Opo vo) 17, 6. [S Voj vo di ne 16,5, 7. Mla dost (No va Pa zo va) 16,5, 8. Sta ra Pa zo va 15,5, 9. Haj duk (Be {ka) 14, 10. Kra qi ca 1 (Pe tro va ra din) 13,5, 11. Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) 12,5, 12. „2. ok to bar„ (Ku ma ne) 12, 13. Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) 11, 14. Ju go vi} 3 (Ka}) 10, 15. Ju go vi} 2 (Ka}) 8,5.

(36...Dc6+ je b ilo na jb oqe, iako b eli i d aqe ima v e oma j aku, p ob ed on osnu in ic ij at ivu. 37.Kf1 g:f4 38.g:f4 De4 39.Df3 D:c2 40.Kf2 Dd2 41.Td1 Da5 42.De3± (42.L:c4 Dc5+) ) 37.Kf1+- Tf7 38.Dh5 D:g3?! 39.D:f7+ D:f4+ 40.Kg2 De4+ 41.Lf3 D:c2+ 42.Kg3 f4+ (42...f4+ 43.Kg4 C rni ne m o`e da spr e~i obe pre twe: k ako mat sa Df8, isto t ako i T:h7. 1:0 Pr ipr emio: B. Dankovi}

EPILOG SREMSKE LIGE

BRZOPOTEZNO PRVENSTVO VOJVODINE

Po za vr {et ku Ekip nog pr ven stva dru ge li ge – gru pa Voj vo di na u ne de qu je u Ka }u odr à no i br zo po te zno pr ven stvo Voj vo di ne u po je di na~ noj i ekip noj kon ku ren ci ji. Pla sman po je di na~ no: 1. Jo van Ra dlo va~ ki 8, 2. Mi lo{ Ro ga no vi} 8, 3. Ivan Sre do je vi} 7, 4-9. Slo bo dan Jo va nov ski, Si ni {a Dra ì}, Rat ko Bu la ji}, No vak Pe zeq, Ste van Jo vi}, Bo ì dar Ma ri no vi} 6,5, 10-15. Bor ko Laj thajm, Atif Dum por, @i va din Mi tro vi}, Dra go qub Jok si mo vi}, @i vo jin Ga vri}, Mi lo je Rat ko vi} 6, 16-22. Vo ji slav Mar ko vi}, Si ni {a Re mec ki, Ivan Zo be ni ca, Dra gan Ko va ~e vi}, Bra ni mir Ko sti}, Du {an Mi lo je vi}, Ivan Ba no vi} 5,5, 23-36. Kon stan tin Or lov, Zlat ko [tran gar, @eq ko Me dar, Ne boj {a Ro ga no vi}, Ni -

17.Tae1 Dc7 18.L:e7 T:e7 19.Te5 f6?! S dr uge str ane, ovo je j asna gr e{ka jer l i{ ava h7-sk ak a~a w eg ovog pr iro dnog p oqa i om og u} ava b elom da pr avi ~ aja nku po b elim p oq ima oko c rnog kr aqa. (19...Tae8 je b ilo b oqe.) 20.T:e7+- D:e7 21.h5 g:h5 22.D:h5 Df7 23.Dg4 g6 24.Sf5 Pre twa Sх 6 +. 24...Kh8 25.Sh4 f5 26.Dh3 De6 27.Kf2 (D al eko od o~ igle dnog p ot eza, ali pr ili ~no p o u~an, na jj a~i n ast avak je 27.g4! i s ada je p oe nta 28.Dg3 sa id ejom 28...Df6 29. х 5 ± ) 27...Te8 28.Sf3 Te7 29.Se5 Sd7 30.Th1 S:e5 31.d:e5 c5 32.b3 (Opet se p oj av ila id eja sa 32.g4, ali ovaj put to je i pr it isak na g6 sa sm rt on osnim efe ktom. (33...c4? 34.L:g6! Sk aka~ ne m o`e da se z a{t iti. 34...D:g6 35.D:e7) 34.Dg5 Tg7 35.Th6 Kg8 36.D:g6!! T:g6 37.T:g6+ i c rni je i zg ubqen.) 32...c4 33.b:c4 d:c4 34.Le2 g5 35.g3 Db6+ 36.Kg2 De3?

OPEN SOMBOR

PRVENSTVO INVALIDA SRBIJE

bor bi na kra ju je za slu `e no po be dio FI DE maj stor Kra so je No ta ro{, ~lan do ma }eg klu ba, ko ji je od star ta dik ti rao tem po, da bi tek u po sled wa dva ko la tak ti~ kim re mi-re zul ta ti ma do zvo lio da ga pri stig ne Mi lo rad Vu lin, ali mu je ipak pri pa la na gra da za pr vo me sto ob zi rom na bo qe do dat ne kri te ri ju me. [e sto ri ca pr vo pla si ra nih su nov ~a no na gra |e ni igra ~i. Ovaj ve o ma uspe {no or ga ni zo va ni tur nir pro te kao je u pri ja teq skoj at mos fe ri ta ko da

ANALIZIRANE PARTIJE

Za vr {e no je ovo go di {we Ma sters fi na le. Po sle od i gra va wa tur ni ra na dva kon ti nen ta (Ju `na Ame ri ka i Evro pa), u dve dr `a ve (Bra zil i [pa ni ja) i dva gra da (Sao Pa o lo i Bil bao) na kra ju je sve za vr {e no u sti lu bro ja dva pa su ta ko tri jum fo va la dvo ji ca su per ve le maj sto ra Fa bi a no Ka ru a na i Mag nus Kar lsen sa po 17 po e na.

OKTOBARSKI TURNIR SLEPIH

U No vom Sa du je u pro sto ri ja ma klu ba sle pih “An pa san” od 19-21. ok to bra odr `an tra di ci o nal ni me |u na rod ni ok to bar ski tur nir sle pih i sla bo vi dih oso ba. U~e stvo va li su po zva ni go sti iz Ma ke do ni je, Re pu bli ke Srp ske, Slo ve ni je i Sr bi je. Igra lo je 27 igra ~a, 9 ko la po [vaj car skom si ste mu uz kom pju ter sko pa ro va we. Tem po igre bio je 60 mi nu ta po igra ~u. Po sle za ni mqi vih tro dnev nih

dnevnik

S jednog takmi~ewa u sali [K „Banovci Dunav”

@e `eq, Dra gan Mol do va no vi}, Slo bo dan Kqa ba Jo va no vi}, Mi ro slav Do ca Jo va no vi}, Ga li na Aza ri}, Mi lu tin Do bri ~a nin, Ste fan Qu {i} i Mi lo{ Stan ko vi}, pred vo |e ni Du {a nom Ig wa to vi }em i Mi o d ra g om Stan k o v i } em bi }e upi sa ni zlat nim slo vi -

sa da se ja vqa ju i igra ~i ko ji bi se ra do sta vi li na ras po la ga we ovoj eki pi za pred sto je }u se zo nu. Me |u tim, po li ti ka klu ba je da {an su pru `i oni ma ko ji su i iz bo ri li ovaj pla sman uz, even tu al no, ne ko po ja ~a we. Ve li ku za hval nost klub du gu je SO Sta ra Pa zo va, ko ja

je pre po zna la kva li tet u ra du i ko ja sto ji iza svih pro je ka ta klu ba. To se sa da vra }a kroz re zul ta te, pa na ja va da }e se za ovaj klub ~u ti, la ga no se ob i sti wu je. Na rav no, po red op {ti ne, klub ima sjaj nu upra vu ko ja ta ko |e do pri no si da je klub sta bi lan po svim pa ra me tri ma. Ta ko |e, ve li ki je i broj {a hov skih za qu bqe ni ka ko ji svo jim li~ nim an ga `o va wem u spro vo |e wu ak ci ja do pri no se da sve pro tek ne ka ko tre ba. Ula skom u vi {i rang pro j e k at od pre tri go di ne se ostva rio. Eki pa je ove go di ne do bi la na po treb noj zre lo s ti i si g ur n o sti pa je od eki pe ko ja je ne kad stre pe l a za op s ta n ak do {la u po zi ci ju da ve ru je u se be i svoj kva l i t et. Pred v o | e n a FM Slav k om Aza r i }em za {a hov skim sto l om po k a z a l a je da joj ne m a prem ca u Srem skoj li gi pa je ta ko ova go di na bi la u zna ku eki pe iz Na se qa Sun ca. Sle de }e go di ne Ba nov ci Du nav i we ni igra ~i }e po k u { a t i da oprav d a j u ula zak u Dru gu li gu i u woj se za dr `e ta man ono li ko ko li ko je po treb no da svo je me sto pre pu ste klin ci ma ko ji se sa da ka le u Zo ni Sre ma. M. Stankovi}

SPORT

dnevnik DRU GA MU [KA LI GA – SE VER

Sjaj ni Ba va ni {tan ci Ba va ni {te - Srem Iton 3:0 (25:20, 25:13, 25:17) KO VIN: Sala O[ „\ura Jak{i}”, gledalaca: 100, sudije: Jawevi}, Jakovqevi}. BA VA NI [TE: Jovanovi}, Gatalica, Savin, Stevanovi}, Brdarski, @akula, A. Dolova~ki, D. Dolova~ki, Torda, Ivkovi}, I. Dolova~ki (l2), Jovanov (l1). SREM ITON: Te feg xi}, Zec, Alek si}, @ivko vi}, Brati}, Ko sa no vi}, Sa vi}, Kr sti} (l).

U utakmici koja je trajala nepunih sat vemena, doma}in je prigrabio tri boda. Jedini ozbiqniji otpor gosti su pru`ili u prvoj polovini prvog seta kada su poveli 15:10, ali je veoma brzo doma}in uzvratio i odli~nim servisima korektora Stevanovi}a i mladog prima~a Danila Dolova~kog pre{ao u vo|stvo 19:16 i zakqu~io set. U drugom setu Bavani{te je povelo ~ak sa 16:1, pa 19:3, ali su gosti ipak uspeli da do|u do dvocifrenog salda. Tre}i set odbojka{i Bavani{ta su mirno priveli kraju, odli~no je igrao tehni~ar Nikola Savin. U redovima doma}ina posebno su se istakli Andrej Dolova~ki sa 9, Danilo Dolova~ki sa 12, Stefan Stevanovi} sa 9 i Igor Gatalica sa osvojenih 8 poena.

Pro le ter - FOK 3:0 (25:22, 25:20, 25:18) ZRE WA NIN: Hala Medison, gledalaca: 70, sudije: Maodu{ i ]urguz (Novog Sada). PRO LE TER: Tri{i}, Vrawin, Arsenijevi}, \ukanovi}, [u{i}, ]uk, Miletin, Pavi}, Ursulov, Jan~i} (l1), Mihajlovski (l2), Dragutinovi}. FOK: Popadi}, ]urguz, Pajki}, Nada`din, Petrovi}, D. Devetak, N. Devetak, Lazarevi}, Brki}, Brzi} (l). Premijera je donela prili~no rastrzanu igru doma}ina, koji je, ipak, osvojio tri boda. U tre}i periodu bilo je trzavica,

vodili su doma}i 16:9, Futo`ani stigli do 16:15, ali za vi{e nisu imali snage pa su bodovi pripali doma}inu.

Fu tog - In |i ja 0:3 (20:25, 13:25, 23:25) FU TOG: Hala sportova, gledalaca: 200, sudije: Vidovi}, Priji} (oboje iz Subotice). FU TOG: Kerkez, Brki}, Ni{i}, ûbrilo, Simi}, Raki}, Mihajlovi}, Vorkapi}, [imi}, Malini}, Qepoja (l). IN \I JA: Novak, Ranisavqevi}, Madi}, [atora, Bra~uq, Mihi}, Grkovi}, ôlovi}, Obradovi}, Stameni}, Nenadi}, Peri{i} (l). Odbojka{i In|ije vaè za glavnog favorita za plasman u Prvu ligu i u Futogu su lagano potvrdili kvalitet. Iako ekipi jo{ fali uigranosti, jer su samo jednu pripremnu utakmicu odigrali u ovom sastavu, In|ijci su najavili kvalitetne igre u ovoj sezoni.

Po~ela je Spensova liga malih {ampio na, tak mi ~e we u fudbalu za decu, koje se tre}u godinu zaredom odr`ava u JP SPC Vojvodina, koje je nosilac i organizator ovog veoma atraktivnog nadmetawa. Utakmice se igraju subotom i nedeqom ( od 10 do 21 sat), po liga{kom sistemu takmi~ewa u dva ciklusa. Obezbe|ene su nagrade za prve tri ekipe, kao i za fer plej ekipu. Kao posebna atrakcija planirana je organizacija me|unarodnog turnira, na kome bi trebalo da u~estvovuju ekipe iz inostranstva i iz Spensove lige malih {ampiona. Planiran je i revijalni turniri humanitarnog karaktera na kojima bi u~estvovali Vojvodina, Partizan, Novi Sad,Crvena zvezda...

Go di {te: 2000. Tvr |a va - FK Fu tog Ga le 4:3 Golove za Tvr|ava dali su: Milinovi} 2 i Belango 2, a za Futog Gale: Vajagi} i U~ur 2. TVR \ A V A: Trif ka no vi}, Stojni}, \uki}, Kerkez, Milutinov, Bodowi, Jergi}, Milinovi}, Groza, Malivuk, ]ulibrk, Milinovi}, Prodanovi}, Belango.

FK PE TLI]: ]uri}, Gavrilov, Joki}, Svjetlica, Bala}, S. Ra{eti}, B. Ra{eti}, Simovi}, Kotro{an, Stojanovi}, Mi}evi}.

AR HI TEK TU RA PRO ING: Oparnica, Doronti}, Vuka{ilovi}, Bo{kan, Tomanovi}, Majer, Vraga, Pupin, Milo{ev, Novakovi}, Lalovi}, Radowi}.

FK Bi stri ca - FK Pe tar Pu a ~a 0:2

Go di {te: 2003.

Golove za FK Petar Pua~a dali su: Nenezi} i Popovi}. FK BI STRI CA: Kuzmanovi}, Luki}, Backovi}, Stojanovi}, Masnec, Ivani}, Iva-

FU TOG GA LE: Kr~mar, Vulin, Poqak, Risti}, Jeli~i}, Ili}, U~ur, [umar, [piri}, Zdravkovi}, Saravolac, Vajagi}.

NS Ju naj ted - FK Prof. Bo le sni kov 5:2 Golove za NS Junajted dali su: [akoli, Radojkovi}, Stojanovi}, Milovanovi} i Aleksi}, a za FK Prof. Bolesnikov Jela~i} 2 gola. NS JU NAJ TED: Petkovi}, Vukovi}, [akoli, Poli}, Radoj ko vi}, ]a to vi}, La za re vi}, Vrhovac, Mirkovi}, Sto-

no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Markovi}, Jakovqevi}, Damjanovi}, Kop~anski, Nikoli}. FK PE TAR PU A Â: Pu{ara, Jovanovi}, ]oso, Raki}, Nenezi}, ûli}, Milo{evi}, Murseli, Radoj~i}, Popovi}, Stan ko vi}, Sre do je vi}, Lo vri}, Tomi}, [proh, Kneèvi}.

TRO FEJ NO VOG SA DA 1. LI GA (@)

No vi Sad - Par ti zan NS vo lej - ^em 07-1 Fu tog 1 - Fu tog vest VST - Gbri} NS vo lej tim - NS tim

2:0 0:2 1:2 2:0 2:0

2. LI GA (@) Va ra din FOK B[ Sme~ - Zmaj De te li na ra - Fu tog 2 SK vo lej 1 - For tu na Vo {a 1 - Star

2:0 2:0 0:2 1:2 2:0

3. LI GA (@) FOK RK - Vo {a 2 2:0 As - Fu tog MTV 2:1 ^emp 07-2 - Du nav vo lej 2:0 Sk vo lej 2 - Kli sa 2:0 NS vo l. tim 2 - [trand vo l. 2:0

5–6. LI GA (@) Gr bi} - For tu na ^emp 07 - SK vo lej Fu tog - FOK RK Star - Mla dost NS NS vo lej tim - No vi Sad

2:0 2:1 2:0 0:2 2:0

1. LI GA (M) Stra `i lo vo - SK vo lej Vo {a 2 - De te li na ra RFU - As 1

2:1 2:0 2:0

Golove za FK Petrika 03 su dali: Ruì} 2 gola i Radin. FK SI NI [A MI HAJ LO VI] 04: êrevi}, Zec, Kmqenovi}, Kecman, [obot, Marjanovi}, Milanovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Veli~kovi}, Andriga. FK PE TRI KA 03: Ivezi}, Maksimovi}, Ruì}, Malinovi}, Bresiovac, Radin, Trifkovi}, Bi}anin, Radin.

FK TVR \ A V A: Bi lo brk, Dra~a, Arapovii}, Jovanovi}, Krnajac, Antunovi}, Vukmirovi}, Novakovi}, Kecman -

Jaki}, Kova~evi}, Vulin, ]uli brk, [tr bac, Ju has, Zec, Zindovi}. FK KIN DER: Axemi, Fifa, Dokwa{, Pavlovi}, Obradovi}, Barjaktarovi}, Ristanovi}, Vuk Ru`i}, Milija{evi}, Ku pre {a nin, Ga jo vi}, Veqko Ru`i}, Haxi}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} - FK Pe tri ka 04 2:3 ja no vi}, Aba xi ja, Kr go vi}, Desnica, ]orovi}, Milovanovi}, Aleksi}. FK PROF. BO L E S NI KOV: Stojanov, Laho{, Miqu{, Tomi}, Novelski, Dardi}, Tolo, Burbi}, Ru{i~ka, Dri ni}, Stan ko vi}, Ta si}, Erakovi}, Jeli~i}, Galin.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} - FK Pe tli} 2:2 Golove za FK Sini{a Mihajlovi} dali su: Tijana \uri~ek 2, a za FK Petli} Ra{eti} i Mi}evi}. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: [uput, Stojkovi}, ]uri~ek, Spasojevi}, Teofilovi}, Beri}, Oli}, Vlaisavqevi}, Ugrenovi}, Grgi}, Mihajlovski.

Golove za FK Petar Pua~a dali su Paro{ki i Jacenko. FK PE TAR PU A ^A: Ga|e{a, Mi lo va no vi}, Ze ko vi}, @iv ko vi}, Pa ro {ki, Voj vo di}, Risti}, Novakovi}, Ceki}, Abaxijan, Vojnovi}, Vidakovi}, Isakovski, Jacenko.

Golove za Krila Krajine dali su: Karanovi}, Mari} 2 , a za Arhitekturu Proing: Bo{kan, Varga i Pupin.

Ostoji}, Gmijovi}, Kalinov, Cvrkota, Borhi. Odbojka{ice In|ije su ne{to slabije u{le u utakmicu i zato su ispustile prvi set, ali od tada su zaigrale kako umeju i bez ve}ih problema dobile tri naredna seta protiv borbenih Vr{~anki.

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA – NO VI SAD

FK Si ni {a Mi haj lo vi} 04 - FK Pe tri ka 03 0:3

Kri la Kra ji ne - Ar hi tek tu ra Pro ing 3:3

Mla dost (I) - Vr {ac 3:1 (20:25, 25:18, 25:15, 25:7)

3:0 2:3 1:3 3:0

Golove za FK Tvr|avaje dao Zec, a za FK Kinder Ristanovi} i Gajovi}.

Milica, Molnar, Milanovi}, Gvozdenac, Denda Marko. FK PE TRI KA 04: Ravni}, Trp~evi}, Sarajlija, Bala{, Ra do va nov, Drob wak, Sa vi}, Kremenovi}.

FK Pe tar Pu a ~a - FK Fu tog Ga le 2:0

Si gur ne In |ij ke

Be o ~in MM - SK Vo lej De te li na ra - No vi Sad 2 Bit - For tu na Fu tog - Li be ro

FK Tvr |a va - FK Kin der 2:2

Mla dost (NP) - Vr bas 2:3 (24:26, 25:14, 23:25, 25:22, 13:15) NO VA PA ZO VA: Sala O[ „Sveti Sava„, gledalaca: 50, sudije: Starovlah, Peura~a. MLA DOST: Skoko, Vojvodi}, Jankeli}, Pe{eq, Petrovi}, Mili}, Dobri}, Dragovi}, Tomi}, Cvjetinovi}, Sin|eli} (l1), Derota (l2). VR BAS: Komatina, Voinovi}, Milovi}, Miqani}, \ember, Turki}, Popovi}, Sulumar, Pigi}, Milovi}, Vu~eti} (l). Prvi set je po~eo sa predno{}u gostuju}e ekipe 4:0, usledila je serija doma}ina, da bi u fini{u gosti mawe gre{ili i do{li do prednosti. Odli~ni servisi ekipi Mladosti doneli su do velike prednosti i izjedna~ewe - 1:1. U tre}em setu Novopazov~ani su slabije servirali i time omogu}ili protivniku mnogo uspe{nije napade, pa su gosti ponovo poveli.U ~etvrtom periodu, zahvaquju}i dobrom servisu, Mladost se vratila u igru i izjedna~ila na 2:2 u setovima. Na promeni strana u taj-brejku bilo je 8:4 za goste, ali su doma}i zaigrali na vi{em nivou i do{la do 12:12, imali su {ansu da povede, ali se to nije desilo. Gosti su uspeli odigraju mirno u zvar{nici i pobede.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA

DRU GA @EN SKA LI GA – SE VER

IN \I JA: Hala sportova In|ija, gledalaca:, sudije: Pawak i O~ena{. MLA DOST: Bogovac, Trajkovi}, Dodik, ^ali}, N. Baji}, Antunovi}, @ivkovi}, Mi}i}, A. Baji}, Kati} (l). VR [AC: Radojevi}, Bo`i}, Vu~kovi}, Pupovac, Cvetkovi},

sreda24.oktobar2012.

KRI LA KRA JI NE: Karanovi}, Budisavqevi}, Vejnovi}, Gluvi}, Obri}, Popovi}, Dragi~evi}, Mari}, Mi{kovi}, Tomi}, Vuji}, Drobwak, Popovi}.

Golove za FK Sini{a Mihajlovi} su dali Domazetovi} i Denda, a za FK Petrika 04: Sarajlija i Savi} 2 gola. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: \uri}, Dervi{i, D. Dukosavqevi}, M. Dukosavqevi}, Domazetovi}, ]urovi}, Denda

FK FU TOG GA LE: Gavrilovi}, Jazi}, ]urguz, Babi}, Alek si}, Ra do sav ki}, Ka ~a venda, Lan~u`anin, Nedeqkov.

FK ^amp 07-03 - FK Me ri dij a na 0:6 Golove za FK Meridiana su dali: Gaji}, [iket, Sedlar 2 i Popovi} 2 gola. FK ^AMP 07: Ma ru na, Kli su ri}, Akin, Pe tro vi}, Agi}, Svilarkovi}, Vuleti}, [apovalov. FK ME RI DIj A NA: Dolovac, [ahuri}, Fat, J. Gaji} J, [iket, Sedlar, B. Gaji}, \or|ievski, Dumni}, Duki}, Popovi}. Fo to: J. Ba ra je vac

svet

sreda24.oktobar2012.

SIRIJA

Neredi u Mjanmaru

Asad proglasio op{tu amnestiju DA MASK: Si rij ski pred sednik Ba{ar al Asad proglasio je op{tu amnestiju za po~inioce svih zlo~ina do 23. oktobra ove godine, osim za „teroriste” (pobuwenike), javila je

Ba{ar al Asad

ju~e sirijska dràvna televizija. U obja{wewu se navodi da se Asadov dekret odnosi samo na kriminalce koji se predaju vlastima, a ne na one u bekstvu i da se op{ta amnestija ne odnosi na teroriste - termin koji reìm u Damasku koristi za sirijske pobuwenike, prenela je agencija AFP. Francuska agencija navodi da je ostalo nejasno da li se op{ta amnestija odnosi i na one kriminalce koji su u sirijskim zatvorima. Istovremeno sa progla{avawem amnestije na sve zlo~ine do ju~e, sirijski vojni avioni bombardovali su delove severnog grada Alepo, a oruàni sukobi su nastavqeni i u

dnevnik

ostalim delovima zemqe nesmawenom `estinom, uprkos nadama da }e do}i do primirja kasnije ove nedeqe, s po~etkom najve}eg muslimanskog parznika. Najnovije nasiqe usledilo je samo tri dana uo~i muslimanskog praznika Kurban-bajrama koji po~iwe 26. oktobra zajedno s navodnim prekidom vatre tokom trajawa vi{ednevnog praznika. Avi o ni su bombar do vali predgra|e Alepa Kater gi i predgra|e prestonice Harasta, a oru`je se ~ulo i u nasequ Zahira kao i na jugoisto~noj periferiji Damaska. Oru`anih sukoba ima i u isto~noj provinciji Deir Ezor i u Dari na jugu Sirije.

NEJPJIDO: U sukobima izme|u muslimana i budista na zapadu Mjanmara troje qudi je poginulo a stotine ku}a je spaqeno, saop{tile su vlasti u toj zemqi. Povod za sukobe je navodno silovawe i ubistvo jedne budistkiwe od strane tri muslimanska mu{karca u maju ove godine. Glavni tu`ilac u pokrajini Rakain, Hla Tein, saop{tio je da je nasiqe izbilo u nedequ u dve op{tine severno od pokrajinske prestonice Sitve. Tein je dodao da su vlasti u ponedeqak uvele policijski ~as u ovim op{tinama. U sukobima izme|u budista i muslimana u junu je poginulo nekoliko destina qudi, a vi{e desetina hiqada osoba su raseqene, pa su organizacije za qudska prava upozorile na humanitarnu krizu.

PO SLED WA DE BA TA PRED PRED SED NI^ KE IZ BO RE U AME RI CI

Barak Obama ubedqiviji od Mita Romnija VA[INGTON: Barak Obama je u drugoj uzastopnoj debati uspeo da nadma{i republikanskog konkurenta Mita Romnija, ~ime se wegova kampawa donekle izvukla iz letargije u kojoj se nalazila du`e vreme, ali nastup ameri~kog predsednika nije bio ni izbliza dovoqno ubedqiv da bi re{io ishod izbora. Za razliku od debate u Wujorku, gde je Obama bio „ratni~ki” raspolo`en, na Floridi je delovao kao univerzitetski profesor, {to }e mu, nema sumwe, oduzeti izvestan broj glasova, mada je prema anketi Si-Bi-Esa iz ovog duela iza{ao kao pobednik, ili konkretno: Obama 53 odsto, Romni 23 odsto, dok je 24 odsto ispitanika ishod proglasilo nere{enim. Anketa Si-En-Ena pokazala je, tako|e, pobedu Obame, rezultatom 48:40. „Znam da niste bili u poziciji da uistinu i sprovodite spoqnu politiku. Ali ste bili u krivu svaki put kada ste ponudili mi{qewe”, poru~io je Obama republikanskom rivalu u jednoj od ukupno dve situa-

cije u kojima su se wihova mi{qewa sukobila. Su{tinski, Romni je sve vreme poku{avao da izbegne raspravu o spoqnoj politici, nastoje}i da debatu skrene u „prijateqskije” vode

Mit Romni i Barak Obama

poput ekonomije i zapo{qavawa. Ipak, u nekoliko je navrata podr`ao je Obaminu politiku, posebno prema Avganistani u Pakistanu, navode}i, ipak, da bi „u~inio mnogo vi{e i boqe”. Dozu `ivosti u

debatu uneo je Obamin odgovor na Romnijevu opasku da ameri~ke oru`ane snage imaju sve mawe brodova i borbenih aviona. „Imamo i sve mawe bajoneta i kowa, ali imamo brodove na koje mogu da sle}u avioni i plovila koja mogu da zarone i zovu se pod mor ni ce”, odgovorio je Obama, tvrde}i da je wegova odbrambena politka zasnovana na dogovorima sa ko man dan ti ma oru`anih snaga. Su {tin ski, stavovi rivala za mesto u Beloj ku}i suo~ili su se u prili~no dosadnoj debati tokom koje se ponavqali slogane u vezi sa ekonomijom, dok su spoqnopoliti~ka pitawa mahom ostala netaknuta u talasu op{tih mesta o opasnostima koja prete od radikal-

nog islamizma, iranskog nuklearnog programa, ili nelojalne poslovne konkurencije koju predstavqa Kina. Mit Romni je upozorio na opasnosti koje prete Americi od radikalnih islamista u Libiji, Maliju... Obama je rekao da je SAD organizovao koaliciju koja je sru{ila Moamera el Gadafija. „Desetine hiqada Libijaca pruìlo podr{ku SAD... Prona}i }emo i uhapsiti napada~e na ambasadu u Bengaziju”, rekao Obama. Govore}i o goru}im krizama, iranskom nukleralnom programu i gra|anskom ratu u Siriji, dvojica rivala sloìla su se da je vreme vladavine Ba{ara el Asada pro{lost, ali se Obama uzdrào od obe}avawa pomo}i ustanicima. Romni je, pak, naveo da me|u pobuwenicima vaqa prona}i umerene snage i naoruàti ih uz pomo} Saudijske Arabije i Turske. Iranski nuklearni program nije izazvao nikakve razmirice me|u kandidatima. N. Za fi ro vi}

Drakonske kazne u~iteqima zbog pu{ewa TOKIO: Petorica u~iteqa u Japanu, koji su se iskrali iz {kolskog dvori{ta da bi popu{ili cigaretu izme|u ~asova, ka`wena su visokim nov~anim kaznama, saop{tile su prosvetne vlasti Obrazovni odbor je svakome od petorice u~iteqa odredio kaznu od 500.000 jena (6.300 dolara) nakon {to su uhva}eni da su pu{ili na javnom mestu.

U~iteqi, koji svi rade u zapadnom gradu Osaki, ka`weni su po uredbi iz 2008. godine tada{weg guvernera prefekture Toru Ha{imoto, po kojoj je uvedena potpuna zabrana pu{ewa u svim {kolama kojima upravqaju lokalne vlasti, preneo je AFP. Za razliku od drugih zemaqa u Japanu je dozvoqeno pu{ewe u barovima i restora-

nima. Me|utim, zakonom je zabrawena upotreba duvana na ulicama, `elezni~kim i autobuskim stanicama. I dok su na paklicama cigareta istaknuta upozorewa da su one rizi~ne po zdravqe i sprovode se kampawe protiv pu{ewa, one nisu toliko upadqive kao u drugim razvijenim zemqama i procenat Japanaca koji pu{e je u pore|ewu s wima veoma visok.

ITALIJA

Seizmolozima po {est godina zatvora RIM: [est italijanskih geofizi~ara i jedan vladin zvani~nik osu|eni su na po {est godina zatvora zbog neadekvatnog upozorewa na opasnost od zemqotresa u gradu Akvili 2009. godine, kada je poginulo vi{e od 300 osoba. Wima je ju~e, tako|e, naloèno da isplate vi{e od devet miliona evra od{tete preìvelima tog razornog zemqotresa. Po italijanskom zakonu, wih sedmorica mogu da ostanu na slobodi sve dok ne iscrpe {anse za podno{ewe àlbi na presudu, {to su advokati i najavili. Wih sedmoro, ~lanovi Nacionalne komisije za prognoze i prevenciju rizika, bili su optuèni za nemar i nesavesno obavqawe du`nosti, prilikom procene opasnosti od zemqotresa i informisawa gradskih vlasti o rizicima. Ovaj slu~aj izazvao je osudu me|unarodne nau~ne zajednice, ukqu~uju}i

Ameri~ki geofizi~ki savez, koji je naveo da bi su|ewe moglo da odvrati nau~nike od davawa saveta vladama i ekspertize na procenama seizmi~kih rizika. Potres od 6,3 stepena Rihterove skale pogodio je Akvilu u regionu Abruco 6. aprila 2009. godine. Poginulo je 309 osoba, povre|eno vi{e od 1.000 qudi, a razoreno desetine hiqada zgrada, od kojih mnoge datiraju iz antike, podsetile su agencije. Centralno pitawe u sudskom postupku bilo je da li su eksperti koje je imenovala vlada davali previ{e ohrabruju}u sliku o riziku s kojim se grad suo~ava, sa naglaskom na vi{e uzastopnih mawih potresa mesecima pre sna`nog zemqotresa. AFP navodi da je tuìlac Fabio Pikuti traìo ~etvorogodi{wu kaznu zatvora za svakog optuènog zbog toga {to nisu upozorili stanovni{tvo sredwevekovnog italijanskog grada na rizik.

UKRATKO Oko 300 zaraènih WUJORK: Broj zaraènih gqivi~nim meningitisom u SAD porastao je na 294, za 12 vi{e od prethodnog dana, saop{tio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, navode}i da u posledwa 24 sata nisu zabeleèni novi smrtni slu~ajevi bolesti, od koje su umrle 23 osobe. Tri nova slu~aja zaraze, kako se navodi, nisu povezana sa uzimawem iwekcija steroida, koje su dovo|ene u vezu sa ovom epidemijom. U dràvi Severna Karolina zabeleèn je prvi slu~aj zaraze, od 21. septembra kada je bolest po~ela da se {iri, ~ime je broj dràva u kojima su registrovani oboleli pove}an na 17. Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) potvrdila je u petak da iwekcije steroida koje su dovo|ene u vezu sa epidemijom meningitisa u SAD zaista sadrè retku gqivicu „ekserohilum”, koja je uzro~nik infekcije.

Kriminalci s Balkana LAGOS: Kupci oko 180.000 barela nafte, koje lopovi svakog dana ukradu u Nigeriji i prodaju, pripadaju organizovanim kriminalnim mre`ama na Balkanu i u Singapuru, saop{tio je biv{i savetnik nigerijskog predsednika, koji je pokrenuo kampawu protiv kra|e nafte. Dele Kol, politi~ar iz naftom bogate delte Nigera, u srcu naftne industrije u Nigeriji koja proizvodi dva miliona barela na dan, rekao je za Rojters da 90 odsto naf-

te bude prodato na svetskom trì{tu, {to pokazuju podaci naftnih kompanija i ministarstava. Ve}ina prodate nafte prosle|uje se kriminalnim mreàma na Balkanu, naro~ito u Srbiju, Bugarsku i Ukrajinu, za koje Rojters navodi da su poznatije po krijum~arewu cigareta. On kaè da su balkanske mafijaske organizacije veoma zastupqene u Nigeriji i da im nije lako u}i u trag.

Kriza drma Bi-Bi-Si LONDON: Direktor Bi-Bi-Sija Xorx Entvistl kaè da su optu`be za seksualno zlostavqawe koje je vr{io voditeq Ximi Sevil izazvale „ozbiqnu krizu” u toj ku}i. Entvistl je, odgovarju}i na neugodna pitawa poslanika o optu`bama da je wegova medijska ku}a poku{ala da prikrije skandal u koji je ume{an wen biv{i voditeq, dan nakon {to je jedan od urednika zbog tog slu~aja podneo ostavku, rekao da je suvi{e rano re}i da li je seksualno zlostavqawe u Bi-Bi-Siju proteklih decenija bilo endemsko. „Ali siguran sam da je ono {to sada znamo da se dogodilo vrlo, vrlo ozbiqna stvar”, kazao je on, preneo je AP. „Nema sumwe da }e ono {to je Ximi Sevil uradio i na~in na koji se Bi-Bi-Si pona{ao pokrenuti pitawa poverewa u nas i na{eg ugleda. To je izuzetno ozbiqna stvar na koju moèmo gledati samo sa uàsom”, dodao je Entvistl. Povodom skandala oglasio se i britanski premijer Dejvid Kameron, koji je upozorio da Bi-Bi-Si mora da odgovori na veoma ozbiqna pitawa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ka kancelrka Angela Merkel branila je izvoz oru`ja partnerima od poverewa kao pomo} pri uspostavqawu mira, prenose nema~ki mediji.„U na{em je interesu kada mi oposobimo na{e partnere da se efikasno anga`uju za o~uvawe ili uspostavqawe sigurnosti i mira u svojim regionima”, rekla je Merkelova na jednom skupu u Bundevseru.

DO RIS PAK Izvestiteqka Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak izjavila je da EU trenutno nema instrumente na osnovu kojih bi mogla da ukine bezvizni re`im za zemqe poput BiH ili Srbije „ Ovakvi zahtevi mogu imati veze i s politi~kom situacijom na Balkanu. Ali qudi su u odre|enom bezna|u, ne ose}aju da vlasti rade za wih, te tako tra`e azil u zemqama EU. To je razumqivo, ali nije prihvatqivo”.

JO ZEF BU HER Lider Saveza za budu}nost Austrije Jozef Buher i poslanik u Evropskom parlamentu Evald [tadler optu`ili su lidera „Tim Stronah„ Frenka Stronaha da podmi}uje poslanike, nude}i im novac za prelazak. Oni su time reagovali na prelazak ~ak pet poslanika iz wihovih redova u novu partiju, koja je sada stekla uslov i da osnuje poslani~ki klub pre nego {to je prvi put iza{la na izbore.

Mo}an klan ukrajinske porodice Janukovi~ KIJEV: Uo~i nedeqnih parlamentarnih izbora u Ukrajini, stru~waci isti~u da je porodica predsednika Viktora Janukovi~a mo}an politi~ko-finansijski klan koji je koncentrisao veliku politi~ku i ekonomsku mo}. Pobednik predsedni~kih izbora u februaru 2010. godine, Janukovi~ od tada ima podr{ku vi{e uticajnih grupa predvo|enih vernim „oligarsima”. „Ta grupa je postala najmo}nija. Koncentrisala je veliku politi~ku i ekonomsku mo}„, ka`e direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel” u Ukrajini Kirilo Savin. Pored {efa dr`ave, Janukovi~ev stariji sin Aleksandar smatra se upravo glavnom li~no{}u tog klana. Vi{e wemu bliskih osoba imenovano je od kraja 2010. godine na kqu~na mesta u vladi, pi{e agencija Frans pres. Sve je po~elo krajem 2010. godine iznenadnim imenovawem na ~elo Centralne banke Sergeja Arbuova, bankara od 34 godine, do tada nepoznatog {iroj javnosti, koga

Vik tor Ja nu ko vi~

su mediji odmah nazvali finansijskim menaxerom klana. Za wim slede {ef za fiskalna pitawa Aleksandar Klimenko, ministri unutra{wih poslova i finansija Vitalij Zahar~enko i Jurij Kolobov koji postaju deo porodice. Ameri~ka nevladina organizacija „Fridom haus” nazvala je tu pojavu „familijarizacijom vlasti i korupcijom”.

Stomatolog po obrazovawu, Aleksandar Janukovi~ (39) pro{le godine je u{ao me|u 100 najbogatijih qudi u Ukrajini, prema ukrajinskom Forbsu, sa bogatstvom koje je proceweno na oko 100 miliona evra. Dolaskom wegovog oca na ~elo dr`ave, Aleksandar Janukovi~ pove}ava poslovawe. Prihodi wegovog preduze}a „BTP Mako” pove}ani su, prema izve{tavawu medija, za 50 odsto u 2011. godini, a aktiva Razvojne banke Ukrajine udesetostru~ena je izme|u marta 2010. i jula 2012. godine. Iako mediji navode da Aleksandar Janukovi~ ima interese u vi{e sektora, ugaq je ipak „glavni izvor wegovog bogatstva”.Samo u 2012. godini oko 20 privatnih grupa koje imaju veze sa predsednikovim sinom, dobilo je vi{e od 600 miliona evra na tenderima koje su organizovali dr`avni ugqenokopi, tvrdi ukrajinski Forbs, {to Mako negira.

kultura

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

ОД ДАНАС У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Филмска ревија Синеманија Јубиларна, 20. филмска ревија Синеманија почиње данас истовремено у биоскопима „Колосеј„ у Београду и „Арена„ у Новом Саду.До 31. октобра биће приказана 22 премијерна наслова у организацији дистрибутерске куће „Так вижн”. Програм у оба града почиње авантуристичком комедијом „Астерикс и Обеликс у Британији„ у 3Д технологији, у режији Лорена Тирарда. Нове догодовштине популарних ликова из стрипа о Галима и Римљанима публика ће моћи да види на редовном репертоару већ од 25. октобра, у дистрибуцији „Тарамаунта” Корпулентног Обеликса поново игра славни Жерар Депардје, док је нови Астерикс глумац Едуар Бер, а у екипи су и Фабрис Лућини, Катрин Денев, Валери Лемерсије, Гијом Галијен и други. Прве вечери Синеманије биће приказани и кримић „Без закона„, у којем играју Том Харди, Шаја Лабуф и Гери Олдман, као и хорор филм „Паранормална активност„ - четврти наставак.

Концепт Синеманије, као и ранијих година, представља микс квалитетне европске и независне продукције и холивудских хитива

у различитим жанровима. На програму су остварења реномираних редитеља, као што су Сем Мендес, Ласе Халстром, Роб Коен, Дејвид Ајер, Вилијам Фридкин, Бен Афлек и други. Међу глумачким звездама публика ће видети Хавијера Бардема, Бредлија Купера, Марион Котијар, Џона Кјузака, Роберта Денира, Ему Вотсон, Бруса Вилиса, Аманду Сејфрид, Метју Мекконахија, Николаса Кејџа...Пажњу привлаче и филмови који су били запажени на великим светским смотрама у Кану, Венецији, Торонту, као што су „Без закона„, „Rust and Bone„, „Арго”. На затварању Синеманије биће премијерно приказан најновији, 23. филм о Џејмсу Бонду „Skyfall„, са Данијелом Крејгом у главној улози. Током целе ревије филмови ће се приказивати паралелно на више пројекција у више сала и на већем броју пројекција. Цена карата је од 300 до 350 за 2Д и 450 за 3Д филмове у Новом Саду.

Sa jam kwi ga

Pi sa rev o zbir ci pri po ve da ka „Ve li ka o~e ki va wa” Na {tandu „Agore” ju~e je predstavqena kwiga novosadskog kwièvnika, novinara i kwièvnog kriti~ara \or|a Pisareva „Velika o~ekivawa”. Pisarev je jedan od poznatih lidera vojvo|anske postmoderne koje je „Agora” pro{le godine objavila trilogiju „Mapa izgubqenog sveta”, a ovoga puta to je zbirka pripovedaka „Velika o~ekivawa”. U razgovoru za Tanjug o novom delu, on je rekao da se ovoga puta ne bavi Vojvodinom ve} je ovo „posebna vrsta tragawa izgubqenog kontinenta stvar no sti” i za to su te me univerzalne: qubav, avantura, smrt. „Vremenski i prostorno nisu ome|ene ali su pisane u kwièvnoj tradiciji srpskih velikana pripovetke Veqka Petrovi}a, Ive Andri}a i stranih

pisaca poput Danila Harmsa ali i Getea”, rekao je on. Zamoqen da ka`e kakve utiske je stekao na Sajmu kwiga, Pisarev je priznao da je zbuwen po{to s jedne strane igraju kola, a sa druge strane se ~uje egzoti~na muzika, pa mu nije jasno gde je i {ta se de{ava. „Sve je ~isto, elegantno, upeglano, ali navikao sam da je Sajam kwiga va{ar u najboqem smislu ~italaca i kwiga”, rekao je on. Pisarev je primetio da sada se ne vide ni kupci ni kwige i podsetio da se profesionalno bavio kwigom ne samo kao pisac ve} i kao urednik i, prema wegovim procenama, ako ima 30 posto

mawe kwiga toliko }e biti i mawe posetilaca, a prema tome i kupaca.

INTERVJU

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Сјај у тами Сам ђаво/ Пас-порт Сегедин, Андраш Урбан, Позориште „Костолањи Деже“ Суботица Стварајући други део планиране трилогије „Пас-порт“, Андраш Урбан се након Суботице и рефлексија на тему пограничног и прекограничног живота становништва Србије и Мађарске, и како се то још политичким речником назива - суживота различитих националних заједница, преселио „с оне стране гране“, у Сегедин, додајући свом (Кинга Мезеи, Габор Месарош) и тамошњи тим глумаца (Ката Чорба, Иштван Шереш Пипу). Целовитости остварења у многоме су допринели и сарадници на сценографији (Еде Шинковић, Даниела Мамужић), костиму (Золтан Плетл), музици (Рихард Добо, Атила Антал) и кореографији (Иштван Шереш Пипу). Ако се за прву – Пас-порт Суботица/ Град демона – урађену у карактеристичном Урбановом маниру (јакој, „сировој“ глуми, следу неочекиваних, снажних сцена без зацртаних ликова, радње и односа), могло рећи да је мрачна, али и црнохуморна визија свега онога што је предност или мана живота у „мултикулти“ заједници на северу земље, онда се у овој другој – Пас-порт Сегедин/ Сам ђаво – види „напредак“: више је песме и игре, тонови су ведрији, боје такође, као да је светлост звездица са заставе Европске уније преселила део свог сјаја и у ауторску визију Урбанове екипе. Кад би се шалили. А управо тако, шаљиво, чак и подругљиво, како и доликује пуној свести о проблему наспрам политички коректног, нагодбенопогодбеног говора о њему, проговорила је представа о стереотипима, о свему што Мађаре тишти, с том разликом што овај пут у директној игри није било „реметилачког фактора српства“. Тачније, Мађари су сами себи испали највећи Срби, односно лепо је показано (о, забога, зар то никад неће свима бити јасно!?) да нема тог национализма или патриотизма који није инструментализован, који није скретање теме, клица болести и оно лоповско: „Хватајте лопова!“ Дакле, Мађари живе у и ван домовине. Ови други се страшно вређају кад им каже да су прекогранични, ови први, пак, кад им ови други траже држављанство. „Весело“, зар не. Код Урбана је још веселије када се код ових првих (Мађара у матици), у сцени, па и сенци породичног ручка, патер фамилијас испостави читав низ фобија на рачун Других. Ови Други (са великим „д“) су, како и наука каже, све оно што нам је страно, непознато, па га се зато и бојимо, по-

некад мало, а понекад толико да би најрадије да га елиминишемо, ликвидирамо. (У свакој теорији завере омиљено место је да се владе хране страхом својих поданика.) Они други (са малим „д“) – наши Мађари – ипак себе радије виде са пр(а)вим Мађарима, по-

павши га оним истим веслом за које је могао и да се закачи. Има ту и још мање веселих сцена о мађарским „отачаственим“ покретима, али се не сме пропустити опис средишњег дела представе, посвећеног документарном истраживању ауторског тима на основу којег је и настао

готово зато што сада, за разлику од не баш тако давно некада, матични брод плови много брже и боље у водама Ервопе. Некако све претварајући у слике, Урбан ту проблематику види као сцену у којој неколицина веслача на банани на крају удави оног који покушава да плива за/ са њима. Појашњење: Мађари – позната веслачка суперсила, Мађарска – банана, али не само као туристичка водена атракција коју обично вуче суперснажни моторни чамац, него и као омиљени придев „моћних“ држава. Међутим, оно што можда свима промиче на први поглед је то да је несрећни гологузан (тако је приказан „прекограничар“, „Мађар ван домовине“) сасвим успешно пратио ритам својих идола, све док ови нису одлучили да га се отарасе, уте-

велики део приказаних мотива. У њему, веома је занимљиво било гледати и чути како оскудно одевени водитељи (ето још мало пародирања најкомерцијалнијих програма северних суседа) представљају графиконе на којима се види шта мисле Мађари о Мађарима, Срби о Мађарима, и Мађари о Србима, ко је ту гостољубив, ко суздржан, ко бучан и агресиван, а ко шкрт и нетолерантан, поново са нагласком на односе Мађара са Мађарима. Духовито, интелигентно, едукативно, позоришно убедљиво, лепршаво, препознатљиво, са пуним критичким потенцијалом, а да заправо и није образовно, политичко, социолошко или филозофско промишљање храбро и неопходно преузете задате теме. Игор Бурић

БОРИСЛАВ ЧИЧОВАЧКИ, ПИСАЦ И МУЗИЧАР

Раскивање ковчега са успоменама

У препуној агенди Борислава Чичовачког, приповедача, романсијера, музиколога, либретисте, солисте и камерног музичара, протеклих неколико година од када се вратио из Холандије у Србију, увек се нађе времена за Међународни сајам књига у Београду. Он је јуче на штанду „Архипелага“потписивао свој најновији роман „Расковник“, у српском здању ове куће, који је, као и претходне ње-

гове књиге , прво објављен у Холандији. За Борислава Чичовачког и његову супругу, музу и уметничког партнера, композиторку Исидору Жебељан, може се рећи да су познатији и признатији у свету, него у Србији. На сву срећу и то се мења, од када овај изузетни уметнички пар има дом у Београду, у који се стално враћају са бројних музичкокњижевних путовања. Роман „Расковник“ је узбудљива прича о одрастању, емиграцији, оживљавању успомена и о природним везама биљака и људи, а у посвети пише „Мојој Исидори“.Расковник је у народу познат као магијска биљка која штити од зла. l Шта читаоцима поручује истоимени наслов вашег романа? - Мени је превасходно био важан начин како та митска биљка штити од зла – чинећи добро, раскивајући ковчеге са благом да би усрећила оне храбре људе, који су се, тражећи је, осмелили да упознају и препознају себе- каже аутор. -Главни јунак романа, Филип, један је од њих, и он раскива ковчег својих успомена, које га даривају

богатством у њима заточеног искуства и путоказима несвесног. l Како сте роман насловили за холандске читаоце? Мења ли се нешто у вашем стваралалачком поступку када знате да пишете за различита књижевна тржишта? - И у холандском издању овог романа, објављеног 2009. године код издавачке куће „Contact“ (данас „Atlas Contact“) из Амстердама, задржан је идентичан смисао наслова, с обзиром да и у холандској митологији постоји биљка са сличним моћима, која се зове slеutelkruid, што у потпуности одговара значењу речи расковник. С обзиром да моје књиге, стицајем занимљивих културолошких oколности, прво излазе у Холандији, па тек онда (ретко и спорадично) у Србији, и пошто сам своје прве књиге писао живећи у Амстердаму, ја сам на самом том почетку већ, наравно, знао да своје књиге пишем за све радознале читаоце, а не само за оне који би били омеђени једним (било којим) језиком. То за мене, у сваком случају, значи да не смем да се служим поштапалицама локалних подразумевања, док од преводиоца захтева минуциозну пажљивост у појашњењима мање познатих израза, појмова и географско-историјских топонима, кроз фусноте и примедбе. Више пута сам се дубо-

ко уверио (и као читалац и као писац) да човекова емотивност и човекова мисаоност, па чак и духовитост, превазилазе све политичке међе. Како бисмо иначе могли да доживимо патње Фокнерових црнаца или Маркесов маштаријски колоплет! l Шта је ново на музичко-извођачкој страни вашег живота? - Предстоји солистички концерт у Израелу, који ћемо одржати Исидора и ја као свирачки дуо обоа-клавир, што је наш први концерт такве врсте. А припремам и врло озбиљан пројекат снимања компакт-диска за једну британску дискографску кућу. l А у уметничкој радионици Жебељан/Чичовачки? - Независно од поменутог концерта, Исидора и ја, ево, врло брзо после премијере наше нове опере „Две главе и девојка“, која је овог лета одржана у Сијени, у оквиру фестивала Settimana Musicale Senese, једног од најстаријег и најзначајнијег у Италији, започињемо нови оперски пројекат. Ради се о целовечерњој опери, са пуно солиста, хором и великим оркестром, коју треба да радимо за једну оперску кућу у Немачкој. То ће бити пета Исидорина опера коју наручују страни продуценти, и наша пета стваралачка сарадња либретиста-композитор.

l Како превазилазите културолошке разлике, будући да живите и у Србији и у Холандији и да често путујете? - Разлике су болно видљиве и тешко подношљиве. Чини ми се да изолација, пре свега духовна, у којој се наша земља данас налази, због нашег страха од сазнања и с тим повезане свеопште разгранате ксенофобије, чак упркос свим ‘чарима’ интернета, није била већа у последњих сто година. Јер, некада, онда, постојала је жеља за напретком и постојали су умни људи, који су водили ка том напретку. Данас не постоји ни једно ни друго, него само грчевита тежња да се остане учаурен, као да ће и читав свет (принудно) мировати док ми спознамо ко смо и зашто смо. Са холандским хемичарима, правницима и антрополозима разговарам, на пример, о камерној музици Бохуслава Мартинуа, а да при том нисам сигуран колико би се наших (универзитетских) професора историје музике могло подичити знањем на ту тему. Наравно, и тамо криза поприма разне, па и назадне облике, али једно је ипак неуништиво: традиција непрекидног остваривања потребе за истинским сазнањем. Радмила Лотина

sreda24.oktobar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e najdra`e mame, svekrve i bake

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/15575-10. 62738

DVO I PO SO BAN kod Sajma, 63m2 (ukwi`en kao dvosoban) odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk. I sprat, agencije iskqu~ene, 063/121-7460 stankodsajma@gmail.com 62901

IZ DA JEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon: 065/55-106-55. 62868

VO DO IN STA LA TER SKO - kerami~arsko izvo|ewe radova. Telefon: 064/15-88035. 62496 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62684

Posledwi pozdrav mojoj dragoj, dugogodi{woj saradnici

An|e Bani} koja nam je nesebi~no podarila mnoge godine svog `ivota, i svojim vedrim duhom ulep{ala zajedni~ke trenutke. Osta}e nam u trajnom se}awu. Sahrana drage nam pokojnice je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Marko, snaja Du{ica i unuk An|elko.

Kajici Muni`aba

Umro je na{ dragi zet

Petar Ciganovi} Ubila ga je tuga za Likom i wegovim uzornim imawem sa koga su ga oterali nequdi.

odanom prijatequ i divnom ~oveku. Dr Vida \uki} sa porodicom.

Stevo i Boro sa porodicama.

62934 62932

Posledwi pozdrav dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 25. 10. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Kaji Muni`aba

Koki

Kaji

Hvala ti {to si bio deo mog `ivota. Osobqe butika: „[trand”, „Jaguar” i „Bambino”.

Beba.

62936

62933

Posledwi pozdrav snaji

Dane Savi} Toga dana obele`i}emo pomen i posetiti wegovu ve~nu ku}u u 10 ~asova, u Ka}u. Wegovi: sinovi @eqko, Ranko, supruga Du{anka, snajka sa decom.

od: Steve, Teodore i Branke.

62920

62927

Posledwi strini

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragoj

Rajko Borov~anin

Slavici Stamenkovi} ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 62483

62928

Posledwi pozdrav dragoj

Draganu Milinovi}u

od: zaove Slavke sa }erkom Mirom i unuka Jace i Sare i porodice Markovi}.

Tvoje praunuke Mina i Maja sa tatom i mamom.

Tvoji: Jovica, Sawa i Aleksandar Jai}.

62931

62924

62921

Posledwi pozdrav dragom dedi

Slavice Stamenkovi}

na{em

Obave{tavamo poznanike i prijateqe da je na{

Draganu Milinovi}u

1943 - 2012. Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 25. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: suprug Stanimir, sin Sini{a i snaja Zorica. 62937

Unuke Tijana i Milana.

Draganu Milinovi}u

Neizmerno nam je `ao {to Brane nije vi{e sa nama i sau~estvujemo u bolu tvoje porodice. Neka u miru po~iva.

62938

Uvek }emo ga voleti. Porodica. 62925

62929

Posledwi pozdrav na{em dedi

Koleginice i kolege: Biba, Tijana, Miladin, Aca, Goga, Sale, Gabika, Goca, Mira R., Mira S., Mirjana, Dejana i Jasmina.

Hamdo - Koki Ajkuni} sahrawen 22. 10. 2012. godine, u krugu porodice i prijateqa.

Zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav mu`u na{e koleginice Dare

Branislavu Mihajlovi}u

Kaji

Dobrinko Kuzmanovi} sa porodicom.

62939

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 93. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Rajko Borov~anin Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Unuke: Bojana, Nata{a i Danijela.

62930

O`alo{}eni: supruga Milana, sin Radomir, }erka Veselka, unuci Stanko i Jovan, unuka An|elka, snaje Bojana i Ranka i praunuke Mina i Maja. 62923

^iTUQe l POMeni

sreda24.oktobar2012.

Posledwi pozdrav

Simka

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Katici Muni`aba

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Simeuni Prekoga~i}

Kaji

Mama Jovanka i sestra Nena sa porodicom.

Sestra Spomenka sa porodicom.

62911

62910

62905

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Hvala ti Kajo, za tvoju dobrotu.

62916

62898

62859

S tugom se opra{tamo od drage prijateqice

Posledwi pozdrav dobrom drugu i kolegi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

S po{tovawem, Qubica i Zoran Stankovi}.

62893

od Voje i Dragana.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

Simki Prekoga~i}

^lanovi i ~lanice Per.Art-a.

434/P

62919

Posledwi pozdrav

Simki

\ur|ina Davidov

Milosavi

Miloradu Basti

od kuma Bore sa porodicom.

od porodice Ristanovi}. Babala.

Kaje

Posledwi pozdrav

Simki Prekoga~i}

Simeuni Prekoga~i}

Hvala ti za sve {to si ~inila za mene. od tetke Ranke.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Napustila nas je na{a draga snaha, ujna i baka

Do ju~e sa tobom vesele, a danas bez tebe tu`ne. Tvoja dobrota, qubav, radost i smeh koje si nam pru`ala nezaboravni su. Znala si koliko smo te voleli ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. U mislima }e{ ostati zauvek sa nama.

preminula je u 73. godini. Sahrana je 24. oktobra 2012. godine, u 14.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Starom Sivcu.

Puno smo te voleli.

Sestra Milica sa porodicom.

O`alo{}ena rodbina. 62863

62891

Danas je devet godina od kada nije sa nama moj otac

Posledwi pozdrav zetu i tetku

Todor - To{a Miodragovi}

Petru Ciganovi}u

Qiqa, Milija, Jelena i Borka.

62862

Kaji

Simeuna Prekoga~i}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Draga Simka, tvojim odlaskom ostavila si veliku tugu me|u nama. Mnogo smo te voleli, kao i ti nas. Osta}e nam u ve~nom se}awu na{a zajedni~ka dru`ewa, tvoj nasmejan lik i vedar duh.

Tvoji: Brane, Ankica i Radomir Muni`aba.

Posledwi pozdrav miloj i voqenoj kom{inici i prijateqici

Posledwi pozdrav: porodice Papi} i Kosanovi}. 62915

62917

Posledwi pozdrav sestri

62860

62808

Posledwi saradnici

Simeuni Prekoga~i}

Posledwi pozdrav mojoj jedinoj i najdra`oj ujni

od: Koke, Jele, Mice, Jasminke, Tihomira, Tee, Aje i Bebe.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uva k}erka sa porodicom.

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav

Ostaje velika praznina u srcu tvojih kom{ija: Danice, Marka, Milo{a, Sa{ke i malih kom{inica Dace i Vikice Mirkovi}. 62895

Kaji

od brata Nikole Dra`i}a sa porodicom.

Sim~ici

Milosavi Vladisavqevi}

Hvala ti na svakoj re~i, na svemu {to si u~inila za mene. Bila si i ostala veliki borac, veselog duha. U ovoj na{oj te{koj i nepravednoj borbi, bila si junak do kraja. Ostavila si me u velikoj tuzi i bolu.

Milosava, hvala ti za sve {to si u~inila za dobrobit i uspe{nu saradwu invalidskih organizacija.

Voli te tvoja Nata{a.

Roditeqi i prijateqi iz Sopora Novi Sad.

62914

62872

62869

od kom{ija iz Radni~ke 31A.

62897

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ dragi

Milosavi Vladisavqevi}

pozdrav

na{em

Simeuna Prekoga~i} Nema vi{e na{e Mare. Zauvek }e nam nedostajati.

Rajko Borov~anin S tugom se opra{tamo od dragog tate i dede. Po~ivaj u miru.

Tvoja k}erka Veselka, unuka An|elka i unuk Jovan. 62864

\or|e Axi} Sahrana je u sredu, 24. oktobra 2012. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Skup je ispred Veterni~ke crkve, u 14 ~asova.

Sa bolom u srcu: brat Moma, snaja Mira i brati}i Stevica i Nenad sa porodicama.

Stojanu Gomircu

od roditeqa i prijateqa iz Dauna Novi Sad.

O`alo{}eni: supruga Trivuna, }erka Zorica, zet Radenko i unu~ad Milica i Marko. 62918

Milosavi Vladisavqevi}

62875

62871

od Nikole i Branke Uzelac.

62873

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kumu

sreda24.oktobar2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i tata

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE na

Spasoja P. Popovi}a â&#x20AC;&#x17E;Nikada zaboravqen.â&#x20AC;? Vojo - Amsterdam. 62908

Dr Ilonki [e}erov ro|enoj Fodor

Stanko Duli} sa porodicom.

62909

62900

3 TU@NA GODINA od rastanka sa na{im milim

preminuo u 38. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 24. 10. 2012. godine, na grobqu, u Bukovcu, u 14 ~asova. Skup ispred crkve u 13.30 ~asova. O`alo{}ena supruga Dara, }erke Milica i Jelena i sin Lazar. 62904

Beskrajno zahvalna za `ivot, za sve jedinstvene uspomene na zajedni~ka vremena koje su mi ostale na mog dobrog tatu, plemenitog ~oveka i gospodina

snajom i bratom

mr Rajkom Boli}em advokatom iz Osijeka Parastos je 25. 10. 2012. godine, u 9 sati, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu. od porodice Val.

Tu`ne: Rajkove sestre Doda i Mara sa porodicama.

Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga

62883

PETOGODI[WI POMEN

obave{tavam sve koji su mog oca poznavali, po{tovali i cenili da je kona~no uspelo da se wegovi zemni ostaci vrate i na|u svoj mir u okriqu svojih voqenih predaka i porodice, u grobnici na Uspenskom grobqu.

Qiqani Bajilov

Stanari zgrade Balzakove 59.

Milka Dunovi}

preminula 22. 10. 2012, u 84. godini. Sahrana }e se obaviti 25. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

62810

Mika Vlaovi} Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

od: Slobe, Ujice, Dese i Sne`e sa porodicom.

Draga tetka, hvala ti za sve {to si u~inila za nas. Po~ivaj u miru.

advokata iz Novog Sada

Posledwi pozdrav kom{inici

Qiqani

62878

An|a Bani}

dr Fedora Adamovi}a

62701

62899

Posledwi pozdrav na{oj

Mirko, Klara, Sne`ana i Mirela [inik.

Tvoje: Tawa, Tijana i Ru`a.

Velinkom

Qiqani

Tvoji saveti, ohrabrewe i podr{ka koju si nam nesebi~no davala ~inili su na{e `eqe i htewa izvesnim. Duhovno su pusti i besmisleni na{i prostori i vreme da bi se razumela tvoja plemenitost i veliko srce.

1974 - 2012.

Na dana{wi dan si zaspala. Draga na{a Cico, volimo te, u na{im si mislima i mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav tetka

ro|ena [inik

Branislav Mihajlovi}

Branislavu Mihajlovi}u

An|a Bani}

@ivojina Trnini}a Pomen je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, na grobqu, u Novoj Gajdobri. Te{ko je prihvatiti da vi{e nisi sa nama. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

iz Vilova Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekoga srce i du{a boli, ~uje{ tu`ne jecaje, znaj da su to oni koji te vole. Supruga Danica, sinovi Zoran i Miroslav, snahe Maja i Qubinka i tvoje drage unuke Nata{a, Danijela, An|ela i Teodora.

O`alo{}ena porodica.

62494

62892

Draga na{a bako, lepa i ne`na uspomena na tebe `ive}e u nama. Hvala ti na velikoj qubavi kojom si oplemenila na{e `ivote.

Tvoji najmiliji. 62894

62896

62866

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Jozefina Duda{ ro|ena Prov~i Tvoji: unuci Boris i Nikola sa suprugom Jovanom.

Nemet Jo`ef

62884

1929 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug preminuo. Sahrana je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

prof. dr Svetlani Brankovi}

Nemet Jo`efu

Sahrana je u petak, 26. oktobra 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. od porodica Lon~ar i Nik~evi}.

O`alo{}ene }erka i supruga. 62912

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a draga i voqena supruga, majka i baka

O`alo{}eni: brat Neboj{a i porodice Ogwanovi}, Vuji~i} i ^akmak. 62881

62913

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj Nani

Jozefina Duda{ ro|ena Prov~i preminula u 82. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 24. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, u \ur|evu, na Rusinskom grobqu.

Radmili Mari}

od: sestre Olge i sestri}a Aleksandra Dejanovi}a sa porodicom. 62876

od: Milo{a, Marka sa Ivanom i Aleksandra.

O`alo{}eni: suprug Qubomir, sin Marinko i snaja Vera.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 62858

62882

Бру но Вол ко вич

СЕ РИ ЈА

Љу ди из сен ке По ли тич ки три лер ко ји нас во ди ду бо ко у срж на пе те кам па ње. Игре мо ћи, из да ја, мр жња, љу бав: љу ди ко ји упра вља ју ова квим бор ба ма спрем ни су да по сег ну за сви му овим да би свом кан ди да ту обез бе ди ли по бе ду... Уло ге: На та ли Ба је, Бру но Вол ко вич, Фи лип Ма њан Ре жи ја: Дан Франк (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 12.40 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.45 00.20 00.40 01.05 01.30

tv program

sreda24.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Документ Све странци Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Мозаик – Тесла фест 2012. Здраво живо Улични свирачи 2012. Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преваранти Живопис: Каменолом Повратак на село Војвођански дневник Један на један Људи из сенке Комшилук Под истим кровом Живопис Повратак на село Музички програм

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Концерт Великог тамбурашког оркестра РТВ 08.20 Лицидерско срце 09.15 Хајде са мном у обданиште 09.40 Питам се, питам се 10.05 Зелено, волим те, зелено 10.45 Академац 11.05 Увек медаља 11.25 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Таблоид 14.00 Концерт Великог тамбурашког оркестра РТВ 14.30 ТВ баштине 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Ладафиа-Књижевна колонија Кањижа,емисија (мађ) 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Људи из сенке 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштине

06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.59 10.25 11.10 12.00 12.15 12.31 13.23 14.55 15.12 15.58 16.54

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отписани Траг Задња кућа, Србија Све што треба знати о.... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Из прозних дела домаћих писаца: Сабињанке Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат

ФУД БАЛ ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Бо ру си ја Дорт мунд – Ре ал Ма дрид (РТС 1, 20.40)

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Документарни програм Вести Спринт Истрага Неми сведок Вести Опчињени Тврдош ИЦТ плус Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Сајам инфо Објектив Неми сведок Филм

10.30 11.30 12.30 14.30 15.00 15.40 16.00 21.45 23.00 00.00 01.30

Преглед Премијер лиге Шпанска лига ЕБЕЛ најбоља утакмица Руска лига Фудбал мондијал магазин Седмица пред вама АТП Базел Евролига, студио ТВС Мото ГП Мугело Једрење - 34. Амерички куп

Пи пи шоу У нај но ви јем из да њу еми си је са зна ће те не што ви ше о там бу ри ци и тру би. Са зна ће те све о ру ко ме ту и гим на сти ци. У ру бри ци „Кад сам био ма ли“ пред ста ви ће вам се Ми ро слав Ми ћа Јак шић, књи жев ник за де цу. Упо зна ће те се са за ни ма њем ча сов ни ча ра, пче ла ра и вас пи та чи це. (КТВ, 20.00)

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 00.10 00.25 01.12 01.21 02.06 03.44 04.37 04.51 05.48

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Фудбал - Лига шампиона: Борусија Дортмунд - Реал Мадрид, пренос Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Звезда водиља, филм Отписани Гастрономад Непобедиво срце Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Оправдан злочин Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 мо гућ је пре нос ва тер по ло утак ми це - ПС, пр ве А ли ге из ме ђу Рад нич ког (Кг) и Пар ти за на у 17.55 06.51 07.18 07.29 07.55 08.05 08.10 08.20 08.46 09.03 09.26 09.58 10.00

Слагалица Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Сексперти Е-ТВ Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) 10.29 ТВ мрежа 10.55 Вавилон 11.25 Добро је, добро је знати 11.58 Чело фест 12.27 Европа и Срби 12.57 Трезор 13.59 Плава птица 14.25 Романсирана ботаника 14.42 Антологија кућа 15.05 Сексперти 15.37 Ја, ми и други 16.07 Мира Адања Полак и Ви 16.55 Линк 17.18 Пацифик 18.23 Од Ти до Ви

Ми ла Јо во вић

Пе ти еле мент Њу јорк, 23. век. Так си ста Кор бен Да лас је пен зи о ни са ни ма јор спе ци јал них је ди ни ца и чо век ко ји не же ли уз бу ђе ња у жи во ту. По себ но не же ли да бу де хе рој. Ме ђу тим, упра во је по ве зао Ли лу и та ко при хва тио во жњу ко ја се де ша ва јед ном у 5.000 го ди на. Уло ге: Брус Ви лис, Ми ла Јо во вић, Ге ри Олд ман, Ијан Холм, Лук Пе ри Ре жи ја: Лик Бе сон (Б92, 21.00) 07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.15 Нинџа ратници 14.10 Никита 15.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 17.30 Пријатељи 18.00 Пут око света 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Пети елемент 23.25 Вести 00.00 Спортски преглед 00.20 Амерички топ-модел

Ро линг стон си: Shine a light

До ку мен тар ни филм оска ров ца Мар ти на Скор се зеа по све ћен гру пи „The Rolling Stones” пре ми јер но је при ка зан у Бер ли ну, на отва ра њу 58. бер лин ског филм ског фе сти ва ла. (РТС 2, 21.55) 18.47 19.14 19.24 19.29 19.59 20.25 20.40 21.07 21.55 00.11

Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени У свету Фудбал - Лига шампиона Беокулт Пацифик Ролингстонси, филм Хроника 57.међународног београдског сајма књига 00.40 Гитаријада зајечар 01.11 Трезор 02.11 Фудбал - Лига шампиона: Борусија Дортмунд-Реал Надрид (р)

09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Љубав у залеђу Удовице Слике живота Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Срећан Божић Обични људи Филм: За срећу је потребно троје Филм: Станица обичних возова Филм: Другачија верност Удовице Филм: Сидни Вајт Одељење за специјалне јединице

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.10 11.30 11.50 12.25 12.45 12.55 13.10 13.40 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.05 22.30 00.15 01.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган Мали мајстор Гоа Дино ратник Бен 10 Метеор и моћни камион Поп Пикси Хепи квизић Телешоп Црвени орао Телешоп Граница Насловна страна - квиз Моја Србија Телемастер Операција Кондор Црвени орао Долина вукова Једна жеља једна песма Јагода у супермаркету, филм Беверли Хилс Звездана капија

Бран ка Ка тић

Ја го да у су пер мар ке ту Ка сир ка у су пер мар ке ту уз др ма на емо тив ним про бле ми ма, иза зо ве ин ци дент због ко јег упа да на о ру жа ни бив ши спе ци ја лац и за ро бља ва та о це. Ка ко ноћ про ла зи, сим па ти је из ме ђу ка сир ке и спе ци јал ца ра сту и удру же ни по ку ша ва ју да се су прот ста ве по ли ци ји ко ја оп ко ља ва су пер мар кет... Уло ге: Бран ка Ка тић, Ср ђан То до ро вић, Ду брав ка Ми ја то вић, Да ни ло Ла зо вић Ре жи ја: Ду шан Ми лић (Хе пи, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

: 08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Ни кад се не зна..., 14.00 ЗОО пу зле, 14.55 Ин фо К9, 15.30 За бав ни про грам, 16.55 Ин фо К9, 17.30 Би бер, 18.00 Ку ћи ца у цве ћу, 18.30 Ку хи њи ца, 18.55 Ин фо К9, 19.30 Би бер, 20.15 Тра вел клуб, 21.15 Отво ре ни екран, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Лајв шот, 01.00 Би бер, 01.30 Ноћ ни про грам

12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри к е

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Велике ромске свадбе 11.20 Венчаница из снова 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Велике ромске свадбе Америка 20.55 Невесте са Беверли Хилса 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Велике ромске свадбе Америка

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Ћелија Успон и пад Версаја Париз, тамо где се родила модерна уметност Заборављени начини исхране Мрачна страна Микеланђела Героуов закон Тајм тим година Ћелија Царство мора Заборављени начини исхране Успон и пад Версаја Историја америчких индијанаца Животиње које су ушле у историју Тајни рат Царство мора Тајм тим година Побуна на броду робова

08.00 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 11.00 Индискреција једне Американке 13.15 Аутостопер 16.00 Опчињени 18.00 Бери Мандеј 20.00 Препуштени случају 22.00 Пуш 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Пуш Трилер „Пуш“ нас уводи дубоко у свет психолошке шпијунаже у коме оперативци са вештачки унапређеним параноралним моћима имају могућност да мислима померају предмете, виде будућност, створе нову реалност и убију, а да ни не дотакну своје жртве... Улоге: Крис Еванс, Да ко та Фе нинг, Ка ми ла Бел, Дји мон Хо ун соу Режија: Пол Мек ги ган (Си не ма ни ја, 22.00)

Ше рил Ли

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Фотографија у Хрватској 14.55 Реч и живот 15.35 Алпе Дунав Јадран 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.50 20 дана на Тибету, док. филм 21.45 Хоризонти 22.40 Дневник 3 23.20 Други формат 00.10 Секс и град 00.40 Регионални дневник 01.00 Прати реку, филм 02.30 Др Оз 2, ток шоу

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 10.00 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.35 19.05 19.30 20.00

21.40 22.35 23.30 00.15 00.50 02.45

06.00 Провидне лажи 07.25 Држављанин САД: Путовање кроз 50 држава 08.15 Три мушкарца и беба 09.55 Супер 8 11.45 Рамона и Бизус 13.25 Пирати са Кариба: На чудним плимама 15.35 Епизоде 16.05 Авалон 18.10 Тор 20.05 Робин Худ 22.20 Права крв 23.10 Само га доведи 01.00 Зелена зона 02.50 Превелики за пропаст 04.25 Дебељуца

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Титаник 2 Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперерупција Монк Све по закону Филм: 2010: Моби Дик Филм: Ајкула 3 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 09.00 11.20 11.40 12.50 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 19.05 20.00 21.00 22.20 00.10 02.05

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Менталист На тежи начин, филм Астро шоу

Прати реку У време насељавања Дивљег запада међу становницима је и млада породица Инглес. Мери је спокојна, срећна и вољена млада жена. Има шестогодишњег сина, а ускоро треба да роди друго дете. Кад њен муж рано ујутро одлази да постави ограду, нико не слути шта ће се догодити... Улоге: Ше рил Ли, Елен Бурн стин, Тим Ги ни, Ерик Швајг, Ре ни О Ко нор Режија: Мар тин Деј вид сон (ХРТ 1, 01.00)

20.35

Да ко та Фе нинг

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Прати реку, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм У уреду Нови клинци с Беверли Хилса Еко зона Телетабис Кришке сира 2, док. серија Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Динамо - ПСГ, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Динамо - ПСГ, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Синови анархије Битанге и принцезе Ретровизор Ноћни музички програм

07.30 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 09.00 Биографија - Дени Девито 10.00 Деца судбине 11.30 Нешто позајмљено нешто плаво 13.00 Биографија - Одри Хепберн 14.00 Лоренцово уље 16.00 И други пут би једва Божић... 17.30 Биографија - Дени Девито 18.30 Песма из срца 20.00 Биографија - Ејми Вајнхаус 21.00 Мрачни водопади 23.00 Чудна фреквенција 3

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30 02.35

Непогрешиви пријатељ Хана и њене сестре Риба звана Ванда Удата за мафију Пурпурна ружа Каира Много буке ни око чега Не без моје ћерке Сирене Журба Еротски филм Еротски филм Еротски филм

СЕРИЈА

Менталист Џејн и тим истражују смрт посрнулог модног дизајнера, који је ускоро требао да одржи ревију своје модне колекције и тако се вратити у врх модне индустрије. Осумњичени су његов бивши шеф и ди џеј.. Улоге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Режија: Крис Лонг (РТЛ, 22.20)

Сај мон Беј кер

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон Пут око света са 80 превозних средстава Чари путовања Преваранти на делу Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон

08.30 10.00 10.15 10.45 12.00 13.15 14.30 16.00 22.00 22.05 22.10 23.45 23.50 00.00 01.15

Тенис Мотоспортови Аутомобилизам Билијар Тенис Бициклизам Тенис Тенис Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Тенис Сви спортови

На власти болесници ван контроле

ад ста ри ји го во ре о мла ди ма, по себ но они ма ко ји су им бли ски, ис ти чу да су тај мла дић или та де вој ка па мет ни, сре ђе ни, не под ле жу ути ца ји ма „са стра не“, на рав но оним ло шим, те уме ју да иза ђу на крај са жи вот ним не да ћа ма. Исти на је да су ста ри ји скло ни да по себ но ис ти чу ду шев но здравqе од ре ђе не мла де осо бе он да кад јој не до ста ју дру ге осо би не вред не хва ле, али је још

ју за нај ви ше по ли тич ке функ ци је. А по што ду шев но здравqе, кад је до бро, ни је до бро јед ном за сваг да, пре по ру чу је се да се у то ку ман да та про ве ра ва стаwе ду шев ног здравqа но си ла ца нај ви ших по ли тич ких функ ци ја – тек да се утвр ди ни је ли се смаwило или по ква ри ло. На про сто се искqучује мо гућ ност да се по пра ви ло у то ку ман да та. Про ве ра стаwа ду шев ног здравqа не ке од во де ћих по ли тич ких лич но сти је ви ше не го пожеqна, тач ни је оба ве зна, кад поч не да до но си од лу ке и спро во ди ак ци је су прот не ин те ре си ма оних ко ји су је иза бра ли. Та ко ба рем твр де они ко је нај ви ше по га ђа ју „не ра зум не“ од лу ке и ак ци је по ли тич ких во ђа. Без претериваwа у истицаwу уло ге по је ди на ца у исто ри ји, ра зум но је ре ћи да би исто ри ја би ла дру га чи ја да је про ве ра ва но ду шев но здравqе ли де ра ве ли ких др жа ва и цар ста ва, те да су, ако би се по ка за ло да је то здравqе на опа сно ни ској ра зи ни (а у од ре ђе ном бро ју слу ча је ва се мо ра ло по ка за ти упра во та квим), бла го вре ме но пред у зе те ак ци је да се, ми лом или си лом, Ко би се усу дио да пошаље во жда на ле кар ски пре глед ти ли де ри сме не. На рав но, те шко је ве ћа исти на да сви по бро ја ни ква ли те ти ко ји пре по - ве ро ва ти да би ије дан од wих до зво лио да би ло ко ру чу ју не ког мла ди ћа или де вој ку ма ло вре де ако про ве ра ва стаwе wеговог ду шев ног здравqа из про мла ди не ма ју ду шев ног здравqа или им је оно у ло - стог раз ло га што сам чин провераваwа укqучује шем стаwу. пре ћут ну сумwу у до бро стаwе ду шев ног здравqа, До бро ду шев но здравqе је по себ но цеwена осо - а ис ход провераваwа под ра зу ме ва мо гућ ност да се би на кад мла дић или де вој ка об зна ни жеqу да сту - по ка же да ду шев но здравqе кон крет не осо бе, бла го пи у брак. Тад се родитеqи, обич но ви ше ис ти ха не - ре че но, ни је најбоqе. У скло пу оп штих ме ра штедwе ко је се за во де у го јав но, поч ну рас пи ти ва ти и о ду шев ном здравqу не са мо осо бе ко ја ће, ка ко ка жу, ући у wихову по - ве ћи ни земаqа све та, по себ но у земqама Евро пе ро ди цу, не го и о ду шев ном здравqу wених родите- и Аме ри ке, дру штво тра жи од пси хи ја та ра да пре qа, бли же и даqе род би не. То ли ко се ве ру је да се до че ем пи риј ске до ка зе ефи ка сно сти од ре ђе ног ду шев но здравqе, као и ду шев ни по ре ме ћај, на сле - те ра пиј ског ме то да. С об зи ром на при ро ду ду шев но по ре ме ће них qуди и то да је пси хи ја три ја ве ђу је. У средwим го ди на ма, те шко је за ми сли ти да би ли ким де лом на сре до кра ћи из ме ђу тзв. при род не ко без до брог ду шев ног здравqа био ка дар да них и дру штве них на у ка, пси хи ја три рет ко мо гу успе шно обавqа иоле сло жен по сао, по себ но на - пре до чи ти не дво сми ле не ем пи риј ске до ка зе о тач пре ду је у слу жби. Исти на, до га ђа се да qуди сла бог но сти овог или оног ди јаг но стич ког по ступ ка. Кад ду шев ног здравqа по ста ну ис так ну ти стручwаци у објашwавају за што не мо гу пре до чи ти до ка зе, не кој обла сти или за у зму ви сок по ло жај. То се ипак пси хи ја три су, хте ли или не, при ну ђе ни на то да ука жу на мно ге не из ве не до га ђа че сто, или бар не сно сти по сла ко јим се ба она ко че сто ка ко то твр де Политичке вође стално истичу ве. Та ко оправ да ва ју се бе незадовоqници и злу ра ди, понос што су млади душевно и сво ју стру ку. ко ји од не куд увек твр де да Спла сну ло је одушевqесу ду шев но здра ви ји од здрави, али тиме скривено поручују wе иде јом да те шке ду шев оста лих qуди. да су такви јер живе у добрим не бо ле сни ке тре ба ле чи ти Ко нач но, и кад оне мо ћа социјално-политичким приликама, у отво ре ној дру штве ној за ју, qуди по себ но ви со ко це не ду шев но здравqе. Че - за шта су, пак, заслужни они којима јед ни ци, а не бол ни ци. По ка за ло се да зна ча јан број сто ста ри ји qуди помиwу је народ поклонио поверење та квих бо ле сни ка ни је спо да се нај ви ше бо је да не из со бан да бри не о се би, а гу бе па мет. Ста рост са сла бим или ни ка квом ду шев ним здравqем те жа је од они ко ји ва же за не по ре ме ће не ни су спрем ни да им мла до сти с ду шев ним здравqем ко је ни је за по хва - пру же нео п ход ну пажwу, а још маwе да их тре ти ра лу јер ста ри не ма ју све оно чи ме мла ђе мо гу да при - ју као qуде ко ји има ју иста пра ва ко ја они са ми кри ју или на до ме сте сла бо или ни ка кво ду шев но ужи ва ју. Последwих го ди на се по ка за ло да је у знат ном здравqе. Ка же се да здра во дру штво чи не ду шев но здра ви бро ју слу ча је ва фар ма це ут ским ку ћа ма про фит ва qуди. За то по ли тич ке во ђе не про пу шта ју при ли ку жни ји од пружаwа тач них ин фор ма ци ја о де ло твор да ис так ну да су по но сни на мла де за то што су ду - но сти и, по себ но, штет ним ефек ти ма по је ди них ме шев но здра ви. Ма да је скри ве на по ру ка та кве по - ди ка ме на та. У вре ме кад се ди же глас про тив ве ли хва ле у то ме да су мла ди qуди ду шев но здра ви за то ких кор по ра ци ја и wихове заслепqености стицашто не кри ти ку ју вла да ју ћи ре жим, они ко ји су на wем што ве ћег про фи та за што кра ће вре ме, сазначе лу дру штва истицаwем здравqа мла дих на ра шта - wе о не до пу ште ним по ступ ци ма про из во ђа ча ле ко ја же ле да да ју до знаwа да су мла ди ду шев но здра - ва ис хо ди ло је покр етаwем мно гих питаwа о мо ра ви јер жи ве у до брим со ци јал но-по ли тич ким при ли - лу пси хи ја та ра, ко ли ко су по мо гли да про из во ђа чи ка ма за ко је су за слу жни они ко ји ма је на род по кло - ле ко ва уђу на ве ли ка вра та у пси хи ја три ју и о то ме ка ко су сво ју те ра пи ју при ла го ђа ва ли ин те ре си ма нио повереwе. У до ста земаqа све су гла сни ји они ко ји тра же да про из во ђа ча ле ко ва и вла сти тим фи нан сиј ским ин се про ве ри ду шев но здравqе осо ба ко је се кан ди ду - те ре си ма. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

24. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Раз ми сли те о спре ма њу ве че ре за ве ли ку гру пу љу ди ве че рас. Уко ли ко сва ко ма ло до при не се, би ће те из не на ђе ни фан та стич ним ре мекде лом ко је мо же те кре и ра ти уз ма ло тру да.

BIK 20.4-20.5.

Јед ном ка да на пра ви те пр ви ко рак да нас, све оста ло би ће вр ло ла ко из во дљи во. Пре не го што при ме ти те, за вр ши ће те цео ма ра тон с вр ло ма ло зно ја на че лу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо жда осе ћа те ве ли ки при ти сак од љу ди ко ји вас окру жу ју да се при дру жи те њи хо вој про сла ви. Мо гу ће је да сте на ма мље ни у пре гршт ак тив но сти. Не ма по тре бе да осе ћа те да мо ра те да бу де те део за ба ве уко ли ко то не же ли те. Мо жда има те то ли ко мно го за ба ве да нас да сте за бо ра ви ли на сре ћу љу ди ко ји вас окру жу ју. Тре ба ло би да осе ћа те ве ли ки та лас сна ге због да на шње енер ги је, али бу ди те све сни то га да дру ги љу ди мо жда ни су спрем ни да пра те тај фан та сти чан тем по. Мо жда не ће те би ти им пре си о ни ра ни ак тив но сти ма и де ша ва њи ма око вас, али то не зна чи да тре ба да бу де те уту че ни по во дом то га. Ово ни је пра во вре ме да се по ву че те и до зво ли те дру ги ма да пре у зму во де ћу уло гу. По сто ји пу та ња исти не ко ју би тре ба ло да пра ти те да нас. Ако по ку ша те да иде те про тив то к а ства ри, вр ло те шко ће те по сти ћи сво је ци ље ве. Мно го сте бо љи ка да се усме ри те на не што што је већ у то ку.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не устру ча вај те се да за ро ни те у би ло ко ји про је кат или си ту а ци ју ко ја од го ва ра ва шем ста ву да нас. Сре ћа ће вас учи ни ти по бед ни ком у би ло ко јој игри ко ју сте ода бра ли. Сре ћа је го то во не из бе жна.

Не на ду ва вај те ства ри из ван про пор ци ја да нас. Скло ни сте тен ден ци ји да пре у ве ли ча ва те све до тог сте пе на да пот пу но из гу би те кон такт с ре ал ном си ту а ци јом.

Ва ше емо ци је су ди на мич не и екс трем не да нас, а та ко ђе су скло не да кон тро ли шу сва ку ва шу ак ци ју, би ло да сте то га све сни или не. Нај бо ље би би ло да бу де те све сни то га.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Бор ба за до ми на ци ју у од ре ђе ној си ту а ци ји мо гла би вам до не ти до стој ну кон ку рен ци ју да нас. Не из го во ре на бит ка је за по че ла, а рат се не ће за вр ши ти све док не по твр ди те сво ју по бе ду и не усто ли чи те се као ап со лут ни вла дар.

По се ду је те ин спи ра ти ван ква ли тет ко ји би тре ба ло да по де ли те с љу ди ма ко ји вас окру жу ју. Уме сто да су зби ја те сво ју ма шту, тре ба ло би да про ши ри те сво ју енер ги ју на дру ге љу де.

Да на шња енер ги ја мо гла би вам до не ти мно го то га до брог у мно гим аспек ти ма жи во та. На ва ма је да усме ри те ту енер ги ју у ак ци ју ко јом ће те на хра ни ти ду шу. По сто ји мно го енер ги је и сна ге иза ва ших емо ци ја.

TRI^-TRA^

Гла му ро зан по сао V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

Свеже , дан Сунчан

Evropa

НО ВИ САД: Ју тро све же с ма глом и су ма гли цом. То ком да на сун ча но. Ду ва ће слаб се вер ни или се ве ро и сточ ни ве тар, про мен љи вог прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6 сте пе ни, а мак си мал на 19. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро све же и ма гло ви то. У то ку да на пре те жно сун ча но уз ма ло ни жу тем пе ра ту ру не го ју че, али и да ље из над про се ка за ово до ба го ди не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 19 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ју тро све же и по не где ма гло ви то. У то ку да на пре те жно сун ча но, уз ма ло ни жу тем пе ра ту ру у од но су на прет ход ни дан, али и да ље из над про се ка за ово до ба го ди не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 21 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так пре те жно сун ча но уз све жа и по не где ма гло ви та ју тра. То ком да на ре ла тив но то пло за ово до ба го ди не. У пе так по под не на о бла че ње на се ве ру и ју го за па ду Ср би је усло ви ће ки шу кра јем да на. У су бо ту ки ша и ја ко за хла ђе ње на се ве ру Ср би је, а у но ћи ка не де љи је по не где мо гу ћа су сне жи ца, а на пла ни на ма снег. У не де љу сву где знат но хлад ни је, уз пре ста нак па да ви на.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Повољан утицај на већину хронично оболелих. Извесна опрезност се и даље саветује особама са срчаним тегобама, као и астматичарима, посебно током јутра и у преподневним сатима. Метеоропатске реакције се могу јавити у виду главобоље, поремећаја сна и раздражљивости. Препоручује се одевање у складу са термичким условима.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Мно ги про во де лет њи рас пуст ра де ћи до дат не по сло ве: чу ва ју ту ђу де цу, де ле фла је ре, про да ју сла до лед... Али, по сао Ма до ни не ћер ке Лу дрес Ле он пре ко лет њег рас пу ста био је мно го гла му ро зни ји. Ма ла Лу дрес је ра ди ла у гар де ро би сво је мај ке то ком Ма до ни не лет ње тур не је. „Сви мо ји при ја те љи ра де пре ко ле та, па сам и ја по же ле ла да не што ра дим. Сте кла сам мно го ис ку ства, али сам се и до бро за ба ви ла„, на пи са ла је у свом бло гу Ма до ни на ћер ка. Опи са ла је шта су би ла ње на за ду же ња: „Сре ђи ва ла сам пр љав веш и фо то гра фи са ла шта се до га ђа ло иза сце не. Мо ја нај ве ћа од го вор ност би ла је да са још не ким де вој ка ма по мог нем игра чи ма да се пре сву ку. За то смо има ли око 30 се кун ди, а они уме ју да бу ду ја ко нер во зни. Ра де ћи сва ко ве че исту ствар је лу до, али ми се сви де ло.„ Де вој чи ца је то ком тур не је про пу то ва ла по ла све та и на ве ла да су Ам стер дам, Ко пен ха ген и Тур ска ње не оми ље не де сти на ци је и да јој се до пао тај осе ћај за јед ни штва, јер су сви као јед на ве ли ка по ро ди ца. „Би ла сам део јед не ве ли ке про дук ци је и ово ми је до са да био нај бо љи рас пуст”, за бе ле жи ла је Лу дрес.

VIC DANA До ла зи Ла ла ку ћи. Тек што је ушао, вик не Со си: – Со со, на вла чи ро лет не. Со са бр же-бо ље на ву че ро лет не, ми сле ћи: мо же ов де још сва шта да се де си. – Со со, га си све тло! Со са уга си све тло. – Со со, у кре вет! Со са се ски не и уле ти у кре вет. Лег не и Ла ла, на ву че се би и Со си јор ган пре ко гла ве и ка же: – Со со, ку пио сам сат, ви ди ка ко све тли у мра ку.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

137 (-18)

Slankamen

231 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

220 (-18)

Zemun

285 (9)

Bogojevo

212 (-15)

Panчevo

298 (8)

Smederevo

466 (8)

Baч. Palanka 221 (-9) Novi Sad

201 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

149 (-1)

S. Mitrovica

204 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (-1)

Beograd

229 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

219 (3)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-70 (8)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (-2)

Reшeњe:

DUNAV