Page 1

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 22. JANUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OBE LE @E NA 69. GO DI [WI CA NOVOSADSKE RA CI JE

CENE HRANE U SRBIJI BI]E DVADESETAK POSTO VI[E

Foto: N. Stojanovi}

Se}awem protivzlo~ina

str. 7 NASLOVI 3 U Vladi ni re~i o rekonstrukciji

Ekonomija 4 Uteriva~i dugova jo{ ne jure po Vojvodini? 5 Mewa}emo akcize, al’ cena goriva ne}e pasti 5 [ansa za 50.000 nezaposlenih

Poqoprivreda 6 Prvi konkursi za vo}are, povrtare, p~elare

Prazniyepovi jedinabrana odposkupqewa str. 4

NA AUTO PU TU NO VI SAD – SU BO TI CA, KOD NA PLAT NE RAM PE SI RIG

Novi Sad 9 Pahuqe pod nadzorom sve do ponedeqka

Vojvodina 11 Sindikalni lideri na optu`eni~koj klupi

Crna 12 Srbija zatra`ila izru~ewe Purde

Dru{tvo 14 Samo zakon {titi od otkaza

Pogibijau sudaruskamionom str. 13

U JUNU KRAJWI ROK ZA PRIMENU ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE

Strepi7.000 pekara

U SPC „VOJVODINA” ISPLA]ENE OTPREMNINE

Milion~euyepu inovposaopride str. 8

str. 6

Hladnosa snegom

SPORT

Najvi{a temperatura 0 °S

str. 16 – 20

n TROICKI PREDAO ME^ \OKOVI]U

n RUKOMETA[I SRBIJE IGRAJU SA [VE\ANIMA

n DEJO I ROBI OPET ZAJEDNO

Foto: A. Erski

Politika

GODINA LXIX BROJ 22966 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR


POLiTikA

subota22.januar2011.

ODBORZAEVROPSKEINTEGRACIJESKUP[TINESRBIJEPODR@AORADVLADENAUPITNIKU

Odgovori i priznawe Kosova Odbor za evropske integracije Skup{tine Srbije ju~e je ve}inom glasova prihvatio zakqu~ak kojim podr`ava napore Vlade Srbije da {to pre utvrdi odgovore na Upitnik Evropske komisije i dostavi ih Komisiji, ali su poslanici opozicije izrazili rezerve u pogledu sadr`aja tih odgovora. Sastanak je obele`ila rasprava o tome da li se odgovorima i Upitnikom implicira nezavisnost Kosova, a poslanici opozicije su zamerili Vladi i to {to je i suvi{e kasno dostavila Odboru radnu verziju odgovora te, kako su rekli, nisu imali vremena da ih prou~e. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} je, predstavqaju}i u Odobru radnu verziju odgovora, rekao da je Srbija jedina zemqa u kojoj je organizovana ovakva debata jer Vlada `eli dijalog i {to {iri konsenzus o evrointegraciji. \eli} je rekao da }e, po{to odgovori u ponedeqak budu predstavqeni i u Savetu za

evropske integracije, sugestije Skup{tine i drugih institucija biti razmotrene, da }e ih razmatrati odbori, a zatim }e Vlada prihvatiti zvani~nu verziju odgovora. On je rekao da Upitnik Evropske komisije i odgovori na wega ne impliciraju prihvatawe nezavisnosti Koso-

va. \eli} je ukazao na to da je za Srbiju status jedno od najbitnijih pitawa u dijalogu s Pri{tinom. – @eleo bih da nedvosmisleno ka`em da rad na Upitniku i odgovori koji se nalaze u Upitniku ni na koji na~in ne dovode do bilo kakvog implicitnog priznavawa Kosova – rekao je \eli}. Najavio je da }e s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em i direktorkom Kancelarije za evropske integracije MilicomDelevi} uru~iti odgovore 31. januara u Briselu komesaru za pro{irewe EU [tefanu Fileu. \eli} je rekao da se potom o~ekuju dolazak tehni~kih misija Evropske komisije za proveru verodostojnosti odgovora i realizaciju Akcionog plana kojim su predvi|ene aktivnosti za ispuwewe preporuka Evropske komisije i za {to br`e ispuwavawe uslova za sticawe statusa kandidata za prijem u EU. Dodao je da }e prva polovina 2011. godine biti „vrlo aktivna” za vlasti. Milica Delevi} je na sastanku Odbora rekla da se ekspertske misije o~ekuju ve} krajem februara i da }e one proveriti sprovo|ewe mera za viznu liberalizaciju i reformu pravosu-

|a. Dodala je da }e odgovori biti objavqeni na sajtu Vlade, kao {to je to u~iweno i s Upitnikom. \eli} je rekao da }e odgovori na 33 poglavqa iz Upitnika biti u 17 tomova, na 6.000 do 7.000 stranica. Istakao je da je

nosti odgovora, i slo`io se s tim da se Upitnikom implicira da je Kosovo susedna dr`ava Srbije. Ocenio je i da Srbija „pla}a preveliku cenu u integracijama” i da je potrebno razmotriti druge mogu}nosti za razvoj Srbije, po{to je, kako je naveo, o~igledno da {irewa EU ne}e biti i da EU ne}e uskori primiti Srbiju. Poslanik Liberalno-demokratske partije IvanAndri} je rekao da je nemogu}e sve odgovore razmotriti i dati utemeqeno mi{qewe. On je izrazio na~elnu podr{ku ura|enom poslu, ali je upozorio na to da Odbor ne mo`e snositi odgovornost za sadr`aj. – Nemojte nam nametati odgovornost, kao {to su duple akcize na gorivo – rekao je on, ali je izrazio podr{ku proevropskim naporima Vlade Srbije i nesla-

Susedi Poslanik Demokratske stranke Srbije SlobodanSamarxi} je ukazao na to da je Vlada Srbije, daju}i odgovor na pitawe o odnosu s Kosovom koje je navedeno u poglavqu o regionalnoj saradwi i me|unarodnim obavezama, pristala na ~iwenicu da EU gleda na Kosovo kao na nezavisnu dr`avu i da je izbegla da navede da li postoji grani~ni spor s Albanijom. Tako je „verovatno zato {to mi smatramo da Albanija nije na{a susedna dr`ava. Nema drugog obja{wewa, kod svih imate razgrani~ewe samo ne kod Albanije”, rekao je on. \eli} je kazao da je Vlada u pogledu pitawa o odnosima sa susednim dr`avama i zemqama Zapadnog Balkana, navela odgovore za BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Ma|arsku i Bugarsku i da te zemqe smatra dr`avama. Dodao je da je dat odgovor u vezi s razgrani~ewem s Makedonijom, odnosno da Srbija nije prihvatila razgrani~ewe izme|u kosovskih vlasti i Makedonije, i da smatra da to pitawe nije zavr{eno. Srbija u vrlo kratkom roku od {est nedeqa zavr{ila odgovore, da je u wihovoj pripremi u~estvovao veliki broj qudi iz Vladinih i nezavisnih institucija, agencija, udru`ewa, nevladinog sektora, u~estvovali su i sami gra|ani, a anga`ovano je 70 prevodilaca. Poslanik Srpske radikalne stranke MomirMarkovi} je rekao da je rasprava u Odboru „izigravawe demokratije” jer se nije ni mogla voditi zbog obim-

gawe s opaskama o implicitnom priznavawu Kosovai, i naglasio da sada nije vreme da se politizuju teme iz Upitnika. Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga je rekao da su odgovori dostavqeni Skup{tini Srbije tek pre 48 sati i da, zbog obaveza poslanika u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope slede}e nedeqe, nije bilo mogu}e zakazati sastanak za kasniji datum. D.M.

VLADASRBIJE

Program integracija u EU ispuwen 81 odsto Vlada Srbije ju~e je prihvatila izve{taj Kancelarije za evropske integracije u kojem je navedeno da je Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI) u ~etvrtom tromese~ju 2010. godine ispuwen 81 odsto, a u celini 74 odsto. Od 117 propisa planiranih za usvajawe od oktobra do decembra 2010. godine, doneto je 95, dok je Skup{tina izglasala 12 zakona koje predvi|a NPI, saop{tila je Kancelarija za evropske integracije. Vlada je, kako je navedeno u izve{taju, ispunila i 33 obaveze zaostale iz ranijih kvartala, dok su unapred ispuwene tri obaveze. Pripremqeno je devet predloga zakona ili zakonskih izmena – o dobrovoqnim penzijskim fondovima, o platama u dr`av-

nim organima i javnim slu`bama, o sportu, o investicionim fondovima, o kontroli predmeta od dragocenih metala, o finansijskom lizingu, o privrednim dru{tvima, o zabrani usavr{avawa, proizvodwe i stvarawa zaliha bakteriolo{kog (biolo{kog) i toksi~nog oru`ja i o wegovom uni{tavawu i o tr`i{tu kapitala. Vlada je od planiranih 16 propisa utvrdila {est, odnosno 38 odsto, dok su ministarstva od planiranih 85 podzakonskih akata donela 47, {to je 55 odsto. U izve{taju Kancelarije za evropske integracije navedeno je da su najuspe{niji Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministar-

stvo finansija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za hemikalije. Najoptere}enije brojem obaveza u procesu pridru`ivawa EU su Ministarstvo finansija, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. „Nacionalni program je, u celini, uzimaju}i u obzir propise planirane za usvajawe od jula 2008. do sepembra 2010. godine, ispuwen 74 odsto jer je od planiranih 742 propisa, usvojeno 549”, navela je Kancelarija. Planirano je dono{ewe 191 zakona, a doneto je 155, ili 81 procenat, dok je od planiranog 551 podzakonskog akta, doneto 394, odnosno 72 odsto.

Neke zemqe tra`e da priznamo Kosovo Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da neke zemqe EU ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom uslovqavaju time da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Da~i} je novinarima rekao da EU, za sada, zbog protivqewa pet dr`ava ~lanica, nema

kao svoj jedinstven stav zahtev da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. – Poku{ava se da se prona|u neki dodatni razlozi i uslovi. Svako }e poku{avati da u svemu tome ubaci neki uslov koji je bitan. Neke zemqe ratifikaciju SSP-a uslovqavaju i tra`e u re{avawu pitawa vlasni{tva nad ambasadom na-

{e zemqe u toj zemqi, neke za sud bi nu wi ho vih pred u ze }a koja su kupila neka preduze}a u na{oj zemqi, a neke za priznawe Kosova i od Srbije – naveo je Da~i}. Zamenik premijera je napomenuo da Srbija `eli da se dogovorno do|e do istorijskog dogovora izme|u Srba i Albanaca i da se to pitawe „skine s

dnevnog reda da ne bi stalno bi lo, uz Ha {ki tri bu nal, predmet stalnih ucena”. Da~i} je dodao da je za Srbiju, ratifikacijom SSP-a u Evropskom parlamentu, bitno da je napravqen jo{ jedan korak ka EU, navode}i da }e Ministarstvo unutra{wih poslova dati kvalitetan doprinos na tom putu.

c m y

2

dnevnik

Tadi} u sredu pred Parlamentarnom skup{tinom SE Predsednik Srbije BorisTadi} u~estvova}e sredinom slede}e sedmice na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u Strazburu, re~eno je Tanjugu u Pres-slu`bi predsednika Republike. Predsednik Tadi} obrati}e se evropskim parlamentarcima u sredu, 26. januara. Bi}e to wegovo tre}e istupawe u javnosti od operacije Ahilove tetive, 23. decembra u Beogradu. Tadi} je ve} 5. januara u~estvovao u tradicionalnoj Ambasadorskoj konferenciji, a u ~etvrtak, 20. januara, prisustvovao je sve~anosti progla{ewa predsednika ^e{ke Vaclava Klausa za inostranog ~lana SANU. Na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u~estvova}e i delegacija Narodne

skup{tine Srbije. Savet Evrope je najstarija evropska organizacija. Osnovalo ju je 1949. godine deset zemaqa, a danas broji 47 ~lanica. Zala`e se za promovisawe zajedni~kih i demokratskih principa zasnovanih na Evropskoj konvenciji o qudskim pravima. Ciqevi ove organizacije, sa sedi{tem u Strazburu, jesu unapre|ivawe qudskih prava, demokratije i vladavine zakona i, na osnovu toga, re{avawe problema kao {to su terorizam, organizovani kriminal, korupcija, sajber kriminal, te nasiqe nad `enama i decom. Parlamentarna skup{tina SE zaseda ~etiri puta godi{we, a parlamentarci iz dr`ava ~lanica govore u ime 800 miliona Evropqana koji su ih izabrali.

BORISLAVSTEFANOVI][EFTIMAZARAZGOVORE SPRI[TINOM

Sve je to politika Vlada Srbije je ju~e saop{tila da je za {efa tima za razgovore Beograda i Pri{tine postavqen politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova BorislavStefanovi}, a wegov zamenik je Vladan Jovi~i} iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, ministar za dijasporu Sr|anSre}kovi} je rekao da je Vlada opozvala oznaku tajnosti s dela zakqu~ka o formirawu tima za razgovore, i obelodanila imena {efa pregovara~kog tima i wegovog zamenika. Sre}kovi} je rekao da jo{ nije odre|en datum po~etka razgovora Beograda i Pri{tine, ali da je Vlada Srbije u potpunosti spremila platformu i da nema ni{ta protiv toga da po~nu ve} sutra. On, me|utim, nije `eleo da iznese detaqe iz te platforme, ve} je rekao da }e biti objavqeni u skladu s time kako razgovori budu tekli, vode}i ra~una o tome da se ne ugrozi pozicija Vlade Srbije. Borislav Stefanovi} ocenio je ju~e da su sva otvorena pitawa i problemi izme|u Beograda i Pri{tine politi~kog karaktera i vezana za status, tako da nema ni{ta tehni~kog u predstoje}em dijalogu dve strane. Stefanovi} je, u intervju za Prvi program Radio Beograda, objasnio da su postojale spekulacije o tome kako nazvati ove razgovore, ali je napomenuo da oni sigurno nisu tehni~ki. – Svaka tema o kojoj }emo raspravqati, svi problemi su politi~kog karaktera, vezani za status. Tehni~ki su modaliteti, predlozi, ali su odluke i posledice tih re{ewa izuzetno politi~kog karaktera – poru~io je Stefanovi}. On je dodao da postoje najozbiqnije indicije i informacije da }e, na strani Pri{tine, u dijalogu u~estvovati osoba bliska biv{em kosovskom premijeru Ha{imu Ta~iju. – Zna se ko }e u~estvovati na strani Evropske unije, ali ime ne bih otkrivao u ovom trenutku – rekao je Stefanovi}, i naglasio da se jo{ ne zna datum po~etka samih pregovora, koji }e se, verovatno, voditi u Briselu.

Stefanovi} je precizirao da }e {ef pregovara~kog tima birati eksperte iz pojedinih oblasti koje }e se re{avati u dijalogu s Pri{tinom, najavquju}i da }e to biti „strana~ki neobojene” li~nosti. – Kada se do|e do re{ewa na odre|eno pitawe, onda }e se na sednici Vlade usvajati ono {to je dogovoreno – objasnio je Stefanovi}, i napomenuo da }e to biti slu~aj i u Pri{tini, uz sadejstvo Euleksa. Po wegovim re~ima, teme predstoje}eg dijaloga jo{ nisu jasno de-

finisane, ali se o~ekuje da se u prvom krugu razgovara o telekomunikacijama, avio-saobra}aju, katastru, mo`da i pitawu nestalih osoba. Stefanovi} je rekao da }e EU usagla{avati fazni spisak tema, i naglasio da je ciq Srbije da se problemi re{e brzo, kreativno

Pokaza}emo – Pokaza}emo u ovom procesu da imamo kapacitet, alternativna re{ewa i mogu}nost da stvari re{imo tako da idu u korist Srba i drugih gra|ana na Kosovu i Metohiji – naglasio je Stefanovi}. – ^uvamo na{ evropski put, obezbe|ujemo mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali ne onemogu}avamo `ivot bilo kome i ~uvamo na{ nacionalni interes. i fleksibilno, uz o~uvawe nacionalnih interesa. – Ovi pregovori su druga~iji od onih koji su vo|eni ranije jer }e se re{avati konkretne stvari koje se ti~u realnog `ivota qudi na Kosovu i Metohiji, da bismo postepeno stigli do onoga {to je te`e – ocenio je Stefanovi}.

VESTI NATO: Podela Kosova nije opcija

De`er: Napredak Srbije

Generalni sekretar NATO-a AndersFogRasmusen izjavio je da podela Kosova nije opcija, kao i da }e KFOR i daqe biti garant mira i stabilnosti na Kosovu. U intervjuu za „Koha ditore” rekao je da smawewe snaga NATO-a ne}e biti na {tetu bezbednosti i da }e, bez obzira na broj vojnika, biti garant mira i stabilnosti na Kosovu. Generalni sekretar NATO-a se zala`e za stvarawe institucija koje }e biti odgovorne i odmerene i isti~e da je rano govoriti o ~lanstvu u NATO-u, dok bezbednosne snage Kosova nisu vojska.

[ef Delegacije Evropske unije u Srbiji VensanDe`er izjavio je ju~e da je Srbija veoma napredovala u procesu evropskih integracija, o ~emu svedo~i ~iwenica da }e krajem januara Evropskoj komisiji biti uru~eni odgovori na Upitnik, a dobra vest je i to {to je Evropski parlament ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu. – Ube|en sam i verujem da }e Upitnik dati jasnu sliku, ali ne verujem da }e ona biti skroz ru`i~asta – naveo je De`er.


politika

dnevnik

SR\AN SRE]KOVI], MINISTAR DIJASPORE I POTPREDSEDNIK SPO-a

UVladinire~i orekonstrukciji – U Vladi Srbije jo{ uvek nem a nij edn og konk retn og predlogauvezisrekonstrukcijom. Po{to u Vladi nije bilo nire~i,o~itojetoprvenstveno tem a med ij a. Pretp os tavqam da }e lideri vladaju}e koa l ic ij e o rek ons trukc ij i Vladerazgovaratikadanekood wihbudedefinisaonekipredlog pa je krajwe vreme da se u medijima prekinu spekulacije na ovu temu, koja i za javnost Srbijepostajeneozbiqa–izjaviojeurazgovoruza„Dnevnik“ ministar dijaspore i potpredsednik SPO-a Sr|an Sre}kovi}. On je podsetio na to da je Vlada formirana politi~kim dogovoromlideravladaju}ekoalicije, pa smatra da je logi~nodaonirazgovarajuiosvemu {tojeuveziswenimfunkcio- nisawem. –SPOjeuvekbiootvorenza razgovorenasveteme,ukqu~uju}i i rekonstrukciju Vlade, alitakavpozivdonasjo{uvek nije stigao – rekao je Sre}kovi}, kom ent ar i{ u} i za na{ list navode nekih medija koji su preneli iz Vlade Srbije da surazgovoripo~eli. Govore}i o upozorewu srpskih anal it i~ ar a na to da vlast pokre}e pitawe rekonstrukcije u ustaqenom maniru da odvu~e pa`wu javnosti od

– O tom pitawu nikada nismo razgovarali u Vladi, ve} seowemu,ponavqam,diskutuje po medijima, a ministri na topitaweodgovarajujerganovinari postavqaju i potenciraju–objasniojeSre}kovi}. On ka`e da se uvek mora imatiuvidudarekonstrukcijaVladenikadanijesamasebi ciq ve} je iza toga postizawe boqihrezultata.

Ekonomska diplomatija Sre}kovi}dodajedajezawegovustranku,kojajedeovladaju}e koalicije,najva`nijedauposledwojgodinimandataVladezna~ajnopoboq{awediplomatskihodnosasaSADiEUkojesedesilo krajem 2010, bude iskori{}eno upravo za unutra{we reformeiprocesevrointegracija. –MislimdauovojgodiniSrbijamoradadobijekandidaturu za~lanstvouEUidado|edodefinisawastrate{kihpravaca vezanihzarazvojinfrastrukturezemqejerjetouslovzapovla~eweobimnijihstranihdirektnihinvesticija,kojesuneophodneSrbiji.Natotrebadasefokusiramo.Dolazivremedasesvi dr`avni ~inovnici bave ekonomskom diplomatijom jer je to uslovzaprivrednirazvojzemqe–nagla{avana{sagovornik. stvarnihproblemaidabipre`ivela,sadaiposledwugodinu mand at a, Sre}k ov i} ka` e da „nevididaVladaotvarapitawerekonstrukcije“,patimeni opravdanosttakvihtvrdwi.

– Ako se zakqu~i da rekonstrukcijavodikaboqemu~inku Vlade, koordinaciji i me|usobnoj komunikaciji ministara, onda u wu treba u}i. U suprotnomne,jertonedonosi

obavqaju posao, u stilu jednog kojijerekaonovinarimada,ako ne ispuni obe}awe, maja 2012. godine (vreme kada prestaje mandatVladi)podnosiostavku, pa ne pote`u rekonstrukciju, Sre}kovi} ka`e da nije ~uo za tuministarskuizjavu. –Toseneko{alio.Daneko `eli da podnese ostavku, to mo`e u~initi bilo kojeg dana ako proceni da ne zadovoqava standarde kao ministar. To je jedanodprimeradasepitawe rekonstrukcije prenosi u medijeisvodinajeftinoprikupqaw e pol it i~k ih poe n a. Pretpostavqamdasvakiministar misli da najboqe radi, ali nisu oni ti koji treba da ocewujuefektesvogarada,ve} totrebadauradedrugekolage ministri, Skup{tina Srbije, koja je tu da kontroli{e Vladu, i naj{ira javnost, ukqu~uju}ituianaliti~are.Javnost rada ministara je apsolutno obezbe|enaimislimdasesada realno smawewe tro{kova – o funkc io n is aw u dr` avn e isti~eSre}kovi}. uprave i svih ministarstava Po mi{qewu potpredsedniznamnogovi{enegopre10-15 kaSPO-a,VladaSrbijebimogodina,{tojedobro,kaoiizgla imat i maw e min is tar a, lo`enost ministara kritici ali, kak o prim e} uj e, prav i javn os ti – pritren ut ak da se me}uje na{ sagorazmi{qaogloPra v itre n u t akdase vornik. maznosti bio je razmi{qao Na opas ku da onda kada su se glomaznostiVlade nisu ba{ mediji lid er i dog ov abili ti koji su ral i o wen om biojeondakadasu formirawu. selideridogovarali nebrojeno puta otvaralipitawe – Da li to ~initi sada, godi- owenomformirawu rek ons trukc ij e Vlade, te da se nu dana pred izradilo o raznim spinovawima bore – o tome treba da se rassraznihstranavlasti,dotrepraviukoalicionomvrhu.Ninutkakadajeisampredsednik je dobro {to se ovo pitawe Boris Tadi} plasirao ovu tepretvorilo u demagogiju primuujavnosti,Sre}kovi}ka`e kupqawajeftinihpoliti~kih da „jeste predsednik otvorio poena,pasesadaSNS,~ijisu rekonstrukciju u tom trenutlideri,tadakaoradikali,biku“. liunajobimijojsrpskojvladi, – Ali nikakvih razgovora onoj s 35 ministara koju je nije bilo i SPO nikada nije predv od io Mirk o Mar ij an ou~estvovaoustvarawupri~eo vi}od1997.do2000.godina,zarekonstrukciji i atmosferi la`e za mawu vladu. To je doda se otkloni pa`wa javnosti bro, kao {to je dobro {to su odnekihdrugihstvari.Mi~eodnajve}egprotivnikaulaska kamokonkretanpredlogakoga u EU napredwaci Tomislava bude, ali mislim da se u ovoj Nikoli}a postali pobornici godini mo`emo baviti prio~lanstva Srbije u EU – ka`e ritetnimstvarima–nagla{aSre}kovi}. vaministardijaspore. Nana{epitawedalisviministri u Vladi misle da super Dragan Milivojevi}

Blankoostavke,Ustavizakon Biv{i predsednik Ustavnog sudaSlobodanVu~eti} jezaB92 izjavio da blanko ostavke poslanika ne mogu biti ukinutezakonom,ve}dajezatoneohodnapromenaUstava.Jednaod stvari koje Srbija mora re{iti da bi dobila status zemqe kandidataza~lanstvouEvropskojunijijestedaukineblanko

ostavke,auodgovorunatajzahtevBriselastojidaVladaSrbijenameravadato,mo`dave} ufebruaru,re{iizmenamaZakona o izboru narodnih poslanika.Pravnistru~waci,me|utim,ka`udatonijemogu}eida seblankoostavkemoguukinuti jedino promenom Ustava, a Vu~eti} ne veruje da }e to vlast

sadauraditijersusesvestrankeprilikomdono{ewaUstava krajem 2006. oglu{ile o isti zahtevBrisela. –Dabisebilo{tapromenilo, potrebno je da najmawe dve tre}ineposlanikaglasazato. Sada to nije slu~aj, izuzev ako bi se i{lo i s predlogom koji sudalinapredwaci,daseradi-

kalnosmawibrojnarodnihposlanika–kazaojeon. Vu~eti},ina~e,smatradabi Brisel prihvatio i ako se blanko ostave ukinu izmenom zakona,po{toseEUtime„ne}ebaviti”,alidabionda„ovde biloproblema,jerbitakvore{ewebilopredmetsporapred Ustavnimsudom”.

rekli su

Mrkowi}:Autoput Kalanovi}:Kasno Horgo{–NoviSad zarekonstrukciju do1.februara Vlade Ministar za infrastrukt ur u Mil ut in Mrkowi} izjaviojesino}uKraqevuda}eseverni krak Koridora 10 od Horgo{a do NovogSadabitizavr{en do1.februara,oceniv{idajepotrebnodavati tesne rokove da bi gra|evinari br`e radili. – Vi{e puta sam se opekao s davawem rokovapasamisadasvestantogadajedo 1. februara ostalo mawe od deset dana. Ali,moramopostavqatirokovedanebi biloopu{tawa–rekaojeMrkowi}. On je saop{tio da je, u nadle`nosti MinistarstvazaNIP,utokuizradaprojektnedokumentacijezaizgradwuautoputaPojate–Kraqevo–Preqina.

Potpredsednica G17 plus Verica Kalanovi} izjavilajeuJagodinida G17 plus stoji iza toga da Vlada mora biti mawa, efikasnija, da ima boqu sinhronizaciju i da novom pokreta~kom energijom krene u novi talasrazvoja,alidajeza rekonstrukciju sada kasno.–Zakasnilismosrekonstrukcijom,ve}je januar na kraju, i ako budemo uradili rekonstrukcijuuaprilu,kobiozbiqanhteodapreu- zmeodgovornostzabilo{taunarednihsedamosam meseci, jer u su{tini ni{ta nije mogu}e promeniti – rekla je Verica Kalanovi} u~estvuju}iemisjijijagodinsketelevizije„Palma plus”.OnajenapomenuladauVladinijebilo razgovoraorekonstrukciji,konstatuju}idasu raspraveotomeuglavnomvo|eneumedijima.

Trivan:Ne slabimoDa~i}a –RekonstrukcijaVlade mo`esamodatinovusnagu svakom koalicionom partneru–izjavilajepotpredsednica DS-a Jelena Trivan za „Novosti” povodomizjavelideraSPSa Ivice Da~i}a da su „pri~e o rekonstrukciji poku{ajidaseuzdrmapozicija wegove stranke predizbore”.–Socijalistedo`ivqavamokao strate{kogsaveznika,skojimplaniramodaiu budu}nostimewamoirazvijamoSrbiju.Ne`elimodaihoslabimo.JelenaTrivanjeistakla dajeSNSnajve}ipoliti~kiprotivnikDS-a. –DSsetrudidaoja~apartijeskojimasara|ujejersetakopodi`esnagavladaju}egbloka ipove}avaju{ansedainaslede}imizborima ponovo osvojimo mandat. Rekonstrukcija Vlade,akodowedo|eiakosesvisaglase,mo`esamodatinovusnagusvakomkoalicionompartneru–naglasilajeona.

subota22.januar2011.

3

Joci}ostaje poslanik – Branko Joci} ostaje poslanikdoksesudskiprocesne zavr{i – rekao je ju~e za na{ list {ef poslani~ke grupe DemokratskestrankeSrbije– NoveSrbijeuSkup{tiniVojvodineBorkoIli}. Branko Joci} je kao biv{i direktor JP “Putevi Srbije” osu|en na dve godine zatvora zbog falsifikovawa slu`bene dokumentacije. Ta presuda, nakojuimapravo`albe,izre~ena je pre mesec dana, napomenulajeprekju~euizjaviTanjuguportparolkaisudijaPrvog osnovnog suda u Beogradu IvanaRami}.

Joci}jeuSkup{tiniVojvodine poslanik Nove Srbije, izabran s proporcionalne izborne liste te stranke, i zamenik predsednika poslani~kogklubaDSS–NS-a.Usvojoj partijijepotpredsednik. Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} kazao je da }e se Joci} sigurno `aliti na presudu. Po wegovim re~ima, Joci} nije ni{ta radio mimo odlukanadle`nihorganaidogovora s Upravnim odborom JP“PuteviSrbije”,resornim ministarstvom finansija i VladomSrbije. S. N.

DOGOVOR G17 PLUS I ODBORNIKA BUWEVA^KE STRANKE

URSuSubotici U Subotici je ozvani~eno formirawe odborni~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije u Skup{tinigrada,koju}e~initi sedam odbornika G17 plus i jedan odbornik Buweva~ke

stranka Vojvodine. Predsednik BSV-a Branko Franci{kovi} izjavio je da je ta partija pristupila URS-u zbog osnovne ideje te unije, a to je decentralizacijavlasti,dokpredsednik

RegionalnogodboraG17plusza Vojvodinu Tomislav Stanti} kaoosnovniciqisti~epoboq{awe`ivotagra|ana. – Ujediweni regioni Srbije se ne bavi demagogijom ve} nas interesuje kako da poboq{amo `ivot i standard gra|ana, kojima sigurno nije najva`nije da li }e u republi~kom parlamentu sedeti 250 ili 125 poslanika. Mnogo je bitnije sprovesti fiskalnu decentralizaciju, {to je predvi|enoinacrtomplatforme URS-a. Dakle, ukolikobiporeznazarade,umestodosada{wih 40odsto,kolikoostaje lokalnim samoupravama, bio uve}anna90odsto,ubuxetuSubotice,kojaima50.000zaposlenih,godi{webiostajalomilijardu dinara vi{e – istakao je Stanti}. A. A.

BE^EJSKA POLITI^KA SCENA

Op{tinskiodbor otkazaoDinki}u Op{tinski odbor G17 plusuBe~ejudoneojenaju~era{woj sednici, za mnoge iznena|uju}u, jednoglasnuodlukuda~lanstvo,as wima imenovana i postavqena lica, istupe iz stranke. Obrazlo`ili su tosaop{tewemukojemka`u da su se na ovaj korak odlu~ili „sagledavaju}i organizacione i politi~ke promene u stranci G17 plus i analiziraju}i zakqu~ke sastanka s predstavnicima vojvo|anskih op{tinskih odbora u Pokrajinskomodborustranke 4.januara.” - Tokom osmogodi{weg perioda rada stranke imali smo priliku da iskusimodobreilo{estranepolitike,aposleovog~inasveostaje izanas.Odlukaoistupawunije bila laka, ali pod pritiskom nastalih okolnosti ostala nam je kao jedino mogu}a. Ste~eno poverewe bira~a iz 2008. godine, kada smo s DS-om bili deo koalicije „Za evropsku op{tinu Be~ej”, za nas je obavezuju}e do narednih izbora. Naru{avaweovepoliti~keformezanas bi zna~ilo nedoslednost i neistinitostupoliti~komdelovawu, {to je neprihvatqivo. Ne sla`u}isespolitikominovim

prioritetimaG17plus,nijenam preostaloni{tadrugododase odisteudaqimoisadave}biv{im kolegama zahvalimo na saradwi i po`elimo im puno uspeha u nekom novom G17 plus, kaoiuURS-u-pi{eusaop{tewu koje su potpisali predsednikMarjanRadi~evi},Sini{a Mom~ilovi}, Goran Strajni} i Marijana\akovi}. Kojem }e se sada privoleti „carstvu“, ostaje da se vidi. Ali,podosada{wojaktivnosti najbli`isuDS-u. V. Jankov

NS:Socijalnabomba PredsednikGradskogodboraNoveSrbijeBorislavBorovi} upozoriojeju~enatodajeBeogradpostaosocijalnabomba,kojaoslikavacelokupnostawegradovauSrbiji,ocewuju}idaono nikadanijebilogore. –Mislimdagra|aninikadanisubiliute`ojsituacijiida vlastnezna{taradi–ukazaojeBorovi}. Onjenakonferencijizanovinareizjaviodajekrajwevreme dasetakvomupravqawudr`avomstanenaput.Onjeporu~ioda opozicija mora po svaku cenu spre~iti vladaju}u koaliciju u rasprodavawuresursaizakqu~ioda}e,usuprotnom,Srbijado}iupozicijukojasete{komo`eispraviti.


4

ekonomija

subota22.januar2011.

dnevnik

CENE HRANE U SRBIJI BI]E DVADESETAK POSTO VI[E

Prazniyepovijedinabranaodposkupqewa Dalizbogspekulacijaiberzanskih igrica ili, pak, zbog klime – u svakom slu~aju, cene hranenasvetskimberzamasene smiruju, a nas od daqih poskupqewamo`espastijedinona{a nema{tina.Ta~nije,svakodaqe poskupqewe trgovcima i fabrikama se ne}e isplatiti jer gra|ani imaju sve mawe para za kupovinu. –CenehraneuSrbijiovegodinepora{}eoddesetdo20posto, {to je ipak mnogo mawe od rastacenatihartikalausvetu, aliSrbijamoradapove}asvoje fondoveprehrambenihproizvoda – izjavio je za „Dnevnik” sekretar Udru`ewa za poqoprivreduuPKS-uMilanProstran. Onjerekaodasucenehraneu svetuuskopovezanesrastomcena nafte jer, {to je ona skupqa, to vi{ekukuruzaili{e}ernetrske idezaproizvodwubiogoriva.Ti-

me se pove}ava tra`wa, a potom automatski i cene na svetskim berzama,anakrajuikodnas. Prostran smatra da je Vlada Srbije napravila ogromnu gre{ku {to nije poslu{ala savet daujulukupi500.000tonap{enicepo14ili15dinara.Dr`avajepoku{aladaodpaorapre-

Srbija ima sre}u {to, za razlikuoddrugih,imavelikezaliheprehrambneihproizvodapaje rastcenabiousporeniji,madaje kupovna mo} na{ih stanovnika mawapaihtomnogovi{epoga|a. Prostranjeukazaonatodase veliki deo uqarica i {e}era koristi za proizvodwu energe-

Robnerezervelanekupilesamo16.000tona hlebnog`ita,apametnoimjesavetovanoda odre{ekesuipo{tenoplatebarem500.000tona koRobnihrezervikupi`itoza 12 dinara, ali im plan nije uspeo,~imejenapravqenavelika gre{kajerjep{enicasadagotovo duplo skupqa. Elem, Robne rezerve su planirale da kupe 70.000 tona za gotov novac, to jestza12dinarapokilogramu,a kupilesusvega16.000tona.

nata, {to je uslovilo i da cena {e}eranasvetskimberzamadostignerekordnucenuod740dolarapotoni. U svetu je velika potra`wa i za p{enicom, kukuruzom i drugim osnovnim prehrambenim sirovinama, tako da se vlasnicimarezervitihproiz-

voda u Srbiji nude veoma primamqiveponudedaihprodaju, ka`e Prostran. On smatra da bizapoqoprivredubilolo{e

BIV[I RADNICI ZREWANINSKE TEPIHARE NAJAVQUJU NOVI PROTEST

KA[WEWE U OTPLATI DUGOVA MO@E DONETI NOVOG POVERIOCA

Uteriva~idugovajo{ nejurepoVojvodini? Gra|aniSrbijesuvrloa`urni du`nici.Zajmoveredovnonepla}atek3,5odstoklijenatabanaka. Ipak,krizajeu~inilasvojepaiz godineugodinurastebrojdu`nikakojinemogudaispuneobaveze. Bankarske pozajmice nisu jedini problem u ku}nim buxetima. Podacigovoreda20odstodoma}instava kod nas kasni s pla}awem ra~unazastruju,komunalneusluge,telefon... Kada se obaveze du`e ne ispuwavaju,poveriocimaostajedadu`nikeopomenu.Akotonepoma`e, mo`e slediti ponuda za reprogram ili tu`ba i prinudna naplatasudskimputem.Me|utim, tudolazimodopri~eona{emnea`urnompravosu|u.Zatosebankari~estoodlu~ujuzadruga~iji put.Anga`ujuagencijekojesebave naplatom potra`ivawa – one tada vode sudski postupak za ra~unbankeiliseposaopoverava advokatu.Drugaopcijajeustupawepotra`ivawaagencijamakoje ih kasnije napla}uju. Pravnim re~nikom to se zove cesija. Potra`ivawaseobi~noustupajuuz diskont. Pri tom novi poverilac nema pravo da mewa uslove ugovora, ta~nije, da ih pogor{ava na {tetu du`nika. Tako kod kreditanesmedazara~unavakamatevi{enego{tojetopredvi|eno ugovorom koji je klijent sklopio s bankom, a nije dozvoqeno ni skra}ivawa rokova otplate. U glavnom gradu ove agencije ve} rade. U kancelariji za korisnike finansijskih usluga u Novom Sadu pri filijali Narodne bankeSrbijejo{nijebilonijednepritu`benitijetra`enoobja-

[ta raditi

{weweoovakvomna~inunaplate iliotplatedugovawa.Tonezna~idatogane}ebiti.BankaInteza je trenutno u fazi potpisivawa ugovora o ustupawu potra`ivawa.Kadatozavr{i,sveklijente~ijapotra`vawasutupismeno }e obavesiti o tome. U ovu ku}u utopila se Panonska banka, pa je gotovoizvesnoda}eme|uvlasni-

cima ustupqenih potra`ivawa bitii`iteqaPokrajine. [tatrebadauradeklijentida nebido{liutusituaciju,a{ta akodowedo|e? Osnovnojedaredovnoizmiruju obaveze na koje su se ugovorima obavezali.Akotonemogu,najboqejedaseobratebanciilidrugojinstituciji.Finansijskeku}e

U SKUP[TINI VOJVODINE O ENERGETICI

Zakonipo evropskojmeri PredstavnicaAgencijezaenergetikuQiqanaHaxibabi} izjavila je ju~e }e svi propusti koji su uo~eni u realizaciji dosada{weg Zakonabitikorigovani. Ona je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o energetici u Skup{tini Vojvodine u Novom Sadui kazaladajenacrtnovogzakonadovedendo„stadijumarealneprimewivosti”. Haxibabi}jereklaidaAgencijazaenergetikusmatradajeNacrt zakonaunapre|enuodnosunaprethodni jer postoji vi{e iskustva u primeni zakona. „Najva`niji ~inilac je implementacija zahteva Evropskeunije,{tojeina{aobaveza jer smo pristupili Energetskoj zajednici Jugoisto~ne Evrope”,reklajeona. Dr`avni sekretar u MinistarstvurudarstvaienergetikeNikola Rajakovi} rekao je da se novim

zakonom `eli ja~ati tr`i{te, tehni~ka sigurnost, kao i odr`ivost sistema, a potrebno je i harmonizovatina{ezakonodavstvosa evropskomregulativom. Pokrajinskisekretarzaenergetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} je ocenio da su u dosada{wemzakonuuo~eneodre|eneslabosti,odnosnodasupojedini deloviprevazi|eniposledwihnekolikogodinaidajeuNacrtzakona implementirano dosta zahteva Evrospke Unije.Strikovi} je rekaoidajeporastaonivointeresovawapremaoblastimakojedosada nisubileprisutneuzakonu,poput berzetr`i{taelektri~neenergije, obnovqivih izvora energije, energetskeefikasnosti,kaoipitawa u vezi sa prirodnim gasom, snabdevawem, sigurnosti proizvodwe, odnosu prema kupcu i potro{a~u.

„Proleter” ostavio silnedugove

sunaj~e{}espremnedaklijentima daju grejs-period, odobre kredit za refinansirawe. Dok dugovimiruju,onimogukonsolidovati svoju finansijsku situaciju i vratiti obaveze kasnije, prema dogovoru. Kod zajma za refinansiraweobavezasepla}adu`e,ali je mese~na rata ni`a pa to olak{avavra}awe. Ukolikonovigazda`elidamewauslovevra}awadugatako{to }euve}avatiosnovnuilizateznu kamatuiliskratitirok,klijentu ostaje da tu`i novog poverioca. Zasupervizijuradabanakanadle`anjeNBSpanijelo{eobratitiseinatuadresuuslu~ajudaima problemastuma~ewemugovorakojijeklijentsklopiosbankom.Tu jepresvegaCentarzaza{titukorisnikafinansijskihuslugaiwegovekancelarije,me|ukojimajei pomenutauNovomSadu. Globalnogledano,naustupawe potra`ivawa se treba navikavati.Banke}etoubudu}eraditii kadaim,recimo,trebasve`kapital,anesamozbognea`urnihvra}awa. [toseti~efinansijskihku}a, AgrobankaiErstesamenapla}ujudospeleobavezeineplaniraju ustupawa.Vojvo|anskabanka,~lanicaNBG-a,imaagencijukojuanga`uje u slu~aju docwe. Klijenti suve}uugovoruobave{teniotome da ona stupa na scenu ako kasne.Zasada,uzizuzetke,bankari neradogovoreotome,a{tooni buduotvoreniji,ve}aje{ansada iovajposaopostanene{toobi~nokaouzemqamagdejefinansijsko tr`i{te razvijenije nego D. Vujo{evi} kodnas.

Kadatrebareagovatiakodobijetenovogpovrioca?Akosuuslovistariaimamogu}nosti,najrazboritijejenastavitiotplatu.Ukolikotoizbilokojegrazloganijemogu}e,najboqejedaseklijents novim poveriocem dogovori o odgodi, reprogramu, novom kreditu iliprevremenojotplati.Ukolikonitonijemogu}e,inovompoveriocukojijezameniobankuostajedaidenasudskunaplatu.Klijent jeutomslu~aju~akikupiomalovremenadasesna|e. Novolicenikakonesmedapretiiucewuje.Tako|e,poverilacne smedazoveklijetausitnesateiuovomslu~ajuva`igradskiku}ni red.[taakosetoprekr{i?Savetjejedan–najboqejeodmahsve prijaviti MUP-u. Ovo va`i za agencije kojima je banka ustupila prinudnunaplatu,aliizaonekojimajeustupqenopotra`ivawe.

dasezaustavqaizvoz,alidabi pravo re{ewe bilo da dr`ava zna~ajno pove}a otkup za svoje rezerve.

Samo veliki robni fondovi moguuticatinasmirivawecena na tr`i{tu, ka`e Prostran, i dodaje da }e cene prehrambenih artikalaunarednih{estmesecizavisitiodceneenergenata, ali i od klimatskih uslova jer su posledwih meseci velike vremenske nepogode doprinele wihovomizuzetnomrastu. Prostranjerekaodaneo~ekuje da }e u Srbiji rast cena hraneunarednimmesecimabiti previsok jer niska kupovna mo} ne}e to mo}i da izdr`i, alidadr`vatrebadapodsti~e {to ve}u poqoprivrednu proizvodwuidaformira{tove}e fondovehranejerjepitawekako}esesituacijausvetudaqe kretati. Prostran je dodao da cene osnovnihproizvodauSrbijinisu vi{eodonihuokru`ewu,kakose ponekadtvrdi. S. Glu{~evi}

Ste~ajnipostupakuzrewaninskoj Industriji tepiha “Proleter”nikakodaseokon~a,itosamozbogjednesudskeparnicekoja se vodi vi{e od decenije. Oko 1.000biv{ihradnikasedamgodina, koliko traje ste~aj u tepihari,~ekananaplatuzaradakojeim

je“Proleter”ostaodu`an,akoje suzaradilijo{1999.godine. – Mnogi nisu do~ekali svoje po{teno zara|ene plate jer su umrli.Nekisubolesniibezpara, a koliko je pravosu|e efikasno,pitawejekoliko}enasuop{te uspeti da naplati potra`ivawa, mada je fabrika oti{la u ste~aj jo{ 2004. godine – ka`u MiloradIli}iStevicaKuzmanov,kojizastupajubiv{ezaposleneuodborupoverilacaIT“Proleter”uste~aju. Tajodborovenedeqejeprihvatiozahtevbiv{ihradnikainajavio novi, ~etvrti po redu, protest ispred zgrade pravosu|a u Zrewaninu.Dosada{wiradni~ki protesti ispred zgrade suda nisu dalio~ekivanirezultat,alioni senepredaju.Smatrajudaimjeto jedinopreostalouborbidado|u

dosvognovca.Ste~ajnaupravnica DanicaKesi}triputajeurgirala kod Privrednog apelacionog sudauBeogradudaseokon~aparnicazbogkojejeste~ajusvojevrsnojpat-poziciji.Jedinipreostali spor je, ina~e, vredan oko 100 milionadinara.Preduze}eNIP izNovogSada,naime,tolikinovacpotra`ujeod tepihare za davno isporu~enedvema{ine.Mnogepresudesudosada“padale”,aproletosjePrivrednisudizZrewanina presudioukoristzrewaninskefabrike,odnosno NIP-u je dosu|eno samo 700.000 dinara, uz obavezu da plati sudske tro{koveod800.000dinara. Me|utim,  preduze}e iz NovogSadase`alilo,a od letos nema odgovora iz Privrednog apelacionog suda, ~ijaodlukatrebadabudekona~na iizvr{na. – Zbog svega toga, na ra~unu “Proletera” ve} godinama stoji blokirano135.400.000dinara.Gotovo polovina pripada biv{im radnicima,kojipotra`ujuuprosekuoko500evra.Dokseneokon~a ta jedina preostala parnica, ste~ajnemo`edasezakqu~i–isti~uIli}iKuzmanov. @. B.

20. 01. 2011.

1.332,6235

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Institut za strane jezike, BG

20,00

16.200

32.400

Tera formata, Senta

20,00

432

2.160

Napred GP, Beograd

14,29

4.000

20.000

Neoplanta, Novi Sad

13,53

193

9.843

5,56 Promena %

38 Cena

19.000 Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom AMS Osigurawe, Beograd

-9,50

905

98.645

Vital, Vrbas

-7,56

795

29.415

Fasil, Ariqe

-6,60

1.400

1.400

Progres, Beograd Ni{ka mlekara, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,54

109

40.170

-2,92 Promena %

1.165 Cena

537.065 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

486

14.122.847

Soja protein, Be~ej

0,93

979

1.771.290

Dijamant, Zrewanin

-0,01

8.698

BELEX 15 (738,66 -0,70)

Promet

243.544

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

1.800

64.800

Kemos, Pali}

0,00

330

46.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,99

3.950

35.838.764

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.958

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,20

1.006

1.641.361

Agrobanka, Beograd

-2,40

8.501

2.176.200

Imlek, Beograd

0,00

1.932

77.280

Soja protein, Be~ej

0,93

979

1.771.290

Univerzal banka, Beograd

-0,25

4.862

97.310

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,87

2.400

3.864.000

Privredna banka, Beograd

4,00

650

650

Tigar, Pirot

-1,30

760

351.100

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.342

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,02

6.499

19.497

Alfa plam, Vrawe

0,17

8.400

117.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,62

649

29.954

Svi iznosi su dati u dinarima


ekOnOMiJA

dnevnik PAJTI] U BERLINU

PRESIPAWE NAFTNE INDUSTRIJE IZ LOBIJA U MONOPOL

Vojvodina dobromesto zaulagawe Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} sastao se danas u BerlinusministrimaMa|arske, SlovenijeiAustrije,kojisuprisustvovali otvarawu poqoprivrednogsajma„Me|unarodnazelenanedeqa2011”,iswimarazgovaraoopove}awubrojainvestitora iz tih zemaqa u Vojvodini, {to }epokrajinidonetivi{eradnih mesta. Tokom dana{weg susreta s ministrimapostignutjedogovorda Austrija2012.godinebudedr`ava partner Novosadskog poqo-

privrednogsajma,{tojeizuzetno va`no, jer austrijski investitorispadajume|unajbrojnijeulaga~e u privredu Vojvodine, izjavio jePajti}. Prema wegovim re~ima, dogovorenjezajedni~kinastupprema potencijalnim investitorima iz tih zemaqa zainteresovanim za kupovinu preduze}a u agrarnomsektoru,kojauovomtrenutku tra`e strate{ke partnere, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za informacije. “Slovena~ki, ma|arski i austrijskiinvestitorive}sumasovnoprisutninana{empodru~ju,a dana{wi dogovori i zajedni~ki napor da se prisustvo tih investitorapove}aunarednomperiodudone}evi{eradnihmestaupokrajini”,zakqu~iojePajti}. PrvazemqapartnernaMe|unarodnom poqoprivrednom sajmu uNovomSadulanejebilaMa|arska,ovogmaja}etobitiPortugalija,aidu}egodineAustrija.

Mewa}emoakcize,al’ cenagorivane}epasti Promena akciza na derivate – budu}i da je utvr|en razli~it iznos za gorivo koje se proizvodi u Srbijiionokojeseuvozi–podiglajevelikupra{inuuna{ojzemqi,zbog,kakosemo`e~uti,stavqawa Naftne industrije Srbije upovla{}enipolo`ajjerjeakciza na uvozni benzin vi{a nego na onajkojiproizvodiNIS. PotpredsednikVladeSrbijeza evropske integracije Bo`idar \eli} izjaviodabiSrbijatrebalodaizmeniZakonoakcizamado 22.martadabigauskladilasasporazumimaSrbijeiEU.Onjenaveo da je dobio informaciju da je na tehni~kom sastanku Evropske komisije zakqu~eno da se akcizama koje se primewuju od po~etka ove godinekr{iPrelaznitrgovinski sporazum i da o~ekuje da }e u narednim danima Srbija dobiti i zvani~noobave{teweotome. Dokse~ekazvani~niodgovorna topitawe,trebare}idajeakciza naderivateusvimzemqamauobi~ajennamet,adajeposlenajnovije promeneuSrbijiakcizanamotornebenzine45dinarapolitru,dok je na motorni benzin evro 98 i evropremijum95–49,50dinarapo litru.Akcizanaevrodizeliznosi 37dinara,dokjenadizelD-235dinara po litru. Na te~ni naftni gas akciza iznosi 17,95 dinara po kilogramu. [ta}ebiti?Akosepretpostavida}eakcizenaistuvrstugoriva (benzin i dizel) biti izjedna~ene,presemo`eo~ekivatidabudupove}aneakcizenagorivokoje proizvodi NIS nego da se snize one na gorivo koje se uvozi. Na osnovutematematike,moglobise pretpostaviti da }e, grubo govore}i, litar bezolovnog benzina koji nema predznak „evro” poskupeti4,5dinara(kolikosadaiznosirazlikauakcizi),dokbidizel D-2,utomslu~aju,mogaobitiskupqi oko dva dinara. Kako sada

TrgovaweNIS-om kadkomisijaka`e Ruska kompanija „Gaspromweft”objavi}eponuduzapreuzimawe 19,12 odsto akcija Naftne industrije Srbije od malih akcionara ~im dobije odobrewe Komisije za hartije od vrednosti Srbije, kazali su ju~euNIS-u. „^eka se odluka komisije i kad a ’Gas promw eft’ dob ij e odobrewe, objavi}e ponudu za preuzimawe akcija NIS-a po 4,8 evra za akciju”, kazali su agencijiBetausrpskojnaftnoj kompaniji u kojoj „Gasrpomweft” poseduje 51 odsto akcija. Kako su naveli, ponuda bi trebalo da bude objavqena u {tampanim medijima s tira`om ve}im od 50.000 primeraka. Ruski „Gaspromweft” je 14. januaraobjavionamerudapreuzme 19,12 odsto akcija NIS-a koje su u vlasni{tvu malih akcionara. „Gaspromweft” se kupoprodajnimugovoromobavezaonato

5

NEPOZNANICE O PRODAJI MTS-a

Austrijanci jo{merkaju Telekom

„GASPROM” ^EKA DOZVOLU ZA KUPOVINU AKCIJA

da}edvegodinenakonkupovine NIS-aobjavitiponuduzapreuzimawe akcija od malih akcionara,pocenikojanijeni`aod onekojujedobilaVladaSrbije.

Tajrokisti~eufebruaru2011. godine. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko kazao je pro{le sedmice da }e oni koji se odlu~edaprodajuakcijedobiti 4,8 evra po akciji, odnosno najmawe506,48dinara. Oko 4,8 miliona gra|ana Srbije besplatno je dobilo 15 odstoakcija.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota22.januar2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,8490

104,9480

107,3610

102,5340

Australija

dolar

1

75,1708

76,7049

78,4691

74,9407

Kanada

dolar

1

76,4220

77,9816

79,7752

76,1880

Danska

kruna

1

13,7935

14,0750

14,3987

13,7513

Norve{ka

kruna

1

12,9716

13,2363

13,5407

12,9319

[vedska

kruna

1

11,4448

11,6784

11,9470

11,4098

[vajcarska

franak

1

78,8354

80,4443

82,2945

78,5941

V. Britanija

funta

1

121,3550

123,8320

126,6800

120,9840

SAD

dolar

1

76,2689

77,8254

79,6154

76,0354

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 1. 2011. godine

Treba i nama na{e –Za{tobismorazvijaliprivredezemaqauokru`ewu–ka`e JelicaPutnikovi}.–Ve}isadaOMV,MOL,INA,„Helenikpetrol„,„Lukoil„…imajumogu}nostdauvozegorivoizokolnihzemaqa.Tr`i{tejeliberalizovano,alipotrebnoje,ipak,mislitiinatodabizatvarawemrafinerijaradniciNIS-auSrbiji ostali bez posla. Ne treba zaboraviti ni da se u rafineriji u Pan~evuproizvodiprimarnibenzinkojijesirovinaza„Petrohmiju”,pabiprestankomradarafinerijei„Petrohemija”,kojaje drugiizvoznikposle„US-stila”,ostalabezdoma}esirovine. stvari stoje, jo{ dva meseca ova dilemasene}erazre{iti,adotada, gotovo da nema sumwe, gorivo }ebitiskupqejercenanafteide navi{e. Urednica internet-~asopisa „Balkanmagazin”JelicaPutnikovi} ne o~ekuje da }e iz Evropske unije napismeno tra`iti izjedna~avaweakciza.Ukazuju}inatoda uSSP-unepostojiodrednicakoja se konkretno bavi akcizama, ona podse}anatodanisusve~lanice SSP-a ratifikovale ovaj dokumentopristupawuSrbijeEU. – Za{to bi Srbija prihvatala da unapred ispuwava odrednice EU koje jo{ nisu obavezne ni za same~laniceEU?Sadaakcizena

svekategorijebenzineidizel-gorivanisuisteniusvimzemqama EU,aintencijajedaseizjenda~e do2015.godine–ka`eJelicaPutnikovi},isti~u}idazaSrbijune trebadava`estro`ikriterijumi od Nema~ke, na primer. – Ne vidimza{tobismobilive}ikatoliciodpape.ISrbijaimapravo da {titi doma}u privredu, gde svakakospadajurafinerijenafte uPan~evuiNovomSadu.Nesamo zbog toga {to se me|udr`avnim sporazumom Srbija obavezala na to da }e do 2012. godine dati rok „Gaspromweftu” da modernizuje prera|iva~ke kapacitete. Srbiji doma}i rafinerijski kapaciteti trebaju zbog celokupne srpske

privrede i zbog energetske bezbednosti. Ako se ugasi doma}a preradasirovenafte,automatski pru`amomogu}nostdaseizokolnih zemaqa derivati uvoze u Srbiju. SavetnikuUdru`ewuzaenegetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije QubinkoSavi} isti~edajeNISvode}i proizvo|a~ i u~esnik na naftnomtr`i{tuSrbijeistatus ove kompanije bi}e druga~iji od ostalih. Po wegovim re~ima, NIS zauzima vode}e mesto i po broju zaposlenih, kojih je oko 10.000, a sve ostale kompanije ukupnozapo{qavajuoko2.000qudi, te samo to govori o wegovoj snazi,aovakompanijaserazlikuje ipotehnolo{kimperformansama i materijalnim resursima kojima raspola`e, posebno {to je u toku modernizacija rafinerijskih postrojewakoja}eomogu}itiproizvodwu derivata za doma}e tr`i{te,aliionauregionu. –Kadasetosvezna,ondajekredibilitet NIS-a daleko ve}i i neuporediv s ostalim u~esnicima nanaftnomtr`i{tupaiuuvozu nedostaju}ih derivata – ka`e Savi}.–Zahvaquju}itome,NISmo`e dobiti i najpovoqnije uslove prilikomuvozaderivataizatone o~ekujemve}epromeneuceni,ai daqe }emo imati razli~ite cene derivata na razli~itim pumpama. [to se ti~e akciza, re~ je o fiskalnoj politici zemqe koja se moraprimewivatijersutouslovi kojiva`ezasvenatr`i{tu.Razli~ite akcize jesu neka vrsta za{titedoma}eproizvodwederivata i privrede uop{te, a PKS se, poznatoje,zala`eza~uvawedoma}eproizvodweusvimsegmentima, paiunaftnojindustrijijerjesamopodizawemprimarneproizvodwe mogu} izlazak Srbije iz ekonomskekrize. D. Mla|enovi}

GeneralnidirektorTelekoma „Austrija” Hanes Ametsrajter izjaviojeju~edakompanijapo~iwe da analizira podatke vezane za mogu}nu kupovinu dr`avnog paketaakcijauTelekomu„Srbija”. –Akobrojkenebududobre,ne}emopredatiponudu–najavioje Ametsrajteruizjavikojuprenosi be~ki ekonomski dnevnik „Virt{aftsblat”. Telekom„Austrija”jejednaod sedam kompanija koje }e do 21.

marta predati svoju ponudu za preuzimaweTelekom„Srbija”. –Postojejo{mnoginepoznati parametri – kazao je Ametsrajter, isti~u}i da, na primer, jo{ nije sigurno da li }e na tender dospeti 51, 80 ili ~ak 100 odsto Telekom „Srbija”. List navodi dasrpskavladatrenutnodr`i80 odstokompanijeTelekom„Srbija„,20odstoudelaimagr~kioperaterOTE,ukojem 30procenata vlasni{tva dr`i wegov suvlasnik,nema~kiTelekom. Poizjavamanadle`nihuTelekomu „Austrija”, ekspanzija na Balkanbi}eubudu}nostiva`na zapodsticawerastatekompanije. – Mi stalno osmatramo da li postojekandidatizapreuzimawe –rekaojeAmetsrajter. „Virt{aftsblat” isti~e da jo{nijenijasnodaliTA,ukolikootkupiTelekom„Srbija”,mo`e nastaviti rad sa svojom sestrinskomfirmom„Vipmobajl”. – Mi `elimo da zadr`imo „Vipmobajl”–rekaojeAmetsrajteruizjavikojujepreneobe~ki dnevnik.

U VLADI VOJVODINE U NOVOM SADU PREDSTAVQENE DR@AVNE MERE ZA ZAPO[QAVAWE

[ansaza 50.000nezaposlenih Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe raspisala je nove javne pozive kojima zapo~iwe realizacija programa aktivnih mera zapo{qavawau2011.godini.Re~je o slede}im programima: „Prva {ansa 2011”, „Stru~na praksa”, subvencionisaweotvarawanovih radnih mesta i samozapo{qavawa,javniradoviiobukazapotrebeposlodavaca. Pore~imadirektorPokrajinskeslu`bezazapo{qavaweVladimira Srdi}a, za aktivne mere zapo{qavawau2011.godiniuSrbijibi}eukupnoizdvojeno5,5milijardidinara,awihovarealizacijatrebalobidadovededozapo{qavawablizu50.000qudi. –Ovemerebi}efinasiraneiz vi{eizvora.IzMinistarstvaza ekonomijuiregionalnirazvojizdvojeno je 3,9 milijardi dinara, Nacionalna slu`ba za zapo{qavaweobezbedilaje1,6milijardu, doksulolalnesamoupravenanivou Srbije ukupno izdvojile 780 milionadinara,od~egaje39vojvo|anskihop{tinaizdvojilo185 miliona,aizbuxetaVojvodineza oveprogremedosadajeobezbe|eno200milionadinara–rekaoje Srdi}. Onjedodaodajeovegodinepove}enbuxetskifondzazapo{qavaweosobasinvaliditetomiiznosi800milionadinara. –Sasigurno{}umo`emore}i dajezaaktivnemerezapo{qavawa u godini pred nama izdvojeno duplovi{enegopro{legodine,a o~ekujemoida}ebrojzaposlenih u ovoj godini biti gotovo duplo ve}inegolane–rekaojeSrdi}. Govore}i detaqnije o programima zapo{qavawa, Srdi} je istakao da je novina u ovoj godini program„Stru~napraksa”,za~iju

Licitirawe nezaposlenima MiroslavVasinjeistakaodasutvrdwedauSrbijiima1,5milionnezaposlenih,ane730.000,kolikojenaevidencijiNacionalneslu`bezazapo{qavawe,kaoitvrdwedanekomanipuli{ezvani~nimpodacima,neodgovorne. – Nepobitna je ~iwenica da je u Vojvodini 2004. godine bilo 293.000nezaposlenih,adanasih,uvremenajve}esvetskeekonomske krize,imamo198.000.Polemikeokobrojanezaposlenihkodnastrajuineodgovornosedajuizjaveuvezistimjerseuna{ojzemqikao nezaposlenolicesmatrasamoonolicekojetra`ipomo}uzaposlewuikojejeuevidencijiNacionalneslu`bezazapo{qavawe,atakojeisvudausvetu–rekaojeVasin.–Svesmou~inilidaseuprotekledvegodinenepove}avanezaposlenostipostiglismoizuzetnerezultateuovojoblasti.Na`alost,nemo`emospre~itidaposlodavciotpu{tajuqude,aliotvarawemnovihradnihmestapoku{avamodaanuliramoitajproblem. realizacijujeobezbe|eno500miliona dinara. Program je namewenmladimado30godinakojinemaju iskustvo u struci, a imaju sredwe, visoko ili vi{e obrazovawe i nalaze se na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Za program „Prva {ansa” obezbe|enoje2,6milijardedinara,iplaniranojedauwemuu~estvuje 15.000 lica s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qa-

vawe,ododkojih}e5.854bitiiz Vojvodine. Program podrazumeva stru~no osposobqavawe i zapo{qavawemladihbezradnogiskustvaustruci. Srdi} je izneo podatak da je u okviruovogprograma,porezultatimaiz2009.godine,~ak56odsto visokoobrazovanihostalonaradnim mestima i nakon obaveza definisanih ugovorom, dok je to slu~aj sa 46 odsto anga`ovanih s

vi{imobrazovawemi37sasredwo{kolskim. Kada je u subvensionisawe otvaraws novih radnih mesta u pitawu,novinajeutome{tosuu op{tinamakojesuuprvojkategorijirazvijenostiiznosizazapo{qavwe podignuti za 100.000 dinara po osobi, u op{tinama koje su u tre}oj kategoriji svaki poslodavackojizaposlilicesevidecije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe mo}i }e da ostvari subvenciju od 200.000 dinara, dok je za op{tine u ~etvrtoj kategoriji razvijenosti predvi|en iznosod300.000dinara.PoSrdi}evim re~ima, u devastiranim op{tinamasvakopreduze}ekojeodlu~idazaposlivi{eod11osoba mo`e ostvariti subvenciju od 400.000posvakomzaposlenom. Zaprogramesamozapo{qavawa ovegodinejeizdvojenoukupno300 milona dinara za otvarawe 2.000 preduzetni~kihradwi.Predvi|enejednokratnapomo}zapokretewe posla jednaka je pro{logodi{wojiiznosi160.000dinara. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin istakao jedaPokrajinskavladapodr`ava programe Nacionalne slu`be za zapo{qavawe,iizraziozadovoqstvo {to je ovoga puta na povla{}enomestozapove}awesubvencijazasvakonovoradnomestodo{lo~ak14op{tineizVojvodine, {tojevi{estrukovi{euodnosu na prethodne godine. Vasin se na ju~era{woj konferenciji za medije posebno osvrnuo na naslove novinama,koji,powegovimre~ima, na nekvalitetan i povr{an na~inprikazujusituacijuuoblasti nezaposlenosti u Srbiji i Vojvodini. E. Dn.


6

poqoprivreda

subota22.januar2011.

„DIJAMANT“ VRA]A DUG

Posle blokade legle pare

Industrija uqa “Dijamant” iz Zrewaninaizmirilajedeodugaza isporu~enisuncokretisojudobavqa~u–poqoprivrednompreduze}u“Raca”.Sumaod39milionadinaraupla}enajeurokukojijevlasnikfirmeDraganRaca daozrewaninskojuqari,uzpretwuda}e u suprotnom ponovo blokirati ulazeu“Dijamant”,aliovogputa uz podr{ku svojih kooperanata. Dapodsetimo,poRacinomnalogu, kamioniwegovogpreduze}asu14. januarablokiraliulazeufabriku,zbogdugazaisporu~eneuqarice.PoRacinojra~unici,upitawu jene{tovi{eod50milionadinara,doksuiz„Dijamanta“,kojijeu vlasni{tvu hrvatskog koncerna “Agrokor”,tvrdilidasusveugovorneobavezeizmirilijo{utokujesewegotkupa. –Stvarnonisamimaokudnego danaredimblokaduuqare,po{to jemojafirmapona{awem“Dijamanta” bila dovedena na ivicu poslovne propasti. U utorak su namuplatili14,ausredujo{25 miliona dinara. Sada moji zaposleni i ja mo`emo malo da odahnemo,timpre{tojemojo~ajni~ki potez naterao i druge doma}e uqaredaseprisetedanamtako|eduguju.Ipakostalojejo{ne{tovi{eoddesetmilionadinaraduga,itajnovacnammorabiti hitnoupla}en.Akonasuqarane ispo{tuje,bi}eponovoblokade– upozorava Raca, vlasnik firme kojasebaviproizvodwomiotkupompoqoprivrednihproizvodai mehanizacije, a obra|uje i oko 8.000hektarazemqe. Ima 259 zaposlenih kojima u protekle ~etiri godine nikada nije kasnila plata. I svim koo- perantima, a ima ih vi{e od 2.500, uredno je pla}ena isporu~ena roba. Zbog toga vlasnik ovogpreduze}ainsistiranatome daseiposlovnipartnerikojima on isporu~uje robu pona{aju odgovornoiurednopla}ajupreuzeteproizvode. @. B.

dnevnik

U JUNU KRAJWI ROK ZA PRIMENU ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE

Od HACCP-a strepi 7.000 pekara Shodno Zakonu o bezbednosti hrane, do 10. juna ove godine svi proizvo|a~i namirnica biqnog porekla mora}e da imaju uveden HACCPsistem.PoZakonuoveterinarstvu, taj me|unarodni standard kontrole proizvodwe ve} nekoliko godina je obavezan zaklaniceimlekare,odnosnosve koji se bave hranom animalnog porekla,a11.junainspekcijaMinistrastva poqoprivrede kre}e i u kontrolu pekara, konditora, uqara... Kako sada stvari stoje, najgore }e pro}i „mali” pekari jer onive}dugoznajuda,akonavremeneuveduHACCP,mogusamo staviti katanac na vrata, ali ipak u najve}em broju to nisu u~inili.PredsednikUnijeprivatnih pekara Srbije Zoran Pralica jekazaodatajdatumza po~etak primene standarda za bezbednosthraneiproizvodnog procesa nije objektivan i da bi zbogtogabezposlamogloostati 50.000qudi. Onjenaveodajeupekarskojindustrijizaposlenovi{eod85.000 qudiu7.000objekata,tedasumwa da }e neophodni standardi biti zadovoqenido11.juna,kad}epo~etikontroleinspektoraizMinistarstvapoqoprivrede. Po podacima novosadskog Udru`ewazanatlija,uNovomSaduimaoko150pekarskihpogona, aodwih,zasada,samopetposedujeHACCPsertifikat.Togovorida}eveliko`ideopekarabitiuproblemujersuobjektegradili nenamenski i sada su potrebnazna~ajnaulagawadabiih sredilionakokakozahtevanovi standard. Onimakojijo{uveknisuuveli HACCP i ne}e uspeti da taj

Od tri miliona do katanca Nenad Vujovi} je za „Dnevnik” rekao da }e se neki „sitni” propustiuuvo|ewuHACCP-atolerisati,odnosnoda}epekarimaidrugimproizvo|a~imahranebiqnogporeklabitiostavqenamogu}nostdategre{keisprave.Zakon,ina~e,predvi|a o{trekazne,upozoravaon,dodaju}idaoneiduidotrimiliona dinara. –Unajgoremslu~ajusledikatanacjer}esvikojinemogu,ne}eiline`eledauvedustandardeobezbednostihranemoratida prestanudarade–naglasiojeVujovi}. posao zavr{e za nekoliko meseci, za utehu mo`e biti to {to u Srbijinemadovoqnoinspektora koji se time bave pa ih mo`da kontrola zaobi|e za neko vreme. Me|utim, sve je to lutrija, a zakon jasno ka`e {ta treba da se uradi. Na~elnik Poqoprivredne inspekcijeGeneralnoginspektorata Ministarstva poqoprivrede NenadVujovi} rekaojeda}einspektori tog ministarstva obilaziti pogone uz prethodnu naja-

vuida}ezakontrolusvihobjekata biti potrebno godinu ili dve, {to zna~i da }e svako ko to `eliuspetidaispunineophodne standarde. Onjenajavioda}eMinistarstvo poqoprivrede uskoro prosleditispecijalanvodi~ohigijenskojpraksiiHACCP-usvima onimakojitajstandardmorajuda primene. –Trebadabudemorealni,ovo jeproceskoji}edatraje,jersvi zajedno moramo da uspostavimo

modeldaseudoglednovremeuvo|ewe HACCP sistema ispo{tujeiprepoznakaopravilokoje}e uposlovawuimatisvakafirma– rekao je Vujovi}. – HACCP sistemkvalitetazna~i}esamoure|enijiidokumentovanijisistem oddosada{weg,awegovouspostavqawenezna~idamorateimati oka~en sertifikat na zidu, inspekciju to ne zanima ukoliko stekaofirmaspremnidasistem sprovedete. Po Vujovi}u, u ovom trenutku je izvesno da vi{e ne}e raditi samooniproizvo|a~ikojisaop{tedanisuustawudaispo{tuju iuvedupredvi|enestandardeili tone`ele. –Sviostali,kojisuuvelisistem,paisodre|enimnepravilnostima,ima}eprilikudasena|u u ure|enom sistemu – konstatovao je on, naglasiv{i da se po proceniMinistarstvapoqoprivrede,90odstozahtevadobrehigijenske i proizvo|a~ke prakse ve} sprovodi u pogonima za proizvodwuhrane,anaosnovupostoje}ihzakonauSrbiji. Uvo|ewe HACCP sistema nije „bauk, koji }e isprazniti kasufirmi”,kao{tosupojedinekonsultanskeku}euprethodnom periodu predstavqale, istakao je on, ukazuju}i na va`nost pravovremenog i ta~nog informisawa proizvo|a~a. Vujovi}jepodsetionatodajeZakonobezbednostihraneusvojen sredinom2009,pa}euskoropro}iprelazniperiododdvegodine za pripreme za wegovo sprovo|eweupraksi.Zakonpredvi|a, osim uvo|ewa HACCP sistema, i obavezu upisa u Centralniregistar. S. Glu{~evi}

Kukuruz stao na 21 dinar Cena kukuruza se ove nedeqe na Produktnoj berzi u Novom Sadukretalaod21dinarkilogram, bez PDV-a, do 21,60 dinara, ali s izra`enim silaznim cenovnim trendom. Bez obzira naovakvade{avawa,nemo`ese govoriti o nekom generalnom padu cene kukuruza, s obzirom na to da je op{ti utisak da }e kukuruz u du`em periodu dr`ati svoju sigurnu i stabilnu visoku cenovnu poziciju upravo u pomenutim cenovnim okvirima,

navodenaBerzi.Ina~e,prose~na cena trgovawa kukuruzom je iznosila 22,97 din/kg (21,27 bez PDV-a). Tr`i{te p{enice i daqe je veoma pasivno. U protekloj nedeqijezakqu~entekprvikupoprodajni ugovor u 2011. godini, itopo27din/kg(25bezPDV-a), {tojeuodnosunaposledwetrgovaweovomrobomizposledwe nedeqeupro{lojgodinirastza 0,93 posto. P{enice nema dovoqno na evropskom tr`i{tu, najavqenataksanaizvozjo{nijedonetaisvetododatnounosi nervozunaovotr`i{te,zakqu~ujunaBerzi.Zakqu~enjesamo jedan berzanski ugovor kupoprodaje soje, u koli~ini od 50 tona po 37,80 dinara kilogram (35din/kg,bezPDV-a).

IZ SEKTORA ZA RURALNI RAZVOJ U KARLOVCIMA

U martu prvi konkursi za vo}are, povrtare, p~elare U Sektoru za ruralni razvoj Ministarstvapoqoprivrede,{umarstvaivodoprivrede,kojijeod jula pro{le godine u zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima, uveliko se pripremaju  podsticajne mere za 2011. godinu u skladusNacionalnimprogramom zaruralnirazvoj.Promocijatog akta,kojimseunarednetrigodine defini{u subvencije Ministarstva poqoprivrede da bi poqoprivrednici unapred znali {tamoguo~ekivatiodpodsticajnihsredstava,jo{traje,auredbe kojekreirajuuSektoruzaruralni razvoj u Karlovcima najverovatnije}ebitiobjavqeneumartu iliapriluiraspisanikonkursi. – Buxet, koji smo dobili, trenutno raspore|ujemo po merama, trude}i se da papirologija bude {to mawa i jednostavnija za poqoprivrednike,odnosnopoku{avamodanapravimonajefikasniji sistem za dolazak do tih para – ka`e pomo}nik ministra poqoprivrede zadu`en za sektor ruralnog razvoja Slobodan Teofanov. – Ciq Ministarstva poqoprivredejeipakdautro{inovac na najboqi mogu}i na~in, da on do|e do poqoprivrednih proizvo|a~a, a ne da se vrati u buxet VladeSrbije.Na{zadatakjedau skloputogprocesarazgovaramo– itoupravo~inimo–srelevantnim udru`ewima vo}ara, vinogradara,p~elara,ratara,povrtara,sasvimakojisudirektnikorisnici tih para. To }e tako|e trajatidomarta,kadaseo~ekuje iraspisivaweprvihkonkursa. Gotovosvakodnevnousalikarlova~kog Magistrata odr`avaju serazniskupovispoqoprivrednicimaiostalimciqnimgrupacijama,~imeje,pore~imaTeofanova, ispuwen drugi razlog za

preseqewe Sektora u Karlovce, atojewihovopribli`avaweMinistarstvupoqoprivrede.Sdruge strane, nagla{ava pomo}nik

zadrugarstva u Srbiji – obja{wava Teofanov. – Treba da formiramo Centar za zadrugarstvouKarlovcimaiuvezis

Svetska banka ~isti Dunav Ove godine, napomiwe Slobodan Teofanov, bi}e nastavqen projakatsmawewazaga|ewaDunava,zapo~etlane.Tojejedanod dvaprojektakojiSektorrealizujeusaradwisaSvetskombankom.Re~jeovelikomekolo{komprojektuuokvirukojegjefinansirano100farmi,unekimasunapravqenelagunezasme{taj te~nogi~vrstogstajwakakaoosnovezabiogaspostrojewaidobijaweenergije.UtokusupregovorisaSvetskombankomozajmudabiprojekatbiozaokru`en. ministra, u tom velelepnom zdawuSektorjedo{aodoodgovaraju}eg prostora za rad, oslobo|en je pla}awa zakupa, a re`ijski tro{kovidalekosuodonihkoje je imao na Obili}evom vencu u Beogradu. –UsklopusaradwesNorve`anima radimo na unapre|ewu

timsmove}imalivelikiskup ovde.Ujekujeiformiraweinteministarskog tela koje }e u narednom periodu imati zna~ajnu ulogu. ^ini}e ga predstavnici 15 ministarstava, koja se direktno ili indirektno dodiruju s materijom ruralnog razvoja. Z. Ml.


Grafike QubiceDenkovi} Izlo`ba crte`a autorke Qubice Denkovi} bi}eotvorenausredu,26.januara,u19.~asova,uMalomlikovnomsalonu KulturnogcentraNovogSada, BulevarMihajlaPupina9.Radovi ove umetnice mo}i }e da sevidedo11.februara,radnim danimaod9do20isubotomod A. J. 10do13~asova.

VE^ERAS U SKUP[TINI GRADA

Kulturaiistorija Ve~e kulture posve}eno novosadskoj raciji odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Plavoj sali Skup{tinegrada.Nastupi}eMi{a Blizanac, hor „Ison”, recitova}e glumica Jelena Sre}kov ipesnikiwaSpasenija Cana Sladojev,govori}e i re`iser Nikola Avramov, dr Ana Frenkel, odbornik Nemawa Starovi}, direktor Ekolo{kog pokreta grada Nikola Aleksi} iAleksandar Veqi},autortrikwigeoraciji. S. K.

Sutranakejupomen `rtvamaracije Pomen`rtvamaracijesutra}eu12 ~asovanaKeju`rtavaracijeodr`ati sve{teniciSrpskepravoslavnecrkve u saradwi s predstavnicima novosadskeJevrejskeop{tine.Episkopba~ki Irinej iepiskopjegarskiPorfirije

Novosadska subota22.januar2011.

Izlo`baradova Bogdana[uputa

U ORGANIZACIJI SPC I JEVREJSKE OP[TINE

slu`i}epomen`rtvama,anakonzavr{etkapomenausve~anojdvoraninovosadskogogrankaSANUbi}eotvorena izlo`baslikaili~nihpredmetaBogdana[uputa,istaknutogumetnikakojijenastradaouraciji. S. K.

Otvaraweizlo`beuqa,grafika,karikaturaili~nihpredmetaumetnikaBogdana [uputa, iz zbirke \ure Popovi}a, odr`a}e se sutra u 14 ~asova, u Galeriji ogranka„Platoneum”,UlicaNikolePa{}a 6. Izlo`bu otvara istori~ar umetnostidrVera Jovanovi},aprisutnima}e se obratiti Wegovo Preosve{tenstvo episkopba~kidrIrinej. T. L.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

[alteri po`eleliqude reme praznovawa je, koV na~no,izanasi`ivotpolako hvata normalan ritam.

Oni koji imaju sopstveni biznis,iliradekodprivatnika nisuba{ne{tonaro~itopraznovali, jer je svaki dan mogu}nost za zaradu, dok su oni kojirade„udr`avnojslu`bi” kao i obi~no imali desetak dana odmora. Ova gomila neradnih dana je bio povod „Elektrodistribuciji”daprodu`i radno vreme svojih naplatnihmestaiblagajni,kako bi„iza{liususret”sugra|animakojinisustiglidaplate re~une.

Sigurnismodaovajdirqivi gest ne}e obradovati Novosa|ane jer on zna~i isterivawe novca iz nov~anika, kojem se u dana{wojkrizinikoneraduje. I pored produ`enog radnog vremenabi}ezanimqivovideti kolika }e naplata ra~una biti ovih dana, jer su silni praznicidobranostawiliku}ne buyete sugra|ana. Iako je krizanikonije{tedeonaprazni~noj trpezi i na poklonima za najmilije, pa je malo ko mislionara~une.Me|utim,zare`ijeseuvekmoraimatinovca jeruprotivnommo`eteostati umraku. B.Markovi}

I„Portished” naEgzitu Legendarnibristolskitriphopbend„Portished”ovogleta }e nastupiti u Novom Sadu na festivalu Egzit, koji }e se po dvanaesti put odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi, od 7. do10.jula. Kako se navodi u saop{tewu organizatora Egzita, prodaja ulaznica za sredwo{kolce i studentepo~elajeju~e,takoda }esredwo{kolcimo}idakupe

kartu za 4.990 dinara, dok }e studenti morati da izdvoje 5.990 dinara za ~etvorodnevnu festivalsku ulaznicu. Svaki kupac ima pravo da kupi jednu kartu, koja }e biti personalizovana i kupova}e je preko internet stranice www.gigstix.com ilili~nouprodavnici Gigstiksa,kojasenalaziuPariskommagazinu. J. Z.

V remeploV

Slu`benicamag sportskeprognoze Unedequpopodne22. januara 1961. bilojeveomaveseloupodstanarskoj sobici mladog bra~nog para Gruji}, slu`benice @ivke i elektri~ara Aleksandra. Oni su u emisiji „Sport i razonoda” Radio Beograda ~uli rezultatefudbalskihutakmica satiketaSportskeprognoze.U kolonikojujepopunilaposavetimamu`a,poznavaocafudbala,

@ivkajeimalasamojedanpogodak.Udrugojkoloni,kojujepopunilanapamet,jerseufudbal nije razumevala, imala je svih 12pogodaka.Takojedonelauku}u pet miliona dinara. Dobitnicisuseodmahdaliura~unawe: kupi}e prvo stan, pa onda automobil.Aakozaweganebude dovoqno para, kupi}e sigurnotelevizor. N. C.

OBELE@ENA 69. GODI[WICA RACIJE

Se}awem protivzlo~ina Minutom }utawa i polagawem venaca naspomenikPorodicaipu{tawemuDunav,ju~ejeobele`ena69.godi{wicanovosadskeracije,ukojojjeujanuaru1942. godine stradalo vi{e od 1.300 nevinih Srba,Jevreja,RomaiNovosa|anadrugih narodnosti. Vence su polo`ili: u ime gra|anaNovogSadagradona~elnikIgor Pavli~i}, u ime Skup{tine AP Vojvodinepredsednik[andor Egere{i ipotpredsednici, ambasador Izraela Artur Kol,zatimdelegacijenovosadskeJevrejskeop{tineiSavezajevrejskihop{tinaSrbije,MaticeRomske,potomaka`rtavaNovosadskeracije,SUBNORVojvodineiNovogSada.SabrodaRe~neflotileVojskeSrbijevenacuDunavspustilisuzamenikgradona~elnikaNovogSadaZoran Mandi},kaoipredstavniciJevrejskeop{tineiMaticeromske. -Uvi{enacionalnojsredinikakvaje na{a,novosadska,isaistorijskimiskustvom kakvo je na{e, pogotovo je va`no da se nikad ne smetne sa uma zlo~in po osnovi nacionalne, verske ili jezi~ke razli~itosti.Idasenikadanedajeizviwewebilo~emu{topodsti~erazdor i mr`wu koji pripremaju takav zlo~in. Nekatrajnose}awena`rtveracije–kojihje,zajedno,uNovomSadu,[ajka{koj

i Be~eju skoro 4.000 - slu`i slobodi i miru, napretku u qudskim pravima, nacionalnoj ravnopravnosti i solidarnosti, demokratskim dru{tvenim odnosimaisaradwizakojusezala`emouEvropiisvetu-rekaojeju~ekrajspomenika na Keju `rtava racije gradona~elnik Igor Pavli~i} tokom obele`avawa 69 godina od novosadske racije. Pavli~i} jenaglasiodasezlo~ininesmejuzaboraviti,azlo~inciostatineka`weni. Predstotinakgra|anapomen`rtvama odr`ao je Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.Horjevrejskeop{tine„Ha{ira” imu{kapeva~kagrupa„NoviSad”izvelisukompozicijeduhovnemuzike. Povodom obele`avawa 69 godina od novosadske racije, predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i izjaviojedaovajdoga|ajnesmedapadne uzaboravidase}awetrebadaslu`ikao opomena budu}im generacijama kako se ovakva i sli~na zlodela nikada ne bi ponovila. «ZajednosapredstavnicimaSUBNORaVojvodineEgere{iju~ejeodaopo~ast nevino stradalim `rtvama i polo`io venacnaspomenobele`jeu@abqu. S. Krsti} Foto:N. Stojanovi}

Gradona~elnikPavli~i}

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

subota22.januar2011.

Festival vina u Temerinu Januarski me|unarodni festival vina, 14. po redu, odr`a}e se sutra u temerinskom Sportskom centru, Narodnog fronta 82. Prijem gostiju je od 10 do 11 sati, a procena kvaliteta vina od 11 do 13 sati. Progla{ewe rezultata i podela priznawa odr`a}e se u 14 sati. Priredba se organizuje radi razvijawa kulture proizvodwe i potro{we vina.

JU^E KOD ZGRADE „DNEVNIKA”

De~ak povre|en pretr~avaju}i bulevar Maloletni N. A. (15) povre|en je u saobra}ajnoj nezgodi koja se desila ju~e oko 11.30 na Bu-

`wa ovog de~aka koji je pretr~avao bulevar van pe{a~kog prelaza. Svedoci ka`u da je N.A.prilikom prvog pretr~avawa ulice izgubio 1.000 dinara, te je odlu~io da se vrati po wih i tada ga je udario beli automobil marke „reno megan” novosadskih tablica. Prema re~ima qudi koji su se zatekli na licu mesta de~ak je lak{e povre|en. Hitna pomo} pozvana je odmah i on je preveFoto:R.Hayi} zen u bolnicu. Polevaru oslobo|ewa kod zgrade licija, ipak, nije htela da da svoj „Dnevnika”. Kako nezvani~no sa- komentar, dok ne bude izvr{en znajemo, u pitawu je bila nepa- potpuni uvi|aj. A. J.

^lanarinom do specijalnih popusta U toku je obnova ~lanarine u Muzi~koj omladini Novog Sada, u iznosu od 2.000 dinara, koja }e va`iti od januara do decembra. Obnovom ili upisom ~lanarine sti~e se pravo popusta od 50 odsto na sve koncerte u organizaciji Muzi~ke omladine. Prvih 50 ~lanova koji uplate ~lanarinu za ovu godinu o~ekuje specijalan po-

pust na komplet ulaznica za festival Nomus 2011, a iznosi}e 1.500 dinara. Oni koji se prvi put u~lawuju moraju popuniti upitnik i doneti fotografiju formata kao za li~nu kartu. Uplata ili ob no va ~la na ri ne je sva kog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini, Katoli~ka porta 2/II. T. L.

c m y

8

dnevnik

DOM ZDRAVQA ZBOG VI[E HIQADA POZIVA DNEVNO SPREMIO RE[EWE

Uskoro jo{ jedan kol centar Dom zdravqa „Novi Sad” otvori}e jo{ jedan Kol centar, preko kojeg }e pacijenti za otprilike mesec - dva mo}i da zakazuju preglede, najavila je koordinatorka Centra Sne`anaBo{kov, isti~u}i da itekako ima potrebe za drugim Kol centrom, s obzirom na frekventnost poziva. Koordinatorka Kol centra ka`e da su u protekloj godini primili milion i sto hiqada poziva, od kojih su 640.000 bili zakazani pregledi, a ostali sugra|ani su tra`ili razne informacije. - Dnevno, u zavisnosti od dana, primimo izme|u 4.000 do 7.000 poziva, a od toga svakog dana zaka`emo dve tre}ine pregleda ka`e Bo{kov dodaju}i da je 10. januara na Kol centar bilo upu}eno ~ak 7.260 poziva. Postoji nezadovoqstvo kod nekih kada je u pitawu ~ekawe na specijalisti~ki pregled, ali opravdawe se nalazi u mawku lekara specijalista, a i broj pacijenata je mnogo ve}i u odnosu na broj termina kojima raspola`u lekari. Kod izabranog le-

kara op{te medicine na pregled se ~eka najdu`e pet dana, kod dermatologa i ORL specijaliste ne ~eka se du`e od tri dana. Me|utim, kod specijalista, poput ginekologa, kardiologa, endokrinologa i radiologa, na pregled se mora pri~ekati deset do petnaest dana. DANAS OD 15 DO 20 ^ASOVA

Bez „halo” zakazivawa Kol cen tar Do ma zdra vqa „No vi Sad” ne}e raditi danas od 15 do 20 ~asova. Iz Odseka za komunikacije navode da je to zbog radova na telekomunikaciji mre`i. - Imamo problem sa zakazivawem za ginekologiju, jer su tamo uvek velike gu`ve, ali ukoliko pacijentkiwa ne uspe petkom da zaka`e pregled za narednu nedequ, mo`e se javiti sestri svog izabranog ginekologa, koja

}e je staviti na spisak, a nikad se ne ~eka vi{e od 15 dana - ukazala je Bo{kov. Dodaje da se uglavnom za preventivne preglede treba obratiti izabranom lekaru, a za kurativne se zakazuje preko Kol centra. Poznato je i da je radiolo{ka specijalnost u deficitu, zbog ~ega se rendgen dijagnostika radi u samo dve ambulante, na Limanu i u Zmaj Ogwena Vuka, a u celom odeqewu radi samo {est radiologa. Dodatno optere}ewe je to {to, osim stanovnika Novog Sada, na snimawa dolaze svi stanovnici Ju`noba~kog okruga. Koordinatorka Kol centra ka`e da ne postoji problem pri zakazivawu za RTG dijagnostiku, jer su prona{li re{ewe. - Zakazivawe se radi tako {to mi pozivamo pacijente, a na osnovu spiskova dobijenih od izabranih lekara i specijalista - objasnila je Sne`ana Bo{kov dodaju}i da su pacijenti, prema rezultatima ankete, zadovoqni 95 odsto ovakvim na~inom zakazivawa. I. Dragi}

U SPC „VOJVODINA” ISPLA]ENE OTPREMNINE

Milion~e u yepu i nov posao pride Za po sle ni u SPC „Voj vodina”, koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, dobili su otpremninu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za godine provedene u ovoj gradskoj firmi i jo{ po 20.000 dinara za svaku godinu radnog sta`a provedenu van Spensa. Novac je dobila i biv{a {efica Slu`be za finansije Qiq an a Pop ov i} ko ja iza sebe ima vi{e od dvadeset godina radnog sta`a, od kojih je osamnaest provela rade}i u Spensu. Po sle od la ska iz ovog preduze}a posao je na{la u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad”. Direktor Spensa @ivko Popovkazao je da je Popovi}ki kao i ostalim prekobrojnim radnicima novac stigao na ra~un, te da je preduze}e podiglo kredit da bi prekobrojna radna snaga dobila otpremnine. Ovim postupkom potpuno je obesmislena namera grada kao osniva~a Spensa da putem socijalnog programa smawi broj zaposlenih u gradskim preduze}ima.

Ni jednim zakonom nije zabraweno da se posle uzimawa novca za opremninu u jednom javnom preduze}u zasnuje radni odnos u drugom. Me|utim, moral bi trebalo da bude iznad zakona, a odgovornost za ovakav postupak, u nedostatku zakonske regulative je i u novom direktoru gradskog prevoznika Branislava Bogaro{kog, koga je Skup{tina grada imenovala krajem decembra 2010. godine za direktora. Bogaro{ki bi kao imenovano lice, trebalo bi da {titi interes grada, ali i firme koju sada vodi. Mesto {efa Slu`be za finansije,koje sada zauzima Popovi} u GSP-u, nije bilo upra`weno. Pripadalo je 12 godina MitruPelemi{u, koji je u vreme kada su zapo{qavali Popovi}ku bio na godi{wem odmoru. Za to vreme, s urednim re{ewem, zamewivala ga je koleginica iz firme. ^elnici GSP-a

^ITAOCI PI[U SMS

Popovi}kin anga`man pravdali su podatkom da Pelemi{ odlazi u penziju za mesec i po dana, dok on sam ka`e da nema nameru da se penzion{e, jer ima vi{e od dve godine nepovezanog radnog sta`a. ^lan Gradskog ve}a za sport Aleksandar Kravi}, u ~ijoj je nadle`nosti Spens, ka`e da je apsolutna odgovornost za sve

ovo na Qiqani Popovi}, da je „wen ~in nemoralan i da niko ko je radio u javnom sektoru ne bi trebalo da posle uzimawa otpremnine ponovo na|e zaposlewe u takvom preduze}u. Ujedno Kravi} „razume svog strana~kog kolegu (direktora Bogaro{kog) iz LSV {to mewa kadrove u nameri da firma boqe posluje”. Z. Deli}

065/47-66-452

A sad u red za tablice U SUP-u opet nekultura. Broj za tablice dobi}ete samo u 7 ujutru, ako budete imali malo sre}e. Kasnije stupaju na scenu me{etari. Dileri, na posao. 064/4405... *** Jeftina legalizacija za sve, osim za prvu zonu. Zna~i mi smo mawe ravnopravni. Ministre Duli}u, kakve to pravnike imate. Da li mi iz prve zone treba da krenemo za Strazbur i tamo se `alimo? Pa i mi smo nezaposleni i ugro`eni. 064/5760... *** Gra|ani su stavqeni u neravnopravan polo`aj, jer objekti u prvoj zoni nemaju popust pri legalizaciji. To je protivno Ustavu. Da li je neko gra|anin drugog reda zato {to stanuje u prvoj zoni? Zna~i, kom{ija preko puta skoro za xabe legalizuje, a ja samo 20 metara od wega, preko 10.000 evra. To je protiv ustava i gospo|a Mu{kiwa-Heinrich bi trebala da se time pozabavi, kao Ombudsman. Kada su xabe deqeni stanovi, nije se pravila razlika gde ko ivi. Mi iz prve zone smo ve}a sirotiwa, nemamo ba{tu, sviwac i koko{iwac, nego sve kupujemo na preskupoj pijaci. Podvucite crtu i sve legalizujte po podno{qivim cenama. 064/4027... *** Dokle }e ova dr`ava od naroda praviti budale? Postoji li iko ko mo`e za{tititi ovaj

narod? Ne daju ti da radi{, da zaradi{, da se le~i{, hrani{ i `ivi{... ali i pored toga mora{ da stvori{ pare i plati{ sve wihove namete, ina~e dolaze uteriva~i. [ta }e biti sa onima koji vi{e nemaju ni{ta? 062/8488... *** [ta nam radi „Informatika“ ? Imam dug 18.000 dinara i kada sam tra`io obja{wewe reko{e da imam dva utu`ewa po 6.900 dinara, a 4.200 dinara duga na koji otpada jo{ oko

„Informatika“ je na{a sramota! Pla}amo imaginarne kubike prqave hladne i tople vode (koja nije ni upotrebqiva) po najve}oj ceni u Srbiji. Kao da u svakom stanu dr`imo autoperionicu. Nemamo uvid koliko ko potro{i i mora{ da plati{ koliko oni misle da treba. Wihov izgovor za poskupqewe...vre|a qudsku inteligenciju... 062/8488... *** Pohvale za radnike „Stana“. Popravili su havariju na kana-

2.000 dinara kamate, zna~i moj dug je 2.200 a za koga pla}am „reket” od 15. 800 dinara ??? Nenad. 066/5177... *** Jel’ to ta Vlada {to }e privu}i strane investitore, pa preko no}i opali takse na privredna vozila kao da su najluksuznije limuzine? Pqa~ka. 063/520...

lizaciji, popravili plo~ice, okre~ili plafon kod kom{ije. Jednom re~ju kao da se ni{ta nije desilo. Svaka ~ast. 063/587... *** Zar Spensu ne treba {ef odeqewa za finansije, pa je Q. Popovi} vi{ak? Zar direktor GSP uzima rukovode}i kadar

iz xaka sa feleri~nom robom, jer vrsni stru~waci nisu i ne bi smeli biti vi{ak, naro~ito u preduze}u kao Spens, jer finansijsku slu`bu sigurno nisu ukinuli. Pa kako ba{ vi{ak da bude najpogodniji radnik, a u GSP ima nekoliko stru~nijih i iskusnijih radnika? 064/0484... *** Verovatno ste ~uli pri~u da je jedna persona dala otkaz u SPC „Vojvodina“ i uz maltene milionsku otpremninu oti{la, te se bez konkursa zaposlila u GSP , preduze}e koje je, tako|e, na dr`avnim ( narodnim ) jaslama kao i ono predhodno. Problem je u tome {to to uop{te nije pri~a ve} `iva istina. Naravno oglasili su se i gradona~elnik, pa i novope~eni direktor GSP-a. I {ta su rekli? Takore}i ni{ta, da zakon nije prekr{en i da je to pitawe morala. Sve u svemu posuli se pepelom. Tako je to kod nas, ministar Bo`a mo`e da kr{i zakon, pa se onda u najboqem slu~aju izviwava, pa po ~emu onda jedan „~inovnik~i}” sasvim zakonito nebi uzeo otpremninu, pa se opet udomio na beli hleb, dok drugi kao ovce stoje u redu na Zavodu za zapo{qavawe nemaju}i ni za crni hleb. A moral {ta je to? Nit se jede nit se pije, a nemo`e{ ni u xep da ga strpa{. 064/479....


subota22.januar2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

Sne{koBeli} pravidru{tvo Qudi,kaodru{tvenabi}a,uglavnomnevolesamo}uiizbegavajusamovawe,tejetakoiovajprodavacnaSatelitskojpijaci, unedostakudru{tva,odnosnomu{terija,odlu~iodaodraspolo`ivog materijala napravi kompawona. I tako nastade, punim imenom i prezimenom - Sne{ko Beli} od Satelitske pijace, unikatan primerak, nije na prodaju. Prodavac je na ovaj na~in iskazaokreativnostiprekratiovreme,azauzvratdobiodru{tvo i na~inio svoju tezgu jedinstvenom i druga~ijom od svih ostalihpija~nihtezgiugradu. J.Z.

ZIMSKA SLU@BA RADI PUNIM GASOMISLU[AMETEOROLOGE

Pahuqepodnadzorom svedoponedeqka Prema najavama meteorologa,sneg}eugradu padati sve do ponedeqka, {to mo`e usloviti formirawe ja~eg sne`nog pok riv a~ a. Zims ke slu` be gradskih preduze}a spremno su do~ekale i ovaj sneg. Radnici “Puta” na teren su iza{li u ~etvortak u popodnevnim satima kako bi preventivno tretiral i put ev e, jer kak o ka` e portp ar olk a Jel en a Stoi s avqevi}, tokom no}i padaju temperature pa postoji opasnost od poledice. - Mi smo jo{ uvek u drugom stepenu pripravnosti. Na terenu je bilo 30radnika s 20ma{ina.^i{}ene su ulice prvog i drugog prioriteta,a na sremskoj strani, posebno na putu prema Popovici, vi{e puta je ~i{}en sneg,jer se tamo i najvi{e zadr`avao –isti~e sagovonica i dodaje da su mostovi tak o| e ~i{ }en i magn ez ij um hloridom.  Ipak, isti~e da se saobra}aj odvija usporeno, te apeluje na gra|ane da na put ne kre}u bez zimske opreme. Stoistavqevi}eva ka`e i da se `e{}e padavine o~ekuju danas, te je ova slu`ba non-stop u

Berzavinila ikoncert Drugajubilarnaberzavinilau CK 13 odr`a}e se danas u ovom omladinskomcentruu13~asova, a koncert bendova „Lajn aut” i „Ruski lekari” zakazan je za 22 ~asa. Ulaznice za koncert mogu se kupiti na ulazu u CK 13 pre po~etkakoncertapoceniod250 dinara, dok su ulaz i u~e{}e na berzivinilabesplatni.OmadinskicentarCK13nalaziseuUlicivojvodeBojovi}a13. J.Z.

pripravnosti, kako bi bili spremna ukoliko bude progla{en prvi stepen. I radnici „Gradskog zelenila“ ju~e ujutru se od 6 ~asova nalaze se na terenu i na 27lokacija za ~iste sneg i posipaju so i rizlu. - Trenutno je anga`ovano 84 radnika,a koristi se i devet vozila mehanizacije,od 32koliko je na raspolagawu. Radnici }e biti na terenu sve dok to vre-

menske prilike budu uslovqavale,a po potrebi }emo anga`ovati i dodatnu mehanizaciju - naveo je portparol Ivan No`ini}. Iz ovog preduze}a podse}aju da je u wihovoj nadle`nosti ~i{}ewe snega na stazama u i oko park ov a, na autob us kim stajali{tima u gradu i industrijskoj zoni, na 10 gradskih trgova, tu su i prilazi mostovima,stepeni{te i {etna staza na tvr|avi…

Radnici i mehanizacija zimske slu`be u “^isto}i” su neprekidno na terenima od prekju~e popodne.Radnici i kompletn a meh an iz ac ij a zims ke slu`be ju~e su u 3 sata ujutru detaqno radili na uklawawu sneg a i ~i{ }ew u pe{ a~k ih prelaza,pe{a~kih staza,trgova i platoa. -Slu`ba za izno{ewe sme}a je tokom jutra imala problema sa ulaskom kamiona za odno{ewe sme}a u ulice na uzvi{ewima na sremskoj strani grada, u kojima nije o~i{}en sneg sa kolovoza.Kante za sme}e u tim ulicama }e biti ispra`wene ~im se budu stekli uslovi -navode u ovom preduze}u i apeluju na gra|ane,kao i na preduze}a i vlasnike poslovnih prostora da ispo{tuju svoju obavezu i uklone sneg ispred svojih ulaza. I ostale slu`be rade svoj deo posla,a komunalna inspekcija i policija kontroli{u da li se gra|ani odnosno vlasnici lokala pridr`avaju odluke o ~i{}ewu snega.Q.Nato{evi} Foto:S.[u{wevi} N.Stojanovi}

REKONSTRUKCIJAIIZGRADWA[KOLAIVRTI]AUGRADU

[kolarcimane}e bititesno Pro{irewe nekoliko {kola, dve nove sportskesale,zavr{etakizgradwejednenove {kole i po~etak gradwe novog vrti}a, izme|u ostalog,  planovi su Uprave za obrazovawe za 2011. godinu. Kada se ve}i deo buxeta za obrazovaweotpi{enaPred{kolskuustanovu„Radosnodetiwstvo“,preostalihtridesetakodsto bi}e usmereno na projekate u osnovnim {kolama, dok se realnosmaweweodnosina sredwe{koleukojima }e ove godne Grad finansiratisamoteku}a odr`avawa.Ipak,kakojeUprava zaobrazovawebilajedanodvrednijih,kadajere~okonkurisawus projektima kod drugih fondova, Tehni~ka {kola „Pavle Savi}“ }eodnovcaizFondazakapitalna ulagawa dobiti novu salu za fizi~ko. -Ovegodinesledinastavakrealizacije projekta kod Evropske investicionebankeukojemNovi Saddobijanovu{kolunaKlisii pro{irewe O[ „Svetozar Markovi} Toza“ i „Kosta Trifkovi}“.Nakon{toizradimoprojekateipribavimodozvolezagradwudo}i}edopotpisivawamemoradumasaEIB,apotomidoraspisivawatendera,koji}eraditi Ministarstvo prosvete – objasnioje\uki}. Grad}efinansiratinadogradwu Osnovne {kole „Dositej Obradovi}“,{to}esapro{irewem O[ „Svetozar Markovi} Toza“ omogu}iti re{avawe problema

prenaseqenosti {kola na Detelinari,naseqakojeseposledwih godina najvi{e izgradilo. Kako \uki}navodi,postoji`eqaida seuradimakarjednafazagradwe sportskehalezaisturenaodeqewa{kolena^eneju.

jina i Republika, aplicirati gde god je tomogu}e,dasepribavi novac za izgradwu pofazama. -Sobziromnatoda se realno nivo buxetskih sredstava za obrazovawe unazad dve tri godine nije pove}ao,ve}jezna~ajno mawi, kada uzmemo u obzir inflaciju, ipak mislim da smo uspelidaodr`imovisok ritam radova, ~emu je uveliko doprineloito{tosmouspelidado|emodoodobravawa projekata iz drugih izvora – smatra\uki}. Do aprila bi trebalo da bude zar{enai{kola„MilanPetrovi}“naNovomnasequ,~ijajeizgradwa po~ela pro{le godine. Po zavr{etku gradwe, najavquje na{ sagovornik, po~e}e velika akcijaopremawa{kolezakoju}e

Planiranvrti}uRadni~koj Kada je re~ o Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“ najve}ainvesticijaza2011.godinubi}e,semizgradwecentralnekuhiwekojasefinansiraizFondazakapitalnaulagawa,izgradwanovogvrti}auRadni~kojulici.\uki}ka`eda}eovegodinemo}idasezavr{iprojektovaweidaseobezbedinovacza prvufazuizgradwe. Ipak, centralno pitawe koje bitrebaodasere{avaovegodine je,pomi{qewu\uki}a,vezanoza Muzi~ku {kolu. Grad je obezbedioplacnaLimanutri,tesenada da }e mo}i da se obezbedi novac za projektovawe, nakon ~ega }esvinivoivlasti,Grad,Pokra-

biti potrebna pomo} ustanova, institucijaipojedinaca,jerjeza ovaj projekat potrebno oko 100 miliona dinara. Me|utim, iako jeidejada{kolaotvorivrata1. septemra,\uki},kakoka`e,nema iluzijada}eonabitikompletno opremqena. A.Vidanovi}

Foto:S.Mileti}

UKARLOVA^KOJOP[TINI

Zvoni„zeleni”telefon Od 1. januara `iteqi Sremskih Karlovaca imaju priliku daprijaveekolo{keikomunalneprobleme,tezatra`einformacijeiztihoblastinabrojtelefona 021/685-3040. Takozvani “zeleni” telefon uveden je u okviruprojaktaprivbli`avawa gra|ana i lokalne vlasti, koji finansira Pokrajinski sekretarijatzalokalnusamoupravui me|uop{tinskusaradwu. Zapo~etak,gra|animoguda pozovu ovaj broj radnim dani-

maod8do13sati,akaonezvani~no saznajemo, postoji mogu}nostuvo|ewade`urstavai nakon 13 ~asova.  Do sada nije bilo prijava ugro`avawa `ivotne sredine, ali su zabele`enipoziviukojimasugra|ani tra`ili od nadle`nih u JKP „Belilu” da obave neke poslove, kao {to su se~a stabala koja prete da ugroze bezbednost prolaznika, odno{ewesolizaposipawekolovoza isli~no. Z.Ml.

VESTI Odponedeqkakarte za„Legende” Prodajaulaznicazakoncertgrupe„Legende”po~iweuponedeqak, 24. januara u SPC „Vojvodina”. Ulaznice }e mo}i da se kupe na centralnojblagajniuprizemquobjektasvakogdanaod12do20~asova.Cenakaratazaparteriznosi1.300,azatribine1.100dinara.Koncertse odr`ava14.februarau20~asovauMalojdvoraniSpensa. A.J.

Razmenazimskeopreme Razmenazimskeopremeodr`a}esedanasod9do13satinaSpensu. Kao i prethodnih godina razmena }e se obavqati na platou ispred Gradskekafane,aprodajnomestojebesplatno. N.R.

Izlo`baplakata Izlo`ba plakata studenata Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija bi}e otvorena u sredu, 26. januara, u 18 ~asova, u galeriji „NSnova”,foajeSrpskognarodnogpozori{ta.Ovojedrugaporeduizlo`ba,amentorprojektajeprofesorDoruBosiok. A.J.

KoncertBorisaKova~auSinagogi Koncertvojvo|anskogkompozitora,izvo|a~aimultimedijalnog umetnikaBorisaKova~a odr`a}eseve~erasu20~asova,uSinagogi.Programserealizujepovodomautorovognajnovijegalbumapod nazivom “Chamber music”. Ulaznice po ceni od 500 dinara mogu  se kupitinaulazuuSinagogu,dvasatapredpo~etakkoncerta. T.L.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

subota22.januar2011.

c m y

10

ВИШЕОД1.700СРЕМАЦАЧЕКАУРЕДУЗАХЛЕБ

Оброцизависе оддонатора Писцинапријему

Пријемзакикиндске књижевнике

КИКИНДА: Заменик председника кикиндске Општине Милош Латиновић уприличио је јуче пријем за три кикиндска књижевника Срђана Срдића, Срђана Тешина и Мићу Вујичића. Ова три писца су имала успешну годину, издали су нове романе, док су књиге Срђана Срдића и Миће Вујичића ушле у ужи избор за доделу НИН-ове награде. -Осим Београда мислим да ниједан град у Србији није имао двојицу књижевника у тако еминентном друштву и да нису толико млади колико јесу, мислим да би направили и корак више. Важно је да су на најбољи и најлепши начин презентовали средину из које су потекли. Роман Срђана Тешина је у ужем избору за нагарду коју додељује Друштво књижевника Војводине за књигу године. Роман Срђана Срдића „Мртво поље“ налази се у конкернцији за „Виталову“ награду која је у

рангу респектабилних награда – рекао је Латиновић. - Нема ту ништа што би одредило неку књижевну школу, правац него се показује да на једном малом простору књижевност може да функционише из сасвим различитих, чак некад супотстављених перспектива и то је оно што се публици допало – истакао је Срђан Срдић.. Мића Вујичић, захваљујући на пријему, рекао је да су њих тројица поетички до ста различити, али да је важно што сви живе у истој општини и лепо сарађају. Однос према уметницима у Кикинди драстично се мења и то показује управо данашњи пријем, рекао је Срђан Тешин. Обраћа се већа пажња на индивидуу, појединца, ставароца. Сва тројица књжевника имају исту издавачку кућу „Стубови културе“ и добитници су Пекићеве стипендије. Романи кикиндских књижевника могу се купути у Културном центру. А.Ђ.

Промоција књиге НОВИБЕЧЕЈ: Народна библиотека Нови Бечеј, организује у понедељак промоцију књиге „ Враћатете се док не научите“ астролога и регресотерапеута Божидара Поповића из Краљева. Промоција ће бити у Галерији Народне библиотеке, а почеће у 19 сати. М.К.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (20.30,­22.45),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30,­15.30­16.30,­18.30),­„Grin hor­net”­ (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.15, 17.50,­20115.),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.15). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka„­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red„­(21.30). Art­ bi­o­skop­ „Vojvodina„­ na­ Spen­su:­ Film­ski­ ka­le­i­do­skop­ Ser­ge­ja­ Pa­rayano­va­„Le­gen­da­Su­ram­ske­tvr­|a­ve„­(19).

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Uspa­va­na­le­po­ti­ca”­(11),­ve­li­ka­sa­la­„Ja­re u­mle­ku”­(20).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: NatalijaVujovi}, LidiaGrli}, Natalija[oklova~ki-Stani~kov, MajaMeselxija i TijanaTerzi} iz Novog Sada, Nata{aPetrovi} iz Beo~ina, JelenaKi{ iz Ba~kog Jarka, Jasna Halupkova iz Kulpina, StanislavaKaranovi} iz Ba~ke Palanke i JelenaBo{kovi}-Martinenkoiz Beograda. DE^AKE: Miwa Kowevi}, Gabriela Kotur, Bojana Kula{inovi}, Borislava Zlatar, Mirjana ]ulibrk i Anifa Durmi{i iz Novog Sada, ErikaFiri} iz Koviqa, JelenaDoki} iz Sremske Kamenice, Qiqana Trajkovi} iz ^ortanovaca, Natalija Mandi} iz Ba~kog Jarka, ZoricaFamili} iz Obrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miroslava Blagoja Dostan - Jeleni} (1952) u 9.45 sati - ispra}aj, Anica Marina Mati} (1936) u 10.30 - urna, Isa Milete Popov (1925) u 11.15, Marija Antala @ivkov} (1944) u 12, Qiqana An|elka Mati} (1937) u 12.45 - urna, ^edomirka Borisava Niki} (1922) u 13.30, Branislav Jovana Ostoji} (1938) u 14.15 i Kata Marka Adamovi} (1931) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawene Du{anka Mihajla Novakov} (1929) u 11 sati, a \uja Lazara Radi{i} (1930) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Janko Pere Miqkovac (1938).

СРЕМСКАМИТРОВИЦА: У групи донатора који су тоПрема подацима Општинских од- ком протекле године помагали бора Црвеног Крста у Сремској сремачке народне кухиње, изМитровици, Инђији, Шиду, Руми двајају се, између осталих Влаи Старој Пазови, преко 1.700 да Републике Србије, ТелевизиСремца и ове године ће свој оброк ја „Б 92“ (акција „Храна за тражити на „народном казану“. све“), Министарство пољоприКао и лане, највећи број директ- вреде, као и Републичка и Поних кориника народне кухиње крајинска Дирекција за робне има у Сремској Митровици 450, резерве. С обзиром на чињеницу колико и Старој Пазови, у Руми да се највећи део новца добијен 396, Инђији 220, Шиду 200. Како наводе у сремскомитровачком Црвеном Крсту, број корисника националне кухиње из године у годину се повећава. Тако је 2009. године „на казану“ било 260, да би се до почетка ове године број попео на 450 корисника. Локалне самоуправе у Срему су, за потребе народне кухиње, у току протекле године, укупно издвојиле око 18 милиона динара и то: у Старој Пазови, пет милиона, у Сремској Митровици издвојено је 2,8 милиона, у Шиду милион, Руми, 4,8 Чекајухрануизказана милиона, Инђији 3,78 од чега је према буџетској расподели потрошено 2,5 милиона динара. обично утроши на припремање Висина износа који је буџетом топлих оброка и друге материпредвиђен за народне кухиње за- јалне трошкове, ова помоћ је виси како од броја корисника, преко потребна. тако и од могућности локалних У програм народних кухиња власти. Секретар шидског Црве- може се укључити на основу ног Крста Ивица Јовић истиче процене стручњака Центра за сода шидска народна кухиња цијални рад. Ипак, Црвени Крст функционише без већих поте- је тај који, спрам својих могућшкоћа захваљујући разумевању ности, одлучује о томе да ли ће и сарадњи локалне самоуправе се укључења и спроводити. Некоја се, како наводи, огледа, не ретко, ово је оптерећавајућа само у директном одвајању кроз околност, с обзиром на чињенибуџет, него и кроз помоћ која се цу да често нема довољно средредовно даје, ако се за тим укаже става за све. Услед тога, како напотреба. помињу у сремскомитровачком

Црвеном Крсту, број евидентираних на жалост није и коначан број оних којима је овај вид помоћи потребан. У том смислу, предност имају старачка и самачка домаћинства, радно неспособни родитељи са децом, радно способни са више од двоје деце, пензионери са пензијама испод републичког нивоа, материјално угрожене поро-

DNEVNIK

Брже до фабрикеу Вишњићеву

ШИД: Јуче су одборници СО Шид донели одлуку да се скрати чекање инвеститора на папирологију, везану за изградњу фабрике за рециклажу гума у Вишњићеву. Директор ЈКП стамбене услуге и грађевинско земљиште Зоран Семеновић је објаснио одборницима знаћај овакве одлуке, па су они њсвојим гласовима променили намену око 100 хектара пољопривредног земљишта у општини Вишњићево у грађевинско. Од те површине, нешто више од 47 хектара, за 23 милиона динара, купили су немачки инвеститори, фирма „Бертол – Симон - Фазеол енерџи“ који ће градити фабрику за рециклажу гума, а остало ће сачекати новог инвеститора. Вредност инвестиције је 135 милиона евра, а када фабрика буде готова, у њој ће се запослити од 140 до 200 радника. Канцеларија за инклузију Рома дала је препоруку да се ту запосле само Роми, али одборници се о томе још нису изјаснили. Д.С.

Рaсписан конкурсза 12волонтера

дице без имовине, са више од двоје деце и друге најугроженије категорије. Док у митровачком Црвеном Крсту сматрају да ће се за потребе народне кухиње ове године морати издвојити више средстава него лане, у инђијском Црвеном Крсту пак истичу да проблема са намирницима неће бити, јер се јављају донатори, али им је новац неопходан за куповину зачина плаћање струје, грејање просторија где се испоручује храна, као и гориво за возило којим се храна транспортује. С.Лапчевић

РУМА: Конкурс за пријем на стручно оспособљавање 12 младих, факултетски образованих волонтера у Општинској управи Општине Рума, званично је расписан јуче. Реч је о младим грађевинским инжењерима, еколозима, професорима енглеског језика и другим занимањима, којима ће, како истиче председник Скупштине Општине Ненад Боровић, унапредити рад сервиса грађана. Да подсетимо, румска локална самоуправа је још 2008. године примила факултетски образоване младе стручњаке, чиме су успостављени чвршћи контакти са Европском Унијом, који су резултирали добијањем средстава усмерених ка едукацији младих волонтера који ће по истеку расписаног конкурса почети да радe. С.Л.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA  ZA MALE @IVOTIWE,  Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET  „DIJAGNOSTIKA  CENTAR”,  rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA  „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA  ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO,  Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik БЕЗПОСЛАСКОРОПЕТИНАОПШТИНЕ

Неактивнискинути саевиденције ВРБАС: Крај 2010. године на евиденцији Националне службе за запошљавање у Врбасу дочекало је 7.282 лица, међу којима је било 3.817 жена, при чему је током претходне године остварено 1.904 запослења, што је за око 250 више него 2009. године. Према речима шефа НСЗ у Врбасу ГоранаКалуђеровића, крајем 2009. године на евиденцији службе се водило преко осам хиљада лица, док је тај број у децембру 2010. године смањен за скоро 1.000. - Нажалост, то није последица експанзије нових радних места и запо слења већ више сређивања евиденције назапослених, са циљем да се утврди стваран број незапослених у општини Врбас. Наиме, са евиденције се скидају лица која нису активно тражила посао и према неким проценама и подацима којима располажемо у служби од укупног броја незапослених у овом тренутку две трећине грађана са наше евиденције заиста активно тражи посао, док су остали потпуно незаинтересовани, или се повремено јављају у службу у потрази за запослењем, или да се пак пријаве за неки од наших програма - рекао је Калуђеровић.

Он истакао да ће НЗС у Врбасу у 2011. години на располагању имати око 10 милиона динара намењених програмима запошљавања од при чему ће пет милиона обезбедити општина Врбас, а других пет Министарство економије и регионалног развоја. - Уколико се остваре ова средства у пуном износу, очекујемо запошљавање или доквалификацију и преквалификацију за око 70 лица - каже Калуђеровић, који је покренуо иницијативу да у сарадњи са НСЗ и администрацијама у општинама Кула и Србобран, организује заједничке сајмове запошљавања. - Средства за самозапошљавање највише користе мали предузетници. Било би добро да са овим програмом упоредо организујемо сајам запошљавања и сајам предузетништва и занатске делатности, где се видело која врста делатности има прођу на тржишту. На њима може доћи до удруживања, нових пословних идеја, како би програми самозапошљавања имали трајни карактер и довели до коначног решавања проблема незапослености за појединца који се одлучи на овај корак - рекао је Калуђеровић. Н.Перковић

Воданадиредо прагова

УСЕЛИМАКИКИНДСКЕОПШТИНЕКРИТИЧНО ЗБОГПОПЛАВЕ

Живот у полусрушенимкућама КИКИНДА: Десетак породица из Башаида, Банатске Тополе и Руског Села иселило се из својих кућа које су у критичном стању због велике количина воде. На терену се санирају штете, тако да ће у Башаиду, Сајану и Иђошу биће пресечени путеви, а у осталим местима прокопавају се канали који ће одвести вишак воде. Председници месних заједница састали су се јуче са члановима Општинског већа Браниславом Чолаком и Имреом Кабоком и директорицом Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“ ЕдитомДивковић, како би се договорили о санирању штета насталих поплавама. Најкритичније је у Башаиду где је урушено десетак кућа. Једна мештанка, чија се кућа срушила, смештена је у Дом старих, док остали покушавају да санирају насталу штету. - Неколико породица борави у деловима кућа који нису урушени, а неки су се привремено сместили код родбине. Има још кућа које су склоне паду и урадићемо све што је у нашој моћи да помогнемо. Једна кућа је пала у Мокрину, док је у Руском Селу једна породица исељена, а урушено је неколико кућа рекао је Бранислав Чолак.

У Башаиду ће бити пресечен магистрални пут М-24, ради отицања вишка воде. У Сајану ће такође бити пресечен пут, а биће очишћени и критични пропусти - Руско Село је најугроженије. У двема улицама очистићемо уличне канале и спојити са каналом који ће одветси вишак воде – објашњава Чолак. - У Банатској Тополи најкритичније је између Београдске и улице Ослобођења, као и у улици Петефи Шандора. Баште и окућнице су под водом, а како водостај расте, може се догодити да вода уђе у куће. У овом делу села канали су уређени летос, али вода је поново надошла. У Иђошу су две критичне тачке. Једна је иза гробља, где ће бити пресечен пут, а проблем решавамо и на парцели породице Милеуснић. У Банатском Великом Селу биће уређена два пропуста, јер у баштама има воде. Средства за санације и неопходне радове обезбеђена су из буџета општине Кикинда, са ставке намењене месним заједницама, као и из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, с обзиром на т да је свака месна заједница добила око два милиона за пројекте одводњавања. А.Ђуран

Инђијскимстипендистима по 15.000динара

ИНЂИЈА: Према одлуци председника општине Инђија ГоранаЈешића, износ стипендија које се месечно додељују најбољим студентима ове сремске општине, са досадашњих 13.500 динара, биће у овој години повећан на 15.000. динара. И до сада су стипендије које је инђијска општина додељивала својим студентима биле највеће у Србији, а ово је једанаеста генерација студената која ће, за свој успех, добијати новчану надокнаду. Ове године, могућност да оствари стипендију имаће 50

студената који живе на територији Општине Инђија и који у свом студирању постижу најбоље резултате. Стипендија се исплаћује током десет месеци, тако да је укупни износ који ће сваки студент добити 150.000 динара. И поред конкурса расписаног за 50 стипендиста, одлуком председника општине, прошле године је чак 88 студената, са просечом оценом изнад 8,5 добило новчану надокнаду. До сада, студенстске стипендије општине Инђија, добило је укупно 406 студената. С.Л.

subota22.januar2011.

11

ПОТПИСАН УГОВОР О ГАСИФИКАЦИЈИ ОПШТИНЕ БАЧ

Прикључцинакредит БАЧ: Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и председник општине Бач Томислав Богуновић потписали су јуче уговор о гасификацији те јужнобачке општине, вредан 6,5 милиона евра. Гасификацијом Ба-

половине 2012. године, казао је Бајатовић и додао да је за довођеwе гаса до те општине потребно додатних 10 милиона евра, тако да ће целокупна вредност тог посла износити око 16,5 милиона евра. Бајатовић је најавио да ће

Без поскупљењагаса? Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић изјавио је јуче у Бачу да то јавно предузеће, заједно са Владом Србије, настоји да нађе решење да у земљи не дође до поскупљења гаса. - Евентуално поскупљење гаса зависиће од кретања курса динара у односу на долар - рекао је Бајатовић новинарима, после потписивања уговора за гасификацију општине Бач. ча биће завршен гасни прстен, који обухвата и Бачку Паланку, Оxаке и Апатин. Гасификација општине Бач требало би да буде завршена до

радови почети чим временски услови то дозволе и биће извођени у три фазе. Биће гасификована читава општина Бач, заједно са насељеним ме стима, одно сно

Спотписивањауговораогасификацији

укупно око 6.000 домаћинстава и индустријских субјеката. Бајатовић је рекао да ће за домаћинства која желе да се прикључе на гасну мрежу бити обезбеђен кредит за финасирање прикључка на три године и напоменуо да ће цена прикључка износити 650 евра.

ВЛАСНИЦИИДИРЕКТОРИТУЖЕПРЕДСТАВНИКЕРАДНИКА

Синдикалнилидерина оптуженичкојклупи

ЗРЕЊ АН ИН: Власницима и директорима зрењанинских предузећа осладило се да туже радничке лидере па је након Мите Лисице, некадашњег вође штрајкача у „Шинвозу”, на оптуженичку клупу овдашњег суда ове недеље требало да седне и вођа протеста у Индустрији меса БЕК и одборница у Скупштини града Милена Прстојевић. Кривичну пријаву против ње поднео је генерални директор посрнуле месне индустрије Жарко Милидраговић, сматрајући да је Прстојевићева својим понашањем и изјавама допринела негатив-

незаинтересовани да улажу у фабрике и наставе са производњом – прокоментарисао је Малешев. Прво од суђења против зрењанинских синдикалних вођа везано је за „Шинвоз”. Радничког лидера Миту Лисицу због клевете и увреде тужили су већински власник фирме за ремонт шинских возила Небојша Ивковић и некадашњи директор Драган Јефтовић, тврдећи да је Лисица јавно износио бројне неистине о фабрици током њене приватизације.

Уношењестраха међураднике МиленаПрстојевић

МитаЛисица

ној слици о овој компанији. Милидраговић је тужио и регионални лист „Зрењанин”, због текста који је објавио 2009. године а у

коме је указано на неуспелу реорганизацију БЕК-а и у ком је цитирана изјава тужене Милене Прстојевић. Међутим, овонедељно прво рочиште је одложено због изненадне болести тужитеља, који је о томе обавестио суд телеграмом уочи самог суђења. Председник Већа савеза само сталних синдиката Мирко Малешев оценио је да се у оваквим случајевима ради о покушају застрашивања радника, јер када се то дешава синдикалним вођама, „шта онда обични пролетери могу да очекују”. - Све указује на то да ће нове газде тужити многе синдикалне лидере који су указивали на пропусте у приватизацији. У Зрењанину је ситуација јасна - у мноштву приватизованих фирми власници су

Мирко Малешев је указао и да је радницима скробаре ИПОК запрећено подношењем кривичних пријава јер су недавно својим телима покушали да зауставе пленидбу имовине фабрике. - Иако је делегација града тог дана била у Београду на преговорима са надлежнима, како би се решило покретање производње у ИПОК-у, судски извршитељи су дошли са налогом да уђу фабрику и заплене имовину на име потраживања поверилаца. Сматрамо да је све ово што се дешава само уношење страха међу раднике – објашњава Малешев. Као сведок одбране у овом предмету пре месец дана појавила се председница Савета за борбу против корупције ВерицаБараћ. Она је тада најавила да ће поднети кривичне пријаве против одговорних лица због кршења закона, злоупотребе у приватизацији и намерног изазивања стечаја у „Шинвозу”. Ж.Балабан

Смотрастваралаштва четирисела КУПУСИНА: Традиционални „Четворо спрег“, манифе стација четири села - Свилојева, Богојева, Купусине и Дорослова завршава се данас у Купусини, програмом који припремају аматери из ових села. На овогодишњој манифестацији, која се одржава по 43. пут, учествује око 150 чланова културно-уметничких друштава из поменутих села, а сви они настоје да покажу шта су све током протекле године радили и припремили. Осим фолкорних секција, у програму су уче ствовали и чланови драмских, рецитаторских и других секција, које показују оно што су урадили. Домаћини су купусинско КУД „Пете фи Шандор“, КУД „Мориц Жигмонд“ из Доро слова, КУД „Арањи Јанош“ из Богојева, а протелог викенда је домаћин био КУД „Јожеф Атила“ из Свилојева. Ј.П.

Младипоказалиштазнају

Пројекат ће бити реализован у сарадњи са старешким партнером предузећем „Гасинвест“. Председник општине Бач Томислав Богуновић је рекао да је завршена комплетна пројектна документација за гасификацију и да радови могу да почну. М.Суџум

VESTI Помоћ породиљама ЗРЕЊАНИН: На основу одлуке коју су одборници Скупштине града Зрењанина једногласно усвојили почетком децембра прошле године, из градског буџета је почела исплата једнократне новчане помоћи мајкама за прворођено, другорођено и трећерођено дете у износу од по 30.000 динара. Локална самоуправа је позвала родитеље да на време пријаве новорођену децу како би средства била што пре уплаћена. Исплата је редовна и обавља се сваког понедељка. „Право на једнократну помоћ могу да остваре породице у којима бар један од родитеља има пребивалиште на подручју града Зрењанина дуже од годину дана од дана рођења детета”, поручују из Градске управе и подсећају да је на снази и одлука на основу које родитељи у Апотеци Зрењанин добијају поклон пакет у вредности од 5.000 динара. Ж.Б.

Конкурсза Фестивалпоезије

ВРБАС: Савет Фестивала поезије младих расписао је конкурс за све младе песнике из Републике Србије и региона за учешће на традиционалном врбаском фестивалу, који ће се током маја по 43. пут одржати у Врбасу. Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости. Они су обавезни да Савету фестивала и стручном жирију доставе циклус од 10 необјављених песама, на српском или неком од језика националних заједница (са преводом на српски је зик). Пе сме умножене у по четири примерка и потписане шифром, са решењем шифре у посебном коверту, треба доставити најкасније до 1. априла, на адресу: Народна библиотека „Данило Киш“, Фестивал поезије младих, Маршала Тита 87, 21460 Врбас. Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 43. Фестивалу поезије младих. Као и увек, најбољи песници ће бити награђени, а главна награда је штампање књиге. Н.П.

Продуженрок засувенир

СУБОТИЦА: Због великог интересовања грађана, Туристичка организација града Суботице је одлучила да се рок за пријаву и предају узорака сувенира за Конкурс избора сувенира града Суботице, продужи до 1. марта ове године. Овим продузетком рока за пријаву, Туристичка организација града Суботице излази у сусрет захтевима заинтересованих, а у циљу обезбеђивања већег избора предлога који би задовољили захтеве туристичког тржишта, а истовремено били одраз традиције, културе, историјске и материјалне баштине града Суботице и околине. У Туристицкој организацији града Суботице наглашавају да би сувенири требало да буду рађени по еколошким стандардима и да се на тај начин патентирају. Све појединости Конкурса, налазе се на званичним сајтовима Туристичке организације града Суботице, www.visitsubotica.rs i www.palic.rs . Х. В.


12

crna hronika

subota22.januar2011.

dnevnik

MINISTARSTVOPRAVDEJU^EUPUTILOZAHTEVVLASTIMAUSARAJEVU

SrbijaodBiHzatra`ilaizru~ewePurde Ministarstvo pravde Srbije uput il o je ju~ e vlas tim a BiHzahtevzaizru~eweTihomira Purde, koji je 5. januara uhap{en u toj dr`avi po potern ic i srps kog Int erp ol a, izjavilajeTanjuguministarka Snezana Malovi}. Ona je podsetila da je Hrvatska prekju~e, nak on razm at raw a spis a predmeta i dokaza, zvani~no sao p{ til a da ne} e tra` it i Purdinoizru~eweiustupawe dok az a od srps kog Tu` il a{tva za ratn e zlo~ in e koj e protivwegavodiistraguzbog ratn ih zlo~ in a u Vuk ov ar u 1991.godine. MinistarkaMalovi}jeizrazila o~ekivawe da }e bosanske

vlastiunajskorijevremepozitivnoodgovoritinazahtevSrbije, imaju}i u vidu te`inu krivi~nogdelazakojesetereti. PravosudniorganiBiHprodu`ili su ju~e pritvor Purdi zajo{22dana,takodabido14. februaratrebalodaseo~ekuje odlukaosrpskomzahtevuzaizru~ewe. „Procesuirawe ratnih zlo~inajena{aobavezaidu`nost jerjeutvr|ivaweistineiprocesuirawe odgovornih za zlo~ine preduslov za uspostavqewepomirewauregionu”,rekla je Malovi} i poru~ila da „istinudugujemo`rtvamaiwihovimporodicama”.

„KARLOVA^KILIST”PODNEO@ALBU APELACIONOMSUDUUNOVOMSADU

Upresudizanemarene o~ite~iwenice Apelacionom sudu u Novom Sadu glavni i odgovorni urednik „Karlova~kog lista” Branislav San~anin podeno je ju~e `albu na presudu novosadskog Vi{eg suda, koja zbog izre~ene nov~anekaznepredstavqapretwu za daqe postojawe tog jedinog informativnog glasila u SremskimKarlovcima. Zbogizve{tajaonapaduradnika obezbe|ewa Save Pavlovi}a na zamenika predsednika Skup{tine op{tine Sremski Karlovci i savetnika za finansijsko-materijalne poslove u Ju`noba~kom upravnom okurugu Gorana Savi}a 31. marta

BranislavSan~anin

2009. godine, kao i zbog objavqivawa fotografije tu`iteqaPavlovi}a,iakojeobjavqena i fotografija drugog u~esnikasukoba,redakcijatogli-

podneozahtevzapokretaweprekr{ajnogpostupka. –Vi{isudjeuobrazlo`ewu presude naveo da „Karlova~ki list”nijedokazaopostojawesukoba – ka`e San~anin, i dodaje danijenanovinarimadadokazuju ono {to je policija ve} uradila. – To je razlog {to smo prilo`ili taj dokaz iz MUP-a dobijen prekuju~e. Tako|e smo od karlova~ke op{tine dobili potvrdu da je Goran Savi} na funkcijizamenikapredsednika Skup{tine op{tine bio i u vremekadasenapaddogodio.Su{tinajeutomedaje„Karlova~kilist„pisaootomdoga|ajuiskqu~ivozbog~iwenice da je jedan od u~esnika nosilac dr`avne funkcije. Zabriwavaju}e je i to {to sud tretira sedi{te Ju`noba~kog upravnog okruga kao „privatnomesto”. Drugi deo presude, po{to se ona sastoji iz dva dela, odnosi se naobjavqivawefotografije. – Pavlovi}evu fotografiju, objavqenu u izve{taju o tom doga|aju, prvi put smo objavili u maju 2008. godine za potrebe predstavqawa kandidata za poslanika u Skup{tiniAPVojvodine, po{to je on kao ~lan DSS-a u Sremskim Karlovcma bio kandidat za tu funkciju – pri~a San~anin. – Jedanaest meseci od izbora, kada mu jefotografija,zakoju postoji wegova saglasnostzaneograni~enokori{}ewe,objavqenadrugi put,onpodnositu`bu. San~aninjeuverenutoda}e presuda biti poni{tena zbog brojnih propusta i zanemariva-

Podr{kakolegainovinarskih udru`ewa Novinarska udru`ewa protestovala su zbog presude „Karlova~komlistu”,me|uprvimaNezavisnoudru`ewenovinaraSrbije (NUNS) i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine (NDNV).Usaop{tewu,ovadvaudru`ewanavodedapresuduposmatraju„kaojo{jedanataknamedijskeslobode,aliseipaknadajuda}enavi{emnivou,odnosnonaApelacionomsudu–biti poni{tena!„ staka`wenajesukupno400.000 dinara, a du`na je i da plati tro{kove parni~nog postupka od84.600dinara. PoSan~aninovimre~ima,po toj presudi Vi{eg suda, fizi~kogsukobaizme|uSavePalovi}a i Gorana Savi}a, o kojem je „Karlova~ki list”, kao i drugi mediji,izve{tavao–nijenibilo!Zatosmo,ka`eSan~anin,uz `albu  prilo`ili i dokaz MUP-adajedofizi~kognapada Pavlovi}a na Savi}a ipak do{lotog31.marta2009.godineu sedi{tuJu`noba~kogokruga,te da je MUP Prekr{ajnom sudu

wa o~iglednih dokaza. Wegovo uverewe temeqi se na sudskoj praksiapelacionihsudova. – Sla`em se s kolegama koji ukazujunaneophodnostdasudovi uSrbijiorganizujuedukacijeza primenumedijskogprava,koje}e pre svega uva`avati Evropsku konvencijuoqudskimpravima– isti~eSan~anin.–Ovakvonakaradno i samovoqno tuma~ewe mo`e proizvesti nesagledive posledice prilikom svakog narednogizve{tavawaopojavama, doga|ajimaili~nostima,okojimajavnostimaopravdaninteres dabudeobave{tena. Z.Ml.

Malovi} je ukazala da je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine utvrdilo da postoji dovoqan stepen sumwe koji ukazuje da je Purdapo~inioratnizlo~inza kojisetereti.

iz Hrvatske, ju~e saslu{an TihomirPurda,kojijeodbiodada izjavuiodlu~iodasebrani}utawem. „Purda je iz pritvora u Zenici,gdesenalaziod5.januara

PravosudniorganiBiHprodu`ilisuju~epritvor Purdizajo{22dana,takodasedo14.februara o~ekujeodlukaosrpskomzahtevuzaizru~ewe „Sigurna sam da }e srpsko pravosu|e,kaoidosada,profesionalno postupati u ovom predmetu kako bi se utvrdila istina”,naglasilajeona.UTu`ila{tvuBiHje,poslezahteva

doveden u Sarajevo kako bi na zahtev dr`avnog tu`ila{tva Hrvatskedaoiskazpooptu`bamazaratnizlo~inkojimagateretiSrbija,aliseodbranasuprotstavila davawu takvog is-

kazasobziromnaodlukuhrvatskogpravosu|adane}etra`iti Purdinoizru~ewejernepostoje osnove za wegovo krivi~no gowewe”,reklajenovinarimau Sarajevu wegov advokat Ana Primorac. Odbrana je najavila da }e ulo`iti`albunaodlukuSuda BiH da se Purdi produ`i ekstradicioni pritvor za jo{ 22 dana,domaksimalnogrokaod40 dana. Purda je priveden na saslu{awe u Tu`ila{tvo BiH postupaju}i po zahtevu za pravnu pomo}, pristiglom iz dr`avnog tu`ila{tva Hrvatske. On je, u prisustvu wegove advokatice, izjavio da ne `eli dati

iskaz na okolnosti koje je u zahtevuod19.januaraovegodinedostavilohrvatskodr`avno tu`ila{tvo.UskladusMemorandumom o sar adw i, pos le privo|ewaiispitivawaosumwi~enog, dokumentacija o navedenom }e biti dostavqena dr`avnom tu`ila{tvu Hrvatske,saop{tilojeTu`ila{tvo BiH. Celidaqipostupakvezanza zahtevezaekstradicijuunadle`nostijeSudaBiH. OsimPurde,kojijehrvatski dr`avqanin, za isti zlo~in u Vukovaru istraga se vodi protiv jo{ dvojice osumwi~enih, zawimajezbogbekstva,tako|e, raspisanapoternica.

ZBOGZLO^INANADSRPSKIMCIVILIMANAKOSOVU1999.GODINE

Gwilanskojgrupi 101godinazatvora Odeqewezaratnezlo~ineVi{egsudauBeograduosudilojeju~e devetoricu pripadnika gwilanskegrupeOslobodila~kevojskeKosovanaukupno101godinu zatvora jer je utvr|eno da su odgovorni za zlo~ine nad srpskim civilima u Gwilanu 1999. godine.

deqka javqaju u policijsku stanicu u Pre{evu. Ostalim okrivqenima je produ`en pritvor i oni }e biti upu}eni na izvr{avawe kazne posle pravosna`nostipresude. Obrazla`u}i presudu, sudija Nikoli}-Garoti} rekla je da je sud prihvatio iskaze dve za{ti-

Rokza`albuApelacionomsudu 30dana Tokompretresasaslu{anoje39svedoka,asaslu{awesvedoka saradnikatrajaloje~ak11dana.UTu`ila{tvuka`udatonajboqeopisujekomplikovanostprocesaidodajudasenebavese politikomidavawempoliti~kihocena. „Prvodanaglasimdajesu|ewevo|enouskladusasvetskimi evropskim standardima. O samoj presudi }emo se izjasniti nakon{todobijemowenpismeniotpravak.@elimodaka`emoda nijedna`rtvanesmebitizaboravqenaidauslu~ajuovogtu`ila{tvanacionalnostnijeva`na,mi}emotoprocesuirati”,ka`e,portparolTu`ila{tvazaratnezlo~ineBrunoVekari}. Advokatiodbraneve}najavquju`albunaizre~enukaznu,uz tvrdwudajepresudadonetabezdokazaumestokojihsukori{}enesamoizjavesvedoka.Posebnezamerkeimajunaulogusvedoka saradnikazakogatvrdedamusenemo`everovati. „Da je ovaj predmet su|en u Pri{tini bila bi osloba|aju}a presuda,ovdejepotpunonormalnodajedonetajednapoliti~ka presuda koja slu`i dnevno politi~kim potrebama. Naravno da }emose`alitiiakoApelacionisudodigrazakonituulogusudazakonabi}eusvojena100postomoja`alba”,ka`eIlijaRadulovi},advokatAhmetaiNazifaHasanija. Politi~ki predstavnici Albanaca s juga Srbije ne veruju pravosu|usvojezemqeitvrdedajesudbiopoduticajempolitike. „Mismatramodajeovajmonitranipoliti~kiproces.Sigurnojepritisakodre|enihmedijauBeogradu,pritisakpolitike daseujedna~avakriminalkojijeura|enzavremeratanaKosovu”,ka`eRagmiMustafa,gradona~elnikPre{eva. Rokza`albuApelacionomsudunapresuduje30dana.

UNAPU[TENOMOBJEKTU„@ELEZNICE” UKRAGUJEVCU

Prona|eno ugqenisanotelo

Ugqenisano telo mu{ke osobe prona|eno je prilikom ga{ewa po`araunapu{tenomobjektujavnogpreduze}a„@elezniceSrbije” uUlicivojvodeStepeuKragujevcu,saop{tilajeju~ekragujeva~ka policija. U saop{tewu se navodi da je ugqenisano telo, na ~ijoj identifikaciji se jo{ radi, prona|eno preksino} oko 17.20 ~asova i is-

radwe izvr{ili s umi{qajem, dodaju}i da su ih preduzimali s ciqemdaproterajuSrbesKosova. Sudjeuva`ioiiskazsvedokasaradnika „Bo`ura 50”, iz ~ijeg svedo~ewajeutvr|enonakojina~in su pripadnici gwilanske grupepostupilipremacivilima

Rodbinaiprijateqioptu`enih~ekajuizricawepresude

Hap{ewe„gwilanaca”(arhivskisnimak)

Predsednica Sudskog ve}a Sne`anaNikoli}-Garoti} navela je da su oni od juna do kraja septembra 1999. godine na teritoriji Gwilana u~estvovali u paqewuku}a,protivpravnomzatvarawuimu~ewuve}egbrojacivilasrpske,nealbanskeialbanskenacionalnosti,usled~egasu ubilinajamawe32civila. DrugiN.N.pripadniciOVKa su u navedenom periodu preduzimaliradwekojesuimalezaposledicusmrt80civilasrpskei nealbanske nacionalnosti, a u~estvovali su i u nezakonitom zatvarawu153civila,kojisupotompu{teni. Napo15godinazatvoraosu|enisuSametHajdar,SelimonSadiku iAgu{Meme{i,napodeset godinazatvoraosu|enisuNazif Hasani, Ahmet Hasani, Faton Hajdari iBurimFazliju,aosam godinadobilisuFeratHajdari iKamberSahiti. Ahmetu i Nazifu Hasaniju, Hajdariju, Sahitiju i Fazlijuu sudsko ve}e je ukinulo pritvor predNovugodinu,aliimjeju~e odre|enamerazabranenapu{tawamestaboravkauPre{evu,au obavezi su i da se svakog pone-

}enesvedokiwe,kojesuoptu`eni tukli,mu~iliisilovaliusredwo{kolskom Internatu u Gwilanu.Svedokiwesujunu1999.godine pu{tene, a tom prilikom pripadnici gwilanske grupe rekli su im da poru~e Srbima „da }epro}igorenegowihdve”.Sudijajekazaladasuokrivqenisve

tra`ni sudija Vi{eg suda nalo`iojeobdukcijudabiseutvrdio uzroksmrti. Uvi|ajem, koji su izvr{ili pripadnici Policijske uprave iUpravezavanrednesituacijeu Krag uj evc u, utvr| en o je da je uzrok po`ara neispravnost improvizovanog elektri~nog grejnogtela,navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)

srpskoginealbanskogstanovni{tva,awegovapri~apotkrepqena je iskazima o{te}enih i wihoverodbine. Sudijajepodsetilanatodaje su|ewepo~elouseptembru2009. godine,adajetokomglavnogpretresasaslu{ano39svedoka. Preciziranomoptu`nicomod 16.novembra2010.godine,postupak je razdvojen protiv pripadnika gwilanske grupe koji su u bekstvu – Fazlije Ajdarija, Rexepa Alije, [a}ira [a}irija, [efketaMuslijua,FadikaAlije,IdrizaAlije,[emsijaNuhijua iRamadanaHalimija.Ajdari, Alijii[a}irisu,pooptu`nici, kao stare{ine gwilanske jedinice OVK-a, nare|ivali ostalim pripadnicima jedinice da hapse Srbe i zatvaraju ih u podrumskeprostorijesredwo{kolskogInternatauGwilanu,gdesu imkqe{tima~upalinokte,ubadali jezike no`em, zakucavali upaqa~ u lobawu, davili ih kesom i `icama. Da bi prikrili zlo~in,telasuseklinakomade, potom ih stavqali u xakove i ubacivali u kontejnere pored Internata, ili bacali u Livo~kojezero. (Tanjug)

USELUDRE@NICA,KODBUJANOVCA

Telomu{karcau bazenuotpadnihvoda Be`ivotno telo Vladimira ]urkovi}a (57) prona|eno je u otvorenom bazenu Fabrike otpadnihvodaunasequDre`nica nedalekoodBujanovcaipretpostavqa se da je u pitawu samoubistvo, izjavila je ju~e istra`nisudijaVi{egsudauVrawu. Sudija Nada ^ovi} rekla da je jedanradnikprona{aoteloprekju~e,uranimjutarwimsatima.

„Posle istrage i obdukcije, utvr|eno je da je re~ o Vladimiru]urkovi}uizBujanovcai dajesmrtnastupilaizme|u19. i 20. januara”, kazala je sudija ^ovi}.Onajeobjasniladajeu ovom slu~ aj u najv er ov atn ij e re~ o samoubistvu, po{to na telupokojnikanijebilonikakvihtragovanasiqa. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

subota22.januar2011.

13

NOVOSA\ANINOSUMWI^ENZANASIQE UPORODICI

Pretio majci i bratu Policijajepodnelakrivi~nuprijavuprotivNovosa|aninaGoranaG.(1977),zbogpostojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela nasiqe u porodiciineovla{}enodr`aweopojnedroge. Premaju~era{wemsaop{tewuPolicijskeupraveuNovom Sadu,GoranG.seteretidaje,u periodu od 1. novembra do 19. decembra, u vi{e navrata i uz pretwu no`em od svoje majke

zahtevao novac, a pretio je i bratu, tako|e zahtevaju}i novac i optu`uju}i ga da stan u kome`ivipripadawemu. Policija je kod osumwi~enogprona{lano`,apretresom stana, u kome je osumwi~eni `iveo zajedno s majkom, policija je, u Goranovoj sobi, prona{lave}ibrojtableta,zakoje se sumwe da se nalaze na listiopojnihdroga. E.D.

LANEMAWENESRE]ANAPUTEVIMASREMA

Najkriti~niji jul i avgust

Ukupan broj saobra}ajnih nesre}auSremuu2010.godinimawije32odstouodnosunapretpro{lugodinu.Takoje2008.godine na sremskim putevima poginulo 65, 2009. godine 46, a 2010.godine31lice. Tokom pro{le godine na putevimaSremadogodilose1.610 saobra}ajnih nezgoda, u kojima je poginulo 31, a povre|eno 920 lica. Najkriti~niji meseci su bilijuliavgust, utokukojihje `ivotizgubilopet lica,zatim danivikenda,naro~itonedeqe, u kojima je bilo sedam poginulih, a saobra}ajke su se naj~e{}edoga|aleizme|u pet ideset

~asovaiod18do20.Uovimintrervalima `ivot je izgubilo osam,odnosno{est lica.Naj~e{}i uzro~nici nezgoda su nepropisna brzina, nepropisne radwe vozilom, nepo{tovawe mestaprvenstva,kaoivo`wau alkoholisanomstawu. Protekle godine saobra}ajna policija Policijske uprave u SremskojMitroviciotkrilaje 27.343 prekr{aja. Od toga je 2.717slu~ajevavo`weualkoholisanom stawu, a 1.075 voza~a, kojisuupravqalivozilomsvi{eod1,21promilom alkoholau krvi,jezadr`ano. S.L.

UGRA^ANICIKOLIMANALETEONADEVOJKU

Te{ko povre|ena novinarka

Novinarka Jelena \or|evi} (21)te{kojepovre|enakadajena wupreksino}oko19uGra~anici sati naleteo putni~ki automobil. Povre|enanovinarkaunesvesnom stawu preba~ena je iz gra~ani~ke u ni{ku bolnicu, a voza~ automobila pobegao je s mestanesre}e.Policijajeju~eujutro uhapsila mladi}a A. S. (30) iz Gu{terice, koji je identifikovankaopo~inilac. Zamenik komandira policijske stanice u Gra~anici Rama Krueziju kazao je da }e daqu istraguovogslu~ajavoditiJedinicasaobra}ajnepolicijeuKosovu Poqu.

– Slu~aj je otvoren i vodi se kao izazivawe opasnosti u saobra}aju,alipo{tojepo~inilac pobegaoslicamesta,protivwega}e,najverovatnijebitipokrenutikrivi~nipostupak – kazao jeKrueziju. Nesre}a se dogodila na putu Badovac–Su{ica–Jawevo. Kako jejavioKиMradio,Jelena\or|evi}setimputemkretalazajedno s majkom, a „mercedes„ bele boje, kosovskih registarskih oznaka, koji ju je udario, kretao sevelikombrzinomkroznaseqenomesto. Studentkiwakwi`evnostiJelena \or|evi} novinar je KiM radijaiz^aglavice. (Tanjug)

NAGRANI^NOMPRELAZUPRE[EVO

Spre~eno krijum~arewe 24 kile zlata Carinskislu`benici,usaradwispolicijom,spre~ilisupoku{aj krijum~arewa oko 24 kilograma zlata na grani~nom prelazu Pre{evo,saop{tilajeUpravacarine. Zlatojeprekju~epoku{aodaprokrijum~aridr`avqaninMakedonijealbanskenacionalnostiuautomobilusmakedonskimtablicama,navodiseusaop{tewu,iisti~edajeovonajve}akoli~inazaplewenogzlatauposledwihpetgodina. U pitawu je oko 13 kilograma zlatnih poluga i 10,5 kilograma zlatnognakitailomqenogzlata,~ijajevrednostprocewenanaoko 300.000 evra. Zlato je bilo sakriveno u specijalno napravqenom bunkeruizakasetezasitniceukomandnojtabli,kojisemo`evidetiiotvoritisamoizprostoraukojemjemotorautomobila.Makedonskidr`avqaninA.E. predatjeistra`nimorganima. (Tanjug)

Prevrnuti kamion nakon udesa

Foto:A.Erski

NAAUTOPUTUNOVISAD–SUBOTICA,KODNAPLATNERAMPESIRIG

Voza~ „pe`oa” poginuo u sudaru Ju~e oko sedam sati u saobra}ajnoj nesre}i na autoputu, tri kilometraizanaplatnerampena izlazuizNovogSadakaSubotici na licu mesta poginuo je Predrag Grgi} (1969) iz Subotice. U ovoj nesre}i te`e telesne povrede zadobio je Zlatko N. (1963), suvoza~ u

„pe`ou”, koji je zbrinut u Klini~komcentruVojvodine. Poprvimsaznawima,dosudara „pe`oa106„suboti~kihregistarskihoznakaikamionabeogradske firmedo{lojekadjeautomobil koji se kretao ka Novom Sadu iz nepoznatih razloga skrenuo u suprotnu traku. Sudar se dogodio

kadjepadaosneg,aputjebioklizav.Nastradalisubiliukolima, a voza~ kamiona Miroslav B. iz Zemunaje„samo”ugruvan,saznajemonezvani~no. Kilometarske kolone vozila u kojima je bilo mno{tvo „te{ka{a„pu{tenesuusaobra}ajnakon uvi|aja,teku11sati,aume|uvre-

menu policija je preusmeravala saobra}aj. Kakosmo~ulinalicumestaod qudi iz firme „Alka trgovina„, kojesmozateklinamestudoga|aja,wihovvoza~MiroslavB.jepoku{ao da izbegne saobra}ajku i pritomesleteosputa. M.V.

SVEDO^IOPETARKOVA^EVI],OTACMILADINAKOVA^EVI]A

„Moj sin je u Americi bio izba~en na ulicu, bez dokumenata“ Nasu|ewubiv{imgeneralnom konzulu u Wujorku Slobodanu Nenadovi}u ivicekonzuluIgoru Milo{evi}u ju~ejesvedo~io samoPetarKova~evi},otac MiladinaKova~evi}a,kojijeobjasnio i razloge izostanka supruge Branke, navode}i da je ozbiqno bolesnaidajeo~ekujeoperacija. Nenadovi}aiMilo{evi}aoptu`bagonizakrivi~nodelozloupotrebe slu`benog polo`aja, u vezisokolnostimapodkojimaje po~etkom juna 2008. godine, u konzulatuMiladinuKova~evi}u izdataprivremenaputnaisprava skojomsevratio uSrbiju,nakon {tojeuzkaucijupu{teniz pritvoragdejebiopovodomprocesa u„slu~aju[tajnhaur“. O doga|aju od4. maja2008.,tu~i u studentskom baru u kojoj je povre|en ameri~ki student Brajan [tajnhauer,odnosno,stimuvezi potowimde{avawimasMiladinom Kova~evi}em, wegova porodicajesaznala teknekondva-tri dana. Petar Kova~evi} je posvedo~iodasugao„doga|aju“ihap{ewu wegovogsinakratkotelefonomobavestiliMiladinoviprijateqi izAmerike. NakonMiladinovog hap{ewa, kako tvrdi Petar Kova~evi}, „wegova studentska soba u Kam-

Slobodan Nenadovi}

pusujeblokiranaiuwojsuostalesvestvari kojejetamoimao“. – Moj sin se nije ose}ao krivim.Onjeimao24satamogu}nost danapustiAmeriku,ali jeostao jersenijeose}aokrivim–kazao jeKova~evi}. Po o~evom svedo~ewu „UniverzitetBinghemptonMiladinu Kova~evi}u nije omogu}io besplatnupravnupomo}“,nakojuje, kakotvrdi,imaopravo. –Onjeizba~ensuniverziteta, izko{arka{kogkluba,aumedijima je krenula hajka protiv wega.MojsinMiwajedobar,ozbi-

MiladinKova~evi} usomborskomzatvoru Biv{i ameri~ki student Miladin Kova~evi} od prekju~e je naizdr`avawu zatvorskekazneoddvegodineitrimesecauzatvoruuSomboru,nakojujeosu|enposporazumuopriznawukrivicesPrvimosnovnimtu`ila{tvomuBeogradu,pooptu`biza krivi~nodelote{ketelesnepovredeuvezisu~e{}emutu~iu studentskombaruuKampusuuameri~kom gradi}u Binghemptonu 4. maja 2008. godine, u kojoj je te{ko povre|en student Brajan [tajnhauer. Tojebiorazlogwegovogju~era{wegnedolaskauPrviosnovnisuduBeogradudasvedo~inasu|ewubiv{imgeneralnomkonzuluuWujorkuSlobodanuNenadovi}uivicekonzuluIgoruMilo{evi}u.

Otac Miladina Kova~evi}a Petar i Igor Milo{evi}

qan, po{ten momak, koji nikad nije pravio probleme, nije kriminalac. Dotih de{avawanisam niznaodaSrbijaimakonzulatu Wujorku, kojem sam se tad obratio.Moliosam,po{toseradio dobrom, ozbiqnom momku, da se vidi {ta se de{ava s mojim sinom,damusepomogne,daganeko obi|euzatvoru–kazaojePetar Kova~evi}. Svedokjenaveodajewegovasupruga Branka otputovala u Amerikutedajekoristilasvakuprilikudapose}uje sinauzatvorui daseswom~uosvakeve~eri.Nakon{tojeameri~kisudodredio kauciju 100.000 dolara za pu{tawe Miladina iz pritvora, mawi deotogiznosa,ka`ePetarKova~evi}, prikupila je wegova suprugauAmericiodMiladinovih drugarakojisuradili,ave}ideo on u Srbiji od rodbine, prijateqakaoiporodi~neu{te|evine. – Kako mi je opisala supruga, naro~i{tenakojemjesudodlu~ivaookauciji,Miwusu doveli okovanoglancima–kazaojesvedok. PetarKova~evi} jetako|eobjasnio da misli da ga je „ili neposrednopreilineposrednoposle sinovqevog izlaska iz pri-

tvora, supruga obavestila da po{aqe wegove izvode iz mati~ne kwige ro|enih i dr`avqana Srbijedabimogaodobitibilokakav identifikacioni dokument, nakon~egajetadvaizvodapribavio i poslati su s faksa u privatnoj firmi porodi~nih prijateqa“. – Po izlasku iz pritvora moj sinsena{aonaulici,bezi~ega – kao klo{ar, bez novca i bez ijednog identifikcionog dokumenta. NakonizlaskaizpritvoraMiwajebiokodjednogdruga, aswimi mojasupruga–kazaoje PetarKova~evi}. Povodomspornogputnoglista koji je Miladin Kova~evi} dobioukonzulatuuWujorku,optu`nicomsebiv{igeneralnikonzul Nenadovi}ivicekonzulMilo{evi} sumwi~edasutimeKova~evi}u pomogli u napu{tawu Amerike. Ponavodimaoptu`nice Prvog osnovnog tu`ila{tva u Beogradu, izdavawe privremene putne isprave Kova~evi}u u konzulatu u Wujorku bilo je sporno jer je protiv wega u Americi u toku bio postupak povodom „slu~aja [tajnahuer“. J. Jakovqevi}


14

dru[tvo

subota22.januar2011.

dnevnik

MINISTARSTVOPRIPREMADIREKTOREZANAJAVQENI[TRAJKU[KOLAMA

Samozakon{titiodotkaza

Informati~arSlavoqubEpifani}iu~iteqicaAleksandraVukovojac

ZVU^NETASTATUREZASLEPE\AKE

Ho}elidr`ava otkupitisoftver Zbog relativno malog broja slepih korisnika ra~unara, gotovodajeinemogu}akomercijalizacija specifi~nih kompjuterskihprogramazaovupopulaciju.Veomaskupaizradainemogu}nostdaseprodajupocenikoja bi pokrila tro{kove doveli su do toga da prakti~no i nema nikakvihsoftverazaslepeosobe s ovih prostora jer velike programerske agencije ne `ele da se bave ovom problematikom. Izovihrazlogaizbog~iwenice da takva populacija najboqe zna {tajojjepotrebno,slepiinfor-

kupsoftveradabizvu~netastature bile uvedene u ovda{we {kole. Wihovo poznanstvo, ina~e,datiraod2008.godinekadasu obojedobiliNagradugradaZrewanina. – Razgovarali smo o novom projektu inspirisani akcijom Ministarstva za telekomunikacijeopodelikompjuterazara~unarske u~ionice u {kolama. Smatramo da bi se uvo|ewem zvu~netastatureisoftveraspojilo lepo i korisno. Kao prosvetna radnica prepoznala sam va`nostovogprojekta,presvega

Ploddobresaradwetrojiceinformati~arajesu ra~unarskiprogramikojislepimkorisnicima umnogomeolak{avajuradzakompjuterom mati~ari Dragan Miqoj~i} iz Ni{a, Slavoqub Epifani} iz Zrewanina i Hamdo Kentra iz Sarajeva odlu~ili su da se ozbiqnije pozabave ovim pitawem. Plod dobre saradwe wih trojice jesu ra~unarski programi koji slepim korisnicima umnogomeolak{avajuradzakompjuterom. –Upitawujesoftverkojise mo`ekoristitinasvimra~unarima. Wegovom ugradwom korisnikdobijaprogramzau~ewerada na tastaturi, Brajevog pisma, pravilnog kucawa i osnovnih „vindouz” programa. Tako|e, tu sui~ita~vesti,igricazaslepu decu i drugi programi – obja{wavaEpifani}urazgovoruza “Dnevnik”. Su~iteqicomuzrewaninskoj Osnovnoj {koli “Vuk Karaxi}” AleksandromVukovojac do{aoje naidejudapredlo`idr`aviot-

za slepu i slabovidu decu, ali i za sve ostale. Ovoj deci bi se olak{alo {kolovawe i svakodevni`ivot,zadovoqilewihove osnovne potrebe i sprovela inkluzija,okojojsepri~ave}izvesnovreme–ka`eAleksandraVukovojaczana{list. Powenimre~ima,porodicama tih u~enika bili bi umaweni tro{koviodlaskauspecijalizovane {kole koje postoje u samo dva grada u Srbiji. U~iteqica verujedabisesmawioijazizme|uwihidecekojanemajuproblemasvidomirazbilepredrasude oslepimislabovidimosobama. – Verujem da }e Ministarstvo prosvete imati sluha za ovakav predlogida}egaprihvatitimojekolegeijavnost,aprojekatza`ivetiusvim{kolama,~imebi na{ciqbioostvaren,naradost slepedeceisvihostalih–zakqu~ujeVukovojac. @.Balaban

VESTI Nasti}ima 20.000dolara Vlada Srbije donela je odluku da pravnom zastupniku porodice Nasti} uplati 20.000 dolara, rekaojenovinarimaministarzadijasporuSr|anSre}kovi}.Odluka je doneta na predlog Ministarstvapravde. –TakvaodlukaVladeuskladuje sa~lanom13UstavaSrbijekojim je propisano da dr`ava {titi pravaiinteresesvojihgra|anau inostranstvu,uovomuslu~ajupo{tuju}i pravni sistem u SAD – rekaojeon. Sre}kovi}jedodaodaVladanemakonkretneinformacijeotoku togslu~aja,alijebilauobavezi dapomognegra|animaSrbijekoji u okviru pravosudnog sistema SAD vode spor oko starateqstva nadmaloletnomdecom.

Onkologija samozadoma}e pacijente Ministarstvo zdravqa obavestilo je sve onkolo{ke centre u Srbiji, u Beogradu, Sremskoj Kamenici, Ni{u, Kragujevcu i Kladovu,davi{enemogudale~e pacijente iz regiona jer bi time bila ugro`ena prava doma}ih pacijenata. Ministarstvo zdravqa smatradasuzbogvelikihpotreba na{ih gra|ana za dijagnosti~kim iterapijskimuslugamaizteoblasti trenutni kapaciteti zdravstvene slu`be nedovoqni. Pacijentiizokolnihzemaqale~enisu una{imonkolo{kimcentrimau okviru dopunskog rada, odnosno

posle redovnog radnog vremena, alikakosuliste~ekawadugejer sukapacitetiuovojoblastimawi uodnosunatrenutnepotrebe,donetajeovakvaodluka. Kako ka`u u Ministarstvu zdravqa, gra|ani zemaqa regiona iubudu}emogudasele~eudrugim srpskim ustanovama u kojima postojidopunskirad,alisamoukoliko to ne ugro`ava wihov regularanradsdoma}impacijentima. J.B.

Dosada33 obolelaodgripa InstitutzajavnozdravqeSrbije „Dr Milan Jovanovi} Batut” saop{tio je da su u Srbiji do sada ukupno laboratorijski potvr|ena 33 slu~aja oboqevawa od gripa, da su tri osobe preminule i pozvao gra|ane da se vakcini{u jer je to najboqa i najefikasnija mera prevencije. Kod 23osobejepotvr|envirusgripa A (H1N1), kod devet osoba A (H3N2) i kod jedne osobe virus gripatipB.Trojeobolelihjeu te{komstawuinalazeseujediniciintezivnenegenamehani~kojventilaciji. Registrovana su i tri smrtna slu~ajakodkojihjedokazanvirus gripaAH1N1,aradiseonevakcinisanimosobamaiznad40godinastarostikojesuimalehroni~naoboqewasrcaiplu}a. U Srbiji se registruje trend pove}awabrojaobolelihodakutnihrespiratornihbolestiioboqewasli~nihgripu,obziromdaje sadazimskiperiod,anajvi{aaktivnostvirusagriparegistrujese ufebruaruimartu.

Povodomnajave{trajkasva~etirireprezentativna sindikata prosvetnih radnika, Ministarstvo prosvete poslaloje{kolskimupravama,aonedirektorima {kola, obave{tewe o zakonskim odredbama kojeseodnosenaobustavuradau{kolama. Uzpodse}awenatoda je{trajkuna{ojzemqi jedno od ustavnih prava isloboda, uovomcirkularunavodiseidaseon u {kolama, u kojima se odvija delatnost od javnoginteresa,organizuje uz obezbe|en minimum procesarada. Minimum procesa radazanastavnikajeostvarivaweobaveznenastave u trajawu od 30 minuta po~asuuokvirudnevnog rasporeda i obavqawe ispita, a zastru~nogsaradnikaivaspita~a20~asovaradanedeqno.

Ministarstvo pode}a i na to dasu{trajka~idu`nida{trajk najave direktoru{kole,osniva-

[koleodponedeqka uzakonskom{trajku Sastanak predstavnika Vlade Srbije i sindikata u oblasti obrazovawadanasnijerezultiraodogovorom,pa}erazgovoribitinastavqeniuponedeqak,24.januara,zakadasusindikatinajavili{trajkskra}ewem~asovana30minuta.Dogovorenojejedino dasindikatidoponedeqkadostavedetaqanplanraspodelesredstavakojatra`eodvlade.Sastanku,kojijetrajaodu`eoddvasatauMinistarstvufinansija,prisustvovalisupredstavnicisva ~etiri reprezentativna sindikata obrazovawa, kao i ministri prosvete i finansija @arko Obradovi} i Diana Dragutinovi}. Kako je novinarima rekao predsednik Sindikata „Nezavisnost” Tomislav@ivanovi}, uoko300{kola,~lanicatogsindikata,u ponedeqak}e~asovibitiskra}enina30minuta.Ukolikorazgovorinarednesedmiceneuspeju,radbi,odpetka,28.januara,mogalopotpunoobustvitioko1.500{kola.

~u, Ministarstvu prosvete i nadle`nom organu lokalne samouprave najkasnije deset dana pre wegovog po~etka i da u toj najavi preciziraju na koji na~in je organizovano odr`avawe minimumaprocesarada.

Sdrugestrane,stoji u pismu koje je potpisaoministarprosvete prof es or dr @ark o Obradovi}, po Zakonu, org an iz ov aw e {trajka, odnosno u~e{}e u wemu pod ovim uslovima ne preds tav qa povreduradneobaveze, nemo`ebitiosnovza pokretawepostupkaza utvr|ivawe disciplins ke i mat er ij aln e odgovornosti zaposlenog i ne mo`e za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog. Zaposleni koji u~estvujeu{trajkuostvaruje osnovna prava iz radn og odn os a, osim pravanazaradu,aprava iz socijalnog osigurawa – u sklad u s propisima o socijalnom osigur aw u. Me| ut im, org an izatori {trajka, odnosno u~esnici u {trajk u koj i nij e organizovan u skladu sa zakonom ne}e u`iv at i za{ tit u utvr|enuzakonom.

Zaposlenikojiu~estvujeu{trajku ostvarujeosnovnapravaizradnogodnosa, osimpravanazaradu Ministarstvopodse}ainato da se pri organizovawu i sprovo|ewu{trajkamoravoditira~unaoostvarivawuUstavomzagarantovanih sloboda i prava drugih, {to podrazumeva i ostvarivawepravanaobrazovawe, kao i da se obustavom rada nesmeugrozitipravona`ivot, zdravqeili~nusigurnost.

Osimtoga,Zakon jepropisao i obavezu direktora {kole da pokrene disciplinski postupak protiv nastavnika, stru~nogsaradnika,saradnikaivaspita~akojiu~estvujeu{trajku bezobezbe|enog minimuma procesa rada, a kaznena mera je prestanakradnogodnosa. D.Deve~erski

NOVOSADSKIUNIVERZITETIZDAVA]EZAJEDNI^KUDIPLOMU

Diplomainajezicimamawina Senat Univerziteta u Novom Sadu ju~e je usvojio predlog da ova visoko{kolska ustanova uvede zajedni~ku diplomu i prihvatio re{ewe izgleda budu}e diplome i dodatka diplomi. Rektor prof. dr MiroslavVeskovi},kojipotpisujesvediplome sa svih 14 fakulteta u sastavu UNS-a, istakaojedajeuproteklojgodinipotpisao vi{e hiqada diploma, ali mu „nije prijalo„ to {to su od fakulteta do fakulteta diplomebile„maloilimnogodruga~ije”. – Osim dekana odre|enog fakulteta, rektormoradapotpi{esvakudiplomui dodatakdiplomi,pasamuo~iodaseveoma razlikuju po izgledu, {to nije adekvatno zna~ajuUniverzitetauNovomSadu–ka`eza„Dnevnik”rektorVeskovi}.–Novi Zakon je relativno jasno definisao ovu problematikuizdavawadiplomeidodatka diplomi, konsultovali smo se i s Po-

krajinskimsekretarijatomzaobrazovawe onekimdetaqimausamomizgledudiplomeinapravilismoovajpredlogzajedni~-

Diplomaidodatakdiplomi UNS-abi}eutvrdimkoricama grafitnosiveboje (unutra{wost}ebitioker), sasvetloplavimgrbom Univerzitetaiwegovim nazivomispisanimbelim slovima,}irilicomilatinicom kediplomeUNS-a,koriste}ipritomiskustva na{ih fakulteta koji predwa~e u tome.Mislimdajeovozajedni~kore{ewe izgledadiplomeestetskilepoiadekvatnozna~ajuUNS-a.

DiplomaidodatakdiplomiUNS-abi}e utvrdimkoricamagrafitnosiveboje(unutra{wost }e biti oker), sa svetloplavim grbom Univerziteta i wegovim nazivom ispisanimbelimslovima,}irilicomilatinicom. Diploma i dodatak diplomi }e bitinasrpskomiengleskomjeziku,dok}e diplomaU~iteqskogfakultetanama|arskomnastavnomjezikuuSuboticiimatii tekstnama|arskomjeziku,ba{kao{to}e trojezi~nebitiidiplomezastudentekoji naFilozofskomfakultetuzavr{estudije nekog od jezika nacionalnih mawina u Vojvodini–ma|arski,slova~ki,rumunski, rusinski.Senatjeusvojioipredlogodluke o tro{kovima izdavawa diplome i dodatka diplomi na Univerzitetu u Novom Sadu.Kona~nuodlukuotomedone}eSavet UNS-aiodmahnakontogapo~e}eizdavawe novediplome. V.^eki}

LEP[IPOLUBA^KOJPALANCIIUPREDUZETNI[TVUPREUZIMAINICIJATIVU

@eneimajuvi{eideja U okviru Op{teg udru`ewa preduzetnika u Ba~koj Palanci,kojeuvremenutranzicijei svetske krize predstavqa pravoupori{tezanatlijamaipreduzetnicima,krajempro{legodine formirana je i Sekcija `ena preduzetnica. Na ~elu agilnihbiznismenkioveba~ke varo{i na{le su se Biqana Be~ iMilenaTom~i}.

ta ne}emo koristiti jer od parolasene`ivi–ka`eBiqana Be~. – ^iwenica je da u na{oj op{tinisoko61.000stanovnika ima oko 300 `ena preduzetnica,alizasadauna{ojSekciji je aktivno oko 30. Motiv za organizovawejeprofit,alida bi se do wega do{lo potrebno jedasmoinformisane:prirodna prednost nam je u tome {to se, za razliku od mu{karaca, lak{edogovaramo.

caostajalebezposlauovdenekadavelikimfabrikamatrikota`e, kompanijama za proizvodwupodnihobloga,modnegalanterijeodko`e... – Zvani~no u na{oj op{tini ~ak 800 firmi je registrovano na`ene,aliuve}inislu~ajeva one sede kod ku}e, supruzi ili deca im upla}uju doprinose za zdravstvenoipenzionoosigurawe,aposaovodeja~ipolilinaslednici – ka`e Biqana Be~. –

@enesudanasnajvi{ezastupqeneudeluusluga, odnosnoutrgovini,vlasnicesubutika,trgovinskih radwime{oviterobe,frizerskihsalona...

BiqanaBe~

–Ve}poznatufrazuda`enama ravnopravnost ne mogu dati mu{karci ve} da se za wu one samemorajuizboritiovogapu-

@ene su danas najvi{e zastupqene u delu usluga, odnosno u trgovini, vlasnice su butika, trgovinskih radwi me{ovite robe,frizerskihsalona...Malo ihsebaviproizvodwom,ali,pore|ewaradi,nimu{karcinisu mnogovi{ezastupqeniuproizvodnojdelatnostijeronatra`i mnogo vi{e ulagawa, a donosi ve}i rizik. @ene su u vremenu svetskekrizeitranzicijeotvarale sopstveni obrt uglavnom radi samozapo{qavawa jer su u mnogo ve}em broju od mu{kara-

Na{a misija je da formiramo grupestalnoaktivnih`enakoje }e u svakom trenutku uspeti dana|uodgovaraju}upomo}kroz edukaciju. Mnoge od wih na{le suseuvelikimproblemimaposle otvarawa firme i pla}awa onihnekolikohiqadazape~at. Mismotudaimpomognemoida im uka`emo na {ta treba da obrate pa`wu, primera radi, kakodaprijaveradnike,kakoda naplate potra`ivawa ili {ta treba uraditi kod pla}awa administrativnihtaksi.@eneko-

MilenaTom~i}

je registruju firmu ujedno su i ~lanice Udru`ewa preduzetnika u Ba~koj Palanci, a samim timina{eSekcije,panetreba posebnodaseu~lawujuilibilo {tapla}aju.Na{sekretarMilutin Mar~eta mnogo je u~inio da nama sve bude lak{e, a informacije se mogu dobiti na www.udruz en jep red uz etn ik a.com. Moramdodatidasezana{e~lanice okre}emo projektima koji }ebitiinteresantnizadoma}e fondove,aliizafondoveEU. M.Suyum


kultura

c m y

dnevnik

subota22.januar2011.

15

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ У 2010. УСПЕШНИЈИ НЕГО ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

ПОВРАТАК СЛАВНЕ БАЛЕРИНЕ НА СЦЕНУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Говор бројки

Ашхен Атаљанц у балету „Сонгс”

Током2010.годинеМузејВојводине забележио је 73.000 посета,одчегасусталнепоставке уНовомСадуиКулпинупосећене 19.000 пута. Највероватнији разлогзаповећањепосете,2009. године Музеј Војводине забележио је 57.000 посета, представљаотварањеновихсталнихпоставки – две у Новом Саду („Војводина између два светска рата и антифашистичка борба у Војводини 1941-1945”, „Стара градсkа улица”), две у Кулпину („Пољопривредне машине и алатке”, „Поставка стилског намештајаод18.дo20.века”). МузејВојводинепредстављајући своје активности током 2010.наводидајепрошлегодине повећан и број тематских изложби, са четири на седам. Број гостовања изложби и експоната сатријеповећанонадесет. Традиционални програми као што је „Машкарада”, 14 конце-

Снове сталне поставке „Стараградскаулица”

рата,четирипромоцијеиконференције, такође су програми на

чијемразвијањусерадилоуМузеју Војводине. Педагошко одељењетакођејерадилопуномпаром, па је прошле године организовало велики број програма запосетиоцеразличитихузраста –дружењасауметницима,вођење кроз изложбе, наградне екскурзије... Организоване су и школе дубореза, акварела, вајања,калиграфије... Музеј Војводине у 2010. забележио је и богату издавачку делатност. Објављено је десет нових књига и издања која су штампана у тиражу од три хиљаде примерака. Штампан је и већи број плаката, летака, позивница, сувенира, израђивани су сувенири, реплике археолошкихпредмета,магнетииостали пропагандни материјал. У копродукцији са „Контраст медијом”снимљенједокументарнифилм„Долиназлатнихшлемова”.

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ОПШТА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА У СРПСКОМ ИЗДАЊУ

Ларусов лексикон у пет томова Послечетиригодинерадапрви томови „Велике опште илустроване енциклопедије Ларус” објављени су на српском језику крајемпрошлегодине,адокраја фебруара појавиће се комплетан лексикон,упеттомова.ПРменаџер издавачке куће „Моно иМањана”ЈеленаМојовић рекла је  Танјугу да је то „јединствен енциклопедијски подухват који ће омогућити да 100.000 одредница на преко 3.000 страницаодкојихје10.000дописаниходредницаизсрпске историје, културе и уметности, буду на дохват рукесвакојпородици,школи, као и појединцима у Србији”. Према њеним речима, данас у сваком тренутку можемо сазнати све о свему јер постоји интернет, али праве и поуздане информације су често недоступне, јерсуподацинагомилани,расејани,ареткосуидатиобјективно. „Такво сазнање је навело највећег и најугледнијег издавача лексикографских књига у свету, француски „Ларус’ да развије нови пројекат ове енциклопедије.Онабибилаприступачнасвима, корисна за студије и разоноду, а која би истовремено била атрактиван предмет, лепа књига СМЕШНЕ ПРИЧЕ ЗА ТРПЕЗОМ СЛАВНОГ САТИРИЧАРА

Кишон за гурмане Београдска издавачка кућа „Book”објавилајеновинасловједног од најбољих сатиричара 20. века Ефраима Кишона (1924-2005), „Кишонзагурмане”. Та збирка обухвата урнебесно смешнепричеоразнимваријацијама на тему кркања, дегустирања, ждрања као и мудре савете „светскогмајсторахумора”какодасесавладају вреле супе, одаберу праве виршле,припремиоригиналнимађарскигулаш. Кишон,насамоњемусвојствен начин, описује „личне” догодовштинезатрпезомусвојојкућиили угостимааделиисаветекакодасе припремејелаили одабередијета. Књига о чарима и замкама препунихтрпезаобјављенајеуправи часпредпочетакновогодишњихи божићнипразникаадоброћедоћи и када прођу, да нас засмејава док сеодвикавамоодпреждеравања. Издавачкој кући„Book”,насталој после „развода” од „Марсоа” припаласуауторска праванаКишоновекњигекојесувећпреведне (19), аречјео насловимаукојима сугруписанињеговинајбољисатирични текстови на одређене теме немењене::заљубљенима, туристимаиавантуристима,зналцима,мамама,залакуноћуизаужурбане.

у којој се задовољство откривања спаја са задовољством читања”,објаснилајеМојовић. Подсетившида„Ларусу”припада посебно место међу лексикографским кућама у свету, она јеистакладатајиздавач„наста-

вљамоћнуфранцускутрадицију у којој се и појавила савремена енциклопедија-тојеонакојусу Дидро и Д’Аламбер објавили у 18. веку и која је врхунац епохе просвећености”. „Светски углед стечен квалитетом разлог је што се Ларусова издањапреводенамногејезикеа коднасјестигаопочетком20.веказаједносвеликимбројемсрпских интелектуалаца који су об-

ликовалисрпскунаукуикултуру у20.веку”,навелајеМојовићева. Онаједодаладајенаконраспада СФРЈ дошло до застоја у превођењу „Ларуса” на српски језик, док нису „Моно и Мањана”обновилисарадњусатомиздавачком кућом.Мојовићевајенавелаикакосеодвијале припреме за највећи „залогај”дасесрпскомтржишту књига понуди превод најновије верзије „Велике опште илустроване енциклопедије Лаурс”. Оформљенојејезгроуредничког тима који је проучио оригинално издање и одредиониволокализације (оноштотребаунетидаби одговарала свим потребама читалаца у Србији).Затим су, за сваку област, оформљени тимови уредника, преводилаца, редактора и лектора у које је ушло 30 уредника и професора Београдског универзитета за областикојесуимповерене. „Поред превода требало је унетисвеоноштојеодзначајаза српску и културу земаља бивше Југославије или окружења и написане су одреднице из свих области које су везане за нашу земљу, културу, историју, језике, људе,градове”,казалајеМојовићева.

Једночини балет „Сонгс” италијанског кореографа Маура БигонцетијасасолистомАшхенАтаљанцбићепремијерноизведен25. јануара на Великој сцени НародногпозориштаууБеограду,најављенојејученаконференцијиза новинаре. Управник националног театра Божидар Ђуровић је казао да је ово премијера од које очекују великиуспехјерјепројекатокупио изванредан ауторски тим. Он је пожелео добродошлицу прослављенојбалериниАшхенАтаљанц у„њеноНароднопозориштеукоменијеигралаод1999.године,сигурануњенбриљантаннаступ”. После десет година  Ашхен АтаљанцсевраћанасценуНародног позоришта као солиста у балетској представи за три играча „Сонгс” која је 15 година након премијерејошувекнарепертоару славне италијанске компаније „Атербалето”. ПремаречимаАшхенАтаљанц, билајечлановереномиранетрупе од 2000.године алиникаданије игралауБигонцетијевом„Сонгсу” ажелелаје. „Лепотаиактуелностовогдела задржалисугадоданаснарепер-

тоару Атербалета, ово је најлеше Бигонцетијеводело,годинамасам желеладаиграмзбогмузике(Хенрија Парсела) и атмосфере”, испричалајеАшхенАтаљанцкојаје саовомтрупомдвапутадолазила уБеоград. Од одласка из „Атербалета” АшхенАтаљанцјеслободниуметник.Запројекат„Сонгс”добилаје подршку Народног позоришта и Министарствакултуре абалетће премијерно извести са првацима Балета Народног позоришта Ми-

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Најпопуларнија трилогија „Миленијум” Филмовишведскетрилогије„Миленијум”изабрани су за најбоља инострана остварења приказана у 2010. години у домаћим биоскопима, саопштио је интернет магазин „Filmske.com”.Филмови „Мушкарцикојимрзежене”,„Девојчицакојасеиграла ватром”и„Кулаодкарата”,насталипремаистоименимделимашведскогписцаСтигаЛашона,одабранисунаосновуједнонедељноггласањавишеод700 читалаца интернет магазина „Filmske.com”.На другој позицији нашао се филм „Затворено оствро” Мартина Скорсезеа, с Леонардом Ди Капријом у

главнојулози,азањимследифилм„Почетак”КристофераНолана.Међупрвихпетналистисуитрилер„Писацизсенке”РоманаПоланскогиДизнијева продукција„Алисауземљичуда”,3Давантуракоју јережираоТимБартон.Нашестојпозицијијефилм „Друштвенамрежа”ооснивачуФејсбукаМаркуЗукербергу, у режији Дејвида Финчера, а следи спектаклРидлијаСкота„РобинХуд”.Налистикојаобухвата 12 филмова нашли су се и „Сумрак сага Помрачење”,„ХариПотериреликвијесмрти”,„Прича оиграчкама”,„Убицаумени”и„Плаћеници”.

НИЗ ДОМАЋИХ РОК ГРУПА НАЈАВИО НОВА ИЗДАЊА У ОВОЈ ГОДИНИ

Нови рокенрол албуми „Ју група”, „Бајага и инструктори”, „Сви на под”, „Неверне бебе”и„Фитнес”самосунекиод извођача из Србије који су најавилиновеалбумеу2011.години. Најдуговечнији активан рокенролсаставбившеЈугославије,београдска„Југрупа”навршилаје прошле јесени 40. година посто-

ри који пију” (1984), јединог „Чорбиног”албумаиздатогзазагребачки„Југотон”,данас„Кроацијарекордс”. „Тусеналазинеколикојаковажних песама ‘Рибље чорбе’ као што је ‘Равнодушан према плачу’, ‘Жика Живац’, ‘Када ходаш’...Мислимдаћесадкадбу-

НОВЕ КЊИГЕ: „КАМЕНЧИЋ У ЦИПЕЛИ” НАТАШЕ ЈОЦИЋ

Свакодневица породичног живота Идавачкакућа„Алфаграф”из Петроварадина недавно је објавила књигу „Каменчић у ципели” Наташе Јоцић, ауторке из

Новог Сада. Ради се о њеном прозномпрвенцуукојемНаташа Јоцићпишеoпородичномживоту. „Како писати о савременој породици,опородичномживоту

и односима? Одговор на ово тешко питање покушала је у свом првомроманудапонудиНовосађанка Наташа Јоцић”, наводи књижевни критичар Васа Павковић. - Полазећи од личних искустава, од свакодневице својих укућана и блиских рођака, али и од доживљаја пријатељица и пријатеља, НаташаЈоцићнепретенциозно и често духовито гради својроманкаоинтересантно илежерноткиво,учијимћемообичнократкимепизодама препознавати властити свет. Роман Наташе Јоцић покушаваданемудрује,али даосетљивоизносииразматраживотуовомвременуи у Новом Саду. Зато су нам ситуације и атмосфере блиске, а ликови врло присни. Доживљавамо их као неку врсту пријатељске околине. Каоисамживот,иовакњигаприкрајупротичеутамнимтоновима.Тадаицелина романа добија један можда неoчекивантон.Иутисак–указује Васа Павковић у рецензији објављеној на корицама ове књиге.

ланом Русом и Дејаном Коларовим. Новоделонарепертоарунационалног театра биће извођено са кореографскимсавременимостварењима друга два велика кореографска имена „Корак по корак” Пола Лајфута и „Шест плесова” једног од неприкосновених ауторитера у свету уметничке игре ЈиржијаКилијана. Репризесузаказанеза27.јануар,17.фебруар,30.март,19.април и14.јун.

Ветеранирокенрола:Југрупа

јања,абасистаЖикаЈелићјерекаоагенцијиБетадапланирајуу 2011. објављивање новог студијског албума, првог после ЦД-а „Дугознамосе”(2005). „ТребадавидимокакавјекомплетанматеријалсаБирфеста’. То би био један интересантан ДВД.АЦДјеуплану.Далипотпуно са новим композицијама или неколико, а остало би биле неке песме које су раније снимљене и уопште нису издаване. Видећемо. Углавном биће нови ЦД”,рекаојеЈелић. Рок група „Рибља чорба” требало би на пролеће да у издању ПГПРТС-адобијебокссетса11 дискова, на коме би се осим почетних десет албума појавио и ЦД са сингловима и раритетним стварима.ВредностбокссетабићеиупрвомобјављивањунаЦДу„Вечерасвасзабављајумузича-

деизашланаЦД-уклинциимати коначно увид и у ту плочу. Сад ћемо је чути у правом светлу”, рекао је басиста Миша Алексић агенцијиБета. „Бајага и инструктори” су последњи студијски албум „Шоу почиње у поноћ” објавили још 2005.године,аМомчилоБајагићБајага у више наврата најављиваодабисеновиЦДтребаопојавити 2011. године. „Партибрејкерси” певача Зорана КостићаЦанетаигитаристеНебојшеАнтонијевића-Антонаовејесенису најављивалипочетакраданановимпесмама,алибезпрецизирањакадабиикакомоглебитиобјављене. „Покушаћемодабудедругачије.Нарушенјеамбијентрокенрола. Можда ни не постоји? Али морамоопетдасевратимоуназад, да нађемо праве ствари, не-

штоштојеважноиштопостоји”, рекаојеКостићагенцијиБета. Повратничкиалбум„Playback” бечејскогбенда„ЕваБраун”требалоједаизађејошјесенас,али себендпоновоокупљеногауторског трија Горан Васовић, Пјер ДолинкаиМиланГлавашки,после летошњег сингла „У изгнанству” више није оглашавао. Алтернативнисастав„Дарквуддаб” предкрајпрошлегодинеприпремао је материјал за нови албум којиби,какојенајављено,требало да изађе у првој половини 2011. Београдски састав „Сви на под!” пред Нову годину објавио јеспот„Ушће”сазавршеногпрвог албума који би се требао ускоропојавитизаиздавачкукућуБ92.Нањиховомдебијуналазиће се и песма „Звук улице” у коме су сарађивали са некадашњим чланом „Идола” Владом Дивљаном. Рок састав „Велики презир” је јесенас почео рад на новимпесмама,алијетадагитариста Владимир Коларић рекао агенцијиБетаданијесигуранда лићеихикадаобјавити,„каоалбум или као ЕП-ове (Edžtended Play)”.Алтернативни „Аутопарк” јепротеклегодинеунеколиконаврата изводио уживо нове песме којетребадасенађунапредстојећем албуму названом „Аутопакао”. Крагујевачки„Фитнес”јесенас се први пут огласио бесплатним интернет мини албумом са шест инструментала„Ударцииварнице”,којибипонајавибендатребалопочетком2011.годинедабудеобјављеннаЦД-упроширену албум са 13 ствари.Поп-рок састав„Невернебебе”клавијатуристе Милана Ђурђевића раније је најавио за почетак 2011. године излазакновогалбума,комејејесенас претходио спот за песму „Узмибоје”.


SPORT

subota22.januar2011.

SUPERVELESLALOMUKICBILU

GABORSAGMAJSTERSVESTANPOTE[KO]A

TrijumfKosteli}a Hr vat ski ski ja{ Ivi ca Ko ste li} po bednik je ~etvrtog superveleslaloma sezone koji je u okviru Svetskog kupa odr`an u austrijskom Kicbilu. Kosteli}u je to tek prva pobeda u toj disciplini u karijeri, a do we je do{ao u vremen u od 1:17.33 minuta i tako nastavio fantasti~an niz trijumfa u 2011. godini. Hrvatu je to bio peti trijumf u posledwih 20 dana, a pored wega su se na podijumu na{li Austrijanac Georg [trajtberger i Aksel Lund Svindal iz Norve{ke. Prvo zvani~no takmi~ewe u Kicbilu odr`ano je u senci treninga odr`anog u ~etvrtak, na kom je te`ak pad do`iveo do ma }i ski ja{ Hans Gru ger. Posle pada, u kom je do`iveo te{ke povrede glave i grudnog ko{a, i hitne operacije na mozgu Gruger vi{e nije u kriti~nom stawu. Austrijski skija{ se trenutno nalazi u ve{ta~ki izazvanoj komi, ali je wegovo stawe stabilno. Samo dan kasnije, odmah na po~etku trke, Kosteli}, koji je imao startni broj tri, je do{ao do vo|stva, a iako je veliki broj skija{a imao prednost na prvom prolazu do kraja staze su gubili mno-

IvicaKosteli}

go vremena i usledilo je veliko slavqe Hrvata, koji su u Kicbil do{li u velikom broju. Razumqivo, najve}u podr{ku su imali Austrijanci, ali su bar oni od kojih se najvi{e o~ekivalo razo~arali. Redom su Klaus Krel, Mihael Valhofer i na kraju Bewamin Rajh gubili kontrolu i nisu uspeli da zavr{e trku. Najboqi me|u doma}im skija{ima bio je [trajtberger na drugoj poziciji, a iza wega i Svindala sledili su [vajcarac Didije Ku{,

Romed Bauman iz Austrije, jo{ jedan {vajcarski skija{ Silvan Curbrigen i Adrien Teo iz Francuske. Prvu desetoricu na ~etvrtom superveleslalomu sezone kompletirali su [vajcarac Tobijas Grinenfelder, Hanes Rajhelt iz Austrije i Amerikanac Bodi Miler. Takmi~ewe u Kicbilu se nastavqa danas, za kada je zakazan spust, dok je u nedequ na programu slalom. Obe trke koje }e biti vo`ene za vikend }e se bodovati i u okviru kombinacije.

VOJVO\ANSKIDERBIZA^EQAUZREWANINU

Pobednikumiransan, pora`enombrige Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa na{li su se u nezavidnoj situaciji, nakon tri vezana poraza u prvenstvu, pa su uo~i ve~era{weg gostovawa u Zrewaninu protiv Proletera, osu|eni da vijaju pobedu sa kojom bi pobegli iz opasne zone i na{li se u luci spasa uo~i fini{a {ampionata. Naime, izabranici trenera Varagi}a posledwu pobedu su ostvarili sredinom decembra kada su slavili na gostovawu u Beogradu protiv Superfunda. Od tada crveno–beli su do`iveli neuspehe u duelima s Metalcem, Napretkom i OKK Beogradom i tako dospeli u nezavidan polo`aj. Ko{arka{i Proletera na drugoj strani pobedom u Kru{evcu protiv Napretka pokazali su da

im je uprkos odlasku @arkovi}a i Atanackovi}a, forma u usponu i da ne}e tek tako prepustiti bodove Novosa|anima, od kojih su izgubili u prvom delu prvenstva u Novom Sadu. Nafta{i su u dosada{wem delu lige u Kristalnoj dvorani ostvarili polovi~an u~inak od ~etiri pobede i isto toliko poraza, a u duel protiv Vojvodine ulaze sa nekoliko poja~awa, kojima su uspeli da kompletiraju redove. Izabranike trenera Varagi}a, pored lo{e forme i rezultatske kriz,e mo`e da brine lo{ u~inak sa gostovawa, gde su u sedam utakmica uspeli da slave samo u jednoj. U ekscediciji crveno–belih ne}e biti du`e vreme povre|enog Ivana Bo{waka kao i Dejana Kova~evi}a koji ima mawih zdravstvenih poblema.

MLADATITEQANKANAPREDUJEUPROLETERU

MirjanaMomirov debitovala ^etrnaestogodi{wa Titeqanka Mirjana Momirov, odli~na u~enica osmog radzreda O[ „Svetozar Mileti}” u Titelu postala je standardni igra~ ko{arka{kog kluba Proleter iz Zrewanina. - U kadetskoj ekipi Proletera posti`em u proseku 30 poena po utakmici. Ipak, dosad najve}i uspeh u mojoj karijeri je debitovawe sa 14 godina, 15. januara, za prvi tim Proletera protiv vi{estrukog prvaka dr`ave Hemofarma iz Vr{ca, kada sam i postigla prve ko{eve na prvoliga{koj sceni. Verujem da }u upornim radom i ulaskom u prvu postavu Proletera u bli`oj budu}nosti postati reprezentativka Srbije, {to je i ciq svakog uzornog i perspektivnog sportiste.

- Ve~era{wi duel je od ogromnog zna~aja za nas. Posle serije lo{ih igara primorani smo da pru`imo svoj maksimum i poku{amo da ostarimo vrednu pobedu i najvimo beg iz ipasne zone. Proleter je veoma kvalitetna ekipa, ~ija je forma u usponu o ~emu svedo~i i pobeda protiv Napretka u Kru{evcu. Nemamo puno mesta za kalkulacije, u~ini}emo sve kako bismo pobedom nad kvalitetnim rivalom osvojili preko potrebne bodove i dobili na samopouzdawu – kazao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Radenko Varagi}. Utakmica 17. kola Prve lige Proleter Naftagas – Vojvodina Srbijagas igra se u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu u 19 ~asova. I.Grubor

SUPERVELESLALOMU KORTINI

Vonbez premca

Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobedila je superveleslalomu koji je vo`en u italijanskom zimskom centru Kortina d’Ampeco u okviru Svetskog ku pa. Ak tu el na osva ja ~i ca Svetskog kupa do ~etvrte pobede za redom u Kortini i 38. u karijeri, stigla je u vremenu od 1:11.66 mi nu ta. Dru ga je [ve|anka Awa Person (+0,43), a tre}a Austrijanka Ana Feninger sa 47 stotinki zaostatka za Von. Rezultati spusta u Kortina d’Am pe co: 1. Lind zi Von (SAD) 1:11.66, 2. Awa Per{on ([vedska) + 0.43, 3. Ana Feninger (Austrija) + 0.47,...Generalni plasman: 1. Lindzi Von (SAD) 280, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) 149, 3. Lara Gut ([vajcarska) 145... Generalni plasman SK: 1. Marija Ri{ (Nema~ ka) 1052, 2. Lind zi Von (SAD) 927, 3. Tawa Poutiainen (Finska) 580...

GrupaG

GrupaH Olimpijakos-Fener. Valensija-@algiris

70:84 73:59

GaborSagmajsteruakciji”

Bo li vi ju, Pe ru ili Bra zil, ali su Argentinci direktno uslovili organizatore Fran-

cuze da }e istupiti iz organizacije ukoliko Brazil bude pozvan.

LUKASDIGRASIBESAN

Sramotnakupovina Doskora{wi voza~ Virxin rejsinga Lukas Di Gra si be san {to na red ne se zo ne ne}e nastupati u Formuli 1, ka`e da se mesto u ovom takmi~ewu deli na osnovu toga ko ponudi vi{e novca. Ekipa Virxin Rejsinga je saop{tila da iz tehni~kih razloga ne}e zadr`ati Di Grasija u timu, a na wegovo mesto doveden je @erom D’Amborsio.

- Mislim da je sramotno to {to se mesto u F1 kupuje. [ta god se pri~alo, ja mislim da nisam u ekipi jer nisam imao dovoqno novca. Velika {teta za mene, ali ne odustajem, vrati}u se ja u bolide F1 rekao Brazilac koji pro{le sezone nije osvojio nijedan bod. Vlasnik Virxin Rejsinga je milijarder Ri~ard Brenson, a za wegovu ekipu }e naredne sezone, pored D’Ambrosija, voziti Timo Glok.

NOVISADDOMA]INCIKLOKROSA

PrvenstvoSrbije Prvenstvo Srbije u ciklokrosu odr`a}e se danas u Novom Sadu u organizaciji BK Novi Sad i Biciklisti~kog saveza Srbije. Trke se voze u devet takmi~arskih kategorija (mla|i kadeti, kadeti, juniori, voza~i do 23 godine, seniori, mla|e kadetkiwe, kadetkiwe, juniorke i seniorke). Staza je kru`na sa asfaltnom podlogom (120m), zemqom, travom i ve{ta~kim preprekama ukupne du`ine 2.500 metara. Pravo u~e{}a imaju svi takmi~ari sa licencom za 2011. godinu. Manifestacija }e se odr`ati na Sun~anom keju kod Filozofskog fakulteta sa po~etkom u 11 ~asova. G.M.

Br~koiModri~a utrcizadoma}ina

Unikaha-KahaLaboral 71:76 L.Ritas-Panatenaikos 59:80

Efes-Montepaski 60:58 Real-PartizanMT:S 78:58

Mirjana Momirov je naglasila da se odri~e svih drugih aktivnosti koje nisu vezane za {kolu i ko{arku i uz dobru organizaciju sve to lako prebrodi. Uzor od ko{arka{a Miri je Milo{ Teodosi}. @.Markovi}

Jedini srpski predstavnik na Dakar reliju koji je vo`en u Argentini, Gabor Sagmajster, vratio se u Srbiju posle nastupa na 32. izdawu napoznatijeg relija na svetu gde je zauzeo 63. mesto u ukupnom plasmanu od preko 130 u~esnika u konkurenciji motociklista. Sagmajster ka`e da mu je sada preko potreban odmor posle dvonedeqnog veoma napornog takmi~ewa. - Prvo }u da odmorim pa da onda odgledam na miru prelistam sve magazine, video zapise i sajtove da vidim kako su moje vratolomije ispra}ene. Verujem da su i sponzori zadovoqni mojim izdawem, a o narednoj sezoni }u po~eti sa razmi{qawem kada sastavim finansijsku konstrukciju za kupovinu motora od 450 kubika, koji je mnogo lak{i. Ja sam kroser i meni takav sprava u potpunosti odgovara - rekao je Sagmajster. Organizatori Dakara su narednu sezonu `eleli da pro{ire reli i na ^ile, Paragvaj,

GrupaE

Barselona-Makabi 81:71 Lotomatika-Olimpija 63:64

MirjanaMomirov

Slede}egodines lak{immotorom

EVROLIGATOP16

GrupaF

dnevnik

c m y

16

Ove godine }e biti veliki rivalitet izmenu dva bosanskohercegova~ka odnosno grada Republike Srpske, ko }e biti doma}in 23. aprila za 120 biciklista iz 17 svetskih zemaqa. Do sad su oba grada, Br~ko i Modri~a, imala priliku da budu doma}ini ove trke, wihovo odli~no gostoprimstvo je zabele`eno u svim svetskim medijima. Svetska biciklisti~ka federa-

cija ocenila je zalagawe ovih gradova visokom ocenom. Od 2007. godine ovi gradovi nisu samo na karti Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, imena Modri~a i Br~ko se uveliko nalaze na mapi svetskih biciklisti~kih destinacija. Oba grada su spremna da do~ekaju karavan od 120 najboqih svjetskih biciklista. Ovi gradovi su prepoznali trku kao manifestaciju

od visokog zna~aja za promociju kako grada i dr`ave, tako i sporta. Administrativne i ostale slu`be Modri~e i Br~kog su pru`ile punu saradwu i svojim zalagawem doprineli da ova trka bude visoko kotirana u svetu biciklizma. Bawaluka i Beograd jesu gradovi sporta, ali da za wima ne zaostaju ni malo pokazali su to i Br~aci i Modri~ani.

NBALIGA

Pobedefavorita U no}i izme|u ~etvrtka i petka odigrane su tri utakmice u NBA ligi u kojoj su trijumfe odnele favorizovane doma}e ekipe. ^ikago Bulsi su uz sjajnog Derika Rouza (26p,9as,7sk) porazili Dalas Maverikse sa 82:77, stigli do 29 pobede iz 43 utakmice uz najboqi skor u sezoni jo{ od 1997. godine. U ekipu Dalasa vratio se oporavqeni Dirk Novicki, koji je ubacio 19 poena, dok je Sa{a Pavlovi} za 17 minuta jedina tri poena postigao sa slobodnih bacawa. Portland je savladao LA Kliperse rezultatom 108:83 zahvaquju}i Lamarkusu Oldrix i Vesliju Mejtuzu koji su Blejzerse

predvodili do 24 pobede sa po 28 poena. Kos Klipersa je bio sjajan Erik Gordon sa 25 poena (7/11 tri), dok je fenomenalni ruki Blejk Grifin me~ zavr{io sa jo{ jednim „dabl-dabl” u~inkom (20p,18sk). Portland se sa 24 pobede nalazi na putu ka plej-ofu, dok Klipersi sa 16 pobeda nemaju gotovo nikakvih {ansi. I na kraju, [arlot Bobketsi su bili boqi od Filadelfije sa 100:97. Di Xej Avgutin je za tim iz Severne Karoline imao rekordom karijere od 31 poena (11/17 iz igre), dok je kod gostiju Tadeus Jang bio najefikasniji sa 21 poenom, Igudala je dodao 19, Elton Brend „dabl-dabl” (12p, 10sk). Oba tima sada na Istoku imaju po 17 pobeda.

MEDESA I BARMASAI PRVI: Kenijac David Barmasai pobednikjemaratonauDubaiju,po{tojestazusavladaoli~nim rekordomuvremenu2:07,18sata.Ovojebilatre}auzastopna pobeda 22.godi{weg Barmasaija u trkama na 42,1 kilometara. Drugomestozauzeojejo{jedanKenijac-Evan^erijotuvremenu2:08,17sata,atre}eEtiopqaninE{etuVendimukojijeostvariorezultatod2:08,54sata. Ukonkurenciji`ena,pobedila jeEtiopqankaAselefe{Medesauvremenu2:22,45,ispredKenijkeLidije^eromejkojajenaciqstiglaposle2:23,01satai tre}eplasirane[ve|ankeIzabeleAnderson-2:23,41.


SPORT

dnevnik

17

subota22.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) VE^ERAS (18 ^ASOVA) SRBIJA IGRA S DOMA]INOM [VEDSKOM

Te{koprotivsudijainavija~a Prednost velikih takmi~ewa je {to i posle najgorih igara nema mnogo vremena za crne misli, po{to dolaze na rednoveutakmice.Iakonikoganijeodu{evilaizdawimau prvoj fazi Svetskog rukometnogprvenstva,reprezentacija Srbijesenastartudrugefaze nalaziusolidnojpoziciji,samosabodommaweodselekcija kojedeledrugomesto. Orlovi dana{wim duelom sa [vedskom po~e}e takmi~eweudrugojfaziSvetskogprvenstva u ~ijem }e nastavku bitibezprvoggolmanaDimitrija Pejanovi}a. Gol Srbije u odsustvu Pejanovi}a koji je zbogporodi~nihproblemanapustio {ampionat i oti{ao za [paniju, brani}e Dragan Marjanac. - O~ekujem da Marjanac pomogne,{tojenajnormalnijei najsportskije. Zato je i tu rekaojeselektorVeselinVukovi} ~ija }e ekipa drugu fazu takmi~ewa po~eti sa posledweg mesta u svojoj grupi, po{tojeizprverundeprenelasamobod. Srbija u drugu fazu takmi~ewa,gde}eigratiprotivdoma}ina SP [vedske, Poqske i Argentine, ulazi posle debaklaodRumunije(38:28). - Ju~e smo pri~ali samo o tomme~usaRumunijom.Moramoizporazadaizvla~imopouke,daneponavqamoistegre{ke. Se}am se konferencije jedne,gdesamrekaoda{tagod napravimo protiv Hrvata bi-

VeselinVukovi}

}emo i fizi~ki i emocionalno ispra`weni. Da je me~ sa Rumunima bio odlu~uju}i, ko zna{tabibilo.Neverujemda biovakobilo.Mo`dajedobro {to mi volimo malo da nam

MOMIR ILI], LEVI BEK

[ve|ani nisunedodirqivi Jedan od na{ih najefikasnijihigra~a,levibekSrbije,MomirIli}izraziojeuvereweda }ewegovaekipauspetidaseiz-

MomirIli}

bori sa sudijama naklowenim rivaluineprijateqskomatmosferom pred punom dvoranom u Malmeu. - Navikli smo na to, a i nisu [ve|ani puno kvalitetniji. Imaju dosta slabosti,kojesusenajboqevideleume~uprotivArgentine (22:27), a mi imamo dosta prostora da poka`emo jo{ ve}i kvalitet. ^iwenica je daimnedostajeAlm-rekao jeIli}idodao: -Imalisuilak{iputdo drugefaze.Najva`nijejeda mibudemopravi.Akobudemo igrali kao protiv Hrvatskepobedi}emo.Kqu~je daigramo{todu`eunapaduidobrouodbrani.Moramobitiagresivnizadobar rezultat, po{to [vedska nema ba{ dobre bekove. Najva`nijejetodamibudemopravi.

neko udari jak {amar, da se probudimo-rekaojeVukovi}. Prvi rival, ve} dana od 18 ~asova,bi}edoma}inturnira. - Su|ewe sigurno ne}e biti na na{oj strani. Te{ko je to

re}imomcima.Nadamseda}emou~initisve{tojedonasda [ve|anima zagor~amo `ivot. Na kraju krajeva i oni posle imajudveutakmicezava|eweoceniojeVukovi}idodao:

-Pokazalismoiuporazuod Danske(27:35)damo`emoda50 minuta igramo dobro i u atmosferi koja nije prijateqska, gde nismo imali kvalitetnosu|ewe.Nadamseda}emotouraditiidannas,alido samogkraja. Danskaje,premare~imaVukovi}a, i kvalitetnija ekipa od[vedske. - [ve|ani mo`da imaju boqe pojedince, ali nisu ubedqivi.Pitawejeiukakvojsu formi. Recimo, Kim Anderson,poonome{tosmodosada gledali, nije u nekoj formi, alipretpostavqamdaseioni podi`u iz me~a u me~ - naveo jeVukovi}. U me~u s Rumunima posebno jebilalo{aigrauodbrani,a upravo u tom segmentu igre Vukovi} vidi jedini na~in da se sup rots tav i [ve| an im a. [vedskajeuprvojfazipretrpela senzacionalni poraz od Argentine,{togovoridanije nedodirqiva. Stru~ni {tab orlova gledao je neke utakmice i zakqu~io da doma}in poku{avadapodi`eformukako takmi~ewe odmi~e, pa je tako savladaoPoqakeuposledwem kolu. - Lek mora da bude odbrana, odbrana, odbrana. ^im we nema, nema ni napada. To poku{avam da objasnim igra~ima. Samo se tako mo`e do dobrog rezultata, a verujem da mo`emo da ostvarimo taj ciq - istakaojeVukovi}. J. G.

DVA LICA ORLOVA U DVE UTAKMICE

Imanadezanomade Ubedqivporazsrpskihrukometa{au„bezna~ajnom„ duelusa Rumunima bacio je senku na dobruigruivredanbodostvarenu me~u sa vice{ampionom sveta, Hrvatskom. Upravo ogromna disproporcijauutiscimasaove dveutakmicenajboqeodslikava svesumwe,nedoumice,aliinadawakadajeupitawunastuprukometne reprezentacije Srbije

wuokona{ezone,{tosu~iniliHrvati.Ali,lekcijakojusu nam odr`ali Danci i Rumuni, povremeno i Al`irci, upu}uje na zakqu~ak da postoji velika prazninainedore~enostuigri na{eodbraneuprostoruizme|u {estidevetmetara. S druge strane, na{i bekovi odli~no igraju protiv pli}e zonskeformacije,kakvusunam

Na{a reprezentacija je ubedqivo posledwa u broju datih golovasapozicijepivota,aniti saradwa bekova sa krilima neimpresionira.Nedostajenam kreativnosti, lucidnosti i lakih golova, pogotovo {to na{u mre`u ~uva samo jedan pouzdan golman, Darko Stani}, dok Dimitrije Pejanovi}nijeuzavidnoj formi.

Neodustajemo Ekipajeve}pokazaladamo`e da pobedi, ali i da izgubi prakti~noodsvakoga? -Ve}samrekaodajeovoekipa, koja sama sebi pravi granice,inagore,inadole.Ovaekipamo`edapobedisvakoga,ali i da izgubi od mnogo slabijih ekipa.Kada}eoniodigratinajboqeilinajgore,tonikadane}e zavisiti od qudi sa strane, odmedija,javnosti,navija~aili qudi iz Saveza. Posle ~etiri godine postojawa, reprezentacija se polako le~i od de~ijih bolesti.Sposobnajedaigrasa svakim,aliidaqemo`edanapravi neko neprijatno iznena|ewe. Kroz sve ove godine se gledadatobudejednakonstantnaforma.Zatoinegledampesimisti~ki, ve} optimisti~ki. Idemo na sve tri pobede, a sa svakom od wih, na{e {anse i plasmansepoboq{avajuuskladu sa interesima Saveza... - naglasiojepredsednikRSS.

1.Island 2.Francuska 3.[panija 4.Ma|arska 5.Nema~ka 6.Norve{ka

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 1 1 0 0 0

0 0 0 1 2 2

61:48 58:51 54:52 52:55 47:56 45:55

4 3 3 2 0 0

Sutra: Island - [panija, Norve{ka - Francuska, Ma|arska - Nema~ka. Ponedeqak jeslobodandan,auutorakse sastaju: Nema~ka - Norve{ka, [panija - Ma|arka, Francuska-Island. Druga grupa (Malme/Lund) Danas Hrvatska-Argentina (18.45) Srbija-[vedska (18.15) Danska-Poqska (20.15) 1.Danska 2.Argentina 3.[vedska 4.Poqska 5.Hrvatska 6.Srbija

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 1

0 1 1 1 1 1

69:56 50:46 46:48 45:47 53:58 51:59

4 2 2 2 1 1

Sutra: [vedska-Hrvatska, Argentina - Danska, Poqska Srbija. Ponedeqak je slobodandan,auutoraksesastaju: Srbija-Argentina,HrvatskaPoqska,Danska-[vedska. REzULTATI I TABELE Grupa A Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka-Egipat30:25.Drugokolo:Bahrein-Nema~ka18:38,Tunis-[panija 18:21, Egipat - Francuska 19:28. Tre}ekolo:[panija-Nema~ka26:24, Francuska - Bahrein 41:17 , Tunis Egipat23:27.^etvrtokolo:BahreinTunis 21:28, Nema~ka - Francuska 23:30, [panija - Egipat 31:18. Peto kolo:Egipat-Bahrein26:27,Nema~ka - Tunis 36:26, Francuska - [panija 28:28. 1.Francuska 5 4 1 0 159:106 9 2.[panija 5 4 1 0 139:110 9 3.Nema~ka 3 3 0 2 151:125 6 4.Tunis 5 1 0 4 114:137 2 5.Egipat 5 1 0 4 115:139 2 6.Bahrein 5 1 0 4 105:166 2

Grupa B Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan Austrija33:30,Brazil-Island26:34. Tre}ekolo:Ma|arska-Brazil35:24, Norve{ka - Austrija 33:27, Island Japan36:22.^etvrtokolo:Japan-Ma|arska 24:28, Norve{ka - Brazil 26:25, Austrija – Island 23:26. Peto kolo: Brazil - Japan 32:33, Island Norve{ka 29:22, Austrija - Ma|{arska30:32. 1.Island 5 5 0 0 157:11910 2.Ma|arska 5 4 0 1 148:133 8 3.Norve{ka 5 3 0 2 139:136 6 4.Japan 5 2 0 3 141:161 4 5.Austrija 5 1 0 4 144:148 2 6.Brazil 5 0 0 5 131:163 0

Grupa C

VELIMIR MARJANOVI], PREDSEDNIK UO RS SRBIJE

Jutronakonzavr{etkaprve faze Svetskog prvenstva u [vedskojiplasmanareprezentacije u TOP 12, sumirao je i predsednikUORukometnogsavezaSrbijeVelimirMarjanovi}. -Prvikoraksmonapravili plasmanomudrugikrugitoje bilo ne{to {to smo morali da uradimo. Na{ ciq je ulazakukrugekipa,koje}eimati svoje mesto u olimpijskim kvalifikacijama, i od wega se, pogotovo sada, ne odstupa. Ako vas dve pobede dele od borbe za peto mesto, a tri od medaqe, onda morate `eleti svedabiseostvariojedanrealniciq,kojibizadovoqioi razvojoveekipeiplanoveSaveza. Od toga ne bi trebalo odustati, jer kada se uka`e {ansa,moratepoku{atidaje iskoristite. Da li }e tako i biti,zavisiiodekipe-rekao jeMarjanovi}.

Prva grupa (Jen~eping) Danas [panija-Norve{ka (16.15) Nema~ka-Island (18.30) Francuska-Ma|arska (20.45)

MomenatsutakmiceSrbija–Rumunija

u slede}oj fazi takmi~ewa na Svetskomprvenstvuu[vedskoj. ^iwenica je da nemamo ni pribli`no neophodan broj igra~akojekarakteri{eposve}enostigriufaziodbrane.Do{lismousituacijudanamzona 3-2-1,~ijijerodona~elniknekada{wa Jugoslavija, predstavqa no}numoru,tena{selektorVeselin Vukovi} naj~e{}e pribegavaformaciji6-0,kojomsmose uspe{nooduprliHrvatima. Sti~e se utisak da plitkom zonomodli~nopariramoreprezentacijama koje nemaju veliki izbor rasnih puca~a, zbog ~ega ~e{}e pribegavaju proigravawima pivota i krila, te muqa-

priu{tiliHrvati,amnogote`e se snalaze u poku{ajima probijawa duboke zone, kojom nam je i jedan autsajder, tipa Al`ira, ozbiqno pripretio, primakav{i se na samo gol prednosti. Nemamovo|unaterenu,igra~akojibiakcijuosmislioiispratioodwenogpo~etkadokraja, a poku{aj sa Bojinovi}em je vrlo rizi~an, jer je on propustio celokupne pripreme, i to zbog povrede. Stoga se neretko de{avadana{ibekovi(afond puca~a nam je na vrlo zavidnom nivou)nasumcepucaju,kaodasu nanekojstreqani,anenarukometnomigrali{tu.

[to{ta }emo morati da promenimouodnosupremaobavezamanaterenu,neophodnojedazaigramomnogoopreznijeuodbrani,davi{eizlazimonabekove {utere i da u napadu ponekad stanemo na loptu, a, kada je to potrebno, da krenemo i glavom kroz zid. Srbija ima dosta rezerveusebi,no, pitawejedali }emoispoqitisavpotencijali kvalitet,ili}emoseograni~itinasamojedanwihovdeo. Dobili smo relativno laku grupuunastavkutakmi~ewa.Susretsa[vedskom,kojajedaleko odnekada{wegsjaja,prvajeodsko~na daska na{oj reprezentaciji. J. Gali}

Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21,Danska-Austrija47:12,Srbija-Al`ir25:24.Drugokolo:Australija-Srbija18:35,Rumunija-Danska 30:39,Al`ir-Hrvatska15:26.Tre}e kolo:Rumunija-Al`ir14:15,Hrvatska-Australija42:15,Danska-Srbija 35:27. ^etvrto kolo: Srbija Hrvatska24:24,Australija-Rumunija14:29,Danska-Al`ir26:19.Peto kolo: Al`ir - Australija 27:18, Hrvatska-Danska29:34,Srbija-Rumunija28:38. 1.Danska 5 5 0 0 181:117 10 2.Hrvatska 5 3 1 1 148:109 7 3.Srbija 5 2 1 2 139:1395 4.Rumunija 5 2 0 3 132:123 4 5.Al`ir 5 2 0 3 100:109 4 6.Australija 5 0 0 5 77:180 0

Grupa D Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska-Slova~ka35:33,Koreja-Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka - [vedska 22:38,Argentina-Poqska23:24.Tre}e kolo: Slova~ka - Argentina 18:23, Poqska-^ile38:23,[vedska-Koreja30:24.^etvrtokolo:^ile-Slova~ka 29:29, Koreja - Poqska 20:25, [vedska - Argentina 22:27. Peto kolo:J.Koreja-Slova~ka31:26,Argentina-^ile35:25,Poqska-[vedska 21:24. 1.[vedska 5 4 0 1 142:112 8 2.Poqska 5 4 0 1 143:123 8 3.Argentina 5 3 1 1 133:114 7 4.Koreja 5 2 1 2 137:128 5 5.Slova~ka 5 0 1 4 128:156 1 6.^ile 5 0 1 4 117:167 1


18

sport

subota22.januar2011.

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJE

Troickipredaome~\okovi}u Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u osminu finala Otvorenog prvenstva Australije u Melburnu po{to mu je zemqak Viktor Troicki predao me~ 3. kola posle prvog seta. U srpskom derbiju je krenulo `estoko. Poveo je \okovi} odmah s 2:0, ali je Viktor uspeo da napravi „ribrejk”. Me|utim, ve} se tada videlo na licu Troickog da „ne{to nije u redu”, {to se odrazilo i na de{avawa na terenu. Duel prvaka sveta u Dejvis kupu brzo je bio zavr{en, po{to je u trenutku kada je po

ostala samo sa \okovi}em kao predstavnikom u singlu. \okovi} }e sada biti sve`iji za narednog protivnika u osmini finala, a to je [panac Nikolas Almagro, koji je u tri seta dobio Hrvata Ivana Qubi~i}a. Viktoru, kojem je ovo sedmi poraz u osmom duelu sa \okovi}em, ostaje uteha da je napravio najboqi rezultat na AO u ~etvrtom nastupu.

Federerlagano Branilac titule na Australijen openu [vajcarac Roxer Federer lako je, za razliku od prethodne runde i maratona sa

hovskog iz Ukrajine. Amerikanac Endi Rodik izgubio je prvi set od Holan|anina Robina Hasea, ali je do do osmine finala Australijan opena stigao po{to je dobio naredna tri - 7:6, 6:2, 6:2. Osmi nosilac }e se za mesto m|u osam najboqih u Melburnu boriti protiv boqeg iz duela dva nositeqa, Francuza Gaela Monfisa i [vajcarca Stanislasa Vavrinke. [esti nosilac ^eh Toma{ Berdih bio je ubedqiv protiv Francuza Ri{ara Gaskea (6:2, 7:6, 6:2) i u 4. kolu igra protiv Japanca Keija Ni{ikorija ili devetog nosioca [panca Fernanda Verdaska.

IspalaEnan Ruska teniserka Svetlana Kuzwecova eliminisala je u treSaigra~iizreprezentacijebrzozavr{ilime~ }em kolu Australijan opena sedmostruku gren slem 6:4, 6:3. U osiminu finala je poiza{la je sa „debelim” zavojem {ampionku Belgijanku @istin sle velike borbe pro{la i Ruoko butine. Ve} posle prvog gema Enan koju je pobedila u Melbur- skiwa Marija [arapova koja je Venus je osetila bolove i re{inu sa 6:4, 7:6(8). [ampionka bila boqa od Nemice Julije la je da preda me~ na veliko nezaMelburna iz 2004. godine pora- Gerge{ sa 4:6, 6:4, 6:4. Osma nodovoqstvo publike u Melburnu. `ena je tek tre}i put u 19. susre- siteqka Beloruskiwa ViktoriVenus (31) je tako prvi put u katu sa Ruskiwom, kojoj je danas ja Azarenka nije imala probleprakti~no poklonila pobedu ma sa Ju`noafrikankom ^ipers brojnim neiznu|enim gre{kama. (6:3, 6:3), kao ni Kineskiwa Na Enan je pro{le godine u Mel- Li (9. nositeqka) sa Strucovom burnu igrala finale samo neko- iz ^e{ke (6:2, 6:1). Najboqi liko nedeqa po{to je saop{ti- plasman na AO ostvarila je i

trofeja u Melburnu na kojem je ove sezone 12. put u~estvovala. Najboqi rezultat ostvarila je 2003. godine kada je u finalu pora`ena od mla|e sestre Serene. Petkovi}eva (23) je, ni kriva ni

Rezultati

NOVAKSRPSKITRAVOLTA: NakonpobedeprotivTroickog,NolejezaplesaosaKimYonson,jednomodu~esnicaserijala „Plesom do zvezda”. \okovi} je pokazao neke korake, nema sumwedaga~ekabudu}nost,mogaobidaigraurimejku„Groznicesubotweve~eri”.SrpskiTravoltajepokazaonekolikokoraka,nakrajusugazabolelale|a,pajeKimmoralaidagamasira.Sveusvemu,publikasedobrozabavqala,aNolejenadoknadiopredstavomsvojimiViktorovimnavija~imakojisugledalisamojedanset.OvonijeprviputdajeNovakpokazaoplesa~kesposobnosti,setimose„Trilera”uMonteKarlu,adobrosu mui{lii{panskinarodniplesovi. tre}i put izgubio svoj servis (2:6) Viktor saop{tio da mora da preda me~. U pitawu su stoma~ni mi{i}i, na koje se Viktor `alio odmah posle pobede nad Francuzom Nikolasom Mauom u drugom kolu. @reb je bio nemilosrdan prema srpskim igra~ima, tako da je na{a zemqa

Francuzom @ilom Simonon (3:2), iza{ao na kraj sa Belgijancem Ksavijerom Malisom kojeg je u Melburnu u 3. kolu savladao sa 3:0, po setovima 6:3, 6:3, 6:1. Drugi nosilac }e u me~u za ~etvrtfinale igrati protiv Tomija Robreda koji je sa 5:7, 6:2, 6:4, 6:2 eliminisao Sergeja Sta-

Mu{karci, 3. kolo: (14) Almagro ([panija) - (17) Qubi~i} (Hrvatska) 6:4, 7:6(8), 6:3, (3) \okovi} (Srbija) - (29) Troicki (Srbija) 6:2 - predao Troicki, (8) Rodik (SAD) - Hase (Holandija) 3:6, 7:6, 6:2, 6:2, (6) Berdih (^e{ka) - (28) Gaske (Francuska) 6:2, 7:6, 6:2, Robredo ([panija) - Stahovski (Ukrajina) 3:1 5:7, 6:2, 6:4,6:2, (2) Federer ([vajcarska) - Ksavijer Malis (Belgija) 6:3, 6:3, 6:1, (9) Fernando Ferdasko ([panija) - Ni{ikori (Japan) 6:2, 6:4, 6:3, (16) Stanislas Vavrinka ([vajcarska) - (12) Monfis (Francuska) 7:6(4), 7:6(4), 6:2, 6:3. @ene,3.kolo: (1) Voznijacki (Danska) - (29) Cibulkova (29) 6:4, 6:3, Sevastova (Letonija) - Manasijeva (Rusija) 6:1, 6:3, (6) Skjavone (Italija) - Nikulesku (Rumunija) 6:0, 7:6(2), (23) Kuzwecova (Rusija) - (11) Enan (Belgija) 6:4, 7:6(8), Li (Kina) Strucova (^e{ka) 6:2, 6:1, (14) [arapova (Rusija) - Gergez (Nema~ka) 4:6, 6:4, 6:4, (30) Petkovi} (Nema~ka) - (4) V. Vilijams (SAD) 1:0 - Venus predala. la da se vra}a iz penzije. Kuzwecova, dvostruka GS {ampionka, }e u narednoj u osmini finala igrati protiv Italijanke Fran~eske Skjavone koja dobila Rumunku Moniku Nikulesku sa 6:0, 7:2. Prva teniserka sveta Karolina Voznijacki iz Danske imala je problema sa Slovakiwom Dominikom Cibulkovom samo na startu me~a (Slovakiwa ima dva puta brejk prednosti), ali je na kraju ubedqivo slavila sa

Letonka Anastazija Sevastova koja je sa 6:1, 6:3 dobila Ruskiwu Vesnu Manasijevu.

Venuspredala Slavna ameri~ka teniserka Venus Vilijams morala je zbog povrede butnog mi{i}a da preda me~ tre}eg kola Australijan opena Nemici Andreji Petkovi} posle samo jednog odigranog gema. ^etvrtak nositeqka se u Melburnu `alila na povredu mi{i}a, a na duel sa Petkovi}evom

ZIMOWI]IQODRAPOBE\UJU: SrpskiteniserNenad Zimowi} i Francuz Mikael Qodra bez problema su izborili plasmanutre}ekoloAustralijanopenaukonkurencijidublova. Zimowi}iQodrasuudrugomkolutakmi~ewapobedili{panskipar,PablaAnduharaiDanijelaHimena-Traverarezultatom 2:0,posetovima6:3,6:2.SrbiniFrancuz,kojisuuMelburnu postavqeni za tre}e nosioce u 3. kolu igraju protiv desetih favorita Indijca Rohana Bopana i Pakistanca Aisama-Ul-Hag Kure{ija.Sude}ipoprvimpartijama,Zimowi}iQodra,koji su saradwu zapo~eli upravo na prvom grend slemu sezone, odli~nosesla`unaterenu,dobro„~itaju”imoglibidalekoda dogurajuuMelburnu. rijeri bila prinu|ena da preda me~ na nekom GS turniru. Osvaja~ica 43 titule (pet Vimbldona i dva US opena) u karijeri tako je i daqe ostala bez

du`na, ostvarila najboqi plasman na GS a u osmini finala }e igrati protiv jo{ jedne slavne teniserke, Ruskiwe Marije [arapove.

POTPISANUGOVOROFINANSIRAWUVESLA^KOGSAVEZASRBIJEZAOVUGODINU

Promovisanprviosmerac Ministarka omladine i sporta, Sne`ana Samarxi} Markovi} i ~elnici Vesla~kog saveza Srbije potpisali su Ugovor o finansirawu programa Vesla~kog saveza Srbije za 2011. godinu, nakon ~ega je novi osmerac „Srbija” promovisan i predat na kori{}ewe na{im najboqim vesla~ima. Va`an dan za VSS zapo~eo je potpisivawem Ugovora izme|u Sne`ane Samarxi} Markovi}, ministarke omladine i sporta i Neboj{e Jevremovi}a, generalnog sekretara VSS, kojim je Ministarstvo omladine i sporta preuzelo obavezu redovnog finansirawa VSS, u novoj vesla~koj sezoni. - Vesla~ki savez Srbije, ne samo da je prepun olimpijskih kandidata, {to je za nas veoma

bitno u predolimpijskoj godini, ve} je, ujedno, re~ o jednom od najboqe organizovanih sportskih saveza u Srbiji. To se vidi i po rezultatima, a potom i po wihovom kontinuitetu. Oni nalaze na~ina da stipendiraju i motivi{u svoje sportiste i meni je ~ast i zadovoqstvo {to sam predsednica Organizacionog komiteta Svetskog kupa, ~iji smo doma}ini 2012. godine. Na{a su o~ekivawa da veslawe, ne samo da ima olimpijske kandidate, ve} da nam se oni iz Saju~era{wepromocije Lonodna vrate sa medaqom, a zauvek, ta o~ekivawa ispune - redovoqstvo mi je {to vesla~i, kla je Sne`ane Samarxi} Mar-

kovi}, ministarka omladine i sporta.

Usledila je sve~ana prezentacija novog osmerca, vrhunskog takmi~arskog ~amca, ~iju je nabavku finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, a za potrebe vesla~ke reprezentacije Srbije. Sne`ana Samarxi} Markovi} krstila je novi ~amac „Srbija” i zvani~no ga predala na upotrebu na{im reprezentativcima. ^amac „Srbija” prvi je reprezentativni osmerac u istoriji srpskog veslawa, a manifestacija je bila odli~na prilika da se prisutnim novinarima predstavi i novi dvojac bez kormilara, koji se pro{le go-

dine na{ao u finalu prvih Olimpijskih igara mladih u Singapuru. Ministarka omladine i sporta je obe}ala nova ulagawa u opremu neophodnu vesla~kom sportu, dok je generalni sekretar Vesla~kog saveza Srbije, Neboj{a Jevremovi} istakao doprinos resornog ministarstva uspesima vesla~ke reprezentacije Srbije: - Vesla~ki savez Srbije je u Ministarstvu omladine i sporta na{ao sigurnog partnera, koji prepoznaje ulo`eni rad i trud i ume da ceni ostvarene rezultate. Ministarstvo je dalo nemerqiv doprineli su u realizaciji na{ih projekata, kako obezbe|ivawem neophodnih sredstava za wihovo finansirawe, tako i kontiniranom pomo}i i podr{kom.


SPORT

dnevnik

subota22.januar2011.

19 Foto:F.Baki}

PRIPREME BEOGRADSKIH CRVENO-BELIH U BUDVI

Ve{ovi} najspremniji omogu}iti da odgovorim svim zahtevima na terenu - ka`e Ve{ovi}. Pohvale na adresu „|eti}a“ sti`u i od stru~nog {taba. - Prijaju komplimenti, ~ast je sara|ivati sa legendom, kakav je Robert Prosine~ki. Veliki je motivator, fascinira me wegov odnos prema igra~ima, nema zapostavqenih, svi dobijaju priliku da se nametnu. Treninzi su druga~iji, sadr`ajniji pa

Foto:S.Stevanovi}

Pripreme fudbalera Crvene zvezde u Crnoj Gori idu svojim tokom, a silne napore bez problema podnosi mla|ani Marko Ve{ovi}. Napada~ Beogra|ana imao je sjajne rezultate na testirawima. - Odli~no se ose}am, zadovoqan sam kako se snalazim u ovom periodu. Isplatio se rad tokom odmora u Podgorici. Svestan sam va`nosti „baze“ koja }e mi

SAVI]EVI] POSETIO ZVEZDU: Predsednik FudbalskogsavezaCrneGoreilegendarniigra~CrvenezvezdeDejan Savi}evi}iskoristiojeprilikudasevidisaRobertomProsine~kim u Budvi, gde se crveno-beli pripremaju za nastavak sezone. Savi}evi} u hotel „Slendid” stigao u pratwi tako|e nekada{wegZvezdinogfudbaleraMilo{aDrizi}a.Wihdvojicasusepozdravisvognekada{wegsaigra~aProsine~kog,kaoi sportskogdirektoraIvanaAyi}aipomo}nikatrenera@arka \urovi}aiSlobodanaMarovi}a.Tokomprijatnog}askawamnogouspomenajeevocirano,aurazgovoresuukqu~ivaniijo{nekistariprijateqiisaigra~iprekospikerfonanamobilnom. -Drizunisamvideo150godina.Mnogomijedrago{tojedo{aoidasmopopri~ali-rekaojeProsine~ki. Savi}evi}nijekrioda}e,sadakadajeRobitrenerZvezde, jo{pomnijepratitiigrenekada{wegkluba. -ZnamRobijevusituac  iju.Mislimda}ebitidobartreneri da}enapravitiuspeh.Morajusamodamujo{poja~ajuekipu.^ekasetaj{toper...gleda}u,gleda}u,vidimoseinaMarakanikratkojedodaoSavi}evi}.

„Ludnica”u Nik{i}u Crvena zvezde u Crnoj Gori ima zaista veliki broj navija~a. Prvi duel protiv Zete (2:0) pratilo je oko 3500 gledalaca. Slede}i me~ je na programu u nedequ 23. januara u Nik{i}u protiv Sutjeske. Kakvo interesovawe vlada za ovu utakmicu potvr|uje i podatak da je prodato ve} 8000 karata. svi obavezama prilazimo sa zavidnim elanom - veli Ve{ovi}. Konkurencija u napadu je poja~ana dolaskom Borhe, donekle i Evandra koji dejstvuje iz drugog plana. - Zdrav rivalitet donosi profit, {to zna~i vi{e kvalitetnih fudbalera ve}a dobit za ekipu i klub. Strancima }e trebati period adaptacije u novoj sredini, ali verujem da }e se brzo uklopiti. Jednostavno, svako mora da pru`i maksimum, da svoj doprinos osvajawu trofeja - naglasio je mladi napada~. Dakle, ciqevi Zvezde tokom prole}a su maksimalni. - Ozbiqna smo ekipa, zanima nas dupla kruna - optimista je Ve{ovi}. Partizan u prvenstvu ima opipqivu prednost, u Kupu do pehara se opet mora preko crno-belih. - Nije minus od 5 bodova nenadoknadiv. Ne mo`e Partizan ba{ sve me~eve da re{i u svoju korist. Kiksnu}e negde, ali je istovremeno bitno da mi re|amo trijumfe, podi`emo samopouzdawe. Bi}e neizvesno prole}e, trka izjedna~ena - smatra Ve{ovi}. Dodatni vetar u jedra crvenobelih udahnu}e i navija~i. - Ima}emo sjajnu podr{ku, uvek su navija~i uz nas bez obzira gde se me~ igra. Bori}emo se svim srcem da ih obradujemo trofejima. Nelagodan je ose}aj kad iza sebe ima{ takvu armiju simpatizera, a nisi prvi na tabeli. Publika motivi{e ali i obavezuje da uvek bude{ na visini zadatka - ka`e Ve{ovi}. Z. Rangelov

FUDBALERIVOJVODINEIGRAJUSRADNI^KIMIZSOMBORA: Posle11danarada otkakosupo~elizimskepripreme,fudbalereVojvodinedanaso~ekujeprvaprovera.Novosa|ani }eusvomFC„VujadinBo{kov”uVeternikuugostitiekipusomborskogRadni~kog,kojupredvodi biv{iprvotimaccrveno-belihZoltanSabo,aodovezimekaotrenergolmanapridru`iomuse tako|enekada{wiNovosa|anin,Du{anBroj~in.Bi}etolepaprilikada{efstru~nog{tabaVojvodineZoranMilinkovi}vidimogu}nostkandidatazaprvitim,anajaviojeda}e{ansudobiti dvatima.Sneg}e,svakako,bitiote`avaju}aokolnost,alineinepremostivapreprekazaigra~e obeekipedapoka`e{taikolikomoguuovom~asu.Vojvodinaovezimenijeanga`ovalanijednopoja~awe,auredovimaSomboracasposebnompa`womseo~ekujedebinapada~aKoji}a,kojijepro{legodinekao~lanSoluncaizRastineupravouduelusnovosadskimsuperliga{emnagovestio sjajnemogu}nosti.Dana{widuelVojvodina-Radni~ki(Sombor)po~iweu14sati. S. S.

IZ FK PARTIZAN

Fejsaoddanas Iako je najavqeno, Qubomir Fejsa se u ~etvrtak nije pojavio na popodnevnom treningu. Najverovatnije }e to uraditi danas. Povratk u pun trena`ni proces zadweg veznog Partizana odlo`en je (verovatno) za danas jer su crno–beli, ipak odlu~ili da mu urade i dodatne kontrole. Kako Beogra|ani ne `ele da rizikuju sa igra~em koji je bio povre|en ~ak osam meseci; odlu~ili su da mu urade detaqna snimawa kolena u Nema~koj, kako bi bili potpuno sigurni u wegov oporavak. Prvi snimci su bili pozitivni, tako da bi povratak treninzima Fejse trebalo o~ekivati ve} ovog vikenda. I. L.

QubomirFejsa

NOVOSADSKI PRVOLIGA[ PO^EO PRIPREME

Sneg,gu`vaineizvesnostnaDetelinari Fudbaleri Novog Sada startovali su s dugo najavqivanim pripremama za izazove koji ih o~ekuju u prole}nom delu Prve lige Srbije. Na okupqawu u klupskim prostorijama na Detelinari pojavilo se ~ak 40 igra~a, me|u kojima se na{lo i prvo poja~awe u zimskom prelaznom roku - Australijanac Xon Belme. Bili su tu i Sa{a Bogunovi} i Zoran Milovac, nekoliko igra~a koji su vra}eni sa pozajmice, dvojac iz Vojvodine Stefan Zogovi} – Ogwen Mudrinski, a sve je vrvelo od novajlija koji }e u narednim danima poku{ati da se nametnu stru~nom {tabu kanarinaca i izbore svoje mesto u `uto – plavom dresu. ^lan Upravnog odbora FK Novi Sad Branko Milo{evi} po`eleo je puno uspeha ekipi i osvrnuo se na burna de{avawa u vezi s egzistencijom kluba:

- Klub je na dobrom putu da se stabilizuje u finansijkom i organizacionom smislu i to je ono najva`nije. Uveliko se radi na pripremi izborne Skup{tine i formirawu novog Upravnog odbora, ~ime }e RFK Novi Sad kona~no stati na zdrave noge, a va{e je da pru`ite svoj maksimum i da vredno radite – kazao je Milo{evi}. O ciqevima novosadskog prvoliga{a u nastavku prvenstva, sportski direktor FK Novi Sad, Vladimir ]etkovi} izneo je jasan stav: - Svi u klubu smo re{eni da ovaj te`ak period ostavimo iza nas, kako bismo klub u nastavku prvenstva stabilizovali, o~uvali prvoliga{ki status i u narednoj sezoni poku{ali da napravimo korak vi{e shodno tradiciji na{eg kluba. [ef stru~nog {taba Zoran Govedarica u prvom obra}awu prvotimcima, vidno raspolo-

`en i spreman za izazove koji ga o~ekuju, igra~ima je poru~io: - Po`eleo bih dobrodo{licu novim igra~ima kojih, vidim, ima dosta, a starosedeoce bih pozvao da ih na najboqi na~in

svi dobiti istu {ansu da poka`u kvalitete, a samo i iskqu~ivo od vas zavisi ko }e na kraju priprema ste}i poverewe da brani boje Novog Sada. Konkurencija je velika kao {to vidi-

Prvoliga{ sa Detelinare naredna dva dana trenira}e jednom dnevno, da bi prema planu priprema od ponedeqak igra~i krenuli punom parom, {to podrazumeva dva treninga na dan i rad u grupama.

Govedaricabrojaodo40 Na prvoj prozivci {efu stru~nog {taba Zoranu Govedarici i wegovom pomo}niku Sa{i Todi}u odazvalo se 40 fudbalera – golmani: Obradovi}, Jovanovi}, Vuki} (Kabel), Vujakovi} (Sloven Ruma), Jovanovi} (Oxaci), \uri} (Radni~ki Zrewanin), Be~eli}, Jagodi} (Banovci), igra~i: Ze~evi}, Powevi}, Torbica (Mladost BP), Tomi}, Jakovqevi}, Ogwenovi}, \akovi} (Radni~ki Zrewanin), Joci} (Nema~ka), Mirosavqevi} (Dunav, Banovci), ^oli} (omladinski pogon), Amixi} (Crvena zvezda, NS), Bojovi}, Popovi}, Miji}, Kova~evi}, Baji}, Kav~i}, Simeunovi}, \orovi}, Stankovi}, Ivkovi} (Futog), Milutinovi}, Radovi}, Milovac, \uki}, Dimitrijevi} (In|ija), Xon Belme (Australija), Raki} (Veternik), Desnica ([vedska), Te{i} (Ba~ki Jarak), Bogunovi}, ^ekovi} i Mudrinski i Zogovi} (Vojvodina).

Sa{aBogunovi}predvodiodrugovenaprvomtreningu

prihvate i pomognu im na adaptaciji u novoj sredini, kao {to su i wih nekada drugi prihvatili. O~ekuje nas puno obaveza i rada u narednom periodu. Jedino {to mogu da obe}am je to da }e

te, a u narednim nedeqama o~ekujemo dolazak jo{ nekoliko fudbalera. Na vama je da poka`ete svoje kvalitete i da iskoristite ili ne, ukazanu priliku – rekao je Govedarica.

Foto:B.Lu~i}

Na pitawe da li }e i gde fudbaleri Novog Sada putovati na pripreme, Govedarica je rekao: - U zaostatku smo dve nedeqe za drugim ekipama, koje su po~ele da treniraju jo{ 10. januara. To je

Ikapiten ustroju Vode}i golgeterski tandem Novog Sada u jesewem delu prvenstva, Zoran Milovac i kapiten Sa{a Bogunovi}, prisustvovali su po~etku priprema Novog Sada. Milovac je u finalnoj fazi pregovora sa ma|arskim prvoliga{em \erom i wegov prelazak u redove severnih suseda je gotova stvar, dok se odlazak kapitena kanarinaca u Saudijsku Arabiju izjalovio. Bogunovi} je izrazio `equ da napusti Novi Sad, a dok ne na|e adekvatno uhlebqewe u inostranstvu, trenira}e na Detelinari, kako bi {to spremnije do~ekao obaveze koje }e ga do~ekati u novoj sredini. svakako hendikep, a ~iwenica da }e kostur tima u nastavku lige biti znatno izmewen i da imamo dosta novih igra~a ~ije mogu}nosti tek treba da testiramo, ne ide nam na ruku, ali {ta je tu je. Prvi deo priprema }emo obaviti u Novom Sadu, a ako finansijke mogu}nosti to dozvole, u drugoj fazi bi trebalo da se preselimo na neku od odgovaraju}ih destinacija. I za kraj nas o~ekuju kontrolne utakmice kojih bi trebalo da bude desetak sa odgovaraju}im rivalima sa kojima smo u kontaktu – rekao je Zoran Govedarica. I. Grubor


20

sport

subota22.januar2011.

dnevnik

VO[A SLAVILA U DERBIJU

Partizan prija Novosa|anima Odbojka{i NIS Vojvodine saladali su Partizan u susretu prvog i drugog u prvenstvu i pri{li beogradski crnobelimanasamodvabodazaostatka i osigurali zanimqiv nastavak {ampionata. Salati}evi momcisu,izuzevuprvomsetu,gospodarili situacijom, a preokret je uneo Marko Ivovi} ulaskomuigrusredinomdrugogseta. Jo{jednomsepokazalodaVo{a ima ve}i fond igra~a i da

Zoran Jovanovi} bio je glavna pokreta~kasnagaVo{e,aprikqu~iomuseIvovi},kaoiPetrovi} i nije Partizan mogao ni{ta da uradi da umiri napade Novosa|ana. - Za razliku od gostiju, nismo dobropo~eliiuprvomsetunismo imali dobar prijem, a ni efikasannapadbezkojegnamjestvarno te{kodaigramo.No,kasnijesmo uspeli sve da postavimo na svoje mesto,asvaka~astiZoranuJovanovi}ukojinasjegotovoceome~

doveiprotivostalihekipa,ane samouovakvomderbiju–rekaoje Borislav Petrovi}, sredwi blokerNovosa|ana. Trener Vo{e Nikola Salati} tako|ejeapostrofiraoJovanovi}akaoigra~autakmice. -^estitaobihigra~imanaanga`ovanosti i motivisanosti. Imalismoproblemasazdravqem, alismouspelitodaprebrodimo, iskoristili smo momente za prikqu~ivawe. Jovanovi} je re{io neke kqu~ne kontre. Mislim da

VaterpolistiSrbijespremnizanovepodvige

SELEKTOR UDOVI^I] OBJAVIO SPISAK ZA UTAKMICU SVETSKE LIGE

Sa [panijom u najja~em sastavu

Crveno-beliizNovogSadanadmudrilicrno-bele

uprkos problemima s bolestima imakvalitetdabezpolastartne postave savlada renomiranog protivnika. Falili su Mrdak, Nemawa ^ubrilo, Ivovi} nije po~eo, a Jovovi}, Veslinovi} i Jovanovi}bilisuroviti,dokje kod gostiju izostao prvi tehni~ar Kisi} zbog povrede sko~nog zgloba.

dr`ao u igri. On je bez sumwe i najboqi pojedinac me~a. Pobeda nadtimomkojiovesezonestvarno odli~no igra, mo`e nam mnogo zna~itiunastavkusezone.Ostaje nam da radimo daqe i budemo spremni za najva`nije me~eve. I nesmemozaboravitidasepehari osvajajuususretimasamalimekipa,usmisludamoramouzimatibo-

Foto:F.Baki}

mo`emo da igramo jo{ boqe, ali moramo vi{e da radimo. Poja~a}emo uskoro rad na snazi, ali ne smemo se opu{tati i poklawati bodove – istakao je trener Vo{e NikolaSalati}. Novosa|ane ve} u slede}em koluo~ekujederbiigostovaweCrvenojzvezdi. M. Risti}

U SUSRET DESETOJ RADNI^KOJ OLIMPIJADI U BA^KOJ PALANCI

Nikad vi{e u~esnika UNovomSadujeodr`anradni dogovor o predstoje}oj Desetoj sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine (SORV). Sastanak je inicirao Savez sport za sve Vojvodine ~iji je predsednik MiloradPeri{i}obrazlo`iociqsastanka kojem su prisustvovali predstavnici svih organa i tela 10. SORV. Tema je bila dokle se stiglouorganizacijii{tajejo{ potrebno uraditi da bi najve}a manifestacija radni~kog sporta bila{touspe{nija.

|e,Obradovi}jerekaodane}ebitimnogomestazapopuwavawedisciplina, jer su u mu{koj konkurenciji sve popuwene sa devet u~esnika (nema Zone Vr{ac), a ostalo je prostora u nadvla~ewu konomca i basketu, gde ima po osam prijava. U `enskoj konkurencijiostalasuupra`wenamesta u odbojci i streqa{tvu po 2, ko{arci6,rukometu4,basketu3. Dakle,zakqu~iojeObradovi},do 20. februara treba da se izvr{i popuna, a kona~na lista treba da

SradnogsastankauNovomSadu

Komesar za takmi~ewe QubomirObradovi}izneojedasupristigle liste potencijalnih u~esnikaodsvihzona,osimZoneVr{acinapomenuoda}epoprijavama ovo biti najmasovnija do sada odr`anaOlimpijada.Svojeprijaveposlaloje211ekipai23me{ovite, uz 381 takmi~ara u pojedina~noj konkurenciji, bez prijava za plivawe, atletiku, maraton i tenis,jersutelistejo{otvorene,alijeve}sadaizvesnoda}ei tubitipreko500u~esnika.Tako-

bude gotova do 31. marta. Sistem takmi~ewa treba da se donese do 20.maja,dokje`rebpredvi|enda seobavido10.juna. Mladenko \uranovi}, zamenik komesara za takmi~ewe reako je da ako popuwenost po disciplinamabudei80posto,da}eIgreu Ba~kojPalancibitinajmasovnije do sada. Predlo`io je da se predstavnici Zone Vr{ac jave Komesaruzatakmi~ewedo31.Januara i potvrde u~e{}e. U protivnom, posle tog roka wihova

mestapopuni}edrugi.\uranovi} je kao predsednik Komisije za obilazakterenaistakaodasudoma}inu date sugestije {ta od terenatrebapopraviti.Nadoma}inujesadadaodredinakojimterenima}eodvijatikojediscipline i da odluku dostavi Sportskom odborudo26.februara.Utvr|ena je i lista potrebnih kadrova za uspe{nuorganizaciju10.SORV,a predsednikSportskogodboraPetar Perovi} je izneo podatak da }euorganizacijiu~estvovatiKomesar za takmi~ewe, 17 komesara po disciplinama, 27 delegata, 56 sudija, devet merilaca vremena i 29zapisni~ara. Predsednik Pripremnog odboraMilanVje{ticajerekaoda}e do15.februaragraddoma}inponuditi kompletan program i cenovniksme{tajau~esnikaikapaciteta kojima Ba~ka Palanka raspola`e. Tako|e, istakao je da ako je interesovawe ve}e od mogu}nostidasuobavqenirazgovori sa dve {kole da se u vreme Olimpijade wihove u~ionice iskoristezasme{taju~esnikaIgara. Nasastankujebilore~iiotome{tajepotrebnozafunkcionisawe pres centra, bezbednosti u~esnika,kaoiopotrebamauprevozu, a sekretar Saveza sport za sve Vojvodine Slavko Perkovi} govoriojeopotrebidaprotokol sa~iniplaniscenariozadodelu priznawaiceremonijalsve~anog otvarawa. Jedina nerazja{wena dilema ostala je oko otvarawa Olimpijade, jer je predlog doma}inadatobude7.julauve~erwim ~asovima,kadaseotvaraiDunavskibal,ami{qewenekihodu~esnikajedabitotrbalodabudena danpo~etkaOlimpijade,8.jula. S. Jakovqevi}

Vaterpolo reprezentacijaSrbijeuutorak }e odigrati utakmicu tre}eg kola evropskogdelakvalifikacijau Svetskoj ligi. Delfini }e na bazenu„Sant@ordi”uBarseloniod20~asovasnageodmertisa [panijom.Posledvakolana{a reprezentacijaimadvepobedei {est bodova, [panija ~etiri, Nema~kadva,aMakedonijajena za~equgrupebezbodova. Selektor Dejan Udovi~i} je odlu~io da za ovu utakmicu pozovenajja~isastav,kojemjeukazivaopovereweitokompro{le godine. Na spisku su: Slobodan

Soro,GojkoPijetlovi}(golmani),MilanAleksi},VawaUdovi~i}, @ivko Goci}, Marko Avramovi}, Filip Filipovi}, Nikola Ra|en, Slobodan Niki},Du{koPijetlovi},Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}iBorisVapenski. Selektor Udovi~i} je istakao da je za na{ tim utakmica veomava`na,jernaspobedaprotiv[panacagotovosigurnovodi na zavr{ni turnir Svetske lige,koji}eseigratiuFirenci. -Ukolikobive}uutorakslavililak{ebiondamoglidaorganizujemokalendarpriprema.

[pancima je ova utakmica posledwaprilikaposlekiksauprvom kolu i poraza od Nemaca poslepeteraca. - [panci }e sigurno igrati u najja~em sastavu, a pred doma}om publikomima}eogromanmotivda pobede.Na{ejedaodigramonajboqe{tomo`emoidapoku{amoda pobedimo.CenimkoleguAgilara, [panci su vice{ampioni sveta, tako da o wihovom kvalitetu ne treba govoriti. Bi}e ovo za bnas pravaprovera-rekaojeUdovi~i}. Na{areprezentacijau[panijuputujeuponedeqakujutru,apovratakjepredvi|enusredu. G. M.

PRVA A LIGA: VOJVODINA GOSTUJE KOD PARTIZANA

Zna se ko je favorit Vaterpolisti Vojvodine ve} uprvomkoluPrveAligeodmeri}esnagesaaktuelnim{ampionom Srbije ekipom Partizan Rajfajzena. Utakmica se igra ve~eras na beogradskoj „Bawici” u 20 ~asova. Crno-beli su apsolutni favoriti i svaki drugirezultatosimwihovepobedebiobiravansenzaciji.Novosa|ani,zarazlikuodutakmiceuItaliji,sadamogudara~unajunacentraNemawuUbovi}a, atujeidrugicentarVladimir Cuki},kojiigrasamoudoma}em takmi~ewu. Povre|en je i daqe Sr|anVuksanovi}. - Mi ne mo`emo da radimo i igramokakosmoto~iniliproteklih dvadesetak dana. Prvo smo imali novogodi{we i Bo`i}nepraznike,pasunamussledilidueliuVolgogradui\enovi, a gotovo da i nismo imali treninga. Jednostavno nismo istaekipakadatreniramokako treba i kada to nije slu~aj, kao {tosetosadadesilo.Zatojedva ~ekam ponedeqak da se vratimo unormalanritamrada-rekaoje trener Dejan Stanojevi} i doKIKIN\ANI SPREMNI

Pada Zvezda Trenervaterpolista@AK-a Neboj{a Obradovi} veruje da }ewegovaekipadanasuprvenstvenom me~u Prve A lige savladatiCrvenuzvezdu. Kikin|ani su minule godineimalidostauspeha,osvojili su titulu prvaka Prve B lige,plasiraliseunajkvalitetn ij e dom a} e takm i~ ew e, u~estvovaliuKupuEvrope,a u pol uf in al u nac io n aln og Kupapora`enisuodVojvodine. -Imamoprilikudapreddoma} im nav ij a~ im a osvoj im o bodove.Ra~unamoda}emoimati veliku podr{ku publike, {to }e biti veoma zna~ajno u ostvar ew u `eq en og ciq a – rekaojetrenerObradovi}. M. S.

MarkoOvuka

dao:-Ve}samranijerekaodami nemo`emo da se poredimo sa ekipama kao {to su Partizan, Pro Reko ili Budva ni u kom elementu.Tako|e,ponavqamna{ejedaradimoiigramo,alii dajemo maksimum, kao {to }emo touraditiiprotivPartizana. Iako je ishod me~a ve} unapred

poznat,trudi}emosedaiskoristimosve{anse,dau|emootvorenoume~idasenadigravamo. Iskusni bek Marko Ovuka je istakaodaseznafavorit. - Beogra|ani su favoriti. Iako u javnosti provejava informacijadasmoimsvebli`i i bli`i pred nama je jo{ dosta rada. U pro{loj utakmici smo uspelidaimsepribli`imona trigola,alimimoramojo{punodatreniramokakobismouspeli da im pariramo. Dobro ih poznajemoiznamokakotrebada imsesuprostavimo,adali}emo u tome uspeti zavisi i od nas, aliiodtogakoliko}enamoni todozvoliti.Onisuznatnopodigli formu i jedn su od favoritazau~e{}enafajnal-foru Evrolige,atove}pokazujewihovusnaguikvalitet.Akouspemo da kontroli{emo napad, da negubimolopteidanedozvolimo wihove kontre, {to nam je bio glavni problem u duelu sa Pro Rekom, uz dobru igru u odbrani, onda mo`emo i da se nadamone~emu-rekaojeOvuka. G. Malenovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga – STARA PAZOVA: Jedinstvo – Mladi radnik (19), QIG: Spartak – Radni~ki (K) (19), SMEDEREVO: Smederevo–@elezni~ar(19). Viner {tedi{e `enska superliga –U@ICE:Jedinstvo –Dinamo(P)(19),BEOGRAD: Radni~ki–Crvenazvezda(20), Vizura – NIS Spartak (19.30), LAZAREVAC: Kolubara–Po{tar(20). Prva mu{ka liga – KLEK: KlekSrbija{ume–Spartak(S) (19), NI[: Ni{ – Novi Sad DDOR(16),KOVIN:Bavani{te –Mladost(17),BEOGRAD:Obili}–PuteviIvawica(19),JAGODINA:Jagodina–Crnokosa

(16), VELIKO GRADI[TE: VGSK–Borac(19). Prva `enska liga – NOVI SAD: Varadin BMG gradwa – Sme~5(17),Vojvodina–Vizura Super nova (20), LAZAREVAC: Lazarevac – Radni~ki (K)(17).

Vaterpolo

Prva A liga - BEOGRAD: Partizan - Vojvodina (20), KIKINDA: @AK - Crvena zvezda(19). Prva B liga, bela grupa SUBOTICA: Spartak - Go~ (19.30), NOVI SAD: Dunav Singidunum (19). Plava grupa - PAN^EVO: Mladost - Zemun(19),BE^EJ:Be~ejac-Bawica (19), OBRENOVAC: TENT-Senta(21).


Svet

dnevnik POSETAKINESKOGPREDSEDNIKAAMERICI

Ja~aweprivrednih vezas^ikagom ^IKAGO: Kineski predsednik Hu \intao je, tokom ju~era{we posete ^ikagu, u prvi plan stavo poslovne i trgovinske veze Kine i {ire regije tog grada, isti~u}i da je sredwi zapad SAD sve va`niji za kineske ekonomske ciqeve. Ovom posetom kineskog predsednika izgleda da su po~ele da se ostvaruju davna{wa nastojawa gradona~elnika Ri~arda Deliaja da izgradi veze sa drugom po snazi ekonomijom sveta. Poznavaoci ka`u da pa`wa koju Hu poklawa ^ikagu izaziva zavist drugih gradova, jer to mo`e da bude veliki i profitabilan korak za obe strane, bez obzira na ponekad poquqane odnose SAD i Kine. „Na{ dugoro~ni ciq je da u~inimo ^ikago najve}im prijateqem Kine u SAD”, poru~io je gradona~elnik Deli tokom sve~ane ve~ere prire|ene u ~ast prvog ~oveka Kine, kojoj je prisustvovalo 500 zvanica me|u kojima i senatori i poslovni qudi grada i regije. Hu je istakao i pohvalio prisne veze sa ^ikagom i rekao da rast odnosa Kine i SAD mo`e da se nastavi obostranim po{tovawem, ali da Amerika treba da olabavi restrikcije izvoza visoke tehnologije u Kinu. Vi{e od

300 firmi iz oblasti ^ikaga je prisutno u Kini, koja je veliki kupac `itarica automobila, ~elika, vazduhoplovne opreme i farmaceutskih proizvoda iz tog regiona, rekao je Hu.Najmawe 40 kineskih firmi radi u oblasti ^ikaga, a taj

broj stalno raste. ^ikago je, ina~e, pobratimqen sa kineskim gradovima [angaj i [ewang jo{ od 1985. godine. Ju~era{wi kineski mediji hvale posetu kineskog predsednika Hua \intaoa Va{ingtonu kao vrhunsko dostignu}e diplomatije u smawewu tenzija, ali u izve{tajima uglavnom ignori{u trnovita

Zapaqenecisterne sgorivomzaNATO KETA: Naoru`ani qudi zapalili su ju~e na jugozapadu Pakistana dve cisterne s gorivom namewenim snagama SAD i NATO u Avganistanu, saop{tila je policija. U napadima izvedenim u provinciji Baluxistan, koja se grani~i sa Avganistanom, rawena su oba voza~a kami o na-ci ster ni, prenela je agencija AP.

Prva cisterna je napadnuta u podru~ju Kilata, gde su naoru`ani qudi proteklog vikenda zapalili 14 kamiona NATO, a druga kod Mastunga. Ektremisti i kriminalci u Pakistanu ~esto napadaju kamione koji isporu~uju gorivo i namirnice trupama NATO i SAD u susednom Avganistanu. (Tanjug)

pitawa kao {to su vrednosti valuta i qudska prava. Dr`avna televizija je detaqno „pokrila” ceremoniju zvani~ne ve~ere prire|ene u ~ast Hua u Beloj ku}i, kao i prethodnog dana sve~ani do~ek, {to odra`ava kinesko nastojawe da svog lidera predstave kao cewenog i po{tovanog igra~a na svetskoj sceni, prenosi Rojters. Agencija Sinhua navodi da je poseta bila „istorijsko, vrhunsko dostignu}e kineske i ameri~ke diplomatije od globalnog zna~aja”. Kao i u ranijim posetama, kineski mediji se nisu bavili pitawima postavqenim Huu o qudskim pravima, koja su zato u prvom planu ameri~ke {tampe, ali je bilo komentarisawa pitawa vrednosti kineske valute. „Global tajm” upozorava tako|e da treba biti oprezan i ne preterani optimista oko posete.”Predsednik Obama je rekao da SAD pozdravqaju uspon Kine. Ta poruka nije, me|utim, {iroko prihva}ena u SAD”, navodi list i dodaje da }e od ameri~kog prihvatawa i ocene kineskog uspona u „velikoj meri zavisiti pravac kretawa kinesko-ameri~kih odnosa”. (Tanjug)

JERUSALIM: Grupa Palestinaca ga|ala je ju~e konvoj u kojem je bila francuska ministarka spoqnih poslova, koja je u poseti pojasu Gaze, pogodiv{i u glavu jednu pripadnicu wene

pripadnika snaga bezbednosti, preneo je AP. Ira~ka policija i vojnici razme{teni su ju~e du` glavnih puteva iz Bagdada, kojima hiqade hodo~asnika pristi`u u Kerbalu da bi obele`ili smrt Imama Huseina, unuka proroka Muhameda.Za sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za napade, ali ovakvi metodi su tipi~ni za Al Kaidu i druge sunitske ekstremisti~ke grupe. (Tanjug)

Mi{elAlioMari

pratwe, saop{teno je iz izraleske bolnice. Portparolka bolnice Lea Malul saop{tila je da je povre|ena osoba, ~iji identitet nije

21

UTunisutrodnevna `alost

TUNIS: Spu{tenim nacionalnim zastavama na javnim zgradama i emitovawem delova Kurana na dr`avnoj televiziji po~eo je prvi dan trodnevne `alosti koju je vlada Tunisa proglasila zbog nekoliko desetina stradalih u protestima proteklih dana. Nekoliko stotina qudi okupilo se u mirnom protestu preko puta zgrade Ministarstva unustra{wih poslova u istoimenoj prestonici Tunisa, uzvikuju}i „Dole vlada!”. Snage bezbednosti raspore|ene su na tom mestu, gde su ove sedmice skoro svakodnevno organizovani protesti zbog nezadovoqstva {to se u novoformiranoj vladi jo{ nalaze pripadnici vladaju}e stranke svrgnutog predsednika Zina alAbidina Ben Alija, prenela je agencija AP. Vlada je proglasila tri dana nacionalne `alosti za 78

civila koji su, prema zvani~nim podacima, poginuli tokom demonstracija, organizovanim zbog siroma{tva, nezaposlenosti i korupcije.Pripadnici opozicije i aktivisti za za{titu qudskih prava tvrde da je broj `rtava mnogo ve}i. Posle vi{enedeqnih demonstracija, predsednik Ben Ali je bio prinu|en da napusti zemqu pro{le sedmice i da ode u Saudijsku Arabniju, posle ~ega je formirana prelazna vlada.

U novoj vladi su ostali i mnogi ministri iz redova Ben Alijeve partije Ustavni demokratski savez (RCD), {to je izazvalo nove proteste Tuni{ana i ostavku ~etiri pripadnika opozicije na ministarska mesta na koja su izabrani u prelaznoj vladi. Vlada, ~iji su se ministri u ~etvrtak prvi put sastali, predlo`ila je da islamisti koji su zatvoreni za vreme re`ima Ben Alija budu pomilovani. Agencija AP navodi da }e Tuni{ani koji zagovaraju politi~ki islam sada poku{ati da u|u u novu vladu, ali }e se pri tome suo~iti s mnogim izazovima u zemqi gde je abortus, ina~e tabu u mnogim muslimanskim dru{tvima, legalan, a muslimanske tradiocionalne marame zabrawene u javnim zgradama. (Tanjug)

MINISTRIPRAVOSU\AEVROPEOQUDSKIMPRAVIMA

Problemiuizborumesta`ivqewa BUDIMPE[TA: Posle neformalnih susreta ministara za evropske poslove i ministara unutra{wih poslova zemaqa ~lanica EU, ju~e je u Gedeleu, gradi}u nadomak Budimpe{te, po~eo i susret ministara pravosu|a. Kolege iz 26 zemaqa pozdravio je, kao doma}in, u dvorcu „Gra{alkovi~” zamenik premijera i ministar pravosu|a i dr`avne uprave Ma|arske Tibor Navra~i~, istakav{i da je wihov glavni zadatak da razmotre ostvarivawe osnovnih qudskih prava u EU. Na skupu „iza zatvorenih vrata” ministri }e, kako je najavqeno, poku{ati da daju odgovor kako je mogu}e da, uprkos jedinstvenom tr`i{tu, gde je proklamovan slobodan protok qudi, robe i novca, jo{ postoje brojne prepreke u ostvarivawu prava na nesmetan izbor

Napadnutkonvoj francuskeministarke

Napadna{iitske hodo~asnike BAGDAD: Broj `rtava napada bomba{a samoubica u automobilima na {iitske hodi~asnike ju`no od Bagdada pove}an je na 56, saop{tile su ju~e vlasti. Prema prethodnim izve{tajima, najmawe 51 osoba je ju~e poginula u napadima na tri kontrolna punkta, od kojih je jedan severno, a dva ju`no od Kerbale. Vlasti u Kerbali su navele da je u eksplozijama raweno oko 180 qudi, me|u kojima 25

subota22.januar2011.

objavqen, na pregledu u bolnici u izraelskom gradu A{kelon, prenela je agencija AP. Nekoliko desetina Palestinaca bacali su jaja i druge predmete na kolonu u kojoj je bila francuska {efica diplomatije Mi{el Alio Mari, koja je za malo izbegla cipelu kojom su je ga|ali. Demonstranti su bili quti na francusku ministarku zbog komentara koji je navodno dala prethodnog dana, u znak podr{ke Giladu [alitu, izraelskom vojniku koga je islamisti~ka grupa Hamas uhvatila u prekograni~noj raciji 2006. godine, od kada ga dr`i u zato~eni{tvu. Izraelski radio je naveo da je Alio Mari rekla da je dr`awe u zatvoru [alita „ratni zlo~in”, ali francuski novinari koji su putovali sa wom tvrde da to nije rekla ona, nego [alitov otac, preneo je Rojters.Demonstranti su ro|aci Palestinaca koji se nalaze u izraelskim zatvorima. (Tanjug)

mesta `ivqewa i zaposlewe.Evropska komisija je jo{ ranije uo~ila 25 glavnih smetwi koje gra|ane EU ~ine i daqe neravnopravnim i predlo`ila isto toliko mera na kra}i i sredwi rok, kako bi se one otklonile. Prime}eno je, tako, da bra~ni drug iz neke druge zemqe ~lanice EU nema ista prava kao i domicilni partner, da postoji problem kada se nasledi ne{to u drugoj dr`avi ili kada treba ostvariti prava iz oblasti zdravstvene za{tite. Na dnevnom redu se nalazi i potreba dodatne obuke sudija, tu`ilaca i zaposlenih u ministarstvima pravosu|a, kako bi se {to jedinstvenije tretirali slu~ajevi i boqe poznavale pravne norme drugih ~lanica EU. (Tanjug)

Luka{enkopolo`io petiputzakletvu MINSK: Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko polo`io je ju~e zakletvu na ceremoniji u Minsku, koju su bojkotovali ambasadori zapadnih zemaqa, javila je agencija Rojters. „Voqom naroda Belorusije, Aleksandar Luka{enko je izabran za predsednika Belorusije. Bira~i su tako odlu~ili u slobodnim i demokratskim izborima”, kazala je predsednica Centralne izborne komisije Lidija Jermo{ina pre nego {to je Luka{enko polo`io zakletvu i zapo~eo novi, peti mandat na mestu prvog ~oveka Belorusije. Zapad i beloruska opozicija smatraju da su decembarski izbori, nakon kojih je u uli~nim protestima uhap{eno na stotine qudi, me|u kojima su i lideri opozicije, obilovali nepravilnostima. Luka{enko je posle izbora, na kojima je ubedqivo pobedio, izjavio da su obave{tajne slu`be Nema~ke i Poqske planirale da ga svrgnu sa vlasti i time ih posredno optu`io za navodnu ulogu u postizbornim protestima u Minsku. Evropska unija i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ranije su

saop{tile da wihovi ambasadori u Belorusiji ne}e prisustvovati ceremoniji polagawa zakletve. Evropski zvani~nici su ju~e pozvali vlade zemaqa ~lanica EU da uvedu sankcije Luka{enku, koje bi mogle da predvide zabranu putovawa wemu i wegovim pristalicama, navela je britanska agencija. Predsednik Belorusije je ju~e kazao da }e o{tro reagovati na mogu}e sankcije. „Ukoliko neko poku{a da uvede ekonomske ili neke druge sankcije protiv na{e zemqe, moramo reagovati brzo i pripremiti uzvratne mere, ukqu~uju}i one najo{trije”, rekao je on. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI FREDERIK RAJNFELT [vedska vlada ne}e imati nikakvu ulogu u odlu~ivawu da li osniva~ „Vikiliksa” Xulijan Asan` treba da bude izru~en u SAD, ve} }e o tome odlu~ivati sudovi, izjavio je {vedski premijer Frederik Rajnfelt. On je novinarima u Londonu rekao da je politika [vedske da ne izru~uje gra|ane dr`avama u kojima je na snazi smrtna kazna, preneo je AP.

SILVIO BERLUSKONI Vi{e od 2.000 Italijanki - me|u kojima su majke, }erke, politi~arke, umetnice - potpisale su peticiju kojom poru~uju Siviju Berluskoniju da nisu sve `ene u Italiji prostitutke ili {ougerle. Kampawu pod nazivom „Basta”, pokrenuo je preko interneta levi~arski list „Unita”, blizak opoziciji levog centra. I velikodostojnici u Vatikanu javno su negodovali zbog najnovijeg skandala

YORY KLUNI Xorx Kluni se tokom boravka u Sudanu, po~etkom meseca, razboleo od malarije, ali se u me|uvremenu potpuno oporavio. Kako prenosi Bi-BiSi, poznati glumac ~esto odlazi u ovu afri~ku zemqu kako bi skrenuo pa`wu javnosti na sukob u Darfuru, oblasti na jugu Sudana. Klunov portparol Rozenfild je rekao da je ovo drugi put kako se 49-godi{wi glumac susre}e sa malarijom.

U Japanu 45 mrtvih zbog snega i poledice TOKIO, HANOJ: Najmawe 45 qudi izgubilo je `ivot u Japanu od po~etka zime u udesima povezanim sa snegom i poledicom, saop{tile su ju~e vlasti. Od ukupnog broja `rtava, 27 osoba je stradalo tako {to su pale s krova dok su lopatama uklawale sneg ili se na wih sru~ila ledenica ili ih je zatrpala lavina.U incidentima povezanim sa snegom i poledicom povre|eno je ukupno 463 qudi, od kojih 193 te`e, prenela je japanska agencija Kjodo. Izuzetno hladno vreme na severu Vijetnama odnelo je u protekle tri nedeqe sedam `ivota, stotine qudi su primqene u bolnice, a vi{e od 20.000 grla krupne stoke uginulo je od hladno}e. Vijetnamski mediji su izvestili da je sedam qudi umrlo od hladno}e ili trovawa ugqenmonoksidom, dok su poku{avali da se ugreju na ugaq. Me|u obolelima od respiratornih bolesti je najvi{e dece i starih qudi. U 18 severnih provincija je uginulo oko 70 odsto krava i bizona, izjavio je Hoang Kim Giao, direktor agencije za uzgoj sto-

ke, preneo je AP. Temperature, koje u ovo doba godine obi~no dosti`u 15 stepeni Celzijusa, spustile su se na ~etiri stepena ispod nule. Prema prognozama meteorologa, hladno vreme }e se zadr`ati jos najmawe dve nedeqe. Ve}ina stanovnika na severu Vijetnama, koji spada me|u najsiroma{nije i najrazvijenije oblasti u toj zemqi, `ivi u kolibama. Britanski list „Indipendent” prenosi u ju~era{wem broju zakqu~ak meteorologa da je 2010. bila druga najtoplija godina na Planeti od kada se bele`e podaci o tome. Na to ukazuje statistika prikupqena

na vi{e hiqada mernih stanica {irom sveta. Tri grupe meteorologa su prikupile podatke sa razli~itog uzoraka mernih stanica, obradile ih razli~itim statisti~kim metodima i do{le do mawe-vi{e istovenog zakqu~ka.Toplija od pro{le bila je jedino 1998. godina. Metorolozi navode da su od kada se vodi statistika, tri najtoplije godine zabele`ene u posledwoj deceniji.Takvi nalazi, prema re~ima stru~waka, jasno pokazuju da se Zemqa zagreva i da nisu u pravu oni koji dovode u pitawe globa (Tanjug )


22

balkan

subota22.januar2011.

VESTI Petgodinaod nesre}ekod Bio~ a PODGORICA: U nedequ, 23. januara, navr{ava se pet godine od te{ke `elezni~ke nesre}e kod Bio~a u Crnoj Gori, u kojoj je poginulo 47 osoba, a vi{e od 200 povre|eno. Iz nevladine organizacije „Voz neprebola, Bio~e 2006.”, koja okupqa ~lanove porodica `rtava nesre}e, ponovili su ogor~ewe sudskim epilogom ove tragedije, prema kome je jedini krivac ma{inovo|a Slobodan Drobwak. Ova NVO je u decembru pro{le godine podnela `albu Ustavnom sudu na odluku Vrhovnog suda kojom je potvr|ena presuda ma{inovo|i Drobwaku na {est godina zatvora, kao jedinom krivcu za nesre}u. Predstavik te NVO Zoran Damjanovi} rekao je radiju Antena M da oni ne}e odustati od pravde i da su u tom ciqu anga`ovali pravnog zastupnika pred Ustavnim sudom. I sada }e godi{wica ove tragedije biti obele`ena se}awem na `rtve i polagawem venaca i cve}a u spomen parku Bio~e. Organizovani prevoz je obezbe|en iz Beograda, Podgorice i Bijelog Poqa. (Tanjug)

Prijavaprotiv Amfilohija PODG OR IC A: Zahtev za po kretawe prekr {aj nog po stupka protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija stigao je nadle`nom podru~nom organu i on }e biti razmatran u redovnoj proceduri, pi {e ju~era{wa podgo ri~ ka „Pobjeda”. Mitropolit je, kako se navodi, okrivqen za raspiri vawe rasne, naci o nal ne i verske mr`we na javnom mestu. Vi{e dr`avno tu`ila{tvo ranije je podnelo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Amfilohija zbog govora mr`we. Amfilohiju se na teret stavqaju poruke, izre~ene u Baru i Podgorici na Badwe ve~e i obra}awe novinarima u no}i do~eka pravoslavne Nove godine u Podgorici 14. januara, kao i deo pisma koje je mitropolit prilikom susreta predao premijeru Igoru Luk{i}u, a kasnije ga podelio i novinarima. Povodom najave da }e biti optu`en za govor mr`we, mitropolit je rekao da on ne}e biti ni prvi, ni posledwe kome }e se u Crnoj Gori suditi na pravdi Boga. Prema pisawu crnogorskih medija, ne iskqu~uje se mogu}nost pokretawa krivi~ne odgovornosti mitropolita Amfilohija. (Tanjug)

Ameri~ko upozorewe Kipru NIKOZIJA: SAD su pozvale lidere dve zajednice na podeqenom Kipru da ulo`e dodatne napore kako bi se postigao napredak u re{avawu „kiparskog problema”. Pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za evroazijska pitawa Filip Gordon izrazio je nadu da }e dve strane prevazi}i sada{wi zastoj u direktnim pregovorima . „Svako gubi od produ`ivawa sada{weg statusa kvo”, rekao je Gordon na konferenciji za novinare na zavr{etku posete Nikoziji. On je istakao da wego va ze mqa „ohra bru je dve strane” da na|u re{ewe kiparskog pro ble ma, pre ne le su agencije. Pregovori lidera gr~ke i turske zajednice o ponovnom uje di we wu ostr va za pe li su oko podele vlasti i imovinskih prava raseqenih. Dogovor bi dodatno mogla da ote`a i nedavno odluka Republike Kipar da po~ene istra`ivawa nalazi{ta gasa u isti~nom Mediteranu, ~emu se protivi turska strana.Gordon je, me|utim, izjavio da ta da pitawa ne treba dovoditi u vezu. (Tanjug)

dnevnik

ALBANSKAOPOZICIJATRA@IOSTAVKUVLADEZBOGKORUPCIJE

UTiranipoginulidemonstranti TIRANA: Tri osobe su izgubile `ivot, a vi{e desetina ih je povre|eno u sukobu s policijom tokom ju~era{wih tro~asovnih protesta koje je u centru Tirane organizovala vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija. „Dva civila su mrtva. Znaci pokazuju da su upucani iz blizine iz vatrenog oru`ja malog kalibra. Oni su ve} bili mrtvi kada su doneseni”, izjavio je za lokalnu televiziju hirurg Sami Koceku iz Vojne bolnice u Tirani. Agencija AP navodi da su

poginule tri osobe, a povre|eno 22 civila i 17 pripadnika policije.Albanska novinska agencija ATA javqa da je policija preuzela kontrolu nad glavnom ulicom u Tirani i da su se demonstranti povukli od zgrade vlade nakon {to su predsednik Bamir Topi i lider socijalista Edi Rama pozvali na mir. Ne{to ranije ATA je, posle izve{taja o prestanku sukoba demonstanata i policije s po~etka protesta, javila da je situacija i daqe napeta jer su demonstranti nastavili da bacaju kamenice na pri-

Metaforaoizbacivawu ambasadoraprekoDunava ZAGREB: Zamenik `upana Zadarske `upanije iz redova desni~arske Hrvatske stranke prava (HSP) \ani Buwa smatra da Hrvatska ne treba da ima sa Srbijom bilo kakve odnose. „Sa Srbijom ne treba da imamo nikakve odnose. [ta ima veze {to smo susedi? Prvo bih izbacio wihovog ambasadora iz na{e dr`ave i na Dunavu bi ga nogom u s........ da ga lak{e pre|e”, izjavio je Buwa koji je i univerzitetski profesor, a izve{tava „Slobodna Dalmacija”. Buwa je to izjavio na konferenciji za novinare o polo `a ju hr vat skih ve te ra na, ali za wega to nije govor mr`we, jer je to izrekao, kako je naveo, u kontekstu navedene teme, pi{e splitski dnevnik. Reaguju}i na tu izjavu, vicepremijer Slobodan Uzelac izjavio je da bi „nas takva politika dovela u dr`avu kojoj bi glavni grad bio Rim”. Pred sed nik Srp skog narodnog vije}a Milorad Pu-

povac rekao je da bi takvim izjavama trebalo da se bave nad le `ni dr `av ni or ga -

\aniBuwa

ni.Pred sed ni ca Na ci o nal nog odbora za pra}ewe pregovora sa EU Vesna Pusi} izjavila je da su „ludaci postali

izuzetak, a ne standard hrvatske politike”. [ef HSP-a Danijel Srb ne veruje da je to Buwa, kao uni ver zi tetski pro fesor, mogao da izjavi, jer to nije wegov re~nik. Buwa je „Slobodnoj Dalmaciji” rekao da stoji iza svoje izjave koju su ob javi li lo kal ni medi ji, iako je ona donekle izvu~ena iz konteksta. „Rekao sam to u funkciji metafore da je hrvatska dr`avna politika jo{ jednom pora`ena u odnosima sa Srbijom, sa ~ime se sla`e veliki broj qudi”, dodao je on. „Sla`em se sa ocenom da je moj izraz mo`da bio politi~ki nekorektan, ali sam imao pravo da ga izreknem u pomenutom kontekstu”, kazao je Buwa. Na pi ta we ka ko vi di od no se dve ze mqe, Bu wa je od go vo rio da „tre ba omo gu }i ti neo me tan pro tok qu di i ka pi ta la, ali od no se ne tre ba ima ti dok me |u sob no ne ra{ ~i sti mo od re |e ne spo ro ve”. (Tanjug)

Prvaovogodi{wa `rtvanovoggripauIstri ZAGREB: Zbog upale plu}a kao komplikacije sviwskog gripa, u Op{toj bolnici u Puli umro je 24-godi{wi mladi} iz tog grada koji je {esta `rtva te bolesti od kako se pojavila u Hrvatskoj. On je kao hroni~ni bolesnik pripadao rizi~noj grupi, saop{tio je ju~e Zavoda za javno zdravstvo Istarske `upanije. Po

re~ima epidemiologa Vlaste Skopqak, radi se o osobi iz rizi~ne grupe, odnosno o bolesniku kome je bio oslabqen imunitet, a virus gripa AH1 N1 laboratorijski je kod umrlog potvr|en pre dva dana. Prema podacima Zavoda za javno zdravstvo od po~etka sezone gripa do sada je prijavqeno 150 slu~ajeva

obolelih. Radi se o prijavama na osnovu klini~ke slike, a tek kod ~etvero bolesnika je i laboratorijski potvr|en virus AH1 N1. Pro{le godine su od gripa umrla dva bolesnika iz Istre, oba iz Umaga. Svi umrli pripadali su rizi~nim grupama, od hroni~nih bolesti do ugojenosti. (Tanjug)

padnike policije i rezidenciju premijera Saqija Beri{e ~iju ostavku zahtevaju. Pored toga, jedan demonstrant je kolima poku{ao da razvali kapiju na ulazu u rezidenciju premijera, a nekoliko vozila i daqe gori ispred Me|unarodnog kulturnog centra koji je zapaqen ne{to ranije.Prema nekim izve{tajima u protestima u~estvovalo je najmawe 20.000 pristalica opozicije, koji tra`e ostavku vlade zbog korupcije. (Tanjug)

UHrvatskoj sneg,ki{aibura ZAGREB: Sneg ote`ava saobra}aj u Lici, Gorskom kotaru, a mestimi~no u Dalmaciji i Slavoniji, dok na sredwem Jadranu uz sneg povremeno pada i ki{a i duva jaka ili olujna bura, izve{ta va hr vat ski Autoklub i upozorava voza~e da na put ne kre}u bez zimske opreme. Tre nut no ne ma slobodnog pravca za kamione s prikolicama i {lepere s polu pri ko li ca ma na re la ci ja ma pre ma Dalmaciji i Hrvatskom primorju, isti~u u HAK-u. Zbog olujne bure, deonica autoputa A 1 Zagreb Split iz me |u ~vo ro va Sve ti Rok i Posedarje, kao i neki putevi u ju`noj Lici i rejonu Maslenice zatvorene su za sva vozila, dok je na autoputu A 6 RijekaZagreb izme|u Kikovice i Delnica zabrawen saobra}aj za moto re, vo zi la s pri ko li ca ma,

kombi vozila, vozila s ceradom, hladwa~e, autobuse, teretna vozila do 10 tona i kampere. Samo za automobile uz obaveznu zimsku opremu, otvoren je put Gospi}-Karlobag i Jadran-

ska magistrala (D 8) izme|u Sewa i Svete Marije Magdalene. Kr~ki i Pa{ki most zabraweni su za autobuse na sprat, motore i vozila s kamp-prikolicama, a na Jadranskoj magistrali (D8) od Bakra do Sewa dodatno i za kombi vozila i vozila s pokrivenim teretnim prostorom. (Tanjug)

ProtestSlovenije zbogribolova ZAGREB: Hrvatskom ambasadoru u Qubqani Svjetlanu Berkovi}u uru~ena je protestna nota Slovenije povodom dono{ewa novog hrvatskog pravilnika o granicama ribolovnih podru~ja u Jadranskom moru. Slovena~ki premijer Borut Pahor izjavio je da hrvatski pravilnik nema pravnog efekta na arbitra`ni postupak kojim }e biti re{en hrvatskoslovena~ki grani~ni spor, ali da je re~ o jednostranom koraku

zbog ~ega je ju~e i usledila slu`bena protestna notu. Hrvatska televizija je ukazala na obja{wewe hrvatskog ministarstva spoqnih poslova da je dogovorom premijera dve zemqe, kao i sporazumom o arbitra`i, odre|eno da ni jedan postupak ili dokument bilo koje strane, nakon 25. juna 1991, ne}e imati pravno zna~ewe ni obavezivati bilo koju stranu u sporu, niti prejudicirati odluku o granici. (Tanjug)

Za[engenpotrebno D R U G I P I [ U vi{eod Briselpripremasankcije tehni~kihuslova BUDIMPE[TA: Ministar Rumunija i Bugarska u~ine biunutra{wih poslova Ma|arske tan korak napred i u borbi pro[andor Pinter zamolio je svog tiv korupcije i u reformi pranema~kog kolegu, tokom neforvosudnog sistema”, dodao je nemalnog savetovawa {efova poma~ki ministar. Prema re~ima licija zemaqa EU u Gedeleu, da Sesilije Malmstrem, povereformuli{e primedbe Nema~ke nice Evropske komisije za unui Francuske u vezi ulaska Ru muni je i Bu gar ske u „{engensku zonu”. „Zamolio sam Tomasa de Maj zi ra da u naj sko ri je vreme for mu li {e po li ti~ku zabrinutost Berlina i Pariza oko ulaska Rumunije i Bugarske u {engenski pojas, kako bi taj posao mogao da se obavi do kraja ma|arskog mandata u ulozi predsedavaju}eg EU”, izjavio je Pinter novinarima posle svog susreta u „~etiri oka” s nema~kim kolegom u zamku „Gra{alkovi~”. Pre toga De Majzir je novinarima rekao da NeSesilijaMalmstrem ma~ka i Francuska smatraju da nije dovoqno da Rumunija tra{we po slo ve, „te{ko je i Bugarska ispune samo tehni~predvideti da li }e se to pitake uslove da bi u{le u „{engenwe re{iti za vreme ma|arskog sku zonu”, u kojoj su unutra{we {estomese~nog mandata ili }e granice prakti~no otvorene, a biti preneto pod okriqe Poqpomno se ~uvaju samo spoqne. ske kao slede}eg predsedavaju„Smatramo da je neophodno da }eg EU. (Tanjug)

protivpoliti~araBiH

BRISEL: U Briselu je u pri- spoqnih poslova u decembru prode svoj posao. „To jeste jedan od inpremi rasprava o tome {ta bi {le godine apelovali su na novoistrumenata. Nemamo mnogo drugih. EU mogla da uradi da bi pomogla zabrane politi~ke lidere u BiH Mo`emo da tra`imo, da govorimo, Bosni i Hercegovini na wenom da se anga`uju na konstruktivnom pravimo rezolucije, ali to nije evropskom putu, a pomiwu se i politi~kom dijalogu kako bi razdovoqno podsticajno za wih. Ne eventualne sankcije za politi- vili zajedni~ku viziju budu}nosti znam da li ima istine u toj inici~are koji namerno brlokiraju taj BiH i usmerili zemqu u pravcu jativi uvo|ewa sankcija, ali ako put. evrointegracija. U Briselu, pored ima, nemam ni{ta protiv. PolitiIz kancelarije visoke pred- razgovora o budu}im merama u ~ari moraju da jednom shvate za stavnice za spoqnu politiku i BiH, jo{ traje i procedura izbora {ta su izabrani”, rekla je Pak. bezbednost Ketrin E{ton, za novog predstavnika EU u Sarajevu. Prema wenom mi{qewu, dosada„Doj~e vele” je potvr|eno da se ra- Prema nezvani~nim informacija- {wi poku{aji nisu bili dovoqni di na konkretnim predloda bi politi~ari u zima i da se razmatraju BiH shvatili da je Ako nema drugog izlaza iz ovog zastoja i „pro{lo 12 sati” i mere koje bi doprinele ako politi~ari govore samo o ubrzawu evrointegracija da moraju ne{to da BiH. Za sada nema zvaurade. nacionalisti~kim temama, moramo da ni~ne potvrde da bi se „Ako nema druiskoristimo sve instrumente koje imamo me|u tim merama mogle gog izlaza iz ovog (Doris Pak) na}i i eventualne sankzastoja i ako je ~icije za bosansko-hercegowenica da politiva~ke politi~are ili institucije ma, mogu}e sankcije bi podrazume- ~ari govore samo o nacionaliza koje se utvrdi da namerno blovale uskra}ivawe pomo}i EU, za- sti~kim temama, moramo da iskokiraju napredak dr`ave ka EU. mrzavawe sredstava politi~ara, ristimo sve instrumente koje ima„Na bazi zakqu~aka iz decembra ali i zabranu ulaska u EU. mo”, zakqu~ila je Pak. pro{le godine, spremamo raspraIzvestilac Evropskog parlaMarko Prelec, direktor provu o BiH, o budu}oj ulozi i prisumenta za BiH Doris Pak izjavila grama za Balkan u Me|unarodnoj stvu EU na terenu. Rasprava }e se je da je ona u svojim izve{tajima kriznoj grup, veli da za sada jo{ obavqati na nivou ministara uvek napomiwala da je neophodno ne postoji saglasnost unutar Unispoqnih poslova i odr`a}e se na iskoristiti sve instrumente kojije o tom pitawu takvih sankcija. jednom od slede}ih zasedawa Savema raspola`e Evropska komisija, „To je ideja koja zvani~no postoji ta ministra”, rekla je za „Doj~e vepa makar oni podrazumevali i fiunutar evropskih institucija u le” portparol E{tonove Maja Konansijske mere, kako bi politi~aBriselu“. cijan~i}. Evropski ministri ri u BiH shvatili da moraju da ra(Tanjug)


dnevnik

OGLASi

subota22.januar2011.

23


24

subota22.januar2011.

OGLASi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota22.januar2011.

25

Posledwi pozdrav dragom te~i

IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 20062 VEOMA POVOQNO! uli~ni lokal 40 m2 ]irpanova ulica, 80 m2 Pap Pavla uli~no 160.000 E. Samo gotovina. Telefon 063/598463, 021/6621-797. 19801

MOLE SE O^EVICI saobra}ajnog udesa na Novom nasequ, na semaforu pe{a~kog prelaza Ul. Jovana Du~i}a i Slobodana Jovanovi}a, koji se desio 19. 1. 2011. godine, oko 18 ~asova, da se jave radi eventualnog svedo~ewa, na telefon 061/6545377. 20157

IZD AJ EM nov jed no i po soban kompleno name{ten stan 39m2, Pu {ki no va 13, nov na me {taj, ve{ ma {i na, terasa, Cena 210E. Telefon 021/544-540 063/517290 20063

GARSOWERA V. Vodnika, I sprat 25.000E, interesantan jed no so ban, Ki sa~ ka uli ca V, bez lif ta, 26.000E. Cvi ji }e va 36m2 33.000. Te le fon 063/598463, 021/6621-797. 19799 IZDAJEM na Satelitu jednosoban, komforan, name{ten stan (CG, TV, kablovska, tel, bela tehinka). Cena 140E. Telefon 064/12-27-684. 19272 IZDAJEM prazan jednosoban stan 38m2, topla voda, klima, [ekspirova kod pijace. Telefon 456-470. 19607 IZDAJEM nename{ten jednosoban stan, Bra}e Ribnikar, prvi sprat. Telefon 063/462-162. 19926 IZD AJ EM no vu, pot pu no na me {te nu gar so we ru uz Bulevar oslobo|ewa, Telefon: 468-294 i 063/82-27209. 19937 IZDAJEM komforan jednosoban stan, 45m2, kod Limanske pijace. Telefon 521-256. 19944 IZD AJ EM nov na me {ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br. 51, prvi sprat, dvo ri {no or jen ti san, par king u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/51720058 290.

JEDNOIPOSOBAN stan, 34m2, Somborski bulevar, drugi sprat, terasa - 28.000E i 30m2 - 25.000E. Telefon: 021/541-948 i 064/239-4331. 19789

PRODAJEM ukwi`en trosoban stan, Liman, 78m2, prvi sprat, dva sanitarna ~vora, dve terase, cena 81.900E, mo`e kredit. Telefoni: 021/544-540 i 063/517-290. 20066

KLISA nova okretnica 2 spojena placa po 12.000E Alibegovac plac 7.000E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal 65.000. Telefon 062/9615885, 021/6618184. 19800 PLAC 27 ari, deqiv na dva - Tranxament, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/2287731. 19409

KUPUJEMO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/1501200, 021/824-885.19172

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 19970 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije cene u gradu, iskusni, ozbiqni majstori lepe tapete, gletuju, kre~e, demit fasade, malterisawe, adaptacije. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133. 20077 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 20146

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411

PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 20145

Draganu\uri}u

od: Kaje,Biqe i An|elke.

20209

Posledwi pozdrav dragom ujaku

MihaquGolubu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Draganu\uri}u

izNadaqa

od QubanaRaki}a sa porodicom.

od sestre Dragice i zeta Milana.

20212

20208

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ira IsaPopov Draga Ira, neka Te An|eli ~uvaju.

1925-2011.

Tvoj unuk Dragan Stanivukovi} sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 22. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

20213

20210

Sa po{tovawem i `aqewem opra{tamo se od dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

[andorPi{pek BranislavaOstoji}a

Porodice Ivanovi} i Daki}.

1923-2011. Sahrana }e se obaviti dana 24. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}enaporodica. 20211

20215

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 80. godini preminula moja voqena majka

KataAdamovi} Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni sin Dragan. 20189


26

^iTUQe l POMeni

subota22.januar2011.

dnevnik

GODI[WI POMEN

3

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka, ta{ta i prabaka preminula u 81. godini.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je tragi~no u 74. godini preminuo moj voqeni i nikad pre`aqeni suprug

Ostoja Mari} \uja Radi{i}

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama.

1930 - 2011.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Janko Miqkovac

Tvoji najmiliji.

Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u subotu u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ene k}erke Rada, Nada, Lena, Qubica, unuci i praunuci.

20194

Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Dragi sine,

20175

^etiri tu`ne godine su pro{le od kako nas je zauvek napustila na{a voqena

Neute{na supruga Jelka.

20204

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Osta}e{ se}awu.

zauvek

Ksenija - Keka Mili}

u cvetu mladosti ostavi me da ve~no tugujem i patim za tobom.

Draga Keko, iako nisi sa nama ti si uvek u na{im srcima i mislima.

Zauvek tvoja neute{na majka Zorica.

Mnogo te vole tvoji: baka Dobrila, deda Branko, uja Du{an, ujna Milica, brat Bane i sestra Mila.

20196

20179

Iznenada i bez pozdrava dragi

Janku Prim. dr Branetu Ostoji}u

Damire

voqenom

u

POMEN

na{em

Tvoji: Bata, Cica, Deja, Nela, Saki, Milan i Lela. 20206

Mnogo }e{ nam nedostajati.

3 Porodica Jova Stojanovi}a.

Damire

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Radi Lazi} - Krajinovi}

ostavi nas da ve~no tugujemo.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga }erka, sestra, supruga, snaha i nina. Tugujemo jer smo ostali bez na{e voqene i drage Rade.

Tvoj brat Luka, tata Qubi{a i Agneza. O`alo{}ene porodice Lazi} i Krajinovi}. 20178

20197 20203

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Iskreno sau~estvujemo u bolu za izgubqenim sinom

POMEN

Dragutinu \uri}u 22. 1. 1935 - 20. 1. 2011.

Zoran Lazi}

^edomirki Niki}

Damiru [ukovi}u od: }erke Dragane, zeta i unuka.

Stanari Berislava Beri}a 14 - 16.

od: Zdravka, Sne`ane, Sawe, Maje i Andreasa.

S po{tovawem i tugom, porodica Dragoja [ukovi}a.

20199

20198

20202

20193

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ dragi otac i deda

Posledwi sestri

pozdrav

Sahrana je danas, 22. januara, u 13 sati u Starim Ledincima.

Pro{lo je godinu dana od kako nas je iznenada napustio na{ dragi Zoki. Tugujemo i `alimo za wegovom dobrotom. Supruga Jula, }erka Zorica, zet Veselin i prija Jasmina. O`alo{}ene porodice Lazi} i Krajinovi}. 20180

Posledwi pozdrav

Konstantin Vojnovi}

od: brata ^ede, snaje Slavice, Dragane i Lele.

O`alo{}ena porodica 20201

1924 - 2010.

jedinoj

\uji Radi{i}

Dragutin \uri}

Damirom [ukovi}em

20192

Branislavu Ostoji}u

Mali na{ an|ele, po~ivaj u miru. Sa bolom i tugom opra{tamo se od tebe. Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Vole te tvoji beskrajno tu`ni: stric Bojan, sestre Jelena, Milica, strina Sawa, baka Du{anka, deda Vladimir i prabaka Anka. 20200

lekaru pedijatru dugogodi{wem radniku, po{tovanom lekaru i voqenom kolegi. Kolektiv Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine. 399/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

mom

POMEN na{oj voqenoj k}eri i unuci

Kseniji @. Mili}

Isi Popovu od porodica Pavi} i Lozanov.

Mihaqu

27

subota22.januar2011.

POMEN

Lazar Oti} Lala

21. 11. 1989 - 22. 1. 2007.

21. 1. 2001 - 21. 1. 2011. iz \ur|eva

Blago je, zemqo, quqaj kao ruka koja prvi put dete uqu{kava. Gradite gnezda tu gde ona spava i pevajte joj vazdan, ptice vi, da mirno spi.

Prazninu u srcu ne mo`emo zale~iti. Samo te mo`emo ve~no voleti. Tvoja supruga Lela, sin Kamenko, snajka Qiqana i unu~ad Sandra, Sawa, Ka}a i Lazar. 20188

20187

Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg dragog od Bogoquba Kosti}a sa porodicom.

Danas, 22. 1. 2011. godine, u 11.30 sati, na Alma{kom grobqu odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen na{oj Kseniji.

Posledwi pozdrav mojoj mami

Mama, tata i bake Smiqa i Dragica. 20176

20191

POMEN U nedequ, 23. januara 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Bo`e Latinovi}a Tvoji najmiliji.

Irini Stanivukovi} ro|. Vl~ek 1930 - 2011. Ispra}aj }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u ponedeqak, 24. januara 2011. godine, u 11.15 ~asova. Goran.

20177

20162

Dana 20. 1. 2011. godine, preminuo je moj suprug

Pro{lo je 8 godina od kad nas je napustila na{a najmilija

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e

Dobrila Stankovi} Beba

Irkice

Slobodanu Mi{i}u Mili moj tata volimo te i puno nam nedostaje{. Tvoja qubav, plemenitost i dobrota `ivi u nama i svima koji su te voleli i po{tovali. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoje neute{ne: }erka Vida i supruga Branka. 20172

Golub Mihaq

Opra{tamo se sa posebnim po{tovawem od na{eg prijateqa, oca na{e snahe

iz Nadaqa Sahrana milog nam pokojnika je danas, 22. 1. 2011. godine, u 13 sati iz kapele na seoskom grobqu u Nadaqu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Ve~no o`alo{}ena supruga Joka.

Po~ivaj u miru, a tvoju dobrotu i plemenitost ~uva}emo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoj brat Jaroslav, Nada, Maja sa decom i Zdravko Majnik.

20186

20163

20181

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

dr Branislava Ostoji}a Porodici Ostoji} izra`avamo iskreno sau~e{}e. Porodica Popovi}. 20174

Dragoslav Vujovi} [ele iz Ka}a [ele na{, srce Kekino, uvek }e{ biti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja bra}a Marko i Steva i tetka Mira Kova~evi}.

Mihaqu Golubu Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ dragi otac, suprug, deda i tast

iz Nadaqa od: prije Donke, prijateqa Qup~eta, Milice, Jovana i Jasmine iz Sremskih Karlovaca.

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

Dragi

od Marice i Vesne Veskovi}.

od: brata Miroslava, Jaroslava, Jaroslave, Dode i Mone.

20170

20164

20185

20184

Iri

Milo{u [}epanovi}u

Posledwi pozdrav

POMEN

prim. dr Branislav Ostoji} Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

tata Mi{ko

Dragoqub Nikoli}

Mihaqu Golubu iz Nadaqa

zauvek ostaje{ u na{im srcima.

]erka Milica, zet Sini{a i unuke Tamara i Sandra. 20183

Svojim optimizmom, pesmama i {alama davao si nam snage da dignute glave idemo napred. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erke Nata{a i Jelena, supruga Vida, unuci Katarina, Nikola, Mila, Iskra i Na|a i zetovi Tomo i Sr|an.

Sin Aca, snajka \u|a i unuci Nemawa, Jovan i Veqko. 20182

2010 - 2011. Tajko, godinu dana je tuge i bola za tobom. S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

baka ^edi

od porodica: Lajko i Laslovski.

Tvoje, Dragica i Nadica. 20171

20168

20159


28

^iTUQe l POMeni

subota22.januar2011.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

^edomirka Niki} Sahrana }e se obaviti danas, 22. 1. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodice: Miqkovi} i Da~ovi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

POMEN Dana, 24. januara 2011. godine navr{i}e se godina dana od smrti mog voqenog supruga

dnevnik

GODI[WI POMEN

Goran Luki}

Milivoju Ne{kovi}u

GODI[WI POMEN Danas, 22. 1. 2011. godine, u 11 sati, odr`a}emo jednogodi{wi pomen na{em

Draganu Roganovi}u

iz Koviqa

Dragoquba Gaji}a

Tuguju za wim: Sowa, Brana, Nemawa i Aleksa.

20148

20108

Posle te{ke i duge bolesti preminula je u 58. godini

Pro{la je tu`na godina od kako nije vi{e sa nama

Tim povodom }emo danas, 22. januara 2011. godine, u 11 ~asova, obele`iti godi{wi pomen.

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{. Neka te An|eli ~uvaju.

Porodica Roganovi}.

TU@NO SE]AWE

1998 - 2011.

Neute{na supruga Jelena.

Tvoja mama Verica, brat Branislav, porodice Sitarevi} i ostala rodbina.

19929

19905

Tvoji najmiliji: supruga Vera, sin [andor, snaja Sla|ana i unuka Ana.

19988

David Petqanski ^ika

1952 - 2011.

iz @abqa

Sahrana }e se obaviti 22. 1. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S qubavqu i ponosom ostaje zauvek u na{im srcima i mislima.

Sa tugom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe i sve {to si nam pru`io u `ivotu.

O`alo{}ena porodica.

Supruga Vera i unuk Sa{a sa porodicom.

Tvoje najmilije: }erka Zlata i supruga Kaja.

20152

20154

19883

GODI[WI POMEN

David Petqanski ^ika

Milan Kuni} Sremac

iz @abqa

Pomen }emo obele`iti danas, 22. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na Koviqskom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Marija, sin Zoran, }erka Slavica, snaja Marina i unu~ad.

Pro{lo je godinu dana od smrti na{e majke

SE]AWE na roditeqe

Stevan [imowi

20100

Miroslava Dostan - Jeleni}

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

TU@NO SE]AWE Navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

SE]AWE na moje drage roditeqe

Stevan Nenin iz Loka

Grozde Kajtez

Du{an Paripovi}

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

1947 - 2011.

Danilku

18. 1. 2007 - 2011.

i ~etrnaest godina od smrti na{eg oca

Milena Paripovi}

Zdravka S. Kajteza

Smiqki Milenkovi} obele`i}emo danas, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

27. 1. 1994 - 2011.

Du{ana

ro|. Tu~ev 2001 - 2011.

Osta}e{ zauvek u mom srcu, sin Sava sa porodicom.

^uvamo Vas od zaborava, sa po{tovawem i tugom.

Ve~no hvala za qubav, podr{ku, pa`wu i dobrotu koju ste nam pru`ili.

Va{i najmiliji.

O`alo{}ena va{a deca sa porodicama i sestra Ana.

O`alo{}ene porodice: Milenkovi} i Ibro~i}.

Wihova }erka \ur|inka Pankov sa decom.

20147

20155

20166

19930

19933

19855

U nedequ, 23. 1. 2011. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e supruge, majke i svekrve

Pro{la je tu`na godina od smrti moga oca.

TU@NO SE]AWE Dana, 24. 1. 2011. godine se navr{avaju ~etiri godine od kako nije vi{e sa nama

Mileve Bo{kovi}

David Petqanski ^ika iz @abqa

O`alo{}ena porodica.

Osta}e{ zauvek u mom srcu, }erka Milica sa porodicom.

20169

20153

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

26. 1. 2007 - 26. 1. 2011.

Jovan Saka~ Stevan Struharik 1955 - 2007.

Te{ko je bez tvog osmeha, blagih re~i, bez tebe...

[ESTOMESE^NI POMEN

Ugrin~i}

GODI[WI POMEN na{em dragom dedi

Vlajku Bogdanovi}u

Nestoru - Neci Mu{ickom

obele`i}emo danas, 22. januara, u 11 ~asova, na Dowem Starom grobqu u Futogu.

iz \ur|eva

Tvoje sestre: Terka i Katica sa porodicama.

Supruga Olga, }erka Melanija i zet @ivota Petrovi}.

Seja i \u|a sa porodicom.

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote. Hvala ti za sve. Zauvek si u na{im srcima. Tvoji: Mi{a i Qiqa.

20054

20076

19953

19976

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

^uvamo te u na{im srcima.

Dani prolaze, ali ne i se}awe na tebe.

POMEN

POLUGODI[WI POMEN

Mirko Kosti} Mi}a

Nestor Mu{icki

JEDNOGODI[WI POMEN

Bato Ni za 40 dana, mjeseci, godina, tvoj lik i djelo ne mogu oti}i u zaborav. Vje~no zahvalni za sve {to si u~inio za nas. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju ba{ kao {to si ti pazio i sa~uvao nas. Radenko, Brana, „Nikolaj” i „Markoni”. 20173

Halapi Antonu Dana, 22. 1. 2011. godine dava}emo jednogodi{wi pomen na{em suprugu, ocu i dedi. Supruga Dragica, sin I{tvan, unuci Dragan i Ivana. 20150

24. 1. 2005 - 24. 1. 2011.

iz \ur|eva

Vreme pro{lo. Sa `ivotne pozornice oti{ao je jedan veliki ~ovek. Nastade ti{ina i mir, tuga i seta, bol i patwa u du{i i srcu... Sa dubokim po{tovawem i neizmernom qubavqu tvoji najmiliji: supruga Seka, sin Zoran i k}erka Nada sa porodicama.

Tvoja qubav, dobrota i qudskost zavre|uju da sa ponosom, qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

20089

Tvoji: supruga Katica, sin Milorad, }erka Julkica sa porodicama i sestra Ana. 19952

Vlajku Bogdanovi}u ^uvamo uspomenu na na{eg tatu i dedu. ]erka Jelica, zet Petar i unuka Milica. 19978


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

POMEN

25. 1. 2006 - 25. 1. 2011.

subota22.januar2011.

Pro{lo je bolnih pola godine od kako nas je prerano napustila

[ESTOMESE^NI POMEN

Svetlana Gusman

Vreme ne le~i, samo te nau~i kako da se budi{, `ivi{ sa tugom. Te{ko je `iveti, i}i daqe bez tebe, i te{ko je pobe}i od misli kako je moglo biti sa tobom. S qubavqu koju smrt ne prekida osta}e{ u na{im srcima.

JEDNOGODI[WI POMEN

29

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{

Stanko Ba}anov Ba}a Petar Fridrih

ro|. Vidakovi}

Pavle Jevri} Za wim tuguje sestra Radojka sa porodicom.

Uspomene od zaborava na wega ~uvaju: supruga Zorica, po}erka Svetlana, Miroslav i Katarina.

19445

20003

iz Koviqa

Za wom tuguju: mama Taja, suprug Sa{a i }erke Maja i Mina.

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama. Uspomene na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Vreme koje prolazi ne mo`e promeniti qubav i po{tovawe koje ose}amo prema tebi.

Tvoji najmiliji: Stana, @eqko i Seka sa svojim porodicama.

Tvoja Keka Pani} sa decom.

20029

20006

20007

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN 19. 1. 2004 - 19. 1. 2011.

iz Gardinovaca

Tvoji: brat Mi{a i snaha Pavica sa decom.

19949

POMEN

Novka Pavlov Ceca

Novka Pavlov Ceca

^ETRDESET DANA dragom

Pro{lo je tu`nih {esnaest godina od kada nije sa nama

Pavle Jevri} iz Koviqa Duga, te{ka i prazna godina, se}am te se i ~uvam uspomenu na tebe. Danas, 22. 1. 2011. godine dajem godi{wi pomen. O`alo{}ena supruga Du{ica Jevri}, }erka Radojka, zet Dragan sa decom.

Miroslav Petrov

Milan M. Drezgi}

25. 1. 2010. 25. 1. 2011.

S qubavqu i po{tovawem se}a ga se wegova porodica: supruga Petronela, }erka Smiqka i unuka Tamara.

Na| Geza

vodoinstalateru iz ^uruga

1995 - 2011.

Wegovi najmiliji.

Wegovi najmiliji.

Uspomenu na wega ~uva supruga sa decom.

19863

20030

20050

19379

19693

Du{anu Sre}kovu

POMEN

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

Pavle Jevri} 1938 - 2010.

Milan Karanovi}

Jovan Nikola{ev

Ne kuca srce tvoje, ~ujem ga. Nema te vi{e, vidim te. Ne}e{ se vratiti, ~ekam te.

31. 1. 2010. 31. 1. 2011.

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Tvoja porodica.

Vole}u te uvek.

Du{anka Simin

1999 - 2011.

Neute{na }erka Nena.

19745

19695

]erka Milkica i sin Milorad sa porodicama.

1953 - 2005. Zauvek te ~uvamo od zaborava. O`alo{}eni: suprug @ivan, sinovi Kuzman, \or|e i Stevan sa porodicama. 20033

20018

POMEN

SPOMEN

3

Najmiliji moji

Pro{le su 2 godine od kada nije sa nama na{ mili i dragi, nikada pre`aqeni Pavle Jevri} 1938 - 2010.

Svetozar - Mikica Jovanka - Lili

Samo jedan, samo jedini moj dragi tata. Nedostaje{ mi mnogo. Uvek }e{ biti sa mnom.

1986 - 2011.

2007 - 2011.

Jovanovi}

O`alo{}ena }erka Nena, zet Kosta, unuke, unuci i praunuke.

Tugujem za Vama. Buca. 19828

19694

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

dipl. in`. Nemawa Popovi} Nama ostaje samo da tugujemo i spomiwemo te. Slobodan Mitrovi} S qubavqu i po{tovawem ~uvam uspomenu na tebe. Danas, 22. januara 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}e se pomen. Supruga Milanka. 19881

Mihajlu Dozetu Tvoja neizmerna dobrota i plemenitost, osta}e ve~no u na{im srcima. Porodica. 19418

Tvoji: supruga Delija i sin Mi}a sa porodicom kao i familije Popov i @deri}. 20026


30

tv program

subota22.januar2011.

06.00 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Филмски програм Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Тојотин свет природе Војвођанске вести Здравље је лек Разголићени Војвођанске вести Анђело,анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм маратон Глас Америке

ДушанЈањић

Црно-белисвет Политички магазин „Црнобели свет“,у којем се на једну тему могу чути два мишљења и сто нијанси,ове суботе тражи одговор на питање шта се може очекивати од преговора са Приштином? Саговорници: Душан Јањић и Ђорђе Вукадиновић (РТВ1,22.30) 06.30 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.20

06.30 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Кухињица Споменици Војводине Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се,питам Путеви наде Без упута Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат Грување Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Тајна хране:Сочиво Денис П,филм Рачуница ТВ Дневник Полако па сигурно,квиз Судар Невидљиви противник Војвођански дневник Црно-бели свет Преокрет Карневал,филм Новосадскиџез фестивал) БигбендХГМ(хрватска глазбенамладеж)

Из нашег сокака ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (слов) ЧичаРаган,филмС (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 21.30 Нашидани(мађ) 22.30 Непредвидиве последице, филм 00.10 ТВ Продаја

06.00 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.15 12.29 13.00 13.15 13.28 14.00 14.55 15.45 15.49 16.45 18.32 18.59 19.30 20.05 21.01 23.10 23.15 01.05 02.00 02.03 02.32 03.20 04.35 05.03 05.48

09.00Пут за Ејвонли 11.30 Азбука родитељства 12.00Ленија 13.00Ево нас код вас 14.00Друм 14.30Витраж 15.00Московска сага 16.00Разоткривени 16.50Неон сити 16.59Курсна листа 17.00Објектив 17.157НС дана 17.45ИЦТ плус 18.30Портфолио 19.00Објектив 19.30Јована суботом 20.00Скарлетна видовчица 21.00Московска сага 22.00 Објектив 22.15Разоткривени 23.007НС дана 23.40Разгледнице

08.00 09.30 10.00 11.00 12.30 13.00 13.15 13.45 16.00 18.00 18.30 20.15 22.15 00.15 02.00

Копа Италија:Милан –Бари Ускијавање Преглед Евролиге НБА:Денвер –ЛА Лејкерс Најава Премијер лига НБА уживо Прави НБА Премијер лига:Волвс – Ливерпул Премијер лига:Њукасл – Тотенхем НБА уживо Премијер лига:Астон Вила – Манчестер Сити Португалска лига:Беира Мар –Порто Португалска лига:Бенфика – Национал Премијер лига:Манчестер јунајтед –Бирмингем Премијер лига:Арсенал – Виган

08.00Дечијипрограм,10.00Кућицауцвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм,15.00Филм,16.30Бибер,17.00Дечији програм,18.00Унашематару,18.30Бибер,19.00Филм,20.30АБСшоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 08.50 Времеплов,09.00Здраво,10.00Србија исвет, 11.00ЖивотнаМарсу,11.45Времеплов,12.00 Дрецун,12.30ЗооХоби,13.00ВидимосеуСокобањи,13.30Умеђувремену, 14.00 Топ 10, 15.15 Дигитални свет, 16.00 Смех терапија, 16.55 Времеплов, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00Биљана завас

Вести Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Насловонаслово Дневник Спорт плус Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Вести Село гори а баба се чешља Сестре у акцији,филм Квадратура круга Слагалица,квиз Дневник Село гори а баба се чешља Дежа ви,филм Вести Мизери,филм Село гори а баба се чешља Вести Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Лети,лети песмо моја мила Верски календар

05.30 Еленин дух-омнибус 08.00 Домаћин 09.00 Квиз:Желите ли да постанете милионер ? 10.00 Филм:Ни на небу ни на земљи 11.50 Вајпаут 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Улица смеха 14.45 Филм:Виртуелна опсесија 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм:Осам милиметара 22.10 Филм:Заштићени сведок 00.05 Топ спид 01.10 Америчко рвање-Без милости 02.10 Филм:Виртуелна опсесија 05.00 Филм:Ни на небу ни на земљи

Светздравља УИнститутузакардиоваскуларне болести Дедиње годишње се уради око 1.000 операција каротида чија је зачепљеност и главни узрок настанкашлога,болестикојесе највише плашимо. На овом Институту прочишћавање вратних артерија изводи се према највишим европским стандардима са процентима компликација испод један одсто, апацијентсебрзоопорављаинаконтриданаидекући. Лекаринаглашавајудаби цело излечење било успешно најважније је да оболели не занемарују симптоме и да не оклевајудапотражепомоћлекаранавреме. (РТС2,12.30) 06.16 Знање имање 07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.05 Делта стејст 08.30 Мобил фест 08.55 Артур 09.20 Пастир,ЕБУ док.прог. 09.34 Верски календар 09.43 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети,лети песмо моја мила 14.56 Галаконцертсолистабалета највећихпозориштаРусије 16.30 Ноћсевдаха 17.24 Вреле гуме 17.53 Тотал тенис 18.08 Рукомет:СП,Србија-Шведска, пренос 19.45 Светриболова 20.09 Рукомет:СП,Данска-Пољска, пренос 21.46 Свет спорта 22.11 Директно у фудбал:ФК ОлимпијакосАтина 22.45 Траговима човечанства,страна научна серија 23.38 КонцертБисереВелетанић ипријатеља 00.27 Вреле гуме 00.55 Рукомет:СП, Србија-Шведска(р) 02.05 Рукомет:СП, Данска-Пољска(р)

dnevnik

07.00 08.35 09.00 09.25 10.50 11.45 13.30 15.30 16.00 16.35 19.05 19.10 20.00 21.05 23.05 23.35 01.10 02.35

Знање на поклон Трнавчевићи у дивљини Водич за родитеље Филм:Пинокио 2.део Идеалан профил Филм:Сломљена срца Хиторама Буђелар Вести Б92 Филм:Стубови земље Двоугао Наша мала клиника Топ гир Филм:Точкови Вести Б92 Филм:Гласови Филм:Сломљена срца Укључење у Б92Инфо

Хиторама У првој емисији гости су Масимо,„Дубиоза колектив” и „Севдах бејби”. Хиторама коју је МТВ продуцирао заједно са продукцијом Индиго, представља највећи регионални музички шоу.Водитељи су глумац Сергеј Трифуновић и певачица хрватског бенда „Лолобриђида” Ида Престер. (Б92,13.30)

ЛанеГутовићиВањаКостић

Парови (Хепи,21.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.40 13.55 15.30 16.15 16.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови,недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво,Кити Телешоп Барби у божићној причи Винкс Сирене Бакуган Френклинов и зелени витез Пресовање Телешоп Парови,уживо Беверли Хилс,90210 Телешоп Ћирилица Телемастер Задржи дах Беверли Хилс,90210 Парови,преглед дана Парови,избацивање ТНТ Парови,уживо Беверли Хилс,90210 Забавни програм Задржи дах

СергејТрифуновић

ЕјмиМортон

Осаммилиметара Том Велс је приватни детектив који обично ради за људеизвисокогдруштвакао штосусоцијалистииполитичари. Он живи неузбудљивим али углавном срећним животом са супругом Ејми и кћеркомСиндиињеговобично безопасан посао захтева дапратипрељубнике... Улоге:НиколасКејџ,Хоакин Финикс, Џејмс Гандолфини,ЕјмиМортон,Кетрин Кинер Режија:ЏоелШумакер (Прва,20.00)

06.00ВОА 06.30Маратон 07.30Балканика 08.15 Улови трофеј 09.00Инфо 09.02Слике живота 09.30Топ шоп 10.00Вести 10.10Сваштарица 10.30Филм:Џорџ и змај 12.00Вести 12.15Милица² 12.30Топ шоп 13.00Инфо 13.02Здравље и Ви 13.304С -српски кувар 14.00Вести 14.30Коферче 15.00Инфо 15.02Документарна серија. Универзум 15.50Отворени студио 16.00Вести 16.05Филм:Рампа 18.00Вести 18.30Човек од закона 19.00Породица Серано 20.30Филм:Светац 22.30Уједињене државе Таре 23.00Тачка усијања 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:Холкрафтова погодба 02.00Филм:Рампа 03.30Документарна серија 04.30Филм:Светац

06.39 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00

У сосу -специјал Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор -преглед дана Двор -номинације Звезде гранда Двор Филм:Кикбоксер 4: Нападач 02.45 Сити 03.00 Филм:Ватрена замка 05.00 Филм:Кикбоксер 4: Нападач

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Кућни видео,09.30 Фокус,12.40Бање Србије,13.00На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус, 20.45Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15Ски Јахорина,01.45Музик а

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗООХоби,14.30Филм,16.30Паор,17.30Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00Филм,22.00Путвина,22.30Док.програм,23.00Немисведок,00.00 Џубокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota22.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

ВирџинијаМедсен

Заштитникод Стручњак за компјутерску сигурност Џек Стенфилд радизабанкуЛандрокПацифик у Сијетлу. Поуздан је радник на високом положају, који је каријеру и углед изградио смишљајући најбоље системе против хакерске пљачке. Алињеговсистемимаслабу тачкукојунијепредвидео… Улоге: Харисон Форд, Вирџинија Медсен, Карли Шредер, Џими Бенет, Гејл ЕнЛуис Режија:РичардЛонкрејн (НоваТВ,20.05) 08.15 08.35 09.30 09.45 09.55 10.20 10.35 10.55 11.25 12.15 13.15 14.10 1750 19.15 20.05 21.55 23.30 01.10 02.40 04.05 05.35 06.20

Телевизијскапосла Брачневоде Пепа,цртани ТимиТим,цртани Винкс,цртани Чугингтон,цртани Бен10:Ејлијенфорсе, цртани Телевизијскапосла Фрикови Уседмомнебу Приватнапракса Смртоносниталас 1и2 Надлипом35 Дневник Заштитникод Убиство убазиПресидео Усамљенизаштитник Моментум Мениприпадаш,филм ЕзоТВ Уседмомнебу Брачневоде

08.00 Марија Калас:Живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Тајне дубина 10.00 Одбрана морала –прича о Мери Вајтхаус 11.30 Брижит Бардо –француска икона 12.00 Тајне цивилизације: Инке,Маје и Ацтеци 13.00 Колонија 14.00 Геније фотографије 15.00 2.св.рат у боји 16.00 Менделсон,нацисти и ја 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Исус Христ –године које недостају 19.00 Живети са непријатељем 20.00 Фараони који су изградили Египат 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Геније фотографије 23.00 2.св.рат у боји 00.00 Менделсон,нацисти и ја 01.00 Летећи носач авиона

08.15 Кинотека -циклус класичног вестерна:Бјукенон јаше сам, филм 09.55 Вестиизкултуре 10.10 Кућни љубимци 10.45 Генерација Ипсилон 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.16 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.20 Призма 14.05 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.00 Културна баштина 15.20 Опера бокс 15.50 Скицазапортрет 16.00 Евромагазин 16.35 Вести 16.45 Репортери 17.50 Живот у крошњама,док. серија 19.30 Дневник 20.10 Дора 2011 22.35 Услови предаје,филм 00.20 Филмскимаратон:Избори2 01.50 Филмски маратон:Услови предаје,филм 03.30 Скица за портрет 04.00 Репортери

Змајево срце

ЕмилиВотсон

Условипредаје Упркос пружању јаког отпорауватреномокршајунаједнојнапуштенојфармиЧарлии његов млађи брат Мајк падну урукеполицајцуМорисуињеговим људима. Тројица браће Чарли,МајкинајстаријиАртур осумњичени су да су силовали и убили супругу фармера Хопкинсаисвепобили... Улоге: Гај Пирс, Реј Винстон,ДениХјустон,Ричард Вилсон,ЕмилиВотсон Режија:ЏонХилкот (ХРТ1,22.35) 08.20 08.50 09.35 10.20 11.20 12.35 14.20 16.25 17.45

19.45 Бели Очњак Авантуре Моби Дика Ружно паче Фантастична четворка Путујуће приче Магија,мистерије и чуда Апачи ратник Поднебља Путујуће приче Лајање на звезде Лични број Кешерн Истинита лаж Голи скандал 2 Планета Х 2 Савршено створење

06.00 07.45 09.10 10.45 12.30

Добро дошли код Штија Америка До неба Школа рока Васпитање за почетнике -Сањари Година пса Не знате ви Џека До неба 68додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Сети ме се Последња екскурзија 4 Икарус Аутлендер Предатор

12.55 14.15 16.25 18.00 20.05 22.00 23.20 00.45 02.40

08.55Школа за вампире 09.25Училица,квиз за децу 10.00Ексклузив Таблоид 10.45Синови и кћери 11.15 Преживетидивљину 12.00Бинго Лонг,филм 14.05Како се Стела вратила у форму 16.10Галактичкапустоловина, филм 18.00Звезде eкстра:Брeд Пит 18.30РТЛ Данас 19.05Љубав је на селу,док.серија 20.00Ерагон,филм 21.45Разбијач,филм 23.40Змајево срце,филм 01.10Астро шоу 02.10Серенитi:Битка за будућност

Краљевством Алагесије влада зли краљ Галбаторикс, бивши јахач змаја који је издао своје другове у жељи да се домогне власти и моћи.Када дечак Ерагон пронађе змајево јаје које је послала принцеза Арја,одлучи да се брине о њему. Убрзо после рођења змајице Сафире, Ерагон среће Брома који постаје његов ментор… Улоге:Ед Спелирс,Сијена Гилрој, Џереми Ајронс, Роберт Kарлајл,Џон Малкович Режија: Стефен Фангмајвер (РТЛ,23.45)

18.10

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

00.00 Закон и ред.Злочиначке намере 01.00 Дијагноза:Убиство 02.00 Браћа и сестре 04.00 Филм:Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 06.30 Дијагноза:Убиство 08.30 Неш Бриџиз 11.30 Филм:Слепо веровање 13.20 Филм:Из другог угла 15.10 Филм:Смртоносни сусрет 17.00 Чињенице и лажи:Досијеи и паранормалном 19.00 Браћа и сестре 21.00 Филм:Председников човек 2 -Место удара 22.50 Филм:Слика духа

20.05 20.10 21.45 23.10 00.05 02.00

Плесне ноте Време је за Дизнија Приповедач:Грчки митови Ни да ни не Кицбухел:Светски скијашки куп -спуст,пренос Абел и чудесни лифт,филм Главни борба,филм Ватерполо,Јадранска лига: Југ -Приморје,пренос Светскопрвенствоурукомету (м)-емисија Светскопрвенствоурукомету (м)-пренос Светскопрвенствоурукомету (м)-емисија Вечерас... Попустнаколичину2,филм Складиште Време је за џез Дора2011 Ноћни музички програм

07.00Нечастан пут 10.40 Балто 13.00 Мала продавница ужаса 15.00 Рођен да победи 17.00 Саманта 19.00 Три мушкарца и колевка 21.00 Повратак у будућност 23.20 Додир среће 01.00 Ракета Икс-Ем

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Сансет стрип Незасити Госпођа Софел Хамлет У добру и у злу Злодела Прдоња Миранда Истеривач ђавола.почетак Сансет стрип Подешена Мала

Сијена Гилрој

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Врхунско градитељство Велике селидбе Екстремне експлозије Град мотора Додај гас Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Како то функционише техничка достигнућа Како то раде? Велике селидбе Врхунско градитељство Екстремне експлозије Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Град мотора Смртоносне воде Како преживети катастрофу Човек,жена,дивљина

03.00 09.00 11.30 13.00 14.45 15.30 16.15 18.15 18.55 19.00 19.30 21.00 23.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Зимски спортови Тенис Куглање Борилачки спорт Фудбал Тенис Тенис

15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

I za hladan paprika{ krivi Marks i Staqin D

ok je voz za Temi{var stajao u Vr{cu, pita- {ine, koja se uvla~ila u autobus. Svi mali gradoli smo `elezni~ara: „Kako je u Rumuniji?“ vi biv{e Austrougarske li~e jedni na druge, pa „Vide}ete“, kratko je odgovorio. I uskoro nam se ~esto ~inilo da smo u wima ve} bili. U Sismo videli. ^im je voz u{ao u pograni~nu stanicu gi{oari smo se sjajno zabavqali jer je kroz grad Stamora / Moravica, opkolili su ga vojnici sa psi- prolazila spora industrijska `eleznica, a mi smo ma. Posle provere dokumenata, jedan oficir je po- se, na u`asavawe gra|ana i organizatora, dugo pisao sve zlatne predmete, ogrlice, prstewe, naru- igrali kauboja i Indijanaca koji napadaju voz. kvice i drugo. Tako ne{to nam jo{ niko nije tra`io Iznad divnog grada Bra{ova je poznati skijai bili smo iznena|eni. Oficir re~e da tu potvrdu {ko-turisti~ki centar Pojana, dok kojeg smo se moramo pokazati kad budemo napu{tali Rumuniju, vozili ~udnom kombinacijom kamiona i autobusa, da se utvrdi da nismo slu~ajno prodavali zlato. Qutito je na{ trombonista Du{an Kavaja otvorio usta i upitao treba li da prijavi zlatne zube. Svi smo se smejeli, a oficir uvre|eno oti{ao bez re~i i spiska. U Temi{varu organizatori su nas smestili u trolejbus i odveli u hotel. Bilo je ve} palo ve~e, restoran je bio zatvoren, ali su nam ostavili nekakav paprika{, naravno, hladan. Na zidu su stajale ~etiri velike slike: Marksa, Engelsa, Lewina i Staqina. Na{ saksofonista Milan Stojanovi} Ma~or, ~im je s ga|ewem probao jelo, okrenuo se ka onim slikama i opsovao: „Majku vam j..., vi ste za sve ovo krivi“. Kad ga je vo|a puta Jo`e Kal~i} bri`no upozorio „Nemoj, molim te, ovde qudi znaju srpski“, svi su praBanatskom pra{inom prekriveni muzi~ari snuli u smeh. Ve} u {est ujutro probudili su nas majstori koji smo su besomu~no lupa- s klupama du` strane umesto sedi{ta. Kad smo li. Objasnili su nam da se hotel renovira. Pobuni- stigli gore, bili smo skroz beli od pra{ine. Doli smo se i zapretili da }emo se vratiti ku}i ako ma}ini su nas vodili i u zamak Snagov, letwu renam ne na|u drugi hotel, {to su oni, mada nerado, zidenciju biv{eg rumunskog kraqa Karola, koji je morali da u~ine. s qubavnicom 1940. pobegao iz zemqe, pred nosom Temi{var, iako ga mi iz kasnijih godina znamo fa{ista Kornelija Kodreanua. kao {vercerski grad, gde smo ~esto bivali prevaBukure{t su pre rata zvali Mali Pariz, ali to reni, u stvari je lep univerzitetski grad. Tu smo vi{e nije bio zbog posleratnog re`ima u zemqi. uspe{no odr`ali dva koncerta standardnog re- Ipak, hotel „Lido“ je imao bazen s ma{inom koja pertoaroa xeza i zabavne muzike, prete`no doma- pravi ve{ta~ke talase, kao budimpe{tanski „Ge}e. Peva~i su bili Senka Veletanli}, Du{an Jak- lert“. Nakon tre}eg koncerta Rumuni su nas odve{i} i Krsta Petrovi}. Najvi{e uspeha imala je li u jednu divnu ba{tu i pozvali najboqi narodni „Village song“, rumunska narodna pesma u xez-ob- orkestar, koji nas je fascinirao. Znali su ko smo radi, koju mi znamo kao pa su svirali najboqe {to vla{ku „Mene `ena moli umeju. Bili su uglavnom Ma l ideocr n o m or s ke oba l eko j i da spavamo goli (al’ ja neakademski obrazovani, a pripada Rumunijine{toje }u, bojim se umre}u)“. Posvirali su i u simfonijsle koncerta opkolili su skom orkestru i u kafani – najru`nije{tosamu `ivotu nas na{i qudi i pozvali tamo gde se boqe zara|ivavideo.Pejza`uop{tenijemorski, lo. sutra na piknik koji }e nam prirediti na Begeju. ve} seuvodu ulaziprekolivade, Opet lo{im autobusiPri~ali su da su u gradu ma, tresu}i se satima, stikrozkukuruze itrsku, nakon Prvog svetskog rata gli smo do Crnog mora. Taj kaouMoravu `iveli uglavnom bogati mali deo obale koji pripaveleposednici, aristokrada Rumuniji ne{to je najrute i seqaci. Zanatlija uop{te nisu imali pa su ih `nije {to sam ikad video. Pejza` uop{te nije morali uvoziti iz ^e{ke i Ma|arske. Posebno su morski i u vodu se ulazi preko livade, kroz kukuse `alili na odnos rumunskih vlasti prema wima, ruze, trsku, kao u Moravu. Najsme{niji je bio fokao i potpunu nebrigu na{ih. tograf s kulisama na kojima su naslikane palme. U lepom Aradu na{ su hotel majstori renovira- Provu~ete glavu kroz rupu na kulisi i slikate se li, ali bar ne u delu gde smo odseli. Na putu za kao da ste na Havajima. U velikoj luci Konstanci vlaga je bila tako Oradeu prestigao nas je jedan kamion s molerima velika da smo posle svakih ~etiri-pet numera pa smo se {alili da policija namerno {aqe majmorali da pre{timavamo instrumente. Zbog mostore za nama, iz grada u grad, i to ba{ u hotele `da lo{e klime, dobio sam alergijsku astmu i gde mi boravimo. Za razliku od Temi{vara i rumorao u bolnicu po lek. Primio me je glavni lemunskog dela Banata punog pra{ine, u Aradu i kar, profesor, pravi gospodin neobi~no qubaOradei se ose}a veliki uticaj Ma|ara i austrouzan, koji je pisao recepte na pole|ini nekog magarske kulture. Oradea je veliki stari grad koji terijala {tampanog na {apirografu, perom komnogo li~i na one „k. und k.“ gradove koje je naroje je za mastilo umakao u fla{icu od penicili~ito umeo da opi{e Krle`a. Ima lepe stare kana. Bilo je `alosno videti tog otmenog ~oveka fane i poslasti~arnice, a hoteli divne ba{te i koji je perfektno govorio francuski a nema ni bazene s termalnom vodom. penkalo, koje smo u Jugoslaviji odavno svi mogli Rumunija je delovala siroma{no i prqavo i da priu{timo. uglavnom smo u svako mesto stizali beli od praKwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943. Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs. Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816). Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem


32

monitor

subota22.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Вредни сте и практични овог викенда. Можете више пажње посветити свом здравственом стању и здравом животу уопште. Друштвени сте, истовремено, немирни и комуникативни. Експериментишете.

BIK 20.4-20.5.

Ова зимска субота је као створена за ваше хедонистичке пориве, у топлом амбијенту, наравно. Угађате себи, али још више бринете о драгим особама. Проширујете видике кроз путовање или контакте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. januar 2011.

Ваш Меркур се полако ослобађа несвесног притиска и самим тим вам се поправља расположење. Озбиљни сте у свему, што ће зачудити понеке познанике. Потребан вам је одмор.

Ставили сте се у позицију услужне особе, која се труди да удовољи породици, а пре свега деци. Краћи пут је поучан и користан. Долазили вам гости или не, комуникација и планови о послу неће изостати.

Нешто сте немирни ових дана. Авантуризам тек почиње да вас обузима па вас не држе ни место, ни време, ни интересовање. Имате могућности да упознајете неке нове занимљиве ликове.

У ваш знак је упловио луминозни Месец па сте склони променљивим осећањима и несталним мислима. Делујете несигурно у односу на друге, који вас провоцирају да се изјасните и искажете.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Обратите пажњу на своје здравствено стање и одмарајте се што више овог викенда. Можете радити неки интелектуални посао, читати или писати понешто, иза затворених врата. Партнер вас не прати.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дугогодишњи пријатељи су вам наклоњени, тако да се можете ослонити на њих. Чак и упознати неку нову и заводљиву особу. Склони сте авантурама, у своју корист, и без ризика. Дуговања.

Чувајте своје тајне, да би трајале. Љубав има укус другарства и разумевања. Неко у иностранству мисли на вас, посла ради или приватно, из радозналости. Не испуштате остварене контакте и везе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Отиснули сте се у правцу неких својих интересовања и изазова, тако да немате много разумевања за драгу особу. Привлаче вас хоби и спорт, дружење и провод, излети и авантуризам, авангарда.

Можете како хоћете. Зато одлучите, и покрените се. Излет у неку бању и бањање у термалној топлој води био би мој предлог за овај викенд. Притиска вас и ограничава финансијска ситуација.

Сналажљивост у свакој ситуацији долази до изражаја. Жељни сте друштва и свега што није посао. Али, ако морате било шта, кампањски распоредите обавезе и забаву. Више спавајте и једите јачу храну.

TRI^-TRA^

Траума V REMENSKA

Једна од најпожељнијих жена света Џенифер Анистон открила је да јој улога Рејчел у серијалу „Пријатељи”, која ју је прославила, није ни најмање драга. Анистонова јеизјавила да јој је слојевитафризура коју је имала док је глумила у тој серији пре петнаест година била „најгора икада”. -Рецимо да је било тренутака којих се радије не бих присећала,као што је све везано уз Рејчел.Ја волим фризера Криса Мекмилана али он ми је затровао живот с том проклетом Рејчел ињеном фризуром. Знам да су сви лудели затомслојевитоошишаномкреацијом, алијасамјесегрозила- казала је глумица напомињићу да воли лежеран изглед.

PROGNOZA

VIC DANA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-1

Sombor

0

Kikinda

-1

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

-1

Vr{ac

-1

Srbija

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

НОВИСАД: Хладно и облачно са снегом. Ветар умерен северни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура -2, а Rim максимална око 0 степени. London ВОЈВОДИНА: Хладно и облачно са снегом. Ветар умерен сеCirih верни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 3, а максимална -1 степен. Berlin СРБИЈА: Хладно са снегом уз пораст снежног покривача. На Be~ западу ће бити обилнијих падавина па се очекује и до 20 цм новог снега. На југоистоку ће падати суснежица и снег. Ветар слаб до Var{ava умерен северни. Притисак на југу мало испод, а на северу мало Kijev изнад нормале. Јутарња температура -3, а максимална 3 степена на југу и југоистоку. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У недељу и понедеOslo љак хладно са снегом и даљим повећањем висине снежног покривача. Више падавина биће у недељу, а у понедељак још само по- St. Peterburg негде. Од уторка хладно и у већини дана суво са јаким мразевима. Atina

Beograd

-1

Kragujevac

1

K. Mitrovica

3

Ni{

1

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити нешто повољније, па ће се и тегобе хроничних болесника везане за утицај времена смањити. Метеоропатске реакције могу се јавити код изузетно осетљивих особа

8 6 7 -1 2 1

- А, што си ти путово брзим возом кад знаш да је скупљи - пита Соса Лалу. - Како зашто? Па, онај други, путнички, стаје на свакој штацији, а ја решио да дођем кући трезан - рече Лала увређено.

1 0 -9 -3 -7 15

Pariz

6

Minhen

-1

Budimpe{ta

3

Stokholm

0

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

566 (15)

Slankamen

516 (16)

Ja{a Tomi}

Apatin

602 (24)

Zemun

481 (9)

Bogojevo

520 (30)

Pan~evo

472 (6)

Smederevo

576 (10)

Ba~. Palanka 459 (24) Novi Sad

456 (16)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

592 (2)

S. Mitrovica

324 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

585 (1)

Beograd

427 (9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

485 (7)

Tendencija porasta

Titel

534 (13)

NERA

Hetin

142 (2)

TISA

112 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

62 (2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 22.januar 2011.  

Elektronsko iydanj novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you