Dnevnik 22.januar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 22. JANUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OBE LE @E NA 69. GO DI [WI CA NOVOSADSKE RA CI JE

CENE HRANE U SRBIJI BI]E DVADESETAK POSTO VI[E

Foto: N. Stojanovi}

Se }a wem pro tiv zlo ~i na

str. 7 NASLOVI 3 U Vladi ni re~i o rekonstrukciji

Ekonomija 4 Uteriva~i dugova jo{ ne jure po Vojvodini? 5 Mewa}emo akcize, al’ cena goriva ne}e pasti 5 [ansa za 50.000 nezaposlenih

Poqoprivreda 6 Prvi konkursi za vo}are, povrtare, p~elare

Pra zni ye po vi je di na bra na od po sku pqe wa str. 4

NA AUTO PU TU NO VI SAD – SU BO TI CA, KOD NA PLAT NE RAM PE SI RIG

Novi Sad 9 Pahuqe pod nadzorom sve do ponedeqka

Vojvodina 11 Sindikalni lideri na optu`eni~koj klupi

Crna 12 Srbija zatra`ila izru~ewe Purde

Dru{tvo 14 Samo zakon {titi od otkaza

Pogibija u sudaru s kamionom str. 13

U JUNU KRAJWI ROK ZA PRIMENU ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE

Strepi 7.000 pekara

U SPC „VOJVODINA” ISPLA]ENE OTPREMNINE

Mi li on ~e u yepu i nov po sao pri de str. 8

str. 6

Hladno sa snegom

SPORT

Najvi{a temperatura 0 °S

str. 16 – 20

n TROICKI PREDAO ME^ \OKOVI]U

n RUKOMETA[I SRBIJE IGRAJU SA [VE\ANIMA

n DEJO I ROBI OPET ZAJEDNO

Foto: A. Erski

Politika

GODINA LXIX BROJ 22966 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

POLiTikA

subota22.januar2011.

OD BOR ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE SKUP [TI NE SR BI JE PO DR @AO RAD VLA DE NA UPIT NI KU

Odgovori i priznawe Kosova Odbor za evropske integracije Skup{tine Srbije ju~e je ve}inom glasova prihvatio zakqu~ak kojim podràva napore Vlade Srbije da {to pre utvrdi odgovore na Upitnik Evropske komisije i dostavi ih Komisiji, ali su poslanici opozicije izrazili rezerve u pogledu sadràja tih odgovora. Sastanak je obeleìla rasprava o tome da li se odgovorima i Upitnikom implicira nezavisnost Kosova, a poslanici opozicije su zamerili Vladi i to {to je i suvi{e kasno dostavila Odboru radnu verziju odgovora te, kako su rekli, nisu imali vremena da ih prou~e. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo ì dar \e li} je, predstavqaju}i u Odobru radnu verziju odgovora, rekao da je Srbija jedina zemqa u kojoj je organizovana ovakva debata jer Vlada èli dijalog i {to {iri konsenzus o evrointegraciji. \eli} je rekao da }e, po{to odgovori u ponedeqak budu predstavqeni i u Savetu za

evropske integracije, sugestije Skup{tine i drugih institucija biti razmotrene, da }e ih razmatrati odbori, a zatim }e Vlada prihvatiti zvani~nu verziju odgovora. On je rekao da Upitnik Evropske komisije i odgovori na wega ne impliciraju prihvatawe nezavisnosti Koso-

va. \eli} je ukazao na to da je za Srbiju status jedno od najbitnijih pitawa u dijalogu s Pri{tinom. – @eleo bih da nedvosmisleno ka`em da rad na Upitniku i odgovori koji se nalaze u Upitniku ni na koji na~in ne dovode do bilo kakvog implicitnog priznavawa Kosova – rekao je \eli}. Najavio je da }e s premijerom Srbije Mir kom Cvet ko vi }em i direktorkom Kancelarije za evropske integracije Mi li com De le vi} uru~iti odgovore 31. januara u Briselu komesaru za pro{irewe EU [te fa nu Fi leu. \eli} je rekao da se potom o~ekuju dolazak tehni~kih misija Evropske komisije za proveru verodostojnosti odgovora i realizaciju Akcionog plana kojim su predvi|ene aktivnosti za ispuwewe preporuka Evropske komisije i za {to br`e ispuwavawe uslova za sticawe statusa kandidata za prijem u EU. Dodao je da }e prva polovina 2011. godine biti „vrlo aktivna” za vlasti. Milica Delevi} je na sastanku Odbora rekla da se ekspertske misije o~ekuju ve} krajem februara i da }e one proveriti sprovo|ewe mera za viznu liberalizaciju i reformu pravosu-

|a. Dodala je da }e odgovori biti objavqeni na sajtu Vlade, kao {to je to u~iweno i s Upitnikom. \eli} je rekao da }e odgovori na 33 poglavqa iz Upitnika biti u 17 tomova, na 6.000 do 7.000 stranica. Istakao je da je

nosti odgovora, i sloìo se s tim da se Upitnikom implicira da je Kosovo susedna dràva Srbije. Ocenio je i da Srbija „pla}a preveliku cenu u integracijama” i da je potrebno razmotriti druge mogu}nosti za razvoj Srbije, po{to je, kako je naveo, o~igledno da {irewa EU ne}e biti i da EU ne}e uskori primiti Srbiju. Poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan An dri} je rekao da je nemogu}e sve odgovore razmotriti i dati utemeqeno mi{qewe. On je izrazio na~elnu podr{ku ura|enom poslu, ali je upozorio na to da Odbor ne moè snositi odgovornost za sadràj. – Nemojte nam nametati odgovornost, kao {to su duple akcize na gorivo – rekao je on, ali je izrazio podr{ku proevropskim naporima Vlade Srbije i nesla-

Su se di Poslanik Demokratske stranke Srbije Slo bo dan Sa mar xi} je ukazao na to da je Vlada Srbije, daju}i odgovor na pitawe o odnosu s Kosovom koje je navedeno u poglavqu o regionalnoj saradwi i me|unarodnim obavezama, pristala na ~iwenicu da EU gleda na Kosovo kao na nezavisnu dràvu i da je izbegla da navede da li postoji grani~ni spor s Albanijom. Tako je „verovatno zato {to mi smatramo da Albanija nije na{a susedna dràva. Nema drugog obja{wewa, kod svih imate razgrani~ewe samo ne kod Albanije”, rekao je on. \eli} je kazao da je Vlada u pogledu pitawa o odnosima sa susednim dràvama i zemqama Zapadnog Balkana, navela odgovore za BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Ma|arsku i Bugarsku i da te zemqe smatra dràvama. Dodao je da je dat odgovor u vezi s razgrani~ewem s Makedonijom, odnosno da Srbija nije prihvatila razgrani~ewe izme|u kosovskih vlasti i Makedonije, i da smatra da to pitawe nije zavr{eno. Srbija u vrlo kratkom roku od {est nedeqa zavr{ila odgovore, da je u wihovoj pripremi u~estvovao veliki broj qudi iz Vladinih i nezavisnih institucija, agencija, udruèwa, nevladinog sektora, u~estvovali su i sami gra|ani, a angaòvano je 70 prevodilaca. Poslanik Srpske radikalne stranke Mo mir Mar ko vi} je rekao da je rasprava u Odboru „izigravawe demokratije” jer se nije ni mogla voditi zbog obim-

gawe s opaskama o implicitnom priznavawu Kosovai, i naglasio da sada nije vreme da se politizuju teme iz Upitnika. Predsednik Odbora za evropske integracije La slo Var ga je rekao da su odgovori dostavqeni Skup{tini Srbije tek pre 48 sati i da, zbog obaveza poslanika u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope slede}e nedeqe, nije bilo mogu}e zakazati sastanak za kasniji datum. D. M.

VLA DA SR BI JE

Program integracija u EU ispuwen 81 odsto Vlada Srbije ju~e je prihvatila izve{taj Kancelarije za evropske integracije u kojem je navedeno da je Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI) u ~etvrtom tromese~ju 2010. godine ispuwen 81 odsto, a u celini 74 odsto. Od 117 propisa planiranih za usvajawe od oktobra do decembra 2010. godine, doneto je 95, dok je Skup{tina izglasala 12 zakona koje predvi|a NPI, saop{tila je Kancelarija za evropske integracije. Vlada je, kako je navedeno u izve{taju, ispunila i 33 obaveze zaostale iz ranijih kvartala, dok su unapred ispuwene tri obaveze. Pripremqeno je devet predloga zakona ili zakonskih izmena – o dobrovoqnim penzijskim fondovima, o platama u dr`av-

nim organima i javnim slu`bama, o sportu, o investicionim fondovima, o kontroli predmeta od dragocenih metala, o finansijskom lizingu, o privrednim dru{tvima, o zabrani usavr{avawa, proizvodwe i stvarawa zaliha bakteriolo{kog (biolo{kog) i toksi~nog oru`ja i o wegovom uni{tavawu i o tr`i{tu kapitala. Vlada je od planiranih 16 propisa utvrdila {est, odnosno 38 odsto, dok su ministarstva od planiranih 85 podzakonskih akata donela 47, {to je 55 odsto. U izve{taju Kancelarije za evropske integracije navedeno je da su najuspe{niji Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministar-

stvo finansija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za hemikalije. Najoptere}enije brojem obaveza u procesu pridru`ivawa EU su Ministarstvo finansija, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. „Nacionalni program je, u celini, uzimaju}i u obzir propise planirane za usvajawe od jula 2008. do sepembra 2010. godine, ispuwen 74 odsto jer je od planiranih 742 propisa, usvojeno 549”, navela je Kancelarija. Planirano je dono{ewe 191 zakona, a doneto je 155, ili 81 procenat, dok je od planiranog 551 podzakonskog akta, doneto 394, odnosno 72 odsto.

Neke zemqe traè da priznamo Kosovo Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da neke zemqe EU ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Srbijom uslovqavaju time da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Da~i} je novinarima rekao da EU, za sada, zbog protivqewa pet dràva ~lanica, nema

kao svoj jedinstven stav zahtev da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. – Poku{ava se da se prona|u neki dodatni razlozi i uslovi. Svako }e poku{avati da u svemu tome ubaci neki uslov koji je bitan. Neke zemqe ratifikaciju SSP-a uslovqavaju i tra`e u re{avawu pitawa vlasni{tva nad ambasadom na-

{e zemqe u toj zemqi, neke za sud bi nu wi ho vih pred u ze }a koja su kupila neka preduze}a u na{oj zemqi, a neke za priznawe Kosova i od Srbije – naveo je Da~i}. Zamenik premijera je napomenuo da Srbija `eli da se dogovorno do|e do istorijskog dogovora izme|u Srba i Albanaca i da se to pitawe „skine s

dnevnog reda da ne bi stalno bi lo, uz Ha {ki tri bu nal, predmet stalnih ucena”. Da~i} je dodao da je za Srbiju, ratifikacijom SSP-a u Evropskom parlamentu, bitno da je napravqen jo{ jedan korak ka EU, navode}i da }e Ministarstvo unutra{wih poslova dati kvalitetan doprinos na tom putu.

c m y

dnevnik

Tadi} u sredu pred Parlamentarnom skup{tinom SE Predsednik Srbije Bo ris Ta di} u~estvova}e sredinom slede}e sedmice na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u Strazburu, re~eno je Tanjugu u Pres-slu`bi predsednika Republike. Predsednik Tadi} obrati}e se evropskim parlamentarcima u sredu, 26. januara. Bi}e to wegovo tre}e istupawe u javnosti od operacije Ahilove tetive, 23. decembra u Beogradu. Tadi} je ve} 5. januara u~estvovao u tradicionalnoj Ambasadorskoj konferenciji, a u ~etvrtak, 20. januara, prisustvovao je sve~anosti progla{ewa predsednika ^e{ke Vac la va Kla u sa za inostranog ~lana SANU. Na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u~estvova}e i delegacija Narodne

skup{tine Srbije. Savet Evrope je najstarija evropska organizacija. Osnovalo ju je 1949. godine deset zemaqa, a danas broji 47 ~lanica. Zalaè se za promovisawe zajedni~kih i demokratskih principa zasnovanih na Evropskoj konvenciji o qudskim pravima. Ciqevi ove organizacije, sa sedi{tem u Strazburu, jesu unapre|ivawe qudskih prava, demokratije i vladavine zakona i, na osnovu toga, re{avawe problema kao {to su terorizam, organizovani kriminal, korupcija, sajber kriminal, te nasiqe nad ènama i decom. Parlamentarna skup{tina SE zaseda ~etiri puta godi{we, a parlamentarci iz dràva ~lanica govore u ime 800 miliona Evropqana koji su ih izabrali.

BO RI SLAV STE FA NO VI] [EF TI MA ZA RAZ GO VO RE S PRI [TI NOM

Sve je to politika Vlada Srbije je ju~e saop{tila da je za {efa tima za razgovore Beograda i Pri{tine postavqen politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Bo ri slav Ste fa no vi}, a wegov zamenik je Vla dan Jo vi ~i} iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, ministar za dijasporu Sr |an Sre} ko vi} je rekao da je Vlada opozvala oznaku tajnosti s dela zakqu~ka o formirawu tima za razgovore, i obelodanila imena {efa pregovara~kog tima i wegovog zamenika. Sre}kovi} je rekao da jo{ nije odre|en datum po~etka razgovora Beograda i Pri{tine, ali da je Vlada Srbije u potpunosti spremila platformu i da nema ni{ta protiv toga da po~nu ve} sutra. On, me|utim, nije `eleo da iznese detaqe iz te platforme, ve} je rekao da }e biti objavqeni u skladu s time kako razgovori budu tekli, vode}i ra~una o tome da se ne ugrozi pozicija Vlade Srbije. Borislav Stefanovi} ocenio je ju~e da su sva otvorena pitawa i problemi izme|u Beograda i Pri{tine politi~kog karaktera i vezana za status, tako da nema ni{ta tehni~kog u predstoje}em dijalogu dve strane. Stefanovi} je, u intervju za Prvi program Radio Beograda, objasnio da su postojale spekulacije o tome kako nazvati ove razgovore, ali je napomenuo da oni sigurno nisu tehni~ki. – Svaka tema o kojoj }emo raspravqati, svi problemi su politi~kog karaktera, vezani za status. Tehni~ki su modaliteti, predlozi, ali su odluke i posledice tih re{ewa izuzetno politi~kog karaktera – poru~io je Stefanovi}. On je dodao da postoje najozbiqnije indicije i informacije da }e, na strani Pri{tine, u dijalogu u~estvovati osoba bliska biv{em kosovskom premijeru Ha {i mu Ta ~i ju. – Zna se ko }e u~estvovati na strani Evropske unije, ali ime ne bih otkrivao u ovom trenutku – rekao je Stefanovi}, i naglasio da se jo{ ne zna datum po~etka samih pregovora, koji }e se, verovatno, voditi u Briselu.

Stefanovi} je precizirao da }e {ef pregovara~kog tima birati eksperte iz pojedinih oblasti koje }e se re{avati u dijalogu s Pri{tinom, najavquju}i da }e to biti „strana~ki neobojene” li~nosti. – Kada se do|e do re{ewa na odre|eno pitawe, onda }e se na sednici Vlade usvajati ono {to je dogovoreno – objasnio je Stefanovi}, i napomenuo da }e to biti slu~aj i u Pri{tini, uz sadejstvo Euleksa. Po wegovim re~ima, teme predstoje}eg dijaloga jo{ nisu jasno de-

finisane, ali se o~ekuje da se u prvom krugu razgovara o telekomunikacijama, avio-saobra}aju, katastru, mo`da i pitawu nestalih osoba. Stefanovi} je rekao da }e EU usagla{avati fazni spisak tema, i naglasio da je ciq Srbije da se problemi re{e brzo, kreativno

Po ka za }e mo – Pokaza}emo u ovom procesu da imamo kapacitet, alternativna re{ewa i mogu}nost da stvari re{imo tako da idu u korist Srba i drugih gra|ana na Kosovu i Metohiji – naglasio je Stefanovi}. – ûvamo na{ evropski put, obezbe|ujemo mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali ne onemogu}avamo ìvot bilo kome i ~uvamo na{ nacionalni interes. i fleksibilno, uz o~uvawe nacionalnih interesa. – Ovi pregovori su druga~iji od onih koji su vo|eni ranije jer }e se re{avati konkretne stvari koje se ti~u realnog ìvota qudi na Kosovu i Metohiji, da bismo postepeno stigli do onoga {to je teè – ocenio je Stefanovi}.

VESTI NATO: Podela Kosova nije opcija

De`er: Napredak Srbije

Generalni sekretar NATO-a An ders Fog Ra smu sen izjavio je da podela Kosova nije opcija, kao i da }e KFOR i daqe biti garant mira i stabilnosti na Kosovu. U intervjuu za „Koha ditore” rekao je da smawewe snaga NATO-a ne}e biti na {tetu bezbednosti i da }e, bez obzira na broj vojnika, biti garant mira i stabilnosti na Kosovu. Generalni sekretar NATO-a se zala`e za stvarawe institucija koje }e biti odgovorne i odmerene i isti~e da je rano govoriti o ~lanstvu u NATO-u, dok bezbednosne snage Kosova nisu vojska.

[ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De èr izjavio je ju~e da je Srbija veoma napredovala u procesu evropskih integracija, o ~emu svedo~i ~iwenica da }e krajem januara Evropskoj komisiji biti uru~eni odgovori na Upitnik, a dobra vest je i to {to je Evropski parlament ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu. – Ube|en sam i verujem da }e Upitnik dati jasnu sliku, ali ne verujem da }e ona biti skroz ruì~asta – naveo je Deèr.

politika

dnevnik

SR\AN SRE]KOVI], MINISTAR DIJASPORE I POTPREDSEDNIK SPO-a

U Vla di ni re ~i o re kon struk ci ji – U Vla di Sr bi je jo{ uvek ne m a ni j ed n og kon k ret n og pred lo gau ve zi s re kon struk ci jom. Po {to u Vla di ni je bi lo ni re ~i, o~i to je to pr ven stve no te m a me d i j a. Pret p o s ta vqam da }e li de ri vla da ju }e ko a l i c i j e o re k on s truk c i j i Vla de raz go va ra ti ka da ne ko od wih bu de de fi ni sao ne ki pred log pa je kraj we vre me da se u me di ji ma pre ki nu spe ku la ci je na ovu te mu, ko ja i za jav nost Sr bi je po sta je neo zbi qa – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ mi ni star di ja spo re i pot pred sed nik SPO-a Sr |an Sre} ko vi}. On je pod se tio na to da je Vla da for mi ra na po li ti~ kim do go vo rom li de ra vla da ju }e ko a li ci je, pa sma tra da je lo gi~ no da oni raz go va ra ju i o sve mu {to je u ve zi s we nim funk ci o- ni sa wem. – SPO je uvek bio otvo ren za raz go vo re na sve te me, ukqu ~u ju }i i re kon struk ci ju Vla de, ali ta kav po ziv do nas jo{ uvek ni je sti gao – re kao je Sre} ko vi}, ko m en t a r i { u } i za na{ list na vo de ne kih me di ja ko ji su pre ne li iz Vla de Sr bi je da su raz go vo ri po ~e li. Go vo re }i o upo zo re wu srp skih ana l i t i ~ a r a na to da vlast po kre }e pi ta we re kon struk ci je u usta qe nom ma ni ru da od vu ~e pa `wu jav no sti od

– O tom pi ta wu ni ka da ni smo raz go va ra li u Vla di, ve} se o we mu, po na vqam, di sku tu je po me di ji ma, a mi ni stri na to pi ta we od go va ra ju jer ga no vi na ri po sta vqa ju i po ten ci ra ju – ob ja snio je Sre} ko vi}. On ka `e da se uvek mo ra ima ti u vi du da re kon struk ci ja Vla de ni ka da ni je sa ma se bi ciq ve} je iza to ga po sti za we bo qih re zul ta ta.

Ekonomska diplomatija Sre} ko vi} do da je da je za we go vu stran ku, ko ja je deo vla da ju }e ko a li ci je, naj va `ni je da u po sled woj go di ni man da ta Vla de zna ~aj no po boq {a we di plo mat skih od no sa sa SAD i EU ko je se de si lo kra jem 2010, bu de is ko ri {}e no upra vo za unu tra {we re for me i pro ces evro in te gra ci ja. – Mi slim da u ovoj go di ni Sr bi ja mo ra da do bi je kan di da tu ru za ~lan stvo u EU i da do |e do de fi ni sa wa stra te {kih pra va ca ve za nih za raz voj in fra struk tu re ze mqe jer je to uslov za po vla ~e we obim ni jih stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko je su neo p hod ne Sr bi ji. Na to tre ba da se fo ku si ra mo. Do la zi vre me da se svi dr `av ni ~i nov ni ci ba ve eko nom skom di plo ma ti jom jer je to uslov za pri vred ni raz voj ze mqe – na gla {a va na{ sa go vor nik. stvar nih pro ble ma i da bi pre `i ve la, sa da i po sled wu go di nu man d a t a, Sre} k o v i} ka ` e da „ne vi di da Vla da otva ra pi ta we re kon struk ci je“, pa ti me ni oprav da nost ta kvih tvrd wi.

– Ako se za kqu ~i da re kon struk ci ja vo di ka bo qem u~in ku Vla de, ko or di na ci ji i me |u sob noj ko mu ni ka ci ji mi ni sta ra, on da u wu tre ba u}i. U su prot nom ne, jer to ne do no si

oba vqa ju po sao, u sti lu jed nog ko ji je re kao no vi na ri ma da, ako ne is pu ni obe }a we, ma ja 2012. go di ne (vre me ka da pre sta je man dat Vla di) pod no si ostav ku, pa ne po te ù re kon struk ci ju, Sre} ko vi} ka è da ni je ~uo za tu mi ni star sku iz ja vu. – To se ne ko {a lio. Da ne ko è li da pod ne se ostav ku, to mo è u~i ni ti bi lo ko jeg da na ako pro ce ni da ne za do vo qa va stan dar de kao mi ni star. To je je dan od pri me ra da se pi ta we re kon struk ci je pre no si u me di je i svo di na jef ti no pri ku pqa w e po l i t i~ k ih po e n a. Pret po sta vqam da sva ki mi ni star mi sli da naj bo qe ra di, ali ni su oni ti ko ji tre ba da oce wu ju efek te svo ga ra da, ve} to tre ba da ura de dru ge ko la ge mi ni stri, Skup {ti na Sr bi je, ko ja je tu da kon tro li {e Vla du, i naj {i ra jav nost, ukqu ~u ju }i tu i ana li ti ~a re. Jav nost ra da mi ni sta ra je ap so lut no obez be |e na i mi slim da se sa da re al no sma we we tro {ko va – o funk c i o n i s a w u dr ` av n e is ti ~e Sre} ko vi}. upra ve i svih mi ni star sta va Po mi {qe wu pot pred sed ni zna mno go vi {e ne go pre 10-15 ka SPO-a, Vla da Sr bi je bi mo go di na, {to je do bro, kao i iz gla ima t i ma w e mi n i s ta r a, lo è nost mi ni sta ra kri ti ci ali, ka k o pri m e } u j e, pra v i jav n o s ti – pri tre n u t ak da se me }u je na{ sa go raz mi {qa o glo Pra v i tre n u t ak da se vor nik. ma zno sti bio je raz mi {qa o Na opa s ku da on da ka da su se glo ma zno sti Vla de ni su ba{ me di ji li d e r i do g o v a bi li ti ko ji su ra l i o we n om bio je on da ka da su for mi ra wu. se li de ri do go va ra li ne bro je no pu ta otva ra li pi ta we – Da li to ~i ni ti sa da, go di - o we nom for mi ra wu re k on s truk c i j e Vla de, te da se nu da na pred iz ra di lo o ra znim spi no va wi ma bo re – o to me tre ba da se ras s ra znih stra na vla sti, do tre pra vi u ko a li ci o nom vr hu. Ni nut ka ka da je i sam pred sed nik je do bro {to se ovo pi ta we Bo ris Ta di} pla si rao ovu te pre tvo ri lo u de ma go gi ju pri mu u jav no sti, Sre} ko vi} ka è ku pqa wa jef ti nih po li ti~ kih da „je ste pred sed nik otvo rio po e na, pa se sa da SNS, ~i ji su re kon struk ci ju u tom tre nut li de ri, ta da kao ra di ka li, bi ku“. li u naj o bi mi joj srp skoj vla di, – Ali ni ka kvih raz go vo ra onoj s 35 mi ni sta ra ko ju je ni je bi lo i SPO ni ka da ni je pred v o d io Mir k o Ma r i j a n o u~e stvo vao u stva ra wu pri ~e o vi} od 1997. do 2000. go di na, za re kon struk ci ji i at mos fe ri la è za ma wu vla du. To je do da se ot klo ni pa `wa jav no sti bro, kao {to je do bro {to su od ne kih dru gih stva ri. Mi ~e od naj ve }eg pro tiv ni ka ula ska ka mo kon kre tan pred log ako ga u EU na pred wa ci To mi sla va bu de, ali mi slim da se u ovoj Ni ko li }a po sta li po bor ni ci go di ni mo è mo ba vi ti pri o ~lan stva Sr bi je u EU – ka è ri tet nim stva ri ma – na gla {a Sre} ko vi}. va mi ni star di ja spo re. Na na {e pi ta we da li svi mi ni stri u Vla di mi sle da su per Dragan Milivojevi}

Blan ko ostav ke, Ustav i za kon Biv {i pred sed nik Ustav nog su da Slo bo dan Vu ~e ti} je za B92 iz ja vio da blan ko ostav ke po sla ni ka ne mo gu bi ti uki nu te za ko nom, ve} da je za to neo hod na pro me na Usta va. Jed na od stva ri ko je Sr bi ja mo ra re {i ti da bi do bi la sta tus ze mqe kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji je ste da uki ne blan ko

ostav ke, a u od go vo ru na taj zah tev Bri se la sto ji da Vla da Sr bi je na me ra va da to, mo `da ve} u fe bru a ru, re {i iz me na ma Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka. Prav ni stru~ wa ci, me |u tim, ka `u da to ni je mo gu }e i da se blan ko ostav ke mo gu uki nu ti je di no pro me nom Usta va, a Vu ~e ti} ne ve ru je da }e to vlast

sa da ura di ti jer su se sve stran ke pri li kom do no {e wa Usta va kra jem 2006. oglu {i le o isti zah tev Bri se la. – Da bi se bi lo {ta pro me ni lo, po treb no je da naj ma we dve tre }i ne po sla ni ka gla sa za to. Sa da to ni je slu ~aj, iz u zev ako bi se i{lo i s pred lo gom ko ji su da li na pred wa ci, da se ra di -

kal no sma wi broj na rod nih po sla ni ka – ka zao je on. Vu ~e ti}, ina ~e, sma tra da bi Bri sel pri hva tio i ako se blan ko osta ve uki nu iz me nom za ko na, po {to se EU ti me „ne }e ba vi ti”, ali da bi on da „ov de bi lo pro ble ma, jer bi ta kvo re {e we bi lo pred met spo ra pred Ustav nim su dom”.

rekli su

Mr ko wi}: Auto put Ka la no vi}: Ka sno Hor go{ – No vi Sad za re kon struk ci ju do 1. fe bru a ra Vla de Mi ni star za in fra struk t u r u Mi l u t in Mr ko wi} iz ja vio je si no} u Kra qe vu da }e se ver ni krak Ko ri do ra 10 od Hor go {a do No vog Sa da bi ti za vr {en do 1. fe bru a ra, oce niv {i da je po treb no da va ti te sne ro ko ve da bi gra |e vi na ri br `e ra di li. – Vi {e pu ta sam se ope kao s da va wem ro ko va pa sam i sa da sve stan to ga da je do 1. fe bru a ra osta lo ma we od de set da na. Ali, mo ra mo po sta vqa ti ro ko ve da ne bi bi lo opu {ta wa – re kao je Mr ko wi}. On je sa op {tio da je, u nad le `no sti Mi ni star stva za NIP, u to ku iz ra da pro jekt ne do ku men ta ci je za iz grad wu auto pu ta Po ja te–Kra qe vo–Pre qi na.

Pot pred sed ni ca G17 plus Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je u Ja go di ni da G17 plus sto ji iza to ga da Vla da mo ra bi ti ma wa, efi ka sni ja, da ima bo qu sin hro ni za ci ju i da no vom po kre ta~ kom ener gi jom kre ne u no vi ta las raz vo ja, ali da je za re kon struk ci ju sa da ka sno. – Za ka sni li smo s re kon struk ci jom, ve} je ja nu ar na kra ju, i ako bu de mo ura di li re kon struk ci ju u apri lu, ko bi ozbi qan hteo da pre u- zme od go vor nost za bi lo {ta u na red nih se damosam me se ci, jer u su {ti ni ni {ta ni je mo gu }e pro me ni ti – re kla je Ve ri ca Ka la no vi} u~e stvu ju }i emi sji ji ja go din ske te le vi zi je „Pal ma plus”. Ona je na po me nu la da u Vla di ni je bi lo raz go vo ra o re kon struk ci ji, kon sta tu ju }i da su ras pra ve o to me uglav nom vo |e ne u me di ji ma.

Tri van: Ne sla bi mo Da ~i }a – Re kon struk ci ja Vla de mo è sa mo da ti no vu sna gu sva kom ko a li ci o nom part ne ru – iz ja vi la je pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van za „No vo sti” po vo dom iz ja ve li de ra SPSa Ivi ce Da ~i }a da su „pri ~e o re kon struk ci ji po ku {a ji da se uz dr ma po zi ci ja we go ve stran ke pred iz bo re”. – So ci ja li ste do ì vqa va mo kao stra te {kog sa ve zni ka, s ko jim pla ni ra mo da i u bu du} no sti me wa mo i raz vi ja mo Sr bi ju. Ne è li mo da ih osla bi mo. Je le na Tri van je is ta kla da je SNS naj ve }i po li ti~ ki pro tiv nik DS-a. – DS se tru di da oja ~a par ti je s ko ji ma sa ra |u je jer se ta ko po di è sna ga vla da ju }eg blo ka i po ve }a va ju {an se da i na sle de }im iz bo ri ma po no vo osvo ji mo man dat. Re kon struk ci ja Vla de, ako do we do |e i ako se svi sa gla se, mo è sa mo da ti no vu sna gu sva kom ko a li ci o nom part ne ru – na gla si la je ona.

subota22.januar2011.

Jo ci} osta je po sla nik – Bran ko Jo ci} osta je po sla nik dok se sud ski pro ces ne za vr {i – re kao je ju ~e za na{ list {ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je – No ve Sr bi je u Skup {ti ni Voj vo di ne Bor ko Ili}. Bran ko Jo ci} je kao biv {i di rek tor JP “Pu te vi Sr bi je” osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog fal si fi ko va wa slu `be ne do ku men ta ci je. Ta pre su da, na ko ju ima pra vo `al be, iz re ~e na je pre me sec da na, na po me nu la je pre kju ~e u iz ja vi Ta nju gu port pa rol ka i su di ja Pr vog osnov nog su da u Be o gra du Iva na Ra mi}.

Jo ci} je u Skup {ti ni Voj vo di ne po sla nik No ve Sr bi je, iza bran s pro por ci o nal ne iz bor ne li ste te stran ke, i za me nik pred sed ni ka po sla ni~ kog klu ba DSS–NS-a. U svo joj par ti ji je pot pred sed nik. Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} ka zao je da }e se Jo ci} si gur no `a li ti na pre su du. Po we go vim re ~i ma, Jo ci} ni je ni {ta ra dio mi mo od lu ka nad le `nih or ga na i do go vo ra s Uprav nim od bo rom JP “Pu te vi Sr bi je”, re sor nim mi ni star stvom fi nan si ja i Vla dom Sr bi je. S. N.

DOGOVOR G17 PLUS I ODBORNIKA BUWEVA^KE STRANKE

URS u Su bo ti ci U Su bo ti ci je ozva ni ~e no for mi ra we od bor ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je u Skup {ti ni gra da, ko ju }e ~i ni ti se dam od bor ni ka G17 plus i je dan od bor nik Bu we va~ ke

stran ka Voj vo di ne. Pred sed nik BSV-a Bran ko Fran ci {ko vi} iz ja vio je da je ta par ti ja pri stu pi la URS-u zbog osnov ne ide je te uni je, a to je de cen tra li za ci ja vla sti, dok pred sed nik

Re gi o nal nog od bo ra G17 plus za Voj vo di nu To mi slav Stan ti} kao osnov ni ciq is ti ~e po boq {a we `i vo ta gra |a na. – Uje di we ni re gi o ni Sr bi je se ne ba vi de ma go gi jom ve} nas in te re su je ka ko da po boq {a mo `i vot i stan dard gra |a na, ko ji ma si gur no ni je naj va `ni je da li }e u re pu bli~ kom par la men tu se de ti 250 ili 125 po sla ni ka. Mno go je bit ni je spro ve sti fi skal nu de cen tra li za ci ju, {to je pred vi |e no i na cr tom plat for me URS-a. Da kle, uko li ko bi po rez na za ra de, ume sto do sa da {wih 40 od sto, ko li ko osta je lo kal nim sa mo u pra va ma, bio uve }an na 90 od sto, u bu xe tu Su bo ti ce, ko ja ima 50.000 za po sle nih, go di {we bi osta ja lo mi li jar du di na ra vi {e – is ta kao je Stan ti}. A. A.

BE^EJSKA POLITI^KA SCENA

Op {tin ski od bor ot ka zao Din ki }u Op {tin ski od bor G17 plus u Be ~e ju do neo je na ju ~e ra {woj sed ni ci, za mno ge iz ne na |u ju }u, jed no gla snu od lu ku da ~lan stvo, a s wi ma ime no va na i po sta vqe na li ca, is tu pe iz stran ke. Obra zlo ì li su to sa op {te wem u ko jem ka ù da su se na ovaj ko rak od lu ~i li „sa gle da va ju }i or ga ni za ci o ne i po li ti~ ke pro me ne u stran ci G17 plus i ana li zi ra ju }i za kqu~ ke sa stan ka s pred stav ni ci ma voj vo |an skih op {tin skih od bo ra u Po kra jin skom od bo ru stran ke 4. ja nu a ra.” - To kom osmo go di {weg pe ri o da ra da stran ke ima li smo pri li ku da is ku si mo do bre i lo {e stra ne po li ti ke, a po sle ovog ~i na sve osta je iza nas. Od lu ka o istu pa wu ni je bi la la ka, ali pod pri ti skom na sta lih okol no sti osta la nam je kao je di no mo gu }a. Ste ~e no po ve re we bi ra ~a iz 2008. go di ne, ka da smo s DS-om bi li deo ko a li ci je „Za evrop sku op {ti nu Be ~ej”, za nas je oba ve zu ju }e do na red nih iz bo ra. Na ru {a va we ove po li ti~ ke for me za nas bi zna ~i lo ne do sled nost i ne i sti ni tost u po li ti~ kom de lo va wu, {to je ne pri hva tqi vo. Ne sla ù }i se s po li ti kom i no vim

pri o ri te ti ma G17 plus, ni je nam pre o sta lo ni {ta dru go do da se od iste uda qi mo i sa da ve} biv {im ko le ga ma za hva li mo na sa rad wi i po `e li mo im pu no uspe ha u ne kom no vom G17 plus, kao i u URS-u- pi {e u sa op {te wu ko je su pot pi sa li pred sed nik Mar jan Ra di ~e vi}, Si ni {a Mom ~i lo vi}, Go ran Straj ni} i Ma ri ja na \a ko vi}. Ko jem }e se sa da pri vo le ti „car stvu“, osta je da se vi di. Ali, po do sa da {woj ak tiv no sti naj bli `i su DS-u. V. Jankov

NS: So ci jal na bom ba Pred sed nik Grad skog od bo ra No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} upo zo rio je ju ~e na to da je Be o grad po stao so ci jal na bom ba, ko ja osli ka va ce lo kup no sta we gra do va u Sr bi ji, oce wu ju }i da ono ni ka da ni je bi lo go re. – Mi slim da gra |a ni ni ka da ni su bi li u te òj si tu a ci ji i da vlast ne zna {ta ra di – uka zao je Bo ro vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio da je kraj we vre me da se ta kvom upra vqa wu dr à vom sta ne na put. On je po ru ~io da opo zi ci ja mo ra po sva ku ce nu spre ~i ti vla da ju }u ko a li ci ju u ras pro da va wu re sur sa i za kqu ~io da }e, u su prot nom, Sr bi ja do }i u po zi ci ju ko ja se te {ko mo è is pra vi ti.

ekonomija

subota22.januar2011.

dnevnik

CENE HRANE U SRBIJI BI]E DVADESETAK POSTO VI[E

Pra zni ye po vi je di na bra na od po sku pqe wa Da li zbog spe ku la ci ja i ber zan skih igri ca ili, pak, zbog kli me – u sva kom slu ~a ju, ce ne hra ne na svet skim ber za ma se ne smi ru ju, a nas od da qih po sku pqe wa mo `e spa sti je di no na {a ne ma {ti na. Ta~ ni je, sva ko da qe po sku pqe we tr gov ci ma i fa bri ka ma se ne }e is pla ti ti jer gra |a ni ima ju sve ma we pa ra za ku po vi nu. – Ce ne hra ne u Sr bi ji ove go di ne po ra {}e od de set do 20 po sto, {to je ipak mno go ma we od ra sta ce na tih ar ti ka la u sve tu, ali Sr bi ja mo ra da po ve }a svo je fon do ve pre hram be nih pro iz vo da – iz ja vio je za „Dnev nik” se kre tar Udru `e wa za po qo pri vre du u PKS-u Mi lan Pro stran. On je re kao da su ce ne hra ne u sve tu usko po ve za ne s ra stom ce na naf te jer, {to je ona sku pqa, to vi {e ku ku ru za ili {e }er ne tr ske ide za pro iz vod wu bi o go ri va. Ti -

me se po ve }a va tra `wa, a po tom auto mat ski i ce ne na svet skim ber za ma, a na kra ju i kod nas. Pro stran sma tra da je Vla da Sr bi je na pra vi la ogrom nu gre {ku {to ni je po slu {a la sa vet da u ju lu ku pi 500.000 to na p{e ni ce po 14 ili 15 di na ra. Dr `a va je po ku {a la da od pa o ra pre -

Sr bi ja ima sre }u {to, za raz li ku od dru gih, ima ve li ke za li he pre hramb ne ih pro iz vo da pa je rast ce na bio uspo re ni ji, ma da je ku pov na mo} na {ih sta nov ni ka ma wa pa ih to mno go vi {e po ga |a. Pro stran je uka zao na to da se ve li ki deo uqa ri ca i {e }e ra ko ri sti za pro iz vod wu ener ge -

Rob ne re zer ve la ne ku pi le sa mo 16.000 to na hleb nog `i ta, a pa met no im je sa ve to va no da odre {e ke su i po {te no pla te ba rem 500.000 to na ko Rob nih re zer vi ku pi `i to za 12 di na ra, ali im plan ni je us peo, ~i me je na pra vqe na ve li ka gre {ka jer je p{e ni ca sa da go to vo du plo sku pqa. Elem, Rob ne re zer ve su pla ni ra le da ku pe 70.000 to na za go tov no vac, to jest za 12 di na ra po ki lo gra mu, a ku pi le su sve ga 16.000 to na.

na ta, {to je uslo vi lo i da ce na {e }e ra na svet skim ber za ma do stig ne re kord nu ce nu od 740 do la ra po to ni. U sve tu je ve li ka po tra `wa i za p{e ni com, ku ku ru zom i dru gim osnov nim pre hram be nim si ro vi na ma, ta ko da se vla sni ci ma re zer vi tih pro iz -

vo da u Sr bi ji nu de ve o ma pri ma mqi ve po nu de da ih pro da ju, ka `e Pro stran. On sma tra da bi za po qo pri vre du bi lo lo {e

BIV[I RADNICI ZREWANINSKE TEPIHARE NAJAVQUJU NOVI PROTEST

KA[WEWE U OTPLATI DUGOVA MO@E DONETI NOVOG POVERIOCA

Ute ri va ~i du go va jo{ ne ju re po Voj vo di ni? Gra |a ni Sr bi je su vr lo aùr ni du `ni ci. Zaj mo ve re dov no ne pla }a tek 3,5 od sto kli je na ta ba na ka. Ipak, kri za je u~i ni la svo je pa iz go di ne u go di nu ra ste broj du `ni ka ko ji ne mo gu da is pu ne oba ve ze. Ban kar ske po zaj mi ce ni su je di ni pro blem u ku} nim bu xe ti ma. Po da ci go vo re da 20 od sto do ma }in sta va kod nas ka sni s pla }a wem ra ~u na za stru ju, ko mu nal ne uslu ge, te le fon... Ka da se oba ve ze du è ne is pu wa va ju, po ve ri o ci ma osta je da du `ni ke opo me nu. Ako to ne po ma è, mo è sle di ti po nu da za re pro gram ili tu `ba i pri nud na na pla ta sud skim pu tem. Me |u tim, tu do la zi mo do pri ~e o na {em ne a ùr nom pra vo su |u. Za to se ban ka ri ~e sto od lu ~u ju za dru ga ~i ji put. An ga ù ju agen ci je ko je se ba ve na pla tom po tra ì va wa – one ta da vo de sud ski po stu pak za ra ~un ban ke ili se po sao po ve ra va advo ka tu. Dru ga op ci ja je ustu pa we po tra ì va wa agen ci ja ma ko je ih ka sni je na pla }u ju. Prav nim re~ ni kom to se zo ve ce si ja. Po tra ì va wa se obi~ no ustu pa ju uz dis kont. Pri tom no vi po ve ri lac ne ma pra vo da me wa uslo ve ugo vo ra, ta~ ni je, da ih po gor {a va na {te tu du `ni ka. Ta ko kod kre di ta ne sme da za ra ~u na va ka ma te vi {e ne go {to je to pred vi |e no ugo vo rom ko ji je kli jent sklo pio s ban kom, a ni je do zvo qe no ni skra }i va wa ro ko va ot pla te. U glav nom gra du ove agen ci je ve} ra de. U kan ce la ri ji za ko ri sni ke fi nan sij skih uslu ga u No vom Sa du pri fi li ja li Na rod ne ban ke Sr bi je jo{ ni je bi lo ni jed ne pri tu `be ni ti je tra è no ob ja -

[ta raditi

{we we o ova kvom na ~i nu na pla te ili ot pla te du go va wa. To ne zna ~i da to ga ne }e bi ti. Ban ka In te za je tre nut no u fa zi pot pi si va wa ugo vo ra o ustu pa wu po tra `i va wa. Ka da to za vr {i, sve kli jen te ~i ja po tra `va wa su tu pi sme no }e oba ve si ti o to me. U ovu ku }u uto pi la se Pa non ska ban ka, pa je go to vo iz ve sno da }e me |u vla sni -

ci ma ustu pqe nih po tra `i va wa bi ti i `i te qa Po kra ji ne. [ta tre ba da ura de kli jen ti da ne bi do {li u tu si tu a ci ju, a {ta ako do we do |e? Osnov no je da re dov no iz mi ru ju oba ve ze na ko je su se ugo vo ri ma oba ve za li. Ako to ne mo gu, naj bo qe je da se obra te ban ci ili dru goj in sti tu ci ji. Fi nan sij ske ku }e

U SKUP[TINI VOJVODINE O ENERGETICI

Za ko ni po evrop skoj me ri Pred stav ni ca Agen ci je za ener ge ti ku Qi qa na Ha xi ba bi} iz ja vi la je ju ~e }e svi pro pu sti ko ji su uo~e ni u re a li za ci ji do sa da {weg Za ko na bi ti ko ri go va ni. Ona je na jav noj ras pra vi o Na cr tu za ko na o ener ge ti ci u Skup {ti ni Voj vo di ne u No vom Sa dui ka za la da je na crt no vog za ko na do ve den do „sta di ju ma re al ne pri me wi vo sti”. Ha xi ba bi} je re kla i da Agen ci ja za ener ge ti ku sma tra da je Na crt za ko na una pre |en u od no su na pret hod ni jer po sto ji vi {e is ku stva u pri me ni za ko na. „Naj va `ni ji ~i ni lac je im ple men ta ci ja zah te va Evrop ske uni je, {to je i na {a oba ve za jer smo pri stu pi li Ener get skoj za jed ni ci Ju go i sto~ ne Evro pe”, re kla je ona. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ru dar stva i ener ge ti ke Ni ko la Ra ja ko vi} re kao je da se no vim

za ko nom è li ja ~a ti tr ì {te, teh ni~ ka si gur nost, kao i odr ì vost si ste ma, a po treb no je i har mo ni zo va ti na {e za ko no dav stvo sa evrop skom re gu la ti vom. Po kra jin ski se kre tar za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Ra do slav Stri ko vi} je oce nio da su u do sa da {wem za ko nu uo~e ne od re |e ne sla bo sti, od no sno da su po je di ni de lo vi pre va zi |e ni po sled wih ne ko li ko go di na i da je u Na crt za ko na im ple men ti ra no do sta zah te va Evrosp ke Uni je.Stri ko vi} je re kao i da je po ras tao ni vo in te re so va wa pre ma obla sti ma ko je do sa da ni su bi le pri sut ne u za ko nu, po put ber ze tr ì {ta elek tri~ ne ener gi je, ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, ener get ske efi ka sno sti, kao i pi ta wa u ve zi sa pri rod nim ga som, snab de va wem, si gur no sti pro iz vod we, od no su pre ma kup cu i po tro {a ~u.

„Pro le ter” osta vio sil ne du go ve

su naj ~e {}e sprem ne da kli jen ti ma da ju grejs-pe riod, odo bre kre dit za re fi nan si ra we. Dok du go vi mi ru ju, oni mo gu kon so li do va ti svo ju fi nan sij sku si tu a ci ju i vra ti ti oba ve ze ka sni je, pre ma do go vo ru. Kod zaj ma za re fi nan si ra we oba ve za se pla }a du è, ali je me se~ na ra ta ni à pa to olak {a va vra }a we. Uko li ko no vi ga zda è li da me wa uslo ve vra }a wa du ga ta ko {to }e uve }a va ti osnov nu ili za te znu ka ma tu ili skra ti ti rok, kli jen tu osta je da tu ì no vog po ve ri o ca. Za su per vi zi ju ra da ba na ka nad le àn je NBS pa ni je lo {e obra ti ti se i na tu adre su u slu ~a ju da ima pro ble ma s tu ma ~e wem ugo vo ra ko ji je kli jent sklo pio s ban kom. Tu je pre sve ga Cen tar za za {ti tu ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga i we go ve kan ce la ri je, me |u ko ji ma je i po me nu ta u No vom Sa du. Glo bal no gle da no, na ustu pa we po tra ì va wa se tre ba na vi ka va ti. Ban ke }e to ubu du }e ra di ti i ka da im, re ci mo, tre ba sve` ka pi tal, a ne sa mo zbog ne a ùr nih vra }a wa. [to se ti ~e fi nan sij skih ku }a, Agro ban ka i Er ste sa me na pla }u ju do spe le oba ve ze i ne pla ni ra ju ustu pa wa. Voj vo |an ska ban ka, ~la ni ca NBG-a, ima agen ci ju ko ju an ga ù je u slu ~a ju doc we. Kli jen ti su ve} u ugo vo ru oba ve {te ni o to me da ona stu pa na sce nu ako ka sne. Za sa da, uz iz u zet ke, ban ka ri ne ra do go vo re o to me, a {to oni bu du otvo re ni ji, ve }a je {an sa da i ovaj po sao po sta ne ne {to obi~ no kao u ze mqa ma gde je fi nan sij sko tr ì {te raz vi je ni je ne go D. Vujo{evi} kod nas.

Ka da tre ba re a go va ti ako do bi je te no vog po vri o ca? Ako su uslo vi sta ri a ima mo gu} no sti, naj ra zbo ri ti je je na sta vi ti ot pla tu. Uko li ko to iz bi lo ko jeg raz lo ga ni je mo gu }e, naj bo qe je da se kli jent s no vim po ve ri o cem do go vo ri o od go di, re pro gra mu, no vom kre di tu ili pre vre me noj ot pla ti. Uko li ko ni to ni je mo gu }e, i no vom po ve ri o cu ko ji je za me nio ban ku osta je da ide na sud sku na pla tu. Kli jent je u tom slu ~a ju ~ak i ku pio ma lo vre me na da se sna |e. No vo li ce ni ka ko ne sme da pre ti i uce wu je. Ta ko |e, po ve ri lac ne sme da zo ve kli je ta u sit ne sa te i u ovom slu ~a ju va ì grad ski ku} ni red. [ta ako se to pre kr {i? Sa vet je je dan – naj bo qe je od mah sve pri ja vi ti MUP-u. Ovo va ì za agen ci je ko ji ma je ban ka ustu pi la pri nud nu na pla tu, ali i za one ko ji ma je ustu pqe no po tra ì va we.

da se za u sta vqa iz voz, ali da bi pra vo re {e we bi lo da dr `a va zna ~aj no po ve }a ot kup za svo je re zer ve.

Sa mo ve li ki rob ni fon do vi mo gu uti ca ti na smi ri va we ce na na tr ì {tu, ka è Pro stran, i do da je da }e ce ne pre hram be nih ar ti ka la u na red nih {est me se ci za vi si ti od ce ne ener ge na ta, ali i od kli mat skih uslo va jer su po sled wih me se ci ve li ke vre men ske ne po go de do pri ne le wi ho vom iz u zet nom ra stu. Pro stran je re kao da ne o~e ku je da }e u Sr bi ji rast ce na hra ne u na red nim me se ci ma bi ti pre vi sok jer ni ska ku pov na mo} ne }e to mo }i da iz dr ì, ali da dr `va tre ba da pod sti ~e {to ve }u po qo pri vred nu pro iz vod wu i da for mi ra {to ve }e fon do ve hra ne jer je pi ta we ka ko }e se si tu a ci ja u sve tu da qe kre ta ti. Pro stran je do dao da ce ne osnov nih pro iz vo da u Sr bi ji ni su vi {e od onih u okru è wu, ka ko se po ne kad tvr di. S. Glu{~evi}

Ste ~aj ni po stu pak u zre wa nin skoj In du stri ji te pi ha “Pro le ter” ni ka ko da se okon ~a, i to sa mo zbog jed ne sud ske par ni ce ko ja se vo di vi {e od de ce ni je. Oko 1.000 biv {ih rad ni ka se dam go di na, ko li ko tra je ste ~aj u te pi ha ri, ~e ka na na pla tu za ra da ko je im

je “Pro le ter” ostao du àn, a ko je su za ra di li jo{ 1999. go di ne. – Mno gi ni su do ~e ka li svo je po {te no za ra |e ne pla te jer su umr li. Ne ki su bo le sni i bez pa ra, a ko li ko je pra vo su |e efi ka sno, pi ta we je ko li ko }e nas uop {te us pe ti da na pla ti po tra ì va wa, ma da je fa bri ka oti {la u ste ~aj jo{ 2004. go di ne – ka ù Mi lo rad Ili} i Ste vi ca Ku zma nov, ko ji za stu pa ju biv {e za po sle ne u od bo ru po ve ri la ca IT “Pro le ter” u ste ~a ju. Taj od bor ove ne de qe je pri hva tio zah tev biv {ih rad ni ka i na ja vio no vi, ~e tvr ti po re du, pro test is pred zgra de pra vo su |a u Zre wa ni nu. Do sa da {wi rad ni~ ki pro te sti is pred zgra de su da ni su da li o~e ki va ni re zul tat, ali oni se ne pre da ju. Sma tra ju da im je to je di no pre o sta lo u bor bi da do |u

do svog nov ca. Ste ~aj na uprav ni ca Da ni ca Ke si} tri pu ta je ur gi ra la kod Pri vred nog ape la ci o nog su da u Be o gra du da se okon ~a par ni ca zbog ko je je ste ~aj u svo je vr snoj pat-po zi ci ji. Je di ni pre o sta li spor je, ina ~e, vre dan oko 100 mi li o na di na ra. Pred u ze }e NIP iz No vog Sa da, na i me, to li ki no vac po tra ù je od te pi ha re za dav no is po ru ~e ne dve ma {i ne. Mno ge pre su de su do sa da “pa da le”, a pro le tos je Pri vred ni sud iz Zre wa ni na pre su dio u ko rist zre wa nin ske fa bri ke, od no sno NIP-u je do su |e no sa mo 700.000 di na ra, uz oba ve zu da pla ti sud ske tro {ko ve od 800.000 di na ra. Me |u tim, pred u ze }e iz No vog Sa da se à li lo, a od le tos ne ma od go vo ra iz Pri vred nog ape la ci o nog su da, ~i ja od lu ka tre ba da bu de ko na~ na i iz vr {na. – Zbog sve ga to ga, na ra ~u nu “Pro le te ra” ve} go di na ma sto ji blo ki ra no 135.400.000 di na ra. Go to vo po lo vi na pri pa da biv {im rad ni ci ma, ko ji po tra ù ju u pro se ku oko 500 evra. Dok se ne okon ~a ta je di na pre o sta la par ni ca, ste ~aj ne mo è da se za kqu ~i – is ti ~u Ili} i Ku zma nov. @. B.

20. 01. 2011.

1.332,6235

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Institut za strane jezike, BG

20,00

16.200

32.400

Tera formata, Senta

20,00

432

2.160

Napred GP, Beograd

14,29

4.000

20.000

Neoplanta, Novi Sad

13,53

193

9.843

5,56 Promena %

38 Cena

19.000 Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom AMS Osigurawe, Beograd

-9,50

905

98.645

Vital, Vrbas

-7,56

795

29.415

Fasil, Ariqe

-6,60

1.400

Progres, Beograd Ni{ka mlekara, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,54

109

40.170

-2,92 Promena %

1.165 Cena

537.065 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

486

14.122.847

Soja protein, Be~ej

0,93

979

1.771.290

Dijamant, Zrewanin

-0,01

8.698

BELEX 15 (738,66 -0,70)

Promet

243.544

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

1.800

64.800

Kemos, Pali}

0,00

330

46.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,99

3.950

35.838.764

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.958

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,20

1.006

1.641.361

Agrobanka, Beograd

-2,40

8.501

2.176.200

Imlek, Beograd

0,00

1.932

77.280

Soja protein, Be~ej

0,93

979

1.771.290

Univerzal banka, Beograd

-0,25

4.862

97.310

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,87

2.400

3.864.000

Privredna banka, Beograd

4,00

650

Tigar, Pirot

-1,30

760

351.100

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.342

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,02

6.499

19.497

Alfa plam, Vrawe

0,17

8.400

117.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,62

649

29.954

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PAJTI] U BERLINU

PRESIPAWE NAFTNE INDUSTRIJE IZ LOBIJA U MONOPOL

Voj vo di na do bro me sto za ula ga we Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} sa stao se da nas u Ber li nu s mi ni stri ma Ma |ar ske, Slo ve ni je i Austri je, ko ji su pri su stvo va li otva ra wu po qo pri vred nog saj ma „Me |u na rod na ze le na ne de qa 2011”, i s wi ma raz go va rao o po ve }a wu bro ja in ve sti to ra iz tih ze ma qa u Voj vo di ni, {to }e po kra ji ni do ne ti vi {e rad nih me sta. To kom da na {weg su sre ta s mi ni stri ma po stig nut je do go vor da Austri ja 2012. go di ne bu de dr `a va part ner No vo sad skog po qo -

pri vred nog saj ma, {to je iz u zet no va `no, jer austrij ski in ve sti to ri spa da ju me |u naj broj ni je ula ga ~e u pri vre du Voj vo di ne, iz ja vio je Paj ti}. Pre ma we go vim re ~i ma, do go vo ren je za jed ni~ ki na stup pre ma po ten ci jal nim in ve sti to ri ma iz tih ze ma qa za in te re so va nim za ku po vi nu pred u ze }a u agrar nom sek to ru, ko ja u ovom tre nut ku tra `e stra te {ke part ne re, na vo di se u sa op {te wu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za in for ma ci je. “Slo ve na~ ki, ma |ar ski i austrij ski in ve sti to ri ve} su ma sov no pri sut ni na na {em pod ru~ ju, a da na {wi do go vo ri i za jed ni~ ki na por da se pri su stvo tih in ve sti to ra po ve }a u na red nom pe ri o du do ne }e vi {e rad nih me sta u po kra ji ni”, za kqu ~io je Paj ti}. Pr va ze mqa part ner na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du la ne je bi la Ma |ar ska, ovog ma ja }e to bi ti Por tu ga li ja, a idu }e go di ne Austri ja.

Me wa }e mo ak ci ze, al’ ce na go ri va ne }e pa sti Pro me na ak ci za na de ri va te – bu du }i da je utvr |en raz li ~it iz nos za go ri vo ko je se pro iz vo di u Sr bi ji i ono ko je se uvo zi – po di gla je ve li ku pra {i nu u na {oj ze mqi, zbog, ka ko se mo è ~u ti, sta vqa wa Naft ne in du stri je Sr bi je u po vla {}e ni po lo àj jer je ak ci za na uvo zni ben zin vi {a ne go na onaj ko ji pro iz vo di NIS. Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo ì dar \e li} iz ja vio da bi Sr bi ja tre ba lo da iz me ni Za kon o ak ci za ma do 22. mar ta da bi ga uskla di la sa spo ra zu mi ma Sr bi je i EU. On je na veo da je do bio in for ma ci ju da je na teh ni~ kom sa stan ku Evrop ske ko mi si je za kqu ~e no da se ak ci za ma ko je se pri me wu ju od po ~et ka ove go di ne kr {i Pre la zni tr go vin ski spo ra zum i da o~e ku je da }e u na red nim da ni ma Sr bi ja do bi ti i zva ni~ no oba ve {te we o to me. Dok se ~e ka zva ni~ ni od go vor na to pi ta we, tre ba re }i da je ak ci za na de ri va te u svim ze mqa ma uobi ~a jen na met, a da je po sle naj no vi je pro me ne u Sr bi ji ak ci za na mo tor ne ben zi ne 45 di na ra po li tru, dok je na mo tor ni ben zin evro 98 i evro pre mi jum 95 – 49,50 di na ra po li tru. Ak ci za na evro di zel iz no si 37 di na ra, dok je na di zel D-2 35 di na ra po li tru. Na te~ ni naft ni gas ak ci za iz no si 17,95 di na ra po ki lo gra mu. [ta }e bi ti? Ako se pret po sta vi da }e ak ci ze na istu vr stu go ri va (ben zin i di zel) bi ti iz jed na ~e ne, pre se mo è o~e ki va ti da bu du po ve }a ne ak ci ze na go ri vo ko je pro iz vo di NIS ne go da se sni ze one na go ri vo ko je se uvo zi. Na osno vu te ma te ma ti ke, mo glo bi se pret po sta vi ti da }e, gru bo go vo re }i, li tar bez o lov nog ben zi na ko ji ne ma pred znak „evro” po sku pe ti 4,5 di na ra (ko li ko sa da iz no si raz li ka u ak ci zi), dok bi di zel D-2, u tom slu ~a ju, mo gao bi ti sku pqi oko dva di na ra. Ka ko sa da

Tr go va we NIS-om kad ko mi si ja ka è Ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft” ob ja vi }e po nu du za pre u zi ma we 19,12 od sto ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je od ma lih ak ci o na ra ~im do bi je odo bre we Ko mi si je za har ti je od vred no sti Sr bi je, ka za li su ju ~e u NIS-u. „ê ka se od lu ka ko mi si je i ka d a ’Ga s prom w eft’ do b i j e odo bre we, ob ja vi }e po nu du za pre u zi ma we ak ci ja NIS-a po 4,8 evra za ak ci ju”, ka za li su agen ci ji Be ta u srp skoj naft noj kom pa ni ji u ko joj „Ga sr pom weft” po se du je 51 od sto ak ci ja. Ka ko su na ve li, po nu da bi tre ba lo da bu de ob ja vqe na u {tam pa nim me di ji ma s ti ra òm ve }im od 50.000 pri me ra ka. Ru ski „Ga sprom weft” je 14. ja nu a ra ob ja vio na me ru da pre u zme 19,12 od sto ak ci ja NIS-a ko je su u vla sni {tvu ma lih ak ci o na ra. „Ga sprom weft” se ku po pro daj nim ugo vo rom oba ve zao na to

NEPOZNANICE O PRODAJI MTS-a

Austri jan ci jo{ mer ka ju Te le kom

„GASPROM” ^EKA DOZVOLU ZA KUPOVINU AKCIJA

da }e dve go di ne na kon ku po vi ne NIS-a ob ja vi ti po nu du za pre u zi ma we ak ci ja od ma lih ak ci o na ra, po ce ni ko ja ni je ni `a od one ko ju je do bi la Vla da Sr bi je.

Taj rok is ti ~e u fe bru a ru 2011. go di ne. Ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko ka zao je pro {le sed mi ce da }e oni ko ji se od lu ~e da pro da ju ak ci je do bi ti 4,8 evra po ak ci ji, od no sno naj ma we 506,48 di na ra. Oko 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je bes plat no je do bi lo 15 od sto ak ci ja.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota22.januar2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

102,8490

104,9480

107,3610

102,5340

Australija

dolar

75,1708

76,7049

78,4691

74,9407

Kanada

dolar

76,4220

77,9816

79,7752

76,1880

Danska

kruna

13,7935

14,0750

14,3987

13,7513

Norve{ka

kruna

12,9716

13,2363

13,5407

12,9319

[vedska

kruna

11,4448

11,6784

11,9470

11,4098

[vajcarska

franak

78,8354

80,4443

82,2945

78,5941

V. Britanija

funta

121,3550

123,8320

126,6800

120,9840

SAD

dolar

76,2689

77,8254

79,6154

76,0354

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 1. 2011. godine

Treba i nama na{e – Za {to bi smo raz vi ja li pri vre de ze ma qa u okru è wu – ka è Je li ca Put ni ko vi}. – Ve} i sa da OMV, MOL, INA, „He le nik pe trol„, „Lu koil„… ima ju mo gu} nost da uvo ze go ri vo iz okol nih ze ma qa. Tr ì {te je li be ra li zo va no, ali po treb no je, ipak, mi sli ti i na to da bi za tva ra wem ra fi ne ri ja rad ni ci NIS-a u Sr bi ji osta li bez po sla. Ne tre ba za bo ra vi ti ni da se u ra fi ne ri ji u Pan ~e vu pro iz vo di pri mar ni ben zin ko ji je si ro vi na za „Pe troh mi ju”, pa bi pre stan kom ra da ra fi ne ri je i „Pe tro he mi ja”, ko ja je dru gi iz vo znik po sle „US-sti la”, osta la bez do ma }e si ro vi ne. stva ri sto je, jo{ dva me se ca ova di le ma se ne }e raz re {i ti, a do ta da, go to vo da ne ma sum we, go ri vo }e bi ti sku pqe jer ce na naf te ide na vi {e. Ured ni ca in ter net-~a so pi sa „Bal kan ma ga zin” Je li ca Put ni ko vi} ne o~e ku je da }e iz Evrop ske uni je na pi sme no tra ì ti iz jed na ~a va we ak ci za. Uka zu ju }i na to da u SSP-u ne po sto ji od red ni ca ko ja se kon kret no ba vi ak ci za ma, ona pod se }a na to da ni su sve ~la ni ce SSP-a ra ti fi ko va le ovaj do ku ment o pri stu pa wu Sr bi je EU. – Za {to bi Sr bi ja pri hva ta la da una pred is pu wa va od red ni ce EU ko je jo{ ni su oba ve zne ni za sa me ~la ni ce EU? Sa da ak ci ze na

sve ka te go ri je ben zi ne i di zel-go ri va ni su iste ni u svim ze mqa ma EU, a in ten ci ja je da se iz jen da ~e do 2015. go di ne – ka è Je li ca Put ni ko vi}, is ti ~u }i da za Sr bi ju ne tre ba da va è stro ì kri te ri ju mi od Ne ma~ ke, na pri mer. – Ne vi dim za {to bi smo bi li ve }i ka to li ci od pa pe. I Sr bi ja ima pra vo da {ti ti do ma }u pri vre du, gde sva ka ko spa da ju ra fi ne ri je naf te u Pan ~e vu i No vom Sa du. Ne sa mo zbog to ga {to se me |u dr àv nim spo ra zu mom Sr bi ja oba ve za la na to da }e do 2012. go di ne da ti rok „Ga sprom wef tu” da mo der ni zu je pre ra |i va~ ke ka pa ci te te. Sr bi ji do ma }i ra fi ne rij ski ka pa ci te ti tre ba ju zbog ce lo kup ne srp ske

pri vre de i zbog ener get ske bez bed no sti. Ako se uga si do ma }a pre ra da si ro ve naf te, auto mat ski pru à mo mo gu} nost da se iz okol nih ze ma qa de ri va ti uvo ze u Sr bi ju. Sa vet nik u Udru è wu za ene ge ti ku i ener get sko ru dar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Qu bin ko Sa vi} is ti ~e da je NIS vo de }i pro iz vo |a~ i u~e snik na naft nom tr ì {tu Sr bi je i sta tus ove kom pa ni je bi }e dru ga ~i ji od osta lih. Po we go vim re ~i ma, NIS za u zi ma vo de }e me sto i po bro ju za po sle nih, ko jih je oko 10.000, a sve osta le kom pa ni je ukup no za po {qa va ju oko 2.000 qu di, te sa mo to go vo ri o we go voj sna zi, a ova kom pa ni ja se raz li ku je i po teh no lo {kim per for man sa ma i ma te ri jal nim re sur si ma ko ji ma ras po la è, po seb no {to je u to ku mo der ni za ci ja ra fi ne rij skih po stro je wa ko ja }e omo gu }i ti pro iz vod wu de ri va ta za do ma }e tr ì {te, ali i ona u re gi o nu. – Ka da se to sve zna, on da je kre di bi li tet NIS-a da le ko ve }i i ne u po re div s osta lim u~e sni ci ma na naft nom tr ì {tu pa i u uvo zu ne do sta ju }ih de ri va ta – ka è Sa vi}. – Za hva qu ju }i to me, NIS mo è do bi ti i naj po voq ni je uslo ve pri li kom uvo za de ri va ta i za to ne o~e ku jem ve }e pro me ne u ce ni, a i da qe }e mo ima ti raz li ~i te ce ne de ri va ta na raz li ~i tim pum pa ma. [to se ti ~e ak ci za, re~ je o fi skal noj po li ti ci ze mqe ko ja se mo ra pri me wi va ti jer su to uslo vi ko ji va è za sve na tr ì {tu. Raz li ~i te ak ci ze je su ne ka vr sta za {ti te do ma }e pro iz vod we de ri va ta i pri vre de uop {te, a PKS se, po zna to je, za la è za ~u va we do ma }e pro iz vod we u svim seg men ti ma, pa i u naft noj in du stri ji jer je sa mo po di za wem pri mar ne pro iz vod we mo gu} iz la zak Sr bi je iz eko nom ske kri ze. D. Mla|enovi}

Ge ne ral ni di rek tor Te le ko ma „Austri ja” Ha nes Amet sraj ter iz ja vio je ju ~e da kom pa ni ja po ~i we da ana li zi ra po dat ke ve za ne za mo gu} nu ku po vi nu dr `av nog pa ke ta ak ci ja u Te le ko mu „Sr bi ja”. – Ako broj ke ne bu du do bre, ne }e mo pre da ti po nu du – na ja vio je Amet sraj ter u iz ja vi ko ju pre no si be~ ki eko nom ski dnev nik „Virt {aftsblat”. Te le kom „Austri ja” je jed na od se dam kom pa ni ja ko je }e do 21.

mar ta pre da ti svo ju po nu du za pre u zi ma we Te le kom „Sr bi ja”. – Po sto je jo{ mno gi ne po zna ti pa ra me tri – ka zao je Amet sraj ter, is ti ~u }i da, na pri mer, jo{ ni je si gur no da li }e na ten der do spe ti 51, 80 ili ~ak 100 od sto Te le kom „Sr bi ja”. List na vo di da srp ska vla da tre nut no dr ì 80 od sto kom pa ni je Te le kom „Sr bi ja„, 20 od sto ude la ima gr~ ki ope ra ter OTE, u ko jem 30 pro ce na ta vla sni {tva dr ì we gov su vla snik, ne ma~ ki Te le kom. Po iz ja va ma nad le `nih u Te le ko mu „Austri ja”, eks pan zi ja na Bal kan bi }e u bu du} no sti va `na za pod sti ca we ra sta te kom pa ni je. – Mi stal no osma tra mo da li po sto je kan di da ti za pre u zi ma we – re kao je Amet sraj ter. „Virt {aftsblat” is ti ~e da jo{ ni je ni ja sno da li TA, uko li ko ot ku pi Te le kom „Sr bi ja”, mo è na sta vi ti rad sa svo jom se strin skom fir mom „Vip mo bajl”. – Mi è li mo da za dr ì mo „Vip mo bajl” – re kao je Amet sraj ter u iz ja vi ko ju je pre neo be~ ki dnev nik.

U VLADI VOJVODINE U NOVOM SADU PREDSTAVQENE DR@AVNE MERE ZA ZAPO[QAVAWE

[an sa za 50.000 ne za po sle nih Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we ras pi sa la je no ve jav ne po zi ve ko ji ma za po ~i we re a li za ci ja pro gra ma ak tiv nih me ra za po {qa va wa u 2011. go di ni. Re~ je o sle de }im pro gra mi ma: „Pr va {an sa 2011”, „Stru~ na prak sa”, sub ven ci o ni sa we otva ra wa no vih rad nih me sta i sa mo za po {qa va wa, jav ni ra do vi i obu ka za po tre be po slo da va ca. Po re ~i ma di rek tor Po kra jin ske slu `be za za po {qa va we Vla di mi ra Sr di }a, za ak tiv ne me re za po {qa va wa u 2011. go di ni u Sr bi ji bi }e ukup no iz dvo je no 5,5 mi li jar di di na ra, a wi ho va re a li za ci ja tre ba lo bi da do ve de do za po {qa va wa bli zu 50.000 qu di. – Ove me re bi }e fi na si ra ne iz vi {e iz vo ra. Iz Mi ni star stva za eko no mi ju i re gi o nal ni raz voj iz dvo je no je 3,9 mi li jar di di na ra, Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we obez be di la je 1,6 mi li jar du, dok su lo lal ne sa mo u pra ve na ni vou Sr bi je ukup no iz dvo ji le 780 mi li o na di na ra, od ~e ga je 39 voj vo |an skih op {ti na iz dvo ji lo 185 mi li o na, a iz bu xe ta Voj vo di ne za ove pro gre me do sa da je obez be |e no 200 mi li o na di na ra – re kao je Sr di}. On je do dao da je ove go di ne po ve }en bu xet ski fond za za po {qa va we oso ba s in va li di te tom i iz no si 800 mi li o na di na ra. – Sa si gur no {}u mo `e mo re }i da je za ak tiv ne me re za po {qa va wa u go di ni pred na ma iz dvo je no du plo vi {e ne go pro {le go di ne, a o~e ku je mo i da }e broj za po sle nih u ovoj go di ni bi ti go to vo du plo ve }i ne go la ne – re kao je Sr di}. Go vo re }i de taq ni je o pro gra mi ma za po {qa va wa, Sr di} je is ta kao da je no vi na u ovoj go di ni pro gram „Stru~ na prak sa”, za ~i ju

Licitirawe nezaposlenima Mi ro slav Va sin je is ta kao da su tvrd we da u Sr bi ji ima 1,5 mi lion ne za po sle nih, a ne 730.000, ko li ko je na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, kao i tvrd we da ne ko ma ni pu li {e zva ni~ nim po da ci ma, neo d go vor ne. – Ne po bit na je ~i we ni ca da je u Voj vo di ni 2004. go di ne bi lo 293.000 ne za po sle nih, a da nas ih, u vre me naj ve }e svet ske eko nom ske kri ze, ima mo 198.000. Po le mi ke oko bro ja ne za po sle nih kod nas tra ju i neo d go vor no se da ju iz ja ve u ve zi s tim jer se u na {oj ze mqi kao ne za po sle no li ce sma tra sa mo ono li ce ko je tra ì po mo} u za po sle wu i ko je je u evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, a ta ko je i svu da u sve tu – re kao je Va sin. – Sve smo u~i ni li da se u pro te kle dve go di ne ne po ve }a va ne za po sle nost i po sti gli smo iz u zet ne re zul ta te u ovoj obla sti. Na à lost, ne mo è mo spre ~i ti da po slo dav ci ot pu {ta ju qu de, ali otva ra wem no vih rad nih me sta po ku {a va mo da anu li ra mo i taj pro blem. re a li za ci ju je obez be |e no 500 mi li o na di na ra. Pro gram je na me wen mla di ma do 30 go di na ko ji ne ma ju is ku stvo u stru ci, a ima ju sred we, vi so ko ili vi {e obra zo va we i na la ze se na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Za pro gram „Pr va {an sa” obez be |e no je 2,6 mi li jar de di na ra, i pla ni ra no je da u we mu u~e stvu je 15.000 li ca s evi den ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa -

va we, od od ko jih }e 5.854 bi ti iz Voj vo di ne. Pro gram pod ra zu me va stru~ no ospo so bqa va we i za po {qa va we mla dih bez rad nog is ku stva u stru ci. Sr di} je iz neo po da tak da je u okvi ru ovog pro gra ma, po re zul ta ti ma iz 2009. go di ne, ~ak 56 od sto vi so ko o bra zo va nih osta lo na rad nim me sti ma i na kon oba ve za de fi ni sa nih ugo vo rom, dok je to slu ~aj sa 46 od sto an ga `o va nih s

vi {im obra zo va wem i 37 sa sred wo {kol skim. Ka da je u sub ven si o ni sa we otva raws no vih rad nih me sta u pi ta wu, no vi na je u to me {to su u op {ti na ma ko je su u pr voj ka te go ri ji raz vi je no sti iz no si za za po {qav we po dig nu ti za 100.000 di na ra po oso bi, u op {ti na ma ko je su u tre }oj ka te go ri ji sva ki po slo da vac ko ji za po sli li ce s evi de ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we mo }i }e da ostva ri sub ven ci ju od 200.000 di na ra, dok je za op {ti ne u ~e tvr toj ka te go ri ji raz vi je no sti pred vi |en iz nos od 300.000 di na ra. Po Sr di }e vim re ~i ma, u de va sti ra nim op {ti na ma sva ko pred u ze }e ko je od lu ~i da za po sli vi {e od 11 oso ba mo `e ostva ri ti sub ven ci ju od 400.000 po sva kom za po sle nom. Za pro gra me sa mo za po {qa va wa ove go di ne je iz dvo je no ukup no 300 mi lo na di na ra za otva ra we 2.000 pred u zet ni~ kih rad wi. Pred vi |e ne jed no krat na po mo} za po kre te we po sla jed na ka je pro {lo go di {woj i iz no si 160.000 di na ra. Po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin is ta kao je da Po kra jin ska vla da po dr `a va pro gra me Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, i iz ra zio za do voq stvo {to je ovo ga pu ta na po vla {}e no me sto za po ve }a we sub ven ci ja za sva ko no vo rad no me sto do {lo ~ak 14 op {ti ne iz Voj vo di ne, {to je vi {e stru ko vi {e u od no su na pret hod ne go di ne. Va sin se na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je po seb no osvr nuo na na slo ve no vi na ma, ko ji, po we go vim re ~i ma, na ne kva li te tan i po vr {an na ~in pri ka zu ju si tu a ci ju u obla sti ne za po sle no sti u Sr bi ji i Voj vo di ni. E. Dn.

poqoprivreda

subota22.januar2011.

„DIJAMANT“ VRA]A DUG

Posle blokade legle pare

In du stri ja uqa “Di ja mant” iz Zre wa ni na iz mi ri la je deo du ga za is po ru ~e ni sun co kret i so ju do ba vqa ~u – po qo pri vred nom pred u ze }u “Ra ca”. Su ma od 39 mi li o na di na ra upla }e na je u ro ku ko ji je vla snik fir me Dra gan Ra ca dao zre wa nin skoj uqa ri, uz pret wu da }e u su prot nom po no vo blo ki ra ti ula ze u “Di ja mant”, ali ovog pu ta uz po dr {ku svo jih ko o pe ra na ta. Da pod se ti mo, po Ra ci nom na lo gu, ka mi o ni we go vog pred u ze }a su 14. ja nu a ra blo ki ra li ula ze u fa bri ku, zbog du ga za is po ru ~e ne uqa ri ce. Po Ra ci noj ra ~u ni ci, u pi ta wu je ne {to vi {e od 50 mi li o na di na ra, dok su iz „Di ja man ta“, ko ji je u vla sni {tvu hr vat skog kon cer na “Agro kor”, tvr di li da su sve ugo vor ne oba ve ze iz mi ri li jo{ u to ku je se weg ot ku pa. – Stvar no ni sam imao kud ne go da na re dim blo ka du uqa re, po {to je mo ja fir ma po na {a wem “Di ja man ta” bi la do ve de na na ivi cu po slov ne pro pa sti. U uto rak su nam upla ti li 14, a u sre du jo{ 25 mi li o na di na ra. Sa da mo ji za po sle ni i ja mo `e mo ma lo da odah ne mo, tim pre {to je moj o~aj ni~ ki po tez na te rao i dru ge do ma }e uqa re da se pri se te da nam ta ko |e du gu ju. Ipak osta lo je jo{ ne {to vi {e od de set mi li o na di na ra du ga, i taj no vac nam mo ra bi ti hit no upla }en. Ako nas uqa ra ne is po {tu je, bi }e po no vo blo ka de – upo zo ra va Ra ca, vla snik fir me ko ja se ba vi pro iz vod wom i ot ku pom po qo pri vred nih pro iz vo da i me ha ni za ci je, a ob ra |u je i oko 8.000 hek ta ra ze mqe. Ima 259 za po sle nih ko ji ma u pro te kle ~e ti ri go di ne ni ka da ni je ka sni la pla ta. I svim ko o- pe ran ti ma, a ima ih vi {e od 2.500, ured no je pla }e na is po ru ~e na ro ba. Zbog to ga vla snik ovog pred u ze }a in si sti ra na to me da se i po slov ni part ne ri ko ji ma on is po ru ~u je ro bu po na {a ju od go vor no i ured no pla }a ju pre u ze te pro iz vo de. @. B.

dnevnik

U JUNU KRAJWI ROK ZA PRIMENU ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE

Od HACCP-a strepi 7.000 pekara Shod no Za ko nu o bez bed no sti hra ne, do 10. ju na ove go di ne svi pro iz vo |a ~i na mir ni ca biq nog po re kla mo ra }e da ima ju uve den HACCP si stem. Po Za ko nu o ve te ri nar stvu, taj me |u na rod ni stan dard kon tro le pro iz vod we ve} ne ko li ko go di na je oba ve zan za kla ni ce i mle ka re, od no sno sve ko ji se ba ve hra nom ani mal nog po re kla, a 11. ju na in spek ci ja Mi ni stra stva po qo pri vre de kre }e i u kon tro lu pe ka ra, kon di to ra, uqa ra... Ka ko sa da stva ri sto je, naj go re }e pro }i „ma li” pe ka ri jer oni ve} du go zna ju da, ako na vre me ne uve du HACCP, mo gu sa mo sta vi ti ka ta nac na vra ta, ali ipak u naj ve }em bro ju to ni su u~i ni li. Pred sed nik Uni je pri vat nih pe ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca je ka zao da taj da tum za po ~e tak pri me ne stan dar da za bez bed nost hra ne i pro iz vod nog pro ce sa ni je objek ti van i da bi zbog to ga bez po sla mo glo osta ti 50.000 qu di. On je na veo da je u pe kar skoj in du stri ji za po sle no vi {e od 85.000 qu di u 7.000 obje ka ta, te da sum wa da }e neo p hod ni stan dar di bi ti za do vo qe ni do 11. ju na, kad }e po ~e ti kon tro le in spek to ra iz Mi ni star stva po qo pri vre de. Po po da ci ma no vo sad skog Udru `e wa za na tli ja, u No vom Sa du ima oko 150 pe kar skih po go na, a od wih, za sa da, sa mo pet po se du je HACCP ser ti fi kat. To go vo ri da }e ve li ko `i deo pe ka ra bi ti u pro ble mu jer su objek te gra di li ne na men ski i sa da su po treb na zna ~aj na ula ga wa da bi ih sre di li ona ko ka ko zah te va no vi stan dard. Oni ma ko ji jo{ uvek ni su uve li HACCP i ne }e us pe ti da taj

Od tri miliona do katanca Ne nad Vu jo vi} je za „Dnev nik” re kao da }e se ne ki „sit ni” pro pu sti u uvo |e wu HACCP-a to le ri sa ti, od no sno da }e pe ka ri ma i dru gim pro iz vo |a ~i ma hra ne biq nog po re kla bi ti osta vqe na mo gu} nost da te gre {ke is pra ve. Za kon, ina ~e, pred vi |a o{tre ka zne, upo zo ra va on, do da ju }i da one idu i do tri mi li o na di na ra. – U naj go rem slu ~a ju sle di ka ta nac jer }e svi ko ji ne mo gu, ne }e ili ne è le da uve du stan dar de o bez bed no sti hra ne mo ra ti da pre sta nu da ra de – na gla sio je Vu jo vi}. po sao za vr {e za ne ko li ko me se ci, za ute hu mo è bi ti to {to u Sr bi ji ne ma do voq no in spek to ra ko ji se ti me ba ve pa ih mo `da kon tro la za o bi |e za ne ko vre me. Me |u tim, sve je to lu tri ja, a za kon ja sno ka è {ta tre ba da se ura di. Na ~el nik Po qo pri vred ne in spek ci je Ge ne ral nog in spek to ra ta Mi ni star stva po qo pri vre de Ne nad Vu jo vi} re kao je da }e in spek to ri tog mi ni star stva obi la zi ti po go ne uz pret hod nu na ja -

vu i da }e za kon tro lu svih obje ka ta bi ti po treb no go di nu ili dve, {to zna ~i da }e sva ko ko to `e li us pe ti da is pu ni neo p hod ne stan dar de. On je na ja vio da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de usko ro pro sle di ti spe ci ja lan vo di~ o hi gi jen skoj prak si i HACCP-u svi ma oni ma ko ji taj stan dard mo ra ju da pri me ne. – Tre ba da bu de mo re al ni, ovo je pro ces ko ji }e da tra je, jer svi za jed no mo ra mo da us po sta vi mo

mo del da se u do gled no vre me uvo |e we HACCP si ste ma is po {tu je i pre po zna kao pra vi lo ko je }e u po slo va wu ima ti sva ka fir ma – re kao je Vu jo vi}. – HACCP si stem kva li te ta zna ~i }e sa mo ure |e ni ji i do ku men to va ni ji si stem od do sa da {weg, a we go vo us po sta vqa we ne zna ~i da mo ra te ima ti oka ~en ser ti fi kat na zi du, in spek ci ju to ne za ni ma uko li ko ste kao fir ma sprem ni da si stem spro ve de te. Po Vu jo vi }u, u ovom tre nut ku je iz ve sno da vi {e ne }e ra di ti sa mo oni pro iz vo |a ~i ko ji sa op {te da ni su u sta wu da is po {tu ju i uve du pred vi |e ne stan dar de ili to ne `e le. – Svi osta li, ko ji su uve li si stem, pa i s od re |e nim ne pra vil no sti ma, ima }e pri li ku da se na |u u ure |e nom si ste mu – kon sta to vao je on, na gla siv {i da se po pro ce ni Mi ni star stva po qo pri vre de, 90 od sto zah te va do bre hi gi jen ske i pro iz vo |a~ ke prak se ve} spro vo di u po go ni ma za pro iz vod wu hra ne, a na osno vu po sto je }ih za ko na u Sr bi ji. Uvo |e we HACCP si ste ma ni je „ba uk, ko ji }e is pra zni ti ka su fir mi”, kao {to su po je di ne kon sul tan ske ku }e u pret hod nom pe ri o du pred sta vqa le, is ta kao je on, uka zu ju }i na va `nost pra vo vre me nog i ta~ nog in for mi sa wa pro iz vo |a ~a. Vu jo vi} je pod se tio na to da je Za kon o bez bed no sti hra ne usvo jen sre di nom 2009, pa }e usko ro pro }i pre la zni pe riod od dve go di ne za pri pre me za we go vo spro vo |e we u prak si. Za kon pred vi |a, osim uvo |e wa HACCP si ste ma, i oba ve zu upi sa u Cen tral ni re gi star. S. Glu{~evi}

Kukuruz stao na 21 dinar Ce na ku ku ru za se ove ne de qe na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du kre ta la od 21 di nar ki lo gram, bez PDV-a, do 21,60 di na ra, ali s iz ra è nim si la znim ce nov nim tren dom. Bez ob zi ra na ova kva de {a va wa, ne mo è se go vo ri ti o ne kom ge ne ral nom pa du ce ne ku ku ru za, s ob zi rom na to da je op {ti uti sak da }e ku ku ruz u du èm pe ri o du dr à ti svo ju si gur nu i sta bil nu vi so ku ce nov nu po zi ci ju upra vo u po me nu tim ce nov nim okvi ri ma,

na vo de na Ber zi. Ina ~e, pro se~ na ce na tr go va wa ku ku ru zom je iz no si la 22,97 din/kg (21,27 bez PDV-a). Tr ì {te p{e ni ce i da qe je ve o ma pa siv no. U pro te kloj ne de qi je za kqu ~en tek pr vi ku po pro daj ni ugo vor u 2011. go di ni, i to po 27 din/kg (25 bez PDV-a), {to je u od no su na po sled we tr go va we ovom ro bom iz po sled we ne de qe u pro {loj go di ni rast za 0,93 po sto. P{e ni ce ne ma do voq no na evrop skom tr ì {tu, na ja vqe na tak sa na iz voz jo{ ni je do ne ta i sve to do dat no uno si ner vo zu na ovo tr ì {te, za kqu ~u ju na Ber zi. Za kqu ~en je sa mo je dan ber zan ski ugo vor ku po pro da je so je, u ko li ~i ni od 50 to na po 37,80 di na ra ki lo gram (35 din/kg, bez PDV-a).

IZ SEKTORA ZA RURALNI RAZVOJ U KARLOVCIMA

U martu prvi konkursi za vo}are, povrtare, p~elare U Sek to ru za ru ral ni raz voj Mi ni star stva po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de, ko ji je od ju la pro {le go di ne u zgra di Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma, uve li ko se pri pre ma ju pod sti caj ne me re za 2011. go di nu u skla du s Na ci o nal nim pro gra mom za ru ral ni raz voj. Pro mo ci ja tog ak ta, ko jim se u na red ne tri go di ne de fi ni {u sub ven ci je Mi ni star stva po qo pri vre de da bi po qo pri vred ni ci una pred zna li {ta mo gu o~e ki va ti od pod sti caj nih sred sta va, jo{ tra je, a ured be ko je kre i ra ju u Sek to ru za ru ral ni raz voj u Kar lov ci ma naj ve ro vat ni je }e bi ti ob ja vqe ne u mar tu ili apri lu i ras pi sa ni kon kur si. – Bu xet, ko ji smo do bi li, tre nut no ras po re |u je mo po me ra ma, tru de }i se da pa pi ro lo gi ja bu de {to ma wa i jed no stav ni ja za po qo pri vred ni ke, od no sno po ku {a va mo da na pra vi mo naj e fi ka sni ji si stem za do la zak do tih pa ra – ka è po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de za du èn za sek tor ru ral nog raz vo ja Slo bo dan Te o fa nov. – Ciq Mi ni star stva po qo pri vre de je ipak da utro {i no vac na naj bo qi mo gu }i na ~in, da on do |e do po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, a ne da se vra ti u bu xet Vla de Sr bi je. Na{ za da tak je da u sklo pu tog pro ce sa raz go va ra mo – i to upra vo ~i ni mo – s re le vant nim udru è wi ma vo }a ra, vi no gra da ra, p~e la ra, ra ta ra, po vr ta ra, sa svi ma ko ji su di rekt ni ko ri sni ci tih pa ra. To }e ta ko |e tra ja ti do mar ta, ka da se o~e ku je i ras pi si va we pr vih kon kur sa. Go to vo sva ko dnev no u sa li kar lo va~ kog Ma gi stra ta odr à va ju se ra zni sku po vi s po qo pri vred ni ci ma i osta lim ciq nim gru pa ci ja ma, ~i me je, po re ~i ma Te o fa no va, is pu wen dru gi raz log za

pre se qe we Sek to ra u Kar lov ce, a to je wi ho vo pri bli `a va we Mi ni star stvu po qo pri vre de. S dru ge stra ne, na gla {a va po mo} nik

za dru gar stva u Sr bi ji – ob ja {wa va Te o fa nov. – Tre ba da for mi ra mo Cen tar za za dru gar stvo u Kar lov ci ma i u ve zi s

Svetska banka ~isti Dunav Ove go di ne, na po mi we Slo bo dan Te o fa nov, bi }e na sta vqen pro ja kat sma we wa za ga |e wa Du na va, za po ~et la ne. To je je dan od dva pro jek ta ko ji Sek tor re a li zu je u sa rad wi sa Svet skom ban kom. Re~ je o ve li kom eko lo {kom pro jek tu u okvi ru ko jeg je fi nan si ra no 100 far mi, u ne ki ma su na pra vqe ne la gu ne za sme {taj te~ nog i ~vr stog staj wa ka kao osno ve za bi o gas po stro je wa i do bi ja we ener gi je. U to ku su pre go vo ri sa Svet skom ban kom o zaj mu da bi pro je kat bio za o kru èn. mi ni stra, u tom ve le lep nom zda wu Sek tor je do {ao do od go va ra ju }eg pro sto ra za rad, oslo bo |en je pla }a wa za ku pa, a re ìj ski tro {ko vi da le ko su od onih ko je je imao na Obi li }e vom ven cu u Be o gra du. – U sklo pu sa rad we s Nor ve à ni ma ra di mo na una pre |e wu

tim smo ve} ima li ve li ki skup ov de. U je ku je i for mi ra we in te mi ni star skog te la ko je }e u na red nom pe ri o du ima ti zna ~aj nu ulo gu. ^i ni }e ga pred stav ni ci 15 mi ni star sta va, ko ja se di rekt no ili in di rekt no do di ru ju s ma te ri jom ru ral nog raz vo ja. Z. Ml.

Gra fi ke Qu bi ce Den ko vi} Iz lo `ba cr te `a autor ke Qubice Denkovi} bi }e otvo re na u sre du, 26. ja nu a ra, u 19. ~a so va, u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Ra do vi ove umet ni ce mo }i }e da se vi de do 11. fe bru a ra, rad nim da ni ma od 9 do 20 i su bo tom od A. J. 10 do 13 ~a so va.

VE^ERAS U SKUP[TINI GRADA

Kul tu ra i isto ri ja Ve ~e kul tu re po sve }e no no vo sad skoj ra ci ji odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Pla voj sa li Skup {ti ne gra da. Na stu pi }e Mi{a Blizanac, hor „Ison”, re ci to va }e glu mi ca Jelena Sre}kov i pe sni ki wa Spasenija Cana Sladojev, go vo ri }e i re `i ser Nikola Avramov, dr Ana Frenkel, od bor nik Nemawa Starovi}, di rek tor Eko lo {kog po kre ta gra da Nikola Aleksi} i Aleksandar Veqi}, autor tri kwi ge o ra ci ji. S. K.

Su tra na ke ju po men `r tva ma ra ci je Po men `r tva ma ra ci je su tra }e u 12 ~a so va na Ke ju `r ta va ra ci je odr `a ti sve {te ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve u sa rad wi s pred stav ni ci ma no vo sad ske Je vrej ske op {ti ne. Epi skop ba~ ki Irinej i epi skop je gar ski Porfirije

Novosadska subota22.januar2011.

Iz lo `ba ra do va Bog da na [u pu ta

U ORGANIZACIJI SPC I JEVREJSKE OP[TINE

slu `i }e po men `r tva ma, a na kon za vr {et ka po me na u sve ~a noj dvo ra ni no vo sad skog ogran ka SA NU bi }e otvo re na iz lo `ba sli ka i li~ nih pred me ta Bog da na [u pu ta, is tak nu tog umet ni ka ko ji je na stra dao u ra ci ji. S. K.

Otva ra we iz lo `be uqa, gra fi ka, ka ri ka tu ra i li~ nih pred me ta umet ni ka Bog da na [u pu ta, iz zbir ke \ure Popovi}a, odr `a }e se su tra u 14 ~a so va, u Ga le ri ji ogran ka „Pla to ne um”, Uli ca Ni ko le Pa {}a 6. Iz lo `bu otva ra isto ri ~ar umet no sti dr Vera Jovanovi}, a pri sut ni ma }e se obra ti ti We go vo Pre o sve {ten stvo epi skop ba~ ki dr Irinej. T. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

[al te ri po `e le li qu de re me pra zno va wa je, ko V na~ no, iza nas i `i vot po la ko hva ta nor ma lan ri tam.

Oni ko ji ima ju sop stve ni bi znis, ili ra de kod pri vat ni ka ni su ba{ ne {to na ro ~i to pra zno va li, jer je sva ki dan mo gu} nost za za ra du, dok su oni ko ji ra de „u dr `av noj slu `bi” kao i obi~ no ima li de se tak da na od mo ra. Ova go mi la ne rad nih da na je bio po vod „Elek tro di stri bu ci ji” da pro du `i rad no vre me svo jih na plat nih me sta i bla gaj ni, ka ko bi „iza {li u su sret” su gra |a ni ma ko ji ni su sti gli da pla te re ~u ne.

Si gur ni smo da ovaj dir qi vi gest ne }e ob ra do va ti No vo sa |a ne jer on zna ~i is te ri va we nov ca iz nov ~a ni ka, ko jem se u da na {woj kri zi ni ko ne ra du je. I po red pro du è nog rad nog vre me na bi }e za ni mqi vo vi de ti ko li ka }e na pla ta ra ~u na bi ti ovih da na, jer su sil ni pra zni ci do bra no sta wi li ku} ne bu ye te su gra |a na. Iako je kri za ni ko ni je {te deo na pra zni~ noj tr pe zi i na po klo ni ma za naj mi li je, pa je ma lo ko mi slio na ra ~u ne. Me |u tim, za re ì je se uvek mo ra ima ti nov ca jer u pro tiv nom mo è te osta ti u mra ku. B. Mar ko vi}

I „Por tis hed” na Eg zi tu Le gen dar ni bri stol ski triphop bend „Por tis hed” ovog le ta }e na stu pi ti u No vom Sa du na fe sti va lu Eg zit, ko ji }e se po dva na e sti put odr `a ti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, od 7. do 10. ju la. Ka ko se na vo di u sa op {te wu or ga ni za to ra Eg zi ta, pro da ja ula zni ca za sred wo {kol ce i stu den te po ~e la je ju ~e, ta ko da }e sred wo {kol ci mo }i da ku pe

kar tu za 4.990 di na ra, dok }e stu den ti mo ra ti da iz dvo je 5.990 di na ra za ~e tvo ro dnev nu fe sti val sku ula zni cu. Sva ki ku pac ima pra vo da ku pi jed nu kar tu, ko ja }e bi ti per so na li zo va na i ku po va }e je pre ko in ter net stra ni ce www.gig stix.com ili li~ no u pro dav ni ci Gig stik sa, ko ja se na la zi u Pa ri skom ma ga zi nu. J. Z.

V remeploV

Slu `be ni ca mag sport ske prog no ze U ne de qu po pod ne 22. januara 1961. bi lo je ve o ma ve se lo u pod sta nar skoj so bi ci mla dog bra~ nog pa ra Gru ji}, slu `be ni ce @iv ke i elek tri ~a ra Alek san dra. Oni su u emi si ji „Sport i ra zo no da” Ra dio Be o gra da ~u li re zul ta te fud bal skih utak mi ca sa ti ke ta Sport ske prog no ze. U ko lo ni ko ju je po pu ni la po sa ve ti ma mu `a, po zna va o ca fud ba la,

@iv ka je ima la sa mo je dan po go dak. U dru goj ko lo ni, ko ju je po pu ni la na pa met, jer se u fud bal ni je raz u me va la, ima la je svih 12 po go da ka. Ta ko je do ne la u ku }u pet mi li o na di na ra. Do bit ni ci su se od mah da li u ra ~u na we: ku pi }e pr vo stan, pa on da auto mo bil. A ako za we ga ne bu de do voq no pa ra, ku pi }e si gur no te le vi zor. N. C.

OBELE@ENA 69. GODI[WICA RACIJE

Se }a wem pro tiv zlo ~i na Mi nu tom }u ta wa i po la ga wem ve na ca na spo me nik Po ro di ca i pu {ta wem u Du nav, ju ~e je obe le `e na 69. go di {wi ca no vo sad ske ra ci je, u ko joj je u ja nu a ru 1942. go di ne stra da lo vi {e od 1.300 ne vi nih Sr ba, Je vre ja, Ro ma i No vo sa |a na dru gih na rod no sti. Ven ce su po lo `i li: u ime gra |a na No vog Sa da gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, u ime Skup {ti ne AP Voj vo di ne pred sed nik [andor Egere{i i pot pred sed ni ci, am ba sa dor Izra e la Artur Kol, za tim de le ga ci je no vo sad ske Je vrej ske op {ti ne i Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je, Ma ti ce Rom ske, po to ma ka `r ta va No vo sad ske ra ci je, SUB NOR Voj vo di ne i No vog Sa da. Sa bro da Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je ve nac u Du nav spu sti li su za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Zoran Mandi}, kao i pred stav ni ci Je vrej ske op {ti ne i Ma ti ce rom ske. - U vi {e na ci o nal noj sre di ni ka kva je na {a, no vo sad ska, i sa isto rij skim is ku stvom ka kvo je na {e, po go to vo je va `no da se ni kad ne smet ne sa uma zlo ~in po osno vi na ci o nal ne, ver ske ili je zi~ ke raz li ~i to sti. I da se ni ka da ne da je iz vi we we bi lo ~e mu {to pod sti ~e raz dor i mr `wu ko ji pri pre ma ju ta kav zlo ~in. Ne ka traj no se }a we na `r tve ra ci je – ko jih je, za jed no, u No vom Sa du, [aj ka {koj

i Be ~e ju sko ro 4.000 - slu ì slo bo di i mi ru, na pret ku u qud skim pra vi ma, na ci o nal noj rav no prav no sti i so li dar no sti, de mo krat skim dru {tve nim od no si ma i sa rad wi za ko ju se za la è mo u Evro pi i sve tu - re kao je ju ~e kraj spo me ni ka na Ke ju `r ta va ra ci je gra do na ~el nik Igor Pavli~i} to kom obe le à va wa 69 go di na od no vo sad ske ra ci je. Pa vli ~i} je na gla sio da se zlo ~i ni ne sme ju za bo ra vi ti, a zlo ~in ci osta ti ne ka `we ni. Pred sto ti nak gra |a na po men `r tva ma odr ào je Vr hov ni ra bin Sr bi je Isak Asiel. Hor je vrej ske op {ti ne „Ha {i ra” i mu {ka pe va~ ka gru pa „No vi Sad” iz ve li su kom po zi ci je du hov ne mu zi ke. Po vo dom obe le à va wa 69 go di na od no vo sad ske ra ci je, pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [an dor Ege re {i iz ja vio je da ovaj do ga |aj ne sme da pad ne u za bo rav i da se }a we tre ba da slu ì kao opo me na bu du }im ge ne ra ci ja ma ka ko se ova kva i sli~ na zlo de la ni ka da ne bi po no vi la. «Za jed no sa pred stav ni ci ma SUB NORa Voj vo di ne Ege re {i ju ~e je odao po ~ast ne vi no stra da lim `r tva ma i po lo ìo ve nac na spo men obe le` je u @a bqu. S. Krsti} Fo to: N. Stojanovi}

Gra do na ~el nik Pa vli ~i}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota22.januar2011.

Festival vina u Temerinu Januarski me|unarodni festival vina, 14. po redu, odr`a}e se sutra u temerinskom Sportskom centru, Narodnog fronta 82. Prijem gostiju je od 10 do 11 sati, a procena kvaliteta vina od 11 do 13 sati. Progla{ewe rezultata i podela priznawa odr`a}e se u 14 sati. Priredba se organizuje radi razvijawa kulture proizvodwe i potro{we vina.

JU^E KOD ZGRADE „DNEVNIKA”

De~ak povre|en pretr~avaju}i bulevar Maloletni N. A. (15) povre|en je u saobra}ajnoj nezgodi koja se desila ju~e oko 11.30 na Bu-

`wa ovog de~aka koji je pretr~avao bulevar van pe{a~kog prelaza. Svedoci ka`u da je N. A. prilikom prvog pretr~avawa ulice izgubio 1.000 dinara, te je odlu~io da se vrati po wih i tada ga je udario beli automobil marke „reno megan” novosadskih tablica. Prema re~ima qudi koji su se zatekli na licu mesta de~ak je lak{e povre|en. Hitna pomo} pozvana je odmah i on je preveFo to: R. Hayi} zen u bolnicu. Polevaru oslobo|ewa kod zgrade licija, ipak, nije htela da da svoj „Dnevnika”. Kako nezvani~no sa- komentar, dok ne bude izvr{en znajemo, u pitawu je bila nepa- potpuni uvi|aj. A. J.

^lanarinom do specijalnih popusta U toku je obnova ~lanarine u Muzi~koj omladini Novog Sada, u iznosu od 2.000 dinara, koja }e va`iti od januara do decembra. Obnovom ili upisom ~lanarine sti~e se pravo popusta od 50 odsto na sve koncerte u organizaciji Muzi~ke omladine. Prvih 50 ~lanova koji uplate ~lanarinu za ovu godinu o~ekuje specijalan po-

pust na komplet ulaznica za festival Nomus 2011, a iznosi}e 1.500 dinara. Oni koji se prvi put u~lawuju moraju popuniti upitnik i doneti fotografiju formata kao za li~nu kartu. Uplata ili ob no va ~la na ri ne je sva kog radnog dana od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini, Katoli~ka porta 2/II. T. L.

c m y

dnevnik

DOM ZDRAVQA ZBOG VI[E HIQADA POZIVA DNEVNO SPREMIO RE[EWE

Uskoro jo{ jedan kol centar Dom zdravqa „Novi Sad” otvori}e jo{ jedan Kol centar, preko kojeg }e pacijenti za otprilike mesec - dva mo}i da zakazuju preglede, najavila je koordinatorka Centra Sne à na Bo {kov, isti~u}i da itekako ima potrebe za drugim Kol centrom, s obzirom na frekventnost poziva. Koordinatorka Kol centra kaè da su u protekloj godini primili milion i sto hiqada poziva, od kojih su 640.000 bili zakazani pregledi, a ostali sugra|ani su traìli razne informacije. - Dnevno, u zavisnosti od dana, primimo izme|u 4.000 do 7.000 poziva, a od toga svakog dana zakaèmo dve tre}ine pregleda kaè Bo{kov dodaju}i da je 10. januara na Kol centar bilo upu}eno ~ak 7.260 poziva. Postoji nezadovoqstvo kod nekih kada je u pitawu ~ekawe na specijalisti~ki pregled, ali opravdawe se nalazi u mawku lekara specijalista, a i broj pacijenata je mnogo ve}i u odnosu na broj termina kojima raspolaù lekari. Kod izabranog le-

kara op{te medicine na pregled se ~eka najduè pet dana, kod dermatologa i ORL specijaliste ne ~eka se duè od tri dana. Me|utim, kod specijalista, poput ginekologa, kardiologa, endokrinologa i radiologa, na pregled se mora pri~ekati deset do petnaest dana. DANAS OD 15 DO 20 ÂSOVA

Bez „halo” zakazivawa Kol cen tar Do ma zdra vqa „No vi Sad” ne}e raditi danas od 15 do 20 ~asova. Iz Odseka za komunikacije navode da je to zbog radova na telekomunikaciji mreì. - Imamo problem sa zakazivawem za ginekologiju, jer su tamo uvek velike gu`ve, ali ukoliko pacijentkiwa ne uspe petkom da zakaè pregled za narednu nedequ, moè se javiti sestri svog izabranog ginekologa, koja

}e je staviti na spisak, a nikad se ne ~eka vi{e od 15 dana - ukazala je Bo{kov. Dodaje da se uglavnom za preventivne preglede treba obratiti izabranom lekaru, a za kurativne se zakazuje preko Kol centra. Poznato je i da je radiolo{ka specijalnost u deficitu, zbog ~ega se rendgen dijagnostika radi u samo dve ambulante, na Limanu i u Zmaj Ogwena Vuka, a u celom odeqewu radi samo {est radiologa. Dodatno optere}ewe je to {to, osim stanovnika Novog Sada, na snimawa dolaze svi stanovnici Ju`noba~kog okruga. Koordinatorka Kol centra ka`e da ne postoji problem pri zakazivawu za RTG dijagnostiku, jer su prona{li re{ewe. - Zakazivawe se radi tako {to mi pozivamo pacijente, a na osnovu spiskova dobijenih od izabranih lekara i specijalista - objasnila je Sne`ana Bo{kov dodaju}i da su pacijenti, prema rezultatima ankete, zadovoqni 95 odsto ovakvim na~inom zakazivawa. I. Dragi}

U SPC „VOJVODINA” ISPLA]ENE OTPREMNINE

Milion~e u yepu i nov posao pride Za po sle ni u SPC „Voj vodina”, koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, dobili su otpremninu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za godine provedene u ovoj gradskoj firmi i jo{ po 20.000 dinara za svaku godinu radnog sta`a provedenu van Spensa. Novac je dobila i biv{a {efica Slu`be za finansije Qi q a n a Po p o v i} ko ja iza sebe ima vi{e od dvadeset godina radnog sta`a, od kojih je osamnaest provela rade}i u Spensu. Po sle od la ska iz ovog preduze}a posao je na{la u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad”. Direktor Spensa @iv ko Po pov kazao je da je Popovi}ki kao i ostalim prekobrojnim radnicima novac stigao na ra~un, te da je preduze}e podiglo kredit da bi prekobrojna radna snaga dobila otpremnine. Ovim postupkom potpuno je obesmislena namera grada kao osniva~a Spensa da putem socijalnog programa smawi broj zaposlenih u gradskim preduze}ima.

Ni jednim zakonom nije zabraweno da se posle uzimawa novca za opremninu u jednom javnom preduze}u zasnuje radni odnos u drugom. Me|utim, moral bi trebalo da bude iznad zakona, a odgovornost za ovakav postupak, u nedostatku zakonske regulative je i u novom direktoru gradskog prevoznika Bra ni sla va Bo ga ro {kog, koga je Skup{tina grada imenovala krajem decembra 2010. godine za direktora. Bogaro{ki bi kao imenovano lice, trebalo bi da {titi interes grada, ali i firme koju sada vodi. Mesto {efa Slu`be za finansije,koje sada zauzima Popovi} u GSP-u, nije bilo upra`weno. Pripadalo je 12 godina Mi tru Pe le mi {u, koji je u vreme kada su zapo{qavali Popovi}ku bio na godi{wem odmoru. Za to vreme, s urednim re{ewem, zamewivala ga je koleginica iz firme. ^elnici GSP-a

^ITAOCI PI[U SMS

Popovi}kin anga`man pravdali su podatkom da Pelemi{ odlazi u penziju za mesec i po dana, dok on sam kaè da nema nameru da se penzion{e, jer ima vi{e od dve godine nepovezanog radnog staà. ^lan Gradskog ve}a za sport Alek san dar Kra vi}, u ~ijoj je nadle`nosti Spens, kaè da je apsolutna odgovornost za sve

ovo na Qiqani Popovi}, da je „wen ~in nemoralan i da niko ko je radio u javnom sektoru ne bi trebalo da posle uzimawa otpremnine ponovo na|e zaposlewe u takvom preduze}u. Ujedno Kravi} „razume svog strana~kog kolegu (direktora Bogaro{kog) iz LSV {to mewa kadrove u nameri da firma boqe posluje”. Z. Deli}

065/47-66-452

A sad u red za tablice U SUP-u opet nekultura. Broj za tablice dobi}ete samo u 7 ujutru, ako budete imali malo sre}e. Kasnije stupaju na scenu me{etari. Dileri, na posao. 064/4405... *** Jeftina legalizacija za sve, osim za prvu zonu. Zna~i mi smo mawe ravnopravni. Ministre Duli}u, kakve to pravnike imate. Da li mi iz prve zone treba da krenemo za Strazbur i tamo se àlimo? Pa i mi smo nezaposleni i ugroèni. 064/5760... *** Gra|ani su stavqeni u neravnopravan poloàj, jer objekti u prvoj zoni nemaju popust pri legalizaciji. To je protivno Ustavu. Da li je neko gra|anin drugog reda zato {to stanuje u prvoj zoni? Zna~i, kom{ija preko puta skoro za xabe legalizuje, a ja samo 20 metara od wega, preko 10.000 evra. To je protiv ustava i gospo|a Mu{kiwa-Heinrich bi trebala da se time pozabavi, kao Ombudsman. Kada su xabe deqeni stanovi, nije se pravila razlika gde ko ivi. Mi iz prve zone smo ve}a sirotiwa, nemamo ba{tu, sviwac i koko{iwac, nego sve kupujemo na preskupoj pijaci. Podvucite crtu i sve legalizujte po podno{qivim cenama. 064/4027... *** Dokle }e ova dràva od naroda praviti budale? Postoji li iko ko moè za{tititi ovaj

narod? Ne daju ti da radi{, da zaradi{, da se le~i{, hrani{ i ìvi{... ali i pored toga mora{ da stvori{ pare i plati{ sve wihove namete, ina~e dolaze uteriva~i. [ta }e biti sa onima koji vi{e nemaju ni{ta? 062/8488... *** [ta nam radi „Informatika“ ? Imam dug 18.000 dinara i kada sam traìo obja{wewe reko{e da imam dva utuèwa po 6.900 dinara, a 4.200 dinara duga na koji otpada jo{ oko

„Informatika“ je na{a sramota! Pla}amo imaginarne kubike prqave hladne i tople vode (koja nije ni upotrebqiva) po najve}oj ceni u Srbiji. Kao da u svakom stanu dr`imo autoperionicu. Nemamo uvid koliko ko potro{i i mora{ da plati{ koliko oni misle da treba. Wihov izgovor za poskupqewe...vre|a qudsku inteligenciju... 062/8488... *** Pohvale za radnike „Stana“. Popravili su havariju na kana-

2.000 dinara kamate, zna~i moj dug je 2.200 a za koga pla}am „reket” od 15. 800 dinara ??? Nenad. 066/5177... *** Jel’ to ta Vlada {to }e privu}i strane investitore, pa preko no}i opali takse na privredna vozila kao da su najluksuznije limuzine? Pqa~ka. 063/520...

lizaciji, popravili plo~ice, okre~ili plafon kod kom{ije. Jednom re~ju kao da se ni{ta nije desilo. Svaka ~ast. 063/587... *** Zar Spensu ne treba {ef odeqewa za finansije, pa je Q. Popovi} vi{ak? Zar direktor GSP uzima rukovode}i kadar

iz xaka sa feleri~nom robom, jer vrsni stru~waci nisu i ne bi smeli biti vi{ak, naro~ito u preduze}u kao Spens, jer finansijsku slu`bu sigurno nisu ukinuli. Pa kako ba{ vi{ak da bude najpogodniji radnik, a u GSP ima nekoliko stru~nijih i iskusnijih radnika? 064/0484... *** Verovatno ste ~uli pri~u da je jedna persona dala otkaz u SPC „Vojvodina“ i uz maltene milionsku otpremninu oti{la, te se bez konkursa zaposlila u GSP , preduze}e koje je, tako|e, na dràvnim ( narodnim ) jaslama kao i ono predhodno. Problem je u tome {to to uop{te nije pri~a ve} ìva istina. Naravno oglasili su se i gradona~elnik, pa i novope~eni direktor GSP-a. I {ta su rekli? Takore}i ni{ta, da zakon nije prekr{en i da je to pitawe morala. Sve u svemu posuli se pepelom. Tako je to kod nas, ministar Boà moè da kr{i zakon, pa se onda u najboqem slu~aju izviwava, pa po ~emu onda jedan „~inovnik~i}” sasvim zakonito nebi uzeo otpremninu, pa se opet udomio na beli hleb, dok drugi kao ovce stoje u redu na Zavodu za zapo{qavawe nemaju}i ni za crni hleb. A moral {ta je to? Nit se jede nit se pije, a nemoè{ ni u xep da ga strpa{. 064/479....

subota22.januar2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Sne {ko Beli} pra vi dru {tvo Qu di, kao dru {tve na bi }a, uglav nom ne vo le sa mo }u i iz be ga va ju sa mo va we, te je ta ko i ovaj pro da vac na Sa te lit skoj pi ja ci, u ne do sta ku dru {tva, od no sno mu {te ri ja, od lu ~io da od ras po lo `i vog ma te ri ja la na pra vi kom pa wo na. I ta ko na sta de, pu nim ime nom i pre zi me nom - Sne {ko Be li} od Sa te lit ske pi ja ce, uni ka tan pri me rak, ni je na pro da ju. Pro da vac je na ovaj na ~in is ka zao kre a tiv nost i pre kra tio vre me, a za uz vrat do bio dru {tvo i na ~i nio svo ju te zgu je din stve nom i dru ga ~i jom od svih osta lih pi ja~ nih te zgi u gra du. J. Z.

ZIM SKA SLU @BA RA DI PU NIM GA SOM I SLU [A ME TE O RO LO GE

Pa hu qe pod nad zo rom sve do po ne deq ka Pre ma na ja va ma me te o ro lo ga, sneg }e u gra du pa da ti sve do po ne deq ka, {to mo è uslo vi ti for mi ra we ja ~eg sne `nog po k ri v a ~ a. Zim s ke slu ` be grad skih pred u ze }a sprem no su do ~e ka le i ovaj sneg. Rad ni ci “Pu ta” na te ren su iza {li u ~e tvor tak u po po dnev nim sa ti ma ka ko bi pre ven tiv no tre ti ra l i pu t e v e, jer ka k o ka ` e port p a r ol k a Je l e n a Sto i s a vqe vi}, to kom no }i pa da ju tem pe ra tu re pa po sto ji opa snost od po le di ce. - Mi smo jo{ uvek u dru gom ste pe nu pri prav no sti. Na te re nu je bi lo 30 rad ni ka s 20 ma {i na. î {}e ne su uli ce pr vog i dru gog pri o ri te ta, a na srem skoj stra ni, po seb no na pu tu pre ma Po po vi ci, vi {e pu ta je ~i {}en sneg, jer se ta mo i naj vi {e za dr à vao – is ti ~e sa go vo ni ca i do da je da su mo sto vi ta k o | e ~i { }e n i mag n e z i j um hlo ri dom. Ipak, is ti ~e da se sa o bra }aj od vi ja uspo re no, te ape lu je na gra |a ne da na put ne kre }u bez zim ske opre me. Sto i sta vqe vi }e va ka è i da se è {}e pa da vi ne o~e ku ju da nas, te je ova slu `ba non-stop u

Ber za vi ni la i kon cert Dru ga ju bi lar na ber za vi ni la u CK 13 odr `a }e se da nas u ovom omla din skom cen tru u 13 ~a so va, a kon cert ben do va „Lajn aut” i „Ru ski le ka ri” za ka zan je za 22 ~a sa. Ula zni ce za kon cert mo gu se ku pi ti na ula zu u CK 13 pre po ~et ka kon cer ta po ce ni od 250 di na ra, dok su ulaz i u~e {}e na ber zi vi ni la bes plat ni. Oma din ski cen tar CK13 na la zi se u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13. J. Z.

pri prav no sti, ka ko bi bi li sprem na uko li ko bu de pro gla {en pr vi ste pen. I rad ni ci „Grad skog ze le ni la“ ju ~e uju tru se od 6 ~a so va na la ze se na te re nu i na 27 lo ka ci ja za ~i ste sneg i po si pa ju so i ri zlu. - Tre nut no je an ga `o va no 84 rad ni ka, a ko ri sti se i de vet vo zi la me ha ni za ci je, od 32 ko li ko je na ras po la ga wu. Rad ni ci }e bi ti na te re nu sve dok to vre -

men ske pri li ke bu du uslo vqa va le, a po po tre bi }e mo an ga `o va ti i do dat nu me ha ni za ci ju - na veo je port pa rol Ivan No `i ni}. Iz ovog pred u ze }a pod se }a ju da je u wi ho voj nad le `no sti ~i {}e we sne ga na sta za ma u i oko par k o v a, na auto b u s kim sta ja li {ti ma u gra du i in du strij skoj zo ni, na 10 grad skih tr go va, tu su i pri la zi mo sto vi ma, ste pe ni {te i {et na sta za na tvr |a vi…

Rad ni ci i me ha ni za ci ja zim ske slu `be u “^i sto }i” su ne pre kid no na te re ni ma od pre kju ~e po pod ne.Rad ni ci i kom plet n a me h a n i z a c i j a zim s ke slu `be ju ~e su u 3 sa ta uju tru de taq no ra di li na ukla wa wu sne g a i ~i { }e w u pe { a~ k ih pre la za, pe {a~ kih sta za, tr go va i pla toa. - Slu `ba za iz no {e we sme }a je to kom ju tra ima la pro ble ma sa ula skom ka mi o na za od no {e we sme }a u uli ce na uz vi {e wi ma na srem skoj stra ni gra da, u ko ji ma ni je o~i {}en sneg sa ko lo vo za. Kan te za sme }e u tim uli ca ma }e bi ti is pra `we ne ~im se bu du ste kli uslo vi - na vo de u ovom pred u ze }u i ape lu ju na gra |a ne, kao i na pred u ze }a i vla sni ke po slov nih pro sto ra da is po {tu ju svo ju oba ve zu i uklo ne sneg is pred svo jih ula za. I osta le slu `be ra de svoj deo po sla, a ko mu nal na in spek ci ja i po li ci ja kon tro li {u da li se gra |a ni od no sno vla sni ci lo ka la pri dr `a va ju od lu ke o ~i {}e wu sne ga. Q. Na to {e vi} Fo to: S. [u {we vi} N. Sto ja no vi}

RE KON STRUK CI JA I IZ GRAD WA [KO LA I VR TI ]A U GRA DU

[ko lar ci ma ne }e bi ti te sno Pro {i re we ne ko li ko {ko la, dve no ve sport ske sa le, za vr {e tak iz grad we jed ne no ve {ko le i po ~e tak grad we no vog vr ti }a, iz me |u osta log, pla no vi su Upra ve za obra zo va we za 2011. go di nu. Ka da se ve }i deo bu xe ta za obra zo va we ot pi {e na Pred {kol sku usta no vu „Ra do sno de tiw stvo“, pre o sta lih tri de se tak od sto bi }e usme re no na pro je ka te u osnov nim {ko la ma, dok se re al no sma we we od no si na sred we {ko le u ko ji ma }e ove god ne Grad fi nan si ra ti sa mo te ku }a odr `a va wa. Ipak, ka ko je Upra va za obra zo va we bi la je dan od vred ni jih, ka da je re~ o kon ku ri sa wu s pro jek ti ma kod dru gih fon do va, Teh ni~ ka {ko la „Pa vle Sa vi}“ }e od nov ca iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa do bi ti no vu sa lu za fi zi~ ko. - Ove go di ne sle di na sta vak re a li za ci je pro jek ta kod Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke u ko jem No vi Sad do bi ja no vu {ko lu na Kli si i pro {i re we O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za“ i „Ko sta Trif ko vi}“. Na kon {to iz ra di mo pro je ka te i pri ba vi mo do zvo le za grad wu do }i }e do pot pi si va wa me mo ra du ma sa EIB, a po tom i do ras pi si va wa ten de ra, ko ji }e ra di ti Mi ni star stvo pro sve te – ob ja snio je \u ki}. Grad }e fi nan si ra ti na do grad wu Osnov ne {ko le „Do si tej Ob ra do vi}“, {to }e sa pro {i re wem O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za“ omo gu }i ti re {a va we pro ble ma

pre na se qe no sti {ko la na De te li na ri, na se qa ko je se po sled wih go di na naj vi {e iz gra di lo. Ka ko \u ki} na vo di, po sto ji `e qa i da se ura di ma kar jed na fa za grad we sport ske ha le za is tu re na ode qe wa {ko le na ^e ne ju.

ji na i Re pu bli ka, apli ci ra ti gde god je to mo gu }e, da se pri ba vi no vac za iz grad wu po fa za ma. - S ob zi rom na to da se re al no ni vo bu xet skih sred sta va za obra zo va we una zad dve tri go di ne ni je po ve }ao, ve} je zna ~aj no ma wi, ka da uzme mo u ob zir in fla ci ju, ipak mi slim da smo us pe li da odr `i mo vi sok ri tam ra do va, ~e mu je uve li ko do pri ne lo i to {to smo us pe li da do |e mo do odo bra va wa pro je ka ta iz dru gih iz vo ra – sma tra \u ki}. Do apri la bi tre ba lo da bu de zar {e na i {ko la „Mi lan Pe tro vi}“ na No vom na se qu, ~i ja je iz grad wa po ~e la pro {le go di ne. Po za vr {et ku grad we, na ja vqu je na{ sa go vor nik, po ~e }e ve li ka ak ci ja opre ma wa {ko le za ko ju }e

Pla ni ran vr ti} u Rad ni~ koj Ka da je re~ o Pred {kol skoj usta no vi „Ra do sno de tiw stvo“ naj ve }a in ve sti ci ja za 2011. go di nu bi }e, sem iz grad we cen tral ne ku hi we ko ja se fi nan si ra iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa, iz grad wa no vog vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci. \u ki} ka `e da }e ove go di ne mo }i da se za vr {i pro jek to va we i da se obez be di no vac za pr vu fa zu iz grad we. Ipak, cen tral no pi ta we ko je bi tre bao da se re {a va ove go di ne je, po mi {qe wu \u ki }a, ve za no za Mu zi~ ku {ko lu. Grad je obez be dio plac na Li ma nu tri, te se na da da }e mo }i da se obez be di no vac za pro jek to va we, na kon ~e ga }e svi ni voi vla sti, Grad, Po kra -

bi ti po treb na po mo} usta no va, in sti tu ci ja i po je di na ca, jer je za ovaj pro je kat po treb no oko 100 mi li o na di na ra. Me |u tim, iako je ide ja da {ko la otvo ri vra ta 1. sep te mra, \u ki}, ka ko ka `e, ne ma ilu zi ja da }e ona bi ti kom plet no opre mqe na. A. Vi da no vi}

Fo to: S. Mi le ti}

U KAR LO VA^ KOJ OP [TI NI

Zvo ni „ze le ni” te le fon Od 1. ja nu a ra ì te qi Srem skih Kar lo va ca ima ju pri li ku da pri ja ve eko lo {ke i ko mu nal ne pro ble me, te za tra è in for ma ci je iz tih obla sti na broj te le fo na 021/685-3040. Ta ko zva ni “ze le ni” te le fon uve den je u okvi ru pro jak ta priv bli à va wa gra |a na i lo kal ne vla sti, ko ji fi nan si ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u op {tin sku sa rad wu. Za po ~e tak, gra |a ni mo gu da po zo vu ovaj broj rad nim da ni -

ma od 8 do 13 sa ti, a kao ne zva ni~ no sa zna je mo, po sto ji mo gu} nost uvo |e wa de ùr sta va i na kon 13 ~a so va. Do sa da ni je bi lo pri ja va ugro à va wa ì vot ne sre di ne, ali su za be le è ni po zi vi u ko ji ma su gra |a ni tra ì li od nad le `nih u JKP „Be li lu” da oba ve ne ke po slo ve, kao {to su se ~a sta ba la ko ja pre te da ugro ze bez bed nost pro la zni ka, od no {e we so li za po si pa we ko lo vo za i sli~ no. Z. Ml.

VESTI Od po ne deq ka kar te za „Le gen de” Pro da ja ula zni ca za kon cert gru pe „Le gen de” po ~i we u po ne de qak, 24. ja nu a ra u SPC „Voj vo di na”. Ula zni ce }e mo }i da se ku pe na cen tral noj bla gaj ni u pri ze mqu objek ta sva kog da na od 12 do 20 ~a so va. Ce na ka ra ta za par ter iz no si 1.300, a za tri bi ne 1.100 di na ra. Kon cert se odr `a va 14. fe bru a ra u 20 ~a so va u Ma loj dvo ra ni Spen sa. A. J.

Raz me na zim ske opre me Raz me na zim ske opre me odr `a }e se da nas od 9 do 13 sa ti na Spen su. Kao i pret hod nih go di na raz me na }e se oba vqa ti na pla tou is pred Grad ske ka fa ne, a pro daj no me sto je bes plat no. N. R.

Iz lo `ba pla ka ta Iz lo `ba pla ka ta stu de na ta Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja bi }e otvo re na u sre du, 26. ja nu a ra, u 18 ~a so va, u ga le ri ji „NS no va”, fo a je Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Ovo je dru ga po re du iz lo `ba, a men tor pro jek ta je pro fe sor Do ru Bo si ok. A. J.

Kon cert Bo ri sa Ko va ~a u Si na go gi Kon cert voj vo |an skog kom po zi to ra, iz vo |a ~a i mul ti me di jal nog umet ni ka Bo ri sa Ko va ~a odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va, u Si na go gi. Pro gram se re a li zu je po vo dom auto ro vog naj no vi jeg al bu ma pod na zi vom “Cham ber mu sic”. Ula zni ce po ce ni od 500 di na ra mo gu se ku pi ti na ula zu u Si na go gu, dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta. T. L.

VOJVODINA/NOVISAD

subota22.januar2011.

c m y

ВИШЕ ОД 1.700 СРЕМАЦА ЧЕКА У РЕДУ ЗА ХЛЕБ

Оброци зависе од донатора Пи сци на при је му

При јем за ки кинд ске књи жев ни ке

КИ КИН ДА: Заменик председника кикиндске Општине Ми лош Ла ти но вић уприличио је јуче пријем за три кикиндска књижевника Ср ђа на Ср ди ћа, Ср ђа на Те ши на и Ми ћу Ву ји чи ћа. Ова три писца су имала успешну годину, издали су нове романе, док су књиге Срђана Срдића и Миће Вујичића ушле у ужи избор за доделу НИН-ове награде. -Осим Београда мислим да ниједан град у Србији није имао двојицу књижевника у тако еминентном друштву и да нису толико млади колико јесу, мислим да би направили и корак више. Важно је да су на најбољи и најлепши начин презентовали средину из које су потекли. Роман Срђана Тешина је у ужем избору за нагарду коју додељује Друштво књижевника Војводине за књигу године. Роман Срђана Срдића „Мртво поље“ налази се у конкернцији за „Виталову“ награду која је у

рангу респектабилних награда – рекао је Латиновић. - Нема ту ништа што би одредило неку књижевну школу, правац него се показује да на једном малом простору књижевност може да функционише из сасвим различитих, чак некад супотстављених перспектива и то је оно што се публици допало – истакао је Срђан Срдић.. Мића Вујичић, захваљујући на пријему, рекао је да су њих тројица поетички до ста различити, али да је важно што сви живе у истој општини и лепо сарађају. Однос према уметницима у Кикинди драстично се мења и то показује управо данашњи пријем, рекао је Срђан Тешин. Обраћа се већа пажња на индивидуу, појединца, ставароца. Сва тројица књжевника имају исту издавачку кућу „Стубови културе“ и добитници су Пекићеве стипендије. Романи кикиндских књижевника могу се купути у Културном центру. А.Ђ.

Промоција књиге НОВИ БЕЧЕЈ: Народна библиотека Нови Бечеј, организује у понедељак промоцију књиге „ Враћатете се док не научите“ астролога и регресотерапеута Божидара Поповића из Краљева. Промоција ће бити у Галерији Народне библиотеке, а почеће у 19 сати. М. К.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena: „Montevideo, Bog te video!” (15, 18 19, 21, 22), „Upoznajte male Fokerove”(13.45,15.45,17.45,19.45,21.45),„Megaum”(15.45),„Turista” (20.30,22.45),„Guliverovaputovawa”(13.30),„LetopisiNarnije:Putovawenamernikazore(17.30),„Tron”(20.00),„HariPoterirelikvijesmrti (13.15,16.00),„Zlatokosairazbojnik”(14.30,15.3016.30,18.30),„Grin hornet” (22.30), „Pri~a o igra~kama” (12.30), „Socijalna mre`a” (15.15, 17.50,20115.),„Paranormalnaaktivnost2”(22.15). Jadran:„^arobnisvetPajePatka„(18),„[i{awe”(19.45),„red„(21.30). Art bioskop „Vojvodina„ na Spensu: Filmski kaleidoskop Sergeja Parayanova„LegendaSuramsketvr|ave„(19).

PoZoRi[tA Pozori{te mladih malasala„Uspavanalepotica”(11),velikasala„Jare umleku”(20).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, „Vojvodina izme|u dva rata”, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Na ta li ja Vu jo vi}, Li dia Gr li}, Na ta li ja [o klo va~ ki- Sta ni~ kov, Ma ja Me sel xi ja i Ti ja na Ter zi} iz Novog Sada, Na ta {a Pe tro vi} iz Beo~ina, Je le na Ki{ iz Ba~kog Jarka, Ja sna Ha lup ko va iz Kulpina, Sta ni sla va Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke i Je le na Bo {ko vi}-Mar ti nen ko iz Beograda. DEÂKE: Mi wa Ko we vi}, Ga bri e la Ko tur, Bo ja na Ku la {i no vi}, Bo ri sla va Zla tar, Mir ja na ]u li brk i Ani fa Dur mi {i iz Novog Sada, Eri ka Fi ri} iz Koviqa, Je le na Do ki} iz Sremske Kamenice, Qi qa na Traj ko vi} iz ôrtanovaca, Na ta li ja Man di} iz Ba~kog Jarka, Zo ri ca Fa mi li} iz Obrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miroslava Blagoja Dostan - Jeleni} (1952) u 9.45 sati - ispra}aj, Anica Marina Mati} (1936) u 10.30 - urna, Isa Milete Popov (1925) u 11.15, Marija Antala @ivkov} (1944) u 12, Qiqana An|elka Mati} (1937) u 12.45 - urna, ^edomirka Borisava Niki} (1922) u 13.30, Branislav Jovana Ostoji} (1938) u 14.15 i Kata Marka Adamovi} (1931) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawene Du{anka Mihajla Novakov} (1929) u 11 sati, a \uja Lazara Radi{i} (1930) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Janko Pere Miqkovac (1938).

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У групи донатора који су тоПрема подацима Општинских од- ком протекле године помагали бора Црвеног Крста у Сремској сремачке народне кухиње, изМитровици, Инђији, Шиду, Руми двајају се, између осталих Влаи Старој Пазови, преко 1.700 да Републике Србије, ТелевизиСремца и ове године ће свој оброк ја „Б 92“ (акција „Храна за тражити на „народном казану“. све“), Министарство пољоприКао и лане, највећи број директ- вреде, као и Републичка и Поних кориника народне кухиње крајинска Дирекција за робне има у Сремској Митровици 450, резерве. С обзиром на чињеницу колико и Старој Пазови, у Руми да се највећи део новца добијен 396, Инђији 220, Шиду 200. Како наводе у сремскомитровачком Црвеном Крсту, број корисника националне кухиње из године у годину се повећава. Тако је 2009. године „на казану“ било 260, да би се до почетка ове године број попео на 450 корисника. Локалне самоуправе у Срему су, за потребе народне кухиње, у току протекле године, укупно издвојиле око 18 милиона динара и то: у Старој Пазови, пет милиона, у Сремској Митровици издвојено је 2,8 милиона, у Шиду милион, Руми, 4,8 Чекају храну из казана милиона, Инђији 3,78 од чега је према буџетској расподели потрошено 2,5 милиона динара. обично утроши на припремање Висина износа који је буџетом топлих оброка и друге материпредвиђен за народне кухиње за- јалне трошкове, ова помоћ је виси како од броја корисника, преко потребна. тако и од могућности локалних У програм народних кухиња власти. Секретар шидског Црве- може се укључити на основу ног Крста Ивица Јовић истиче процене стручњака Центра за сода шидска народна кухиња цијални рад. Ипак, Црвени Крст функционише без већих поте- је тај који, спрам својих могућшкоћа захваљујући разумевању ности, одлучује о томе да ли ће и сарадњи локалне самоуправе се укључења и спроводити. Некоја се, како наводи, огледа, не ретко, ово је оптерећавајућа само у директном одвајању кроз околност, с обзиром на чињенибуџет, него и кроз помоћ која се цу да често нема довољно средредовно даје, ако се за тим укаже става за све. Услед тога, како напотреба. помињу у сремскомитровачком

Црвеном Крсту, број евидентираних на жалост није и коначан број оних којима је овај вид помоћи потребан. У том смислу, предност имају старачка и самачка домаћинства, радно неспособни родитељи са децом, радно способни са више од двоје деце, пензионери са пензијама испод републичког нивоа, материјално угрожене поро-

DNEVNIK

Брже до фабрике у Вишњићеву

ШИД: Јуче су одборници СО Шид донели одлуку да се скрати чекање инвеститора на папирологију, везану за изградњу фабрике за рециклажу гума у Вишњићеву. Директор ЈКП стамбене услуге и грађевинско земљиште Зоран Семеновић је објаснио одборницима знаћај овакве одлуке, па су они њсвојим гласовима променили намену око 100 хектара пољопривредног земљишта у општини Вишњићево у грађевинско. Од те површине, нешто више од 47 хектара, за 23 милиона динара, купили су немачки инвеститори, фирма „Бертол – Симон - Фазеол енерџи“ који ће градити фабрику за рециклажу гума, а остало ће сачекати новог инвеститора. Вредност инвестиције је 135 милиона евра, а када фабрика буде готова, у њој ће се запослити од 140 до 200 радника. Канцеларија за инклузију Рома дала је препоруку да се ту запосле само Роми, али одборници се о томе још нису изјаснили. Д. С.

Рaсписан кон курс за 12 во лон те ра

дице без имовине, са више од двоје деце и друге најугроженије категорије. Док у митровачком Црвеном Крсту сматрају да ће се за потребе народне кухиње ове године морати издвојити више средстава него лане, у инђијском Црвеном Крсту пак истичу да проблема са намирницима неће бити, јер се јављају донатори, али им је новац неопходан за куповину зачина плаћање струје, грејање просторија где се испоручује храна, као и гориво за возило којим се храна транспортује. С. Лапчевић

РУ МА: Конкурс за пријем на стручно оспособљавање 12 младих, факултетски образованих волонтера у Општинској управи Општине Рума, званично је расписан јуче. Реч је о младим грађевинским инжењерима, еколозима, професорима енглеског језика и другим занимањима, којима ће, како истиче председник Скупштине Општине Ненад Боровић, унапредити рад сервиса грађана. Да подсетимо, румска локална самоуправа је још 2008. године примила факултетски образоване младе стручњаке, чиме су успостављени чвршћи контакти са Европском Унијом, који су резултирали добијањем средстава усмерених ка едукацији младих волонтера који ће по истеку расписаног конкурса почети да радe. С. Л.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-103, zapotro{a~e 423-712 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-021 Me|umesnaautobuskastanica Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

tAKSi Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik БЕЗ ПО СЛА СКО РО ПЕ ТИ НА ОП ШТИ НЕ

Не ак тив ни ски ну ти са еви ден ци је ВР БАС: Крај 2010. године на евиденцији Националне службе за запошљавање у Врбасу дочекало је 7.282 лица, међу којима је било 3.817 жена, при чему је током претходне године остварено 1.904 запослења, што је за око 250 више него 2009. године. Према речима шефа НСЗ у Врбасу Го ра на Ка лу ђе ро ви ћа, крајем 2009. године на евиденцији службе се водило преко осам хиљада лица, док је тај број у децембру 2010. године смањен за скоро 1.000. - Нажалост, то није последица експанзије нових радних места и запо слења већ више сређивања евиденције назапослених, са циљем да се утврди стваран број незапослених у општини Врбас. Наиме, са евиденције се скидају лица која нису активно тражила посао и према неким проценама и подацима којима располажемо у служби од укупног броја незапослених у овом тренутку две трећине грађана са наше евиденције заиста активно тражи посао, док су остали потпуно незаинтересовани, или се повремено јављају у службу у потрази за запослењем, или да се пак пријаве за неки од наших програма - рекао је Калуђеровић.

Он истакао да ће НЗС у Врбасу у 2011. години на располагању имати око 10 милиона динара намењених програмима запошљавања од при чему ће пет милиона обезбедити општина Врбас, а других пет Министарство економије и регионалног развоја. - Уколико се остваре ова средства у пуном износу, очекујемо запошљавање или доквалификацију и преквалификацију за око 70 лица - каже Калуђеровић, који је покренуо иницијативу да у сарадњи са НСЗ и администрацијама у општинама Кула и Србобран, организује заједничке сајмове запошљавања. - Средства за самозапошљавање највише користе мали предузетници. Било би добро да са овим програмом упоредо организујемо сајам запошљавања и сајам предузетништва и занатске делатности, где се видело која врста делатности има прођу на тржишту. На њима може доћи до удруживања, нових пословних идеја, како би програми самозапошљавања имали трајни карактер и довели до коначног решавања проблема незапослености за појединца који се одлучи на овај корак - рекао је Калуђеровић. Н. Пер ко вић

Во да на ди ре до прагова

У СЕ ЛИ МА КИ КИНД СКЕ ОП ШТИ НЕ КРИ ТИЧ НО ЗБОГ ПО ПЛА ВЕ

Жи вот у по лу сру ше ним ку ћа ма КИ КИН ДА: Десетак породица из Башаида, Банатске Тополе и Руског Села иселило се из својих кућа које су у критичном стању због велике количина воде. На терену се санирају штете, тако да ће у Башаиду, Сајану и Иђошу биће пресечени путеви, а у осталим местима прокопавају се канали који ће одвести вишак воде. Председници месних заједница састали су се јуче са члановима Општинског већа Бра ни сла вом Чо ла ком и Имре ом Ка бо ком и директорицом Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“ Еди том Див ко вић, како би се договорили о санирању штета насталих поплавама. Најкритичније је у Башаиду где је урушено десетак кућа. Једна мештанка, чија се кућа срушила, смештена је у Дом старих, док остали покушавају да санирају насталу штету. - Неколико породица борави у деловима кућа који нису урушени, а неки су се привремено сместили код родбине. Има још кућа које су склоне паду и урадићемо све што је у нашој моћи да помогнемо. Једна кућа је пала у Мокрину, док је у Руском Селу једна породица исељена, а урушено је неколико кућа рекао је Бранислав Чолак.

У Башаиду ће бити пресечен магистрални пут М-24, ради отицања вишка воде. У Сајану ће такође бити пресечен пут, а биће очишћени и критични пропусти - Руско Село је најугроженије. У двема улицама очистићемо уличне канале и спојити са каналом који ће одветси вишак воде – објашњава Чолак. - У Банатској Тополи најкритичније је између Београдске и улице Ослобођења, као и у улици Петефи Шандора. Баште и окућнице су под водом, а како водостај расте, може се догодити да вода уђе у куће. У овом делу села канали су уређени летос, али вода је поново надошла. У Иђошу су две критичне тачке. Једна је иза гробља, где ће бити пресечен пут, а проблем решавамо и на парцели породице Милеуснић. У Банатском Великом Селу биће уређена два пропуста, јер у баштама има воде. Средства за санације и неопходне радове обезбеђена су из буџета општине Кикинда, са ставке намењене месним заједницама, као и из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, с обзиром на т да је свака месна заједница добила око два милиона за пројекте одводњавања. А.Ђу ран

Ин ђиј ским сти пен ди сти ма по 15.000 ди на ра

ИН ЂИ ЈА: Према одлуци председника општине Инђија Го ра на Је ши ћа, износ стипендија које се месечно додељују најбољим студентима ове сремске општине, са досадашњих 13.500 динара, биће у овој години повећан на 15.000. динара. И до сада су стипендије које је инђијска општина додељивала својим студентима биле највеће у Србији, а ово је једанаеста генерација студената која ће, за свој успех, добијати новчану надокнаду. Ове године, могућност да оствари стипендију имаће 50

студената који живе на територији Општине Инђија и који у свом студирању постижу најбоље резултате. Стипендија се исплаћује током десет месеци, тако да је укупни износ који ће сваки студент добити 150.000 динара. И поред конкурса расписаног за 50 стипендиста, одлуком председника општине, прошле године је чак 88 студената, са просечом оценом изнад 8,5 добило новчану надокнаду. До сада, студенстске стипендије општине Инђија, добило је укупно 406 студената. С. Л.

subota22.januar2011.

ПОТ ПИ САН УГО ВОР О ГА СИ ФИ КА ЦИ ЈИ ОП ШТИ НЕ БАЧ

При кључ ци на кре дит БАЧ: Генерални директор „Србијагаса“ Ду шан Ба ја то вић и председник општине Бач То ми слав Бо гу но вић потписали су јуче уговор о гасификацији те јужнобачке општине, вредан 6,5 милиона евра. Гасификацијом Ба-

половине 2012. године, казао је Бајатовић и додао да је за довођеwе гаса до те општине потребно додатних 10 милиона евра, тако да ће целокупна вредност тог посла износити око 16,5 милиона евра. Бајатовић је најавио да ће

Без по ску пље ња гаса? Генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић изјавио је јуче у Бачу да то јавно предузеће, заједно са Владом Србије, настоји да нађе решење да у земљи не дође до поскупљења гаса. - Евентуално поскупљење гаса зависиће од кретања курса динара у односу на долар - рекао је Бајатовић новинарима, после потписивања уговора за гасификацију општине Бач. ча биће завршен гасни прстен, који обухвата и Бачку Паланку, Оxаке и Апатин. Гасификација општине Бач требало би да буде завршена до

радови почети чим временски услови то дозволе и биће извођени у три фазе. Биће гасификована читава општина Бач, заједно са насељеним ме стима, одно сно

С пот пи си ва ња уго во ра о га си фи ка ци ји

укупно око 6.000 домаћинстава и индустријских субјеката. Бајатовић је рекао да ће за домаћинства која желе да се прикључе на гасну мрежу бити обезбеђен кредит за финасирање прикључка на три године и напоменуо да ће цена прикључка износити 650 евра.

ВЛА СНИ ЦИ И ДИ РЕК ТО РИ ТУ ЖЕ ПРЕД СТАВ НИ КЕ РАД НИ КА

Син ди кал ни ли де ри на оп ту же нич кој клу пи

ЗРЕ Њ А Н ИН: Власницима и директорима зрењанинских предузећа осладило се да туже радничке лидере па је након Ми те Ли си це, некадашњег вође штрајкача у „Шинвозу”, на оптуженичку клупу овдашњег суда ове недеље требало да седне и вођа протеста у Индустрији меса БЕК и одборница у Скупштини града Ми ле на Пр сто је вић. Кривичну пријаву против ње поднео је генерални директор посрнуле месне индустрије Жар ко Ми ли дра го вић, сматрајући да је Прстојевићева својим понашањем и изјавама допринела негатив-

незаинтересовани да улажу у фабрике и наставе са производњом – прокоментарисао је Малешев. Прво од суђења против зрењанинских синдикалних вођа везано је за „Шинвоз”. Радничког лидера Миту Лисицу због клевете и увреде тужили су већински власник фирме за ремонт шинских возила Не бој ша Ив ко вић и некадашњи директор Дра ган Јеф то вић, тврдећи да је Лисица јавно износио бројне неистине о фабрици током њене приватизације.

Уно ше ње стра ха ме ђу рад ни ке Ми ле на Пр сто је вић

Ми та Ли си ца

ној слици о овој компанији. Милидраговић је тужио и регионални лист „Зрењанин”, због текста који је објавио 2009. године а у

коме је указано на неуспелу реорганизацију БЕК-а и у ком је цитирана изјава тужене Милене Прстојевић. Међутим, овонедељно прво рочиште је одложено због изненадне болести тужитеља, који је о томе обавестио суд телеграмом уочи самог суђења. Председник Већа савеза само сталних синдиката Мир ко Ма ле шев оценио је да се у оваквим случајевима ради о покушају застрашивања радника, јер када се то дешава синдикалним вођама, „шта онда обични пролетери могу да очекују”. - Све указује на то да ће нове газде тужити многе синдикалне лидере који су указивали на пропусте у приватизацији. У Зрењанину је ситуација јасна - у мноштву приватизованих фирми власници су

Мирко Малешев је указао и да је радницима скробаре ИПОК запрећено подношењем кривичних пријава јер су недавно својим телима покушали да зауставе пленидбу имовине фабрике. - Иако је делегација града тог дана била у Београду на преговорима са надлежнима, како би се решило покретање производње у ИПОК-у, судски извршитељи су дошли са налогом да уђу фабрику и заплене имовину на име потраживања поверилаца. Сматрамо да је све ово што се дешава само уношење страха међу раднике – објашњава Малешев. Као сведок одбране у овом предмету пре месец дана појавила се председница Савета за борбу против корупције Ве ри ца Ба раћ. Она је тада најавила да ће поднети кривичне пријаве против одговорних лица због кршења закона, злоупотребе у приватизацији и намерног изазивања стечаја у „Шинвозу”. Ж. Ба ла бан

Смо тра ства ра ла штва че ти ри се ла КУ ПУ СИ НА: Традиционални „Четворо спрег“, манифе стација четири села - Свилојева, Богојева, Купусине и Дорослова завршава се данас у Купусини, програмом који припремају аматери из ових села. На овогодишњој манифестацији, која се одржава по 43. пут, учествује око 150 чланова културно-уметничких друштава из поменутих села, а сви они настоје да покажу шта су све током протекле године радили и припремили. Осим фолкорних секција, у програму су уче ствовали и чланови драмских, рецитаторских и других секција, које показују оно што су урадили. Домаћини су купусинско КУД „Пете фи Шандор“, КУД „Мориц Жигмонд“ из Доро слова, КУД „Арањи Јанош“ из Богојева, а протелог викенда је домаћин био КУД „Јожеф Атила“ из Свилојева. Ј. П.

Мла ди по ка за ли шта зна ју

Пројекат ће бити реализован у сарадњи са старешким партнером предузећем „Гасинвест“. Председник општине Бач Томислав Богуновић је рекао да је завршена комплетна пројектна документација за гасификацију и да радови могу да почну. М. Су џум

VESTI По мо ћ по ро ди ља ма ЗРЕ ЊА НИН: На основу одлуке коју су одборници Скупштине града Зрењанина једногласно усвојили почетком децембра прошле године, из градског буџета је почела исплата једнократне новчане помоћи мајкама за прворођено, другорођено и трећерођено дете у износу од по 30.000 динара. Локална самоуправа је позвала родитеље да на време пријаве новорођену децу како би средства била што пре уплаћена. Исплата је редовна и обавља се сваког понедељка. „Право на једнократну помоћ могу да остваре породице у којима бар један од родитеља има пребивалиште на подручју града Зрењанина дуже од годину дана од дана рођења детета”, поручују из Градске управе и подсећају да је на снази и одлука на основу које родитељи у Апотеци Зрењанин добијају поклон пакет у вредности од 5.000 динара. Ж. Б.

Кон курс за Фе сти вал по е зи је

ВР БАС: Савет Фестивала поезије младих расписао је конкурс за све младе песнике из Републике Србије и региона за учешће на традиционалном врбаском фестивалу, који ће се током маја по 43. пут одржати у Врбасу. Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости. Они су обавезни да Савету фестивала и стручном жирију доставе циклус од 10 необјављених песама, на српском или неком од језика националних заједница (са преводом на српски је зик). Пе сме умножене у по четири примерка и потписане шифром, са решењем шифре у посебном коверту, треба доставити најкасније до 1. априла, на адресу: Народна библиотека „Данило Киш“, Фестивал поезије младих, Маршала Тита 87, 21460 Врбас. Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 43. Фестивалу поезије младих. Као и увек, најбољи песници ће бити награђени, а главна награда је штампање књиге. Н. П.

Про ду жен рок за су ве нир

СУ БО ТИ ЦА: Због великог интересовања грађана, Туристичка организација града Суботице је одлучила да се рок за пријаву и предају узорака сувенира за Конкурс избора сувенира града Суботице, продужи до 1. марта ове године. Овим продузетком рока за пријаву, Туристичка организација града Суботице излази у сусрет захтевима заинтересованих, а у циљу обезбеђивања већег избора предлога који би задовољили захтеве туристичког тржишта, а истовремено били одраз традиције, културе, историјске и материјалне баштине града Суботице и околине. У Туристицкој организацији града Суботице наглашавају да би сувенири требало да буду рађени по еколошким стандардима и да се на тај начин патентирају. Све појединости Конкурса, налазе се на званичним сајтовима Туристичке организације града Суботице, www.visitsubotica.rs i www.palic.rs . Х. В.

crna hronika

subota22.januar2011.

dnevnik

MI NI STAR STVO PRAV DE JU ^E UPU TI LO ZAH TEV VLA STI MA U SA RA JE VU

Sr bi ja od BiH za tra `i la iz ru ~e we Pur de Mi ni star stvo prav de Sr bi je upu t i l o je ju ~ e vla s ti m a BiH zah tev za iz ru ~e we Ti ho mi ra Pur de, ko ji je 5. ja nu a ra uhap {en u toj dr `a vi po po ter n i c i srp s kog In t er p o l a, iz ja vi la je Ta nju gu mi ni star ka Sne za na Ma lo vi}. Ona je pod se ti la da je Hr vat ska pre kju ~e, na k on raz m a t ra w a spi s a pred me ta i do ka za, zva ni~ no sa o p { ti l a da ne } e tra ` i t i Pur di no iz ru ~e we i ustu pa we do k a z a od srp s kog Tu ` i l a {tva za rat n e zlo ~ i n e ko j e pro tiv we ga vo di is tra gu zbog rat n ih zlo ~ i n a u Vu k o v a r u 1991. go di ne. Mi ni star ka Ma lo vi} je iz ra zi la o~e ki va we da }e bo san ske

vla sti u naj sko ri je vre me po zi tiv no od go vo ri ti na zah tev Sr bi je, ima ju }i u vi du te `i nu kri vi~ nog de la za ko je se te re ti. Pra vo sud ni or ga ni BiH pro du `i li su ju ~e pri tvor Pur di za jo{ 22 da na, ta ko da bi do 14. fe bru a ra tre ba lo da se o~e ku je od lu ka o srp skom zah te vu za iz ru ~e we. „Pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na je na {a oba ve za i du `nost jer je utvr |i va we isti ne i pro ce su i ra we od go vor nih za zlo ~i ne pred u slov za us po sta vqe we po mi re wa u re gi o nu”, re kla je Ma lo vi} i po ru ~i la da „isti nu du gu je mo `r tva ma i wi ho vim po ro di ca ma”.

„KAR LO VA^ KI LIST” POD NEO @AL BU APE LA CI O NOM SU DU U NO VOM SA DU

U pre su di za ne ma re ne o~i te ~i we ni ce Ape la ci o nom su du u No vom Sa du glav ni i od go vor ni ured nik „Kar lo va~ kog li sta” Bra ni slav San ~a nin po de no je ju ~e `al bu na pre su du no vo sad skog Vi {eg su da, ko ja zbog iz re ~e ne nov ~a ne ka zne pred sta vqa pret wu za da qe po sto ja we tog je di nog in for ma tiv nog gla si la u Srem skim Kar lov ci ma. Zbog iz ve {ta ja o na pa du rad ni ka obez be |e wa Sa ve Pa vlo vi }a na za me ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci i sa vet ni ka za fi nan sij sko-ma te ri jal ne po slo ve u Ju `no ba~ kom uprav nom oku ru gu Go ra na Sa vi }a 31. mar ta

Bra ni slav San ~a nin

2009. go di ne, kao i zbog ob ja vqi va wa fo to gra fi je tu `i te qa Pa vlo vi }a, iako je ob ja vqe na i fo to gra fi ja dru gog u~e sni ka su ko ba, re dak ci ja tog li -

pod neo zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. – Vi {i sud je u obra zlo è wu pre su de na veo da „Kar lo va~ ki list” ni je do ka zao po sto ja we su ko ba – ka è San ~a nin, i do da je da ni je na no vi na ri ma da do ka zu ju ono {to je po li ci ja ve} ura di la. – To je raz log {to smo pri lo ì li taj do kaz iz MUP-a do bi jen pre ku ju ~e. Ta ko |e smo od kar lo va~ ke op {ti ne do bi li po tvr du da je Go ran Sa vi} na funk ci ji za me ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne bio i u vre me ka da se na pad do go dio. Su {ti na je u to me da je „Kar lo va~ ki list„ pi sao o tom do ga |a ju is kqu ~i vo zbog ~i we ni ce da je je dan od u~e sni ka no si lac dr àv ne funk ci je. Za bri wa va ju }e je i to {to sud tre ti ra se di {te Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga kao „pri vat no me sto”. Dru gi deo pre su de, po {to se ona sa sto ji iz dva de la, od no si se na ob ja vqi va we fo to gra fi je. – Pa vlo vi }e vu fo to gra fi ju, ob ja vqe nu u iz ve {ta ju o tom do ga |a ju, pr vi put smo ob ja vi li u ma ju 2008. go di ne za po tre be pred sta vqa wa kan di da ta za po sla ni ka u Skup {ti ni AP Voj vo di ne, po {to je on kao ~lan DSS-a u Srem skim Kar lovc ma bio kan di dat za tu funk ci ju – pri ~a San ~a nin. – Je da na est me se ci od iz bo ra, ka da mu je fo to gra fi ja, za ko ju po sto ji we go va sa gla snost za neo gra ni ~e no ko ri {}e we, ob ja vqe na dru gi put, on pod no si tu `bu. San ~a nin je uve ren u to da }e pre su da bi ti po ni {te na zbog broj nih pro pu sta i za ne ma ri va -

Po dr {ka ko le ga i no vi nar skih udru è wa No vi nar ska udru è wa pro te sto va la su zbog pre su de „Kar lo va~ kom li stu”, me |u pr vi ma Ne za vi sno udru è we no vi na ra Sr bi je (NUNS) i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne (NDNV). U sa op {te wu, ova dva udru è wa na vo de da pre su du po sma tra ju „kao jo{ je dan atak na me dij ske slo bo de, ali se ipak na da ju da }e na vi {em ni vou, od no sno na Ape la ci o nom su du – bi ti po ni {te na!„ sta ka `we na je s ukup no 400.000 di na ra, a du `na je i da pla ti tro {ko ve par ni~ nog po stup ka od 84.600 di na ra. Po San ~a ni no vim re ~i ma, po toj pre su di Vi {eg su da, fi zi~ kog su ko ba iz me |u Sa ve Pa lo vi }a i Go ra na Sa vi }a, o ko jem je „Kar lo va~ ki list”, kao i dru gi me di ji, iz ve {ta vao – ni je ni bi lo! Za to smo, ka è San ~a nin, uz àl bu pri lo ì li i do kaz MUP-a da je do fi zi~ kog na pa da Pa vlo vi }a na Sa vi }a ipak do {lo tog 31. mar ta 2009. go di ne u se di {tu Ju `no ba~ kog okru ga, te da je MUP Pre kr {aj nom su du

wa o~i gled nih do ka za. We go vo uve re we te me qi se na sud skoj prak si ape la ci o nih su do va. – Sla èm se s ko le ga ma ko ji uka zu ju na neo p hod nost da su do vi u Sr bi ji or ga ni zu ju edu ka ci je za pri me nu me dij skog pra va, ko je }e pre sve ga uva à va ti Evrop sku kon ven ci ju o qud skim pra vi ma – is ti ~e San ~a nin. – Ova kvo na ka rad no i sa mo voq no tu ma ~e we mo è pro iz ve sti ne sa gle di ve po sle di ce pri li kom sva kog na red nog iz ve {ta va wa o po ja va ma, do ga |a ji ma i li~ no sti ma, o ko ji ma jav nost ima oprav dan in te res da bu de oba ve {te na. Z. Ml.

Ma lo vi} je uka za la da je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne utvr di lo da po sto ji do vo qan ste pen sum we ko ji uka zu je da je Pur da po ~i nio rat ni zlo ~in za ko ji se te re ti.

iz Hr vat ske, ju ~e sa slu {an Ti ho mir Pur da, ko ji je od bio da da iz ja vu i od lu ~io da se bra ni }u ta wem. „Pur da je iz pri tvo ra u Ze ni ci, gde se na la zi od 5. ja nu a ra

Pra vo sud ni or ga ni BiH pro du `i li su ju ~e pri tvor Pur di za jo{ 22 da na, ta ko da se do 14. fe bru a ra o~e ku je od lu ka o srp skom zah te vu za iz ru ~e we „Si gur na sam da }e srp sko pra vo su |e, kao i do sa da, pro fe si o nal no po stu pa ti u ovom pred me tu ka ko bi se utvr di la isti na”, na gla si la je ona. U Tu `i la {tvu BiH je, po sle zah te va

do ve den u Sa ra je vo ka ko bi na zah tev dr `av nog tu `i la {tva Hr vat ske dao is kaz po op tu `ba ma za rat ni zlo ~in ko ji ma ga te re ti Sr bi ja, ali se od bra na su prot sta vi la da va wu ta kvog is -

ka za s ob zi rom na od lu ku hr vat skog pra vo su |a da ne }e tra ì ti Pur di no iz ru ~e we jer ne po sto je osno ve za we go vo kri vi~ no go we we”, re kla je no vi na ri ma u Sa ra je vu we gov advo kat Ana Pri mo rac. Od bra na je na ja vi la da }e ulo ì ti àl bu na od lu ku Su da BiH da se Pur di pro du ì eks tra di ci o ni pri tvor za jo{ 22 da na, do mak si mal nog ro ka od 40 da na. Pur da je pri ve den na sa slu {a we u Tu ì la {tvo BiH po stu pa ju }i po zah te vu za prav nu po mo}, pri sti glom iz dr àv nog tu ì la {tva Hr vat ske. On je, u pri su stvu we go ve advo ka ti ce, iz ja vio da ne è li da ti

is kaz na okol no sti ko je je u zah te vu od 19. ja nu a ra ove go di ne do sta vi lo hr vat sko dr àv no tu ì la {tvo. U skla du s Me mo ran du mom o sa r ad w i, po s le pri vo |e wa i is pi ti va wa osum wi ~e nog, do ku men ta ci ja o na ve de nom }e bi ti do sta vqe na dr àv nom tu ì la {tvu Hr vat ske, sa op {ti lo je Tu ì la {tvo BiH. Ce li da qi po stu pak ve zan za zah te ve za eks tra di ci ju u nad le `no sti je Su da BiH. Osim Pur de, ko ji je hr vat ski dr à vqa nin, za isti zlo ~in u Vu ko va ru is tra ga se vo di pro tiv jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih, za wi ma je zbog bek stva, ta ko |e, ras pi sa na po ter ni ca.

ZBOG ZLO ^I NA NAD SRP SKIM CI VI LI MA NA KO SO VU 1999. GO DI NE

Gwi lan skoj gru pi 101 go di na za tvo ra Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du osu di lo je ju ~e de ve to ri cu pri pad ni ka gwi lan ske gru pe Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va na ukup no 101 go di nu za tvo ra jer je utvr |e no da su od go vor ni za zlo ~i ne nad srp skim ci vi li ma u Gwi la nu 1999. go di ne.

deq ka ja vqa ju u po li cij sku sta ni cu u Pre {e vu. Osta lim okri vqe ni ma je pro du `en pri tvor i oni }e bi ti upu }e ni na iz vr {a va we ka zne po sle pra vo sna `no sti pre su de. Obra zla `u }i pre su du, su di ja Ni ko li}-Ga ro ti} re kla je da je sud pri hva tio is ka ze dve za {ti -

Rok za àl bu Ape la ci o nom su du 30 da na To kom pre tre sa sa slu {a no je 39 sve do ka, a sa slu {a we sve do ka sa rad ni ka tra ja lo je ~ak 11 da na. U Tu ì la {tvu ka ù da to naj bo qe opi su je kom pli ko va nost pro ce sa i do da ju da se ne ba ve se po li ti kom i da va wem po li ti~ kih oce na. „Pr vo da na gla sim da je su |e we vo |e no u skla du sa svet skim i evrop skim stan dar di ma. O sa moj pre su di }e mo se iz ja sni ti na kon {to do bi je mo wen pi sme ni ot pra vak. @e li mo da ka è mo da ni jed na `r tva ne sme bi ti za bo ra vqe na i da u slu ~a ju ovog tu ì la {tva na ci o nal nost ni je va `na, mi }e mo to pro ce su i ra ti”, ka è, port pa rol Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}. Advo ka ti od bra ne ve} na ja vqu ju àl bu na iz re ~e nu ka znu, uz tvrd wu da je pre su da do ne ta bez do ka za ume sto ko jih su ko ri {}e ne sa mo iz ja ve sve do ka. Po seb ne za mer ke ima ju na ulo gu sve do ka sa rad ni ka za ko ga tvr de da mu se ne mo è ve ro va ti. „Da je ovaj pred met su |en u Pri {ti ni bi la bi oslo ba |a ju }a pre su da, ov de je pot pu no nor mal no da je do ne ta jed na po li ti~ ka pre su da ko ja slu ì dnev no po li ti~ kim po tre ba ma. Na rav no da }e mo se à li ti i ako Ape la ci o ni sud od i gra za ko ni tu ulo gu su da za ko na bi }e usvo je na 100 po sto mo ja àl ba”, ka è Ili ja Ra du lo vi}, advo kat Ah me ta i Na zi fa Ha sa ni ja. Po li ti~ ki pred stav ni ci Al ba na ca s ju ga Sr bi je ne ve ru ju pra vo su |u svo je ze mqe i tvr de da je sud bio pod uti ca jem po li ti ke. „Mi sma tra mo da je ovaj mo ni tra ni po li ti~ ki pro ces. Si gur no je pri ti sak od re |e nih me di ja u Be o gra du, pri ti sak po li ti ke da se ujed na ~a va kri mi nal ko ji je ura |en za vre me ra ta na Ko so vu”, ka è Rag mi Mu sta fa, gra do na ~el nik Pre {e va. Rok za àl bu Ape la ci o nom su du na pre su du je 30 da na.

U NA PU [TE NOM OBJEK TU „@E LE ZNI CE” U KRA GU JEV CU

Pro na |e no ugqe ni sa no te lo

Ugqe ni sa no te lo mu {ke oso be pro na |e no je pri li kom ga {e wa po `a ra u na pu {te nom objek tu jav nog pred u ze }a „@e le zni ce Sr bi je” u Uli ci voj vo de Ste pe u Kra gu jev cu, sa op {ti la je ju ~e kra gu je va~ ka po li ci ja. U sa op {te wu se na vo di da je ugqe ni sa no te lo, na ~i joj iden ti fi ka ci ji se jo{ ra di, pro na |e no prek si no} oko 17.20 ~a so va i is -

rad we iz vr {i li s umi {qa jem, do da ju }i da su ih pred u zi ma li s ci qem da pro te ra ju Sr be s Ko so va. Sud je uva `io i is kaz sve do kasa rad ni ka „Bo `u ra 50”, iz ~i jeg sve do ~e wa je utvr |e no na ko ji na ~in su pri pad ni ci gwi lan ske gru pe po stu pi li pre ma ci vi li ma

Rod bi na i pri ja te qi op tu `e nih ~e ka ju iz ri ca we pre su de

Hap {e we „gwi la na ca” (ar hiv ski sni mak)

Pred sed ni ca Sud skog ve }a Sne `a na Ni ko li}-Ga ro ti} na ve la je da su oni od ju na do kra ja sep tem bra 1999. go di ne na te ri to ri ji Gwi la na u~e stvo va li u pa qe wu ku }a, pro tiv prav nom za tva ra wu i mu ~e wu ve }eg bro ja ci vi la srp ske, ne al ban ske i al ban ske na ci o nal no sti, usled ~e ga su ubi li naj a ma we 32 ci vi la. Dru gi N. N. pri pad ni ci OVKa su u na ve de nom pe ri o du pred u zi ma li rad we ko je su ima le za po sle di cu smrt 80 ci vi la srp ske i ne al ban ske na ci o nal no sti, a u~e stvo va li su i u ne za ko ni tom za tva ra wu 153 ci vi la, ko ji su po tom pu {te ni. Na po 15 go di na za tvo ra osu |e ni su Sa met Haj dar, Se li mon Sa di ku i Agu{ Me me {i, na po de set go di na za tvo ra osu |e ni su Na zif Ha sa ni, Ah met Ha sa ni, Fa ton Haj da ri i Bu rim Fa zli ju, a osam go di na do bi li su Fe rat Haj da ri i Kam ber Sa hi ti. Ah me tu i Na zi fu Ha sa ni ju, Haj da ri ju, Sa hi ti ju i Fa zli juu sud sko ve }e je uki nu lo pri tvor pred No vu go di nu, ali im je ju ~e od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa me sta bo rav ka u Pre {e vu, a u oba ve zi su i da se sva kog po ne -

}e ne sve do ki we, ko je su op tu `e ni tu kli, mu ~i li i si lo va li u sred wo {kol skom In ter na tu u Gwi la nu. Sve do ki we su ju nu 1999. go di ne pu {te ne, a tom pri li kom pri pad ni ci gwi lan ske gru pe re kli su im da po ru ~e Sr bi ma „da }e pro }i go re ne go wih dve”. Su di ja je ka za la da su okri vqe ni sve

tra `ni su di ja Vi {eg su da na lo `io je ob duk ci ju da bi se utvr dio uzrok smr ti. Uvi |a jem, ko ji su iz vr {i li pri pad ni ci Po li cij ske upra ve i Upra ve za van red ne si tu a ci je u Kra g u j ev c u, utvr | e n o je da je uzrok po `a ra ne is prav nost im pro vi zo va nog elek tri~ nog grej nog te la, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

srp skog i ne al ban skog sta nov ni {tva, a we go va pri ~a pot kre pqe na je is ka zi ma o{te }e nih i wi ho ve rod bi ne. Su di ja je pod se ti la na to da je su |e we po ~e lo u sep tem bru 2009. go di ne, a da je to kom glav nog pre tre sa sa slu {a no 39 sve do ka. Pre ci zi ra nom op tu `ni com od 16. no vem bra 2010. go di ne, po stu pak je raz dvo jen pro tiv pri pad ni ka gwi lan ske gru pe ko ji su u bek stvu – Fa zli je Aj da ri ja, Re xe pa Ali je, [a }i ra [a }i ri ja, [ef ke ta Mu sli jua, Fa di ka Ali je, Idri za Ali je, [em si ja Nu hi jua i Ra ma da na Ha li mi ja. Aj da ri, Ali ji i [a }i ri su, po op tu `ni ci, kao sta re {i ne gwi lan ske je di ni ce OVK-a, na re |i va li osta lim pri pad ni ci ma je di ni ce da hap se Sr be i za tva ra ju ih u po drum ske pro sto ri je sred wo {kol skog In ter na ta u Gwi la nu, gde su im kqe {ti ma ~u pa li nok te, uba da li je zi ke no `em, za ku ca va li upa qa~ u lo ba wu, da vi li ih ke som i `i ca ma. Da bi pri kri li zlo ~in, te la su se kli na ko ma de, po tom ih sta vqa li u xa ko ve i uba ci va li u kon tej ne re po red In ter na ta, ili ba ca li u Li vo~ ko je ze ro. (Ta njug)

U SE LU DRE @NI CA, KOD BU JA NOV CA

Te lo mu {kar ca u ba ze nu ot pad nih vo da Be `i vot no te lo Vla di mi ra ]ur ko vi }a (57) pro na |e no je u otvo re nom ba ze nu Fa bri ke ot pad nih vo da u na se qu Dre `ni ca ne da le ko od Bu ja nov ca i pret po sta vqa se da je u pi ta wu sa mo u bi stvo, iz ja vi la je ju ~e is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Vra wu. Su di ja Na da ^o vi} re kla da je je dan rad nik pro na {ao te lo pre kju ~e, u ra nim ju tar wim sa ti ma.

„Po sle is tra ge i ob duk ci je, utvr |e no je da je re~ o Vla di mi ru ]ur ko vi }u iz Bu ja nov ca i da je smrt na stu pi la iz me |u 19. i 20. ja nu a ra”, ka za la je su di ja ^o vi}. Ona je ob ja sni la da je u ovom slu ~ a j u naj v e r o v at n i j e re~ o sa mo u bi stvu, po {to na te lu po koj ni ka ni je bi lo ni ka kvih tra go va na si qa. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota22.januar2011.

NO VO SA \A NIN OSUM WI ^EN ZA NA SI QE U PO RO DI CI

Pretio majci i bratu Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv No vo sa |a ni na Go ra na G. (1977), zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la na si qe u po ro di ci i neo vla {}e no dr `a we opoj ne dro ge. Pre ma ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, Go ran G. se te re ti da je, u pe ri o du od 1. no vem bra do 19. de cem bra, u vi {e na vra ta i uz pret wu no `em od svo je maj ke

zah te vao no vac, a pre tio je i bra tu, ta ko |e zah te va ju }i no vac i op tu ù ju }i ga da stan u ko me ì vi pri pa da we mu. Po li ci ja je kod osum wi ~e nog pro na {la no`, a pre tre som sta na, u ko me je osum wi ~e ni ì veo za jed no s maj kom, po li ci ja je, u Go ra no voj so bi, pro na {la ve }i broj ta ble ta, za ko je se sum we da se na la ze na li sti opoj nih dro ga. E. D.

LA NE MA WE NE SRE ]A NA PU TE VI MA SRE MA

Najkriti~niji jul i avgust

Uku pan broj sa o bra }aj nih ne sre }a u Sre mu u 2010. go di ni ma wi je 32 od sto u od no su na pret pro {lu go di nu. Ta ko je 2008. go di ne na srem skim pu te vi ma po gi nu lo 65, 2009. go di ne 46, a 2010. go di ne 31 li ce. To kom pro {le go di ne na pu te vi ma Sre ma do go di lo se 1.610 sa o bra }aj nih ne zgo da, u ko ji ma je po gi nu lo 31, a po vre |e no 920 li ca. Naj kri ti~ ni ji me se ci su bi li jul i av gust, u to ku ko jih je `i vot iz gu bi lo pet li ca, za tim da ni vi ken da, na ro ~i to ne de qe, u ko ji ma je bi lo se dam po gi nu lih, a sa o bra }aj ke su se naj ~e {}e do ga |a le iz me |u pet i de set

~a so va i od 18 do 20. U ovim in trer va li ma `i vot je iz gu bi lo osam, od no sno {est li ca. Naj ~e {}i uzr o~ ni ci ne zgo da su ne pro pi sna br zi na, ne pro pi sne rad we vo zi lom, ne po {to va we me sta pr ven stva, kao i vo `wa u al ko ho li sa nom sta wu. Pro te kle go di ne sa o bra }aj na po li ci ja Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci ot kri la je 27.343 pre kr {a ja. Od to ga je 2.717 slu ~a je va vo `we u al ko ho li sa nom sta wu, a 1.075 vo za ~a, ko ji su upra vqa li vo zi lom s vi {e od 1,21 pro mi lom al ko ho la u kr vi, je za dr `a no. S. L.

U GRA ^A NI CI KO LI MA NA LE TEO NA DE VOJ KU

Te{ko povre|ena novinarka

No vi nar ka Je le na \or |e vi} (21) te {ko je po vre |e na ka da je na wu prek si no} oko 19 u Gra ~a ni ci sa ti na le teo put ni~ ki auto mo bil. Po vre |e na no vi nar ka u ne sve snom sta wu pre ba ~e na je iz gra ~a ni~ ke u ni {ku bol ni cu, a vo za~ auto mo bi la po be gao je s me sta ne sre }e. Po li ci ja je ju ~e uju tro uhap si la mla di }a A. S. (30) iz Gu {te ri ce, ko ji je iden ti fi ko van kao po ~i ni lac. Za me nik ko man di ra po li cij ske sta ni ce u Gra ~a ni ci Ra ma Kru e zi ju ka zao je da }e da qu is tra gu ovog slu ~a ja vo di ti Je di ni ca sa o bra }aj ne po li ci je u Ko so vu Po qu.

– Slu ~aj je otvo ren i vo di se kao iza zi va we opa sno sti u sa o bra }a ju, ali po {to je po ~i ni lac po be gao s li ca me sta, pro tiv we ga }e, naj ve ro vat ni je bi ti po kre nut i kri vi~ ni po stu pak – ka zao je Kru e zi ju. Ne sre }a se do go di la na pu tu Ba do vac–Su {i ca–Ja we vo. Ka ko je ja vio KиM ra dio, Je le na \or |e vi} se tim pu tem kre ta la za jed no s maj kom, a „mer ce des„ be le bo je, ko sov skih re gi star skih ozna ka, ko ji ju je uda rio, kre tao se ve li kom br zi nom kroz na se qe no me sto. Stu dent ki wa kwi `ev no sti Je le na \or |e vi} no vi nar je KiM ra di ja iz ^a gla vi ce. (Ta njug)

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU PRE [E VO

Spre~eno krijum~arewe 24 kile zlata Ca rin ski slu `be ni ci, u sa rad wi s po li ci jom, spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa oko 24 ki lo gra ma zla ta na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo, sa op {ti la je Upra va ca ri ne. Zla to je pre kju ~e po ku {ao da pro kri jum ~a ri dr à vqa nin Ma ke do ni je al ban ske na ci o nal no sti u auto mo bi lu s ma ke don skim ta bli ca ma, na vo di se u sa op {te wu, i is ti ~e da je ovo naj ve }a ko li ~i na za ple we nog zla ta u po sled wih pet go di na. U pi ta wu je oko 13 ki lo gra ma zlat nih po lu ga i 10,5 ki lo gra ma zlat nog na ki ta i lo mqe nog zla ta, ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 300.000 evra. Zla to je bi lo sa kri ve no u spe ci jal no na pra vqe nom bun ke ru iza ka se te za sit ni ce u ko mand noj ta bli, ko ji se mo è vi de ti i otvo ri ti sa mo iz pro sto ra u ko jem je mo tor auto mo bi la. Ma ke don ski dr à vqa nin A. E. pre dat je is tra `nim or ga ni ma. (Ta njug)

Prevrnuti kamion nakon udesa

Fo to: A. Er ski

NA AUTO PU TU NO VI SAD – SU BO TI CA, KOD NA PLAT NE RAM PE SI RIG

Voza~ „pe`oa” poginuo u sudaru Ju ~e oko se dam sa ti u sa o bra }aj noj ne sre }i na auto pu tu, tri ki lo me tra iza na plat ne ram pe na iz la zu iz No vog Sa da ka Su bo ti ci na licu mesta poginuo je Predrag Grgi} (1969) iz Subotice. U ovoj nesre}i te`e telesne povrede zadobio je Zlatko N. (1963), suvoza~ u

„pe`ou”, koji je zbrinut u Klini~kom centru Vojvodine. Po pr vim sa zna wi ma, do su da ra „pe `oa 106„ su bo ti~ kih re gi star skih ozna ka i ka mi o na be o grad ske fir me do {lo je kad je auto mo bil ko ji se kre tao ka No vom Sa du iz ne po zna tih raz lo ga skre nuo u su prot nu tra ku. Su dar se do go dio

kad je pa dao sneg, a put je bio kli zav. Na stra da li su bi li u ko li ma, a vo za~ ka mi o na Miroslav B. iz Zemuna je „sa mo” ugru van, sa zna je mo ne zva ni~ no. Ki lo me tar ske ko lo ne vo zi la u ko ji ma je bi lo mno {tvo „te {ka {a„ pu {te ne su u sa o bra }aj na kon uvi |a ja, tek u 11 sa ti, a u me |u vre -

me nu po li ci ja je pre u sme ra va la sa o bra }aj. Ka ko smo ~u li na li cu me sta od qu di iz fir me „Al ka tr go vi na„, ko je smo za te kli na me stu do ga |a ja, wi hov vo za~ Mi ro slav B. je po ku {ao da iz beg ne sa o bra }aj ku i pri to me sle teo s pu ta. M. V.

SVE DO ÎO PE TAR KO VA Ê VI], OTAC MI LA DI NA KO VA Ê VI ]A

„Moj sin je u Americi bio izba~en na ulicu, bez dokumenata“ Na su |e wu biv {im ge ne ral nom kon zu lu u Wu jor ku Slo bo da nu Ne na do vi }u i vi ce kon zu lu Igo ru Mi lo {e vi }u ju ~e je sve do ~io sa mo Pe tar Ko va ~e vi}, otac Mi la di na Ko va ~e vi }a, ko ji je ob ja snio i raz lo ge iz o stan ka su pru ge Bran ke, na vo de }i da je ozbiq no bo le sna i da je o~e ku je ope ra ci ja. Ne na do vi }a i Mi lo {e vi }a op tu `ba go ni za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je po ~et kom ju na 2008. go di ne, u kon zu la tu Mi la di nu Ko va ~e vi }u iz da ta pri vre me na put na is pra va s ko jom se vra tio u Sr bi ju, na kon {to je uz ka u ci ju pu {ten iz pri tvo ra gde je bio po vo dom pro ce sa u „slu ~a ju [taj nha ur“. O do ga |a ju od 4. ma ja 2008., tu ~i u stu dent skom ba ru u ko joj je po vre |en ame ri~ ki stu dent Bra jan [taj nha u er, od no sno, s tim u ve zi po to wim de {a va wi ma s Mi la di nom Ko va ~e vi }em, we go va po ro di ca je sa zna la tek ne kon dva-tri da na. Pe tar Ko va ~e vi} je po sve do ~io da su ga o „do ga |a ju“ i hap {e wu we go vog si na krat ko te le fo nom oba ve sti li Mi la di no vi pri ja te qi iz Ame ri ke. Na kon Mi la di no vog hap {e wa, ka ko tvr di Pe tar Ko va ~e vi}, „we go va stu dent ska so ba u Kam -

Slobodan Nenadovi}

pu su je blo ki ra na i u woj su osta le sve stva ri ko je je ta mo imao“. – Moj sin se ni je ose }ao kri vim. On je imao 24 sa ta mo gu} nost da na pu sti Ame ri ku, ali je ostao jer se ni je ose }ao kri vim – ka zao je Ko va ~e vi}. Po o~e vom sve do ~e wu „Uni ver zi tet Bing hemp ton Mi la di nu Ko va ~e vi }u ni je omo gu }io bes plat nu prav nu po mo}“, na ko ju je, ka ko tvr di, imao pra vo. – On je iz ba ~en s uni ver zi te ta, iz ko {ar ka {kog klu ba, a u me di ji ma je kre nu la haj ka pro tiv we ga. Moj sin Mi wa je do bar, ozbi -

Mi la din Ko va ~e vi} u som bor skom za tvo ru Biv {i ame ri~ ki stu dent Mi la din Ko va ~e vi} od pre kju ~e je na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne od dve go di ne i tri me se ca u za tvo ru u Som bo ru, na ko ju je osu |en po spo ra zu mu o pri zna wu kri vi ce s Pr vim osnov nim tu `i la {tvom u Be o gra du, po op tu `bi za kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de u ve zi s u~e {}em u tu ~i u stu dent skom ba ru u Kam pu su u ame ri~ kom gra di }u Bing hemp to nu 4. ma ja 2008. go di ne, u ko joj je te {ko po vre |en stu dent Bra jan [taj nha u er. To je bio raz log we go vog ju ~e ra {weg ne do la ska u Pr vi osnov ni sud u Be o gra du da sve do ~i na su |e wu biv {im ge ne ral nom kon zu lu u Wu jor ku Slo bo da nu Ne na do vi }u i vi ce kon zu lu Igo ru Mi lo {e vi }u.

Otac Miladina Kova~evi}a Petar i Igor Milo{evi}

qan, po {ten mo mak, ko ji ni kad ni je pra vio pro ble me, ni je kri mi na lac. Do tih de {a va wa ni sam ni znao da Sr bi ja ima kon zu lat u Wu jor ku, ko jem sam se tad obra tio. Mo lio sam, po {to se ra di o do brom, ozbiq nom mom ku, da se vi di {ta se de {a va s mo jim si nom, da mu se po mog ne, da ga ne ko obi |e u za tvo ru – ka zao je Pe tar Ko va ~e vi}. Sve dok je na veo da je we go va su pru ga Bran ka ot pu to va la u Ame ri ku te da je ko ri sti la sva ku pri li ku da po se }u je si na u za tvo ru i da se s wom ~uo sva ke ve ~e ri. Na kon {to je ame ri~ ki sud od re dio ka u ci ju 100.000 do la ra za pu {ta we Mi la di na iz pri tvo ra, ma wi deo tog iz no sa, ka `e Pe tar Ko va ~e vi}, pri ku pi la je we go va su pru ga u Ame ri ci od Mi la di no vih dru ga ra ko ji su ra di li, a ve }i deo on u Sr bi ji od rod bi ne, pri ja te qa kao i po ro di~ ne u{te |e vi ne. – Ka ko mi je opi sa la su pru ga, na ro ~i {te na ko jem je sud od lu ~i vao o ka u ci ji, Mi wu su do ve li oko va nog lan ci ma – ka zao je sve dok. Pe tar Ko va ~e vi} je ta ko |e ob ja snio da mi sli da ga je „ili ne po sred no pre ili ne po sred no po sle si no vqe vog iz la ska iz pri -

tvo ra, su pru ga oba ve sti la da po {a qe we go ve iz vo de iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih i dr `a vqa na Sr bi je da bi mo gao do bi ti bi lo ka kav iden ti fi ka ci o ni do ku ment, na kon ~e ga je ta dva iz vo da pri ba vio i po sla ti su s fak sa u pri vat noj fir mi po ro di~ nih pri ja te qa“. – Po iz la sku iz pri tvo ra moj sin se na {ao na uli ci, bez i~e ga – kao klo {ar, bez nov ca i bez ijed nog iden ti fik ci o nog do ku men ta. Na kon iz la ska iz pri tvo ra Mi wa je bio kod jed nog dru ga, a s wim i mo ja su pru ga – ka zao je Pe tar Ko va ~e vi}. Po vo dom spor nog put nog li sta ko ji je Mi la din Ko va ~e vi} do bio u kon zu la tu u Wu jor ku, op tu `ni com se biv {i ge ne ral ni kon zul Ne na do vi} i vi ce kon zul Mi lo {e vi} sum wi ~e da su ti me Ko va ~e vi }u po mo gli u na pu {ta wu Ame ri ke. Po na vo di ma op tu `ni ce Pr vog osnov nog tu `i la {tva u Be o gra du, iz da va we pri vre me ne put ne is pra ve Ko va ~e vi }u u kon zu la tu u Wu jor ku bi lo je spor no jer je pro tiv we ga u Ame ri ci u to ku bio po stu pak po vo dom „slu ~a ja [taj na hu er“. J. Ja ko vqe vi}

dru[tvo

subota22.januar2011.

dnevnik

MI NI STAR STVO PRI PRE MA DI REK TO RE ZA NA JA VQE NI [TRAJK U [KO LA MA

Sa mo za kon {ti ti od ot ka za

In for ma ti ~ar Sla vo qub Epi fa ni} i u~i te qi ca Alek san dra Vu ko vo jac

ZVU^ NE TA STA TU RE ZA SLE PE \A KE

Ho }e li dr `a va ot ku pi ti soft ver Zbog re la tiv no ma log bro ja sle pih ko ri sni ka ra ~u na ra, go to vo da je i ne mo gu }a ko mer ci ja li za ci ja spe ci fi~ nih kom pju ter skih pro gra ma za ovu po pu la ci ju. Ve o ma sku pa iz ra da i ne mo gu} nost da se pro da ju po ce ni ko ja bi po kri la tro {ko ve do ve li su do to ga da prak ti~ no i ne ma ni ka kvih soft ve ra za sle pe oso be s ovih pro sto ra jer ve li ke pro gra mer ske agen ci je ne `e le da se ba ve ovom pro ble ma ti kom. Iz ovih raz lo ga i zbog ~i we ni ce da ta kva po pu la ci ja naj bo qe zna {ta joj je po treb no, sle pi in for -

kup soft ve ra da bi zvu~ ne ta sta tu re bi le uve de ne u ov da {we {ko le. Wi ho vo po znan stvo, ina ~e, da ti ra od 2008. go di ne ka da su obo je do bi li Na gra du gra da Zre wa ni na. – Raz go va ra li smo o no vom pro jek tu in spi ri sa ni ak ci jom Mi ni star stva za te le ko mu ni ka ci je o po de li kom pju te ra za ra ~u nar ske u~i o ni ce u {ko la ma. Sma tra mo da bi se uvo |e wem zvu~ ne ta sta tu re i soft ve ra spo ji lo le po i ko ri sno. Kao pro svet na rad ni ca pre po zna la sam va `nost ovog pro jek ta, pre sve ga

Plod do bre sa rad we tro ji ce in for ma ti ~a ra jesu ra ~u nar ski pro gra mi ko ji sle pim ko ri sni ci ma umno go me olak {a va ju rad za kom pju te rom ma ti ~a ri Dra gan Mi qoj ~i} iz Ni {a, Sla vo qub Epi fa ni} iz Zre wa ni na i Ham do Ken tra iz Sa ra je va od lu ~i li su da se ozbiq ni je po za ba ve ovim pi ta wem. Plod do bre sa rad we wih tro ji ce je su ra ~u nar ski pro gra mi ko ji sle pim ko ri sni ci ma umno go me olak {a va ju rad za kom pju te rom. – U pi ta wu je soft ver ko ji se mo è ko ri sti ti na svim ra ~u na ri ma. We go vom ugrad wom ko ri snik do bi ja pro gram za u~e we ra da na ta sta tu ri, Bra je vog pi sma, pra vil nog ku ca wa i osnov nih „vin do uz” pro gra ma. Ta ko |e, tu su i ~i ta~ ve sti, igri ca za sle pu de cu i dru gi pro gra mi – ob ja {wa va Epi fa ni} u raz go vo ru za “Dnev nik”. S u~i te qi com u zre wa nin skoj Osnov noj {ko li “Vuk Ka ra xi}” Alek san drom Vu ko vo jac do {ao je na ide ju da pred lo ì dr à vi ot -

za sle pu i sla bo vi du de cu, ali i za sve osta le. Ovoj de ci bi se olak {a lo {ko lo va we i sva ko dev ni ì vot, za do vo qi le wi ho ve osnov ne po tre be i spro ve la in klu zi ja, o ko joj se pri ~a ve} iz ve sno vre me – ka è Alek san dra Vu ko vo jac za na{ list. Po we nim re ~i ma, po ro di ca ma tih u~e ni ka bi li bi uma we ni tro {ko vi od la ska u spe ci ja li zo va ne {ko le ko je po sto je u sa mo dva gra da u Sr bi ji. U~i te qi ca ve ru je da bi se sma wio i jaz iz me |u wih i de ce ko ja ne ma ju pro ble ma s vi dom i raz bi le pred ra su de o sle pim i sla bo vi dim oso ba ma. – Ve ru jem da }e Mi ni star stvo pro sve te ima ti slu ha za ova kav pred log i da }e ga pri hva ti ti mo je ko le ge i jav nost, a pro je kat za ì ve ti u svim {ko la ma, ~i me bi na{ ciq bio ostva ren, na ra dost sle pe de ce i svih osta lih – za kqu ~u je Vu ko vo jac. @. Ba la ban

VESTI Na sti }i ma 20.000 do la ra Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku da prav nom za stup ni ku po ro di ce Na sti} upla ti 20.000 do la ra, re kao je no vi na ri ma mi ni star za di ja spo ru Sr |an Sre} ko vi}. Od lu ka je do ne ta na pred log Mi ni star stva prav de. – Ta kva od lu ka Vla de u skla du je sa ~la nom 13 Usta va Sr bi je ko jim je pro pi sa no da dr `a va {ti ti pra va i in te re se svo jih gra |a na u ino stran stvu, u ovom uslu ~a ju po {tu ju }i prav ni si stem u SAD – re kao je on. Sre} ko vi} je do dao da Vla da ne ma kon kret ne in for ma ci je o to ku tog slu ~a ja, ali je bi la u oba ve zi da po mog ne gra |a ni ma Sr bi je ko ji u okvi ru pra vo sud nog si ste ma SAD vo de spor oko sta ra teq stva nad ma lo let nom de com.

Onkologija samo za doma}e pacijente Mi ni star stvo zdra vqa oba ve sti lo je sve on ko lo {ke cen tre u Sr bi ji, u B eo gra du, Srem skoj Kame ni ci, Ni {u, Kra gu jev cu i Kla do vu, da vi {e ne mo gu da le ~e pa ci jen te iz re gi o na jer bi ti me bi la ugro `e na pra va do ma }ih pa ci je na ta. Mi ni star stvo zdra vqa sma tra da su zbog ve li kih po tre ba na {ih gra |a na za di jag no sti~ kim i te ra pij skim uslu ga ma iz te obla sti tre nut ni ka pa ci te ti zdrav stve ne slu `be ne do voq ni. Pa ci jen ti iz okol nih ze ma qa le ~e ni su u na {im on ko lo {kim cen tri ma u okvi ru do pun skog ra da, od no sno

po sle re dov nog rad nog vre me na, ali ka ko su li ste ~e ka wa du ge jer su ka pa ci te ti u ovoj obla sti ma wi u od no su na tre nut ne po tre be, do ne ta je ova kva od lu ka. Ka ko ka `u u Mi ni star stvu zdra vqa, gra |a ni ze ma qa re gi o na i ubu du }e mo gu da se le ~e u dru gim srp skim usta no va ma u ko ji ma po sto ji do pun ski rad, ali sa mo uko li ko to ne ugro `a va wi hov re gu la ran rad s do ma }im pa ci jen ti ma. J. B.

Do sa da 33 obo le la od gri pa In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut” sa op {tio je da su u Sr bi ji do sa da ukup no la bo ra to rij ski po tvr |e na 33 slu ~a ja obo qe va wa od gri pa, da su tri oso be pre mi nu le i po zvao gra |a ne da se vak ci ni {u jer je to naj bo qa i naj e fi ka sni ja me ra pre ven ci je. Kod 23 oso be je po tvr |en vi rus gri pa A (H1N1), kod de vet oso ba A (H3N2) i kod jed ne oso be vi rus gri pa tip B. Tro je obo le lih je u te {kom sta wu i na la ze se u je di ni ci in te ziv ne ne ge na me ha ni~ koj ven ti la ci ji. Re gi stro va na su i tri smrt na slu ~a ja kod ko jih je do ka zan vi rus gri pa A H1N1, a ra di se o ne vak ci ni sa nim oso ba ma iz nad 40 go di na sta ro sti ko je su ima le hro ni~ na obo qe wa sr ca i plu }a. U Sr bi ji se re gi stru je trend po ve }a wa bro ja obo le lih od akut nih re spi ra tor nih bo le sti i obo qe wa sli~ nih gri pu, ob zi rom da je sa da zim ski pe riod, a naj vi {a ak tiv nost vi ru sa gri pa re gi stru je se u fe bru a ru i mar tu.

Po vo dom na ja ve {traj ka sva ~e ti ri re pre zen ta tiv na sin di ka ta pro svet nih rad ni ka, Mi ni star stvo pro sve te po sla lo je {kol skim upra va ma, a one di rek to ri ma {ko la, oba ve {te we o za kon skim od red ba ma ko je se od no se na ob u sta vu ra da u {ko la ma. Uz pod se }a we na to da je {trajk u na {oj ze mqi jed no od ustav nih pra va i slo bo da, u ovom cir ku la ru na vo di se i da se on u {ko la ma, u ko ji ma se od vi ja de lat nost od jav nog in te re sa, or ga ni zu je uz obez be |en mi ni mum pro ce sa ra da. Mi ni mum pro ce sa ra da za na stav ni ka je ostva ri va we oba ve zne na sta ve u tra ja wu od 30 mi nu ta po ~a su u okvi ru dnev nog ras po re da i oba vqa we is pi ta, a za stru~ nog sa rad ni ka i vas pi ta ~a 20 ~a so va ra da ne deq no.

Mi ni star stvo po de }a i na to da su {traj ka ~i du `ni da {trajk na ja ve di rek to ru {ko le, osni va -

[ko le od po ne deq ka u za kon skom {traj ku Sa sta nak pred stav ni ka Vla de Sr bi je i sin di ka ta u obla sti obra zo va wa da nas ni je re zul ti rao do go vo rom, pa }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni u po ne de qak, 24. ja nu a ra, za ka da su sin di ka ti na ja vi li {trajk skra }e wem ~a so va na 30 mi nu ta. Do go vo re no je je di no da sin di ka ti do po ne deq ka do sta ve de ta qan plan ras po de le sred sta va ko ja tra `e od vla de. Sa stan ku, ko ji je tra jao du `e od dva sa ta u Mi ni star stvu fi nan si ja, pri su stvo va li su pred stav ni ci sva ~e ti ri re pre zen ta tiv na sin di ka ta obra zo va wa, kao i mi ni stri pro sve te i fi nan si ja @ar ko Ob ra do vi} i Di a na Dra gu ti no vi}. Ka ko je no vi na ri ma re kao pred sed nik Sin di ka ta „Ne za vi snost” To mi slav @i va no vi}, u oko 300 {ko la, ~la ni ca tog sin di ka ta, u po ne de qak }e ~a so vi bi ti skra }e ni na 30 mi nu ta. Uko li ko raz go vo ri na red ne sed mi ce ne us pe ju, rad bi, od pet ka, 28. ja nu a ra, mo ga lo pot pu no obu stvi ti oko 1.500 {ko la.

~u, Mi ni star stvu pro sve te i nad le `nom or ga nu lo kal ne sa mo u pra ve naj ka sni je de set da na pre we go vog po ~et ka i da u toj na ja vi pre ci zi ra ju na ko ji na ~in je or ga ni zo va no odr `a va we mi ni mu ma pro ce sa ra da.

S dru ge stra ne, sto ji u pi smu ko je je pot pi sao mi ni star pro sve te pro f e s or dr @ar k o Ob ra do vi}, po Za ko nu, or g a n i z o v a w e {traj ka, od no sno u~e {}e u we mu pod ovim uslo vima ne pred s ta v qa po vre du rad ne oba ve ze, ne mo è bi ti osnov za po kre ta we po stup ka za utvr |i va we di sci pli n s ke i ma t e r i j al n e odgo vor no sti za po sle nog i ne mo è za po sle di cu ima ti pre sta nak rad nog od no sa za po sle nog. Za po sle ni ko ji u~e stvu je u {traj ku ostva ru je osnov na pra va iz rad n og od n o s a, osim pra va na za ra du, a pra va iz so ci jal nog osi gurawa – u skla d u s pro pisi ma o so ci jal nom osi gu r a w u. Me | u t im, or g a n i zatori {traj ka, od no sno u~e snici u {traj k u ko j i ni j e orga ni zo van u skla du sa za ko nom ne}e uì v a t i za { ti t u utvr |e nu za ko nom.

Za po sle ni ko ji u~e stvu je u {traj ku ostva ru je osnov na pra va iz rad nog od no sa, osim pra va na za ra du Mi ni star stvo pod se }a i na to da se pri or ga ni zo va wu i spro vo |e wu {traj ka mo ra vo di ti ra ~u na o ostva ri va wu Usta vom za ga ran to va nih slo bo da i pra va dru gih, {to pod ra zu me va i ostva ri va we pra va na obra zo va we, kao i da se ob u sta vom ra da ne sme ugro zi ti pra vo na `i vot, zdra vqe i li~ nu si gur nost.

Osim to ga, Za kon je pro pi sao i oba ve zu di rek to ra {ko le da po kre ne di sci plin ski po stu pak pro tiv na stav ni ka, stru~ nog sa rad ni ka, sa rad ni ka i vas pi ta ~a ko ji u~e stvu je u {traj ku bez obez be |e nog mi ni mu ma pro ce sa ra da, a ka zne na me ra je pre sta nak rad nog od no sa. D. De ve ~er ski

NO VO SAD SKI UNI VER ZI TET IZ DA VA ]E ZA JED NI^ KU DI PLO MU

Di plo ma i na je zi ci ma ma wi na Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e je usvo jio pred log da ova vi so ko {kol ska usta no va uve de za jed ni~ ku di plo mu i pri hva tio re {e we iz gle da bu du }e di plo me i do dat ka di plo mi. Rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, ko ji pot pi su je sve di plo me sa svih 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a, is ta kao je da je u pro te kloj go di ni pot pi sao vi {e hi qa da di plo ma, ali mu „ni je pri ja lo„ to {to su od fa kul te ta do fa kul te ta di plo me bi le „ma lo ili mno go dru ga ~i je”. – Osim de ka na od re |e nog fa kul te ta, rek tor mo ra da pot pi {e sva ku di plo mu i do da tak di plo mi, pa sam uo~io da se ve o ma raz li ku ju po iz gle du, {to ni je ade kvat no zna ~a ju Uni ver zi te ta u No vom Sa du – ka `e za „Dnev nik” rek tor Ve sko vi}. – No vi Za kon je re la tiv no ja sno de fi ni sao ovu pro ble ma ti ku iz da va wa di plo me i do dat ka di plo mi, kon sul to va li smo se i s Po -

kra jin skim se kre ta ri ja tom za obra zo va we o ne kim de ta qi ma u sa mom iz gle du di plo me i na pra vi li smo ovaj pred log za jed ni~ -

Di plo ma i do da tak di plo mi UNS-a bi }e u tvr dim ko ri ca ma gra fit nosi ve bo je (unu tra {wost }e bi ti oker), sa sve tlo pla vim gr bom Uni ver zi te ta i we go vim na zi vom is pi sa nim be lim slo vi ma, }i ri li com i la ti ni com ke di plo me UNS-a, ko ri ste }i pri tom is ku stva na {ih fa kul te ta ko ji pred wa ~e u to me. Mi slim da je ovo za jed ni~ ko re {e we iz gle da di plo me estet ski le po i ade kvat no zna ~a ju UNS-a.

Di plo ma i do da tak di plo mi UNS-a bi }e u tvr dim ko ri ca ma gra fit nosi ve bo je (unu tra {wost }e bi ti oker), sa sve tlo pla vim gr bom Uni ver zi te ta i we go vim na zi vom is pi sa nim be lim slo vi ma, }i ri li com i la ti ni com. Di plo ma i do da tak di plo mi }e bi ti na srp skom i en gle skom je zi ku, dok }e di plo ma U~i teq skog fa kul te ta na ma |ar skom na stav nom je zi ku u Su bo ti ci ima ti i tekst na ma |ar skom je zi ku, ba{ kao {to }e tro je zi~ ne bi ti i di plo me za stu den te ko ji na Fi lo zof skom fa kul te tu za vr {e stu di je ne kog od je zi ka na ci o nal nih ma wi na u Vojvo di ni – ma |ar ski, slo va~ ki, ru mun ski, ru sin ski. Se nat je usvo jio i pred log od lu ke o tro {ko vi ma iz da va wa di plo me i do dat ka di plo mi na Uni ver zi te tu u No vom Sa du. Ko na~ nu od lu ku o to me do ne }e Sa vet UNS-a i od mah na kon to ga po ~e }e iz da va we no ve di plo me. V. ^e ki}

LEP [I POL U BA^ KOJ PA LAN CI I U PRED U ZET NI [TVU PRE U ZI MA INI CI JA TI VU

@e ne ima ju vi {e ide ja U okvi ru Op {teg udru `e wa pred u zet ni ka u Ba~ koj Pa lan ci, ko je u vre me nu tran zi ci je i svet ske kri ze pred sta vqa pra vo upo ri {te za na tli ja ma i pred u zet ni ci ma, kra jem pro {le go di ne for mi ra na je i Sek ci ja `e na pred u zet ni ca. Na ~e lu agil nih bi zni smen ki ove ba~ ke va ro {i na {le su se Bi qa na Be~ i Mi le na Tom ~i}.

ta ne }e mo ko ri sti ti jer od pa ro la se ne ì vi – ka è Bi qa na Be~. – î we ni ca je da u na {oj op {ti ni s oko 61.000 sta nov ni ka ima oko 300 è na pred u zet ni ca, ali za sa da u na {oj Sek ci ji je ak tiv no oko 30. Mo tiv za or ga ni zo va we je pro fit, ali da bi se do we ga do {lo po treb no je da smo in for mi sa ne: pri rod na pred nost nam je u to me {to se, za raz li ku od mu {ka ra ca, lak {e do go va ra mo.

ca osta ja le bez po sla u ov de ne ka da ve li kim fa bri ka ma tri ko ta è, kom pa ni ja ma za pro iz vod wu pod nih oblo ga, mod ne ga lan te ri je od ko è... – Zva ni~ no u na {oj op {ti ni ~ak 800 fir mi je re gi stro va no na è ne, ali u ve }i ni slu ~a je va one se de kod ku }e, su pru zi ili de ca im upla }u ju do pri no se za zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we, a po sao vo de ja ~i pol ili na sled ni ci – ka è Bi qa na Be~. –

@e ne su da nas naj vi {e za stu pqe ne u de lu uslu ga, od no sno u tr go vi ni, vla sni ce su bu ti ka, tr go vin skih rad wi me {o vi te ro be, fri zer skih sa lo na...

Bi qa na Be~

– Ve} po zna tu fra zu da `e na ma rav no prav nost ne mo gu da ti mu {kar ci ve} da se za wu one sa me mo ra ju iz bo ri ti ovo ga pu -

@e ne su da nas naj vi {e za stu pqe ne u de lu uslu ga, od no sno u tr go vi ni, vla sni ce su bu ti ka, tr go vin skih rad wi me {o vi te ro be, fri zer skih sa lo na... Ma lo ih se ba vi pro iz vod wom, ali, po re |e wa ra di, ni mu {kar ci ni su mno go vi {e za stu pqe ni u pro iz vod noj de lat no sti jer ona tra `i mno go vi {e ula ga wa, a do no si ve }i ri zik. @e ne su u vre me nu svet ske kri ze i tran zi ci je otva ra le sop stve ni obrt uglav nom ra di sa mo za po {qa va wa jer su u mno go ve }em bro ju od mu {ka ra -

Na {a mi si ja je da for mi ra mo gru pe stal no ak tiv nih è na ko je }e u sva kom tre nut ku us pe ti da na |u od go va ra ju }u po mo} kroz edu ka ci ju. Mno ge od wih na {le su se u ve li kim pro ble mi ma po sle otva ra wa fir me i pla }a wa onih ne ko li ko hi qa da za pe ~at. Mi smo tu da im po mog ne mo i da im uka è mo na {ta tre ba da obra te pa `wu, pri me ra ra di, ka ko da pri ja ve rad ni ke, ka ko da na pla te po tra ì va wa ili {ta tre ba ura di ti kod pla }a wa ad mi ni stra tiv nih tak si. @e ne ko -

Mi le na Tom ~i}

je re gi stru ju fir mu ujed no su i ~la ni ce Udru `e wa pred u zet ni ka u Ba~ koj Pa lan ci, a sa mim tim i na {e Sek ci je, pa ne tre ba po seb no da se u~la wu ju ili bi lo {ta pla }a ju. Na{ se kre tar Mi lu tin Mar ~e ta mno go je u~i nio da na ma sve bu de lak {e, a in for ma ci je se mo gu do bi ti na www.udru z e n je p re d u z et n i k a.com. Mo ram do da ti da se za na {e ~la ni ce okre }e mo pro jek ti ma ko ji }e bi ti in te re sant ni za do ma }e fon do ve, ali i za fon do ve EU. M. Suyum

kultura

c m y

dnevnik

subota22.januar2011.

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ У 2010. УСПЕШНИЈИ НЕГО ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

ПОВРАТАК СЛАВНЕ БАЛЕРИНЕ НА СЦЕНУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Говор бројки

Ашхен Атаљанц у балету „Сонгс”

Током 2010. године Музеј Војводине забележио је 73.000 посета, од чега су сталне поставке у Новом Саду и Кулпину посећене 19.000 пута. Највероватнији разлог за повећање посете, 2009. године Музеј Војводине забележио је 57.000 посета, представља отварање нових сталних поставки – две у Новом Саду („Војводина између два светска рата и антифашистичка борба у Војводини 1941-1945”, „Стара градсkа улица”), две у Кулпину („Пољопривредне машине и алатке”, „Поставка стилског намештаја од 18. дo 20. века”). Музеј Војводине представљајући своје активности током 2010. наводи да је прошле године повећан и број тематских изложби, са четири на седам. Број гостовања изложби и експоната са три је повећано на десет. Традиционални програми као што је „Машкарада”, 14 конце-

С нове сталне поставке „Стара градска улица”

рата, четири промоције и конференције, такође су програми на

чијем развијању се радило у Музеју Војводине. Педагошко одељење такође је радило пуном паром, па је прошле године организовало велики број програма за посетиоце различитих узраста – дружења са уметницима, вођење кроз изложбе, наградне екскурзије... Организоване су и школе дубореза, акварела, вајања, калиграфије... Музеј Војводине у 2010. забележио је и богату издавачку делатност. Објављено је десет нових књига и издања која су штампана у тиражу од три хиљаде примерака. Штампан је и већи број плаката, летака, позивница, сувенира, израђивани су сувенири, реплике археолошких предмета, магнети и остали пропагандни материјал. У копродукцији са „Контраст медијом” снимљен је документарни филм „Долина златних шлемова”.

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ОПШТА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА У СРПСКОМ ИЗДАЊУ

Ларусов лексикон у пет томова После четири године рада први томови „Велике опште илустроване енциклопедије Ларус” објављени су на српском језику крајем прошле године, а до краја фебруара појавиће се комплетан лексикон, у пет томова. ПР менаџер издавачке куће „Моно и Мањана” Јелена Мојовић рекла је Танјугу да је то „јединствен енциклопедијски подухват који ће омогућити да 100.000 одредница на преко 3.000 страница од којих је 10.000 дописаних одредница из српске историје, културе и уметности, буду на дохват руке свакој породици, школи, као и појединцима у Србији”. Према њеним речима, данас у сваком тренутку можемо сазнати све о свему јер постоји интернет, али праве и поуздане информације су често недоступне, јер су подаци нагомилани, расејани, а ретко су и дати објективно. „Такво сазнање је навело највећег и најугледнијег издавача лексикографских књига у свету, француски „Ларус’ да развије нови пројекат ове енциклопедије. Она би била приступачна свима, корисна за студије и разоноду, а која би истовремено била атрактиван предмет, лепа књига СМЕШНЕ ПРИЧЕ ЗА ТРПЕЗОМ СЛАВНОГ САТИРИЧАРА

Кишон за гурмане Београдска издавачка кућа „Bo ok” објавила је нови наслов једног од најбољих сатиричара 20. века Ефраима Кишона (1924-2005), „Кишон за гурмане”. Та збирка обухвата урнебесно смешне приче о разним варијацијама на тему кркања, дегустирања, ждрања као и мудре савете „светског мајстора хумора” како да се савладају вреле супе, одаберу праве виршле, припреми оригинални мађарски гулаш. Кишон, на само њему својствен начин, описује „личне” догодовштине за трпезом у својој кући или у гостима а дели и савете како да се припреме јела или одабере дијета. Књига о чарима и замкама препуних трпеза објављена је у прави час пред почетак новогодишњих и божићни празника а добро ће доћи и када прођу, да нас засмејава док се одвикавамо од преждеравања. Издавачкој кући „Bo ok”, насталој после „развода” од „Марсоа” припала су ауторска права на Кишонове књиге које су већ преведне (19), а реч је о насловима у којима су груписани његови најбољи сатирични текстови на одређене теме немењене::заљубљенима, туристима и авантуристима, зналцима, мамама, за лаку ноћу и за ужурбане.

у којој се задовољство откривања спаја са задовољством читања”, објаснила је Мојовић. Подсетивши да „Ларусу” припада посебно место међу лексикографским кућама у свету, она је истакла да тај издавач „наста-

вља моћну француску традицију у којој се и појавила савремена енциклопедија - то је она коју су Дидро и Д’Аламбер објавили у 18. веку и која је врхунац епохе просвећености”. „Светски углед стечен квалитетом разлог је што се Ларусова издања преводе на многе језике а код нас је стигао почетком 20. века заједно с великим бројем српских интелектуалаца који су об-

ликовали српску науку и културу у 20. веку”, навела је Мојовићева. Она је додала да је након распада СФРЈ дошло до застоја у превођењу „Ларуса” на српски језик, док нису „Моно и Мањана” обновили сарадњу са том издавачком кућом.Мојовићева је навела и како се одвијале припреме за највећи „залогај” да се српском тржишту књига понуди превод најновије верзије „Велике опште илустроване енциклопедије Лаурс”. Оформљено је језгро уредничког тима који је проучио оригинално издање и одредио ниво локализације (оно што треба унети да би одговарала свим потребама читалаца у Србији).Затим су, за сваку област, оформљени тимови уредника, преводилаца, редактора и лектора у које је ушло 30 уредника и професора Београдског универзитета за области које су им поверене. „Поред превода требало је унети све оно што је од значаја за српску и културу земаља бивше Југославије или окружења и написане су одреднице из свих области које су везане за нашу земљу, културу, историју, језике, људе, градове”, казала је Мојовићева.

Једночини балет „Сонгс” италијанског кореографа Маура Бигонцетија са солистом Ашхен Атаљанц биће премијерно изведен 25. јануара на Великој сцени Народног позоришта у у Београду, најављено је јуче на конференцији за новинаре. Управник националног театра Божидар Ђуровић је казао да је ово премијера од које очекују велики успех јер је пројекат окупио изванредан ауторски тим. Он је пожелео добродошлицу прослављеној балерини Ашхен Атаљанц у „њено Народно позориште у коме није играла од 1999. године, сигуран у њен бриљантан наступ”. После десет година Ашхен Атаљанц се враћа на сцену Народног позоришта као солиста у балетској представи за три играча „Сонгс” која је 15 година након премијере још увек на репертоару славне италијанске компаније „Атербалето”. Према речима Ашхен Атаљанц, била је члан ове реномиране трупе од 2000. године али никада није играла у Бигонцетијевом „Сонгсу” а желела је. „Лепота и актуелност овог дела задржали су га до данас на репер-

тоару Атербалета, ово је најлеше Бигонцетијево дело, годинама сам желела да играм због музике (Хенрија Парсела) и атмосфере”, испричала је Ашхен Атаљанц која је са овом трупом два пута долазила у Београд. Од одласка из „Атербалета” Ашхен Атаљанц је слободни уметник. За пројекат „Сонгс” добила је подршку Народног позоришта и Министарства културе а балет ће премијерно извести са првацима Балета Народног позоришта Ми-

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Најпопуларнија трилогија „Миленијум” Филмови шведске трилогије „Миленијум” изабрани су за најбоља инострана остварења приказана у 2010. години у домаћим биоскопима, саопштио је интернет магазин „Film ske.com”.Филмови „Мушкарци који мрзе жене”, „Девојчица која се играла ватром” и „Кула од карата”, настали према истоименим делима шведског писца Стига Лашона, одабрани су на основу једнонедељног гласања више од 700 читалаца интернет магазина „Film ske.com”.На другој позицији нашао се филм „Затворено оствро” Мартина Скорсезеа, с Леонардом Ди Капријом у

главној улози, а за њим следи филм „Почетак” Кристофера Нолана. Међу првих пет на листи су и трилер „Писац из сенке” Романа Поланског и Дизнијева продукција „Алиса у земљи чуда”, 3Д авантура коју је режирао Тим Бартон.На шестој позицији је филм „Друштвена мрежа” о оснивачу Фејсбука Марку Зукербергу, у режији Дејвида Финчера, а следи спектакл Ридлија Скота „Робин Худ”.На листи која обухвата 12 филмова нашли су се и „Сумрак сага Помрачење”, „Хари Потер и реликвије смрти”, „Прича о играчкама”,„Убица у мени” и „Плаћеници”.

НИЗ ДОМАЋИХ РОК ГРУПА НАЈАВИО НОВА ИЗДАЊА У ОВОЈ ГОДИНИ

Нови рокенрол албуми „Ју група”, „Бајага и инструктори”, „Сви на под”, „Неверне бебе” и „Фитнес” само су неки од извођача из Србије који су најавили нове албуме у 2011. години. Најдуговечнији активан рокенрол састав бивше Југославије, београдска „Ју група” навршила је прошле јесени 40. година посто-

ри који пију” (1984), јединог „Чорбиног” албума издатог за загребачки „Југотон”, данас „Кроација рекордс”. „Ту се налази неколико јако важних песама ‘Рибље чорбе’ као што је ‘Равнодушан према плачу’, ‘Жика Живац’, ‘Када ходаш’... Мислим да ће сад кад бу-

НОВЕ КЊИГЕ: „КАМЕНЧИЋ У ЦИПЕЛИ” НАТАШЕ ЈОЦИЋ

Свакодневица породичног живота Идавачка кућа „Алфа граф” из Петроварадина недавно је објавила књигу „Каменчић у ципели” Наташе Јоцић, ауторке из

Новог Сада. Ради се о њеном прозном првенцу у којем Наташа Јоцић пише o породичном животу. „Како писати о савременој породици, о породичном животу

и односима? Одговор на ово тешко питање покушала је у свом првом роману да понуди Новосађанка Наташа Јоцић”, наводи књижевни критичар Васа Павковић. - Полазећи од личних искустава, од свакодневице својих укућана и блиских рођака, али и од доживљаја пријатељица и пријатеља, Наташа Јоцић непретенциозно и често духовито гради свој роман као интересантно и лежерно ткиво, у чијим ћемо обично кратким епизодама препознавати властити свет. Роман Наташе Јоцић покушава да не мудрује, али да осетљиво износи и разматра живот у овом времену и у Новом Саду. Зато су нам ситуације и атмосфере блиске, а ликови врло присни. Доживљавамо их као неку врсту пријатељске околине. Као и сам живот, и ова књига при крају протиче у тамним тоновима. Тада и целина романа добија један можда неoчекиван тон. И утисак – указује Васа Павковић у рецензији објављеној на корицама ове књиге.

ланом Русом и Дејаном Коларовим. Ново дело на репертоару националног театра биће извођено са кореографским савременим остварењима друга два велика кореографска имена „Корак по корак” Пола Лајфута и „Шест плесова” једног од неприкосновених ауторитера у свету уметничке игре Јиржија Килијана. Репризе су заказане за 27. јануар, 17. фебруар, 30. март, 19. април и 14. јун.

Ве те ра ни ро кен ро ла: Ју гру па

јања, а басиста Жика Јелић је рекао агенцији Бета да планирају у 2011. објављивање новог студијског албума, првог после ЦД-а „Дуго знамо се” (2005). „Треба да видимо какав је комплетан материјал са Бир феста’. То би био један интересантан ДВД. А ЦД је у плану. Да ли потпуно са новим композицијама или неколико, а остало би биле неке песме које су раније снимљене и уопште нису издаване. Видећемо. Углавном биће нови ЦД”, рекао је Јелић. Рок група „Рибља чорба” требало би на пролеће да у издању ПГП РТС-а добије бокс сет са 11 дискова, на коме би се осим почетних десет албума појавио и ЦД са сингловима и раритетним стварима.Вредност бокс сета биће и у првом објављивању на ЦДу „Вечерас вас забављају музича-

де изашла на ЦД-у клинци имати коначно увид и у ту плочу. Сад ћемо је чути у правом светлу”, рекао је басиста Миша Алексић агенцији Бета. „Бајага и инструктори” су последњи студијски албум „Шоу почиње у поноћ” објавили још 2005. године, а Момчило БајагићБајага у више наврата најављивао да би се нови ЦД требао појавити 2011. године. „Партибрејкерси” певача Зорана КостићаЦанета и гитаристе Небојше Антонијевића-Антона ове јесени су најављивали почетак рада на новим песмама, али без прецизирања када би и како могле бити објављене. „Покушаћемо да буде другачије. Нарушен је амбијент рокенрола. Можда ни не постоји? Али морамо опет да се вратимо у назад, да нађемо праве ствари, не-

што што је важно и што постоји”, рекао је Костић агенцији Бета. Повратнички албум „Playback” бечејског бенда „Ева Браун” требало је да изађе још јесенас, али се бенд поново окупљеног ауторског трија Горан Васовић, Пјер Долинка и Милан Главашки, после летошњег сингла „У изгнанству” више није оглашавао. Алтернативни састав „Дарквуд даб” пред крај прошле године припремао је материјал за нови албум који би, како је најављено, требало да изађе у првој половини 2011. Београдски састав „Сви на под!” пред Нову годину објавио је спот „Ушће” са завршеног првог албума који би се требао ускоро појавити за издавачку кућу Б92. На њиховом дебију налазиће се и песма „Звук улице” у коме су сарађивали са некадашњим чланом „Идола” Владом Дивљаном. Рок састав „Велики презир” је јесенас почео рад на новим песмама, али је тада гитариста Владимир Коларић рекао агенцији Бета да није сигуран да ли ће их и када објавити, „као албум или као ЕП-ове (Edž ten ded Play)”.Алтернативни „Аутопарк” је протекле године у неколико наврата изводио уживо нове песме које треба да се нађу на предстојећем албуму названом „Аутопакао”. Крагујевачки „Фитнес” јесенас се први пут огласио бесплатним интернет мини албумом са шест инструментала „Ударци и варнице”, који би по најави бенда требало почетком 2011. године да буде објављен на ЦД-у проширен у албум са 13 ствари.Поп-рок састав „Неверне бебе” клавијатуристе Милана Ђурђевића раније је најавио за почетак 2011. године излазак новог албума, коме је јесенас претходио спот за песму „Узми боје”.

SPORT

subota22.januar2011.

SU PER VE LE SLA LOM U KIC BI LU

GA BOR SAG MAJ STER SVE STAN PO TE [KO ]A

Tri jumf Ko ste li }a Hr vat ski ski ja{ Ivi ca Ko ste li} po bednik je ~etvrtog superveleslaloma sezone koji je u okviru Svetskog kupa odràn u austrijskom Kicbilu. Kosteli}u je to tek prva pobeda u toj disciplini u karijeri, a do we je do{ao u vremen u od 1:17.33 minuta i tako nastavio fantasti~an niz trijumfa u 2011. godini. Hrvatu je to bio peti trijumf u posledwih 20 dana, a pored wega su se na podijumu na{li Austrijanac Georg [trajtberger i Aksel Lund Svindal iz Norve{ke. Prvo zvani~no takmi~ewe u Kicbilu odràno je u senci treninga odrànog u ~etvrtak, na kom je teàk pad doìveo do ma }i ski ja{ Hans Gru ger. Posle pada, u kom je doìveo te{ke povrede glave i grudnog ko{a, i hitne operacije na mozgu Gruger vi{e nije u kriti~nom stawu. Austrijski skija{ se trenutno nalazi u ve{ta~ki izazvanoj komi, ali je wegovo stawe stabilno. Samo dan kasnije, odmah na po~etku trke, Kosteli}, koji je imao startni broj tri, je do{ao do vo|stva, a iako je veliki broj skija{a imao prednost na prvom prolazu do kraja staze su gubili mno-

Ivi ca Ko ste li}

go vremena i usledilo je veliko slavqe Hrvata, koji su u Kicbil do{li u velikom broju. Razumqivo, najve}u podr{ku su imali Austrijanci, ali su bar oni od kojih se najvi{e o~ekivalo razo~arali. Redom su Klaus Krel, Mihael Valhofer i na kraju Bewamin Rajh gubili kontrolu i nisu uspeli da zavr{e trku. Najboqi me|u doma}im skija{ima bio je [trajtberger na drugoj poziciji, a iza wega i Svindala sledili su [vajcarac Didije Ku{,

Romed Bauman iz Austrije, jo{ jedan {vajcarski skija{ Silvan Curbrigen i Adrien Teo iz Francuske. Prvu desetoricu na ~etvrtom superveleslalomu sezone kompletirali su [vajcarac Tobijas Grinenfelder, Hanes Rajhelt iz Austrije i Amerikanac Bodi Miler. Takmi~ewe u Kicbilu se nastavqa danas, za kada je zakazan spust, dok je u nedequ na programu slalom. Obe trke koje }e biti vo`ene za vikend }e se bodovati i u okviru kombinacije.

VOJ VO \AN SKI DER BI ZA ^E QA U ZRE WA NI NU

Po bed ni ku mi ran san, po ra è nom bri ge Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa na{li su se u nezavidnoj situaciji, nakon tri vezana poraza u prvenstvu, pa su uo~i ve~era{weg gostovawa u Zrewaninu protiv Proletera, osu|eni da vijaju pobedu sa kojom bi pobegli iz opasne zone i na{li se u luci spasa uo~i fini{a {ampionata. Naime, izabranici trenera Varagi}a posledwu pobedu su ostvarili sredinom decembra kada su slavili na gostovawu u Beogradu protiv Superfunda. Od tada crveno–beli su doìveli neuspehe u duelima s Metalcem, Napretkom i OKK Beogradom i tako dospeli u nezavidan poloàj. Ko{arka{i Proletera na drugoj strani pobedom u Kru{evcu protiv Napretka pokazali su da

im je uprkos odlasku @arkovi}a i Atanackovi}a, forma u usponu i da ne}e tek tako prepustiti bodove Novosa|anima, od kojih su izgubili u prvom delu prvenstva u Novom Sadu. Nafta{i su u dosada{wem delu lige u Kristalnoj dvorani ostvarili polovi~an u~inak od ~etiri pobede i isto toliko poraza, a u duel protiv Vojvodine ulaze sa nekoliko poja~awa, kojima su uspeli da kompletiraju redove. Izabranike trenera Varagi}a, pored lo{e forme i rezultatske kriz,e mo`e da brine lo{ u~inak sa gostovawa, gde su u sedam utakmica uspeli da slave samo u jednoj. U ekscediciji crveno–belih ne}e biti du`e vreme povre|enog Ivana Bo{waka kao i Dejana Kova~evi}a koji ima mawih zdravstvenih poblema.

MLA DA TI TE QAN KA NA PRE DU JE U PRO LE TE RU

Mirjana Mo mi rov de bi to va la êtrnaestogodi{wa Titeqanka Mirjana Momirov, odli~na u~enica osmog radzreda O[ „Svetozar Mileti}” u Titelu postala je standardni igra~ ko{arka{kog kluba Proleter iz Zrewanina. - U kadetskoj ekipi Proletera postièm u proseku 30 poena po utakmici. Ipak, dosad najve}i uspeh u mojoj karijeri je debitovawe sa 14 godina, 15. januara, za prvi tim Proletera protiv vi{estrukog prvaka dràve Hemofarma iz Vr{ca, kada sam i postigla prve ko{eve na prvoliga{koj sceni. Verujem da }u upornim radom i ulaskom u prvu postavu Proletera u bliòj budu}nosti postati reprezentativka Srbije, {to je i ciq svakog uzornog i perspektivnog sportiste.

- Ve~era{wi duel je od ogromnog zna~aja za nas. Posle serije lo{ih igara primorani smo da pru`imo svoj maksimum i poku{amo da ostarimo vrednu pobedu i najvimo beg iz ipasne zone. Proleter je veoma kvalitetna ekipa, ~ija je forma u usponu o ~emu svedo~i i pobeda protiv Napretka u Kru{evcu. Nemamo puno mesta za kalkulacije, u~ini}emo sve kako bismo pobedom nad kvalitetnim rivalom osvojili preko potrebne bodove i dobili na samopouzdawu – kazao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Radenko Varagi}. Utakmica 17. kola Prve lige Proleter Naftagas – Vojvodina Srbijagas igra se u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu u 19 ~asova. I. Gru bor

SU PER VE LE SLA LOM U KOR TI NI

Von bez prem ca

Ameri~ka skija{ica Lindzi Von pobedila je superveleslalomu koji je vo`en u italijanskom zimskom centru Kortina d’Ampeco u okviru Svetskog ku pa. Ak tu el na osva ja ~i ca Svetskog kupa do ~etvrte pobede za redom u Kortini i 38. u karijeri, stigla je u vremenu od 1:11.66 mi nu ta. Dru ga je [ve|anka Awa Person (+0,43), a tre}a Austrijanka Ana Feninger sa 47 stotinki zaostatka za Von. Rezultati spusta u Kortina d’Am pe co: 1. Lind zi Von (SAD) 1:11.66, 2. Awa Per{on ([vedska) + 0.43, 3. Ana Feninger (Austrija) + 0.47,...Generalni plasman: 1. Lindzi Von (SAD) 280, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) 149, 3. Lara Gut ([vajcarska) 145... Generalni plasman SK: 1. Marija Ri{ (Nema~ ka) 1052, 2. Lind zi Von (SAD) 927, 3. Tawa Poutiainen (Finska) 580...

Gru pa G

Gru pa H Olim pi ja kos - Fe ner . Va len si ja - @al gi ris

70:84 73:59

Ga bor Sag maj ster u ak ci ji”

Bo li vi ju, Pe ru ili Bra zil, ali su Argentinci direktno uslovili organizatore Fran-

cuze da }e istupiti iz organizacije ukoliko Brazil bude pozvan.

LU KAS DI GRA SI BE SAN

Sra mo tna ku po vi na Doskora{wi voza~ Virxin rejsinga Lukas Di Gra si be san {to na red ne se zo ne ne}e nastupati u Formuli 1, ka`e da se mesto u ovom takmi~ewu deli na osnovu toga ko ponudi vi{e novca. Ekipa Virxin Rejsinga je saop{tila da iz tehni~kih razloga ne}e zadr`ati Di Grasija u timu, a na wegovo mesto doveden je @erom D’Amborsio.

- Mislim da je sramotno to {to se mesto u F1 kupuje. [ta god se pri~alo, ja mislim da nisam u ekipi jer nisam imao dovoqno novca. Velika {teta za mene, ali ne odustajem, vrati}u se ja u bolide F1 rekao Brazilac koji pro{le sezone nije osvojio nijedan bod. Vlasnik Virxin Rejsinga je milijarder Ri~ard Brenson, a za wegovu ekipu }e naredne sezone, pored D’Ambrosija, voziti Timo Glok.

NO VI SAD DO MA ]IN CI KLO KRO SA

Pr ven stvo Sr bi je Prvenstvo Srbije u ciklokrosu odrà}e se danas u Novom Sadu u organizaciji BK Novi Sad i Biciklisti~kog saveza Srbije. Trke se voze u devet takmi~arskih kategorija (mla|i kadeti, kadeti, juniori, voza~i do 23 godine, seniori, mla|e kadetkiwe, kadetkiwe, juniorke i seniorke). Staza je kru`na sa asfaltnom podlogom (120m), zemqom, travom i ve{ta~kim preprekama ukupne duìne 2.500 metara. Pravo u~e{}a imaju svi takmi~ari sa licencom za 2011. godinu. Manifestacija }e se odràti na Sun~anom keju kod Filozofskog fakulteta sa po~etkom u 11 ~asova. G. M.

Br~ ko i Mo dri ~a u tr ci za do ma }i na

Uni ka ha - Ka ha La boral 71:76 L. Ri tas - Panatenaikos 59:80

Efes - Mon te pa ski 60:58 Real - Par ti zan MT:S 78:58

Mirjana Momirov je naglasila da se odri~e svih drugih aktivnosti koje nisu vezane za {kolu i ko{arku i uz dobru organizaciju sve to lako prebrodi. Uzor od ko{arka{a Miri je Milo{ Teodosi}. @. Mar ko vi}

Jedini srpski predstavnik na Dakar reliju koji je voèn u Argentini, Gabor Sagmajster, vratio se u Srbiju posle nastupa na 32. izdawu napoznatijeg relija na svetu gde je zauzeo 63. mesto u ukupnom plasmanu od preko 130 u~esnika u konkurenciji motociklista. Sagmajster kaè da mu je sada preko potreban odmor posle dvonedeqnog veoma napornog takmi~ewa. - Prvo }u da odmorim pa da onda odgledam na miru prelistam sve magazine, video zapise i sajtove da vidim kako su moje vratolomije ispra}ene. Verujem da su i sponzori zadovoqni mojim izdawem, a o narednoj sezoni }u po~eti sa razmi{qawem kada sastavim finansijsku konstrukciju za kupovinu motora od 450 kubika, koji je mnogo lak{i. Ja sam kroser i meni takav sprava u potpunosti odgovara - rekao je Sagmajster. Organizatori Dakara su narednu sezonu èleli da pro{ire reli i na île, Paragvaj,

Gru pa E

Bar se lo na - Ma ka bi 81:71 Lo to ma ti ka - Olim pi ja 63:64

Mir ja na Mo mi rov

Sle de }e go di ne s lak {im mo to rom

EVRO LI GA TOP 16

Gru pa F

dnevnik

c m y

Ove godine }e biti veliki rivalitet izmenu dva bosanskohercegova~ka odnosno grada Republike Srpske, ko }e biti doma}in 23. aprila za 120 biciklista iz 17 svetskih zemaqa. Do sad su oba grada, Br~ko i Modri~a, imala priliku da budu doma}ini ove trke, wihovo odli~no gostoprimstvo je zabele`eno u svim svetskim medijima. Svetska biciklisti~ka federa-

cija ocenila je zalagawe ovih gradova visokom ocenom. Od 2007. godine ovi gradovi nisu samo na karti Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, imena Modri~a i Br~ko se uveliko nalaze na mapi svetskih biciklisti~kih destinacija. Oba grada su spremna da do~ekaju karavan od 120 najboqih svjetskih biciklista. Ovi gradovi su prepoznali trku kao manifestaciju

od visokog zna~aja za promociju kako grada i dr`ave, tako i sporta. Administrativne i ostale slu`be Modri~e i Br~kog su pru`ile punu saradwu i svojim zalagawem doprineli da ova trka bude visoko kotirana u svetu biciklizma. Bawaluka i Beograd jesu gradovi sporta, ali da za wima ne zaostaju ni malo pokazali su to i Br~aci i Modri~ani.

NBA LI GA

Po be de fa vo ri ta U no}i izme|u ~etvrtka i petka odigrane su tri utakmice u NBA ligi u kojoj su trijumfe odnele favorizovane doma}e ekipe. ^ikago Bulsi su uz sjajnog Derika Rouza (26p,9as,7sk) porazili Dalas Maverikse sa 82:77, stigli do 29 pobede iz 43 utakmice uz najboqi skor u sezoni jo{ od 1997. godine. U ekipu Dalasa vratio se oporavqeni Dirk Novicki, koji je ubacio 19 poena, dok je Sa{a Pavlovi} za 17 minuta jedina tri poena postigao sa slobodnih bacawa. Portland je savladao LA Kliperse rezultatom 108:83 zahvaquju}i Lamarkusu Oldrix i Vesliju Mejtuzu koji su Blejzerse

predvodili do 24 pobede sa po 28 poena. Kos Klipersa je bio sjajan Erik Gordon sa 25 poena (7/11 tri), dok je fenomenalni ruki Blejk Grifin me~ zavr{io sa jo{ jednim „dabl-dabl” u~inkom (20p,18sk). Portland se sa 24 pobede nalazi na putu ka plej-ofu, dok Klipersi sa 16 pobeda nemaju gotovo nikakvih {ansi. I na kraju, [arlot Bobketsi su bili boqi od Filadelfije sa 100:97. Di Xej Avgutin je za tim iz Severne Karoline imao rekordom karijere od 31 poena (11/17 iz igre), dok je kod gostiju Tadeus Jang bio najefikasniji sa 21 poenom, Igudala je dodao 19, Elton Brend „dabl-dabl” (12p, 10sk). Oba tima sada na Istoku imaju po 17 pobeda.

ME DE SA I BAR MA SAI PR VI: Ke ni jac Da vid Bar ma sai po bed nik je ma ra to na u Du ba i ju, po {to je sta zu sa vla dao li~ nim re kor dom u vre me nu 2:07,18 sa ta. Ovo je bi la tre }a uza stop na po be da 22.go di {weg Bar ma sa i ja u tr ka ma na 42,1 ki lo me ta ra. Dru go me sto za u zeo je jo{ je dan Ke ni jac - Evan ê ri jot u vre me nu 2:08,17 sa ta, a tre }e Eti o pqa nin E{e tu Ven di mu ko ji je ostva rio re zul tat od 2:08,54 sa ta. U kon ku ren ci ji è na, po be di la je Eti o pqan ka Ase le fe{ Me de sa u vre me nu 2:22,45 , is pred Ke nij ke Li di je ê ro mej ko ja je na ciq sti gla po sle 2:23,01 sa ta i tre }e pla si ra ne [ve |an ke Iza be le An der son - 2:23,41.

SPORT

dnevnik

subota22.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) VE^ERAS (18 ^ASOVA) SRBIJA IGRA S DOMA]INOM [VEDSKOM

Te {ko pro tiv su di ja i na vi ja ~a Pred nost ve li kih tak mi ~e wa je {to i po sle naj go rih iga ra ne ma mno go vre me na za cr ne mi sli, po {to do la ze na red no ve utak mi ce. Iako ni ko ga ni je odu {e vi la iz da wi ma u pr voj fa zi Svet skog ru ko met nog pr ven stva, re pre zen ta ci ja Sr bi je se na star tu dru ge fa ze na la zi u so lid noj po zi ci ji, sa mo sa bo dom ma we od se lek ci ja ko je de le dru go me sto. Or lo vi da na {wim du e lom sa [ved skom po ~e }e tak mi ~e we u dru goj fa zi Svet skog pr ven stva u ~i jem }e na stav ku bi ti bez pr vog gol ma na Di mi tri ja Pe ja no vi }a. Gol Sr bi je u od su stvu Pe ja no vi }a ko ji je zbog po ro di~ nih pro ble ma na pu stio {am pi o nat i oti {ao za [pa ni ju, bra ni }e Dra gan Mar ja nac. - O~e ku jem da Mar ja nac po mog ne, {to je naj nor mal ni je i naj sport ski je. Za to je i tu re kao je se lek tor Ve se lin Vu ko vi} ~i ja }e eki pa dru gu fa zu tak mi ~e wa po ~e ti sa po sled weg me sta u svo joj gru pi, po {to je iz pr ve run de pre ne la sa mo bod. Sr bi ja u dru gu fa zu tak mi ~e wa, gde }e igra ti pro tiv do ma }i na SP [ved ske, Poq ske i Ar gen ti ne, ula zi po sle de ba kla od Ru mu ni je (38:28). - Ju ~e smo pri ~a li sa mo o tom me ~u sa Ru mu ni jom. Mo ra mo iz po ra za da iz vla ~i mo po u ke, da ne po na vqa mo iste gre {ke. Se }am se kon fe ren ci je jed ne, gde sam re kao da {ta god na pra vi mo pro tiv Hr va ta bi -

Ve se lin Vu ko vi}

}e mo i fi zi~ ki i emo ci o nal no is pra `we ni. Da je me~ sa Ru mu ni ma bio od lu ~u ju }i, ko zna {ta bi bi lo. Ne ve ru jem da bi ova ko bi lo. Mo `da je do bro {to mi vo li mo ma lo da nam

MOMIR ILI], LEVI BEK

[ve |a ni ni su ne do dir qi vi Je dan od na {ih naj e fi ka sni jih igra ~a, le vi bek Sr bi je, Mo mir Ili} iz ra zio je uve re we da }e we go va eki pa us pe ti da se iz -

Mo mir Ili}

bo ri sa su di ja ma na klo we nim ri va lu i ne pri ja teq skom at mos fe rom pred pu nom dvo ra nom u Mal meu. - Na vi kli smo na to, a i ni su [ve |a ni pu no kva li tet ni ji. Ima ju do sta sla bo sti, ko je su se naj bo qe vi de le u me ~u pro tiv Ar gen ti ne (22:27), a mi ima mo do sta pro sto ra da po ka è mo jo{ ve }i kva li tet. î we ni ca je da im ne do sta je Alm - re kao je Ili} i do dao: - Ima li su i lak {i put do dru ge fa ze. Naj va `ni je je da mi bu de mo pra vi. Ako bu de mo igra li kao pro tiv Hr vat ske po be di }e mo. Kqu~ je da igra mo {to du è u na pa du i do bro u od bra ni. Mo ra mo bi ti agre siv ni za do bar re zul tat, po {to [ved ska ne ma ba{ do bre be ko ve. Naj va `ni je je to da mi bu de mo pra vi.

ne ko uda ri jak {a mar, da se pro bu di mo - re kao je Vu ko vi}. Pr vi ri val, ve} da na od 18 ~a so va, bi }e do ma }in tur ni ra. - Su |e we si gur no ne }e bi ti na na {oj stra ni. Te {ko je to

re }i mom ci ma. Na dam se da }e mo u~i ni ti sve {to je do nas da [ve |a ni ma za gor ~a mo `i vot. Na kra ju kra je va i oni po sle ima ju dve utak mi ce za va |e we oce nio je Vu ko vi} i do dao:

- Po ka za li smo i u po ra zu od Dan ske (27:35) da mo è mo da 50 mi nu ta igra mo do bro i u at mos fe ri ko ja ni je pri ja teq ska, gde ni smo ima li kva li tet no su |e we. Na dam se da }e mo to ura di ti i dan nas, ali do sa mog kra ja. Dan ska je, pre ma re ~i ma Vu ko vi }a, i kva li tet ni ja eki pa od [ved ske. - [ve |a ni mo `da ima ju bo qe po je din ce, ali ni su ube dqi vi. Pi ta we je i u ka kvoj su for mi. Re ci mo, Kim An der son, po ono me {to smo do sa da gle da li, ni je u ne koj for mi, ali pret po sta vqam da se i oni po di ù iz me ~a u me~ - na veo je Vu ko vi}. U me ~u s Ru mu ni ma po seb no je bi la lo {a igra u od bra ni, a upra vo u tom seg men tu igre Vu ko vi} vi di je di ni na ~in da se su p rot s ta v i [ve | a n i m a. [ved ska je u pr voj fa zi pre tr pe la sen za ci o nal ni po raz od Ar gen ti ne, {to go vo ri da ni je ne do dir qi va. Stru~ ni {tab or lo va gle dao je ne ke utak mi ce i za kqu ~io da do ma }in po ku {a va da po di è for mu ka ko tak mi ~e we od mi ~e, pa je ta ko sa vla dao Po qa ke u po sled wem ko lu. - Lek mo ra da bu de od bra na, od bra na, od bra na. îm we ne ma, ne ma ni na pa da. To po ku {a vam da ob ja snim igra ~i ma. Sa mo se ta ko mo è do do brog re zul ta ta, a ve ru jem da mo è mo da ostva ri mo taj ciq - is ta kao je Vu ko vi}. J. G.

DVA LICA ORLOVA U DVE UTAKMICE

Ima na de za no ma de Ube dqiv po raz srp skih ru ko me ta {a u „be zna ~aj nom„ du e lu sa Ru mu ni ma ba cio je sen ku na do bru igru i vre dan bod ostva ren u me ~u sa vi ce {am pi o nom sve ta, Hr vat skom. Upra vo ogrom na dis pro por ci ja u uti sci ma sa ove dve utak mi ce naj bo qe od sli ka va sve sum we, ne do u mi ce, ali i na da wa ka da je u pi ta wu na stup ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je

wu oko na {e zo ne, {to su ~i ni li Hr va ti. Ali, lek ci ja ko ju su nam odr `a li Dan ci i Ru mu ni, po vre me no i Al `ir ci, upu }u je na za kqu ~ak da po sto ji ve li ka pra zni na i ne do re ~e nost u igri na {e od bra ne u pro sto ru iz me |u {est i de vet me ta ra. S dru ge stra ne, na {i be ko vi od li~ no igra ju pro tiv pli }e zon ske for ma ci je, ka kvu su nam

Na {a re pre zen ta ci ja je ube dqi vo po sled wa u bro ju da tih go lo va sa po zi ci je pi vo ta, a ni ti sa rad wa be ko va sa kri li ma ne im pre si o ni ra. Ne do sta je nam kre a tiv no sti, lu cid no sti i la kih go lo va, po go to vo {to na {u mre `u ~u va sa mo je dan po uz dan gol man, Dar ko Sta ni}, dok Di mi tri je Pe ja no vi} ni je u za vid noj for mi.

Ne od u sta je mo Eki pa je ve} po ka za la da mo è da po be di, ali i da iz gu bi prak ti~ no od sva ko ga? - Ve} sam re kao da je ovo eki pa, ko ja sa ma se bi pra vi gra ni ce, i na go re, i na do le. Ova eki pa mo è da po be di sva ko ga, ali i da iz gu bi od mno go sla bi jih eki pa. Ka da }e oni od i gra ti naj bo qe ili naj go re, to ni ka da ne }e za vi si ti od qu di sa stra ne, od me di ja, jav no sti, na vi ja ~a ili qu di iz Sa ve za. Po sle ~e ti ri go di ne po sto ja wa, re pre zen ta ci ja se po la ko le ~i od de ~i jih bo le sti. Spo sob na je da igra sa sva kim, ali i da qe mo è da na pra vi ne ko ne pri jat no iz ne na |e we. Kroz sve ove go di ne se gle da da to bu de jed na kon stant na for ma. Za to i ne gle dam pe si mi sti~ ki, ve} op ti mi sti~ ki. Ide mo na sve tri po be de, a sa sva kom od wih, na {e {an se i pla sman se po boq {a va ju u skla du sa in te re si ma Sa ve za... - na gla sio je pred sed nik RSS.

1. Island 2. Fran cu ska 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska 5. Ne ma~ ka 6. Nor ve {ka

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 1 1 0 0 0

0 0 0 1 2 2

61:48 58:51 54:52 52:55 47:56 45:55

4 3 3 2 0 0

Su tra: Island - [pa ni ja, Nor ve {ka - Fran cu ska, Ma |ar ska - Ne ma~ ka. Po ne de qak je slo bo dan dan, a u uto rak se sa sta ju: Ne ma~ ka - Nor ve {ka, [pa ni ja - Ma |ar ka, Fran cu ska - Island. Druga grupa (Malme/Lund) Danas Hr vat ska - Ar gen ti na (18.45) Sr bi ja - [ved ska (18.15) Dan ska - Poq ska (20.15) 1. Dan ska 2. Ar gen ti na 3. [ved ska 4. Poq ska 5. Hr vat ska 6. Sr bi ja

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 1

0 1 1 1 1 1

69:56 50:46 46:48 45:47 53:58 51:59

4 2 2 2 1 1

Su tra: [ved ska - Hr vat ska, Ar gen ti na - Dan ska, Poq ska Sr bi ja. Po ne de qak je slo bo dan dan, a u uto rak se sa sta ju: Sr bi ja - Ar gen ti na, Hr vat ska Poq ska, Dan ska - [ved ska. REzULTATI I TABELE Grupa A Pr vo ko lo: Fran cu ska - Tu nis 32:19, [pa ni ja - Ba hrein 26:17, Ne ma~ ka - Egi pat 30:25. Dru go ko lo: Ba hrein - Ne ma~ ka 18:38, Tu nis - [pa ni ja 18:21, Egi pat - Fran cu ska 19:28. Tre }e ko lo: [pa ni ja - Ne ma~ ka 26:24, Fran cu ska - Ba hrein 41:17 , Tu nis Egi pat 23:27. ^e tvr to ko lo: Ba hrein Tu nis 21:28, Ne ma~ ka - Fran cu ska 23:30, [pa ni ja - Egi pat 31:18. Pe to ko lo: Egi pat - Ba hrein 26:27, Ne ma~ ka - Tu nis 36:26, Fran cu ska - [pa ni ja 28:28. 1. Fran cu ska 5 4 1 0 159:106 9 2. [pa ni ja 5 4 1 0 139:110 9 3. Ne ma~ ka 3 3 0 2 151:125 6 4. Tu nis 5 1 0 4 114:137 2 5. Egi pat 5 1 0 4 115:139 2 6. Ba hrein 5 1 0 4 105:166 2

Grupa B Pr vo ko lo: Island - Ma |ar ska 32:26, Nor ve {ka - Ja pan 35:29, Austri ja - Bra zil 34:24, Dru go ko lo: Ma |ar ska - Nor ve {ka 26:23, Ja pan Austri ja 33:30, Bra zil - Island 26:34. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Bra zil 35:24, Nor ve {ka - Austri ja 33:27, Island Ja pan 36:22. ^e tvr to ko lo: Ja pan - Ma |ar ska 24:28, Nor ve {ka - Bra zil 26:25, Austri ja – Island 23:26. Pe to ko lo: Bra zil - Ja pan 32:33, Island Nor ve {ka 29:22, Austri ja - Ma| {ar ska 30:32. 1. Island 5 5 0 0 157:119 10 2. Ma |ar ska 5 4 0 1 148:133 8 3. Nor ve {ka 5 3 0 2 139:136 6 4. Ja pan 5 2 0 3 141:161 4 5. Austri ja 5 1 0 4 144:148 2 6. Bra zil 5 0 0 5 131:163 0

Grupa C

VELIMIR MARJANOVI], PREDSEDNIK UO RS SRBIJE

Ju tro na kon za vr {et ka pr ve fa ze Svet skog pr ven stva u [ved skoj i pla sma na re pre zen ta ci je u TOP 12, su mi rao je i pred sed nik UO Ru ko met nog sa ve za Sr bi je Ve li mir Mar ja no vi}. - Pr vi ko rak smo na pra vi li pla sma nom u dru gi krug i to je bi lo ne {to {to smo mo ra li da ura di mo. Na{ ciq je ula zak u krug eki pa, ko je }e ima ti svo je me sto u olim pij skim kva li fi ka ci ja ma, i od we ga se, po go to vo sa da, ne od stu pa. Ako vas dve po be de de le od bor be za pe to me sto, a tri od me da qe, on da mo ra te `e le ti sve da bi se ostva rio je dan re al ni ciq, ko ji bi za do vo qio i raz voj ove eki pe i pla no ve Sa ve za. Od to ga ne bi tre ba lo od u sta ti, jer ka da se uka `e {an sa, mo ra te po ku {a ti da je is ko ri sti te. Da li }e ta ko i bi ti, za vi si i od eki pe - re kao je Mar ja no vi}.

Prva grupa (Jen~eping) Danas [pa ni ja - Nor ve {ka (16.15) Ne ma~ ka - Island (18.30) Fran cu ska - Ma |ar ska (20.45)

Mo me nat s utak mi ce Sr bi ja–Ru mu ni ja

u sle de }oj fa zi tak mi ~e wa na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj. ^i we ni ca je da ne ma mo ni pri bli `no neo p ho dan broj igra ~a ko je ka rak te ri {e po sve }e nost igri u fa zi od bra ne. Do {li smo u si tu a ci ju da nam zo na 3-2-1, ~i ji je ro do na ~el nik ne ka da {wa Ju go sla vi ja, pred sta vqa no} nu mo ru, te na{ se lek tor Ve se lin Vu ko vi} naj ~e {}e pri be ga va for ma ci ji 6-0, ko jom smo se uspe {no od u pr li Hr va ti ma. Sti ~e se uti sak da plit kom zo nom od li~ no pa ri ra mo re pre zen ta ci ja ma ko je ne ma ju ve li ki iz bor ra snih pu ca ~a, zbog ~e ga ~e {}e pri be ga va ju pro i gra va wi ma pi vo ta i kri la, te mu qa -

pri u {ti li Hr va ti, a mno go te `e se sna la ze u po ku {a ji ma pro bi ja wa du bo ke zo ne, ko jom nam je i je dan aut saj der, ti pa Al `i ra, ozbiq no pri pre tio, pri ma kav {i se na sa mo gol pred no sti. Ne ma mo vo |u na te re nu, igra ~a ko ji bi ak ci ju osmi slio i is pra tio od we nog po ~et ka do kra ja, a po ku {aj sa Bo ji no vi }em je vr lo ri zi ~an, jer je on pro pu stio ce lo kup ne pri pre me, i to zbog po vre de. Sto ga se ne ret ko de {a va da na {i be ko vi (a fond pu ca ~a nam je na vr lo za vid nom ni vou) na sum ce pu ca ju, kao da su na ne koj stre qa ni, a ne na ru ko met nom igra li {tu.

[to {ta }e mo mo ra ti da pro me ni mo u od no su pre ma oba ve za ma na te re nu, neo p hod no je da za i gra mo mno go opre zni je u od bra ni, da vi {e iz la zi mo na be ko ve {u te re i da u na pa du po ne kad sta ne mo na lop tu, a, ka da je to po treb no, da kre ne mo i gla vom kroz zid. Sr bi ja ima do sta re zer ve u se bi, no, pi ta we je da li }e mo is po qi ti sav po ten ci jal i kva li tet, ili }e mo se ogra ni ~i ti na sa mo je dan wi hov deo. Do bi li smo re la tiv no la ku gru pu u na stav ku tak mi ~e wa. Su sret sa [ved skom, ko ja je da le ko od ne ka da {weg sja ja, pr va je od sko~ na da ska na {oj re pre zen ta ci ji. J. Gali}

Pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 27:21, Dan ska - Austri ja 47:12, Sr bi ja - Al ìr 25:24. Dru go ko lo: Austra li ja - Sr bi ja 18:35, Ru mu ni ja - Dan ska 30:39, Al ìr - Hr vat ska 15:26. Tre }e ko lo: Ru mu ni ja - Al ìr 14:15, Hr vat ska - Austra li ja 42:15, Dan ska - Sr bi ja 35:27. ê tvr to ko lo: Sr bi ja Hr vat ska 24:24, Austra li ja - Ru mu ni ja 14:29, Dan ska - Al ìr 26:19. Pe to ko lo: Al ìr - Austra li ja 27:18, Hr vat ska - Dan ska 29:34, Sr bi ja - Ru mu ni ja 28:38. 1. Dan ska 5 5 0 0 181:117 10 2. Hr vat ska 5 3 1 1 148:109 7 3. Sr bi ja 5 2 1 2 139:139 5 4. Ru mu ni ja 5 2 0 3 132:123 4 5. Al ìr 5 2 0 3 100:109 4 6. Austra li ja 5 0 0 5 77:180 0

Grupa D Pr vo ko lo: [ved ska - î le 28:18, Poq ska - Slo va~ ka 35:33, Ko re ja - Ar gen ti na 25:25. Dru go ko lo: î le - J. Ko re ja 22:37, Slo va~ ka - [ved ska 22:38, Ar gen ti na - Poq ska 23:24. Tre }e ko lo: Slo va~ ka - Ar gen ti na 18:23, Poq ska - î le 38:23, [ved ska - Ko re ja 30:24. ê tvr to ko lo: î le - Slo va~ ka 29:29, Ko re ja - Poq ska 20:25, [ved ska - Ar gen ti na 22:27. Pe to ko lo: J. Ko re ja - Slo va~ ka 31:26, Ar gen ti na - î le 35:25, Poq ska - [ved ska 21:24. 1. [ved ska 5 4 0 1 142:112 8 2. Poq ska 5 4 0 1 143:123 8 3. Ar gen ti na 5 3 1 1 133:114 7 4. Ko re ja 5 2 1 2 137:128 5 5. Slo va~ ka 5 0 1 4 128:156 1 6. î le 5 0 1 4 117:167 1

sport

subota22.januar2011.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

Tro ic ki pre dao me~ \o ko vi }u Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u osminu finala Otvorenog prvenstva Australije u Melburnu po{to mu je zemqak Viktor Troicki predao me~ 3. kola posle prvog seta. U srpskom derbiju je krenulo `estoko. Poveo je \okovi} odmah s 2:0, ali je Viktor uspeo da napravi „ribrejk”. Me|utim, ve} se tada videlo na licu Troickog da „ne{to nije u redu”, {to se odrazilo i na de{avawa na terenu. Duel prvaka sveta u Dejvis kupu brzo je bio zavr{en, po{to je u trenutku kada je po

ostala samo sa \okovi}em kao predstavnikom u singlu. \okovi} }e sada biti sve`iji za narednog protivnika u osmini finala, a to je [panac Nikolas Almagro, koji je u tri seta dobio Hrvata Ivana Qubi~i}a. Viktoru, kojem je ovo sedmi poraz u osmom duelu sa \okovi}em, ostaje uteha da je napravio najboqi rezultat na AO u ~etvrtom nastupu.

Fe de rer la ga no Branilac titule na Australijen openu [vajcarac Roxer Federer lako je, za razliku od prethodne runde i maratona sa

hovskog iz Ukrajine. Amerikanac Endi Rodik izgubio je prvi set od Holan|anina Robina Hasea, ali je do do osmine finala Australijan opena stigao po{to je dobio naredna tri - 7:6, 6:2, 6:2. Osmi nosilac }e se za mesto m|u osam najboqih u Melburnu boriti protiv boqeg iz duela dva nositeqa, Francuza Gaela Monfisa i [vajcarca Stanislasa Vavrinke. [esti nosilac ^eh Toma{ Berdih bio je ubedqiv protiv Francuza Ri{ara Gaskea (6:2, 7:6, 6:2) i u 4. kolu igra protiv Japanca Keija Ni{ikorija ili devetog nosioca [panca Fernanda Verdaska.

Is pa la Enan Ruska teniserka Svetlana Kuzwecova eliminisala je u treSa i gra ~i iz re pre zen ta ci je br zo za vr {i li me~ }em kolu Australijan opena sedmostruku gren slem 6:4, 6:3. U osiminu finala je poiza{la je sa „debelim” zavojem {ampionku Belgijanku @istin sle velike borbe pro{la i Ruoko butine. Ve} posle prvog gema Enan koju je pobedila u Melbur- skiwa Marija [arapova koja je Venus je osetila bolove i re{inu sa 6:4, 7:6(8). [ampionka bila boqa od Nemice Julije la je da preda me~ na veliko nezaMelburna iz 2004. godine pora- Gerge{ sa 4:6, 6:4, 6:4. Osma nodovoqstvo publike u Melburnu. èna je tek tre}i put u 19. susre- siteqka Beloruskiwa ViktoriVenus (31) je tako prvi put u katu sa Ruskiwom, kojoj je danas ja Azarenka nije imala probleprakti~no poklonila pobedu ma sa Ju`noafrikankom îpers brojnim neiznu|enim gre{kama. (6:3, 6:3), kao ni Kineskiwa Na Enan je pro{le godine u Mel- Li (9. nositeqka) sa Strucovom burnu igrala finale samo neko- iz ê{ke (6:2, 6:1). Najboqi liko nedeqa po{to je saop{ti- plasman na AO ostvarila je i

trofeja u Melburnu na kojem je ove sezone 12. put u~estvovala. Najboqi rezultat ostvarila je 2003. godine kada je u finalu pora`ena od mla|e sestre Serene. Petkovi}eva (23) je, ni kriva ni

Re zul ta ti

NO VAK SRP SKI TRA VOL TA: Na kon po be de pro tiv Tro ic kog, No le je za ple sao sa Kim Yon son, jed nom od u~e sni ca se ri ja la „Ple som do zve zda”. \o ko vi} je po ka zao ne ke ko ra ke, ne ma sum we da ga ~e ka bu du} nost, mo gao bi da igra u ri mej ku „Gro zni ce su bot we ve ~e ri”. Srp ski Tra vol ta je po ka zao ne ko li ko ko ra ka, na kra ju su ga za bo le la le |a, pa je Kim mo ra la i da ga ma si ra. Sve u sve mu, pu bli ka se do bro za ba vqa la, a No le je na dok na dio pred sta vom svo jim i Vik to ro vim na vi ja ~i ma ko ji su gle da li sa mo je dan set. Ovo ni je pr vi put da je No vak po ka zao ple sa~ ke spo sob no sti, se ti mo se „Tri le ra” u Mon te Kar lu, a do bro su mu i{li i {pan ski na rod ni ple so vi. tre}i put izgubio svoj servis (2:6) Viktor saop{tio da mora da preda me~. U pitawu su stoma~ni mi{i}i, na koje se Viktor `alio odmah posle pobede nad Francuzom Nikolasom Mauom u drugom kolu. @reb je bio nemilosrdan prema srpskim igra~ima, tako da je na{a zemqa

Francuzom @ilom Simonon (3:2), iza{ao na kraj sa Belgijancem Ksavijerom Malisom kojeg je u Melburnu u 3. kolu savladao sa 3:0, po setovima 6:3, 6:3, 6:1. Drugi nosilac }e u me~u za ~etvrtfinale igrati protiv Tomija Robreda koji je sa 5:7, 6:2, 6:4, 6:2 eliminisao Sergeja Sta-

Mu {kar ci, 3. ko lo: (14) Almagro ([panija) - (17) Qubi~i} (Hrvatska) 6:4, 7:6(8), 6:3, (3) \okovi} (Srbija) - (29) Troicki (Srbija) 6:2 - predao Troicki, (8) Rodik (SAD) - Hase (Holandija) 3:6, 7:6, 6:2, 6:2, (6) Berdih (^e{ka) - (28) Gaske (Francuska) 6:2, 7:6, 6:2, Robredo ([panija) - Stahovski (Ukrajina) 3:1 5:7, 6:2, 6:4,6:2, (2) Federer ([vajcarska) - Ksavijer Malis (Belgija) 6:3, 6:3, 6:1, (9) Fernando Ferdasko ([panija) - Ni{ikori (Japan) 6:2, 6:4, 6:3, (16) Stanislas Vavrinka ([vajcarska) - (12) Monfis (Francuska) 7:6(4), 7:6(4), 6:2, 6:3. @e ne, 3. ko lo: (1) Voznijacki (Danska) - (29) Cibulkova (29) 6:4, 6:3, Sevastova (Letonija) - Manasijeva (Rusija) 6:1, 6:3, (6) Skjavone (Italija) - Nikulesku (Rumunija) 6:0, 7:6(2), (23) Kuzwecova (Rusija) - (11) Enan (Belgija) 6:4, 7:6(8), Li (Kina) Strucova (^e{ka) 6:2, 6:1, (14) [arapova (Rusija) - Gergez (Nema~ka) 4:6, 6:4, 6:4, (30) Petkovi} (Nema~ka) - (4) V. Vilijams (SAD) 1:0 - Venus predala. la da se vra}a iz penzije. Kuzwecova, dvostruka GS {ampionka, }e u narednoj u osmini finala igrati protiv Italijanke Fran~eske Skjavone koja dobila Rumunku Moniku Nikulesku sa 6:0, 7:2. Prva teniserka sveta Karolina Voznijacki iz Danske imala je problema sa Slovakiwom Dominikom Cibulkovom samo na startu me~a (Slovakiwa ima dva puta brejk prednosti), ali je na kraju ubedqivo slavila sa

Letonka Anastazija Sevastova koja je sa 6:1, 6:3 dobila Ruskiwu Vesnu Manasijevu.

Ve nus pre da la Slavna ameri~ka teniserka Venus Vilijams morala je zbog povrede butnog mi{i}a da preda me~ tre}eg kola Australijan opena Nemici Andreji Petkovi} posle samo jednog odigranog gema. ^etvrtak nositeqka se u Melburnu `alila na povredu mi{i}a, a na duel sa Petkovi}evom

ZI MO WI] I QO DRA PO BE \U JU: Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra bez pro ble ma su iz bo ri li pla sman u tre }e ko lo Austra li jan ope na u kon ku ren ci ji du blo va. Zi mo wi} i Qo dra su u dru gom ko lu tak mi ~e wa po be di li {pan ski par, Pa bla An du ha ra i Da ni je la Hi me na-Tra ve ra re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:2. Sr bin i Fran cuz, ko ji su u Mel bur nu po sta vqe ni za tre }e no si o ce u 3. ko lu igra ju pro tiv de se tih fa vo ri ta In dij ca Ro ha na Bo pa na i Pa ki stan ca Aisa ma-Ul-Hag Ku re {i ja. Su de }i po pr vim par ti ja ma, Zi mo wi} i Qo dra, ko ji su sa rad wu za po ~e li upra vo na pr vom grend sle mu se zo ne, od li~ no se sla `u na te re nu, do bro „~i ta ju” i mo gli bi da le ko da do gu ra ju u Mel bur nu. rijeri bila prinu|ena da preda me~ na nekom GS turniru. Osvaja~ica 43 titule (pet Vimbldona i dva US opena) u karijeri tako je i daqe ostala bez

du`na, ostvarila najboqi plasman na GS a u osmini finala }e igrati protiv jo{ jedne slavne teniserke, Ruskiwe Marije [arapove.

POT PI SAN UGO VOR O FI NA NSI RA WU VESLA^KOG SAVEZA SR BI JE ZA OVU GO DI NU

Pro mo vi san pr vi osme rac Ministarka omladine i sporta, Sneàna Samarxi} Markovi} i ~elnici Vesla~kog saveza Srbije potpisali su Ugovor o finansirawu programa Vesla~kog saveza Srbije za 2011. godinu, nakon ~ega je novi osmerac „Srbija” promovisan i predat na kori{}ewe na{im najboqim vesla~ima. Vaàn dan za VSS zapo~eo je potpisivawem Ugovora izme|u Sneàne Samarxi} Markovi}, ministarke omladine i sporta i Neboj{e Jevremovi}a, generalnog sekretara VSS, kojim je Ministarstvo omladine i sporta preuzelo obavezu redovnog finansirawa VSS, u novoj vesla~koj sezoni. - Vesla~ki savez Srbije, ne samo da je prepun olimpijskih kandidata, {to je za nas veoma

bitno u predolimpijskoj godini, ve} je, ujedno, re~ o jednom od najboqe organizovanih sportskih saveza u Srbiji. To se vidi i po rezultatima, a potom i po wihovom kontinuitetu. Oni nalaze na~ina da stipendiraju i motivi{u svoje sportiste i meni je ~ast i zadovoqstvo {to sam predsednica Organizacionog komiteta Svetskog kupa, ~iji smo doma}ini 2012. godine. Na{a su o~ekivawa da veslawe, ne samo da ima olimpijske kandidate, ve} da nam se oni iz Sa ju ~e ra {we pro mo ci je Lonodna vrate sa medaqom, a zauvek, ta o~ekivawa ispune - redovoqstvo mi je {to vesla~i, kla je Sne`ane Samarxi} Mar-

kovi}, ministarka omladine i sporta.

Usledila je sve~ana prezentacija novog osmerca, vrhunskog takmi~arskog ~amca, ~iju je nabavku finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, a za potrebe vesla~ke reprezentacije Srbije. Sne`ana Samarxi} Markovi} krstila je novi ~amac „Srbija” i zvani~no ga predala na upotrebu na{im reprezentativcima. ^amac „Srbija” prvi je reprezentativni osmerac u istoriji srpskog veslawa, a manifestacija je bila odli~na prilika da se prisutnim novinarima predstavi i novi dvojac bez kormilara, koji se pro{le go-

dine na{ao u finalu prvih Olimpijskih igara mladih u Singapuru. Ministarka omladine i sporta je obe}ala nova ulagawa u opremu neophodnu vesla~kom sportu, dok je generalni sekretar Vesla~kog saveza Srbije, Neboj{a Jevremovi} istakao doprinos resornog ministarstva uspesima vesla~ke reprezentacije Srbije: - Vesla~ki savez Srbije je u Ministarstvu omladine i sporta na{ao sigurnog partnera, koji prepoznaje ulo`eni rad i trud i ume da ceni ostvarene rezultate. Ministarstvo je dalo nemerqiv doprineli su u realizaciji na{ih projekata, kako obezbe|ivawem neophodnih sredstava za wihovo finansirawe, tako i kontiniranom pomo}i i podr{kom.

SPORT

dnevnik

subota22.januar2011.

19 Fo to: F. Ba ki}

PRIPREME BEOGRADSKIH CRVENO-BELIH U BUDVI

Ve {o vi} naj sprem ni ji omogu}iti da odgovorim svim zahtevima na terenu - kaè Ve{ovi}. Pohvale na adresu „|eti}a“ stiù i od stru~nog {taba. - Prijaju komplimenti, ~ast je sara|ivati sa legendom, kakav je Robert Prosine~ki. Veliki je motivator, fascinira me wegov odnos prema igra~ima, nema zapostavqenih, svi dobijaju priliku da se nametnu. Treninzi su druga~iji, sadràjniji pa

Fo to: S. Ste va no vi}

Pripreme fudbalera Crvene zvezde u Crnoj Gori idu svojim tokom, a silne napore bez problema podnosi mla|ani Marko Ve{ovi}. Napada~ Beogra|ana imao je sjajne rezultate na testirawima. - Odli~no se ose}am, zadovoqan sam kako se snalazim u ovom periodu. Isplatio se rad tokom odmora u Podgorici. Svestan sam va`nosti „baze“ koja }e mi

SA VI ]E VI] PO SE TIO ZVE ZDU: Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Cr ne Go re i le gen dar ni igra~ Cr ve ne zve zde De jan Sa vi }e vi} is ko ri stio je pri li ku da se vi di sa Ro ber tom Pro si ne~ kim u Bu dvi, gde se cr ve no-be li pri pre ma ju za na sta vak se zo ne. Sa vi }e vi} u ho tel „Slen did” sti gao u prat wi ta ko |e ne ka da {weg Zve zdi nog fud ba le ra Mi lo {a Dri zi }a. Wih dvo ji ca su se po zdra vi svog ne ka da {weg sa i gra ~a Pro si ne~ kog, kao i sport skog di rek to ra Iva na Ayi }a i po mo} ni ka tre ne ra @ar ka \u ro vi }a i Slo bo da na Ma ro vi }a. To kom pri jat nog }a ska wa mno go uspo me na je evo ci ra no, a u raz go vo re su ukqu ~i va ni i jo{ ne ki sta ri pri ja te qi i sa i gra ~i pre ko spi ker fo na na mo bil nom. - Dri zu ni sam vi deo 150 go di na. Mno go mi je dra go {to je do {ao i da smo po pri ~a li - re kao je Pro si ne~ ki. Sa vi }e vi} ni je krio da }e, sa da ka da je Ro bi tre ner Zve zde, jo{ pom ni je pra ti ti igre ne ka da {weg klu ba. - Znam Ro bi je vu si tu ac i ju. Mi slim da }e bi ti do bar tre ner i da }e na pra vi ti uspeh. Mo ra ju sa mo da mu jo{ po ja ~a ju eki pu. ^e ka se taj {to per...gle da }u, gle da }u, vi di mo se i na Ma ra ka ni krat ko je do dao Sa vi }e vi}.

„Lud ni ca” u Nik {i }u Crvena zvezde u Crnoj Gori ima zaista veliki broj navija~a. Prvi duel protiv Zete (2:0) pratilo je oko 3500 gledalaca. Slede}i me~ je na programu u nedequ 23. januara u Nik{i}u protiv Sutjeske. Kakvo interesovawe vlada za ovu utakmicu potvr|uje i podatak da je prodato ve} 8000 karata. svi obavezama prilazimo sa zavidnim elanom - veli Ve{ovi}. Konkurencija u napadu je poja~ana dolaskom Borhe, donekle i Evandra koji dejstvuje iz drugog plana. - Zdrav rivalitet donosi profit, {to zna~i vi{e kvalitetnih fudbalera ve}a dobit za ekipu i klub. Strancima }e trebati period adaptacije u novoj sredini, ali verujem da }e se brzo uklopiti. Jednostavno, svako mora da pruì maksimum, da svoj doprinos osvajawu trofeja - naglasio je mladi napada~. Dakle, ciqevi Zvezde tokom prole}a su maksimalni. - Ozbiqna smo ekipa, zanima nas dupla kruna - optimista je Ve{ovi}. Partizan u prvenstvu ima opipqivu prednost, u Kupu do pehara se opet mora preko crno-belih. - Nije minus od 5 bodova nenadoknadiv. Ne moè Partizan ba{ sve me~eve da re{i u svoju korist. Kiksnu}e negde, ali je istovremeno bitno da mi re|amo trijumfe, podièmo samopouzdawe. Bi}e neizvesno prole}e, trka izjedna~ena - smatra Ve{ovi}. Dodatni vetar u jedra crvenobelih udahnu}e i navija~i. - Ima}emo sjajnu podr{ku, uvek su navija~i uz nas bez obzira gde se me~ igra. Bori}emo se svim srcem da ih obradujemo trofejima. Nelagodan je ose}aj kad iza sebe ima{ takvu armiju simpatizera, a nisi prvi na tabeli. Publika motivi{e ali i obavezuje da uvek bude{ na visini zadatka - kaè Ve{ovi}. Z. Rangelov

FUD BA LE RI VOJ VO DI NE IGRA JU S RAD NI^ KIM IZ SOM BO RA: Po sle 11 da na ra da otka ko su po ~e li zim ske pri pre me, fud ba le re Voj vo di ne da nas o~e ku je pr va pro ve ra. No vo sa |a ni }e u svom FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku ugo sti ti eki pu som bor skog Rad ni~ kog, ko ju pred vo di biv {i pr vo ti mac cr ve no-be lih Zol tan Sa bo, a od ove zi me kao tre ner gol ma na pri dru ìo mu se ta ko |e ne ka da {wi No vo sa |a nin, Du {an Broj ~in. Bi }e to le pa pri li ka da {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zo ran Mi lin ko vi} vi di mo gu} nost kan di da ta za pr vi tim, a na ja vio je da }e {an su do bi ti dva ti ma. Sneg }e, sva ka ko, bi ti ote à va ju }a okol nost, ali ne i ne pre mo sti va pre pre ka za igra ~e obe eki pe da po ka è {ta i ko li ko mo gu u ovom ~a su. Voj vo di na ove zi me ni je an ga ò va la ni jed no po ja ~a we, a u re do vi ma Som bo ra ca s po seb nom pa `wom se o~e ku je de bi na pa da ~a Ko ji }a, ko ji je pro {le go di ne kao ~lan So lun ca iz Ras ti ne upra vo u du e lu s no vo sad skim su per li ga {em na go ve stio sjaj ne mo gu} no sti. Da na {wi duel Voj vo di na - Rad ni~ ki (Som bor) po ~i we u 14 sa ti. S. S.

IZ FK PARTIZAN

Fej sa od da nas Iako je najavqeno, Qubomir Fejsa se u ~etvrtak nije pojavio na popodnevnom treningu. Najverovatnije }e to uraditi danas. Povratk u pun trena`ni proces zadweg veznog Partizana odlo`en je (verovatno) za danas jer su crno–beli, ipak odlu~ili da mu urade i dodatne kontrole. Kako Beogra|ani ne `ele da rizikuju sa igra~em koji je bio povre|en ~ak osam meseci; odlu~ili su da mu urade detaqna snimawa kolena u Nema~koj, kako bi bili potpuno sigurni u wegov oporavak. Prvi snimci su bili pozitivni, tako da bi povratak treninzima Fejse trebalo o~ekivati ve} ovog vikenda. I. L.

Qu bo mir Fej sa

NOVOSADSKI PRVOLIGA[ PO^EO PRIPREME

Sneg, gu `va i ne iz ve snost na De te li na ri Fudbaleri Novog Sada startovali su s dugo najavqivanim pripremama za izazove koji ih o~ekuju u prole}nom delu Prve lige Srbije. Na okupqawu u klupskim prostorijama na Detelinari pojavilo se ~ak 40 igra~a, me|u kojima se na{lo i prvo poja~awe u zimskom prelaznom roku - Australijanac Xon Belme. Bili su tu i Sa{a Bogunovi} i Zoran Milovac, nekoliko igra~a koji su vra}eni sa pozajmice, dvojac iz Vojvodine Stefan Zogovi} – Ogwen Mudrinski, a sve je vrvelo od novajlija koji }e u narednim danima poku{ati da se nametnu stru~nom {tabu kanarinaca i izbore svoje mesto u `uto – plavom dresu. ^lan Upravnog odbora FK Novi Sad Branko Milo{evi} po`eleo je puno uspeha ekipi i osvrnuo se na burna de{avawa u vezi s egzistencijom kluba:

- Klub je na dobrom putu da se stabilizuje u finansijkom i organizacionom smislu i to je ono najva`nije. Uveliko se radi na pripremi izborne Skup{tine i formirawu novog Upravnog odbora, ~ime }e RFK Novi Sad kona~no stati na zdrave noge, a va{e je da pru`ite svoj maksimum i da vredno radite – kazao je Milo{evi}. O ciqevima novosadskog prvoliga{a u nastavku prvenstva, sportski direktor FK Novi Sad, Vladimir ]etkovi} izneo je jasan stav: - Svi u klubu smo re{eni da ovaj te`ak period ostavimo iza nas, kako bismo klub u nastavku prvenstva stabilizovali, o~uvali prvoliga{ki status i u narednoj sezoni poku{ali da napravimo korak vi{e shodno tradiciji na{eg kluba. [ef stru~nog {taba Zoran Govedarica u prvom obra}awu prvotimcima, vidno raspolo-

`en i spreman za izazove koji ga o~ekuju, igra~ima je poru~io: - Po`eleo bih dobrodo{licu novim igra~ima kojih, vidim, ima dosta, a starosedeoce bih pozvao da ih na najboqi na~in

svi dobiti istu {ansu da poka`u kvalitete, a samo i iskqu~ivo od vas zavisi ko }e na kraju priprema ste}i poverewe da brani boje Novog Sada. Konkurencija je velika kao {to vidi-

Prvoliga{ sa Detelinare naredna dva dana trenira}e jednom dnevno, da bi prema planu priprema od ponedeqak igra~i krenuli punom parom, {to podrazumeva dva treninga na dan i rad u grupama.

Go ve da ri ca bro jao do 40 Na prvoj prozivci {efu stru~nog {taba Zoranu Govedarici i wegovom pomo}niku Sa{i Todi}u odazvalo se 40 fudbalera – golmani: Obradovi}, Jovanovi}, Vuki} (Kabel), Vujakovi} (Sloven Ruma), Jovanovi} (Oxaci), \uri} (Radni~ki Zrewanin), Be~eli}, Jagodi} (Banovci), igra~i: Ze~evi}, Powevi}, Torbica (Mladost BP), Tomi}, Jakovqevi}, Ogwenovi}, \akovi} (Radni~ki Zrewanin), Joci} (Nema~ka), Mirosavqevi} (Dunav, Banovci), ^oli} (omladinski pogon), Amixi} (Crvena zvezda, NS), Bojovi}, Popovi}, Miji}, Kova~evi}, Baji}, Kav~i}, Simeunovi}, \orovi}, Stankovi}, Ivkovi} (Futog), Milutinovi}, Radovi}, Milovac, \uki}, Dimitrijevi} (In|ija), Xon Belme (Australija), Raki} (Veternik), Desnica ([vedska), Te{i} (Ba~ki Jarak), Bogunovi}, ^ekovi} i Mudrinski i Zogovi} (Vojvodina).

Sa {a Bo gu no vi} pred vo dio dru go ve na pr vom tre nin gu

prihvate i pomognu im na adaptaciji u novoj sredini, kao {to su i wih nekada drugi prihvatili. O~ekuje nas puno obaveza i rada u narednom periodu. Jedino {to mogu da obe}am je to da }e

te, a u narednim nedeqama o~ekujemo dolazak jo{ nekoliko fudbalera. Na vama je da poka`ete svoje kvalitete i da iskoristite ili ne, ukazanu priliku – rekao je Govedarica.

Fo to: B. Lu ~i}

Na pitawe da li }e i gde fudbaleri Novog Sada putovati na pripreme, Govedarica je rekao: - U zaostatku smo dve nedeqe za drugim ekipama, koje su po~ele da treniraju jo{ 10. januara. To je

I ka pi ten u stro ju Vode}i golgeterski tandem Novog Sada u jesewem delu prvenstva, Zoran Milovac i kapiten Sa{a Bogunovi}, prisustvovali su po~etku priprema Novog Sada. Milovac je u finalnoj fazi pregovora sa ma|arskim prvoliga{em \erom i wegov prelazak u redove severnih suseda je gotova stvar, dok se odlazak kapitena kanarinaca u Saudijsku Arabiju izjalovio. Bogunovi} je izrazio `equ da napusti Novi Sad, a dok ne na|e adekvatno uhlebqewe u inostranstvu, trenira}e na Detelinari, kako bi {to spremnije do~ekao obaveze koje }e ga do~ekati u novoj sredini. svakako hendikep, a ~iwenica da }e kostur tima u nastavku lige biti znatno izmewen i da imamo dosta novih igra~a ~ije mogu}nosti tek treba da testiramo, ne ide nam na ruku, ali {ta je tu je. Prvi deo priprema }emo obaviti u Novom Sadu, a ako finansijke mogu}nosti to dozvole, u drugoj fazi bi trebalo da se preselimo na neku od odgovaraju}ih destinacija. I za kraj nas o~ekuju kontrolne utakmice kojih bi trebalo da bude desetak sa odgovaraju}im rivalima sa kojima smo u kontaktu – rekao je Zoran Govedarica. I. Grubor

sport

subota22.januar2011.

dnevnik

VO[A SLAVILA U DERBIJU

Partizan prija Novosa|anima Od boj ka {i NIS Voj vo di ne sa la da li su Par ti zan u su sre tu pr vog i dru gog u pr ven stvu i pri {li be o grad ski cr nobe li ma na sa mo dva bo da za o stat ka i osi gu ra li za ni mqiv na sta vak {am pi o na ta. Sa la ti }e vi mom ci su, iz u zev u pr vom se tu, go spo da ri li si tu a ci jom, a pre o kret je uneo Mar ko Ivo vi} ula skom u igru sre di nom dru gog se ta. Jo{ jed nom se po ka za lo da Vo {a ima ve }i fond igra ~a i da

Zo ran Jo va no vi} bio je glav na po kre ta~ ka sna ga Vo {e, a pri kqu ~io mu se Ivo vi}, kao i Pe tro vi} i ni je Par ti zan mo gao ni {ta da ura di da umi ri na pa de No vo sa |a na. - Za raz li ku od go sti ju, ni smo do bro po ~e li i u pr vom se tu ni smo ima li do bar pri jem, a ni efi ka san na pad bez ko jeg nam je stvar no te {ko da igra mo. No, ka sni je smo us pe li sve da po sta vi mo na svo je me sto, a sva ka ~ast i Zo ra nu Jo va no vi }u ko ji nas je go to vo ceo me~

do ve i pro tiv osta lih eki pa, a ne sa mo u ova kvom der bi ju – re kao je Bo ri slav Pe tro vi}, sred wi blo ker No vo sa |a na. Tre ner Vo {e Ni ko la Sa la ti} ta ko |e je apo stro fi rao Jo va no vi }a kao igra ~a u tak mi ce. - ^e sti tao bih igra ~i ma na an ga `o va no sti i mo ti vi sa no sti. Ima li smo pro ble ma sa zdra vqem, ali smo us pe li to da pre bro di mo, is ko ri sti li smo mo men te za pri kqu ~i va we. Jo va no vi} je re {io ne ke kqu~ ne kon tre. Mi slim da

Va ter po li sti Sr bi je sprem ni za no ve pod vi ge

SELEKTOR UDOVI^I] OBJAVIO SPISAK ZA UTAKMICU SVETSKE LIGE

Sa [panijom u najja~em sastavu

Cr ve no-be li iz No vog Sa da nad mu dri li cr no-be le

upr kos pro ble mi ma s bo le sti ma ima kva li tet da bez po la start ne po sta ve sa vla da re no mi ra nog pro tiv ni ka. Fa li li su Mr dak, Ne ma wa ^u bri lo, Ivo vi} ni je po ~eo, a Jo vo vi}, Ve sli no vi} i Jo va no vi} bi li su ro vi ti, dok je kod go sti ju iz o stao pr vi teh ni ~ar Ki si} zbog po vre de sko~ nog zglo ba.

dr `ao u igri. On je bez sum we i naj bo qi po je di nac me ~a. Po be da nad ti mom ko ji ove se zo ne stvar no od li~ no igra, mo `e nam mno go zna ~i ti u na stav ku se zo ne. Osta je nam da ra di mo da qe i bu de mo sprem ni za naj va `ni je me ~e ve. I ne sme mo za bo ra vi ti da se pe ha ri osva ja ju u su sre ti ma sa ma lim eki pa, u smi slu da mo ra mo uzi ma ti bo -

Fo to: F. Ba ki}

mo `e mo da igra mo jo{ bo qe, ali mo ra mo vi {e da ra di mo. Po ja ~a }e mo usko ro rad na sna zi, ali ne sme mo se opu {ta ti i po kla wa ti bo do ve – is ta kao je tre ner Vo {e Ni ko la Sa la ti}. No vo sa |a ne ve} u sle de }em ko lu o~e ku je der bi i go sto va we Cr ve noj zve zdi. M. Risti}

U SUSRET DESETOJ RADNI^KOJ OLIMPIJADI U BA^KOJ PALANCI

Nikad vi{e u~esnika U No vom Sa du je odr `an rad ni do go vor o pred sto je }oj De se toj sport skoj olim pi ja di rad ni ka Voj vo di ne (SORV). Sa sta nak je ini ci rao Sa vez sport za sve Voj vo di ne ~i ji je pred sed nik Mi lo rad Pe ri {i} obra zlo `io ciq sa stan ka ko jem su pri su stvo va li pred stav ni ci svih or ga na i te la 10. SORV. Te ma je bi la do kle se sti glo u or ga ni za ci ji i {ta je jo{ po treb no ura di ti da bi naj ve }a ma ni fe sta ci ja rad ni~ kog spor ta bi la {to uspe {ni ja.

|e, Ob ra do vi} je re kao da ne }e bi ti mno go me sta za po pu wa va we di sci pli na, jer su u mu {koj kon ku ren ci ji sve po pu we ne sa de vet u~e sni ka (ne ma Zo ne Vr {ac), a osta lo je pro sto ra u nad vla ~e wu ko nom ca i ba ske tu, gde ima po osam pri ja va. U `en skoj kon ku ren ci ji osta la su upra `we na me sta u od boj ci i stre qa {tvu po 2, ko {ar ci 6, ru ko me tu 4, ba ske tu 3. Da kle, za kqu ~io je Ob ra do vi}, do 20. fe bru a ra tre ba da se iz vr {i po pu na, a ko na~ na li sta tre ba da

S rad nog sa stan ka u No vom Sa du

Ko me sar za tak mi ~e we Qu bo mir Ob ra do vi} iz neo je da su pri sti gle li ste po ten ci jal nih u~e sni ka od svih zo na, osim Zo ne Vr {ac i na po me nuo da }e po pri ja va ma ovo bi ti naj ma sov ni ja do sa da odr `a na Olim pi ja da. Svo je pri ja ve po sla lo je 211 eki pa i 23 me {o vi te, uz 381 tak mi ~a ra u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, bez pri ja va za pli va we, atle ti ku, ma ra ton i te nis, jer su te li ste jo{ otvo re ne, ali je ve} sa da iz ve sno da }e i tu bi ti pre ko 500 u~e sni ka. Ta ko -

bu de go to va do 31. mar ta. Si stem tak mi ~e wa tre ba da se do ne se do 20. ma ja, dok je `reb pred vi |en da se oba vi do 10. ju na. Mla den ko \u ra no vi}, za me nik ko me sa ra za tak mi ~e we re a ko je da ako po pu we nost po di sci pli na ma bu de i 80 po sto, da }e Igre u Ba~ koj Pa lan ci bi ti naj ma sov ni je do sa da. Pred lo `io je da se pred stav ni ci Zo ne Vr {ac ja ve Ko me sa ru za tak mi ~e we do 31. Ja nu a ra i po tvr de u~e {}e. U pro tiv nom, po sle tog ro ka wi ho va

me sta po pu ni }e dru gi. \u ra no vi} je kao pred sed nik Ko mi si je za obi la zak te re na is ta kao da su do ma }i nu da te su ge sti je {ta od te re na tre ba po pra vi ti. Na do ma }i nu je sa da da od re di na ko jim te re ni ma }e od vi ja ti ko je di sci pli ne i da od lu ku do sta vi Sport skom od bo ru do 26. fe bru a ra. Utvr |e na je i li sta po treb nih ka dro va za uspe {nu or ga ni za ci ju 10. SORV, a pred sed nik Sport skog od bo ra Pe tar Pe ro vi} je iz neo po da tak da }e u or ga ni za ci ji u~e stvo va ti Ko me sar za tak mi ~e we, 17 ko me sa ra po di sci pli na ma, 27 de le ga ta, 56 su di ja, de vet me ri la ca vre me na i 29 za pi sni ~a ra. Pred sed nik Pri prem nog od bo ra Mi lan Vje {ti ca je re kao da }e do 15. fe bru a ra grad do ma }in po nu di ti kom ple tan pro gram i ce nov nik sme {ta ja u~e sni ka i ka pa ci te ta ko ji ma Ba~ ka Pa lan ka ras po la `e. Ta ko |e, is ta kao je da ako je in te re so va we ve }e od mo gu} no sti da su oba vqe ni raz go vo ri sa dve {ko le da se u vre me Olim pi ja de wi ho ve u~i o ni ce is ko ri ste za sme {taj u~e sni ka Iga ra. Na sa stan ku je bi lo re ~i i o to me {ta je po treb no za funk ci o ni sa we pres cen tra, bez bed no sti u~e sni ka, kao i o po tre ba ma u pre vo zu, a se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Slav ko Per ko vi} go vo rio je o po tre bi da pro to kol sa ~i ni plan i sce na rio za do de lu pri zna wa i ce re mo ni jal sve ~a nog otva ra wa. Je di na ne raz ja {we na di le ma osta la je oko otva ra wa Olim pi ja de, jer je pred log do ma }i na da to bu de 7. ju la u ve ~er wim ~a so vi ma, ka da se otva ra i Du nav ski bal, a mi {qe we ne kih od u~e sni ka je da bi to tr ba lo da bu de na dan po ~et ka Olim pi ja de, 8. ju la. S. Jakovqevi}

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je u uto rak }e od i gra ti utak mi cu tre }eg ko la evrop skog de la kva li fi ka ci ja u Svet skoj li gi. Del fi ni }e na ba ze nu „Sant @or di” u Bar se lo ni od 20 ~a so va sna ge od mer ti sa [pa ni jom. Po sle dva ko la na {a re pre zen ta ci ja ima dve po be de i {est bo do va, [pa ni ja ~e ti ri, Ne ma~ ka dva, a Ma ke do ni ja je na za ~e qu gru pe bez bo do va. Se lek tor De jan Udo vi ~i} je od lu ~io da za ovu utak mi cu po zo ve naj ja ~i sa stav, ko jem je uka zi vao po ve re we i to kom pro {le go di ne. Na spi sku su: Slo bo dan

So ro, Goj ko Pi je tlo vi} (gol ma ni), Mi lan Alek si}, Va wa Udo vi ~i}, @iv ko Go ci}, Mar ko Avra mo vi}, Fi lip Fi li po vi}, Ni ko la Ra |en, Slo bo dan Ni ki}, Du {ko Pi je tlo vi}, An dri ja Pr la i no vi}, Ste fan Mi tro vi} i Bo ris Va pen ski. Se lek tor Udo vi ~i} je is ta kao da je za na{ tim utak mi ca ve o ma va `na, jer nas po be da pro tiv [pa na ca go to vo si gur no vo di na za vr {ni tur nir Svet ske li ge, ko ji }e se igra ti u Fi ren ci. - Uko li ko bi ve} u uto rak sla vi li lak {e bi on da mo gli da or ga ni zu je mo ka len dar pri pre ma.

[pan ci ma je ova utak mi ca po sled wa pri li ka po sle kik sa u pr vom ko lu i po ra za od Ne ma ca po sle pe te ra ca. - [pan ci }e si gur no igra ti u naj ja ~em sa sta vu, a pred do ma }om pu bli kom ima }e ogro man mo tiv da po be de. Na {e je da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo i da po ku {a mo da po be di mo. Ce nim ko le gu Agi la ra, [pan ci su vi ce {am pi o ni sve ta, ta ko da o wi ho vom kva li te tu ne tre ba go vo ri ti. Bi }e ovo za bnas pra va pro ve ra - re kao je Udo vi ~i}. Na {a re pre zen ta ci ja u [pa ni ju pu tu je u po ne de qak uju tru, a po vra tak je pred vi |en u sre du. G. M.

PRVA A LIGA: VOJVODINA GOSTUJE KOD PARTIZANA

Zna se ko je favorit Va ter po li sti Voj vo di ne ve} u pr vom ko lu Pr ve A li ge od me ri }e sna ge sa ak tu el nim {am pi o nom Sr bi je eki pom Par ti zan Raj faj ze na. Utak mi ca se igra ve ~e ras na be o grad skoj „Ba wi ci” u 20 ~a so va. Cr no-be li su ap so lut ni fa vo ri ti i sva ki dru gi re zul tat osim wi ho ve po be de bio bi ra van sen za ci ji. No vo sa |a ni, za raz li ku od utak mi ce u Ita li ji, sa da mo gu da ra ~u na ju na cen tra Ne ma wu Ubo vi }a, a tu je i dru gi cen tar Vla di mir Cu ki}, ko ji igra sa mo u do ma }em tak mi ~e wu. Po vre |en je i da qe Sr |an Vuk sa no vi}. - Mi ne mo `e mo da ra di mo i igra mo ka ko smo to ~i ni li pro te klih dva de se tak da na. Pr vo smo ima li no vo go di {we i Bo `i} ne pra zni ke, pa su nam us sle di li du e li u Vol go gra du i \e no vi, a go to vo da i ni smo ima li tre nin ga. Jed no stav no ni smo ista eki pa ka da tre ni ra mo ka ko tre ba i ka da to ni je slu ~aj, kao {to se to sa da de si lo. Za to je dva ~e kam po ne de qak da se vra ti mo u nor ma lan ri tam ra da - re kao je tre ner De jan Sta no je vi} i do KIKIN\ANI SPREMNI

Pada Zvezda Tre ner va ter po li sta @AK-a Ne boj {a Ob ra do vi} ve ru je da }e we go va eki pa da nas u pr ven stve nom me ~u Pr ve A li ge sa vla da ti Cr ve nu zve zdu. Ki kin |a ni su mi nu le go di ne ima li do sta uspe ha, osvo ji li su ti tu lu pr va ka Pr ve B li ge, pla si ra li se u naj kva li tet n i j e do m a } e tak m i ~ e w e, u~e stvo va li u Ku pu Evro pe, a u po l u f i n a l u na c i o n al n og Ku pa po ra `e ni su od Voj vo di ne. - Ima mo pri li ku da pred do ma } im na v i j a ~ i m a osvo j i m o bo do ve. Ra ~u na mo da }e mo ima ti ve li ku po dr {ku pu bli ke, {to }e bi ti ve o ma zna ~aj no u ostva r e w u `e q e n og ci q a – re kao je tre ner Ob ra do vi}. M. S.

Mar ko Ovu ka

dao: - Ve} sam ra ni je re kao da mi ne mo `e mo da se po re di mo sa eki pa ma kao {to su Par ti zan, Pro Re ko ili Bu dva ni u kom ele men tu. Ta ko |e, po na vqam na {e je da ra di mo i igra mo, ali i da je mo mak si mum, kao {to }e mo to ura di ti i pro tiv Par ti za na. Iako je is hod me ~a ve} una pred

po znat, tru di }e mo se da is ko ri sti mo sve {an se, da u|e mo otvo re no u me~ i da se nad i gra va mo. Is ku sni bek Mar ko Ovu ka je is ta kao da se zna fa vo rit. - Be o gra |a ni su fa vo ri ti. Iako u jav no sti pro ve ja va in for ma ci ja da smo im sve bli ì i bli ì pred na ma je jo{ do sta ra da. U pro {loj utak mi ci smo us pe li da im se pri bli ì mo na tri go la, ali mi mo ra mo jo{ pu no da tre ni ra mo ka ko bi smo us pe li da im pa ri ra mo. Do bro ih po zna je mo i zna mo ka ko tre ba da im se su pro sta vi mo, a da li }e mo u to me us pe ti za vi si i od nas, ali i od to ga ko li ko }e nam oni to do zvo li ti. Oni su znat no po di gli for mu i jedn su od fa vo ri ta za u~e {}e na faj nal - fo ru Evro li ge, a to ve} po ka zu je wi ho vu sna gu i kva li tet. Ako uspe mo da kon tro li {e mo na pad, da ne gu bi mo lop te i da ne do zvo li mo wi ho ve kon tre, {to nam je bio glav ni pro blem u du e lu sa Pro Re kom, uz do bru igru u od bra ni, on da mo è mo i da se na da mo ne ~e mu - re kao je Ovu ka. G. Malenovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga – STA RA PA ZO VA: Je din stvo – Mla di rad nik (19), QIG: Spar tak – Rad ni~ ki (K) (19), SME DE RE VO: Sme de re vo – @e le zni ~ar (19). Vi ner {te di {e `en ska su per li ga – U@I CE: Je din stvo – Di na mo (P) (19), BE O GRAD: Rad ni~ ki – Cr ve na zve zda (20), Vi zu ra – NIS Spar tak (19.30), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra – Po {tar (20). Pr va mu {ka li ga – KLEK: Klek Sr bi ja {u me – Spar tak (S) (19), NI[: Ni{ – No vi Sad DDOR (16), KO VIN: Ba va ni {te – Mla dost (17), BE O GRAD: Obi li} – Pu te vi Iva wi ca (19), JA GO DI NA: Ja go di na – Cr no ko sa

(16), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK – Bo rac (19). Pr va `en ska li ga – NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa – Sme~ 5 (17), Voj vo di na – Vi zu ra Su per no va (20), LA ZA RE VAC: La za re vac – Rad ni~ ki (K) (17).

Vaterpolo

Pr va A li ga - BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na (20), KI KIN DA: @AK - Cr ve na zve zda (19). Pr va B li ga, be la gru pa SU BO TI CA: Spar tak - Go~ (19.30), NO VI SAD: Du nav Sin gi du num (19). Pla va gru pa - PAN ^E VO: Mla dost - Ze mun (19), BE ^EJ: Be ~e jac - Ba wi ca (19), OBRE NO VAC: TENT - Sen ta (21).

Svet

dnevnik PO SE TA KI NE SKOG PRED SED NI KA AME RI CI

Ja ~a we pri vred nih ve za s î ka gom Î KA GO: Kineski predsednik Hu \intao je, tokom ju~era{we posete îkagu, u prvi plan stavo poslovne i trgovinske veze Kine i {ire regije tog grada, isti~u}i da je sredwi zapad SAD sve va`niji za kineske ekonomske ciqeve. Ovom posetom kineskog predsednika izgleda da su po~ele da se ostvaruju davna{wa nastojawa gradona~elnika Ri~arda Deliaja da izgradi veze sa drugom po snazi ekonomijom sveta. Poznavaoci kaù da pa`wa koju Hu poklawa îkagu izaziva zavist drugih gradova, jer to moè da bude veliki i profitabilan korak za obe strane, bez obzira na ponekad poquqane odnose SAD i Kine. „Na{ dugoro~ni ciq je da u~inimo îkago najve}im prijateqem Kine u SAD”, poru~io je gradona~elnik Deli tokom sve~ane ve~ere prire|ene u ~ast prvog ~oveka Kine, kojoj je prisustvovalo 500 zvanica me|u kojima i senatori i poslovni qudi grada i regije. Hu je istakao i pohvalio prisne veze sa îkagom i rekao da rast odnosa Kine i SAD moè da se nastavi obostranim po{tovawem, ali da Amerika treba da olabavi restrikcije izvoza visoke tehnologije u Kinu. Vi{e od

300 firmi iz oblasti îkaga je prisutno u Kini, koja je veliki kupac ìtarica automobila, ~elika, vazduhoplovne opreme i farmaceutskih proizvoda iz tog regiona, rekao je Hu.Najmawe 40 kineskih firmi radi u oblasti îkaga, a taj

broj stalno raste. ^ikago je, ina~e, pobratimqen sa kineskim gradovima [angaj i [ewang jo{ od 1985. godine. Ju~era{wi kineski mediji hvale posetu kineskog predsednika Hua \intaoa Va{ingtonu kao vrhunsko dostignu}e diplomatije u smawewu tenzija, ali u izve{tajima uglavnom ignori{u trnovita

Za pa qe ne ci ster ne s go ri vom za NA TO KE TA: Naoru`ani qudi zapalili su ju~e na jugozapadu Pakistana dve cisterne s gorivom namewenim snagama SAD i NATO u Avganistanu, saop{tila je policija. U napadima izvedenim u provinciji Baluxistan, koja se grani~i sa Avganistanom, rawena su oba voza~a kami o na-ci ster ni, prenela je agencija AP.

Prva cisterna je napadnuta u podru~ju Kilata, gde su naoru`ani qudi proteklog vikenda zapalili 14 kamiona NATO, a druga kod Mastunga. Ektremisti i kriminalci u Pakistanu ~esto napadaju kamione koji isporu~uju gorivo i namirnice trupama NATO i SAD u susednom Avganistanu. (Ta njug)

pitawa kao {to su vrednosti valuta i qudska prava. Dr`avna televizija je detaqno „pokrila” ceremoniju zvani~ne ve~ere prire|ene u ~ast Hua u Beloj ku}i, kao i prethodnog dana sve~ani do~ek, {to odra`ava kinesko nastojawe da svog lidera predstave kao cewenog i po{tovanog igra~a na svetskoj sceni, prenosi Rojters. Agencija Sinhua navodi da je poseta bila „istorijsko, vrhunsko dostignu}e kineske i ameri~ke diplomatije od globalnog zna~aja”. Kao i u ranijim posetama, kineski mediji se nisu bavili pitawima postavqenim Huu o qudskim pravima, koja su zato u prvom planu ameri~ke {tampe, ali je bilo komentarisawa pitawa vrednosti kineske valute. „Global tajm” upozorava tako|e da treba biti oprezan i ne preterani optimista oko posete.”Predsednik Obama je rekao da SAD pozdravqaju uspon Kine. Ta poruka nije, me|utim, {iroko prihva}ena u SAD”, navodi list i dodaje da }e od ameri~kog prihvatawa i ocene kineskog uspona u „velikoj meri zavisiti pravac kretawa kinesko-ameri~kih odnosa”. (Ta njug)

JE RU SA LIM: Grupa Palestinaca ga|ala je ju~e konvoj u kojem je bila francuska ministarka spoqnih poslova, koja je u poseti pojasu Gaze, pogodiv{i u glavu jednu pripadnicu wene

pripadnika snaga bezbednosti, preneo je AP. Ira~ka policija i vojnici razme{teni su ju~e du` glavnih puteva iz Bagdada, kojima hiqade hodo~asnika pristi`u u Kerbalu da bi obele`ili smrt Imama Huseina, unuka proroka Muhameda.Za sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za napade, ali ovakvi metodi su tipi~ni za Al Kaidu i druge sunitske ekstremisti~ke grupe. (Ta njug)

Mi {el Alio Ma ri

pratwe, saop{teno je iz izraleske bolnice. Portparolka bolnice Lea Malul saop{tila je da je povre|ena osoba, ~iji identitet nije

U Tu ni su tro dnev na `a lost

TU NIS: Spu{tenim nacionalnim zastavama na javnim zgradama i emitovawem delova Kurana na dràvnoj televiziji po~eo je prvi dan trodnevne àlosti koju je vlada Tunisa proglasila zbog nekoliko desetina stradalih u protestima proteklih dana. Nekoliko stotina qudi okupilo se u mirnom protestu preko puta zgrade Ministarstva unustra{wih poslova u istoimenoj prestonici Tunisa, uzvikuju}i „Dole vlada!”. Snage bezbednosti raspore|ene su na tom mestu, gde su ove sedmice skoro svakodnevno organizovani protesti zbog nezadovoqstva {to se u novoformiranoj vladi jo{ nalaze pripadnici vladaju}e stranke svrgnutog predsednika Zina alAbidina Ben Alija, prenela je agencija AP. Vlada je proglasila tri dana nacionalne àlosti za 78

civila koji su, prema zvani~nim podacima, poginuli tokom demonstracija, organizovanim zbog siroma{tva, nezaposlenosti i korupcije.Pripadnici opozicije i aktivisti za za{titu qudskih prava tvrde da je broj `rtava mnogo ve}i. Posle vi{enedeqnih demonstracija, predsednik Ben Ali je bio prinu|en da napusti zemqu pro{le sedmice i da ode u Saudijsku Arabniju, posle ~ega je formirana prelazna vlada.

U novoj vladi su ostali i mnogi ministri iz redova Ben Alijeve partije Ustavni demokratski savez (RCD), {to je izazvalo nove proteste Tuni{ana i ostavku ~etiri pripadnika opozicije na ministarska mesta na koja su izabrani u prelaznoj vladi. Vlada, ~iji su se ministri u ~etvrtak prvi put sastali, predlo`ila je da islamisti koji su zatvoreni za vreme re`ima Ben Alija budu pomilovani. Agencija AP navodi da }e Tuni{ani koji zagovaraju politi~ki islam sada poku{ati da u|u u novu vladu, ali }e se pri tome suo~iti s mnogim izazovima u zemqi gde je abortus, ina~e tabu u mnogim muslimanskim dru{tvima, legalan, a muslimanske tradiocionalne marame zabrawene u javnim zgradama. (Ta njug)

MI NI STRI PRA VO SU \A EVRO PE O QUD SKIM PRA VI MA

Pro ble mi u iz bo ru me sta ì vqe wa BU DIM PE [TA: Posle neformalnih susreta ministara za evropske poslove i ministara unutra{wih poslova zemaqa ~lanica EU, ju~e je u Gedeleu, gradi}u nadomak Budimpe{te, po~eo i susret ministara pravosu|a. Kolege iz 26 zemaqa pozdravio je, kao doma}in, u dvorcu „Gra{alkovi~” zamenik premijera i ministar pravosu|a i dràvne uprave Ma|arske Tibor Navra~i~, istakav{i da je wihov glavni zadatak da razmotre ostvarivawe osnovnih qudskih prava u EU. Na skupu „iza zatvorenih vrata” ministri }e, kako je najavqeno, poku{ati da daju odgovor kako je mogu}e da, uprkos jedinstvenom trì{tu, gde je proklamovan slobodan protok qudi, robe i novca, jo{ postoje brojne prepreke u ostvarivawu prava na nesmetan izbor

Na pad nut kon voj fran cu ske mi ni star ke

Na pad na {i it ske ho do ~a sni ke BAG DAD: Broj `rtava napada bomba{a samoubica u automobilima na {iitske hodi~asnike ju`no od Bagdada pove}an je na 56, saop{tile su ju~e vlasti. Prema prethodnim izve{tajima, najmawe 51 osoba je ju~e poginula u napadima na tri kontrolna punkta, od kojih je jedan severno, a dva ju`no od Kerbale. Vlasti u Kerbali su navele da je u eksplozijama raweno oko 180 qudi, me|u kojima 25

subota22.januar2011.

objavqen, na pregledu u bolnici u izraelskom gradu A{kelon, prenela je agencija AP. Nekoliko desetina Palestinaca bacali su jaja i druge predmete na kolonu u kojoj je bila francuska {efica diplomatije Mi{el Alio Mari, koja je za malo izbegla cipelu kojom su je ga|ali. Demonstranti su bili quti na francusku ministarku zbog komentara koji je navodno dala prethodnog dana, u znak podr{ke Giladu [alitu, izraelskom vojniku koga je islamisti~ka grupa Hamas uhvatila u prekograni~noj raciji 2006. godine, od kada ga dr`i u zato~eni{tvu. Izraelski radio je naveo da je Alio Mari rekla da je dr`awe u zatvoru [alita „ratni zlo~in”, ali francuski novinari koji su putovali sa wom tvrde da to nije rekla ona, nego [alitov otac, preneo je Rojters.Demonstranti su ro|aci Palestinaca koji se nalaze u izraelskim zatvorima. (Ta njug)

mesta ìvqewa i zaposlewe.Evropska komisija je jo{ ranije uo~ila 25 glavnih smetwi koje gra|ane EU ~ine i daqe neravnopravnim i predloìla isto toliko mera na kra}i i sredwi rok, kako bi se one otklonile. Prime}eno je, tako, da bra~ni drug iz neke druge zemqe ~lanice EU nema ista prava kao i domicilni partner, da postoji problem kada se nasledi ne{to u drugoj dràvi ili kada treba ostvariti prava iz oblasti zdravstvene za{tite. Na dnevnom redu se nalazi i potreba dodatne obuke sudija, tuìlaca i zaposlenih u ministarstvima pravosu|a, kako bi se {to jedinstvenije tretirali slu~ajevi i boqe poznavale pravne norme drugih ~lanica EU. (Ta njug)

Lu ka {en ko po lo ìo pe ti put za kle tvu MINSK: Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko poloìo je ju~e zakletvu na ceremoniji u Minsku, koju su bojkotovali ambasadori zapadnih zemaqa, javila je agencija Rojters. „Voqom naroda Belorusije, Aleksandar Luka{enko je izabran za predsednika Belorusije. Bira~i su tako odlu~ili u slobodnim i demokratskim izborima”, kazala je predsednica Centralne izborne komisije Lidija Jermo{ina pre nego {to je Luka{enko poloìo zakletvu i zapo~eo novi, peti mandat na mestu prvog ~oveka Belorusije. Zapad i beloruska opozicija smatraju da su decembarski izbori, nakon kojih je u uli~nim protestima uhap{eno na stotine qudi, me|u kojima su i lideri opozicije, obilovali nepravilnostima. Luka{enko je posle izbora, na kojima je ubedqivo pobedio, izjavio da su obave{tajne slu`be Nema~ke i Poqske planirale da ga svrgnu sa vlasti i time ih posredno optuìo za navodnu ulogu u postizbornim protestima u Minsku. Evropska unija i Sjediwene Ameri~ke Dràve ranije su

saop{tile da wihovi ambasadori u Belorusiji ne}e prisustvovati ceremoniji polagawa zakletve. Evropski zvani~nici su ju~e pozvali vlade zemaqa ~lanica EU da uvedu sankcije Luka{enku, koje bi mogle da predvide zabranu putovawa wemu i wegovim pristalicama, navela je britanska agencija. Predsednik Belorusije je ju~e kazao da }e o{tro reagovati na mogu}e sankcije. „Ukoliko neko poku{a da uvede ekonomske ili neke druge sankcije protiv na{e zemqe, moramo reagovati brzo i pripremiti uzvratne mere, ukqu~uju}i one najo{trije”, rekao je on. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FREDERIK RAJNFELT [vedska vlada ne}e imati nikakvu ulogu u odlu~ivawu da li osniva~ „Vikiliksa” Xulijan Asan` treba da bude izru~en u SAD, ve} }e o tome odlu~ivati sudovi, izjavio je {vedski premijer Frederik Rajnfelt. On je novinarima u Londonu rekao da je politika [vedske da ne izru~uje gra|ane dr`avama u kojima je na snazi smrtna kazna, preneo je AP.

SILVIO BERLUSKONI Vi{e od 2.000 Italijanki - me|u kojima su majke, }erke, politi~arke, umetnice - potpisale su peticiju kojom poru~uju Siviju Berluskoniju da nisu sve `ene u Italiji prostitutke ili {ougerle. Kampawu pod nazivom „Basta”, pokrenuo je preko interneta levi~arski list „Unita”, blizak opoziciji levog centra. I velikodostojnici u Vatikanu javno su negodovali zbog najnovijeg skandala

YORY KLUNI Xorx Kluni se tokom boravka u Sudanu, po~etkom meseca, razboleo od malarije, ali se u me|uvremenu potpuno oporavio. Kako prenosi Bi-BiSi, poznati glumac ~esto odlazi u ovu afri~ku zemqu kako bi skrenuo pa`wu javnosti na sukob u Darfuru, oblasti na jugu Sudana. Klunov portparol Rozenfild je rekao da je ovo drugi put kako se 49-godi{wi glumac susre}e sa malarijom.

U Japanu 45 mrtvih zbog snega i poledice TOKIO, HANOJ: Najmawe 45 qudi izgubilo je ìvot u Japanu od po~etka zime u udesima povezanim sa snegom i poledicom, saop{tile su ju~e vlasti. Od ukupnog broja `rtava, 27 osoba je stradalo tako {to su pale s krova dok su lopatama uklawale sneg ili se na wih sru~ila ledenica ili ih je zatrpala lavina.U incidentima povezanim sa snegom i poledicom povre|eno je ukupno 463 qudi, od kojih 193 teè, prenela je japanska agencija Kjodo. Izuzetno hladno vreme na severu Vijetnama odnelo je u protekle tri nedeqe sedam ìvota, stotine qudi su primqene u bolnice, a vi{e od 20.000 grla krupne stoke uginulo je od hladno}e. Vijetnamski mediji su izvestili da je sedam qudi umrlo od hladno}e ili trovawa ugqenmonoksidom, dok su poku{avali da se ugreju na ugaq. Me|u obolelima od respiratornih bolesti je najvi{e dece i starih qudi. U 18 severnih provincija je uginulo oko 70 odsto krava i bizona, izjavio je Hoang Kim Giao, direktor agencije za uzgoj sto-

ke, preneo je AP. Temperature, koje u ovo doba godine obi~no dostiù 15 stepeni Celzijusa, spustile su se na ~etiri stepena ispod nule. Prema prognozama meteorologa, hladno vreme }e se zadràti jos najmawe dve nedeqe. Ve}ina stanovnika na severu Vijetnama, koji spada me|u najsiroma{nije i najrazvijenije oblasti u toj zemqi, ìvi u kolibama. Britanski list „Indipendent” prenosi u ju~era{wem broju zakqu~ak meteorologa da je 2010. bila druga najtoplija godina na Planeti od kada se beleè podaci o tome. Na to ukazuje statistika prikupqena

na vi{e hiqada mernih stanica {irom sveta. Tri grupe meteorologa su prikupile podatke sa razli~itog uzoraka mernih stanica, obradile ih razli~itim statisti~kim metodima i do{le do mawe-vi{e istovenog zakqu~ka.Toplija od pro{le bila je jedino 1998. godina. Metorolozi navode da su od kada se vodi statistika, tri najtoplije godine zabele`ene u posledwoj deceniji.Takvi nalazi, prema re~ima stru~waka, jasno pokazuju da se Zemqa zagreva i da nisu u pravu oni koji dovode u pitawe globa (Tanjug )

balkan

subota22.januar2011.

VESTI Pet go di na od ne sre }e kod Bi o~ a POD GO RI CA: U nedequ, 23. januara, navr{ava se pet godine od te{ke èlezni~ke nesre}e kod Bio~a u Crnoj Gori, u kojoj je poginulo 47 osoba, a vi{e od 200 povre|eno. Iz nevladine organizacije „Voz neprebola, Bio~e 2006.”, koja okupqa ~lanove porodica `rtava nesre}e, ponovili su ogor~ewe sudskim epilogom ove tragedije, prema kome je jedini krivac ma{inovo|a Slobodan Drobwak. Ova NVO je u decembru pro{le godine podnela àlbu Ustavnom sudu na odluku Vrhovnog suda kojom je potvr|ena presuda ma{inovo|i Drobwaku na {est godina zatvora, kao jedinom krivcu za nesre}u. Predstavik te NVO Zoran Damjanovi} rekao je radiju Antena M da oni ne}e odustati od pravde i da su u tom ciqu angaòvali pravnog zastupnika pred Ustavnim sudom. I sada }e godi{wica ove tragedije biti obeleèna se}awem na `rtve i polagawem venaca i cve}a u spomen parku Bio~e. Organizovani prevoz je obezbe|en iz Beograda, Podgorice i Bijelog Poqa. (Ta njug)

Pri ja va pro tiv Am fi lo hi ja POD G O R I C A: Zahtev za po kretawe prekr {aj nog po stupka protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija stigao je nadle`nom podru~nom organu i on }e biti razmatran u redovnoj proceduri, pi {e ju~era{wa podgo ri~ ka „Pobjeda”. Mitropolit je, kako se navodi, okrivqen za raspiri vawe rasne, naci o nal ne i verske mr`we na javnom mestu. Vi{e dràvno tuìla{tvo ranije je podnelo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Amfilohija zbog govora mr`we. Amfilohiju se na teret stavqaju poruke, izre~ene u Baru i Podgorici na Badwe ve~e i obra}awe novinarima u no}i do~eka pravoslavne Nove godine u Podgorici 14. januara, kao i deo pisma koje je mitropolit prilikom susreta predao premijeru Igoru Luk{i}u, a kasnije ga podelio i novinarima. Povodom najave da }e biti optuèn za govor mr`we, mitropolit je rekao da on ne}e biti ni prvi, ni posledwe kome }e se u Crnoj Gori suditi na pravdi Boga. Prema pisawu crnogorskih medija, ne iskqu~uje se mogu}nost pokretawa krivi~ne odgovornosti mitropolita Amfilohija. (Ta njug)

Ame ri~ ko upo zo re we Ki pru NI KO ZI JA: SAD su pozvale lidere dve zajednice na podeqenom Kipru da uloè dodatne napore kako bi se postigao napredak u re{avawu „kiparskog problema”. Pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara za evroazijska pitawa Filip Gordon izrazio je nadu da }e dve strane prevazi}i sada{wi zastoj u direktnim pregovorima . „Svako gubi od produìvawa sada{weg statusa kvo”, rekao je Gordon na konferenciji za novinare na zavr{etku posete Nikoziji. On je istakao da wego va ze mqa „ohra bru je dve strane” da na|u re{ewe kiparskog pro ble ma, pre ne le su agencije. Pregovori lidera gr~ke i turske zajednice o ponovnom uje di we wu ostr va za pe li su oko podele vlasti i imovinskih prava raseqenih. Dogovor bi dodatno mogla da oteà i nedavno odluka Republike Kipar da po~ene istraìvawa nalazi{ta gasa u isti~nom Mediteranu, ~emu se protivi turska strana.Gordon je, me|utim, izjavio da ta da pitawa ne treba dovoditi u vezu. (Ta njug)

dnevnik

AL BAN SKA OPO ZI CI JA TRA @I OSTAV KU VLA DE ZBOG KO RUP CI JE

U Ti ra ni po gi nu li demonstranti TI RA NA: Tri osobe su izgubile `ivot, a vi{e desetina ih je povre|eno u sukobu s policijom tokom ju~era{wih tro~asovnih protesta koje je u centru Tirane organizovala vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija. „Dva civila su mrtva. Znaci pokazuju da su upucani iz blizine iz vatrenog oru`ja malog kalibra. Oni su ve} bili mrtvi kada su doneseni”, izjavio je za lokalnu televiziju hirurg Sami Koceku iz Vojne bolnice u Tirani. Agencija AP navodi da su

poginule tri osobe, a povre|eno 22 civila i 17 pripadnika policije.Albanska novinska agencija ATA javqa da je policija preuzela kontrolu nad glavnom ulicom u Tirani i da su se demonstranti povukli od zgrade vlade nakon {to su predsednik Bamir Topi i lider socijalista Edi Rama pozvali na mir. Ne{to ranije ATA je, posle izve{taja o prestanku sukoba demonstanata i policije s po~etka protesta, javila da je situacija i daqe napeta jer su demonstranti nastavili da bacaju kamenice na pri-

Me ta fo ra o iz ba ci va wu am ba sa do ra pre ko Du na va ZA GREB: Zamenik ùpana Zadarske ùpanije iz redova desni~arske Hrvatske stranke prava (HSP) \ani Buwa smatra da Hrvatska ne treba da ima sa Srbijom bilo kakve odnose. „Sa Srbijom ne treba da imamo nikakve odnose. [ta ima veze {to smo susedi? Prvo bih izbacio wihovog ambasadora iz na{e dràve i na Dunavu bi ga nogom u s........ da ga lak{e pre|e”, izjavio je Buwa koji je i univerzitetski profesor, a izve{tava „Slobodna Dalmacija”. Buwa je to izjavio na konferenciji za novinare o polo à ju hr vat skih ve te ra na, ali za wega to nije govor mr`we, jer je to izrekao, kako je naveo, u kontekstu navedene teme, pi{e splitski dnevnik. Reaguju}i na tu izjavu, vicepremijer Slobodan Uzelac izjavio je da bi „nas takva politika dovela u dràvu kojoj bi glavni grad bio Rim”. Pred sed nik Srp skog narodnog vije}a Milorad Pu-

povac rekao je da bi takvim izjavama trebalo da se bave nad le `ni dr `av ni or ga -

\a ni Bu wa

ni.Pred sed ni ca Na ci o nal nog odbora za pra}ewe pregovora sa EU Vesna Pusi} izjavila je da su „ludaci postali

izuzetak, a ne standard hrvatske politike”. [ef HSP-a Danijel Srb ne veruje da je to Buwa, kao uni ver zi tetski pro fesor, mogao da izjavi, jer to nije wegov re~nik. Buwa je „Slobodnoj Dalmaciji” rekao da stoji iza svoje izjave koju su ob javi li lo kal ni medi ji, iako je ona donekle izvu~ena iz konteksta. „Rekao sam to u funkciji metafore da je hrvatska dràvna politika jo{ jednom poraèna u odnosima sa Srbijom, sa ~ime se slaè veliki broj qudi”, dodao je on. „Slaèm se sa ocenom da je moj izraz mo`da bio politi~ki nekorektan, ali sam imao pravo da ga izreknem u pomenutom kontekstu”, kazao je Buwa. Na pi ta we ka ko vi di od no se dve ze mqe, Bu wa je od go vo rio da „tre ba omo gu }i ti neo me tan pro tok qu di i ka pi ta la, ali od no se ne tre ba ima ti dok me |u sob no ne ra{ ~i sti mo od re |e ne spo ro ve”. (Ta njug)

Pr va ovogodi{wa `r tva no vog gri pa u Is tri ZA GREB: Zbog upale plu}a kao komplikacije sviwskog gripa, u Op{toj bolnici u Puli umro je 24-godi{wi mladi} iz tog grada koji je {esta `rtva te bolesti od kako se pojavila u Hrvatskoj. On je kao hroni~ni bolesnik pripadao rizi~noj grupi, saop{tio je ju~e Zavoda za javno zdravstvo Istarske `upanije. Po

re~ima epidemiologa Vlaste Skopqak, radi se o osobi iz rizi~ne grupe, odnosno o bolesniku kome je bio oslabqen imunitet, a virus gripa AH1 N1 laboratorijski je kod umrlog potvr|en pre dva dana. Prema podacima Zavoda za javno zdravstvo od po~etka sezone gripa do sada je prijavqeno 150 slu~ajeva

obolelih. Radi se o prijavama na osnovu klini~ke slike, a tek kod ~etvero bolesnika je i laboratorijski potvr|en virus AH1 N1. Pro{le godine su od gripa umrla dva bolesnika iz Istre, oba iz Umaga. Svi umrli pripadali su rizi~nim grupama, od hroni~nih bolesti do ugojenosti. (Ta njug)

padnike policije i rezidenciju premijera Saqija Beri{e ~iju ostavku zahtevaju. Pored toga, jedan demonstrant je kolima poku{ao da razvali kapiju na ulazu u rezidenciju premijera, a nekoliko vozila i daqe gori ispred Me|unarodnog kulturnog centra koji je zapaqen ne{to ranije.Prema nekim izve{tajima u protestima u~estvovalo je najmawe 20.000 pristalica opozicije, koji tra`e ostavku vlade zbog korupcije. (Ta njug)

U Hr vat skoj sneg, ki {a i bu ra ZA GREB: Sneg ote`ava saobra}aj u Lici, Gorskom kotaru, a mestimi~no u Dalmaciji i Slavoniji, dok na sredwem Jadranu uz sneg povremeno pada i ki{a i duva jaka ili olujna bura, izve{ta va hr vat ski Autoklub i upozorava voza~e da na put ne kre}u bez zimske opreme. Tre nut no ne ma slobodnog pravca za kamione s prikolicama i {lepere s polu pri ko li ca ma na re la ci ja ma pre ma Dalmaciji i Hrvatskom primorju, isti~u u HAK-u. Zbog olujne bure, deonica autoputa A 1 Zagreb Split iz me |u ~vo ro va Sve ti Rok i Posedarje, kao i neki putevi u ju`noj Lici i rejonu Maslenice zatvorene su za sva vozila, dok je na autoputu A 6 RijekaZagreb izme|u Kikovice i Delnica zabrawen saobra}aj za moto re, vo zi la s pri ko li ca ma,

kombi vozila, vozila s ceradom, hladwa~e, autobuse, teretna vozila do 10 tona i kampere. Samo za automobile uz obaveznu zimsku opremu, otvoren je put Gospi}-Karlobag i Jadran-

ska magistrala (D 8) izme|u Sewa i Svete Marije Magdalene. Kr~ki i Pa{ki most zabraweni su za autobuse na sprat, motore i vozila s kamp-prikolicama, a na Jadranskoj magistrali (D8) od Bakra do Sewa dodatno i za kombi vozila i vozila s pokrivenim teretnim prostorom. (Ta njug)

Pro test Slo ve ni je zbog ri bo lo va ZA GREB: Hrvatskom ambasadoru u Qubqani Svjetlanu Berkovi}u uru~ena je protestna nota Slovenije povodom dono{ewa novog hrvatskog pravilnika o granicama ribolovnih podru~ja u Jadranskom moru. Slovena~ki premijer Borut Pahor izjavio je da hrvatski pravilnik nema pravnog efekta na arbitra`ni postupak kojim }e biti re{en hrvatskoslovena~ki grani~ni spor, ali da je re~ o jednostranom koraku

zbog ~ega je ju~e i usledila slu`bena protestna notu. Hrvatska televizija je ukazala na obja{wewe hrvatskog ministarstva spoqnih poslova da je dogovorom premijera dve zemqe, kao i sporazumom o arbitra`i, odre|eno da ni jedan postupak ili dokument bilo koje strane, nakon 25. juna 1991, ne}e imati pravno zna~ewe ni obavezivati bilo koju stranu u sporu, niti prejudicirati odluku o granici. (Ta njug)

Za [en gen po treb no D R U G I P I [ U vi {e od Bri sel pri pre ma sank ci je teh ni~ kih uslo va BU DIM PE [TA: Ministar Rumunija i Bugarska u~ine biunutra{wih poslova Ma|arske tan korak napred i u borbi pro[andor Pinter zamolio je svog tiv korupcije i u reformi pranema~kog kolegu, tokom neforvosudnog sistema”, dodao je nemalnog savetovawa {efova poma~ki ministar. Prema re~ima licija zemaqa EU u Gedeleu, da Sesilije Malmstrem, povereformuli{e primedbe Nema~ke nice Evropske komisije za unui Francuske u vezi ulaska Ru muni je i Bu gar ske u „{engensku zonu”. „Zamolio sam Tomasa de Maj zi ra da u naj sko ri je vreme for mu li {e po li ti~ku zabrinutost Berlina i Pariza oko ulaska Rumunije i Bugarske u {engenski pojas, kako bi taj posao mogao da se obavi do kraja ma|arskog mandata u ulozi predsedavaju}eg EU”, izjavio je Pinter novinarima posle svog susreta u „~etiri oka” s nema~kim kolegom u zamku „Gra{alkovi~”. Pre toga De Majzir je novinarima rekao da NeSe si li ja Malmstrem ma~ka i Francuska smatraju da nije dovoqno da Rumunija tra{we po slo ve, „te{ko je i Bugarska ispune samo tehni~predvideti da li }e se to pitake uslove da bi u{le u „{engenwe re{iti za vreme ma|arskog sku zonu”, u kojoj su unutra{we {estomese~nog mandata ili }e granice prakti~no otvorene, a biti preneto pod okriqe Poqpomno se ~uvaju samo spoqne. ske kao slede}eg predsedavaju„Smatramo da je neophodno da }eg EU. (Ta njug)

protiv po li ti ~a ra BiH

BRI SEL: U Briselu je u pri- spoqnih poslova u decembru prode svoj posao. „To jeste jedan od inpremi rasprava o tome {ta bi {le godine apelovali su na novoistrumenata. Nemamo mnogo drugih. EU mogla da uradi da bi pomogla zabrane politi~ke lidere u BiH Moèmo da traìmo, da govorimo, Bosni i Hercegovini na wenom da se angaùju na konstruktivnom pravimo rezolucije, ali to nije evropskom putu, a pomiwu se i politi~kom dijalogu kako bi razdovoqno podsticajno za wih. Ne eventualne sankcije za politi- vili zajedni~ku viziju budu}nosti znam da li ima istine u toj inici~are koji namerno brlokiraju taj BiH i usmerili zemqu u pravcu jativi uvo|ewa sankcija, ali ako put. evrointegracija. U Briselu, pored ima, nemam ni{ta protiv. PolitiIz kancelarije visoke pred- razgovora o budu}im merama u ~ari moraju da jednom shvate za stavnice za spoqnu politiku i BiH, jo{ traje i procedura izbora {ta su izabrani”, rekla je Pak. bezbednost Ketrin E{ton, za novog predstavnika EU u Sarajevu. Prema wenom mi{qewu, dosada„Doj~e vele” je potvr|eno da se ra- Prema nezvani~nim informacija- {wi poku{aji nisu bili dovoqni di na konkretnim predloda bi politi~ari u zima i da se razmatraju BiH shvatili da je Ako nema drugog izlaza iz ovog zastoja i „pro{lo 12 sati” i mere koje bi doprinele ako politi~ari govore samo o ubrzawu evrointegracija da moraju ne{to da BiH. Za sada nema zvaurade. nacionalisti~kim temama, moramo da ni~ne potvrde da bi se „Ako nema druiskoristimo sve instrumente koje imamo me|u tim merama mogle gog izlaza iz ovog (Doris Pak) na}i i eventualne sankzastoja i ako je ~icije za bosansko-hercegowenica da politiva~ke politi~are ili institucije ma, mogu}e sankcije bi podrazume- ~ari govore samo o nacionaliza koje se utvrdi da namerno blovale uskra}ivawe pomo}i EU, za- sti~kim temama, moramo da iskokiraju napredak dràve ka EU. mrzavawe sredstava politi~ara, ristimo sve instrumente koje ima„Na bazi zakqu~aka iz decembra ali i zabranu ulaska u EU. mo”, zakqu~ila je Pak. pro{le godine, spremamo raspraIzvestilac Evropskog parlaMarko Prelec, direktor provu o BiH, o budu}oj ulozi i prisumenta za BiH Doris Pak izjavila grama za Balkan u Me|unarodnoj stvu EU na terenu. Rasprava }e se je da je ona u svojim izve{tajima kriznoj grup, veli da za sada jo{ obavqati na nivou ministara uvek napomiwala da je neophodno ne postoji saglasnost unutar Unispoqnih poslova i odrà}e se na iskoristiti sve instrumente kojije o tom pitawu takvih sankcija. jednom od slede}ih zasedawa Savema raspolaè Evropska komisija, „To je ideja koja zvani~no postoji ta ministra”, rekla je za „Doj~e vepa makar oni podrazumevali i fiunutar evropskih institucija u le” portparol E{tonove Maja Konansijske mere, kako bi politi~aBriselu“. cijan~i}. Evropski ministri ri u BiH shvatili da moraju da ra(Ta njug)

dnevnik

OGLASi

subota22.januar2011.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota22.januar2011.

Posledwi pozdrav dragom te~i

IZ DA JEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130 evra. Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 20062 VE O MA PO VOQ NO! uli~ni lokal 40 m2 ]irpanova ulica, 80 m2 Pap Pavla uli~no 160.000 E. Samo gotovina. Telefon 063/598463, 021/6621-797. 19801

MO LE SE O^E VI CI saobra}ajnog udesa na Novom nasequ, na semaforu pe{a~kog prelaza Ul. Jovana Du~i}a i Slobodana Jovanovi}a, koji se desio 19. 1. 2011. godine, oko 18 ~asova, da se jave radi eventualnog svedo~ewa, na telefon 061/6545377. 20157

IZ D A J EM nov jed no i po soban kompleno name{ten stan 39m2, Pu {ki no va 13, nov na me {taj, ve{ ma {i na, terasa, Cena 210E. Telefon 021/544-540 063/517290 20063

GAR SO WE RA V. Vodnika, I sprat 25.000E, interesantan jed no so ban, Ki sa~ ka uli ca V, bez lif ta, 26.000E. Cvi ji }e va 36m2 33.000. Te le fon 063/598463, 021/6621-797. 19799 IZ DA JEM na Satelitu jednosoban, komforan, name{ten stan (CG, TV, kablovska, tel, bela tehinka). Cena 140E. Telefon 064/12-27-684. 19272 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 38m2, topla voda, klima, [ekspirova kod pijace. Telefon 456-470. 19607 IZ DA JEM nename{ten jednosoban stan, Bra}e Ribnikar, prvi sprat. Telefon 063/462-162. 19926 IZ D A J EM no vu, pot pu no na me {te nu gar so we ru uz Bulevar oslobo|ewa, Telefon: 468-294 i 063/82-27209. 19937 IZ DA JEM komforan jednosoban stan, 45m2, kod Limanske pijace. Telefon 521-256. 19944 IZ D A J EM nov na me {ten, jednosoban stan 34m2, Rumena~ka br. 51, prvi sprat, dvo ri {no or jen ti san, par king u dvori{tu, 140E, Telefon: 021/544-540, 063/51720058 290.

JED NO I PO SO BAN stan, 34m2, Somborski bulevar, drugi sprat, terasa - 28.000E i 30m2 - 25.000E. Telefon: 021/541-948 i 064/239-4331. 19789

PRO DA JEM ukwi`en trosoban stan, Liman, 78m2, prvi sprat, dva sanitarna ~vora, dve terase, cena 81.900E, mo`e kredit. Telefoni: 021/544-540 i 063/517-290. 20066

KLI SA nova okretnica 2 spojena placa po 12.000E Alibegovac plac 7.000E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal 65.000. Telefon 062/9615885, 021/6618184. 19800 PLAC 27 ari, deqiv na dva - Tranxament, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/2287731. 19409

KU PU JE MO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/1501200, 021/824-885.19172

POD BU [I VA WE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546. 19565 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 19970 MO LER SKA RAD WA - najpovoqnije cene u gradu, iskusni, ozbiqni majstori lepe tapete, gletuju, kre~e, demit fasade, malterisawe, adaptacije. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133. 20077 MA [IN SKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 20146

ZA LA GA O NI CA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411

PRO DA JEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 20145

Draganu \uri}u

od: Kaje, Biqe i An|elke.

20209

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Mihaqu Golubu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Draganu \uri}u

iz Nadaqa

od Qubana Raki}a sa porodicom.

od sestre Dragice i zeta Milana.

20212

20208

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ira Isa Popov Draga Ira, neka Te An|eli ~uvaju.

1925 - 2011.

Tvoj unuk Dragan Stanivukovi} sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 22. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

20213

20210

Sa po{tovawem i `aqewem opra{tamo se od dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

[andor Pi{pek Branislava Ostoji}a

Porodice Ivanovi} i Daki}.

1923 - 2011. Sahrana }e se obaviti dana 24. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 20211

20215

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 80. godini preminula moja voqena majka

Kata Adamovi} Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni sin Dragan. 20189

^iTUQe l POMeni

subota22.januar2011.

dnevnik

GODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka, ta{ta i prabaka preminula u 81. godini.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je tragi~no u 74. godini preminuo moj voqeni i nikad pre`aqeni suprug

Ostoja Mari} \uja Radi{i}

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama.

1930 - 2011.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Janko Miqkovac

Tvoji najmiliji.

Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u subotu u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ene k}erke Rada, Nada, Lena, Qubica, unuci i praunuci.

20194

Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Dragi sine,

20175

^etiri tu`ne godine su pro{le od kako nas je zauvek napustila na{a voqena

Neute{na supruga Jelka.

20204

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Osta}e{ se}awu.

zauvek

Ksenija - Keka Mili}

u cvetu mladosti ostavi me da ve~no tugujem i patim za tobom.

Draga Keko, iako nisi sa nama ti si uvek u na{im srcima i mislima.

Zauvek tvoja neute{na majka Zorica.

Mnogo te vole tvoji: baka Dobrila, deda Branko, uja Du{an, ujna Milica, brat Bane i sestra Mila.

20196

20179

Iznenada i bez pozdrava dragi

Janku Prim. dr Branetu Ostoji}u

Damire

voqenom

POMEN

na{em

Tvoji: Bata, Cica, Deja, Nela, Saki, Milan i Lela. 20206

Mnogo }e{ nam nedostajati.

3 Porodica Jova Stojanovi}a.

Damire

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Radi Lazi} - Krajinovi}

ostavi nas da ve~no tugujemo.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga }erka, sestra, supruga, snaha i nina. Tugujemo jer smo ostali bez na{e voqene i drage Rade.

Tvoj brat Luka, tata Qubi{a i Agneza. O`alo{}ene porodice Lazi} i Krajinovi}. 20178

20197 20203

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Iskreno sau~estvujemo u bolu za izgubqenim sinom

POMEN

Dragutinu \uri}u 22. 1. 1935 - 20. 1. 2011.

Zoran Lazi}

^edomirki Niki}

Damiru [ukovi}u od: }erke Dragane, zeta i unuka.

Stanari Berislava Beri}a 14 - 16.

od: Zdravka, Sne`ane, Sawe, Maje i Andreasa.

S po{tovawem i tugom, porodica Dragoja [ukovi}a.

20199

20198

20202

20193

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ dragi otac i deda

Posledwi sestri

pozdrav

Sahrana je danas, 22. januara, u 13 sati u Starim Ledincima.

Pro{lo je godinu dana od kako nas je iznenada napustio na{ dragi Zoki. Tugujemo i `alimo za wegovom dobrotom. Supruga Jula, }erka Zorica, zet Veselin i prija Jasmina. O`alo{}ene porodice Lazi} i Krajinovi}. 20180

Posledwi pozdrav

Konstantin Vojnovi}

od: brata ^ede, snaje Slavice, Dragane i Lele.

O`alo{}ena porodica 20201

1924 - 2010.

jedinoj

\uji Radi{i}

Dragutin \uri}

Damirom [ukovi}em

20192

Branislavu Ostoji}u

Mali na{ an|ele, po~ivaj u miru. Sa bolom i tugom opra{tamo se od tebe. Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Vole te tvoji beskrajno tu`ni: stric Bojan, sestre Jelena, Milica, strina Sawa, baka Du{anka, deda Vladimir i prabaka Anka. 20200

lekaru pedijatru dugogodi{wem radniku, po{tovanom lekaru i voqenom kolegi. Kolektiv Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine. 399/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

mom

POMEN na{oj voqenoj k}eri i unuci

Kseniji @. Mili}

Isi Popovu od porodica Pavi} i Lozanov.

Mihaqu

subota22.januar2011.

POMEN

Lazar Oti} Lala

21. 11. 1989 - 22. 1. 2007.

21. 1. 2001 - 21. 1. 2011. iz \ur|eva

Blago je, zemqo, quqaj kao ruka koja prvi put dete uqu{kava. Gradite gnezda tu gde ona spava i pevajte joj vazdan, ptice vi, da mirno spi.

Prazninu u srcu ne mo`emo zale~iti. Samo te mo`emo ve~no voleti. Tvoja supruga Lela, sin Kamenko, snajka Qiqana i unu~ad Sandra, Sawa, Ka}a i Lazar. 20188

20187

Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg dragog od Bogoquba Kosti}a sa porodicom.

Danas, 22. 1. 2011. godine, u 11.30 sati, na Alma{kom grobqu odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen na{oj Kseniji.

Posledwi pozdrav mojoj mami

Mama, tata i bake Smiqa i Dragica. 20176

20191

POMEN U nedequ, 23. januara 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Bo`e Latinovi}a Tvoji najmiliji.

Irini Stanivukovi} ro|. Vl~ek 1930 - 2011. Ispra}aj }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u ponedeqak, 24. januara 2011. godine, u 11.15 ~asova. Goran.

20177

20162

Dana 20. 1. 2011. godine, preminuo je moj suprug

Pro{lo je 8 godina od kad nas je napustila na{a najmilija

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e

Dobrila Stankovi} Beba

Irkice

Slobodanu Mi{i}u Mili moj tata volimo te i puno nam nedostaje{. Tvoja qubav, plemenitost i dobrota `ivi u nama i svima koji su te voleli i po{tovali. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoje neute{ne: }erka Vida i supruga Branka. 20172

Golub Mihaq

Opra{tamo se sa posebnim po{tovawem od na{eg prijateqa, oca na{e snahe

iz Nadaqa Sahrana milog nam pokojnika je danas, 22. 1. 2011. godine, u 13 sati iz kapele na seoskom grobqu u Nadaqu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Ve~no o`alo{}ena supruga Joka.

Po~ivaj u miru, a tvoju dobrotu i plemenitost ~uva}emo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoj brat Jaroslav, Nada, Maja sa decom i Zdravko Majnik.

20186

20163

20181

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

dr Branislava Ostoji}a Porodici Ostoji} izra`avamo iskreno sau~e{}e. Porodica Popovi}. 20174

Dragoslav Vujovi} [ele iz Ka}a [ele na{, srce Kekino, uvek }e{ biti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja bra}a Marko i Steva i tetka Mira Kova~evi}.

Mihaqu Golubu Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ dragi otac, suprug, deda i tast

iz Nadaqa od: prije Donke, prijateqa Qup~eta, Milice, Jovana i Jasmine iz Sremskih Karlovaca.

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

Dragi

od Marice i Vesne Veskovi}.

od: brata Miroslava, Jaroslava, Jaroslave, Dode i Mone.

20170

20164

20185

20184

Iri

Milo{u [}epanovi}u

Posledwi pozdrav

POMEN

prim. dr Branislav Ostoji} Sahrana je danas, 22. 1. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

tata Mi{ko

Dragoqub Nikoli}

Mihaqu Golubu iz Nadaqa

zauvek ostaje{ u na{im srcima.

]erka Milica, zet Sini{a i unuke Tamara i Sandra. 20183

Svojim optimizmom, pesmama i {alama davao si nam snage da dignute glave idemo napred. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erke Nata{a i Jelena, supruga Vida, unuci Katarina, Nikola, Mila, Iskra i Na|a i zetovi Tomo i Sr|an.

Sin Aca, snajka \u|a i unuci Nemawa, Jovan i Veqko. 20182

2010 - 2011. Tajko, godinu dana je tuge i bola za tobom. S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

baka ^edi

od porodica: Lajko i Laslovski.

Tvoje, Dragica i Nadica. 20171

20168

20159

^iTUQe l POMeni

subota22.januar2011.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

^edomirka Niki} Sahrana }e se obaviti danas, 22. 1. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodice: Miqkovi} i Da~ovi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

POMEN Dana, 24. januara 2011. godine navr{i}e se godina dana od smrti mog voqenog supruga

dnevnik

GODI[WI POMEN

Goran Luki}

Milivoju Ne{kovi}u

GODI[WI POMEN Danas, 22. 1. 2011. godine, u 11 sati, odr`a}emo jednogodi{wi pomen na{em

Draganu Roganovi}u

iz Koviqa

Dragoquba Gaji}a

Tuguju za wim: Sowa, Brana, Nemawa i Aleksa.

20148

20108

Posle te{ke i duge bolesti preminula je u 58. godini

Pro{la je tu`na godina od kako nije vi{e sa nama

Tim povodom }emo danas, 22. januara 2011. godine, u 11 ~asova, obele`iti godi{wi pomen.

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da ìvimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama ìvi{ i ìve}e{. Neka te An|eli ~uvaju.

Porodica Roganovi}.

TU@NO SE]AWE

1998 - 2011.

Neute{na supruga Jelena.

Tvoja mama Verica, brat Branislav, porodice Sitarevi} i ostala rodbina.

19929

19905

Tvoji najmiliji: supruga Vera, sin [andor, snaja Sla|ana i unuka Ana.

19988

David Petqanski ^ika

1952 - 2011.

iz @abqa

Sahrana }e se obaviti 22. 1. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S qubavqu i ponosom ostaje zauvek u na{im srcima i mislima.

Sa tugom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe i sve {to si nam pru`io u `ivotu.

O`alo{}ena porodica.

Supruga Vera i unuk Sa{a sa porodicom.

Tvoje najmilije: }erka Zlata i supruga Kaja.

20152

20154

19883

GODI[WI POMEN

David Petqanski ^ika

Milan Kuni} Sremac

iz @abqa

Pomen }emo obele`iti danas, 22. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na Koviqskom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Marija, sin Zoran, }erka Slavica, snaja Marina i unu~ad.

Pro{lo je godinu dana od smrti na{e majke

SE]AWE na roditeqe

Stevan [imowi

20100

Miroslava Dostan - Jeleni}

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

TU@NO SE]AWE Navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

SE]AWE na moje drage roditeqe

Stevan Nenin iz Loka

Grozde Kajtez

Du{an Paripovi}

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

1947 - 2011.

Danilku

18. 1. 2007 - 2011.

i ~etrnaest godina od smrti na{eg oca

Milena Paripovi}

Zdravka S. Kajteza

Smiqki Milenkovi} obele`i}emo danas, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

27. 1. 1994 - 2011.

Du{ana

ro|. Tu~ev 2001 - 2011.

Osta}e{ zauvek u mom srcu, sin Sava sa porodicom.

^uvamo Vas od zaborava, sa po{tovawem i tugom.

Ve~no hvala za qubav, podr{ku, pa`wu i dobrotu koju ste nam pru`ili.

Va{i najmiliji.

O`alo{}ena va{a deca sa porodicama i sestra Ana.

O`alo{}ene porodice: Milenkovi} i Ibro~i}.

Wihova }erka \ur|inka Pankov sa decom.

20147

20155

20166

19930

19933

19855

U nedequ, 23. 1. 2011. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e supruge, majke i svekrve

Pro{la je tu`na godina od smrti moga oca.

TU@NO SE]AWE Dana, 24. 1. 2011. godine se navr{avaju ~etiri godine od kako nije vi{e sa nama

Mileve Bo{kovi}

David Petqanski ^ika iz @abqa

O`alo{}ena porodica.

Osta}e{ zauvek u mom srcu, }erka Milica sa porodicom.

20169

20153

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

26. 1. 2007 - 26. 1. 2011.

Jovan Saka~ Stevan Struharik 1955 - 2007.

Te{ko je bez tvog osmeha, blagih re~i, bez tebe...

[ESTOMESE^NI POMEN

Ugrin~i}

GODI[WI POMEN na{em dragom dedi

Vlajku Bogdanovi}u

Nestoru - Neci Mu{ickom

obele`i}emo danas, 22. januara, u 11 ~asova, na Dowem Starom grobqu u Futogu.

iz \ur|eva

Tvoje sestre: Terka i Katica sa porodicama.

Supruga Olga, }erka Melanija i zet @ivota Petrovi}.

Seja i \u|a sa porodicom.

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote. Hvala ti za sve. Zauvek si u na{im srcima. Tvoji: Mi{a i Qiqa.

20054

20076

19953

19976

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

^uvamo te u na{im srcima.

Dani prolaze, ali ne i se}awe na tebe.

POMEN

POLUGODI[WI POMEN

Mirko Kosti} Mi}a

Nestor Mu{icki

JEDNOGODI[WI POMEN

Bato Ni za 40 dana, mjeseci, godina, tvoj lik i djelo ne mogu oti}i u zaborav. Vje~no zahvalni za sve {to si u~inio za nas. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju ba{ kao {to si ti pazio i sa~uvao nas. Radenko, Brana, „Nikolaj” i „Markoni”. 20173

Halapi Antonu Dana, 22. 1. 2011. godine dava}emo jednogodi{wi pomen na{em suprugu, ocu i dedi. Supruga Dragica, sin I{tvan, unuci Dragan i Ivana. 20150

24. 1. 2005 - 24. 1. 2011.

iz \ur|eva

Vreme pro{lo. Sa `ivotne pozornice oti{ao je jedan veliki ~ovek. Nastade ti{ina i mir, tuga i seta, bol i patwa u du{i i srcu... Sa dubokim po{tovawem i neizmernom qubavqu tvoji najmiliji: supruga Seka, sin Zoran i k}erka Nada sa porodicama.

Tvoja qubav, dobrota i qudskost zavre|uju da sa ponosom, qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

20089

Tvoji: supruga Katica, sin Milorad, }erka Julkica sa porodicama i sestra Ana. 19952

Vlajku Bogdanovi}u ^uvamo uspomenu na na{eg tatu i dedu. ]erka Jelica, zet Petar i unuka Milica. 19978

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

25. 1. 2006 - 25. 1. 2011.

subota22.januar2011.

Pro{lo je bolnih pola godine od kako nas je prerano napustila

[ESTOMESE^NI POMEN

Svetlana Gusman

Vreme ne le~i, samo te nau~i kako da se budi{, `ivi{ sa tugom. Te{ko je `iveti, i}i daqe bez tebe, i te{ko je pobe}i od misli kako je moglo biti sa tobom. S qubavqu koju smrt ne prekida osta}e{ u na{im srcima.

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{

Stanko Ba}anov Ba}a Petar Fridrih

ro|. Vidakovi}

Pavle Jevri} Za wim tuguje sestra Radojka sa porodicom.

Uspomene od zaborava na wega ~uvaju: supruga Zorica, po}erka Svetlana, Miroslav i Katarina.

19445

20003

iz Koviqa

Za wom tuguju: mama Taja, suprug Sa{a i }erke Maja i Mina.

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama. Uspomene na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Vreme koje prolazi ne mo`e promeniti qubav i po{tovawe koje ose}amo prema tebi.

Tvoji najmiliji: Stana, @eqko i Seka sa svojim porodicama.

Tvoja Keka Pani} sa decom.

20029

20006

20007

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN 19. 1. 2004 - 19. 1. 2011.

iz Gardinovaca

Tvoji: brat Mi{a i snaha Pavica sa decom.

19949

POMEN

Novka Pavlov Ceca

^ETRDESET DANA dragom

Pro{lo je tu`nih {esnaest godina od kada nije sa nama

Pavle Jevri} iz Koviqa Duga, te{ka i prazna godina, se}am te se i ~uvam uspomenu na tebe. Danas, 22. 1. 2011. godine dajem godi{wi pomen. O`alo{}ena supruga Du{ica Jevri}, }erka Radojka, zet Dragan sa decom.

Miroslav Petrov

Milan M. Drezgi}

25. 1. 2010. 25. 1. 2011.

S qubavqu i po{tovawem se}a ga se wegova porodica: supruga Petronela, }erka Smiqka i unuka Tamara.

Na| Geza

vodoinstalateru iz ^uruga

1995 - 2011.

Wegovi najmiliji.

Uspomenu na wega ~uva supruga sa decom.

19863

20030

20050

19379

19693

Du{anu Sre}kovu

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

Pavle Jevri} 1938 - 2010.

Milan Karanovi}

Jovan Nikola{ev

Ne kuca srce tvoje, ~ujem ga. Nema te vi{e, vidim te. Ne}e{ se vratiti, ~ekam te.

31. 1. 2010. 31. 1. 2011.

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Tvoja porodica.

Vole}u te uvek.

Du{anka Simin

1999 - 2011.

Neute{na }erka Nena.

19745

19695

]erka Milkica i sin Milorad sa porodicama.

1953 - 2005. Zauvek te ~uvamo od zaborava. O`alo{}eni: suprug @ivan, sinovi Kuzman, \or|e i Stevan sa porodicama. 20033

20018

POMEN

SPOMEN

Najmiliji moji

Pro{le su 2 godine od kada nije sa nama na{ mili i dragi, nikada pre`aqeni Pavle Jevri} 1938 - 2010.

Svetozar - Mikica Jovanka - Lili

Samo jedan, samo jedini moj dragi tata. Nedostaje{ mi mnogo. Uvek }e{ biti sa mnom.

1986 - 2011.

2007 - 2011.

Jovanovi}

O`alo{}ena }erka Nena, zet Kosta, unuke, unuci i praunuke.

Tugujem za Vama. Buca. 19828

19694

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

dipl. in`. Nemawa Popovi} Nama ostaje samo da tugujemo i spomiwemo te. Slobodan Mitrovi} S qubavqu i po{tovawem ~uvam uspomenu na tebe. Danas, 22. januara 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}e se pomen. Supruga Milanka. 19881

Mihajlu Dozetu Tvoja neizmerna dobrota i plemenitost, osta}e ve~no u na{im srcima. Porodica. 19418

Tvoji: supruga Delija i sin Mi}a sa porodicom kao i familije Popov i @deri}. 20026

tv program

subota22.januar2011.

06.00 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Филмски програм Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Тојотин свет природе Војвођанске вести Здравље је лек Разголићени Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм маратон Глас Америке

Душан Јањић

Црно-бели свет Политички магазин „Црнобели свет“, у којем се на једну тему могу чути два мишљења и сто нијанси, ове суботе тражи одговор на питање шта се може очекивати од преговора са Приштином? Саговорници: Душан Јањић и Ђорђе Вукадиновић (РТВ 1, 22.30) 06.30 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.20

06.30 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Кухињица Споменици Војводине Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Без упута Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат Грување Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Тајна хране: Сочиво Денис П, филм Рачуница ТВ Дневник Полако па сигурно, квиз Судар Невидљиви противник Војвођански дневник Црно-бели свет Преокрет Карневал, филм Новосадски џез фестивал) Биг бенд ХГМ (хрватска глазбена младеж)

Из нашег сокака ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Чича Раган, филм С (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 21.30 Наши дани (мађ) 22.30 Непредвидиве последице, филм 00.10 ТВ Продаја

06.00 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.15 12.29 13.00 13.15 13.28 14.00 14.55 15.45 15.49 16.45 18.32 18.59 19.30 20.05 21.01 23.10 23.15 01.05 02.00 02.03 02.32 03.20 04.35 05.03 05.48

09.00 Пут за Ејвонли 11.30 Азбука родитељства 12.00 Ленија 13.00 Ево нас код вас 14.00 Друм 14.30 Витраж 15.00 Московска сага 16.00 Разоткривени 16.50 Неон сити 16.59 Курсна листа 17.00 Објектив 17.15 7 НС дана 17.45 ИЦТ плус 18.30 Портфолио 19.00 Објектив 19.30 Јована суботом 20.00 Скарлетна видовчица 21.00 Московска сага 22.00 Објектив 22.15 Разоткривени 23.00 7 НС дана 23.40 Разгледнице

08.00 09.30 10.00 11.00 12.30 13.00 13.15 13.45 16.00 18.00 18.30 20.15 22.15 00.15 02.00

Копа Италија: Милан – Бари Ускијавање Преглед Евролиге НБА: Денвер – ЛА Лејкерс Најава Премијер лига НБА уживо Прави НБА Премијер лига: Волвс – Ливерпул Премијер лига: Њукасл – Тотенхем НБА уживо Премијер лига: Астон Вила – Манчестер Сити Португалска лига: Беира Мар – Порто Португалска лига: Бенфика – Национал Премијер лига: Манчестер јунајтед – Бирмингем Премијер лига: Арсенал – Виган

08.00 Де чи ји про грам, 10.00 Ку ћи ца у цве ћу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Де чи ји про грам, 15.00 Филм, 16.30 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.00 У на шем ата ру, 18.30 Би бер, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Би бер, 23.15 Филм, 00.15 Би бер, 00.30 Ноћ ни про грам 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 08.50 Вре ме плов, 09.00 Здра во, 10.00 Ср би ја и свет, 11.00 Жи вот на Мар су, 11.45 Вре ме плов, 12.00 Дре цун, 12.30 Зоо Хо би, 13.00 Ви ди мо се у Со ко ба њи, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.15 Ди ги тал ни свет, 16.00 Смех те ра пи ја, 16.55 Вре ме плов, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Би ља на за вас

Вести Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС На слово на слово Дневник Спорт плус Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Вести Село гори а баба се чешља Сестре у акцији, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Дежа ви, филм Вести Мизери, филм Село гори а баба се чешља Вести Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила Верски календар

05.30 Еленин дух-омнибус 08.00 Домаћин 09.00 Квиз: Желите ли да постанете милионер ? 10.00 Филм: Ни на небу ни на земљи 11.50 Вајпаут 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Улица смеха 14.45 Филм: Виртуелна опсесија 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Осам милиметара 22.10 Филм: Заштићени сведок 00.05 Топ спид 01.10 Америчко рвање-Без милости 02.10 Филм: Виртуелна опсесија 05.00 Филм: Ни на небу ни на земљи

Свет здравља У Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње годишње се уради око 1.000 операција каротида чија је зачепљеност и главни узрок настанка шлога, болести које се највише плашимо. На овом Институту прочишћавање вратних артерија изводи се према највишим европским стандардима са процентима компликација испод један одсто, а пацијент се брзо опоравља и након три дана иде кући. Лекари наглашавају да би цело излечење било успешно најважније је да оболели не занемарују симптоме и да не оклевају да потраже помоћ лекара на време. (РТС 2, 12.30) 06.16 Знање имање 07.15 ТВ лица... као сав нормалан свет 08.05 Делта стејст 08.30 Мобил фест 08.55 Артур 09.20 Пастир, ЕБУ док. прог. 09.34 Верски календар 09.43 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.56 Гала концерт солиста балета највећих позоришта Русије 16.30 Ноћ севдаха 17.24 Вреле гуме 17.53 Тотал тенис 18.08 Рукомет: СП, Србија - Шведска, пренос 19.45 Свет риболова 20.09 Рукомет: СП, Данска - Пољска, пренос 21.46 Свет спорта 22.11 Директно у фудбал: ФК Олимпијакос Атина 22.45 Траговима човечанства, страна научна серија 23.38 Концерт Бисере Велетанић и пријатеља 00.27 Вреле гуме 00.55 Рукомет: СП, Србија - Шведска (р) 02.05 Рукомет: СП, Данска - Пољска (р)

dnevnik

07.00 08.35 09.00 09.25 10.50 11.45 13.30 15.30 16.00 16.35 19.05 19.10 20.00 21.05 23.05 23.35 01.10 02.35

Знање на поклон Трнавчевићи у дивљини Водич за родитеље Филм: Пинокио 2. део Идеалан профил Филм: Сломљена срца Хиторама Буђелар Вести Б92 Филм: Стубови земље Двоугао Наша мала клиника Топ гир Филм: Точкови Вести Б92 Филм: Гласови Филм: Сломљена срца Укључење у Б92 Инфо

Хиторама У првој емисији гости су Масимо, „Дубиоза колектив” и „Севдах бејби”. Хиторама коју је МТВ продуцирао заједно са продукцијом Индиго, представља највећи регионални музички шоу. Водитељи су глумац Сергеј Трифуновић и певачица хрватског бенда „Лолобриђида” Ида Престер. (Б92, 13.30)

Ла не Гу то вић и Ва ња Ко стић

Парови (Хепи, 21.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.40 13.55 15.30 16.15 16.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Барби у божићној причи Винкс Сирене Бакуган Френклинов и зелени витез Пресовање Телешоп Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Телешоп Ћирилица Телемастер Задржи дах Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Забавни програм Задржи дах

Сергеј Трифуновић

Ејми Мортон

Осам милиметара Том Велс је приватни детектив који обично ради за људе из високог друштва као што су социјалисти и политичари. Он живи неузбудљивим али углавном срећним животом са супругом Ејми и кћерком Синди и његов обично безопасан посао захтева да прати прељубнике... Улоге: Николас Кејџ, Хоакин Финикс, Џејмс Гандолфини, Ејми Мортон, Кетрин Кинер Режија: Џоел Шумакер (Прва, 20.00)

06.00 ВОА 06.30 Маратон 07.30 Балканика 08.15 Улови трофеј 09.00 Инфо 09.02 Слике живота 09.30 Топ шоп 10.00 Вести 10.10 Сваштарица 10.30 Филм: Џорџ и змај 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Здравље и Ви 13.30 4С - српски кувар 14.00 Вести 14.30 Коферче 15.00 Инфо 15.02 Документарна серија. Универзум 15.50 Отворени студио 16.00 Вести 16.05 Филм: Рампа 18.00 Вести 18.30 Човек од закона 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Светац 22.30 Уједињене државе Таре 23.00 Тачка усијања 23. 30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Холкрафтова погодба 02.00 Филм: Рампа 03.30 Документарна серија 04.30 Филм: Светац

06.39 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00

У сосу - специјал Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор - преглед дана Двор - номинације Звезде гранда Двор Филм: Кикбоксер 4: Нападач 02.45 Сити 03.00 Филм: Ватрена замка 05.00 Филм: Кикбоксер 4: Нападач

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стичке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи к а

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Ку хи њи ца, 13.00 Ви ше од игре, 14.00 ЗОО Хо би, 14.30 Филм, 16.30 Па ор, 17.30 Џу бокс, 18.30 Не ми све док, 19.30 Док. про грам, 20.00 Филм, 22.00 Пут ви на, 22.30 Док. про грам, 23.00 Не ми све док, 00.00 Џу бокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota22.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

SENTIMENTALNOPUTOVAWEJEDNOGYEZERA

Pi{e:Vojislav–Bubi{aSimi}

Вир џи ни ја Мед сен

За штит ни код Струч њак за ком пју тер ску си гур ност Џек Стен филд ра ди за бан ку Лан дрок Па ци фик у Си је тлу. По у здан је рад ник на ви со ком по ло жа ју, ко ји је ка ри је ру и углед из гра дио сми шља ју ћи нај бо ље си сте ме про тив ха кер ске пљач ке. Али ње гов си стем има сла бу тач ку ко ју ни је пред ви део… Уло ге: Ха ри сон Форд, Вир џи ни ја Мед сен, Кар ли Шре дер, Џи ми Бе нет, Гејл Ен Лу ис Ре жи ја: Ри чард Лон крејн (Но ва ТВ, 20.05) 08.15 08.35 09.30 09.45 09.55 10.20 10.35 10.55 11.25 12.15 13.15 14.10 1750 19.15 20.05 21.55 23.30 01.10 02.40 04.05 05.35 06.20

Телевизијска посла Брачне воде Пепа, цртани Тими Тим, цртани Винкс, цртани Чугингтон, цртани Бен 10: Ејлијен форсе, цртани Телевизијска посла Фрикови У седмом небу Приватна пракса Смртоносни талас 1 и 2 Над липом 35 Дневник Заштитни код Убиство у бази Пресидео Усамљени заштитник Моментум Мени припадаш, филм Езо ТВ У седмом небу Брачне воде

08.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Тајне дубина 10.00 Одбрана морала – прича о Мери Вајтхаус 11.30 Брижит Бардо – француска икона 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Колонија 14.00 Геније фотографије 15.00 2. св. рат у боји 16.00 Менделсон, нацисти и ја 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Исус Христ – године које недостају 19.00 Живети са непријатељем 20.00 Фараони који су изградили Египат 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Геније фотографије 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Менделсон, нацисти и ја 01.00 Летећи носач авиона

08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Бјукенон јаше сам, филм 09.55 Вести из културе 10.10 Кућни љубимци 10.45 Генерација Ипсилон 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.16 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.20 Призма 14.05 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.00 Културна баштина 15.20 Опера бокс 15.50 Скица за портрет 16.00 Евромагазин 16.35 Вести 16.45 Репортери 17.50 Живот у крошњама, док. серија 19.30 Дневник 20.10 Дора 2011 22.35 Услови предаје, филм 00.20 Филмски маратон: Избори 2 01.50 Филмски маратон: Услови предаје, филм 03.30 Скица за портрет 04.00 Репортери

Змајево срце

Еми ли Вот сон

Усло ви пре да је Упр кос пру жа њу ја ког от по ра у ва тре ном окр ша ју на јед ној на пу ште ној фар ми Чар ли и ње гов мла ђи брат Мајк пад ну у ру ке по ли цај цу Мо ри су и ње го вим љу ди ма. Тро ји ца бра ће Чар ли, Мајк и нај ста ри ји Ар тур осум њи че ни су да су си ло ва ли и уби ли су пру гу фар ме ра Хоп кин са и све по би ли... Уло ге: Гај Пирс, Реј Вин стон, Де ни Хју стон, Ри чард Вил сон, Еми ли Вот сон Ре жи ја: Џон Хилкот (ХРТ 1, 22.35) 08.20 08.50 09.35 10.20 11.20 12.35 14.20 16.25 17.45

19.45 Бели Очњак Авантуре Моби Дика Ружно паче Фантастична четворка Путујуће приче Магија, мистерије и чуда Апачи ратник Поднебља Путујуће приче Лајање на звезде Лични број Кешерн Истинита лаж Голи скандал 2 Планета Х 2 Савршено створење

06.00 07.45 09.10 10.45 12.30

Добро дошли код Штија Америка До неба Школа рока Васпитање за почетнике - Сањари Година пса Не знате ви Џека До неба 68 додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Сети ме се Последња екскурзија 4 Икарус Аутлендер Предатор

12.55 14.15 16.25 18.00 20.05 22.00 23.20 00.45 02.40

08.55 Школа за вампире 09.25 Училица, квиз за децу 10.00 Ексклузив Таблоид 10.45 Синови и кћери 11.15 Преживети дивљину 12.00 Бинго Лонг, филм 14.05 Како се Стела вратила у форму 16.10 Галактичка пустоловина, филм 18.00 Звезде eкстра: Брeд Пит 18.30 РТЛ Данас 19.05 Љубав је на селу, док. серија 20.00 Ерагон, филм 21.45 Разбијач, филм 23.40 Змајево срце, филм 01.10 Астро шоу 02.10 Серенитi: Битка за будућност

Краљевством Алагесије вла да зли краљ Галбаторикс, бивши јахач змаја који је издао своје другове у жељи да се домогне власти и моћи. Када дечак Ерагон пронађе змајево јаје које је послала принцеза Арја, одлучи да се брине о њему. Убрзо после рођења змајице Сафире, Ерагон среће Брома који постаје његов ментор… Улоге: Ед Спелирс, Сијена Гилрој, Џереми Ајронс, Роберт Kарлајл, Џон Малкович Режија: Стефен Фангмајвер (РТЛ, 23.45)

18.10

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

00.00 Закон и ред. Злочиначке намере 01.00 Дијагноза: Убиство 02.00 Браћа и сестре 04.00 Филм: Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 06.30 Дијагноза: Убиство 08.30 Неш Бриџиз 11.30 Филм: Слепо веровање 13.20 Филм: Из другог угла 15.10 Филм: Смртоносни сусрет 17.00 Чињенице и лажи: Досијеи и паранормалном 19.00 Браћа и сестре 21.00 Филм: Председников човек 2 - Место удара 22.50 Филм: Слика духа

20.05 20.10 21.45 23.10 00.05 02.00

Плесне ноте Време је за Дизнија Приповедач: Грчки митови Ни да ни не Кицбухел: Светски скијашки куп - спуст, пренос Абел и чудесни лифт, филм Главни борба, филм Ватерполо, Јадранска лига: Југ - Приморје, пренос Светско првенство у рукомету (м) - емисија Светско првенство у рукомету (м) - пренос Светско првенство у рукомету (м) - емисија Вечерас... Попуст на количину 2, филм Складиште Време је за џез Дора 2011 Ноћни музички програм

07.00 Нечастан пут 10.40 Балто 13.00 Мала продавница ужаса 15.00 Рођен да победи 17.00 Саманта 19.00 Три мушкарца и колевка 21.00 Повратак у будућност 23.20 Додир среће 01.00 Ракета Икс-Ем

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Сансет стрип Незасити Госпођа Софел Хамлет У добру и у злу Злодела Прдоња Миранда Истеривач ђавола. почетак Сансет стрип Подешена Мала

Сијена Гилрој

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Врхунско градитељство Велике селидбе Екстремне експлозије Град мотора Додај гас Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Како то функционише техничка достигнућа Како то раде? Велике селидбе Врхунско градитељство Екстремне експлозије Такмичење у изради аутомобила Амерички чопери Град мотора Смртоносне воде Како преживети катастрофу Човек, жена, дивљина

03.00 09.00 11.30 13.00 14.45 15.30 16.15 18.15 18.55 19.00 19.30 21.00 23.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Зимски спортови Тенис Куглање Борилачки спорт Фудбал Тенис Тенис

15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

I za hladan paprika{ krivi Marks i Staqin D

ok je voz za Temi{var stajao u Vr{cu, pita- {ine, koja se uvla~ila u autobus. Svi mali gradoli smo èlezni~ara: „Kako je u Rumuniji?“ vi biv{e Austrougarske li~e jedni na druge, pa „Vide}ete“, kratko je odgovorio. I uskoro nam se ~esto ~inilo da smo u wima ve} bili. U Sismo videli. îm je voz u{ao u pograni~nu stanicu gi{oari smo se sjajno zabavqali jer je kroz grad Stamora / Moravica, opkolili su ga vojnici sa psi- prolazila spora industrijska èleznica, a mi smo ma. Posle provere dokumenata, jedan oficir je po- se, na uàsavawe gra|ana i organizatora, dugo pisao sve zlatne predmete, ogrlice, prstewe, naru- igrali kauboja i Indijanaca koji napadaju voz. kvice i drugo. Tako ne{to nam jo{ niko nije traìo Iznad divnog grada Bra{ova je poznati skijai bili smo iznena|eni. Oficir re~e da tu potvrdu {ko-turisti~ki centar Pojana, dok kojeg smo se moramo pokazati kad budemo napu{tali Rumuniju, vozili ~udnom kombinacijom kamiona i autobusa, da se utvrdi da nismo slu~ajno prodavali zlato. Qutito je na{ trombonista Du{an Kavaja otvorio usta i upitao treba li da prijavi zlatne zube. Svi smo se smejeli, a oficir uvre|eno oti{ao bez re~i i spiska. U Temi{varu organizatori su nas smestili u trolejbus i odveli u hotel. Bilo je ve} palo ve~e, restoran je bio zatvoren, ali su nam ostavili nekakav paprika{, naravno, hladan. Na zidu su stajale ~etiri velike slike: Marksa, Engelsa, Lewina i Staqina. Na{ saksofonista Milan Stojanovi} Ma~or, ~im je s ga|ewem probao jelo, okrenuo se ka onim slikama i opsovao: „Majku vam j..., vi ste za sve ovo krivi“. Kad ga je vo|a puta Joè Kal~i} bri`no upozorio „Nemoj, molim te, ovde qudi znaju srpski“, svi su praBa nat skom pra {i nom pre kri ve ni muz i~a ri snuli u smeh. Ve} u {est ujutro probudili su nas majstori koji smo su besomu~no lupa- s klupama du` strane umesto sedi{ta. Kad smo li. Objasnili su nam da se hotel renovira. Pobuni- stigli gore, bili smo skroz beli od pra{ine. Doli smo se i zapretili da }emo se vratiti ku}i ako ma}ini su nas vodili i u zamak Snagov, letwu renam ne na|u drugi hotel, {to su oni, mada nerado, zidenciju biv{eg rumunskog kraqa Karola, koji je morali da u~ine. s qubavnicom 1940. pobegao iz zemqe, pred nosom Temi{var, iako ga mi iz kasnijih godina znamo fa{ista Kornelija Kodreanua. kao {vercerski grad, gde smo ~esto bivali prevaBukure{t su pre rata zvali Mali Pariz, ali to reni, u stvari je lep univerzitetski grad. Tu smo vi{e nije bio zbog posleratnog reìma u zemqi. uspe{no odràli dva koncerta standardnog re- Ipak, hotel „Lido“ je imao bazen s ma{inom koja pertoaroa xeza i zabavne muzike, prete`no doma- pravi ve{ta~ke talase, kao budimpe{tanski „Ge}e. Peva~i su bili Senka Veletanli}, Du{an Jak- lert“. Nakon tre}eg koncerta Rumuni su nas odve{i} i Krsta Petrovi}. Najvi{e uspeha imala je li u jednu divnu ba{tu i pozvali najboqi narodni „Village song“, rumunska narodna pesma u xez-ob- orkestar, koji nas je fascinirao. Znali su ko smo radi, koju mi znamo kao pa su svirali najboqe {to vla{ku „Mene èna moli umeju. Bili su uglavnom Ma l i deo cr n o m or s ke oba l e ko j i da spavamo goli (al’ ja neakademski obrazovani, a pri pa da Ru mu ni ji ne {to je }u, bojim se umre}u)“. Posvirali su i u simfonijsle koncerta opkolili su skom orkestru i u kafani – naj ru `ni je {to sam u ì vo tu nas na{i qudi i pozvali tamo gde se boqe zara|ivavi deo. Pej za` uop {te ni je mor ski, lo. sutra na piknik koji }e nam prirediti na Begeju. ve} se u vo du ula zi pre ko li va de, Opet lo{im autobusiPri~ali su da su u gradu ma, tresu}i se satima, stikroz ku ku ru ze i tr sku, nakon Prvog svetskog rata gli smo do Crnog mora. Taj kao u Mo ra vu ìveli uglavnom bogati mali deo obale koji pripaveleposednici, aristokrada Rumuniji ne{to je najrute i seqaci. Zanatlija uop{te nisu imali pa su ih `nije {to sam ikad video. Pejza` uop{te nije morali uvoziti iz ê{ke i Ma|arske. Posebno su morski i u vodu se ulazi preko livade, kroz kukuse àlili na odnos rumunskih vlasti prema wima, ruze, trsku, kao u Moravu. Najsme{niji je bio fokao i potpunu nebrigu na{ih. tograf s kulisama na kojima su naslikane palme. U lepom Aradu na{ su hotel majstori renovira- Provu~ete glavu kroz rupu na kulisi i slikate se li, ali bar ne u delu gde smo odseli. Na putu za kao da ste na Havajima. U velikoj luci Konstanci vlaga je bila tako Oradeu prestigao nas je jedan kamion s molerima velika da smo posle svakih ~etiri-pet numera pa smo se {alili da policija namerno {aqe majmorali da pre{timavamo instrumente. Zbog mostore za nama, iz grada u grad, i to ba{ u hotele `da lo{e klime, dobio sam alergijsku astmu i gde mi boravimo. Za razliku od Temi{vara i rumorao u bolnicu po lek. Primio me je glavni lemunskog dela Banata punog pra{ine, u Aradu i kar, profesor, pravi gospodin neobi~no qubaOradei se ose}a veliki uticaj Ma|ara i austrouzan, koji je pisao recepte na pole|ini nekog magarske kulture. Oradea je veliki stari grad koji terijala {tampanog na {apirografu, perom komnogo li~i na one „k. und k.“ gradove koje je naroje je za mastilo umakao u fla{icu od penicili~ito umeo da opi{e Krleà. Ima lepe stare kana. Bilo je àlosno videti tog otmenog ~oveka fane i poslasti~arnice, a hoteli divne ba{te i koji je perfektno govorio francuski a nema ni bazene s termalnom vodom. penkalo, koje smo u Jugoslaviji odavno svi mogli Rumunija je delovala siroma{no i prqavo i da priu{timo. uglavnom smo u svako mesto stizali beli od praKwiguVojislavaSimi}a„Sentimentalnoputovawe” moètenaru~itipoceniod1.080dinara odizdava~a„KLIO”(GospodarJovanova44,Beograd),putemtelefona011/2626–858 i2622–013,ilii-mejlainfo@clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem

monitor

subota22.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Вредни сте и практични овог викенда. Можете више пажње посветити свом здравственом стању и здравом животу уопште. Друштвени сте, истовремено, немирни и комуникативни. Експериментишете.

BIK 20.4-20.5.

Ова зимска субота је као створена за ваше хедонистичке пориве, у топлом амбијенту, наравно. Угађате себи, али још више бринете о драгим особама. Проширујете видике кроз путовање или контакте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. januar 2011.

Ваш Меркур се полако ослобађа несвесног притиска и самим тим вам се поправља расположење. Озбиљни сте у свему, што ће зачудити понеке познанике. Потребан вам је одмор.

Ставили сте се у позицију услужне особе, која се труди да удовољи породици, а пре свега деци. Краћи пут је поучан и користан. Долазили вам гости или не, комуникација и планови о послу неће изостати.

Нешто сте немирни ових дана. Авантуризам тек почиње да вас обузима па вас не држе ни место, ни време, ни интересовање. Имате могућности да упознајете неке нове занимљиве ликове.

У ваш знак је упловио луминозни Месец па сте склони променљивим осећањима и несталним мислима. Делујете несигурно у односу на друге, који вас провоцирају да се изјасните и искажете.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Обратите пажњу на своје здравствено стање и одмарајте се што више овог викенда. Можете радити неки интелектуални посао, читати или писати понешто, иза затворених врата. Партнер вас не прати.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дугогодишњи пријатељи су вам наклоњени, тако да се можете ослонити на њих. Чак и упознати неку нову и заводљиву особу. Склони сте авантурама, у своју корист, и без ризика. Дуговања.

Чувајте своје тајне, да би трајале. Љубав има укус другарства и разумевања. Неко у иностранству мисли на вас, посла ради или приватно, из радозналости. Не испуштате остварене контакте и везе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Отиснули сте се у правцу неких својих интересовања и изазова, тако да немате много разумевања за драгу особу. Привлаче вас хоби и спорт, дружење и провод, излети и авантуризам, авангарда.

Можете како хоћете. Зато одлучите, и покрените се. Излет у неку бању и бањање у термалној топлој води био би мој предлог за овај викенд. Притиска вас и ограничава финансијска ситуација.

Сналажљивост у свакој ситуацији долази до изражаја. Жељни сте друштва и свега што није посао. Али, ако морате било шта, кампањски распоредите обавезе и забаву. Више спавајте и једите јачу храну.

TRI^-TRA^

Траума V REMENSKA

Једна од најпожељнијих жена света Џенифер Анистон открила је да јој улога Рејчел у серијалу „Пријатељи”, која ју је прославила, није ни најмање драга. Анистонова је изјавила да јој је слојевита фризура коју је имала док је глумила у тој серији пре петнаест година била „најгора икада”. - Рецимо да је било тренутака којих се радије не бих присећала, као што је све везано уз Рејчел. Ја волим фризера Криса Мекмилана али он ми је затровао живот с том проклетом Рејчел и њеном фризуром. Знам да су сви лудели за том слојевито ошишаном креацијом, али ја сам је се грозила - казала је глумица напомињићу да воли лежеран изглед.

PROGNOZA

VIC DANA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-1

Sombor

Kikinda

-1

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

-1

Vr{ac

-1

Srbija

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

НОВИ САД: Хладно и облачно са снегом. Ветар умерен северни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура -2, а Rim максимална око 0 степени. London ВОЈВОДИНА: Хладно и облачно са снегом. Ветар умерен сеCirih верни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 3, а максимална -1 степен. Berlin СРБИЈА: Хладно са снегом уз пораст снежног покривача. На Be~ западу ће бити обилнијих падавина па се очекује и до 20 цм новог снега. На југоистоку ће падати суснежица и снег. Ветар слаб до Var{ava умерен северни. Притисак на југу мало испод, а на северу мало Kijev изнад нормале. Јутарња температура -3, а максимална 3 степена на југу и југоистоку. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу и понедеOslo љак хладно са снегом и даљим повећањем висине снежног покривача. Више падавина биће у недељу, а у понедељак још само по- St. Peterburg негде. Од уторка хладно и у већини дана суво са јаким мразевима. Atina

Beograd

-1

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошке прилике ће бити нешто повољније, па ће се и тегобе хроничних болесника везане за утицај времена смањити. Метеоропатске реакције могу се јавити код изузетно осетљивих особа

8 6 7 -1 2 1

- А, што си ти путово брзим возом кад знаш да је скупљи - пита Соса Лалу. - Како зашто? Па, онај други, путнички, стаје на свакој штацији, а ја решио да дођем кући трезан - рече Лала увређено.

1 0 -9 -3 -7 15

Pariz

Minhen

-1

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

566 (15)

Slankamen

516 (16)

Ja{a Tomi}

Apatin

602 (24)

Zemun

481 (9)

Bogojevo

520 (30)

Pan~evo

472 (6)

Smederevo

576 (10)

Ba~. Palanka 459 (24) Novi Sad

456 (16)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

592 (2)

S. Mitrovica

324 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

585 (1)

Beograd

427 (9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

485 (7)

Tendencija porasta

Titel

534 (13)

NERA

Hetin

142 (2)

TISA

112 (0)

Tendencija stagnacije

Kusi}

62 (2)

Re{ewe iz pro{log broja