Issuu on Google+

NOVISAD*

^ETVRTAK20.SEPTEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23563 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

GENERALNIDIREKTOR„SRBIJAGASA”DU[ANBAJATOVI]

Cena gasa miruje do kraja godine

str. 4

NASLOVI

Politika

U OP [TOJ BOL N I CI U ZRE WA N I N U OTVO RE N A JE DI N I CA ZA P A L I JA TI V N O ZBRI WA VA WE

Vu~i} se izvinio „Dnevniku”

2 Pajti}zapredsednika Demokratskestranke

Ekonomija

Ministar odbrane AleksandarVu~i}danassejavno izvinio uredni{tvu, novinarimaisvimzaposlenima u novosadskom „Dnevniku” zbog„grubeiglupegre{ke” koju je na~inio nenamerno nipoda{tavaju}iovajlist. „Opravdawa za takvu izjavu nema, te Vas jo{ jednom molim da prihvatite moje izviwewe kao izraz iskrenog kajawa zbog re~i kojesamoVa{emlistujavno izgovorio”, istakao je

5 Ubrzanaukwi`ba nelegalnegradwe poceniod100evra

Dru{tvo 6 @eneuSrbijinose teretprofesionalnog iprivatnog`ivota

NoviSad 9 Lekariupozoravaju dajedo{lovreme respiratornihinfekcija

Vojvodina 11 Kikin|anigrade fabrikuvode

I N T E R V J U : @IVORADSMIQANI],FUNKCIONER SOCIJALISTI^KEPARTIJESRBIJE

Crna 13 UBe~ejukombajnnai{ao nale{mu{karca

Zahla|ewe s ki{om Najvi{a temperatura16 ° S

Vu~i} u pismu glavnom i odgovornomurednikulista „Dnevnik” Aleksandru \ivuqskom. Uizjaviospornimprivatizacijama u medijima Vu~i} je ju~e ironi~no pitao kojeimaointereszakupovinu„tog~uvenogvisokotira`nog novosadskog ’Dnevnika’”. Redakcija lista „Dnevnik” ukazala je da Vu~i}svojimizjavamanipoda{tavatajlist ivr{ipoliti~kipritisakna wega.

Kvalitetniji `ivot najte`ih bolesnika

str. 6

INTERVENTNIUQEI[E]ERPOLAKO STI@UURADWE

Ako ne bude na{eg zejtina, bi}e uvoznog str. 4

Pred poslanicima zavr{ni ra~un buyeta za 2011. godinu

str. 3

U sto odeqewa gotovo 30.000 studenata

n BE^EJKAMILENA[VOWA n PARTIZANSPREMAN ZAAZERBEJyANCE NOVI SPORTSKIBISER

str. 3

DANASZASEDASKUP[TINAVOJVODINE

NAJAVARIGOROZNEKONTROLEPOVE]ALAINTERESOVAWEZAAKREDITACIJUISTURENIHJEDINICAFAKULTETA

SPORT

Politi~ko silovawe lokalnih samouprava

OVOGODI[WASU[AUZIMADANAK UVOJVODINI

str. 6

str. 14 – 18

n BOJANNASTI]MIQENIK n AKTUELNIOLIMPIJCI UBELOMDVORU VO[INIHNAVIJA^A

Pe{~are pod video nadzorom

str. 21


2

POLiTikA

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

FUNKCIONERDEMOKRATAOLIVERDULI]PREDLA@E

Pajti}sazreodabude predsednikDS

poSlaNi^ke Teme

„Nezapam}enase~a” Poslanici Skup{tine Srbije nastavilisuju~edebatuopaketu finansijskihzakonakoji}ekako je najavio ministar finansija Mla|anDinki} dovestido“nezapam}enese~etaksiiukidawaparafiskalnihnametairasteretitigra|aneiprivreduzaukupno10 milijardi dinara”. Dinki} je istakaodaSrbijaimaogromanbroj parafiskalnih nameta – ukupno 382, podse}aju}i da }e nakon {to stupenasnagunovare{ewa,biti

ukinuto138naknada,od~egaje12 lokalnih.Onjepreciziraoda}e preduzetnicibitirastere}eniza oko ~etiri milijarde dinara, po osnovu smawewa i ukidawa odre|enihfirmarinaitaksizasredwaivelikapreduze}aiukidawem lokalnihkomunalnihtaksi.Mla|anDinki}jesaskup{tinskegovornice zapitao za{to to niko nijeuradiopreovevlade,dodaju}ida“nikonijeuradioovakvuse~utaksiotkadonpamti”.

FunkcionerDemokratskestrankeOliverDuli}oceniojeju~edajepotpredsednik te stranke i predsednik vojvo|anske vladeBojanPajti} sazreodabudepredsednik DS. Duli} je za televizju Vojvodine rekao da bi voleo da se Pajti} kandiduje dodav{idajenawemudatoiodlu~i. „Zadvakandidatakojidanasfiguriraju (Boris Tadi} i Dragan \ilas) imam ogromno po{tovawe i veliko prijateqstvo,alimo`da}ebitijo{nekoodkandidata”, rekao je on. Duli} je naveo i da bi

Duli}:Dinki}u histerijiumedijima Raspravu o zakonimaobele`ilajepolemikaizme|u ministra finansijaMla|anaDinki}a ieksministra ekologije  i funkcio- nera DS Olivera Duli}a. Biv{i ministarodbacio je Dinki}eve optu`be o nenamenskom tro{ewu novcaizFondaza za{titu `ivotne sredine, navode}i da lider URS u~estvuje u wegovoj kriminalizacijibezikakvihargumenatasaciqem da “ centralizuje sve javne finansijeiuzmeihusvojeruke”. - Sada je jasno odakle poti~e ovau`asnakampawakojaseprotiv mene vodi proteklih dana -

podvla~i Duli}. On je za skup{tinskom govornicom kazao da Dinki} u op{toj histeriji u medijima,ukojojsenastoji da se svi biv{i qudi iz prethodne vlasti predstave kao kriminalci, poku{ava da prika`edajesavpotro{ennovacizFonda oti{ao u „ne~ijexepoveipoliti~kestranke”, a da u stvari nema pravi uvid u stvarno stawe. Duli} tvrdi da je 97 odsto sredstava Fonda potro{enonamenskiada,“akojebilo zloupotrebanekasedoka`e,ali nemojte da etiketirate nekoga u medijima”.

Dinki}:Odo{eparenaDS Sadrugestrane,Mla|anDinki} tvrdidajevi{eod80odstosredstvaizFondapotro{enozapredizbornekampaweDS.Vladapredlo`ilaukidaweFondazaza{titu `ivotnesredinezbognenamenskog tro{ewa sredstava kako se u budu}nosti ne bi desilo da se neko pona{a neodgovorno kao {to se Duli}pona{ao. Prema wegovim re~ima, Fond osnovan krajem 2006. i da je u posledwevremejeradiomimoevropskihnormi,jerjeslu`iozapoliti~kesvrheipromociju,anezaza{titu`ivotnesredine. -[estohiqadaevrajepla}eno za plakate i bilborde akcije “ O~istimoSrbiju”,istasumasamo jednomdnevnomlistuzaogla{avawe-naveojeDinki},dodaju}idaje to „nenormalan iznos”. Dinki} je objasnioidasuvelikasredstvaiz Fondatro{enanamedijskukampawukaoizapotrebeodr`avawakolaiklimaure|ajauMinistarstvu

`ivotne sredine na ~ijem je ~elu bioDuli}iupitaobiv{egministra`ivotnesredineza{toje1,1 milijarda dinara iz Fonda utro{ena na uvoz 140 tona polovnih akumulatorai13tonastarihguma. Tasredstva,kakojenaveoDinki}, data su kao subvencija onima koji uvezu tu vrstu otpada kako bi ga zbrinulinasvojimprivatnimplacevima uglavnom u Vojvodini, a pre svega u Subotici, gde Duli} `ivi. -Nijedankilogramuvezenogotpada iz inostranstva nije subvencionisanizsredstavaFonda,toje protivzakonitoimitonismoradili-tvrdisadrugestraneDuli}. Onjenovinarimaizjaviodajeta~nodaje1,1milijardadinarautro{ena na recikla`u starih akumulatoraiguma,aliprikupqenihu Srbiji,optu`iv{iDinki}adaiznosineta~nepodatkei“danijedna odpomenutihdeponijanijeuSubotici”.

Kakojetomogu}e PoslanikSNSMarijanRisti~evi} rekao je ju~e da bi “ voleo da se  uporedi imovina, posebno funkcion  era biv{eg re`ima, sa wihovimprihodima”.Onjesagovornice pokazao fotogafije desetakluksuznihstanovaiku}aza kojetvrdidapripadajujednomvisokom funkcioneru DS-a. LokacijesuuglavnomuVojvodini. - Da vidimo kako je mogu}e da neko ko je postao predsednik op{tine kao student tre}e godine fakulteta, koji je tada `iveo sa porodicomustanuod45kvadrata imogaodosadadazaradi100hiqadaevra,do|edostanaucentru In|ije od 250 kvadrata. Kako je

voleo kada bi se jo{ neko iz Vojvodine kandidovao za predsednika DS oceniv{i da„bitouneloneophodnudinamiku,amislim i da bi to mo`da bilo re{ewe svih ovihproblemakoji~ekajuDS”. UpitandalimislinaPajti}a,Duli}je odgovorio potvrdno preciziraju}i da misli da je Pajti} - „sazreo da bude dobar predsednikDS”,dodav{idaotojkandidaturiPajti}trebasamdaodlu~i. „Naravno mislim da bi i Tadi} bio izuzetan i \jilas, ali mislim da je iz-

laz iz situacije u kojoj se DS nalazi suo~avamo se sa te{kom kampawom od koje }e stranka imati ogromne {tete mislimdabikandidovawePajti}abio najboqimogu}iizlaz„,rekaojeon. Duli} je naveo i da, ukoliko se Pajti}nekandiduje,}eseopredelilitiza jednog od kandidata za predsednika naglasiv{i da se on li~no ne}e kandidovati ni za jednu strana~ku funkciju i da}eseposvetitisvojojstruciiporodici.

REBALANS–TRE]IDAN

Mi}unovi}:OdDinki}a senemo`edo}idore~i Skup{tinaSrbijeniju~enije razmatralapredlogbuxetazaovu godinu,po{tojeraspravaopaketu finasijskih zakona trajala prethodna dva dana. Dogovor {efovaposlani~kihgrupajedasesa rebalansom startuje danas. Opozicija je kritikovala resornog ministra Mla|ana Dinki}a da je previ{evremenaproveozagovornicomidaodweganisumoglido}odore~i.[efposlani~kogklubaDSDragoqubMi}unovi} izra~unaojedajeDinki}“govoriovi{enegosvih250poslanika”. -Ovoneli~inaobra}aweparlamentu,negonapredavawe-konstatovaojeMi}unovi}. Rebalansomsupredvi|eniprihodi od 829,6 milijardi dinara, rashodiod1.033,2milijardeideficitod203,6milijardidinara, ili6,2odstoBDP. Od predvi|enih 829,6 milijardidinaraprihodarebalansombuxeta, poreski prihodi iznose 700,6 milijardi dinara ili 84,5 odsto, dok neporeski prihodi i primawaiznose127,35milijardi ili 15,4 odsto ukupnih primawa buxeta. Ostatak obuhvataju donacije u vrednosti 1,6 milijardi dinara, {to~ini0,2odstoukupnihprihoda. Biv{i premijer Srbije, sada poslanik DS Mirko Cvetkovi} rekao je ju~e novinarima da }e predlo`enirebelansbuxetaunarednom periodu izazvati veliku inflaciju jer predvi|a znatno pove}awe rashoda. Rebalans ne predstavqa nikakav zaokret ve} ideusasvimpogre{nompravcu,a pove}awe PDV, smatra Cvetkovi}, smawi}e kupovnu mo} i plate. -Rebalansbuxetapredvi|ada serashodizna~ajnopove}aju~ak

pomenuti funkcioner DS mogao dado|edoku}enaTatarskombrdu od500kivadrata,kojujepreveona brata,kakojemogu}edatajfunkcionerimastanuBe~u.Akosmo Xaji}ajurilizbogjedneku}e,ondasepitamkakozbogovolikonekretninane}emodajurimojednog funkcionera DS, ako ima stan u Be~u i ku}u za ujaka, ili te~u u Putincimasabazenomzatvorenog tipa, gde se voda greje cele godine.Nadaqeimau~e{}auvinariji,aovojerestorankojijepreveo nasupruguu“Autletcentru”,“dokumentovao” je fotosima svoje tvrdweRisti~evi}. S.St.

na mese~nom nivou, posledica toga je pove}awe deficita {to }edovestidoporastajavnogduga-upozoriojeCvetkovi}.Premawegovimre~ima,najaveone-

-  To je jedini mogu}i na~in da mi sada konsolidujemo javne finansije i stvorimo pretpostavkezaodr`ivirast.Posledwih{estgodinaninakojina-

SrbijunevodinoviDa~i},Nikoli}iliDinki}. Tosupoliti~arikojisuupro{lostigre{ili (^edomirJovanovi}) koj sre}noj budu}nosti u narednoj godini zapravo }e predstavqatipad`ivotnogstandard. Cvetkovi} smatra da je ideja daseukinuparafiskalninametidobraida}eprivredaodtogaimatikoristi,alidajepitawe da li iza toga stoji neka stvarna su{tina {to }e se tek videtiunarednomperiodu. [efposlani~kogklubaURS VladimirIli} procewujedaje “to{tosadapoku{avadauradi Vladaiministarstvofinansija zapravo spas Srbije od du`ni~kogropstvaiodfinansijskogkolapsa“.

~in ne upravqamo javnim finansijama {to ne zna~i da be`imo od odgovornosti, jer smo bilideovlade.Aliovdejetema stawe javnih finansija i odgovornost. Javnim finansijama ove zemqe posledwih {est godina upravqa DS i wena odgovornost je najve}a. ^ini mi se dajejasnoizdiskusijeivlasti i opozicije da niko nije spremandovoqnodapreuzmetoliku odgovornostdamotivi{etolikoenergijeiqudi.^etredsetak zakonaza45dana,tomo`esamo Mla|an Dinki}. Verujte mi to je ne{to ~ime sam ja li~no im-

presioniran. Mo`da rebalans nijenajboqimogu}i,alijedo{ao upravo u vreme kao spas u ovojsituaciji.Jedini~ovekkojiuovomtrenutkumo`edaspasijavnefinansijejesteMla|an Dinki}-poru~iojeIli}. [ef poslani~ke grupe LDP ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~edanemadovoqnoglasovau skup{tinidasesru{ipredlog rebalansa buxeta, jer iza wega stoji „partijska vojska”. On je ocenio da je sve {to je obele`ilo raspravu o rebalansu buxeta izraz nemo}i i nesposobnosti qudi koji vode ovu zemqu. Predl o` en e ekon oms ke mere,ne}eodgovoritinakqu~no pitawe „{ta je uzrok ekonomske propasti Srbije”, a po wemuodgovorje:pogre{napolitika. -SrbijunevodinoviDa~i}, Nikoli},iliDinki}.Tosupoliti~ari koji su u pro{losti gre{ili,odbijalidauva`ena{esugestijezbog~egajestawe uzemqidanastolikolo{e-naveojeJovanovi}.Napitaweda li se pla{i da }e Srbija bankrotirati,Jovanovi}jeodgovoriodajebankrotrealnaopcija u svakom dru{tvu koje vi{e tro{inego{tostvara. - Ova vladaju}a koalicija je, kao i ona prethodna, u kojoj je bilapolovinadana{wevlasti ibilajespremnadaizglasada je zemqa plo~a. Naravno da }e vladaju}a koalicija izjavqivati qubav Mla|anu Dinki}u i izglasatiwegovrebalansbuxeta,azadvamesecaoptu`i}etog istog Dinki}a da je on odgovoran za to {to je produbqena ekonomskakrizauzemqi-proceniojeJovanovi}. S.Stankovi}

Demokrateoptu`ujuDinki}a Demokratska stranka optu`ila je ju~e ministra finansija i privrede Mla|ana Dinki}a da se napadima na ministra u prethodnojvladiOliveraDuli}apridru`iopoliti~kojhajcinatustranku.Posao jenadle`nihorgana,aneministaraipoliti~ara, da sprovode istragu i donose presudu,navodiDSusaop{tewu.DStvrdi daizaDinki}erihoptu`biDuli}anestoje nikakvi argumenti i dokazi, ve} smi-

{qeni poku{aji da se pa`wa javnosti skrenesa„enormnogzadu`ivawa”izkojeg }e Dinki} nastaviti da finansira „projekte poput skijali{ta na planinama koje godinama nemaju snega”. U saop{tewu se navodidajesmenomDinki}asamestaporpredsednika biv{e vlade poku{ala da spre~ifinansirawetakviohprojekata. DS,kakoseisti~e,podr`avaradpravosudnihorgana,kojisvetrebadaispitajui

doka`u,iverujeda}eseutimpostupcima saznatiistinaioNacionalnoj{tedionici,Fonduzarazvojikiparskomnovcu.DS podse}adajeodformirawanovevlade`rtva svakodnevnih napada, neosnovanih optu`biila`ikojeseplasirajuprotivwenih funkcionera, ali i pretwi odbornicima {irom Srbije i preuzimawa lokalnihsamoupravaiprekrajawaizbornevoqe gra|ana.

TVIT CRTICA Tihovawe

Greb,greb

NaTviterusepratesvapoliti~ka de{avawa, pa i to {ta se pri~a i u skup{tinskojsali.LDP–ovacDrago Kova~evi} je zapisao na lajni: U raspraviokobuxeta,DSSzanimatosamo da AP Vojvodina dobije {to mawe novca.OKosovunidabeknujersadvaqa „braniti” Vojvodinu. Ako napi{em”Novi Sad, glavni grad Vojvodine”izDSS-amemogutu`itidanepo{tujem Ustav. [ta je Novi Sad, ako nijeglavnigradVojvodine?,pitaKova~evi}, uz napomenu: [ta je sa ^ankom.Kaodatihuje.

DirektorRegionalnerazvojneagencijeBa~kaSr|anVezmar otkrivanalajni: -  Najvi{e na svetu mrzim qude na funkcijamakojini{tanerade,apunaim usta pri~e...a onda kad zagrebe{ malo po tome{tarade,na|e{nulu-zapaziojeVezmar.

Koteima,tajtenema Na“Tviter”adresueksministraOliveraDuli}a sti`usvakakveporuke:“Srbijaidepe{keihraniseunarodnimkuhiwama,aministrisega|ajuRoleksima”

…“oleksi,stanovi,funkcije,plate,rodbinanapozicijama,svetonevaqainije po{teno!” Sa druge strane Duli} im odgovara: “Nema stanova, ni satova, ni plata kod mene...imasamoprqavihla`iokomene.”

OceniteTomu Gra|anstvo aktivno na dru{tvenim mre`amadobiloje“posebnu”{ansudaiznese svoj sud. Na “Tviter” nalogu TomislavaNikoli}a,osvanulojepitawe: - Kako ocewujete rad predsednika u proteklih100dana?,interesujeprvog~ovekadr`aveiwegovkabinet.

[taTadi}re~e

[lihteraj

SocijalistaBorisMili}evi} ukazujena“Tviteru”: Tadi} se setio Bodruma nakon osam godina. Da li }e sa tim argumentom da pobediuDS-u.PoslovniklubjeprebacivaoiZoranu\in|i}u,podse}aMili}evi}. Napredwak Vladimir \ukanovi} tako|eanalizirastaweuDS: BorkoStefanovi} ka`edajetrenutnouSrbijinadelupoku{ajkriminalizacije DS. Zar Tadi} ne re~e da bi pod \ilasomDSbilaKozanostra,“udilemi”je\ukanovi}.

^lanica GO SPS Nata{a Dejanovi} “otkrila”jeju~etvitera{ima:Trenutno najboqezanimaweje-[LIHTER!!!

Name{taqke Direktor SPO Aleksandar Jugovi} analizira“evropsketekovine“Srbije. „Poslanica Evropskog parlamenta ustvrdilajedaseuSrbijiname{tajuutakmice.Tojejedinisegmentukomeli~imo narazvijenedr`aveEU.Siguransamuto da90postofunkcionerausrpskomfudbaluneznakolikoloptaimaventila,ali ka`udasuizqubaviusportu“. S.St.


politika

dnevnik

INTERVJU

@IVORADSMIQANI],FUNKCIONERSOCIJALISTI^KEPARTIJESRBIJE

Politi~kosilovawe lokalnihsamouprava Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije i predsednik op{tine Apatin @ivorad Smiqani} ocenio je da upodobqavawe lokalnih vlasti u Vojvodini sa republi~kom koalicijom neprincipijelno da predstavqa svojevrsno„politi~kosilovawe”.Onjeu intervjuza„Dnevnik”poru~ioda samnemanamerudabilo{tamewa ukoalicionomsporazumuuwegovojop{tini,gdesudodu{euvlastiodstartaukqu~eniidemokrateinapredwaci. -To{tosenazivaprekomponovawemvlastimeni,na`alost,vi{e li~i na politi~ka silovawa. Jer, kako nazvati to kad vas neko nateradagazitere~kojusteprethdonodalikadsteve}formirali neku koaliciju. To uostalom vre|a i qudsko dostojanstvo. A nije ni principijelno. Ja sam i na strana~komIzvr{nomodborupitao za{to onda ono {to va`i za svegradoveiop{tineuSrbiji,a to se naziva prekomponovawem vlasti,neva`iizaBeograd.AizgledadatouBeograduneva`izato{tosetunekodrugipitaasvi ostali moraju da }ute - kazao je Smiqani}, koji je i pokrajinski poslanik.  Kako to da su mnogi lokalni odbori SPS-a ipak postupi-

li po nalogu strana~ke centrale i {ta to onda govori o odnosu te centrale prema lokalnim samoupravama? - U politici ne treba da va`e nikakve zapovesti. Ali, neki se mo`dazaboravepamisledamogu da zapovedaju. U stranci mo`e da bude dogovora, a ne naredbi, jer ~lanstvoupartijijedobrovoqna stvar, a ako neko ostvaruje dobre rezultateondajeiinterespartije da takve qude ~uvaju a ne maltretiraju.

 Ali, ne misle svi tako. Socijalisti u Novom Sadu su javno priznali da su na promenu partnera u gradskoj vlasti pristali i zbog diktata partijske centrale? - To jeste bila naredba, ali treba imati hrabrosti i odlu~ivati svojom glavom. Ne znam {ta je tu bilo posredi. Ja ne zamerammla|imkolegama, ali ne bih dozvolio da meni bilo ko nare|uje {ta daradim.Jasamve}ipetimandat predsednikop{ptineiimamnajboqe izborne rezultate u svojoj stranci.Zaposledwadvamandata u Apatinu je investirano oko {est milijardi, iako je kriza, i mislimdasmodanasinfrastrukturno me|u najure|enijim gradovima u Srbiji. Me|utim, na{ kqu~ni problem na lokalu nije samo kako privu}i investitore, namajepunove}iproblemkakoda dobijemo silne dozvole iz Vlade Srbijedaseteinvesticijereali-

OVu~i}u,apetitimailovunave{tice  Mislite li da bi prekrajawa lokalnih vlasti u Vojvodini bilo da su socijalisti ukqu~eni u pokrajinsku vlast? -Jasampodr`aoBojana Pajti}a kadseglasalooizborupredsednikaVladeAPV,alisammu tadjavnorekaoidabibilomnogopametnijeda susocijalistiostaluupokrajinskojvlasti,jer toondanabimogaobitialibizaru{ewekoalicija po gradovima i op{tinama u Vojvodini. Menetadverovatnonisurazumeli,alisevrlo brzopokazalota~nimto{tosamrekao.  Alibi? -Rekaosamalibi,jerdanasvi{eipaknisam sigurandaselokalnekaolicijesademokratama nebiru{ileidasusocijalistiu{liupokra-

jinskuvlast,asobziromnaoveapetititenekih mladihpoliti~ara.Vlastjeopasna,onaumequde da ponese i onda oni izgube kompas. A o~iglednojedajevlastdanasskoncentrisanaurukama Aleksandra Vu~i}a. Moj savet svim mladimpolti~arimajedamorajubitisvesnidase kolosre}eokre}e,aposebnoupoliticiiiziskustvamogudaka`emdamandatod~etirigodineproletizatrenoka.Zatozadatakpoliti~aratrebadabudedapronalazere{ewadasegra|animaovezemqeomogu}idaimajuvi{eposla idaboqe`ive,aneprogonve{tica.Ali,toje izgledanekopravilonana{ojpoliti~kojsceni daseonikojudo|unavlastnajvi{ebaveonima prethodnima.

zuju.Imiuop{tiniApatinve} dvameseca~ekamojedanpapirvezanzaprocenustudijeopravdanostiprivatno-javnogpartnerstva. NikoizVladenamneodgovarana na{zahtev,iakoimamozainteresovanih za jednu veliku investiciju. Na`alost, i time se potvr|uje da je na{ kqu~ni problem u lo{em i centralizovanom sistemu. Svi pri~aju o decentralizaciji,alini{taneradeutompogledu.Pavaqdajelogi~noakoneka op{tina privu~e investicije, dasveodlukeutompogledutreba da se donose na nivou op{tine. Ali,kodnastopodrzaumevatra`ewe dozvola od raznih ministarstava{totrajeprepredugo.  Mislite li da bi prekrajawe lokalnih vlasti, a posebno zbog toga {to su ti procesi pra}eni optu`bama o masovnim kupovinama odborni~kih mandata i ucenama, i va{u stranku moglo ko{tati na narednim izborima? - Ne verujem da }e nas to ko{tatinaizborima.Ali,mislim da ovde ne{to drugo nije dobro. Nijedobrodaimamosvakodnevne izjave i saop{tewa polti~ara kojima se najvquju hap{ewa. Pa vaqdajetoposaoportparolapolicije.Etakvaatmosferaizazivamu~anutisakkodgra|anakojimasetimeporu~ujedajesvakoko se bavi politikom potencijalni lopov. Ina~e, u svim evropskim zemqama gradona~elnici se biraju nesporedno,alikodnastoneva`iiakosunampunaustaEvrope. Upartijiimo`etepro}iakonistenajboqi,alinaizborimane. Naravno, pod uslovom da na wih iza|etesasvojimimenomiprezimenom. Jer, {to bi Lala rekao, proporcionalni sistem je kao grupniseks,tumo`e{izabu{avatiauprosekuispadne{dobar, ali ve}inski sistem je „jedan na jedan” i tu nema zabu{avawa, tu ilijesiilinisi. B.D.Savi}

~etvrtak20. septembar2012.

3

DANASZASEDASKUP[TINAVOJVODINE

Predposlanicima zavr{nira~unbuyeta za2011.godinu Poslanici u Skup{tine Vojvodinetrebalobidasenadana{woj sednici izjasne o zavr{nom ra~unu buxeta za pro{lu godinukojijebioutvr|enna61 milijardui823,4milionadinara,uokvirukogjeiizve{tajo izvr{ewubuxeta.Tojepopredlogudnevnogredaprvaodukupno12ta~aka. Skup{tinskiOdborzabuxet ifinansijeju~ejeusvojiopredlog ove odluke, a pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman i predsednik Odbora Martin Zloh ocenili su da je pro{logodi{wi buxet bio dobro i racionalno planiran, {to se, kako se navodi u saop{tewu, mo`e videti i iz podatkadajewegovoizvr{ewebilo nanivouodoko90odsto. Pred poslanicima }e se na}i i izve{taji o radu i finansijskom poslovawu za 2011. godinu Fonda za razvoj Vojvodine i Fondazapodr{kuinvesticijau Vojvodini (VIP Fond), koje je prethodno usvojio skup{tinski Odborzaprivredu.Uizve{taju senavodidajeFondzaravojodobrio269kreditaidajeunajve}oj meri finansirao proizvodwuuoblastiratarstva,sto~arstva i vo}arstva. U izve{taju VIP Fonda se, izme|u ostalog, ka`e da je konkretan rezultat wihovihaktivnostirealizacija 211 miliona evra kroz koje je, kako se navodi, zaposleno vi{e odpethiqadaqudi.

U predl og u dnevn og reda Skup{tin e je i izve{taj za 2011.Fondazapru`awepomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, koji je podneo i svoj zavr{ni ra~un na koji poslanicidajusaglasnost.Odbor zazdravstvo,socijalnupolitikuiradranijejeprihvatiooba izve{taja. Skup{tina}eodlu~ivatiio davawusaglasnostinaraspodeludobitiu2011.JP„VodeVojvodine”, koje je podnelo i svoj godi{wiizve{tajoradu. Godi{wi izve{taj JP „Vojvodina{ume” tako|e je predlo`en za dnevn i red dan a{we Skup{tine, kao i izve{taj JP „Zavod za urbanizam Vojvodine” koji je prethodno usvojio Odborzaurbanizam,prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine. Odbor za ravnopravnost polova prihvatio je izve{taj o radu Zavoda za ravnopravnost polova i uputio ga Skup{tini Vojvodinenausvajawe. Me|uta~kamapredlogadnevnog reda su i izve{taji o radu Pedago{kog zavoda Vojvodine, kao i predlog odluke o delimi~n om pren os u osniva~k og prava nad Gimnazijom „Jan Kolar” sa domom u~enika u Ba~kom Petrovcu, koji su dobili saglasnostskup{tinskogOdborazaobrazovawe,nauku,kulturu,omladinuisport. S.K.

NIKOLI]PRIMIOAKREDITIVNAPISMA NOVOGNEMA^KOGAMBASADORA

Dragocenapodr{ka Nema~ke Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} primio je ju~e akreditivnapismanovognema~kogambsadora u Srbiji Hajnca Vilhelma.Konstatuju}idasuodnosidve dr`ave sveobuhvatni, intenziv-

jem od vas da }ete promovisati novanema~kaulagawauSrbiju”, istakao je Nikoli}, dodav{i da jeciqreformikojesesprovode uSrbijiobezbe|ivaweboqegposlovnog ambijenta. ”Uveren sam

niidobri,Nikoli}jenovomnema~kom ambasadoru poru~io da seSrbijanalaziuosetqivompoliti~komtrenutkuidajojpredstojidono{eweva`nihodlukau ~emuo~ekujeipodr{kuBerlina. „Posebno bi bila dragocena podr{ka Nema~ke u procesu re{avawapitawaKosovaipostiza-

da}eteviu~initisvedasestvore uslovi za produbqivawe ekonomskog dijaloga i unapre|ewe prijateqskih odnosa”, rekao je Nikoli}. „Viinovavladaju}akoalicija nailazi}ete na razumevawe nema~kestraneiuBerlinu.Ohrabrujemovasdapovedetedijalogi

Bajatovi}:Pritisak naodnoseSNSiSPS Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije Du{an Bajatovi} izjavio je ju~e da je korupcijarakranasrpskogdru{tvaidanikonetrebadabude za{ti}en, ali da bi istrage privatizacija preduze}a trebalodabudupozakonuidaneprerastu u obra~un sa politi~kim neistomi{qenicima. Upitan o medijskim navodima da su pod

istragomBogoqub Kari}, Mla|an Dinki}, DS i SPS i da se proverava privatizacija Mobtela, Nacionalne {tedionice, Galenike, Luke Beograd i jo{ nekih preduze}a, Bajatovi} je odgovorio da je korupcija rak ranasrpskogdru{tva,alidabi sve u toj oblasti u pogledu istragemoralodaseobavipozakonu. Bajatovi} je za TV Pink

rekaodaistra`niorganiispituju i privatizaciju Azotare Pan~evo,kaoinovogposlovawa idadr`avnirevizoriu„Srbijagasu”,~ijijeondirektor,pregleda finansijski izve{taj za 2011. godinu. Bajatovi} smatra da je nekada neophodan i medijski pritisak u borbi protiv klanova i lobija, ali da on ne bismeodaprerasteuobra~unsa

politi~kimprotivnicimaida utompogledunebitrebaloda budezloupotreba. „Ovo je veliki pritisak pre svega na odnose izme|u SNS i SPS”,prokomentarisaojeBajatovi} i dodao da SNS do sada nijebilanavlasti,alidatone zna~i da ni u wenim redovima nemaqudikojisenisuogre{iliozakon.

REKLI SU

Tadi}:DSne}e postatiposlovni klub

Mrkowi}: Ukontaktusams MiromiMarkom

Lider Demokratske strankeBoris Tadi} izjaviojedane}edopustitidatastrankapostane poslovniklubidane}e dozvolitidaradzasebe obezbe|uje napredovawe,aneradzaorganizacijuizaop{tustvar. „Aupravosetodoga|asaDraganom\ilasomibeogradskimodborom”, rekao je Tadi} za „Politiku”. „ Samo smoDragoqubMi}unovi},Marko\uri{i}i ja bili za to da odemo u opoziciju. Ve}ina Predsedni{tvajeultimativnotra`iladaja vodimpregovoreovladiidabudempremijer”, rekaojeTadi}.PredsednikDSjeistakaodasu ba{onikojisuinsistiralidavodipregovoreovladi,iznelizahtevdasenakontogapovu~e.„Pitaosamseza{toivideosamdapostojenovasavezni{tvaunutarstrankesaqudima koji su godinama na klupi za rezervne igra~ezbogvezasaaferamaizpro{losti,na primerslu~ajem’Bodrum’isacentrimakrupnogkapitala.

Ministar saobra}aja Milutin Mrkowi} izjaviojeju~edanemislida vicepremijer Aleksandar Vu~i} radi protiv SPS-a, ali da ima „opor ukus”uustimajerse,kad jere~okorupciji,uprvi plan stavqaju kadrovi iz wegove stranke. Mrkowi}je,napitaweonajaviprvogpotpredsednikaVladedasuslede}inareduzakontroluposlovawa „Galenika” i „Srbijagas”, u kojima su rukovode}estrukturesocijalisti,zaB92rekao da„imajedanoporukusdasetuuprviplanstavqajukadroviSPS”,alidaneverujedatoVu~i}radi.Mrkowi}jeistakaodajeva`nodaqudiutimpreduze}imaopravdajupoverewe,alii dajenijedobroakosetoradi„samozbog{tosu tu socijalisti”. Mrkowi} je istakao i da je u kontaktusaMirom Markovi} idasenadada}e posao oko dolaska we i Marka Milo{evi}a u Srbijubitizavr{en.Onjeocenioidajebiv{i direktor RTS Dragoqub Milanovi} nezaslu`enoodle`aokaznuod10godina.

Vu~i}:Garantujem slobodumedija Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} ka`e da }e nova Vladagarantovatislobodu medija u svakom pogledu i da dr`ava najskorije treba da se povu~eizmedija.Usaop{tewunakonsastanka sa predstavnicom OEBS-azaslobodumedijaDuwom Mijatovi} navodisedajeVu~i}zakqu~iodaSrbija`elidabudemodernazemqaida}esveu~initidauoblastimedijadostigneme|unarodne standarde, {to }e biti jedan od koraka ka pribli`avawuEU. Vu~i}jezahvaliopredstavnicimaOEBSanaponu|enojpomo}iipredlozimaokoreformejavnogservisa.DuwaMijatovi},koja boravi u prvoj zvani~noj poseti Srbiji od formirawanovevlade,naglasilajedawena posetadolaziupravovremeidakonferencijaoslobodimedijauregionuJugoisto~ne Evrope, koju OEBS organizuje krajem nedeqe,imazaciqpribli`avawequdiirazvijawedijaloga.

Kirbi:Razre{itipitaweKosova NovoimenovaniambasadorSADuBeograduMajkl Kirbi izjaviojeju~eda}eslo`enopitaweKosovamoratidaserazre{i, akoSrbija`elidakrenedaqenasvomevropskomputu.Na{aje obaveza da zajedno radimo na iznala`ewu re{ewa za izazove i omogu}imoSrbijidaostvarisvojuevropskubudu}nost,rekaoje KirbiprilikompredajeakreditivnihpisamapredsednikuSrbijeTomislavuNikoli}u. Nikoli}jeistakaodaBeogradsvojomposve}eno{}upregovara~komprocesusaPri{tinomiprimenipostignutihdogovora iskazuje politi~ku voqu za su{tinskim re{avawem kosovskog pitawaiostvarivawemevropskeperspektiveregiona. wakompromisnogitrajnogre{ewa kroz dijalog”, rekao je Nikoli}. On je naglasio da }e Srbija visokocenitistavNema~kekada jere~odaqemprocesuevrointegracijaSrbijeidobijawadatuma zapo~etakpregovorao~lanstvu, zatra`iv{i istovremeno da se Srbiji u tom procesu ne postavqaju uslovi koji nisu bili postavqanipreddrugezemqe. PremaNikoli}evimre~ima,u vremenima ekonomske krize od su{tinskogzna~ajajeintenzivirawe ekonomskih veza. „O~eku-

oslo`enimpitawima.Krozkonstruktivnusaradwumo`emoostvaritidaqepomake”,poru~ioje novi nema~ki ambasador. Prema wegovimre~ima,Nema~kasenada da }e Srbija ostvariti „brz napredak” na putu ka EU, i u sprovo|ewureforminatomputu koji}eponekadbitite`ak. „Nema~ka }e vas podr`avati kaoiskrenpartner„,naglasioje Vilhelm. On je dodao da }e zvani~ni Berlin ohrabrivati Srbijudaja~aregionalnusaradwui dobrosusedskeodnosesasvima.


4

ekonomija

~etvrtak20.septembar2012.

GENERALNI DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

DO POLOVINE NOVEMBRA NA PUMPAMA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Cenagasamiruje dokrajagodine

Jeftinije dizelgorivo U okviru Vladinog programa za obezbe|ewe goriva za poqoprivrednike u periodu setve, a u skladu sa odlukom Ministarstva poqoprivrede, poteklog vikenda Naftna industrija Srbije je na svojim benzinskim stanicama po~ela prodaju dizel goriva po povla{}enim cenama za poro-

di~na poqoprivredna gazdinstva. Prodaja goriva po subvencionisanim cenama va`i na teritoriji cele Srbije, u periodu od 15. septembra do 15. novembra, a gorivo }e se prodavati preko maloprodajne mre`e NIS-a. Za potrebe poqoprivrednika NIS je namenio 66 miliona litara, a s pravilima pla}awa subvencionisanog goriva i spiskom ben-

zinskih stanica NIS, koje su ukqu~ene u ovaj program, gra|ani mogu da se upoznaju na sajtu Ministarstva poqoprivrede Srbije. Istovremeno, NIS je po~eo realizaciju programa za obezbe|ivawe popusta na dizel gorivo D2 i evrodizel za sve kate-

gorije fizi~kih lica. I ova pogodnost mo`e se ostvariti do 15. novembra na svim benzinskim stanicama kompanije. Prilikom kupovine se za litar dizela D2 mo`e ostvariti popust od tri dinara, a za litar evrodizela 1,5 dinara, ukoliko se kupo koli~ina u vrednosti preko 1.000 dinara. D. Ml.

VESTI Noviobra~un PDV-a Ministarstvo finansija i privrede pozvalo je danas poreske obveznike da svoje poslovne sisteme prilagode novim fiskalnim obra~unima PDV-a, koji stupaju na snagu od 1. oktobra. Op{ta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) za oporezivi promet dobara i usluga bi}e pove}ana sa 18 na 20 odsto, u skladu sa izmenama Zakona o PDVu, navelo je Ministarstvo i pozvalo sve koji su u sistemu PDV-a da se pripreme za primenu nove poreske stope. U saop{tewu se podse}a da se posebna stopa PDV-a nije mewala i da iznosi osam odsto. Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem, podi`e se sa sada{wih ~etiri miliona na osam miliona dinara, {to }e brojnim malim preduzetnicima omogu}iti da biraju izme|u PDV sistema ili pau{alnog oporezivawa. U Srbiji ukupno ima 110.420 poreskih obveznika koji su u sistemu PDV-a.

Srbijielektrana, Nema~kojstruja Nema~ka elektroprivredna kompanija RVE gradi}e termoelektranu Nikola Tesla B3, kao i rudno poqe Radqevo, najavila je ministarka energetike Zorana Mihajlovi}. Istovremeno }e Srbija toj kompaniji isporu~ivati deo energije proizvedene u izgra|enom postrojewu. Predstavnici Vlade i EPS-a potpisali su pro{le nedeqe Memorandum o razumevawu i strate{koj saradwi sa predstavnicima kompanije RVE. Ve} su, kako je Mihajlovi} rekla

dnevnik

za novi broj NIN-a, formirane radne grupe ~iji je zadatak da dogovore detaqe budu}e saradwe, kao i da pripreme ugovor o gradwi koji bi trebalo da bude potpisan {to je pre mogu}e.

MKsara|ujesa „Agrokorom” „MK IT Biznis Solu{ns” potpisala je sa „Beqem”, ~lanicom „Agrokor grupe”, ugovor o implementaciji dela SAP poslovno informacionog sistema. Na ovom projektu, „MK IT” }e biti nosilac implementacije SAP re{ewa za ratarstvo, sto~arstvo i kooperaciju u poqoprivrednoj proizvodwi, a konsultantska ku}a B4B ostalih SAP standardnih modula. Kompanija „MK IT Biznis Solu{ns” je razvila niz SAP re{ewa, posebno za ratarstvo i sto~arstvo, a ovaj ugovor samo potvr|uje lidersku poziciju u implementirawu poslovnih re{ewa u agrarnom biznisu. SAP poslovna re{ewa ve} du`i niz godina nalaze primenu u svim ~lanicama MK Grupe koje se bave pomenutim delatnostima, kao i u preduze}ima izvan kompanije. Koncern „Agrokor” prepoznao je SAP poslovna re{ewa MK IT Biznis Solu{ns kao informacioni sistem koji }e uticati na pove}awe konkurentske prednosti Beqa, smawewe tro{kova poslovawa i dobijawe kvalitetnog transakcionog i izve{tajnog sistema koji }e podr`ati menaxment u dono{ewu odluka. Potpisivawe ugovora ozna~ava po~etak implementacije, a zavr{etak projekta planiran je za po~etak 2014. godine.

Potro{a~i prirodnog gasa u Srbiji }e po svemu sude}i ove grejne sezone, ili bar prvih nekoliko meseci ovogodi{weg zagrevawa doma}instva, kubni metar ovog energenta pla}ati isto kao i do sada. Naime, direktor JP „Srbijagas„ Du{an Bajatovi} rekao je da su Ministarstvo energetike i Vlada Srbije zauzeli pragmati~an stav da do kraja ove godine ne bude pove}awa cene gasa. Ipak, on je naglasio da su cene u energetskom sektoru nerealne, da JP „Srbijagas” prodaje gas ispod realne cene i zadu`uje se, te da bi cena kubnog metra gasa morala da poraste. Da podsetimo, ovo nije ni{ta novo, jer Bajatovi} ve} nekoliko meseci govori da bi kubik gasa na doma}em tr`i{tu trebalo da bude skupqi i to za oko najmawe 20 odsto. Dakle, do kraja ove godine

ne bi trebalo da se promeni cena kubika gasa, ali bi se promene mogle o~ekivati posle toga. Upravo to je i najavio prvi ~ovek „Srbijagasa„ rekav{i da }e od 1. januara 2013. godine o cenama u toj oblasti odlu~ivati nadle`na agencija.

^istgubitakgasnogsektorauSrbijiuprotekle ~etirigodineiznosiokopolamilijardeevra Tako|e, Bajatovi} je rekao i da se uskoro o~ekuje potpisivawe me|udr`avnog sporazuma o specijalnim isporukama gasa za na{e tr`i{te i ukazao da je ove godine gas kupovan uz popust od 12 odsto, dok se za idu}u godinu, ve} od 1. januara, o~ekuje cena ni`a za 50 dolara, te da je o~ekivana cena za 1.000 kubnih metara gasa za srpsko

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

112,8485

115,1515

117,8000

112,5030

Australija

dolar

1

90,3004

92,1433

94,2626

90,0240

Kanada

dolar

1

88,7104

90,5208

92,6028

88,4388

Danska

kruna

1

15,1322

15,4410

15,7961

15,0859

Norve{ka

kruna

1

15,1229

15,4315

15,7864

15,0766

[vedska

kruna

1

13,1849

13,4540

13,7634

13,1446

[vajcarska

franak

1

93,1401

95,0409

97,2268

92,8550

V. Britanija

funta

1

140,2890

143,1520

146,4445

139,8595

SAD

dolar

1

86,3284

88,0902

90,1163

86,0641

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 9. 2012. godine

On je naglasio i da }e posle ~etiri godine, koliko on vodi gasni sektor u Srbiji, ~isti minus u toj oblasti iznositi oko pola milijarde evra. Po wegovim re~ima, ove godine bi}e prodato 2,5 milijardi kubnih metara gasa, ~ija je cena za 12 dinara ispod ekonomske, odnosno oko 30 odsto, {to iznosi oko 30 milijardi

dinara ili vi{e od 200 miliona evra ~istog gubitka. Bajatovi} je ukazao i da je u naredne dve do ~etiri godine, u dogovoru sa stranim investitorima, potrebno izgraditi nove energetske objekte, te da bi nema~ke i kineske kompanije mogle da ula`u u energetski sektor u Srbiji. On je potvrdio i da je ruska strana spremna da u~estvuje u izgradwi velikih gasnih centrala u Srbiji i isporu~uje gas po specijalnoj ceni, {to bi doprinelo da se elektri~na energija proizvedi po onoj ceni po kojoj mo`e u regionu i da se proda. Po wegovim re~ima, cena gasa bi se ugovarala i zavisila bi od tr`i{ne cene struje kako je mogu}e prodati je u regionu, {to zna~i da bi bila ne{to ni`a nego {to je sada. D. Mla|enovi}

INTERVENTNI UQE I [E]ER POLAKO STI@U U RADWE

Akonebudena{eg zejtina,bi}euvoznog U pojedinim ve}im trgovinskim lancima ju~e se, nakon nesta{ice koja je trajala nekoliko dana, pojavilo uqe iz Robnih rezervi, a danas bi, o~ekuju trgovci, trebalo da se normalizuje i tr`i{te {e}era. Dodu{e, u Novom Sadu je „interventnog” uqa bilo samo u „Univereksportovim” marketima, dok su ga u ostalim maloprodajnim lancima tek o~ekivali. Dr`ava }e intervenisati s pet miliona litara suncokretovog uqa i pet miliona kilograma {e}era. Zejtina ovih dana nije bilo dovoqno zbog toga {to su zbog najava o novoj ceni potro{a~i kupovali ve}e koli~ine tog proizvoda. Cena mu je dostizala ~ak 200 dinara za litar. Ova intervencija dr`ave, o~ito, dala je rezultate jer se ova namirnica vratila na rafove po pre|a{woj ceni, ali pitawe je koliko }e ti efekti trajati jer je, sude}i po de{avawima na doma}em i svetskom tr`i{tu uqarica, poskupqewe ipak neminovno. Iako kona~ne otkupne cene suncokreta i soje jo{ uvek nisu definisane, jasno je da }e biti dobrano vi{e nego lane. Suncokret se, recimo, u otkupu vrti oko 55 dinara, a lane je bio 30, dok je soja oko 65 dinara, naspram pro{logodi{wih 35, {to je dovoqan pokazateq da se ni zejtin ne mo`e dugo zadr`ati na ovom cenovnom nivou. Po re~ima direktora Direkcije za robne rezerve GoranTasi}a uqa i {e}era u Robnim rezervama ima dovoqno, a potpisani su ugovori sa svim ve}im trgovinskim lancima. Do ju~e je potpisano 11 ugovora, a primqeno je oko 40 zahteva.

Ukolikoovemerenedajurezultatenakratakrok, ozbiqnorazmi{qamooprivremenomukidawu carinanauvozosnovnih`ivotnihnamirnica (RasimQaji}) Pomenimo i da je ministar trgovine Rasim Qaji} najavio je da }e Vlada, ukoliko ne bude dovoqno uqa i {e}era na tr`i{tu, nastaviti sa intervencijama iz Robnih rezervi, oceniv{i da je do nesta{ice tih proizvoda do{lo zbog problema kod dobavqa~a. On je kazao da ova intervencija ne}e biti jedina mera koju Vlada kani poduzeti u slu~aju da Robne rezerve ne uspeju da pokriju celo tr`i{te. Po wegovim re~ima razmotri}e se mogu}nost privremenog ukidawa naplata carine na uvoz `ivotnih namirnica. - Ukoliko mere koje smo sada preduzeli sa intervencijama iz robnih rezervi ne daju rezultate na kratak rok, mi ozbiqno razmi{qamo i o meri privremenog ukidawa

naplate carina na uvoz osnovnih `ivotnih namirnica, {to }e u velikoj meri stabilizovati tr`i{te i obezbediti da imamo osnovne `ivotne namirnice u svim maloprodajnim objektima po pristupa~nim cenama”, kazao je Qaji}. U Novom Sadu iz robnih rezervi stiglo je u prodajne objekte “Univereksporta”, dok ga u ostalim megamarketima jo{ uvek nema. Litar tog uqa prodaje se po ceni od 142 dinara, a koli~ine pristigle u taj trgovinski lanac zadovoqavaju potrebe kupaca. Po re~ima portparolke “Univereksporta” Olivere ]irkovi} potra`wa je velika. - Ugovor sa Direkcijom za robne rezerve je potpisan i stigle su nam ve}e koli~ine uqa. Potra`wa je

prili~no velika, pa se nadamo da }emo uspeti da podmirimo potrebe potro{a~a. Za sada su koli~ine solidne - ka`e ]irkovi}. Prodajni objekti “Idee”, “Tempa” i “Maksija” jo{ uvek se nisu snabdeli uqem iz robnih rezervi. Po re~ima zaposlenih u ovim objektima, uqe bi trebalo da stigne narednih dana, ali se jo{ uvek ne zna kada }e to biti. - Uqe iz robnih rezervi jo{ uvek nije stiglo u prodavnice u Novom Sadu, ono je dopremqeno samo u nekoliko prodajnih objekata u Beogradu. Plan isporuke za Novi Sad jo{ uvek nije napravqen, jer ne znamo kojim koli~inama uqa trenutno raspola`emo - ka`e portparolka trgovinskih lanaca “Tempo” i “Maksi” MartinaPetrovi}. Mawe koli~ine uqa iz redovne nabavke prodaju se po ceni od 156 do 167 dinara za litar. [to se ti~e {e}era, megamarketi raspola`u zadovoqavaju}im koli~inama, a na rafovima se mo`e na}i {e}er tri proizvo|a~a. Trenutne cene {e}era kre}u se od 89 do 98 dinara po kilogramu. Po re~ima portparolke “Univereksporta” danas bi u ove prodajne objekte trebao da stigne i {e}er iz robnih rezervi. - Ugovor za {e}er je potpisan i odre|ene koli~ine }e nam biti isporu~ene. Ina~e, nije bilo ve}ih problema u snabdevawu ovom namirnicom, jer je ima dovoqno, ali kupci }e sada mo}i da pazare i {e}er iz robnih rezervi - ka`e ]irkovi}. Kilogram {e}era iz robnih rezervi prodava}e se po ceni od 95 dinara. N. R. - S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

5.040

35.280

Neoplanta, Novi Sad

13,00

339

52.224

Impol Seval, Sevojno

10,83

665

5.985

5,92

501

4.700.046

0,24 Promena %

411 Cena

422.870 Promet

Univerzal banka, Beograd

-20,01

1.399

2.798

Globos osigurawe, Beograd

-20,00

100

378.857

AMS Osigurawe, Beograd

-20,00

256

64.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Mlekara, Subotica Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

-0,07

1.369

3.173.663

-0,32

629

3.519.844

Komercijalna banka, Beograd

-8,34

1.000

10.002.906

Imlek, Beograd

0,07

2.803

2.345.193

Soja protein, Be~ej

-1,30

454

233.452

Energoprojekt holding, Beograd

5,92

501

4.700.046

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,24

411

422.870

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.889

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.580

143.780

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

369.200

565.000

Tigar, Pirot

0,00

225

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

383

0,00

1.372

555.490

-8,34 Promena %

1.000 Cena

10.002.906 Promet

-0,32

629

3.519.844

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

1.295.000

113

Promena %

NIS, Novi Sad

-8,41

0,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

NIS, Novi Sad

Akoteks, Ada

BELEX 15 (436,40 -0,40)

Promet

BB Minakva, Novi Sad

Energoprojekt holding, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

tr`i{te oko 420 dolara. Ipak, to pojeftiwewe ne}e dovesti do sni`ewa cena gasa za krajwe korisnike, rekao je Bajatovi}, i dodao da treba o~ekivati da }e cena gasa ostati na istom nivou kao u prethodnoj grejnoj sezoni.

Mlekara, Subotica

-8,41

1.372

555.490

Soja protein, Be~ej

-1,30

454

233.452

Svi iznosi su dati u dinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

PREMIJERIVICADA^I]

Ho}emo oporavak, ne}emo{tedwu Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je ekonomski oporavak zemqe nacionalni prioritet i da se mora zaustaviti pad nacionalne ekonomije i obezbediti wen oporavak i ja~awe. Da~i} je, na Menaxerskom forumu jugoisto~ne Evrope, rekao da }e svi ostali kqu~ni ciqevi evrointegracije, re{avawe politi~kih pitawa, borba protiv kriminala i korpucije

no voditi ne mo`e pozivati samo na stezawe kai{a i {tedwu. [tedeti mo`e onaj ko ima, onaj ko nema ne mo`e da {tedi, a gra|ani Srbije nemaju vi{e”, ocenio je Da~i}. Prema wegovom mi{qewu, problem je sada na}i ekonomski model koji }e uva`avati realnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Ulogu dr`ava u periodu krize Da~i} vidi u pomo}i da se ona pobedi, a ta uloga sigurno

@ivimzadanbezMMF-a - Ako je ekonomski izum koji neko predla`e, pa i u parlamentu, zamrznuti penzije, dove{}e do toga da pacijent umre! To ne zna~i da ne}u razgovarati i sa MMF-om i Svetskom bankom. Ali kao {to sam i wima rekao, ja `ivim za taj dan kada nam ne}e biti vi{e potrebni - rekao je premijer Ivica Da~i}. - zavisiti od sposobnosti da se obezbedi ekonomski opstanak zemqe. Bilo bi dobro da o ovom postoji konsenzus me|u ekonomistima, vlasnicima firmi i finansijskog sektora, jer je ovo kriza u kojoj se nalaze svi u Srbiji i iz we se mo`e iza}i samo ako svi u~estvuju u re{avawu problema, konstatovao je. Da~i} smatra da predmet konsenzusa mora da bude razvojna ekonomska politika, koja za krajwi ciq ima podizawe `ivotnog standarda. U Srbiji, precizirao je on, postoje dva problema - potpuno osiroma{ewe dru{tva i te{ko stawe u kome se nalazi privreda i, istovremeno, socijalno raslojavawe koje „podriva stabilnost i dr`ave i dru{tva”. „Ekonomska politika koju mo`emo u ovom trenutku real-

nije takva kakvu bi ekonomisti `eleli - da se dr`ava potpuno izbaci sa tr`i{ta i slu`i samo da odre|uje makroekonomsku politiku. „Da je tako, bankrotirale bi sve dr`ave u vreme ekonomske krize. To nema vi{e nikakve veze sa ideologijom, to su radile i i leve i desne vlade u Evropi”, napomenuo je on. Da~i} je poru~io da treba da se analizira i pona{awe privatnog sektora u Srbiji u proteklom periodu, jer kad propadne neka privatna firma, radnici do|u pred Vladu i ona onda mora da interveni{e. Da~i} je upozorio i na ~iwenicu da je koli~ina novca izneta iz zemqe u pro{loj godini ve}a od iznosa stranih investicija {to, u uslovima ekonomske krize, ne bi podnela ni mnogo ja~a ekonomija od srpske.

Op{tinamaskupa jeftinalegalizacija Mi ni star gra |e vi ne i urbanizma Velimir Ili} najavio je jo{ povoqnije uslo ve za le ga li za ci ju bes prav no po dig nu tih objekata u Srbiji, tako da bi ona bila gotovo besplatna, a pla}ali bi se tek minimalni tro{kovi legalizacije i geometri i to na dugoro~ne rate. Ministar smatra da bi se samo ta ko le ga li za ci ja okon~ala za oko tri godine. Me|utim, da bi se to i realizovalo, neophodna je po mo} lo kal nih vla sti, koje, po ministrovim re~ima, moraju da shvate da to mo`e da bude izvor zarade. Kako su op{tine ve} najavile da nemaju mogu}nosti da odobravaju dodatni po pust bes prav nim gra di te qima i da se odreknu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer su i wihove kase prazne, ministar je ju~e pozvao gradona~elnike i predsednike svih gradova i op{tina da se dogovore kako da ubrza ju le ga li za ci ju. pro se~ na ce na ukwi `e wa, do dao je Ili}, iznosi}e 100 evra. Pomo}nik ministra gra|evi ne Alek san dra Dam wa no vi}- Petrovi} ka`e da najve}i broj prihoda, odnosno naknada koje se ostvaruju u postupcima legalizacije predstavqaju prihod lokalnih samouprava, od kojih se o~ekuju ustup ci, ali i su ge sti je i predlozi kako da se proces ubrza. Naime, velik broj op{ti na ne ma teh ni~ ku opre mqenost, niti dovoqan broj kadrova potreban za taj pro-

Najgore}epro}i {tedi{e nadugestaze wa pokazati za banke koje }e ponuditi ve}e kamate ove godine. Preporu~io bih im da budu oprezni. Pa finansijske ku}e koje su pro{le godine nudile najvi{e kamate posle su bile u problemu i dr`ava je bila prinu|ena da im poma`e. Jer je za wih {tedwa bila na~in da bar delimi~no poprave likvidnost. Kod nas dr`ava garantuje za uloge do 50.000 evra po ra~unu.

ske stope najvi{e }e ko{tati one koju su novac oro~ili na du`e od godinu dana. - Gra|ani Srbije koji imaju mogu}nosti da {tede u ovom trenutku ba{ i nemaju mnogo izbora - ka`e stru~wak Milojko Arsi}. - Dr`avne obveznice im nisu dostupne. Kupovina akcija i jedinica investicionih fondova kod nas nije popularna a ve}ina {tedi{a i nije upu}ena u to kako da postupa sa hartijama da bi ostvarila ve}i prihod. Pored toga {tedwa ima ve}u sigurnost. Izvesno je da }e zbog porez gra|ani vi{e interesova-

Ve}ina {tedi{a ima mnogo mawe. Konkrento, ko je dobio 50 evra od kamate plati}e porez 7,5 umesto pet evra. Da li }e banke poku{ati da to kompenzuju ve}im kamatama u budu}oj nedeqi {tedwe da bi anulirale poresko poskupqewe? Da li se {tedi{ama isplati da sada razro~e sumu plate mawi porez i ne ~ekaju po~etak oktobra kada je najavqena ve}a stopa, odnosno po~etak novembra kada }e ve}ini prispeti godi{wa kamata na oro~ewe od godine? - Izvesno je da }e biti malih pomerawa navi{e, ali ne kod

5

NAJAVQENAUBRZANAUKWI@BAOBJEKATAPOPROSE^NOJCENIOD100EVRA

POVE]ANASTOPAPOREZANADEVIZNU[TEDWU

Plati porez, podignu kamatu, pa ponovo oro~i sredstva. Ovo }e, po svoj prilici, biti filozofija kojom }e se rukovoditi {tedi{e kada krajem slede}eg meseca za najve}i broj depozita dospe godi{wa devizna kamata. Dr`ava je, naime, opet odlu~ila da promeni stopu poreza na kamatu od devizne {tedwe, i to sa sada{wih 10 odsto na 15 odsto, od 1. oktobra. Pove}awe pore-

~etvrtak20.septembar2012.

svih. Kamate }e biti na godi{wem nivou u rasponu od pet do {est odsto - ka`e bankar iz glavne filijale AIK banke u Vojvodini Slobodan Raci}. To }e biti tu negde oko pet odsto naj~e{}e. Na obveznice grada Novog Sada pla}a se {est procenata. U Novoj Agrobanci ka`u da }e pove}awe poreskog optere}ewa najvi{e ko{tati one koji su oro~ili novac na du`e od godinu dana. - Klijenti koji su na dve godine oro~ili uloge lane nisu podizali kamatu, a sada }e na prinos od obe platiti po stopi. Oni koji su oro~avali dva puta po godinu boqe su pro{li. Ali tako je kako je - ka`e direktor vojvo|anske filijale Petar Gaji}. Kod nas gra|ani na {tedwi dr`e oko osam milijardi evra. Najvi{e je uloga oro~enih na godinu, pa slede oni po vi|ewu, pa na dve godine, pa na {est meseci. Tako da }e mali broj klijenta osetiti poresku promenu na vi{e zbog du`ih rokova oro~ewa. Mnogi }e se iz te kategorije osetiti prevarenim. Zato bi bilo najboqe da nadle`ni poreske promene u ovoj oblasti usaglase sa sedmicom {tedwe. Da svako zna kada oro~ava ulog i porez i kamatu. Za utehu je to {to su kamate kod nas jo{ uvek ve}e u zemqama Evropske unije to je od 1,5 do tri odsto godi{we na oro~en novac. D.Vujo{evi}

Bi}eiru{ewa U resornom ministarstvu ka`u da postoje izgra|eni objekti koji nikada ne}e mo}i da budu legalizovani i mora}e da budu sru{eni. Ono {to bi op{tine mogle po veoma brzoj proceduri da u~ine jeste da naprave prvi ‘filter’ i ka`u gra|anima koji objekti ne ispuwavaju uslove, a za sve druge ubrzati postupak re{avawa po podnetim zahtevima. Kako navode, ne}e mo}i da se legalizuju objekti zidani u zoni autoputa, jer je ta zabrana striktno navedena u zakonu i podzakonskom aktu. [to se ti~e magistralnih i regionalnih puteva, zakonom je predvi|eno da u Javnom preduze}u „Putevi Srbije” razmotre da li takvi objekti mogu biti predmet legalizacije i ukoliko mogu da daju saglasnost, a sve zavisi od toga da li ugro`avaju saobra}aj. Objekti koji su izgra|eni na tlu nepovoqnom za gra|ewe, mo~varnom i na klizi{tu tako|e ne mogu biti predmet legalizacije, osim u slu~ajevima kada se tehni~ki doka`e da ne ugro`avaju bezbednost ili susedne objekte. ces, kako bi mogli da se izbore sa velikim brojem podnetih zahteva.

Prema posledwim podacima koje su Ministarstvu dostavili gradovi i op{tine, za lega-

lizaciju je prijavqeno oko 700.000 objekata, a do sada nije re{ena ni petina zahteva. S druge, pak, strane, prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda, u Srbiji je u katastar upisano ta~no 1.390.712 objekata bez odobrewa za izgradwu, dakle, dvostruko vi{e nego {to su prijavili grado vi i op {ti ne, i to 639.586 stambenih zgrada (45,99 odsto) , 613.037 pomo} nih obje ka ta (44,08 procenata), {to je 90 procenata svih gra|evina evidentiranih bez dozvole, a ostalo su poslovne zgrade i objekti. Ministarstvo }e predlo `i ti kon kret ne me re ubrzawa re{avawa problema legalizacije, koji se vu~e ve} punu deceniju. Ministar Ili} je poru~io svim vlasnicima bespravno izgra|enih objekata koji ih ne legalizuju u skorijem roku, a sve je u redu, da }e mo}i da se `ale drugostepenom telu, nakon ~ega }e biti nalo`ena legalizacija u najkra}em roku. Tako|e }e se svima koji su gradili na zemqi{tu koje su kupili od osoba koje su umrle, ubrzano re{iti imovinsko-pravni odnosi i omogu}iti legalizacija. Kako bi se pomoglo gradovima i op{tinama u re{avawu legalizacije, posebno onima koje ka`u da nemaju dovoqno kadrova, Ministarstvo gra|evine je donelo odluku da formira pravni tim stru~waka koji }e raditi s wima, kako bi Srbija mogla da ukwi`i sve {to ima. R.Dautovi}


6

~etvrtak20.septembar2012.

POLAZAKUOSNOVNU[KOLUNI[TANEODLA@E

Zabukvar svistasali Mada je dowa granica starosti za polazak dece u osnovnu {kolu na {est i po godina zakonski pomerena jo{ 2003. godine, to jest bezmalo pre ~itave decenije, a u svakom slu~aju pre nego {to su se ovogodi{wi prvaci i rodili, ova promena jo{ uvek izaziva negativne reakcije jednog dela roditeqa. U `eqi da svom detetu pomere polazak u {kolu i ove godine, roditeqi uglavnom prvaka koji }e sedam godina napuniti dogodine, obratili su se i kancelariji pokrajinskog ombudmana.Uva`avaju}i wihov stav, Kancelarija ombudsmana Ministarstvu prosvete uputila je dopis u kojem tra`i da ova institucija razmotri mogu}nost izmene Zakona kako bi se ponovo omogu}ilo odlagawe polaska u {kolu. - Kada je svojevremeno zakon propisao da sva deca stasala za {kolu moraju u wu i da se upi{u, imali smo mnogo vi{e zahteva roditeqa za odlagawe, a posled-

wih godina to je sporadi~no toliko da sada u Ju`noba~kom i Sremskom okrugu imamo mawe od 10 zahteva godi{we - ka`e prosvetna savetnica u [kolskoj upravi u Novom Sadu Sowa Miladinovi}. - Mi te zahteve ne mo`emo pozitivno da re{imo jer Zakon ne dozvoqava odlagawe, a to ne bi bilo ni pedago{ki opravdano jer na taj na~in bi se deca delila na onu koja su za {kolu i onu koji nisu, a tako decu ne smemo deliti. ^itava koncepcija na{e {kole sada je takva da ne treba dete da se priprema za wu, nego se ona prilago|ava svakom detetu. S druge strane, kako god da se ome|i jedna generacija uvek }e neko biti najmla|i, a zahtevi za odlagawe dolaze uglavnom ba{ od roditeqa te najmla|e dece u generaciji. Da podsetimo, Zakon jo{ od 2003. godine ka`e da u prvi razred osnovne {kole mora da se upi{e svako dete koje do po~etka {kolske godine, to jest do 1. septembra ima najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina. Istina, sve do pre dve godine, kada je u {kole i zvani~no uvedena inkluzija, bilo je mogu}e i odlo`iti upis deteta u {kolu. Odlagawe upisa za godinu dana mogli su ranije da predlo`e {kolski pedagog ili psiholog posle testirawa spremnosti deteta za polazak u {kolu, a zatim da to potvrdi nadle`na op{tinska komisija. Polazak u {kolu uglavnom je odlagan mali{anima ro|enim posle 1. januara, {to je prakti~no bilo nasle|e prethodnog zakona, po kojem je jedna generacija obuhvatala decu ro|enu u jednoj kalendarskoj godini, tako da su u prvom

razredu 1. septembra mawe od sedam godina imali samo mali{ani ro|eni izme|u prvog dana nove {kolske godine i 31. decembra. Kada je novi zakon jednu generaciju u~enika definisao kao decu ro|enu od 1. marta jedne do 1. marta druge godine, prakti~no je dowu granicu za polazak u {kolu pomerio samo za tri meseca, ali je obuhvatio dve kalendarske godine. Tako sada u prva~kim klupama sedi polovina onih koji su napunili sedam godina i isto toliko onih koji }e sedmi ro|endan tek slaviti. I mada su i svi oni pre po~etka {kolske godine bili na ispitivawu kod {kolskog psihologa ili pedagoga, ovo ispitivawe nije slu`ilo procewivawu wihove spremnosti za polazak u {kolu, pa taj polazak nije ni moglo odlo`iti, to jest svi koji }e sedmi ro|endan proslaviti do kraja marta moraju u {kolu, a podaci dobijeni na ovim ispitivawima slu`i-

li su ujedna~avawu odeqewa i polazna su osnova za daqe pra}ewe napredovawa deteta. Kako je uvo|ewe inkluzije u {kole donelo obavezu {kole da na zahtev roditeqa upi{e svako dete bez obzira na eventualne smetwe, ve} posle ovog ispitivawa {kola mo`e da utvrdi da je za odre|eno dete potrebno doneti individualni obrazovni plan ili da }e mu biti potrebna dodatna podr{ka za obrazovawe. Ako ta podr{ka zahteva finansijska sredstva, {kola }e uputiti pismeni zahtev izabranom lekaru nadle`nog doma zdravqa za procenu potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke koje utvr|uje interesorna komisija. Tako|e, bez obzira na inkluziju i daqe postoji mogu}nost upisa u {kolu za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju. U ove {kole mogu, uz saglasnost roditeqa, da se upi{u deca uz preporuku izabranog lekara nadle`nog doma zdravqa, a na osnovu procene potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke u~eniku. U svakom slu~aju, bez obzira na razumevawe koje je Kancelarija pokrajinskog ombudsmana pokazala za roditeqe koji svojoj deci, prema Zakonu stasaloj za {kolu, polazak u wu `ele da odlo`e, uz obrazlo`ewe da su nezrela ili nepripremqena, {to po Zakonu nisu opravdani razlozi, ukoliko dete nisu upisali ili su ga upisali, ali ne poha|a redovno nastavu, sleduje, po tom istom zakonu, nov~ana kazna od 5.000 do 25.000 dinara. D.Deve~erski

Pomo}de~jojbolnici iosnovnoj{koli Na inicijativu predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a, a povodom zahteva Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada, koji se pokrajinskoj Vladi obratio za pomo}, Vlada Vojvodine na ju~era{woj sednici odobrila je za ovu ustanovu 800.000 dinara iz teku}e buxetske rezerve. Re~ je o molbi ove zdravstvene institucije da im se pomogne u

sufinansirawu dela tro{kova povodom organizacije Kongresa de~ije hirurgije Srbije i Simpozijuma de~ije hirurgije podunavskih zemaqa. Vlade Vojvodine je podr`ali i zahtev da se iz buxetskih sredstava uputi 1.000.000 dinara Osnovnoj {koli „Sveti Sava” iz Subotice za sufinansirawe tro{kova izgradwe instalacija za grejawe objekta na prirodni gas.

dRU[TvO

dnevnik

UOP[TOJBOLNICIUZREWANINUOTVORENAJEDINICAZAPALIJATIVNOZBRIWAVAWE

Kvalitetniji`ivot najte`ihbolesnika

U okviru projekta Ministarstva zdravqa „Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji”, koji finansira EU, u op{toj bolnici „\or|e Joanovi}” u Zrewaninu otvorena je jedinica za palijativno zbriwavawe. Projekat je po~eo 14. marta pro{le godine i traja}e 36 meseci, a finansira}e se iz predpristupnih fondova EU. Evropska unija je namenila 3,4 miliona evra za podr{ku razvoju palijativnog zbriwavawa u Srbiji. Uz skladu sa Nacionalnom strategijom za palijativna zbriwavawa u Srbiji je predvi|eno formirawe slu`bi za ovakav tip zbriwavawa najte`ih bolesnika na svim nivoima zdravstvene za{tite. Ministarstvo zdravqe Srbije odobrilo je ~etiri miliona dinara za adaptaciju prostora u zrewaninskoj bolnici za potrebe palija-

Sareceptomikodprivatnika Kako je izjavila ministarka zdravqa prof. dr. Slavica \uki} Dejanovi}, pokrenut je postupak da se omogu}i pacijentima da sa receptom mogu da podi`u lek i u dr`avnoj i u privatnoj apoteci. - To je bila jedna nepravda prema pacijentima koju }emo ispraviti, a ostalo je da Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe operacionalizuje ovaj stru~ni stav mog kolegijuma. To }e biti uskoro - ka`e \uki} Dejanovi}. Ona je najavila da }e ve} slede}e nedeqe ponovo biti raspisan tender za zdravstvene ustanove za izvo|ewe vantelesne oplodwe. Pozvala je sve privatnike da uzmu u~e{}e tenderu ali sa vaqanom dokumentacijom kako bi ovaj put tender uspeo. Na pitawe kada }e biti zapo~eti radovi na izgradwi i rekonstrukciji ~etiri klini~ka centra \uki} Dejanovi} je rekla: - Godinama nije zavr{ena ni projektna aktivnost iako imamo projektnu jedinicu, pa sam se opredelila da napravim odre|ene kadrovske promene kako bi smo zavr{ili projekte i stvorili uslove da se slede}e godine krene s radovima. Ne}e mo}i sva ~etiri klini~ka centra da krenu istovremeno sa izgradwom, ali su Novi Sad i Ni{ u planu da krenu prvi.

tivnog zbriwavawa. Tako je adaptiran prostor od 440 kvadratnih metara, a on obuhvata {est bolesni~kih soba sa ukupno osam posteqa, sanitarne ~vorove za bolesnike, dnevni boravak za bolesnike i ~lanove wihovih porodica, lekarske sobe i sobe za de`urne sestre. - Palijativno zbriwavawe je segment koji }e se razviti u 28 sredina, a uverena sam da }e zrewaninska bolnica biti najboqi model kako to mo`e da se realizuje - rekla je ministarska zdravqa prof. dr. Slavica\uki}Dejanovi} prilikom ju~era{we posete zrewaninskoj bolnici. - Timska podr{ka lekara, sestara, socijalnih radnika i volontera predstavqa odli~nu podr{ku obolelima, kao i dobar model za druge centre. Do sada je 500 stru~waka edukovano za rad u palijativnim jedinicama, a sa edukacijom }emo nastaviti i daqe.

Po re~ima pokrajinske sekretarke za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju prof. dr. Vesne Kopitovi} u Zrewaninu se otvarawem jedinice za palijativno zbriwavawe nastavqa humana tradicija koja je zapo~eta brigom o najte`im bolesnicima na onkolo{kom odeqewu. - U Srbiji 17 posto qudi ima 65 godina {to govori da imamo veliki procenat starijih qudi, kardiovaskularnih bolesnika, obolelih od malignih bolesti, dijabetesa i drugih te{kih oboqewa kojima je palijativna nega potrebna. Ova jedinica treba da poslu`i i obolelima i wihovim porodicama kao prava doma}inska ku}a. Direktorka op{te bolenice u Zrewaninu dr. GordanaKozlova~ki ka`e da otvarawe jedinice za palijativno zbriwavawe predstavqa prekretnicu u sistemu zdravstvene za{tite sredwe banatskog okruga za pacijente koji se niz godina nose sa te{kim bolestima, a koje miniraju wihov kvalitet `ivota kao i kvalitet `ivota wihovih porodica: - Ovakvo zbriwavawe predstavqa nespecifi~nu terapiju za sva ona stawa koja ne mogu uvek od strane patrona`ne slu`be da budu u potpunosti zbrinuta u ku}nim uslovima. J.Barbuzan

@ENEUSRBIJINOSETERETPROFESIONALNOGIPRIVATNOG@IVOTANASVOJIMLE\IMA

Radeinaposluikodku}e

Danas `ena u Srbiji nema mogu}nosti da uskladi poslovni i privatni `ivot jer pripadnice ne`nijeg pola posle posla na radnom mestu on ~eka i kod ku}e. Na wenim le|ima je cela ku}a, a pomo} ne samo u ku}i ve} i u celom dru{tvu nedostaje. Naime, uskla|ivawe profesionalnog i privatnog `ivota `ena, ~ulo se na ju~era{woj konferenciji “Harmonija poslovnog i privatnog `ivota” u Beogradu , mora se re{avati

na nivou celokupnog dru{tva ~iji je zadatak da pru`i podsticaj za ravnopravnu podelu obaveza i zadataka izme|u mu{karca i `ene. Uprava za rodnu ravnopravnost sprovela je istra`ivawe o mogu}nostma zaposlenih `ena u Srbiji da postignu balans izme|u privatnog i poslovnog `ivota. Istra`ivawe je pokazalo da, na primer, pomo} i nega u ku}i za odrasle i starije osobe postoji u 94 odsto lokalnih samouprava, dok za decu sa poseb-

nim potrebama ta usluga postoji u samo 18 odsto. Od 17 pred{kolskih ustanova samo dve rade do 17.30 odnosno 18 sati, {to zaposlenoj `eni stvara velike probleme jer moraju da ranije izlaze s posla i zbog toga rizikuju radno mesto. Zatim, u Srbiji je i daqe evidentan jaz izme|u plata mu{karca i `ene, roditeqskog odsustva o~eva ili oba roditeqa istovremeno. Ju~e se ~ulo da se mora raditi na uvo|ewu kliznog radnog vremena ili

rada kod ku}e, uskla|ivawe radnog vremena jaslica i pred{kolskih ustanova sa radnim vremenom roditeqa... Po re~ima direktorke Uprave za rodnu ravnopravnost NatalijeMi}unovi} problem rodne ravnopravnosti i uskla|ivawa poslovnog i privatnog `ivota je problem ~itavog dr{tva jer su i daqe `ene te koje nose ve}i teret odr`avawa doma}instava, podizawa dece i brige o starim i bolesnim osobama. Q.M.

TEKNAJAVARIGOROZNEKONTROLEPOVE]ALAINTERESOVAWE ZAAKREDITACIJUISTURENIHODEQEWA

Nibrojaimsenezna U posledwih mesec dana pove}an je broj zahteva za akreditaciju isturenih odeqewa fakulteta, potvrdio je zamenik predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) akademik Endre Pap. On je objasnio da su za godinu dana od kada je po~ela akreditacija isturenih odeqewa, akreditovana samo tri odeqewa, dok je u posledwih meseca dana akreditaciju dobilo jo{ {est. Ve}e interesovawe fakulteta, objasnio je Pap, usledilo je posle najave prosvetnih inspektora da od 1. oktobra kre}u u rigorozniju kontrolu isturenih odeqewa privatnih i dr`avnih fakulteta. - Intenzivnije prijavqivawe za akreditaciju isturenih odeqewa o~ekujemo tek kada krenu kontrole i kad jedna, dve ustanove budu ka`wene - naglasio je Pap i podsetio da }e odeqewa koja nisu akreditovana biti zatvorena, a wihovi studenti preme{teni na mati~ne fakultete.

Zakonom o visokom obrazovawu jasno je definisano da svako istureno odeqewa fakulteta ili visoke {kole strukovnih studija mo`e da radi samo ukoliko je akreditovano i to pod istim uslovima kao mati~ni fakultet. Dakle, odeqewe mora da ima do-

Pap, procewuje se da ih je oko 100 i da na wima studira gotovo 30.000 studenata. Fakultetska odeqewa postoje u Crnoj Travi, Senti, Pe}incima, Prokupqu, Dimitrovgradu, Bogati}u, Medve|i, Rumi, Kuli, Loznici, Quboviji, Ariqu, Gu~i...

Punopravni~lanEvropskeasocijacije? Da li }e Komisija za akreditaciju postati punopravni ~lan Evropske asocijacije za unapre|ewe u visoko{kolskom obrazovawu zna}e se nakon posete wihove stru~ne komisije Beogradu, navaqene za 27. i 28. septembar. Endre Pap ka`e da bi ~lanstvo u Evropskoj asocijaciji zna~ilo da Komisija radi u skladu sa evropskim standardima, odnosno da studijski programi koje je akreditovala odgovaraju avropskim programima. On isti~e da bi ~lanstvo u toj asocijaciji zna~iti mnogo i za studente jer vi{e ne}e morati da nostrifikuju ispite i diplome ukoliko studije nastavqaju u inostranstvu i obrnuto. voqan broj stalno zaposlenih nastavnika, biblioteku, studentsku slu`bu, dovoqno adekvatnih i opremqenih prostorija, u~ionica za odr`avawe nastave i ve`bi. Ne zna se koliko ta~no ima isturenih odeqewa, ali kako ka`e

Jo{ po~etkom avgusta pro{le godine Komisija za akreditaciju dala je uputstva za akreditaciju isturenih odeqewa, ali su dr`avni i privatni fakulteti bili slabo zainteresovani. Za godinu dana akreditovana su sa-

mo tri odeqewa i to novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka u In|iji, suboti~kog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu i Univerziteta „Edukons” iz Sremske Kamenice u Svilajncu. Pap je objasnio da su na posledwe dve sednice KAPK-a akreditovana isturena odeqewa novosadskih FTN-a u Loznici i Privredne akademije u [apcu, Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija iz ^a~ka u Lazarevcu, u`i~ke Poslovne {kole u Kragujevcu, Visoke tehni~ke {kole iz Trstenika u Tutinu, dok je Evropski univerzitet kao posebnu jedinicu akreditovao Farmaceutski fakultet u Novom Sadu. - U postupku akreditacije je {est, sedam isturenih odeqewa koje ima Visoka poslovna {kola iz Novog Sada u Srbiji. Na posledwoj sednici smo akreditovali studijske programe mati~ne ustanove, tako da }e akreditacija samih isturenih odeqewa i}i br`e - zakqu~io je Pap. V.^.


StariLedinci bezvode

V remeploV

Pro{lakuga, pro{lopo{tovawe Prvilekar,Srbin,uNovomSadubio jedrJovanApostolovi}.OnjeuHaleu, u Nema~koj, u oblasti u kojoj i danas imaLu`i~kihSrba,20. septembra 1757. odbranio doktorsku tezu o psihi~kim traumama. U Novom Sadu je dve godine kasnije otvorio privatnu ordinaciju,

po{to ga Magistrat “zbog mladosti i neiskustva”nijeprimiouslu`bu.Toje u~iniotek1763.kadasepredgradompojavilakuga,dav{imuplatuod400forinti.kadajekugapokleklaplatamuje prepolovqena. Apostolovi} se 1765. odselio. N.C.

Zbog radova na vodovodnoj mre`idanasod9do13~asova stanovnici Starih Ledinaca sa naseqima Bubawa i Klisa ne}eimativode.Od8do13~asovanateritorijinaseqaKisa~ i Stepanovi}evo o~ekuje sene{toni`ipritisakuvodovodnoj mre`i, zbog radova koje izvode ekipe elektrodistribucije. A.Va.

Novosadska ~etvrtak20.septembar2012.

remena mewaju sve, pa i na~inishrane.Zasadana doma}e menije nismo “uspeli” da svrstamo raznorazne bube, {to ne zna~i da tako ne}ebiti.Bubese,eto,pojavquju slu~ajno u hrani. Na primer, u bureku sa krompiromkupqenimuizvesnojpekari. Kada ~ovek nakon toga izrazivoqudasepo`aliinspekcijama neminovno u|e u za~arani krug ogromnog javnog aparata. Za brigu o kvalitetu biqne ishrane tu je

jedna inspekcija, a za mesne nekadruga. Posle tu`be gra|ana na uqezaupitiiza|unatereni konstatuju da se u pomeutoj pekari pridr`avaju pravila. Donasseprovla~epri~ekako je neko na liberalnom zapadu na{aorepodpacovatamogde munijemesto(nijekrompiru{a ni pekarski proizvod) i dobio silnu od{tetu. To }e kod nas te`e i}i. Na{a birokratska {uma je izgleda neprohodna. A. Latas

Novosadska policija organizovala je ju~e {irom grada akciju kontrole pe{aka. U~estvovali su saobra}ajni policajciipolicijskislu`benici ucivilukojisuprekr{ajedokum ent ov al i fot og raf ij om, ili vid eo zap is om. Ekip a „Dnevnika” zabele`ila je rad patrolenaBulevaruoslobo|ewa,kodzgradepopularnozvane „Daltonka„.Policajcisubili inaBulevaruMihajlaPupina, kodLimanskeiFuto{kepijaceipokrivalisuve}ideoBulevaraoslobo|ewa. Posebno je kontrolisan prelazak kolovoza van pe{a~kog prelaza ili uz kori{}ewe mobilnog telefona. I, policajci bi pri{li, predstavili se i pokazali da su prekr{ioca

NOVOSADSKI VODI^

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NICENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

hronika

Neznawenudilikaoopravdawe

Guslarsko ve~e u organizaciji Dru{tva guslara „Sveti Nikola” odr`a}eseve~erasu19~asovausalibioskopanaSpensu.Uprogramu ove manifestacije predstavi}e se 12u~esnikakoji}euzguslepevati ve}inomlirskupoeziju. A.L.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

Pijacaorganskehrane“Mojsala{“odr`a}esedanasod 14do20~asovanaplatouispredSpensa.Prviputgra|ani }e mo}i da na ovoj manifestaciji vide vrcawe meda na tezgiporodice Bikar,u14.30~asova.U`ivo}emo}idase vidiotklapawesa}a,uklawawepolenai~ujepri~aocelokupnom procesu vrcawa. Organizovana je i degustacija meda.Ukolikovremebudelo{e,doga|ajseotkazuje.Organizatorje“Zelenamre`aVojvodine”aulazjebesplatan. Narednapijacaodr`a}ese27.septembra. A.J.

POLICIJAKA@WAVALANESAVESNEPE[AKE

GuslenaSpensu

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555, 525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

Vrcawemedapred Spensom

Telefoni:0214806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@albaulavirintu V

DANASNAPIJACI„MOJSALA[”

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664, 6350-740

Foto:S.[u{wevi}

uhvatili na delu. Ve}ina snimqenih negodovala je i pravda-

la se neznawem. Novosa|anina Jovana I. zatekli smo kako se

prijatequ mobilnim telefonom`aliodasugakaznilijerje upravokoristioovuspravuprilikomprelaskaulice. Prema Zakonu o saobra}aju, prelazak na crveno svetlo ko{ta 5.000 dinara, a ako to radite u prisustvu maloletnog deteta kazna je od 15.000 do 30.000 dinara. Kori{}ewe mobilnogtelefonanape{a~kom prelazu ko{ta 3.000 dinara, a akojesavamadete,kaznaiznosiod6.000do12.000dinara.Za slu{aliceuobauhanape{a~kom prelazu pla}a se 3.000, a akojeprisutnodetedo12godina od 6.000 do 20.000 dinara. Prelazakvanpe{a~kogprelazaje5.000dinara,aakovodite dete,kaznaje6.000,pado20.000 dinara. A.J.

NOVOSADSKEZANATLIJEPREDLA@U

Nekfiskalnekase postanuobi~ne Uredba kojom se 35 delatnostiosloba|aobavezeposedovawa fiskalnih kasa stupilajeovogmesecanasnagu. Fiskalne kase ne moraju da imajufrizeri,kozmeti~ari, fotografske radwe, taksisti, automehani~ari, radwe za hemijsko ~i{}ewe ipogrebneusluge. Obaveze evidentirawa prometa preko fiskalnih kasa oslobo|ene su i radwe za popravke elektronskih i elektri~nih aparata, aparata za doma}instvo i name{taja, taksi slu`be, kao i za zanatlije koje se bave gra|evinskom delatno{}uiodr`avawemobjekataiokoline.Fiskalnekase za zanatlije uvedene su krajem2003.godine.

- Trenutno pregovoramo da zanatlijesvojefiskalnekase zadr`e, ali bez GPRS-a koji slu`i za povezivawe kase sa Poreskom upravom. Ovim bi sepostiglodazanatlijemogu daihkoristekaonajobi~nije kase - rekao je sekretar Udru`ewa samostalnih zanatlijaVeqko An|eli}. Ve}inazanatlijaupoznata je sa Uredbom, ali nisu s daqomprocedurom. Videosamnatelevizijida vi{e ne moramo da koristimo fiskalne kase. Koristi}u je do kraja meseca, a onda }u da vidim sa svojim kwigovo|om {ta i kako daqe, ka`e jedan novosadski frizer. Iwegovekolegezanatlije su o ovoj promeni saznale

preko medija, a obu}ar Branislav Subotin novosti je sanaouSlu`benomglasniku. -Trudilismosedaobavestimo zanatlije, preko medija i na{egsajta.Svakokoimaneka pitawamo`edanamseobrati natelefon6615-688i528-778, ili da do|e u Udru`ewe, Trg Marije Trandafil 14 svakim radnim danom od 7 do 15 ~asova.Sveinformacijemogu sena}iinasajtuwww.udruzenjepreduzetnikans.com - ka`e sekretarAn|eli}. Naredni korak bi}e osloba|awe “pau{alaca” raznih taksi, kako bi im u obavezi ostalo samo pla}awe pau{alnog poreza, poreza na imovinuiporezaidoprinosa zaradnikekojezapo{qavaju. A.Varga

RADOVIKODMATI^ARA

Foto:R.Hayi}

Bi}esalalepakao mladenci Kao {to se mladenci na dan ven~awaopremeunajlep{eodore,takojeredbioidasesalaza ven~awa uredi u skladu s posetiocima.Naime,uMati~arskom zvawuupravotrajuradoviuSali;kojajedosadasvedo~ilasto-

tinama izgovorenih „da”. Kada su po~eli i koliko }e da traju, nismosaznali,jerimati~arnekad na odmor mora po}i, a za mladence smo sigurni da mogu malo i da sa~ekaju. „Da” nigde ne}epobe}i. J.Z.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak20.septembar2012.

VR[WACI NAPALI U^ENIKE O[ „JO@EF ATILA”

U PRED[KOLSKOJ USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO”

Direktoruostavci ~ekanaslednika

Direktor u ostavci PU „Radosno detiwstvo” DraganMilo{evi} rekao je ju~e za na{ list da }e na toj funkciji biti do petka, odnosno dok Skup{tina grada ne imenuje novog kandidata na to mesto. Najverovatnije }e do primopredaje rukovode}eg mesta do}i u ponedeqak, a Milo{evi} nagla{ava da budu}em direktoru stoji na raspolagawu, u vezi svega {to se ti~e ove ustanove. Naglasio je da }e ga uputiti u sve probleme i dugovawa firme, kao i u sve {to je vezano za liste ~ekawa za upis mali{ana. Kako saznajemo, radnici iz „Radosnogg detiwstva” potpisivali su peticiju da Milo{evi} ostane prvi ~ovek ustanove, jer smatraju da on jedini mo`e da ih izvu~e i normalizuje poslovawe. Milo{evi} }e, prema na{im saznawima, uskoro pre}i u Gerontolo{ki centar „Novi Sad”, gde bi trebalo da preuzme rukovode}e mesto od sada{weg direktora te ustanove \or|aPetrovi}a. Na ovu funkciju do}i }e na osnovu predloga Skup{tine AP Vojvodine. Q. Na

Devetoricanadvojicu U Osnovnoj {koli “Jo`ef Atila” u utorak, 17. septembra, se dogodio incident, kada je grupa od devet u~enika iz druge {kola, po izlasku sa ~asa napala dvojicu vr{waka. - Kada je zvonilo za kraj ~asa, deca su krenula da izlaze napoqe i tada su dva u~enika napadnuta. Sre}om, povrede nisu ozbiqne, u pitawu su bili samo {amari - rekao je direktor O[ “Jo`ef Atila” DraganUtr`an.

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” danas i u ~etvrtak da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu “@iveti slobodno” Nika Vuji~i}a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Ro|en bez ruku i nogu, Nik Vuji~i} je ~ovek koji je uspeo da prevazi|e svoje fizi~ke nedostatke i vodi nezavisan, bogat i ispuwen `ivot, tako da mo`e biti uzor svakome ko te`i pravoj sre}i. Stekao je me|unarodno priznawe kao zagovornik sopstvene teorije motivacije, a wegova glavna poruka qudima je da je najva`nije imati ciq u `ivotu, bez obzira na sve te{ko}e i naizgled nepremostive prepreke.

Ova kwiga sadr`i Nikovu pri~u o fizi~koj uskra}enosti i emocionalnoj borbi, koju je kao dete i adoloscent vodio nastoje}i da prevazi|e svoju invalidnost: „Dugo sam se, tako usamqen, pitao da li na svetu postoji jo{ neko sli~an meni i da li moj `ivot ima neku drugu svrhu osim podno{ewa bola i poni`ewa“. On opisuje veru u Boga kao svoj glavni oslonac i izvor snage i obja{wava kako je odredio kona~ni `ivotni ciq – da inspiri{e druge za boqi `ivot i time doprinese poboq{awu sveta – {to je bio na~in da i sam stekne samopouzdawe i vodi ispuwen i slobodan `ivot i pritom bude nagra|en za svoj trud. Svojim primerom Vuji~i} hrabri qude, pokazuju}i im kako je nau~io da prihvati sve ono {to nije mogu}e kontrolisati i kako da se pomiri sa ~iwenicama, umesto da ma{ta o ne~emu {to je moglo biti. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih, mala sala: „Veseli muzi~ari” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MajaRaji}, MilicaTrkuqa, Du{icaMihailovi} i BrankicaMari} iz Novog Sada, MarijaErceg iz Siriga, SalvicaPazman i AleksandraIvani{evi} iz ^elareva, Nata{aZeqkovi} iz Titela, DanijelaLivaja iz Be{ke, TatianaKohut iz Kisa~a, MarinaJuri{i} iz Sivca i MarinaKaurin iz Temerina, DE^AKE: Eleonora Peji}, Danila Leki} i Brankica @ivanovi} iz Novog Sada, Dragana Abaxin iz Sivca, Zorica Aleksi} iz Koviqa, TamaraBesla} i DijanaSpaji} iz Be~eja i Jelena Oqa~a iz Budisave.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bo{ko @arka Risti} (1967) u 11.15, Qubica Zorislava Blagojevi} (1965) u 12.45 i Jasmina Stipana Debeqa~ki (1955) u 13.30 ~asova. U Petrovaradinu na Starom grobqu danas }e biti sahrawena Radmila Martina Ilijevski (1924) u 13 ~asova, a na Novom grobqu Geza Josipa Ve~ei (1940) u 15 ~asova.

– De`urni nastavnici, kao i pomo}no tehni~ko osobqe, brzo su reagovali, pa su se napada~i razbe`ali. O doga|aju je odmah obave{tena i policija, koja je prema re~ima direktora vrlo brzo stigla na lice mesta. Kako {kola ima video nadzor, ceo napad je snimqen. - Mi smo policiji, sa kojom smo uvek imali dobru saradwu, odmah predali snimak i nadam

se, tako im pomogli. Saznao sam da su ve} identifikovali napada~e, a istraga je jo{ uvek u toku - rekao je Utr`an za “Dnevnik”. Osnovna {kola “Jo`ef Atila” jo{ uvek nema obezbe|ewe, ali prema re~ima direktora Savet roditeqa, koji bi snosio tro{kove obezbe|ewa, trebao bi do kraja nedeqe da odlu~i koja }e firma brinuti o bezbednosti mali{ana. A. Va.

KAKO SPRE^ITI VR[WA^KO NASIQE

Nemamirabez {kolskogpolicajca

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„@ivetislobodno” zanajbr`e

DNEVNIK

Na nedavno odr`anom sastanku Aktiva direktora osnovnih {kola u Novom Sadu, dogovoreno da direktori novosadskih osnovnih {kola i ~lanovi {kolskih timova za borbu protiv nasiqa pro|u obaveznu obuku o tome kako treba reagovati u slu~aju vr{wa~kog nasiqa. Ovim potezom se Gradska uprava za obrazovawe i [kolska uprava jo{ aktivnije ukqu~uju u prevenciju nasiqa.

Pro{le godine |aci su se me|usobno vre|ali preko ove dru{tvene mre`e, ali su odmah reagovali i {kola i roditeqi. Spasojevi} isti~e da su pre dve godine imali pet-{est slu~ajeva ove vrste nasiqa, odnosno da se u~enici sva|aju i vre|aju preko dru{tvenih mre`a. Osim toga, de{ava se da u~enici drugare uznemiravaju i raznim porukama preko telefona, a obi~no za to slu`e kartice koje odmah posle

\aciseme|usobnovre|ajuprekodru{tvenihmre`a, {tokasnijemo`edaeskalirauvr{wa~konasiqe Direktor osnovne {kole „Kosta Trifkovi}” MilanSpasojevi} ka`e za na{ list da je obuka trajala dva dana, a direktori su upoznati sa svim vrstama nasiqa, od verbalnog do elektronskog, koje je po re~ima Spasojevi}a, u dana{we vreme i najopasnije. Ka`e i da su pre ovoga u hodu re{evali probleme, kao i da imaju tim koji uo~ava i re{ava slu~ajeve vr{wa~kog nasiqa. U ovoj {koli najve}i problem je nasiqe preko Fejsbuka.

[kola„@arkoZrewanin”nekadaimala{kolskogpolicajca

~an tim za za{titu od nasiqa, kojim rukovodi Biqana Gruji}. Ona sa svojim saradnicima ~esto dr`i predavawa i dovodi goste na tu temu, a kako direktor ka`e, ~im se desi neko nasiqe me|u decom, {kola i tim reaguju

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

toga bace. I zbog takvih stvari roditeqi se `ale. Ovo se sve de{ava u vi{im razredima, dok se u ni`im bele`i verbalno nasiqe, poput onog kad drugovi iz odeqewa nekog ko nosi nao~are prozovu }orus ili za bucmastijim detetom vi~u, debela/debeli... Spasojevi} smatra da je {kolski policajac naboqe re{ewe, kako bi se smawilo vr{wa~ko nasiqe. Direktor {kole „@arko Zrewanin” @arko Mu{icki ka`e za „Dnevnik” da oni imaju odli-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

istog momenta. Ipak, Mu{icki se zala`e za vra}awe {kolskog policajaca, jer isti~e da kada su wega imali, nije bilo problema u {koli. Ova {kola ima i stranicu na Fejsbuku pod nazivom „Ne}u nasiqe”. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Stazazdravqa ukorovzarasla Staza zdravqa na Bege~koj jami je sasvim neprohodna. Isekli {umu i posadili topole, prskali otrovom, pa do{ao neki mutant korov visok tri metra. Inspekcija ni mukajet. Upomo}! Vikenda{i sa Jame 064/1165... *** Ka`u da ne mo`e Kosovo i EU, te se mora raspisati referendum. Onda bi i trebalo i za ostalo tako|e raspisati. Recimo i lokalnog karaktera (kao u nekim zemqama) pa ka`e (ne) `elimo „pet frendli” ne (`elimo) uniformisati |ake, (ne) `elimo konkurse za direktore JKP, ne (`elimo) prajd paradu itd! 065/9137... *** Lepo nam je krenulo sa novom vla{}u. Stanovnici Bukovca ostali bez pedijatra. Roditeqi sa malom decom, a bez auta, moraju u Petrovaradin... Jedino nam ostaje da se zahvalimo me{tanima koji su prodali glas, pa nas skupo ko{ta wihova prodaja obraza.... 060/6334... *** @elim da postavim pitawe gradona~elniku za{to samo spomiwe kako su zapo{qavali u javna preduze}a LSV i DS, a ne spomiwe koalicione partnere prvo u Toplani, pa u ZIG- u. Vide}emo {ta }e isti uraditi u „Vodovodu i kanalizaciji“. Va{ verni ~italac. 064/4429... *** Vlasti pri~aju o jednakim mogu}nostima za sve, o inkluziji osoba sa invaliditetom u dru{tvo. Dosta qudi je, kao i ja li~no zbog kukova, steklo voza~ku dozvolu voze}i na adapti-

ranom vozilu, mnogi qudi po dobijawu dozvole na adaptiranom vozilu nisu vi{e nigde i nikada vozili, nisu zaposleni. Voza~ka dozvola je nekima jedina kvalifikacija, jer zbog svojih zdravstvenih razloga nisu uspeli da zavr{e {kole.. Vlasti, gradska i pokrajinska, mogu pokazati da ozbiqno misle o inkluziji osoba sa invaliditetom u dru{tvo, na na~in da neke od tih qudi za-

posli u svoje administracije kao voza~e, da vlasti neke od automobila iz svoje administracije daju na kori{}ewe nekim od tih qudi, kako bi postali taksisti u gradu, svakako, vozila se trebaju adaptirati za wihove potrebe.. @eqko Bo`i} 062/8117... *** Za 063/ 5568... Verujte mi na re~, i u p~elarstvu se mnogo to-

ga „prekomponovalo”. Deo p~elara preselio se u Skup{tinu grada, p~elice zbuweno zuje na sve strane, a med je u ZIG-u, Vodovodu, Tr`nici, GRAS - u i drugim JKP u Novom Sadu. 063/1050... *** Molimo Departman za hemiju da posle proslave jubileja izvede studente na Bege~ku jamu da vide posledice upotrebe hemije u navodnom parku prirode. Bege~ani 064/1165... *** „Politi~ki kriminal uz ekonomske zloupotrebe?” Jel se to odnosi na prekomponovawe vlasti u Novom Sadu? 062/8992... *** Imam molbu! Ja sam obi~an gra|anin sa relativno dugim zdravim pam}ewem. Ima li novinara koji }e jasno napisati {ta je g. Vu~i} zavr{io, gde odslu`io vojsku i steko radno iskustvo, da bi bio kompetentan da ~uva moju i glave svih nas! Znam sigurno da ne `ivi od minimalca ili proseka! 063/8914... *** Koliko bi ovaj svet bio boqi i lep{i kada bi bilo vi{e qudi kao {to je doktor Dragan Dankuc. Tako dobar, plemenit i divan ~ovek danas se, na`alost, retko sre}e! Doktore, hvala za sve! 064/1062... *** Da li }e neko od nadle`nih odreagovati na kra|u drveta za ogrev iz ka}ke i koviqske {ume i to uvek sa dve prikolice traktorske? 064/3079...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

9

UULICIVEQKAPETROVI]A10,NALIMANUJEDAN

INKLUZIVNIHOR„ISON”POZIVANOVOSA\ANE

Ulazomcaruje20pasa lutalica

Dobrodo{lina zajedni~kopevawe

@iteqiUliceVeqkaPetrovi}a na Limanu jedan ve} nekoliko dana strahuju za svoju bezbednost,jeruovomkrajuboravi oko20pasalutalica,odkojihje jedan rase rotvajler. Ovi psi smestili su se u ulazu zgrade broj 10, pa stanari ne mogu da iza|unaulicu,aukolikoiza|u, pla{e se da se vrate do svojih stanova.Sugra|anka,~ijejeime poznato redakciji, ka`e da je ovaj ~opor napao mladi}a, koji jetuprolazio,aliidete,kojeje majkavodilaizzabavi{ta. - Psi su izuzetno opasni. Pre neko ve~e su se ko{kali me|usobno.Napalisumomkai jednodete.Mali{aninesmeju samido{koledaodu,paroditeqi moraju da ih prate. I prolazniciistanarizgradese bojezasvojubezbednost-ka`e na{asagovornica. Onaisti~edasupozvalikomunalnu inspekciju, ali da su im iz te institucije rekli da neznajukada}epsibitipokupqeni. - Pozvali smo sve institucije kojih smo mogli da se se-

timo,odpolicije do vat rog as ac a. Jedinosunamiz kom un aln e inspekcije rekli da}eproslediti nalog da se psipokupe,ali da to ne}e biti dan as, jer prihvatili{te radi do13sati,pane}e biti nikog da iza|enateren.Mismo u konstantnom strahu, jer nikad ne znamo kada nas taj ~opor `ivotiwamo`enapasti,a posebnosepla{imorotvajl er a, jer spad a u opasnepse-ka`eovasugra|anka.

Pove}ustaqenojproceduri komunalna inspekcija izdaje nalog JKP “^isto}a”, ~ija je

slu`ba zadu`ena za hvatawepasaima~aka lutalica. Nakon izdavawanalogaradnici “^isto}e” izlaze na teren i poku{avajudauhvate pse, ali se ti poku{ aj i veo m a ~es to zav r{ avaj u bezu s pe{no.Psi,kojibuduuhva-

}en i sme{ taj u se u prih vatili{ te gde se vakc in i{ u, sterili{ui~ipuju,aliivra-

}aju na adrese odakle su i pokupqeni. Preduze}e  “^isto}a” je od Gradazahtevalodajojseukine nadle`nost nad hvatawem lutalica, jer ne mo`e da ispla}ujemilionskeod{tetesugra|anima,kojesuujelipsilutalice. Za posledwih godinu i podanatopreduze}eisplatilo je oko 85 miliona dinara Novosa|anima, koje su ujeli psilutaliceijo{28miliona na ime sudskih taksi i tro{kovaadvokata. Re{ewe bi mogao da bude azil za pse, ali se zavr{etak ovog objekta neprestano odla`e. Po prvim najavama trebao je biti gotov krajem aprila, ali ni nakon ~etiri meseca, vrata ovog prihvatili{ta za pse nisu otvorena. Kada bude gotov, mo}i }e da primi samo 400`ivotiwa,atojeveomamali broj za trenutno stawe na ulicama, jer nam svakodnevno pristi`u `albe sugra|ana. Iakopostojeplanovidaseazil pro{iri, novac za drugu fazu jo{nijeobezbe|en. N.R.

NASTAVQENIPREGOVORISINDIKATAIRUKOVODSTVA,[TRAJKIDAQEOPCIJA

Platau„^isto}i”najkasnije uponedeqak? Posle sastanka samostalnog sindikata JKP „^isto}e” i novog rukovodstva, radnicio~ekujuda}enajkasnijeuponedeqakdobiti auvgustovsku platu. ^lan {trajka~kog odboraBobanPetkovi} rekaojeju~edasu radnici posle sastanka direktora Dragana Bo`i}a sagradskim~elnicima,dobiliobe}awe da }e se isplata verovatno desiti do ponedeqka,no,toopetnijezvani~napotvrda.Takosepregovorinastavqajuidanas,pa generalni{trajkradnika„^isto}e”kojisu zakazaliuponedeqakjo{stojikaoopcija.

O~ekujesedakroznekoliko meseciradnici„^isto}e” vi{ene}emoratidalovepse lutalice.Firmapla}avelike od{tetegra|anima - Pomaka u pregovorima ima, ali zvani~no potvrdu o isplati zarade jo{ nemamo. [to se ti~e isplate dugovawa sindikatu,dogovorilismodasetouplatiiz dvaputa,tokomseptembraioktobra-rekaojePetkovi}.

Dodajeidabiseunekojodslede}ih sednica Skup{tine grada na dnevni reduvrstilaiwihovadelatnosthvatawapasalutalica.Nakontoga,nada se da odlukom gradskog parlamenta, kroz nekoliko meseci, radnici „^isto}e” vi{e ne}e morati da love pse lutalice,afirma,poslewihovihujeda, pla}ati od{tete gra|anima. Direktor Bo`i} posle sastanka sa gradona~elnikomMilo{emVu~evi}em i ~lanom Gradskog ve}a zadu`enom za buxetifinansijeDejanomMandi}em tvrdidaisplatazaradezavisiodtehnikeprebacivawasredstava,panemo`eradnicimaobe}atita~andatum. -Tudimosedarealnore{imosve probleme,{toseti~eisplatedugovawa, u buxetu postoje ve} sredstva koja su namewena za „^isto}u”, tu je samo pitawe kada}ebitipreba~ena-izjaviojeBo`i}. Psilutalice,moglibitako|edaseskinu sadnevnogredadelatnostiovogpreduze}a,a Bo`i}ka`edaiwegovikaoinaporisindikataiduutomsmeru. - Prema Zakonu o dobrobiti `ivotiwa svaki grad mora imati preduze}e koje }e se

StopzaviruszapadnogNila SumwasedabitrojeNovosa|anamogloimativiruszapadnogNila,tesuuzorciposlatinaanalizu.Zasadajo{nema obolelihodovogvirusauNovomSadu,me|utimnetrebase iznenaditiukolikosetodesi,ka`especijalistaepidemiologije dr Svetlana Ili}. Kada su u pitawu mere za{tite, preporu~ujesepostavqawekomarnika,redovnomewawevodeusaksijamaistavqaweza{titnogfaktorakadasedizlazinapoqe.Trebaproveritipodrume.

tuta za javno zdravqe Vojvodine. Naj~ e{ }e su strept okokne infekcije gorwih respir at orn ih put ev a, pot om zapaqewe plu}a. Tu su i vari~el e, mon on uk leo z a i tuberkuloza.

[toseti~eanalizevodeza pi}eiz„Vodovodaikanalizacije” utvr|ena je zdravstvena ispravnost.Kontrolomuzoraka vode za pi}e devet javnih bunara utvr|ena je fizi~kohem ijs ka nei sp ravn ost svih

UULICINOVOSADSKOGSAJMA21

Izmenare`ima saobra}aja EkipeToplanedanas po~iwu izgradwu vrelovodnogprikqu~ka zaobjekatuUliciNovosadskogsajma21.Zbogtogajedo1.oktobra odre|ena privremena izmena re`ima saobra}aja na delu kolovoza,parkingaitrotoaraispredovogobjekta. A.Va.

NA„DUNAVSKIMNO]IMAADICA”

Zvezdave~eri MiroslavIli} Festival„Dunavkeno}iAdica”odr`a}eseu~etvrtak27. septembraodranihpopodnevnihdokasnihve~erwih~asova uprostorijamaMesnezajednice„Adice”.Zvezdave~eribi}ebardnarodnemuzikeMiroslavIli}.Programfestivala jebesplatan,aorganizaoriporu~ujuda}eiovegodine,pored kult urn o-zab avn og prog ram a, prom ov is at i zdrav qe, sportihumanitarnirad. A.L.

SUTRAIPREKOSUTRA

„Cvetnapijaca” otvaravrata Manifestacija za qubiteqe cve}a i hortikulutre „Cvetna pijaca”, druga po redu ove jeseni,odr`a}esesutraiprekosutra,od8do20~asova,naplatou ispred Spensa. Predstavi}e se veliki broj izlaga~a koji proizvode sezonsko, saksijsko cve}eisadnice,opremuzaure|ewe dvori{ta,ba{taibalkona.Ponudu}eupotpunitiiprizvo|a~i zdravstveno-bezbednosne hrane i meda, izra|iva~i rukotvorinaistarezanatlije.Ulaz jebesplatan. A.J.

Ukinutalinija ka„Petrolendu”

baviti ovim stvarima koje mi sada radimo, odnosnoza{titisvih`ivotiwa.Uovojgodini isti~e zakonski rok od tri godine da na{graddobijetakvopreduze}eito}upredo~iti gradona~elniku i ~lanovima Gradskog ve}a. Nakon toga nadam se da radnici „^isto}e” vi{e ne}e morati da obavqaju ovajposaoida}etoraditinekodrugi-rekaojeBo`i}. A.L.

Vremerespiratornihinfekcija Crevnih zaraznih bolesti registrovanojeza40odstovi{enegoprethodnogmeseca.U grupi polnoprenosivih bolesti genitalna hlamidijaza je vode}a polna infekcija, zatimsuto`utice.

profesore ove {kole kao i u~enike i profesore drugih {kola. ^lanovisuiroditeqi,studenti isvidrugiqudikoji`eledapomognu. Informacije se mogu dobiti na telefon 064/238-10-33 ilili~no,dolaskomuprostorije [OSO “Milan Petrovi}” utorkomod16do18~asovanaNovom nasequ, Ulica Bate Brki}a bb,i~etvrtkomod16do18~asova uOsnovnoj{koli„MilanPetrovi}„,Ulicabra}eRibnikara32. J.Z.

VESTI

INSTITUTZAJAVNOZDRAVQEVOJVODINE

U gradu su od zaraznih bolesti naj~e{}e respiratorne infekcije i u proteklih mesec dana ~ine 84 odsto svih prijavqenih slu~ajeva, saop{teno je na ju~era{woj redovnoj konferenciji Insti-

Inkluzivni hor “Ison” i Udru`ewegra|ana“Vera,qubav, nada”pozivajusugra|anedaimse prikqu~eipevajuswima. Podsloganom“Muzikanassve spaja” pozivamo Novosa|ane i Novosa|anke da zapevaju s nama, budu deo na{eg udru`ewa i na{ih aktivnosti. U radu s decom iz hora va`ni su jedino `eqa i otvorenosrce-poru~ujuizhora. Hor “Ison” okupqa decu sa smetwama u razvoju iz [OSO “MilanPetrovi}”,nastavnikei

kontrolisanih uzoraka. Mikrob io l o{ ka nei sp ravn ost utvr|enajeutrijavnabunara: u Ulici 1300 kaplara, bunar „Sne`na Marija” i bunar u UliciJo`efaMar~oka.Voda iz javnih bunara se ne preporu~ujuzaupotrebu. Kvalitet vazduha je tokom avg us ta bio zad ov oq av aj u} i, samoza~etiridanajeutvr|eno pris us tvo konc ent rac ij a pra{ine vi{a od dozvoqene. Kada je u pitawu buka, preko dan a je najv e} a izm er en a u Rumena~koj i Futo{koj ulici, tok om ve~ er i tak o| e, a tokom no}i u dve pomenute ulice,naKejuiuUlicicara Du{ana. Institut za javno zdravqe Vojvodine je uveo novinu na svomsajtuhttp://www.izjzv.org.rs a u pitawu je rubrika „Znawemdoboqegmentalnogzdravqa”. Pos eb an akc en at stavqenjenadepresiju. I.D.

Noseba{tenski otpad Ba{tenski otpad danas se od6~asovaodnosiizSremske Kamenice, Ledinca i Bukovaca. Trava, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad organizovan o }e se odn os it i prem a preciznomrasporedu. Q.Na.

Autobusikaakvaparku„Petrolend”uBa~komPetrovcuvi{ene saobra}aju, ka`e se u saop{tewu JGSP„NoviSad”.Utokuletaautobusiovogpreduze}aprevezlisu okodesethiqadaputnika. A.L.

Pesme ^arnePopovi} Promocijazbirkepesama„Belo blato„ pesnikiwe ^arne Popovi} bi}eodr`ana ve~erasusali „Tribina Mladih„ u Kultur-

nom centru Novog Sada, Katoli~kaporta5.Dru`ewe po~iwe u20~asova. M. Sn.

Radionice engleskogjezika Ameri~ki kutak organizuje „Kwi`evne kru`oke za mlade” koji}eseodr`atidanasiu~etvrtak27.septembrau18~asova, UlicaPetraDrap{ina3.Radionice su besplatne i ograni~ene na 15 u~esnika, a prijave i sve bli`einformacijemoguseobaviti i dobiti na broj telefona 47-22-840. A.L.


10

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

S

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

I1

I2

I3

I4

I5

I6

Sutra: O[ „Svetozar Markovi} Toza” i O[ „Jovan Popovi}”, Novi Sad


vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

11

ИЗГРАДЊА ТРОТОАРА У СЕМЛАЧКОЈ УЛИЦИ ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ

Радовиготовидозиме

Начелник дели пакете

Поклон-пакети социјалноугроженим ђацима

РУМА: Поводом почетка нове школске године, локална самоуправа у Руми обезбедила је 320 комплета уџбеника за ђаке од петог до осмог разреда основних школа и 600 пакета школског прибора за социјално најугроженије ђаке свих разреда основних и средњих школа. Начелник румског одељења друштвених делатности, Светислав Дамјанчук, уручио је поклон пакете ђацима у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Руми. Он је том приликом рекао да се локална самоуправа одлучила за овакав гест, пре свега да би помогла најугроженијих

суграђанима родитељима, да им деца имају сав потребан прибор за почетак школске године. -Из општинског буџета издвојено је преко пет милиона динара за комплете уџбеника и око 300 хиљада динара за пакете прибора за најбоље ђаке, који су притом социјално најугроженији наши суграђани. Циљ је да помогнемо овим ђацима јер да би наставили да нижу успехе у свом школовању, неопходани су им уџбеници и адекватан школски приборнагласио је начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. М. Ма.

Прслуци за сигурност

Опрез,возачи,ђаци сунаулицама

КИКИНДА: Савет за безбедност у саобраћају Општине Кикинда обезбедио је 570 флоресцентсних прслука за све прваке у нашој општини, као и 60 нових прслука за саобраћајну полицију. Председник Савета за безбедност у саобраћају Бранислав Чолак поделио је флоресцентне прслуке ђацима првацима у Основној школи „Свети Сава”: - Циљ је да деца буду уочљивија када иду и враћају се из школе, а није лоше ни да обуку прслук у слободно време, када возе бицикл. Савет за безбедност у саобраћају платио је све прслуке 285 хиљада динара, а новац је обезбеђен од наплате казни у саобраћају. У оквиру исте акције купили смо и саобраћајцима

нове прслуке, јер и они треба да буду уочљиви док су на послу. Директор Основне школе „Свети Сава” ВитомирРадак рекао је да се нада и да ће имати подршку родитеља, који ће подсећати децу да обуку флоресцентни прслук. Командир Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди Жељко Ђурђев рекао је да саобраћајци увек почетком године одлази у основне школе како би на часовима објашњавали деци како треба правилно да се понашају у саобраћају. Савет за безбедност у саобраћају Општине Кикинда обележио је и све саобраћајне зоне код школа као и пешачке прелазе. А. Ђ.

КИКИНДА: У Семлачкој улици у Кикинди приводи се крају изградња пешачке стазе. Ради се о тротоарима дужине 600 метара, од Улице Николе Пашића до краја последњих кућа према Мокринском друму. У овом делу града пешачка стаза није постојала, а осим ње, рађени су попречни прелази и атмосферска канализација, сазнајемо од чланице Општинског већа Едите Дивковић. - Атмосферска канализација урадиће се од Улице Николе Пашића до канала. За ову инвестицију урађен је пројекат, на основу кога је расписан тендер, да би се појавио проблем одводњавања башта и парцела, који је решен. Тренутно се поставља јавна расвета за коју је одабран извођач радова фирма “Кеyинг”. Након тога, завршиће се бетонирање пешачке стазе - рекла је Едита Дивковић. За тротоаре је издвојено 3,3 милиона динара, а посао је припао ки-

Едита Дивковић у обиласку радова

киндској фирми “Златна греда - Костић”. Исти извођач реконструише атмосферске канале, који коштају 2,7 милиона динара. Јавна расвета поставља се од Улице Николе Пашића

до Милана Сивчева, а вредност овог дела посла је 2,7 милиона динара. Едита Дивковић каже да је у Његошевој, након пробијања свих рокова, завршена фекална канализа-

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ЗА ДУЖИВАЊУ КИКИНДСКЕ ОПШТИНЕ

Градићесе фабрикаводе

КИКИНДА:Јуче је одржана трећа седница Скупштине општине Кикинда, на којој је разматрано 76 тачака дневног реда. Већина тачака изазвала је полемику одборника, али се највише расправљало о одлуци о задуживању општине Кикинда за финансирање капиталних инвестиционих расхода. Одлуку је образложио члан Општинског већа Ненад Грбић. Одлуком се одобрава задуживање кикиндске општине на домаћем финансијском тржишту, емитовањем хартија од вредно сти, у изно су од 600 милиона динара: - Раст буџета од неколико стотина милиона динара сваке године и раст рудне ренте још једни су од фактора који су нас определили да оставимо капиталну инвестицију нашој општини. Муниципалне обве знице пружају могућност да путем јавне набавке пропишемо услове: задуживање до шест година и камату до пет одсто. Локална самоуправа одредиће критеријуме од којих нећемо одступати, а то су: цена фабрике воде за пиће, цена

воде на славини и квалитет пијаће воде. Јавна набавка даће одговор на то колико ће бити неопходно новца за изградњу фабрике и све остале параметре. Одлуку, која је донета већином гласова, оштро су критиковали одборници опозиције. Ладислав Томић из Српске напредне

рекција за изградњу града”. Одборници СветиславВукмирица и ЛадиславТомић(СНС) замерили су што је за сеоске месне заједнице издвојено недовољно средстава, да није вођено довољно рачуна о рубним деловима града, те да је минимално средстава утрошено на изградњу атмосферске канализације. Пред-

странке рекао је да је задуживање локалне самоуправе у овом тренутку нере ално. Миленко Јованов из Демокартске странке Србије истакао је да ће овластити Општинско веће да изабере најбољег понуђача. Током разматрања извештаја о пословању јавних предузећа за 2012. годину најдинамичнију расправу изазвало је усвајање извештаја Јавног предузећа “Ди-

седник општине СавоДобранић рекао је да ће грејна сезона почети на време и да ће инсистирати да се у буџету за наредну годину предвиди новац за реконструкцију најкритичнијх делова топловода. Већином гласова, за новог директора ЈП “Градско зеленило и пијаца” именован је дипломирани инжењер фитофармције МилошШибул. А.Ђуран

Сликариоставили преко50дела Радови у Улици Соње Маринковић

Обнављајусеулице

ШАЈКАШ: Споредним улицама Шајкаша, сем на Бељачи, до пре неколико дана готово да се није могло проћи аутомобилима, јер су коловози били у очајном стању. Асфалт је био пун рупа, а на местима до те мере оштећен да су га возила морала обилазити крећући се зеленим површинама. Ових је дана поправка улица коначно дошла на ред. Радници „Бачкапута“ су најпре санирали

најтежа оштећења у Улици Саве Димитријевића, да би потом прешли на северни део Улице Соње Маринковић. На овој деоници радови ће бити знатно обимнији, јер ће се узана коловозна трака морати комплетно пресвући новим слојем асфалта, а банкине ојачати тврдим материјалом. У плану је да се наредних дана обнове све споредне улице у Шајкашу. Н. Т.

Застојуизградњи водоводакаДолову ДОЛОВО: Изградња водовода ка Долову у застоју је због нерешених имовинско-правнх односа. За сада се наставља рад у првој фази водовада ка Старом Тамишу, где је у току провера инсталација и воде. За досадашње радове у тој првој фази, потрошено је око 900.000 евра, према тврди директора ЈКП „Водовод и канализација“ Обрада Шијаковића. Финасијер КWФ банка инсистира на решењу овог проблема. Оно што охрабрује је да је пијаћа вода у Панчеву веома доброг квалитета, што показују извештаји Завода за јавно здравље. Што се наплате потраживања тиче, Шијаковић каже да је код физичких лица она око 50 до 60 одсто, док је код правних лица овај проценат мањи, због затварања фирми. З. Дг.

ца сликара, који су дошли из Ивањице, Београда, Новог Сада, Руме, Сремских Карловаца, Сремске Митровице, Инђије, Голубинаца, Нових Бановаца, Старе Пазове и Војке изашло је 26 пејзажа, осам мртвих природа и 15 апстракција. Сви су се уметници потрудили да оставе што више и

Учесници ликовне колоније

дан вајар, који су оставили изванредне радове у легату ове културне манифестације. Организатори и грађани Војке пре задовољни су, јер је на завршној изложби представљено све што је урађено, а то је преко 50 слика и две скулптуре. Једини вајар на војачкој колонији ове године био је Радивој Блечић из Инђије, а испод кичи-

За транспарентне јавне финансије БЕЧЕЈ: У циљу унапређења знања, вештина и мотивације суграђана на пољу сузбијања корупције у области јавих финансија, Бечејско удружење младих – БУМ организује сутра увече трибину по имену „За транспарентне јавне финансије“. Скуп је заказан за 18 сати и одржаће се у великој сали Градске куће Бечеј. Саговорници трибине биће заменик републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић, директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић, члан УО Удружења професионалаца у јавним набавкама Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија и Александар Ђекић из редова организатора, који ће презентовати резултате истраживања на тему: „Грађани Бечеја о општинском буџету“. В. Ј.

Игребез граница

ЗАВРШЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ВОЈКИ

ВОЈКА: На традиционалној ликовној колонији у Војки, која од ове године носи име „Космик арт – Љубиша Марић“ у спомен на оснивача, лане преминулог сликара Љубишу Марића, који је давно ушао у антологију југословенске наиве, ове године је вредно радило 24 сликара и је-

ција. Извођач радова била је фирма “Градитељ - грађевински материјали”: - Остали су завршни радови, враћање колских прилаза у првобитно стање, што ће бити урађено. Извођач радова посао обавља споро, или никако. Људи и машине врло често повуку се са градилишта, без икаквог објашњења. Грађани не могу дочекати зиму без завршених радова. До сада фекална канализација није била завршена, те није било могуће бетонирати ћуприје. Тек након снимка камером, који треба да потврди да је фекална канализација урађена како треба, приступиће се завршеним радовима. Дивковићева инсистира на томе да се обави обрачун извршених радова са фирмом “Градитељ - грађевински материјали” да би се видело да ли је ово предузеће у могућности да заврши започет посао, или ће се уговор раскинути и наћи други извођач. А. Ђ.

што лепше радове, што се може видети на изложби у галерији Дома културе у Војки, а велику пажњу посетилаца, којих је било свакодневно и по стотинак, привукло је оно што ради Јелица Мијатовић из Каћа, која је урадила неколико слика, као и ЈосипКлер из Црвенке. Срећко Радуловић из Сремске Митровице, који је први пут у Војки на ко-

лонији, оставио је изванредан цветни мотив, док су Тадија Савићиз Ивањице, већ већ 20 година на колонији у Војки, Драган Петровић – Дебиш из Руме и МирославТишма из Мартинаца, први пут овој колонији дали изванредно упечатљиве визије коња. Импресионистичке визије МомчилаФундупа учесник је војачке ликовне манифестације од почетка, а овај од пре неку годину, постао је грађанин Војке. Публика је могла да ужива у приказу обиља плодова са војвођанских поља, сунцокретима Милке Мћак и Милана Ђурића, приказу сремског пејзажа од Војке до Руме Злате Протић, док је Синиша Попов овековечио на платну старопазовачки хотел „Срем“. Иначе, током четири вечери, уметницима су се представили ученици клавира и гитаре музичке школе „Мр Љубинко Лазић“ из Војке, у класи професора Бојане Совиљ и Богдана Пејића. Војачко КУД „Славко Гајин“ је имало концерт са гостима из Фоче, КУД „Вила“ и ученицима плесне школе „Латино денс“ из Земуна, а угодне вечери су им приредили и „Aakustig sound duo“, те војачки рокери. А. Мали

АПАТИН:Бања „Јунаковић“ ће, од 21. до 23. септембра, бити домаћин Првих игара без граница Синдиката запослених у здравству и социјалне заштите у Србији. На овој манифестацији учествоваће здравствени радници Рашког, Расинског, Поморавског, Подунавског и Западнобачког округа. Осим дружења, предвиђено је и својеврсно забавно такмичење у тркама у врећама, на висећој кугли, мимоилажењу на греди, скочку, пирамидама на платформи и бушењу балона. Учесници ове манифестације ће имати прилике и да посете Апатин и околину и провозају се „Апатинком“ по Дунаву у Специјалном резервату „Горње Подунавље“. Ј. П.

У недељушеста „Фијакеријада“ ТЕМЕРИН:Шеста темеринска „Фијакеријада“ биће одржана у недељу 23. септембра, од 11 часова, на темеринском Вашаришту. Такмичарски део за Куп Војводине почиње у 12,30 сати (надметања двопрега и четворопрега), а након тога одржаће се Куп Темерина у двопрегу. Пријатељ „Фијакеријаде“ - Туристичка организација општине Темерин и организатор Коњички клуб „Витез“ обезбедили су вредне робне и новчане награде. М. Ми.


12

~etvrtak20.septembar2012.

SAOP[TEWEVRHOVNOGKASACIONOGSUDA

NataMesarovi}prima 329.000dinara Predsednica Visokog saveta Sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mes ar ov i} prim a ukupno329.000dinaraza pos ao koj i obav qa na tim funkc ij am a, sao p{teno je ju~e iz Vrhovnog kas ac io n og sud a (VKS). VKS je u saop{tewu, uz koje je poslao i potvrdeoplatiMesarovi}ev e, koj u prim a kao predsednik tog suda, i naknadi za predsednika Visokog saveta sudstva, istakaodasuplatesvih sudija i predsednika sudova, pa i predsednika NataMesarovi} VKSodre|enezakonom. Mesarovi}evajeujulu,kako Uvidom u izve{taj slu`be se nav od i, u VKS prim il a ra~ un ov ods tva, preds edn ik 283.472,42dinara,{tojewena VKSimalajeudecembru2010. plata kao predsednika tog sugodine platu 270.381,06 dinada. Naknada koju Mesarovi} ra, u decembru 2011. godine ostvaruje kao predsednik Vi272.774,90 din ar a, a u jul u sokog saveta sudstva iznosi 2012.godine283.472,42dinara, 45.531dinaraiutvr|enajeodnavodiseusaop{tewuVKS.U lukom Administrativnog odaprilu 2009. godine Mesarobora Narodne skup{tine Revi} ev a je prim al a plat u publikeSrbijeujulu2009.go276.981,18dinara,dokjepretdine. hodn i preds edn ik Vrh ovn og Osvr}u}i se na navode jedsuda Srbije u februaru 2009. nog beogradskog lista o visigodine imao platu 279.762,84 niMesarovi}kineplate,VKS dinara. jeukazaodanijeistinadaona Predsednik VKS je do 1. japrima i naknadu koju primaju nuara2008.godinebilaupu}e~lanoviVisokogsavetaizreni sudija u Posebno odeqewe daprofesoraPravnogfakulzaorganizovanikriminalViteta i advokata, a koja iznosi {egsudauBeograduiodtada 189.000 dinara. Nakanada mine prima dvostruku platu, nanistrapravdezaradutomtevodiseusaop{tewuVKS. luje15.000dinara. (Tanjug)

ODLUKAPRETRESNOGVE]AHA[KOGTRIBUNALA

Karayi}uzadokazni postupak300sati Pretresno ve}e Ha{kog tribunala odobrilo je biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u 300 sati za izvo|ewe dokaza odbrane, saop{tenojeju~euHagu.

RadovanKarayi}

Podse}aju}i da je Karaxi} tra`ioodsuda300satizaispitivawesvedokaijo{300satiza pobijawe presu|enih ~iwenica s drugih su|ewa, predstavnica

za{tampuTribunalaNermaJela~i} izjavilajedajetajzahtev delimi~no usvojen. Jela~i}eva je,nakonferencijizanovinare, naveladajesudskove}eodobrilo Karaxi}u 300 sati, uz obrazlo`ewedanemoraju sve presu|ene ~iwenicedasepomiwuusudnici. Ha{ko tu`ila{tvo je za svoj dokaznipostupaktako|eimalo300sati, a dokaze je izvelo za 299 sati i 27 minuta, navedeno je u sudskoj odluci. Biv{i predsednikRSoptu`enje pred Tribunalom za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawauBiHod 1992.do1995.godine.Tu`ila{tvoje u maju saslu{alo posledweg svedoka optu`be,apo~etakdokaznogpostupka Karaxi}eve odbrane zakazanjeza16.oktobar. (Tanjug)

NAKIT U KROVU AUTOMOBILA: Carinici su na grani~nomprelazuGradinaukrovuautomobila„bmv”,uzpomo} mobilnog skenera, otkrili 3,57 kilograma srebrnog nakita,saop{tilajeju~eUpravacarina. Nakonotvarawakrovaizva|enojeosampaketi}aukojimasenalaziosrebrninakit-prstewe,privesci,bro{evi,lan~i}i,narukviceimin|u{e. Automobil novopazarske registracije, kojim je upravqaodr`avqaninSrbijeizNovogPazara,pristigaoje18. septembranaulaznustranugrani~nogprelazaGradinaiz Turske. Protiv voza~a je pokrenut prekr{ajni postupak, dokjesrebrninakitprivremenozadr`an,navodiseusaop{tewu. (Tanjug)

CRnA HROnikA

dnevnik

PRESUDAODEQEWAZARATNEZLO^INEVI[EGSUDAUBEOGRADU

„Gwilanskojgrupi” 116godinazatvora Odeqewezaratnezlo~ineVi{egsudauBeograduosudilojeju~e11pripadnika„gwilanskegrupe”OVKnaukupno116godinazatvora, jer su od po~etka juna do kraja decembra 1999. godine do smrtimu~ilinamawe47licamahomSrbainealbanaca. Prvooptu`eni Agu{ Memi{i, kojijenedavnopretioosvetomzamenikutu`iocazaratnezlo~ine, osu|enjena12godinazatvora.Nazif iAhmetHasani osu|enisuna 13godina,FatonHajdari na10godina,SametHajdari na15,Ferat Hajdari na osam godina zatvora, KamberSahiti tako|enaosamgodina, a Seliman Sadiku i Burim

Fazliju na12godinazatvora. [efketMusliju iSadikAliju osu|enisuuodsustvunapet,odnosnoosamgodinazatvora,po{tosu ubekstvu. Optu`bisuoslobo|eni[emsi Nuhiju, kao i jo{ petorica optu`enihkojisuubekstvu-Fazlija Ajdari, Rexep Aliji, [a}ir [a}iri,IdrizAliji iRamadanHalimi. Predsednica sudskog ve}a Sne`ana Nikoli} Garoti}, obrazla`u}ipresudu,reklajedasuosu|eni krivi {to su kao pripadnici OVK,odpo~etkajunadokrajadecembra 1999. godine, surovo, do smrtimu~ili47osoba,dokjenaj-

Tu`ila{tvodelimi~nozadovoqno Tu`ila{tvozaratnezlo~inezadovoqnojeosu|uju}imdelom presudekojajeizre~enave}inioptu`enihpripadnika„gwilanskegrupe”OVK,ali}eulo`iti`albunaosloba|aju}epresude za{estoptu`enih,izjaviojeju~eTanjuguzameniktu`iocaza ratnezlo~ineBrunoVekari}. -Pravdajeovompresudomsamodelimi~nozadovoqenasobziromnaono{tosuoniradili.Visinakaznikojesudobilitako|ejesamodelimi~nasatisfakcijaza`rtve-rekaojeVekari}, podse}aju}idajeovompresudomkaznaoptu`enimave}aza15godinanego{tojebilauukinutojpresudi. Vekari} je napomenuo da je ovo bilo su|ewe visokog rizika, kaoidajesudsudiopodizuzetnovelikimpritiscimaimaju}iu vidu~esteincidentekojisusedoga|aliizme|utu`ila{tvai okrivqenih.

Hap{ewe„gwilanaca”krajemdecembra2008.

mawe 147 qudi protivpravno li{enoslobode,mu~eno,azatimpu{teno. Sudija se posebno osvrnula na mu~ewe i silovawe dve za{ti}enesvedokiweutompostupku, detaqno navode}i koja su sve zverstva osu|eni po~inili nad wima. Osu|eni su, tako|e, nanosili velikepatweipqa~kaliimovinu stanovni{tva. Pripadnici OVK, koji su ju~e osu|eni ogla{eni su krivim za ubistvo 47 `rtvava, dok se ostalim pripadnicima „gwilanske

grupe„,kojisenenalazenaoptu`nici tu`ila{tva za ratne zlo~ine „na du{u stavqa” mu~ewe i zarobqavawenajmawe148lica. ApelacionisuduBeogradujeu decembru 2011. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je devet pripadnikaOVKosudenonaukupno 101 godinu zatvora i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno sudewe. Sudewe toj grupi objediwenojeodlukomsudaumartu 2012. godine, posle ukidawa presude i odluke da se beguncima sudiuodsustvu. (Tanjug)

PROCESJOCIAMSTERDAMUZAUBISTVOHRVATSKOGNOVINARAIVEPUKANI]A

Cvijanvi{enebraniJoci}a Predsednik skup{tinskog Odbora za ustavna pitawa i zakonodavstvo Vladimir Cvijan nijevi{ebranilacSretenaJoci}a, zvanog Joca Amsterdam, u procesu za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukani}a, saop{tenojeju~eunastavkusu|ewa Joci}uuSpecijalnomsuduuBeogradu.  Cvijan, koji je i ~lan Srpske napredne stranke, je obavestio sud da povla~i punomo}je za zastupawe Joci}a, ali na su|ewu nisu saop{teni razlozizbogkojihto~ini. U nastavku ju~era{weg su|ewa, sud je gledao snimke sigurnosnihkamerakojesuzabele`ile doga|aje na parkingu ispred redakcije“Nacionala”uZagrebu, gde je nastradao Pukani} i wegov saradnik Niko Frani} 23. otobra 2008. od eksploziva koji je aktiviran daqinskim upravqa~em. Na tim snimcima navodno je optu`eni @eqko Milovanovi} koji je, prema optu`nici,doparkingado{aomopedom, postavio eksploziv ispod automobila i aktivirao ga daqinskimupravqa~em.Onjeu Hrvatskoj pravosna`no osu|en

VladimirCvijanSretenJoci}

na 40 godina zatvora kao neposredniizvr{ilacubistva. Po{to se na po~etku su|ewa Milovanovi} `alio sudu da se ne ose}a dobro, pregledao ga je sudskilekarikonstatovaodaje ustawudapratisu|ewe.Sudija Vladimir Vu~ini} rekao je da }edetaqnipreglediMilovanovi}abitiobavqenivanzatvorskebolnicedabiseutvrdiloda limune{tozaistafali.

Vu~ini} je tako|e saop{tio dajeitalijanskotu`ila{tvoza borbu protiv mafije iz Barija poslalosuduPukani}evosvedo~ewepovodom{vercacigareta, idajeutokuprevo|ewetogiskazaod60strana. Su|ewe je odr`ano u zgradi Specijalnog suda u Ustani~koj, iako je prethodnih nekoliko pretresa odr`avano u Okru`nomzatvoruuBeograduizbez-

bednosnih razloga, po{to je jedanodoptu`enih@eqkoMilovanovi} zimus poku{ao da pobegne iz pritvorske jedinice togsuda. Osim Joci}a, beogradski sud vodi proces protiv Milovanovi}a,kojijeu@upanijskomsudu u Zagrebu kao neposredni izvr{ilac ubistva pravosna`no osu|enuodsustvunamaksimalnu kaznuod40godinazatvora,kaoi MilenkaKuzmanovi}a. Optu`nica srpskog Tu`ila{tvazaorganizovanikriminal teretiJoci}adajeorganizovao kriminalnu grupu koja je izvr{ila ubistvo Pukani}a i Frawi}a, 23. oktobra 2008. godine, nakon{tojesa„zasadaneidentifikovanim licem” postigao dogovor da za 1,5 milion evra ubijevlasnikahrvatskog„Nacionala”. Tu`ila{tvo navodi da su, pored Joci}a, pripadnici kriminalnegrupebiliMilovanovi}iKuzmanovi}. Joci} je uhap{en 27. aprila 2009. u Beogradu, od kada je u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu. (Tanjug)

UHRANITEQSKOJPORODICIUADI

Osumwi~enzaobqubu {estogodi{wedevoj~ice PolicijauAdiodredilajezadr`avawedo48staiJ.H. (1981)iz Ade,zbogosnovasumwedajeobqubio {estogodi{wu dveoj~icu. Osumw~eni}euzkrivi~nuprijavubitiprivedenistra`nomsudiji Vi{eg suda u Subotici, zbog sumwedajepo~iniokrivi~nodelo obqube nad nemo}nim licem, saop{teno je ju~e iz Policijske upraveKikinda. Me|u`iteqimaAdezgra`avaweineverica,jersene~uvenslu~ajdesiouhraniteqskojporodici ukojojjemajkaosumwi~enogG.H. prihvatilanazbriwavawepetoro dece.Onaju~enije`elelani{ta da govori za medije, ogor~ena onim {to je ve} objavqeno u nekimnovinama. -Znamkakomije,tojemoj`ivot.Ne}uni{tadaka`em-kratkojeprokomentarisala. Kom{ija Mihaq T. veli da ne zna {ta se dogodilo, ali da je

prethodnog dana primetno bilo prisustvopolicijeinekihdrugih qudi,adasu,kolikojeuo~io,decuodveli. -Neznam{tasedesilo,alinikakvih problema do sada s decom nije bilo. Koliko sam mogao da primetim,kom{inicaihjedobro pazila, bila su obu~ena i nahrawena.Mislimdajepo{tenozbriwavaladecu.^uosampri~uineku gu`vu pre dve no}i, jer slabije spavam, ali tome nisam pridavao posebnupa`wu-pri~akom{ija. Premaonome{tosesaznajeiz izvora bliskih istrazi, osumwi~eni J.  H. se tereti da se pijan vratio ku}i sat posle pono}i i legaoukrevetukomejebiladevoj~ica, koju je potom obqubio. Ne znaju}i {ta se ta~no dogodilo, wegova majka je sat vremena kasnijealarmiralapoliciju,kojajeodmahizi{lanalicemesta, a potom su ang`ovane i slu`be

Centrazasocijalniradop{tine Ada. Izpolicijskihizvorasaznajemodajeosumwi~eninajprenegirao po~iweno zlodelo, ali da je pritisnut ~iwenicama i dokazima, priznao da {ta je u~inio, pravdaju}i se da zbog pijanstva nijeznao{taradi. Osumwi~enizaobqubudevoj~iceJ.H,kakosaznejmosklonjekonzumirawualkoholaipolicijipoznatzbognasilni~kogpona{awai tu~a, a tokom ove godine osumwi~enjeizajednurazbojni~kukra|u. U Centru za socijalni rad op{tineAda,uodsustvudirektora, nikonijebioovla{}endagovori oovomslu~aju.Ipak,premanezvani~nimsaznawimauhraniteqskoj porodiciuAdi,gdesedesioovaj nemioslu~aj,Centarzasocijalni radop{tineSentazbrinuojepetoro dece, nesre}nu devoj~icu i ~etiriwenabrata.

- Direktorka je odsutna jer se nalazi na seminaru. Ja sam jedan od zaposlenih i niko nije ovla{}endadajeizjave.Deca,kojasu sme{tenauhraniteqskojporodicisuizSente.Odecinamojtenas da pitate, eventualno pitajte u Centru za socijalni rad Sente. Onisuihuhraniteqskuporodicu smestili pre otprilike dve godine-re~enonamjeuCentruza socijalni rad op{tine Ade, uz konstatacijudazbriwavawedece uhraniteqskuporodicunijemoglo biti obavqeno bez u~e{}a oveustanove. Prilikom obilaska hraniteqskogdomauAdi,ukomesedogodio incident, doma}ica nije `elele ni{ta da govori o tome da li su decaizme{tenaizweneporodice, alijeipakrekladao~ekujedajoj sevrate,kadasenemioslu~ajrazjasni. M.Mitrovi}


crna hronika

dnevnik

UBE^EJSKOMATARU

Kombajnomnai{ao nale{mu{karca U be~ejskom ataru, na granici s ba~kotopolskim, prona|eno je telo nepoznatog mu{karca. Kako prenosi Radio-televizija Vojvodine, na le`e}e telo nai{ao je kombajn, ali ogromna ma{ina nije uzro~nik smrti, niti je na bilo koji na~in o{tetila trup. Kako nezvani~no sa-

znaje RTV, voza~ kombajna je na vreme primetio telo umrlog a smrt je nastupila, pre dva-tri meseca. Telo se, pod uticajem velikih vru}ina, gotovo mumificiralo. Policija traga za identitetom `rtve dok }e autopsijom biti utvr|en ta~an uzrok smrti.

DRAMATI^NOUATARUTORWO[A,KODSENTE

No}nebitkeza kukuruzirepu

Pod dramati~nim okolnostima od subote uve~e obavqa se berba kukuruza i {e}erne repe na wivama u dr`avnom vlasni{tvu, izdatim u zakup ratarima iz Torwo{a, kod Sente, zbog ~ega je u vi{e navrata morala da interveni{e policija. ^lan Op{tinskog ve}a Sente za resor poqoprivrede Viktor Varga, predo~io je ju~e na konferenciji za novinare, da je lokalna samouprava u subotu uve~e obave{tena da je u ataru Torwo{a vlasnik firme „@ito ^enej” iz ^eneja Dragan Sre}kov bespravno sa svojom ekipom na parceli od 143 hektara, koju je iznajmio Imre Bilicki iz Torwo{a, za {ta ima i vaqan ugovor i pla}en zakup, s dva kombajna po~eo berbu kukuruza. O svemu je odmah obave{tena policija i poqo~uvarska slu`ba, pa su se na licu mesta sa wima na{li i op{tinski ~elnici, nasuprot ekipe „@ito ^eneja” i obezbe|ewa iz Subo-

tice, koje je anga`ovao Sre}kov. - Situacija je bila zategnuta, ali se sve smirilo pred zoru u tri sata, tako da su ma{ine zaustavqene, a Sre}kov je oti{ao s jednim kamionom punim kukuruza i kukuruzom koji se nalazio u kombajnima - rekao je Varga. Nastavak je usledio u nedequ ujutro u osam, kada su poqoprivrednici iz Torwo{a po~eli s pet kombajna da skidaju svoju letinu, na koju imaju pravo, a s dva kobjana `etvu kukuruza je nastavio i Sre}kov. Me|utim, tu je ve} do{la i republi~ka inspektorka za poqoprivredu, bilo je prisutno i tridesetak policajaca, kontaktirali smo i Tu`ila{tvo, tako da je od „@ito ^eneja” oduzet ubrani kukuruz i u nedequ je posle podnet sme{ten u silos firme „Gebi” pod policijski nadzor. Policija i Tu`ila{tvo su u ponedeqak doneli odluku da se taj kukuruz preda pravom vlasniku Imretu Bilickom - veli Varga. Bilicki ima va`e}i ugovor o zakupu ove dr`avne zemqe, pa Varga uverava da je vlasnik

„@ito ^eneja” izvr{io krivi~no delo, te o~ekuje da }e policija po slu`benoj du`nosti podneti krivi~nu prijavu, a podno{ewe prijave najavquje i Bilicki. Varga je saop{tio da su u utorak poqoprivrednici iz Torwo{a po~eli da vade i {e}ernu repu na parcelama uzetim u zakup, ali da su im pri{li qudi iz „@ito ^eneja” i pripretili da }e i oni do}i s kombajnima da vade repu. - Posle tih pretwi, na lice mesta je izi{la policija i poqo~uvarska slu`ba i mislim da zbog toga gospoda iz „@ito ^eneja” nisu smela da izi|u na wive, pa su na{i zemqoradnici mogli nesmetano da obavqaju posao - la`e Varga. Situacija oko dr`avnog zemqi{ta u Senti, koje je pod zalivnim sistemom, je tako|e neizvesna. Re{ewem Privrednog suda u Subotici, zabraweno je dr`avi da upravqa tom zemqom, a poqoprivrednicima, koji dve

godine obra|uju zemqu i trebali bi i tre}u, jer im je na taj rok izdata, zabranio je pristup zemqi, nedugo kada je u AD „Poqoprivreda” otvoren ste~aj. Reagovalo je Ministarstvo poqoprivrede i republi~ki javni pravobranilac, mi{qewem da odluka Suda ne va`i retroaktivno za poqoprivrednike koji imaju validne ugovore, sklopqene pre dve godine, za zakup dr`avne zemqe na period od tri godine. - Imali smo s tih jedanaest poqoprivrednika sastanak i obavestili ih o tome da mogu slobodno jo{ godinu dana da obra|uju zemqu, koje je koristilo AD „Poqoprivreda” ve}inskog vlasnika Mileta Jerkovi}a, a koje je sada u ste~aju. Lokalna samouprava nije mogla ni{ta da preduzima u ovom slu~aju, jer je zemqi{te u dr`avnom vlasni{tvu - rekao je Varga. Poqoprivrednici, koji obra|uju ovu dr`avnu zemqu u zakup u ataru Torwo{a, imali su problema s vlasnikom „@ito ^eneja” i pro{le jeseni u vreme orawa i setve. M.Mitrovi}

POPOTERNICIINTERPOLABEOGRAD

Kragujev~aninuhap{en uBaru Dr`avqanin Srbije DejanD. (25) iz Kragujevca, za kojim je bila raspisana poternica Interpola Beograd, uhap{en je u Baru, saop{tila je ju~e crnogorska policija. Uprava policije Crne Gore je navela da je Kragujev~anin potra`ivan na zahtev srpskih pravosudnih organa radi privo|ewa na izdr`avawe kazne zatvora u trajawu od dve godine zbog te{ke kra|e. Dejan D. je priveden u Vi{em sudu u Podgorici, gde mu je odre|en ekstradicioni pritvor , saop{tila je crnogorska policija. (Tanjug)

~etvrtak20.septembar2012.

13

VI[ISUDUJAGODINIOTRAGEDIJINAPOLIGONU„PASUQANSKELIVADE”

Istragaprotiv ~etvoricekadeta Istra`ni sudija Vi{eg suda u Jagodini zatra`io je istragu protiv ~etvorice kadeta osumwi~enih za nesre}u na vojnom poligonu „Pasuqanske livade„, kada je poginulo dvoje kadeta, dok se nije slo`io sa istragom protiv majora Vojske Srbije koji se tako|e tereti u tom incidentu. Kako se navodi u saop{tewu, koje je potpisao predsednik suda Dragan Jani}ijevi}, sudija je saslu{ao kadete i utvrdio da postoji sumwa da su oni izvr{ili delo koje im se stavqa na teret. Postupaju}i po zahtevu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Jagodini protiv osumwi~enih kadeta M. K. iz Hajdu~ice kod Plandi{ta, N.G. iz Prwavora, M.M. iz Aleksinca i S.M. iz Novog Sada istra`ni sudija ih je saslu{ao i ocenio da postoji sumwa da su odgovorni za te{ko delo protiv op{te sigurnosti.

Dodaje se da je sudija naveo da se ne sla`e s istragom protiv majora Vojske Srbije V. @. iz Beograda za koga postoji sumwa da nije preduzeo mere za obezbe|ewe vojne jedinice. Kona~nu odluku o istrazi protiv majora da}e vanpretresno ve}e jagodinskog Vi{eg suda, navodi se u saop{tewu. Branioci osumwi~enih su istra`nom sudiji sugerisali da od Vrhovnog kasacionog suda tra`i da se za vo|ewe postupka odredi Vi{i sud u Beogradu, zato {to }e se tako lak{e sprovesti postupak zbog celishodnosti i ekonomi~nosti, jer je veliki broj svedoka koji treba da se saslu{a s podru~ja tog suda. Istra`ni sudija sugestiju nije prihvatio, jer je Vi{i sud u Jagodini u svakom pogledu bli`i porodicama poginulih kadeta, navodi se u saop{tewu.

Nesre}a se dogodila na vojnom poligonu „Pasuqanske livade„ 18. juna ove godine na pripremama za vojnu ve`bu „Diplomac 2012”, kada

su od gelera granate poginuli kadeti Vojne akademije Filip Milojevi} i Milina Mileti}, a jo{ sedmoro wih povre|eno. E.D.

ZAVR[NERE^INASU\EWUOPTU@ENIMAU„ZREWANINSKOJAFERI”

Tu`ila{tvo zaKne`evi}a tra`i{estgodinazatvora U finalu su|ewa biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u, osumwi~enom s jo{ dvadeset osoba za navodnu zloupotrebu slu`benog polo`aja od 2006. do 2008. godine u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, u zavr{noj re~i iznetoj ju~e, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je istaklo da ostaje pri svim optu`bama. Oceniv{i „da su optu`be dokazane“, Tu`ila{tvo je predlo`ilo Specijalnom sudu da izrekne osu|uju}u presudu svim okrivqenima i kazne od dve do {est godina zatvora. Biv{em gradona~elniku Goranu Kne`evi}u, koji je odnedavno ministar poqoprivrede u novoj Vladi Srbije, Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i predlo`ilo kaznu zatvora u trajawu {est godina, a za ostale okrivqene od dve do pet godina, uz isticawe da „sud prilikom odmeravawa kazne uzme u obzir olak{avaju}e, kao i ote`avaju}e okolnosti. Iako su od samog po~etka izlagawa, zavr{nu re~ Tu`ila{tva, u delu sudnice za publiku, rodbina i prijateqi okrivqenih pratili tihim negativnim komentarima, pred posledwim re~enicama su takore}i zanemeli {ap}u}i jedino: „Ovo nije mogu}e“. Sli~na je bila i reakcija okrivqenih koji su u odbranama u potpunosti odbacili sve optu`be i krivicu. - Posle ovoga bi mi trebalo tri dana za zavr{nu re~ – kazao je okrivqeni Ugqe{a Grgur, vlasnik agencije „Gvozden“ iz Novog Sada, kada je glavna sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, radi planirawa novog termina, pitala okrivqene i wihove branioce koliko }e trajati wihove zavr{ne re~i. Ina~e, Tu`ila{tvo je u odnosu na Grugra predlo`ilo kaznu od tri godine zatvora, po optu-

GoranKne`evi}

Zastupnik optu`nice, zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Dragoslav Markovi} je u zavr{noj re~i naveo da „smatra da je dokazima potvr|eno da su svi okrivqeni izvr{ili krivi~no delo kako je to u optu`nici opisano“. Tu`ilac je izneo mi{qewe da su odbrane svih okrivqenih, a od kojih su ve}ina bili zaposleni na va`nim pozicijama u razli~itim op{tinskim institucijama u Zrewaninu, „sra~unata na izbegavawe krivi~ne odgovornosti“. - Smatram da su dokazani navodi optu`nice po kojima je Goran Kne`evi}, koji je bio gradona~elnik Zre-

„Potpunoneverovatno” - Prosto neverovatno - izjavio je Goran Kne`evi} ju~e za medije, posle su|ewa na kojem je Tu`ila{tvo izlo`ilo zavr{nu re~. On je kazao da je „zavr{na re~, prakti~no, prepisana optu`nica“. - Tu`ila{tvo kao da je spavalo tri godine. Kao da ovaj postupak nije i{ao, kao da se nije doga|ao. Pro{lo je sto svedoka i to svedoka Tu`ila{tva. Pro{li su samo dan pre zavr{ene re~i, dva ve{atka gra|evinske i ekonomske struke, koji su svojim nalazima potpuno obesmislili optu`nicu. Potpuno mi je neverovatno sve {to se doga|a. Pre neki dan sam rekao da se nadam da }e se Tu`ila{tvo otrgnuti iz raqa politike, ali o~igledno da je to ostalo isto kao 2008. godine - izjavio je Kne`evi}.

ZaJerkovi}azatra`enodvegodine Me|u nekolicinom okrivqenih za koje je Tu`ila{tvo predlo`ilo kazne po dve godine zatvora je i MileJerkovi}, koji se u ovom postupku na{ao pod optu`bom da je tokom 2007. godine wegova firma „Autobanat“ navodno pod spornim okolnostima dobila posao lokalnog prevoza u Zrewaninu. `bama koje ga sumwi~e da je wegova agencija, pod navodno spornim okolnostima dobila posao fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i jo{ neke uslu`ne poslove za op{tinu Zrewanin.

wanina u navednom periodu, organizovao kriminalnu grupu, a da su ostali okrivqeni postali pripadnici te grupe, u nameri da iskori{}avawem slu`benog polo`aja u pojedinim postup-

cima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, koji nisu sprovedeni u skladu sa zakonima i drugim propisima u tim oblastima, pribave imovinsku korist grupi. Smatram da je utvr|eno da je gradsko gra|evinsko zemqi{te investitorima davano u zakup u postupcima neposrednom pogodbom, po cenama koje nisu ekonomski opravdane. Na osnovu dokaza je utvr|eno da je cena gradskog gra|evinskog zemqi{ta {est evra po kvadratnom metru bila ispod one koja bi se dobila primenom Odluke o kriterijumima za odre|ivawe cene zemqi{ta, koju su donele nadle`ne op{tinske institucije - rekao je tu`ilac Markovi}. U zavr{nom izlagawu, koje je trajalo nekoliko sati, tu`ilac se, pored ostalog, osvrnuo na odbrane svih okrivqenih, me|u kojima i Kne`evi}evu, u kojoj je on posebno istako, da je „kao gradona~elnik sprovodio na lokalu dr`avnu politiku za privla~ewe investicija u ciqu smawewa nezaposlenosti, te da je u Zrewanin do{lo tridestak investitora koji su otvorili oko 4000 novih radnih mesta“. - Ne mo`e se prihvatiti wegova odbrana da je na lokalu sprovodio dr`avnu politiku za privla~ewe investicija, jer politika na koju se poziva nije bila definisana zakonskim aktima - kazao je Markovi}. Tu`ilac je, izme|u ostalog, isticao da okrivqeni „nisu postupali u skladu s va`e}im odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, propisima o gradskom gra|evinskom zemqi{tu, odnosno o zemqi{tu u svojini dr`ave, kao i Zakonu o javnim nabavkama“. Su|ewe se nastavqa u terminu od 17. do 19. oktobra. J.Jakovqevi}

SU\EWEUNOVOSADSKOMSUDUZAUBADAWENO@EMKODVRBASA

Staracnepriznajepoku{ajubistva - Ne priznajem delo ubistva u poku{aju koje mi se optu`nicom stavqa na teret, a ostajem u celosti kod svojih odbrana koje sam do sada iznosio. O{te}eni se {valerao s mojom snajom, a sin, koji je dobar i ne bi ni mrava zgazio, hteo je zbog toga da se ubije kazao je ju~e na ponovqenom glavnom pretresu u novosadskom Vi{em sudu Sava M. (1936) iz okoline Vrbasa pred drugim sudskim ve}em, kojim predsedava sudija Zora Jamu{akov. Prethodno je optu`eni osu|en uslovno, ali je presuda ukinuta. - Nekoliko dana pre kobnog doga|aja zatekao sam sina s wego-

vom `enom i troje dece, dok jedno od wih pla~e. To me je rastu`ilo. Posle toga, tri dana nakon {to je hteo da se obesi, tra`io sam D. M., da ga pitam za{to to radi i da me pri tome pogleda u o~i. Ina~e, sina mi je spre~io da po~ini samoubistvao ro|ak kojem je neko javio {ta ovaj namerava, a kad je on odjurio do vikendice, zatekao je mog sina koji je ve} namakao om~u oko vrata - izajvio je ju~e pred ve}em okrivqeni starac i nastavio: - Krenuo sama sa sala{a, imao sam no` u spoqnom xepu jakne kojim se~em hranu za koze koje dr`im godinama. Tog 2. oktobra pre

tri godine, tra`io sama o{te}enog D. M. po kafanama i u radwi gde radi. Nisam ga na{ao, ali onda je on do{ao u prodavnicu pa sam u{ao i kazao: „Dobar dan. Za{to to radi{?” A on me je umesto odgovora, udario u predelu oka i potom nekim predmetom po ramenu, a zatim iza{ao iza pulta uhvatio me za vrat i izgurao. Ja sam no` izvadio jo{ u radwi, kada me je drugi put udario i krenuo od pulta. U momentu kad me je uhvatio, imao sam bricu u ruci. Izgurao me iz prodavnice i nogom udario u moju potkolenicu i sada je vidqiv o`iqak od toga. Kad me je bacio na zemqu, pao je

na mene, a wega su tek podigli qudi koji su sada i svedo~e na su|ewu. Neki od wih su mi tada vratili no`, nakon {to su ga zatvorili u prodavnicu. Posle toga, seo sam na bicikl i krenuo ku}i. Ne znam kako sam ga ubo, sve vam istinu govorim - izjavio je ju~e vreme{ni Sava M. koji je ostavio utisak da je naru{enog zdravqa i lo{eg sluha kao i uo~qivo slabije gra|e i znatno stariji od o{te}enog D. M.. O{te}eni je na suo~ewu vikao na okrivqenog i uputio mu vi{e uvreda. Nastavak su|ewa zakazan je za 8. novembar. M.Vuja~i}


14

SPORT

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

BE^EJKAMILENA[VOWASVETSKAJUNIORSKA[AMPIONKAUKIKBOKSU

NovibisersaTise @REBSVETSKEGRUPE

SrbijauBelgiji Teniska reprezentacija Srbije igra}e u prvom kolu Svetske grupe naredne godine protiv Belgije, odlu~eno je `rebom u Lonodnu. Dueli prvog kola su na programu od prvog do tre}eg februara naredne godine. U ostalim duelima prve runde sastaju se: Belgija - Srbija, Kanada – [panija, Italija – Hrvatska, SAD – Brazil, Francu-

ska – Izrael, Argentina – Nema~ka, Kazahstan – Austrija i [vajcarska – ^e{ka. Ukoliko savlada prvu prepreku, na{u selekciju bi u ~etvrtfinalu ~ekao boqi iz duela SAD – Brazil, a nakon toga u eventualnom polufinalu [panija, Hrvatska ili Italija. Me~evi ~etvrtfinala igraju se od 5. do 7. aprila, polufinale je na programu od 13. do 15. septembra, a finale od 15. do 17. novembra.

IZSTKNOVISAD

Sareprezentativnih obavezanaklupske Stonoteniserke Novog Sada nastavqaju sa uspesima na me|unarodnoj sceni. Posle evropskog srebra Ana @ofie

ne pripreme u Italiji. Pravu formu o~ekujem tek u period koji sledi. Prvo kolo prvenstva igramo u ^oki i to je te`ak me~. Svi nas sada gledaju kao na fa-

Milena [vowa (17) iz Be~eja za ne{to vi{e od dve godine bavqewa kik boksom, uzgred re~eno u vi {e ne go skrom nim uslo vi ma, sti gla je do vrha u svojoj uzrasnoj kategoriji. Lawska takmi~arska godina bila je za wu srebrna (okitila titu la ma dr `av nog i evropskog vice{ampiona), a ova je zlatna. Po sle ti tu le pr va ka Vojvodine, osvojene proletos pred svojim sugra|anima, postala je prvak dr`ave u dve discipline, ful kontaktu pred Zemuncima i lo kiku pred Ni{lijama. Kruna ovogodi{we sezone i dosada{we sportske karijere mlade Be~ejke je svaka ko osvo je na ti tu la planetarnog prvaka u disciplini lo kik kategorije do 60 kilograma na juniorskom {ampionatu sveta u Bratislavi. Pobe da re zul ta tom 3:0 u finalu protiv Hrvatice Elene Ma{karin, pewawe na najvi{u stepenicu po bed ni~ kog po sto qa, primawe diplome, pehara i zlatne medaqe osta}e zauvek u se}awu maturantkiwi be~ejske Gimnazije. - To se ne zaboravqa. Nadam se da }e biti jo{ sli~nih momenata, jer }u se i naredne godine takmi~iti u juniorskoj konkurenciji i imati priliku da lawsko evropsko srebro pozlatim, ali prva najsjajnija medaqa s tako renomiranog takmi~ewa je ne{to posebno - iskrena je nova sportska heroina najve}eg potiskog grada u nas Milena [vowa.Trud, i to veliki, koji smo ulo`ili trener @arko Radovi} i ja u klubu, pa onaj tokom re pre zen ta tiv nih pri pre ma na Tari, doneli su `eqeni rezultat u Bratislavi. Moram da se vratim malo unazad i naglasim da mi je srebro iz Za-

greba sa Evropskog prvenstva bilo stimulans da poja~am ritam rada i efekat je vidqiv. Upravo zbog toga moju nadu da }u na predstoje}em {ampionatu Starog kontinenta sti}i do zlata ne treba shvatiti kao prepotentnost, ve} realnost. Tek osvojeno zlato daje mi dodat nu sna gu da ne sma we nom `estinom nastavim sa radom. Trener @arko Radovi} je najboqe poznaje i tvrdi da je titula svetskog prvaka stigla

u prave ruke, kao i wene klupske kolege, be~ejski gimazijalci i svi koji je iole poznaju. Ne bez razloga. Kao prvo, Milena je, iako je ranije krenula u {kolu, uvek odli~na u~enica. Za to, nema sumwe, zasluge pripadaju mami Jelisav ki ko ja je u~i te qi ca po struci i na vreme je pravilno usmerila kada je obrazovawe u pitawu. Paralelno je poha|ala i zavr{ila dva odseka, klavir i solo pevawe, ni`e mu-

Nervoznabezteninga AnelijaLupuleskusMarkomPetkovimosvojilazlatoumiksu

Fewve{i i Viktorije Tru`inski na juniorskom prvenstvu u Austriji, ovog leta se i Anelija Lupulsku okitila sa tri medaqe na Balkanijadi. Ona je na nedavno zavr{enom prvenstvu u Bugojnu osvojila ekipno zlato, a najsjajnije odli~je uzela je i u miksu, a bronzu u `enskim parovima. - Nema vremena za slavqe. Devojke su ve} okrenute klupskim obavezama. Odradili smo odli~-

vorite, tako da }e protiv nas igrati rastere}eno. O~ekujem da moje igra~ice budu psiholo{ki jake i poka`u da se nisu uzalud toliko spremale za sezonu u Superligi koja }e biti veoma interesantna – rekao je trener u STK Novi Sad Lupulesku Nikulae. Stonoteniserke Novog Sada }e odlo`eni me~ 1. kola Superlige u ^oki igrati u utorak, 25.septembra. S.S.

Bokser @arko Radovi} je pre par godina okupio mlade u Be~eju sa `eqom da im prbli`i kompleksan sport kik boks, koji je nastao na osnovama boksa, karatea, kung fua, tekvonda i drugih vi{e ili mawe poznatih isto~wa~kih borila~kih sportova. Sada je vi{e nego skromna sala za treninge u zgradi DTV Partizan puna mladih. - Kada je u pitawu rad na treningu nikoga ne izdvajam i favorizujem. Ali, voqni momenat i talenat tek pristigle petnaestogodi{we Milene od prvog dana je bio vi{e nego vidqiv, pa me je prosto terela da s wom dodatno radim. Svaki

savet je prihvatala i napredak je bio neminovan. Wena karijera je u stalnom usponu. Koliko je privr`ena treninzima dovoqno kazuje ovaj podatak:na po~etku reprezentativnih priprema za minulo Svetsko prvenstvo bila je u Beogradu na obaveznom lekarskom pregledu, tropska vru}ina je izmorila, pa me je nazvala i pitala da li mo`e to ve~e da izostane s treninga. Naravno da sam joj potvrdno odgovorio i rekao neka se dobro odmori. Me|utim, posle pola sata ponovo me je nazvala i rekla da }e do}i, juz obja{wewe da }e biti nervozna ako propusti trening - ka`e @arko Radovi}.

PETOSTRUKISVETSKI[AMPIONUKIKBOKSUNENADPAGONISPRELAZIUBOKSERE

Plemenitave{tina prvaqubav Kad se pomene ime Nenad Pagonis, po pravilu je asocijacija kik boks. Ovaj momak postaje sinonim za ovaj borila~ki sport, petostruki je svetski {ampion i osvaja~ dva zlata na prvenstvima Evrope, a ujedno ima svoj klub Pagonis tim. Najavqivao je Nenad pre nekoliko meseci da }e po~eti da se bavi i klasi~nim boksom i to je u~inio. - Boks je moja prva qubav i mislim da mu sada nedostaje atraktivnost i sr~anost, koju su imali nekada{wi majstori ovog sporta. Trenutno sam ~lan svog kluba Pagonis tim u kome }e se trenirati i klasi~an boks. Mislim da moji ~lanovi treba da rade oba sporta, a neki }e se i takmi~iti, ako to `ele, u boksu. Trebalo bi da postanem ~lan BK Beogra|anka, koji je osnovao Velizar \eri} (predsednik BS Srbije), ~ekam da sklopi finansijsku konstrukciju - ka`e Pagonis.

Da li }ete se baviti i kik boksom? - Radi}u uporedo, jer te{ko da }u mo}i bez mojih topova u nogama. Odnosno, bori}u se samo na svetskim i evropskim prvenstvima i ostalim takmi~ewima za reprezentaciju Srbije. U ovom sportu sam, da tako ka`em, iznikao i afirmisao se. Osvojio sam sve {to je moglo. Ho}ete li se sna}i u plemenitoj ve{tini? - Boqe radim boks nego kik boks. Mo`da je malo neobi~no to {to sam rekao, ali u kik boksu ima mnogo udaraca, a moje o~i su navikle na te pokrete. Boks je jednostavnij i od kik boksa. Na{a plemenita ve{tina je u velikoj krizi. Da li se nadate da }ete za rivale biti izazov, ili }e vam predavati me~eve? - Najvi{e bih voleo da im budem izazov, jer `elim dobre rivale. Ako

ne bude tako, mora}u da se okrenem me|unarodnoj sceni. Me|utim, posle Prvenstva Evrope u kik boksu, okrenu}u se striktno boksu i ve`bati pola godine. Samnom }e raditi treneri Milo{ Milutinov i Milo{ Pagonis, koji je bio bokser. Rekli ste da ho}ete ne{to novo. [ta je to? - Na{a bokserska {kola je prili~no stara, a sve se zasniva na {ou biznisu. Moj moto je da se ogledam sa sebi ravnima, a ne za pet klasa slabijima. Kakav ciq ste sebi postavili? - Ne}u biti ni malo skroman. @elim olimpijsko, svetsko i evropsko zlato. Imam 25 godina i verujem da }u se na}i na Olimpijadi u Brazilu. Posle toga pre}i }u u profesionalne bokserske vode - naglasio je Nenad Pagonis. M.Pavlovi}

zi~ke {kole, a onda je u ve~erwim satima neizbe`na na folklornim proba ma grad skog ANIP „\ido“. Podrazumeva se da je uvek imala vremena i za dru`ewe s prijateqima. Reklo bi se organizovanost do perfekcije, pa onda ne ~udi i perfekcija u ringu. - Kada se ne{to voli onda se sve sti`e. S obzi rom da mi je pre po dnevna nastava u Gimnaziji, te da sam zavr{ila {ko lo va we u mu zi~ koj {koli, sada imam vi{e vre me na za tre nin ge. Ali, oduvek sam znala da se or ga ni zu jem. Ka `em oduvek, jer sam jo{ u ni`im razredima osnovne {kole tri godine upra`wa va la la ti no ples, potom sam bila u {koli plivawa i jedno vreme sam se rekreativno bavila ovim izuzetnim sportom, onda sam bila ~lanica ritmi~ke sekcije, da bi me, zajedno sa godinu dana starijom sestrom Milicom, tata Predrag odveo u Savate klub Be~ej radi u~ewa samoodbrane. Milica se brzo zadovoqila i vi{e je rekreativno radila, a ja sam u pionirskoj konkurenciji po~ela da bele`im dobre rezultate na tatamiu. Na nesre}u, ili moju sre}u, klub se posle dve godine ugasio, pa sam 2010. go di ne pre {la u kik boks i, brzo se pokazalo, nisam pogre{ila. Ve} posle tri meseca stigla sam do finala na prvenstvu Vojvodine, gde sam izgubila u Novom Sadu od reprezentativke Mirjane Vuji}, kojoj sam se ove godine revan{irala. Posle nabrojanih `enstvenih ak tiv no sti, Mi le na je stigla do ringa s kacigom na glavi, {titnicima za zube, telo i potkolenice, rukavicama na rukama i papu~ama na nogama, pa da ~ujemo za{to preporu~uje kik boks mladima. - Ne samo mladima, koji imaju takmi~arske ambicije, nego i starijima kao rekreativni sport. Bavqewe kik boksom, kao i svakim drugim sportom, je dobro radi zdravqa, jer je ~itavo telo ukqu~eno u rad i ravnomerno se optere}uju i razvijaju svi mi{i}i. Idealan je za rekreativno bavqewe, savlada se ve{tina samood bra ne, po di `e fi zi~ ka i psihi~ka snaga, a vi{ak kilograma nestaje - s neizbe`nim osme hom za vr {i la je pri ~u Milena [vowa. VlastimirJankov


SPORT

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

15

BOJANNASTI],NAJMLA\IPRVOTIMACVOJVODINE

Te{kaserija– praviizazov Bojan Nasti}, momakro|en1994.godine uVlasenici(BiH),napre~ac je osvojio simpatijefudbalskepublikeuNovom Sadu. Iako je za seniorski timVojvodinedebitovaoupro{lom prvenstvu kod tada{weg {efastrukeDejanaVuki}evi}a uutakmicisRadom,odovesezonepostaojestandardniprvotimac. Tokom letwih priprema Zlatomir Zagor~i} je vi{e puta ponovio da upravo Nasti}a vidi na poziciji levog beka, pru`io mu je priliku, a omladinski reprezentativac Srbije (do19godina){ansujeoberu~ke

prihvatio i, utisak je, iskoristio. - Kada sam letos dobio poziv da se prikqu~im prvom timu o~ekivao sam da }u odraditi pripreme,aposletogabitivra}enuomladinskuekipu–de~a~kiiskrenjeBojanNasti}.–Me|utim,nijesenatomezavr{ilo. Tada{wi trener Zagor~i} pru`iomijeprilikuuseniorskoj ekipiinadamsedasamjesvojim igramaipona{awemopravdao. Nasti} je u Novi Sad do{ao pretriipogodineipro{aoje fudbalsku{kolucrveno-belih. U pro{loj sezoni bio je standardni~lanekipekojajeosvojila {ampionsku titulu u Omladinskoj ligi Srbije, bio je reprezentativacna{ezemqedo17 godina, a sada je ~lan izabrane

ekipedo19godina,kodselektoraQubinkaDrulovi}a. - Ponosan sam {to sam bio ~lanekipekojaje,poslepunogodina,donelatituluomladinskog prvakadr`aveuNoviSad.^itavageneracija,na~elustrenerom Kosanovi}em,pokazalajeveliki kvalitet i drago mi je {to je afirmacija igra~a iz sopstvene {kolejedanodstrate{kihciqevakluba.Izvodqivojetodaudoglednovremeokosnicuseniorske ekipe~inemomcikojisukarijeru po~eli u FC „Vujadin Bo{kov“,alidotogciqapotrebno je da svi mi ulo`imo veliki naporirad.Ube|ensamdabi,ako

seizborimozasvojemesto,iklub imaopravodao~ekujetrofejekojenavija~itolikopri`eqkuju. l Kako su te prihvatili stariji saigra~i u seniorskoj ekipi? -Odli~nosumeprihvatilii svisetrudedamipomognu,kaoi svakom mladom fudbaleru. Svi onipro{lisutajputiznajukakojemladimakadaseborezamestome|useniorima.Uekipinema podele na mla|e i starije igra~e, pa punu podr{ku redovno dobijam od Joki}a,  \uri}a, Moreire, Abubakara, zemqaka Stevanovi}a... l Utisak je da su te i navija~i Vojvodine izuzetno lepo prihvatili i neretko se ~uju aplauzi s tribina kada napravi{ neki dobar potez.

-Navija~ivoleigra~eizVo{ine {kole fudbala i mislim damizatoaplaudiraju.Itekakomiprijatawihovapodr{ka i ona mi uliva dodatni vetar u le|a da igram sve boqe. Svojim dosada{wimpartijamajesamzadovoqan, ali znam da mogu da igram jo{ boqe, pogotovo kada jeofanzivnideoupitawu.

Selekcija desetogodi{waka Iz FK Vojvodina obave{tavaju javnost da je klub po~eo sa selekcijom de~aka ro|enih2002.godine. Svepotrebneinformacije zainteresovani mogu da dobiju kod trenera Du{ka Gruji}a,svakogdanaod10do 14.30~asova,nabrojtelefona063/104-70-60. l Vojvodina je u prvih pet kola dva puta remizirala na stadionu „Kara|or|e“. S tribina se sti~e utisak da je u igri prisutna odre|ena doza pritiska, pa i straha, posebno kada je re~ o igri u napadu. -Dobrotreniramoiuigravamose,anovi{efNeboj{aVigwevi} tra`i mnogo ve}u agresivnostuigri.Imamoproblema uofanzivi,verovatnozbogpritiska i morawa da se pobedi u me~evimakojeigramokodku}e. Ipak,o~ekujemda}emoseunajskorije vreme re{iti tog teretaida}emozaigratimnogoboqeiefikasnije.Li~no,ose}am ijatajpritisak,kaoimalu,pozitivnu tremu pred svaku utakmicu. l Pred vama je serija te{kih utakmica. Gostujete OFK Beogradu, sledi me~ Kupa s Dowim Sremom u Novom Sadu, pa dolazi Partizan. Serija }e biti zakqu~ena u U`icu, utakmicom sa uvek neugodnim timom Slobode. -Mojao~ekivawapredovuserijususretasuvisoka,jeriVojvodinausvakojutakmiciigrasa `eqom da pobedi.  Nadam se da }emoizboriti{toboqerezultate,po~evodduelanaKaraburmi, a kada to ka`em, verujem da mo`emodapobedimoiprekinemoneugodnutradicijuume~evimasOFKBeogradom.Posletoga,uprvenstvunamslediduels Partizanom i to su utakmice u kojima svi igra~i imaju motiv vi{e, pa ne sumwam da }u i ja s takvim raspolo`ewem u}i u duelscrno-belima–rekaojena kraju Bojan Nasti}, fudbaler od kog navija~i o~ekuju jo{ boqe igre i da utre put u seniorskitimiostalimsaigra~imaiz {ampionskog omladinskog tima. A.Predojevi}

Marko [}epovi}

LIGAEVROPE:PARTIZANDO^EKUJENEF^I

Nekastrepe Azerbejyanci Konferencijaza{tampuFK Partizan pred start ovogodi{weg takmi~ewa po grupama Lig e Evrop e odr` an a je u sports koj sal i na stad io n u, isto kao i pre dve godine kada su crno - beli u~estvovali u Ligi{ampiona.TrenerVermezovi} nada se da }e mu to biti amajlijazanarednesezone. -Prviputdasamovde,nadam seneiposledwi-prokomentarisaojestrategPartizana. Vaqakdanasdo~ekujeNef~i iVermezovi}senadapobedi. -Na{plasmanuLiguEvrope je velika stvar za srpski fud-

GrupaA Udineze-An`i Jangbojs-Liverpul

GrupaE (19) (19)

Kopenhagen-Molde [tutgatrt-Steaua

(19) (19)

Dwepar-PSVAjndhoven Napoli-AEK

GrupaB Hapoel(TA)-Atletiko Viktorija-Akademika

GrupaC

GrupaI Atletik(B)-Kirjat[mona (21.05) Olimpik(L)-Sparta (21.05)

(19) (19)

Maribor-Panatenaikos (21.05) Totenhem-Lacio (21.05)

GrupaJ

Grupa G

GrupaD

Genk-Videoton Sporting-Bazel

GrupaK (21.05) (21.05)

Bajer-metalist Rapid-Rozenborg

(21.05) (21.05)

Levante-Helsingborg Tvente-Hanover

GrupaH (19) (19)

bal. Sada kada znamo da mo`emone}emopropustitidatoiskoristimo. U grupi smo koja nijetolikoatraktivnakoliko jeopasna. Vermezovi}znadasuPartizan i Nef~i progla{eni autsajderimaugrupi. - Pokaza}emo {ta mo`emo. Nef~ijeiskusnaiopasnaekipasapunokvalitetnihstranaca. Me|utim, nismo ni mi za potcewivawe.Svina{iigra~i su zdravi i spremni za me~ i o~ekujem da }emo posle dugo vremena zabele`ili pobedu u grupi. Trener se uzda i u podr{ku navija~a. KADPASVOLIFUDBAL: Prvenstvenufudbalsku utakmicu u Banatskom Karlovci izme|u doma}eg Proletera i Jedinstva iz Banatskog Kara|or|eva na kratko je prekinula lepa bela kuca. Sudija Predrag Arsi} iz Staji}eva je prekinuoigru,pasuigra~iobe ekipe krenuli u lov na nezvanog gosta.Pas je ve{to izbegavaozamke,{tojepublikuzabavqalopajebila nawegovojstrani.NajspretijijebioDejanStanojevi} izJedinstva,uhvatiojebelova i prebacio ga preko ugrade, me|utim, da nije bilo gledaoca ker bi se opet vratio na igrali{te.Izgleda da mu se ba{ svidela fudbalska igra. Ina~e, sudija Arsi} je za tri minuta produ`io prvo poluvreme.R.J.

Partizan-Nef~i Inter-Rubin

dopali Flaviwo i Sadigov i internacionalacizSijeraLeoneaVobej. KvalitetimaiPartizan. -Nadamseda}eonistrepetivi{eodSa{eIli}aidrugihna{ihigra~anegomizbog wih. Lig a Evrop e ne} e odm o} i Partizanu u doma}em {ampio- natu. - Svak ak o da je za Srb ij u mnogo va`nije da napravimo uspehuEvropi,{tonaravnoi mi`elimo,alistojimizatoga danamjeprioritetdoma}eprvenstvo.OvuLiguEvropeshva-

(19) (19)

GrupaF

AEL-Borusija(M) (19) Fenerbah~e-Ol~impik(M) (19) Maritimo-Wukasl Bordo-KlubBri`

- Sve bi bilo lak{e kada bi i tribine bile popuwene. Poznato je da ova ekipa voli vetar u le|a i nadam se da }e ga imati.Stogapozivamsvekojimajecrno-belabojanasrcuda do|uipodr`enasuva`nomme~u. [ef struke ne razmi{qa o eventualnomporazu. - Ne bavim se time. Zanima mesamopobeda. Po re~ im a nov in ar a iz Azerbejxana, za Nef~i verovatnone}enastupitiPetru~i. - To bi bilo dobro za nas. Ocenili smo ga kao najboqeg

(21.05) (21.05)

GrupaL

igra~ a, koj i najv i{ e prav i problema protivnicima. Zna~ilobinamdaonneigra. Nef~i je u plej ofu za plasmanugrupeLigeEvropeeliminisaokiparskiAPOELitopobediv{iganawegovomterenu. -Neodre|ujemsnaguprotivnikaprematome{tajeonuradioprenas.Svakogarespektujemo i po{tujemo pa prema tome i prip rem am o utakm ic e. Nef~ijezanassamojedanunizutimovakoji`elimodapobedimo. Vermezovi} je dobro prou~ioekipuizAzerbejxana. -Najja~ideoNef~ijajesredwi red. Meni su se posebno

(21.05 (21.05)

tam kao pripremu za ono {to nasubudu}nosti~eka. Vermezovi}razumeito{to jeNef~itreniraonastadionu Crvenezvezde. - Do{li su dva dana ranije {to niko nije skoro uradio. Mi smo bili obavezni da im omogu}imo jedan termin, ali oninisuhteliioti{lisukod kom{ija. Nemam protiv, nek uzmu pelcer od Zvezde kako je prolazila prethodnih godina protivnas. Trenerjenakrajurekao: - Bi}e promena u odnosu na tim koji je igrao revan{ sa Tromsom. I.Lazarevi}


16

sport

~etvrtak20.septembar2012.

EKIPNOPRVENSTVOSRBIJE

LIGA[AMPIONA

Milannema identitet Biv{i italijanski fudbaler Paolo RosirekaojedaekipaMilananemaidentitetidajojovesezonenedostajeAntonioKasano,kojijepre{aouInter. Posle poraza od Atalante, Milan je ponovorazo~araosvojenavija~ekadajeu Ligi {ampiona odigrao bez golova na svomterenuprotivAnderlehta. -Dabistevidelidruga~ijiMilanpotrebnisuvamRobiwo,PatoiMontolivo. Ovaj tim nema identitet, oni {anse stvarajuzahvaqu}isvojoj`eqi,anefudbalskimidejama-rekaojebiv{iitalijasnkireprezentativacPaoloRosi. Onjeistakaodarosonerimanedostaje AntonioKasano. -Kasanojestvaralac.Onimainspiraciju da napravi zavr{ni pas. To je ono {tonedostajeMilanuovesezone,jerUrbiEmanuelsonneposedujetekarakateristike-dodaojeRosi.

GrupaA Dinamo(Z)-Porto 0:2(0:1) (strelciLu~oGonzalesu41.iDekuru90) PS@–Dinamo(K) 4:1(3:0) (Ibrahimovi}u19.(izpenala),Silvau29. Aleksu33.i Pastoreu92.zaPS@,aVelosou87.zaDinamo) GrupaB Monpeqe–Arsenal 1:2(1:2) (Belhandau9.(izPenala)zaMonpeqe,aPodolskiu16.i @erviwou18.zaArsenal) Olimpijakos–[alke 1:2(0:1) (Abdunu58.zaOlimpijakos,aHovedesu41.iHuntelaru 59.za[alke) GrupaC Malaga-Zenit 3:0(2:0) (Iskou3.i76. iSaviolau13.) Milan–Anderleht 0:0 GrupaD Borusija–Ajaks 1:0 (0:0) (Levandonskiu87.) Real–Man~estersiti 3:2(0:0) (Marselou76.Benzemau86.iRonaldou90.zaReal,aYekou69.iKolarovu86.zaMan~estersiti

OP[TINSKALIGASREMSKAMITROVICA(PRVIRAZRED)

RaspucaniNo}ajci No}aj-Sloga(^)8:1(5:1) NO] AJ: Igral i{te No}aja, gledalaca 100, sudija Rankovi} (Jarak).Strelci: MarkoVu~enovi}u18,Simi} u 22. i 38, Ivi} u 31, 36. i 63, Ogwenovi}u52.iZackalicki u88.zaNo}aj,aKeki}u11.za Slogu.@uti kartoni:  Savi}, Gos pov i} (No} aj), Jur i{ i}, Ant on i}, Ko{ ut i} (Sloga).Crv en i kart on: Jur i{ i} (Sloga). NO]AJ: Ugqe{i}, Bo`jakovi},Savi},Gopovoi},Gaxuri},Zackalicki,MihajloVu~enovi}, Simi}, Marko Vu~enovi},Ivi},Ogwenovi}. SLOG A: Pan| en, Pej ak ovi},Topi},Antoni},Vukmir, Cvjeti}, Iwati}, Keki}, Ko{uti},Sekuli},Juri{i}. Golman  Pan|en spasio je ^almancejo{te`egporaza. V.Savi}

Srem-Fru{kogorac 2:2(2:0) SREMSKARA^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudij a ]ir i} (Be{ en ovo).Strelc i: [iv oq ivck i u 14.i Vi}enti} u 27.za Srem, M.Trni} u 50. i Ostoji} u 59. (autog ol) za Fru{ kog orac.@uti kartoni. Marijanovi}, Vi}enti} (Srem), Leki}, Kusi}(Fru{kogorac). SREM: Mitrovi} 7, \.Milovanovi}7([upuri}),Jevi} 7,Ostoji}6,Antoni}7,B.Milovanovi} 6, Trivuni} 6, Marij an ov i} 7, [iv oq ick i 8, Trivuni}7,Raji}7(Jovi}). FRU[KOGORAC: Veselinovi} 6, Duk i} 6, Lek i} 7, Vukmir6,Vukojevi}6,T.Grabi}7,M.Trni}7,@.]ori}7, I.]ori}6,D.Grabi}6,Rosi} 7(Kusi},Trivunovi}). Doma}injeuprvomdeludominirao i uz dva gola imao jo{ nekoliko lepih prilika,

dabiunastavkugostipreuzeli inicijativu, izjedna~ili i timeosvojilibod. R.Golubovi}

Mitros-Sloga(Z)0:0 SREMSKA MITROVICA: Igrali{teMitrosa,gledalaca 150, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica).Crveni kartoni: Alimanovi}, Petrovi} (Mitros),Aleksi}(Sloga). MITROS: Vukovi} 7, Alimanovi}6,Mataruga5,Mladenovi}7,Babi}6,Pani}6,Petrovi} 5, Stanki} 6, Prtkovi}6,Tubi}6,Ivkovi}6(Bene`an6). SLOGA: Andonovi} 7, Petri}7,Dobo7,M.Kne`evi}7, Karakli}7,Peji}7,Z.Ili}7, Belamarkovi}7(Kne`evi}7), Mir a` i} 7 (Aleks i} 7), M.Ili}7,^iki}7. Gostisuiznenadilidobrom igromiosvojilisubod,stim {tosudoma}iniigralimnogo slabijeodo~ekivanog. R.Petkovi}

Hajduk-Bosut3:2(1:2) DIV O[: Igrali{te Hajduk a, gled al ac a 100, sud ij a Han~ovski (Sremska Mitrovic a).Strelc i: Man ev u 17, Vasiqevi} u 55. i Cvjeti} u 62. za Hajduk, N.Sedlarevi} u 13. i Bogdanovi} u 43. za Bosut.@utikartoni:Vasiqevi} (Hajduk),Obradovi}(Bosut). HAJDUK: Zeqkovi}, Galeti}, Marko Plav{i}, Mari~i}, Mario Plav{i}, Divi}, Vasiqevi},V.Zeqkovi}(Majstorovi}),Manev,Nenadovi}, Cvjeti}. BOSUT: Jefti}, \oki}, D. Dragi}, Damjanovi}, D.Sedlarevi},Drakuli}(Blagojevi}), Bogd an ov i}, Obr ad ov i}, S. Sedlarevi},Z.Dragi},N.Sedlarevi}.

FUDBALSKA AKADEMIJA IZ TOTOVOG SELA DOBILA TEREN: Novi fudbalski teren predatjenaupotrebuFudbalskojakademiji„I{tvan Wer{„unasequTotovoSelokodKawi`e.PostandardimaUEFAterenjeizgra|enzahvaquju}idonacijiizsusedneMa|arskevrednojoko150.000evra, anamewenje{kolovawufudbalskihtalenata. UTotovomSeluodpretrigodineotvorenojeisturenoodeqewefudbalskogusmerewaGimnazijeza

dnevnik

NO]AJ:No}aj-Sloga(^)8:1, RADENKOVI]: Borac-Sremac 2:2, SREMSKA RA^A: SremFru{kogorac 2:2, SREMSKA MITROVICA: Mitros-Sloga (Z)0:0,DIVO[:Hajduk-Bosut 3:2.Borac iz Velikih Radinacajebioslobodan. 1.No}aj 2.Borac(R) 3.Hajduk 4.Mitros 5.Borac(VR) 6.Sremac 7.Bosut 8.Sloga(Z) 9.Srem 10.Fru{kogorac 11.Sloga(^)

4 4 3 3 3 4 4 4 4 4 3

3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 2 0 2 2 2 2 1 1 1 1

1 16:6 0 5:2 1 8:7 0 4:1 0 5:3 1 10:10 1 3:3 2 2:4 2 5:8 3 3:9 2 2:10

SjajniNovosa|ani UVaqevujeuhotelu “Grand”odigranodrugo kolo Prve {ahovske ligeSrbijezamu{karce i `ene. I drugo kolo obele`iojeNovosadski[KDDORizvanrednomigromnasvimtablama {to je rezultiralo visokom pobedom protiv Ni{lija. Iako senaprvojtablio~ekivaoprijateqskiremiizme|uturskihreprezentativacaDragana[olaka (koji ovde igra kao stranac!) i omladinskogprvakasvetaAleksandraIpatova(Ukrajinac)nije bilotako.Iskusniji[olakjeu komplikovanoj igri, gde je cela tablavisilaa`rtvepqu{tale, lepo nadigrao mladog Ipatova. Niostalepartijenisuzaostajaleulepoti,jedinojeVu~kovi}, posle nesre}nog poraza u prethodnomkolu,remiziraosaBogosavqevi}em. VeteraniCrveneZvezde,koje predvodi velemajstor Bora Ivkov, do`iveli su te`ak poraz od {arolike ekipe Metalca iz Gorweg Milanovca. Podmla|eni Spartak do`iveo je i drugi poraziakoihpredvodinajuspe{nijisrpskiolimpijacNikola Sedlak.Dodu{e,Sedlakjezabele`io i drugu pobedu ali neiskusni omladinci na dowim tablama ne mogu da izdr`e prvoliga{ki pritisak. Jugovi} iz Ka}ajezabele`ioidrugu,ovog

Dragan [olak

puta, o~ekivanu pobedu protiv tanu{nihRomanti~ara. Rezultati 2. kola (mu{karci): Lasta (Beograd) - Spartak (Subotica) 3,5;2,5, (M. Pavlovi}–Sedlak0:1,D.Mastrovasilis – A. Mastrovasilis remi, Brewo–Na|He|e{i1:0,Savi} – Stankovi} remi, Ostoji} – Tan~ik1:0,Z.Arsovi}-^abarkapa remi), Vodovod (Kragujevac)-Radni~ki(Kragujevac)4:2, Ni{ - Novosadski [K DDOR 0,5:5,5(Ipatov–[olak0:1,Bogosavqevi} – Vu~kovi} remi, Marjanovi}–Marku{0:1,Miqkovi}–Popovi}0:1,M.Q.Pe-

runovi}-Kova~evi}0:1,Maksimovi}–Lazi}0:1),Romanti~ari (Beograd) - Jugovi} (Ka}) 2:4, (Milo{evi} – P. Nikoli} 0:1, Andrijevi}–Lajthajm0:1,Pucarevi} – Radlova~ki 0:1, Andreji} – Marinovi} remi, M. Kosti}–Roga~remi,Spiri}–Jovi} 1:0), Metalac Takovo (G. Milanovac) - Crvena Zvezda (Beograd) 5:1, V[K “Sveti Nikolaj”(Vaqevo)slobodan. Plasman:1.N[KDDOR6(9), 2-3.Lasta,Jugovi}6(7,5),4.Vodovod3(6,5),5.MetalacTakovo 3 (5(-), 6. Crvena Zvezda 3 (4,5), 7.V[K“SvetiNikolaj”3(3,5(),8.Spartak0(5),9.Romanti~ari0(4,5),10.Radni~ki0(4),11. Ni{0(3). Rezultati2.kola(`ene):Radni~ki (Rudovci) - [ahmatni kru`ok (Novi Sad) 0,5:3,5, Po`areva~ki[K–BAS)Beograd) 1:3, Novosadski [K - Nestor (Beograd)2,5:1,5,Jugovi}(Ka})Rudar (Kosovska Mitrovica) 2:2,Rad(Beograd)-Zlatar(NovaVaro{)2,5:1,5,Jelica(Gora~i}i)slobodna. Plasman:1.BAS6(5,5),2.Rudar 4 (5,5), 3. Nestor 3 (5,5), 4. [ahmatnikru`ok3(4),5.Jelica 3 (3,5(-), 6. Novosadski {k 3 (3), 7.Rad3(2,5(-),8.Jugovi}2(4),9. Zlatar 1 (3,5), 10. Radni~ki 0 (1,5),11.Po`areva~ki{k0(1). B.Dankovi}

9 8 6 5 5 5 5 4 4 1 1

Bosu}anisuigraliodli~no svedokimnijeponestalosnage, tada su doma}ini preuzeli inicijativuipobedili. V.Ratkovi}

Borac(R)-Sremac 2:2(2:2) RAD ENK OV I]: Igral i{te Borca, gledalaca 100, sudij a Gojk ov i} (Grg ur evci).Strelci: J.Vladisavqevi} u20.iJovanovi}u45.(izpenala)zaBorac,Simovqevi}u30. iA.Mari~i}u43.zaSremac. BORAC: Joki} 6, Beri} 6, Sam~evi}6(Ugqe{i}6),Jankov i} 6, Stan is av qev i} 6, @.Vlad is av qev i} 6 (Mark o Vlad is av qev i} 6), Mil ut in Vladisavqevi} 6, J.Vladisavqevi} 7, Jovanov i} 6, Mijatovi}6. SREMAC: Jan~i}6,Trifunovi} 6, M.Gvoka 6 (D.Mari~i}),A.Mari~i}6,N.Gvoka6, Gruji}6,BranislavDani~i}6 (Bojan Dani~i} 6), Mocowa 6, Simovqevi} 7, Tomi} 6, @ivanovi}7. Uotvorenojiborbenojpartijirivalisuimaliusponei padove pa je kona~an rezultat najrealniji. M.Rudi}

talente„Boqai”izSente,pokrenutjeradfudbalskeakademijekojanosiimeI{tvanaWer{a(19242005),kojijeposleDrugogsvetskogrataigraozasuboti~kiSpartak,akasnijekaointernacionalacpostao jedna od legendi milanskog Intera, za koji je odigrao 182 utakmice u {est blistavih sezona postigav{i 133 gola, osvojiv{i dve titule prvaka Italije.SeniorskitimOlimpijeizTotovoSelaove sezoneseukqu~iouprvenstvoPotiskeligesaambi-

Sa simultanke Aleksandra Kova~evi}a

SIMULTANKAALEKSANDRAKOVA^EVI]A

Sedamslatkihremija UokviruFestivalameda,odr`anajetradicionalna{ahovskamanifestacija–simultankavelemajstora protiv dece novosadskih {ahovskih {kola,aliidrugihmali{anakojisusezatekli uZmaj-Jovinojuliciipoku{alidazaradeponeki «zalogaj za poneti». Naime, velemajstor Aleksandar Kova~evi} je na svim tablama imao bele figure,alisunapoqimaumestope{akabilepostavqene~a{icesamedom,takodasudecasvakog pe{aka kojeg su pojeli za tablom mogli da dokraj~ekodku}e!

cijamadaseplasirauSuboti~kupodru~nuliguba{ zbogpotencijalakojividiu{kolovawupodmlatkau fudbalskojakademijikojutrenutnopoha|a65sredwo{kolaca. Povodom zavr{etka glavnog fudbalskog terena uprili~enajesve~anost,afudbaleriizTotovogSelasuugostiliselekcijufudbaleraParlamentaMa|arske(naslici),kojujepredvodiopredsednikParlamentadrLasloKever.Po~etniudaracnautakmi-

Interesovawejeiovogputabiloveliko,au~estvovaloje~ak67mali{ana.Svisubilizadovoqnijersu poredpojedenihpe{akabiliidodatnonagra|eni,a najuspe{nijisubiliDejanOmorjan,Predrag\ori}, Nikola Kova~evi}, Nikola Pani}, Filip Despi}, MilanBo`i}iMa{aMilivojevi}kojisuosvojilii remije.Poredorganizatora,odnosnosudijasimultanke@eqkaMedaraiMarijeStojanovi}-Medar,zabogatu{ahovskutrpezusepobrinuo~lanUpravnogodboraDru{tvap~elara«Jovan@ivanovi}» iOrganizacionogodbora,ZoranMilutinovi}.

cidoma}inaizTotovogSelaiekipema|arskihparlemantaraca izveo je Jene Buzanski, desni bek iz zlatnogtimaMa|arskekojije1952.ufinaluOlimpijadeuHelsinkijupobedioJugoslaviju2:0.UrevijalnojutakmiciuTotovomSeludoma}inisuma|arskeparlamentarcepobedili1:0.Jedinipogodakpostigaoje^abaSeke,arevan{}ebitiuBudimpe{ti narednogprole}a. Tekstifoto:M.Mitrovi}


SPORT

dnevnik DANAS PO^iWE MEMORiJAL „NENAD i NEMAWA”

Dobra provera NoviSad}edanasi sut ra bit i dom a} in me|unarodnog ko{arka{kog memorijalnog turn ir a „Nen ad i Nem aw a”. Ova manifestacija posve}ena je tragi~no nastradalima NenaduGrozdani}uiNemawiDanilovi}u,igra~uitrenerunekada{wegKKNoviSad. Organizator turnira je VojvodinaSrbijagas,asveutakmiceigra}eseumalojsaliSpensa.Pro{legodinepobednikje

~etvrtak20.septembar2012.

17

SU TRA STAR TU JE ME \U NA ROD NA biciKLiSTi^KA TR KA „KROZ VOJ VO Di NU”

U~es nic i su i Kum an ov o, ~lan makedonske Prve lige, kaoina{iBliga{iMeridia- naiin|ijski@elezni~ar.Meridiana se u protekloj sezoni plasirala u Prvu B ligu, a u ovoj `eli da se na|e u vrhu i prili~nosepoja~alaiskusnim igra~ima.Isteambicijeimaju i In|ijci.Ovaj turnir bi}e dobra provera za sve u~esnike uo~iprvenstvenihokr{aja. Turnir}edanaspo~etiu17 ~asova, a u prvoj utakmici sa-

I stranci jezde panonskim drumovima RadomirMarojevi}(VojvodinaSrbijagas)

bio kragujev~aki Radni~ki. Svojetrenutnemogu}nostipokaza}e ko{arka{i Vojvodine Srbijagas,~lanoviPrveAlige.UproteklojsezoniNovosa|anisuosvojiliprvupoziciju utomstepenutakmi~ewaidomogli se Superlige Srbije. U tom takmi~ewu su stigli do plej-ofainakrajuzauzeli~etvrtu poziciju. I ove godine ambicije su im visoke - `ele plasmanuJadranskuligu.

sta}eseMeridijanaiKumanovo. U drugom susretu (19.30) snage}eodmeravatiVojvodina Srbijagasi@elezni~ar.Sutra se igraj u due l i za plas man. Utakmicazatre}emestopo~e}eu15.30~asova,afinalnisusretpredvi|enjeza17.30sati. Pobedniku }e pripasti pehar, najboqem igra~u trofej „Nenad Grozdani}”, a najuspe{nijemtrenerutrofej„NemawaDanilovi}”. M. P.

Me|unarodna biciklisti~ka trka „Kroz Vojvodinu”,34.poredu,vozisesutraiprekosutra.TrkajeupisanaukalendarSvetskebiciklisti~keunije(UCI)ikategorijejeelite1,2,apokroviteqjeVladaAPVojvodine. -Zahvaquju}iop{tinamaskojimave}godinama sara|ujemo, Apatinu i Pe}incima kaoi@abqukojinamsepridru`ioovegodine, te pokrovitqu Vladi AP Vojvodine uspelismodaodr`imokontinuitetodr`avawaoveme|unarodnetrke.OvatrkapostalajebrendiodinteresazaPokrajinu,kako seVladaAPizjasnila-istaklajeJadranka Bjelica,direktororganizacije. Direktor trke Neboj{a Subi} je naglasiodajeradnaorganizacijiovetrkepo~eo jo{pro{legodineujunukadajetrkaprijavqenaUCI-ju,alidajetekju~epri~azaokru`ena,kadajekona~nosakupqennovacza nagradnifond.

-Iporedsvihproblemanamanenedostaje elana i entuzijazma da zajedno s na{im prijateqima posao zavr{imo do kraja. Po{tosetrkanalaziuUCIkalendarumoralismoidaobezbedimominimalnifondnagrada koji iznosi milion i 100.000 dinara. To smo uspeli u posledwem trenutku da obezbedimo. Vlada AP Vojvodine dala nam jedeosredstava,adokrajanamjeOp{tina @abaq pomogla da zatvorimo finansijsku konstrukciju-rekaojeSubi}. Na trci }e nastupiti i 10 inostranih ekipa iz 12 zemaqa, panonskim drumovima jezdi}e: Tirol sajkling tim iz Austrije, BDC iz Poqske, Sava Kraw i Adrija mobil iz Slovenije, Kloz tu Karera iz Ma|arske,Henus1896TrojanizBugarske,Meridijan Kamen tim iz Hrvatske i Alfa BaltikizLetonije,BSKizBiHiBrisasporizTurske.

-Poredinostranihtimova,natrci}enastupitiina{eekipeRadni~kiizKragujevca,MetelacizKraqevai@elezni~arMBN izNi{a,kaoijo{dvamikstima.O~ekujemo u~e{}eoko90biciklista.UCIjezainternacionalnog komesara trke odredio SlovakaMilanaDvor{~ika,kojijezadu`endavodi trku i prati da li smo mi organizatori svesprovelipoplanu-istakaojeSubi}. Prvogdanaupetakvozi}ese154kilometraod@abqa,prekoTemerina,Be~eja,Vrbasa,SomoradoApatina,gdejeiciq.Staratjeu13~asova.Prestartatrkeodr`a}e se i prigodni kulturno - umetni~ki program.Drugogdanausubotuvozise164kilometra,staratjeuApatinuu10~asova,aonda }e karavan nastaviti preko Bogojeva, Oxaka,Silba{a,Ba~kePalanke,NovogSada,RumedoPe}inaca,gde}ebiticiq. G. Malenovi}

iNSPEKciJA EHF-a bORAViLA U SRbiJi

Po modelu mu{kog {ampionata Generalni sekretar RSS-a Bo`idar \urkovi}, povodom inspekcijeEHF-ahalai objekataukojima}eseudecembru u na{oj zemqi odr`ati Evropskoprventsvoza`ene,istakaojedajeEvropskarukometna federacija nakon odli~ne organizacije10.mu{kogEvropskog prvenstva jo{ jednom ukazalapovereweSrbiji: - Prvenstvo }e biti organizovano u istim gradovima,poistomsistemu i principima kao{tosmoimaliujanuaru. Ulo`i}emo maksimalne napore, s obzirom na vanredne okolnostiikratakperiod, da prvenstvo organizujemo na pribli`nom nivou kao prethodno.@elimodabudemo dobri doma}ini. Qudi iz EHF-a su u prethodnatridanaboraviliuna{ojzemqii obilazili objekte. U su{tini, sve im je poznato, ali to je jedna ustaqena praksa kako bi se otklonili eventualni problemi – rekaoje\urkovi},nakon ~egajeuimeEHF-agovorioJanTuik. -ZnamopunooSrbiji,halama i gradovima, a inspekcija svih objekata je uobi~ajena. Na{ zadatak je da pobo{qamo kvalitet i mogu}nosti, da u~inimosveboqimuodnosunapro{li put. Na mu{kom prvenstvu smopostavilivisokestandarde. Ovih dana prvo smo posetili Ni{.Tamoimaterekonstruisanu dvoranu, koja je bila mala pro{li put da prihvati sve zainteresovane gledaoce, a nadam seda}etakobitiisada–aludi-

raojeTuiknaposetuuNi{uza vremeEHFEuro2012:-Qudisa ovihprostorasapunoentuzijazma gledaju rukomet. Uop{teno govore}i, primewiva}emo iste standarde kao pro{li put. Posetili smo i Novi Sad, veliki sportski centar. Spens je lepa hala, koja mo`e da primi puno gledalaca. Nemamo velike promeneuorganizaciji,aovojedo-

datakjedanaovomvelikomtakmi~ewu imamo 1.5 milijardi gledalaca{iromsveta. Prisutnima se u ime EHF-a obratilaiMonikaFilkseder: -Preko1,5milijarduTVgledalaca i preko 300.000 gledalaca u halama na pro{lom prvenstvu, Srbija je postavila nove rekordeistandardeuorganizaciji takmi~ewa. Na{ zadatak

bar na~in da se produ`i dobar rad. Posetili smo i Vr{ac gde setakmi~imosana{imprijateqimaizko{arke.Nastojimoda pove}amo prostor na terenu, kao{tosmotouradilipro{li put.OBeogradunemoramnida pri~am, jer svi znate stawe objekataovde. GovoriojeTuikiomedijima: -Imamo70televizijakoje}e prenositime~eveiz121zemqe. Veliko interesovawe je i van Evrope za EHF Euro 2012. Za-

kaoEHF-aiorganizacionogodborajedaunaprediradnaovom takmi~ewu,iakosmoimaliveoma kvalitetno prethodno takmi~ewe. Srbija ima zadatak da u kratkom vremenskom roku od {est meseci uradi ono {to se priprema godinama. Turnir je kra}i za dva dana, sve grupe }e po~eti ~etvrtog decembra, a razlikauodnosunamu{kiturnir je to {to se polufinale i finale igraju bez dana pauze reklajeMonika.


18

~etvrtak20.septembar2012.

SPORT

MINISTARKAOMLADINEISPORTAUOKS

Napravomputu Predsednik Olimpijskog komitetaSrbije(OKS)VladeDivacprimiojeministarkusporta i omladine Alisu Mari} i wenenajbli`esaradnike.Predmet razgovora bili su nastavak saradwe dve institucije, programiOlimpijskogkomitetaza 2013, realizacija programa u 2012.godini,sprovo|ewezakona osportu,kaoiprojekti,aktivnostiiciqeviOKSunarednom olimpijskomciklusu.

budu}nosti trebalo raditi reklajeMari}. Ona je zahvalila OKS na dobrodo{liciidodaladaseradujedaqojsaradwi. Sastanku su prisustvovali dr`avnisekretarzasportPredrag Peruni~i}a i pomo}nika zasektorsportaDraganAtanasov, kao i predstavnici OKS potpredsednici @arko Paspaq i Ivan Todorov, kao i generalnisekretar\or|eVi{acki.

Vlade Divac i Alisa Mari}

- Sar adw a Min is tars tva omladineisportaiOKSjejedanodstubovasportauSrbiji. Razgovaralismooonome{toje ura|eno i onome {to nas tek o~ek uj e. Smat ram veo m a va`nimto{tosuna~eludveinstit uc ij e sport is ti, jer mi imamo na{ kodeks razumevawa iznamo{tajetodobro,a{ta lo{e u sportu i na ~emu bi u

dnevnik

PREDDR@AVNOPRVENSTVONAADICIGANLIJI

Srpskaelitanaokupu Sam o ned eq u dan a po{ to je srps ko veslaw e ostvar il o ogroman diplomatski isportskiuspehnaEvropskom prv ens tvu u Var ez eu, gde su osvojeneorganizacija{ampionataStarogkontinenta2014.i ~ak ~etiri evropske medaqe, qubiteqi ovog sporta u na{oj zemqiima}eprilikudanadelu vide sve najboqe {to trenutn o mo` e da pon ud i ovaj sport. U subotu i nedequ na Adi Ciganliji odr`ava se posledwe, ujedno i najja~e, doma}etakmi~ewe–dr`avnoprvenstvo na kojem }e se u svim starosnim kategorijama takmi~iti188posadaizsvih13srpskih klubova.Pobrojuprijavqenih posada i takmi~ara bi}e ovo najbrojniji i najja~i dr`avni {ampionatdosada. Izme|uostalih,naAdi}ese takmi~itiievropskaseniorska viceprvakiwa Iva Obradovi}, bronzani seniori iz Varezea ujedno i u~esnici Olimpijskih igarauLondonuNikolaStoji}, NenadBe|ik,GoranJagar,Radoje\eri},Milo{Vasi},Miqan

Iva Obradovi}

Vukovi},najmla|iosvaja~medaqe na seniorskom Evropskom prvenstvu Nikola Selakovi}, evropski juniorski prvaci sa BledaibronzanisaSvetskogjuniorskog prvenstva u Plovdivu BojanDo{qak,AleksandarMa-

rinkovski, Aleksandar Be|ik, Aleksa Stankovi}, bronzani sa juniorskogsvetskogprvenstvau Plovdivu Andrija [quki}, IgorLon~avervi}imnogidrugikojisuovesezonenaveli~anstven na~in prezentovali spr-

sko veslawe na me|unarodnoj sceni. Iako }e mnogi sada reprezentativni dres zameniti klupskimobele`jimanemasumweda}ebitkazasvakumedaqu bitizanimqivaineizvesna. J.G.

- Imali smo veliku podr{ku Ministarstva u prethodnom periodu,anadamseiverujemda}e tako biti i u budu}nosti. Na pravomsmoputu,napravilismo veliki pomak, ali i plan kako da dodatno unapredimo sistem sportauSrbiji.O~ekujempodr{ku cele dr`ave, kako bismo u budu}nosti imali jo{ boqe rezultate-rekaojeDivac.

POKRAJINSKISEKRETARIJATZASPORTTRA@I PO[TOVAWEZAKONA

ZabranitiMMA

bodnom i dozvoqava udarce i zahteva koji mogu dovesti do te{kih povreda, pa i smrtnog ishoda, o ~emu svedo~e brojne ~iwenice. Zakonosportujeprepoznavaju}i i dru{tvenu opasnost ovakvihborbi,snameromdaza{titipresvegamladequdeisportisteodpovre|ivawaibrutalnosti,doneoodredbukojajesadr`anau~lanu158.stav6,akoja glasi: „Zabraweno je organizovawebilokojesportskepriredbekojasetemeqinatzv.slobodnojborbidvailivi{elica (borbeukavezuisli~no)kaoi u{e{}e u takvoj priredbi”, te je nepo{tovawe ove odredbe utvrdio i prekr{ajnu nov~anu kaznu za organizatora ovakvog takmi~ewa od 100.000 do 1.000.000dinara.

BANATSKOKARLOVA^KI RUKOMETA[I SPREMNI ZA TAKMI^EWE: Rukometa{i Banatskog Karlovca (velika ve}inaizovogmesta)uminuladvamesecavrednosutreniralipodrukovodstvommladogiambicioznogstru~wakaOliveraLeki}aismatrajudasuspremnizaprvenstvenanadmetawadrugoliga{a.Unarednomprvenstvubojeklubabrani}e: NikolaKamberovi},Du{anXelebxi}iMladenJoki}(golmani),Milan@i`akovi},MarkoLazarevi},Milo{Xamatovcki, Milan Spasi}, Branimir Leki}, Stevan \uri}, Sr|an ]irkovi},Milan\or|evi},LazarArnautovi},SawinMrvo{,Vukoje Golubovi}, Pe|a Joki}, Jovan Jovkovi}, @eqko Veki} i AleksandarBa|u. -Negajimoambicijezaprvomesto,ali}emoseusvakomsusretu`estokoboriti.Uprvomkolugostujenamdobraekipa Jabuke,paverujemda}eovajju`nobanatskiduelbitiizazov zapunogledali{te–ka`etrenerLeki}. R.Jovanovi}

PARAOLIMPIJCIIOLIMPIJCIUBELOMDVORU: WihovaKraqevskaViso~anstvaPrestolonaslednikAleksandari PrincezaKatarinapriredilisuuBelomdvoruprijemzau~esnikeOlimpijskihiParaiolimpijskihigarauLodonu. -VisteponosSrbije,predstavlistena{uzemqunanajboqi na~innaovimvelikimtakmi~ewima.Bilismouzvas,navijalii radovali se svakoj va{oj medaqi. ^estitam vam jo{ jednom na trofejimaisjajanimrezultatima–rekaojeprestolonaslednik Aleksanadarupozdravanomgovoru. Predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije Zoran Mi}ovi} uru~iojesrpskedresovekraqeveskomparu,kaose}awenaParaolimpijskeigreuLondou. Odpetoroosvaja~amedaqanaPOIuLondonuprisustvovalisu osvaja~zlatnogtrofeja@eqkoDimitrijevi}(atletika,bacawe ~uwa),kaoidvojeparaolimpijskihvice{ampionaDra`enkoMitrovi} (atletika, bacawe diska) i Borislava Peri} Rankovi}

(stonitenis).Nedostajalisuparaolimpijska{ampionkaatelti~arka Tawa Dragi} (kopqe) i srebrni stonoteniser  Zlatko Kesler. Prisustvovali su i paraolimpijci Mirjana \uri~in (streqa{tvo),NadaMati}(stonitenis),@ivkoPapaz(steqa{tvo)i drugi,kaoitrenerii~lanovistru~nogtima. Na30.letwimigramasrpskiolimpijciosvojilisu~etirimedaqe-zlatoMilicaMandi}utekvondou,srebroIvanaMaksimovi}ustraqa{tvu(MKpu{katrostav)idvebronzeveterpolisti i strelac Andrija Zlati} (vazdu{ni pi{toq). Prijemu u Belom dvoru prisusustvovali su, izme|u ostalih,  selektor bronzanihvaterpolistaDejanUdovi~i}iigra~iSlobodanSoro,StefanMitrovi}iDu{anMandi},pliva~iMirosavaNajdanovskii\or|eMarkovi}ivesla~iNikolaStoji},GoranJagar,Milo{Vasi},MilanVukovi}iRadoje\eri},kaoiatleti~arkaDraganaToma{evi}ivelikibrojtrenera,sportskihradnikaistru~waka.

SPORTSKIVELIKANINAOKUPU: Sportskaasocijacija Novog Sada priredila je lepo dru`ewe srpskih nosilaca olimpijskih medaqa, sportskih poslenika i novinara, gde su evocirane uspomene na vremena kada su oni u~estvovali na igrama,abilojere~iioaktuelnomtrenutkusrpskogolimpizma. Na okupu su se na{li: Branislav Simi}, Stevan Horvat, Ivan Frgi}, Slobodan i Tadija Ka~ar, Slavko Obadov, Zoran Pan~i}, Milorad Stanulov, Aranka Binder, Vladimir Batez, \or|e \uri}, Slobodan Bo{kan, Jo{ka Holpert, Momir Rni}, VasaMiji},Uro{Marovi},DraganVujkov,DesaPerovi}Pe{ut, PavleBaj~eti},Du{anA}imovi},ZdravkoMuti},\or|ePeri{i}, Dobrivoje Antoni}, Miodrag Trkuqa, Jovan Tanurxi}... Autoremisije„Bogoviolimpa”(prikazivananaSOSkanalu)MiroslavVislavskiiwegovsaradnikGoranPodlipecpobralisu pohvalazasjajnoura|eniserijal.

Predsednik Skup{tine SANS-a Dobrivoje Antoni} u pozdravnoj besedijeizme|uostalognapomenuodakadabiunarednihpetolimpijskihciklusaSrbijaosvojilatolikomedaqakolikosuihprisutnonaovomskupuosvojiliSrbijabibilabisvetskavelesila.Onje istakaodasuoniponosnacijeisvihgeneracija,apotomdodao: -Na`alost,sadasmosvedocinekedrugebrzine,anesportske, drugihborbi,anesportskih,pa~estozaboravqamo{tajesport dao nekada Jugoslaviji, a danas Srbiji. To je ne{to {to trajno ostajeupisanoukodise}awenacije.Zatomoramo,svremenana vreme,dasepodsetimokakoikakvimuslovima,uzkakvaodricawasuseonispremalizaOI.Ubiv{ojdr`aviimalismojedanod najboqihsistemausvetu,akadajenestaladr`avanestaojeion, anovinismouspelidaizgradimo-rekaojeAntoni}. Sportskivelikanisuseslo`olidabiovakvaokupqawatrebalodabudu}e{}a. J.Gali}

Foto:F.Baki}

Pokrajinski sekretarijat za sportiomladinudostaviojeministarki za omladinu i sport RepublikeSrbijeAlisiMari} otvorenopismoukomeseizme|uostalogka`e: Zahtevamoda{topredoneseteodlukudaseMMAborila~ki sport,kojijeva{imPravilnikomosportskimgranamaprepoznatkaogranasportauRepublici Srbiji, izbaci sa liste sportskih grana i na taj na~in ispo{tuje Zakon o sportu, koji decidiramo zabrawuje bavqewe ovakvimborbama. Kakojepoznato,MMAsebazira na slobodnoj borbi dva borcakojaseodvijauosmougaonom kavezu (oktagon). Samo imeMMAzna~ime{avinuborila~kih ve{tina koje prakti~no~ineborbupotpunoslo-


kultura

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

19

КЊИЖЕВНИЗБОРНИKПОСВЕЋЕНПЕСНИКУИВАНУНЕГРИШОРЦУ

Светлостдуховног ходочашћа Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ у реномираној едицији„Повеља“објавилајенедавно зборник „Иван Негришорац песник“, у коме је сабрано петнае ст есеја о стваралаштву овогаутора.ТакођеиНегришорчев аутопоетчки текст „Жичка исповест“,односноречзахвалностизакњижевнунаграду„Жичка хрисовуља“, која му је уручена прошлоглетауманастируЖича за књигу поезије „Светилник“( „Орфеус“,НовиСад,2010). Ова песничка збирка, како наводиНегришорац,насталајекао израз његовог опсесивног, дугогодишњегтрагањазатајнамамонашког подвизавања. Јован Делић, у тексту „Роман-спјев о ходочашћу душе у модрицама“ протумачио је значење наслова: „Светилникје,дакле,свјетлосни стуб Светога Саве и Хиландара саГореАтонскештосвјетликроз вјековеимиленијуме“. Петар Пијановић (у критичком есеју „Обновљени литургијски стих и исповедни наратив“) тврди да је Негришорчев „Светилник“- модерни палимпс ест који иновира и квалит ативно обогаћујесавременусрпскупоезију.Значајовехибриднеислоје-

вите књиге је у томе што њен аутор на темељима старе српске поезије„мисливремеиградиизразукојемдревнижанровипроговарају новим језицима и песничкимоблицима“. Светозар Кољевић (у сажетку есеја„Између„царстванебеског“ и „Мекдоналдсових оаза“), запажадаузбирци„Светилник“прошлост добија изразито светосавска обележја, сва у знаку посете Светој Гори, религиозног дожи-

вљаја света, евокације свеколике српске историје и имагинарних исказамонахаовластитимискушењима,чежњама,мукамаинедоумицама. Озбирци„Светилник“иопесничкомстваралаштвуИванаНегришорца у овом зборнику још су,измеђуосталих,писалиРајко ПетровНого(„Знањекојепева“), Селимир Радуловић („У стопама онихкојисунасунцупоставили насеље своје“), Михајло Пантић („Песник Иван Негришорац“), Саша Радојчић („Може ли језик вере бити разломљен?“), Драган Хамовић(ВеликипесничкидиптихИванаНегришорца“),Оливера В. Радуловић („ Богородица као надахнуће песничке књиге „Светилник“). Иван Негришорац је двадесети добитник награде „Жичка хрисовуља“, намењене песничким делима којау себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва. Ово признање се додељује од 1992. године,уоквирукултурно-научнеманифестацијеЖичкидуховни сабор Преображење, која се одржавауКраљевуиуманастируЖича. Р.Лотина

НАЈСЛАВНИЈАЈАПАНСКАПИЈАНИСТКИЊАНАКОЛАРЦУ

Силовитинаступ МицукоУчиде Најславнијајапанскапијанисткиња Мицуко Учида, стигла је, коначно, у зениту своје велике светскекаријере,иуБеоград.Чувена је колико по својим промишљенимиинтелигентним(додалибисмо,ипопонештохладним) интерпретацијама„уживо“,толико и по завидном броју звучних записаделаМоцарта,Шубертаи Бетовена, све чешће и Берга, Шенберга, Веберна и Булеза. Протеклог викенда отворила је на Коларцу нови циклус „Великанимузичкесцене“уорганизацији Центра за музику, дочекана упунојдвораниспоштовањеми као „истинска звезда“. Ипак нам се чини, на крају реситала, поздрављенаибезоногправогодушевљењапокаквомсепрепознајереаговањетемпераментнебеоградскепублике. Наступившиспрограмомкоји честопредставља(ШуманиМоцарт), с изузетком Шопена, кога ређе изводи, Мицуко Учида је приказала своју припадност немачкој, односно бечкој клавирској школи, али је изненадила и почетним, врло енергичним, готово силовитим, „каратистичким“ приступом, „урагански“ уронившиупрвиставмладалачки узбуркане, Шуманове Сонате број 2 , опус 22 у ге-молу. Пијанисткиња се током извођења и иначепревишеослањалана„спољашњу“ снагу и јак удар, који ипак није резултирао волуминознимисочнимзвуком,докјетихосвирањечестоостајалоготово нечујно. Није освајала ни тонском нити динамичком издиференцираношћу,пасмоосталиускраћени и за лиричност и богатствоизразадругогстава.Скерцу је опет недостајало брзине и оштрије и прштавије ритмичке

прегнантности,дабитемпопрестоибетовенскасфорцата,тепоново„агресивни“замах,завладали финалним Рондом Сонате. Потпуно необично, управо „за-

К.540,сдоста„неравнина“инеуобичајено, с грубљим, бетовенскимакцентимакојисупресецали,односнореметилимирниток мелодије,дабиНоктурнаопус62

Фото:Б.Лучић

УПОЗОРИШТУМЛАДИХСУТРАЛУТКАРСКАПРЕМИЈЕРАЗАОДРАСЛЕ

Време„ожалошћених” УПозориштумладихуНовом Саду сутра је на програму прва премијеракојујеуметничкидиректор куће Жанко Томић назвао позоришном Новом годином,ановостиимаимимопразничнеатмосфереотварањајош једнесезоне,јерјеречолуткарскојпредставизаодрасле,првој тог типа у каријерама њених аутора. За ту потребу и наум, ЕмилијаМрдаковићрежиралаје Нушићеву „Ожалошћену породицу“, а све је намештено тако да лутке буду продужеци тела глумаца, чиме ће садржај добити на визуелној компоненти, за којујекрозидејнорешењесценог раф иј е, креа ц иј у лут ака, идејно решење и креацију костима била задужена Милица Грбић-Комазец. Управник Позоришта младих ЗоранЂерићје„Ожалошћенупородицу“ најавио и као могућу прекретницукојаће,коначно,донети награду за упорност и истрајностуодржавањукоднасзапостављење луткарске уметности. -ОвојепоновоНушићевовреме. У ствари, његово време код насникакодапрође–одговорила је редитељка на питање како се определила за комад. – Ликове

„Ожалошћене породице“ сам увек замишљала као лутке. Код наснажалостнијеприроднодасе класични драмски текстови раде у луткарској форми, али пошто миимамодивнеглумцеипаксам сеодлучилазатајкорак,алутке су постале продужетак њиховог физичкогтела. Милица Грбић-Комазец је открила да се због редитељске индикацијеукреирањунетипичних лутака вајарском техником руководилаанатомскимдеформацијама њиховог лица које појачавају карактерликова. - Чак сам убацила детаље јавнихлица,апросторјејединствен и представља спој богате куће и гробнице,докодсуствоколорита игрубоћапатинеслужиатмосферидела-кажеМилицаГрбић-Комазец. Лик Агатона је за Слободана Нинковића, баш као и за све глумце који су га тумачили пре њега,биовеликииозбиљанзадатак.АкогајеМијаАлексић,испричао је анегдоту глумац Позориштамладих,играокаолисица, ондаодњегатребаочекиватида гаигракаозмију. -Нисаммогаодаизбегнемполитичарекојинасокружују.Агатон је био срески начелник, па

отудтавезаукреацијилика.Сви знајуиочекујуодређеногНушића,амисмоодтогабежалиитражили своје виђење. Засад је ��игурнодаћубарбитипрвиАгатон са лутком – испричао је Нинковић. ЊеговколегаСашаЛатиновић упредставииграПрокуПурића. -Миуполитичкојбаштиимаму целу „Ожалошћену породицу“, а не само Агатона - указује Латиновић.-Истеонезакојегласамонаизборима.Затосмосеодлучили да направимо праву патриотскупредставуиукажемона мане нашег друштва, не би ли подстакли и његове вредности. Мада,незнамколикоћенамвременатребатизато. У представи, поред наведених актера, композитор је био Миодраг Мика Младеновић, а сценски покрет су радиле Оливера Ковачевић Црњански и Фросина Димовска. Ликове још тумаче: Марија Митровић (као Сарка), РаткоРадивојевић(МићаСтанимировић),ДраганЗорић(ТанасијеДимитријевић),СлавицаВучетић (Вида Димитријевић), Неда Даниловић (Тина Пурић), Иван Ђурић(дрПетровић),ЈеленаГаловић(Даница). И.Бурић

ПРИЗНАЊЕЗАДОПРИНОСПОЗОРИШТУ УБАЊАЛУЦИ

МириБањацплакетаграда гробно“,каодасерађајуиздубоке тескобе и физичког и менталног бола, зазвучале су петоставачне „Песме зоре“, опус 133, једноодпоследњихисасвимретко извођених остварења истог аутора. Врло оригинално, али и већ тешко разумљиво, „злослутним“садржајемобележенодело, дисонантних интервала, с тамним сенкама, наговештајем горкихслутњииемоционалномотуђеношћу сломљеног ствараоца, оставило је мучан утисак. Уметница се „мучила“ и „патила“ заједноскомпозитором,каодапосрћући тражи излаз из душевне дисхармоније, и сама се на тренутке борећи с меморијом и доста„кривих“нота. Уводудругидеовечеридонео је Моцартов Адађо у ха-молу,

(број 1 и број 2) „отшкринула“ свет музике Фредерика Шопена. Понешто монотон и „затворених“ емоција, недовољно певан, „романтичан“инежан.Другачије схваћенидоживљен,највећипесник клавира, добио је (за нас), тек у Полонези фантазији опус 61, очекивано интерпретативно покрићеиекспресивнијетонове. ПравуМицукоУчиду,илионакву како је замишљамо, упознали смоустилскиаутентичном,„рококоовском“извођењуСкарлатијевеСонате,инарочито,ууправо „божанском“,динамичкииизражајноминуциозноиздиференцираном тумачењу лаганог става МоцартовеСонатеуде-молу,додатимпослеофицијелногпрограма. МаријаАдамов

ГлумициМириБањацуручена је у Народном позоришту РепубликеСрпскеуБањалуци,плакета града и сребрењак са ликом ПетраКочића,поводом60година глуме и великог доприноса развоју позоришне уметности. Доајенусрпскогглумиштазазалагањузаразвојиафирмацијукултуре плакету и сребрењак уручио председникСкупштинеградаБањалукаСлободанГавриловић. Наскупу„ВечесаМиромБањац„ опус њених бројних улога представили су професор бањалучкеАкадемиједрамскихумјетности Лука Кецман, театролог Предраг Лазаревић и директор Позоришног музеја Војводине ЗоранМаксимовић. Претходно је у холу позоришта отворена изложба фотографија„ЛицаМиреБањац„,гдесу представљени најкарактеристичнији ликови које је Мира Бањац одигралапротеклих60годинана филмуиТВсеријама.

Citat

Sadr`aj

Re~ kritike

Dvoje ili troje qudi videlo je kako Jasue pada. Nisu obra}ali pa`wu na to misle}i da }e se ponovo di}i. Ali u ovakvim nesvakida{wim doga|ajima uvek se javqa jedna vrsta predose}awa: dok su spasioci pritr~avali upola u neverici, negde su znali da onakav pad nije ostavqao mnogo izbora.

Niz sjajnih pri~a majstora pripovedawa koje tako o~igledno upu}uju (ukazuju) na izazovni spoj starog i novog Japana: “Smrt usred leta”, “Qubav sve{tenika iz hrama [iga”, “Sedam mostova”, “Patriotizam”, “Novinska hartija”...

Ve} je prime}eno da je lepota ovih pri~a, osim {ti je sazdana u ve{tini sen~ewa karakteristi~noj za japanske pisce, ubedqivoj pripoveda~koj strategiji i bogatstvu dobro odabranih motiva – narativnih karika, zapravo postavqena na temeqima “presudnih trenutaka” koji }e obele`iti `ivote junaka. Ove pri~e, pored neporecive lepote - “lepota jednako smrt” - nude i precizan katalog kqu~nih ideja poput ~asti i ponosa, ali i prava na izbor (overeno i Mi{iminim izborom trenutka i na~ina sopstvenog umirawa). \or|e Pisarev

МираБањацјеусвојојкаријери две позоришне сезоне - од 1953.до1955.године-провелау

Народном позоришту босанске Крајине,какосеутовремезвало НароднопозориштеСрпске.

PRO^ITATI

Kwiga

Akteri Pisac: Jukio Mi{ima Prevodioci: Divna Tri~kovi} i Dragan Milenkovi}

Smrt usred leta

Izdava~: Tanesi, 2012. (Beograd)


20

~etvrtak20.septembar2012.

SADzatvorilekonzulat uIndoneziji MEDAN: SAD su privremeno zatvorile svoj konzulat u tre} em po vel i~ in i indon e`ans kom gradu Medan u zbog protes ta izaz van ih filmom „Nevin ost mus liman a” koj i vre|aislam.Ispredameri~kog konzulatauMedanuijutrosse okupilo oko 300 ~lanova panislamskog pokreta „Hizbut Tahrir Indonezija”, a u protestu imsepridru`iloioko50studenata. Obe grupe zatra`ile su da Va{ingtonkazniautorefilma u kome je, kako smatraju, ismevan prorok Muhamed. Re~ je o

tre}emuzastopnomdanusaprotestimaispredkonzulatuuMedanu,glavnomgraduprovincije Severna Sumatra, podsetio je AP. Ameri~ka ambasada u Xakartije,uobave{tewuzasvoje gra|ane,naveladajekonzulatu tre}empoveli~inigraduuIndon ez ij i zbog demons trac ij a privremenozatvoren. Protest ispred konzulata proti~e mirno, dok AP navodi dasunajnasilnijedemonstracije vi|ene u ponedeqak ispred ambasadeuXakarti,kadajeokupqenamasabacalanazgraduambasademolotovqevekoktele.

UKatarunovifilm oMuhamedu KATAR: Katarska produkcijska ku}a „Nur” snimi}e film o `ivotuprorokaMuhameda,sabuxetomod450milionadolara,kao svojevrstanodgovornafilm„Nevinost muslimana”. Direktor ku}eAhmedHasimika`edajeprojekatupripremijo{od2009.godine,afilm}ese,kakojeplanirano,sastojatiiztridela. Po wegovim re~ima, film je u zavr{nojfazii{aqepozitivnu Muhamedovu poruku celom ~ove~anstvuibi}esvojevrsniodgovor na provokativni film koji je uzrokovao nemire i krvoproli}e usvetu. - U pripremi scenarija za film, kosultovali smo mnoge

islamske u~ewake, kao {to je Jusuf el-Kardavi. Wihov doprinos jebionafonupo{tovawaislamskog prava i pravila. @elimo da svetu po{aqemo pravu poruku o `ivotuideluMuhameda,nasuprot filmukojijesnimqenuAmerici ikojivre|awegovlikidelo-rekaojeHasimiuintervjuuzaagencijuAnadolija. Isti~u}idajejedanodciqeva kompanije „Nur” da promovi{e `ivot i dela poslanika Muhameda,Hasimijekazaodajeovaprodukcijskaku}adosadaizdalapriru~nikowegovom`ivotu,kojije {tampanna{estjezikaipodeqen u 250 hiqada primeraka, kao i mnogodrugihdelaistogsadr`aja.

TURSKANEZADOVOQNAEVROINTEGRACIJAMA

„EU}enasmoliti dapristupimo”

BE^: Turski ministar Zafer ^aglajanka`edajeEUve}petdecenijaneferpremaAnkariiporu~ujeda}edo}idankada}eBriselmolitiTurskudapostane~lanica. -EUsepremanamaidaqepona{a potpuno hladno, iako Turska, za razliku od ve}ine dr`ava EU, ispuwava Mastri{ke kriterijume.Me|utim,do}i}edankada}e nasmolitidapristupimo-istakaoje^aglajanuintervjuuAPA. On je naglasio da }e tada Turskaodlu~itidali}epristupiti ili ne. Turska, prema wegovim re~ima,imapravonapristupawe EUinemanamerudaodtogaodustane,nitidasepovu~eizpregovora. Me|utim,otvorenojedali }e do ostvarewa Turskog pristu-

pawaEUevrojo{uvekpostojati, upozorioje^aglajan. -EU`aweono{tojeposejalakazaojeonuveziaktuelnekrizeu Uniji. ^aglajanjeukazaodajeTurska uspeladasmawisvojuzadu`enost sa73na39odsto,idanijednabanka nije u problemu. Privreda Turske, prema wegovim re~ima, pro{le godine je zabele`ila rastod8,5odsto,dokjeevropska prirveda porasla samo za 1,5 odsto, a da je Ankara bila ~lanica rastEUbibio1,8odsto. - Mi }emo i daqe nervirati Evropqane. Postoje qudi koji `eledapretvoreEUuhri{}anski klub i Tursku dr`ave izvan we. To ne}emo dopustiti - poru~iojeon.

Napetostzbogostrva PEKING: Kinesko ministarstvo trgovine poziva Japan da preuzme „kompletnuodgovornost”zaposlediceokotrgovinedvejunajve}ihazijskihekonomijazbogspornihostrva.Pozivzapreuzimaweodgovornosti uputiojeportparolkineskogministarstvatrgovine[enDawang,aprenosiagencijaRojters. Pro{lenedeqe,kineskizamenikministratrgovine\angCengvejije rekaoda}etenzijeizme|uKineiJapanaverovatnougrozititrgovinske odnosedvejuzemaqa.

svet

dnevnik

[VAJCARSKEBANKESTRAHUJUOD MASOVNOGPOVLA^EWANOVCA

Usredkrizeode200milijardi [vajcarske banke strahuju od povla~ewa „stotina milijardi franaka” zbog izmena u poreskomifinansijskomsistemuzemqe,ukqu~uju}iinovemerekojetrebada spre~edastraniklijenti koriste tajne ra~une radi izbegavawapla}awaporeza.Menaxerzaupravqaweimovinomu najve}oj{vajcarskojbanciUBS JurgZeltner je,ponoviv{isvojeupozoreweizmaja,rekaodabi setabankauskoromoglasuo~itisodlivomod12do30milijardi {vajcarskih franaka (12,831,9milijardidolara)izsvojih ukupnih evropskih aktiva kojima upravqa, a koje prema{uju 300milijardifranaka. - Kao posledica preure|ewa tog finansijskog centra i uvo|ewa planiranog poreza po odbitku,procewujemoda}esestotine milijardi franaka odliti iz[vajcarske-rekaojeZeltner

uintervjuu{vajcarskom~asopisu„[vajcerbank”. Nema~ka konsultantska firma za pru`awe finansijskih usluga „Zeb/Rolfes [irenbek asosijejts”, pak, prognozira da bi evropski klijenti do 2016. moglidapovukuiz{vajcarskih banaka do 200 milijardi franaka,odukupno789milijardifranaka,kolikoseverujedatrenutnodr`euneoporezovanimaktivama,preneojeRojters. Drugapovelicini{vajcarska banka„KrediSvis”jesaop{tila da o~ekuje da weni klijenti iz zapadne Evrope povuku do 37 milijardi franaka u slede}ih nekolikogodina,usledpritisakavezanihzaporeze. [vajcarskipropisotajnosti bankarskihra~una,kojijetojzemqi, poznatoj kao sigurno uto~i{te za kapital, pomogao da postane of{or finansijski

centar, vredan dva biliona dolara, kojim dominiraju banke UBS i „Kredi Svis”, dospeo je posledwih godina na udar `e-

stokekritikejersuvladezemaqa {irom sveta zbog pomawkawa gotovine povele bitku protivutajeporeza.

RUSIJATERAUSAIDIZZEMQE

Odmazdazboguticaja napolitiku MOSKVA: SAD su odlu~ile daokon~ajuradAmeri~keagencije za me|unarodni razvoj (USAID)uRusiji,poslezahtevaruskihvlastidataorganizacijanapustizemqu.Portparolka Stejt departmenta Viktorila Niland je rekla novinarima dajeRusijapro{lesedmicepismom obavestila SAD o svojoj odluci. Nilandova nije navela razlogzaodlukuRusije,nitije uputilakritike,preneojeAP. Ona je rekla da je novac te agencijeodlazionanizinicijativa,poputborbeprotivsidei tuberkuloze, pomo}i siro~i}ima i `rtvama trafikinga i za{tite`ivotnesredne. -Misenadamoda}eRusijasada sama preuzeti punu odgovornostinastavitisavovajposaokazalajeNiland. USAIDjedelovaouRusijiod pada Sovjetskog saveza pre dve decenijenapromovisawu„otvorenijeg i inovativnijeg dru{tva i strate{kog partnerska izme|u Rusije i SAD”, ulo`iv{ioko2,7milijardidolarana socijalne i ekonomske programe. Nilandova nije precizirala kada }e se USAID potpuno povu}i iz Rusije, isti~u}i da zvani~nici `ele da „odgovorno zavr{eoveprograme”. To uqu~uje pronala`ewe na~inadasenastaviradsaruskim nevladinim organizacijama na o~uvawu programa „na koje se mnogiRusioslawaju”,dodalaje Niland. Predstavnici ruskih

nevladnih organizacija smatraju da je zatvarawe kancelarije USAID-auRusijizabriwavaju}isignal.

USAIDima}enesamonevladin sektor,ve}idr`avnestrukture ~ije je inicijative podr`avala taameri~kaorganizacija.

Predstavniciruskihnevladinihorganizacija smatrajudajezatvarawekancelarijeUSAID-a uRusijizabriwavaju}isignal - To je veoma lo{ signal. To suna{ipartneriod2002.godineismatramdasumnogouradili za rusku javnost, za podr{ku nevladinog sektora i slobode medija u Rusiji - rekla je predsednica udru`ewa za za{titu qudskih prava „Golos” Lidija [ibanova. Prema wenim re~ima, {tetu od zatvarawa kancelarije

USAIDjeina~egodinamadavala„Golosu”grantovezaizdr`avawe regionalnih kancelarija, a iz tih sredstava finansiralisuseiposmatra~inaizborima,podsetilaje[ibanova. -Na`alost,zakonikojisuse donosili o NVO su upravo signalkojipokazujeda}efondovi iz Rusije odlaziti - navela je ona.

Predsednikpokreta„Zaqudska prava” Lav Ponomarjov tako|e strahuje da }e svi strani fondovi biti „proterani” iz Rusije. „To zna~i da borci za qudskapravane}emo}idaizvr{avaju svoje funkcije u odnosi nahiqadegra|ana~ijaseprava kr{e”,rekaojeonzaRIANovosti. S druge strane zvani~na Moskva optu`uje SAD da koriste upravo kancelariju USAID-a kako bi uticali na politi~ke prilikeutojzemqi. „U pitawu su poku{aji da se uti~e na politi~ke procese, ukqu~uju}i izbore na razli~itim nivoima, kao i na institucije civilnog dru{tva putem dodele pomo}i”, navedeno je u saop{tewuruskogministarstva spoqnihposlova. Ministarstvo jesaop{tilodasuvlastinaredileameri~kojagencijidaprekinesaradomod1.oktobra,preneojeAFP. „Odluka je doneta prete`no zbogtoga{tojeradzvani~nika agencije bio udaqen od proklamovanih ciqeva koji se ti~u razvojaihumanitarnesaradwe”, ka`eseusaop{tewu. Rusko ministarstvo je, tako|e, izrazilo zabrinutost radom USAID-a u regionima poput Severnog Kavkaza, gde su ruske vlasti suo~ena sa napadima islamskih ekstremista, ukazao jeRojters.„Upozorilismoameri~kekolegevi{eputaokoovoga”,navedenojeusaop{tewu.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Ameri~kipredsednikBarakObamao~ekujeodvlada umuslimanskomsvetudaza{titeameri~kediplomate uprkos wihovoj qutwi prema filmu napravqenom u SADkojismatrajuuvredqivimzasvojuveru.„Poruka koju`elimoposlatimuslimanskomsvetujedao~ekujemoodvasdasara|ujetesnamakakobina{iqudibili sigurni.O~ekujemowihovupunusaradwu,jertojejedinina~innakojisvetfunkcioni{e”, kazaojeObama.

ANGELAMERKEL AngelaMerkelbilabiubedqivipobednikuodnosu na svu trojicu potencijalnih „izaziva~a” iz opozicijekadabisekancelarbiraodirektno.Kada biMerkelovojprotivkandidatbiosedokosi,biv{i {ef nema~ke diplomatije Frank-Valter [tajnmajer,ondabizawuglasalo49odstobira~a,dokbiza wegaglasalo26odsto,pokazujurezultatiankete,kojujedanasobjavionema~kimagazin„[tern”.

SMAJLI Popularni simbol „smajli” napunio je 30 godina. Profesor sa univerziteta u Pitsburg u, komp jut ers ki stru~w ak Skot Fahlman tvrdi da je prvi zvani~no upotrebio„smajlija’’1982. Fahlmanjesimbolprvi putupotrebioumejlukakobisvojimkolegama pomogao da razlikuju slu`benu po{tu od oneopu{tenije.

PARISKIMAGAZINOBJAVIOKARIKATUREPROROKAMUHAMEDA

Zatvarawe{kola,ja~awebezbednosti PARIZ: Francuski satiri~ni list „[arliEbdo”objaviojekarikatureproroka Muhameda, a zbog straha od nasiqa vlastiupetakzatvarajuambasadei{kole u20zemaqa.Uredni{tvolistaodlu~ilo jedaobjavi~etirikarikatureme|ukojimasuidvenakojimajeMuhamednag,uprkos upozorewima zvani~nika i tenzija u svetu. Na naslovnici sa natpisom „Nedodirqivi2”jemuslimanuinvalidskimkolicima kojeg gura ortodoksni Jevrejin, {toseodnosinapoznatifilmosiroma{nomcrncukojipoma`earistokratikvadriplegi~aru. U magazinu na posledwoj straniprikazanjegoliprorokMuhamed,a takarikaturajeinspirisanascenomizfrancuskogfilmasaBri`itBardo,iz1963.godine. -Francuskevlastipoja~alesustepenbezbednosti oko svojih ambasada u zemqama u kojima bimoglodo}idoneprijateqskograspolo`ewa zbogobjavqenihkarikaturaprorokaMuhameda -izjaviojefrancuskiministarspoqnihposlovaLorenFabijus. Odredspecijalacajejutrosposlatdoredakcijelista„[arliebdo”kakobivodiora~unao

bezbednosti,ane{tokasnijejesaop{tenoida }eupetakbitizatvoreneambasadeifrancuske {koleuoko20zemaqaukojimabi„poslejutarwih molitvi moglo da do|e do demonstracija”. Fabijusjeoceniodajepotezlista„provokacija”idodaodajeveomazabrinut. -Dalijerelevantnoiliinteligentnoobjavqivatiovakvestvariidolivatiuqenavatru uovakvimokolnostima?Odgovorjene.Brinem se i ~im sam video {ta se desilo naredio sam

posebnemereusvimsredinamagdemo`e bitiproblema-rekaojeFabijuszafrancuskinacionalniradio. Vebstranicalista,na~ijujeredakcijupro{legodineba~enmolotovqevkoktelzbogobjavqivawakarikatura,oborenajepo{tosustizalikomentariuogromnom broju, od pohvala do negodovawa i kritika. Urednik magazina, prvobitno karikaturistakojikoristiime[arb,ju~ejenajavioda}ekarikature„{okirati onekoji`eledabudu{okirani”. [arbje odbacio tvrdwe da namerno provocira u slo`enom trenutku, upitav{i „da li je sloboda{tampeprovokativna”. -Janetra`imodmuslimanada~itajumagazin,kao{tonijaneidemuxamijudaslu{amgovorekojisuusuprotnostisasvimonimu{taja verujem- naglasioje[arb. Francuski muslimanski savet, glavno telo muslimanskepopulacijeuFrancuskoj,poru~io je muslimanima da ostanu mirni u vezi „novog ~inaislamofobije”,aistipozivmuslimanima jeuputioivisokipredstavnikpariskenajve}e xamijeDalilBubaker.


ekologija

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

U NI[U SE DANAS OTVARA NOVO, SAVREMENO POSTROJEWE

PROGLA[ENI NAJZAGA\ENIJI GRADOVI U SRBIJI

UNovomSaduiPan~evu te{kosedi{e Prema posledwim podacima Agencije za za{titu `ivotne sredine najzaga|eniji gradovi u Srbiji su Beograd, Bor, Ni{, Novi Sad i Pan~evo, a za wima sledeKosjeri}iSmederevo. Vazduhuovimgradovimaspada utre}ukategorijukvaliteta,odnosnoubrajaseuprekomernozaga|envazduh.Usvimovimsredinamagrani~nevrednostimnogih zaga|uju}ihmaterijasuprekora~ene.U~itavojSrbijinivosumpor-dioksidapro{legodinebio jevi{izasedamodstouodnosuna 2010.godinu,dokjenivoazot-dioksidabiovi{iza~ak15odsto. Nespornaje~iwenicadave}i deo industrije u Srbiji radi sa zastarelomtehnologijomidaona

Saobra}ajzaga|ujevazduhuNovomSadu

doprinosi velikom zaga|ewu vazduha. Kao veliki zaga|iva~i u

Foto: F. Baki}

izve{taju Agencije za za{titu `ivotne sredine nazna~eni su

OKRUGLI STO U JU@NOBA^KOM UPRAVNOM OKRUGU

Naputuodr`ivog razvoja Okruglistosatemom«”Odr`ivimrazvojemkazdravoj`ivotnoj sredini”» odr`an je ju~e u sedi{tuJu`noba~kogupravnogokrugauNovomSadu, kojijeusradwi samisijomOEBS-auSrbijibio organizator skupa. Uz brojne predstavnike lokalnih samopuravaJu`noba~kogokrugaudiskusijisu u~estvovalidoma}iime|unarodni eksperti iz oblasti za{tite`ivotnesredine. Ceodoga|ajzami{qenjeikao vid unapre|ewa saradwe civil-

za{tite `ivotne sredine, kako na lokalnom i nacionalnom nivou, tako i u zemqama Evropske unije.Onisutuprilikuiskoristilinelibe}isedakrozpitawa i sugestije u~estvuju u diksusiji. Pre po~etka rasprave, ukazuju}i na zna~aj za{tite `ivotne sredine, sve u~esnike pozdravila je na~elnica Ju`noba~kog upravnogokrugaDarija[ajin,a potom su usledila predavawa pravnog eksperta iz kragujeva~-

termoenergetska postrojewa u Obrenovcu, Kolubari i Kostolcu, rafinerije u Novom Sadu i Pan~evu, hemijska industrija i metalur{kikompleksuPan~evu, Kru{evcu,[apcu,BoruiSmederevu.Ina~e,Pan~evoiBorsuna mapi Evrope odavno ozna~eni kao“ekolo{ke”crnerupe. Nadle`ni skre}u pa`wu da najve}ezaga|ewevazduhanedolaziodindustrije,ve}odsaobra}aja,odnosnoizduvnihgasovaautomobla koji emituju veliku koli~inubenzenaiolova.Vaqapodsetiti i to da svi zaga|iva~i u Srbiji imaju obavezu da do 2015. godinepribaveneophodnepre~ista~eiuskladesvojradsame|unarodnimpropisma. Q. M.

kog udru`ewa «Arhus centar» Zorice Avramovi} (Modeli pravnihakatazajedinicelokalnesamoupraveiciquprimeneArhuske konvencije), te Rolfa van Aja, me|unarodnog eksperta za qudska prava, vladavinu prava, gra|ansko dru{tvo i lokalnu vlast,kojijegovoriooposve}enosti izgradwi trajnog odnosa izme|u civilnog dru{tva i lokalnevlasti.

Jedanaesto pojedina~no takmi~ewe ribolovaca u lovu grabqivica varali~arewem „VARKawi`a2012”,kojejenakanalu

Bodovaoseulovsvihgrabqivica,aligrizlesusamo{tuke. Zapecaro{eote`avaju}aokolnostbilaje{tojevodostajkanala bio visok zbog ubacivawa vode u Pali}ko jezero, kao i prisutnorastiwe,koje jeote`avaju}azaribolovce, ali zato ribi pru`azaklon. Pob edn i~k i peh ar osvoj io je \or| ij e Petri} iz Kawi`e sa ulovom ~etiri {tuke te{ke 5.760 grama, na drugomitre}ememstu plasiralisuse[i|ani Lazar Vejnovi} sa jedn om {tuk om te{kom 1.320 gram a i Slob od an Kod erm ac sa dve {tuke koje su te` il e 1.200 gram a. Na~etvrtomestoplasirao se Uro{ Vidovi} iz Kaw i` e sa {tukom od 1.020 grama,apetoplasiranije Mario Ma~ak iz Sente sa {tuikom od 680 grama. Pored pehara Pobednik\or|ijePetri}izKawi`e trojicinajboqih,najsaulovom uspe{nijimasuuru~eTisa-Pali}prirediloUdru`e- ne i vredne nagrade sponzora, we sportskih ribolovaca a na obali Tise kod Doma ri„Bratstvo”izKawi`e,u~estvo- bolovacauKawi`izasveu~evalo je 30 pecaro{a iz Novog snike je prire|en zajendi~ki Kne`evca, Sente, [ida, Ni{a, ru~ak. Tekst i foto: M. Mitrovi} Kawi`eiNovogSada.

Novopostrojewezarecikla`u elektronskog i elektri~nog otpada, vredno osam miliona evra, otvarasedanasuNi{u,auokvirufabrike„Jugoimpekseer”,saop{tilajetakompanija.Ovopostrojewepredstavqanajve}eulagaweurecikla`nuindustrijuod wenog za~etka, kao i najve}u doma}u “grinfild” investiciju u Ni{uuzadwihdesetgodina.Fabrika zapo{qava 250 radnika, dok }e sakupqa~ka mre`a i koo- perantibrojatiido4.000qudi. Ufabricizarecikla`uelektri~nog i elektronskog otpada, izgra|enoj po najnovijim tehnologijama,dnevnomo`edasepreradi50tona,dokjegodi{wikapacitet oko petnaest hiqada tonaovog opasnogotpada.Posebna vrednost novog postrojewa je to {to }e prvi put u na{oj zemqi mo}idasekompletnoreciklira-

ju fri`ideri, odnosno svi rashladni ure|aji. Sa mogu}no{}u prerade1.000 fir`idera dnevno, predstavqa postrojewe sa najve}imkapacitetomuzemqiiregionu.Upogonu}emo}idaserecikliraju i mali i veliki ku}ni aparati i televizijske katodne cevi,stimdasve{tobudeprera|ivanoufabricimo}i}eponovo da se koristi - katodno staklo, metalnidelovi,bakarnikablovi i plastika. Fabrika je izvozno orijentisana i sav reciklirani materijalseizvozi. Uvedena je i besplatna zelena linija0800-085-085 nakojugra|ani mogu da se obrate i prijave stare elektri~ne i elektronske ure|ajeusvomokru`ewunateritorijiceleSrbije.Urokuod24 ~asa ti ure|aji se preuzimaju, besplatno odvoze i potpuno bezbednoprera|uju. A. B.

Bezki{ejo{mawe zelenila

Ove godine, zbog velike su{e, Srbijajepretprelaogromne{tete,presvegaupoqoprivredi,jer

loimnogopo`ara,avatrajeprogutala vi{e hiqada hektara {uma.Nasre}u,uVojvodini,kojaje

USuboti~kojpe{~arizahvaquju}ivideonadzoru navremeotkrivenipo`ari

je zna~ajno umawen rod na poqima. Osim toga, kao posledica su{e,ovogletajeuna{ojzemqibi-

NA TAKMI^EWU RIBOLOVACA „VAR–KAWI@A 2012”

[tukegrizle nakanalu

Kompletnarecikla`a fri`idera

OVOGODI[WA SU[A UZIMA DANAK U VOJVODINI

U~esnicisubiliuprilicidaseboqeupoznaju sauspe{nimmodelimaodr`ivihpartnerskih odnosaizme|ulokalnihvlastiiorganizacija civilnogdru{tva nogsektorailokalnihsamoupravaure{evawupitawavezanihza za{titu `ivotne sredine. Kroz predstavqawe primera dobre prakseirazmenuiskustavasame|unarodnim i doma}im stru~wacima u~esniciokruglogstolabili su u prilici da se boqe upoznajusauspe{nimmodelimaodr`ivih partnerskih odnosa izme|ulokalnihvlastiiorganizacija civilnog dru{tva iz oblasti

21

me|u najslabije po{umqenim delovima Srbije i Evrope, {tete po{ume,zbogpo`ara,nisubile

velike,alijezatosu{auzeladaOnjeistakaodajeovegodine, nak,koji}e,uzposledicekojesu zbog su{e, zabele`en zna~ajan ve} primetne, biti vidqiv u bu- padpodzemnihvoda,kojijerecidu}nosti. mouSremusokodvametra„pao” Pore~imapomo}nikadirekto- na oko sedam metara, te je vlaga raza{umarstvoilovstvoJavnog obezbe|ivana samo od atmsoferpreduze}a„Vojvodina{ume”\or- skihpadavina,kojihjebiloveo- |a[imunova~kog,tokomovogle- ma malo. To }e se, rekao je [itanapodru~juVojvodinepod{u- monvoa~ki, odraziti na {ume i mamabilojepedesigurno je da }e setak po`ara, ko- Nasre}u,uVojvodini, prirast biti maji su zahvaquju}i wi, ali }e u ovom brzom otkrivawu kojajeme|unajslabije preduze}u biti po{umqenim i pravovremenoj preduzetesvemere reakciji, odmah i kako bi se {teta delovima Srbijei uga{eni. umawila. Evrope,{tetepo -Tomejesvaka- Svake godine {ume,zbogpo`ara, kodoprineloito se redovno odvija nisubilevelike {tounajugore`epo{umqavawe, pa nijim podru~jima }etakobitiiove, u Vojvodini, Deliblatskoj i Su- alitrebare}iidaje,zbogsu{e, boti~koj pe{~ari, postoji video smawenaiproizvodwasadnogmanadzor,teseodmahpootkrivawu terijala.Uplanujedasenanekopo`arareagovaloispre~ilowi- liko stotina hektara obnovi hovo{ireweipotencijalnove}e {umski fond, u postupku proste {tete - ka`e [imunova~ki. - reprodukcijeiobnavqawa{uma, Ove godine }e, na`alost, {ume aplaniramodasprovedemoipropretprpeti zna~ajnu {tetu zbog {irenu reprodukciju - reakao je su{e, a posledice }e se ose}ati [imunova~ki. narednihnekolikogodina. D. Mla|enovi}

AKCIJA EKO-CENTRA „VODOMAR 05” U TEMERINU

„Biciklovozimo–planetipomozimo” ^lanoviEko-centra„Vodomar05”organizujuakciju„Biciklovozimo-planetipomozimo” kojom }e se obele`iti 22. septembar poznatijikaoSvetskidanbezautomobilskog zaga|ewa.Takojeusubotuza9~asovazakazanapromotivnavo`wabiciklovima,akolona }e se kretati od Ba~kog Jarka Novosadskom ulicom ka Temerinu. Nekolikom minuta od statao~ekujeseda}eimseprikqu~itiibiciklistiiz\ur|eva,au9.30satisusre{}ese saqubitqimadvoto~ka{aucentruTemeri-

na.Ovde}eseorganizovatiispisivaweekolo{kihparolanaasfaltu,uzdesetominutnu obustavu sabra}aja. U 9.45 ~asova kolona }e krenutikanastavnomcentru„Jegri~ka”ukomejeza10.30~asovazakazanatribina„Biciklistiusaobra}aju”. Kakojenaveoorganizatorakcije,pomenuti Ekocentar, ciq je da se skrene pa`wa na negativanuticajautomobilskogzaga|ewana vazduh. U akciji u~estvuju i deca osnovnih {kolaizBa~kogJarkaiTemerina,sporstka

i ekolo{ka udru`ewa i pojedinci. Kako je najavqeno, kolonu }e obezbe|ivati saobra}ajnapolicija,pravi}esemonitoringstawa biciklisti~kihstaza,apostojiimogu}nost organizovawa obilaska „Bucinog sala{a” u povratku.Doga|ajsupodr`aliOp{tinaTemerinprekoresorazapoqoprivredu,ekologiju i za{titu `ivotne sredine, JP „Vode Vojvodine„,saobra}ajnapolicijauTemerinu, lokalna turisti~ka organizacija, „Skaj motors”inevladineorganizacije. A. J.

UPOTREBA \UBRIVA I ZA[TITNIH SREDSTAVA U ORGANSKOJ PROIZVODWI

Analizamado kvalitetnogzemqi{ta Jedan od ciqeva organske proizvodwe, pored dobijawa kvalitetnogproizvodajeiunapre|ewe kvalitetazemqi{ta.Uvre`enoje mi{qeweda,{toseti~emogu}eg kori{}ewa razli~itih |ubriva, ni{tanemo`edasekoristi.Me|utim,drJovicaVasin snovosadskogInstitutazaratarstvoipovrtarstvo ka`e da je ovakvo mi{qewepogre{nojerpostojispisak dozvoqenih sredstava, |ubrivaiza{titnihsredstavakojimogudasekoristeuorganskojproizvodwi. -Mogudasekoristemineralna |ubrivakojanalazimouprirodi, s akcentom na organska |ubriva. Period konverzije, u kom se zemqi{te prilago|ava organskoj proizvodwi, naj~e{}e traje oko

trigodine.Mo`edabudeikra}i, iukolikoproizvo|a~utomperiodunetretirabiqkeizemqi{te pesticidimado}i}edo~i{}ewa zemqi{ta. Me|utim, u periodu konverzijenenestajute{kimetalijerseoniuzemqi{tuzadr`avaju mnogo du`e, no analizama se lako utvrdi o kojim metalima se radiinakojina~inuti~unaproizvode-ka`eVasin,kojirukovodi Laboratorijom za zemqi{te i agroekologiju. Nezavisnoodtogadaliseradi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodwi,pozakonubianalize zemqi{tatrebalodaseradesvakepetegodine,me|utimovenalize nisu obavezne, ve} stoje kao preporuka. S druge strane, inspektoriizsertifikacionihku-

}amogudatra`edasezemqi{te ispitaukolikosumwajudajeproizvo|a~ koristio nedozvoqene materije. - Apelujemo na poqoprivredne proizvo|a~e u organskoj proizvodwi da redovno analiziraju zemqi{te.Va`nojeidaproveravajumaterijalekojeunoseuzemqi{te,a~ijeosobinevariraju,{to sepresvegaodnosinaorganska|ubriva. Kao i u konvencionalnoj proizvodwi, tako i u organskoj trebabalansiratisadr`ajhranivauzemqi{tuspotrebamabiqaka,kakobiseobezbediokvalitet samogproizvoda,aliizemqi{ta -dodajeVasin. Kako ka`e, zakonodavci bi, s drugestrane,trebalodakaoobavezne, uvedu analize zaga|ewa ze-

mqi{tate{kimmetalima,uslu~ajevima pripreme zemqi{ta za organskuproizvodwu.Ukolikose kasnoutvrdidazemqi{tesadr`i te{kemetale,skupjeidugotrajan period~i{}ewaidonosigubitke proizvo|a~u,aovusituacijujelako preduhitriti, naro~ito zbog toga {to su analize zemqi{ta besplatne. - Dobar primer su {e}erane u Nema~koj, koje ne uzimaju koren {e}ernerepeodproizvo|a~aukoliko on ne mo`e da doka`e da je radioanalizuzemqi{ta.Inesamoto,ve}trebadapoka`eikoja |ubrivajekoristio,jer,ukoliko, recimo,imaazotauzemqi{tu,bi}eiukorenu,{toizazivaprobleme-obja{wavaVasin. J. Zdjelarevi}


22

~etvrtak20.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

POVOQNO prodajem dvoiposoban stan kod Sajma, 63m2, lep raspored, parket, terasa, lift. Telefon 063/121-7460. 60330 MAKSIMA GORKOG, 69m2, trosoban, 6. sprat, lift, u izgradwi, od vlasnika. Cena 126.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60423 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01-000. 60831 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat , kuhiwa-prozor, brzo useqiv, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 422-439 ili 063/534505. 10002 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj� zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2.5 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 LIMAN, odli~an 3.0 stan od 77m2, ukwi`en, cena 71.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 60748 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 60749

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 60750

IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa ili bez upotrebe kuhiwe, Novo Naseqe kod ambulante. Tel.: 063/7511-606. 60677

OD 1. OKTOBRA 2012. izdajem name{tenu garsoweru ul. Petra Drap{ina N. Sad za studentkiwu ili zaposlenu devojku. Telefon 064/161-0-330. 60406 IZDAJE se neme{ten stan u centru od 40m2, parno grejawe, prvi sprat (useqiv odmah). Telefon 6364-181. 60631 IZDAJEM trosoban stan od 1. oktobra 2012. godine, na Novom nasequ. Telefon 066/911-03-63. 59920 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85/15. Telefon 064/1532010. 60318 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 064/1690948. 60442 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod Socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090, 021/6622-094, 063/8794148. 60675 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru za jednu osobu u Ul. Haxi Ruvimovoj - Nova Detelinara. Telefon: 063/724-4970. 60692 IZDAJEM jednosoban komforan name{ten stan ul. Vojvode [upqikca kod Socijalnog. Telefon 064/4081996. 60715

IZDAJEM komfornu praznu garsoweru na Novom nasequ kod Doma zdravqa. Telefon: 064/611-3403. 60752 IZDAJEM jednosoban name{ten uli~ni stan 35m2, iskqu~ivo jednoj `enskoj osobi, Ul. Temerinska. Telefon: 66-10-931. 60757 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Idealan za tri studenta ili porodicu. Cena 250 evra. Telefoni: 021/47-23-100, 064/59-35-027. 60760 IZDAJEM mawu garsoweru u centru, potpuno je opremqena i odmah useqiva. Pla}awe mese~no. Telefon 063/807-44-25. 60763 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 60767 IZDAJEM stan 1.5 - 32m2 Novo Naseqe kod stara~kog doma, prvi sprat, delimi~no name{ten, klima ure|aj, cena 120e. Telefon 063/520586. 60793

KUPUJEM dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 60620 KUPUJEM jednosoban stan, CG, do tre}eg sprata, du` Bulevara i u dubinu, ukwi`en, gradwa od 1970. nadaqe. Telefon 064/4080-368. 60743

CENTAR, Stari grad, Augusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Telefon 063/562-411. 60745

GRBAVICA Pu{kinova ulica, novija zgrada, ukwi`ena garsowera 26m2 na petom spratu sa terasom i liftom, cena 33.000 g. Telefon 060/02-01.000. 60834 LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002

NOV ukwi`en dvosoban stan u Rumena~koj ulici na 5. spratu. Ima lift, cena 42.000e. Telefon 063/822-0161. 60339 PRODAJEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760e. Telefon 063/883-83-99. 60435 GRBAVICA, nov jednoiposoban stan 42m2, na tre}em spratu sa liftom i terasom, cena 52.000E sa PDV-om. Telefon: 060/02-01-000. 60832 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10001 @. STANICA, povoqno, ukwi`en 1.5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1.5 stan na I spratu, cena 46.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi, ukwi`en odmah useqiv jednoiposoban stan od 44m2 na III spratu, cena 39.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 33.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 OKOLINA CARA DU[ANA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 ukwi`en stan od 46m2, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009

NOV, ukwi`en ~etvorosoban dupleks u Rumena~koj ulici, odmah useqiv, cena 72.000e. Telefon 063/822-0161. 60340 PRODAJEM salonski stan, u strogom centru grada, 94m2. Informacije na telefon 064/2753490. 60779 CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 60828 GRBAVICA, 105m2, ukwi`en, ~etvorosoban stan, redovna eta`a, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 60829 FRU[KOGORSKA ulica odli~an troiposoban ukwi`en stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Cena 116.000E. Telefon 064/220-95-65. 60827 LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 60681 KU]A Kamenica 2 stana 55.000, ku}a Rumenka 2 stana 40.000, soba sa kupatilom centar 8500, plac 6500. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463. 60736 NA JEDNU ili vi{e godina uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Telefon 064/837-2806. 60623 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 60680 SREMSKA KAMENICA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 59891

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari, u Petrovaradinu, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C, pogodan za sve vrste gradwe. Telefon 063/547-782. 60263

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon: 063/505 - 198. 60456 IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421437 ili 063/534-505. 10003 STARI GRAD, 100m2, poslovni prostor, ukwi`eno, direktno od vlasnika. Cena 192.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60422

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ulica Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 59448 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefoni: 062/606-782, 021/714577. 60685 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60790

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Tel.: 021/421516, 064/157-25-14. 59847

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 60341

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel.: 064/994-5002. 60248 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803

POMEN

20. 9. 1997 - 20. 9. 2012.

Du{an Preradovi} Pro{lo je petnaest bolnih godina od kada nisi vi{e sa nama. Patwa i tuga ne}e nikada pro}i. Ana i Milica. 60883


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

3

~etvrtak20.septembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena mama, tetka i ta{ta

23

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mirjana Devi}

Jasni Debeqa~ki

Jaci

Jasni Debeqa~ki od Miomira i Vere \uki}.

1954 - 2012.

od: Nenada, Desanke, Ivane i Ivana. 60878

tetka Mirjani

ro|. Grbi} 1923 - 2012. Sahrana je danas, 20. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u @abqu. O`alo{}eni: }erka Zorica, zet Zoran i brati~ina Jovanka.

60874

od porodica: Ecet, Tatalovi} i Miler.

60851

60849

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od na{e drage

na{em

Posledwi pozdrav

od Vere i Sa{e Ne{ovi}.

60861

Qiqana Neni}

Qubice Blagojevi}

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Radomiru ]ukovi}u

Jasmini Debeqa~ki

Qiqi

Weni prijateqi i kolege sa posla i porodica ^an~ar.

uz izjavu sau~e{}a wegovoj porodici.

hvala za sve lepe trenutke. Sa velikom tugom opra{tam se od moje Qiqe.

Tugujemo za tobom.

Stanari zgrade Mi~urinova 66.

Zora sa porodicom.

Oqa i Bata.

430/P

Posledwi pozdrav prijateqici

Umrla je na{a razredna

60843

60847

60873

Posledwi pozdrav dragoj

Nataliji Bukurov

Posledwi pozdrav hrabroj prijateqici

na{oj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Qiqana Male{ sa porodicom.

60857

Cica Bukurov Nataliji - Cici Bukurov

„Svi }emo se jednog dana rastati, ali ono malo sre}e i qubavi {to smo jedni drugima dali, niko i nikada ne}e izbrisati”.

Porodice Topolac i [}epanovi}.

Generacija 1979/80, VIII3 O[ „Ivo Lola Ribar” sa u~iteqem Dobi} Petrom.

60882

60880

Na{oj dragoj

Pro{la je godina od kako nije vi{e me|u nama na{a draga

Po{tovanoj koleginici, sa kojom je bilo zadovoqstvo sara|ivati,

Jasmini Debeqa~ki

Jasmini Debeqa~ki

Jasmini Debeqa~ki

Porodice Ili} i La}arac.

Jasmini Debeqa~ki

Beca, Duda, Stela i Sne`a.

Porodica Paro{ki.

60842

60841

Na{oj dragoj

Na ve~nom putu sa an|elima neka po~iva u miru. Posledwi pozdrav od advokata Dragana Mike{a i kolega iz kancelarije. 60869

Qiqi

Danilka Bjeli}

posledwi pozdrav od Mikice Popi}a sa porodicom.

Uvek u se}awu sina Zorana i snaje Qubice.

60879

60876

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 9. 2012. godine, u 47. godini preminula na{a voqena

Posledwi pozdrav voqenoj

Qubica Blagojevi}

Cici

60855

Jaci posledwi pozdrav od: Suzane, Gordane, Mirjane, Vladana, Slavice, Nata{e, Vesne, Tawe, Eve, Dragoquba, Inge, Sandre i Ivane. 60854

Posledwi pozdrav majci na{eg prijateqa

Jasmina Debeqa~ki

Hvala ti {to si bila sa nama u na{im sre}nim trenucima. Bila si veoma hrabra, uvek }emo te pamtiti.

Qiqi Neni}

1965 - 2012.

od Jelene Pani} - Stoji} sa porodicom.

60875

Sahrana je 20. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Autobus za prevoz na sahranu kre}e iz Antona Urbana 7c, u 11.45 ~asova. O`alo{}ena porodica. 60868

Slavko i Zorka Jovanovi} sa decom. Porodica Ga~i}.

60871

60845


24

^iTUQe l POMeni

~etvrtak20.septembar2012.

Posledwe zbogom

Posledwi pozdrav Savinoj mami

Jedan, sre}an i uspe{an `ivotni put do{ao je svome kraju. Umrla je na{a Cica.

Natalija Bukurov

mr Nataliji Bukurov

Qiqani Neni} Porodica Mandi}.

dnevnik

ro|. Mrku{i}

mom velikom prijatequ u~itequ, mojoj Nataliji. Hvala na svemu.

i

Mina Vu~urevi}. 60850

Dugogodi{we na{e prijateqstvo, dru`ewa, radosti i tuge i sve {to je `ivot, ostaju sada kao uspomene dok je nas. Tvoji Deliba{i}i Vinka, Dejan i Miwa sa porodicom.

60812

Ve~ei Geza

od Borisovih drugova: Krke, Sina, Bo`e, Seke i Spase.

Sava, Mira, Sa{a Ostojin.

Uspomenu na tebe ~uva}emo dok smo `ivi.

Voli te mama.

Baka Nena, deda Vinko, keka Jaca, te~a Petar i seke Sandra i Sawa.

60665

60664

Draga

Cico

Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koju si nam ceo `ivot pru`ala. Tvoja sestra Qubica - Buba, sestri~ine Slavica i Jasmina, unuci Rastko i Garina.

hvala ti na divnom prijateqstvu. Bila je ~ast i sre}a biti tvoj prijateq. Du{ka, Nikola, Milo{ i Milan Popovi}. 60837

60819

Posledwi pozdrav tetka

Umrla je moja draga sestra

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena tetka

Natalija Bukurov Cica

Kolektiv Upravnog suda.

Po{aqi nebo u moje misli {to te prate pa pusti srce, suze i snove da te meni vrate...

60814

60813

Sa tugom se opra{tamo od na{e po{tovane koleginice

Kratko smo sara|ivali ali zauvek }e ostati u na{em se}awu.

Zoki Ivona

ro|. Markovi} 1929 - 2012.

Posledwi pozdrav kumu.

Jasmine Debeqa~ki

Zoki Ivona

Milovina Kosti}

Magdi

60852

1999 - 2002.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kad si nas ostavila u velikoj tuzi draga moja sestrice

Posledwi pozdrav tetka

Porodica Saramandi}.

SE]AWE

1999 - 2002.

60825

Posledwi pozdrav Savinoj mami

Qiqani Neni}

SE]AWE

Jevrosima Macanovi}

Qiqi

1922 - 2012.

Tugujem za tobom. od: Smiqane, Stefana, Er`ike i Brani{e.

Sestra Verica Mili} sa porodicom.

preminula u 90. godini. Ispra}aj na{e drage pokojnice je u petak, 21. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Krkeqa{.

59871/P

60824 60833

60823

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e Nane

Posledwi, iskreni pozdrav mami mog Save, mog Boga

Posledwi pozdrav

POMEN

Natalija Bukurov Kako re}i koliko si topline i znawa ostavila u na{oj {koli. Istro{ene su re~i kojima se kazuje tuga. Ipak divna, lepa, plemenita direktorko pamti}e te sa dubokim po{tovawem, kolege, |aci i radnici ove {kole. Dok trajemo ~uva}emo te u du{i jer umire se dva puta, drugi put kad te zaborave. Po~ivaj u miru.

Vukosavi Jovanovi}

Qiqane Neni}

Mirko Pavlovi} iz Lipara 1932 - 1996.

tetka Qiqi

Porodica Kari{ik: Lu~ica - Marina, Radu{ i Sa{a.

Ivana sa sestrama i roditeqima.

Stanari zgrade Save Kova~evi}a br. 3.

Ne postoji vreme koje mo`e da izbri{e se}awe na tvoj lik i dobrotu.

Kolektiv O[ „\or|e Nato{evi}� Novi Sad. 59870/P

Opra{tamo se od na{eg dragog

Tvoji najmiliji. 60807

60815

60808

60795

POMEN

POMEN

Kalkan Tomislava

Ranko Kqaji}

Prim. dr Vladimir Komnenov

1. 4. 1941 - 18. 9. 2012.

20. 9. 2007 - 20. 9. 2012.

U subotu, 22. septembra, u 11.30 ~asova, dava}emo jednogodi{wi pomen na Alma{kom grobqu.

Sahrana je danas, 20. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Gospo|incima.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Mari{ka sa sinom, snajom i unu~i}ima.

Tvoja porodica.

60816

60758

S ponosom ga spomiwemo, s qubavqu u srcima nosimo, sa tugom `ivimo bez wega. Wegovi: Ksenija, Sandra i Nenad. 60765


^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

S tugom i bolom obave{tavamo da je na{ suprug, brat, otac i deda

~etvrtak20.septembar2012.

25

TU@NO SE]AWE Navr{ava se pet godina od kako nas je samo fizi~ki napustio i oti{ao u nezaborav na{ predobri, plemeniti i najdra`i

@arko Stojanovi}

Radomir ]ukovi}

Danas se navr{ava 14 tu`nih godina od kada nije sa nama. Zauvek }e biti u na{im mislima i srcima. Mama Marija, tata @ivko i sestra Zorica.

preminuo dana, 17. 9. 2012. godine u 82. godini. Ispra}aj i kremacija dragog pokojnika je u petak, 21. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Anita, sestra Olga, deca Qubomir i Dubravka i unuci Milica, Dragomir i Radomir. 60817

60840

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e drage

IN MEMORIAM

Zdravko Mirka Divqak 3. 8. 1933 - 20. 9. 2007. Qiqana Neni} Qiqe

Miladin Gvozdenov

Nedostaju nam Tvoje lepe re~i, saveti i razgovori.

20. 9. 1989 - 20. 9. 2012. Voqena, `ive}e{ na{im srcima.

ve~no

^uvamo i ~uva}emo Te od zaborava.

u Ostaju uspomene i nezaborav...

Stalno si u na{im mislima. Wegovi najmiliji.

Duboko o`alo{}eni weni: brat Mi{a, snaja Qiqa, Sawa i Sa{a sa porodicama.

Tvoji: Ksena, Qiqa i Duca.

60848

60844

Tvoji najmiliji.

60742 60846

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{a draga i voqena, supruga, majka i baka

Jasmina Debeqa~ki preminula u svojoj 58. godini. Sahrana mile i drage nam pokojnice obavi}e se 20. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: suprug Miroslav, }erke Miqana i Biqana, zetovi Marko i Veqko, unuci Nikola, Tara, Iva i Lazar. 60821


26

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.30 01.30 01.55 02.45

06.45 07.06 08.00 08.20 09.20 10.10 11.00

Добројутро, Војводино Подистимкровом Центарсвета Вести Документарнипрограм Комшилук Кухињица Вести Вршачкивенац,фестивал фолклора Додатиживотгодинама Вести Зеленисат Плавикруг Вестизаособесаоштећеним слухом Преваранти Документарнипрограм Здравоживо Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Фолдеркултура ТВДневник Преваранти Сучељавање Војвођанскидневник Једаннаједан Оперативци Комшилук Концертгодине2000. Фолдеркултура Сучељавање Плавикруг

Кухињица–мађ. Токшок Здравоживо Концертгодине Грување Музичкипрограм 4.СедницаСкупштинеАП Војводине,пренос

Биографије: РодСтјуарт (РТВ2,22.20)

РодСтјуарт 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

tv program

~etvrtak20.septembar2012.

Украјинскапанорама Биографије Концертгодине Знацидухавремена Добровече, Војводино(рум) ТВМагазин(рус) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Оперативци Биографије Фолдеркултура Знацидухавремена ТВПродаја

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Лола Панонскојутро Врелегуме Закоракиспред Безцензуре Путоманија Војвођанскевести Панонскахроника Портретпривредника Војвођанскевести Лола Док.програм Војвођанскевести ДрМартин Војвођанскевести ГласАмерике

06.05 08.00 09.03 10.05 10.36 11.12 12.00 12.15 12.31 13.21 14.46 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.50 21.05 23.05 00.00 00.15 00.23 01.00 02.49 03.49 04.22 04.53 05.48

06.30Новосадскојутро 08.30ЦртанифилмЗозонци 09.00Вести 09.10Хранаивино 09.35Серијскипрограм 10.30Украденасрца 11.00 Вести 11.05 Дунавскасалетла 11.35 Преображење,славаСаборногхрамаиградаТребиња 12.00Немисведок 13.00Вести 13.10Опчињени 14.05Евонаскодвас 15.00Вести 15.08Серијскипрограм 16.00Објективнасловачкомјезику 16.15Објективнамађарскомјезику 16.30Хранаивино 16.55Какосекаже 17.00Новосадскопоподне 18.30Белимантил 19.00 Објектив 19.30Опчињени 20.30Витраж 21.00Личнагрешка 21.30 Украденасрца 22.00Објектив 22.30Немисведок 23.30Филмскипрограм

10.00 Најбољаутакмицашпанске лиге 12.00 НајбољаутакмицаПремијер лиге 14.00 М7–Мултиспорт 14.30 Бокс 15.00 ТВС 16.00 Најјачичовек 17.00 Једрење 18.00 ПремијерлигаМагазин 19.15 Атлетика 19.45 Мобил1 20.15 Најјачичовек 23.00 ГрандПри 23.30 Путуснове 00.00 М7–Мултиспорт

Јутарњипрограм Јутарњидневник Цеоживотзагодинудана Сасвимприродно МојалепаСрбија Виамилитарис-коридор10 Дневник Спортплус Местозлочина-ЛасВегас Летњибиоскоп:ЏејнДоу -Да, добропамтим, филм Гастрономад ОвојеСрбија Врућветар ДневникРТВ Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица Дневник Врућветар Фудбал:ЛигаЕвропе, Партизан -Нефчи Фудбал:ЛигаЕвропе, Партизан-Нефчи, пренос Местозлочина-ЛасВегас Дневник Евронет Злочиначкиумови Ноћнибиоскоп:Сломљено цвеће, филм Цеоживотзагодинудана Око Сасвимприродно Врућветар Верскикалендар

ФУДБАЛ:ЛИГАЕВРОПЕ

Партизан–Нефчи (РТС 1,21.05)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Езел Тачно1 Трачара Рањеносрце Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљеначаст Езел Раднаакција Филм:Узимањеживота Ноћнижурнал Трачара Срећневести Експлозив Ексклузив

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Игор Лугоњић, Јована Типшин,Дејан Матић, СлађанаИванишевић,Марта Савић, Новица Здравковић, а подсетићемо се и наступа легенде српске музике Луиса. Музички коктел засве љубитеље праве музике. (КТВ,20.00)

Местозанас Уовојемисијиоособамас инвалидитетом„Местозанас” заокружујемо причу о наступима српске параолимпијске репрезентацијеуЛондону. Говоримоиоспортскимиграма дневних боравака у Прокупљу, хуманитарном радију у Крагујевцу,ДомузадецусинвалидитетомуСуботици... Уредник и водитељ: МиланДобричић (РТС2,20.00) 06.52 07.28 07.34 07.56 08.08 08.13 08.22 08.49 09.04 09.30 09.50 10.00 10.30 11.00 11.26 11.58 12.30 13.00 14.00 14.27 14.42 15.07 15.20 15.56 16.44 17.11 17.54 18.24 18.59 19.05 19.27 19.39 19.44 20.00 20.30 21.00 21.47 22.40 23.06 00.20 01.17 03.07 03.36 04.00 04.50

Слагалица Мунзи Попај Томасидругари Озибу3 ДенииДеди Подотворенимнебом ПолитичкеидејеуСрба НовогробљеуБеограду Можеидругачије Верскикалендар Меразамузику Одаравници У свету Трагупростору Музичкипрограм Беокулт Трезор Подотворенимнебом ПолитичкеидејеуСрба НовогробљеуБеограду Можеидругачије ЛиковнаколонијаРТС ТВ лица...каосавнормалан свет Породичникругови Очајнедомаћице Песмомдатикажем Либела Мунзи Попај Томасидругари Озибу3 ДенииДеди Местозанас Метрополис Очајнедомаћице Међунама Бунт Великанимузичкесцене Трезор Фудбал:ЛигаЕвропе, Партизан -Нефчи (р) Местозанас Породичникругови Међунама Великанимузичкесцене

06.30МирославЛазански:ОдВест ПоинтадоМосквеиОкинаве 07.00Маратон 08.00Цртанифилм 09.00Документарнасерија 10.00Филм: Заседа 12.00Топшоп 12.30Здрављеиви 13.00Љубавузалеђу 14.00Монк 15.00Ало,ало 16.15Документарнасерија 17.15Обичниљуди 18.15Филм: Љубавимода 20.00Ало,ало 21.00Филм:Бебанавидику 23.00Удовице 00.00Ало,ало 01.00Сапуница 03.00Домаћамузика 04.30Филм:Бебанавидику

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Подсјајемзвезда,14.00Живетисвојживот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељењезаубиства,19.00Објектив,20.00Фолкшоу,22.00Објектив,22.30Токшоу,00.00Објектив,00.30Фолкшоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30 Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

07.30 08.30 08.50 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.10 14.10 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.10 19.30 20.00 21.05 23.00 23.35 23.55 00.45 01.10

Вишеодживота Топшоп Најбољегодине Топшоп Хоћудазнам Вести Америчкитоп-модел Цртанифилмови Нинџаратници Филм:Заувекмлад Вести Спортскипреглед Штребери Пријатељи Пријатељи Вести СунђерБобКоцкалоне Штрумфови Нинџаратници Филм:ПрљавиХари: Истеривачправде Вести Спортскипреглед Америчкитоп-модел СаутПарк Вишеодживота

Продавци 2 Пре десет година најбољи пријатељи Дантеа Хикса и Рандал Гравес били су трговци у малом шопинг центру у својим раним двадесетим годинама. Сада Данте и Рандал раде у свету брзе хране, где се суочавају са новим, шокантним сферама живота као што је брак, напуштање Њу Џерсија.... Улоге: Брајан О’Хелорен, Џеф Андерсон,Кевин Смит, Џејсон Мјус, Розарио Досон,Бен Афлек,Џејсон Ли Режија:Кевин Смит (Пинк,01.00)

Розарио Досон 07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.30 04.00 05.30 06.00

Добројутро Маланевеста Брачнисудија Првинационалнидневник Слажиакосмеш Тачноуподне-живо ПрвикуварСрбије Националнидневник Симар СеверЈуг Националнидневник Маланевеста ПрвикуварСрбије Мојавеликасвадба Свезаљубав СеверЈуг Немогућамисија Филм:Продавци2 Филм:Легенда Филм(р) Госпођица МојесрцекуцазаЛолу

Александра Балмазовић

Сивикамион црвенебоје Ово је прича о једном обичном момку који упознаје мало необичнију девојку у веома необично и лудо ратно време; прича о последњем дану мира 1991. године у бившој Југославији; прича у којој љубав чини чуда и у којој боје не значе ништа.У њој два сасвим различита лика налазе начина да преброде све међусобне разлике... Улоге: Срђан–Жика Тодоровић, Александра Балмазовић, Богдан Диклић, Борис Миливојевић,Милорад Мандић,Драган Бјелогрлић Режија:СрђанКољевић (Хепи,20.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.45 12.00 12.30 12.50 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњипрограм МалимедаЧарли Мегаминималс Повратакмалогтигра Залившкољки Телешоп Винкс Бакуган Моћначигра Телешоп Хепиквизић Диноратник МалимајсторГоа БеверлиХилс Земљакоња Диноратник Телешоп Вести Лепиимртви,док.серија Гламур Голиживот Телемастер ЦрниГруја Заклетинаћутање,док.серија Насловнастрана –квиз Сивикамионцрвенебоје, филм Лепиимртви,док.серија Лудакућа Гламур Ултимо2,2.део,филм Сивикамионцрвенебоје,филм Лепиимртви,док.серија Насловнастрана –квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

27

27

УсПОн И ПАД срПсКИХ ЛИБерАЛА И „еКОнОМсКе ПОЛИТИКе”

Пише: Мијат Лакићевић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 најгора мама на свету 11.20 екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 најбољи амерички кувар 20.55 нова нада посластичара 21.50 соул фуд породица 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 најбољи амерички кувар

СинтијаДејл

П. Т. Барнум 08.00 Ловци на нацисте 09.00 експерименти на сопственој кожи 10.00 Поздрав 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 14.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 експерименти на сопственој кожи 17.00 Путовања и открића 18.00 викторијанска апотека 19.00 Тајне Партенона 20.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 21.00 наполеон 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Путовања и открића 00.00 египат 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу Ана Карењина Пољубац Купи ми елиота Долазим са кишом Истинита лаж Девојка у возу еротски филм еротски филм

Истинита лаж Пуштена после 12 година из азила, млада жена је поново са својом породицом и пријатељима, али убрзо почиње да схвата страшну истину. Чудне и језиви догађаји, који су довели до њеног хватања, можда нису имагинарни, после свега... Улоге: ЏејмиКинг,Лидија Леонард,ЏејсонДир режија: ЕрикСтајлс (Синеманија,20.00)

Дводелни биографски филм о животу великог америчког забављача, П. Т. Барнума (1810-1891). Још као двадесетогодишњак, Финеас Тејлор Барнум основао је сопствене дневне новине. Године 1934. оженио је девојку Черити, а ускоро је откупио посао од пропалог власника музеја... Улоге: Бо Бриџис, Џордан Бриџис, Синтија Дејл, НаталиРадфорд (ХРТ1,01.20) Добро јутро, Хрватска Поглед на Земљу, док. серија на јапанском столу Азијски сакрални споменици Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Хрватска хроника БиХ Тренутак спознаје Позитивно Тата мата, док. серија Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник спорт Док. филм спектар Паралеле Пола сата културе Дневник 3 Циклус Култни првенци: слакер, филм 01.20 П. Т. Барнум, филм 02.50 Др Оз 2, ток шоу 03.35 8. спрат, ток-шоу

07.00 10.25 11.01 11.21 12.00 12.40 13.30 14.30 14.55 15.35 16.05 16.58 18.20 19.10 19.30 19.59 20.13 21.05 21.45 22.15 22.50 23.35

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00

23.20 00.10

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора репризни програм П.Т. Барнум, филм Школски сат регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Глобално село еџмонт Дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса слатко лудило 2 Формула 1 - године смрти, док. филм Фудбал: европска лига: Тотенхем - Лацио, 1. полувреме Фудбал: европска лига: Тотенхем - Лацио, 2. полувреме Фудбал: европска лига, емисија Мућке Битанге и принцезе

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Погрешан човек Момци с Медисона Кроз очи убице смрт у породици Момци с Медисона Мирис жене Апостол Момци с Медисона Музика у крви Момци с Медисона Крсташ Трострука игра

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10

риба звана ванда Кадилак мен Млади револвераши 2. септембар Осумњичени сенке и магла Пурпурна ружа Каира Мрачна половина еротски филм еротски филм

13.30 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.50

ЛидијаЛеонард

06.00 08.05 12.35 14.20 15.25 16.55 18.30 20.05 21.35 22.30 00.20 02.05 03.55 05.30

Челична борба Хари Потер и реликвије смрти Џастин Бибер вини Пу Пивијева велика авантура Принцеза Има ли тамо кога? Линија хоризонта Држављанин сАД спартак. Освета соломон Кејн Зелена зона Маринац 2 Холивуд на снимању

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк све по закону вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: вампирска нација вокер, тексашки ренџер

07.45 08.50 11.10 11.35 12.40 13.40 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.45 00.00 01.40 02.40

Галилео Мекгувер ексклузив таблоид Крв није вода ружа ветрова сулејман величанствени Мекгувер рТЛ 5 до 5 Галилео ексклузив таблоид рТЛ Данас Крв није вода сулејман величанствени ружа ветрова ЦсИ рТЛ вести Менталист Астро шоу Закон и ред

серИЈА

ЦсИ ник разговара са шерифом, који не може да верује да се у његовом градићу догодило чак четвероструко убиство. У кући Мекбрајдових су три локве крви па ник верује да је најмлађа девојчица још увек жива... Улоге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сзманда,ЏорјаФокс,Марџ Хелгенбергер (РТЛ,22.00)

Rat za svaki litar vode Piranskog zaliva dio politi~ku situaciju. Po~etkom devedesetih O@EMENCINGER:Pojambuxetskogdeficiekonomska pitawa uop{te vi{e nisu bila va`na, taJugoslavijauop{tanijepoznavala,jerjerazve}nacionalizmi.Markovi}tonijerazumeo,ve}je likaizme|uprihodairashodabuxetapopuwa~aknapraviojugoslovenskupartiju,kadjebiloprevana{tampawemnovca.Uzto,monetarnapolitika kasno. nijeradilaono{totreba-dabrinesamookoli~iGlavnisporizme|uSlovenijeiMarkovi}ajebio ninovcaaneiwegovojraspodeli.Centralnabanka fiksinikursodsedamdinarazajednumarku.Upojevodilara~unaiotomekokolikonovcadobijai davalanamenskekrediteizprimarneemisije: za brodogradwu, jasno, pare idu Hrvatskoj, poqoprivredu Vojvodini, izvoz Sloveniji. No, krajem osamdesetih poku{anajecentralizacijafiskalnepolitike,odnosnodaseidoprinosiskupqajuna federalnomnivou.Slovenijajebilaprotiv, jer su ti nameti po pravilu progresivni,dakleakoimateve}idohodakpla}ateive}ustopuporeza. Ujunu1990.slovena~kavladajedonela odluku da vi{e ne upla}ujemo novac u fonduzanerazvijene.Svisubiliodu{evqeni,jerjenapokondo{lavlastkojane}edadajepareaposleseustanovilodani ostale republike nisu upla}ivale ono {to je trebalo. [to je jo{ zanimqivije, posle te odluke, dobio sam mnogo `albi, ali sve od slovena~kih preduze}a koja su taj fond koristila za prodaju svoje robe, AnteMarkovi}biovrlolo{politi~ar ~etkujemo`datobilouredu,alijeinflacijau~irecimo,naKosovu. niladave}nakonmesecdanabudesasvimpogre{an. Kao jedan od vidova separatizma Slovenije je uziTojejedanodrazlogazbog~egaseSlovenijaosamomano i to {to dugo nije htela da gradi auto-put stalila, jer od samog po~etka odbacila ideju fikprema Zagrebu, odnosno ostatku Jugoslavije. snogkursa.Naime,Slovenijajejo{doksmobiliu - InfrastukturnojeSlovenijajo{pre1990.bila Jugoslaviji,uvelaslobodnotr`i{tedeviza.Qudi dosta zatvorena. Imali smo zatvoren elektrosiiz Hrvatske i Bosne po~eli su da donose devize u stem, na granici sa Hrvatskom morali ste mewati Qubqanuinauliciumestosedamdobijaju10-12dilokomotivu, jer se kod nas koristio druga~iji sinarazamarku.Istosmouradiliizapreduze}a.Dastemnapajawa.Dalijetora|enoizseparatisti~ih kle,akoizvoznikdonesedevizeubanku,dobijaserazloga,neznam.Mo`dazasporugradwuauto-puta damdinara,aliisertifikat,kojumo`eprodatinepremaZagrebuposle1990.trebatra`itipoliti~ke komuvozniku.Sistem„{ticunga”kodnasjemnogo razloge,alibilisupresvegaekonomski.Zanasje ranije uvela „Qubqanska banka”. Na{a vlast je bilozna~ajnijedaprvoizgradimopravacAustrijaomogu}ila da onaj ko kupi serItalija, Ma|arska - Italija, tifikatmo`eubancimarkepo negokaHrvatskoj.GradwajebilamnogosporijanegouHrvat- I ranije su Slovencima bili zvani~nom kursu. Tako smo re{avalinepovoqneefektefikskojjersekodnasdugoinsistiSrbi bli`i nego Hrvati. snogkursa.Jer,imalismopuno ralo da se radi bez velikih Vi{e voli{ susedovog izvoznika,wimanijeodgovarao stranih kredita i sa doma}im suseda nego svog. fiksni kurs i hteli smo da ih firmama.Uzto,uSlovenijise Mi u Srbiji ne va`imo za{titimo. S druge strane, veomapo{tujeprivatnaimoviza ba{ najbistrije, Markovi}ev na~in privatizana,{tojestvaralovelikazakacije meni se svi|ao. On je tra{wewa,doktouHrvatskojnije ve} radi{ne, dok bi `io dokapitalizaciju i radnibio slu~aj. Uticali su na to i Slovenci hteli da budu ci bi postali vlasnici ako se ne ba{ dobri odnosi izme|u kao Srbi non{alantni odreknu pove}awa plata, reciSlovenijeiHrvatske.Iranije mo,alinisamuspeodaseizbosuSlovenciiSrbibilime|urimdaonbudeprimewenuSloveniji. sobno bli`i. Vi{e voli{ susedovog suseda, nego A da li ste tada jo{ mislili da je opstanak Jusvog.MiuSrbijineva`imozaba{najbistrijeve} goslavije mogu}? radi{ne,dokbiSlovencihtelidabudukaoSrbi, - Ve}je1990.bilojasnodaseJugoslavijene}eodrnon{alantni. Tih simpatija izme|u Slovenije i `ati.TosamMarkovi}uirekao.Janisambiozato Hrvatskenema.TosevidiiusporovimaokogranidaserazlazsaJugoslavijomtakoodigra,ajo{mawe, ce-kome}epripastikojilitarvodeuPiranskom zalivuilikojimetarzemqe.Sasvimbesmisleno. naravno,dado|edotragedijekojajezadesilaostale narode.Ono{tosesadnazivaratzaosamostaqewe, Sloveniji se prebacuje i da je bila protiv reforkrajem juna 1991, po~elo je kao carinski rat. Potmi Ante Markovi}a? predsednikVladeSlovenije,AndroOcvirk,kojije - Neta~no.Jasam,pogotovodoksambiouvladii do{aoposlemene,obe}aojenavodnoMarkovi}uda imaonekuformalnumo},podr`avaoreforme,mada }ecarinskeprihode,kaoidotad,slatiuBeograd. jebilostvariokokojihsesMarkovi}emnisamslaTojebilouskladusna{omtada{wimzalagawemza gao.Wemujenajve}eproblemestvaralaSrbija,pokonfederacijuiliasimetri~nufederaciju,{tou gotovoVojvodinaiwenpremijere,ekonomistaroekonomskomsmisluodgovaracarinskojuniji.Zato domizCrneGore,RadomanBo`ovi}. se zalagao i ministar finansija Marko Krawec, Markovi} je bio lo{ politi~ar - {to ne treba alionijasmoumaju’91.daliostavkeana{avlada uzeti kao jako negativno, jer i sebe smatram vrlo po~eladazadr`avanovacodcarina.Atonisubila slabimpoliti~arem-alijeverovaoureforme.Cemalasredstva. niosamwegovuenergiju,samojeonpogre{noprosu-

J

ЛоренсФишбурн

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Мајстори за оружје Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

08.30 11.30 12.30 13.00 13.45 16.45 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Билијар Билијар Аутомобилизам Бициклизам Билијар Бициклизам Билијар Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Билијар

Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИсПреД вреМенА” поклонили су Фондацији нУнс-а за помоћ новинарима (ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Свеувезисанекретнинама једошлонаред. Требалобитиме дасе позабавите тиме. Финасијски проблеми се решавају из дана у дан. Краћа путовања вам доносе задовољство.

BIK 20.4-20.5.

Пословна ситуација вам пружа могућности експанзије, па немојте штедетисебенитруда,нирада,да бисте што боље и више постигли. Јер гвожђесекуједокјевруће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. septembar 2012.

Љубавниодноссебазиранадобројкомуникацијиисарадњи. Мало ви,малопартнер,исвећебитиОК. Краћапутовањасупријатнаи корисна,пожељнаиупутна.

Месецјеиданасуводеномзнаку Шкорпије, што упућује на страсти. Нисте склони компромисима, хоћете оно што јако желите и то је то. Биће каковикажете!

Узмалуподршкувеликихпријатеља и љубав драге особе, можете бити задовољни ситуацијом и друштвом.Окруженистелепимстваримаи лепоматмосфером.

Изузетно сте напети ових дана, изложенивеликомстресу,пабисте требалидапоставитеграницеине претерујете ни у чему. Сагледајте својелимитеимањерадите.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Неко вас веома симпатише и готови, везано за каријеру, па имате могућности да пробијете лед и остварите своје жеље и циљеве. Ипак,будитетактични.

Мали круг осредњих дешавања вас уопште не занима. Потребно вамјепунопростора,везаипознанстава,дабисте седоброосећалии функционисаликакотреба.

Четвртак је дан за дипломатију, Јупитеровдан,пасепокажитеу том светлу.Уметевитоиможете.Нећетепопустититуђимутицајима. Контролишитемислииречи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Наличномпланустеисмирении немирни,памакакотозвучало контрадикторно, ускладите све своје потребе.Ибитиинебити, одговор јесад!

Будите пажљиви у саобраћају. Пуно комуницирате, имате доста планова и неких нових сусрета, па немојтескренутисаосновногпутаи намере.Нервоза?

Склонистетрошењуновца,ипре негоштопристигне,пабибило добро да обуздате своје шопингхоличарске апетите. Немојте пуно да бринетеокопосла,свејетоОК.

TRI^-TRA^

Беланце ивоће V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zreњanin

15

S. Mitrovica 13 Ruma

14

Panчevo

15

Vrшac

12

Srbija Beograd

14

Kragujevac

13

K. Mitrovica 17 Niш

16

Супермодел Наоми Кембел била је на строгој дијети пре него што се појавила у жирију ријалити шоуа „Лице”, укојемсебиранајлепши модел. Какобиштобољеизгледаланамалимекранима,Наоми је неколико недеља јела само беланца ивоће. -Јакосамсездравохранила,морамдапризнам даније увекбилотако,ализбогријалитија укојемсамчланжирија одлучила сам да припазим наисхранујержелимлепода изгледам пред камерама које додају килограме - признала јеНаоми.Онаједодала једа саветима жели да помогне младим моделима да изграде успешнукаријеру.

Evropa

С кишом

НОВИСАД: Јакозахлађењесакишом.Послеподнепрестанак падавинаиделимичноразведравање.Ветарпојачансеверозападни.Притисакупорасту.Минималнатемпература12,амаксимална свега15степени. ВОЈВОДИНА: Јакозахлађењесакишомипојачанимсеверозападним ветром. После подне престанак кише и делимично разведравање, најпре на северозападу Војводине. Притисак у порасту. Температураод10до16степени. СРБИЈА: Јако захлађење са кишом и појачаним северозападнимветром.ПослеподненасеверозападуСрбијепрестанаккишеи делимичноразведравање.Притисакупорасту.Минималнатемпература10,амаксимална18степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикендвеомахладнајутраипретежносунчановреметокомданаузпостепен порастдневнетемпературе.Измеђусуботеинедељепролазнонаоблачењенасеверуимогућаврлореткапојавакраткотрајнекише. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Осетни пад дневне температуре ваздуха може имати неповољан утицај насвехроничнооболеле,анарочитонакардиоицеребро-васкуларне болеснике и реуматичаре. Главобоља, раздражљивост и боловиумишићимамогућесуметеоропатскереакције.

Madrid

30

Rim

25

London

19

Cirih

16

Berlin

17

Beч

18

Varшava

16

Kijev

23

Moskva

20

Oslo

14

St. Peterburg 14 Atina

30

Pariz

19

Minhen

17

Budimpeшta

16

Stokholm

15

VIC DANA КакоЛалапости? -Пржисланинунауљу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

188 (-15)

Slankamen

218 (33)

Jaшa Tomiћ

Apatin

267 (-9)

Zemun

257 (25)

Bogojevo

248 (-1)

Panчevo

274 (24)

Smederevo

454 (16)

Baч. Palanka 248 (18) Novi Sad

212 (34)

Tendencija opadaqa, stagnacije i porasta

TISA N. Kneжevac

162 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija porasta

Titel

198 (31)

NERA

Hetin

80 (8)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 118 (42) Beograd

Kusiћ

200 (25)

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 20.septembar 2012.