Dnevnik 20.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 20. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23563 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

GE NE RAL NI DI REK TOR „SR BI JA GA SA” DU [AN BA JA TO VI]

Cena gasa miruje do kraja godine

str. 4

NASLOVI

Politika

U OP [TOJ BOL N I CI U ZRE WA N I N U OTVO RE N A JE DI N I CA ZA P A L I JA TI V N O ZBRI WA VA WE

Vu~i} se izvinio „Dnevniku”

2 Pajti} za predsednika Demokratske stranke

Ekonomija

Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} da nas se jav no iz vinio ured ni {tvu, no vi na ri ma i svim za po sle ni ma u no vo sad skom „Dnev ni ku” zbog „gru be i glu pe gre {ke” ko ju je na ~i nio ne na mer no ni po da {ta va ju }i ovaj list. „Oprav da wa za ta kvu iz ja vu ne ma, te Vas jo{ jed nom mo lim da pri hva ti te mo je iz vi we we kao iz raz iskre nog ka ja wa zbog re ~i ko je sam o Va {em li stu jav no iz go vo rio”, is ta kao je

5 Ubrzana ukwi`ba nelegalne gradwe po ceni od 100 evra

Dru{tvo 6 @ene u Srbiji nose teret profesionalnog i privatnog `ivota

Novi Sad 9 Lekari upozoravaju da je do{lo vreme respiratornih infekcija

Vojvodina 11 Kikin|ani grade fabriku vode

I N T E R V J U : @I VO RAD SMI QA NI], FUNK CI O NER SO CI JA LI STI^ KE PAR TI JE SR BI JE

Crna 13 U Be~eju kombajn nai{ao na le{ mu{karca

Zahla|ewe s ki{om Najvi{a temperatura 16 ° S

Vu ~i} u pi smu glav nom i od go vor nom ured ni ku li sta „Dnev nik” Alek san dru \i vuq skom. U iz ja vi o spor nim pri va ti za ci ja ma u me di ji ma Vu ~i} je ju ~e iro ni~ no pi tao ko je imao in te res za ku po vi nu „tog ~u ve nog vi so ko ti ra `nog no vo sad skog ’Dnev ni ka’”. Re dak ci ja li sta „Dnev nik” uka za la je da Vu ~i} svo jim iz ja va ma ni po da {ta va taj list i vr {i po li ti~ ki pri ti sak na we ga.

Kvalitetniji `ivot najte`ih bolesnika

str. 6

IN TER VENT NI UQE I [E ]ER PO LA KO STI @U U RAD WE

Ako ne bude na{eg zejtina, bi}e uvoznog str. 4

Pred poslanicima zavr{ni ra~un buyeta za 2011. godinu

str. 3

U sto odeqewa gotovo 30.000 studenata

n BE^EJKA MILENA [VOWA n PARTIZAN SPREMAN ZA AZERBEJyANCE NOVI SPORTSKI BISER

str. 3

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA VOJ VO DI NE

NA JA VA RI GO RO ZNE KON TRO LE PO VE ]A LA IN TE RE SO VA WE ZA AKRE DI TA CI JU IS TU RE NIH JEDINICA FAKULTETA

SPORT

Politi~ko silovawe lokalnih samouprava

OVO GO DI [WA SU [A UZI MA DA NAK U VOJ VO DI NI

str. 6

str. 14 – 18

n BOJAN NASTI] MIQENIK n AKTUELNI OLIMPIJCI U BELOM DVORU VO[INIH NAVIJA^A

Pe{~are pod video nadzorom

str. 21

POLiTikA

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

FUNK CI O NER DE MO KRA TA OLI VER DU LI] PRED LA @E

Paj ti} sa zreo da bu de pred sed nik DS

poSlaNi^ke Teme

„Ne za pam }e na se ~a” Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je na sta vi li su ju ~e de ba tu o pa ke tu fi nan sij skih za ko na ko ji }e ka ko je na ja vio mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} do ve sti do “ ne za pam }e ne se ~e tak si i uki da wa pa ra fi skal nih na me ta i ras te re ti ti gra |a ne i pri vre du za ukup no 10 mi li jar di di na ra”. Din ki} je is ta kao da Sr bi ja ima ogro man broj pa ra fi skal nih na me ta – ukup no 382, pod se }a ju }i da }e na kon {to stu pe na sna gu no va re {e wa, bi ti

uki nu to 138 na kna da, od ~e ga je 12 lo kal nih. On je pre ci zi rao da }e pred u zet ni ci bi ti ras te re }e ni za oko ~e ti ri mi li jar de di na ra, po osno vu sma we wa i uki da wa od re |e nih fir ma ri na i tak si za sred wa i ve li ka pred u ze }a i uki da wem lo kal nih ko mu nal nih tak si. Mla |an Din ki} je sa skup {tin ske go vor ni ce za pi tao za {to to ni ko ni je ura dio pre ove vla de, do da ju }i da “ ni ko ni je ura dio ova kvu se ~u tak si otkad on pam ti”.

Funk ci o ner De mo krat ske stran ke Oli ver Du li} oce nio je ju ~e da je pot pred sed nik te stran ke i pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} sa zreo da bu de pred sed nik DS. Du li} je za te le vi zju Voj vo di ne re kao da bi vo leo da se Paj ti} kan di du je do dav {i da je na we mu da to i od lu ~i. „Za dva kan di da ta ko ji da nas fi gu ri ra ju (Bo ris Ta di} i Dra gan \i las) imam ogrom no po {to va we i ve li ko pri ja teq stvo, ali mo `da }e bi ti jo{ ne ko od kan di da ta”, re kao je on. Du li} je na veo i da bi

Du li}: Din ki} u hi ste ri ji u me di ji ma Ras pra vu o za ko ni ma obe le ì la je po le mi ka iz me |u mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a i eks mi ni stra eko lo gi je i funk ci o- ne ra DS Oli ve ra Du li }a. Biv {i mi ni star od ba cio je Din ki }e ve op tu `be o ne na men skom tro {e wu nov ca iz Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne, na vo de }i da li der URS u~e stvu je u we go voj kri mi na li za ci ji bez ika kvih ar gu me na ta sa ci qem da “ cen tra li zu je sve jav ne fi nan si je i uzme ih u svo je ru ke”. - Sa da je ja sno oda kle po ti ~e ova uà sna kam pa wa ko ja se pro tiv me ne vo di pro te klih da na -

pod vla ~i Du li}. On je za skup {tin skom go vor ni com ka zao da Din ki} u op {toj hi ste ri ji u me di ji ma, u ko joj se na sto ji da se svi biv {i qu di iz pret hod ne vla sti pred sta ve kao kri mi nal ci, po ku {a va da pri ka `e da je sav po tro {en no vac iz Fon da oti {ao u „ne ~i je xe po ve i po li ti~ ke stran ke”, a da u stva ri ne ma pra vi uvid u stvar no sta we. Du li} tvr di da je 97 od sto sred sta va Fon da po tro {e no na men ski a da, “ ako je bi lo zlo u po tre ba ne ka se do ka `e, ali ne moj te da eti ke ti ra te ne ko ga u me di ji ma”.

Din ki}: Odo {e pa re na DS Sa dru ge stra ne, Mla |an Din ki} tvr di da je vi {e od 80 od sto sred stva iz Fon da po tro {e no za pred iz bor ne kam pa we DS. Vla da pred lo ì la uki da we Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne zbog ne na men skog tro {e wa sred sta va ka ko se u bu du} no sti ne bi de si lo da se ne ko po na {a neo d go vor no kao {to se Du li} po na {ao. Pre ma we go vim re ~i ma, Fond osno van kra jem 2006. i da je u po sled we vre me je ra dio mi mo evrop skih nor mi, jer je slu ìo za po li ti~ ke svr he i pro mo ci ju, a ne za za {ti tu ì vot ne sre di ne. - [e sto hi qa da evra je pla }e no za pla ka te i bil bor de ak ci je “ O~i sti mo Sr bi ju”, ista su ma sa mo jed nom dnev nom li stu za ogla {a va wena veo je Din ki}, do da ju }i da je to „ne nor ma lan iz nos”. Din ki} je ob ja snio i da su ve li ka sred stva iz Fon da tro {e na na me dij sku kam pa wu kao i za po tre be odr à va wa ko la i kli ma ure |a ja u Mi ni star stvu

ì vot ne sre di ne na ~i jem je ~e lu bio Du li} i upi tao biv {eg mi ni stra ì vot ne sre di ne za {to je 1,1 mi li jar da di na ra iz Fon da utro {e na na uvoz 140 to na po lov nih aku mu la to ra i 13 to na sta rih gu ma. Ta sred stva, ka ko je na veo Din ki}, da ta su kao sub ven ci ja oni ma ko ji uve zu tu vr stu ot pa da ka ko bi ga zbri nu li na svo jim pri vat nim pla ce vi ma uglav nom u Voj vo di ni, a pre sve ga u Su bo ti ci, gde Du li} ì vi. - Ni je dan ki lo gram uve ze nog ot pa da iz ino stran stva ni je sub ven ci o ni san iz sred sta va Fon da, to je pro tiv za ko ni to i mi to ni smo ra di li- tvr di sa dru ge stra ne Du li}. On je no vi na ri ma iz ja vio da je ta~ no da je 1,1 mi li jar da di na ra utro {e na na re ci kla ù sta rih aku mu la to ra i gu ma, ali pri ku pqe nih u Sr bi ji, op tu ìv {i Din ki }a da iz no si ne ta~ ne po dat ke i “da ni jed na od po me nu tih de po ni ja ni je u Su bo ti ci”.

Ka ko je to mo gu }e Po sla nik SNS Ma ri jan Ri sti ~e vi} re kao je ju ~e da bi “ vo leo da se upo re di imo vi na, po seb no funk ci on e ra biv {eg re `i ma, sa wi ho vim pri ho di ma”. On je sa go vor ni ce po ka zao fo to ga fi je de se tak luk su znih sta no va i ku }a za ko je tvr di da pri pa da ju jed nom vi so kom funk ci o ne ru DS-a. Lo ka ci je su uglav nom u Voj vo di ni. - Da vi di mo ka ko je mo gu }e da ne ko ko je po stao pred sed nik op {ti ne kao stu dent tre }e go di ne fa kul te ta, ko ji je ta da `i veo sa po ro di com u sta nu od 45 kva dra ta i mo gao do sa da da za ra di 100 hi qa da evra, do |e do sta na u cen tru In |i je od 250 kva dra ta. Ka ko je

vo leo ka da bi se jo{ ne ko iz Voj vo di ne kan di do vao za pred sed ni ka DS oce niv {i da „bi to une lo neo p hod nu di na mi ku, a mi slim i da bi to mo `da bi lo re {e we svih ovih pro ble ma ko ji ~e ka ju DS”. Upi tan da li mi sli na Paj ti }a, Du li} je od go vo rio po tvrd no pre ci zi ra ju }i da mi sli da je Paj ti} - „sa zreo da bu de do bar pred sed nik DS”, do dav {i da o toj kan di da tu ri Paj ti} tre ba sam da od lu ~i. „Na rav no mi slim da bi i Ta di} bio iz u ze tan i \ji las, ali mi slim da je iz -

laz iz si tu a ci je u ko joj se DS na la zi su o ~a va mo se sa te {kom kam pa wom od ko je }e stran ka ima ti ogrom ne {te te mi slim da bi kan di do va we Paj ti }a bio naj bo qi mo gu }i iz laz „, re kao je on. Du li} je na veo i da, uko li ko se Paj ti} ne kan di du je, }e se opre de li li ti za jed nog od kan di da ta za pred sed ni ka na gla siv {i da se on li~ no ne }e kan di do va ti ni za jed nu stra na~ ku funk ci ju i da }e se po sve ti ti svo joj stru ci i po ro di ci.

RE BA LANS – TRE ]I DAN

Mi }u no vi}: Od Din ki }a se ne mo `e do }i do re ~i Skup {ti na Sr bi je ni ju ~e ni je raz ma tra la pred log bu xe ta za ovu go di nu, po {to je ras pra va o pa ke tu fi na sij skih za ko na tra ja la pret hod na dva da na. Do go vor {e fo va po sla ni~ kih gru pa je da se sa re ba lan som star tu je da nas. Opo zi ci ja je kri ti ko va la re sor nog mi ni stra Mla |a na Din ki }a da je pre vi {e vre me na pro veo za go vor ni com i da od we ga ni su mo gli do }o do re ~i. [ef po sla ni~ kog klu ba DS Dra go qub Mi }u no vi} iz ra ~u nao je da je Din ki} “ go vo rio vi {e ne go svih 250 po sla ni ka”. - Ovo ne li ~i na obra }a we par la men tu, ne go na pre da va we- kon sta to vao je Mi }u no vi}. Re ba lan som su pred vi |e ni pri ho di od 829,6 mi li jar di di na ra, ras ho di od 1.033,2 mi li jar de i de fi cit od 203,6 mi li jar di di na ra, ili 6,2 od sto BDP. Od pred vi |e nih 829,6 mi li jar di di na ra pri ho da re ba lan som bu xe ta, po re ski pri ho di iz no se 700,6 mi li jar di di na ra ili 84,5 od sto, dok ne po re ski pri ho di i pri ma wa iz no se 127,35 mi li jar di ili 15,4 od sto ukup nih pri ma wa bu xe ta. Osta tak ob u hva ta ju do na ci je u vred no sti 1,6 mi li jar di di na ra, {to ~i ni 0,2 od sto ukup nih pri ho da. Biv {i pre mi jer Sr bi je, sa da po sla nik DS Mir ko Cvet ko vi} re kao je ju ~e no vi na ri ma da }e pred lo `e ni re be lans bu xe ta u na red nom pe ri o du iza zva ti ve li ku in fla ci ju jer pred vi |a znat no po ve }a we ras ho da. Re ba lans ne pred sta vqa ni ka kav za o kret ve} ide u sa svim po gre {nom prav cu, a po ve }a we PDV, sma tra Cvet ko vi}, sma wi }e ku pov nu mo} i pla te. - Re ba lans bu xe ta pred vi |a da se ras ho di zna ~aj no po ve }a ju ~ak

po me nu ti funk ci o ner DS mo gao da do |e do ku }e na Ta tar skom br du od 500 ki va dra ta, ko ju je pre veo na bra ta, ka ko je mo gu }e da taj funk ci o ner ima stan u Be ~u. Ako smo Xa ji }a ju ri li zbog jed ne ku }e, on da se pi tam ka ko zbog ovo li ko ne kret ni na ne }e mo da ju ri mo jed nog funk ci o ne ra DS, ako ima stan u Be ~u i ku }u za uja ka, ili te ~u u Pu tin ci ma sa ba ze nom za tvo re nog ti pa, gde se vo da gre je ce le go di ne. Na da qe ima u~e {}a u vi na ri ji, a ovo je re sto ran ko ji je pre veo na su pru gu u “Autlet cen tru”, “do ku men to vao” je fo to si ma svo je tvrd we Ri sti ~e vi}. S. St.

na me se~ nom ni vou, po sle di ca to ga je po ve }a we de fi ci ta {to }e do ve sti do po ra sta jav nog du ga- upo zo rio je Cvet ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, na ja ve o ne -

- To je je di ni mo gu }i na ~in da mi sa da kon so li du je mo jav ne fi nan si je i stvo ri mo pret po stav ke za odr `i vi rast. Po sled wih {est go di na ni na ko ji na -

Sr bi ju ne vo di no vi Da ~i}, Ni ko li} ili Din ki}. To su po li ti ~a ri ko ji su u pro {lo sti gre {i li (^e do mir Jo va no vi}) koj sre} noj bu du} no sti u na red noj go di ni za pra vo }e pred sta vqa ti pad `i vot nog stan dard. Cvet ko vi} sma tra da je ide ja da se uki nu pa ra fi skal ni na me ti do bra i da }e pri vre da od to ga ima ti ko ri sti, ali da je pi ta we da li iza to ga sto ji ne ka stvar na su {ti na {to }e se tek vi de ti u na red nom pe ri o du. [ef po sla ni~ kog klu ba URS Vla di mir Ili} pro ce wu je da je “ to {to sa da po ku {a va da ura di Vla da i mi ni star stvo fi nan si ja za pra vo spas Sr bi je od du `ni~ kog rop stva i od fi nan sij skog ko lap sa“.

~in ne upra vqa mo jav nim fi nan si ja ma {to ne zna ~i da be ì mo od od go vor no sti, jer smo bi li deo vla de. Ali ov de je te ma sta we jav nih fi nan si ja i od go vor nost. Jav nim fi nan si ja ma ove ze mqe po sled wih {est go di na upra vqa DS i we na od go vor nost je naj ve }a. î ni mi se da je ja sno iz di sku si je i vla sti i opo zi ci je da ni ko ni je spre man do voq no da pre u zme to li ku od go vor nost da mo ti vi {e to li ko ener gi je i qu di. ê tred se tak za ko na za 45 da na, to mo è sa mo Mla |an Din ki}. Ve ruj te mi to je ne {to ~i me sam ja li~ no im -

pre si o ni ran. Mo `da re ba lans ni je naj bo qi mo gu }i, ali je do {ao upra vo u vre me kao spas u ovoj si tu a ci ji.Je di ni ~o vek ko ji u ovom tre nut ku mo è da spa si jav ne fi nan si je je ste Mla |an Din ki}- po ru ~io je Ili}. [ef po sla ni~ ke gru pe LDP ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma do voq no gla so va u skup {ti ni da se sru {i pred log re ba lan sa bu xe ta, jer iza we ga sto ji „par tij ska voj ska”. On je oce nio da je sve {to je obe le ì lo ras pra vu o re ba lan su bu xe ta iz raz ne mo }i i ne spo sob no sti qu di ko ji vo de ovu ze mqu. Pred l o ` e n e eko n om s ke me re, ne }e od go vo ri ti na kqu~ no pi ta we „{ta je uzrok eko nom ske pro pa sti Sr bi je”, a po we mu od go vor je : po gre {na po li ti ka. - Sr bi ju ne vo di no vi Da ~i}, Ni ko li}, ili Din ki}. To su po li ti ~a ri ko ji su u pro {lo sti gre {i li, od bi ja li da uva è na {e su ge sti je zbog ~e ga je sta we u ze mqi da nas to li ko lo {e- na veo je Jo va no vi}. Na pi ta we da li se pla {i da }e Sr bi ja ban kro ti ra ti, Jo va no vi} je od go vo rio da je ban krot re al na op ci ja u sva kom dru {tvu ko je vi {e tro {i ne go {to stva ra. - Ova vla da ju }a ko a li ci ja je, kao i ona pret hod na, u ko joj je bi la po lo vi na da na {we vla sti i bi la je sprem na da iz gla sa da je ze mqa plo ~a. Na rav no da }e vla da ju }a ko a li ci ja iz ja vqi va ti qu bav Mla |a nu Din ki }u i iz gla sa ti we gov re ba lans bu xe ta, a za dva me se ca op tu ì }e tog istog Din ki }a da je on od go vo ran za to {to je pro du bqe na eko nom ska kri za u ze mqi- pro ce nio je Jo va no vi}. S. Stan ko vi}

De mo kra te op tu ù ju Din ki }a De mo krat ska stran ka op tu ì la je ju ~e mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla |a na Din ki }a da se na pa di ma na mi ni stra u pret hod noj vla di Oli ve ra Du li }a pri dru ìo po li ti~ koj haj ci na tu stran ku. Po sao je nad le `nih or ga na, a ne mi ni sta ra i po li ti ~a ra, da spro vo de is tra gu i do no se pre su du, na vo di DS u sa op {te wu. DS tvr di da iza Din ki }e rih op tu `bi Du li }a ne sto je ni ka kvi ar gu men ti i do ka zi, ve} smi -

{qe ni po ku {a ji da se pa `wa jav no sti skre ne sa „enorm nog za du `i va wa” iz ko jeg }e Din ki} na sta vi ti da fi nan si ra „pro jek te po put ski ja li {ta na pla ni na ma ko je go di na ma ne ma ju sne ga”. U sa op {te wu se na vo di da je sme nom Din ki }a sa me sta por pred sed ni ka biv {e vla de po ku {a la da spre ~i fi nan si ra we ta kvi oh pro je ka ta. DS, ka ko se is ti ~e, po dr `a va rad pra vo sud nih or ga na, ko ji sve tre ba da is pi ta ju i

do ka `u, i ve ru je da }e se u tim po stup ci ma sa zna ti isti na i o Na ci o nal noj {te di o ni ci, Fon du za raz voj i ki par skom nov cu. DS pod se }a da je od for mi ra wa no ve vla de `r tva sva ko dnev nih na pa da, neo sno va nih op tu `bi i la `i ko je se pla si ra ju pro tiv we nih funk ci o ne ra, ali i pret wi od bor ni ci ma {i rom Sr bi je i pre u zi ma wa lo kal nih sa mo u pra va i pre kra ja wa iz bor ne vo qe gra |a na.

TVIT CRTICA Ti ho va we

Greb, greb

Na Tvi te ru se pra te sva po li ti~ ka de {a va wa, pa i to {ta se pri ~a i u skup {tin skoj sa li. LDP – ovac Dra go Ko va ~e vi} je za pi sao na laj ni: U ras pra vi oko bu xe ta, DSS za ni ma to sa mo da AP Voj vo di na do bi je {to ma we nov ca. O Ko so vu ni da bek nu jer sad va qa „bra ni ti” Voj vo di nu. Ako na pi {em”No vi Sad, glav ni grad Voj vo di ne” iz DSS-a me mo gu tu `i ti da ne po {tu jem Ustav. [ta je No vi Sad, ako ni je glav ni grad Voj vo di ne? , pi ta Ko va ~e vi}, uz na po me nu: [ta je sa ^an kom. Kao da ti hu je.

Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka Sr |an Ve zmar ot kri va na laj ni: - Naj vi {e na sve tu mr zim qu de na funk ci ja ma ko ji ni {ta ne ra de, a pu na im usta pri ~e...a on da kad za gre be{ ma lo po to me {ta ra de, na |e{ nu lu- za pa zio je Ve zmar.

Ko te ima, taj te ne ma Na “Tvi ter” adre su eks mi ni stra Oli ve ra Du li }a sti `u sva ka kve po ru ke: “Sr bi ja ide pe {ke i hra ni se u na rod nim ku hi wa ma, a mi ni stri se ga |a ju Ro lek si ma”

… “ o lek si, sta no vi, funk ci je, pla te, rod bi na na po zi ci ja ma, sve to ne va qa i ni je po {te no!” Sa dru ge stra ne Du li} im od go va ra: “Ne ma sta no va, ni sa to va, ni pla ta kod me ne... ima sa mo pr qa vih la `i oko me ne.”

Oce ni te To mu Gra |an stvo ak tiv no na dru {tve nim mre `a ma do bi lo je “po seb nu” {an su da iz ne se svoj sud. Na “Tvi ter” na lo gu To mi sla va Ni ko li }a, osva nu lo je pi ta we: - Ka ko oce wu je te rad pred sed ni ka u pro te klih 100 da na?, in te re su je pr vog ~o ve ka dr `a ve i we gov ka bi net.

[ta Ta di} re ~e

[lih te raj

So ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} uka zu je na “Tvi te ru”: Ta di} se se tio Bo dru ma na kon osam go di na. Da li }e sa tim ar gu men tom da po be di u DS-u. Po slov ni klub je pre ba ci vao i Zo ra nu \in |i }u, pod se }a Mi li }e vi}. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ta ko |e ana li zi ra sta we u DS: Bor ko Ste fa no vi} ka `e da je tre nut no u Sr bi ji na de lu po ku {aj kri mi na li za ci je DS. Zar Ta di} ne re ~e da bi pod \i la som DS bi la Ko za no stra, “u di le mi” je \u ka no vi}.

^la ni ca GO SPS Na ta {a De ja no vi} “ot kri la” je ju ~e tvi te ra {i ma: Tre nut no naj bo qe za ni ma we je - [LIH TER!!!

Na me {taq ke Di rek tor SPO Alek san dar Ju go vi} ana li zi ra “ evrop ske te ko vi ne “ Sr bi je. „Po sla ni ca Evrop skog par la men ta us tvr di la je da se u Sr bi ji na me {ta ju utak mi ce. To je je di ni seg ment u ko me li ~i mo na raz vi je ne dr `a ve EU. Si gu ran sam u to da 90 po sto funk ci o ne ra u srp skom fud ba lu ne zna ko li ko lop ta ima ven ti la, ali ka `u da su iz qu ba vi u spor tu “. S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

@I VO RAD SMI QA NI], FUNK CI O NER SO CI JA LI STI^ KE PAR TI JE SR BI JE

Po li ti~ ko si lo va we lo kal nih sa mo u pra va Funk ci o ner So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i pred sed nik op {ti ne Apa tin @ivorad Smiqani} oce nio je da upo do bqa va we lo kal nih vla sti u Voj vo di ni sa re pu bli~ kom ko a li ci jom ne prin ci pi jel no da pred sta vqa svo je vr sno „po li ti~ ko si lo va we”. On je u in ter vju za „Dnev nik” po ru ~io da sam ne ma na me ru da bi lo {ta me wa u ko a li ci o nom spo ra zu mu u we go voj op {ti ni, gde su do du {e u vla sti od star ta ukqu ~e ni i de mo kra te i na pred wa ci. - To {to se na zi va pre kom po no va wem vla sti me ni, na à lost, vi {e li ~i na po li ti~ ka si lo va wa. Jer, ka ko na zva ti to kad vas ne ko na te ra da ga zi te re~ ko ju ste pret hdo no da li kad ste ve} for mi ra li ne ku ko a li ci ju. To uosta lom vre |a i qud sko do sto jan stvo. A ni je ni prin ci pi jel no. Ja sam i na stra na~ kom Iz vr {nom od bo ru pi tao za {to on da ono {to va ì za sve gra do ve i op {ti ne u Sr bi ji, a to se na zi va pre kom po no va wem vla sti, ne va ì i za Be o grad. A iz gle da da to u Be o gra du ne va ì za to {to se tu ne ko dru gi pi ta a svi osta li mo ra ju da }u te - ka zao je Smi qa ni}, ko ji je i po kra jin ski po sla nik.  Kako to da su mnogi lokalni odbori SPS-a ipak postupi-

li po nalogu strana~ke centrale i {ta to onda govori o odnosu te centrale prema lokalnim samoupravama? - U po li ti ci ne tre ba da va `e ni ka kve za po ve sti. Ali, ne ki se mo `da za bo ra ve pa mi sle da mo gu da za po ve da ju. U stran ci mo `e da bu de do go vo ra, a ne na red bi, jer ~lan stvo u par ti ji je do bro voq na stvar, a ako ne ko ostva ru je do bre re zul ta te on da je i in te res par ti je da ta kve qu de ~u va ju a ne mal tre ti ra ju.

 Ali, ne misle svi tako. Socijalisti u Novom Sadu su javno priznali da su na promenu partnera u gradskoj vlasti pristali i zbog diktata partijske centrale? - To je ste bi la na red ba, ali tre ba ima ti hra bro sti i od lu ~i va ti svo jom gla vom. Ne znam {ta je tu bi lo po sre di. Ja ne za me ram mla |im ko le ga ma, ali ne bih do zvo lio da me ni bi lo ko na re |u je {ta da ra dim. Ja sam ve }i pe ti man dat pred sed nik op{pti ne i imam naj bo qe iz bor ne re zul ta te u svo joj stran ci. Za po sled wa dva man da ta u Apa ti nu je in ve sti ra no oko {est mi li jar di, iako je kri za, i mi slim da smo da nas in fra struk tur no me |u naj u re |e ni jim gra do vi ma u Sr bi ji. Me |u tim, na{ kqu~ ni pro blem na lo ka lu ni je sa mo ka ko pri vu }i in ve sti to re, na ma je pu no ve }i pro blem ka ko da do bi je mo sil ne do zvo le iz Vla de Sr bi je da se te in ve sti ci je re a li -

O Vu ~i }u, ape ti ti ma i lo vu na ve {ti ce  Mislite li da bi prekrajawa lokalnih vlasti u Vojvodini bilo da su socijalisti ukqu~eni u pokrajinsku vlast? - Ja sam po dr `ao Bojana Pajti}a kad se gla sa lo o iz bo ru pred sed ni ka Vla de APV, ali sam mu tad jav no re kao i da bi bi lo mno go pa met ni je da su so ci ja li sti osta lu u po kra jin skoj vla sti, jer to on da na bi mo gao bi ti ali bi za ru {e we ko a li ci ja po gra do vi ma i op {ti na ma u Voj vo di ni. Me ne tad ve ro vat no ni su raz u me li, ali se vr lo br zo po ka za lo ta~ nim to {to sam re kao.  Alibi? - Re kao sam ali bi, jer da nas vi {e ipak ni sam si gu ran da se lo kal ne ka o li ci je sa de mo kra ta ma ne bi ru {i le i da su so ci ja li sti u{li u po kra -

jin sku vlast, a s ob zi rom na ove ape ti ti te ne kih mla dih po li ti ~a ra. Vlast je opa sna, ona ume qu de da po ne se i on da oni iz gu be kom pas. A o~i gled no je da je vlast da nas skon cen tri sa na u ru ka ma Aleksandra Vu~i}a. Moj sa vet svim mla dim pol ti ~a ri ma je da mo ra ju bi ti sve sni da se ko lo sre }e okre }e, a po seb no u po li ti ci i iz is ku stva mo gu da ka `em da man dat od ~e ti ri go di ne pro le ti za tren oka. Za to za da tak po li ti ~a ra tre ba da bu de da pro na la ze re {e wa da se gra |a ni ma ove ze mqe omo gu }i da ima ju vi {e po sla i da bo qe `i ve, a ne pro gon ve {ti ca. Ali, to je iz gle da ne ko pra vi lo na na {oj po li ti~ koj sce ni da se oni ko ju do |u na vlast naj vi {e ba ve oni ma pret hod ni ma.

zu ju. I mi u op {ti ni Apa tin ve} dva me se ca ~e ka mo je dan pa pir ve zan za pro ce nu stu di je oprav da no sti pri vat no- jav nog part ner stva. Ni ko iz Vla de nam ne od go va ra na na{ zah tev, iako ima mo za in te re so va nih za jed nu ve li ku in ve sti ci ju. Na à lost, i ti me se po tvr |u je da je na{ kqu~ ni pro blem u lo {em i cen tra li zo va nom si ste mu. Svi pri ~a ju o de cen tra li za ci ji, ali ni {ta ne ra de u tom po gle du. Pa vaq da je lo gi~ no ako ne ka op {ti na pri vu ~e in ve sti ci je, da sve od lu ke u tom po gle du tre ba da se do no se na ni vou op {ti ne. Ali, kod nas to po dr za u me va tra è we do zvo la od ra znih mi ni star sta va {to tra je pre pre du go.  Mislite li da bi prekrajawe lokalnih vlasti, a posebno zbog toga {to su ti procesi pra}eni optu`bama o masovnim kupovinama odborni~kih mandata i ucenama, i va{u stranku moglo ko{tati na narednim izborima? - Ne ve ru jem da }e nas to ko {ta ti na iz bo ri ma. Ali, mi slim da ov de ne {to dru go ni je do bro. Ni je do bro da ima mo sva ko dnev ne iz ja ve i sa op {te wa pol ti ~a ra ko ji ma se naj vqu ju hap {e wa. Pa vaq da je to po sao port pa ro la po li ci je. E ta kva at mos fe ra iza zi va mu ~an uti sak kod gra |a na ko ji ma se ti me po ru ~u je da je sva ko ko se ba vi po li ti kom po ten ci jal ni lo pov. Ina ~e, u svim evrop skim ze mqa ma gra do na ~el ni ci se bi ra ju ne spo red no, ali kod nas to ne va ì iako su nam pu na usta Evro pe. U par ti ji i mo è te pro }i ako ni ste naj bo qi, ali na iz bo ri ma ne. Na rav no, pod uslo vom da na wih iza |e te sa svo jim ime nom i pre zi me nom. Jer, {to bi La la re kao, pro por ci o nal ni si stem je kao grup ni seks, tu mo è{ i za bu {a va ti a u pro se ku is pad ne{ do bar, ali ve }in ski si stem je „je dan na je dan” i tu ne ma za bu {a va wa, tu ili je si ili ni si. B. D. Sa vi}

~etvrtak20 . septembar2012.

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA VOJ VO DI NE

Pred po sla ni ci ma za vr {ni ra ~un buyeta za 2011. go di nu Po sla ni ci u Skup {ti ne Voj vo di ne tre ba lo bi da se na da na {woj sed ni ci iz ja sne o za vr {nom ra ~u nu bu xe ta za pro {lu go di nu ko ji je bio utvr |en na 61 mi li jar du i 823,4 mi li o na di na ra, u okvi ru kog je i iz ve {taj o iz vr {e wu bu xe ta. To je po pred lo gu dnev nog re da pr va od ukup no 12 ta ~a ka. Skup {tin ski Od bor za bu xet i fi nan si je ju ~e je usvo jio pred log ove od lu ke, a po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zoran Radoman i pred sed nik Od bo ra Martin Zloh oce ni li su da je pro {lo go di {wi bu xet bio do bro i ra ci o nal no pla ni ran, {to se, ka ko se na vo di u sa op {te wu, mo `e vi de ti i iz po da tka da je we go vo iz vr {e we bi lo na ni vou od oko 90 od sto. Pred po sla ni ci ma }e se na }i i iz ve {ta ji o ra du i fi nan sij skom po slo va wu za 2011. go di nu Fon da za raz voj Voj vo di ne i Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni (VIP Fond), ko je je pret hod no usvo jio skup {tin ski Od bor za pri vre du. U iz ve {ta ju se na vo di da je Fond za ra voj odo brio 269 kre di ta i da je u naj ve }oj me ri fi nan si rao pro iz vod wu u obla sti ra tar stva, sto ~ar stva i vo }ar stva. U iz ve {ta ju VIP Fon da se, iz me |u osta log, ka `e da je kon kre tan re zul tat wi ho vih ak tiv no sti re a li za ci ja 211 mi li o na evra kroz ko je je, ka ko se na vo di, za po sle no vi {e od pet hi qa da qu di.

U pred l o g u dnev n og re da Skup {ti n e je i iz ve {taj za 2011. Fon da za pru à we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma, ko ji je pod neo i svoj za vr {ni ra ~un na ko ji po sla ni ci da ju sa gla snost. Od bor za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i rad ra ni je je pri hva tio oba iz ve {ta ja. Skup {ti na }e od lu ~i va ti i o da va wu sa gla sno sti na ras po de lu do bi ti u 2011. JP „Vo de Voj vo di ne”, ko je je pod ne lo i svoj go di {wi iz ve {taj o ra du. Go di {wi iz ve {taj JP „Voj vo di na {u me” ta ko |e je pred lo èn za dnev n i red da n a {we Skup {ti ne, kao i iz ve {taj JP „Za vod za ur ba ni zam Voj vo di ne” ko ji je pret hod no usvo jio Od bor za ur ba ni zam, pro stor no pla ni ra we i za {ti tu ì vot ne sre di ne. Od bor za rav no prav nost po lo va pri hva tio je iz ve {taj o ra du Za vo da za rav no prav nost po lo va i upu tio ga Skup {ti ni Voj vo di ne na usva ja we. Me |u ta~ ka ma pred lo ga dnev nog re da su i iz ve {ta ji o ra du Pe da go {kog za vo da Voj vo di ne, kao i pred log od lu ke o de li mi~ n om pre n o s u osni va~ k og pra va nad Gim na zi jom „Jan Ko lar” sa do mom u~e ni ka u Ba~ kom Pe trov cu, ko ji su do bi li sa gla snost skup {tin skog Od bo ra za obra zo va we, na u ku, kul tu ru, omla di nu i sport. S. K.

NI KO LI] PRI MIO AKRE DI TI VNA PI SMA NO VOG NE MA^ KOG AM BA SA DO RA

Dra go ce na po dr {ka Ne ma~ ke Pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli} pri mio je ju ~e akre di tiv na pi sma no vog ne ma~ kog amb sa do ra u Sr bi ji Hajnca Vilhelma. Kon sta tu ju }i da su od no si dve dr `a ve sve o bu hvat ni, in ten ziv -

jem od vas da }e te pro mo vi sa ti no va ne ma~ ka ula ga wa u Sr bi ju”, is ta kao je Ni ko li}, do dav {i da je ciq re for mi ko je se spro vo de u Sr bi ji obez be |i va we bo qeg po slov nog am bi jen ta. ”Uve ren sam

ni i do bri, Ni ko li} je no vom ne ma~ kom am ba sa do ru po ru ~io da se Sr bi ja na la zi u ose tqi vom po li ti~ kom tre nut ku i da joj pred sto ji do no {e we va `nih od lu ka u ~e mu o~e ku je i po dr {ku Ber li na. „Po seb no bi bi la dra go ce na po dr {ka Ne ma~ ke u pro ce su re {a va wa pi ta wa Ko so va i po sti za -

da }e te vi u~i ni ti sve da se stvo re uslo vi za pro du bqi va we eko nom skog di ja lo ga i una pre |e we pri ja teq skih od no sa”, re kao je Ni ko li}. „Vi i no va vla da ju }a ko a li ci ja na i la zi }e te na raz u me va we ne ma~ ke stra ne i u Ber li nu. Ohra bru je mo vas da po ve de te di ja log i

Ba ja to vi}: Pri ti sak na od no se SNS i SPS Pot pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Du{an Bajatovi} iz ja vio je ju ~e da je ko rup ci ja rak ra na srp skog dru {tva i da ni ko ne tre ba da bu de za {ti }en, ali da bi is tra ge pri va ti za ci ja pred u ze }a tre ba lo da bu du po za ko nu i da ne pre ra stu u ob ra ~un sa po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma. Upi tan o me dij skim na vo di ma da su pod

is tra gom Bogoqub Kari}, Mla|an Dinki}, DS i SPS i da se pro ve ra va pri va ti za ci ja Mob te la, Na ci o nal ne {te di o ni ce, Ga le ni ke, Lu ke Be o grad i jo{ ne kih pred u ze }a, Ba ja to vi} je od go vo rio da je ko rup ci ja rak ra na srp skog dru {tva, ali da bi sve u toj obla sti u po gle du is tra ge mo ra lo da se oba vi po za ko nu. Ba ja to vi} je za TV Pink

re kao da is tra `ni or ga ni is pi tu ju i pri va ti za ci ju Azo ta re Pan ~e vo, kao i no vog po slo va wa i da dr `av ni re vi zor i u „Sr bi ja ga su”, ~i ji je on di rek tor, pre gle da fi nan sij ski iz ve {taj za 2011. go di nu. Ba ja to vi} sma tra da je ne ka da neo p ho dan i me dij ski pri ti sak u bor bi pro tiv kla no va i lo bi ja, ali da on ne bi smeo da pre ra ste u ob ra ~un sa

po li ti~ kim pro tiv ni ci ma i da u tom po gle du ne bi tre ba lo da bu de zlo u po tre ba. „Ovo je ve li ki pri ti sak pre sve ga na od no se iz me |u SNS i SPS”, pro ko men ta ri sao je Ba ja to vi} i do dao da SNS do sa da ni je bi la na vla sti, ali da to ne zna ~i da ni u we nim re do vi ma ne ma qu di ko ji se ni su ogre {i li o za kon.

REKLI SU

Ta di}: DS ne }e po sta ti po slov ni klub

Mr ko wi}: U kon tak tu sam s Mi rom i Mar kom

Li der De mo krat ske stran ke Boris Tadi} iz ja vio je da ne }e do pu sti ti da ta stran ka po sta ne po slov ni klub i da ne }e do zvo li ti da rad za se be obez be |u je na pre do va we, a ne rad za or ga ni za ci ju i za op {tu stvar. „A upra vo se to do ga |a sa Dra ga nom \i la som i be o grad skim od bo rom”, re kao je Ta di} za „Po li ti ku”. „ Sa mo smo Dra go qub Mi }u no vi}, Mar ko \u ri {i} i ja bi li za to da ode mo u opo zi ci ju. Ve }i na Pred sed ni {tva je ul ti ma tiv no tra `i la da ja vo dim pre go vo re o vla di i da bu dem pre mi jer”, re kao je Ta di}. Pred sed nik DS je is ta kao da su ba{ oni ko ji su in si sti ra li da vo di pre go vo re o vla di, iz ne li zah tev da se na kon to ga po vu ~e. „Pi tao sam se za {to i vi deo sam da po sto je no va sa ve zni {tva unu tar stran ke sa qu di ma ko ji su go di na ma na klu pi za re zer vne igra ~e zbog ve za sa afe ra ma iz pro {lo sti, na pri mer slu ~a jem ’Bo drum’ i sa cen tri ma krup nog ka pi ta la.

Mi ni star sa o bra }a ja Milutin Mrkowi} iz ja vio je ju ~e da ne mi sli da vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} ra di pro tiv SPS-a, ali da ima „opor ukus” u usti ma jer se, kad je re~ o ko rup ci ji, u pr vi plan sta vqa ju ka dro vi iz we go ve stran ke. Mr ko wi} je, na pi ta we o na ja vi pr vog pot pred sed ni ka Vla de da su sle de }i na re du za kon tro lu po slo va wa „Ga le ni ka” i „Sr bi ja gas”, u ko ji ma su ru ko vo de }e struk tu re so ci ja li sti, za B92 re kao da „ima je dan opor ukus da se tu u pr vi plan sta vqa ju ka dro vi SPS”, ali da ne ve ru je da to Vu ~i} ra di. Mr ko wi} je is ta kao da je va `no da qu di u tim pred u ze }i ma oprav da ju po ve re we, ali i da je ni je do bro ako se to ra di „sa mo zbog {to su tu so ci ja li sti”. Mr ko wi} je is ta kao i da je u kon tak tu sa Mirom Markovi} i da se na da da }e po sao oko do la ska we i Marka Milo{evi}a u Sr bi ju bi ti za vr {en. On je oce nio i da je biv {i di rek tor RTS Dragoqub Milanovi} ne za slu `e no od le `ao ka znu od 10 go di na.

Vu ~i}: Ga ran tu jem slo bo du me di ja Pr vi pot pred sed nik Vla de Aleksandar Vu~i} ka è da }e no va Vla da ga ran to va ti slo bo du me di ja u sva kom po gle du i da dr à va naj sko ri je tre ba da se po vu ~e iz me di ja. U sa op {te wu na kon sa stan ka sa pred stav ni com OEBS-a za slo bo du me di ja Duwom Mijatovi} na vo di se da je Vu ~i} za kqu ~io da Sr bi ja è li da bu de mo der na ze mqa i da }e sve u~i ni ti da u obla sti me di ja do stig ne me |u na rod ne stan dar de, {to }e bi ti je dan od ko ra ka ka pri bli à va wu EU. Vu ~i} je za hva lio pred stav ni ci ma OEBSa na po nu |e noj po mo }i i pred lo zi ma oko re for me jav nog ser vi sa. Du wa Mi ja to vi}, ko ja bo ra vi u pr voj zva ni~ noj po se ti Sr bi ji od for mi ra wa no ve vla de, na gla si la je da we na po se ta do la zi u pra vo vre me i da kon fe ren ci ja o slo bo di me di ja u re gi o nu Ju go i sto~ ne Evro pe, ko ju OEBS or ga ni zu je kra jem ne de qe, ima za ciq pri bli à va we qu di i raz vi ja we di ja lo ga.

Kir bi: Raz re {i ti pi ta we Ko so va No vo i me no va ni am ba sa dor SAD u Be o gra du Majkl Kirbi iz ja vio je ju ~e da }e slo è no pi ta we Ko so va mo ra ti da se raz re {i, ako Sr bi ja è li da kre ne da qe na svom evrop skom pu tu. Na {a je oba ve za da za jed no ra di mo na iz na la è wu re {e wa za iza zo ve i omo gu }i mo Sr bi ji da ostva ri svo ju evrop sku bu du} nost, re kao je Kir bi pri li kom pre da je akre di tiv nih pi sa ma pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u. Ni ko li} je is ta kao da Be o grad svo jom po sve }e no {}u pre go va ra~ kom pro ce su sa Pri {ti nom i pri me ni po stig nu tih do go vo ra is ka zu je po li ti~ ku vo qu za su {tin skim re {a va wem ko sov skog pi ta wa i ostva ri va wem evrop ske per spek ti ve re gi o na. wa kom pro mi snog i traj nog re {e wa kroz di ja log”, re kao je Ni ko li}. On je na gla sio da }e Sr bi ja vi so ko ce ni ti stav Ne ma~ ke ka da je re~ o da qem pro ce su evro in te gra ci ja Sr bi je i do bi ja wa da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu, za tra ìv {i isto vre me no da se Sr bi ji u tom pro ce su ne po sta vqa ju uslo vi ko ji ni su bi li po sta vqa ni pred dru ge ze mqe. Pre ma Ni ko li }e vim re ~i ma, u vre me ni ma eko nom ske kri ze od su {tin skog zna ~a ja je in ten zi vi ra we eko nom skih ve za. „O~e ku -

o slo è nim pi ta wi ma. Kroz kon struk tiv nu sa rad wu mo è mo ostva ri ti da qe po ma ke”, po ru ~io je no vi ne ma~ ki am ba sa dor. Pre ma we go vim re ~i ma, Ne ma~ ka se na da da }e Sr bi ja ostva ri ti „brz na pre dak” na pu tu ka EU, i u spro vo |e wu re for mi na tom pu tu ko ji }e po ne kad bi ti te àk. „Ne ma~ ka }e vas po dr à va ti kao iskren part ner „, na gla sio je Vil helm. On je do dao da }e zva ni~ ni Ber lin ohra bri va ti Sr bi ju da ja ~a re gi o nal nu sa rad wu i do bro su sed ske od no se sa svi ma.

ekonomija

~etvrtak20.septembar2012.

GENERALNI DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

DO POLOVINE NOVEMBRA NA PUMPAMA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Ce na ga sa mi ru je do kra ja go di ne

Jef ti ni je di zel go ri vo U okviru Vladinog programa za obezbe|ewe goriva za poqoprivrednike u periodu setve, a u skladu sa odlukom Ministarstva poqoprivrede, poteklog vikenda Naftna industrija Srbije je na svojim benzinskim stanicama po~ela prodaju dizel goriva po povla{}enim cenama za poro-

di~na poqoprivredna gazdinstva. Prodaja goriva po subvencionisanim cenama va`i na teritoriji cele Srbije, u periodu od 15. septembra do 15. novembra, a gorivo }e se prodavati preko maloprodajne mre`e NIS-a. Za potrebe poqoprivrednika NIS je namenio 66 miliona litara, a s pravilima pla}awa subvencionisanog goriva i spiskom ben-

zinskih stanica NIS, koje su ukqu~ene u ovaj program, gra|ani mogu da se upoznaju na sajtu Ministarstva poqoprivrede Srbije. Istovremeno, NIS je po~eo realizaciju programa za obezbe|ivawe popusta na dizel gorivo D2 i evrodizel za sve kate-

gorije fizi~kih lica. I ova pogodnost mo`e se ostvariti do 15. novembra na svim benzinskim stanicama kompanije. Prilikom kupovine se za litar dizela D2 mo`e ostvariti popust od tri dinara, a za litar evrodizela 1,5 dinara, ukoliko se kupo koli~ina u vrednosti preko 1.000 dinara. D. Ml.

VESTI No vi ob ra ~un PDV-a Ministarstvo finansija i privrede pozvalo je danas poreske obveznike da svoje poslovne sisteme prilagode novim fiskalnim obra~unima PDV-a, koji stupaju na snagu od 1. oktobra. Op{ta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) za oporezivi promet dobara i usluga bi}e pove}ana sa 18 na 20 odsto, u skladu sa izmenama Zakona o PDVu, navelo je Ministarstvo i pozvalo sve koji su u sistemu PDV-a da se pripreme za primenu nove poreske stope. U saop{tewu se podse}a da se posebna stopa PDV-a nije mewala i da iznosi osam odsto. Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem, podi`e se sa sada{wih ~etiri miliona na osam miliona dinara, {to }e brojnim malim preduzetnicima omogu}iti da biraju izme|u PDV sistema ili pau{alnog oporezivawa. U Srbiji ukupno ima 110.420 poreskih obveznika koji su u sistemu PDV-a.

Sr bi ji elek tra na, Ne ma~ koj stru ja Nema~ka elektroprivredna kompanija RVE gradi}e termoelektranu Nikola Tesla B3, kao i rudno poqe Radqevo, najavila je ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi}. Istovremeno }e Srbija toj kompaniji isporu~ivati deo energije proizvedene u izgra|enom postrojewu. Predstavnici Vlade i EPS-a potpisali su pro{le nedeqe Memorandum o razumevawu i strate{koj saradwi sa predstavnicima kompanije RVE. Ve} su, kako je Mihajlovi} rekla

dnevnik

za novi broj NIN-a, formirane radne grupe ~iji je zadatak da dogovore detaqe budu}e saradwe, kao i da pripreme ugovor o gradwi koji bi trebalo da bude potpisan {to je pre mogu}e.

MK sa ra |u je sa „Agro ko rom” „MK IT Biznis Solu{ns” potpisala je sa „Beqem”, ~lanicom „Agrokor grupe”, ugovor o implementaciji dela SAP poslovno informacionog sistema. Na ovom projektu, „MK IT” }e biti nosilac implementacije SAP re{ewa za ratarstvo, sto~arstvo i kooperaciju u poqoprivrednoj proizvodwi, a konsultantska ku}a B4B ostalih SAP standardnih modula. Kompanija „MK IT Biznis Solu{ns” je razvila niz SAP re{ewa, posebno za ratarstvo i sto~arstvo, a ovaj ugovor samo potvr|uje lidersku poziciju u implementirawu poslovnih re{ewa u agrarnom biznisu. SAP poslovna re{ewa ve} du`i niz godina nalaze primenu u svim ~lanicama MK Grupe koje se bave pomenutim delatnostima, kao i u preduze}ima izvan kompanije. Koncern „Agrokor” prepoznao je SAP poslovna re{ewa MK IT Biznis Solu{ns kao informacioni sistem koji }e uticati na pove}awe konkurentske prednosti Beqa, smawewe tro{kova poslovawa i dobijawe kvalitetnog transakcionog i izve{tajnog sistema koji }e podr`ati menaxment u dono{ewu odluka. Potpisivawe ugovora ozna~ava po~etak implementacije, a zavr{etak projekta planiran je za po~etak 2014. godine.

Potro{a~i prirodnog gasa u Srbiji }e po svemu sude}i ove grejne sezone, ili bar prvih nekoliko meseci ovogodi{weg zagrevawa doma}instva, kubni metar ovog energenta pla}ati isto kao i do sada. Naime, direktor JP „Srbijagas„ Du {an Ba ja to vi} rekao je da su Ministarstvo energetike i Vlada Srbije zauzeli pragmati~an stav da do kraja ove godine ne bude pove}awa cene gasa. Ipak, on je naglasio da su cene u energetskom sektoru nerealne, da JP „Srbijagas” prodaje gas ispod realne cene i zadu`uje se, te da bi cena kubnog metra gasa morala da poraste. Da podsetimo, ovo nije ni{ta novo, jer Bajatovi} ve} nekoliko meseci govori da bi kubik gasa na doma}em tr`i{tu trebalo da bude skupqi i to za oko najmawe 20 odsto. Dakle, do kraja ove godine

ne bi trebalo da se promeni cena kubika gasa, ali bi se promene mogle o~ekivati posle toga. Upravo to je i najavio prvi ~ovek „Srbijagasa„ rekav{i da }e od 1. januara 2013. godine o cenama u toj oblasti odlu~ivati nadle`na agencija.

îst gubitak gasnog sektora u Srbiji u protekle ~etiri godine iznosi oko pola milijarde evra Tako|e, Bajatovi} je rekao i da se uskoro o~ekuje potpisivawe me|udràvnog sporazuma o specijalnim isporukama gasa za na{e trì{te i ukazao da je ove godine gas kupovan uz popust od 12 odsto, dok se za idu}u godinu, ve} od 1. januara, o~ekuje cena nià za 50 dolara, te da je o~ekivana cena za 1.000 kubnih metara gasa za srpsko

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,8485

115,1515

117,8000

112,5030

Australija

dolar

90,3004

92,1433

94,2626

90,0240

Kanada

dolar

88,7104

90,5208

92,6028

88,4388

Danska

kruna

15,1322

15,4410

15,7961

15,0859

Norve{ka

kruna

15,1229

15,4315

15,7864

15,0766

[vedska

kruna

13,1849

13,4540

13,7634

13,1446

[vajcarska

franak

93,1401

95,0409

97,2268

92,8550

V. Britanija

funta

140,2890

143,1520

146,4445

139,8595

SAD

dolar

86,3284

88,0902

90,1163

86,0641

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 9. 2012. godine

On je naglasio i da }e posle ~etiri godine, koliko on vodi gasni sektor u Srbiji, ~isti minus u toj oblasti iznositi oko pola milijarde evra. Po wegovim re~ima, ove godine bi}e prodato 2,5 milijardi kubnih metara gasa, ~ija je cena za 12 dinara ispod ekonomske, odnosno oko 30 odsto, {to iznosi oko 30 milijardi

dinara ili vi{e od 200 miliona evra ~istog gubitka. Bajatovi} je ukazao i da je u naredne dve do ~etiri godine, u dogovoru sa stranim investitorima, potrebno izgraditi nove energetske objekte, te da bi nema~ke i kineske kompanije mogle da ulaù u energetski sektor u Srbiji. On je potvrdio i da je ruska strana spremna da u~estvuje u izgradwi velikih gasnih centrala u Srbiji i isporu~uje gas po specijalnoj ceni, {to bi doprinelo da se elektri~na energija proizvedi po onoj ceni po kojoj moè u regionu i da se proda. Po wegovim re~ima, cena gasa bi se ugovarala i zavisila bi od trì{ne cene struje kako je mogu}e prodati je u regionu, {to zna~i da bi bila ne{to nià nego {to je sada. D. Mla|enovi}

INTERVENTNI UQE I [E]ER POLAKO STI@U U RADWE

Ako ne bu de na {eg zej ti na, bi }e uvo znog U pojedinim ve}im trgovinskim lancima ju~e se, nakon nesta{ice koja je trajala nekoliko dana, pojavilo uqe iz Robnih rezervi, a danas bi, o~ekuju trgovci, trebalo da se normalizuje i trì{te {e}era. Dodu{e, u Novom Sadu je „interventnog” uqa bilo samo u „Univereksportovim” marketima, dok su ga u ostalim maloprodajnim lancima tek o~ekivali. Dràva }e intervenisati s pet miliona litara suncokretovog uqa i pet miliona kilograma {e}era. Zejtina ovih dana nije bilo dovoqno zbog toga {to su zbog najava o novoj ceni potro{a~i kupovali ve}e koli~ine tog proizvoda. Cena mu je dostizala ~ak 200 dinara za litar. Ova intervencija dràve, o~ito, dala je rezultate jer se ova namirnica vratila na rafove po pre|a{woj ceni, ali pitawe je koliko }e ti efekti trajati jer je, sude}i po de{avawima na doma}em i svetskom trì{tu uqarica, poskupqewe ipak neminovno. Iako kona~ne otkupne cene suncokreta i soje jo{ uvek nisu definisane, jasno je da }e biti dobrano vi{e nego lane. Suncokret se, recimo, u otkupu vrti oko 55 dinara, a lane je bio 30, dok je soja oko 65 dinara, naspram pro{logodi{wih 35, {to je dovoqan pokazateq da se ni zejtin ne moè dugo zadràti na ovom cenovnom nivou. Po re~ima direktora Direkcije za robne rezerve Go ran Ta si }a uqa i {e}era u Robnim rezervama ima dovoqno, a potpisani su ugovori sa svim ve}im trgovinskim lancima. Do ju~e je potpisano 11 ugovora, a primqeno je oko 40 zahteva.

Uko li ko ove me re ne da ju re zul ta te na kra tak rok, ozbiq no raz mi {qa mo o pri vre me nom uki da wu ca ri na na uvoz osnov nih ì vot nih na mir ni ca (Ra sim Qa ji}) Pomenimo i da je ministar trgovine Ra sim Qa ji} najavio je da }e Vlada, ukoliko ne bude dovoqno uqa i {e}era na trì{tu, nastaviti sa intervencijama iz Robnih rezervi, oceniv{i da je do nesta{ice tih proizvoda do{lo zbog problema kod dobavqa~a. On je kazao da ova intervencija ne}e biti jedina mera koju Vlada kani poduzeti u slu~aju da Robne rezerve ne uspeju da pokriju celo trì{te. Po wegovim re~ima razmotri}e se mogu}nost privremenog ukidawa naplata carine na uvoz ìvotnih namirnica. - Ukoliko mere koje smo sada preduzeli sa intervencijama iz robnih rezervi ne daju rezultate na kratak rok, mi ozbiqno razmi{qamo i o meri privremenog ukidawa

naplate carina na uvoz osnovnih ìvotnih namirnica, {to }e u velikoj meri stabilizovati trì{te i obezbediti da imamo osnovne ìvotne namirnice u svim maloprodajnim objektima po pristupa~nim cenama”, kazao je Qaji}. U Novom Sadu iz robnih rezervi stiglo je u prodajne objekte “Univereksporta”, dok ga u ostalim megamarketima jo{ uvek nema. Litar tog uqa prodaje se po ceni od 142 dinara, a koli~ine pristigle u taj trgovinski lanac zadovoqavaju potrebe kupaca. Po re~ima portparolke “Univereksporta” Oli ve re ]ir ko vi} potra`wa je velika. - Ugovor sa Direkcijom za robne rezerve je potpisan i stigle su nam ve}e koli~ine uqa. Potra`wa je

prili~no velika, pa se nadamo da }emo uspeti da podmirimo potrebe potro{a~a. Za sada su koli~ine solidne - kaè ]irkovi}. Prodajni objekti “Idee”, “Tempa” i “Maksija” jo{ uvek se nisu snabdeli uqem iz robnih rezervi. Po re~ima zaposlenih u ovim objektima, uqe bi trebalo da stigne narednih dana, ali se jo{ uvek ne zna kada }e to biti. - Uqe iz robnih rezervi jo{ uvek nije stiglo u prodavnice u Novom Sadu, ono je dopremqeno samo u nekoliko prodajnih objekata u Beogradu. Plan isporuke za Novi Sad jo{ uvek nije napravqen, jer ne znamo kojim koli~inama uqa trenutno raspolaèmo - kaè portparolka trgovinskih lanaca “Tempo” i “Maksi” Mar ti na Pe tro vi}. Mawe koli~ine uqa iz redovne nabavke prodaju se po ceni od 156 do 167 dinara za litar. [to se ti~e {e}era, megamarketi raspolaù zadovoqavaju}im koli~inama, a na rafovima se moè na}i {e}er tri proizvo|a~a. Trenutne cene {e}era kre}u se od 89 do 98 dinara po kilogramu. Po re~ima portparolke “Univereksporta” danas bi u ove prodajne objekte trebao da stigne i {e}er iz robnih rezervi. - Ugovor za {e}er je potpisan i odre|ene koli~ine }e nam biti isporu~ene. Ina~e, nije bilo ve}ih problema u snabdevawu ovom namirnicom, jer je ima dovoqno, ali kupci }e sada mo}i da pazare i {e}er iz robnih rezervi - kaè ]irkovi}. Kilogram {e}era iz robnih rezervi prodava}e se po ceni od 95 dinara. N. R. - S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

5.040

35.280

Neoplanta, Novi Sad

13,00

339

52.224

Impol Seval, Sevojno

10,83

665

5.985

5,92

501

4.700.046

0,24 Promena %

411 Cena

422.870 Promet

Univerzal banka, Beograd

-20,01

1.399

2.798

Globos osigurawe, Beograd

-20,00

100

378.857

AMS Osigurawe, Beograd

-20,00

256

64.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Mlekara, Subotica Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

-0,07

1.369

3.173.663

-0,32

629

3.519.844

Komercijalna banka, Beograd

-8,34

1.000

10.002.906

Imlek, Beograd

0,07

2.803

2.345.193

Soja protein, Be~ej

-1,30

454

233.452

Energoprojekt holding, Beograd

5,92

501

4.700.046

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,24

411

422.870

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.889

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.580

143.780

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

369.200

565.000

Tigar, Pirot

0,00

225

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

383

0,00

1.372

555.490

-8,34 Promena %

1.000 Cena

10.002.906 Promet

-0,32

629

3.519.844

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

1.295.000

113

Promena %

NIS, Novi Sad

-8,41

0,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

NIS, Novi Sad

Akoteks, Ada

BELEX 15 (436,40 -0,40)

Promet

BB Minakva, Novi Sad

Energoprojekt holding, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

tr`i{te oko 420 dolara. Ipak, to pojeftiwewe ne}e dovesti do sni`ewa cena gasa za krajwe korisnike, rekao je Bajatovi}, i dodao da treba o~ekivati da }e cena gasa ostati na istom nivou kao u prethodnoj grejnoj sezoni.

Mlekara, Subotica

-8,41

1.372

555.490

Soja protein, Be~ej

-1,30

454

233.452

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

PRE MI JER IVI CA DA ^I]

Ho }e mo opo ra vak, ne }e mo {ted wu Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je ekonomski oporavak zemqe nacionalni prioritet i da se mora zaustaviti pad nacionalne ekonomije i obezbediti wen oporavak i ja~awe. Da~i} je, na Menaxerskom forumu jugoisto~ne Evrope, rekao da }e svi ostali kqu~ni ciqevi evrointegracije, re{avawe politi~kih pitawa, borba protiv kriminala i korpucije

no voditi ne moè pozivati samo na stezawe kai{a i {tedwu. [tedeti moè onaj ko ima, onaj ko nema ne moè da {tedi, a gra|ani Srbije nemaju vi{e”, ocenio je Da~i}. Prema wegovom mi{qewu, problem je sada na}i ekonomski model koji }e uvaàvati realnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Ulogu dràva u periodu krize Da~i} vidi u pomo}i da se ona pobedi, a ta uloga sigurno

@i vim za dan bez MMF-a - Ako je ekonomski izum koji neko predlaè, pa i u parlamentu, zamrznuti penzije, dove{}e do toga da pacijent umre! To ne zna~i da ne}u razgovarati i sa MMF-om i Svetskom bankom. Ali kao {to sam i wima rekao, ja ìvim za taj dan kada nam ne}e biti vi{e potrebni - rekao je premijer Ivica Da~i}. - zavisiti od sposobnosti da se obezbedi ekonomski opstanak zemqe. Bilo bi dobro da o ovom postoji konsenzus me|u ekonomistima, vlasnicima firmi i finansijskog sektora, jer je ovo kriza u kojoj se nalaze svi u Srbiji i iz we se moè iza}i samo ako svi u~estvuju u re{avawu problema, konstatovao je. Da~i} smatra da predmet konsenzusa mora da bude razvojna ekonomska politika, koja za krajwi ciq ima podizawe ìvotnog standarda. U Srbiji, precizirao je on, postoje dva problema - potpuno osiroma{ewe dru{tva i te{ko stawe u kome se nalazi privreda i, istovremeno, socijalno raslojavawe koje „podriva stabilnost i dràve i dru{tva”. „Ekonomska politika koju moèmo u ovom trenutku real-

nije takva kakvu bi ekonomisti èleli - da se dràva potpuno izbaci sa trì{ta i sluì samo da odre|uje makroekonomsku politiku. „Da je tako, bankrotirale bi sve dràve u vreme ekonomske krize. To nema vi{e nikakve veze sa ideologijom, to su radile i i leve i desne vlade u Evropi”, napomenuo je on. Da~i} je poru~io da treba da se analizira i pona{awe privatnog sektora u Srbiji u proteklom periodu, jer kad propadne neka privatna firma, radnici do|u pred Vladu i ona onda mora da interveni{e. Da~i} je upozorio i na ~iwenicu da je koli~ina novca izneta iz zemqe u pro{loj godini ve}a od iznosa stranih investicija {to, u uslovima ekonomske krize, ne bi podnela ni mnogo ja~a ekonomija od srpske.

Op {ti na ma sku pa jef ti na le ga li za ci ja Mi ni star gra |e vi ne i urbanizma Velimir Ili} najavio je jo{ povoqnije uslo ve za le ga li za ci ju bes prav no po dig nu tih objekata u Srbiji, tako da bi ona bila gotovo besplatna, a pla}ali bi se tek minimalni tro{kovi legalizacije i geometri i to na dugoro~ne rate. Ministar smatra da bi se samo ta ko le ga li za ci ja okon~ala za oko tri godine. Me|utim, da bi se to i realizovalo, neophodna je po mo} lo kal nih vla sti, koje, po ministrovim re~ima, moraju da shvate da to moè da bude izvor zarade. Kako su op{tine ve} najavile da nemaju mogu}nosti da odobravaju dodatni po pust bes prav nim gra di te qima i da se odreknu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer su i wihove kase prazne, ministar je ju~e pozvao gradona~elnike i predsednike svih gradova i op{tina da se dogovore kako da ubrza ju le ga li za ci ju. pro se~ na ce na ukwi è wa, do dao je Ili}, iznosi}e 100 evra. Pomo}nik ministra gra|evi ne Alek san dra Dam wa no vi}- Petrovi} kaè da najve}i broj prihoda, odnosno naknada koje se ostvaruju u postupcima legalizacije predstavqaju prihod lokalnih samouprava, od kojih se o~ekuju ustup ci, ali i su ge sti je i predlozi kako da se proces ubrza. Naime, velik broj op{ti na ne ma teh ni~ ku opre mqenost, niti dovoqan broj kadrova potreban za taj pro-

Naj go re }e pro }i {te di {e na du ge sta ze wa pokazati za banke koje }e ponuditi ve}e kamate ove godine. Preporu~io bih im da budu oprezni. Pa finansijske ku}e koje su pro{le godine nudile najvi{e kamate posle su bile u problemu i dràva je bila prinu|ena da im pomaè. Jer je za wih {tedwa bila na~in da bar delimi~no poprave likvidnost. Kod nas dràva garantuje za uloge do 50.000 evra po ra~unu.

ske stope najvi{e }e ko{tati one koju su novac oro~ili na duè od godinu dana. - Gra|ani Srbije koji imaju mogu}nosti da {tede u ovom trenutku ba{ i nemaju mnogo izbora - kaè stru~wak Milojko Arsi}. - Dràvne obveznice im nisu dostupne. Kupovina akcija i jedinica investicionih fondova kod nas nije popularna a ve}ina {tedi{a i nije upu}ena u to kako da postupa sa hartijama da bi ostvarila ve}i prihod. Pored toga {tedwa ima ve}u sigurnost. Izvesno je da }e zbog porez gra|ani vi{e interesova-

Ve}ina {tedi{a ima mnogo mawe. Konkrento, ko je dobio 50 evra od kamate plati}e porez 7,5 umesto pet evra. Da li }e banke poku{ati da to kompenzuju ve}im kamatama u budu}oj nedeqi {tedwe da bi anulirale poresko poskupqewe? Da li se {tedi{ama isplati da sada razro~e sumu plate mawi porez i ne ~ekaju po~etak oktobra kada je najavqena ve}a stopa, odnosno po~etak novembra kada }e ve}ini prispeti godi{wa kamata na oro~ewe od godine? - Izvesno je da }e biti malih pomerawa navi{e, ali ne kod

NA JA VQE NA UBR ZA NA UKWI @BA OBJE KA TA PO PRO SE^ NOJ CE NI OD 100 EVRA

PO VE ]A NA STO PA PO RE ZA NA DE VI ZNU [TED WU

Plati porez, podignu kamatu, pa ponovo oro~i sredstva. Ovo }e, po svoj prilici, biti filozofija kojom }e se rukovoditi {tedi{e kada krajem slede}eg meseca za najve}i broj depozita dospe godi{wa devizna kamata. Dr`ava je, naime, opet odlu~ila da promeni stopu poreza na kamatu od devizne {tedwe, i to sa sada{wih 10 odsto na 15 odsto, od 1. oktobra. Pove}awe pore-

~etvrtak20.septembar2012.

svih. Kamate }e biti na godi{wem nivou u rasponu od pet do {est odsto - kaè bankar iz glavne filijale AIK banke u Vojvodini Slobodan Raci}. To }e biti tu negde oko pet odsto naj~e{}e. Na obveznice grada Novog Sada pla}a se {est procenata. U Novoj Agrobanci kaù da }e pove}awe poreskog optere}ewa najvi{e ko{tati one koji su oro~ili novac na duè od godinu dana. - Klijenti koji su na dve godine oro~ili uloge lane nisu podizali kamatu, a sada }e na prinos od obe platiti po stopi. Oni koji su oro~avali dva puta po godinu boqe su pro{li. Ali tako je kako je - kaè direktor vojvo|anske filijale Petar Gaji}. Kod nas gra|ani na {tedwi drè oko osam milijardi evra. Najvi{e je uloga oro~enih na godinu, pa slede oni po vi|ewu, pa na dve godine, pa na {est meseci. Tako da }e mali broj klijenta osetiti poresku promenu na vi{e zbog duìh rokova oro~ewa. Mnogi }e se iz te kategorije osetiti prevarenim. Zato bi bilo najboqe da nadle`ni poreske promene u ovoj oblasti usaglase sa sedmicom {tedwe. Da svako zna kada oro~ava ulog i porez i kamatu. Za utehu je to {to su kamate kod nas jo{ uvek ve}e u zemqama Evropske unije to je od 1,5 do tri odsto godi{we na oro~en novac. D. Vu jo {e vi}

Bi }e i ru {e wa U resornom ministarstvu kaù da postoje izgra|eni objekti koji nikada ne}e mo}i da budu legalizovani i mora}e da budu sru{eni. Ono {to bi op{tine mogle po veoma brzoj proceduri da u~ine jeste da naprave prvi ‘filter’ i kaù gra|anima koji objekti ne ispuwavaju uslove, a za sve druge ubrzati postupak re{avawa po podnetim zahtevima. Kako navode, ne}e mo}i da se legalizuju objekti zidani u zoni autoputa, jer je ta zabrana striktno navedena u zakonu i podzakonskom aktu. [to se ti~e magistralnih i regionalnih puteva, zakonom je predvi|eno da u Javnom preduze}u „Putevi Srbije” razmotre da li takvi objekti mogu biti predmet legalizacije i ukoliko mogu da daju saglasnost, a sve zavisi od toga da li ugroàvaju saobra}aj. Objekti koji su izgra|eni na tlu nepovoqnom za gra|ewe, mo~varnom i na klizi{tu tako|e ne mogu biti predmet legalizacije, osim u slu~ajevima kada se tehni~ki dokaè da ne ugroàvaju bezbednost ili susedne objekte. ces, kako bi mogli da se izbore sa velikim brojem podnetih zahteva.

Prema posledwim podacima koje su Ministarstvu dostavili gradovi i op{tine, za lega-

lizaciju je prijavqeno oko 700.000 objekata, a do sada nije re{ena ni petina zahteva. S druge, pak, strane, prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda, u Srbiji je u katastar upisano ta~no 1.390.712 objekata bez odobrewa za izgradwu, dakle, dvostruko vi{e nego {to su prijavili grado vi i op {ti ne, i to 639.586 stambenih zgrada (45,99 odsto) , 613.037 pomo} nih obje ka ta (44,08 procenata), {to je 90 procenata svih gra|evina evidentiranih bez dozvole, a ostalo su poslovne zgrade i objekti. Ministarstvo }e predlo ì ti kon kret ne me re ubrzawa re{avawa problema legalizacije, koji se vu~e ve} punu deceniju. Ministar Ili} je poru~io svim vlasnicima bespravno izgra|enih objekata koji ih ne legalizuju u skorijem roku, a sve je u redu, da }e mo}i da se àle drugostepenom telu, nakon ~ega }e biti naloèna legalizacija u najkra}em roku. Tako|e }e se svima koji su gradili na zemqi{tu koje su kupili od osoba koje su umrle, ubrzano re{iti imovinsko-pravni odnosi i omogu}iti legalizacija. Kako bi se pomoglo gradovima i op{tinama u re{avawu legalizacije, posebno onima koje kaù da nemaju dovoqno kadrova, Ministarstvo gra|evine je donelo odluku da formira pravni tim stru~waka koji }e raditi s wima, kako bi Srbija mogla da ukwiì sve {to ima. R. Da u to vi}

~etvrtak20.septembar2012.

PO LA ZAK U OSNOV NU [KO LU NI [TA NE OD LA @E

Za bu kvar svi sta sa li Mada je dowa granica starosti za polazak dece u osnovnu {kolu na {est i po godina zakonski pomerena jo{ 2003. godine, to jest bezmalo pre ~itave decenije, a u svakom slu~aju pre nego {to su se ovogodi{wi prvaci i rodili, ova promena jo{ uvek izaziva negativne reakcije jednog dela roditeqa. U èqi da svom detetu pomere polazak u {kolu i ove godine, roditeqi uglavnom prvaka koji }e sedam godina napuniti dogodine, obratili su se i kancelariji pokrajinskog ombudmana.Uvaàvaju}i wihov stav, Kancelarija ombudsmana Ministarstvu prosvete uputila je dopis u kojem traì da ova institucija razmotri mogu}nost izmene Zakona kako bi se ponovo omogu}ilo odlagawe polaska u {kolu. - Kada je svojevremeno zakon propisao da sva deca stasala za {kolu moraju u wu i da se upi{u, imali smo mnogo vi{e zahteva roditeqa za odlagawe, a posled-

wih godina to je sporadi~no toliko da sada u Ju`noba~kom i Sremskom okrugu imamo mawe od 10 zahteva godi{we - kaè prosvetna savetnica u [kolskoj upravi u Novom Sadu So wa Mi la di no vi}. - Mi te zahteve ne moèmo pozitivno da re{imo jer Zakon ne dozvoqava odlagawe, a to ne bi bilo ni pedago{ki opravdano jer na taj na~in bi se deca delila na onu koja su za {kolu i onu koji nisu, a tako decu ne smemo deliti. îtava koncepcija na{e {kole sada je takva da ne treba dete da se priprema za wu, nego se ona prilago|ava svakom detetu. S druge strane, kako god da se ome|i jedna generacija uvek }e neko biti najmla|i, a zahtevi za odlagawe dolaze uglavnom ba{ od roditeqa te najmla|e dece u generaciji. Da podsetimo, Zakon jo{ od 2003. godine kaè da u prvi razred osnovne {kole mora da se upi{e svako dete koje do po~etka {kolske godine, to jest do 1. septembra ima najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina. Istina, sve do pre dve godine, kada je u {kole i zvani~no uvedena inkluzija, bilo je mogu}e i odloìti upis deteta u {kolu. Odlagawe upisa za godinu dana mogli su ranije da predloè {kolski pedagog ili psiholog posle testirawa spremnosti deteta za polazak u {kolu, a zatim da to potvrdi nadle`na op{tinska komisija. Polazak u {kolu uglavnom je odlagan mali{anima ro|enim posle 1. januara, {to je prakti~no bilo nasle|e prethodnog zakona, po kojem je jedna generacija obuhvatala decu ro|enu u jednoj kalendarskoj godini, tako da su u prvom

razredu 1. septembra mawe od sedam godina imali samo mali{ani ro|eni izme|u prvog dana nove {kolske godine i 31. decembra. Kada je novi zakon jednu generaciju u~enika definisao kao decu ro|enu od 1. marta jedne do 1. marta druge godine, prakti~no je dowu granicu za polazak u {kolu pomerio samo za tri meseca, ali je obuhvatio dve kalendarske godine. Tako sada u prva~kim klupama sedi polovina onih koji su napunili sedam godina i isto toliko onih koji }e sedmi ro|endan tek slaviti. I mada su i svi oni pre po~etka {kolske godine bili na ispitivawu kod {kolskog psihologa ili pedagoga, ovo ispitivawe nije sluìlo procewivawu wihove spremnosti za polazak u {kolu, pa taj polazak nije ni moglo odloìti, to jest svi koji }e sedmi ro|endan proslaviti do kraja marta moraju u {kolu, a podaci dobijeni na ovim ispitivawima sluì-

li su ujedna~avawu odeqewa i polazna su osnova za daqe pra}ewe napredovawa deteta. Kako je uvo|ewe inkluzije u {kole donelo obavezu {kole da na zahtev roditeqa upi{e svako dete bez obzira na eventualne smetwe, ve} posle ovog ispitivawa {kola moè da utvrdi da je za odre|eno dete potrebno doneti individualni obrazovni plan ili da }e mu biti potrebna dodatna podr{ka za obrazovawe. Ako ta podr{ka zahteva finansijska sredstva, {kola }e uputiti pismeni zahtev izabranom lekaru nadle`nog doma zdravqa za procenu potreba za pruàwem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke koje utvr|uje interesorna komisija. Tako|e, bez obzira na inkluziju i daqe postoji mogu}nost upisa u {kolu za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju. U ove {kole mogu, uz saglasnost roditeqa, da se upi{u deca uz preporuku izabranog lekara nadle`nog doma zdravqa, a na osnovu procene potreba za pruàwem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke u~eniku. U svakom slu~aju, bez obzira na razumevawe koje je Kancelarija pokrajinskog ombudsmana pokazala za roditeqe koji svojoj deci, prema Zakonu stasaloj za {kolu, polazak u wu èle da odloè, uz obrazloèwe da su nezrela ili nepripremqena, {to po Zakonu nisu opravdani razlozi, ukoliko dete nisu upisali ili su ga upisali, ali ne poha|a redovno nastavu, sleduje, po tom istom zakonu, nov~ana kazna od 5.000 do 25.000 dinara. D. De ve ~er ski

Po mo} de~joj bolnici i osnovnoj {koli Na inicijativu predsednika Vlade Vojvodine dr Bo ja na Paj ti }a, a povodom zahteva Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada, koji se pokrajinskoj Vladi obratio za pomo}, Vlada Vojvodine na ju~era{woj sednici odobrila je za ovu ustanovu 800.000 dinara iz teku}e buxetske rezerve. Re~ je o molbi ove zdravstvene institucije da im se pomogne u

sufinansirawu dela tro{kova povodom organizacije Kongresa de~ije hirurgije Srbije i Simpozijuma de~ije hirurgije podunavskih zemaqa. Vlade Vojvodine je podr`ali i zahtev da se iz buxetskih sredstava uputi 1.000.000 dinara Osnovnoj {koli „Sveti Sava” iz Subotice za sufinansirawe tro{kova izgradwe instalacija za grejawe objekta na prirodni gas.

dRU[TvO

dnevnik

U OP [TOJ BOL NI CI U ZRE WA NI NU OTVO RE NA JEDI NI CA ZA PA LI JA TIV NO ZBRI WA VA WE

Kva li tet ni ji `i vot naj te `ih bo le sni ka

U okviru projekta Ministarstva zdravqa „Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji”, koji finansira EU, u op{toj bolnici „\or|e Joanovi}” u Zrewaninu otvorena je jedinica za palijativno zbriwavawe. Projekat je po~eo 14. marta pro{le godine i traja}e 36 meseci, a finansira}e se iz predpristupnih fondova EU. Evropska unija je namenila 3,4 miliona evra za podr{ku razvoju palijativnog zbriwavawa u Srbiji. Uz skladu sa Nacionalnom strategijom za palijativna zbriwavawa u Srbiji je predvi|eno formirawe slu`bi za ovakav tip zbriwavawa najte`ih bolesnika na svim nivoima zdravstvene za{tite. Ministarstvo zdravqe Srbije odobrilo je ~etiri miliona dinara za adaptaciju prostora u zrewaninskoj bolnici za potrebe palija-

Sa re cep tom i kod pri vat ni ka Kako je izjavila ministarka zdravqa prof. dr. Slavica \uki} Dejanovi}, pokrenut je postupak da se omogu}i pacijentima da sa receptom mogu da podiù lek i u dràvnoj i u privatnoj apoteci. - To je bila jedna nepravda prema pacijentima koju }emo ispraviti, a ostalo je da Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe operacionalizuje ovaj stru~ni stav mog kolegijuma. To }e biti uskoro - kaè \uki} Dejanovi}. Ona je najavila da }e ve} slede}e nedeqe ponovo biti raspisan tender za zdravstvene ustanove za izvo|ewe vantelesne oplodwe. Pozvala je sve privatnike da uzmu u~e{}e tenderu ali sa vaqanom dokumentacijom kako bi ovaj put tender uspeo. Na pitawe kada }e biti zapo~eti radovi na izgradwi i rekonstrukciji ~etiri klini~ka centra \uki} Dejanovi} je rekla: - Godinama nije zavr{ena ni projektna aktivnost iako imamo projektnu jedinicu, pa sam se opredelila da napravim odre|ene kadrovske promene kako bi smo zavr{ili projekte i stvorili uslove da se slede}e godine krene s radovima. Ne}e mo}i sva ~etiri klini~ka centra da krenu istovremeno sa izgradwom, ali su Novi Sad i Ni{ u planu da krenu prvi.

tivnog zbriwavawa. Tako je adaptiran prostor od 440 kvadratnih metara, a on obuhvata {est bolesni~kih soba sa ukupno osam posteqa, sanitarne ~vorove za bolesnike, dnevni boravak za bolesnike i ~lanove wihovih porodica, lekarske sobe i sobe za de`urne sestre. - Palijativno zbriwavawe je segment koji }e se razviti u 28 sredina, a uverena sam da }e zrewaninska bolnica biti najboqi model kako to mo`e da se realizuje - rekla je ministarska zdravqa prof. dr. Sla vi ca \u ki} De ja no vi} prilikom ju~era{we posete zrewaninskoj bolnici. - Timska podr{ka lekara, sestara, socijalnih radnika i volontera predstavqa odli~nu podr{ku obolelima, kao i dobar model za druge centre. Do sada je 500 stru~waka edukovano za rad u palijativnim jedinicama, a sa edukacijom }emo nastaviti i daqe.

Po re~ima pokrajinske sekretarke za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju prof. dr. Ve sne Ko pi to vi} u Zrewaninu se otvarawem jedinice za palijativno zbriwavawe nastavqa humana tradicija koja je zapo~eta brigom o najteìm bolesnicima na onkolo{kom odeqewu. - U Srbiji 17 posto qudi ima 65 godina {to govori da imamo veliki procenat starijih qudi, kardiovaskularnih bolesnika, obolelih od malignih bolesti, dijabetesa i drugih te{kih oboqewa kojima je palijativna nega potrebna. Ova jedinica treba da posluì i obolelima i wihovim porodicama kao prava doma}inska ku}a. Direktorka op{te bolenice u Zrewaninu dr. Gor da na Ko zlo va~ ki kaè da otvarawe jedinice za palijativno zbriwavawe predstavqa prekretnicu u sistemu zdravstvene za{tite sredwe banatskog okruga za pacijente koji se niz godina nose sa te{kim bolestima, a koje miniraju wihov kvalitet ìvota kao i kvalitet ìvota wihovih porodica: - Ovakvo zbriwavawe predstavqa nespecifi~nu terapiju za sva ona stawa koja ne mogu uvek od strane patrona`ne slu`be da budu u potpunosti zbrinuta u ku}nim uslovima. J. Bar bu zan

@E NE U SR BI JI NO SE TE RET PRO FE SI O NAL NOG I PRI VAT NOG @I VO TA NA SVO JIM LE \I MA

Ra de i na po slu i kod ku }e

Danas èna u Srbiji nema mogu}nosti da uskladi poslovni i privatni ìvot jer pripadnice ne`nijeg pola posle posla na radnom mestu on ~eka i kod ku}e. Na wenim le|ima je cela ku}a, a pomo} ne samo u ku}i ve} i u celom dru{tvu nedostaje. Naime, uskla|ivawe profesionalnog i privatnog ìvota èna, ~ulo se na ju~era{woj konferenciji “Harmonija poslovnog i privatnog ìvota” u Beogradu , mora se re{avati

na nivou celokupnog dru{tva ~iji je zadatak da pruì podsticaj za ravnopravnu podelu obaveza i zadataka izme|u mu{karca i ène. Uprava za rodnu ravnopravnost sprovela je istraìvawe o mogu}nostma zaposlenih èna u Srbiji da postignu balans izme|u privatnog i poslovnog ìvota. Istraìvawe je pokazalo da, na primer, pomo} i nega u ku}i za odrasle i starije osobe postoji u 94 odsto lokalnih samouprava, dok za decu sa poseb-

nim potrebama ta usluga postoji u samo 18 odsto. Od 17 pred{kolskih ustanova samo dve rade do 17.30 odnosno 18 sati, {to zaposlenoj `eni stvara velike probleme jer moraju da ranije izlaze s posla i zbog toga rizikuju radno mesto. Zatim, u Srbiji je i daqe evidentan jaz izme|u plata mu{karca i `ene, roditeqskog odsustva o~eva ili oba roditeqa istovremeno. Ju~e se ~ulo da se mora raditi na uvo|ewu kliznog radnog vremena ili

rada kod ku}e, uskla|ivawe radnog vremena jaslica i pred{kolskih ustanova sa radnim vremenom roditeqa... Po re~ima direktorke Uprave za rodnu ravnopravnost Na ta li je Mi }u no vi} problem rodne ravnopravnosti i uskla|ivawa poslovnog i privatnog ìvota je problem ~itavog dr{tva jer su i daqe ène te koje nose ve}i teret odràvawa doma}instava, podizawa dece i brige o starim i bolesnim osobama. Q. M.

TEK NA JA VA RI GO RO ZNE KON TRO LE PO VE ]A LA IN TE RE SO VA WE ZA AKRE DI TA CI JU IS TU RE NIH ODE QE WA

Ni bro ja im se ne zna U posledwih mesec dana pove}an je broj zahteva za akreditaciju isturenih odeqewa fakulteta, potvrdio je zamenik predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) akademik En dre Pap. On je objasnio da su za godinu dana od kada je po~ela akreditacija isturenih odeqewa, akreditovana samo tri odeqewa, dok je u posledwih meseca dana akreditaciju dobilo jo{ {est. Ve}e interesovawe fakulteta, objasnio je Pap, usledilo je posle najave prosvetnih inspektora da od 1. oktobra kre}u u rigorozniju kontrolu isturenih odeqewa privatnih i dr`avnih fakulteta. - Intenzivnije prijavqivawe za akreditaciju isturenih odeqewa o~ekujemo tek kada krenu kontrole i kad jedna, dve ustanove budu ka`wene - naglasio je Pap i podsetio da }e odeqewa koja nisu akreditovana biti zatvorena, a wihovi studenti preme{teni na mati~ne fakultete.

Zakonom o visokom obrazovawu jasno je definisano da svako istureno odeqewa fakulteta ili visoke {kole strukovnih studija mo`e da radi samo ukoliko je akreditovano i to pod istim uslovima kao mati~ni fakultet. Dakle, odeqewe mora da ima do-

Pap, procewuje se da ih je oko 100 i da na wima studira gotovo 30.000 studenata. Fakultetska odeqewa postoje u Crnoj Travi, Senti, Pe}incima, Prokupqu, Dimitrovgradu, Bogati}u, Medve|i, Rumi, Kuli, Loznici, Quboviji, Ariqu, Gu~i...

Pu no prav ni ~lan Evrop ske aso ci ja ci je? Da li }e Komisija za akreditaciju postati punopravni ~lan Evropske asocijacije za unapre|ewe u visoko{kolskom obrazovawu zna}e se nakon posete wihove stru~ne komisije Beogradu, navaqene za 27. i 28. septembar. Endre Pap kaè da bi ~lanstvo u Evropskoj asocijaciji zna~ilo da Komisija radi u skladu sa evropskim standardima, odnosno da studijski programi koje je akreditovala odgovaraju avropskim programima. On isti~e da bi ~lanstvo u toj asocijaciji zna~iti mnogo i za studente jer vi{e ne}e morati da nostrifikuju ispite i diplome ukoliko studije nastavqaju u inostranstvu i obrnuto. voqan broj stalno zaposlenih nastavnika, biblioteku, studentsku slu`bu, dovoqno adekvatnih i opremqenih prostorija, u~ionica za odràvawe nastave i ve`bi. Ne zna se koliko ta~no ima isturenih odeqewa, ali kako kaè

Jo{ po~etkom avgusta pro{le godine Komisija za akreditaciju dala je uputstva za akreditaciju isturenih odeqewa, ali su dr`avni i privatni fakulteti bili slabo zainteresovani. Za godinu dana akreditovana su sa-

mo tri odeqewa i to novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka u In|iji, suboti~kog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu i Univerziteta „Edukons” iz Sremske Kamenice u Svilajncu. Pap je objasnio da su na posledwe dve sednice KAPK-a akreditovana isturena odeqewa novosadskih FTN-a u Loznici i Privredne akademije u [apcu, Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija iz â~ka u Lazarevcu, uì~ke Poslovne {kole u Kragujevcu, Visoke tehni~ke {kole iz Trstenika u Tutinu, dok je Evropski univerzitet kao posebnu jedinicu akreditovao Farmaceutski fakultet u Novom Sadu. - U postupku akreditacije je {est, sedam isturenih odeqewa koje ima Visoka poslovna {kola iz Novog Sada u Srbiji. Na posledwoj sednici smo akreditovali studijske programe mati~ne ustanove, tako da }e akreditacija samih isturenih odeqewa i}i brè - zakqu~io je Pap. V. ^.

Sta ri Le din ci bez vo de

V remeploV

Pro {la ku ga, pro {lo po {to va we Pr vi le kar, Sr bin, u No vom Sa du bio je dr Jo van Apo sto lo vi}. On je u Ha leu, u Ne ma~ koj, u obla sti u ko joj i da nas ima Lu `i~ kih Sr ba, 20. septembra 1757. od bra nio dok tor sku te zu o psi hi~ kim tra u ma ma. U No vom Sa du je dve go di ne ka sni je otvo rio pri vat nu or di na ci ju,

po {to ga Ma gi strat “zbog mla do sti i ne is ku stva” ni je pri mio u slu `bu. To je u~i nio tek 1763. ka da se pred gra dom po ja vi la ku ga, dav {i mu pla tu od 400 fo rin ti. ka da je ku ga po kle kla pla ta mu je pre po lo vqe na. Apo sto lo vi} se 1765. od se lio. N. C.

Zbog ra do va na vo do vod noj mre ì da nas od 9 do 13 ~a so va sta nov ni ci Sta rih Le di na ca sa na se qi ma Bu ba wa i Kli sa ne }e ima ti vo de. Od 8 do 13 ~a so va na te ri to ri ji na se qa Ki sa~ i Ste pa no vi }e vo o~e ku je se ne {to ni ì pri ti sak u vo do vod noj mre ì, zbog ra do va ko je iz vo de eki pe elek tro di stri bu ci je. A. Va.

Novosadska ~etvrtak20.septembar2012.

re me na me wa ju sve, pa i na ~in is hra ne. Za sa da na do ma }e me ni je ni smo “us pe li” da svr sta mo ra zno ra zne bu be, {to ne zna ~i da ta ko ne }e bi ti. Bu be se, eto, po ja vqu ju slu ~aj no u hra ni. Na pri mer, u bu re ku sa krom pi rom ku pqe nim u iz ve snoj pe ka ri. Ka da ~o vek na kon to ga iz ra zi vo qu da se po `a li in spek ci ja ma ne mi nov no u|e u za ~a ra ni krug ogrom nog jav nog apa ra ta. Za bri gu o kva li te tu biq ne is hra ne tu je

jed na in spek ci ja, a za me sne ne ka dru ga. Po sle tu `be gra |a na na uqe za u pi ti iza |u na te ren i kon sta tu ju da se u po me u toj pe ka ri pri dr `a va ju pra vi la. Do nas se pro vla ~e pri ~e ka ko je ne ko na li be ral nom za pa du na {ao rep od pa co va ta mo gde mu ni je me sto (ni je krom pi ru {a ni pe kar ski pro iz vod) i do bio sil nu od {te tu. To }e kod nas te `e i}i. Na {a bi rokrat ska {u ma je iz gle da nepro hod na. A. Latas

No vo sad ska po li ci ja or ga ni zo va la je ju ~e {i rom gra da ak ci ju kon tro le pe {a ka. U~e stvo va li su sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vi lu ko ji su pre kr {a je do ku m en t o v a l i fo t o g ra f i j om, ili vi d eo za p i s om. Eki p a „Dnev ni ka” za be le `i la je rad pa tro le na Bu le va ru oslo bo |e wa, kod zgra de po pu lar no zva ne „Dal ton ka„. Po li caj ci su bi li i na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, kod Li man ske i Fu to {ke pi ja ce i po kri va li su ve }i deo Bu le va ra oslo bo |e wa. Po seb no je kon tro li san pre la zak ko lo vo za van pe {a~ kog pre la za ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. I, po li caj ci bi pri {li, pred sta vi li se i poka za li da su pre kr {i o ca

NOVOSADSKI VODI^

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika

Ne zna we nu di li kao oprav da we

Gu slar sko ve ~e u or ga ni za ci ji Dru {tva gu sla ra „Sve ti Ni ko la” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u sa li bi o sko pa na Spen su. U pro gra mu ove ma ni fe sta ci je pred sta vi }e se 12 u~e sni ka ko ji }e uz gu sle pe va ti ve }i nom lir sku po e zi ju. A. L.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Pi ja ca or gan ske hra ne “Moj sa la{“ odr à }e se da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Pr vi put gra |a ni }e mo }i da na ovoj ma ni fe sta ci ji vi de vr ca we me da na tezgi po ro di ce Bikar, u 14.30 ~a so va. Uì vo }e mo }i da se vi di ot kla pa we sa }a, ukla wa we po le na i ~u je pri ~a o ce lo kup nom pro ce su vr ca wa. Or ga ni zo va na je i de gu sta ci ja me da. Uko li ko vre me bu de lo {e, do ga |aj se ot ka zu je. Or ga ni za tor je “Ze le na mre à Voj vo di ne” a ulaz je bes pla tan. Na red na pi ja ca odr à }e se 27. sep tem bra. A. J.

PO LI CI JA KA @WA VA LA NE SA VE SNE PE [A KE

Gu sle na Spen su

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Vr ca we meda pred Spen som

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@al ba u la vi rin tu V

DA NAS NA PI JA CI „MOJ SA LA[”

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Fo to: S. [u {we vi}

uhva ti li na de lu. Ve }i na sni mqe nih ne go do va la je i prav da -

la se ne zna wem. No vo sa |a ni na Jovana I. za te kli smo ka ko se

pri ja te qu mo bil nim te le fo nom `a lio da su ga ka zni li jer je upra vo ko ri stio ovu spra vu pri li kom pre la ska uli ce. Pre ma Za ko nu o sa o bra }a ju, pre la zak na cr ve no sve tlo ko {ta 5.000 di na ra, a ako to ra di te u pri su stvu ma lo let nog de te ta ka zna je od 15.000 do 30.000 di na ra. Ko ri {}e we mo bil nog te le fo na na pe {a~ kom pre la zu ko {ta 3.000 di na ra, a ako je sa va ma de te, ka zna iz no si od 6.000 do 12.000 di na ra. Za slu {a li ce u oba uha na pe {a~ kom pre la zu pla }a se 3.000, a ako je pri sut no de te do 12 go di na od 6.000 do 20.000 di na ra. Pre la zak van pe {a~ kog pre la za je 5.000 di na ra, a ako vo di te de te, ka zna je 6.000, pa do 20.000 di na ra. A. J.

NO VO SAD SKE ZA NA TLI JE PRED LA @U

Nek fi skal ne ka se po sta nu obi~ ne Ured ba ko jom se 35 de lat no sti oslo ba |a oba ve ze po se do va wa fi skal nih ka sa stu pi la je ovog me se ca na sna gu. Fiskalne kase ne moraju da imaju frizeri, kozmeti~ari, fotografske radwe, taksisti, automehani~ari, radwe za hemijsko ~i{}ewe i pogrebne usluge. Obaveze evidentirawa prometa preko fiskalnih kasa oslobo|ene su i radwe za popravke elektronskih i elektri~nih aparata, apa rata za doma}instvo i name{taja, taksi slu`be, kao i za zanatlije koje se bave gra|evinskom delatno{}u i odr`avawem objekata i okoline. Fiskalne kase za zanatlije uvedene su krajem 2003. godine.

- Trenutno pregovoramo da zanatlije svoje fiskalne kase zadrè, ali bez GPRS-a koji sluì za povezivawe kase sa Poreskom upravom. Ovim bi se postiglo da zanatlije mogu da ih koriste kao najobi~nije kase - rekao je sekretar Udruèwa samo stalnih za natlija Veqko An|eli}. Ve}ina zanatlija upoznata je sa Uredbom, ali nisu s daqom procedurom. Video sam na televiziji da vi{e ne moramo da koristimo fiskalne kase. Kori sti}u je do kraja meseca, a onda }u da vidim sa svojim kwigovo|om {ta i kako daqe, kaè jedan novosadski frizer. I wegove kolege zanatlije su o ovoj promeni saznale

preko medija, a obu}ar Branislav Subotin novosti je sanao u Slu`benom glasniku. -Trudili smo se da obavestimo zanatlije, preko medija i na{eg sajta. Svako ko ima neka pitawa moè da nam se obrati na telefon 6615-688 i 528-778, ili da do|e u Udruèwe, Trg Marije Trandafil 14 svakim radnim danom od 7 do 15 ~asova. Sve informacije mogu se na}i i na sajtu www.udruzenjepreduzetnikans.com - kaè sekretar An|eli}. Naredni korak bi}e osloba|awe “pau{alaca” raznih taksi, kako bi im u obavezi ostalo samo pla}awe pau {alnog poreza, poreza na imovinu i poreza i doprinosa za radnike koje zapo{qavaju. A. Varga

RA DO VI KOD MA TI ^A RA

Fo to: R. Ha yi}

Bi }e sa la le pa kao mla den ci Kao {to se mla den ci na dan ven ~a wa opre me u naj lep {e odo re, ta ko je red bio i da se sa la za ven ~a wa ure di u skla du s po se ti o ci ma. Na i me, u Ma ti ~ar skom zva wu upra vo tra ju ra do vi u Sa li; ko ja je do sa da sve do ~i la sto -

ti na ma iz go vo re nih „da”. Ka da su po ~e li i ko li ko }e da tra ju, ni smo sa zna li, jer i ma ti ~ar ne kad na od mor mo ra po }i, a za mla den ce smo si gur ni da mo gu ma lo i da sa ~e ka ju. „Da” nig de ne }e po be }i. J. Z.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak20.septembar2012.

VR[WACI NAPALI U^ENIKE O[ „JO@EF ATILA”

U PRED[KOLSKOJ USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO”

Di rek tor u ostav ci ~e ka na sled ni ka

Direktor u ostavci PU „Radosno detiwstvo” Dra gan Mi lo {e vi} rekao je ju~e za na{ list da }e na toj funkciji biti do petka, odnosno dok Skup{tina grada ne imenuje novog kandidata na to mesto. Najverovatnije }e do primopredaje rukovode}eg mesta do}i u ponedeqak, a Milo{evi} nagla{ava da budu}em direktoru stoji na raspolagawu, u vezi svega {to se ti~e ove ustanove. Naglasio je da }e ga uputiti u sve probleme i dugovawa firme, kao i u sve {to je vezano za liste ~ekawa za upis mali{ana. Kako saznajemo, radnici iz „Radosnogg detiwstva” potpisivali su peticiju da Milo{evi} ostane prvi ~ovek ustanove, jer smatraju da on jedini mo`e da ih izvu~e i normalizuje poslovawe. Milo{evi} }e, prema na{im saznawima, uskoro pre}i u Gerontolo{ki centar „Novi Sad”, gde bi trebalo da preuzme rukovode}e mesto od sada{weg direktora te ustanove \or |a Pe tro vi }a. Na ovu funkciju do}i }e na osnovu predloga Skup{tine AP Vojvodine. Q. Na

De ve to ri ca na dvo ji cu U Osnovnoj {koli “Joèf Atila” u utorak, 17. septembra, se dogodio incident, kada je grupa od devet u~enika iz druge {kola, po izlasku sa ~asa napala dvojicu vr{waka. - Kada je zvonilo za kraj ~asa, deca su krenula da izlaze napoqe i tada su dva u~enika napadnuta. Sre}om, povrede nisu ozbiqne, u pitawu su bili samo {amari - rekao je direktor O[ “Joèf Atila” Dra gan Utr àn.

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” danas i u ~etvrtak da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu “@iveti slobodno” Ni ka Vu ji ~i }a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Ro|en bez ruku i nogu, Nik Vuji~i} je ~ovek koji je uspeo da prevazi|e svoje fizi~ke nedostatke i vodi nezavisan, bogat i ispuwen ìvot, tako da moè biti uzor svakome ko teì pravoj sre}i. Stekao je me|unarodno priznawe kao zagovornik sopstvene teorije motivacije, a wegova glavna poruka qudima je da je najva`nije imati ciq u ìvotu, bez obzira na sve te{ko}e i naizgled nepremostive prepreke.

Ova kwiga sadrì Nikovu pri~u o fizi~koj uskra}enosti i emocionalnoj borbi, koju je kao dete i adoloscent vodio nastoje}i da prevazi|e svoju invalidnost: „Dugo sam se, tako usamqen, pitao da li na svetu postoji jo{ neko sli~an meni i da li moj ìvot ima neku drugu svrhu osim podno{ewa bola i ponièwa“. On opisuje veru u Boga kao svoj glavni oslonac i izvor snage i obja{wava kako je odredio kona~ni ìvotni ciq – da inspiri{e druge za boqi ìvot i time doprinese poboq{awu sveta – {to je bio na~in da i sam stekne samopouzdawe i vodi ispuwen i slobodan ìvot i pritom bude nagra|en za svoj trud. Svojim primerom Vuji~i} hrabri qude, pokazuju}i im kako je nau~io da prihvati sve ono {to nije mogu}e kontrolisati i kako da se pomiri sa ~iwenicama, umesto da ma{ta o ne~emu {to je moglo biti. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih, mala sala: „Veseli muzi~ari” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ja Ra ji}, Mi li ca Tr ku qa, Du {i ca Mi ha i lo vi} i Bran ki ca Ma ri} iz Novog Sada, Ma ri ja Erceg iz Siriga, Sal vi ca Pa zman i Alek san dra Iva ni {e vi} iz êlareva, Na ta {a Zeq ko vi} iz Titela, Da ni je la Li va ja iz Be{ke, Ta ti a na Ko hut iz Kisa~a, Ma ri na Ju ri {i} iz Sivca i Ma ri na Ka u rin iz Temerina, DEÂKE: Ele o no ra Pe ji}, Da ni la Le ki} i Bran ki ca @i va no vi} iz Novog Sada, Dra ga na Aba xin iz Sivca, Zo ri ca Alek si} iz Koviqa, Ta ma ra Be sla} i Di ja na Spa ji} iz Be~eja i Je le na Oqa ~a iz Budisave.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bo{ko @arka Risti} (1967) u 11.15, Qubica Zorislava Blagojevi} (1965) u 12.45 i Jasmina Stipana Debeqa~ki (1955) u 13.30 ~asova. U Petrovaradinu na Starom grobqu danas }e biti sahrawena Radmila Martina Ilijevski (1924) u 13 ~asova, a na Novom grobqu Geza Josipa Ve~ei (1940) u 15 ~asova.

– De`urni nastavnici, kao i pomo}no tehni~ko osobqe, brzo su reagovali, pa su se napada~i razbe`ali. O doga|aju je odmah obave{tena i policija, koja je prema re~ima direktora vrlo brzo stigla na lice mesta. Kako {kola ima video nadzor, ceo napad je snimqen. - Mi smo policiji, sa kojom smo uvek imali dobru saradwu, odmah predali snimak i nadam

se, tako im pomogli. Saznao sam da su ve} identifikovali napada~e, a istraga je jo{ uvek u toku - rekao je Utr`an za “Dnevnik”. Osnovna {kola “Jo`ef Atila” jo{ uvek nema obezbe|ewe, ali prema re~ima direktora Savet roditeqa, koji bi snosio tro{kove obezbe|ewa, trebao bi do kraja nedeqe da odlu~i koja }e firma brinuti o bezbednosti mali{ana. A. Va.

KAKO SPRE^ITI VR[WA^KO NASIQE

Ne ma mi ra bez {kol skog po li caj ca

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„@i ve ti slo bod no” za naj br `e

DNEVNIK

Na nedavno odr`anom sastanku Aktiva direktora osnovnih {kola u Novom Sadu, dogovoreno da direktori novosadskih osnovnih {kola i ~lanovi {kolskih timova za borbu protiv nasiqa pro|u obaveznu obuku o tome kako treba reagovati u slu~aju vr{wa~kog nasiqa. Ovim potezom se Gradska uprava za obrazovawe i [kolska uprava jo{ aktivnije ukqu~uju u prevenciju nasiqa.

Pro{le godine |aci su se me|usobno vre|ali preko ove dru{tvene mreè, ali su odmah reagovali i {kola i roditeqi. Spasojevi} isti~e da su pre dve godine imali pet-{est slu~ajeva ove vrste nasiqa, odnosno da se u~enici sva|aju i vre|aju preko dru{tvenih mreà. Osim toga, de{ava se da u~enici drugare uznemiravaju i raznim porukama preko telefona, a obi~no za to sluè kartice koje odmah posle

\a ci se me |u sob no vre |a ju pre ko dru {tve nih mre à, {to ka sni je mo è da eska li ra u vr {wa~ ko na si qe Direktor osnovne {kole „Kosta Trifkovi}” Mi lan Spa so je vi} kaè za na{ list da je obuka trajala dva dana, a direktori su upoznati sa svim vrstama nasiqa, od verbalnog do elektronskog, koje je po re~ima Spasojevi}a, u dana{we vreme i najopasnije. Kaè i da su pre ovoga u hodu re{evali probleme, kao i da imaju tim koji uo~ava i re{ava slu~ajeve vr{wa~kog nasiqa. U ovoj {koli najve}i problem je nasiqe preko Fejsbuka.

[ko la „@ar ko Zre wa nin” ne ka da ima la {kol skog po li caj ca

~an tim za za{titu od nasiqa, kojim rukovodi Bi qa na Gru ji}. Ona sa svojim saradnicima ~esto dr`i predavawa i dovodi goste na tu temu, a kako direktor ka`e, ~im se desi neko nasiqe me|u decom, {kola i tim reaguju

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

toga bace. I zbog takvih stvari roditeqi se àle. Ovo se sve de{ava u vi{im razredima, dok se u niìm beleì verbalno nasiqe, poput onog kad drugovi iz odeqewa nekog ko nosi nao~are prozovu }orus ili za bucmastijim detetom vi~u, debela/debeli... Spasojevi} smatra da je {kolski policajac naboqe re{ewe, kako bi se smawilo vr{wa~ko nasiqe. Direktor {kole „@arko Zrewanin” @ar ko Mu {ic ki kaè za „Dnevnik” da oni imaju odli-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

istog momenta. Ipak, Mu{icki se zala`e za vra}awe {kolskog policajaca, jer isti~e da kada su wega imali, nije bilo problema u {koli. Ova {kola ima i stranicu na Fejsbuku pod nazivom „Ne}u nasiqe”. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Sta za zdra vqa u ko rov za ra sla Staza zdravqa na Bege~koj jami je sasvim neprohodna. Isekli {umu i posadili topole, prskali otrovom, pa do{ao neki mutant korov visok tri metra. Inspekcija ni mukajet. Upomo}! Vikenda{i sa Jame 064/1165... * * * Kaù da ne moè Kosovo i EU, te se mora raspisati referendum. Onda bi i trebalo i za ostalo tako|e raspisati. Recimo i lokalnog karaktera (kao u nekim zemqama) pa kaè (ne) èlimo „pet frendli” ne (èlimo) uniformisati |ake, (ne) èlimo konkurse za direktore JKP, ne (èlimo) prajd paradu itd! 065/9137... * * * Lepo nam je krenulo sa novom vla{}u. Stanovnici Bukovca ostali bez pedijatra. Roditeqi sa malom decom, a bez auta, moraju u Petrovaradin... Jedino nam ostaje da se zahvalimo me{tanima koji su prodali glas, pa nas skupo ko{ta wihova prodaja obraza.... 060/6334... * * * @elim da postavim pitawe gradona~elniku za{to samo spomiwe kako su zapo{qavali u javna preduze}a LSV i DS, a ne spomiwe koalicione partnere prvo u Toplani, pa u ZIG- u. Vide}emo {ta }e isti uraditi u „Vodovodu i kanalizaciji“. Va{ verni ~italac. 064/4429... * * * Vlasti pri~aju o jednakim mogu}nostima za sve, o inkluziji osoba sa invaliditetom u dru{tvo. Dosta qudi je, kao i ja li~no zbog kukova, steklo voza~ku dozvolu voze}i na adapti-

ranom vozilu, mnogi qudi po dobijawu dozvole na adaptiranom vozilu nisu vi{e nigde i nikada vozili, nisu zaposleni. Voza~ka dozvola je nekima jedina kvalifikacija, jer zbog svojih zdravstvenih razloga nisu uspeli da zavr{e {kole.. Vlasti, gradska i pokrajinska, mogu pokazati da ozbiqno misle o inkluziji osoba sa invaliditetom u dru{tvo, na na~in da neke od tih qudi za-

posli u svoje administracije kao voza~e, da vlasti neke od automobila iz svoje administracije daju na kori{}ewe nekim od tih qudi, kako bi postali taksisti u gradu, svakako, vozila se trebaju adaptirati za wihove potrebe.. @eqko Bo`i} 062/8117... * * * Za 063/ 5568... Verujte mi na re~, i u p~elarstvu se mnogo to-

ga „prekomponovalo”. Deo p~elara preselio se u Skup{tinu grada, p~elice zbuweno zuje na sve strane, a med je u ZIG-u, Vodovodu, Tr`nici, GRAS - u i drugim JKP u Novom Sadu. 063/1050... * * * Molimo Departman za hemiju da posle proslave jubileja izvede studente na Bege~ku jamu da vide posledice upotrebe hemije u navodnom parku prirode. Bege~ani 064/1165... * * * „Politi~ki kriminal uz ekonomske zloupotrebe?” Jel se to odnosi na prekomponovawe vlasti u Novom Sadu? 062/8992... * * * Imam molbu! Ja sam obi~an gra|anin sa relativno dugim zdravim pam}ewem. Ima li novinara koji }e jasno napisati {ta je g. Vu~i} zavr{io, gde odsluìo vojsku i steko radno iskustvo, da bi bio kompetentan da ~uva moju i glave svih nas! Znam sigurno da ne ìvi od minimalca ili proseka! 063/8914... * * * Koliko bi ovaj svet bio boqi i lep{i kada bi bilo vi{e qudi kao {to je doktor Dragan Dankuc. Tako dobar, plemenit i divan ~ovek danas se, naàlost, retko sre}e! Doktore, hvala za sve! 064/1062... * * * Da li }e neko od nadle`nih odreagovati na kra|u drveta za ogrev iz ka}ke i koviqske {ume i to uvek sa dve prikolice traktorske? 064/3079...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

U ULI CI VEQ KA PE TRO VI ]A 10, NA LI MA NU JEDAN

IN KLU ZIV NI HOR „ISON” PO ZI VA NO VO SA \A NE

Ula zom ca ru je 20 pa sa lu ta li ca

Do bro do {li na za jed ni~ ko pe va we

@i te qi Uli ce Veq ka Pe tro vi }a na Li ma nu je dan ve} ne ko li ko da na stra hu ju za svo ju bez bed nost, jer u ovom kra ju bo ra vi oko 20 pa sa lu ta li ca, od ko jih je je dan ra se ro tvaj ler. Ovi psi sme sti li su se u ula zu zgra de broj 10, pa sta na ri ne mo gu da iza |u na uli cu, a uko li ko iza |u, pla {e se da se vra te do svo jih sta no va. Su gra |an ka, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, ka `e da je ovaj ~o por na pao mla di }a, ko ji je tu pro la zio, ali i de te, ko je je maj ka vo di la iz za ba vi {ta. - Psi su iz u zet no opa sni. Pre ne ko ve ~e su se ko {ka li me |u sob no. Na pa li su mom ka i jed no de te. Ma li {a ni ne sme ju sa mi do {ko le da odu, pa ro di te qi mo ra ju da ih pra te. I pro la zni ci i sta na ri zgra de se bo je za svo ju bez bed nost - ka `e na {a sa go vor ni ca. Ona is ti ~e da su po zva li ko mu nal nu in spek ci ju, ali da su im iz te in sti tu ci je re kli da ne zna ju ka da }e psi bi ti po ku pqe ni. - Po zva li smo sve in sti tu ci je ko jih smo mo gli da se se -

ti mo, od po li ci je do va t ro g a s a c a. Je di no su nam iz ko m u n al n e in spek ci je re kli da }e pro sle di ti na log da se psi po ku pe, ali da to ne }e bi ti da n as, jer pri hva ti li {te ra di do 13 sa ti, pa ne }e bi ti ni kog da iza |e na te ren. Mi smo u kon stant nom stra hu, jer ni kad ne zna mo ka da nas taj ~o por ì vo ti wa mo è na pa sti, a po seb no se pla {i mo ro tvaj l e r a, jer spa d a u opa sne pse - ka è ova su gra |an ka.

Po ve} usta qe noj pro ce du ri ko mu nal na in spek ci ja iz da je na log JKP “^i sto }a”, ~i ja je

slu `ba za du `e na za hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. Na kon iz da va wa na lo ga rad ni ci “^i sto }e” iz la ze na te ren i po ku {a va ju da uhva te pse, ali se ti po ku { a j i ve o m a ~e s to za v r { a va j u bez u s pe {no. Psi, ko ji bu du uhva -

}e n i sme { ta j u se u pri h va tili { te gde se vak c i n i { u, ste ri li {u i ~i pu ju, ali i vra -

}a ju na adre se oda kle su i po ku pqe ni. Pred u ze }e “î sto }a” je od Gra da zah te va lo da joj se uki ne nad le `nost nad hva ta wem lu ta li ca, jer ne mo è da is pla }u je mi li on ske od {te te su gra |a ni ma, ko je su uje li psi lu ta li ce. Za po sled wih go di nu i po da na to pred u ze }e is pla ti lo je oko 85 mi li o na di na ra No vo sa |a ni ma, ko je su uje li psi lu ta li ce i jo{ 28 mi li o na na ime sud skih tak si i tro {ko va advo ka ta. Re {e we bi mo gao da bu de azil za pse, ali se za vr {e tak ovog objek ta ne pre sta no od la è. Po pr vim na ja va ma tre bao je bi ti go tov kra jem apri la, ali ni na kon ~e ti ri me se ca, vra ta ovog pri hva ti li {ta za pse ni su otvo re na. Ka da bu de go tov, mo }i }e da pri mi sa mo 400 ì vo ti wa, a to je ve o ma ma li broj za tre nut no sta we na uli ca ma, jer nam sva ko dnev no pri sti ù àl be su gra |a na. Iako po sto je pla no vi da se azil pro {i ri, no vac za dru gu fa zu jo{ ni je obez be|en. N. R.

NA STA VQE NI PRE GO VO RI SIN DI KA TA I RU KO VOD STVA, [TRAJK I DA QE OP CI JA

Pla ta u „î sto }i” naj ka sni je u po ne deq ak? Po sle sa stan ka sa mo stal nog sin di ka ta JKP „î sto }e” i no vog ru ko vod stva, rad ni ci o~e ku ju da }e naj ka sni je u po ne deq ak do bi ti auv gu stov sku pla tu. ^lan {traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi} re kao je ju ~e da su rad ni ci po sle sa stan ka di rek to ra Dra ga na Bo ì }a sa grad skim ~el ni ci ma, do bi li obe }a we da }e se is pla ta ve ro vat no de si ti do po ne deq ka, no, to opet ni je zva ni~ na po tvr da. Ta ko se pre go vo ri na sta vqa ju i da nas, pa ge ne ral ni {trajk rad ni ka „î sto }e” ko ji su za ka za li u po ne de qak jo{ sto ji kao op ci ja.

O~e ku je se da kroz ne ko li ko me se ci rad ni ci „^i sto }e” vi {e ne }e mo ra ti da lo ve pse lu ta li ce. Fir ma pla }a ve li ke od {te te gra |a ni ma - Po ma ka u pre go vo ri ma ima, ali zva ni~ no po tvr du o is pla ti za ra de jo{ ne mamo. [to se ti ~e is pla te du go va wa sin di ka tu, do go vo ri li smo da se to upla ti iz dva pu ta, to kom sep tem bra i ok to bra - re kao je Pet ko vi}.

Do da je i da bi se u ne koj od sle de }ih sed ni ca Skup {ti ne gra da na dnev ni red uvr sti la i wi ho va de lat nost hva ta wa pa sa lu ta li ca. Na kon to ga, na da se da od lu kom grad skog par la men ta, kroz ne ko li ko me se ci, rad ni ci „î sto }e” vi {e ne }e mo ra ti da lo ve pse lu ta li ce, a fir ma, po sle wi ho vih uje da, pla }a ti od {te te gra |a ni ma. Di rek tor Bo ì} po sle sa stan ka sa gra do na ~el ni kom Mi lo {em Vu ~e vi }em i ~la nom Grad skog ve }a za du è nom za bu xet i fi nan si je De ja nom Man di }em tvr di da is pla ta za ra de za vi si od teh ni ke pre ba ci va wa sred sta va, pa ne mo è rad ni ci ma obe }a ti ta ~an da tum. - Tu di mo se da re al no re {i mo sve pro ble me, {to se ti ~e is pla te du go va wa, u bu xe tu po sto je ve} sred stva ko ja su na me we na za „î sto }u”, tu je sa mo pi ta we ka da }e bi ti pre ba ~e na - iz ja vio je Bo ì}. Psi lu ta li ce, mo gli bi ta ko |e da se ski nu sa dnev nog re da de lat no sti ovog pred u ze }a, a Bo ì} ka è da i we go vi kao i na po ri sin di ka ta idu u tom sme ru. - Pre ma Za ko nu o do bro bi ti ì vo ti wa sva ki grad mo ra ima ti pred u ze }e ko je }e se

Stop za vi rus za pad nog Ni la Sum wa se da bi tro je No vo sa |a na mo glo ima ti vi rus za pad nog Ni la , te su uzor ci po sla ti na ana li zu. Za sa da jo{ ne ma obo le lih od ovog vi ru sa u No vom Sa du, me |u tim ne tre ba se iz ne na di ti uko li ko se to de si, ka `e spe ci ja li sta epi de mi o lo gi je dr Sve tla na Ili}. Ka da su u pi ta wu me re za {ti te, pre po ru ~u je se po sta vqa we ko mar ni ka, re dov no me wa we vo de u sak si ja ma i sta vqa we za {tit nog fak to ra ka da sed iz la zi na po qe. Tre ba pro ve ri ti po dru me.

tuta za jav no zdra vqe Voj vo dine. Naj ~ e { }e su strep t o kokne in fek ci je gor wih re spi r a t or n ih pu t e v a, po t om zapa qe we plu }a. Tu su i va ri~e l e, mo n o n u k le o z a i tu ber ku lo za.

[to se ti ~e ana li ze vo de za pi }e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je” utvr |e na je zdrav stve na is prav nost. Kon tro lom uzo ra ka vo de za pi }e de vet jav nih bu na ra utvr |e na je fi zi~ kohe m ij s ka ne i s p rav n ost svih

U ULI CI NO VO SAD SKOG SAJ MA 21

Iz me na re `i ma sa o bra }a ja Eki pe To pla ne da nas po ~i wu iz grad wu vre lo vod nog pri kqu~ka za obje kat u Uli ci No vo sad skog saj ma 21. Zbog to ga je do 1. okto bra od re |e na pri vre me na iz me na re `i ma sa o bra }a ja na de lu kolo vo za, par kin ga i tro to a ra is pred ovog objek ta. A. Va.

NA „DU NAV SKIM NO ]I MA ADI CA”

Zve zda ve ~e ri Mi ro slav Ili} Fe sti val „Du nav ke no }i Adi ca” odr `a }e se u ~e tvr tak 27. sep tem bra od ra nih po po dnev nih do ka snih ve ~er wih ~a so va u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce „Adi ce”. Zve zda ve ~e ri bi }e bard na rod ne mu zi ke Mi ro slav Ili}. Pro gram fe sti va la je bes pla tan, a or ga ni za o ri po ru ~u ju da }e i ove go di ne, po red kul t ur n o-za b av n og pro g ra m a, pro m o v i s a t i zdra v qe, sport i hu ma ni tar ni rad. A. L.

SU TRA I PRE KO SU TRA

„Cvet na pi ja ca” otva ra vra ta Ma ni fe sta ci ja za qu bi te qe cve }a i hor ti ku lu tre „Cvet na pi ja ca”, dru ga po re du ove je se ni, odr `a }e se su tra i pre ko su tra, od 8 do 20 ~a so va, na pla tou is pred Spen sa. Pred sta vi }e se ve li ki broj iz la ga ~a ko ji pro iz vo de se zon sko, sak sij sko cve }e i sad ni ce, opre mu za ure |e we dvo ri {ta, ba {ta i bal ko na. Po nu du }e upot pu ni ti i pri zvo |a ~i zdrav stve no-bez bed no sne hra ne i me da, iz ra |i va ~i ru ko tvo ri na i sta re za na tli je. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Uki nu ta li ni ja ka „Pe tro len du”

ba vi ti ovim stva ri ma ko je mi sa da ra di mo, od no sno za {ti ti svih ì vo ti wa. U ovoj go di ni is ti ~e za kon ski rok od tri go di ne da na{ grad do bi je ta kvo pred u ze }e i to }u pre do ~i ti gra do na ~el ni ku i ~la no vi ma Grad skog ve }a. Na kon to ga na dam se da rad ni ci „î sto }e” vi {e ne }e mo ra ti da oba vqa ju ovaj po sao i da }e to ra di ti ne ko dru gi - re kao je Bo ì}. A. L.

Vre me re spi ra tor nih in fek ci ja Crev nih za ra znih bo le sti re gi stro va no je za 40 od sto vi {e ne go pret hod nog me se ca. U gru pi pol no pre no si vih bo le sti ge nital na hla mi di ja za je vo de }a pol na in fek ci ja, za tim su to `u ti ce.

pro fe so re ove {ko le kao i u~e ni ke i pro fe so re dru gih {ko la. ^la no vi su i ro di te qi, stu den ti i svi dru gi qu di ko ji `e le da po mog nu. In for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fon 064/238-10-33 ili li~ no, do la skom u pro sto ri je [O SO “Mi lan Pe tro vi}” utor kom od 16 do 18 ~a so va na No vom na se qu, Uli ca Ba te Br ki }a bb, i ~e tvrt kom od 16 do 18 ~a so va u Osnov noj {ko li „Mi lan Pe tro vi}„, Uli ca bra }e Rib ni ka ra 32. J. Z.

VESTI

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJVODINE

U gra du su od za ra znih bo lesti naj ~e {}e re spi ra tor ne in fek ci je i u pro te klih me sec da na ~i ne 84 od sto svih pri ja vqe nih slu ~a je va, sa op {te no je na ju ~e ra {woj re dovnoj kon fe ren ci ji In sti -

In klu ziv ni hor “Ison” i Udru è we gra |a na “Ve ra, qu bav, na da” po zi va ju su gra |a ne da im se pri kqu ~e i pe va ju s wi ma. Pod slo ga nom “Mu zi ka nas sve spa ja” po zi vamo No vo sa |a ne i No vo sa |an ke da za pe va ju s na ma, bu du deo na {eg udru è wa i na {ih ak tiv no sti. U ra du s de com iz ho ra va `ni su je di no è qa i otvo re no sr ce - po ru ~u ju iz ho ra. Hor “Ison” oku pqa de cu sa smet wa ma u raz vo ju iz [O SO “Mi lan Pe tro vi}”, na stav ni ke i

kon tro li sa nih uzo ra ka. Mi kro b i o l o { ka ne i s p rav n ost utvr |e na je u tri jav na bu na ra: u Uli ci 1300 ka pla ra, bu nar „Sne `na Ma ri ja” i bu nar u Uli ci Jo `e fa Mar ~o ka. Vo da iz jav nih bu na ra se ne pre po ru ~u ju za upo tre bu. Kva li tet va zdu ha je to kom av g u s ta bio za d o v o q a v a j u } i, sa mo za ~e ti ri da na je utvr |e no pri s u s tvo kon c en t ra c i j a pra {i ne vi {a od do zvo qe ne. Ka da je u pi ta wu bu ka, pre ko da n a je naj v e } a iz m e r e n a u Rume na~ koj i Fu to {koj uli ci, to k om ve ~ e r i ta k o | e, a tokom no }i u dve po me nu te uli ce, na Ke ju i u Uli ci ca ra Du {a na. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne je uveo no vinu na svom saj tu http://www.izjzv.org.rs a u pi ta wu je ru bri ka „Zna wem do bo qeg men tal nog zdra vqa”. Po s e b an ak c e n at sta vqen je na depre si ju. I. D.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas se od 6 ~a so va od no si iz Srem ske Ka me ni ce, Le din ca i Bu ko va ca. Tra va, gra we, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad or ga ni zo va n o }e se od n o s i t i pre m a pre ci znom ras po re du. Q. Na.

Auto bu si ka akva par ku „Pe tro lend” u Ba~ kom Pe trov cu vi {e ne sa o bra }a ju, ka `e se u sa op {te wu JGSP „No vi Sad”. U to ku le ta au to bu si ovog pred u ze }a pre ve zli su oko de set hi qa da put ni ka. A. L.

Pe sme âr ne Po po vi} Pro mo ci ja zbir ke pe sa ma „Be lo bla to„ pe sni ki we âr ne Po po vi} bi }e odr à na ve ~e ras u sa li „Tri bi na Mla dih„ u Kul tur -

nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Dru `e we po ~i we u 20 ~a so va. M. Sn.

Ra di o ni ce en gle skog je zi ka Ame ri~ ki ku tak or ga ni zu je „Kwi èv ne kru ò ke za mla de” ko ji }e se odr à ti da nas i u ~e tvr tak 27. sep tem bra u 18 ~a so va, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Ra di o ni ce su bes plat ne i ogra ni ~e ne na 15 u~e sni ka, a pri ja ve i sve bli è in for ma ci je mo gu se oba vi ti i do bi ti na broj te le fo na 47-22-840. A. L.

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

Sutra: O[ „Svetozar Markovi} Toza” i O[ „Jovan Popovi}”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

ИЗГРАДЊА ТРОТОАРА У СЕМЛАЧКОЈ УЛИЦИ ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ

Ра до ви го то ви до зи ме

Начелник дели пакете

Поклон-пакети социјално угроженим ђацима

РУМА: Поводом почетка нове школске године, локална самоуправа у Руми обезбедила је 320 комплета уџбеника за ђаке од петог до осмог разреда основних школа и 600 пакета школског прибора за социјално најугроженије ђаке свих разреда основних и средњих школа. Начелник румског одељења друштвених делатности, Светислав Дамјанчук, уручио је поклон пакете ђацима у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Руми. Он је том приликом рекао да се локална самоуправа одлучила за овакав гест, пре свега да би помогла најугроженијих

суграђанима родитељима, да им деца имају сав потребан прибор за почетак школске године. -Из општинског буџета издвојено је преко пет милиона динара за комплете уџбеника и око 300 хиљада динара за пакете прибора за најбоље ђаке, који су притом социјално најугроженији наши суграђани. Циљ је да помогнемо овим ђацима јер да би наставили да нижу успехе у свом школовању, неопходани су им уџбеници и адекватан школски приборнагласио је начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. М. Ма.

Прслуци за сигурност

Опрез, возачи, ђаци су на улицама

КИКИНДА: Савет за безбедност у саобраћају Општине Кикинда обезбедио је 570 флоресцентсних прслука за све прваке у нашој општини, као и 60 нових прслука за саобраћајну полицију. Председник Савета за безбедност у саобраћају Бранислав Чолак поделио је флоресцентне прслуке ђацима првацима у Основној школи „Свети Сава”: - Циљ је да деца буду уочљивија када иду и враћају се из школе, а није лоше ни да обуку прслук у слободно време, када возе бицикл. Савет за безбедност у саобраћају платио је све прслуке 285 хиљада динара, а новац је обезбеђен од наплате казни у саобраћају. У оквиру исте акције купили смо и саобраћајцима

нове прслуке, јер и они треба да буду уочљиви док су на послу. Директор Основне школе „Свети Сава” Витомир Радак рекао је да се нада и да ће имати подршку родитеља, који ће подсећати децу да обуку флоресцентни прслук. Командир Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди Жељко Ђурђев рекао је да саобраћајци увек почетком године одлази у основне школе како би на часовима објашњавали деци како треба правилно да се понашају у саобраћају. Савет за безбедност у саобраћају Општине Кикинда обележио је и све саобраћајне зоне код школа као и пешачке прелазе. А. Ђ.

КИ КИН ДА: У Семлачкој улици у Кикинди приводи се крају изградња пешачке стазе. Ради се о тротоарима дужине 600 метара, од Улице Николе Пашића до краја последњих кућа према Мокринском друму. У овом делу града пешачка стаза није постојала, а осим ње, рађени су попречни прелази и атмосферска канализација, сазнајемо од чланице Општинског већа Еди те Див ко вић. - Атмосферска канализација урадиће се од Улице Николе Пашића до канала. За ову инвестицију урађен је пројекат, на основу кога је расписан тендер, да би се појавио проблем одводњавања башта и парцела, који је решен. Тренутно се поставља јавна расвета за коју је одабран извођач радова фирма “Кеyинг”. Након тога, завршиће се бетонирање пешачке стазе - рекла је Едита Дивковић. За тротоаре је издвојено 3,3 милиона динара, а посао је припао ки-

Едита Дивковић у обиласку радова

киндској фирми “Златна греда - Костић”. Исти извођач реконструише атмосферске канале, који коштају 2,7 милиона динара. Јавна расвета поставља се од Улице Николе Пашића

до Милана Сивчева, а вредност овог дела посла је 2,7 милиона динара. Едита Дивковић каже да је у Његошевој, након пробијања свих рокова, завршена фекална канализа-

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ЗА ДУЖИВАЊУ КИКИНДСКЕ ОПШТИНЕ

Гра ди ће се фа бри ка во де

КИ КИН ДА: Јуче је одржана трећа седница Скупштине општине Кикинда, на којој је разматрано 76 тачака дневног реда. Већина тачака изазвала је полемику одборника, али се највише расправљало о одлуци о задуживању општине Кикинда за финансирање капиталних инвестиционих расхода. Одлуку је образложио члан Општинског већа Не над Гр бић. Одлуком се одобрава задуживање кикиндске општине на домаћем финансијском тржишту, емитовањем хартија од вредно сти, у изно су од 600 милиона динара: - Раст буџета од неколико стотина милиона динара сваке године и раст рудне ренте још једни су од фактора који су нас определили да оставимо капиталну инвестицију нашој општини. Муниципалне обве знице пружају могућност да путем јавне набавке пропишемо услове: задуживање до шест година и камату до пет одсто. Локална самоуправа одредиће критеријуме од којих нећемо одступати, а то су: цена фабрике воде за пиће, цена

воде на славини и квалитет пијаће воде. Јавна набавка даће одговор на то колико ће бити неопходно новца за изградњу фабрике и све остале параметре. Одлуку, која је донета већином гласова, оштро су критиковали одборници опозиције. Ла ди слав То мић из Српске напредне

рекција за изградњу града”. Одборници Све ти слав Вук ми ри ца и Ла ди слав То мић (СНС) замерили су што је за сеоске месне заједнице издвојено недовољно средстава, да није вођено довољно рачуна о рубним деловима града, те да је минимално средстава утрошено на изградњу атмосферске канализације. Пред-

странке рекао је да је задуживање локалне самоуправе у овом тренутку нере ално. Ми лен ко Јо ва нов из Демокартске странке Србије истакао је да ће овластити Општинско веће да изабере најбољег понуђача. Током разматрања извештаја о пословању јавних предузећа за 2012. годину најдинамичнију расправу изазвало је усвајање извештаја Јавног предузећа “Ди-

седник општине Са во До бра нић рекао је да ће грејна сезона почети на време и да ће инсистирати да се у буџету за наредну годину предвиди новац за реконструкцију најкритичнијх делова топловода. Већином гласова, за новог директора ЈП “Градско зеленило и пијаца” именован је дипломирани инжењер фитофармције Ми лош Ши бул. А.Ђуран

Сли ка ри оста ви ли пре ко 50 дела Радови у Улици Соње Маринковић

Обнављају се улице

ШАЈКАШ: Споредним улицама Шајкаша, сем на Бељачи, до пре неколико дана готово да се није могло проћи аутомобилима, јер су коловози били у очајном стању. Асфалт је био пун рупа, а на местима до те мере оштећен да су га возила морала обилазити крећући се зеленим површинама. Ових је дана поправка улица коначно дошла на ред. Радници „Бачкапута“ су најпре санирали

најтежа оштећења у Улици Саве Димитријевића, да би потом прешли на северни део Улице Соње Маринковић. На овој деоници радови ће бити знатно обимнији, јер ће се узана коловозна трака морати комплетно пресвући новим слојем асфалта, а банкине ојачати тврдим материјалом. У плану је да се наредних дана обнове све споредне улице у Шајкашу. Н. Т.

Застој у изградњи водовода ка Долову ДОЛОВО: Изградња водовода ка Долову у застоју је због нерешених имовинско-правнх односа. За сада се наставља рад у првој фази водовада ка Старом Тамишу, где је у току провера инсталација и воде. За досадашње радове у тој првој фази, потрошено је око 900.000 евра, према тврди директора ЈКП „Водовод и канализација“ Обрада Шијаковића. Финасијер КWФ банка инсистира на решењу овог проблема. Оно што охрабрује је да је пијаћа вода у Панчеву веома доброг квалитета, што показују извештаји Завода за јавно здравље. Што се наплате потраживања тиче, Шијаковић каже да је код физичких лица она око 50 до 60 одсто, док је код правних лица овај проценат мањи, због затварања фирми. З. Дг.

ца сликара, који су дошли из Ивањице, Београда, Новог Сада, Руме, Сремских Карловаца, Сремске Митровице, Инђије, Голубинаца, Нових Бановаца, Старе Пазове и Војке изашло је 26 пејзажа, осам мртвих природа и 15 апстракција. Сви су се уметници потрудили да оставе што више и

Учесници ликовне колоније

дан вајар, који су оставили изванредне радове у легату ове културне манифестације. Организатори и грађани Војке пре задовољни су, јер је на завршној изложби представљено све што је урађено, а то је преко 50 слика и две скулптуре. Једини вајар на војачкој колонији ове године био је Ра ди вој Бле чић из Инђије, а испод кичи-

За транспарентне јавне финансије БЕЧЕЈ: У циљу унапређења знања, вештина и мотивације суграђана на пољу сузбијања корупције у области јавих финансија, Бечејско удружење младих – БУМ организује сутра увече трибину по имену „За транспарентне јавне финансије“. Скуп је заказан за 18 сати и одржаће се у великој сали Градске куће Бечеј. Саговорници трибине биће заменик републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић, директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић, члан УО Удружења професионалаца у јавним набавкама Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија и Александар Ђекић из редова организатора, који ће презентовати резултате истраживања на тему: „Грађани Бечеја о општинском буџету“. В. Ј.

Игре без граница

ЗАВРШЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ВОЈКИ

ВОЈ КА: На традиционалној ликовној колонији у Војки, која од ове године носи име „Космик арт – Љубиша Марић“ у спомен на оснивача, лане преминулог сликара Љубишу Марића, који је давно ушао у антологију југословенске наиве, ове године је вредно радило 24 сликара и је-

ција. Извођач радова била је фирма “Градитељ - грађевински материјали”: - Остали су завршни радови, враћање колских прилаза у првобитно стање, што ће бити урађено. Извођач радова посао обавља споро, или никако. Људи и машине врло често повуку се са градилишта, без икаквог објашњења. Грађани не могу дочекати зиму без завршених радова. До сада фекална канализација није била завршена, те није било могуће бетонирати ћуприје. Тек након снимка камером, који треба да потврди да је фекална канализација урађена како треба, приступиће се завршеним радовима. Дивковићева инсистира на томе да се обави обрачун извршених радова са фирмом “Градитељ - грађевински материјали” да би се видело да ли је ово предузеће у могућности да заврши започет посао, или ће се уговор раскинути и наћи други извођач. А. Ђ.

што лепше радове, што се може видети на изложби у галерији Дома културе у Војки, а велику пажњу посетилаца, којих је било свакодневно и по стотинак, привукло је оно што ради Је ли ца Ми ја то вић из Каћа, која је урадила неколико слика, као и Јо сип Клер из Црвенке. Срећ ко Ра ду ло вић из Сремске Митровице, који је први пут у Војки на ко-

лонији, оставио је изванредан цветни мотив, док су Та ди ја Са вић из Ивањице, већ већ 20 година на колонији у Војки, Дра ган Пе тро вић – Де биш из Руме и Ми ро слав Ти шма из Мартинаца, први пут овој колонији дали изванредно упечатљиве визије коња. Импресионистичке визије Мом чи ла Фун ду па учесник је војачке ликовне манифестације од почетка, а овај од пре неку годину, постао је грађанин Војке. Публика је могла да ужива у приказу обиља плодова са војвођанских поља, сунцокретима Мил ке Мћак и Ми ла на Ђу ри ћа, приказу сремског пејзажа од Војке до Руме Зла те Про тић, док је Си ни ша По пов овековечио на платну старопазовачки хотел „Срем“. Иначе, током четири вечери, уметницима су се представили ученици клавира и гитаре музичке школе „Мр Љубинко Лазић“ из Војке, у класи професора Бо ја не Со виљ и Бог да на Пе ји ћа. Војачко КУД „Славко Гајин“ је имало концерт са гостима из Фоче, КУД „Вила“ и ученицима плесне школе „Латино денс“ из Земуна, а угодне вечери су им приредили и „Aakustig sound duo“, те војачки рокери. А. Мали

АПАТИН: Бања „Јунаковић“ ће, од 21. до 23. септембра, бити домаћин Првих игара без граница Синдиката запослених у здравству и социјалне заштите у Србији. На овој манифестацији учествоваће здравствени радници Рашког, Расинског, Поморавског, Подунавског и Западнобачког округа. Осим дружења, предвиђено је и својеврсно забавно такмичење у тркама у врећама, на висећој кугли, мимоилажењу на греди, скочку, пирамидама на платформи и бушењу балона. Учесници ове манифестације ће имати прилике и да посете Апатин и околину и провозају се „Апатинком“ по Дунаву у Специјалном резервату „Горње Подунавље“. Ј. П.

У недељу шеста „Фијакеријада“ ТЕМЕРИН: Шеста темеринска „Фијакеријада“ биће одржана у недељу 23. септембра, од 11 часова, на темеринском Вашаришту. Такмичарски део за Куп Војводине почиње у 12,30 сати (надметања двопрега и четворопрега), а након тога одржаће се Куп Темерина у двопрегу. Пријатељ „Фијакеријаде“ - Туристичка организација општине Темерин и организатор Коњички клуб „Витез“ обезбедили су вредне робне и новчане награде. М. Ми.

~etvrtak20.septembar2012.

SA OP [TE WE VR HOV NOG KA SA CI O NOG SU DA

Na ta Me sa ro vi} pri ma 329.000 di na ra Pred sed ni ca Vi so kog sa ve ta Sud stva i Vr hov nog ka sa ci o nog su da Na ta Me s a r o v i} pri m a ukup no 329.000 di na ra za po s ao ko j i oba v qa na tim funk c i j a m a, sa o p {te no je ju ~e iz Vr hov nog ka s a c i o n og su d a (VKS). VKS je u sa op {te wu, uz ko je je po slao i po tvr de o pla ti Me sa ro vi }e v e, ko j u pri m a kao pred sed nik tog su da, i na kna di za pred sed ni ka Vi so kog sa ve ta sud stva, is ta kao da su pla te svih su di ja i pred sed ni ka su do va, pa i pred sed ni ka Na ta Me sa ro vi} VKS od re |e ne za ko nom. Me sa ro vi }e va je u ju lu, ka ko Uvi dom u iz ve {taj slu `be se na v o d i, u VKS pri m i l a ra ~ u n o v od s tva, pred s ed n ik 283.472,42 di na ra, {to je we na VKS ima la je u de cem bru 2010. pla ta kao pred sed ni ka tog su go di ne pla tu 270.381,06 di na da. Na kna da ko ju Me sa ro vi} ra, u de cem bru 2011. go di ne ostva ru je kao pred sed nik Vi 272.774,90 di n a r a, a u ju l u so kog sa ve ta sud stva iz no si 2012. go di ne 283.472,42 di na ra, 45.531 di na ra i utvr |e na je od na vo di se u sa op {te wu VKS. U lu kom Ad mi ni stra tiv nog od apri lu 2009. go di ne Me sa ro bo ra Na rod ne skup {ti ne Re vi } e v a je pri m a l a pla t u pu bli ke Sr bi je u ju lu 2009. go 276.981,18 di na ra, dok je pret di ne. hod n i pred s ed n ik Vr h ov n og Osvr }u }i se na na vo de jed su da Sr bi je u fe bru a ru 2009. nog be o grad skog li sta o vi si go di ne imao pla tu 279.762,84 ni Me sa ro vi} ki ne pla te, VKS di na ra. je uka zao da ni je isti na da ona Pred sed nik VKS je do 1. ja pri ma i na kna du ko ju pri ma ju nu a ra 2008. go di ne bi la upu }e ~la no vi Vi so kog sa ve ta iz re ni su di ja u Po seb no ode qe we da pro fe so ra Prav nog fa kul za or ga ni zo va ni kri mi nal Vi te ta i advo ka ta, a ko ja iz no si {eg su da u Be o gra du i od ta da 189.000 di na ra. Na ka na da mi ne pri ma dvo stru ku pla tu, na ni stra prav de za rad u tom te vo di se u sa op {te wu VKS. lu je 15.000 di na ra. (Ta njug)

OD LU KA PRE TRE SNOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA

Ka rayi}u za do ka zni po stu pak 300 sa ti Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la odo bri lo je biv {em pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Ra do va nu Ka ra xi }u 300 sa ti za iz vo |e we do ka za od bra ne, sa op {te no je ju ~e u Ha gu.

Ra do van Ka ra yi}

Pod se }a ju }i da je Ka ra xi} tra `io od su da 300 sa ti za is pi ti va we sve do ka i jo{ 300 sa ti za po bi ja we pre su |e nih ~i we ni ca s dru gih su |e wa, pred stav ni ca

za {tam pu Tri bu na la Ner ma Je la ~i} iz ja vi la je da je taj zah tev de li mi~ no usvo jen. Je la ~i }e va je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, na ve la da je sud sko ve }e odo bri lo Ka ra xi }u 300 sa ti, uz obra zlo è we da ne mo ra ju sve pre su |e ne ~i we ni ce da se po mi wu u sud ni ci. Ha {ko tu ì la {tvo je za svoj do ka zni po stu pak ta ko |e ima lo 300 sa ti, a do ka ze je iz ve lo za 299 sa ti i 27 mi nu ta, na ve de no je u sud skoj od lu ci. Biv {i pred sed nik RS op tu èn je pred Tri bu na lom za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne. Tu ì la {tvo je u ma ju sa slu {a lo po sled weg sve do ka op tu `be, a po ~e tak do ka znog po stup ka Ka ra xi }e ve od bra ne za ka zan je za 16. ok to bar. (Ta njug)

NA KIT U KRO VU AUTO MO BI LA: Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Gra di na u kro vu auto mo bi la „bmv”, uz po mo} mo bil nog ske ne ra, ot kri li 3,57 ki lo gra ma sre br nog na ki ta, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Na kon otva ra wa kro va iz va |e no je osam pa ke ti }a u ko ji ma se na la zio sre br ni na kit - pr ste we, pri ve sci, bro {e vi, lan ~i }i, na ru kvi ce i min |u {e. Auto mo bil no vo pa zar ske re gi stra ci je, ko jim je upra vqao dr `a vqa nin Sr bi je iz No vog Pa za ra, pri sti gao je 18. sep tem bra na ula znu stra nu gra ni~ nog pre la za Gra di na iz Tur ske. Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, dok je sre br ni na kit pri vre me no za dr `an, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

CRnA HROnikA

dnevnik

PRE SU DA ODE QE WA ZA RAT NE ZLO ^I NE VI [EG SU DA U BE O GRA DU

„Gwi lan skoj gru pi” 116 go di na za tvo ra Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du osu di lo je ju ~e 11 pri pad ni ka „gwi lan ske gru pe” OVK na ukup no 116 go di na za tvo ra, jer su od po ~et ka ju na do kra ja de cem bra 1999. go di ne do smr ti mu ~i li na ma we 47 li ca ma hom Sr ba i ne al ba na ca. Pr vo op tu `e ni Agu{ Me mi {i, ko ji je ne dav no pre tio osve tom za me ni ku tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne, osu |en je na 12 go di na za tvo ra. Na zif i Ah met Ha sa ni osu |e ni su na 13 go di na, Fa ton Haj da ri na 10 go di na, Sa met Haj da ri na 15, Fe rat Haj da ri na osam go di na za tvo ra, Kam ber Sa hi ti ta ko |e na osam go di na, a Se li man Sa di ku i Bu rim

Fa zli ju na 12 go di na za tvo ra. [ef ket Mu sli ju i Sa dik Ali ju osu |e ni su u od su stvu na pet, od no sno osam go di na za tvo ra, po {to su u bek stvu. Op tu `bi su oslo bo |e ni [em si Nu hi ju, kao i jo{ pe to ri ca op tu è nih ko ji su u bek stvu - Fa zli ja Aj da ri, Re xep Ali ji, [a }ir [a }i ri, Idriz Ali ji i Ra ma dan Ha li mi. Pred sed ni ca sud skog ve }a Sne à na Ni ko li} Ga ro ti}, obra zla ù }i pre su du, re kla je da su osu |e ni kri vi {to su kao pri pad ni ci OVK, od po ~et ka ju na do kra ja de cem bra 1999. go di ne, su ro vo, do smr ti mu ~i li 47 oso ba, dok je naj -

Tu ì la {tvo de li mi~ no za do voq no Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne za do voq no je osu |u ju }im de lom pre su de ko ja je iz re ~e na ve }i ni op tu è nih pri pad ni ka „gwi lan ske gru pe” OVK, ali }e ulo ì ti àl bu na oslo ba |a ju }e pre su de za {est op tu è nih, iz ja vio je ju ~e Ta njug u za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}. - Prav da je ovom pre su dom sa mo de li mi~ no za do vo qe na s ob zi rom na ono {to su oni ra di li. Vi si na ka zni ko je su do bi li ta ko |e je sa mo de li mi~ na sa tis fak ci ja za `r tve - re kao je Ve ka ri}, pod se }a ju }i da je ovom pre su dom ka zna op tu è ni ma ve }a za 15 go di na ne go {to je bi la u uki nu toj pre su di. Ve ka ri} je na po me nuo da je ovo bi lo su |e we vi so kog ri zi ka, kao i da je sud su dio pod iz u zet no ve li kim pri ti sci ma ima ju }i u vi du ~e ste in ci den te ko ji su se do ga |a li iz me |u tu ì la {tva i okri vqe nih.

Hap {e we „gwila na ca” kra jem de cem bra 2008.

ma we 147 qu di pro tiv prav no li {e no slo bo de, mu ~e no, a za tim pu {te no. Su di ja se po seb no osvr nu la na mu ~e we i si lo va we dve za {ti }e ne sve do ki we u tom po stup ku, de taq no na vo de }i ko ja su sve zver stva osu |e ni po ~i ni li nad wi ma. Osu |e ni su, ta ko |e, na no si li ve li ke pat we i pqa~ ka li imo vi nu sta nov ni {tva. Pri pad ni ci OVK, ko ji su ju ~e osu |e ni ogla {e ni su kri vim za ubi stvo 47 `r tva va, dok se osta lim pri pad ni ci ma „gwi lan ske

gru pe„, ko ji se ne na la ze na op tu `ni ci tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne „na du {u sta vqa” mu ~e we i za ro bqa va we naj ma we 148 li ca. Ape la ci o ni sud u Be o gra du je u de cem bru 2011. go di ne uki nuo pr vo ste pe nu pre su du ko jom je de vet pri pad ni ka OVK osu de no na ukup no 101 go di nu za tvo ra i pred met vra tio pr vo ste pe nom su du na po nov no su de we. Su de we toj gru pi ob je di we no je od lu kom su da u mar tu 2012. go di ne, po sle uki da wa pre su de i od lu ke da se be gun ci ma su di u od su stvu. (Ta njug)

PRO CES JO CI AM STER DA MU ZA UBI STVO HR VAT SKOG NO VI NA RA IVE PU KA NI ]A

Cvi jan vi {e ne bra ni Jo ci }a Pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za ustav na pi ta wa i za ko no dav stvo Vla di mir Cvi jan ni je vi {e bra ni lac Sre te na Jo ci }a, zva nog Jo ca Am ster dam, u pro ce su za ubi stvo hr vat skog no vi na ra Ive Pu ka ni }a, sa op {te no je ju ~e u na stav ku su |e wa Jo ci }u u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Cvi jan, ko ji je i ~lan Srp ske na pred ne stran ke, je oba ve stio sud da po vla ~i pu no mo} je za za stu pa we Jo ci }a, ali na su |e wu ni su sa op {te ni raz lo zi zbog ko jih to ~i ni. U na stav ku ju ~e ra {weg su |e wa, sud je gle dao snim ke si gur no snih ka me ra ko je su za be le `i le do ga |a je na par kin gu is pred re dak ci je “Na ci o na la” u Za gre bu, gde je na stra dao Pu ka ni} i we gov sa rad nik Ni ko Fra ni} 23. oto bra 2008. od eks plo zi va ko ji je ak ti vi ran da qin skim upra vqa ~em. Na tim snim ci ma na vod no je op tu `e ni @eq ko Mi lo va no vi} ko ji je, pre ma op tu `ni ci, do par kin ga do {ao mo pe dom, po sta vio eks plo ziv is pod auto mo bi la i ak ti vi rao ga da qin skim upra vqa ~em. On je u Hr vat skoj pra vo sna `no osu |en

Vla di mir Cvi jan Sre ten Jo ci}

na 40 go di na za tvo ra kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva. Po {to se na po ~et ku su |e wa Mi lo va no vi} `a lio su du da se ne ose }a do bro, pre gle dao ga je sud ski le kar i kon sta to vao da je u sta wu da pra ti su |e we. Su di ja Vla di mir Vu ~i ni} re kao je da }e de taq ni pre gle di Mi lo va no vi }a bi ti oba vqe ni van za tvor ske bol ni ce da bi se utvr di lo da li mu ne {to za i sta fa li.

Vu ~i ni} je ta ko |e sa op {tio da je ita li jan sko tu ì la {tvo za bor bu pro tiv ma fi je iz Ba ri ja po sla lo su du Pu ka ni }e vo sve do ~e we po vo dom {ver ca ci ga re ta, i da je u to ku pre vo |e we tog is ka za od 60 stra na. Su |e we je odr à no u zgra di Spe ci jal nog su da u Usta ni~ koj, iako je pret hod nih ne ko li ko pre tre sa odr à va no u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du iz bez -

bed no snih raz lo ga, po {to je je dan od op tu è nih @eq ko Mi lo va no vi} zi mus po ku {ao da po beg ne iz pri tvor ske je di ni ce tog su da. Osim Jo ci }a, be o grad ski sud vo di pro ces pro tiv Mi lo va no vi }a, ko ji je u @u pa nij skom su du u Za gre bu kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva pra vo sna `no osu |en u od su stvu na mak si mal nu ka znu od 40 go di na za tvo ra, kao i Mi len ka Ku zma no vi }a. Op tu `ni ca srp skog Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je iz vr {i la ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a, 23. ok to bra 2008. go di ne, na kon {to je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem” po sti gao do go vor da za 1,5 mi lion evra ubi je vla sni ka hr vat skog „Na ci o na la”. Tu ì la {tvo na vo di da su, po red Jo ci }a, pri pad ni ci kri mi nal ne gru pe bi li Mi lo va no vi} i Ku zma no vi}. Jo ci} je uhap {en 27. apri la 2009. u Be o gra du, od ka da je u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o gra du. (Ta njug)

U HRA NI TEQ SKOJ PO RO DI CI U ADI

Osum wi ~en za ob qu bu {e sto go di {we de voj ~i ce Po li ci ja u Adi od re di la je za dr à va we do 48 stai J. H. (1981) iz Ade, zbog osno va sum we da je ob qu bio {e sto go di {wu dve oj ~i cu. Osum w~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ob qu be nad ne mo} nim li cem, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Ki kin da. Me |u ì te qi ma Ade zgra à va we i ne ve ri ca, jer se ne ~u ven slu ~aj de sio u hra ni teq skoj po ro di ci u ko joj je maj ka osum wi ~e nog G. H. pri hva ti la na zbri wa va we pe to ro de ce. Ona ju ~e ni je è le la ni {ta da go vo ri za me di je, ogor ~e na onim {to je ve} ob ja vqe no u ne kim no vi na ma. - Znam ka ko mi je, to je moj ì vot. Ne }u ni {ta da ka èm - krat ko je pro ko men ta ri sa la. Kom {i ja Mi haq T. ve li da ne zna {ta se do go di lo, ali da je

pret hod nog da na pri met no bi lo pri su stvo po li ci je i ne kih dru gih qu di, a da su, ko li ko je uo~io, de cu od ve li. - Ne znam {ta se de si lo, ali ni ka kvih pro ble ma do sa da s de com ni je bi lo. Ko li ko sam mo gao da pri me tim, kom {i ni ca ih je do bro pa zi la, bi la su ob u ~e na i na hra we na. Mi slim da je po {te no zbri wa va la de cu. ^uo sam pri ~u i ne ku gu `vu pre dve no }i, jer sla bi je spa vam, ali to me ni sam pri da vao po seb nu pa `wu - pri ~a kom {i ja. Pre ma ono me {to se sa zna je iz iz vo ra bli skih is tra zi, osum wi ~e ni J. H. se te re ti da se pi jan vra tio ku }i sat po sle po no }i i le gao u kre vet u ko me je bi la de voj ~i ca, ko ju je po tom ob qu bio. Ne zna ju }i {ta se ta~ no do go di lo, we go va maj ka je sat vre me na ka sni je alar mi ra la po li ci ju, ko ja je od mah iz i {la na li ce me sta, a po tom su ang `o va ne i slu `be

Cen tra za so ci jal ni rad op {ti ne Ada. Iz po li cij skih iz vo ra sa zna je mo da je osum wi ~e ni naj pre ne gi rao po ~i we no zlo de lo, ali da je pri ti snut ~i we ni ca ma i do ka zi ma, pri znao da {ta je u~i nio, prav da ju }i se da zbog pi jan stva ni je znao {ta ra di. Osum wi ~e ni za ob qu bu de voj ~i ce J. H, ka ko sa znej mo sklon je kon zu mi ra wu al ko ho la i po li ci ji po znat zbog na sil ni~ kog po na {a wa i tu ~a, a to kom ove go di ne osum wi ~en je i za jed nu raz boj ni~ ku kra |u. U Cen tru za so ci jal ni rad op {ti ne Ada, u od su stvu di rek to ra, ni ko ni je bio ovla {}en da go vo ri o ovom slu ~a ju. Ipak, pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma u hra ni teq skoj po ro di ci u Adi, gde se de sio ovaj ne mio slu ~aj, Cen tar za so ci jal ni rad op {ti ne Sen ta zbri nuo je pe to ro de ce, ne sre} nu de voj ~i cu i ~e ti ri we na bra ta.

- Di rek tor ka je od sut na jer se na la zi na se mi na ru. Ja sam je dan od za po sle nih i ni ko ni je ovla {}en da da je iz ja ve. De ca, ko ja su sme {te na u hra ni teq skoj po ro di ci su iz Sen te. O de ci na moj te nas da pi ta te, even tu al no pi taj te u Cen tru za so ci jal ni rad Sen te. Oni su ih u hra ni teq sku po ro di cu sme sti li pre ot pri li ke dve go di ne - re ~e no nam je u Cen tru za so ci jal ni rad op {ti ne Ade, uz kon sta ta ci ju da zbri wa va we de ce u hra ni teq sku po ro di cu ni je mo glo bi ti oba vqe no bez u~e {}a ove usta no ve. Pri li kom obi la ska hra ni teq skog do ma u Adi, u ko me se do go dio in ci dent, do ma }i ca ni je `e le le ni {ta da go vo ri o to me da li su de ca iz me {te na iz we ne po ro di ce, ali je ipak re kla da o~e ku je da joj se vra te, ka da se ne mio slu ~aj raz ja sni. M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

U BE ^EJ SKOM ATA RU

Kom baj nom na i {ao na le{ mu {kar ca U be~ejskom ataru, na granici s ba~kotopolskim, prona|eno je telo nepoznatog mu{karca. Kako prenosi Radio-televizija Vojvodine, na le`e}e telo nai{ao je kombajn, ali ogromna ma{ina nije uzro~nik smrti, niti je na bilo koji na~in o{tetila trup. Kako nezvani~no sa-

znaje RTV, voza~ kombajna je na vreme primetio telo umrlog a smrt je nastupila, pre dva-tri meseca. Telo se, pod uticajem velikih vru}ina, gotovo mumificiralo. Policija traga za identitetom `rtve dok }e autopsijom biti utvr|en ta~an uzrok smrti.

DRA MA TI^ NO U ATA RU TOR WO [A, KOD SEN TE

No} ne bit ke za ku kuruz i re pu

Pod dramati~nim okolnostima od subote uve~e obavqa se berba kukuruza i {e}erne repe na wivama u dràvnom vlasni{tvu, izdatim u zakup ratarima iz Torwo{a, kod Sente, zbog ~ega je u vi{e navrata morala da interveni{e policija. ^lan Op{tinskog ve}a Sente za resor poqoprivrede Vik tor Var ga, predo~io je ju~e na konferenciji za novinare, da je lokalna samouprava u subotu uve~e obave{tena da je u ataru Torwo{a vlasnik firme „@ito ênej” iz êneja Dra gan Sre} kov bespravno sa svojom ekipom na parceli od 143 hektara, koju je iznajmio Imre Bi lic ki iz Torwo{a, za {ta ima i vaqan ugovor i pla}en zakup, s dva kombajna po~eo berbu kukuruza. O svemu je odmah obave{tena policija i poqo~uvarska slu`ba, pa su se na licu mesta sa wima na{li i op{tinski ~elnici, nasuprot ekipe „@ito êneja” i obezbe|ewa iz Subo-

tice, koje je angaòvao Sre}kov. - Situacija je bila zategnuta, ali se sve smirilo pred zoru u tri sata, tako da su ma{ine zaustavqene, a Sre}kov je oti{ao s jednim kamionom punim kukuruza i kukuruzom koji se nalazio u kombajnima - rekao je Varga. Nastavak je usledio u nedequ ujutro u osam, kada su poqoprivrednici iz Torwo{a po~eli s pet kombajna da skidaju svoju letinu, na koju imaju pravo, a s dva kobjana ètvu kukuruza je nastavio i Sre}kov. Me|utim, tu je ve} do{la i republi~ka inspektorka za poqoprivredu, bilo je prisutno i tridesetak policajaca, kontaktirali smo i Tuìla{tvo, tako da je od „@ito êneja” oduzet ubrani kukuruz i u nedequ je posle podnet sme{ten u silos firme „Gebi” pod policijski nadzor. Policija i Tuìla{tvo su u ponedeqak doneli odluku da se taj kukuruz preda pravom vlasniku Imretu Bilickom - veli Varga. Bilicki ima vaè}i ugovor o zakupu ove dràvne zemqe, pa Varga uverava da je vlasnik

„@ito êneja” izvr{io krivi~no delo, te o~ekuje da }e policija po slu`benoj du`nosti podneti krivi~nu prijavu, a podno{ewe prijave najavquje i Bilicki. Varga je saop{tio da su u utorak poqoprivrednici iz Torwo{a po~eli da vade i {e}ernu repu na parcelama uzetim u zakup, ali da su im pri{li qudi iz „@ito êneja” i pripretili da }e i oni do}i s kombajnima da vade repu. - Posle tih pretwi, na lice mesta je izi{la policija i poqo~uvarska slu`ba i mislim da zbog toga gospoda iz „@ito êneja” nisu smela da izi|u na wive, pa su na{i zemqoradnici mogli nesmetano da obavqaju posao - laè Varga. Situacija oko dràvnog zemqi{ta u Senti, koje je pod zalivnim sistemom, je tako|e neizvesna. Re{ewem Privrednog suda u Subotici, zabraweno je dràvi da upravqa tom zemqom, a poqoprivrednicima, koji dve

godine obra|uju zemqu i trebali bi i tre}u, jer im je na taj rok izdata, zabranio je pristup zemqi, nedugo kada je u AD „Poqoprivreda” otvoren ste~aj. Reagovalo je Ministarstvo poqoprivrede i republi~ki javni pravobranilac, mi{qewem da odluka Suda ne vaì retroaktivno za poqoprivrednike koji imaju validne ugovore, sklopqene pre dve godine, za zakup dràvne zemqe na period od tri godine. - Imali smo s tih jedanaest poqoprivrednika sastanak i obavestili ih o tome da mogu slobodno jo{ godinu dana da obra|uju zemqu, koje je koristilo AD „Poqoprivreda” ve}inskog vlasnika Mi le ta Jer ko vi }a, a koje je sada u ste~aju. Lokalna samouprava nije mogla ni{ta da preduzima u ovom slu~aju, jer je zemqi{te u dràvnom vlasni{tvu - rekao je Varga. Poqoprivrednici, koji obra|uju ovu dràvnu zemqu u zakup u ataru Torwo{a, imali su problema s vlasnikom „@ito êneja” i pro{le jeseni u vreme orawa i setve. M. Mi tro vi}

PO PO TER NI CI IN TER PO LA BE O GRAD

Kra gu jev ~a nin uhap {en u Ba ru Dràvqanin Srbije De jan D. (25) iz Kragujevca, za kojim je bila raspisana poternica Interpola Beograd, uhap{en je u Baru, saop{tila je ju~e crnogorska policija. Uprava policije Crne Gore je navela da je Kragujev~anin potraìvan na zahtev srpskih pravosudnih organa radi privo|ewa na izdràvawe kazne zatvora u trajawu od dve godine zbog te{ke kra|e. Dejan D. je priveden u Vi{em sudu u Podgorici, gde mu je odre|en ekstradicioni pritvor , saop{tila je crnogorska policija. (Ta njug)

~etvrtak20.septembar2012.

VI [I SUD U JA GO DI NI O TRA GE DI JI NA PO LI GO NU „PA SU QAN SKE LI VA DE”

Is tra ga pro tiv ~e tvo ri ce ka de ta Istra`ni sudija Vi{eg suda u Jagodini zatraìo je istragu protiv ~etvorice kadeta osumwi~enih za nesre}u na vojnom poligonu „Pasuqanske livade„, kada je poginulo dvoje kadeta, dok se nije sloìo sa istragom protiv majora Vojske Srbije koji se tako|e tereti u tom incidentu. Kako se navodi u saop{tewu, koje je potpisao predsednik suda Dra gan Ja ni }i je vi}, sudija je saslu{ao kadete i utvrdio da postoji sumwa da su oni izvr{ili delo koje im se stavqa na teret. Postupaju}i po zahtevu Vi{eg javnog tuìla{tva u Jagodini protiv osumwi~enih kadeta M. K. iz Hajdu~ice kod Plandi{ta, N. G. iz Prwavora, M. M. iz Aleksinca i S. M. iz Novog Sada istra`ni sudija ih je saslu{ao i ocenio da postoji sumwa da su odgovorni za te{ko delo protiv op{te sigurnosti.

Dodaje se da je sudija naveo da se ne slaè s istragom protiv majora Vojske Srbije V. @. iz Beograda za koga postoji sumwa da nije preduzeo mere za obezbe|ewe vojne jedinice. Kona~nu odluku o istrazi protiv majora da}e vanpretresno ve}e jagodinskog Vi{eg suda, navodi se u saop{tewu. Branioci osumwi~enih su istra`nom sudiji sugerisali da od Vrhovnog kasacionog suda traì da se za vo|ewe postupka odredi Vi{i sud u Beogradu, zato {to }e se tako lak{e sprovesti postupak zbog celishodnosti i ekonomi~nosti, jer je veliki broj svedoka koji treba da se saslu{a s podru~ja tog suda. Istra`ni sudija sugestiju nije prihvatio, jer je Vi{i sud u Jagodini u svakom pogledu bliì porodicama poginulih kadeta, navodi se u saop{tewu.

Nesre}a se dogodila na vojnom poligonu „Pasuqanske livade„ 18. juna ove godine na pripremama za vojnu ve`bu „Diplomac 2012”, kada

su od gelera granate poginuli kadeti Vojne akademije Filip Milojevi} i Milina Mileti}, a jo{ sedmoro wih povre|eno. E. D.

ZA VR [NE RE ^I NA SU \E WU OP TU @E NI MA U „ZRE WA NIN SKOJ AFE RI”

Tu ì la {tvo za Kne è vi }a tra ì {est go di na za tvo ra U finalu su|ewa biv{em gradona~elniku Zrewanina Go ra nu Kne è vi }u, osumwi~enom s jo{ dvadeset osoba za navodnu zloupotrebu slu`benog poloàja od 2006. do 2008. godine u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, u zavr{noj re~i iznetoj ju~e, Tuìla{tvo za organizovani kriminal je istaklo da ostaje pri svim optu`bama. Oceniv{i „da su optu`be dokazane“, Tuìla{tvo je predloìlo Specijalnom sudu da izrekne osu|uju}u presudu svim okrivqenima i kazne od dve do {est godina zatvora. Biv{em gradona~elniku Goranu Kneèvi}u, koji je odnedavno ministar poqoprivrede u novoj Vladi Srbije, Tuìla{tvo je u zavr{noj re~i predloìlo kaznu zatvora u trajawu {est godina, a za ostale okrivqene od dve do pet godina, uz isticawe da „sud prilikom odmeravawa kazne uzme u obzir olak{avaju}e, kao i oteàvaju}e okolnosti. Iako su od samog po~etka izlagawa, zavr{nu re~ Tuìla{tva, u delu sudnice za publiku, rodbina i prijateqi okrivqenih pratili tihim negativnim komentarima, pred posledwim re~enicama su takore}i zanemeli {ap}u}i jedino: „Ovo nije mogu}e“. Sli~na je bila i reakcija okrivqenih koji su u odbranama u potpunosti odbacili sve optu`be i krivicu. - Posle ovoga bi mi trebalo tri dana za zavr{nu re~ – kazao je okrivqeni Ugqe {a Gr gur, vlasnik agencije „Gvozden“ iz Novog Sada, kada je glavna sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, radi planirawa novog termina, pitala okrivqene i wihove branioce koliko }e trajati wihove zavr{ne re~i. Ina~e, Tuìla{tvo je u odnosu na Grugra predloìlo kaznu od tri godine zatvora, po optu-

Go ran Kne `e vi}

Zastupnik optu`nice, zamenik tuìoca za organizovani kriminal Dra go slav Mar ko vi} je u zavr{noj re~i naveo da „smatra da je dokazima potvr|eno da su svi okrivqeni izvr{ili krivi~no delo kako je to u optu`nici opisano“. Tuìlac je izneo mi{qewe da su odbrane svih okrivqenih, a od kojih su ve}ina bili zaposleni na va`nim pozicijama u razli~itim op{tinskim institucijama u Zrewaninu, „sra~unata na izbegavawe krivi~ne odgovornosti“. - Smatram da su dokazani navodi optu`nice po kojima je Goran Kneèvi}, koji je bio gradona~elnik Zre-

„Pot pu no ne ve ro vat no” - Prosto neverovatno - izjavio je Goran Kneèvi} ju~e za medije, posle su|ewa na kojem je Tuìla{tvo izloìlo zavr{nu re~. On je kazao da je „zavr{na re~, prakti~no, prepisana optu`nica“. - Tuìla{tvo kao da je spavalo tri godine. Kao da ovaj postupak nije i{ao, kao da se nije doga|ao. Pro{lo je sto svedoka i to svedoka Tuìla{tva. Pro{li su samo dan pre zavr{ene re~i, dva ve{atka gra|evinske i ekonomske struke, koji su svojim nalazima potpuno obesmislili optu`nicu. Potpuno mi je neverovatno sve {to se doga|a. Pre neki dan sam rekao da se nadam da }e se Tuìla{tvo otrgnuti iz raqa politike, ali o~igledno da je to ostalo isto kao 2008. godine - izjavio je Kneèvi}.

Za Jer ko vi }a za tra è no dve go di ne Me|u nekolicinom okrivqenih za koje je Tuìla{tvo predloìlo kazne po dve godine zatvora je i Mi le Jer ko vi}, koji se u ovom postupku na{ao pod optu`bom da je tokom 2007. godine wegova firma „Autobanat“ navodno pod spornim okolnostima dobila posao lokalnog prevoza u Zrewaninu. `bama koje ga sumwi~e da je wegova agencija, pod navodno spornim okolnostima dobila posao fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i jo{ neke uslu`ne poslove za op{tinu Zrewanin.

wanina u navednom periodu, organizovao kriminalnu grupu, a da su ostali okrivqeni postali pripadnici te grupe, u nameri da iskori{}avawem slu`benog polo`aja u pojedinim postup-

cima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, koji nisu sprovedeni u skladu sa zakonima i drugim propisima u tim oblastima, pribave imovinsku korist grupi. Smatram da je utvr|eno da je gradsko gra|evinsko zemqi{te investitorima davano u zakup u postupcima neposrednom pogodbom, po cenama koje nisu ekonomski opravdane. Na osnovu dokaza je utvr|eno da je cena gradskog gra|evinskog zemqi{ta {est evra po kvadratnom metru bila ispod one koja bi se dobila primenom Odluke o kriterijumima za odre|ivawe cene zemqi{ta, koju su donele nadle`ne op{tinske institucije - rekao je tuìlac Markovi}. U zavr{nom izlagawu, koje je trajalo nekoliko sati, tuìlac se, pored ostalog, osvrnuo na odbrane svih okrivqenih, me|u kojima i Kneèvi}evu, u kojoj je on posebno istako, da je „kao gradona~elnik sprovodio na lokalu dràvnu politiku za privla~ewe investicija u ciqu smawewa nezaposlenosti, te da je u Zrewanin do{lo tridestak investitora koji su otvorili oko 4000 novih radnih mesta“. - Ne moè se prihvatiti wegova odbrana da je na lokalu sprovodio dràvnu politiku za privla~ewe investicija, jer politika na koju se poziva nije bila definisana zakonskim aktima - kazao je Markovi}. Tuìlac je, izme|u ostalog, isticao da okrivqeni „nisu postupali u skladu s vaè}im odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, propisima o gradskom gra|evinskom zemqi{tu, odnosno o zemqi{tu u svojini dràve, kao i Zakonu o javnim nabavkama“. Su|ewe se nastavqa u terminu od 17. do 19. oktobra. J. Ja ko vqe vi}

SU \E WE U NO VO SAD SKOM SU DU ZA UBA DA WE NO @EM KOD VR BA SA

Sta rac ne pri zna je po ku {aj ubi stva - Ne priznajem delo ubistva u poku{aju koje mi se optu`nicom stavqa na teret, a ostajem u celosti kod svojih odbrana koje sam do sada iznosio. O{te}eni se {valerao s mojom snajom, a sin, koji je dobar i ne bi ni mrava zgazio, hteo je zbog toga da se ubije kazao je ju~e na ponovqenom glavnom pretresu u novosadskom Vi{em sudu Sa va M. (1936) iz okoline Vrbasa pred drugim sudskim ve}em, kojim predsedava sudija Zo ra Ja mu {a kov. Prethodno je optu`eni osu|en uslovno, ali je presuda ukinuta. - Nekoliko dana pre kobnog doga|aja zatekao sam sina s wego-

vom ènom i troje dece, dok jedno od wih pla~e. To me je rastuìlo. Posle toga, tri dana nakon {to je hteo da se obesi, traìo sam D. M., da ga pitam za{to to radi i da me pri tome pogleda u o~i. Ina~e, sina mi je spre~io da po~ini samoubistvao ro|ak kojem je neko javio {ta ovaj namerava, a kad je on odjurio do vikendice, zatekao je mog sina koji je ve} namakao om~u oko vrata - izajvio je ju~e pred ve}em okrivqeni starac i nastavio: - Krenuo sama sa sala{a, imao sam no` u spoqnom xepu jakne kojim se~em hranu za koze koje drìm godinama. Tog 2. oktobra pre

tri godine, tra`io sama o{te}enog D. M. po kafanama i u radwi gde radi. Nisam ga na{ao, ali onda je on do{ao u prodavnicu pa sam u{ao i kazao: „Dobar dan. Za{to to radi{?” A on me je umesto odgovora, udario u predelu oka i potom nekim predmetom po ramenu, a zatim iza{ao iza pulta uhvatio me za vrat i izgurao. Ja sam no` izvadio jo{ u radwi, kada me je drugi put udario i krenuo od pulta. U momentu kad me je uhvatio, imao sam bricu u ruci. Izgurao me iz prodavnice i nogom udario u moju potkolenicu i sada je vidqiv o`iqak od toga. Kad me je bacio na zemqu, pao je

na mene, a wega su tek podigli qudi koji su sada i svedo~e na su|ewu. Neki od wih su mi tada vratili no`, nakon {to su ga zatvorili u prodavnicu. Posle toga, seo sam na bicikl i krenuo ku}i. Ne znam kako sam ga ubo, sve vam istinu govorim - izjavio je ju~e vreme{ni Sava M. koji je ostavio utisak da je naru{enog zdravqa i lo{eg sluha kao i uo~qivo slabije gra|e i znatno stariji od o{te}enog D. M.. O{te}eni je na suo~ewu vikao na okrivqenog i uputio mu vi{e uvreda. Nastavak su|ewa zakazan je za 8. novembar. M. Vu ja ~i}

SPORT

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

BE ^EJ KA MI LE NA [VO WA SVET SKA JU NI OR SKA [AM PI ON KA U KIK BOK SU

No vi bi ser sa Ti se @REB SVET SKE GRU PE

Sr bi ja u Bel gi ji Teniska reprezentacija Srbije igra}e u prvom kolu Svetske grupe naredne godine protiv Belgije, odlu~eno je `rebom u Lonodnu. Dueli prvog kola su na programu od prvog do tre}eg februara naredne godine. U ostalim duelima prve runde sastaju se: Belgija - Srbija, Kanada – [panija, Italija – Hrvatska, SAD – Brazil, Francu-

ska – Izrael, Argentina – Nema~ka, Kazahstan – Austrija i [vajcarska – ^e{ka. Ukoliko savlada prvu prepreku, na{u selekciju bi u ~etvrtfinalu ~ekao boqi iz duela SAD – Brazil, a nakon toga u eventualnom polufinalu [panija, Hrvatska ili Italija. Me~evi ~etvrtfinala igraju se od 5. do 7. aprila, polufinale je na programu od 13. do 15. septembra, a finale od 15. do 17. novembra.

IZ STK NO VI SAD

Sa re pre zen ta tiv nih oba ve za na klup ske Stonoteniserke Novog Sada nastavqaju sa uspesima na me|unarodnoj sceni. Posle evropskog srebra Ana @ofie

ne pripreme u Italiji. Pravu formu o~ekujem tek u period koji sledi. Prvo kolo prvenstva igramo u ^oki i to je te`ak me~. Svi nas sada gledaju kao na fa-

Milena [vowa (17) iz Be~eja za ne{to vi{e od dve godine bavqewa kik boksom, uzgred re~eno u vi {e ne go skrom nim uslo vi ma, sti gla je do vrha u svojoj uzrasnoj kategoriji. Lawska takmi~arska godina bila je za wu srebrna (okitila titu la ma dr àv nog i evropskog vice{ampiona), a ova je zlatna. Po sle ti tu le pr va ka Vojvodine, osvojene proletos pred svojim sugra|anima, postala je prvak dràve u dve discipline, ful kontaktu pred Zemuncima i lo kiku pred Ni{lijama. Kruna ovogodi{we sezone i dosada{we sportske karijere mlade Be~ejke je svaka ko osvo je na ti tu la planetarnog prvaka u disciplini lo kik kategorije do 60 kilograma na juniorskom {ampionatu sveta u Bratislavi. Pobe da re zul ta tom 3:0 u finalu protiv Hrvatice Elene Ma{karin, pewawe na najvi{u stepenicu po bed ni~ kog po sto qa, primawe diplome, pehara i zlatne medaqe osta}e zauvek u se}awu maturantkiwi be~ejske Gimnazije. - To se ne zaboravqa. Nadam se da }e biti jo{ sli~nih momenata, jer }u se i naredne godine takmi~iti u juniorskoj konkurenciji i imati priliku da lawsko evropsko srebro pozlatim, ali prva najsjajnija medaqa s tako renomiranog takmi~ewa je ne{to posebno - iskrena je nova sportska heroina najve}eg potiskog grada u nas Milena [vowa.Trud, i to veliki, koji smo uloìli trener @arko Radovi} i ja u klubu, pa onaj tokom re pre zen ta tiv nih pri pre ma na Tari, doneli su èqeni rezultat u Bratislavi. Moram da se vratim malo unazad i naglasim da mi je srebro iz Za-

greba sa Evropskog prvenstva bilo stimulans da poja~am ritam rada i efekat je vidqiv. Upravo zbog toga moju nadu da }u na predstoje}em {ampionatu Starog kontinenta sti}i do zlata ne treba shvatiti kao prepotentnost, ve} realnost. Tek osvojeno zlato daje mi dodat nu sna gu da ne sma we nom `estinom nastavim sa radom. Trener @arko Radovi} je najboqe poznaje i tvrdi da je titula svetskog prvaka stigla

u prave ruke, kao i wene klupske kolege, be~ejski gimazijalci i svi koji je iole poznaju. Ne bez razloga. Kao prvo, Milena je, iako je ranije krenula u {kolu, uvek odli~na u~enica. Za to, nema sumwe, zasluge pripadaju mami Jelisav ki ko ja je u~i te qi ca po struci i na vreme je pravilno usmerila kada je obrazovawe u pitawu. Paralelno je poha|ala i zavr{ila dva odseka, klavir i solo pevawe, ni`e mu-

Ner vo zna bez te nin ga Ane li ja Lu pu le sku s Mar kom Pet ko vim osvo ji la zla to u mik su

Fewve{i i Viktorije Tru`inski na juniorskom prvenstvu u Austriji, ovog leta se i Anelija Lupulsku okitila sa tri medaqe na Balkanijadi. Ona je na nedavno zavr{enom prvenstvu u Bugojnu osvojila ekipno zlato, a najsjajnije odli~je uzela je i u miksu, a bronzu u `enskim parovima. - Nema vremena za slavqe. Devojke su ve} okrenute klupskim obavezama. Odradili smo odli~-

vorite, tako da }e protiv nas igrati rastere}eno. O~ekujem da moje igra~ice budu psiholo{ki jake i pokaù da se nisu uzalud toliko spremale za sezonu u Superligi koja }e biti veoma interesantna – rekao je trener u STK Novi Sad Lupulesku Nikulae. Stonoteniserke Novog Sada }e odloèni me~ 1. kola Superlige u ôki igrati u utorak, 25.septembra. S. S.

Bokser @arko Radovi} je pre par godina okupio mlade u Be~eju sa `eqom da im prbli`i kompleksan sport kik boks, koji je nastao na osnovama boksa, karatea, kung fua, tekvonda i drugih vi{e ili mawe poznatih isto~wa~kih borila~kih sportova. Sada je vi{e nego skromna sala za treninge u zgradi DTV Partizan puna mladih. - Kada je u pitawu rad na treningu nikoga ne izdvajam i favorizujem. Ali, voqni momenat i talenat tek pristigle petnaestogodi{we Milene od prvog dana je bio vi{e nego vidqiv, pa me je prosto terela da s wom dodatno radim. Svaki

savet je prihvatala i napredak je bio neminovan. Wena karijera je u stalnom usponu. Koliko je privrèna treninzima dovoqno kazuje ovaj podatak:na po~etku reprezentativnih priprema za minulo Svetsko prvenstvo bila je u Beogradu na obaveznom lekarskom pregledu, tropska vru}ina je izmorila, pa me je nazvala i pitala da li moè to ve~e da izostane s treninga. Naravno da sam joj potvrdno odgovorio i rekao neka se dobro odmori. Me|utim, posle pola sata ponovo me je nazvala i rekla da }e do}i, juz obja{wewe da }e biti nervozna ako propusti trening - kaè @arko Radovi}.

PE TO STRU KI SVET SKI [AM PION U KIK BOK SU NE NAD PA GO NIS PRE LA ZI U BOK SE RE

Ple me ni ta ve {ti na pr va qu bav Kad se pomene ime Nenad Pagonis, po pravilu je asocijacija kik boks. Ovaj momak postaje sinonim za ovaj borila~ki sport, petostruki je svetski {ampion i osvaja~ dva zlata na prvenstvima Evrope, a ujedno ima svoj klub Pagonis tim. Najavqivao je Nenad pre nekoliko meseci da }e po~eti da se bavi i klasi~nim boksom i to je u~inio. - Boks je moja prva qubav i mislim da mu sada nedostaje atraktivnost i sr~anost, koju su imali nekada{wi majstori ovog sporta. Trenutno sam ~lan svog kluba Pagonis tim u kome }e se trenirati i klasi~an boks. Mislim da moji ~lanovi treba da rade oba sporta, a neki }e se i takmi~iti, ako to `ele, u boksu. Trebalo bi da postanem ~lan BK Beogra|anka, koji je osnovao Velizar \eri} (predsednik BS Srbije), ~ekam da sklopi finansijsku konstrukciju - ka`e Pagonis.

Da li }ete se baviti i kik boksom? - Radi}u uporedo, jer te{ko da }u mo}i bez mojih topova u nogama. Odnosno, bori}u se samo na svetskim i evropskim prvenstvima i ostalim takmi~ewima za reprezentaciju Srbije. U ovom sportu sam, da tako ka`em, iznikao i afirmisao se. Osvojio sam sve {to je moglo. Ho}ete li se sna}i u plemenitoj ve{tini? - Boqe radim boks nego kik boks. Mo`da je malo neobi~no to {to sam rekao, ali u kik boksu ima mnogo udaraca, a moje o~i su navikle na te pokrete. Boks je jednostavnij i od kik boksa. Na{a plemenita ve{tina je u velikoj krizi. Da li se nadate da }ete za rivale biti izazov, ili }e vam predavati me~eve? - Najvi{e bih voleo da im budem izazov, jer `elim dobre rivale. Ako

ne bude tako, mora}u da se okrenem me|unarodnoj sceni. Me|utim, posle Prvenstva Evrope u kik boksu, okrenu}u se striktno boksu i ve`bati pola godine. Samnom }e raditi treneri Milo{ Milutinov i Milo{ Pagonis, koji je bio bokser. Rekli ste da ho}ete ne{to novo. [ta je to? - Na{a bokserska {kola je prili~no stara, a sve se zasniva na {ou biznisu. Moj moto je da se ogledam sa sebi ravnima, a ne za pet klasa slabijima. Kakav ciq ste sebi postavili? - Ne}u biti ni malo skroman. @elim olimpijsko, svetsko i evropsko zlato. Imam 25 godina i verujem da }u se na}i na Olimpijadi u Brazilu. Posle toga pre}i }u u profesionalne bokserske vode - naglasio je Nenad Pagonis. M. Pa vlo vi}

zi~ke {kole, a onda je u ve~erwim satima neizbe`na na folklornim proba ma grad skog ANIP „\ido“. Podrazumeva se da je uvek imala vremena i za druèwe s prijateqima. Reklo bi se organizovanost do perfekcije, pa onda ne ~udi i perfekcija u ringu. - Kada se ne{to voli onda se sve stiè. S obzi rom da mi je pre po dnevna nastava u Gimnaziji, te da sam zavr{ila {ko lo va we u mu zi~ koj {koli, sada imam vi{e vre me na za tre nin ge. Ali, oduvek sam znala da se or ga ni zu jem. Ka èm oduvek, jer sam jo{ u niìm razredima osnovne {kole tri godine upra`wa va la la ti no ples, potom sam bila u {koli plivawa i jedno vreme sam se rekreativno bavila ovim izuzetnim sportom, onda sam bila ~lanica ritmi~ke sekcije, da bi me, zajedno sa godinu dana starijom sestrom Milicom, tata Predrag odveo u Savate klub Be~ej radi u~ewa samoodbrane. Milica se brzo zadovoqila i vi{e je rekreativno radila, a ja sam u pionirskoj konkurenciji po~ela da beleìm dobre rezultate na tatamiu. Na nesre}u, ili moju sre}u, klub se posle dve godine ugasio, pa sam 2010. go di ne pre {la u kik boks i, brzo se pokazalo, nisam pogre{ila. Ve} posle tri meseca stigla sam do finala na prvenstvu Vojvodine, gde sam izgubila u Novom Sadu od reprezentativke Mirjane Vuji}, kojoj sam se ove godine revan{irala. Posle nabrojanih ènstvenih ak tiv no sti, Mi le na je stigla do ringa s kacigom na glavi, {titnicima za zube, telo i potkolenice, rukavicama na rukama i papu~ama na nogama, pa da ~ujemo za{to preporu~uje kik boks mladima. - Ne samo mladima, koji imaju takmi~arske ambicije, nego i starijima kao rekreativni sport. Bavqewe kik boksom, kao i svakim drugim sportom, je dobro radi zdravqa, jer je ~itavo telo ukqu~eno u rad i ravnomerno se optere}uju i razvijaju svi mi{i}i. Idealan je za rekreativno bavqewe, savlada se ve{tina samood bra ne, po di è fi zi~ ka i psihi~ka snaga, a vi{ak kilograma nestaje - s neizbe`nim osme hom za vr {i la je pri ~u Milena [vowa. Vla sti mir Jan kov

SPORT

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

BO JAN NA STI], NAJ MLA \I PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

Te {ka se ri ja – pra vi iza zov Bo jan Na sti}, mo mak ro |en 1994. go di ne u Vla se ni ci (BiH), na pre ~ac je osvo jio sim pa ti je fud bal ske pu bli ke u No vom Sa du. Iako je za se ni or ski tim Voj vo di ne de bi to vao u pro {lom pr ven stvu kod ta da {weg {e fa stru ke De ja na Vu ki }e vi }a u utak mi ci s Ra dom, od ove se zo ne po stao je stan dard ni pr vo ti mac. To kom let wih pri pre ma Zla to mir Za gor ~i} je vi {e pu ta po no vio da upra vo Na sti }a vi di na po zi ci ji le vog be ka, pru `io mu je pri li ku, a omla din ski re pre zen ta ti vac Sr bi je (do 19 go di na) {an su je obe ru~ ke

pri hva tio i, uti sak je, is ko ri stio. - Ka da sam le tos do bio po ziv da se pri kqu ~im pr vom ti mu o~e ki vao sam da }u od ra di ti pri pre me, a po sle to ga bi ti vra }en u omla din sku eki pu – de ~a~ ki iskren je Bo jan Na sti}. – Me |u tim, ni je se na to me za vr {i lo. Ta da {wi tre ner Za gor ~i} pru `io mi je pri li ku u se ni or skoj eki pi i na dam se da sam je svo jim igra ma i po na {a wem oprav dao. Na sti} je u No vi Sad do {ao pre tri i po go di ne i pro {ao je fud bal sku {ko lu cr ve no-be lih. U pro {loj se zo ni bio je stan dard ni ~lan eki pe ko ja je osvo ji la {am pi on sku ti tu lu u Omla din skoj li gi Sr bi je, bio je re pre zen ta ti vac na {e ze mqe do 17 go di na, a sa da je ~lan iza bra ne

eki pe do 19 go di na, kod se lek to ra Qu bin ka Dru lo vi }a. - Po no san sam {to sam bio ~lan eki pe ko ja je, po sle pu no go di na, do ne la ti tu lu omla din skog pr va ka dr à ve u No vi Sad. î ta va ge ne ra ci ja, na ~e lu s tre ne rom Ko sa no vi }em, po ka za la je ve li ki kva li tet i dra go mi je {to je afir ma ci ja igra ~a iz sop stve ne {ko le je dan od stra te {kih ci qe va klu ba. Iz vo dqi vo je to da u do gled no vre me oko sni cu se ni or ske eki pe ~i ne mom ci ko ji su ka ri je ru po ~e li u FC „Vu ja din Bo {kov“, ali do tog ci qa po treb no je da svi mi ulo ì mo ve li ki na por i rad. Ube |en sam da bi, ako

se iz bo ri mo za svo je me sto, i klub imao pra vo da o~e ku je tro fe je ko je na vi ja ~i to li ko pri `eq ku ju. l Kako su te prihvatili stariji saigra~i u seniorskoj ekipi? - Od li~ no su me pri hva ti li i svi se tru de da mi po mog nu, kao i sva kom mla dom fud ba le ru. Svi oni pro {li su taj put i zna ju ka ko je mla di ma ka da se bo re za me sto me |u se ni o ri ma. U eki pi ne ma po de le na mla |e i sta ri je igra ~e, pa pu nu po dr {ku re dov no do bi jam od Jo ki }a, \u ri }a, Mo re i re, Abu ba ka ra, ze mqa ka Ste va no vi }a... l Utisak je da su te i navija~i Vojvodine izuzetno lepo prihvatili i neretko se ~uju aplauzi s tribina kada napravi{ neki dobar potez.

- Na vi ja ~i vo le igra ~e iz Vo {i ne {ko le fud ba la i mi slim da mi za to apla u di ra ju. I te ka ko mi pri ja ta wi ho va po dr {ka i ona mi uli va do dat ni ve tar u le |a da igram sve bo qe. Svo jim do sa da {wim par ti ja ma je sam za do vo qan, ali znam da mo gu da igram jo{ bo qe, po go to vo ka da je ofan ziv ni deo u pi ta wu.

Se lek ci ja de se to go di {wa ka Iz FK Voj vo di na oba ve {ta va ju jav nost da je klub po ~eo sa se lek ci jom de ~a ka ro |e nih 2002. go di ne. Sve po treb ne in for ma ci je za in te re so va ni mo gu da do bi ju kod tre ne ra Du {ka Gru ji }a, sva kog da na od 10 do 14.30 ~a so va, na broj te le fo na 063/104-70-60. l Vojvodina je u prvih pet kola dva puta remizirala na stadionu „Kara|or|e“. S tribina se sti~e utisak da je u igri prisutna odre|ena doza pritiska, pa i straha, posebno kada je re~ o igri u napadu. - Do bro tre ni ra mo i uigra va mo se, a no vi {ef Ne boj {a Vig we vi} tra ì mno go ve }u agre siv nost u igri. Ima mo pro ble ma u ofan zi vi, ve ro vat no zbog pri ti ska i mo ra wa da se po be di u me ~e vi ma ko je igra mo kod ku }e. Ipak, o~e ku jem da }e mo se u naj sko ri je vre me re {i ti tog te re ta i da }e mo za i gra ti mno go bo qe i efi ka sni je. Li~ no, ose }am i ja taj pri ti sak, kao i ma lu, po zi tiv nu tre mu pred sva ku utak mi cu. l Pred vama je serija te{kih utakmica. Gostujete OFK Beogradu, sledi me~ Kupa s Dowim Sremom u Novom Sadu, pa dolazi Partizan. Serija }e biti zakqu~ena u Uìcu, utakmicom sa uvek neugodnim timom Slobode. - Mo ja o~e ki va wa pred ovu se ri ju su sre ta su vi so ka, jer i Voj vo di na u sva koj utak mi ci igra sa è qom da po be di. Na dam se da }e mo iz bo ri ti {to bo qe re zul ta te, po ~ev od du e la na Ka ra bur mi, a ka da to ka èm, ve ru jem da mo è mo da po be di mo i pre ki ne mo ne u god nu tra di ci ju u me ~e vi ma s OFK Be o gra dom. Po sle to ga, u pr ven stvu nam sle di duel s Par ti za nom i to su utak mi ce u ko ji ma svi igra ~i ima ju mo tiv vi {e, pa ne sum wam da }u i ja s ta kvim ras po lo è wem u}i u duel s cr no-be li ma – re kao je na kra ju Bo jan Na sti}, fud ba ler od kog na vi ja ~i o~e ku ju jo{ bo qe igre i da utre put u se ni or ski tim i osta lim sa i gra ~i ma iz {am pi on skog omla din skog ti ma. A. Pre do je vi}

Marko [}epovi}

LI GA EVRO PE: PAR TI ZAN DO ^E KU JE NEF ^I

Ne ka stre pe Azer bejyan ci Kon fe ren ci ja za {tam pu FK Par ti zan pred start ovo go di {weg tak mi ~e wa po gru pa ma Li g e Evro p e odr ` a n a je u sport s koj sa l i na sta d i o n u, isto kao i pre dve go di ne ka da su cr no - be li u~e stvo va li u Li gi {am pi o na. Tre ner Ver me zo vi} na da se da }e mu to bi ti amaj li ja za na red ne se zo ne. - Pr vi put da sam ov de, na dam se ne i po sled wi - pro ko men ta ri sao je stra teg Par ti za na. Va qak da nas do ~e ku je Nef ~i i Ver me zo vi} se na da po be di. - Na{ pla sman u Li gu Evro pe je ve li ka stvar za srp ski fud -

Gru pa A Udi ne ze - An `i Jang bojs - Li ver pul

Gru pa E (19) (19)

Ko pen ha gen - Mol de [tut ga trt - Ste a ua

(19) (19)

Dwe par - PSV Aj ndho ven Na po li - AEK

Gru pa B Ha poel (TA) - Atle ti ko Vik to ri ja - Aka de mi ka

Gru pa C

Gru pa I Atle tik (B) - Kir jat [mo na (21.05) Olim pik (L) - Spar ta (21.05)

(19) (19)

Ma ri bor - Pa na te na i kos (21.05) To ten hem - La cio (21.05)

Gru pa J

Gru pa G

Gru pa D

Genk - Vi de o ton Spor ting - Ba zel

Gru pa K (21.05) (21.05)

Ba jer - me ta list Ra pid - Ro zen borg

(21.05) (21.05)

Le van te - Hel sing borg Tven te - Ha no ver

Gru pa H (19) (19)

bal. Sa da ka da zna mo da mo è mo ne }e mo pro pu sti ti da to is ko ri sti mo. U gru pi smo ko ja ni je to li ko atrak tiv na ko li ko je opa sna. Ver me zo vi} zna da su Par ti zan i Nef ~i pro gla {e ni aut saj de ri ma u gru pi. - Po ka za }e mo {ta mo è mo. Nef ~i je is ku sna i opa sna eki pa sa pu no kva li tet nih stra na ca. Me |u tim, ni smo ni mi za pot ce wi va we. Svi na {i igra ~i su zdra vi i sprem ni za me~ i o~e ku jem da }e mo po sle du go vre me na za be le ì li po be du u gru pi. Tre ner se uzda i u po dr {ku na vi ja ~a. KAD PAS VO LI FUD BAL: Pr ven stve nu fud bal sku utak mi cu u Ba nat skom Kar lov ci iz me |u do ma }eg Pro le te ra i Je din stva iz Ba nat skog Ka ra |or |e va na krat ko je pre ki nu la le pa be la ku ca. Su di ja Pre drag Ar si} iz Sta ji }e va je pre ki nuo igru, pa su igra ~i obe eki pe kre nu li u lov na ne zva nog go sta.Pas je ve {to iz be ga vao zam ke, {to je pu bli ku za ba vqa lo pa je bi la na we go voj stra ni. Naj spre ti ji je bio De jan Sta no je vi} iz Je din stva, uhva tio je be lo va i pre ba cio ga pre ko ugra de, me |u tim, da ni je bi lo gle da o ca ker bi se opet vra tio na igra li {te.Iz gle da da mu se ba{ svi de la fud bal ska igra. Ina ~e, su di ja Ar si} je za tri mi nu ta pro du ìo pr vo po lu vre me. R. J.

Par ti zan - Nef ~i In ter - Ru bin

do pa li Fla vi wo i Sa di gov i in ter na ci o na lac iz Si je ra Le o nea Vo bej. Kva li tet ima i Par ti zan. - Na dam se da }e oni stre pe ti vi {e od Sa {e Ili }a i dru gih na {ih igra ~a ne go mi zbog wih. Li g a Evro p e ne } e od m o } i Par ti za nu u do ma }em {am pi o- na tu. - Sva k a k o da je za Sr b i j u mno go va `ni je da na pra vi mo uspeh u Evro pi, {to na rav no i mi `e li mo, ali sto jim iza to ga da nam je pri o ri tet do ma }e pr ven stvo. Ovu Li gu Evro pe shva -

(19) (19)

Gru pa F

AEL - Bo ru si ja (M) (19) Fe ner bah ~e - Ol ~im pik (M) (19) Ma ri ti mo - Wu kasl Bor do - Klub Bri`

- Sve bi bi lo lak {e ka da bi i tri bi ne bi le po pu we ne. Po zna to je da ova eki pa vo li ve tar u le |a i na dam se da }e ga ima ti. S to ga po zi vam sve ko ji ma je cr no - be la bo ja na sr cu da do |u i po dr `e nas u va `nom me ~u. [ef stru ke ne raz mi {qa o even tu al nom po ra zu. - Ne ba vim se ti me. Za ni ma me sa mo po be da. Po re ~ i m a no v i n a r a iz Azer bej xa na, za Nef ~i ve ro vat no ne }e na stu pi ti Pe tru ~i. - To bi bi lo do bro za nas. Oce ni li smo ga kao naj bo qeg

(21.05) (21.05)

Gru pa L

igra ~ a, ko j i naj v i { e pra v i pro ble ma pro tiv ni ci ma. Zna ~i lo bi nam da on ne igra. Nef ~i je u plej ofu za pla sman u gru pe Li ge Evro pe eli mi ni sao ki par ski APOEL i to po be div {i ga na we go vom te re nu. - Ne od re |u jem sna gu pro tiv ni ka pre ma to me {ta je on ura dio pre nas. Sva ko ga re spek tu je mo i po {tu je mo pa pre ma to me i pri p re m a m o utak m i c e. Nef ~i je za nas sa mo je dan u ni zu ti mo va ko ji `e li mo da po be di mo. Ver me zo vi} je do bro pro u ~io eki pu iz Azer bej xa na. - Naj ja ~i deo Nef ~i ja je sred wi red. Me ni su se po seb no

(21.05 (21.05)

tam kao pri pre mu za ono {to nas u bu du} no sti ~e ka. Ver me zo vi} raz u me i to {to je Nef ~i tre ni rao na sta di o nu Cr ve ne zve zde. - Do {li su dva da na ra ni je {to ni ko ni je sko ro ura dio. Mi smo bi li oba ve zni da im omo gu }i mo je dan ter min, ali oni ni su hte li i oti {li su kod kom {i ja. Ne mam pro tiv, nek uzmu pel cer od Zve zde ka ko je pro la zi la pret hod nih go di na pro tiv nas. Tre ner je na kra ju re kao: - Bi }e pro me na u od no su na tim ko ji je igrao re van{ sa Trom som. I. La za re vi}

sport

~etvrtak20.septembar2012.

EKIP NO PR VEN STVO SR BI JE

LIGA [AMPIONA

Mi lan ne ma iden ti tet Biv {i ita li jan ski fud ba ler Pa o lo Ro si re kao je da eki pa Mi la na ne ma iden ti tet i da joj ove se zo ne ne do sta je An to nio Ka sa no, ko ji je pre {ao u In ter. Po sle po ra za od Ata lan te, Mi lan je po no vo raz o ~a rao svo je na vi ja ~e ka da je u Li gi {am pi o na od i grao bez go lo va na svom te re nu pro tiv An der leh ta. - Da bi ste vi de li dru ga ~i ji Mi lan po treb ni su vam Ro bi wo, Pa to i Mon to li vo. Ovaj tim ne ma iden ti tet, oni {an se stva ra ju za hva qu }i svo joj `e qi, a ne fud bal skim ide ja ma - re kao je biv {i ita li jasnki re pre zen ta ti vac Pa o lo Ro si. On je is ta kao da ro so ne ri ma ne do sta je An to nio Ka sa no. - Ka sa no je stva ra lac. On ima in spi ra ci ju da na pra vi za vr {ni pas. To je ono {to ne do sta je Mi la nu ove se zo ne, jer Ur bi Ema nu el son ne po se du je te ka ra ka te ri sti ke - do dao je Ro si.

Gru pa A Di na mo (Z) - Por to 0:2 (0:1) (strel ci Lu ~o Gon za les u 41.i De kur u 90) PS@ – Di na mo (K) 4:1 (3:0) (Ibra hi mo vi} u 19. (iz pe na la), Sil va u 29. Aleks u 33. i Pa sto re u 92. za PS@, a Ve lo so u 87. za Di na mo) Gru pa B Mon pe qe – Ar se nal 1:2 (1:2) (Bel han da u 9. (iz Pe na la) za Mon pe qe, a Po dol ski u 16. i @er vi wo u 18. za Ar se nal) Olim pi ja kos – [al ke 1:2 (0:1) (Ab dun u 58. za Olim pi ja kos, a Ho ve des u 41. i Hun te lar u 59. za [al ke) Gru pa C Ma la ga - Ze nit 3:0 (2:0) (Is ko u 3. i 76. i Sa vi o la u 13.) Mi lan – An der leht 0:0 Gru pa D Bo ru si ja – Ajaks 1:0 (0:0) (Le van don ski u 87.) Real – Man ~e ster si ti 3:2 (0:0) (Mar se lo u 76. Ben ze ma u 86. i Ro nal do u 90. za Real, a Ye ko u 69. i Ko la rov u 86. za Man ~e ster si ti

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Ras pu ca ni No }aj ci No }aj - Slo ga (^) 8:1 (5:1) NO ] AJ: Igra l i {te No }a ja, gle da la ca 100, su di ja Ran ko vi} (Ja rak).Strel ci: Mar ko Vu ~e no vi} u 18, Si mi} u 22. i 38, Ivi} u 31, 36. i 63, Og we no vi} u 52. i Zac ka lic ki u 88. za No }aj , a Ke ki} u 11.za Slo gu.@u ti kar to ni: Sa vi}, Go s po v i} (No } aj), Ju r i { i}, An t o n i}, Ko { u t i} (Slo ga).Cr v e n i kar t on: Ju r i { i} (Slo ga). NO ]AJ: Ugqe {i}, Bo` ja ko vi}, Sa vi}, Go po vo i}, Ga xu ri}, Zac ka lic ki, Mi haj lo Vu ~e no vi}, Si mi}, Mar ko Vu ~e no vi}, Ivi}, Og we no vi}. SLO G A: Pan | en, Pe j a k o vi}, To pi}, An to ni}, Vuk mir, Cvje ti}, Iwa ti}, Ke ki}, Ko {u ti}, Se ku li}, Ju ri {i}. Gol man Pan |en spa sio je ^al man ce jo{ te `eg po ra za. V. Sa vi}

Srem - Fru {ko go rac 2:2 (2:0) SREM SKA RA ^A: Igra li {te Sre ma, gle da la ca 100, su di j a ]i r i} (Be { e n o vo).Strel c i: [i v o q ivc k i u 14.i Vi }en ti} u 27.za Srem, M.Tr ni} u 50. i Osto ji} u 59. (auto g ol) za Fru { ko g o rac.@u ti kar to ni. Ma ri ja no vi}, Vi }en ti} (Srem), Le ki}, Ku si} (Fru {ko go rac). SREM: Mi tro vi} 7, \.Mi lo va no vi} 7 ([u pu ri}), Je vi} 7, Osto ji} 6, An to ni} 7, B.Mi lo va no vi} 6, Tri vu ni} 6, Ma ri j a n o v i} 7, [i v o q ic k i 8, Tri vu ni} 7, Ra ji} 7 (Jo vi}). FRU [KO GO RAC: Ve se li no vi} 6, Du k i} 6, Le k i} 7, Vuk mir 6, Vu ko je vi} 6, T. Gra bi} 7, M.Tr ni} 7, @. ]o ri} 7, I. ]o ri} 6, D.Gra bi} 6, Ro si} 7 (Ku si}, Tri vu no vi}). Do ma }in je u pr vom de lu do mi ni rao i uz dva go la imao jo{ ne ko li ko le pih pri li ka,

da bi u na stav ku go sti pre u ze li ini ci ja ti vu, iz jed na ~i li i ti me osvo ji li bod. R. Go lu bo vi}

Mi tros - Slo ga (Z) 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Igra li {te Mi tro sa, gle da la ca 150, su di ja Fi li po vi} (Srem ska Mi tro vi ca).Cr ve ni kar to ni: Ali ma no vi}, Pe tro vi} (Mi tros), Alek si} (Slo ga). MI TROS: Vu ko vi} 7, Ali ma no vi} 6, Ma ta ru ga 5, Mla de no vi} 7, Ba bi} 6, Pa ni} 6, Pe tro vi} 5, Stan ki} 6, Prt ko vi} 6, Tu bi} 6, Iv ko vi} 6 (Be ne àn 6). SLO GA: An do no vi} 7, Pe tri} 7, Do bo 7, M.Kne è vi} 7, Ka ra kli} 7, Pe ji} 7, Z.Ili} 7, Be la mar ko vi} 7 (Kne è vi} 7), Mi r a ` i} 7 (Alek s i} 7), M.Ili} 7, î ki} 7. Go sti su iz ne na di li do brom igrom i osvo ji li su bod, s tim {to su do ma }i ni igra li mno go sla bi je od o~e ki va nog. R. Pet ko vi}

Haj duk - Bo sut 3:2 (1:2) DI V O[: Igra li {te Haj du k a, gle d a l a c a 100, su d i j a Han ~ov ski (Srem ska Mi tro vi c a).Strel c i: Ma n ev u 17, Va si qe vi} u 55. i Cvje ti} u 62. za Haj duk, N.Se dla re vi} u 13. i Bog da no vi} u 43. za Bo sut. @u ti kar to ni: Va si qe vi} (Haj duk), Ob ra do vi} (Bo sut). HAJ DUK: Zeq ko vi}, Ga le ti}, Mar ko Plav {i}, Ma ri ~i}, Ma rio Plav {i}, Di vi}, Va si qe vi}, V. Zeq ko vi} (Maj sto ro vi}), Ma nev, Ne na do vi}, Cvje ti}. BO SUT: Jef ti}, \o ki}, D. Dra gi}, Da mja no vi}, D.Se dla re vi}, Dra ku li} (Bla go je vi}), Bog d a n o v i}, Ob r a d o v i}, S. Se dla re vi}, Z. Dra gi}, N. Se dla re vi}.

FUD BAL SKA AKA DE MI JA IZ TO TO VOG SE LA DO BI LA TE REN: No vi fud bal ski te ren pre dat je na upo tre bu Fud bal skoj aka de mi ji „I{tvan Wer{„ u na se qu To to vo Se lo kod Ka wi `e. Po stan dar di ma UEFA te ren je iz gra |en za hva qu ju }i do na ci ji iz su sed ne Ma |ar ske vred noj oko 150.000 evra, a na me wen je {ko lo va wu fud bal skih ta le na ta. U To to vom Se lu od pre tri go di ne otvo re no je is tu re no ode qe we fud bal skog usme re wa Gim na zi je za

dnevnik

NO ]AJ: No }aj-Slo ga (^) 8:1, RA DEN KO VI]: Bo rac-Sre mac 2:2, SREM SKA RA ^A: SremFru {ko go rac 2:2, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Slo ga (Z) 0:0, DI VO[: Haj duk-Bo sut 3:2.Bo rac iz Ve li kih Ra di na ca je bio slo bo dan. 1.No }aj 2.Bo rac (R) 3.Haj duk 4.Mi tros 5.Bo rac (VR) 6.Sre mac 7.Bo sut 8.Slo ga (Z) 9.Srem 10.Fru {ko go rac 11.Slo ga (^)

4 4 3 3 3 4 4 4 4 4 3

3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 2 0 2 2 2 2 1 1 1 1

1 16:6 0 5:2 1 8:7 0 4:1 0 5:3 1 10:10 1 3:3 2 2:4 2 5:8 3 3:9 2 2:10

Sjaj ni No vo sa |a ni U Va qe vu je u ho te lu “Grand” od i gra no dru go ko lo Pr ve {a hov ske li ge Sr bi je za mu {kar ce i è ne. I dru go ko lo obe le ìo je No vo sad ski [K DDOR iz van red nom igrom na svim ta bla ma {to je re zul ti ra lo vi so kom po be dom pro tiv Ni {li ja. Iako se na pr voj ta bli o~e ki vao pri ja teq ski re mi iz me |u tur skih re pre zen ta ti va ca Dra ga na [o la ka (ko ji ov de igra kao stra nac!) i omla din skog pr va ka sve ta Alek san dra Ipa to va (Ukra ji nac) ni je bi lo ta ko. Is ku sni ji [o lak je u kom pli ko va noj igri, gde je ce la ta bla vi si la a `r tve pqu {ta le, le po nad i grao mla dog Ipa to va. Ni osta le par ti je ni su za o sta ja le u le po ti, je di no je Vu~ ko vi}, po sle ne sre} nog po ra za u pret hod nom ko lu, re mi zi rao sa Bo go sa vqe vi }em. Ve te ra ni Cr ve ne Zve zde, ko je pred vo di ve le maj stor Bo ra Iv kov, do ì ve li su te àk po raz od {a ro li ke eki pe Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca. Pod mla |e ni Spar tak do ì veo je i dru gi po raz iako ih pred vo di naj u spe {ni ji srp ski olim pi jac Ni ko la Se dlak. Do du {e, Se dlak je za be le ìo i dru gu po be du ali ne is ku sni omla din ci na do wim ta bla ma ne mo gu da iz dr è pr vo li ga {ki pri ti sak. Ju go vi} iz Ka }a je za be le ìo i dru gu, ovog

Dragan [olak

pu ta, o~e ki va nu po be du pro tiv ta nu {nih Ro man ti ~a ra. Re zul ta ti 2. ko la (mu {kar ci): La sta (Be o grad) - Spar tak (Su bo ti ca) 3,5;2,5, (M. Pa vlo vi} – Se dlak 0:1, D. Ma stro va si lis – A. Ma stro va si lis re mi, Bre wo – Na| He |e {i 1:0, Sa vi} – Stan ko vi} re mi, Osto ji} – Tan ~ik 1:0, Z. Ar so vi} - ^a bar ka pa re mi), Vo do vod (Kra gu je vac) - Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 4:2, Ni{ - No vo sad ski [K DDOR 0,5:5,5 (Ipa tov – [o lak 0:1, Bo go sa vqe vi} – Vu~ ko vi} re mi, Mar ja no vi} – Mar ku{ 0:1, Miq ko vi} – Po po vi} 0:1, M. Q. Pe -

ru no vi} - Ko va ~e vi} 0:1, Mak si mo vi} – La zi} 0:1), Ro man ti ~a ri (Be o grad) - Ju go vi} (Ka}) 2:4, (Mi lo {e vi} – P. Ni ko li} 0:1, An dri je vi} – Laj thajm 0:1, Pu ca re vi} – Ra dlo va~ ki 0:1, An dre ji} – Ma ri no vi} re mi, M. Ko sti} – Ro ga~ re mi, Spi ri} – Jo vi} 1:0), Me ta lac Ta ko vo (G. Mi la no vac) - Cr ve na Zve zda (Be o grad) 5:1, V[K “Sve ti Ni ko laj” (Va qe vo) slo bo dan. Pla sman: 1. N[K DDOR 6 (9), 2-3. La sta, Ju go vi} 6 (7,5), 4. Vo do vod 3 (6,5), 5. Me ta lac Ta ko vo 3 (5(-), 6. Cr ve na Zve zda 3 (4,5), 7. V[K “Sve ti Ni ko laj” 3 (3,5(), 8. Spar tak 0 (5), 9. Ro man ti ~a ri 0 (4,5), 10. Rad ni~ ki 0 (4), 11. Ni{ 0 (3). Re zul ta ti 2. ko la (è ne): Rad ni~ ki (Ru dov ci) - [ah mat ni kru òk (No vi Sad) 0,5:3,5, Po à re va~ ki [K – BAS )Be o grad) 1:3, No vo sad ski [K - Ne stor (Be o grad) 2,5:1,5, Ju go vi} (Ka}) Ru dar (Ko sov ska Mi tro vi ca) 2:2, Rad (Be o grad) - Zla tar (No va Va ro{) 2,5:1,5, Je li ca (Go ra ~i }i) slo bod na. Pla sman: 1. BAS 6 (5,5), 2. Ru dar 4 (5,5), 3. Ne stor 3 (5,5), 4. [ah mat ni kru òk 3 (4), 5. Je li ca 3 (3,5(-), 6. No vo sad ski {k 3 (3), 7. Rad 3 (2,5(-), 8. Ju go vi} 2 (4), 9. Zla tar 1 (3,5), 10. Rad ni~ ki 0 (1,5), 11. Po à re va~ ki {k 0 (1). B. Dan ko vi}

9 8 6 5 5 5 5 4 4 1 1

Bo su }a ni su igra li od li~ no sve dok im ni je po ne sta lo sna ge, ta da su do ma }i ni pre u ze li ini ci ja ti vu i po be di li. V. Rat ko vi}

Bo rac (R) - Sre mac 2:2 (2:2) RA D EN K O V I]: Igra l i {te Bor ca, gle da la ca 100, su di j a Goj k o v i} (Gr g u r ev ci).Strel ci: J.Vla di sa vqe vi} u 20. i Jo va no vi} u 45. (iz pe na la) za Bo rac, Si mo vqe vi} u 30. i A. Ma ri ~i} u 43. za Sre mac. BO RAC: Jo ki} 6, Be ri} 6, Sam ~e vi} 6 (Ugqe {i} 6), Jan ko v i} 6, Sta n i s a v qe v i} 6, @.Vla d i s a v qe v i} 6 (Mar k o Vla d i s a v qe v i} 6), Mi l u t in Vla di sa vqe vi} 6, J.Vla di sa vqe vi} 7, Jo va nov i} 6, Mi ja to vi} 6. SRE MAC: Jan ~i} 6, Tri fu no vi} 6, M.Gvo ka 6 (D.Ma ri ~i} ), A.Ma ri ~i} 6, N.Gvo ka 6, Gru ji} 6, Bra ni slav Da ni ~i} 6 (Bo jan Da ni ~i} 6), Mo co wa 6, Si mo vqe vi} 7, To mi} 6, @i va no vi} 7. U otvo re noj i bor be noj par ti ji ri va li su ima li uspo ne i pa do ve pa je ko na ~an re zul tat naj re al ni ji. M. Ru di}

ta len te „Bo qai” iz Sen te, po kre nut je rad fud bal ske aka de mi je ko ja no si ime I{tva na Wer {a (19242005), ko ji je po sle Dru gog svet skog ra ta igrao za su bo ti~ ki Spar tak, a ka sni je kao in ter na ci o na lac po stao jed na od le gen di mi lan skog In ter a, za ko ji je od i grao 182 utak mi ce u {est bli sta vih se zo na po sti gav {i 133 go la, osvo jiv {i dve ti tu le pr va ka Ita li je. Se ni or ski tim Olim pi je iz To to vo Se la ove se zo ne se ukqu ~io u pr ven stvo Po ti ske li ge sa am bi -

Sa simultanke Aleksandra Kova~evi}a

SI MUL TAN KA ALEK SAN DRA KO VA ^E VI ]A

Se dam slat kih re mi ja U okvi ru Fe sti va la me da, odr `a na je tra di ci o nal na {a hov ska ma ni fe sta ci ja – si mul tan ka ve le maj sto ra pro tiv de ce no vo sad skih {a hov skih {ko la, ali i dru gih ma li {a na ko ji su se za te kli u Zmaj-Jo vi noj uli ci i po ku {a li da za ra de po ne ki «za lo gaj za po ne ti». Na i me, ve le maj stor Alek san dar Ko va ~e vi} je na svim ta bla ma imao be le fi gu re, ali su na po qi ma ume sto pe {a ka bi le po sta vqe ne ~a {i ce sa me dom, ta ko da su de ca sva kog pe {a ka ko jeg su po je li za ta blom mo gli da do kraj ~e kod ku }e!

ci ja ma da se pla si ra u Su bo ti~ ku pod ru~ nu li gu ba{ zbog po ten ci ja la ko ji vi di u {ko lo va wu pod mlat ka u fud bal skoj aka de mi ji ko ju tre nut no po ha |a 65 sred wo {ko la ca. Po vo dom za vr {et ka glav nog fud bal skog te re na upri li ~e na je sve ~a nost, a fud ba le ri iz To to vog Se la su ugo sti li se lek ci ju fud ba le ra Par la men ta Ma |ar ske (na sli ci), ko ju je pred vo dio pred sed nik Par la men ta dr La slo Ke ver. Po ~et ni uda rac na utak mi -

In te re so va we je i ovog pu ta bi lo ve li ko, a u~e stvo va lo je ~ak 67 ma li {a na. Svi su bi li za do voq ni jer su po red po je de nih pe {a ka bi li i do dat no na gra |e ni, a naj u spe {ni ji su bi li De jan Omor jan, Pre drag \o ri}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Ni ko la Pa ni}, Fi lip De spi}, Mi lan Bo `i} i Ma {a Mi li vo je vi} ko ji su osvo ji li i re mi je. Po red or ga ni za to ra, od no sno su di ja si mul tan ke @eq ka Me da ra i Ma ri je Sto ja no vi}-Me dar, za bo ga tu {a hov sku tr pe zu se po bri nuo ~lan Uprav nog od bo ra Dru {tva p~e la ra «Jo van @i va no vi}» i Or ga ni za ci o nog od bo ra, Zo ran Mi lu ti no vi}.

ci do ma }i na iz To to vog Se la i eki pe ma |ar skih par le man ta ra ca iz veo je Je ne Bu zan ski, de sni bek iz zlat nog ti ma Ma |ar ske ko ji je 1952. u fi na lu Olim pi ja de u Hel sin ki ju po be dio Ju go sla vi ju 2:0. U re vi jal noj utak mi ci u To to vom Se lu do ma }i ni su ma |ar ske par la men tar ce po be di li 1:0. Je di ni po go dak po sti gao je ^a ba Se ke, a re van{ }e bi ti u Bu dim pe {ti na red nog pr o le }a. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik DANAS PO^iWE MEMORiJAL „NENAD i NEMAWA”

Dobra provera No vi Sad }e da nas i su t ra bi t i do m a } in me |u na rod nog ko {ar ka {kog me mo ri jal nog tur n i r a „Ne n ad i Ne m a w a”. Ova ma ni fe sta ci ja po sve }e na je tra gi~ no na stra da li ma Ne na du Gro zda ni }u i Ne ma wi Da ni lo vi }u, igra ~u i tre ne ru ne ka da {weg KK No vi Sad. Or ga ni za tor tur ni ra je Voj vo di na Sr bi ja gas, a sve utak mi ce igra }e se u ma loj sa li Spen sa. Pro {le go di ne po bed nik je

~etvrtak20.septembar2012.

SU TRA STAR TU JE ME \U NA ROD NA biciKLiSTi^KA TR KA „KROZ VOJ VO Di NU”

U~e s ni c i su i Ku m a n o v o, ~lan ma ke don ske Pr ve li ge, kao i na {i B li ga {i Me ri di a- na i in |ij ski @e le zni ~ar. Me ri di a na se u pro te kloj se zo ni pla si ra la u Pr vu B li gu, a u ovoj `e li da se na |e u vr hu i pri li~ no se po ja ~a la is ku snim igra ~i ma. Iste am bi ci je ima ju i In |ij ci.Ovaj tur nir bi }e do bra pro ve ra za sve u~e sni ke uo~i pr ven stve nih okr {a ja. Tur nir }e da nas po ~e ti u 17 ~a so va, a u pr voj utak mi ci sa -

I stranci jezde panonskim drumovima Ra do mir Ma ro je vi} (Voj vo di na Sr bi ja gas)

bio kra gu jev ~a ki Rad ni~ ki. Svo je tre nut ne mo gu} no sti po ka za }e ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas, ~la no vi Pr ve A li ge. U pro te kloj se zo ni No vo sa |a ni su osvo ji li pr vu po zi ci ju u tom ste pe nu tak mi ~e wa i do mo gli se Su per li ge Sr bi je. U tom tak mi ~e wu su sti gli do plej - ofa i na kra ju za u ze li ~e tvr tu po zi ci ju. I ove go di ne am bi ci je su im vi so ke - `e le pla sman u Ja dran sku li gu.

sta }e se Me ri dij a na i Ku ma no vo. U dru gom su sre tu (19.30) sna ge }e od me ra va ti Voj vo di na Sr bi ja gas i @e le zni ~ar.Su tra se igra j u du e l i za pla s man. Utak mi ca za tre }e me sto po ~e }e u 15.30 ~a so va, a fi nal ni su sret pred vi |en je za 17.30 sa ti. Po bed ni ku }e pri pa sti pe har, naj bo qem igra ~u tro fej „Ne nad Gro zda ni}”, a naj u spe {ni jem tre ne ru tro fej „Ne ma wa Da ni lo vi}”. M. P.

Me |u na rod na bi ci kli sti~ ka tr ka „Kroz Voj vo di nu”, 34. po re du, vo zi se su tra i pre ko su tra. Tr ka je upi sa na u ka len dar Svet ske bi ci kli sti~ ke uni je (UCI) i ka te go ri je je eli te 1,2, a po kro vi teq je Vla da AP Voj vo di ne. - Za hva qu ju }i op {ti na ma s ko ji ma ve} go di na ma sa ra |u je mo, Apa ti nu i Pe }in ci ma kao i @a bqu ko ji nam se pri dru ìo ove go di ne, te po kro vi tqu Vla di AP Voj vo di ne us pe li smo da odr ì mo kon ti nu i tet odr à va wa ove me |u na rod ne tr ke. Ova tr ka po sta la je brend i od in te re sa za Po kra ji nu, ka ko se Vla da AP iz ja sni la - is ta kla je Ja dran ka Bje li ca, di rek tor or ga ni za ci je. Di rek tor tr ke Ne boj {a Su bi} je na gla sio da je rad na or ga ni za ci ji ove tr ke po ~eo jo{ pro {le go di ne u ju nu ka da je tr ka pri ja vqe na UCI-ju, ali da je tek ju ~e pri ~a za o kru è na, ka da je ko na~ no sa ku pqen no vac za na grad ni fond.

- I po red svih pro ble ma na ma ne ne do sta je ela na i en tu zi ja zma da za jed no s na {im pri ja te qi ma po sao za vr {i mo do kra ja. Po {to se tr ka na la zi u UCI ka len da ru mo ra li smo i da obez be di mo mi ni mal ni fond na gra da ko ji iz no si mi lion i 100.000 di na ra. To smo us pe li u po sled wem tre nut ku da obez be di mo. Vla da AP Voj vo di ne da la nam je deo sred sta va, a do kra ja nam je Op {ti na @a baq po mo gla da za tvo ri mo fi nan sij sku kon struk ci ju - re kao je Su bi}. Na tr ci }e na stu pi ti i 10 ino stra nih eki pa iz 12 ze ma qa, pa non skim dru mo vi ma je zdi }e: Ti rol saj kling tim iz Austri je, BDC iz Poq ske, Sa va Kraw i Adri ja mo bil iz Slo ve ni je, Kloz tu Ka re ra iz Ma |ar ske, He nus 1896 Tro jan iz Bu gar ske, Me ri di jan Ka men tim iz Hr vat ske i Al fa Bal tik iz Le to ni je, BSK iz BiH i Bri sa spor iz Tur ske.

- Po red ino stra nih ti mo va, na tr ci }e na stu pi ti i na {e eki pe Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca, Me te lac iz Kra qe va i @e le zni ~ar MBN iz Ni {a, kao i jo{ dva miks ti ma.O~e ku je mo u~e {}e oko 90 bi ci kli sta. UCI je za in ter na ci o nal nog ko me sa ra tr ke od re dio Slo va ka Mi la na Dvor {~i ka, ko ji je za du `en da vo di tr ku i pra ti da li smo mi or ga ni za to ri sve spro ve li po pla nu - is ta kao je Su bi}. Pr vog da na u pe tak vo zi }e se 154 ki lo me tra od @a bqa, pre ko Te me ri na, Be ~e ja, Vr ba sa, So mo ra do Apa ti na, gde je i ciq. Sta rat je u 13 ~a so va. Pre star ta tr ke odr `a }e se i pri god ni kul tur no - umet ni~ ki pro gram. Dru gog da na u su bo tu vo zi se 164 ki lo me tra, sta rat je u Apa ti nu u 10 ~a so va, a on da }e ka ra van na sta vi ti pre ko Bo go je va, Oxa ka, Sil ba {a, Ba~ ke Pa lan ke, No vog Sa da, Ru me do Pe }i na ca, gde }e bi ti ciq. G. Malenovi}

iNSPEKciJA EHF-a bORAViLA U SRbiJi

Po modelu mu{kog {ampionata Ge ne ral ni se kre tar RSS-a Bo ì dar \ur ko vi}, po vo dom in spek ci je EHF-a ha la i obje ka ta u ko ji ma }e se u de cem bru u na {oj ze mqi odr à ti Evrop sko pr ventsvo za è ne, is ta kao je da je Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja na kon od li~ ne or ga ni za ci je 10. mu {kog Evrop skog pr ven stva jo{ jed nom uka za la po ve re we Sr bi ji: - Pr ven stvo }e bi ti or ga ni zo va no u istim gra do vi ma, po istom si ste mu i prin ci pi ma kao {to smo ima li u ja nu a ru. Ulo ì }e mo mak si mal ne na po re, s ob zi rom na van red ne okol no sti i kra tak pe riod, da pr ven stvo or ga ni zu je mo na pri bli `nom ni vou kao pret hod no. @e li mo da bu de mo do bri do ma }i ni. Qu di iz EHF-a su u pret hod na tri da na bo ra vi li u na {oj ze mqi i obi la zi li objek te. U su {ti ni, sve im je po zna to, ali to je jed na usta qe na prak sa ka ko bi se ot klo ni li even tu al ni pro ble mi – re kao je \ur ko vi}, na kon ~e ga je u ime EHF-a go vo rio Jan Tu ik. - Zna mo pu no o Sr bi ji, ha la ma i gra do vi ma, a in spek ci ja svih obje ka ta je uobi ~a je na. Na{ za da tak je da po bo {qa mo kva li tet i mo gu} no sti, da u~i ni mo sve bo qim u od no su na pro {li put. Na mu {kom pr ven stvu smo po sta vi li vi so ke stan dar de. Ovih da na pr vo smo po se ti li Ni{. Ta mo ima te re kon stru i sa nu dvo ra nu, ko ja je bi la ma la pro {li put da pri hva ti sve za in te re so va ne gle da o ce, a na dam se da }e ta ko bi ti i sa da – alu di -

rao je Tu ik na po se tu u Ni {u za vre me EHF Euro 2012: - Qu di sa ovih pro sto ra sa pu no en tu zi ja zma gle da ju ru ko met. Uop {te no go vo re }i, pri me wi va }e mo iste stan dar de kao pro {li put. Po se ti li smo i No vi Sad, ve li ki sport ski cen tar. Spens je le pa ha la, ko ja mo `e da pri mi pu no gle da la ca. Ne ma mo ve li ke pro me ne u or ga ni za ci ji, a ovo je do -

da tak je da na ovom ve li kom tak mi ~e wu ima mo 1.5 mi li jar di gle da la ca {i rom sve ta. Pri sut ni ma se u ime EHF-a obra ti la i Mo ni ka Filk se der: - Pre ko 1,5 mi li jar du TV gle da la ca i pre ko 300.000 gle da la ca u ha la ma na pro {lom pr ven stvu, Sr bi ja je po sta vi la no ve re kor de i stan dar de u or ga ni za ci ji tak mi ~e wa. Na{ za da tak

bar na ~in da se pro du `i do bar rad. Po se ti li smo i Vr {ac gde se tak mi ~i mo sa na {im pri ja te qi ma iz ko {ar ke. Na sto ji mo da po ve }a mo pro stor na te re nu, kao {to smo to ura di li pro {li put. O Be o gra du ne mo ram ni da pri ~am, jer svi zna te sta we obje ka ta ov de. Go vo rio je Tu ik i o me di ji ma: - Ima mo 70 te le vi zi ja ko je }e pre no si ti me ~e ve iz 121 ze mqe. Ve li ko in te re so va we je i van Evro pe za EHF Euro 2012. Za -

kao EHF-a i or ga ni za ci o nog od bo ra je da una pre di rad na ovom tak mi ~e wu, iako smo ima li ve o ma kva li tet no pret hod no tak mi ~e we. Sr bi ja ima za da tak da u krat kom vre men skom ro ku od {est me se ci ura di ono {to se pri pre ma go di na ma. Tur nir je kra }i za dva da na, sve gru pe }e po ~e ti ~e tvr tog de cem bra, a raz li ka u od no su na mu {ki tur nir je to {to se po lu fi na le i fi na le igra ju bez da na pa u ze re kla je Mo ni ka.

~etvrtak20.septembar2012.

SPORT

MI NI STAR KA OMLA DI NE I SPOR TA U OKS

Na pra vom pu tu Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je (OKS) Vla de Di vac pri mio je mi ni star ku spor ta i omla di ne Ali su Ma ri} i we ne naj bli `e sa rad ni ke. Pred met raz go vo ra bi li su na sta vak sa rad we dve in sti tu ci je, pro gra mi Olim pij skog ko mi te ta za 2013, re a li za ci ja pro gra ma u 2012. go di ni, spro vo |e we za ko na o spor tu, kao i pro jek ti, ak tiv no sti i ci qe vi OKS u na red nom olim pij skom ci klu su.

bu du} no sti tre ba lo ra di ti re kla je Ma ri}. Ona je za hva li la OKS na do bro do {li ci i do da la da se ra du je da qoj sa rad wi. Sa stan ku su pri su stvo va li dr `av ni se kre tar za sport Pre drag Pe ru ni ~i }a i po mo} ni ka za sek tor spor ta Dra gan Ata na sov, kao i pred stav ni ci OKS pot pred sed ni ci @ar ko Pa spaq i Ivan To do rov, kao i ge ne ral ni se kre tar \or |e Vi {ac ki.

Vlade Divac i Alisa Mari}

- Sa r ad w a Mi n i s tar s tva omla di ne i spor ta i OKS je je dan od stu bo va spor ta u Sr bi ji. Raz go va ra li smo o ono me {to je ura |e no i ono me {to nas tek o~e k u j e. Sma t ram ve o m a va `nim to {to su na ~e lu dve in sti t u c i j e spor t i s ti, jer mi ima mo na{ ko deks raz u me va wa i zna mo {ta je to do bro, a {ta lo {e u spor tu i na ~e mu bi u

dnevnik

PRED DR @AV NO PR VEN STVO NA ADI CI GAN LI JI

Srp ska eli ta na oku pu Sa m o ne d e q u da n a po { to je srp s ko ve sla w e ostva r i l o ogro man di plo mat ski i sport ski uspeh na Evrop skom pr v en s tvu u Va r e z eu, gde su osvo je ne or ga ni za ci ja {am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta 2014. i ~ak ~e ti ri evrop ske me da qe, qu bi te qi ovog spor ta u na {oj ze mqi ima }e pri li ku da na de lu vi de sve naj bo qe {to tre nut n o mo ` e da po n u d i ovaj sport. U su bo tu i ne de qu na Adi Ci gan li ji odr à va se po sled we, ujed no i naj ja ~e, do ma }e tak mi ~e we – dr àv no pr ven stvo na ko jem }e se u svim sta ro snim ka te go ri ja ma tak mi ~i ti 188 po sa da iz svih 13 srp skih klu bo va. Po bro ju pri ja vqe nih po sa da i tak mi ~a ra bi }e ovo naj broj ni ji i naj ja ~i dr àv ni {am pi o nat do sa da. Iz me |u osta lih, na Adi }e se tak mi ~i ti i evrop ska se ni or ska vi ce pr va ki wa Iva Ob ra do vi}, bron za ni se ni o ri iz Va re zea ujed no i u~e sni ci Olim pij skih iga ra u Lon do nu Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik, Go ran Ja gar, Ra do je \e ri}, Mi lo{ Va si}, Mi qan

Iva Obradovi}

Vu ko vi}, naj mla |i osva ja~ me da qe na se ni or skom Evrop skom pr ven stvu Ni ko la Se la ko vi}, evrop ski ju ni or ski pr va ci sa Ble da i bron za ni sa Svet skog ju ni or skog pr ven stva u Plov di vu Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma -

rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi}, bron za ni sa ju ni or skog svet skog pr ven stva u Plov di vu An dri ja [qu ki}, Igor Lon ~a ver vi} i mno gi dru gi ko ji su ove se zo ne na ve li ~an stven na ~in pre zen to va li spr -

sko ve sla we na me |u na rod noj sce ni. Iako }e mno gi sa da re pre zen ta tiv ni dres za me ni ti klup skim obe le` ji ma ne ma sum we da }e bit ka za sva ku me da qu bi ti za ni mqi va i ne iz ve sna. J. G.

- Ima li smo ve li ku po dr {ku Mi ni star stva u pret hod nom pe ri o du, a na dam se i ve ru jem da }e ta ko bi ti i u bu du} no sti. Na pra vom smo pu tu, na pra vi li smo ve li ki po mak, ali i plan ka ko da do dat no una pre di mo si stem spor ta u Sr bi ji. O~e ku jem po dr {ku ce le dr `a ve, ka ko bi smo u bu du} no sti ima li jo{ bo qe re zul ta te - re kao je Di vac.

PO KRA JIN SKI SE KRE TA RI JAT ZA SPORT TRA @I PO [TO VA WE ZA KO NA

Za bra ni ti MMA

bod nom i do zvo qa va udar ce i zah te va ko ji mo gu do ve sti do te {kih po vre da, pa i smrt nog is ho da, o ~e mu sve do ~e broj ne ~i we ni ce. Za kon o spor tu je pre po zna va ju }i i dru {tve nu opa snost ova kvih bor bi, s na me rom da za {ti ti pre sve ga mla de qu de i spor ti ste od po vre |i va wa i bru tal no sti, do neo od red bu ko ja je sa dr `a na u ~la nu 158. stav 6, a ko ja gla si: „Za bra we no je or ga ni zo va we bi lo ko je sport ske pri red be ko ja se te me qi na tzv. slo bod noj bor bi dva ili vi {e li ca (bor be u ka ve zu i sli~ no) kao i u{e {}e u ta kvoj pri red bi”, te je ne po {to va we ove od red be utvr dio i pre kr {aj nu nov ~a nu ka znu za or ga ni za to ra ova kvog tak mi ~e wa od 100.000 do 1.000.000 di na ra.

BA NAT SKO KAR LO VA^ KI RU KO ME TA [I SPREM NI ZA TAK MI Ê WE: Ru ko me ta {i Ba nat skog Kar lov ca (ve li ka ve }i na iz ovog me sta) u mi nu la dva me se ca vred no su tre ni ra li pod ru ko vod stvom mla dog i am bi ci o znog stru~ wa ka Oli ve ra Le ki }a i sma tra ju da su sprem ni za pr ven stve na nad me ta wa dru go li ga {a.U na red nom pr ven stvu bo je klu ba bra ni }e: Ni ko la Kam be ro vi}, Du {an Xe leb xi} i Mla den Jo ki} (gol ma ni),Mi lan @i à ko vi}, Mar ko La za re vi}, Mi lo{ Xa ma tovc ki, Mi lan Spa si}, Bra ni mir Le ki}, Ste van \u ri}, Sr |an ]ir ko vi}, Mi lan \or |e vi}, La zar Ar na u to vi}, Sa win Mr vo{, Vu ko je Go lu bo vi}, Pe |a Jo ki}, Jo van Jov ko vi}, @eq ko Ve ki} i Alek san dar Ba |u. - Ne ga ji mo am bi ci je za pr vo me sto, ali }e mo se u sva kom su sre tu è sto ko bo ri ti.U pr vom ko lu go stu je nam do bra eki pa Ja bu ke, pa ve ru jem da }e ovaj ju `no ba nat ski duel bi ti iza zov za pu no gle da li {te – ka è tre ner Le ki}. R. Jo va no vi}

PA RA O LIM PIJ CI I OLIM PIJ CI U BE LOM DVO RU: Wi ho va Kra qev ska Vi so ~an stva Pre sto lo na sled nik Alek san dar i Prin ce za Ka ta ri na pri re di li su u Be lom dvo ru pri jem za u~e sni ke Olim pij skih i Pa ra i o lim pij skih iga ra u Lo do nu. - Vi ste po nos Sr bi je, pred sta vli ste na {u ze mqu na naj bo qi na ~in na ovim ve li kim tak mi ~e wi ma. Bi li smo uz vas, na vi ja li i ra do va li se sva koj va {oj me da qi. ^e sti tam vam jo{ jed nom na tro fe ji ma i sja ja nim re zul ta ti ma – re kao je pre sto lo na sled nik Alek sa na dar u po zdra va nom go vo ru. Pred sed nik Pa ra o lim pij skog ko mi te ta Sr bi je Zo ran Mi }o vi} uru ~io je srp ske dre so ve kra qe ve skom pa ru, kao se }a we na Pa ra o lim pij ske igre u Lon dou. Od pe to ro osva ja ~a me da qa na POI u Lon do nu pri su stvo va li su osva ja~ zlat nog tro fe ja @eq ko Di mi tri je vi} (atle ti ka, ba ca we ~u wa), kao i dvo je pa ra o lim pij skih vi ce {am pi o na Dra `en ko Mi tro vi} (atle ti ka, ba ca we di ska) i Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}

(sto ni te nis). Ne do sta ja li su pa ra o lim pij ska {am pi on ka atel ti ~ar ka Ta wa Dra gi} (ko pqe) i sre br ni sto no te ni ser Zlat ko Ke sler. Pri su stvo va li su i pa ra o lim pij ci Mir ja na \u ri ~in (stre qa {tvo), Na da Ma ti} (sto ni te nis), @iv ko Pa paz (ste qa {tvo) i dru gi, kao i tre ne ri i ~la no vi stru~ nog ti ma. Na 30. let wim igra ma srp ski olim pij ci osvo ji li su ~e ti ri me da qe - zla to Mi li ca Man di} u te kvon dou, sre bro Iva na Mak si mo vi} u stra qa {tvu (MK pu {ka tro stav) i dve bron ze ve ter po li sti i stre lac An dri ja Zla ti} (va zdu {ni pi {toq). Pri je mu u Be lom dvo ru pri su su stvo va li su, iz me |u osta lih, se lek tor bron za nih va ter po li sta De jan Udo vi ~i} i igra ~i Slo bo dan So ro, Ste fan Mi tro vi} i Du {an Man di}, pli va ~i Mi ro sa va Naj da nov ski i \or |e Mar ko vi} i ve sla ~i Ni ko la Sto ji}, Go ran Ja gar, Mi lo{ Va si}, Mi lan Vu ko vi} i Ra do je \e ri}, kao i atle ti ~ar ka Dra ga na To ma {e vi} i ve li ki broj tre ne ra, sport skih rad ni ka i stru~ wa ka.

SPORT SKI VE LI KA NI NA OKU PU: Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa da pri re di la je le po dru `e we srp skih no si la ca olim pij skih me da qa, sport skih po sle ni ka i no vi na ra, gde su evo ci ra ne uspo me ne na vre me na ka da su oni u~e stvo va li na igra ma, a bi lo je re ~i i o ak tu el nom tre nut ku srp skog olim pi zma. Na oku pu su se na {li: Bra ni slav Si mi}, Ste van Hor vat, Ivan Fr gi}, Slo bo dan i Ta di ja Ka ~ar, Slav ko Oba dov, Zo ran Pan ~i}, Mi lo rad Sta nu lov, Aran ka Bin der, Vla di mir Ba tez, \or |e \u ri}, Slo bo dan Bo {kan, Jo {ka Hol pert, Mo mir Rni}, Va sa Mi ji}, Uro{ Ma ro vi}, Dra gan Vuj kov, De sa Pe ro vi} Pe {ut, Pa vle Baj ~e ti}, Du {an A}i mo vi}, Zdrav ko Mu ti}, \or |e Pe ri {i}, Do bri vo je An to ni}, Mi o drag Tr ku qa, Jo van Ta nur xi}... Autor emi si je „Bo go vi olim pa” (pri ka zi va na na SOS ka na lu )Mi ro slav Vi slav ski i we gov sa rad nik Go ran Pod li pec po bra li su po hva la za sjaj no ura |e ni se ri jal.

Pred sed nik Skup {ti ne SANS-a Do bri vo je An to ni} u po zdrav noj be se di je iz me |u osta log na po me nuo da ka da bi u na red nih pet olim pij skih ci klu sa Sr bi ja osvo ji la to li ko me da qa ko li ko su ih pri sut no na ovom sku pu osvo ji li Sr bi ja bi bi la bi svet ska ve le si la. On je is ta kao da su oni po nos na ci je i svih ge ne ra ci ja, a po tom do dao: - Na à lost, sa da smo sve do ci ne ke dru ge br zi ne, a ne sport ske, dru gih bor bi, a ne sport skih, pa ~e sto za bo ra vqa mo {ta je sport dao ne ka da Ju go sla vi ji, a da nas Sr bi ji. To je ne {to {to traj no osta je upi sa no u kod i se }a we na ci je. Za to mo ra mo, s vre me na na vre me, da se pod se ti mo ka ko i ka kvim uslo vi ma, uz ka kva od ri ca wa su se oni spre ma li za OI. U biv {oj dr à vi ima li smo je dan od naj bo qih si ste ma u sve tu, a ka da je ne sta la dr à va ne stao je i on, a no vi ni smo us pe li da iz gra di mo- re kao je An to ni}. Sport ski ve li ka ni su se slo ò li da bi ova kva oku pqa wa tre ba lo da bu du }e {}a. J. Ga li}

Fo to: F. Ba ki}

Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu do sta vio je mi ni star ki za omla di nu i sport Re pu bli ke Sr bi je Ali si Ma ri} otvo re no pi smo u ko me se iz me |u osta log ka `e: Zah te va mo da {to pre do ne se te od lu ku da se MMA bo ri la~ ki sport, ko ji je va {im Pra vil ni kom o sport skim gra na ma pre po znat kao gra na spor ta u Re pu bli ci Sr bi ji, iz ba ci sa li ste sport skih gra na i na taj na ~in is po {tu je Za kon o spor tu, ko ji de ci di ra mo za bra wu je ba vqe we ova kvim bor ba ma. Ka ko je po zna to, MMA se ba zi ra na slo bod noj bor bi dva bor ca ko ja se od vi ja u osmo u ga o nom ka ve zu (ok ta gon). Sa mo ime MMA zna ~i me {a vi nu bo ri la~ kih ve {ti na ko je prak ti~ no ~i ne bor bu pot pu no slo -

kultura

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

КЊИ ЖЕВ НИ ЗБОРНИK ПО СВЕ ЋЕН ПЕ СНИ КУ ИВА НУ НЕ ГРИ ШОР ЦУ

Све тлост ду хов ног хо до ча шћа На род на би бли о те ка „Сте фан Пр во вен ча ни“ у ре но ми ра ној еди ци ји „По ве ља“ об ја ви ла је не дав но збор ник „Иван Не гри шо рац пе сник“, у ко ме је са бра но пет на е ст есе ја о ства ра ла штву овог ауто ра. Та ко ђе и Не гри шор чев ауто по етчки текст „Жич ка ис по вест“, од но сно реч за хвал но сти за књи жев ну на гра ду „Жич ка хри со ву ља“, ко ја му је уру че на про шлог ле та у ма на сти ру Жи ча за књи гу по е зи је „Све тил ник“( „Ор фе ус“, Но ви Сад, 2010). Ова пе снич ка збир ка, ка ко на во ди Не гри шо рац, на ста ла је као из раз ње го вог оп се сив ног, ду го го ди шњег тра га ња за тај на ма мо на шког под ви за ва ња. Јо ван Де лић, у тек сту „Ро ман-спјев о хо до ча шћу ду ше у мо дри ца ма“ про ту ма чио је зна че ње на сло ва: „Све тил ник је, да кле, свје тло сни стуб Све то га Са ве и Хи лан да ра са Го ре Атон ске што свје тли кроз вје ко ве и ми ле ни ју ме“. Пе тар Пи ја но вић (у кри тич ком есе ју „Об но вље ни ли тур гиј ски стих и ис по вед ни на ра тив“) твр ди да је Не гри шор чев „Све тил ник“- мо дер ни па лимп с ест ко ји ино ви ра и ква ли т а тив но обо га ћу је са вре ме ну срп ску по е зи ју. Зна чај ове хи брид не и сло је -

ви те књи ге је у то ме што њен аутор на те ме љи ма ста ре срп ске по е зи је „ми сли вре ме и гра ди из раз у ко јем древ ни жан ро ви про го ва ра ју но вим је зи ци ма и пе снич ким об ли ци ма“. Све то зар Ко ље вић (у са жет ку есе ја „Из ме ђу „цар ства не бе ског“ и „Мек до налд со вих оаза“), за па жа да у збир ци „Све тил ник“ про шлост до би ја из ра зи то све то сав ска обе леж ја, сва у зна ку по се те Све тој Го ри, ре ли ги о зног до жи -

вља ја све та, ево ка ци је све ко ли ке срп ске исто ри је и има ги нар них ис ка за мо на ха о вла сти тим ис ку ше њи ма, че жња ма, му ка ма и не до у ми ца ма. О збир ци „Све тил ник“ и о пе снич ком ства ра ла штву Ива на Не гри шор ца у овом збор ни ку још су, из ме ђу оста лих, пи са ли Рај ко Пе тров Но го („Зна ње ко је пе ва“), Се ли мир Ра ду ло вић („У сто па ма оних ко ји су на сун цу по ста ви ли на се ље сво је“), Ми хај ло Пан тић („Пе сник Иван Не гри шо рац“), Са ша Ра дој чић („Мо же ли је зик ве ре би ти раз ло мљен?“), Дра ган Ха мо вић (Ве ли ки пе снич ки дип тих Ива на Не гри шор ца“), Оли ве ра В. Ра ду ло вић („ Бо го ро ди ца као на дах ну ће пе снич ке књи ге „Све тил ник“). Иван Не гри шо рац је два де се ти до бит ник на гра де „Жич ка хри со ву ља“, на ме ње не пе снич ким де ли ма ко јау се би спа ја ју тра ди ци о нал не и са вре ме не то ко ве срп ског пе сни штва. Ово при зна ње се до де љу је од 1992. го ди не, у окви ру кул тур но-на уч не ма ни фе ста ци је Жич ки ду хов ни са бор Пре о бра же ње, ко ја се одр жа ва у Кра ље ву и у ма на сти ру Жи ча. Р. Ло ти на

НАЈ СЛАВ НИ ЈА ЈА ПАН СКА ПИ ЈА НИСТ КИ ЊА НА КО ЛАР ЦУ

Си ло ви ти на ступ Ми цу ко Учи де Нај слав ни ја ја пан ска пи ја нист ки ња Ми цу ко Учи да, сти гла је, ко нач но, у зе ни ту сво је ве ли ке свет ске ка ри је ре, и у Бе о град. Чу ве на је ко ли ко по сво јим про ми шље ним и ин те ли гент ним (до да ли би смо, и по по не што хлад ним) ин тер пре та ци ја ма „ужи во“, то ли ко и по за вид ном бро ју звуч них за пи са де ла Мо цар та, Шу бер та и Бе то ве на, све че шће и Бер га, Шен бер га, Ве бер на и Бу ле за. Про те клог ви кен да отво ри ла је на Ко лар цу но ви ци клус „Ве ли ка ни му зич ке сце не“ у ор га ни за ци ји Цен тра за му зи ку, до че ка на у пу ној дво ра ни с по што ва њем и као „истин ска зве зда“. Ипак нам се чи ни, на кра ју ре си та ла, по здра вље на и без оног пра вог оду ше вље ња по ка квом се пре по зна је ре а го ва ње тем пе ра мент не бе о град ске пу бли ке. На сту пив ши с про гра мом ко ји че сто пред ста вља (Шу ман и Мо царт), с из у зет ком Шо пе на, ко га ре ђе из во ди, Ми цу ко Учи да је при ка за ла сво ју при пад ност не мач кој, од но сно беч кој кла вир ској шко ли, али је из не на ди ла и по чет ним, вр ло енер гич ним, го то во си ло ви тим, „ка ра ти стич ким“ при сту пом, „ура ган ски“ уро нив ши у пр ви став мла да лач ки уз бур ка не, Шу ма но ве Со на те број 2 , опус 22 у ге-мо лу. Пи ја нист ки ња се то ком из во ђе ња и ина че пре ви ше осла ња ла на „спо ља шњу“ сна гу и јак удар, ко ји ипак ни је ре зул ти рао во лу ми но зним и соч ним зву ком, док је ти хо сви ра ње че сто оста ја ло го то во не чуј но. Ни је осва ја ла ни тон ском ни ти ди на мич ком из ди фе рен ци ра но шћу, па смо оста ли ус кра ће ни и за ли рич ност и бо гат ство из ра за дру гог ста ва. Скер цу је опет не до ста ја ло бр зи не и оштри је и пр шта ви је рит мич ке

прег нант но сти, да би тем по пре сто и бе то вен ска сфор ца та, те по но во „агре сив ни“ за мах, за вла да ли фи нал ним Рон дом Со на те. Пот пу но нео бич но, упра во „за -

К.540, с до ста „не рав ни на“ и не у о би ча је но, с гру бљим, бе то вен ским ак цен ти ма ко ји су пре се ца ли, од но сно ре ме ти ли мир ни ток ме ло ди је, да би Нок тур на опус 62

Фо то: Б. Лу чић

У ПО ЗО РИ ШТУ МЛА ДИХ СУ ТРА ЛУТ КАР СКА ПРЕ МИ ЈЕ РА ЗА ОД РА СЛЕ

Вре ме „ожа ло шће них” У По зо ри шту мла дих у Но вом Са ду су тра је на про гра му пр ва пре ми је ра ко ју је умет нич ки ди рек тор ку ће Жан ко То мић на звао по зо ри шном Но вом го ди ном, а но во сти има и ми мо пра знич не ат мос фе ре отва ра ња још јед не се зо не, јер је реч о лут кар ској пред ста ви за од ра сле, пр вој тог ти па у ка ри је ра ма ње них ауто ра. За ту по тре бу и на ум, Еми ли ја Мр да ко вић ре жи ра ла је Ну ши ће ву „Ожа ло шће ну по ро ди цу“, а све је на ме ште но та ко да лут ке бу ду про ду же ци те ла глу ма ца, чи ме ће са др жај до би ти на ви зу ел ној ком по нен ти, за ко ју је кроз идеј но ре ше ње сце но г ра ф и ј е, кре а ц и ј у лу т а ка, идеј но ре ше ње и кре а ци ју ко сти ма би ла за ду же на Ми ли ца Гр бић-Ко ма зец. Управ ник По зо ри шта мла дих Зо ран Ђе рић је „Ожа ло шће ну по ро ди цу“ на ја вио и као мо гу ћу пре крет ни цу ко ја ће, ко нач но, до не ти на гра ду за упор ност и ис трај ност у одр жа ва њу код нас за по ста вље ње лут кар ске умет но сти. - Ово је по но во Ну ши ће во вре ме. У ства ри, ње го во вре ме код нас ни ка ко да про ђе – од го во ри ла је ре ди тељ ка на пи та ње ка ко се опре де ли ла за ко мад. – Ли ко ве

„Ожа ло шће не по ро ди це“ сам увек за ми шља ла као лут ке. Код нас на жа лост ни је при род но да се кла сич ни драм ски тек сто ви ра де у лут кар ској фор ми, али по што ми има мо див не глум це ипак сам се од лу чи ла за тај ко рак, а лут ке су по ста ле про ду же так њи хо вог фи зич ког те ла. Ми ли ца Гр бић-Ко ма зец је от кри ла да се због ре ди тељ ске ин ди ка ци је у кре и ра њу не ти пич них лу та ка ва јар ском тех ни ком ру ко во ди ла ана том ским де фор ма ци ја ма њи хо вог ли ца ко је по ја ча ва ју ка рак тер ли ко ва. - Чак сам уба ци ла де та ље јав них ли ца, а про стор је је дин ствен и пред ста вља спој бо га те ку ће и гроб ни це, док од су ство ко ло ри та и гру бо ћа па ти не слу жи ат мос фе ри де ла - ка же Ми ли ца Гр бић-Ко ма зец. Лик Ага то на је за Сло бо да на Нин ко ви ћа, баш као и за све глум це ко ји су га ту ма чи ли пре ње га, био ве ли ки и озби љан за да так. Ако га је Ми ја Алек сић, ис при чао је анег до ту глу мац По зо ри шта мла дих, играо као ли си ца, он да од ње га тре ба оче ки ва ти да га игра као зми ју. - Ни сам мо гао да из бег нем по ли ти ча ре ко ји нас окру жу ју. Ага тон је био сре ски на чел ник, па

отуд та ве за у кре а ци ји ли ка. Сви зна ју и оче ку ју од ре ђе ног Ну ши ћа, а ми смо од то га бе жа ли и тра жи ли сво је ви ђе ње. За сад је си гур но да ћу бар би ти пр ви Ага тон са лут ком – ис при чао је Нин ко вић. Ње гов ко ле га Са ша Ла ти но вић у пред ста ви игра Про ку Пу ри ћа. - Ми у по ли тич кој ба шти има му це лу „Ожа ло шће ну по ро ди цу“, а не са мо Ага то на - ука зу је Ла ти но вић. - Исте оне за ко је гла са мо на из бо ри ма. За то смо се од лу чи ли да на пра ви мо пра ву па три от ску пред ста ву и ука же мо на ма не на шег дру штва, не би ли под ста кли и ње го ве вред но сти. Ма да, не знам ко ли ко ће нам вре ме на тре ба ти за то. У пред ста ви, по ред на ве де них ак те ра, ком по зи тор је био Ми о драг Ми ка Мла де но вић, а сцен ски по крет су ра ди ле Оли ве ра Ко ва че вић Цр њан ски и Фро си на Ди мов ска. Ли ко ве још ту ма че: Ма ри ја Ми тро вић (као Сар ка), Рат ко Ра ди во је вић (Ми ћа Ста ни ми ро вић), Дра ган Зо рић (Та на си је Ди ми три је вић), Сла ви ца Ву че тић (Ви да Ди ми три је вић), Не да Да ни ло вић (Ти на Пу рић), Иван Ђу рић (др Пе тро вић), Је ле на Га ло вић (Да ни ца). И. Бу рић

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ДО ПРИ НОС ПО ЗО РИ ШТУ У БА ЊА ЛУ ЦИ

Ми ри Ба њац пла ке та гра да гроб но“, као да се ра ђа ју из ду бо ке те ско бе и фи зич ког и мен тал ног бо ла, за зву ча ле су пе то ста вач не „Пе сме зо ре“, опус 133, јед но од по след њих и са свим рет ко из во ђе них оства ре ња истог ауто ра. Вр ло ори ги нал но, али и већ те шко ра зу мљи во, „зло слут ним“ са др жа јем обе ле же но де ло, ди со нант них ин тер ва ла, с там ним сен ка ма, на го ве шта јем гор ких слут њи и емо ци о нал ном оту ђе но шћу сло мље ног ства ра о ца, оста ви ло је му чан ути сак. Умет ни ца се „му чи ла“ и „па ти ла“ за јед но с ком по зи то ром, као да по ср ћу ћи тра жи из лаз из ду шев не дис хар мо ни је, и са ма се на тре нут ке бо ре ћи с ме мо ри јом и до ста „кри вих“ но та. Увод у дру ги део ве че ри до нео је Мо цар тов Ада ђо у ха-мо лу,

(број 1 и број 2) „от шкри ну ла“ свет му зи ке Фре де ри ка Шо пе на. По не што мо но тон и „за тво ре них“ емо ци ја, не до вољ но пе ван, „ро ман ти чан“ и не жан. Дру га чи је схва ћен и до жи вљен, нај ве ћи пе сник кла ви ра, до био је (за нас), тек у По ло не зи фан та зи ји опус 61, оче ки ва но ин тер пре та тив но по кри ће и екс пре сив ни је то но ве. Пра ву Ми цу ко Учи ду, или она кву ка ко је за ми шља мо, упо зна ли смо у стил ски аутен тич ном, „ро ко ко ов ском“ из во ђе њу Скар ла ти је ве Со на те, и на ро чи то, у упра во „бо жан ском“, ди на мич ки и из ра жај но ми ну ци о зно из ди фе рен ци ра ном ту ма че њу ла га ног ста ва Мо цар то ве Со на те у де-мо лу, до да тим по сле офи ци јел ног про гра ма. Ма ри ја Ада мов

Глу ми ци Ми ри Ба њац уру че на је у На род ном по зо ри шту Ре пу бли ке Срп ске у Ба ња лу ци, пла ке та гра да и сре бре њак са ли ком Пе тра Ко чи ћа, по во дом 60 го ди на глу ме и ве ли ког до при но са раз во ју по зо ри шне умет но сти. До а је ну срп ског глу ми шта за за ла га њу за раз вој и афир ма ци ју кул ту ре пла ке ту и сре бре њак уру чио пред сед ник Скуп шти не гра да Ба ња лу ка Сло бо дан Га ври ло вић. На ску пу „Ве че са Ми ром Ба њац„ опус ње них број них уло га пред ста ви ли су про фе сор ба ња луч ке Ака де ми је драм ских умјет но сти Лу ка Кец ман, те а тро лог Пре драг Ла за ре вић и ди рек тор По зо ри шног му зе ја Вој во ди не Зо ран Мак си мо вић. Прет ход но је у хо лу по зо ри шта отво ре на из ло жба фо то гра фи ја „Ли ца Ми ре Ба њац„, где су пред ста вље ни нај ка рак те ри стич ни ји ли ко ви ко је је Ми ра Ба њац од и гра ла про те клих 60 го ди на на фил му и ТВ се ри ја ма.

Citat

Sadr`aj

Re~ kritike

Dvoje ili troje qudi videlo je kako Jasue pada. Nisu obra}ali pa`wu na to misle}i da }e se ponovo di}i. Ali u ovakvim nesvakida{wim doga|ajima uvek se javqa jedna vrsta predose}awa: dok su spasioci pritr~avali upola u neverici, negde su znali da onakav pad nije ostavqao mnogo izbora.

Niz sjajnih pri~a majstora pripovedawa koje tako o~igledno upu}uju (ukazuju) na izazovni spoj starog i novog Japana: “Smrt usred leta”, “Qubav sve{tenika iz hrama [iga”, “Sedam mostova”, “Patriotizam”, “Novinska hartija”...

Ve} je prime}eno da je lepota ovih pri~a, osim {ti je sazdana u ve{tini sen~ewa karakteristi~noj za japanske pisce, ubedqivoj pripoveda~koj strategiji i bogatstvu dobro odabranih motiva – narativnih karika, zapravo postavqena na temeqima “presudnih trenutaka” koji }e obele`iti `ivote junaka. Ove pri~e, pored neporecive lepote - “lepota jednako smrt” - nude i precizan katalog kqu~nih ideja poput ~asti i ponosa, ali i prava na izbor (overeno i Mi{iminim izborom trenutka i na~ina sopstvenog umirawa). \or|e Pisarev

Ми ра Ба њац је у сво јој ка ри је ри две по зо ри шне се зо не - од 1953. до 1955. го ди не - про ве ла у

На род ном по зо ри шту бо сан ске Кра ји не, ка ко се у то вре ме зва ло На род но по зо ри ште Срп ске.

PRO^ITATI

Kwiga

Akteri Pisac: Jukio Mi{ima Prevodioci: Divna Tri~kovi} i Dragan Milenkovi}

Smrt usred leta

Izdava~: Tanesi, 2012. (Beograd)

~etvrtak20.septembar2012.

SAD za tvo ri le kon zu lat u In do ne zi ji ME DAN: SAD su pri vre me no za tvo ri le svoj kon zu lat u tre } em po ve l i ~ i n i in do n e àn s kom gra du Me da n u zbog pro te s ta iza z va n ih fil mom „Ne vi n ost mu s li ma n a” ko j i vre |a islam. Is pred ame ri~ kog kon zu la ta u Me da nu i ju tros se oku pi lo oko 300 ~la no va pa ni slam skog po kre ta „Hi zbut Ta hrir In do ne zi ja”, a u pro te stu im se pri dru ì lo i oko 50 stu de na ta. Obe gru pe za tra ì le su da Va {ing ton ka zni auto re fil ma u ko me je, ka ko sma tra ju, isme van pro rok Mu ha med. Re~ je o

tre }em uza stop nom da nu sa pro te sti ma is pred kon zu la tu u Me da nu, glav nom gra du pro vin ci je Se ver na Su ma tra, pod se tio je AP. Ame ri~ ka am ba sa da u Xa kar ti je, u oba ve {te wu za svo je gra |a ne, na ve la da je kon zu lat u tre }em po ve li ~i ni gra du u In do n e z i j i zbog de mon s tra c i j a pri vre me no za tvo ren. Pro test is pred kon zu la ta pro ti ~e mir no, dok AP na vo di da su naj na sil ni je de mon stra ci je vi |e ne u po ne de qak is pred am ba sa de u Xa kar ti, ka da je oku pqe na ma sa ba ca la na zgra du am ba sa de mo lo to vqe ve kok te le.

U Ka ta ru no vi film o Mu ha me du KA TAR: Ka tar ska pro duk cij ska ku }a „Nur” sni mi }e film o `i vo tu pro ro ka Mu ha me da, sa bu xe tom od 450 mi li o na do la ra, kao svo je vr stan od go vor na film „Ne vi nost mu sli ma na”. Di rek tor ku }e Ah med Ha si mi ka `e da je pro je kat u pri pre mi jo{ od 2009. go di ne, a film }e se, ka ko je pla ni ra no, sa sto ja ti iz tri de la. Po we go vim re ~i ma, film je u za vr {noj fa zi i {a qe po zi tiv nu Mu ha me do vu po ru ku ce lom ~o ve ~an stvu i bi }e svo je vr sni od go vor na pro vo ka tiv ni film ko ji je uzro ko vao ne mi re i kr vo pro li }e u sve tu. - U pri pre mi sce na ri ja za film, ko sul to va li smo mno ge

islam ske u~e wa ke, kao {to je Ju suf el-Kar da vi. Wi hov do pri nos je bio na fo nu po {to va wa islam skog pra va i pra vi la. @e li mo da sve tu po {a qe mo pra vu po ru ku o ì vo tu i de lu Mu ha me da, na su prot fil mu ko ji je sni mqen u Ame ri ci i ko ji vre |a we gov lik i de lo - re kao je Ha si mi u in ter vjuu za agen ci ju Ana do li ja. Is ti ~u }i da je je dan od ci qe va kom pa ni je „Nur” da pro mo vi {e ì vot i de la po sla ni ka Mu ha me da, Ha si mi je ka zao da je ova pro duk cij ska ku }a do sa da iz da la pri ru~ nik o we go vom ì vo tu, ko ji je {tam pan na {est je zi ka i po de qen u 250 hi qa da pri me ra ka, kao i mno go dru gih de la istog sa dr à ja.

TUR SKA NE ZA DO VOQ NA EVRO IN TE GRA CI JA MA

„EU }e nas mo li ti da pri stu pi mo”

BE^: Tur ski mi ni star Za fer â gla jan ka è da je EU ve} pet de ce ni ja ne fer pre ma An ka ri i po ru ~u je da }e do }i dan ka da }e Bri sel mo li ti Tur sku da po sta ne ~la ni ca. - EU se pre ma na ma i da qe po na {a pot pu no hlad no, iako Tur ska, za raz li ku od ve }i ne dr à va EU, is pu wa va Ma stri {ke kri te ri ju me. Me |u tim, do }i }e dan ka da }e nas mo li ti da pri stu pi mo - is ta kao je â gla jan u in ter vjuu APA. On je na gla sio da }e ta da Tur ska od lu ~i ti da li }e pri stu pi ti ili ne. Tur ska, pre ma we go vim re ~i ma, ima pra vo na pri stu pa we EU i ne ma na me ru da od to ga od u sta ne, ni ti da se po vu ~e iz pre go vo ra. Me |u tim, otvo re no je da li }e do ostva re wa Tur skog pri stu -

pa wa EU evro jo{ uvek po sto ja ti, upo zo rio je â gla jan. - EU à we ono {to je po se ja la ka zao je on u ve zi ak tu el ne kri ze u Uni ji. â gla jan je uka zao da je Tur ska us pe la da sma wi svo ju za du è nost sa 73 na 39 od sto, i da ni jed na ban ka ni je u pro ble mu. Pri vre da Tur ske, pre ma we go vim re ~i ma, pro {le go di ne je za be le ì la rast od 8,5 od sto, dok je evrop ska prir ve da po ra sla sa mo za 1,5 od sto, a da je An ka ra bi la ~la ni ca rast EU bi bio 1,8 od sto. - Mi }e mo i da qe ner vi ra ti Evro pqa ne. Po sto je qu di ko ji è le da pre tvo re EU u hri {}an ski klub i Tur sku dr à ve iz van we. To ne }e mo do pu sti ti - po ru ~io je on.

Na pe tost zbog ostr va PE KING: Ki ne sko mi ni star stvo tr go vi ne po zi va Ja pan da pre u zme „kom plet nu od go vor nost” za po sle di ce oko tr go vi ne dve ju naj ve }ih azij skih eko no mi ja zbog spor nih ostr va. Po ziv za pre u zi ma we od go vor no sti upu tio je port pa rol ki ne skog mi ni star stva tr go vi ne [en Da wang, a pre no si agen ci ja Roj ters. Pro {le ne de qe, ki ne ski za me nik mi ni stra tr go vi ne \ang Cen gve ji je re kao da }e ten zi je iz me |u Ki ne i Ja pa na ve ro vat no ugro zi ti tr go vin ske od no se dve ju ze ma qa.

svet

dnevnik

[VAJ CAR SKE BAN KE STRA HU JU OD MA SOV NOG PO VLA ^E WA NOV CA

Usred kri ze ode 200 mi li jar di [vaj car ske ban ke stra hu ju od po vla ~e wa „sto ti na mi li jar di fra na ka” zbog iz me na u po re skom i fi nan sij skom si ste mu ze mqe, ukqu ~u ju }i i no ve me re ko je tre ba da spre ~e da stra ni kli jen ti ko ri ste taj ne ra ~u ne ra di iz be ga va wa pla }a wa po re za. Me na xer za upra vqa we imo vi nom u naj ve }oj {vaj car skoj ban ci UBS Jurg Zelt ner je, po no viv {i svo je upo zo re we iz ma ja, re kao da bi se ta ban ka usko ro mo gla su o ~i ti s od li vom od 12 do 30 mi li jar di {vaj car skih fra na ka (12,831,9 mi li jar di do la ra) iz svo jih ukup nih evrop skih ak ti va ko ji ma upra vqa, a ko je pre ma {u ju 300 mi li jar di fra na ka. - Kao po sle di ca pre u re |e wa tog fi nan sij skog cen tra i uvo |e wa pla ni ra nog po re za po od bit ku, pro ce wu je mo da }e se sto ti ne mi li jar di fra na ka od li ti iz [vaj car ske - re kao je Zelt ner

u in ter vjuu {vaj car skom ~a so pi su „[vaj cer bank”. Ne ma~ ka kon sul tant ska fir ma za pru `a we fi nan sij skih uslu ga „Zeb/Rol fes [i ren bek aso si jejts”, pak, prog no zi ra da bi evrop ski kli jen ti do 2016. mo gli da po vu ku iz {vaj car skih ba na ka do 200 mi li jar di fra na ka, od ukup no 789 mi li jar di fra na ka, ko li ko se ve ru je da tre nut no dr `e u neo po re zo va nim ak ti va ma, pre neo je Roj ters. Dru ga po ve li ci ni {vaj car ska ban ka „Kre di Svis” je sa op {ti la da o~e ku je da we ni kli jen ti iz za pad ne Evro pe po vu ku do 37 mi li jar di fra na ka u sle de }ih ne ko li ko go di na, usled pri ti sa ka ve za nih za po re ze. [vaj car ski pro pis o taj no sti ban kar skih ra ~u na, ko ji je toj ze mqi, po zna toj kao si gur no uto ~i {te za ka pi tal, po mo gao da po sta ne of {or fi nan sij ski

cen tar, vre dan dva bi li o na do la ra, ko jim do mi ni ra ju ban ke UBS i „Kre di Svis”, do speo je po sled wih go di na na udar `e -

sto ke kri ti ke jer su vla de ze ma qa {i rom sve ta zbog po maw ka wa go to vi ne po ve le bit ku pro tiv uta je po re za.

RU SI JA TE RA USAID IZ ZE MQE

Od ma zda zbog uti ca ja na po li ti ku MO SKVA: SAD su od lu ~i le da okon ~a ju rad Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) u Ru si ji, po sle zah te va ru skih vla sti da ta or ga ni za ci ja na pu sti ze mqu. Port pa rol ka Stejt de part men ta Vik to ri la Ni land je re kla no vi na ri ma da je Ru si ja pro {le sed mi ce pi smom oba ve sti la SAD o svo joj od lu ci. Ni lan do va ni je na ve la raz log za od lu ku Ru si je, ni ti je upu ti la kri ti ke, pre neo je AP. Ona je re kla da je no vac te agen ci je od la zio na niz ini ci ja ti va, po put bor be pro tiv si de i tu ber ku lo ze, po mo }i si ro ~i }i ma i `r tva ma tra fi kin ga i za {ti te ì vot ne sred ne. - Mi se na da mo da }e Ru si ja sa da sa ma pre u ze ti pu nu od go vor nost i na sta vi ti sav ovaj po sao ka za la je Ni land. USAID je de lo vao u Ru si ji od pa da So vjet skog sa ve za pre dve de ce ni je na pro mo vi sa wu „otvo re ni jeg i ino va tiv ni jeg dru {tva i stra te {kog part ner ska iz me |u Ru si je i SAD”, ulo ìv {i oko 2,7 mi li jar di do la ra na so ci jal ne i eko nom ske pro gra me. Ni lan do va ni je pre ci zi ra la ka da }e se USAID pot pu no po vu }i iz Ru si je, is ti ~u }i da zva ni~ ni ci è le da „od go vor no za vr {e ove pro gra me”. To uqu ~u je pro na la è we na ~i na da se na sta vi rad sa ru skim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma na o~u va wu pro gra ma „na ko je se mno gi Ru si osla wa ju”, do da la je Ni land. Pred stav ni ci ru skih

ne vlad nih or ga ni za ci ja sma tra ju da je za tva ra we kan ce la ri je USAID-a u Ru si ji za bri wa va ju }i sig nal.

USAID ima }e ne sa mo ne vla din sek tor, ve} i dr `av ne struk tu re ~i je je ini ci ja ti ve po dr `a va la ta ame ri~ ka or ga ni za ci ja.

Pred stav ni ci ru skih ne vlad inih or ga ni za ci ja sma tra ju da je za tva ra we kan ce la ri je USAID-a u Ru si ji za bri wa va ju }i sig nal - To je ve o ma lo{ sig nal. To su na {i part ne ri od 2002. go di ne i sma tram da su mno go ura di li za ru sku jav nost, za po dr {ku ne vla di nog sek to ra i slo bo de me di ja u Ru si ji - re kla je pred sed ni ca udru `e wa za za {ti tu qud skih pra va „Go los” Li di ja [i ba no va. Pre ma we nim re ~i ma, {te tu od za tva ra wa kan ce la ri je

USAID je ina ~e go di na ma da va la „Go lo su” gran to ve za iz dr `a va we re gi o nal nih kan ce la ri ja, a iz tih sred sta va fi nan si ra li su se i po sma tra ~i na iz bo ri ma, pod se ti la je [i ba no va. - Na `a lost, za ko ni ko ji su se do no si li o NVO su upra vo sig nal ko ji po ka zu je da }e fon do vi iz Ru si je od la zi ti - na ve la je ona.

Pred sed nik po kre ta „Za qud ska pra va” Lav Po no mar jov ta ko |e stra hu je da }e svi stra ni fon do vi bi ti „pro te ra ni” iz Ru si je. „To zna ~i da bor ci za qud ska pra va ne }e mo }i da iz vr {a va ju svo je funk ci je u od no si na hi qa de gra |a na ~i ja se pra va kr {e”, re kao je on za RIA No vo sti. S dru ge stra ne zva ni~ na Mo skva op tu `u je SAD da ko ri ste upra vo kan ce la ri ju USAID-a ka ko bi uti ca li na po li ti~ ke pri li ke u toj ze mqi. „U pi ta wu su po ku {a ji da se uti ~e na po li ti~ ke pro ce se, ukqu ~u ju }i iz bo re na raz li ~i tim ni vo i ma, kao i na in sti tu ci je ci vil nog dru {tva pu tem do de le po mo }i”, na ve de no je u sa op {te wu ru skog mi ni star stva spoq nih po slo va. Mi ni star stvo je sa op {ti lo da su vla sti na re di le ame ri~ koj agen ci ji da pre ki ne sa ra dom od 1. ok to bra, pre neo je AFP. „Od lu ka je do ne ta pre te `no zbog to ga {to je rad zva ni~ ni ka agen ci je bio uda qen od pro kla mo va nih ci qe va ko ji se ti ~u raz vo ja i hu ma ni tar ne sa rad we”, ka `e se u sa op {te wu. Ru sko mi ni star stvo je, ta ko |e, iz ra zi lo za bri nu tost ra dom USAID-a u re gi o ni ma po put Se ver nog Kav ka za, gde su ru ske vla sti su o ~e na sa na pa di ma islam skih eks tre mi sta, uka zao je Roj ters. „Upo zo ri li smo ame ri~ ke ko le ge vi {e pu ta oko ovo ga”, na ve de no je u sa op {te wu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma o~e ku je od vla da u mu sli man skom sve tu da za {ti te ame ri~ ke di plo ma te upr kos wi ho voj qut wi pre ma fil mu na pra vqe nom u SAD ko ji sma tra ju uvre dqi vim za svo ju ve ru. „Po ru ka ko ju `e li mo po sla ti mu sli man skom sve tu je da o~e ku je mo od vas da sa ra |u je te s na ma ka ko bi na {i qu di bi li si gur ni. O~e ku je mo wi ho vu pu nu sa rad wu, jer to je je di ni na ~in na ko ji svet funk ci o ni {e”, ka zao je Oba ma.

AN GE LA MER KEL An ge la Mer kel bi la bi ube dqi vi po bed nik u od no su na svu tro ji cu po ten ci jal nih „iza zi va ~a” iz opo zi ci je ka da bi se kan ce lar bi rao di rekt no. Ka da bi Mer ke lo voj pro tiv kan di dat bio se do ko si, biv {i {ef ne ma~ ke di plo ma ti je Frank-Val ter [tajn ma jer, on da bi za wu gla sa lo 49 od sto bi ra ~a, dok bi za we ga gla sa lo 26 od sto, po ka zu ju re zul ta ti an ke te, ko ju je da nas ob ja vio ne ma~ ki ma ga zin „[tern”.

SMAJ LI Po pu lar ni sim bol „smaj li” na pu nio je 30 go di na. Pro fe sor sa uni ver zi te ta u Pit sbur g u, kom p ju t er s ki stru~ w ak Skot Fahlman tvr di da je pr vi zva ni~ no upo tre bio „smaj li ja’’ 1982. Fahlman je sim bol pr vi put upo tre bio u mej lu ka ko bi svo jim ko le ga ma po mo gao da raz li ku ju slu `be nu po {tu od one opu {te ni je.

PA RI SKI MA GA ZIN OB JA VIO KA RI KA TU RE PRO RO KA MU HA ME DA

Za tva ra we {ko la, ja ~a we bez bed no sti PA RIZ: Fran cu ski sa ti ri~ ni list „[ar li Eb do” ob ja vio je ka ri ka tu re pro ro ka Mu ha me da, a zbog stra ha od na si qa vla sti u pe tak za tva ra ju am ba sa de i {ko le u 20 ze ma qa. Ured ni {tvo li sta od lu ~i lo je da ob ja vi ~e ti ri ka ri ka tu re me |u ko ji ma su i dve na ko ji ma je Mu ha med nag, upr kos upo zo re wi ma zva ni~ ni ka i ten zi ja u sve tu. Na na slov ni ci sa nat pi som „Ne do dir qi vi 2” je mu sli man u in va lid skim ko li ci ma ko jeg gu ra or to dok sni Je vre jin, {to se od no si na po zna ti film o si ro ma {nom crn cu ko ji po ma è ari sto kra ti kva dri ple gi ~a ru. U ma ga zi nu na po sled woj stra ni pri ka zan je go li pro rok Mu ha med, a ta ka ri ka tu ra je in spi ri sa na sce nom iz fran cu skog fil ma sa Bri ìt Bar do, iz 1963. go di ne. - Fran cu ske vla sti po ja ~a le su ste pen bez bed no sti oko svo jih am ba sa da u ze mqa ma u ko ji ma bi mo glo do }i do ne pri ja teq skog ras po lo è wa zbog ob ja vqe nih ka ri ka tu ra pro ro ka Mu ha me da - iz ja vio je fran cu ski mi ni star spoq nih po slo va Lo ren Fa bi jus. Od red spe ci ja la ca je ju tros po slat do re dak ci je li sta „[ar li eb do” ka ko bi vo dio ra ~u na o

bez bed no sti, a ne {to ka sni je je sa op {te no i da }e u pe tak bi ti za tvo re ne am ba sa de i fran cu ske {ko le u oko 20 ze ma qa u ko ji ma bi „po sle ju tar wih mo li tvi mo glo da do |e do de mon stra ci ja”. Fa bi jus je oce nio da je po tez li sta „pro vo ka ci ja” i do dao da je ve o ma za bri nut. - Da li je re le vant no ili in te li gent no ob ja vqi va ti ova kve stva ri i do li va ti uqe na va tru u ova kvim okol no sti ma? Od go vor je ne. Bri nem se i ~im sam vi deo {ta se de si lo na re dio sam

po seb ne me re u svim sre di na ma gde mo è bi ti pro ble ma - re kao je Fa bi jus za fran cu ski na ci o nal ni ra dio. Veb stra ni ca li sta, na ~i ju je re dak ci ju pro {le go di ne ba ~en mo lo to vqev kok tel zbog ob ja vqi va wa ka ri ka tu ra, obo re na je po {to su sti za li ko men ta ri u ogrom nom bro ju, od po hva la do ne go do va wa i kri ti ka. Ured nik ma ga zi na, pr vo bit no ka ri ka tu ri sta ko ji ko ri sti ime [arb, ju ~e je na ja vio da }e ka ri ka tu re „{o ki ra ti one ko ji è le da bu du {o ki ra ni”. [arb je od ba cio tvrd we da na mer no pro vo ci ra u slo è nom tre nut ku, upi tav {i „da li je slo bo da {tam pe pro vo ka tiv na”. - Ja ne tra ìm od mu sli ma na da ~i ta ju ma ga zin, kao {to ni ja ne idem u xa mi ju da slu {am go vo re ko ji su u su prot no sti sa svim onim u {ta ja ve ru jem - na gla sio je [arb. Fran cu ski mu sli man ski sa vet, glav no te lo mu sli man ske po pu la ci je u Fran cu skoj, po ru ~io je mu sli ma ni ma da osta nu mir ni u ve zi „no vog ~i na isla mo fo bi je”, a isti po ziv mu sli ma ni ma je upu tio i vi so ki pred stav nik pa ri ske naj ve }e xa mi je Da lil Bu ba ker.

ekologija

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

U NI[U SE DANAS OTVARA NOVO, SAVREMENO POSTROJEWE

PROGLA[ENI NAJZAGA\ENIJI GRADOVI U SRBIJI

U No vom Sa du i Pan ~e vu te {ko se di {e Pre ma po sled wim po da ci ma Agen ci je za za {ti tu `i vot ne sre di ne naj za ga |e ni ji gra do vi u Sr bi ji su Be o grad, Bor, Ni{, No vi Sad i Pan ~e vo, a za wi ma sle de Ko sje ri} i Sme de re vo. Va zduh u ovim gra do vi ma spa da u tre }u ka te go ri ju kva li te ta, od no sno ubra ja se u pre ko mer no za ga |en va zduh. U svim ovim sre di na ma gra ni~ ne vred no sti mno gih za ga |u ju }ih ma te ri ja su pre ko ra ~e ne. U ~i ta voj Sr bi ji ni vo sum por-di ok si da pro {le go di ne bio je vi {i za se dam od sto u od no su na 2010. go di nu, dok je ni vo azot-di ok si da bio vi {i za ~ak 15 od sto. Ne spor na je ~i we ni ca da ve }i deo in du stri je u Sr bi ji ra di sa za sta re lom teh no lo gi jom i da ona

Sa o bra }aj za ga |u je va zduh u No vom Sa du

do pri no si ve li kom za ga |e wu va zdu ha. Kao ve li ki za ga |i va ~i u

Foto: F. Baki}

iz ve {ta ju Agen ci je za za {ti tu `i vot ne sre di ne na zna ~e ni su

OKRUGLI STO U JU@NOBA^KOM UPRAVNOM OKRUGU

Na pu tu odr ì vog raz vo ja Okru gli sto sa te mom «”Odr ì vim raz vo jem ka zdra voj ì vot noj sre di ni”» odr àn je ju ~e u se di {tu Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga u No vom Sa du, ko ji je u srad wi sa mi si jom OEBS-a u Sr bi ji bio or ga ni za tor sku pa. Uz broj ne pred stav ni ke lo kal nih sa mo pu ra va Ju `no ba~ kog okru ga u di sku si ji su u~e stvo va li do ma }i i me |u na rod ni eks per ti iz obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne. Ceo do ga |aj za mi {qen je i kao vid una pre |e wa sa rad we ci vil -

za {ti te `i vot ne sre di ne, ka ko na lo kal nom i na ci o nal nom ni vou, ta ko i u ze mqa ma Evrop ske uni je. Oni su tu pri li ku is ko ri sti li ne li be }i se da kroz pi ta wa i su ge sti je u~e stvu ju u dik su si ji. Pre po ~et ka ras pra ve, uka zu ju }i na zna ~aj za {ti te `i vot ne sre di ne, sve u~e sni ke po zdra vi la je na ~el ni ca Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga Da ri ja [a jin, a po tom su usle di la pre da va wa prav nog eks per ta iz kra gu je va~ -

ter mo e ner get ska po stro je wa u Obre nov cu, Ko lu ba ri i Ko stol cu, ra fi ne ri je u No vom Sa du i Pan ~e vu, he mij ska in du stri ja i me ta lur {ki kom pleks u Pan ~e vu, Kru {ev cu, [ap cu, Bo ru i Sme de re vu. Ina ~e, Pan ~e vo i Bor su na ma pi Evro pe odav no ozna ~e ni kao “eko lo {ke” cr ne ru pe. Nad le `ni skre }u pa `wu da naj ve }e za ga |e we va zdu ha ne do la zi od in du stri je, ve} od sa o bra }a ja, od no sno iz duv nih ga so va auto mo bla ko ji emi tu ju ve li ku ko li ~i nu ben ze na i olo va. Va qa pod se ti ti i to da svi za ga |i va ~i u Sr bi ji ima ju oba ve zu da do 2015. go di ne pri ba ve neo p hod ne pre ~i sta ~e i uskla de svoj rad sa me |u na rod nim pro pi sma. Q. M.

kog udru `e wa «Ar hus cen tar» Zo ri ce Avra mo vi} (Mo de li prav nih aka ta za je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve i ci qu pri me ne Ar hu ske kon ven ci je), te Rol fa van Aja, me |u na rod nog eks per ta za qud ska pra va, vla da vi nu pra va, gra |an sko dru {tvo i lo kal nu vlast, ko ji je go vo rio o po sve }e no sti iz grad wi traj nog od no sa iz me |u ci vil nog dru {tva i lo kal ne vla sti.

Je da na e sto po je di na~ no tak mi ~e we ri bo lo va ca u lo vu gra bqi vi ca va ra li ~a re wem „VARKa wi `a 2012”, ko je je na ka na lu

Bo do vao se ulov svih gra bqi vi ca, ali gri zle su sa mo {tu ke. Za pe ca ro {e ote à va ju }a okol nost bi la je {to je vo do staj ka na la bio vi sok zbog uba ci va wa vo de u Pa li} ko je ze ro, kao i pri sut no ra sti we, ko je je ote à va ju }a za ri bo lov ce, ali za to ri bi pru à za klon. Po b ed n i~ k i pe h ar osvo j io je \or | i j e Pe tri} iz Ka wi è sa ulo vom ~e ti ri {tu ke te {ke 5.760 gra ma, na dru gom i tre }em em stu pla si ra li su se [i |a ni La zar Vej no vi} sa jed n om {tu k om te {kom 1.320 gra m a i Slo b o d an Ko d er m ac sa dve {tu ke ko je su te ` i l e 1.200 gra m a. Na ~e tvr to me sto pla si rao se Uro{ Vi do vi} iz Ka w i ` e sa {tu kom od 1.020 gra ma, a pe to pla si ra ni je Ma rio Ma ~ak iz Sen te sa {tu i kom od 680 gra ma. Po red pe ha ra Po bed nik \or |i je Pe tri} iz Ka wi è tro ji ci naj bo qih, naj sa ulo vom u spe {ni ji ma su uru ~e Ti sa-Pa li} pri re di lo Udru è - ne i vred ne na gra de spon zo ra, we sport skih ri bo lo va ca a na oba li Ti se kod Do ma ri „Brat stvo” iz Ka wi è, u~e stvo - bo lo va ca u Ka wi ì za sve u~e va lo je 30 pe ca ro {a iz No vog sni ke je pri re |en za jen di~ ki Kne èv ca, Sen te, [i da, Ni {a, ru ~ak. Tekst i foto: M. Mitrovi} Ka wi è i No vog Sa da.

No vo po stro je we za re ci kla ù elek tron skog i elek tri~ nog ot pa da, vred no osam mi li o na evra, otva ra se da nas u Ni {u, a u okvi ru fa bri ke „Ju go im peks eer”, sa op {ti la je ta kom pa ni ja. Ovo po stro je we pred sta vqa naj ve }e ula ga we u re ci kla `nu in du stri ju od we nog za ~et ka, kao i naj ve }u do ma }u “grin fild” in ve sti ci ju u Ni {u u zad wih de set go di na. Fa bri ka za po {qa va 250 rad ni ka, dok }e sa ku pqa~ ka mre à i ko o- pe ran ti bro ja ti i do 4.000 qu di. U fa bri ci za re ci kla ù elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da, iz gra |e noj po naj no vi jim teh no lo gi ja ma, dnev no mo è da se pre ra di 50 to na, dok je go di {wi ka pa ci tet oko pet na est hi qa da to na ovog opa snog ot pa da. Po seb na vred nost no vog po stro je wa je to {to }e pr vi put u na {oj ze mqi mo }i da se kom plet no re ci kli ra -

ju fri ì de ri, od no sno svi ras hlad ni ure |a ji. Sa mo gu} no {}u pre ra de1.000 fir ì de ra dnev no, pred sta vqa po stro je we sa naj ve }im ka pa ci te tom u ze mqi i re gi o nu. U po go nu }e mo }i da se re ci kli ra ju i ma li i ve li ki ku} ni apa ra ti i te le vi zij ske ka tod ne ce vi, s tim da sve {to bu de pre ra |i va no u fa bri ci mo }i }e po no vo da se ko ri sti - ka tod no sta klo, me tal ni de lo vi, ba kar ni ka blo vi i pla sti ka. Fa bri ka je iz vo zno ori jen ti sa na i sav re ci kli ra ni ma te ri jal se iz vo zi. Uve de na je i bes plat na ze le na li ni ja 0800-085-085 na ko ju gra |a ni mo gu da se obra te i pri ja ve sta re elek tri~ ne i elek tron ske ure |a je u svom okru è wu na te ri to ri ji ce le Sr bi je. U ro ku od 24 ~a sa ti ure |a ji se pre u zi ma ju, bes plat no od vo ze i pot pu no bez bed no pre ra |u ju. A. B.

Bez ki {e jo{ ma we ze le ni la

Ove go di ne, zbog ve li ke su {e, Sr bi ja je pret pre la ogrom ne {te te, pre sve ga u po qo pri vre di, jer

lo i mno go po `a ra, a va tra je pro gu ta la vi {e hi qa da hek ta ra {u ma. Na sre }u, u Voj vo di ni, ko ja je

U Su bo ti~ koj pe {~a ri za hva qu ju }i vi deo nad zo ru na vre me ot kri ve ni po `a ri

je zna ~aj no uma wen rod na po qi ma. Osim to ga, kao po sle di ca su {e, ovog le ta je u na {oj ze mqi bi -

NA TAKMI^EWU RIBOLOVACA „VAR–KAWI@A 2012”

[tu ke gri zle na ka na lu

Kom plet na re ci kla `a fri `i de ra

OVOGODI[WA SU[A UZIMA DANAK U VOJVODINI

U~e sni ci su bi li u pri li ci da se bo qe upo zna ju sa uspe {nim mo de li ma odr ì vih part ner skih od no sa iz me |u lo kal nih vla sti i or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva nog sek to ra i lo kal nih sa mo u pra va u re {e va wu pi ta wa ve za nih za za {ti tu ì vot ne sre di ne. Kroz pred sta vqa we pri me ra do bre prak se i raz me nu is ku sta va sa me |u na rod nim i do ma }im stru~ wa ci ma u~e sni ci okru glog sto la bi li su u pri li ci da se bo qe upo zna ju sa uspe {nim mo de li ma odr ì vih part ner skih od no sa iz me |u lo kal nih vla sti i or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva iz obla sti

me |u naj sla bi je po {u mqe nim de lo vi ma Sr bi je i Evro pe, {te te po {u me, zbog po `a ra, ni su bi le

ve li ke, ali je za to su {a uze la da On je is ta kao da je ove go di ne, nak, ko ji }e, uz po sle di ce ko je su zbog su {e, za be le èn zna ~a jan ve} pri met ne, bi ti vi dqiv u bu - pad pod zem nih vo da, ko ji je re ci du} no sti. mo u Sre mu s oko dva me tra „pao” Po re ~i ma po mo} ni ka di rek to - na oko se dam me ta ra, te je vla ga ra za {u mar stvo i lov stvo Jav nog obez be |i va na sa mo od at mso fer pred u ze }a „Voj vo di na {u me” \or - skih pa da vi na, ko jih je bi lo ve o- |a [i mu no va~ kog, to kom ovog le - ma ma lo. To }e se, re kao je [i ta na pod ru~ ju Voj vo di ne pod {u - mon vo a~ ki, od ra zi ti na {u me i ma ma bi lo je pe de si gur no je da }e se tak po à ra, ko - Na sre }u, u Voj vo di ni, pri rast bi ti ma ji su za hva qu ju }i wi, ali }e u ovom br zom ot kri va wu ko ja je me |u naj sla bi je pred uze }u bi ti po {u mqe nim i pra vo vre me noj pred u ze te sve me re re ak ci ji, od mah i ka ko bi se {te ta de lo vi ma Sr bi je i uga {e ni. uma wi la. Evro pe, {te te po - To me je sva ka - Sva ke go di ne {u me, zbog po à ra, ko do pri ne lo i to se re dov no od vi ja ni su bi le ve li ke {to u naj u go re è po {u mqa va we, pa ni jim pod ru~ ji ma }e ta ko bi ti i ove, u Voj vo di ni, De li blat skoj i Su - ali tre ba re }i i da je, zbog su {e, bo ti~ koj pe {~a ri, po sto ji vi deo sma we na i pro iz vod wa sad nog ma nad zor, te se od mah po ot kri va wu te ri ja la. U pla nu je da se na ne ko po à ra re a go va lo i spre ~i lo wi - li ko sto ti na hek ta ra ob no vi ho vo {i re we i po ten ci jal no ve }e {um ski fond, u po stup ku pro ste {te te - ka è [i mu no va~ ki. - re pro duk ci je i ob na vqa wa {u ma, Ove go di ne }e, na à lost, {u me a pla ni ra mo da spro ve de mo i pro pret pr pe ti zna ~aj nu {te tu zbog {i re nu re pro duk ci ju - re a kao je su {e, a po sle di ce }e se ose }a ti [i mu no va~ ki. na red nih ne ko li ko go di na. D. Mla|enovi}

AKCIJA EKO-CENTRA „VODOMAR 05” U TEMERINU

„Bi ci klo vo zi mo – pla ne ti po mo zi mo” ^la no vi Eko- cen tra „Vo do mar 05” or ga ni zu ju ak ci ju „Bi ci klo vo zi mo - pla ne ti po mo zi mo” ko jom }e se obe le `i ti 22. sep tem bar po zna ti ji kao Svet ski dan bez auto mo bil skog za ga |e wa. Ta ko je u su bo tu za 9 ~a so va za ka za na pro mo tiv na vo `wa bi ci klo vi ma, a ko lo na }e se kre ta ti od Ba~ kog Jar ka No vo sad skom uli com ka Te me ri nu. Ne ko li kom mi nu ta od sta ta o~e ku je se da }e im se pri kqu ~i ti i bi ci kli sti iz \ur |e va, a u 9.30 sa ti su sre {}e se sa qu bi tqi ma dvo to~ ka {a u cen tru Te me ri -

na. Ov de }e se or ga ni zo va ti is pi si va we eko lo {kih pa ro la na as fal tu, uz de se to mi nut nu ob u sta vu sa bra }a ja. U 9.45 ~a so va ko lo na }e kre nu ti ka na stav nom cen tru „Je gri~ ka” u ko me je za 10.30 ~a so va za ka za na tri bi na „Bi ci kli sti u sa o bra }a ju”. Ka ko je na veo or ga ni za tor ak ci je, po me nu ti Eko cen tar, ciq je da se skre ne pa `wa na ne ga ti van uti caj auto mo bil skog za ga |e wa na va zduh. U ak ci ji u~e stvu ju i de ca osnov nih {ko la iz Ba~ kog Jar ka i Te me ri na, spor stka

i eko lo {ka udru è wa i po je din ci. Ka ko je na ja vqe no, ko lo nu }e obez be |i va ti sa o bra }aj na po li ci ja, pra vi }e se mo ni to ring sta wa bi ci kli sti~ kih sta za, a po sto ji i mo gu} nost or ga ni zo va wa obi la ska „Bu ci nog sa la {a” u po vrat ku. Do ga |aj su po dr à li Op {ti na Te me rin pre ko re so ra za po qo pri vre du, eko lo gi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne, JP „Vo de Voj vo di ne„, sa o bra }aj na po li ci ja u Te me ri nu, lo kal na tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja, „Skaj mo tors” i ne vla di ne or ga ni za ci je. A. J.

UPOTREBA \UBRIVA I ZA[TITNIH SREDSTAVA U ORGANSKOJ PROIZVODWI

Ana li za ma do kva li tet nog ze mqi {ta Je dan od ci qe va or gan ske pro iz vod we, po red do bi ja wa kva li tet nog pro iz vo da je i una pre |e we kva li te ta ze mqi {ta. Uvre è no je mi {qe we da, {to se ti ~e mo gu }eg ko ri {}e wa raz li ~i tih |u bri va, ni {ta ne mo è da se ko ri sti. Me |u tim, dr Jo vi ca Va sin s no vo sad skog In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo ka è da je ova kvo mi {qe we po gre {no jer po sto ji spi sak do zvo qe nih sred sta va, |u bri va i za {tit nih sred sta va ko ji mo gu da se ko ri ste u or gan skoj pro iz vod wi. - Mo gu da se ko ri ste mi ne ral na |u bri va ko ja na la zi mo u pri ro di, s ak cen tom na or gan ska |u bri va. Pe riod kon ver zi je, u kom se ze mqi {te pri la go |a va or gan skoj pro iz vod wi, naj ~e {}e tra je oko

tri go di ne. Mo è da bu de i kra }i, i uko li ko pro iz vo |a~ u tom pe ri o du ne tre ti ra biq ke i ze mqi {te pe sti ci di ma do }i }e do ~i {}e wa ze mqi {ta. Me |u tim, u pe ri o du kon ver zi je ne ne sta ju te {ki me ta li jer se oni u ze mqi {tu za dr à va ju mno go du è, no ana li za ma se la ko utvr di o ko jim me ta li ma se ra di i na ko ji na ~in uti ~u na pro iz vo de - ka è Va sin, ko ji ru ko vo di La bo ra to ri jom za ze mqi {te i agro e ko lo gi ju. Ne za vi sno od to ga da li se ra di o kon ven ci o nal noj ili or gan skoj pro iz vod wi, po za ko nu bi ana li ze ze mqi {ta tre ba lo da se ra de sva ke pe te go di ne, me |u tim ove na li ze ni su oba ve zne, ve} sto je kao pre po ru ka. S dru ge stra ne, in spek to ri iz ser ti fi ka ci o nih ku -

}a mo gu da tra è da se ze mqi {te is pi ta uko li ko sum wa ju da je pro iz vo |a~ ko ri stio ne do zvo qe ne ma te ri je. - Ape lu je mo na po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e u or gan skoj pro iz vod wi da re dov no ana li zi ra ju ze mqi {te. Va `no je i da pro ve ra va ju ma te ri ja le ko je uno se u ze mqi {te, a ~i je oso bi ne va ri ra ju, {to se pre sve ga od no si na or gan ska |u bri va. Kao i u kon ven ci o nal noj pro iz vod wi, ta ko i u or gan skoj tre ba ba lan si ra ti sa dr àj hra ni va u ze mqi {tu s po tre ba ma bi qa ka, ka ko bi se obez be dio kva li tet sa mog pro iz vo da, ali i ze mqi {ta - do da je Va sin. Ka ko ka è, za ko no dav ci bi, s dru ge stra ne, tre ba lo da kao oba ve zne, uve du ana li ze za ga |e wa ze -

mqi {ta te {kim me ta li ma, u slu ~a je vi ma pri pre me ze mqi {ta za or gan sku pro iz vod wu. Uko li ko se ka sno utvr di da ze mqi {te sa dr ì te {ke me ta le, skup je i du go tra jan pe riod ~i {}e wa i do no si gu bit ke pro iz vo |a ~u, a ovu si tu a ci ju je la ko pred u hi tri ti, na ro ~i to zbog to ga {to su ana li ze ze mqi {ta bes plat ne. - Do bar pri mer su {e }e ra ne u Ne ma~ koj, ko je ne uzi ma ju ko ren {e }er ne re pe od pro iz vo |a ~a uko li ko on ne mo è da do ka è da je ra dio ana li zu ze mqi {ta. I ne sa mo to, ve} tre ba da po ka è i ko ja |u bri va je ko ri stio, jer, uko li ko, re ci mo, ima azo ta u ze mqi {tu, bi }e i u ko re nu, {to iza zi va pro ble me - ob ja {wa va Va sin. J. Zdjelarevi}

~etvrtak20.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

POVOQNO prodajem dvoiposoban stan kod Sajma, 63m2, lep raspored, parket, terasa, lift. Telefon 063/121-7460. 60330 MAKSIMA GORKOG, 69m2, trosoban, 6. sprat, lift, u izgradwi, od vlasnika. Cena 126.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60423 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01-000. 60831 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat , kuhiwa-prozor, brzo useqiv, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 422-439 ili 063/534505. 10002 GRBAVICA, u novijoj â&#x20AC;&#x17E;Aleksandrovojâ&#x20AC;? zgradi prodajem odli~an ukwièn 2.5 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 LIMAN, odli~an 3.0 stan od 77m2, ukwièn, cena 71.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 NOVO NASEQE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 60748 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 60749

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 60750

IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa ili bez upotrebe kuhiwe, Novo Naseqe kod ambulante. Tel.: 063/7511-606. 60677

OD 1. OKTOBRA 2012. izdajem name{tenu garsoweru ul. Petra Drap{ina N. Sad za studentkiwu ili zaposlenu devojku. Telefon 064/161-0-330. 60406 IZDAJE se neme{ten stan u centru od 40m2, parno grejawe, prvi sprat (useqiv odmah). Telefon 6364-181. 60631 IZDAJEM trosoban stan od 1. oktobra 2012. godine, na Novom nasequ. Telefon 066/911-03-63. 59920 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85/15. Telefon 064/1532010. 60318 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 064/1690948. 60442 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod Socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090, 021/6622-094, 063/8794148. 60675 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru za jednu osobu u Ul. Haxi Ruvimovoj - Nova Detelinara. Telefon: 063/724-4970. 60692 IZDAJEM jednosoban komforan name{ten stan ul. Vojvode [upqikca kod Socijalnog. Telefon 064/4081996. 60715

IZDAJEM komfornu praznu garsoweru na Novom nasequ kod Doma zdravqa. Telefon: 064/611-3403. 60752 IZDAJEM jednosoban name{ten uli~ni stan 35m2, iskqu~ivo jednoj `enskoj osobi, Ul. Temerinska. Telefon: 66-10-931. 60757 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Idealan za tri studenta ili porodicu. Cena 250 evra. Telefoni: 021/47-23-100, 064/59-35-027. 60760 IZDAJEM mawu garsoweru u centru, potpuno je opremqena i odmah useqiva. Pla}awe mese~no. Telefon 063/807-44-25. 60763 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 60767 IZDAJEM stan 1.5 - 32m2 Novo Naseqe kod stara~kog doma, prvi sprat, delimi~no name{ten, klima ure|aj, cena 120e. Telefon 063/520586. 60793

KUPUJEM dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 60620 KUPUJEM jednosoban stan, CG, do tre}eg sprata, du` Bulevara i u dubinu, ukwi`en, gradwa od 1970. nadaqe. Telefon 064/4080-368. 60743

CENTAR, Stari grad, Augusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Telefon 063/562-411. 60745

GRBAVICA Pu{kinova ulica, novija zgrada, ukwi`ena garsowera 26m2 na petom spratu sa terasom i liftom, cena 33.000 g. Telefon 060/02-01.000. 60834 LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002

NOV ukwièn dvosoban stan u Rumena~koj ulici na 5. spratu. Ima lift, cena 42.000e. Telefon 063/822-0161. 60339 PRODAJEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760e. Telefon 063/883-83-99. 60435 GRBAVICA, nov jednoiposoban stan 42m2, na tre}em spratu sa liftom i terasom, cena 52.000E sa PDV-om. Telefon: 060/02-01-000. 60832 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10001 @. STANICA, povoqno, ukwièn 1.5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1.5 stan na I spratu, cena 46.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi, ukwièn odmah useqiv jednoiposoban stan od 44m2 na III spratu, cena 39.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 33.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 OKOLINA CARA DU[ANA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 ukwièn stan od 46m2, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009

NOV, ukwièn ~etvorosoban dupleks u Rumena~koj ulici, odmah useqiv, cena 72.000e. Telefon 063/822-0161. 60340 PRODAJEM salonski stan, u strogom centru grada, 94m2. Informacije na telefon 064/2753490. 60779 CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 60828 GRBAVICA, 105m2, ukwièn, ~etvorosoban stan, redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 60829 FRU[KOGORSKA ulica odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Cena 116.000E. Telefon 064/220-95-65. 60827 LIMAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 60681 KU]A Kamenica 2 stana 55.000, ku}a Rumenka 2 stana 40.000, soba sa kupatilom centar 8500, plac 6500. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463. 60736 NA JEDNU ili vi{e godina uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Telefon 064/837-2806. 60623 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 60680 SREMSKA KAMENICA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 59891

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari, u Petrovaradinu, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C, pogodan za sve vrste gradwe. Telefon 063/547-782. 60263

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon: 063/505 - 198. 60456 IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421437 ili 063/534-505. 10003 STARI GRAD, 100m2, poslovni prostor, ukwi`eno, direktno od vlasnika. Cena 192.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60422

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ulica Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 59448 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefoni: 062/606-782, 021/714577. 60685 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60790

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Tel.: 021/421516, 064/157-25-14. 59847

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 60341

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel.: 064/994-5002. 60248 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803

POMEN

20. 9. 1997 - 20. 9. 2012.

Du{an Preradovi} Pro{lo je petnaest bolnih godina od kada nisi vi{e sa nama. Patwa i tuga ne}e nikada pro}i. Ana i Milica. 60883

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

~etvrtak20.septembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena mama, tetka i ta{ta

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mirjana Devi}

Jasni Debeqa~ki

Jaci

Jasni Debeqa~ki od Miomira i Vere \uki}.

1954 - 2012.

od: Nenada, Desanke, Ivane i Ivana. 60878

tetka Mirjani

ro|. Grbi} 1923 - 2012. Sahrana je danas, 20. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u @abqu. O`alo{}eni: }erka Zorica, zet Zoran i brati~ina Jovanka.

60874

od porodica: Ecet, Tatalovi} i Miler.

60851

60849

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od na{e drage

na{em

Posledwi pozdrav

od Vere i Sa{e Ne{ovi}.

60861

Qiqana Neni}

Qubice Blagojevi}

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Radomiru ]ukovi}u

Jasmini Debeqa~ki

Qiqi

Weni prijateqi i kolege sa posla i porodica ^an~ar.

uz izjavu sau~e{}a wegovoj porodici.

hvala za sve lepe trenutke. Sa velikom tugom opra{tam se od moje Qiqe.

Tugujemo za tobom.

Stanari zgrade Mi~urinova 66.

Zora sa porodicom.

Oqa i Bata.

430/P

Posledwi pozdrav prijateqici

Umrla je na{a razredna

60843

60847

60873

Posledwi pozdrav dragoj

Nataliji Bukurov

Posledwi pozdrav hrabroj prijateqici

na{oj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Qiqana Male{ sa porodicom.

60857

Cica Bukurov Nataliji - Cici Bukurov

„Svi }emo se jednog dana rastati, ali ono malo sre}e i qubavi {to smo jedni drugima dali, niko i nikada ne}e izbrisati”.

Porodice Topolac i [}epanovi}.

Generacija 1979/80, VIII3 O[ „Ivo Lola Ribar” sa u~iteqem Dobi} Petrom.

60882

60880

Na{oj dragoj

Pro{la je godina od kako nije vi{e me|u nama na{a draga

Po{tovanoj koleginici, sa kojom je bilo zadovoqstvo sara|ivati,

Jasmini Debeqa~ki

Porodice Ili} i La}arac.

Jasmini Debeqa~ki

Beca, Duda, Stela i Sne`a.

Porodica Paro{ki.

60842

60841

Na{oj dragoj

Na ve~nom putu sa an|elima neka po~iva u miru. Posledwi pozdrav od advokata Dragana Mike{a i kolega iz kancelarije. 60869

Qiqi

Danilka Bjeli}

posledwi pozdrav od Mikice Popi}a sa porodicom.

Uvek u se}awu sina Zorana i snaje Qubice.

60879

60876

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 9. 2012. godine, u 47. godini preminula na{a voqena

Posledwi pozdrav voqenoj

Qubica Blagojevi}

Cici

60855

Jaci posledwi pozdrav od: Suzane, Gordane, Mirjane, Vladana, Slavice, Nata{e, Vesne, Tawe, Eve, Dragoquba, Inge, Sandre i Ivane. 60854

Posledwi pozdrav majci na{eg prijateqa

Jasmina Debeqa~ki

Hvala ti {to si bila sa nama u na{im sre}nim trenucima. Bila si veoma hrabra, uvek }emo te pamtiti.

Qiqi Neni}

1965 - 2012.

od Jelene Pani} - Stoji} sa porodicom.

60875

Sahrana je 20. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Autobus za prevoz na sahranu kre}e iz Antona Urbana 7c, u 11.45 ~asova. O`alo{}ena porodica. 60868

Slavko i Zorka Jovanovi} sa decom. Porodica Ga~i}.

60871

60845

^iTUQe l POMeni

~etvrtak20.septembar2012.

Posledwe zbogom

Posledwi pozdrav Savinoj mami

Jedan, sre}an i uspe{an `ivotni put do{ao je svome kraju. Umrla je na{a Cica.

Natalija Bukurov

mr Nataliji Bukurov

Qiqani Neni} Porodica Mandi}.

dnevnik

ro|. Mrku{i}

mom velikom prijatequ u~itequ, mojoj Nataliji. Hvala na svemu.

Mina Vu~urevi}. 60850

Dugogodi{we na{e prijateqstvo, dru`ewa, radosti i tuge i sve {to je `ivot, ostaju sada kao uspomene dok je nas. Tvoji Deliba{i}i Vinka, Dejan i Miwa sa porodicom.

60812

Ve~ei Geza

od Borisovih drugova: Krke, Sina, Bo`e, Seke i Spase.

Sava, Mira, Sa{a Ostojin.

Uspomenu na tebe ~uva}emo dok smo `ivi.

Voli te mama.

Baka Nena, deda Vinko, keka Jaca, te~a Petar i seke Sandra i Sawa.

60665

60664

Draga

Cico

Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koju si nam ceo `ivot pru`ala. Tvoja sestra Qubica - Buba, sestri~ine Slavica i Jasmina, unuci Rastko i Garina.

hvala ti na divnom prijateqstvu. Bila je ~ast i sre}a biti tvoj prijateq. Du{ka, Nikola, Milo{ i Milan Popovi}. 60837

60819

Posledwi pozdrav tetka

Umrla je moja draga sestra

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena tetka

Natalija Bukurov Cica

Kolektiv Upravnog suda.

Po{aqi nebo u moje misli {to te prate pa pusti srce, suze i snove da te meni vrate...

60814

60813

Sa tugom se opra{tamo od na{e po{tovane koleginice

Kratko smo sara|ivali ali zauvek }e ostati u na{em se}awu.

Zoki Ivona

ro|. Markovi} 1929 - 2012.

Posledwi pozdrav kumu.

Jasmine Debeqa~ki

Zoki Ivona

Milovina Kosti}

Magdi

60852

1999 - 2002.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kad si nas ostavila u velikoj tuzi draga moja sestrice

Posledwi pozdrav tetka

Porodica Saramandi}.

SE]AWE

1999 - 2002.

60825

Posledwi pozdrav Savinoj mami

Qiqani Neni}

SE]AWE

Jevrosima Macanovi}

Qiqi

1922 - 2012.

Tugujem za tobom. od: Smiqane, Stefana, Er`ike i Brani{e.

Sestra Verica Mili} sa porodicom.

preminula u 90. godini. Ispra}aj na{e drage pokojnice je u petak, 21. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Krkeqa{.

59871/P

60824 60833

60823

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e Nane

Posledwi, iskreni pozdrav mami mog Save, mog Boga

Posledwi pozdrav

POMEN

Natalija Bukurov Kako re}i koliko si topline i znawa ostavila u na{oj {koli. Istro{ene su re~i kojima se kazuje tuga. Ipak divna, lepa, plemenita direktorko pamti}e te sa dubokim po{tovawem, kolege, |aci i radnici ove {kole. Dok trajemo ~uva}emo te u du{i jer umire se dva puta, drugi put kad te zaborave. Po~ivaj u miru.

Vukosavi Jovanovi}

Qiqane Neni}

Mirko Pavlovi} iz Lipara 1932 - 1996.

tetka Qiqi

Porodica Kari{ik: Lu~ica - Marina, Radu{ i Sa{a.

Ivana sa sestrama i roditeqima.

Stanari zgrade Save Kova~evi}a br. 3.

Ne postoji vreme koje mo`e da izbri{e se}awe na tvoj lik i dobrotu.

Kolektiv O[ â&#x20AC;&#x17E;\or|e Nato{evi}â&#x20AC;? Novi Sad. 59870/P

Opra{tamo se od na{eg dragog

Tvoji najmiliji. 60807

60815

60808

60795

POMEN

Kalkan Tomislava

Ranko Kqaji}

Prim. dr Vladimir Komnenov

1. 4. 1941 - 18. 9. 2012.

20. 9. 2007 - 20. 9. 2012.

U subotu, 22. septembra, u 11.30 ~asova, dava}emo jednogodi{wi pomen na Alma{kom grobqu.

Sahrana je danas, 20. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Gospo|incima.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Mari{ka sa sinom, snajom i unu~i}ima.

Tvoja porodica.

60816

60758

S ponosom ga spomiwemo, s qubavqu u srcima nosimo, sa tugom `ivimo bez wega. Wegovi: Ksenija, Sandra i Nenad. 60765

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

S tugom i bolom obave{tavamo da je na{ suprug, brat, otac i deda

~etvrtak20.septembar2012.

TU@NO SE]AWE Navr{ava se pet godina od kako nas je samo fizi~ki napustio i oti{ao u nezaborav na{ predobri, plemeniti i najdra`i

@arko Stojanovi}

Radomir ]ukovi}

Danas se navr{ava 14 tu`nih godina od kada nije sa nama. Zauvek }e biti u na{im mislima i srcima. Mama Marija, tata @ivko i sestra Zorica.

preminuo dana, 17. 9. 2012. godine u 82. godini. Ispra}aj i kremacija dragog pokojnika je u petak, 21. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Anita, sestra Olga, deca Qubomir i Dubravka i unuci Milica, Dragomir i Radomir. 60817

60840

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e drage

IN MEMORIAM

Zdravko Mirka Divqak 3. 8. 1933 - 20. 9. 2007. Qiqana Neni} Qiqe

Miladin Gvozdenov

Nedostaju nam Tvoje lepe re~i, saveti i razgovori.

20. 9. 1989 - 20. 9. 2012. Voqena, `ive}e{ na{im srcima.

ve~no

^uvamo i ~uva}emo Te od zaborava.

u Ostaju uspomene i nezaborav...

Stalno si u na{im mislima. Wegovi najmiliji.

Duboko o`alo{}eni weni: brat Mi{a, snaja Qiqa, Sawa i Sa{a sa porodicama.

Tvoji: Ksena, Qiqa i Duca.

60848

60844

Tvoji najmiliji.

60742 60846

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{a draga i voqena, supruga, majka i baka

Jasmina Debeqa~ki preminula u svojoj 58. godini. Sahrana mile i drage nam pokojnice obavi}e se 20. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: suprug Miroslav, }erke Miqana i Biqana, zetovi Marko i Veqko, unuci Nikola, Tara, Iva i Lazar. 60821

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.30 01.30 01.55 02.45

06.45 07.06 08.00 08.20 09.20 10.10 11.00

Добро јутро, Војводино Под истим кровом Центар света Вести Документарни програм Комшилук Кухињица Вести Вршачки венац, фестивал фолклора Додати живот годинама Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Документарни програм Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Оперативци Комшилук Концерт године 2000. Фолдер култура Сучељавање Плави круг

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године Грување Музички програм 4. Седница Скупштине АП Војводине, пренос

Биографије: Род Стјуарт (РТВ 2, 22.20)

Род Стјуарт 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

tv program

~etvrtak20.septembar2012.

Украјинска панорама Биографије Концерт године Знаци духа времена Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура Знаци духа времена ТВ Продаја

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док. програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 09.03 10.05 10.36 11.12 12.00 12.15 12.31 13.21 14.46 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.50 21.05 23.05 00.00 00.15 00.23 01.00 02.49 03.49 04.22 04.53 05.48

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.00 Вести 09.10 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Дунавска салетла 11.35 Преображење, слава Саборног храма и града Требиња 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.08 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Новосадско поподне 18.30 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филмски програм

10.00 Најбоља утакмица шпанске лиге 12.00 Најбоља утакмица Премијер лиге 14.00 М7 – Мултиспорт 14.30 Бокс 15.00 ТВС 16.00 Најјачи човек 17.00 Једрење 18.00 Премијер лига Магазин 19.15 Атлетика 19.45 Мобил 1 20.15 Најјачи човек 23.00 Гранд При 23.30 Пут у снове 00.00 М7 – Мултиспорт

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Сасвим природно Моја лепа Србија Виа милитарис-коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Џејн Доу - Да, добро памтим, филм Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Врућ ветар Фудбал: Лига Европе, Партизан - Нефчи Фудбал: Лига Европе, Партизан-Нефчи, пренос Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Сломљено цвеће, филм Цео живот за годину дана Око Сасвим природно Врућ ветар Верски календар

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Партизан–Нефчи (РТС 1, 21.05)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Радна акција Филм: Узимање живота Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Игор Лугоњић, Јована Типшин, Дејан Матић, Слађана Иванишевић, Марта Савић, Новица Здравковић, а подсетићемо се и наступа легенде српске музике Луиса. Музички коктел за све љубитеље праве музике. (КТВ, 20.00)

Место за нас У овој емисији о особама с инвалидитетом „Место за нас” заокружујемо причу о наступима српске параолимпијске репрезентације у Лондону. Говоримо и о спортским играма дневних боравака у Прокупљу, хуманитарном радију у Крагујевцу, Дому за децу с инвалидитетом у Суботици... Уредник и водитељ: Милан Добричић (РТС 2, 20.00) 06.52 07.28 07.34 07.56 08.08 08.13 08.22 08.49 09.04 09.30 09.50 10.00 10.30 11.00 11.26 11.58 12.30 13.00 14.00 14.27 14.42 15.07 15.20 15.56 16.44 17.11 17.54 18.24 18.59 19.05 19.27 19.39 19.44 20.00 20.30 21.00 21.47 22.40 23.06 00.20 01.17 03.07 03.36 04.00 04.50

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу 3 Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Ново гробље у Београду Може и другачије Верски календар Мера за музику Ода равници У свету Траг у простору Музички програм Беокулт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Ново гробље у Београду Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Породични кругови Очајне домаћице Песмом да ти кажем Либела Мунзи Попај Томас и другари Ози бу 3 Дени и Деди Место за нас Метрополис Очајне домаћице Међу нама Бунт Великани музичке сцене Трезор Фудбал: Лига Европе, Партизан - Нефчи (р) Место за нас Породични кругови Међу нама Великани музичке сцене

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Заседа 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Љубав и мода 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Беба на видику 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Сапуница 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Беба на видику

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.30 08.30 08.50 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.10 14.10 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.10 19.30 20.00 21.05 23.00 23.35 23.55 00.45 01.10

Више од живота Топшоп Најбоље године Топшоп Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Нинџа ратници Филм: Заувек млад Вести Спортски преглед Штребери Пријатељи Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Нинџа ратници Филм: Прљави Хари: Истеривач правде Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Саут Парк Више од живота

Продавци 2 Пре десет година најбољи пријатељи Дантеа Хикса и Рандал Гравес били су трговци у малом шопинг центру у својим раним двадесетим годинама. Сада Данте и Рандал раде у свету брзе хране, где се суочавају са новим, шокантним сферама живота као што је брак, напуштање Њу Џерсија.... Улоге: Брајан О’Хелорен, Џеф Андерсон, Кевин Смит, Џејсон Мјус, Розарио Досон, Бен Афлек, Џејсон Ли Режија: Кевин Смит (Пинк, 01.00)

Розарио Досон 07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.30 04.00 05.30 06.00

Добро јутро Мала невеста Брачни судија Први национални дневник Слажи ако смеш Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Север Југ Немогућа мисија Филм: Продавци 2 Филм: Легенда Филм (р) Госпођица Моје срце куца за Лолу

Александра Балмазовић

Сиви камион црвене боје Ово је прича о једном обичном момку који упознаје мало необичнију девојку у веома необично и лудо ратно време; прича о последњем дану мира 1991. године у бившој Југославији; прича у којој љубав чини чуда и у којој боје не значе ништа. У њој два сасвим различита лика налазе начина да преброде све међусобне разлике... Улоге: Срђан–Жика Тодоровић, Александра Балмазовић, Богдан Диклић, Борис Миливојевић, Милорад Мандић, Драган Бјелогрлић Режија: Срђан Кољевић (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.45 12.00 12.30 12.50 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Бакуган Моћна чигра Телешоп Хепи квизић Дино ратник Мали мајстор Гоа Беверли Хилс Земља коња Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Голи живот Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Сиви камион црвене боје, филм Лепи и мртви, док. серија Луда кућа Гламур Ултимо 2, 2. део, филм Сиви камион црвене боје, филм Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak20.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАД срПсКИХ ЛИБерАЛА И „еКОнОМсКе ПОЛИТИКе”

Пише: Ми јат Ла ки ће вић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 најгора мама на свету 11.20 екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 најбољи амерички кувар 20.55 нова нада посластичара 21.50 соул фуд породица 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 најбољи амерички кувар

Син ти ја Дејл

П. Т. Барнум 08.00 Ловци на нацисте 09.00 експерименти на сопственој кожи 10.00 Поздрав 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 14.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 експерименти на сопственој кожи 17.00 Путовања и открића 18.00 викторијанска апотека 19.00 Тајне Партенона 20.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 21.00 наполеон 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Путовања и открића 00.00 египат 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу Ана Карењина Пољубац Купи ми елиота Долазим са кишом Истинита лаж Девојка у возу еротски филм еротски филм

Истинита лаж Пуштена после 12 година из азила, млада жена је поново са својом породицом и пријатељима, али убрзо почиње да схвата страшну истину. Чудне и језиви догађаји, који су довели до њеног хватања, можда нису имагинарни, после свега... Улоге: Џеј ми Кинг, Ли ди ја Ле о нард, Џеј сон Дир режија: Ерик Стајлс (Си не ма ни ја, 20.00)

Дводелни биографски филм о животу великог америчког забављача, П. Т. Барнума (1810-1891). Још као двадесетогодишњак, Финеас Тејлор Барнум основао је сопствене дневне новине. Године 1934. оженио је девојку Черити, а ускоро је откупио посао од пропалог власника музеја... Улоге: Бо Бри џис, Џор дан Бри џис, Син ти ја Дејл, На та ли Рад форд (ХРТ 1, 01.20) Добро јутро, Хрватска Поглед на Земљу, док. серија на јапанском столу Азијски сакрални споменици Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Хрватска хроника БиХ Тренутак спознаје Позитивно Тата мата, док. серија Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник спорт Док. филм спектар Паралеле Пола сата културе Дневник 3 Циклус Култни првенци: слакер, филм 01.20 П. Т. Барнум, филм 02.50 Др Оз 2, ток шоу 03.35 8. спрат, ток-шоу

07.00 10.25 11.01 11.21 12.00 12.40 13.30 14.30 14.55 15.35 16.05 16.58 18.20 19.10 19.30 19.59 20.13 21.05 21.45 22.15 22.50 23.35

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00

23.20 00.10

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора репризни програм П.Т. Барнум, филм Школски сат регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Глобално село еџмонт Дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса слатко лудило 2 Формула 1 - године смрти, док. филм Фудбал: европска лига: Тотенхем - Лацио, 1. полувреме Фудбал: европска лига: Тотенхем - Лацио, 2. полувреме Фудбал: европска лига, емисија Мућке Битанге и принцезе

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Погрешан човек Момци с Медисона Кроз очи убице смрт у породици Момци с Медисона Мирис жене Апостол Момци с Медисона Музика у крви Момци с Медисона Крсташ Трострука игра

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10

риба звана ванда Кадилак мен Млади револвераши 2. септембар Осумњичени сенке и магла Пурпурна ружа Каира Мрачна половина еротски филм еротски филм

13.30 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.50

Ли ди ја Ле о нард

06.00 08.05 12.35 14.20 15.25 16.55 18.30 20.05 21.35 22.30 00.20 02.05 03.55 05.30

Челична борба Хари Потер и реликвије смрти Џастин Бибер вини Пу Пивијева велика авантура Принцеза Има ли тамо кога? Линија хоризонта Држављанин сАД спартак. Освета соломон Кејн Зелена зона Маринац 2 Холивуд на снимању

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк све по закону вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: вампирска нација вокер, тексашки ренџер

07.45 08.50 11.10 11.35 12.40 13.40 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.45 00.00 01.40 02.40

Галилео Мекгувер ексклузив таблоид Крв није вода ружа ветрова сулејман величанствени Мекгувер рТЛ 5 до 5 Галилео ексклузив таблоид рТЛ Данас Крв није вода сулејман величанствени ружа ветрова ЦсИ рТЛ вести Менталист Астро шоу Закон и ред

серИЈА

ЦсИ ник разговара са шерифом, који не може да верује да се у његовом градићу догодило чак четвероструко убиство. У кући Мекбрајдових су три локве крви па ник верује да је најмлађа девојчица још увек жива... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро бе рт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Џор ја Фокс, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.00)

Rat za svaki litar vode Piranskog zaliva dio po li ti~ ku si tu a ci ju. Po ~et kom de ve de se tih O @E MEN CIN GER: Po jam bu xet skog de fi ci eko nom ska pi ta wa uop {te vi {e ni su bi la va `na, ta Ju go sla vi ja uop {ta ni je po zna va la, jer je raz ve} na ci o na li zmi. Mar ko vi} to ni je raz u meo, ve} je li ka iz me |u pri ho da i ras ho da bu xe ta po pu wa ~ak na pra vio ju go slo ven sku par ti ju, kad je bi lo pre va na {tam pa wem nov ca. Uz to, mo ne tar na po li ti ka ka sno. ni je ra di la ono {to tre ba - da bri ne sa mo o ko li ~i Glav ni spor iz me |u Slo ve ni je i Mar ko vi }a je bio ni nov ca a ne i we go voj ras po de li. Cen tral na ban ka fik si ni kurs od se dam di na ra za jed nu mar ku. U po je vo di la ra ~u na i o to me ko ko li ko nov ca do bi ja i da va la na men ske kre di te iz pri mar ne emi si je: za bro do grad wu, ja sno, pa re idu Hr vat skoj, po qo pri vre du Voj vo di ni, iz voz Slo ve ni ji. No, kra jem osam de se tih po ku {a na je cen tra li za ci ja fi skal ne po li ti ke, od no sno da se i do pri no si sku pqa ju na fe de ral nom ni vou. Slo ve ni ja je bi la pro tiv, jer su ti na me ti po pra vi lu pro gre siv ni, da kle ako ima te ve }i do ho dak pla }a te i ve }u sto pu po re za. U ju nu 1990. slo ve na~ ka vla da je do ne la od lu ku da vi {e ne upla }u je mo no vac u fon du za ne raz vi je ne. Svi su bi li odu {e vqe ni, jer je na po kon do {la vlast ko ja ne }e da da je pa re a po sle se usta no vi lo da ni osta le re pu bli ke ni su upla }i va le ono {to je tre ba lo. [to je jo{ za ni mqi vi je, po sle te od lu ke, do bio sam mno go àl bi, ali sve od slo ve na~ kih pred u ze }a ko ja su taj fond ko ri sti la za pro da ju svo je ro be, An te Mar ko vi} bio vr lo lo{ po li ti ~ar ~et ku je mo `da to bi lo u re du, ali je in fla ci ja u~i re ci mo, na Ko so vu. ni la da ve} na kon me sec da na bu de sa svim po gre {an. Kao jedan od vidova separatizma Slovenije je uziTo je je dan od raz lo ga zbog ~e ga se Slo ve ni ja osa mo mano i to {to dugo nije htela da gradi auto-put sta li la, jer od sa mog po ~et ka od ba ci la ide ju fik prema Zagrebu, odnosno ostatku Jugoslavije. snog kur sa. Na i me, Slo ve ni ja je jo{ dok smo bi li u - In fra stuk tur no je Slo ve ni ja jo{ pre 1990. bi la Ju go sla vi ji, uve la slo bod no tr ì {te de vi za. Qu di do sta za tvo re na. Ima li smo za tvo ren elek tro si iz Hr vat ske i Bo sne po ~e li su da do no se de vi ze u stem, na gra ni ci sa Hr vat skom mo ra li ste me wa ti Qu bqa nu i na uli ci ume sto se dam do bi ja ju 10-12 di lo ko mo ti vu, jer se kod nas ko ri stio dru ga ~i ji si na ra za mar ku. Isto smo ura di li i za pred u ze }a. Da stem na pa ja wa. Da li je to ra |e no iz se pa ra ti sti ~ih kle, ako iz vo znik do ne se de vi ze u ban ku, do bi ja se raz lo ga, ne znam. Mo `da za spo ru grad wu auto-pu ta dam di na ra, ali i ser ti fi kat, ko ju mo è pro da ti ne pre ma Za gre bu po sle 1990. tre ba tra ì ti po li ti~ ke kom uvo zni ku. Si stem „{ti cun ga” kod nas je mno go raz lo ge, ali bi li su pre sve ga eko nom ski. Za nas je ra ni je uve la „Qu bqan ska ban ka”. Na {a vlast je bi lo zna ~aj ni je da pr vo iz gra di mo pra vac Austri ja omo gu }i la da onaj ko ku pi ser Ita li ja, Ma |ar ska - Ita li ja, ti fi kat mo è u ban ci mar ke po ne go ka Hr vat skoj. Grad wa je bi la mno go spo ri ja ne go u Hr vat - I ranije su Slovencima bili zva ni~ nom kur su. Ta ko smo re {a va li ne po voq ne efek te fik skoj jer se kod nas du go in si sti Srbi bliì nego Hrvati. snog kur sa. Jer, ima li smo pu no ra lo da se ra di bez ve li kih Vi{e voli{ susedovog iz vo zni ka, wi ma ni je od go va rao stra nih kre di ta i sa do ma }im suseda nego svog. fik sni kurs i hte li smo da ih fir ma ma. Uz to, u Slo ve ni ji se Mi u Srbiji ne vaìmo za {ti ti mo. S dru ge stra ne, ve o ma po {tu je pri vat na imo vi za ba{ najbistrije, Mar ko vi }ev na ~in pri va ti za na, {to je stva ra lo ve li ka za ka ci je me ni se svi |ao. On je tra {we wa, dok to u Hr vat skoj ni je ve} radi{ne, dok bi ìo do ka pi ta li za ci ju i rad ni bio slu ~aj. Uti ca li su na to i Slovenci hteli da budu ci bi po sta li vla sni ci ako se ne ba{ do bri od no si iz me |u kao Srbi non{alantni od rek nu po ve }a wa pla ta, re ci Slo ve ni je i Hr vat ske. I ra ni je mo, ali ni sam us peo da se iz bo su Slo ven ci i Sr bi bi li me |u rim da on bu de pri me wen u Slo ve ni ji. sob no bli ì. Vi {e vo li{ su se do vog su se da, ne go A da li ste tada jo{ mislili da je opstanak Jusvog. Mi u Sr bi ji ne va ì mo za ba{ naj bi stri je ve} goslavije mogu}? ra di {ne, dok bi Slo ven ci hte li da bu du kao Sr bi, - Ve} je 1990. bi lo ja sno da se Ju go sla vi je ne }e odr non {a lant ni. Tih sim pa ti ja iz me |u Slo ve ni je i à ti. To sam Mar ko vi }u i re kao. Ja ni sam bio za to Hr vat ske ne ma. To se vi di i u spo ro vi ma oko gra ni da se raz laz sa Ju go sla vi jom ta ko od i gra, a jo{ ma we, ce - ko me }e pri pa sti ko ji li tar vo de u Pi ran skom za li vu ili ko ji me tar ze mqe. Sa svim be smi sle no. na rav no, da do |e do tra ge di je ko ja je za de si la osta le na ro de. Ono {to se sad na zi va rat za osa mo sta qe we, Sloveniji se prebacuje i da je bila protiv reforkra jem ju na 1991, po ~e lo je kao ca rin ski rat. Pot mi Ante Markovi}a? pred sed nik Vla de Slo ve ni je, An dro Ocvirk, ko ji je - Ne ta~ no. Ja sam, po go to vo dok sam bio u vla di i do {ao po sle me ne, obe }ao je na vod no Mar ko vi }u da imao ne ku for mal nu mo}, po dr à vao re for me, ma da }e ca rin ske pri ho de, kao i do tad, sla ti u Be o grad. je bi lo stva ri oko ko jih se s Mar ko vi }em ni sam sla To je bi lo u skla du s na {om ta da {wim za la ga wem za gao. We mu je naj ve }e pro ble me stva ra la Sr bi ja, po kon fe de ra ci ju ili asi me tri~ nu fe de ra ci ju, {to u go to vo Voj vo di na i wen pre mi je re, eko no mi sta ro eko nom skom smi slu od go va ra ca rin skoj uni ji. Za to dom iz Cr ne Go re, Ra do man Bo ò vi}. se za la gao i mi ni star fi nan si ja Mar ko Kra wec, Mar ko vi} je bio lo{ po li ti ~ar - {to ne tre ba ali on i ja smo u ma ju ’91. da li ostav ke a na {a vla da uze ti kao ja ko ne ga tiv no, jer i se be sma tram vr lo po ~e la da za dr à va no vac od ca ri na. A to ni su bi la sla bim po li ti ~a rem - ali je ve ro vao u re for me. Ce ma la sred stva. nio sam we go vu ener gi ju, sa mo je on po gre {no pro su -

Ло ренс Фиш бурн

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Мајстори за оружје Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

08.30 11.30 12.30 13.00 13.45 16.45 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Билијар Билијар Аутомобилизам Бициклизам Билијар Бициклизам Билијар Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Билијар

Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИсПреД вреМенА” поклонили су Фондацији нУнс-а за помоћ новинарима (ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak20.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Све у ве зи са не крет ни на ма је до шло на ред. Тре ба ло би ти ме да се по за ба ви те ти ме. Фи на сиј ски про бле ми се ре ша ва ју из да на у дан. Кра ћа пу то ва ња вам до но се за до вољ ство.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја вам пру жа мо гућ но сти екс пан зи је, па не мој те ште де ти се бе ни тру да, ни ра да, да би сте што бо ље и ви ше по сти гли. Јер гво жђе се ку је док је вру ће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. septembar 2012.

Љу бав ни од нос се ба зи ра на до број ко му ни ка ци ји и са рад њи. Ма ло ви, ма ло парт нер, и све ће би ти ОК. Кра ћа пу то ва ња су при јат на и ко ри сна, по жељ на и упут на.

Ме сец је и да нас у во де ном зна ку Шкор пи је, што упу ћу је на стра сти. Ни сте скло ни ком про ми си ма, хо ће те оно што ја ко же ли те и то је то. Би ће ка ко ви ка же те!

Уз ма лу по др шку ве ли ких при ја те ља и љу бав дра ге осо бе, мо же те би ти за до вољ ни си ту а ци јом и дру штвом. Окру же ни сте ле пим ства ри ма и ле пом ат мос фе ром.

Из у зет но сте на пе ти ових да на, из ло же ни ве ли ком стре су, па би сте тре ба ли да по ста ви те гра ни це и не пре те ру је те ни у че му. Са гле дај те сво је ли ми те и ма ње ра ди те.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ко вас ве о ма сим па ти ше и го то ви, ве за но за ка ри је ру, па има те мо гућ но сти да про би је те лед и оства ри те сво је же ље и ци ље ве. Ипак, бу ди те так тич ни.

Ма ли круг осред њих де ша ва ња вас уоп ште не за ни ма. По треб но вам је пу но про сто ра, ве за и по знан ста ва, да би сте се до бро осе ћа ли и функ ци о ни са ли ка ко тре ба.

Че твр так је дан за ди пло ма ти ју, Ју пи те ров дан, па се по ка жи те у том све тлу. Уме те ви то и мо же те. Не ће те по пу сти ти ту ђим ути ца ји ма. Кон тро ли ши те ми сли и ре чи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну сте и сми ре ни и не мир ни, па ма ка ко то зву ча ло кон тра дик тор но, ускла ди те све сво је по тре бе. И би ти и не би ти, од го вор је сад!

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју. Пу но ко му ни ци ра те, има те до ста пла но ва и не ких но вих су сре та, па не мој те скре ну ти са основ ног пу та и на ме ре. Нер во за?

Скло ни сте тро ше њу нов ца, и пре не го што при стиг не, па би би ло до бро да об у зда те сво је шо пинг хо ли чар ске апе ти те. Не мој те пу но да бри не те око по сла, све је то ОК.

TRI^-TRA^

Бе лан це и во ће V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Су пер мо дел На о ми Кем бел би ла је на стро гој ди је ти пре не го што се по ја ви ла у жи ри ју ри ја ли ти шо уа „Ли це”, у ко јем се би ра нај леп ши мо дел. Ка ко би што бо ље из гле да ла на ма лим екра ни ма, На о ми је не ко ли ко не де ља је ла са мо бе лан ца и во ће. - Ја ко сам се здра во хра ни ла, мо рам да при знам да ни је увек би ло та ко, али због ри ја ли ти ја у ко јем сам члан жи ри ја од лу чи ла сам да при па зим на ис хра ну јер же лим ле по да из гле дам пред ка ме ра ма ко је до да ју ки ло гра ме - при зна ла је На о ми. Она је до да ла је да са ве ти ма же ли да по мог не мла дим мо де ли ма да из гра де успе шну ка ри је ру.

Evropa

С кишом

НО ВИ САД: Ја ко за хла ђе ње са ки шом. По сле под не пре ста нак па да ви на и де ли мич но раз ве дра ва ње. Ве тар по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на све га 15 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ја ко за хла ђе ње са ки шом и по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром. По сле под не пре ста нак ки ше и де ли мич но раз ве дра ва ње, нај пре на се ве ро за па ду Вој во ди не. При ти сак у по ра сту. Тем пе ра ту ра од 10 до 16 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ја ко за хла ђе ње са ки шом и по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром. По сле под не на се ве ро за па ду Ср би је пре ста нак ки ше и де ли мич но раз ве дра ва ње. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 18 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд ве о ма хлад на ју тра и пре те жно сун ча но вре ме то ком да на уз по сте пен по раст днев не тем пе ра ту ре. Из ме ђу су бо те и не де ље про ла зно на о бла че ње на се ве ру и мо гу ћа вр ло рет ка по ја ва крат ко трај не ки ше. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Осет ни пад днев не тем пе ра ту ре ва зду ха мо же има ти не по во љан ути цај на све хро нич но обо ле ле, а на ро чи то на кар дио и це ре бро-ва ску лар не бо ле сни ке и ре у ма ти ча ре. Гла во бо ља, раз дра жљи вост и бо ло ви у ми ши ћи ма мо гу ће су ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ка ко Ла ла по сти? - Пр жи сла ни ну на уљу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

188 (-15)

Slankamen

218 (33)

Jaшa Tomiћ

Apatin

267 (-9)

Zemun

257 (25)

Bogojevo

248 (-1)

Panчevo

274 (24)

Smederevo

454 (16)

Baч. Palanka 248 (18) Novi Sad

212 (34)

Tendencija opadaqa, stagnacije i porasta

TISA N. Kneжevac

162 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija porasta

Titel

198 (31)

NERA

Hetin

80 (8)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 118 (42) Beograd

Kusiћ

200 (25)

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja