Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

SREDA20.APRIL2011.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINALXIX BROJ23053 CENA30DINARA * 0,50 EUR

KASNIIZGRADWA@ELEZNI^KO-DRUMSKOGMOSTAUNOVOMSADU

„@e`eq”senasukao naglavniprojekat

str. 5

LIDERUSNS-aPOGOR[ALOSEZDRAVSTVENOSTAWE

TomaNikoli} nainfuziji

GOSTI IZ OSAKE U NOVOM SADU

str. 3

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Put u EU ne remeti odnose s Rusijom 3 Poziv politi~koj eliti u Srbiji da se ujedini

Ekonomija 6 Nema~ka ~okolada upola jeftinija od srpske

NoviSad

Dru{tvo 13 Novom Sadu bezbednija izvori{ta

Foto: F. Baki}

Foto: R. Hayi}

7 Od 1. maja gradski prevoz 45 dinara? 9 Do kraja godine vrti} umesto dimwaka

11 Hotel sa ~etiri zvezdice za najboqe studente

VLADASRBIJEPOMA@EUVELIKOMPOSLU NANOVOSADSKOMSPENSU

Jo{10,5miliona zabazenpodnebom str. 8

Jap  anc  e op~  in  il  e gomb  oc  e

str. 7

Prete`no sun~ano

Najvi{a temperatura22°S

ZREWANINSKAPOLICIJAHAPSILASVOJEPRIPADNIKE

Grani~ariosumwi~eni dasudozvoqavali {verccigareta

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

n DEJANBODIROGASEVRATIO SRPSKOJKO[ARCI

n DEJANVRANE[OUSPEHU NA[IHTENISERA

n VOJVODINAIHAJDUKIGRAJU ZABODOVEUNOVOMSADU

n „DNEVNIKOV” [AHSREDOM


POLiTikA

sreda20.april2011.

c m y

2

dnevnik

[EFRUSKEDIPLOMATIJESERGEJLAVROVUBEOGRADURAZGOVARAOSDR@AVNIMVRHOMSRBIJE

Zahvalnostnapodr{ci integritetuSrbije Predsednik srbije BorisTadi} razgovarao je s ministrom spoqnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom o svojoj predstoje}oj zvani~noj poseti Moskvi, tokom koje }e biti potpisan sporazum o strate{kom partnerstvu izme|u dve zemqe. Tadi} je sa {efom ruske diplomatije razgovarao o realizaciji planova iz oblasti ekonomske saradwe dve zemaqa, koje je, kako je saop{tila Presslu`ba predsednika, dogovorio u svojim razgovorima s ruskim premijerom Vladimirom Putinom. Tadi} je ponovio je da je nedavna Putinova poseta Beogradu veliki doprinos razvoju ekonomskih i politi~kih odnosa Srbije i Rusije. Tadi} i Lavrov su razgovarali su i o situaciji u regionu i na Kosovu. Tadi} je zahvalio Lavrovu na sna`noj i doslednoj podr{ci Rusije o~uvawu teritorijalnog integriteta Srbije.

– Srbija }e u narednih nekoliko dana, preko generalnog sekretara UN, Savetu bezbednosti podneti zvani~an predlog kako bi mogla izgledati sveobuhvatna, kredibilna i objektivna me|unarodna istraga o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji – izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} nakon sastanka sa {efom diplomatije Ruske Federacije Segejom Lavrovom. Lavrov je na zajedni~koj konferenciji za novinare sa svojim srpskim doma}inom, ministrom Jeremi}em, istakao da }e Moskva podr`ati Srbiju u SB UN. Dva ministra su ocenila da su odnosi Srbije i Rusije u uzlaznoj putawi, a novi kvalitet u wima, po Lavrovqevim, re~ima une}e Sporazum o strate{kom partnerstvu koji }e uskoro predsednici Dmitrij Medvedev i Boris Tadi} potpisati u Moskvi.

SPOMEN-PLO^ANAZGRADIMSP-a: Tokom posete Beogradu, koja je bila potvrda prijateqstva dve zemqe, ministri su otkrili spomen-plo~e na zgradi MSP-a Srbije ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji je po~etkom pro{log veka `iveo u Beogradu i prema ~ijim zamislima su realizovani mnogi projekti, pa i ovo zdawe.

Ministar Jeremi} je novinarima rekao da se nada da }e ~lanice SB UN raspravqati o predlogu Srbije, i naglasio da }e to biti dobra prilika da se poka`e ko podr`ava utvr|ivawe pune istine o

Nikoli}ev {trajkunutra{we pitawe [ef ruske diplomatije rekao je da je Moskva u toku onoga {to se de{ava oko {trajka lidera SNS-a TomislavaNikoli}a `e|u i gla|u, ali da je to unutra{we pitawe Srbije i da se svi akteri moraju pona{ati u okvirima doma}eg zakonodavstva. trgovini qudskim organima na Kosovu, ali i da li postoje dupli standardi, s obzirom na to da su sli~ne do sada vo|ene istrage bile pod mandatom najvi{eg tela Svetske organizacije, kojem je podno{en izve{taj. Puna istina se, po Jeremi}evim re~ima, mo`e utvrditi samo ozbiqnom istragom, koja ima obavezuju}i mandat za sve, a samo Savet bezbednosti UN mo`e dati takav mandat. Kako je kazao, po{to Srbija nije ~lanica Saveta bezbednosti, o~ekuje da }e tu kqu~nu ulogu odigrati Rusija. – Srbija se konsultovala i razgovarala sa svim ~lanicama SB UN, mesecima ve} ~ekamo i mislim da je do{lo vreme za ovakavu istragu i utvr|ivawe istine o trgovini qudskim organima na KiM, a mandat SB UN je neophodan zbog pitawa teritorijalne jurisdikcije – poru~io je Jeremi}. On je kazao da je veliki deo dijaloga sa {efom ruske diplomati-

je bio posve}en upravo Kosovu i Metohiji, „uskla|ivawu i koordinaciji na{ih zajedni~kih koraka u me|unarodnoj areni“. – Pozicija Srbije po pitawu Kosova je ~vrsto zasnovana na me|unarodnom pravu, Rezoluciji 1244 SB UN i Ustavu i iskazana na demokratskoj voqi ve}ine gra|ana na{e zemqe, pa time obavezuje ne samo ustavno ve} i moralno. Mo`emo ra~unati na nepodeqenu podr{ku Rusije – istakao je Jeremi}. Ministar Lavrov je potvrdio podr{ku Srbiji i wenom stavu zasnovanom na me|unarodnom pravu, na kojem se temeqi Rezolucija 1244. On je reka da stoga Moskva podr`ava i ciqeve dijaloga Beograda i Pri{tine, koji su u okviru rezolucije donete pro{le godine u UN. – Radimo na tome da niko ne bi poku{ao da snizi ulogu koju u skladu s Rezolucijom SB UN ima Misija UN na KiM i da se otvori nepristrasna i objektiva istraga na osnovu ~iwenica koje je u svom izve{taju Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope izneo Dik Marti, i u toj istrazi o trgovini qudskim organima na KiM ne sme biti duplih standarda – poru~io je {ef ruske diplomatije. Kako se ~ulo, uz veliki broj me|unarodnih pitawa koji se ti~u UN, OEBS-a, SE te situacije na Balkanu, posebna pa`wa u ministarskom dijalogu bila je posve}ena ekonomskim pitawima i realizaciji dogovornog tokom posete premijera Rusije Vladimira Putina Beogradu. U tom kontekstu obuhva}en je najva`niji domen ove sradwe, energetski sektor, pitawa NIS-a, „Ju`nog toka„, „Banatskog Dvora„, zajedni~kog preduze}a „NIS–Gaspromweft„ i novi projekat koji }e imati, kako je re-

PutuEUneremetiodnossRusijom Ministri Lavrov i Jeremi} su se slo`ili u tome da ja~awe odnosa Srbije i Rusije ne mo`e ugroziti evropske integracije Srbije. Lavrov je rekao da je stara logika da treba birati izme|u Istoka i Zapada, i podsetio na dobre odnose Rusije i EU. – Srbija je ve} stotinama godina najboqi prijateq Rusije i obrnuto, i ne mislim da bi se to u 21. veku moglo izmeniti, ali i ne vidim da je to u bilo kakvoj suprotnosti s na{im strate{kim stremqewem, punopravnim ~lanstvom u EU – rekao je Jeremi}, koji je ju~e istakao da su „Srbija i Rusija danas najboqi prijateqi“.

DanisrpskeduhovnostiuRusiji Lavrov je ju~e najavio da }e uskoro biti sklopqen ~etvorogodi{wi sporazum Srbije i Rusije o saradwi u oblasti kulture, nauke, sporta, i najavio Dane srpske duhovnosti, koji se ove godine odr`avaju u Rusiji. Kako se ~ulo, Rusija }e pomo}i oslikavawu Hrama sv. Save, a Lavrov je ukazao da svojim donacijama UNESKO-u wegova zemqa poma`e obnovu srpskih svetiwa na KiM. kao Jeremi}, regionalni karakter. Ministar Lavrov je ukazao na to da je bilo re~i o zajedni~kim investicionim projektima, u~e{}u ruskih investitora u izgradwi `eleznice u Srbiji, te srpske farmaceutske industrije na ruskom tr`i{tu. – Mnogi energetski i infrastrukturni projekti imaju regionalni, a neki i evropski zna~aj –

rekao je ministar spoqnih poslova Rusije. Lavrov je polo`io vence na spomen-obele`jima ruskim oslobodiocima Beograda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, posetio Podvorje Ruske crkve, a dva ministra su ru~ala na „Kalemegdanskoj terasi“ pre nego {to su gostovala u emisiji „Oko“ RTS. D.Milivojevi}


politika

dnevnik

TOMISLAVNIKOLI]TEMAIUBRISELU

Poziv politi~koj eliti u Srbiji da se ujedini Evropski komesar za pro{irewe [tefan File poru~io je da jedino stabilno politi~ko okru`ewe mo`e doprinetiispuwavawuambicio- znihciqevakojejeSrbijasebipostavilapopitawuevropskih integracija. [trajk gla|ui`e|uTomislavaNikoli}a „pogre{an je pravac”, smatraFile. –Politi~kerazlikemoraju sere{avatiuokvirupostoje}eg politi~kog procesa – rekao je File na interparla-

mentarnomsastankusrpskogi Evropskog parlamenta u Briselu. File je rekao i da je s pa`womizabrinuto{}upratio doga|aje ovog vikenda u Srbiji.Evropskikomesarjeupozorionatodasemoraostvariti dodatni napredak po pitawu kqu~nih reformi. Po wegovim re~ima, Srbija se mora koncentrisati na neophodne reformeiobaveze,awenapolit ik a mor a bit i vo| en a u skladu sa strate{kim ciqem

Statusnadohvatruke Predsedavaju}iinterparlamentarnogsastankaEvropskog parlamentaipredstavnikaSkup{tineSrbijeEduardKukan iLasloVarga,napredlogizvestiocaEP-azaSrbijuJelka Kacina, pozvali su lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a da odmah prekine {trajk gla|u. Parlamentarci su istakli da }e„Srbijaposti}istatuskandidataza~lanstvouEUsamo tako{to}eispunitikriterijumeizlo`eneodKomisije”,a dajejedinina~indasedostigneovajciq„me|usobnopovereweiubrzaweprocesaintegracija”.„Nu`nojedaseprvo politi~ki lideri Srbije vrate odgovornom demokratskom dijalogu.Statuskandidatajenadohvatruke”,zakqu~ujeseu izjavi usvojenoj na Interparlamentarnom sastanku EP–Srbija.Uposebnomsaop{tewukojeseodnosinapoliti~kusituacijuuSrbiji,poVarginimre~ima,evroposlanicisu,tako|e,pozvalisvepoliti~keaktereuSrbijidaradenaja~awu institucija, kao i da politi~ke problema re{avaju „upravouokviruinstitucija”.

prikqu~ewa EU, dok sva re{ewamorajubitiuskla|enas evropskimstandardima. – Sat otkucava, a EU }e pa`qivopratiti–rekaojeevropskikomesar. Visokievropskizvani~nik je pozvao politi~ku elitu u Srbijidaseujedinidabizemqaostvarilanarednikorak u evropskim integracijama, i upozorionatodanijedovoqna dek lar at ivn a pod r{ ka evropskoj budu}nosti Srbije negosemorajuusvojitiispro-

vestiodgovaraju}ipravniakti. – Sa svoje strane, mi u EU moramo odr`ati re~ i podr`ati sve one u Srbiji koji se trudedaispunedobropoznate uslove i kriterijume – dodao jeFile. Evropskikomesarjeizjavio dajeuverenutoda}e,uzpodr{ku EU, Srbija nastaviti da ostvar uj e zna~ aj an nap red ak na svom evropskom putu, {to }e poslati pozitivnu poruku ~itavomregionu.

Cvetkovi}: Decembar rezervisan za ne{to drugo Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e u Va{ingtonu da politi~ka stabilnost u Srbiji nije ugro`ena nedavnom rekonstrukcijomVladeizahtevimaopozicijezaraspisivawevanrednihparlamentarnihizbora. –Stabilnostvladenijeugro`enapotezima opozicije jer postoji ~vrsta parlamentarnave}inakojapodr`avaVladu–rekaojeCvetkovi}urazgovoruspredstavnicima ameri~kih kompanija, koje je pozvao dabezstrahaula`uuSrbiju.

Decembar, na kojem deo opozicije insistira kao krajwem roku za odr`avawe parlamentarnihizbora,rezervisanje,poCvetkovi}evimre~ima,zane{todrugo–su{tinski korak koji Srbija treba da napravi u procesuevrointegracija,odnosnodobijawe statusakandidataza~lanstvouEUidatuma po~etkapregovora. Odgovaraju}i na pitawa predstavnika ameri~ke poslovne zajednice o koristima koje}epotencijaliinvestitoriSADimatiunastavkunapredovawaSrbijeuproce-

Dra{kovi}: Mnogo je onih koji `ele Nikoli}evu smrt LiderSrpskogpokretaobnove VukDra{kovi} izjaviojeju~eda je to {to je predsednik napredwaka Tomislav Nikoli} po~eo daprimainfuzijudobravest,kojojsemnogi,ipak,nisuobradovalijer`elewegovusmrt. –USrbijiimadostaonihkoji su nesre}ni zbog toga {to je Nikoli} po~eo da prima infuziju... Mnogo je onih, mo`da i najvi{eonih,kojitobo`epodr`avajuNikoli}a,austvari`ele wegovu smrt – kazao je Dra{kovi}gostuju}inaTVB-92. Onjedodaodasusemnogi,koji tobo`e podr`avaju Nikoli}a,razo~aralitrenutnimrazvo-

jemsituacijejersuseponadali da bi Nikoli}eva smrt mogla izazvatihaosianarhijuuSrbijiizaustavitiwenokretaweka Evropi. Dra{kovi}, koji je i sam{trajkovaogla|u1993.godine,smatradajetakvavrstaprotestalegitimanna~inborbe. – Odluka gospodina Nikoli}adastupiutakav{trajkjewegovizbornakojijeonimaopravo, postavqawe ciqa za takvu odluku je tako|e wegovo pravo. Adali}esetopretvoritiupoliti~kuilili~nudobitzawega,iline{tosuprotno,tojeve} drugopitawe–kazaojepredsednikSPO-a.

suevrointegracija,Cvetkovi}jeobjasnio dasutepogodnostivi{estrukeida}ese manifestovati, pre svega, na zakonodavnomplanuiunapre|ewemklimezaposlovawe. Cvetkovi}jeistakaodajeSrbijadanas sasvimneopravdanotalacnegativnereputacije koju je stekla devedesetih godina pro{logvekaidajeiznekada{wegproizvo|a~a regionalne nestabilnosti izrasla ukqu~nog~iniocastabilnostiisaradwe naZapadnomBalkanu.

Da~i}: Za nacionalni konsenzus o EU Zamenik premijera i ministar unut ra{ wih pos lov a Ivica Da~i} apelova je ju~e nao~uvawepoliti~kestabilnosti i postizawe nacionalnog kons enz us a o nas tavk u evropskihintegracijaSrbije. Da~i}jeponovopozvaolidera SNS-a Tomislava Nikoli}a daprekine{trajkgla|ui`e|u,ukazuju}inatodajo{nije kasno da se obnovi politi~ki dijalog. On je upozorio na to da, „ukoliko ovakva politi~kanestabilnostpotrajeiukoliko }e se cela Srbija posvetiti takvom politi~kom podvajawu, niko ne}e raditi na ispuwavawu onog {to nam je

neophodno za EU”. Da~i} je rekao da `eli Nikoli}u „da sa~uva svoje zdravqe i `ivot i da se obnovi taj politi~ki dijalogkojibidoveodonekog dogovora”. – ^uli ste i od evropskih zvani~nika, mislim da su neki od wih jedva do~ekali {to se ovo desilo, a neki se i raduju {to}emo`daimatinekiizgovor za{to Srbija ne treba da dobijekandidaturuzaEU–rekaojeon. Da~i}smatradajo{imavremena i {anse za postizawe politi~kogdogovorazastvarawe nacionalnog konsenzusa o nastavkuevropskihintegracija.

sreda20.april2011.

3

LIDERUSNS-aPOGOR[ALOSEZDRAVSTVENOSTAWE

Nikoli} na infuziji

Lider SNS-a Tomislav Nikoli} po~eo je ju~e po podne da prima infuziju. On je ranije ju~e rekao da nastavqa {trajk gla|u i `e|u i da}eseu~etvrtakpri~estiti. – Nikoli}evi laboratorijski nalazi ukazuju na po~etak popu{tawa pojedinih organaiorganskihsistema – rekla je lekar Beogradskog klini~kobolni~kog centra Tawa Stan~i}-Milojevi},nepreciziraju}io kojim je organima re~ jer bi time, kako je rekla, prekr{ilalekarskuetiku.–Infuzija je u toku, koordinira se neophodna terapija koja treba da spre~i te{ke komplikacije uzrokovane te{kom dehidratacijom,kojamo`ebitifatalna. OnajedodaladaseNikoli}evozdravstvenostawekontinuirano prati i da lekari nastoje dagastabilizuju. –Te{konamje,jerNikoli}i daqeodbijaunoshraneite~nostiineprihvatana{esaveteda prekine {trajk – rekla je dr Stan~i}-Milojevi}. Nikoli}jerekaodanastavqa {trajk gla|u i `e|u i da }e {trajkovati „koliko god bude trebalo”, ali da ne}e ugroziti svoj`ivot.Napitawedalipostojimogu}nostdaganekoubedi da prekine {trajk, Nikoli} je kazaodawegovaporodicazasadatonijeuspelaidanemanikog bli`eg od wih. On je rekao da moli patrijarha Irineja da mu oprostiakoganijedobrorazumeo,zato{tonepoku{avadase ubije.

–Ovodo`ivaqavamkaomalo rigorozniji post i u ~etvrtak }u se pri~estiti – rekao je on, dodaju}idasenadada}enared-

MilanBeko uposeti Napitawe{tamujerekao Milan Beko kada ga je ju~e posetio,Nikoli}jekazaoda gajeovihdanaposetilooko 200 qudi, me|u kojima i Beko,wegovstariprijateqkog nije video godinu dana. Nikoli} je rekao da ga je od predstavnika vlasti posetio samo ministar zdravqa ZoranStankovi}. nihdanare{itisve„nedoumice i nesuglasice sa Srpskom pravoslavnomcrkvom”. – Opra{tam onima koji od ovogapravesmejuriju–kazaoje Nikoli},idodaodaonnijesamoubicaidanijeodlu~iodanapustiSPC.

Goran Kne`evi} molio lidera SNS-a da prekine {trajk PredsednikGradskogodboraSrpskenaprednestrankeuZrewaninuGoranKne`evi}pozvaojeju~elideranapredwakaTomislava Nikoli}a da prekine {trajk gla|u i `e|u. U otvorenom pismuupu}enomNikoli}u,Kne`evi}jeistakaodase„nadaoda }eli~na`rtva,nakojusekaolideropozicijeodlu~io,bitidovoqna da vlast kona~no shvati koliko je Srbiji svaki dan pod womte`ak. Re`imjeignorisaovi{eodmiliongra|anakojisu svojimpotpisimazahtevalivanredneizbore.BorisTadi} ~ini ustupketajkunima,kriminalcimaistranimcentrimamo}i,ali neisvojimgra|anima„,naveojeKne`evi}. @.B.

rekli su

Amfilohije: Nisam za samoubila~ki {trajk Mit rop ol it crn og ors koprimorski Amfilohije demantovao je zamenika predsednika SrpskenaprednestrankeAleksandra Vu~i}a da je navodno „staonastranu”lideranapredwakaTomislavaNikoli}a koji odsubote{trajkujegla|ui`e|u. Usaop{tewudostavqenommedijimasenavodi da je mitropolit Amfilohije u telefonskomrazgovoru,jo{dokjeNikoli}biou Domu Narodne skup{tine, izrazio brigu o wgovomzdravqu,kaoi,kakosenavodi,molitvenu`equdaizna|enekidrugi,adekvatniji na~in za ostvarivawe svojih politi~kih ciqeva. „Jer evan|elski metod Crkve je oduvek bio i ostao post i molitva u borbi protiv li~nihiuop{tequdskihisku{ewaizala, a nikada bilo kakav samoubila~ki {trajk gla|u”,navodiseusaop{tewu.

Mas: Izbori po Ustavu Nema~kiambasador u Srbiji Volfram Mas izjavio je da izbori u Srbiji treba dabuduraspisanionako kako predvi|a Ustav. – Pravila politi~kih procesa u SrbijijasnosudefinisanaUstavom i odgovaraju}im zakonima. Time je odre|eno i pod kojim okolnostima moguilimorajubitiodr`aniparlamentarni izbori – rekao je on za „Pres”,izakqu~iojeidajezademokratijuneophodnodautvr|enapravilaigrebudupo{tovana. Massmatradaje„zbogvelikihizazovaskojimajeSrbijasuo~enaprilikomsavladavawaekonomskesituacije i u procesu pribli`avawa EU, hitnopotrebnodasevremeienergija potpuno fokusiraju na ispuwavaweovihciqeva”.

Jovanovi}: Dogovor ili raspisivawe izbora Predsednik Liberalno-demokratskepartije^edomirJovanovi} izjaviojeju~edasesituacija u Srbiji mo`e razre{iti ili momentalnim raspisivawemizborailidogovorom oonome{tojepotrebnouraditi.Jovanovi}jeuemisiji„Ka`iprst”RTVB92 rekao da je predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} „pobediosvenas,zbogtoga{tojeuspeodazemquupoliti~komsmisluvratiukamenodoba”.Zatoje,me|utim,poJovanovi}u, krivavlast–zbogodsustvajasnogplana.Jovanovi}jeponoviodagre{iipartijakojakandiduje 18. decembar kao dan u kojem }e se sve promeniti,kroz~iwenicuda}edo}inavlast ukoalicijisdemokratama,alii„onikojika`u da Srbija treba da `ivi u vakuum  u do tog istog decembra kada }emo dobiti kandidaturu,koja}ekao~inbititolikodalekoodna{ih`ivotnihpotreba”.

Foto:R.Hayi}

PROTESTUNOVOMSADU

SNS protiv ure|iva~ke politike RTV-a Protestzboglo{eure|iva~ke politike Radio-televizije Vojvodine i ujedno iskazivawe podr{ke predsedniku Srpske naprednestankeTomislavuNikoli}u koji {trajkuje gla|u i `e|uodr`alisuju~eod17do18 ~asovauNovomSadupristalice i simpatizeri wegove stranke zajedno s koalicionim partnerima. Oko 1.000 gra|ana okupqenih ispred ove medijske ku}eblokiralojeUlicuMaksima Gorkog,auztransparentepodr{kepredsednikuSNS-a~ulose i skandirawe „Lopovi, lopovi” i„Bando`uta”.

– Imamo prava na istinito izve{tavawe o tome {ta se doga|a na politi~oj sceni Srbije imukamijeodmorbidnihilicemernih izve{taja koji se odnosena{tajkTomislavaNikoli}a – rekao je okupqenima predsednik GO SNS-a Milo{ Vu~evi}, napomiwu}i da, po DnevnikuRTV-a,„svi`ivimou blagostawu„. Uzpi{taqkeijo{uvekaktuelne vuvuzele, Vu~evi} je za danas zakazao novi miting na istommestuu19sati,kada}ese u`ivo na ozvu~ewu pu{tati RTV-ova„La`ovizija”. A.L.


4

POLiTikA

sreda20.april2011.

dnevnik

Vojvodinatra`idaTadi} odlikuje„Drekslermajer” Vlada Vojvodine predlo`i}e predsedniku Srbije Borisu Tadi}u da zlatnom medaqom odlikuje nema~ku kompaniju „Drekslermajer„ (Dreaxlermaier), koja u Srbiji ima registrovano sedi{te u Zrewaninu i zapo{qava 1.635 radnika. Odlikovawe bi se toj kompaniji dodelilo i za izuzetne zasluge i rezultate postignute u oblasti proizvodwe i izvoza, navodi se u inicijativi koju je Pokrajinskoj vladi podneo wen premijer Bojan Pajti}. Kompanija „Drekslermajer„ je jedan od vode}ih svetskih pro iz vo |a ~a ka blov skih se to va za

automobilsku industriju koji posluje na 48 lokacija u svetu i zapo{qava vi{e od 38.000 qudi. Ta kompanija je od 2007. godine u Srbiju investirala vi{e od sedam miliona evra. Po podacima Regionalne privredne komore Zrewanin, „Drekslermajer„ je najve}i izvoznik sredweg Banata. Nakon integrisawa novih proizvodnih linija u 2012. godini planirano je da fabrika zapo{qava ukupno 1.900 qudi. Predlog za dodelu zlatne medaqe za zasluge Srbije na}i }e se na dnevnom redu dana{we sednice Vlade Vojvodine.

PROMENOMIZBORNOGSISTEMAKORUPCIJALAK[ERE[IVA

Blankoostavkei partijskifaraoni Predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbije” Vladimir Goati izjavio je ju~e da bi promenom izbornog sistema i ukidawem blanko ostavki pitawe politi~ke

ri sti ~an za dru ge ze mqe u Evropi, a imperativni mandat, {to je bla`a institucija blanko ostavki, primewuje se u Kini, Indiji, Nigeriji, Vijetnamu...

ca, i tu se postavqa pitawe razlike – rekao je Nenadi}, i dodao da prilikom dono{ewa zakona treba razraditi odredbe koje propisuju da stranka mo`e uzeti zajam, posebno uslove pod

poslaNI^Ke teme

Kovodiu}orsokak Kada }e biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, da li postoji Vlada Srbije i ministar finansija i kada premijer Mirko Cvetkovi} namerava da podnese ostavku – samo je deo pitawa koja su napredwaci i poslanici Nove Srbije ju~e postavili u skup{tini. – Da li uop{te ova vlada, a posebno ministar finansija koji je i premijer, imaju kredibilitet da raspola`u narodnim parama kako im padne na pamet, kr{e}i Zakon o buxetu koji je doneo parlament? – zapitao je lider NS-a VelimirIli}. Po wegovom vi|ewu, poseta predsednika Srbije Borisa Tadi}a lideru napredwaka koji je {trajkovao gla|u i `e|u u Skup{tini je „bruka, kaubojski upad grupe nabildovanih koji su uleteli u parlament, proleteli kao furija, odr`ali konferenciju za {tampu i oti{li“. Nedavna po-

Beko,Irinejinekojo{va`niji Poslanik SNS-a Dragan [ormaz optu`io je vlast da se „pla{i izbora i u decembru“ i zapitao „{ta bi bilo da ih tra`imo sutra“. – Izbore ne tra`imo sutra da ne bismo bili optu`eni da Srbija ne}e dobiti status kandidata zbog SNS-a, eto samo zbog toga, ni{ta drugo nije u pitawu. Situacija }e se re{iti tako {to }e BorisTadi} re}i da su izbori u decembru, a mi }emo onda pomo}i da se {to pre uradi ono {to je najva`nije – da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU i

korupcije bilo lak{e re{ivo. Goati je na konferenciji za novinare rekao da se, za sada, ni{ta zna~ajno ni prelomno nije dogodilo na poqu borbe protiv korupcije, oceniv{i da bi, kada je re~ o politi~koj korupciji, pozitivan uticaj mogli imati izve{taji o finansirawu stranaka. Po wegovim re~ima, kontrolom izve{taja koje stranke treba da podnesu bi}e uo~ena razlika izme|u onoga {ta je napisano i {to je trebalo da se napi{e. Goati je naveo da je od posebnog zna~aja za borbu protiv korupcije u politici uki-

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija” Nemawa Nenadi} je, govore}i o zakonu o finansirawu politi~kih aktivnosti ~ije se dono{ewe o~ekuje, istakao da je va`no pitawe finansirawa stranaka

Imperativnimandat,{tojebla`ainstitucija blankoostavki,primewujeseuKini,Indiji, Nigeriji,Vijetnamu...(VladimirGoati) iz javnih izvora, ne zbog visine iznosa i zbog wegove raspodele, ve} zbog smisla izdvajawa tih para iz buxeta. On je rekao da }e

Monitoringjavnihnabavki Na konferenciji za novinare predstavqeni su i preliminarni rezultati monitoringa javnih nabavki, koji pokazuju da je u proseku ostvaren stepen u{teda od deset odsto u odnosu na planirani novac, kao i da se javne nabavke ne sprovode elektronskim putem. Monitoring, kojim je bilo obuhva}eno 68 naru~ilaca s razli~itih nivoa vlasti, pokazao je da je u 14 odsto slu~ajeva konstatovano ka{wewe u realizaciji ugovornih obaveza, a u 22 procenta naru~ioci su kasnili u isplati. Po tom istra`ivawu, 98 odsto javnih nabavki velike vrednosti je ogla{eno u „Slu`benom glasniku” i 95 procenata na Portalu javnih nabavki, a kako je oceweno, nije napravqen iskorak iz zakonskog okvira kada je re~ o transparentnosti procesa javnih nabavki. da we blan ko ostav ki ko je „par tij skim fa ra o ni ma da ju potpunu slobodu pa umesto posla ni ka u par la men tu se de strana~ki poverenici”. On je na veo da in sti tut blanko ostavki nije karakte-

kojima se uzima, odnosno da li partija dobija realnu ili privilegovanu kamatu. Po wegovim re~ima, s obzirom na to da zakon o finansirawu politi~kih aktivnosti ni je do net do 15. apri la,

se na osnovu izve{taja o finansirawu stranaka videti koliko je novca bilo potrebno i koliko su potro{ili i da ne o~ekuje velike sume. – Postoje procene da je strankama potrebno vi{e nov-

stranke koje izve{taje o finansirawu nisu podnele do tada ne}e ni biti ka`wene. – Nadamo se da ne}e biti pro pu {te ni dru gi ro ko vi. Treba {to pre doneti taj zakon, bar {est meseci pre raspisivawa izbora – istakao je Nenadi}. Sa rad ni ca or ga ni za ci je „Transparentnost Srbija” Bojana Medenica je kazala da se pitawa ukidawa blanko ostavki i dono{ewa zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti provla~e kroz dodatna pitawa iz Upitnika Evropske ko mi si je, na gla siv {i da je fokus na primeni donetih zakona i ja~awa kapaciteta nezavisnih tela. Ona je rekla da je EK posebno interesovawe po ka zao za rad Agen ci je za borbu protiv korupcije i izve{taje o imovini funkcionera, finansirawe politi~kih stranaka i za{titu uzbuwiva~a, kao i aktuelne statisti~ke podatke iz razli~itih oblasti.

je Neboj{a ]iri}, novoizabrani ministar ekonomije i regionalnog razvoja. ^lanstva je razre{ena i Diana Dragutinovi} i na weno mesto imenovan Mirko Cvetko-

vi}, premijer Srbije. Ostali ~lanovi su ostali nepromeweni: Verica Kalanovi}, Oliver Duli}, Bo`idar \eli}, Milutin Mrkowi} i Milan Markovi}. Q.M.

Kosovoisrpskiizbori Raspisivawe prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji moglo bi prekinuti dijalog izme|u Pri{tine i Beograda, smatraju u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Dr`avni sekretar Ministarstva OliverIvanovi} je rekao da „ne treba o~ekivati da se u jeku predizborne kampawe vodi ra~una o stvarima poput dijaloga”. – Kao {to su Albanci odlo`ili po~etak razgovora zbog predizborne kampawe i izbora, tako se mo`e o~ekivati da se i s na{e strane povu~e sli~an potez – dodao je on.

Ivanovi} je u izjavi Tanjugu naglasio da je te{ko o~ekivati da bi u predizbornoj kampawi bilo ko racionalno razmi{qao o temama koje jesu jako bitne – ali su u vreme predizborne kampawe u drugom planu. Mi{qewe predsednika op{tine Kosovska Mitrovica i predsednika op{tinskog odbora Srpske napredne stranke Krstimira Panti}a o vezi izbora i dijaloga je potpuno suprotno. Panti} je Tanjugu rekao da smatra da raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora ne bi dovelo do prekida dijaloga izme|u vlasti u Pri{tini i Beogradu.

onda ih pobediti na izborima – optimista je [ormaz. Ujedno, on najavquje da SNS nastavqa proteste {irom Srbije blokadom gradskih skup{tina, „na miran na~in, uz veliki rizik“, podse}aju}i na to da je zbog protesta ispred zgrade Predsedni{tva Srbije u ponedeqak uve~e “bilo mnogo `andarmerije na ulicama Beograda“. Na pitawe novinara otkud biznismen MilanBeko u bolni~koj poseti Nikoli}u, [ormaz ka`e da o tome nije ni razmi{qao, za-

pitav{i „da li je Beku zabraweno da se {eta Srbijom, da li je on neko osu|eno lice, ne razumem“. – Ne znam da li su Beko i Nikoli} prijateqi, mo`da su poznanici, mo`da je Beko samo do{ao da vidi o ~emu se radi i u kakvom je stawu Nikoli}. Ne vidim {ta je tu sporno i u ~emu je problem. Naravno, niste me pitali za IrinejaBulovi}a ni za mnoge druge, nego za Beka, a {ta }ete pitati ako Nikoli}a poseti neko ko je mnogo va`niji od, recimo, Beka? – interesovalo je [ormaza.

ZdravkoRambo Po sla ni ci SRS-a, ne ka da {we stra na~ ke kolege Tomislava Nikoli}a, tvrde da je wegov {trajk gla|u i `e|u „farsa“, da je, kako je objasnila VjericaRadeta, Nikoli} oti{ao u bolnicu da se „izle`ava i pravi komediju“. Ona je za Nikoli}a rekla da je „cirkuzant koji se iz le `a va pred ka me ra ma i glu mi {trajk“, isti~u}i da su svi, pa i SNS, shvatali da je zamenik lidera SNS-a Aleksandar Vu~i} „nasankao Nikoli}a jer `eli da ga se {to pre politi~ki otarasi“. Po wenom zapa`awu, Nikoli} svaki dan izgleda sve „bucma-

stije, jer ga o~igledno dobro hrane i poje“. Zato se zapitala „ko bi mogao onako da se pona{a ako ne pije vodu i da mu se ~ak ni usta nisu osu{ila“. – Pokazujete gra|anima Srbije braunilu od infuzije u Nikoli}evoj ruci, vaqda je Vu~i} zaboravio da mu ka`e da stavi ruku ispod pokriva~a – prime}uje Vjerica Radeta, daju}i dijagnozu da je Nikoli} „zdrav k’o Rambo“. ^ak je i funkcioner SRS-a AleksandarMartinovi} po`eleo takve medicinske rezultate, iako je 25 godina mla|i od Nikoli}a.

(Pre)skuplizing Poslanici republi~kog parlamenta nastavili su ju~e raspravu o dnevnom redu, a kako stvari sada stoje, glasawe bi trebalo da usledi tek po~etkom narednog meseca, najverovatnije 4. maja. Iako su ju~e posle podne radili svega jedan sat, poslanici su sednicu prekinuli u 16 ~asova i raspravu o amandmanima nastavqaju danas. Sednica je zapo~eta 31. marta, a na wenom dnevnom redu je ukupno 19 zakonskih predloga i drugih akata. Centralna tema ju~era{we sesije bio je set zakona iz oblasti finansija, na koje je podneto vi-

{e od 100 amandmana. Poslanici opozicije iz redova SNS-a, SRSa i DSS-a ocenili su da dr`ava predlo`enim zakonima onemogu}ava konkurenciju na tr`i{tu finansijskog kapitala. Iz me |u osta log, po sla ni ci DSS-a zatra`ili su amandmanima da se minimalni iznos nov~anog dela osniva~kog kapitala davaoca lizinga smawi s pet miliona evra na tri. Oni su ocenili da je iznos od pet miliona evra za osni va we pri vred nog dru{tva previsok i da }e onemogu}iti konkurenciju na tr`i{tu, {to, kako su naveli, dr`a-

va i `eli da bi uspeli samo oni koji su bliski vladaju}im strankama. Istovremeno, Arsen \uri} je zahtevao da prikaz svih obra~una lizinga bude sastavni deo ugovora. – Osim visokih kamata koje obra~unavaju, lizing ku}e gra|anima koji ne izmiruju svoje rate redovno ~ak napla}uju i pisane opomene koje im {aqu. U posledwe vreme imamo ~ak i slu~ajeve da gra|anima po visokim cenama napla}uju i telefonske pozive kojima oh obave{tavaju o tome da nisu na vreme izmirili obaveze – upozorio je MilanLap~evi}.

[abi}podnosi izve{taj Odbor za kluturu i informisawe Skup{tine Srbije trebalo bi sutra da odr`i sednicu na kojoj }e poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} podneti godi{wi izve{taj. U sazivu za sednicu stoji da }e ~lanovi Odbora razmatrati Izve{taj o sprovo|ewu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja i Zakona o za{titi podataka o li~nosti za 2010. godinu.

VESTI Novi~lanoviSavetazaregionalnirazvoj Vlada Srbije razre{ila je na posledwoj sednici stare i imenovala nove ~lanove Nacionalnog saveta za regionalni razvoj. Mla|anDinki}vi{e nije predsednik, a umesto wega imenovan

seta premijera Mirka Cvetkovi}a Svetskoj banci i weni rezultati za Ili}a su dokaz da vlast nije „na pravom putu, ve} da ide u }orsokak“.

Javnosaslu{aweoizboru poslanika Javno slu{awe o radnoj verziji predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika bi}e odr`ano u ~etvrtak, 21. aprila u Domu Narodne skup{tine, odlu~eno je ju~e na sednici Odbora za pravosu|e i upravu. Izmenama bi trebalo da budu ukinute blanko ostavke, re{eno pitawe poslani~kih lista i dodeqivawa mandata kandidatima za poslanike. Ta pita-

wa su me|u uslovima Evropske komisije da bi Srbija dobila pozitivno mi{qewe o zahtevu za sticawe kandidature za ~lanstvo u EU. Me|u poslani~kim grupama nije postignuta saglasnost o radnoj verziji izmena tog zakona, u koju su, kako tvrdi vladaju}a koalicija, ugra|ene sve preporuke Venecijanske komisije. Na javno slu{awe u ~etvrtak }e biti pozvani predsednici po-

slani~kih grupa, ministar za qudska i mawinska prava i dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu MilanMarkovi}, poverenica za za{titu ravnopravnosti Nevena Petru{i}, predstavnici OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske komisije, nevladinih organizacija, Agencije za borbu protiv korupcije, Pravnog fakulteta i drugi. S.Stankovi}


ekOnOMiJA

dnevnik AMBASADORVOLFRAMMAS

sledice finansijske i ekonomske krize,nema~kekompanijeinvestiraleuSrbiju60milionaevra. – Interesovawe raste, i to osetno.Pro{legodinesmoidaqe bili pod uticajem ekonomske i finansijske krize. Ipak smo i u tako te{koj godini imali 60 milionaevravredneinvesticijeovdeuokvirudesetkompanijakojesu do{leiinvestirale.Iakojetek april2011,ve}jevi{eod12kompanijakojesuiliuprocesupokretawaposlovawailisunagovestiledatoplaniraju–rekaojeon. Nema~ki ambasador je naveo da jeukupnavrednostinvesticijanema~kih kompanija u Srbiji od 2000.dodanasdostiglagotovodve milijardeevra. Onjerekaodaje,ponajnovijim podacima,Nema~ka,akoseuobzir uzmuiizvoziuvoz,prvitrgovinskipartnerSrbije,adaje,akose u obzir uzmu pojedina~no, na drugommestu.

5

KASNIIZGRADWA@ELEZNI^KO-DRUMSKOGMOSTAUNOVOMSADU

Nema~ke firme`ele uSrbiju

Nema~ki ambasador u Srbiji Volfram Mas rekao je da osetno raste interesovawe nema~kih firmizaulagaweuSrbijuidaje odpo~etkaovegodinevi{eod12 kompanijailipokrenuloposlovaweuSrbijiilijetonajavilo. Uintervjuuzaportal„EurActiv Srbija„ Mas je rekao da su pro{le godine,iakosusejo{ose}alepo-

sreda20.april2011.

„@e`eq”senasukao naglavniprojekat KadajekrajemjanuarauVladi Vojvodinepotpisanugovoroizgradwinovog`elezni~ko-drumskogmostanamestupre12godina poru{enog @e`eqevog, koji su u aprilu 1999. NATO-ovi bombarderi ga|ali pet puta, {efdelegacijeEvropskekomisije u Srbiji Vensan De`er je obe}aoda}eradovipo~etisprvimlepimdanima.Me|utim,sude}ipoinformacijamakojesmo ju~e saznali u kancelariji EvropskekomisijeiJP„@elezniceSrbije”–kojesupreuzele pravaiobavezeinvestitoraizgradwenovogmostauimedr`ave Srbije – od radova do daqeg ni{ta. Razlog je glavni projekat,~ijajeizradatekpo~ela. U „@eleznicama Srbije” isti~uda}emostbitiizgra|enza 32meseca,kao{tojepredvi|enougovorom,ara~unawevremena po~iwe od 10. marta, kada je po~elaizradaglavnogprojekta. Za zavr{etak tog dokumenta treba{estmeseci,{tozna~ida }ebitigotovuseptembru,alii mesec dana za tehni~ku kontrolu,{tonasuvodive}uoktobar, kada je, prakti~no, kraj gra|evinskesezone.Zamajsunajavqenageolo{kaistra`ivawaigeodetska snimawa, tako da }e, prakti~no, ovo leto pro}i bez otvorenog gradili{ta, za kada je Vensan De`er obe}ao intenzivirawe izgradwe da bi, kako jerekao,nakrajusvogamandata 2013.pre{aoprekonovogmosta.

Temeqipostoje Po idejn om proj ekt u ital ij ans ke proj ekt ants ke ku} e „Italfer”,novimostbitrebalodaimadva`elezni~kakoloseka,dvedrumskeidvepe{a~kestaze,du`inu474metrai {irinu25,asastoja}eseoddvapovezanalukaod180i220metara. Po re~ima predsednika Komisije za mostove u MinistarstvuzainfrastrukturuDejanaKova~evi}a,naovimelementimatemeqi}eseglavniprojekatkojimoradaobezbedi izabraniizvo|a~radova. Tender za izgradwu i projektovawe novog mosta te uklawawe postoje}eg privremenog dobioje{pansko-italijanskikonzorcijum,koji~inedve{panske firme–AZVIi„HortaKoslada”iitalijanski„Tadei”. Novi „@e`eq” li~i}e na prethodni, osim {to }e lukovi biti nako-

REVIZORIPODNELIPRIJAVEPROTIVJP„ELEKTROMRE@ASRBIJE”

{eni prema unutra i izgra|eni od ~elika, a ne betona. Ukupna vrednost radova na tom mostu prvobitnojebilaprocewenana oko60milionaevra,odkojihbi EU preko IPA fonda dala polovinu,Pokrajina20milionai grad ostatak. Me|utim, konkurencija je, o~ito, uradila svoje

icenajesni`enana45miliona evra, tako da }e u{tede biti ulo`ene u prilazne puteve za most i za druge projekte u zemqi. Izgradwu ~eli~ne konstrukcije mosta finansira}e EU iz bespovratnih sredstava s oko 26,2 miliona evra. Autonomna PokrajinaVojvodinaigradNovi Sad finansira}e demonta`u privremenog i monta`u novog mosta, ukupno vredne oko 19,1 milionaevra,uodnosudvaprema jedan: Pokrajina obezbe|uje oko 12,7 miliona evra, a Novi Sadoko6,4miliona. Generalniprojekatzaizgradwu novog „@e`eqevog„ mosta davnojeuradioSaobra}ajniinstitutCIP,aEvropskaagencija za rekonstrukciju je, preko programaKARDS,kojijebionamewenobnoviratomporu{enih objekata,izdvojiladvamiliona evra za izradu idejnog projekta novogmostaitajposaojejo{u maju 2007. godine poverila italijanskojkompaniji„Italfer”. Trebaloje22mesecadaonbude zavr{en, nakon ~ega su se na{i setilidasemostnalazinasaobra}ajnom Koridoru 10 i da bi trebalo da ima dvokolose~nu prugu,pajepro{ireweprojektnogzadatkaprodu`ilorok.Ako glavniprojekatbudegotovdojeseni,ovegodinebimo`damogla po~eti priprema gradili{ta, a ozbiqnijiradovislede}egra|evinskesezone. R.Dautovi}

UPOZOREWEIZMMF-a

Dvegodineu opasnosti [ef misije Me|unarodnog monetarnog fonda za Srbiju AlbertJeger upozoriojenato dazaSrbijuovainarednagodina mogu biti izgubqene s obzirom na predstoje}e parlamentarneizbore. – U novom kreditnom aran`manu sa Srbijom MMF }e daleko vi{e insistirati na strukturnim reformama, ali postijivelikaopasnostdaovai narednagodinabuduizgubqene, sobziromnapredstoje}eizbore u 2012, naro~ito ako se sudi po istoriji izbora u Srbiji – rekaojeJeger. VladiSrbije}e,kakojeupozorio, biti naro~ito te{ko da seupredizbornojgodinipridr`ava pravila fiskalne odgovornosti, {to }e za wu biti „stres-test”. Jegerjerekaodasunaupravo zavr{enomprole}nomzasedawu MMF-a i Svetske banke u Va{ingtonu s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em po~eli razgovori o novom aran`manu SrbijesMMF-om,alida}edogovor biti postignut kad delegacijaMMF-ado|euBeograd. Onjeobjasnioda}eto,najverovatnije, biti aran`man iz predostro`nosti, koji }e podrazumevati da Srbije mo`e u slu~aju nepredvi|enih okolnosti povu}i raspolo`ivi novac zapotrebebuxeta.

SUTRASEDNICASOCIJALNO-EKONOMSKOGSAVETA

Kurc{lusujavnim Socijalnogsporazuma uSrbiji(ne)}ebiti nabavkama Dr`avna revizorska institucijapodnelajeprekr{ajnuprijavuprotivodgovornihuJavnom preduze}u „Elektromre`a Srbije” zbog nesprovo|ewa odredbi Zakona o javnim nabavkama, objavqenojenasajtuteinstitucije. „Dr`avna revizorska institucijajenaosnovurevizijefinansijskih izve{taja i pravilnosti poslovawa Javnog predu- ze}a ’Elektromre`a Srbije’ za 2009. godinu utvrdila materijalno zna~ajnu radwu, koja ima obele`je prekr{aja na osnovu

Zakonaojavnimnabavkama”,navelajetainstitucija. „Na osnovu zakonskih ovla{}ewa DRI je nadle`nom Prekr{ajnom sudu u Beogradu 14. aprila podneo zahtev za pokre-

taweprekr{ajnogpostpukaprotiv JP ’Elektromre`a Srbije’ kao pravnog lica i generalnog direktora i zamenika generalnog direktora kao odgovornih lica, zbog nesprovo|ewa javne nabavke iz ~lana 20 Zakona o javnimnabavkama”,precizirase u saop{tewu. Narodnoj skup{tini je 1. aprila dostavqen izve{taj o reviziji finansijskih izve{taja i pravilnosti poslovawa za 2009. godinu JP „Elektromre`a Srbije”, a pomenuti dokument objavqen je i nasajtuDRI-ja.

KREDIAGRIKOLBANKAINOVOSADSKISAJAMPOTPISALIUGOVOR

Francuzipartneri poqoprivredi

Predstavnici jedne od najsna`nijih evropskih banaka, Kredi agrikol, i Novosadskog sajma ju~e suuVladiVojvodinepotpisaliugovoroposlovnojsaradwi.Bankajepostalazvani~niiekskluzivnipartnerMe|unarodnogpoqoprivrednogsajmado2013.godine.Potpisnadokumentstavilisu predsednikIzvr{nogodboraKAbankeuSrbiji Fransoa-Eduar Drion i generalni direktor SajmaGoranVasi}. Vasi} je rekao da je svaka kompanija onoliko sna`nakolikosuiwenipartneri.^iwenicada jeKredagrikolpartnernajzna~ajnijimpoqopri-

vrednim sajamskim manifestacijama u Francuskoj,zemqipoznatojporazvijenojpoqoprivredi, dovoqno govori. Strate{ko partnerstvo s bankomoja~a}eponuduiosna`itimogu}nostizaprivrednusaradwudvejuzemaqa. DirektorbankeDrionjeobjasniodajesaradwa sa Sajmom prirodan izbor jer je Kredi agrikol lideruoblastiagrobiznisauFrancuskojanameraimjedaistuulogupreuzmuiuSrbijipa}ena ovomtr`i{tubitisveaktivniji.Onjerekaoda se nada da }e uskoro biti jo{ vi{e zajedni~kih projekata. D.V.

Nagranici dugova KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,3756

101,4040

103,7360

99,0714

Australija

dolar

1

73,1079

74,5999

76,3157

72,8841

Kanada

dolar

1

72,3258

73,8018

75,4992

72,1044

Danska

kruna

1

13,3179

13,5897

13,9023

13,2771

Norve{ka

kruna

1

12,7282

12,9880

13,2867

12,6893

[vedska

kruna

1

11,0632

11,2890

11,5486

11,0294

[vajcarska

franak

1

77,9600

79,5510

81,3807

77,7213

V.Britanija

funta

1

113,5460

115,8640

118,5280

113,1990

SAD

dolar

1

69,8500

71,2755

72,9148

69,6362

Kurseviizovelisteprimewujuseod19.4.2011.godine

Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je ju~e dadr`avamoradapazidaneprekora~izakonskidefinisanmaksimum javnog duga od 45 odsto bruto doma}egproizvodajerjetajdugve} sadananivouoko40odstoBDP-a, zbog~egatrebabitivrlooprezan. Bajec je, u izjavi novinarima, u okviruskupa„Ekonomskiputubudu}nost:SrbijaiEU„,podsetiona to da je premijer Mirko Cvetkovi} spredstavnicimaSvetskebankeuVa{ingtonudogovoriokredit od800milionadolarazaperiodod ~etirigodine,atajnovac}esekoristitiugodi{wimtran{amaod po200miliona.

Sednica Socijalno-ekonomskogsavetazakazanajezasutrau 11sati,adali}ebitiiodr`ana, jo{uvekjeneizvesno.Naime,nakon na~elnog pristanka socijalnihpartnerazaprihvatawesocijalno-ekonomskog sporazuma za ovu godinu, usledilo je odbijawe UnijeposlodavacaSrbijeiuslovqavawe dodatnim merama da bi ovaj zna~ajan akt koji omogu}ava da se ekonomski pre`ivi ova godinasutrabiousvojen. Pomo}nicaministraradaisocijalne politike Radmila Bukumiri}-Kati},kojaje,ina~e,uime Vlade u~estovala u vi{enedeqnim pregovorima, o~ekuje da sutraspororazumipakbudeusvojen, dodaju}i da je „iskakawe” UPS-a iznenadilosvekojisubilisigurni u to da je sve dogovoreno i da ostaje samo da se akt zvani~no potpi{e. Ina~e, u socijalno-ekonomskomsporazumuzaovugodini,do kojegjena{listdo{ao,svakisocijalni partner – Vlada, sindikatiiposlodavci–trebadapreuzmesvojdeoobaveza,aliiprava da bi se u ovoj godini stvorili uslovi za privredni rast kroz unapre|eweposlovnogambijenta i pove}awe konkurentnosti srpske privrede, uz o~uvawe zaposlenosti i makroekonomske stabilnosti. Primenom sporazuma gra|ani treba da osete ekonomskinapredak,aliidaseobezbedive}aza{titazakonskihprava svihu~esnikanatr`i{tu.Sprovodi}esemereusmerenenapove}aweprivredneaktivnostiiza{titusocijalnougro`enihkategorija stanovni{tva u skladu s trenutnim buxetskim mogu}nostima.Nakraju,ovajakttrebai daomogu}isprovo|ewereforme neophodnezauspe{nurealizacijuprocesaevropskihintegracija uovojgodini. Da bi se sporazum ostvario, Vlada Srbije se obavezuje na to dadonesekonkretnemerezapodsticawe proizvodwe ulagawem 35,4 milijarde dinara u prioritetnesektoreiodobravawemvi{eod17,7milijardidinarakreditaizFondazarazvoj,kaoi4,6 milijardedinarazaotvaraweno-

vihradnihmestadoma}imistranimposlodavcima.Vladapreuzima obavezu snabdevawa tr`i{ta najzna~ajnijimnamirnicama:bra{nom, mlekom, uqem, {e}erom, kao i energentima po stabilnim cenama.Dokrajamajatrebadase donese celovit agrarni plan za podsticawe razvoja poqoprivredneproizvodwe,kojiukqu~u-

nomodnosuzateku}iperiod.Kako slede}eg meseca isti~e va`nost Op{teg kolektivnog ugovora,Vladaseobavezujenatoda inicira pregovore o novom, ali idaprimewujezakqu~enekolektivne ugovore dono{ewem odlukeopro{irenomdejstvu. Uokviruovogaktajeipove}awe minimalne zarade, bez poreza

Sindikalciseobavezujudane}e {trajkovati Sindikati moraju preuzeti socijalnu i dru{tvenu odgovornostuaktivnostimazaposlenih,uzetiaktivnou~e{}eudono{ewuzakonakojiimajuuticajnamaterijalniisocijalnipolo`aj radnika,opredelitisezatodasenastaliproblemire{avajudijalogombezpreuzimawabilokojegvidasocijalnihakcija. je sistem subvencija usmeren na pove}awe prinosa. Izvozno orijentisanim sektorima srpske privrede pru`u}e se podr{ka kroz osnivawe razvojne banke i todokrajagodine. Utvrdi}e se, najkasnije do juna, dinamika izmirewa obaveza koje dr`ava i druge javne institucije imaju prema poslodavcima,definisa}esepolitikavezana za pove}awe neoporezovanog dela zarade, davawe prednosti doma}im preduze}ima prilikom javnih nabavki. Dr`ava }e povezati radni sta` uplatom doprinosazaPIOzaperiododpo~etka2004.dokrajapro{legodine, a overi}e se i zdravstvene kwi`ice svim licima koja su u rad-

i doprinosa, sa sada{wih 95 na 102dinaraporadnomsatuzadrugupolovinugodine.Obavezalase dr`ava i na druge dodatne socijalnemerezanezaposlene,osobes invaliditetom, izmene Zakona o doprinosimazaobaveznosocijalnoosigurawekojima}eseomogu}iti da `ene preduzetnice koje koristeporodiqskobolovawene pla}ajudoprinos... Poslodavcibitrebalodaprezumusocijalnuidru{tvenuodgovornostuposlovawu,po{tujuzakqu~enekolektivneugovoreisa~inenove,koristesvemereipodsticaje za o~uvawe radnih mesta, redovno ispla}uju zarade i upla}ujudoprinose. Q.Male{evi}


6

ekonomija

sreda20.april2011.

TRINEDEQERADNI^KIHPROTESTA UBANATSKOMKARLOVCU

Dvaradnika „Banata” {trajkujugla|u Blizu stotinu radnika Industrije mesa i konzervi „Banat“ iz Banatskog Karlovca ju~e su u{li u 21. dan {trajkovawa zbog neispla}enih zarada za gotovo celu

pro{lu godinu, dela za februar, mart i april ove godine, kao i neupla}enih doprinosa za minule tri godine. Prekju~e su {trajka~i po osnovu re{ewa Inspekcije Mi-

nistarstva za rad i socijalnu politiku u{li u fabri~ku menzu i tu nastavili miran protest, a od ju~e su dvojica radnika, Slavi{a Makijevi} i Du{an Basali}, supili u {trajk gla|u. Oni tvrde da }e {trajkovati na ovaj na~in sve dok wihovi zahtevi ne budu ispuweni, to jest plate ispla}ene. Osim toga, ju~e je najavqeno i stupawe u {trajk gla|u nekolicine drugih radnika. Po posledwim in for ma ci ja ma, Slavi{a Makijevi} je zbog zdravstvenih problema sino} preba~en u lokalnu ambulantu, gde mu je ukazna prva pomo}, nakon ~ega mu s ezdravstveno stawe stabilizovalo. R.Jovanovi}

dnevnik

APSURDIDOMA]EKONDITORSKEINDUSTRIJE

Nema~ka~okoladaupola jeftinijaodsrpske – Uslovi za proizvodwu konditorskih proizvoda u Srbiji su katastrofalni jer je inflacija 14 odsto, doma}s valuta je bila du`e u padu, izvoz i proizvodwa ne rastu, a cene doma}ih sirovina su od 50 do 90 posto ve}e u odnosu na one u inostranstvu – tvrdi predsed-

2008. do 2010. godine je prisutno smawewe prizvodwe u doma}oj konditorskoj industriji od sedam odsto i da se taj trend nastavio i u 2011. Po wegovim re~ima, ukupna proizvodwa konditorskih proizvoda je u 2010. godini iznosila

CEFTAnamnajsla|a – Pove}an je izvoz ~okoladnih i bombonskih proizvoda i proizvoda na bazi kakaa u zemqe CEFTA-e, koji ~ini 88 odsto ukupnog izvoza, dok se osam odsto izvozi u zemqe EU, a u Rusiju i [vajcarsku oko 3,6 odsto – rekao je Aleksi}, i dodao da Srbija ne u~estvuje zna~ajno u izvozu konditorskih proizvoda u Australiju, Kanadu i Ameriku i da bi izvoz trebalo da se usmeri ne tr`i{te Rusije, Moldavije i Ukrajine. nik grupacije konditorskih proizvo|a~a u Privrednoj komori Srbije MiroqubAleksi}. – Proizvodwa konditorskih proizvoda u prva dva meseca 2011. godine iznosila je 17.479 tona i u odnosu na isti period lane je tri odsto mawa – ka`e Aleksi}. – Od

123.800 tona, kada je uvoz pove}an 2,5 posto. – Dozvolili smo uvoz finalnih proizvoda, koji imaju ni`e cene sirovina, bez carina, a doma}e proizvode diskrimini{emo poreskim i carinskim nametima – kazao je on.

Le~eweprivredei nezaposlenostiodmaja

MewatiZakonojavnimnabavkama

lanovi}, i dodala da }e taj proces prilago|avawa trajati dugo jer je, primera radi, u EU on trajao gotovo 15 godina. – Tre}a mera }e se odnositi na pove}awe discipline u registraciji novih privrednih subjekata i na uvo|ewe registara diskva-

lifikovanih privrednih subjekata. Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je da su tri mere koje je pred lo `i la pot pred sed ni ca Vlade Verica Kalanovi} dobre i da }e pozitivno uticati na

ORGANSKAPROIZVODWATEKUPOVOJU

Zdravahranana 0,07odstowiva Oko 65 odsto zemqi{ta u Srbiji spada, na neki na~in, u organski kvalitet, ali se takav vid proizvodwe trenutno odvija na svega oko 0,07 odsto obradivih povr{ina u na{oj zemqi. Raz lo zi za to {to je organ ska pro iz vod wa „na sa mom po~etku pri~e” jesu visoka cena serti fi ka ci je, ne u re |e no tr `i {te re pro ma te ri ja la, nedovoqna finansijska pomo} proizvo|a~ima, kao i „ne do voq no sa zre la svest” potro{a~a, ukazano je na skupu „Organska proizvodwa – budu}nost poqoprivrede Srbije”.

kreirawe privrednog ambijenta u Srbiji. Bugarin je rekao da je naro~ito va`na mera za pove}awe zaposlenosti, podse}aju}i na to da je u posledwe dve godine zabele`en pad zaposlenosti u privredi od 19,3 odsto, a u sektoru vanprivrede oko 9,3 odsto. Tako|e je va`na, naglasio je on, i tre}a mera, za pove}awe di sci pli ne pri li kom re gi strovawa preduze}a, gde je najavqeno osnivawe registra diskva li fi ko va nih li ca pre ma kojem }e obaveza Agencija za privredne registre biti da one koji su firmu odveli u ste~aj, bilo da je re~ o direktorima ili vlasnicima tih preduze}a, spre~i da osnuju novu firmu. – To su mere koje }e na kratak rok pozitivno uticati na kreirawe kompletnog privrednog ambijenta, a raduje me i ~iwenica da je uspostavqena dvosmer na ko mu ni ka ci ja iz me |u izvr{ne vlasti i privrede – rekao je Bugarin. D.U.

Komentari{u}i zahteve za pojednostavqewe Zakona o javnim nabavkama, Verica Kalanovi} se saglasila s tim da taj propis mora da pretrpi izmene. – Zakona o javnim nabavkama treba promeniti, pogotovo zato {to }e preko javnih tendera dolaziti sve vi{e investicija za infrastrukturne i druge projekte – rekla je ona.

Predsednik Zadru`nog saveza Beograda VelimirRadojevi} ukazao je na to da se, mada ne postoje precizni podaci, organska proizvodwa u Srbiji odvija na oko 3.000 hektara. Ukupne obradive povr{ine u Srbiji iznose oko 4,1 miliona hektara. – Nacionalni savet za organ sku pro iz vod wu oba ve zao se na to da }e se or gan ska proizvodwa u Srbiji do 2014. godine odvijati na 40.000 hektara – naveo je Radojevi}, dodaju}i da je krajwi ciq da te povr{ine budu ve}e od 600.000 hektara.

konkurencija – kazao je Aleksi}, dodaju}i da u Srbiji postoji oko 60 poreskih nameta i da bi doma}i proizvo|a~i morali da ulo`e velike pare da bi bili konkurentni na stranom tr`i{tu. Iz Grupacije proizvo|a~a konditorskih proizvoda su poru~ili da je potrebno restruktuirawe doma}ih firmi i smawewe cena preskupih sirovina. E.Dn.

NASTAVQENAPROLE]NASETVA

VLADASPREMAANTIKRIZNIPAKET–PRIVREDADAJEPODR[KU

Sva je prilika da Vlada Srbije sprema novi antikrizni paket te da }e ga najverovatnije predstaviti u maju. Naravno, ukoliko se sva ministarstva i svi ministri do tada dogovore. Potpredsednica Vlade Verica Kalanovi} izjavila je ju~e da }e Vlada u maju ove godine razmatrati kratkoro~ne mere za pove}awe zaposlenosti, smawewe nelikvidnosti u privredi i ve}u disciplinu u registrovawu pravnih lica. Ona je, u pa u zi sed ni ce Uprav nog od bo ra Pri vred ne komore Srbije, rekla da }e na inicijativu wenog kabineta i Ministarstva za ekonomiju biti predlo`ena mera rastere}ewa privrede u poreskim obavezama za nova zaposlena lica, i precizirala da }e u prvoj godini to rastere}ewe iznositi 50 odsto, u drugoj godini 40 procenata a u tre}oj 20 odsto. Ta mera bi}e usmerena na kanalisawe rada iz sive zone u legalne tokove, pri ~emu postoji predlog da poslodavci pla}aju minimalne obaveze za PIO, a da dr `a va sub ven ci o ni {e deo oporezivawa zarada tokom prve dve godine zaposlewa novih radnika. – Druga mera, koja }e se odnositi na pove}awe likvidnosti, za sada jo{ nije definisano da li }e biti na rok od 60 ili 30 dana – objasnila je Verica Ka-

Aleksi} je naveo primer ~okolade s le{nicima ~ija je cena u Nema~koj 51 dinar, a u Srbiji 106. – Mleko u prahu je na doma}em tr`i{tu 375 dinara, a uvozno s carinom je 297 dinara – podsetio je Aleksi}, navode}i da je takvo stawe i s punomasnim mlekom, palminim uqem i le{nikom. – Sirovine koje mi uvozimo su 30 posto vi{e od onih koje kupuje

18. 04. 2011.

1.297,93371

RepaizSrema zaSrbiju, BosnuiHrvatsku – Nastavqena je prole}na setva u Sremu, koja je bila u zastoju zbog vi{ednevnih ki{a, a trebalo bi da se obavi na ne{to vi{e od 190.000 hektara – izjavio je ju~e sekretar Udru`ewa za agrar u Regionalnoj privrednoj komori VladimirVlaovi}. Stru~waci ocewuju da je ova ki{a dobrodo{la, mada je malo zakasnila, jer su oranice bile ve} uveliko isu{ene, {to je ote`avalo nicawe tek posejanih kultura. Setva {e}erne repe je zvar{ena, a posejana je na ne{to vi{e od

reno je s „MK-grupom„, u ~ijem vlasni{tvu je {e}erana u Pe}incima. Ostale povr{ine, pre svega u zapadnom delu Srema, ugovorene su s fabrikama u Hrvatskoj i [e}e-

Setvanakredit Tro{kovi setve su prili~ni pa }e mnogim poqoprivrednicima nedostajati novac. Ostaje im da se oslone na kredit. Prokredit banka nudi zajmove za to. Krediti se mogu dobiti za kupovinu semena, mineralnih |ubriva, goriva i drugog potrebnog repromaterijala. Poqoprivrednici mogu da biraju izme|u dinarskih i indeksiranih kredita. Kamate su kod ovih proizvoda deset odsto ni`e od komercijalnih i kre}u se od 13 odsto godi{we navi{e. Setveni krediti se odobravaju na rok otplate do 36 meseci, a poqoprivrednici imaju mogu}nost da ceo zajam otplate u jednoj rati nakon isteka roka za otplatu. D.V. 11.000 hektara. To je hiqadu i po hektara mawe nego lane. Vi{e od polovine ovih povr{ina je u staropazova~koj i in|ijskoj op{tini. Biqka je dobro nikla, ali se na pojedinim parcelama pojavila pipa. U Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi ukazuju na potrebu preduzimawa blagovremenih i efikasnih mera na wenom suzbijawu da ne bi morala da se presejava. Vi{e od 90 odsto ovih povr{ina ugovo-

ranom u Bijeqini, koja je revitalizovana. Mawi broj proizvo|a~a zasejao je {e}ernu repu u sopstvenoj re`iji i tek kad krene wena prerada, odlu~i}e kome }e je prodati. Najve}i posao je setva kukuruza, kojim }e se zasejati 140.000 hektara. Procewuje se da je do sada obavqena polovina setve te kulture. Pri kraju je setva soje, kao i suncokreta. E.Dn.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (737,42 -0,84)

Promet

Institut za za{titu na radu, NS

20,00

4.044

202.200

Jugoslavija komerc, Beograd

19,85

314

10.990

AIK banka, Ni{

-0,24

3.751

6.229.695

Srbolek, Beograd

13,33

17

17.204

NIS, Novi Sad

-2,14

504

3.989.999

5,88

2.700

234.900

Komercijalna banka, Beograd

-0,13

3.196

1.802.800

3,85 Promena %

405 Cena

8.100 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,53

935

1.361.626

Agrobanka, Beograd

-0,96

8.379

1.122.779

Blagoje Kosti} - Crni, Pirot

-11,97

1.382

116.088

Imlek, Beograd

0,00

2.050

0,00

Sloga, Novi Pazar

-11,11

240

24.000

RAPP Zastava, Kragujevac

-9,09

260

4.680

Forum in`ewering, Beograd

-6,35

295

99.415

Inter{ped, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,13 Promena %

370 Cena

-2,14

504

Ma{inoprojekt kopring, Beograd Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Institut za za{titu na radu, NS

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

999

1.302.227

Univerzal banka, Beograd

-3,12

4.505

13.515

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,79

500

2.695.483

129.870 Promet

Jubmes banka, Beograd

-2,47

15.987

559.550

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,13

2.259

677.600

3.989.999

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,77

3.000

6.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

999

1.302.227

0,18

9.471

254.778

20,00

4.044

202.200

Tigar, Pirot

-3,38

714

37.114

Veterinarski zavod, Subotica

0,18

550

4.950

Inter{ped, Subotica

-5,13

370

129.870

Moravica, Stara Moravica

0,00

2.500

75.000

Sviiznosisudatiudinarima


ZAPOVLA[]ENEKATEGORIJEGRA\ANA

NEDEQAPREVENCIJEDIJABETESA

Zamenadozvolazapecawe Zamena dozvola za sportski ribolov koje izdaje JVP „Vode Vojvodine“ po~e}e krajem juna ili po~etkom jula, nakon {to se zavr{e tenderi za {tampawe dozvola. Ranije je ovo preduze}e odlu~ilo da povla{}enim kategorijama stanovni{tva besplatno zameni pro{logodi{wu dozvolu za ovogodi{wu, koja ina~e ko{ta 2.300 dinara. Ovo se odnosi na osobe starije od 65 godina, `ene i osobe sa invaliditetom od 60 do 79 procenata, koji su pro{le godine kupili dozvole po redovnoj ceni od 4.600 dinara. Te{ko}e su nastale kada je pro{le godine naknadno doneta odluka da odre|ene kategorije gra|ana imaju pravo na povla{}ene dozvole, nakon {to su mnogi dozvole ve} kupili po redovnoj ceni. Uslov za zamenu je sa~uvana pro{logodi{wa dozvola, a zamena }e se obavqati tamo gde je dozvola i kupqena. S.K.

Kontrolazdravqe~uva

Foto:S.[u{wevi}

Novosadska sreda20.april2011.

U okviru Nedeqe prevencije dijabetesa, ju~e je u Domu zdravqa na Limanu organizovana besplatna provera zdravqa. Kod 130 gra|ana je izmerena glikemija, od toga 36 povi{enih vrednosti, a od 84 posetilaca koji su izmerili krvni pritisak, kod 27 je utvr|ena hipertenzija. - I kada se ose}ate dobro, javite se lekaru, jer samo na taj na~in i putem ovakvih akcija }ete blagovremeno spre~iti nastanak dija-

betesa. Jako je va`no da se pravilno hranimo i da smo fizi~ki aktivni, jer spre~avawem gojaznosti, spre~ava se i nastanak dijabetsa naglasila je na~elnica Slu`be za specijalnu konsultativnu delatnost dr Olgica Juki}Neatnica. Akciju su priredili Udru`ewe menaxera primarne zdravstvene za{tite Srbije u saradwi s Evropskim Velnes institutom. I.D.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dva bazena i tri decenije

predstoje}oj letwoj sezoni U Novosa|ani }e mo}i da se br~kaju na tri lokacije pod ve-

drim nebom, pa kako je kome voqa. Tu je kao i u prethodnih sto godina [trand, potom otvoreni bazeni na „Sajmi{tu” i kao kruna svega tri decenije ~ekani otvoreni bazen na Spensu. Ovoga puta }e re~eno zaista biti u~iweno, jer su radovi na bazenu dobrano odmakli, novca ne mawka, i kako je najavqeno novo kupali{te }e biti otvoreno 1. jula. Ovo zna~i da }e rashla|ivawe kada zvezda upr`i ove sezone biti mnogo komotnije, jer oni koji bazen vole vi{e od reke ~esto na „Sajmi{tu” zbog gu-

`ve nisu mogli da naprave ni jedan zaveslaj, osim ako se ne odlu~e na jutarwe br~kawe. Na bazenu Spensa bi}e prili~no mesta, sre|uju se nove tribine, sti}i }e i rasveta i uz jo{ poneki sadr`aj svi preduslovi za u`ivanciju su tu. Novo kupali{te }e biti poseban gu{t Limancima, jer im se nalazi bukvalno pod nosom, pa }e im za beg od `ege trebati svega nekoliko minuta. Naravno, na Spens }e pohrliti i iz ostalih delova grada, ako ni zbog ~ega, onda bar zbog zadovoqstva kupawa na objektu „koji se gradio tri decenije”. B. Markovi}

Svetvojvo|anskihvina Urednik ~asopisa „Svet pi}a” Petar Samarxija gostova}e ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. Tema }e biti Vojvodina kao

vinogradarska regija i vina iz ovog kraja. Tom prilikom svoja vina predstavi}e i poznati fru{kogorski vinogradar Sava Joji}. A.L.

Noseba{tenskiotpad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Futogu, a sutra u Veterniku. Travu, li{}e, grawe i ostali otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. A.L.

V remeploV

Foto:R.Hayi}

TURISTIMASVETMALI:IZOSAKEDONOVOGSADA

Japanceop~inilegomboce Grupa od dvanaest Japanaca, iz tre}eg po veli~ini grada Osake, stigla je ju~e oko podne u Novi Sad, preko turisti~ke agencije „Magelan”. Nekima od wih je ovo bio prvi susret s Evropom, a po wihovim osmesima i {kqocawu aparata moglo se zakqu~iti da su zadovoqni prizorom. Nakon {to su ru~ali gula{ uz zvuke harmonike u restoranu „Fontana”, uputili su se u {etwu kroz Pa{i}evu ulicu, svratili u Sabornu crkvu, a potom nastavili

obilazak centra. U Novom Sadu su se zadr`ali samo nekoliko sati i vratili se za Beograd, odakle }e u posetu sredwovekov-

- Nadamo se da }e wihove impresije biti pozitivne i dovoqne za preporuku kako bismo ih videli i naredne godine - rekla

Po osmesima i {kqocawu aparata moglo se zakqu~iti da su japanski turisti zadovoqni vi|enim i do`ivqenim u centru nim manastirima u dolini Ibra, potom na Kosovo. Zatim }e u Makedoniju i, pre povratka u svoju zemqu, u Albaniju.

je Biqana Mar~eta iz agencije „Magelan”, koja }e wihovim turoperaterima predlo`iti bogatije programe kako bi zadr`ali

goste u Novom Sadu vi{e od jednog dana. Japanski turisti~ki vodi~ Kenxi, u kratkom razgovoru za „Dnevnik” rekao je da su utisci vrlo pozitivni, da mu ovo nije prva poseta Evropi ({est puta je bio u Hrvatskoj i dva puta u Crnoj Gori) a svakog meseca je u nekoj drugoj zemqi. Na pitawe ~ija mu se kultura najvi{e dopada qubazno je odgovorio - srpska. Naro~ito mu se svideo ukus gomboca, za koje je tra`io recept. I.D.

GRADSKIPREVOZNIKTRA@IOPOSKUPQEWE

Od1.majakarta45dinara? Gradsko ve}e prihvatilo je izmene i dopune u poslovawu GSP-a po kojima bi cena karte u gradskom prevozu poskupela za {est odsto. To smo saznali od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a. Ukoliko Skup{tina grada na sutra{wem zasedawu izglasa izmene poslovawa karta u gradskom pre-

vozu od 1. maja ko{ta}e 45 umesto 40 dinara. Radni~ke i gra|anske mese~ne markice ne}e poskupeti. Uvela bi se nova karta za |ake i studente za jednu liniju u gradu i {kolske karte za sve gradske linije i zonama od druge do pete u prigradskom prevozu.

SUTRAISPREDGRADSKEBIBLIOTEKE

Robijomzaslu`io nadimak Stevan Popovi} Vacki pristao je 20.aprila1875. da se potpisuje kao glavni urednik novosadskog lista „Zastava”, da bi pre{ao u Srbiju i kao dobrovoqac oti{ao u srpsko - turski rat 1876. Popovi} je povukao nekoliko izuzetnih `ivotnih poteza. Dok su svi pre~anski Srbi studirali prava u Po`unu, Pe{ti ili Be~u, on je to u~inio u Beogradu. Kao vatreni prista-

lica Svetozara Mileti}a preuzeo je punu odgovornost za jedan wegov tekst, tako da je odle`ao 18 meseci u zatvoru tvr|ave Vac. Otuda mu i dodatak prezimenu. Ali, pred kraj `ivota Popovi} je postao ogor~eni protivnik mileti}evske politike, pa je kao takav bio ~ak poslanik i u Hrvatskom i u Ugarskom Saboru. N.C.

Prolaznicima besplatnekwige Ispred Gradske biblioteke u Gimnazijskoj ulici sutra od 11 do 15 ~asova bibliotekari }e deliti besplatne kwige, blok~i}e i obele`iva~e za kwige, a povodom Svetskog dana kwige. Tog dana, gosti De~jeg odeqewa u 13 ~asova bi}e ilustrator Branislav Kerac, urednik Stripoteke SibinSlavkovi} i urednik elektronskog ~asopisa Strip vesti Zlatko Milenkovi}. Na odeqewu „\ura Dani~i}„ u 17 ~asova, pored izlo-

`be, korisnicima biblioteke }e se predstaviti i glumac Srpskog narodnog pozori{ta Radivoje^upi}. Istim povodom, bibliote~ki ogranak „To{a Trifunov” u Bege~u organizuje recital za decu uzrasta od 4 do 14 godina iz vrti}a „Pinokio” i O[ „Veqko Petrovi}” iz Bege~a. U programu }e u~estvovati i ~laice hora „Bege~ke ma{nice”, a recital }e se odr`ati u 17 ~asova u pozori{noj sali Kulturnog centra u Bege~u. I.D.

U obrazlo`ewu poskupqewa gradski prevoznik je naveo da bi s vi{om cenom karte ovogodi{wi planirani gubici s 257 miliona dinara bili smaweni na 200. Uz to, ukazuje se i na poskupqewe dizel goriva od oko 32 odsto i evro dizela za 37 odsto.Gradski prevoznik od februara lane nije mewao cenu karte. Z.D.

GRADONA^ELNIKIGORPAVLI^I]:

Maturskepanoe ucentar Vlasnicima i korisnicima po slov nih pro sto ra u pr voj zoni centra grada gradona~elnik Igor Pavli~i} uputio je preporuku da dozvole postavqawe maturskih panoa u svojim izlozima. Pavli~i} je istakao da je Novi Sad grad mladih qudi i da ove fotografi-

je mogu samo da ulep{aju izloge lokala. On je najavio da }e ubudu}e svi ugo vo ri ko je Grad bu de sklapao sa korisnicima poslovnog prostora imati ugovornu obavezu stavqawa ovih panoa u izlog. N.R.

Iskqu~ewastruje NoviSad: od 8.30 do 12 sati pred u ze }e „Du van”, Ni ko le Ko~i{a od B. Nu{i}a do Futo{ke, Pri{tinska i Ledina~ka ulica. Veternik: od 8 do 9.30 Ive Lole Ribara 66A, Kninska od 137 do 151 i od 122 do 136, I. Sekuli} od 41 i 36 do kraja, Kraqa Petra Prvog od 21 do 41, Pe tra Ko ~i }a, Pi o nir ska, S. Mileti}a od 49 do 57 i od 40 do 50, Sportska, Zemunska, „Ter mo e lek tro”, crp ka na kanalu; od 10 do 12 Bosanska, klanica, pilana, naseqe kod `elezni~ke stanice, D.

Ko{uti}a od 13 do 41 i od 14 do 68, Grme~ka od 59 i 74 do kraja, 56A do 72, Milana Vidaka od 23 do 67 i od 18 do 68, Zdravka ^elara od 25 do 99 i od 18 do 60. Kisa~: od 8.30 do 13 Jano{ikova od 16 do 96 i od 15 do 65; od 8.30 do 10.30 Vojvo|anska od 176 do 204 i od 167 do 179, Irmovo i Institut za hmeqarstvo u B. Petrovcu. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a. Futog: od 7 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa.


nOvOSAdSkA HROnikA

sreda20.april2011.

Ina{arenimtezgama opalaprodaja

Nastavakprotesta posleUskrsa Mali akcionari „Agrohema” u saop{tewu obave{tavaju da su pisali gradona~elniku Igoru Pavli~i}u da ih za{titi od interesnih grupa koje gledaju svoju korist. U pismu Pavli~i}u ka`u da su podneli ~etiri krivi~ne prijave protiv ~elnih qudi preduze}a i ve}inskog vlasnika, ali da se ve} ~etiri godine se ni{ta ne de{ava. Z. Deli}

SASTALI SE PREDSTAVNICI NOVOG SADA I RIJEKE

Kulturapaprivredna saradwa U okviru trodnevne posete Rijeci, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, sastao se s predstavnicima tog hrvatskog grada i razgovarao o budu}oj saradwi. Do sada, saradwa se bazirala na kulturi i sportu, ali da se ubrzano radi i na uspostavqawu privrednih kontakata. Kao dobar primer, navedeno je u~e{}e vinara rije~ke regije na Festivalu vina u Novom Sadu, a predstavnici Rijeke naja-

vili su nastup i na novosadskim sajmovima, pre svih Poqoprivrednom, gde }e se tako|e predstaviti vinari, ribari i lovci. Nakon razgovora s predstavnicima Rijeke - predsednicom Gradskog vije}a Doroteom Pe{i}-Bukovac i zamenicima gradona~elnika Rijeke @eqkom Jovanovi}em i Miroslavom Mate{i}em, Jovanovi} se sastao i s ~lanovima Srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta”. Z. Ml.

Povodom Uskrsa, najve}eg hri{}anskog praznika, trgovci na pijacama potrudili su se da mu{terijama ponude {iroku paletu ukrasa, sli~ica za jaja, boja i ~okoladnih radosti za decu. Da se trud isplatio pokazuje nam i gu`va na pijaci. Prema re~ima kupaca, zadovoqni su izborom, neki su tu da pazare,

dok su drugi do{li da se raspitaju o cenama. Doma}ice se uveliko spremaju za farbawe jaja. Za jaje trgovci tra`e od 10 do 13 dinara, a prodava~ica Du{ica Popr`en ka`e da je pre nekoliko dana porasla potra`wa. -Kupuju za Uskrs ve} desetak dana, jer doma}ice znaju da se jaja lep{e qu{te kada malo odstoje. Svako prema svojim mogu}nostima

staju od 70 do 250 dinara, a plasti~na i drvena jaja mogu se na}i po cenama od 70 do 150 dinara. Prodavci ovih uskr{wih simbola ka`u da se prodaja drasti~no smawila u odnosu na prethodne godine. - Prodaja je opala za nekih 50 odsto. Qudi kupuju samo ono {to je nu`no i {to je jeftinije. Po neko i kupi neki ve}i ukras, ali sve je

Pomo}nica ministarke za omladinu i sport u Vladi Srbije Zagorka Petrovi} Zlatanovi} obi{la je ju~e gradili{te na otvo re nom ba ze nu Spensa, i tom prilikom saop-

{tila da je Ministarstvo, pored ve} odvojenih 65 miliona, obezbedilo i dodatnih deset i po miliona dinara kako bi bazen ve} u predstoje}oj kupali{noj sezoni bio oblo`en

naj kva li tet ni jim ke ra mi~ kim plo~icama. Ona je dodala da su do sada odra|eni zemqani i zidarski poslovi, betonirawe plo~e iznad tehni~kog kanala, sanacija filtera i drugo.

takla je Zagor ka Petro vi} Zlatanovi}. Di rek tor Spen sa @ivko Popov rekao je da posao na bazenu napreduje ustaqenom dinamikom i da su zadovoqni odra|enim. Dodao je da se danas

Bazen }e biti gotov sredinom juna, a 1. jula }e zvani~no biti otvoren. Ministarstvo za omladinu i sport ranije izdvojilo 65 miliona

„Ve{tice”RiteFoltmer te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Ve{tice” Rite Foltmer. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

Svoje tezge iskusni trgovci snabdeli su i sirovinama za kola~e. Iako ka`u da se jo{ uvek ne kupuje u ve}oj meri spremni su za naredne dane kada }e i potra`wa biti ve}a. Tako se margarin i ~okolada za kuvawe mogu na}i po ceni od 50 dinara, orasi su od 900 do 1 000 po kilogramu, le{nik 85 dinara 100 grama, a `ele bombone od 25 do 40. N. Radman

Jo{10,5milion  a zabazenpodnebom

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj

to slabo - ka`e trgovkiwa Biqana Petkovi}. ^okoladnih zeka raznih veli~ina i boja i jaja ima u izobiqu, a trgovci su spremni i da daju mawi popust ukoliko se kupi vi{e. Velike zeke ko{taju od 200 do 250 dinara a mawe se mogu pazariti i za 70. U zavisnosti od veli~ine cene ~okoladna jaja staju od 12 do 250 dinara.

VLADA SRBIJE POMA@E U VELIKOM POSLU NA SPENSU

Tolstojevmozaik nadar „Jo{ u svojoj mladosti, Tolstoj je ~vrsto verovao da sva kwi`evna dela, kako bi bila ’prihva}ena i bila dobra, moraju da se istisnu iz du{e’ pisca, da bi kasnije ~esto isticao i ponavqao da je umetnik du`an da pi{e samo o tome – {to i sam strasno voli, ~emu veruje, i o ~emu on ne mo`e a da ne pi{e. U svojoj starosti, opet je govorio, da je „neophodno i da se mo`e pisati samo tada – kada ti, svaki put, kad uma`e{ pero u mastionicu – u woj ostavqa{ komad mesa.” A. J.

uzme jeftinije ili skupqe, ali za sada smo zadovoqni koli~inom posla - ka`e Popr`en. Najve}u ponudu na tezgama ~ine boje za farbawe jaja, ~ije se cene kre}u od pet dinara pa do onih luksuznih za 150, sli~ice u zavisnosti od veli~ine mogu se pazariti za 20, 30 i 40 dinara. Ukrasne korpice

Za jaje trgovci tra`e od 10 do 13 dinara. Boje za farbawe su od 5 pa do 150, sli~ice 20, 30 i 40 dinara. Ukrasne korpice staju od 70 do 250 dinara, a plasti~na i drvena jaja od 70 do 150

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koja se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Tolstoj” autora Mihaila Baji}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje na~in na koji je Tolstoj pisao:

dnevnik

NA PIJACAMA PRED USKRS

MALI AKCIONARI „AGROHEMA” ODLU^ILI

Mali akcionari AD” Agrohema” kojima pripada 14 odsto imovine firme, odlo`ili su proteste za deset dana, odlu~iv{i da uva`e molbu ve}inskog vlasnika, da se posle uskr{weg praznovawa dogovore oko ponude za otkup akcija od malih akcionara. Akcionari tra`e 6.000 dinara po akciji, a ju~e su tu cenu obrazlo`ili navode}i da kapital „Agrohema” vredi oko 25 miliona evra.

c m y

8

Foto:F.Baki}

- Iz bazena je ispra`wena voda, o~i{}en je od vi{egodi{weg natalo`enog muqa, i sada sledi izrada bazenske tehnike i sanirawe {koqke. Nakon toga }e biti postavqena hidroizolacija na koju }e neposredno posle toga i}i pomenuute kerami~ke plo~ice - is-

otvaraju ponude izvo|a~a za A2/2 fazu posla koja se odnosi na postavqawe rasvete,keramike, i uz to i hidroizolacija na tribinama. Prema wegovim re~ima bazen }e biti gotov sredinom juna, a 1. jula }e zvani~no biti otvoren. B. M.

VESTI „Tra`e}i[ejen”u CK13 Projekcija filma „Tra`e}i [ejen“ odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je besplatan. G. ^.

„Misterijavremena” Promocija kwige „Misterije vremena”, autora Bojana Dimitrijevi}a, odr`a}e se ve-

^ITAOCI PI[U SMS

~eras u 19 ~asova u Plavoj sali Regionalne privredne komore, Ulica narodnog fronta 10/II. Pored autora, na promociji }e govoriti predsednik RPK Dragan Luka~. A. J.

Jovan]irilov uKulturnomcentru Promocija kwige Jovana ]irilova „Svi moji savremenici” bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u sali „Tribina mladih” u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Pored auto-

ra, govori}e Dejan Mihajlovi} i Frawa Petrinovi}. I. D.

Autobiografije imemoari Tribina na temu „Grani~ni kwi`evni `anrovi: autobiografije i memoari” odr`a}e se danas u 13.30 ~asova u Sve~anoj sali na Filozofskom fakultetu. O kwigama „Autobiografija” i „Se}awe i rat” }e govoriti autori Mirjana D. Stefanovi} i Milisav Savi}. G. ^.

065/47-66-452

Strogo}asamozaprodavcecve}a? Ostavite sirote qude koji prodaju cve}e na miru! Nisu kradqivci, a nama ~ine mnogo radosti. Punite kasu imovinom lopova. 064/5809... *** Komunalna policijo, pro{etajte Dositejevom ulicom kad pada ki{a. Obavezno obujte gumene ~izme i obucite gumene kabanice, jer }ete biti poliveni od glave do pete. Nemojte dolaziti uve~e, mo`ete se ugruvati jer nemamo trotoar, a ni javna rasveta ne radi. A sve to na 5 minuta od centra u na{oj lepoj Salajci. 064/1751... *** I ja ho}u u Evropu!!! Ovde nemam posao, nemam socijalu, ne daju mi na ulici da prodajem kineske ~arape. Gladan sam, a ne}u da kradem. [ta }u ? 064/0272...

*** Limanski park, de~je igrali{te. Gde da pi{ke mali{ani, ne-

umesto planirawa aerodroma, `i~ara i tunela. 064/2859...

go okolo, jer je gradu te{ko da postavi dva hemijska VC od onih koji stoje ispod Klisanskog mosta? Isto i na posledwoj stanici autobusa za {ofere. Gradska vlast treba da se spusti me|u narod i re{ava dnevne probleme,

*** [ta ne {tima u zdravstvu? U Ka}u, 13. aprila, posle podne jedna doktorica i jedna sestra. Druga je na godi{wem, i sestra i doktorka, nema zamene za wih, krcato pacijenata. Da li je to

zdravstvo o kojem nam pri~aju hvalospeve? 061/1380... *** Svaki veliki dru{tveni doga|aj (obrt) pretpostavqa i dolazak nove „elite”, e sad, ovi {to su, evidentno je izme{ani, ali su potomci, a da o tome }ute, a narod ne}e da }uti nego se „ne stidi”. Nema od toga ni{ta. Opet su funkcije nasledne, a penzije nacionale „zaslu`ene”. Kako se ko provu~e. 060/0227... *** Izjasni}u se kao Xedaj u znak protesta zbog politizacije popisa i aktuelizovawa nacionalnih podela, ta~ka! 065/5177... *** Nije problem mala plata nas tetkica u {kolama, qudi se nekako i sna|u. Problem je {ta moramo sve da progutamo, pride posla koji obavqamo. 064/3078...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda20.april2011.

9

DIMWAK OBOREN, USKORO RADOVI U RADNI^KOJ 20

Dokrajagodineni~evrti} Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” do kraja godine trebalo bi da sagradinovivrti}od350mestaudvori{tuRadni~keulicebroj20.Izgradwom vrti}a zna~ajno }e biti smawena lista ~ekawa na kojoj sada ima nekoliko stotinadece,aprvenstveno}edecaizcentra imati priliku da idu u vrti} u tom delu grada. U centru, ina~e, godinama nij e izg ra| en o obd an i{ te. Gradw a objekta sasvim je izvesna, prekju~e je sru{enstarifabri~kidimwak,anawegovommestugradi}esevrti}.Sadajesamopitaweho}elisegradwafinansirati novcem iz Nacionalnog investicio-

nogplana,iliizbuxetagrada.Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} ka`edaseu`urbanoradinapripremamazaovajposao. -Zavodzaizgradwugradajeve}zavr{io posloveokoobezbe|ivawazemqi{ta,slediizradaprojektaiprocewujemdavrti} ve}utokuovegodinemo`ebitizavr{en, paiuseqen.Nemo`ese,ipak,jo{datita~anrokukojem}eovajvrti}proraditiobja{wavaSamarxi}. „Radosno detiwstvo” je konkurisalo kodNacionalnoginvesticionogplanaza novac,alijo{nijeodlu~enodalijeovaj predlogprihva}en.

-KodNIP-asmotra`ilinovaczaRadni~kuulicuinoviobjekatuVeternikui jo{~ekamo.AkoinebudenovcaizNIPaizGradskeku}esunampotvrdilidajeu buxetu grada obezbe|eno 100 miliona dinarazagradwuvrti}auRadni~koj-ka`e Samarxi}. UkolikosedogodidaizNIP-aneodobrenovaczaprojekte,grad}eprebaciti paresamozaovajprojekatuRadni~koj.U tom slu~aju mora}e da se odlo`i gradwa objektauVeterniku,kaoinizradovana rekonstrukciji i popravci ve}eg broja starihvrti}augradu. Q. Nato{evi}

TRAGOM RU[EWA U RADNI^KOJ ULICI

Bezdimwaka nemavi{erizika Fabri~ki dimwak nekada{weg „Danubiusa“ u Radni~kojulici,kojijesru{enuponedeqak, izgleda da je predstavqaoprevelikrizikdabi ostao usp rav an. Kak o za „Dnevnik“ ka`e pomo}nica direktora za gra|evinsko zemqi{te Zavoda za izgradwu gradaTatjanaGa{ovi},nakon ru{ewautvr|enojedajemalterizme|ucigalaprakti~no nestao i da je dimwak od 28 metara u vreme ru{ewa bio nestabilan. Gra|ani, koji su se u ponedeqak okupili kako bi izrazili nezadovoqstvo {to se ru{ideonovosadskeistorije smatralisudajebilomogu}e zadr`atidimwakiporednajavqene izgradwe vrti}a na tom mestu. Pogotovo {to je, pre posledwe izmene plana detaqneregulacijeovogdela gradaiz2009.godine,dimwak idaqepostojaouplanovima, da bi pri toj izmeni wegova sudbinabilazape~a}ena. ^lanica Gradskog ve}a za urbanizam Jelena Atanackovi}Jeli~i}navelajezana{ list da je tokom dvomese~ne procedure izmene navedenog plana, prva odluka Komisije za planove bila da se ispita statika dimwaka, da bi ista kom is ij a kas nij e uva` il a predlog ZIG-a tokom javnog uvidadasepreispitaovaodluka.Powenimre~ima,interes grada jeste da se za{titi staro i vredno graditeqsko

Bio dimwak, ostala rupa

Foto:N.Stojanovi}

Gra|anikojisuseuponedeqakokupilikako biizrazilinezadovoqstvo{toseru{i deonovosadskeistorije,smatralisudajebilo mogu}ezadr`atidimwakiporednajavqene izgradwevrti}anatommestu nasle|e, ali da tu procenu obavqaZavodzaza{tituspomenikakulture,naosnovu~ijegmi{qewaurbanistidaqe planiraju. - Sam dimwak nikad nije biouikakvomre`imuza{tite.Zavodzaza{tituspomenika kulture, ~iji se predstavnici nalaze u Komisiji za planove, nisu inicirali za{titudimwakainisupostavili nikakve uslove urbanistima.Uslu~ajudajedimwak

Neradnoza uskr{wepraznike Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, zbog nastupaju}ih uskr{wih praznika, radi}e po izmewenoj satnici. Bi}e zatvorena naVelikipetak,kaoizadanevikenda,aredovnoradnovreme va`i}eodsrede,27.aprila.Spomen-zbirkaina~eradisredom, petkom,subotominedeqomod10do18~asova,a~etvrtkom,kadajeulazbesplatan,od13do21~as.Ponedeqkomiutorkomje zatvorena. J. Z.

ostao, a kako je zemqi{te gradsko, grad bi preuzeo odgovornost da odr`ava dimwak, a bez mi{qewa Zavoda nismo mogli da rizikujemo, jer se on nalazi na mestu budu} eg vrt i} a – izj av il a je Atanackovi}Jeli~i}. DirektorZavodazaza{titu spomenika kulture Milan ]eran ka`e, pak, da je Zavod daomi{qewedadimwaktreba da ostane u regulacionom planu. Kako navodi, objekat

ne mora samo da bude za{ti}en kao spomen ik kult ur e, ve} postoje i druge za{tite, kao {to je urbanisti~ka, te da urbanisti ne moraju uvek da ~ekaju mi{qewe Zavoda. Po wemu, ovo je iskqu~ivo urbanisti~ka problematika, anikakoiza{titarska. Na pitawe za{to je ZIG odlu~io da ukloni dimwak, Tatjana Ga{ovi} je izjavila da preduze}e nije iniciralo uklawawe tog objekat, ve} a sumewaliplandetaqneregulacijekakobiutvrdilipristup novom mostu i promenili namenu parcele u Radni~koj ulici, gde je, umesto poslovne zgrade, trebalo da se gradivrti}. -Utokutogpostupka,urbanisti su uve}ali dimenzije vrti}a,kojijesadaobuhvatao idimwak.Verovatnonijemoglodaseplanomre{iizgradwa vrti}a i o~uvawe dimwaka,po{to}evrti}bitimnogo ve}i od prvobitno planiranog–kazalajeGa{ovi}. PotvrdilajedajeZIGtra`iopreispitivaweodlukeda dimwak ostane na pomenutoj parceli.TajpredlogZavodza urbanizam nije podr`ao, ali jezatonajva`nijetelozaplanove, Komisija za planove Skup{tine grada, prihvatila predlogdase„nepredvidizadr`avawe i ~uvawe dimwaka, jernijeprogla{enzakulturnodobroipredstavqarizik“. S. Krsti}

Regeve~eupivnici „Kodcrnogbika” Regeno}uz„DarkaZaakustik”iDixejVitaodr`a}eseupetaku22sataupivnici„Kodcrnogbika”,Trgmaldenaca8,aulaz ko{ta150dinara. Uistomklubuusubotuodr`a}esekoncertigrupa„Auspuh”i „Xa ili bu” posle kojeg }e nastupiti Dixej Vito. Karte se u pretprodaji mogu kupiti u prostorijama kluba za 400 dinara, a nadankoncertako{ta}e500. N. R.

Foto:R.Hayi}

Zaslu`enaqubav Prirodasepostaralazatodaoterasumornuslikusaulicaidonese nam zelenilo i cve}e. Da se ne brine samo priroda pokazuje namispomenikucentru.IzgledadajespomenikSvetozaruMileti}unekomeomiqenikom{ija,pajekaopoklonnapostoqestigla ovakorpicascve}em.Simbolgradazaslu`iojeovajdar. N. R.

SAVET ZA EKONOMSKI RAZVOJ GRADA

Odarende 66,2milionadinara Ovegodineodzakupapoqoprivrednog zemqi{ta u vlasni{tvu lokalnesamouprave(oko42,4hiqadehektaraobradiveoranice), ostvari}e se prihod od oko 66, 2 miliona dinara, re~eno je na ju~era{woj sednici skup{tinskog Savetazaekonomskirazvoj,povodompredolgagodi{ewegprogramaza{tite,ure|ewaikori{}ewapoqoprivrednogzemqi{ta. Od te sume, kako je istaknuto, vi{e od polovine novca,

Staromjezgru detaqnaregulacija Gradski Savet za urbanizam, poslovniprostoristambenapitawa pripremio je dva predloga zasutra{wusednicuSkup{tine grada. Pred odbornicima }e se na}i predlog Odluke o izradi planadetaqneregulacijeregionalne deponije u Novom Sadu i predlog Odluke o izradi plana detaqne regulacije za{ti}enog starog jezgra grada. Regionalna deponijakoju}eporedNovogSada koristiti jo{ nekoliko op{tinaJu`noba~kogokrugabi}e sme{tena n postoje}oj  gradskoj deponiji, a obuhva}ena je povr-

POVERIOCI „NOVOTRANSA” GUBE STRPQEWE

Novacnara~unu, isplatauobe}awima

U KARLOVCIMA JO[ SUTRA

Zebrele`unaasfalt Obele`avawehorizontalnesaobra}ajnesignalizacijepo~eloje ju~euSremskimKarlovcimaibi}ezavr{enosutra.PosaojepoverenSZR„Strela”izLedinacaiko{ta}eoko260.000dinara.Kako saznajemoukarlova~kojop{tini,obele`avawem}ebitiobuhva}eno ~itavo naseqe i pijaca, kao poseban deo. Parkirali{ta nisu uvr{tena,jerjetoobaveza„Parkingservisa”. Z. Ml.

Poverioci AD „Novotrans” u ste~ajumoglibizaokomesecdanadabuduispla}eniukolikona nacrtzadeobuunov~eneste~ajne imovinenebudebiloprigovora, ka`uuAgencijizaprivatizaciju. Ste~ajni upravnik Dejan Toma{evi} do kraja aprila treba dapredaPrivrednomsudunacrt zadeobunovca,kojimoradastoji naoglasnojtabli15dana. -Nemanigovoradaseodugovla~isisplatom,jertonijenikom u interesu, postoje zakonskirokovidokadanacrtzadeobutrebadabudegotov-kazali sujo{uAgenciji. Me|utim poverioci su nezadovqni{tonovacjo{nisuprimili. Ste~aj „Novotransa” trajao je ~ak od 17. marta 2006.  i ve}odavnojenapravqenaprijavapotra`ivawa. Premare~imijednogodpoverioca Janka Stupara, Zakon o

Neuspeo skok sa zgrade Ste~aj,osimpodu`inipostupka, osta}e upam}en i po tome {to je tokom protesta organizovanihunameridase ste~ajni postupak ubrza, jedan od nekad{wih radnika „Novotrasa”poku{ao polunag da sko~i s krova zgrade novosadske kacelarije Agencijezaprivatizaciju.Nasre}u, u toj nameri je spre~en, ali ni to nije pomoglo da se postupakste~ajaubrza. ste~aju je  hitan i ne postavqa rokovedokadadugpoveriocima treba da bude namiren. Postoji jedinorokkolikodanatrebada budenaoglasnojtabliistaknut nacrtzadeobu.

oko 36,5 miliona dinara bi}e utro{enozaure|ewekanalaza odvodwavawe, oko 13,2 milionadinarazaure|eweatarskih puteva,oko6,6milionadinara za kontrolu plodnosti zeqi{ta. ^lanoviSavetazaekonomski razvoj usvojili su predlog programa bez otvarawa rasprave, a kona~nure~owemuda}eodbornici u Skup{tini grada, na zasedawu,u~etvrtak. Z. D.

- Najvi{e se na nacrt `ale poverioci prvog reda, oni koji vode ste~aj jer tu spadaju tro{koviste~ajnogpostupka-obja{wavaStupariznose}imi{qewe da ucewivawe poverioca predstaqaizjavaizAgencije,da }e poverioci novac br`e dobiti ukoliko ne bude bilo `albi nadeobunovca. Kupac „Novotransa” Industrija mesa „Matijevi}”jo{ 10. marta uplatila je na ra~un oko 158 milion dinara, sumu koju je platio na aukciji za”Novotrans”. Aukcija je, ina~e bila uprili~enauBeogradu1.marta, a „Matijevi}” je „Novotrans„ kupio po po~etnoj ceni, koju je odredila Agencija za privatizaciju. „Novotrans„ je unov~en sa oko 196 miliona dinara, jer supredhodnobileitriprodaje pokretneimovine. Z. Deli}

{ina od 156,76 hektara. Planom detaqneregulacijestarogjezgra grada koji podrazumeva prostor izme|u ulice Jovana Suboti}a, RibqepijaceiBulevaraMihajla Pupina, predvi|ene su odre|ene mere koje se odnose na za{titu kulturno-istorijskih spomenikauovomdelugrada,dok se u istom planu nalazi i predlog o izgradwi podzemnih gara`a ispod Ulice Modene i Trga Slobode, gde bi prema preliminarnom planu, trebalo da se izgradi oko {est stotina parking mesta. N. P.

VESTI Promocija „Zvu~nekwige” Promocija edicije „Zvu~na kwiga” odr`a}e se ve~eras u 19 satiuStudiju„M„,UlicaIgwata Pavlasa 2. Govori}e DragoslavBokan,aodlomke}e~itati glumicaRada\uri~in. G. ^.

Izlo`ba MilanaTrkuqe Izlo`baslikaMilanaTrkuqe bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asovauMalomlikovnomsalonunaBulevaruMihajlaPupina 9. Slike se mogu pogledati do 12.maja. I. D.

Portret RadmileLazi} Kwi`evnove~e„Portretpesnikiwe Radmile Lazi}“, odr`a}esedanasu19~asovau^itaonici Gradske biblioteke, UlicaDunavska1.Poredpesnikiwe}egovoritiiNenadMilo{evi}. G. ^.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda20.april2011.

DNEVNIK

c m y

10

ОДРЖАНФЕСТИВАЛМУЗИКЕЗАДЕЦУ

ЈованаиМарија најбоље

Уложенвеликитруд

РУМА: Велика дворана румског Културног центра била је премала да прими све који су дошли да буду део десетог по реду Дечијег фестивала музике „Распевано пролеће“. Фестивал је одржан под покровитељством Општине Рума, а организатор фестивала била је Основна школа „Душан Јерковић“ из Руме. - Општина Рума покровитељ је Фестивала већ трећу годину за редом. Овај Фестивал део је пројекта „Активно коришћење времена младих“, чији је носилац Одељење друштвених делатности Општине Рума. Циљ пројекта је подстицање талената у борби против порока и болести зависности, а циљна група су деца основних и средњих школа која се склањају са улице и своје време квалитетно користе – каже на-

Danas u GRaDu BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13.10), „Pri~a o igra~kama” (14.10), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (22.20), „Sakr pan~” (16.05), „Hop” (14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.20), „Moja nazovi `ena” (20, 22.15), „Pol” (18.10), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (13, 15, 16.15, 17, 19, 20.15, 21), „Obred” (18, 20.10, 22.25), „Cirkus Kolumbija” (17.50). Jadran: „Sedam dana slobode” (19), „Drugi `ivot” (21).

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{teScena „Pera Dobrinovi}„ „Zojkin stan” - drama (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Garavog sokaka (21.30).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Marijana Mojsilovi}, Sowa Beqanski-Tripkovi}, Milica Miqatovi} i Jelena Bukvi} iz Novog Sada, Zorica Manovski-Mijatovi} iz Kikinde, GordanaMilinovi} iz Futoga i MiraStojkov iz Novog Milo{eva, DE^AKE: MarinaPivarski, Henrieta[ipo{ i JelenaStupar iz Novog Sada, ArankaTaka~ iz Ba~kog Gradi{ta, Monika[ere{ iz Ba~kog Petrovog Sela, KristinaKa~avenda iz Petrovaradina, MilicaIli} iz Temerina i JolanBalog iz Futoga.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ankica Milana Pisarevi} (1948) u 10.30 sati (urna), Milan Behrama Dimi} (2010) u 11.15, Desanka Aleksandra Garevska (1935) u 12, Jelena Bele Pan~i} (1931) u 12.45, Bojan Mom~ila Bajagi} (1972) u 13.30, Rade Bogoquba Peri{i} (1926) u 14.15, Darinka Todora Simi} (1927) u 15, Jovanka Mirka [terleman (1946) u 15.45. Na Mesnom grobqu u Veterniku Jovan Radivoja Simi} (1932) u 15 sati.

TElEfOnI

челник Одељења друштвених делатности Општине Рума СветиславДамјанчук. Око 300 деце је продефиловало бином, а 23 солисте из свих румских основних школа су одпевали композиције само за овај фастивал спремљене. Хор Основне школе „Душан Јерковић“ и оркестар Музичког центра Панчево били су подршка млађаним солистима, а малишани из Предшколске установе „Полетарац“ својим кореографијама припремљеним уз сваку песму употпунили су сценски ефекат. -Ово је десето по реду такмичење на републичком нивоу. Такмичења се одржавају по градовима Србије, а Фестивал постоји већ 32 године и основао га је Борис Матијевић. У организацију овогодишњег фестивала је уло-

жен велики труд и рад, а велика помоћ су нам били и родитељи малишана из „Полетарца“, коју су врло ревносно доводили децу на све пробе, те смо и због тога овако увежбана екипа – каже наставница музичког и диригентица хора ОШ „Душан Јерковић“ СунчицаЈаковић. Стручни жири, који су чинили проф. Борис Матијевић, проф. ЈеленаЦветић, проф. Миливоје Илић и Сунчица Јаковић одлучили су да је најбоља била млађана Јована Радивојевић. Друго место освојили су Теодора Степановић и Душан Вукобратовић, док су треће место освојиле Јелена Божић, Теодора Станојчић и Јелена Рафаиловић. По мишљењу жирија публике најбоља је била МаријаКркић. Ј.Антић

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350664, 6350-740


vojvodina

dnevnik НА УПОЗОРЕЊА СТРУКЕ ЗДРАВСТВЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА ГЛУВА

Лењостбирократије спутавалекаре

СОМБОР: На јучерашњој конференцији за медије, помоћник директора сомборског Дома здравља „Др Ђорђе Лазић“ за ургентну медицину др Богдан Николић послао је готово очајнички апел администрацији републичког Фонда здравствено осигурање и Агенције за лекове да најзад уважи захтеве струке и омогући српској ургентној медицини да примењује фармаколошка средства која се већ 20 година користе приликом акутног инфаркта миокарда, али и других

Др Богдан Николић

акутних стања, као што је предозирање наркотицима и лековима. - Већ две и по године наша служба Хитне медицинске помоћи, уосталом као и колеге из целе Србије, користи протоколе усвојене и препоручене од стране најеминентнијих кардиолога који подразумевају лекове за разбијање тромба у инфаркту миокарда (тромболитике), неке лекове за лечење поремећаја ритма који се користе у оживљавању жртава изненадне срчане

ствено пацијентима ускраћује право на адекватну медицинску помоћ. Као пластични пример како се развијени свет односи према оваквим протоколима, др Николић је презентовао и званични протокол „Парамедикуса“ једне америчке локалне ватрогасне службе из сада већ давне 1995. године у којој је као прва мера лечења акутног миокарда „на терену“ прописана „стрептаза“, чије званично скидање са Б листе лекова годинама, али до сада безуспешно, захтева струка у Србији. - Ову трагикомичну ситуацију допуњава и нови сет мерила квалитета рада Хитне медицинске помоћи, који је недавно стигао од Института за јавно здравље у коме су управо ови методи лечења наведени као важан фактор квалитета пружања хитне медициске помоћи - упозорио је др Николић, уз оцену да се тиме две институције државе понашају као да је једна на Марсу, а друга на Јупитеру. - Наша служба има око 15так случајева годишње у којима се користи тромболитик „стрептаза“, док је у случају тровања наркотицима и „бенседином“ ситуација још критичнија, пошто су нам такви случајеви свакодневница - казао је Николић и појаснио да се у случајевима предозирања нароктицима и нарколептицима, кориштењем лекова са Б листе, пацијенти моментално буде из несвесног стања, док се у супротном морају интубирати и стављати на вештачку вентилацију плућа, што погоршава њихове шансе за преживљавање и оздрављење - Желим да будем потпуно јасан, није проблем што Фонд за здравство не призна-

смрти и оне који се користе као антидоти у тровању наркотицима и „бенседином“. Међутим и поред наших, али и захтева Комисије за ургентну медицину републичког Министарства здравља, да се кориштење ових лекова скине са такозване Б листе лекова који се не могу примењивати ван болнице, надлежни у Фонду за здравство и Агенцији за лекове остали су потпуно глуви и нису нас до сада удостојили чак ни одговора - упозорио је др Николић, наглашавајући да се „ћутањем“ администрације лекари Ургентне медицине доводе у велики правни ризик, али да се првен-

је Домовима здравља ове тршкове за лекове, већ је проблем што се налазимо у ситуацији да можемо и знамо како да спасавамо животе наших пацијената, али то очигледно није довољан разлог за администрацију да усвоји протоколе који се одавно примењују у развијеном свету - огорчен је др Николић, преносећи решеност својих колега из целе Србије да, као и до сада, примењују најмодерније протоколе без обзира на, најблаже речено, ноншаланцију администрације републичког Фонда за здравство и Агенције за лекове. М. Миљеновић

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ПРАВЉЕЊУ МАГАРЕЋЕГ ПАПРИКАША

Кувањепод контролисанимусловима

ЗАСАВИЦА: У природном резервату Засавица код Сремске Митровице, који је истовремено и највећа фарма магараца на Балкану, а у оквиру традиционалног Дана магараца, 30. априла ће се одржати светско првенство у прављењу магарећег паприкаша Такмичење ће се одржати у две категорије и под строго контролисаним условима, да би се одржала оригиналност рецепта старог више стотина година. Прва категорија такмичења је прављење магарећег паприкаша по оригиналном рецепту и са датим састојцима, а друга категорија је прављење најлепшег јела од магарећег ме са. Такмичари у првој категорији добијају по две киле магарећег ме са, килограм црног лука, 50 грама љуте алеве паприке, килограм соли, литар

вина розе, килограм масти од мангулице и воду. Редо след стављања у котлић, као и количина датих састојака зависи искључиво од такмичара. Како се каже у правилнику такмичења, најстроже је забрањено додавање било којих других састојака или зачина, јер то повлачи моменталну дисквалификацију екипе. Такмичари у другој категорији добијају потребну количину магарећег ме са, док све остале састојке набављају по својој вољи и о свом трошку. За такмичаре у обе категорије организатор обезбеђује довољну количину огрева. Котизација за пријаву на такмичење је 1.500 динара и уплаћује се пре почетка такмичења. Пријаве се примају до 27.априла. Х. В.

11

ОТВОРЕН НОВИ ДОМ УЧЕНИКА У КИКИНДИ

Хотелсачетиризвездице занајбољестуденте КИКИНДА: Нови Дом ученика „Никола Војводић“ у Кикинди свечано су отворили председник Владе Војводине др БојанПајтић и министар про свете и науке ЖаркоОбрадовић. Нови интернат има четири хиљаде квадрата и 150 места за средњишколце и студенте који ради школовања бораве у Кикинди. У изградњу овог објекта уложено је 310 милиона динара, а средства су обезбедили република, покрајина и општина Кикинда. Изградња новог Дома ученика „Никола Војводић“ у Кикинди започета је 1990. године, а прекинута након подизања бетонских стубова. 2001.године потписан је спораСвечано отварање Дома ученика „Никола Војводић” зум о финансирању радова између Општине Кикинда, по- здице и заиста се у Војводини ис- да бити профилисана као региокрајинског секретаријата за обра- плати бити добар и вредан сту- нални универзитетски центар. С зовање и Министарства просвете дент – рекао је др Бојан Пајтић. - друге стране, Кикинда ће имати којим је омогућено да објекат бу- Значај овог дома јесте, поред ве- могућност смештајног капацитеде приведен намени. ликог броја ученика који ће ту та за припреме спортиста, семи-Дом ученика у Кикинди је у становати и 15 радних места која наре, културне манифестације, за категорији хотела са четири зве- ће бити отворена, што ће Кикин- развој туризма.

Пакети најугроженијима Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, најугроженијим породицама у Кикинди, који су и корисници Народне кухиње, уручио је пакете са храном и хигијенским средствима. Из покрајинских Робних резерви стигло је 100 пакета помоћи који ће користити око 500 корисника. Пакети су додељени породицима које имају децу узраста до 10 година. У Кикинду је стигао и шлепер са грађевинским материјалом за помоћ породицама чије су куће настрадале услед поплава, као и семенска роба – сунцокрет, намењен пољопривредницима чије су њиве угрожене поплавама.

Нису сви пацијенти једнаки Као посебан куриозитет српске здравствене администрације др Николић је навео и недавно покренут пројекат коришћења управо тромболитика, али само у већим центрима у Србији. - Потпуно је апсурдно да се овај пројекат спроводи у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, када се зна да је примарна метода лечења акутног инфаркта миокарда уградња стента, а тек уколико то није могуће ово обавити унутар 120 минута од удара, користи се тромболитичка терапија. Па, баш ови велики центри имају по неколико сала за катетеризациону уградњу стента, а наши пацијенти би требали бити препуштени одавно превазиђеним методама ургентне медицине. Да ли у овом има улогу и то што се за тај пројекат у највећим центрима Србије користи лек „металyсе“, по цени од готово фантастичних 105.000 динара, док се нама не даје зелено светло ни за коришћење лека „стрептасе“ од 13.000 динара, није питање за људе којима је једини посао спасавање живота - не крије незадовољство своје и својих колега др Богдан Николић.

sreda20.april2011.

-Собе су опремљене ква ли тет ним на ме штајем. Корисници ће имати и техничку подршку попут интернета, а на њима је да уче и да се образују на најбољи начин. У протекле три године одлична је сарадња Министарства и Покрајине на пројектима за образовање. Улагати у знање и образовање је сте услов раз во ја Ре публике Србије – рекао је ми ни стар Жар ко Обрадовић Директор Дома учени ка Гор ан Крс тић каже да је за све запо слене у овој образовној ин сти ту ци ји ово нови почетак: - Око 150 студената и средњошколаца живеће у њему и стицати нова знања , што је и сврха саме зграде. Свима хвала и добро дошли у нови Дом ученика. У објекат је уложено 310 милиона динара и налази се на четири хиљаде квадрата – реА. Ђуран као је Крстић.

Засађено десетине хиљада стабала

ВРБАС: Преко 32.000 стабала тополе, багрема и сибирског бреста засађено је на територији општине Врбас током ове године. Акција пошумљавања почела је средином марта, а у плану је садња још 11.000 стабала уколико то временске прилике дозволе. Општина Врбас важи за једну од најоскуднијих по питању шума и броја стабала у Војводини, па се ова акција сматра веома корисном.

СПОРАЗУМ У ЕЛЕМИРУ ПОСЛЕ ПОСРЕДОВАЊА ГРАДОНАЧЕЛНИКА?

Кравејош делесело ЕЛЕМИР: После вишедневне блокаде јужног дела села, у Елемиру је завладало затишје. Привремено је решен спор између мештана тог краја и власника крава који су туда водили стоку на испашу. Револтирани Елемирци, незадовољни јер их краве сваког јутра узнемиравају док пролазе кроз њихове сокаке, почетком априла су одлучили да томе стану у крај, па су данима блокирали угао улица Иве Лоле Рибара и Маршала Тита, и уз повике и махање штаповима, терали животиње и усмеравали их ка другим правцима. Атмосфера је, због тога, дошла до усијања. Захладнели су односи међу житељима, нека стара пријатељства су се покварила, потегла се подела на Лале, који су велика већина међу власницима крава и Босанце чијим крајем су пролазила крда… Мало је фалило да дође и до физичких обрачуна. Објашњавајући разлоге незадовољства дела Елемираца Душан Ћургуз је казао да становници јужног дела села већ дуже време трпе терор пошто им краве уништавају траву испред кућа, али и аутомобиле.

С друге стране, власници крава тврде да су одувек водили животиње на испашу на исти начин, па им није јасно зашто је то сада постао проблем. Наводе и да је многима од њих држање стоке једини извор прихода. Не би ли смирила страсти, у решавање проблема укључила се локална самоуправа у Зрењанину.

Краве уништавају травњак

Зато је градоначелник Милета Михајлов, иначе Елемирац, организовао састанак са представницима сеоског Пашњачког одбора и изасла-

У селу 800 грла Председник Пашњачког одбора Витомир Еремић казао је да у Елемиру има око 800 крава које се изводе на пашу у две групе. -Проблем је настао у јужном делу села, чији се становници буне и праве проблем без проблема – истакао је он, и нагласио да је досадашњи начин одвођења крава уређен на најбољи начин.

- Поред тога, смрад је неподношљив. А, због проласка њихових крава суочавамо се и са најездом крпеља. Нисмо ми против тога да они држе животиње, али се мора наћи другачије решење за одвођење на пашњаке - рекао је Ћургуз.

који терају своје краве на пашњаке, и мештана који не желе да им краве пролазе улицом и нарушавају амбијент, кваре травњаке и остало. Покушали смо да нађемо заједничко решење, и договорили смо се да се до 1. маја ради по старом правилнику и да не буде блокада. Људи морају да седну за сто и да се дого-

ника групе грађана који се противе терању говеда на испашу кроз сеоске улице. Коначно, постигнут је договор да се за „зеленим столом” а не на улици, овај проблем разреши. - Сукоб је избио у Елемиру између људи који се баве сточарством и

воре. Наравно, локална самоуправа ће дати своје представнике из инспекције, из ресора за пољопривреду, а ту је пашњачки одбор и Савет Месне заједнице. Сви ће радити на томе да се постигне трајно решење овог проблема – објавио је Михајлов закључке са састанка. Резултати овог пакта били су видљиви већ прексиноћ и јуче ујутро. У селу није било блокада улица. Хоће ли се мир вратити у место надомак Зрењанина, показаће време и одлуке надлежних које би требало да буду прихватљиве за обе стране. Председник елемирског Пашњачког одбора Витомир Еремић наводи да је један од предлога да се увећа број чобана како би се спречило да краве чине штету. Ж. Балабан

Врбас

Акција озелењавања започета је садњом на пашњаку „Сомборац“ у Савином Селу где је до данас пошумљена површина од 22 хектара. Други део акције пошумљавања одвија се на десној обали ДТД канала, на потезу Врбас – Куцура, и ту је до сада уз подршку локалне самоуправе Врбас посађено 28.000 садница. Такође, ради се и на формирању ветрозаштитних појаса у атару врбаске општине уз подршку Покрајинског секретаријата за пољопривреду . У све три акције укључен је Покрет горана општине Врбас. Председник овог Покрета Гојко Грујин рекао је да је уз помоћ локалне самоуправе врбаска општина коначно превазишла пошумљеност од минималних један одсто. М. Кк.


12

vOJvOdinA

sreda20.april2011.

ПРЕДСТАВЉЕНИПРОЈЕКТИЈАВНИХРАДОВА

dnevnik

АКЦИЈАПОСВЕЋЕНАБЕЗБЕДНОСТИДЕЦЕУСАОБРАЋАЈУ

Уређење депонија Десет лекција које живот значе и места

ВРШАЦ: На истеку прошле седмице у Вршцу су представљена два пројекта који ће се реализовати током организовања овогодишњих јавних радова у овој општини. Према ономе што се чуло од директора Филијале националне службе за запошљавање Вршац Александра Винћилова, Управни одбор ове устано��е одобрио је 2,8 милиона динара за организацију јавних радова уовом граду. Пројекат јавног рада „За чистије и лепше село“ добила је Месна заједница Уљма и у њему ће бити ангажовано 24 радника на 23 локације у селима ове општине.Центар за социјални рад ће реализовати пројекат за услуге пружања помоћи остарелим особама са четири радника. Локална самоуправа је одобрила додатна средства за извођење ових јавних радова. Винћилов је нагласио да је интерес НЗС да ангажује што већи број лица са евиденције и да ушинак буде што већи. Члан Општинског већа за рурарни развој Јован Колар поздравио је одлуку НСЗ да и ове као и претхоне две године помогне организацију јавних радова. - Овај јавни рад се уклапа са другим акцијама Општинског ве-

ћа као што је увођење пољочуварске службе која евидентира еколошке проблеме у селима, депоније, нашин одлагања смећа, начин коришћења јавних површина и друго. На тај начин ћемо да отклонимо већину еколошких проблема који тиште мечтане насељених места, а који имају одговарајућу друштвену пажњу да на одговарајући начин уредимо и одржимо јавне површине – рекао је Колар. -Општинско веће је преко својих месних заједница обезбедило учешће од 1.550.000 динара за трошкове, енергенте и дневнице радника. Овај јавни рад, осим еколошког, има и едукативни карактер, јер морамо житеље насељених места усмерити ка томе да су они ти који морају бринути о квалитету средине у којој живе. Зато је битно да се у ову акцију укључе сви савети месних заједница и да се то надзире свакодневно. За свако село обезбеђени су техничка помагала, као ирепроматеријал, апочетак јавних радова планиран је за почетак маја месеца. НСЗ ће са своје стране обављати контролу извођења ових послова поселима. Р.Јовановић

УНОВОМБЕЧЕЈУОДРЖАНАЗОНСКАСМОТРА АМАТЕРСКИХПОЗОРИШНИХДРУШТАВА БАНАТАИБАЧКЕ

Проглашене најбоље представе, додељена признања НОВИ БЕЧЕЈ: Проглашењем најбољих сценских остварења и доделом признања истакнутим појединцима, у Новом Бечеју је завршена зонска смотра аматерских позоришних друштава средњег, северног Баната и северне Бачке, која је одржана под покровитељством општине Нови Бечеј, у Дому културе. Представе је пратио селектор Горан Ибрајтер. По одлуци селектора, додељено је више награда актерима позоришних представа. За најбоља глумачка остварења, селектор је доделио признање Гордани Николић чланици Камерне сцене „ Мирослав Антић“ из Сенте, за улогу Јелисавете у престави „Јелисаветини љубавни јади због молера“, Виктору Унгриновић из КС „Мирослав Антић“ за улогу у представи „Дон Жуан се враћа из рата“, Гордани Штрбац из Позоришног клуба „Гест“ за сложену улогу Мосарта у представи „Моцарт и Салијери“, Радовану Зупцу из ПК „Гест“ за улогу Хенрика Тилеа у престави „Псећи валцер“, Кристијану Ковачуиз Хрватског Буњевачког КУД „Лемеш“ за улогу Стипана у представи „Стипанова принцеза“. Диплома за најбољу режију додељена је Зорици Новаковић за режији представе „Псећи валцер“, за најбољу сценографију Бранку Вучетић за сценографију представе „Дон Жуан се враћа из рата“, КС „Мирослав Антић“ Сента, за најбољу костимографију Мирослав Роган у представи „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ, диплома за најбољу оригиналну музику није додељена, а диплома за сценски говор припала је ансамблу представе „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јача Томић, а доплома за сценски покрет припала је ансамблу представе „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечењ, диплому за аутор-

ску пројекат представе „Бубашваба“ ХКУД „Владимир Назор“ Сомбор понела је Леа Јевтић, а за епизодне улоге признања су добили Јована Вејновић за епизодну улогу у представи „Дон Жуан се враћа из рата“ КС „Мирослав Антић“ Сента и Стојан Калапиш за улогу у представи „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јаша Томић. Похвале за глумачке остварења додељене су Дејану Раденовић за уичешће у представи „Ромео против Београдског синдиката“ АП „Машинац“ Апатин, Владани Савовић за представу „Псећи валцер“ ПК „Гест“ Сечањ, Предрагу Никићу за представу „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ, Вук Радошевић за представу „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јаша Томић., Марко Вукосав за представу „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ. Сви су они допринели успеху најбољих представа, које путују на накнадну селекцију САПДВ.По одлуци селектора то су представе „Псећи валцер“ ПК „Гест“ Сечањ, у режији Зорице Новаковић, представа „Дон Жуан се враћа из рата“ КС „Мирослав Антић“ Сента у режији Бранка Вучетића и представа „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ у режији Миодрага Рогана (као трећа, уколико буде простора за њу) На фестивал неконвенционалних позоришних представа Војводине у Апатин, упућена је представа „Моцарт и Салијери“, на Војвођански омладински позоришни фестивал у Кулу путује представа „Бубашваба“ ХКУД „Владимир Назор“ Сомбор у режији Лее Јевтић и „Ромео против Београдског синдиката“. На фестивал ФЕДРА у Јаша Томић иду представе „Јелисаветини љубавни јади због молера“ и „Позориште долази“. М.Киселички

Уручени кључеви храма КИКИНДА: Директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ Едита Дивковић симболично је уручила кључеве од манастира Светих Козме и Дамјана старешни храма оцу Бобану Петровићу. Претходне године „Дирекција” је закључила уговор са извођачем радова, фирмом „Храст”, која је била у обавези да изради и угради комплетну столарију за храм. Вредност радова је 2,2 милиона динара, а храм је прикључен на јавну расвету. У храм у изградњи локална самоуправа је из буџета уложила око три милиона динара. У храму Светих Козме и Дамјана 7. маја биће служена света архијерејска литургија, којој ће присуствовати владика банатски Никанор. Након тога биће освећен и подигнут крст на централну куполу. Изградња овог верског објекта, највећег у епархији банатској, започета је 2003. године А.Ђ.

СТАРА ПАЗОВА: У старопазовачкој општини, председник општине Горан Јовић и директор Дирекције за изградњу Јован Тишма, иницирали су акцију „Десет лекција које живот значе“, у области безбедности саобраћаја, у оквиру које су обишли све основне школе у општини и првацима, којих је око 750, поклонили брошуре које садрже основна правила о понашању у саобраћају. Председник Јовић је првацима у неколико школа објаснио да је мото акције „Учи, играј се и уживај“, а Јован Тишма каже да је акција покренута нарочито због повећања безбедности саобраћаја у зони школа. Како се чуло од директора школа, али и малишана, на пример у ОШ „Пинки“ у Старој Пазови је свих 80 Дељењеброшурамалишанима првака савладало прве лекције о саобраћају, лик“ и „Симеон Араницки“ у седишту опслично је и са ученицима ОШ „Јанко Чме- штине, али и са 197 првака у највећој основ-

ној школи „Растко Немањић Свети Сава“ у Новој Пазови. Едукативни сет садржи две сликовнице и један интерактивни ДВД са 10 кратких филмова, који би требало да помогну деци у савладавању правила за безбедно учешће у саобраћају. И док су деца у свим школама припремила краћи програм за госте, председник општине Горан Јовић је током обиласка школа новинарима рекао да се предузимају и друге мере за безбедност саобраћаја у општини па је завршен пројекат за реконструкцију раскрснице у центру Старе Пазове који обухвата и проширење саобраћајница на прилазу самој раскрсници, а тај посао би требало да буде завршени ове године. Организатори су најавили да ће ова акција бити организована А.Мали сваке године.

ПОДСТИЦАЊЕ ЗАПОШЉАВАЊА ИЗ ОПШТИНСКЕ КАСЕ У АДИ

За ново радно место 100.000 динара

АДА: На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) у Ади је 1.270 незапослених лица, али је број оних који немају радно место још већи, јер због неиспуњавања обавеза се бришу са списка. Одржавање осмог „Сајма запошљавања“ у фискултурној сали Основне школе „Чех Карољ“, који је приредила ађанска Испостава НСЗ у сарадњи са локалним самоуправама, уз учешће 19 предузетника и установа, привукло је интересовање великог броја оних који би да се запосле. Поред подстицајних мера које се за отварање нових радних места нуди са покрајинског и републичког нивоа, Општина Ада је из своје касе одлучила да допринесе повећању броја запослених. Председник општине Золтан Билицки каже да је образовао шесточлану Комисију за спровођење мера за подстицање запошљавања на територији општине Ада. - Задатак Комисије је утврђивање услова, поступка, мерила и критеријума за доделу субвенције послодавцима у оквиру програма, по којем се ради смањења незапослености додељују средства за отварање нових радних места. То значи да ће послодавци који успешно конкуришу за сваког ново запосленог радника добити средства у висини од 100.000 динара. За ову намену је у општинском буџету у овој години предвиђено је десет милиона динара, па ће стим средствима допринети отварању 100 нових радних места, што ће бити наш конкретан допринос смањењу незапослености и повећање животног стандарда каже Билицки.

Зграда Скуштине општине Ада

Од саветнице-кооординаторке у ађанској Испостави Филијале НСЗ Кикинда Софије Шемовић сазнајемо да су на овом Сајму зап��шљавања предузетници понудили да упошљавање 316 лица, од којих највише, око 150 на сезонским пословима у прехрамбеној индустрији на преради поврћа и воћа у погонима „Аретола“, „Акотекса“ и „Бузакоопа“. У оквиру јавних радова за 21 инвалидно лице понуђено је радно ангажовање према пројектима Дома за старе и пензионере из Мола, ЈП „Адица“ и Удружења грађана „Дуга” у Ади.

Фото:М.Митровић

- Међу незапосленима највише је неквалификованих радника каже Шемовић. - На евиденцији НСЗ у ађанској општини број незапослених за годину дана смањио се за 800 лица, али не због повећаног запошљавања него због утврђених обавеза да се незапослена лица уредно јављају и испуњавају своје обавезе. У случају нејаваљања губе права и бришу се са евиденције где се поново могу пријавити за шест месеци. Неки се после тог рока поново пријављују, док други сами без нашег посредовања настоје да се снађу у проналажењу посла. М.Митровић

РЕФЕРЕНДУМЗАОПОЗИВПРЕДСЕДНИЦЕМЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БАНАТСКАТОПОЛАНИЈЕУСПЕО

Отилија Тот остаје председница

БАНАТСКА ТОПОЛА: Референдум за разрешење дужности председнице Месне заједнице Банатска Топола Отилије Тот није успео, јер је гласало свега 40,54 одсто мештана уписаних у бирачки списак, а да би референдум успео, на биралишта треба да изађе 50 одсто плус један мештанин. - Бирачки одбори, у којем су били и чланови Иницијативног одбора, нису имали ниједну примедбу у току референдума. Као председник Референдумске комисије тврдим да је све било по пропису и да нема места жалби-рекао је Шандор ТалпаиЗа мештане Винцаида у два наврата је био обезбеђен аутобуски превоз до Банатске Тополе. Међутим, свега 13 житеља искористило је могућност да се изјасни на референдуму. У току дана о исходу референдума биће извештен и републички омбудсман.

Према подацима председника Иницијативног одбора из Удружења грађана „Грађанска иницијатива“ Радета Радаковића, за смену Отилије Тот гласало је 31,4 одсто уписаних у бирачки списак. Њих 267 дало је глас за смену председнице, 72 било је

против и било је шест неважећих листића. Радаковић, међутим, у саопштењу за јавност, оптужује локалну самоуправу да је опструисала референдум јер, како је навео, није омогућила увид у бирачки списак. Такође тврди да је списак неажуриран и да Банатска Топола нема 851 гласача. -Не размишљам о томе да поднесем оставку, треба да завршим оно што сам започела - каже Отилија Тот. -Било је великих притисака уочи референдума, застрашивали су људе, а мештани само желе са свима да остану у добрим односима. Када буду избори, нека се Радаковић кандидује, па ћемо видети шта народ мисли. Након неуспелог референдума, расписаће се избори за новог председника, на који ће се Отилија Тот поново кандидовати. Она је већ два пута на директним изборима бирана за председницу Месне заједнице Банатска Топола. А.Ђ.

VESTI Данас окупљање најхуманијих суграђана НОВИ БЕЧЕЈ: После успешних пролећних акција окупљања добровољних давалаца крви у Новом Милошеву, где је драгоцену течност дало 65 најхуманијих грађана и Индустрији грађевинске керамике „Полет“ у Новом Бечеју (63), у Општинском одбору Црненог крста у Новом Бечеју, заједно са Центром за транфузију крви из Зрењанина, припремају се за прву пролећну акцију окупљања најхуманијих грађана у Новом Бечеју, на којој се традиционално окупи више од 150 добровољних давалаца крви. Акција ће се одржати данас, у фискултурној сали ОШ „Милоје Чиплић“. Захваљујући завидном броју добровољних давалаца крви, општине Нови Бечеј је лане стекла епитет „Најхуманије средине“.У општинском одбору Црвеног крста се надају успешним предстојећим акцијама добровољног давања крви и у Бочару и Куману 26, односно 28. априла. М.К.

Пролећно такмичење рецитатора

БЕЧЕЈ: Традиционално пролећно такмичење рецитатора у организацји Народне библиотеке Бечеј окупило је ове године 28 основаца у две узрасне категорије, али се није пријавио ниједан средњошколац. Зашто, остало је непознато. У категорији петих и шестих разреда истакле су се ученинице млађег узраста. Исидора-Тиса Сладић је била прва, а њена школска другарица из ОШ „Север Ђуркић“ Ана Месарош друга, док је треће место припало њиховој вршњакињи из ОШ „Шаму Михаљ“ Јовани Вицо. У старијем узрасту матуранткиња ОШ „Шаму Михаљ“ Софија Јовановић била је најбоља, а друго место припало је годину дана млаоја Сташи Суботички из ОШ „Север Ђуркић“. Жири је доделио и две утешне награде „седмацима“ Јованки Филипов из ШОСО „Братство“ и „северцу“ Срђану Томићу. В.Ј.

Нешто сасвим другачије БЕЧЕЈ: Поводом предстојећег хришћанског празника Васкрса, ученици и наставници бечејске ОШ „Север Ђуркић“ ће вечерас од 18 сати у Градском позоришту Бечеј одржати Ускршњи концерт по имену „Нешто сасвим другачије“. На разиграној и распеваној сцени продефиловаће неколико десетина талентоване деце и биће рецитовања, глуме, музицирања, хорског и соло певања, ритмичког плеса, фолклора... Није на одмет истаћи да је улаз за вечерашњи концерт бесплатан, али ко буде желео да да добровољни прилог за побољшање услова рада у школи моћи ће то да уради тако што ће убацити новац у кутију која ће бити постављена на видно место у холу на спрату испред сала. В.Ј.


dRU[TvO

dnevnik SPORAZUMZARE[AVAWEPROBLEMAOBRAZOVAWA ROMAUHORGO[U

Obezbe|ena egzistencija –miruu~ionici

O`ivotvorewe sporazuma o saradwi,kojisuju~epotpisali predstavniciop{tineKawi`a, mesne zajednice Horgo{ i romskenacionalnezajedniceuHorgo{u, doprine}e da se smire tenzije i re{e problemi oko obrazovawa Roma u Osnovnoj {koli „10. oktobar”, pa i problemi vezani za bezbednost i ukupni socijalni i egzistencijalnipolo`ajromskepolupacijeuHorgo{u,saop{tenojeju~e nakonferencijizamedijeuSO Kawi`a. Predsednik kawi{ke op{tineMihaqWila{ ocenio jeda}esporazumdoprinetistabilizaciji prilika u Horgo{u inastavkudobrosusedskihodnosa i zajedni~kog `ivqewa pripadnikasvihnacionalnihzajednicauovojsredini. Romska zajednica inicirala jedogovore,voqnadadoprinese re{avawu problema, a prvi rezultat je potpisivawe sporazu-

ne samouprave, {kole i romske zajednice, a predstavnici romske zajednice o~ekuju da }e i prekoroditeqauspetidauti~u nadecudasesuzbijupojavekoje su prouzrokovale nezadovoqstvo velikog broja ostalih me{tana. – Lokalna samouprava op{tine Kawi`a je zauzela stav da se pri|e re{avawu egzistencijalnih problema Roma u Horgo{u tako {to }e im se obezbe|ivati odgovaraju}iposlovi.Poznatoje dasuhorgo{kiRomivrlodobri naizvo|ewuraznihzemqanihradova,naiskopukanalaisli~nim poslovima, pa }e se op{tinska samouprava Kawi`a i MZ Horgo{potruditidatiposlovibuduwimapovereni,apostojeimogu}nosti za anga`ovawe na javnimradovima–dodaojeWila{. Predsednik MZ Horgo{ Jo`efTaka~ napomiwedasuproblemi uo~eni jo{ krajem 2008.

Radomdoboqeg`ivota Predstavnik romske nacionalne zajednice Horgo{a Marko Petrovi} konstatujedasuprobleminastalizbogukupnihsocijalnihprilikaoko800Romakoji~inegotovo15odsto`iteqau Horgo{u.[kolupoha|aoko40deceRoma,aproblemisueskaliralizbogpostupakanedovoqnovaspitanedece. –@ivimoulo{imuslovima.Lokalnasamoupravajeovimsporazumomu~inilasvoje,po{tojeobe}alada}ezanasbitiposla, {toijestenajva`nijedasebiobezbedimoboqi`ivot.OdRoma uHorgo{unikonemastalnozaposlewe,negosamoradimonasezonskimposlovima,azafizi~keposloveima200do250radno sposobnih. Samo wih petoro-{estoro ima zavr{enu sredwu {kolu,alite{komogudadobijuposaoizbogtoga{tosuRomi. Nadamseda}eodsadabitidruga~ije,pogotovokadasepozitivno poka`emo u predstoje}im aktivnostima, jer sprovo|ewem ovog sporazuma lokalna samouprava }e u~initi mnogo vi{e na re{avawuna{ihegzistencijalnihproblemanego{tojetou~iwenouposledwihtridesetakgodina–smatraPetrovi}. ma o saradwi koji sadr`i trenutno najaktuelniji problem stawavaspitawaiobrazovawau O[„10.oktobar”.Wila{obja{wava da su zbog sprovo|ewa inkluzijeuobrazovnomprocesu nastaliproblemiuodeqewima s nastavom na ma|arskom u koja suukqu~enaromskadeca,jernisuustawudasedr`ereda,agresivnim pona{awem ometaju nastavu,{tosunedavnoroditeqi uHorgo{upredo~ilikaovelikiproblem. –Romskazajednicajepredlo`ila re{ewe koje smo prihvatili jer se mo`e nadovezati na merekojesepreduzimajuu{koli i van {kole, da se u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni obezbedi po jedan pomo}ni radnik iz redova Roma, koji }e zajedno s radnikom obezbe|ewa obezbe|ivati red u {koli za vreme ~asova i odmora – ka`e Wila{. Romska zajednica je sama odredila ova lica, mladi}e sa zavr{enom sredwom {kolom koji u`ivaju poverewe u zajednici, pa se o~ekuje da }e wihov anga`man doprineti da se zavede red.Po~etkommajaoni}epo~etidaradeu{koli.Predvi|ena jeistalnakomunikacijalokal-

godine kada se razgovaralo s predstavnicima Roma i {kole, ali do sada nije postignut zna~ajniji rezultat. Pre tri godineuhorgo{koj{kolisuukinutaposebnaodeqewaukojimasu se{kolovalisamoRomi. – Postepeno, malim koracima,do{lismodosporazumakoji nasobavezujenatodasvizajedno re{avamo na{e probleme. Pripadnike romske zajednice sampozivaodato{tosepreduzima ne shvataju da je protiv wih, i objasnio da je do{lo do prirodne reakcije ostalih roditeqa koji `ele da deca poha|aju {kolu u normalnim i bezbednim uslovima. Tako|e pozivam Rome koji ve} dugo `ive u Horgo{udanedozvolimodaRomikojidolazeizdrugihkrajeva poremeteodnoseuna{ojsredini.Problemiu{kolisunastali zato {to deca Roma nisu na tomnivouvaspitawadamoguda u~e zajedno s ostalim |acima, nisupoha|alipred{kolskovaspitawe, pa se ne uklapaju u nastavni plan, niti mogu da dostignu svoje vr{wake, nego ispoqavaju pona{awe kojim onemogu}avajudasenormalnoradi sostalomdecom–ka`eTaka~. M.Mitrovi}

Pajti}~estitao hri{}animaVaskrs Predsednik Vlade VojvodineBojanPajti} uputioje,povodom predstoje}eg Vaskrsa, najve}eg hri{}anskog praznika,~estitkupoglavarima,sve{tenstvu i vernicima crkava i verskih zajednica, koji ga ovegodineproslavqajuuisto

vreme, u nedequ, po gregorijanskom i julijanskom kalendaru.U~estitkiPajti}jepo`eleo da predstoje}i dani u kojimaslavimoVaskrseweGospoda Isusa Hrista Spasiteqaproteknuumiru,ispuweni veromirado{}u.

Ho~evar:Sinergija saradwe Beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar ~estitao je Vaskrs svimhri{}animaporukomda,akojena{naroddosada`iveousukobima,energijunapetostimo`emoHristovomsnagompreobrazitiusinergijusaradwe. Ho~evarjekazaoda,akonasjeistorijadosadarazdvajala,adosada{wakulturahranilauzajamnomodbojno{}u,uIsusovomizlaskumo`emoprona}inoveputevejedinstvairazli~itosti.

sreda20.april2011.

13

DEPARTMANUFTN-aODOBRENME\UNARODNIPROJEKATZAZA[TITUKVALITETAPIJA]EVODE

Zabezbednija novosadskaizvori{ta

Sredinom 2013. godine Novi Sad }e dobiti sistem za rano upozoravawe na potencijalnu kontaminaciju izvori{ta pija}e vode. Taj sistem bi}e kapitalni rezultat projekta  Departmana za in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine i za{tite na radu Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu „Procena rizika i za{titakvalitetapija}evodeu NovomSadu”,~ijajerealizacija odobrena u okviru programa „Naukazamir”(ScienceforPeace) NATO-ovog Sektorazajavnudiplomatiju. Partner u ovom me|unarodnomprojektujeSlova~ka, nau~noistra`iva~ke aktivnosti bi}e realizovane s Institutom za analiti~ku hemiju Slova~kog tehni~kog univerzitetauBratislavi,akrajwikorisnikrezultataprojektabi}e JKP„Vodovodikanalizacija”u Novom Sadu. Nosilac projekta sa slova~ke strane je dr Ivan Spanik,dokjenacionalniruko-

vodilacprojektaprofesoremeritus Univerziteta u Novom SaduMirjanaVojinovi}-Miloradov. Uprvojfaziprojektapredvi|eno je snimawe stawa izvori{tainaprioritetnesupstance i mikropultante, dok bi u drugoj fazi trebalo da bude instaliransistemzaranoupozorava-

NoviSadimatriizvori{tapija}evode: Petrovaradinskaada,Ratnoostrvoi[trand, ~ijamogu}akontaminacijamo`eizrazito negativnouticatinazdravqestanovni{tva we na potencijalne kontaminacije izvori{ta pija}e vode kojomsesnabdevajuNoviSadiwegova okolina. U toku projekta bi}eura|enaianalizaeko-toksi~nosti registrovanih mikropolutanata i toksi~nih supstancikori{}ewemsavremenih softverskihre{ewa,~ime}ese utvrditi stepen potencijalne

DECENTRALIZACIJANACIONALNEPOLITIKE ZAMLADE

Vi{eparaza omladinskeprojekte

Komisija u Ministarstvu omladineisportaodobrilaje29miliona dinara za sprovo|ewe lokalnihakcionihplanovaKancelarija zamlade(KZM){iromVojvodine, re~enojeju~enasastankudelegacijepomenutogministarstvaipredstavnikaKZM-a,odr`anomuSkup{tinigradaNovogSada.Pore~ima dr`avne sekretarke za sport i omladinu Ivane Kova~evi}, odobrena podr{ka podrazumeva fi-

navode}idaje2007.godinabilopet kancelarija,adanasihima121. Nasastankujespomenutizakon omladima,kojijetrenutnouVladinoj proceduri i o~ekuje se da uskorobudeusvojen.Kakojerekla IvanaKova~evi},zakonom}esedefinisatidu`nostiKZM-ajertrenutno u odeqku o lokalnoj samoupraviradovihkancelarijapodle`e pod stavku „i druge nadle`nosti”.

Konkursizarazvojaktivizmamladih Zamenikpokrajinskogsekretarazame|uregionalnusaradwuVladimirPandurov najaviojekonkurszadodelu15,3milionaevrakoji seti~estvarawaprojektasaradweizme|uSrbijeiRumunije,iotvorenjedo27.juna.Tako|e,konkurszasprovo|ewenacionalnestrategijezamlade,kojipodrazumevatemepoputedukacije,zapo{qavawa, samozapo{qavawa, zdravqa, tolerancije i drugog, traje do 9. maja. Sveokonkursimamo`esena}inasajtuwww.region.vojvodina.gov.rs. nansirawe86lokalnihKZM-a,koji }e dobiti izme|u 300.000 i 350.000dinarazaprojekte. –Nacionalnastrategijazamlade ne mo`e se sprovoditi samo u Beogradu ve} se mora decentralizovati i velike nacionalne politikemorajudaseprilagodelokalnomnivou.Stogajeiusvojen101akcioniplanzamlade,aplanirasei izrada standarda rada lokalnih KZM-a–reklajeIvanaKova~evi},

opasnosti po ~oveka i `ivotnu sredinu, ukazuju na Departmanu zain`ewerstvoza{tite`ivotnesredineFTN-a.Podse}ajuna todaNoviSadimatriizvori{tapija}evode:Petrovaradinskaada,Ratnoostrvoi[trand, ~ija mogu}a kontaminacija mo`e izrazito negativno uticati nazdravqestanovni{tva.

Ju~era{wi dogovori predstavqaju uvod u konferenciju koja se odr`avadanasisutrauBeogradu, na kojoj se okupilo vi{e od 100 predstavnika lokalnih KZM-a da biizradilistandarderadakancelarija.Kakojenaveokoordinator regionalnog KZM-a Vojislav Prkosova~ki,to}eomogu}itipoboq{awe rada kancelarija i pristup IPAfondovima. A.Jerini}

–Opasnostodzaga|ewaizvori{ta mo`e poticati kako od polutanata iz Dunava tako i od industrijskihpostrojewaublizinipomenutihizvori{ta–ka`eza„Dnevnik”prof.emeritus Mirjana Vojinovi}-Miloradov, inagla{avazna~ajovogprojekta~iji}ekrajwirezultatbiti sistem za rano upozoravawe o

postojawu potencijalnih zaga|iva~aizvori{ta. Sistem }e biti postavqen na jednom od novosadskih izvori{tapija}evodesciqemranogi pravovremenog informisawe nadle`nihslu`biopotencijalnoj opasnosti za stanovni{tvo, {to}eomogu}itibrzuiodgovaraju}ureakcijunadle`nihdabi se zaga|ewe {to pre saniralo. Planiranojedasistemzapo~ne radsredinom2013,uokviruJKP „Vodovod i kanalizacija”, ~ime }e biti omogu}eno stabilno i kvalitetno snabdevawe stanovni{tvapija}omvodom. Po re~ima profesorke Vojinovi}-Miloradov, ukupna vrednostovogprojektajeoko270.000 evra, od ~ega je gotovo 240.000 evranamewenozaopremukoja}e najve}im delom pripasti Srbiji. Ovaj projekat podr`ali su grad Novi Sad i Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornogplanirawaSrbije. V.^eki}

ODSUTRAUDE^JEMKULTURNOMCENTRU UBEOGRADU

Likovniradovidece izNovogSada U De~jem kulturnom centruuBeogradusutrau18~asova bi}e otvorena  izlo`ba radova nastalih u De~joj likovn oj radio n ic i „Studio Mano„,kojajeod2008.godine sar adn ik Muz ej a savremen e umetnosti Vojvodine u okviru prog rama „Eduk ac ij a – program za najmla|e„. Izlo`ba}etrajatido2.maja,abi}e prezentovane slike, crte`iikola`isredwegivelikog formata ra|eni u tehnikama akrila, tu{a, suvog pastela, ugqena na papiru i u kombinovanoj tehnici na temu dela poznatih umetnika 20.veka. – Rad s decom u „Studiju Mano„ zasnovan je na teorijskoj i prakti~noj edukaciji dece od ~etiri do 14 godina, koja podrazumeva stru~nu pomo}ipodr{kukrozgrupnii individualni rad i {irok spektar tema i materijala, u~ewe kroz igru, upoznavawe sdelimaipravcimamoderne umetnosti,krozsaradwuskustosima Muzeja i ukqu~ivawemuwihoveprogramskeaktivnosti, kao i afirmaciju

mladih kreativaca putem aktuelnih konkursa i izlo`bi –ka`ejedanodrukovodilaca „StudijaMano„slikarkaDejana Ne{ovi}. – Programom rada obuhva}ena su i deca od dve do ~etiri godine. Rad s wima temeqi se na igri i u~ewu, kroz boje i oblike. Crtawemislikawemurazli~itim slikarskim materijalimaitehnikama,decarazvijaju motoriku i ve{tinu komunikacijeinatajna~inpostaju spremnija za pred{kolskei{kolskeustanove. Polaze}i od pretpostavke da obraz ovaw e preds tavqa sna`an instrument kulturnograzvoja, „StudioMano„i Muzej `ele da sprovedu prepoznatqivukulturnupolitiku, koja }e omogu}iti participaciju dece u javnom kulturnom `ivotu, kroz stvarawe uslova za efikasno ukqu~ivawe najmla|ih u programske radionice ovog tipa, kao idaafirmi{ude~jelikovno stvar al a{tvo i pru` e nov prostor za realizaciju krea- tivnogpotencijaladece. D.D.

BAJI]EVIMALIGUDA^INAINSTITUTU: Povodom predstoje}ih uskr{wih praznika na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici ju~e je odr`an sve~ani kocert. Ovog puta bolesnike i zaposlene obradovalo je osamnaest mladih muzi~ara, ~lanova orkestra „Baji}evi mali guda~i”. To su u~enici Muzi~ke {kole “Isidor Baji}” u Novom Sadu, uzrasta od 10 do 14 godina, a umetni~ki rukovodilac i dirigent ansambla je na{ istaknuti pedagog prof. ^aba Zima. Zahvaquju}i kontinuitetu koja traje vi{e od 20 godina, ovaj orkestar se svrstava me|u najuspe{nije, ne samo u zemqi nego i u regionu. O tome svedo~e brojne nagrade na raznim takmi~ewima, gostovawa u zemqi i inostranstvu, kao i vi{e snimqenih CD-a. Na nedavno odr`anom prvenstvu Srbije, „Baji}evi mali guda~i” su osvojili prvo mesto u svom uzrastu u kamernoj muzici. J.B.

VESTI Uspeh novosadskih studenatagitare Naupravozavr{enomXIinternacionalnom festivalu gitare u Leskovcu,uorganizacijiMuzi~ke {kole„StanislavBini~ki”,studenti Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu u klasi profesora mr Zorana Kraji{nika osvojilisunajvi{epriznawa. Apsolventkiwaosnovnihakademskih studija gitare Milena Petkovi} osvojila je prvu nagradu u profesionalnoj kategoriji i ti-

mepostalaipobednikFestivala. Studentprvegodineosnovnihstudija gitare Nikola Begovi} laureat je druge nagrade, tako|e u profesionalnojkategoriji. V.^.

Promovisani doktorinauka NaUniverzitetuuNovomSadu ju~ejerektorprof.drMiroslav Veskovi} sve~ano promovisao jedanaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen stekli su: \or|e Vukeli} i Milo{ Slankamenac (tehni~ke nauke), Sreten Terzi}

(poqoprivreda), Qiqana Jovanovi}-Pani} (veterina), Mirjana Glava{ki-Kraqevi} i Mirela Eri} (medicina), Sne`ana Maleti} (hemija), Danijela Te{endi} (informatika), Qubica Miji} (metodikanastavehemije),Dragica Koqanin (istorija) i Tamara Gruji} (kwi`evnost). V.^.

Zaravnopravnost polova Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnostpolovaobjaviojejavnipo-

zivzapredlagawekandidatkiwa ikandidatazadodelugodi{weg priznawa u oblasti ravnopravnostipolova.Pravonapredlog imaju pojedinci i organizacije, udru`ewa gra|ana, preduze}a s teritorije Vojvodine pod uslovom da su kontinuirano doprinosili razvoju demokratskih procesa u dru{tvu i postizali zna~ajne rezultate u ostvarivawu politike jednakih mogu}nosti za `ene i mu{karce u svim oblastima. Javni poziv otvoren je do 13. maja. Q.M.


14

CRnA HROnikA

sreda20.april2011.

dnevnik

KRIVI^NEPRIJAVEPROTIVDVOJICEBIZNISMENAIZNOVOGSADAIPETROVARADINA

Direktorimasenateretstavqa nezakonitih28milionadinara Poreskapolicijasaop{tila jeju~edajeVi{emjavnomtu`ila{tvu u Novom Sadu podnela krivi~nuprijavuprotivdirektoraprivrednogdru{tva„Figment” iz Novog Sada A. H. i vlasnika i direktora privrednogdru{tva„Hamavemt”izPetrovaradina@.N.,zbogosnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zloupotrebe slu`benogpolo`ajaifalsifikovawa slu`bene isprave i time

o{tetili buxet Srbije za oko 29milionadinara. A.H.je,uzpomo}@.N.,unameripribavqawaprotivpravneimovinskekoristi,zloupotrebomslu`benogpolo`ajaod junadoseptembra2010.godine, uvezadobraizKinevrednsoko 155 miliona dinara, s iskazanimPDV-omspravomnaodbitakoko24milionadinara.A. H. je u pos lovn im kwig am a prilikom sa~iwavawa kalku-

lacije zavisnih tro{kova nabavke iskqu~io razliku vrednosti dobara utvr|enu u ispravc i car ins kog org an a i evid ent ir ao vredn ost uvez enih dobara od oko 52 miliona dinara s iskazanim prethodnimPDV-omodokoosammilionadinara. Novacodrobeprodatenadoma}emtr`i{tu–oko104milionadinara–A.H.nijeuplatio na ra~un privrednog dru{tva

NAKONHAP[EWAUCRNOJGORI

Izru~enjo{ jedan„{akal” Crna Gora izru~ila je ju~e Srbiji jo{ jednog pripadnika paravojne jedinice „[akali”, RatkaMomi}a,re~enojeTanjugu u srpskom Tu`ila{tvu za ratnezlo~ine. Momi}seteretizaratnezlo~ineuselu]u{kanaKosovui Metohiji1999.godine.Izru~en

je po zahtevu Ministarstva pravdepo{tojeprethodnouhap{enuCrnojGoriposrpskojpoternici. Su|ewe optu`enima za ubistvo najmawe 43 civila u selu ]u{ka14.maja1999.godine,po~elojekrajemdecembrapro{le godineuBeogradu.

USUBOTICIIZARE[ETAKA^ETVORICA KOJASETERETEZALOPOVLUK

Sasala{aukradeno 11butan-boca Suboti~ka policija je odredilameruzadr`avawado48satiNeboj{iM.(1985.)iDamiru R. (1979.) iz Male Bosne, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela te{kekra|e. Postoji osnov sumwe da su Neboj{a M. i Damir R. u posledwa dva meseca, u vi{e navrata, provaqivali u privatne ku}e i ugostiteqske objekte na podru~ju Subotice, iz kojih su odnosili novac, tehniku,alatidrugevrednepredmete. Osumwi~eni su uz odgovar aj u} u kriv i~n u prij av u priv ed en i ist ra` nom sud ij i OsnovnogsudauSubotici,ko-

jiimjeodrediopritvordo30 dana. Pripadnici Policijske uprave u Subotici li{ili su slobodeGaboraU. (1978.)iAlberta ^. (1966.) iz Subotice zbogpostojawaosnovasumweda su izvr{ili krivi~no delo te{kekra|e.Osumwi~eniseteretedasuprovaliliumagacinna sala{u u blizini Subotice iz kojegsuodneliaparatzavarewe i11butanskihboca,kojesukod wih prona|ene i vra}ene vlasniku. Oni su uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu privedeni istra`nomsudijiOsnovnogsudau Subotici, koji im je odredio pritvordo30dana. A.A.

UNORVE[KOJOSU\ENBIV[IHOSOVACZBOG ZLO^INANADSRPSKIMCIVILIMAUBiH

ve}zadr`aozasebe,auposlovnim kwigama je, na osnovu la`nih faktura, prikazao da je dobraprodaopocenamaznatno ni`im od tr`i{nih. Time je nezakonito izbegao obra~un i pla}awePDV-aoko16miliona dinara i poreza na prihode od kapitalaodoko13milionadinara,aprotivpravnoprisvojio imovinskukoristsebiilitre}imlicimaodoko132,5milionadinara.

@. N. je u svojim poslovnim kwigama evidentirao la`ne faktureonavodnojnabavcidobara od privrednog dru{tva „Figment”, a zatim i sa~inio la`nefaktureonavodnojisporucidobarakupcu„Dracvet”iz Petrovaradina i na taj na~in A. H. omogu}io sticawe protivpravneimovinskekoristii utajuporeza. Krivi~no delo falsifikovaweslu`beneispraveA.H.je

ZREWANINSKAPOLICIJAHAPSILASVOJEPRIPADNIKE

Grani~ariosumwi~eni dasudozvoqavali {verccigareta Prip adn ic i Min is tars tva unutra{wih poslova Uprave kriminalisti~ke policije i PolicijskeupraveuZrewaninu,unastavkuakcijenasuzbijaw u kor upc ij e, uhaps il i su {est osob a osumw i~ en ih za vi{ekrivi~nihdelaprimawa idavawamita. Usaradwisazrewaninskim Vi{im javnim tu`ila{tvom

Nenad^.

(28)izVojvodaStepeiNikolaV. (26)iDraganJ.(28),obojicaizSrpskeCrwe. Krivi~nomprijavomzrewaninske policije bi}e obuhva}eniIgorS. (30)izZrewanina, koji je trenutno u pritvoru zrew an ins kog Okru` nog zatvora. Kako je navedeno u ju~era{wem policijskom saop{te-

IgorJ.

gu}ili prenos cigareta preko dr`avnegranicesRepublikom Rumunijom.Zatuusluguova~etvorica su policijskim i carinskim slu`benicima pla}alapo100evra.Policijajeistakladaseuciqudokazivawa ostal ih zlou p ot reb a nas tavqajudaqeprovere. Po saznawima “Dnevnika”, uhap{eni su ju~e zadr`ani u

PetarK.

Srbijapomogla uistrazi

Zahvaquju}isaradwisrpskog Tu`ila{tvazaratnezlo~inei pravosudnih istra`nih organa Norve{ke,Vrhovnisudteskandinavske dr`ave osudio je biv{eg pripadnika Hrvatskih odbrambenihsnaga(HOS)uBosni i Hercegovini Mirsada Repka (44) na osam godina zatvora po optu`bi za ratni zlo~in protivsrpskogcivilnogstanovni{tva u logoru „Dreteq“ 1992. godine, saop{tilo je ju~e srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine. OdlukomVrhovnog sudaNorve{keokrivqenombiv{em„hosovcu“Repku je,osimvi{egodi{we zatvorske kazne, izre~ena i nov~ana od 150.000 evra, kao kompenzacija`rtvama. U pismu tu`iocu za ratne zlo~ine Vladimiru Vuk~evi}u

{efistrageuNorve{kojnacionalnojistra`nojslu`biErik Arvnes isti~e: „Veoma smo zadovoqnipresudom,onajedefinitivno rezultat na{e dobre saradwe“, obelodanilo je ju~e Tu`ila{tvo. Obja{wenojedasunorve{ki istra`ni organi posle hap{ewaMirsadaRepka,8.maja2007. godine u Norve{koj, sproveli istragu u saradwi s na{im Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine. Naime,kakoprecizira Tu`ila{tvo, „u prostorijama Tu`ila{tva su tokom vi{egodi{we istragesaslu{anisvedocikoji sudalisvojeizjavenaokolnost dajeodmajadoavgusta1992.godine, u ’Dretequ’ bilo zarobqenonajmawe211licasrpske nacionalnosti“. J.J.

NORMALIZACIJASTAWAUBEOGRADSKOM OKRU@NOMZATVORU

Pritvorenici prekinuli{trajk

PritvoreniciubeogradskomOkru`nomzatvoru,kojisuodsubote {trajkovaligla|u,prestalisudaodbijajuhranu,saop{tenojeju~eiz Upravezaizvr{ewekrivi~nihsankcija. „NakonnekolikorazgovorasupravomOkru`nogzatvoraitrojicom sudijaVi{egsuda,pritvorenalicaprestalasudaodbijajuhranukoja sespremauzatvorskojkuhiwiiuzelasuru~ak”,navedenojeusaop{tewu. Pritvorenicisuprotestovaligla|uzahtevaju}idasesu|ewaurbrzaju,daimsedanpritvorara~unakaodvadanauzatvoru,kaoidase urediuslovniotpustizzatvoraposleodslu`ewazatvorskekazne. UpritvoruOkru`nogzatvorauBeogradutrenutnojeoko1.450pritvorenika. (Tanjug)

izvr{io tako {to je nadle`nom poreskom organu dostavio poreske prijave s la`nim podacimaoobra~unatomPDV-u na osnovu la`nih izlaznih faktura,uciquumawewaporeske obaveze, odnosno prikazivawapreplateporezaiopredeqivawazawegovpovra}aj.Tim radwamaprijavqenisuo{tetilibuxetSrbijeza28.784.698,62 dinara,navodiseusaop{tewu. (Tanjug)

NikolaV.

DraganJ.

slobodesuli{enipolicijski slu`beniciStanicegrani~ne policijeuNovojCrwiNenad ^.(31)izZrewaninaiIgorJ. (32) iz Srpske Crwe, zatim slu`benik Carinske ispostave u Srpskoj Crwi Petar K. (59)izZrewanina,NemawaB.

wu,Nenad].iIgorJ.,kaopolicijski slu`benici stanice grani~nepolicijeNovaCrwa, i carinik Petar K., po~inili su nekoliko krivi~nih dela primawamita,tako{tosuNemawiB.,NikoliV.,DraganuJ. iIgoruS.uvi{enavrataomo-

IgorS.

policijskim prostorijama, a o~ekujeseda}edanasbitisaslu{anipredistra`nimsudijom Vi{eg suda u Zrewaninu, posle~ega}ebitiodlu~enoda li}eimbitiodre|enpritvor. Ovojedrugiputu2011.dase zloupotrebeotkrivajuuredo-

vim a zrew an ins ke pol ic ij e. Po~etkom godine uhap{eno je 15 osoba, me|u wima i ~etvorica saobra}ajnih policajaca ovda{we Policijske uprave, zbogsumwedasunamernoizazivalisaobra}ajnenesre}eda bi naplatili osigurawe. Ta grupajeod2009.funkcionisalatako{tususaobra}ajnipolicajci izlazili na lice me-

NemawaB.

sta,gdesupravilizapisniko fingiranojnezgodi,za{tasu dobijali oko 1.000 evra. Jedan od u~esnika u “udesu” dobijao je oko 100 evra. Organizatori prevaresukasnijeodosiguravaju}ihdru{tva,naosnovula`nihzapisainavodnihpovreda, nap la} iv al i {tet u, na osnovu ~ega su prisvajali milionskesume. Na~elnik zrewaninske policijeBojanMarkovi},posle hap{ ew a sao b ra} ajn ih slu`benika,kazaojedajePUdo{ladosaznawaotimmahinacij am a, da je isp rat il a ceo slu~ajinaposletkugaiokon~ala. –Ostalismobez~etirisaobra}ajca, ali je svakako dobro to {to se dogodilo. Jer, svakotrebadapreduzimaovakvekorakeusvojojku}i–bio je jasan prvi ~ovek zrewaninskepolicije. @.Balaban

USARAJEVUTVRDEDASUPOSLALIVAQANEDOKAZEORATNOMGRADONA^ELNIKUTREBIWA

Dokumentacijazaizru~ewe Vu~urevi}avalidna

Portp ar ol Tu` il a{ tva BiH Boris Grube{i} rekao je ju~e Beti da je „BiH poslala validnu dokumentaciju kojom se tra`i izru~ewe Bo`idara Vu~urevi}a izSrbije”. Grube{i}jedodaodaakoSrbijaimapotrebuza„dodatnim poja{wewima u vezi s predmetom,tomo`eodBiHzatra`iti zvani~nim i uobi~ajenim putem”. Grube{i} je tako reagovao na ju~era{wu informaciju iz

pravosu|aSrbijepokojoj„zahtev za izru~ewe ratnog gradona~elnika Trebiwa Bo`idara Vu~urevi}a ne sadr`i dokaze na osnovu kojih se izru~ewe tra`i”, zbog ~ega se po wemu ne}enipostupati. Ju~ejeBetinizvorupravosu|u Srbije rekao da je „dve tre}inezahtevazaekstradiciju Vu~urevi}a, koji je BiH poslalaSrbiji,precrtanocrnom bojominevidesedokaziiargumentikojiseprila`u”,zbog

~eg a }e zaht ev bit i vra} en BiH. Grube{i} je na to rekao da „ako je ne{to precrtano u spisu, onda sigurno za to postojerazlozi”. – Na{ zahtev je pravno vaqantejeidaqenasnazi–rekao je portparol Tu`ila{tva BiH. Vu~urevi}u je nakon hap{ewanagrani~nomprelazuuKarakaju, na srpskoj strani, po poterniciHrvatske,4.aprila, odr e| en ekst rad ic io n i pri-

tvor. Vu~urevi} je dr`avqaninBiH,ahrvatskopravosu|e gateretizabombardovaweDubrovnika po~etkom devedesetihgodinapro{logveka,kada je obavqao funkciju ~elnog ~ovekauop{tiniTrebiwe. Vu~ ur ev i} a istov rem en o tra`i i pravosu|e u BiH, jer se protiv wega vodi istraga u Tu`ila{tvuBosneiHercegovine, gde je osumwi~en za krivi~na dela ratnog zlo~ina na podru~juTrebiwa.


CRnA HROnikA

dnevnik

KRIVI^NAPRIJAVAPROTIVTROJICEOSUMWI^ENIHBAJMO^ANA

koje je policija prona{la i uz potvrdu oduzela, nalaze se u Policijskoj stanici Ba~ka Topola i bi}e vra}eni vlasnicima. M.Mr.

OSUMWI^ENNOVOSADSKI[OFER

Sa o bra }aj ci su na po ziv {kole kontrolisali voza~a i vozilo da bi proverili da li ispuwavaju uslove za u~e{}e u saobra}aju, saop{tava ju~e novosadska Policijska uprava. M.V.

Drogakod{kola iz Crvenke zatekli materiju za koju se prepostavqa da je marihuana. Pro tiv osum wi ~e nih su podnete krivi~ne prijave zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}enog posedovawa opojne droge, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M.V.

Sini{i Vu~ini}u (1967) iz Beograda, koji je u pritvoru po re{ewu novosadskog Vi{eg suda pod optu`bom da je po~inio krivi~no delo iznude, glavni pretres zakazan je za utorak, 26. april, saop{tio je ju~e Vi{i sud u Novom Sadu. Podsetimo, okrivqeni je uhap{en u novembru 2007. godine na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa zbog sumwe da je iznu|ivao novac od jednog novosadskog ugostiteqa uz pomo} saradnika iz „bosanskih i crnogorskih kriminalnih struktura„. On je li{en slobode u prisustvu supruge koja je odmah potom pu{tena na slobodu. Navodno, posle hap{ewa, pre nego {to je trebalo da bude sme{ten u pritvor, Vu~ini} se `alio na jake bolove a potom je vi{e puta pravdao svoj nedolazak na su|ewe zdravstvenim problemima. U

UPROCESUZBOGMALVERZACIJAUBEOGRADSKOJBIM„SLAVIJA”

Biv{isudijaiadvokat oslobo|enioptu`bi Vi{i sud u Beogradu izrekao je presudu kojom je bi{eg sudiju nekada{weg Trgovinskog suda u Beogradu @eqka Muwizu oslobodio od optu`be za krivi~no delo kr{ewe zakona od strane sudije, a advokata NemawuJolovi}aod optu`be za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, koja im je optu`nica stavqala na teret u vezi sa ste~ajnim postupkom u preduze}u BIM „Slavija“. Jolovi}ev branilac advokat RadomanJovovi} izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da su wegov klijent, kao i Muwiza, presudom Vi{eg suda oslobo|eni od svih navoda optu`nice koja je protiv wih podignuta krajem 2008. godine. Sada biv{eg sudiju Muwizu, u svojstvu predsednika ste~ajnog ve}a kompanije BIM „Slavija”, i Nemawu Jolovi}a kao ste~ajnog upravnika tog preduze}a, optu`nica je sumwi~ila za navodnu zloupotrebu zbog toga

Sredwapoqoprivredna{kolauZrewaninu

~inu semena kukuruza i suncoketa, ve{ta~kih |ubriva i za{titinih sredstva za potrebe {kolske ekonomije, a sve u vrednosti od 1.734.930 dinara. Roba je ured-

no fakturisana {koli i pla}ena, ali nikada nije zaprimqena, pa se sumwa da je zavr{ila kod osumwi~enih. @.B.

Naklupuizpritvora

UNOVOMSADUIVRBASU

Novosadska policija je u blizini dveju {kola kod Aleksandra M. (1979) iz Novog Sada i Milana N. (1985) iz Banatskog Aran|elova prona{la supstance za koje sumwa da su heroin i marihuana. U okviru iste akcije „[kola bez droge i nasiqa” pripadnici MUP-a su u blizini vrbaske gimanazije kod \or|aV.(1992)

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora direktoru zrewaninske Sredwe poqoprivredne {kole Milanu K. (50) i sekretaru te obrazovne ustanove Zoranu K. (43), zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu. Po navodima policijske krivi~ne prijave, wih dvojica su prekora~ili granice slu`benih ovla{}ewa u saradwi s preduze}em “Herbakoop” iz Melenaca. [kola je, naime, imala ugovor o dugoro~noj poslovnoj saradwi s tom melena~kom trgova~kom firmom i preko we se snabdevala potrebnim materijalom. Od 15. januara do 18. marta 2010. godine Milan K. i Zoran K. su od “Herbakoopa” u vi{e navrata preuzimali ve}u koli-

SU\EWESINI[IVU^INI]U26.APRILAUNOVOMSADU

Alkoholisan naekskurziju? Saobra}ajna policija podnela je prekr{ajnu prijavu protiv voza~a autobusa MirkaZ. (1970) iz Novog Sada pod sumwom da je kod wega pre kretawa na {kolsku ekskurziju testirawem utvr|eno oko 0,33 promila alkohola u krvi.

Direktorisekretar palina|ubrivu

Deoplenaizprovalni~kihpohodaosumwi~enihBajmo~ana

koholna pi}a, cigarete i galanteriju. Deo ukradenih predmeta koristili su za svoje potrebe, dok su ostatak prodavali. Predmeti

15

PRITVORENI^ELNICIZREWANINSKEPOQOPRIVREDNE[KOLE

Iziznajmqeneku}e uKuliuprovale?

Protiv MiletaK. (1991), \ure N. (1992) i Srboquba P. (1989) iz Bajmoka pripadnici Policijske stanice u Subotici podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e i krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Wima je odre|eno policijsko zadr`avawe i bi}e privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. Policija je saop{tila da postoji osnov sumwe da su oni u Kuli iznajmili ku}u, iz koje su ukradenim vozilom odlazili u izvr{ewe krivi~nih dela. Trojica Bajmo~ana osumwi~eni su da su u protekla tri meseca na podru~ju Subotice, Ba~ke Topole, Malog I|o{a i Kule obijali kioske, prodavnice, privatne ku}e i de~je vrti}e, iz kojih su odnosili tehni~ku robu, al-

sreda20.april2011.

NemawaJolovi}

{to je u februaru 2006. preduze}u „JU-trejd @eleznik” iz Beograda odobrena isplata potra`ivawa koja je imalo od „BIM Slavija„ iz ste~ajne mase. Optu`ba je smatrala da je u proceduri odobrewa isplate potra`ivawa ste~ajnom poveriocu “JUtrejd @eleznik” bilo izvesnih neregularnosti.

Ina~e, u vezi sa ste~ajem u BIM „Slavija”, advokatu Nemawi Jolovi}u se sudi u velikom predmetu „ste~ajna afera“ pred Specijalnim sudom u Beogradu. U tom procesu, koji je po~eo 2006. godine i jo{ traje, Jolovi} se tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja, a su{tina optu`be je u tome da je pokrenuo sudski postupak u vezi s nepokretnom imovinom BIM „Slavije” u ste~aju, {to je, po optu`nim navodima, uticalo na umawewe tr`i{ne vrednosti tog preduze}a. Po optu`bama za zloupotrebe u vezi sa ste~ajem u BIM „Slavija” u “ste~ajnoj aferi” se sudi i Jolovi}evevom prethodniku na funkciji ste~ajnog upravnika od novembra 2004. do novembra 2005. godine, okrivqenom ZvonimiruJankovi}u. J.J.

me|uvremenu, na glavnom preteresu pojavila se samo wegova `ena, koja je prijavila predsednici ve}a sudiji Svetlani Tomi}-Joki} da je pokrenut zahtev za razvod i da ona `eli da joj sud anga`uje advokata po slu`benoj du`nosti. Na tom ro~i{tu predsednica ve}a naredila je da se ovaj okrivqeni privede. Sini{a Vu~ini} je okrivqen da je reketirao vlasnika firme „Gold auto” i ugostiteqa Z.M. kod koga je, navodno, radio kao savetnik i od wega iznudio vi{e desetina hiqada evra. Ovaj optu`eni je tako|e poznat javnosti kao kontroverzni u~e- Sini{aVu~ini}

snik u burnim politi~kim doga|ajima devedestih godina pro{log veka. Prvi osnovni sud u Beogradu, postupaju}i u vreme{nom predmetu „Vila Mir” protiv optu`enih zbog spre~avawa slu`benih lica MUP-a u obavqawu posla, a u vezi s hap{ewem biv{eg predsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a izme|u 30. i 31. marta 2001. godine, doneo je, zato {to je u me|uvremenu nastupila apsolutna zastarelost krivi~nog dela, re{ewe o obustavi postupka protiv 23 optu`enih, me|u kojima je i Vu~ini}. Ovaj okrivqeni je, tako|e, bio u pritvoru u junu pretpro{le godine zbog javnih pretwi smr}u novinaru Milo{u Vasi}u i politi~aru @arkuKora}u, nakon ~ega je bio uslovno osu|en. M.V.

U@UPANIJSKOMSUDUUVUKOVARU,NAZAHTEVSRPSKOG TU@ILA[TVAZARATNEZLO^INE

Saslu{anisvedociu slu~ajuVesneBosanac U @upanijskom sudu u Vukovaru ju~e su ispitana ~etvorica svedoka u okviru istra`nog postupka srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine koje sumwi~i ratnu i sada{wu direktorku vukovarske bolnice VesnuBosanac i Jurja Wavru za ratne zlo~ine protiv rawenih i bolesnih tokom 1991. godine. Kako je izjavio portparol suda MilanKoji}, ~etiri svedoka, kojima nije naveo imena, ispitana su na molbu Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu. – Niko nije optu`en. Radi se o fazi istrage – rekao je Koji}, i dodao da na ispitivawu svedoka nisu bili istra`ioci iz Srbije, ali je bila Vesna Bosanac. – Hrvatske sudske vlasti mogu preduzeti samo one radwe koje Vi{i sud u Beogradu tra`i da se preduzmu na osnovu me|unarodnog ugovora koji je zakqu~en izme|u Hrvatske i biv{e SRJ o pru`awu me|unarodne pravne pomo}i u gra|anskim i krivi~nim parnicama.

Jedan od svedoka, koji je ju~e ispitan u istra`nom postupku, lekar vukovarske bolnice Vladimir Emedi, potvrdio je novinarima da su osim wega ispitani i ratni lekari Mladen Ivankovi} i TomislavKova~i}. – Sa{a Jovi}, jedan od rawenih vojnika biv{e JNA, mo`e posvedo~iti o dobrom i humanom radu vukovarskih lekara – rekao je Emedi. Vesna Bosanac je novinarima izjavila da ne zna ta~an broj biv{ih pripadnika JNA koji su se le~ili VesnaBosanac u vukovarskoj bolnici 1991. godi- i lekarima i bolesnicima i rawene, ali da ta~ni podaci postoje u nicima, proslediti iskaze u Beomedicinskoj dokumentaciji koja je grad, a o~ekuje i da }e sud koji je nakon zauzimawa Vukovara odneta pokrenuo istragu dobiti releiz bolnice i jo{ je u Beogradu. On vantne ~iwenice i shvatiti da su je izrazila uverewe da }e sudija, sve optu`be protiv we i Wavre, koja je dobila informacije od sve- koji je umro 2008. godine, neosnodoka da je tokom rata bilo te{ko vane. (Tanjug)

ZABRIWAVAJU]IPODATAKAGENCIJEZABEZBEDNOSTSAOBRA]AJA

Dvoto~ka{iu~estvovaliugotovo29.000nesre}a U posledwih pet godina, voza~i dvoto~ka{a su u~estvovali u gotovo 29.000 saobra}ajnih nesre}a, u kojima je poginulo 963 i povre|eno vi{e od 25.000 osoba, saop{tila je ju~e Agencija za bezbednost saobra}aja, apeluju}i na bezbednije i odgovornije pona{awe posebno mla|ih u~esnika u saobra}aju. U saop{tewu se navodi da su vi{e od polovine ovih nezgoda izazvali voza~i dvoto~ka{a, odnosno motocikala, mopeda i bicikala.

Osim nepropisne i neprilago|ene brzine, koja je karakteristi~na za motocikliste, primarni uzroci nastanka saobra}ajnih nezgoda su nepropisno izvo|ewe radwi, upravqawe vozilom pod dejstvom alkohola, nepropisno preticawe i neustupawe prvenstva prolaza. Agencija isti~e da je posebno zabriwavaju}i podatak o velikom broju mladih koji su nastradali tek nakon {to su stekli pravo na upravqawe mopedom ili motociklom

ili jo{ uvek nisu ovladali potrebnim znawem i ve{tinama za bezbedno upravqawe ovim vozilima. Zbog toga, Agencija posebno skre}e pa`wu roditeqima na to da svojoj deci onemogu}e potpuno slobodno i nekontrolisano kori{}ewe ovih vozila jer zbog nepoznavawa propisa, nedovoqne ve{tine za upravqawe ili `eqe za dokazivawem me|u vr{wacima nerazumno kr{e propise uz tragi~ne posledice.

^iwenica je da pozitivni propisi predvi|aju i odgovornost roditeqa za prekr{aje koje u~ini maloletnik, ali ova kazna je bezna~ajna ukoliko nepropisno pona{awe za posledicu ima gubitak `ivota ili trajnu invalidnost. „Apelujemo na voza~e ostalih vozila da u naredom periodu, kada se o~ekuje znatno ve}e prisustvo voza~a motocikala, mopeda i bicikala, posvete ve}u pa`wu wihovoj bezbednosti i da imaju u vi-


SPORT

sreda20.april2011.

INTERVJU

c m y

16

dnevnik

DEJAN VRANE[, SELEKTOR FED KUP TIMA SRBIJE

MentalnosmoslomiliSlovakiwe Bile su najboqe teniserke Srbije na rubu poraza u Bratislavi. U susretu koji je odlu~ivao ko }e ubudu}e igrati u Svetskoj grupi Fed kupa, Slovakiwe su u dublu imaleprednostod6:2i5:1,kadase desio neverovatni, fantasti~ni preokretuigrina{egparaJelena Jankovi}-AleksandraKruni}.Uz stalniosmehnalicukapitenana{egtimaJankovi}eve,aliipreporo|eneKruni}eve,Srbijajenapalarivalkeizsvihoru`jai,korak pokorak,lomilaime~isuparnice.Zatovreme,krajautlinije,na klupi na{e selekcije, savezni kapiten Dejan Vrane{ bodrio je na-

jana Jovanovski, a ne Jelena Jankovi}. Time {to odluku niste obrazlo`ili preuzeli ste nasebevelikirizik? - Jako je bilo te{ko doneti takvuodluku-rekaojenapo~etkuintervjua za „Dnevnik” Dejan Vrane{.-Iskreno,zbogsvegasammalo spavao,dugosmomojtimijavagali razli~itevarijanteodluke,jerJelena se prehladila i u petak nije trenirala. Bila je puna sekreta, brzosezamaralaiveomate{kodisala.SvetobilojeposledicadolaskaizAmerike,izleta,umnogo hladnijuevropskuklimui„xetlega” (promene vremenske zone, op.

Jecaimaupaluobauha Jo{jedandetaqizBratislaveza~itaoce„Dnevnika”otkrio jeDejanVrane{: -PrehladajeJelenipre{lainauhoionajeunedequigrala saupalom.Onajesadau[tutgartuiupalaseume|uvremenupro{irilanaobauha,{tojecenakojupla}azbogigrawauduelusa Slova~kom. Ali, to je nije spre~ilo da brani boje Srbije i da budejedanodkqu~nihfaktorakojisunamdonelivelikupobedu-objasniojeVrane{. {edevojke,skakao,dobacivao,nervirao se... Nije mu bilo lako, ali je,nakraju,terenuBratislavinapustio kao idejni tvorac svojevrsnog projekta - velike pobede i plasmanaSrbijeunajkvalitetniju grupuFedkupa. lPrilikom`reba,upro{li petak,iznenadilisteislova~kuisrpskujavnostodlukomda usingluprvogdananastupiBo-

SVETSKA LIGA

UNovomSadu iBeogradu Mu{kaodbojka{akaseniorska reprezentacija Srbije }e utakmiceCgrupeSvetskelige sFinskom,PortugalijomiAr-

gentinomodigratiuNovomSaduiuBeogradu.Poredodbojka{a, Srbiju }e u Svetskoj ligi predstavqati i arbitri Zorica Bjeli}, Dejan Jovanovi} i Dragutin ]uk i supervizori FIVB Aleks andar Bor i~ i}, SlobodanMilo{evi}idrVladimir]uk.

TRIJUMF MLADIH NOVOSADSKIH RUKOMETA[A U DORTMUNDU: Ju~e su seizNema~kevratilimladirukometa{i i rukometa{ice (ro|eni 1994. godine i mla|i) koji subranilibojeGradaNovogSadanatradicionalnom15.poredu me|unarodnom omladinskom turniru „Do kup” u Dortmundu (u~estvovale 83 ekipe). Wihov dolazak zabele`ila je kamera na{eg fotoreportera Nikole Stojanovi}a, a povod je bio taj {tosuzadivilitamo{wequbiteqe sporta, za trenutak skrenuv{i pa`wu na rukomet u mestukojeslavi{ampionskutituluufudbalskojBundesligi. Mu{ka selkcija Novog Sada, koje su uglavnom ~inili mladi rukometa{i Jugovi} Unimeta, ina~e kadetski prvaci Srbije, poja~anivr{wacimaizRKKamp Rastimo,osvojilajeprvomesto. OvojepetitrijumfNovosa|ana naovomtradicion  alnomturniru (2.000, 2001, 2.002, 2.004. i 2011.). Izabranici Dragana Vrgovi}adozlatnemedaqedo{li suukonkurenciji28ekipaiz~etiri dr`ave (Nema~ke, Belorusije,HolandijeiSrbije),gdesu zabele`iliosampobedaijedan poraz.BojeNovogSadabranili su:NemawaBelo{,NikolaVrgovi}, Milan Kvrgi}, Borko Vje{tica, Nik{a Rako~evi}, Mile Lon~ar,MiroslavIli},Nikola

A.P.).@elelismodajeosposobimo za drugi dan me~a, ali nismo htelidarivalkamaotkrivamopravi razlog wenog izostanka. Zato sam zamolio i Jankovi}evu da na pres-konferenciji o tome ne pri~a.Znamdasamtimeizazvaorazli~itereakcijeuSrbiji,dasusepojavqivaleporukenaraznimforumimaustilu„Visi}e{naTerazijama”,alinitisamtopratio,niti SUTRA STARTUJE FINALNASERIJAPLEJ-OFA ODBOJKA[A: Utakmicom Partizan-VojvodinaNSsutrau hali[umiceuBeogradupo~iwe finaleplej-ofaodbojka{a.Sagledavaju}i ~itavu sezonu, finalniparjezaslu`iodasena|e uborbizatitulu,jerjedominiraoterenimauSrbiji. Ovesezoneodbojka{iVojvodine ( na slici Luka ^ubrilo, Borislav Petrovi}, Goran [kundri},NenadSimeunovi}i Zoran Jovanovi})  su dva puta slavilauliga{komdeluprvenstva, a crno-beli su bili uspe{niji u polufinalu Kupa, pa je unapred zagarantovana velika neizvesnostuborbizanajvrednijidoma}ipehar. - Najpravednije je bilo da se Partizanimina|emoufinalu. Prve dve utakmice igraju se u Beogradu,auodbojka{komsportu doma}i teren ne mora uvek dazna~iipo~etnuprednost.Na{a ekipa boqe igra kod ku}e, madajeuposledwemsusretupolufinala sa Zvezdom pokazala damo`edabudevrhunskaiugo-

Arseni}, Milo{ Trnini}, Aleksandar Kurte{, Dejan Milosavqev,DanijelKaji{,VawaMolnar. - Ovo je bilo deseto u~e{}e na{ih selekcija na turniru u gradupobratimu,aposlesedam godinaponovosmogaosvojilika`e trener Vrgovi}. - Raduje meto{tosuna{imomcinaprvom ve}em me|unarodnom takmi~ewu odu{evili igrom, pona{awemirezultatom.Sveutakmice pobedili smo ubedqivo, ~akipolufinalesa17razlike, afinalesaosamgolova. I`enskaselekcijaNovogSada, koja je sastavqena od igra~ica ka}kog Petrova i Vojvodine, ostvarila je veliki

Maletajne:DejanVrane{iJelenaJankovi}

sam obra}ao pa`wu... Jednostavno, druga~ijenijemoglodabude,arezultatsusretapokazujekolikosmo biliupravu. lSada, kada su se emocije malo slegle, kako gledate na duelsaSlova~kom? - Imale su Slovakiwe sre}e zbog malera koji su nas pratili. Uslovisme{tajaizaigrubilisu sjajni,ali,eto,Jeleninabolest,pa Aninapovredadrugogdanauduelu s Cibulkovom, pa Bojanina pred-

nost koju, na moju veliku `alost nije uspela pretvori u pobedu tako|eprotivCibulkove,jesupehovi. Jelena je nekako izgurala svoj singlme~,audublusmoimalisre}e,aliihrabrostiisnagekojesu ispoqileJecaimalaAleksandra Kruni}.Na{edevojkeodigralesu sjajno do kraja, a Slovakiwe, koje sudoteprednostiod5:1udrugom setu bile odli~ne, nisu izdr`ale mentalnipritisak.Ba{napsiholo{komplanusmoihslomili.Vi-

stima.Partizanjeodli~naekipa,mongosunapredovaliipokazaojezavidnuformuususretima sa Radni~kim. Najva`nije je da igramo sve boqe i nadam se da}emoiufinalnojserijibitinavrhunskomnivou-rekaoje sportski direktor Vojvodine NSsemeNikolaMari}. Nisu se mnogo puta sastajali VojvodinaiPartizanufinalima plej-ofa, svega tri puta od uvo|ewa postsezonskog doigravawa 1990. godine. U sezoni 1990/91. Partizan je bio uspe{niji (2:1 u pobedama), sezonu kasnijeVo{aserevan{iralasa 3:1upobedama,aunajboqojsezoniuistorijinovosadskogodbojka{kog giganata (1995/96.) Vo{a je bila boqa 3:2. Novosa|aniimaju13,aPartizan10titula. Prvi me~ finala plej-ofa igrasesutra,drugijeuponedeqak 25. aprila, tre}i u Novom Sadu28.aprila,akobudetrebalo~etvrtime~,tako|e,uNovom Sadu 1. maja, a eventualna peta ponovouBeogradu5.maja. M. Risti}

uspehzauzimawemtre}egmesta, posle osam pobeda i jednim porazom. Izabranicama Laze Petrovamalojenedostajalodazaigrajuufinalu.Zaselekcijusu igrale: Nikoleta Paji}, Jovana Pani}, Jelena Ze~evi}, Nevena Bla`i}, Bojana Trnini}, Jovana Jovanovi}, Dijana Ilijana, Ivana ^i~ak, Jovana Tomi}, Dejana Goli},DragicaLon~ar. -Kaotrenermoramdabudem zadovoqan,jerjemalonedostajalo da i mi osvojimo prvo mesto. U polufinalu pora`ene smo od Holan|anki po{to smo igrali nere{eno u regularnom tokuutakmice,takojebiloiposle produ`etaka i sedmeraca, dabijednomgre{komprilikom

naizmeni~nihsedmeracaizgubili-rekaojePetrovidodaoda suve}dobilipozivzaturniru Holandiju, ali zbog finansijskih pote{ko}a ne}e mo}i da u~estvuju. Prema re~ima u~esnika, turnir je bio veoma dobro organizovan, a doma}ini su bili odu{evqeni{tojeposledvegodine obnovqena saradwa gradova pobratima,kakojerekaoprilikom prijema gradona~elnik Dortmunda „sre}ni smo {to se pomalo zahladneli odnosi otopqavaju”.Decaitreneriveliku zahvalnost duguju i NS trevelu koji je maksimalno doprineo da lak{epodnesuduga~akput. J. Gali}

deli ste, Jelena se smejala i kod 1:5,alinezbogsre}eilinekogzadovoqstva, ve} je `elela da svoju pozitivnu energiju prenese na Aleksandrukojajebiladostastegnuta.Hantuhovajesjajnoservirala ijasamdevojkamastalno,dodosade,ponavqaodajeservismorastati.I-dogodilose!StalesuSlovakiwe,na{edevojkesuigralesve boqe i zaslu`ile su taj trijumf. Zato sam im zahvalan, ba{ kao i ostalimigra~icama,momtimu,Te-

niskomsavezuSrbijeinavija~ima kojisunassjajnobodrili. lNaravno,apetitiujavnosti Srbijerastu.Ve}sepomiwenapadnapobedni~kipeharuFed kupu... -Odmahposleme~a,usvla~io- niciuBratislavi,odr`aosamsastanak s devojkama. Sa svakom od wihsamporazgovaraonatemuna{ih budu}ih ciqeva. Naravno, u timtrenucimabilismoeufori~ni, ali dobio sam potvrdan odgovorodsvihda}emodaprobamoda napadnemotrofej.Idopalomise to {to Jankovi}eva nije prihvatilauloguherojaupobedi,ve}je rekladasusviizna{egtimajunaci,nasvojna~in.Tonasiodvajaodostalih,jernikonebrojiko je i koliko me~eva dobio, ne izdvajasebeuprviplan.Devojkedobrorazmi{qajuitoumenibudi jo{ argumentovaniju nadu da mo`emopunodauradimokaoreprezentacija. lDa li razmi{qate o tome da i slede}i me~ u Fed kupu, ukoliko`rebombudeodre|eno da budemo doma}ini, odigrate uNovomSadu? - Ozbiqno razmi{qamo o toj mogu}nosti, ali je jako rano da se sadatimebavimo.Otome}emoda mislimoipri~amokadabudeobavqen`rebzaSvetskugrupu,tokom tunriranaRolanGarosu-zavr{io jerazgovorzana{listDejanVrane{. Aleksandar Predojevi}

Foto:F.Baki}


SPORT

dnevnik

VOJVODINAOTVORILAKAPIJE„KARA\OR\A”ZAME^SHAJDUKOM

JELENSUPERLIGA–23.KOLO

Doma}inzatitulu, gostzaopstanak

Danas

SUBOTICA:SpartakZlatiborvode-OFKBeograd NOVISAD:Vojvodina-Hajduk IVAWICA:Javor-In|ija BEOGRAD:BSK-^ukari~kiStankom JAGODINA:Jagodina-Metalac SMEDEREVO:Smederevo-Partizan ^A^AK:Borac-Rad BEOGRAD:Crvenazvezda-SlobodaPointSevojno

Odavno na superliga{koj fudbalskoj tabeli nije bila ovolikabodovnarazlikaizme|u Vojvodine i Hajduka. Novosa|ani(53)seborezatitulu, aKuqani(15)zaopstanak.Svakitim,dakle,imavelikimotiv da uspe u dana{wem me~u, da osvojidragocenebodove.Gostima, ruku na srce, i remi bi bio velikikaoKula,dokVojvodina na takav ishod ne sme ni da pomisli. Svega ovoga svesni su u redovimadoma}ina,~ijejerukovodstvopovuklopravipotez-otvoriv{i {irom kapije za vojvo|anskiduel.Ulazse,dakle,ne}e napla}ivati, pa eto prilike da tribine stadiona „Kara|or|e” danas budu solidno popuwene simpatizerimaobatima.

1.Partizan 2.Crvenazvezda 3.Vojvodina 4.Rad 5.Spartak 6.Smederevo 7.OFKBeograd 8.Sloboda 9.Jagodina 10.Javor 11.BSK 12.Borac 13.Hajduk 14.In|ija 15.Metalac 16.^ukari~ki

MiroslavStevanovi}(belidres)zameni}eNikoluLazeti}a

PoslepobedenadPartizanom uBeogradu,Vojvodinisename}e imperativnovogtrijumfa. -O~ekujenaste`akme~-ka`e {ef stru~nog {taba  Zoran Milinkovi}.-Na{aekipajedelom emotivno ispra`wena, pojedini roviti igra~i nisu jo{ stopostotnospremnizaceome~, apravonastupazbog`utihkartonanemaiskusniNikolaLaze-

Hajduknema {tadaizgubi Nak on mal og vojv o| ans kog derbija u kojem su fudbaleri Hajd uk a pob ed il i sub ot i~k i SpartakZV,predKuqanimaje novi izazov - veliki vojvo|anski derbi sa hitom sezone VojvodinomuNovomSadu. Ustru~nom{tabuKuqanasu se jo{ jednom osvrnuli na minulisusretsaSuboti~anima. -Jo{jednombisevrationa utakmicu sa Spartakom, ekipomkojanemaslabomestoiko-

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

18 18 16 12 8 7 9 7 7 6 6 5 3 3 3 0

2 2 5 7 8 10 4 7 6 9 8 9 6 5 4 4

2 2 1 3 6 5 9 8 9 7 8 8 12 14 15 18

14,Arena 16 16 16 16 16 16 18,RTS 56:17 38:10 36:8 32:12 21:15 21:19 20:21 24:26 19:20 15:18 17:26 14:23 14:30 18:38 11:32 6:47

56 56 53 43 32 31 31 28 27 27 26 24 15 14 13 4

U slede}em kolu (23. aprila) sasta}e se - IN\IJA: In|ija Borac,KULA:Hajduk-Smederevo,BEOGRAD:OFKBeograd-Vojvodina,Rad-SpartakZlatiborvode,Partizan-Crvenazvezda,^ukari~kiStankom-Javor,LU^ANI:SlobodaPointSevojno-Jagodina,KRAGUJEVAC:Metalac-BSK.

Besplatnoina finaleKupa Teku pripreme i za odlazak navija~a Vojvodine na me~ finala Kupa Srbije s Partizanom, koji }e se 11. maja igrati na beogradskoj Marakani. Premare~imaIvaneSmiqani},kojajeuFKVojvodina zadu`ena za odnose s javno{}u, rukovodstvo crvenobelih obezbedilo je besplatanprevozizNovogSadaza Beograd i ulaz na finalni duelna{egnajmasovnijegtakimi~ewa.

17

sreda20.april2011.

tiratigledaoci,jerminemamo {tadaizgubimo,amo`emopunodadobijemo.Zautakmicusa Spartakomsastanaksaigra~imajetrajaodvaminutai40sekundi,auNovomSadu}esastanak trajati ispod dva minuta, jer su igra~i svesni {ta mogu da dobiju ovom utakmicom, kao {to su bili svesni {ta su moglidaizgubedanismopobediliSpartaka. ZnastrategHajduka{tawegovu ekipu o~ekuje na „Kara|or|u”. -Vojvodinajekaoklub odavno zaslu`ila da uzme jednu od titula, a sadatajkvalitetpratii kvalitetigra~aistru~nog {taba i mislim da ne}e biti nikakvo iznena|ewe da ove sezone uzme trofej. Poznavaju}i~ovekakojivodiklub verujemdakadabimusadaponudilijednutitula onjenebiprihvatiojer ho}eobatrofeja.Zatim, i navija~i Vojvodine su zna~ajan segment u stvarawuzdraveatmosferei wihovdoprinosrezultatima je nemerqiv. Eto, rivalu gladnom trofeja idemonanoge. Zna~i, Hajduk u Novom Sadu nema {ta da TrenerHajdukaDragoqubBekvalac izgubi? ja je do{la toliko motivisana - Ponavqam, igra~i mogu sakaodaseSuboti~animaradio mopunodadobiju.Zbogtoganeglavi, kao da je wima susret }emo i}i u Novi Sad da se debio presudan a ne nama. Uz do- fanz ivn om igrom 90 min ut a bruigrudo{lismodozaslu`e- branimove}}emoigratiofanne pobede posle koje se nazire zivno,panekaiztakveigredosvetlo na kraju tunela – rekao |eirezultat. je{efstru~nog{tabaHajduka Kuqani su protiv Spartaka DragoqubBekvalac. nastupilibezkapitenaBogi}a Kak va je vez a re~ en og sa i Maksimovi}a. Kakva je sada onim{toslediuNovomSadu? situacija? - [teta je {to nakon te{ke - Wih dvoj ic a jo{ nis u utakmicesaSpartakomnemamo spremn i.U Nov om Sad u ne} e vi{e vremena da se odmorimo, mo}i da nastupi ni povre|eni da nam se pov re| en i igra~ i Ki{-saop{tiojeBekvalca. oporave i da kompletni odemo Najb li` i da po~n u sus ret nanogeizvanrednojekipiVoj- protivVojvodinesu:Bra},Pavodine,kojapokazujeunazadne- uqevi}, Fejsa, V. Kova~evi}, koliko godina da jestabilan A. @ivanovi}, Jovanovi}, Kaklub.@elimodauNovomSadu salica, \uki}, M. @ivanovi}, pru` im o maks im um i dob ru Petrovi}iKomazec. igruukojoj}enajvi{eprofi\.Bojani}

ti}.Sveovonenavodimkaoalibi,ve}~iwenicukojamoradase uzmeuobzir.Ali,uprkossvemu dovoqno smo jaki da istrajemo naputukojimidemoovogprole}a. Devet meseci odli~nih rezultata je iza Vojvodine. Samo jedan poraz, od Rada, prekinuo je niz pobeda i poraza, a podatak da je ovog prole}a ekipa

Foto:F.Baki}

podvo|stvomZoranaMilinkovi}a nanizala deset pobeda za redom(osamprvenstvenihidve kup)svrstavagauklupskuistoriju. - O istorijskim podacima pri~a}emo 29. maja kada podvu~emo crtu pod ono {to smo zajedni~ki pro{li u ovoj takmi~arskojsezoni.Prednamajejo{ dosta isku{ewa, a me~ s Hajdu-

PARTIZANUSMEDEREVU

Krizajepro{lost? Svakinovikiksjekorakdaqe odtitule,svesnisuuPartizanu pred gostovawe Smederevu. Svi u klubu su se skupili kako bi ekipa na pravi na~in zavr{ila sezonuiodbranilatitulu.Trener Aleksandar Stanojevi} dobijaporukepodr{keodnavija~a i mirniji mo`e da se posveti svojimobavezama,oklopnicimorajudapadnu. - Hvala svima na podr{ci, mnogo mi to zna~i. O~ekuje nas duelukojemjetrijumfimperativ.Protivnikjete`ak,kvalitetan,savrlo~vrstomodbranom i mora}emo maksimalno da odi- gramo. Drugo poluvreme protiv Vojvodine je bilo dobro i daje mi nadu da izlazimo iz krize – rekaojeStanojevi}.

Trener {ampiona na raspolagawu}eimatikompletansastav. Mo`danekoizostaneusledumora odritmautakmicasreda-subota. -Zasadasveproti~ekakotreba.Svisuzdravi,nemamokartone iigra}emounajja~emsastavu-istakaojetrener. I igra~i znaju svoje obaveze. Posle poraza od Vojvodine odr`alisusastanakidogovorilise dadokrajasezoneprobajudadobijusveutakmice. -Svesnismotrenutkaukojem senalazimo.Ispustilismovelikuprednost.Kakojeopetsve u na{im rukama proba}emo to daiskoristimo.Najboqismou zemqiivremejedatopotvrdimo – rekao je kapiten Mladen Krstaji}. I.Lazarevi}

kom,kojisegr~evitoborizaopstanakikojegpredvodiiskusni trener,jeprvoiuovom~asuza nasnajva`nije-usvomstiluka`eMilinkovi}. Po`utelog Lazeti}a zameni}emladiMiroslavStevanovi}. -Zadovoqansamsvojimpartijamaiminuta`omuovojsezoni, mada znam da uvek mo`e boqe. Na meni je da dam pun doprinos odli~nim rezultatima na{eg tima. Ne sumwam da }e nas Hajduk namu~iti, ali mi jednostav-

ZVEZDADO^EKUJESLOBODU

Opreznostnijemana Prilikaseukazala,trebajeiskoristiti.UCrvenojzvezdismatrajudajetitula,posletrigodine,nadohvatrukeidasadatreba da se poka`u. Pomo}ni trener SlobodanMarovi}uverenjeda}e ekipa biti uspe{na protiv Slobode, kao {to je od po~etka prole}nepolusezone. -Udobromsmomomentu,alito nasnesmeuspavati.Oderbijusa Partizanom razmi{qa}emo tek posle U`i~ana, jer ovakve utakmice umeju da budu najopasnije. Optimistasam,igramodobrocelog prole}a, imamo prepoznatqivsistemidobartimiverujemupobedu.Ali,oprezjeneophodan jer je Sloboda podigla formuisigurno}einaMarakani poku{ati da se doka`e – rekaojeMarovi}.

VOJVO\ANSKIDERBIUZREWANINU

Bana}aniikanarinci delemegdan Jedna od najzanimqivij utakmica 24. kola Prve fudbalske lige svakako je duelBanataiNovogSada. FudbaleriBanatasu,~inise,propustiliposledwivozutrcizaplasmanu Superligu porazom od BASK -a (0:1), {tonezna~idane}eimatinajvi{eambicijeume~usakanarincima.Nadrugoj strani,Novosa|anisunakontriuvodna porazauspelidasevratenapobedni~ki kolosek. Sedam osvojenih bodova u tri utakmice ohrabrio je stru~ni {tab i igra~e sa Detelinare pred gostovawe Bana}anima.PoznatojedaZrewaninci ovog prole}a imaju problem sa efikasno{}u(jedanpogodaknapetutakmica),

nomoramodonovatriboda-ka`eStevanovi}. Trener i prvotimac Vojvodinezajedni~kisupozvalinavija~e da ih bodre u nastojawu da ovog prole}a na ple}a polo`e jo{jednogsuperliga{a. O~ekujeseovajtimVojvodine: Brki} - Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov,Pavlovi}-Tumbasevi}Stevanovi}, Medojevi}, Mereba{vili,Abubakar-Ili}. Dana{wi me~ po~iwe u 16 sati. S.Savi}

ali ih zato krasi granitna odbrana, po ~emusutre}aekipauligi,pa}ebitizanimqivokako}eseprobu|enikanarincinositisabedemomdoma}ina. - Put Zrewanina kre}emo bez ~etiri, pet standardnih prvotimaca, ali sa `eqomdasenadigravamosaodli~nimdoma}inom,kojije,na`alost,otpaoiztrkeza povratakuelitu.Sigurnojeda}eBanat sadaigratimnogoboqekadajepritisak splasnuo.Minemo`emodara~unamona \orovi}a,BajataiPekari}a,apodznakompitawasuSimeunovi}iJoci}-kazao jetrenerkanarinacaZoranGovedarica. UtakmicauZrewaninupo~iweu16.30 ~asova. I.Grubor

Marko Ve{ovi} u posledwe vremenijeunajboqojformi,ali verujeda}eion,akomuseuka`e prilika,zablistati. -Mnogote`akme~jeprednama, bitanutrcizatitulu.Pobedanas pribli`ava ciqu i zadr`ava dobruatmosferupredderbi.Slobodajenezgodanrivalimoramobitioprezni.Trenutnonisamunajboqojformi,aliverujemda}uiskoristiti eventualnu {ansu i vratitisenastariput.Konkretno, fali mi rutine u zavr{nici akcija–rekaojeVe{ovi}. Slobodunepoznajetedovoqno. -Znamda}eigratizatvorenoi da}eprilikutra`itiizkontranapada. Ne blistaju u posledwe vreme, {to je dodatni razlog za na{oprez–istakaojeVe{ovi}. I.L.

SUBOTI^ANIDOMA]INIOFKBEOGRADU(14)

Prekidposta

USuboticifudbaleriSpartakZlatiborvodetra~unajunabodoveususretusOFKBeogradom.Svesnisu golubovidane}ebitilakopoentiratiprotivstarog rivala, ali su namerni da se pobedom prekinu niz od dveutakmicebezbodova. –Imalismoupro{lomme~uproblemasaizostancima,pogotovounapadugdesmoionakotanki.Uekipuse vra}aMarkoMiri},ajo{uvekstojiznakpitawanad Lazarom Veselinovi}em i Nemawom Nikoli}em koji suiupro{ladvame~aizostalizbogpovreda.Bezobziranasastavukomebudemoigrali,sigurnojeda}emo datisveodsebedaosvojimobodovekojibinasu~vrstilinapetojpoziciji.NismobilidobriuKuli,moramo dasepopravimo,areceptizme~asaPartizanombimogaodabudedobitanprotivromanti~ara–kazaojetrenerQubomirRistovski. N.S.

DANASNAFUDBALSKIMTERENIMA PrvaligaSrbije-NOVISAD:Proleter-Radni~ki(S),ZREWANIN: Banat - Novi Sad, SREMSKA MITROVICA:Srem-Zemun,BA^INCI: Big bul Radni~ki - Mladost (L), LAZAREVAC: Kolubara - Mladi radnik, BEOGRAD: Teleoptik - Novi Pazar, NI[: Sin|eli} - Radni~ki 1923, VRAWE: Dinamo - Be`anija, KRU[EVAC: Napredak-BASK. Utakmicepo~iwuu16.30~asova. Srpska liga Vojvodina - BEO^IN: Cement-Sloboda(NK),PADINA:Dolina-

Tekstilac Ites, SENTA: Senta - Vr{ac, KIKINDA:Kikinda-Mladost(A),BA^KIJARAK:Mladost-Sloga(T),RASTINA:Solunac-Pali},VETERNIK:VeternikViskol-DowiSrem,NOVAPAZOVA: Radni~ki(NP)-^SKPivara. Utakmicepo~iwuu16~asova. Vojvo|anska liga Istok - PAN^EVO: Dinamo - Spartak (D), NOVI KNE@EVAC:Obili}-Vojvodina,NOVIBE^EJ: Jedinstvo-Borac,BANATSKOVELIKO SELO:Kozara-Ba~ka1901,SRPSKACRWA:Budu}nost-Ba~ka(P),ZREWANIN:

Radni~ki - Zadrugar, BA^KA TOPOLA: Ba~kaTopola-Radni~ki(B),BANATSKI KARLOVAC:Proleter-AFK. Utakmicepo~iwuu16~asova. Vojvo|anska liga Zapad - BA^KA PALANKA:Ba~ka-Jugovi},FUTOG:Metalac AV - Sloga Erdevik, TURIJA: Mladost-1.maj,NOVISAD:Borac-Radni~ki (SM), NOVI SAD: Indeks - Budu}nost (M),STARIBANOVCI:Dunav-Omladinac,SIVAC:Polet-Radni~ki(I),ZMAJEVO:Obili}-Crvenazvezda. Utakmicepo~iwuu16~asova.


18

sport

sreda20.april2011.

PODR[KA RAZVOJU VRHUNSKOG SPORTA: U pres sali SPC „Vojvodina” odr`ana je konferencija za medije povodom sufinansirawa sportskih takmi~ewa od interesa za AP Vojvodinu u 2011. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sufinansira}e sa 18 miliona dinara deset me|unarodnih takmi~ewa, koja }e ove godine biti odr`ana u Pokrajini, istakao je sekretar Modest Duli}. Najvi{e sredstava, 7,5 miliona dinara, dobi}e Rva~ki klub Proleter iz Zrewanina, organizator Evropskog juniorskog prvenstva. Sekretarijat }e finansirati i evropska prvenstva u odbojci za seniorke ( Zrewanin), karateu za kadete i juniore (Karate savez Vojvodine), plivawu za juniore (Pliva~ki savez Srbije), padobranstvu (Aero klub Kikinda), bodi-bildingu za `ene (Bodi-bilding i fitnes savez Vojvodine), kao i Balkanske igre za juniore u

LEGENDARNI DEJAN BODIROGA VRATIO SE SRPSKOJ KO[ARCI

Posaonas~eka, problemaimasvuda sportskoj gimnastici (Gimnasti~ki savez Vojvodine), Me|unarodni streqa~ki miting u Novom Sadu (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790), te Evroliga u vaterpolu (Vaterpolo klub Vojvodina). Sredstva su izdvojena iz buxetske rezerve i to je dodatna pomo} pored stalne koja se upu}uje granskim sportskim savezima. Programi olim-

pijaca bi}e realizovani u saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije. Duli} je dodao i da, osim podr{ke vrhunskom, ne}e biti zanemaren ni rekreativni sport, po{to }e za organizaciju Radni~kih sportskih igara u Ba~koj Palanci (Savez sporta za sve Vojvodine) biti izdvojeno 2,3 miliona dinara. G. M.

U SUSRET ME\UNARODNOM TURNIRU „RASTIMO – TROFEJ GRADA NOVOG SADA”

Tra`isemestovi{e Jo{ jedanaest dana ostalo je do jedinstvene sportske priredbe u na{ojzemqi,me|unarodnog turnira „Rastimo - Trofej grada Novog Sada” u rukometuiminirukometu za de~ake i devoj~ice od 9 do 17 godina. Doma}iniorganizatoroveveli~anstvene manifestacije,nakojoj}ese(od30. aprila do 2. maja) nadmetati 84 ekipe i 1.107 dece, su Rukometni klubkamp Rastimo, Gradski rukometnisaveziRKNoviSad.Velikupodr{kui suorganizatoriovogprojektabi}ekluboviizNovog Sada Vojvodina @elezni~ar, ka}ki Jugovi} Unimet i Petrov, futo{ki Metalac Asko Vidak, te O[ „\ura Jak{i}” iz Ka}a i Savez za {kolskisportivaspitawegradaNovogSada. Tim povodom organizovana je konferencija za novinare na kojoj je predstavqen ovaj projekat,~ijijepokroviteqGradska upravazaspor. -Radiseojednominteresantnomprojektuzamla|ekategorije, koji }e, ube|en sam u to, postati jedan od brendova Novog Sada-rekaoje~lanGradskogve}azadu`enzasportAleksandar Kravi}.-Ovojejedanodna~ina kako se ulazi u Evropsku uniju. Mi }emo prakti~no dovesti Evropu u na{ grad. U~e{}e 1.107 rukometa{a i rukometa{icaizregionapredstavqasja-

dnevnik

jnupromocijugrada,prilikuda se {ire vidici, sklapaju nova prijateqstvaipoznanstvaiodli~naprilikadana{adecapove`u s vr{wacima iz okru`ewa.Takoseotvarajuidrugedubqe dimenzije, ne samo sportske,ve}i{kolske,kulturne... Potpredsednik organizacio- nogodboraRajkoImbrowevrekaojedaposle40godinaradau rukometu prvi put ose}a zadovoqstvo i privilegiju {to je anga`ovan u ovom jedinstvenom projektuudr`avi. -Nikadauna{ojzemqiserukomet nije igrao tri cela dana uzastopnoupethalaupre~niku

od 15 kilometara, kao {to}etobitislu~ajza prvomajske praznike. Nema sumwe da posle Egzita i Novosadskog sajma Trofej Rastimo spada u red onih manifestacija koje }e gradu NovomSaduobezbediti veliki broj pansiona (oko 1.500), pogotovo kada je grad prili~no prazan - istakao je, izme|u ostalog, Imbrowev. Garancija uspe{nosti ovemanifestacijesadai ubudu}nostijeito{to iza we stoji prepoznatqivi i priznati doma}i i me|unarodni brend Rukometni kamp Rastimo, iz ~ijih redova je i poteklaovaideja,preciznijeod\or|aJak{i}a. - Verujte da zahvaquju}i na{im kontaktima i poznanstvima preko institucije kakav je Kamp Rastimo uspelismodazamesecdanaokupimo 84 ekipe, a ono {to je zanimqivodasmodo{liusituaciju dasmomoralidaodbijemodesetakekipa,jernemamovi{efizi~ki prostora da ih uklopimo u satnice. Ciq ove manifestacijejebiodana{adecanemoraju da idu u inostranstvo da bi sticala me|unarodno iskustvo, ve} da to ~ine u Srbiji. Nadam seda}eGradNoviSadbitiponosannaTrofej,kao{tojeponosaniprepoznatqivpoEgzitu -rekaojeJak{i}. J. Gali}

Dejan Bodiroga vratio se u ko{arka{ku reprezentaciju Srbije. Nekasesawimvrateisvaonazlata,nakojanasjenavikaood1995.do 2002. godine, kada je pet puta bio {ampion,ajednomtre}i.Inaravno,MVPsvegaisva~ega.DevetgodinaposleIndijanapolisaiwegove~uvenepredstaveufinaluprotivArgentine,Bodirogasevratio usrpskuko{aku,alinanekidrugi na~in.NovipredsednikKo{arka{kog saveza Srbije Dragan \ilas `eleo ga je u svom timu, koji }e imatizazadatakdastabilizujeposrnuluKu}uko{arke.Bodirogaje potpredsednikSaveza,azadu`ewe mu je mu{ka ko{arka, na koju smo tolikoputabiliponosni. -Naravnodamijevelika~asti zadovoqstvo {to stupam na ovu funkciju, zadu`enu za mu{ku ko{arku. Odmah kre}emo sa radom rekaojelegendarniko{arka{,ro|en2.marta1973.godineuZrewaninu. -Radujemse,~astmije,velikaje obaveza, ali veliko je i zadovoqstvo.Mislimdasamko{arciiko{arka{kom Savezu dao mnogo kao igra~,nanekina~insvismogagradili.Ovojenovafunkcijazamene, novi po~etak i `elimo da pomognemo, da svoje iskustvo i znawe ugradimo u rad Saveza, da obezbedimo maksimalne uslove mla|im kategorijama, onima koji dolaze, kakobismopo~eliopetdastvaramovrhunskeasoveidapravimodobrerezultate,azatojepotrebno vreme i ni{ta sigurno ne}e i}i preko no}i - rekla je srpska ko{arka{kaikona. Bodiroga se xentlmentski zahvalio odlaze}em rukovodstvu i konstatovao da vremena za gubqewenemaida}eon,uzostalepotpredsednike Dejana Toma{evi}a (takmi~ewa),AnuJokovi}(`enska ko{arka), Vuka Mitrovi}a (marketing)inaravnopredsednika\ilasa,ve}oddanaspo~etidaradena novomprojektu. -Normalno,po~iwemoodmahsa kontaktimasasvimko{arka{kim federacijama,iskoristi}emofajnal-for u Barseloni da vidimo qude iz FIBA, Evrolige i svih

mogu}ih ko{arka{kih organizacija.Iprakti~nokre}upripreme {toseti~esenioraimla|ihkategorija, imenovawe trenera, organizovawe priprema… To su kratkoro~ni ciqevi, a o dugoro~nim }emorazgovaratinarednihnedeqa -rekaojeBodirogaiopisao{ta}e bitiwegovposao:-Sve{tojevezano za mu{ku ko{arku, od mla|ih

sti se Stru~ni savet naj~e{}e jedva ili krwe okupqao, odr`avao telefonskesednice,imaoopre~na mi{qewa o problemima. Stoga Bodiroganijesigurandalijetakvoteloneophodnoiuovomsazivu. - [to se ti~e Stru~nog saveta, mislimda}emoutokunarednihnekolikodanaodlu~itiotomedali

kategorija,doseniorskereprezentacije. Na taj na~in, on }e prakti~no naslediti selektora Du{ana Ivkovi}a,kojijeobavqaoifunkciju direktora svih reprezentativnih selekcija. Sada }e taj deo posla preuzetiBodiroga,aDuda}esamo voditiekipu. Kakavtandem! -JamislimdajeIvkovi}evpovratakdobravest.Dudajezapo~eo posaoute{komvremenu,amislim dasuuspesipoputonoguPoqskoj do{li prerano, da to niko u ko{arka{kojjavnostinijeo~ekivao, potom je bilo sli~no i na Svetskom prvenstvu u Turskoj, tako da mislim da ne treba prekidati taj na~in rada, da je najboqe da Duda ostaneiprivedeposaokraju.Toje normalansleddoga|ajapomommi{qewu-rekaojeBodiroga. Jednaodprvihodlukaukojoj}e u~estvovati bi}e: oformiti ili ne ~uveni Stru~ni savet KSS? U novomStatutuostavqenjeprostor da takvo savetodavno telo (opet) budeoformqeno,ali…Upro{lo-

je potrebno imati jedan takav Savet-rekaojeBodirogainaglasio daproblememoradare{avaodmah, udogovorusasaradnicima. Naro~ito sada kada u kartkom vremenu treba postaviti selektoremla|ihmu{kihselekcija,organizovatipripremeutrenutkukada KSSduguje100.000.000dinara,itd. -Mislimdatrebatimskidaodlu~ujemo kada su u pitawu mla|e kategorije. [to se ti~e imenovawa trenera, priprema i rada sa mla|imselekcijama,mislimdatu imamovelikihproblema.Trebalo birealnodasagledamosituacijui uo~imodanekestvariukojimasmo bilidominantniupro{losti,kadasmoranolansiraliigra~e,asadatovi{enijeslu~aj-rekaojeBodirogaipodvukao:-Mislimda}emoraditinatomeda{topreimenujemotrenere,dapoboq{amorad umla|imkategorijamaidonosi}emo zajedni~ke odluke, timski, uz savetovawe sa selektorom Du{anomIvkovi}em. Dejane,dobrodo{aonazadusrpskuko{arku! (Mondo)

DANAS PRVA UTAKMICA FINALA PLEJ-OFA

HemofarmiPartizanzatitulu Ko{arka{ice Hemofarma ve~eras od 18 ~asova do~ekuju branioca titule Partizan Galeniku u prvoj utakmici finala plej - ofa prvenstva Srbije. Finalna serija igra se na tri dobijene utakmice, po sistemu 2-2-1, a u slu~aju majstorice ko{arka{iceHemofarmaimajuprednostdoma}eg parketa. Bi}e ovo ~etvrti okr{aj, od mogu}ih

devet, qutih rivala u ovoj sezoni. Oba prvenstvenadueladobilesuVr{~anke,alijePartizanbioboqiufinaluKupa.Sigurnojeda}enijanseodlu~ivatiotituli,kojubraniPartizan Drugautakmicaigrasetako|euVr{cuupetak od 18 ~asova, a onda se serija seli u prestonicu, gde}euponedeqakbitiodigrantre}iduel. I. G.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

KUP KRAQA

Prikqu~akJovaneEri} Na {ahovskom prvenstvuSrbijeza`ene u Beogradu sedmim kolom po~eo je fini{. Svaki kiks sada se duplo pla}a jerjemalokolaostalozaispravak.PosebannabojimalajepartijaDrqevi}–Bendera}zbogdiskutabilne odluke selektorke da izostavi Drqevi}ku sa pro{le Olimpijade. Epilog je nere{en.Raki}evajeodli~noodigrala partiju protiv Maksimovi}evealijeposlejednogbezazlenog {eha u zavr{nici neoprezno dozvolila protivnici

dazauzmesvojimtopovimatre}i rediremive~itim{ahom.Manakovajepostiglava`nupobedu protiv aktuelne {ampionke. U burnoj i o{troj partiji Stojanovi}evajeuneizvesnojpoziciji u cajtnotu previdela topa. Ipak,ostalesujojidaqevelike{ansezaodbranutitulejeru posledwa~etrikolaimanajslabijeprotivnice.JovanaEri}je igromirezultatompostiglarezultatkarijere.Protiv^oqu{kine igrala je sigurno i nadahnuto a kada je iskusna protivnicapoku{aladajetestira

OTVORENO PRVENSTVO NOVOG SADA

JanaBodvanski najboqa

Povodom 30 godina ododr`avawaSvetskog prvenstva u stonom tenisuuNovomSaduodr`anojeOtvorenoprvenstvograda,upetkategorija. Rezultati-`enedo18godina: 1. Jana Bodvanski, Dina Kuruci}, 3. Olivera Radovanovi}. Mu{karci do 18 godina: 1. Milan Jandri}, 2. Marko Predojevi}, 3. Petar Petrovi}. Od 19 do35godina:1.SlobodanSuvajxin,2.DraganBun~i},3.Niko-

la\ukanovi}.Od36do60godina: 1. Milan Stani}, 2. Zoran Kir}anski, 3. Sa{a Ujfalu{i. Preko61godine:1.\uro^u~kovi}, 2. Vladimir [i{ka, 3. RomanReqi}. Ukupnojeu~estvovalo158takmi~arauobekonkurencije.TurnirjeotvoriopredsednikGradskogstonoteniskogsavezaVladimir [i{ka, medaqe najboqima uru~io je sekretar saveza Sr|an Tomi~i},avrhovnisudijabilaje MirjanaMi{~evi}. S. S.

u zavr{nici skaka~a i lovca uspe{no je polo`ila i taj ispit. Rezultati 7. kola: Drqevi} Bendera} remi, Dragojevi} Miladinovi} 0:1, Raki} - Maksimovi}remi,Eri}-^oqu{kina1:0,Brankov-Pani}0:1,Manakova-Stojanovi}1:0. Stawe posle 7. kola: 1-3. Manakova, Drqevi}, Eri} 5,5, 4. Stojanovi}5,5-6.Bendera},Raki}4,5,7-8.Miladinovi},Maksimovi}3,9.^oqu{kina2,5,1012. Pani}, Dragojevi}, Brankov 1poen. B. D.

BarsaiReal zatrofej Fudbaleri Real Madrida i Barselone sastaju se danas u finalu Kupa kraqa, aigra}edruguod~etirime|usobneutakmiceu18dana.FinaleKupakraqaigra}esesamo~etiridanakasnijeodme~a u kojem su Real Madrid i Barselona odigrali 1:1 u {panskoj ligi. Nere{en rezultatpribli`iojeBarselonuodbranititule.

SUPERLIGA - @ENE

Vojvodina-Ba~kaTopola3:0 NOVISAD: StonoteniskasalaSPC„Vojvodina”,gledalaca 30.Sudija:Reqi}(NoviSad). Rezultati:Ili}-Tot3:0(3,6,4),Barna-Tru`inski3:0(8,6, 9),Krsmanovi}-Marku{3:0(4,5,7). Posleneo~ekivanolakepobedenadgo{}amaizBa~keTopole me~trajao50minuta),kojesuuNoviSaddoputovalebezFewve{ijeve, stonoteniserke Vojvodine ukqu~ile su se u trku za plej-of.Nawihovu`alostistrepwumora}edasa~ekajurezultateduelagradskihrivalki(NoviSadtrebadaigrasaSentom iSmederevom)inaro~itoVr{~anki(~ekajuihduelisa^okom i Obili}em). Mesta u plej-ofu obezbedili su: Senta, ^oka i Ba~kaTopola. Uprkossvemu,crveno-belezadovoqnozavr{avajuburnusezonu u kojoj je klub po organizaciji bio daleko ispod kvaliteta stonoteniserkikojesubranilebojeVojvodine. S. Savi}


SPORT

dnevnik

OL RUMA–IRIG (II)

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG PRVI RAZRED

Lider siguran

Majstori zaderbije

Borac (K) – Planinac 2:0(1:0) KLENAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Kati} (Ruma).Strelci:Kula~in i Jovi}.@uti karton:Paji}(Planinac). BORAC: R.Mati}, Ranki}, Vujaklija(Samarxi}), @ivkovi}(Sto{evski), S.Ili}, Kula~in, Jovi}, Jovanovi}, Stojkovi}, M.Mati}, Golubovi}(Damjanovi}). PAVLOVCI: Mladost – Car Uro{2:3,BU\ANOVCI:Mladost– Sloga(V)1:0,STEJANOVCI:Borac –Vojvodina2:1,KLENAK:Borac– Planinac2:0.Ekipa27.oktobraiz [atrinacajebilaslobodna. 1.Borac(K) 2.CarUro{ 3.Sloga(V)(-1) 4.Mladost(B) 5.Mladost(P) 6.Borac(S) 7.Planinac 8.27.oktobar 9.Vojvodina

11 11 11 11 10 11 10 10 11

10 7 7 7 5 3 2 2 1

1 2 1 0 1 0 1 0 2

0 2 3 4 4 8 7 8 8

36:5 33:15 33:12 29:19 31:21 17:43 11:30 25:46 10:42

31 23 21 21 16 9 7 6 5

PLANINAC: Avramovi}, D. ]iri}, V. Paji}, Atkovi}, S. ^iri}, ]osi}, Vu~kovi} (Vasiqevi}), Stevanovi}, Stoj~i} (Erdeqac), B. Peji}, Putica. Z. Tomi}

Mladost (B) – Sloga (V) 1:0 (0:0) BU\ANOVCI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 150, sudija \oki}(Ruma).Strelac: Simi} u 75. minutu. @uti kartoni: Simi}, Obradov, Veji}(Mladost). MLADOST: Slep~evi} 8(S.Bo`i~kovi} 8), Obradov 8, Veji} 8, Ko{uti} 8, Dudukovi} 9, Bo`i~kovi} 8, Simi} 8, M.Bo`i~kovi} 8, Qubinkovi} 8, Aleksi} 8, Tiringer 8(Cvijanovi} 8, Qubi{i} 8). SLOGA: Ma~ak 7(Deli}), Maleti} 7, Lazi} 7, Pupovac 7, Nenadi} 7, Skakavac 7, Ili} 7(Jankovi} ), Radivojevi} 7(Mari~i}), Spasojevi} 7, Dragi}evi} 7, Popovi} 7. S. Jovanovi}

Borac (S) – Vojvodina 2:1 (1:1) STEJANOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Riba}(Hrtkovci), strelci: B.Utvi} u 7. i 65.za Borac,a Biriwi u 3. minutu za Vojvodinu.@uti karton: D.Jefti}(Borac). BORAC: I.Buli} 7, Stri~evi} 7, S.Petrovi} 8, J.Buli} 7, Jovanovi} 8, Horo{kovi} 7([krbi} ), M.Jefti} 7, D.Jefti} 7, B.Utvi} 9, Stepanovi} 8, Luki} 8. VOJVODINA: Marjanovi} 7, Lazarevi} 7, Ivani} 7,Petrovi} 7, Patrik 7, Bo`i} 7(Struhar), Stameni} 7, \akov i} 9, Biriwi 9, Radovanovi} 7, Luki} 8(Bazi} ). M. Jankovi}

Dowi Petrovci – Jedinstvo (P) 5:1 (2:0) DOWIPETROVCI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 200, sudija Cveti}anin(Ruma).Strelci:Savi} u 26, R.Peji} u 37, Z.Peji} u 60, Mudri} u 75.i Ivkovi} u 78.za Dowe Petrovce, A{}eri} u 62. minutu za Jedinstvo. DOWI PETROVCI: Stanisavqevi} 8, Nikoli} 8, Se~anski 8, Ga{parevi} 8, Z.Peji} 9, Mudri} 8, R. Peji} 9 (Po po vi} 8), Miq ko vi} 8([iq ko vi} 8), Iv ko vi} 9, Bosni} 8, Savi} 9. JEDINSTVO: Der 8, G.^petro vi} 8, De spo to vi} 7, I.Sto ja no vi} 8(Mi lo {e vi} 7), Zelinac 8, D.Petrovi} 8, La zi} 7(Ma xar 7), @a ku la 7(B.Stojanovi} 7), Jugovi} 8, A{}eri} 7, Kuli} 8. Doma}ini su dobili sve derbije u ovom prvenstvu. Pao je Rudar, sada su i Plati~evci osetili koliko su doma}ini jaki. Gosti su i dobro pro{li. G. Zaki}

Fru{ka gora – OFK Kraqevci 1:1 (1:1) RUMA: Igrali{te Fru{ke go re, gle da la ca 100, su di ja Bla`on(Ruma).Strelci:Radi} u 1. za Fru{ku goru, ^vorkov u 4.minutu za OFK Kraqevce. @u ti kar to ni:\e ran, Ra di}(Fru {ka go ra), ^vor kov(OFK Kraqevci). FRU[KA GORA: Gojkovi} 7, [akoti} 6, \api} 7(Markovi}), Arsenovi} 7, Jovi} 7, Grubje{i} 7, Pavlovi} 6, \eran 6, Mikavica 6, Jawi} 7, Radi} 7. OFK KRAQEVCI: Joki} 7, Dragutinovi} 6, Mladenovi} 7, Stri~evi} 7, Kurixa 6(Alempi} 6), ^vorkov 7, Milovanovi} 6, Jovanovi} 7, Gaji} 7, Laskovi} 6, Viloti} 7. Kona~an rezultat je postavqen u 4.Posle toga sve je bilo nezanimqi vo. D. ^u~in

Jedinstvo (R) – Kru{edol 2:0 (1:0) RUM A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Qubin ko vi}(Ru ma).Strel ci:Qu bi{i} u 33.(iz penala) i Vasiqevi} u 56. minutu. @uti kartoni:Gwatovi}(Jedinstvo), Baji}, Mir~evski(Kru{edol). JEDINSTVO: Qubinkovi} 7, Grbi} 7, Cviji} 7(Gwatovi}), Joki} 7(Mili} 7), Stojakovi} 7, Sabo 7( Vuji} 7), Jo-

vi} 7, Qubi{i} 8, Plav{i} 7, Opa~i} 7, Vasiqevi} 8. KRU[ ED OL: Par do vic ki 6, Qepoja 6, @ivi} 6, Kosijer 7(Boroja), \oki} 6, Mir~evski 6, Vukojevi} 6, Gari} 6(Georgijevi} 6), Peri} 6, Baji} 5, Bre~ko 6. Doma}ini `ale za ubedqivijom pobedom. M. Qubi{i}

Grani~ar – Polet 1:1 (0:1) GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija Daki}(Vitojevci).Strelci:Milovanovi} u 81.za Grani~ar,a Polak u 40. minutu za Polet.@uti kartoni: [alamon, Trni}, Stevanovi}, Dardi}, Po`ar~evi}, Polak(Polet). GRAN I^ AR: Nov ~i} 6, I.Jovanovi} 6, Marjanovi} 7, Samarxi} 7, Karda{ 6, \or|i} 6, Jovi} 6, Lozi} 7(Jovi}), M.Jo vi} 6, Mi lo va no vi} 6, Kosti} 6. POLET: Dardi} 8, Po`ar~evi} 7, Stevanovi} 7, Bogeti} 7, Lozan~i} 7, Sim~evi} 7(Mari} 7), Trni} 7(Krsti} 7), [alamon 7(Ivan~ev 7), N.Petrovi} 7, [im~i} 7, Polak 7. Prvo poluvreme pripalo je gostima, a u nastavku igralo se vi{e ravnopravno. M. Stevi}

Rudar – Napredak 3:1(0:0) VRDNIK: Igrali{te Rudara, gledalaca 200, sudija Lazi}(Kra qev ci).Strel ci: Ko larevi} u 49, Juri{i} u 53.i Mili}evi} u 60.za Rudar, Lazi} u 90. minutu za Napredak. RUDAR: Jovanovi} -, Mrvi~in 7(Bugarski 7), Mili~evi} 8, Gruji} 8(Bo`i} 8), Ba~i} 7, Boji} 8, Kolarevi} 8, V.Petrovi} 7, Gerbec 7, Grabi} 8, Rikanovi} 7. NAP RED AK: Kr ni} 9, S.Vi{wi} 7, Miqko vi} 7, Star~evi} 6, Iv anovi} 6, Neboj{a Vi{wi} 7,M.Bo`i} 6, N.Bo`i} 7, Mihajlik 6, Lazi} 7(Vrani} 7), Nikola Vi{wi} 7. Tek u nastavku Vrdni~ani su igrali svoju igru, tada ni jedan rival nemo`e da izdr`i takav ritam. S. Krsti}

Sremac – Fru{kogorac 0:6 (0:4) DOB RINC I: Igra li {te Sremca, gledalaca 100, sudija

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

USiba~u550 gledalaca Sloven – Mladost (P) 6:0 (4:0)

HRTKOVCI:Hrtkovci – PSK Putinci 6:0, GRABOVCI:Grani~ar – Polet 1:1, VRDNIK:Rudar – Napredak3:1,DOWIPETROVCI:Dowi Petgrovci – Jedinstvo(P) 5:1, RUMA:Jedinstvo – Kru{edol 2:0, DOBRINCI:Sremac – Fru{kogorac0:6,RUMA:Fru{kagora–OFK Kraqevci1:1. 1.Rudar 19 16 2.Jedins.(P) 19 13 3.D.Petrovci19 12 4.Grani~ar 19 12 5.Hrtkovci 19 10 6.Jedins.(R) 19 10 7.Polet 19 7 8.Fru{kogor. 19 7 9.Kru{edol 19 7 10.OFKKraq. 19 4 11.Napredak 19 4 12.Fr.gora 19 2 13.PSKPut.(-1)19 5 14.Sremac(-1) 19 1

2 1 3 3 2 5 2 5 4 5 1 8 6 6 3 9 3 9 5 10 4 11 9 8 1 13 1 17

46:11 40:14 48:18 38:19 46:26 27:21 44:40 27:40 21:40 18:31 11:40 22:33 25:43 13:59

50 42 38 38 34 31 27 24 24 17 16 15 15 3

]u li brk (Ru ma). Strel ci: Vein u 11, M. Pavlovi} u 13, 42.i 89, @. Jovanovi} u 41. i Stojkovi} u 54. minutu @uti kartoni: Ivani}, J. A{}eri} (Sre mac), Stoj ko vi} (Fru {kogorac). SREMAC: M. Radovac 5, Nikoli} 5, Radojev 5, Gagi} 5, Motika 5, Ivani} 5, R. A{}eri} 5, @. Radojev 5, J. A{}eri} 5, A. Radovac 5, Spasojevi} 5. FRU[ KOG OR AC: M. Jo va no vi} 6 (Kne `e vi}), @.Jo va no vi} 6 (]i ri} 6), Qu bi {i} 6, Obre no vi} 6, Stoj ko vi} 6, Po znan 6 (Pa vi}), D. Pa vlo vi} 6, M. Pa vlo vi} 7, Va si} 6, Vein 7, Mi o ko vi} 6 (Dra ga{ 6). Doma}ini nisu mogli parirati rapolo`enim i boqe fizi~ki pripemqenijim gostima iz Malih Radinaca. V. Vukomanovi}

Hrtkovci – PSK Putinci 6:0 (4:0) HRTK OVC I: Igra li {te Hrtkovaca, gledalaca 100, sudi ja Vra ni}(Ru ma).Strel ci: Manojklovi} u 15, Novakovi} u 32. i 35, Savi} u 43. i 50.i ^esti} u 67. minutu. @uti karton: Miqkovi}(PSK Putinci). HRTKOVCI: ^i~a, Riba}, [urjan, [opalovi}, Vukmanovi}, Ra ji}, Ra do vi}, Sa vi} (Krwaji}), Manojlovi}, Novakovi}, ^esti}. PSK PUTINCI: Jovi~i}, Mitrovi} (Gligori}), Ili}, Stankovi}, Ribi} (Graovac), Oparu{i}, Miqkovi}, A. Mudri}, Vasi}, M. Mudri} , Vukoti}. Bila je to prava egzebicija Novakovi}a, ^esti}a i Savi}a. N. Ugr~i}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA, PRVI RAZRED

Uzpolatucetaifewer Borac (VR) – Sloboda 6:2 (4:1) ska Fru{kogorac li} – Sremac (J) 2:1 (1:0)

VELIKIRADINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Novakovi}(Sremska Mitrovica).Strelci: Mitrovi} u 3.(iz penala), Kova~evi} u 20, Hajdu u 29, Jovanovi} u 44.i Jeli} u 72.i 76.za Borac, Zmijanac u 34. i 63. minutu za Slobodu. @uti kartoni: J.Peri}, B.Peri}, Nedi}, Jeli}(Borac), Petrovi}(Sloboda). BORAC: Nikoli} 6, Nedi} 7, J.Peri} 7, Mitrovi} 7, Eri} 7, B.Peri} 8, Milanovi} 7, Kova~evi} 7, Jovanovi} 8, Hajdu 7, Jeli} 8. SLOBODA: S.Popovi} 6, Petrovi} 6(Alin~i} ), A.Brkovi} 6, M.Popovi} 6, Nedeqkovi} 6, G.Malenkovi} 6, Zmijanac 7, Lu~i} 6, @.Brkovi} 6, Damjanovi} 6(M.Malenkovi} 6), Milutinovi} 6. U derbiju za~eqa, izabranici trenera Zlatka Luki}a, savladali su Slobodu i tako prvi put u prvenstvu fewer su prepustili gostima iz [a{inaca. B. La}arac

MAN\ELOS: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Milan Maslari} u 29.i Ko~i} u 74.za Fru{kogorac, S.Simovqevi} u 84.za Sremac. @uti kartoni: J.Grabi} (Fru{kogorac), Gruji} (Sremac). FRU[KOGORAC:J. Grabi} 8, Bojani} 8, M.Trni} 8 (Duli} 7), Malba{i} 7, Milan Maslari} 8, Momir Maslari} 7, Vuka{in Trni} 8, D. Grabi} 8, Zori} 9 (Vukojevi} 7), Ko~i} 9 (Vojislav Trni} 7), Leki} 7. SREMAC:Jan~i} 7, Kne`evi} 7, M.Gvoka 7 (Stanki} 7), Plav{i} 7 (Mari~i} 7), N. Gvoka 7, Gruji} 7, M.Simovqevi} 7, Milinkovi} 7, S. Simovqevi} 8, @ivanovi} 7, Stanojevi} 7. S. Reqi}

Zmaj – Grani~ar (K) 0:1 (0:1) NO]AJ: Stadion Zmaja, gledalaca 100, sudija Mari}(Srem-

Mitrovica).Strelac:Vasiu 28.@uti karton:Gruji}(Grani~ar). ZMAJ: Savi} 8, Vuga 7, D. Bu gar ski 7, @iv ko vi} 7, R. Sretenovi} 8, Zackalicki 8, Mihajlo Vu~enovi} 7, Gospov i} 8, A. Sretenovi} 7 (Babi} 7), \uri} 7 (Marko Vu~enovi} 7), Toji} 7. GRANI^AR:Stevi} 9, Stefanovi} 6, Bosanac 6, Ze~evi} 6, Simi} 7, Krsti} 6(Gruji} 7), Pe~enica 6, Bogosavqevi} 6, Makivi} 7, Vasili} 8, Poli} 6(Luka~ ). N.Ogwenovi}

Borac (M) – Budu}nost 5:2(2:0) MARTINCI: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: Dobrota u 4.i 39, Obrenovi} u 52, R.Male{evi} u 62. i M. Male{evi} u 77. za Borac, Pani} u 69. i Tufegxi} u 72.za Budu}nost. @uti kartoni: Gu`vi} (Borac), Bugarski, Tufegxi},

NO]AJ:Zmaj–Grani~ar0:1,VELIKIRADINCI:Borac–Sloboda 6:2, MARTINCI: Borac – Budu}nost 5:2, ^ALMA: Sloga – Mitros 5:1, MAN\ELOS: Fru{kogorac – Sremac(J)2:1. 1.Borac(M) 13 2.Budu}nost 13 3.Sloga(^) 12 4.Fru{kog. 13 5.Zmaj 12 6.Mitros 13 7.Gran.(K)(-1)13 8.Sremac(J) 13 9.Borac(VR) 13 10.Sloboda 13

19

sreda20.april2011.

11 8 6 6 6 5 5 3 3 2

1 2 2 1 0 2 3 2 1 4

1 3 4 6 6 6 5 8 9 7

39:11 30:18 27:21 11:30 22:19 27:27 14:22 25:28 24:37 24:40

34 26 20 19 18 17 17 11 10 10

D.^upi}, Mihajlovi}, Simeunovi}, M. Petrovi} (Budu}nost). Crveni karton: Joveli} (Borac). BORAC: Jandri} 8, Alimpi} 8 ([umarski 7), Gu`vi} 9, Stanki} 8, Joveli} 7, R. Male{evi} 9, Mati} 9, Maksimovi} 9, M. Male{evi} 9, Obrenovi} 9 ([ar~evi} 7), Dobrota 9 (Z. Male{evi} 7). BUDU]NOST:D.^upi} 8, Jesereti} 8, Mihajlovi} 8, Simeunovi} 9, Bo`jakovi} 9, V.Petrovi} 8 (Karakli} 7), Tufegxi} 9, S.^upi} 7, Pani} 8, Gruji} 7 (Rogo 7), Bugarski 7 (M. Petrovi} 7). R. Me|edovi}

SIBA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 550, sudija Pavlovi}(Ogar).Strelci: Bosan~i} dva, Vidakov dva, Gruji} i Milo{ Gmizi}.@uti kartoni:Vol~evski, Vukin(Sloven). SLOVEN:Vo~evski 8, B.^iki} 8, Markovi} 8 (Dupor 8), Vukin 8, Bosan~i} 8, Kari} 8, Vidakov 8, Gruji} 8 (Stepanovi} 8), Milo{ Gmizi} 8, Mitrovi} 8 (Petrovi} 8), Mihi} 8. MLADOST: Nini} 7, Matanovi} 7, Popovi} 7, Toma{evi} 7, M. Savi} 6, R. Savi} 6, Rakoni} 6, Glavowi} 6, V. Toma{evi} 6, Peri} 6, Krwulac 6. U ritmu sambe pred 550 gledalaca doma}ini su po{teno ispra{ili u vek neugodnog rivala iz Prhova. \. Vidakov

Lovac – Popinci 0:2 (0:1) KARL OV^ I]: Igra li {te Lovca, gledalaca 250, sudija Orlo vi}(Obre`). Strelci: Baki} u 25. i Opa~i} u 62. minutu. LOVAC: Samarxi} 8, P. ]ali} 7, Opa~i} 7(Arsi} 7), Kosani} 7(Milinkovi} 7), Masal 7, Devrwa 7, Ostojni} 7, Bo{kovi} 7, Popovi} 7, Maksimovi} 7, A. ]ali} 7. POP INC I: Stan ko vi} -, [arec 8 (Rado{evi} 8), Ninkovi} 8, Mu{kiwa 8, Miji} 8, Krasni}i 8 (Pejovi} 8), Sirixanski 8, Baki} 8, Vargec 8, Opa~i} 8, Mitrovi} 8. Dobra utakmica sa dosta lepih akcija na obe strane.Gost zaslu`eno slavio. M. Klin~arevi}

Sloboda – Grani~ar 0:1(0:0) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Maksi} (Ogar). Strelac: Milo{ Nikoli} u 70. minutu. @uti kartoni: Mili~evi}, Kosti}, Veselinovi}, Aleksi} (Sloboda), Miroslav Nikoli}, Obri}, Ma`i} (Grani~ar). Crveni kartoni: Kosti} (Sloboda), Miroslav Nikoli}(Grani~ar). SLOBODA: Balinovi} 8, Te{i} 7, Simi} 7, Nikoli} 6, Spasojevi} 7, Kosti} 6, Gruji} 6, Mili~evi} 7, Aleksi} 6, Veselinovi} 6, Jar~anin 7. GRANI^AR: Raki} 8, I. Nikoli} 8, Obri} 8, Velimir 7, Jovanovi} 8, Miroslav Nikoli} 7, Dra`i} 8, Ma`i} 9, Milo{ Nikoli} 7, Pale`evi} 8 (N.Orlovi} 7), Lisulov 7. Od doma}ina se vi{e o~ekivalo. Gost boqi tokom cele utakmice i zaslu`io minimalnu pobedu. S. Orlovi}

Srem – OFK Bresta~ 2:1 (1:1) SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 80, sudija Miji}(Batajnica).Strelci:Bajlovi} u 44. i 75.za Srem, D.Kova~evi} u 26. minutu za OFK Bresta~. @uti kartoni:Bajlovi}(Srem), Dragosavac(OFK Bresta~).

SREMSKIMIHAQEVCI:Srem– OFKBresta~2:1,A[AWA:Kameni – Sremac(De~) 2:0, KARLOV^I]:Lovac – Popinci 0:2, DOWI TOVARNIK:Sloboda – Grani~ar 0:1, SIBA^:Sloven – Mladost(P) 6:0, SUBOTI[TE:Vitez –[umar 0:8. Napredak iz Popinaca je bio slobodan. 1.[umar 17 14 2.Sloven 17 14 3.Popinci 18 13 4.OFKBrest. 18 10 5.Napredak 17 9 6.Srem.(De~) 18 8 7.Kameni 17 6 8.Srem 17 6 9.Sloboda 18 6 10.Mladost(P)18 6 11.Lovac 18 5 12.Grani~ar 17 4 13.Vitez 18 2

2 1 0 3 1 4 4 4 1 7 3 7 3 8 2 9 2 10 1 11 1 12 1 12 1 15

64:12 44 41:12 42 48:16 40 36:24 34 45:35 28 35:28 27 37:48 21 22:29 20 23:34 20 33:34 19 28:46 16 26:37 13 10:81 7

SREM: Ko{uti} 7, Vukmanovi} –([teti} 7), G.Rogi} 6(Kosani} ), Mari~i} 6, Gruji~i} 7, Rajkovi} 7, Blagojevi} 7, A.Rogi} 7, Babi} 7, Bajlovi} 8, ^avi} 6. OFK BRESTA^: Paliku}a 6, Petkovi} 6, V.Glu{ac 6(Lazi} ), Dragosavac 6, Beli} 6, D.Kova~evi} 7, Jovi~i} 7, D.Glu{ac 7, B.Kova~evi} 7, Srzi} 7, Muckovi} 7(Savi} 7). Doma}in vi{e `eleo pobedu i ostario je posle boqe igre u nastavku. S.[teti}

Vitez – [umar 0:8 (0:4) SUBOTI[TE: Stadion Viteza, gledalaca 150, sudija Horvat(Ruma). Strelci:G.Vra~evi} u 3, 15, 38, 75.i 84, \eri} u 18, Mitrovi} u 60.i Mati} u 63.minutu. VITEZ: Staki} 5, Cuci} 5, Ne{kovi} 5, \or|evi} 5, Ili} 5, Uro{evi} 5, Petkovi} 5, Dobri~i} 6, Mati} 5, Bo`in 5, Stefanovi} 5. [UMAR: Rogi} –(V. Mili~evi}), Z. Mili~evi} 6, Babi} 6 (I. Vra~evi} ), Mile Obradovi} 6 (Popovi}), \eri} 7, Mitrovi} 7, G.Vra~evi} 8, Mati} 7, Ne{kovi} 6, \ur~i} 8, Kova~evi} 7. Goran Vra~evi} je imao svoj dan.Postigao je pet golova i bio pravi pokreta~ svih akcija lidera. S. Veselinovi}

Kameni – Sremac (De~) 2:0 (0:0) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 200, sudija Miti}(Stara Pazovsa). Strelac: Filipovi} u 59. i 69. minutu (iz penala). @uti kartoni:Pavi~i}, Jankovi}, Petrovi} (Sremac). KAMENI: Gavrilovi} 7, Dobrikovi} 7, G. Lazi} 7, Danilovi} 6, Blanu{a 7, Vu~evac 7, Madacki 7, Draga{ 6 (Filipovi} 7), Ili} 6, Skorupan 6 (S.Balaban 7), Kne`evi} 7. SREMAC: Petkovi} 7, Kosti} 7, Stankovi} 6, Macavara 7, Stevanovi} 6 (Petrovi}), Qubi~i} 7, Jankovi} 7, Pavi~i} 7, Jovanovi} 5, Mijatovi} 7, Zja~a 5. Doma}in je u svemu nadvisio gosta.Rezultat je mogao biti mnogo ve}i. G. Lazi}

OP[TINSKA LIGA SR. MITROVICA (II)

SilniDivo{ani Hajduk – Planinac 4:0 (1:0) DIVO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Halilovi} u 40. (iz penala), Mari~i} u 47, Kqaji} u 60. i Krmpoti} u 66. minutu. @uti kartoni: Andri}, [u}ak, Krmpoti}, Xaki} (Hajduk), Pavlovi}, Altger (Planinac). Crveni karton: Gr{i} (Planinac). HAJDUK: Vukoli}, Stevan~ev, Andri}, Vidovi}, Kotarli}, Mari~i}, Halilovi}, Krmpoti}, Ili} ([evi}), Kqaji} (Mr|an), \or|evi} ([u}ak). PLANINAC: Pej~inovi}, S.Stepan~evi}, S. Stepan~evi}, Pavlovi}, Alter, Gr{i}, Smiqa ni}, Andrijevi}, Savi}, Mandi}, Stanojevi} (Risti}).

[UQAM:Napredak–Grgurevci 2:2, RADENKOVI]: Borac – Bosut 3:2, SREMSKA RA^A: Srem – BSK 2:1, DIVO[: Hajduk – Planinac 4:0.SlogaizZasavicejebilaslobodna. 1.Hajduk 2.Srem(-1) 3.Borac(R) 4.Napredak 5.Bosut 6.Sloga(Z) 7.Grgurevci 8.BSK 9.Planinac

13 13 13 12 13 12 13 12 12

9 9 8 4 4 4 4 3 2

1 2 2 4 3 2 2 2 2

3 2 3 4 6 6 7 7 8

35:9 25:12 27:15 17:23 23:24 13:16 23:35 14:24 8:25

28 28 26 16 15 14 14 11 8

Divo{ani su dominirali tokom cele utakmice, a rezultat je mogao biti i ve}i. V. Ratkovi}


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda20.april2011.

NOVOSADSKALIGA

REJTINGTURNIRU NOVOMSADU

Tuknaluk

Vodi@eqko Medar U Novom Sadu se, u prostorijama N[K-a igra jo{ jedan rejting turnir – turnir [K Bubamare. Iako bi ovaj ne{ahovski naziv kluba vi{e prili~io nekom drugom sportu, predsedniku kluba Vladimiru Ujfalu{iju

@eqkoMedar

nimalo ne smeta da skoro svakog meseca animira {ahiste i odr`ava rejting turnire. [ahisti su zadovoqni iako su to, prakti~no, samofinansiraju}i turniri. Va`no je da se igra, a rejting ide kad tamo – kad amo. Posle {est odigranih kola vodi @eqko Medar a do kraja treba da se odigraju jo{ tri kola. Plasman: 1. Medar 5, 2-4. Lukaji}, Drowi}, Popr`en 4,5, 58. Karli~i}, Stanojevi}, Milosavac, Jelena Milivojevi} 4, 913. Kawuh, @. Mu{icki, \urni}, Ili}, Stani{i} 3,5, 14-16. Banovi}, Ukropina, Pjetlovi} 3, 17-23. Zlatkovi}, Joci}, Jasmina Milivojevi}, Bu`an~i}, M. Ilin~i}, M. ^abarkapa, Turovi} 2,5, 24-26. \uri}, Salamun, Jakovqevi} 2, 27-29. Todorovi}, Borba{, [obot 1,5, 30. Mutlak 1 poen.

Protekle nedeqe u {ahovskom Novom Sadu bilo je `ivo, da `ivqe ne mo`e biti... Suprotstavqeni savezi (Novosadski i Vojvodine), na`alost, kao da rade u korist svoje {tete. “Razlaz na Ka}koj petqi” traje i jo{ se produbquje! Jedni drugima spore pravo na legitimnost. O ~emu se sada zapravo radi? Prole}e je od vajkada bio po~etak ni`ih {ahovskih liga. Tako je i u Novosadskoj, kao najni`em rangu takmi~ewa. A osnovao ga je i sprovodio Novosadski {ahovski savez, isto kao i me|uop{tinsku [ajka{ku ligu, kada je pre vi{e od 30-tak godina narastao broj klubova koji je prevazilazio okvire normalnog funkcionisawa Ju`no-Ba~ke lige. A i tu Ju`noBa~ku ligu sprovodio je Novosadski {ahovski savez. Naravno, po odobrewu [S Vojvodine. Tako je to funkcionisalo, bez ikakvih primedbi, do ove godine. E, kada je krajem marta objavqen spisak Plana dotacija za 2011. godinu za klubove iz Novosadske op{tine, odobrenog od strane Gradskog odbora za sport i omladinu i utvr|eno da su Novosadskom {ahovskom savezu odobrena odre|ena sredstva za vo|ewe lige i rejtingovawe takmi~ewa, nastaje zaplet! [SV je aktivirao, na svoj na~in, ~lan 21 Pravilnika o takmi~ewu [SV: “…tre}i i ~etvrti rang takmi~ewa sprovode gradski i op{tinski {ahovski savezi, odnosno koordinatori liga, po odobrewu [SV”. Koordinator Novosadske lige u me|uvremenu je “pre{ao na rad” u Vojvo|anski savez i “poneo” Novosadsku ligu sa sobom u miraz, kao svoju pr}iju! Preleta~ je dobio i novu funkciju: Kontrolor koordinatora! A zatim su podeqene lige tre}eg i ~etvrtog ranga tzv. koordinatorima, prenebregavaju}i ~iwenicu da novosadski a i drugi savezi jo{ postoje, stavqaju}i u prvi plan pojedince ispred saveza, ne obave{tavaju}i podre|ene, ali do tada nadle`ne, saveze o strukturnim promenama wihove delatnosti i nadle`nosti. Ranije je taj ~lan glasio: “…tre}i i ~etvrti rang sprovode gradski i op{tinski {ahovski savezi po odobrewu [SV. Tre}ii~etvrtirang izuzetnomo`edasprovodizatoovla{}enipojedinacuslu~ajudaop{tinski{ahovskisaveznefunkcioni{e.”Naravno, mislilo se: “ukoliko ne postoji!” Bilo kako bilo, oba saveza su pozvala predstavnike novosadskih klubova na dogovor oko odr`avawa lige. Prvo je to u~inio [S Vojvodine, ali je [S Novog Sada bio br`i. Jedanaest klubova odazvalo se u ~etvrtak pozivu na sastanak Novosadskog {ahov-

skog saveza. Obja{wena im je trenutna situacija i upozoreni su na eventualnu mogu}nost da se liga, po nekim nagove{tajima iz [SV, kao deo takmi~arskog ciklusa [SV, ne}e priznati, niti da }e budu}i prvak mo}i da koristi pravo na prelazak u vi{i rang takmi~ewa. Svih 11 predstavnika klubova dalo je podr{ku NS savezu, prihvatilo je trenutnu situaciju i pristupilo se izvla~ewu takmi~arskih brojeva, nadaju}i se prevazila`ewu, ako tako mo`emo da nazovemo, nesporazuma oko nadle`nosti sprovo|ewa lige. Sutradan (petak) trebalo je da se odr`i sastanak sa istim predstavnicima klubova, ali u [S Vojvodine. Biv{a regularna liga nazvana je “para-liga” a “svoja” nova liga jedino legalnom. Prisutan je bio samo jedan zbuweni predstavnik novoosnovanog {ahovskog kluba kome nije bilo jasno {ta se to de{ava u {ahovskom `ivotu grada. Prisutan je bio i predsednik Takmi~arske komisije [S Novog Sada koji je poku{ao da dobije obja{wewe od nadle`nih, ali uz bezuspe{an poku{aj prevazila`ewa stawa, stekao je, nakon dugotrajnih razgovora, zakqu~ak: “Mo`e nam se!” One dve gore citirane re~enice starog Pravilnika, sada spojene u jednu re~enicu novog, daju smisao da oba saveza tuma~e istu re~enicu na dva razli~ita na~ina. Kao epilog neodr`anog sastanka u [SV isti je pozvao klubove da se pismeno i hitno izjasne “kojem }e se privoleti carstvu”, kao da NS savez i klubovi nisu kostitutivni deo [S Vojvodine. Klubovi su osniva~i saveza a savez se odri~e klubova! A, ovamo, jedan smo rod! E, moj Gijsene! Bahatost i osionost su na delu! U zahtevanom izja{wavawu brisano je prvobitno obave{tewe da klubovi mogu ostati bez dotacija. To bi trebalo da bude kec u rukavu [SV koji }e klubovima usmeno biti obja{wen. Pismeno obave{tewe moglo bi se smatrati kao ucena ili, bla`e re~eno, kao pritisak. Klubovi su registrovani u [S Vojvodine. Platili su taksu za registraciju i rejtingovane ~lanove. Da li }e im [SV vratiti “te novce” ako ligu budu igrali pod tradicionalnim okriqem NS saveza koji sada [SV ne priznaje (?). Da li je to pravi i jedini odgovor [S Vojvodine na uskra}eno finansirawe od strane Ministarstva sporta dok se ne ispo{tuje wegova preporuka da se otklone nedostaci sa nelegalne Izborne skup{tine? Inat je zao zanat – ka`e poslovica. B.Dankovi}

Kadporastembi}u prvaksveta

PROBLEMBR.333

Belidajemat udvapoteza S. Lojd N.Y.StateChessAssocation, 1892.

Re{ewe problema br. 332 (S. Lojd, N.Y.State Chess Assocation, 1892.) sa pozicijom: beli – Kb4, De2, Tf7, Lh8, Se3, Sh6; crni – Ke5, Th4, pe{aci: b5, d6; je 1.Tg7!Na 1...Kd4 (Tg4; T:h6) sledi 2.Tg4 mat. Na 1...Tf4 sledi 2.Te7 mat.

Pobednici Zoloti} iRadanovi} U prostorijama [K “Detelinare” u Novom Sadu, drugoliga{a Srbije, u nedequ je odigran „Memorijalni turnir Slobodana Santra~a„ i tom priliko evocirane su uspomene na dugogodi{weg standardnog prvotimca kluba. Predsednik kluba, gospodin Alojzije Gani}, iskoristio je priliku da se zahvali Gradskom odboru za omladinu i sport koji je imao razumevawa za kriznu situaciju u {ahu i planom dotacija omogu}io da klubovi mogu skromno ali normalno da funkcioni{u. Plasman na turniru: 1-2. Zoran Zoloti} i Bora Radanovi} 7,5, 3. Ramo Mujagi} 6,5, 4. Bogoqub Dankovi} 5,5, 5. Branislav Vu~kov 5, 6. Vladimir Na|, 4,5, 7. Mira Savi} 3,5, 8. Laza [upica 3 poena itd.

„DNEVNIKOVA” [KOLA[AHA

Malopoznati romanti~ar Rudolf ^arou{ek (18731900), {irim krugovima qubiteqa {aha malo poznati ma|arski {ahovski genije, pro`iveo je kratak `ivot a wegova {ahovska aktivnost trajala je samo ~etiri godine (18951898). Nau~io je {ah kao siroma{ni student, a Bilgerov “Handbuh” prepisao je jer nije imao novaca da ga kupi! Razvio se vrlo brzo u jakog igra~a, od kojeg su strepeli i najpoznatiji velemajstori. Mnogi su ga smatrali za jednog od potencijalnih prvaka sveta, ali na tom putu ispre~ilo mu se slabo zdravqe. Umro je u 27. godini od tuberkuloze. Za nepune tri godine me|unarodne prakse ostavio je iza sebe mnoge briqancije, koje }e ga ipak, sa~uvati od zaborava.

U Vrbasu, u CFK “Drago Jovovi}“ odr`ano je ekipno prvenstvo osnovnih {kola Vojvodine za de~ake i devoj~ice. De~aci su igrali 7 kola po [vajcarskom sistemu a devoj~ice Berger turnir. U obe konkurencije pobedile su ekipe Osnovne {kole „\ura Jak{i}“ iz ^uruga. Tri prvoplasirene ekipe stekle su i pravo u~e{}a na ekipnom prvenstvu Srbije. Plasman de~aci: 1. „\ura Jak{i}“ 1 (^urug) 17 (22), 2. „Svetozar Markovi}“ (Novi Sad) 15 (17,5), 3. „Kosta Trifkovi}“ (Novi Sad) 14 (19), 4. „Branko Radi~evi}“ Aleksandrovo 14 (16,5), 5. „Sveti Sava“ (Nova Pazova) 13 (20), 6. „Dositej Obradovi}“ (Zrewanin) 13 (16,5), 7. „20 oktobar“ (Sivac) 11 (18), 8. „Avram Mrazovi}“ (Sombor) 10 (15), itd Plasman devoj~ice: 1. „\ura Jak{i}“ 1 (^urug) 18 (18), 2. „@arko Zrewanin“ (Apatin) 15 (14), 3. „Aleksa [anti}“ (A. [anti}) 12 (11), 4. „20 oktobar“ (Sivac) 9 (7,5), 5. „Kosta Trifkovi}“ (Novi Sad) 6 (4,5), 6. „\ura Jak{i}“ 2 (^urug) 3 (6), 7. „Milica Stojadinovi}“ (Jazak) 0 (2).

Sredweoko

Anatomija i medicina znaju za “sredwe uvo” (naro~ito kad se “zapali”), ali u {ahu, rekli bismo, ~esto dolazi do izra`aja nekakvo “sredwe oko” (naro~ito kad mu ne{to “upali”). [ta, recimo, u slede}oj poziciji vidimo svojim “bo~nim” (za razliku od onog sredweg) vidqivim o~ima?

Vidimo, kao prvo, da crni ima figuru vi{e, i drugo, da je ponudio razmenu kraqica. Ako bi beli tu razmenu izbegao (igraju}i npr. 1.Db3, ili 1.Db5, odnosno 1.c4), cr-

ni bi mogao uzvratiti prirodnim, razvojnim potezom 1…Le7, uz malu rokadu – i budu}nost bi, mada zajedni~ka, crnome bila ru`i~asta, a belome crna. “Sredwe”, unutra{we, nevidqivo oko, me|utim, uo~ava (zbiqa, kako to da mo`emo o~ima da uo~avamo, a u{ima ne mo`emo da uu{avamo? – uzgredno pitawe za kwi`evnike koji, kako su mi sami priznali redovno prate ovu rubriku, kao {to su Dragoslav Mihajlovi}, B. Mihajlovi} – Mihiz, ^eda Mirkovi}, Vuk Dra{kovi}, Bora Radovi}, Vlada Stoj{in, Radivoje Konstantinovi}, Milivoje Jovanovi}, i drugi), uo~ava, rekosmo, ne samo to da je jedan crni skaka~ vezan za poqe c6, nego i da se onaj drugi |ogat mogao tako|e vezati, za poqe f6, potezom 1.Td8!! – i crna dama biva oborena na ple}a, u dva poteza! Ukoliko niste razumeli temu uo~avawa, pa {ta - pa ni{ta. Mo`da vam vi{e le`i “uu{avawe”, ka`e nam Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

4.d4 Sf6 5.e5 d5 6.Lb3 Lg4? Razumqivo, trebalo je igrati 6...Se4 7.Dd3Sh58.Sh3?! “To ne mo`e biti dobro”, zacelo bi rekao dr Tara{! 8…Sb49.Dc3Sa6Oba igra~a kao da su se dogovorila da }e igrati protiv dogmatskih principa. 10.0–0Le2?Trebalo je ve} pomi{qati na rokadu i igrati 10…Le7. 11.La4+ c6 12.L:c6+ b:c6 13.D:c6+Ke7

Herman–^arou{ek Ka{au,1896. 1.e4e52.Sf3Sc63.Lc4Sf6 4.Sc3Da je kojim slu~ajem beli bio ^arou{ek, on verovatno ne bi odoleo svojoj romanti~arskoj crti i nastavio bi: 4.Sg5 d5 5.e:d5 S:d5 6.S:f7 itd. 4...S:e45.S:e4d56.L:d5Lovac je u ovom otvarawu va`na figura i boqe je bilo 6.Ld3. Privla~no je bilo i 6.Lb5 d:e4 7.S:e5, no tad nastaju komplikacije: 7...Dg5 8.d4 D:g2 9.Tf1 a6 10.L:c6 b:c6 11.Dh5 Lh3! 6...D:d5 7.Sc3 Dd8 8.0–0 Ld6 9.d3 0–0 10.h3? Nepotreban gubitak tempa i slabqewe rokade. 10...f511.Te1Ld712.De2De8 Crna dama prelazi na kraqevo krilo. 13.Le3Dg614.Kh1f415.Ld2

^urugslavi

red), kako ka`e, ne poma`e ba{ mnogo (vrlo dobar). Kompjuter koriste za igrawe {aha preko interneta a mawe ga koriste za analize svojih partija. Dejan voli deo otvarawa partije a Nikola zavr{nice koje, pak, Dejanu pri~iwavaju pote{ko}e. Nikoli to ~ini sredi{wica. Dejanu je najve}i dosada{wi uspeh srebrna medaqa na Festivalu mladih Vojvodine ove DejanOmorjaniNikolaPani} godine a Nikoli prvo mesto na prdarnog Gligori}a. Dejan je pro{ivenstvu grada. Na ovogodi{wem rio spisak i na Aqehina, [tajnifestivalu Vojvodine je u svojoj ca, Kapablanku, Botvinika, Tagrupi delio deveto mesto. Dejan se qa… Prou~ava partije Fi{era. sprema, krajem aprila, da zaigra Uz {ah, obojica se bave i stona Festivalu Srbije pa poha|a i nim tenisom, a Nikola je pro{i{ahovsku {kolu u klubu “64”. rio aktivnost i na ko{arku. Na Obojica ve} imaju svoje najdra`e kraju, stekao se utisak, da je Dejan pobede i najbolnije poraze. Znaju celim svojim bi}em obuzet {ahovko je aktuelni svetski {ampion a skim bacilom “i da mu nema leka”. ko prvak Srbije. Znaju i za legenB.D. MEMORIJALNITURNIR „SLOBODANSANTRA^”

ANALIZIRANEPARTIJE

EKIPNOPRVENSTVO O[VOJVODINE

TALENTI

Na nedavno odr`anom pionirskom prvenstvu Novog Sada pobednici u mu{koj konkurenciji sa maksimalnim u~inkom bili su Dejan Omorjan i Nikola Pani}, u~enici osnovne {kole “Kosta Trifkovi}”. Iako su bili mla|i od ve}ine svojih protivnika, svaki u svojoj konkurenciji, bili su za korak ispred svih. Tim povodom posetili smo pobednike u prostorijama {ahovske sekcije {kole koju ve} devet godina uspe{no vodi majstorski kandidat Qubi{a Kuzmanovi}. Zatekli smo ih uz relaksiraju}u partiju, nestrpqive u i{~ekivawu svog prvog intervjua. Obojica su {ah nau~ila od svojih o~eva: Nikola sa pet, a Dejan sa dve godine! Nikola poha|a {ahovsku sekciju {kole od pre tri godine, a Dejan od prvog razreda. Imaju tre}u {ahovsku kategoriju a ambicije su im da postanu prvaci sveta. Dejan (drugi razred) smatra da mu je na~in razmi{qawa u {ahu koristan i u u~ewu (ima sve petice), dok Nikoli (peti raz-

dnevnik

14.S:f4!Prete}i 15.Sd5 mat 14…S:f4 15.L:f4 h6 16.Sc3 Lc417.e6Tc818.Lc7! i beli dobija, jer na 18…T:c7 ide mat sa 19.T:f7.

^arou{ek–Rihter Berlin,1897. 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Lc5 4.b4 L:b4 5.c3 La5 6.0–0 d6 7.d4 Lb68.a4Sa5U partiji ^igorin – Lasker, Peterburg, 1895. crni je nastavio sa 8…Sf6. 9.La2 e:d4 10.c:d4 Le6 11.Sc3 L:a212.T:a2Se713.Kh10–014.g4 Sg615.h4Beli pe{ak ne sme se uzeti zbog 16.Lg5, a sad preti da do|e do poqa h6. 15…Te816.h5Sf817.Lg5Dd7 18.Sh4 Se6 19.Le3 Sc4 20.Sf5 S:e3 21.f:e3 c6 22.g5! Ld8? @rtvu je trebalo ipak prihvatiti. Sad beli u sebi svojstvenom stilu zavr{ava napad. 23.Dg4d524.g6f:g625.h:g6h6 26.S:g7 Lg5 Ako 26…D:g7, onda 27.Tf7 Dh8 28.Taf2 Tf8 29.g7! sa dobitkom. 27.Tf7Dc828.Sf5Sd8

Crni sad po~iwe s nezaustavqivim napadom. 15...Sd4 16.S:d4 e:d4 17.Se4 f3! 18.g:f3 L:h3 19.Tg1 Dh5 20.Tg5Dh421.Kg1Lh2+!22.Kh1 Ako 22.K:h2? onda Lf1+. 22...Lf1 23.Dd1 Naravno, ne sme se uzeti 23.D:f1 zbog Lg3+ i mata u slede}em potezu. 23...Le2! i beli se predao, jer na 24.D:e2 ide 24...Lg3+ 25.Kg1 Dh2+ 26.Kf1 Dh1 mat.

^arou{ek-^igorin Budimpe{ta,1896. 1.e4 e5 2.f4 e:f4 3.Lc4 Sc6 Boqe je bilo 3...Dh4+

29.D:g5! S:f7 30.g:f7+ i crni predaje, jer na 30…K:f7 sledi 31.Dg7+ Ke6 32.Dg6+ Kd7 33.Dd6 mat. Pripremio:B.Dankovi}

PRVENSTVOSREDWO[KOLACAZREWANINA

JovanPetrovi}prvi U Zrewaninskoj gimnaziji odr`ano je tradicionalno, peto po redu, prvenstvo sredwih {kola zrewaninske op{tine u {ahu. Takmi~ili su se u~enici sredwih {kola, a u~estvovali su i najboqi {ahisti iz osnovnih {kola, kao i wihovi profesori. Na turniru je igralo 29 {ahista. Odigrano je

Stakmi~ewauZrewaninu

sedam kola po {vajcarskom sistemu, uz kompjutersko parovawe i su|ewe profesora Sa{e Samolovca i nacionalnog sudije Gorana Petrovi}a, po pravilima ubrzanog {aha (15 minuta po igra~u).

U pojedina~noj konkurenciji prvo mesto je osvojio Jovan Petrovi}, u~enik Zrewaninske gimnazije, drugo mesto Nikola Milovi}, iz iste {kole, a tre}i je bio Robert Varga, u~enik Elektrotehni~ke {kole “Nikola Tesla”. U ekipnoj konkurenciji, pobedila je Zrewaninska gimnazija, ispred Ekonomsko-trgovinske {kole “Jovan Trajkovi}” i Elektroteh ni~ ke-gra |evinske {kole “Nikola Tesla”. Zanimqivost je da su za ekonomsku {kolu nastupile tri pripadnice lep{eg pola, sestre Vi{wei, Dijana i Kristina, kao i Marija Br~anski. Najboqima je nagrade dodelio predsednik [ahovskog saveza Zrewanina Fide majstor Pavle Levnaji}, a u ime organizatora u~esnike je pozdravio direktor {kole prof. Milan Radakovi}.


odmor

dnevnik

sreda20.april2011.

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ БАЊА КОВИЉАЧА

Убањупоздравље

Н

а непуних два сата вожње од Новог Сада налази се Специјална болница за рехабилитацију „Бања Ковиљача” која је једини рехабилитациони центар у земљи који,поред блока за лечење одраслих, болничког и комерцијалног дела за смештај пацијената и гостију,и савременог велнес центра, има и организовано одељење за рехабилитацију деце. Од давнина позната по својој лековитој термо-

О деци брине тим који чине лекари субспецијалисти дечије физијатре, виши физиотерапеути и виши радни терапеути, дефектолог-соматопед, медицинске сестре. Специфичност овог одељења је индивидуалан рад са децом, примена хидрокинези терапије у базену, где терапеути и родитељи вежбају са децом,као и примена нашег природног фактора сумпоровитог пелоида где год је то потреб-

Већ више деценија у бањи Ковиљачи у третману различитих обољења локомоторног апарата код деце примењује се успешно сумпоровито блато,односно пелоид.Његове велике терапијске могућности

Најчешће индикације код деце Деца упућена у бању Ковиљачу најчешће долазе због:последица повреда екстремитета, главе, кичме, урођене аномалије и деформације на кичми,рукама,ногама,стања након операције кукова, деформације стопала, развојни поремећаји, кашњење у психомоторном развоју, последице порођајне траума, измењен мишићни тонус, парезе и парализе код деце, церебрална парализа, мишићне дистрофије,неуропатије,реуматска оболења код деце. минералној сумпоровитој води и блату (пелоид),ово је данас најмодернија установа овог типа у Србији и овом делу света, која се простире на 14 хиљада квадратних метара потпуно искоришћеног и по највишим светским стандардима уређ��ног простора. Смештајни капацитети дечијег одељења су 110 постеља намењених за децу и њихове пратиоце,када је то неопходно због узраста детета или због природе болести. Дечије одељење има потпуно одвојене смештајне капациете, одвојен терапијски блок за децу. Кроз Специјалну болницу за рехабилитацију „Бања Ковиљача” годишње прође осам хиљада пацијената, а једну четвртину тог броја чине деца, од рођења до пунолетства. Приоритет „Бања Ковиљаче” је да обезбеди најбоље могуће услове за опоравак малишана. На нашем Дечијем одељењу,једном од најбољих у Србији и овом делу Европе, захваљујући стручном особљу, природним ресурсима и добро развијеној здравственој инфрастуктури, малишанима пружамо максимално могућу негу до оздрављења – каже директор Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Ковиљача др Никола Сремчевић. Директор Сремчевић даље истиче да је од укупног броја људи који у току године бораве у овм својеврсном лечилишту, њих половина лечење платила сопственим новцем, док је половину финансирао Фонд.

З

но,а да не постоје контраундикације.Деца у току лечења имају организоване контролне или консултативне прегледе лекара професора са најеминентнијих домаћих клиника - каже начелница здравствене службе др Нада Јевтић. Др Јевтић истиче да дужина рехабилитације зависи од многобројних фактора,односно од стања,тежине оштећења или деформације,да ли је правовремено започето лечење, да ли се ради о акутном или хроничном стању, узрасту детета, а да је код неких стања неопходан континуитет лечења,сарадња и обука пратиоца и најчешће траје од три до шест недеља.

доказане су научно, а позитивни ефекти се већ годинама показују у раду стручњака бање Ковиљаче са малим пацијентима који свакодневно стижу на специјализовано дечије одељење. Пелоид даје одличне резултате у лечењу неких обољења код деце као што су фрактуре костију на свим нивоима, асептичне некрозе костију,епифизиолизе главе бутне кости, контрактуре зглобова,лакша оштећења периферних нерава, опоравак након операција на локомоторном систему, реуматска обољења у фази ремисије.Добри резултати постижу се и у лечењу деце са церебралном парализом, уколико су оштећења мања и ако се примена пелоида започне од

Шта лече У споју лековите природе,најсавременијих дијагностичких метода,физикалне медицине и рехабилитације у овој болници лече реуматична обољења,дегенеративне промене зглобова и кичменог стуба,дискус хернију и стања након операције,посттрауметска стања горњих и доњих екстремитета и кичменог стуба,лакша оштећења централног нервног система, лезије периферних нерава, мишићна обољења, поједина гинеколошка и кожна обољења, стерилитет, линф едем.Такође,у овој болници превенирају и лече остеопорозу.

Како се користи блато Пелоид бање Ковиљаче припрема се за употребу у специјалним,отвореним блатним базенима у које се доноси глина из околине,која се уситњава и меша са сумпоровитом водом.Процес зрења пелоида траје једну до три године, уз повремено мешање. Припремљен пелоид (загрејан у специјалним казанима на пару, уз мешање са сумпоровитом водом)апликује се као опште или локално паковање.На тело се наноси пелоид температуре 40 - 44 степени, у слоју од 3-5цм дебљине.Потом се читаво тело умотава у пластичну фолију и фротирски прекривач. Процедура траје 20-30 минута. Након тога следи купање у топлој сумпоровитој води од двадесетак минута.

друге године старости са понављањем серија. Блато бање Ковиљаче је минералног порекла, по саставу је песковити алверит, доминира кварц, више од 80%су ситна зрна,што пелоиду даје изузетан терапијски ефекат. Током главне лечилишне сезоне у Бањи Ковиљачи се спроводи више од 1.700 балнео-процедура,са више од 10тона лековитог блата дневно. Ефекти балнеотерапије су смањење бола,спазма,отока,побољшање циркулације, антиинфламаторни ефекат, седативни ефекат. За разлику од лекова, нема нежељених дејстава или су она занемарљива - каже специјалиста физикалне медицине и рехабилитације др Снежана Васић. Од 2007.године Бања Ковиљача активно сарађује са Међународним удружењем балнеоклиматолога (ИСМХ)чији челници редовно посећују ову установу,а лекари Специјалне болнице активно учествују на светским конгресима. Користећи сва позната знања о позитивном ефекту сумпоровите минералне воде и пелоида на људски организам,примена пелоида се препоручује и здравим особама које желе да очувају и унапреде своје здравље, као и онима који се осећају уморно,напето,живе у стресу.Тако је лековито блато (пелоид) бање Ковиљаче саставни део и превентивних и антистрес програма као и анти-аге третмана ‘Нега душе и тела’у оквиру велнес центра ‘Ковиље’, прављеног по највишим светским стандардима. Општа примена пелоида, као у оквиру једног од програма ‘Краљевски дан у бањи Ковиљачи’ или у оквиру ‘Мини пакета’у комбинацији са масажом или другим садржајем –побољшава циркулацију,чисти кожу,знојењем врши детоксикацију, отклања бактерије, отвара поре. Прави најфинији пилинг тела, побољшава квалитет коже. Кожа постаје једра,хидрирана,глатка.Опушта напете мишиће,релаксира и то све кроз пријатност и угодну топлину у аутентичном амбијенту ‘Краљевског купатила’-каже др Васић. Пелоид је незаобилазан и као увод у комплексан ‘Антицелулит третман‘баш због свих поменутих позитивних ефеката на циркулацију, лимфну дренажу, метаболизам и детоксикацију.А доказ да се у овој болници лечи и душа и тело, су и многобројне културно – уметничке манифестације, као и три угоститељска објекта, којима је целина потпуно заокружена. Број пацијената из Војводине је до сада био занемарљив,њих стотинак за годину дана. По квалитету услуге и примени природног фактора ми смо јединствени у свету и ту смо потврду добили од светски познатих и признатих стучњака у овој области. Сви се заносимо да се ове ствари негде у свету боље раде него код нас, али то је апсолутно нетачно. Код нас се то ради најбоље.Немам објашњење зашто је број пацијената из Војводине занемарљиво мали.Није у Војводини број оболелих мали,него је тржиште потпуно затворено.Наш је став да све ово једна велика утакмица и да пацијент за свој новац треба да добије највише,и тога се и придржавамо – каже директор Специјалне болнице за рехабилитацију бања Ковиљача Никола Сремчевић. По речима директора Сремчевића, готово све адаптације и доградње,као и инвестиције у опрему,урађене су из сопствених средстава. Ј.Антић

21

Значај умрежавања спатуризма

начај умрежавања учесника СПА туризма био је једна од основних тема Скупштине Фонда кластера здравственог туризма Војводине, одржаног у СБ “Јунаковић“ у Апатину. Чланови овог Фонда су на својој шестој годишњој Скупштини ставили акценат на аплицирање на конкурсима европских и домаћих фондова за развој туризма,сарадњу са локалним самоуправама при склапању партнерства за прекограничну сарадњу, маркетинг стратегију и привлачење инвестиција у сектор здравстеног туризма. По речима Јожефа Палинкаша, директора Кластера,  “Кластер здравственог туризма Војводине подржава умрежавање потенцијала, понуде и учеснике у туризму,помаже при стварању прекограничних партнерстава у циљу појављивања на конкурсима ЕУ који циљају на побољшање туристичке инфраструктуре, отварање нових радних места и

успостављање мреже стакехолдера“. Покрајински секретаријат за здравство и Фонд за капитална улагања АП Војводине дају конкретну финансијску подршку овом раду улажући у објекте здравственог туризма који су већ изграђени, или ће бити изграђени,а то су сви бањски центри и Специјалне болнице у АП Војводини, како би осим рехабилитације и лечења развили и конкурентну туристичку понуду у привреди Србије.

Припремеза ауто-камп уЗасавици

ржавни секретар Министарства економије и регионалног развоја Д Горан Петковић посетиће сутра ауто-камп „Засавица“у Сремској

Митровици,најавило је ресорно министарство.Министарство економије и регионалног развоја је покровитељ пројекта под називом „Изградња кампа у специјалном резервату природе Засавица“. Овај савремени ауто-камп гради се у околини Визиторског центра „Ваљевац“у селу Засавица,а непосредна близина резервата омогућава разне спортско-рекреативне активности.Ауто-камп биће опремљен савременим телекомуникационим системима.

Плавивоз– путујтекаоТито

Д

оТитовесмртимаја1980, поред њега и Јованке Броз,возиојејош60високих функционера и светских државника.Крозовајлуксузни и, за то време, модерно опремљени воз продефиловали су цареви, премијери и државницисвихвећихсветскихземаља. Од2004.године,кадајеЈПЖе-

рођендан (српско издање магазина “Плејбој“ је ту правило славље) или се провозају младенциисватови.Вожњесеорганизујунабазипосебнихуговора и цена закупа зависи од састававозаижељенедестинације за стотинак људи, али рецимо да се она креће између 2.500и3.000евра.

лезнице Србије почело да експлоатише музејско-историјски потенцијал Плавог воза и изнајмљује га за комерцијална путовања, возило се више од 8.000 путника. А само за Ноћ музеја2010.јекрозвозпрошло око3.000људи. Сви они имали су прилику да видеТитовсалонукомесеналазираднасобасабиблиотеком,затим две спаваће собе, купатило, каоипаралелни,ускиходник,који повезује одају за поверљиве разговоресаодајамазамаршалову личну послугу и омогућује кружнокретањеповагону. Купатило има велику порцеланскукадуинишузапрањеногу, као и два лавабоа са огледалима.ИспредТитовоглавабоаје кожна фотеља, испред Јованкиногјесатенска.Ураднојсобије резбаријаодружиногдрвета. УаутентичносачуваномТитовом возу последњих година највишесууживалиАмериканци. Плави воз не саобраћа ван Србије. У њему се повремено одржи неки банкет, прослави

Осим југоносталгичара и оних који желе да виде аутентичновозилодоживотногпредседникаСФРЈ,Плавивоздолазедаобиђуиљудикојимајехоби израда макета возова. Један Словенац пластичну макету Плавог воза продаје за 300 евра.Макетарисе,заправо,највише интересују за “Козару“, “Неретву“ и“Дрину“.Тосудизел-локомотиве серије ЈЖ 761 В 300 са хидрауличним преносником снаге, јединствене у светуипроизведенеуНемачкој 1957. године специјално за Плави воз. Интересантно је да језаТитовог животаПлавивоз вуклајединоовалокомотива,а шестосовинскадизелелектрична локомотива серије 666 произведена у “Џенерал моторсу” 1978. у употреби је од његове смртипасведоданас. Остатак воза, који се налази удепоууТопчидеру,обухвата, поред осталог, шест вагона за спавање, три вагона за превоз аутомобилаивагон-кухињу. (Вијести)


22

kultura

sreda20.april2011.

КЊИГА И ДВД О УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ КAРОЉА ВИЧЕКА

Време расних паса Мултимедијално издање „Време расних паса” (по истоименом ТВ филму) које се бави анализом и систематизацијом уметничкогстварaлаштваистакнутогвојвођанскогфилмског,телевизијскогипозоришногредитеља Кароља Вичека, предста-

филмским делима  исписују важнеивреднестраниценашекинематографије. Пројекат је, дакле, посвећен проблематизацији однос а Вичековог уметничког ангажмана и политичког и друштвеног окружења са којим је његов рад ступао у интеракцију

Карољ Вичек

вљено јејучеуЗаводузакултуруВојводине (ЗКВ).Оовом,већ на први поглед изузетно вредном пројекту, материјализованомкрозкњигуиДВД,ареализован ом кроз партн ерство „Playgroundprodukcije„ изНовог Сада(продуцент пројекта),Завода за културу војвођанских МађараизСентеиЗаводазакултуруВојводинеизНовогСада(копродуценти), поред Кароља Вичека,говорилисудиректорЗКВ Тибора Вајда, продуценткиња СаритаМатијевић ииспредУређивачког одбора издања, уредник часоп ис а „Нова мис ао” МиркоСебић. Пројекатје,какосеовомприликом чуло, реализован током целе 2010. године, а на њему је радилотридесетаксарадникаангажованихупроцесупроналажења, прикупљања и дигитализацијематеријалавезанихзаплодну каријеру Вичека који с краја шездесетихипочеткомседамдесетихгодина,аикаснијесвојим

у периоду од почетака седамдесетихгодинаXXвекаитраједо данас. ПоВичековимречима,којије и сам обезбедио велики део материјала за књигу и ДВД, цео подухват га је натерао да среди архивскихао с,каоидајошједном, нимало лако, проживи сусрет са самим собом и протеклим временом обележеним успесимаалиизабранама,оваким и онаквим реакцијама јавности, останцимабезпосла... -Некадасамсасвојимколегама веровао да филмом можемо дапроменимосвет.Дафилмможе да поведе дијалог са званичним структурама, са људима на власти.Тајсветнисмопроменили, него је он променио наше животе - рекао је Вичек захваљујући се на овој анализи и систематизацијињеговогстваралаштва које га је подсетило и на судбинууметника,дасесуочии сасвојимделимакојанисууспела,ипотребомдатообразложи.

-Нажалост,испоставилоседа је много тога што сам радио за Телевизију Нови Сад пропало или изг убљен о, некол ико тв филмова, адапт ац ија позоришних представа као 30- так документарнихемисија-констатоваојеВичекапелујућидасеубудуће промени немарни одн ос према чувањ у овдаш ње културн е и уметничкепродукције. Аутор и прил ог а у књизисуМиркоСебић (уводни есеј), теоретичарка мед иј а Бранка Ћурчић,писациесејиста Атил а Шир иб ик, соц иол ог и нов ин ар ЂерђСербхорват,аинтервјусаКарољемВичекомводилајеСарита Матијевић.НаДВД-у се налазе сабрани текстови из новина и часописа посвећени Вичеков им филм ов има, документарнимииграним,каоирадуупозоришту, фотографије из филмоваисаснимања, комп летн а филм ог рафиј а као и ауторс ки текстовисамогВичека својевремено објављениуразнимчасописимасакојимајесарађивао. ПоречимаМиркаСебића,писциесејазакњигу,усагледавању Вичековогуметничкогопусатрудилисуседагаизолујуодшума времена, постављајући могућу платформузадаљаистраживања ианализе.Циљјебиодасеодређенествариучиневидљивијим,а недабудупрећутане. Данијеречомонографијинего пре платформи за нова читања Вичековог дела, нагласила је Сарита Матијевић, истакавши и да је ово некомерцијално издање (нећегабитиупродаји)намењено образовним институцијама и библиотекама којима ће ускоро битидостављено. Реализацију овог двојезичног пројекта (на српском и мађарском) подржали су Покрајински секретаријат за културу АП Војводине, Министарство културе Републике Србије и мађарска фондацијаSzülőföld. В. Црњански

ИЗЛОЖБА РАДОВА КОЈЕ ЈЕ УМЕТНИЦА ПОКЛОНИЛА ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

dnevnik У ЦЕНТРУ ЗА КЊИЖЕВНЕ ПРЕВОДИОЦЕ У КАРЛОВЦИМА

Сусрет култура између редова Me|unarodni centar za kwi`evneprevodioceuSremskimKarlovcimaprakti~noje ju~e zvani~no po~eo da radi. Iako je centar otvoren na Svetskidankwige,23.aprila pro{le gdine, trebalo je da proteknebezmalogodinadabi seusaglasiladokumentacijai upostavilapotpunakoordinacija izme|u svih u~esnika u tom projektu, a to su Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, karlova~ka op{tina i nevladina organizacija - Me|una-

Po re~ima rukovodioca ovog centra Sretena Stojanovi}a,Matijevi}evepri~e,kao i dela pisaca iz Rumunije, Gr~keiBugarske,kojisuakteri projekta „Susret kultura izme|u redova”, bi}e objavqene u zajedni~kom izdawu i na raspolagawu ~itala~kom korpusuod300milionaqudi,koliko je arapsko govorno podru~je. Pored toga, napomiwe Stojanovi},VladanMatijevi} }euprvojpolovinimajagostovatinakwi`evnimve~erimau Ramali, gde }e biti predsta-

jetolikote{ko,alitra`ewe odgovaraju}ih re~i i zna~ewa ipravogzna~ewaizme|uvi{e wih, je komlikovano i zanimqivoistovremeno. Zajedni~kiradpiscaiprevodiocanaprevodunekogdela jestejedanodciqevaprevodila~kog centra. Kvalitet prevoda umnogome mo`e biti vi{i ukoliko se pisac i prevodilac upoznaju i zajedno rade naotklawawusvihnedoumica. U prevodila~kom centru ju~ejeboravioisavetnikuMinistaрstvu kulture Mladen

rodni centar za kwi`evne prevodioce. Narednih sedam dana u tom centru u karlova~kom Magistratu boraviћe na{ kwi`evnikVladanMatijevi}iprevodilacwegovihpri~anaarapski jezik[adiIsauokviruprojekta„Susretkulturaizme|uredova”,kojiorganizuju~etiricentrazaprevodioceizGr~ke,Rumunije, Bugarske i Sremskih Karlovaca pod pokroviteqstvomEvropskekomisije.[adi Isa }e prevoditi pet kratkih Matijevi}evih pri~a. Re~ je o pri~amakojespadajuuredduhovitijihidvedosadanisuobjavqivane, a tri su iz romana „Prili~nomrtvi”.

vqene wegove prevedene pri~e. Matijevi}i[adiIsasuod ponedeqka sme{teni u centru iju~esuve}prevodili.PrevodilacizPalestineka`edamu jebila`eqadane{toodsrpske kwi`evnosti prevede na arapskijezikidamuutomepoma`eimajka,kojaodli~norazumesrpski.Ina~e,[adijero|en u Skopqu, ali mu je porodicave}dvavekauPalestini. -Prviputsamuprilicida vidim kako rade prevodioci, kakotra`ere~i,dokojihproblemaipote{ko}automprocesu nailaze - ka`e Vladan Matijevi}. - Kada ~ovek to sa stranegleda,~inimusedani-

Veskovi},kojijeinatajna~in iskazaopodr{kuovomprojektu iza kojeg, izme|u ostalog, stoji ovo Мinistarstvo. Po wegovim re~ima, nakon ovog prvogprograma,odmajadokasne jeseni bi centar trebalo daugostitibarpodvojeprevodilaca. Po protokolu, koji je pregodinudanapotpisan,Ministarstvo kulture finansira}erealizacijuprogramatako{to}eusmeravatipareMe|unarodnomcentruzakwi`evne prevodioce, a obaveza Pokrajinсkog sekretarijata jeste da pla}a re`ijske tro{kove u prostoru koji je op{tinaustupilazacentar. З. Милосављевић

Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић Изложба „Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић”, на којој ће бити представљена дела која је тауметница поклонила Галерији Матице српске,биће отворена сутра у19часоваутој галерији у Новом Саду. Изложба „Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић” представља устаљену праксу Галерије Матице српске да приређивањем изложби својих дародаваца промовише не само поклоњена дела, већ и уметнике и чин даровања као важан вид увећања музејских колекција, саопштено јеиз Галерије Матице српске. Ружица–Беба Павловић је још једна у низу савремених уметника која се одлучила да одабиром поклоњених радова 2010. године, остави сведочанство о свом стваралаштву. Поклоном 29 уметничких дела,међу којима су слике, цртежи и радови у комбинованој техници, употпуњена је колекција Галерије Матице српске као и представа о националној уметности 20.века. На изложби ће бити представљено 40 радова Ружице–Бебе Павловић који су настали у периоду од 1969. до 2010.године,а поред поклонзбирке биће презентоРад Ружице–Бебе Павловић вана и три рада која су раније поклоњенаГалерији Матице каркиног власништва, као и три српске, затим пет радова из сли- рада из приватних колекција.

Ружица–Беба Павловић је рођена 15.марта 1927.године у Београду.Напустила је Трећу женску гимназију због одласка на Сремски фронт,адемобилисана је као ратни војни инвалид. Двадесет година касније,1964.добијазасвојезаслугератноодликовање–Медаљу заслуга за народ. Свој младалачки сан о уметности, прекинут ратом, остварује 1967, завршетком Академије ликовнихуметностиуБеограду у класи професора Зорана Петровића.ЧланјеУЛУС-аод 1968.Билајепрофесорликовне културе у Београд, а 1986. је постала члан „Ладе”. Приредила је 25 самосталних изложби и учествовала на преко двестотине групних.Слике јој се налазе у приватним и државним колекцијама у земљи и иностранству. На изложби ће говорити управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, академик Видојко Јовић, професор Александар Ђурић,академик Чедомир Попов,председникМатицесрпске који ће и отворити поставку , као и сликарка Ружица–Беба Павловић.Аутор текста у каталогу и кустос изложбе  је Мирјана Брмбота,вишикустос. Посетиоци Галерије Матице српске моћи ће да погледају изложбу „Поклон збирка Ружице–Бебе Павловић” до 9.маја. К. Р.

РЕШАВАЊЕ СТАТУСА СЛОБОДНИХ УМЕТНИКА

Панчевачка културна стратегија

Умро глумац Ивица Видовић Познати хрватски глумац Ивица Видовић умро је у Загребу након дуге и тешке борбе с раком у 72.години. Видовић је рођен у Београду 10.маја 1939.године. На позоришној академији у Загребу дипломирао је 1963.године,након чега почиње да ради у загребачком Хрватском народном казалишту, а био је члан и других позоришних ансамбала. За своје улоге више пута је награђиван, а шира публика највише га памти по улогама у филмовима „Прометеј с отока Вишевице„, „У гори расте зелен бор„, „Сервантес из малог миста„,„Ри-

там злочина„, „Избавитељ„, „Човјек који је волио спроводе„,„Како је почео рат на мом отоку„, „Маршал„ и „Заседа„, као и у улогама Сервантеса у серији „Наше мало мисто„, Очалинка у „Велом мисту„и Винка Маринића у „Инспектору Винку„. Видовића је 1996. године одликовао Фрањо Туђман,а 2005. године добио је годишњу награду „Фабијан Шоваговић„, коју Друштво хрватских филмских режисера додељује глумцу или глумици чије је дело оставило трајан траг у историји хрватског филма,а добио је и награду града Загреба.

Друштво књижевника је са своје редовнескупштине,одржанеуБачкојПаланципочеткоммартаовегодине,послалоапелвећиниопштинскихуправауВојводинисанамером даиницираиубрзарешавањестатуса самосталних уметника, чланова ДКВ.ТојекрупанпроблемкојиоптерећујесамосталнеуметникеуВојводини,јерниуПокрајиникаониу једној општини Војводине ниједан уметникнемарешењезапензионои социјалноосигурање. Посебно је драматично што ниједна општина није до сада у своја акта унела одредбе о самосталним уметницима. То значи да Закон о културинемасуштинскуподршкуи потпору у заштити њихових права налокалном,анинапокрајинском нивоу, упозоравају из ДКВ. Према њиховојевиденцији,двадесетакчлановаДКВдосаданијеостварилони једноодтихправа,анеколикодесетина је у томе успевало само делимично(имајунеповезанраднистаж исл.). ИзкабинетаградоначелникаГрада Панчева, ДКВ је недавно обавештено дајеусвојенаСтратегијакултурногразвоја,гдесепланираобезбеђивањефинансијскихсредставау Одлуци о буџету за 2012. годину у сврху решавања статуса самосталнихуметниканатериторијиПанчева у складу са Законом о култури. Друштво књижевника Војводине поздравља  настојања града Панчева,надајућиседаћеидругеопштинеиградовиВојводинеследитиовај пример. Р. Л.


kultura

dnevnik

sreda20.april2011.

23

ВЕЧЕРАСПРЕМИЈЕРНО„ЗОЈКИНСТАН“БУЛГАКОВАУСНП-у

Сањарењеистварностпуналажи Представа „Зојкин стан“ Булгакова, у режији Дејана Мијача, вечерас у19.30часовапремијерно ће бити изведена на сцени „ПераДобриновић“Српскогнародногпозоришта.Ујубиларној годиниукојојпрославља150година постојања, овом театру је билојаковажнодауправоДејан Мијач режира нову драмску представу, напоменуо је јуче на конференцији за новинаре управник Александар Милосављевић, додајући да се тиме уједно обележава и пола века његове сарадње са СНП - ом и његовачетрдесетарежијанатом театру. ЗаМијачајеовајкомадБулгакова био прави избор и, како је рекао, добро решење, управо због овог театра и његових глумаца које добро познаје, а у представи учествује бројни глумачкиансамбл. УнасловнојулозијеЈаснаЂуричић, Зојкин рођак Тарасов је БорисИсаковић,грофОбољани-

новјеНенадПећинар,ауосталим улогама су: Новак Билбија, Игор Павловић, Јована Мишковић, Милован Филиповић, МаркоСавић,КсенијаМартиновПавловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, ЛенаБогдановић,МирославФабри,ДраганКојићиДушанЈакишић. Зојкин стан, како и гласи наслов ове Булгаковљене драме, Јасна Ђуричић је описала као прибежиштеукојеовајунакиња можедасесклони,дасањасвојесновеидамашта.Иматистан јебилавеликаствар,напоменула је Јасна Ђуричић, али је и остала, како у време тадашње транзиције и пропадања племства,такоиусадашњој.Зојкане припада племству, али је ипак племенита, навела је Јасна Ђуричић, објашњавајући да је она дображена,којаимасвојсаниз којег не искључује друге људе,

Фото:М.Ползовић

већ хоће да им помогне. Проблем настаје, како додаје Јасна Ђуричић, утомештосеоназанесе, па не види стварност око себе, и све се завршава неповољнопоњу.Изгледадачовек, што год пожели, без обзира колико имао племените жеље, ка-

УЗБУДЉИВКОНЦЕРТСЕКСТЕТАРИШАРАГАЛИЈАНАНАНОМУСУ

Музикакао колоплетуздисаја Човекбашволидасвира!Аније самовиртуозанмузичар,тајРишар Галијано,Французсаиталијанским пореклом што му највероватније омогућавадаизЕвропе,одБаха,с лакоћом скокне до Латинске Америке,поПјацолу,ауспутусасвим логичној дигресији до севера земље,покупиинекогџезера,рецимо Чета Бејкера. Галијано је и паметанчовек.Кажудаслучајпостојисамокадседоброприпремимоза њега. Тако је и случај Галијановог изборасарадника,духовних,аконе увекиживотнихсапутника,заправобриљантанпројекатназван„Од Баха до Пјацоле“, у којем је срећу дауживаималаипубликаНомуса. Бах је Галијанова љубав још из студентских дана. А Бах је композиторпосебноузбудљив уметницима склоним „тешком интелекту“, комплексним осећањима која само

вије спојеве из којих тек понекад, вишекаоредаради,искочиГалијаносаегзотичнијимфреквенцијама, чисто водећи, нипошто крадући шоу. Ритмичка супериорност, сугестивнасуптилностсекстета,лежерностњеговогвође(намоментеГалијано делује као да наступа са електричном гитаром и рок бендом),слакоћомслушаоцаодвлачеу свеонепределеиподручјаукојима јелирско,осећајност,суштинаживота.Мудрост,пак,утојлепотиоткриваидубљеслојеве,драматичне, понекадизастрашујуће,које умузици можемо дефинисати само упоређивањем.Акадсечовекупустиуто,ондамузике,тепредивне музике„РишарГалијаносекстета“, полаконестаје... Концерт на Номусу састојао се из два дела. У првом, Галијано је

музику која је све више производ специфичне субјективности, него некаквихправаца,генерализованих усмерења. Итадваделабиласувишенего довољна,алипубликајехтелајош –иГалијанојојјеизашаоусусрет. „Поигравање“ на усној хармоници (акордини) са последњима ставом Баховесвитеух-молу.Опетпроменетемпа,атмосфере,повратактангу,Азурнојобали,малефразе балканских сазвучја, велике оних из ромског наслеђа. Једном, други пут... Отуд констатација с почетка текста. РишарГалијанопотврдиојесвој статусвиртуозанахармоници,али требаистаћидајеонмузичаркоји радијидржиједан,негоштоодсвирадватона.Музичаркојиуживаи кадпратидруге,каддајеритам,од чега је посебне користи имао вио-

Фото:С.Дорошки

мајстори из хаоса преводе у маестралан поредак. Познат по својој контрапунктности(две,трииливише истовремених мелодијских линија), Бах је креирао врхунске домете барока, а оно што Ришар Галијанопокушавадауловисасвојих петпратећихмузичара(формација носи назив „Ришар Галијано секстет“) јесте управо то – раскош у свомнепомућеномоблику. Јакојезанимљиваодлука,већдефинишућа по звук и однос тонова појединихинструмената,даГалијанову хармонику прате гудачи (две виолине,виола,виoлончелоиконтрабас).Хармоникајесамапосеби репрезент достојан оргуља (принцип произвођења звука је веома сличан), њихове дифузности, а гудачинапоменутеБаховеструктуре самододајуслојеве,лепећиихневидљивим лепком у још невидљи-

пласирао ред Баха, ред својих и Пјацолиних,илизаједничких,прилично популарних композиција, омогућавајући да концепт изађе у првиплан–премошћавањеразлика иоткривањезадивљујућихсличностиизмеђунаокодијеметралносупротних поетика. Брига за човека, његово унутрашње богатство, и у једнојиудругој,трећојваријанти, избијајуупрвиплан. Другидеоконцертавећјеишао казахтевнијојтехничкојинтерпретацији, испреплетенијим аранжманимаиосећајности.ЊимесудоминиралеГалијановекомпозицијекојима у последње време све више преовладава готово психолошка драматика. Кратки флешеви џез импровизација, цитата, атмосфере филмскемузике,јошједномсупоказали зашто је у данашње време тешкоетикетирати,категоризовати

линистаСебастијанСирел.Расцупканом контрабасисти Стефану Ложероу није требала никаква већа привилегија од оне у којој заједно савиолончелистомЕрикомЛевенуаом, виолистом Жаном-Марком Апапом и виолинистом Николом Дотрикоом,креирасавршенатрајања, прелепе звучне кулисе праве дубине,ширинеивисине. У неколико композиција Галијано је поједине делове одсвирао увлачећи или испуштајући ваздух из своје хармонике. Симболика је вишезначнаисуштинскиодређујућа за његов наступ и музику уопште. Ради се о уздаху, издаху, тачније – свему ономе између, непрекидномколоплетумузикекаодисања,музикекаожилекуцавице,онога наизглед најпростијег идеала битичовек.Чистапоезија. Игор Бурић

копримећује ЈаснаЂуричић,не може да оствари. Све жеље му сеизјалове ипропадну. У овом комаду се лаж испоставља као средство преживљавања у борби за опстанак навео јеБорисИсаковић,објашњавајући да су сви ликови приморани

да лажу из тих разлога. Размишљајући о овом комаду, Исаковић је, из визуре глумца, дошао до закључка да је врло симплификован јер заправо не нуди глумцима ништа осим реплике. Нема подтекста и зато глумац мора целог себе да унесе, да би могаодаоправдасвојепоступке насцени.Међутим,Исаковићје указаоида,каоштосечестодогађасделимакојеМијачузмеда режира,иовајкомадкаодаантиципиравремекоједолази. ЗамузикууовомкомадуБулгаков није дао експлицитније правце разумевања, напоменуо јекомпозиторБорисКовач,објашњавајући да се руководио функционалношћу, односно чињеницом да у њему има плеса, алииједнимдругимнивоомкојијеотвориоемотивнепросторе ликова, затечених у транзицији, докплемствопропада,акомунистичкакласасеуздиже. Представник тог племства у пропадању је гроф који се, по

речимаНенадаПећинара,одлучио за ескапизам, за морфијум који је постао уточиште у које јепобегаокадајесвеизгубио. Булгаков је писац који воли дасепоиграваизмеђуреализма и надреализма, подсетила је сценографкиња ЈасминаХолбус и тиме објаснила и простор у којемседогађаовајкомад.Зојкинстанјеистовремноиреалистичан и није, јер је сценографијатако направљенадасесве може да се претвори и у њен сан,навелајеЈасминаХолбус и додала се у сценографији све осмишљавало око паралеле стварност–сан. БорисИсаковићистакаоједа језначајнуулогууовојпредстави имао и Денеш Дебреи, задужензасценскипокрет.Костимографкиња је Марина Сремац, а кореографкиња је Иста Степанов Павловић. Драматурзи су СветиславЈовановиБранкоДимитријевић. Н. Пејчић

ВЕЧЕРАСНАЗАТВАРАЊУНОМУСА

Војвођанскисимфонијски оркестариПумПромашар НаступомВојвођанскогсимфонијског оркестра, под диригентским вођством Рауфа Абдулајева (Азербејџан),исолистенаклавиру Пума Промашара (Тајланд / Велика Британија), вечерас ће у Синагоги бити затворене Новосадске музичке свечаности (Номус) којесуупротеклихдесетдана публици приуштиле наступе

изузетнихмузичара.Концертпочиње у 20 часова, а на програму су Концерт за клавир и оркестар бр.3 у де – молу Рахмањинова, као и Листова Симфонијска поема бр. 3, Прелиди и Мађарска рапсодијабр.2уцис–молу. Рауф Абдулајев има титулу „народног уметника“ Азербејџана,штојејошједнапотврдање-

гове дуге и плодне каријере. Младог пијанисту Пума Промашара новосадска публика већ је упознала прошле године, када је победионамеђународномМеморијалу„ИсидорБајић“.Осимове апсолутне победе у Новом Саду, Промашар је добитник награда на више од 15 пијанистичких конкурса. Н. П-ј.

СУТРАПРВИПУТУОПЕРИ„РИГОЛЕТО“СРПСКОГНАРОДНОГПОЗОРИШТА

МикицаЈевтић задиригентскимпултом На сцени „Јован Ђорђевић“ Српскогнародногпозориштасутрајенарепертоаруопера„Риголето“ Ђузепа Вердија, у режији ВојеСолдатовића, којомћепрви пут дириговати Микица Јевтић, однедавно стални диригент СНП–а. У улози Војводе од Мантове биће Саша Штулић, а Риголето ће бити Никола Мијаиловић. ЂилдајеДаријаОлајошЧизмић, СпарафучилејеБраниславЈатић, Мадалена је Марина Павловић Бараћ, а у осталим улогама су: Горан Крнета, Жељко Р.Андрић, Јарослава Бенка Влчек, Васа Стајкић,БраниславЦвијић,ЛаураПавловићиВладимирЗорјан. - Ова опера је на репертоару многих оперских кућа, доста је позната,алисваки,несамодиригент,већипевач,увекможесебе да изрази на неки начин, а опет неодступајућипуноодуобичајенеинтерпретације -кажеЈевтић.ОваоперајенарепертоаруСНП –аодраније,иоркестарјенавикаодаје унекимдетаљима изводи другачије.Темпа суустаљена и свира се помало по инерцији. Затотребадасеуложиодређени напор дабисетопревазишло,и надам се да ће тако и бити. Ни-

штасензационалноиначенебих урадио у овој опери. Само мислимдасепридржавамтогашто јеВерди написао. Енергијадиригента се дефинитивно јако пуно преноси,иврлојебитноирасположење. Дириговање је таква уметностдасевизуелно,рукама, тек тридесетак одсто покаже, а

остало је оно што се осети. Микица Јевтић је рођен1977.уХорбу уНемачкој. Дипломирао је дириговање, као и хармонику,наНационалној музичкој академији у Кијеву 2003. а, иако је тамо започео каријеру, вратиосеунашуземљу и2005.радиокаодиригент оркестра музичке школе у Шапцу. Наредне године Микица Јевтић осваја прву нараду на1.међународномтакмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву. У овој сезони Микица Јевтић је у СНП –у дириговао балетом „ДонКихот“,асадапрвипутнасцениовогтеатрадиригујеи„Риголетом“,једном од опера из његовог диригентскогрепертоара,уз„ЕвгенијаОњегина“,„Травијату“,„Фигарову женидбу“, „Царску невесту“, „Набуко“, као и балете „Крцко Орашчић“, „Дон Кихот“ и„Лабудовојезеро“. Н. П-ј.

„МОНОИМАЊАНА”ОБЈАВИЛАКЊИГУЛАУРЕАТАЛАЈПЦИШКОГСАЈМА

„Синовиипланете”КлеменсаЗеца Издавачка кућа „Моно и Мањана„објавила је недавно превод романа „Синови и планете„Клеменса Зеца ,добитника немачке књижевне награде за најбољи роман,коју додељује Сајам књигауЛајпцигу. Млади Аустријанац је најмлађи добитник ове престижне награде за немачко говорно подручје који је скренуо на себе пажњу првим романом „Синови и планете„,објављеним пре три године. Након тога је уследио роман „Фреквенције„који му је донео награду у Лајпцигу. Немачка критика га је одмах након дебитантског дела прогласила особеним,свежим гласом у савременој немачкој књижевности кога одликује изузетна оригиналност. У роману „ Синови и планете„ аутор се бави темом односа очева и синова,и ту универзалну причу он је кроз четири случаја повезао у целину која је свевремена.

„Успешно поредећи силе које владају међу људима са силама природе и сунчевог система,мотив стар колико и људи,у рукама младог европског писца,показао је пуну снагу и моћ данашње књижевности„гласи једна од рецензија овог романа. „Зец саосћајно,са пуно топлине али и са лакоћом приказује тензију која постоји у односима између очева и синова„,пише у препоруци његовог српског издавача „Моно и Мањана”. КлеменсЈ.Зецјерођен1982.годинеуГрацу.СтудираојематематикуигерманистикунаУниверзитетуКарлФранценсуГрацу.Објавиојерадовеубројнимчасописимаиантологијама.Немачкадржаваје подржалаКлеменсаЈ.Зеца,препознајућиуњемуизузетан таленат. Добитник је бројних стипендија из разнихдржавнихфондова,штомуомогућавадасе потпунопосветиписању.


24

Svet

sreda20.april2011.

UKRATKO Stradaladeca KIN[ASA: Najmawe 32 osobe, ve}inom dece, poginule su su~e na istoku Konga, kada je voza~ kamiona na jednoj nizbrdici izgubio kontrolu nad vozilom i udario u grupu qudi. Nesre}a se dogodila u selu Bukumu, u blizini isto~nog grada Goma, a voza~ kamiona je ozbiqno povre|en, izjavio je lokalni zvani~nik za AFP. On je rekao da je voza~ prethodnu no} proveo u blizini sela Bukumu zbog problema sa ko~nicama na vozilu. Saobra}ajne nesre}e se u ovoj centralnoafri~koj zemqi ~esto doga|aju zbog lo{eg stawa kako puteva, tako i vozila. U novembru pro{le godine 39 qudi je poginulo u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila kada se na putu izme|u prestonice Kin{ase i centralnog grada Kananga prevrnuo kamion sa 100 putnika.

Udeshelikoptera uIndiji WUDELHI: Dvadeset qudi ju~e je poginulo, a troje je povre|eno kada se civilni helikopter sru{io na severoistoku Indije, blizu granice s Kinom, saop{tila je policija. „U helikopteru je bilo 23 qudi, od kojih je troje pre`ivelo udes, ali su te{ko povre|eni i imaju opekotine po skoro celom telu”, rekao je {ef lokalne policije u indijskoj dr`avi Aruna~al Prade{, S.B.Sing, preneo je AFP. Helikopter MI-17 pao je po{to je udario u zid prilikom poku{aja sletawa u gradu Tavangu i potom se zapalio, rekao je predstavnik policije S.N.Mosobi, javio je Rojters. U letelici, na redovnoj liniji izme|u Tavanga i Gauhatija, glavnog grada indijske dr`ave Asam, bilo je 18 putnika i pet ~lanova posade.

Po`aruSagrada familiji BARSELONA: Oko 1.500 turista bilo je primorano da se evakui{e iz ~uvene crkve Sagrada familija (Sveta porodica) u Barseloni, zbog po`ara za koji se veruje da je podmetnut, saop{tili su ju~e zvani~nici. Vatrogasci su ugasili vatru pre nego {to je stigla do radova u kamenu Antonija Gaudija, ali su neki delovi, ipak, pomalo o{te}eni. Policija veruje da je za po`ar odgovoran „poreme}en” ~ovek koji je vatru zapalio u sakristiji, u to vreme zatvorenoj za javnost. Nekoliko turista videlo je osumwi~enog kako pali ode}u i crkveno posu|e u sobi pored oltara i pozvalo policiju. „Izgleda da je re~ o 55-godi{wem poreme}enom ~oveku, kod koga je prona|eno nekoliko upaqa~a”, rekao je novinarima predsednik Fondacije „Sagrada familija” Huan Rigol.

SIRIJA

UKRAJINA

Posle48godina ukinutovanrednostawe DAMASK: Sirijska vlada odobrila je ju~e ukidawe gotovo poluvekovnog vanrednog stawa, {to je bio kqu~ni zahtev demonstrana-

ta u toj zemqi, prenela je dr`avna novinska agencija SANA. Agencija je dodala da je vlada, tako|e, ju~e odlu~ila da ukine dr`avni sud bezbednosti, koji je bio nadle`an za su|ewa politi~kim zatvorenicima. Vlada je usvojila i novi zakon kojim se dozvoqava pravo na mirne demonstracije. Nije, me|utim, jasno da li }e ti koraci vlade uticati da ona ubla`i Kona~no prihva}eni zahtevi demonstranata o{tre mere protiv

demonstranata. Samo nekoliko sati ranije, vlasti su izdale ozbiqno upozorewe demonstrantima da okon~aju proteste. Ju~era{we kontradiktorne poruke usledile su samo nekoliko sati po{to su snage bezbednosti izvr{ile juri{ na glavni trg u gradu Homsu, tre}em po veli~ini u zemqi. Predsednik Sirije Ba{ar el Asad okarakterisao je demonstracije kao oru`anu pobunu. U vreme dok je vanredno stawe bilo na snazi, pod strogom kontrolom bili su mediji, prislu{kivane su telekomunikacije, a bila su dopu{tena i hap{ewa bez naloga sudskih vlasti.

[EF RUSKE DIPLOMATIJE SERGEJ LAVROV O LIBIJI

Nisudobilimandat zaru{eweGadafija BEOGRAD: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao je ju~e Savet bezbednosti UN da podstakne {to hitnije pregovore sukobqenih strana u Libiji. - SB UN treba da postavi kao zadatak hitni prekid vatre. Pozivamo sve odgovorne ~lanice me|unarodne zajednice, a posebno SB da se ne zala`u za konfrontaciju ve} za po~etak dijaloga strana u sukobu, kazao je Lavrov posle susreta sa srpskim kolegom Vukom Jeremi}em. On je ponovio stav Ru-

sije da je neprihvatqiva primena vojne sile protiv civilnog stanovni{tva i podsetio da je Savet bezbednosti taj stav potvrdio u rezolucijama o Libiji, ali da wima „nikada nije postavqena kao ciq smena re`ima u toj zemqi”. - Oni koji koriste rezolucije u te svrhe otvoreno kr{e mandat UN. Nevoqa je u tome {to, vide}i takav stav nekih na Zapadu, libijska opozicija kategori~ki odbija da sedne za pregovara~ki sto, objasnio je Lavrov.

Ruski ministar je dodao da je sli~na situacija u Jemenu, gde opozicione snage odbacuju mogu}nost pregovora ra~unaju}i da }e dobiti podr{ku iz inostranstva. - To je opasna logika koja mo`e izazvati lan~anu reakciju i svi ~lanovi me|unarodne zajednice, posebno SB UN ne smeju da se zala`u za konfrontaciju, ve} po~etak dijaloga unutar tih zemaqa o tome kako }e `iveti daqe, poru~io je Lavrov. D. M.

NATOnastavqavojneudare BRISEL, TRIPOLI: NATO je ju~e saop{tio da izvodi vojne udare na komandne centre libijskog lidera Moamera Gadafija, ukqu~uju}i Tripoli i brigadu koja, kako se smatra, predvodi napade na civile. „NATO je preksino} izveo planirane, vi{estruke napade na komandne i kontrolne objekte Gadafijevog re`ima”, saop{tila je Alijansa iz sedi{ta u Briselu, a komandant operacija NATO u Libiji [arl Bu{ar rekao je da }e Alijansa nastaviti da slabi Gadafijeve snage koje u~estvuju u napadima na civile. U saop{tewu NATO se navodi da su na meti napada „komunikaciona infrastruktura koja se koristi za koordinisawe napada na civile i sedi{te 32. brigade, sme{tene 10 kilometara isto~no od Tripolija”, javio je AFP. Zvani~na libijska novinska agencija Xana ranije je izvestila da su u vazdu{nim napadima koje je

dnevnik

ju~e izveo NATO pogo|eni Tripoli, Gadafijev rodni grad Sirt i Azizija, ju`no od prestonice.Zamenik libijskog ministra spoqnih poslova Haled Kaim izjavio je da su ovi udari izvedeni „na zahtev pobuwenika koji se spremaju da izvedu masakr u regionu”. Zvani~nik Uje- Pobuwenici odmaraju na putu ka frontu diwenih nacija Valeri Amos iz- nesmetano granatirale Misuratu, javila je da je Vlada Moamera Ga- jer napada NATO-a nije bilo. Vedafija spremna da napravi „sigu- ruje se da je u napadima Gadafijeran prolaz” iz grada Misurati, vih snaga na Misuratu, u protekoji je i daqe delimi~no u rukama klim danima, stotine qudi ubijepobuwenika. „Me|utim, nema ni- no, a u gradu vlada pravi haos, s kakvih garancija za prekid nepri- obzirom na to da nema hrane vode, jateqstva, {to bi omogu}ilo qu- struje i lekova. dima da se kre}u, kao i snabdevaOko 1.000 stanovnika evakuisawe hranom”, rekla je Amosova. Ga- nih iz Misurate stiglo je preksidafijeve snage su nekoliko dana no} u Bengazi.

Sakupqeno 550milionaevra za^ernobiq KIJEV: Za realizaciju „~ernobiqskih projekata” Ukrajina je sakupila 550 miliona evra, saop{tio je danas ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ posle konferencije zemaqa donatora za sakupqawe sredstava za otklawawe posledica do sada najve}e nuklearne havarije. „Zajedni~kim naporima sa na{im me|unarodnim partnerima uspeli smo danas da skupimo 550 miliona evra za realizaciju ~ernobiqskih projekata”, rekao je Janukovi~, dodaju}i da tu cifru smatra preliminarnom, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Agencija podse}a da je konferencija odr`ana uo~i 25. godi{wice nuklearne katastrofe na atomskoj centrali u ^ernobiqu, i

da je za dovr{etak projekta za{tite nedostajalo pribli`no 740 miliona evra. Itar-Tass je iz Kijeva preneo izraze zahvalnosti Janukovi~a u~esnicima konferencije, jer pokazuju da „Ukrajina nije sama”. Ruska dr`avna agencija je prenela izjave predstavnika evropske i francuske delegacije da }e Evropska unija dodatno u fond za za{titu izdvojiti 110 miliona evra, a Francuska 47 miliona evra. Posle havarije na ~etvrtom bloku centrale izgra|en je sarkofag koji se u posledwe vreme ozbiqno o{te}uje i Ukrajina radi na opermawu nove za{titne gra|evine - pokriva~a nad tim blokom koji treba da osigura bezbednost objekta narednih 100 godina. U celini za taj projekat potrebno je oko 1,6 milijardi evra.

SAD

Dodeqene Pulicerovenagrade LOS AN\ELES: Zbog niza ~lanaka kojima je otkrivena korupcija me|u politi~arima u kalifornijskom gradi}u Bel, „Los An|eles tajms” dobio je Pulicerovu nagradu za novinarski doprinos javnom interesu. List je naveo kako su gradski zvani~nici dizali poreze na svojinu i druge da`bine kako bi mogli da ispla}uju zarade. Posle objavqivawa tog teksta, neki lokalni ~elnici su otpu{teni, a neki uhap{eni. Prvi put se dogodilo da nagradu dobije

list, a ne pojedinac kao do sada. Nedeqnik „Tajm” je osvojio Pulicerovu nagradu za fotografiju, a „Wujork tajms” dve za me|unarodno izve{tavawe i za komentar. @iri je odlu~io da, ipak, ne dodeli nagrade u kategoriji udarnih vesti za 2010. godinu, i pored puno izve{taja o zemqotresu na Haitiju i isticawu nafte u Meksi~ki zaliv. Pulicerova nagrada se dodequje svake godine za najboqa ostvarewa u novinarstvu, kwi`evnosti i muzici.

KUBA

Staragardaopet na~elukomunista HAVANA: Predsednik Kube Raul Kastro izabran je ju~e za prvog sekretara kubanske Komunisti~ke partije, dok wegov stariji brat i vo|a revolucije Fidel Kastro nije u vo|stvu partije prvi put otkada je ona nastala pre 46 godina. Uprkos nadawima da }e na kongresu Komunisti~ke partije na va`ne funkcije do}i mla|a generacija lidera, Ralu Kastro (80) je najavio da }e Hose Ramon Makado Ventura (80) biti na drugoj funkciji po zna~aju u partiji a na tre}oj Ramiro Valdes (78). Vo|a kubanske Raul Kastro revolucije Fidel Kastro (84) nenadano se pojavio na kongresu Komunisti~ke parije {to su prisutni delegati pozdravili gromoglasnim aplauzom. Neki od delagata su i zaplakali dok je Kastrov pomo}nik pomagao da se vo|a revolucije popne na binu. Fidel Kastro je u februaru 2008. godine najavio da se povla~i s ~ela Kube zbog bolesti posle ~ega je liderstvo preuzeo wegov brat Raul. Nekoliko mla|ih politi~ara je izabrano u 15-~lanstvo vo|stvo kubanskih komunista, ali na ni`e funkcije. Kongres je prihvatio niz mera koje se odnose na liberalizaciju ekonomskog sistema, ukqucuju ukidawe zabrane za prodaju nekretnina i privatne imovine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GVIDOVESTERVELE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je ju~e da se na nivou EU `eli da zalo`i da se za „jedan demokratski Egipat” ukinu orgrani~ewe u trgovini i pohvalio je egiparske demokratske planove. Vestervele je ju~e, drugi put od pada re`ima Hosnija Mubaraka posetio Egipat i, posle susreta sa svojim egipatskim kolegom Nabilom el-Arabijem, obe}ao je podr{ku toj zemqi u pitawu trgovine.

MIHAEL[PINDELEGER Novi vicekancelar i lider Narodne stranke Austrije (OVP) Mihael [pindeleger izabrao je svoj novi tim u austrijskoj vladi. [ef austrijske diplomatije, koji je pro{le nedeqe nakon neo~ekivanog povla~ewa dotada{weg vicekancelara i lidera OVP Jozefa Prela, izabran za novog {efa partije odlu~io je da na tri kqu~na resora - finansije, pavosu|e i unutra{we poslove postavi `ene.

PJETROFERERO ^okoladni tajkun Pjetro Ferero, ~elnik grupacije koja poseduje Nutelu, Kinder i Ferero Ro{e, poginuo je u biciklisti~koj nesre}i, saop{tio je ju~e portparol kompanije. Ferero (47) je pao sa bicikla tokom vo`we, najverovatnije zato {to mu je pozlilo, dok je bio na poslovnom putovawu u Ju`noj Africi, izjavio je portparol kompanije.

Bakingemskapalatakaono}ni klubzaVilijemaiKejt LONDON: Za ven~awe princa Vilijema i Kejt, najavqeno kao glavni doga|aj godine, koji }e ko{tati 36 miliona evra, sve je dozvoqeno, ~ak i da se stroga Bakingemska palata pretvori u no}ni klub. Naime, kraqica Elizabeta II je navodno dozvolila svom unuku i wegovoj verenici da 29. aprila uve~e u okviru palate naprave atmosferu diskoteke. Kako pi{e „Dejli mejl”, balska dvorana, koja se tradicionalno koristi prilikom ceremonija investiture i banketa koje kraqica prire|uje u ~ast stranih {efova dr`ava, mogla bi da bude pretvorena u no}ni klub sa neonskim osvetqewem, barom i separeima. List navodi da }e muzi~ki deo ve~eri biti poveren dixe-

jevima poznatog londonskog lokala „Maggie’s” koji }e posebno pu{tati pesme legen dar nog {vedskog benda ABBA, omiqene grupe Kejt Midlton. Mladi kraqevski par ~ak raz mi {qa da or gani zuje ma skenbal na temu 80-ih godina. „To }e biti disko ven~awe, sli~ no onim ko je mi li o ni sre} nih po ro di ca or gani zuju {irom zemqe”, preneo je jedan „dobro obave{ten izvor” tabloidu „San”. „Vilijem i Kejt su svesni da }e svaki wihov gest biti pomno pra}en. Zato `ele da posle ceremo ni je imaju jedno fan ta sti~no ve~e na kojem }e se opustiti i zabavqati kao bilo koji drugi mladenci”, dodao je isti izvor. (Tanjug)


balkan

dnevnik PITERGALBRAJT

Piter Galbrajt

nima, da bi utvrdili da je bila namera isterati srpsko stanovni{tvo. „Smatram da Tu|man to nije u~inio, ali videv{i {to se dogodilo, da su qudi oti{li, dopustio je da se dogodi zlo~in”, rekao je Galbrajt.

Jasno sam upozorio Tu|mana da mora za{tititi srpske civile, a on se na ta upozorewa oglu{io „Spaqivane su ku}e i ubijani su oni koji su ostali da se drugi ne bi vratili”, rekao je Galbrajt. Odgovarju}i na pitawe kako to da Hag sad kvalifikuje „Oluju” kao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat, iako je ameri~ka administracija dala signal za tu operaciju, biv{i ambasador je rekao da je on 1. avgusta 1995. preneo poruku Vlade SAD Tu|manu da razumeju za{to Hrvatska pokre}e vojne operacije, da bi spasila Biha}. „Rekli smo da se pod tim okolnostima ne protivimo va{im vojnim operacijama. No, jasno sam pritom upozorio Tu|mana da mora za{tititi srpske civile, a on se na ta upozorewa oglu{io”, rekao je Galbrajt. Prema wegovim re~ima, SAD nije odobrio operaciju, ~iji je ciq bio proterivawe Srba.

Hrvatinezadovoqni odbranomgenerala ZAGREB: ^ak 83 odsto gra|ana Hrvatske ne veruje u postojawe udru`enog zlo~ina~kog poduhvata koji je doveo do proterivawa Srba iz Kninske krajine 1995. godine, pokazuje najnovije istra`ivawe koje je sprovela agencija „Ipsos Posle izricawa presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u i protesta {irom Hrvatske, nije dugo trebalo da se talas nezadovoqstva usmeri prema timu za odbranu generala.U pitawe su dovedeni strategija odbrane, anga`man vlade Jadranke Kosor, pa ~ak i sami advokati, pi{e „Jutarwi list„. Istra`ivawe o raspolo`ewu gra|ana Hrvatske posle ha{ke presude pokazalo je da samo osam odsto gra|ana misli da je plan proterivawa postojao, dok wih devet odsto ne zna. Da je bilo pojedina~nih zlo~ina s hrvatske strane tokom posledweg rata u Hrvatskoj misli 47 odsto gra|ana, a wih 34 odsto ne smatra da je bilo takvih zlo~ina, dok 19 odsto ne zna. Sva ki dru gi is pi ta nik mi sli da su ne pra vo sna `nom pre su dom ge ne ra li ma na ne ki na ~in osu |e ni i ta da {wi pred sed nik Fra wo Tu| man i mi ni star od bra ne Goj ko [u {ak. Me |u tim, go to vo 80 od sto gra|ana smatra da }e u `albenom postupku biti ubla`ene kazne Gotovini i Marka~u. Samo polovina ispitanika veruje da najavqeni anga`man vlade u `albenom postupku mo`e pomo}i u odbrani hrvatskim generalima. U tre nut ku naj ve }eg za do voqstva u Hrvatskoj, advokat Goran Miklu~i}, koji zajedno sa Tomislavom Kuzmanovi}em

ZahtevzaprekidpregovorasaEU ZAGREB: Desni~arska Hrvatska stranka prava (HSP) najavila je da }e danas po~eti potpisivawe peticije za prekid pristupnih pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom do parlamentarnih izbora, kao i obustavu progona veterana i pu{tawe iz zatvora svih do sada procesiranih u Hrvatskoj. Predsednik te stranke Daniel Srb rekao je, povodom ha{ke presude hrvatskim generalima, da }e tra`iti ukidawe i reviziju zakona o op{toj amnestiji, a zatim i podizawe optu`nica protiv odgovornih zbog zatvarawa Hrvata u logorima u Srbiji. Srb je dodao da }e u pismu vladi zahtevati i osnivawe saborske komisije koja bi trebalo da utvrdi „ko je odgovoran za nezakonitu predaju Ha{kom tribunalu transkripata takozvanih brionskih razgovora”, dr`avnog i vojnog vrha uo~i akcije Oluja, u leto 1955. brani Mladena Marka~a, osu|enog na 18 godina zatvora, izjavio je da odbrana definitivno ne vaqa, ~im su kazne toliko velike. „To je kao da ka`ete da ste igra li od li~ no, ali da ste utakmicu izgubili”, rekao je Milku~i}. Advokati su uvereni da su u~inili sve od sebe, ali to, ipak, nije bilo dovoqno. General Marka~ odlu~io je da, uprkos presudi, ne}e mewati svoj

Ha{kom tribunalu. Ma{eti} odbija da razgovara sa novinarima, a posledwi put se oglasio u petak, posle izricawa presude Gotovini. Prema wegovim re~ima, svu ener gi ju `e li da usme ri na pripremu `albe. Presuda je napisana na ~ak 1378 stranica, a vremena je malo. U roku od 35 dana, branioci moraju da najave `albu i preciziraju na {ta }e se ona odnositi. Naknadne dopune nisu mogu}e. Me|utim, ne bi bilo nikakvo iznena|ewe da Gotovina u `albenom postupku odlu~i da promeni advokate. To se u Hagu ve} dogodilo, a najpoznatiji je slu~aj Mladena Naletili}a Tute, koji se pred kraj su|ewa javno u sudnici sva|ao sa svojim brani o cem Kre {i mi rom Kr sni kom. Tuta je u `albenom postupku otkazao Krsniku i anga`ovao novog advokata. Me|utim, promena taktike nije ga spasla u `albenom postupku, pa je sud potvrdio presudu od 20 godina zatvora. @al be ni pro ces ko ji ima komplikovanu proceduru trajao bi najranije do 2013. godine. Kad se `alba sastavi i preda, suprotna strana ima pravo da na wu odgovori, pa se onda sve posebno razmatra, {to zahteva vreme. Ako se ha{ko tu`ila{tvo bude `alilo na osloba|aju}u presudu ^ermaku, on ostaje na slobodi, gde ~eka kona~nu odluku. Hrvatska vlada odlu~ila je da od Ha{kog tribunala ponovo zatra`i status prijateqa suda koji bi omogu}io da predstav ni ci Hr vat ske da ju svoj stav o doga|ajima i optu`nici. Ha{ki sud je ve} odbio jedan takav zahtev, a brojni advokati smatraju da je to sada prekasno.

Besnarodausmeren napogre{nustranu ZAGREB: Hrvatsko dru{tvo i daqe ima ozbiqnih pote{ko}a da se pomiri sa presudom hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, a otkako je Hag doneo svoju zadwu re~ {irom Hrvatske eksplodirali su ekstremni protesti i probu|ena je netrpeqivost prema Srbima. Hrvatski mediji pi{u da je za samo nekoliko dana opet postalo popularno mr`wom dokazivati qubav prema domovini, a ratne zlo~ine me{ati s oslobodila~kim ratom. Iz tog op{teg nezadovoqstva proistekao je zahtev dela javnosti za zamrzavawem svih odnosa sa Srbijom. Damir Grubi{a, savetnik predsednika Hrvatske za spoqnu politiku, me|utim, ne o~ekuje da bi tako ne{to moglo da se dogodi i podse}a da je bes naroda usmeren na pogre{nu stranu. – Bes demonstranata trebao bi biti usmeren prema hrvatskoj vladi koja je hrvatsku javnost dr`ala u zabludi da }e sud prihva-

titi argumente odbrane, a istovremeno se kroz taj bes negiraju osnovne ~iwenice: da je do zlo~ina do{lo i da krivci nisu nikada procesuirani u Hrvatskoj – ka`e Grubi{a. Protesti koji potresaju Hrvatsku de{avaju se paralelno s popisom stanovni{tva. U takvoj situaciji, nije lako izjasniti se kao Srbin ili pravoslavac. – Ovakva de{avawa u vreme popisa ne uti~u pozitivno da Srbi izraze nacionalnu i versku pripadnost, a zbog toga bi Srbi u Hrvatskoj u budu}nosti mogli biti dovedeni u pitawe – ka`e Milan Budimir, predsednik Asocijacije izbegli~kih i drugih udru`ewa Srba u Hrvatskoj. Milan Rodi}, predsednik Srpske narodne stranke u Hrvatskoj, ne o~ekuje da }e se polo`aj srpske mawine nakon posledwih de{avawa promeniti, jer je, kako ka`e, on toliko lo{ da te{ko mo`e biti gori. Rodi} upozorava

Foli:PresudaGotovinii Marka~unijepresudaHrvatskoj ZAGREB: Ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Xejms Foli izjavio je ju~e da ha{ka presuda Anti Gotovini i Mladenu Marka~u „nije osuda rata, ni osu da Hr vat ske”. Ka ko iz ve {ta va Hr vat ska te le vi zi ja, Foli je na otvarawu konferencije o tr`i{nom takmi~ewu, u organizaciji Ameri~ke privredne komore u Hrvatskoj, izjavio da „potpuno razume duboku emocionalnu reakciju hrvatskog naroda na presudu u Hagu”. „Morate znati da su SAD uz vas”, rekao je Foli, isti~u}i da presuda nije osuda rata, ni osuda Hrvatske. Ameri~ka am-

tim, ni ti }e ot ka za ti an ga `man advokatima. Ekipa zna predmet i radila je na wemu od po~etka, tako da ne}emo mewati tim, rekao je Miklu~i} i dodao da to ne zna~i da u pripremu `albe ne}e biti ukqu~eni strani eksperti. Hrvatski list prenosi da se prekju~e nezvani~no pro{irila vest da je Ante Gotovina otkazao anga`man svom glavnom advokatu Luki Mi{eti}u, nezadovoqan ishodom su|ewa u

Yejms Foli

basada u Zagrebu izdala je 15. aprila saop{tewe povodom ha{kih presuda Gotovini i Marka~u u kome se navodi da odluke Ha{kog tribunala ne predstavqa ju „ge ne ral ne isto rij ske ocene pravednosti ili nepravednosti ratova u biv{oj Jugoslaviji”. „Pre su da u ovom pred me tu nije ocena hrvatskog Domovinskog rata. Hrvatska je imala le gi tim no pra vo da od bra ni svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost”, ka`e se u saop{tewu i nagla{ava da sud u Ha gu is tra `u je po je di na~ ne slu~ajeve. (Tanjug)

Pote{ko}e pri izja{wavawu nacionalne pripadnosti?

da se dobri odnosi Srbije i Hrvatske ne smeju graditi preko le|a srpske mawine koja ni do danas ne uspeva u Hrvatskoj da ostvari svoja qudska i mawinska prava. – U HDZ-u su sada upla{eni, jer vrlo dobro znaju da je deo wihovih qudi u~estvovao u de{ava-

wima tokom „Oluje“ i da generali sada pla}aju wihov dug. Qudi iz udruga domovinskog rata se ose}aju izdani i prevareni jer u Hagu sede vojnici, a odgovorni koji su bili kreatori politike progona sede u hrvatskoj vlasti – ka`e Rodi}.

Opqa~kanaKomercijalna bankauBawaluci BAWALUKA: Trojica maskiranih i naoru`anih razbojnika ju~e ujutro su u strogom centru Bawaluke opqa~kali poslovnicu Komercijalne banke, a ta~an iznos novca kojeg su odneli jo{ nije poznat. Na~elnik Centra javne bezbednosti Bawaluka Darko ]ulum potvrdio je na konferenciji za novinare da su navodi o odnesenih milion do dva maraka spekulacije, jer jo{ nije utvr|en ta~an iznos, preneli su lokalni mediji. Jo{ se ~eka izve{taj iz banke koliko su razbojnici oteli novca od radnika trezora ove banke u najfrekventnijoj ulici u samom centru Baweluke. ]ulum je potvrdio

25

UKRATKO

PROTESTI[IROMHRVATSKESENESMIRUJU

Tu|man dopustio zlo~in ZAGREB: Biv{i hrvatski predsednik Frawo Tu|man dopustio je da se dogodi zlo~in u „Oluji” 1995. godine, ocenio je nekada{wi ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, ali i ponovio svoju tezu da u „Oluji” nije po~iweno etni~ko ~i{}ewe. Po mom mi{qewu ovde nije bila re~ o etni~kom ~i{}ewu, jer u takvim slu~ajevima vojska proteruje stanovni{tvo sa neke teritorije”, rekao je Galbrajt u razgovoru za „Dnevnik 3„ Hrvatske radio-televizije, prenela je agencija Hina. „U ovom je slu~aju to stanovni{tvo pobeglo, mo`da su zato imali opravdani razlog, ali svakako su teritoriju napustili pre dolaska hrvatskih vojnih snaga”, rekao je Galbrajt, odgovaraju}i na pitawe da li stoji konstatacija Ha{kog suda da je u „Oluji” po~iweno etni~ko ~i{}ewe. Galbrajt je ocenio da je presuda u Hagu imala malo druga~ije zna~awe i da su se oslawali na sastanke, osobito na onaj odr`an na Brio-

sreda20.april2011.

da postoji sumwa da je u razbojni{tvu kori{}eno i kombi vozilo koje je ukradeno pre nekoliko dana u Bawaluci i da su pqa~ka{i bili obu~eni u crne uniforme i naoru`ani s dve automatske pu{ke, prenela je Fena. Me|utim, on nije potvrdio da li su imali ikakve oznake na uniformama, pa i neke od firmi za bezbednost, kako se spekulisalo. Iz Okru`nog tu`ila{tva Bawaluka je potvr|eno da su tri nepoznate osobe izvr{ile krivi~no delo razbojni{tva u Komercijalnoj banci i da su bile maskirane i naoru`ane. (Tanjug)

Snajperisti protiv{apa SOFIJA: U eliminaciju `ivotiwa obolelih od {apa u Bugarskoj se ukqu~iti i snajperisti iz policije, saop{tio je direktor Agencije „Prehrana” Jordan Vojnov. Prema wegovim re~ima, nema novih `ari{ta bolesti u jugoisto~nom delu zemqu, ve} problem izazivaju divqe `ivotiwe koje su obolele od {apa. Vojnov je zahtevao pomo} od glavnog sekretara MUP-a, a u akciju protiv {apa se mogu ukqu~iti i helikopteri. Posledwe `ari{te {apa u Bugarskoj otkriveno je u selu Dowe Jabukovo, a kako bi se ograni~ila zaraza usmr}eno je vi{e stotina doma}ih `ivotiwa. Krajem pro{le godine `ari{ta {apa otkrivena su u selima Gramatikovo, Rezovo i Kosti, koja se nalaze u blizini turske granice.

[}eki}uhap{en uAmsterdamu PODGORICA: Crnogorska policija potvrdila je ju~e da je u Holandiji uhap{en Milan [}eki} - ^ila, koga Crna Gora tra`i radi su|ewa za ubistvo policijskog inspektora Slavoquba [}eki}a 2005. godine. Milan [}eki} je uhap{en u Amsterdamu 17. aprila po crnogorskoj poternici. [}eki} se tra`i radi vo|ewa krivi~nog postupka pred Vi{im sudom u

Milan [}eki}

Podgorici zbog ubistva policijskog slu`benika Slavoquba [}eki}a 30. avgusta 2005. godine u Podgorici, navodi se u policijskom saopstewu. [}eki}u }e biti odre|en ekstradicioni pritvor. Slavoqub [}eki} ubijen je 30. avgusta 2005. godine, a za wegovo ubistvo optu`nica je podignuta, pored Milana [}eki}a, protiv jo{ devet osoba. Prema optu`nici, u Slavoquba [}eki}a su pucali Milan [}eki} i Qubo Vujadinovi}, dok su ih na zlo~in podstrekavali Qubo Bigovi} i Sa{a Boreta. Su|ewe za ubistvo policijskog slu`benika je zavr{eno i za 9. maj je u Vi{em sudu u Podgorici zakazano izricawe presude. Tu`ila{tvo je kriminalnoj grupi optu`enoj za ubistvo policijskog inspektora tra`ilo zatvorsku kaznu od 30. godina.

Turska~eka 45godina QUBQANA: Turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis izjavio je tokom ju~era{we posete Sloveniji da Evropska unija ima „dvostruke standarde” u prijemu novih ~lanova i naglasio da je Ankari trebalo 45 godina da bi zapo~ela pristupne pregovore sa Briselom. „Evropa ima problem kredibiliteta kada je u pitawu Turska kojoj je ~lanstvo obe}ano jo{ 1959. godine”, kazao je Bagis podsetiv{i da joj je trebalo 45 godina od prve aplikacije za ~lanstvo da uop{te po~ne pregovore 2005. godine, zajedno sa Hrvatskom. „Od 33 pregovara~ka poglavqa do sada smo otvorili 13. Da nema blokada, otvorili bismo do sada 29 jer smo u harmonizaciji zakonodavstva izvr{ili svoj doma}i zadatak. Ali ne mo`emo da otvorimo vi{e poglavqa zbog dvostrukih standarda prema Turskoj”, izjavio je Bagis tokom posete Sloveniji, prenele su novinske agencije.


26

mre@a

sreda20.april2011.

dnevnik

„Стритвју”безнових снимаканемачкихулица

У

“Гугловој” картографској услузи “Стрит вју” се неће појављивати нове фотографије са немачких улица, пренеле су светске агенције. У “Гуглу” процењују да је у Немачкој приоритет коришћење њихових специјалних возила за прикупљање информација, као што су називи улица и саобраћајне табле да би се побољшале класичне мапе. “Гуглу” је, осим тога, америчка влада одобрила куповину за 700 милиона долара компаније “ИТА софтвер” која развија алатке за поређење цена авионских карти. Ради се о куповини која је организована под стриктно одређеним условима да би се избегло угрожавање конкуренције.

“Гугл” улаже и 168 милиона долара у једно од највећих светских постојења за соларну енергију у Калифорнији. Постројење ће, када буде завршено 2013. године, производити електричну енергију довољну за годишње снабдевање 85.000 домаћинстава. “Мајкрософт” је, истовремено, упутио критике на рачун “Гугла”, оценивши да је “Гугл” доводио у заблуду кориснике о степену провере својих софтверских програма намењених владама. У “Гуглу” су, међутим, одбацили оптужбу тврдећи да су те алатке потпуно у складу са законом.

Твитер СМС сервис

Т

витер лансирао јединствени Твитер СМС сервис, који свим Вип корисницима омогућава да остану повезани на Твитеру где год да се налазе, сада и путем СМС порука. Корисници ,,твитове‘’ могу да шаљу и прате по стандардним ценама СМС порука.

Фејсбук није краденароба И

звршни директор “Фејсбука” Марк Закерберг победио је у судском процесу против два некадашња друга с универзитета “Харвард” - браће Винклвос који су га оптуживали да им је украо идеју за формирање те друштвене мреже. Близанци су током студирања на “Харварду” формирали компанију “КонектУ” - друштвену платформу сличну “Фејсбуку”. “Фејсбук” сада тражи да му се плати одштета од 65 милиона долара, пренели су данас француски електронски медији.

Ф

Ускоро„Фајерфокс5”

ондација “Мозила“ објавила је да ће пета верзија њеног веб навигатора “Фајерфокс“ бити лансирана 21. јуна. “Мозила“, међутим, није саопштила више детаља о техничким карактеристикама “Фајерфокса 5”, пренели су француски електронски медији.

О

Нова верзија “Фајерфокса“ би, између осталог, требало да садржи веб апликације и буде повезана са друштвеним мрежама. Није се заборавило ни на оптимизацију читања веб садржаја захваљујући ПДФ читачу и коришћењу стандарда “ВебМ“ и “ВебП“.

Оперативни систем „Соларис 11експрес”

ракл“ је лансирао свој оперативни систем намењен програмерима “Соларис 11 експрес“, објавили су француски електронски медији. Ради се о верзији побољшаних перформанси у односу на претходне системе из палете “Соларис“. Време прекидања рада система је скраћено за 50 одсто, а покретање је ограничено на неколико десетих делова секунде. Међу новим функцијама су виртуелизација мреже и управљање пропратним ресурсима. Нова верзија “Солариса“ је доступна за преузимање преко веб сајта његовог издавача “Оракла”.

Ф

Н Овај СМС сервис омогућава персонализован начин коришћења Твитера, а корисници могу да се пријаве слањем СМС поруке са текстом ,,СТАРТ‘’ на 40404. Корисници могу да постављају твитове, прате налоге и њихове твитове или директно шаљу поруке одабраним налозима. Твитер тренутно има више од 150 милиона корисника широм света и највећи је СМС сервис на свету, са просечно 600 милиона СМС порука месечно.

О

Епл:Самсунг украонашдизајн

окија је тужила „Епл”, Мајкро софт тужи Гугл, „Епл” је тужио ХТЦ... имајући у виду овакву историју, нова тужба „Епла„ против компаније „Самсунг” није превелико изненађење. У тужби поднетој суду у Ка ли фор ни ји, от ку ца ној на 38 страна, наводи се - „уме сто да гради свој стил, „Самсунг” копира наш”. На удару су следећи про из води: Galaxy S 4G, Epic 4G, Nexus S и Galaxy Tab. Из компаније „Епл” кажу да када видите да неко користи „Самсунг” Galaxy теле фон у јавно сти, судећи према дизајну могуће је да ћете се двоу-

“Microsoft Exćange“, “Microsoft Communicator Mobile“ и “Microsoft SharePoint“. “Нокија X7” је смарт телефон намењен забави, има велики екран дијагонале четири инча, који је идеалан за играње игрица и камеру резолуције осам мегапиксела, која омогућује ХД квалитет снимака. Телефон је препознатљивог дизајна, израђен од комбинације нерђајућег челика и стакла, пружа осећај чврстине и издржљивости када се држи у руци. Модел се испоручује са већ инсталираним популарним ХД игрицама “Galaxy on Fire“ и “Asphalt 5”. У наредном месецима, ово освежење оперативног система које носи надимак “Симбиан Ана“, постаће доступно на новим уређајима “нокија Н8”, “нокија Е7”, “нокија Ц6” и “нокија Ц7”, као и моделима који су већ

рекао је да, иако сарађују са „Еплом”, и ова компанија је један од највећих купаца „Самсун го вих„ полу про вод ни ка и екрана, али да немају другог избора осим да снажно одговоре овог пута. - „Самсунг” ће на ову тужбу поднету против нас одговорити од го ва ра ју ћим за кон ским сред стви ма у ци љу за шти те свог ин те лектуал ног вла сни штва”. Тужба на чијој су мети произ води из „Сам сунг” Galaxy линије долази у моменту када се очекује излазак новог уређаја, „Самсунг” Galaxy S2 теле фона, током следеће недеље.

ПочеосарадомИАБСрбија

д марта ове године и у Србији је почео са радом Интерактивни адвертајзинг биро или скраћено IAB Serbia – асоцијација која се бави промоцијом и пружањем активне подршке развоју тржишта дигиталног маркетинга код нас. Ова асоцијација је првобитно основана у САД, који је све до прошле године било најразвијеније тржиште онлине оглашавања на свету са укупном потрошњом од 16.3 милијарде евра у 2009. години. Управо је велико ангажовање тима европског пандана овој организацији - IAB Europe, на челу са њеним председником Алеином Хуреуксом, један од основних разлога зашто се европско тржиште онлине оглашавања у последњих годину дана изједначило са америчким. Дигитални маркетинг је изузетно млада индустрија која, захваљујући огромној популарности интернета као медија, доживљава потпуну експанзију свугде у свету, док највећи раст управо бележи на тржиштима

која у развоју непогрешиво прате западне трендове. Подршка IAB Serbia расту дигиталног тржишта код нас огледаће се у промоцији дигиталних медија и предности које они нуде

„Нокија”представила нове смарт телефоне Е6и X7

инска компанија “Нокија“ представила је два нова модела смарт телефона “нокија Е6” за пословне људе и “нокија X7” који је намењен забави, а посебно љубитељима игрица. Оба телефона покреће најновија верзија оперативног система “Симбијан“, са новим иконама и унапређеним могућностима коришћења за унос текста, претраживач је бржи, а иновирана је и апликација “Ови мапс“. Нова “нокија Е6” је елегантан пословни смарт телефон са пуном кверти тастатуром и екраном високе резолуције који је осетљив на додир. Направљен је од стакла и нерђајућег челика, компактан и једноставан за коришћење једном или обема рукама. “Нокија Е6” нуди изванредну издржљивост батерије и има одличан приступ програмима

мити да ли је то iPhone или „Самсунг”. „Није случајност то што најно ви ји „Сам сунг” про из води личе на iPhone и iPad, од облика до корисничког интерфејса, чак и паковања. Овака врста јавног копирања је погрешна, и ми морамо да штитимо интелектуално власништво компаније „Епл” онда када нам друге компаније краду идеје”. Тужба је поткрепљена и фотографијама на којима се могу видети „Епл” патенти и изглед „Самсунг” уређаја. У међувремену стигао је комен тар „Са мун га„. Један од ру ко води ла ца ове ком па ни је

купљени, кроз ажурирање софтвера, указао је шеф одељења за

смарт уређаје компаније “Нокија“ Џо Харлоу.

за оглашиваче, спровођењем систематске едукације свих оних који се овом делатношћу баве на било који начин у циљу развоја самог тржишта и повећања потрошње на онлине оглашавање у склопу укупне медијске потрошње. Поред тога помагаће код размене искустава и приказивања успешних примера из праксе великих светских компанија и њихових рекламних кампања, нарочито на тему креативне употребе мултимедијалних огласних формата и све популарнијих друштвених мрежа као што је Фејсбук, као и повећању транспарентности тржишта вршењем различитих мерења и истраживања, те прописивању и предлагању стандарда који се примењују у онлине оглашавању. IAB Serbia ће такође пружати помоћ у афирмацији домаћих дигиталних пројеката у иностранству, путем веома јаке мреже националних ИАБ асоцијација које постоје у готово свим земљама где је дигитална индустрија достигла значајне размене.


dnevnik

oglasi

sreda20.april2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

sreda20.april2011.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga tetka,bakaiprabaka

Napustilanasjena{aplemenitaivoqena

NevenkaLatal

SajaVojvodi}

ro|.Todorovi}

preminuladana,19.4.2011.godineu87.godini. Sahrana je u ~etvrtak, 21. 4. 2011. godine, na Gradskom grobqu,uNovomSadu,u11.15~asova.

Ispra}aj}eseobavitiu~etvrtak,21.aprila,u10.30~asova,naGradskomgrobqu. Squbavqu:Sawa,VojiniIvan.

O`alo{}enisestri}Dragan saporodicom.

UDOVICA Novosa|anka ekonomista, situirana upoznala bi udovca fakultetski obrazovanog oko 65. godina radi braka ili zajedni~kog`ivota.[ifra„Mara�. 26781

27012

27004

Sabolomitugomobave{tavamorodbinuiprijateqeda jepreminuona{voqeni

Dana19.aprila2011.godine,u81god.preminuojena{ dragi

MarkoKrneti}

Pavle\uri~kovi}

1946-2011.

1930-2011.

Sahranajeu~etvrtak,21.4.2011.godine,u14~asova,na Mesnomgrobqu,uMladenovu. Voletenajvi{enasvetu,zauvektvoji: sin @arko,}erkaJelena,zetRadoslav isnahaJelena.

Sahrana}eseobaviti20.4.2011.godine,u15~asova,na GrobquuBano{tru.

OTKUP zlata,srebra,dukata,brilijanata,platine,originalru~nihsatova:(roleks...),zalagaonica-pozajmice! Telefon 021/661-09-16, 064/515-0-777. ZmajJovina,NoviSad. 25449

Posledwipozdrav

O`alo{}eni:suprugaZora,sinKosta, snajaJasna i{ogorPaja. 27000

27020

DVOSOBAN 55m2-prekoputa@. stanice, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik. Bez posrednika. Telefoni063/518-781,060/4821010. 26949

10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku.Telefon064/401-41-80. 26881

Bajagi

Posledwipozdravvoqenom

Posledwipozdravdragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. aprila preminuona{dragi

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

odprijateqa MiweiDenisa.

1842011

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica,ispodbetoniranihdvori{ta,ispodku}adokupatila,prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.Telefon063/521-546. 22583 VODOINSTALATER pru`a sve uslugeudelatnosti:odgu{ewaodmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsneokokade. Ivangrada.Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 26791 ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila zamenaceviiservis,garancija,ra~un.Telefon6393-737,064/160-4725 26952

FARMACEUT,potrebanzaradu apoteci u Herceg Novom sve informacije na Telefon +38269039629,Dejan. 26323 ZA ELEKTRONSKO pla}awe i kwigovodstveno-op{te poslove potrebnaradnicasasredwomekonomskom{kolom-ekonomskoili finansijski tehni~ar. Telefon 021-423-386. 26901 DVE RADNICE sa sredwom ekonomskom {kolom za prijem po osnovuprve{anseza2011.godinu primamo odmah. Telefon 063-8634825. 26903 DIPLOMIRANI farmaceuti  4izvr{ilacapotrebnaapotekama uNovomSadu.Moguistudentikojisudalisveispite,aapsolventi mogu dobiti stipendije i 2 farmatceuska tehni~ara. Telefon 021-372-305. 26904

Bojanu

JovanSimi}

Bojanu

odVesne iDavida.

odtetkaAn|elke.

Pavlu\uri~kovi}u

Sahrana je danas, 20. 4. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu, u Veterniku. O`alo{}eni:}erkaZorica, unukaMaja iunukDejan.

27021

Posledwipozdravkumu,dobrom ~ovekuiprijatequ

27022

Posledwipozdravdragom

Kom{ijeiz MilenkaGr~i}a15.

27002

27008

Posledwi pozdrav mom dragom de~aku

Posledwipozdravbratu

Bajagi Putsvakosvojima Ipak~estodesise Daizdrugogpravcado|e Nekokoteraduje.

Posledwipozdrav na{emBajiod: Bate,Pante,Meri,Kope, Ka}e,DraganaiJece.

RadetuPeri{i}u od:Ane iDraganaVigwevi} saporodicom iNadeDavidovac saporodicom.

27024

odBrankicinihkolega ikoleginicaizBanke.

Sudbina vodi one koji ho}e, a vu~eonekojine}e.Tvojaborba sawombilajebezuspe{najerte jeprevi{eranoigrubouzelazauvek i ostavila u bolu i nevericisvekojitevole. Tvojasestra:Zorica-Buba Tomovi} saporodicom.

27018

27017

Posledwi kom{inici

Posledwipozdravvoqenom

BojanuBajagi}u

Bojanu

pozdrav

dragoj

BojanuBajagi}u Suvi{e si nas rano napustio, ostajemotu`nibeztebezauvek.

Sestra Branka, StefaniVlastimirBarna. 27006

26999

Posledwi pozdrav brati}uibratu

dragom

Danasjepetgodinaodkakonije sanamana{dragi

Bajagi KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00 26682 ^ISTIM podrume,tavane,dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e,ve{ma{ine,{porete,karoserije,stareautomobilezarashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 26274

Bajagi Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Mismosjaj supersvetova pra{inadijamanata

ZagorkiJovanovi}

Dru{tvoizrazreda {koleBogdan[uput.

Na{emgitaristiposledwi pozdravod: Cake,Rajka,Dozeta,Mireta, [oleta,Singera iDragana Ministarstvoqubavi.

27026

27025

odporodice^ovi}:Danice, Merime,Darka iMilana. 27016

BojanuBajagi}u stugomibolominevericomda je sudbina tako okrutna i neumoqiva.

VlastimirLale ^eki} 1942-2006. @iviuna{imsrcimaimislima.

TetkaOlga ibratMirkoBezbradica.

Squbavqu,mamaMira, sestraVesna,sestri}Peca isuprugaMiroslavaCica.

27005

26986


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 80. godini preminulana{adragamama

sreda20.april2011.

Sa dubokim bolom obave{tavamo da nas je 18. 4. 2011. godinenapustiona{

29

U tuzi i bolu obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula na{a draga i nikada pre`aqena supruga, majka, baka,svekrvaiprabaka

JelenaPan~i} ro|enaVeka{

StevanTi{ma

Sahrana je danas, 20. 4. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu.

profesorpedagogije 1931-2011.

O`alo{}eniAca i @u`a. 26982

Posledwi prijatequ

pozdrav

Sahrana je danas, 20. 4. 2011. godine, u 14 ~asova, u Belegi{u.

dragom

O`alo{}eni:suprugaSmiqa, decaSne`anaiRadomir,unuciBo`idar, Ana iNevena,zetJovan isnajaBrankica.

26981

ZagorkaJovanovi} @ivana 1933-2011. Sahranaje21.aprila,2011.godine,u14.15~asova, naGradskomgrobqu,uNovomSadu.

Jeleni RadetuPeri{i}u Posledwipozdravmojojdragoj sestriod@u`ane.

BobanPavlovi}.

26983

Ve~noo`alo{}eni: suprugRadoslav,sinoviZoran iSlobodan, unuci Nenad,Nikola,Predrag i Du{an, praunukAndrej isnajeTawa iMarina.

26944

1991-2011. P O M E N

'

BojanBajagi}

Neizmernajetuga,zaboravnepostoji...... Kume,uvek}emotesese}ati.

BojanBajagi} QubicaOstoi} babaQuba Se}awanaTebejo{uveksuveoma sve`a. Ipak svi smo stariji dvadeset godina. O tvom plemenitom liku vrlo ~esto pri~aju tvoji sinovi, }erke, snaja, zet, unuci svojoj deci a tvojimpraunucima. Tvojavelikafamilija.

Za{to pla~e{ draga, svu no} i danceo, izgubqena sre}a jo{ je uvek sre}a. I taj jad u du{i {to te na wu se}a to je jedan wezin zaostali deo.

Dana 18. aprila 2011. godine preminula je moja draga supruga@ivana PorodicaSaji}.

Goranka,Lola iQiqa.

26915

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka,sestraitetka

27007

26974

26976

Posledwipozdravna{ojdragoj tetki

Obave{tavamorodbinuiprijateqedanasje18.4.2011. godineiznenadanapustiona{jedini....

ZagorkaJovanovi} @ivana

Jovanka[terleman

Verici[e}erov

preminula posle duge i te{ke bolesti,u65.godini. Sahrana drage nam pokojnice obavi}esenaGradskomgrobqu, u sredu, 20. 4. 2011. godine, u 15.45~asova.

Se}awe na tebe, na tvoju plemenitost, du{u i veliko srceve~no}etrajati.

BojanMom~ilaBajagi} 1972-2011.

od:Duleta,Verice, DejanaiDuwe.

Tvojsuprug Radoslav.

Sahrana je danas, 20. 4. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:suprugaBrankica iDu{an.

O`alo{}enak}erkaKatarina.

26979

26967

26973

Savelikomtugomopra{tamoseodna{egkuma

Idaqesideotimaukojemjeneizbrisivtvojtrag

Bokija

Tu`nimsrcemopra{tamseodmojejedinesestre@ivane.

ZagorkaJovanovi} @ivana

BojanBajagi}

Sabeskrajnomqubavquuvek}e{bitisanamauna{im mislimaisrcima.

27009

1972-2011. Pamti}ujei~uvatiodzaborava.

PorodicaMili}evi}.

Tvojekolege izKirbija.

Wenasestra NadaMijajlovi} saporodicom.

26977

26975

27010


30

09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.20 23.25

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.55

tv program

sreda20.april2011.

Натрагуприроде Бајкоквиз Чаририболова Циганскосрце Кухињица Десилосе Вести Сигнали Документ:Изгубљени уисторији Вести Заједно Натрагуприроде Преокрет Циганскосрце Десилосе ТВДневник Тајнахране:Хељда Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Доколица Изнашегсокака Војвођанскидневник Вести(Универзитет)-Академскихпетминута Све(т)оконас Плавикруг:ВекипоСНП-а Матица(вестиизМатице) Частипоштовање

Кухињица–мађ. НовиТаблоид Безупута Кадкућанијетесна Хајдесамномуобданиште Зврк Питамсе,питам Кадзазвони Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце Мојсин Фортепиано Бајкоквиз Хајдесамномуобданиште Добровече,Војводино(ром) Сучељавање намађарском Музичкипрограм–мађарска музика ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рум) Частипоштовање Мојсин Десилосе

ДанијелаПођи

СЕРИЈА

Мојсин Италијанска крими серија у којој комесар Вивалди истражује убиство Американке Патриције и других криминалнихдешавањауградуТрсту и околини. У истој полицијскојстаницирадиињегов синСтефано... Улоге: ДанијелаПођи,Паоло Ромио, Орнела Бонакорси, Елена Бурyка, ЛандоБузанца,АлесандраСели,ЂованиСкифони,КатеринаВертова Режија: Лучијано Одорисио (РТВ2,23.05)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

ГласАмерике Усусретсунцу Вестиукратко Уогледалу Вестиукратко Освета Тојотинсветприроде Вестиукратко Билаједномједнанедеља Причеизкњижаре Травел Вестиукратко Белилукипапричица Информативнипреглед Војвођанскевести Уогледалу БалдинииСимони Војвођанскевести Освета Нашгост Путоманија Војвођанскевести Безцензуре Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Разголићени Виноивиноградарство ГласАмерике Ноћнипрограм-репризе

06.05 08.00 09.03 09.26 09.39 10.05 10.32 11.03 12.00 12.15 12.29 13.12 15.15 15.27

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Слагалица Гастрономад Штарадите,бре Траг ЗадњакућаСрбија Љубавнице Дневник Спортплус ИстражитељиизМајамија Последњичин,филм Вести Ексклузивно

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 07.26 07.33 07.38 07.48 08.16 08.28 09.30 10.07 10.38 11.03 11.31 12.04 12.34 12.58 13.57 14.57 15.27 16.00 16.36 17.12 17.57 20.02 20.25

Траг:Голијски буџак–Чечина

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Хранаивино ИЦТплус Вести Дивљихоризонти Вести ДрХу Цртанифилм Вести Агродан НСклинци Неонсити Вести Марфијевзакон Вести Шестопитање Вести Одељењезаубиства Објектив (слов) Објектив(мађ) Објектив Азбукародитељства Неонсити Новосадскопоподне ВисокапословнашколаструковнихстудијауНовомСаду Неонсити Агродан Објектив ПрепознајЕвропу Хранаивино Личнагрешка Одељењезаубиства Објектив Марфијевзакон ДрХу

06.30 Премијерлига.Њукасл –Манчестерјунајтед 09.00 ФулТилтпокер 10.00 КопаИталија1/2финале: Рома–Интер 12.00 Елкласико,специјал 21.30 КопаделРеј,финале: Барселона–РеалМадрид 23.30 ЕлКласико,специјал 00.00 Премијерлига: Тотенхам–Арсенал 02.00 ФулТилтпокер 03.00 КопаИталија1/2финале: Милан–Палермо

Чечина је на размеђи долине Ибра и новопазарске котлине,насеверозападним обронцима Голије. Била је незаобилазнаизначајна,на правцукојијеповезиваоморавички стари Влах са студеничким Подибром до временакраљаМилутина,када је овај српски владар своје столовањеизместиоизРаса иДежеве. Аутор:МилеЈаснић (РТС1,10.00) 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 21.54 23.55 00.49 01.48 03.20 03.33 04.03 04.32 05.22 05.47

Грехњенемајке Дневник РТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Грехњенемајке 48сати-свадба ОсветаПинкПатера,филм ИстражитељиизМајамија Харперовоострво Ноћнибиоскоп: Карлитинатајна,филм Гастрономад ЗадњакућаСрбија Око Траг ТВпродаја Верскикалендар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.20 01.20 01.35 02.00 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм:Убиства у улици Морг Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм:Последња трка Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

20.30 21.00 21.57 23.48 02.12 03.10 04.50

ТелмоиТула Програмзадецу Алексаимузика Уноћнојбашти Томасидругари Клиника вет Под отвореним небом Е-ТВ ТВмрежа Другивек Српскирукописи Охридскалегенда Либела Трезор КлиникаВет Под отвореним небом Енциклопедијазарадознале ОвојеСрбија Документарнипрограм Приђи ближе Фудбал:Јеленсуперлига, Црвеназвезда-Севојно, пренос Усвету Фудбал:Лигашампиона, спортскипрограм Беокулт Љубавнице Школазамладедаме,филм Кошарка:Суперлига, МегаВизура:Металац,снимак Трезор Фудбал:Јеленсуперлига, Црвеназвезда-Севојно (р) Кошарка:Суперлига, МегаВизура-Металац(р)

Школаза младедаме У школи за младе даме владају хаос и разврат, будућидајеречофилмукоји исмеванормалневредности пристојних и финих школа. ШколаСентТринианспоносно представља неприхватљиво лице британског образовања. Улоге: Талула Рајли, Руперт Еверет, Џема Артертон Режија:ОливерПаркер (РТС2,21.57)

06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.45 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00 03.30

Чистрачун Маратон Аштадарадим РејчелРеј Вести Отворенистудио Инфо Отворенистудио Инфо Љубавузалеђу Вести Милица² Инфо Универзум Вести Чистрачун Инфо ДругастранаСрбије Фуснота Мајсторски Вести Љубавузалеђу Аштадарадим Инфо Канди Вести Изавести ПородицаСерано Филм)Бруцошиуфрци2 ДокторХаус Вести Милица² Филм:Афричкислон Шарено Милицанаквадрат ДокторХаус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно,14.00Ветар у леђа,15.00Спортска галаксија,16.00Љубав на продају,18.00Године пролазе,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,04.00Филмски програм

12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

06.00Радијскодизање 07.00ТВдизање 10.00ВестиБ92 10.50Квиз:Супергеније 11.15 Трнавчевићиудивљини 11.45 Топшоп 12.00Најбољегодине 12.50Филм:Револуција 15.10НГиБи-Би-СинаБ92:Живот укрошњама 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.15СунђерБобКоцкалоне 19.35ПингвинисаМадагаскара 20.00НГиБи-Би-СинаБ92:Живот укрошњама 21.00Филм:Суочење 23.05ВестиБ92 23.40Филм:Инфилтратор

КристоферЛамбер

Суочење Алекс Лани је професионалниубица,којипопрвипут у каријери не добија задатк да некога убије, већ да заштити. Он одлази у Јужну Африку  да буде шеф обезбеђењаРобертаНила,некада веома блиског сарадника ноторногкриминалцапоименуКристо. Улоге: Кристофер Ламбер, Денис Хопер, Сајмон Маџиба,ДајанКругер Режија:ЖанПјерРоу (Б92,21.00)

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 02.30 02.30 04.30

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњипрограм Сирене Ноди СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити АвантуремалогПере Телешоп Вести Ангелинабалерина Југио Бакуган Сабрининтајниживот Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Лудегодине Телешо�� Вести Агенција Парови Телемастер Стаљин,докудрама Парови Вести Изнајми звезду Парови Агенција Вести Парови Агенција Изнајми звезду Стаљин,докудрама

Мегаминималс Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. (Хепи,08.50)

Тријумфљубави Добројутро Позовивеликогбрата Забрањенаљубав Тереза Аутостопери Наслеђеједнедаме Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Усосу Националнидневник Гавриловићи-ријалити Наслеђеједнедаме Грандпарада Великибрат Филм: Бумеранг Докнассмртнерастави Филм: Сан Филм:Бумеранг

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda20.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Мираи Јамамото

Ко сам ја Све је почело кад је група командоса отела три научника који су проучавали крхотине метеорита. Мисија је успешна, све док их један од надређених не превари. Сви командоси тада погину у несрећи, осим Џекија... Улоге: Џеки Чен, Мишел Фере, Мираи Јамамото, Рон Смерзак,Ед Нелсон Режија: Бени и Џеки Чен (Нова ТВ,23.15) 07.05 07.25 07.40 08.00 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.50 21.50 22.55 23.15 01.10 02.55 03.45 04.45

Бумба Рори Пепа Јагодица Бобица Томица и пријатељи Победа љубави Гумуш Аси ИН Победа љубави Мастершиф, ријалити шоу Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершиф, ријалити шоу Вечерње вести Ко сам ја, филм Странац међу нама, филм На путу према доле Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Азијске монархије 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Путовање које је потресло свет 14.00 Велико бекство: Неиспричана прича 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Сикерт против Сарџента 17.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 18.00 Ханибал 19.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 20.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Мајка Тереза – Светица таме 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Сикерт против Сарџента 01.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог

Четири брата од заната Острво Корњача Авантуре Карлоса Гусенице 1. Дух у боци Острво Корњача Сијај сијај срећна звездо Учитељ Колачић судбине Моје срце Антони Зимер Ућути и пољуби ме Дијаманти Врућа нација Студенткиња Кели Одвајање

06.00 07.40 08.10 09.40

Сам у кући 3 Холивуд на снимању Четири Божића Голи пиштољ 2 1/2. Мирис страха Кардиофитнес Аватар: Стварање пандоре Звездане стазе 7: Генерације Приче за лаку ноћ Лига праведника: Криза на две Земље Срце од мастила Васпитање за почетнике Прича о играчкама 3 Игра престола еп 1 Права крв - Свежа крв Спартак: Богови арене Доријан Греј Предатор

11.05 12.30 12.55 14.50 16.30 17.45 19.30 20.05 21.45 22.45 23.35 00.30 02.20

VREMEPRIJATEQSTVA

Pi{e:Dobrica]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Реч и живот 15.00 Дарма и Грег 15.25 Индекс 16.00 Твоја сам судбина 16.45 Пастел 18.10 Код Ане 18.23 Дневник плавуше 18.35 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.25 Битанге и принцезе 22.00 Назови 112, док. серија 22.35 Дневник 3 23.15 Други формат 00.10 Ловци на натприродно 00.50 Драги Џоне 01.15 Ксена - принцеза ратница 02.00 Злочиначки умови 02.40 Дарма и Грег

06.10 Дијагноза убиство 07.10 Судија Ејми 09.10 Дијагноза убиство 11.10 Вокер, Тексашки ренџер 12.10 Неш Бриџис 13.10 Филм: Сигурана лука 15.00 Убиства у Мидсамеру 17.00 Дијагноза убиство 18.00 Неш Бриџис 19.00 Вокер, Тексашки ренџер 20.00 Тро реке 21.00 Све по закону 22.00 Ерика 23.00 Филм: Позајмљивачи 00.50 Три реке 01.50 Филм: Злочини прошлости

07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу 14.10 Наследници 14.55 Судија Ејми 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер, ријалити шоу 22.15 ЦСИ: Њујорк 23.10 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 Језикова јуха, ријалити шоу 01.15 Биг брадер, ријалити шоу 02.10 Астро шоу 03.10 ЦСИ 03.55 РТЛ Данас

СЕРИЈА ПолаПатон

Дежа ви У Њу Орлеансу се приликом славља догоди тешка експлозија управо усидреног трајекта који је допловио из Алжира, при чему погине велик број америчких морнара. Одмах се покрене истрага о случају, у којој се лично ангажује агент Карлин... Улоге: Дензел Вошингтон, Пола Патон, Вал Килмер,ЏејмсКавиезел,Адам Голдберг, Елден Хенсон, МетКрејвен Режија: ТониСкот (ХРТ2,20.50) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.50 12.35 13.55 15.30 15.45 16.30 17.20 17.50 18.15 19.00 19.50 20.00 20.50 22.55 23.40 23.50 01.20

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

11

31

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Твоја сам судбина Глас домовине Свет профита Мала ТВ Био једном један дечак, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Слеџ Хамер Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Циклус акционих филмова: Дежа ви, филм Злочиначки умови Дневник плавуше Био једном један дечак, филм Ноћни музички програм

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Досије Дрезден Интермецо 1 Фаџ Осветник Интермецо 2 Невероватне приче Досије Дрезден Чудовиште из уклетог мора Фаџ Трава Невероватне приче Интермецо 3 Сексуално чудовиште Сиквест ДСВ Ноћ гурмана Привлачност Вампир атомског доба

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Улице Малибуа Дохвати стену Рударева кћи Шећер и зачин Зашто се будале заљубљују? Пајкан и по Дони Дарко Паклени хотел Албино алигатор Лезбејке 4. Цена пожуде

ЦСИ: Њујорк Председник управе софтверске фирме пронађен је мртав на плочнику. Након што је мистериозно искрварио, тим у његовој крви пронађе отров и креће у потрагу за женом с којом је био пре смрти... Улоге: Гери Синис, Кармин Ђовиназо, Хил Харпер, Мелина Канкаредес, ЕдиХил,АнаБелкнап (РТЛ,22.15)

МелинаКанакаредес

08.10 Разоткривање митова 09.05 Паметњаковић 10.00 Преживљавање 10.55 Опасан лов 11.50 Аута по мери 2008. 12.45 Генералка 13.40 Прљави послови 14.35 Опасан лов 15.30 Разоткривање митова 16.25 У срцу машине 17.20 Преживљавање 18.15 Погранична полиција САД 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Ловци на олује 2010 21.00 Преживљавање удвоје 21.55 Дрвосече из мочваре 22.50 Прљави послови 23.45 Аута по мери 2008. 00.40 Генералка

08.30 Екстремни спортови 09.00 Тенис 11.00 Билијар 14.00 Бициклизам 16.30 Билијар 18.30 Тенис 20.15 Билијар 23.00 Бициклизам 00.15 Билијар

Љ

НаљутиосеЕра назавичај

удима из просветне власти и Београдског Сретен Марић никад није говорио о лошим књигауниверзитета предлагао сам Сретена Ма- ма и малим писцима; они су били ван његовог интерића за професора, без успеха. Политичаре реса и суда; говорио ми је само о вредним, проблемсам лакше убедио да он није емигрирао после окон- ским књигама, великим и занимљивим ствараоцима, чања дипломатске службе у Паризу и они су ми по- али свагда критички. Некако равноправно. Иако сам веровали да је он човек са знањима драгоценим за из његових књига заиста много научио, као интелекнашу савремену књижевност и факултетско образо- туална и људска личност, као врло строг и патернавање младих нараштаја. Професори с факултета су листички постављен пријатељ, својим искуствима, сматрали Марића шарлатаном и без неопходних идејама, оштрим опоменама, више ми је значио од квалификација за професорску дужност. Али, ја се књига које је написао. Све до овог текста живео сам нисам мирио с неуспехом да Сретена доведем у Ср- у уверењу да је Сретен, склон уживањима и доколибију. Искористио сам пријатељство са Стеваном чарству, мало написао. Кад ми је библиотекарка АкаДороњским, тада секретаром СК Војводине, и њега сам лако уверио у то да ће Марић као професор на катедри новосадског Филозофског факултета подићи углед тој школи и у културу Новог Сада уносити европска схватања и садржаје. Дороњски је био политичар који је искрено желео унапређење Новосадског универзитета, а имао је моћ да спроведе избор Марића за професора Филозофског факултета и обезбеди му комфоран стан. Ипак, пресељење Сретеново из Париза у Нови Сад није изведено ни брзо, ни лако. Од тада је наше дружење постало често; кад год би долазио у Београд или путовао у Субјел и на Златибор, он би из Новог Сада телефоном позвао Божицу да јој нареди шта да му спреми за доручак и ручак, подједнако уживајући у постављеном столу, храни и дугим разговорима о Србији, њеном стању и будућности. Тада је проговорио и о мојим романима, који су му УместоУжицу, библиотекупоклониоМатицисрпској били повод да прича „своје романе“ и постане ми демијине библиотеке ишчитала његов библиографпријатељ – професор. Али, ја сам тада пажљиво чи- ски картон – написаних и преведених књига, предготао његове изванредне “Огледе”, “Јахаче апокалип- вора и студија, па ја поново прочитавао “Огледе” и се”, “Прометејску свест”, “Раскршћа”, студије о “Јахаче апокалипсе”, опет ме задивило Сретеново Сервантесу, Шатобријану, Хелдерлину, Шопенхау- пространо и поуздано знање, равноправно сабеседеру, Јакобсону... Никад га нисам чуо да велича себе ништво с великим ствараоцима, сјајан стил, богат, и хвали своје књиге. А он пише зналачки и јасно, тачан језик. А написао је Марић много више но што густим реченицама, пуним аргументима као шипак, садашњи писци, професори и образовани читаоци са скепсом у суду; пише као модерни Монтењ. Сре- желе да прочитају. И до данас српска књижевност и култура има мало таквих зналатен је у разговорима деловао ца европске културе и цивилизакомотно, самоуверено, ауториПредавачи београдског ције и толико садржајних и светативно, господски. Свима је страних есејиста какав је био био занимљивији за кафанским Филозофског факултета Марић. столом и у разговорима у шетсматрали су Марића Био је то снажан, плећат, крањи но за симпозијумским мишарлатаном без кат човек, с ручердама као сукрофоном. Наше пријатеље из квалификација за бјелским посипкама, носат, руЗагреба и Љубљане није одушежњикавог и мужевног лица, с вио мислилац који је о метафипрофесорску дужност. дрвеном, вишњевом муштизици, егзистенцијализму и Срећом, тако није мислио клом у зубима и кад је на улици. структурализму знао више од моћ ни Сте ван До роњ ски, Он је ходао погнуто с мало расњих, а говорио обичним срппа га је довео из Париза креченим стопалима, као сваки скохрватским језиком, преводеу Нови Сад планинац, дрвосеча и рабаџија, ћи и најапстрактније појмове у ходао је и по равном искошен здраворазумску појмовност као да хода узбрдо, загледан свог матерњег језика. Сретен је био скептичан према свачијем знању и дару па је преда се, као да на леђима носи небо и вуче пут за све домаће проглашене и самопроглашене аутори- собом. Никад није журио; ни на воз, ни на предаватете у филозофији и књижевности брзо „спуштао ње, ни за трпезу; он вероватно ни као дете никад није пао ни разбио колено. Одликовала га је жилава на земљу“ и до свог паса. Био је то уман себељубац, сложена личност, мушкост и стаменост с гороломничким гласом, једнеобичан Србин; волео је старо српско, оно што ноставна али рафинована одећа; у кући је носио сунестаје. Презирао је сваки вид скоројевићства и бјелску џемперину од грубе вуне, која му је чувала балканску порочност у заношењу за страним и мо- крста. Од капа, најрадије је носио качкет. И нигде, дерним европејством. Уважавао је аутохтоност, сем на предавања, није ишао без своје тихе, лепе и оригиналност, идентитет. Био је то писац који је брижне Никол. У мом времену најсамороднији, најуживање читања претпостављао уживању и муци господскији уживалац живота био је Марић. Замеписања; сазнавање филозофских и песничких ми- рам му што се наљутио на Ужичане па своју драгосли антике, ренесансе и савременог света предста- цену библиотеку пренео у Матицу српску. И жао ми вљало му је веће интелектуално задовољство од је што га Никол није сахранила у Субјелу или на списатељског објављивања. Био је то Србин који Златибору, његовој планини. Јер, књиге и прах Сресе у Паризу поносио Субјелом, а у Субјелу је ћутао тена Марића треба да наследи његов завичај који га о Паризу. је родио и отхранио да се упути у Европу.

KwiguDobrice]osi}a„PRIJATEQIMOGVEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odstoza530dinara ilinaru~itiprekotelefona021/6622–609i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

sreda20.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Остварујетедобреконтактеувези са званичним пословањем и с иностранством.Планирајтепутовање, која ће вам донети добробити, одморилиуспех,свеједно.Уодносунадруге,знатештахоћете.

BIK 20.4-20.5.

Пријалобивамопуштањеиуживање, поготово с драгом особом. Обећавате више но што сте у могућностидаиспуните.Радијесеповуците у свој затворен опростор и радитепословеизсенке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. april 2011.

Недоумицеитапкањеуместусу сасвимнормалнапојава.Али,ипак се нешто стално дешава. Потрудите се да дате смисао свему томе, без већих узбуђења. У љубави будитестрпљиви.

Месец у знаку Стрелца је повољанзасвештосеодносинарешавање званичних послова и папира, законтактесиностранствомисудске одлуке. Поготово у приватном послу.Концентрација.

Данас вам је потребан тајм аут, да се одморите и припремите за предстојећу промену ситуације набоље. Долази опуштеније време, кадаборбепрестају,аљубавнастаје.Неверујтевестима.

Не журите ни у којем погледу. Још увек су на радном месту присутниистеобавезеизадаци,итуне очекујтевеликепромене.Препустите део одговорности свом претпостављеном.Љубавтраје.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Налазите се изузетно провокативномпериоду, кадаодносисдругимаимајунепредвидиветокове.И штавамјечинити?Останитесмирениипажњесабраненаоноштонамераватеирадите.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љубавни однос има значаја за свеосталоштовамседешава.Због тога немојте неозбиљно схватати драгуособуисвеоноштозаједнички радите. Такође, време је да се вишепосветитедеци.

Будите смирни, као што и јесте, јер сте стабилни у позицији у којој сте. Нико вас не може померити с места.Љубавнапрепискаикомуникацијајепесничкинадахнута.Краће путовањетакође.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

ВашМарсјеупунојсназииакцији, што вам свакако иде у прилог. Али,понекадћеделоватибрзоплето,штонијеувашојприроди,паћете морати додатно да исправљате смериправацдогађаја.

У жижистеинтересовањаиживе комуникације,штовасменталноисцрпљује.Потребновамјевремеда сепосветитесвојимличниминтересовањима и хобију који вас инспирише.

Увашемзнакујебогињаљубави и муза уметника, прелепа Венера, пајевољенаособаузвас, итовам једовољно.Дотерујетесеикупујете лепе ствари. Можете улепшавати својеокружење.

TRI^-TRA^

УпорниЏон V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

20

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 20 Ni{

Три развода коштала су га 12 милиона фунти, али комичар Џон Клиз се спрема да четврти пут стане на „луди камен”. Глумац Џон Клиз (70) снимљен је са девојком Џенифер Вејд (40) током разгледања венчаница у једној луксузној продавници у Лондону. Клиз је раније био у браку са британском глумицом Кони Бут и америчком глумицом Барбром Трентам. Са њих две развео се споразумно, али трећи брак га је коштао 12 милиона фунти. Развод од Алис Феј Ајхелберг након 16 година брака трајао је скоро две године, а Клиз је морао да оде на турнеју како би исплатио трошкове суда и алиментације. Папараци су усликали и да славни комичар но си прстен на прсту предвиђеном за бурме, а пошто је његова девојка са којом је у вези тек годину дана разгледала венчанице, могуће је да ће се оженити четврти пут.

22

Evropa

СУнчано

НОВИСАД: Tоплоипретежносунчано.Дуваћеслабсеверниветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 6, а максимална22степена. ВОЈВОДИНА: Претежносунчаноиумеренотопловремеузслаб локалниразвојоблакасрединомданаипоподне.Дуваћеслабсеверни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Јутарња температураод4до7,амаксималнаод20до22степенаЦелзијуса. СРБИЈА: Претежносунчаноиумеренотопловремеузлокални развојоблакасрединомданаипоподне.Дуваћеслабсеверниисевероисточниветар.Притисакизнаднормале.Јутарњатемпература 3,амаксимална22степена. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Докрајаседмицепретежно сунчано и још топлије време, уз дневне температуре око 25 степени у другој половини седмице. Мало свежије биће само у Тимочкојкрајини.

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Задржавасерелативноповољанутицајбиометеоролошкихприлик а на већину хроничних болесник а, којима се препоручује да редовно узимају терапију. Метеоропатске реакције у виду главобољеинервоземогућесукодосетљивихособаујужним деловимаземље.Саветујесеадекватноодевање.Усаобраћајујепотребнаопрезност.

Madrid

21

Rim

21

London

23

Cirih

24

Berlin

21

Be~

23

Var{ava

17

Kijev

12

Moskva

6

Oslo

18

St. Peterburg 8 Atina

18

Pariz

24

Minhen

23

Budimpe{ta

22

Stokholm

15

VIC DANA Питамужжену: -Драга,јесамлитијапрви сакојимсиспавала? Аонаћењему: -Да,драги,првиси. Садругимасамбилабуднацелуноћ.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

96 (-8)

Slankamen

298 (9)

Ja{a Tomi}

Apatin

163 (-5)

Zemun

344 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

352 (10)

Bogojevo

148 (-6)

Pan~evo

356 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

506 (2)

Titel

316 (10)

NERA

Ba~. Palanka 173 (-2) Novi Sad

211 (2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

132 (-8)

90 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

346 (13) S. Mitrovica 230 (-10)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

293 (5)

78 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 20.april 2011.