Dnevnik 18.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. MART 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SAJAM ZAPO[QAVAWA „KONTEH 10” NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

Ima posla za kompjutera{e

GODINA LXVIII BROJ 22663 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

EPS NE MO@E SPRE^ITI VELIKU KRA\U ELEKTRI^NE ENERGIJE

Pqa~ka struje od 60 miliona

str. 5

„ D N E V N I K ” O T K R I V A : SVA\A OKO TRUDNO]E MOGU] MOTIV TRAGEDIJE POZNATOG PARA

Foto: B. Lu~i}

str. 13

NOVI SAD IZMIRIO OBAVEZE PREMA STAROM DOBAVQA^U ZA „RADOSNO DETIWSTVO”

Mali{ani ponovo piju mleko NASLOVI

Politika

4 Sve spremno za novog „@e`eqa” 5 Nema vi{e leba bez motike

Nov~anik 6 Sirotiwska trpeza od 17.200 dinara mese~no

str. 9

Toplije Najvi{a temperatura 16 °S

3 I pokrajinski poslanici 1. aprila moraju da prelome 3 Politi~ki dogovor kroji regione

Ekonomija

„ÔVEKOVA TRAGEDIJA”: U Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhazu sino} je premijerno izvedena predstava „ôvekova tragedija“ Imrea Mada~a, u reìji Kokana Mladenovi}a. Mada~ u ovom komadu govori o qudskoj civilizaciji, svim wenim neslavnim dostignu}ima, i velikom zlu koje vlada svetom, pretvorenim u stra{no mesto za ìvot. Savremeni Adam, razo~aran istorijom qudske vrste i svojim àlosnim u~e{}em u woj, poku{ava da se ubije, a |avo ga vra}a na po~etak, da zajedno pro|u kroz istoriju gre{aka qudske vrste, koje vode do tako tragi~nog kraja. Kod samog Mada~a glavni junaci su: Bog, |avo, Adam i Eva. Lucifera u ovoj predstavi igra glumica Emina Elor, Adam je Aron Bala`, Eva je Agota Ferenc, a u~estvuju i ostali ~lanovi ansambla ovog pozori{ta. N. Pej~i}

UHAP[EN DIREKTOR ATP „MORAVA TRAVEL” U VRWA^KOJ BAWI, VLASNIK NOVOSADSKE FIRME „TRAVEL TRAVEL”

Gazda iza brave, oduzeto sedam autobusa str. 12

Novi Sad 7 Crkvi vra}aju lokale u Katoli~koj porti 9 Telom brani potkopavawe ku}e

str. 16 – 20

SPORT

Crna 13 Bez optu`nice protiv generala Trifunovi}a 13 Obra~un mladi}a no`em i letvom

Dru{tvo 14 ^etnici i partizani mora}e u Strazbur? 14 Za mesec dana ro|en na dva mesta u dve dr`ave

JELENA S KLEJBANOVOM ZA POLUFINALE

SPARTAK PREGAZIO MORAVU

KRAGUJEV^ANI I VO[A U NOVOM SPEKTAKLU

POLITIKA

~etvrtak18.mart2010.

EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE [TEFAN FILE TOKOM PRVE POSETE BEOGRADU NAJAVIO PODR[KU EK PUTU SRBIJE U EU

KOSOVO

Podr{ka nesvrstanih Srbija je u~vrstila podr{ku koju o pitawu Kosova ima me|u nesvrstanim zemqama, izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, koji u Manili u~estvuje na specijalnom ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih posve}enom me|uverskom dijalogu i mirovnoj saradwi. „Na{i diplomatski napori ulaze u kqu~nu fazu. Pred nama je i daqe veoma te`ak zadatak, ali }emo, kao i do sada, nastaviti da ~inimo maksimalne napore“, rekao je Jeremi}, koji }e se danas obratiti u~esnicima ministarskog samita nesvrstanih.

Parastos `rtvama pogroma Patrijarh srpski Irinej sluìo je ju~e u Sabornoj crkvi u Beogradu parastos `rtvama martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Se}awe na `rtve nasiqa koje se dogodilo na Kosovu 17. marta 2004, kada je poginulo 19 qudi i poru{eno i spaqeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, obeleàva se u svim hramovima SPC u zemqi i svetu. Ministar za KiM Goran Bogdanovi} ocenio je da je ciq „martovskog pogroma“ pre {est godina bio daqi progon srpskog stanovni{tva iz Pokrajine. Po wegovim re~ima, Srbija èli da na Kosovu bude uspostavqeno prosperitetno multietni~ko dru{tvo, ali je jedan od preduslova za to povratak oko 220.000 izbeglih i interno raseqenih gra|ana. I predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica ocenio je da Kosovo „nikad ne moè biti dràva”, dodav{i da je pre {est godina izvr{en pogrom s ciqem da se zavr{i etni~ko ~i{}ewe Srba, a da niko od organizatora tog zlo~ina nije ka`wen.

Ciq je prelazak u novu fazu evrointegracija

Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izrazio je ju~e u Beogradu podr{ku Evropske komisije procesu evropskih integracija Srbije. File je posle sastanka s premijerom Mirkom Cvetkovi}em saop{tio novinarima da je razgovarano o potrebi da se odrì pozitivan zamajac u evrointegracijama Srbije ostvaren krajem pro{le godine, a kao drugi strate{ki ciq naveo je ulaèwe u novu fazu evrointegracija ove godine. – Mnogo je zadataka i izazova na putu u EU, ali ako je Srbija zaista re{ena da pristupi Uniji, ja sam uverio premijera Cvetkovi}a da je Evropska komisija zaista re{ena da u tome pomogne – rekao je File. Govore}i o toj novoj fazi evrointegracija Srbije, komesar za pro{irewe je izrazio nadu da }e ~lanice EU dati „zeleno svetlo“ Evropskoj komisiji za izradu mi{qewa o ~lanstvu Srbije u Uniji. Premijer Cvetkovi} je, pak, rekao da je Srbija potvrdila da nastavqa intezivne reforme i punu saradwu s Ha{kim tribunalom, tako da o~ekuje da u junu po~ne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, a da se se do kraja godine ili po~etka slede}e zavr{e poslovi oko upitnika

Cvetkovi}: Razgovor s Fileom bio sveobuhvatan

Evropske komisije tako da Srbija dobije status kandidata najkasnije sredinom 2011. Cvetkovi} je potvrdio da je tema razgovora bilo i pronala`ewe tehni~kog re{ewa da Kosovo u~estvuje na me|unarodnim skupovima kao statusno neutralno. – Polaze}i od toga da nastup mora biti statusno neutralan, zajedni~ki smo zakqu~ili da treba tragati za odgovaraju}im tehni~kim re{ewima – rekao je Cvetkovi}, ne preciziraju}i kako bi ta re{ewa izgledala. Premijer je ocenio da je sastanak s Fileom „bio sveobuhvatan“ i da je razgovarano o tome {ta je

Va`an skup u Sloveniji [tefan File je sino} za B92 izjavio da konferencija koja se organizuje na Brdu kod Krawa „ima pravi paket poruka“ i da bi trebalo da na woj u~estvuju svi regionalni akteri. „Re~ je o regionalnoj saradwi i potrebno je da predstavnici svih zemaqa regiona budu zastupqeni na konferenciji“, rekao je evropski komesar, ukazav{i na to da su, prema Kopenha{kim kriterijumima, od velike va`nosti regionalna saradwa i dobrosusedski odnosi.

do sada u~iweno i {ta treba uraditi u narednom periodu. On je podsetio na to da je „pro{la godina bila jedna od najboqih za Srbiju kad se radi o evropskim integracijama“, te je zakqu~eno da je potrebno to iskoristiti i isto tako nastaviti ubrzane evropske integracije u 2010. godini“. Evropski komesar za pro{irewe potom je razgovarao s potpredsednikom Vlade za evropske integracije Bo`idarom \eli}em, izme|u ostalog i o u~e{}u Srbije u izradi Strategije EU za dunavski region. Kako je saop{teno iz \eli}evog kabineta, File je ocenio da se prioriteti Srbije, koje je izneo \eli}, u potpunosti poklapaju sa strategijom EU „Evropa 2020“ i pozvao Srbiju da se ukqu~i u wenu primenu. Na sastanku je bilo re~i i o inicijativi za stvarawe tehnolo{kog fonda za Zapadni Balkan, koji bi investirao u kompanije u regionu koje su u po~etnoj fazi razvoja tehnolo{kog biznisa, a sve u ciqu spre~avawe „odliva mozgova” iz regiona.

c m y

DNEVNIK

JELKO KACIN POZVAO SRBIJU DA U^ESTVUJE NA SAMITU ZAPADNOG BALKANA 20. MARTA U SLOVENIJI

Dolazi i Van Rompej ako do|e Tadi}

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je ju~e u Beogradu da je na srpskim vlastima da odlu~e o tome da li }e 20. marta u~estvovati na regionalnom skupu na Brdu kod Krawa, ali da bi za Srbiju bilo dobro da se tamo pojavi. „Novi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je da je spreman da do|e na Brdo kod Krawa ako tamo do|e predsednik Srbije Boris Tadi}. Mislim da je to dobra poruka. Da li je Srbija shvatila tu poruku, i kako, u to ne smem da ulazim“, rekao je Kacin novinarima u Skup{tini Srbije posle sastanka s predstavnicima parlamentarnih grupa, dodav{i da „Srbija sama treba da odlu~i o tome {ta je u wenom interesu“. On je, ina~e, ponovio da je Evropska unija spremna na to da odmah ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu ~im srpske vlasti uhapse preostale ha{ke optuènike. Kacin je rekao da je EP spreman „da uradi sve {to je potrebno i oda priznawe Srbiji za sve {to je postigla“, ali i da predo~i {ta je jo{ ~eka. „Nadam se da }e Srbija omogu}iti da ove godine stavimo na dnevni red izve{taj o napretku Srbije. Pro{le godine tu mogu}nost nismo imali jer Srbija nije ostvarila punu saradwu i nije okon~ala saradwu s Hagom. Samim tim, nije stvorila uslove da po~nemo raspravu o ratifikaciji SSP-a u Evropskom parlamentu i dràvama ~lanicama“, naveo je Kacin. Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor je nakon susreta s Kacinom izjavio da je izvestiocu EP-a preneo da je SVM zadovoqan usvajawem Statuta APV i Zakona o prenosu nadle`nosti, kao i Zakona o izboru nacionalnih saveta, u republi~kom parlamentu. Po

Pastorovim re~ima, SVM je zainteresovan i za to da se nastavi putawom kojom je dr`ava krenula, a to zna~i da se usvojena zakonska re{ewa ne prekrajaju i da se realizuje zapo~eto u ciqu regionalizacije i decentralizacije. Pastor je Kacinu preneo i da je nastao bitan pomak u me|uetni~kim odnosima u Vojvodini jer, iako ima sporadi~nih sukoba na nacionalnoj osnovi, oni su pojedina~ni i vi{e nisu pojava.

Vratite imovinu S Jelkom Kacinom su se ju~e sreli i predstavnici Mreè za restituciju, koji su mu preneli ocenu da u Srbiji nije u~iwen napredak u postupcima vra}awa oduzete imovine. Na sastanku je tako|e ukazano i na problem nepopisane dràvne imovine, u okviru koje je, u najve}oj meri, i oduzeta (nacionalizovana) imovina. Kacin je, sa svoje strane, upozorio na to da ne moè biti govora o „pravnoj dràvi i sigurnosti stranih investicija“ ukoliko dràva ne bude po~ela da vra}a oduzetu imovinu. Poslanici Srpske radikalne stranke jedini se nisu sastali s Kacinom u okviru wegove posete Skup{tini Srbije. „Mi }emo s Kacinom da razgovaramo onog trenutka kada prihvati da je Srbija dràva kao i svaka druga, da ima svoj ustav i da, kao i svaka druga dràva u Evropi, ima pravo na svoj suverenitet i teritorijalni integritet“, rekao je novinarima zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi}, dodav{i da izvestilac EP-a ne krije da je za wega Kosovo definitivno nezavisna dràva.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

VICEPREMIJER MLA\AN DINKI] ZA PRAGMATI^NO RE[EWE PREDSTAVQAWA KOSOVA NA ME\UNARODNIM SKUPOVIMA

Ne smemo zbog forme izgubiti strate{ku prednost – Kosovo je do sada na svim me|unarodnim skupovima predstavqano kao Unmik–Kosovo i mislim da je to sasvim uredu. I kada je potpisan sporazum CEFTA, Kosovo je i tu stavqeno pod ki{obran Misije UN. I to re{ewe je najbezbolnije i najpragmati~nije. Srbija mora da vodi ra~una o suverenitetu svoje teritorije, ali, s druge strane, ne sme da zbog nekih zakucanih formi gubi svoju prednost mogu}e geostrate{ke dominacije – izjavio je za “Dnevnik” vicepremijer Srbije i lider G17 plus Mla|an Dinki}, komentari{u}i situaciju koja je nastala oko u~e{}a predsednika Srbije Borisa Tadi}a na regionalnom skupu na Brdu kod Krawa, gde se prelama i prepli}e odnos dr`ave prema jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova i prema Evropskoj uniji. Dinki} isti~e da je za pragmati~na re{ewa svih, pa i ovog pitawa.

– Ja sam za politi~ki pragmatizma, koji podrazumeva, s jedne strane, striktan politi~ki stav da nikada ne}emo priznati nezavisnost Kosova i da nema govora o tome da Pri{tina dobije stolicu u UN, ali da, s druge strane, poslujemo s Albancima i da im prodamo {to vi{e robe i da na taj na~in profitiramo – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. On ukazuje na to da „u realnom, prakti~nom ìvotu, treba da se traè pragmati~na re{awa koja }e nam omogu}iti suìvot na prostorima biv{e Jugoslavije”. – Suìvot zna~i da srpska ekonomija profitira prodajom roba na teritoriji Kosova i Metohije, a da ~itav region profitira mirom i, posledi~no, privla~ewem investicija i eko-

nomskim razvojem – nagla{ava Dinki}. Vicepremijer ka`e i da treba iskoristiti ~iwenicu da je novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} „zaista sklon poboq{awu odnosa sa Srbijom“. Dinki}, naime, dodaje da je 15 godina, koliko je proteklo od zavr{etka gra|anskih ratova na prostorima biv{e Jugoslavije, dovoqna distan-

ca da se gleda u budu}nost, a da se ostavi sudovima da se bave pro{lo{}u i procesuiraju krivi~na dela i zlo~ine onih koji su ih po~inili. – A mi koji nemamo nikakve veze s tim, nego smo tako|e bili taoci pogre{ne politike devedsetih godina pro{log veka, da se okrenemo budu}nosti. Dakle, apsolutno sam za politiku pragmatizma, nerobovawa nekim politi~kim floskulama i nala`ewa kompromisnih re{ewa. Dakle, mislim da ne treba da gubimo energiju oko forme, ve} da se koncentri{emo na su{tinu, a za sve u regionu to zna~i da jednog dana u|emo u EU i tamo `ivimo u miru, trgujemo, a sposobniji da profitiraju. Pri tome mislim da Srbija ima kapacitet da u tim i takvim uslovima ostvari najve}i profit – obja{wava Dinki}. D. Milivojevi}

OKRUGLI STO AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O SUKOBU INTERESA JU^E ODR@AN U NOVOM SADU

I pokrajinski poslanici 1. aprila moraju da prelome Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izjavila je da funkcije pokrajinskih poslanika koji su i ~elnici u lokalnim samoupravama nisu spojive, te da ovi funkcioneri imaju obavezu da se do 1. aprila opredele za jednu. Na okruglom stolu posve}enom sukobu interesa, odr`anom ju~e u Skup{tini Vojvodine, direktorka Agencija rekla je i da to telo mo`e samo da konstatuje ~iwenicu da se 60 pokrajinskih poslanika bira po ve}inskom modelu, ali „ni{ta vi{e do toga“ jer zakonski propisi defini{u samo specifi~ne izuzetke kad je u pitawu mogu}nost obavqawa vi{e od jedne funkcije. – Vi imate pravo izbora jer funkcije pokrajinskih poslanika i predsednika op{tina nisu spojive – rekla je Zorana Markovi} odgovaraju}i na pitawa nekolicine poslanika koji su se ju~e pojavili na ovoj sesiji. Naime, zanimqivo je da u skup{tinskim klupama ju~e nije

bilo onih koje je tematika sukome|u poslanika izabranih po veba interesa najvi{e tangirala }inskom i onih izabranih po proteklih meseci. Interes za proporcionalnom modelu, {to je stavove Agencije tako je ju~e poobjasnio ~lan Odbora Agencije kazalo tek nekoliko poslanika Slobodan Beqanski. Direktorka najve}eg poslani~kog kluba „Za Agencije ocenila je i da stavovi evropsku VojvoAgencije ni na kodinu“, u kojem je, ji na~in ne dovode Zakon ne poznaje ina~e, najvi{e u pitawe izbornu poslanika s duvoqu gra|ana Vojrazliku izme|u plim funkcijama. vodine, a povodom „ve}inskih” i Ili vladaju}a poopaski da bi „proporcionalnih” slani~ka grupa striktna primena poslanika ima re{ewe za zakona mogla doovu vi{emese~nu vesti do prevredilemu, ili je neki drugi razlog menih izbora u 15 vojvo|anskih wihovog ju~era{weg vidnog neop{tina ~iji ~elnici su i pointeresovawa za ovu sesiju, tek krajinski poslanici izabrani po su poslanci kluba ZEV-a iz Live}inskom modelu. Ona je rekla beralno-demokratske partije da ti poslanici imaju mogu}nost Milivoj Verbalov, ina~e predda se odreknu lokalnih funkcija sednik op{tine Novi Be~ej, i koje nisu izborne, te da onda ne Milan \uki}, poslanik Srpbi do{lo do prevremenih izbora skog pokreta obnove, ju~e bili za pokrajinski parlament. Istame|u retkima koji su od ~lanova kla je i da nema retroaktivnosti Agencije zatra`ili odgovor na u primeni zakona jer je wegovim svoje dileme. prelaznim odredbama definisaA odgovor koji su mogli ~uti je no da }e se u slu~aju zate~enih da Zakon ne poznaje razlike izfunkcija svima ostaviti rok od

90 dana da se opredele za jednu funkciju. Zorana Markovi} je kazala i da se niko od pokrajinskih poslanika do sad nije zvani~no obratio Agenciji zahtevom za dobijawe saglasnosti za obavqawe vi{e od jedne funkcije. – Takav zahtev, ili inicijativa da se razjasne ove dileme, nisu dostavqeni Agenciji, ve} smo o toj temi mogli samo ~itati u {tampi. Agencija je dr`avni organ koji sprovodi zakon. Taj zakon propisuje izuzetke, ali samo u odre|enim slu~ajevima kad je obavqawe druge funkcije dozvoqeno nekim drugim propisom, pa je tako, na primer, ministar pravde po funkciji i ~lan Visokog saveta sudstva – navela je direktorka Agencije. Ona je pri tome upozorila i na ~iwenicu da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u republi~kom parlamentu usvojen sa svih 250 glasova, te da Agencija ima obavezu da wegove odredbe sprovodi. B. D. S.

ODR@ANA PRVA SEDNICA NACIONALNOG SAVETA ZA DECENTRALIZACIJU

Politi~ki dogovor kroji regione Koliko }e regiona, ili pokrajina biti u Srbiji, gde }e im, uslovno re~eno, biti granice i kakav }e imati ustavnopravni status, sve su pitawa na koja nema konkretnijih odgovora ni nakon ju~e odràne prve sednice Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Kako je predo~io predsedavaju}i Saveta, lider LSV-a Nenad ânak, navedene dileme tek treba da dobiju “politi~ke koordinate”, uz opasku da na sva ta otvorena pitawa ne}e biti odgovora ni do kraja 2011, do kada bi trebalo da bude gotova nacionalna strategija decentralizacije dràve. Na molbu da pojasni ko }e definisati taj politi~ki deo, ânak je istakao da unutar samog saveta mora da se napravi „politi~ki koor-

Nemojte nas potcewivati Predsednik Skup{tine grada Kragujevca Sa{a Mileni} istakao je da tema decentralizacije stoji „na prvoj liniji fronta borbe za daqu demokratizaciju i reforme u Srbiji“. „Svesni smo da je to verovatno najte`e dru{tvenopoliti~ko pitawe u Srbiji, i to nije izviwewe, ali jeste jedna va`na poruka: nemojte precewivati Savet, on nema vlast da decentralizuje Srbiju, ali nemojte nas ni potcewivati”, poru~io je Mileni}. dinatni sistem u okviru kojeg treba da se razvija rad saveta, iz jednostavnog razloga {to ovo nije pitawe koje se mo`e svesti na ~isto ekonomsko“. – I naj~istija ekonomska pitawa u zemqi uvek imaju politi~ku koordinatu, a kamoli jedno ovako osetqivo pitawe. Problemi koje treba re{iti decentraliuzacijom su problemi koji su u {irokom dijapazonu, od pitawa nacionalnih zajednica, preko ravnomernog re-

RASPISAN POKRAJINSKI KONKURS NAMEWEN LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

POSLANI^KE TEME

Zakon u klin, zakon u plo~u Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara zatra`ili su od ministra prosvete @arka Obradovi}a da prihvati wihov amandman koji se odnosi na pravo nacionalnih saveta nacionalnih mawina da daju mi{qewe u postupku imenovawa direktora i ~lanova upravnih odbora u ustanovama u~eni~kog i studentskog standarda. U raspravi o amandmanima o predlogu zakona o u~eni~kom i studentskom standardu oni su zatra`ili da to re{ewe, koje je predvi|eno Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, bude

inkorporirano u zakon o kojem poslanici vode raspravu, da bi se izbegla kolizija ta dva akta. „Ne èlimo situaciju u kojoj ne}emo glasati za predloèni zakon ili u kojoj }emo traìti ocenu Ustavnog suda“, upozorio je poslanik SVM-a Balint Pastor. Ova stranka je, ina~e, na predloèni zakon podnela pet amandmana, od kojih je Vlada Srbije prihvatila tri koja se odnose na nadle`nosti nacionalnih saveta nacionalnih mawina u vezi s definisawem mreè ustanova i predlagawa vaspitnih mera.

Ko to kaè kolizija Resorni ministar @arko Obradovi} odbacio je inicijativu SVMa, navode}i da poloàj bilo koje mawinske zajednice nije regulisan samo jednim zakonom ve} korpusom zakona, te da nema potrebe da se odredbe jednog prepisuju u drugi zakon. „Smatrali smo da re{ewa iz Zakona o nacionalnim savetima nije trebalo unositi u ovaj zakon. Nemojte uzimati sebi za pravo da ocewujete da li su zakoni u koliziji ili ne“, poru~io je Obradovi}, dodav{i da je Srbija pripadnicima mawina omogu}ila prava koje druge dràve svojim mawinama nisu, kao i da Vlada Srbije nije u~inila bilo {ta lo{e za mawine.

Partnerskim projektima do dva miliona

Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu raspisao je konkurs ~iji je ciq podizawe nivoa osposobqenosti lokalnih samouprava za prihvatawe novih nadle`nosti. Za konkurs je izdvojeno ukupno 30 miliona dinara, a op{tine mogu konkurisati s jednim projektom vrednosti do dva miliona dinara. Po re~ima pokrajinske sekretarke Jadranke Beqan-Balaban, sekretarijat kojim upravqa finasira}e 75 odsto po odobrenom projektu, a op{tine su du`ne da obezbede 25 odsto novca za wegovu realizaciju. Na konkurs, koji traje do 2. aprila, mogu se prijaviti sve op{tine koje imaju usvojen strate{ki plan razvoja. U uslovima je navedeno i da nosioci predloga projekta moraju da konkuri{u u partnerstvu s najmawe jednom organizacijom, odnosno s op{tinom iz Vojvodine, udru`ewem gra|ana, organizacijom ili institucijom u javnom sektoru i upravnim okruzima u Vojvodini. – Bi}e finasirano pet grupa projekata. Prva grupa se odnosi na unapre|ewe funkcionalnosti

razli~itih sektora lokalne administracije, u okviru koje }e biti finasirani projekti koji se ti~u podizawe kapaciteta lokalne samouprave za sprovo|ewe administrativnih postupaka, unapre|ewe dijaloga i saradwe lokalne smouprave s gra|anima, poslovnim i nevladinim sektorom. U okviru druge grupe bi}e finasirani projekti koji se odnose na modernizaciju i primenu novih informaciono-komunikacionih tehnologija – navela je Jadranka Beqan-Balaban. Tre}e grupa projekata vezana je za podsticawe ekonomskog razvoja gradova i op{tina. U pitawu su, kako je obja{weno, projekti koji se odnose na formirawe i organizovawe kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, na formirawe preduzetni~kog informacionog sistema i centara za podr{ku preduzetnicima kod izdavawe dozvola vezanih za poslovawe. – U okviru ~etvrte i pete grupe bi}e finansirani projekti vezani za razvoj i uspostavqawe novih usluga za gra|ane, uvo|ewe sistema kvaliteta i pra}ewe efikasnosti u pru`awu javnih uslu-

ga, zatim projekti koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova, strategije odrìvog razvoja, kao i na izradu lokalnih sektorskih strategija – objasnila je Jadranka Beqan-Balaban. Zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Miodrag Jovovi} najavio je da }e Sekretarijat u maju raspisati konkurs koji }e se odnositi realizaciju prioriteta iz strate{kih lokalnoekonomskih planova. – Ciq je da se ukaè na va`nost da op{tine imaju strate{ki lokalno-ekonomski plan, metodu za wegovo sprovo|ewe, kao i buxetirawe za takav plan – rekao je Jovovi}. – Za ovaj konkurs obezbe|eno je 40 miliona dinara i bi}e finansirane aktivnosti koje su usmerene na podizawe sposobnosti jedinica lokalne samouprave da realizuju projekte koje èle da budu finasirani, zatim unapre|ewe socio-ekonomskog razvoja i mesnih zajednica, te pruàwe pomo}i u ciqu poboq{awa pruàwa komunalnih usluga i ujedna~avawa stawa u ovoj oblasti u vojvo|anskim op{tinama. P. K.

gionalnog razvoja, me|uregionalne saradwe, ja~e demokratizacije dru{tva... sve su to elementi istog procesa. Upravo zbog toga mislim da ovo {to poku{avamo da uradimo mora biti produkt ne samo kompromisa raznih politi~kih opcija i razli~itih razmi{qawa unutar stu~ne javnosti nego, s druge strane, i produkt kompromisa i konsenzusa najve}eg broja gra|ana Srbije. Ako do toga ne do|e, onda od same decentralizacije ne}e biti ni{ta – poru~uje ânak. Povodom dileme o tome da li je u okviru nacrta strategije definisano da li }e proces decentralizacije zahtevati ustavne promene, ânak je naveo da „jo{ nemamo politi~ki dogovor o tome u kojem pravcu treba i}i“. – O~igledno je da se aktuelni Ustav u ~lanu 12 zalaè za ravnopravnost gra|ana i kroz pravo na obrazovawe teritorijalnih politi~kih jedinica sredweg nivoa. Ali, sam Ustav nigde ne precizira kako to da gra|ani ostvare u proceduralnom smislu, to je, recimo, pitawe koje implicira da moè biti eventualne promene Ustava u nekoj perspektivi – obja{wava ânak. Jedno od pitawa bilo je i da li Savet uzima u obzir i Kosovo i Metohiju kada razmatra ova pitawa, ili ta teritorija ne ulazi u wihov delokrug. ânak je odgovorio da se „Kosovo i Metohija mora posmatrati kao {to to predvi|a Ustav Srbije, a to je teritorija pod privremenim statusom regulisanim Rezolucijom 1244 SB UN. I nikako druga~ije“. Na pitawe gde, zapravo, o~ekuje najvi{e problema, lider LSV-a kratko je odgovorio: „U Srbiji“. Potpredsednik Stalne konferencije op{tina i gradova Nenad Milenkovi} smatra da je po~etak rada Saveta bio dobar „i da pokazuje veoma veliku zainteresovanost svih u~esnika da u ovom procesu u~estvuju, tako da razultati ne bi smeli izostati“. S. Stankovi} BIV[I PREDSEDNIK SO NOVI BEÊJ U SNS-u

Iz DS-a kod Kneèvi}a Biv{i predsednik Skup{tine op{tine Novi Be~ej Matija Kova~ krenuo je putem nekada{weg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kneèvi}a tako {to je napustio DS i priklonio se SNS-u, saznaje „Dnevnik“. Ovo nam je ju~e potvrdio i ~lan Saveta za informisawe SNS-a Mirko Krli}, koji je dodao da je Kova~evim dolaskom u redove napredwaka „strana~ka struktura u ovom delu Banata zna~ajno oja~ana“. – Ponosni smo na to {to nam prilaze qudi potpuno razli~ite starosne, nacionalne i socijalne strukture, kako u gradu, tako i u ostalim op{tinama Sredwobanatskog okruga – dodao je Krli}. Kova~ je u kratkoj izjavi objasnio da je to u~inio samoinicijativno, nakon razgovora s Goranom Kneèvi}em. – Uvideo sam da nam se ciqevi podudaraju. Kneèvi} mnogo toga moè u~initi za ovaj region i volim {to sam postao deo wegovog tima – kazao je Kova~. @. B.

EKONOMIJA

~etvrtak18.mart2010.

U PONEDEQAK SPORAZUM O FINANSIRAWU IZGRADWE @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Sve spremno za novog „@eèqa” U ponedeqak, 22. marta, u Novom Sadu }e biti potpisan finansijski sporazum o izgradwi novog èlezni~ko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada na mestu pre 11 godina poru{enog “@eèqa”. To je ju~e za na{ list potvrdio Aleksandar \or|evi} iz Delegacije Evropske komisije za Srbiju. Dogovoreno je da EU plati 30 miliona evra za izgrad-

Odmah posle potpisivawa finansijskog sporazuma, gde }e svoje mesto na}i i predstavnici ostalih finansijera – Pokrajine i grada, mo`e se o~ekivati raspisivawe tendera za izbor izvo|a~a. Jo{ je nejasno ko }e voditi taj posao. U Evropskoj komisiji smatraju da bi oni trebalo da raspi{u tender i izaberu izvo|a~a radova za onaj deo posla za koji }e

DNEVNIK

FOND ZA RAZVOJ I METALS BANKA STRATE[KI PARTNERI

Korak do razvojne banke Vojvodine Do po~etka rada razvojne banke Vojvodine Potpisa}e sporazum o poslovnoj saradwi, ostalo je jo{ samo nekoliko koraka. Danas u koji }e obezbediti kreditnu liniju te{ku podne u Novim Sadu u Metals dve stotine miliona dinara banci treba da bude potpisan plus garancijski potencijal Sporazum }e ugovor o strate{kom partod tri stotine miliona. Bunerstvu ove ku}e i Fonda za du}i zajmovi nameweni su naomogu}iti razvoj AP Vojvodine. realizaciju kreditne bavci nove poqoprivredne To }e omogu}iti realizamehanizacije. linije za koju je Poslovna politika Metals ciju kreditne linije za koju planirano tri banke tako dobija novi pravac. su planirane tri milijarde U oktobru 2008. Narodna banka dinara. Sam sporazum treba milijarde dinara Srbije je uvela privremene meda doprinese efikasnijoj rere zbog lo{ih poslovnih realizaciji nadle`nosti AP zultata. Na putu ozdravqewa banka se na{la Vojvodine i da stvori temeq za osnivawe u julu 2009, kada je Pokrajina postala vlasnik pokrajinske razvojne banke. 61 odsto kapitala u woj. Tada je iz Izvr{nog Osim toga, predvi|ena je i nova saradwa ve}a APV i najvqeno da se planira da ku}a izme|u banke i Garancijskog fonda APV.

preraste u pokrajinsku razvojnu banku. S tim se slo`io i drugi po veli~ini akcionar, kompanija “Fondijarija” SAI, koja je u privatizaciji kupila DDOR “Novi Sad” . Jedan od slede}ih koraka bi}e i rebrendirawe banke i promena imena. To je postupak koji zahteva vi{e vremena i po{tovawe precizno utvr|enih rokova. Zato sada{ewe ime Metals ne}e tako brzo oti}i u istoriju. D. V.

GUVERNER NBS-a RADOVAN JELA[I] U SUBOTICI

Prve na{e pare Ranije je re~eno da je novac EU namewen za ~eli~nu konstrukciju mosta, koja }e teìti, kako nam je objasnio savetnik za mostove Dejan Kova~evi}, vi{e od 11.000 tona, a u planu je bilo da izgradwa po~ne na{im parama. S tim u vezi, grad je ovih dana izrazio spremnost da ove godine izdvoji tri miliona evra za novi most. Rok zavr{etka radova procewen je na oko tri godine, {to zna~i da bi Novi Sad mogao dobiti novi èlezni~ko-drumski ~eli~ni most do 2013. wu novog mosta, {to je oko polovina procewene vrednosti radova, Pokrajina 20 miliona i Novi Sad deset. – Iz IPA programa EU za buxetsku 2009. godinu odobren je 171 milion evra za nacionalne projekte Srbije, u okviru kojih je i polovina neophodnih para za izgradwu novog èlezni~ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu – kaè Aleksandar \or|evi}. – Predvi|eno je da u ime Vlade Srbije sporazum potpi{e potpredsednik Boìdar \eli}, a u ime Evropske unije {ef wene delegacije u Srbiji Vensan Deèr. Na ovaj sporazum ~eka se jo{ od pro{le godine, kada se formirao buxet za ovu, me|utim, zbog duge procedure prihvatawa, tek sada je zreo za potpis, s tim da }e odobreni novac EU biti na raspolagawu ove godine To je posebno zna~ajno za izgradwu novog èlezni~kodrumskog mosta, koji se nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10, jer je privremenom vreme davno isteklo, a vek silom prilika produàvan na ka{i~icu.

dati novac, dok u Ministarstvu za infrastrukturu tvrde da }e kompletan posao izgradwe novog mosta voditi JP “@eleznice Srbije”, koje }e biti investitor projekta, nezavisno od toga ko je finansijer. Aleksandar \or|evi} kaè da }e se taj problem razre{iti pre potpisivawa ugovora. Evropska agencija za rekonstrukciju je preko programa KARDS, koji je bio namewen obnovi ratom poru{enih objekata, izdvojila dva miliona evra za izradu glavnog projekta novog “@eèqevog” mosta i taj posao jo{ u maju 2007. godine poverila italijanskoj projektantskoj ku}i “Italfer”. Po{to se most nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10, preko kojeg }e u budu}nosti i}i dvokolose~na pruga Subotica – Novi Sad – Beograd, preko wega su predvi|ena dva koloseka i dve saobra}ajne drumske trake, bi}e dug 470, a {irok 25 metara – {iri od Mosta Slobode. Konstrukcija }e biti ~eli~na, a ne betonska, i izgledom }e podse}ati na raniji @eèqev most. R. Dautovi}

NA „LUKOILOVIM” PUMPAMA

Jeftinije gorivo Na benzinskim pumpama kompanije „Lukoil–Beopetrol“ sni`ene su cene dizel-goriva, pa je litar evrodizela jeftiniji dva dinara, a dizela D-2 tri dinara nego do sada. Tako je litar evrodizela 103,90 dinara, a litar dizela D-2 92,50 dinara. Istovremeno, pojeftinio je i te~ni naftni gas, pa se on na pumpama ove kompanije prodaje za 49 dinara. D. Ml.

ZABRIWAVAJU]A STATISTIKA

Raste nezaposlenost u sredwem Banatu Pri~e o smawewu broja nezaposlenih i ekonomskom oporavku sredweg Banata i Zrewanina, kao privrednog centra tog regiona, sude}i po informaciji zrewaninske Regionalne privredne komore, samo su mrtvo slovo na papiru. Naime, u Sredwobanatskom okrugu krajem pro{le godine, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, bilo je ukupno zaposleno 40.056 osoba, {to je u pore|ewu s 2004. godinom 12 odsto mawe. Za pet godina broj zaposlenih u Republici je ni`i osam odsto, iz ~ega proizlazi znatno intenzivnije nazadovawe i ekonomsko zaostajawe sredwobanatskog regiona u odnosu na Srbiju. Od ukupnog broja radnika u minuloj godini, najvi{e ih

je bilo u privredi (54 odsto), dok je 2004. taj procenat bio znatno izra`eniji i iznosio je 63 odsto. – Posledwih pet godina broj zaposlenih u privredi sredweg Banata mawi je 25 odsto, a broj onih u neprivredi je porastao {est posto. Kad je u pitawu broj nezaposlenih, po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, krajem februara u okrugu su bez posla bila 20.594 lica, od ~ega samo u gradu Zrewaninu 13.100. U pore|ewu s podacima objavqenim krajem 2009, evidentno je da se za samo dva meseca ove godine broj nezaposlenih pove}ao vi{e od ~etiri posto – isti~e ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz Regionalne privredne komore. @. B.

Daleko smo od izlaska iz krize – Na{ kqu~ni ciq jednostavan i zadat je zakonom: posti}i i zadràti stabilnost cena. Pro{le godine je to bilo osam, plus-minus dva posto, a ove godine dogovorili smo se i s Me|unarodnim monetarnim fondom i s Vladom da to bude {est, plusminus dva – rekao je ju~e guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}, govore}i u Regionalnoj privrednoj komori Subotica o monetarnoj politici Srbije. Govore}i o tome {ta nas ~eka ove godine, guverner NBS-a je naveo da o~ekuje pove}awe investicione potro{we od oko 1,5 posto, ali i smawewe teku}e potro{we. Kako je kazao, s obzirom na jo{ uvek prisutnu krizu, ali i zbog toga {to je Srbija u prvih sedam-osam godina tranzicije tro{ila mnogo vi{e nego {to je zara|ivala, ni ova ni slede}a godina za gra|ane ne}e biti boqa, ~ak ni uz podatak da su devizne rezerve s kraja pro{le godine s 8,2 milijardi evra pove}ane na 10,5, jer je re~ o novcu povu~enom od MMF-a. Jela{i} je rekao da, ukoliko se dràva bude pridràvala restriktivnog programa, kako buxeta, tako i programa MMF-a, u drugom delu godine bi}e ve}a {ansa da dinar bude ja~i nego {to je bio na po~etku. Ipak, guverner nije hteo da daje procenu o tome koliki }e biti kurs evra na kraju ove godine, obrazlaù}i to re~ima da }e to odrediti trì{te i da to ne moè u~initi nijedan guverner koji je u aran`manu fleksibilnog kursa. Odgovaraju}i na pitawe {ta preporu~uje gra|anima koji se odlu~e na podizawe kredita, zaduìvati se u dinarima ili devizama, guverner je rekao:

Majstori da potro{imo S tim u vezi, Radovan Jela{i} je rekao da gra|ani ne}e mo}i dobijati dugoro~ne dinarske kredite (za stanove, automobile itd.) sve dok ne bude dugoro~nih dinarskih izvora, a takva o~ekivawa, po wegovim re~ima, nerealna su jo{ slede}ih nekoliko godina. – Tu je, naravno, ponovo pitawe {ta }e u~initi Vlada, {ta }e u~initi NBS da to u~ini mogu}im. Ali, mi smo majstori u dono{ewu shema kako se danas moè potro{iti budu}nost, a ima mnogo mawe shema kako se danas moè u{tedeti da bi u budu}nosti bilo ne{to lak{e. Treba biti realan dokle se, glede deevrizacije, danas moè i}i. Ali, sigurno, {to se kratkog, pa i sredweg roka ti~e, tu bi dinar trebalo mnogo oja~ati. Ve} na Sajmu automobila bilo je nekoliko banaka koje su nudile i sredworo~ne kredite na ~etiri-pet godina iskqu~ivo u dinarima – rekao je Radovan Jela{i}. – Na{ stav je u posledwih {est godina nepromewen: uvek smo pri~ali da se treba zaduìti u dinarima jer je dinar na{a prava slika. Ako se gledate u kreditima {vajcarskog franka ili evra, to je krivo ogledalo po{to ono ne odslikava pravu

cenu, tj. mo`e vas prevariti jer se uzima kredit po ni`oj kamatnoj stopi, a ho}e li to biti skupqe ili jeftinije – u tome }e presudnu ulogu imati kretawe kursa. Inflacija u februaru iznosila je 3,9 posto, a u martu o~ekujemo wen porast do blizu

pet procenata. Na osnovu toga, na{a referentna kamatna stopa je ve}a i na osnovu toga su i krediti u dinarima skupqi. Dakle, dinarski krediti }e nominalno sigurno ostati skupqi nego oni u evrima, ali glavnu }e ulogu u tome ho}e li nominalno vi{a kamatna stopa na kraju rezultirati i u skupqem ili jeftinijem kreditom ima}e devizni kurs. Kada je re~ o o~ekivawima da visoke kamatne stope poslovnih banaka budu sniène, kao i o merama dràve da uti~e na to, guverner NBS-a je rekao da je i do sada ra|eno nekoliko poteza vezanih za stopu restriktivnosti, navode}i kao primer nedavnu odluku za obaveznu rezervu. – To ne zna~i da }emo mi bankama vratiti novac, ali zna~i da }e one banke koje prikupqaju vi{e depozita i odobravaju vi{e kredita, podràvaju}i time program Vlade, mo}i brè smawiti nivo obaveznih rezervi i spustiti se na stopu od 25 odsto. Efektivna stopa time }e biti ~ak i ispod 20 procenata, {to zna~i da niko vi{e ne}e mo}i re}i da je obavezna rezerva kqu~na onda kada se gradi kamatna stopa. Jer, da podsetim, na{ rejting je 2-B minus, i nekoliko stepenica smo ispod susednih zemaqa i tu treba jo{ mnogo {ta uraditi sa stajanovi{ta reformi, tranzicija itd. – rekao je Radovan Jela{i}. Z. R.

16. 3. 2010.

1.196,87862

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,05

473

36.894

Komercijalna banka PB, Beograd

20,00

12.600

Agrovojvodina komercservis, NS

13,33

3.400

8,36

700

123.500

6,67 Promena %

3.200 Cena

Panon, Crvenka

-12,05

VP Dunav, Ba~ka Palanka Dimni~ar, Beograd

Lasta, Beograd Napred GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt oprema, Beograd Ravnica, Bajmok Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Panon, Crvenka Do`a \er|, Ba~ka Topola

BELEX 15 (680,70 -0,74%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,07

2.849

7.189.775

Komercijalna banka, Beograd

-2,69

29.191

321.100

Energoprojekt holding, Beograd

0,35

850

1.686.269

16.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,22

8.802

35.208

Univerzal banka, Beograd

-3,99

6.505

26.020

321

642.000

Soja protein, Be~ej

0,30

990

9.009.900

-12,01

3.312

6.624

Imlek, Beograd

-0,07

1.380

9.246.000

-12,00

11.123

66.738

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,32

2.200

4.681.600

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.780

0,00

-0,44

685

213.079

-12,00

4.400

13.200

-12,00 Promena %

352 Cena

17.600 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

6,14

6.899

27.596

0,30

990

9.009.900

Tigar, Pirot

-2,60

750

23.240

-12,05

321

642.000

Alfa plam, Vrawe

2,78

8.600

1.820.760

0,00

3.230

161.500

Telefonija, Beograd

0,00

1.698

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,35

678

94.920

Kompanija Fidelinka, Subotica

-9,31

302

154.663

Mlekara, Subotica

-1,18

840

108.360

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

~etvrtak18.mart2010.

EPS NE MO@E SPRE^ITI VELIKU KRA\U ELEKTRI^NE ENERGIJE

VESTI

DNEVNIK MINISTARKA TELEKOMUNIKACIJA JASNA MATI]

Pqa~ka struje od 60 miliona

– Glavni deo svetske krize je pro{ao, sektor telekomunikacija nije toliko stradao, ~ak je imao i odre|en rast, a o~ekuje se daqi oporavak, tako da s te strane gledano, ova godina nije lo{a za prodaju Telekoma “Srbija” – izjavila je ju~e ministarka za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasna Mati}.

Kad je re~ o ceni koja bi bila dobijena za Telekom ove godine, ministarka kaè da verovatno ne bi bila nerealna. – Budu}i da to preduze}e donosi profit buxetu, wegova prodaja nije ’pod morawe’, ali je to pitawe strate{ke odluke dràve – kaè ona. S druge strane, generalni direktor PTT “Srbija” Goran ]iri} izjavio je ju~e da bi dràva do kraja godine od PTT “Srbija” trebalo da preuzme 80 odsto akcija Telekoma “Srbija”. – PTT je vlasnik 80 odsto akcija Telekoma, ali je dràva vlasnik 100 odsto PTT-a, pa je ona i vlasnik Telekoma – rekao je ]iri} na okruglom stolu o ebankingu i e-trgovini, u organizaciji “Ekonom:east Media Group”. – Trenutno traje izbor konsultanata koji }e utvrditi me|usobne imovinsko-pravne odnose PTT-a i Telekoma. Potom bi dràva i formalno trebalo da preuzme te akcije.PTT je 2009. ostvario 3,8 milijardi dinara profita, rekao je ]iri} . – Pro{le godine smo i zna~ajno unapredili usluge i uspe{no primenili nekoliko projekata – kazao je on. Posledwih dana u javnosti se, ina~e, dosta spekuli{e o privatizaciji Telekoma i navodnom dogovoru da do kraja godine ova kompanija bude prodata nema~kom opetrateru mobilne telefonije za milijardu evra. Ovi navodi su iz Vlade Srbije demantovani, ali niko ne spori da }e Telekom dobiti novog gazdu.

Elektroprivredi Srbije ukradeno je pro{le godine oko 1,3 milijarda kilovat-~asova elektri~ne energije, vredne 61,36 miliona evra, saop{tili su predstavnici tog javnog preduze}a. – Na godi{wem nivou to je verovatno najve}a kra|a dr`avne imovine u Srbiji – ocenio je direktor Direkcije za distribuciju elektri~ne energije u EPS-u @ivotije Jovanovi}, preciziraju}i da se godi{we ukrade oko ~etiri odsto struje isporu~ene potro{a~ima.

od 8.000 “lopova”, ali je u ~ak 6.660 ili oko 82 odsto slu~ajeva, presuda bila uslovna kazna zatvora. Ukupni gubici elektri~ne energije u distributivnoj mre`i tokom 2009, ina~e, iznosili su 4,86 milijarde kilovat-~asova, odnosno 15,19 odsto isporu~ene struje. Ne{to vi{e od polovine gubitaka, 57 odsto, su tehni~ke prirode i „ne mogu se izbe}i“, a ostalo su netehni~ki gubici nastali uglavnom zbog kra|e i neispravnih mernih ure|aja.

SRPSKI RADNICI SE POVLA^E PRED TE[KIM POSLOVIMA

Nema vi{e leba bez motike

Nekoliko godina je dràva parama poreskih obveznika pla}ala nekoliko hiqada radnika nekada{we fabrike automobila “Zastava” iz Kragujevca a da oni uop{te nisu radili. Pri tom, sve zarad socijalnog mira, ispla}ivana im je pristojna mese~na nadoknada-zarada, i to mnogo ve}a od minimalca koji su dobijali radnici koji su radili puno radno vreme za privatne gazde. êkalo se da zaìvi “posao veka”, kako ga nazivaju pojedini srpski ministri, odnosno da italijanski “Fijat” preuzme “Zastavu” i zaposli te radnike. Me|utim, od prvih 1.000 radnika koje je “Fijat” preuzeo iz “Zastave”, posle mesec dana wih 20 je re{ilo da napusti pogone, dok je jo{ 40 spremno to isto da u~ini jer ne mogu da izdrè poslovni tempo. Svi oni èle se na “teàk posao, mnogo ve}i rad od onog na koji su navikli i na psihi~ko optere}ewe koje ne mogu da izdrè”. Priznaju da imaju, za srpske uslove, pristojnu platu, oko 26.000 dinara mese~no, ali i da nisu sposobni da rade osam sati dnevno uz polu~asovnu pauzu za doru~ak. Ali, ~ak i kada napuste pogodne “Fijata”, ne}e ostatiti bez posla ve} }e se vratiti u staru “Zastavu” da rade za mawu platu, ali, kako sami procewuju, sigurniju jer se ona ispla}uje s dràvnih jasli. Menaxeri “Fijata Srbija” ocewuju da je radnicima te{ko da prihvate “kodeks pona{awa” koji vaì u svim fabrikama ove kompanije, odnosno da se radi o qudima koji nisu navikli na tempo i na stroga pravila rada koji su normalni za zapadnu ekonomiju. Na wihovo mesto }e, kaù, do}i novi radnici “Zasta-

Srbija treba da se ugleda na Poqsku Potpredsednik srpske vlade Bo`idar \eli} je najavio da }e predsednik Srbije Boris Tadi} slede}e nedeqe posetiti Var{avu i tom prilikom potpisati bilateralni ekonomski sporazum s Poqskom. \eli} je, na Biznis forumu srpskih i poqskih privrednika u Privrednoj komori Srbije, rekao da je Poqska jedina zemqa u Evropi koja je pro{le godine imala pozitivan rast i da je na {estom mestu me|u ekonomijama u Evropi.

Kra|a elektri~ne energije jedan je od najve}ih problema EPS-a, koji najvi{e uti~e na rast gubitaka, upozoravaju u toj kompaniji. Tokom 2009. obavqeno je 286.400 kontrola i otkriveno oko 4.700 slu~ajeva kra|e struje. Kaznena politika za “neovla{}ene korisnike”, me|utim, po Jovanovi}evim re~ima, do sad je bila blaga. U prethodnih nekoliko godina tako je, od ukupno 24.874 podnete krivi~ne prijave, krivim progla{eno ne{to vi{e

Privredi 150 miliona evra

On je ukazao na to da saradwa Poqske i Srbije nije na zadovoqavaju}em nivou i da treba pove}ati obim trgovinske razmene i ulagawa. \eli} je naveo podatak da je Poqska u posledwih 20 godina privukla 100 milijardi evra investicija. Potpredsednik Vlade Poqske Valdemar Pavlak istakao je da je Srbija za Poqsku kqu~ni elemenat i lider na Balkanu i da je zbog toga va`no da se uspostave dobri privredni odnosi.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

97,7091

99,7032

101,996

97,41

Australija

dolar

65,083

66,4112

67,9387

64,8837

Kanada

dolar

69,9321

71,3593

73,0006

69,718

Danska

kruna

13,1286

13,3965

13,7046

13,0884

Norve{ka

kruna

12,1713

12,4197

12,7054

12,134

[vedska

kruna

10,0179

10,2223

10,4574

9,9872

[vajcarska

franak

67,2326

68,6047

70,1826

67,0268

V. Britanija

funta

107,882

110,084

112,616

107,552

SAD

dolar

70,8859

72,3326

73,9962

70,669

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 3. 2010. godine

Niko nije nevin U celoj ovoj pri~i ni same gazde nisu nevine jer je mnogo primera gde radnici rade od jutra do mraka za minimalnu zaradu, a ima i onih koji ~ak ni to ne ispla}uju. Po{to se o tome pri~a i kako upravo ti radnici javno protestuju, preostali zaposleni smatraju da je boqe da se “~uvaju” nego da rintaju za gazdu koji im ne}e dati platu ili }e ih platiti toliko mizerno da od svog te{kog rada ne mogu da `ive. Dakle, i gazde i radnici moraju da stvore novu radnu kulturu: prvi da plate one od kojih tra`e da rade, a drugi da po{teno rade da bi zaradili punu kovertu. ve” koji }e biti spremni da se uhvate u ko{tac s novim poslovima i izazovima. Mada poslodavci ve} nekoliko godina tvrde da su na{i radnici neproduktivni i da od osam sati provedenih na radnom mestu rade ~etiri, niko to do sada nije ozbiqnije analizirao niti se i{ta u~inilo da bi zaposleni prihvatili da vi{e nema socijalizma i da je kapitalizam nemilosradan isto kao i sam gazda. Naime, radnici su devedesetih godina pro{log veka prosto “terani” da ni{ta ne rade jer posla zbog sankcija i ratova

u okru`ewu nije ni bilo. Sada kada su strane, ali i doma}e gazde, kupile preduze}a, oni tra`e da se od osam sati sedam radi i to delu radni{tva pada te{ko do te mere da su pre spremni da daju otkaz nego da poku{aju da se naviknu na novi tempo i novu tehnologiju. Generalni direktor “Sintelona” Nikola Pavi~i} potvr|uje da u Srbiji nema radne atmosfere jer je zbog proteklih decenija razvijena logika da ne treba mnogo raditi “jer }e u svakom slu~aju biti isto”. – To je moralni problem u na{em dru{tvu. Do{li smo do

ta~ke da kada u firmi mora da se radi mnogo, to nailazi na neprihvatawe. U prose~nom srpskom preduze}u ima dva puta vi{e zaposlenih nego {to je potrebno, zbog ~ega je intenzitet rada mali, a radnici samo gledaju kako da izbegnu posao. Pre sedam godina taj problem smo imali i u “Sintelonu”, kada smo konstatovali da imamo vi{ak od 700 radnika. Ponudili smo im najvi{e otpremine u tom trenutku u Srbiji i 90 odsto wih je bilo zadovoqno time {to su dobili novac. Sada je situacija druga~ija jer ima mnogo posla i do{li su mladi qudi koji ho}e da rade. Problem sa zaposlenima koji ne}e da rade postoji samo u firmama u kojima nema mnogo posla jer je radnicima isto, radili – ne radili, ali u preduze}ima u kojima se zaista radi taj problem ne postoji – ocenio je Pavi~i}. I ve}ina stru~waka za radne odnose i radno pravo smatra da je te{ko promeniti radnu kulturu na{ih radnika, ali ne i nemogu}e, podse}aju}i na to da, kada odu na rad u inostranstvo, rade od jutra do mraka i ne àle se niti im pada na pamet da zbog teìne posla daju otkaz. Ovde su oni pod “utiskom” iz pro{lih vremena jer nisu na vreme shvatili da tranzicija donosi druga~ije uslove rada i duga~iji odnos prema radnicima. Naime, gazda koji redovno izmiruje obaveze prema radniku ima pravo da od wega traì da efektivno radi osam sati, a onaj ko to ne moè da ispuni mora biti svestan toga da ga niko ne}e pla}ati da sedi. Q. Male{evi}

Privredi su za mesec dana primene programa subvencionisanih kredita u 2010. odobrene pozajmice ve}e od 150 miliona evra, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije. Dodaje se da su od po~etka primene tog programa za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize, od februara 2009, kroz povoqne subvencionisane kredite preduze}a i gra|ani dobili pozajmice vredne 1,25 milijardu evra. Povoqne kredite za likvidnost, ukupno 130 miliona evra ove godine, dobilo je oko 1.500 preduze}a. Mala preduze}a dobila su 28 miliona evra, sredwa 26 miliona, a velika 76 miliona. Odobreno je 25 investicionih kredita vrednih 1,8 milion evra, dok je 2009. bilo 12 takvih pozajmica, vrednih 2,3 miliona evra.

Inteza snizila kamate Klijenti koji se odlu~e da kod banke Inteza uzmu kredit mogu ra~unati na ni`e kamate. Ova ku}a je snizila stope za ~itavu paletu zajmova po{to iz grupe “Inteza-Sanpaolo” obezbedila jeftinije izvore novca. Potro{a~ki krediti u dinarima odobrava}e se uz kamatu od 19 posto, {to je ~ak devet procenata ni`e nego do sada. Smawena je i stopa za zajmove indeksirane u evrima i iznosi 16 posto – sve na godi{wem nivou. Gotovinski zajmovi “laki ke{“ ko{ta}e korisnike 22 umesto 28 posto ako se uzimaju u dinarima. “Laki” indeksiran u evrima je 17 posto bez depozita, a s wim procenat mawe, isto na godi{wem nivou. D. V.

Inspekciju na puteve Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ocenio je da je situacija na putevima u Srbiji lo{a i pozvao ispekcijske slu`be i policiju da boqe rade. – Nisam zadovoqan radom inspekcijskih slu`bi. Nije su{tina u tome da samo papirolo{ki stvari dovedemo do nekog nivoa ve} da makar jedan qudski `ivot spasemo – rekao je on. Ministar je kazao da se to ne mo`e posti}i samo papirima, niti boqim putevima, ve} i da inspektori moraju da rade danono}no i da ne budu tolerantni ni prema kome.

SAJAM ZAPO[QAVAWA „KONTEH 10” NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA U NOVOM SADU

Ima posla za kompjutera{e Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi „KONTEH 10“ koji ~etvrti put organizuje novosadski ogranak Evropskog udruèwa studenata elektrotehnike (EESTEC LC Novi Sad), po~eo je ju~e na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu a zatvara se danas u 17 sati. Kako je na otvarawu rekao dekan FTN-a Ilija ]osi}, Sajam je zami{qen kao jedinstvena prilika da se na jednom mestu okupe obrazovne institucije, mladi stru~waci i privrednici kao potencijalni poslodavci. – Privreda treba da vidi kakve kadrove Univerzitet nudi, a mi treba da steknemo uvid u to koji obrazovni profili su potrebni kompanijama, odnosno kakvi su aktuelni trendovi na trì{tu rada – rekao je ]osi}. On je podsetio na to da je FTN do sad osnovao pedesetak inkubator-preduze}a, u kojima je zaposleno gotovo dve hiqade mladih stru~waka poteklih s ovog fakulteta, ali da jo{ treba zaposliti blizu 12.000 diplomaca i inèwera koji su pri kraju {kolovawa. Mogu}nosti zaposlewa, usavr{avawa i razvoja karijere studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu predstavilo je petnaestak kompanija koje posluju u

Foto: B. Lu~i}

Godina za prodaju Telekoma

AMBASADORKA SAD MERI VORLIK

U ameri~kim firmama 8.000 radnika “KONTEH 10” zvani~no je otvorila ambasadorka SAD Meri Vorlik, kojoj je ovo bila prva poseta Novom Sadu. – Nisam dugo u va{oj zemqi, ali mi je drago {to vidim mlade qude s jasnom vizijom o Srbiji koja je integrisana u Evropu i koja na poqu nauke, obrazovawa i privrede blisko sara|uje sa Sjediwenim Dr`avama – kazala je ambasadorka Vorlik, i podsetila na to da u ovom trenutku ameri~ke kompanije koje posluju u Srbiji zapo{qavaju vi{e od osam hiqada qudi, od kojih su mnogi posao na{li na prethodnim izdawima “KONTEH”-a.

Novom Sadu, me|u kojima softverske firme “Levi9 Sourcing”, “Majkrosoft” , “Hintek” i “Prozon”, javna preduze}a “Novosadska toplana” i “Informatika”, “Delta |enerali”, „ATB–Sever“ kao i Naftna industrija Srbije. Shodno o~ekivawima, poslodavci najvi{e traè programere i inèwere informacionih tehnoligija. Me|utim, traèni su i ma{inci i ostali obrazovni profili s FTN-a. „Delti“ su potrebni i pravnici i ekonomisti, a NIS traì i tehnologe i diplomirane studente ruskog jezika. Pojedine kompanije nude stipendije za mlade stru~wake koji bi po zavr{etku studija radili kod wih. Novina ovogodi{weg „KONTEH“-a je da je preko programa „Studenti na praksi“ studentima zavr{nih godina studija omogu}eno da u delu predstavqenih kompanija konkuri{u za obavqawe stru~ne prakse. Uz Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet tehni~kih nauka, “KONTEH 10” podràli su i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, dok je glavni pokroviteq Sajma ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Beogradu. I. Sabado{

~etvrtak18.mart2010.

NOV^ANIK

DNEVNIK

DESET MESECI OD USVAJAWA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Internet kupovina daleko od Srbije KONKURENCIJA OBARA CENE HLEBA

Vekna u Zrewaninu 19,9 dinara U 104 prodavnice firme “BBtrejd”, na podru~ju Banata i u ju`noj Ba~koj, potro{a~ima nude veknu hleba od 400 grama po 19,9 dinara, {to je ozbiqna konkurencija do sada najjeftinijoj vekni u ovom regionu, od 500 grama koja se prodaje po 25 dinara. Ina~e, vekna hleba od 400 grama po ostalim vojvo|anskim gradovima i selima i wihovim prodavnicama i pekarama prodaje se po 20 do 25 dinara. Biqana Radlova~ki, zadu`ena za odnose sa javno{}u u “BB-

trejdu”, izjavila je da }e ta, za sada najnià cena hleba u Vojvodini, promotivno trajati mesec dana. Ona je rekla da je to zajedni~ka akcija proizvo|a~a i trgovine, s ciqem da potro{a~ima obezbedi osnovnu ìvotnu namirnicu po niòj ceni. U tome, su, svakako, svoju ra~unicu na{li i trgovci i pekari, pa je tako nova vekna od bra{na tip 500 i od 400 grama, najtraènija vrsta hleba i ~ini dve tre}ine ukupno prodatog hleba.

POSKUPELE UGOSTITEQSKE USLUGE

Pe~ewu najvi{e sko~ila cena

Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji u februaru su bile 5,8 posto vi{e nego u istom mesecu pro{le godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Najve}e poskupqewe je zabele`eno kod pe~ewa i jela po naruxbini – 8,3 posto, cena variva bila je 7,7 posto vi{a, toplih i hladnih predjela 7,6, dok je za salate trebalo izdvojiti sedam posto vi{e novca. Hleb je u februaru u ugostiteqskim objektima bio skupqi 6,9 posto, hrana 6,2, kola~i 4,1, dok je cena gotovih jela bila 1,2 posto vi{a nego u februaru 2009. Posetioci ugostiteqskih objekata morali su da plate za alkoholna pi}a 7,3 posto vi{e nego pro{le godine, dok su bezalkoholna pi}a bila skupqa 2,4 posto. Preno}i{ta su u februaru bila skupqa 5,8 posto. Za prva dva meseca ove godine cene ugostiteqskih usluga bile su 5,7 posto vi{e nego u istom periodu lane.

Centar za za{titu potro{a~a Ministarstvo trgovine i usluga danas otvara Centar za za{titu potro{a~a, a gra|ani koji imaju bilo kakav problem u ostvarivawu potro{a~kog prava mo}i }e od sutra da pozovu kol-centar, odnosno broj 0800/103–104. Centar za za{titu potro{a~a Ministarstva trgovine zapravo je prva adresa na koju gra|ani ubudu}e treba da se javqaju ako im je neko od prava koja kao potro{a~i imaju uskra}eno. Zaposleni ovog centra }e ih upu}ivati na institucije koje im mogu pomo}i ako sami ne mogu da re{e problem. Otvarawe Centra je priprema za odredbe novog zakona o za{titi potro{a~a, koji treba da bude usvojen najkasnije do juna ove godine, ka`u u Ministarstvu trgovine. Zadatak mu je re{avawe problema u svim oblastima roba i usluga, a jedno od najozbiqnijih i najzahtevnijih podru~ja u oblasti za{tite po-

tro{a~a je bezbednost hrane i proizvoda. Kol-centar }e imati nekoliko uloga, od savetodavne, do edukativne, isti~u u ovom ministarstvu, napomiwu}i da su potro{a~ki sporovi male vrednosti i da gotovo nigde u regionu ne postoje primeri re{avawa sporova sudskim putem. U saradwi s Ministarstvom pravde i wihovim Centrom za medijaciju nastoja}emo da se potro{a~ima pribli`i mogu}nost vansudskog re{avawa, navode u Ministarstvu trgovine. Na primer, ukoliko se javi potro{a~ koji ima problem s kupqenim fri`iderom, pre nego {to predmet bude prosle|en nadle`noj inspekciji ili drugim slu`bama, Centar }e pozvati potro{a~ku organizaciju da zajedno s potro{a~em poseti trgovca, predo~i mu potro{a~evo pravo i ponudi nagodbu. S. G.

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} izjavio ju~e da nije zadovoqan razvojem elektronske trgovine u Srbiji i da je o~ekivao da }e se vi{e privrednika zainteresovati za taj vid poslovawa. – Postoje odre|ena ograni~ewa, poput carina i poreske politike, ali postoje i institucionalne pretpostavke za razvoj e-trgovine – rekao je on na okruglom stolu o e-bankingu i e-trgovini. – Tokom ove godine jedan od ciqeva bi}e usvawe

strategije razvoja e-trgovine. On je istakao da su prednosti tog vida poslovawa ni`i tro{kovi, br`i obrt kapitala, pove}awe produktivnosti, otvarawe radnih mesta, rast broja malih i sredwih preduze}a. Milosavqevi} je izjavio da je potencijal za razvoj e-trgovine i e-biznisa mnogo ve}i od pomaka u posledwih nekoliko godina. On je podsetio na to da je Zakon o e-trgovini usvojen pre deset meseci, i dodao da smatra da je to dovoqan

smatra da je taj posao u uzlaznoj liniji i da }e postati standard poslovawa u Srbiji. Ministar je rekao da je pro{le godine 46,8 odsto doma}instava imalo ra~unar, 36,3 odsto Internet. S druge strane, 94,5 preduze}a koristi Internet, a 67 odsto wih ima sajt.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE KOLIKO VOJVO\ANSKO DOMA]INSTVO PROSE^NO POTRO[I ZA HRANU

Sirotiwska trpeza od 17.200 dinara mese~no Da li verujete ro|enom stomaku i nov~aniku ili statistici, pitawe je koje se stalno name}e, pa i ovih dana. Elem, sude}i po posledwem statisti~kom vagawu nov~anika i trpeza, Vojvo|ani `ive boqe nego godinu dana pre – primawa su nam se pove}ala, a ukupni izdaci smawili! Verovali ili ne! To {to je plata posle tri godine pala ispod 300 evra… Za hranu, koja je, ina~e, najve}a stavka u izdacima doma}instva, dajemo ~ak mawe nego {to nam je trebalo pre godinu dana, ta~nije, u posledwem kvartalu 2008. Mo`da zvu~i neverovatno, ali kada se uporede podaci iz posledweg izve{taja o prihodima i izdacima doma}instava u Srbiji, objavqenog pre nekoliko dana, i onog iz marta pro{le godine, ispada da nam za trpezu treba oko 800 dinara mawe. Naime, za hranu i pi}e Vojvo|ani daju 37,9 odsto od ukupnih mese~nih izdataka doma}instva, {to je 17.200 dinara, a pre godinu dana za bakaluk nam je trebalo oko 18.000 dinara, odnosno 39,6 od ukupne potro{we. Uz ovo, svakako se name}e i pitawe kako izgleda trpeza za prose~no doma}instvo te{ka 17.200 dinara, ako je ista statistika izra~unala da su nas hrana i pi}e u posledwoj prose~noj potro{a~koj korpi ko{tali 20.074 dinara. I ukupni izdaci vojvo|anskog doma}instva su se smawili – po posledwoj ra~unici iznosili su 45.570 dinara, dok su, po podacima iz marta pro{le godine, bili 45.605 dinara. Me|u wima, za godinu dana porasli su nam tro{kovi za stanovawe, vodu, struju, gas i ostala goriva – Vojvo|anima na te stavke odlazi 19 odsto ukupnih izdataka, dok su godinu dana ranije iznosili 18,1 odsto. Za to nam sada treba oko 400 dinara vi{e.

Ina~e, kako je saop{tio Republi~ki zavod za statistiku, prose~ni mese~ni prihodi doma}instava u Srbiji u ~etvrtom kvartalu pro{le godine iznosili su 47.582 dinara. Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava

sto, i penzije – 33,8 odsto. Prose~ni mese~ni izdaci za li~nu potro{wu po doma}instvu u centralnoj Srbiji, bez Beograda, bili su 39.805 dinara, u Vojvodini 45.570 dinara i u Beogradu 55.169 dinara.

[ta se moè kupiti [ta se moè kupiti za 17.200 dinara, koliko su, po statistici, Vojvo|ani davali za hranu? Navedimo samo da 30 kilograma hleba, 30 litara mleka, 15 litara jogurta, po pet kilograma sviwskog i june}eg buta, po kilogram slanine i ~ajne kobasice, kilogram kafe i isto toliko sira trapista – ko{ta oko 12.000 dinara. iznosili su 44.886 dinara, od ~ega su najve}i udeo imali izdaci za hranu i bezalkoholna pi}a – 40,7 odsto. Od ukupno raspoloìvih sredstava, 94,9 odsto su ~inili prihodi u novcu, a 5,1 odsto u naturi. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imali su oni iz redovnog radnog odnosa – 45,8 od-

MINISTAR SA[A DRAGIN O SISTEMU KONTROLE PREHRAMBENIH PROIZVODA

Proterivawe hrane bez porekla Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da svaki prehrambeni proizvod koji se ne moè pratiti od mesta nastanka mora biti uklowen s trì{ta, bez obzira na izgled i svojstva. Dragin je, otvaraju}i ju~e konferenciju “Bezbednost hrane: Rizici i izazovi”, rekao da je sistem bezbednosti hrane koji se trenutno pravi takav da ga se ne bi postidele ni najrazvijenije zemqe. Ministar je podsetio na to da je osnova za stvarawe sistema bezbednosti hrane, koji }e kontrolisati proizvodwu i nastanak hrane od wive do police u supermarketu, Zakon o bezbednosti hrane, usvojen pro{le godine. – Taj zakon uskla|en je s najstroìm evropskim i svetskim standardima – naglasio je Dragin, dodaju}i da inspekcije na osnovu novog zakona mogu da prate da li u procesu proizodwe

institucionalni okvir za razvoj e-trgovine. – Moj je utisak da se mnogo toga mo`e dinami~nije de{avati. Gledaju}i iskustva iz Evrope i sveta u e-trgovini, vidim zna~ajan rezervoar za zapo{qavawe gra|ana, {to je posebno va`no u kriznim situacijama, kad qudi ostaju bez posla – rekao je on. On je napomenuo da su PTT “Srbija” i Privredna komora Srbije krenuli sa sertifikacijom elektronskog potpisa i

hrane na bilo koji na~in moè do}i do ugroàvawa wenog kvaliteta. – Pro{le godine je sprovedno 170.000 inspekcijskih nadzora i podneto 6.000 prijava protiv neodgovornih lica – rekao je Dragin, i zakqu~io da Srbija postaje zemqa u kojoj se ni na koji na~in ne isplati varati na kvalitetu hrane. Primena Zakona o bezbednosti hrane, izvozni potencijal hrane proizvedene u Srbiji, zna~aj sertifikacije proizvodwe i po{tovawe propisa bi}e glavne teme skupa, koji organizuje Udruèwe novinara za poqoprivredu “Agropres”. Konferencije treba da ukaè na potrebu visokog nivoa za{tite ìvota i zdravqa qudi i interesa potro{a~a, ukqu~uju}i na~elo po{tewa i savesnosti u prometu hrane i uzimaju}i u obzir za{titu zdravqa i dobrobiti ìvotiwa i zdravqa biqa i za{tite ìvotne sredine.

[to se ti~e strukture potro{we, u centralnoj Srbiji je na hranu i bezalkoholna pi}a odlazilo 41,3 odsto izdataka, u Vojvodini 37,9 odsto, a u Beogradu 42,5 procenta. Na stanovawe, vodu, struju, gas i druga goriva doma}instva u Vojvodini tro{ila su 19 odsto ukupnih izdataka, u centralnoj Srbiji

17,8 odsto, a u Beogradu 16 procenata. [ta nas ~eka u ovoj godini? Slabqewe dinara i drasti~no pove}awe cena pod kontrolom dràve nepovoqno uti~u na ìvotni standard gra|ana i zato ekonomski analiti~ari predvi|aju da }e ove godine kupovna mo} stanovni{tva opasti oko osam odsto u odnosu na 2009. Saradnik Instituta za trì{na istraìvawa Sa{a \ogovi} isti~e da }e usled o~ekivanog daqeg pada kupovne mo}i, gra|ani u ovoj godini imati samo za najneophodnije li~ne potrebe. – Pa`wa }e biti okrenuta egzistencijalnim potrebama, najpre kupovini hrane, i to one osnovne, kao {to su hleb, uqe, bra{no, mleko, testenine. Namirnice, poput mesa, mawe }e biti u potro{a~koj korpi. Trajna potro{na dobra – name{taj, bela tehnika – mawe }e se kupovati – veli \ogovi}. S. Glu{~evi}

OTKRIVENA NELEGALNA PROIZVODWA RO[TIQSKOG MESA

Leskova~ka mu}kalica i mu}kawe Republi~ki veterinarski inspektori Jablani~kog upravnog okruga Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, 16. marta otkrili su u Belom Potoku, op{tina Leskovac, u neregistrovanom objektu nelegalnu proizvodwu proizvoda od mesa – ro{tiq mesa i doma}ih kobasica. Prilikom kontrole zate~eno je 375 kilograma hrane `ivotiwskog porekla koja je higijenski neispravna za qudsku ishranu, {to je konstatovano zapisnikom inspekcije. Ona }e biti uni{tena na ne{kodqiv na~in. Odgovornom licu zabrawena je proizvodwa, prerada i stavqawe u promet proizvoda `ivotiwskog porekla jer navedeni

objekat ne ispuwava minimalne veterinarsko-sanitarne uslove, a bi}e i pokrenuta odgovaraju}a prijava. Tako|e, obave{tena je kriminalisti~ka policija PU Leskovac radi preduzimawa radwi i mera iz wihove nadle`nosti.

PONOVO VELIKE GU@VE U [ALTER- SALI ZA IZRADU I PODIZAWE DOKUMENATA

U red po broj pre svitawa

Brojeva za predaju dokumenata za izradu novih li~nih karata i paso{a, kao i za wihovo preuzimawe, u {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143 ju~e ve} pre 12 sati ponovo nije vi{e bilo. Sve stolice u prostoriji su bile zauzete, a pojedinci koji su uspeli da se domognu broja i stanu u red, vi{e sati su ~ekali i ispred sale. Na {alteru za izdavawe brojeva zainteresovani su obave{tavani da je sitem veoma spor, zbog ~ega procedura izrade i izdavawa biometrijskih dokumenata traje du`e. Zato mawe osoba do|e na red tokom

Foto. S. [u{wevi}

radnog vremena od 7 do 21 sat, pa se i mawe brojeva izdaje. Gu`ve pred {alter salom traju ve} danima, tvrde oni koji su i ju~e stajali u redovima pred ulazom. Ve}ina wih je danima dolazila i pre podne i popodne, s nadom da }e toga dana dobiti broj. Jedan od wih objasnio je da je papirologiju predao jo{ u posledwim danima decembra 2009. godine, ali da je svaki put kada je poku{ao da uzme broj i pokupi crveni paso{ - ostao bez wega a zatekao natpis da brojeva vi{e nema. Zato je jednog prili~no hladnog dana do{ao u pet sa-

Novosadska ~etvrtak18.mart2010.

Kapital nas zaobilazi najvrednije na Bulevaru oslobo|ewa, prodato je po po~etnoj ceni, koja je mawa od postignute pro{logodi{we, dodu{e neispla}ene. Kriza o~igledno nije ni svesna da su je ovde pojedini zvani~nici ve} otpisali, te nam se manifestuje u odsustvu investitora i wihovog novca koji bi zakrpio, ionako zami{qen kao restriktivan, buyet Grada. Upregli su se u ZIG-u pre ovih javnih prodaja da anga`uju i ostale dru{tvene i javne institucije kako bi privukli stranu paru, ali i pored iskazane dobre voqe ~elnih qudi privrednih komora, Novosadskog sajma i

pokrajinskih agencija, kapital kao da zaobilazi Novi Sad. Ipak, takva situacija za sada se nadvila nad gradskim zemqi{tem. Ono u privatnoj svojini, kao “Aleksandrovo” gde }e se graditi hotel iz lanca “Holidej In” jo{ uvek nalazi ulaga~e, kroz neki vid partnerstva s doma}im kompanijama. Grad, kojem je prodaja gradkog gra|evinskog zemqi{ta i daqe glavni izvor prihoda, o~igledno }e morati da ubrza izmenu i primenu strategije da prihoduje na drugim resursima, kao {to je opti~ka telekomunikaciona mre`a. Ako ekonomska kriza ima i dobrih efekata, onda bi to mogao biti ba{ taj. S. Krsti}

VLADA DONELA ODLUKU O IZUZIMAWU

Letwi bioskop pripao Gradu Re{ewem Vlade Srbije, na zahtev Grada Novog Sada, letwi bioskop “Porta” izuzet je iz privatizacije radi revitalizacije kulturnog dobra s ciqem o~uvawa osnovne delatnosti prikazivawa filmova, saop{teno je ju~e iz Gradske ku}e. Re{ewem Vlade utvr|en je javni interes za ekproprijaciju, a za korisnika prenosa nepokretnosti odre|en je Grad. Postupak administrativnog prenosa nepokretnosti bi}e sproveden u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji pred nadle`nom Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove, navodi se jo{ u saop{tewu. ^lan

Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa} kratko je prokometarisao za na{ list da je zadovoqan odlukom i da Grad ima interes da “Porta” opstane. - Rano je davati prognoze kako }e Grad upotrebiti ovaj prostor, ali je sigurno da }e imati namenu koju je i ranije imao a to je letwi bioskop – dodao je Bursa}. Bioskop “Porta” bio je sastavni deo preduze}a “Zvezda film” koje oti{lo u ste~aj posle tri neuspele aukcije. Rukovodstvo ovog preduze}a i ranije je sna`no isticalo ~iwenicu da }e “Zvezda film” izgubiti na vrednosti izuzimawem “Arene” i “Porte” iz privatizacije. N. V.

V REMEPLOV

Rakija od bu|ave hrane Savet grada Novog Sada je 18. marta 1920. „stavio na znawe gra|anstvu“ da je Ministarstvo finansija dozvolilo da se u celoj dr`avi „mo`e iznimno pe}i rakija od pokvarane, i za narod neupotrebqive hrane“. Neko se, verovatno, ponadao da }e se osloboditi plesnive p{enice i jo{ zaraditi koju paru, a neko se, vaqda, upitao da li smo ve} dotle do{li da nam vaqa i bu|av kukuruz. Bilo {ta bilo, u obave{tewu Saveta grada

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ve licitacije Zavoda za izD gradwu grada i samo dva prodata zemqi{ta. Od toga, ono

ti ujutro, misle}i, kako ka`e, da }e biti mawa gu`va. Me|utim, tvrdi da je ve} tada ispred {alter sale stajalo oko 60 qudi u redu. On dodaje da }e zbog nemogu}nosti da pokupi dokumenta, wegov sin propustiti odlazak kod strica za Uskrs, {to ga dodatno revoltira. Zato se i ju~e oko podne praznih ruku uputio iz {alter sale. Mo`da su lep{e vremenske prilike i nadolaze}e ekskurzije osnovaca i sredwo{kolaca doprinele da redovi u za izradu i izdavawe dokumenata postanu du`i. S. T.

jo{ pi{e i da „ko `eli proizvoditi alkohol, odnosno, da pe~e rakiju, du`an je koli~inu pokvarene hrane gradskoj vlasti prijaviti, koja }e istinitost pokvarenosti utvrditi i o tome zvani~no uverewe izdati“ Te{ko je re}i kako su nadle`ni ~inovnici ispuwavali ovu novu obavezu, izkazanu na na~in svojstven nema~kom jeziku - u svakom slu~aju, rakija se slobodno pekla od svega i sva~ega. Samo da je rakija! N. C.

„POSLOVNI PROSTOR” USKORO SIROMA[NIJI ZA JO[ 2.000 KVADRATA

Crkvi vra}aju lokale u Katoli~koj porti Preduze}e “Poslovni prostor”, uskoro ostaje bez dve hiqade kvadratnih metara poslovnog prostora u uèm centru grada, u ulici Mite Ruì}a (gde se nalaze galerija “La Vista”, poslasti~arnica “Novi Sad” i ostali lokali). Naime, prema Zakonu o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, prostor treba da se vrati rimokatoli~koj crkvi imena Marijina u Novom Sadu. Wima pripadaju i sve zgrade u Katoli~koj porti i zgrada na samom uglu ulice Laze Tele~kog, s poslasti~arnicom i picerijom. Direktor preduze}a “Poslovni prostor” Marko Cvijan kaè za “Dnevnik” da ne zna kada }e ta~no ova imovina biti vra}ena crkvi, jer je ceo proces jo{ uvek u rukama Direkcije za restituciju. - Za sada smo mi jo{ uvek zvani~ni vlasnici poslovnog pro-

Grbavica bez ba{tenskog otpada Kontejneri “îsto}e” za odlagawe krupnog otpada danas i sutra bi}e postavqeni u Mesnoj zajednici “7. juli”. Staja}e na uglu ulica Ru|era Bo{kovi}a i Bra}e Krkqu{, Tone Haxi}a i Bra}e Grulovi}, Gogoqeve i Ulice Mi{e Dimitrijevi}a, i na uglu Ulice Doà \er|a i Antona êhova. Od petka do nedeqe, krupni otpad }e biti odno{en sa podru~ja MZ “Nikola Tesla”. Kontejneri }e stajati u Suboti~koj ulici preko puta broja 26, na uglu Neimarove i Ulice Koste Abra{evi}a, u Ulici Adi Endrea kod broja 25 i na raskrsnici Bulevara Evrope sa Ulicom Geri Karoqa. Istovremeno, radnici “îsto}e” sutra }e odnositi ba{tenski otpad iz Petrovaradina i Bege~a. Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est sati. I. S.

Odloèna svirka Drugi u nizu koncerata koji se odvijaju u okviru akcije “10 koncerata za 10 terena”, ne}e biti danas odràn zbog smrti Vojislava Vuji}a, peva~a sastava “Fenomena”. Vuje}ev bend je trebalo da nastupi sa sastavima “Gansejl” i “Vat”, kako bi podrào ovu akciju. N. V.

stora, a vlasnici lokala nama pla}aju zakup. Proces oko vra}awa imovine crkvi je u toku i sada ~ekamo rasplet dogara|aja. Zdawe gde se nalazi restoran “Atina” na uglu Wego{eve

ulice ve} je vra}en rimokatoli~koj crkvi imena Marijina, a samo samo je tu bilo 650 metara kvadratnih – obja{wava Cvijan i dodaje da je prema istom zakonu Srpskoj pravo-

slavnoj crkvi u Novom Sadu, ve} vra}ena zgrada u Zmaj Jovinoj 4, povr{ine 3.000 kvadrata. Ina~e, i zakupci lokala u ovoj ulici rekli su nam da znaju da zgrada gde se oni nalaze treba da se vrati rimokatoli~koj crkvi i nadaju se da }e im zakup biti jeftiniji kada lokali pre|u u vlasni{to crkve. @upnik rimokatoli~ke crkve imena Marijina Jano{ Strikovi} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da se nada da }e ova zgrada pre}i potpuno u wihovo vlasni{tvo u julu, jer treba da se ispo{tuje ceo postupak oko povra}aja imovine. On isti~e i da im je „Atina“ vra}ena u avgustu pro{le godine, ali da Grad jo{ uvek nije poslao dokumente o vlasniku u Direkciju koja se nalazi u Beogradu. Q. Nato{evi}

OTKRIVENA INFO -TABLA NA GRADSKOJ KU]I

Simbol kulture i istorije Ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Beogradu Meri Vorlik i gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e su sve~ano otkrili info tablu, postavqena na Gradskoj ku}i u okviru projekta Grada „Revitalizacija obale Dunava“; koji se realizuje u saradwi sa USAID-ovim programom MEGA. Projekat podrazumeva obeleàvawe objekata od kulturno-istorijskog zna~aja, s ciqem da se unapredi turisti~ka ponuda Novog Sada. Za realizaciju projekta Grad je obezbedio donaciju USAID-a od 90.000 ameri~kih dolara. - Poqoprivreda i turizam su dva sektora u Novom Sadu koja obe}avaju i u koja èlimo da uloìmo - rekla je ambasadorka Vorlik. - Projektom pomaèmo poboq{awe lokalne ekonomske situacije. Ovi znakovi su samo deo podr{ke i pomo} turistima kako bi se boqe sna{li u Novom Sadu i na{li mesta koja su od istorijske i kulturne va`nosti. Ja svakako èlim boqe da upoznam va{ grad. Pored info table na Gradskoj ku}i, u toku je postavqawe ovih simbola na jo{ desetak lo-

Foto: S. [u{wevi}

kacija, kao {to su Dunavski park i Petrovaradinska tvr|ava. Nakon zavr{etka radova na keju, bi}e izgra|ena i Suvenirnica na obali Dunava. Gradona~elnik se zahvalio na finansijskoj pomo}i i saradwi sa USAID-om koja traje ve} dve godine. - Bez ekonomije ne mo`emo da se razvijamo. Zato smo sledili savete razvijenih zemaqa, koji su nam pomogli u finansirawu i kontroli tro{ewa novca - poru~io je Pavli~i}. I. D.

Astro-foto u planetarijumu Povodom osnivawa Saveza astronomskih dru{tava Vojvodine, ve~eras, u 19 ~asova, u planetarijumu na Petrovaradinskoj tvr|avi, bi}e odr`ana sve~anost na kojoj }e biti prikazana izlo`ba najboqih astonomskih fotografija doma}ih i stranih astrofotografa. O~ekuje se da }e ovom doga|aju prisustvovati vi{e nau~nih i javnih li~nosti Novog Sada. B. P. P.

c m y

~etvrtak18.mart2010.

VE^ERAS U STUDIJU „M”

Po~iwe festival gitare Vojvo|anski festival klasi~ne gitare, ~etvrti po redu, koji okupqa doma}e i strane koncertne soliste, bi}e otvoren danas u 20 ~asova nastupom “Levante dua” u Studiju "M" i traja}e do 22. marta. Ulaz na koncerte, koji }e se odr`avati u Sinagogi, Studiju "M" i Muzeju Vojvodine ne}e se napla}ivati, kao ni u~e{}e u propratnim programima koji }e se odr`avati na Novosadskom otvorenom univerzitetu. Kompletan program festivala i dodatne informacije o izvo|a~ima mogu se videti na sajtu organizatora, Asocijacije gitarista Vojvodine: www.agv.org.rs. N. V.

SLEDE]E NEDEQE FESTIVAL „ZLATNO ZVONCE”

Nagrade Tasovcu i Bosiq~i}u

De~ji festival "Zlatno zvonce" odrà}e se od 25. do 27. marta i okupi}e oko dve hiqade dece iz Novog Sada i cele Srbije. Ovaj Festival prethodi prazniku de~je radosti Vrbici. U tri festivalska dana odrà}e se {est tematski razli~itih programa, koji afirmi{u de~je likovno, muzi~ko i poetsko stvarala{tvo, a to su Biseri zlatnog zvonca, Poetske ~arolije, Zvonce radosti, Zlatno zvonce popularnosti i likovne kolonije. Uz decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta nastupi}e i najboqi kwièvnici, muzi~ari i glumci za decu. Festivalsku nagradu Zlatno zvonce popularnosti ove godine

dobi}e glumac Ivan Bosiq~i} i direktor Beogradske filharmonije i pijanista Ivan Tasovac, a Zlatno zvonce za nesebi~an doprinos ulep{avawu svoga deteta bi}e uru~eno pesnikiwi i urednici de~ijeg programa RTV Vojvodina Vesni Vukajlovi} i likovnom pedagogu Draganu Jaji}u. Ulaz na festivalske programe je besplatan, a za gala program "Zlatno zvonce popularnosti" koji }e se odr`ati u subotu 27. marta od 12 ~asova u Studiju M, potrebno je imati ulaznicu koja se mo`e preuzeti u Centru za kulturnu animaciju, Katoli~ka porta 2, svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova. I. D.

Promocija kampa engleskog jezika Promocija letweg kampa engleskog jezika za studente “Spik ap”, kao i udruèwa "Fokus", koje ve} petu godinu organizuje ovaj kamp, odrà}e se danas u 20 ~asova, u kafeu Rut 66, na Bulevaru despota Stefana 5. Na promociji }e govoriti predsednik udruèwa Tawa Ilijazovi}, kao i gosti iz Amerike voditeqi ovogodi{weg "Spik ap" kampa. U~esnici }e imati priliku da tokom svih {est dana trajawa kampa, razgovaraju iskqu~ivo na engleskom jeziku i to sa ameri~kim studentima. Svake godine na kampu bude oko 20 studenata univerziteta u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, koji su tutori na{im studentima. V. V.

POZIV DECI IZ RUMUNIJE ZA U^E[]E NA „BEJBI EGZITU”

„@ivot za peticu” Zahvalnicu za pro{logodi{we u~e{}e na “Bejbi Egzitu” i poziv na ovogodi{wu Prvu me|unarodnu podunavsku de~ju konferenciju ju~e je svojim rumunskim

“@arko Zrewanin”. Konferencija }e biti odràna 14. maja, dan pred “Bejbi egzit”, a deca iz Rumunije su dobila poziv da prva govore na Konferenciji kako bi svojim vr{wacima koji ìve du` Dunava predstavile lepotu ìvqewa u svom gradu Temi{varu, i na koji na~in se “@ivot za peticu” realizuje uz pomo} porodice, grada i dobrih ideja. Tema konferencije, koju organizuje “Inter art”, simbolizuje vrednosti i misiju festivala i nosi naziv “@ivot za peticu”, te }e biti pozvana deca iz razli~itih sreFoto: S. [u{wevi} dina podunavskog sliva. Ovom vr{wacima, preko zamenice dikampawom bi}e promovisane rektorke temi{varske {kole vrednosti i teme kao {to su zdrav Elene Morosan, uru~io mali miìvot, budi qubazan, volim znanistar za kom{iluk, u~enik Jowe, budi aktivan i moje mesto u van \or|i}, u Osnovnoj {koli porodici. A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7.30 do 13.30 povremeno u nekim ulicama na Klisi. Od 8 do 12 Temerinska petqa na autoputu. Od 9 do 11 Temerinska od 150 do 166. Od 8.30 do 13 Mi{e Dimitrijevi}a 10, 6a i 8a, Do`a \er|a 24 i 33, Gogoqeva 33 i 27. Od 9.30 do 11 [afarikova od 1 do 5 i od 6 do 10a, Baletska {kola, Jevrejska 7, od 9 do 17 i od 12 do 14, Pavla Papa od 1 do 5a i od 2 do 6, Reformatska hri{}anska crkva. Od 8 do 10 @elezni~ka od 7 do 11 i od 6 do 30, DDOR "Vojvodina", Narodna banka, Trg mladenaca 5, Vase Staji}a od 3 do 27, od 4 do 20, od 22 do 22c i od 24 do 36, Maksima Gorkog od 3 do7, Pavla Simi}a i Vojvo|anskih brigada od 19 do 21 i 18. Petrovaradin od 8.30 do 10.30 V. Desnice od 10 do 32 i [enoina od V. Desnice do Rada Kon~ara. Sremska Kamenica od 9 do 13 Jorgovanska. Beo~in od 8.30 do 13 Deo Ulice Branka Radi~evi}a, \ure Jak{i}a i 1. maja. Kisa~ od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ^erevi} od 8.30 do 13.30 deo naseqa od Wego{eve prema Braziliji.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

PREDATO PREKO 25.000 ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA U NOVOM SADU

Prednost ku}ama do 100 kvadrata Odziv gra|ana sa teritorije Novog Sada On napomiwe i da ne mo`e ta~no da odrelegalizacije, Gradska uprava za urbanizam i na nacionalnu akciju legalizacije bespravdi koliko }e razmatrawe zahteva trajati, stambene poslove dodatno kadrovski poja~ano izgra|enih objekata, vi{e je nego zadovoali da }e prioritet imati oni koji su preti. U narednom periodu, gra|ani }e biti qavaju}i, kazao je ju~e za “Dnevnik” pomo}dali zahtev za legalizovawe bespravno izobave{tavani o dopuni neophodne papironik direktora za pravne poslove u Zalogije za zavr{etak i legalizovawe vodu za izgradwu grada Marijan Pesvojih domova. trovi}. Do sada su evidentirana 25.672 Prema novom Zakonu o izgradwi, U narednom periodu gra|ani }e biti predata zahteva, a zavo|ewe novih je vlasnicima koji nisu predali zahtev za obave{tavani o dopuni papirologije za jo{ u toku, tako da }e kona~na cifra legalizaciju svojih ilegalnih objekata biti i ve}a. zavr{etak i legalizovawe svojih domova sledi ru{ewe po inspekcijskom re{e- Ta cifra od 25.672 predata zahteva wu. Tako|e, Ministarstvo za za{titu za legalizovawe objekta na teritoriji `ivotne sredine i prostorno planiraNovog Sada, jo{ uvek nije kona~na. Zavo|egra|enih stanova i ku}a povr{ine do 100 we najavqivalo je da }e inicirati kod Miwe predatih zahteva je jo{ u toku zbog velimetara kvadratnih. Ovo prvenstvo je omogunistarstva finansija vi{estruko oporezikog priliva posledwih dana i zbog toga {to }eno zbog popusta na legalizaciju vlasnicivawe ilegalno izgra|enih objekata, za koje su ih gra|ani mogli podneti na 13 lokacija ma takvih nekretnina. Iz ZIG-a dodaju i da zahtev nije predat do okon~awa akcije. – objasnio je Petrovi}. }e se, zbog velikog obima posla u postupku S. Tanuryi}

Skidaju se reklame nepostoje}ih firmi Iako je Gradsko ve}e naloìlo komunalnoj inspekciji da privremeno odloì skidawe reklama u gradu, neke od wih se ipak uklawaju. Tako je ju~e na Bulevaru Mihajla Pupina skinuta reklama kafi}a „MK“, koji ve} duè vreme ne postoji. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su inspektori kontaktirali sa vlasnicima svih lokala koji su zatvoreni, a da je pritom wihova reklama i daqe istaknuta. Prema proceni inspekcije, takvih je stotiwak u gradu. - Vlasnici zatvorenih lokala u obavezi su da skinu reklamu, kako bi Grad imao mawi tro{ak. Ve} smo dosta wih kontaktirali, a na spisku se nalazi i „Koprodukt“ koji ima veliku reklamu na Bulevaru Mihajla Pupina

^ITAOCI PI[U SMS

8. Od wih smo dobili obe}awe da }e je ovih dana sami skinuti – obja{wava Jakovqev. Sem ovoga, inspektori su uo~ili jo{ nekoliko reklama firmi koje vi{e ne postoje, a neke od wih su reklame biv{e "Kulske banke" na zgradi „Agrovojvodine“, kao i ona u centru grada koja pripada odavno nepostoje}em „Stoteksu“. Podsetimo, zbog pobune ugostiteqa i privrednika, Grad je odloìo skidawe reklama za 15 dana, sve dok traju pregovori s wima. U gradskoj inspekciji napravili su oko 1.000 zakqu~aka za skidawe reklama a, kako kaù, posla ima za celu godinu. I oni su privremeno odloìli zakqu~ke, a o~ekuju da }e skidawe krenuti po~etkom aprila. Q. Na.

Foto: R. Hayi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Olimpijada rekordnih cena Kontrola tzv. divqeg prevoza na podru~ju Novog Sada odvija se po principu "povika na vuka, a lisice meso pojedo{e". Ispada da su za sve krivi taksisti, kako nelegalni tako i legalni. Me|utim, niko ne kontroli{e niti spre~ava me|umesne autobuske prevoznike da staju i primaju putnike na raznim mestima po gradu, koja nemaju kao stajali{ta u svojim redovima vo`we i na taj na~in nano{e najve}u {tetu upravo taksi prevoznicima. 065/5422... *** Gledam svu ovu halabuku oko legalizacije. Kroz cenovnik je jasno da se DS ulaguje naseqima tradicionalno naklowenim Radikalima i Napredwacima, ali pred izbore 2012, neka spreme ipak pakete konzervi, uqa... ili jo{ boqe suvarak kao u Negotinu, jer prva i jedina qubav zaborava nema. Grbavica Boj 85 064/9687... *** Cene nam tako uspe{no ska~u da bih predloìo da ih prijavimo na Olimpijadu za disciplinu skokova u vis. 064/1466... *** Paradoksalno, smetaju lepe reklame (na skupim nosa~ima bilborda), koji su u funkciji podsticawa posustale privrede, a nepismeno brqawe po novim i starim fasadama po celom gradu: “FCV Sanatorijum, g 3 mla|i „ i sli~no-ru`no a nepismeno, ne smeta; a i ne mogu da se otkriju „autori“! Da nije, mo`da,12-ostruko pove}awe da`bina - treba lova za buxet? Vrlo sna`no ekonomsko obrazloèwe.êstitamo! 064/4210...

*** Poreska uprava, Bulevar Mihajla Pupina, {alter 6 - prijem zavr{nih ra~una. Mi poreski obveznici smo bili neprijatno iznena|eni pona{awem gospo|e koja ih prima. Tokom dana sam bio pod utiskom i pitam se za{to. O~ito joj posao nije velika radost?! 064/1701... *** Legalizacija nove ultra luksuzne ku}e na Tatarskom brdu (npr. [ari}eve) ko{ta 1.600

„primereni sada{wem“, kako poru~uje centar za informisawe, marketing... Regionalne privredne komore, niti mu se nazire kraj. Prema tome, to ne zna~i da po wima sve treba stopirati i nastaviti sa bahatim pona{awem koje se ovde ve} poodavno uvre`ilo. Jedino, ako neko i iz tog centra ima ne{to {to mu je pobrkalo ra~unicu ? 062/1758… *** @ao mi je {to qudi vide samo mane ku}nih qubimaca i jadnih

din. Po kvadratu, a memqiva i vla`na dvori{na ku}a u centru 6.200 din. Gde je tu pravda i logika? Odgovorni u ZIG-u, svedite cene i u centru na prihvatqive i po{tene. Pa tu ima vi{e sirotiwe nego u okolnim naseqima, kojoj su ponu|ene cene nepodno{qive. 065/4094… *** Ministarka finansija Dragutinovi} javno izjavi da ne zna gde je potro{eno 111 milijardi dinara iz buxeta?! Udri po narodu kroz poreze, legalizaciju, odvodwavawe.....jer od onih koji treba da popuwavaju buxet, ne smemo da naplatimo. 064/2149… *** Privredni, ekonomski i ostali trenuci ve} odavno nisu

uli~nih kuca i maca, a ne vide svoje. Ne bi bilo lo{e preispitati sebe. Ve} sam dva puta o~evidac qudskog bahatog pona{awa na putu, zgaze autom i ne okrenu se da pomognu ako mogu. I wih boli. 064/3075… *** 9. Marta se `alili “Toplani“ na toplu vodu. 10. Marta “Toplana“ javqa da je na|en kvar na ku}nim instalacijama. Javqamo „Stanu“ u 14.30, a majstori dolaze 11. marta ujutro. “Toplana“ obave{tava sve stanare na mobilni telefon o kvaru. U 12 ~asova qudi iz „ Stana“ zavr{avaju radove na zameni cevi. Toplana u 13 ~asova obave{tava da je krenulo puwewe-grejawe. 1300 kaplara 1. Brzo i korektno. 064/2369…

*** Za{to Parking servis tj. pauk ne ukloni dva automobila koja vlasnici reklamiraju da su na prodaju, a stoje paskirani preko mesec dana u Futo{koj ulici ispred broja jedan? 064/3222... *** Izgleda da se svi vi penzioneri, na ~elu sa Krkobabi}em, drìte jedne parole: za nas, zbog nas, za nikoga posle nas! 062/1758… *** Po{tovani gradona~elni~e ukoliko èlite da saznate za{to je ovo najgora grejna sezona u istoriji novosadske Toplane, raspustite komisiju i do|ite u novosadsku Toplanu. U woj je pred grejnu sezonu izvr{ena ~istka svih kadrova koji nisu iz SPO-a i to: pomo}nika direktora za tehni~ka pitawa, {efa proizvodwe, zamenika {efa proizvodwe, {efa za prenos i predaju, smeweno ~etiri poslovo|e i u penziju oti{li najkvalitetniji monteri. Zna~i, nisu uzrok trule cevi (i do sada su bile), nije termoelektrana-toplana (ona radi kao i pre) i nije Elekrovojvodina, ve} nedodirqivi kadrovi. Do|ite, uverite se, i donesite odluku! Da li je va`nije grejawe 300.000 Novosa|ana ili odbornik u skup{tini grada. 065/6660… *** Po{tovani novinari i reporteri. Da li moète istraìti ili pokrenuti akciju za spre~avawe besomu~nog, bezobzirnog, a nepotrebnog trubqewa automobila na raskrsnici kod „Ben Akibe“ (Mileti}ceva i J. Suboti}a). Ovo je problem celog grada. Za{to na{ Novi Sad ne bi bio opet tih, miran i uzoran grad, bar {to se saobra}ajne kulture ti~e? Novosa|anin 064/2227… *** Volim tenis i navijam za sve na{e igra~e. Ali, \okovi} se u posledwe vreme raspravqa sa publikom, krsti se, lomi reket i glumata, {to ne prili~i ni sportisti ni xentlmenu. Nole, ugledaj se na Federera! 063/7400…

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

GRAD IZMIRIO OBAVEZE PREMA STAROM DOBAVQA^U ZA „RADOSNO DETIWSTVO“

Mali{ani ponovo piju mleko Nakon dve nedeqe pauze, u Pred{kolsku ustanovu “Radosno detiwstvo” danas kona~no sti`e mleko za mali{ane. Kako saznajemo, dok se ne zavr{i tenderska procedura, dobavqa~ }e ostati dosada{wi “Srem mil” iz Sremske Mitrovice. U Gradskoj upravi za obrazovawe ka`u da su sva stara dugovawa prema dobavqa~u izmirena, tako da se isporuka mleka i mle~nih proizvoda nastavqa. - Tender je na vreme raspisan, a tenderska procedura je

u toku. Kada se to bude zavr{ilo zna}e se ko }e biti dobavqa~ mleka i mle~nih pro-

izvoda. To {to je “Srem mil” nastavio da isporu~uje mleko ne zna~i da }e i ove godine

„Imlek” donira jogurt Nakon pisawa „Dnevnika“ o nesta{ici mleka u novosadskim vrti}ima, beogradska kompanija „Imlek“ odlu~ila je da danas uru~i upravi „Radosnog detinjstva” donaciju svojih proizvoda. PR menaxer u ovoj kompaniji Nevena Veselinovi} istakla je ju~e za na{ list da }e deci biti podeqeno 200 paketa „Vitalino“ jogurta, namewenog prevashodno de~jem uzrastu. Tako|e, predstavnici „Imleka“ nameravaju da razgovaraju sa upravom „Radosnog detiwstva“ o daqoj saradwi.

pro}i na tenderu – isti~u u ovoj upravi. Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} potvrdio je ju~e za na{ list da se isporuka mleka nastavqa. On je istakao da se u ovoj ustanovi mese~no tro{i 32.0000 litara mleka za potrebe preko 14.000 mali{ana. U ovu brojku nisu ura~unati jogurt i ostali mle~ni proizvodi, koji su ina~e uobi~ajeni na jelovniku dece. Q. Na.

TELEP^ANIN DANIMA NE DOZVOQAVA UGRADWU PODZEMNE ELEKTRI^NE MRE@E POD SVOJIM PROZOROM

Telom brani potkopavawe ku}e - Ne}u im dati da kopaju ispod prozora sobe u kojoj spavam i to je moje pravo! Zato de`uram budan ve} 72 sata. Protivzakonito je raskopavawe odmah pored temeqa! To je ku}a od naboja, sru{i}e se. Za{to ne kopaju malo daqe? Pa trotoar je {irok pet metara! – ispri~ao

dine” kopaju kanale uz ku}e od broja 17 do 37 u toj ulici. Razlog je postavqawe podzemnog kabela za struju i wegovo prikqu~ewe na trafostanicu. Ovi radovi podrazumevaju da se na toj lokaciji ukine vazdu{na strujna mre`a. Na taj na~in bi svi objekti ispred kojih se raskopava

Foto: S. [u{wevi}

„FABRIKA”, KLUB URBANE KULTURE I AFIRMACIJE UMETNIKA, OTVARA VRATA 26. MARTA

SKC NS dobija krov nad glavom

U Kineskoj ~etvrti, na Bulevaru despota Stefana, na 500 kvadratnih metara u nekada{wem magacinu “Vr{a~kih vinograda”, 26. marta bi}e otvoren novi klub “Fabrika”. Tako }e Studentski kulturni centar “Novi Sad”, posle 17 godina, kona~no dobiti prostor za svoje programske sadràje. Direktor SKC-a Zdravko Vulin kaè za “Dnevnik” da }e prostor po~eti sa radom koncertom pod nazivom “Pokretna i nepokretne imovina”. - Na svirci }e nastupiti sastavi “Brikheds, “Grate”, “Dogz”, “[oplifters”, “Neozbiqni pesimisti”, “Blizkrig”, “Novembar” i “Ateist rep” i ova manifestacija bi}e prvo predstavqawe novih prostorija. Sredinom aprila }emo organizovati “javnu probu”, kada }emo prezentovati sve mogu}nosti “Fabrike”- kaè Vulin. Biv{i magacin “Vr{a~kih vinograda” trenutno je u prili~no lo{em stawu. Krov proki{wava, zidovi su propali, instalacije treba da se srede, ali Vulin kaè da }e SKC NS biti istrajan da od toga napravi reprezentativan prostor. - Ugovor o zakupu napravqen je na tri godine ali se nadamo da je ovo prvi korak ka trajnom re{a-

vawu nedostataka prostora za alternativnu kulturu – obja{wava na{ sagovornik. U “Fabrici” }e se odvijati brojni kulturni programi, koncerti, izlo`be, pozori{ne predstave i performansi. Prema re~ima Zdravka Vulina, uz “Manualov muzej zaboravqenih umetnosti” i druge magacine koji su podobni za kulturne sadr`aje, cela Kineska ~etvrt na ovaj na~in mo`e postati novosadski “Art kvart”.

Radilo se Do sada je SKC “Novi Sad” organizovao 1.000 koncerata, 600 govornih programa, 280 izlo`bi, sedam pozori{nih predstava i izdao 15 kwiga, 12 strip-albuma i 36 muzi~kih izdawa. Studentski kulturni centar dugi niz godina poku{ava da do|e do programskog prostora, a tim povodom pro{le godine su pravili promocije sa deqewem ki{obrana, koji su simboli~no, predstavqani kao jedini “krov nad glavom” kao i majica sa logom “0m²”, odnosno nula kvadratnih metara. N. Vukovi}

SUTRA PRED GRADSKOM KU]OM

Penzioneri ho}e yabe vo`wu „Ne}u im dati da kopaju ispod prozora sobe u kojoj spavam. To je ku}a od naboja, sru{i}e se. Zato de`uram budan ve} 72 sata“, poru~uje Telep~anin Milivoje Dumanovi}

foto: A. Erski

nam je ju~e vlasnik ku}e u Ulici Heroja Pinkija 37 Milivoje Dumanovi}. On se od ponedeqka bori sa majstorima “Best izgradwe”, koji kao izvo|a~i radova “Elektrovojvo-

– ukqu~uju}i i Durmanovi}ev dom, dobili prikqu~nu kutiju na podzemni kabel za struju. Ipak, ovaj Telep~anin smatra da }e raskopavawe direktno uz temeqe ugroziti sigurnost wegovog doma.

- Ve} dva ili tri dana sam ovde, a majstori do{li jutros da poku{aju da kopaju na kvarno. ^im sam ~uo, iza{ao sam napoqe. Ne dam im! Najmawe pola metra bi morali da se odaqe od mog zida, a oni bi da raskopavaju odmah uz wega. Tako su uradili i pored kom{ijine ku}e dok on nije bio tu - kazao je Durmanovi}, koji ne planira da odustane od svoje namere. Radnici koji su ga nemo}no posmatrali na trotoaru ispred ku}e, ju~e nisu mogli da kopaju. Radove od objekta na broju 17 pa do 35 u ovoj ulici su ve} zavr{ili. [ef izvo|a~a radova Drago Vojnovi} isti~e da je preduze}e dobilo sve dozvole za kopawe i postavqawe podzemnih elektri~nih vodova, kao i da je u pitawu interes

PRI KRAJU SOCIJALNI DIJALOG SINDIKATA KOMUNALACA I GRADA

Ni re~ o kresawu plata

Pregovara~ki timovi Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti zavr{ili su miran radni spor, u kojem je posredovao profesor beogradskog Pravnog fakulteta @arko Kuli}. On je stranama u sporu preporu~io da se do kraja meseca dogovore jo{ oko visine otpremnine u slu~aju tehnolo{kog vi{ka u javno-komunalnim preduze}ima. Ostale odredbe kolektivnog ugovora o kojima je vo|en socijalni dijalog su usagla{ene. Iz sindikata komunalaca kaù da ne}e odustati od zahteva da se prekobrojnima isplati za odlazak iz firme prose~na republi~ka plata po godini staà. S druge strane, pregovara~ki tim Grada smatra da je zahtev sindikata nerealan i nudi 75 odsto iznosa republi~kog proseka. Koeficijenti }e biti kao i do sada, a cena rada ne bi smela da bude nià od polovine re-

publi~ke prose~ne plate. Po toj ra~unici, najjednostavniji rad vredi 16.400 dinara i ta suma moè da se uve}ava za deset odsto. Me|utim, iz sindikata komunalaca upozoravaju da cifra nije kona~na, te da sindikati u firmama mogu sa poslovodstvom da dogovaraju i vi{i, ali i niì iznos. Komunalci skre}u pa`wu da je dogovoreni iznos cene rada samo polazna ta~ka u pregovorima. Prema dogovoru Grada i sindikata, regres treba da bude u visini 75 odsto od prose~ne plate ispla}ene u republici, a topli odbor 15 odsto od te iste zarade. U mirnom radnom sporu nije bilo re~i o smawewu zarada u komunalim preduze}ima od pet do 15 odsto. Sindikat nagla{ava da }e i daqe da pritiska gradske ~elnike da se drè Uredbe Vlade Srbije o zamrzavawu zarada na lawskom nivou. Z. Deli}

svih stanara ku}a na potezu na kom se kopa. - Mre`a }e biti ispod zemqe, a struja uvek dolazi prva do ku}e. Posle we idu ostali vodovi. Kablira se svaka ku}a i zgrada od 17 do 37. Meni je tog ~oveka `ao, ali ovu situaciju }e izgleda re{avati policija – rekao je Vojnovi}. Na telepski behaton, ju~e je zbog nesuglasica iza{la i gradska Komunalna inspekcija, potvrdio nam je {ef ove inspekcije Sr|an Jakovqev. On obja{wava da je “Elektrovojvodina” pribavila sve potrebne dozvole, ali da ova inspekcija nije nadle`na da omogu}i daqe kopawe majstorima i da }e za taj deo biti nadle`na policija; ukoliko Dumanovi} ne bude dozvolio daqe radove. S. Tanuryi}

Udruèwe penzionera grada najavilo je za sutra u 12 ~asova protest pred Gradskom ku}om, po{to se Grad i gradski prevoznik nisu jo{ dogovorili da svi penzioneri stariji od 65 godina, bez obzira na visinu penzije, imaju i ove godine besplatan prevoz u autobusima GSP "Novi Sad". Ovaj zahtev je u stvari i preporuka gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Penzioneri su pre mesec i po dana tako|e protestovali na istom mestu. Potpredsednik Udruèwa penzionera Sini{a Brankov kaè da su se posle protesta jednom sastali sa predstavnicima GSP-a, ali da ta gradska firma i daqe traì da besplatno vozawe Grad plati. S druge strane, predsednik Upravnog odbora ovog preduze}a Bogdan Kolarski tvrdi da GSP, izme|u ostalog, pravi gubitke i zbog besplatnog prevoza. Lane je ova gradska firma izdala 28.000 besplatnih karti, koje Grad nije izmirio. "Slu~aj besplatnog penzionerskog prevoza" nastao je kada je gradona~elnik Pavli~i} preporu~io GSP -u, da odustane od dosada{we prakse i da ove godine povlasticu imaju stariji od 65 godina, s ~ekom niìm od prose~ne penzije. Ipak, gradona~elnik je od toga brzo odustao, pod naletom nezadovoqstva najstarijih Novosa|ana, i sada se traì re{ewe. Z. Deli}

Besplatne pripreme za prijemni Besplatna priprema |aka za prijemni ispit iz srpkog jezika za upis u sredwu {kolu odr`ava se danas u Mesnoj zajednici u [ajka{koj ulici 26, od 18 do 19 ~asova, kao i svakog narednog ~etvrtka. Pripremu }e dr`ati profesor Vera Kopicl. B. M.

VOJVODINA

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

c m y

ISPORUKA GASA BE^EJSKOJ TOPLANI NIJE PREKINUTA

Radijatori i daqe topli BE^EJ: Do najavqenog prekida isporuke prironog gasa be~ejskoj Toplani ju~e u podne nije do{lo, pa su radijatori preko hiqadu korisnika ovakvog na~ina daqinskog grejawa u Be~eju i daqe topli. Apel koji je upu}en

iz be~ejske Toplane i od strane osniva~a ovog javnog preduze}a lokalne samouprave urodio je plodom. Korisnici, prema sopstvenim mogu}nostima, izmiruju obaveze iz pro{le godine i sva sredstva

se odmah upla}uju na ra~un „Srbijagasa”. Zna~i, dug od 23 miliona dinara iz 2009. godine se smawuje i to je prolongiralo najavqeno zavrtawe slavine s prirodnim gasom, koji je jedini energent be~ejske Toplane. U be~ejskom distri-

SON]ANI MUKU MU^E SA [ALTER-SALOM

Bi}e lak{e s kanalizacijom

U HADU^ICI, KRAJ PLANDI[TA, RE[ILI BROJNE KOMUNALNE PROBLEME

Besplatni prikqu~ci za kanalizaciju

HAJDUÎCA: Od pro{le godine lokalna samouporava u Plandi{tu, uz pomo} sredstava iz NIP-a i Razvojnog fonda Slova~ke za Srbiju, radi na realizaciji projekta za izgradwu kanalizacije u selu Hajdu~ici, koje je prete`no naseqeno Slovacima. Ovo selo je re{ilo brojne komunalne probleme i ovaj kapitalni projekat predstavqa}e krunu vi{egodi{weg zalagawa da se ovde ìvi po standardima gradskih sredina. U prvoj fazi, koja }e se okon~ati ove godine, na kanalizacionu mreù bi}e spojeno 60 odsto doma}instava, a prikqu~ci su besplatni. Predsednik op{tine Zoran Vorkapi} kaè da su spremno do~ekali ponudu Vlade Srbije da im pomogne u ovome, imaju spremnu projektnu dokumentaciju za izgradwu kanalizacije u nekoliko sela ove op{tine. -Ministarstvo za NIP je u junu pro{le godine raspisa-

lo tender za izvo{a~a radova na kanalizaciji u Hajdu~ici. Najpovoqnije uslove ponudilaje „Telekomunikacija” iz Blaca, a radovi su zapo~eti septembra meseca pro{le godine i do sada je ura|eno oko tri kilometra uli~ne mreè. Radovi su zbog vremenskih prilika i visokog nivoa podzemnih voda prekinuti i bi}e nastavqeni ~im se okolnosti promene – ka` Vorkapi}. - U prvoj fazi planirano je da se utro{i 30 miliona dinara, a na kanalizacionu mreù prikqu~i}e se oko 200 doma}instava i tako }e se najve}i broj stanovnika re{iti septi~kih jama i wihovog izlivawa svakog prole}a kada se ovde nivo podzemnih voda podigne skoro do iznad zemqe. Jedini tro{ak korisnika }e biti da izgrade odvod od svojih ku}a do glavnih cevovoda uli~ne mreè. R. Jovanovi}

BIOSKOPI SINEMA „Artur i Maltazorova osveta (17) „Gra|anin opasnih namera” (19) „The boy” (21) PAN^EVO „Princeza i `abac” (18) „U vazduhu” (20) APATIN „Sumrak saga: Mlad mesec” (20) IN\IJA „Matori yukci” (19) „U vazduhu” (20.30)

„The boy”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: "Alvin i veverice 2" (17.30), „Nepobedivi" (19, 21.15) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu : "Papa Jovana" (18.30), "U vazduhu" (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}": "Je li bilo kne`eve ve~ere?" (19.30), Kamerna scena: "Disko sviwe" (20.30) Pozori{te mladih, mala sala "Ma~ak u ~izmama" (18) Novosadsko pozori{te: premijera "Slepa ulica" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Odaziv na poruku pro{losti" (do 31. marta). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu", "Vez po pismu - pismo po vezu" (do 15. maja).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Boìdarka Crnogorac, Danijela Rukavina i Ivana \in|i} iz Novog Sada, Branislava Rosi} iz @abqa, Boàna Babaq iz Titela, Dragana Mihajlovi} iz Be~eja, Maja Ili} iz Gardinovaca i Jadranka Bjelajac iz Titela, DEÂKE: Branislava Barunli}, [presa Feta i Jasmina Brbakli} iz Novog Sada, Sweàna Tepevac iz Ka}a, Mirela Peji} iz Rume, Jasmina Todi} iz [ajka{a i Viktorija Milo{evi} iz Magli}a.

Uru{ava se tavanica i propada pod SONTA: Od septembra pro{le godine Sen}ani ra~une ne mogu vi{e da pla}aju u mesnoj zajednici jer je {alter banke „Inteza”, koji je do tada bio sme{ten u prizemqu zgrade MZ, zatvoren. Sada me{tani Sonte moraju da odlaze u po{tu koja se nalazi u neuslovnim prostorijama u kojima moraju da paze na bezbednost jer se od poda do tavanice sve polako uru{ava. Mnogobrojni pozivi drugim bankama da otvore {alter u mesnoj zajednici ostali su bez odgovora, a preme{tawe {alter sale Po{te je i daqe neizvesno. - Odmah po zatvarawu {altera banke zbog velikih tro{kova poslovawa i male zarade, poslali smo pozive svim bankama koje imaju ekspoziture u Apatinu u nadi da }e se bar jedna od wih odlu~iti i ponovo otvoriti {alter jer su uslovi izuzetno dobri kako za zaposlene tako i za korisnike usluga. U holu ima dovoqno mesta za sve one koji ~ekaju pred {alterom. Me|utim, do sada se niko nije javio i me{tani, wih oko 5.000, moraju da odu na {altere po{te koji su sme{teni u oronuloj zgradi sa malim prostorom pa me{tani moraju da ~ekaju ispred zgrade {to nije ni- Renata Kuruc malo prijatno, pogotovo u zimskim uslovima i kada pada ki{a - ka`e sekretar MZ Renata Kuruc. Jo{ 1997. godine predlo`eno je da PTT Sombor, MZ Sonta i “Son-

VESTI Izlo`ba u Zavi~ajnom muzeju RUMA: Izlo`ba slika ruskog slikara Dimitrija Vasiqevi~a Ne~itajla bi}e otvorena danas u 19 sati, u Zavi~ajnom muzeju u Rumi. O umetniku i postavci govori}e direktor Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti @arko Dimi}, a u programu }e u~estvovati hor rumske pravoslavne crkve. Z. Ml.

Kulturni centar bez premca

Po{ta u Sonti

ta promet“ razmene objekte kako bi imali gde da se uredi {alter sala. Po{ta je trebalo da se preseli u biv{u tekstilnu prodavnicu u vlasni{tvu „Sontaprometa” u neposrednoj blizini sada{we po{te i mesne zajednice, me|utim, ugovor nije prihvatio PTT. Iz ste~aja „Sontapromet” je stigao do likvidacije i tada je ponovo iniciran razgovor sa „Telekomom” i Po{tom s tim da se 120 kvadratnih metara izdvoji i da objekat zajedni~ki kupe „Telekom” jednu tre}inu i Po{ta dve tre}ine. „Telekom” je do ovog objekta postavio i opti~ki kabl, a u objektu se ure|uju telefonske centrale. Od prodaje stare zgrade

po{te, za koju je prona|en i kupac, obezbedio bi se ve}i deo novca za kupovinu objekta „Sontaprometa”. - Nakon mnogih pregovora sa nadle`nima u PTT u Beogradu, obave{teni smo da je Sektor za investicije preuzeo stvar u svoje ruke i da }e se pitawe son}anske po{te re{iti u ovoj godini. Ali kako to ve} biva uvek se ne{to ispre~i, a trenutno je to vlasni{tvo objekata pa je neizvesno kada }e se to pitawe re{iti - ka`e Jovo Bokan iz Odeqewa za privredu koji je sa ~elnicima apatinske op{tine u~estvovao u svim razgovorima oko re{avawa pitawa po{te u Sonti. Zgrada sada{we po{te oronula je izvana i iznutra, a kako reko{e zaposleni objekat nije kre~en 15 godina. Kada ulaze u po{tu korisnici usluga moraju da paze na o{te}ewa na podu ali i da budu obazrivi jer postoji opasnost da otpadne deo tavanice. J. Prel~ec

USKORO PRVA ELEKTRONSKA SEDNICA SO IN\IJA

Glasawe laptopom IN\IJA: Prva naredna sednica Skup{tine op{tine In|ija odr`a}e se elektronskim putem, ali }e odbornici imati i {tampani materijal, jer }e ovo biti probna sednica, a ve} aprilska bi}e prava elektronska sednica Skup{tine op{tine In|ija, kojom }e, po svakoj sednici, samo na materijalu za {tampawe i po{tarinama biti u{te|eno po 400.000 dinara. Uz poziv i materijal koji }e odbornicima biti dostavqan na laptopove i glasawe }e se obavqati elektronskim putem. Predsednik Skup{tine op{tine In|ija Aleksandar Kova~evi} isti~e da }e, pored finansijskih u{teda za rad skup{tine, biti postignuta i ve}a efikasnost u radu, a samo uvo|ewe elektronskog materijala odbornicima isplati}e sve tro{kove, me|u kojima je i nabavka laptop ra~unara za odbornike, za samo godinu dana. Pripreme za elektronske skup{tinske sednice u In|iji traju ve} nekoliko meseci, a sve to pripremila je op{tinska Agencija za IT, GIS i komunikacije, ali i izvela ra~unicu o isplativnosti ovog posla. Svaki odbornik }e u laptopu imati softverski sistem, kupqeni su laptop ra~unari za odbornike i {tampa~i za svaku odborni~ku grupu. - Ra~unari za odbornike su jednokratna investicija. Oni ne}e pripadati odbornicima, ve} }e biti zadu`eni po reversu

buteru toplotne energije nisu mogli sa sigurno{}u da ka`u ho}e li ovakvo stawe ostati do kraja grejne sezone 15. aprila, ili }e se sezona zavr{iti ranije. Sve je u rukama „Srbijagasa”, ali i be~ejskih du`nika. V. J.

ZREWANIN: Pobedom stonotenisera Kulturnog centra nad ekipom Istorijskog arhiva u finalnom susretu, zavr{en je turnir zrewaninskih ustanova kulture. Prednost doma}eg terena iskoristili su Vladimir \uri}, Sredo Paji} i Ivana Bogdanovi} savladav{i sa 4:1 tim Istorijskog arhiva koji su ~inili Ivan Boro{ i Branislav Milo{ev. Turnir u stonom tenisu okupio je ove zime 14 ekipa. Pored finalista u~estvovali su i timovi Gradske biblioteka „@arko Zrewanin”, Narodnog muzeja, Radio Zrewanina, Savremene galerije i Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”. @. B.

Koncertima do novog klavira BEÊJ: I pored redovnog odràvawa, pianino koji je na usluzi brojnim akterima u Gradskom pozori{tu Be~ej nalazi se u lo{em stawu. Da ne bi do{li u bezizlaznu situaciju, Gradsko pozori{te Be~ej pokrenulo je akciju, a podràli su je svi lokalni subjekti koji se na bilo koji na~in bave muzikom, da se organizuje serija dobrotvornih koncerata na kojima }e nastupiti vokalni solisti, instrumentalisti, muzi~ke grupe razli~itih profila, horovi... Prihod od ulaznica, koje }e za sve koncerta biti simboli~nih 100 dinara, sliva}e se u fond za kupovinu novog klavira. Do kraja godine planirano je da se odrì desetak dobrotvornih koncerata. Prvi u serijalu bi}e ve~eras u 18 sati. Nastupi}e deca pred{kolskog uzrasta, zatim muzi~ko zabavi{te, ali i tambura{ki orkestar i solisti Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}”, mali hor O[ „Sever \urki}” i Gradski hor Be~ej. V. J.

Radovi Radi{e Luci}a

Zgrada SO In|ija

i po prestanku mandata; ra~unare }e koristiti slede}i odbornici koji budu izabrani – ka`e predsednik Skup{tine op{tine Aleksandar Kova~evi}. – Tokom marta }e biti odr`ana probna elektronska sednica. Uz materijal u ra~unarima odbornici }e dobiti i {tampani materijal, a onda od aprila prelazimo kompletno na elektronske sednice. Da su pripreme za elektronske sednice Skup{tine op{tine In|ija dobro obavqene, govori i podatak da su tokom 2009.

godine elektronskim putem zakazivane sednice Op{tinskog ve}a i da je, prema softveru koji je uradila Agencija za informativne tehnologije op{tine In|ija, sve funkcionisalo na najboqi na~in, a to je bila zapravo proba za prelazak i na sednice Skup{tine op{tine. Odbornici Skup{tine op{tine su jednoglasno prihvatili ovakav na~in rada na sednicama Skup{tine op{tine In|ija i pripremili se za prvu probnu elektronsku sednicu. S. Bojevi}

ZREWANIN: Narodni muzej Zrewanin i MZ „Veqko Vlahovi}” organizatori su izlo`be doajena zrewaninskog slikarstva Radi{e Q. Luci}a, koja }e biti otvorena ve~eras, u 19 sati, u prostorijama te mesne zajednice. Kustos izlo`be je muzejska savetnica Jasmina Tutorov. Luci} je ro|en u Melencima. Upisao je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Ceo `ivot proveo je u Zrewaninu gde se, pored slikarstva, bavio i organizovawem likovnog `ivota u gradu i drugim banatskim mestima. Osniva~ je i u~esnik nekoliko likovnih kolonija. Priredio je 30 samostalnih i u~estvovao na preko 200 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

ODLO@ENI SINDIKALNI IZBORI U OP[TINSKOJ UPRAVI

Na~elnik poslu{ao sindikat ALIBUNAR: Na~elnik Op{tinske uprave u Alibunaru Oktavijan Bro{}anc odlo`io je sindikalne izbore za novi mandat u Upravi, koje je kao predsedavaju}i sindikalnog radnog predsedni{tva zakazao za sutra. Na odlagawe izborne sednice Bra{}anc se odlu~io, po{to mu je sindikalni vrh iz Vr{ca ukazao, da izabrana i imenovana lica, ({to je wegov slu~aj) nemaju pravo da u~estvuju u radu sindikata dok su na funkciji.

Kada }e biti odràni izbori za predstavnike sindikata u Op{tinskoj upravi Bro{}anc nije znao da kaè. Predsednica sindikata u alibunarskoj Op{tinskoj upravi Milena îpak govore}i o me{awu ~elnika Op{tine u rad sidnikata, navela je da je Bro{}anc umesto we zakazao izbornu sednicu. Kako kaè na to nije imao pravo jer je zaposlenima u Op{tinskoj upravi Oktavijan Bro{}anc kao na~elnik Uprave ustvari poslodavac. Z. D.

~etvrtak18.mart2010.

MINISTAR OLIVER DULI] U SUBOTICI

Budu}nost je u reciklaì SUBOTICA: U Subotici na gradskoj deponiji ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} obi{ao je ju~e recikla`ni centar. Duli} je tom prilikom rekao da je budu}nost zemqe u reciklaì i da Ministarstvo ima novi koncept prema ìvotnoj sredini, kako bi zemqa bila ~istija i zdravija. - Budu}nost je u reciklaì i svako ko ima dobar projekt moè da se javi i Fonda za za{titu ìvotne sredine }e mu pomo}i.Bitno je da o~istimo zemqu i da vi{e pored puteva i jarkova, u rekama i jezerima ne nalazimo otpad. Re~ je o nastavku akcije „O~istimo Srbiji”, koja }e ove godine imati edukativan karakter po pitawu odvajawa otpada. Planiramo da se u Srbiji otvori 20 recikla`nih centara za odvajawe plastike i

drugog otpada. Potrebno stvoriti dobar sistem za reciklaù otpada putem koga }e se zaposlewe prona}i nezaposlena lica {irom Srbije - obja{wava Duli}. - Javno komunalno preduze}e „îsto}a i zelenilo” ubudu}e }e da selektuju ambala`ni i elektronski otpad, koji }e i}i na reciklaù. Projekat ko{ta 200.000 evra, a pomoglo ga Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine. Sistem odvojenog prikupqawa i selektirawa otpada planiran je u tri faze. Prva faza, koja po~iwe ovih dana, sastoji se u organizovawu odvojenog prikupqawa otpada selektovanog na papir, karton, plastiku, elektri~ni i elektronski otpad. Otpad }e razvrstavati gra|ani i privrednci u

za to postavqene kontejnere na „zelenim ostrvima”. Ku}ni ~vrsti otpad }e se razdvajati na separacionim trakama. Za ovu namenu su obezbe|eno je 140 ì~anih kontejnera za plastiku i papir i 40 plasti~nih za aluminijum i konzerve. Kapacitet je 400 tona mese~no kaè direktor JKP „îsto}a i zelenilo” Vladimir Dragin.

NA[AO SE KUPAC ZA PALANA^KI „RADNIK”

I „Borovica” me|u vlasnicima GRADI SE CENTAR ZA VODENE SPORTOVE U ZREWANINU

Ula`u u bazen za vrhunske rezultate ZREWANIN: Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine odobrio je Zrewaninu 65 miliona dinara za izgradwu regionalnog Centra za vodene sportove, na gradskom bazenu. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je kazao na ju~era{woj konferenciji za novinare da je u posledwe vreme razgovorano sa direktorom Fonda Mom~ilom Milovi}em i da je dogovoreno da Pokrajina usmeri 65 miliona za pomenuti projekat. - Grad se obavezao da dodatno ulo`i jo{ 15 miliona dinara. O~ekujemo da radovi po~nu ove godine, najverovatnije u septembru,

Ivan Len|er

kako ne bismo izgubili predstoje}u kupali{nu sezonu i uskratili gra|anima da leto provedu na bazenu – rekao je Mihajlov. Novac vojvo|anskog Fonda bi}e utro{en za natkrivawe postoje}eg otvorenog olimpijskog bazena, ~ime }e se ste}i uslovi da u Zrewaninu budu odr`avana velika takmi~ewa u vodenim sportovima. - Bazen je du`ine 75 i {irine 35 metara, a najvi{a ta~ka, kada se natkrije, bi}e oko dvadeset metara. Centar za vodene sportove bi}e zna~ajan, ne samo za na{e vrhunske sportiste, nego i za gra|ane. Wegovom izgradwom bi}e stvorena mogu}nost za organizovawe velikih takmi~ewa, po{to je Zrewanin ve} prepoznat kao regionalni centar vodenih sportova – plivawa, vaterpola i rowewa – izjavio je genera~ni sekretar Sportskog saveza Sini{a Marinac, koji je i potpisao ugovor sa Mom~ilom Milovi}em o dodeli para.

O~ekuje se da }e radovi na bazenu trajati oko dva meseca. Istovremeno kad bude ra|ena konstrukcija za natkrivawe, bi}e zamewene i dotrajale cevi na otvorenom bazenu. Marinac, ina~e, ocewuje da je trenutno stawe na gradskom bazenu dobro i podse}a da zrewaninski sportisti uop{te ne pla}aju wegovo kori{}ewe. Do pre par godina, me|utim, nije bilo tako. Mada poznat po vrhunskim pliva~ima Ivanu Len|eru, âbi Sila|iju, Miroslavi Najdanovski i drugima, koji su odavno prevazi{li i okvire ove zemqe, zatim po dva pliva~ka kluba, Vaterpolo klubu „Proleter” koji nastupa u Prvoj B ligi i Ronila~kom klubu „Begej”, Zrewanin je ranije imao problema da sportistima omogu}i makar pristojne uslove za trenirawe. Osta}e upam}en slu~aj od pre nekoliko godina kada se, posle treninga ~lanova Pliva~kog kluba „Proleter” na zatvorenom bazenu, obru{ila konstrukcija plafona i pala u vodu. Sre}om, u tom delu bazena nije bilo nikoga, pa je izbegnuta ve}a nesre}a. Zrewaninski pliva~i tada su ostali bez mesta za ve`bu, jer je bazen odmah zatvoren, pa su bili primorani da svakog jutra putuju u Be~ej na treninge. Taman kada se pomislilo da je sada sve u redu, oglasio se {ampion âba Sila|i, àle}i se da je voda u zrewaninskom bazenu hladna. Naglasio je da mu to oteàva rad i ispuwewe zacrtanih planova na treninzima. Svojevremeno se i na{a najboqa pliva~ica Miroslava Najdanovski poàlila da nije zadovoqna uslovima na bazenu i da je voda prqava, a i popularni „delfin iz grada na Begeju” Ivan Len|er ~esto je govorio da u rodnom mestu nema dobre uslove za napredovawe. Sada je situacija, ako je verovati zvani~nicima, daleko boqa, a ove godine trebalo bi da bude i odli~na. @. Balaban

Priznawa davaocima krvi APATIN: Dobrovoqno dru{tvo davalaca krvi iz Prigrevice „Mi}o ^abdari}” u subotu organizuje godi{wu Skup{tinu na kojoj }e se dodeliti priznawa najuspe{nijim davaocima dragocene te~nosti. Skup{tina je zakazana za 15 ~asova. U prepodnevnim satima u subotu ~lanovi dru{tva „Mi}o ^abdari}” }e se ukqu~iti u novu akciju davawa krvi u prigreva~koj zdravstvenoj ambulanti od 8 do 12 ~asova. J. P.

BA^KA PALANKA: Sa olak{awem je u Ba~koj Palanci primqena vest da je AD „Radnik”, posle samo par meseci od kako je Agencija za privatizaciju poni{tila prodaju, dobio nove ve}inske vlasnike. Ovo nekada javno, pa dru{tveno preduze}e i na kraju akcionarsko dru{tvo, kupqeno je na Beogradskoj berzi. Ve}inski, odnosno dràvni paket akcija od oko 70 odsto, kupio je konzorcijum „Borovica transport put” iz Rume, „Sremski putevi” i „Panonija put”. Jo{ 2004. godine AD „Radnik” kupio je konzorcijum privatnih lica, a zbog nepla}awa rata dràvi, prodaja je poni{tena krajem pro{le godine. Raniji vlasnici ostali su du`ni i radnicima {est plata i doprinose, a od 1. februara za{titinik dràvnog kapitla kojeg je postavio Akcijski fond, poslao je radnike ku}ama, zbog nesta{ice posla. Saznali smo da je za 31. marta zakazana sednica Skup{tine akcionara, a mali akcionari, uglavnom radnici, nekada zaposleni i penzioneri imaju oko 30 odsto akcija ove firme.

Radove treba nastaviti

Tokom aprila }e biti postavqen i nov direktor. Ovoga puta dr`ava je realativno brzo na{la novog kupca, mada o ceni jo{ niko zvani~no ne}e da govori. Izvesno je da je „Radnik” godinama bio jedna od najuspe{nijih firmi u Ba~koj Palanci, a sada se barata sa dugom od preko 100 miliona dinara. Zbog toga {to je ova firma pre par meseca otkazala posao odr`avawa puteva u Ba~kopalana~koj op{tini, a procedura raspisivawa novog tendera dugo traje, lokalni i nekategorisani

putevi su u o~ajnom stawu. Udarne rupe ugro`avaju bezbednost, a interventni poku{aji sanirawa te{kog stawa nisu mnogo pomogli. Sada se i u op{tini, pa i Direkciji za izgradwu op{tine nadaju da }e „Radnik” biti u stawu da odgovori poslu koji je radio decenijama. „Radnik” je firma sa oko 80 zaposlenih, a raspola`e znatnim brojem objekata, asfaltnom bazom, mehanizacijom za niskogradwu, odnosno izgradwu puteva, a decenijama je ovo preduze}e imalo i zimsku slu`bu. M. Suyum

SUSRETI OMLADINE DOMOVA U^ENIKA VOJVODINE

Domijadi revijalni manir SOMBOR: Po petnaesti put za redom, ove godine ponovo u Somboru, odr`a}e se Susreti omladine domova u~enika Vojvodine u kulturno-umetni~kom stvarala{tvu. Prema re~ima direktora somborskog Doma u~enika sredwih {kola Milanka Jovi~i}a, koji je i doma}in subotwe smotre, o~ekuje se u~e{}e preko 400 u~enika na ovoj manifestaciji, koja ujedno predstavqa i svojevrsne kvalifikacije za republi~ku smotru ume}a sredwo{kolaca koji stanuju u ustanovama u~eni~kog standarda. - Ovogodi{wu pokrajinsku smotru stvarala{tva, koja proizilazi iz programa rada ustanova u~eni~kog standarda, organizujemo sa kolegama iz Apatina, gde }e se, slede}eg vikenda, odr`ati sportski deo manifestacije koja }e iznedriti vojvo|anske predstavnike na republi~koj smotri - kazao je Jovi~i}, napomiwu}i da samo u Vojvodini oko 2.000 u~enika sred-

Milanko Jovi~i}

wih {kola obitava u domovima u~enika, dok na nivou republike ta cifra prelazi 11 hiqada sredwo{kolaca. - Iskustva za organizovawe ovakve manifestacije ne nedostaje, po{to je somborski Dom ve} bio organizator dve republi~ke smotre, ali nam ove godine male probleme pravi nemogu}nost ovda{weg Narodnog pozori{ta da prihvati u~esnike smotre dramskog, muzi~kog i folklornog stvarala{tva. Kako su nas obavestili

nadle`ni u NPS, radi se o kvaru rotacione scene, zbog kojeg nisu u mogu}nosti da nam iznajme veliku salu pozori{ta, ali zahvaquju}i koordinisanom radu sa rukovodiocima Sportskog Centra „Soko” nadam se da }e za vikend biti spremna sala objekta „Sokolskog doma” u centru grada - optimista je Jovi~i}. Prema Jovi~i}evim re~ima, kako bi se sredwo{kolci rasteretili imperativa pobede, ovogodi{wa smotra }e pro}i u gotovo revijalnom maniru, bez nekog posebnog rangirawa, a o predstavnicima Vojvodine na republi~koj smotri odlu~i}e ovogodi{wi festivalski selektor Svetlana Dolenc. Ovogodi{wu pokrajinsku smotru }e finansirati sami domovi, dok se u odlasku na republi~ko takmi~ewe o~ekuje finansijska podr{ka resornog Ministarstva prosvete, ta~nije wegovog odeqewa za u~eni~ki i studentski standard. M. Miqenovi}

Za raspodelu pet miliona KAWI@A: Op{tina Kawià raspisala je konkurs za finansirawe projekata civilnih organizacija, za {ta je iz op{tinskog buxeta za ovu godinu nameweno pet miliona dinara. Predvi|eno je da se finansiraju projekti u dvadesetak oblasti, od kojih su kao prioritetni izdvojeni iz ekologije, za{tite ìvotne sredine i zdravqa gra|ana, programi za omladinu, socijalno-humanitarne aktivnosti za podr{ku ugroènim gra|anima, starim i osobama sa invaliditetom i ometenih u razvoju, kao i za negovawe kulturne ba{tine i istroijskih tekovina.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju organizacije koje su registrovane na podru~ju kawi{ke op{tine ili me|uop{tinske i republi~ke organizaicje koje imaju ogranak i deluju na podru~ju op{tine. One mogu u~estvovati najvi{e sa dva projekta, a sredstva iz buxeta kawi{ke op{tine dodequju se za finansirawe samo jednog projekta, koji se mora realizovati na podru~ju kawi{ke op{tine. Vrednost projekta ne mo`e biti mawa od 20.000, niti ve}a od 300.000 dinara, a organizacije u novcu obezbe|uju sopstveno u~e{}e od 10 odsto vrednosti projekta, a prijave se podnose do 6. aprila po{tom ili na pisarnici Op{tinske uprave Kawi`e. M. Mr.

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je prilikom obilaska objekta rekao da je zavr{en generalni projekat za izgradwu Regionalne deponije i sada se nalazi na reviziji u Novom Sadu. Nakon toga Skup{tina grada bi trebalo da usvoji odluku o izgradwi regionalne deponije, koja }e raditi uporedo sa gradskom deponijom. Tada bi suboti~ka deponija bila jedna od transfer stanica Regionalne deponije. Grad i Fond za za{titu ìvotne sredine su potpisali ugovor o sanaciji gradske deponije, a predstavnici Ministarstva su u Gradskoj ku}i odràli forum na temu gra|evinarstva, urbanizma i ìvotne sredine. A. A.

VESTI Gradi se kanalizacija KIKINDA: Novcem od pro{logodi{weg samodoprinosa, ove godine u Kikindi }e biti izgradwa fekalna kanalizacija u slivovima Nikole Francuskog i Srbobranske ulice. U toku su radovi u ulici Vojvode Mi{i}a i Srbobranskoj, a u ovom slivu ostaje da se uradi kanalizacija u ulici Sterije Popovi}a i delovi ulica Nikole Francuskog i Prizrenske. Novcem od starog samodoprinosa bi}e ura|ena i popravqena i o{te}ewa nastala nakon izgradwe mreè.Ovaj posao, ukoliko vreme dozvoli trebalo bi da bude zavr{en do maja, istakla je direktorica Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada” Edita Divkovi}. Nakon toga otvori}e se gradili{te u IV rejonu, ali pre toga ova firma treba da sklopi ugovor sa op{tinom o poveravawu poslova koji }e biti ura|eni novcem od novog samodoprinosa i da se raspi{e tender za izvo|a~a radova. - U toku leta zapo~e}e radovi u slivu: Ivana Milutinovi}a, Stevana Sin|eli}a, delu Wego{eve ulice, kao i u ulici [umice – kaè Edita Divkovi} – Ukoliko sve bude teklo po plana tada bi kanalizaciju imali svi me{tani grada osim obodnih naseqa Streli{ta i @elezni~kog Novog reda. Kada }e wima biti izgra|ena fekalna kanalizacija ne mogu sa sigurno{}u da kaèm jer ovde jo{ uvek ne postoje ni urbanisti~ki planovi – dodaje Edita Divkovi}. U delovima u kojima se gradi kanalizacija istovremeno se postavqa i ki{na mreà, a obnavqa se i vodovod. J. P.

Brod udario u pristan APATIN: Na pristan za putni~ke brodove, na obalama Dunava kod Apatina, samohodka, vlasni{tvo „Dunav grupe” iz Novog Sada, je o{tetila deo ograde i jedan stub sa osvetqewem. Zahvaquju}i odbojnicima nije do{lo do ve}e {tete, koja se procewuje na oko 100.000 dinara. Prema re~ima o~evidaca, samohodka je u popodnevnim satima izlaze}i iz luke „Napredak”, po jakom vetru, plovila u rikverc, u nameri da se okrene i tada je, zbog slabe procene kormilara, udarila u pristan. J. P.

CRNA HRONIKA

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

UHAP[EN DIREKTOR ATP „MORAVA TRAVEL” U VRWA^KOJ BAWI I VLASNIK NOVOSADSKE FIRME „TRAVEL TRAVEL”

Gazda iza brave, oduzeto sedam autobusa Policija je uhapsila direktora preduze}a ATP "Morava travel" iz Vrwa~ke Bawe i vlasnika firme "Travel Travel" iz Novog Sada Ostoju T. (50), kome je oduzeto sedam autobusa, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Procewuje se da je Ostoja T. o{tetio ATP "Morava" i pribavio protivpravnu imovinsku korist svom preduze}u "Travel Travel" od 150 miliona dinara, navodi se u saop{tewu. Od osumwi~enog je oduzeto sedam autobusa koji su u vlasni{tvu preduze}a ATP "Morava" i "Travel Travel", zbog sumwe da su falsifikovani brojevi {asije, dodaje MUP. Osumwi~eni je od 2006. do 2009. na osnovu "falsifikovane odluke Upravnog odbora, prebacio 46 miliona dinara s ra~una ATP "Morava" na ra~un Agrobanke u Novom Sadu". Ovaj novac koristio je za vra}awe kredi-

OTKRIVENI OSUMWI^ENI ZA PROVALU U I\O[KOJ [KOLI

Tandem se tereti za kra|u kompjutera Pripadnici Policijske uprave u Kikindi rasvetlili su dve provalne kra|e izvr{ene na {tetu Osnovne {kole "Milivoje Omorac" u I|o{u, u kojima je ovoj ustanovi pri~iwena materijalna {teta od oko 85.000 dinara. Za provale u {kolu osumwi~eni su Damir K. (1988) i @ivojin N. (1986) iz I|o{a. Oni su, kako se navodi u policijskom

saop{tewu, dva puta tokom februara ove godine, koriste}i fizi~ku snagu, provalili u prostorije {kole iz kojih su odneli dva ra~unara s opremom, DVD-plejer i dva telefona. Policija je najavila da }e protiv wih biti podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela te{ke kra|e i sitne kra|e, prevare i utaje. M. Mr.

ta koji je "Travel Travel" podigao na ime kupovine preduze}a ATP "Morava“, koriste}i pare ovog preduze}a, obja{wava se u saop{tewu. Ostoja T. se tereti da je pribavio protivpravnu imovinsku korist svom preduze}u "Travel Travel" tako {to je sa~iwavao ugovore o zakupu autobusa po cenama znatno vi{im od tr`i{nih, ~ime je vr{io odliv sredstva s ra~una ATP "Morava" na ra~un "Travel Travela". Osumwi~eni se tereti i da je dozvole za me|unarodne linije, koja su u vlasni{tvu ATP "Morava", iznajmqivao drugim pravnim licima uz nov~anu nadoknadu, naveo je MUP. Ostoja T. je uhap{en u nastavku akcije u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Kraqevu. (Tanjug)

SPECIJALNI TU@ILAC MIQKO RADISAVQEVI]

Ispitati istinitost Suboti}evih tvrdwi Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} saop{tio je ju~e da }e Tuìla{tvo za organizovani kriminal postupiti u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima i nadle`nostima, povodom izjave optuènog Stanka Suboti}a koju je dao u telefonskom razgovoru u emisiji „Intervju s Jugoslavom ]osi}em“ Televizije B-92, o finansirawu kupovine Luke "Beograd“ i kompanije „Novosti“. Naime, pre tri dana, u telefonskom ukqu~ewu u emisiju B-92, Suboti} je izjavio da su, navodno, od wegovih „50 miliona evra biznismeni Milan Beko i Miroslav Mi{kovi} kupili Luku ’Beograd’ i ’Ve~erwe novosti’“. – Kad je trebalo taj novac da vrate, krenuli su u hajku na mene – kazao je Suboti}, tvrde}i tada

Miqko Radisavqevi}

da se javqa iz @eneve. Suboti}evu izjavu, koja je postala jedna od glavnih medijskih tema, odmah su dematnovali i „Delta holding“ i Luka Beograd i „Ve~erwe novosti“.

Homen: Pometwa kod kriminalnih grupa

Sreten Joci}

ODLUKA HRVATSKOG @UPANIJSKOG SUDA

Joci} ne}e biti svedok u Zagrebu Okrivqeni Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, kome }e 20. aprila pred Specijalnim sudom u Beogradu po~eti su|ewe po optu`bi koja ga tereti da je naru~io ubistvo suvlasnika hrvatskog nedeqnika “Nacional” Ive Pukani}a, ne}e svedo~iti pred zagreba~kim @upanijskim sudom u postupku koji se tamo vodi protiv petorice optuènih za u~e{}e u zlo~inu 23. oktobra 2008. u Zagrebu, kada su Pukani} i wegov saradnik Niko Frawi} poginuli u podmetnutoj eksploziji. Sudija @upanijskog suda Ivana Kr{ul, koja sudi u procesu petorici u predmetu “Pukani}”, kao razlog za odluku da Joci} ne bude saslu{an kao svedok navela je sudski proces koji se u Beogradu vodi protiv Joci}a kao optuènog za isto krivi~no delo. U Zagrebu se za ubistvo Pukani}a i udruìvawe u me|unarodnu zlo~ina~ku organizaciju sudi okrivqenima: Robertu i Luki Matani}u, Amiru Mafalaniju, Slobodanu \urovi}u, Bojanu Guduri}u i, u odsustvu, @eqku Milovanovi}u, koji je u beogradskom Centralnom zatvoru, a po istoj optu`bi }e mu se suditi i u procesu u Beogradu. Ina~e, u istra`nom postupku koji je vo|en u predmetu “Pukani}”, 7. septembra pro{le godine Joci}a je saslu-

{ao istra`ni sudija Specijalnog suda u Beogradu. Tom saslu{awu su, na osnovu prihva}ene zamolnice za me|unarodnu pravnu pomo} koju je uputilo hrvatsko pravosu|e, prisustvovali i zamenik na~elnika hrvatskog Ureda za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), te advokati koji brane okrivqene u Zagrebu. Svedo~e}i tada, Joci} je i u tom iskazu apsolutno odbacio bilo kakvu vezu s Pukani}evim ubistvom. Naveo je da ne poznaje okrivqene, izuzev Slobodana \urovi}a, koji mu je kumovao na gra|anskom ven~awu 1988. godine, te da s wim nikad nije imao nikakav ni legalan ne nelegalan biznis. – Ja sam ~ovek koji je `iveo na pet kontinenata i poznato mi je dosta medijskih svetski zvu~nih imena. Me|utim, i Hrvatsku i te medije smatram evropskom provincijom pa nisam imao nikakve potrebe da dolazim do takvih saznawa. Ne znam ni od kada egzistira taj medij. U vreme kad sam ja bio u Srbiji, tu zbog rata nije bilo hrvatskih medija. Jedino mi je iz vremena komunizma poznat medij "Zum" i list "Danas". Nikada u `ivotu nisam imao bilo kakav razgovor o tom mediju ili o pokojnom Ivi Pukani}u – tvrdio je, izme|u ostalog, Joci}. E. D.

Hap{ewe Ostoje T.

Dràvni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ocenio je ju~e da medijski nastup optuènog Stanka Suboti}a Caneta ukazuje na to da je ozbiqna borba protiv kriminala dovela do pometwe kod organizovanih kriminalnih grupa. – Jasan pokazateq da je borba kod organizovanih kriminalnih grupa dovela do pometwe i da ne postoji vi{e ure|en sistem kad je u pitawu organizovani kriminal su upravo medijski nastupi osumwi~enih za ovu vrstu krivi~nih dela – izjavio je Homen Tanjugu, kometari{u}i telefonsko ukqu~ewe Suboti}a u emisiju na Televiziji B92. On je istakao da je jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije borba protiv svih vidova organizovanog kriminala u kojoj niko ne sme da bude za{ti}en, bez obzira na kojoj je funkciji, koliko je mo}an, ili je to bio u pro{losti. – Dràvni organi }e proveriti sve Suboti}eve navode i postupi}e u skladu sa zakonom i svojim nadle`nostima – dodao je dràvni sekretar.

U Tuìla{tvu nisu èleli da komentari{u Suboti}evu izjavu. Me|utim, specijalni tuìlac Radisavqevi} je ju~e najavio mogu}e provere. – Treba ispitati da li je informacija istinita, {to u su{tini ne bi trebalo da bude veliki problem jer o tako visokoj nov~anoj transankciji, koja se meri s vi{e desetina miliona evra, izvesno je da postoji trag u odgovaraju}oj poslovnoj dokumentaciji banaka i privrednih subjekata. Ukoliko takva transakcija nije evidentirana, to bi ukazivalo na to da se radi o transakciji obavqenoj gotovim novcem, a {to bi otvorilo pitawe porekla novca i mogu}eg vr{ewa krivi~nog dela prawa novca. Mogu}e je, tako|e, da se radi i o krivi~nom delu preva-

re ali i o poslovnim odnosima izme|u privrednih subjekata, {to u ovom trenutku nije poznato, s obzirom na to da Suboti} nije podneo krivi~nu prijavu protiv bilo kog lica zbog krivi~nog dela izvr{enog na wegovu {tetu – naveo je tuìlac Radisavqevi}. Pred Specijalnim sudom u Beogradu se po optu`nici Tuìla{tva za organizovani kriminal, vodi postupak protiv Suboti}a, a na teret mu se, kao organizatoru grupe, stavqa zloupotreba slu`benog poloàja i {verc cigareta sredinom devedesetih godina pro{log veka, te da je time buxetu Srbije pri~iwena {teta od vi{e od 56.000.000 nema~kih maraka i 8.000.000 dolara. J. J.

Skup{tinski odbor u ponedeqak o Suboti}evim navodima Predsednik skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da }e to telo na sednici u ponedeqak, 22. marta, raspravqati o navodima kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a Caneta da je biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Mi{kovi}u pozajmio 50 miliona evra da bi kupili Luku "Beograd" i kompaniju "Novosti". Todorovi} je novinarima u parlamentu rekao da je na sednicu pozvao ministra policije Ivicu Da~i}a, direktora BIA-e Sa{u Vukadinovi}a i republi~kog javnog tu`ioca Zagorku Dolovac. – Krajwi je trenutak i najboqa prilika da se krene u ra{~i{}avawe

najve}eg problema s kojim se suo~ava na{e dru{tvo, a to je kriminal, koji je povezao politi~are, tajkune i kriminalce – rekao je Todorovi}, koji je {ef poslanika SRS-a. On je izrazio o~ekivawe da }e sednici prisustvovati i ~lanovi Odbora iz redova vladaju}e ve}ine i tako poslanicima i gra|anima, kako je naveo, jasno staviti do znawa kakav je wihov odnos prema kriminalu. – Ako ne bi dali kvorum, onda }emo do}i u situaciju da se potvrde Suboti}eve re~i da je 2001. godine dao deset miliona evra DS-u, {to zna~i da je kupio wihovo }utawe, odnosno podr{ku – rekao je Todorovi}. (Tanjug)

Canetov advokat pisao ministarki pravde

Vladimir Beqanski

Branilac Stanka Suboti}a Caneta advokat Vladimir Beqanski u otvorenom pismu ministarki pravde Sneàni Malovi} tvrdi da su napadi na wegovog klijenta prerasli sve prihvatqive granice i da su sud i Tuìla{tvo izloèni nedopustivim pritiscima. "Bez ikakvih dokaza su svi napadi i kvalifikacije o tome da je (Suboti}) odgovoran za niz nerazja{wenih te{kih krivi~nih dela u Srbiji i Crnoj Gori, da je povezan s gotovo svim kriminalnim organizacijama u Srbiji i

JU^E NA NOVOM BEOGRADU

Le{ mu{karca na|en u kontejneru Telo nepoznate osobe prona|eno je u napu{tenom kontejneru, na placu pored crkve svetog velikomu~enika Dimitrija na Novom Beogradu. Telo je prona|eno ju~e oko 12 sati u napu{tenim kontejnerima gra|evinskog preduze}a "Rad" u Ulici Omladinskih brigada, navode u MUP-u. Po nepotvr|enim informacijama, telo su prona{la deca, koja su prolazila preko tog placa, kada je wihov pas zalutao u kontejner. Na le{u mu{karca u fazi raspadawa, nije bilo tragova nasilne smrti, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije.

Crnoj Gori, da je naru~ilac ubistva Ive Pukani}a u Zagrebu, da stoji iz navodnih pretwi predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, da je povezan sa {vercom velike koli~ine kokaina iz Ju`ne Amerike", navodi Beqanski. "Ove tvrdwe iznosili su pojednici, a neki mediji ih prenosili, a nikada nije iznet nijedan zvani~an podatak o ovome ni od policije, ni od Tuìla{tva", naveo je Beqanski. On je izrazio bojazan da su u Suboti}evom predmetu i sud i Tuìla{tvo izloèni nedopu{tenim priti-

scima i da je "dosada{wim aktivnostima kreatora medijske kampawe protiv wega dovedena u pitawe mogu}nost suda da u daqem toku postupka sudi nezavisno i nepristrasno". Pismo je, osim ministarki Malovi}, prosle|eno i dr`avnom sekretaru Slobodanu Homenu, specijalnom tu`iocu za organizovani kriminal Miqku Radisavqevi}u, za{titniku gra|ana Sa{i Jankovi}u, kao i ambasadama [vajcarske, Velike Britanije, Nema~ke, Francuske i Italije u Beogradu. (Tanjug)

OSNOVNO TU@ILA[TVO U U@ICU

Optu`nica zbog eksplozije Osnovno javno tuìla{tvo u Uìcu podiglo optu`nicu protiv pet radnika "Prvog partizana" osumwi~enih da su odgovorni za pro{logodi{wu ekslpoziju u toj fabrici. Optu`nica je podignuta protiv Velibora Jawi}a (57), radnika na zasipawu baruta, Milojke Te{i} (57), {efa za protivpoàrnu za{titu, Milisava \eri}a (50), poslovo|e, Prvoslava \eri}a (44), rukovodioca pogona i Zorana ]irovi}a (46), rukovodioca kontrole. U eksploziji u podzemnim postrojewima “Prvog partizana“, 3. septembra pro{le godine, ìvot je izgubilo sedam radnika, dok je 14 povre|eno. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK RASVETQENE TE[KE KRA\E U BE^EJU

U PETROVARADINU

Maloletnici biciklom otimali ta{ne Be~ejska policija rasvetlila je seriju te{kih kra|a u ovom mestu, izvr{enih u protekli mesec dana. Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je ju~e da se za ova krivi~na dela terete ~etiri ma-

~etvrtak18.mart2010.

Obra~un mladi}a letvom i no`em

loletna me{tanina, koji su, voze}i bicikle, otimali prolaznicama ta{ne ili torbe. Jednom prilikom, dvojica od wih gurnuli su o{te}enu, a zatim je udarili u stomak i oteli joj torbu, pa se oni terete i za razbojni{tvo. M. B.

Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Aleksandra K. (1990) i Petra N. (1987), obojice iz Petrovaradina, zbog osnovane sumwe da su prekju~e, posle sva|e na ulici, lak{e povredili jedan drugog.

Po saop{tewu novosadske Policijske uprave, Petar je nekoliko puta udario Aleksandra drvenom letvom, a ovaj je uzvratio s dva uboda no`em. Lekari su konstatovali da su obojica lak{e povre|ena, ali je Petar zadr`an u bolnici. M. B.

VI[E JAVNO TU@ILA[TVO U BEOGRADU

General Trifunovi} bez optu`nice Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu odustalo je ju~e od optu`nice protiv generala Vlade Trifunovi}a i ~etvorice oficira Jugoslovenske narodne armije, po{to je ocenilo da su okrivqeni prilikom povla~ewa iz kasarne u Vara`dinu 1991. godine postupali u krajwoj nu`di.

Vlado Trifunovi}

Portparol Republi~kog javnog tuìla{tva Tomo Zori} precizirao je u izjavi Tanjugu da je stav Tuìla{tva da u radwama okrivqenih „nema elemenata bi}a krivi~nog dela – podrivawe vojne i odbrambene mo}i“, s obzirom na to da su u konkretnoj situaciji postupali u krajwoj nu`di. – Primena instituta krajwe nu`de je pravni osnov za ovakvu odluku Tuìla{tva i povla~ewe

optu`nice protiv generala Trifunovi}a, kao i oficira Sretena Radu{kog, Berislava Popova, Vladimira Davidovi}a i Milo{a Luki}a – naglasio je Zori}. Optu`nicu protiv Trifunovi}a i drugih podiglo je Vojno tuìla{tvo 30. januara 1992. godine zbog krivi~nog dela podrivawa vojne i odbrambene mo}i. Vrhovni sud Srbije (koji je 31. decembra prestao da postoji) ukinuo je pro{le godine pravosna`nu presudu kojom je general Trifunovi} bio osu|en na sedam godina zatvora i naloìo novo su|ewe, odlu~uju}i po vanrednom pravnom leku – zahtevu za za{titu zakonitosti – koji mu je na predlog odbrane podnelo Republi~ko javno tuìla{tvo. General Trifunovi} pravosna`no je osu|en 1995. godine na sedam godina zatvora zato {to se 1991. godine, posle vi{ednevne opsade i oruànih sukoba s hrvatskim snagama, povukao s oko 250 vojnika iz kasarne u Vara`dinu, spasiv{i wihove ìvote. Potom je upu}en na izdràvawe kazne, ali je godinu dana kasnije aboliran (oslobo|en izvr{ewa kazne i pu{ten iz zatvora) odlukom tada{weg predsednika SRJ Zorana Lili}, ali je presuda protiv wega ostala na snazi. Trifunovi} je tokom devedesetih i u Hrvatskoj osu|en na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zlo~ina – razarawa Vara`dina.

SEN]ANIN OSUMWI^EN ZA PROVALU

Odneo laptop i pazar Sen}anska policija je brzom i efikasnom akcijom prona{la Ivana B. (1980) iz Sente, za koga se osnovano sumwa da je pretpro{le no}i provalio u ugostiteqski lokal „Zen“ iz kojeg je odneo laptop, digitalni fotoaparat i dnevni pazar. Policija je saop{tila da je o{te}enom vlasniku provalnik pri~inio materijalnu {tetu od oko 45.000 dinara. Protiv Ivana B. podneta je krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e. M. Mr.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre~eno krijum~arewe kristala „svarovski” Carinici su na grani~nom prelazu Horgo{ spre~ili poku{aj krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski“ kristala, saop{tila je ju~e Uprava carina Ministarstva finansija Srbije. U torbama putnice S. P. prona|ena su 23 pakovawa u kojima je bilo ukupno 6.312 „svarovski“ kristala, ~ija je vrednost, po fakturi prona|enoj kod we, 283.380 dinara, navedeno je u saop{tewu. Carinici su na Horgo{u – grani~nom prelazu Srbije s Ma-

|arskom – 14. marta spre~ili poku{aj krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski“ kristala prilikom pregleda prtqaga putnika autobusa koji saobra}a na redovnoj liniji Pariz–Beograd. “Svarovski” kristali su staklo obra|eno tehnologijom za obradu dijamanata i kao takvi savr{eno prelamaju svetlost, pa im je i cena visoka, a danas ih ugra|uju u plemenite metale, najnovije mobilne telefone, ra~unare i mnoge druge predmete, podse}a se u saop{tewu. (Tanjug)

„ D N E V N I K ” O T K R I V A : SVA\A OKO TRUDNO]E MOGU] MOTIV TRAGEDIJE POZNATOG ESTRADNOG PARA

Filip ubio Kseniju zbog bebe? Poznati maneken Filip Kapisoda (22) u utorak posle podne najverovatnije je iz pi{toqa ubio svoju devojku, peva~icu Kseniju Paj~in (32) zbog bebe, saznaje „Dnevnik nezvani~no iz dobro obave{tenih izvora. Naime, poznati estradni par se u utorak posle podne u Ksenijinom stanu u Nik{i}koj 6 na Vo`dovcu u Beogradu posva|ao oko toga ~ije dete nosi peva~ica, po{to se u subotu saznalo da je trudna: Kapisodino ili izvesnog oèwenog fudbalera. – Za{to mi se ovo dogodilo? Za{to mom detetu? – jecala je Qubica, majka peva~ice Ksenije Paj~in, kada je u utorak oko 18 sati prona{la beìvotno telo svoje qubimice u lokvi krvi u wenom stanu. Nedaleko od Ksenije mrtav je leào i wen de~ko, crnogorski maneken Filip Kapisoda (22). Ubistvo i samoubistvo, glasili su prvi izve{taji policije, a na osnovu tragova u stanu tragedija se dogodila na slede}i na~in: posle burne sva|e, Ksenija je krenula ka izlaznim vratima u èqi da pobegne od Filipa, koji joj je tada pucao s le|a, u potiqak. Peva~ica je na mestu bila mrtva. Kapisoda je zatim ispalio smrtonosni hitac sebi u usta, a pi{toq je pao pored wegovog tela, gde je i prona|en, pi{e nedeqnik „Puls“ u tekstu objavqenom ju~e na wihovom zvani~nom sajtu. Po re~ima kom{ija, èstoke sva|e u wihovoj vezi bile su sve ~e{}e u posledwe vreme, a dan pre fatalnih doga|aja u peva~icin stan u Nik{i}koj 6 dolazila je policijska patrola, koja je morala da interveni{e na poziv stanara. Prethodno je Filip Kapisoda razvalio vrata wenog stana, ali policija ga nije privela jer su ih oboje ubedili da }e se smiriti i re{iti nesuglasice. Po re~ima Ksenijinih prijateqa, ona je htela da ostavi Filipa, ali nije znala kako to da u~ini jer ga je i pored svega veoma volela.

Me|utim, wihov temperament im je bio najve}a prepreka. Brzo bi planuli, posva|ali se, a te sva|e bi kulminirale i tu~ama, o ~emu je Ksenija Paj~in i pri~ala u vreme Filipovog boravka u rijalitiju Veliki brat VIP. „Ksenija je svakog mogla da dovede do ludila, a Filip joj

va jer je videla Ksenijinog psa Milisava kako cvili ispred vrata, a niko ga ne pu{ta u stan. Po{to je mrak ubrzo po~eo da pada, a pas da laje, zabrinuta kom{inica je pozvala Ksenijinu majku Qubicu koja je ubrzo do{la. Me|utim, ona nije mogla da otkqu~a vrata jer je kqu~ bio s unutra-

Ruè pored ulaza Po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji ura|ena je obdukcija i toksikolo{ka analiza radi utv|ivawa uzroka smrti pop-peva~ice Ksenije Paj~in i manekena Filipa Kapisode, saznaje „Dnevnik“. Rezultati nalaza nisu poznati javnosti. Datum sahrane jo{ se ne zna. Ina~e, Ksenijina majka Qubica ju~e je primala sau~e{}e u svom stanu u Zemunu, predo~ava na{ izvor. Vrata zgrade u Nik{i}koj 6 su zakqu~ana. Pored vrata na ulazu u stan Ksenije Paj~in, na kojima su vidqivi tragovi skorog obijawa, su dve crvene i dve bele skoro ve} uvele ruè. Brigu o Ksenijinom ku~etu Milisavu privremeno je preuzeo predsednik ku}nog saveta. je po temperamentu bio veoma sli~an, pa moète da zamislite kako su wihove sva|e izgledale“, rekao je tada „Pulsu“ izvor blizak peva~ici. I nakon obnavqawa veze, pred kraj pro{le godine, ni{ta se u wihovom odnosu nije promenilo. Qubavi i sva|a bilo je na pretek. Tragedija je otkrivena u utorak posle podne, kada je kom{inica sa sprata primetila da se ne{to ~udno de{a-

{we strane, a }erka se na wene pozive nije odazivala. Uz pomo} kom{ije razvalila je vrata i nai{la na stravi~an prizor: Ksenija je le`ala u krvi, be`ivotna, a dva metra daqe bio je mrtav Filip. Za sada jo{ nije poznato ~iji je bio pi{toq CZ M-88 kalibra 9, koji je prona|en pored Kapisodinog tela. „Ksenija i ja upoznali smo se na jednoj reviji u Cetiwu.

Znam da mi sada mnogi mu{karci zavide, ali mislim da smo savr{en par. Iako sam mla|i od we devet godina, to nam ne predstavqa smetwu jer je Ksenija dobra osoba i veliki drug“, izjavio je svojevremeno Kapisoda. [iru popularnost Filip je stekao kada se prijavio za u~e{}e u rijaliti {ouu „Veliki brat” marta pro{le godine. Tokom wegovog boravka u ku}i Ksenija je izjavila da su raskinuli, iako se mladi par prethodno pomirio neposredno pred Filipov ulazak. Razlog tada{weg raskida, kako je pisao beogradski dnevni list „Alo“, bio je u tome {to je Filip, navodno, u rijaliti{ouu imao seks s peva~icom Mijom Borisavqevi}. Po wegovom izlasku, Ksenija i Filip razmenili su èstoke re~i u medijima, pa ~ak i uvrede na nacionalnoj osnovi. ûvene su bile wene izjave u to vreme da je bila re~ o vezi zasnovanoj samo na strasti i da tu nije bilo prave qubavi s wene strane. Poznati maneken je tih dana odlu~io da se trajno nastani u Beogradu. Tada su ga povezivali s izvesnom manekenkom iz Milana, dok su Kseniju spajali s biv{im golmanom „Crvene zvezde” Bobanom Bajkovi}em – tako|e Crnogorcem i tako|e mla|im od we. Ksenija i Filip su se krajem 2009. godine pomirili na promociji albuma Marije [erifovi}, nakon ~ega su i obnovili svoju romansu. U jednom intervjuu peva~ica je izjavila da nikada nije u potpunosti zadovoqna i sre}na. „Veliki sam detaqista, i to me je malo ko{talo u ìvotu. Trudim se da stalno sebi govorim da je ìvot lep i da sam u principu jako sre}na èna, na svakom poqu, pogotovu na poslovnom. U poslu nalazim motivaciju jer imam neku ludu mu{ku energiju s kojom ne znam {ta }u“, rekla je ona tada. E. D.

DOMA]IN IZ KLENKA SE TERETI DA JE OPEQE[IO GOSTA

Od Italijana oteo 700 evra? Svom gostu, italijanskom dr`avqaninu Mihaelu B. (25), doma}in Ivano P. (34) iz sela Klenak kod Rume, tereti se da je oteo 700 evra. Navodnoj otmici je prethodio razgovor uz ~a{icu, pa kad je Ivano P. dobro popio, do{lo je do sva|e izme|u doma}ina i

gosta. Doma}in je Mihaelu B. zadao vi{e udaraca pesnicom, a onda od wega uzeo 700 evra. Lak{e povre|enom italijanskom dr`avqaninu Mihaelu B. je ukazana lekarska pomo} u Zdravstvenom centru u [apcu, a Iva-

no P. je, pod osnovanom sumwom da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva, priveden u policiju i s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Wemu je, posle saslu{awa, odre|en pritvor od 30 dana. S. B.

DRU[TVO

~etvrtak18.mart2010.

KONKURS ZA PREKOGRANI^NA [KOLSKA PARTNERSTVA

Tinejyeri najboqi bajpas politi~kih konflikata Me|unarodna mreà sredwih {kola (ACES) ~etvrti put zaredom raspisala je konkurs za prekograni~na {kolska partnerstva. Ove godine moto takmi~ewa je "Prona|ite re{ewa", a ciq projekta je pronalaèwe re{ewa za konflikte u {koli i dru{tvu. Osim {kola iz na{e zemqe, na konkursu mogu u~estvovati i one iz Austrije, Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, ê{ke, Ma|arske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Slova~ke i Slovenije. – Posebno je lepo kada se {kole s prostora biv{e Jugoslavije prijave zajedno za u~e{}e u ovom projektu – kaè Robin Gosejohan iz "Erste fondacije" koja je osniva~ ove {kolske mreè. – Tako se sklapaju prijateqstva mladih koji zbog politi~kih razloga do sada nisu imali nikakve kontakte. Detaqne informacije o ovom projektu zainteresovane {kole mogu prona}i na sajtu

http:/www.aces.or.at, dok preko Internet-linka na sajtu h t t p : / w w w. a c e s . o r. a t / z _ p f l i s t.asp?b=832 mogu prona}i {kolu partnera. Link za prijavqivawe projekata je na sajtu http:/www.asec.or.at/start.asp?ID=2317 10&b=858, dok je rok za slawe predloga projekata 30. april. Najboqa re{ewa na ovom konkursu izabra}e me|unarodni ìri, a pobednici }e dobiti novac i podr{ku za realizaciju projekta. [kolsku mreù ACES "Erste fondacija" je osnovala 2006. u saradwi s neprofitnom organizacijom "V~eli dom" iz Slova~ke i Interkulturalnim centrom iz Austrije. Ciq mreè je da poveè nastavnike i u~enike iz sredwe i jugoisto~ne Evrope i tako premosti granice, a da u tome i uspeva dokaz je i ~iwenica da je do sada u projektu u~estvovalo 500 {kola. Ina~e, ovu inicijativu podràvaju ministarstva prosveta svih zemaqa u~esnica. D. Deve~erski

Elektronika u medicini Na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu danas po~iwe dvodnevni nacionalni nau~ni seminar s me|unarodnim u~e{}em "Elektronika u medicini." Program obuhvata medicinske ure|aje i sisteme, metrologiju, jonizuju}a i nejonizuju}a zra~ewa, obradu signala, te obrazovawe i elektrotehniku u zdravstvu... Biomedicinsko inèwerstvo progla{eno je za glavni prioritet nau~no-istraìva~kog rada u Srbiji, a jedan je i od najbitnijih u EU. Suorganizator skupa, Dru{tvo za biomedicinsko inèwerstvo i medicinsku fiziku Srbije, nagla{ava va`nu ulogu u tome Univerziteta u Novom Sadu i Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj. J. B.

DNEVNIK

SUBNOR ONEMOGU]AVA STICAWE RAVNOGORSKIH SPOMENICA

êtnici i partizani mora}e u Strazbur? Ako uskoro borci ne po{aqu svoje delegate u komisiju za odlu~ivawe o pravima pripadnika pokreta Draè Mihailovi}a ili Vlada umesto wih za ~lanove imenuje predstavnike Republi~ke asocijacije za negovawe tekovina Ravnogorskog pokreta, Sud za qudska prava u Strazburu mora}e da prese~e partizansko-~etni~ki sukob koji jo{ uvek traje. Naime, iako je Srbija jo{ juna 2005. izjedna~ila prava u~esnika NOB-a i ~etnika, borci svojim eskvirawem onemogu}avaju formirawe komisije koja bi dodeqivala Ravnogorske spomenice i penzije. Kako stvari stoje, {anse da partizani promene î~ini borci 1944. ve}inom postali partizani stav su male ili gotovo nikakve. SUBNOR nagla{ava Kad su vreme{nog biv{eg ~etnika iz okoline da ne prihvata da partizani budu izjedna~eni s onima koji Vrawa, koji je do{ao da traì Ravnogorsku su tokom rata bili na drugoj spomenicu i penziju, nadle`ni op{tinari strani, te borci nikad ne}e pitali ima li nekog da svedo~i u wegovu korist, biti jemci ravnogorcima, a odgovorio je: Nemam, sve gi potepaste! bez dva svedoka penzije nema. A dokazivawe pripadnosti Ravnogorskom pokretu izglepotvrditi partizani. A oni poru~uje da se ne pla{i tuda ovako: oni koji ho}e da podni posle vi{e od {est dece`be, te da ravnogoraca vi{e i nesu zahtev za penziju moraju nija, mada su i sami u poznim nema jer ih je 90 odsto 1944. "privesti" dva svedoka koji godinama, ne pristaju na to da stupilo u NOV. Kad neko po}e potvrditi da su od 1941. do svedo~ewem omogu}e penziju ku{a da dokaè svoj status 1944. bili ~etnici. Kako je biv{im protivnicima. ravnogorca, jednostavno ne malo ìvih ~etnika, pripadPredsednik SUBNOR-a Srpostoji neko ko bi to mogao nost î~inom pokretu mogu bije general Slavko Popovi} potvrditi. Kao ilustraciju

nudi istinitu pri~u o jednom ~etniku iz okoline Vrawa koji je do{ao da traì Ravnogorsku spomenicu i podneo zahtev op{tinskim organima. Kad su ga upitali da li ima nekog ko bi mogao da posvedo~i u wegovu korist, odgovorio je: "Nemam, sve gi potepaste". Zato Popovi} tvrdi da borci ne}e promeniti stav i da je cela kamapawa neozbiqna. Predsednik Republi~ke asocijacije za negovawe tekovina Ravnogorskog pokreta i narodni poslanik Aleksandar ôtri}, pak, poru~uje da }e tuìti SUNBOR zbog blokade formirawa komisije koja treba da dodequje izuzetno mese~no primawe i Ravnogorske spomenice. On najavquje da }e zahtevati od Cvetkovi}evog kabineta da izmeni uredbu za ostvarivawe statusa ravnogoraca jer smatra da u komisiji ne smeju da odlu~uju predstavnici SUBNOR-a ve} wegove asocijacije. Isti~e da }e se, ako sve bude odbijeno, àliti Strazburu da on “prizove pameti" borce koji pet godina onemogu}avaju i ono malo preostalih ~etnika da bar pri kraju ìvota dobiju penziju. Q. Male{evi}

SRPSKE BIROKRATE PENZIONERIMA POD STARE DANE UVAQUJU DVOSTRUKE IDENTITETE

Za mesec dana ro|en na dva mesta u dve dr`ave

Sekretar Op{tinskog udruèwa penzionera u Zrewaninu Petar \or|evi} za samo mesec dana ro|en je na dva mesta i u dve dràve! A sve to gre{kom Mati~arske slu`be u Beogradu, zbog ~ijeg propusta je imao komplikacije prilikom dobijawa novog paso{a. \or|evi} je ro|en 1932. u francuskom mestu Vire-Kalvados, a pet godina kasnije s roditeqima se preselio u Beograd. U tamo{woj Vaznesewskoj crkvi kr{ten je 1939, da bi posle Drugog svetskog rata crkvene kwige bile preba~ene u op{tinu Savski venac. Po zavr{etku studija, 1956. ovaj penzioner doselio se u Zrewanin. – Da bih izvadio novu li~nu kartu i paso{, 3. oktobra pro{le godine od te op{tine zatraìo sam izvod iz mati~ne kwige ro|enih. Da bih mati~arima olak{ao posao, napismeno sam im poslao sve podatke o sebi. Me|utim, oni su mi 9. oktobra izdali dokument u kojem je kao mesto ro|ewa naveden Beograd, a na osnovu tog papira dobio sam li~nu kartu – prepri~ava \or|evi} za „Dnevnik“ peripetije oko papirologije.

Lekari skupqaju bodove Lekari i medicinsko osobqe u Srbiji od 1. januara imaju obavezu da se usavr{avaju, dakle ako se èle baviti svojim poslom, moraju konstantno da u~e i skupqaju bodove potrebne za obnovu licence. Direktorka Komore medicinskih sestara i tehni~ara Srbije Dragana [a{i} kaè da je „kampawa“ ve} po~ela. Za godinu dana vaqa sabrati 24 boda u~e{}em na edukativnim sesijama, koje organizuju esnafske organizacije, {kole, fakulteti i zdravstvene ustanove, a Komora pruà tehni~ku pomo}, kontroli{e skupove, procewuje wihovu edukativnu vrednost i evidentira bazu podataka. Svaki „beli mantil“ mora licencu „osveìti“ svakih sedam godina, a uslov je da u tom periodu steknu 168 bodova. J. B.

Kad je podneo zahtev za paso{, policija je ustanovila da ne{to nije u redu. Po nekim dokumentima \or|evi} je ro|en u Srbiji, po drugima u Francuskoj. Sredinom

ta od 83 godine da ode li~no u op{tinu Savski venac i pribavi mi novi, tre}i izvod, dobio sam validan dokument. Nije mi `ao ni novca koji sam dao za takse, ni izgu-

Zrewaninac Petar \or|evi} na~isto slu|en administracijom

novembra zato je zatra`io novi izvod, u kojem je navedeno da poti~e iz mesta Vire-Kalvados, ali nije precizirano o kojoj se dr`avi radi. – Takvo mesto ne postoji u Srbiji, niti ga je bilo u biv{oj Jugoslaviji. Tek kada sam zamolio bra-

bqenog vremena, ve} toga {to se brat maltretirao da bi ispravio tu|u gre{ku – veli \or|evi}, koji je kasnije poni{tio i li~nu kartu u kojoj je pisalo da je ro|en u Beogradu, pa je onda izvadio drugu. O nemarnosti ~inovnika koji ne rade dobro svoj posao, a zbog ~e-

Drma plovak na „Tiskim danima“ Turisti~ka ponuda Be~aja od ove godine bi}e bogatija za atraktivne „Tiske dane“, koje priprema Udruèwe sportskih ribolovaca „[aran“ za Dan op{tine. – Iako je to 1. avgust, ove godine proslava }e trajati jo{ dva dana. Lordmer Peter Knezi je podrào da se i mi ukqu~imo. Dogovorili smo se da 31. jula centralna manifestacija budu „Tiski dani“. Pre podne }e se ribolovci takmi~iti u pecawu na plovak, varalicu i bu}ku, a po podne bar sto kulinara kuva}e ribqu ~orbu za „Zlatni kotli} Be~eja“. Pobedniku }e pripasti 100.000 dinara, a jo{ dvojici majstora 20.000 i 10.000 – kaè predsednik „[arana“ Milan Sekuli}. Promocija „Tiskih dana“ po potiskom regionu, tokom koje

se deli i pe~ena riba, krenula je od turijske „Kobasicijade“. Ne}e, ipak, „[aran“ ukinuti vi{edecenijske „Julske dani sportskog ribolova“, koji okupqaju samo ~lanove Udru`ewa. Dogovoreno je da ta manifestacija bude prvog julskog vikenda, a ribolovci }e mo}i da biraju izme|u plovka i dubinke. – Posledwih godina na „Julskima dani“ bilo je sve mawe u~esnika, mada nije pla}ana kotizaciju za takmi~ewa u pecawu i kuvawu. O~ekujem da ih sad bude vi{e jer }e ova manifestacija biti „generalka“ pred „Tiske dane“. Ure|ena je pista za pecawe na Kanalu, uzvodno od [lajza, pa verujem da }e ulov s tri {tapa biti bogatiji nego na Tisi – optimista je Sekuli}. V. Jankov

ga strada obi~an ~ovek, pre neki dan je progovorio i Borivoje Petrovi} (65) iz Ni{a. Birokratskom gre{kom on je postao ~ovek s dva razli~ita datuma ro|ewa, {to sigurno nije jedinstven slu~aj u Srbiji, ali bi mu to moglo doneti i te kakve probleme u postupku dobijawa nema~ke penzije. Petrovi} je gastarbajtovao u Nema~koj sve do osamdesetih godina pro{log veka. Ro|en je u selu Dulene kod Kragujevca 1946. i do svoje 34. godine slavio je ro|endan 14. avgusta. A onda se, kada se vratio iz Dortmunda, naselio u Ni{u i u novim dokumentima koja je potom izvadio naveden mu je sasvim drugi datum ro|ewa – 12. jul! Dok je boravio u inostranstvu, u wegovom rodnom selu neko je, izgleda, pogre{no prepisao podatke iz starih kwiga u nove. – Tako ja sada imam dva stara paso{a, staru li~nu kartu, vojnu kwi`icu, voza~ku dozvolu i radnu kwi`icu u kojima je kao datum ro|ewa upisan 14. avgust. Ali, imam i novi paso{, novu li~nu kartu i voza~ku, u kojima pi{e da sam ro|en 12. jula – ispri~ao je Petrovi}. @. Balaban

Japan i EU poklawaju 55 mamografa – Zdravstvene ustanove u Srbiji treba da u narednih godinu dana dobiju 55 mamografa – najavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti}, i dodao da }e savremeni aparati vredni oko deset miliona evra biti nabavqeni donatorskim sredstvima EU (30 komada) i Vlade Japana (25). – Pre tri godine imali smo oko 50, uglavnom nestandardizovanih aparata, a veliki deo prakti~no pred otpisom, starih po desetak godina. Na{ ciq je da svaka `ena u Srbiji izme|u 45 i 70 godina, a ima ih 1,3 milion, bude mamografski pregledana jednom u dve godine. Ina~e, U Srbiji se svake godine otkrije 4.000 novoobolelih od raka dojke, a 1.600 slu~ajeva se okon~a smrtnim ishodom.

Zelena mrqa mo`e biti i fatalna

GOTOVO 90 ODSTO OBOLELIH NE ZNA DA IH JE NAPAO GLAUKOM, TIHI UBICA VIDA

Ni{ta ne boli, ali se oslepi Povodom Svetskog dana glaukoma, akcije merewa o~nog pritiska nastavqaju se u velikom broju oftalmolo{kih ordinacija i bolnica tokom celog ovog meseca. Izme|u ostalih, u wu se ve} po tradiciji ukqu~ila i Specijalna oftalmolo{ka bolnica "Eliksir" u Novom Sadu. – Ciq akcije je pravovremeno otkrivawe glaukoma, tihog ubice vida, radi le~ewa i spre~avawa wegovih te{kih posledica – kaè direktorka Bolnice Ruà Suboti}. – Tako se nastavqa tradicionalna bitka za boqi vid, koju Bolnica "Eliksir" vodi ve} 20 godina u saradwi s na{im i ruskim o~nim lekarima iz Kaluge. Udruèwe za borbu protiv glaukoma, i svi oftalmolozi, upozoravaju na to da je posle 50. godine nu`no proveriti o~ni pritisak. Kada se zna da u svetu od glaukoma oboli 67 miliona qudi, a 45 odsto wih oslepi, dok istovremeno izme|u 50 i 90 odsto obolelih ne znaju da imaju bolest jer ona "ne boli", redovan pregled jedini je put ka zaustavqawu wenog napredovawa. I u na{oj zemqi glaukom je jedan od vode}ih uzroka slepila qudi. O~ni lekari obja{wavaju da je naj~e{}i oblik tzv. glaukom otvorenog ugla, gde dolazi do postepenog o{te}ewa vida bez ikakvih simptoma za pacijenta sve do naprednijih stadijuma. Prvi simptomi glaukoma su tamne senke na sredwoj periferiji vidnog

poqa koje vremenom postaju ja~e i ve}e, pa se spajaju u velika poqa u vidu polumeseca. Ukoliko se ne le~e na vreme, senke dovode do trajnog prstenastog slepila koje kasnije napreduje zahvataju}i ~itav periferni vid. Glaukom, ili zelena mrqa, nastaje kada ima previ{e te~nosti u oku, obi~no zato {to su odvodni kanali zapu{eni. Po{to se te~nost i daqe stvara, ona se nagomilava u oku i tako nastaje povi{en o~ni pritisak. On gura vidni ìvac unazad i izaziva wegovo o{te}ewe, a ako dugo ostane povi{en, razara ga deo po deo. Razarawe vidnog ìvca ispoqava se postepenim promenama u vidu. U po~etku su male i ne zahvataju centralni vid, odnosno deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili ~itamo. Promene u vidu se u po~etku de{avaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida, tako da oboleli od glaukoma ne prime}uje pad vida. Tek u zavr{noj fazi bolesti dolazi do propadawa centralnih delova i potpunog gubitka vida. Pove}anom riziku obolevawa od glaukoma su izloène osobe iznad 50 godina, a posebno srodnici obolelih od galukoma, oboleli od {e}erne bolesti... Iako glaukom ne moè biti izle~en, naj~e{}e se moè prili~no uspe{no kontrolisati, a ako se rano dijagnostikuje, izgledi za o~uvawe vida su vrlo veliki. J. Barbuzan

PRVI ROMAN NOVOSADSKOG GRAFI^ARA CVETANA DIMOVSKOG

Mapa nestalog grada Kada umetnik spoji dve svoje stvarala~ke preokupacije - likovnu i literarnu, onda nastaje ilustrovana kwiga. Upravo je takav kwi`evni prvenac, roman “Jedno leto” poznatog novosad-

skog grafi~ara Cvetana Dimovskog (1942), u izdawu “Prometeja”(biblioteka “Posle”). Radwa je sme{tena u {ezdesete godine pro{log veka, u Skopqe koje zapquskuje hipi utopija, a glavni junak je mladi

intelektualac-umetnik. On se nakon zavr{enih studija na Likovnoj akademiji u Beogradu, vra}a u grad koji je napustio, ali ga se nije odrekao. @eqan je qubavi, ali i dokazivawa u dru{tvenoj eliti toga vremena. Dimovski tako, u prvom licu, ispisuje uzbudqiv dru{tveni roman, ali i intimnu qubavnu pri~u. Nekoliko godina kasnije, kada je rukopis “odle`ao”, Dimovski je dobio inspiraciju za ciklus grafika, koje je nazvao “Stari trg”. Grafi~ka mapa je dopunila listove romana na kraju kwige su kolorfotografije deset grafika, ra|enih u tehnici akvatinte u boji. - Tako je kwiga prethodila mapi, postala inspiracija za nove grafike na istu temu, na temu grada Skopqa, wegovih qudi, zgrada nestalih u zemqotresu, fantomskih palata koje stoje na grafikama u jednoj umetni~koj i metafizi~koj koegzistenciji, navodi, izme|u ostalog, u recenziji Milica Mi}i}-Dimovska, kwi`evnica i supruga Cvetana Dimovskog. R. L.

SRBIJA NA SAJMU KWIGA U LAJPCIGU

Mali jezici – velike kwièvnosti Srbija }e danas odmah po otvarawu Sajmu kwiga u Lajpcigu koji }e okupiti oko 2100 izdava~a, biti predstavqena kao po~asni gost sajma 2011. Na {tandu Srbije, na{u zemqu predstavi}e direktor Sajma kwiga u Lajpcigu Oliver Cile, {ef Organizacionog odbora ovogodi{weg nastupa Vida Ogwenovi} i ~lan tog odbora Sreten Ugri~i}. Prethodno }e, u okviru foruma Mali jezici-velike kwièvnosti nastupiti pisac Laslo Vegel, a potom i Laslo Bla{kovi} i Vladimir Arsenijevi}. Uve~e, u kafeu Gradske biblioteke, Eva Kovolik }e publici pribliìti kwièvnost Dragana Veliki}a, jednog od najprevo|enijih savremenih srpskih pisaca na nema~kom. Drugog dana Sa{a ]iri} i Sa{a Ili} vodi}e razgovor o internet portalima kao mestu kriti~kog mi{qewa, a qubiteqima kwige predstavi}e se i

Veliki}, Vladimir Pi{talo i srpski pisac iz Sarajeva Goran Samarxi}. Tre}eg dana sajma u razli~itim forumima, svoje kwige ~ita}e i o wima razgovorati Pi{talo, Vegel i Mirjana Novakovi}. Iste ve~eri, u okviru posebnog programa „Balkanska no}“, u jednom od najstarijih pozori{ta u Nema~koj, Union teatru Konevic publika }e imati priliku da se upozna sa kwi`evno{}u Vladislava Bajca, Ili}a i Samarxi}a. Tu }e biti predstavqen i predstoje}i 4. festival kratke pri~e „Kikinda {ort“ o kome }e govoriti koordinator nastupa brojne autorske ekipe Sr|an Papi}, a pisci ~itati svoje tekstove. Posledweg dana Sajma, 21. marta u okviru foruma iInternacional i Mali jezici-velike kwi`evnosti nastupi}e Papi}, Arsenijevi}, Bajac i Mirjana Novakovi}.

Preovla|uju}i orkestarski zvuk Novosadske muzi~ke sve~anosti (Nomus) ove godine }e biti odràne od 12. do 20. aprila trideseti put, i za taj jubilej organizator Muzi~ka omladina Novog Sada, kako navodi sekretar Milan Radulovi}, potrudila se da pripremi {to zanimqiviji program ovog poznatog festivala, koji je odavno zauzeo centralno mesto u muzi~kom ìvotu na{eg grada. Umetni~ki direktor je i ove godine muzikolog Marija Adamov. - U programu Nomusa, za koji znamo da se uglavnom vezuje za odrednicu kamerne muzike, ove godine }e prevashodno preovladavati orkestarski zvuk. Ima}emo nastup dva velika orkestra: Beogradske filharmonije, {to nas posebno raduje jer posle toliko godina dolaze na Nomus, i Vojvo|anske simfoni~are kao na{ tradicionalni ansambl - isti~e Milan Radulovi}. Sa Beogradskom filharmonijom }e nastupiti sjajni solista Sergej Nakarjakov, truba~ ruskog porekla, a Vojvo|anski simfoni~ari }e svoj koncert posvetiti dvestagodi{wici ro|ewa Roberta [umana. Ono {to je, po re~ima Radulovi}a, ekskluzivitet koncerta simfoni~ara, jeste da }e sa wima nastupiti 19. aprila u Sinagogi „najsveìji“ pobednik ~uvenog konkursa „Geza Anda“ u Cirihu 2009. korejski pijanista Jingsang Li.

Orkestar „Kamerata Salcburg” otvori}e ovogodi{wi Nomus

certmajstora „London simfoni orkestra“, {to samo govori o wegovom ume}u i naravno na{oj sposobnosti da dovedemo najboqe ansamble u na{u sredinu - napomiwe Radulovi}. O~ekuje nas prvi put i susret sa ansamblom koji dolazi s drugog kontinenta, kako najavquje Radulovi}, a u pitawu su „Filadelfija virtuozi“ iz SAD -a. Gostovawe ovog izuzetnog orkestra organizovano je posredstvom Ambasa-

Prodaja karata Karte za koncerte u SNP-u ve} su u prodaji na blagajni pozori{ta i staju 1.500 i 2.000 dinara za Misiju, a 1.200 i 1.500 dinara za nastup Herarda Nuweza. Od slede}e nedeqe }e po~eti da se prodaju i karte za ostale koncerte u Gradskoj ku}i i Sinagogi. One }e stajati 500 dinara, i na wih }e ~lanovi Muzi~ke omladine Novog Sada imati popust. - [to se ti~e kamernih koncerata, bi}e ih ~etiri. Najve}e ime me|u izvo|a~ima te muzike nastupi}e na sve~anom otvarawu Nomusa, a u pitawu je jedan apsolutno reprezentativni orkestar koji postoji preko 50 godina. Radi se o ~uvenom ansamblu „Kamerata Salcburg“. Ono {to nas posebno raduje je {to }e na ovom koncertu nastupiti wihov novi koncertmajstor i muzi~ki rukovodilac u narednim periodu Roman Simovi}, koji je nedavno polo`io jo{ jednu zna~ajnu audiciju za kon-

Veliki slikar malog formata ciju doga|aja bila je ukqu~eno i Op{tinsko ve}e Op{tine Vr{ac, a prisutne je pozdravio i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}.

~etvrtak18.mart2010.

NA JUBILARNIM NOVOSADSKIM MUZI^KIM SVE^ANOSTIMA OD 12. DO 20. APRILA

U OGRANKU SANU U NOVOM SADU JU^E PROMOVISANA MONOGRAFIJA „PAJA JOVANOVI]“

Nakon izlo`be Pavla Paje Jovanovi}a (1859-1957), koju je krajem pro{le godine priredila Srpska akademija nauka i umetnosti, wen Ogranak u No-

c m y

KULTURA

DNEVNIK

rijere, a i posle, Paja Jovanovi} ~esto bio zapostavqan i izostavqan na srpskoj umetni~koj sceni. Kako i za{to je sve to teklo moglo se saznati iz nadahnutog izlagawa istori~ara umetnosti Nikole Kusovca, koji je i autor osnovnog teksta monografije „Paja Jovanovi}“. Podse}aju}i na neke od wegovih najpoznatijih ostvarewa, „Ma~evawe“, „Guslar“, „Ki}ewe neveste“, „Krunisawe cara Du{ana“, „Seoba Srba“, pri~aju}i brojne anegdote o uzbudqivom `ivotu, snala`qivoj prirodi i majstorskom radu, Kusovac je posebno apostrofirao podatak da je i pored mnogo ~uvenijih „fraza“, Paja Jovanovi} za wega - veS promocije monografije o Paji Jovanovi}u Foto: R. Hayi} liki slikar malog forvom Sadu ju~e je nastavio priPisac uvodnog teksta monomata. Kusovac je znatan deo iz~u o znamenitom slikaru prografije, dr Stanislav @ivkolagawa pravio paralele sa wemocijom monografije „Paja Jovi}, naglasio je da je ona objagovim savremenikom i po mnovanovi}“ izdava~a „Radionica vqena takore}i u posledwi go ~emu bliskim kolegom, Urodu{e“ iz Beograda. U organiza~as, podse}aju}i da je tokom ka{em Predi}em. I. Buri}

de Amerike koja je, po re~ima Radulovi}a, u velikoj meri pomogla dolazak ameri~kih umetnika. - Ono {to je zanimqivo, i {to krasi Nomus, jeste da su u tom ansamblu i umetnici koji su nekada poha|ali Akademiju u Novom Sadu i ponikli u ovoj sredini, a radi se o Sa{i Jan~i}u i Lidiji Peno. Pored toga {to }e ovaj koncert obilovati delima kompozitora koji dosad nisu bili izvo|eni na Nomusu, treba re}i da }e oni izvesti i novo delo Aleksandre Vrebalov, odnosno petu

kompoziciju „îni“, nastalu 2008/2009, neobi~nu po tome {to je komponovana za elektroniku i guda~ki orkestar - najavquje Radulovi}. û}emo i doma}i, novosadski kamerni ansambl „Kamerata akademika“ ~iji je umetni~ki rukovodilac Dejan Mla|enovi}, a ono {to ovaj nastup posebno izdvaja je, kako isti~e Radulovi}, {to }e muzi~are na koncertu voditi ~uveni violista @erar Kose, profesor Nacionalnog konzervatorijuma u Parizu, i jedan od osniva~a poznatog ansambla za savremenu muziku Pjera Buleza. - âst da zatvori Nomus pripala je jednom na{em kamernom orkestru, Guda~ima Svetog \or|a, ~iji je muzi~ki direktor Gordan Nikoli}. O~ekuju nas jo{ i dva koncerta kamerne muzike u Gradskoj ku}i. Jedan je 13. aprila i bi}e posve}en dvestagodi{wici ro|ewa [umana. Tada }e nastupiti pijanista Erik Lesa`, ~uveni dirigent i klarinetista Pol Mejer i violistkiwa Liz Berto iz Francuske. Na tom koncertu }emo imati priliku da prisustvujemo svetskoj premijeri dela „Oma` Robertu [umanu“ \er|a Kurtaga. Drugi koncert je 18. aprila i tada nas o~ekuje susret sa dobrim znancem, pijanistom Lovrom Pogoreli}em koji nam se posle pet godina vra}a u Novi Sad, a sa wim dolaze Dejan

Bogdanovi} i Monika Leskovar, koju dosad nikada nismo ~uli, a moram da ka`em da se radi o fantasti~noj ~elistkiwi - isti~e Radulovi}. Dva programa na neki na~in iska~u iz uobi~ajenog okvira umetni~ke muzike, {to je postao obi~aj prethodnih godina, i pokazuje daqa nastojawa MONS -a da pro{iri svoje vidike. Na Nomusu }e 13.aprila u SNP - u nastupiti ~uvena portugalska fado peva~ica Misija i wen istoimeni {esto~lani ansambl. Drugi je koncert 17. aprila u SNP -u, na kojem }e nastupiti flamenko gitarista Herardo Nuwez iz [panije sa svojim sekstetom. Muzi~ka omladina Novog Sada raspisala je konkurs u saradwi sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, na odseku za grafi~ki dizajn, i od 32 pristigla, rad Sawe [ajatovi} s tre}e godine AUNS izabran je da predstavqa ovogodi{wi vizuelni identitet festivala. Tokom Nomusa }e biti prire|ena izlo`ba radova s ovog konkursa.Povodom 30 godina jubileja, bi}e objavqeno nekomercijalno izdawe kompleta od tri CD -a i 50 -ak fotografija s prethodnih Nomusa. Autor dizajna je Darko Vukovi}, a muzi~ke numere su izabrane u saradwi sa Radio Novim Sadom. Promocija ovih CD - ova zakazana je za 16. april. N. Pej~i}

U APRILU SEDMI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE

Plesne trupe iz deset zemaqa kinga, koji }e izvesti predstavu Sedmi Beogradski festival „Bahok“ u koreografiji Akrama igre bi}e odr`an od 9. do 23. Kana, koji sara|uje sa zvezdama aprila, najavqeno je na konferenciji za novinare u Skup{tini Beograda. Direktorka festivala Aja Jung rekla je da }e na festivalu nastupiti baletske kompanije i plesne trupe iz Italije, Belgije, Kine, Velike Britanije, Francuske, Izraela, Portugala, Holandije i [vajcarske. Predstave }e biti izvedene u Sava centru, Beogradskom dramskom, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Operi „Madlenianum“, Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, Narodnom pozori{tu u Ni{u i Narodnom pozori{tu u Somboru. Prema re~ima Aje Jung, festival }e 9. aprila u Sava centru otvoriti italijanska trupa „AlterBalletto“, koja }e izvesti plesne predstave „Kao udisaj“ i „Zemqa“ u koreografiji Maura Bigoncetija. Trupa „AlterBalletto“ }e slede}eg dana nastupiti u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, gde }e izvesti predstavu Balet @eneve kao {to su balerina Silvi Gijem „Certe Notti“, tako|e u koreograi glumica @ilijet Bino{. fiji Bigoncetija. U Operi „MaU okviru Festivala igre, 13. dlenianum“ }e 11. aprila nastuaprila u Beogradskom dramskom, piti Nacionalni balet iz Pe-

trupa „Peeping Tom“ iz Belgije predstavi}e se predstavom „Ulica Vanderbranden 32“ u koreografiji Gabrijele Karizo i Franka ârtijera. Izraelska plesna trupa „Kibutz“ izve{}e 15. aprila u Sava centru predstavu „Kef-Kafim“ u koreografiji Ramija Bera, a ta trupa }e 16. izvesti istu predstavu u Narodnom pozori{tu u Somboru. U Operi „Madlenianum“ 17. aprila nastupi}e plesna kompanija „Bianca Li“ iz Pariza, sa predstavom „Vrt uìvawa“, a slede}eg dana }e se u Narodnom pozori{tu u Ni{u predstaviti trupa „Paolo Ribiero“ iz Lisabona sa predstavom „Majorka“. Trupa „Jasmin Vardimon“ iz Londona izve{}e plesnu predstavu „Justicija“ 19. aprila u Sava centru, a 21. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu }e se predstaviti trupa „Emio Greco“ iz Amsterdama.Festival igre bi}e zatvoren 23. aprila nastupom u Sava centru Baleta @eneve, koji }e izvesti predstave „Paradice“ u koreografiji Sabura Te{ivara, „Prema èqi“ koreografa Andonisa Fonijadakisa i „Daleko“ Sidija Larbija êrkauija. (Beta)

SPORT

~etvrtak18.mart2010.

PRED KUP EVROPE U BACA^KIM DISCIPLINAMA

Srbija s tri aduta U francuskom gradu Salon d’ Provans 20. i 21. marta odra`ava se Kup Evrope u baca~kim disciplinama, a na{u zemqu predstavqa}e troje atleti~ara. Danas put Francuske kre}u Tatjana Jela~a (kopqe), Dragana Toma{evi} (disk) i Asmir Kola{inac (kugla), wihovi treneri Jovan Jahi}, Danilo Krtini} i Nikola Tomasovi}, kao i selektor atletske reprezentacije Srbije Dragi{a Kuzmanovi}.

skom primorju. Wen trener Danilo Krtini} zadovoqan je ura|enim poslom i pred Kup Evrope je rekao: - Op{ti pokazateqi su dobri, iako nismo imali prilike mnogo da radimo na bacawima, pre svega zbog vremenskih uslova. Ipak, rezultat kao {to je 2,90 metara u skoku udaq iz mesta, Draganino je najboqe ostvarewe u karijeri i sugeri{e da smo dobro radili, odnosno nagove{tava dobru formu i sezonu. Ona je ju~e istegla

c m y

DNEVNIK

TURNIR U INDIJAN VELSU

Jelena s Klejbanovom za polufinale Srpska teniserka Jelena Jankovi} pobedila je [ahar Per iz Izraela rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2 i tako izborila plasman u ~etvrtfinale turnira u Indijan Velsu. Jankovi}eva protiv Per, za razliku od me~a sa Italijankom Erani (blizu tri sata velike borbe), nije imala uspone i padove u igri. Bila je sigurna i tokom celom duela je kontrolisala rezultat. Ovo je druga pobeda Srpkiwe nad Per u dugom me|usobnom duelu. Srpkiwa je 2008. godine stigla do polufinala turnira u Indijan

me~ sa Italijankom Sarom Erani, koji je dobila posle skoro tri ~asa igre. - Imala sam zaista te`ak me~ prethodnog dana i nisam bila sigurna kako }u psiholo{ki izdr`ati duel, svesna da je [ahar veoma opasna protivnica - tvrdi Jankovi}. Prvi reket Srbije }e se u ~etvrtfinalu sastati sa Ruskiwom Alisom Klejbanovom, uspe{nijom u duelu sa [pawolkom Karlom

DUBL KONKURENCIJA

Tipsarevi} i Troicki predali me~ Srpski teniseri Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki predali su me~ drugog kola u dubl konkurenciji koji su ju~e trebali da igraju protiv Francuza Mikaela Qodre i Izraelca Endija Rama. Srpski par je me~ predao zbog povrede Janka Tipsarevi}a, koji ima problema sa ramenom. Tipsarevi} se povredio u me~u drugog kola protiv Holan|anina Tima de Bakera, kojem je tako|e predao duel posle pet odigranih gemova.

Tatjana Jela~a

Tatjana Jela~a je pro{le godine na juniorskom Evropskom prvenstvu u Novom Sadu osvojila {ampionsku titulu, a od ove godine nastupa}e u seniorskoj konkurenciji. Pred polazak za Francusku ona je rekla: - Zadovoqna sam kako sam odradila pripreme. Na oba takmi~ewa ove godine bacala sam 58 metara i bila bih sre}na kada bih i u Francuskoj bacala na tom nivou. Takmi~ewe se odr`ava u nedequ, na otvorenim terenima ima}emo po ~etiri hica i dosta toga zavisi}e i od vremenskih uslova. Pre{le godine na Tenerifima bacila sam 54 metra i zauzela tre}e mesto, volela bih da i sada ponovim dobar rezultat. Draga Toma{evi} je pripreme sprovela u Baru i ju~e se vratila iz ovog grada na Crnogor-

Foto: F. Baki}

ahilovu tetivu na treningu, ali je verovatno re~ o lak{oj povredi. Odmori}emo se do takmi~ewa u subotu koje }e biti veoma kvalitetno, ali u Francusku putujemo s ambicijom da Dragana osvoji jednu od medaqa. Kugla{ Asmir Kola{inac je branio boje Srbije na nedavno zavr{enom Svetskom dvoranskom prvenstvu u Dohi. Pro{le godine, podse}awa radi, on je na Kupu Evrope bacio 19,43 metra i bio ~etvrti. - Putujem psihi~ki rastere}en na ovo takmi~ewe. Bacawe kugle na programu je u subotu i ima}emo dosta vremena da se odmorimo i da upoznamo teren. Baca se na otvorenom, u {est poku{aja i verujem da }u ostvariti dobre rezultate od preko 20 metara - dodao je Kola{inac. A. Predojevi}

Velsu, koji se igra za nagradni fond od 4,5 miliona dolara. Jelena Jankovi} izjavila je da je ofanzivna igra bila kqu~ ubedqive pobede. - Mislim da sam igrala izuzetno dobro, pre svega borbeno i to se isplatilo - ocenila je deveta teniserka sveta. Jankovi}eva se osvrnula na prethodni, skoro maratonski

Suares Navaro - 2:6, 7:6 (7:2), 6:4. - I u ovaj me~ }u u}i maksimalno koncentrisana - poru~ila je Jankovi} koja je Klejbanovu nedavno pobedila u Beogradu u me~u prvog kola Svetske grupe Fed kupa, u kojem je slavila Rusija sa 3:2.

Sve boqa i sigurnija: Jelena Jankovi}

Rezultati Mu{karci, 3. kolo: (27) Bagdatis (Kipar) - (1) Federer ([vajcarska) 5:7, 7:5, 7:6(4), (4) Marej (V. Britanija) - Rasel (SAD) 6:3, 7:5, (6) Soderling ([vedska) - (28) Lopez ([panija) 7:6(3), 6:4, (7) Rodik (SAD) - Baker (Holandija) 6:3, 6:4, (9) Conga (Francuska) (24) Montawes ([panija) 4:6, 6:3, 6:3, (18) Robredo ([panija) - Sela (Izrael) 6:3, 6:0, (22) Melcer (Austrija) - Grol (Nema~ka) (Nemac predao), Almagro ([panija) - Blejk (SAD) 6:4, 3:6, 6:3. @ene, 3. kolo: (2) Voznijacki (Danska) - (16) Petrova (Rusija) 6:3, 3:6, 6:0, (4) Dementijeva (Rusija) - (19) Rezai (Francuska) 6:3, 6:3, (5) Radvanska (Poqska) - (11) Bartoli (Francuska) 6:3, 6:2, (6) Jankovi} (Srbija) - (17) Per (Izrael) 6:2, 6:2, (8) Stosur (Australija) - (12) Zvonareva (Rusija) 6:2, 7:5, (23) Klejbanova (Rusija) - Suarez Navaro ([panija) 2:6, 7:6(2), 6:4, (28) Martinez San~ez ([panija) - (13) Vikmajer (Belgija) 6:,4, 6:4, (18) @eng Jie (Kina) - (vk) Molik (Australija) 6:3, 4:6, 7:6(1).

Kipranin Markos Bagdatis iznenadio je Roxera Federera u tre}em kolu Mastersa u Indijan Velsu. Prvi igra~ sveta do`iveo je poraz u maratonskom duelu sa 7:5, 5:7, 6:7 (4:7). To je prvi trijumf Bagdatisa protiv [vajcarca u sedam dosada{wih susreta. Radosni Kipranin je po zavr{etku me~a poqubio teren u znak zahvalnosti za sve razmene udaraca, ali i zbog sre}e po{to je uspeo da spasi tri me~ lopte. - Ovo je bio moj najboqi me~ u karijeri. Gubio sam mnogo duela od vode}ih igra~a, pa je ovo pobeda za olak{awe. Ovo je veliki moment. Roxer je bio agresi-

van, ali je mnogo proma{ivao. Ja sam bio mnogo mirniji - rekao je Bagdatis. Federer nije izgubio me~ u kome je imao me~ loptu od Rima 2006. godine. Ovo mu je bio tek drugi poraz u 13 me~eva koje je igrao ove sezone, a prvi od Melburna gde je osvojio svoju 16. grend slem titulu. - Rekao sam sebi da }e {ansa do}i, a kada do|e da }u je iskoristiti. Mislim da sam dosta nau~io iz poraza od \okovi}a u Dubaiju. Se}am se svakog trenutka tog me~a. Dosta sam iskoristio u ovom duelu i zbog toga sam veoma sre}an - izjavio je Bagdatis.

IVAN QUBI^I] PRED DEJVIS KUP ME^ HRVATSKA – SRBIJA

Srbi ne treba da strepe

PLESNI SPEKTAKL U SUBOTICI: Peti put za redom Subotica }e biti doma}in jednog od najve}ih turnira u Evropi u standardnim i latinoameri~kim plesovima. Plesni spektakl, pod imenom „Subotica open 2010“a u organizaciji PK Fiesta plus, odr`a}e se 19, 20. i 21. marta u Hali sportova. Kako je najavio predsednik kluba Du{an Kir}anski, u toku tri dana publici }e se dnevno predstaviti oko 250

plesnih parova iz 24 zemqe Evrope i sveta us vim kategorijama. Sudi}e 18 arbitara iz 14 zemaqa. Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije ve} je prepoznalo veli~inu i zna~aj ovog turnira, kao i sportskog plesa u Srbiji obezbe|uju}i sredstva za finansirawe ovog turnira. Ove godine pridru`ili su im se Sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine i grad Subotica. G. M.

Hrvatski teniser Ivan Qubi~i} poru~io je srpskoj teniskoj reprezentaciji da se ne brine oko sigurnosti tokom ~etvrtfinala Dejvis kupa od 9. do 11. jula u Splitu. On je naglasio kako nema razloga za brigu, te je dodao da o~ekuje da }e sve pro}i bez incidenata. - Qudi u Splitu pona{a}e se kao {to bi se pona{ali i u Zagrebu. U okolnostima Dejvis kupa verovatno }e biti glasniji, svesni smo osetqivosti susreta sa Srbijom, ali svi igra~i na Turu su prijateqi - rekao je Qubi~i}. Teniser, koji je Hratsku vodio do osvajawa Dejvis kupa u Bratislavi 2005. godine, veruje kako }e na terenu odlu~ivati samo ve{tina igra~a i ne misli da }e sve iza}i iz okvira Dejvis kup atosfere, koja je ina~e vatrenija nego na me~evima Tura. - Ne postoji animozitet ili neki poseban ose}aj zbog razli~itih nacionalnosti. Mo`da se to bude ~ulo iz publike, ali verujem da }e to biti ograni~eno na tribine. Igra~i ne}e biti u opasnosti, mo`da ~uju pokoji vrisak ili navijawe, no to je normalno za me~eve Dejvis kupa. Svi su ti igra~i igrali u Hrvatskoj godinama, od \okovi}a i Troickog, pa do Tipsarevi}a i Zimowi}a - dodao je Qubi~i}.

Ivan Qubi~i} i Novak \okovi}

Biv{i tre}i igra~ sveta povezan je s \okovi}em i preko trenera Rikarda Pja}ija, koji je trenirao i Novaka. Ukoliko

se okr{aj zaista organizuje u Splitu, srpski navija~i }e imati pravo na ne{to vi{e od 1.500 ulaznica.

SPORT

DNEVNIK

Taktika za Svetski kup

Goran M. Todorovi}

bilo va`no jer su se takvom remitaktikom pribli`ili plasmanu na Svetski kup, a i nagrade ne}e izma}i. Vrh je ostao nepromewen, jedino je Lisij pobedom dostigao drugu grupu. Pregledom parova 10. kola potra`ili smo favorita broj 2 na ovom turniru, Francuza Bakroa (2714). Kako ga nismo na{li pretragom po kolima, ustanovili smo da je posle startne pobede sve ostale partije remizirao (?!) i sa 5 poena iz 9 partija napustio turnir! Posle ovog turnira i obra~una rejtinga svakako }e pasti ispod granice ekstra velemajstora (2700). @ene nisu takvi takti~ari niti prakti~ari kao mu{karci. Borbenost im je uro|ena pa je i mnogo vi{e partija odlu~eno. U ovom kolu otpale su biv{e {ampionke Evrope Stefanova i Tatjana Kozinceva, a ve} odranije

Igrali smo perfektno

@ukova i Skrip~enko. U {ansi, od biv{ih {ampionki, je jo{ samo Pia Kramling. Izdvojeni rezultati 10. kola (mu{karci): Kismahulin – Nepomnia{~i remi, R. Mamedov – Xobava remi, Akopjan - Sokolov remi, Efimenko - Timofeev remi, Sutovski – Movsesjan remi, Alekseev - Ma~eja remi, Fresine – Potkin remi, Inarkiev – Lisij 0:1, Sajgado – Berke{ remi, Marku{ - Sargisjan remi, Vu~kovi} – Halkias remi, Durabevli - Kova~evi} remi, Petrosjan – Sedlak remi, Godena Todorovi} 0:1, Nedilko Damqanovi} 1:0, Azarov – Bodiroga 1:0, Bo{kovi} – Rakhanov 0:1, [olak – Petre 1:0, Malakhov - Draì} remi, To{i} – Vitman remi, Bus – Civri} 1:0. Stawe posle 10. kola: 1. Nepomnia{~i 8, 2- Xobava, Efimenko, Sokolov, Akopjan, Kismatulin, Timofeev, R. Mamedov, Lisij 7,5, itd. Vu~kovi}, Marku{ 6,5, Todorovi} 6, [olak, Kova~evi}, Sedlak 5,5, Damqanovi}, Draì} 5, Bodiroga, To{i}, Bo{kovi} 4,5, Civri} 4 poena. Izdvojeni rezultati 10. kola (ène): Cmilite - A. Muzi~uk 1:0, Kramling – Stefanova 1:0, U{ewina – T. Kozinceva remi, Sebag – Galojan 1:0, Romanko - So}ko 0:1, Dembo – Zavadcka remi, Zdebskaja – Manakova 1:0, Lomenko - ôqu{kina 0:1, Bojkovi} – Vorek remi, \uki} – Kaxoka 0:1, Ba~in – Drqevi} 0:1. Stawe posle 10. kola: 1. Cmilite 8,5, 2. Kramling 8, 3-4. So}ko, Sebag 7,5, 5-14. Stefanova, A. Muzi~uk, T. Kozinceva, Dembo, Zavadcka, Mozer, @ukova, Savina, Skrip~enko 7, itd. ôqu{kina 6, Manakova 5,5, Bojkovi} 5, Drqevi}4,5, \uki} 4 poena. B. D.

Trener fudbalera Intera @oze Muriwo izjavio je nakon pobede u me~u osmine finala Lige {ampiona protiv ^elsija da su wegovi igra~i odigrali savr{en me~, prenosi italijanska {tampa. - Naravno da sam slavio, ali kasnije u svla~ionici. Igra~i su dali svoj maksimum i igrali kvalitetan fudbal. Sve je bilo savr{eno. Zaista sam zadovoqan - rekao je Portugalac. Pogotkom Samjuela Etoa u 79. minutu, Italijani su na Stamford brixu pokorili doma}ine i, posle trijumfa u Italiji od 2:1, izbacili Engleze iz trke za titulu {ampiona Evrope. - Sre}an sam jer smo pobedili, svi u klubu su zadovoqni. Naporno smo radili kako bismo se dobro pripremili za ovaj me~. Urodilo je plodom - izjavio je Muriwo, koji je Inter, prvi put posle ~etiri sezone, uveo me|u osam najboqih u L[. Portugalac je u Inter stigao 2008. godine. Pre toga je tri godine trenirao upravo ^elsi, gde je ostavio veliki trag.

Sre}an: @oze Muriwo

- Kao {to sam i ranije govorio, i daqe volim ^elsi i ovaj stadion, kao i sve qude u

klubu. Pre svega, ipak sam profesionalac i moj tim je trenutno Inter, a u budu}no-

Nisam zasluìo crveni Fudbaler êlzija Didije Drogba izjavio je nakon poraza u me~u sa Interom da nije zasluìo crveni karton. Iako je reprezentativac

zatim i odlukom sudije da me po{aqe u svla~ionicu. To nije bilo namerno i kao {to je poznato u `aru borbe sva-

je da se fokusiramo na FA kup i poku{amo da na drugoj strani ostvarimo uspe{ne rezultate.

Yon Teri

Teri kolima na navija~a

Zvezda u igri za Evrokup, Hemofarm na F4 Zagreb - Hemofarm C. zvezda - Zadar [iroki - FMP 1. Cibona 2. Partizan 3. Hemofarm 4. Zagreb 5. Olimpija 6. Budu}nost 7. Zadar 8. [iroki 9. Cedevita 10. C. zvezda 11. FMP 12. Radni~ki 13. Bosna 14. Helios

24 24 25 25 24 24 25 25 24 25 25 24 24 24

19 19 16 14 14 14 12 11 12 11 9 10 5 5

5 5 9 11 10 10 13 14 12 14 16 14 19 19

77:83 77:72 83:63 1881:1648 1869:1694 1986:1852 1989:2004 1867:1738 1813:1735 2146:1885 1870:1934 1877:1932 2002:1944 1892:1985 1683:1871 1642:1905 1619:1909

43 43 41 39 38 38 37 36 36 36 34 34 29 29

U posledwem, 26. kolu (20. mart) sastaju se: Hemofarm Olimpija, Partizan - [iroki, FMP - Budu}nost, Bosna - Crvena zvezda, Helios - Radni~ki, Zadar - Zagreb, Cibona Cedevita eventualnom trouglu sa Zadrom i Cedevitom posle 26. kola, a to je skor 12-14.

Didije Drogba

Obale Slonova~e priznao da je zgazio protivni~kog igra~a Tijaga Motu, koji je le`ao na travi, Drogba smatra da je kazna prestroga. - Razo~aran sam, prvo ispadawem iz osmine finala L[,

{ta se dogodi - rekao je fudbaler londonskog kluba i dodao: - Nismo igrali kako smo zamislili, a i Inter nam je ote`ao situaciju, stvarno je bio dobar. Sada nam preosta-

Golom Samjuela Etoa u 78. minutu, Italijani su pobedili sa 1:0 i izborili nastavak takmi~ewa u Ligi {ampiona, po{to su i u prvom duelu u Milanu slavili sa 2:1.

ZBOG OGROMNOG FINANSIJSKOG DEFICITA KLUBA

Portsmutu oduzeto devet bodova ^elnici engleske fudbalske Premijer lige potvrdili su oduzimawe devet bodova Portsmutu. Ste~ajni upravnik Endrju Ardoniku nije uspeo da obezbedi pokri}e za klub. Kao {to je proteklih dana najavqivano, urpavni odbor Premijer lige sastao se ju~e da bi raspravio mogu}nost eventualnog pokrivawa ogromnog deficita kluba, ali za sada re{ewe nije prona|eno. Zbog ovog oduzimawa,

KAPITEN BAJERNA OSTAJE U MINHENU

Van Bomel produìo ugovor Kapiten minhenskog Bajerna Mark van Bomel produìo je ugovor s bavarskim klubom do 2011. godine, saop{teno je na zvani~nom sajtu Bajerna. Holan|anin, koji je u Bajern pre{ao 2006. godine iz Barselone, bio je jedan od najzaslu`nijih za plasman kluba u ~etvrtfinale Lige {ampiona i povratak na vrh tabele Bundeslige. - Moja jedina èqa je bila da u klubu ostanem jo{ godinu dana - izjavio je tridesetdvogodi{wi defanzivac, koji je 2008. godine postao prvi stranac koji je dobio kapitensku traku u Bajernu. Generalni direktor kluba Karl Hajnc Rumenige zadovoqan je produètkom saradwe s Van Bomelom. - U posledwih nekoliko godina, a naro~ito posledwih meseci, Mark je bio garant na{eg uspeha - rekao je Rumenige.

sti ko zna, mo`da se i vratim na Ostrvo - istkao je @oze Muriwo.

DIDIJE DROGBA, CENTARFOR ^ELZIJA

NLB LIGA

Trojkom Stefana Markovi}a, sa pola terena uz zvuk sirene, ko{arka{i Hemofarma izborili su produ`etak u Zagrebu, a potom i pobedu vrednu plasmana na Fajnal-for NLB lige. U isto vreme, Crvena zvezda je u Pioniru pobedila Zadar sa pet poena razlike i tako zadr`ala teoretske {anse za sedmo mesto i plasman u kvalifikacije za Evrokup naredne sezne. Posledwa jedna~ina koja igra za crveno-bele je rasplet u preostalim me~evima 25. kola i kompletnog 26. kola NLB lige, po kojem bi na kraju Zadar, Cedevita i Crvena zvezda imali isti skor pobeda i poraza, a za to je beogradskom timu potrebna pobeda u Sarajevu u subotu, uz poraze Cedevite od Partizana i Cibone, kao i poraz Zadra kod ku}e od Zagreba. Zahvaquju}i pobedi od 77:72 nad Zadranima, crveno-beli su izborili najboqu poziciju u

@OZE MURIWO, TRENER INTERA

POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

Remi taktika u desetom kolu najvi{e je odgovarala vode}em Nepomnia{~iu da prvi put postane {ampion Evrope. Ako i ne bude bi}e to neko od osam pratilaca jer niko od wih do sada se nije okitio tom titulom. Kolo je

~etvrtak18.mart2010.

Portsmut je na dnu tabele s 10 bodova i sigurno je da }e ispasti iz Premijer lige. U saop{tewu Premijer lige se navodi da je ste~aj kluba potvr|en i da se zbog toga odmah primewuju prikladne sankcije u vidu oduzimawa devet bodova. ^elnici su saop{tili i da }e upravni odbor lige raditi s upravom kluba na pronala`ewu odgovaraju}eg re{ewa.

Odbrambeni fudbaler êlsija Xon Teri zaka~io je automobilom navija~a londonskog tima posle utakmice sa Interom i eliminacije plavaca iz osmine finala Lige {ampiona. Kako saznaju dnevni listovi „Marka“ i „AS“, incident se dogodio oko 23 ~asa na parkingu ispred stadiona Stamford brix. Jedan od êlsijevih navija~a imao je nameru da fotografi{e Terija i wegovu suprugu Toni, ali je kapiten plavaca nagazio na gas i automobilom udario nesre}nog mladi}a u predelu kolena. Teri je pobegao sa lica mesta ne osvrnuv{i se da li je ozbiqnije povredio ~oveka. Na sre}u, neimenovani navija~ êlsija se na vreme izmakao, tako da ga je Teri samo malo zaka~io kolima. Teri je u posledwe vreme meta seks-skandala nakon {to je potvr|eno da je imao aferu sa biv{om devojkom wegovog nekada{weg saigra~a iz êlsija i reprezentacije Engleske Vejna Brixa. Budu}i da je Teri bio u kolima sa suprugom, to verovatno zna~i da su se wih dvoje pomirili i da mu je Toni oprostila prequbu.

êlzi–Inter 0:1 (0:0) LONDON: Stadion Stamford brix, gledalca 40.000, sudija: [tark (Nema~ka).Strelac: Eto u 79. minutu. @uti kartoni: Drogba, Maluda, Aleks, Teri (êlzi), Tijago Mota, Lusio, Eto (Inter). Crveni karton: Drogba (êlzi). ÊLZI: Turnbul – Ivanovi}, Aleks, Teri, @irkov (Kalu) – Balak (Xo Kol), Obi Mikel, Lampard – Anelka, Drogba, Maluda. INTER: @ulio Cezar- Majkon, Lusio, Samuel, Zaneti – Kambijaso, Snajder (Mariga), Tijago Mota ( Materaci) – Pandev (Stankovi}), Eto, Milito. Prvi me~: 1:2

Seviqa–CSKA 1:2 (1:1)

Mark van Bomel

SEVIQA: Stadion Ramon San~ez Pichuan, gledalca 30.000, sudija Ka{ai (Ma|arska), strelci: Peroti u 41. za Seviqu, a Necid u 39. i Honda u 55. minutu za CSKA. @uti kartoni: Luis Fabijano (Seviqa) A. Berezutski, [enikov, [emberas, Mark Gonzales (CSKA). SEVIQA: Palop – Stankivi~ijus, Dragutinovi}, Facio, Fernando Navaro (Adrijano) – Renato (Negredo), Zokora - Hezus Navas, Peroti, Diego Kapel (Kanute) – Luis Fabijano. CSKA: Akintejev – V. Berezucki, A. Berezucki, Igna{evi~, Semikov – Aldomin, [emberas – Krasi} (Odiah), Honda (Rahimi}), Mark Gonzales (Memedev) – Luis Fabijano. Prvi me~: 1:1

SPORT

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

ODIGRAN POSLEDWI ME^ 18. KOLA JELEN SUPERLIGE

RADOMIR ANTI] U@IVO ISPRATIO ME^ L[ U SEVIQI

Trijumf glave Suboti~ani pregazili Moravu i talenta Borac - Spartak Zlatibor voda 1:2 (0:1)

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} iz sve~ane lo`e na stadionu „San~ez Pishuan“ pratio je me~ osmine finala Lige {ampiona Seviqa - CSKA 1:2. Imao je priliku da na delu vidi dvojicu reprezentativaca, Ivicu Dragutinovi}a u redovima doma}ina i Milo{a Krasi}a u ruskom timu.

Radomir Anti}

Iskusni stru~wak je naglasio da nije imao navija~ke ambicije pred utakmicu. - Nisam bio navija~, a nisam bio ni novinar. Niti mi je bli`i Krasi} od Dragutinovi}a... Volim fudbal, volim da vidim sadr`aj, a on je u ovoj utakmici bio apsolutno na strani CSKA. Bila je to pobeda glave i talenta - utisak je Radomira Anti}a Sledi osvrt na tok me~a. - Seviqa je propustila istorijsku priliku. O~igledno,

igrala je na povoqan rezultat iz prve utakmice. Primili su gol, brzo do{li do morawa i onda je nastupio nered u timu. CSKA je iskoristio {ansu, ostvario podvig za pam}ewe jer je prvi ruski klub u ~etvrtfinalu Lige {ampiona. Pri~ao sam posle me~a sa Viktorom Onopkom, mojim nekada{wim igra~em, presre}ni su i ~estitam im na uspehu. Selektor nije uspeo da se sretne sa Krasi}em i Dragutinovi}em posle utakmice. Ipak, dao je kra}i komentar u~inka srpskih internacionalaca. - Obojica su korektno odigrali. Drago u Seviqi ima sjajan status, za koji se izborio igrama. Pleni ozbiqno{}u, sve u superlativu rekao mi je o wemu direktor Mon}i. Krasa je bio solidan. Mo`da su ga {panski mediji u izve{tajima malo i ~astili visokom ocenom, ali evidentno je da ima dobar imix. Rezultat me~a posebno dobija na zna~aju imaju}i u vidu da je ruski {ampionat tek na po~etku, odigrali su samo prvo kolo - dodao je Anti}. O raspletu derbija osmine finala Lige {ampiona, sudaru Intera i ^elzija, odnosno Baneta Ivanovi}a i Dekija Stankovi}a, selektor Anti} imao je tek kratku konstataciju: - Na tom nivou takmi~ewa nema iznena|ewa. Po ko zna koji put pokazalo se da doma}i teren nije garancija uspehaistakao je na{ selektor. Z. Rangelov

SREMCI SPREMNI ZA PROLE]NI START

Slanobarci ve} otpisani

VOJVO\ANSKA – LIGA ZAPAD

Radnik - Borac (S) 2:0 Budu}nost (A) - Ba~ka 1901 1:4 Crvena zvezda - Ba~ka Topola 1:3 Kozara - BAK 10:0 Vojvodina (NM) - Jedinstvo 2:0 Polet (N) - Sloboda 0:3 Radni~ki (B) - Budu}nost (SC) 1:0 Obili} - Dinamo 2:1 Radni~ki (Z) - Ba~ka (P) 1:1

Polet (K) - Solunac Borac - Radni~ki (I) Sloven - Hajduk ([) Qukovo - [ajka{ Omladinac - Cement Jugovi} - Budu}nost (M) @AK - 1. maj Mladost (T) - Crvena zvezda Radni~ki (SM) - Indeks

3:4 3:0 2:2 2:1 1:1 1:0 0:0 1:1 1:2

1. Sloboda 19 13 2. Ba~ka 1901 19 12 3. B. Topola 19 11 4. Budu}nost (SC)1912 5. Kozara 19 11 6. Radni~ki (Z)19 10 7. Obili} 19 9 8. Radni~ki (B)19 8 9. Borac 19 9 10. Radnik 19 9 11. Vojvodina 19 7 12. Jedinstvo 19 8 13. Ba~ka (P) 19 6 14. Dinamo 19 6 15. C. zvezda 19 5 16. BAK 19 4 17. Budu}nost (A)19 4 18. Polet 19 2

1. Solunac 19 2. Cement 19 3. Indeks 19 4. C. zvezda 19 5. Borac 19 6. 1. maj 19 7. Mladost 19 8. Radn. (SM) 19 9. Qukovo 19 10. Omladinac19 11. Jugovi} 19 12. @AK 19 13. Radn. (I) 19 14. Budu}. (M) 19 15. Sloven 19 16. [ajka{ 19 17. Hajduk ([) 19 18. Polet (K) 19

39 36 36 35 33 32 31 31 30 29 26 25 24 23 18 16 15 3

3 3 3 4 5 3 2 5 1 7 3 6 4 6 5 6 2 8 2 8 5 7 2 9 5 8 2 11 2 12 3 12 0 15 1 16

47:16 49:18 30:13 36:20 38:26 33:19 30:22 30:21 34:29 24:25 32:27 27:26 26:28 32:36 18:41 11:50 17:58 17:57

42 39 38 38 34 33 31 29 29 29 26 26 23 20 17 15 12 7

12 10 11 11 10 10 9 10 8 8 8 7 7 7 4 5 3 0

3 6 3 2 3 2 4 1 6 5 2 4 3 2 6 1 6 3

4 3 5 6 6 7 6 8 5 6 9 8 9 10 9 13 10 16

Ostao je Borac kratkih rukava i u tre}em susretu ovogodi{weg prvenstva. O~ekivalo se da }e se fudbaleri Borca razigrati pred svojim navija~ima, ali dobar tim Suboti~ana bacio je na kolena ^a~ane u periodu kada je proma{eno nekoliko prilika. Iz jednog kontranapada Veselinov je pro{ao pored nespretne odbrane ^a~ana, {utirao sa nekih 20 metara i savladao Ili}a.

Voja Ubiparip

Esposito 5 (Milovanovi}), Stoj~ev5, Grkajac, Stojanovi}, Prtewak (Kne`evi} 5). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 7, [arac 7, Milankovi} 6, Brati} 6, Adamovi} 6 (Vujaklija -), Torbica 7, Veselinov 7 (Bo{kovi} -), Ubiparip 8 (Noskovi} -), Stevanovi} 6, Popovi} 7, Miri} 7.

Poku{ao je Borac da se vrati u igru ali nije mu to polazilo za rukom. Odbrana Borca ponovo je zatim pala na ispitu. Voja Ubiparip je ve{to savladao Ili}a i nagovestio da }e gosti odneti iz ^a~ka ceo plen. Posledwih deset minuta Borac se razigrao. Slobodan udarac sa

^A^AK: Borac - Spartak Zlatibor voda

1:2 (0:1)

NOVI SAD: Vojvodina - ^ukari~ki Stankom

4:0 (2:0)

KULA: Hajduk - Partizan

0:2 (0:1)

PO@AREVAC: Mladi radnik - Jagodina

0:0

BEOGRAD: OFK Beograd – Rad

3:2 (1:1)

SMEDEREVO: Smederevo - Metalac

0:1 (0:1)

IVAWICA: Habitfarm Javor – BSK

1:0 (0:0)

BEOGRAD: Crvena zvezda - Napredak

2:1 (0:1)

1. Crvena zvezda

34:8

2. Partizan