Dnevnik 17. avgust 2009. by jovan radosavljevic

KIRIL KRAV^ENKO O PAPIRIMA MALIH AKCIONARA

NIS }e akcije kupiti po dr`avnoj ceni str. 4

NOVI SAD *

IGOR PAVLIÎ] PREDAO JUÊ DONACIJU IVICI DAÎ]U

Novosadskoj policiji ~etiri „punta” i 80 pancira str. 7

PONEDEQAK 17. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22453 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

KRIZA PRITISLA GRADOVE I OP[TINE U VOJVODINI

Para nema ni za |a~ke markice

str. 3

TOMICA MILOSAVQEVI]

BIZARNA NESRE]A KRAJ BAZENA U VRDNIKU

Ne}e mo}i preko le|a zdravstva

Skulptura povredila devojku

str. 13

str. 14

NASLOVI

Politika 2 Hla|ewe pred vru}u skup{tinsku jesen 3 Sti`u privremene mere i u Oyake HLEBA BEZ MOTIKE

Kockarnice ba{ kraj {kole

str. 13

Ekonomija 4 Prodaja stanova u dubokom letwem snu 5 Posle prodaje nema kajawa 5 Dr`ava bi da razbacuje hipermarkete po Srbiji

MAJKA POGINULA, ]ERKA KRITI^NO: U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se u subotu uve~e dogodila na starom putu Novi Sad - Subotica, poginula je Ildiko Vu~eti} (1963) iz Vrbasa, dok je wena osmogodi{wa }erka u kriti~nom stawu i lekari se bore za wen `ivot. Bilans nesre}e je petoro povre|enih, od kojih je dvoje dece, a svi su sme{teni u Klini~kom centru Vojvodine. str. 14

Berza PODSTANARI POSTALI NO]NA MORA ZA GAZDE

Nagomilaju ra~une, isprazne stan i nestanu bestraga

Vojvodina 11 Naftna mrqa oterala vikenda{e s Tise

Dru{tvo 12 U tri sekunde tri puta izbegao smrt 12 Be~ejska kupa~ica, ma|arsko zeleno, a prilepsko `uto – pivo

Crna 14 Vatra preti Novom Sadu

Prijatno

str. 9

DVA SRPSKA KAJAKA U FINALU SP

DU[AN POPOVI] PRVAK VOJVODINE

Foto: D. Goji}

str. 16 – 19

SPORT

SILOVIT START VOJVODINE NA FUDBALSKOM PRVENSTVU

6 Srpska berza izlazi iz ponora?

Novi Sad 9 Dvoje se `ale, tre}i ispa{ta

Najvi{a temperatura 31°S

UV indeks 6-7

ponedeqak17.avgust2009.

Da~i}: MUP i Euleks zajedno protiv kriminala Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Novom Sadu da je pripremqen nacrt Protokola o operativnoj saradwi MUP-a i Euleksa i naglasio da je takva saradwa neophodna. „Takva saradwa je neophodna i kada je re~ o grupama koje se prebacuju sa jedne i sa druge

ral Kermabon. Razgovarali smo i sa predstavnicima Evropske komisije. Mi smo zainteresovani da se potpi{e, kao nastavak takve saradwe, protokol o operativnoj saradwi Euleksa i MUP-a“. On je naveo da na Kosovu postoji „reagovawe albanskih struktura da se time ne priznaje prakti~no nezavisnost Koso-

Principijelno smo uzdràni Da~i} jeju~e rekao i da je ta stranka od samog po~etka istakla svoj principijelan stav da }e biti uzdràna povodom predloènih izmena Zakona o informisawu i naglasio da tom problemu „ne prilazi s aspekta politi~ke trgovine“.Istakav{i da se mora po{tovati principijelnost SPS-a po tom pitawu, kao {to socijalisti po{tuju principijelne stavove drugih povodom poreza na dodatu vrednost, energetskog sporazuma sa Rusijom ili drugih neslagawa zbog kojih „niko iz SPS-a nije ru{io vladu“. „Od starta smo prema toj problematici pokazali veliku uzdrànost, zato {to je moja partija bila na stubu srama 90ih godina zbog promena Zakona o informisawu“, kazao je on i dodao da je i sam bio na listi EU i SAD kao „~ovek koji je, izme|u ostalog, zasluàn za terorisawe medija“.Napomiwu}i da zbog neprijatnih iskustava iz pro{losti ne èli da se to vreme vra}a, on je naglasio da, dok god je predsednik stranke, nikad vi{e ne}e dozvoliti komentare „vratio se SPS na vlast i ponovo se mewa Zakon o informisawu“. strane administrativne linije. Bilo da je re~ o terorizmu, ilegalnoj trgovini narkoticima, oru`jem, {vercu robe. Nama je od interesa da se {to vi{e spre~i kriminal na na{im prostorima“, kazao je Da~i} novinarima u Novom Sadu. On je kazao da }e se taj protokol temeqiti na Rezoluciji 1244 i na izve{taju generalnog sekretara UN Ban Kimuna koji sadrì plan od {est ta~aka o saradwi Srbije i me|unarodnih organa na Kosovu i Metohiji. Da~i} je naveo i da je MUP ranije imao sporazum sa Unmik policijom. „Na osnovu toga mi smo razgovarali sa predstavnicima Euleksa kada je bio gene-

va i Metohije“. „[to se nas ti~e mi je nikada nismo ni priznali. Mi jesmo zaintresovani za saradwu sa me|unarodnim organima na Kosovu i Metohiji, saradwi sa Unmikom i Euleksom. Najvi{e je Srbiji u interesu da se sa~uva mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji jer su pre svega `rtve incidenata, nereda i etni~kog ~i{}ewa bili pripadnici srpskog naroda“, kazao je Da~i}. On je podsetio da je i u odluci Evropske komisije o viznoj liberalizaciji navedeno da je to ne{to {to mora da se uradi do kraja ove godine i da jedina prepreka mogu biti „neki problemi sa albanskom stranom“. A. V.

OLIVER IVANOVI] O RADU ME\UNARODNIH INSTITUCIJA NA KiM

Sara|ujemo, ali im ne verujemo Dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} pozvao je me|unarodne istra`ne organe na Kosovu da saop{te rezul-

tate istrage ubistva srpskog bra~nog para u Parte`u kod Gwilana pre nedequ dana. Iva-

novi} je izjavio FoNetu da vlasti u Beogradu nemaju mogu}nosti da po{aqu svoju policiju da istraì ovo ubistvo, niti ostale zlo~ine nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji, ali da wegovo ministarstvo ima mogu}nost da Euleks na svakom sastanku izloì pritisku, {to i ~ini. „Od me|unarodnih predstavnika, sa kojima nedeqno imamo po tri ili ~etiri sastanaka, traìmo re{avawe svih ovih zlo~ina i izvo|ewe ubica pred lice pravde“, naglasio je Ivanovi}. „Mi ne moèmo imati poverewe u me|unarodne institucije, sve dok se ovo ne re{i“. „@elimo da sara|ujemo s wima, ali im ne verujemo”, rekao je Ivanovi}.

POLITIKA

NAPOKON PO^IWE KLIMATIZACIJA SKUP[TINE

Hla|ewe pred vru}u jesen Po~etkom ove sedmice trebalo bi da krene novo renovirawe Doma Narodne skup{tine, kako narodni predstavnici ne bi ponovo do{li na ivicu toplotnog udara. Jeste da Srbiju, kao {to je ve} uobi~ajeno, ~eka vrela politi~ka jesen, ali bi barem klimtizovani prostor u reprezentativnom skup{tinskom zdawu mogao ublaìti poslani~ke „muke“. Kako je za „Dnevnik“ potvrdio sekretar Skup{tine Veqko Odalovi}, parlament }e potro{iti 30 miliona dinara, „mo`da i koji milion vi{e“ za uvo|ewe klimatizacije u Dom Narodne skup{tine. Tokom letweg zasedawa mnogi poslanici àlili su se na to da ne mogu da rade po vru}ini, a ~ak je i lekarska slu`ba intervenisala nakon {to je zdravstvene tegobe osetila i sama predsednica Slavica \uki}Dejanovi}. Novac }e biti potro{en na rashla|ivawe dela zgrade: poslani~kih klubova i kancelarija, plenarne sale, sale za reìju i novinarske sobe. Klimatizacija sale u kojoj se odràvaju sednice bi}e re{ena ugradwom takozvanog „~il sistema“, koji je kupqen jo{ pre {est godina, ali nije u funkciji. Ostale prostorije bi}e opremqene s 19 modernih „split sistema“, ali }e biti postavqeni tako da ne naru{avaju izgled zgrade koja je za{ti}eni spomenik kulture. Radovi treba da budu zavr{eni do 31. avgusta, kada }e se u Skup{tini glasati o dvadesetak zakona, me|u kojima i o predlogu izmena Zakona o informisawu. Odalovi} o~ekuje da }e svi glavni

radovi biti okon~ani, „mo`da ostane poneka sitnica koja ne}e ometati redovan rad parlamenta“. Firma „Omnistok“ zadu`ena je za klimatizovawe velike sale u kojoj se odvijaju zasedawa i za taj posao bi}e potro{eno 16 miliona dinara. Ostale prostorije – poslani~ke klubove, kancelarijski prostor... radi}e beogradska firma „Kovent“ za planiranih 10,7 miliona dinara.

we potro{eno 16,5 miliona diOvi poslovi obezbedi}e i prinara. premu za trajnu klimatizaciju Pre po~etka radova obavqesvih 13.500 kvadrata prostora u ne su neke sitne popravke po ovoj zgradi, koja }e zameniti zgradi, izme|u ostalog i takoklima-ure|aj koji datira iz dazvani predsedni~ki lift, jo{ leke 1936. godine. Ugovor s „Omiz doba nekadanistokom“ dati{we SFRJ i Jora jo{ od pre sesipa Broza Tidam godina, kada Hladan vazduh }e je zapo~eo posao dolaziti ispod svakog ta. On omogu}ava da se ~elni renovirawa Dosedi{ta poslanika qudi Skup{tima, dok je „Kone pojave u vent“ izabran na zgradi „niotkuda“. Pojavqivatenderu izme|u {est ponu|a~a. we majstora u tom delu zgrade Projekat je ura|en u saradwi novinarima je odgonetnulo kasa Zavodom za za{titu spomeniko im to predsednica Slavica ka kulture Beograda. \uki}-Dejanovi} umakne isVentilatori za sistem kojim pred o~iju, iako je pre nekoliko }e se klimatizovati glavna sala momenata bila u Sali. bi}e postavqeni na krovu, a Iako }e Dom biti u renovirahladan vazduh }e dolaziti ispod wu, poslanici i zaposleni obavesvakog sedi{ta poslanika. I za {teni su da u naredne dve nedeqe poslani~ke klubove predvi|eni mogu koristiti restoran u tom su savremeniji sistemi, koji s zdawu. U onom u Ulici kraqa Mijednom spoqnom jedinicom oplana istaknuto je obave{tewe da slu`uju vi{e prostora. }e biti zatvoren do 17. do 30. avguDom poslanika renoviran je u sta „zbog kre~ewa kuhiwskog blomartu ove godine, kada je za ureka i remonta tehni~kih ure|aja“. |ewe glavne sale i uvo|ewe S. Stankovi} elektronskog sistema za glasa-

SRS: Ukinuti razne agencije Srpska radikalna stranka saop{tila je ju~e da bi ukidawem razli~itih dr`avnih agencija bile omogu}ene zna~ajne u{tede u buxetu Srbije i da bi to olak{alo poziciju poreskih obveznika. Kako je saop{teno iz te stranke, Vlada Srbije }e, po nalogu MMF-a,

smawiti broj zaposlenih u dr`avnoj upravi, kako bi dobila zeleno svetlo za buxetski deficit od 4,5 odsto BDP-a.SRS postavqa pitawe da li }e iznu|enom reorganizacijom zaposlenih u javnom sektoru biti obuhva}eno i oko 130 razli~itih agencija, komisija, upra-

NS: Gde je boqi `ivot Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski zatra`ila je ju~e da se formira radno tele koje bi „zbog sve masovnijih {trajkova i lo{ih privatizacija“, preispitalo rad Agencije za privatizaciju. Filipovski je, u sklopu akcije NS u centru Beograda, izjavila novinarima da vladaju}a koalicija svakodnevno pokazuje da joj je op-

radnika i seqaka koji protestvuju zbog neispuwenih obe}awa, te{kog `ivota, neispla}enih zarada.Ona je kazala da je posledwi trenutak da se pokrene inicijativa za formirawe radnog tela koji }e prispitati rad Agencije za privatizaciju, navode}i da je od privatizacije 2.500 preduze}a zara|eno 2,9 milijardi evra. U tim firmama su

Jak{i}: Srbi u Albaniji najugroènija mawina u Evropi Dràvni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jak{i} upozorio je ju~e na probleme srpskog naroda u zemqama regiona i istakao da su Srbi u Albaniji najugroènija mawina u Evropi.Kako je navedeno u saop{tewu Ministarstva za dijasporu, Jak{i} je ukazao da Srbi u Albaniji nemaju prava na upotrebu jezika, na versko opredeqewe, a ve}ini wih su tokom vladavine Envera Hoxe prisilno promewena imena i ne mogu da ih vrate.U Hrvatskoj su, kako je naveo Jak{i}, brojni problemi Srba, od neizvr{avawa restitucije stanarskog prava do neispla}enih penzija i nepo{tovawa Zakona o pravima nacionalnih mawina.“Srbi u Ma|arskoj su jedna od 13 priznatih nacionalnih mawina, ali ve} 17 godina ~ekaju na dono{ewe zakona i na pravo da imaju svog poslanika u ma|arskom parlamentu, {to im ustav ma|arske dràve garantuje“, istakao je Jak{i}. On je dodao da je u Sloveniji taj problem mnogo kompleksniji, jer u toj zemqi Srba ima preko 50.000, ubedqivo su na drugom mestu po brojnosti, iza samih Slovenaca, a nemaju status nacionalne mawine.Najbolnije srpsko pitawe je, prema Jak{i}evim re~ima, u Crnoj Gori, gde se preko 35 odsto stanovnika izjanilo da su Srbi, preko 65 odsto da govore srpskim a ne postoji ni minimum ustavnih i statusnih prava za Srbe u kulturi, informisawu, prosveti i veroispovesti. Kao pozitivne primere Jak{i} je naveo i pohvalio aktivnosti Saveza Srba u Rumuniji i Demokratske partije Srba u Makedoniji, koja je ve} drugi mandat koalicioni partner u Vladi Makedonije.

DNEVNIK

c m y

va i slu`bi. Wihov broj se svakim danom pove}ava, umesto da Vlada, shodno ekonomskoj situaciji, pokrene proces wihovog ukidawa, isti~e se u saop{tewu SRS-a i dodaje da najve}i broj agencija nema nikakvu svrhu, jer iste poslove ve} obavqaju ministarstva

REKLI SU

Bati}: Dinki} treba da ode zbog NIS-a Demohri{}anska stranka Srbije zatraìla je ju~e da ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Mla|an Dinki} podnese ostavku ili bude smewen. Ta partija, ~iji je predsednik Vladan Bati} samostalni poslanik u Skup{tini Srbije, ukazala je da se navr{ilo {est meseci od prodaje Naftne industrije Srbije te da je istekao rok za podelu akcija NIS-a gra|anima. DHSS je ocenila da je Dinki} obe}awima da }e gra|ani dobiti besplatne akcije vredne 1.000 evra obmanuo javnost pa zbog toga, kako se navodi, „ne moè obavqati nikakvu zna~ajnu dràvnu funkciju“.

îpli}: Po modelu Vojvodine Ministar za qudska prava Svetozar îpli} kaè da }e Nacionalni savet za decentralizaciju od septembra krenuti u traèwe modela po kojem bi u celoj Srbiji bio uveden sredwi nivo vlasti, sli~an onom koji sada postoji u Vojvodini.Na pitawe nije li to klica novog cepawa dràve, on je odgovorio da su „naprotiv, autonomne pokrajine ili regioni ti koji }e Srbiju u~initi ja~om i ekonomski vu}i dràvu napred“.îpli} je rekao da se u EU „pokazalo da regioni, kao autonomne oblasti, mogu odli~no da funkcioni{u“ - „pod jednim uslovom - da dràva nad wima uspostavi brze i efikasne mehanizme kontrole“, ~im se „spre~ava svaka dezintegracija“.

stanak na vlasti „prioritetniji“ od interesa gra|ana.Aktivisti i funkcioneri NS su u okviru akcije u centru grada razgovarali sa gra|anima i delili im letke u kojima su nabrojana neispuwena obe}awa predstavnika vlasti.Filipovski je istakla da je vladaju}a koalicija to da joj je opstanak na vlasti prioritet pokazala nedavno i u op{tini Vo`dovac, kao i da se to pokazuje i svakodnevnim zastra{ivawem gra|ana, odnosno

sve masovniji {trajkovi zbog velikog broja problema koje je uzrokovala lo{a privatizacija, dodala je Filipovski.“Umesto krivi~nih prijava koje je vladaju}a koalicija po~ela masovno da deli ovih dana radnicima i seqacima koji {trajkuju potrebno je da preuzme odgovornost za ~iwenicu i politiku koju ve} vi{e od godinu dana vodi, a odnosi se na boqi `ivot, boqe uslove i izvesniju budu}nost“, rekla je Filipovski.

Grubje{i}: Nije neobi~no {to idemo sami Solo nastup G17 plus na ponovqenim izborima na Vo`dovcu ne bi trebalo da naru{i odnose u vladi, ali je prvi korak ka novom pregrupisavawu na srpskoj politi~koj sceni, pi{u Ve~erwe novosti.Potpredsednik G17 plus Suzana Grubje{i} ne o~ekuje da }e samostalni nastup wene stranke na Vo`dovcu opteretiti rad koalicije. „Uvek smo samostalno izlazili na izbore, osim na pro{logodi{we parlamentarne, a na lokalu smo i{li sami u 72 op{tine. Tako i Vo`dovac ne mo`e da se predstavqa kao neko pravilo za ubudu}e“, rekla je Grubje{i}eva.

POLITIKA

DNEVNIK

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

ponedeqak17.avgust2009.

EKONOMSKA KRIZA PRITISLA GRADOVE I OP[TINE U VOJVODINI

Para nema ni za |a~ke markice Suboti~ani su pre neki dan zavapili da su pred buxetskim “kolapsom” i da se ne{to hitno mora uraditi radi “sudbine ovog grada”. Iako }e neki primetiti da se upotrebe ovakvo jakih izraza, kao {to su kolaps i sudbina jednog grada, ne mogu odvojiti od dnevnopoliti~kih dogodov{tina – posebno u Subotici, gde se otvoreno priznaje da tamo Ma|arima iz SVM i demokratama u vlasti ve} duè ne cvetaju ruè, nije ni tako daleko od istine da se u kasama mnogih gradova i op{tina u Srbiji prebrojava svaki dinar. A on sve re|e pristiè. Lokalni ~elnici kaù da su javni prihodi tamo znatno mawi jer i doma}a privreda u ekonomskoj krizi te{ko radi, nema bu-

Nema sumwe ko }e u toj igri pro}i najgore. Jer, kako to za na{ list kaè gradona~elnik Sombora Du{an Jovi}, ne samo da ove godine ne}e biti novih investicija nego je veliko pitawe i teku}a likvidnost buxeta. – Pitawe je da li }emo uop{te imati novca da ispunimo zakonske obaveze, kao {to su prevoz u~enika i neke stvari za koje smo obavezni. Te funkcije su nam ugroène – kaè gradona~elnik Sombora. Razmere lokalnih problema dobro se vide iz suboti~kog primera. U Subotici je, po podacima tamo{weg predsednika Skup{tine Jenea Maglaija, gradski buxet sada u minusu od oko 700 miliona dinara, odnosno 20 odsto je mawi od o~ekivanog. S

Sombor: Bi}e jo{ teè Osim junskog rebalansa, kada je somborski buxet smawen za 12 odsto, gradona~elnik Sombora Du{an Jovi} o~ekuje jo{ jedno umawewe u septembru za jo{ devet odsto, ili 120 miliona dinara. – To je za nas izuzetno velika cifra – kaè, dodaju}i da je samo transfer od Republike smawen za 148 miliona dinara. – Ve}i deo republi~kog transfera je ve} povu~en, tako da }e druga polovina godine biti i gora. xetskih uplata, zaposleni ostaju bez posla, a onda je jo{ i dràva odlu~ila da im smawi priliv novca iz buxeta, tzv. transfer za poslove koje ona poverava lokalnim samoupravama. Dràva je gradovima i op{tinama dala da sami brinu o primarnom zdravstvu (domovi zdravqa, apoteke...), delom o {kolstvu (zgrade, finansirawe tro{kova prevoza |aka...), nekim socijalnim davawima i poreskim poslovima itd., a onda im skresala prihode. Pojedini funkcioneri, upu}eni u zbivawa, priznaju, dodu{e nezvani~no, da je to, naàlost, “jedna lo{a igra”.

druge strane, gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} govori o mawku od oko 550 miliona, od ~ega je 330 miliona mawe zbog smawenog transfera, a ostalih 220 miliona o~ekuje da }e nedostajati zbog slabijeg priliva izvornih prihoda grada. Da stvar bude te`a, plate i sva socijalna davawa i tro{kove treba obezbediti za ~ak 370 zaposlenih u upravi grada Subotice, koji ima oko 145.000 stanovnika. To zna~i da jedan ~inovnik tamo opslu`uje oko 400 qudi, iako se kultivisanim prosekom smatra da jedan bude na usluzi za 1.000 svojih sugra|ana.

U tom pogledu, ni{ta boqe nije ni u Somboru, gde je u upravi zaposleno oko 250 qudi, me|u kojima je oko 200 ~inovnika, dok su ostali funkcioneri.

– Na{ veliki problem je u tome {to imamo preveliku administraciju, kao {to je imaju i sve druge op{tine, i {to nam ogroman procenat buxeta odlazi na zarade, tako da, smawewem transfera i, uop{te, prihoda dolazimo u veoma lo{u situaciju. Verovatno }emo u nekom trenutku morati da u|emo u neko zaduìvawe ili da na neki drugi na~in zavr{imo ovu godinu – kaè Jovi}, koji pri tom napomiwe da Sombor ima mere {tedwe jo{ od prole}a, koje se odnose na ukidawe slu`benih dnevnica, racionalnije kori{}ewe slu`benih vozila, a donet je i plan dinamike kojom buxetski korisnici mogu povla~iti novac. Ipak, on ne veruje da je sve to dovoqno da bi pokrilo buxetsku rupu. U Zrewaninu, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton navodi da stawe wihovog buxeta nije posebno boqe nego u Subotici, ali on ipak ne moè da kaè da je pred

Zrewanin: Prilago|avawe krizi I Zrewanin je osetio srpsku varijantu svetske ekonomske krize. Zbog nedostatka novca, tamo su promeweni programi javnih preduze}a i ustanova – drugim re~ima, odustalo se od investicija, sem onih koje su ve} zapo~ete. Neke od wih su zavr{ene ove godine, kao {to su zrewaninska hala sportova, vredan projekat “kapitalac”, gra|en delom novcem Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa. Od jeseni }e, ka`e predsednik zrewaninske Skup{tine Aleksandar Marton, u tom gradu ni}i jedna od najsavremenijih sredwih {kola u dr`avi – medicinska. Ali, tu se negde, izgleda, spisak ve}ih ulagawa zavr{ava.

kolapsom. I Zrewanin je imao “Banetu Sekuli}u”, ovih dana jedan rebalans pre letwe pauze, bez posla ostaje 300 qudi, napojer su “definitivno buxetski miwe somborski gradona~elnik prihodi umaweni i jednostavno Jovi}. Zrewaninski predsednik skup{tine Marton, pak, kasmo morali, i finansijski i è da je Zrewanin kao nekada prora~unski, da stvari stavimo jak privredni centar veliki na svoje mesto”. talas otpu{tawa pro{ao jo{ – Realno, ne idemo u pravcu od devedestih godina pro{log ispuwavawa onoga {to smo zaveka. crtali u decembru, a to je blizu – Sitaucija se u Zrewaninu u pet milijardi, i taj buxet }e, odre|enoj meri popravila pomogu}e, pretrpeti jo{ neki resledwih osam-devet godina. balans, ali ne bih mogao da kaFormirawem dveju industrijèm da je situacija u Zrewaniskih zona, Bagqa{ i E~ka, upsenu pred kolapsom i katastroli smo da dovedemo dosta invefalna – ocewuje Marton. stitora, pre svega iz Nema~ke i Kako kaè, situacija jeste Italije, i da te{ka, ali on pauposlimo nekoralele sa suboMnoge op{tine i liko hiqada nati~kim primerom ne moè da povu~e gradove mu~e stawe u {ih sugra|ana. ni u pogledu broja privredi, sve ~e{}i Tako|e i kroz na{e sajmove zazaposlenih u {trajkovi, otkazi, po{qavawa – kaupravi. neupla}ivawe novca è. – Da li je to zau javnu kasu Svetska ekoto {to imamo manomska kriza we zaposlenih u osetila se i na upravi, da li zato vr{a~koj ~uki. Naime, i u Vr{to po javnim predzue}ima i {cu je op{tinsko ve}e odlu~iustanovama, tako|e, koliko sam lo da sprovede mere {tedwe video, imamo mawe zaposlenih? zbog te{ke ekonomske situacije Mogu}e da je zbog toga, ali ne u dràvi i smawenog priliva bih mogao da kaèm da je kod novca iz republi~kog buxeta, nas kolaps, iako jeste te{ka sisaop{teno je iz kabineta predtuacija, kao i u celoj dràvi – sednika op{tine. Tom odlukom kaè Marton. obustavqaju se slu`bena putoPo podacima na{eg lista, u vawa u inostranstvo, osim kad je upravi Zrewanina ima 287 zato neophodno, kao i isplata poslenih. U odnosu na broj stadnevnica funkcionerima. Zaponovnika, to zna~i da tamo jedan sleni u upravi u JP-ima ne}e ~inovnik sluì 460 qudi, {to primati naknade za rad u raznim je tako|e prili~no daleko od telima i komisijama kada se one poèqnog proseka. odràvaju u radno vreme... Po wegovim re~ima, i tamo I taj grad osta}e bez invese gleda da se u{tedi na svakom sticija ove godine, jer kako to dinaru gde je mogu}e, ali veruje saop{tava kabinet gradona~elda }e do ozdravqewa i u Zrewanika, op{tinsko ve}e u Vr{cu ninu do}i kada to bude i na je odlu~ilo da ukine i mogu}svim drugim nivoima. nost otvarawa novih investiMnoge op{tine i gradove mucija, ali to ne zna~i da se ne}e ~i stawe u privredi, sve ~e{}i raditi da bi se zavr{ilo makar {trajkovi, otkazi, neupla}ivaono zapo~eto. we novca u javnu kasu. Samo u S. Nikoli} jednom preduze}u u Somboru, u

POLITI^KA RAZGLEDNICA IZ JEDINE OP[TINE U VOJVODINI U KOJOJ SU JO[ RADIKALI NA VLASTI

Sti`u privremene mere i u Oyake Privremene mere bi}e uvedene u op{tinsku upravu u Oxacima, najverovatnije, 20. avgusta na redovnoj sednici Vlade Srbije, jer lokalna Skup{tina ve} tri meseca nije uspela da zaseda. Na vlasti je, pre kriznog perioda, bio SRS uz pomo} socijalista, ali se saradwa raspala na gasifikaciji Oxaka. Radikali su insistirali na potpisivawu ugovora s firmom MDS s Kipra. [ef vojvo|anskih socijalista i direktor

Milan ]uk

“Srbijagasa” Du{an Bajatovi} je partijske kolege tada naterao da preispitaju tu odluku. Kada je s kiparskom firmom izbila afera u Aran|elovcu, saradwa s radikalima je potpuno pukla. Od tada {est meseci traje pregawawe vlasti i opozicije podeqenih ta~no napola (14:14). Za to vreme je zakazano ~ak 35 sednica, ali od 28 odbornika na zasedawe je dolazilo samo 14 wih iz redova opozicije. Ova op{tina na zapadu Vojvodine poznata je kao jedna od retkih u kojima su 14 godina vladali naizmeni~no SPS i

SRS. Od posledwih izbora Oxaci su jedina op{tina u Vojvodini u kojoj su na vlasti radikali. Uvo|ewu privremenih mera raduju se sve partije osim radikala, ~iji prvi ~ovek u op{tini i predsednik Milan ]uk za “Dnevnik” kaè da ne o~ekuje ni{ta posebno od toga: – Opozicija }e imati ~etiri ~lana u privremenom organu, a ja }u na drugoj strani biti sam. Ali to, nadam se, zna~i da }emo hladnih glava poku{ati da re{avamo probleme u op{tini – kaè ]uk, i napomiwe da je vlast funkcionisala dok Du{an Bajatovi} nije do{ao i naterao lokalne socijaliste da raskinu dogovor. A bili su, kaè, najiskreniji partneri do sada. Za situaciju u siroma{noj op{tini, u kojoj nekada zavidna industrija radi radikalno smawenim kapacitetom ili nikako, a ve}ina ìvi od poqoprivrede, ]uk krivi pokrajinsku i republi~ku vlast koja ih, kako tvrdi, ignori{e. – Posledwu godinu ne postoji bilo kakva saradwa – kaè ]uk. – U Pokrajini su nam rekli da za 2009. godinu nema novca, ali sam mislio da }e ono {to su obe}ali ranije i zavr{iti. Oxaci su, ipak, ostali uskra}eni za ulagawa iz Pokrajine. Gde god sam krenuo, nailazio sam na zatvorena vrata, la`na obe}awa. Veliki su pritisci na lokalne samouprave, poput na{e, da moramo biti poslu{ni i saglasni i da moramo biti ~lanovi odre|enih stranaka kako bismo dobijali novac. Oxaci imaju nekoliko fabrika koje su na izdisaju. Radi

Foto: N. Stojanovi}

“Hipol” bez oko 50 odsto radnika. Uposlene su, uz vidno smawen kapacitet, zemqoradni~ke zadruge, “@itoprodukt”, “Poqostroj”, koji sada pripada Miletu Jerkovi}u. Na Tr`i{tu rada posao ~eka vi{e od 5.000 qudi. Opozicija optu`uje sada{wu vlast da je s 82, koliko je bilo 2005. godine, broj zaposlenih u op{tini podigla na 130. Predsednik op{tine ]uk tvrdi da zaposlenih ima “ne{to preko 100”, ali da je i to malo.

– Ostavili smo gotovo isti broj zaposlenih kakav smo zatekli, a trebalo bi nam i mnogo vi{e. S vi{e instance nam name}u otvarawe novih kancelarija za razvoj poqoprivrede, za fondove, za za{titu ìvotne sredine, a treba da smawujemo broj zaposlenih. Ne moèmo traìti od jednog radnika da radi tri razli~ita zaduèwa – obja{wava ]uk, i napomiwe da }e ovogodi{wi buxet, od oko 500 miliona dinara, biti dovoqan za pokrivawe tro-

Investitori s turskim kocima Predsednik op{tine Milan ]uk je, uz kritiku lo{e privatizacije, napomenuo i da direktnih investicija nije bilo. – Imali smo razgovore s nekim investitorima, ali oni su, maltene, traìli da mi napravimo sve, a oni samo da do|u i da po~nu da rade. Bilo ih je iz Italije, Austrije, Ma|arske... Hteli bi da kupe zemqu, a ve} su po~eli materijalno da nas porobqavaju. Sada ponovo èle da nas nabijaju na turske koce, da nas veù austrijskim kanapima i bacaju u latinske jame – kaè ]uk. Wegov politi~ki oponent Veroqub Markovi} kaè da se tu vidi prava radikalska retorika – Naravno da moramo da pripremimo industrijsku zonu za investitore, kako su to ve} radili u In|iji ili u Pe}incima. Radikali to ne shvataju. Oni to odmah prevrnu na porobqavawe, izdaju i prodaju zemqe, a tako nikada ne}e ni{ta posti}i – podvla~i on.

{kova op{tine jer su, kako nansiran je zavr{etak izgradtvrdi, poslovali doma}inski i we sportske hale, iako je lonisu ulazili u bilo kakve inkalna vlast, kako kaè, bespovesticije. trebno digla kredit i stavila Prvi ~ovek oxa~ke opozicihalu pod hipoteku. Re{avawe je, predsednik OO DS-a Veroproblema s pija}om vodom je poqub Markovi} kaè da }e zapomogla Pokrajina, kao i izgrad{qavawe u op{tini, navodne wu kanalizacije. [kole su potbuxetske malverzacije i mnoge puno renovirane iz pokrajinsumwive poslove prvo ispitaskih fondova. ti, kada se oformi privremeno – Naàlost, radikali traè ve}e. novac pogre{nim putem. Kod – Svih ovih godina ukazivali wih niko ne pi{e projekte i tu smo i na spregu vlasti, policije wihov problem, a bez dobrih je i Tuìla{tva u Oxacima pri dokapitalizaciji “Ba~ke”, “Itesa”, “@itoprodukta”. Nije istina da lokalna vlast nije imala veze s privatizacijom, jer je sara|ivala s lokalnim biznismenima u svim slu~ajevima gde je imala neka potraìvawa u porezima, imovini. Nijedna privatizacija ovde nije ura|ena uz pomo} dràvnih organa, osim firme koju je uzeo Jerkovi} – tvrdi Markovi}, i dodaje da ~eka promene u sudstvu kako bi gra|ani Oxaka dobili makar malo pravde. Markovi} najavquje da }e Veroqub Markovi} uvrstiti Oxake u program “O~istimo Srbiju”, zbog veliprojekata nema ni novca – kaè kog broja divqih deponija. Markovi}. – Potpisa}emo ugovor o gasiDo novih izbora u Oxacima fikaciji sa “Srbijagasom”, jer moè pro}i jo{ bar {est mesesu najjeftiniji, s Ministarci. Radikali u ovoj op{tini stvom poqoprivrede }emo osnotvrde da takmaca nemaju te da }e vati kancelariju za pomo} poi posle slede}ih izbora imati qoprivredi da vidimo kako da najja~i koalicioni potencijal. zemqoradnicima pomognemo iz Demokrate, s druge strane, kabuxeta. U dogovoru je i sanacija ù da ne}e dopustiti da im se atarskih puteva – kaè Markoraspe nijedan opozicioni glas, vi}. te da }e u vreme privremenih On tvrdi da Oxaci nisu izomera pokazati {ta umeju. lovana sredina zbog radikala Ho}e li grad, iz kojeg ve}ina na vlasti. Po wegovim re~ima, mladih beì u bogatije srediiz Pokrajine i Republike je done, imati strpqewa za to, osta{lo vi{e od 350 miliona dinaje da se vidi. ra bespovratnih sredstava. FiPetar Klai}

EKONOMIJA

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

DR@AVA ODBACILA POVE]EWE CENE OGREVA

KIRIL KRAV^ENKO O PAPIRIMA MALIH AKCIONARA

Ugaq ne}e poskupeti

NIS }e akcije kupiti po dr`avnoj ceni

Iako su ugqari tra`ili pove}awe cene ugqa za 20 odsto, poskupqewa ne}e biti bar do kraja godine.

U Ministarstvu energetike rekli su da nema osnova za pove}awem cene ugqa, jer je Vlada odlu~na da se cena struje ne mewa do kraja godine. Nabavka ogreva za zimu i sada je ogroman izdatak za doma}instva. Najjeftiniji je ugaq

kolubara, tona ko{ta oko 3.500 dinara, vreoci su oko 8.000, dok je uvozni, kvalitetniji ugaq skupqi. Tona ruskog kamenog ugqa ko{ta preko 16.000 dinara. Kubik ogrevnog drveta je od 3.500 do 4.500 hiqade dinara i trenutno je na popustu. Do kraja septembra neka stovari{ta nude ogrev na akciji sa popustom od 10 odsto. Pro{logodi{wa gasna kriza o~igledno je bila opomena. ^ak i doma}instva koja se greju na struju ili iz toplana, a imaju mogu}nosti, spremaju mawu rezervu - tonu ugqa i kubik-dva drva, neka se na|e. Trgovci ocewuju da su, zbog krize i besparice, velike kupovine ogreva retkost.

TRGOVINSKI SUD U ZREWANINU ODLU^UJE O SUDBINI „IPOKA”

Izlazak iz ste~aja na mala vrata? Ste~ajno ve}e Trgovinskog suda u Zrewaninu trebalo bi u utorak da donese odluku da li }e zrewaninska Industrija prera|evina od kukuruza „Ipok“ iza}i iz ste~aja i biti predata novosadskom biznismenu Zoranu ]opi}u koji je ponudio plan reorganizacije ove fabrike. Skrobarom se ve} pronela pri~a da }e Ste~ajno ve}e, predvo|eno sudijom Aleksandrom Stoiqkovskim, proglasiti plan reorganizacije uspe{nim, a samim tim i kraj ste~aja. Radnici, me|utim, tvrde da sve obaveze iz plana reorganizacije nisu ispuwene, zbog ~ega }e se danas pisme-

cem. Naime, ta~no je da su plate za mart, april i maj ispla}ene, ali u neto iznosu, {to dokazuje da i danas ne moèmo da overimo zdravstvene kwiìce i dobijemo markice. O radnom staù da i ne govorimo. Ostale obaveze iz ugovora o radu, kao {to su isplata putnih tro{kova, toplog obroka, regresa i sli~nog, sasvim se zanemaruju sve vreme dok je trajala reorganizacija preduze}a – navodi se u pismu koje }e danas biti dostavqeno Trgovinskom sudu, a koje je prosle|eno i redakciji „Dnevnika“, i dodaje se da zarade za jun i jul nisu ispla}ene.

Ta~no je da su plate za mart, april i maj ispla}ene, ali u neto iznosu, {to dokazuje i to {to i danas radnici ne mogu da overe zdravstvene kwi`ice nim putem obratiti i predsednici Trgovinskog suda u Zrewaninu Mirjani Palinka{, sudiji Stoiqkovskom i ste~ajnom upravniku Milanu Ni}etinu. Iza ovog pisma, kako saznajemo, stoje potpisi oko 120 zaposlenih u skrobari. - Pored toga {to smo iskreno zainteresovani da fabrika opstane i nastavi sa radom, isto tako tra`imo da se po{tuju obaveze nosioca reorganizacije prema zaposlenima. Tu naravno mislimo na zarade koje nisu u celosti realizovane prema ugovoru o radu koji imamo potpisan sa poslodav-

- Verujemo da se ne}e okon~ati postupak reorganizacije, a da se ne ispo{tuju sve obaveze predlaga~a i da ne}emo biti primorani da podnosimo prigovore, tu`be i sli~no, ili da protestujemo i {trajkujemo. Na kraju bismo zamolili da se ovaj na{ dopis sudu ne dostavqa, kao prethodni, menad`mentu „Ipoka“, kako potpisani radnici ne bi imali neprilike ili bivali zastra{ivani otkazima. Smatramo da sudski dokumenti ne bi trebalo tome da slu`e – zakqu~uje se u pismu. @. Balaban

NIS je spreman da malim akcionarima isplati cenu akcije koja ne}e biti mawa od one koja je pla}ena prilikom privatizacije tog preduze}a, ka`u u upravi NIS-a. Pored toga, generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Krav~enko najavio je da }e do po~etka novembra biti zavr{en revizorski izve{taj o poslovawu kom-

tatima tromese~nih trgovawa neposredno pred kupovinu, zato ona mo`e da bude ili ista takva ili ve}a“, rekao je Krav~enko isti~u}i da }e menaxment ulo`iti napor da ta cena bude vi{a. Odgovoraju}i na pitawe kada bi trebalo da bude zavr{ena nova revizija finansijskog izve{taja o poslovawu NIS-a za

Na Balkanu previ{e rafinerija Komentari{u}i najavqenu gradwu nove rafinerija u Smederevu, koju treba da gradi holandsko-ameri~ki konzorcijum, Krav~enko je rekao da na Balkanu postoji vi{ak proizvodnih kapaciteta, tako da je konkurencija na tr`i{tu veoma velika, {to treba uzeti u obzir prilikom dono{ewa takvih odluka. Posebno trena biti oprezan prilikom gradwe proizvodnih kapaciteta od nule, s obzirom na to da je to uvek skupqe nego rekonstrukcija postoje}ih, rekao je Krav~enko. panije u 2008. godini. Krav~enko je, u intervjuu Tanjug u, rekao da postoje jasni uslovi ugovora akcionara koji predvi|aju da cena akcije ne mo`e da bude mawa od cene koju je „Gaspromweft“ platio za jednu akciju NIS-a, odnosno, 96 evra po akciji. „Konkretna cena treba da bude definisana prema rezul-

2008. godinu, Krav~enko je rekao da je po~etak novembra rok do kada bi revizorska kompanija „Ernst i Jang“ trebalo da zavr{i taj posao. Krav~enko je istakao da bi do 1. decembra, u skladu sa sporazumom sa Ministarstvom finansija, zavr{ni ra~un o poslovawu NIS-a u pro{loj godini trebalo da bu-

de poslat Narodnoj banci Srbije, nakon {to ga odobri Upravni odbor kompanije. „[to se ti~e uspostavqawa odnosa sa revizorima, menaxment kompanije ispuwava odluke Upravnog odbora i radi sve {to treba da bi se mogu}i sporovi na nivou akcionara re{ili u najkra}im rokovima“, naveo je Krav~enko. Krav~enko je rekao da je }e ove godine biti renovirano maksimalno 18 benzinskih stanica {irom Srbije, najavquju}i da }e se najve}i deo modernizacije benzinskih stanica odvijati u 2010. godini.

„Zavr{avamo analizu i kategorizaciju svih stanica NIS-a i naftnih baza, krajem septembra bi}e predstavqeni rezultati i strategija i poznat iznos potrebnih investicije“, kazao je on, dodaju}i da }e u okviru nekih od wih biti izgra|ena i postrojewa za snabdevawe te~nim gasom. sKrav~enko je najavio da }e NIS otvarati nove bu{otine u Banatu 2010. i 2011. godini, istakav{i da Srbija ima potencijal u toj oblasti i da }e NIS koristiti takozvane trodimenzionalne modele koji }e omogu}iti da se kvalitetnije predvidi gde i kako treba da se bu{i.

TR@I[TE NEKRETNINA PRAKTI^NO ZAMRLO

Prodaja stanova u dubokom letwem snu Svetska ekonomska kriza uzela je danak na trì{tu nekretnina, koje je stalo jo{ po~etkom godine i kao da se duboko ukopalo. Ozbiqnije prodaje jo{ nema, a pri~u kako je zna~ajnije pove}ana proteklih nekoliko dana najboqe je prokomentarisao jedan agent za nekretnine, koji je rekao da je danas jedan prodat stan duplirawe prodaje iz januara, kada nije realizovan ni jedan ugovor. A ako su, slu~ajno prodata dva stana, onda je to, statisti~ki gledano, zna~ajno pove}an opseg s po~etka godine, kada je vladalo mrtvilo. Shvativ{i da ve}ina gra|ana bez re{enog stambenog pitawa nemaju pare za kupovinu odgovaraju}eg stana, prodavci su se dosetili kako da do|u do nekog dinara, a usput se re{e tro{kova odràvawa nakrcanih dvori{nih sobi~aka nastalih od adaptiranih garaà, {upa ili zaboravqenog stepeni{nog prostora od desetak kvadratnih metara, koje su zavrtili u prodaju. Iako su ih nazivali garsowerama, one su jedva li~ile na ostave za alat, ali, imale su vrata, prozor i vodu i besku}nici su ih, izgleda, razgrabili, jer im je i to bilo boqe nego da za sli~no pla}aju kiriju. Direktor prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis“ Dragan Rabati} izjavio je za na{ list da takvih objekata vi{e nema u ponudi, ali sada dominiraju mali stan~i}i koji se grade u porodi~nim ku}ama veli~ine do 480 kvadrata. Urbanisti~ka dozvola se izdaje za obje-

Pobeguqe vra}ene Dragan Rabati} kaè da su se cene kvadrata vratile u realne okvire, iz kojih su pobegle pre ta~no dve godine. Iako zbog pada cena stanova mnogi gra|ani koji imaju novac vi{e ne èle ulagati u nekretnine i, kako tvrde, radije se opredequju za ~uvawe u bankama koje nude podsticajnu godi{wu kamatu, ipak, ima i onih koji najvi{e veruju nekretninama, a posebno zemqi za koju veruju da mora do}i na cenu, ma gde se nalazila. kat na sprat i potkrovqe, u kome moè da se izgrade ~etiri stana, a investitori to preina~e na 10 do 12 stan~i}a, koji se prodaju u idealnim delovima, uz obe}awe da }e se, mo`da, jednog dana sve mo}i ukwiìti jedan kroz jedan. Takvih zgrada najvi{e je na Adicama, gde je poplava ovog gra|evinskog stila.

Ovakva „porodi~na“ ku}a projektovana za ~etiri stana mo`e da od „Elektre“ dobije ~etiri brojila, a, s obzirom da ima tri puta vi{e stanara, vlasnika stanova, svako od wih ima svoje kontrolno brojilo, kako bi se na kraju meseca razmrsili zajedni~ki ra~uni. Kako se voda i tako pla}a po ~lanu doma}instva, tu

nema nekih problema, tako da, sve u svemu, ovo i nije lo{a varijanta za stanovawe, jer su kvadrati jeftiniji nego u klasi~noj izgradwi, jedino se mogu javiti problemi prilikom prodaje, jer je tada neophodna saglasnost svih vlasnika u zgradi. Cena kvadrata za ovakve stanove je od 700 do 750 evra za kvadrat u predugovarawu, me|utim, sagovornik ka`e da je interesovawe kupaca veoma malo. Gradwa stanova koji se prodaju u idealnom delu po~ela je pre oko godinu dana, kada su lokacije postale preskupe. Do sada izgra|eni stanovi u takvim zgradama su na{li svoje kupce, tako da je u ponudi veoma mali broj useqivih stanova. Oni su skupqi za oko 50 evra po kvadratu od onih koji se prodaju u predugovarawu, pa zato svi koji imaju neki dinar radije ~ekaju da se zgrada izgradi, kako bi bili sigurni da }e se i useliti u stan. Sagovornik ka`e da kupci mogu da „nalete“ na jeftinije stanove u vi{espratnicama, poput novosadskih kula od 14 spratova, u kojima se stan od 60 kvadrata na osmom spratu prodaje za 840 evra po kvadratu. Najskupqi prodani kvadrat stana u Novom Sadu je za 1.200 evra. Dvosoban stan od 50 kvadrata na Staroj Detelinari za 40.000 evra, a na Satelitu od 48 kvadrata za 38.000 evra. Da bi privukli kupce, prodavci isti~u kako, na primer, garsowera ima posebnu kuhiwu s prozorom, sunce pre podne, ili debelu hladovinu preko leta, a, zapravo, okrenuta je na sever. R. Dautovi}

PREPOLOVQENA PRODAJA AUTOMOBILA NA LIZING KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,1278

93,4644

96,0814

90,8474

Australija

dolar

53,7849

55,1640

56,7086

53,6194

Kanada

dolar

58,6974

60,2025

61,8882

58,5168

Danska

kruna

12,2368

12,5506

12,9020

12,1992

Norve{ka

kruna

10,5514

10,8219

11,1249

10,5189

[vedska

kruna

8,8952

9,1233

9,3788

8,8678

[vajcarska

franak

59,5723

61,0998

62,8106

59,3890

V. Britanija

funta

105,741

108,453

111,489

105,416

SAD

dolar

63,8866

65,5247

67,3594

63,6900

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 8. 2009. godine

Besparica u novoj limuzini Prodaja automobila na lizing u prvoj polovini godine je oko 50 odsto nià nego u istom periodu pro{le godine, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Udruèwa lizing kompanija Srbije Bojan Ba{a. Ba{a je u izjavi Tanjug u precizirao da je prodaja automobila na lizing u prvih {est meseci na nivou prodaje iz istog perioda 2006. godine. Kako trì{te automobila beleì pad prodaje u 2009., tako i trì{te

lizinga koje prati finansirawe kupovine automobila, beleì sli~an trend, objasnio je Ba{a. U isto vreme do{lo je do promene u strukturi finansirawa automobila, tako da se u prvoj polovini ove godine mnogo vi{e nego pro{le finansiraju automobili niè i niè sredwe klase, precizirao je Ba{a. Prema wegovim re~ima, 2008. godina je bila najboqa godina u poslovawu lizing industrije od wenih po~etaka u Sr-

biji 2003. godine. Da nije bilo lo{ijeg posledweg kvartala, usled posledica svetske ekonomske krize, lizing industrija u Srbiji bi pro{le godine na tr`i{te plasirala gotovo milijardu evra novih plasmana, ocenio je Ba{a. On je ukazao da usled drasti~nog smawewa tra`we, kao direktne posledice svetske finansijske krize, i lizing tr`i{te u Srbiji u toku 2009. godine karakteri{e pad poslovne aktivnosti.

EKONOMIJA

DNEVNIK DOMA]I BDP ]E LO[E PRO]I

Srbija pada 4,8 odsto Srbija }e u 2009. godini zabele`iti pad bruto doma}eg proizvoda (BDP) od 4,8 odsto, ocenili su analiti~ari italijanske bankarske grupacije UniKredit.

ponedeqak17.avgust2009.

BLOKADE PRUGA USKORO NA SUDU

@eleznice tuìle {trajka~e “@eleznice Srbije” tuìle su {trajka~e preduze}a „Prvi maj“ iz Lapova i „Zastava elektro“ iz Ra~e zbog blokade pruga. Prema procenama stru~nih slu`bi dràvnih èleznica, tokom vi{ednevne blokade pruga zbog radni~kih protesta ovog leta, “@eleznice Srbije” imale su direktnu materijalnu {tetu od oko 17 miliona dinara (oko 182.000 evra prema dana{wem zvani~nom sredwem kursu). „Tokom juna ove godine, zbog vi{ednevnih blokada magistralne pruge Beograd - Ni{ na Koridoru 10 „@eleznice Srbije“ suo~ile su se s ogromn-

im direktnim finansijskim Poveqa o kvalitetu u me|unaro{tetama, pre svega zbog dnom putni~kom saobra}aju, nepo{tovawa me|unarodnog koja to preduze}e ovavezuje da reda vo`we i dodatnog putnicima iz me|unarodnih angaòvawa vozovozova zbog va i goriva“, ka{wewa vrati @eleznice Srbije naveli su u 30 odsto cene imale su direktnu “@eleznicima”. karata i obezbeZbog otkazanih di sme{taj u materijalnu {tetu putni~kih vozova hotelima, {to je od oko 17 miliona u unutra{wem i d r ` a v n e dinara, ili oko me|unarodnom èleznice 182.000 evra saobra}aju ko{talo dodatzabeleèn je nih 540.000 gubitak od oko milion i po dinara. Ukupna direktna {teta dinara. u robnom saobra}aju procewena U “@eleznicima Srbije” je na oko 160.000 evra, naveli su isti~u da se u Srbiji primewuje u “@eleznicima”. Kako isti~u u

“@eleznicama Srbije”, u tro{kove nisu ura~unate indirektne posledice blokada, kao {to su naru{avawe ugleda srpskog èlezni~kog prevoznika na Koridoru 10, {tete nanete korisnicima koji bi mogli da upute od{tetne zahteve, kao i preusmereni transporti inostranih operatera na druge èlezni~ke pravce Tokom blokade ni{ke pruge, me|unarodni putni~ki prevoz organizovan je pomo}nim pravcem preko Poège, zbog ~ega su vozovi putovali u proseku tri do ~etiri sata duè, isti~u u “@eleznicima”.

REVIZIJE PRIVATIZACIJE U SRBIJI NE]E BITI

Posle prodaje nema kajawa Prema navodima studije o uticaju svetske ekonomske krize na privredu i bankarstvo u centralnoj i isto~noj Evropi, u 2010. godini Srbiju o~ekuje usporavawe pada BDP-a 0,7 odsto, dok bi u 2011. godini trabalo da bude zabeleèn rast od 1,3 procenata. Ekonomisti UniKredit banke, koja posluje i u Srbiji, ocenili su da se vide pozitivni signali koji daju nadu za oporavak svetske privrede, {to }e pogurati i oporavak u sredwoj i isto~noj Evropi. Nakon zna~ajnog smawewa ekonomskih aktivnosti u 2009. godini, sa padom BDP-a od 5,5 odsto u centralnoj i isto~noj Evropi, naveli su, u regionu se o~ekuje se rast BDPa od 1,1 odsto u 2010. godini. To je pozitivan signal, ali je taj rast ipak ispod potencijala regiona centralne i isto~ne Evrope, naveli su analiti~ari UniKredit banke i dodali da se o~ekuju zna~ajno razli~iti rezultati privreda pojedinih zemaqa regiona. Prema o~ekivawima analiti~ara, Poqska }e jedina me|u 17 dràva centralne i isto~ne Evrope zabeleìti rast BDP-a u ovoj godini i to na nivou od 1,4 odsto, a najve}i pad, izme|u 12,5 i 15 odsto zabeleì}e balti~ke zemqe i Ukrajina. Ekonomisti UniCredit banke su ocenili da }e u 2011. godini rast zabeleìti sve zemqe centalne i isto~ne Evrope, uz porast BDP-a regiona od 3,5 odsto.

Uprkos o{trim upozorewima i zahtevima sindikata, ali i nekih signala iz same Vlade Srbije da se mora i treba proveriti kako su do sada prodavana doma}a preduze}a , od revizije privatizacije ne}e biti ni{ta. Najava revizije prvo je podelila same sindikate. Sasaez samostalnih sindikata je bio za , onaj „Nezavisnost“ je udario kontru izjasniv{i se u principu protiv,a zatraìo je i da se ubrzaju prodaje svih ostalih srpskih firmi. Paralelno s tim , stru~na javnost je , tako|e, podeqena a dok su jedni tvrdili da je to nemogu}e uraditi s osam godina zaka{wewa, drugi su pak mi{qewa da nema politi~ke voqe da se to uradi. Na kraju i iz same Vlade umesto re~i revizija ministri su koristili re~ provera da bi bilo i onih koji smatraju da bi o{tra revizija nanela vi{e {tete doma}oj ekonomiji nego koristi. Bilo kako bilo posledwi se oglasio ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} koji je rerkao da }e dràva ispitati sve pojedina~ne slu~ajeve gde je do{lo do kr{ewa zakona ili zloupotrebe prava. - Ne treba govoriti o reviziji privatizacije, jer se {aqe lo{ signal stranim investitorima, ali u pojedina~nim slu~ajevima dràva mora da ispita svaku vrstu zloupotrebu, jer wih je bilo, i ne samo u pojedina~nim slu~ajevimarekao je ministar rada. Prema Qaji}evim re~ima, Vlada ne}e marginalizovati ni jedan radni~ki protest i na svaki poziv radnika za razgovor }e se odazvati.

Dràva planira da ispita pojedina~ne zloupotrebe u privatizacijama, a od revizije celukupne svojinske transformacije ne}e biti ni{ta Pre toga ministar ekonomije Mla|an Dinki} nije izri~ito rakao da je protiv revizije, ali je naglasio da je obaveza Agencije za privatizaciju da raskine ugovore o privatizaciji ako ima nepravilnosti i da podnese prijave protiv odgovornih. - O~ekujemo da i drugi nadle`ni, kao {to su tuìla{tvo i policija, rade svoj posao, jer ima mnogo krivi~nih prijava koje je Agencija podnosila prethodnih meseci, rekao bih i godina, koje nisu obra|ene - rekao je Dinki} .Agencija redovno podnosi prijave protiv svih vlasnika na koje se osnovano sumwa da su zloupotrebili svoj poloàj. ali, ne znamo da je do sada ijedna istraga ozbiqno pokrenuta“, dodao je ministar ekonomije. Dinki} je rekao da ni u jednoj zemqi u tranziciji privatizacija

nije bila idealna, pa ni u Srbiji, gde je u proteklih osam godina zabeleèno oko 20 odsto neuspelih privatizacija. - To je otprilike prosek i u drugim zemaqa isto~ne Evrope, nije se u Srbiji ni{ta druga~ije dogodilo nego u drugim zemqama. Bitno je samo da se stvari re{avaju brè- rekao je Dinki}. Preispitivawe ugovora prvi je najavio potpredsednik Vlade Boìdar \eli}, ali se on posledwih dana ne ogla{ava. Najava reviziju svih zavr{enih privatizacija nije imala dobar prijem ni kod onih koji su prethodnih godina bili zaduèni za prodaju preduze}a. Biv{i ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovi} je izjavio da treba biti oprezan sa takvim aktivnostima jer retroaktivno preispitivawe priva-

tizacija izvan zakonskih okvira unosi rizi~nost u postupak prodaje i ugroàva strana ulagawa. Lider Ujediwenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav ânak, smatra da umesto revizije, koju traè radnici i drugi sindikati, treba u rekordnom roku privatizovati preostala preduze}a. - Re~ je o polumrtvim preduze}ima, koja ne treba ve{ta~ki dràti u ìvotu i zamajavati wihove zaposlene, ve} treba privatizovati u hitnom roku i to za nedequ dana- rekao je ânak. Time bi, prema wegovim re~ima, najzad prestao paralelni ìvot privatne i dru{tvene imovine, „koja sluì samo za razne oblike muqawa“. – Nezadovoqstvo radnika koji trenutno {trajkuju bi se moglo smawiti ako bi bila sprovedena revizija kupoprodajnih ugovora privatizovanih preduze}a i ukoliko mere koje }e Vlada doneti budu doprinele re{avawu wihovih socijalnih problema – ocenio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}. On je istakao da je su{tinski problem zbog kojeg radnici izlaze na ulice ili blokiraju preduze}a u kojima rade – lo{e sprovedena privatizacija, nepla}awe zarada i doprinosa, kao i besperspektivnost tih preduze}a. Kada se sve sabere izvesno je da }e {trajkova i daqe biti, a revizije privatizacije... Dràva }e ispitati pojedina~ne slu~ajeve u firmama gde radnici iza|u na ulice pa kojeg gazdu uhvatiuhvati. D. Uro{evi}

VESTI „Majkrosoftu” dobro u Srbiji Informati~ka kompanija Majkrosoft u Srbiji je u poslovnoj 2009. godini ostvarila prodaju od 44 miliona dolara, izjavio je direktor Majkrosoftove kancelarije u Srbiji Vladan @ivanovi}. On je kazao da se u teku}oj poslovnoj godini, koja se zavr{ava u julu 2010. godine, o~ekuje stagnacija prihoda Microsofta u Srbiji zato {to }e se pad trì{ta nastaviti u narednih nekoliko meseci, a blagi rast se moè o~ekivati slede}e kalendarske godine. „U drugoj polovini pro{le godine imali smo odli~ne rezultate. Na{e trì{te su prvi ekonomski problemi i elementi krize u informati~kom smislu zahvatili u decembru“, kazao je @ivanovi} i dodao da je zbog toga stagnacija bila o~ekivana. Prema wegovim re~ima, rast prodaje je prethodnih godina iznosio izme|u 30 i 50 odsto godi{we. „Na{a uloga u prethodnom periodu i u narednim mesecima fokusirana je na to da se qudima objasni da se daqim investirawem u informatiku ne moè izgubiti, moè se samo dobiti na efikasnosti“, rekao je on i poru~io preduze}ima da se ne mogu razvijati {tedwom, ve} unapre|ewem poslovawa.

Spu{tawe kamata Volksbanka u Srbiji saop{tila je da je za jedan odsto smawila kamatne stope na stambene kredite i kredite za rekonstrukciju indeksirane u evrima koji su osigurani kod Nacionalne Korporacije za osigurawe stambenih kredita. Nominalna kamatna stopa sada iznosi je 5,95 odsto, a efektivna 6,39 odsto. Rokovi otplate su do 30 godina. Volksbanka, koja u Srbiji ima 26 filijala, ima 10 odsto udela u srpskom tr`i{tu stambenih kredita.

Dinar malo ja~i Dinar }e danas oja~ati prema evru za 0,18 odsto i zvani~ni sredwi kurs bi}e 93,2993 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Prema sredwem kursu NBS, evro }e vredeti oko 16 para mawe nego u petak, kada je kurs 93,4644 dinara za evro. Dinar je ove godine bio najslabiji 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najja~i je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs bio 89,54 dinara za evro.

LICE I NALI^JE PREDLOGA NOVOG ZAKONA O TRGOVINI

Dràva bi da razbacuje hipermerkete po Srbiji Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije novi zakon o trgovini, a jedna od novina koju on uvodi je da }e za izgradwu ve}ih trgovinskih objekata morati da se dobije dozvola od resornog ministrstva kako bi se izbegla hiperprodukcija {oping-molova. Kako nam sada stiù velika svetska imena iz ovog biznisa, ova odredba u zakonu i nije potrebna: nije na srpsko trì{te do{ao nijedan od velikih lanaca o kojima su pri~ali prethodni i sada{wi ministar trgovine. A ako se, pak, neko od wih odlu~i da do|e, recimo, u Suboticu, dràva }e ga, ukoliko proceni da je takav market potrebniji nekom drugom lokalnom trì{tu, usmeriti na Zrewanin, [abac, Vrawe... – Poenta je da ne samo {to strani investitori zaobilaze trgovinu – oni zaobilaze sve sektore u ovoj zemqi. Srbija je lo{e poslovno okruèwe koje, jednostavno, retko koga moè da privu~e, osim onih koji su sigurni u to da mogu da pritisnu na{u vladu i da imaju kakve-takve garancije da }e ono {to im se obe}a i biti ostva-

reno – ka`e za „Dnevnik“ saradnik Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi}. – Toliko je o~igledno da na{oj politi~koj eliti ne trebaju novi trgovinski lanci. To {to ih pozivaju preko medija je jedno, a ono {to oni do-

tuacija promeni i da }e na{a trgovina postati konkurentnija. To {to }e se dr`ava pitati i davati dozvole za dolazak velikih trgovinskih kompanija, ka`u, radi}e se za dobro malih i sredwih preduze}a i zaposlenih u wima.

Ucene ostaju Novi zakon o trgovini ne}e zabraniti trgovcima da od dobavqa~a napla}uju naknadu za plasman wihove robe u marketima. To je evropska praksa i „stvar dogovora“ i zakon se u to ne}e me{ati. A koliko ta praksa ko{ta javna je tajna – nekima se po jednom bar-kodu, odnosno proizvodu, uzme 50, nekima 500 evra, nekima i hiqade. U svakom slu~aju, pred onima koji na rafovima èle da vide nekoliko svojih artikala, izdatak se meri hiqadama evra. ìve u praksi kroz najrazli~itije oblike ucena, korupcije – oko gra|evinske dozvole, papira, inspekcija koje traè dlaku u jajetu – to im je jasna poruka da u Srbiji nisu dobrodo{li. Ipak, sude}i po onome {to se nedavno ~ulo povodom po~etka javne rasprave o nacrtu zakona o trgovini, resorno ministarstvo uvereno je u to da }e nova zakonska regulativa doprineti da se ta si-

– Dobijawe saglasnosti za izgradwu objekata ve}ih od pet hiqada kvadratnih metara, pre svega ima za ciq da defini{e lokacije i mesta gde }e se graditi ti veliki trgovinski centri i {opingmolovi, upravo da bismo pomogli da se mala i sredwa preduze}a sa~uvaju – kazao je ministar Slobodan Milosavqevi}, obja{wavaju}i da je geografska udaqenost tih velikih trgovinskih objekata i

tr`nih centara od na{ih svakodnevnih mesta stanovawa i posla jedan od garanta opstanka malih. – Na ovaj na~in postoji mogu}nost da planiramo gde, kada i ko treba da ulazi, jer ima primera iz najrazvijenijih zemaqa Evrope – kao {to su Francuska, pa i Nema~ka – da se zbog hiperprodukcije trgovinskih centara neki od wih gase i objekti ostaju prazni, a radnici bez posla. Upravo iz tih razloga, ne s ciqem da ograni~avamo nego da planiramo i, koliko je to mogu}e, uti~emo na ravnomernu geografsku i regionalnu lokaciju trgovinskih centara, utvr|eno je ovo re{ewe u nacrtu zakona. Elem, investitore koji }e dolaziti u Srbiju dr`ava }e usmeriti ka nekim lokacijama i delovima Srbije gde nedostaju veliki trgovinski formati. Nacrt pomenutog zakona tako|e predvi|a i spre~avawe stvarawa zablude kod u~esnika u trgovini, a mora}e se detaqno urediti ozna~avawe osobina robe i cene. Bi}e preispitivani prodajni podsticaji kao {to su popusti, rasprodaje, nagradne igre i sli~no. Ukoliko

se utvrdi da je na taj na~in poku{ano da se privuku kupci, a da tih popusta ili rasprodaja nije bilo, trgovci }e biti strogo ka`weni. Novina je i sankcionisawe svakog vida nepo{tene tr`i{ne

lo), neravnopravno postupawe, {pekulacija. Zakonski }e biti regulisani i posebni na~ini trgovine kao {to su aukcije i licitacije (javna nadmetawa). Predvi|a se slobodno organizovawe auk-

utakmice pod koji }e se usvajawem ovog zakona podvesti i – iskori{}avawe slabosti potro{a~a, nepo{teno ogla{avawe, podra`avawe, piramidalna prodaja (koja }e biti tretirana kao krivi~no de-

cija, ure|ivawe uslova aukcije i prava i du`nosti akcionara, ali i krivi~na odgovornost ukoliko do|e do sporazumnog nadmetawa i izigravawa nadmetawa. S. Glu{~evi}

BERZA

ponedeqak17.avgust2009.

PRVI PUT ZA DEVET MESECI

Skok ameri~ke industrije Industrijska proizvodwa u SAD porasla je u julu 0,5 odsto, prvi put u devet meseci, zahvaquju}i pre svega pove}awu prodaje proizvo|a~a automobila, saop{tila je

DNEVNIK

INDEKSI NASTAVQAJU RAST, POVE]AN PROMET AKCIJA

Srpska berza izlazi iz ponora? Na Beogradskoj berzi proteklu nedequ obele`io je svakodnevni rast indeksa najlikvidnijih hartija Belex15 koji je sedmicu zavr{io u plusu ne{to ve}em od osam odsto. Rastu indeksa najvi{e su doprinele banke, i to Agrobanka i

talaca iz Gorweg Milanovca tako|e su bile me|u tra`enijim na Berzi, kazala je Lon~ar. Tim akcijama se posledweg radnog dana prethodne nedeqe trgovalo na nivou iznad 2.000 dinara, {to je najvi{a postignuta cena od po~etka godine. Veliku pa`wu,

bela: Pro{lonedeqni dobitnici i gubitnici na Berzi

ameri~ka centralna banka, Uprava federalnih rezervi. Ovaj podatak samo je u~vrstio nadu da je najgora recesija u SAD u vi{e decenija pri kraju, prenela je agencija Kjodo. Ovo je tek drugi mesec u kome je proizvodwa pove}ana od po~etka krize, decembra 2007. godine.Rastu su najvi{e doprineli proizvo|a~i vozila. "Xeneral motors" i "Krajsler" su u julu ponovo otvorili mnoge fabrike zatvorene tokom restrukturisawa dveju kompanija posle objavqivawa bankrotstva. Prodaja automobila je, pak, sko~ila najpre zahvaquju}i vladinom programu "ke{ za krntije", koji sa do 4.500 dolara subvencioni{e prodaju starih i kupovinu novih, ekonomi~nijih i ekolo{ki prihvatqivijih vozila. Prodaja je dostigla 11,2 miliona vozila u julu, u pore|ewu sa 9,7 miliona u junu. Kada se izuzmu rezultati autoindustrije, industrijska proizvodwa je u julu sko~ila 0,2 procenta, zahvaquju}i pove}awu proizvodwe svemirske opreme, kompjutera, elektronike i plastike, navodi se u izve{taju Feda.

Dobitnici

cena na zatvarawu

Kredi banka a.d. , Kragujevac

6.031

Simpo a.d. , Vrawe

540

Soja protein a.d. , Be~ej

971

Me{er Tehnogas a.d. , Beograd

4.700

Metalac a.d. , G. Milanovac

2.004

Gubitnici

cena na zatvarawu

Napred GP a.d. , Beograd

2.700

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

3.021

Jubmes banka a.d. , Beograd

16.000

Dijamant a.d. , Zrewanin

14.000

Planum GP a.d. , Beograd

1.161

Komercijalna banka, obe sa rastom cene od oko deset procenata na nedeqnom nivou, istakla je broker KBC Sekjuritisa Tatjana Lon~ar. "Tako|e, sti~e se utisak da su strani investitori bili za nijansu aktivniji, pogotovo na strani kupovine. Tako je u utorak (11. avgusta) u~e{}e stranih ulaga~a koji su ispostavili dugo pri`eqkivane plave naloge dostiglo 65 odsto", navela je Lon~ar. U nedeqi izme|u 10. i 14. avgusta vladalo je i daqe veliko interesovawe za akcije Agrobanke koje je "lansiralo" tu hartiju na najvi{i nivo u proteklih devet meseci. Akcije Me-

dodala je broker KBC Sekjuritisa, privukle su i akcije Sojaproteina. Ta "blu ~ip" kompanija izvestila je o dobrim po-

slovnim rezultatima u prvom polugo|u. Lon~ar je rekla i da Sojaprotein, uprkos stabilizaciji doma}e valute i smawewu du`ni~ke pozicije, i daqe ima visoke gubitke po osnovu kursnih razlika u toku prvog polugodi{ta koje su oborile iznos neto profita na 162,5 miliona dinara. Pore|ewa radi, u prvom polugo|u 2008. godine Sojaprotein je imao neto profit od 553 miliona dinara.

Lon~ar smatra da bi negativan uticaj kursnih razlika mogao da se izbegne u drugoj polovini godine, ukoliko kurs do kraja godine ostane stabilan a kompanija uspe da smawi dug. Akcijama Sojaproteina se posledweg radnog dana pro{le nedeqe trgovalo po maksimalnoj ceni od 980 dinara, {to je najvi{i nivo od po~etka godine. Lon~ar kaè da se i pored rastu}eg optimizma u protekloj nedeqi ~ini da srpsko trì{te kapitala "nastavqa da boluje od ve} poznatih bolesti" - obimi su i daqe relativno skromni i nedovoqni za podmirivawe apetita 80 ~lanova Beogradske berze. "Ipak, jedan scenario je prisutan ve} nedeqama - odsustvo prodavaca ozbiqnijih 'paketa'. To bi moglo da ukazuje na ~iwenicu da su se ozbiqniji investitori ipak odlu~ili da srpsko trì{te zadrè u svom portfequ ili da ~ak pove}aju pozicije", rekla je Lon~ar.

Pro{logodi{wi dobitnici i gubitnici na berzi Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

Kredi banka a.d. , Kragujevac

6.031

+48,91%

Simpo a.d. , Vrawe

540

+19,47%

Soja protein a.d. , Be~ej

971

+14,91%

Me{er Tehnogas a.d. , Beograd

4.700

+13,80%

Metalac a.d. , G. Milanovac

2.004

+11,33%

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

Napred GP a.d. , Beograd

2.700

-10,00%

ZBLI@AVAWE EVROPSKIH SILA

Wu dil Nemaca i Rusa

Rusija i Nema~ka nastavi}e realizaciju velikih zajedni~kih ekonomskih projekata, {to }e im pomo}i u prevazila`ewu posledica svetske ekonomske krize, izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nakon razgovora sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel. Govorili smo o neophodnosti da nastavimo saradwu i u energetskoj sferi, imam u vidu Severni tok i druge projekte koji objediwavaju Rusiju i Nema~ku", kazao je Medvedev. "Mi smo i daqe zainteresovani da gasovod Severni tok bude ralizovan", kazala je Angela Merkel. Medvedev je rekao da }e "pa`qivo pratiti" kako rade privatni ruski investitori u Nema~koj, ocewu}i da te investicije treba da budu "kvalitetne, a ne naduvene". Angela Merkel je kazala da je Nema~ka, kada je u pitawu prodaja "Opela" vi{e naklowena konzorcijumu kanadsko-austrijske kompanije "Magna" i ruske Sberbanke. "Magna" je u su{tini automobilska kompanija, razume situaciju i zna~i da je zainteresovana za daqi razvoj "Opela", kazala je ona, dodaju}i da su za kupovinu "Opela" zainteresovana dva investitora, ali da je sa konzorcijumom ugovor ve} spreman za potpisivawe. Napomiwu}i da "Opel" nije dr`avna nema~ka kompanija, ona je navela da su, ipak, svi zainteresovani da se sa~uvaju radna mesta i da se na|e razuman put za izlazak iz krize.

DA LI JE KRAJ RECESIVNOG TALASA BLIZU

Svet na korak od izbavqewa

SKOK PRODAJE AUTOMOBILA U EU

â&#x20AC;&#x17E;Staro za novoâ&#x20AC;? gura Evropu Prodaja automobila u Evropi porasla je u junu prvi put za vi{e od godinu dana zahvaquju}i programima "staro za novo", objavili su danas proizvo|a~i vozila. Udru`ewe proizvo|a~a ACEA saop{tilo je da je u junu prodaja poraslaza 2,4 odsto, na 1,46 miliona automobila. Bio je to prvi rast posle 14 meseci pada. ACEA je upozorila da je u prvih {est meseci ove godine prodaja smawena za 11 odsto, {to zna~i da je kupqeno gotovo milion automobila

mawe nego u istom periodu 2008. Na pad prodaje proizvo|a~i su odgovorili smawewem produkcije i ove }e godine proizvodwa kola verovatno biti za ~etvrtinu a dostavnih vozila i kamiona za polovinu mawa nego u prethodnoj godini. U Udru`ewu tako|e strahuju od velikog pada prodaje po~etkom idu}e godine, kada prestanu da va`e podsticaji za zamenu starog automobila novim i za kupovinu energetski {tedqivijih modela.

ZARADE AMERI^KIH MENAYERA

Direktor zgrne 702 miliona dolara Izvr{ni direktor finansijske grupacije "Blekston" Stiven [varcman bio je, sa 702 miliona

dolara zarade, najboqe pla}en direktor u SAD pro{le godine, saop{tila je istra`iva~ka kompanija "Korporet lajbrari" . Na drugom mestu po pro{logodi-

{wim primawima je izvr{ni direktor softverske korporacije "Orakl" Leri Elison , sa 557 miliona dolara, prenele su agencije. ^ak sedam od dest najboqe pla}enih funkcionera zaposleni su u energetskim kompanijama. Posle [varcmana i Elisona, slede Rej Irani iz "Oksidental petroleuma" koji je lane zaradio 222,6 miliona dolara, Xon Hes iz korporacije koja nosi wegovo ime sa 159,6 miliona i Majkl D. Votford iz "Ultra petroleuma" sa 116,9 miliona zarade. Sedmorica od desetorice sa liste najpla}enijih zaradili su lane vi{e od 100 miliona dolara.

Iako su Nema~ka i Francuska u drugom kvartalu ove godine ostvarile samo simboli~an privredni rast od 0,3 odsto, ekonomski funcioneri u te dve privredno najsna`nije zemqe zone evra odmah su po`urili da uka`u kako je to kraj recesivnog talasa i po~etag "istinskog ekonomskog oporavka" zapadnih ekonomija. Prethodno su u istom tonu o pozitivnim promenama u privredama vode}ih ekonomskih zapadnih sila govorili i visoki zvani~nici u SAD, Velikoj

skog porekla Xorx Soro{, se tako|e pridru`io opitmisti~kim ocenama o perspektivama globalne privrede i hvaliteqima politike ekonomskih podsticaja ameri~kog predsednika Baraka Obame. Soro{, koji je donedavno izjavqivao kako }e teku}a kriza potrajati "najmawe do kraja idu}e godine, a mo`da i znatno du`e", sada je naglo promenio mi{qewe. On je sredinom protekle sedmice, kako su prenela amer~ka glasila, ocenio da je "dno krize ve} dodirnuto" i da

Iako su Nema~ka i Francuska u drugom kvartalu ove godine ostvarile samo simboli~an privredni rast od 0,3 posto, ekonomski funkcioneri u te dve dràve odmah su poùrili da ukaù kako je to kraj recesivnog talasa Britaniji i Japanu, a takvu retoriku su podràli, u izjavama datim tokom ove sedmice, i najpoznatiji ameri~ki ekonomisti, na ~elu sa pro{logodi{wim dobitnikom Nobelove nagrade Polom Krugmenom. Poznati svetski berzanski {pekulant, ameri~ki gra|anin ma|ar-

sada treba o~ekivati prvo blag, a potom i sna`niji privredni rast u SAD i drugim najrazvijenijim zemqama. Uprkos tako "slo`nim glasovima" nekih vode}ih zapadnih politi~ara, ekonomista i biznismena, postoji i ne mali broj onih koji i daqe upozoravaju na teku}e i budu}e

velike opasnosti za svetsku privredu.Najnoviji glas upozorewa stigao je od glavnog ekonomiste "Doj~e banke" Norberta Valtera, koji je u Nema~koj veoma cewen finansijski stru~wak. Valter je, u intervjuu za tv mre`u CNBC, izjavio da je svetska privreda, uprkos znacima poboq{awa u nekim najrazvijenim zemqama, i daqe "u velikim problemima". "Mnoge ekonomije u kojima radnici nisu otpu{tani, u nadi da }e recesija biti 'plitka', sada su ostvarile pad u trgovini, pa su prisiqene da ipak smawuju brojnost radne snage, {to }e

dodatno pove}ati nezaposlenost, a time i li~nu potro{wu", ocenio je nema~ki ekonomista.On je, osim toga, upozorio i na opasnost koja preti stabilnosti dolara, jer su SAD sve vi{e optere}ene debatom o izmeni sistema zdravstvenog osigurawa, {to izlaznu strategiju za program pomo}i stavqa na sporedno mesto. Kolaps dolara najvi{e bi, prema mi{qewu nema~kog ekonomskog stru~waka, pogodio Kinu, Japan, Rusiju i arpapski svet, koji su "puni dolara" i od ~ijeg poverewa i zavisi kona~na sudbina ameri~ke valute.

KOM[IJE U EKONOMSKOM ]ORSOKAKU

Rumunija traì izlaz Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda sa vlastima u Bukure{tu dogovorile su mere koje Rumunija treba da preduzme kako bi se poboq{alo ekonomsko stawe u zemqi. Stru~waci MMF-a traè da se smawe izdvajawa za plate u javnom sektoru, ali pori~u da su traìli otpu{tawe 150.000 zaposlenih. Sagledav{i stawe rumunske ekonomije, prognoziraju da }e se ona, ove godine, smawiti bar osam odsto. "U martu smo prognozirali pad bruto doma}eg proizvoda od 4,1 odsto, ali verujemo da }e biti izme|u osam i osam i po odsto. Ne èlimo

da pogor{amo ekonomsku situaciju poo{travawem fiskalne politike", rekao je {ef delegacije MMF-a Xefri Frenks. Dve sedmice, stru~waci MMF-a proveravali su koliko su vlasti u

pet milijardi povu~ena je u maju, a o drugoj se odlu~uje u septembru. Analiti~ari ocewuju da bi weno uskra}ivawe imalo katastrofalne posledice po rumunsku ekonomiju.

MMF je Rumuniji odobrio 20 milijardi evra, prva tran{a od pet milijardi povu~ena je u maju, a o drugoj se odlu~uje u septembru Bukure{tu odmakle u ispuwavawu uslova da bi pozajmqeni novac nastavio da kapqe. MMF je Rumuniji odobrio 20 milijardi evra, prva tran{a od

Stru~waci iz Va{ingtona preporu~uju da se izdvajawa za plate u javnom sektoru, koji zapo{qava tre}inu radne snage, smawe na {est odsto bruto doma}eg

proizvoda u narednih tri do pet godina. Rumunima nije jasno kako ekonomija nije odolela krizi, a svi pokazateqi su toliko lo{i. Donedavno je Rumunija od svih zemaqa Evropske unije najbr`e napredovala - u prvoj polovini pro{le godine, stopa rasta bila je devet odsto, a stranci su ulagali milijarde evra. Odgovor je, me|utim, da se u isto vreme zemqa mnogo zadu`ila. To je glavni razlog i {to je nacionalna valuta lej, izgubila vrednost. Zbog pada proizvodwe, samo u Bukure{tu se o~ekuju da se, od 120.000 preduze}a, ove godine ugasi ~ak 50.000.

Po krv u „Neobus”

Telep bez ba{tenskog otpada Radnici "^isto}e" danas }e odnositi ba{tenski otpad sa Telepa a sutra sa Klise i Klisanskog brega i iz Koviqa. Stanovnici Futoga }e u sredu mo}i da otpreme nakupqeno ba{tensko sme}e dok }e Veterni~ani to u~initi u ~etvrtak. "^isto}a" }e u Petrovaradinu, na Podbari i Salajci otpad sakupqati u petak. Kako se

navodi u saop{tewu ovog preduze}a, gra|ani treba da ostave sme}e ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 ~asova ujutro. Ba{tenski otpad treba da bude upakovan u kese, xakove ili kutije a grawe povezano u snopove ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. J. Z.

Novosadska ponedeqak17.avgust2009.

Igre jo{ i nekako, ali hleba... cija moè imati, i imala je, negativne konotacije. Igrali su se politi~ari, u avgustu 1989. zavr{ena je 25. sednica CKSKJ, gledali smo kopernikanske naslove poput onog “Strah od doga|awa Jugoslavije” i analize kako je i za{to Ustav iz 1974. razbijao dràvu. Igrali su se i u~esnici Dunavske regate, wih oko 300, u daleko lep{em ambijentu i raspoloèwu, a najraspoloènija za igru bila je “Vo{a” koja je na svom stadionu dobila “Zvezdu” (hej, ONU “Zvezdu”!!!) sa 2:1. Na àlost, “Honvedovi” skauti dobro su pratili me~ pa je u KE[-u posle bilo {ta je ve} bilo - svega osim ke{a. Dakle hleb! Nekim ~udom, ideja da se stari hleb prodaje jeftinije polako je postajala sve konkretnija i potro{a~i i “dileri” su se na{li na popustu od 40 procenata. U vrhunskom soc-maniru, nare~eni tekst “Dnevnikova” sagovornica nafilovala je savetima, koji hleb traje dva a koji ~etiri dana, kao da se radi o luksuznoj perverziji dekadentnih a ne obi~noj vekni. Uop{te, ko je imao iole pristojnu platu gledao je da kupuje kod privatnika, po{to mu tamo socijalni slu~ajevi, a to be{e 75 odsto raje, kupovinu hleba nisu pretvorili u prvih 20 minuta “Spa{av-

wa redova Rajana”. Mada, i oni omanu, Novosa|ani su tada u privatnim veknama na{li buba{vabu i crve. Akcija prodaje jeftinijeg uqa, bra{na, masti i {e}era iz dràvnih robnih rezervi dostigla je tada vrhunac. Prvi koji su nasankani u ovoj akciji dekade bili su penzioneri. Oni su poverovali, a kadri su da ~esto poveruju sva{ta, ruku na srce, da }e popis socijalno ugroènih po op{tinskim udruèwima i}i glatko i da }e im kamioni na noge uredno donositi deficitarne namirnice. Da ne davimo, cela stvar je organizaciono izgledala kao ske~ “Lete}eg cirkusa Montija Pajtona” te su najstariji na red do{li kada su se rezerve maltene ispraznile. Oni s jakim platama, vezama i laktovima prvi su dobili {ta su traìli i na taj fenomen CKSKJ nije imao adekvatan odgovor, da ne kaèmo akciju. Glupost nedeqe ispoqila je tada biv{a sugra|anka na privremenom radu u Nema~koj, onoj Zapadnoj jakako. Pi{emo “glupost” tek da bi opisali u kakvu zabludu jugoslovenski suàw moè zapasti ukoliko se previ{e navikne na sistem koji funkcioni{e. Gospo|i je prosto crkao auto na drumu, pa je zvala AMSJ kao {to bi i u Nema~koj uradila.... Znate ostalo. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Milioni dolara od posla u Iraku Iz Iraka je 17. avgusta 1981. stigla vest koja je obradovala ne samo zaposlene u novosadskom Auto - transportnom preuze}u "25. maj". Ve} dve godine

250 radnika iz ovog kolektiva je koriste}i 180 te{kih vozila dovozilo gra|evinski materijal za izgradwu puteva u dolini izme|u reka Eufrat i Tigar. Taj posao je bio vredan vi{e od tri-

22,2oC

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

atinska izreka ka`e “hleL ba i igara”, no u jugoslovenskoj izvedbi ova kombina-

Dobrovoqni davaoci krvi iz preduze}a "Neobus" organizovano }e sutra dati krv od 7 do 8 ~asova u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, dok }e u petak, 21. avgusta, mobilna ekipa Zavoda raditi u prostorijama Informatike-Urbanizma, od 8 do 11 sati. Dan kasnije, u subotu, davaoci iz Asocijacije motociklista Srbije, dobrovoqno }e donirati krv od 8 do 10 ~asova. J. Z.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

deset miliona dolara. A sada je "25. maj" dobio poseban status jer se pokazao solidnim poslovnim partnerom. Novosa|ani su odmah preuzeli snabdevawe gradili{ta panarapskog auto puta u du`ini od 200 kilometara i snabdevawe svim materijalom gradili{ta melioracionog sistema od 20 hiqada hektara u pustiwi Du|aila. Ovaj objekat, od `ivotne va`nosti za Irak, podizalo je preduze}e "Dunav-TisaDunav". Oba nova posla donosila su i novih {ezdeset miliona dolara. Uprava "25 . maja" je po~ela ubrznao da kupuje nove kamione i zapo{qava stotinu radnika. N. C.

GRADONAÊLNIK IGOR PAVLIÎ] PREDAO JUÊ VREDNU DONACIJU IVICI DAÎ]U

Novosadskoj policiji ~etiri „punta” i 80 pancira Policijska uprava je od Grada dobila na kori{}ewe ~etiri automobila marke "fijat punto" i 80 pancira. Ovaj poklon ju~e je na [trandu zameniku predsednika Vlade i ministru unutra{wih poslova Ivi-

ci Da~i}u predao gradona~elnik Igor Pavli~i}. - Zaista bih `eleo najiskrenije da se zahvalim gradona~elniku na velikoj pomo}i i zato bih pozvao i druge lokalne vlasti da pomognu policiji kako

Foto: S. [u{wevi}

bi na{ zajedni~ki ciq bio ostvaren, a to je da zemqu o~istimo od kriminala i korupcije. Kada je re~ o pancirima, sigurno je da bi broj `rtava me|u policajcima bio mawi da je policija za{titnih prsluka imala dovoqno - rekao je ministar Da~i}. Gradona~elnik Pavli~i} je naglasio da je grad u ovu saradwu u{ao jer Novosa|ani kao osnovne probleme prepoznaju nezaposlenost i bezbednost. - Svake godine }emo u skladu sa mogu}nostima ulagati u policiju, jer su rezultati ve} vidqivi. Od kada je policija do-

Sladokusci u`ivali na bazenima

bila motore daleko je mawi broj krivi~nih dela, a ve}i broj po~inioca je uhap{en, jer su policajci sada mobilniji rekao je gradona~elnik i dodao da je za ovaj drugi deo pomo}i izdvojeno 7,7 miliona dinara, {to sa prethodnim donacijama iznosi 27 miliona. Nakon primopredaje, policija je za publiku demonstrirala pokazne ve`be, nasilno zaustavqawe vozila i hap{ewe, obezbe|ewe VIP li~nosti i odbijawe napada, a veliki aplauz su izmamili i policajci koji su demonstrirali spu{tawe u`etom sa mosta. A. Vidanovi}

[kola rukometa na Detelinari Na terenima Rukometnog kluba Radni~ki na Detelinari tri puta sedmi~no (ponedeqak, sreda i petak) od 17.30 do 19 ~asova radi {kola rukometa. Zainteresovane devoj~ice i de~aci uzrasta od 10 do 15 godina mogu da se prijave u vreme treninga, a sve informacije mogu da dobiju na telefone 0642928-215 i 063-595-694. J. G.

Iskqu~ewa struje

Foto: S. [u{wevi}

Spajaju}i raspust, bazen i najomiqeniju letwu poslasticu, ju~e je na otvorenom bazenu organizovana "Sladoledijada". Naj-

brì mladi sladokusci su se takmi~ili ko }e brè, ne koriste}i ruke, pojesti sladoled na {tapi}u koji im je pridràvao

drugi ~lan ekipe. Oni malo nakloweniji umetnosti, pored bine crtali su prizore sa bazena. A. V.

Novi Sad: od 8 do 10 ~asova ulice Branislava Nu{i}a, od broja 17 do 27 i broj 22, @ike Popovi}a 4, ]irpanova 19-43, 14-36 i 40-48, Bore Prodanovi}a 1-19 i 2-6, Lilike Bem 5-11 i 4-16 i Takovska ulica. Od 9 do 11 ~asova Bulevar kneza Milo{a 16-26, De~ja ustanova "Bistri~ak", Du{ana Danilovi}a 14-16 i 30-36 i Ulica Seqa~kih buna 65-95. Od 11.30 do 13.30 ~asova Bulevar Slobodana Jovanovi}a 5-7 i u Lo`ioni~ka 47-53, Partizanskih baza 9-21 i Svetozara ]orovi}a 48. Naseqe Bocke ne}e imati struju od 8.30 do 12.30 a ulice Branka Radi~evi}a, Radni~ka i Ivana Gorana Kova~i}a, sve tri u Sremskoj Kamenici, od 8 do 12 ~asova. Futog: Ulica Sime [olaje 1-9 i 2-8, od 8 do 11 ~asova a deo vikenda{kog naseqa Sredwi breg u ^ortanovcima od 8 do 13 ~asova. J. Z.

Bez vode dve ulice Zbog planiranih radova na vodovodnom sistemu, bez vode }e danas, od 9 do 15 ~asova, biti Dalmatinska ulica i deo Ulice dr Svete Kasapinovi}a, od Haxi Ruvimove do Kopernikove ulice. J. Z.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lara i Tara u porodici Mijatov Blizanci: Aleksandar i Nikola - Sla|ane i Marinka Crnobrwe, Nikola i Elena - Slobodanke i Velimira Zubaka, Marina i Marko - Qubice Bori} i Branislava Poznanovi}a, Da-

nijela i Bojan - Melinde Vajda i Branka Vladisavqevi}a, Lara i Tara - Danke i Gorana Mijatova, Nemawa i Uro{ Sanele i Miroslava Vujaklije.

Devoj~ice: Duwa - Jelene i Sa{e Popovi}a, Svetlana - Sandre Adam-Bogosavqevi} i @arka Bogosavqevi}a, Elena - Sla|ane i Branka Muminovi}a, Sara - Biqane i Predraga Bili}a, Anastasia - Slavice Petri} i Bojana Kuzmanovi}a, An|ela - Marine i Dejana Nikoli}a, Marija - Sla|ane i @eqka Gaka, Tamara - Ane Risti} i Frawe Tota, An|ela - Milice i Frawe Salajia, Mia - Teodore Tomin-Rutar i Mihajla Rutara, Jovana - Sne`ane i Luke Dabi}a, Darija - Ivane i Dragoquba Bo{kana, Duwa - Zdravke i Danila \uki}a, Jana Zoja Tijane Stojanovi} i Hendricus Joannes Van Der Jagta, Una - Mirjane i Jovice Kanazira, Duwa - Nata{e i Branka Cvetkovi}a, Duwa - Bojane i Vladimira Radovi}a, Marija - Jasmine i Branislava Mu`deke, Nata{a - Zorice i Aleksandra \ermanova, Milica - Ane i Slobodana Miqkovi}a, Olga - Milanke i Slobodana Laku{i}a, Nikolina - Dragane i @eqka Ro{uqa, An|ela - Jovane i Radovana Radakovi}a, Andrea - Danijele i Darka Jankovi}a, Awa - Nata{e i Stevana Pisarova, An|ela Marije i Sa{e Ne{i}a, Teodora - Marijane \uri} i Tihomira Kep~ije, Emilija - Marijane i Petra Pani}a, Sta{a - Miloslave i Radovana Luki}a, Katarina - Monike i Vladimira Papi}a, Teodora - Dragane i Milo{a

Paji}a, Isidora - Milene i @arka Mileusni}a, Miqana - Nata{e i Milana Burke, Tara Milene i Davora Kopqara, Ivana - Marine i Ivana Klecina, Milica - Nade i Du{ana Pavkova, Tamara - Jelene i Zorana ûda, Milena - Jelene i Mitra Vuji~i}a, An|elija Ivane Vu~urevi}-Petrov i Gorana Petrova, Jovana - Biqane i Gorana Banovi}a, Simona Mirjane i Nikole Radanovi}a, Elena - Sawe Perendije i Lazara Bo{waka, Tamara - Nade Daradan i Ivana Krsti}a, Martina-Tina Slovenke Benkova-Martinkova i Danijela Martinkova, Lenka - Jelene Bogdanovi}-Pajvan~i} i Vladimira Pajvan~i}a, Luna - Natali Beqanski i Vuka{ina Popovi}a, Nikolina - Dragane i Dragana Ninkovi}a, Ana - Mirjane i Save Savi}a, An|ela - Zorke i Slobodana Stjepanovi}a, Ana - Nata{e i Radoslava Vu~kovi}a, Ruìca - Jelene i Nenada Petrovi}a, Marija - Jelene i Petra Milovca, Tara - Tatjane Miqevi} i Slavka Barzuta, Awa Irine Gaji} i Dimitrija Ster|evi}a, Awa Rade i Gorana Lon~ara, Ivet - Izabele i Zoltana Ki{utcaija, Milica - Jasmine i Dragana âvi}a, An|ela - Nata{e i Miodraga Radinovi}a, Tijana - Mirjane [ipka i Boìdara Viteza, Ines - Marije i Bojana Vasi}a, Milica Jadranke i Darka Lugowe. Mama Ivana Brcan i tata Bojan Perku~in-\akov sa sinom Aleksandrom

Ven~ani: Katarina @ivanovi} i Milovan @ivkovi}, Sandra Kla} i Dragan Kiti}, @eqka Simeti} i Ivan Papi}, Milijana Kecojevi} i Jakov Milinkovi}, Jelena ^olakovi} i Zoran Kvrgi}, Dora Dadai i Viktor Prell, Vesna Stojakovi} i Aleksandar Pade`anin, Violeta Petrovi} i Sr|an Tomi~i}, Ivana Jakovqevi} i Sr|an Radi}, Gorana Milin~i} i

De~aci: Neboj{a Stan~i}, Timea Horvat i Zoltan Santo, @ivana Mili} i Vladimir Stankovi}, Spomenka Raki} i Vladimir Isakov, Marija Stojilkovi} i Branko Vidakovi}, Vesna Trivkovi} i Dragan Radakovi}, Sla|ana ^ampri} i Goran [i{i}, Tatjana Radulovi} i Sa{a Simi}, Melinda [ipo{ i Vojan Tomi}, Nata{a A}imov i Dragi{a Tovilovi}.

Aleksandar - Ivane Brcan i Bojana Perku~in-\akova, Du{an - Radmile i Nikole Amixi}a, Andrej - Oksane Urusove i Alekseia Urusova, Bojan Mirele i Josipa Dekani}a, Marko Dragane i Dalibora ]ulibrka, Ogwen - Biqane i Borivoja Raj{i}a, Strahiwa - Danijele i Marka Mihajlovi}a, Semir - Semre i Abdule Mr~olara, David - Vesne i Vlade Zahoreca, Mihajlo - Melinde i Branimira Vakawca, Damjan - Radmile i Sa{e Tomasovi}a, Igor - Slavice i Vaska Laholata, Stefan - Tamare Nas-Markovi} i Vladimira Markovi}a, Aleksa - Sla|ane i Bojana Koledina, Dejan - Dragane i Igora Tepi}a, Marko - Daliborke i Borisa Vasi}a, Qubi{a - Emilije Nikoli} i Slavi{e Dimi}a, Ugqe{a Maje i Vladimira Mili}evi}a, Sergej - Anite Bali-Mileti} i Slbodana Mileti}a, Bogdan - Svetlane i Sa{e Aleksijevi}a, David - @u`ane i I{tvana Kesegija, Mihajlo - Biqane Veseli}-Anabusi i Samira Anabusija, Neboj{a - Sawe i Vladislava Beni}a, Jovan - Violete i Du{ka Milanovi}a, Jovan - Jelene i Bojana Jagodi}a, Simeon - Ivane i Zorana Cara, Rade Gordane i Save Milinkova, David Zorice Savi} i Sretena Jokovi}a, David - Sanele i Jovana Radomirovi}a,

Novak - Du{ice i Rade Raki}a, Marko - Nikoline i Sa{e Milenovi}a, Miroslav - Milke i Samuela Lomena, Aleksandar - Tamare i Milana Aladi}a, Petar - Erèbet i \or|a Milo{evi}a, Darko - Dragane Tanaskovi} i @ikice Kosanovi}a, Vawa - Daliborke i Darka Ivanovi}a, Vid - Sowe Kosti}-Rami} i Nenada Rami}a, Petar Sneàne i Ru`dije Jovanovi}a, Vuk Radmile i Bogdana Bote, Strahiwa Jasmine i Nemawe Ivkova, Lazar - Milene i Gorana Iki}a, Ugqe{a - Smiqke Popovi} i Zorana Sofrenovi}a, Vuk Danilo - Stanislave i Bojana îv~i}a, Kristijan - Kristine i Toma{a \emrovskog, David - Teodore i Borisa Ladi~orbi}a, Nik{a - Danijele i Mijata Ostoji}a, Ugqe{a - Dragane i Danila Babaqa, Miklo{ - Danijele Goli} i Ervina Jagera, Strahiwa Tatjane i @arka [rpca, Lav Marko Lidije Petri} i Milovana Deli}a, Dimitrije - Dragane i Radovana Mati}a, Uro{ - Dragane i Lazara Stoisavqevi}a, Uro{ - Du{ke i Sretena Kotlaje, Mirko - Miqane i Dejana Lu~i}a, Aleksa - Dragane i Dejana Movrina, Milo{ - Ivane i Qubomira [uputa, Danilo - Milene i Aleksandra \or|evskog, Xekson - Valentine i Filipa Kajtazija.

Umrli: Plamenka Radi{i} ro|. Mu{icki (1939), Milosava Te{i} ro|. Mitrovi} (1937), Radojka Obradovi} ro|. Vidovi} (0930), Josip Bara~i (1944), Vesna Puzi} (1972), Milo{ Mazalica (1983), Sava Boì} (1947), Tomislav Ostoji} (1948), Qubica Lugowa ro|. Kozomora (1930), Teva Danilova ro|. Jovanova (1933), Rajko Matovi} (1943), Vlado Badwar (1950), Borivoj Gagi} (1910), Erèbet Moravek ro|. Leporis (1943), Erèbet Na| ro|. Bohocki (1929), Mira Dumenxi} ro|. Soldo (1935), Anton Pi{ti} (1956), Spasoje Stojanov (1937), Stana Zeqkovi} ro|. Pijetlovi} (1919), Milan Bala} (1958), Smiqa Mrdi} (1930), Sowa Eri} ro|. Stefanovi} (1946), Qubica Kneèvi} ro|. Vojnovi} (1956), Tatjana Gogoqev (1925), Aslan Bejzak (1932), Radmila Mi{kov-Radovi} ro|. Mi{kov (1959), Pejo Topoli} (1926), Milica Uzelac ro|. Gruji} (1936), Gojko Grbi} (1928), Joèf Kurunci (1937), Milka Marin ro|. Latinki} (1929), Qubica Nikoli} ro|. [eguqev (1926), Branislav Gaborov (1946), Stevan [krivan (1939), Bela Serda (1956), Nada [trbac ro|. Kuruc (1933), Afrodita Todorovi} Jelena i Sa{a Popovi} sa }erkom Duwom

(1930), Olga Ili} ro|. Panoska (1947), Nada Kolano ro|. Stevanovi} (1937), Branko Poznan (1955), Julijana Stanar (1937), Marija Kelner (1923), Jovan Markovski (1931), Andrija Balog (1931), Jelena Stepanovi} ro|. Rutowski (1935), \er| Horwik (1937), Gojan Vasiqevi} (1935), Saveta Mihajlovi} (1932), Milo{ Divjak (1953), Borislav Pale`evi} (1936), Geza Kala (1927), Vlajko Stankovi} (1937), Stanija Kokovi} ro|. Terzi} (1925), Mile Ivan~evi} (1924), Darinka Raki} (1937), Vesna Jovi}i} ro|. Laci} (1957), Zoran Trumi} (1964), Srboqub Petkovi} (1936), Ostoja Grbovi} (1943), Milivoje Nikoli} (1928), Cmiqana Sari} ro|. Lekovi} (1925), Milica Okrajac ro|. Pavlovi} (1947), Kre{imir Mo~aj (1943), Anica [varcer ro|. Raji} (1938), Milan Damjanov (1948), Mihaq Gabor (1945), Jelena Perkovi} ro|. Vido{ (1935), Du{an Aleksi} (1950), Eva Lakai (1922), Stevo Mati} (1931), Olivera Spasi} ro|. [o{evi} (1930), Aleksandra Bogi}evi} (1968), Miqa Martinovi} ro|. Kqaji} (1936), Radmila Muharemi ro|. Cvitanovi} (1922).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak17.avgust2009.

REKONSTRUKCIJA KULTURNOG CENTRA GRADA KASNI DVA MESECA

Dvoje se àle, tre}i ispa{ta Ogoqena zgrada Kulturnog centra grada, biv{a Tribina mladih, bespotrebno ~eka majstore dva meseca zato {to su se obe firme koje su u~estvovale na tenderu za rekonstrukciju KCNS àlile na odluku “Poslovnog prostora,” koji rukovodi projektom. Na tenderu je prvo pobedila firma “Struja” AD i na tu odluku àlila se “Best izgradwa”. Potom se “Struja” àlila na novu odluku “Poslovnog prostora”, da bi pro{le nedeqe povukla àlbu. O ovoj temi razgovarali smo sa nekoliko sagovornika koji su direktno u vezi s jednom od najva`nijih kulturnih institucija u Novom Sadu. Direktor KCNS Laslo Bla{kovi} rekao nam je da je najboqe da o tome popri~amo s direktorom “Poslovnog prostora” Markom Cvijanom, jer po ugovoru izme|u dve strane za sve radove i tendere zaduèn je “P.P.”. - Mogu da kaèm {ta sam ~uo od direktora Cvijana. Rekonstrukcija KCNS jedna je od tri glavne investicije Grada u ovoj godini, uz Suboti~ki bulevar i “Radosno detiwstvo”. Kako sam obave{ten, zavr{eni su grubi radovi kojima }emo dobiti petsto kvadratnih metara prostora vi{e: pro{irenu galeriju, malu salu, veliku salu, salu za bioskopske i pozori{ne predstave. “P.P.” je na rebalansu buxeta dobio traèna sredstva, ali na tenderu su se àlili jedni, pa su se àlili drugi. Pri~ao sam s Cvijanom i ~uo sam da je sve pro{lo i da }e se radovi nastaviti, rekao nam je Bla{kovi}. Pre Marka Cvijana, nazvali smo direktora Studentskog kul-

Kulturni centar grada

Pre Marka Cvijana nazvali smo direktora Studentskog kulturnog centra Zdravka Vulina koji nam je kratko saop{tio da SKCNS vi{e od 15 godina nema svoju zgradu i, on naàlost, nema nikave veze s tim radovima turnog centra Zdravka Vulina koji nam je kratko saop{tio da bi bio “sre}an da moè da nam odgovori, jer SKCNS vi{e od 15 godina nema svoju zgradu i, naàlost, nema nikave veze s tim radovima”. Nakon toga, uputio nas je na Bla{kovi}a, dodav{i da }e javnost biti upoznata s planovima SKCNS ~im se zgrada zavr{i. Direktor “PP” Marko Cvijan rekao nam je da u celoj stvari “ima pomaka”. - “Struja” AD je smatrala da su joj povre|ena ponu|a~ka prava i najavila je da }e se àliti Komisiji za za{titu ponu|a~a u Republi~koj upravi za javne nabavke. Odustali su posledweg dana. Ne

postoje ni smetwe ni pretwe da ne moèmo zakqu~iti ugovor sa izabranim ponu|a~em “Best izgradwa” kako bi nastavili radove. Nadam se da }e u toku slede}e nedeqe krenuti s radom, najkasnije od kraja meseca. Ukupno, ne bi trebalo da radovi traju duè od pola godine, izjavio je Cvijan, kog smo pitali za{to je “Struja” AD toliko odugovla~ila s povla~ewem àlbe i koliko su gra|ani Novog Sada izgubili vremena: - To su zakonski propisi i mogu}nosti, oni imaju pravo da se àle i posledweg dana su doneli pismo, rekli “izvinite, sve je u redu”. Gra|ani su izgubili barem dva meseca, podvukao je Cvijan.

Direktor “Struje” AD Neboj{a Do{en tvrdi da su posao prvo dobili oni, nakon ~ega im je oduzet po àlbi “Best izgradwe”. - Ne bih èleo da komentari{em za{to nam je oduzet posao. Nismo odugovla~ili dva meseca, to je pogre{na informacija. Posle sedam dana smo povukli àlbu, pro{le nbedeqe, a “Best izgradwa” se àlila dve nedeqe nakon {to smo mi dobili posao. Ta je procedura trajala preko mesec dana i “P.P.” nam je nakon toga oduzeo posao i dao ga “Bestu”, podvukao je Do{en. Rukovodilac pripreme “Best izgradwe” Zoran Babi} rekao je “Hronici” da oni jo{ uvek nisu izvo|a~i radova, da je postupak u toku i da ~ekaju zvani~no obave{tewe “P.P.”. On nije mogao da nam precizno kaè kada }e zgrada biti zavr{ena, “dok ne dobije zvani~no saop{tewe”, a kada smo mu rekli da nam je Marko Cvijan malo pre rekao da je cela stvar gotova, Babi} je odgovorio da }e kompletne informacije imati za desetak dana, kada potpi{u ugovor. Na na{e insistirawe da celu situaciju sagleda hipoteti~ki, kao da }e radnici koliko sutra prionuti na posao, o roku zavr{etka radova Babi} kaè: - Opet je to hipoteti~ki, nekih dva do tri meseca, ali moramo da se razumemo, ja moram da dobijem konkretne izvo|a~ke projekte, da se podrazumeva da je sve uskla|eno s propozicijama tendera, da li ima odstupawa ili ih nema, pa tek onda da se kaè koliko vremena. Ovo je samo predvi|awe. Ig. Mihaqevi}

PODSTANARI POSTALI NO]NA MORA ZA GAZDE

Nagomilaju ra~une, isprazne stan i nestanu bestraga - Ostala je slavina ali bez sudopere, i nisam imala ni ~a{u da popijem vodu da se smirim. Odneli su i bojler, radijatore, vise}e elemente, krevete, tepihe… U`as! - opisala Sofija F. koja je zatekla potpuno prazan stan u centru grada kada je do{la da preuzme majsku kiriju. Stanari su iz stana odneli ba{ sve {to su mogli da iznesu, pa je se tako i na{a sagovornica obrela u neslavnoj grupi prevarenih vlasnika stanova za izdavawe. Prili~no ~est i, reklo bi se, veoma isplativ biznis za vlasnike koji imaju vi{ak stanova, mo`e da predstavqa pravu igru na sre}u, iz koje samo jedan izlazi zadovoqan. Instituciju ~asne re~i, odavno je zamenilo sklapawe ugovora, a osigurawe od nepredvi|enog – depozit u visini jedne stanarine koju zakupac daje vlasniku pri useqewu. Ipak, i pored svih mera, nekako se ~ini da su pojedini podstanari uvek za

ra ni traga ni glasa. Na oglas za iznajmqivawe stana u Kamenici, Telep~aninu Uro{u U. javio se mu{ki glas. Posle obilaska, stanar star tridesetak godina uselio se u dvosoban prostor sa svojom majkom, i sve je bilo u redu tokom prva tri meseca. - Postalo je sumwivo kada je prestao da nas zove sa fiksnog telefona, {to je od useqewa ~inio, i pre{ao iskqu~ivo na mobilni. Pitali smo za{to ne zove sa fiksnog, pa je objasnio da mu

Ni stvari ni podstanara

Tro{kovi, vreme i `ivci Policija je du`na da iza|e na teren ukoliko postoji konflikt izme|u stanara i vlasnika stana, ali kona~nu odluku u slu~aju o{te}ewa stana, vlasnika ili zakupca, donosi sud. Spor se vodi po privatnoj tu`bi, {to sa sobom nosi jo{ i sudske tro{kove, vreme i `ivce. korak ispred svih preduzetih mera, pa sugra|ani zati~u ispretumbane stanove s gomilom nepla}enih ra~una, a od stana-

je isplativije sa slu`benog telefona. Posle tri mesec, prestao je da pla}a kiriju. Javqao je da nema novca, ali da }e si-

gurno sve izmiriti. ^ekali smo neko vreme, a onda sam oti{ao s porodicom u Kamenicu. ^im nas je ugledao, stanar je pozvao policiju pod izgovorom da dolaskom “uznemiravamo wegovu majku”. Patroli smo obja{wavali da smo do{li jer on ne pla}a kiriju ni ra~une, ali jedino {to su nam oni rekli bilo je da smo obavezni da ispo{tujemo otkazni rok od 15 dana za iseqewe – ispri~ao je

Uro{, i dodao da je po savetu, dopustio podstanaru da se ba{kari jo{ 15 dana u stanu i od tada ga nije video. Ostao je dug od 1000 evra za nepla}enu kiriju i ra~une, kao i prili~no zapu{ten stan. Podstanara Uro{a nikada vi{e nije sreo, ali naknadno je saznao da je on ostao du`an i firmi u kojoj je radio. Ipak, i pojednini podstanari `ale se na pona{awe vlasnika, koji dolaze u stan kada god im se prohte. Studentkiwi Nedi R. gazda stana dolazio je u posetu svakog dana, pod izgovorom da obilazi stawe nekretnine. Agonija poseta trajala je dva meseca, dok weni roditeqi nisu do{li na razgovor sa vlasnikom. Povod za wegove posete su, kako im je rekao, prethodna lo{a iskustva, pa je posle upoznavawa roditeqa prestao da dolazi. Kao osigurawe od nepredvi|enog, vlasnici stanova po Novom Sadu sve ~e{}e potpisuju ugovore sa zakupcima i napla}uju depozit, me|utim ~ini se da jo{ uvek ima onih koji imaju poverewa u sve i svakog pa ne pribegavaju ve} ustaqenim merama predostro`nosti. No, vaqa se podsetiti da je pro{lo vreme po{tovawa i me|usobnog poverewa, pa je primawe podstanara na preporuku mo`da najprihvatqiviji na~in da se nerpijatnosti i {teta izbegnu. S. Tanuryi}

U VOJVO\ANSKIH BRIGADA 17

Tribina o predlo`enom zakonu o informisawu Predlog zakona o informisawu bi}e tema dana{we tribine Udru`ewa novinara Srbije Dru{tva novinara Vojvodine. Tribina po~iwe u 11 ~asova u Ulici Vojvo|anskih brigada 17. U susret spre~avawu dono{ewa nove regulative o informisawu, na tribini }e govoriti profesori beogradskog

Fakulteta politi~kih nauka prof dr Rade Veqanovski i prof. dr Mirko Mileti}, te predsednici udru`ewa novinara Srbije i Vojvodine Qiqana Smajlovi} i Slobodan Jakovqevi} i novinari Dimitrije Boarov i Mihal Rama~. Z. D.

NA TERMINALIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

\aci i studenti u red za pokazne

Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ od danas prima zahteve za izradu novih pokaznih karata za |ake i studente. Zahtevi su besplatni i mogu se dobiti na terminalima gradskog prevoznika, kao i na autobuskim stanicama u Beo~inu i Temerinu. Korisnici internet sajta gradskog prevoznika mogu ovaj dokumenat da preuzmu i na internet stranici preduze}a www.gspns.rs. Izrada karte ko{ta 525 dinara. Samo sa novom pokaznom kartom mo}i }e da se kupi mese~na markica.Studenti, ne stariji od 27 godina i oni koji nisu obnovili apsolventski sta` novu pokaznu kartu treba da izrade do 1. novembra. Mese~nu markicu za septembar i oktobar mo}i }e da kupe uz pokazivawe pro{logodi{we pokazne karte i obaveznog pokazivawa indekasa. U~enici osnovnih i sredwih {kola i studenti, zah-

tev treba da popune sa traènim podacima, zatim ga overe u {koli ili fakultetu, spreme jednu fotografiju i predaju slu`beniku gradskog prevoznika na jednom od prodajnih mesta. Prilikom predaje zahteva |aci treba da pokaù na uvid li~nu kartu ili zdravstvenu kwiìcu radi identifikacije, a studenti indeks i fokokopiju li~ne karte. I jedni i drugi od slu`benika }e dobiti broj i za dva dana od predaje zahteva s dobijenim brojem na prodajnom mestu gde su zahtev predali dobi}e novu pokaznu kartu za ovu {kolsku godinu. Prodajna mesta radi}e od 5.30 do 19.30 ~asova, a bi}e otvorena i prve subote u mesecu. \aci i studenti koji su nepravilno koristili pokaznu kartu ne}e mo}i da izrade novu, dok ne izmire dugovawa prema gradskom prevozniku. Z. Deli}

U ULICI SLOBODANA BAJI]A

Rampama protiv bahatih voza~a Nekada ugledni deo uèg centra grada, sada ruglo i arhitektonski haos, Ulica Slobodana Baji}a samo je jedna u nizu koje su nekada{wi {arm i starogradwu podredile novim svetskim tokovima i nekom drugom ìvotu. U nekada{woj Rotkvariji, sada Sajmi{tu investitori su dobar deo kapitala uloìli da staro zamene novim. Puno stambenih objekata je niklo preko no}i a puno se jo{ zida. Devastirane ulice, gra|evinski {ut na sve strane i voza~i koji parkiraju svoje automobile po devizi „sna|i se“, deo su svakodnevice stanovnika navedenih ulica. - Ovo je stra{no, nemam prilaz svojoj ku}i. Konstantno mi se de{ava da ne mogu da parkiram automobil u dvori{te jer je neko stao na ulaz. Nedavno sam zvao pauka da ukloni vozilo ispred moje ku}e ali, iako su rekli da }e do}i, niko se nije pojavio. Da li je trebalo da polupam ta kola pa da onda neko obrati pa`wu na moj poziv - pita se M. P. iz ulice Slobodana Baji}a. Neki od stanara samoinicijativno i o svom tro{ku su posta-

vili rampe ispred svojih ku}a kako bi spre~ili bahate voza~e da im se parkiraju ispred ulaza i da pritom o{te}uju zelenu povr{inu. -I ne samo to, mnogi su ovde nasipali zemqi{te, kako bi re{ili problem otpadnih voda koje se prilikom svakog pquska slivaju u na{e ku}e- nagla{ava M.P. Iako je jo{ pro{le godine predvi|eno kompletno komunalno opremawe ulice Slobodana Baji}a a koje podrazumeva izgradwu kolovoza, vodovoda i kanalizacije, hortikulturno ure|ewe kao i izgradwu javne rasvete, s radovima se ~eka zbog neizgra|enih stambenih objekata. Kada se steknu uslovi bi}e ure|eno gra|evinsko zemqi{t, ~ime }e se re{iti i problem atmosferske kanalizacije, rekli su nadle`ni u ZIG-u. - Jedan od primarnih zadataka, koji sam sebi stavio u zadatak, jeste ure|ewe parking prostora. To podrazumeva ure|ewe sada{weg i izgradwu novog- rekao je za „Dnevnik“ Milan Jari}, predsednik Saveta Mesne zajednice „Narodnih heroja“ B. P. P

ponedeqak17.avgust2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

NA ME\UNARODNOM KONKURSU AUSTRIJSKE KOMPANIJE „TONDAH”

Na{i krovovi po lepoti uz evropske

Biv{i {kolarci u Apatinu

Sedam generacija biv{ih |aka APATIN: Sedam generacija u~enika nema~ko-ma|arskih odeqewa, godi{ta od 1937. do 1943. se okupilo u Apatinu na trodnevnom druèwu koje je organizaovao biv{i Apatinac koji sada ìvi u Nema~koj Franc Tistinger. Na skupu biv{ih {kolskih drugova okupilo se 120 qudi iz raznih krajeva sveta gde sada ìve, od Amerike, preko Nema~ke, Slova~ke, Slovenije, do onih koji su ostali da ìve u Apatinu. Nakon 60 godina, od sedam generacija, mnogi su se jedva prepoznavali, ali kako je vreme odmicalo, se}awa su navirala. Ovaj skup je obi{ao i

kulturne znamenitosti Apatina, stare i nove, a u op{tini je prijem priredio zamenik predsednika op{tine Apatin Miodrag Baki}. Nekada{wi u~enici su ju~e zajedni~ki prisustvovati osve{tawu katoli~ke crkve Srca Isusovog, koja je zavr{ena kao najve}a crkva tada u Ba~koj 1936. godine, ali nikada od tada nije osve{tana. Na osve{tawu crkve je posle mise prikazana izlo`ba starih crkvenih kwiga, koje su prikupqali katoli~ki `upnici tokom dva veka kao i izlo`ba starih kostima iz 19. veka. J. P.

Pogled na krov RKA „Jo`ef Na|” u Kawi`i

Zoolo{kog vrta „Pali}” i kod privatnih stambenih zgrada ku}e u nizu u nasequ Sloboda na Zlatiboru. Predstavnici Srbije u ìriju bi}e vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu docent dr Ivan Ra{kovi}, Vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji je obavqao du`nost predsednika ìrija za Srbiju i wegov zamenik inèwer-savetnik

Foto: M. Mitrovi}

za primenu proizvoda u AD „Potisje Kawi`a” Darko Mijatovi}. Sve~ana dodela nagra|enih na konkursu za najlep{e krovove izvedene pokrovnim materijalima iz pogona „Tondaha”, najavqena je za 29.oktobar ove godine u Austriji. - Sa nestrpqewem o~ekujemo rezultate i plasman na{ih kandidata, mada je konkurencija izuzetno jaka, o ~emu svedo~e do sada javnosti prezentovani po-

OBNAVQA SE AMBULANTA U SREMSKOJ RA^I

Za lekara i stan SREMSKA RAÂ: Posle godinu dana ~ekawa, kona~no }e po~eti sanacija zdravstvene ambulante u Sremskoj Ra~i, koja ve} godinu dana ne funkcioni{e i lekar vi{e ne dolazi ni dva puta sedmi~no, kao {to je dolazio pre godinu dana. Za sanaciju ambulante Direkcija za izgradwu grada Sremska Mitrovica izdvojila je 1,5 miliona dinara, a deo radova izve{}e me{tani dobrovoqnim radom. Kada ambulanta bude obnovqena, lekar }e ponovo dolaziti dva puta sedmi~no – utorkom i ~etvrtkom, me|utim, u selu ra~unaju da }e ve} na prole}e renovirati i dva stana na spratu ambulante i da }e kona~no dobiti lekara koji }e ìveti raditi u selu sa oko 600 ìteqa. - Sredstvima, koja smo dobili od Direkcije, sredi}emo ambu-

Ambulanta ~eka vredne ruke

lantu, promeniti elektro-instalacije, kona~no osposobiti mokri ~vor, okre~iti je i urediti fasadu, a dobrovoqnim radom dove{}emo vodu do ambulante i iskopati septi~ku jamu. Me{tani su spremni da dobrovoqno rade, jer sada zbog lekar-

skog pregleda moraju da idu u Bosut – ka`e predsednik Mesne zajednice Sremska Ra~a @eqko Kosanovi}. Tender za sanaciju ambulante je upravo zavr{en, pa bi ovih dana trebalo da po~nu radovi. S. Bojevi}

bednici na nacionalnim takmi~ewima.U svakom slu~aju bi}e to lepa prilika da se na{e gra|evinarstvo, po~ev od projektanata pa do krajwih izvo|a~a radova, pozitivno prezentuje na me|unarodnoj sceni i na taj na~in stekne realan uvid u wegovu trenutnu poziciju i vrednost - kaè rukovdilac za trì{ne komunikacije u AD „Potisje Kawià” Aleksandar Berowa. M. Mr.

Kuvawe ov~ijeg paprika{a BE^EJ: Restoran „Fadipov kamp” u be~ejskom Izleti{tu kraj Tise organizuje u subotu, 22. avgusta, atraktivno takmi~ewe u kuvawu ov~ijeg paprika{a. Od organizatora takmi~ewa Milorada Drobca saznali smo da je takmi~ewe otvorenog tipa za sve prave majstore ovog nadaleko poznatog specijaliteta. Potrebno je da do 20. avgusta izvr{e rezervaciju u samom restoranu ili putem telefona 021/691-54-01 i do po~etka takmi~ewa uplate kotizaciju u iznosu od 1.000 dinara. Organizator obezbe|uje svakom takmi~aru po ~etiri kilograma ov~ijeg mesa i ogrev. Sve vreme takmi~ewa od podneva tambura{i }e pratiti kr~kawe u kotli}ima. Tri najuspe{nija kulinara bi}e nov~ano nagra|eni. Pobednik }e dobiti 5.000, drugoplasirani }e inkasirati 2.000, a tre}eplasirani }e povratiti kotizaciju od 1.000 dinara. V. J.

OPERSKI PEVA^ BELA MAVRAK SA SVOJOM GRUPOM PROPUTOVAO CELOM PLANETOM

Predstava „Cekoma”

Gostovali glumci „Cekoma” NOVI BE^EJ: U organizaciji ovda{weg Doma kulture, u Novom Be~eju su u subotu gostovali mladi glumci Kreativnog centra „Cekom” iz Zrewanina. Oni su se prvo se se predstavili najmla|ima. Odigrali su predstavu za decu. „Sunce je na{e i ta~ka”, koju je po tekstu Roberta Takari~a, re`irala Smiqa-

KAWI@A: Najlep{i krovovi Srbije odabrani i progla{eni proletos na nacionalnom takmi~ewu pod pokroviteqstvom AD „Potisje Kawià” iz sastava austrijskog koncerna „Tondah”, u~estvuju na me|unarodni konkurs za izbor najlep{eg krova pokrivenog proizvodima kompanije „Tondah”, najve}im proizvo|a~em crepova od gline u centralnoj i jugoisto~noj Evropi. Konkurs ulazi u zavr{nu fazu i na wemu u~estvuju pobednici nacionalnih takmi~ewa iz 10 zemaqa na kojima su ve} progla{eni dobitnici vrednih nagrada, koje }e ocewivati me|unarodni ìri na zasedawu 22. i 23. septembra u Ma|arskoj. Srbiju u kategoriji javnih zgrada predstavqa krov Regionalnog kreativnog ateqea „Joèf Na|” u Kawiì, u kategoriji istorijskih spomenika upravna zgrada

na Tucakov. Tokom ve~eri, na otvorenom u amfiteatru Tiskog keja, glumci iz Zrewanina su izveli i mjuzikl za omladinu i odrasle „Tajni `ivot p~ela”, za koji je po romanu Sju Monk Kida, takst napisao Robert Takari~. Re`iju je potpisala Smiqana Taucakov, a muziku Mi{a Gruji}. M. K.

Svet odu{evqen, Zrewanin hladan ZREWANIN: Ro|en u Be~u, deo svog bogatog ìvota je proveo u Zrewaninu i Mihajlovu, a danas je svetski ~ovek. @ivi u Kelnu, ali godi{we obi|e ogroman broj dràva, na raznim kontinentima. Operski peva~, tenor Bela Mavrak, ovih dana se zatekao i u Mihajlovu, u poseti svojim roditeqima koji ìve u tom selu zrewaninske op{tine. Koliko ve} danas, me|utim, vra}a se nazad, s obzirom na to da ga sa muzi~kom grupom, koju pred-

Zrewaninaca, zato {to se ovakvo vozilo retko sre}e na na{im ulicama. - Ove godine ima}u 118 koncerata na ~etiri kontinenta. U godini, oko dva meseca provodim u Americi i Kanadi. Nastupam u velikom {ou programu, koji predvodi Andre Rije, kao solista – tenor. Osim mene, tu su jo{ dvojica tenora, Australijanac i Nemac, kao i tri soprana. U pitawu je {ou klasi~ne muzike, sa grandioznim efek-

Veliko predstavqawe ZREWANIN: Glumac Milan Ko~alovi} odigra}e monodramu „Veliko predstavqawe”, po tekstu Olge Stojanovi}, i u produkciji Kulturnog centra Zrewanina, ve~eras u 21 sat, u amfiteatru centra. Cena ulaznice je 200 dinara. @. B.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” Spens, projekcija filma “An|eli i demoni” po romanu Dena Brauna, ~etvrtak-nedeqa u 20.30 ~asova, ulaz 250 dinara.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva - porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

Bela Marvik pored svoje „korvete”, kojom izaziva pa`wu

vodi dirigent i violinista Andre Rije, o~ekuje niz koncerata, od kojih prvi veliki }e biti organizovan po~etkom septembra u Amsterdamu, na stadionu Fudbalskog kluba „Ajaks”. Pre toga, Bela je posetio zrewaninsko dopisni{tvo „Dnevnika”, kako bi nam preneo utiske sa dosada{wih nastupa i otkrio svoje daqe planove. Do{ao je svojim automobilom marke „{evrolet korvet”, izazivaju}i pa`wu

tima, lajt {ouom, pirotehnikom, velikim ekranima i najboqim ozvu~ewem, kakvo koriste bendovi kao {to su „Roling stons” ili AC – DC – pri~a Bela za na{ list. Ovaj {ou uglavnom traje oko tri sata i izaziva ogromno interesovawe u svetu. Samo tri dana pred smrt pop ikone Majkl Xeksona umetnici su gostovali u Los An|elesu, u sali u kojoj je pokojni peva~ imao pripreme za

veliku svetsku turneju i u kojoj je odr`an memorijalni skup posle wegove smrti. Ulaznice za {ou klasi~ne muzike u Americi ko{taju izme|u 60 i 300 dolara i sve one bivaju rasprodate.

- U Zrewaninu sam gostovao samo jednom, koliko se se}am bilo je to 1993. godine, u vreme kada su qudi mese~no zara|ivali po 20 maraka. Odr`ao sam solisti~ki koncert u Narodnom pozori{tu.

Od boksera do peva~a Bela Mavrak je zavr{io niù muzi~ku {kolu u Zrewaninu, odsek klavir. Kasnije je upisao sredwu medicinsku {kolu, ali se ipak par godina kasnije vratio muzici. Od 1988. do 1991. godine ìveo je u Beogradu, gde je, na Umetni~koj akademiji, studirao pevawe u klasi profesora Zvonka Krneti}a. Zatim je oti{ao u Nema~ku i u Kelnu je nastavio studije. Tamo je i diplomirao. Mawe je poznato da je, dok je boravio u Zrewaninu, Bela trenirao boks. Trajalo je to oko dve i po godine, a uzor mu je bio na{ proslavqeni bokser Zvonko Vujin. - Otac koji je bio fudbalski trener vodio me je na mnoge utakmice. Zajedno smo gledali fudbal, rvawe, boks… Kad smo pratili me~eve Zvonka Vujina ~ekali smo samo sekundu kada }e da nokautira protivnika – pri~a Bela. Evo, na nedavnim koncertima na olimpijskim stadionima u Melburnu i Sidneju, sve ulaznice su prodate, a jedan nastup pratilo je 35.000 qudi. Uz to, pojedini koncerti se snimaju, a zatim prodavaju na DVD-u, i to u tiraìma od po dva do tri miliona primeraka. - Prvi put }emo ove godine nastupati na Novom Zelandu. Slede}e planiramo da obi|emo i Brazil i Ju`noafri~ku dràvu, pored svih ustaqenih destinacija – otkriva na{ sagovornik. Bez obzira {to „àri i pali” svuda po svetu, Belu posledwih godina niko nije zvao da odrì koncert u Srbiji. Ni u Zrewaninu. Nekoliko puta je ranije nastupao u Beogradu i Vojvodini.

Tada{wa devojka iz Japana me je pratila na klaviru. Qudi su sedeli u bundama po{to u sali nije bilo grejawa – prise}a se Bela i dodaje da je pokojni predsednik Skup{tine Op{tine Zrewanin Darko Ni{avi} planirao da ga dovede u grad na Begeju, da nastupi u okviru manifestacije „Dani piva”. Plan nije realizovan jer je Ni{avi}, naàlost, u me|uvremenu umro. Bela veli da bi rado prihvatio poziv da se pokloni pred ovda{wom publikom. - Sigurno bismo nastupili u Srbiji. Sada razgovaram sa Rijeom da uskoro odrìmo koncert u Budimpe{ti, pored Dunava, {to bi bio korak bliè da gostujemo i ovde, recimo u Novom Sadu, po{to nikada nismo bili u ovom delu Evrope – navodi on. @. Balaban

VOJVODINA

DNEVNIK NA MESTU GDE SE BE^EJCI KUPAJU U TISI

„JUGOREMEDIJA” @ELI STANDARD GMP

Naftna mrqa iz broda BE^EJ: Be~ejci ju~e nisu mogli da iskoriste dan za odmor i rekreaciju na omiqenom mestu kod stepeni{ta na Tisi, a omela ih je velika naftna mrqa koja je po~ela da se {iri iz broda „Barawa” somborske firme „Kamenko Gagr~in”. Oko 10 sati ju~e pre podne nekih pedesetak metara u du`ini i par metara {iroka masna mrqa plutala je Tisom. Kako je stotinak metara od usidrenog broda u{}e Velikog ba~kog kanala u Tisu, koje je omiqeno mesto pecaro{a, to su i oni silom prilika oterani. Voda reke jedakle, opet za-

Milion za sanirawe {tete KAWI@A: Komisija za procenu i popis {tete koja je na podru~ju kawi{ke op{tine pri~iwena olujnim nevremenom u tri navrata, 22.maja, 7.juna i 18.jula ove godine, ustanovila je {tetu od oko pet miliona dinara, a deo sredstava za sanaciju obezbe|en je iz op{tinskog buxeta. Re{ewem koje je doneo predsednik op{tine Mihaq Wila{ za naknadu {tete onima koji su prijavili {tetu oluje, iz op{tinske kase je nameweno milion dinara. ^lan Op{tinskog ve}a za resor poqoprivrede Valerija Neme{ Salkai ka`e da do sada nisu dobijena sredstva za sanaciju iz pokrajinskih i republi~kih izvora, da }e novac iz op{tinskog buxeta, namewen za od{tetu biti dovoqan da pokrije petinu {tete, ali da }e ta pomo} itekako dobro do}i gra|anima. Za procenu {tete od olujnog nevremena bila je 241 prijava. Najve}a {teta pri~iwena je u Tre{wevcu kod 106 doma}instava u vrednosti preko dva miliona dinara, u Adorjanu kod 58 doma}instava 1,343.000, u Oromu kod 34 doma}instva 843.000 dinara, a u mawem obimu {tete je bilo u Totovom Selu, Velebitu, Vojvodi Zimowi}u, Kawi`i i Martono{u. Najvi{e {tete oluja je pri~inila gra|evinskim i privrednim objektima, a mawi deo na poqoprivrednim usevima. Iz op{tine je saop{teno da je deo novca ispla}en ju~e, a da }e drugi deo o{te}enima biti ispla}en u ponedeqak. M. Mr.

Naftna mrqa zagadila Tisu

ga|ena, a `ivot u woj ugro`en. Sada se postavqa pitawe ho}e

ponedeqak17.avgust2009.

Nadaju se kreditu

Foto V. Jankov

li i ovaj zaga|iva~ ostati nepoznat i neka`wen. V. J.

ZREWANIN: Predsednik Upravnog odbora zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija” Zdravko Deuri} saop{tio je da je do sada u generalni remont pogona preduze}a utro{eno oko 8,3 miliona evra. Deuri} je podsetio da samo posle rekonstrukcije „Jugoremedija” mo`e da dobije standard GMP, neophodan za daqi rad ove farmaceutske industrije. - O~ekujemo da }emo, koliko ve} sutra, dobiti kredit od Hipo banke od dva miliona evra, da bismo do kraja za-

vr{ili investiciju. Ako se to desi, fabrika bi trebalo da po~ne da radi za najvi{e 20 dana – istakao je Deuri} i podvukao da je u sredu bio u Agenciji za privatizaciju, gde je potpisao ugovor o zajedni~koj tenderskoj prodaji akcija „Jugoremedije” koje se nalaze u vlasni{tvu dr`ave i malih akcionara. Naglasio je da je ciq menaxmenta da se postigne {to boqa cena pri prodaji, s tim {to }e tra`iti strate{kog partnera iz sveta farmacije. @. B.

OBEZBE\EN NOVAC ZA ZAVR[ETAK NOVOG DOMA U^ENIKA

Hotel za studente KIKINDA: Novi objekat Doma u~enika „Nikola Vojvodi}” bi}e zavr{en tako da se o~ekuje da se u sptembru steknu uslovi za useqavawe 100 u~enika i 50 studenata. S obzirom na to da je Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine odobrio 80 miliona dinara za zavr{etak ovog objekta, o~ekivawa su da }e Dom u~enika biti spreman za predstoje}u {kolsku godinu. Gra|evinski radovi zavr{eni pre godinu dana, a Dom u~enika koji je izgra|en u ulici Branka Vujina na od-

U~enici i studenti }e u sobama imati prikqu~ak za kablovsku televiziju, internet i telefon. U dvori{tu su planirani sportski tereni li~noj je lokaciji s obzirom na to da je pored Velikog parka Blanda{a, a u neposrednoj blizini je Sportskog centra „Jezero”. U novoj zgradi internata ima 68 soba: sedam jednokrevetnih, 40 dvokrevetne i 21 je trokrevetna. Tu su i trpezarija, restoran, kafe bar, biblioteka. U~enici i studenti }e u sobamama imati prikqu~ak za kablovksku televiziju, internet i te-

Luksuzni Dom u~enika u Kikindi

lefone. U dvori{tu su planirani sportski tereni. Kako isti~e direktor Doma u~enika \or|e Lujinovi}, deo name{taja dobijen je od Univerzijade, a stiglo je 150 kreveta sa kompletnom posteqinom, 450 stolica i 200 stolova. Sredstva Fonda za kapitalna ulagawa bi}e ulo`ena za opremu i najneophodnije ure|ewe dvori{ta. Od 80 miliona, 35 }e biti utro{eno na opremawe restorana, kuhiwe, ve{eraja, za kancelarijski name{taj i nadzor objekta. Za najneophodnije ure|ewe dvori{ta bi}e utro{eno 12 miliona dinara. To podrazumeva da se izgrade prilazne staze, osvetqewe i ozelewava-

Ulo`eno 205 miliona U novi Dom u~enika, iako je bilo planirano ulagawe od 190 miliona dinara, do sada je ulo`eno 205 miliona. Zakon o javnim nabavkama nije prekr{en, jer dozvoqava da prvobitna vrednost bude uve}ana do 25 procenata. we. Oko 33 miliona dinara podmiri}e obaveze za do sada ura|ene zanatsko-gra|evinske radove. Prikqu~ak za gas jo{ uvek nije zavr{en u potpunosti, a s obzirom na to da voda za kuhiwu i kupatila ide iz kotlartnice, bez ovog prikqu~ka ne}e biti tople vode. Tako ni hrana ne bi mogla da se priprema u kihiwi, ali Lujinovi} o~eku-

je da }e se problemi razre{iti do dolaska prvih studenata. U prvom upisnom roku, po osnovu konkursa u Dom u~enika do sada je primqeno 62 studenta i u~enika, a u drugom konkursnom roku trebalo bi da bude popuwen sav ostali prostor. Stari Domu u~enika u ulici \ure Jak{i}a bi}e adaptiran za neke druge namene. A. \uran

Gosti uspe{niji pecaro{i BA^KO GRADI[TE: Sude}i po tome da su prva tri mesta osvojili sportski ribolovci iz drugih mesta, Ba~kogradi{tanci su bili pravi doma}ini tokom takmi~ewa u pecawu na plovak, koje je Udru`ewe sportskih ribolovaca „[aran” iz Ba~kog Gradi{ta organizovalo u Parku prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva.

Ukupno 27 takmi~ara iz Novog Sada, Temerina, êneja, ûruga i, naravno, Ba~kog Gradi{ta, zabacilo je pecaqke u ~istu vodu Stare Tise i, ukupno gledano, bio je dobar ulov, a gosti su bili spretniji i uspe{niji takmi~ari. Najuspe{niji bio je Zoran Bajin iz ûruga, koji je upecao ukupno 2.920 grama ribe, drugo

mesto osvojio je Nenad Panov iz Novog Sada sa 2.220 grama ulova, a tre}eplasirani Zoltan Sersak iz ^eneja upecao je 1.970 grama ribe. Najuspe{nijima su pripale prigodne nagrade u vidu opreme za sportski ribolov, a potom je nastavqeno dru`ewe u prijatnom ambijentu novotvorenog Parka prirode Stara Tisa. V. J.

Mis romske no}i Protest zbog suvih sadnica APATIN: Hiqade qudi iz celog Zapadnoba~kog okruga, ali i brojni gosti iz dijaspore, okupili su se preksino} u apatinskom romskom nasequ, na atraktivnoj „Romskoj no}i”. Manifestaciju je, ~etvrti put, organizovala SO Apatin uz podr{ku Kulturnog centra i romskog udru`ewa „Beli golub”.

Izabrana je i mis „Romske no}i”. U konkurenciji 16 mladih Romkiwa, po oceni `irija, ovu presti`nu titulu ponela je Apatinka Renata Bogdan. Za prvu pratiqu progla{ena je Melinda Balog iz Bogojeva, za drugu Sne`ana Petrovi} iz Apatina, dok je titulu mis {arma ponela Dariana Ignac, tako|e iz Apatina. J. P.

Radno druèwe slikara BEÊJ: U organizaciji likovne sekcije „Duga” pri be~ejskom MKD „Petefi [andor”, sutra }e se u galeriji „[ipo{” kraj Tise odràti popodnevno radno druèwe slikara iz Be~eja i Ba~ke Topole. - O~ekujemo da nas bude najmawe dvadesetak i druèwe }emo po~eti radno u 16 ~asova, a posle 20 sati, okupi}emo se u restoranu obli`weg „Fadipovog” kampa. Zainteresovani qubiteqi likovnog stvarala{tva mogu prisustvovati na{oj poludnevnoj koloniji i, eventualno, kupiti radove koji }e nastati pred wima - rekla je predsednica organizatora sutra{weg druèwa Katalin Holo. V. J.

Sad ih vidi{...

OYACI: Ekolo{ki pokret Oxaka dostavio je JKP „« Usluga”» i sredstvima javnog informisawa, snimke sadnica koje su na~inili 13. i 14. avgusta, da poka`u da je za jedan dan uklowen kompromituju}i dokaz o su{ewu sadnica na oxa~kom grobqu i postavqaju pitawe ko je odgovoran za nepotrebno tro{ewe para za sa|ewe sadnica koje se masovno su{e. „Pitawe postavqamo zato {to stru~no lice iz JKP „« Usluga”» po ko zna koji put dozvoqava da se, zbog aqkavosti, nebrige i nerada, posa|ene sadnice osu{e. Najpre je u parku I « tes» posa-

...sad ih ne vidi{

|en odre|en broj sadnica bele breze i platana i najve}i deo se osu{io. Zatim je po{umqavan park [ « umice», dogodila se ista situacija: najve}i deo sadnica se posu{io, sa|ewe je ponovqeno slede}e godine i dogodilo se isto. Zatim su posa|ene sadnice kod SPC „« Oxaci”» i wihova sudbina je bila ista. Posledwi slu~aj su sadnice na grobqu. I tu se najve}i deo sadnica osu{io” ka`e se u saop{ewu Ekolo{kog pokreta „Oxaci”. Jedan od radnika JKP „Usluga] je objasnio da je uzrok su{ewa sadnica kasna sadwa - 25. maj! H. V.

VESTI Kopaju dva bunara BEOÎN: Dva nova reni bunara, kod fabrike vode u Beo~inu i u krugu mini-fabrike vode u êrevi}u kona~no }e re{iti snabdevawe pitkom vodom svih beo~inskih naseqa do kojih je stigao gradski vodovod. Novac za kopawe novih bunara izdvojio je Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivedu. Kopawe bunara je ve} po~elo, bunar kod fabrike vode u Beo~inu bi}e izbu{en na 78 metara, a onaj u êrevi}u ide na dubinu od 165 metara. Iz JKP „Beo~in” mole potro{a~e vode da ovu dragocenu te~nost {tede, jer postoje}i reni bunar, iskopan 1963. godine nema kapacitet da kvalitetno snabdeva sve potro{a~e u vrelim danima, pa bez vode ~esto ostaju potro{a~i u vi{im delovima op{tine. Pu{tawem u pogon dva nova reni bunara, Beo~in }e imati dovoqno kvalitetne pitke vode za narednih nekoliko godina. S. B.

Ve}ina parcela stekla zakupce NOVI BEÊJ: Od ponu|enih 12.075 hektara dràvne zemqe na podru~ju op{tine Novi Be~ej, posle javnih licitacija po~etkom meseca, u zakup je izdato 8.356 hekata oranica (u katastarskoj op{tini Novi Be~ej 3.869 hektara, k.o. Kumane 113, k.o. Novo milo{evo 3.285 i k.o. Bo~ar 1.088. hektara). Po~etna cena najatraktivnijeg zemqi{a prve i druge klase bila je 11.000 dinara, ali su zakupqene po znatno niìm cenama i parcele pete, {este klase i pa{waci. Potencijalni zakupci su ove godine bili ograni~eni uslovima konkursa, pa nije bilo uobi~ajenih neprijatnih licitirawa do enormno visokih cena, jer je konkursom bila predvi|ena doplata 50 odsto depozita od licitirane cene zakupa. Finansijski efekat zakupa dràvnog poqoprivrednog zemqi{a u op{tini Novi Be~ej, procewu se na oko 41 milion dinara, od ~ega 40 odsto pripada buxetu op{tine. M. K.

Ratari ~iste sme}e

BAJMOK: Poqoprivrednici u nasequ Bajmok, koje se nalazi nedaleko od Subotice, po~eli su da ~iste sme}e u ataru. Akcija se realizuje u saradwi sa mesnom zajednicom i gradom, koji je izdvojio 80.000 dinara za ~i{}ewe.Ure|ewe je krenulo od naseqa [asevi gde je sa wiva uklawana plastika, papir, staklene fla{e i drugi otpad. - Deset poqoprivrednika je iza{lo sa svojim traktorima i sakupqeno sme}e nosilo na Bajmo~ku deponiju, koja je nedavno ogra|ena i ura|ena. Verujem da }e se odneti oko 100 prikolica prepunih otpadom i da je ovo jedan od na~ina kako da se o~uva okolina – rekao je predsednik Skup{tine grada Subotice Jene Maglai. A. A.

Dan povrtara KIKINDA: Udru`ewe poqoprivrednika u Kikindi „Banatska lenija” u saradwi sa novosadskom firmom „Agrostar”, u subotu, 22. avgusta organizuje u Kikindi „Prve povrtarske dane”. Ova privredna manifestacija bi}e odra`ana na gazdinstvu Mirka Pla{i}a koje se nalazi na putu izme|u Kikinde i Nakova. Povrtari }e imati priliku da na oglednom poqu vide veliki broj selekcija povrtarskih kultura, da se upoznaju sa tehnologijom proizvodwe i razmene iskustva. A. \.

DRU[TVO

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

GRA\A ZA ISTORIJU PIVSKE INDUSTRIJE

Be~ejska kupa~ica, ma|arsko zeleno, a prilepsko ùto – pivo Nema dileme, pivo je jedno od pivskih boca. Vremenom je konajstarijih pi}a koje se korilekcija rasla i odlu~io je za stilo jo{ u starom Egiptu, ali ìvota, a umro je pre tri godii najrasprostrawenije pi}e u ne, da sve to lepo sistematizuje, svetu, po{to pivopija ima na urami i predstavi na izlo`basvim meridijanima na{e planema kolekcionara. Smatrao sam te. Do ovakve konstatacije se da je i ovo lepa prilika da posedo{lo na osnovu brojnih tetioci be~ejske izlo`be vide meqnih istraìvawa. Razni pakolekciju, pogotovo {to je jerametri bili su gra|a za istodan od izloènih pronalazaka riju pivske industrije. Mada bilo zeleno pivo, koje je patenwihova pivara, posle vi{e od tirao Bela Sabo iz ma|arskog dva i po veka rada, pune dve gograda Na|kawiè - rekao nam je dine nije proizvela ni kap piistoimeni sin kolekcionara, va, Be~ejci su ovih dana mogli koji je ustupio kolekciju da je da vide jedan neovide sugra|ani i bi~an parametar ostali posetioci U biv{oj Jugi za istoriju piizlo`be Ideja varstva na pro2009. curilo iz storu nekada{we Upravo to novo 28 pivara, Jugoslavije. Na zeleno pivo iz u Ma|arskoj iz pet Me|unarodnoj Ma|arske nas je izlo`bi inovazainteresovalo tora i pronalaza~a Ideja 2009. da zavirimo u ponu|enu koleku Be~eju na{lo se prostora i za ciju etiketa i vidimo kakvih se kolekciju etiketa na pivskim sve boja pivo proizvodilo. Najbocama Be~ejca Jano{a Froma. ~e{}e su to, kao i danas, svetla - Moj otac je radio u be~ejskoj i tamna piva, mada ovo drugo zoPivari od 1941. do odlaska u vu crno. Interesantno je da je penziju 1974. godine i do{ao je Prilepska pivara svojevremeno na ideju da sakupqa etikete sa na trì{tu imala svetlo, crno

Deo kolekcije pivskih etiketa Jano{a Froma izlo`en u Be~eju

i belo pivo. Ovo posledwe „bode o~i“, kao i tuzlansko `uto ili sada ve} pomenuto zeleno. Ukupno 30 uramqenih i staklom zatvorenih panoa daje velike mogu}nosti za razne analize. Jedna je vezana za razvijenost pivarske industrije u su-

sednoj Ma|arskoj i nekada{woj Jugoslaviji. Ma|ari su imali pet pivara - Bor{odi, Kobawi, Na|kawi`a, Pe~ i [opron, a Jugoslavija ~ak 28. Najbrojnije je imala Srbija, sa 11 pivara u Apatinu, Beogradu, Be~eju, Vaqevu, Zaje~aru, Zrewaninu, Ni-

(NE)OBI^NI PODUHVATI OBI^NIH PALAN^ANA

U tri sekunde tri puta izbegao smrt Letwa dokolica, {arena ladovina jedne od brojnih letwih ba{ti u ba~kopalana~kim kafi}ima, idealni su ambijent za prise}awe za „stra{ne poduhvate” obi~nih Palan~ana. Jedni su sami izazivali sudbinu, drugi su sticajem oklonosti, svojom ili tu|om gre{kom bili na ivici ìvota i smrti, ali za ove svojevrsne pustolove, zajedni~ko je da se cela pri~a zavr{ila sre}no. Sve se de{avalo pre nekoliko godina, a akteri ni danas ne èle medijsku pozornost. Kada su majstori pre skoro ~etiri godine zidali ~etvorospratnicu u samom centru Ba~ke Palanke, a u ulici @arka Zrewanina, nekada je tu bila zgrada Muzeja, jedan od radnika pao je sa ~etvrtog sprata i ostao ìv sa ogrebotinom na ~elu. - Kao i sada, radio sam za {ankom, ~avrqao sa nekolicinom gostiju koji su sedeli sa druge strane, a jedini sam imao pogled na drugu stranu ulice – se}a se barmen kafi}a preko puta biv{eg mu-

Zgrada sa koje je pao radnik

zeja. – Ispred zgrade, sa uli~ne strane, bila je velika gomila peska, a kran je dizao materijal na gra|evinu. U jednom trenutku primetio sam da se sajla odmotava velikom brzinom, ali su se kolica naglo zaustavila na oko jedan metar od zemqe. Znao sam da ne{to nije dobro, pa su se svi okrenuli izlogu kafi}a. Potom sam ugledao ~oveka kako leti i pada na gomilu peska. Za wim je sleteo kran, pa velik komad betona, a tek kasnije

sam video da je sre}nik pao neposredno pored me{alice. Na na{e zaprepa{}ewe, u tri sekunde proma{io ga je kran i velik komad betona, koji su pali za wim. ôvek je, me|utim, ustao, po~eo da ~isti pesak sa sebe i ne{to gun|a. Iako se sve de{avalo u blizini Doma zdravqa, nije èleo da mu lekari pruè pomo}. Kasnije sam saznao da, pored ogrebotine, nije ni imao drugih povreda. Jedino {to je posle od nas traìo da ovaj doga|aj nikome ne pri~amo, pa zato ni sada ne}u re}i wegovo ime. Druga pri~a je tako|e neobi~na, mada doga|aj ne dokazuje veliku promu}urnost aktera. Bila je jaka zima, pa se zalivno jeziro Tikvara zaledilo. Jedan biv{i po{tar je èleo da dokaè svoju hrabrost, pa je po ledu u automobilu marke

„jugo” krenuo preko jezera, {irine par stotina metara. Kako se moglo i o~ekivati, nije stigao daleko, jer se „jugi}” uskoro pretvorio u podmornicu, nestao sa povr{ine, a dvojica putnika su se na sre}u, izvukli iz auta `ivi i zdravi. Posle se o tome dugo pri~alo, a auto se osu{io i jo{ godinama jurio ovda{wim ulicama. Palan~ani su se setili i poku{aja splavarewa Dunavom jedne grupe „hrabrih” qudi iz ove varo{i. Napravili su plovilo koje je trebalo da li~i na brodicu, a vi{e je li~ilo na splav. @eleli su da stignu do \erdapa na „Zlatnu bu}ku”. Prire|en im je ispra}aj, a na „la|i” je bilo nekoliko gajbi piva, balona sa pi}em i vodom, hrane za dve nedeqe, a tu se na{la i jedna `iva koza. Nisu stigli daleko, jer je negde kod novosadskih mostova nai{la jedna od velikih dunavskih belih la|a i sve potopila. Na sre}u, svi su se spasili, osim koze, fla{e i baloni plovili su Dunavom, a hranom su se gostile ribe. M. Suyum

{u, Pan~evu, Svetozarevu, Sremskoj Mitrovici i ^elarevu, zatim Hrvatska (8) - pivare u Buzetu, Daruvaru, Zagrebu, Karlovcu, Koprivici, Osijeku, Oto~cu i Splitu. Bosna i Hercegovina je imala tri pivare - u Bawa Luci, Sarajevu i Tuzli, koliko i Slovenija, poznata po La{kom, Qubqanskom i Mariborskom pivu. Makedonija je imala dve pivare - Prilepsku i Skopsku, a ~ast Crne Gore branila je Nik{i}ka pivara. Dizajn etiketa je pri~a za sebe. Mnoge pivopije i nisu znale ~ije pivo piju, ve} su od prodavaca tra`ili pivo po slici na etiketi. Tako se za apatinsko pivo ustalilo ime „jelen“, a za be~ejsko „kupa~ica“. Za bawalu~ko se znalo kao „nektar“, jagodinsko - „brka“, la{ko - „rogowa“, splitsko - „maestral“, ~elarevsko - „lav“... Neka imena su vezana za istorijske li~nosti, kao {to su Dioklecijan (Split), Gambrinus (Maribor), Zrinski (Osijek), Krpan (La{ko), Sin|eli} (Ni{), Tomislav (Zagreb), ili

za geografske pojmove - Velebit (Oto~ac), Jadran (Split), Kvarner (Oto~ac), Krajina (Bawa Luka), Ohrid (Skopqe), Panonija (Koprivica), Triglav (Qubqana), a bilo je i piva imena ambasador (Osijek), kardinal (Pan~evo), konzul (Ni{), senator (Svetozarevo), zatim derbi (Apatin), primat (Bawa Luka), dijet (Be~ej), prvenac (Vaqevo), snaga (Sarajevo), novogodi{we i zimsko (Tuzla), do ,~ak, piva striptiz (La{ko). Najbrojnije su, razumqivo, etikete be~ejske pivare. Ima ih ukupno 72. Najstarije su iz vremena pre Prvog svetskog rata i imale su ma|arske nazive, poput, barna {er, goliat, ekspert {er, jockej, komlovirag, pa kasnije special, triumf, najdu`e se zadr`ala etiketa s natpisom be~ejsko pivo, svetlo i crno, a bilo je i malt, merkur, PIK pivo, sajamsko pivo, standard, starobe~ejsko, tisko zlato, turist, {trand, yu pivo, a zavr{ilo se svetlim i crnim old gold pivom. V. Jankov

[TA JE SVE SA^UVAO VOJNI MUZEJ TOKOM 131 GODINE

Od oficirskih diploma do tenkova Vojni muzej, u ~ijim zbirkama je oko 35.000 eksponatata, ukqu~uju}i i jedinstvene poput jugoslovenske verzije tenka "T-34" i zbirke starog oru`ja iz razli~itih perioda istorije, obeleì}e 131. godi{wicu formirawa 22. avgusta. Povodom tog jubileja, 21. avgusta }e na Kalemegdanu biti otvorena izlo`ba "Poveqe i diplome", izjavio je Tanjugu na~elnik Vojnog muzeja pukovnik Miroslav Kneèvi}. On je naveo da se postavka sastoji od materijala koji }e prvi put biti prikazan javnosti, a u ~iju konzervaciju su radnici te ustanove u protekle tri godine uloìli mnogo truda. Poveqe i diplome koje obuhvataju postavku deo su pisanog nasle|a 19. i 20. veka, a me|u vi{e od 300 primeraka su oficirske diplome, poveqe i diplome raznih udruèwa. Zamenik na~elnika Vojnog muzeja potpukovnik Ivan Mijatovi} isti~e da se u toj kulturnoj instituciji Ministarstva odbrane nalazi i posebna zbirka koja predstavqa istoriju naoruàwa

oklopnih i mehanizovanih sredstva i artiqerijskih oru|a i oru`ja. Mijatovi} posebno izdvaja modifikovanu verziju tenka "T 34" koji je izra|en pedesetih godina pro{log veka u fabrici "Petar Drap{in" u Mladenovcu. Tada{wa jugoslovenska vojna industrija se trudila da osamostali svoju vojnu industriju i da proizvede sopstveno oklopno vozilo, obja{wava on dodaju}i da to oklopno vozilo izgledom "neodoqivo li~i na T 34 ali da se konstrukcijski razlikuje". Mijatovi} ka`e da je taj tenk interesantan i sada{woj ruskoj vojnoj industriji i vojnim istori~arima, isto kao i onda{woj sovjetskoj vojnoj industriji jer je izra|en u samo pet primeraka. (Tanjug)

„DNEVNIK” I INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE – ZA ZDRAVO SRCE (15)

Nema ~ekawa kad aorta oboli Jedno od najurgentnijih stawa u medicini predstavqaju akutne disekcije aorte. Disekcija ovog najve}eg krvnog suda u qudskom organizmu nastaje zbog uzdu`nog raslojavawa wenog zida i to naj~e{}e kod pacijenata koji dugo godina boluju od povi{enog krvnog pritiska – oko 80 odsto bolesnika sa disekcijom aorte ima povi{eni krvni pritisak. Osim povi{enog krvnog pritiska postoje i brojni drugi faktori rizika za nastanak disekcije aorte – ateroskleroza aorte, dvolisni aortni zalistak, cisti~na nekroza sredi{weg sloja aortnog zida, koarktacija aorte, zapaqenski sindrom krvnih sudova, bolesti vezivnog tkiva (Marfanov sindrom) i sl. Osim ovih faktora veoma je va`no spomenuti i traumu grudnog ko{a u saobra}ajnim nesre}ama. Veoma retko disekcija aorte mo`e nastati kao komplikacija invazivnih dijagnosti~kih i interventnih kardiolo{kih procedura i kardiohirur{kih intervencija. - Naj~e{}i simptom akutne disekcije aorte jeste naglo nastala

bol u grudima koja se {iri u vrat, le|a, u jednu ili obe ruke, te u noge, zavisno o lokalizaciji disekcije - ka`e kardiohirurg na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine docent dr Stamenko [u{ak. - Tu su i nesvestica, slabost ili potpuna oduzetost polovine tela ili samo oduzetost nogu. Neki pacijenti s disekcijom aorte mogu imati i mo`dani udar ili akutni infarkt srca, nagli prestanak mokrewa i rada organa za varewe. Dijagnoza ovog stawa postavqa se najpre razgovorom sa pacijentom ili wegovom pratwom (anamneza), nakon ~ega se obavqa redovan klini~ki pregled uz sprovo|ewe specifi~nih dijagnosti~kih procedura - EKG, laboratorijsko-biohemijske analize, radiografija grudnog ko{a, ultrazvuk srca, CT, magnetna rezonanca, kateterizacija srca i sl. Nakon uspostavqene dijagnoze akutne disekcije aorte, pacijent se u zavisnosti od tipa disekcije podvrgava nekom od modaliteta invazivnog le~ewa – invazivno kardiolo{ko le~ewe putem stenta ili

Dr Stamenko [u{ak

kardiohirur{ka intervencija u smislu operacije na srcu. Smrtnost od akutne disekcije aorte je visoka i raste otprilike 1-2 posto na sat u prvih 48 sati. Oko 70 posto neoperisanih pacijenata ne pre`ivi prvu nedequ nakon pojave prvih simptoma.

Ukoliko se jedna od navedenih va procenat smrtnosti - kaè cinskog fakulteta u Novom Sadu. terapeutskih procedura, naj~ena{ sagovornik. On je dve godine proveo i operi{}e je to operacija na otvorenom Zbog toga je, kako navodi dr sao u najeminentnijem kardiohisrcu, sprovede u tzv. „zlatnom pe[u{ak, veoma va`na edukacija rur{kom centru u Berlinu – Deriodu“, procenat preìvqavawa lekara op{te prakse i porodi~ne utsches Herzzentrum Berlin. je daleko ve}i. medicine, ali i lekara specija- Boravak u ovoj ustanovi omo- Smrtnost za vreme i u toku lista interne medicine u mawim gu}io mi je da osveìm postoje}a prvih trideset dana nakon operacentrima, jer od wih mnogo zavii steknem nova saznawa i operacije pacijenata sa akutnom diseksi da pacijent u optimalnom roku tivne tehnike u le~ewu kardiocijom aorte na Instihirur{kih pacijetutu KVB u Sremskoj nata, ukqu~uju}i i Svakog ponedeqka lekari instituta Kamenici ne odstupa od one najteè, kod rezultata najreferentkojih je potrebno govore za na{ list nijih svetskih centara uraditi trani iznosi oko 14 posto. splantaciju srca, To je rezultat profesionalizma stigne do najbliè kardiohirurugraditi ve{ta~ko srce, re{iti i dobro uhodanog rada celokupnog {ke ustanove. Institut KVB je u najurgentnije kardiohirur{ko tima, kojeg sa~iwavaju kardiohiposledwih nekoliko godina ulostawe – disekciju aorte, uraditi rurg, kardiolog i anesteziolog, ìo dosta truda u edukaciji mlakomplikovane rekonstrukcije kao i celokupno osobqe kardiodih lekara sa teritorije Vojvodisr~anih zalistaka i sl. Zahvaquhirur{kog operacionog bloka, ne, ali isto tako i mladih lekara ju}i {irokoj profesionalnoj intenzivne nege i koronarne jeInstituta koji se nalaze na speotvorenosti direktora berlindinice. Dakle, radi se o veoma tecijalizaciji i subspecijalizaciskog centra za srce prof. dr Ro{kom pacijentu koji zahteva hitji iz ovih grana medicine. Ina~e, landa Hecera, kao i viziji celonu hospitalizaciju, dijagnostiku mnogi kardiohirurzi iz ove renokupnog direktorijuma na{eg Ini adekvatno le~ewe. Vreme koje mirane ustanove {kolovali su se stituta, moja saradwa sa ovom protekne od prve pojave simptoma u najeminentnijim evropskim i svetskom ustanovom je i daqe u do uspostavqawa dijagnoze diseksvetskim kardiohirur{kim centoku, tako da u budu}nosti planicije aorte veoma je va`no za pacitrima. Jedan od wih je i kardiohiramo edukaciju i ostalih lekara jenta, jer svaki sat nakon pojave rurg dr [u{ak, koji je i docent navodi dr Stamenko [u{ak. prvih simptoma rapidno pove}ana Katedri za hirurgiju MediE. D.

DRU[TVO

DNEVNIK NA OPLENCU OBELE@ENO 88 GODINA OD SMRTI KRAQA

INTERVJU

TOMICA MILOSAVQEVI], MINISTAR ZDRAVQA

Ne}e vi{e mo}i preko le|a zdravstva

Venci na grobu Petra Prvog

U crkvi svetog \or|a na Oplencu ju~e je liturgijom i polagawem cve}a i venaca obeleèno 88 godina od smrti kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a. Liturgiju je sluìo episokop {umadijski Jovan. Vence na grob poloìle su delegacije Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, Vojske Srbije, Op{tine Topola, predstavnici organizacija koje neguju tradicije oslobodila~kih ratova, princ Vladimir Kara|or|evi} i ~lan Krunskog saveta Miroslav Ga{i}, u ime princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Kraq Petar Prvi je do{ao na presto 1903, posle 45 godina provedenih u izgnanstvu. Wegovu vladavinu odlikovao je najvi{i stepen parlamentarizma, ustavnosti i demokratije. Vode}i oslobodila~ke ratove - dva balkanska i Prvi svetski, nazivali su ga kraqem Oslobodiocem. Petar Prvi Kara|or|evi} ro|en je kao peto dete Kneza Aleksandra i Knegiwe Perside 11. jula 1844. Posle ubistva Kneza Mihajla Obrenovi}a maja 1868, porodici Kara|or|evi} zabrawen je povratak u Srbiju. U leto 1883. na Cetiwu se oènio knegiwom Qubicom-Zorkom, najstarijom k}erkom crnogorskog kwaza Nikole. Do prevrata 1903, kada je progla{en za kraqa, ìveo je na Cetiwu i u @enevi. Zbog lo{eg zdravqa, juna 1914. predao je vlast prestolonasledniku Aleksandru. Povla~ewe preko Albanije u Prvom svetskom ratu ostavilo je trag na zdravqe ostarelog Petra, ali je doìveo pobedu i stvarawe nove dràve nastale ujediwewem Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu. (Beta)

ponedeqak17.avgust2009.

Svetska ekonomska kriza naterala je na {tedwu u svim segmentima ìvota i rada. Iako za zdravstvo, posle Albanije, izdvajamo najmawe u Evropi, oko 300 evra godi{we po stanovniku, ni ova oblast ne}e pro}i bez daqe racionalizacije. Ima li mesta za u{tedu u zdravstvenom sistemu? - Uvek ima mesta za u{tede, ali se ne moè re}i da u zdravstvu ima mnogo para i da tu moè da se u{tedi - kaè za “Dnevnik” ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}. - Ve} smo “ise~eni” za silan novac koji treba da se iz buxeta plati za doprinose za qude bez prihoda. Dràva svoju nedisciplinu najvi{e prelama preko le|a zdravstvenog sistema zato {to dozvoqava da neko isplati platu, a da ne plati doprinos. Nadam se da smo iz toga iza{li, da se to ne}e ponavqati i da vi{e niko ne}e smeti da isplati plate, a da ne uplati doprinos. U protivnom, qudi }e nastaviti da misle da je zdravstvena za{tita samo lupawe pe~ata u kwiìcu. Tada nema govora o odrìvosti sistema. z Prilikom obilaska Klini~kog centra Vojvodine, kada ste govorili o Projektu rekonstrukcije klini~kih cenata u Srbiji, rukovodstvo te ustanove iznelo je o~ekivawe da }e im biti odobreno zapo{qavawe jednog broja stru~waka. Kakav je Va{ stav o tome? - Radi se o va`nom projektu, jer se ne radi samo o zidawu, kre~ewu i uno{ewu ma{ina, ve} je to prilika da se restruktuiraju klini~ki centri u Srbiji. To zna~i da se obezbedi hitan prijem na jednom mestu sa trijaòm i dijagnostikom, centralizovana hirurgija i intenzivna nega... i da se time postigne ono {to je nama najva`nije: kvalitetnije le~ewe sa mawe tro-

{kova i da kona~no dobijemo zadovoqnijeg pacijenta i zadovoqnije zdravstvene radnike. Ovo jeste “koridor 10” na{eg zdravstva i zato sam ja vrlo optimisti~an kada ka`em da }emo do 2012. imati nove klini~ke centre. Najlak{e je re}i treba nam vi{e kardova i da se to automatski odobri bez ikakvih analiza i restrikcija. Moramo da budemo svesni da jedini sistem koji ima smisla jeste odr`ivi si-

nas krajem ovog meseca, kao Vladu, ~ekaju te{ki razgovori o odr`ivosti ~itave zemqe i buxeta, a zdravstvo je tu uvek u fokusu kao oblast koja zapo{qava preko 100.000 qudi i od koje zavisi pola miliona ~lanova wihove porodice. Kao ministar zdravqa imam ozbiqnu argumentaciju da smo u sistemu mnogo uradili protekle ~etiri godine, da smo izvr{ili racionalizaciju u smislu smawe-

stem sa stabilim finansirawem na bilo kom nivou. Ako po~nemo da probijamo standarde, to se vra}a kao bumerang, {to smo ve} do`iveli jer smo nasledili sistem koji je zbog neodgovornosti bio du`an 100 milona evra, kada su se dugovi gomilali pa nije bilo para ni za struju, naftu, lekove... Iz tog vrzinog kola smo iza{li i sada moramo biti veoma oprezni. Siguran sam da }e se jedan broj radnih mesta odobriti i da }e zapo{qavawa biti. Pravi se kadrovski plan za jednu godinu i po wemu }emo zapo{qavati do kraja godine, ali skromnije nego prethodnih. Ne treba zaboraviti da

wa broja zaposlenih za oko 11 posto, da sa mawim brojem posteqa obavqamo vi{e hospitalizacija, da je skra}en period leàwa u bolnicama i da u primarnoj zdravstvenoj za{titi pruàmo ve}i broj usluga nego ranije. z [ta vaqa preduzeti kako bi se napravio ozbiqniji korak u u{tedi u zdravstvu? - Glavni korak u{tede u zdravstu bio bi promena na~ina finansirawa. To zna~i finansirawe po dijagnosto~ki srodnim grupama u bolnicama i kapitacija u domovima zdravqa gde bi se finansirao broj gra|ana, odnosno pacijenata u wima. To ne moè da se sprovede

ako ne bude izmene Zakona o platama i ako nema razumevawa u Vladi. Sam zdravstveni sistem ovo ne moè da sprovede. Ako nastavimo da ugovaramo ovako kako se to sada ~ini, da Fond ustanovi daje sredstva za struju, energente, lekove... onda ne vidim {ta radi menaxment i ~ime on to upravqa. Ili, ako ~ovek uop{te ne moè da izgubi radno mesto, onda on nema nikakav strah od toga da li }e se zalagati na poslu ili ne. Mo`da bi za mene bilo politi~ki korisnije da kaèm da }emo sa~uvati svakog radnika. Sa~uva}emo ga, ali ne bezuslovno. Onoga ko ne radi ne treba da ~uvamo, jer hiqade qudi ~eka na to isto radno mesto. z Nedavno ste javnosti prezentovali da se specijalisti~ki pregledi moraju obaviti u roku od 30 dana. Koliko je realno da zaìvi ovakva praksa? - Da li je normalno da unutar mesec dana pacijent ne moè da dobije specijalisti~ki pregled u sistemu koji ima bogato razgranatu mreù? Mislim da nije. Posle pa`qivog analizirawa stavili smo u podzakonskom aktu o unapre|ewu kvaliteta da teìmo da specijalisti~ka usluga bude obezbe|ena unutar mesec dana. Rekli smo da hitna stawa moraju da se prime odmah ili za dan, ali ima stawa koja moète da zakaète i za godinu dana. Ali ako smo dogovorili da specijalisti~ki pregledi moraju da se urade do 30 dana, onda je red da se to i sprovede. îni mi se da je ovo jedan krajwe racionalni mehanizam i znam da se to moè uraditi ako je organizacija dobra. Ako neko nije u stawu da organizuje rad, onda to treba i da prizna, a Fond }e uslugu da plati nekom drugom koji moè da se organizuje tako da u predvi|enom roku obavi

specijalisti~ki pregled. Tako je, na primer, bila pri~a kako je u jednom trenutku Klini~ki centar Srbije imao godi{we 5.000 ambulantnih pregleda, a kada se to prera~unalo ispalo je da je to 500 mese~no, ili dvadesetak pregleda dnevno. To je nedopustivo malo za vrhunsku i najve}u na{u zdravstvenu ustanovu u zemqi. Siguran sam da u 95 odsto slu~ajeva moè da se organizuje ovakav rad, a tamo gde to nije slu~aj, traìm da mi kolege dokaù da nije mogu}e, pa }emo da na|emo re{ewe. z Lekare je pogodilo pisawe pojedinih medija o nalazima Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe o zloupotrebi kod propisivawa recepata, smatraju}i da je ocrwena cela struka. Kakav je va{ stav o ovome? - Od jednog teku}eg posla napravqena je nepotrebna tema koja poga|a celu struku i, s jedne strane, Lekarska komora je u pravu. Ne moè se re}i doktori pi{u recepte preko mere. Moè se re}i neki doktori, a ne uop{teno. I ja sam pogo|en takvom formulacijom, ali ne verujem ni da je direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} rekla “doktori pi{u recepte” ve} je govorila o takvim pojavama, {to je ta~no. Postoji informacioni sistem i taj doktor koji pi{e recepte preko svake mere unutar ustanove je ve} dobio kaznu, ili }e je dobiti. Mora da se shvati da je sistem decentralizovan i da svako ima svoj deo odgovornosti. Ne mogu kao ministar zdravqa da odgovaram za 28.000 lekara i 60.000 sestara, ve} svako, od zaposlenog pojedinca do upravnog i nadzornog odboram, koji su pravo lice, a ne peva~ko dru{tvo, imaju svoj deo odgovornosti. J. Barbuzan

U ZREWANINSKOM NASEQU BAGQA[ SVE VI[E KLADIONICA

Kockarnice ba{ u {kolskom kraju Kladionice i kockarnice u najgu{}em zrewaninskom nasequ Bagqa{ po~ele su da ni~u kao pe~urke posle ki{e. Sve vi{e gra|ana tog dela Zrewanina posledwih nedeqa se `ali na ovu pojavu, napomiwu}i da se samo u Bulevaru Veqka Vlahovi}a nalazi {est objeka-

formativne slu`be Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Zrewaninu, koji je kazao da se me{tani Bagqa{a obra}aju i toj partiji za pomo}. Po wegovim re~ima, ve}ina kladionica je u sklopu tr`nog centra i pijace, kroz koje dnevno pro|e hiqade qu-

nija izme|u zabave i zavisnosti kada je u pitawu ova po{ast. Roditeqi ~esto nisu ni svesni koliko je kockawe opasna pojava koja mo`e da uni{ti, ne samo pojedinca, ve} i ~itave porodice. U „Hercu“ ukazuju da roditeqi ~esto i namerno opravdavaju odlaske dece u kladionice, te govore da im je najva`nije da ona nisu na ulici ili da se ne drogiraju. Ne shvataju, pri tom, da je kocka ozbiqan problem i po mi{qewu mnogih stru~waka u bitnim segmentima je u

otvarawe policijske stanice u nasequ, ali da wihov zahtev ni do danas nije ispuwen. Nadle`ni u dvema bagqa{kim mesnim zajednicama godinama apeluju na MUP da ovde otvori stanicu, a odgovor sa druge strane je uvek isti – ne postoje uslovi za tako ne{to, jer nema dovoqno qudstva. A gra|ani za to vreme strepe od obesnih omladinaca, huligana i kriminalaca. Po re~ima sekretarke MZ „Veqko Vlahovi}“ Marije Jankovi}, omladinci se u no}-

@iteqi Bagqa{a su ukazali i na neslavnu ~iwenicu da se u wihovom nasequ danas nalazi vi{e kockarnica nego sportskih igrali{ta, pa se deci prakti~no name}e lo{iji izbor

Tanka linija izme|u zabave i zavisnosti

ta sa igrama na sre}u. Roditeqi u~enika su zabrinuti {to su ti lokali sme{teni na svega 150 do 200 metara od Osnovne {kole „Petar Petrovi} Wego{“ i upozoravaju da su kladionice i kockarnice, sem {to negativno uti~u na wihovu decu, ~esto i na meti razbojnika, pa postoji i opravdan strah za bezbednost gra|ana. Na ovaj slu~aj upozorio je i Goran Kova~evi}, ~lan In-

di. @iteqi Bagqa{a su ukazali i na neslavnu ~iwenicu da se u wihovom nasequ danas nalazi vi{e kockarnica nego sportskih igrali{ta, pa se deci prakti~no name}e lo{iji izbor. Aktivisti Fonda „Herc“, nevladine organizacije koja se bavi prevencijom i pru`awem pomo}i pri patolo{kom kockawu, upozoravaju da je tanka, gotovo neprimetna li-

rangu bolesti zavisnosti, kao {to su narkomanija i alkoholizam. Osim {to stvaraju zavisnost, kockarnice ~esto naru{avaju i bezbednost gra|ana. Bar tako smatra Goran Kova~evi}. - Oru`ane pqa~ke ovakvih objekata odavno su postale svakodnevna pojava, a one su i popri{ta obra~una u kojima kao „kolateralne `rtve“ stradaju slu~ajni prolaznici. Stanovnici Bagqa{a se sa ~u|ewem pitaju za{to nadle`ne slu`be dozvoqavaju otvarawe toliko velikog broja kockarnica na tako malom prostoru – istakao je Kova~evi} i pozvao da se kladionice izmeste bar 500 metara od {kole. On je, tako|e, podsetio da gra|ani ve} godinama tra`e

nim satima okupqaju na bagqa{koj pijaci, konzumiraju alkohol, vi~u, uznemiravaju me{tane, pewu se na krovove Tr`nog centra i zgrade mesne zajednice. Jedne ve~eri nekoliko {kolaraca je zapalilo i osam pija~nih tezgi. Kra|e su ~este, s vremena na vreme lopovi provale u trgovine, a svi dobro pamte i slu~aj te{kog razbojni{tva, kada je kriminalac, u toku pqa~ke kioska, hicem iz pi{toqa ubio prodavca. Ni droge nisu zaobi{le ovo mesto. - Jedino re{ewe je otvarawe policijske stanice. Naseqe Mu`qa sa 8.000 stanovnika ima policijsku ispostavu, a nema je Bagqa{, u kome `ivi 20.000 gra|ana – smatra Jankovi}eva. @. Balaban

Novinari Pomoravskog okruga ima}e radni prostor

PALMA NALO@IO KOMOCIJU ZA SEDMU SILU

Novinarima klupski prostor i pun fri`ider Grad Jagodina, odlukom gradona~elnika Dragana Markovi}a Palme, obezbedio je prostor za rad Kluba novinara Pomoravskog okruga, sa name{tajem i kompjuterskom opremom. Klub novinara Pomoravskog okruga osnovan je polovinom juna, a ~ine ga novinari lokalnih medija i dopisnici republi~kih informativnih ku}a i agencija iz Jagodine, ]uprije, Para}ina i Despotovca.

Markovi} je nadle`nim slu`bama grada nalo`io da u sastavu name{taja bude i fri`ider za pi}e, “ali pun”. Prostorije su u centru grada, u vrlo atraktivnom prostoru, a Klubu novinara su dodeqene privremeno. ^lanovi Predsedni{tva kluba dodeqeni prostor su razgledali, i o~ekuju da naredne sedmice budu re{ene sve formalnosti oko useqewa. (Tanjug)

Prva nacionalna laboratorija za vazduh Prva Nacionalna referentna laboratorija za vazduh u Srbiji koja }e biti opremqena najsavremenijom opremom za merewe i analizu aerozaga|ewa po~e}e da radi u novembru, izjavio je ju~e direktor Agencije za za{titu `ivotne sredine Mom~ilo @ivkovi}. Ta laboratorija, ~ije }e sedi{te biti u Beogradu, prikupqa}e podatke iz mernih stanica koje }e biti raspo-

re|ene {irom Srbije. Po re~ima @ivkovi}a, re~ je o najmodernojoj mre`i stanica koje }e u realnom vremenu bele`iti koncentraciju benzena, azotnih oksida, ugqen monoksida, dima... Merne stanice }e uglavnom biti raspore|ene u gradovima koji imaju najve}i rizik od zaga|ewa, a ~ak ~etiri }e biti u Pan~evu, tri u Boru, dok }e u glavnom gradu Srbije pet. (Tanjug)

ponedeqak17.avgust2009.

POSLE TU^E TRAGEDIJA U SONTI, KRAJ APATINA

Ubistvo nakon policijske intervencije Ivica Luki} (34) iz Sonte, ubijen je u no}i izme|u subote i nedeqe, nedaleko od kafane „Afrika“ u ovom ba~kom mestu. Luki}a je ispred kafane u prvi mah fizi~ki napao me{tanin Ivica I. (23). Nakon intervencije policije, situacija se smirila, ali samo prividno. Ubrzo, nesre}nog ~oveka su malo kasnije sa~ekali Ivica I. i nekolicina wegovih prijateqa, me|u kojima je bio

uspeo da se dopu`e do raskrsnice ulica Vojvo|anske i Kara|or|eve, gde je pao i ubrzo i izdahnuo. Istra`ni sudija Okru`nog suda u Somboru, Qubo Ba~i}, nije `eleo da saop{ti detaqe o ovom ubistvu zbog, kako je naveo, interesa istrage, ve} je samo kratko rekao da je telo poginulog poslato na obdukciju u Novi Sad. Pokojni Luki} u selu poznat kao miran i vredan ~ovek i veliki

veseqak, koji nikad nikom ni{ta nije u~inio naào. Iza Ivice, u iznajmqenom stanu, bez ikakvih prihoda za ìvot, ostale su supruga i dve maloletne }erke. Ova siroma{na porodica ìvela je iskqu~ivo od skromnih plata koje je Ivan primao rade}i kod privatnika. J. P.

BIZARNA NESRE]A KRAJ BAZENA U VRDNIKU

Drvena skulptura povredila devojku Nesvakida{wa tragedija dogodila se ju~e oko 14 ~asova kod otvorenog bazena „Termala“ u Vrdniku, kada je te{ke telesne povrede zadobila devojka iz

o~evidaca devojka se sa svojim dru{tvom sun~ala na terasi iznad bazena, a u tom momentu nepoznata `ena je {etaju}i parkom naslonila se na jednu od drvenih

Plato oko bazena Termal u Vrdniku

Novog Sada, koja je kolima Hitne pomo}i iri{kog Doma zadravqa hitno prevezena u Klini~ki centar Vojvodine. Naime, dok se de-

@ivot nije ugroèn U Klini~ki centar Vojvodine, na Odeqewe maksiofacijalne hirurgije, primqena je ju~e popodne Z. I. (25) iz Novog Sada, s te{kim povredama glave, koje je zadobila na bazenu u Vrdniku. Doktor Zoran \ermanov iz Klini~kog centra rekao nam je sino} kasno da povre|enoj devojci ìvot nije ugroèn, da su lekari preduzeli sve potrebne mere, a za sada se ne zna da li }e biti pothirur{kog operativnog zahvata. vojka sun~ala na terasi iznad tu{eva, na wu se sru{ila jedna od drvenih skluptura postavqenih u parku iznad bazena i nanela joj povrede po glavi. Prema pri~i

DNEVNIK

U TE[KOJ SAOBRA]AJNOJ NESRE]I PREKSINO] KOD ^ENEJA

Majka poginula, }erka u kriti~nom stawu U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se u subotu uve~e dogodila na starom putu Novi Sad-Subotica, poginula je Ildiko Vu~eti} (1963 iz Vrbasa, dok je wena osmogodo{wa }erka u kriti~nom stawu i lekari se bore za wen `ivot. Bilans nesre}e je petoro povre|enih, od kojih je dvoje dece, a svu su sme{teni su u Klini~kom centru Vojvodine. Nesre}a se dogodila na putu M - 22 kod ~eneja, oko 20.30, kada je iz za sada neutvr|enih razloga vozilo „daevu“, kojim je upravqala Nata{a \uri} (1991), pre{lo na levu stranu puta i udarilo u „opel korsa“ u kojem je bila ~etvoro~lana porodica Vu~eti} iz Vrbasa. Od siline udarca, „opel“ je odba~en u jarak, a „daevu“ potpuno uni{ten. Na mestu nesre}e odmah je poginula Ildiko Vu~eti}, dok su wen suprug Tomislav (1956) i wihova deca Reqa (1997) i Teodora (2001) zadobili te{ke te-

lesne povrede. Lekari Klini~kog centra Vojvodine jo{ uvek se bore za `ivot osmogodi{we Teodore koja je u kriti~nom stawu i dubokoj komi usled te{kih povreda glave i unutra{wih organa. U vozilu kojem je upravqala Nata{a \uri} bili su i weni roditeqi Branko (1957) i Dubravka \uri} (1962) - otac je zadobio lake telesne povrede, a majka je primqena u Klini~ki centar Vojvodine sa te{kim telesnim povredama. Neposredno pre sudara, Nata{a je preticala kamion sa prikolicom. Po{to ga je pretekla, ponovo je, iz neutvr|enih razloga, pre{la u suprotnu traku i levom stranom udarila „opel“ koji im je dolazio u susret. Od siline udarca, oba vozila su uni{tena, a materijalna {teta se jo{ uvek procewuje – ka`e istra`ni sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu Tatjana \ura{kovi}. (NIC)

Epilog katastrofalnog udesa

TREGI^AN BILANS PO@ARA U VOJVO\ANSKOJ PRESTONICI

Mesto gde je ubijen Ivica Luki}

i Danijel V. (21) i napali ga, najverovatnije no`em. Luki} je zadobio najmawe dva uboda, od kojih jedan na levoj strani dowe vilice, koji mu je najverovatnije presekao arteriju, te je ubrzo i preminuo. Vinovnici ubistva, ina~e od ranije poznati policiji, (posebno Danijel V.), su pobegli, a Luki} je

CRNA HRONIKA

skluptura koje su izloène u parku Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Termal“ u Vrdniku, koja je pala sa svog postoqa i sru{ila se na devojku koja se sun~ala. Sve se dogodilo muwevito, tako da `rtva nije imala prilike da se sklone. - Devojka je te{ko povre|ena i sre}om brzo je kolima hitne pomo}i odvezena u bolnicu. Zadobila je te{ku povredu glave. Mislim da je u bolnicu odvezena u nesvesnom stawu. Te sklupture o~igledno nisu dobro pri~vr{}ene za postoqa na koja su postavqena i, evo, dogodila se nesre}a kakvu niko nikad nije o~ekivao – kaè nam Zoran Stoku}a iz Beo~ina, koji je sa porodicom do{ao na kupawe na bazenu u Vrdniku. O~evici kaù da je sre}a u nesre}i i to {to je drvena skluptura dosta stara, istrulila, pa se prilikom pada raspala, ina~e, da je skluptura u jednom komadu i da je od drveta koje nije na~eo zub vremena tragedija je mogla biti i teà, jer su te sklupture te{ke po nekoliko stotina kilograma. S. Bojevi}

PREKSINO] U ZEMUNU

Na|en le{ na ulici U Zemunu, preksino} pola sata posle pono}i, na ulici je prona|en le{ nepoznatog mu{karca, starosti izme|u 30 i 40 godina, re~eno je Tanjug u u MUP-u. Telo je preba~eno na Institutit za sudsku medicinu radi obdukcije. Policija je navela da aktivno radi na utvr|ivawu svih ~iwenica i okolnosti vezanih za ovaj slu~aj. (Tanjug)

Vatra preti Novom Sadu U nizu novosadskih poàra se dogodio samo nekoliko stokoju su se zavr{ili sa qudskim tina metara daqe. Franciska `rtvama, posledwi se desio Varga imala je 84 godine i saminulog ~wetvrtka, kada je 62ma ìvela u prizemnom objekgodi{wa Valerija Bala` izgutu u dvori{tu. Wena garderobila je ìvot u plamenu koji se ba pala je na pod i to ta~no isdogodio u wenom iznajmqenom pred grejalica, starica to nije stanu u dvori{tu Slova~ke primetila i izbio je tragi~ni ulice 4 u Novom Sadu. Beìpoàr. Kom{ije su osetile votno tele nastradale ène dim i brzo pozvale vatrogasce, prona|eno je pored elektri~me|utim, Franciski nije bilo nog {poreta koji je i daqe bio pomo}i. Poku{ali su da je izukqu~en. Oko Valerije planuvuku, ali se ona zakqu~ala la je hrpa starih stvari i smeunutra i do smrti je ostala za|e koje je ona skupqala i dokqu~ana u prostoriji u kojoj je vla~ila u dvori{te. Policija ìvela. Iste zime u Gardinovje tada saop{tila da je cela cima je poginuo bra~ni par, a prostorija u kojoj se nalazila sve zbog toga {to je àr iz peizgorela, dok su se tragovi ga}i na koju su se grejali ispao i reì videli i na ostalim prozapalio tepih. storijama dvori{nog stana u kojem je izbio tragi~ni poàr. Istovremeno, prema podacima kojima raspolaè novosadska Vatrogasna brigada, najmawe osam od deset poàra u glavnom gradu Vojvodine nastane qudskom nepa`wom, nemarom, nepravilnim rukovawem ili odràvawem aparata, pa ~ak i de~jom igrom. Poàri u doma}instvima su vrlo ~esti, a prostorije koje prve planu uglavnom su kuhiwe, dnevne sobi i podrumi. U posledwih nekoliko godina u okolini Novog Sada zabeleèno je vi{e nesre}a i smrtnih slu~ajeva u poàrima koji su nastali zbog nekog od ku}nih elek- Plamen koji je progutao „Launy” tri~nih aparata. Tako je u noDa se ovakve situacije ne bi vosadskoj Ulici Vojvode [uponavqale, vatrogasci savetupqikca decembra 2007. godine ju gra|ane da {porete ne drè èna izgorela zbog elektri~dugo bez nadzora, elektri~ne ne grejalice kojom je zagrevala ure|aje popravqaju kod stru~prostoriju u kojoj je ìvela. nih osoba, a grejalice drè Cela pri~a veoma podse}a {to daqe od kreveta ili fotena pro{lonedeqni poàr koji qa. Tako|e, neispravne osigu-

Previ{e ~esta slika na novosadskim ulicama

ra~e treba promeniti, a ne dodavati im dodatne licne, jer tako moè do}i do preoptere}ewa instalacija. Posle nesre}e u Slova~koj ulici vatrogasci su upozorili da pravqewe privatnoh deponija, taloèwe sme}a i nepotrebnih predmeta na gomile potencijalno moè uzrokovati velike poàre, pogotovo ako se taj otpad skupqa u podno`ju visokih zgrada ili drugih objekata kolektivnog stanovawa. Kese, plastika, papir, sekundarne sirovine vrlo lako mogu planuti, a poàr se onda brzo {iri i te{ko ga je zaustaviti. Sli~an poàr nedavno se dogodio u Ulici Otona @upan~i}a na Telepu kada je planula ku}a i celo dvori{te koje je bilo puno sme}a. Gust oblak dima {irio se okolnim ulicama, me|utim Qubica K. Koja ìvi tu, nije bila kod ku}e pa je ovaj poàr, sre}om, pro{ao bez qudskih `rtava. Podse}amo, najve}a tragedija u Novom Sadu posle drugog svetskog rata dogodila se upravo u poàru, a u dobrom delu tome su doprinele i ne ba{ dobre mere za{tite od poàra,

ali i administrativni propusti. Tog 17. februara 2008. godine u kafi}u „Launx“ u pasaù Zmaj Jovine ulice u centru grada poginulo je osam mladih qudi brat i sestra Mirjana i Milo{ Peki}, zatim Milena Kolunxi}, Branka Sakovi}, Boris Bjeki}, Du{ica Kula{, Marija Gavran~i} i Vladan Dragovi}. Za izazivawe ovog poàra Milo{ Male{ev osu|en je na 12 godina zatvora, vlasnici lokala Tama{ Kolar i Sr|an Bovan zaradili su ~ak po deset godina robije, dok je za pomo} Mile{evu posle poàra na pet godina zatvora osu|en Bojan Kula~anin. Niko iz nadle`nih inspekcija niti iko iz nekog dràvnog organa nije odgovarao za ovu tragediju. Pred kraj 2007. godine u poàru koji je izbio u hotelu „Putnik“ tako|e u strogom centru grada, ìvot su izgubile tri osobe. Jedan od najpoznatijih poàra u novijoj istoriji Novog Sada desio se 6. aprila 2000. kada je u vatri koja je izbila na Radni~kom univerzitetu, jednoj od bajvi{ih zgrada u gradu, nastradala jedna osoba. Danijel Apro

SLU^AJ TEMERINSKE ULICE 146 U NOVOM SADU

Kad kom{ije vitlaju no`evima Redakciji “Dnevnika“ javio se Novosa|anin Igor S. koji tvrdi da je vi{e ~lanova porodice sa kojom deli dvori{te u Temerinskoj ulici broj 146 poku{alo da ga ubije. O celoj pri~i odmah su obave{teni i pripadnici Policijske uprave u Novom Sadu, me|utim, kada su u pitawu kom{ijske trzavice koje traju godinama i oni su ~esto nemo}ni. Od bilo koga iz porodice koja ima problema sa Igorom S. nismo uspeli da dobijemo nikakav komentar. Vi{e od 48 sati niko se nije javqao na telefon, a ni reporteri „Dnevnika“ na samom licu mesta nisu prona{li nikoga od navodnih napada~a. Istovremeno, Igor tvrdi da su se osobe koje sa wim dele dvori{te u blizi-

ni pijace Najlon privremeno odselile. Pomiwe se neka rodbina u Zrewaninu. U gradu je verovatno ogroman broj slu~ajeva da qudi ili porodice koje `ive i neposrednoj blizini ne mogu prona}i zajedni~ki jezik, da ne pri~aju, sva|aju se, me|utim, kako tvrdi Igor S, ovde se stvar otrgla kontroli i oti{la mnogo daqe. ^lanovi pomenute porodice navodno, konstantno su mu pretili. Nesuglasice traju vi{e od tri godine, a kulminirale su 5. avgusta, kada je do{lo do masovnog obra~una. Tog dana do{lo je do sva|e zbog nekog drveta u dvori{tu. Kao i obi~no, krenula je pri~a ko ga je o{tetio, kako, za{to...

Onda je, pri~a Igor, na dvori{te istr~alo vi{e ~lanova suparni~ke porodice: po~eli su da ga tuku, dràli su ga, zadali su mu vi{e posekotina noèm po rukama i telu. On je odmah obavestio policiju, oti{ao je u Urgentni centar i poseduje medicinsku dokumentaciju kao dokaz da je povre|en o{trim predmetom. Za sada nismo mogli da lociramo ~lanove porodice koja je, barem prema re~ima Igora S. zapo~ela ovaj incident, a kada se oni pojavi prvi koji bi trebali da reaguju su policija i tuìla{tvo pa }e se onda vaqda i znati {ta se sve zakqu~no sa 5. avgustom de{avalo u dvori{tu Temerinske ulice broj 146 u Novom Sadu. D. A.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

BOGAT LETWI PROGRAM DRU[TVA „GUSLE” IZ KIKINDE

ponedeqak17.avgust2009.

NOVI ROMAN SEBASTIJANA BARIJA OVEN^AN NAGRADAMA

Akademija za o~uvawe Slika Irske i jednog muzi~ke ba{tine zaboravqenog vremena Akademsko dru{tvo za negovawe muzike “Gusle” iz Kikinde, osnovano jo{ daleke 1876. zakora~ilo je u novu stvarala~ku dimenziju.Na inicijativu sada{weg direktora i dugogodi{weg muzi~kog poslenika Zorana Petrovi}a, u delu starog zdawa kikindske Kurije, koje ovo dru{tvo koristi i postepeno ga dovodi do optimalne funkcionalnosti, po~ela je da se ostvaruje jedna nova ideja. Pre osam godina pokrenute su manifestacije Etno kamp i Fedok, koje se paralelno odvijaju u ovom prostoru i svojim dometima polako prema{uju lokalne dimenzije, pretenduju}i da u bliòj budu}nosti dosegnu evropski zna~aj. Etno kamp je ove godine od 24. jula do 2. avgusta okupio optimalan broj studenata Visoke strukovne {kole i studenata muzi~kih akademija iz Srbije. Uz mentorski anga`man Gordane Roganovi}, i brojna predavawa doma}ih i inostranih elitnih predava~a etnomuzikologije i etnokoreografije, u dobroj meri je „skeniran“ region severnog Banata, rumunskog dela Banata i Mori{a. I pored evidentno smawenog broja autenti~nih kaziva~a, za osam godina kampa obra|eno je oko 1500 dragocenih pisanih i tonskih zapisa, a zakqu~ak je da muzi~ku tradiciju Srba starosedelaca u Vojvodini odràva, i s kolena na koleno prenosi sve mawe qudi. Kod dela Srba koji su se trajno ovde naselili, izvorna tradicija je ne{to prisutnija, verovatno i zbog ~iwenice da se, naàlost, pesma i zvuci iz wihovog rodnog kraja mogu ~uti jo{ samo u vojvo|anskim mestima. Kod pripadnika ostalih nacionalnih zajednica u Vojvodini, situacija je

dijametralno suprotna. O~uvawe wihovih tradicionalnih nacionalnih muzi~kih vrednosti, koje oni neguju od najranijeg uzrasta, kqu~ni su preduslov za izbegavawe potencijalne asimilacije, uz jasno izra`en genetski kulturolo{ki kod.

Me|unarodni festival narodnih orkestara (FEDOK) tokom tri uzastopne ve~eri od 30. jula do 1. avgusta, u prostoru odli~nih akusti~kih performansi, ugostio je desetak instrumentalnih, vokalno-instrumentalnih i vokalnih ansambala iz zemqe i okru`ewa. Kako i s kolikim zna~ajem nastupaju orkestri i folklorne grupe iz susednih zemaqa, najboqe ilustruje bugarski ansambl „Iglika“ iz sela B’ta u op{tini Pana|uri{te , udaqenog 75 kilometara od grada Pazard`ik. Orkestar sa~iwavaju u~enici {kole nacionalnih narodnih instrumenata uzrasta od 10 do 15 godina, i ~lanovi peva~ko-igra~kog sastava od 8 do 70 godina starosti. Prikazanim programom tokom sve tri festivalske ve~eri, najmla|i Bu-

gari su poznavawem svoje muzi~ke ba{tine odu{evili kikindsku publiku koja je masovno pratila ovu manifestaciju, {to prili~no bolno podse}a na sli~ne situacije u na{oj zemqi prilikom brojnih estradnih komercijalnih priredbi, na kojima deca sli~nog uzrasta opona{aju zvezde novokomponovane muzike. I dok na{e kom{ije iz blièg okruèwa prepoznaju svaku priliku za propagirawe svojih tradicionalnih vrednosti i prikazivawe nacionalnog ponosa, {to je kod wih i institucionalno verifikovano, na{a dru{tva i usamqeni pojedinci mukotrpno kr~e put pred sobom. Na sre}u, lokalna zajednica u Kikindi prepoznala je entuzijazam i viziju nekolicine pojedinaca podrànih od brojnih ~lanova Dru{tva za negovawe muzike “Gusle”, i donekle materijalno pomogla organizaciju obe manifestacije, kojih bez dodatne pomo}i sponzora ne bi bilo. Podr{ka i subvencija pokrajinskog i republi~kog ranga, omogu}ila bi boravak vrhunskih evropskih izvo|a~a koji bi svoje ume}e rado prezentovali {irom na{e pokrajine i republike, a ne samo u Kikindi. Doma}a narodna ba{tina bi u mnogo ve}oj meri bila dostupna {iroj publici, a ne gotovo iskqu~ivo specijalizovanim institucijama koje se bave o~uvawem tradicije pa i nacionalnog identiteta. Ukoliko {ira dru{tvena podr{ka izostane narednih godina Etno kamp i FENOK osta}e privilegija gra|ana Kikinde i wihovih sve brojnijih gostiju. Jovan M. Jovanovi}

DVA VEKA NAJZNA^AJNIJEG MUZEJA U MILANU

Jubilej Pinakoteke Brera Pinakoteka Brera, najzna~ajniji muzej u Milanu, slavi 200. godi{wicu. Muzej }e povodom jubileja organizovati koncerte, obilaske sa vodi~em i projekcije filmova. Pinakoteka Brera, podignuta na inicijativu Napoleona Bonaparte kao simbol francuske mo}i, otvoren je zvani~no za publiku 15. avgusta 1809, na imperatorov 40. ro|endan. “To je ~etvrti najva`niji umetni~ki muzej u Italiji, posle Vatikanskih muzeja u Rimu, galerije Ufici u Firenci i Kapodimontea u Napuqu”, izavila je direktorka muzeja Sandrina Bandera. U pinakoteci su izlo`ena remek-dela kao {to su Mantewin “Mrtvi Hrist”, Rafaelovo “Ven~awe Bogorodice”, “Bogorodica sa detetom” \ovanija Belinija i Ticijanov “Sveti Jeronim”.Uz nekih 600 izlo`enih slika, ima ih isto toliko koje nisu dostupne publici. Kad je 1805. krunisan za kraqa Italije, Napoleon je iste godine odlu~io da osnuje italijanski nacionalni muzej u Milanu koji je proglasio za prestonicu. Izabrao je palatu Brera u srcu grada, a u kojoj su se ve} nalazili Likovna akademija koju je 1776. osno-

tresnoj pri~i, u mnogo slojeva, koja sudbinu glavne junakiwe Rozen Meknalti stavqa u istorijski, kulturolo{ki, religijski, psiholo{ki konteks. Uprkos te{koj `ivotnoj pri~i, ~arolija Barijeve re~i vas prosto zaka~i ve} na po~etku kwige, koju u pre-

poznatqivom anglosaksonskom kwièvnom maniru, retropsektivnim pripovedawem, otvara glavna junakiwa, koja ve} svodi svoj ìvot, van svih tokova, objasnila je Tatjana Biì}. Te{ka ìvotna pri~a Meknaltijeve dobija neo~ekivani rasplet, koji se, kako je rekla, protivi toj qudskoj drami, poru~uju}i da i u najsurovijim okolnostima ostaje vera u plemenitost i qudskost.Intimna ispovest glavne junakiwe, uprkos svemu, obeleèna je qubavqu, stra{}u, nadom, a wena pri~a prerasta u sliku Irske, wene istorije i jednog zaboravqenog vremena, rekla je Tatjana Biì}. Bari je ro|en 1955. godine u Dablinu, obrazovao se na kolexu Triniti, gde je posle i predavao, kao i na Univerzitetu Ajove. Za drame je dobio nekoliko zna~ajnih nagrada, a pi{e i poeziju i romane, od kojih se “Dugi, dugi put” iz 2005. na{ao u uèm izboru za Bukerovu nagradu. “Tajni zapis” je tako|e nominova za tu presti`nu nagradu, a pored nagrade Kosta osvojio je i Irsku kwièvnu nagradu (Irish Book Award). (Tanjug)

GRAFI^KA NOVELA VILA AJZNERA U IZDAWU „SAMIZDATA B 92”

Tajna pri~a o Protokolima sionskih mudraca Izdava~ka ku}a “Samizdat B92” iz Beograda objavila je grafi~ku novelu “Zavera - tajna pri~a o Protokolima sionskih mudraca”, ~iji je autor ameri~ki strip crta~ Vil Ajzner (1917-2005). Uznemiren ~iwenicom da su “Protokoli sionskih mudraca”, koji su se shvatali kao doslovni planovi jevrejskih vo|a o preuzimawu sveta, bili objavqivani {irom sveta, Ajzner se nadao da }e wegova grafi~ka novela zaustaviti tu “izmi{qotinu”, saop{tio je izdava~.

Podr{ku u istraìvawu pri~e o Protokolu sionskih mudraca Ajzneru je pruìo italijanski kwièvnik i intelektualac Umberto Eko.Smi{qeni kao antisemitska propaganda, kojoj je bio ciq da skrene pa`wu s represivne politike cara Nikolaja Drugog Romanova, Protokoli su prvi put objavqeni u Rusiji 1905. godine, navodi se u saop{tewu. Predstavqaju}i celu povorku istorijskih li~nosti koja ukqu~uje, cara Nikolaja Drugog, Adolfa Hitlera i Henrija Forda, autor izuzetno opisuje ra|awe moderne anti-

semitske ideje kako je vidi kroz {irewe samih Protokola. Ajzner je, na`alost, umro pre nego {to je mogao da vidi da li }e wegova grafi~ka novela imati u~inak kojem se nadao.Vil Ajzner je autor legendarnog stripa “The Spirit”, koji je po~eo da izlazi 1940. godine. Wegov strip “Ugovor s Bogom” je prva grafi~ka novela - pri~a u slikama visoke umetni~ke vrednosti, namewena ozbiqnom ~itaocu. U wegovu ~ast, najpresti`nija svetska godi{wa nagrada za strip zove se “The Eisner”.

PREGLED ^ASOPISA: „RUKOVET”

Jezi~ka i kulturna ukr{tawa vala austrijska carica Marija Terezija, zatim biblioteka, astronomska opservatorija i povrtwak. “Kao i Luvr, Brera je odraz Napoleonove politi~ke strategije, grandiozni muzej koji treba da svedo~i o wegovoj mo}i, a u koji je otpremao platna koja su opqa~kale wegove trupe tokom osvajawa Italije”, objasnila je Sandrina Bandera.

BOQ[OJ TEATAR U NAREDNOJ SEZONI

Na otvarawu opera „Boris Godunov” Moskovski Boq{oj teatar obeleìo je zavr{etak 233. sezone grandioznim balom baletskih zvezda, a u novoj, koja }e po~eti u septembru operom “Boris Godunov”, najavio je {est premijera, uz nastavak obimne rekonstrukcije i za sada upra`weno mesto glavnog dirigenta.Program za rasko{nu zavr{nicu sezone najslavnijeg ruskog teatra, obeleènu 27. jula, obuhvatao je delove baletskih predstava kao {to su “Laurensija”, “Esmeralda”, “Magbet”, “Zlatni vek”, “Nepotrebna predostro`nost”, “Bu|ewe flore”... Nova, 334. sezona Boq{oj teatra po~e}e ve} 22. septembra operom Musorgskog “Boris Godunov” u scenskoj postavci poznatog filmskog rediteqa Aleksandra Sokurova. Ina~e, Boq{oj teatar ostao je 18. jula bez svog glavnog dirigenta i muzi~kog rukovodioca Aleksandra Vederwikova, koji je napustio dosada{wi poloàj

Zahvaquju}i izdava~koj ku}i “Mono i mawana”, pred doma}om ~itala~kom publikom na}i }e se jo{ jedno kwièvno ostvarewe iz sveta oven~ano nagradom-roman irskog pisca Sebastijana Barija “Tajni zapis”, dobitnik nagrade Kosta (Costa Book Award) za pro{lu godinu. Re~ je o jednoj od najpresti`nijih, ali i najpopularnijih nagrada u Velikoj Britaniji, sa tradicijom dugom 38 godina, koja svake godine odaje priznawe najboqim delima britanskih i irskih autora. Na promociji uprili~enoj u Kosta kafeu na Terazijama, po uzoru na one u lancu Kosta kafeterija u Velikoj Britaniji koje su u sastavu kwiàra, uz konstataciju da “uz dobru kafu ide i dobra kwiga”, predstavnik izdava~a Jelena Mojovi} primetila je da male bisere poput Barijeve kwige nekada primeti i kritika. Predstavqaju}i “Tajni zapis”, urednica beletristike u “Mono i Mawani” Tatjana Biì} odmah je skrenula pa`wu da je re~ o po-

na kojem je bio neprekidno od 2001. U narednih pet do sedam godina, prema re~ima Iksanova, u Boq{om teatru }e biti anaga`ovan ~itav niz poznatih dirigenata, me|u kojima su Teodor Kurentzis, Vladinir Jurovskij, Aleksandar Lazarev, Vasilij Sinajskij, Kiril Petrenko.., dok }e mesto muzi~kog rukovodioca ostati zasad upra`weno. Rekonstrukcija Boq{oj teatra, koja kasni, dobila je novi impuls zahvaquju}i gradona~elniku Moskve Juriju Lu{kovu, rekao je Iksanov, ocewuju}i da se otvarawe glavne scene 2011. godine ~ini sada apsolutno realnim. Prvobitno je bilo zami{qeno da obnova Boq{oj teatra, koji se nalazi nedaleko od Crvenog trga, bude zavr{ena 2008. godine, ali je onda odlo`ena za 2009, pa za 2011. godinu. Glavna scena Boq{oj teatra, izgra|ena izme|u 1821. i 1825, odavno je zahtevala velike popravke.

Preminuo slavista Ilija Konev U Sofiji, u Bugarskoj, u petak je preminuo dr Ilija H. Konev (1928- 2009) veliki nau~nik, slavista, profesor i rektor univerziteta, ministar za nauku i vi{e obrazovawe u Vladi Bugarske 1990. godine. Dr Ilija H. Konev je autor brojnih kwiga i studija o bugarsko- srpskim kwi`evnim i kulturnim vezama u 19. veku. Stekao je trajne zasluge za gra|ewe mostova prijateqstva izme|u Bugara i Srba. Ilija Konev je bio pravi apostol nauke i ostvario je veliko nau~no delo. Pre dve godine objavio je obimnu kwigu na preko tristotine strana o zna~aju Vuka Karaxi}a za Bugare i evropsku bulgaristiku.

Prozom Davida Albaharija, objavqenom pod nazivom “Ne, ne i ne”, otvara se novi dvobroj 56/2009 ~asopisa za kwièvnost, umetnost i kulturu “Rukovet” koji izdaje Kwièvna zajednica Subotice.Tu su i prozni redovi Ivana Pravdi}a, Sergeja Stankovi}a, Emilije Andrejevi}, Vesne Vajs i Tomislava Vojni}a. Poeziju u ovom broju ~asopisa zastupaju Radomir Rajkovi}, Robert G. Tili, Lazar Franci{kovi}, Svetlana M.Spaji}, Sneàna Andrejevi} i Volfgang Borhert. U ovom broju “Rukoveti” objavqena su izlagawa sa skupa posve}enog Danilu Ki{u pod nazivom “Ki{obran”koji je odràn tre}i put ovog aprila. Narativnim nasle|em u Ki{ovom delu bavila se Beata Tomka, koja smatra da se u wegovom slu~aju ne moè zaobi}i kontekst sredwoevropskog duhovnog nasle|a i multikulturalna struktura regiona. “U okviru mawinskih i emigrantskih kultura, kao i slu~aju vi{e nasle|enih jezi~kih identiteta, raste zna~aj izabranog jezika. Intelektualac ro|en uz jezi~ka i kulturna ukr{tawa ve} je samim tim nosilac vi{e tradicija. Raznovrsne determinante wegove nastrojenosti i duhovne strukture ~ine ga prijem~ivim za razli~ite povezanosti. Karakteristi~ni primeri su u tom pogledu odluke Ive Andri}a i Danila Ki-

{a”, navodi Beata Tomka, isti~u}i da je vrednost wihovih opusa to {to, “nasuprot monologi~nosti jednojezi~nih, jednokulturnih dela, posreduju iskonski dijalo{ki pojam kulture.” Ki{om se bave i Predrag ûdi}, Jutka Ruda{, Eva Hoà i Milica ûbrilo. Re~ Ota Tolnaija na promociji ~asopisa “Rukovet”, posve}ena pedesetogodi{wici rada u kulturi Bele Durancija, objavqena je u rubrici “Rukovet eseji”. I re~ Bele Durancija, s otvarawa izlo`be Endrea Penovca i I{tvana Sajka, ostaje zabeleèna u ovom broju . Pet leksikorafskih varijacija o Miroslavu Krleì potpisuje Ostoja Kisi}, a Erika Bence se bavi aspektom ma|arskog istorijskog romana u Vojvodini. Karakterizaciju glavne junakiwe “Staklene menaèrije” Tenesi Vilijamsa, kroz primenu transakcione analize, opisuju Ivana Martinovi} i Milka Markovi} u tekstu “Amandin referentni okvir”. O dramskom prvencu “Zapla~e spokojnost” iz 1971. suboti~kog multimedijalnog umetnika i prevodioca Matije Molcera,

pi{e Qiqana @egarac - Tewovi}. Kwigom “Prid svitom - saga o svitu koji nestaje” Tomislava @igmanova bavi se Mirko Kopunovi}, ukazuju}i da je autor “prikazao, sa~uvao ono {to je slu{ao, {to je zapamtio u krilima svog tavankutskog zavi~aja i mjesta iz okolice Subotice”. Sa~uvan je i deo razgovora vo|en na tribini odr`anoj povodom 55. godi{wice rokenrola, i objavqen u ovom broju “Rukoveti”, u tekstu koji potpisuje Dragan Krsti}. N. Pej~i}

ponedeqak17.avgust2009.

SPORT

PROSTO DA NE POVERUJETE

Papi}u stigla zlatna medaqa Da je u Africi sve mogu}e, osvedo~ili smo se ovih dana. Kosti Papi}u, fudbalskom treneru koji je u polusezoni dobio otkaz u Harts of ouk

{nijeg fudbalera i trenera. Papi}u je stigao poziv da 26. avgusta do|e u Akru jer je me|u tri kandidata za naziv najboqeg uz trenere Harts of lajonsa (Srce lavova) i King fejsela. Trenerska organizacija ga je ve} proglasila za najboqeg u sezoni 2008/9. Kosta se ovih dana odmara u Novom Sadu i polako se priprema za ponovni odlazak na Crni kontinet. Da li }e to biti samo u okviru sve~anosti progla{ewa najboqih, ili }e se u Africi, gde radi Kosta Papi} sa zlatnom medaqom iz Gane desetak godina (Srce hrasta) iz Gane, na ku}nu (Nigerija, Ju`na Afrika, Gana) adresu u Novom Sadu, stigla je zadràti duè. - Imam malu turneju. Prvo zlatna medaqa za {ampionsku idem u Ganu, zatim u Ju`nu Afrititulu. Da podsetimo, Papi} je ku, a potom u Dubaji. Iz Gane oti{ao iz kluba koji je imao imam dva poziva, za progla{ewe prednost od devet bodova nad najboqeg trenera, zatim od jednog drugoplasiranim. Uspeo je da je kluba koji èli da me angaùje. zadrì i s tri boda prenosti Iz Ju`ne Afrike je stigao poziv osvoji prvo mesto pobediv{i u od jedne TV stanice koja snima seposledwoj utakmici kao domarijal o najuspe{nijim trenerima }in posledweplasiranog 2:0. u ovoj zemqi u kojoj sam trenirao Ne{to pre {ampionske medaqe dva najpoznatija kluba, Orlando stigla je poruka od predsednika piratse i Kajzer ~ifs, {to pre kluba Komodora Mense, koji ga mene nije nikome po{lo za ruina~e zove TV zvezda zbog stalkom. U Dubaji idem na poziv menog pojavqivawa na televiziji, naxera jer ima zainteresovanih u kojoj pi{e: „TV star, ti si zaklubova za moje usluge. Ni{ta sluàn za ovo i ~estitam ti. jo{ ne znam, niti je bilo {ta siPosadio si seme iz kojeg je iznigurno. Odlazim na ugovorene sakla titula. Naàlost, nisi s nastanke i po pozivu, a koliko }u, i ma da doìvi{ ne{to nebesko, a da li }u ostati u Africi, ili u {to si zasluìo.“ Dubajiu, zavisi}e od konkretnih Lepo, nema {ta. Ali to nije ponuda i dogovora - kaè Papi}. sve. Fudbalska federacija Gane S. J. na kraju sezone bira i najuspe-

c m y

TURNIR U SINSINATIJU

Jelena kroz dramu do finala Uo~i turnira po SAD, Jelena Jankovi} je promenila na~in ishrane i „bacila“ se na dijetu. Ali, ostala je gladna pobeda, pa je po~ela da ih ni`e na turniru u Sinsinatiju. Xej Xej se plasirala u finale tog turnira posle dramati~nog duela sa Ruskiwom Elenom Dementijevom i pobede od 2:1 (7:6, 0:6 i 7:6). U finalu }e igrati protiv druge Ruskiwe, Dinare Safine, koja je sa 2:0 (6:2, 6:0) savladala Italijanku Flaviju Penetu. Me~ Jelene Jankovi} i Dementijeve trajao je gotovo tri sata i bio je prepun obrta. U posledwem setu, najpre je Jelena imala ~etiri me~ lopte, a u tajbrejku Dementijeva je propustila ~ak {est prilika da re{i me~ u svoju korist! Ipak, Jelena je uspela da se i{~upa i na kraju je dobila odlu~uju}i set sa 8:6 u taj-brejku. - Ne mogu da verujem da sam dobila ovaj me~, izustila je Jelena posle pravog hi~kokovskog raspleta. Jelena je do sada igrala pet me~eva sa Safinom, a ima dve pobede. U posledwa dva duela, Jelena je oba izgubila - pro{le godine u Los An|elesu i na Olimpijskim igrama u Pekingu. Safina je rutinski, lagano, stigla do svog osmog finala u 14 turnira koliko je odigrala ove godine. - Ose}am se sve boqe. Kada sam kro~ila na teren osetila sam puno samopouzdawa i vere u sebe, rekla je Safina. Peneta je mogla samo da ~estita mnogo boqoj suparnici, ali ne treba mnogo da `ali. Jer, u ponedeqak }e postati prva Italijanka koja }e u}i me|u 10

Jelena Jankovi}

najboqih teniserki na svetu. Pobednica turnira u Sinsina-

tiju dobija 350.000, a drugoplasirana 175.000 dolara.

DNEVNIK

Srbi nastavqaju turneju Od srpskih tenisera samo }e Jelena Jankovi} igrati zavr{nicu turnira (u Sinsinatiju), a ostali ve} razmi{qaju o obavezama naredne nedeqe kada se nastavqa ameri~ka turneja (US open series). Mu{karci }e igrati turnir Masters serije u Sinsinatiju, a `ene Roxers kup u Torontu. Novak \okovi} }e kao ~etvrti nosilac biti slobodan u prvom kolu u Sinsinatiju, a u drugom ga o~ekuje duel sa pobednikom me~a izme|u Francuza Florena Sere i kvalifikanta. Ve} u narednoj rundi imao bi znatno te`i posao, jer bi ga ~ekao najboqi iz dela kostura u kome su: Tomi Has - Xon Izner i Tomi Robredo - @eremi [ardi. U projektovanom ~etvrtfinalu igrao bi sa Nikolajem Davidenkom (8), a u polufinalu sa Rafaelom Nadalom (2). \okovi} „brani“ finale, u kojem je igrao pro{le godine, a trofej je osvojio Endi Marej - 7:6, 7:6. Viktor Troicki }e u prvom kolu igrati protiv Radeka [tepaneka, a ako ga savlada, i}i }e na megdan boqem iz duela Marat Safin (Rusija) - Robi \inepri (SAD). Nagradni fond je tri miliona dolara, a pobedniku }e pripasti 443.500. Jelena Jankovi} (5) }e u Torontu presko~iti prvu rundu, a onda }e igrati protiv pobednice duela Anabel Medina Gariges - Peti [nider. U eventualnom ~etvrtfinalu namerila bi se verovatno na prvi reket sveta, Dinaru Safinu. Jelena je pro{le godine, kada se igralo u Montrealu, stigla do ~etvrtfinala. Ana Ivanovi} (11) }e morati da krene od starta, a wena prva protivnica bi}e neka od kvalifikantkiwa. Ukoliko sru{i prvu prepreku, igrala bi protiv boqe iz me~a Kaja Kanepi - kvalifikantkiwa, a zatim verovatno protiv Karolin Voznijacki, potom i protiv Serene Vilijams... Nagradni fond je 2.000.000 dolara. Pobednica }e inkasirati 350.000.

Lajovi}u fju~ers u Somboru Srpski igra~i su dominirali na ovogodi{wem fju~ersu u Somboru. Du{an Lajovi} pobednik je [estog somborskog fju~ersa. U finalu je savladao Aleksandra Slovi}a, koji je po mnogima bio favorit u ovom me~u. Lajovi} je prili~no lako dobio prvi set 6:3, dok je u drugom setu nakon po~etne prednosti Slovi}a napravio preokret i dobio set 6:4. Kvalitet tenisera je bio solidan, a organizacija kao i do sada odli~na. M. Jovi}evi}

Valentino Rosi

Trijumf Rosija u ê{koj Voza~ Jamahe Valentino Rosi pobednik je trke za Veliku nagradu ê{ke, 11. u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata, pred 140.000 gledalaca na stazi „Brno“. Aktuelni svetski {ampion je do 102. trijumfa u karijeri u svim klasama, i petog u sezoni, do{ao u vremenu od 43:08.991 minuta, ispred Danija Pedrose na Repsol Hondi i voza~a San Karlo Honde Gresini Tonija Eliasa, u trci koja je odlu~ena pet krugova pre kraja kada je Rosijev glavni konkurent u borbi za titulu i klupski kolega Horhe Lorenco izleteo sa staze. Ipak, tu nije bio kraj uzbu|ewima na „Brnu“ po{to je, dok je Rosi ve} slavio i otpozdravqao navija~ima, Mika Kalio, koji je u ê{koj mewao bolesnog Kejsija Stonera sa staze „odneo“ voza~a Marka Melandrija, koji ga je u prethodnom krugu pretekao. Naredna na programu je trka za Veliku nagradu Indijanapolisa, koja se 30. avgusta vozi na stazi Indijanapolis Motor Spidvej .

Olivera Jevti}: Ne znam {ta mi je Najboqa srpska atleti~arka Olivera Jevti} je umesto staze stadiona u Berlinu morala da se vra}a u `ivot! Celo jutro uo~i subotwe trke na 10.000 metara, Olivera je povra}ala i morala je da odu-

pozlilo i po~ela sam da povra}am. Ne znam {ta mi se de{ava, - pri~ala je Olivera, u neverici {to propu{ta finale trke na 10.000 metara. I tokom priprema Olivera je imala problema sa zdravqem, a odustala je i na maratonu na

Olivera Jevti}

stane, da bi joj lekari na kraju dali infuziju. - Ne znam {ta mi se de{ava. Zbog problema koje sam ranije imala pazila sam se svega. Ni{ta nisam jela sem piletine i pirin~a. Ni salatu, ni vo}e. Uzela sam lek protiv gastritisa, koji mi je pomagao posledwih mesec dana, ali ubrzo mi je

Olimpijskim igrama, kao i pre ne{to vi{e od mesec dana na Mediteranskim igrama kada nije ni startovala u polumaratonu. - To je sve posledica toga {to podvrgavamo organizam velikim naporima, a bez lekara, nutricioniste..., dodala je Olivera.

SPORT

DNEVNIK PARTIZAN PREGAZIO BORAC

i neuspela generalka crno – belih pred @ilinu. I pored tri gola Dijare i pogotka Klea, koji su utihnuli protiv Kiprana, sigurno najve}i dobitak za Partizan je oporavak Mladena Krstaji}a. Za 45 minuta provedenih na terenu iskusni defanzivac pokazao je da po klasi jedino mo`e da mu parira Moreira. Krstaji} je uneo duh Budeslige na teren u Humskoj, a pamti}e se centar{ut iz uxbenika za vo|stvo od 2:0. Naj-

Adem Qaji}

je protivnik u~inio medve|u uslugu. Tradicionalno teàk takmac u subotu se prepustio crno – belima, prema re~ima trenera @arka \urovi}a ,,upla{iv{i se bakqade grobara u 15. minutu’’ (?). Od iskusnog tima Borca, sigurno me|u prvih pet u zemqi, o~ekivalo se daleko vi{e u generalci Partizana pred duel sa @ilinom. Ovako, ni Slavi{a Jokanovi} verovatno nije na~isto je li se ne{to promenilo u igri wegovog tima od me~eva sa Apoelom. Razlog {to nam liga nema kvalitet za neke evropske visine leì i u nedostatku ambicije ,,malih timova’’ kad gostuju ,,velikima’’. [ta su jo{ u Borcu mogli da poèle pred gostovawe Partizanu ? Imali su poquqanu atmosferu protivnika kao i wegove misli u bliskoj budu}nosti, pa za{to onda nisu poku{ali da na~ine iznena|ewe. Bilo je sporadi~nih {ansi, ali se videlo na ~iji mlin voda ide. Epilog je blamaà â~ana

ve}a glavoboqa ,,slova~kih {pijuna’’ u subotu sigurno je bio ovaj detaq. Desna strana terena i daqe je problemati~na za Partizan. Po woj je ponovo {partao mla|ani Stevanovi}, naàlost, opet bez u~inka. Ho}e li se u ~etvrtak Slavi{a Jokanovi} ponovo igrati kao protiv Apoela u Nikoziji? Partizan je zasluèno ,,poni{tio’’ Borac, ali impresije wegovog trenera treba vi{e shvatiti kao motivisawe fudbalera pred me~ sa @ilinom. Svestan je sigurno i Jokanovi} da mu naredni rival ne}e ostaviti ovoliko prostora za igru. - Otvorili smo sezonu kako smo samo mogli da prièqkujemo, ubedqivim trijumfom. Zaseli smo na ~elo tabele i trudi}emo se da tu i ostanemo. Imali smo igru, pas i realizaciju i optimista sam pred duel sa Slovacima. Hvala navija~ima na podr{ci – istakao je posle me~a Slavi{a Jokanovi}. I. Lazarevi}

Vo{a uspe{nija i s desetoricom Hajduk - Vojvodina 0:3 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.500, sudija: Stankovi} (Beograd). Strelci: Tadi} u 47. (iz penala) i 52. i Medojevi} u 90. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Komazec, Bogi} i Kozo{ (Hajduk). Crveni karton: A|uru (Vojvodina). HAJDUK: Manolov 7, Kozo{ 6, Fejsa 6, Radanovi} 6, Trajkovi} 6 (Dojki} 6), Ki{ 7, Kekezovi} 6, Bogi} 6, @ivanovi} 6, Komazec 6 (Mara{ 6), Maksimovi} 6 (Kasalica 6). VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi} 6, Lovri} 7, Ple} 7, Pekovi} 7, A|uru, Tadi} 8, Stojka 7 (Medojevi}), Mr|a 8 (Smiqani}), \urovski 6, Stjepanovi} 7 (Maksimovi}). Vojvo|anski derbi odigran na otvarawu sezone u Kuli, u kojem su snage odmerili doma}in Hajduk i Vojvodina iz Novog Sada zasluèno je pripao gostu. Prvih 20 minuta nagove{tavan je vatromet. Naime, i jedna i druga ekipa su u tom periodu propustile nekoliko sjajnih prilika. Tako beleìmo i drugi minut. Hajduk – Vojvodina Rad – Smederevo Spartak – Beograd ûkari~ki – Javor BSK – Mladi radnik Jagodina – C. zvezda Napredak – Metalac Partizan – Borac

0:3 (0:0) 3:1 (1:0) 0:1 (0:1) 0:1 (0:0) 2:3 (0:1) 0:3 (0:1) 2:0 (2:0) 5:0 (1:0)

U drugom kolu (22. i 23. avgusta) igra}e – NOVI SAD: Vojvodina – Metalac, KULA: Hajduk - ûkari~ki, SMEDEREVO: Smederevo – Napredak, BEOGRAD: Crvena zvezda – Rad, OFK Beograd – Jagodina, PO@AREVAC: Mladi radnik – Spartak Zlatibor voda, ÂÂK: Borac – BSK, IVAWICA: Javor – Partizan. Centar{ut Komazeca pred golom Novosa|ana u duelu su bili {toper Hajduka Radanovi} i wegov rival Pekovi}. Radanovi} pada, ali pi{taqka sudije se ne ogla{ava. Odmah potom u 3. minutu Mr|a je pobegao odbrani

ZVEZDA U JAGODINI SAMO REZULTATOM UBEDQIVA

Uz pomo} sre}e do trijumfa Fudbaleri Crvene zvezde prekinuli su neugodnu tradiciju, dugu 12 godina, ostvariv{i najzad pobedu u prvenstvenoj premijeri, u ulozi gosta. Zadatak je mo`da bio olak{an zbog ~iwenice da Jagodina ba{ „leì“ crveno- belima, {to pokazuje i statistika. Beogra|ani su u kratkoj istoriji vojevawa s „}uranima“ zabeleìli maksimalan u~inak, ~etiri ubedqive pobede uz gol razliku 15:2. U subotu novih glatkih 3.0, kao dokaz da novoformirani tim pod vo|stvom Vladimira Petrovi}a napreduje, izgara u svakom me~u. - U otvorenoj utakmici, po ukusu publike, a ambijent je bio u Pomoravqu fantasti~an, osvojili smo vredne bodove. Susret je protekao u ravnopravnoj borbi, a mi smo za nijansu bili sre}niji, po{to smo stvorene prilike iskoristili, dok doma}inu to nije po{lo za nogom realno je popularni Piòn analizirao me~. Upravo tako, kona~an ishod duela ne odslikava verno zbivawa na terenu u Jagodini. Bogiwa Fortuna bila je naklowena gostu. - Mogla je Jagodina da povede u 3. minutu kada je \ilas pogodio stativu, ali i na startu drugog poluvremena su imali dva „zicera“. Bilo smo u tim periodima me~a ba{ smu{eni. Presu-

Dejan Leki}

dio je pogodak u fini{u prvog poluvremena, prevazi{li smo krizu u igri, do{li do svog ritma i novih golova u nastavku. Zasita, Jagodina ima homgen sastav, a posebno su opasni napada~i koji }e zadavati silne probleme protivnicima u nastavku lige - ka`e trener Petrovi}. Golgetersku seriju nastavio je Dejan Leki}, koji se dva puta upisao u listu strelaca. - Uz maksimalno zalagawe i borbenost, sa `eqom da se ekipa afirmi{e u svakoj utakmici,

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

Slab sparing pred @ilinu Ni{ta novo u Jelen superligi Srbije. Partizan meqe kao i pro{le sezone. Borac iz â~ka potu~en je do nogu (5:0). I sve bi to bilo sjajno da â~ani u Beograd nisu do{li ,,kao ovce pred klawe’’. Sve mnogo podse}a na Ril.. Parni vaqak je zabeleìo ubedqivu pobedu na startu novog prvenstva, pokazav{i da se ne odri~e titule prvaka. [ampion je bio daleko boqi rival i zasluèno trijumfovao, ali mu

ponedeqak17.avgust2009.

stiù i nagrade za uloèni trud u vidu pozitivnih ishoda. Jako vaàn trijumf, koji pove}ava samopouzdawe pred novi izlazak na evropsku scenu. Nije bilo jednostavno sa nadahnutim Jagodincima, ali uz podr{ku „delija“ ciq je ispuwen - zakqu~io je novi qubimac Zvezda{a Dejan Leki}. „Operacija Slavija“ ve} je po~ela u taboru crveno-belih, a prvi duel plej ofa za LE UEFA na programu je ve} u ~etvrtak u Pragu. Z. Rangelov

Hajduka, iza{ao sam pred golmana Hajduka Manolova, koji odli~nom intervencijom padom u noge izbija loptu u korner i spa{ava svoju mreù. U 4. minutu uzbu|ewe pred golom Vojvodine, odli~no je Komazec uposlio Kekezovi}a a ovaj je jo{ boqe centrirao. Mladi reprezentativac @ivanovi} u petercu gostiju zahvata loptu glavom, ali ne uspeva da je ubaci u mreù. U 8. minutu nakon centar{uta @ivanovi}a Komazec glavom {utira pravo u Brki}a da bi u 12. minutu i Vojvodina pripretila. Centrirao je Tadi}, Mr|a neometan sa 7-8 metara {utira glavom no lopta je plen golmana Hajduka Manolova. U 13. minutu Stjepanovi} je uputio centar{ut pred gol Hajduka, na drugoj stativi Tadi} zahvata loptu nogom, ali poga|a spoqni deo mreè. Od 24. minuta Vojvodina je igrala s igra~em mawe, crveni karton je dobio A|uru, koji je laktom u lice pogodio igra~a Hajduka Komazeca, pa je morao ranije u svla~ionicu. Me|utim, igra~ vi{e ni{ta nije zna~io Hajduku, od kojeg se o~ekivalo da ga materijalizuje. Naprotiv, igra~ mawe je mnogo zna~io Vojvodini koja je jo{ vi{e zbila svoje redove i potpuno kontrolisala igru, pa tako u 38. minutu beleìmo poziciju kada su Mr|a i Tadi} izigrali odbranu Hajduka, ali je Mr|a slabo sa 15 metara {utirao pa je golman Manolov lako uhvatio tu loptu. U posledwem minutu prvog poluvremena Stjepanovi} je {utirao sa desetak metara a golman Hajduka je izbio loptu u korner pa je tako prvi deo igre zavr{en bez golova. Otvarawe drugog poluvremena nije moglo biti lep{e za Novosa|ane. U 47. minutu Mr|a je u{ao u {esnaesterac Hajduka, u susret mu je krenuo Radanovi}. Mr|a je iskusno gurnuo loptu pored {topera Kuqana koji klize}im startom zahvata Mr|u, ru{i ga, pa sudija pokazuje na belu ta~ku. Siguran izvo|a~ penala bio je mladi reprezenta-

Dobar start Bana}ana Trijumf u duelu sa Novosa|anima fudbalere Banata svrstao je u krug ekipa koje }e boriti za najvi{i plasman u Prvoj ligi i najzad razbio maler za ~etu trenera Solda kada igra kod ku}e. Golovima Jeremi}a i Svitlice crveno – crni su uspeli da slomiju otpor gostiju koji su najavqivali da }e skupo prodati svoju koù, ali nisu uspeli da ni u jednom segmentu fudbalske igre pariraju raspoloènim Zrewanincima. - Veoma smo zadovoqni {to smo uspeli da savladamo uvek neugodnu ekipu Novog Sada i sa tri boda po~eli sezonu u kojoj èlimo da se vratimo u elitu – rekao je Davor Cavri}, vezni fudbaler Banata. – Dobro smo igrali pogotovo u situaciji kada smo protivnika pritisli na wegovoj polovini i to nam je donelo pogodak Jeremi}a koji nam je olak{ao posao u nastavku. U drugom poluvremenu ponovo smo igrali napad~ki i to nam se isplatilo i drugim golom kada smo najavili pobedu u duelu sa kanarincima. Mogli su gosti da se vrate u igru, ali nisu uspeli da iskoriste penal, pa je bilo evidentno da moèmo upisati prve bodove u prvenstvu. îni mi se da smo igrali najboqe {to smo mogli, me|utim, brzo }e se zaboraviti igra, mnogo je bitnije da smo trijumfom otvorili, nadam se, uspe{nu seriju rezultata i da }emo u istom ritmu igrati i u gostima. N. Jowev

Stojka pred golom Kuqana

tivac Du{an Tadi} koji je preciznim udarcem pogodio levi ugao nemo}nog Manolova. Vo|stvo je osokolio ekipu Vojvodine, pa u 52. minutu sti`e nagrada u vidu drugog gola. Klasi~na kontra gostiju. Mr|a je po ko zna koji put pobegao svojim ~uvarima, mo`da je mogao i sam da {utira ali je uo~io boqe postavqenog Tadi}a, nesebi~no ga uposlio, a Tadi}u nije bilo te{ko da sa par metara ubaci loptu u neza{ti}enu mre`u i to je 2:0 za Novosa|ane. Ovaj drugi gol je potpuno nokautirao igra~e Hajduka, pa smo ~etiri minuta kasnije videli akciju identi~nu onoj iz koje su Novosa|ani postigli drugi gol. Mr|a je opet pobegao ~uvarima, opet uputio loptu na drugu stativu gde je umesto Tadi}a ovoga puta

Foto: S. [u{wevi}

bio Stojka, koji {utira preko gola. Posledwi trzaj da u~ine ne{to vi{e Kuqani su na~inili u 68. minutu, kada je @ivanovi} uposlio Mara{a, ovaj {utira pored Brki}a, ali je loptu na gol liniji stigao Lovri} i izbio je u poqe i ~ini se otklonio dileme o kona~nom pobedniku. Svoju dobru partiju u Kuli Novosa|ani su krunisali i tre}im golom, postignutim u drugom minutu sudijske nadoknade vremena. Rezervista Vojvodine Smiqani} je pro{ao po desnoj strani, a onda se odlu~io na udarac, lopta je pogodilaa nekoga iz odbrane Hajduka, odbila se do Medojevi}a koji je sa par metara {aqe u mre`u Manolova, za kona~nih i ubedqivih 3:0 za Vojvodinu. \. Bojani}

UZ PORAZ OD ROMANTI^ARA

Golubovi àle za {ansama Ambijent na Gradskom stadionu u Subotici na premijernom me~u u Superligi bio je za svaku pohvalu. Preko 4.000 navija~a, na ~elu sa „marincima“, pozdravilo je ekipu Spartak Zlatibor vode koja je posle decenije pauze ponovo zaigrala u najja~em dru{tvu. Ipak, igra na terenu nije ispratila ambijent. Bilo je, mora se priznati, èqe, htewa i borbe, ali i mnogo nervoze, mawka konetracije onda kada je bilo najbitnije, kada je trebalo dati dobar zavr{ni pas ili posti}i gol. - Moram da ~estitam igra~ima OFK Beograda na tri osvojena boda, a mojim igra~ima na velikoj po`rtvovanosti i borbeosti. Tako|e, veliko hvala dugujemo na{im navija~ima koji su do{li u velikom broju da nas podrè – kazao je Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode, pa nastavio: - Mo`da smo utakmicu otvorili sa malo vi{e nerzove, {to nas je i ko{talo gola. Od momenta kada smo primili gol, sa dosta napora smo uspeli da konsolidujemo redove i da do kraja kontroli{emo utaimicu. Stvarali smo prilike, ali zavr{og momenta, naàlost nije bilo. [ta je, tu je, idemo daqe. Prvenstvo je dugo, a nismo se spremali samo za ovu utakmicu. Verujem u ovu ekipu, a po nove bodove idemo ve} u slede}em me~u. Vi{e razloga za zadovoqstvo imao je Dejan \ur|evi}, trener OFK Beograda. I kao igra~ je

Zoran Milinkovi} i Zoran Milidrag

imao sre}e u Subotici, a sada i kao trener. - Uspeli smo da na mom trenerskom debiju u Superligi u Subotici osvojimo tri boda i to je ono {to je najbitnije. Prva utakmica ume da bude jako neprijatna, ne samo za doma}ine, ve} i za goste. Ekipe se jo{ uvek formiraju, jo{ niko ne zna na ~emu je. Mislim da smo zaslu`eno osvojili tri boda. U ve}em delu prvog poluvremena smo dominirali i imali posed lopte. U drugom je Spartak Zlatibor voda boqom igrom uspeo da nam poremeti igru. Pomalo smo se stihijski branili, igra nije bila na nivou. No, broji se rezultat, a za dve nedeqe vi{e niko ne}e pitati kako smo igrali u Subotici. Veoma je va`no da nam je samopouzdawe poraslo, posle te{ke sezone. N. S.

SPORT

ponedeqak17.avgust2009.

ZAVR[ENO SENIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Du{an Popovi} prvi po Buholcu Zavr{eno je 61. seniorsko prvenstvo Vojvodine. Neizvesnost oko plasmana na dr`avni {ampionat trajala je do posledweg poteza kada je Bogosavqevi} prinudio Mozeti}a na predaju. Dugo je Mozeti} bio u prednosti po{to je Bogosavqevi} bio pri-

zi remi, Muni`aba - Braji} 1:0, Roga~ - Doki} remi, Ilij} - Petkovi} 1:0, Ubiparip - Jovi} 0:1, Sr|anov - Zlatkovi} 1:0, Manojlovi} - Mujagi} 1:0, S. ^abarkapa - Bogdanovi} 0:1, Vlaovi} Milovan Ratkovi} remi, Labus Markov 1:0, Bjeloglav - Veselica 0:1, Dragojevi} - Kostadinovski

Du{an Popovi}

moran da rizikuje {to mu se posle jednog nepreciznog poteza protivnika i isplatilo. Pre wega Du{an Popovi} je lako savladao Na| He}e{ija, a kako su na prvoj tabli [ari} i Zlati} remizirali bez prave borbe, ostalo je da redosled prve ~etvorice odlu~i Buholc, a on je bio povoqan po velemajstore. Rezultati 8. kola: Mozeti} D. Popovi} remi, Zlati} - Radlova~ki 1:0, Stankovi} - [ari} 0:1, Bogosavqevi} - Gruji} 1:0, Radowanin - Leskur remi, Na| He|e{i - Notaro{ 1:0, M.T. Popovi} - Kreji} 1:0, Jevti} - Ujha-

remi, Brajovi} - Be{lin remi, S. Popovi} - Mu{icki remi, Vu~enovi} - Mili~evi} 1:0, Aleksi} - Kova{ Birka{ 0:1, Karli~i} - Radanovi} 1:0, Uzelac Stani{i} 0:1, Cveti} - Pu{ka{ remi, Kolompar - Ratkovi} 0:1, Keravica - Jovanovi} 0:1, Vu~kovi} - Zaki} 1:0*, Drowi} - Mladenovi} 1:0, Vu~eti} - Panti} 0:1, Andri} - Lukaji} 0:1, O. \uri} - Vrane{ remi, Joci} - Ujfalu{i 1:0, Krstin - Milovi} 1:0, Mili}evi} - Mikala~ki 0:1*, Nikoli} - Luki} remi, Ilin~i}- Radoj~i} 1:0, Nedeqkovi} Borba{ 1:0*, Reqin - Burka 0:1,

M.S. Popovi} - [krivanko 0:1, Pizem - N. \uri} 0:1, Deli} - P. Ratkovi} 1:0. Rezultati 9. kola: [ari} Zlati} remi, Bogosavqevi} Mozeti} 1:0, D. Popovi} - Na| He|e{i 1:0, Leskur - Stankovi} 0:1, Jovi} - M.T. Popovi} 0:1, Radlova~ki - Radowanin 1:0, Ilij} - Muniàba 0:1, Doki} - Jevti} 0:1, Gruji} - Manojlovi} 1:0, Veselica - Roga~ 0:1, Ujhazi - Sr|anov remi, Notaro{ - Labus 1:0, Bogdanovi} - Petkovi} 0:1, Kreji} - Karli~i} 1:0, Stani{i} Vlaovi} 0:1*, Braji} - Dragojevi} 0:1, Be{lin - Ubiparip 1:0, Kostadinovski - Milovan Ratkovi} 0:1, Kova~ Birka{ - Vu~enovi} 0:1, Mujagi} - Panti} 1:0, Lukaji} - S. âbarkapa 0:1, Markov - Cveti} 1:0, M. A. Jovanovi} Mu{icki remi, Vu~kovi} - Brajovi} 1:0, Zlatkovi} - Bjeloglav 1:0, Miloje Ratkovi} - S. Popovi} 0:1, Pu{ka{ - Drowi} 0:1, O. \uri} - Aleksi} remi, Mili~evi} - Mikala~ki 1:0, Krstin - Joci} 1:0, Radanovi} - Kolompar 0:1*, Luki} - Uzelac 1:0, Vrane{ - Nikoli} remi, Nedeqkovi} Keravica 1:0*, Burka - Vu~eti} 0:1, Mladenovi} - Andri} 0:1, N. \uri} - Ilin~i} 0:1, Milovi} [krivanko 0:1*, Ujfalu{i Borba{ 0:1, Radoj~i} - Deli} 1:0, Reqin - M. S. Popovi} 1:0, P. Ratkovi} - Pizem 1:0. Kona~an plasman: 1-4. Du{an Popovi}, Boban Bogosavqevi}, Sini{a [ari}, Mihailo Zlati} 7, 5-9. Milo{ Stankovi}, Jovan Radlova~ki, Dejan Mozeti}, Milo{ Popovi}, Slobodan Muniàba 6,5, 10-13. Krasoje Notaro{, Zoran Gruji}, Miodrag Jevti}, Sr|an Roga~ 6, 14-27. Milan Ilij}, Dejan Leskur, Balind Na| He|e{i, Stevan Jovi}, Ivan Ujhazi, \or|e Vlaovi}, Radosav Petkovi}, Igor Kreji}, Vlastimir Radowanin, Stevan Sr|anov, Slavko Vu~enovi}, Igor Be{lin, Milovan Ratkovi}, Marija Dragojevi} 5,5, itd. B. Dankovi}

DNEVNIK PRVA LIGA SRBIJE

Sremci sre}niji i spretniji Proleter - Srem 1:2 (1:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca preko 1000, sudija: An|elovski (Ka~arevo). Strelci: ôvi} u 8. za Proleter, a Jankovi} u 70. (iz penala) i Soviq u 87. minutu za Srem. @uti kartoni: Glogovac, S. [arac, ôvi} (Proleter), a Jankovi} (Srem). PROLETER: Drini} 8, Glogovac 7, Asani 7, S. [arac 7, @igi} 7, Gali} 7, ôvi} 8 (Damjanovi}), Sekuli} 7, Popin 7 (Drakuli} 6), Raki} 6, Kova~evi} 7 (Bo{wak). SREM: Raji} 8, Petkovi} 7, Stanojevi} 7, Tatomirovi} 7, Nikoli} 6 (Milo{evi} 7), Jankovi} 7, Vukmir 6 (Paunovi} 7), Vinsent 6, Gali} 8 (@ivkovi}), Kali~anin 7, Soviq 7. Na prvoliga{koj premijeri fudbaleri Proletera izgoreli su u èqi da ostvare prvu pobedu, pa su Sremci gotovo Proleter - Srem 1:2 Dinamo - Sloga 1:0 Kolubara - Mladost (A) 0:0 Zemun - Novi Pazar 0:1 Radni~ki (S) - In|ija 0:1 Beànija - ^SK Pivara 1:1 Sevojno P. - Mladost (L) 0:0 Banat - Novi Sad 2:0 Radni. (N) - Teleop. 1:4 U slede}e kolu (22/ 23. avgusta) sastaju se: IN\IJA: In|ija - Proleter, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Sevojno Point, NOVI SAD: Novi Sad - Kolubara, APATIN: Mladost - Radni~ki (N), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Teleoptik, KRAQEVO: Sloga - Banat, LUÂNI: Mladost - Dinamo, SREMSKA MITROVICA: Srem - Beànija, ZEMUN: Zemun - Radni~ki (S).

Partizan – Klu` 29:28 (13:14) BEOGRAD: Dvorana SC Bawica. Gledalaca 50. Sudije: Dragomirovi} i Vuki}evi} (Beograd). Sedmerci: Partizan 1 (1), Klu` 4 (3). Iskqu~ewa: Partizan 4, Klu` 10 minuta. PARTIZAN DUNAV OSIGURAWE: Kladarin 1, Pilipovi} 4, Dimitrijevi}, Beo~anin 2, Babi} 1, Marijanac 4, Lazi}, Tubi} 4, Radovi}, Kostadinovi} 6, Al~akovi} 2, Miri} 1, Milini} 4 (1), Qubenovi}. KLU@: Joan 1, Vlad 1, Hagin 1, Filip 2, Luka 3, Stoj~evski 5 (1), Raul 3 (2), Milo{evi}, Gtasu 1, Gotau 5, Tudor 2, Mihai 2, Stej 1, Pavel 1.

Kako su crno-beli po~eli, tako su i zavr{ili tre}i me~ u pripremnom periodu, uspe{no, minimalnom pobedom. Posle slavqa nad Preventom i Konstancom, poklekao je jo{ jedan predstavnik Rumunije, Klu` 29:28. Iako bez nekolicine prvotimaca, crno-beli su uspe{no otvorili me~ i stekli nekoliko golova prednosti, ali su se stvari u nastavku okrenule. Vodili su Rumuni pove}om razlikom, ali su doma}ini u fini{u preokrenuli rezultat, a Kostadinovi} je pogodio za 29:28, a {ut Gotaua s desnog krila za remi odbranio je Panteli}.

Dva gola Ivani{evi}a Be~ej Old Gold – Vojvodina (BG) 6:0 (3:0) BEÊJ: Gradski stadion kraj Tise. Gledalaca: 100. Sudija: Sa{a [arac (Be~ej). Strelci: Ivani{evi} u 8. i 51, Stajki u 32, Ki{ u 38, Mali} u 62. i Lovre u 77. minutu za Be~ej Old Gold. BEÊJ OLD GOLD: Andri}, Dobi`qevi}, Osmaji}, Prodanov, Rama, Durmi{i, Stajki, Barta, Ivani{evi}, Ki{, Mali}. Igrali su jo{: Lazi}, Holo, Vender, Milovanov, Grbi}, Petkovi}, Krasni}, Lovre. VOJVODINA (BG): Ostoji}, Ili}, Stoj{i}, Mom~i}evi}, Grozdica, Trnini}, Slavni}, [eguqev, Jak{i}, Draì}, Jovi}. Igrali su jo{: Hlipec, Ka}anski, Gari}, Vukadinov, Makaj. V. J.

VOJVO\ANSKA LIGA ISTOK

Crvena zvezda (Mokrin) - Politehnika (Rumunija) 20:28 (19:14)

U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Borac - Crvena zvezda 4:0, Ba~ka 1901 - Kozara 3:0, Jedinstvo - Vojvodina 2:2, Budu}nost (A) - Radnik 3:0, BAK Polet (N) 2:2, Ba~ka Topola Radni~ki (B) 0:2, Sloboda - Obili} 3:0, Budu}nost (SC) - Radni~ki (Z) 4:1, Dinamo - Ba~ka (P) 4:0.

U prvoj proveri pred nastavak prvenstva u Prvoj ligi Srbije ekipa Crvene zvezde iz Mokrina je kao doma}in, u kikindskoj hali Jezero, zasluèno poraèna od rumunsklog prvoliga{a Politehnike. Doma}in je nastupio bez kapitena, prvog golmana Tepavca, pa se i to odrazilo na poraz od osam golova razlike. U pobedni~koj ekipi Politehnike posebno raspoloèn bio je novi ~lan Gorjan Spahi} sa sedam pogodaka. Ina~e, ovaj igra~ branio je boje zrewaninskog Proleter Naftagasa, a pre toga je bio prvi strelac Mokrin~ana. U poraènoj ekipi doma}ini solidni su bili Stepanov i Veki}. M. S.

LAZAREVAC: Gradski stadion, ledalaca 350, sudij: Nedeqkovi}(Jagodina). @uti kartoni: M. Rankovi}, A{kovi}, Marinkovi} i S. Jovanovi}(Kolubara), Marti}, Gostovi}, Kosanovi}, Vejnovi}, Brki}(Mladost). Crveni karton Brki} (Mladost). KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Ristanovi} 7, D. Jovanovi} 6, Zaji} 7, M. Rankovi} 7, A{kovi} 6, Marinkovi} 6, Obradovi} 6, Pe{i} – (Ili} 6, S. Jovanovi} 7), Medi} 6, Kali~anin 7. MLADOST: Marti} 7, Gostovi} 7, Kaka{ 6 (Mrvaqevi} -) Te{i} 7, Kosanovi} 6, Vejnovi} 6, \orovi} 6, Petrovi} 7 (Filipovi} -) Brki} 6, Paunovi} 7, Radovanovi} 6 (Aleksi} 7). Lazarev~ani nisu odigrali kako se o~ekivalo pa Apatinci zasluèno nose bod. Da sve ne}e i}i kako treba videleo se ve} u 7. minutu kada je jedini pravi napada~ zeleno-crnih Pe{i} iza{ao zbog povrede.Bleda igra oba tima u prvih 45 minuta. A sve {to je vredno pomena desilo se od 67. minuta kada je u igru u{ao mladi Sa{a Jovanovi}. U prvom kontaktu s loptom izbio jesam ispred Marti}a ali je umesto mreè pogodio vratara gostiju. U 74. minutu ponovo je Jovanovi} poku{ao da zatrese mreù, lopta je pogodila jednog igra~a Mladosti, odbila se do Ristanovi}a koji je {utirao pored gola. U 80 minutu gosti ostaju s igra~em mawe po{to je Brki} zaradio drugi ùti karton. Ve} u slede}em minutu Medi} je propustio priliku da zartese mreù Apatinaca, a najizgledniju priliku propustio je Marinkovi} u 87. minutu kada je bio sam ispred Mari}a ali je ~uvar mreè Apatinaca ponovo iza{ao kao pobednik. S. @.

Popov ojadio biv{u ekipu Senta - Spartak 2:1 (1:1)

Gosti ulovili zvezdu KIKINDA: Hala jezero, gledalaca 150, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej. Sedmerci: Crvena zvezda 5 (2), Politehnika 4 (3), iskqu~ewa: Crvena zvezda 2, a Politehnika 4 minuta. CRVENA ZVEZDA: Mi{kov, Markovi}, Belo{ 1, Terek 2, Tifenbah 2, Karaxin 1, Babi}, Stupar, Balaban 2, Mitreski 2, Dukatarov, Kova~i} 1, Veki} 3, Stepanov 5, Goli} 1, Vola{. POLITEHNIKA: Telu~uk, Va{ 4, Na| 3, Simeku 3, Mirkovi} 3, Fekete, Pepuk, David 4, Spahi} 7, Sofijanu, Kristevsku 2, Kadar, ^orlija, Kotin~ak, Vr{eku.

Kolubara – Mladost (A) 0:0

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Pao i tre}i rumunski klub

Savo Kova~evi}

izgubqenu utakmicu uspeli da preokrenu u svoju korist. Krenuli su doma}i èstoko, ne bi li postigli gol, {to je posle dodavawa Gali}a uspelo mla|anom ôvi}u koji je preciznim udarcem savladao golmana Raji}a. Detaq koji je sigurno uticao na kona~an ishod desio se u nastavku utakmice kada je posle duplog pasa s ôvi}em, Popin izbio sam ispred gola Srema. I kada su svi o~ekivali gol, Popin je slabo {utirao i poslao loptu kraj same stative. Gotovo iz ni~ega gosti su do{li do izjedna~ewa. Kapiten Srboqub [arac bespotrebno je u kaznenom prostoru faulirao Gali}a, kada je ovaj bio okrenut suprotno od gola, A|elovski se nije dvoumio, a siguran sa penaltika bio je Jankovi}. Od toga trenutka gosti preuzimaju inicijativu, dva puta je golman Drini} ~udesno spa{avao svoju mreù, posle udaraca Paunovi}a, a potom i Milo{evi}a. Tri minuta pre kraja radost Sremcima doneo je Soviq koji je naba~enu loptu od Petkovi}a volejom poslao u suprotni ugao nemo}nog Drini}a. M. Popovi}

Remi u Lazarevcu

VOJVO\ANSKA LIGA ZAPAD U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Borac - Polet (K) 1:0, Radni~ki (I) - Qukovo 0:0, Hajduk - Omladinac 0:1, Budu}nost (M) - Mladost 2:0, Solunac - Sloven 4:2, [ajka{ - Jugovi} 2:1, Cement - @AK 6:0, Crvena zvezda Indeks 1:0, 1. maj Agroruma - Radni~ki (SM) 4:1.

SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 350. Sudija: S. Radovanovi} (S. Mitrovica). Strelci: D. Vukobrat u 31 i Popov u 75. za Sentu, a Kova~evi} u 2. minutu za Spartak. @uti kartoni: D. Vukobrat (Senta), Cveti~anin i Petkovi} (Spartak). Crveni karton: Smederevac (Spartak). SENTA: M. Vukobrat 7, Ba{tovanov 8, Perovi} 7, Jankovi} 7 (\eri 7), Cvetkovi} 8, Rajkova~a 8, ]etkovi} 8, Popov 9, Stojanov 8, Na|pal 8, D. Vukobrat 8. SPARTAK: Trbojevi} 7, Smederevac 7, Mak 6 (Margi} 7), Cveti~anin 7, Vukoje 8, Nikola Stanojevi} 7, Petkovi} 8, Nemawa Stanojevi} 7, Kova~evi} 8, [alipurovi} 7, Spasi} 7. Odli~na fudbalska predstava vi|ena je na otvarawu sezone u Senti, gde su gosti iz Debeqa~e poveli ve} u 2.minutu iz kontranapada u kojem je Petkovi} odli~no proigrao Kova~evi}a, a

Senta - Spartak (D) 2:1 Dolina - Pali} 2:2 Radni. (NP) - Ba~ka (BP) 2:1 Kikinda - Tekstilac Ites 0:0 Sloga (T) - Radni~ki ([) 3:1 Big bul - Mladost (BJ) 2:0 Metalac AV - Veternik Viskol 0:1 Vr{ac - Dowi Srem 0:0 U slede}em kolu (22/23. avgust) sasta}e se: DEBEQAÂ: Spartak - Pali}, PE]INCI: Dowi Srem - Dolina, VETERNIK: Veternik Viskol - Vr{ac, BA^KI JARAK: Mladost - metalac Asko Vidak, [ID: Radni~ki - Big bul, OXACI: Tekstilac Ites Sloga (T), BA^KA PALANKA: Ba~ka - Kikinda, SENTA: Senta Radni~ki (NP). ovaj zatresao mreù M. Vukobrata, ~ime su gosti nagovestili da }e biti tvrd orah. Pet minuta kasniej D. Vukobrat je pogodio stativu, a u 31.minutu iz lepo osmi{qene akcije isti igra~ postiè izjedna~ewe. Drugo poluvreme proteklo je u ofanzivi Sen}ana, a radost doma}im navija~ima priredio je Popov u 75.minutu efektnim pogotkom iz akcije u kojoj mu je iz-

vanredno asistirao Stojanov. Popov je ina~e pro{le sezone branio boje ekipe iz Debeqa~e, zahvaquju}i kome je Spartak pro{le jeseni odneo bodove iz Sente, a ovog puta ojadio je biv{u ekipu. Ispostavilo se da su Sen}ani anga`ovawem Popova napravili dobar potez, a pobeda ekipe trenera Branislava Bulatovi}a sasvim je zaslu`ena. M. Mitrovi}

Remi na premijeri Dolina - Pali} 2:2 (1:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 500, sudija: Mono{tori (Kikinda). Strelci: Staji} u 40. i îìk u 52. za Dolinu, a Benin u 53. i Ruì} u 56. minutu za Pali}. @uti karton: Nestorovski, Raji}, Krivoku}a, \akovi} (Dolina), a Papovi}, Vu~evi}, Radovi}, Balabanovi} (Pali}). Crveni kartoni: îìk u 86. i Raji} u 88. minutu (Dolina). DOLINA: Krivoku}a 5, êrwo{ 6, Nestorovski 7, Kra~unov 7, îìk 7, Ivani{evi} 6 (Radenkovi} 6), Staji} 6 (Gvozdenovi} 6), Okuka 7, Staj~i} 6 (Duda{ 6), Raji} 6, \akovi} 7. PALI]: Jorgi} 6, Radovi} 7, Mihajlovi} 6, Josimovi} 6 (Benin 7), Ka{~elan 7, Stankovi} 6, Lazinica 6 (Balabanovi} 6), Papovi} 6, Soviq 7, Vu~evi} 6 (Antoni} 6), Ruì} 7. U premijernom me~u, pred velikim brojem gledalaca, novi srpskoliga{ nije uspeo da savlada vrlo dobre goste iz Pali}a. Od samog po~etka vodila se borba na sredini terena a u 5. minutu \akovi} je imao priliku i {utirao pored gola. U 22. minutu Raji} je

iza{ao sam ispred Jorgi}a i umesto o~ekivanog {uta odigrao je povratnu loptu, ali napada~i doma}eg tima nisu bili na pravom mestu. U 40. minutu posle lepe akcije Raji} proigrava usamqenog Staji}a koji je rutinski postiè prvi pogodak za doma}ina. U drugih 45 minuta vi|ena je prava utakmica u kojoj je doma}in brzo do{ao do drugog gola a strelac je bio îìk kada je sa nekih 25 metara postigao evro gol. Samo minut kasnije gosti su posle grube gre{ke Krivoku}e smawili rezultat a tri minuta kasnije, na sli~an na~in, do{li do izjedna~ewa kada je Ruì} sa nekih 17 metara poslao loptu u nebraweni deo mreè. Posle izjedna~ewe doma}i tim je poku{ao jalovim napadima da stigne do pobede. U 86. minutu îìk je iskqu~en, a samo dva minuta kasnije Raji} je zbog drugog ùtog kartona morao da napusti utakmicu. U 89. minutu \akovi} je posle solo prodora iza{ao sam ispred Jorgi}a ali je ovaj uspeo da odbrani wegov {ut i svom timu donese jedan bod. B. Stojkovski

SPORT

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U KANADI

Dve posade Srbije u finalu Srpske kajaka{ke posade K4 na 200 metara u mu{koj i `enskoj konkurenciji plasira-

i Milan \enadi} zauzela je drugo mesto u drugoj polufinalnoj trci, po{to je stazu dugu 200 metara pre{la za

^etverac orlova: Filipovi}, Sibinki}, \enadi} i Zori}

le su se u finale Svetskog prvenstva u Kanadi. Posada Ogwen Filipovi}, Bora Sibinki}, Dragan Zori}

Redklifova prva u Wujorku Britanska atleti~arka Pola Redklif trijumfovala je na polumaratonu u Wujorku, sa dve sekunde lo{ijim vremenom u odnosu na najboqi rezultatu toj disciplini. Redklifova, kojoj je ovo sedmi uzastopni trijumf u Wujorku, stazu je pretr~ala za jedan sat, devet minuta i 45 sekundi. Druga je na ciq stigla Mamitu Daska iz Etiopije (1:11:04), dok je tre}a bila Katrin Ndereba iz Kenije(1:11:56), koja je 2006. godine postavila najboqe svetsko vreme u polumaratonu.

Pola Redklif

U mu{koj konkurenciji titulu je lako odbranio Tadese Tola iz Etiopije, po{to je stazu pretr~ao za 1:01:06 sati. Marokanac Riduan Harufi je bio drugi sa vremenom 1:02:33, dok je tre}e mesto pripalo doma}em atleti~aru Rajanu Halu. - Bilo je dobro, odli~no sam se ose}ala, izjavila je posle trke 35-godi{wa Redklifova, koja je u martu operisala desno stopalo. Britanka }e u sredu doneti odluku da li }e u~estvovati na Svetskom atletskom prvenstvu u Berlinu.

31.716 sekundi. Prvo mesto u trci ostvarili su Rusi koji su i imali najboqe vreme ukupno u polufinalu. Srbija je

ostvarila osmo vreme u polufinalu. Protivnici u finalu bi}e posade Ma|arske, Italije, Slova~ke, Rusije, Belorusije, [panije, Kanade i Ukrajine. Svoje drugo finale na Svetskom {ampionatu u Kanadi vesla}e posada Antonija Panda, Antonija Na|, Renata MajorKubik i Marta Tib``or. One su u subotu u finalu trke na 500 metara zauzele sedmo mesto, ali }e zato mnogo ve}u {ansu za medaqu imati na 200 metara. Srpska posada osvojila je drugo mesto u drugoj polufinalnog trci, pre{av{i stazu za 38,172 sekunde. Prve u toj trci bile su Kana|anke. Najboqe vreme u polufinalu ostvarila je Ma|arska 37.075. Protivnice Srpkiwama u finalu bi}e posade Rusije, Nema~ke, Portugala, Kanade, Ma|arske, [vedske, Australije i Velike Britanije.

Vujo{evi} uspe{an i kao selektor Du{ko Vujo{evi} momci rade pravi posao, na trenastavqa da niè ningu daju sve od sebe i ja sam im uspehe i kao selektor na tome zahvalan. Crna Gora je Crne Gore. Crnogormala dràva, to mora da shvatiska reprezentacija, u kojoj su mo, i svaka pobeda je veliki glavne vedete biv{i igra~i uspeh. Partizana Vlada [}epanovi} i [}epanovi} je predvodio „soNikola Pekovi}, deklasirala kolove“ sa 17 poena, Pekovi} je je Holandiju 93:68 (25:19, 23:19, ubacio 16 i imao pet skokova. 18:16, 27:11) u prvom me~u druge runde kvalifikacija za Diviziju A i bez poraza se u~vrstila na liderskoj poziciji u svoj grupi. Po receptu koji sprovodi u Partizanu, Vujo{evi} je postavio i igru reprezentacije Crne Gore u kojoj je timska igra ispred pojedinca. Ubedqiv trijumf Crnogorci su obezbedili u posledwoj ~etvrini koju su dobili sa 16 poena razlike, mada se pitawe pobednika, prakti~no, nije dovodilo u pitawe kada su Holan|anima preuzeli vo|stvo u petom minutu me~a (15:14). - Holandija je veoma kvalitetna ekipa, rano je po~ela pripreme, traìla je brzu formu za ovaj me~, jer joj je ovo bila posledwa {ansa da se ukqu~i u borbu za prvo mesto. Zadovoqan sam, jer je ovo bila prva utakmica ove godine na na{em terenu, ose}ao se pritisak kod igra~a. Hvala publici {to je pomogla da se ekipa angaùje. Ne Du{ko Vujo{evi} bih volio da neko pomisli ako smo dobili Holandiju, koja Pobedom nad glavnim rivaje najja~a ekipa pored nas, da nas lom Vujo{evi}evi izabranici sada ~eka lak posao. Svaka utakprakti~no su osigurali su prvo mica zahteva stopostotno angamesto u grupi. òvawe - rekao je Vujo{evi} poU preostalim gostuju}im sle me~a. utakmicama sa Austrijom (22. U svom stilu, Vujo{evi} je avgusta) i Danskom (29. avgusta) nastavio : u gostima, i Islandom kod ku}e - Imamo igra~e koji biolo(26. avgusta), Crnoj Gori ostaje {ki vi{e nisu u najboqim godida potvrdi ulogu apsolutnog linama, jedan broj igra~a koji je dera i sa najboqim mogu}im skozaostao u razvoju, nekoliko korom do~eka {to lak{eg protiv{arka{a koji se ne odazivaju nika u „baraù“ (5. septembra pozivu. Najtalentovaniji nisu na strani i ~etiri dana kasnije tu. Imamo problema. Ali, ovi u „Mora~i“).

Neprelazan blok: Miqkovi}, Stankovi} i Kova~evi}

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA SVETSKO PRVENSTVO U ITALIJI

Srbi osigurali Mondijal Srbija – Estonija 3:0 (25:15, 25:23, 25:22) KRAGUJEVAC: Hala Jezero, gledalaca: 3.100, sudije: Nikolae (Rumunija) i Santi (Italija). SRBIJA: Kova~evi} 12, Jani} 7, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 7, Grbi} 4, Niki}, Geri}, Miqkovi} 13, Starovi}, Podra{~anin 10, Rosi} (l). ESTONIJA: Pajusala 1, Pupart 12, Krek 9, Tobal 2, Esna (l), Meresar 10, Veno 2, Sirelpu 4, Lember 1, Jago 6, Rosenblat 2, Nemsalu. Posle samo dva dana odbojka{i Srbije su, uz [paniju, obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo, koje }e slede}e godine biti igrano u Italiji. Kraguje-

Voza~i su se okrepili u Starom Slankamenu, a potom je organizovana i plovidba ~amcima do u{}a Tise i razgledawe Starog Slankamena sa Dunava. Najstariji u~esnik karavana, sa 86 godina, bio je, predratni i posleratni reprezentativac Jugoslavije, @ivorad@ika Mi}i}, a uporedo sa wim vozilo je i desetak poletaraca iz beogradskih klubova. Uz organizatore bio je i Dom zdravqa Zemun sa svojom medicinskom ekipom, kao i

perioda krenula je Srbija silovito, osvojila je prvih pet poena, a kasnije je samo pove}avala prednost. To je omogu}ilo Kolakovi}u da u igru ubaci Petkovi}a i Starovi}a, a odmori najiskusnije, Grbi}a i Miqkovi}a. Kad je doma}in poveo sa 19:11 vi{e nije bilo nikakvih dilema oko pobednika me~a. Dodu{e, uspeli su Estonci da znatno smawe razliku (23:21), ali za potpuni preokret nisu imali snage. Posle servis gre{ke Pajusalua me~ je bio gotov – 25:22. U prvom me~u drugog kola [panija je posle velike borbe savladala Rumunija 3:2 i uz reprezentaciju Srbije na{la put do svetske smotre u Italiji.

POSLE ISPADAWA SPARTAKA U DRUGU LIGU

Kre}u od po~etka Posle sezone za zaborav, odbojka{i suboti~kog Spartaka po~eli su pripreme za novi takmi~arski ciklus. Ekipa je ispala u Drugu ligu, ali je uspela da u letwem periodu konsoliduje redove, osve`i upravni odbor, te da s velikim ambicijama po~ne sa radom. - Klub smo zatekli u nesre|enom stawu, iako je prethodna uprava imala kontinuitet dobrih igara i rezulztata. Ne treba zaboraviti da nas obavezuje bogata istorija jednog od najstarijih odbojka{kih klubova u zemqi. Spartak je bio i prvak Jugoslavije 1975. godine, a 1976. tre}i u Kupu evropskih {ampiona {to se i da danas smatra jednim od najve}ih uspeha srpske klupske odbojke. Situacija je bila takva da smo morali da krenemo od po~etka. No, kako u svakom lo{em ima i ne{to dobro, dobili smo {ansu da postavimo potpuno nove osove i program omasovqewa i ozdravqewa mu{ke odbojke u Subotici – rekao je Du{an Guslov, predsednik kluba. Najva`niji ciqevi u radu MOK Spartak ti~u se omasovqewa {kole odbojke i kreirawu kvalitetnog stru~nog {taba. [kola odbojke ve} radi na nekoliko punktova, de~aci su radili i preko leta na pesku, a pomaka je bilo i u timu trenera. Tako je {ef stru~nog {taba Goran

Rekreativno do Slankamena Biciklisti~ki klub Crvena zvezda, pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Beograda, uspe{no je organizovao rekreativnu turu od Beograda do Starog Slankamena. Na zadovoqstvo organizatora ture, koja je okupila oko 130 qubiteqa biciklizma, Petra Rokvi}a i sportskog direktora Ranka Mari}a voza~i su laganim tempom od 22 km na ~as, prevezli 43 kilometra, do Starog Slankamena, uz jedan predah u Novim Banovcima na 20. kilometru.

vac je bio tali~an Srbiji, koja je posle pobede nad Rumunima, nadigrala i Estoniju, pa }e ve~eras protiv [panaca igrati za presti`. Za razliku od prvog me~a protiv Rumuna Igor Kolakovi} je umesto Andrije Geri}a u startnu postavu uvrstio Dragana Stankovi}a, dok je ostatak ekipe bio isti. Odli~no su doma}i igrali u prvom setu, imali su sjajnu realizaciju napada (20-14) i samo tri gre{ke, a u takvom odnosu snaga ni mnogo ja~e selekcije ne bi imale {ansi. Nisu Nikola Grbi} i drugovi ponovili gre{ku iz me~a protiv Rumuna, kad su dozvolili opu{tawe. Od samog starta ovog

renomirani prevoznik Lasta, ~iji je autobus pratio u~esnike i kupio one koji nisu mogli da izdr`e ceo put. Za mawe tehni~ke kvarove bicikla pobrinuo se Rekreativci prolaze kroz Batajnicu Aleksandar Vantovi} iz kluba Valeks. Biobezbe|ivale ekipe saobracikliste su tokom celog puta }ajne policije MUP-a Srbije.

Goran Ili} na prvom treningu Suboti~ana

Ili}, a uz wega su Igor ^aji} i Nemawa Simonovi}, sva trojica su {kolovani treneri i to je uzdanica Spartaka za naredni period. - Imamo dobar sastav za ovu sezonu i naravno da postoji `eqa da se vratimo u Prvu „B“ ligu. Znamo da to ne}e biti lako. Odbojka je veoma razvijana u na{oj zemqi i konkurencija u bilo kojoj ligi nije zanemarqiva. Ipak, verjem u rezultate koje donosi dobar rad. Drago mi je {to se kona~no radi i na omasovqewu odbojke. Toga nije bilo u Subotici posledwih godina, a to je verovatno i jedan od razlo-

ga za trenutno stawe. Po~eli smo novu pri~u u Spartaku, a potrebno nam je vreme da je razvijamo – istakao je Ili}. Druga ekipa ve} mesec dana radi sa Igorom ^aji}em, dok je prvi tim pripreme za sezonu po~eo u ponedeqak, a prvom treningu su se odazvali: Qubi{a Jawi}, Dragan Markovi}, Uro{ Kecman, Du{an Radivojevi}, Stevan Stipi}, Boris Fa}ol, Ivan Konkoq, Stojan Radulovi}, Luka Medi}, Alen [lajher, Aleksandar Jana~kov, Vuka{in Ku`i} i Aleksandar Vidakov — izneo je Goran Ili}, strateg „golubova“. N. S.

Spartak iz Qiga ponovo kod ku}e Odbojka{i Spartaka iz Qiga, novog ~lana Superlige Srbije, posle bazi~nih priprema u Brze}u na Kopaoniku trenige su nastavili u svojoj dvorani. Ekipa je poja~ana bra}om Stefanom i Ugqe{om Ili}em, koji su do{li iz Crvene zvezde, Davorom Milo{evi}em i Nenadom Kova~evi}em iz Borca (Star~evo), Predragom Pr`i}em iz Ni{a i Zoranom Kalawem iz Obrenovca. Juniorski reprezentativac Marko Ivovi} oti{ao je u novosadsku Vojvodinu, dok je trener Milivoje Radisavqevi} okon~ao duga~ku igra~ku karijeru. Wemu }e u radu sada pomagati Milosav Radisavqevi}. Direktor kluba Jovan Alimpijevi} najavio je da }e Spartak po povratku sa Kopaonika uz svakodnevne treninge igrati i kontrolne utakmice u Qigu.

SVET

ponedeqak17.avgust2009.

SEVERNA KOREJA OSUDILA AMERI^KO - JU@NOKOREJSKE VOJNE VE@BE

PRVI PUT OD USPOSTAVQAWA ISLAMSKE REPUBLIKE

Tri ène u novoj iranskoj vladi TEHERAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad saop{tio je da }e tri ène biti ministri u novoj vladi koju }e predstaviti u sredu u parlamentu. Ahmadinexad je u televizijskom obra}awu rekao da }e predloìti Fatemeh Axorlu za ministarku za socijalna pitawa i Marzijeh Vahid Dastergerdi za ministarku zdravqa. On nije naveo ko }e biti tre}a ministarka u vladi, ali je dodao da }e u kabinetu biti jo{ najmawe jedna èna. Ako iranski parlament potvrdi sastav nove vlade, to }e biti prvi put od uspostavqawa Islamske Republike 1979. godine da èna bude imenovana za ministra. Posledwa ministarka u iranskoj vladi bila je Farokoru Parasaj koja je bila na funkciji od 1968. do 1977. godine. Ona je pogubqena zbog korupcije po uspostavqawu Islamske Republike.Ahmadineàd je ponovo izabran za predsednika na izborima 12. juna, a zakletvu je

DNEVNIK

Odgovori}emo istom merom SEUL: Severna Koreja je osudila ameri~ko-ju`nokorejske vojne ve`be koje i upozorila da }e na svaku pretwu napada nukleranim oru`jem odgovoriti istom merom. Ukoliko "ameri~ki imperijalisti i grupa Li Mjung-baka", ju`nokorejskog predsednika, zaprete nukleranim napadom Narodnoj Demokratskoj Republici Severnoj Koreji, ona }e odgovoriti na isti na~in, upozorio je neimenovani vojni zvani~nik Severne Koreje. On je kazao da "ameri~ki gospodar i wegove sluge

â&#x20AC;&#x17E;Gradski an|eliâ&#x20AC;? protiv kriminala

Mahmud Ahmadineyad

polo`io 5. avgusta, posle dvomese~nih demonstracija opozi-

cije, koja je osporila izborni rezultat.

SAD se brinu samo za {irewe svog uticaja Govore}i o spoqnoj politici SAD, iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad ju~e je ocenio da Americi nije stalo do bezbednosti Iraka ili Avganistana, ve} jedino do {irewa svog uticaja u svetu. Posle "incidenta u Wujorku, u kome je bilo vi{e hiqada `rtava", Amerikanci su osvojili Irak i "uni{tili nekoliko stotina hiqada qudi", rekao je Ahmadine`ad i dodao da je borba protiv Sadama Huseina i protiv oru`ja za masovno uni{tavawe poslu`ila SAD samo kao izgovor za prisustvo u toj zemqi. Po re~ima iranskog predsednika, Amerikanci danas imaju i druge ci-

qeve, kao {to je {irewe wihovog uticaja u muslimanskom svetu i nad prirodnim bogatstvom tih zemaqa. Ahmadineàd je tako|e rekao da Amerikanci nisu doneli bezbednost Avganistanu, kao {to su obe}avali, jer u toj zemqi ne pro|e ni jedan dan bez ubistava i bombardovawa, prenela je agencija Itar-Tass. On je rekao da neke islamske dràve, me|u kojima ima i iranskih suseda, sluè "cionistima" i da su tako postale "oru|e za {irewe uticaja SAD i Izraela u svetu". (Beta-Tanjug)

ZAPADNA OBALA

Biv{i Jevrejin funkcioner Fataha TEL AVIV: Ro|eni Jevrejin Uri Dejvis izabran je za ~lana Revolucionarnog saveta Fataha, rezultati su kongresa te palestinske organizacije. Dejvis je prvi Jevrejin po ro|ewu koji je izabran u to telo od wegovog osnivawa 1958. godine. On se osamdesetih godina 20. veka navodno odrekao izraelskog dr`avqanstva, u znak protesta zbog okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze, a kasnije je postao palestinski gra|anin. U wegovoj biografiji stoji, ipak, da `ivi naizmeni~no u arapskom gradu u Izraelu Sakhninu i Ramli, gde je me{ovito jevrejsko i

arapsko stanovni{tvo. [ezdesetsedmogodi{wi Dejvis sebe smatra anticionistom, govori odli~no arapski i predaje jevrejske studije na palestinskom Univerzitetu Al-Kuds u Abu Disu kraj Jerusalima. On se o`enio Arapkiwom i primio islam. Wegovo ime bilo je 31. na listi 80 izabranih ~lanova tela koji ukupno ima 128 mesta. Glasalo je vi{e od 2.000 delegata sa palestinskih teritorija i dijaspore. Oni su birali, osim Revolucionarnog saveta, i Centralni komitet Fataha koji broji 23 ~lana. U Revolucionarnom savetu je

20 Palestinaca iz pojasa Gaze, 70 novih ~lanova i 11 èna, javile su agencije. Najvi{e glasova dobila je jedna èna koja je provela mnoge godine u izraelskim zatvorima, a hri{}anima je pripalo ~etiri mesta. Dejvis je kazao da se nadmetao sa 600 kandidata za mesto u savetu na {estom kongresu Fataha, u èqi da vidi vi{e anticionista Izraelaca i stranaca u Fatahu. Ovaj kongres Fataha bio je prvi posle dve decenije. To je ujedno prvi takav skup odràn na palestinskoj teritoriji, u Vitlejemu na Zapadnoj obali. (Tanjug)

RIM: Vlada Silvija Berluskonija osmislila je zakon koji treba da smawi kriminal i ilegalnu imigraciju na italijanskim ulicama. Ve}ina Italijana povezuje kriminal sa ilegalnim imigrantima, a godi{we vi{e desetina hiqada wih doplovi do obala Italije, uglavnom iz Afrike i Azije. Od sada }e se svaki nedozvoqeni boravak u zemqi ka`wavati sa pet do deset hiqada evra. Onima koji im pruè uto~i{te preti i tri godine zatvora. Bura se, me|utim, podigla oko odredbe koja dozvoqava da se gra|ani organizuju u patrole. Pojavile su se grupe koje nose uniforme i simbole koji Italijane podse}aju na mra~nu pro{lost.Vlada se quti zbog pore|ewa sa fa{isti~kom Italijom. Tuìla{tvo je odmah otvorilo istragu protiv grupe u ode}i koja li~i na uniforme dobrovoqa~ke milicije iz Musolinijevog doba, zabrawene posle Drugog svetskog rata. "Mi samo qudima dajemo mogu}nost da brinu o svojoj bezbednosti", kaè ministar unutra{wih poslova Roberto Maroni. Dobrovoqci moraju da budu stariji od osamnaest godina, u grupi ne sme da ih bude vi{e od troje, gradskim ulicama mogu da patroliraju iskqu~ivo pe{ice i no{ewe oru`ja im je zabraweno, mada mogu da budu biv{i policajci i vojnici.

`ele da kroz nuklearne ratne ve`be upute otvoreni poziv za ja~awe sankcija i pritiska na Severnu Koreju i za wihovu primenu u praksi", prenele su svetske agencije, pozivaju}i se na severnokorejsku agenciju KCNA. Najavqena zajedni~ka ve`ba vojnih snaga Seula i Va{ingtona, koja bi trebalo da po~ne danas, obuhvata kompjuterske simulacije i ve`be komunikacija. Pjongjang me|utim, osim {to je osudio zajedni~ke ve`be, ukazuje da je to varka "za one koji ne

znaju ni{ta o politici i vojsci i za naivnu decu koja samo {to su po~ela da u~e osnovna pravila aritmetike". Severna i Ju`na Koreja su "tehni~ki" jo{ u ratu, po{to se wihov oru`ani sukob 1950-53. godine zavr{io prekidom vatre, ali mirovni sporazum do sada nije potpisan. SAD u Ju`noj Koreji imaju vi{e od 28.000 raspore|enih vojnika, ~iji je zadatak podr{ka ju`nokorejskoj vojsci, koja broji 670.000 vojnika. (Tanjug)

RUSIJA

Tragedija Ruskih vitezova MOSKVA: Jedan pilot je poginuo, a jedna `ena te{ko je povre|ena u sudaru dva aviona Suhoj SU-27 nedaleko od Moskve, na trena`nom letu za aeromiting na moskovskoj avio-izlo`bi "Maks-2009". Rusko vojno vazduhoplovstvo potvrdilo je da se sudar dogodio napodru~ju aerodroma Ramenskoe, da su piloti uspeli da se katapultiraju i da je vojno tu`ila{tvo zapo~elo istragu. Agencija RIA Novosti javila je, pozivaju}i se na o~evice, da je telo jednog pilota prona|eno.

Agencije su, pozivaju}i se vojne vlasti, javile da su jo{ tri pilota prona|ena ìva. Policijski zvani~nici naveli su da je jedan lova~ki avion pao na ku}u u izletni~kom nasequ "Belozeriha" i da je tom prilikom jedna èna zadobila te{ke opekotine zbog kojih je hospitalizovana. Ve`bu za aeromiting izvodili su ~lanovi ruske elitne leta~ke grupe Ruski vitezovi. Svi trena`ni letovi u okviru priprema za aeromiting za sada su obustavqeni, ali samo otvarawe avio-izlo`be, predvi|eno za sutra, nije odloèno.

FRANCUSKA

Zaplewena tona ha{i{a PARIZ: Francuska policija zaplenila je tonu ha{i{a u jednom pariskom predgra|u posle vi{emese~ne istrage sprovedene u saradwi sa {panskim kolegama. Policija je zadr`ala dvojicu osumwi~enih koji }e biti saslu{ani. Agencija AP navodi da se radi o jednom mla|em i jednom starijem mu{karcu. Ha{i{ je prona-

|en u kamionu koji je bio parkiran u jednom hangaru u industrijskom, severoisto~nom delu grada. U saop{tewu policije navodi se da je ha{i{ do{ao iz Maroka, a da je u Evropu u{ao preko {panskog grada Tarifa. Maroko je drugi proizvo|a~ kanabisa u svetu, posle Avganistana. (Beta)

MJANMAR

Oslobo|en Amerikanac JANGON: Amerikanac Xon Jetau, koji je u Mjanmaru osu|en zbog neovla{}enog ulaska u ku}u vo|e opozicije Aung San Su ]i, oslobo|en je i predat ambasadi SAD u Jangonu. Jetau i ameri~ki sentaor Xim Veb, koji je izdejstvovao wegovo osloba|awe, otputovali su za Bangkok, saop{tio je kabinet ameri~kog sentaroa. Veb, senator iz redova demokrata, blizak ameri~kom predsedniku Baraku Obami, sastao se sa vo|om vojne hunte

u Mjanmaru, generalom Tanom [veom. Jetau je 11. avgusta osu|en u Mjanmaru na sedam godina zatvora i prinudni rad zbog neovla{}enog ulaska u ku}u Aung San Su ]i, do koje je stigao plivaju}i. Aung San Su ]i osu|ena je na dodatnih 18 meseci ku}nog pritvora. Liderka prodemokratske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su ]i je u ku}nom pritvoru od 2003. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ÂVES Predsednik Venecuele Ugo âves izjavio je da se biv{i kubanski lider Fidel Kastro dobro ose}a i da se oporavio od dugotrajne bolesti. "Kastro je dobro, imaju}i u vidu wegove godine i bolest koju je imao, "rekao je âves koji se u petak vratio u Karakas iz Havane, gde je prisustvovao proslavi Kastrovog ro|endana. Kastro je napunio 83 godine.

BARAK OBAMA "Tokom predsedni~ke kampawe obe}ao sam da ne}emo pove}avati poreze qudima koji zara|uju 250 hiqada dolara godi{we ili mawe. Ipak, mislim da qudima kao {to sam ja koji zara|uju vi{e od toga, ne}e smetati da na ime poreza daju malo vi{e para i tako pomognu onima kojima je to potrebno. Ja sam se na to obavezao", rekao je ameri~ki predsednik Obama povodom polemika o reformi zdravstva.

MARAJA KERI Izve{taji da je Maraja Keri odloìla neka najavqena pojavqivawa u javnosti, naveli su mnoge wene oboàvaoce da se zapitaju da li je sa peva~icom sve u redu. Bilo je re~i da }e Maraja Keri (40) 25. avgusta dobiti zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih i da }e nastupiti na jednom koncertu 28. avgusta. Wena predstavnica za {tampu kaè: "Ti datumi su samo pomereni, nisu otkazani".

Desetine mrtvih na svadbi u Kuvajtu KUVAJT: U poàru koji je izbio na jednoj kuvajtskoj svadbi, poginulo je 35 èna i {estoro dece, a vlasti putem DNK poku{avaju da utvrde identitet `rtava ~ija su tela ve}inom ugqenisana. Trenutno je na bolni~kom le~ewu 58 osoba od kojih sedam ima te{ke opekotine, javili su svetski mediji. Poàr su najverovatnije izazvale lo{e elektri~ne instalacije, oprema za zagrevawe hrane ili ugaq koji se koristi za mirisne lampe. Predstavnik vatrogasne slu`be Jasem alMansuri rekao je da je plamen bio toliko jak da je {ator izgoreo za samo tri minuta, a najve}i broj ugqenisanih tela prona|en je kod ulaza u {ator, {to ukazuje na to da su svi u istom trenutku krenuli ka izlazu. "[ator je imao samo jedan izlaz, pa je do{lo do stampeda, u kojem je stradao veliki broj qudi. Ina~e ovakvim {atorima nedostaju izlazi u slu~aju opasnosti. Sprove{}emo istragu, zajedno sa ostalim slu`bama, kako bismo otkrili uzrok poàra", navodi Al Mansuri. Poàr u Xahri, predgra|u Kuvajta, izbio je u {atoru namewenom

Stravi~an prizor posle po`ara

`enama. Naime, u tim oblastima svadbena slavqa se prave odvojeno za mu{karce i `ene, sa kojima obi~no budu i deca. Prilikom takvih proslava u {atore se obavezno uvodi struja za rashladne ure|aje koji su neophodni zbog visokih temperatu-

ra, kao i za podgrevawe hrane. Jedan od ~lanova kuvajtskog parlamenta za oblast Xahre Askar al Ansi kaè da }e neko morati da preuzme odgovornost. "Ministar unutra{wih poslova bi trebalo da nam saop{ti uzrok nesre}e. [ta god da je izazvalo poàr, mi ne}emo }utati. Ne}emo {tititi nijednog ministra odgovornog za nesre}uâ&#x20AC;?, poru~io je on. Jo{ uvek se ne zna koliko se osoba nalazilo u {atoru u trenutku kada je izbio poàr. Predsatvnik vatrogasne brigade Al Mansuri je rekao da je {ator dug 12 metara i da je u wega moglo da stane najvi{e 180 osoba.

BALKAN

DNEVNIK

Ubice Amara Mistri}a uhap{ene u Hrvatskoj SARAJEVO: U Omi{u, u Hrvatskoj, ju~e ujutro su uhap{eni Edin Vuk i Anel Herak, koji su osumwi~eni za ubistvo konobara Amara Mistri}a (23) u Sarajevu. Oni su uhap{eni na osnovu me|unarodne poternice, pi{e “Dnevni avaz” na svom interenet portalu pozivaju}i se na dobro obave{tene izvore. Vuk i Herak su pro{le sedmice ubili Amara Mistri}a, jer mladi} nije èleo da im posluì pi}e. Kantonalni sud u Sarajevu je, na zahtev Tuìla{tva, odredio pritvor Vuku i Heraku i wihovim pomaga~ima Almiru Bravi i Midhatu êhaji}u. Zbog ubistva Amara Mistri}a, gra|ani Sarajeva su

nekoliko dana protestovali, blokiraju}i glavnu saobra}ajnicu u prestonici BiH. Gra|a-

ni su poru~ivali da ne}e deblokirati ulicu sve dok Vuk i Herak ne budu uhap{eni.

DVADESET PAROVA U ZENICI SKLOPILO BRAK PO NOVIM PRAVILIMA

Prvo {erijatsko ven~awe u BiH

SARAJEVO: Reis-ul-ulema sve {to je uradio za “na{ narod Islamske zajednice Bosne i i dràvu BiH tokom najteìh Hercegovine Mustafa Ceri} ratnih godina”. je, u okviru niza ovogodi{wih Mesec Ramazana za pripadnipredramazanskih sve~anosti, ke islamske verosipovesti, toobavio je u Zenici prvo kolekkom koga se vernici uzdràvaju tivno {erijatsko ven~awe u od svih uìtaka, jela i pi}a, BiH. ali i ru`nih misli i dela od Kompletna sve~anost za 20 zore do ve~eri, ove godine }e parova obavqena je preksino} po~eti 21. septembra i trajati na stadionu KSC Kamberovi}a 30 dana. poqe, a sve tro{kove, kao i veCeri} se nedavno zaloìo da ~eru za mladence i vi{e od 500 {erijat bude institucionalizvanica u hotelu “Zenica”, plazovan kao sastavio deo Ustava tio je libijski BiH.On je na predsednik Moapredavawu na Rimer el Gadafi, Sve tro{kove, kao i m o k a t o l i ~ k o j objavio je bosan- ve~eru za mladence i akademiji u Berski portal Sara- vi{e od 500 zvanica linu rekao da je jevo-x. Re~ je o {erijat za muu hotelu „Zenica”, parovima iz vislimane “moralplatio je libijski {e op{tina cenni kod” koji ih predsednik Moamer podsti~e da ~ine tralne Bosne, od kojih su neki od dobro i da se el Gadafi wih od 1992. do klone zla. 1995. godine pro[erijat je veli u Libiji na poziv libijskup pravila, odredbi, u~ewa i skog predsednika. vrednosti koja upravqaju li~“Na ovome izvanrednom menim i dru{tvenim ìvotom mustu i izvanrednom gradu Zenislimana, ~ije je izvori{te u ci, svedo~imo veli~anstvenom svetoj kwizi muslimana - Kuradoga|aju. Nadam se da je ovo sanu. [erijat, izme|u ostalog, mo po~etak, da }emo idu}ih gopropisuje i pravila pona{awa dina imati sve vi{e ovakvih muslimana u politici, druprilika”, rekao je Ceri}. On je {tvu, ekonomiji, pravu i druizrazio zahvalnost libijskom gim oblastima, a u mnogim stavpredsedniku za, kako je rekao, kama drasti~no se razlikuje od

Moamer el Gadafi

zakona koji se primewuju u zapadnim zemqama, pa ~ak i u nekim gde je ve}insko muslimansko stanovni{tvo. Prema {erijatu, na primer, ène ne smeju da voze automobil, zabraweno im je bilo kakvo {minkawe, kao i da se udaju za nekoga ko nije wihove vere.Mu{karcima je strogo zabrawen bilo kakav dodir ène, osim supruge ili ako im je u rodu. U {erijatskom zakonu jo{ uvek vaì smrtna kazna kamenovawa, a wena primena je ~esta u Iranu.

CRNA GORA

Povre|ena ~etiri radnika mlekare PODGORICA: ^etiri radnika su povre|ena u sukobu radnika Podgori~ke mlekare i privatnog obezbe|ewa wenog ve}inskog vlasnika, saop{tio je ju~e sindikat te kompanije. Kako su naveli iz sindikata, oko 30 pripadnika privatnog obezbe|ewa je presko~ilo ogradu oko pet ~asova i poku{alo da na silu zauzme zgradu Mlekare. “Do{lo je do sukoba u kojem su lak{e povre|ena ~etiri radnika koji su se za pomo} obratili

hitnoj pomo}i”, izjavio je medijima predsednik sindikata Zvonko Mihailovi}. Mihailovi} tvrdi da su pripadnici privatnog obezbje|ewa neovla{}eno upali u krug kompanije, jer za to nisu imali nalog Privrednog suda. Ve}i incident, kazali su u sindikatu, spre~ila je policija.Sindikat Podgori~ke mlekare odlu~io je po~etkom meseca da odmrzne {trajk i nastavi svakodnevne proteste jer je nezadovoqan od-

lukom ve}inskog vlasnika da otpusti 46 radnika. “Mlekara ne radi od 2. aprila, 46 radnika je otpu{teno sa posla, kompletno rukovodstvo sindikata, {trajka~ki odbor, tri trudnice, invalidi rada, a ostalih 47 zaposlenih ne `eli da radi sa postoje}im poslovodstvom”, navedeno je u pismu koje su radnici ranije uputili predsedniku Crne Gore Filipu Vujanovi}u i predsedniku Skup{tine Ranku Krivokapi}u. (Beta)

RUMUNIJA

Dva miliona Rumuna proslavilo imendan BUKURE[T: Na praznik Velike Gospojine minule subote, 2.228.597 Rumuna proslavilo je svoj imendan, saop{tilo je tamo{we Ministarstvo unutar{wih poslova. Statisti~ki podaci na nacionalnom nivou pokazuju da ime Marija ili derivate tog imena nosi 1.810.930 `ena i 417.667 mu{karaca. Konkretno, ime Marija nosi 1.388.197 `ena, a izvedena imena su i Marijana, Marina, Marioara, Mioara, Marilena, Ma-

rinela, Marijela, Mariuka.Mu{karci koji su u subotu pra-

znovali imendan zovu se Marijan, Marin, Marinika, Marinake. U Rumuniji, Marija i derivati od tog imena zauzimaju prvo mesto u izboru Rumuna, a tako|e su popularna imena povezana sa svetim Jonom (Jovan), [tefanom (Stefan) i Dumitruom (Dimitrije).

ponedeqak17.avgust2009.

FILMSKA PLANETA

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

KRAJEM OKTOBRA U BIOSKOPIMA [IROM SVETA

Film o posledwim probama za turneju Majkla Yeksona Film “This is it” o nedavno preminulom peva~u Majklu Xeksonu trebalo bi da se od 30. oktobra na|e na reperoaru bioskopa {irom sveta, u distribuciji kompanije “Soni pik~ers”, saop{tila je doma}a distributerska ku}a “Tak”.”Soni pik~ers”, u saradwi sa kompanijom “Soni mjuzik entertejment” planira da {irom sveta od 30. oktobra distribuira film, koji ~ine snimci posledwih Xeksonovih proba uo~i planirane povratni~ke turneje pod nazivom “This is it”. Film ukqu~uje probe i fotografije iza scene ra|ene u visokoj rezoluciji i predstavqa istorijski snimak posledweg nastupa “kraqa popa” koji je tragi~no preminuo 25. juna. Ve}i deo fil-

ma snimqen je u junu ove godine u “Stejpls centru” u Los An|elesu, u Kaliforniji i u “Forum centru” u Inglvudu, dok se Xekson pripremao za seriju od 50 koncerata koje je planirao da odrì u “O2 Areni” u Londonu. Predstavnik Fondacije Majkla Xeksona Xon Meklejn kazao je da ovaj film “nije samo nagrada jednom umetniku, koji je stvarao uzbu|ewe kod publike tokom svakog nastupa, ve} i pravi poklon milionima fanova {irom sveta koji su ga voleli i kojima je on posvetio svoj profesionalni ìvot”. “Majkl ìvi kroz svoje pesme, u kojima se ogleda wegov kreativni genije i wegova strast prema umetnosti. On je bio perfekcio-

nista na sceni i kroz ovaj nesvakida{wi film publika }e prvi put mo}i da vidi koliko je Majkl ulagao u svoje nastupe da bi oni bili tako specijalni i savr{eni”, rekao je Meklejn. Direktor planirane Xeksonove turneje Keni Ortega izjavio je da }e ovaj materijal pokazati Xeksonovu potpunu posve}enost, strast i kreativnost sa kojom je muzi~ar pristupao svakom segmentu koncertne produkcije - od scenografije i koreografije, preko muzike, rasvete, dizajna i koncepta originalnih kratkih filmova. Sve dodatne informacije o filmu bi}e uskoro dostupne na internet sajtu www.michaeljackson.com.

FILM MIROSLAVA MOM^ILOVI]A „^EKAJ ME, JA SIGURNO NE]U DO]I”

Po~etkom oktobra u bioskopima Film rediteqa i scenariste Miroslava Mom~ilovi}a “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i”, koji je dobio prvu nagradu za scenario na festivalu u Vrwa~koj Bawi , a nagra|en je ovoga leta i na festivalima u Novom Sadu, Sopotu i Herceg Novom bioskopsku premijeru u Beogradu ima}e po~etkom oktobra.Zatim }e ovaj film u~estvovati na Internacionalnom festivalu u Kairu, gde je pozvan u zvani~nu selekciju. Mom~ilovi}ev novi scenario, sli~no kao i dva prethodna “Sedam i po” i “Kad porastem bi}u kengur”, bavi se qubavnim i `ivotnim problemima tridesetogodi{waka, generacije kojoj i autor pripada.

Miroslav Mom~ilovi}

“Smatram da svako pisawe za film treba da ima li~no obele`je. Ne volim ve{ta~ke konstrukcije nego autenti~ne pri~e. Kod nas je prvo te{ko snimiti film, zatim je nemogu}e dobiti materijalnu satisfakciju

PO^ASNA NAGRADA MOSTRE

Staloneu „@iveo sineasta”

Ameri~ki glumac i rediteq Silvester Stalone dobi}e nagradu pod nazivom “@iveo sineasta” na idu}em filmskom festivalu u Veneciji, saop{tili su organizatori Mostre. Nagrada }e biti dodeqena “izuzetno originalnom i ne`nom sineasti ~ak i u trenucima kada je sav u krvi” i koji “istra`uje najsjajnije i najmra~nije zone ameri~kog sna”, navodi se u saop{tewu organizatora. “Oduvek sam ma{tao o nagradi na venecijanskoj Mostri. Sada kad je stvar re{ena, moram da ka`em da se isplatilo”, naveo je legendarni protagonista filmova “Roki” i “Rambo”. Staloneu }e nagrada biti uru~ena na zavr{noj ceremoniji festivala, koji }e trajati od 2. do 12. septembra. Me|u ranijim dobitnicima ove nagrade su japanski rediteq Take{i Kitano, Iranac Abas Kijarostami i Francuskiwa Awes Varda.

u bioskopu i onda, ako autor nema li~ni motiv, ceo projekat postaje besmislen. Dakle, ako nema zarade, bar se bavim pri~om koja me se ti~e”, rekao je Mom~ilovi} na festivalu scenarija u Vrwa~koj Bawi. Film prati Aleka (Gordan Ki~i}) koji je o~ajan po{to ga je nakon trogodi{we veze Teodora (Milica Mihajlovi}) ostavila. Pati, bezvoqan je, pateti~an, i ima svakodnevne samosa`aqevaju}e seanse kod svog drugara Baneta (Milo{ Samolov). Uprkos Banetovim savetima Alek i daqe zove Teodoru koja se u me|uvremenu zaqubila

u Nemawu (Branislav Trifunovi}). Problem je u tome {to se Nemawa nije zaqubio u wu, ve} u u Marinu (Vawa Ejdus), nekoliko godina mla|u devojku. Na`alost, Marina nije zaqubqena u wega, wu jako privla~i Alek, ali ne zna da je razlog wegovom “{armu o~ajnika” brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi. Svako od wih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne `eli. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, za~arani qubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavqa i mu~i, a u ~ijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtawa.

RUSKI REDITEQ JEVGENIJ TO[KOV SNIMA FILM O SLAVNOM PISCU

Tri `ene Dostojevskog

U studiju „Mosfiqm“, ruski rediteq Jevgenij Ta{kov snima film pod radnim naslovom „Tri ène Dostojevskog“ o odnosima Fjodora Mihajlovi~a sa ènama koje je voleo i po{tovao - prvoj èni Mariji Isajevoj, wegovoj qubavi Apolinariji Suslovoj i drugoj èni Ani Switkinoj. Kako je agenciji Itar-Tass izjavio Ta{kov, ve} je snimqeno 80 odsto materijala za film a preostalo je jo{ da se na~ine snimci u Sankt-Peterburgu. Ruski rediteq, poznat po filmovima „Do|ite sutra“, „A|utant wegove ekselencije“ i „âsovi francuskog“, nije snimao duè od 20 godina i ovo }e biti wegov povratak u filmsko stvarala{tvo. - @eleo sam da pokaèm velikog ruskog pisca preko èna koje su bile pored wega- rekao je Ta{kov, koji je jo{ 1983. godine ekranizovao „Mladi}a“

Dostojevskog. - U tom periodu sam detaqno po~eo da prou~avam ìvot Fjodora Mihajlovi~a i paralelno s tim ~uo da u inostranstvu èle da snime seriju “@ivot gre{nika’ o Dostojevskom, prema ~emu sam ja bio donekle skepti~an, i odlu~io da napi{em svoj scenario sa pri~om o qubavi. Govore}i o ideji filma, Ta{kov je naveo da su u osnovi scenarija za film iz 1993. godine istorijski dokumenti - prepiska pisca sa bratom Mihailom Mihajlovi~em, se}awa Ane Switkine, kao i kwiga Jurija Selezwova iz ciklusa „@ivot izuzetnih qudi“. - Kada sam pro~itao svu tu prepisku i dokumente, shvatio sam da je Dostojevski bio veoma dobar, susretqiv ~ovek. Veoma po`rtvovan, spreman da za svoje bli`we mnogo toga da uradi. Upravo takvim èleo

sam da prikaèm autora ~uvenih “Zlo~ina i kazne” i “Bra}e Karamazovih” - rekao je ruski rediteq. Planirano je da se film „Tri ène Dostojevskog“ pojavi na ruskim ekranima slede}e godine. Prema delima Dostojevskog ranije je napravqeno vi{e do 40 ekranizacija - izme|u ostalog „Bele no}i“ Lukina Viskontija, „Besovi“ Andèja Vajde, „Bra}a Karamazovi“ Ivana Pirjeva, „Idiot“ Akira Kurosave, kao i TV serije „Idiot“ Vladimira Bortka, „Zlo~in i kazna“ Lava Kulixanova i „Ponièni i uvre|eni“ Andreja E{paja. Me|utim, biografiju samog pisca rediteqi su obra|ivali prili~no retko, i najpoznatije je me|u wima delo „26 dana iz ìvota Dostojevskog“ Aleksandra Zarhija iz 1980. godine.

Meril Strip nagrada u Rimu Film “Julije & Julija” rediteqke Nore Efron zatvori}e ~etvrto izdawe filmskog festivala u Rimu, koji }e trajati od 15. do 23. oktobra, prenosi filmski ~asopis Skrin interne{enel. Meril Strip, koja u filmu “Julije & Julija” igra glavnu ulogu, dobi}e specijalnu nagradu festivala. Ostvarewe Nore Efron o slavnoj kuvarici Xuliji âjld bi}e prikazano van takmi~arske konkurencije. Zahvaquju}i filmu “Julije & Julija” koji je po~eo da se prikazuje pro{log vikenda, kuvar slavne ameri~ke kuvarice Xulije âjld, objavqen pre skoro 50 godina, na{ao se na vrhu liste bestselera u SAD. Kuvar “Mastering the Art of French Cooking” u tvrdom povezu, po ceni od 40 dolara, bio je prvom mestu liste najtraènijih kod onlajn kwiàra Amazon.com i Barnes & Noble.com. Ta kwiga je lako prevazi{la po popularnosti izdawe “Juilije & Julija” po kojem je film ra|en, a koje se u mekom povezu prodaje po ceni od 7,99

Lijam Nison u novom trileru Poznati ameri~ki glumac Lijam Nison pregovara o ulozi u trileru “Unknown White Male”,

U SEPTEMBRU NA FESTIVALU U TORONTU

Na otvarawu drama o Darvinu Britanska drama “Creation” o delu ârlsu Darvinu otvori}e 10. septembra 34. Filmski festival u Torontu (TIFF), jedan od najve}ih u svetu, koji se ove godine, zbog posledica ekonomske krize, suo~ava sa mawkom sponzora, pa je prinu|en da smawi tro{kove predvi|ene za goste i zabavne sadràje.Premijera filma “Creation”, u reìji Xona Amiela, poklapa se sa obeleàvawem 200-godi{wice ro|ewa tvorca teorije evolucije i 150-godi{wicom objavqivawa wegovog kqu~nog dela “Poreklo vrsta”, a ~uvenog nau~nika i wegovu suprugu Emu tuma~e Pol Betani i Xenifer Konoli, koji su i sami bra~ni par u realnom ìvotu. Film o Darvinu, koji je delom finansirao BBC, pojavi}e se u britanskim bioskopima 25. septembra, a pokazuje kako je taj nau~nik do{ao do pisawa “Porekla vrsta” i kako se borio i sa dubokim religijskim uverewima supruge i sopstvenim bolom zbog smrti mla|e }erke. Wen duh mu je, kako opisuje film, i davao snagu da nastavi istraìvawa i napi{e delo koje je promenilo svet. TIFF }e, izme|u ostalog, prikazati i nov film Stivena Soderberga “The Informant”, sa Metom Delonom u glavnoj ulozi,

dolara. To su memoari Xuli Pauel o tome kako je poku{ala da za godinu dana skuva sva jela po receptima svoje starije imewake. U filmu, Meril Strip igra Xuliju ^ajld, a Ejmi Adams Xuli Pauel. Proslavqeni ameri~ki rediteq Milo{ Forman bi}e predsednik `irija koji }e dodeliti nagradu Zlatni “Marko Aurelije” za najboqi film i dva Srebrna “Marka Aurelija” - za najboqu glumicu i najboqeg glumca.

prenosi list Varajeti.Pri~a filma bi}e zasnovana na romanu francuskog pisca Didijea van Ko-

velarta “Hors de moi”. Snimawe }e po~eti u januaru a film }e reìrati ameri~ki sineasta poreklom iz [panije Haume Kolet-Sera. Nison }e igrati lekara koji doìvqava saobra}ajnu nesre}u. Kada se budi iz kome, otkriva ne samo da ga supruga ne prepoznaje ve} i da ona ìvi sa drugim mu{karcem koji je uzeo wegov identitet. Glumac }e prethodno igrati u filmu “A Team” rediteqa Xoa Karnahana. Nison tuma~i poru~nika Xona “Hanibala” Smita, dok }e glumac Bredli Kuper igrati poru~nika Templtona “Fejsmena” Peka. “The A-Team” bi trebalo da stigne u severnoameri~ke bioskope u junu 2010. U seriji “The A-Team”, prikazivanoj u SAD 1980-ih godina, nekoliko biv{ih pripadnika specijalnih jedinica ameri~ke vojske postaju pla}enici dok beè od vojske koja ih tereti za zlo~ine koje nisu po~inili.

Ridli Skot re`ira Hakslija

Iz filma o delu ^arlsa Darvina

kao i nova ostvarewa sa Majklom Daglasom, Klajvom Ovenom, Edvardom Nortonom, Kolinom Farelom, Robertom Duvalom, Evom Grin, Bilom Marejem, Sisi Spejsek, kao i muzi~kim zvezdama Lenijem Krevicom i Ma-

rajom Keri. TIFF }e imati gotovo 20 specijalnih projekcija - svetskih, me|unarodnih ili severnoameri~kih premijera, a isto toliko i naslova sa drugih festivala. (SEEcult.org)

Poznati britanski rediteq i producent Ridli Skot snimi}e film prema jednom od najboqih antiutopijskih romana, ~uvenom delu Oldosa Hakslija “Vrli novi svet”, prenosi “Holivud riporter”.Skot }e biti i producent filma zajedno sa Leonardom Dikapriom koji }e najverovatnije igrati glavnu ulogu. Prema romanu “Vrli novi svet”, objavqenom 1932, snimqeno je nekoliko filmova za televiziju ali pri~a nikada nije adaptirana za veliko platno. Haksli je pri~u smestio u naizgled savr{eni 26. vek, u kojem je harmonija postignuta kontrolom ra|awa koje se odvija u laboratorijama. Svet ~ini pet kasti od kojih svaka ima

specifi~nu ulogu u dru{tvu. Dikaprio bi tuma~io Bernarda, pripadnika ni`e kaste koji se zaqubquje u `enu po imenu Lewina. Lideri po~iwu da ga progawaju po{to zakqu~uju da je wegovo pona{awe nedru{tveno.

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak17.avgust2009.

Do`ivqaj s letovawa

ra}ala sam se s poroV dicom s letovawa iz Budve. Tamo nam je bilo

lepo. Kada smo se vratili, deda nam je rekao da je do{la jedna crno bela maca. Sutradan smo i{li kod kom{ija da ih zamolimo da nam daju macu. Oni su nam dali malu, slatku macu. Bila je jako mala i jako pametna. Bela je, sa dugom

dlakom. ^esto je dolazila moja sestra Nata{a da je zajedno mazimo. Ona je macu stavqala na glavu. Nekada smo joj ~istili u{i sapunicom, a ona je tada bila mirna. Jednom smo je ~etkali ~etkom. Ona je ra{irila nokte i igrala se ~etkom tako da smo jedva uspele da je i{~etkamo. Svaki put kada potr~imo, maca tr~i za

Bo`i} Bata Bo`i} Bata, na na{a }e vrata.

Nemawa Bojba{a, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Jesen je...

ra}ala sam se iz muzi~ke {kole, na putu sam videla jednog malog tamnoputog de~aka sa vrlo tu`nim izrazom lica. Mali Rom imao je otrcanu iscepanu patiku, na jednoj nozi, a na drugoj, papu~u tri broja ve}u, pantalone na froncle i prqavu jaknu znato ve}u, kao da je obukao o~evu. Drhtavim glasom govorio je: “Dajte mi ne{to malo za sladoled”. Prolaze}i pored wega, jedan stariji ~ovek, saàlio se i dao mu je sto dinara. Meni ga je bilo jako ào, pa sam i ja dala pedeset dinara, namewenih kupovini uìne. Izraz na wegovom licu ubrzo se promenuo, wegove crne o~i zasija{e od zadovoqstva. Iako je bio jako prqav, neo~e{qan i neuredan, jer nema uslova da bude ~istiji nema, ispod sve te pohabane i prqave ode}e krilo se jedno lepo lice malog de-

~aka, sre}nog zbog to malo para koje je isprosio. Ali wegova sre}a nije trajala dugo, jer ubzro su nai{la dva de~aka, znatno starija i ve}a od wega, mo`da su mu ~ak i bra}a, veoma drsko su pri{li, udarili mu ~veger po glavi i oteli mu to malo novaca. Mali Rom je ponovo postao tu`an, a ja nisam imala vi{e novca da mu dam. @ao mi je {to ima qudi koji imaju previ{e, a ne}e da daju deo toga onima koji nemaju ni{ta, ili malo. Danas postoji mnogo dece koja `ive kao ovaj mali Rom kojeg sam ja srela. Mo`da bi wihovi roditeqi mogli da im daju da se od tog ispro{enog novca deca upristoje i da idu u {kolu, a oni negde da rade, da ne teraju decu da prose. Danica \uki}, VI-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Tata, volim te oj tata je visok, ima braon kosu i lepe braon o~i. M On je vetrinarski tehni~ar, ali je na poslu dobio otkaz, pa je sa mnom kada mama radi. Moj tata voli da

pri~a, pomaè u radu oko ku}e. Kada mi ne{to nije jasno, on mi objasni, pomogne. Tata me voli i voli da pomaè svima i po tome znam da je human, plemenit, ose}ajan. On voli da se druì. Na mom ro|endanu igrao je s nama fudbal. Moj tata mene voli, mazi i pazi,a i ja wega! Milica Gr~i}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” êrevi}

esen dolazi, prikrada se, {uwa se u na{ kraj. Uselila se ponosna i donela mirisno vo}e. Maloj devoj~ici upli}e stabqiku loze u kosu. Vetar joj podiè vlasi kose, pa to izgleda kao kada se more uzburka. Na lice joj vetar nanosi crne vlasi. [areno li{}e {u{ka pod wenim bosim nogama. Jesewa ki{a pada, pa se li{}e zalepilo i izgleda kao {areni tepih koji nema kraj. Sitna i blaga jesewa ki{a pada i sliva se niz weno belo lice. [to daqe ide u duboku {umu ptice se ne ~uju, ni{ta se ne vidi. Siva magla sve vi{e pada i kovrya joj kosu. Jak vetar po~iwe da duva i da joj lepr{a ùtu haqinu. Mala devoj~ica u ùtoj haqini s korpom u ruci kupi zrele jesewe plodove. Polako pada mrak, sunce se sakrilo iza oblaka kao da se stidi. Napravila se {arena duga za malu devoj~icu i obasjala joj put. Duboko u jesen mala devoj~ica pamti svoju prvu {etwu po {arenom tepihu koji nema kraj i doìvqava jesen kao najlep{e godi{we doba. Teodora Rado{evi}, IV-5 O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor

Teodora Pudar, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

@ena kojoj se divim

se lepim, divim se pametnim, D ivim divim se dobrim, divim se strpqi-

Poklone da donese nama i obraduje nas Bo`i}nim igrama.

Lice malog de~aka

nama. Kada smo se vra}ale s vo`we biciklom ona nas je uvek ~ekala ispred kapije. Ona je najlep{a i najpametnija maca koju sam imala. Jedva ~ekam da se okoti i da dobijem male ma~i}e.

^esnici se raduje svako dete, a kroz prozor gledamo kako pahuqice prave piruete! Badwak se pali, crkva je puna sveta. Po jednu gran~icu dobi}e dece ~eta! Aleksandra Savi}, V-3 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad

vim ènama, ali se najvi{e divim mojoj baki. Sve ove lepe osobine staju u jednu jedinu ènu, moju baku. Ona ìvi u Majdanpeku, malom rudarskom gradu na istoku Srbije. @ivi u malom stanu sa skromnom penzijom i bolom u le|ima. Rado odlazim kod we i pomaèm koliko mogu. Odem do prodavnice, donesem drva, pone{to iz podruma i ~esto iza|emo u {etwu po gradu. Ponekad joj samo}a te{ko padne, onda me nazove preko telefona i tako ubija dosadu. Ima nekoliko ku}nih prijateqica, ali su joj priroda i poneki vrabac koji sleti na prozor ~esto jedini prijateqi. Mislim da je ovo dovoqno povoda da se divim mojoj baki. Strahiwa Arsenovi}, VIII-2 O[ „Ivo Andri}” Budisava

Sara Droni}, II-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Molitvu, sve~e, primi celog roda svog esto razmi{qam o ^ svom narodu, na{im srpskim obi~ajima, tradiciji, svetiteqima koji su osvetlili na{ pravoslavni narod. U to ime èlim da uputim molitvu svecu za{titniku, s najlep{im èqama za na{ narod. Pre svega molim se da zdravqe, qubav, veseqe i radost prati na{ narod. Isto tako èlim da

se dobro dobrim vrati. Molim se da se svima ostvari svaki san za ~itav `ivot. Molim se da u svakom domu cveta sloga i da je zdravqe dar od Boga. Molim se da svaki ~ovek ima mir u du{i, kao i da bude mnogo boqe i lep{e, kao ranije. @elim da u svakoj porodici radost zablista i da kroz `ivot narod prati samo sre}a. S mi-

lo{}u upu}ujem ovu molitvu da lep san postane stvarnost, da nema rata stradawa i nasiqa. Molim se u ime celog roda svom Svecu, da nam podari mnogo qubavi, vere i nade jer samo tako }emo postati duhovno sna`ni i prebroditi sve nevoqe. Tijana Kqaji}, VII-2 O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

Prole}e role}e je prostrlo {areni tepih. P[areno cve}e veselo

Ogwen \ukanovi}, III 1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

igra na vetru. P~elice vredno zuje i skupqaju

cvetni prah. Pti~ice veselo cvrku}u i bude nas. Mali mravi skupqaju hranu. Sunce je izmamilo de~je osmehe.

Livada je puna dece koja se igraju. Petar Kravi}, I-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

MOJA KU]A

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

Zavodqivost mediteranskog stila vakog vru}eg leta gradski asfalt napu{taju svi koji to mogu da priu{te i reke qudi svakodnevno se sele na jug kako bi u`ivale u lepotama morskih prizora. Plavetnilo mora i neba, zelenilo {uma, bele stene koje kao da pozivaju na izle`avawe na suncu... sve je to ~arolija Mediterana. Pa ipak, tu magiju eksterijera lako je preneti i u enterijer. Izborom pravih materijala, boja i uzoraka, va{ dom postaje morska oaza. Polazi{na ta~ka neka bude mediteranski stil, a wegove se karakteristike potom mogu nadopuniti elementima srodnih stilskih izraza i tako kreirati unikatan enterijer po ukusu vlasnika.

Belina kamenih ku}a Zapo~nimo s odabirom boja. Plavetnilo Jadranskog ili Egejskog mora i cvjetova ruzmarina; qubi~aste nijanse irisa, qubi~ica, lavande, patlixana; beli zidovi ku}a na gr~kim ostrvima; zelenilo borova, maslina, nane; `uti optimizam sunca i so~nih limuna, toplota terakote, crvenilo paradajza i makova, a ne smemo zaboraviti ni tamnocrvenu boju vina... izbor je veliki. Ako `ivite u prostoru mawe kvadrature, preporu~qivo je odabrati svetle i hladne tonove koji }e ga vizuelno pove}ati, jer takva paleta boja stvara iluziju da su zidovi i objekti u prostoru udaqeniji nego {to zapravo jesu. Budu}i da je belo-plavo-zelena kombinacija tradicija ovog podnebqa, ona }e svakom prostoru po-

dariti sveìnu i vizuelno pove}awe. Ako èlite da atmosferu malo za~inite toplijim bojama, u enterijer unesite ùte i crvene detaqe uz pomo} jastu~i}a, vaza, cve}a. Spajawem crvene i ùte nastala je naranxasta, koja kao komplement plave isti~e i nadopuwava tu boju Mediterana.

koji se u ovim krajevima neguje ve} vekovima.

Detaqi u prostoru Po`eqno je da tkanine za posteqinu, prekriva~i i ukrasni jastu~i}i budu od prirodnih materijala, kao {to su pamuk i lan, kako bi ko`a lak-

Popularna prozra~nost

Iako su zidovi mediteranskih enterijera naj~e{}e izrazito reqefne teksture i obojeni u belu (ne)boju, ne treba zazirati i od ne{to aktivnijih nijansi. [ema sastavqena od zlatno`utih i maslinastozelenih tonova u kombinaciji sa drvenim name{tajem i podovima od terakote uvek je dobro re{ewe. Spomenimo i tradicionalnu zelenu boju prozorskih kapaka koja se isti~e u belini kamenih ku}a Mediterana.

rimena stakla u opremawu modernih enterijera je gotovo obavezna. Svojom transparentno{}u, mogu}nostima obrade i oblikovawa, staklo se nametnulo kao materijal idealan za ure|ivawe stambenih, poslovnih i javnih prostora. Razli~itim obradama stakla, poboq{ala su se wegova svojstva, a pogotovo sigurnosna, koja ga ~ine te{ko lomqivim ~ak i u vrlo tankim varoijantama. Staklo se primewuje u izradi name{taja, ograda, stepenica, podova, plafona itd. Osvaja svo-

Kako biste zidove u enterijeru dekorisali bogatim teksturama, dovoqno je boju umesto vaqkom naneti sun|erom i na taj na~in kreirati efekat talasa. Druga opcija su morski dezeni ribe, {koqke, rakovi. Mo`ete ih naslikati pomo}u {ablona ili kupiti nalepnice koje je jednostavno nalepiti na zid.

Name{taj tipi~an za mediteranske krajeve izra|en je od drveta, pletene trske, kovanog gvo`|a, a u novije vreme sve vi{e se koriste i egzoti~ni materijali kao {to su bambus, ratan, tikovina, koji u ovu pri~u unose i dodir eklekticizma. Iako tradicija ~esto diktira jednostavnost i ravne line name{taja, uvek se na|e mesta i za bogato dekorisanu garnituru od kovanog gvo`|a koja }e krasiti terasu dugi niz godina, budu}i da je izra|ena od izuzetno trajnog materijala. Prozra~nost je trajno popularna, barem {to se obalnih krajeva ti~e, zato bi i zavese trebalo da se uklope u takav koncept. Dezeni dekorativnih tkanina mogu biti razli~iti - stilizovano li{}e i cve}e, razni geometrijski uzorci, apstraktni motivi. Zavese, stolwaci, prekriva~i ~esto su jednobojni ili ukra{eni prugama - bile one tradicionalne mornarske ili “varijacija na temu”. Spomenimo i narodni vez

Staklo u enterijeru jom elegantno{}u, a u kombinaciji s drugim materijalima – metalom, drvom ili kamenom, postaje dominantan i snaàn detaq u prostoru. Osim estetskih vrednosti, koje poja~avaju doìvqaj enterijera, vrlo je prakti~an za efekte kojima }e se prostor vizuelno pove}ati, osvetliti, produìti ili povisiti. Pravilnom primenom staklenih

elemenata u prostoru mogu se korigovati pojedini nedostaci i pretvoriti u prednosti prostora. Izrazito prakti~na primena staklenih elemenata pokazala se u mawim prostorima, koji ~esto zbog nedostatka potrebnih kvadrata deluju natrpano. Staklena rasvetna tela upotpuni}e pri~u o primeni stakla u enterijeru i pokazati kako i hladan materijal mo`e da posta-

ne topao i prijatan u prostoru. Staklene plo~e stolova, komoda ili polica }e vizuelno rasteretiti prostor i dati mu novu dimenziju kako kroz transparentnost staklenih komada name{taja, tako i kroz ve}u osvetqenost prostora. Stakleni pregradni zidovi, koji mogu biti potpuno prozra~ni i transparentni, mutni ili ofarbani, idealni su za de-

qewe prostora, koji u zavisnosti od potreba funkcioni{e kao odvojen ili jedinstven. Posebni efekti u prostoru se posti`u postavqawem staklenih podova ili plafona. Ovakva arhitektonska izvo|ewa, upotpuwena i svetlosnim efektima, u~ini}e enterijer zaista posebnim. Vrlo su atraktivna i staklena stepeni{ta.

{e disala, naro~ito za vreme nesnosnih vru}ina. [e}er za kraj ove mediteranske pri~e su detaqi u prostoru. Kerami~ke posude i saksije za cve}e, sve}waci od mermera ili kovanog gvo`|a, ukrasi od {koqki, modeli drvenih brodova, jer “ploviti se mora”... Izbor je na vama.

LEKAR

DNEVNIK

Dugove~nost mu{karca povezana sa spermom Zdravija sperma moè da zna~i duì ìvot, ukazuje jedna danska studija u kojoj je preko 40.000 Danaca pra}eno tokom 40 godina. [to je slabiji kvalitet semena, ve}i je rizik od smrti, zakqu~ak je jedne od autora studije, dr Tine Kold Jensen s Univerziteta Ju`ne Danske u Odenzeu. Danski stru~waci napomiwu da wihovi nalazi ne bi trebalo da upla{e mu{karce ~ija sperma nije “u tip-top stawu”, ali da bi oni trebalo da obave testirawa na razna oboqewa, a naro~ito na rak testisa.U posledwih 50 godina mu{ka neplodonost je znatno u~estala, a neki stru~waci smatraju da bi za to mogao da bude odgovoran abnormalni razvoj mu{kih reproduktivnih organa u materici. Ta “hipoteza fetusnog porekla” zastupqena je i u tuma~ewu ~estih oboqewa u kasnijem ìvo-

Mawe ajskafe za dobro zdravqe Neke kafe koje prodaju ~uveni lanci kafeterija mogu da sadr`e i do 561 kaloriju, {to je vi{e od ~etvrtine dnevnih nutritivnih

potreba ène, koje iznose 2.000 kalorija, pokazali su rezultati istraìvawa koje je sproveo Svetski fond za istraìvawe raka. Najvi{e kalorija, pokazalo je istraìvawe, sadrì vrsta ajskafe zvana “frapu~ino dark“, koja se samo leti moè na}i u ~uvenom lancu kafeterija “Starbaks”. Ona sadrì 561 kaloriju. U lancu kafeterija “Kosta kofi”, koji ima kafi}e i u Srbiji, kafa “kofe freskato” sadrì 332 kalorije, a laganija verzija te kafe 199 kalorija. Stru~waci zato preporu~uju da se takve kafe piju povremeno i da se izbegavaju one koje sadrè razne kremove ili vo}ne sirupe, kako bi se izbeglo nagomilavawe vi{ka kilograma koji pove}ava opasnost od raka, sr~anih oboqewa i dijabetesa. (Tanjug)

tu, kao {to su sr~ane bolesti i dijabetes. Da bi proverili pretpostavku da kvalitet mu-

{kog semena mo`e da bude u vezi sa bole{}u i smr}u, danski istra`iva~i razmotrili su po-

bili normalno uobli~eni. Na primer, mu{karci kod kojih je bilo 75 odsto ili vi{e normalnih spermatozoida bili su pod 54 odsto mawim smrtnim rizikom od onih koji su imali ispod 25 odsto normalnih spermatozoida. Utvr|eno je da je veza izme|u zdravih spermatozoida i duèg ìvota nezavisna od ~iwenice da li mu{karac ima decu. Plodnost se, ina~e, u nekim ranijim istraìvawima tako|e pokazala kao faktor koji pogoduje dugove~nosti. Danski tim je tako|e ustanovio da su mu{karci kvalitetnije sperme mawe izloèni riziku obolevawa od mnogih bolesti koje ranije nisu dovo|ene u vezu s ovim faktorom, kao {to su kancerozne i respiratorne bolesti i oboqewa digestivnog trakta. Doktorica Jensen i wene kolege na osnovu svojih nalaza iznose hipotezu da je “dobar kvalitet semena mu{karca biomarker op{teg zdravqa” i da je u vezi s boqim izgledima preìvqavawa. (Tanjug)

Vino smawuje opasnost od Alchajmera Jedna do dve ~a{e vina dnevno smawuju opasnost od pojave neurodegenerativnog oboqewa - Alchajmerove bolest - kod starijih osoba, ali se u slu~aju upotrebe ve}ih koli~ina tog alkoholnog pi}a udvostru~ava opasnost od pojave Alchajmera, pokazali su rezultati istraìvawa obavqenog u SAD. Nau~nici s univerziteta “Vejk Forest”, u ameri~koj saveznoj dràvi Severna Karolina, do{li su do tih rezultata obaviv{i {estogodi{we istraìvawe na 3.079 qudi starosti od 75 godina pa navi{e koji su zamoqeni da ta~no vode evidenciju o upotrebi alkohola. Te osobe su potom podeqene u ~etiri kategorije: nekonzumenti alkohola, konzumenti od jedne do sedam ~a{a alkohola sedmi~no, konzumenti izme|u osam i 14 ~asa alkohola sedmi~no i konzumenti vi{e od 14 ~a{a alkohola sedmi~no. Zdravstvena ispitivawa obavqana na tim osobama svakih {est meseci pokazala su da je kod onih koje su konzumirale jednu do dve ~a{e alkohola dnevno, pre svega vina, do{lo do smawewa opasnosti od pojave Alchaj-

mera za 37 odsto. Me|u osobama kod kojih su ve} postojali mawi problemi s pam}ewem i koje su konzumirale vi{e od 14 ~a{a vina sedmi~no je, me|utim, do{lo do duplog pove}awa opasnosti od pojave Alchajmera u odnosu na osobe koje nisu konzumirale nikakvo alkoholno pi}e. (Tanjug)

BAKTERIJA HLAMIDIJA – TIHA POLNA BOLEST

Rizi~na za oba partnera O hlamidiji se danas sve vi{e govori kao bakteriji koja moè da dovede do ozbiqnih zdravstvenih problema kod èna, a naj~e{}e se pomiwe neplodnost. Ova bakterija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Preno{ewe bakterije hlamidije se tako|e moè desiti putem vaginalnog poro|aja sa inficirane na novoro|en~e. -Kada se ne le~i, hlamidija moè trajno da o{teti polne organe i da dovede do steriliteta i kod èna i kod mu{karaca- kaè ginekolog dr Zora Devi}. - Svaka seksualno aktivna osoba moè dobiti hlamidiju. [to je ve}i broj seksualnih partnera, ve}i je rizik od infekcije. Hlamidija kod ène moè inficirati cerviks i uri-

narni trakt, a tako|e mo`e da uzrokuje i zapaqewe karlice kada dospe u kanale materice. S obzirom da grli} materice kod tinej-

Opada smrtnost od raka èluca U proteklih deset godina smrtnost od raka èluca je smawena u ve}ini regiona sveta, ukazuje se u studiji koju su objavili italijanski medicinski eksperti, pozivaju}i se na podatke Svetske zdravstvene organizacije .Ta vrsta raka je retka u severnoameri~kim zemqama i u ve}ini evropskih dràva, ali je prili~no ~esta u Japanu, Rusiji i nekim delovima Ju`ne Amerike. Rak èluca ima udeo od preko 10 odsto u svim smrtnim slu~ajevima od kancera u svetu i spada me|u najsmrtonosnije vrste raka. Podaci Svetske zdravstvene organizacije za 63 zemqe pokazuju da je tokom minulih deset godina smrt od raka èluca opada za oko tri do ~etiri odsto godi{we u Evropskoj Uniji, Australiji, SAD, Japanu, Republici Koreji, Ukrajini i Ruskoj Federaciji, saop{tili su dr Lilian [atnu i wene kolege sa

datke o 43.277 mu{karaca koji su izme|u 1963. i 2001. bili upu}eni u kopenhagensku Laboratoriju za analizu kvaliteta sperme. Utvr|eno je da se sa ve}om koncentracijom spermatozoida u semenoj te~nosti mu{karca pove}ava i wegov `ivotni vek. Oni kod kojih je koncentracija spermatozoida bila 40 miliona po mililitru bili su pod 40 odsto mawim rizikom da umru tokom trajawa studije od mu{karaca ~ija je koncentracija spermatozoida bila svega 10 miliona po mililitru semene te~nosti. Dugove~nost se produ`avala i sa porastom procenta normalno pokretqivih spermatozoida i onih koji su

ponedeqak17.avgust2009.

Instituta za farmakolo{ka istraìvawa “Mario Negri” u Milanu. U îleu, Brazilu, Argentnini, Meksiku i Kolumbiji smrtnost od raka èluca u proteklih deset godina opada za po oko dva odsto godi{we. To {to se smawewe smrtnosti od raka èluca registruje i me|u sredove~nim i mla|im odraslim osobama, ukazuje da }e ovaj trend verovatno da se nastavi i u budu}nosti, isti~u italijanski stru~waci. Jedino me|u ènama starosti od 30 do 49 godina u Francuskoj, Britaniji i SAD posledwih godina nije smawena u~estalost smrtnosti od raka èluca. Italijanski stru~waci nagla{avaju da su podaci za azijske zemqe nepotpuni, a od afri~kih ima podataka samo za jednu, tako da se zakqu~ci wihovi studije ipak te{ko mogu generalizovati. (Tanjug)

xerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne. Sa druge strane, hlamidija kod mu{karca moè da inficira urinarni trakt i deo mu{kog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda, a posledica mogu biti upala semenih kanali}a, otekline ili zapaqewe testisa. Inkubacioni period kod hlamidije traje od jedne do tri nedeqe.Simptomi mogu da budu veoma blagi, skoro neprimetni. Kod èna nema simptoma u 70-80 odsto slu~ajeva. Ukoliko ima simptoma, to su: peckawe pri mokrewu, poja~an vaginalni sekret, bol u dowem delu le|a, neuobi~ajen bol prilikom seksa, vaginalno krvarewe izme|u ciklusa. Hlamidija kod mu{karaca tako|e moè ostati prikrivena, bez simptoma, a ako postoje peckawe pri mokrewu, sekrecija iz penisa, upaqeni ili nate~eni testisi, bolovi u testisima...Ta bolest moè biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane doktora, a to zahteva odgovaraju}i hlamidija test koji se radi u laboratoriji.

Sa Univerziteta Kembrix sti`e vest da je otkriven brzi test na hlamidiju kod mu{karaca i to iz urina. On u 84 odsto slu~ajeva otkriva bakteriju nude}i hitar i bezbolan na~in dijagnozirawa te seksualno prenosive bolesti. Doktor Helen Li sa britanskog Univerziteta Kembrix, koja je razvila ovaj test, nagla{ava da on omogu}ava mu{karcu da u jednoj poseti lekaru dobije i dijagnozu. Testirawa inficiranosti kod mu{karaca dosad su bila relativno nepouzdana,

a uz to i veoma neprijatna i bolna, jer je bilo potrebno uzeti bris iz mokra}nog kanala. Pri~e o takvim “zahvatima” odvra}ale su mu{karce od testirawa na hlamidiju, a drugi, neinvazivni testovi su skupi, tehni~ki komplikovani i potrebno je da pro|e vi{e dana dok se ne dobije rezultat. Zbog toga hlamidija kod mu{karaca ~esto nije dijagnozirana, pa je preno{ena na partnerke kod kojih je moglo da do|e do ozbiqnih komplikacija. J. Barbuzan

Test za ja~i pol Jedan brzi test urina otkriva u 84 odsto slu~ajeva infekciju hlamidijom kod mu{karaca, nude}i hitar i bezbolan na~in dijagnozirawa te seksualno prenosive bolesti. Doktor Helen Li sa britanskog Univerziteta Kembrix, koja je razvila ovaj test, nagla{ava da on omogu}ava mu{karcu da u jednoj poseti lekaru dobije i dijagnozu. Hlamidija je naj~e{}a seksualno prenosiva bolest kod èna i u 70 odsto slu~ajeva ne izaziva nikakve simptome. Ta bakterijska infekcija, me|utim, moè da rezultira zapaqenskim oboqewem karlice, vanmateri~nom trudno}om i neplodno{}u. Hlamidija tako|e moè da u~ini ène podlo`nijim da se zaraze sidom i da budu prenosioci te bolesti. Kada se dijagnozira, hlamidija se lako le~i antibioticima, ali problem je u tome {to se ~esto ne dijagnozira. Testirawa inficiranosti kod mu{karaca dosad su bila relativno nepozudana, a uz to i veoma neprijatna i bolna, jer je bilo potrebno uzeti bris iz mokra}-

Imunolo{ki sistem {titi kancerogene }elije Qudski imunolo{ki sistem detektuje kancerogene }elije jo{ od prvih dana formirawa tumora, ali ne da bi ih napao, kako se dosad mislilo, ve} da bi ih za{titio kao i bilo koje druge }elije u organizmu, pokazali su rezultati istra`ivawa francuskih stru~waka. Nau~nici sa univerziteta “Pjer i Marija Kiri” su do{li do tog rezultata obaviv{i ispitivawe na `ivotiwskim modelima tokom koga je utvr|eno da pojava prvih kancerogenih }elija odmah izaziva reakciju odre|enih }elija imunolo{kog sistema - regulatornih T limfocita koje se brzo usmeravaju prema tumoru i prepoznaju u kancerogenim }elijama jediwewa koja postoje i u normalnim tkivima. Te imunolo{ke }elije potom blokiraju dejstvo drugih lim-

focita, takozvanih efektornih limfocita spre~avaju}i ih da napadnu i uni{te kancerogene }elije. Nau~nici su

dokazali i da u odsustvu regulatornih T limfocita tokom prvog susreta imunolo{kog sistema i }elija tumora dolazi do aktivirawa imunolo{ke odbrane i uni{tewa tumora i to zahvaquju}i “stupawu na snagu” efektornih T limfocita koji su “specijalizovani” za uni{tewe stranih tela. Kontrola regulatornih T limfocita bi trebalo da bude glavna komponenta u razvoju budu}ih terapija protiv raka, istakli su nau~nici. Oni smatraju i da novo otkri}e otvara put i drugim terapijskim perspektivama kao {to je preventivna vakcinacija protiv tumora. (Tanjug)

nog kanala. Pri~e o takvim “zahvatima” odvra}ale su mu{karce od testirawa na hlamidiju, a drugi, neinvazivni testovi su skupi, tehni~ki komplikovani i potrebno je da pro|e vi{e dana dok se ne dobije rezultat. Zbog toga hlamidija kod mu{karaca ~esto nije dijagnozirana, pa je preno{ena na partnerke kod kojih je moglo da do|e do ozbiqnih komplikacija. Novi britanski test za hlamidiju je ve} odobren za upotrebu u Francuskoj, a uskoro }e biti dostupan i u [paniji, Portugalu, Italiji i jo{ nekim ~lanicama EU. (Tanjug)

ODMOR

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

AKVAPARK JAGODINA

Veliko uìvawe za malo para Ako ste tanki s novcem, a bogati decom, ~iwenica da nemate para za letovawe na nekom od strawskih mora ne mora da zna~i i kraj sveta. I u Srbiji porodica moè da se dobro provede, i to za mnogo mawe novca nego {to biste u prvom trenutku pomislili. Za porodice sa decom i kolima jedan od idealnih destinacija je akvapark u jagodini. Do wega se dolazi autoputem Beograd-Ni{, a vi{e~asovna vo`wa se itekako isplati. Akvapark u Jagodini nalazi se u najlep{em delu grada u okviru sportsko turisti~kog kompleksa potok „\ur|evo brdo’’. Sadrì {est bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrak-

cijama za decu i sistem tobogana ukupne duìne oko 400 metara. Ko voli da pliva, moè se lepo zabaviti u olimpijskom bazenu, opremqenom za odràvawe pliva~kih i vaterpolo takmi~ewa po FINA propisima. Akvapark ima i terene za mali fudbal, ko{arku, rukomet, odbojku i stoni tenis. Postoji i jedan sto za stoni fudbal, kao i mesto za igrawe {aha. Za lorum i remi }ete morati da se sna|ete sami. U okviru Akvaparka nalazi se restoran brze hrane i dva kafe bara, pa sigurno ne}ete ostati gladni, a, za razliku od parkova u Americi, dozvoqeno je da ponesete sopstvenu hranu. U okviru Akvaparka nalazi se garde-

roba i deùrna lekarska ekipa, a stalno deùra 12 obu~enih sapsioca. Pored Akvaparka su dva parkinga za 1 200 automobila koji se ne napla}uje, a celodnevna ulaznica (od 10 do 18 ~asova) ko{ta 300 dinara za odrasle i 200 dinara za decu. Postoje i poludnevne ulaznice, za popodnevne posetioce, i one iznose 200 dinara za odrasle i 100 dinara za decu do 12 godina. Postoji i popust za organizovane grupe (preko 50 osoba), a ulaznice ko{taju koliko i poludnevne. Za qubiteqe ìvotiwa, u blizini je i Zoo-vrt, Muzej naivne umetnosti i Muzej vo{tanih figura, pa ne bi bilo lo{e da se u Jagodini zadrìte dva-tri dana, kako biste obi{li sve zanimqivosti.

Znamenita turisti~ka razo~arewa Na{ kontinent je poznat po svojoj istoriji, a brojne atrakcije {irom evropskih dr`ava dokaz su wene primamqivosti. O nekim

`urite da vidite bo`anstvenu Monalizu. Upozorewe! Ogroman broj qudi se u svako doba dana gura u maloj prostoriji u kojoj je slika

`ati za ruke kada otkrijete da ste postali meta turisti~kih fotoaparata? Svaki ~as zbog gu`ve gondola se sudara s drugim parovima,

mirati ga kamerom kako bi se napravila po{tena slika. Impresivno sigurno ne. Slatko? Najboqe {to mo`ete da uradite jeste da razo~arewe udavite u dobroj porciji ~okolade i zalijete je belgijskim pivom.

Unutra{wost Gaudijeve crkve Sveta porodica – Barselona, [panija

znamenitostima se pi{e naduga~ko i na{iroko. Toliko su izvikane da, kada do|emo u mesto gde se nalaze, pohrlimo da ih vidimo. Neke od wih nas ostave bez daha, dok nas druge toliko razo~araju da se pitamo {ta vodi~i i istori~ari vide u wima. Sledi popis atrakcija koje u ve}ini slu~ajeva ne ispuwavaju o~ekivawa posetilaca.

Monaliza – Pariz, Francuska Leonardno da Vin~i naslikao je ovu svetski poznatu sliku u 16. veku. Postala je najslavnija slika svih vremena, mada mnogi ne znaju da objasne za{to. Nalazi se u pariskom muzeju Luvr, koji je sam po sebi turisti~ka atrakcija. Da li zbog toga, ili jednostavno ima ne{to u tom osmehu Monalize, ova slika jedna je od glavnih atrakcija Pariza. Po{to se najzad dokopate ulaznice za Luvrm, po-

sme{tena, tako da mo`ete biti sre}ni ako uop{te ugledate vrh slike. Za bli`i pogled, svakako upotrebite laktove.

Vo`wa gondolom u Veneciji, Italija Zar postoji i{ta romanti~nije od vo`we u dvoje na jednoj od gondola u gradu zaqubqenih? Jo{ ako gondolijer zapeva „O, sole mio“, srca se tope. Romantika ima svoju cenu – 40 minuta vo`we kroz kanale Venecije ko{ta punih 80 evura. Dobro, za srce drage plati}emo tu cenu. Ali, ho}ete li se i daqe dr-

a smrad koji dopire iz vode definitivno je „{lag“ na kraju romanti~ne vo`we.

Maneken Pis – Brisel, Belgija Simbol glavnog grada Belgije je mala skulptura de~aka koji pi{ki u fontanu ispod sebe. Belgijanci ga toliko obo`avaju da de~ak ima i svoju kolekciju ode}e za raznorazne prigode. To se mora videti! Kada najzad stignete ispred ove atrakcije, zapitate se da li se to neko {ali. Maneken Pis je toliko mali, da je potrebno zu-

Spoqa{wi deo ove izrazito neobi~ne katedrale ostavqa posetioce bez daha. Jedan deo deluje kao da je ispao iz trilogije Gospodara prstenova, dok drugi deluje pomalo jezivo. Delo arhitekte Antonija Gaudija po~elo je da ni~e 1882, a jedini izvor finansija su donacije. Upravo to je jedan od razloga zbog kojeg katedrala i daqe nije zavr{ena. Impresivno spoqa, debakl iznutra. Tek kada platite 11 evra za ulaznicu shvatite pojam „u izgradwi“. Skele, radnici i brujawe svakodnevnica su ove katedrale. Za predivan pogled na Barselonu treba odvojiti dodatnih 2,5 evra. Nije za one koji se boje visine, jer }ete gore zate}i nedovr{en krov.

Najva`nija putopisna re~ Pre svakog putovawa, najva`nija re~ koju morate da nau~ite jeste „`iveli“. Mnogo je pri~a i legendi vezanih za to poznato kuckawe pre cugawa. Neki ka`u da je zvuk sudarawa terao zle duhove. Kao da se oni ne}e pojaviti kada se popije bure vina, bez obzira na to da li se kuckate ili ne. Drugi tvrde da je kod kucawa u pre|a{wim vremenima to bio dokaz da ni jedno od pi}a

mqe, trebalo bi da nau~imo barem jednu re~ koja nam otvara sva doma}inska vrata, a „`iveli!“ je za to idealna. Pa, u`ivajte.

nije otrovano. Kada bi se mu{ki kucnuli sa kompawonom, malo wegove cuge odleti kod vas, malo va{e wemu, i sigurni ste da ni jedna nije otrovana. Poverewe pre svega. Ipak, najverovatnija teorija jeste da je to nekada zna~ilo ne{to u stilu „dobro zdravqe“, {to svima treba posle par ~a{ica. Kada odlazimo u druge zemqe iz po{tovawa prema tradiciji ze-

Holandija – Prosit! Esperanto – Toston! Estonija – Terviseks! Finska – Kipis! Francuska – A votr sante! Japan – Kampai! Malta – Eviva! Havaji – Okle maluna! Portugalij – Salude! Rumunija – Norok! Turska – [erefe! Zulu – Ogi vava!

Albanija - Gezuar! Arapski – Fi-sa-ha-tak Jermenija - Gen-ots-it! Baskija – On egin! Bugarska - Nazdravej Kina – Gan bay! ili Gom bui! Danska – Skol!

Statua Male sirene – Kopenhagen, Danska Najpoznatija atrakcija danskog grada je sigurno statua Male sirene. Danci su veoma ponosni na svog pisca Hansa Kristijana Andersena koji je napisao bajku o Maloj sireni 1837. O~ekivawa su velika. Posebno se pove}avaju na izrazito dugom putu do luke gde se statua nalazi. I pored toga {to znamo da nas ne o~ekuje ogroman kip sirene na kamenu, razo~arewe je veliko. Ipak je lep{a na slici.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ Posledwi prijatequ

pozdrav

ponedeqak17.avgust2009.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

dragom

NAME[TENA soba za `ensku osobu, kod Sajma, pla}awe mese~no. Zvati od 16 ~asova. Telefon 525-084. 80656

Zlatku IZDAJEM 90m2, trosoban kompletno opremqen, II sprat, 2 ulaza, gara`a, centar, salonac, 400E. Telefon 064/411-89-13. 80613

HITNO trosoban stan 80m2, Bulevar Oslobo|ewa kod @elezni~ke stanice, prazan, odmah useqiv, ukwi`en. Telefon: 064/419-8372 i 063/7869724. 80609

PRODAJE se ku}a na sprat 8,50 h 11m, Mi{arska 13, Klisa. Telefon 021-6416-727. 41341 FUTOG, {vapska ku}a na glavnoj ulici, dva salonska stana na placu od 1500m2, ima sve, 90.000E. Telefoni: 064/50253-79, 6621-797. 80192 PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg, 107 i 110m2, cena povoqna. Telefon: 064/5038504. 80315

MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, sve vodoinstalaterske usluge, non-stop, garancija. Telefon: 6393-737, 064/160-47-25. 80546 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 80631 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 78619

Zlatku

Zlatku od: Mirka, Mirjane, Nikole, Ivane i Branislava [vowa.

od: \uke, Mladena, @eqka i Neboj{e [vowa sa porodicama.

od Sretka Jeli~i}a sa porodicom.

Porodica Grci}.

od familije Kukavica.

80749

80732

80729

80744

80748

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, dvosoban 200E, garsowere 120- 50, jednosoban 150-200 ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 80190

Gvero Zlatku

Zlatku

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

Coji

Posledwi kom{iji

pozdrav

drugu

Posledwi pozdrav drugaru

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

Gvero Zlatku

Zlatku

od Patka i dru{tva sa Naseqa.

od [ukija i porodice [umar.

od Mrve i Dragane.

OG-1

80733

80734

od policajaca iz Policijske ispostave stalnog de`urstva i intervencije. 80712

Posledwi pozdrav

Marinku Bosan~i}u Mi}ku

Zlatko Gvero

Tvoju dobrotu i plemenitost nikada ne}emo zaboraviti. Retki su tako dobri qudi.

S rado{}u se se}amo na lepe dane iz na{eg detiwstva a danas te ispra}amo sa bolom i tugom u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Brat Rade i snaja Du{ica Mijatovi} sa porodicom.

Tvoji drugari i kom{ije iz Industrijske ulice. 80735

OG-2

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se opra{tamo od na{eg voqenog

Zlatko Gvero

Sve {to je lepo i plemenito u ~oveku bio si ti i ostao zlato moje, neka mi tvoja zvezda pomogne da nastavim daqe. Postoji samo jedan na~in da pre`ivim. @ive}u qubavi za na{u decu.

Stanko [egrt iz Budisave

Tvoja Milena Gvero.

Dragom stricu posledwi pozdrav od ^ede sa porodicom. 80730

80750

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Gvero Zlatka 1. 6. 1966 - 15. 8. 2009.

PRODAJEM {qive - ~a~anska rodna na stablu. Telefon: 464256 posle 17 ~asova. 80590

Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na Novom grobqu, u Futogu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. O`alo{}eni: otac Vlajko, majka Dragica, supruga Milena, }erka Awa, sin Vladimir, brat Zoran i snaja Milica.

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79307

80691

Posledwi pozdrav

Zlatko Gvero POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinansirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16. 80114 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495. 80439

Marinku Bosan~i}u Dragi na{ tata, mene i brata majka }e nau~iti kako je `iveti bez tebe, jer je i ona na`alost to nau~ila. Verujem da }e{ jednog dana biti ponosan na nas. od porodice Pili}.

Gvero Zlatku Tvoji pti}i Awa i Vladimir. Policijska uprava Novi Sad.

80741

80711

80731

^ITUQE

ponedeqak17.avgust2009.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi kom{iji

Zlatku

pozdrav

voqenom

Gvero Zlatku

od: Bo{ka, Zorke i Jele Gvero.

pozdrav

dragom

Zlatku

od kolege Danijela sa wegovom porodicom Lu~i}.

od: Nixe, ]ose, Hrweza, Gruje, Mareta, \uke, Veqe, Vasketa, Sekule i [ekija.

Posledwi pozdrav zetu

Zlatku Gveru

pozdrav

voqenom

od Veqka Bla`i}a sa porodicom.

od: Nixe Kerkeza, Lazuki}a i Axe sa porodicama.

80707

Posledwi pozdrav dragom kumu

80708

Posledwi pozdrav kolegi

Zlatku Gveru

dragom

na{em

Zlatku od Vojislavke i Vesne.

80693

Posledwi pozdrav

80692

Posledwi pozdrav dragom

Zlatku

od porodice Brki}.

od kumova Toze i Tawe Jok{i}.

od: strica Trivuna, bra}e Du{ana, Dragana i Slavka sa porodicama.

80705

80695

80694

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Zlatku

Gvero Zlatku

Posledwi pozdrav dragom batiki

od strica Steve i strine Dragice.

80706

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Zlatku od: Mileta i Dragice Kova~evi} sa decom.

Posledwi pozdrav na{em

Zlatku

80739

80743

Posledwi prijatequ

Zlatku

Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav zetu

voqenom

80746

Posledwi kolegi

Zlatku

pozdrav

Zlatku

od tetke Stoje ]ulibrk i wene dece.

80745

Posledwi pozdrav

Posledwi drugu

DNEVNIK

Zlatku

od: Sne`e i Pe|e Jovanovi} sa porodicom.

od: Dragice i Momira Drini}a sa porodicom.

od policajaca PI Futoga.

od: Qube, Du{anke, Zorana, Maje i te~inog deteta Teodore.

od: Vidosava, Jelenke Bogojevi} iz [ajka{a.

od: Milana, Qiqe, Bubeta i An|ele iz [ajka{a.

80713

80714

80727

80704

80697

80696

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Posledwi pozdrav zetu

Zlatku Gveru

Zlatku Gveru od porodice ]iprovac.

velikom

Posledwi pozdrav

Zlatku

Gvero Zlatku

od Drage \uri}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

Zlatku

Po~ivaj u miru. od porodice Jeli~i}.

od porodice Lisica.

od porodice Subo{i}.

80703

80699

80698

Porodica Toroman.

80715

Posledwi pozdrav dragom zetu

Zlatku Gveru

80716

80726

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Zlatku

Gvero Zlatku

Zlatku

Posledwi pozdrav

Zlatku

od: Mla|e, Mire, Milane, Neboj{e i Slavice \uri}.

od porodice Trivunovi} Luke.

od porodice Kre{talica.

od Mileninog brata Miladina sa porodicom.

od porodice Jak{i}.

od porodice Marka Karagi}a.

80717

80718

80725

80702

80701

80700

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em dragom drugu

ponedeqak17.avgust2009.

Sa tugom i bolom javqam svim prijateqima, poznanicima da je preminuo moj sin jedinac

DEVETOGODI[WI POMEN

Dragica Aleksi}

Jovan Agbaba

Boletu

ro|. Kowiku{i} 2000 - 2009.

ro|. 11. 7. 1992.

Rado }emo te se uvek se}ati.

Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Gavri}.

Neute{na majka Danijela.

Nemi od tuge i skrhani bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi otac i suprug

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a voqena mama, ta{ta, baba i prababa

ro|. 1927.

Sahrana je 17. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, kod Arome, u Futogu. Osta}e{ na{a velika qubav, ponos i zvezda na nebu koja se nikad ne}e ugasiti. O`alo{}ene: k}erke Ena i Nina i neute{na supruga Stana.

Sahrana na{e mame je u Novom Sadu, 17. 8. 2009. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav za sve nas. Tvoje }erke Zorana - Se{a i Branislava - Brana, zetovi Simo i Jova sa porodicama.

80720

Tvoji: sin Miroslav, snaja Sandra, unuk Aleksa i unuka Awa.

Se}awe na tebe ve~no traje. Sin i k}erka sa porodicama.

80498 DVOGODI[WI POMEN Danas, 17. 8. 2009. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni

80597

Danas se navr{avaju tri godine od kako sa nama nije na{a voqena

Jovan Bogdani}

Dejana Vidakovi}

O~e, `ivi{ i daqe sa nama, u na{im srcima, mislima jer tuga, se}awe i bol traju ve~no.

1977 - 2006.

Tvoja }erka kojoj mnogo nedostaje{ Radija i zet \or|e.

80687

80321

Posledwi pozdrav Posledwi babici

Kele Margita

Leposava \uki} Seka

Marinko Bosan~i}

Posledwi pozdrav dragom zetu

TU@NO SE]AWE

2001 - 2009.

Po~ivaj u miru, jer voqeni nikad ne umiru.

80728

80742

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj babi Seki

Dekice, istina je da vreme leti, ali ne le~i sve rane. Na{ bol ne prestaje jer nas sve podse}a na to kako si volela `ivot i kroz wega i{la iskreno, bez straha, uvek nasmejana. Nedostaju nam ta vera i optimizam, ali borimo se da ih mi ne izgubimo, jer tako najboqe ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 80397

Pi}uki

Leposavi \uki}

Marinku Bosan~i}u Seki

Hvala ti za svu qubav. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Osta}e ve~no u na{im srcima. Porodica ]ulibrk.

od unuke Ru`ice i zeta Dejana.

80721

80719

Posledwi pozdrav dragom zetu

Unuka Ana, praunuk Luka, zet Pe|a i unuk Mika, praunuke Nina i Ana i snaja Miwa.

Drugari recepcije Hotela â&#x20AC;&#x17E;Parkâ&#x20AC;&#x153;: Marko, Dragica, Sne`a, Goca, Duda, ]ira, Kozak, Oliver, Sla|a, Dijana, Morena, Nenad, Maja, Vesna i Nata{a.

80685

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, mami, baki i svekrvi

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

80710

Danas, 17. avgusta 2009. godine navr{avaju se tri godine od smrti mog supruga, oca i dede

Stanko [egrt

Erde{ Katici Marinku Bosan~i}u Osta}e ve~no u na{im srcima. Porodica Stankovi}.

80722

Posledwi pozdrav dragom zetu

Marinku Bosan~i}u Osta}e{ srcima.

ve~no

na{im

Marinku Bosan~i}u od: kumova Vejinovi}, Mihajlovi} i Medi}.

Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu. Bako, hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru.

Iako su pro{le tri godine od kako nisi sa nama, ti si uvek u na{im srcima. Vole}emo te i nikad ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: suprug Ivan, sinovi @eqko i Ivica sa porodicama i prijateqi.

Tvoji: supruga Vasilka, }erka Blagica i unuci.

80690

80723

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Trajka Gligoroski

1945 - 2009.

Qubinka Aleksi} Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu, na ^eneju.

Porodica Iveti}.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicom.

80724

80740

Preminula je na{a mila mama i majka

Qubinka Aleksi} Se{a

Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Budisavi.

O`alo{}eni: supruga Stoja, sinovi Jovo i Mirko, }erke Joka i Qiqana.

80677

80736

Posledwi pozdrav dedi, ocu i tastu

Stanku [egrtu

1925 - 2009. Sahrana je danas, 17. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: sin Petar i }erka Dragica sa porodicama. 80747

od: }erke Qiqane, unuka Milo{a i zeta Slobodana Kvrgi}a.

od: }erke Joke, unu~adi Zorana i Milijane i zeta Tome Simonovi}a.

80738

80737

Rodi s qubavqu (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 09.00 12.00 12.15 12.30 14.00 14.30 15.20 15.30 16.00 17.40 18.00 18.25 18.30 20.00 20.25 20.30 22.00 22.30 22.40 23.40 00.25 00.55

10.30 11.15 12.05 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

08.00 10.00 12.00 14.00 15.00

TV PROGRAM

ponedeqak17.avgust2009.

Glas Amerike Prepodnevni program U ogledalu Multietnik Barometar [ta sad?! Beli luk i papri~ica Barometar Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Top {op Vojvo|anske vesti Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Rodi s qubavqu “Slu`ba 21” Glas Amerike Barometar

Denis napast “Pod suncem Sen Tropea” Lenija NS klinci “Luna-sirena sa Kariba” [ira, princeza mo}i Lude godine Katapultura Objektiv (slov) Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas “Luna-sirena sa Kariba” “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

ATP Masters Montreal, finale Moto GP Brno – Trka GP Holandska liga: PSV – Ajaks ATP Masters Montreal [panski Super kup: Atletik Bilbao – Barselona 17.00 ATP Masters Sinsinati 23.00 Francuska liga 00.00 Holandska liga

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 13.00 13.35 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.30 17.45 18.00 19.00

Dobro jutro, Vojvodino “Tarzan” Rokovnik Mladi talenti “Divqa stvorewa” “Rej~el Rej” Vojvo|anske vesti Kuhiwica Brazde Zvona Li Men, film Crtani film Vojvo|anske vesti “Frej`er” “Vrelina Akapulka” Tajne hrane: Plavi patliyan TV Dnevnik Hop, hop - kviz Ta divna stvorewa Novosadske razglednice Intervju sa Dr Tomislavom Milosavqevi}em

Tabloid Retrospektiva „Najboqe iz emisije Tabloid“ ve~eras }e biti posve}ena sarajevskoj folk-pop-rok {koli. Tokom prethodne sezone u emisiji su gostovale legende: Dra`en @eri} @era, Hanka Paldum, Halid Be{li}, Jadranka Stojakovi}, Kemal Monteno i Seid Memi} Vajta. Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 22.30) 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.00 01.50

TV Dnevnik Me|uprostor “Frej`er” “Detektiv Putilin” Vojvo|anski dnevnik Tabloid [imonove tajne “Vrelina Akapulka” “Tajni znak” “Advokati i saradnici”

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.30 16.00 16.30

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka” Crtani film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Izvorna narodna muzika (ma|) Vesti (ma|) Zajedno E, moja [ar-planino “Tajni znak” Dotoki (slov) ^emu... Adrenalin Sva Evina lica Posledwa klasa policijske {kole 30. festival folklornih tradicija Vojvodine No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” „Ujak iz Amerike” Zabavna muzika (ma|)

17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 23.00 23.50

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20 09.35 10.00 10.03 10.34 11.00 11.03 12.00 12.15 12.31 12.47 13.30 14.52 15.05 15.15 16.00 16.03 17.00 17.20 17.29 18.31 19.04 19.30 20.10 21.00 23.05 23.10 00.00 00.15 00.22 01.15

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Danijela Vrawe{ Slagalica Vesti Lov i ribolov Put oko sveta - Srbija moja zemqa Vesti “Kapri” Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Danijela Vrawe{ “Bouns” Letwi bioskop: Upomo}, ja sam ribica, film Kulinarski letopis Vesti Jednostavan ìvot Vesti “Boqi ìvot” Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica Dnevnik “Otpisani” Jedna pesma, jedna èqa Vesti “Bouns” Dnevnik Evonet “Nevini” No}ni bioskop: Surova pravda, film

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.05 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 21.00 00.30 00.35 00.36

Foks vesti: 900 sekundi “Slomqeno srce” “Slatka tajna” Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Za{t}eni svedok “Svi mrze Krisa” Tajni agent Izi Foks vesti “Slomqeno srce” “Ninya ratnici” Svet na dlanu Foks vesti Ekstremno pre`ivqavawe “Nepobedive Banzuke” Film: Kategorija 7: Kraj sveta Foks vesti No}ni program: Foks non-stop Film: Iako niko ne ide sa mnom 02.10 “Svi mrze Krisa”

Kategorija 7: Kraj sveta Razaraju}e oluje prete da uni{te civilizaciju. Gradovi nestaju, qudski rod gubi nadu. Lepa nau~nica, lovac na oluje i agent putuju u sredi{te olujnog vrtloga u poku{aju da odgonetnu za{to se priroda razqutila... Uloge: \ina Ger{on, [enon Doerti, Rendi Kvejd, Robert Vagner Re`ija: Dik Louri (Foks, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Metropole i regije sveta, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti frtuti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

06.02 06.16 06.48 07.03 07.18 07.22 07.32 07.58

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 15.00

22.00 23.00 23.35 00.45

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op “Uvod u anatomiju” Vesti za osobe o{te}enog sluha “Sta`isti” Top{op Dok. film: Gojazni ja Nacionalna geografija i Bi-BiSi: Divqa Kina Vesti B92 “Seks i grad” “Dobre namere” Vesti B92 “Sta`isti” Trnav~evi}i u divqini “Uvod u anatomiju” Nacionalna geografija i Bi-BiSi: Zemqa, mo} planete Reakcija Vesti B92 “Seks i grad” “Dedvud”

06.00 07.00 08.00 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.00 00.00 00.20 00.30 02.00 04.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik “Anali” Film: Godi{wa doba Siti kids “Alo, alo” «„Napu{teni an|eo” Grand {ou Siti “Nevina” “Qubav je ve~na” Nacionalni dnevnik “Napu{teni an|eo” Siti Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik Film: Dvostruka prevara Mewam `enu Lete}i start “Alo, alo” Siti Film: Nepristojno pona{awe Film: Dvostruka prevara Film: Nepristojno pona{awe

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00

Denis Kvejd

Ve~era sa prijateqima Dva bra~na para, ~etvoro prijateqa, dele ìvot, probleme i sre}u. Muèvi su najboqi prijateqi jo{ od studija. Wihove supruge upoznale su se na poslu... Uloge: Endi Mekdauel, Toni Kolet, Denis Kvejd, Greg Kiner Reìja: Norman Yuison (RTS 2, 21.50) 08.27 08.58 09.06 09.37 10.04 10.09 10.29 11.17 11.45 11.49 12.02 12.39 13.07 14.04 16.01 16.35 16.39 16.53 17.14 15.43 17.55 21.50 23.31 00.28 00.57 02.46

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00

\ina Ger{on

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: Danijela Vrawe{ Datum Verski kalendar Nauka 2007: Tajna crvenog vina Eko karavan

DNEVNIK

02.00

Vrele gume Enciklopedija “Neven” Slon Benyamin Male pri~e Moj ujak Stepeni{te ^uvari tradicije Datum Verski kalendar Jurij Ba{met i Moslovski solisti Razglednica: Jakutija Trezor ju~e Bes, film Ovo je Srbija Datum Verski kalendar @ivot od ~okolade Alternativna medicina Enciklopedija Atletika - SP, prenos Ve~era sa prijateqima, film Fudbal - Premijer liga: Pregled sezone Koncert Masima Savi}a Bes, film Trezor ju~e03.42 Atletika - SP

Glas Amerike “SMS” Dok. serija: Na tragu prirode “Qubav po svaku cenu” Slavni - Yodi Foster Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode “Slepa pravda” Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Dok. serija: Na tragu prirode Vesti Slatka moja “Svi vole Rejmonda” Milica na kvadrat “Slepa pravda” Film: Grejstok - Legenda o Tarzanu Slavni - Yodi Foster “Svi vole Rejmonda” Film: Grejstok - Legenda o Tarzanu Glas Amerike

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 13.40 [tedimo za vas, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus. 07.00 Atlas, 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 “Profa”, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 17.45 “Profa”, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

E{li Yad

Dvostruka prevara Ubistvo nije uvek kriminal. @ena, kojoj je ve} bilo su|eno zbog ubistva muà sumwa da je on jo{ uvek ìv; po{to izlazi uslovno iz zatvora posle {est godina ona èli da razre{i taj slu~aj... Uloge: E{li Yad, Tomi Li Youns, Brus Grinvud, Anabet Gi{, Roma Mafija Reìja: Brus Beresford (Pink, 20.00)

08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio

Yem (Hepi, 11.10 i 17.20) 14.00 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.25 Stari Tom 14.35 Kenguri ko{arka{i 15.00 Smucalice 15.05 Spajder rajderi 15.35 Ben 10 16.00 Pla{ite li se mraka? 16.30 Bekstvo sa ostrva [korpija 16.55 Yet Gruv 17.20 Yem 17.45 Viva piwata 18.10 Ro|eni pobednici 18.25 Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 22.20 23.00 23.50 00.00 00.05 01.00 02.00 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” ]irilica Telemaster [oping mania “Prvi talas” Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Muzi~ki ~et Film “Prvi talas” “Zabrawena qubav (Klon)” Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 “Luna”, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 “Nemi svedok” (r), 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 “Luna”, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 “Nemi svedok”, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 “Zemqa nade”, 15.30 Dok. program, 16.00 “Prijateqi i suparnici”, 17.00 “Pod suncem”, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 “Prijateqi i suparnici”, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 “Pod suncem”.

DNEVNIK

ponedeqak17.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Yulija Luis-Drajfus

SERIJA

Sajnfild Yeri, Elejn, Yory i Krejmer planiraju da idu u bioskop, ali Yeri odlu~uje da zastane i priseti se devet godina uspomena. Kroz glavu mu prolaze sve biv{e veze (po~eci i prekidi) i sli~na prise}awa... Uloge: Yeri Sajnfild, Yejson Aleksander, Yulija Luis-Drajfus, Majkl Ri~ards Redateq: Tom [eron (Nova TV, 23.40) 08.05 08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 13.30 14.30 15.15 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.55 23.25 23.40 00.10 01.05 02.00 03.00

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” „Kozbi {ou” IN Dobar posao u Italiji, film Vesti „ûvari plaè” IN Dnevnik „Lud, zbuwen, normalan” Ne zaboravi stihove "Privatna praksa" „Mister Bin” Vesti „Sajnfild” „ûvari plaè” „@ivot na severu” Ezo TV Druga odanost, film

Olupine iz snova Zaboravqeni bogovi Potraga za Feni~anima Gospodar Sipana Jovanka Orleanka êdna kraqica Najva`nija utakmica u ìvotu Vitez templar Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Pisani kod Dikensova tajna qubavnica êdna kraqica Ko si zapravo ti? Vitez templar Rimske misterije Dikens u Americi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ulramen - lovac na oluje ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - kona~an obra~un ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Dobri pastir Otpisani Ek{n men Tali~ni Tom Plivati uzvodno Sre}a porodice katakuris Balada o Mangalu Pandej Operacija Ticijan Soni Krvava veza

06.00 08.10 09.35 11.10 12.55 13.20 15.05 16.20 18.05 19.40 20.05 22.15 23.55 01.35 03.35 05.15

Zauvek srodna du{a Let 93 Prva nedeqa Ples malog pingvina Bioskop, bioskop, bioskop Za~arana Garfild 2 Pas i dijamanti Doru~ak sa Skotom Filmovi i zvezde Zastave na{ih o~eva [ortbas Praznik qubavi Kako pre`iveti mladost Invazija Holivud: Na snimawu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “ârolija” 10.15 [pijuni u tigrovoj pra{umi, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.15 Idemo na put s Goranom Mili}em: Ju`na Koreja 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.40 Povratak ku}i, film 16.15 Hrvatska kulturna ba{tina 16.35 Brodovi hraniteqi: Posledwi peskari i kamenari, dok. serija 17.10 “Pozori{te u ku}i” 18.00 Hrvatska uìvo 19.30 Dnevnik 20.05 “ârolija” 21.00 Korner 21.50 Potro{a~ki kod 22.25 Dnevnik 3 23.00 Profesije li~no 23.30 “No}ne more i sawarije” 00.20 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.05 “U kancelariji” 01.25 “Falkon plaà”

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” ^itaonica “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Ru` za usne Ivana Trump's for Love Alone Ratna nevesta ^itaonica “Medijum” “Ubistva u Midsameru” Ubistvo se ne zaboravqa “Dodir an|ela”

08.25 Astro {ou, emisija 11.15 „Kako sam upoznao va{u majku” 11.40 „U dobru i zlu” 12.10 „Rat u ku}i” 12.35 Ekskluziv 13.15 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.40 „Heroji iz strasti” 16.15 „Korak po korak” 16.40 „Pod istim krovom ” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Roki 4, film 21.30 Uqezova odmazda, film 23.45 No} pokera, {ou 01.15 „CSI Majami” 02.00 No} pokera, {ou 03.35 Astro {ou, emisija

Uqezova odmazda Yon Kjuzak

Gradska skup{tina Nakon {to je u obra~unu policajca i gangstera slu~ajno ubijen {estogodi{wak, pravnik Kevin Kalhun krene u otkrivawe pozadine zlo~ina. Ubrzo }e otkriti da situacija u gradu nije onakva kakvom ju je zami{qao... Uloge: Al Pa}ino, Yon Kjuzak, Briyit Fonda, Deni Ajelo, Martin Landau Redateq: Harold Beker (HRT 2, 23.00) 08.00 Na kraju ulice 08.10 Qubiteqi de~jeg sveta 08.25 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.50 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - fudbal, Svetsko prvenstvo 1998: Hrvatska – Nema~ka 13.30 “Obi~ni qudi” 14.15 Direkt 14.45 Normalan `ivot 15.40 Na jezeru koje raste - Susreti uz jezero Beseka u Etiopiji, dok. film 16.25 “Falkon pla`a” 17.15 “Ksena - princeza ratnica” 18.00 Berlin: Atletika, SP 22.00 Vesti na Drugom 22.15 “Momci s Medisona” 23.00 Ciklus filmova Al Pa}ina: Gradska skup{tina, film 00.50 Vip muzi~ki klub 01.25 Na rubu nauke: Lotar Hirnis - izle~iti rak

06.00 Pun pogodak 08.00 Radoznali susedi 10.00 Neverovatna `ena koja se smawuje 12.00 Surovi dogovor 14.00 Obi~na `eqa 16.00 Provodayija 18.00 Kul osvaja~ 20.00 Ovo je Spinal Tap 22.00 Mizeri 00.00 Heder ima svetlu stranu

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00

Intermeco 1 "Akapulko H.E.A.T." Tragedija pod zemqom Intermeco 2 Vulkan strave "Akapulko H.E.A.T." "Saut Park" "Moja slatka debequca" Intermeco 3 An|eo ~uvar "Saut Park" Aurora: Prekinuta operacija 00.00 Rajski virus

Nakon {to mu je ubijen kopilot, pilot lovca presreta~a Yejk Grafton, dovodi u pitawe smisao vojnih bomba{kih misija i tra`i osvetu. Pronalazi istomi{qenika u Viryilu Kolu, stru~waku za oru`je... Uloge: Deni Glover, Vilijem Dafo, Tom Sizmor, Rozana Arket Re`ija: Yon Milius (RTL, 21.30)

Rozana Arket

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 10.00 12.30 14.00 15.00 17.30 17.45 18.00 21.45 22.15 23.45 00.00 01.00

Kako se pravi? Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi? U potrazi za borbom Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

Skija{ki skokovi Atletika Skija{ki skokovi Biciklizam Atletika Fudbal Fudbal Atletika Atletika Tenis Svi sportovi Atletika Atletika

Moskva u pariski metro ne veruje va tri diktatora bila su ateisti, ali wizatrpanima ili onima u podmornici. Postepeno hov svakodnevni ìvot je bio prepun regube granice sopstvene li~nosti, doìvqavaju ligioznih rituala. Umesto procesije, to halucinacije, zvu~ne pogotovo, a onda polako dosu bili zborovi, ikone su zamenile slike mo}nilazi i do poreme}aja svesti. ka, ispovedawa – samopokajawe na partijskim saSledbenici treba da izgube svoju individualstancima, a utemeqila se uverenost u svemo} nost i razli~itost, kako u spoqnom izgledu, tadiktatora i sposobnost da, kao Bog, voli, kako i mi{qewu. To je postignuto u Maovoj Kini: `wava i ima kaprice, poput Zevsa. svi, po~ev od studenata do partijskih rukovodiêsto se govorilo da bi Hitlerov uspon bio laca, bili su obu~eni u neku vrstu uniforme, koznatno brì a pad sporiji da je Gebels raspolaju je nosio i sam Mao Cedung. Svako odstupawe gao televizijom, jer je i on, kao i druga dva dikod norme dovodilo je do reagovawa pravovernih: tatora, veoma spretno koristio sva medijska Peki} u svojim zatvorskim uspomenama se}a se sredstva. Hitler je napravio narodni radio, kao gimnazijskih dana u Beogradu: ~esta su bila cei narodna kola “folpawa pantalona ako ksvagen”, a sve losu odraàvale sitkalne stanice bile noburòaski mentasu obavezne da se drlitet. Namera {eè generalne linije: fova propagande biinterpretacija vela je jasna: ukoliko sti na poseban nabudu obu~eni u isto, ~in, naro~ito onih i misli}e isto. iz inostranstva, unu“Pravda” i “Izvetra{wi uspesi, pomstija” donosile su no izbegavawe pisasamo vesti o uspesiwa o neuspesima, sem ma rudara, kolhoznikada je vo|a (uglavka, gra|evinara i nanom Stawin) èleo u~nika, a nikako o nekog ministra ili pqa~kama, pronevegenerala da smeni rama ili zlo~inima, ili streqa, i tad je jer to baca lo{e svegovoreno o neuspesitlo na dru{tvo koje ma kao posledici ragradi novi poredak. Mao uspe{nije i od Staqina uniformisao naciju da sabotera i {tetoSli~no se de{avalo ~ina. U sovjetskoj {tampi nije bilo kriminalii kod nas do, otprilike, 1955. kad su se pojavile sti~ke rubrike, niti se pisalo o zlo~inima ili tzv. obi~ne novine, koje su {tampale i izve{tabesprizornima, prostituciji, korupciji. “Pravje o poàrima, dramama qubomore, ubistvima... da” je imala samo ~etiri stranice: na prvoj, gore Gubitak identiteta dovodi do utapawa u bezdesno, obi~no je bio telegram koji je sovjetska li~nu gomilu koja samo gromoglasno pqeska i vlada slala povodom nane gun|a, a svoju agrecionalnog praznika nesivnu energiju prazni koj azijskoj zemqi, udarkroz za sledbenike neSovjetska {tampa nije pisala ni ~lanak je posve}en bitne stvari, kao {to o zlo~inima, prostituciji uspesima u poqoprivresu to bile prve masovi korupciji, a kako su objaqivane di, a unutra{wi, uglanije demonstracije u samo vesti o lin~u crnaca, mafiji i Beogradu uperene provom, protokolarnim ve`rtvama uragana u SAD, gra|ani stima i dosadnim partiv Belgijanaca i witijskim saop{tewima. hove ambasade zbog doSSSR-a bili su uvereni da ìve Ako se pisalo o ideologa|aja u Kongu, te one u najboqem od svih svetova {kom neprijatequ, kao kontrolisane demon{to je od 1946. do 1953. stracije protiv italibio SAD, pisano je o lin~ovawu crnaca, mafiji, janske vlade zbog Trsta 1953. Prve prave spontapoplavama i `rtvama uragana. Gra|anin SSSR-a ne demonstracije studenata 1968. partijski vrh postajao je uveren u to da ìvi u najboqem od je do~ekao potpuno nespreman, dok Tito nije masvih svetova. kijavelisti~kim govorom prvo smirio studente, Andre @id je, u nekad veoma osporavanom “Poa potom ih optuìo da deluju pod uticajem stravratku iz SSSR-a”, ovako opisao svoje dogodovnih centara mo}i. {tine u ovoj zemqi 1936: “Za wih je sve izvan Gebels je, kao jedan od retkih intelektualaca SSSR-a u mrkloj no}i. Nepoverqivo se smija{e u vo|stvu Hitlerove stranke, uz Rozenberga i kad kaèm da i Pariz ima podzemnu èleznicu. [pera (obojica su bili arhitekti), postavio A imamo li mi tramvaje, trolejbuse...? Uostapropagandno delovawe na gotovo nau~nu osnovu lom, ako ih ipak mu~i ono {to se doga|a u inoi dao uputstva za manipulaciju masama stvarazemstvu, mnogi se vi{e brinu o tome {ta inowem ose}awa ugroènosti, posebno od spoqnih zemstvo o wima misli. Va`no je da doznaju divineprijateqa, kao i intimnog doìvqavawa da mo li im se dovoqno. Boje se da smo nedovoqno ih samo vo|a i partija mogu spasti od spoqne obave{teni o wihovim uspesima”. invazije. Ovaj postupak prvi je primenio StaSelekcija informacija bila je veoma stroga, qin, iskoristiv{i to {to je SSSR bio dugo izpu{tane su samo vesti koje su mogle pruìti odlovan i diplomatski nepriznat, a od 1919. do re|eni ideolo{ki pogled na svet, a sledbenici 1921. i objekat 14 intervencije stranih sila. su ìveli u potpunoj izolaciji, nije bilo puto(Ne ra~unaju}i napad Poqske 1920, koji se zamavawa u inostranstvo, jer Staqin nije voleo da lo nije zavr{io wenim porazom jer je sovjetska mu se narod mnogo {eta preko granice. Izolacikowica stigla do kapija Var{ave). Staqin je ja i prekid komunikacija preduslov je indoktrikasnije kod sledbenika produàvao ose}awe nacije sledbenika. Ako nema pore|ewa, wegova anksioznosti i latentne paranoidnosti, potzemqa }e mu izgledati kao obe}ani raj. Sledbekrepqivano stalnim parolama o opreznosti nici postaju poslu{niji ako su izolovani, kao zbog lukavstva neprijateqa koji se skrivaju pod {to se to de{ava sa zatvorenicima u samicama, raznim maskama.

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak17.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nemojte brinuti o uku}anima, jer oni znaju svoj put i na~in. Radije se pozabavite svojim istinskim ose}awima. Imate potrebu da budete korisni i od akcije. Ratnik u vama ne miruje! Qubav i izobiqe.

BIK 20.4-20.5.

Inspirisani ste i podstaknuti na to da uredite svoj `ivotni prostor, ali to ~inite ipak sporije, uzimaju}i u obzir date materijalne okolnosti. Qubavni odnos se zasniva na ne`noj i bliskoj, romanti~noj komunikaciji.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Sve biste hteli, sada i odmah, ako moè. Moè, ali povr{no. Zbog toga nemojte gubiti iz vida neke dogovore, onako usput, sve jure}i i poskakuju}i za nekim ciqevima. Igra moè biti i ozbiqna. Strpqewe. Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste rawivi i emotivno osetqiviji nego obi~no. Porodica vam je osetqiva ta~ka, a deca pogotovo. Brinete o wima na saose}ajan i za{titni~ki na~in. Istovremeno, uìvate! Ukoliko se povu~ete iz javnosti i posvetite bliskim osobama, porodici, partneru, moète prijatno provesti ove dane. Zbog postoje}ih problema i ovako i onako ne moète mnogo raditi i zaraditi. Poja~ajte ishranu. Ponedeqak je, prvi radni dan, samo jedan u nizu za vas. Na sre}u, pa vam odgovornost donosi i neki vid satisfakcije. Prilagodite se datim standardima i uslovima, mogu}nostima i prilikama.

2 8

1 Novi Sad

PRIJATNO

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

30 31

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Ni{

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 15 stepeni ujutro do 31 stepen popodne. VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak u granicama normale. Minimalna temperatura od 14 do 16, a maksimalna 31 stepen. SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo u svim krajevima. Vetar slab, isto~nih pravaca ili promenqiv. Pritisak u granicama normale. Minimalna temperatura od 12 do 19 stepeni, a maksimalna od 30 do 33. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prete`no sun~ano i jo{ toplije. Temperature od 31 do 34 stepena. Popodne i uve~e mogu}a je re|a pojava lokalnih pquskova s grmqavinom, najpre na severu zemqe. U sredu i ~etvrtak nekoliko stepeni ni`a temperatura i malo prijatnije vreme, bez velike vru}ine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirana vremenska situacija }e i daqe biti relativno povoqna za hroni~ne bolesnike kojima se savetuje adekvatna za{tita od UV zra~ewa i ograni~ewe fizi~kih napora. Meteoropate mogu ose}ati glavoboqu, zamarawe i bolove u mi{i}ima.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

242 (-4)

Slankamen

268 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

321 (-5)

Zemun

296 (-5)

Bogojevo

299 (-2)

Pan~evo

310 (-8)

Smederevo

480 (-6)

Ba~. Palanka 285 (-5) Novi Sad

265 (-10) Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

185 (0)

S. Mitrovica

55 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (0)

Beograd

246 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

254 (-10)

NERA

Hetin

84 (-4)

-46 (0)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

Kusi}

32 (0 )

TRI^-TRA^

Ana se udala Glumica Ana Faris se udala za kolegu Krisa Prata na Baliju. Ceremonija je bila mala i skromna, bez poznatih holivudskih zvezda. Ana (32) i Kris (30) su se verili pro{le godine, a sada su vezu krunisali brakom. - Kris je super, On je divan, divan de~ko. Veoma sam sre|na. ba{ mi je lepo s wim. Ludo se provodimo - rekla je svojevremeno Ana Faris novinarima. Prema prognozama tabloida, ovaj holivudski par bi mogao da potraje ~ak deset godina, {to je daleko iznad proseka du`ine brakova slavnih i poznatih.

VIC DANA U selu se najlep{a devojka zvala Mara. Zato Sosa re~e Lali: - Da bismo imali dobar seks, dok to radi{, treba da misli{ na Maru. Kada su legli i kada je Lala po~eo, on odjednom onemo}a. - Koji ti je andrak, Lalo? [to na Maru ne misli{? - pita Sosa. - [ta vredi da mislim, kad te â&#x20AC;&#x17E;onâ&#x20AC;? prepozno?

Tro{ite mnogo vremena na ono bitno i ono nebitno. Potrebno je da se prilagodite nekim optere}uju}im okolnostima i obavezama, dugovawima. Nije povoqna situacija za kredite, pogotovo one dugoro~ne.

RIBE 20.2-20.3.

Utorak je Marsov dan, {to u prevodu zna~i da treba raditi iz sve snage, {to opet zna~i da vam to nimalo ne odgovara. Radije biste putovali i `iveli u svojim snovima. Strasti i sloboda. Nestrpqivi ste.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Divan dan za vas! S partnerom ste u duboko emotivnim i skladnim odnosima, bez obzira na to {to se ponekad dr`ite distancirano. Nosite svoje probleme u sebi i ne delite ih s drugima. Ekspanzija.

VODOLIJA 21.1-19.2.

7 5

Mo`ete dobiti podr{ku drugih osoba, materijalnu ili moralnu. Krediti su ponovo aktuelni, pogotovo ako }ete ih iskoristiti da preuredite svoj stambeni prostor. Nerazumevawe u partnerstvu.

JARAC 22.12-20.1.

6 6

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka Raka, pa i podr{ku jedne `enske osobe. Danas mo`ete s decom uspostaviti odnos razumevawa i jedinstva. Intuicija vam je nagla{ena ovih dana.

STRELAC 24.11- 21.12.

Krajwe je vreme da po~nete ozbiqnije da radite. Ili mo`da jo{ uvek nije? Va{a Venera se odmara u emotivnom i tradicionalnom znaku Raka, {to doprinosi va{oj orijentaciji ka porodici, deci, domu svome.

[KORPION 24.10- 23.11.

Evropa

Srbija Beograd

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

17. avgust 2009.

6 2

Re{ewe iz pro{log broja