Dnevnik16.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 16. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22810 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

PLA]AWE RA^UNA POSTALO NAUKA I LUTRIJA

Politika

Odra}e vas provizije ako proma{ite banku

2 Demokratama se izborni rizik ne isplati 2 Da~i}: Srbija spremna da ~uva manastire 3 Dragin: Ne}e biti vanrednih izbora

Besmislice napredwaka

Foto: N. Stojanovi}

str. 4

REPORTERI „DNEVNIKA” NA GRADILI[TU NA DUNAVU KOD BE[KE

str. 3

Ekonomija 4 „Imlek” pove}ao cenu mleka 4 Cela Srbija je gubitnik tranzicije 5 Kroz „tunel” do lake zarade

Novi Sad 7 Prirodne kreme boqe od brendova 9 Zamagqena stakla s pogledom na grad

Vojvodina 11 Oluja i grad odneli 540 miliona

Crna

NIS danas na berzi str. 4

Preko novog mosta dogodine str. 5

Nagrada Jasni \uri~i} str. 3

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

13 Kazniti i one koji su krili istinu o ubistvu

Reporta`e 14 Ro|aci nisu dali nagradama da u Banat pre|u

Dru{tvo 15 Sve o zaposlewu u inostranstvu

Toplo

BANKE ^ESTO NA METI PREVARANATA

Do malog kredita falsifikovanim dokumentima

12 Razbojnik {etkao, {~epao pa {mugnuo

Najvi{a temperatura 34° S [KOLSKA GRADILI[TA U NOVOM SADU

\acima nove u~ionice i sportske hale PLIVA^I ISPOD O^EKIVAWA

SLAB START VOJVO\ANSKIH SUPERLIGA[A

ANA IVANOVI] ISTEGLA LIGAMENTE

JUNIORKAMA SRBIJE ZLATNA MEDAQA

str. 9

2

POLITIKA

ponedeqak16.avgust2010.

Da~i}: Srbija spremna da ~uva manastire Potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Gra~anici da je Srbija spremna da pomogne svojim osobqem u o~uvawu bezbednosti srpskih sredwevekovnih manastira i objekata od istorijskog zna~aja na Kosovu i Metohiji.Ministar Da~i} je to-

kom posete manastiru Gra~anica, komentarisao odluku me|unarodnih Kosovskih snaga (Kfor) da bezbednost sredwevekovnih manastira uskoro prepustiti lokalnoj policiji u ju`noj

srpskoj pokrajini. Podsetiv{i da je pravo Srbiji da po{aqe svoje osobqe na Kosmet dato Rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti, Da~i} je kazao da je to pravo gotovo zaboravqeno.“U rezoluciji pi{e i mi smo spremni da to u~inimo, da deo na{eg sobqa, do hiqadu qudi, bude

prisutno na na{im najzna~ajnijim verskim i istorijskim mestima na Kometu. To se zaboravilo, ali ja isti~em jo{ jednom na{su spremnost da pomognemo“, rekao je Da~i}.

Da~i} je kazao da niko vi{e od Srbije I Srba na Kosmetu nije zainteresovan da se u pokrajini vlada mir. „Tako|e, Srbija mora da u~ini sve da Srbi ostanu ovde. No, Srbija ne mo`e da dozvoli da neko upotrebom oru`ane sile protera Srbe, isto kao {to Srbija ne mo`e dozvoliti da zbog razli~itih poteza, Srbi zakqu~e da im je boqe da se odsele nego da ostanu ovde da `ive“, primetio je potpredsednik vlade.Ministra Da~i}a je u Gra~anici primio vikarni episkop Teodosije, koji je ponovio da se Srpska pravoslavna crkva ne sla`e sa odlukom Kfor da bezbednost oko srpskih pravoslavnih manastira prepusti pokrajinskoj policiji. „Mi smo stalno u kontaktu sa me|unarodnim predstavnicima i zabrinuti smo {to je komanda Kfor odlu~ila da prepusti obezbe|ivawe Gra~anice i jo{ ~etiri manastira kosovskoj policiji. Stalno smo im govorili da je to preuraweno I da se ne ose}amo bezbedno ako se oni povuku. Mora}emo da tra`imo i neka alternatvna re{ewa“, zakqu~io je vladika Teodosije.

Diskutabilna odluka Ustavnog suda Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je odluka Ustavnog suda Srbije o ukidawu kosovskog dodatka diskutabilna i da Vlada Srbije treba da na|e novi model za pomo} kosovskim Srbima i ostalima koji po{tuju dr`avu Srbiju.“Ukoliko Srbija digne ruke od Kosova i ne posve}uje pa`wu Srbima i ukoliko Srbi ne ostanu na Kosovu, sigurno je da druge dr`ave ne}e mnogo vi{e zanimati ni ovo pitawe“, istakao je Da~i}, odgovaraju}i na pitawa novinara tokom posete manastiru Gra~anica.Da~i} je rekao da se usu|uje da komentari{e odluku Ustavnog suda, budu}i da se, kako je rekao, nalazi na Kosovu i Metohiji. „Mislim da Vlada Srbije mora veoma ozbiqno da razmatra posledice i konsekvence koje dolaze nakon dono{ewa odluke Ustavnog suda i da se one dobro analiziraju“, rekao je Da~i}.Podsetiv{i da u vreme do-

no{ewa odluke o uvo|ewu kosovskog dodatka nije bio na vlasti, niti partija kojoj pripada, Da~i} je rekao da su sli~ni dodaci za Kosovo izdvajani i nekoliko decenija unazad.“Ta odluka je doneta zbog specifi~nosti situacije i te{kih uslova rada i `ivota na KiM“, dodao je on.

Vlada Srbije treba dobro da sagleda posledice i prona|e nove mahanizme kako bi podstakla qude da ovde `ive i rade „Kada bi Ustavni sud sa lako}om mogao da poni{ti odluku takozvanih privremenih kosovskih oragana o nezavisnosti Kosova, {to predstavqa flagrantno kr{ewe Ustava Srbije, onda bi mogao da ka`em da je ovakva

odluka razumqiva. Ovako, imaju}i u vidu {to posledice odluke Ustavnog suda ne mogu da uti~u na fakti~ku situaciju na KiM, jer Srbija nema vlast na delu svoje teritorije, ba{ zato je ova odluka dosta diskutabilna i mo`e da izazove razli~ite konotacije“, smatra Da~i}.

Konotacija ne sme da bude da Srbija time stavqa do znawa da je ovo pitawe vi{e ne zanima, naglasio je on. „Nama je interes da Srbi i svi oni koji po{tuju Srbiju ostanu da `ive i rade na Kosmetu i u ovako te{kim uslovima kada su im ugro`eni `ivoti... Vlada Srbije treba dobro da sagleda posledice i prona|e nove mahanizme kako bi podstakla qude da ovde `ive i rade“, kazao je Da~i}.On je rekao da odluka Ustavnog suda „nije samo politi~ki bitna, ve} i ekonomski, kako bi qudi mogli da obezbede budu}nost za svoju decu“.

DNEVNIK POLITI^KI ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI]

Demokratama se izborni rizik ne isplati Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} ka`e da nije realno o~ekivati vanredne izbore u Srbiji jer oni nisu u interesu vladaju}e koalicije. Uz opasku da o raspisivawu prevremenih izbora gotovo uvek odlu~uje vlast, on je za „Dnevnik“ kazao da izbori nisu opcija jer je aktuelna vlast trenutno suo~ena s vrlo te{kim problemima, „od uticaja globalne krize do politi~kih razmirica s Briselom i Va{ingtonom oko Kosova“, te da ima male resurse da te probleme re{ava.

– U takvim okolnostima, krize, pada `ivotnog standarda, velike nezaposlenosti, problema s Kosovom, op{teg ose}aja besperspektivnosti... sumwam da bi neko iza{ao na izbore i rizikovao da do`ivi salvu kritika i suo~i se s nezadovoqstvom gra|ana, odnosno da bude neka vrsta `rtve protestnog glasawa – ocewuje Stankovi}. – A sumwam i da je bilo koja stranka iz vladaju}e koalicije uverena u to da onaj kola~ vlasti koji trenutno ima mo`e imati i nakon eventualnih prevremenih izbora koji bi se dogodili u narednih {est meseci. Uz to, svi sukobi unutar koalicije stavqeni su u stranu, {to tako|e ukazuje na to da postoji dogovor da se mnogo ne talasa.

Komentari{u}i mogu}nost DS biti pred velikim izazovom – spajawa parlamentarnih i predsmatra Stankovi}. sedni~kih izbora s obzirom na to On ka`e da napredwaci, s druda je redovan termin za oba cige strane, koriste aktuelni konklusa 2012. godiflikt izme|u na, na{ sagovorBeograda i BriU okolnostima krize, nik ka`e da ga sela oko kosovpada `ivotnog ne bi iznenadiske rezolucije standarda, velike lo da se to desi da bi dokazali nezaposlenosti, „jer bi to mogao da je DS nedobiti recept da sledan u svojim problema s Kosovom, se ostvari evropskim opreop{teg ose}aja uspeh“.

Nabesperspektivnosti... deqewima.

– Ne bi me izvodi da, sem tog sumwam da bi neko nenadilo da depoku{aja da se iza{ao na izbore mokrate igraju politi~ki prona taj scenario, fitira, SNS-u s tim {to 2012. godine situacija ide u prilog i ~iwenica da ne}e biti ista kao 2007. ili 2008. evropske integracije teku „frugodine. I harizma Borisa Tadi}a striraju}e sporo“, te da je kosovski problem kamen spoticawa.

Uveren je u to da }e zato evropske integracije ostati tema i nared„Mi smo najboqi...“ ne izborne kampawe, ne kao do Po re~ima Stankovi}a, poruke demokrata, tipa: „mi smo najsad dominatna ili kao podloga za boqi, opozicija nema ideje, ve} samo kritike“, predstavqaju saneku vrstu ideolo{ke mobilizamo marketin{ki potez DS-a i poku{aj da „teret dokazivawa“ cije, ve} }e se koristiti uporedo prebace na drugu stranu. Procewuje da ta pri~a ipak nema znas ostalim temama, me|u kojima }e ~ajniju te`inu kad je re~ o stavu gra|ana. va`no mesto zauzmati socijalno– Prosto, vlast ima obavezu da nudi re{ewa, a opozicija nema ekonomski problemi. tu obavezu. Opozicija nema instrumente da svoje ideje sprovede, – Teme narednih ozbora bi}e a vlast ima i obavezu da ima ideje i obavezu i mehanizme da te mnogo konkretnije, i sem lepih ideje sprovodi. Takva je podela uloga u politi~kom sistemu. Zare~i, mora}e da se nude konkretto taj stav demokrata „mi smo najboqi“ i nema naro~itu te`inu, na re{ewa. I kad je re~ o evropali je zgodan na~in za odgovor opoziciji koja medijski dosta skim integracijama i o ekonomiagresivno kritikuje vlast – ocenio je Stankovi}. ji i o socijalnim problemima... – smatra Stankovi}.

Dodaje da }e Evropa biti tema Dodaje da, s druge strane, ni u mogla bi biti zna~ajno potro{ei zbog toga {to }e radikali i Vladi ni u parlamentu postoje}a na zbog objektivnih problema s DSS i daqe koristiti tu pri~u ve}ina nije ugro`ena, dok svi likojima se kao dr`ava i dru{tvo radi vlastite ideolo{ke afirderi koalicije javno isti~u nasuo~avamo. A i politi~ka konkumacije uz plasirawe antievropmeru da izguraju ceo mandat. rencija se promenila. Tako da }e skog stava.

B. D. Savi}

IZME\U KVALITETA I BROJA USVOJENIH ZAKONA

Politi~ke i pravne propuste ispravqa Ustavni sud Mada je predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} na kraju pro{log meseca, pred jednomese~ni godi{wi odmor poslanika, izrazila zadovoqstvo radom parlamenta, kako po broju donetih zakona, tako i po atmosferi koja je vladala tokom zasedawa, senku na „uspeh“ svakako baca ~iwenica da je sve vi{e usvojenih zakonskih akta koji su ili ve} na proveri pred Ustavnim sudom ili }e se tek na}i, dok su neki ve} pali na testu uskla|enosti s Ustavom Srbije.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je samo posledwi u nizu zakonski akata za koji su i stru~na javnost, ali i me|unarodne stru~ne organizacije, ocenili da je neustavan i da ga kao takvog ne bi trebalo usvajati. No, vladaju}a koalicija se po pravilu dr`i „svoje {eme“ i usvaja zakone po redosledu i brzini koju sama odre|uje, veruju}i da }e, ako ba{ i nije sve dobro, Ustavni sud to na kraju popraviti. ~ne javnosti“, i dodaje: „Nau~i}emo ne{to iz prethodnih lekcija“.

Biv{i sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivo{evi} iznosi podatak da je vi{e od 80 odsto zakona doneto u skra}enom postupku, da se o wima ne raspravqa ozbiq-

no te da Skup{tina, koja bi trebalo da bude zakonodavno telo, nije ni{ta drugo do glasa~ka ma{ina.

– Mi se ponosimo brojem donetih zakona a ne wihovim kvalitetom – rekao je Ivo{evi}. – Budu}i da zakone pi{u ~inovnici – a mo`e se dogoditi da oni ne poznaju pravo najboqe – prave se gre{ke, ne samo pravne nego i gramati~ke i slovne, {to dovodi do toga da veliki broj zakona zavr{i na Ustavnom sudu. Potrebno je da Skup{tina bude pravi zakodavni organ, da zakone pi{u stru~waci i da se o wima javno raspravqa, a ne da se va`ni zakoni donose za dese-

tak dana. Kvalitet je va`niji od broja, ali izgleda da je u Skup{tini obrnuto. „Transparetnost Srbija“ je pro{log meseca ukazala na to da Vlada i Skup{tina Srbije nastavqaju da donose zakone po hitnoj proceduri, {to onemogu}ava javnost da kvalitetno raspravqa o va`nim re{ewima. Zakonski predlozi su dostupni javnosti svega nekoliko dana pre nego {to po~ne sednica na kojoj se o wima raspravqa, a budu}i da je po~etak sednice ujedno i rok do kada se mogu podnositi amadmani, ovakva praksa, tvrde u ovoj ne-

Mo`e provera zakona i pre progla{ewa Osim {to se mo`e – a pokazalo se – i treba, pre kona~nog predloga nekog zakona zatra`iti mi{qewe o wegovoj uskla|enosti s Ustavom, proveru ustavnosti zakon mo`e pro}i i pre progla{ewa. Naime, prema ~lanu 66 Ustava Srbije, postupak ocene ustavnosti nekog zakona pre progla{ewa je hitan, a odluka kojom se utvr|uje da zakon koji nije progla{en nije u saglasnosti s Ustavom proizvodi pravno dejstvo odmah. Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre wegovog progla{ewa podnosi se i tekst izglasanog zakona koji je overio sekretar Skup{tine Srbije. Ustavni sud ne mora da tra`i mi{qewe Narodne skup{tine niti se o wemu vodi javna rasprava. Me|utim, kada predsednik dr`ave potpi{e ukaz o progla{ewu nekog zakona, sledi redovna procedura pred Ustavnim sudom, nema hitnosti, obavezna je javna rasprava i tra`i se mi{qewe Skup{tine Srbije.

vladinoj organizaciji, prakti~no onemogu}ava gra|ane da preko narodnih poslanika uti~u na sadr`inu zakonskih re{ewa ili stru~nu javnost da uka`e na pravne nedostatke.

Izvr{ni direktor „Transparetnosti Srbija“ Nemawa Nenadi} isti~e da bi kontrola ustavnosti zakona morala da bude ustanovqena praksa tako da se zakoni, pre no {to do|u na dnevni red Skup{tine, pa`qivo razmotre da bi se utvrdilo da li su saglasni s Ustavom.

– Pretpostavqam da ima dosta zakona koji nisu u skladu s Ustavom, ali da niko jo{ nije obratio pa`wu na to. Kqu~nu ulogu u kontroli ustavnosti trebalo bi da ima Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo, ali i Zakonodavni odbor Skup{tine, ali mi{qewa oba ova tela se zanemaruju i pokazuje se premo} politike u odnosu na pravo – isti~e Nenadi}.

Profesor uporednog prava dr Vladimir Vodineli} obja{wava za na{ list da su zahtevi za ocenu ustavnosti ovog, a i mnogih drugih usvojenih zakonskih akata, dokaz da pravne dr`ave u Srbiji nema i da }e nam trebati jo{ mnogo da savladamo demokratiju, koja podrazumeva da postoji saglasnost izme|u prava i politi~ke voqe.

Na{ sagovornik dodaje da se, uz postojawe politi~ke voqe, ovakva „poplava“ zakona koji ~ekaju proveru pred Ustavnim sudom mogla izbe}i i da nije potrebno bilo ni{ta drugo do primeniti pravila koja postoje, a to je da se obavi prethodna provera svakog zakonskog akta pre nego {to se on preto~i u kona~an predlog i dostavi poslanicima.

– Pre nego {to se neki zakon donese, mo`e se tra`iti mi{qewe Ustavnog suda, koji jedini mo`e meritorno re}i da li je ne{to u skladu s najvi{im pravnim aktom ili ne. Na`alost, taj se instrument kod nas ne koristi. [tavi{e, imali smo prilike da vidimo, u slu~aju kada je

bio donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisawu, da je brzim potpisivawem tog propisa predsednik Republike prakti~no spre~io poslanike da se obrate Ustavnom sudu radi tra`ewa prethodne provere, a bilo je belodano jasno da taj zakon ne mo`e opstati ako Ustavni sud bude obavio svoju ulogu savesno, kao {to posle i jeste – obja{wava profesor Vodineli}, dodaju}i da i izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavqa prilog davno poznatoj ~iwenici da pravo u Srbiji nema onu vrednost koju ima u demokratskim pravnim dr`avama.

Q. Male{evi}

ni su uslovi da Srbija krene napred, {to je i najbitnije.

“Da nije do{lo do globalne ekonomske krize, sve bi ovo bilo vidqivije”, rekao je Dragin. Ali, ako pogledamo na koji na~in se kriza odrazila na Srbiju, a na koji na~in na neke daleko razvijenije zemqe, istakao je Dragin, mo`emo re}i i da smo taj ispit polo`ili. U pore|ewu sa prethodnom vladom, zakqu~io je

INTERVJU

Dragin, sada{wa je daleko dinami~nija, vi{e radi, sa mawe politikanstva i vi{e prakti~nog rada.

JELENA TRIVAN, PORTPAROLKA DS-a

ko vlada ne padne pre vremena. S obzirom na to da je Vlada Srbije stabilna i da ne}e pasti, ne mogu se kreirati izborni ciklusi spram toga da li nekoj stranci odgovaraju tada ili onda, nego }e biti kada im je vreme i ka-

@eqno i{~ekuju odluku Ustavnog suda o foteqa{ima – Mi `eqno i{~ekujemo odluku Ustavnog suda u vezi s duplim funkcijama jer smo od po~etka stranka koja se bori za nezavisne institucije, za wihov samostalni rad i kredibilitet. Borili smo se za to da se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije uop{te donese i da ona po~ne da radi, i u tom smislu nije nam u interesu da na bilo koji na~in devalviramo nezavisne institucije ili zakon koji smo doneli. Ustavni sud treba {to pre da postupa po ovom predmetu jer za Srbiju nije dobra nikakva debata koja }e se voditi izme|u politi~kih stranaka i nezavisnih institucija koja }e ih stavqati na dve suprotne strane po{to treba da budu na istoj – ka`e Jelena Trivan. van. – Aleksandar Vu~i} i SNS su najavili izbore za 2009, pa za ovu godinu, i oni se nisu dogodili i ne vidim za{to bi se DS i cela vladaju}a koalicija vi{e bavili najavama napredwaka ukoliko smo ve} rekli da }e izbori biti 2012. godine. Jedino {to su do sada pogodili iz SNSa je da }e biti na prole}e, jer im je tada vreme, ali 2012. godine. z Da li DS-u odgovara da se u istoj godini odr`e i parlamentarni i predsedni~ki izbori?

– Mi `ivimo u demokratskoj i pravno ure|enoj dr`avi i zna se kada se izbori odr`avaju, ukoli-

da su zavr{eni svi poslovi koje Vlada treba da uradi. z Kada smo kod izbornih ciklusa, u februaru je trebalo da bude odr`ana izborna Skup{tina DS-a, ali je weno odr`avawe odlo`eno. Ho}e li biti skup{tine demokrata na jesen i izbora novog predsednika i rukovodstva?

– Ta~no je da DS tokom 2010. godine treba da izabere svoje novo rukovodstvo. Mediji su na{u 20-godi{wicu, koja pada u februaru, povezali s datumom kada treba da budu strana~ki izbori, iako mi taj datum nikada nismo oglasili. Ono {to je iz-

3

USS osporio zaposlewe biv{em funkcioneru

Besmislice napredwaka ne komentari{em Portparolka Demokratske stranke i narodna poslanica u Skup{tini Srbije Jelena Trivan izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ da nema promene dr`avne politike prema Kosovu i Metohiji koju tra`e neke opozicione stranke, ali i koalicioni partner SPO. Ona je demantovala i tvrdwe zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vu~i}a da se u 2011. godini spremaju vanredni parlamentarni izbori, za koje vlast kre}e s pravom kampawom po~etkom oktobra jer demokrate `ele da izbegnu poklapawe predsedni~kih i parlamentarnih izbora u 2012. godini.

– Gotovo da mi je besmisleno da odgovaram na besmislene ideje koje dolaze iz SNS-a jer morate imati nekakav kredibilet, odnosno iza sebe neke ve} ostvarene prognoze, i da govorite stalno istinu da biste o~ekivali da ~itava javnost po~ne da se bavi va{im spekulacijama kao ne~im relevantnim – ka`e Jelena Tri-

ponedeqak16.avgust2010.

VRBAS: PI[E SE NOVI STATUT OP[TINE

Dragin: Ne}e biti vanrednih izbora Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije Sa{a Dragin smatra da u skorije vreme ne bi moglo da do|e do raspisivawa vanrednih izbora. “U ovom trenutku se mnogo toga radi. Srbija je, mislim, najve}e gradili{te u Evropi. Gde god da krenete, gradi se neki most ili se pro{iruje auto put”, rekao je Dragin u intervjuu FoNetu. Posle vi{e godina, smatra Dragin, stvore-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

vesno je da }e do kraja godine biti izborni kongres i u DS-u. z Da li se radi na izmenama Statuta i ho}e li biti pro{iren broj potpredsednika DS-a?

– Za sada se o tome u stranci ne razgovara, niti se na tome radi. z Aktuelni potpredsednik iz Vojvodine Bojan Pajti} je ve} odavno i prvi najavio aplikaciju za to mesto, da li su i ostali potpredsednici DS-a nagovestili svoju kandidaturu u stranci?

– Javnost je upoznata s tim da }e se Bojan Pajti} ponovo kandidovati za potpredsednika stranke, {to ne zna~i da drugi potpredsednici nisu zainteresovani za tu funkciju, ali naprosto nisu obja{wavali kroz medije svoje interesovawe i namere jer je to strana~ka stvar. z [ta }e se desiti u Skup{tini Srbije s onim delom Poslovnika koji se ti~e ocewivawa izve{taja nezavisnih i regulatornih tela, koja se ogla{avaju stavovima da vlast novim odredbama `eli da disciplinuje neposlu{ne?

– Pripadam delu vladaju}e ve}ine koji `eli da pomogne nezavisnim institucijama, naro~ito ombudsmanu, Agenciji za borbu protiv korupcije, poverenicima za informacije od javnog zna~aja i za ravnopravnost polova i mislim da je trenutak da u septembru, kada Skup{tina po~ne da zaseda, sednemo i razgovaramo.

Skup{tina sa svoje strane tre-

REKLI SU

Bara}: Prawe biografija

Forcan: Mi{kovi}a prerastao biznis

Poredak izgra|en posle 2000. funkcioni{e mimo svih demokratskih pravila, izjavila je za Blic predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}. Prema wenoj oceni, to je sistem u kojem su vlasni~ka prava svih gra|ana ugro`ena i u kojem dr`avne institucije prepoznaju samo prava tajkuna. Ona obja{wava da ovakvo stawe u zemqi odgovara samo tajkunima za koje su “sve vlade od 2000. godine radile”. “Upravo je vlast omogu}ila onima koji su devedesetih bili na listama sumwivih qudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najve}i kapitalisti u zemqi.

Hiqadu je primera da i danas i vlast i dr`avne institucije rade u korist tajkuna”, smatra Bara}.

Ona navodi da vlasti zaista i ne `ele da se obra~unaju sa organizovanim kriminalom i ocewuje da je “na{e tu`ila{tvo potpuno instrumentalizovano za politi~ke ciqeve i dnevni trenutak”.

Biv{a potpredsednica “Delta holdinga” Milka Forcan izjavila je ju~e da je vlasnika te kompanije Miroslava Mi{kovi}a prerastao biznis kojim se bavi. Ona je takvu tvrdwu, objavqenu u listu “Kurir”, obrazlo`ila stavom da, iako je Mi{kovi}ev uspeh u dosada{wem vo|ewu “Delte” bio vanserijski, on ipak nije bio u stawu da na pravi na~in prati veliki rast kompanije i promene na tr`i{tu u zemqi i van we. Ona je svoj sukob s Mi{kovi}em objasnila time {to je on “~ovek koji sve, ali bukvalno sve u `ivotu posmatra crno i belo”, navode}i svoj primer gde je “ili najbli`i saradnik ili najqu}i neprijateq.” “Kod Mi{kovi}a postoji apsolutno odsustvo sluha za komunikaciju, da se saslu{a neko drugi i rezultat toga je ekstremno pona{awe. S nekim ste bili 20 godina maltene najbli`i saradnik, a sada {aqete svoje resurse i logistiku na wega”, ukazuje Milka Forcan.

ba da objasni nezavisnim institucijama da ne postoji nikakva intencija da ih kontroli{e, razre{ava ili sli~no, ve} da im pomogne. Ako postoji bilo kakva nedoumica u Poslovniku, treba da se ispravi, i u ime DSa ka`em da nikad nismo imali nameru da ote`avamo nezavisnim instutucijama, pa i saradwom s wima u parlamentu, gde prethodnih godina nisu imale nikakvu podr{ku, to dokazujemo. z Nije li nelogi~no da vladaju}a koalicija na osnovu ocene izve{taja nezavisne institucije mo`e smeniti qude u woj ako im se napisano ne dopadne jer kada kontroli{u vlast to nije dopadqivo onima na vlasti?

– Ne. I dosada su podnosili izve{taje nadle`nim parlamentarnim odborima i oni su uvek bili usvajani. Ne}u uop{te da ulazim u detaqe, ali ako postoji ikakva bojazan nezavisnih tela, u dijalogu s parlamentom to treba razre{iti i da do|e do izmena u Poslovniku ako su potrebne. Nema prostora za zlonamernost ideje da vlast `eli da ih kontroli{e, bar kada je re~ o DS-u. z Neke parlamentarne stranke, ~ak i koje su podr`ale Vladu u strategiji odbrane Kosova u Skup{tini Srbije, najednom su iznele zahtev za promenu politike?

– Postoje dve vrste politi~ke hipokrizije u Srbiji. Prva je neprirodno da podr`ite jednu politiku, a onda da zatra`ite wenu promenu, verovatno ra~unaju}i na zaboravnost gra|ana.

Druga vrsta hipokrizije je {to je neposredno pre ovih istupa odr`ana parlamentarna debata, u kojoj niko nije ponudio elemente za novu politiku Srbije prema Kosovu. Jedina nova politika i ono {to kao dr`ava nismo probali ni u jednom trenutku je nezavisnost, odnosno priznavawe nezavisnosti Kosova, i ako je to alternativna politika koju opozicione stranke sugeri{u, onda to tako treba i da ka`u.

Legitimno je da s tom idejom iza|u, ali ajde da onda vidimo da li za priznavawe jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova imaju mandat gra|ana Srbije.

D. Milivojevi}

– Ustavni sud Srbije prakti~no je osporio biv{em funkcioneru Skup{tine op{tine Vrbas zaposlewe u toj instituciji, osporavaju}i izmene Statuta te op{tine kojim mu je to svojevremeno omogu}eno – potvrdila je za na{ list predsednica vrbaske skup{tine Marijana Mara{.

Iako je u me|uvremenu ta statutarna odredba o stalnom radu u Skup{tini izmewena, u Vrbasu }e Statut op{tine ponovo morati da bude mewan jer im je Ustavni sud ukazao i na pojedine odredbe koje nisu u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Naime, Ustavni sud Srbije je, u odluci koja je dostavqena Vrbasu krajem jula, osporio izmene Statuta op{tine koje su omogu}ile tada{wem zameniku predsednika Skup{tine Miroslavu Aleksi}u da u toj instituciji bude stalno zaposlen. Tada je na vlasti u Vrbasu bila koalicija SRS–SPS–DSS-a, a inicijativu za ocenu ustavnosti je pre dve godine podneo biv{i odbornik tada opozicione Koalicije “Za evropski Vrbas” Mileta Baki}.

Skup{tinska predsednica ka`e da je po ranijem Zakonu o lokalnoj samoupravi zamenik predsednika SO mogao da bude na stalnom radu, a da u novom Zakonu to nije precizirano, odnosno da o tome ne pi{e ni{ta.

– Po{to to nije definisano i po{to smo mi novi skup{tinski saziv, pro{le godine smo, na sed-

nici Skup{tine, ve} uradili tu izmenu u Statutu. Tako da kod nas vi{e ne stoji da zamenik predsednika SO mo`e da bude na stalnom radu u Skup{tini. Ta odluka je, dakle, ve} izbrisana, a novi zamenik predsednika SO je volonter – ka`e ona.

Me|utim, Statut }e ipak morati da bude mewan jer je Ustavni sud ukazao i na odredbe o tri pomo}nika predsednika op{tine.

Predsednica vrbaske skup{tine obja{wava da je Ustavni sud tra`io da se u Statutu, kao najvi{em op{tinskom aktu, precizira koji }e pomo}nik predsednika op{tine biti zadu`en za odre|enu oblast. To je sada, po wenim re~ima, regulisano ni`im pravnim aktom, Odlukom o op{tinskoj upravi, gde su uop{teno nabrojane wihove oblasti u kojima su nadle`ni.

– Mi }emo na narednoj sednici Skup{tine op{tine uskladiti na{ statut s tuma~ewem Ustavnog suda. O~ekujem da to bude na sednici koja je predvi|eno da se odr`i do polovine septembra – ka`e Marijana Mara{.

S. N.

VESTI LDP: Hitno sazvati Odbor za pravosu|e

bije i Srpske napredne stranke, koji su kako je navela, dovodili u pitawe rad sudstva i tokom procesa optu`enima za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a

Poslanica Liberalno-demokratske partije Judita Popovi} izjavila je ju~e da je neophodno da se hitno odr`i sednica Odbora za pravosu|e Skup{tine Srbije, kako bi parlament preuzeo odgovornost za nastavak procesa reforme pravosu|a.”Krajwe je vreme da ovo dru{tvo, a pre svega parlament i izvr{na vlast, konkretno podr`e Visoki savet sudstva i Dr`avno ve}e tu`ilaca, jer su o~igledno svi napadi usmereni prema tim institucijama”, rekla je Popovi} na konferenciji za novinare. Ona je dodala da su politizacija i “o~igledna opstrukcija” najve}i “neprijateqi” reforme pravosu|a i da je iz odre|enih politi~kih krugova organizovan napad na taj proces, koji ima za ciq wegovo zaustavqawe. Popovi} je rekla da napad na reformu pravosu|a vode predstavnici Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Sr-

SNS: Ne znamo ta~an broj Funkcioner SNS Marko \uri} rekao je ju~e na konferenciji za novinare rekao da se u tu stranku u~lanilo vi{e od 500 neizabranih sudija i tu`ilaca, ali da ni on ne zna ta~an broj. Na pitawe da li su se te neizabrane sudije odrekle prava na `albu Ustavnom sudu zbog toga {to su ostali bez sudijskog posla, \uri} je odgovorio odre~no. “Ako Ustavni sud pozitivno odgovori na wihove `albe onda }e oni morati da odlu~e da li }e nastaviti da se bave politikom ili }e da budu sudije”, rekao je \uri}. Na pitawe o inicijativi LDP da se odr`i sednica Odbora Skup{tine Srbije za pravosu|e, \uri} je rekli da }e poslani~ki klub SNS odlu~iti da li }e podr`ati taj zahtev.

Veqini omladinci predali Tadi}u {lemove i prsluke Omladina Nove Srbije predala je ju~e u simboli~noj akciji ispred zgrade Predsedni{tva dva {lema i dva za{titna prsluka za predsednika Srbije Borisa Tadi}a tra`e}i od wega da mladima pru`i perspektivu za budu}nost. Mladi NS organizovali su akciju “Predsedni~ka gra|evinskomodna kolekcija, jesen/zima 2010” u okviru koje su Tadi}u predali simboli~an poklon ali i, kako je naveo predsednik omladine NS Boris Stojanovi} izrazili zabrinutost za wegovu bezbednost. “Vi{e bi voleli kada bi Boris Tadi} umesto {to obilazi gradili{ta mladima pru`io jasnu perspektivu za boqu budu}nost jer 200.000 mladih qudi do 30 godina u Srbiji tra`i posao, 70 odsto `ivi zajedno sa roditeqima, a 38 odsto radi bez ugovora o radu”, kazao je Stojanovi}. Ako je, a jeste, ciq Srbije ulazak u EU, onda treba da znamo da je pripritet EU u narednih 10 godina ekonomija zasnovana na znawu, rekao je Stojanovi}, dodaju}i da bi mladi u Srbiji trebalo da budu tretirani kao resurs a ne problem

dru{tva. “Nedavno ste Vi i va{i saradnici izjavili da je Srbija najve}e gradili{te u Evropi, ali gospodine Predsedni~e, Evropa je odavno sagradila svoje puteve, pruge i mostove”, poru~ili su izme|u ostalog omladinci NS u pismu Tadi}u. Mladi ~lanovi te stranke nosili su {lemove i prsluke, sa porukama “[lem za posete gradili{tima sa koalicionim partnerima iz SPS-a”, “Prsluk za otvarawe 70 metara jedne trake obilaznice”.

4

EKONOMIJA

ponedeqak16.avgust2010.

NIS danas tra`i izlazak na berzu Naftna industrija Srbije (NIS) danas }e podneti zahtev za prijem akcija na listing A Beogradske berze, a prema planu Vlade Srbije, prvo trgovawe NIS-ovim hartijama od vrednosti trebalo bi da po~ne ve} po~etkom septembra. To }e zna~iti da }e oko 4,8 miliona gra|ana, i zaposleni, koji poseduju akcije NIS-a, mo}i da ih prodaju i kupuju, od trenutka kada Berza zaka`e prvo trgovawe.

Vlasnicima akcija NIS-a, koji nemaju svog brokera, ponu|ena je mogu}nost da ih prodaju na {alterima „Po{te

tetniji segment tr`i{ta Beogradske berze gde se kotiraju kompanije koje ispuwavaju stroge uslove po pitawu izve{tavawa (kvartalni finansijski izve{taji) i likvidnosti. Na A listingu Beogradske berze trenutno se nalaze samo tri kompanije: „Energoprojekt“, „Tigar“ i „Sojaprotein“, a na ovom segmentu tr`i{ta mogu}a je dnevna fluktuacija cene od minus osam do plus 10 procenata, dok je na prvom trgovawu predvi|ena zona fluktuacije od minus 20 do plus 300 procenata za cenu akcija.

Akcije nisu na Kipru Iako se po medijima u vi{e navrata {pekulisalo kako je veliki broj akcionara prodao akcije NIS-a mimo berze i da su u proces ukqu~ene brojne firme sa Kipra i drugih „egzoti~nih“ ostrva, podaci iz Centralnog registra pokazuju da je trgovina akcijama NIS-a bila vi{e nego skromna. Najvi{e akcija NIS-a kupio je kastodi ra~un Vojvo|anske banke - oko 0,015 procenata (oko 25.000 komada), a pored wega jedini ve}i kupac ovih hartija bila je brokerska ku}a „MV Investments“ sa 0,005 odsto akcija (oko 8.000 komada), objavqeno je na internet sajtu Sinteza invest grupe.

Srbije“ i to bez provizije.

Kao ve}inski vlasnik NIS-a, „Gasporomweft“ je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu, {to prakti~no zna~i da vrednost akcija ne}e padati ispod te cene, a u slu~aju ve}e potra`we na Berzi, ta deonica mo`e biti skupqa. „Prajm market“, odnosno A listing, predstavqa najkvali-

Ruski Gaspromweft vlasnik je 51 odsto akcija (83.160.800 komada) dok je Republika Srbija u svom vlasni{tvu zadr`ala 29,9 procenata akcija.

Preostale akcije, wih 19,1 odsto, nalaze se u rukama biv{ih i sada{wih zaposlenih u ovoj kompaniji kao i u rukama nekolicine pravnih i fizi~kih lica koja su ove akcije sticali vanberzanski dok je kompanija bila u formi zatvorenog akcionarskog dru{tva.

Putarine zavise od Vlade Cena putarine u Srbiji bi}e podignuta na osnovu predloga „Puteva Srbije“, koji tra`e pove}awe od 11 odsto, tek ukoliko vlada bude dala „zeleno svetlo“ za taj zahtev, re~eno je ju~e Tanjugu u tom javnom preduze}u. U „Putevima Srbije“ ka`u da jo{ nemaju informacije kada }e vlada razmatrati to pitawe.

Sa pove}awem iznosa putarine od 11 odsto za sve kategorije vozila prose~na cena za putni~ki automobil iznosila bi 0,036 evra po kilometru. U pore|ewu sa cenom putarine u okru`ewu, na primer u Hrvatskoj, gde se pla}a 0,05 evra po kilometru, u

Srbiji bi i posle pove}awa od 11 odsto cena putarine bila ni`a za oko 28 odsto, porede u „Putevima Srbije“.

U prvoj polovini ove godine, prema podacima tog javnog preduze}a, na svim deonicama pod naplatom (autoputevima i poluautoputevima) u zemqi, evidentirano je ukupno 14,695 miliona vozila i ostvaren je prihod od 4,349 milijardi dinara i 18,077 miliona evra. U 2009. godini, pore|ewa radi, na svim deonicama pod naplatom je evidentirano ukupno 32,648 vozila i ostvaren je prihod od 9,617 milijardi dinara i 43,147 miliona evra.

Br`e do Bara Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} izjavio je da }e 1. oktobra biti postignut kona~an dogovor o modernizaciji barske pruge. „Radovi }e, prema zavr{enoj studiji italijanskih i na{ih stru~waka, ko{tati 350 miliona evra“, rekao je on. Preostalo je da se dogovorimo u kojoj }e meri u ovom poslu u~estvovati Italija, a u kojoj Srbija i

Crna Gora“, rekao je Mrkowi}.

Ministar za infrastrukturu je rekao da }e biti ponovqen tender za prodaju barske luke. „Na taj na~in je barska pruga ponovo dobila na zna~aju, {to potvr|uje i zainteresovanost Vlade Srbije da na ponovnom tenderu za kupovinu barske luke ona postane vlasni{tvo preduze}a iz Srbije“, rekao je Mrkowi}.

DNEVNIK

„Imlek” pove}ao cenu mleka Proizvodi „Imleka“ od ju~e su skupqi za pet procenata, jer je kompanija podigla cenu sirovog mleka za deset odsto. Proizvo|a~i }e za litar sirovog mleka dobijati 28,50 dinara. Situacija na tr`i{tu mleka je takva da se bele`i mawak sirovina, ka`u u Imleku i dodaju da su isporuke mleka i mle~nih proizvoda na tr`i{tu Srbije smawene za 25 odsto.

Milan Prostran iz Privredne komore Srbije izjavio je za B92 da podizawe otkupne cene mleka predstavqa samo kratkoro~no re{ewe. Podse}amo, kompanija „Imlek“ }e od danas podi}i otkupnu cenu sirovog mleka za 10 odsto, {to }e zna~iti i poskupqewe gotovih proizvoda za pet procenata. Svakog dana pqu{te optu`be izme|u „Imleka“, Ministarstva poqoprivrede i proizvo|a~a mleka i svi se

me|usobno krive za nesta{icu sve`eg mleka. Prostan obja{wava da je u ovom

OD PO^ETKA REFORMI PRO[LA SKORO ^ITAVA DECENIJA

Cela Srbija je gubitnik tranzicije Od po~etka tranzicije pro{la na neki na~in do novca, a svi ostaje skoro cela decenija, ali se stili su, na`alost, gubitnici - rekao ~e utisak da ovaj proces u Srbiji je on. Najve}i gubitnici su iz nije iznedrio mnogo dobitnika. U sredweg sloja „koji je uvek nosidrugim isto~noevropskim zemqalac jednog dru{tva“, tvrdi Orboma dobitnici tranzicije na kravi}. tak rok bili su tajkuni i sumwivi On je ocenio da je devedesetih biznismeni sa vezama u podzemqu, godina pro{log veka, a pogotovu ali su ekonomske, pravne i instiposle 2000. godine sredwi sloj iztucionalne reforme obezbedile brisan, napomiwu}i da je u jednom da na du`i rok dobitnici postanu momentu 2006. i 2007. godine, po~e{iroki slojevi stanovni{tva. U la ponovo da se vra}a nada da }e se Srbiji su danas - ukoliko izuzmeon formirati, „ali, kona~no, od mo tajkune i partijske elite - svi 2008. godine mi nemamo taj sredwi gubitnici tranzicije. sloj“.

Predsednik Saveza samostal- Nemamo sloj koji je potro{a~nih sindikata Srbije Qubisav ki, koji mo`e da kupuje, da bude poOrbovi} ka`e da je tencijal razvoja u u na{oj zemqi najzemqi - istakao je Ispostavilo se, ne ve}i gubitnik u Orbovi}. samo u Srbiji, da je tranziciji sredwi Direktor Cennajva`nija ova, sloj u dru{tvu. Ortra za ekonomska bovi} je upozorio istra`ivawa u ~etvrta faza da u mnogim kraje- tranzicije – izgradwa Institutu druvima Srbije nema {tvenih nauka Dainstitucija. Ako ba{ nikakve pernilo [ukovi} kaimate slabe spektive, jer nema `e da su se, „s obni jednog jedinog zirom da tranziinstitucije, preduze}a {to bi cija u Srbiji jo{ rezultata nema moglo da vrati nanije zavr{ena, bez (Danilo [ukovi}) du da bi ti qudi obzira {to se tamogli da se zapoko dugo sprovodi, sle, da od toga mogu da `ive i stvoi s obzirom da je posebno privatire porodice. zacija obavqena netransparentno, - Skoro svi smo gubitnici. U sa puno propusta, desile neke dobitnike tranzije se mo`e ubrostvari koje su sa socijalnog stanojati jedan vrlo mali broj qudi. vi{ta vrlo nepovoqne“. Pravi guOni su uspeli da profitiraju u bitnici tranzicije su, prema reovim „mutnim“ vremenima i do|u, ~ima [ukovi}a, {iroki slojevi

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,888

104,987

107,402

102,573

Australija

dolar

1

72,05

73,5204

75,2114

71,8294

Kanada

dolar

1

76,8907

78,4599

80,2645

76,6553

Danska

kruna

1

13,802

14,0837

14,4076

13,7598

Norve{ka

kruna

1

12,9516

13,2159

13,5199

12,9119

[vedska

kruna

1

10,8087

11,0293

11,283

10,7756

[vajcarska

franak

1

76,1847

77,7395

79,5275

75,9515

V. Britanija

funta

1

124,954

127,504

130,437

124,572

SAD

dolar

1

80,0244

81,6576

83,5357

79,7795

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 8. 2010. godine

tiri faze, od kojih je prva ekonomska stabilizacija i liberalizacija, {to podrazumeva suzbijawe inflacije, stabilizaciju cena i liberalizaciju re`ima spoqne trgovine i {to je Srbija ve} pro{la.

- Druga faza bi bila privatizacija, tre}a prestruktuirawe, i ~etvrta izgradwa institucija. Sve te faze moraju i}i simultano, ne jedna iza druge. Ispostavilo se, ne samo u Srbiji, da je najva`nija ova ~etvrta - izgradwa institucija.

Ako imate slabe institucije, rezultata nema - istakao je [ukovi}.

V. ^v.

Odra}e vas provizije ako proma{ite banku U kriznim vremenima obi~no vodimo vi{e ra~una o svakom dinaru. Za{tedeti se mo`e ako se kupuje na sni`ewima, uzme kredit s ni`om kamatom, kori{}ewe dozvoqenog prekora~ewa po ra~unu i kredit putem kartice maksimalno izbegava.

Lepa suma mo`e se u{parati i ako se povede ra~una o tome gde

tada proviziju umawe ili je uop{te ne napla}uju. U platni promet na relaciji gara|ani–banke sve vi{e se ukqu~uju i komunalna preduze}a i sli~ne slu`be.

One s poslovnim bankama zakqu~uju ugovore pa se sve vi{e ra~una mo`e platiti bez ikakave provizije ili uz solidan popust.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Valuta

Tranzicioni gubitnici su i penzioneri i radnici

zaposlenih, pa i penzioneri, i male su {anse da se u skorije vreme wihova situacija popravi, dok dobitnike tranzicije predstavqa uski sloj preduzetnika, posebno oni koji se nazivaju tajkunima.

- Tranzicija je proces koji mo`e biti mawe mu~an ukoliko dr`ava ima efikasne institucije i uspeva da transparentno sprovodi te procese. Kako se to kod nas nije desilo, onda imamo da su tu situaciju iskoristili mnogi da se obogate i da budu, na neki na~in, dobitnici tranzicije - naveo je [ukovi}. On je naglasio da tranzicija u Srbiji jo{ nije pri kraju napomiwu}i da taj proces ima ~e-

PLA]AWE RA^UNA POSTALO NAUKA I LUTRIJA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

trenutku Srbiji potrebno dugoro~no re{ewe. „Problemi u mlekarstvu iz Evrope i iz okru`ewa se prenose i na na{e tr`i{te. Mislim da je najgore re{ewe tro{ewe vremena u me|usobnom prepucavawu izme|u svih u~esnika i qudi iz dr`ave“, ka`e Prostan. Prostan smatra da podizawe otkupne cene mleka predstavqa samo kratkoro~no re{ewe, i da bi daleko boqe bilo posvetiti vi{e pa`we govedarstvu. „Imamo ozbiqan problem u govedarstvu, smawio nam se broj mle~nih krava za posledwih deset godina za skoro 300 000 grla. Mislim da je ovog trenutka jedino re{ewe da se smawi prerada mleka u sireve i jogurte i da se u~ini ve}a ponuda ovog kratkotrajnog mleka“, ocewuje Prostan.

se pla}a ra~un. Svoje obaveze mo`ete izmiriti uz proviziju od 20 do 30 dinara po ra~unu.

Ponegde je to procenat koji se kre}e od 0,020 do 0,40 odsto. Banke svoje klijente sve ~e{}e“teraju“ da ra~une pla}aju elektronski putem, i to tako {to im

Kako to izgleda od {altera do {altera?

U Pireus banci se za ra~un do 3.000 dinara pla}a osam dinara, preko toga pa sve do 250.000 dinara – 20 dinara fiksno. Preko ~etvrt miliona dinara je uz proviziju od 0,03 posto. Sve ovo

va`i za klijente koji pla}aju elektronskim putem. Za one koji to nisu i pla}aju na {alteru, suma je bar petinu vi{a.

Komercijalna banka klijentima koji koriste paket elektronskog bankarstva ne napla}uje proviziju uop{te, ali je iznoa za odr`avawe ra~una 200 dinara mese~no – za obi~ni je mawi za 50. Ako se pla}a na {alteru, provizija se, zavisno od sume, kre}e od 30 dinara po nalogu ili ra~unu do 5.000 dinara. Za ve}e iznose to je 0,50 odsto od iznosa koji se upla}uje.

Nova qubqanska banka pla}awa po svakom nalogu do 5.000 dinara tarifira sa 40 dinara.

Preko toga u procentima, koji se kre}u do 0,4 odsto. Svi koji pla}aju ra~une za struju ili komunalne delatnosti preko objediwenog ra~una „Informatike“ ne}e platiti ni paru provizije, za jedan telefonski ra~un suma je 20 dinara. Razlog je sporazum koji je banka sklopila s pomenutim preduze}ima o popustima.

Sve ove pogodnosti va`e kako za klijente tako i za one koji to nisu.

Sli~nu opciju nudi i AIK banka: ra~uni „Informatike“ se kod wih izmiruju bez provi-

zije, a pregovara se i s „Elektrovojvodinom“ i PTT-om.

U ovom trouglu svi imaju koristi: gra|ani pla}aju mawu proviziju, banka bele`i ve}i

Ko pita, ne skita Kako gra|ani mogu da saznaju da li i wihova banka nudi pogodnosti koje se ti~u pla}awa ra~una? Najboqe je pitati na {alteru, a nije zgoreg pogledati i ugovor o otvarawu teku}eg ra~una: tu je sve nabrojano. Dragoceni su i flajeri koje banke daju jer i oni sadr`e mnogo podataka o tome. platni promet, komunalnim preduze}ima se ra~uni izmiruju redovnije. Tako je izvesno da }e aran`mana sli~nih ovima biti sve vi{e.

Eto, sad nam je i pla}awe ra~una postalo „nauka“, pomisli}e neki. Kome smeta da i o ovoj „sitnici“ vodi ra~una, neka sedne i izra~una koliko }e, recimo, struje dobiti „gratis“ ako povede ra~una i ne plati onih 30 do 40 dinara provizije po ra~unu. Nije mnogo, ali nije ni za bacawe.

D. Vujo{evi}

TRA@I SE ANKETNI ODBOR ZA ZREWANINSKU SKROBARU

Poni{titi prodaju IPOK-a

Po uzoru na slu~aj preduze}a za remont {inskih vozila “[invoz”, odbornici Skup{tine grada Zrewanina mogli bi se uskoro pozabaviti i de{avawima u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK. Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, nakon razgovora s radnicima skrobare, preduzeo je sve korake za formirawe anketnog odbora pri lokalnom parlamentu koji bi ispitao sve doga|aje u fabrici posle wene privatizacije.

Proizvodwa u IPOK-u obustavqena je ve} tri i po meseca, a Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je pro{le sedmice optu`nicu pro-

Treba u~initi sve da bi se poni{tila privatizacija IPOK-a jer je ova fabrika od izuzetnog zna~aja za Zrewanin (Goran Kauri}) tiv vlasnika skrobare Zorana ]opi}a zbog sumwe da je u~estvovao u prawu novca odbeglog narkobosa Darka [ari}a, koji se tereti za {verc 2,5 tone kokaina. Kauri} je istakao da }e u narednom periodu, zajedno s nadle`nim ministarstvima i institucijama, u~initi sve da bi se privatizacija IPOK-a poni{tila. On je dodao da je ova fabrika od izuzetnog zna~aja za grad. U razgovoru s Kauri}em predstavnici radnika IPOK-a predo~ili su niz problema s kojima je suo~eno oko 230 zaposlenih.

– Poslati smo ku}ama i od 1. maja ne radimo. Tada smo dobili posledwu isplatu za februar. Ne znamo {ta se de{ava u fabrici.

Govorili su nam da su u toku pregovori s kupcima, ali sada nemamo nikakvih informacija. Obra}ali smo se za pomo} Gradskoj upravi u Zrewaninu, Pokrajini, Ministarstvu ekonomije i sada ~ekamo odgovore – naveli su radnici, kojima je Pokrajinski sekretarijat za rad i zapo{qavawe pro{le nedeqe uru~io pakete pomo}i.

Zabrinuti za svoju egzistenciju i daqu sudbinu skrobare, radnici su se nadali da }e se situacija re{iti do septembra, kada se o~ekuje novi rod kukuruza. Sada sumwaju da se ne{to mo`e u~initi. @. B.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

PRIVATIZACIJA – MALA ILI VELIKA PQA^KA SRBIJE?

Kroz „tunel” do lake zarade ^im je Agencija za privatizaciju po~ela malo ozbiqnije da se bavi svojim poslom, odnosno da revnosnije upoznaje policiju sa svojim nalazima, na povr{inu je po~eo da izrawa pregr{t prqavog ve{a koji je godinama stvarala investitorska manguparija. Samo u prvom polugodi{tu 2010. raskinuto je 86 privatizacionih ugovora, {to je najve}a brojka od po~etka ove decenije. Time se ukupan broj neuspe{nih – boqe re~eno lo{ih poslova – popeo na 563, odnosno na pribli`no petinu svih obavqenih privatizacija, ~ime se Srbija pribli`ila nekom tranzicionom proseku. U zemqama Sredwe i Jugoisto~ne Evrope, koje su obavile svojinsku reformu pre nas, raskinuto je izme|u 25 i 30 odsto poslova. Da bismo postali ravnopravni takmaci s tranzicionom bra}om, preostaje nam jo{ mali napor. Naime, tamo je devet od deset ministara koji su se bavili ovim poslom zavr{ilo u zatvoru.

Moglo bi se re}i da su vrata privatizacionim malverzacijama otvorena jednim iznu|enim potezom. Ve} krajem druge godine aktuelnog privatizacionog procesa uo~eno je da zamah postepeno jewava i da se javqa zastoj u preuzimawu dru{tvenih preduze}a. Tada{wi premijer Zoran \in|i} bio je svestan toga da se proces mora ubrzati jer su neprivatizovana preduze}a postajala usko grlo privrede i gu{ila ekonomsku aktivnost. Zato je otvorena mogu}nost kupovine firmi na rok od pet godina, {to je fakti~ki zna~ilo da potencijalni investitor s malim parama mo`e postati kapitalista. Za pametne i sposobne to je bila izuzetna prilika. Malo boqe organizacije, malo nove tehnologije i malo ulagawa u tr`i{te moglo je doneti profit i otplatu preostalih polugodi{wih rata u~initi lako ostvarivom.

Me|utim, ovakav privatizacioni model nosio je i odre|ene opasnosti. Oni s mawkom skrupula mogli su da pribegnu druga~ijoj taktici. Umesto da

ula`u svoje znawe i novac u preduze}e i da mu podi`u tr`i{ne performanse, lako su mogli potra`iti jednostavniji na~in. Teret otplate ugovorene sume lagodno se mogao prebaciti na radni~ke plate i imovinu kupqenog preduze}a. Kresawem radni~kih primawa stvarane su zna~ajne u{tede, a ako to ne bilo dovoqno, ostajala je mogu}-

wa zloupotrebi, on je prili~no arogantno odgovorio da to nije mogu}e i da postoje kontrolni mehanizmi. Rezultat znamo – broj radnih mesta je smawen za 187.000, ~ak 100.000 radnika ne prima redovno platu, a primeri sistematskog nezakonitog izvla~ewa imovine iz kupqenih preduze}a su brojni.

Ugovori su zaobila`eni na

Dok je dr`ava `murila Najsve`iji primer ovakvih orvatizacionih „operacija“ je afera oko „Ribarskog gazdinstva“. Zaobilaze}i odredbe privatizacionog ugovora, koje omogu}avaju da se godi{we otu|i vi{e od deset procenata vrednosti preduze}a, srpski investitori su otkidali ve}e komade imovine i po netr`i{nim cenama ih prodavali nekoj od svojih brojnih firmi. Sve to je ra|eno u situaciju kad je dr`ava jo{ uvek bila suvlasnik s akcijskim paketom koji nije bilo mali. Po{to nije bilo reakcije, poveravalo se da takva aktivnost prolazi i da ne}e biti nikakvih konsekvenci za ovakve brqotine, odnosno da se domi{qatost isplati. Na wihovu `alost, do revizije je, ipak, do{lo. nost da se polako prodaju ma{ine i oprema. Kada su tada{weg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovi}a novinari u Novom Sadu upitali da li postoji mogu}nost da se pogodnost odlo`enog pla}a-

razne na~ine. Ignorisane su investicione i socijalne obaveze, prestajala je proizvodwa, kasnili su anuiteti i nije bila pla}ana ugovorena cena, imovina je kr~mqena mimo odredaba ugovora.

Nije to ni{ta novo, niti je to neki srpski specijalitet. S tim su se suo~avale sve zemqe koje su reprivatizovale svoju privredu. U ^e{koj je izmi{qen izraz „tunelovawe“, koji je slikovito obja{wavao kako su privatizacioni mangupi pravili neku vrstu tunela kroz koji su izvla~ili ono {to je vredno iz preuzetih firmi.

Izve{taj Agencije za privatizaciju u Beogradu pomiwe nekoliko varijanti nezakonitog prisvajawa imovine. Pomiwe se fiktivno osnivawe novih preduze}a, prikazivawe la`nih potra`ivawa i prebacivawe novca na ra~un tih novoosnovanih firmi. Jedan od najupe~atqivijih primera u srpskoj privatizacionoj praksi je onaj koji se odigrao u zrewaninskoj „Jugoremediji“. Kratkotrajni vlasnik ove farmaceutske ku}e Jovica Stefanovi} Nini je sistematski zadu`ivao „Jugoremediju“ kod svog mati~nog preduze}a. Kasnije je dugove pretvarao u vlasni{tvo i podizao svoj vlasni~ki udeo.

Tek je dugotrajni radni~ki {trajk probudio nadle`ne dr`avne slu`be i spre~io da snala`qivi Ni{lija bez dinara do|e u posed ve}inskog vlasni~kog paketa.

Jo{ na po~etku ove decenije, kada je Srbija tek ulazila u zavr{nu fazu privatizacije i kad su se u~estalo postavqala pitawa da li treba otvoriti vrata ~udnom kapitalu koji je stvaran tokom nesre}nih devedesetih godina pro{log veka, doajen ekonomske analitike u Srbiji Stojan Stamenkovi} lucidno je objasnio da dr`ava ne mo`e zabraniti nikome da se u tome oproba, ako, naravno, MUP nema saznawa o tome da su te pare „prqave“. Jetko je dodao „nemojte misliti da u svakom od wih ~u~i ro|eni preduzetnik. Za{to im ne bismo dozvolili da propadnu, ako nisu sposobni za pravi biznis“. Potvrdilo se da je u pravu. Samo {to je cena koju je dr`ava, a time i svi mi, morala da plati bila prili~no visoka.

V. Harak

5

GUVERNER DEJAN [O[KI]

Dogovor s MMF-om Guverner NBS Dejan [o{ki} ka`e da predstoje}i pregovori, povodom pete revizije kreditnog aran`mana sa MMFom, ne}e biti laki, ali da }e se uspe{no zavr{iti. On je naglasio da smatra da }e predstoje}i pregovori biti „podjednako ozbiqni kao i svi prethodni“. „Verujem, me|utim, da }e biti uspe{ni i da vlada preduzima korake u dobrom pravcu, pre svega po pitawu pripreme jednog kvalitetnog zakona o fiskalnoj odgovornosti“, naglasio je [o{ki}.

Guverner je izrazio uverewe da }e taj zakon, koji izme|u ostalog predvi|a formirawe fiskalnog saveta kao nadzornog tela, u velikoj meri doprineti da se tro{ewe novca u Srbiji stavi pod vi{i nivo kontrole i „da se obezbedi ono {to je vrlo va`no - da Srbija tro{i u okvirima granica bruto doma}eg proizvoda koji stvara“. [o{ki} je ocenio da je, ako postoji voqa nadle`nih dr`avnih organa, realno da se buxetski deficit Srbije u potpunosti stavi pod kontrolu i da se u narednim godinama sni`ava tako da bude ~ak i ispod onog nivoa koji se zahteva za pristupawe Evropskoj monetarnoj uniji.

Buyet se puni sporo Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} izjavio je da se o~ekuje boqe puwewe buxeta u drugoj polovini godine, tako da }e 2010, {to se ti~e buxeta, biti zavr{ena na nivou projektovanih veli~ina. Ili} je kazao da prihodi buxeta Srbije u sedam meseci ove godine odstupaju od projektovanih samo za dva odsto, {to nije dramati~no. Prema wegovim re~ima, u pojedinim prihodnim stavkama buxeta, kao {to je porez na dobit, ostvareni su rezultati boqi od projektovanih.

Ne{to lo{iji rezultati od o~ekivanih zabele`eni su, tako|e, u domenu poreskih prihoda i to kad je re~ o akcizama i porezu na dodatu vrednost. „Me|utim, kada se sve to posmatra u ukupnim veli~inama, na nivou sedam meseci, onda je to zaista malo odstupawe i nema razloga za posebnu zabrinutost“, naglasio je Ili}.

REPORTERI „DNEVNIKA” NA GRADILI[TU NA DUNAVU KOD BE[KE

Preko novog mosta sredinom idu}e godine Na udaqenosti od samo 4,35 metara uz postoje}i most preko Dunava kod Be{ke ni~e novi.

Ogromno gradili{te, na kojem je trenutno oko 160 radnika, {to Austrijanaca, {to Srba, Ma|ara, Hrvata, Engleza... prote`e se s leve na desnu obalu preko reke. Pogledom se najlak{e obuhvata izdaleka i s visine, jer nije to bilo kakav most, ve} pravi kolos dug vi{e od dva kilometra, preciznije, 2.205 metara, s rasponom kontinualne grede od ~ak 210 metara, {to je jedan od najve}ih u svetu za tu vrstu mostova.

Zamenik direktora projekta izgradwe novog mosta Slobodan Mitrovi} pokazuje nam sve zavr{ene stubove, kojih je ukupno 42 – 33 na levoj obali, tri u vodi i {est na desnoj obali. Ka`e da je most zavr{en oko 70 odsto, a ukupna du`ina svih {ipova iznosi ~ak 15 kilometara. Gotova su i 22 raspona od 45 metara na levoj obali i jedan na desnoj, tako da je izgra|en i kilometar gorwe nose}e konstrukcije mosta. Trenutno se rade rasponi i na desnoj i na levoj obali i u reci, gde su 105 metara plus 210 plus 105 metara. Po~elo je i betonirawe iznad stubova prvih delova konstrukcije koja }e biti iznad reke.

Sagovornik obja{wava da se radi po takozvanom balansiranom konzolnom postupku, gde }e iznad

Ovako dug rok izgradwe sagovornik pravda nepredvi|enim poslovima, kao {to je sanacija klizi{ta, izuzetno visok vodostaj Dunava...

– Svaka firma radove u vodi planira prema desetogodi{wem ili dvadesetogodi{wem nivou vode, a ne na nivou koji se desi jednom u 100 godina, kao ove godine – ka`e Konstrukcija prelazi reku Mitrovi}. – Iako su temeqi mosta bili gotovi jo{ ugro`ene. Poplavqeni su ~ak i zimus, leva obala i fabrika betokranovi u reci do prvog ~lanka. na bili su poplavqena i nije se Da bismo ubrzali radove, doneli moglo pristupiti ma{inama i smo novu te{ku ~eli~nu skelu iz stubovima jer su i bar`e bile Austrije koja nije bila predvi|e-

Zadovoqni srpskim neimarima Dva mosta jedan pored drugog

re~nih stubova slobodno stajati po 105 metara velike konzole koje }e se na kraju radova spojiti na sredini reke. Ovaj most je poznat po tom rasponu jer je svojevremeno, kada je gra|en stari most, to bio svetski rekord u takozvanim kontinualnim betonskim greda-

ma. I dan danas tih 210 metara predstavqa jedan od najve}ih raspona na svetu za tu vrstu mosta.

– Konstrukcije nad rekom mo}i }e da se vide ve} u septembru i o~ekujemo da polovinom slede}e godine zavr{imo ceo most – procewuje Mitrovi}.

Radi se paralelno na tri fronta – i na levoj i desnoj obali i iznad Dunava. Kako je betonirawe velikih raspona nad rekom delikatan posao, radi se po posebnoj tehnologiji i uz pomo} specijalne skele. I tu smo udvostru~ili kapacitete u odnosu na tender: umesto jednog seta skele, imamo dva, tako da }emo na oba stuba da radimo istovremeno. Austrijanac Oliver Forijan iz „Alpine“, supervizor na novom mostu, ka`e da je ovo najdu`i most preko Dunava, da je izgradwa i slo`ena i zanimqiva, a komunikacija izvrsna. Austrijanci su, ka`e, zadovoqni kako rade srpski neimari.

na tenderom. Postavqawe konstrukcije na stubove iznad reke je posledwa faza u izgradwi. Zapo~ele su pripreme za betonirawe glavnih raspona nad rekom. Kada se postavi konstrukcija iznad vode, mo}i }emo re}i da je most gotov.

Mitrovi} obja{wava da se beton pravi na gradili{tu, cement i armatura se kupuju u Srbiji, kablovi za prednaprezawe, le`i{ta mosta i dilatacije su iz Austrije i kupuju se od najkvalitetnijih proizvo|a~a na svetu jer projektovani vek mosta je 125 godina, uz odr`avawe, za {ta „Alpina“ mora da da garanciju.

R. Dautovi} Foto. N. Stojanovi}

6

BERZA

ponedeqak16.avgust2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ni dobri rezultati ne bude uspavanu berzu Ionako prili~no uspavano doma}e tr`i{te kapitala u ovim letwim danima je gotovo potpuno zamrlo: dok vrednost prometa blago oscilira na veoma niskim ciframa, indeksi akcija lagano klize na dole. Brokeri iznose utisak da su igra~i na doma}em berzanskom parketu vi{e zaokupqeni godi{wim odmorima nego razmatrawem i tra`ewem potencijalnih investicionih prilika.

Stagnacija prometa i daqi pad dva indeksa Beogradske berze obele`ili su i prethodnu sedmicu na doma}em finansijskom tr`i{tu. AIK banka je i protekle nedeqe bila najtrgovanija sa blizu 42 miliona dinara prometa i 14.486 istrgovanih akcija, dok su se na drugom i tre}em mestu na{li „Planinka“ iz Kur{umlije i „Putevi“ iz U`ica sa 15 miliona dinara i 14 miliona dinara.

Korpa najlikvidnijih akcija Beogradske berze Beleks 15 izgubila je 1,13 odsto svoje vredAkcija AIK banka, Ni{ Planinka, Kur{umlija Putevi, U`ice Jugometal, Beograd Soja protein, Be~ej

nosti na nedeqnom nivou, dok je pad op{teg indeksa Beleks lajn, u istom periodu, iznosio 0,93 odsto. Najve}i nedeqni rast cene ostvarili su „Progres“ (sa skokom od 11,51 odsto), Privredna banka (sa 8,45 odsto) i prioritetne akcije DIN fabrike duvana (4,12 odsto), dok su se me|u gubitnike svrstali „Velefarm“ (sa padom od 11,54 odsto), „Telefonija“ (10,21 odsto) i „Simpo“ (9,46 odsto).

U~e{}e stranih investitora u pro{lonedeqnom prometu kretalo se u proseku oko 32 odsto sa zna~ajno ve}im prisustvom na strani kupovine. Obveznice stare devizne {tedwe ~inile su 24 odsto nedeqnog prometa, a serija A2015 bila je najtrgovanija sa skoro devet miliona dinara.

U takvom investicionom okru`ewu, potencijalni ulaga~i u doma}e hartije od vrednosti mogli su samo da budu obradovani objavqivawem polugodi{wih izvePosledwa cena 2.849 10.200 1.000 84 745

{taja o poslovawu dve vode}e srpske kompanije ~ije se akcije kotiraju na listingu A i B Beogradske berze. Prema podacima iz polugodi{weg finansijskog izve{taja „Energoprojekt holdinga“ za 2010. godinu, ukupan polugodi{wi prihod je za 27 odsto mawi u odnosu na isti period pro{le godine. U isto vreme, ukupna polugodi{wa bruto dobit iznosi 700,9 miliona dinara, Vrednost prometa (din) 41.663.773 14.856.000 14.223.000 11.993.520 10.740.276

{to je 77 odsto vi{e nego u istom periodu lane. „Alfa plam“ je u prvom polugodi{tu 2010. godine ostvarila boqi rezultat u odnosu na isti period pro{le godine, zabele`iv{i poslovne prihode u visini od 1,45 milijardi dinara {to predstavqa rast od 4,3 odsto, kao i neto dobit u visini od 153 miliona dinara.

Iako ni kod jedne ni kod druge kompanije te objave nisu dovele do ve}ih pomerawa cene uz relativno skromne obime trgovawa, berzanski poslenici ipak ocewuju da ohrabruje ~iwenica da su dve kompanije, u te{kim uslovima privre|ivawa, uspele da budu i ostanu na liniji ostvarewa svojih planova.

E. D.

PRIVREDE EU KRENULE PUTEM OPORAVKA

Nema~ka sna`no gura Evropu Nema~ka je u drugom kvartalu ove godine, u odnosu na prvi, ostvarila najve}u stopu tromese~nog privrednog rasta u protekle vi{e nego dve decenije - od 2,2 odsto - zahvaquju}i prvenstveno sna`nom izvozu. Vlada kancelarke Angele Merkel je za ovu godinu predvidela ekonomski rast od 1,4 odsto, ali je ministar ekonomije Rajner Bruderle izjavio da je mogu}a i privredna ekspanzija „prili~no iznad dva odsto“.

Prethodni najve}i kvartalni rast u ujediwenoj Nema~koj, od 1,9 odsto, ostvaren je, prema podacima Zavoda za statistiku iz Visbadena, u prvom kvartalu 1992. godine. Privredni rast u drugom kvartalu je bio, ra~unato prema godi{noj osnovi,

Gr~ka ispod o~ekivawa Gr~ka privreda je u recesiji koja je te`a nego {to se o~ekivalo, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku u Atini.

Prema tim podacima bruto nacionalni dohodak zemqe je u drugom tromese~ju ove godine pao za 1,5 odsto, posle pada od 0,8 procenata u prvom kvartalu. Na to da gr~ka privreda nizbrdo ide br`e nego {to se o~ekivalo su, kako navodi Zavod za statistiku, uticale mere velike {tedwe koje je vlada bila primorana da donese.

Da bi dobila povoqne kredite od Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske unije, gr~ka vlada je morala da smawi plate u javnom sektoru i penzije i da istovremeno pove}a poreze i akcize. „Stezawe kai{a“ je uticalo na smawewe doma}e potro{we, a to je ubrzalo pad BDP-a. MMF je prognozirao da }e BDP Gr~ke tokom ove godine pasti za ~etiri odsto, ali deo posmatra~a misli da bi taj pad mogao da bude i ve}i. Ekonomisti o~ekuju da se ubrzani pad BDP-a nastavi i u drugoj polovini godine, jer }e gra|ani sve vi{e ose}ati mere {tedwe i sve mawe tro{iti.

Gr~ka istovremeno bele`i rekordno veliki porast nezaposlenosti, ~ija je stopa porasla sa 8,5 na 12 odsto u periodu od maja pro{le do maja ove godine. Sve to preti da dovede u pitawe plan vlade u Atini da smawi buxetski deficit sa 13,6 odsto BDP-a, koliko je iznosio pro{le godine, na 8,1 odsto. Posmatra~i ocewuju da gr~ka vlada za sada uspe{no primewuje mere {tedwe potrebne da bi se zemqa izvukla iz dugova, ali istovremeno upozoravaju da }e te mere na snazi morati da budu jo{ du`e vreme i da ostaje da se vidi da li }e vlada uspeti da ih sprovodi i slede}e godine, ili }e se suo~iti sa {trajkovima i socijalnim nemirima.

DNEVNIK

Oporavak prija akcijama i evru Ve}i od o~ekivanog rast nema~ke privrede i nekih drugih ekonomija u zoni evra tokom drugog ovogodi{weg kvartala podstakao je danas rast cena akcija na svetskim efektnim i deviznim berzama i kursa evra. Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 uve}an je, tokom prepodnevne trgovine, oko pola procenta, a isto toliko je porastao i globalni pokazateq kretawa akcija MSCI, koji je ju~e bio na tronedeqnom minimumu.

Evro je na indikativnim berzama, nakon dvodnevnog pada, danas „`ivnuo“ i do kraja prepodnevne trgovine na londonskoj

Zaustavqen pad cene nafte Sirovom naftom se danas na berzi u Wujorku trguje po ceni ispod 76 dolara za barel, posle trodnevnog pada usled prevelikih zaliha i nedovoqne tra`we.

Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u septembru je na Wujor{koj robnoj berzi u petak je neznatno porasla na 75,83 dolara za barel, nakon sino}weg pada od 2,28 dolara, dok je evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu u isto vreme poskupela za 28 centi, na 75,80 dolara za barel, prenela je agencija AP. Najva`nija energetska sirovina je pojeftinila sa nivoa iz-

je biro za statistiku EU, Evrostat.

Kako se navodi u saop{tewu, BDP Evropske unije od aprila do juna ove godine bio je 1,7 odsto ve}i nego u istom periodu lane. U prvom tromese~ju ove godine rast BDP-a u evrozoni i svih 27 ~lanica EU iznosio je 0,2 odsto. Rast evropske privrede pripisuje se rastu BDP-a Nema~ke.

Evrostat je objavio da je u drugom tromese~ju ove godine, prema podacima za 18 od 27 zemaqa ~lanica, pad BDP-a zabele`ila jedino Gr~ka i to od 1,5 odsto.

Najnoviji podaci potvr|uju da je evrozona u drugom tromese~ju imala ve}i privredni rast od SAD, protivno o~ekivawima od pre samo nekoliko meseci, kad je Evropi pretila opasna du`ni~ka kriza. Bruto doma}i proizvod u SAD, napomiwe Evrostat, u drugom tromese~ju 2010. godine ve}i je 0,6 u odnosu na prethodno. U prvom tromese~ju ove godine rast ameri~ke privrede iznosio je 0,9 odsto.

nad 81 dolara za barel s po~etka protekle nedeqe, usled strahovawa ulaga~a da globalna privreda u drugoj polovini godine mo`da ne}e ostvariti o~ekivani rast. „Ulaga~i su mnoge sirovine, ukqu~uju}i energente, naglo prodavali pre samo {est nedeqa zbog prognoze usporewa privrednog rasta, ali su wihove cene zatim zna~ajno porasle, pa je sad logi~no da ponovo do|e do pojeftiwewa kako bi cena bila u skladu sa makroekonomskom realno{}u“, izjavio je analiti~ar ameri~ke konsultantske firme „MF Global“ Edvard Mejer.

VESTI Komunisti pla}aju korewem Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK) nudi ^e{koj Republici da joj deo duga vrati isporukom pribli`no 20 tona biqke `en{en. ^e{ki organi su potvrdili da je Pjongjang toj zemqi zaista poslao ponudu da `eli da `en{enom plati pet procenata od 186 miliona dolara, koliko im ukupno duguje. Oni, sa druge strane, odgovaraju da im zalihe tog „~arobnog korena“ nisu potrebne, ve} da su vi{e zainteresovani za cink. „Nastojimo sada da ih ubedimo da nam po{aqu, na primer, brod cinka koji se tamo eksploati{e, a mi }emo to potom sami unov~iti“, rekao je zamenik ~e{kog ministra finansija Toma{ Zidek. Ukupni dug te zemqe prema inostranim poveriocima iznosi oko 12 milijardi dolara, od kojih dve tre}ine ~ine potra`ivawa biv{ih komunisti~kih zemaqa.

Nekada{wa ^ehoslova~ka je, naime, zahvaquju}i redovnoj uzajamnoj saradwi, bila jedan od glavnih isporu~ilaca automobila, tramvaja i te{kih ma{ina za Severnu Koreju.

Tre}ina BDP-a u sivoj zoni 4,1 odsto, {to je bezmalo dvostruko vi{e nego u prva tri meseca. Ekonomisti su o~ekivali da ekonomska ekspanzija Nema~ke u proteklom kvartalu bude ne{to mawa od dva procenta, u odnosu na period januar-mart ove godine.

Revidirani podaci federalnog Zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom kvartalu Nema~ka imala privredni rast od 0,5 odsto, {to je vi{e od ranije procewenih 0,2 procenta.

Osim spoqne trgovine, koja je bila glavni motor privredno rasta u proteklom tromese~ju, dobrim rezultatima je doprineo i rast unutra{we tra`we, ukqu~ju}i i javnu potro{wu koju vlada podsti~e vlastitim merama. Lani je Nema~ka privreda imala negativnu stopu privrednog rasta, od minus 4,9 odsto. To je bio najlo{iji rezultat u periodu posle Drugog svetskog rata, a prouzrokovan je globalnom ekonomsko-finansijskom krizom.

Ina~e, BDP Evropske unije porastao je jedan odsto u drugom tromese~ju 2010, saop{tio

berzi je oja~ao 0,4 odsto, pribli`iv{i se nivou od 1,29 dolara.

Prethodno je, me|utim, evro skliznuo, pod pritiskom negativnih vesti o privrednoj situaciji u Gr~koj, na 1,2779 dolara, {to je bio najni`i kurs zajedni~ke valute 16 ~lanica Evropske unije od pro{log meseca. Indeks dolara prema korpi drugih jakih valuta opao je tako|e 0,4 odsto, prenosi agencija Rojteres iz Londona. Investitori su, dodu{e, ove sedmice sa ameri~kog tr`i{ta uglavnom dobijali nepovoqne vesti i zbog toga su i cene akcija u SAD bile me{ovite - ~as su rasle, a ~as padale.

Bogati Kinezi kriju 9,3 hiqada milijardi juana (ne{to vi{e od hiqadu milijardi evra), {to je jednako tre}ini bruto doma}eg proizvoda zemqe (BDP). Ova procena ukazuje da je jaz u prihodima bogatih i siroma{nih Kineza daleko ve}i nego {to pokazuju zvani~ni podaci. U izve{taju koji je ove sedmice objavila Fondacija za reformu Kine navodi se da je prose~ni prihod doma}instava u gradovima oko 32.000 juana (3,7 hiqada evra), odnosno skoro dvostruko vi{e nego {to pokazuju zvani~ni podaci. Istra`iva~i su koristili neobi~nu metodu prikupqawa podataka - obra}ali su se ~lanovima porodice, prijateqima i kolegama onih koji najvi{e zara|uju u oko 4.000 doma}instava u 64 grada i 19 provincija, a uzimali su u obzir i posedovawe automobila i druge imovine. Oni su te podatke koristili kako bi procenili stvarne prihode doma}instava.

Svaki peti na minimalcu U Nema~koj svaki peti zaposleni, odnosno oko 6,55 miliona qudi dobija nani`e primawe, saop{tio je Institut za rad i kva-

lifikacije Univerziteta u Duisburgu. Kako se navodi u studiji ovog instituta, nikada nije tako mnogo qudi obavqalo poslove za koje se prima najni`a plata kao sada. Prema kriterijumima OECD-a, prag ispod kojeg se smatra da zaposleni primaju najni`u zaradu za zapadni deo Nema~ke iznosi 9,50 evra na sat, za nekada socijalisti~ki isto~ni deo Nema~ke 6,87 evra. Broj zaposlenih na takvim radnim mestima se za 10 godina pove}ao za ~ak 2,3 miliona. Me|u zaposlenima sa najni`im primawima je 70 odsto `ena, ali je mnogo i mladih i nisko kvalifikovanih. Najvi{e qudi sa najni`im primawima je u ugostiteqstvu, trgovini i zdravstvu.

Nemiri zbog p{enice?

Rastu}e cene `itarica }e u nekim zemqama predstavqati dodatni pritisak na stanovni{tvo ve} pogo|eno finansijskom krizom, pa bi moglo da do|e i do nemira. To bi moglo da se dogodi naro~ito na Bliskom istoku, u severnoafri~kim zemqama i delovima Evrope, upozorio je analiti~ar Xonatan Vud. Cene p{enice na svetskom tr`i{tu su se od juna pove}ale za 70 odsto i na najvi{im su vrednostima od 2008, iako znatno ni`e nego tada. Te godine je rast cena hrane izazvao seriju protesta i pobuna u zemqama u razvoju. Vud, iz konsultantske firme „Kontrol risks“, predvi|a da bi i danas, u slu~aju opstanka visokih cena `ita, ponegde moglo da do|e do uli~nih pobuna, ali ne o~ekuje da }e zbog toga pasti ijedna vlada.

„Yeneral motors” dao gas Ameri~ki proizvo|a~ automobila „Xeneral motors“ (GM) je u tri meseca zakqu~no sa junom ostvario profit od 1,33 milijarde dolara.

Ta kompanija navodi da je to znak sve boqeg stawa te kompanije uo~i skore prodaje akcija na tr`i{tu. To je drugi kvartal zaredom da GM ostvaruje profit, a radi pore|ewa, zarada je u prvom tromese~ju iznosila 865 miliona dolara. Izvr{ni direktor tog ameri~kog auto-giganta Ed Vitaker ka`e kako su u GM-u nestrpqivi da prodaju akcije kako bi mogli da otplate dr`avni zajam od 43,3 milijarde dolara, koji je pretvoren u ve}inski udeo u kompaniji. Ta~an datum prodaje akcija jo{ nije odre|en.

Bezbedno pored {kola

Iskqu~ewe struje

Novi Sad: od 9 do 13 ~asova prikqu~ci za brodove na Keju, od 9.30 do 11 ~asova Antuna Urbana od 1 do 7 i od 2 do 6, De~ji vrti} „Feje{ Klara“, Futo{ki put 40A i 40B, Satelitska pijaca i Stevana Petrovi}aBrila od 37 do 67. Beo~in: od 8 do 13.30 ~asova vikend naseqe Erdeq, Predajnik na Crvenom ~otu i odmarali{ta Osovqe, Brankovac i Letenka. Bukovac: od 8.30 do 12 ~asova naseqe Gorwa Barawa. Kisa~: od 8.30 do 13.30 ~asova deo ulica Bene{eve, Janka Jesenskog, O. Mar~oka, Trg J. Kamenskog, M. Kardelisa, [turove, Vuka Karaxi}a, Petra Drap{ina, Svetosavske i Vojvo|anske i ulice [ranikova, 1. maja, Hurbanova, Jana Kolara, Mi~atkova, Janka ^melika, Omladinska i Milana Tepi}a. ^ortanovci: od 8.30 do 13.30 ~asova deo vikend naseqa Kraqev breg, od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kara{. Bano{tor: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kru{evqe.

Radnici „Puta“ obele`ili su pred vikend horizontalnu signalizaciju pored osnovnih {kola „Dositej Obradovi}“, „Toza Markovi}“, „\ura Dani~i}“ u Novom Sasdu i „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Kamenici. Ispred nekoliko {kola postavqeni su i usporiva~i brzina.

Novosadska ponedeqak16.avgust2010.

^ovek koji je izmislio picigen

^

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ak je i nespretna uteha „radnog naroda“ socrealisti~nom izmi{qotinom zvanom „pozitivna nula“ jednom morala postati demode!

Tog avgusta 1990. godine, svima je u brk sasuta ~iwenica da je svaki ~etvrti Novosa|anin radio u kolektivu - gubitniku. Prvi rezultati polugodi{weg u~inka privrede u gradu pokazali su da 81 kolektiv ima gubitke preko 20 miliona maraka. Neke ba{ i nije uzdrmao privredni u~inak sugra|ana i u “hramu }evapa i harmonike” - kafani “Montenegro” na Tranyamentu nstupala je izvesna Stela.

Pre dve decenije, na vanrednom arapskom samitu u Kairu egipatski predsednik Hosni Mubarak poru~io je kako je „nedopustivo da u 21. vek Arapi u|u kao bolest ~oven~anstva“. Za laskavu titulu, nadmetali su se neki drugi. Dobrica ]osi} izjavio je da “balkanizacija” mo`e biti i “skandinavizacija” (?!), Mihaq Kertes da su nezavisni novinari - separatisti, a nekoliko mesnih zajednica u gradu organizovalo je upis u Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS).

Ipak, ko je tih dana ~itao „Novosadsku hroniku“, mogao je do}i do zapawuju}eg saznawa!

Autohtona novosadska sportska igra „picigen“ ustvari nije izvorna narodna (tj gra|anska) stvar, ve} ima svog pronalaza~a i kuma. U pitawu je Milan Maksimovi}, gospodin ro|en 1913. godine, koji se leta 1920. “pelcovao” dunavskom vodom, a

c m y

1990. proslavio sedam decenija vernosti “[trandu”. Prepri~avalo se kako se do pla`e i{lo “tr~ikom”, a neki i brodom...

Otprilike kao i danas, gra|anstvo se privikavalo novom saobra}ajnom zakonu. Po wemu su svi motocilisti morali po~eti da nose kacige, {to je najvi{e smetalo tinejyerima na tada popularnim (a sada nepravedno zapostavqenim) „zoqicama“. Jer, kada stave kacigu, devoj~ice ne vide ko to ustvari tera stra{nog „tomosa“. S druge strane, nad glavom im je visila kazna od 200 dinara! Avgusta 1990. godine, brigadiri akcije ORA “Novi Sad” dobili su “voqno” i uputili se u naseqe na hladno pivo i partiju sna. U susret proslavi 300. godi{wice seobe Srba po~eo se {minkati Magistrat u Sremskim Karlovcima, a u tamo{woj prodavnici „Ravnica“ po~eli su da prodaju suvenire. Vo{a je izgubila od Partizana (1:2), a kao i uvek imala je sre}e u `rebu doma}eg kupa i u osmini finala izvukla drugog mrskog rivala - Crvenu Zvezdu.

Uvozna roba ve} je po~ela da „fleka“ doma}u. Litra |usa od naranye „Bosna-produkta“ ko{tala je 16,3 dinara, dok su se oni iz ma|arske mogli pazariti i za 10, 7 „novih“ dinara. Jeftiniji su bili i ke~ap, eurokrem...

Jedino je {e}er u „Centroslavijinom“ diskontu prodavan po staroj ceni. Bili su to prvi koraci uvozni~kog lobija!

D. Apro

LABORATORIJA ZA PROIZVODWU MEDIKAMENATA „GALENSKA“ SELI SE U VETERNIK

Prirodne kreme boqe od brendova Apoteka “Galenska”, koja se bavi proizvodwom preparata po staroj recepturi, prirodnih i bez konzervansa, uskoro }e biti preme{tena u Veternik. Obe laboratorije “Galenske” sada se nalaze u Vr{a~koj ulici, a u Veternik }e biti preme{tena proizvodwa polute~nih i te~nih krema, masti i losiona, kao i laboratorija za kontrolu lekova.

Izme{tawe „Galenske“ finansira Grad a, kako saznajemo od direktora Apoteke „Novi Sad“ dr Du{ana Milo{evi}a, ova laboratorija, koja }e za nekoliko meseci da se akredituje i registruje, podeli}e prozivodwu sa „Galenskom“ iz Beograda.

- Plan je da jedan deo proizvoda pravimo mi, a ostatak Beograd, a sve zarad boqeg kvaliteta. U planu je i da snabdevamo celu Vojvodinu na{im preparatima, koji nisu dugotrajni, jer ne sadr`e konzervans.

Zato su svi prozivodi – destilovana voda, alkohol, borna kiselina, antirid kreme, losioni za sun~awe, kreme protiv komaraca... vrhunskog kvaliteta – rekao je za „Dnevnik“ dr Milo{evi}, dodav{i da bi „Galenska“ ove godine trebalo da se akredituje, a da je dogodine u planu da se stari aparati zamene novim.

Gra|evinski radovi u Veterniku po~iwu za mesec dana, a iz buxeta Grada za novu „Galensku “ je izdvojeno skoro sedam miliona dinara.

Ina~e, cene preparata iz „Galenske“ apoteke su vi{e nego pristupa~ne, pogotovo kada

„Biona“ program (dnevna, no}na i antirid krema) staju oko 200 dinara. Iste kreme, sa dodatkom koenzima Q10, staju oko 250 dinara. Kreme, uqa i mleko

Od „Crnog Arapina” do danas U Novom Sadu je 1740. godine otvorena prva farmaceutska ustanova „Kod Crnog Arapina“, koja se nalazila u centru grada.

Apoteka „Novi Sad“ ove godine slavi 270 godina postojawa a, prema re~ima direktora Du{ana Milo{evi}a, vi{e su nego zadovoqni podr{kom koju dobijaju iz Gradske ku}e. se uporede sa svetski poznatim markama. Stru~waci iz Apoteke „Novi Sad“ pritom tvrde da je wihov kvalitet mnogo boqi, prirodniji i bez konzervansa.

za sun~awe mo`e se na}i ve} za 180 dinara, dok je vrlo popularno mleko protiv ujeda komaraca, koje staje samo 133 dinara.

I. Brcan

V REMEPLOV

Novi Sad odu{evio Amerikance Trideset univerzitetskih profesora iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava doputovalo je 16. avgusta 1972. godine na dva dana u Novi Sad. To je bio kraj wihovog dvomese~nog studijskog putovawa kroz Jugoslaviju. Govore}i o utiscima koje nosi iz na{e zemqe, Emili Ston, profesor engleskog jezika na kolexu u Alabami, govorila je novinarima - o novosadskim muzejima i galerijama. Pre polaska na put, rekla je ona, ~lanovi delegacije ~itali su sve {to su na{li o Jugoslaviji, od istorije do ekonomi-

je. Znala je {ta da o~ekuje u Novom Sadu. Ipak, bila je iznena|ena uzornom modernom fabrikom “Novkabel” i bogatstvom materijala u Matici srpskoj, Vojvo|anskom i Gradskom Muzeju koji su ubedqivi dokazi slavne istorije.

N. C.

NOVO UDRU@EWE JEZDI GRADOM

„Halo taksi” klimatizovan i ta~an Novo registrovano taksi preduze}e “Halo taksi” od nedavno defiluje gradom u vozilu “Opel zafira” i vozi Novosa|ane na `eqenu destinaciju.

Kvalitetom usluge, koja podrazumeva klimatizovana vozila koja su pro{la tehni~ki pregled, qubazne voza~e koji imaju polo`en ispit za taksistu, po{tovawe vremena dolaska na odrednicu i pridr`avawe odre|ene tarife, poku{a}e da se odr`e na gradskim ulicama, pored preko deset taksi udru`ewa. Direktor “Halo taksija” Vladimir Veqkov ka`e da je osnovno pravilo wegovog preduze}a da su u funkciji javne

slu`be i da stranke budu zadovoqne.

- Radio sam od ’97. godine kao taksista i za to vreme sam po~eo da razmi{qam kao stranka, {to je i kqu~ za uspeh – rekao je direktor pomenutog taksi udru`ewa.

“Halo taksi” omogu}uje svojim korisnicima popust od 30 odsto za vo`we na du`e relacije, kao {to je Beograd, kao i isti popust za penzionere do bawa i sli~nih destinacija.

Taksi vozilo se mo`e pozvati na broj telefona 021/ 444 – 9 – 44 ili poslati sms poruka na broj 069/ 444 – 444 – 9.

I. D.

Foto: G. Jovi}

Bez vode deo ulice Bate Brki}a @iteqi Ulice Bate Brki}a, od Ulice Seqa~kih buna do Bulevara Jovana Du~i}a i Ulice Du{ana Danilovi}a ne}e imati vode danas od 10 do 14 ~asova.

Iz „Vodovoda i kanalizacije“ obave{tavaju da su razlozi radovi na vodovodnoj mre`i..

Posle 14 sati vodosnabdevawe }e biti normalizovano.

Z. D.

8

ponedeqak16.avgust2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Oleg obradovao Pavlovi}e Trojke Tijana, Jelena i Nevena - Tawe i Save Devi}a i Iva, Duwa i Lana - Dragane i Miroslava ]esarov.

Blizanci Milena i Duwa - Maje i Dragana Mili}evi}a i Milan i Martin - Elenke i Miroslava ^iefa.

Devoj~ice Jana - Jovane i Dejana Milunovi}a, Naomi Ela - Melanie i Sa{e Ga{parovi}a, Desanka Gordane Veselinovi} i Tiosava Mili}a, Milica - Dragane i Branislava [panovi}a, An|ela - Marijane Karadarevi} i Milomira Milo{evi}a, Tamara - Marije i Branimira Jovi~i}a, Katarina - Zorice i Aleksandra Gucunski, Katarina - Marijane i @eqka Urekovi}a, Svetlana - Danijele i Sini{e Vu~eti}a, Mila - Awe i Nenada Buqi}a, Isidora - Milice Maksimovi} i Gorana Vu~kovi}a, Elena - Sne`ane Riter i Branislava Stoj{i}a, Tara - Elsije i Jasena Koske, An|ela - Biqane i Du{ana Mandi}a, Milica - Marijane i Mladena [e{lije, Dajana - Juliane i Vlastimira Cabuke, Andrea - Slavice i Dalibora Guti}a, Nera Vesne i Stanislava Kurbatfinskija, Sara Nade i Nenada Pavkova, Duwa - Marijane Poqakovi} i Dejana Vuli}a, Marina - Jelene i Aleksandra Jakovqevi}a, Ma{a - Ksenije i Zorana Osmaji}a, Milica - Jasmine Kne`evi}Kova~evi} i Slobodana Kova~evi}a, Lana Milijane i Petra Pupavca, Ma{a - Ivane i Milivoja Milovanovi}a, Marina - Jarmile i Dragana Mar~ete, Duwa - Danice i Nemawe @ivkovi}a, Duwa - Bojane Sabli} i Dragana A}imovi}a, Miona - Milice i Du{ana Ra{kovi}a, Andrea - Danijele i Milana Todorovi}a, Mina - Qubice i Sa{e Trivanovi}a, Natalija

- Qubice i Petka Milidragovi}a, Nika - Bojane i Uro{a Prodanovi}a, @eqana - Jelene i Gojka Popovici, Nina - Danke Kresi} i Seada [krijeqa, Anastasia - Tawe i Miroslava \uri}a, Nevena - Svetlane i Slavoquba Milankovi}a, Tijana - Bojane i Zorana Samarxi}a, Elena - Danijele i Dragana Xakule, Jelena Mirjane i Borislava Mihajlovi}a, Petra Nata{e i Branislava Baqo{evi}a, Iva - Gordane i Mirka Jenke, An|ela - Vesne Cvetkovi} i Miroslava Xelatovi}a, Ana - Branke Damjani} i Petra Raki}a, Danica - Jelene NinkovGalambo{ i Branislava Galambo{a, Dorotea Danijele i Davora ]osovi}a, Hana - Jelene Lon~ar i Igora Hodobe, Teodora - Nata{e Sili} i Zorana Dobri}a, Valerija - Bojane Sandulovi} i Palike Kurina, Ana - Marije Ga}inovi} i Petra Iwi}a, Nikolina - Vesne i Tomislava Protulipca, Marija - Radmile i Dalibora Brkqa~a, Anastasija - Sawe i Antonia Mijatovi}a, Una - Branislave i Bo{ka Crnogorca, Milica - An|elke i Vladimira Sto{i}a, An|ela - Jaroslave i @arka Freunde, Teodora - Qiqane Markovske - Stevanovi} i Gradimira Stevanovi}a, Hana - Dragane Ba`antik i Milivoja Jovanovi}a, Tamara - Katarine i Milana Jeli}a, Katarina - Qiqane i \or|a \uki}a, Katarina - Klee i Milomira Radovi}a, Sara - Jasmine i Bojana Bala}a.

Pavlovi}i: Bojana, Milo{ i sin Oleg

Ven~ani Jovana Cvjeti}anin i Nemawa Vu~i}, Slobodanka @ivanovi} i Goran Mirkovi}, Stefanija Tot i Filip Vekow, Slavica Aman i Darko Beni}, Oqa Supi} i Srboqub [arac, Ivana Juga i Aleksandar Sabo, Jovana Srem-

De~aci ~evi} i Rajner Vicig, Izabela Farka{ i Robert ^er, \u|a Milanovi} i Qubomir Babi}, Jelena Nenin i Dejan Bagari}, Tamara \uri} i Milan ^epi}, Jovana Jelovac i Bojan Cavni}, Jelena Stankovi} i Goran Sladi}.

Oleg - Bojane i Milo{a Pavlovi}a, Martin Helene i Vladislava Raca, Du{an - Maje Kugler i Nikole Kodre, Marko - Dragane i Momira Bosanca, Danilo - Lane Matuski i Mihajla Zubera, Reqa - Jasne i Bogdana Bubwevi}a, Danijel - Mirjane i Branimira Turajli}a, Luka - Ivane i Marka Krsti}a, Du{an - Vesne i Nenada Pani}a, Filip - Blanke i Ivana Stevanovi}a, Andrija - Nata{e i Vitomira Bawca, Jovan - Sowe Matu{ - Petkovi} i Svetislava Petkovi}a, Petar - Ranke i @ivorada Jankovi}a, Ogwen Bojane Ni}in i Dejana Opan~ine, Lazar - Adrijane i Sa{e Kne`evi}a, Aleks - Tamare Simi} i Kristijana Saboa, Aleksa - Biqane i Jevte Stanivuka, Vuk - Vesne i Sr|ana Kesi}a, Luka Dajane i Branimira Milinova, Vuk - Marije i Jugoslava Jela~e, Boris - Nata{e i Miroslava Pavlovi}a, Ilija - Tijane i Slavka Vranca, Sergej - Dragane i Nemawe Mili}a, Neboj{a Milene Mrdaq i Gorana Kosti}a, Jovan - Olgice Kosti} i Jano{a Lakato{a, Leo - Valentine i Jano{a Farka{a, Osman - Zeqfije Durmi{i i Da{nima Aklapija, Mihailo - Vesne i Miroslava Stoi~kova, Pavle - Aleksandre i Save Topalovi}a, Vuka{in - Marice i Velibora Zubi}a, Marko - Radmile i Veqka Bosanca, Vasilije - Biqane i Neboj{e Gligori}a, Danilo Tatjane i Zorana \uri}a, Nemawa - Adrijane i Stevice Markovi}a, Nataneal - Marte i Ondreja Dudoka, Mihajlo - Nata{e i Dejana Arsenijevi}a, David - Jelene i Darka Damjanovi}a, Andrej - Ivane i Nenada Topi}a, Ranko - Svetlane

Imre i Dragoquba Tubaka, Boris - Nata{e i @arka Mitrovi}a, Luka - Sla|ane Vojin-Proki} i Dragana Proki}a, Vujadin - Monike i Branislava Gari}a, Mihailo - Milene i Miqana Jani~i}a, Ivan - Anite i Ga{para ^otija, Ilija - Viktorije i Marka Berowe, Aleksa Qiqane i Miodraga Jovanovi}a, Manojlo - Vladice Nikoli} i Pere Dimitrova, Strahiwa Ane i Bo`e Bote, Uro{ - Milene i @eqka Vulina, Petar - Milice i Milana Kne`evi}a, Ivan - Judite Ferenc i Igora Pavlovi}a, Luka - Danijele i Milana Kresovi}a, Filip - Suzane i Jugoslava Paj~ina, Sa{a - Andree-Zdene i Rastislava Kostolawija, Luka - Jelene i Nikole @ivkovi}a, Nikola - Tawe Kamberovi} i Georga Fana, Aleksa - Nata{e i Vladimira Tomi}a, Uro{ - Milane i Dejana Ili}a, Viktor Nata{e \or|evi}-Tadi} i Vladimira Tadi}a, Luka - Tatjane i Radeta Kne`evi}a, Kosta - Svetlane i Borislava Vidakovi}a, Ogwen - Jasmine i Branislava Raukovi}a, Luka - Lidije i Dalibora Tomanovi}a, Aleksa - Jelene Vuleti} i Bojana Stojkovca, Marko - Edine i Slobodana Lopi~i}a, Alen - Na|ije Ramadani i Ramadana Murine, Jan - Jarmile La~okova Krasnikova i Rastilava Krasnika, Luka - Jovane i Dragana Ivani{a, Marko - Jelene i Branka [arkanovi}a, Milan - Danice i Nikole Zori}a, Jug - Tijane Jakovqevi} - [evi} i Du{ana [evi}a, Krsto - Verice Damjanovi} i Dragana Lekovi}a, Oliver - Silvie i Denisa Vala, Aleks - Leonide i Miklo{a Kova~a.

Umrli

Biqana Plav{i} i Nenad Stojanovi}

Antal Marton (1942), Dragan Miji} (1951), Dimitrije Gavrilovi} (1962), Slavojka Ili~i}-Toma{ ro|. Ili~i} (1959), Mira Baturan ro|. Rajkovi} (1952), Dmitar Vlaisavqevi} (1926), Aleksandar Lasti} (1947), Lidija Kozarski ro|. Brusko (1929), Milica Radmanovi} (1947), Tinka Maksimovi} ro|. Kucurac (1930), Slavka Stojanovi} ro|. Krki} (1923), Du{an Koxo (1956), Dimitrije Starovi} (1930), Aleksandar Milo{evi} (1934), Gordana Bizjak ro|. @ivanovi} (1948), Kaja Buzi} ro|. Ili} (1946), Stana Golijanin ro|. Kuli} (1939), Nenad ^uvalo (1995), \uro Lacmanovi} (1961), Mihaq Boro{ (1926), Du{anka Vukmirovi} ro|. Deli} (1935), Jan Zajac (1925), Nikola Simonovi} (1979), Milan Aleksi} (1954), Juliana ^esak ro|. Kalo (1949), Josef Steger (1949), Nikola Rajki} (1924), Milica Vukadinovi} ro|. Bjeleti} (1948), Andra{ ^asar (1967), Dragutin Iv{a (1954), Jo`ef Felde{di (1941), Zoran Gruji} (1969), An|a Kuzman ro|. Palavestra (1920), Vera Lasica ro|. Skenxi} (1939), Milica Dragi} ro|. Api} (1937), Milosava Mandi} ro|.

Dabeti} (1932), Jelka Kure{evi} (1956), \oka

]irin (1949), Danica Subotin (1916), Milica Adamovi} ro|. Latinovi} (1923), Gordana Golubovi} - Fistri} ro|. Golubovi} (1954), Dragan Jovi~i} (1933), Milanko Bjeli} (1974), Srbislav Min~i} (1931), Jano{ Tot (1949), Ndue Marki (1925), Stevan Arseni} (1954), Milka Milisavqevi} ro|. Pa{i} (1929), Jaka \or|evi} ro|. Ba{i} (1936), Dragutin Jevti} (1939), Dragan Markovi} (1952), Milica Ose}anski ro|. Kozarac (1927), Dragiwa Jali} ro|. Daji} (1925), Novica Mirkovi} (1945), Koviqka Crepuli} ro|. @ivanovi} (1923), Rozalija Vajda ro|. Fabrik (1927), Gordana Obradovi} ro|.

Petkovi} (1937), Milan Powevi} (1924), Katarina Gondo{ ro|. Vince (1931), Qerim Fifa (1956), Julijana Ni}iforovi} ro|. Novogradec (1951), Nada [evarac ro|. Hohwec (1959), Nestor Mu{icki (1933), Ratko Petrovi} (1947), Rajko Mi{ki} (1930), Zlatica Stankovi} ro|.

Petrovi} (1968), Jovan Mo{i} (1950), Evica Bo`ani} ro|. Brwa{evi} (1927), Maca Mraovi} - Obradovi} ro|. Mraovi} (1920), Julije Mondom (1924), Sne`ana Stefanovi} ro|.

Obrenovi} (1968).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

\acima nove u~ionice i sportske hale

je tako|e dobila novi prostor nadogradwom i adaptacijom prizemqa, zavr{avamo sportsku halu u O[ “Vuk Karaxi}”, a nedavno su zavr{ena nadogradwa veterni~ke {kole “Mihajlo Pupin” i izgradwi novog dela u O[ “@arko Zre-

wanin” - ispri~ao je Kuzeqevi}.

U dvori{tu O[ “Vuk Karaxi}” radnici zavr{avaju prikop~avawe hale na infrastrukturu i ure|uju dvori{te.

Unutar sale ostalo je da se zavr{e molerski radovi, posta-

OD DANAS ZA \AKE I STUDENTE

Zahtevi za pokazne karte \aci i studenti od danas mogu da podnesu zahteve za nove godi{we pokazne karte na terminalima gradskog prevoznika.Terminali }e biti otvoreni u [afarikovoj ulici i kod @elezni~ke stanice (radi}e dva kioska) od 5.30 do 19.30 i od 8 do 15 sati, a terminal kod Futo{ke pijace bi}e otvoren od 8 do 15 sati. Izrada pokazne karte ko{ta 560 dinara.

Samo sa novom pokaznom kartom ova kategorija putnika }e mo}i da kupi mese~ne markice. Pre podno{ewa zahteva u~enici osnovnih i sredwih {kola i studenti moraju da popune formular koji mogu dobiti na terminalima gradskog prevoznika, na {alterima autobuskih stanica u Beo~inu i Temerinu, ili da ga preuzmu na internet adresi preduze}a www.gspns.rs u pdf formatu.

Formular mora biti overen u {koli ili na fakultetu, a uz fotografiju treba da se preda na jednom od prodajnih mesta. Pokazna karta je gotova za dva dana i preuzima se na istom {alteru, gde se dobija broj na osnovu kojeg }e mo}i da se podigne nova pokazna kar-

Foto: F. Baki}

S obzirom na to da je po~etkom juna u Vladi Srbije potpisan ugovor o pozajmici sa Evropskom investicionom bankom, slede}e godine bi trebalo da po~nu radovi na tri novosadske {kole, O[ “Svetozar Markovi} Toza” }e nadogradwom dobiti nove u~ionice, O[ “Kosta Trifkovi}” }e biti pro{irena, a u novom delu }e se nalaziti {kolski bazen, ~ime }e postati jedina {kola u Vojvodini sa ovakvim sadr`ajem za |ake, a na Klisi }e biti gra|ena nova {kola, koja }e u po~etku biti pod okriqem O[ “Du{an Radovi}”.

Za ovaj projekat Uprava za

vi parket i unese sportski mobilijar.

Ovih dana trebalo bi da po~ne druga faza nadogradwe Gra|evinske {kole u Ulici Bra}e Ribnikar, koja je po~ela pro{le godine, kao i dogradwa O[ “Dositej Obradovi}”.

obrazovawe, ka`e Kuzeqevi}, ve} je po~ela da pravi projektno-tehni~ku dokumentaciju, kako bi u momentu kada novac do|e bila spremna. Grad Novi Sad u ovaj projekat ula`e 10 miliona dinara.

A. Vidanovi}

Budu}a sportska sala O[ “Vuk Karayi}”

ta. Prilikom predaje zahteva potrebno je da |aci poka`u li~nu kartu ili zdravstvenu kwi`icu radi identifikacije.Studentima je potrebna fotokopija li~ne karte.Oni }e mo}i da kupe mese~nu markicu za septembar i oktobar uz indeks na osnovu pro{logodi{we pokazne karte. Ali od 1. novembra moraju imati novu pokaznu. Pravo na kartu imaju studenti ne stariji od 27 godina. \aci i studenti kojima je oduzeta pokazna zbog nepravilnog kori{}ewa moraju prvo da izmire dug. U suprotnom ne}e dobiti novu .

Izrada pretplatne karte za |ake iz prigradskih mesta ko{ta tako|e 560 dinara, a mese~na markice za jednu liniju staje 470 dinara i mo}i }e da se kupi na terminalima gradskog prevoznika.

Nova pretplatna karta je `ute boje i u rubrici gde pi{e zona bi}e upisan naziv mesta kroz koje va`i karta. Pretplatna karta izdava}e se tako|e na osnovu zahteva overenog u {koli prema istoj proceduri kao i za u~enike osnovnih i sredwih {kola.

Z. Deli}

9

PITALI SMO NOVOSA\ANE DA LI SE DRU@E S KOM[IJAMA

[KOLSKA GRADILI[TA U NOVOM SADU

U novu {kolsku godinu {est novosadskih {kola u}i }e obnovqeno, doterano i pro{ireno. Kako je rekao za “Dnevnik” na~elnik [kolske uprave Zoran Kuzeqevi} tri {kole dobijaju nove u~ionice, dok }e u dve fizi~ka nastava od septembra da se odvija u novim salama.

- Nakon nadogradwe u Osnovnoj {koli “Sowa Marinkovi}“, sada se zavr{ava adaptacija doweg dela i time {kola dobija {est novih kabineta. U Futogu u [koli “Desanka Maksimovi}” radi se druga faza dogradwe {to }e {kolu pro{iriti za osam u~ionica. O[ “Petefi [andor”

ponedeqak16.avgust2010.

Prvim susedima samo pozdrav Otu|enost me|u prvim kom{ijama sve je u~estalija pojava, a ne retko, stanari jedne zgrade ~ak ni ne znaju s kim `ive pod istim krovom. Pitali smo sugra|ane da li se oni dru`e s kom{ijama i kakvi su wihovi me|usobni odnosi.

Jovanka Vlahovi} (penzioner): - Imam dobre odnose s kom{ijama, ali na`alost nemam dovoqno vremena za dru`ewe s wima, budu}i da svakodnevno radim u ba{ti. Tako|e, red bi bio da katkad po~astim prijateqe kafom, za {ta treba biti u boqoj materijalnoj situaciji.

Branislav Kne`evi} (voza~): - Moji roditeqi i ja smo u veoma dobrim odnosima s na{im najbli`im kom{ijama. Tradicionalno zajedno pijemo kafu svakog jutra i ve~eri i slobod-

no mogu re}i da su mi kom{ije ujedno i najboqi prijateqi, {to i ne treba da ~udi uzev{i u obzir da smo zejedno odrasli.

Aleksandar Risti} (ekonomista):

- Nedavno sam se doselio u Novi Sad, te jo{ nisam upoznao kom{iluk. Tu i tamo se javim nekolicini qudi iz zgrade, dok sam u rodnom gradu imao mnogo prijateqa me|u kom{ijama sa kojima i daqe odr`avam kontakte.

Zdravka Peri} (penzioner):

- Ve}ina mojih kom{ija su zapravo studenti - podstanari, te sve i da ho}u nemam kad da uspostavim bliske odnose s wima, sem {to im se javim u prolazu.

Dr`im da ukoliko budem korektna u opho|ewu prema wima i oni }e meni uzvratiti qubazno{}u.

D. P i D. R.

GDE SU SKROVITA MESTA ZA ZAQUBQENE I ONE @EQNE STRASTI U KOLIMA?

Zamagqena stakla s pogledom na grad Krajem devetnaestog veka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, u gradu Sveti Xozef u Saveznoj dr`avi Misuri, postojala je ulica koju je proslavila ~iwenica da se tamo skupqa najvi{e zaqubqenih parova. Ne tako neobi~na pojava romanti~arskog perioda, dok o toj ulici nije napisana pesma “Lovers Lane” iliti, u slobodnom prevodu, “Staza zaqubqenih” ~iji autor je Eugen Fild. Instantno se ova izvedenica “Staza qubavi” ustalila kao toponim za romanti~na mesta u gradovima {irom Amerike i Evrope. Kasnije u dvadesetom veku “Staza zaqubenih” postaje odrednica za lokacije u gradu gde zaqubqeni parovi dolaze kolima radi intime. Obi~no su ta mesta s vrlo malo ili bez svetla, odakle, ako je mogu}e, puca panorama na grad i raznobojna no}na svetla. Za ~itaoce “Dnevnika” otkrivamo koja su to mesta za zaqubqene u Novom Sadu i da li ona polako nestaju.

Petrovaradinska tvr|ava sa koje se pru`a divan pogled na grad, u bilo koje doba dana, krije

Plato kod Akademije na tvr|avi

mnoge intimne kutke {to mogu udomiti parove, koji mo`da nemaju gde ili pak samo `ele da probaju ne{to novo.

Plato koji se nalazi pravo od uspona kada se pro|e prva kapija, odakle se pru`a jedinstven pogled na Most slobode i Univerzitetski grad, jedno je od mesta gde se uve~e mogu zate}i automobili iz kojih se tiho ~uje muzika. Me|utim sada su tamo radovi (kao i na celoj \avi), sre|uje se struja i rasveta tako da je mogu}e da taj plato vi{e ne}e biti tako pogodna loParking kod Filozofskog fakulteta kacija. Tako|e, {etali{e ispred ateqea, gde je bila isZa one malo odva`nije ili turena pu{karnica, moglo bi se bez stana, tu su lokacije kao nazvati stazom qubavnika. Favo{to su mra~ni puteqci Ribarrit je bio i paralelni plato sa skog ostrva, koji zbog ubrzane onim na kom je sat, gde se drvo daurbanizacije sada zahtevaju mafine nadvijalo nad slikom grada, lo spretnije i opreznije zavlaali posledwa oluja ga je pocepala ~ewe po {umarcima. Dobar i tako je to mesto pomalo izgubi“{tek” za sedewe je svakako volo svoju dra`. dobran izme|u restorana i splavova odakle se pru`a pogled na Most slobode, ponos i diku Limanaca. Naizgled neupotrebqivi Mi{eluk sa svojim “bulevarom u ni{ta” lako zavarava, jer krije, za neke, jo{ neistra`ene prostore za intimu. Livada iznad dva tunela, ima polumra~an potez, dokle ne dopire uli~na rasveta, a odatle se no}u ~ini da se Neoplantetis mo`e dr`ati na dlanu. Ovo mesto se proslavilo devedestih godina.

Naravno, patentirali su ga stariji od potpisnika ovih re-

dova, ali se informacija prenosi takore}i s “brata na brata”.

Recept za avanturu napoqu ne postoji, ali evo nekoliko zgodnih saveta - vetra uvek ima i stoga }ebe nije na odmet, dok za maglewe stakala na automobilu nema permanentnog re{ewa.

Treba izbegavati pun mesec jer, iako deluje jako romanti~no, lako mo`e da otkrije “fabulu” koja se odvija unutar ~etvoroto~ka{a. Parking prostor ispred Filozofskog fakulteta i obli`wa pla`a nisu pametan izbor, ako su u planu neki opse`niji radovi, jer se olako mo`e sresti policijska patrola ili ne`eqeni voajer.

Iskustava ima raznih ali uvek treba biti oprezan. Ovakve avanture imaju, kao i sve pri~e, dve strane. Jedan limanski deran priznao je u dru{tvu da je imao neprijatnu situaciju kada je pogledao prema vetrobranskom staklu i tamo zatekao poglede nepozvanog para. Hvalisavci u ovom slu~aju ne prolaze dobro...

N. Vukovi} Foto: R. Hayi}

ponedeqak16.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

STARA PAZOVA U JEKU KOMUNALNOG OPREMAWA

Sre|uju se vrti}i, {kole, parkinzi, ulice...

^uru{ka regata na meandru Stare Tise ^URUG: Na ~uru{ku pla`u po~eli su da pristi`u u~esnici regate ve} ranom izjutra, dok su penzioneri od preko 60 leta pripremali kanue i pakovali najosnovnije namirnice za plovni put dug oko 17 kilometara. Kao pravi doma}in, ~uru{ki {trand ugostio je oko tridesetak ~amaca ~iji su uzbu|eni vesla~i nastavili `urku prethodnog dana uz muziku sa razglasa pla`nog bara. U Konvoju bilo je ~amaca raznih vr-

sta, od drvenih od po ~etiri pa vi{e metara, ~amaca na naduvavawe, plasti~nih, kanua, do monta`nih, onih sa kabinom, pa ~ak i pontona. ^uru{ku regatu 2010, organizovao je Vesla~ki klub „^urug”, a kako je predsednik kluba, Ivan Tucakov, napomenuo, ovo je veliki uspeh, jer je regata organizovana bez ikakvih pomo}i od strane op{tine, lokalne zajednice ili sponzora.

D. Vla{ki

STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova je za ovu godinu, u buxetu, za investicije predvidela ne{to vi{e od 224 miliona dinara, a pored obimnog programa ulagawa nastavqeni su i radovi zapo~eti pro{le godine, ili ~ak par godina ranije, pa se privode kraju izgradwa kanalizacione mre`e u Staroj i Novoj Pazovi, takozvani „paket 4”, fiskulturne sale u Vojki i Belegi{u, ure|ewe centra Nove Pazove (preko puta pijace), kao i sanacija podzemnog toplovoda, toplovodnih kotlova, i popravka kotlarnice u {kolama „Nikola Tesla” u Novim Banovcima i „Bo{ko Palkovqevi} Pinki” u Staroj Pazovi. Kako je najavqeno iz Direkcije za izgradwu Op{tine Stara Pazova, fiskulturne sale }e biti spremne za po~etak nove {kolske godine, a po{to su gotovi projekti, ~im budu privedeni kraju poslovi iz „paketa 4” po~e}e radovi na izgradwi kanalizacije iz „paketa 5” u Staroj i Novoj Pazovi, za {ta je predvi|eno ove godine 35 miliona dinara.

Zavr{eno je ure|ewe prostora oko Pred{kolske ustanove

Skup{tina Zavi~ajnog kluba NOVI BE^EJ: Uvek o Velikoj Gospojini, kada je slava Novog Be~eja i Manastira na Tisi, najstarijeg pavoslavnog hrama u ovom delu Banata, Zavi~ajni klub Novobe~ejaca i Vrawev~ana, organizuje redovnu godi{wu skup{tinu. Susret Zavi~ajaca odr`a}e se u subotu 28. avgusta, u Muzeju „Glava{eva ku}a” (Josifa Marinkovi}a 69), gde }e okupqawe po~eti u 10 ~asova, a skup{tina u 11 ~asova.

Slede izlagawa na temu veterinarstva u Novom Be~eju dr Teodora Dujina i dr vet.spec. Vojislava O. Bla`ina.

Bi}e to opet prilika za susrete doma}ina i Novobe~ejaca koji ne `ive u rodnom kraju, ili jednostavno vole Novi Be~ej i Tisu, da se ponovo sretnu, saznaju {ta je novo, obi|u mesta iz svoje mladosti, evociraju uspomene...Zavi~ajni klub Novobe~ejaca i Vrawev~ana, pripremio je i ove godine za u~enike susreta, Letopis za 2009. godinu.

M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek” (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), „Seks i grad 2“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Katanac za bol“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Lidija Jovana Kozarski (1929) u 11.45 ~asova (ispra}aj), Vojin Milo{a Mraki} (1923) u 12.30, Bojana Luka [krbi} (1923) u 13.15, Milenko Vojislava Po~etak (1938) u 14, Verica Svetolika Anti} (1933) u 14.45, Karlo Pavla [krivan (1928) u 15.30, Mara Vase Radosavqev (1930) u 16.15 i Kata Andrije Xixa (1923) u 17 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Mirjana Nenada Filipovi} (1933) u 15 ~asova.

„Poletarac” u Golubincima, koja }e u septembru primiti mali{ane, a za to je izdvojeno 9,5 miliona dinara, a ure|uje se i fasada PU „Poletarac” u Novoj Pazovi, za {ta je obezbe|eno milion ipo dinara. Zavr{ena je i popravka ravnog krova stare {kole u Novoj Pazovi, a privodi se kraju i ure|ewe kapele u Starim Banovcima i ulaza u staro grobqe u ovom nasequ. Ure|ivalo se i naseqe Banovci-Dunav, kao i parking kod autobu-

Deca dobila igrali{te PE]INCI: Najmla|i `iteqi ulice Bra}e Markovi} u Pe}incima ne}e se, kao do sada, igrati na kolovozu, ve} na novom igrali{tu, ka`e Milovan Gojkovi}, ~lan Saveta Mesne zajednice Pe}inci zadu`en za koordinaciju radova na izgradwi ovog igrali{ta. Radove ukupne vrednosti 300.000 dinara finansira Mesna zajednica.

- Zemqani radovi su zavr{eni, o~i{}en je {ut, izbetoniran plato na kojem }e biti

igrali{te za basket, na travnatoj povr{ini su postavqene klackalice i quqa{ke, ostaje jo{ da se postave klupe i da se uradi rasveta, a na jesen }e prostor biti oboga}en drve}em, ~ime }e ova povr{ina biti u potpunosti privedena nameni – ka`e Gojkovi}.

Milovana Gojkovi}a ka`e da Savet Mesne zajednice Pe}inci planira izgradwu igrali{ta poput ovog i u drugim delovima varo{i.

A. N.

TELEFONI

Radovi Aleksandre Lung u „Meanderu” APATIN: U Galeriji „Meander” u Apatinu svoje radovre publici je prikazala Aleksandra Lung. Izlo`ba, ina~e, prva samostalna izlo`ba ove umetnice nosi naziv Prostori. Ro|ena je pre 40 godina u Apatinu, a zavr{ila je [kolu za dizajn tekstila i odevawa „Bogdan [uput” u Novom Sadu. Splet okolnosti odveo je u Nema~ku 1993. godine, u Ingol{tat gde i danas `ivi.

- Aleksandra Lung, devoja~ko Medi}, pripada novosadskoj li-

kovnoj generaciji sa po~etka devedesetih, ~iji akteri jo{ uvek obele`avaju doma}u likovnu scenu. Aleksandra se dugo nije bavila slikarstvom, ali ta akumulirana energija je ekspodirala u slikama i po svemu sude}i }e potrajati. Bavi se geometrijskom apstrakcijom, konstruktuvno razu|ena koloristi~ki bogatom i skladnom - istakla je vi{i kustos u apatinskoj galeriji na otvarawu izlo`be Radmila Sav~i}.

J. P.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ske stanice, gde je ulo`eno oko 3,5 miliona dinara.

I dok se lepo vreme koristi da se {to vi{e uradi na gradili{tima, pojedini programi predvi|eni za ovu godinu tek treba da budu pripremqeni, ako {to su projekat i izgradwa kru`nog toka na raskrsnici Stara Pazova – Nova Pazova – Vojka – Stari Banovci, za {ta je buxetom predvi|eno devet miliona dinara, za put u industrijskoj zoni u Krwe{evcima 23,6 miliona, trotoari u naju`em centru

Stare Pazove bi trebalo da ko{taju tri miliona, a jo{ nije izvesno da li }e se raditi pre ili u sklopu rekonstrukcije glavne raskrsnice u Staroj Pazovi, za koju se rade idejni i glavni projekat i zna~i}e i pro{irewe regionalnog puta Beograd-Novi Sad, kako bi se obezbedila boqa prohodnost saobra}aja u centru Stare Pazove. Uz to, planirana su dva velika posla kompletirawe infrastrukture u isto~noj radno-komunalnoj zoni u Staroj Pazovi, izgradwa vodovodne mre`e, vrednosti 4,5 miliona i kanalizacije, vrednosti 21 milion dinara. Na red bi trebalo da do|e i ure|ewe platoa u centru Nove Pazove, vrednosti milion dinara, a isto toliko je predvi|eno i za rekonstrukciju ko{arka{kog terena u Golubincima. Direktor Direkcije za izgradwu Op{tine Stara Pazova Jovan Ti{ma, ka`e da se radi punom parom, kako i priliv novca dozvoqava, da se zna~ajni objekti privode kraju i spremaju za kori{}ewe, naro~ito oni va`ni za novu {kolsku godinu, a da }e i drugi poslovi iz programa za 2010. biti makar zapo~eti ove godine.

A. N.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

11

GRADSKA UPRAVA SREMSKE MITROVICE TRA@I POMO] OD VLADA SRBIJE I VOJVODINE

Oluja i grad odneli 540 miliona SREMSKA MITROVICA: Nevreme – olujni vetar koji je duvao vi{e od 140 kilometara na ~as, skidao krovove, ru{io stabla i plastenike i grad, koji je podru~je Sremske Mitrovice zahvatio {estog avgusta, nanelo je {tete na objektima i usevima od 540 miliona dinara, kako je procenila Op{tinska komisija za procenu {teta od elementarnih nepogoda. [tete na poqoprivrednim kulturama u selima No}aj,Sala{ No}ajski, Veliki Radinci, [a{inci, [uqam, Prwavor Be{enova~ki i delimi~no u Be{enovu, procewene su na gotovo 480.000.000.000, a ostalo su {tete na objektima, posebno na javnim objektima u gradu. Velike {tete na krovu pretrpeo je Sportskoposlovni centar „Pinki”, sa Zavoda za javno zdravqe olujni vetar je skinuo krov i bacio ga na baraku u kojoj je sme{tena administracija Doma zdravqa. Na Hirur{kom bloku Op{te bolnice vetar je bukvalno odneo improvizovani krov, postavqen privremeno, posle po`ara koji je proletos izbio u tavanu ovog objekta. Sanacija svih ovih objekata je po~ela, mada

se ra~una da }e od 56 miliona {tete deo pokriti svojom pomo}u vlade Vojvodine i Srbije. [to se ti~e {teta u selu u ma~vanskom delu op{tine, u selima No}aj i Sala{ No}ajski, najvi{e su stradali kukruz, soja, vo}e, a povrtwaci su bukvalno uni{teni. Jak olujni vetar ~upao je drve}e, a grad je pri~inio velike {tete i na plastenicima u kojima

se ovde uzgaja povr}e. Sli~na sudbina zadesila je i selo [a{ince. Grad je u [uqmu padao veli~ine jajeta, a na [uqmanskoj glavici, odmah iza sela grad je „obrao” sve, od kukuruza, preko soje i suncokreta do vo}waka i viongrada. [to se povr}a ti~e ono je zbijeno u zemqu. Seqaci u [uqmu tvrde da ni od kukuruza ne}e imati ni{ta, da }e se naglo osu{iti, jer na stablima nije ostao ni jedan ~itav list.

- Odmah smo obavili procenu {tete i uputili Vladi Srbije i Vladi Vojvodine svu dokumentaciju, sa zahtevom da nam se pomogne, jer smo jo{ proletos imali {tete od 120 miliona dinara u poqoprivredi, od podzemnih voda u selima La}arak, Martinci, Kuzmin, Bosut i Sremska Ra~a - ka`e predsednik Gradske komisije za procenu {teta od elementarnih nepogoda @ivan Papi}.

Da su oluja i grad bili jakog intenziteta svedo~i i podatak da je svih 15 prodivgradnih raketnih rampi dejstvovalo, me|utim, izgleda da oblak nije presretnut raketama na {aba~kom podru~ju, odakle je oluja

do{la, pa je dejstvo raketa na podru~ju Sremske Mitrovice bilo gotovo uzaludno.

- Znam da su {tete velike, Vlada Srbije }e zasedati u ~etvrtak i doneti odluku o pomo}i. Tra`ili smo pomo} i od Vlade Vojvodine, jer {tete koje imaju na{i poqoprivrednici su nenadoknadive. Uz pomo} koju dobijemo i Gradska uprava }e morati da za izdvoji deo sredstava iz buxetske rezerve, kako bi maksimalno, {to }e biti samo kap vode, pomogli poqoprivrednicima. To nam je trenutno najva`nije, a vrlo brzo }emo razgovarati i o na~inu da i buxet grada Sremske Mitrovice planira za slede}u godinu sredstva za osigurawe useva na celom podru~ju grada. Leta su takva da u posledwih nekoliko godina poqoprivrednici trpe velike {tete, pa }emo tra`iti na~ina da useve osiguramo. Vide}emo koji model koristi i kako obezbediti sredstva za osigurawe, ali slede}u godinu ne}emo ~ekati da grad pobije, pa da molimo da se qudima pomogne - ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}.

S. Bojevi}

IZIGRANI STANARI ZGRADE U NU[I]EVOJ ULICI U ZREWANINU

Voda im lije kroz stanove ZREWANIN: Stanari zgrade u Nu{i}evoj ulici u Zrewaninu nisu ni slutili sa kakvim }e se sve problemima susresti kada se usele u svoje nove, skupo pla}ene stanove. Prvo su muku mu~ili da se uop{te i domognu wih, a kada su kona~no dobili kqu~eve u ruke saznali su da u stanovima nemaju osnovne uslove za `ivot. Da zlo bude ve}e, kupci formalno-pravno i ne postoje kao vlasnici, jer sporna vi{espratnica nije dobila uporebnu dozvolu! Kivni i prevareni stanari sada na sve na~ine poku{avaju da se izbore za ono {to su po{teno platili. O svemu su obavestili i medije.

- Da ste bili ovde sa nama kada je pala posledwa ki{a, videli bi-

ste sa ~ime se suo~avamo. Voda je lila niz zidove stanova na gorwim spratovima, ali i u prizemqu. Otpao je kre~ u }o{kovima, kod nekih kom{ija voda je izlazila iz {tekera, tekla parketom...

Morao sam }ebetom da skupqam vodu – po`alio se novinarima Zoran Milutinovi}.

Wegov kom{ija Vojin Turinski kao jo{ jedan problem navodi stalno prisustvo vode u podrumu i vlagu koja se nezaustavqivo {iri.

Me|u kupcima je, ina~e, i zamenik predsednika Skup{tine grada Zrewanina Predrag Jeremi}.

Kako „Dnevnik” saznaje, investitor ove stambeno-poslovne zgrade je preduze}e „Instel in`ewering” iz Novog Sada, vlasnika

Milana Guti}a, na koga glasi sva investiciono-gra|evinska dokumentacija. Kao suinvestitor i prodavac stanova, u posao je ukqu~ena i druga firma – „Mermotehn” iz Zrewanina, ~iji je gazda Du{ko Santovac. Zapravo ovo zrewaninsko preduze}e je sklapalo ugovore sa kupcima, a wih 31 za kvadratni metar platili su od 720 do 1.000 evra.

Investitor }uti Skup{tina stanara zgrade ve} nekoliko meseci bezuspe{no poku{ava da se nagodi sa investitorom kako bi otklonio uo~ene nedostatke i omogu}io im legalizaciju i ukwi`bu ugovora. Tada bi mogli da povrate i PDV, sklope ugovore sa javnim i komunalnim preduze}ima, po~nu normalno da `ive, koriste garatne rokove.

Izgradwa objekta po~ela je juna 2008. i posao je zavr{en oktobra 2009. godine, posle vi{emese~nog ka{wewa. Investitor nije na{ao za shodno da plati penale zato {to je prekr{io odredbu ugovora koja se ti~e dinamike izvo|ewa

Zamenik predsednika Skup{tine grada me|u prevarenim kupcima

radova, a zbog ~ega su kupci kasnili sa useqewem. Nisu, dodu{e, oni puno ni institirali na tome jer su bili presre}ni i kada su se, po~etkom ove godine, dokopali kqu~eva. A onda – {ok! Zgradu je krajem januara obi{la tehni~ka komisija Odseka za gra|evinske poslove Gradske uprave i utvrdila da se nisu stekli uslovi za izdavawe upotrebne dozvole. Stru~waci su konstatovali vi{e nedostataka na zgradi. Najva`niji su odsustvo odgovaraju}ih atesta i dokumentacije za razne instalacije, te nezavr{ena atmosferska kanalizacija u podrumu. Mada je dat rok od 30 dana da se nepravilnosti

otklone, investitor nije puno mario zbog toga. U me|uvremenu, na videlo su isplivale i mnoge druge falinke. Stanari su se obra}ali firmi „Mermotehn”, koja je sa kooperantima izvodila radove i prodavala stanove. Tamo im je poru~ivano da se obrate na adresu „Instel in`eweringa”, gde, me|utim, tvrde da je zgrada u Nu{i}evoj zavr{ena u roku i vrlo kvalitetno izgra|ena. Problemi sa vodama, poru~uju iz preduze}a, desili su se zbog obilnih padavina, zapu{enih oluka i nemogu}nosti da pumpa prebaci veliku koli~inu vode u kanalizaciju. @. Balaban

„Be}arac i serafimi” NOVI BE^EJ: U okviru kulturne manifestacije „Leto u avliji”, u Narodnoj biblioteci Novi Be~ej pripremaju promociju kwige „Be}arac i serafimi” Milana Mici}a (pomo}nika pokrajinskog sekretara za kulturu).

Promocija je danas, u dvori{tu biblioteke i po~iwe u 20.30 sati.

U slu~aju lo{eg vremena, program, }e se odr`ati u ~itaonici biblioteke.

M. K.

Popucao beton IN\IJA: Narednih deset do petnaest dana rekonstruisa}e se betonske podloge kod Po{te.

Naime, prva rekonstrukcija koja je ra|ena u lo{im vremenskim uslovima, popucala je nakon osam meseci.

- Dva dana nakon {to smo postavili {tampani beton pala je jaka ki{a, te nije bilo vremena da se zavr{ni sloj stegne – ka`e zamenik direktora Direkcije za izgradwu op{tine In|ija Milivoje Simi}.

Zato }e se sada popraviti samo gorwi sloj, dok je beton jo{ u garantnom roku.

S. B.

OP[TINSKA ODLUKA O DR@AWU @IVOTIWA

Stoku iseliti iz grada IN\IJA: Prema op{tinskoj Odluci o dr`awu doma}ih `ivotiwa gra|ani In|ije kojima poqoprivreda nije osnovno zanimawe, a koji dr`e sviwe, krave, koze i sli~no u prostoru mawem od 800 kvadratnih metara bili su u obavezi da stoku izmeste do kraja 2009. godine, a oni kojima je poqoprivreda osnovno zanimawe do kraja teku}e godine.

Neki od poqoprivrednika koji su bili obavezni da postupe prema ovoj Odluci, nisu

to u~inili, a Odeqewe za inspekcijske poslove op{tine In|ija, koje nadzire primenu Odluke, svakodnevno ih opomiwe.

Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} najavio je razgovore sa Odeqewem za inspekcijske poslove, koja ima uvid u realno stawe na terenu, a zatim i sa sto~arima kako bi se do{lo do zajedni~kog re{ewa i pomoglo onima kojima je ova delatnost glavni izvor prihoda.

Odlukom o dr`awu doma}ih `ivotiwa se propisuje zabrana dr`awa papkara i kopitara na odre|enoj udaqenosti od zdravstvenih i obrazovnih objekata, kao i od stambenih blokova kolektivnog stanovawa. Za naseqeno mesto In|ija propisuje se zabrana dr`awa papkara i kopitara u naju`em centru naseqa i na parcelama ~ija je povr{ina mawa od 800 metara kvadratnih, {to je u skladu sa Generalnim planom za naseqe In|ija.

S. Bojevi}

LETWI TURNIR NAJVE]A ZABAVA U BANATSKOM ARAN\ELOVU

A za zeta premija Kona~no se uklawa na tomboli baraka iz centra SELI SE PALANA^KI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

Otvoreni bazeni u Surduku SURDUK: Otvoren je kompleks prelepih bazena „Horizont” u Surduku. Za sada su u funkciji dva velika bazena neobi~nog oblika i jedan de~iji bazen, a u pripremi su i dva mawa bazena za igre loptom. Ceo kompleks ima moderan i zanimqiv izgled koji }e pratiti brojni besplatni sadr`aji za sve goste, a obezbe|en je i veliki parking ispred samog ulaza na bazene.

Radno vreme bazena je od 10 - 20 ~asova, a cena dnevne karte je 450

dinara. Cene pi}a u baru, koji se nalazi uz sam bazen, ne{to su vi{e nego po ostalim kafi}ima pa tako cena sokova kre}e se od 130 - 140 dinara, nes kafa ko{ta 130, espreso 90, a fla{irana voda od 110 - 220 dinara. Najavqeno je da }e se uskoro prodavati i brza hrana, a uno{ewe hrane i pi}a na bazen je zabraweno. Mesto Surduk nalazi se u Staropazova~koj op{tini i udaqen je oko 25 kilometara od Stara Pazove.

A. N. - S. B.

BANATSKO ARAN\ELOVO: Zavr{en je 33. letwi turnir u malom fudbalu „Banatsko Aran|elovo 2010” koji je trajao tri nedeqe, a po tradiciji ga organizuje Mesna zajednica Banatsko Aran|elovo i predstavqa najve}u zabavu za mlade i me{tane ovog i okolnih sela. U~estvovalo je 12 seniorskih ekipa iz Subotice, Kawi`e, Novog Kne`evca, Banatskog Aran|elova, Majdana, Podlokawa, Sigeta, Fili}a i Sente, a u finalu su se sastale dve ekipe kawi{kog „Viza proma”.

Pobedu je odnela ekipa „Viza prom” 2, koja je u finalu pred preko 500 gledalaca nadigrala pobednika nedavnog turnira u novom Kne`evcu „Viza prom” 1 rezultatom 3:1. Pobedni~koj ekipi je pripala nagrada od 100.000, a pora`enima 50.000 dinara. U pobedni~koj ekipi igrali su Sini{a Sodi}, Dalibor Troli}, Tibor i Endre Feher,

Zoran Terzin, Milan Ti{ma, Slobodan Radosav~evi}, Milo{ Vidovi}, Dalibor Crkvewakov, Zoran Markovi} i Qubomir \uki}. U utakmici za tre}e mesto igrale su dve ekipe iz Banatskog Aran|elova, a uspe{nija je bila LD „Fazan” pobediv{i STR „Promet plus” 3:1 osvojiv{i nagradu od 25.000 dinara. Za najboqeg igra~a i strelca turnira progla{en je Zvezdan Lali~i} i ekipe „Viza prom” 1. Na visini zadatka bile su sudije Andrija Kosta i Mihajlo Obradov iz Banatskog Aran|elova.

Publici je na tomboli dodeqeno {est bicikala, kosa~ica za travu i druge vredne nagrade.

Posle finalne utakmice premiju na tomboli televizor dobio je ovda{wi zet Atila Olah iz Novog Kne`evca, dok je pe~eno jagwe pripalo Tama{u Balintu iz Majdana.

M. Mr.

BA^KA PALANKA: Centar za socijalni rad preselio se u nove, adaptirane prostorije u ulici Jugoslovenske armije. Re~ je o napu{tenoj zgradi u kojoj je nekada radila Zemqoradni~ka zadruga, a objekat je vra}en u vlasni{tvo dr`ave, odnosno op{tine. U novom domu, na nekoliko stotina kvadratnih metara kancelarijskog prostora sa dvori{tem, smestili su se Crveni krst i Centar za socijalni rad.

Decenijama su radnici Centra za socijalni rad u Ba~koj Palanci radili u neuslovnim prostorijama. Iako u samom centru grada, pored Doma zdravqa, qudi koji brinu o socijalnim slu~ajevima radili su u obi~noj baraci. Stara baraka broji svoje posledwe dane, a sa wom bi}e ukloweni i grafiti koji su smetali mnogim `iteqi-

ma ovog dela grada, ali i prolaznicima. Nadle`ni ka`u da na mestu barake ne}e se ni{ta graditi, a da }e se teren pretvoriti u zelenu povr{inu koje nikada dosta u centru bilo koje varo{i.

M. Suyum

ponedeqak16.avgust2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

SUMWIVA SMRT U SOMBORU

Kom{ije prona{le le{ starije `ene U jednoj od zgrada na Prvomajskom bulevaru u Somboru stanari su u petak prona{li le{ osamdesetpetogodi{we `ene.

Telo je preneseno u Zavod za sudsku medicinu kako bi se utvrdio uzrok smrti. Prema nezvani~nim informacijama u pi-

tawu je C. M. (85) koja je u stanu `ivela sama. Sombroska policija nije `elela da komentari{e ovaj slu~aj, a nezvani~no smo saznali da nije iskqu~ena mogu}nost da je `ena ubijena. Vi{e o ovom doga|aju zna}e se danas.

STOTINE ZAINTERESOVANIH ZA SPISKOVE OPTU@ENIH ZA RATNE ZLO^INE

Ima li paralelnih lista Vi{e stotina gra|ana Srbije tra`ilo je informaciju da li se protiv wih u Hrvatskoj vodi postupak zbog ratnih zlo~ina. radi se o qudima koji se ne nalaze na spisku onih koje je Hrvatska optu`ila ili osudila za ratne zlo~ine ili se protiv wih vodi istraga. Me|utim, postoje sumwe da taj spisak nije kona~an i da Hrvatska poseduje paralelne, tajne spiskove, koji nisu dostupni javnosti, navela je TV B92, mada u hrvatskoj policiji demantuju takve navode.

Hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo nedavno je predalo Ministarstvu pravde Srbije spisak sa podacima za 1.534 osobe, od kojih je 538 osu|eno za ratne zlo~ine, 563 optu`eno, a protiv 433 se vodi istraga. Spisak je dostupan na li~ni zahtev, a,

kako su ranije naveli u Ministarstvu pravde Srbije, Srbija je preuzela obavezu da pomogne svima protiv kojih se vodi istraga za ratne zlo~ine, kao i da prati situaciju i neprestano obnavqa spiskove eventualnim novim imenima kako ne bi bilo iznena|ewa prilikom prelaska hrvatske granice.

Ministarstvo unutra{wih poslova Hrvatske navelo je u dopisu da "ne poseduje nikakve paralelne spiskove osoba ume{anih u ratne zlo~ine". U dopisu se dodaje da prema poslovima koje obavqa policija na zahtev merodavnih sudova raspisuje me|unarodne poternice za svim po~iniocima kaznenih dela za koje postoji informacija da se nalaze u inostranstvu.

TU@IOCI @ELE KRA]E ISTRA@NE POSTUPKE

Pritvor skra}uje istragu

Udru`ewe tu`ilaca i zamenika tu`ilaca ukazuje da istra`ni postupci treba da traju kra}e nego dosad i da su znatno kra}i kad je osumwi~enom odre|en pritvor, pokazalo je istra`ivawe ovog udru`ewa. Rezultati pomenutog istra`ivawa pokazuju i da istrage u "pritvorskim predmetima" traju znatno kra}e nego {to je to slu~aj kada osumwi~enima nije odre|en pritvor.

"Kada okrivqenom nije odre|en pritvor, istraga je u 12 odsto slu~ajeva trajala do mesec dana, a u prili~no velikom procentu, ~ak 35 odsto, istra`ni postupak je trajao du`e od {est meseci", na|eno je istra`ivawem.

"Mo`e da se zakqu~i i da se s porastom du`ine trajawa istra`nog postupka pove}ava i broj krivi~nih predmeta u kojima nije odre|en pritvor, a da se smawuje u onima u kojima je osumwi~enom

odre|en pritvor", utvrdilo je Udru`ewe tu`ilaca.

"Dobijeni podaci ukazuju da, kada je okrivqenom odre|en pritvor, u 62 odsto krivi~nih predmeta istraga je trajala do mesec dana, dok je u svega dva odsto trajala preko {est meseci", navodi se u istra`ivawu.

Ova karakteristika, sama po sebi, i ~iwenica da kod 88 odsto "pritvorskih predmeta" istraga traje kra}e od tri meseca, upozoravaju da i drugi dr`avni organi a`urnije postupaju kada je okrivqenom odre|en pritvor, pa je i postupak u tim slu~ajevima efikasniji. Ali se, s druge strane, postavqa pitawe da li je re~ o preteranoj primeni pritvora koji nije kazna, ve} mera za obezbe|ewe prisustva okrivqenog u postupku. O~igledno je da ceo redovni postupak, i bez pritvora, mora biti br`i.

(Fonet)

POLICAJAC U CIVILU PUCAO MLADI]U U KOLENO

Tu`ila{tvo istra`uje incident

Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je, povodom informacije da je policajac u Zaje~aru ranio mladi}a, da policija, u saradwi sa tu`ila{tvom, istra`uje slu~aj. Veqovi} je rekao da policija i tu`ila{tvo utvr|uju sve okolnosti i da jo{ ne mo`e da ka`e {ta se konkretno desilo. Televizija B 92 je prethodno prenela da je ju~e ujutro, jutros oko tri sata, u zaje~arskom kafi}u "Plus" policajac iz Beograda koji nije bio na du`nosti ranio metkom iz pi{toqa Aleksandra Mari}a (23) u desnu potkolenicu.

Nezavisni policijski sindikat Srbije (NP[) zatra`io je ju~e da nadle`ni organi do detaqa ispitaju incident u zaje~ar-

skom kafi}u "Plus" i utvrde "sva~iju odgovornost u ovom doga|aju". NP[ u saop{tewu izdatom povodom ju~era{weg incidenta u zaje~arskom kafi}u "Plus" u kome je policajac, prema navodima nekih medija, prilikom sva|e sa jednim gostom ranio metkom iz pi{toqa Mari}a, isti~e da je wihov kolega bio u svom gradu, van slu`bene du`nosti i na godi{wem odmoru.

"Ono {to nikada ne}emo dozvoliti je da kriminalci, huligani i najgori {qam napadaju policajce, a onda ih prikazuju kao agresivne i opasne osobe koje prekora~uju svoja ovla{}ewa i maltretiraju nedu`ne gra|ane", isti~e se u saop{tewu.

(Tanjug)

INCIDENT KOD NOVOSADSKE @ELEZNI^KE STANICE

Pucao iz pi{toqa

Policija je li{ila slobode Novosa|anina Neboj{u S. (1983) pod sumwom da je nosio pi{toq i pucao iz wega prekju~e, tri sata po pono}i, na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice ispred kafane "Kalauz". Navodno, osumwi~eni je na toj lokaciji dovikivao nekim mladi}ima da stanu, ali su oni pro{li bez zaustavqawa. Kad je potom Neboj{a do{ao do wih pitao ih uz mahawem koltom za{to su dobaci-

vali wegovoj devojci u obli`woj folkoteci "Kontrast.

Mladi}i su negirali da su to radili, {to je potvrdila i devojka pa je sve zavr{eno bez dodatnih incidenata. Ipak, nakon {to je osumwi~eni seo u taksi kod @elezni~ke stanice nedaleko od mesta doga|aja, policija ga je u tom vozila prona{la na Bulevaru cara Lazara i privela na razgovor, saznajemo nezvani~no.

M. V.

DRSKA PQA^KA ZLATARE „VERA� U @ABQU

Razbojnik {etkao, {~epao pa {mugnuo Policija traga za mladi}em koji je prekju~e opqa~kao zlataru "Vera" u @abqu u Ulici Nikole Tesle 58. Izgrednik je u{ao bez maske i nervozno {etao po zlatari oko dva minuta dok je pri~ao s prodava~icom i s nekim

preko mobilnog telefona, pri tom stalno gladaju}i na ulazna vrata. Kada je `ena krenula da poka`e poka`e nakit iz ormara, on je woj pri{ao otpozadi, izvadio repliku pi{toqa i grubo je {~epao oko vrata i uz pretwe od-

gurao iza pulta, uzeo plen i pobegao. Ceo incident snimila je kamera. Kako nezvani~no saznajemo ovaj razbojnik je najverovatnije u{ao u istu zlataru i prethodnog dana.

Plen je prema nezavni~nim saznawima bio u vrednosti

50 zlatnih lan~i}a. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz policije. Novosadska policijska uprava apeluje na gra|ane koji mogu da pomognu u identifikaciji pqa~ka{a da se jave na broj telefona 064/ 892 4112.

M. V.

PREKO NA[E GRANICE [VERCUJE SE SVE I SVA[TA

Steroidi u jevan|equ, ke{ u starim novinama [verceri su sve ma{tovitiji u poku{ajima da nadmudre i prevare carinike, koji danas na grani~nim prelazima neretko prisustvuj situacijama nalik na scene iz akcionih filmova. Na skrovitim mestima carinici pronalaze sve - od hrane, lekova, narkotika, automobila, novca i `ivotiwa do delova za avione.

- Ma{tovitost u poku{ajima krijum~arewa nema granica. Droga se {vercuje kao na filmovima odre|ena koli~ina se guta, pa se po prelasku dr`avne granice uzimaju laksativi, izbacuje iz organizma i tako dolazi na tr`i{te ispri~ao je Tanjugu na~elnik Odeqewa za spre~avawe krijum~arewa Uprave carina Predrag \urovi}. To je, prema wegovim re~ima, samo jedan od bizarnijih na~ina {verca.

Guta~i droge sve ~e{}e se mogu sresti u avionima, koji su postali "raj" za krijum~arewe sitnica, ali velike materijane vrednosti dijamanata, nakita, mobilnih telefona, satova...

Pre nekoliko meseci, na Aerodromu "Nikola Tesla" spre~en je poku{aj {verca skoro tri kilograma kokaina, skrivenog u akusti~noj gitari, koji je doputovala iz Dominikanske Republike, letom preko Pariza. Nekoliko kilograma droge Francuzima je promaklo.

Lista zaplewenih proizvoda na beogradskom aerodromu "oboga}ena" je oralnim gelom za potenciju "kamagra", koji poti~e iz Indije, a po sastavu i dejstvu odgovara mnogo skupqoj i poznatijoj "vijagri".

Putnik, koji je preko Istanbula za Beograd doputovao iz Iraka, imao je, prema proceni carinika, znatno vi{e "kamagre" nego {to je dozvoqeno, odnosno vi{e nego

{to mu je potrebno za "li~nu upotrebu".

- Predmet {verca i krijum~arewa je sve ono na ~emu mo`e da se zaradi od hrane, ode}e, obu}e, teh-

Cigarete putuju ka zemqama Evropske unije - Rumuniji, Bugarskoj, Ma|arskoj... organizovano i stihijski, pa i "zelenim grani~nim pojasom".

Sti`u najnoviji rendgeni \urovi} je istakao da se radi na unapre|ewu sistema kontole i da u Upravi carina i{~ekuju realizaciju ugovora izme|u Kine i Srbije, kojim je predvi|ena nabavka 10 najsavremenijih rendgen ure|aja.

- Vi{e robe }emo kontrolisati, a mawe vremena potro{iti.

Uprava carina trenutno ima rentgene koji se u svetu mogu jedino na}i na meksi~ko-ameri~koj granici, ali tamo nisu u upotrebi dodao je on.

Iako je deo opreme zastareo, u Upravi carina su svesni da se Srbija nalazi u nepovoqnoj ekonomskoj situaciji i zadovoqni su onim ~ime raspola`u, pa, ka`e \urovi}, kada imaju sredstava i sami nabavqaju nove ure|aje kako bi unapredili sistem kontrole. nike, automobila, droge, novca, cigareta, lekova, alkohola do delova za avione - naveo je \urovi}.

Prema re~ima \urovi}a, u posledwe vreme {verc cigareta je ponovo postao veliki problem, jer su one u Srbiji jeftinije nego u dr`avama regiona, pa ta razlika {vercerima donosi dobru zaradu.

\urovi} je ukazao da se na crno uvozi i brendirana roba, ali da je ve}ina poznatih robnih marki preko Odeqewa za za{titu intelektualne svojine u Upravi carina za{titila svoje interese.

Ipak, {verceri ve{to prate trendove i oslu{kuju tr`i{te, a ~esto u zemqu dopreme garderobu

bez oznake, pa je onda "markiraju".

Tekstil je naj~e{}e poreklom iz Turske, Indije i Kine. U Beogradu je, nedavno, otkriveno oko 60.000 neprijavqenih kai{eva, a gotovo polovina je imala oznake poznatih svetskih brendova ''Versa}e'', ''Gu~i'' i ''Emporio Armani'', pa se sumwalo u povredu prava za{tite intelektualne svojine. \urovi} je naveo da {verceri "robu" skrivaju u rezervoarima, fla{ama, pra{ku za ve{, sendvi~ima, ambala`i od soka... a svojevremeno su zapleweni stereoidi sakriveni u kwizi jevan|eqa.

U strahu da }e ih trema "odati" na granici, {verceri pribegavaju razli~itim tehnikama kako bi prevarili carinike, pa tako neki od wih pred dolazak na prelaz popiju lekove za smirewe ili raspla~u mali{ane, sa kojima putuju, da bi "pro{li preko reda". U Upravi carina navode da su brodovi "pogodni" za {verc nafte, putni~ki automobili i kamioni za "sve i sva{ta", dok se autobusom i vozom naj~e{}e "prenose" cigarete.

Krijum~ari se i novac, a najpoznatiji je slu~aj iz 2004. godine kada je na Gradini zapleweno tri miliona evra, a na istom grani~nom prelazu nedavno spre~en i poku{aj {verca 100.000 falsifikovanih ameri~kih dolara, skrivenih na dnu kartonske kutije, dobro "zakamufliranih" starim novinama i sitnim alatom, koji je prona|en u gepeku automobila.

Na dr`avnim granicama ~esto "ostaju" i za{ti}ene `ivotiwske i biqne vrste, koje su, kao i umetnine, neretko predmet {verca, a svojevremeno je veliku medijsku pa`wu izazvala zaplena sedam izuzetno vrednih slika na Aerodromu "Nikola Tesla".

VISOK STEPEN KORUPCIJE U PRIVATNOJ BEZBEDNOSTI

Tendere za bezbednosne usluge niko ne kontroli{e Istra`ivawa Centra za prevenciju kriminaliteta pokazuju da u delatnosti privatne bezbednosti postoji jako visok stepen korupcije, izjavio je FoNetu direktor tog centra Du{an Davidovi}, koji deluje u sastavu Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa. Po{to nema zakona o fizi~kotehni~koj za{titi, ukazao je Davidovi}, dolazi do situacije da se neke firme za bezbednost na tenderima pona{aju agresivno i nude damping cene, "da jednostavno niko ne mo`e da shvati da od takve cene oni mogu bilo {ta da zarade".

Davidovi} je upozorio da manipulacije na tenderima, pre odluke koja }e firma dobiti posao obezbe|ewa, do sada uop{te nisu bile predmet rada kontrolnih slu`bi i nadle`nih institucija. Kao predsednik Srpske asocijacije predu-

zetnika u privatnoj bezbednosti, Davidovi} zamera Ministarstvu unutra{wih poslova, koje pi{e zakon o fizi~ko-tehni~kom obezbe|ewu, {to u wegovoj izradi ne sara|uje sa Udru`ewem, ~ije ~lanice pokrivaju dve tre}ine tr`i{ta u Srbiji.

To se de{ava zato {to je MUP pristao da bude "rob jedne privatne klike" okupqene oko drugog udru`ewa u toj oblasti, smatra Davidovi}, na ~ijem su ~elu "biv{i julovci, koji zarad sopstvenih privatnih inetresa", name}u svoje re{ewe i imaju jak uticaj na neke krugove u MUP. Prema re~ima Davidovi}a, asocijacija na ~ijem je ~elu, u nastojawu da bude ukqu~ena u izradu zakona, slala je mnogo pisama ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u, koja "o~igledno do wega nisu do{la".

Budu}i da }e novim zakonom biti predvi|eno i licencirawe firmi koje se bave privatnom bezbedno{}u, Davidovi} smatra da bi trebalo da se postigne dogovor ko }e da to radi, da u to ne bude ukqu~en samo MUP. - Ve} nekoliko meseci pla{e se vlasnici firmi za obezbe|ewe da }e licencirawem po~eti se~a knezova i da }e najve}i broj firmi ostati bez posla - ukazao je Davidovi}, koji predvi|a da }e sigurno 20 do 30 odsto wih biti zatvoreno.

S druge strane, upozorio je Davidovi}, bilo bi veoma nepo{teno da se veliki broj firmi, koje pru`aju usluge bezbednosti, optere}uje visokim da`binama za licencirawe, jer se tek razvijaju, koriste}i evropske bezbednosne standarde. Pozivaju}i se na istra`ivawa Centra, Davidovi} je, kao jedan od

problema u svakodnevnom radu, ozna~io i to {to pona{awe banaka, prilikom transporta novca, ide na ruku pqa~ka{ima, po{to one uop{te nemaju nameru da iza|u u susret firmama koje prevoze novac i omogu}e im da bezbedno pri|u i obave posao.

- Pri tome ucewuju, na na~in da ka`u: 'Dobro, ako ti ne}e{ to da radi{, onda }u ja da na|em drugu firmu'. To je sve posledica neregulisane situacije, kada je privatna bezbednost u Srbiji u pitawu, koju mo`e da reguli{e samo zakon", ocenio je Davidovi}.

Zato se zakon o fizi~ko-tehni~koj za{titi, o kojem bi javna rasprava trebalo da po~ne na jesen, prema re~ima Davidovi}a, ne}e se odnositi samo na preduze}a iz sektora privatne bezbednosti, nego i na korisnike wihovih usluga.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

13

BANKE ^ESTO NA METI PREVARANATA

Do malog kredita falsifikovanim dokumentima Bankarski slu`benici, trebalo bi boqe da proveravaju zahteve za kredite, jer godinama unazad ima qudi koji neosnovano poku{avaju da do|u na nelegalan na~in do para. Ove godine je malo zati{je s prevarama i zlopotrebama slu`benog polo`aja, ali lane su krivi~ne prijave ovim povodom pqu{tale, ka`u u novosadskoj policiji.

- U ovih sedam meseci imamo jedanaest prijava za zlopotrebe slu`benog polo`aja, falsifikovawe isprava i neosnovano dobijawe i kori{}ewe kredita kredita. Eksplozija tih dela je bila 2006. godine kada smo podneli oko 60 krivi~nih prijava.

Naj~e{}e se susre}emo s prevarama do 3.000 evra. Nema pravila u tome koje banke su na udaru.

- ka`e za „Dnevnik“ {ef Odseka za suzbijawe privrednog kriminaliteta u novosadskoj Policijskoj upravi Milovan Forkapa. Izgrednici {etaju od banke do banke. Kod nekih ipak nisu pro{li ovakvi zahtevi, odnosno nisu ovako o{te}ene. Neretko prevaranti koji su osmislili „projekat“ pri~aju svojim saradnicima dok ih mame u nezakonite poslove da ih banke ne}e vijati za iznose od oko 2.000 evra, ali bankari o~ito ne opra{taju dugove.

Vlasnik jedne novosadske firme, Miroslav S., koji je trenutno u zatvoru, ina~e stari poznanik policije zbog ovakvih delaa, imao je nedavno ponovo prijavu za zloupotrebu slu`benog polo`aja u svojoj posledwoj firmi, a imao ih je nekoliko

svojim slu`benicima da nas nazovu po potrebi, da proverimo slu~aveje u kojima po pet qudi dolazi iz iste firme po kredit.

Forkapa ka`e da ako banke, za obnovu ugovora o dozvoqenom minusu, i pored dugog sta`a klijenta u firmi uz redovne uplate dva puta mese~no, tra`e i fotokopiju posledweg ra~una za

Prebacivao pare na svoj ra~un Nedavno je otkriven slu~aj u kojem je bankarski slu`benik prebacivao pare klijenata na svoj ra~un. Navodno, {etao je pare, pa ih vra}ao, dok nije uhva}en. Trenutno je u toku podno{ewe krivi~ne prijave protiv jednog slu`benika banke u Srbobranu koji se tereti da je prisvojio 9.000 evra s ra~una klijenta. Navodno, kad je otkriven u prestupu, osumwi~eni je obe{tetio novac, ali su odmah zatim pripadnici MUP -a kopaju}i po arhivi razdanili da se on mo`e osumwi~iti za uzimawe jo{ 20.000 evra s tri ra~una. Tako|e, u banci u Zrewaninu ~ije je sedi{te u Novom Sadu, ovih dana otkriven je slu`benik kojem se pripisuje da je u~estvovao u malverzacijama na kreditirawu zamqoradnika i napravio {tetu za banku 200.000 evra.

pre toga. Naime, vi{e osoba koje su se predstavile kao zapsoleni u preduze}u dobile su novac uz pe~at te firme. Protiv wih su podnete krivi~ne prijavene za neovla{}eno dobijawe i kori{}ewe kredita.

- Osumwi~ili smo Stevana J. i \ur|inku J. iz Tovari{eva da su uzeli kredit od 350.000 dinara koji nisu vratili i zauzvrat po prethodnom dogovoru ~astili pomenutog vlasnika firme.

Oni nisu bili zaposleni kod wega, ve} su se u banci tako predstavili. Gazdi se stavqa na teret zloupotreba slu`benog polo`aja jer je iskoristio svoja slu`bena ovla{}ewa na tak na~in {to je sa~inio slu`bena dokumenta neistinitog sadr`aja o zaposlewu i visini zarade. Za takva falsifikovana dokumenta, navedana lica su upotrebila i otvorila teku}e ra~une u jednoj banci u Novom Sadu i na

osnovu fal{ dokumenata podigli gotovinske kredite. Onda banka zove nas, a mi osumwi~enog, koji nam ka`e da nema pojma o tome i da nije overavo dokumentaciju s neistinitom sadra`ajem, a prethodno nije prijavio kra|u ni obijawe firme.

Potom policija u PIOR - u brzo i jednostavno uvidi da Stevan i \ur|inka nisu prijavqeni kao radnici. Bilo bi dobro kad bi {efovi ekspozitura kazali

REVIZIJA PREDMETA DADE VUJASINOVI]

Kazniti i one koji su krili istinu o ubistvu Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu po~e}e ove nedeqe reviziju predmeta u vezi sa smr}u novinarke Radisave Dade Vujasinovi}, pi{e Blic, pozivaju}i se na izvor iz Palate pravde u Beogradu. Tu`ila{tvo }e ispitati sve ve{take koji su dali nalaz o smrti Vujasinovi}eve. Bi}e saslu{ani i neki qudi koji do sada nisu davali iskaz, a mogli bi da imaju saznawa o tom slu~aju, a me|u wima bui moglo biti i nekoliko novinara.

Radisava Dada Vujasinovi}, novinarka Duge, na|ena je mrtva u aprilu 1994. u svom stanu u Novom Beogradu. Na~elnik Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandri} i balisti~ar Milan Kuwadi} konstatovali su da je to bilo samoubistvo, ali je porodica novinarke anga`ovala stru~wake koji su to opovrgli.

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) izrazilo je

ju~e zadovoqstvo povodom najave revizije predmeta ubistva novinarke Radislave Dade Vujasinovi} i izrazilo nadu da }e nepristrasna istraga dovesti do „su|ewa po~iniocima i wihovim nalogodavcima, ali i onima

koji su vi{e od 16 godina krili istinu o ubistvu na{e koleginice“.

- Rasvetqavawe ovog ubistva je od kqu~nog zna~aja za status na{e profesije, jer nikako ne smemo zaboraviti da je wime zapo~et niz jo{ nerasvetqenih politi~kih ubistava i napada na na{e kolege - izjavio je predsednik NUNS-a Vuka{in Obradovi}.

U saop{tewu NUNS-a se isti~e da je posebno zna~ajna namera Tu`ila{tva da ispita sve ve{take i do sada neslu{avane svedoke, me|u kojima su i novinari. „Podse}amo i da je rekonstrukcija ubistva ura|ena 1998. godine nedvosmisleno pokazala da se Dada Vujasinovi} nije sama ubila, ali i na ~iwenicu da je ta istina punih 12 godina sudski zabrawena - dodaje se u saop{tewu. „Su|ewe krivcima za Dadino ubistvo i onima koji su ga krili

plasirawem teorije samoubistva, pomo}i }e Srbiji da se oslobodi veza sa re`imom ~iji se pipci i danas ose}aju“, navodi NUNS. „ U tom smislu je ohrabruju}e uverewe ministarke pravde Sne`ane Malovi} da }e i ubistva Slavka ]uruvije i Milana Panti}a biti rasvetqena. Wenu izjavu da Srbija ne sme sebi dopustiti da novinari zbog javno izra`enog kriti~kog stava budu meta kriminalnih krugova shvatamo kao obe}awe i podse}amo da je ubistvo Dade Vujasinovi} prvo pokazalo da je i dr`ava sama bila deo tog kriminalnog kruga“, zakqu~io je Obradovi}.

Osmog aprila ove godine navr{ilo se ta~no 16 godina od smrti novinarke nedeqnika „Duga“ Radislave Dade Vujasinovi}, koja je bila poznata po pisawu sa rati{ta i o kriminalu u Srbiji.

(Fonet)

ADVOKAT BORIS ALEKSI] SE NADA

„[e{eq slobodan u septembru” Pravni savetnik predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa Boris Aleksi} izjavio je ju~e da, iz ugla me|unarodnog prava, postoje velike {anse da lider radikala u septembru bude oslobo|en u Ha{kom tribunalu i da se vrati u Srbiju, jer tu`ila{tvo nema nijedan konkretan dokaz. Te {anse su velike zbog taktike tu`ila{tva, koje se oslawa na apstraktni koncept, koji ne mora da se dokazuje, ali ako sudije podlegnu politi~kom pritisku, one }e raditi kao i tu`ila{tvo, rekao je Aleksi} na konferenciji za novinare u Zemunu.

Aleksi} je kazao da o~ekuje nastavak su|ewa [e{equ u toku avgusta, podsetiv{i da se letwa

U posledwe vreme imamo i slu~ajeve gde zlatare potpi{u ugovor o poslovnoj saradwi, sa nekakvim preduze}em o kupovini zlatnog nakita. Ispostavi se da su kupci koji se pojavquju o~ito narkomanski zavisnici. Oni gazdi preduze}a daju nakit koji su, kao, kupili na trate, a on wima da sitni{.

pauza u Ha{kom tribunalu polako zavr{ava, da }e od sutra po~eti i neka su|ewa i da se najpre o~ekuju procesi Stojanu @upqaninu i Zdravku Tolimiru.

Povodom ranije najave sudija da }e u septembru razmatrati da li je tu`ilastvo uspelo da doka`e navode iz optu`nice, Aleksi} je rekao da je zato tu`ila{tvo poku{alo da uvrsti dnevnike Ratka Mladi}a u sudske spise, koji se osporavaju jo{ od 2009, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemqama, kao te`ak falsifikat.

Aleksi} je ukazao na „napetost“ u Tribunalu, podsetiv{i da je pre letwe pauze tu`ila{tvo podnelo 14 zahteva da bi

{to du`e prolongiralo su|ewe, {to je neprimereno pona{awe, koje nijedno sudsko ve}e u svetu ne bi tolerisalo.

U jednom od zahteva „u o~aju“ je kontradiktorno zatra`eno uvr{tavawe izvoda iz dnevnika Mladi}a, jer je navedeno da se iz Mladi}evih dnevnika vidi da je ciq Srba stvarawe velike Srbije po onome kako to navodi [e{eq i podela BiH po etni~kom principu, rekao je Aleksi}.

U tom zahtevu zatra`eno je i uvo|ewe dva nova svedoka, od kojih bi prvi bio biv{i na~elnik General{taba Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanovi}, koji bi navodno trebalo da potvrdi autenti~nost Mladi}evih dnevnika, a drugi bi bio is-

tra`iteq Erin Galanger. Aleksi} je naveo da su svedoci, koje je izabralo tu`ila{tvo u dosada{wem predmetu protiv [e{eqa, rekli za te istra`iteqe da „ucewuju, prete, podmi}uju, pritiskaju, sprovode torturu, kr{e me|unarodne norme i me|unarodno pravo i da za to ne odgovaraju“.

Sve optu`be protiv [e{eqa tu`ila{tvo odbacuje sem najop{tije kategorije udru`enog zlo~ina~kog poduhvata, koja se najvi{e kritikuje na me|unarodnoj sceni, rekao je Aleksi}. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993.

(Tanjug)

fiksni telefon, uz redovne potvrde ra~unovodstva o proseku plate i druge podatke, mogu i ovo boqe proveravati. Tako bi, tvrdi on i plicija imala mawe posla u ovoj oblasti.

- Nedavno smo kod kelnerice, koja je, izme|u ostalog na mestu doga|aja ukrala mobilni telefon akteru tragi~ne saobra}ajke koja je potresla Novi Sad, prona{li dve blanko menice.

Proverimo, ima ta~ne skenirane podatke o tome ~ija je firma, sedi{tu, ra~unu. Vlasnik preduze}a tako|e je na{ stari poznanik Qubo K. - ka`e Forkapa -

U Odseku za suzbijawe privrednog kriminaliteta preovladavaju krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, falsifikovawe slu`bene isprave, pronevere od 100.000 do 500.000 dinara, ali zadesi se i zlopotreba u bankama gde su slu`bnici pa i {efovi odeqewa skidali pare s ra~una klijenta. Va`no je napomenuti, da na kraju klijenti nisu bili o{te}eni, ali banka jeste. Ovo se nije de{avalo na teku}im ra~unima, koji su po svoj prilici ~esto u minusu, ve} s ulozima na oro~enu {tedwu.

M. Vuja~i}

NOVA PREME[TAWA ROBIJA[A

Rambo sa Simovi}em i Markovi}em u Zabeli Nenad Bujo{evi} zvani Rambo preba~en je ju~e ujutro u Sedmi paviqon Kazneno-popravnog zavoda „Zabela“ u Po`arevcu, gde se ve} nalaze Milo{ Simovi} i Rade Markovi}. Bujo{evi} je preme{ten po re{ewu suda na daqe izdr`avawe kazne zatvora u Sedmi paviqon, izjavila je Tanjugu savetnik za medije i odnose sa javno{}u Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Zorana Vu~i}evi}.

Bujo{evi}, nekada{wi pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), je osu|en na kaznu od 35 godina zbog u~e{}a u insceniranoj nesre}i na Ibarskoj magistrali u kojoj su 3. oktobra 1999. poginula ~etvorica funkcionera tada opozicionog Srpskog pokreta obnove (SPO).

U Sedmom paviqonu Zabele se od 10. juna nalazi Milo{ Simovi}, pripadnik „zemunskog klan“ kome je izre~ena zatvorska kazna od 30 godina zatvora za u~e{}e u ubistvu premijera Zorana \in|i}a u aprilu 2003, odnosno 40 godina zatvora za vi{e ubistava.

Tu je sme{ten i nekada{wi na~elnik Resora dr`avne bezbednosti Rade Markovi} osu|en je na 40 godina zbog pomenutog zlo~ina na Ibarskoj magistrali.

U Zabeli se od 11. jula ove godine, nalazi i Milorad Ulemek Legija koji je jedini stanovnik Posebnog odeqewa tog zatvora. Ulemek, nekada{wi komandant rasformirane JSO, pravosna`no je osu|en na 40 godina zatvora za ubistvo premijera \in|i}a.

Na iste zatvorske kazne Ulmek je osu|en i za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubistvo biv{eg predsednika Srbije Ivana Stamboli}a avgusta 2000, poku{aj ubistva vo|e SPO Vuka Dra{kovi}a u Budvi juna 2000, kao i za vi{e ubistava koje je po~inio „zemunski klan“.

Opqa~kan „Qubago” Nepoznati razbojnik opqa~kao je preksino} oko 20..40 sati prodavnicu „Qubago“ u Novom Sadu na Novom nasequ u Ulici Todora Toze Jovanovi}a 4 a. Mladi} s kapuqa~om i nao~arim za sunce oteo je uz pretwu no`em oko 9.000 dinara. Povre|enih nema. U vreme razbojni{tva u radwi su bile dve radnice, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no.

M. V.

REPORTA@E

ponedeqak16.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

NA PETROVOSELSKIM LETWIM DANIMA @IRI SE UPECAO NA FAMILIJARNU [KOLU KUVAWA

Ro|aci nisu dali nagradama da u Banat pre|u Ako je suditi po tome kako je organizovana tradicionalna, 9. po redu, manifestacija „Petrovoselski letwi dani”, tamo{wi me{tani, a pogotovo porodica \ere, ~vrsto su odlu~ili da slavodobitne nagrade za najboqe kuvarsko ume}e, nikako, ili bar {to re|e, prelazi granicu, ni onu veliku, a bogami ni onu na Tisi. I dok su ranijih godina nagrade odlazile u druga vojvo|anska mesta, pa ~ak i preko Tise u Banat ili preko granice u Ma|arsku, `iri je ove godine odlu~io da sve tri nagrade ne samo ostanu u selu, ve} i u, uslovno re~eno, istoj kuhiwi. Prvo mesto osvojioje Ferdinand Ferenc, kome je asistirao De`e Horvat, drugo mesto pipalo je I{tva-

nu \ereu mla|em i wegovom bratu Robertu, a tre}i je bio gazda I{tvan \ere stariji.

- Pobednik je moj drug iz detiwstva i zajedno smo kao deca u~ili da kuvamo, a kasnije sam i moju decu nau~io da kuvaju. Sve tri prvoplasirane ~orbe skuvane su, zna~i, po istom receptu, pa se, vaqda, zato i `iri „upecao” na taj ukus - primetio je I{tvan \ere.

I dok su jedni ~estitali i hvalili prvonagra|ene ~orbe, zlobnici, kojih uvek i svuda ima, primetili su da gazda Pi{ta nije samo dobro zakuvao svoju ~orbu, ve} je i dobro „za~inio” ~itavo takmi~ewe time {to je kupio prigodne robne nagrade i smestio ih u svoj magacin.

Tokom „Petrovoselskih letwih dana” okupi se preko hiqadu u~esnika i gostiju zajedno i sve kqu~a od zabave na razli~ite na~ine. Okru`ewe ribarske ~arde je pogodno mesto i za edukaciju, jer mladi postavqaju {atore i organizuju kampove sportskog ribolova, tolerancije i folklora...

- Poznati su i preko granica na{e zemqe folklorni kampovi u na{oj organizaciji, gde mladi u~e, pomalo ve} zaboravqene, narodne pesme i igre. Tu su i kreativne radionice drvorezbarewa, grn~arije... Pored dece iz ~itave Vojvodine, ovde su stalni gosti mladi iz Ma|arske, Rumunije i Ukrajine. Kasnije na{a petrovoselska de-

Sada mi je va`nije da zadovoqim kibicere, a o `iriju vi{e ne marim puno. Moji drugari koji pojedu skuvanu ~orbu i ribu koju ispe~em u tawira~i moj su `iri – veli Je{a

Eks{ampion Je{a uz puni kotli} i tawira~u

ca odlaze u goste novim prijateqima i leto za ~as proleti. Na takav na~in smo se zbratimili s najlep{om ma|arskom bawom Harkaw, najatraktivnijim gradom na Balatonu [iofokom, s ponosom isti~e vlasnik „Familia coopa” i najve}i „krivac” {to se tokom posledwe decenije ovde odr`ava manifestacija „Petrovosleski letwi dani”, I{tvan \ere.

Prvog dana, u petak uve~e, „folklorci” su odu{evili me{tane, jer je koncert odr`an u Domu kulture. Nastupili su gosti iz ma|arskih gradova Harkawa, [iklo{a i [iofoka, zatim iz Temerina, a predstavili su se i ~lanovi ovda{wih dru{tava „Lole” i

SVESTRANOST OSAMDESETDVOGODI[WE APATINSKE SLIKARKE MARGIT POGAW

Umetnost na tri jezika, pa tako sedam decenija Apatinka Margit Pogaw, ro|ena 1928. godine, u likovnoj galeriji Meander prikazala je svoje likovno stvarala{tvo od doba kada je kao dvanaestogodi{wa devoj~ica naslikala svoj prvi rad pa do danas- punih 70 godina ! Na izlo`bi se mogu videti crte`i, akvareli, rad od tekstila, a sva ta dela, kako sama ka`e, oslikavaju wen `ivot i predstavqaju ono {to je zanimalo i okru`ivalo.

Nakon zavr{ene u~iteqske {kole u Subotici nastavila je {kolovawe slikarstva u Novom Sadu gde je 1950. diplomirala na Likovnom odseku Vi{e pedago{ke {kole. Posle odlaska u penziju 1982. godine nastavila je da se bavi pedago{kim radom, slikawem, pisawem, istra`ivawima...

- Ovom izlo`bom htela sam da poka`em svojih sedamdeset godina rada. I sada radim, ali mawe slikam a vi{e pi{em.

Sve {to ~ovek napravi trebalo bi da se sa~uva, tako sam i ja sa~uvala i svoj prvi likovni rad, a tome sam u~ila i svoje u~enike - ka`e Margit Pogaw, likovni pedagog u penziji.

Osim {to se bavi pedago{kim radom u [koli u Apatinu je jo{ davne 1951. osnovala prvu likovnu sekciju pri Apatinskom Kulturnom savezu, zajedno sa slikarom Rudolfom Udvarijem. Aktivno se bavila glumom i pozori{nom re`ijom. Muzika je bila i ostala wena velika qubav i preokupacija pa je do danas ostala ~lanica Gradskog hora „Jedinstvo“ u Apatinu, bavi se i istra`ivawem kulturne istorije zavi~aja. Svoje radove obajvquje na srpskom, ma|arskom i na nema~kom jeziku, a jo{ uvek dobro pampti i stari apatinski {vapski dijalekt. Pedago{ki rad nastavila je sa mladima i

I danas sa svojih 82 godine Margita nije posustala. Svakodnevno istra`uje stare arhive, pronalazi zanimqivosti o kojima potom pi{e do duboko u no}.

- I pored toga {to sam uvek bila mnogo anga`ovana centralno mesto u mom `ivotu ima porodica, a to se vidi i na ovoj izlo`bi. Moj suprug Karlo, pedagog u somborskoj gimnaziji, bio mi je velika podr{ka, a nakon wegove smrti najve}i podsticaj i inspiracija za rad jesu moja tri sina i troje unu~adi. Najdra`e mi je to {to su svi oni na{li pravi put u `ivotu i svaki od wih je priznat u oblasti kojom se bavi - rekla je Margit Pogaw.

J. Prel~ec

~orbe. Nasledio sam ga od mog babe. I talenat za kuvawe. Jer, ja sam autoelektri~ar po struci, a kuvawe mi do|e kao razonoda i prilika da se dru`imo.

Ranije sam vi{e bio takmi~arski raspolo`en. U svoj najve}i kulinarski uspeh ubrajam titulu {ampiona Vojvodine iz 2000. godine, kada sam o’ladio brojne majstore na platou kraj novosadskog hotela „Park”. Sada mi je va`nije da zadovoqim kibicere, a o `iriju vi{e ne marim puno. Moji drugari, koji pojedu skuvanu ~orbu i ribu koju ispe~em u tawira~i moj su `iri.

A na tawira~i cvr~e bandar, deverika, mawov, mladica, smu|, som, {aran, {tuka... I sve iz lepe i ~iste Beqanske bare kod Turije - nagla{ava Je{a.

V. Jankov

^UDNE PUTE[ESTVIJE JEDNOG PI[TOQA „SMIT I VESON“

Guslawe uz kaubojsko oru`je Muzejski poslenici vole predmete za koje se ve`u interesantne pri~e. Takav je revolver „smit i veson“, koji je deo stalne postavke Narodnog muzeja u Zrewaninu, u zbirci Starije istorije. On je redak i dobro o~uvan. Istu marku i to samo jedan primerak, mnogo lo{iji, ima Vojni muzej u Beogradu.

Vi{i kustos, istori~ar Vidak Vukovi} iz zrewaninskog muzeja ispri~ao je kako je revolver dospeo u muzej. Oru`je je nabavqeno od Petra Jak{i}a, magistra istorije, koji je radni vek proveo u Bogati}u kod [apca. I, onda se vratio u Zrewanin, ponudio svoj revolver ustanovi u kojoj }e biti izlo`en za poglede mnogih znati`eqnika. Pre wega, vlasnik „smita i vesona” bio je Petrov otac Mihajlo. On je 1941. iz svog sela Stepena, kod Gacka u Hercegovini, zajedno sa Blagojem Andrija{evi}em, i{ao u Crnu Goru da kupi oru`je neophodno za dizawe ustanka.

Ponosna jubilarka gospo|a Pogaw

nakon penzionisawa u okviru Ma|arskog kulturnog dru{tva Abraham Pal, a posledwih nekoliko godina vodi de~ju dramsku sekciju Gra|anske kasine u Somboru gde se preselila pre nekoliko godina.

Tokom dugogodi{weg rada dobila je ~itav niz priznawa za rezultate u likovnom obrazovawu i vaspitawu dece. Dobila je i plaketu Saveza za vaspitawe dece SAPV 1981. godine i najve}e priznawe Saveza likovnih pedagoga Jugoslavije - diplomu „Zalu`ni pedagog“.

- Svako priznawe mi je drago. Ipak, najdra`e su mi nagrade koje su osvajali moji u~enici a bilo ih je vi{e od 150, jer je to priznawe da sam uspela da ih ne~em nau~im - govori Pogaw.

Folklorci skakutali tik uz ^ik

„Tisa”. Sve je sutradan reprizirano na bini tik uz re~icu ^iku, gde je vatra potpaqena pod ukupno 50 kotli}a, ali je 45 bilo u konkurenciji za nagrade namewene najboqim kuvarima ribqe ~orbe. Naravno, i ovo takmi~ewe je imalo me|unarodni karakter, jer su i gosti iz Ma|arske prezentirali kulinarsko ume}e. Tome vaqa dodati i istaknutog predstavnika „Turijske kne`evine” Jevrema Moldovanova Je{u, koji je skuvao ~orbu i ispekao ribu u tawira~i za izlo`bu, ali su „kibiceri” posebnu pa`wu obratili na kofer~e prepuno teglicama s za~inima i slikama svojih unuka.

- Ovo kofer~e ve} tri decenije putuje samnom na razna kulinarska takmi~ewa i u wemu le`i tajna dobre

svetio se guslawu po kom je posebno bio poznat i priznat.

Ali, iako je uzeo gusle u ruke ni na jednom nastupu pred publiku nije iza{ao bez „smita i vesona” za pojasom! Nastupa je

U `eqi da modernizuje vojsku, crnogorska vlada je 1897. tra`ila od Rusije na poklon dvadesetak hiqada revolvera „smit i veson”. Nakon niza odlagawa, isporuka je stigla tek 1904.

Dopremqeno je 25.000 komada, od kojih se jedan sada nalazi u zrewaninskom muzeju Pazarili su oru`je, a zbog dobrog posla prodavci su Mihajla nagradili revolverom o kome je ovde re~. Jedno vreme ga je u ratu koristio Mihajlov brat Rajko, a onda ga je do kraja borbe nosio Mihajlo. On je posle rata, zajedno sa zemqacima kolonistima stigao u Sutjesku, selo nadomak Zrewanina, i po-

bilo mnogo, a publika se divila dobrom guslaru i peva~u Hercegovcu sa kaubojskim naoru`awem.

Ameri~ka kompanija „Smit i Veson”, ina~e, po~ela je u Springfildu proizvodwu revolvera koji }e je proslaviti u svetu. Ve{ti u propagandi, Amerikanci su 1871. iskori-

stili posetu velikog ruskog kneza Alekseja, kasnije cara Aleksandra tre}eg, i organizovali lov na bizone gde je kori{}en revolver. Tu je bio i Vilijem Kodi, poznat kao Bufalo

Bil, koji }e kasnije sa cirkusom nastupati u Evropi. Pa, i u Be~kereku, dana{wem Zrewaninu, i prvi put u ovim krajevima u svojim ta~kama pokazati revolver s podu`om cevi.

Uglavnom, Rusi su kasnije u nekoliko navrata kupovali u velikim koli~inama ovo oru`je, a ima tvrdwi i da se proizvodilo u Rusiji. Ono }e biti kori{}eno s obe strane u rusko – turskom ratu.

U `eqi da modernizuje vojsku, crnogorska vlada je 1897. tra`ila od Rusije na poklon dvadesetak hiqada revolvera „smit i veson”. Nakon niza odlagawa, isporuka je stigla tek 1904. Dopremqeno je 25.000 komada, od kojih se jedan sada nalazi u zrewaninskom muzeju. @. Balaban

DRU[TVO

DNEVNIK LICENCA INOSTRANIH LEKARA PRVA BRIGA PACIJENATA

Operi{u gde im je voqa Pomo}nik ministra zdravqa u sektoru za inspekcijski nadzor Svetlana Mijatovi} podsetila je na nedavnu prijavu pacijenta u ]upriji gde je u privatnoj ordinaciji "Medikus" intervenciju, koja nije predvi|ena da se radi u toj ustanovi, obavio ruski dr`avqanin za koga se ispostavilo da nema licencu za rad, {to je bio povod za vanredni inspekcijski nadzor.

"Po prijavi, kada se ispostavi da je u~iwen prekr{aj zabrawuje se sve ono za {ta taj oblik zdravstvene ustanove ili privatne prakse nije dobio re{ewe da mo`e da radi. To zna~i da se u jednoj specijalnoj hirur{koj bolnici ne mogu raditi intervencije iz oblasti ortopedije ili neurohirurgije, urologije, ako ta zdravstvena ustanova nije registrovana za to", navela je primer Mijatovi}.

Ona je kazala da je kod stranih dr`avqana koji rade u zdravstvenom sektoru u Srbiji neophodno da imaju nostrifi-

radio intervenciju nije bio prisutan tokom provere.

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavqevi} kazala je da u Srbiji trenutno 30 stranih lekara radi sa licencom, a ~etvoro wih je jo{ u postupku dobijawa te dozvole, dok je jedan lekar upisan u registar, a nije tra`io izdavawe licence.

"To je propisano Pravilnikom o izdavawu licenci koji donosi ministar zdravqa , a neophodno je da stranci imaju nostrifikovanu diplomu i licencu dr`ave iz koje dolaze koju mi priznajemo i dokaz o znawu jezika", kazala je Radosavqevi}.

Ona je lo{im ocenila to {to strani lekari ne mogu da dobiju privremenu licencu, ako, na primer, do|u da rade u Srbiji na tri meseca jer je prema Pravilniku predvi|eno izdavawe licence na sedam godina.

Radosavqevi} je podsetila da je Lekarska komora uputila inicijativu Ministarstvu zdra-

ponedeqak16.avgust2010.

15

POSLEDICE NEVREMENA U POTISJU

U Sanadu privremeni sme{taj za pet porodica Posle nezapam}enog nevremena koje je pogodilo podru~je severnog Banata i Potisja u no}i izme|u 12. i 13. avgusta, najve}e posledice na stambenim objektima nanete su `iteqima Sanada i ^oke. Zamenik predseednika ~okanske op{tine Ferenc Bala` izjavio je da je trenutno najva`nije da se privremeni sme{taj obezbedi za porodice iz Sanada ~ije ku}e su poru{ene ili zbog o{te}ewa ne pru`aju sigurnost za `ivot u wima.

Pumpe za vodu su posle nevremena bile najtra`eniji rekvizit ali i tri dana posle potopa koji je izazvalo oko 150 litara ki{e po kvadratnom metru koje je palo za nekoliko sati, jo{ su vidqivi tragovi, jer je to vi{emese~ni prosek padavina na ovom podru~ju. Prioritetno je da se obezbedi privremeni sme{taj za pet porodica iz Sanada, koje su pretrpele najve}u {tetu, jer su im ku}e poru{ene ili se u wima ne mo`e

U Sanadu pre tri dana u vreme potopa

`iveti zbog opasnosti da }e se sru{iti.

- Op{tinski {tab za vanredne situacije prati sva de{avawa u postradalim delovima ^oke i Sanada i ono {to je sada mogu}e u~initi jeste evidentiratwe

Foto: M. Mitrovi}

svih {teta koje je nevreme pri~inilo - ka`e Bala`. - Formirali smo komisije u mesnim zajednicama, ~iji ~lanovi obilaze doma}instva i bele`e {tete, a koliko }emo uspeti da im pomognemo vide}emo kada se utvrdi visina

{tete. Iz skromnog op{tinskog buxeta sigurno da ne}emo mo}i da nadoknadimo sve, pa }e mo se za pomo} obratiti pokrajinskim i republi~kim organima.

Najkriti~nije je u Sanadu i to u delu izme|u `elezni~ke pruge i regionalnog puta za Novi Kne`evac i delu sela zvanog Pana. Vatrogasno spasila~ko odelewe iz ^oke i ju~e je cisternom ispumpavalo vodu iz doma}instava, a razgovori se vode i sa predstavnicima Vodoprivrednog preduze}a "Gorwi Banat" iz Kikinde da sa svojim pumpama velikog kapaciteta pomognu da se voda {to br`e iscrpi iz stambenih zgrada i ku}a.

Olujno nevreme pra}eno velikom koli~inom padavina i gradom je na podru~ju severnog Potisja pri~inilo znatne {tete na stambenim objektima i usevima na podru~ju novokne`eva~ke, sen}anske i a|anske op{tine.

M. Mitrovi}

MIGRACIONI SERVISNI CENTAR

Sve o zaposlewu u inostranstvu

kovanu diplomu, da poznaju jezik, kao i da celokupna komunikacija sa pacijentom, kao i zdravstvena dokumentacija mora biti na jeziku koji pacijent govori, odnosno na srpskom. Kada se utvrdi da je ustanova radila mimo svojih nadle`nosti, odnosno da je ura|ena metoda koja nije registrovana ili ako lekar nije imao licencu za rad, predvi|ena je zabrana rada toj zdravstvenoj ustanovi, i inspektor podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.

Prekr{ajna prijava za to kre}e se od 500.000 do milion dinara, koju izri~e sudija u sudskom postupku utvr|ivawa prekr{aja, navela je Mijatovi}. Ona je podsetila da je i zdravstvena ustanova u ]upriji dobila prekr{ajnu prijavu, odnosno zabranu rada ne samo intervencije koja je obavqana ve} i stranih dr`avqana koji nemaju licencu Lekarske komore Srbije.

"Izre~ena je prekr{ajna prijava, a sud }e u sudskom postupku odrediti visinu kazne", kazala je Mijatovi} dodaju}i da je utvr|eno i da je medicinska dokumentacija koja je prona|ena bila na ruskom jeziku, {to tako|e nije dozvoqeno, a lekar koji je

vqa da se to izmeni kako bi ta oblast bila boqe regulisanla.

Na pitawe kakav je slu~aj u drugim zemqama u kojima rade stru~waci iz Srbije, Radosavqevi} je kazala da oni te{ko dobijaju dozvolu za rad.

"Na `alost na{a dipoloma skoro da se ne mo`e nostrifikovati...Svi oni koji rade direktno sa qudima nisu mogli da dobiju licencu, ali mogu oni koji ne rade direktno sa pacijentima", kazala je Radosavqevi} i izrazila nadu da bi pribli`avawem EU na{i stru~waci trebalo lak{e da dobijaju dozvole za rad.

Direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi} izjavila je nedavno da slu~aj u ]upriji predstavqa upozorewe pacijentima da kada ih operi{u stranci ili doma}i lekari, pogotovu u privatnim klinikama, tra`e licencu na uvid, jer na to imaju pravo.

"Za dr`avu je va`no i kako se ti lekari pla}aju, da li pla}aju poreze. Na{ lekar ne mo`e oti}i u Zapadnu Evropu i operisati tamo gde se wemu svidi, dok je u Srbiji to, na `alost, ~est slu~aj", rekla je Vukajlovi}eva.

(Tanjug)

\oki} primer za biv{e pripadnike JNA Regionalni odbor za pomo} izbeglicama Vojvodine pozvao je ministarstvo odbrane i vladu Srbiije da se aktivnije ukqu~e u vra}awe vojnih stanova koji su pripadnicima JNA oduzeti u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i drugim republikama biv{e SFRJ. Taj odbor je pozvao vladu Srbije i ministarstvo odbrane da formiraju pravni tim koji }e se iskqu~ivo baviti vra}awem stanova i pomagati vojnim licima da ostvare svoja prava.

Presuda suda u Strazburu, kojom je BiH obavezana da biv{em oficiru JNA Branimiru \oki}u za oduzeti stan od 60 kvadrata isplati 60.000 evra plus 5.000 evra za nematerijalne i 280 evra za sudske tro{kove, dokaz je da se i ostali zahtevi vojnih lica mogu re{avati na identi~an na~in.

"Prilika je da Srbija ispravi vlastitu nepravdu prema biv{im pripadnicima JNA i pomogne im da vrate svoje predratne stanove, kako bi kona~no sa porodicama napustili kasarne, razne ve{ernice, napu{tene barake i ostale prinudne sme{taje koji ~esto nisu ve}i od 20 kvadratnih metara", pi{e u saop{tewu. Odbor isti~e da je SR Jugoslavija, shodno Sporazumu o sukcesiji SFRJ, svim pripadnicima JNA koji su napustili wenu teritoriju vratila na slobodno raspolagawe stanove koje su koristili na prostoru SRJ. Odbor je pomogao da nekoliko vojnih lica vrati stanove u Tuzli i poziva predsednika Srbije Borisa Tadi}a da se ukqu~i u re{avawe ovog problema.

Kao {to Srbija nema ta~ne podatke o svojoj dijaspori, tako se ne zna ni koliko je mladih i ovde {kolovanih stru~waka proteklih decenija oti{lo trbuhom za kruhom. Grube procene kazuju da je samo za pet godina, i to onih ratnih, od 1991. do 1996, iz Srbije oti{lo vi{e od 250 doktora nauka, 200 magistara i oko 30.000 studenata. Procewuje se da je u protekloj deceniji boqi `ivot potra`ilo oko 40.000 diplomiranih studenata, odnosno da godi{we oko 4.000 wih napusti zemqu. Trenutno na evidenciji ima 41.386 nezaposlenih s fakultetskom diplomom i 38 doktora nauka. Me|u wima su 1.807 lekara, od kojih su 90 specijalizirali.

Bez posla je trenutno oko 200.000 mladih i ve}ina wih prati konkurse i putem interneta tra`i posao u inostranstvu. U

inostranstvo odlaze i na{i stru~waci koji su ovde nezadovoqni platom ili uslovima rada, a ka evropskim dr`avama hrle i studenti da bi zavr{ili studije na presti`nim fakulteti-

Migracioni servisni centar pru`a informacije o boravi{nim dozvolama i socijalnoj za{titi u zemqi u koju se odlazi. Informacije su namewene kako nezaposlenima, tako i

Kontakt Zainteresovani za odlazak u inostranstvo mogu stupiti u kontakt s Migracionim servisnim centrom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe na telefone 011/ 24–16–836 i 011/24–07–730 ili putem sajta www.migrantservicecentres.org. ma. Od kada su decembra pro{le godine ukinute vize, broj onih koji `ele da odu u inostranstvo i tamo potra`e posao raste iz dana u dan. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe osnovala je Migracioni servisni centar radi za{tite nezaposlenih lica od mogu}ih zloupotreba kao i wihovog boqeg informisawa.

onima koji tra`e novi posao, studentima, onima koji odlaze na privremeno ili povremeno zaposlewe. U centru infromaciju mogu da dobiju i oni koji se iz inostranstva vra}aju u Srbiju i koji bi ovde da prona|u posao. Informatori o evropskim dr`avama, koji su objavqeni na sajtu Migracio-

nog servisnog centra, sadr`e sve informacije o uslovima za dobijawe boravi{nih dozvola u tim zemqama, stanovawa, socijalne za{tite, zdravstvenog osigurawa. Sve informacije su sakupqene na jednom mestu.

U Migracionom centru isti~u da je interesovawe veliko te da se znatno pove}alo nakon 19. decembra pro{le godine kada je potpisan Sporazum o viznoj liberalizacije. Kako obja{wavaju, qudi pitaju sve {to je potrebno da znaju pre odlaska u bilo koju dr`avu da bi izbegli ne`eqene posledice. Osim osnovnih informacija, u Migracionom centru se daje i informacija o slu`bama podr{ke u evropskim i drugim zemqama, odnosno upoznaju se s mogu}no{}u da se za bilo koji problem obrate onima koji im mogu pomo}i.

Q. Male{evi}

ZAVR[EN REGIONALNI CENTAR U KIKINDI

Usavr{avawe vojvo|anskih prosvetara KIKINDA: Rekonstrukcija zgrade Regionalnog centra za stru~no usavr{avawe zaposlenih u prosveti, zapo~eti po~etkom maja, okon~ani su, kako je i najavqeno, pre po~etka nove {kolske godine. Jedini Regionalni centar za stru~no usavr{avawe prosvetara u Vojvodini „udomqen” je u nekada{woj zgradi JSP „Kikinda”.

U gra|evinske radove utro{eno je oko 132.000 evra, dok je nabavka opreme stajala oko 65.000 evra.

Sredstva za otvarawe savremenog edukacionog centra, opremqenog po {vajcarskom modelu, obezbedila je organizacija SDC iz te zemqe u partnerstvu sa lokalnom samoupravom:

- U prvom i zasad jedinom takvom centru u Vojvodini, edukova}e se prosvetari iz cele Pokrajine. Dogovorena je i saradwa i sa Univerzitetom „Bo`idar Axija” {to zna~i da }e zainteresovani gra|ani mo}i da se ovde do{koluju, ili prekvalifikuju. Prvi seminar koji je namewen vaspita~ima bi}e odr`an krajem avgusta na temu „Rad sa darovitom decom”. Za Kikin|ane }emo 17. avgusta organizovati Dan otvorenih vrata, kako bi se uverili u radni konfor i mogu}nosti Centra za stru~no usavr{a-

vawe. Kona~no, na{e drage prijateqe iz {vajcarske organizacije SDC , koji su inicirali realizaciju ovog projekta, kao i predstavnike {vajcarske ambasade pozva}emo da tokom manifesta-

cije „Dani ludaje” posete Kikindu, kada }e, i zvani~no, 9. oktobra ova ustanova biti otvorena. Sve~anosti }e, pored ostalih, prisustvovati ambasador [vajcarske u na{oj zemqi, i predstavnici Ministarstva prosvete - izjavio je saop{tio je direktor Centra Dobrivoj Martono{i.

Razgledaju}i prostorije Regionalnog centra za stru~no usavr{avawe zaposlenih u prosveti, predsednik op{tine Ilija Vojinovi} je rekao da je na ovaj na~in Kikinda obezbedila zna~ajno mesto u obrazovnom sistemu Srbije, ali i zna~ajnu poziciju na prosvetnoj mapi Vojvodine.

A. \.

ZREWANINSKI ROTARIJANCI SUMIRALI REZULTATE

Kriza udarila i na najuspe{nije Rotari klub Zrewanin, jedan od najstarijih reosnovanih u Srbiji, bio je aktivan i u minulom periodu, a ~lanovi ovog dru{tva sabrali su utiske i zacrtali planove za neko budu}e vreme. Doskora{wi predsednik zrewaninskih rotarijanaca Petar ]uk, koji je du`nost predao Du{anu Gruji}u, veli da u godini najve}e svetske recesije i nezapam}ene ekonomske krize nije bilo lako zadr`ati postoje}e ~lanstvo, a pogotovo je bilo te{ko pridobiti novo. Iz tog razloga, ~lanovima kluba smawene su finansijske obaveze a zadr`ane su klasifikacije i kvalitet rada.

U periodu od 1. jula 2009. do 30. juna ove godine primqena su i dva „sve`a“ ~lana – dr Gaja Pozojevi} i Dejan Dun|erski, koji se istakao u radu mesnog Rotarakt kluba.

- Najvi{e pa`we usmerili smo ka prepoznavawu problema u lo-

kalnoj zajednici da bismo pravilno rasporedili na{e klupske akcije. Tako je odmah nakon progla{ewa pandemije gripa izvedena akcija u kojoj je najzna~ajnije bilo upoznati osobqe u de~jim vrti}ima o opasnostima od gripa i

stava za igra~ke, podove i opremu sa kojom deca u vrti}ima dolaze u dodir – sumira Petar ]uk period svog predsednikovawa.

Uprili~eni su sastanci sa rotari klubovima iz Vojvodine, a ostvaren je zna~ajan me|unarodni

^udan je petrovgradski svet ^inovnik Narodne banke Jugoslavije Bogoqub Milo{evi} je izaslaniku Rotari Internacionala Vladimiru Belaj~i}u te 1937. godine, kada je u ovoj varo{i oformqen klub, napisao slede}e: „~udni su qudi u Petrovgradu, ali uvek ih ima toliko na broju da se mo`e osnovati jedan dobar rotari klub“. o na~inima odbrane mali{ana od infekcije. Zahvaquju}i na{em ~lanu dr Gaji Pozojevi}u izra|ene su bro{ure i prezentacije koje su podeqene po obdani{tima. Pored toga, nabavili smo oko 1.000 kilograma dezinfekcionih sred-

kontakt sa RK Zagorje Kum iz Slovenije. Odr`an je i niz predavawa o zna~aju obnovqivih izvora energije, proizvodwi i potro{wi pile}eg mesa, kulturnom nasle|u, pozori{noj umetnosti…

Po deseti put uprili~en je i

„Golf dan“, tradicionalna manifestacija koja je na renoviranom Golf centru kod @abqa okupila veliki broj rotarijanaca i ~lanova wihovih porodica iz klubova {irom Srbije.

Rotari klub Zrewanin, tada Petrovgrad, osnovan je daleke 1937. u Velikoj sali Grand hotela „Vojvodina“. Sastanci su se, do kraja te godine, odr`avali sredom, u 20 ~asova, u pomenutom hotelu, a od 1938. u kantini Fabrike {e}era, ~iji je suvlasnik bio rotarijanac Viktor Elek.

Ratni vihor 1941. privremeno je ugasio rad 15 rotari klubova u Srbiji, odnosno svih 38 koji su delovali u Kraqevini Jugoslaviji. Ista sudbina zadesila je i petrovgradski. Tek kasnije on je reosnovan i danas je me|u najaktivnijima u zemqi. @. Balaban

SPORT

ponedeqak16.avgust2010.

BALKANSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE U BAWALUCI

DNEVNIK

c m y

16

PRVA LIGA SRBIJE

Srpkiwama zlato

Ovacije na premijeri

Srbija - Turska 3:0 (25:22, 25:22, 25:22)

Proleter - Kolubara 2:0 (2:0)

BAWALUKA: Hala „Borik“, gledalaca 2000, sudije: Nikoli} (BiH) i Rotu (Rumunija).

SRBIJA: Klisura 12, Budrovi} 5, Kecman, Savi} 3, Lukovi}, Mihajlovi}, Rankovi} 11, Radenkovi} 4, Medarevi}, Bjelica 13, Stevanovi} 9, Tomi} 1.

TURSKA: Gizem 2, Ezgi 5, Hazal 7, Ozge 4, Bu{e, ^eren 12, Melis, Kansu 2, Gul{ah 6, Gamze 1, ubra 1, Ezgu 7. @enska odbojka{ka juniorska reprezentacija Srbije {ampion

le su istog rivala i u finalu.

Ponovo je vi|en kvalitetan me~, u`ivala je publika u dvorani Borik. Aplauzima je nagradila nove prvakiwe Balkana, juniorke Srbije.

Zoran Kova~i}, trener juniorki Srbije je posle me~a izjavio.

- Jako dobro smo vodili utakmicu, nije bila preterano lepa za gledawe, ali va`an je rezultat. Znali smo koji su igra~i najbitniji u turskom timu, uspeli smo da ih izbacimo iz igre, dobro smo realizovali kontranapade, tu smo dobili rivala. Vrlo sam

Nagrade MVP: Ana Bjelica (Srbija) NAPADA^: Nomiku (Gr~ka) BLOKER: Ozge Nur Jirdagulen (Turska) TEHNI^AR: Danica Radenkovi} (Srbija) LIBERO: Marija Mihajlovi} (Srbija) SERVER: ^eren Kestirengu` (Turska) PRIMA^: Sara Klisura (Srbija)

Juniorke Srbije najboqe na Balkanu

je Balkana za 2010. godinu. Srbija je u Bawaluci, u finalu Balkanskog {ampionata savladala Tursku maksimalnim rezultatom, posle 84 minuta igre.

Posle trijumfa protiv Turske u grupi, juniorke Srbije savlada-

zadovoqan kako su devojke odigrale, za ovu fazu priprema sve je kako smo planirali – rekao je Zoran Kova~i}, trener juniorki Srbije.

U me~u za tre}e mesto Gr~ka je savladala Rumuniju 3:1 (25:20,

23:25, 25:14, 25:10). Ve} sutra na{e najboqe juniorke putuju na Kopaonik gde nastavqaju pripreme za Evropsko prvenstvo koje }e se od 3. do 12. septembra odr`ati u Ni{u i Zrewaninu.

PRVENSTVO BALKANA ZA KADETE I JUNIORE

Dominirala Srbija Xudo klub kikindskog Partizana bio je doma}in dvodnevnog takmi~ewa Prvenstva Balkana za kadete i juniore. U~estvovalo je 207 takmi~ara iz osam zemaqa, BiH, Rumunije, Gr~ke, Bugarske, Crne Gore, Turske, Makedonije i Srbije a izostao je nastup xudista Albanije.

U mu{koj juniorskoj konkurenciji dominirali reprezentativci Srbije, pa su tako zlatnu medaqu kod juniora osvojili u kateogiji 55 kg: Marko Vuki~evi}, 60 kg: Predrag Nikolajevi}, 81 kg: Aleksandar Kukoq, 90 kg: Milo{ Vuki}evi} i +100 kg: Vladimir Gaji}. Kod juniorke iz reprezentacije Srbije zlatom su se okitile u kateogirji 44 kg: Ilijana Savi} a u 78: kg Jelena @abi}. [to se ti~e kadeta zlato je osvojila Marija Opa~i} u kategoriji 63 kg, a isto odli~je u kategoriji +90 kg dobio je Nikola Jeremi}. Takmi~ewe je prvog dana otvorio amba-

sador Japana wegova ekselencija To{ija Cunogaki a tribine Sportskog centra “Jezero”, gde se takmi~ewe odvijalo, bile su prepune.

U kadetkoj konkurenciji pobednici i prvaci Balkana su do 50 kg: Hristijan Hristozov (Bugarska), do 55 kg: Mihalis Kolandis (Gr~ka), 60 kg: Benijani Kartis (Rumunija), 66 kg: Mura Pakta{ (Trska), 73 kg: Stepan Majo (Bugarska), 81 kg: Ivan Ivanov (Bugarska), 90.

Hardin Ramih (Bugarska), +90 kg: Nikola Jeremi} (Srbija). U kategoriji kadetkiwa prvakiwe Blakana postale su 40 kg: Rut Barna (Rumunija) 44 kg: Nazlikan Kivi} (Turska), 48 kg: Andreja Steanevski (Rumunija), 52 kg: Larisa Florijan (Rumunija), 57 kg: Selin \ul (Turska), 63 kg: Marija Opa~i} (Srbija), 70 kg: Mariban Oner (Turska), +70 kg Fideres Torbak (Turska). U kadetskoj konkurenciji kako se vidi ~etiri zlata osvojile su takmi~arske iz Turske.

U juniorskoj konkurenciji zlatom su se okitili: mu{karci - do 55 kg: Vuki~evi} (Srbija), 60 kg: Nikolajevi} (Srbija), 66 kg: Bobejika (Rumunija), 73 kg: Moltopolos (Gr~ka), 81 kg: Kukoq (Srbija), 90 kg: Vu~i~evi} (Srbija), 100 kg: Sanel Rumunija, +100 Gaji} (Srbija). U osam kategorija Srbija je osvojila pet zlatnih odli~ja.

Prvaci balkana za juniorke postale su: 44 kg: Savi} (Srbija), 48 kg: Komqeni} (BiH), 52 kg: Florijan (Rumunija) 57 Solani (Gr~ka), 60 Bo`ovi} (Crna Gora), 70 kg: Hara~i} (BiH), 78 kg: @abi} (Srbija) +78 kg: ^eri} (BiH).

Prema broju osvojenih medaqa najvi{e je pripalo reprezentativcima Srbije, a najve}i broj zlatnih medaqa osvojila je u juniorskoj konkurenciji Turska.

Takmi~ewe je proteklo u najboqem redu za ~ega su zaslu`ni zaqubqenici sporta u ovom delu Banata.

M. S.

SRPSKA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Bez pobednika na Pali}u

NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija P. Piper (^a~ak), strelci: Sekuli} u 19. i Kova~evi} u 38. minutu. @uti kartoni: Rodi}, Sekuli}, Ki{ (Proleter), a Kali~anin, Radovanovi} (Kolubara).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 7, Asani 8, Paripovi} 8, @igi} 8, Glogovac 7, Ra{iovan 8, Vislavski 8 (Popin 7), Damjanovi} 8 (\ori} -), Sekuli} 8 (Ki{ -), Kova~evi} 8.

KOLUBARA: Rankovi} 6, Marinkovi} 7, Rajovi} 6, Dimitrijevi} 6 (Obradovi} 6), Rankovi} 6, A{kovi} 6, Ka{i} 6, Kali~anin 6 (Radovanovi} -), Brajovi} 6 (Dobra{inovi} 6), Medi} 7, Opsenica 7.

Prekinuli su Novosa|ani u premijernoj utakmice neugodnu tradiciju protiv rudara. Od prvog minuta stavili su do znawa protivniku da ih u ovom susretu interesuje smao pobeda. Realizatorske sposobnosti nagovestio je u 9. minutu, posle centar{uta Vislavskog, Sekuli}, ali je wegov udarac glavom zavr{io preko pre~ke. Nekoliko minuta kasnije centarfor Kolubare Brajovi} {utirao je iskosa sa desne strane i pogodio spoqni deo mre`e.

A onda u 19. mintu erupcija odu{evqewa: Sekula Ra{iovan odli~no je izveo slobodan udarac, a omaleni Sekuli} uspeo je glavom da po{aqe loptu iza le|a golmana Rankovi}a. Dugo }e gosti `aliti za {ansom Brajo-

Sava Kova~evi}

vi} je u 38. minutu kada je sa nekoliko metara {utirao kraj same stative. U slede}em napadu stigla je kazna u akciji iz uxbenika Kova~evi}a i Vislavksog najboqi strelca Kova~evi} manirom rasnog strelca posla je loptu glavom u sami ugao.

U drugom delu imali su gosti jalovu terensku inicijativu a {to do nisu do kraja primili

Uspeh Bana}ana Mladost - Banat 0:1 (0:1) LU^ANI: Staidon Mladosti, gledalaca oko 400, sudija I. Stojkovi} (Beograd), strelca: Paunovi} u 5. minutu. @uti kartoni: Avramovi}, Aleksi} (Mladost), ]ulibrk, Milutinovi}, Kujunxi} (Banat).

MLADOST: Krznari} 7, Mijatovi} 6 (Lazovi} -), Jeremi} 6, Vasi} 6, Stamenkovi} 6, Tomi} 6, Avramovi} 5 (Boji} -), Radivojevi} 6, Gruji~i} 6, Udovi~i} 5 (Milosavqvi} ) Aleksi} 5.

BANAT: Kne`evi} 7, ]ulibrk 7, Milutinovi} 7, Jeremi} 8 (Pe{i} -), Stamenkovi} 7, Kujunxi} 7, Paunovi} M. 8, (Baqak -), Milojevi} 7, Zowi} 7 (Ki{ -), Metoua 9, Stevanovi} 7.

Dobra igra Banata najavqena je jo{ na samom po~etku susreta. Brzo vo|stvo Zrewaninaca u~inilo je utakmicu daleko ozbiqnijom nego {to se o~ekivalo. Sve vreme, pogotovo u prvom poluvremenu Banat je dominirao na terenu, bio gospodar i posle jednog lepog uba-

~enog kornera od Stevanovi}a, najspretniji u kaznenom prostoru bio je Paunovi} kome nije bilo te{ko da zatrese mre`e pouzdanog Krzani~a.

I, nije se Maldost predavala, po~ela je da napada, ozbiqnije da bi ]ulibrk napravio gre{ku, igrao rukom nesmotreno u kaznenom prostoru. Egzekutor sa bele ta~ke Avramovi} proma{io je gol, {utirao je visoko preko gola. Imali su Zrewaninci jo{ jednu dobru priliku kada se Jeremi} stvorio sam pred Krznovi}em, ali je pouzdani ~uvar mre`e Lu~anaca uspeo i ovaj udarac da zaustavi. Za jedanaesterac ]ulibrk je mogao da se iskupi, jer je bio u idealnoj poziciji i glavom {utirao preko gola.

Mladost se probudila, bilo je brza i agresivnija ali je stamena odbrana koju je predvodio Metoua bila uvek na mestu. On je zaustavio sve napade Mladosti, na vreme oduzeo loptu i uvek je poslu`io svoje saigra~e. Branio se Banat i

Vojvo|anska liga zapad U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Metalac AV Dunav 0:2, Jugovi} - Polet (S) 3:2, 1. maj - Crvena zvezda 0:1, Radni~ki (SM) - Radni~ki (I) 2:1, Mladost - Indeks 1:1, Sloga Radni~ki - Obili} 2:2, Budu}nost - Omladinac 2:3, Borac - Ba~ka (BP) 6:2,

Vojvo|anska liga istok U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Kozara - Dinamo 3:0, Jedinstvo (NB) - Budu}nost (SC) 5:3, Obili} - Radni~ki (Z) 3:1, Borac - AFK 1:0, Ba~ka 1901 - Radni~ki (B) 0:0, Vojvodina - Proleter 0:3, Spartak - Ba~ka Topola 0:2, Ba~ka (P) - Zadrugar (sreda).

Pali} - Sloboda (NK) 2:2 (1:2) PALI]: Staidon Janko Pejanovi}, gledalaca 400, sudija Lompar (Sremska Mitrovica), strelci: Lazinica u 25. i Krsti} u 86. za Pali}, a Ostoji} u 30. i Malinovi} u 43. minutu za Slobodu. @uti kartoni: Lazinica, Radovi}, Kova~evi} (Pali}), Ba{tovanov, Ostoji} (Sloboda).

PALI]: Lazovi} 6, Pr{i} 6, Maslovara 8, Kova~evi} 6, Vojvodi} 7, Krsti} 8, Soviq 7, Radulovi} 6 (Stani{i} 6), Ru`i} 7, Lazinica 7, Radovi} 7.

SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 6, ^eki} 6, Lani{tanin 7, Ba{tovanov 7, Ostoji} 7, Misi} 6, Iveti} 6 (Lukin -), Geci} 7 (Aramba{i} -), Gavrilovi} 7 (Kewalo -), Malinovi} 8.

U divnom ambijentU pred oko 400 gledalaca odigrana je izvan-

redna fudbalska utakmica sa dosta {ansi na obe strane. Igralo se otvoreno od samog po~etka pa SVE do kraja susreta. Prvi je zapretio doma}in kada je Neboj{a Ru`i} tukao na gol sa nekih 20 metara, a golman @ivkov krajwim naporom izbacio loptu u korner.

Gosti su ubrzo uzvratili kontranapadOM preko Malinovi}a, imali su {ansu za pogodak ali je propala. Najzad u 25. minutu pogodak, kada je Kova~evi} uputio dijagonalnu loptu iz dubine do Soviqa koji centrira do Denisa Lazinice koji sa pet metara matira golmana @ivkova. Gosti su izjedna~ili kada je Malinovi} izveo korner, golman Lazovi} je proma{io, a do lopte dolazi \uro Ostoji} koji glavom plasira u

gol za 1:1. Dva minuta pre kraja prvog poluvremena gre{ku golmana Lazovi}a i Kova~evi}a koristi Mirko Malinovi} i sa {est metara lobuje doma}eg golmana.

Pre toga sudija je pogre{io, morao je svirati penal za doma}ina kada je Savi} bio sru{en u kaznenom prostoru. U nastavku Pali}ani kre}u na sve ili ni{ta: bele`imo Ru`i}ev udarac u 70. minutu kada je pogodio pre~ku. Do izjedna~ewa je do{lo u 86. minutu kada je novajlija u timu Milo{ Krsti} (ovog leta do{ao iz Ni{a) postigao lep gol iskosa sa nekih 18 metara. Pali}ani su bili boqi u drugom delu i stopostonu {ansu imao je Nikola Soviq, ali je {utirao pored gola.

S. Stojiqkovi}

jo{ koji gol krivci su Paripovi} koji je posle centar{uta Ra{iovana sa nekoliko metara glavom poslao loptu preko pre~ke, a u nadoknadi vremena u idealnoj prilici se na{ao novajlija \ori}. Umesto da {utira hteo je da uposli Kova~evi}a i {ansa je oti{la u nepovrat.

M. Popovi}

Dowi Srem – Sloga (T) 2:0 (1:0) PE]INCI: Sportski centar Suva~a, gledalaca 400, sudija M. Mi{i} (Zrewanin), stelci: Prqevi} u 42. i To{i} u 75. minutu. @uti kartoni: Bukorac, Radi{i}, Jovanovi}, [u{war (Dowi Srem), Milovi} (Sloga). Crveni karton: Milovi} (Sloga).

DOWI SREM: Varga 7, Pavi~evi} 6 ([u{war 7), Markovi} 7, Prqevi} 7, Bukorac 7, Berowa 6 (Risti} 7), ]iri} 6 (To{i} 7), Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 7, Jovanovi} 7, Antunov 7.

SLOGA: Pe{i} 7, Bubwevi} 6, Kresojevi} 7, Miqani} 6, Vu~kovi} 6, Kova~evi} 6, Kozomora 6 (Muqaji} -), Zamaklar 7 (Beri} -), ^epi} 7, Milovi} 5, Tomi} 6 (Mari{~uk -).

Pali} - Sloboda (NK) 2:2 Dowi Srem - Sloga (T) 2:0 ^SK Piv - Mladost (A) 7:1 Radni~ki (NP) - Vr{ac 2:0 Veternik V - Tekstilac I 1:0 Solunac - Cement 1:1 Mladost (BJ) - Dolina 0:3 Kikinda - Senta 0:6 Do planiranih bodova Dowi Srem je do{ao posle ne ba{ preterano lepe igre. Doma}in je poveo golom Prqevi}a u 42. minutu kada je poluvisoku loptu koji je iz ugla ubacio Berowa poslao iza le|a Peji}a. Na 2:0 povisio je To{i}, odli~nim udarcem u 75. minutu. @. Radivojevi}

Proleter (NS) - Kolubara 2:0 Radni~ki 1923 - Novi Sad1:0 Mladost (L) - Banat 0:1 Teleoptik - Sin|eli} 2:0 Big bul Radni~ki - Dinamo 2:0 Mladi radnik - Napredak 1:0 Novi Pazar - Srem 1:1 Radni~ki (S) - Zemun 1:2 Be`anija - BASK 1:0 U drugom kolu (21/22. avgusta) sastaju se: Novi Sad - Be`anija, Proleter - Teleoptik, Banat Novi Pazar, Srem - Radni~ki (S), Kolubara - BASK, Zemun - Radni~ki 1923, Napredak - Mladost (L), Dinamo - Mladi radnik, Sin|eli} - Big bul Radni~ki.

odbranio se, ali mogao je i da pobedi ubedqivije. Pred kraj susreta bili su to trzaji Mladosti ne bi li se izjedna~io rezultat, zavr{io se tako {to je Banat sve na vreme odigrao dobro u odbrani i po koji put napada i zaslu`eno osvojio sva tri boda.

A. Stefanovi}

Real u}ario 100 evra Dosada{wi fudbaler Reala Markos Tebar potpisao je trogodi{wi ugovor sa \ironom, a madridski klub je za ovog igra~a dobio obe{te}ewe od 100 evra, prenose {panski mediji.

Tebar (24) je ponikao u madridskom klubu, ali je uglavnom igrao za B tim Reala ili Real Kastiqu. On nije uspeo da se izbori za status prvotimca u kraqevskom klubu i odlu~io je da promeni sredinu. Real je zadr`ao mogu}nost da u Madrid vrati ovog igra~a u naredne dve godine.

Tebar je putovao sa madridskim klubom na ameri~ku turneju, ali je trener Madri|ana @oze Muriwo odlu~io da na ovog igra~a ne ra~una u narednoj sezoni. \irona }e naredne sezone igrati u Drugoj {panskoj ligi, a za ovu ekipu nastupi}e srpski napada~ Ranko Despotovi}.

SPORT

c m y

DNEVNIK

1. Rad 2. Partizan 3. Sloboda PS 4. OFK Beograd 5. Spartak ZV 6. BSK 7. Borac 8. Javor 9. Vojvodina 10. Jagodina 11. Smederevo 12. Crvena zvezda 13. In|ija 14. Hajduk 15. Metalac 16. ^ukari~ki S.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0:0 1:2 (1:1) 4:0 (1:0) 1:1 (0:1) 0:0 1:0 (0:0) 1:1 (1:0) 2:1 (1:0) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1

4:0 2:1 2:1 1:0 1:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:2 0:1 0:4

3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

U drugom kolu (21/22. avgusta) sasta}e se - IN\IJA: In|ija Crvena zvezda, JAGODINA: Jagodina - Smederevo, BEOGRAD: BSK - Vojvodina, IVAWICA: Habitfarm Javor - Spartak ZV, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Borac, GORWI MILANOVAC: Metalac - Rad, U@ICE: Sloboda PS - OFK Beograd, BEOGRAD: Partizan - Hajduk.

[ok u Kuli Hajduk - Sloboda Point Sevojno 1:2 (1:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1000. Sudija: Milan Karaxi} (Beograd) 7, pomo}nici Milovan Risti} (Beograd) i Goran Mileti} (Mladenovac). Strelci: Kasalica u 22. za Hajduk, a Arsenijevi} u 23. i Pavi}evi} u 51. (iz penala) za Slobodu Point Sevojno. @uti kartoni: Fejsa (Hajduk), a Radosavqevi}, [uwevari}, Stanisavqevi} i Mihajlovi} (Sloboda Point Sevojno).

HAJDUK: Bra} 7, Petrovi} 7 (Pauqevi} -), Fejsa 6, Novakovi} 6, Top~agi} 7, Mr|anin 7, Kasalica 7, Bogi} 6 (Mudrinski -), Lalevi} 6, Kekezovi} 7 (Jovanovi} 6), Maksimovi} 7.

SLOBODA POINT SEVOJNO: Nikoli} 7, Bulatovi} 7, Radosavqevi} 7, [uwevari} 8, Pavi}evi} 7 (Stevan~evi} -), Stanisavqevi} 6, Mihajlovi} 6, Lazi} 6, Arsenijevi} 8 (Ademovi} -), Vujovi} 6 (Golo~evac -) i Jovanovi} 7.

U 22. minutu Kekezovi} je na svojoj polovini osvojio loptu i takozvanom dubinskom loptom ga|ao svog centarfora Kasalicu.

Ovaj je pobegao Stanisavqevi}u, krenuo sam ka golu gostiju i kada mu je Nikoli} krenu u susret pored wega sa desetak metara {utirao u wegov daqi ugao - 1:0 za Hajduk. Radost doma}ih se nije ni sti{ala, a usledilo je izjedna~ewe.

Prakti~no krenuv{i sa centra gosti su na boku uposlili Pavi}evi}a, ovaj do{ao na korner liniju i odigrao povratnu loptu u peterac Hajduka. Na wu je natr~ao Arsenijevi} i sa 7-8 metara je poslao u mre`u. U drugom poluvremenu gosti su bili strpqiviji i u 51. minutu, nakon {to je kapiten Hajduka Bogi} izgubio loptu na svojoj polovini, kapiten gostiju [uwevari} je povukao kontru, u prazan prostor ubacio loptu, na wu su krenuli Arsenijevi} i Fejsa, igra~ gostiju pada u {esnaestercu Hajduka i penal. Kazneni udarac je izveo Pavi}evi}, a golman doma}ih Bra} je pro~itao nameru protivnika, krenuo u pravu stranu, zahvatio loptu, ali se ona od wega odbila u mre`u za 2:1 za U`i~ane. \. Bojani}

ZVEZDA U SMEDEREVU SAMO DO REMIJA

Kristi} veruje u ekipu Fudbaleri Crvene zvezde su ba{ traqavo otvorili novu sezonu. Nakon vru}eg {amara na evropskoj pozornici usledio je novi kiks u prvenstvenoj premijeri protiv Smedereva. Nisu Beogra|ani uspeli da stignu do najavqene pobede, morali su da se zadovoqe remijem. Tvrd je bio oklop Smederevaca...

- Ovo je rezultatski neuspeh.

Nakon deset te{kih dana posle poraza od Slovana poku{avali smo da na psiholo{kom planu podignemo ekipu. Mislim da smo uspeli u tome. Oni su protiv Smedereva imali `equ, odnos prema igri je bio na pravom nivou tako da ne mogu da im zamerim ni{ta. Nedostajao je samo gol - konstatovao je privremeni trener crveno-belih Aleksandar Kristi}.

Pomak na planu igre postoji, nije ba{ preveliki, ali brine slaba realizacija.

- Imali smo neke {anse koje smo morali da iskoristimo. Ne mo`ete da napravite sedamosam prilika protiv ekipe koja se dobro brani, kao {to je Smederevo, i da ih propustite. Sada nismo uspeli, ali se nadam da }emo slede}eg puta biti boqi.

Verujem u moje igra~e - poru~io je Kristi}.

Milan Viloti} se slo`io da je trenutno kqu~ni problem nedostatak koncentarcije u zavr{nici.

17

DOMA]IN RAZO^ARAO NA STARTU PRVENSTVA

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 1. KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina KULA: Hajduk - Sloboda Point Sevojno BEOGRAD: Rad - ^ukari~ki Stankom SUBOTICA: Spartak ZV - BSK SMEDEREVO: Smederevo - Crvena zvezda BEOGRAD: OFK Beograd - Metalac ^A^AK: Borac - Habitfarm Javor BEOGRAD: Partizan - In|ija

ponedeqak16.avgust2010.

Aleksandar Kristi}

- Napadali smo sve vreme, stvorili veliki broj {ansi ali lopta nije htela u gol. Vreme za igru je bilo te{ko, ali to ne bi trebalo da nam bude opravdawe.

Jednostavno, nismo bili koncentrisani u zavr{nici. Nema panike, {ampionat je tek krenuo, a Zvezda po tradiciji ne blista na startu. O~ekujem da u narednom kolu protiv In|ije otvorimo seriju pobeda.

Nezadovoqstvo aktuelnim stawem navija~i Zvezde koji su podr`ali ekipu i u Smederevu izrazili su na kraju utakmice kada su dugim skandirawem tra`ili ostavku sportskog direktora Ivana Ad`i~a koji u`iva i daqe poverewe predsednika Luki}a.

Z. R.

Jalov napad Novosa|ana Vojvodina – Jagodina 0:0 NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 2000, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). @uti kartoni: Milovi}, Mereba{vili (Vojvodina), \eni}, Novkovi} (Jagodina).

VOJVODINA: Brki} 7, Vuli}evi} 6, Mojsov 6, Milovi} 6, Pavlovi} 6, A|uru 6, Medojevi} 6, Mereba{vili 6 (\urovski), Abubakar 6 (Stevanovi}), Ili} 6, Bilbija 5 (Jao 6).

JAGODINA: Bonxuli} 7, Popovi} 6, \eni} 7 (Ogwenovi}), ^an~arevi} 7 (Proti} 6), Simi} 6, [qivi} 6, Mihajlovi} 7, Marjanovi} 7, Bojovi} 6, Beqi} 6 (\ilas), Novkovi} 6.

Fudbaleri Vojvodine razo~arali su navija~e na po~etkzu prvenstva. Osvojili su samo bod u me~u s Jagodinom, a da na golu nije bilo raspolo`enog reprezentativca @eqka Brki}a, lako se moglo desiti da ostanu i bez tog jednog. Otvoreno je Jagodina do{la na “Kara|or|e”, nije se branila kako je to o~ekivano, ve} je nastojala da iz svake prilike ugrozi Brki}a.

Otuda i jedna sporna situacija u 6. minutu, kada je Brki} padom u noge spre~io napad gostiju, a potom je odbrana doma}ih ra{~istila situaciju. Gosti su pripretili jo{ dva puta sa distance, a silovit {ut Beqi}a Brki} je paradom odbranio u 14. minutu.

Ni doma}in nije bio zbuwen otvorenim izdawem Jagodinaca. Novajlije iz Partizana i OFK Beograda, Ili} i Abubakar, u prvom kontaktu s lop-

Ni Jao (levo) nije pomogao

tom zagrejali su dlanove Bonxuli}a.

Umalo u 20. minutu da padne autogol. Marko Simi} je posle prekida Vojvodine glavom poku{ao da skrene loptu, ali je pogodio stativu svog gola. U 27. minutu Milovi} je prekr{ajem

BEZ POBEDNIKA NA OTVARAWU SEZONE U SUBOTICI

Torbica sa~uvao bod

Iako se mo`e re}i da je remi najpraveniji ishod nakon premijerne utakmice Spartak Zlatibor vode u novoj sezoni, i iako su se treneri obe ekipe slo`ili da podela bodova i nije tako lo{e re{ewe, ostaje utisak da su obe ekipe vrlo lako mogle do celog plena. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su uglavnom bili jalovi u svojoj terenskoj dominaciji, dok su zrelije {anse ipak imali gosti iz Bor~e koji su iz defnazive u drugom poluvremenu napravili 2-3 sjajne gol-prilike.

Nakon zavr{ene utakmice Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode, istakao je da je uglavnom zadovoqan ishodom. Mada, po wegovim gestikulacijama tokom utakmice bilo je jasno vidqivo da igra Spartaka jo{ uvek nije sinhronizovana sa wegovom vizijom fudbala.

– Kada se zna da je ovo prvo kolo prvenstva, onda je ovo bila solidna utakmica. Iako smo ve} igrali ~etiri takmi~arske utakmice ove sezone ovo je ipak bila za nas veoma specifi~na i va`na utakmica. Prvi put smo igrali pred suboti~kom publikom i vidim da je tu bilo i treme u na{im redovima. Pobedu smo silno `eleli, videlo se to iz na~ina na{e igre, ali sigurno ne mo`ete uvek dobiti ono {to `elite.

Imali smo protiv sebe i veoma organizovanog protivnika sa sjajnim individualcima. Vrlo su lako mogli jo{ vi{e da nam zagor~aju `ivot – istakao je Miranovi}.

Foto: N. Stojanovi}

morao da spre~i nalet \eni}a, pa su gosti dobili priliku da iz slobodnog udarca sa 17 metara ugroze Brki}a. Marjanovi} je ciqao i pogodio rogaq gola, no, lopta je zavr{ila u gol-autu.

Nesnosna vru}ina i 31 stepen nalo`ili su da sudija Veseli-

novi} ozna~i tajm-aut posle 30 minuta igre i pru`i priliku fudbalerima oba tima da se osve`e.

Pogre{io je arbitar iz Vaqeva u 31. minutu, kada nije pustio prednost posle prekr{aja nad Mereba{vilijem, jer je Ili} u nastavku akcije uposlio Bilbiju koji je bio u izglednoj {ansi, ali je ta akcija propala zbog sudijske odluke da prekine akciju i dosudi slobodan udarac za doma}i tim. Posle dva minuta Novkovi} je mogao da dovede goste u vo|stvo, ali je na pas \eni}a slabo reagovao, proma{io je celu loptu i Brki}eva mre`a ostala je netaknuta.

Po jednu izmenu na~inio je svaki trener u nastavku, a u 53. minutu posle prodora Medojevi}a, lopta je posle {uta A|urua prohujala tik pored stative.

Odmah potom dobro je pro{ao i Mereba{vili, ali na povratnu loptu nije uspeo da stigne Jao, koji je zamenio Bilbiju. U 57. minutu poni{ten je gol Jaoa zbog ofsajda.

U 71. minutu Brki} je jo{ jednom sjajnom intervencijom spasao svoju mre`u, kada je iz ra{qi izvadio loptu posle udarca Marjanovi}a iz slobodnog udarca po sredini gola.

Posle svega ostaje pitawe da li su dobri rezultati Vojvodine u pripremnom periodu bili plod nedoraslih rivala, ili je ~iwenica da je potpuno novi tim Vojvodine debitovao u me~u za bodove, sputao novajlije da poka`u koliko zapravo mogu?

S. Savi}

PARTIZAN SPREMAN ZA ANDERLEHT

Vaqak gazi

Ako se po jutru dan poznaje fudbaleri Partizana spremni su za me~ sa Anderlehtom u sredu. Crno–beli su zabele`ili i peti uzastopni trijumf u sezoni, reklo bi se lak{e nego prethodna ~etiri. Koliko je stvar i u (ne)kvalitetu protivnika toliko je i u sve boqoj formi {ampiona.

Partizan je savladao In|iju sa 2:1, a moglo je bar jo{ {est, sedam golova da bude u mre`i gostiju. Ipak, crno–beli nisu bi-

Svaki napad je maltene stvarao {ansu, i bez Moreire na terenu.

Isticao se, naravno, Sa{a Ili} koji sada igra mo`da i boqe nego u svom prvom boravku u Humskoj. Lucidnim potezima bacao je Klea i Ilieva u vatru, a stigao je da se i sam na|e u {ansi. Za brigu je, ipak, non{alantnost pred golom. Iliev i Tomi} su nervirali navija~e nelogi~nim potezima u zavr{nici akcija. Umesto da {utiraju iz zicer pozicija i{li su

Dragan Miranovi}

Bod Spartak Zlatibor vodi doneo je Vladimir Torbica. Kapiten je preuzeo odgovornost na sebe, bqesnuo, pokazao kakav {ut ima i poravnao na 1:1.

– U ~itavom ovom me~u rezultatom mo`emo biti najzadovoqniji. Uspeli smo da se zadr`imo u igri nakon gola BSK-a koji je stigao iz polu{anse. Nismo pali u igri, imali smo inicijativu, odli~ne {anse Veselinova i Ubiparipa i zaslu`ili smo da izjedna~imo jo{ u prvom poluvremenu. U nastavku smo krenuli jo{ ja~e, nismo bili zadovoqni onim {to smo pokazali u prvom poluvremenu i rezultat takve igre je do{ao. Nesvesno smo se posle otvorili u `eqi da do|emo do pobede, gosti su uspeli da do|u do 2-3 odli~ne prilike, ali se sve ipak na kraju dobro zavr{ilo – dodao je Torbica.

N. S.

Kleo opet strelac

li toliko raspolo`eni u zavr{nici pa je rezultat ostao minimalan. Tempo kojim su Beogra|ani odigrali me~ je bio po ukusu trenera Stanojevi}a.

Osim 10-ak minuta u drugom poluvremenu, diktirali su svoj ritam i i{li po protivnika.

Evropa tra`i upravo to za neki zapa`eniji rezultat.

Vezni red {ampiona funkcionisao je kao {vajcarski sat.

na asistencije i upropa{tavali {anse, {to je na kraju mogla da plati ekipa. Nema poigravawa ni u Srbiji, a kamoli u Evropi!

U odbrani je ponovo bilo gre{aka. Vojislav Stankovi} i Aleksandar Lazevski su delovali anemi~no, nekoliko puta stvaraju}i {anse gostima. U sredu }e ovaj drugi morati daleko ozbiqnije, ako `eli dobro ekipi!

I. Lazarevi}

Mekli{: @igi} mora da se lakta Nikola @igi} doveden je u Birmingem iz Valensije za {est miliona funti, ali nije bio u startnih 11 na utakmici protiv Sanderlenda.

Nije bio ~ak ni prvi napada~ sa klupe, po{to je Kita Fejhija zamenio D`ejms Mekfaden. Srpski reprezentativac u{ao je tek u 58. minutu i odmah uneo paniku u redove doma}eg tima - dodu{e oslabqenog iskqu~ewem Ketermola. Iako nije direktno u~estvovao u akcijama kod postizawa golova,

Birmingem je sa wim na terenu stigao od 2:0 do 2:2!

Sude}i prema re~ima menad`era Aleksa Mekli{a, @igi} }e u budu}nosti imati ve}u minuta`u, ali samo ako bude agresivniji na terenu.

- Pred wim je dosta posla. Moram da mu se posvetim na treninzima i u~inim ga agresivnijim. Mora da shvati da vi{e nije u [paniji, gde se u vazduhu svira maltene svaki kontakt. U Engleskoj se kontakt

mnogo vi{e toleri{e i na to }e morati da se adaptira - rekao je {kotski stru~wak.

Mekli{ ne `eli da @igi} u procesu izgubi na tehnici, koju smatra wegovom jakom stranom.

- Nikola nije smotani dvometra{, daleko od toga. Mislim da ima odli~an dodir i dobar ose}aj za igru. Nedostaje mu jo{ malo vremena da se pripremi tako da do|e na nivo ostatka ekipe.

18

SPORT

ponedeqak16.avgust2010.

DNEVNIK JELEN SUPERLIGA

TEMERINKE VREDNO TRENIRAJU

Vje{tica ostao na kormilu Dugo je trajala enigma oko statusa rukometnog trenera Milana Vje{tice, zbog mogu}nosti da napusti kormilo Temerinki i prihvati ponudu

- Minule sezone osvojili smo drugo mesto sa igra~kim kadrom ~iji je prosek godina bio ispod praga punoletstva, a sada je ekipa jo{ mla|a. Zadatak je da ponovimo odli~ne re-

[ampion rutinski Partizan - In|ija 2:1 (1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 10.000, sudija Bogdanovi} (Kraqevo), strelci: Kleo u 2. i Petrovi} u 80. za Partizan, a Qubinkovi} u 90. minutu za In|iju. @uti kartoni: Nagli}, ^ovilo (In|ija).

PARTIZAN: R. Ili} 6, Stevanovi} 7, Lazevski 6, M. Jovanovi} 7, Stankovi} 6, Smiqani} 7, Tomi} 7, S. Ili} 8, Davidov 7 (Petrovi} 7), Kleo 8 (Bogunovi} -), Iliev 7 ([}epovi} 6).

IN\IJA: Poleksi} 7, Qubinkovi} 7, Nagli} 5 (Bakijaja 6), ^ovilo 5, Jankovi} 6, M. Davidov 6, Dubqevi} 5, Bubalo 5, Novakovi} 5, Veinovi} 6 (Boreiro -), Andri} 5, \urovi} 5.

Fudbaleri Partizana pobedili su na premijeri nove sezone Jelen Superlige, a {to je jo{ va`nije imali su dobar sparing me~ pred prvi susret s Anderlehtom.

Tri glave u zavojima na kraju me~a nisu za radost, ali govore o intenzitetu kojim je utakmica odigrana. Gosti su, iako ne preterano kvalitetni, do{li po bod, {to je dodatno motivisalo crno-bele, pa su donekle mogli da se izmere pred prvi me~ sa {ampionom BelSUPERKUP [PANIJE

Preokret Seviqe Milan Vje{tica

prvoliga{a Mladost TSK. Takav scenario je izostao, pa su pripreme po~ele 2. avgusta, bez kapitena Miroslave Pavlov, novog levog krila Crvene zvezde.

- Treninzi se odvijaju dva puta dnevno, kombinujemo rad u dvorani, parku sa trim stazom i na stadionu Sloge, tako da imamo odli~ne uslove za realizaciju programa. Ova faza nije omiqena, ali uskoro po~iwe serija od 12 prijateqskih me~eva – ka`e trener Milan Vje{tica.

Iz mla|ih selekcija prikqu~eno je sedam igra~ica, dok je prva prinova bek Mileva Te{anovi} iz Vrbasa.

zultate i borimo se za vrh tabele sa Vojvodinom i Radni~kim iz Bajmoka – nagla{ava Vje{tica.

Uprava kluba vodi ra~una o svim detaqima, briga o golmanima je poverena Dejanu Mandi}u, a prof. Bo`ana Kosi} radi sa najmla|im kategorijama.

- Visoke ciqeve nije mogu}e ostvariti preko no}i i zato nemamo imperativ povratka u prvoliga{ko dru{tvo. Ako se uka`e prilika, zna}emo da je iskoristimo, ali prioritet je afirmacija mladih snaga – zakqu~io je kormilar Temerinki.

M. Meni}anin

Seviqa je stekla prednost u prvom me~u {panskog Superkupa savladav{i Barselonu posle preokreta - 3:1 (0:1). Branilac trofeja u Superkupu poveo je na San~ez Pishuanu u 21. minutu preko Zlatana Ibrahimovi}a, koga je „dugom“ loptom uposlio Maksvel.

Luis Fabijano je izjedna~io u 62. minutu, a golman Barse, Ruben Mino, kapitulirao je jo{ dva puta, pred Frederikom Kanuteom, u 73. i 83. minutu.

Pep Gvardiola je na teren poslao {areni sastav, jer je odmarao svih osam reprezentativaca [panije, koji su u sredu igrali u prijateqskom me~u sa Meksikom (1:1).

Lionel Mesi je bio na klupi do 53. minuta kada je zamenio Ibrahimovi}a. Revan{ je na programu naredne subote na Nou Kampu.

TURNIR U PERLEZU

Trijumf doma}ina Na odli~no pripremqenom terenu u O[„\ura Jak{i}“ u Perlezu odr`an je turnir u rukometu za kadetkiwe, u organizaciji `enskog rukometnog kluba Vojvodina i Mesne zajednice. Idejni tvorac ovog lepog sportskog dru`ewa, koje je okupilo preko 200 gledalaca, je alfa i omega kluba, mladi i ambiciozni predsednik Vlada Martinov sa svojim saradnicima. Na turniru su

skog saveza grada Zrewanina Vojislava Taba~kog.

- Zadovoqni smo ovogodi{wim turnirom, sve je bilo onako kako smo i zami{qali, ali za slede}u sezonu planiramo da on bude i me|unarodnog karaktera i da postane tradicionalan. Drago mi je {to su na{e devoj~ice iz Perleza uspele da osvoje prvo mesto, ali sve ekipe zaslu`uju pohvale na prikazanom rukometu za ovaj uzrast. Po-

U prvom me~u Vojvodina je savladala Ba~ku rezultatom 9:4, dok je u drugom Lehel u uzbudqivoj zavr{nici bio spretniji i sre}niji i savladao Naftagas sa 13:12. U susretu za tre}e mesto Naftagas je bio ubedqiv protiv Ba~ke 19:7. U finalu Vojvodina je savladala Lehel rezultatom 13:10 posle boqe igre i zahvaquju}i golmanu Ivani @i`i} i raspucanoj Kalajxiji koja je postigla {est pogodaka. @iri je

Ekipa Vojvodine iz Perleza

u~estvovale ~etiri ekipe: Ba~ka (\ur|evo), Lehel (Mu`qa), Naftagas (Elemir) i doma}in Vojvodina, a turnir je otvorio Zlatko ^au{evi}, selektor juniorske reprezentacije Srbije i trener @RK Proleter Superproteina, uz prisustvo prvog ~oveka Sport-

sebno zahvaqujem na{im dragim gostima, jer su pokazali sa koliko pijateta i qubavi prilaze razvoju `enskog rukometa u na{em regionu i koliko nas podr`avaju u nastojawima da Vojvodina jednog dana postane klub za ponos u na{oj regiji- istakao je Vlada Martinov.

za najboqu igra~icu turnira proglasio Tamaru Savkovi} (Lehel), najboqi golman je Ivana @i`i} (Vojvodina), najmla|a igra~ica je Emilija Sarvak (Lehel), a najlep{a u~esnica turnira Nikolija Jerkov (Vojvodina).

N. Jowev

gije. A, {to se napada ti~e tu su stvari dobro funkcionisale. Crno-beli su stvorili barem deset prilika, a {to su iskoristili samo dve krivi su izostanak sportske sre}e i golman gostiju Vuka{in Poleksi}.

Kleo je nastavio golgetersku seriju iz Evrope i ve} u 2. minutu doveo Partizan u vo|stvo. Stevanovi} je centrirao sa desne strane, a Brazilac je sa desetak metara zakucao loptu u mre`u. Ne{to kasnije u {ansi je bio i Ilijev. Dodavawe je odigrao Sa{a Ili}, a krilni napada~, umesto da {utira, komplikuje i prilika je propala. In|ijci su zapretili u 22. minutu. Pogre{ila je u`a odbrana doma}ina, a Nagli} je izgubio duel sa Radi{om Ili}em. Vrlo brzo prilika za 2:0. Iliev je bio sam ispred Poleksi}a, ali umesto da {utira potra`io je Klea, koji je za nijansu bio „kratak“. Tomi} je potom proma{io zicer. Iliev je odigrao pas na peterac, a mladi vezista prebacio gol. Vuka{in Poleksi} isti~e se u 30. minutu.

Ili} je {utirao iskosa sa desne strane, sa sedam metara, a iskusni golman je odbranio. Reviju proma{aja u prvom poluvremenu zakqu-

Strelac prvog pogotka: Kleo

~ili su Kleo i Ilijev. Prvi je sa deset metara glavom prebacio pre~ku, a drugi je iz voleja pogodio stativu.

Nastavak je po~eo izmenom igra~a, dok su In|ijci promenili formaciju u 4-2-2. Ipak, prvi su pripretili doma}i. Davidov je {utirao iz slobodnog udarca, a Poleksi} je sjajno intervenisao.

Ne dugo potom u {ansi je bio Tomi}. Na asistenciju Smiqani}a nije uspeo da na|e Klea, iako je bilo pametnije da sam {utira.

Potom je zapretio i Smiqani}.

Sjajno je {utirao sa distance, a Poleksi} je to uspeo da odbrani.

Potom je umalo usledila i kazna.

Iskusni Jankovi} iz skra}enog

kornera pogodio je pre~ku. Ponovo se istakao Poleksi}, posle {uta pod pre~ku Davidova, me|utim, udarac Petrovi}a nije uspeo da zaustavi. Zadwi vezni Partizana odli~no se sna{ao u {esnaestercu i postigao odlu~uju}i pogodak.

Gol za goste, u samom fini{u postigao je Qubinkovi}, posle neuspelog centar{uta i uspavanosti odbrane doma}ina.

Partizan je rutinski dobio prvu utakmicu u novom {ampionatu, a raduje tempo kojim su je odigrali. Vaqak je sve bli`e igri koju tra`i trener Stanojevi}, nadamo se dostignutom ve} u prvom me~u sa Anderlehtom.

I. Lazarevi}

SRPSKA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Lavovi pojeli jelene ^SK Pivara - Mladost (A) 7:1 (3:O) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 350, sudija Radoj~i} (In|ija), strelci: Bo{wakovi} u 39. i 42, Jankov u 56. (iz jedanaesterca) i 82, R. Ivkovi} u 67. i 87. za ^SK Pivaru, a Peruni~i} u 77. minutu (iz jedanaesterca) za Mladost. @uti kartoni: Zec (^SK Pivara), Major i D. ]opi} (Mladost). ^SK PIVARA: Tankosi} 7, Vukanovi} 7, Jevi} 7, Pavlovi} 7, Mandi} 7, Moji} 8, Bo{wakovi} 8 (Davidovi} 7), Jankov 8, Momi} 7 (Zec 7), Sladojevi} 7, G. Kne`evi} 7 (Ivkovi} 8).

MLADOST: I}itovi} 6, ^oni} - (Petrovi} 6), Rapai} 6, Ga`i} 6, Major 6, Bobanac 6 (M. ]opi}), Jovanovi} 6 (D. ]opi} 6), Rahi} 6, Peruni~i} 6, Baqak 6, Stevanovi} 6.

Nekada je to bio derbi, bilo da se igralo u Vojvo|anskoj, Srpskoj ili Prvoj ligi Srbije, pa je i ovoga puta najavqivan kao takav. Ali na terenu doma}i tim bio je iskusniji i mnogo boqi i do vrha je napunio mre`u nemo}nih i mladih Apatinaca koji su u startnoj postavi imali ~ak sedam, a kasnije u igru uveli jo{ dva bonus igra~a.

No, to ne umawuje visoku i zaslu`enu pobedu doma}eg sastava gde su svi dobro igrali, a u prvom delu i do izlaska zbog povrede briqirao je napada~ Bo{wakovi} s tri efektna pogodka.

Bio je veoma precizan prilikom {uteva, pa je svaki gol bio prava umetnost. Po dva pogotka postigli su iskusni Vlada Jankov, jedan iz

RAPORT IZ ALIBUNARA

Budu}nost u normali U alibunarskoj Budu}nosti bilo je te{ko nakon zavr{etka prvenstva, kada su ispali iz dru{tva vojvo|anskih liga{a Istok. No, izgled, vreme ~ini svoje, Uprava se prenula i sa entuzijazmom krenula u pripreme za novo prvenstvo.

- Od `alopojki nema pomo}i, dogodilo se {ta se dogodilo i sada vaqa krenuti daqe, da se posvetimo radu i stvorimo prilike da se ponovo vratimo tamo gde smo se i nalazili. Svesni smo da i u ovoj ligi, Prvoj ju`nobanatskoj, igraju jaki klubovi `eqni da se domognu prvog mesta, ali je qudski da se i mi borimo za isti ciq - ka`e optimisti~ki predsednik Uprave Budu}nosti Milovan Anovi}.

Da je to tako, vidi se i po tome {to su skoro svi igra~i iz prethodnog prvenstva ostali verni svom klubu i `eqni su dokazivawa i pobeda u ovoj ligi ge se sada nalaze. Tokom priprema vredno su radili a u vi{e prijateqskih susreta imali su pobede, a na memorijalnom turniru „Bata-PredaJole” u Banatskom Karlovcu stigli su do finala.

- S pripremama smo po~eli jo{ po~etkom jula, dva igra~a su oti{la, a prikqu~ili su nam se Jugoslav Milojkovi}, Bojan Radakovi} i Novak Mladenovi} iz karlova~kog Proletera, Dragan Raki} iz Izbi{ta i Zoran Butkovi}

Trener Budu}nosti Milenko – Mika Aleksi}

iz kom{ijske Dobrice. U pripremama imali smo osam prijateqskih susreta, bili smo uspe{ni u~esnici dva turnira u Banatskom Karlovcu i Izbi{tu. Ispadawe iz dru{tva vojvo|anskih liga{a bilo je bolno, ali je za nama i spremni smo po~etak prvenstva i okr{aje u Prvoj ju`nobanatskoj ligi. Spremni smo da se borimo za vrh tabele i povratak u Vojvo|ansku ligu - Istok – re~e trener alibunarske Budu}nosti o po~eku novog prvenstva Milenko-Mika Aleksi}. Dodade da im `reb za ovo nije bio naklowen, prvo idu u goste Radni~kom iz Kovina, potom im dolazi Omoqica i tako sve do {estog kola igraju sa pretedentima za prvaka lige.

R. Jovanovi}

penala koji je nad wim i na~iwen i rezervista mladi Radovan Ivkovi}, koji je dva puta pobegao svbojim ~uvarima i na istovetan na~in, kada mu je golman gostiju po{ao u susret, poslao loptu u suprotni ugao. ^ast gostiju spasio je Peruni~i} iz jedanaesterca.

Lopta je pogodila stativu, a do tada nezaposleni Tankosi} umalo da je uhvati. Pre toga lopta je pogodila Mandi}a u ruku, utisak je da je to bila napucana lopta nego {to se radilo o nameri, ali za sudiju Radoj~i}a ipak je bilo za najstro`iju kaznu.

Posle ispadawa iz Prve lige boqeg poklona svojim navija~ima doma}i igra~i nisu ni mogli prirediti od ovako ubedqivog trijumfa.

V. Vujanovi} TRKA U SOLNOKU

Zekavica deveti Mladi biciklista profi tima “Partizan Srbija“ Jovan Zekavica zauzeo je deveto mesto na trci kategorije 1.2 za svetske bodove u u Solnoku u Ma|arskoj i nije uspeo da osvoji poene koji su pripali privoj osmorici!

Na 12. mesto plasirao se @olt Der, dok je 14. bio, preme nezvani~nim rezultatima Svetislav Blagojevi}. Esad Hasanovi} je, kako ka`e sportski direktor ekipe Du{an Banovi} „u{ao u pogre{an beg“, kasnije su ulovqeni i do{ao na za~equ karavana! Ivan Stevi} zbog porodi~nih obaveza nije u~estvovao na trci.

- Nisam odavno bio na slabije organizovanoj trci – ka`e Banovi}. – Nismo dobili od organizatora ni dinara, obe}ali su da }e novac uplati za dva - tri meseca, a to obi~no zna~i – nikada. Momcima svaka ~ast, posebeno Zekavici koji je po velikoj vru}ini sjajno vozio i borio se sa mnogo iskusnijim biciklistima. [teta {to nije uzeo i makar jedan svetski bod.

Na trci u Solnoku pobedio je hrvatski biciklista Mihoqevi}, ispred jednog ma|arskog takmi~ara i Slovenca Omuleca.

Ana istegla ligamente Srpska teniserka Ana Ivanovi} saop{tila je da je istegla ligamente ~lanka tokom polufinalnog me~a VTA turnira u Sinsinatiju protiv Belgijanke Kim Klajsters.

Ana Ivanovi}

Ivanovi}eva je predala me~ u prvom setu pri vo|stvu Belgijanke rezultatom 2:1 u gemovima. Srpska teniserka je bila na dodatnim pregledima, a snimak noge je pokazao da je istegla ligamente ~lanka.

Ona je na putu do bolnice izjavila da je „osetila da je ne{to puklo“, ali su dodatni pregledi pokazali da se ne radi o prelomu kosti.

Ivanovi}eva }e narednih nekoliko dana provesti na konsultacijama i terapijama posle kojih }e biti poznato koliko }e morati da pauzira.

Srpska teniserka je ranije najavila da }e u~estvovati na VTA turniru u Wu Hejvenu, ali jo{ nije poznato dali }e biti spremna za takmi~ewe, koje po~iwe 22. avgusta.

Montreal bez Bojane

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

ATP TURNIR U TORONTU

VELIKA NAGRADA ^E[KE

Federer zaustavio \okovi}a Novak \okovi} pora`en je u polufinalu Roxers kupa od Roxera Federera - 1:6, 6:3, 5:7. Me~ je trajao dva sata i 22 minuta.

Drugi reket sveta je lako izgubio prvi set, bio u te{koj situaciji u drugom, u jo{ te`oj u tre}em, ali se stalno vra}ao u igru.

Na kraju, bio je blizu trijumfa, ali...

Federer je u prvom setu igrao odli~no, kao nekada kada je bio neprikosnoveni „broj jedan“ svetskog tenisa. Udraci su mu bili sna`ni i precizni, dobro je gradio poene i malo je gre{io.

To nije uzdrmalo \okovi}a, nije se predavao ~ak ni kod 0:2 u drugom setu, kada se digao kao Feniks iz pepela i krenuo u seriju - osvojio je {est od narednih sedam gemova.

Podjednako smiren bio je i na 1:3 u tre}em setu, pa je uspeo da do|e do brejk lopti kod 5:5 sa te`inom me~ lopti. Ipak, nije pobedio.

Federer je na startu ekspresno stigao do 3:0, uz brejk i samo jedan izgubqen poen. Prvi set je definitivno prelomqen u {estom gemu, u kome je iskoristio petu brejk loptu, poveo 5:1 i zatim odservirao za 6:1.

Taj deo igre trajao je 26 minuta, od ~ega je {esti gem igran devet minuta. [vajcarac je ubacio samo 50 odsto prvih servisa, ali je tada dobio svih deset poena, dok je Srbin imao 77 odsto uba~enog prvog servisa, a pripalo mu je

Royer Federer i Novak \okovi}

samo osam od 20 poena. Federer je imao deset vinera, \okovi} tri.

Gde je stao, Federer je nastavio i u drugom setu. Odmah je oduzeo servis \okovi}u. Me|utim, Srbin je tada zaigrao kao preporo|en, uzvratio udarac i od 0:2 do{ao do 3:2.

U tom periodu Beogra|anin je osvojio 14 od 17 poena. Nepisano pravilo je da je sedmi gem u setu najva`niji. Sedmi gem drugog seta trajao je skoro 15 minuta, bilo je osam izjedna~ewa, a na kraju ga je

dobio Novak. Odmah zatim napravio je i drugi brejk na me~u, onda i priveo set kraju - 6:3.

U tih 54 minuta \okovi} je imao skoro duplo vi{e direktnih poena (13-7) i mawe neiznu|enih gre{aka (17-22) i zato je izjedna~io.

Me|utim, ~etiri uzastopne gre{ke \okovi}a donele su [vajcarcu brejk prednosti u tre}em setu - 3:1. Ali, ni tada Srbin nije podigao belu zastavu. Opet je osvojio „taj“ sedmi gem, iskori-

Zamena mesta Posle mesec i po dana provedenih na drugoj poziciji ATP liste, Novak \okovi} }e od ponedeqka „gledati u le|a“ Roxera Federera. Ba{ {teta...

U velikom stilu se Novak vratio u polufinalni me~ Roxers kupa, po{to je {vajcarski teniser ve} bio na putu ka ubedqivoj pobedi. Me|utim, tri propu{tene brejk {anse pri rezultatu 5:5 u tre}em setu pokazale su se kobnim.

Novak je mogao da na svoj servis iznudi „tajbrejk“, ni to mu nije po{lo za rukom i Federer je iskusno re{io me~ u svoju korist, time i obezbedio pomak sa tre}eg na drugo mesto svetske rang-liste.

- Prebrzo sam do{ao do 1:0 u setovima i brejka u drugom setu. Znao sam da je Novaku potreban samo jedan brejk da iz korena promeni igru i pristup me~u - izjavio je Federer.

- Ove godine sam i sam do`iveo dosta te{kih poraza, tako da mi je drago {to sam izbegao jo{ jedan. Ne znam ni sam koliko sam izgubio me~eva koje je trebalo da dobijem.

Federer }e se u nedequ uve~e boriti sa Endijem Marejom za 17. titulu na Masters turnirima, dok se Novak polako okre}e narednoj nedeqi i turniru u Sinsinatiju.

Srpski teniser smatra da je kqu~an za poraz bio wegov lo{ po~etak.

- Nikako nisam mogao da prona|em svoj ritam.

Posle nepunih pola sata on je dobio set, a da ja prakti~no nisam pru`io nikakav otpor - rekao je \okovi}.

- Kasnije sam se vratio u igru. Mnogo boqe sam ’ose}ao’ lopticu, ali to sveukupno nije bila jedna od mojih boqih partija. To, naravno, ni malo ne umawuje zaslu`enu pobedu Federera.

stiv{i tre}u brejk loptu - 3:4. Na Novakovu `alost, nepisano pravilo nije jo{ jednom dobilo potvrdu. Kod 5:5, Novak je bio nadomak kapitalne prednosti. Opet je imao tri brejk prilike, ali nije uspeo da ih materijalizuje. Propu{tene {anse ostavile su traga na wemu.

Wegov servis gem pri vo|stvu Federera 6:5 po~eo je sa 0:30. Novak je kasnije dva puta stizao do na korak od taj-brejka, ali je Roxer odolevao, do{ao do me~ lopte i odmah je iskoristio - 7:5. Statistika me~a govori u prilog tvrdwi da je vo|ena izjedna~ena borba - obojica su imali po 27 vinera, a [vajcarac je imao mawe neiznu|enih gre{aka (43-48).

Federer je deseti put savladao \okovi}a u wihovom 15. duelu.

Tre}i teniser sveta }e se u finalu sastati sa ~etvrtim, Endijem Marejom, koji je u polufinalu bio boqi od prvog nosioca, Rafaela Nadala - 6:3, 6:4. [vajcarac i Britanac sastajali su se 11 puta. Marej vodi 6:5, ali je Federer dobio posledwa tri me~a. Titulu od pro{le godine brani Marej. Federer je dva puta osvajao trofej na Roxers kupu, 2004. i 2006.

Nagradni fond Roxers kupa u Torontu je 2.430.000 dolara. Pora`eni finalista }e zaradili 222.000, a pobednik 443.500.

TURNIR NA TERENIMA SK VOLEJ U NOVOM SADU

Trijumf Simeunovi}a i Gale{eva Bojana Jovanovski

Bojana Jovanovski eliminisana je u pretposledwem kolu kvalifikacija za Roxers kup.

Igra samo Jelena Jankovi}.

Srpska teniserka u naletu, Bojana Jovanovski, zaustavqena je u drugoj rundi kvalifikacija za predstoje}i turnir u Montrealu (nagradni fond dva miliona dolara).

Jovanovski, koja na WTA listi zauzima 98. mesto, izgubila je od Rumunke Sorane Kirstee (74) rezultatom 2:0, po setovima 7:6 (7:4), 6:3. Kirstea }e se za mesto u glavnom `rebu boriti sa zemqakiwom, Monikom Nikulesku. @enski deo Roxers kupa po~iwe danas i traja}e do 22. avgusta. ^ast srpskog tenisa brani}e Jelena Jankovi}, prvi nosilac, po{to se Ana Ivanovi} nije dogovorila sa organizatorima oko specijalne pozivnice.

Xej Xej }e posle neuspeha u Sinsinatiju, gde je u osmini finala izgubila od Amanmuradove iz Uzbekistana, startovati u drugom kolu, protiv Italijanke Sare Erani ili neke od kvalifikantkiwa.

Nenad Simeunovi} i Marko Gale{ev pobednici su bi~-volej turnira igranog na terenima Sportskog kluba „Volej“. U konkurenciji 13 kvalitetnih pa-

rova dvojac Simeunovi}-Gale{ev do titule je stigao pobedom u finalu nad parom Dragan Risti} - Gabrijel Radi} 2:1 (21:15, 13:21, 15:11). Tre}e mesto pripalo je prvotimcima NIS Vojvodine Gora-

Zajedni~ki snimak najboqih na turniru

nu [kundri}u i Marku Ivovi}u koji su bili boqi od Te{i}a i Ivkovi}a (2:1).

Nadmetawe na terenima Sportskog centra „Volej“ u organizaciji istoimenog kluba,

19

opravdalo je sva o~ekivawa, jer su i dvoranski odbojka{i i ve} iskusni bi~-volej igra~i prikazali sjajne partije, atraktivne i lepe za oko svih poklonika ovog sporta. Posle preliminarnih borbi u polufinale su zaslu`eno u{li parovi Simeunovi}/Gale{ev, Radi}/Risti}, Ivovi}/[kundri} i Te{i}/Ivkovi}. U odlu~uju}im me~evima vi|ene su neizvesni dueli, posebno u onima u kojima se odlu~ivalo o prva tri mesta.

Rezultati odlu~uju}ih susreta – polufinale: Te{i}/Ivkovi} – Simeunovi}/Gale{ev 1:2 (20:22, 21:19, 8:15), Ivovi}/[kundri} – Risti}/Radi} 0:2 (10:21, 19:21).

Me~ za tre}e mesto: Te{i}/Ivkovi} – Ivovi}/[kundri} 1:2 (21:19, 18:21, 13:15). Finale: Simeunovi}/Gale{ev – Risti}/Radi} 2:1 (21:15, 13:12, 15:11).

Prvaci su pored dva pehara osvojili 150 evra i vikend za dvoje na Zlatiboru, drugoplasirani su osvojili pehar, 100 evra i ve~eru u Zlatiborskom prozor~etu, a tre}eplasiranima je pripao pehar i 50 evra. Sve nagrade je uru~io vlasnik SK Voleja i na{ proslavqeni odbojka{ Vasa Miji}.

Elijas najbr`i

[panac Toni Elijas trijumfovao je u devetoj trci Moto GP {ampionata u Moto2 klasi, koja je vo`ena za Veliku nagradu ^e{ke.

Elijas je 20 krugova na stazi u Brnu izvezao u vremenu 41’51.715, a sve do ciqa imao je „blisku pratwu“ u vidu Japanca Takaha{ija i Italijana Janonea, koji su za pobednikom zaostali ne{to vi{e od dve sekunde. [panac je ovom pobedom pove}ao prednost u generalnom plasmanu Moto2 klase, tako da drugoplasirani Janone zaostaje ~ak 56 bodova.

Rezultati (Moto2 klasa): 1.

Elijas ([panija) 41’51.715, 2.

Takaha{i (Japan) +2.312, 3. Janone (Italija) +2.959, 4. Kluzel (Francuska) +6.905, 5. Simon ([panija) +6.974.

Generalni plasman: Toni Elijas 161, Andrea Janone 106, Tomas Luti 99, Hulijan Simon 88, [oja Tomizava 82.

Rosi za Dukati Aktuelni svetski prvak u Moto GP {ampionatu i voza~ Jamahe Italijan Valentino Rosi saop{tio je da }e naredne sezone nastupiti za ekipu Dukati.

Rosi je odluku objavio posle trke za Veliku nagradu ^e{ke, koja je vo`ena na stazi u Brnu. On je u ^e{koj zauzeo peto mesto.

Italijan je za Jamahu vozio od 2004. godine i od tada je osvojio ~etiri titule u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata.

- Veliki je izazov po~eti od nule i to mi predstavqa posebnu motivaciju - kratko je izjavio Rosi.

Rosi (31) je u karijeri ukupno osvojio devet titula u Moto GP {ampionatu (jednom u klasi do 125 ccm, jednom u klasi do 250 ccm i sedam puta u kraqevskoj klasi). On je pre Jamahe vozio za Hondu i Aprilu.

Za ekipu Dukatija }e naredne sezone voziti Amerikanac Niki Hejden, dok se }e u Jamahi [pancu Horheu Lorencu prikqu~iti Ben Spis.

JUNIORI BEZ PARDONA

Boqi i u tre}em me~u Srbija – Belgija 3:0 (25:18, 25:20, 25:20) Mu{ka juniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Belgije rezultatom 3:0, po setovima 25:18, 25:20, 25:20 u prijateqskom me~u u Ivawici.

Aleksandar Atanasijevi}

Najefikasniji u selekciji Srbije bio je Atanasijevi} sa 13 poena, dok je Kova~evi} dodao 12. U pora`enoj ekipi istakao se Dero sa devet poena.

Srbija i Belgija odigrale su tri prijateqske utakmice, a na{a selekcija je dobila sva tri duela.

Na{i juniori nastavi}e pripreme u Ivawici do 25. avgusta kada je planiran polazak u Belorusiju na Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano od 28. avgusta do 5. septembra.

Srbija }e na EP igrati u grupi sa Francuskom, Belorusijom, Bugarskom, {panijom i Italijom.

20

SPORT

ponedeqak16.avgust2010.

DNEVNIK

Ni{lija preplivao La Man{ Srpski dr`avqanin Sa{a \or|evi}, preplivao je kanal La Man{ za 19 sati i 24 minuta.

Ro|enom Ni{liji to je po{lo za rukom posle Novosa|anina Bojana Cingija koji je u drugoj polivini 90-ih u~inio isto.

Ovaj 39-godi{wi pliva~, po~eo je da se bavi ovim sportom pre samo deset meseci, dok se ranije bavio utramaratonom, koji je zbog povrede kolena, zamenio plivawem. \or|evi}a je pratio brod sa zvani~nim sudijom iz asocijacije koja nadgleda i ve-

rifikuje ispravnost. Pliva~u pri tome nije dozvoqeno da dodirne brod ve} mu se hrana i pi}e spu{taju u vodu pomo}u kanapa ili {tapa sa dr`aqkom.

Prema pravilima, Srbin je na sebi od opreme mogao da ima samo kupa}e gac}ice, pliva~ku kapicu i nao~are.

PODBA^AJ NA[IH REPREZENTATIVACA U MA\ARSKOJ

Ni {tafeta nije uspela

Katinka Ho{`u

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Al{amar osvojila zlatnu medaqu [vedska pliva~ica Tereza Al{amar osvojila je zlatnu medaqu u disciplini 50 metara slobodnim stilom na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti.

Al{amar je ostvarila rezultat od 24,45 sekunde. Drugo mesto pripalo je Holan|anki Hinkelien [rojder, koja je za pobednicom kasnila 21 stotinku.

Tre}a je bila Britanka Fran~eska Holsol (24,67).

U disciplini 50 metara prsno najboqa je bila Ruskiwa Julija Efimova (30,29 sekundi) ispred Britanke Kejt Hejvud (31,12) i [ve|anke Xeni Johanson (31,24).

Ma|arica Katinka Ho{`u osvojila je prvo mesto u disciplini 200 metara delfin. Ona je ostvarila rezultat od dva minuta, {est sekunde i 71 stotinka.

Druga je bila wena zemqakiwa @u`ana Jakabo{ (2:07.06), dok je tre}e mesto pripalo Britan-

ki Elen Gandi (2:07.54). Velika Britanija osvojila je zlatnu medaqu u {tafeti 4h100 metara me{ovito. Britanke su ostvarile rezultat od tri minuta, 59 sekundi i 72 stotinke. Drugo mesto pripalo je [vedskoj (4:01.18), dok je tre}a bila Nema~ka (4:03.22).

Britanka Rebeka Adlington bila je najbr`a u disciplini 400 metara slobodnim stilom.

Ona je ostvarila rezultat od 4:04.55. Druga je bila Francuskiwa Ofelija Sirijel Etjen (4:05.40), dok je tre}a pozicija pripala Dankiwi Lote Fris (4:07.10).

Ma|ar Laslo ^eh pobedio je u disciplini 400 metara me{ovito u vrememu ~etiri minuta, 10 sekundi i 95 stotinki. Drugi je bio wegov zemqak David Vera{to (4:12.96), dok je tre}e mesto pripalo Izraelcu Galu Nevu (4:15.10).

Reprezentacija Srbije podbacila na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti. Posledweg dana {tafeta 4 h100 me{ovito zauzela 12. mesto.

Srpska {tafeta 4 h100 metara me{ovito bila je tek ~etvrta u svojoj kvalifikacionoj grupi, ukupno 12. u konkurenciji 16 timova. „Orlovi“ su stigli na ciq

Sila|i i Len|er su donekle nadoknadili izgubqeno, ali bilo je to premalo za prolaz.

Bez lokomotive zvane Milorad ^avi} (oporavqa se posle

Orli}i peti

Srbija - Francuska 55:45 (17:10, 15:9, 13:14, 10:12) Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~i do 16 godina, osvojila je peto mesto na Evropskom prvenstvu u crnogorskom Baru.

Posle nesre}nog poraza u polufinalu na{i klinci su u fazi razigravawa od 5. do 8. mesta pokazali najvi{e i zaslu`eno zauzeli peu poziciju.

Lagano je pred na{im ko{arka{kim nadama prvom susretu za plasman pao doma}in turnira Crna Gora, a rutinska igra bila je dovoqna da se savlada Francuska.

M. R.

Francuski pliva~ Frederik Buske osvojio je zlatnu medaqu u disciplini 50 metara slobodnim stilom na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti.

Buske je pobedio u vremenu 21,49 sekundi. Drugi je bio [ve|anin Stefan Nistrand (21,69), dok je tre}i bio Francuz Fabijen @ilo (21,76).

Ma|ar Laslo ^eh pobedio je u disciplini 400 metara me{ovito u vremenu ~etiri minuta, 10 sekundi i 95 stotinki. Drugi je bio wegov zemqak David Vera{to (4:12.96), dok je tre}e mesto pripalo Izraelcu Galu Nevu (4:15.10).

Mu{ka reprezentacija Francuske osvojila je zlatnu medaqu u {tafeti 4 h100 metara me{ovito. Francuzi su ostvarili rezultat od tri minuta, 31 sekunde i 32 stotinke. Druga je bila Rusija (3:33.29), a bronzu su osvojili Holan|ani (3:33.99).

Dva {esta mesta

EVROPSKO PRVENSTVO U CRNOJ GORI

BAR: Gradska hala sporotva, gledalaca 600, sudije: [mit (Nema~ka), Laurinavi~ius (Litvanija), Grigoras (Rumunija).

SRBIJA: Radi~evi} 16, \or|evi} 3, Pot 3, An|u{i}, Mi}i} 4, ^vorovi}, @orbas 6, Jankovi} 11, Maji} 4, Risti} 2, Jankovi} 4, Milutinov 2.

FRANCUSKA: Pinda 1, Sene 3, Rasin 11, Mendez 3, Maro, @ite 11, Inglis 5, Binviwa, Dalo, meri 2, ^asan 9, Bazile.

Buske prvi na 50 metara

^aba Sila|i

Lazar Bogdanovski (le|no), ^aba Sila|i (prsno), Ivan Len|er (delfin) i Radovan Siqevski (kraul) u nedequ nisu uspeli da se domognu finala.

u vremenu 3:40,87 minuta, tako da im je osmoplasirana Ma|arska pobegla za 2,10 sekundi.

Kao {to se i o~ekivalo, Bogdanovski u prvoj izmeni nije mogao da parira protivnicima,

operacije le|a), Srbija je u Budimpe{ti imala samo dvoje takmi~ara u finalima. Len|er na 50 metara delfin i Na|a Higl na 200 metara prsno zauzeli su osma mesta.

Srpski takmi~ar Jovan \uri~i} osvojio je {esto mesto u finalu trke u disciplini skif za lake vesla~e na Svetskom univerzitetskom prvenstvu u Segedinu.

On je ostvario vreme od osam minuta, 20 sekundi i 12 stotinki.

Srpski dvojac bez kormirala u sastavu Igor Perzi} i Milo{ ~udi} osvojio je {esto mesto u finalu u vremenu 7:57.72.

Srbija nije uspela da osvoji medaqu na SP u Segedinu, a naredni planetarni [ampionat za studente bi}e odr`an za dve godine u {panskom Bawolesu.

ME\UNARODNA REGATA NA TISI U KAWI@I

Pobedni~ki pehar doma}inu Tradicionalna me|unarodna kajaka{ka regata koja je ponela naziv „Memorijal Kawo Zoltan“, u znak se}awa na preminulog dugogodi{weg predsednika KK Bratstvo iz Kawi`e, prire|ena je ju~e na Tisi uz u~e{}e oko 150 takmi-

Pehar za drugo mesto u ekipnom plasmanu pripao je KK Pan~evo iz Pan~eva sa 50, a za tre}e mesto KK Liman iz Novog Sada sa 48,5 bodova.

U trci kajaka jednosed u konkurenciji seniora pobedu je odneo Dejan Terzi} (Be~ej), ispred Luke Kne`evi}a (Sin-

(Bratstvo) i tre}a Awa ^erwak (Pan~evo), a u dvosedu je pobedila posada Starovi}-Veselinovi} (Liman).

Kod juniora u jednosedu pobedu je odneo Kristijan Palfi (Bratstvo), ispred Aleksandra An|elkovi}a (Zemun) i Nemawe Igwatova (Obili}, Novi Kne`evac),

Dragosavqevi} (Sintelon) i Nikoleta Xombeta (Liman), a u dvosedu kadeta Dragosavqevi}-Bolti} (Sintelon) i kadetkiwa ^ukurov-Bo`in (Obili}). Me|u pionirkama najbola je bila Ivana Rankov (Obili}), u dvosedu RankovMaletin (Obili}), a kod pio-

Du{ko Vujo{evi}

VUJO[EVI] VODI CSKA U AMERIKU

Kako protiv Vejda i Lebrona Ne samo da }e Du{ko Vujo{evi} drugu godinu zaredom predvoditi ekipu na NBA turneji, nego }e na istoj imati najatraktivnijeg mogu}eg protivnika.

Umesto dve, CSKA }e u oktobru odigrati tri utakmice na parketima NBA timova.

Me~evima sa Oklahoma Sitijem (15. oktobra) i Klivlendom (17. oktobra) prethodi}e gostovawe Majami Hitu, koji }e u novu sezonu u}i sa trojicom od desetak najve}ih asova ameri~ke ko{arke.

Du{ko Vujo{evi}, koji se jesenas sa Partizanom suprotstavio Denveru i Finiksu, tako }e imati zadatak da spremi odbra-

nu od Lebrona D`ejmsa, Dvejna Vejda i Krisa Bo{a!

S obzirom da je re~ o po~etku pripremnog perioda za NBA ekipe, Vujo{evi} bi dobro odra|enim poslom mogao da poka`e put trenerima Majamijevih rivala...

- Ta utakmica ne}e biti samo dodatak na{oj turneji, nego wen centralni doga|aj. Dobili smo sjajnu {ansu, da proverimo svoje mogu}nosti u me~u sa najve}im zvezdama. Novi tim Majamija predstavqa trenutno najatraktivniji projekat u svetskoj ko{arci - prokomentarisao je predsednik CSKA Andrej Vatutin.

Milica Starovi} (Liman) predvodila najboqe seniorke na kawi{koj regati

~ara kajaka{a i kanuista iz 14 klubova iz Srbije i Ma|arske.

Kajaka{i i kanuisti svih uzrasta na stazi od 500 metara nadmetali su se u 25 trka, a veliki prelazni pehar i pobedni~ki pehar osvojili su doma}ini iz KK Bratstvo sa 52 boda.

telon, Ba~ka Palanka) i Miroslava Molnara (Pan~evo), dok je u dvosedu trijumfovala posada Tomka-Molnar (Pa~evo). U konkurenciji seniorki u jednosedu najboqa je bila Milica Starovi} (Liman), druga je [ara Tudorovi}

a u dvosedu je pobedila posada doma}eg Bratstva Palfi-Kreku{ka. Od juniorki u jednosedu pobednica je Nevena Grbi} (Sintelon), a u dvosedu S.Xombeta - Veselinovi} (Liman).

U kadetskom uzrastu pobednici u jednosedu su Marko

nira u jednosedu Vuk Zori} (Panonija, Apatin) i dvosedu Bjelotomi}-Mirkov (Liman).

U konkurenciji kanuista od juniora najboqi je bio Z. Petri} (Pan~evo), a kod seniora N. Tomi} (Pan~evo).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

N

ponedeqak16.avgust2010.

21

Novi Sad kojeg vi{e nema

a Sentandrejskom putu, dugo je odolevala vremenu jedna mala, bela ku}a - tr{~ara. Tako su je nazvali, jer je krov bio od trske, takvih ku}a je u pro{losti bilo mnogo u gradu, a i na na{em klisanskom bregu.

Razmi{qamo kako bi korisno bilo, da je ta ku}a sa~uvana, a evo za{to. Klisa se ubraja u stariji deo Novog Sada. Qudi sa ovog podru~ja su se bavili povrtarstvom i ratarstvom. Bilo je i zanatlija i eto prilike da sve ono {to je iz pro{losti bilo od koristi, a danas negde u {umi, ~ardaku ili tavanu smeta, na|e svoje mesto u tr{~ari. To bi bili eksponati koji bi mla|im generacijama predstavili kako su qudi te{ko `iveli i radili koriste}i primitivna oru|a za rad. Na{lo

N

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

bi tu svoje mesto i posu|e, kwige, no{wa iz tog vremena. Glavno prevozno sredstvo su bila zapre`na kola, a i fijakeri za sve~ane prilike.

Bilo je, bilo svega! Da je neko razmi{qao kao mi, na mestu male, bele ku}e tr{~are, bio bi muzej. To bi za na{u Klisu mnogo zna~ilo, privuklo bi sve one koji `ele da upoznaju pro{lost i sa~uvaju od zaborava narodnu tradiciju.

U~enici IV-7 Nikolina Ubiparip Aleksandra Adamovi} Igor Prwi} David Paj~in Neboj{a Palali} O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

U vremeplovu

a vremeplovu se ukqu~ila crvena lampica - znak da se pokrenuo. Vrteo je i vrteo svoje brojke, a onda se odjednom zaustavio. Pogledam, a na wemu pi{e 23.03.1998. Pre ta~no dvanaest godina, dan mog ro|ewa.

Tada sam prvi put ugledala svetlost dana. Na mestu gde sam se rodila bilo

je mnogo ~udnih stvari.

Qudi u belim mantilima, izgledali su kao da ho}e da me povrede, a oni su, u stvari, pomagali da se ose}am boqe. Drugi qudi, koji su dolazili da me vide, govorili su da sam slatka. Kada su me odveli ku}i i stavili u kreveti}, mislila sam da su me stavili u zatvor s re{etkama.

Vremeplov se ponovo zavrteo. Videla sam onu istu crvenu lampicu i neke nove brojke. Pitala sam se gde }e me odvesti. Nasmejanog lica videla sam dana{wi datum. Vratila sam se!

Eleonora Trabaticki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Milica Mihajlov, III-3, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Moja bu|ewa Kad ustajem rano (za {kolu da se spremam) na jedno oko ja jo{ dremam.

Onda pomislim: mo`da je ba{ fora {to mi je dobra drugarica zora?

Ipak: za{to taj budilnik mora da zvoni?

Za{to ga mama u fioku ne skloni?

Jo{ bi da spavam, jo{ bi da sawam, da u {koli ne zabu{avam.

Molim: nek pomere ~asove da ne ustajem rano, ko to ume - neka me razume.

Vidim da me ~ekaju ~izme i torba, ustajawe je jedna velika borba.

Zima Zima je do{la, pa {eta Niz ulice i {umarke.

Donela nam mnogo snega, pa sad deca tra`e sanke.

Celog dana sneg nam veje, Al }e sutra Sne{ko da se smeje.

Ko lepotan }e biti pravi, Sa {e{irom na glavi.

Niz breg sanke jure, Deca se nigde ne `ure.

Dok je igre i snega, U~ewe mo`e i da ~eka.

Igri ovoj nema kraja.

Ej, {to ne traje ta Zima do maja.

Awa Lukovi}, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

N

\or|e Bir}a, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Pradeda K

ada sam u prvom razredu nau~io da brojim do sto, shvatio sam kako je devedeset sedam godina jako puno. Moj pradeda Petar ima devedeset sedam godina i najstariji je ~lan mamine porodice.

U ku}i na Klisi, s babom Zorom i dedom Milo{em, `ivi moj pradeda Petar Hajder. On je star, ali veoma zdrav i pametan. On je visok i prav, svaki dan se {eta dvori{tem i ulicom. Pradeda Petar slabije ~uje, ali pri~a zanimqive pri~e i svega se se}a iz svog dugog `ivota. Se}a se Prvog svetskog rata, a ka`e da je u Drugom i u~estvovao. Na proslavama porodi~ne Slave on uvek o~ita Molitvu.

Veoma je lepo u~iti od starijih. Voleo bi da pradeda Petar `ivi preko sto godina.

Mo`ete li da pretpostavite kako se zvao pradedin tata?

David Petrovi}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Prole}e

Nikolina Mili{i}, V-2 O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

Stara porodi~na ku}a

eke stvari iz pro{losti jednostavno ne mogu da iza|u iz na{e glave.

Kad se upitamo za{to, odgovor je verovatno da smo ih mnogo voleli.

Uvek se setim mojih pokojnih bake i deke i wihove ku}e, u kojoj sam provodila ve}inu vremena u ranom detiwstvu.

Wen spoqa{wi izgled bio je starinski. Sokla je bila okre~ena braon, a ostatak ku}e bio je beo. Ograda je bila od tamnog drveta sa blago urezanim detaqima koji su me podse}ali na virta` u crkvama. Ispred ku}e su bila dva ogromna oraha, a ipak mi je najzanimqivija bila klupica ispred ograde, na kojoj je sedela moja baka. Ulaz u dvori{te

bio je duga~ak, uz puti} koji je odvajao ba{ticu od prostora za automobile, bile su divne ru`e koje su ulep{avale celokupan utisak. Na kraju puti}a nalazila se gara`a, drvenom ogradom odvojena od koko{iwca i prostora za sviwe.

Kada bi se nastavilo puti}em, do{lo bi se do ba{te, toliko velike, da je trebalo sat vremena da je obere paradajz. Tokom leta ja bih u`ivala u raznovrsnosti vo}a i povr}a koje je moja baka svakodnevno obra|ivala. Unutra{wi izgled ku}e je tako|e bio starinski. Posle ulaza,odmah na po~etku duga~kog hodnika, nalazila se ogromna pe}, u koju sam zimi svakodnevno ubacivala drva. U sobama su bili

visoki kreveti, prekriveni ~ar{avom od vune, pa dve foteqe i komodica s malom sve}om. Kuhiwa je bila puna gajbi s povr}em, a s desne strane nalazio se plinski {poret i pored wega orman~i} u kojem bi meni deka svako jutro ostavio ne{to da se zasladim.

Svi|alo mi se {to je moj deka uvek mislio na mene i uvek bi u fioci na{la ne{to.

Sada mi je `ao {to moje bake i deke vi{e nema, i jako mi nedostaju svo ono igrawe ispred ku}e sa {argarepom u ruci, ali znam da }u uvek mo}i da odem tamo i podsetim se starih dana.

Emilija Bojanin, VII-a O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

V

etar u prole}e umereno duva. Prole}ni dan du`i je i lep{i. Li{}e zeleno u prole}e treperi. @uto sunce sna`no greje.

Prole}na trava zelena je i meka, a nebo plavo vedro i {iroko.

Jovan Kosanovi}, I-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Sme{an doga|aj P

ro{le godine, kada smo bili na moru, tata, brat i ja i{li smo na mol da pecamo. Doletela je osa, moj brat je poku{ao da je otera, pa mu je papu~a odletela u more.

Meni je to bilo sme{no, jer smo pecali papu~u umesto ribe.

Stefan Nikolovski, I-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Maja Kri~kovi}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

22

KULTURA

ponedeqak16.avgust2010.

DELA VELIKANA SAVREMENE AMERI^KE KWI@EVNOSTI U IZDAWU „BELOG PUTA“

^etiri romana Kurta Vonegata

Beogradska izdava~ka ku}a „Beli put“ objavila je u okviru biblioteke „Izabrana dela“ ~etiri romana ameri~kog pisca Kurta Vonegata (1922-2007) „Galapagos“, „Oko sokolovo“, „Plavobradi“ i „Vremetres“. Prema re~ima PR menaxera izdava~ke ku}e „Beli put“ Vladimira Roganovi}a, ~etiri kwige koje se isti~u u bogatom opusu Vonegata, jednog od najbo-

qih ameri~kih pisaca svih vremena, prevela je Gorana Skrobowa.

Velikan savremene ameri~ke kwi`evnosti Vonegat, ~iji crni humor, satiri~na nota i izuzetna imaginacija ne prestaju da privla~e ~itaoce ni danas, gotovo {est decenija nakon objavqivawa wegovog prvog, nau~nofantasti~nog romana „Mehani~ki pijanino“ (1952), ro|en je u Indijanopolisu,

u porodici nema~kih iseqenika. „Doga|aj koji je ostavio kqu~ni trag u wegovom kwi`evnom sazrevawu je Drugi svetski rat i u`asi koje je, kao zarobqenik na prisilnom radu, do`iveo prilikom savezni~kog bombardovawa Drezdena“, kazao je Roganovi}.

On je dodao da je iz tog doga|aja iznikao wegov najpoznatiji roman „Klanica pet“ (1969), koji je objavqen u doba najvatrenijih protesta protiv rata u Vijetnamu i do`iveo veliki uspeh, dugo je bio na prvom mestu liste bestselera a autoru obezbedio status kultnog.Roman „Plavobradi“ je izmi{qena autobiografija slikara Raba Karabekijana u kojoj se sudaraju sveobuhvatni humor i gorka ironija. U svojoj sedamdeset prvoj godini, ostareli slikar `eli samo da ga svi ostave na miru da `ivi na svom imawu, sa tajnom koju je zakqu~ao u ambar za krompir.

Ma{toviti ameri~ki pisac u romanu „Galapagos“ vra}a ~itaoca milion godina u pro{lost, obi~no krstarewe postaje putovawe kroz evoluciju. Zahvaquju}i apokalipsi, grupica pre`ivelih na ostrvima Galapagos treba da za~ne novu i sasvim druga~iju qudsku vrstu. Najve}i ameri~ki satiri~ar pokazuje nam ovde {ta je to u na{em svetu tu`no i luda~ki i{~a{eno, kao i {ta je ono u wemu {to vredi spasavati, istakao je Roganovi}.

Roman o kosmi~kom i qudskom paradoksu „Vremetrans“ govori o krizi samopuzdawa vaseqene a kao najzabavnija kwiga ovog autora najavqen je roman „Oko sokolovo“, zabavana i satiri~na pri~a o zlo~inu i kazni koja nagoni na ponovno promi{qawe o onome u {ta verujemo i ko smo zapravo.

(Tanjug)

RESITAL PIJANISTKIWE JULIJE BAL U GRADSKOJ KU]I

@ivopisna lepota brazilske muzike Pitoreskna sve`ina i lepota brazilske muzike na{li su se u `i`i koncerta novosadske pijanistkiwe mla|e generacije Julije Bal, koja je na nastupu u sve~anoj sali Gradske ku}e Novosa|anima predstavila rezultate sopstvenih istra`ivawa opusa velikog brazilskog kompozitora Eitora Vila Lobosa. Za razliku od nekoliko skora{wih koncerata iz ciklusa Novosadskog muzi~kog leta, koji su obuhvatili gostovawa ansambala posve}enih izvo|ewu dana{wim standardima prilago|enog, aktuelizovanog latinoameri~kog folklora, resital Julije Bal ponudio je slu{aocima potpuno druga~ije, iz perspektive klasi~ne muzike sagledano vi|ewe brazilskog muzi~kog nasle|a, koje je, kako se pokazalo, bilo podjednako intrigantno i uzbudqivo.

Jedna od najistaknutijih na{ih mla|ih klavirskih solistkiwa, Julija Bal se ve} nekoliko godina bavi kompozitorskim opusom Eitora Vila Lobosa, usmeriv{i pritom svoja tragawa na kompozicije ovog autora izvorno namewene gitari. Eitor Vila Lobos koji je bio prvi svetski afirmisani muzi~ki stvaralac iz Ju`ne Amerike, za `ivota je ostvario ogromno kompozitorsko delo, ~iji znatan deo ~ine kompozicije za klavir. Me|utim, opredeqewe Julije Bal da se usredsredi na Vila Lobosove kompozicije za gitaru deluje opravdano, posebno ako se zna da ova dela – pre svega Vila Lobosove koncertne etide i prelidi za gitaru, predstavqaju temeqe savremene gitaristi~ke literature.

Te kompozicije su vremenom postale izuzetno popularne i u{le su u red naj~e{}e izvo|enih i snimanih dela umetni~ke muzike da-

na{wice. Sam Eitor Vila Lobos bio je odu{evqeni gitarista, a wegovi susreti i prijateqevawe sa najve}im gitaristom dvadesetog veka Andresom Segovijom, rezultirali su nastankom ovoga, obimom nevelikog opusa od nekih dvadesetak kompozicija za gitaru, koje su me|utim izvr{ile nemerqiv

S koncerta Julije Bal

uticaj na savremenu muziku za gitaru, istovremeno na ~udesan na~in obuhvataju}i samu sr` i su{tinu `ivopisne i bujne raznostranosti brazilske umetni~ke muzike inspirisane folklorom.

Julija Bal je svojevremeno na~inila sopstvene transkripcije Vila Lobosovih Dvanaest koncertnih etida, koja je pro{le godine izvela u Novom Sadu na ovda{wem me|unarodnom gitaristi~kom festivalu, a tuma~ewa tih kompozicija donele su joj i vrlo zna~ajna internacionalna priznawa: pobe-

PUNK’S NOT DEAD: „GOBLINI” SE VRATILI

Ima nas gomila Devet godina (i dva meseca) nakon posledwe zvani~ne svirke, Goblini su se vratili da nas podsete za{to je srpska rok scena formirana u 90-im jedina stvar vredna pam}ewa iz dekade apoteoze nitkovluka.

Nastali na prahu i pepelu diskografskog sistema kakav smo poznavali, u ono vreme fatalno nepodesno za nepodobne i svoje, radili su i opstajali kao pravi pankeri, ignori{u}i, dakle, autoritete, kli{ee i tada va`e}e tobo`e standarde, a sve skupa ozna~avaju}i kao svoje prirodne neprijateqe. Takav im je i kambek 2010. godine: kontra dominantnom svetskom muzi~arskom trendu daj-okupimo-se-jo{jednom-i-prodajmo-stari-sakoiz-ormana, Goblini su snimili dve nove pesme, od kojih je jedna, „Luna“, odmah u{la u porodicu koncertnih brojeva, a povratni~ku turneju sveli su na tek {est koncerata tokom ovog i narednom meseca.

Povratni~ki koncert ovih pankrokera tempiran je, razumqivo, za doma}i teren, kao kulminacija, po kazivawu mnogih, dobro osmi{qenog, za publiku besplatnog i na ~itavu pro{lu sedmicu rapore|enog [aba~kog letweg festivala.

Uvodne svirke tzv. neafirmisanih (takav status na Fejsbuku, na`alost, te{ko da }e u ovoj zemqi imati prilike da promene) ali veoma solidnih bendova publika je mahom ispratila izvan zidina negda{we tvr|ave na obali Save, tra`e}i, mahom, u pivu spas od, bi}e, uobi~ajeno sparnog vremena za ovo doba godine. I pored toga, pokazalo se da su kratkog fitiqa, pa je unutra{wost tvr|ave u trenu eksplodirala s pojavom Ateist repa na stejxu.

No, vru}ina i strast, uz primese neizbe`nih emocija probu|enih protokom vremena i odsustvom pravoverne alternative, pokazale su se kao zapaqiva

DNEVNIK

de na velikim muzi~kim takmi~ewima u Italiji i u SAD, kao i koncertne anga`mane u inostranstvu.

Uz pomenuti ciklus etida, pijanistkiwa je sada svoj koncertni program upotpunila jo{ i klavirskim obradama Vila Lobosovih preludijuma, u uzornim transkripcijama @ozea Vire Brandaoa.

Foto: Sr|an Doro{ki

Posle uvodne numere „Valcera bila“, koja je bila jedina kompozicija originalno namewena klaviru, Julija Bal je izvela tri Vila Lobosova preludijuma: Prelid broj 1, raspevane, setne melodioznosti i `ivih ritmi~kih kontrasta, potom drugi Prelid, transkribovan za oktavu vi{e od originalne verzije, vrcavih zvu~nih prepleta i egzoti~nog, pomalo debisijevskog prizvuka, kao i Preludijum broj tri: eteri~nu kompoziciju obojenu dubokom melanholijom. Pro`ivqene i energi~ne

interpretacije Julije Bal odlikovali su pritom tanana usredsre|enost i preciznost, koje su dosledno i logi~no gradile slo`ene zvu~ne strukture dela, ne odstupaju}i previ{e od „gitaristi~kog“ ~itawa ovih komada, ali im daju}i jednu, novu, rasko{nu i monumentalnu tonsku dimenziju.

Nastavak resitala doneo je interpretacije dva vokalna komada: ~uvene Vila Lobosove Arije iz „Brazilske bahijane“ broj 5, {iroko i osobeno razvijenih melodijskih linija, kao i „Sentimentalne melodije“ napisane za film, koje su u decentnim tuma~ewima sopranistkiwe Senke Nedeqkovi} zazvu~ale sugestivno i privla~no. U drugom delu programa pijanistkiwa je izvela dvanaest Vila Lobosovih koncertnih etida, izvo|a~ki i muzi~ki izuzetno zahtevnih komada kontrastnog karaktera, od prozra~nim arpe|ima ocrtane Prve etide, {openovskom blago{}u pro`ete druge, ritualno razigrane jedanaeste i dramati~nom ekspresivno{}u ocrtane zavr{ne dvanaeste etide, a poletna i sna`na izvo|ewa ovih kompozicija osvojila su i ponela publiku. Treba jo{ pomenuti da je ovaj koncert Julije Bal izazvao izuzetno interesovawe, tako da je sve~ana dvorana Gradske ku}e bila prepuna qubiteqa muzike koji su i stoje}i pratili program, {to je celom ovom izuzetno uspelom muzi~kom doga|aju dalo poseban pe~at. Kkoncertu su prisustvovali i predstavnici Ambasade Brazila u Beogradu, na ~elu sa ambasadorom, Danteom Koeqo de Lima, pokazuju}i na taj na~in da cene ovo predstavqawe brazilske kulture u na{oj zemqi.

Borislav Hlo`an

BIJENALE UMETNOSTI U PAN^EVU

Duh prirode

^etrnaesto Bijenale umetnosti, pod nazivom „Duh prirode“, bi}e odr`ano od 17. septembra do 18. oktobra u Pa~evu, u organizaciji gradskog Kulturnog centra.U saop{tewu Kulturnog centra Pan~evo se navodi da }e Bijenale, kroz tri segmenta (vizuelni, pozori{ni i filmski) predstaviti koreografa Jo`efa Na|a, Kawi`anina koji `ivi u Francuskoj.

Bijenale }e biti sve~ano otvoreno 17. septembra u Galeriji savremene umetnosti u Pan~evu, pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Pan~eva.

IZLAGAWA IZ PEDESETIH GODINA SLAVNOG AMERI^KOG PISCA

Foknerova predavawa dostupna onlajn

formula tek po istr~avawu Goluba, Vlade, Alena, [etke i Milana, kad je subota 14. avgust ve} dobrano bila na~eta, i prvih taktova pobuweni~ke „Ima nas“. Takti~ko dizawe i ovako visoke temperature poteklo je od na video bimu prethodno emitovanih kadrova iz emisije „Gruvawe“ RT Vojvodine, te premijernog emitovawa spota za pesmu „Luna“, koju je ve} deo publike, kao da je stara 100 godina a ne tek koju nedequ, horski otpevala. Na zadati furiozni tempo sa stejxa publika, wih barem pet hiqada, odgovarala je u najboqoj tradiciji pankerajskih fe{ti - {utkama ali i talasawem, primorav{i kompletnu redarsku slu`bi i prisutne policajce da stanu u odbranu za{titne ograde na koju je navali-

la masa. Tu gde su se silom prilika na{li policijaci su bili, sre}om, u prilici da spre~e obra~un peva~a Goluba s posetiocem koji ga je, na uvodu za „Daleki put“, pogodio kamenom u lice, nanev{i mu lak{e povrede.

Publika je samo donekle pacifikovano ispratila nastavak, za pankere tako tipi~ne “brzo, br`e, najbr`e!”, uz to i energi~ne – hej, pa i posle devet godina! - reprodukcije minulog rada o~itanih u ne toliko bogatom ali antologijskom diskografskom opusu [ap~ana. Sve je bilo na broju: i On je, ona je, Elesdi se vra}a ku}i, U magnovewu, Petra, Punk’s not dead, Cipjonka, Awa volim te, pa sve to garnirano reminscencijama na „italijansku turneju“ u vidu klasika Bella ciao i Marina.

Bis otvaraju „Lunom“, sad i oni koji na po~etku koncerta nisu urlaju “to od ~ega be`i{ ti, to se ne le~i, to se pobe|uje!”, a nastavqaju oma`om svojim muzi~kim uzorima Ramonesima (Sheena is a punk rocker, Bongo goes to bitburg) te Demolition 23 (Same shit different day). Kre{endo se najavquje persifla`nim ali i neizbe`nim „kaverom“ Novkovi}eve „Tamare“. Za bubweve seda Meketa, bubwar s prvog albuma, a drugog mikrofona se la}a Pop iz Ateista koji se zadr`ao na stejxu i kada su Golub i publika jo{ jednom to ve~e sinergi~no krenuli sa „Kako bih voleo da si tu...“, pokazalo se, odjavnim brojem ove gotovo dvosatne, opasne svirke.

Falili su Goblini sve ove godine.

Denis Kolunyija

Poznati ameri~ki kwi`evnik Vilijam Fokner tokom dve godine koje je proveo na Univerzitetu Virxinije, kasnih 50-tih godina, gde je dr`ao predavawa, snimio je svoje razgovore sa studentima koji su sada digitalozovani i objavqeni na sajtu www.faulkner.lib.virginia.edu.

Profesor engleskog jezika na tom univerzitetu Stiven Railton vodio je kampawu kako bi Foknerova predavawa bila dostupna javnosti. Railton navodi da je proteklu deceniju `ivota posvetio istra`ivawu virtuelnog sveta, pronalaze}i na~ine da posredstvom novih tehnologija ispri~a pri~u o ameri~koj kwi`evnosti i kulturi, objavqeno je na sajtu Nacionalnog ameri~kog radija.

Fokner je bio plodan kwi`evnik - duge re~enice ispuwavaju stranice wegovih brojnih kratkih pri~a i romana i na taj na~in ovaj pisac ukazuje na to da iza svakog trenutka ne~ijeg `ivota postoji duga istorija. Na pitawe studenta upitao za{to koristi duge re~enice, Fokner je odgovorio da „~ovek `ivi zbir svojih iskustava iz svoje pro{losti.“ Railton navodi da je Fokner na Univerzitetu u Virxiniji poku{avao da svoj rad i svoju viziju qudskog stawa u~ini dostupnim {to ve}em broju qudi.

Fokner (1897-1962) je bio ameri~ki romansijer i pripoveda~.

Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1949. godine.U ciklusu romana prikazao je dru{tvenu istoriju ameri~kog Juga, degeneraciju i propadawe starosedela~ke aristokratije, sa jedne, i suro-

vost i bezobzirnost do{qaka, sa druge strane. Zaokqupen problemom zla, on je hroni~ar propadawa, poro~nosti, izopa~enosti i svireposti.Najzna~ajnija dela su mu: „Vojnikova plata“ (1926), „Buka i bes“ (1929), „Svetlost u avgustu“ (1932), „Medved“ (1942), „Uqez u pra{inu“ (1948) „Bajka“ (1954), „Palata“,(1960), „Lupe`i“(1962) i druga, a napisao je i ve}i broj kra}ih pri~a i pripovedaka.

c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

DVE NAGRADE FILMU „BELI, BELI SVET” NA FESTIVALU U LOKARNU

Jasna \uri~i}

pozori{tem, operom ili vizuelnim umetnostima. Sve ove umetnosti imaju svoju publiku i do`ivqavaju veliki preobra`aj i ja duboko verujem da }e se to desiti i sa umetni~kim filmom”, zakqu~ila je ona.

CICAE, osnovan 1955.godine, najve}a je mre`a za umetni~ke filmove ~iji je ciq da povezuje najve}e filmske festivale sa vi{e od 3.000 svetskih “art hous” prikaziva~a i distributera i da promovi{e i podr`ava umetni~ke filmove. Art Ci-

23

ZAVR[EN FILMSKI FESTIVAL U VRWA^KOJ BAWI

Jasni \uri~i} „Zlatni leopard” za najboqu ulogu Film “Beli, beli svet” Olega Novkovi}a je na upravo zavr{enom Internacionalnom filmskom festivalu u Lokarnu ([vajcarska) osvojio je dve ugledne nagrade, saop{teno je iz “West end productiona”.

“Beli, beli svet” je osvojio uglednu nagradu za umetni~ki film “Art Cinema Award” koju dodequje me|unarodno udru`ewe za art filomove Art &Essays Cinema Confederation (CICAE).

Za najboqu glumicu tog festivala progla{ena je Novosa|anka Jasna \uri~i}, koja je za ulogu Ru`ice u tom filmu nagra|ena “ Zlatnim leopardom”.

“Art Cinema Award’ je kompliment umetni~kim kvalitetima filma, ali i veoma va`na preporuka za budu}i plasman filma “Beli, beli svet’ u svetskoj bioskopskoj mre`i, pred publikom”, kazala je tim povodom Milena Trobozi} Garfild koja je, zajedno sa Uliksom Fehmiu, bila srpski producent tog filma.Ona je istakla da umetni~ki filmovi ve} sada imaju vi{e od 100 miliona gledalaca godi{we u Evropi.

“Mislim da je budu}nost evropskog filma i nezavisnih ( neholivudskih) produkcija upravo u wihovom repozicionirawu iz sfere zabave u sferu umetnosti, rame uz rame sa

ponedeqak16.avgust2010.

nema Award - nagrada za umetni~ki film je veoma ugledna, koju ovo udru`ewe ve} dugi niz godina dodequje na svetskim festivalima, a svake godine se dodequje i na Kanskom filmskom festivalu u okviru programa “15 dana autora”.

Filmski centar Srbije (FCS) saop{tio je ranije da je film “Beli, beli svet” odu{evio i kriti~are i publiku na festivalu u Lokarnu ([vajcarska), gde je premijerno prikazan u glavnom programu.

“Izuzetno ostvarewe srpskog rediteqa Olega Novkovi}a. Usled patwi u svetu, jedina lepota koju mo`e{ da da{ svetu je lepota tragedije (koja je esencija onoga {to rediteq ho}e da prika`e)”, ocenio je pariski “Mond”.@enevski “Tribune”, “Corriere del Ticino”, ~asopis “ScreenDaily” objavili su i da je to “nezaboravan i hrabar film”, “prelepa srpska tragedija”, “prava balkanska opera”, “najboqi film ovogodi{weg festivala”, “veli~anstven film”...

“Beli, beli svet” je prikazan u takmi~arskom programu u udarnom terminu 6. avgusta pred 3.000 gledalaca, me|u kojima su bili najugledniji predstavnici svetske filmske industrije i medija.

Prva nagrada scenariju „Srpskog filma” Ministar kulture Neboj{a Bradi} zatvorio je u subotu 34. Festival filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi, nakon {to su laureatima uru~ene nagrade.

“Ministre ne vole iako daju novac. Ja sam ovde opravdano prisutan, jer `elim da zatvorim Festival u na{oj, mojoj Bawi, sa `eqom da slede}e godine bude jo{ ja~i i ve}i”, rekao je Bradi} na letwoj pozornici, koja od ove godine nosi ime Danila Bete Stojkovi}a.

Stru~ni `iri, u sastavu Biqana Maksi}, Qubica Arsi} i Slobodan Skerli}, ocenio je da u konkurenciji {est filmova najboqi scenario ima “Srpski film” autora Aleksandra Radivojevi}a i Sr|ana Spasojevi}a, koji je i re`irao ovaj film.

Drugu nagradu `iri je dodelio scenariju filma „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a. Scenario za omnibus „Neke druge pri~e“ autora Ivone Juka, Ane Marije Rosi, Ines Tanovi}, \or~eta Stavreskog i Hane Slak dobio je tre}u nagradu.

U konkurenciji kratkih studentskih filmova emitovanih u okviru programa „Mladi lavovi“ `iri je kao najboqi na-

gradio scenario Daneta Komqena za film „Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam“.

Priznawa je uru~ila Jelena Borovi} - Dimi}, direktorka Kulturnog centra u Vrwa~koj Bawi, koji je organizator Festivala.Posledwe festivalske ve~eri gledaoci su imali priliku da pogledaju dokumentarni film “Mica i okolne pri~e”, za koji je scenario i re`iju uradio Milan Nikodijevi}, a zatim i dugometra`ni “Selo gori… i tako” Rado{a Baji}a.

U SEPTEMBRU U RIBARSKOJ BAWI, KOD KRU[EVCA

Festival srpskog horora Novoosnovani Festival srpskog horora bi}e odr`an od 3. do 5. septembra u Ribarskoj Bawi kod Kru{evca, a wegovi gosti bi}e re`iseri \or|e Kadijevi} i Mladen \or|evi}, rekao je agenciji Beta idejni tvorac manifestacije Slavoqub Markovi}. Na programu je niz dugometra`nih i kratkometra`nih horor filmova doma}e proizvodwe, ukqu~uju}i dokumentarne filmove koji se bave vampirima i sujeverjem, kao i okrugli sto posve}en horor `anru.

Prema Markovi}evim re~ima, ovogodi{we izdawe manifestacije ne}e biti takmi~arsko, ve} ga treba shvatiti kao nulto, to jest kao uvod u konkurs za pravqewe kratkih horor filmova koji bi na Festivalu srpskog horora bili prikazani slede}e godine. Markovi}, ured-

nik regionalnog nedeqnika „Grad“ iz Kru{evca, rekao je da se ideja za festival javila pro{le godine kada je taj list raspisao konkurs za kratke pri~e o vodenicama, a ~iji je rezultat istoimena kwiga.

Mnogi autori su poslali radove u horor kqu~u, {to je bio podstrek da se razmi{qa o konkursu za horor filmove, rekao je Markovi} i ukazao da ti filmovi mogu biti snimqeni amaterski, kori{}ewem jeftine tehnologije kao {to su mobilni telefoni i kamere fotoaparata.

Prve ve~eri Festivala srpskog horora bi}e odr`an okrugli sto o horor `anru, bi}e prikazano nekoliko dokumentaraca u saradwi sa Radiotelevizijom Srbije, a nastupi}e i Kru{eva~ko pozori{te sa prigodnim performansom. Drugo ve~e bi}e

FILM S NAJVE]OM ZARADOM U KINI

Drama o zemqotresu u Tang{anu Film poznatog autora Ksjaoganga Fenga „After{oks“ (Naknadni potresi), koji }e na teritoriji Srbije i regiona distribuirati ku}a „MegaKom film“, ostvarewe je sa najve}om zaradom u istoriji kineske kinematografije.Kako je saop{teno iz „MegaKom filma“, ova drama o najve}em zemqotresu Tang{anu, koji je odneo 240.000 `ivota, u prvih

18 dana prikazivawa u kineskim bioskopima zaradila je 78,47 miliona dolara.Prethodni film na kineskom jeziku koji je dr`ao rekord u zaradi je film „The Founding of a Republic“, koji je u oktobru pro{le godine postigao zaradu od 61,49 miliona dolara.

U bioskopima u Hong Kongu „After{oks“ je inkasirao 1,55 miliona dolara, {to tako|e predstavqa najve}u zaradu koju je do sada ostvario film na kineskom jeziku. Ovim rekordom, vi{e puta nagra|ivani, rediteq potvrdio je svoj status filmskog stvaraoca koji najvi{e zara|uje, s obizrom da se me|u prvih pet kineskih filmova sa najve}om zaradom u Kini nalazi i wegov film „If You Are the One“. „After{oks“ je drama o porodici koju je 1976. godine razdvojio katastrofalni zemqotres u Tang{anu, da bi se na okupu na{la decenijama kasnije nakon velikog se~uanskog zemqotresa 2008.

Jo{ uvek nije poznato kada }e Fengov film mo}i da pogleda i srpska publika.

posve}eno \or|u Kadijevi}u, pioniru srpskog horor filma, koji }e primiti festivalska nagrada za doprinos razvoju poetske fantastike i horora kao `anra u doma}oj kinematografiji. Tom prilikom bi}e prikazani Kadijevi}evi filmovi „Leptirica“, „Sveto mesto“, „[ti}enik“ i „Devi~anska svirka“. Posledwe ve~e bi}e posve}eno Mladenu \or|evi}u, tvorcu filma „@ivot i smrt porno bande“, koji je kao student snimio kratka horor ostvarewa „@ivi mrtvaci“ (2000) i „Glad“ (2002). Iste ve~eri nastup }e imati Nenad Bekvalac sa „`ivim“ izdawem emisije „[ok koridor“. Kako je rekao Slavoqub Markovi}, svake festivalske ve~eri bi}e prikazivani kratki horor filmovi doma}e proizvodwe.

U KAZAHSTANSKOJ VERZIJI

Nastavak „Borata” Jedan kazahastanski re`iser snimi}e nastavak komedije „Borat“ da bi publici predstavio pravi Kazhstan, pi{e list „Kazahstanskaja pravda“ Borat Sagdijev, glavni junak originalnog filma o ameri~kim avanturama navodnog kazahstanskog novinara - u interpretaciji britanskog komi~ara Sa{e Barona Koena, predstavio je Kazahstan kao nazadnu zemqu u kojoj vladaju rasizam i primitivne predrasude.

Kazhstanski film pod nazivom „Moj brat Borat“ treba da pobijestereotipe o toj centralnoazijskoj dr`avi, rekao je re`iser Erkin Raki{ev. Glavni junak, Amerikanac fasciniran Boratom, dolazi u Kazahstan o~ekuju}i da vidi jadnu zemqu, ali je zati~e u procvatu, zahvaquju}i nalazi{tima nafte. „Uzdamo se u uspeh „Borata’ i `elimo da iskoristimo sliku prihva}enu na Zapadu da bismo predstavili pravi Kazahstan, a ne onaj Koenov“, rekao je Raki{ev.“Borat“ koji se u bioskopima pojavio 2006, imao je veliki uspeh u svetu.

„PREDATORI” U DOMA]IM BIOSKOPIMA

Brodi kao vo|a elitnih ratnika Film Nimroda Antala „Predatori“, koji prati grupu ratnika koje progawaju pripadnici rase nemilosrdnih vanzemaqskih lovaca, je na redovnom repertoaru doma}ih bioskopa, najavio je distributer „Tak“. Edrijen Brodi igra vo|u elitnih ratnika, koji shvataju da su se na{li na drugoj planeti i bez obzira na to {to su precizne, hladnokrvne ubice i pla}enici, postaju plen mnogo spretnijih i svirepijih ubica. Kako je rediteq objasnio, wegovo ostvarewe predstavqa miks fantazije, trilera i akcije, koji pro`ima napeto{}u.

„U su{tini, film govori o grupi qudi sa kojima ne biste voleli da provodite vreme, koji su ~udovi{ta u svom okru`ewu. Dezorijentisani su, zbuweni, paranoi~ni i ba~eni u situaciju nad kojom nemaju kontrolu, {to je za wih zastra{uju}e. „Qudski monstrumi’ shvataju da postoje i gori - „monstrumi vanzemaqci’ koji ih ~ekaju“, objasnio je Antal.

U ovoj akciji, za koju su scenario napisali Aleks Litvak i Majkl Fin~, igraju pored oskarovca Brodija, i Tofer Grejs, Lorens Fi{burn, Alis Braga, Deni Treho i drugi..

NA DODELI FILMSKIH PRIZNAWA TIN ^OJS

„Sumrak sagi” dvanaest nagrada Filmovi o vampirima serijala „Sumrak saga“ osvojili su 12 Tin ~ojs (Teen Choice) nagrada, izme|u ostalog u kategorijama najboqa filmska fantazija, najboqi negativac i najlep{i poqubac. Serija „Vampire Diaries“ pobedila je u sedam kategorija na sve~anoj dodeli odr`anoj u Los An|elesu, koju je vodila pop peva~ica Kejti Peri.

Film „Avatar“ je progla{en za najboqi nau~nofantasti~ni film, a nagra|eni su i wegovi glavni glumci Sem Vordington i Zoi Saldana. „[erlok Holms“ u re`iji Gaja Ri~ija dobio je nagradu za najboqi akcioni avanturisti~ki film.

Kristen Stjuart je nagra|ena za najboqu glumicu u kategoriji filmska fantazija, za rolu u filmu „Mlad Mesec“ - drugom delu „Sumrak sage“, dok je Tejlor Lotner

izabran za najboqeg glumca u istom filmu.

Sandra Bulok je dobila Tin ~ojs nagradu za ulogu u drami „The Blind Side“ za koju je ranije ove godine nagra|ena Oskarom, dok je za najboqeg glumca u drami izabran Robert Patinson, za ulogu u filmu „Ne zaboravi me“. Sandra Bulok je trijumfovala i u kategoriji najboqa romanti~na komedija, sa „Veridbom“, a za najboqeg glumca u romanti~noj komediji progla{en je E{ton Ku~er za „Dan zaqubqenih“. Ku~er je dobio nagradu i za ulogu u komediji „Slatki{ i ubica“.

Poqubac Roberta Patinsona i Kristen Stjuart u filmu „Mlad Mesec“ progla{en je za najboqi, a za najboqeg negativca u istom filmu nagra|ena je glumica Ra{el Lefevr . Leonardo Dikaprio i Megan

Foks pobedili su u kategoriji triler/horor - Dikaprio za rolu u filmu „Zatvoreno ostrvo“, a Megan Foks za ulogu u filmu „Opasna Xenifer“. „Pri~a o igra~kama“ izabrana je za najboqi animirani film.

Filmu „Pomra~ewe“ - tre}em delu „Sumrak sage“ - pripale su tri nagrade: za najboqi letwi film, najboqeg glumca u letwem filmu (Patinson) i najboqu glumicu u letwem filmu (Kristen Stjuart). Me|u dobitnicima Tin ~ojs nagrada u oblasti muzike su Lejdi Gaga, Bijonse, Eminem, A{er, Xastin Biber, Tejlor Svift i Kejti Peri.

Tin ~ojs nagrade ustanovqene su 1999. i wihove dobitnike biraju tinejxeri. Dodelu organizuje ameri~ka TV mre`a Foks.

24

SVET

ponedeqak16.avgust2010.

U INDIJI OBELE@EN DAN NEZAVISNOSTI

TURSKA

U Ka{miru ponovo policijski ~as WU DELHI: Premijer Indije Mamoan Sing izjavio je ju~e u Wu Delhiju da je ta zemqa odolela svetskoj recesiji i da je wena privreda me|u onima koj se najbr`e razvijaju u svetu.

Premijer Sing je govorio na sve~anosti povodom 63. godi{wice nezavisnosti Indije koja je proklamovana 1947, na kraju dvovekovne britanske kolonijalne vladavine.

U Ka{miru, indijskoj oblasti prema Pakistanu i Kini, ponovo je uveden policijski ~as dan po{to je u toj provinciji ubijeno ~etvotro qudi. Indija je razmestila na hiqade policajaca u toj oblasti. Za sada se ne nazire kraj

DNEVNIK

dvomese~nih demonstracija, naj`e{}ih od kada su separatisti iz Ka{mira 1989. godine ustali protiv vlasti iz Wu Delhija, iako zvani~nici, ukqu~uju}i i separatisti~ke lidere, uporno pozivaju na smirivawe situacije, javio je Rojters. Posledwe nasiqe po~elo je u junu kada je ubijen jedan student. U regionu su zapo~ele demonstracije, pra}ene paqewem policijskih stanica i kampova bezbednosnih snaga.

Vlasti su u ~etvrtak ubla`ile vanredno stawe zbog po~etka islamskog praznika Ramazana, ali su ubistva ~etvoro demonstranata naterala Wu Delhi da ponovo uvede policijski ~as.

Liturgija posle skoro jednog veka

SUMELA: Hiqade pravoslavnih vernika iz Gr~ke, Rusije i Jermenije u~estvovalo je u bogoslu`ewu u gr~kom manastiru Sumela na turskoj obali Crnog mora. Liturgiju, koja se odr`ava po prvi put posle skoro jednog veka, slu`io je vaseqenski patrijarh Vartolomej.

Manastir u Sumeli nedaleko od obale Crnog mora star deset vekova, po prvi put posle 90 godina primio je vernike iz celog sveta. Dan uo~i liturgije posetioci su stigli iz razli~itih krajeva Turske, ali i iz Jermenije, Rusije, Gruzije i Gr~ke.

BAN KI-MUN APELUJE ZA POMO] PAKISTANU

IZRAEL

Monsunske poplave uzele 1.600 `ivota

Stigao agent Mosada TEL AVIV: Izraelac Uri Brodski, osumwi~en za falsifikovawe nema~kog paso{a koji je navodno kori{}en u ubistvu jednog komandanta Hamasa, doputovao je u Izrael pro{le no}i, nakon {to ga je nema~ki sud oslobodio uz kauciju. Brodskog je u ~etvrtak Poqska izru~ila Nema~koj. Sud u Kelnu je saop{tio da on mo`e da napusti zemqu dok se nastavqa proces protiv wega, prenose izraelski mediji. O~ekuje se da }e Brodski biti optu`en za falsifikat, zbog ~ega bi mogao biti osu|en na najvi{e tri godine zatvora.

Poqski sud, koji je odobrio izru~ewe, onemogu}io je nema~kim vlastima da ga optu`e za ozbiqnije prestupe, naglasiv{i da se jedini dokazi na raspolgawu odnose na nelagalnu nabavku nema~kog paso{a.

Poqski izvori navode da je i pre odobrewa izru~ewa, tajni dogovor postignut, na osnovu koga }e Brodski mo}i da se vrati u Izrael, uz garancije da }e se, ako bude optu`en na zatvorsku kaznu, vratiti u Nema~ku.Nema~ki pravni eksperti veruju da }e Brodski biti ka`wen samo nov~ano i da ne}e slu`iti zatvorsku kaznu. On je uhap{en u Poqskoj po~etkom juna i optu`en da je pomogao da se nabavi falsifikovani nema~ki paso{.

Ubistvo je po~iweno 19. januara u luksuznom hotelu u kome je Mahbuh odseo. Vlasti emirata tvrde da je vi{e od 30 qudi bilo ume{ano u taj zlo~in i da su koristili paso{e Velike Britanije, Irske, Francuske i Nema~ke. Kori{}ewe la`nih paso{a drugih zemaqa dovelo je do diplomatskog spora izme|u Izraela i tih dr`ava i proterivawa izraelskih diplomata.

Tanjug)

ISLAMABAD: Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun apelovao je ju~e u Pakistanu, na strane donatore da ubrzaju dopremawe pomo}i Pakistanu, koji su ovog leta pogodile najve}e poplave u posledwih 80 godina. Procewuje se da je pomo} potrebna ~ak desetini od ukupno 170 miliona stanovnika jedne od najsiroma{nijih zemaqa u Aziji, po{to su velike reke, nabujale usled olujnih monsunskih ki{a, poplavile doline i plodne ravnice, dok su u olujnim ki{ama poru{eni mostovi i uni{teni autoputevi.

U poplavama, koje su po~ele 26. juna, `ivot je izgubilo 1.600 qudi, dva miliona je ostalo bez ku}a, a ~itava sela ostala su odse~ena od spoqa{weg sveta. Ban je u Pakistanu razgovarao sa premijerom te zemqe Jusufom Razom Gilanijem i predsednikom Asifom Alijem Zardarijem, a u toku ju~era{weg dana posetio je oblasti pogo|ene poplavama, na-

U vreme raspada Otomanske imperije i stvarawa republike, po~etkom tre}e decenije 20.veka, mnogi Grci su pobegli u Gr~ku i manastir je ostao prepu{ten sam sebi i propadawu. Turci su ga tek nedavno obnovili i za ovu priliku otvorili za posetioce.

Turske vlasti, koje poku{avaju da se pribli`e Evropskoj uniji i ispune evropske standarde, nastoje da poboq{aju odnos prema etni~kim i religijskim mawinama, iako organizacije za za{titu qudskih prava smatraju da su izmene na ovom poqu spore, primetio je AP.

Patrijarh Vartolomej

KINA DAN @ALOSTI U KINI

Zastave na pola kopqa PEKING: U Kini je progla{en dan `alosti zbog pogibije vi{e od 1.200 qudi u pro{lonedeqnim masovnim klizi{tima, kada je bujica od blata pogodila grad Xu}u. Dan je po~eo okupqawem nekoliko hiqada qudi na glavnom pekin{kom trgu Tjenanmen, javio je Rojters. Zastave {irom zemqe spu{tene su na pola kopqa, svi javni oblici zabave su prekinuti, novine su sa crnim okvirima, a sa glavnih stranica vode}ih kineskih veb sajtova uklowene su boje. Grad Xu}u te{ko je stradao pro{log vikenda kada se na wega, posle neobi~no jake ki{e, sru~ila lavina od blata sa padina obli`we planine.

Broj poginulih se popeo na 1.239, a 505 qudi jo{ se vode kao nestali.

U provinciji Gansu i daqe padaju oblilne ki{e. Najmawe 33 osobe su poginule proteklih dana u susednom gradu Longnan, a vi{e hiqada qudi je evakuisano.

(Tanjug)

KALIFORNIJA Prvi ~ovek Ujediwenih nacija u poseti Pakistanu

veo je Rojters. „Do{ao sam ovde da izrazim solidarnost UN sa gra|anima i vladom Pakistana u ovim te{kim trenucima, ali i da apelujem na me|unarodnu zajednicu da ubrza dopremawe pomo}i Pakistanu“, rekao je Ban. Prema podacima UN, {est miliona qudi ~eka na dosta-

vqawe hrane, {atora, vode i lekova, me|utim, doma}a i strana pomo} sporo pristi`e, pa je ova svetska organizacija upozorila na mogu}nost da bolesni i gladni qudi po~nu da umiru, naro~ito kada se ima u vidu da je ve} registrovan prvi slu~aj kolere.

Izru~en crnogorski ~lan „Pink Pantera” TOKIO: [panija je izru~ila Japanu Rifata Haxiahmetovi}a, crnogorskog ~lana kriminalne grupe „Pink Panter“, optu`enog za pqa~ku zlatare 2007. godine u Tokiju, objavili su japanski mediji.

Haxiahmetovi} (42), osumwi~en da je ukrao dijamantsku tijaru i drugi nakit iz zlatare u centru Tokija, doleteo je na aerodrom Narita, javila je agencija Kjodo. Haxiahmetovi} je na poternici Interpola zbog sumwe da je, zajedno sa sau~esnikom Radovanom Jelu{i}em, tako|e dr`avqaninom Crne Gore, 14. juna 2007. godine ukrao draguqe iz

zlatare u tokijskom kvartu Ginza, upotrebiv{i suzavac.On je uhap{en na Kipru 2009. godine zbog posedovawa falsifikovanog bugarskog paso{a, a Kipar ga je izru~io [paniji, gde je bio u pritvoru zbog optu`nice za drugu pqa~ku.

Jelu{i} je u maju uhap{en u Italiji, tako|e po poternici Interpola.

Grupa „Pink Panter“ je osumwi~ena za najmawe 90 pqa~ki u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji.

Ovo je prvi put da je Japanu odobrena ekstradicija iz neke zemqe s kojom nema potpisan sporazum o izru~ewu.

Poginuli tokom trke kamioneta LOS AN\ELES: Osam qudi je poginulo a 12 ih je povre|eno tokom trke kamioneta u pustiwi na jugu Kalifornije, saop{tile su lokalne vlasti. Portparolka {erifa okruga San Bernardino rekla je da je tokom no}ne trke „Kalifornija 200“ jedno od vozila uletelo me|u okupqene koji su pratili trku. Ona je dodala da su povre|eni preba~eni u obli`we bolnice. Trka ameri~kih kamioneta „Kalifornija 200“ odr`ava se nedaleko od mesta Lusern veli, oko 160 kilometara od Los An|elesa.

RUSIJA

Vratio se otrovni smog MOSKVA: Moskovski zvani~nici saop{tili su ju~e da se otrovni smog, koji je izazvao smrt desetina qudi u Moskvi, ponovo vratio u rusku prestonicu. Iz moskovske meteorolo{ke slu`be saop{tili su da je koncentracija ugqenmonoksida u ranim jutarwim satima bila pet puta ve}a od uobi~ajene. Ipak, u toj slu`bi navode da }e vetrovi do sutra raspr{iti ve}i deo smoga. Zvani~nici u slu`bama za vanredne situacije navode da jo{ uvek 16 po`ara gori u okolini Moskve. Ovo leto je najtoplije u istoriji Rusije, a po`ari su u centralnom delu te dr`ave zahvatili povr{inu preko 56.000 hektara. U ga{ewu po`ara anga`ovana je i vojska, a pri~iwene {tete procewuju se na vi{e milijardi dolara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NAOTO KAN Novi liberalni premijer Japana Naoto Kan ju~e je, povodom 65. godi{wice japanske kapitulacije, uputio izviwewe `rtvama japanske okupacije za vreme Drugog svetskog rata. „Mi smo za vreme rata naneli veliku {tetu i uzrokovali patwu mnogim narodima, pre svega u Aziji. @ao nam je zbog toga i upu}ujemo iskreno sau~e{}e `rtvama i wihovim porodicama“, poru~io je Kan.

DEJVID PITREUS Glavnokomanduju}i ameri~ke vojske u Avganistanu general Dejvid Pitreus izjavio je ju~e da je hvatawe ili ubijawe vo|e Al Kaide Osame bin Ladena I daqe glavni prioritet ameri~kih vojnih snaga. “Bin Laden ima status legendarne li~nosti i wegovo hap{ewe ostaje va`an zadatak za sve koji se bore protiv terorizma u svetu“.

LI MIUNG BAK Predsednik Ju`ne Koreje Li Miung Bak pozvao je ju~e Severnu Koreju da obustavi vojne provokacije I napravi „hrabar zaokret“ prema miru, predlo`iv{i plan za ujediwewe te dve zemqe. Li Miung Bak rekao je to u obra}awu povodom obele`avawa osloba|awa Korejskog poluostrva od vladavine Japana na kraju Drugog svetskog rata.

LI^NI PRIMER AMERI^KOG PREDSEDNIKA

Meksi~ki zaliv „~ist i bezbedan” FLORIDA: Ameri~ki predsednik Barak Obama proglasio je pla`e na obali Meksi~kog zaliva ~istim, bezbednim i otvorenim za biznis i obe}ao stanovnicima tog podru~ja da ih vlada ne}e zaboraviti kada curewe nafte bude zaustavqeno. Obama, koji je na Floridu do{ao sa porodicom, obe}ao je da }e vlada nastaviti da ula`e napore sve dok prirodna sredina ne bude potpuno o~i{}ena, zaga|iva~i izvedeni pred lice pravde, a qudi koji `ive na obali Meksi~kog zaliva „ne stanu ponovo na noge“.

Ameri~ki predsednik se sa porodicom okupao u Meksi~kom zalivu kako bi pokazao da je ovaj region, koji zavisi od prihoda od turizma, bezbedan i ~ist. Obama je rekao da namerava sa porodicom da u`iva u pla`ama i vodi, kako bi pokazao Amerikancima da i oni treba da do|u ovde.Agencija AP, me|utim, navodi da su ~lanovi predsedni~ke porodice plivali u zalivu Sent Endrju izvan

Eligejtor pointa, {to tehni~ki, nije Meksi~ki zaliv. Bela ku}a je organizovala ovaj vikend posle kritika da predsenik savetuje

Amerikancima da idu na odmor u Meksi~ki zaliv, dok on letuje u Severnoj Karolini, Mejnu i Martas Viwardu.

Curewe nafte iz naftnog izvora u Meksi~ki zaliv usledilo je posle eksplozije na naftnoj platformi nedaleko od obala Lujzijane 20. aprila, kada je poginulo 11 radnika. Nekontrolisano isticawe nafte je, posle nekoliko bezuspe{nih poku{aja, delimi~no stavqeno pod kontrolu tek 4. juna. Smatra se da je to najve}a ekolo{ka katastrofa u ameri~koj istoriji.

BALKAN

DNEVNIK

HRVATSKOJ STIGLI ZAHTEVI IZ SLOVENIJE, SRBIJE I BiH

Potra`uju imovinu od tri milijarde evra ZAGREB: Pitawe Qubqanske banke otvorilo je Pandorinu kutiju jer se po zahtevima i tu`bama za povra}aj imovine koji sti`u iz Slovenije, Srbije i BiH, od Hrvatske potra`uje imovina u vrednosti od oko tri milijarde evra.

Po pisawu "Ve~erweg lista", ~ini se da bi Hrvatska mogla pretrpeti znatnu {tetu zbog nemara dr`avnog vrha u brizi za imovinu hrvatskih kompanija koja se nalazi u dr`avama nastalim raspadom SFRJ. S druge strane, u Hrvatsku sti`u zahtevi za povra}aj imovine iz Srbije, BiH i Slovenije, koji bi mogli posti}i uspeh pred sudovima nakon ~ega bi ve}inu od{teta za JAT ho}e deo svoje imovine mahom privatizovanu imovinu morala isplatiti dr`ava, na teparalelno re{ava pitawe imokamata, zaostalih nakon deobe ret svih gra|ana. vine hrvatskih kompanija u dru`elezni~ke imovine.

"Ni{ta ne bi pomoglo {to gim zemqama i stranih kompaU~e{}e u `elezni~koj imohrvatske kompanije po procenanija u Hrvatskoj. vini tra`i i Srbija, pi{e ma imaju deset puta ve}u imoviIspada da bi tu`ba JAT-a, list i dodaje da Naftna indunu na podru~ju Srbije i BiH", koji tvrdi da je wegovom imovistrija Srbije potra`uje 30 pi{e list. Hrvatske vlasti ne nom, vrednom 70 miliona evra, pumpi, odmarali{ta u Roviwu, ~ine skoro ni{ta na Makarskoj, Hvaru i pregovorima i re{avaBra~u, skladi{ta, po„Karneks” tra`i magacin i lokale wu pitawa imovine slovne prostore i u~eu Rijeci, Splitu i Zagrebu, imovinu otkad je pre pet godina {}e u Jadranskom nafumro Bo`o Marendi}, popisuju i “Geneks”, “Ineks”, “Simpo”, tovodu. dugogodi{wi vladin “Karneks” tra`i Elektronska industrija Ni{ specijalista za sukcemagacin i lokale u Rii druga preduze}a siju. jeci, Splitu i Zagrebu, Neko vreme time se imovinu popisuju i bavila Swe`ana Bagi} koja je osnovana zra~na kompanija “Geneks”, “Ineks”, “Simpo”, ve} tri godine u Ustavnom sudu.

“Kroacija erlajnz” vrlo lako Elektronska industrija Ni{ i Hrvatski ministar pravde Dramogla biti prihva}ena. Najnodruga preduze}a. `en Bo{wakovi} za “Ve~erwi viji zahtev za povra}aj imovine BiH je lane ~ak pretila da list” je izjavio da }e se svi zahdolazi iz Slovenije - koparski }e prijaviti Hrvatsku EU zbog tevi re{avati pojedina~no, neadvokat Daniel Starman, nekakr{ewa sprovo|ewa Sporazuki u okviru sukcesije, a neki su da{wi predsednik nadzornog ma o sukcesiji i odbijawa prive} pred sudom. odbora slovena~kog fonda za stupa objektima vrednosti oko Vreme je da se pregovori inprivatizaciju tvrdi da Hrvat250 miliona evra na koje polatenziviraju i da se pitawe imoska Sloveniji duguje jo{ najma`e pravo, pi{e "Ve~erwi vine re{i nagodbom, tako da se we 140 miliona evra, i to bez list".

ponedeqak16.avgust2010.

25

CRNA GORA

Ponovo skinuta zastava Srbije u Podgorici PODGORICA: Sa slu`benih prostorija Srpskog nacionalnog saveta u centru Podgorice ponovo je, po ~etvrti put u pola godine, polomqena i ukradena srpska zastava. O ovom incidentu, koji se dogodio u no}i izme|u 13. i 14. avgusta, Savet je obavestio policiju od koje je, zbog u~estalosti problema, zahtevao da obezbedi za{titu objekta.

I prilikom ranijih incidenata, Srpski nacionalni savet je

podnosio prijave podgori~koj policiji, ali o razvoju istrage i otkrivawu eventualnih po~inilaca rukovodstvo Saveta do danas nije dobilo nikakvo obave{tewa.

Savet od policije tra`i da otkrije po~inioce i privede ih pravdi, "{to i nije toliko te{ko, s obzirom na brojne kamere instalirane u neposrednoj blizini kancelarije Saveta koje snimaju javne ustanove, preduze}a i lokale", dok od medija o~e-

kuje da ovakav vandalski akt javno osude.

"O~igledno je da jedino simboli srpskog naroda u Crnoj Gori mogu biti vandalski uklawani, cepani i kradeni, a da, pri tom, sve ostane bez adekvatnih reakcija, pa ~ak i onih medija koji se predstavqaju slobodnima i nezavisnima, pa zato smatramo da je ovo nastavak diskriminacije i pritisaka na srpski narod u Crnoj Gori", ukazuje Savet (FoNet) u saop{tewu.

Ministar: Nema superbakterije u Crnoj Gori PODGORICA: Crnogorski ministar zdravqa Miodrag Radunovi} izjavio je da u Crnoj Gori nije prisutna takozvana superbakterija NDM-1, koja je otporna na sve antibiotike.

"Simptomati~no je da se, po pravilu, u jeku turisti~ke sezone, uvek 'pojavi' neka bakterija ili virus", rekao je Radunovi} za podgori~ku "Pobjedu". Radunovi} je reagovao povodom vesti belgijske agencije u petak da je jedna osoba u Belgiji le~ena od infekcije bakterijom koju je navodno, dobila u Crnoj Gori, tokom jula, gde je boravila na godi{wem odmoru. Ta osoba je, kako

Miodrag Radunovi}

je preneto, le~ena u Anversu i pu{tena je ku}i.

"Sve se to de{ava po ve} vi|enom scenariju, neko je, eto,

oboleo u junu ili julu, a le~i se ba{ u avgustu, u jeku turisti~ke sezone", rekao je Radunovi}, koji je gra|anima i turistima u Crnoj Gori poru~io da mogu biti "apsolutno bezbri`ni".

Direktor Instituta za javno zdravqe Crne Gore Boban Mugo{a je, tako|e, rekao da ta ustanova nema apsolutno nikakve informacije o prisustvu takozvane superbakterije. "Nemamo informaciju ni da je bilo ko, na adresu neke od svetski relevantnih institucija, pre svih Svetske zdravstvene organziacije, prijavio da se ne{to u tom smislu desilo u Crnoj Gori", kazao je Mugo{a.

Vi{e od dva miliona qudi slavilo imendan BUKURE[T: Na dan Velike gospojine, ju~e oko 2,3 miliona Rumuna proslavqalo je svoj imendan, od kojih je najvi{e `ena koje nose ime Marija ili derivate od tog imena. Marija u Rumuniji ima oko 1,4 miliona, a imendan proslavqaju i Rumunke sa imenima Marijana, Marina, Marinela, Marilena, Marioara, Mioara, Ma-

rijela, Marijuka, Mar~ela. Imendan proslavqa i preko 417.000 mu{karaca sa imenima Marin, Marijan, Marinel, Marinika, Marinake, Mar~el. Najve}i broj Rumunki nose imena Marija, a mu{ka imena naj~e{}e su inspirisana nazivima svetaca poput Jovana, \or|a, Dimitrija i Nikole.

BOSNA I HERCEGOVINA

Na oprezu zbog vehabija Incko: Nema opasnosti od raspada BiH

SARAJEVO: Pro{lonedewBiH krajem devedesetih podnona akcija hap{ewa lica za koje se}i izve{taj u Savetu bezbedse smatra da pripadaju vehabijnosti UN rekao da u BiH bujaju skom pokretu, izvedena pre dva radikalne islamske organizadana u Republici Srpskoj, ponocije, navode}i da je dobro da su vo je pokrenula pri~u o postojaoni (teroristi) tu, jer }e ostawu ovog pokreta na teritoriji tak sveta biti bezbedan.

Bosne i Hercegovine i riziciTo potvr|uje da su i me|unama po bezbednost u ~itavom rerodne organizacije u BiH znale gionu, pi{e Tanjug. za postojawe raznih teroriPrethodno, medijsku pa`wu sti~kih organizacija, ali nisu, pripadnici ovog pokreta privuizuzev nekih mawih akcija, nikli su pre dva meseca kada je u {ta preduzimali da to suzbiju.

Bugojnu ba~en eksploziv na policijsku stanicu, usled ~ega je jedna osoba poginula, a vi{e ih je raweno.

Taj doga|aj doprineo je da se o problemu ovog pokreta skoro svakodnevno pi{e i pri~a u svim delovima BiH. Prisustvo radikalnih islamskih pokreta u BiH prisutno je od ratnog perioda, iako su Stro`a kontrola u Bosni i Hercegovini pred tom ~iwenicom vlasti, posebno u Federaciji Vehabije su danas prisustni u BiH, kao i na dr`avnom nivou skoro svim sredinama, gde `ive olako prelazile preko toga sve muslimani, odnosno Bo{waci i ovo vreme. U po~etku je to bilo od drugih se razlikuju po na~inu regrutovawe mladi}a bo{wa~obla~ewa, bradi, ali i po proke nacionalnosti, koji su se obpovedawu vere. @ive prete`no u~avali za radikalnije propoizolovano od drugih i malo ko vedawe islamske vere, {to je zalazi na podru~ja koja su oni imalo podr{ku i u islamskoj zaposeli. Uglavnom su to mesta verskoj zajednici, sve dok ti poudaqenija od centara i oni tu kreti nisu narasli i postali organizuju svoje zajednice u kopretwa da preuzmu pojedine verjima su nametnuli sasvim drugaske islamske objekte. ~ije uslove `ivqewa od obi~Da u BiH postoje jake }elije nih gra|ana. islamskih teroristi~kih poNe tako davni doga|aj u Bukreta u svetu govorio je i nekagojnu okvalifikovan je kao teda{wi izaslanik generalnog seroristi~ki akt i privukao je vekretara UN @ak-Pol Klajn, ko}u pa`wu i stranih diplomata, ji je pred zavr{etak mandata u a nakon toga je poja~ano prisu-

stvo bezbednosnih struktura u BiH oko {ti}enih li~nosti i objekata kako u Federaciji BiH tako i u RS. Nakon Bugojna smelije se u javnosti govori o prisustvu ovih pokreta, a pojedini hrvatski portali navode da se iz stranih diplomatskih predstavni{tava u Zagrebu nezvani~no ~ulo, neposredno pre po~etka ovogodi{we sezone godi{wih odmora, da me|unarodna zajednica o~ekuje talas terorizma u Bosni i Hercegovini, te da je ovaj napad u Bugojnu bio samo "vrh ledenog brega i da prava stvar tek dolazi".

Prema policijskim izvorima glavna baza ovih pokreta je BiH, odnosno Federacija BiH, a povezani su i sa onim u Evropi, kao i u regionu, na Kosovu i Sanxaku, te u delovima Crne Gore, Ulciw, gde ima dosta albanskog `ivqa.

I u nedavnom izve{taju Stejt departmenta je navedeno da u BiH postoje teroristi~ki pokreti, uz konstataciju da je "RS krivac {to BiH nije pru`ila ja~i otpor u borbi protiv terorizma" jer se protive uspostavi jakih dr`avnih institucija i strutkura na nivou BiH. Ovaj izve{taj Stejt departmenta u RS je odba~en kao neta~an kada je re~ o optu`bama na ra~un RS, uz konstataciju da su to pau{alne ocene i da su izvori takvih tvrdwi upravo u Sarajevu, koji poku{avaju da stvore centralizovanu, unitarnu, BiH.

Dodik otputovao u Izrael BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ju}e je otputovao u dvodnevnu posetu Izraelu kako bi od tamo{wih zvani~nika dobio podr{ku nastojawima RS za o~uvawe izvornog Dejtonskog sporazuma. "Neophodno je vratiti se izvornom Dejtonskom sporazumu, ako se `eli o~uvati BiH", rekao je Dodik za Radio RS. Dodik je dodao da `eli da upozna izraelsku

vladu sa anga`manom Evropske unije, SAD, kao i Turske u vezi sa politi~kim kretawima u BiH. Premijer RS se ju~e sastao sa izraelskim {efom diplomatije Abdigorom Libermanom. Najavqen je i wegov susret sa patrijarhom jerusalemskim Teofilom Tre}im. Dodik je kazao da }e tokom posete razgovarati i o ekonomskoj saradwi RS i Izraela.

SARAJEVO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko smatra da ne postoji opasnost od raspada ili centralizacije BiH I da konstitutivni narodi ne predstavqaju pretwu jedni drugima.

Gra|ani vrlo dobro razumeju da su im najve}a ''pretwa'' organi vlasti koji nisu sproveli reforme i koji rade samo u svom interesu, a ne u interesu gra|ana, istakao Incko u intervjuu sarajevskom ''Dnevnom avazu''.

"U oktobru gra|ani imaju samo jedan izbor - nastaviti kao do sada ili i}i napred", poru~io je Incko. On smatra da se reforme koje su provedene u BiH moraju daqe nadograditi, umesto {to se stalno osporavaju.

"Ono {to mogu re}i jeste da sam zajedno sa svojim prethodnicima, davao redovne izve{taje i Savezu bezbednosti UN i Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira (PIC) u posledwe ~etiri godine. ''Ti izvje{taji nisu pravqeni da nekoga ~ine sretnim, ali bira~i to znaju puno boqe od mene, jer oni snose posledice za delovawe i nedelovawe vlada i parlamenata u ovoj zemqi", rekao je Incko.

Osvr}u}i se na ~etverogodi{wi period aktuelne vla-

sti, Incko ka`e da smo suvi{e ~esto bili svedoci da lokalni organi osporavaju Dejtonski mirovni sporazum, ukqu~uju}i i autoritet visokog predstavnika, te da uop{teno krive me|unarodnu zajednicu umesto da izvr{avaju vlastite odgovornosti.

"Kao rezultat, ovo pokazuje nemogu}nost ili nepostojawe voqe da podr`avaju Dejton bez prisustva Kancelarije visokog predstavnika (OHR)", kazao je Incko.

U slede}e ~etiri godine, po Inckovom mi{qewu, qudi moraju da po~nu da zajedno deluju. "Ova zemqa se mora po-

Valentin Incko

Izbori i bra~un s korupcijom Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko ocenio je da su izbori zakazani za 3. oktobar, prilika da se gra|ani obra~unaju s korupcijom. "^iwenica je da previ{e politi~ara i odgovornih zvani~nika u BiH krade i ne odgovara za to. Oni koji to ~ine, kradu od vas. Bira~i }e 3. oktobra imati zlatnu priliku da izraze svoje stavove o ovoj velikoj kra|i", napisao je Incko u svojoj kolumni u bawalu~kim "Nezavisnim novinama".

Incko smatra da se to mo`e promeniti ako gra|ani korupciju budu re{avali na izborima i ako budu podr`avali institucije koje su pokazale verodostojnu odlu~nost da urade ne{to u vezi s ovim problemom. novo reintegrisati uz zajedni~ko delovawe pozitivnih snaga kako bi se svima doneo

Pomilovawe smewenih funkcionera SARAJEVO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ukinuo je zabrane kandidovawa na izborima ili vr{ewe bilo koje izvr{ne funkcije trojici ranije smewenih funkcionera u BiH zbog opstruisawa primene Dejtonskog sporazuma, objavqeno je ju~e na sajtu OHR-a. Incko je ukinuo sankcije biv{em sekretaru Sekretarijata za urbanizam i stambeno-komunalne poslove op{tine Bratunac Mladenu Toqu, biv{emna~elniku op{tine Kiseqak Peri Maxaru i biv{em zameniku ministra pravosu|a i uprave u Hercegova~ko-neretvanskom kantonu Davoru [ili}u.

U odluci visokog predstavnika navodi se da se Toq ne mo`e automatski vratiti na funkciju sa koje je smewen i da nema pravo na nov~anu od{tetu.

napredak, bez obzira na ime, nacionalnost ili to gde `ive".

"To mora biti prioritet slede}ih vlada na svim nivoima. Neki }e me optu`ivati za zagovarawe centralizacije, ali ni{ta nije daqe od istine kao takva tvrdwa. Za pravilno funkcionisawe ove zemqe nije potrebna centralizacija.

Potreban je zajedni~cki rad uz me|usobno po{tivawe", ka`e Incko.

Pored funkcije visokog predstavnika u BiH, Incko obavqa i funkciju specijalnog predstavnika EU, koja mu je ovih dana produ`ena za jo{ godinu dana.

MU[KA POSLA

ponedeqak16.avgust2010.

c m y

26

DNEVNIK

IZABERITE SVOJ MODEL KUPA]IH GA]A

Klasika u novom ruhu VEZE I VEZICE

Trenutak prosvetqewa – ostati ili raskinuti? bo`avamo sve wene slatke mane i nepravilnosti. Ali posle nekog vremena zapqusne nas realnost.

Probudimo se ujutro i weno igrawe dok pravi doru~ak po~iwe da nas nervira. Usledio je trenutak prosvetqewa. Ostati ili raskinuti vezu? Odluka se ne mo`e doneti na osnovu ovako bizarnih stvari ali ako sitnice postane velike stvari treba reagovati i pobe}i na vreme.

O

Ne mo`e da donese odluku bez savetovawa s prijateqicama, mamom, sestri~nom…

Ostati ili raskinuti: raskinuti Ona je veoma nesigurna osoba koja nije sposobna da sama donosi odluke. A to ujedno zna~i da nije sposobna da stoji iza svojih odluka. Kako i mo`e kada ih sama ne donosi. Imajte na umu da }e za sve

je lepo. Ali ako je dozirano. S vremenom }e i od vas tra`iti da zaboravite na „ja“ i pretvorite se u jedno veliko i zavisno „mi“.

Ona je pomalo smotana Ostati ili raskinuti: raskinuti Mo`e se ree} da se ona spoti~e kroz `ivot. Ali to je u jednu ruku i slatko. Uvek }ete biti onaj sna`ni mu{karac koji }e je podi}i, staviti flaster i poqubiti mesto koje boli. Samo pripazite da osigurate svoj stan.

Izlazi s drugaricama, naravno bez vas Ostati ili raskinuti: raskinuti Potrebna vam je devojka koja je uprkos novoj vezi zadr`ala svoje stare navike i prijateqstva. Devojka koja je i daqe zadr`ala deo svoje slobode. Mo`da ste vi povremeno qubomorni i pitate se {ta ona ta~no radi napoqu, ali ovakva devojka }e i vama pru`iti slobodu i ne}e vas gu{iti. Ujedno ima ispuwen `ivot i van va{e veze, {to je dodatno znak da zna {ta `eli.

ad si klinac neke stvari su jako bitne.

Morao si da izgleda{, pona{a{ se i razgovara{ moderno. ^im bi malo zakasnio u nekom trendu, na tebe bi se sru~ilo more kritika i negodovawa. Stalno se pojavqivao nekakav kretenski trend koji si morao da neguje{ i prati{. U tu kategoriju spada i posedovawe odre|enog tipa kupa}ih ga}a, {to je krajem osamdesetih godina smatrano bitnim faktorom za razvoj jednog tinejxera.

Podes}awa radi prvo mesto dugo su dr`ale one Adidas padobranke koje su imale tri bele {trafte sa strane i dolazile u ma{tovitoj crvenoj i plavoj boji. Nosili su ih svi, i stari i mladi. Ali imale su jednu ozbiqnu manu. Osim {to su bile use~ene, pri skoku u more neretko su same od sebe spadale pa je kqu~no bilo pridr`ati rukom. U naletu tinexerskih dogodov{tina i uz navedenu “falinku” uskoro su se i na pla`i morale pridr`avati jer je ~esta {ala na pla`i bila i naglo svla~ewe istih od strane drugog tinej-

K

Ne zna s novcem Ostati ili raskinuti: raskinuti

odluke koje se ti~u i va{e veze tra`iti savete od svojih prijateqica. To nije lo{e, no osobe koje same ne donose odluku, ~esto su pod uticajem drugih qudi. Jeste li sigurni {ta ~ini iz svoje `eqe i voqe, a {ta jer joj je mama rekla da tako uradi?

Ne postoji „ti“ i „ja“, nego samo „mi“ Ostati ili raskinuti: raskinuti Mo`da vam je bilo u po~etku slatko kako vas ukqu~uje u sve svoje aktivnosti. Kako je uvek tu. Uvek. Ali primetili ste da ona ne zna izgovarati vi{e zamenice „ti“ i „ja“ jer u wenom svetu sad postoji samo „mi“. To

Naravno, sve zavisi od toga {ta `elite od te devojke. Ali ako ona ne zna s novcem i to na na~in da tro{i tu| i to na skupe krpice, o~igledno je koje su joj vrednosti va`ne. Mo`ete je finansirati, ali treba da se zapitate koliko je novca ona sposobna da potro{i?

To ujedno zna~i da ni u budu}nosti ne}e biti preterano ve{ta s ra~unima. Ili ste veoma uspe{ni i dobro zara|ujete, ili be`ite glavom bez obzira.

Vi|a se s biv{im de~kom Ostati ili raskinuti: raskinuti U po~etku vam nije smetalo {to je i daqe u kontaktu s wim.

Ali s vremenom vam je on postao trn u oku. Jedno morate priznati – ona vam nije ni{ta pre}utala. Iskreno vam je rekla da se i daqe vi|a s wim. Obuzdajte svoju qubomoru. Naleteli ste na iskrenu devojku. ^uvajte je.

A ZDRAV A N A R H

xera a sve u svrhu dopadawa devoj~icama koje su je na to kao zgra`avale kao i ostatak posetilaca.

Mla|i Adidasov brat Spido, uskro je neprikosnoveno preuzeo tron kraqa pla`e.

Oni koji se se}aju nazivali su ih tako|e padobranke a tehnolo{ki napredak ogledao se u kanap~etu za vezivawe istih.

Problem sa skakawem u more i javnom brukom je re{en, ali su ve} idu}e sezone u modu do{le kupa}e ga}e koje podse}aju na {rts za tenis. Put do izgleda filmske zvezde na pla`i bio je posut trwem jer ih nije bi-

lo u radwama na prostoru biv{e dr`ave ve} se moralo u beli svet po wih, a oni drugi zaposlili su svoje mame da im ih {iju od belih ~ar{ava. Mo`da je boqe i ne misliti o tome koliko je samo ta moda uzrokovala upala be{ike i prostate.

Moda kupa}ih ga}a za mu{karce se mewala i nekako sve vi{e i vi{e nagiwala prema dole. Naime uskoro su od visoko se~enih ga}ica izrasle u tzv havajke koje su bile duga~ke do ispod kolena.

Em {to se sporije su{e, em {to su nespretne za hodawe,

al’ nema veze, bitno je da si u trendu. A onda potpuni zaokret. U modu se vra}aju {onkonerijevke. Za one koji su zaboravili ili ne znaju o ~emu se radi to su one naj{armatnije koje se priprijaju uz mu{ko telo, malo su dubqe izrezane i imaju male nogavice. Takav model nekada se na pla`ama ~esto vi|ao na pripadnicima poznije dobi, a i legendarni [on Koneri je paradirao u wima u jednom Xejms Bondu. A u zdawe vreme, sve ~e{}e vi|amo i mu{ke tange. Ako jo{ imate tetovirano dupence, onda su tange za vas zakon.

Danas, u doba globalnog tr`i{ta, izbor je velik. Uglavnom su to osve`eni modeli ve} navedenih prototipova, a na svakom od vas je da odabere ono {to mu najvi{e odgovara i u ~emu se najprijatnije ose}a. Jer leto je ipak vreme u`ivawa...

Paradajz i riba za zdravu prostatu ajve}i udar na zdravqe prostate predstavqa prehrana bogata `ivotiwskim proteinima, mastima i rafiniranim {e}erima te preterana konzumacija alkohola, naro~ito piva, a ovu va`nu mu{ku polnu `lezdu najlak{e }ete o~uvati ako 4-5 puta nedeqno jedete obroke koji ukqu~uju paradajz ili proizvode od wega. Proverite {ta jo{ treba da jedete da bi ste spre~ili bolesti prostate.

Godine su neosporni neprijateq zdravqa prostate. Ali osim ove ~iwenice na koju je nemogu}e uticati, nepravilna ishrana i posebno gojaznost su u uskoj vezi s naj~e{}im oboqenima prostate:

N

benignom hipertrofijom prostate, prostatitisom i karcinomom prostate.

Uz paradajz priroda nas je obdarila celim arsenalom namirnica koje imaju veliku va`nost u prevenciji, le~ewu i spre~avawu recidiva bolesti prostate. Obogati ishranu povr}em, naro~ito keqom, karfiolom, brokulom, kupusom i prokulicama koje predstavqa bogat izvor antikarcinogenih sumpornih materija. Ukqu~ite u ishranu vo}e, naro~ito bobi~asto i nar jer obiluju antiokisdansima koji {tite od promena na prostati izazvanih slobodnim radikalima. Jedite ribu barem dva puta nedeqno jer je ona

najboqi izvor protivupalnih omega -3 masnih kiselina koje dokazano {tite od karcinoma prostate. Konzumirajte namirnice bogate cinkom kao {to su kamenice, meso ptica, ora{asti plodovi, semenke suncokreta i bundeve.

MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

27

„Intel” ne sme da preti konkurenciji meri~ka savezna trgovinska komisija (FTC) je povukla optu`be na ra~un "Intela" za zloupotrebu dominantnog polo`aja na tr`i{tu, po{to se taj, najve}i svetski proizvo|a~ ~ipova, obavezao ameri~kim vlastima za kontrolu tr`i{ne konkurencije da vi{e ne}e pretiti klijentima koji su sklapali poslove sa wegovim konkurentima.

A

Hakeri „provalili” bankomate a ovogodi{wem "hakerskom kongresu" u Los An|elesu prikazano je kako haker mo`e da navede automat za isplatu novca da izbacuje novac kao "jednoruki Xek" i to ne samo direktnom manipulacijom automatom, ve} i putem telekomunikacije.

Haker je eksperimentisao sa dva tipa automata za isplatu novca, ali opasnost, o~igledno, postoji i po sve ostale, objavio je radio "Doj~e vele".

VIPOV KONKURS „ANDROID IZAZOV 2.0”

Trka za nagrade

N

„Kseroks” gleda u budu}nost au~nici iz kompanije "Kseroks", koja se bavi proizvodwom ure|aja za {tampawe, obavili su istra`ivawe o promenama na~ina rada qudi i kompanija u narednih 10 godina, navedeno je u saop{tewu beogradskog predstavnika "Kseroksa".

To ispitivawe trendova je, izme|u ostalog, pokazalo da }e qudi u 2020. godini biti doslovno okru`eni hiqadama ra~unara, koji }e biti ugra|eni u skoro sve (ure|aje, name{taj, gra|evine, ode}u, qude) i prikqu~eni na Internet preko inteli-

N

gentnih, jednostavnih interfejsova svud unaokolo.

Tako|e }e, kako je predo~eno, mnogo vi{e informacija biti dostupno svima, ~ak i besplatno, a automatizacija poslovawa znawem }e uslediti nakon razvoja automatizacije rada u fabrikama.

Nau~nici su konstatovali i da }e ve}inu posla obavqati male kompanije i nezavisni radnici {irom sveta, kao i da poslovawe znawem nastavqa da evoluira i da se na novi na~in predstavqa kroz istra`ivawa i razvoj koji su u toku.

"Smatramo da bi uskoro trebalo da se formira konkurentnije tr`i{te", izjavo je predsednik FTC-a Xon Lajbovic.

U "Intelu" su, pak, konstatovali da }e im sporazum sklopqen sa FTC-om predstavqati okvir za nastavak tr`i{ne konkurentnosti i obezbe|ewe najboqih proizvoda za klijente po najpristupa~nijoj ceni.

rugi konkurs ,,Vip Android izazov 2.0 koji je “Vip mobajl” organizovao za najboqe lokalne aplikacije nai{ao je na izuzetno interesovawe, o ~emu svedo~i 1204 prijavqenih doma}ih programera sa 233 ideje za aplikacije, tzv. vixete ili poboq{awa.

- Za novi konkurs prijavilo se skoro dvostruko vi{e u~esnika nego na prethodnom, {to potvr|uje da su programeri prepoznali Android izazov kao odli~nu promociju svoga rada. - izjavila je Petra [tangl, izvr{ni direktor za marketing kopanije “Vip”.

Najboqih 12 aplikacija koje }e odabrati stru~ni `iri, po~etkom oktobra osvoji}e vredne nagrade iz ukupnog fonda od 22.000 evra.

Programeri su svoje aplikacije za Vip Android izazov 2.0 prijavili u okviru slede}ih kategorija: Najboqe una-

D

pre|ena aplikacija sa prethodnog konkursa, Informacije, Zabava i Mobilne aplikacije komercijalnih servisa.

Gugl odustao od „Vejva” ajve}i svetski veb pretra`iva~ "Gugl" objavio je danas da vi{e ne}e razvijati svoju alatku za komunikaciju u realnom vremenu "Vejv", jer je weno kori{}ewe globalno oceweno kao komplikovano i nije nai{lo na dovoqan broj korisnika.

Uprkos lojalnim fanovima, "Vejv" nije usvojen onako kako je `elela kompanija, koja je pre godinu dana, kada ga je pustila u opticaj, upore|ivala tu uslugu sa i-mejlom, podse}aju novinske agencije.

"Gugl" isti~e da ne planira nastavak wegovog razvoja kao nezavisnog proizvoda, tako da }e "Vejv" biti ukinut do kraja godine, dok }e "Guglova" tehnologija biti kori{}ena za druge projekte.

Ciq "Vejva", lansiranog za {iru javnost u maju, nakon vi{e-

N

mese~nog eksperimentalnog postojawa, bio je da omogu}i da vi{e korisnika radi istovremeno na udaqenosti, kori{}ewem istih "Guglovih" aplikacija. Radi se o usluzi koja je omogu}avala saradwu na vi{e vrsta dokumenata, video sadr`aja, tekstova, grafika i ostalog, u ~emu su neki videli i po~etak kraja elektronske po{te. "Vejv" je, kako navode mediji, predstavqao kombinaci-

ju i-mejla, instant mesixinga i drugih funkcija, tako da je omogu}avao saradwu na dokumentima u realnom vremenu. Ta~nije, "Vejv" je pru`ao mogu}nost qudima da mogu da vide izmene i komentare na neki tekst ili dokument, koji su drugi korisnici te usluge davali, i to u istom momentu kada ih napi{u.

Jo{ pro{le godine je Lars Rasmusen izjavio za britanski BBC Njuz da }e uspeh te platforme zavisiti od toga koliko }e qudi biti spremno da se na wega pripoji i da ga koristi. "Bez toga da dovoqan broj qudi prihvati 'vejv' kao svoj, to ne mo`e nikada da funkcioni{e, rekao je Rasmusen tada i bio je okrivqen da je patolo{ki optimista, jer ne vidi nikakav razlog zbog ~ega qudi ne bi hteli "Vejv".

"Gugl" nikada nije saop{tio koliko se qudi regi-

Evropska komisija zabranila “blekberi” vropska komisija je svim zaposlenima, kojih je vi{e od 32.000, zabranila, iz bezbednosnih razloga, upotrebu mobilnih telefona "blekberi" kanadske firme RIM i odlu~ila se za modele ameri~ke kompanije "Epl" i tajvanske HTC, izjavio je ju~e portparol EK. Zbog bojazni za bezbednost, posledwih nekoliko dana je vi{e vlada zapretilo da }e ograni~iti upotrebu tih pametnih, "blekberi" telefona, objavila je sino} agencija CCTK. RIM je na to, navodno, odgovorio da je u pregovorima sa vladama i da je spreman na ustupke.

Ta kanadska kompanija sada ima, uglavnom, najvi{e problema u Ujediwenim Arapskim Emiratima, koji zbog bojazni za nacionalnu bezbednost `ele da od oktobra blokiraju usluge "blekberija".

EK je prevrednovala svoj izbor takozvanih brzih, pametnih telefona, iz 2008. godine, kada je pri-

E

hvatila platformu za nove tehnologije na osnovu mnogih kriterijuma. Tada je va`nu ulogu u tome imala i finansijska strana, podse}a agencija Rojters.

Za razliku od firmi “Nokija”, ili “Epl”, koji proizvode sli~ne

mobilne aparate, RIM ima kontrolu nad svojom mre`om i nad {ifriranom tehnologijom prenosa podataka. Zahvaquju}i tome je "blekberi" sa svojim operacionim sistemom omiqen me|u menaxerima, kojima je va`na bezbedna komunikacija, navode mediji.

Mre`e, preko kojih aparati "blekberi" komuniciraju, predaju podatke u {ifrovanom obliku preko servera u Kanadi i Velikoj Britaniji.

Nekim vladama zbog toga smeta {to u mre`u "blekberija" u inostranstvu nemaju pristup i tako ne mogu u hitnim slu~ajevima da otkriju neke nepo`eqne aktivnosti.

Emirati, me|utim, nisu jedina zemqa kojoj smeta {to im mre`a RIM nije dostupna. Vlade su navikle, naime, kako ukazuju stru~waci, na to da u kriti~nim situacijama mogu da u|u u druge mobilne mre`e, kako bi obezbedile sebi potrebne podatke.

strovalo za upotrebu "vejva", ili koristi tu alatku. U svom saop{tewu sa konferencije "Tekonomi", odr`anoj u Kaliforniji, koja je bila posve}ena upravo tehnologijama, generalni direktor "Gugla" Erik [mit je izjavio da je veoma te{ko re}i "zbog ~ega 'vejv' nije na{ao put do korisnika".

"To je veoma brz proizvod. Nikada ne zna{ zbog ~ega to ne funkcioni{e", rekao je [mit, ukazuju}i na to da je politika wegove kompanije da stvari isprobavaju i da je sasvim normalno da su isprobali i ne{to {to ne mora biti uspe{no.

Mnogi qudi, koji su isprobali "Vejv", naime, `alili su se da je prili~no komplikovan, ili da nisu shvatili zbog ~ega bi taj proizvod trebalo da koriste, ukazuju internet stru~waci.

Svaka od ~etiri kategorije nosi po tri nagrade: dve nov~ane od 2.000 evra i od 500 evra, kao i telefon HTC Desire.

Ove godine uvedene su i dve nove nagrade. Programeri, u~esnici oba konkursa, i svi Vipovi korisnici Android telefona ima}e mogu}nost da po zav{etku Vip Android izazova 2.0 glasaju za svoju omiqenu aplikaciju. Glasovi programera }e pobedni~koj aplikaciji doneti 2.000 evra, dok }e autor najboqe aplikacije po izboru korisnika dobiti ~ak 8.000 evra.

Glasawe korisnika }e biti omogu}eno putem specijalne aplikacije u okviru Android Vip Menija.

Nagrade programera i korisnika }e biti objavqene krajem oktobra.

Po zavr{etku Vip Android izazova 2.0 sve registrovane aplikacije }e mo}i da se besplatno ,,skidaju sa Android marketa koji trenutno sadr`i vi{e od 100.000 aplikacija, ukqu~uju}i i 64 iz Srbije, sa prethodnog konkursa.

„Android” prema{io „Blekberi” u prodaji SAD je tokom drugog tromese~ja ove godine prodato 14,7 miliona "pametnih" telefona, od kojih oko pet miliona pod "Guglovim" operativnim sistemom otvorenog koda "Android", {to predstavqa godi{wi rast od ~ak 886 odsto, objavio je istra`iva~ki kabinet "Kanalajz".

Na drugom mestu se nalazi sistem "Blekberi" kanadske kompanije RiM (Research in Motion) sa tr`i{nim udelom od 32,1 odsto, posle "Androida" ~iji je udeo na tr`i{tu 34 procenta, dok je na tre}oj poziciji

U

"iOS" firme "Epl" sa 21,7 odsto udela, preneli su francuski elektronski mediji.

Na tr`i{tu "pametnih" telefona koje je u porastu tokom drugog tromese~ja ove godine za 64 odsto u celom svetu i za 41 odsto u SAD, u odnosu na isto tromese~je prethodne godine, "Android" je, kako isti~u analiti~ari, mogao samo da bele`i rast.

Prema podacima istra`iv a ~ k e kompanije "Stratexi analitiks", finska "Nokija" zauzima u svetu prvo mesto u prodaji mobilnih telefona s udelom od 36,1 odsto, na drugom je "Samsung" sa 20,7 odsto, a tre}em LG sa 10 procenata.

Uskoro televizor ogledalo

„Vikiliks” objavio ogroman blokiran fajl nternet sajt “Vikiliks” (WikiLeaks), koji je objavio procurele materijale o ratu u Avganistanu, postavio je na svoj sajt veliki zakqu~an fajl pod nazivom "Obezbe|ewe". To je podstaklo spekulacije da su qudi koji stoje iza te organizacije spremni da objave jo{ poverqivih informacija ako ih vlasti budu ometale.

Fajl od 1,4 gigabajta, ve}i je 20 puta od 77.000 poverqivih ameri~kih vojnih dokumenata koji je “Vikiliks” objavio na internetu pro{log meseca, pa stru~waci za dekodirawe ka`u da ga je skoro nemogu}e de{ifrovati osim ako “Vikiliks” sam ne otkrije {ifru.

Blogeri i novinari imaju razne pretpostavke o sadr`aju fajla.

Neki ka`u da se tu nalazi oko 15.000 izve{taja obave{tajnih {lu`bi koje su vlasnici sajta rekli da jo{ imaju u svom posedu, ali da ih nisu objavili.

Drugi, koji upu}uju na to koliko je ogroman ovaj zakqu~ani fajl,

I

misle da bi se moglo raditi o 260.000 poverqivih diplomatskih depe{a kojima je navodno imao pristup analiti~ar za vojna obave{tajna pitawa Bredli Mening.

Portparol Stejt departmenta Pi Xej Krouli potvrdio je ju~e da vlada sumwa da Vikiliks ima bar neke od razmewenih poruka dr`avnih zvani~nika.

Sama organizacija “Vikiliks” ne `eli da saop{ti {ta se nalazi u blokiranom fajlu. Glavni urednik sajta Xulijan Asan` je u jednom televizijskom intervjuu po~etkom nedeqe isto odbio da komentari{,e ali je rekao: "Znate, mo`emo zamisliti da u sli~noj situaciji mo`da vredi osigurati se da ne nestanu va`ni delovi istorije", rekao je on.

“Vikiliks”, koji objavquje procurele zvani~ne i poverqive materijale, do sada je odbio da razgovara o ovom fajlu, wegovom sadr`aju ili kada bi mogao da bude otvoren za javnost.

tru~waci britanske kompanije "Luksurite" su na originalan na~in re{ili problem beskorisnosti iskqu~nenog televizijskog aparata, pretvoriv{i ga kada ne radi - u ogledalo.

Obi~an televizor slu`i svojim vlasnicima kada je ukqucen, ali ~im se iskqu~i postaje stvar koja samo zauzima prostor u ku}i, {to je karakteristi~no za ve}inu ku}nih elektri~nih ure|aja.

Novitet kompanije "Luksurite", nazvan "glas TV", slu`i korisnicima i kad je iskqu~en.

Tajna je u tome {to se ekran sa te~nim kristalima nalazi iza specijalnog ogledala, koje pri ukqu~ivawu programa postaje providno.

Sem toga, televizor zadivquje i svojim dimenzijama - dijagonale 208 santimetara (82 in~a), visokom rezolucijom i o{trinom.

Novi tip televizijskog aparata se tek priprema za prodaju.

S

28

ponedeqak16.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a najdra`a majka i baka

IZDAJEM dvosoban 53m2, komforan stan na Grbavici, ul. Qermontova, grejawe gas. Telefoni: 064/4025590, 021/453-968.

7321

Julka Jeli} 1933 - 2010.

DVOSOBAN komforan 53m2, na Grbavici, Ul. Qermontova, grejawe gas sa podrumom, ukwi`en, vlasni{tvo. Telefoni: 064/4025590, 021/453-968.

7322

Sahrana je u utorak, 17. 8. 2010. u 11.45 ~asova, na Novom grobqu.

O`alo{}eni: sin, }erka, unuci i snaja.

7375

Posledwi pozdrav ujni BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/314-37-14.

7278

PRODAJEM VW - fox 2007 31.000km, crveni sa stranim tablicama. Telefon 062/1426590. 7359

Bojani [krbi} VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7337

od: Jelice, Vilija i dece.

7377

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 5843 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

7336

Napustila nas je na{a mama, baka i prabaka

Bojana [krbi} Uspomenu na tebe ~uva}e: tvoja }erka Marica, unuk Aleksandar, unuka Nata{a, zet Sini{a i praunuke Isidora i Doroteja.

7378

Posledwi pozdrav i veliko hvala

Obave{tavamo familiju, prijateqe da je preminula na{a draga

Smiqki Uzelac

Verica Anti}

1925 - 2010.

od }erke Qubice sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 16. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Miodrag i Mikan, snaja i unuci.

7386

7362

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 8. 2010. god. prestalo da kuca srce drage nam

Qudmile Novakovi} ro|. Pribi{ sudije u penziji Ispra}aj za kremaciju je sa Novog grobqa u utorak, u 16.15 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Stanislav, k}erka Olivera i unuka Jelena.

OG-3

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

Danas, 16. 8. 2010. godine navr{ava se 29 godina od kada nas je napustio i oti{ao na ve~ni po~inak na{

16. 8. 2000 - 16. 8. 2010.

Zlatomir Kati} Bo{ko Grandi}

7306

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminuo na{

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminuo na{ voqeni

Gradimir Petrovi}

Dragan Vu~kovi}

1933 - 2010.

ro|. 1974.

Sahrana je u utorak, 17. avgusta 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prerano smo ostali bez tvoje qubavi: mama Ana, supruga Mirjana, }erka Milana i sin Milan.

Sahrana je danas, 16. avgusta 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Rivici.

7383

7384

I danas boli kao i onog tu`nog dana kada smo ostali bez Tebe.

Ve~no Te u srcima nose i rado se se}aju Tvog vedrog i nasmejanog lika, Tvoje dobrote i plemenitosti i ~uvaju Te od zaborava:

supruga Milka, sin Radovan, }erke Radmila i Du{anka, unu~ad @eqko, Milan, Ana, @arko, Teodora i Bo{ko, praunu~ad Aleksa, Bogdan, Duwa i ostala mnogobrojna rodbina.

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

O`alo{}eni: }erka Marija i unuk Ivan.

1932 - 1981. iz Ravnog Sela Uspomenu na wega sa qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvaju wegovi najmiliji.

ponedeqak16.avgust2010.

3

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a draga

Dragi{i

Mara Ni}iforovi} Sahrana je danas, 16. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, iz ku}e `alosti ul. Mitropolita Stratimirovi}a 51, Sremski Karlovci.

O`alo{}eni weni najmiliji.

S qubavqu i po{tovawem: Ilija, Mirjana, Sava i \or|e ]osi}.

7388

7374

7382

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. avgusta 2010. godine u 73. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav voqenom bratu, zetu i ujaku

Dragomir Metiko{ Posledwi ispra}aj obavi}e se danas, ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na gradskom grobqu ^erat u Sremskim Karlovcima.

Karlu [krivanu O`alo{}ena supruga Mirjana i ostala rodbina.

od: supruge Marije, sina Karla i wegove porodice.

An|elko Odalovi}

Draganu Vu~kovi}u

Sahrana je u utorak, 17. avgusta 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neute{na sestra Mira, zet Zoran i sestri}i Aleksandar i Jovan.

Wegovi najmiliji: supruga i }erke sa porodicama.

7381

7389 7387

POMEN

7376

POMEN

9. 11. 2001 - 16. 8. 2006.

S dubokim bolom javqamo da je 15. 8. 2010. god. u 55. godini izgubio svoju najte`u bitku na{ dragi i voqeni

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog zeta

Milorad Malki}

Dragana Vu~kovi}a

Prolaze godine bez tebe an|ele moj, al srce i daqe boli.

Lana Radovanac Danas se navr{avaju ~etiri tu`ne godine od kada je preminula na{a Lana.

Lana Radovanac

Sahrana je u utorak, 17. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

An|eli neka te ~uvaju.

Zauvek o`alo{}ena porodica Egi} i tvoja baba Ka}a.

Tvoja mama Maja.

7353

7346

POMEN

Zauvek tvoji: supruga Jasna, }erka Jelena i sin Goran sa porodicom.

Uspomenu na wegovu dobrotu ~uva}emo od zaborava.

Tast \or|e ]osi}, ta{ta Milena i {urak Perica sa porodicom.

7380

OG-1

Posledwi pozdrav

Mom bratu, deveru ...

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, tastu i dedi

Mi}i

Lana Radovanac

Milenku Po~etku

Danas se navr{avaju ~etiri tu`ne godine od kako nisi sa nama. od porodice Marinovi}.

Zauvek o`alo{}en brat Todor, tata Branko i deda \ura.

7352

7379

\ur|u Nikoli}u

Toliko razloga da bude{.

Toliko `eqe da postoji{.

Treba{... ali nije niko bio da to ~uje. Nedostaje{...

Nedostaja}e{ svima koji su te poznavali, voleli...

Nama }e{ uvek trebati.

Goran i Cica.

Dana, 16. 8. 2010. godine dava}emo pomen u 10.30 ~asova, u Futogu na Dowem novom grobqu.

OG-2

7332

Vole te tvoji: Terezija, Zoran, Tajana, Ru`a, Tamara, Nenad i Nikica.

TV PROGRAM

ponedeqak16.avgust2010.

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Po~eti iznova, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Boranija Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Urbana yungla (ma|. titl srp.)

00.05 Yenis i Yon, film 01.45 Svetkovine

Svet poqoprivrede (Panonija, 14.40) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.05

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Obrazovni program Razgoli}eni

Fransoa Kluze

Yenis i Yon

Stvari se komplikuju za Pabla Sternija, zaposlenog u osiguravaju}em dru{tvu, uzornom ocu i suprugu. Me|utim, on ~ini proneveru. Mesecima dr`i u zabludi svog klijenta, tako {to upravqa wegovom nepostoje}om polisom osigurawa za wegova kola.

Uloge: Fransoa Kluze, Ser|i Lopez, Mari Trintiwan, Kristofer Lamber Re`ija: Samjuel Ben~etri (RTV 1, 00.05)

06.30 06.50 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.15 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 00.00

Kuhiwica (ma|) Karo i Bog, film Brazda (ma|) Durindo, ma|. narodna muzika Urbana yungla (ma|) titl. na srp.

Zaqubqena geografija (ma|) Elza i Fred, film ^udesni svet Vesti (ma|) Zajedno Tajna hrane: Paradajz ^ari ribolova Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|)(Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Tek ro|eni Pogubqewe Rajmonda Grejema, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.35 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino [ira, princeza mo}i 7 NS dana Moja porodica Objektiv Misterije KGB Dva sveta Lenija Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Objektiv Probu|eni civilni sektor Koncert [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.00 Poker 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Toronto, finale 12.45 Premijer liga: Liverpul – Arsenal 14.30 Pregled ATP Masters Toronto 15.30 Pregled Moto GP Brno 16.00 Pregled Premijer lige 17.00 ATP Masters Sinsinati 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer lige

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

06.00 06.05 08.00 08.15 09.05 09.55 10.00 10.30 11.00 11.03 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35 15.10 15.18 16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.26 19.00 19.30 20.07 21.05 23.10 23.14 00.10 00.25 00.34 01.18 02.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Rokenrol kamp, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Katrinavil Tajna, film Visoki napon

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Specijalista Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Potraga za Trojom Foks vesti Ninya ratnici

Svet bez leda: @ivot s odre|enim rokom Vi{e nije tajna, severni ledeni pokriva~ se topi i nau~nici procewuju da ga, za pedeset godina, preko leta ne}e ni biti. Arktik je bela planeta koja nestaje.

Urednik: Bojan Glavoni} (RTS 2, 20.06) 07.31 07.38 08.04 08.29 08.36 08.54 09.05 09.29 09.53 10.00 10.30 10.45 11.10 11.40 12.13 12.44 12.50 13.00 14.02 14.20 14.30 14.55 15.19 15.35 16.00 16.35 16.41 16.51 17.17 17.47 18.00 18.31 18.38 19.03 19.28 19.35 19.41 20.06 21.00 21.57 23.38 01.39

[umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Romansirana botanika Ars praktika Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Stvarawe istorije Enciklopedija Vrele gume Total tenis Nauka 2010.

Obrazovno ogledalo Trag Operska galaksija Datum Verski kalendar Trezor Romansirana botanika Ars praktika Vodi~ kroz modernu arhitekturu Stvarawe istorije Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Preci i potomci Vode Srbije Enciklopedija Sabor folklornih ansambala “Zlatni opanak” [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Datum Verski kalendar Svet bez leda: @ivot s odre|enim rokom Kapri Op~iweni, film [oqa ~aja, film Spomenici yez tradicije

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Beogradski zoo 14.00 Film: Rat 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: U opasnom dru{tvu 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 20.55 Film: Metak u glavu 23.15 Vesti B92 23.50 Stjuardese 00.20 Najja~i ostaju 01.15 Dr Hu 02.05 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Gu~a – Pozornica ispred Doma kulture 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Sve za qubav 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Gu~a: Koncert Sawe Ili}a i Balkanike, Dragana Koji}a Kebe 23.00 Film: Ubistvo vrana 00.45 Siti 01.00 Film: Anatomija 2 03.00 Film: Ubistvo vrana

Gu~a: Koncert Sawe Ili}a i Balkanike (Pink, 20.00)

Kliford (Ko{ava, 19.30) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Melani Duti

Potraga za Trojom Istinita pri~a o avanturi, opasnosti i qubavi. @ivot jednog arheologa koji ceo svoj `ivot traga za ostacima anti~kog grada.

Uloge: Hejno Fer{, Melani Duti, Justus fon Donani, Merab Ninidze, Kostja Ulman, Matijas Koberlin Re`ija: Dror Zahavi (Foks, 21.20)

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica: Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Non stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija 16.00 Dr Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Trka~ 23.30 Svemirska krstarica: Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film:Prva mo}

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

ponedeqak16.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 5

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Suleka Metju

Dodir roze Alim je mladi} koji sawa o starom {armu Holivuda i misli kako `ivi s duhom Kerija Granta. Alim `ivi u Londonu sa svojim pametnim i zgodnim de~kom Gilsom, koji ne zna da Alim ima tajni `ivot koji je plod wegove ma{te...

Uloge: Yimi Mistri, Kajl Meklahlan, Suleka Metju, Kristen Holden-Rid, Vena Sud Re`ija: Jan Ikbal Ra{id (Nova TV, 02.25) 07.55 08.20 08.35 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.05 23.00 23.45 00.10 00.40 01.40 02.25

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Najboqi od najboqih, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Dodir roze, film

08.00 U potrazi za Betovenom 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Mendelson, nacisti i ja 11.00 @ivot pod Napoleonom 12.00 Ubistvo Anrija 4.

13.30 Zaboravqeni bogovi 14.00 Posledwi bastion samuraja 15.00 Rat ptica 16.00 Moj dnevnik 16.30 Qubavni problemi 17.00 Kada je Kina gospodarila morima 18.00 Florens Najtingejl 19.00 Abrahomova deca 20.00 Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa 21.00 Indokina 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 @ivot i smrt u Rimu 00.00 Moj dnevnik 00.30 Qubavni problemi 01.00 Kada je Kina gospodarila morima

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 07.45 09.40 11.40 13.25 14.20 16.05 18.15 20.05 21.30 23.05 00.40 02.15 03.45 05.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Crna ma~ka beli ma~or Tri letwa dana Efekat leptira 2 Obojena brda Posledwi dah Naivko Erotski film Ta~ka kqu~awa

Belami @ene Sedam `ivota Progawawe Meri Dafi u`ivo Veridba Spid Rejser Na samom dnu okeana Dragonbol. evolucija Gitara Crveni pojas Egzistencija Ptica na slobodi Opsednuta Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 ^arolije letewa: Lete}i brodovi, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 4 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.25 Istorijske serije dramskog programa 22.20 Dnevnik 3 22.58 Dr Haus 23.45 Sedam ma~eva, film 02.15 Prqavi seksi novac 02.55 Zvezdane staze 03.30 Skica za portret

06.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklodove }erke 09.00 Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Gardijan 13.00 Ne{ Brixis 14.00 Eva 16.00 Vo`wa ka uspehu 18.00 Sudija Ejmi 19.00 Ne{ Briyis 20.00 Gardijan 21.00 Fojlov rat 23.00 Medijum 01.00 Ukradena nevinost 03.00 Istinite ispovesti go go devojke 05.00 Ne{ Briyis

07.40 09.55 10.25 11.10 12.00 12.30 13.15 14.05 15.45 17.25 18.55 19.10 20.00 21.45 23.45 01.40

Pla}enici

Leona Paraminski

Dru`ba Isusova Film iz dva dela zasnovan je na romanu Jir`ija [otole, a radwa se odvija u 17. veku kad jezuiti {ire svoj uticaj u sredwoj Evropi. Mlada grofica Marija `ivi u dvorcu.

Otac Had je dobar i odan ~lan Dru`be Isusove, posve}en svojoj `ivotnoj misiji...

Uloge: Leona Paraminski, Milan Ple{tina, Ivica Vidovi}, Livio Badurina, Galijano Pahor, Dario Milas, Mustafa Nadarevi}, Matija Prskalo Re`ija: Silvije Petranovi} (HRT 1, 21.25)

08.00 08.10 08.25 08.45 09.05 09.30 09.40 09.55 10.15

18.30 19.30 20.05 20.45 21.20 22.45 23.30 00.15 00.45 01.25

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Na glasu Brlog Mega Mindi Beg na Planinu grizlija, film Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Farma smeha, film Vrhunska putovawa: Kanada, dok. serija Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Prevara, film Prqavi seksi novac Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.20 15.00 16.00 17.00 18.40 19.10 21.00 23.00 01.00 02.30

Intermeco 1 Pri~e veka But Hil Intermeco 2 Smrtonosni ~as Trava Pri~e veka Trava La`ov Intermeco 3 Prona|i i uni{ti Mesec iznad Mohavija Bunker Obojena pustiwa Afera u Kejptaunu

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ledena princeza Ratni~ka klasa Jutarwi klub Na te`i na~in Teorija prozora Savr{ena slika Savr{en plan Qubav prvi put Lezbejke 4. – erotski dnevnik

12.10 13.40 14.00 14.30 15.15 16.00 17.40

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

Pla}enici, film Na zmajevom putu, film Prava frekvencija, film Astro {ou

Nik Gunar je biv{i pla}enik, izmoren od stalnog ratovawa, ali nesposoban da se prilagodi civilnom `ivotu. Zato i pristaje na jo{ jedan posao, onaj u slu`bi velike korporacije koja silom stanovnicima zaba~enog ostrva u Ju`nom kineskom moru `eli da oduzme pravo na kori{}ewe mineralnih resursa...

Uloge: Dolf Lundgren, [arlot Luis, Tom Rajt, B. D. Vong, Entoni Yon Denison Re`ija: Peri Lang (RTL, 20.00)

[arlot Luis

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Pliva~ka avantura Ameri~ka luka Ameri~ke drvose~e U deli}u sekunde Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi

08.30 09.30 10.30 11.30 13.30 14.30 15.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.15 20.45 21.00 22.25 22.30 01.00

Biciklizam Tenis Skija{ki skokovi Plivawe Biciklizam Skija{ki skokovi Plivawe Plivawe Fudbal Skija{ki skokovi Najja~i ~ovek Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Tenis Fudbal

Opet raj za {vercere o podacima NBJ-a, spoqni dugovi Jugosladite u stranoj valuti. Zbog nepredvidqivosti, vevije krajem 1987. bili su 21,3 milijardu do}e su mogu}nosti {pekulacija, nepostojawe stalara (konvertibilni 20), od ~ega sredwobilne kalkulacije za spoqnotrgovinske poslove, a ro~ni i dugoro~ni 18,7. Ako se odbiju potra`ivamoglo bi biti potkopano i poverewe u Vladinu wa, uglavnom od zemaqa u razvoju, od 3,8 milijarde ekonomsku politiku. dolara, klirin{ka potra`ivawa i dugovawa, jugoOsnovne prednosti fiksnih kurseva su minimizislovenski neto dug je bio 17,5 milijardi. Problem rawe rizika spoqnotrgovinskih tokova, {pekulanije bio sam iznos, jer nije prelazio tre}inu cija i gubitaka jer daju ve}u sigurnost u kalkuliBDP-a, koliko visok koeficijent zadu`enosti od sawu izvoza i uvoza. Zatim, doma}u privredu {tipreko 45 odsto, dok je, po kriterijumu MMF-a, site od iznenadnih promena na finansijskim tr`ituacija ve} alarmantna ako je vi{e od 25-30 odsto. {tima u svetu i pove}avaju interes stranaca da poU 1986. na otplatu glavnice duga i kamate i{lo je seduju doma}u valutu. Slabost fiksnih kurseva je oko 4,6 milijarde dolara. {to zahtevaju ve}e devizne rezerve za odbranu kurU finansijskim krugovima Jugoslavija se ipak sa i ugro`avaju izvozni potencijal privrede. Ne smatrala sposobnim du`nikom, koji je smawio doprinose platnobilansnoj ravnote`i, smawuju dug, iako nije mogao dospele rate pla}ati u punom mogu}nosti delovawa drugih instrumenata ekoiznosu. SFRJ je uspela da odla`e pla}awe duga, pre svega poboq{awem platnog bilansa, deviznih rezervi i delimi~nim smawewem spoqne zadu`enosti. Dobila je nu`an predah za prestrojavawe privrede refinansirawem spoqnog duga, {to nije jednostavna operacija jer se dug samo odla`e, dodequje se novi kredit za otplatu starog, koji se kasnije vra}a s kamatom. Svako refinansirawe je skupqe produ`ewem perioda mirovawa i odlagawem otplata. Npr. milijarda dolara refinansiranog kredita ko{ta oko 600 miliona, ako je prose~na kamata oko devet posto, a rok otplate sedam godina.

Od 1983. do 1990. SFRJ je platila inostranim poveriocima vi{e od 30 milijardi dolara, {to je bio veliki izazov u dokazivawu da mo`e da bude uredan plati{a. Bila je jedna od retkih zemaqa u razvoju koje su tad uspele da smawe dugove, ali je cena bila smawena mogu}nost vlastitog razvoja.

Uo~i secesije pojedinih republika, dug (bez kamate) konvertibilnom valutnom podru~ju iznosio je 15 milijardi dolara, od ~ega je biv{a Federacija Titova Juga bila du`nik od poverewa bila garant za 11. Koeficijent zadu`ewa je tad smawen na oko 15 odsto, a indikativna cena jugonomske politike i zahtevaju mere za uskla|ivawe slovenskog duga na sekundarnom tr`i{tu dugova cena. U stvari, izgubila bi se autonomnost u vo|ezemaqa u razvoju oko 30 odsto nominalne vrednowu monetarne politike jer se ne mo`e istovremesti. Dug Slovenije je bio 1,7 milijardu dolara, no kontrolisati koli~ina novca i valutni kurs, a BiH 1,5, Crne Gore 0,6, Hrvatske 2,7, Makedonije tro{ak odr`avawa fiksnog kursa je suvi{e veli0,7, Srbije 4,8 i Federacije 3,1. Me|unarodnim fiki. Osim relativno visokog nivoa rezervi, za nansijskim instutucijama dugovalo se oko tri misprovo|ewe fiksnog kursa je potrebno i spre~avalijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonwe rasta cena, kao i pove}ano administrirawe za skom klubu) 4,4 i vladama ograni~avawe uvoza. A razvijenih zapadnih zefiksni kurs mo`e “ojamaqa (~lanicama Pari~ati stabilnost cena u Prelaskom na re`im fiksnog kursa skog kluba) oko 6,5. Po zemqama koje stvarno dinara u Srbiji bi o`ivele aveti kriterijumu MMF-a i sprovode finansijsku diSvetske banke, SRJ je, sciplinu “. Kod onih koje pro{losti jer bi samo podobni pak, bila visoko zadu`eto ne ~ine, kao {to je naprivrednici mogli kupovati evre na zemqa s „ni`im sred{a, ozbiqni ekonomski po zvani~nom kursu, a svi ostali bi wim dohotkom“ po glavi problemi }e se pojaviti morali po tr`i{nom, znatno vi{em bez obzira na re`im kurstanovnika.

Neki na{i ekonomski sa valuta. stru~waci se zala`u za Ocena mnogih eksperata primenu potpuno fleksibilnog kursa, bez ikakvih je da bi odmah posle eventualnog prelaska na reintervencija NBS-a, pa da realna kretawa dinara `im fiksnog kursa u Srbiji o`ivele „aveti prona tr`i{tu poka`u wegovu pravu vrednost. Po ne{losti“, gde bi samo „podobni“ privrednici mokim ra~unicama, po tako formiranom kursu jedan gli kupovati evre po zvani~nom kursu, a svi ostaevro bi vredeo oko 150 dinara. Realan je, pak, po li po tr`i{nom, znatno vi{em. Fiksni kurs bi mi{qewu nekih ekonomista i udru`ewa privredotvorio vrata crnom tr`i{tu deviza i bio raj za nika, oko 120 dinara, a neke procene govore da je {vercere. Uslov za re`im fiksnog kursa je i drasredinom 2010. preceweni dinar realno na oko 80 sti~no smawewe javne potro{we, {to bi bilo veodsto vi{em nivou nego krajem 2000. Osnovna oma bolno i za korisnike buxeta i za kreatore prednost fleksibilnih kurseva je mogu}nost ve}e ekonomske politike. Fiksni kurs bi doveo do ubrslobode u vo|ewu ekonomske i monetarne politizanog tro{ewa deviznih rezervi zemqe, podstakao ke i olak{ano platnobilansno uravnote`ewe, gde bi uvoz i potro{wu, a najve}e koristi bi imao, su potrebne mawe devizne rezerve. Osnovni nedopre svega, krupni kapital. Do{li bismo u situacistatak ovakvog re`ima kursa je ve}i rizik u poju da se potro{e devizne rezerve i nemamo ~ime da slovawu s inostranstvom i ve}a izlo`enost domabranimo nerealan fiksni kurs jer nedostaju real}e privrede potresima na svetskom tr`i{tu. Zbog ni izvori prihoda kad je mali izvoz i nema novih znatne deprecijacije dinara porasle bi doma}e cezna~ajnijih stranih investicija. Uvo|ewe fikne i veliki bi bio udar na devizne du`nike, {to snog kursa dinara ugrozilo bi i stend-baj kredit s bi jo{ vi{e pogor{alo ionako nizak `ivotni MMF-om jer se Srbija obavezala na to da }e vodistandard gra|ana, posebno onih koji su uzeli kreti dosada{wu monetarnu politiku.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak16.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Polako ali sigurno ve} se mnogi vra}aju s godi{weg odmora pa se lak{e radi i sara|uje. Imate s kim da poslujete, mada vas letwa nervoza ne napu{ta. Danas zanemarite emocije.

BIK 20.4-20.5.

Partnerski odnos je nagla{en.

Qubav koju pru`ate }e sama po sebi motivisati voqenu osobu da vam uzvrati jo{ vi{e i lep{e. Pokloni i izlasci pod vedrim zvezdanim nebom su po`eqni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. avgust 2010.

Ponedeqak je prvi radni dan u nizu, ali za vas je svaki dan takav, isti, dinami~an i zanimqiv. [to vi{e stvari radite u isto vreme, to }ete vi{e uspeti i posti}i. Zato se ne {tedite.

Situacija u karijeri je veoma promenqiva i pod rizi~nim okolnostima. Ono {to va`i danas, ne mora da bude i sutra. Zato iskoristite priliku ~im je prepoznate jer ve} sutra mo`e biti kasno.

Jo{ uvek je Sunce u va{em znaku, i jo{ uvek je vreme va{eg ro|endana pa ste dominantni u svemu. Svaki dan neka bude slavqe! Ovog ponedeqka ste u sukobu s nekim od uku}ana.

Radni dan je dinami~an, i ni{ta novo, ali ni staro, nemojte o~ekivati. Mogu}i su problemi u komunkaciji, neodr`ivi dogovori i promenqivi planovi. Neko se nerealno zanosi.

VAGA 23.9- 23.10.

Danas budite oprezni u tome u {ta investirate, materijalno ili emotivno. Aktivni ste, anga`ovani, i to vam prija. Partner se trudi da vas prati u stopu, i u tome vi{e nego uspeva. Zajedni{tvo.

[KORPION 24.10- 23.11.

Emotivno ste osetqivi, posebno kada su uku}ani u pitawu. Uga|ate svojoj deci i ispuwavate im sve `eqe. Danas je to tako, ina~e nije. Dare`qivi ste, zala`ete se za druge, poma`ete.

STRELAC 24.11- 21.12.

Uskoro }ete saznati neku tajnu, ili }e vam neko do}i odnekud. U svakom slu~aju, prija}e vam. Slobodni ste u svemu, i tako se i ose}ate. Letite u neizvesno, punim jedrima.

JARAC 22.12-20.1.

Niste skloni rizicima i neproverenim informacijama, pogotovo u poslu, {to se kosi sa sveprisutnom atmosferom u kolektivu. Zato bi vam prijao odmor, negde daleko.

Prijateqi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dobro raspolo`ewe je prolazno, ali i ono drugo, pa se distancirajte od promenqivih ose}awa i zadr`ite zdrav razum. Danas vas neko zavodi i zanosi svojim idejama i `eqama.

RIBE 20.2-20.3.

Mnogo posla i nadaqe ne}e promeniti va{u odlu~nost da budete uspe{ni i zadovoqni u nekoj bli`oj budu}nosti. A za{to ne biste i sada, u ovom trenutku, izme|u vremena i prostora?!

TRI^-TRA^

Trudna Alanis V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

31

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zrewanin

33

S. Mitrovica 31 Ruma

32

Pan~evo

34

Vr{ac

34

Srbija Beograd

34

Kragujevac

35

K. Mitrovica 36 Ni{

Kanadska peva~ica Alanis Moriset je u drugom stawu.

U nedeqnoj rubrici „25 stvari o meni koje ne znate” ameri~kog magazina „US vikli” peva~ica je na posledwem mestu navela i „trudna sam”.

Alanis (36) se u junu udala za muzi~ara Marija Tredveja (30) na privatnoj ceremoniji u Los An|elesu.

Sedmostruka dobitnica Gremi nagrade proslavila se 1995. godine debi albumom „Jagged Little Pill”, a posledwi album „Flavors of Entanglement” izdala je 2008.

37

Evropa

NOVI SAD: U ponedeqak sun~ano i toplo, a popodne razvoj oblaka i mogu}a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, ju`ni i jugoito~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 20 do 32 stepena.

VOJVODINA: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo vreme, mada sa malo ni`om temperaturom u odnosu na nedequ, posebno na severu Vojvodine gde }e biti najprijatnije. Popodne i krajem dana je mogu}a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, ju`nih pravaca, u ju`nom Banatu pre podne umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 18 do 22 stepena, a maksimalne od 29 u Subotici do 34 stepeni na jugu Banata.

SRBIJA: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo, a samo na severu Srbije nekoliko stepeni ni`a temperatura u odnosu na nedequ. Popodne i krajem dana je mogu}a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova sa ve}om {ansom na severu Srbije. Vetar slab, ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 17 do 23 stepena, a maksimalne od 29 u Subotici do 38 stepeni u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu malo ni`e i prijatnije temperature uz du`e sun~ane periode. Samo je u utorak na severu Srbije ponegde mogu}a kratkotrajna ki{a . U drugoj polovini sedmice sun~ano i ponovo vru}ine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Produ`etak perioda nepovoqnih biometeorolo{kih prilika, {to }e nepovoqno uticati na osobe sa psihi~kim, kardio i cerebrovaskularnim problemima, kao i na astmati~are i reumati~are. Toplotni uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, zbog mogu}eg zamora, malaksalosti i glavoboqe.

VIC DANA

Madrid

28

Rim

28

London

24

Cirih

17

Berlin

23

Be~

24

Var{ava

32

Kijev

36

Moskva

33

Oslo

21

Do{ao Crnogorac u pekaru i ka`e prodava~ici: - Daj mi dvesta grama bureka!

- Je li za poneti?

- Jok, no }u tebi ostaviti!

SUDOKU

St. Peterburg 22 Atina

37

Pariz

19

Minhen

21

Budimpe{ta

28

Stokholm

22

2 7 9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

456 (-22)

Slankamen

449 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

515 (-11)

Zemun

413 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

355 (-22)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

410 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (-7)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

421 (5)

Smederevo

542 (0)

Titel

446 (2)

NERA

Novi Sad

420 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

3 (-5)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

3

352 (0)

6

3

6

7

3 9

9

5 3

2

8

7

4

3

9

6

1

1

9

6

5

2

8

3

7

4

7

4

3

1

9

6

5

2

8

4

1

7

9

3

5

6

8

2

4

3

8

5

2

6

7

1

4

9

6

9

6

2

4

8

1

7

3

5

8

5

1

3

7

4

2

9

6

2

7

4

6

1

9

8

5

3

6

3

9

8

5

2

4

1

7

1

2 1

5

9 3

8 40 (0)

8

5

5

N. Kne`evac 330 (-28) S. Mitrovica 105 (-13) Beograd

6

5

4

1

Bezdan

Hetin

106 (-2)

9

2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja