Dnevnik 14.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 14. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23557 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAKON MARATONSKE SEDNICE GRADSKE SKUP[TINE

Na pred wak Mi lo{ Vu ~e vi} no vi gra do na ~el nik Novog Sada l Novoformiranu skup{tinsku ve}inu ~ine:

Srp ska na pred na stran ka, De mo krat ska stran ka Sr bi je, So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, Romska demokratska stranka i is kqu ~e ni od bor ni ci po kre ta Dve ri i stran ke Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra

VISOKI FUNKCIONER VLADAJU]E CDU U BEOGRAD DONEO NEMA^KE USLOVE ZA DOBIJAWE DATUMA PREGOVORA SA EU

Tra `e pi sa ni ugo vor o do bro su sed stvu Be o gra da i Pri {ti ne

l Postavqeni i ~lanovi

Gradskog ve}a i direktori gradskih javnih i javno-komunalnih preduze}a str. 2 i 3

S a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Od ponedeqka, svakog dana osim nedeqom, jedna strana u na{em listu bi}e posve}ena fotografijama razreda prvaka iz osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Ra do van Je la {i} se ne vra }a u Na rod nu ban ku str. 5

UPS TRA@I ISPITIVAWE POREKLA IMOVINE ^ELNIKA JAVNIH PREDUZE]A

Ekonomija 4 NIS i Kinezi u Kovinu grade termoelektranu?

Dru{tvo 6 Buyet obe}an, a {kolarina do 254.000 dinara

str. 2

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : NBS ]E MORATI DA POTRA@I NOVOG KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA SAVETA GUVERNERA

NASLOVI

JAGMA ZA OSNOVNIM @IVOTNIM NAMIRNICAMA

Novi Sad 8 Jesen puna biciklizma, lova i turizma 9 Da`bine gu{e pija~are

Vojvodina 10 Poqoprivredni sajam u Be~eju

Crna

Dr` avn o uqe bi} e 142 din ar a, a {e} er 95 str. 4 i 9

12 „@ute ubice” jo{ na 13 miliona kvadrata

Promenqivo obla~no Najvi{a temperatura 26 °S

OPSE@NA AKCIJA MUP-a U NOVOM SADU NA IDENTIFIKACIJI MLADI]A KOJI SE TERETI DA JE U SPLITU LI[IO @IVOTA SELENU GRACIJANO

Oda kle Pri ve den No vo sa |a nin di rek to ri ma sil ne ku }e i sta no vi str. 4 osum wi ~en za ubi stvo Mek si kan kstr.e13 SPORT

n VOJVODINA U KUPU DO^EKUJE DOWI SREM

str. 14 – 19

n NOVAK SKUPIO 1,4 MILION DOLARA ZA DECU n ZAVR[ENA SEZONA U GOLFU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak14.septembar2012.

dnevnik

VI SO KI FUNK CI O NER VLA DA JU ]E CDU U BE O GRAD DO NEO NE MA^ KE USLO VE ZA DO BI JA WE DA TU MA PRE GO VO RA SA EU

Tra è pi sa ni ugo vor o do bro su sed stvu Be o gra da i Pri {ti ne Ne ma~ ka }e tra ì ti od Sr bi je da pre po ~et ka pri stup nih pre go vo ra sa EU pot pi {e sa Pri {ti nom oba ve zu ju }i ugo vor o us po sta vqa wu do bro su sed skih od no sa, iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka vla da ju }eg CDU – CSU po sla ni~ kog klu b a u Bun d e s ta g u An d re a s [o ken hof, ob ja {wa va ju }i da se prav no oba ve zu ju }i spo ra zum s Pri {ti nom mo ra re a li zo va ti pre okon ~a wa pre go vo ra o pri stu pa wu Sr bi je EU. Uz kon sta ta ci ju da je ovo ak tiv no ne ma~ ko „pru à we po dr {ke Sr bi ji na pu tu za EU“, [o ken hof je re a ko da je sa ulo vi ma za Sr bi ju ko je je is pi sa ne u se dam ta ~a ka i pre ve de ne na srp ski, me di ji ma do neo iz Ber li na bi la upo zna ta „pred hod na vla da i pred stav ni ci po po zi ci je ko ji su da nas na va `nim dr àv nim funk ci ja ma, ta ko da sa go vor ni ci ni su iz ne na |e ni jer smo sve ovo ozbiq no raz mo tri li“. - Sve sni smo i biv {a Vla da Sr bi je nam je ja sno sta vi la do zna wa da je to ose tqi vo pi ta we za Sr bi ju i za to na gla {a vam da ne po sto je no va o~e ki va wa, ve} da mi za dr à va mo isti stav s tim da se da ze le no sve tlo Sr bi ji za ot po ~i wa we pre go vo ra o pri kqu ~i va wu EU- re kao je [o ken hof i is ta kao da je za to va `no da se sva te {ka i ose tqi va pi ta wa od mah sta ve na sto, jer Ne ma~ ka ne }e pri hva ti ti uno {e we no vih kon flik ta u EU. Vi so ki pred stav nik vla da ju }e CDU kan ce lar ke An ge le

Pri bi }e vi}: Ne mo è vi {e i Ko so vo i EU Ana li ti ~ar Og wen Pri bi }e vi} ka è da vi {e ni je mo gu }a po li ti ka „i EU i Ko so vo”, po {to su ob ja vqe ni uslo vi Ne ma~ ke ko je bi Sr bi ja tre ba lo da is pu ni.„Zah tev da Sr bi ja sklo pi do go vor o do bro su sed skim od no si ma sa Ko so vom i se dam uslo va ko je po sta vqa Bun de stag gu ra ju Sr bi ju u po zi ci ju da se iz ja sni ili za EU ili za Ko so vo”, re kao je me di ji ma Pri bi }e vi}, ko ji je i biv {i am ba sa dor Sr bi je u Ne ma~ koj. Mre kel je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du na gla sio da }e we go va stran ka u Bun de sta gu in si sti ra ti na to me da Ne ma~ ka za u zme stav da ugo vor iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne bu de u pi sa noj for mi i da do kra ja pro ce sa pri dru ì va wa EU svi de ta qi tog ugo vo ra bu du u pot pu no sti spro ve de ni i sa

tim sta vom Mer ke lo va ode na Evrop ki sa vet. U osta lim pre zen to va nim uslo vi ma Be o grad se po zi va da „ak tiv no uti ~e” na uki da we pa ra lel nih struk tu ra i bez bed no snog apa ra ta na se ve ru Ko so va, kao i fi nan si ra wa, na vo de }i da je go di {wi fi nan sij ski do pri nos Be o gra da se ve ru Ko so va, pre ma ne ma~ kim sa -

zna wi ma, „ve }i ne go do pri nos ko ji Sr bi ja do bi ja od EU”. [o pen hof je Sr bi ju pod se tio na Re zo lu i ci ju SB UN, a na na {e pi ta we gde je u ko zi stent noj po li ti ci Ne ma~ ke od lu ka SB UN o ne pri hva ta wu Ah ti sa ri je vog pla na, ko ji je upr kos to me i we go va ze mqa ak tiv no sa osta li ma ko je su pri zna le jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost, re a li zo va la na Ko so vu i Me to hi ji, pr vo je pre ~uo, a po tom uz bla go odu stvo di plo mat skog to na re kao da „to ni je te ma“. Ob ja {wa va ju }i „te mu“ ko ju pre do ~a va kao uslov Sr bi ji za na sta vak evrop skih in te gra ci ja, na osno vu di sku si ja u Bun de sta gu [o pehnhoj je re a kao da „kod pri stu pa wa Sr bi je na ro ~i to mo ra ju bi ti raz ja {we ne spoq ne gra ni ce EU“. - Zbog to ga o~e ku je mo da, do od lu ke Sa ve znog par la men ta Ne ma~ ke o ot po ~i wa wu pre go vo ra o pri stu pa wu, Sr bi ja ja sno po ka `e vi dqi vu vo qu da je sprem na da po stig ne prav no oba ve zu ju }u nor ma li za ci ju u od no si ma sa Ko so vom, re kao je on. Ka ko je ob ja snio ta kva prav no oba ve zu ju }a nor ma li za ci ja u od no si ma sa Ko so vom, mo ra bi ti u for mi ne kog pi sa nog spo ra zu ma o do bro su sed stvu, ugo vo re nog i prak ti ci ra nog pre ne go {to se pre go vo ri o pri stu pa wu EU okon ~a ju. Od Be o gra da se tra `i da upo tre bi svoj uti caj na Sr be na se ve ru KiM da ak tiv no sa ra |u ju sa Eulek som i Kfo rom i da do pri ne se „me wa wu sve sti“. D. Mi li vo je vi}

REKLI SU Ra duj ko: Pod neo sam zah tev za raz re {e we

Ko{tu ni ca: EU ko no pac oko vra ta

Ge ne ral ni di rek tor Te le kom Sr bi ja Bran ko Ra duj ko sa op {tio je ju ~e da je pod neo zah tev Nad zor nom od bo ru te kom pa ni je za raz re {e we sa sa da {we funk ci je. Ra duj ko u sa op {te wu iz ra à va uve re we da }e Nad zor ni od bor pri hva ti ti we gov zah tev i da }e Vla da Re pu bli ke Sr bi je, u skla du sa svo jim za kon skim nad le `no sti ma i sta tu tom kom pa ni je, u naj sko ri je vre me pred lo ì ti Nad zor nom od bo ru kan di da ta za no vog ge ne ral nog di rek to ra. On tvr di da je u pro te kle ~e ti ri go di ne i se dam me se ci, ko li ko je oba vqao po slo ve ge ne ral nog di rek to ra, Te le kom „pro {ao kroz mno ge iza zo ve - te {ku eko nom sku kri zu u ze mqi, pot pu nu li be ra li za ci ju tr ì {ta, pad po tro {a~ ke mo }i ko ri sni ka i na pla te po tra ì va wa, ve li ke kre dit ne oba ve ze, is pla te vi so kih di vi den di ak ci o na ri ma, sna àn pri ti sak ne ga tiv nih kurs nih raz li ka na bi lan se kom pa ni je i dug pro ces pro da je ve }in skog pa ke ta ak ci ja ko ji ni je us peo”.

Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca oce nio je da je no va Vla da Sr bi je od u sta la od „po gub ne po li ti ke” da Evrop ska uni ja ne ma al ter na ti vu, is ta kav {i da bi ~lan stvo u toj uni ji bio „ko no pac oko vra ta Sr bi je”. „No va vlast jo{ ni je do kra ja za cr ta la pra vac ko jim }e da se kre }e Sr bi ja. Za po ~e tak je va `no {to je dr `a va ko na~ no od u sta la od po gub ne po li ti ke da EU ne ma al ter na ti vu”, tvr di Ko {tu ni ca za „No vo sti”.Upi tan da li je vlast ne {to su {tin ski pro me ni la na bo qe u pro te klih {est ne de qa, Ko {tu ni ca je ka zao da ak tu el na vla da „i po red po zi va wa na lo jal nost Bri se lu, ipak vo di po li ti ku ko ja od u da ra od {te to ~in ske ide je da EU ne ma al ter na ti vu, ko ju je spro vo di la DS”. „Sa da po sto je al ter na ti ve, dru gi part ne ri i dru ge ta~ ke oslon ca. Ima mo i no ve od no se sa Ru si jom, {to vi di mo kao pro me nu i po zi ti van pra vac”, ka zao je on.

KON STI TU I SA NA NO VA NO VO SAD SKA VLA ST

Da nas pri mo pre da ja du `no sti No vi gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} da nas }e pre u ze ti du `nost od svog pret hod ni ka na toj funk ci ji Igo ra Pa vli ~i }a, po tvr dio je Vu ~e vi} ju ~e za „Dnev nik”. Do pri mo pre da je du `no sti u Grad skoj ku }i na no vo sad skom Tr gu slo bo de, ko ja je se di {te gra do na ~el ni ka, tre ba lo bi da do |e dan ka sni je na kon ma ra ton ske van red ne sed ni ce Skup {ti ne gra da No vog Sa da, za po ~e te pre kju ~e i ju ~e ra no uju tro za vr {e ne, na ko joj je de mo kra ta Igor Pa vli ~i} sme wen a na red wak Mi lo{ Vu ~e vi} iza bran na funk ci ju gra do na ~el ni ka. To kom ju ~e ra {weg da na vla da lo je za ti{ je me |u no vo sad skim po li ti ~a ri ma ko ji su me |u sob ne op tu `be raz me wi va li go to vo dva pret hod na me se ca, od ka ko se po ja vi la na zna ka da }e se SPO i SPS po vu }i iz sa da sme we ne grad ske vla sti u ko joj su u~e stvo va li sa DS-om

i LSV-om i pri klo ni ti ta da opo zi ci o nom SNS-u, DSS-u i „Dve ri ma”. Pa vli ~i} je ra ni je iz ja vio da }e ako bu de sme wen pru `i ti ru ku Vu ~e vi }u i po nu di ti mu po mo}, jer, ka ko je ka zao, zna ko li ko te `ak za da tak o~e ku je no vog gra do na ~el ni ka. S. K.

Grad sko ve }e No vo Grad sko ve }e ~i ne: De jan Man di} (SNS) - bu yet i fi nan si je Pe tar No va ko vi} (SNS) - zdrav stvo Mi lan \u ri} (SNS) - upra va i pro pi si Ne ma wa Vuk ~e vi} (SPS) - sa o bra }aj Ra do mir Da be ti} (SPS) - obra zo va we Mi lan ka Br ki} (Dve ri, „No vi Sad - od mah”) - kul tu ra Go ran Se ~uj ski (Dve ri, „No vi Sad - od mah”) - pri vre da Be la Ku ri na (RDS) - so ci jal na za {ti ta i bri ga o de ci Ni ko la ]i ro vi} (RDS) - ko mu nal ne de lat no sti Ne ma wa Sta ro vi} (SPO) - ur ba ni zam i za {ti ta `i vot ne sre di ne Pre drag Svi lar (DSS) - sport i omla di na

SOM BOR SKI SPS O PRE KOM PO ZI CI JI GRAD SKE VLA STI

Kad bu de mo gu }e Svo jim naj no vi jim sa op {te wem u ve zi po ku {a ja opo zi ci je pred vo |e ne SNS-om da se i u Som bo ru pre kom po nu je vlast, ogla sio se ov da {wi SPS, pro te stu ju }i zbog, ka ko se ka `e u ovom sa op {te wu, iz no {e wa ne i sti na na kon fe ren ci ja ma za me di je lo kal nih po li ti~ kih par ti ja i gru pa gra |a na. Po vod za ovu re ak ci ju su bi le iz ja ve po je di nih ~el ni ka opo zi ci je da su od bor ni ci SPS svo jim pri su stvom na po sled we dve sed ni ce

Skup {ti ne Gra da da va le kvo rum vla da ju }oj ve }i ni pred vo |e noj De mo krat skom stran kom. - Na i me, ni je ta~ no da je na van red noj sed ni ci SG ne do sta jao sa mo je dan glas (~la na SNSa) za no vu skup {tin sku ve }i nu, ka ko je sa op {te no na kon fe ren ci ji za {tam pu GG „Bo qi Som bor“. Ta ko |e ne po bit na ~i we ni ca je da bi Grad ska Skup {ti na na dru goj (kao i tre }oj) sed ni ci ima la kvo rum i bez od bor ni ka So ci ja li sti~ ke par ti je

Sr bi je - ka `e se u sa op {te wu Grad skog od bo ra SPS u Som bo ru, ko ji je iz ne na |en „ neo d go vor nim i ola kim iz no {e wem pro ce na o no voj skup {tin skoj ve }i ni (sa op {ta va no je da ima 35 od bor ni ka, sve sa SVM, NP, SRS...), kao i op ser va ci ja ma neo vla {}e nog pred stav ni ka opo zi ci je o tu ~i i ne re di ma.“ ^e ti ri od bor ni ka SPS u som bor skoj Skup {ti ni su ina ~e ~la no vi ak tu el ne vla da ju }e ve }i ne ko ju po red ove stran ke ~i -

ne i DS, DSS, SVM, LSV, SRS i NP, a u pret hod nom pe ri o du su ve} ne ko li ko pu ta iz ne li stav da se ne }e pro ti vi ti pre kom po zi ci ji vla sti sa mo uko li ko im opo zi ci ja (tre nut no sa sta vqe na od SNS, SPO, URS, GG „Bo qi Som bor“, DZVM i SDPS) do ka `e da sa wi ho va ~e ti ri od bor ni ka mo `e da se for mi ra no va ve }i na od 31 od bor ni ka u va ro {kom par la men tu ko ji bro ji 61 pred stav ni ka na rod ne vo qe. M. M-}

PRED SED NIK IO GO LSV NOVI SAD RO BERT KO LAR:

U Ve ter ni ku na sta vqa mo s qu di ma ko ji su osta li Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No vi Sad Ro bert Ko lar po tvr dio je da je do sko ra {wi pred sed nik Me snog od bo ra LSV Ve ter nik I{tvan Hor vat sa ne ko li ci nom ~la no va na pu stio stran ku. Ka ko na vo di, re~ je o izo lo va nom slu ~a ju i in di vi du al noj od lu ci go spo di na Hor va ta i ne ko li ci ne qu di oko we ga, ob ja vqe no je na zva ni~ nom saj tu ove stran ke. – Ve li ki broj ~la no va Me snog od bo ra LSV iz Ve ter ni ka su qu di ko ji su svo jim

gla so vi ma do pri ne li do brom re zul ta tu LSV u Ve ter nu i ku, mi }e mo naj nor mal ni je na sta vi ti po li ti~ ko de lo va we sa qu di ma ko ji su osta li u stran ci i ko jih je ve li ka ve }i na – na veo je Ko lar. On je is ta kao i da je in di ka tiv no {to je do tog na pu {ta wa LSV do {lo ba{ na dan ka da je u to ku po ku {aj sme ne Li ge iz grad ske vla sti. – Na rav no da se od mah tu otva ra ju sum we. Go spo din Hor vat je sa ne ko li ci nom ~la no va bio na sa stan ku kod me ne i iz ra zi li su svo -

je ne za do voq stvo. Ne sla `em se da je u ovom tre nut ku ka da je kri za grad ske vla sti u pi ta wu, mo gu }e is pu wa va we wi ho vih zah te va ka kve su pod ne li, a ko ji za i sta ni su ne {to ~i me bih se po no sio – re kao je Ko lar. On do da je da je le gi tim na `e qa qu di iz Ve ter ni ka da ima ju svog pred stav ni ka u Skup {ti ni gra da, ali pod se }a da je upra vo Hor vat, kao pred sed nik Me snog od bo ra, gla sao za li stu od bor ni ka ko ja je za tim pre da ta u Skup {ti nu gra da pre iz bo ra. P. K.

Di rek to ri Za vod za iz grad wu gra da - Go ran Vi {wi} (SNS) Grad sko ze le ni lo - Mi lan No va ko vi} (SNS) Spens - Bo ri slav Raj kov (SNS) Po slov ni pro stor - Zo ran Jov ~i} (SNS) No vo sad ska TV - Emi li ja Ma ri} (SNS) Vo do vod i ka na li za ci ja - Vla di mir Je li} (SPO) Stan - Qu bo mir Sta ni {i} (SPO) î sto }a - Dra gan Bo ì} (RDS) Ur ba ni zam - To mi slav Bo kan (RDS) Tr `ni ca - Mi lo{ Tu bi} (DSS) GSP - Mi lan Ba la} (DSS) Li sje - Sto ja n Iva ni {e vi} (Dve ri - „No vi Sad - od mah”) In for ma ti ka - De jan ê lar (Dve ri - „No vi sad - od mah”) Di rek to ri iz ko a li ci je oko SPS-a osta li su na istim po zi ci ja ma: No vo sad ska to pla na - Alek san dar Pri bi} (SPS) Par king ser vis - Mi lan Ko sti} (SPS) Put - Dar ko Ra di} (SPS) Di rek to ri Do ma zdra vqa, Apo te kar ske usta no ve i „Ra do snog de tiw stva” }e bi ti na knad no ime no va ni.

politika

dnevnik

petak14 . septembar2012.

NA KON MA RA TON SKE SED NI CE GRAD SKE SKUP [TI NE, JU ^E UJU TRO PRO ME WE NA VLAST U NO VOM SA DU

Na pred wak Mi lo{ Vu ~e vi} no vi gra do na ~el nik

Tre }i advo kat na ~e lu No vog Sa da Pred sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} ro |en je 1974. go di ne u No vom Sa du. Po pro fe si ji je advo kat, kao i we go vi pret hod ni ci Igor Pa vli ~i} i Ma ja Goj ko vi}. Kao kan di dat za gra do na ~el ni ka, Vu ~e vi} se pro ti vio pri va ti za ci ja ma ko mu nal nih i jav nih slu `bi. Kao pro jek te ko ji je tre ba lo da bu du za vr {e ni po me nuo je iz grad wu cen tral nog grad skog pre ~i sta ~a ot pad nih vo da, grad wu pro du èt ka Bu le va ra Ja {e To mi }a, obi la zni cu oko Pe tro va ra di na, za pad nu obi la zni cu oko No vog Sa da, pod zem nu ga ra ù na Tr gu slo bo de, sprat nu ga ra ù u [a fa ri ko voj uli ci, a kao cen tral ni pro blem u gra du is ti cao je po ve }a we bro ja ne za po sle nih. No vi gra do na ~el nik No vog Sa da sin je Zo ra na Vu ~e vi }a, ta ko |e advo ka ta, ko ji je u man da tu od 2004. do 2008. go di ne bio pred sed nik no vo sad ske Skup {ti ne. Oè wen je, otac dvo je de ce, go vo ri en gle ski.

- Ne ve ro vat no je da se grad hva li da ima {est mi li jar di, a da ne ko li ko grad skih fir mi ne ma za pla te. To je pri o ri tet, a ka da se sa gle da stvar no sta we, to }e bi ti po la zna osno va za na{ rad. Ako ot kri je mo da je bi lo kri vi~ nih de la, s tim }e mo upo zna ti nad le `ne or ga ne - is ta kao je Vu ~e vi}. Ko a li ci ja DS i LSV obo re na je sve ga dva i po me se ca od kon sti tu i sa wa grad ske vla sti na kon maj skih iz bo ra, a po {to su se wi ho vi ko a li ci o ni part ne ri iz Srp skog po kre ta ob no ve a po tom i iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je pri klo ni li na pred wa ci ma. Kam pa wa za „pre kom po no va we” vla sti u gra du po ~e la je pre vi {e od me sec da na, a ini ci ra li su je na pred wa ci po zi va ju }i se na ko a li ci o ni spo ra zum po stig nut na re pu bli~ kom ni vou, a po ko jem se vlast na lo ka lu mo ra la upo do bi ti onoj na cen tral nom ni o- vu gde god je to „ma te ma te ma ti~ ki” mo gu }e. Pri ti sak no vo sad skih na pred wa ka u naj ve }oj me ri bio je

usme ren na lo kal ne so ci ja li ste ko ji su na kra ju „po klek nu li” dik ta tu svo je stra na~ ke cen tra le, {to su i sa mi pri zna li na skup {tin skoj se si ji ko ja je, na ini ci ja ti vu SNS-a i wi ho vih ko a li ci o nih part ne ra za po ~e la 29. av gu sta (ali je tad pre ki nu ta po {to od bor ni ci no ve ko a li ci je ni su `e le li da u|u u skup {tin sku sa lu jer u tom tre nut ku jo{ ni su ima li ve }i nu), na sta vqe na pre kju ~e 12. sep tem bra, a

osum wi ~e nih i na te ra nih„. Ona je ka za la da su od bor ni ci SPS-a na te ra ni da u|u u no vu ko a li ci ju, a da su od bor ni ci SPO-a od be gli sa li ste LSV na ko joj su do bi li man da te, dok su od bor ni ci Dve ri i NO PO iz ba ~e ni iz svo jih stra na ka, a od bor ni ci Rom ske de mo krat ske stran ke osum wi ~e ni za ku po vi nu gla so va. – Za to ta no va ve }i na ne ma le gi ti mi tet – is ta kla je ona, do dav {i da se sme ne u No vom Sa du od vi ja ju pod uti ca jem pred stav ni ka cen tral ne vla sti. U opro {taj nom go vo ru do ju ~e ra {wi gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} oce nio je da zbog kam pa we za sme nu vla sti naj vi {e iz gu bio No vi Sad. On je ka zao da u gra du zbog to ga „sve sto ji”, jer se „po la qu di u jav noj upra vi pla {i a po lo vi na je u i{ ~e ki va wu {ta }e da se de si„. - Isto se po na {a ju i in ve sti to ri, ko ji su ta ko |e u i{ ~e ki va wu {ta }e se de si ti. No vi Sad za to vre me sto ji - ka zao je Pa vli ~i}.

Sle di re vi zi ja po slo va wa grad skih pred u ze }a ka ko bi se jav nost upo zna la sa stvar nom fi nan sij skom si tu a ci jom u No vom Sa du (Mi lo{ Vu ~e vi}) okon ~a na ju ~e ne {to pre de vet ~a so va uju tru. Do ju ~e ra {wa pred sed ni ca grad skog par la men ta Alek san dra Jer kov od la ze }i s te fun cki je oce ni la je da je u No vom Sa du vlast pre u ze la „ve }i na od be glih, iz ba ~e nih,

Ina ~e, sed ni ca grad skog par la men ta odr `a na je u ve o ma na pe toj po li ti~ koj at mos fe ri. Za vre me we nog odr `a va wa, is pred zgra de grad skog par la men ta bi lo je po ja ~a no pri su stvo po li ci je, ali i oso ba ko je su se sa me pred sta vqa le kao

„par tij sko obez be |e we”. Ne ki od wih ula zi li su i u zgra du Skup {ti ne, {to je bio po vod i za broj ne pre ki de za se da wa. Sa ma skup {tin ska ras pra va bi la je ipak da le ko Foto: F. Baki}

Vla da ju }a ko a li ci ja u No vom Sa du me ni ka Bor ka Ili }a iz DSS-a, ~i ju oko sni cu su ~i ni le De mo kart ska dok je so ci ja li sta Si ni {a Se vi} stran ka i Li ga so ci jal de mo kra ta iza bran za pred sed ni ka grad skog Voj vo di ne sme we na je ju ~e u ra nim ju - par la men ta, a za we go vog za me ni ka tar wim ~a so vi ma, po sle ma ra ton ske Mi ro slav Ili}, ko ji je iz ba ~en iz sed ni ce grad skog par la men ta ko ja je po kre ta Dve ri. tra ja la vi {e od 20 sa ti. No vu vlast u Na is toj sed ni ci sme we ni su sta gra du for mi ra li su od bor ni ci Srp - ri i po sta vqe ni no vi di rek to ri ske na pred ne stran ke, De mo krat ske grad skih jav nih i jav no-ko mu nal stran ke Sr bi je, So nih pred u ze }a, kao ci ja li sti~ ke par ti je i no vi ~la no vi Vlast u No vom Sa du Grad skog ve }a. Sr bi je, Romske demokratske stranke Mi lo{ Vu ~e pre u ze la je ve }i na i is kqu ~e ni od bor - od be glih, iz ba ~e nih, vi} je na kon iz bo ni ci po kre ta Dve ri ra iz ja vio da „ni je osum wi ~e nih i stran ke Ni je dan od vre me za gra do na i na te ra nih po nu |e nih od go vo ra. ~el ni ka ko ji ni je (Alek san dra Jer kov) nad le `an, ne go za Na kon sme na gra do na ~el ni ka Igo ra gra d o n a ~ el n i k a Pa vli ~i }a iz DS-a, ko ji re {a va pro Grad skog ve }a, te pred sed ni ce ble me„. On je no vi sa stav Grad skog Skup {ti ne gra da Alek san dre Jer - ve }a na zvao „spo jem mla do sti i is kov, o ~e mu se od lu ~i va lo taj nim ku stva„. A no vi gra do na ~el nik po gla sa wem, no va ve }i na, ko ju ~i ne ru ~io je i da sle di re vi zi ja po slo 42 od ukup no 78 od bor ni ka, iz gla - va wa grad skih pred u ze }a „ka ko bi sa la je {e fa no vo sad skih na pred - se jav nost upo zna la sa stvar nom wa ka Mi lo {a Vu ~e vi }a za no vog fi nan sij skom si tu a ci jom u No vom gra do na ~el ni ka, a za we go vog za - Sa du”.

ume re ni ja od one ko ja se pret hod nih ne de qa iz me |u stra na ka vo di la pre ko sa op {te wa ili kon fe ren ci ja za no vi na re, iz u zev {to su de mo kra te bi le go vor qi vi je ne go {to im je do sa da bi obi ~aj. A van ak tu el nih pre vi ra wa osta li su je di no od bor ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ji su se si ju i na pu sti li kad je ot po ~e la ras pra va o sme ni gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a. Oni su i na pred wa ke i de mo kra te op tu `i li da od grad skog par la men ta pra ve „la kr di ju, pi ja cu i cir kus„, uz opa sku da je „pre kom po no va we vla sti„ dru go ime za „pri ti ske, uce ne, oti ma ~i ne”. B. D. Sa vi}

ekonomija

petak14.septembar2012.

U BANATU NA POMOLU INVESTICIJA VREDNA 1,3 MILIJARDU EVRA

NIS i Kinezi u Kovinu grade termoelektranu? Naft n a in d u s tri j a Sr bi je i kom pa ni ja ^aj na ma {i ne ri en xi ni e ring kor po rej{n (CMEC) iz Ki ne za in te re so va ne su za is tra `ne ra d o v e u ter m o e l ek tra ni u Ko vi nu, gde bi tre ba lo da bu du iz gra |e ni no vi rud nik ugqa i no va ter mo e lek tra na sna ge 700 me ga va ta. Te dve kom p a n i j e su za in t e r e s o v a n e da oba v e is tra ` ne ra d o v e i da ura d e

Mi n i s tar k a Mi h aj l o v i} je re kla da, ako se br zo re {e spor na pi ta wa u ve zi sa is tra `nim pra vi ma, mo `e se o~e ki va ti da iz grad we ter m o e l ek t ra n a u Ko v i n u po~ ne naj ra ni je za go di nu da na. Ona je is ta kla da je taj pro je kat u Ko vi nu je dan od pri o ri te ta ula ga wa u ener ge ti ku Sr bi je. De le ga ci ju NIS-a u raz go v o r i m a u Vla d i Sr b i j e

dnevnik

[PEKULANTI PODSTI^U POSKUPqEwE, A ROBNE REZERVE ]E INTERVENISATI NA TR@I[TU

Dràvno uqe bi}e 142 dinara, a {e}er 95 Mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da ne ma ni ka kvih raz lo ga za po sku pqe we uqa i {e }e ra i is ta kao da }e bi ti spre ~e ni po ku {a ji {pe ku la ci ja i stva ra wa ve {ta~ kih ne sta {i ca na tr ì {tu. „Tr ì {na in spek ci ja je od ju ~e kre nu la sa kon tro la ma da vi di mo da li tih na mir ni ca ima na za li ha ma u ma ga ci ni ma, da se ve {ta~ ki ne bi stva ra le ne sta {i ce u o~e ki va wu po sku pqe wa”, ka zao je Qa ji} u iz ja vi no vi na ri ma na Be o grad skom saj mu. On je na gla sio da za po sku pqe we {e }e ra i uqa ne ma ni ka kvih osno va, s ob zi rom na to da rod sun co kre ta ni je to li ko lo{ ko li ko su bi le pr vo bit ne pro ce ne, a za bra wen je i iz voz sun co kre ta, so je i {e }er ne re pe.

Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne pred lo ì }e Vla di Sr bi je da se iz Rob nih re zer vi in ter ve ni {e sa po 5.000 to na uqa i {e }a ra, ~i me }e bi ti obez be |e no sta bil no snab de va we tr ì {ta ovim osnov nim ì vot nim na mir ni ca ma, po tvr |e no je u mi ni star stvu. Mak si mal ne ce na uqa u ma lo pro daj nim objek ti ma }e, za hva qu ju }i in ter ven ci ji iz rob nih re zer vi, bi ti oko142 di na ra po li tru, dok }e mak si mal na ce na ki lo gra ma {e }e ra iz no si ti oko 95 di na ra. Pred log vl~a di je pro sle |en na kon po ja ~a nih nad zo ra tr ì {ne in spek ci je u ma lo pro daj nim objek ti ma u ce loj Sr bi ji, gde je uo~e no da pro iz vo |a ~i is po ru ~u ju ma we ko li ~i ne ove ro be, a da tra `wa za wom isto vre me no ra ste.

Qa ji} je ka zao da }e Vla da Sr bi je do dat no in ter ve ni sa ti iz Rob nih re zer vi, uko li ko to bu de po treb no, do da ju }i da u Re zer va ma tre nut no ima 12.000 to na uqa i 13.000 to na {e }e ra, kao i da je u to ku ten der za na bav ku no vih ko li ~i na uqa i {e ~e ra.

UPS TRA@I ISPITIVAwE POREKLA IMOVINE ^ELNIKA JAVNIH PREDUZE]A

Odakle direktorima silne ku}e i stanovi

pro j ekt n u do k u m en t a c i j u za iz g rad w u dva ter m o blo ka od po 350 me g a v a t a u Ko vi n u, re ~ e n o je po s le pre li m i n ar n ih raz g o v o r a pred s tav n i k a NIS-a i CMEC-a sa mi n i s trom ru dar s tva Mi l a n om Ba ~ e v i }em i mi n i s tar k om ener -

pred vo dio je ge ne ral ni di rek tor Ki ril Krav ~en ko, a kom pa ni je CMEC pred sed nik Zhang Chun. Eks pret ski ti mo vi be o grad skog In sti tu ta „Ja ro slav ^er ni” i ne ma~ ke kom pa ni je LMBV po tvr di li su, me |u tim, da je na tom me stu

Struja za tre}inu Vojvodine Pre ma pro ce na ma stru~ wa ka, u no va ter mo el ktra na u bli zi ni Ko vi na mo gla bi da pod mi ru je tre }i nu po tre ba Voj vo di ne za elek tri~ nom ener gi jom. Na tom pod ru~ ju su, pre ma ra ni jim is tra `nim in for ma ci ja ma, pro ce we ne za li he od oko 276 mi li o na to na ugqa, ko je su do voq ne za eks plo a ta ci ju u na red nih 35 go di na. Ugqe no kop i elek tra na tre ba lo bi, pre ma in for ma ci ja ma pred stav ni ka Po kra ji ne Voj vo di ne, da se na la ze unu tar za {tit nog po ja sa, iz me |u Ko vi na i na si pa pre ma Du na vu, na pod ru~ ju gde se na la ze i ve li ki iz vo ri pit ke vo de, ko ji su va `ni za vo do snab de va wa Ba na ta. ge t i k e Zo r a n om Mi h aj l o vi}. Mi ni star Ba ~e vi} je no vi na ri ma re kao da po sto je ne ka spor na prav na pi ta wa ko ja se ti ~u iz da va wa is tra ` nih pra v a, po { to je pret hod nih go di na jed na bu gar ska kom pa ni ja ve} ura di la ela b o r at o re z er v a m a ugqa u Ko vi nu, po odo bre wu pret h od n og Mi n i s tar s tva ru dar stva.

mo gu }e ko pa ti ugaq, a da se ne za ga di vo da. Is tra `i va wa stru~ wa ka su po ka za la da bi eks plo a ta ci jom ugqa ka p a c i t et vod n og re s ur s a bio sma wen za sa mo je dan od sto, sto je za ne mar qi vo po {to se ra di o ob no vqi vom iz vo ru. Otva ra we no vog ko pa i iz grad wa TE u Ko vi nu, ko {ta li bi, pre ma pro ce na ma, oko 1,3 mi li jar de evra.

Uni ja po slo da va ca Sr bi je (UPS) za tra ì la je ju ~e pre i spi ti va we po re kla imo vi ne biv {ih i sa da {wih di rek to ra jav nih pred u ze }a i de taq no is tra ì va we sva kog po je di na~ nog slu ~a ja bo ga }e wa. UPS u sa op {te wu na vo di da su mno gi di rek to ri i dru gi ru ko vo di o ci ovih pred u ze }a u pro te klih 10 go di na po sta li mi li o ne ri i ste kli zna ~a jan broj ne kret ni na i dru gu vred nu imo vi nu, a da gu bit ke po kri va ju pri vre da i gra |a ni. Uni ja po slo da va ca Sr bi je upo zo ra va da pri vat ni sek tor vi {e ne mo è da po kri va na go mi la ne gu bit ke jav nih pred u ze }a i da je po red do no {e wa no vog Za ko na o jav nim na bav ka ma hit no po treb no uve sti pro fe si o na li za ci ju u upra vqa we jav nim pred u- ze }i ma. Jed no od naj ~e {}ih obe }a wa u pro te kloj pred iz bor noj kam pa wi bi lo je i de par ti za ci ja i uvo |e we pro fe si o nal nog upra vqa wa u re pu bli~ ka i lo kal na jav na pred u ze }a, pod se }a ju u UPS-u. Bez ovih pro me na u ru ko vo |e wu jav nim pred u ze }i ma i da qe }e wi ho vi gu bi ci, ka ko je na ve de no, bi ti po kri va ni iz bu xe ta Sr bi je, od po re skih i dru gih pri ho da ubra nih iz pri vat nog sek to ra. „Ova ko }e se na sta vi ti vi {e de ce nij ski pa ra doks da oni ko ji zdra vo pri vre |u ju fi nan si ra ju

vred no sti „po je de no” pro te klih 10 go di na. Ko rup ci ja u pro ce su jav nih na bav ki, opre ma, ala ti, teh no lo gi je i nov ~a na sred stva ko ja ne pre sta no „cu re” obe le` ja su po slo va wa ovih pred u ze }a, sem ret kih iz u ze ta ka. „Do sa da su ova i dru ga dr àv na pred u ze }a pr ven stve no slu ì la za uhle bqa va we par tij skih ka dro va i ne po ti zam”, ka ù u UPS - u. Sa mo od nov ca u{te |e nog na jav nim na bav ka ma mo è se for mi ra ti Raz voj na ban ka Sr bi je i ta pre ko po treb na sred stva se ulo è u raz voj per spek tiv nih pri vred nih gra na. Pri vre da po zdra vqa do no {e we no vog Za ko na o jav nim na bav ka ma ko ji tre ba da sma wi obim i u~e sta lost zlo u po tre ba, ali bez bi ra wa stru~ nih i is ku snih po je di na ca za me na xe re re pu bli~ kih i lo kal nih JP, na sta vi }e se sa prak som lo {eg vo |e wa ovih fir mi i na no {e wem {te te bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je. Zbog sve ga to ga pri vred ni ci ape lu ju na vla da ju }e struk tu re da iz vr {e obe }a nu de par ti za ci ju i de po li ti za ci ju jav nih pred u ze }a i kroz no vi Za kon o jav nim pred u ze }i ma uve du pre kr {aj ne i ka zne ne me re za sve one ko ji bu du zlo u po tre bqa va li ru ko vo de }e funk ci je u ovim pred u ze }i ma.

Za plate 97 miliona evra Jed no is tra ì va we po ka za lo je da u 570 lo kal nih i re pu bli~ kih jav nih pred u ze }a po sto ji ukup no 8.242 di rek to ra, po mo} ni ka, za me ni ka i sa vet ni ka di rek to ra i dru gih ru ko vo di la ca. Wi ho ve pro se~ ne pla te su ve }e od 70.000 di na ra, a na naj vi {im funk ci ja ma vi {e i od 120, 150 i 200 hi qa da di na ra. Sa mo bru to za ra de ovih na me {te ni ka iz no se pri bli `no vi {e od 97 mi li o na evra go di {we (bez amor ti za ci je slu `be nih auto mo bi la, go ri va, to plih obro ka, re gre sa, bo nu sa, tro {ko va re pre zen ta ci je, do dat nih be ne fi ci ja...). Ra ~u ni ca po ka zu je da bi za Sr bi ju (dr àv ni bu xet) bi lo is pla ti vi je da za isti no vac an ga ù je 570 vr hun skih me na xe ra iz ino stran stva sa me se~ nim ne to pla ta ma od 10.000 evra, pod uslo vom da se efi ka snim upra vqa wem ova pred u ze }a iz ve du iz gu bi ta ka. rad gu bi ta {a”, ka è se u sa op {te wu. Uni ja is ti ~e da je ne stru~ no vo |e we jav nih pred u ze }a i na go -

mi la va we gu bi ta ka, upr kos mo no po li ma ko je ima ju, do ve lo je do to ga da je 45 od sto wi ho ve tr `i {ne

PROTESTI U ZREwANINSKOM BRODOGRADILI[TU

„Begej” nastavqa da tone Rad ni ci zre wa nin skog Bro do gra di li {ta „Be gej” ju ~e su na sta vi li pro test u fa bri~ kom kru gu, gde se po sme na ma, da no no} no oku pqa ju, da bi spre ~i li ras pro da ju po kret ne imo vi ne, dok je ne po kret na pod hi po te kom. Oni su u{li u fa bri~ ki krug, po ru ~iv {i da }e tu osta ti dok se wi ho va si tu a ci ja ne re {i.

Oni `e le da zna ju da li }e se na sta vi ti sa pro iz vod wom ili ne, tra `e da im se is pla te za o sta le za ra de, kao i da se pre sta ne sa pro da jom imo vi ne. Ka ko is ti ~u, pret hod no su pri sta li na spro vo |e we re or ga ni za ci je, ali da sa da, ume sto spro vo |e wa tog pla na, fa bri ci pre ti ste ~aj. Pred sed nik po dru `ni ce Sin di ka -

ta in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne (SIRV) Jo vi ca Lu ja nov iz ja vio je Ta njug u da je taj sin di kat pod neo kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom jav nom tu `i la {tvu sa zah te vom da pro ve ri za ko ni tost pri va ti za ci je i po stu pa we me nax men ta gru pe „Mer ku ri jus”, za ko je sum wa da je na mer no gur nu lo „Be gej” u du go ve, ra di ste ~a ja i li kvi da ci je.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

114,8689

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,2132

119,9091

114,5173

Australija

dolar

93,1244

95,0249

97,2105

92,8393

Kanada

dolar

91,0357

92,8936

95,0302

90,7570

Danska

kruna

15,4046

15,7190

16,0805

15,3575

Norve{ka

kruna

15,5044

15,8208

16,1847

15,4569

[vedska

kruna

13,5380

13,8143

14,1320

13,4966

[vajcarska

franak

94,9252

96,8624

99,0902

94,6346

SAD

funta dolar

1 1

143,1924 88,8459

146,1147 90,6591

149,4753 92,7443

142,7541 88,5739

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 9. 2012. godine

Cena

BELEX 15 (434,57 -0,50)

Promet

Akoteks, Ada

52,70

113

565.000

Agrovet, Melenci

20,00

720

864.000

AIK banka, Ni{

-1,30

1.370

916.530

Soko Nada [tark, Beograd

20,00

1.512

378.000

NIS, Novi Sad

0,00

618

3.584.024

2,44

21.000

504.000

Komercijalna banka, Beograd

0,09

1.101

22.010

0,09 Promena %

1.101 Cena

22.010 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.800

0,00

Soja protein, Be~ej

Energoprojekt oprema, Beograd

-40,00

3.720

-0,22

452

38.420

Energoprojekt holding, Beograd

^elik, Ba~ki Jarak

-24,24

2.000

6.000

-0,22

464

141.505

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Projektbiro, Sombor

-10,42

430

172.000

-0,24

409

261.315

Jubmes banka, Beograd

0,03

9.880

493.997

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.594

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

565.000

Tigar, Pirot

0,00

225

2.475

Veterinarski zavod, Subotica

-0,27

372

140.616

Bambi Banat, Beograd Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Nafta, Beograd Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Promena %

Agrovet, Melenci Akoteks, Ada Jabuka., Pan~evo Projektbiro, Sombor

-7,69

12.000

420.000

-7,53 Promena %

4.050 Cena

1.559.250 Promet

0,00

618

3.584.024

20,00

720

864.000

52,70

113

0,00

2.500

200.000

-10,42

430

172.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

OZBIQ NO UPO ZO RE WE FI SKAL NOG SA VE TA

Vlada vodi buyet u pogre{nom smeru Fi skal ni sa vet Sr bi je oce nio je ju ~e da je pr vi ko rak fi skal ne kon so li da ci je na pra vqen u po gre {nom sme ru i da re ba lans bu xe ta za 2012. uve }a va de fi cit, ume sto da ga sma wu je. „Pr vi od go vor Vla de na alar mant no sta we u jav nim fi nan si ja ma, od no sno re ba lans bu xe ta je neo d go va ra ju }i, ma da su struk tur ne me re ko je se od no se na po re sku po li ti ku i uma we we ra sta pen zi ja i za ra da u osno vi do bre”, re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}. On je ka zao da pred vi |e ni re ba lans bu xe ta za 2012. ni je ade kva tan od go vor na iza zov u jav nim fi nan si ja ma za to {to do no si do dat no po ve }a we de fi ci ta, ume sto we go vog sma we wa. To je po sle di ca ve li kog po ve }a wa ras ho da kao {to su 13. pen zi ja, sub ven ci je i dru go, ko ji pre va zi la ze u{te de ko je }e se ostva ri ti sma we wem pen zi ja i za ra da i po ve }a wem po re za.

„Sta we u jav nim fi nan si ja ma je alar mant no iz zah te va od lu~ ne me re fi skal ne po li ti ke, i pr ve me se ce 2012. go di ne obe le `i li su go to vo ne kon tro li san rast fi skal nog de fi ci ta jav nog du ga pa je mo gu} nost iz bi ja wa du `ni~ ke kri ze po sta la vr lo ve ro vat na”, re kao je Pe tro vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, re ba lan som je pred vi |e no po ve }a we pri ho da od pre ko 20 mi li jar di di na ra, ali isto vre me no pred vi |e no je do dat no po ve }a we ras ho da za pre ko 25 mi li jar di di na ra.

Lo {a oce na 13. pen zi je Me ra Vla de Sr bi je da se naj si ra {ni jim pen zi o ne ri ma is pla ti po mo} od 16.000 di na ra, Fi skal ni sa vet ne ga tiv no oce wu je jer je pro iz voq na i po ve }a va bu xet ski de fi cit za osam mi li jar di di na ra, od ~e ga u ovoj go di ni za ~e ti ri mi li jar de di na ra. Ka ko je ob ja snio ~lan Fi skal nog sa vet Ni ko la Al ti par ma kov, pro gram „13. pen zi ja” ni je u skla du sa po sto je }im si ste mom so ci jal ne za {ti te, jer dis kva li fi ku je oko 100.000 sta rih li ca ko ji uop {te ne pri ma ju pen zi ju. Pre ma we go vim re ~i ma, ta me ra je za sno va na na po je din cu i ne uzi ma u ob zir imo vin sko sta we ni ti pri hod osta lih ~la no va do ma }in stva. „Pen zi o ner sa 15.000 di na ra do bi ja do dat nih 16.000 di na ra, a pen zi o ner sa pen zi jom od 15.001 di na rom ne do bi ja ni {ta i ta na gla pre se ca wa su lo {a fi skal na prak sa”, pre ci zi rao je Al ti par ma kov. Vla da Sr bi je obez be di la je po seb nu po mo} od 16.000 di na ra go di {we pen zi o ne ri ma ~i ja su me se~ na pri ma wa is pod 15.000 di na ra, ko ja }e bi ti is pla }e na u ~e ti ri ra te.

Fi skal ni sa vet pro ce wu je da bi kon so li do va ni de fi cit dr `a ve bez no vih me ra vla de do kra ja go di ne mo gao da iz no si oko 216 mi li jar di di na ra ili 6,5 od sto BDP. De fi cit re pu bli~ kog bu xe ta u 2012. go di ni bi bez no vih me ra vla de iz no sio 197 mi li jar di di na ra. Tre nut ni ni vo jav nog du ga Sr bi je je 56,5 od sto BDP, a do kra ja go di ne on }e do sti }i, a mo `da ~ak i pre sti }i ni vo od 60 od sto BDP, ka zao je Pe tro vi}. Za fi nan si ra we de fi ci ta i ot pla }i va we glav ni ce jav nog du ga do kra ja go di ne po treb no je obez be di ti oko 1,7 mi li jar di evra, a u 2013. do dat nih ~e ti ri do pet mi li jar di evra, {to }e ka ko oce wu je Fi skal ni sa vet pred sta vqa ti ozbi qan iza zov. Uki da wem po je di nih agen ci ja, fon do va i sli~ nih in sti tu ci ja bi }e ostva re ne ma le su {tin ske u{te de u bu xe tu Sr bi je i to uglav nom na za ra da ma za po sle nih u wi ma i u ne kim slu ~a je vi ma na za kup ni na ma, iz ja vio je da nas ~lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi}. On je is ta kao, na kon fe ren ci ji za no vi na re, da }e pra va re for ma na sta ti on da ka da se vi di da li su svi ra ni je pla ni ra ni pro jek ti i pro gra mi tih in sti tu ci ja po treb ni. Pre ma we go vim re ~i ma, sle de }i ko rak tre ba lo bi da bu de da se „pre ~e {qa ju” jav ne na bav ke, spe ci ja li zo va ne uslu ge i uslu ge po ugo vo ru tih in sti tu ci ja i tek kad se na to me sma we ras ho di bi }e na pra vqe ne pra ve u{te de. „Ni je po en ta sa mo u uki da wu agen ci je kao poj ma, ve} tre ba vi de ti {ta je sa wi ho vim ras ho di ma po {to sve one ima ju svo je pro jek te i pro gra me”, re kao je on.

petak14.septembar2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : NBS ]E MO RA TI DA PO TRA @I NO VOG KAN DI DA TA ZA PRED SED NI KA SA VE TA GU VER NE RA

Radovan Jela{i} se ne vra}a u Narodnu banku U Na rod noj ban ci Sr bi je je na kon ka drov skih pro me na mno go ne po pu we nih me sta. Kao kan di dat za funk ci ju pred sed ni ka Sa ve ta gu ver ne ra NBS po mi wao se ovih da na Ra do van Je la {i} ~o vek ko ji je tu funk ci ju pr vog ~o ve ka NBS oba vqao pre De ja na [o {ki}. Me |u tim, od to ga ne ma, bar za sa da, ne ma ni {ta. Je la {i} je za po slen u Er ste ban kar skoj gru pi u Ma |ar skoj. Ka da smo se obra ti li di rek to ru sek to ra ko mu ni ka ci je u Ban ci u su sed noj ze mqi Go spo |a Eme {e Denks re kal je sa mo da na to ne ma ko men tar.

Dinarska {tedwa bez poreza Ko mi ten ti ba na ka ko ji {te de u di na ri ma od ne }e i ove a i na red nih go di na ce lu ka ma tu ku }i. Pred log po ve }a wa po re skih sto pa na pri hod od ka ma ta sa 10 na 15 od sto ne va `i za vla sni ke di nar skih de po zi ta. Ovom iz me nom bi }e ob u hva }e ne sa mo de vi zne {te di {e. U mi ni stra stvu fi an si ja i pri vre de ve} su iz ra ~u na li da }e im za pet od sto ve }a sto pa do ne ti u dr `av nu ka su do dat ni pri hod od mi li a jr du di na ra ove go di ne i jo{ dve mi li jar de na red ne. Po ve }a wem po re ske sto pe na isti na ~in ob u hva }e ni su i pri ho di od di vi den di. Od wih se o~e ku je ~ak i vi {e i to ove go di ne 1,3 mi li jar de di na ra i 4,5 mi li jar di u 2013. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je iz ban kar skoh kru go va , ka da su Ra do va na Je la {i }a pi ta li o po me nu toj op ci ji od go vo rio je na vod no : -Hva la, ali ve} imam po sao. Ho }e li se mo `da, pre do mi sli ti osta je da se vi di .Tek fi nan sij skoj ku }i u ko joj sa da ra di, ka ko „Dnev nik” sa zna je, ni je na ja vio pro me ne. Ovih da na u me di ji ma se mo glo ~u ti da je Je la {i }u po nu |e na funk ci ja pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra NBS. Me |u tim, to po sve mu su de }i ni je ta~ no. Re~ je, iz gle da, o me stu

pred sed ni ka Sa ve ta gu ver ne ra. Ta funk ci ja ne zah te va stal no rad no vre me ~la no vi se sa sta ju jed nom me se~ no a po ne kad i re |e. Me se~ na apa na `a je tu oko 200.000 di na ra. Da je pri hva tio funk ciu Ra do van Je la {i} su sreo bi se sa sko ro pra znim Sa ve tom. Na kon iz bo ra Jor go van ke Ta ba ko vi} na me sto gu ver ne ra ovo te lo su na pu sti li emi nen ti tru~ wa ci dr Bo {ko @iv ko vi} ko ji je bio pred sed ni te ~la no vi Ko sta Jo si fi dis, Mi loj ko Ar si},Zo ri ca Mla de no vi}.Ostao je sa mo Ni ko la Mar ti no vi}.

Gle da no iz tog ugla pred sed ni ko va we Je la {i }a bi sva ka ko po di glo kre di bi li tet ovog te la. Ali ~ak i da je re kao „da” uz uslov da osta ne na po slu i u Er ste gru pa ci ji, opet bi bi lo te {ko }a. Na rod na ban ka je nad le `na za su per vi zi ju svih fi na sij skih ku }a u Sr bi ji pa i Er ste ban ke , a pred lo è ni pred sed nik Sa ve ta bi se on da na {ao u su ko bu in te re sa. Pret hod ni pred sed ni ci su bi li pro fe so ri Uni ver zi te ta Da li je u ovom tre nut ku bo qe bi ti u tom me nax men tu Er ste gru pe ili u vr hu NBS ? - Sma tram da je u ovom tre nut ku bo qe bi ti po da qe od NBS- ka è za „Dnev nik” me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. - In fla ci ja }e nam bi ti po pri li~ na ove go di ne ~ak dvo ci fre na, {to je ba{ u we noj in ge ren ci ji. Po red to ga za kon ko ji re gu li {e rad ove in sti tu ci je mo ra }e da se me wa. To tra ì mi si ja Ma |u na rod nog mo ne tar nog fon da, a uko li ko na to ne pri sta ne mo do bi }e mo ne pov qni ji aran `man sa wi ma. U ta kvim okol no sti ma ~ak i ako ne ko raz mi {qa o do la sku raz bo ri to je da sa ~e ka. D. Vu jo {e vi}

dRU[TvO

petak14.septembar2012.

NA MA STER, SPE CI JA LI STI^ KIM I DOK TOR SKIM STU DI JA MA NA UNS-u ME STA ZA OKO 5.500 STU DE NA TA

NE O^E KU JE SE NE STA [I CA LE KO VA U SR BI JI

Bi }e bar za me ne Pre ma re ~i ma Alek san dra Vuk sa no vi }a, di rek to ra Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, ne ma raz lo ga za ne sta {i cu le ko va jer je sa mo jed na fir ma iz ra zi la `e qu da po vu ~e pot pis sa pro to ko la po ko jem pro iz vo |a ~i uma wu ju ce ne le ko va za 10 od sto. On o~e ku je da i iz Udru `e wa “Ino vi ja” od u -

Pr vi ~o vek RF ZO na ja vqu je i da }e ovih da na, u do go vo ru sa Mi ni star stvom zdra vqa, po nu di ti re {e we pre ma ko jem }e pa ci jen ti ma we ~e ka ti na pre gled mag net nom re zo nan com i ske ne rom do da ju }i da ana li za pre gle da po ka zu je da je ve li ki broj zah te va za ta sni ma wa neo prav dan i da se pra ve gu `ve i

Do go di ne vak ci na pro tiv ra ka plu }a? In sti tut “ Tor lak” spre ma se da sa In sti tu tom za mo le ku lar nu imu no lo gi ju Ku be pot pi {e ugo vor za re gi stra ci ju ku ban ske vak ci ne pro tiv kan ce ra plu }a. Tek ka da obe ku }e pa ra fi ra ju do ku ment o za jed ni~ kom an ga `o va wu da vak ci na “ci ma vaks EGF” stig ne u Sr bi ju, “Tor la ku” }e bi ti do sta vqen osta tak re gi stra ci o ne do ku men ta ci je i tek }e on da mo }i da od nad le `nih agen ci ja tra `i zah tev za re gi stra ci ju vak ci ne. O~e ku je se da zah tev za re gi stra ci ju ove vak ci ne za ko ju se ve ruj da za u sta vqa rak plu }a i u po od ma kloj fa zi bu de pre dat to kom na red nog me se ca. Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva tre ba da iz da do zvo lu za sta vqa we u pro met po me nu te vak ci ne, a ako se bu de i{lo uobi ~a je nim to kom ona bi mo gla da se po ja vi u Sr bi ji naj ra ni je sre di nom sle de }e go di ne. sta nu od te od lu ke jer se na da da }e usko ro do }i do ko rek ci je i uskla |i va wa ce na le ko va sa kurs nom li stom. - Ne vi dim ni je dan raz log da do |e do ne sta {i ca. Po vre me no ne do sta je ne ki lek, ali tu su pa ra le le me di ka me na ta. To se de {a va jer se far ma ce ut ska in du stri ja po ne kad po na {a neo d go vor no, jer mo `da ni je pla ni ra la pro iz vod wu ne kog le ka, a re kli su da ho }e ili su ne ki du go ~e ka li na for mi ra we ce na. Mi smo na li sta ma le ko va osta vi li, re ci mo, ne ki me di ka ment raz li ~i tih pro iz vo |a ~a ka ko bi smo re du ko va li ri zik da do |e do ne sta {i ca - re kao je Vuk sa no vi}.

ote à va si tu a ci ja oni ma ko ji ma je pre gled stvar no neo p ho dan. Ta ko |e, RF ZO }e usko ro iza }i i sa pred lo zi ma re {e wa za li ste ~e ka wa za ope ra ci je ka ta rak te i ugrad wu or to ped skih pro te za. Vuk sa no vi} tvr di da su u do go vo ru sa stru kom od re |e ni kri te ri ju mi za sta vqa we na li stu, ali i na ~in po ve zi va wa zdrav stve nih usta no va u in for ma ci o nom si ste mu. - Sla }e mo pi sma pa ci jen ti ma da se iz ja sne da li è le da bu du ope ri sa ni u bi lo ko joj usta no vi ka ko bi to {to pre bi lo oba vqe no, a od zdrav stve nih usta no va ma in si sti ra }e mo da aùr no vo de li ste ~e ka wa - ka è Vuk sa no vi}. Q. M.

Buyet obe }an, a {ko la ri na do 254.000 di na ra Dok dru gi kon kurs ni rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sad ula zi u po sled wu fa zu - po de lu in dek sa, stu den ti ko ji su ve} ste kli di plo mu (ili }e to u~i ni ti u sep tem bar skom/ok to bar skom ro ku) pr vog ili dru gog ste pe na, a è le da qe na ma ster, spe ci ja li sti~ ke ili dok tor ske stu di je, kon ku ri sa }e naj ka sni je do 12. ok to bra, a na ne kim fa kul te ti ma i ra ni je. U pr vu go di nu ma ster aka dem skih, spe ci ja li sti~ kih i dok tor skih stu di ja na fa kul te ti ma je di nog dr àv nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, kao i na in ter di sci pli nar nim i mul ti di sci pli nar nim stu dij skim pro gra mi ma u okvi ru raz li ~i tih UNS-ovih cen ta ra mo è da se upi {e ukup no 5.530 stu de na ta, od ko jih bi 2.892 mo glo da se {ko lu je na te ret bu xe ta (ako dr à va, od no sno re sor no mi ni star stvo obez be de za to po tre ban no vac) dok bi 2.638 aka de ma ca vi {ih ni voa stu di ja pla }a lo {ko la ri nu, ~i ji je ras pon od 50.000 (ma ster na U~i teq skom u Su bo ti ci) do 254.000 di na ra (dok tor ske na Prav nom fa kul te tu).

Na FTN-u i spe ci ja li sti~ ke stu di je

Kon kurs ni ro ko vi su uglav nom sli~ ni i pri ja ve se pri ma ju do 12. ok to bra na ve }i ni fa kul te ta i

Kon kurs ni ro ko vi su uglav nom sli~ ni i pri ja ve se pri ma ju do 12. ok to bra na ve }i ni fa kul te ta i cen ta ra cen ta ra. Po ne gde je ipak dru ga ~i je, pa ta ko na U~i teq skom fa kul te ta na ma |ar skom na stav nom je zi -

Udru è we fo to gra fa Sr bi je za tra ì lo je za {ti tu od om bud sma na zbog to ga {to po je di ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, bez pret hod nog utvr |i va wa is pu we no sti pro pi sa nih stan dar da, od bi ja ju da pri me fo to gar fi je ko je gra |a ni pri la ù uz zah tev za iz da va we li~ ne kar te. Ova kvim po stu pa wem MUP-a, tvr de fo to gra fi, po vre |e no im je pra vo da oba vqa ju svoj po sao i fo to gra fi {u gra |a ne za li~ ne is pra ve, ali i pra vo gra |a na da do bi ju kva li tet nu fo to gra fi ju na li~ nom do ku men tu. Fo to gra fi su Za {tit ni ku gra |a na do sta vi li iz ja ve ve }eg broj gra |a na u ko ji ma je is tak nu to da su slu `be na li ca MUP-a - Po li cij ske upra ve u Kra qe vu, So po tu, Pa li lu li i Ko vi nu - od bi le da uz zah tev pri me fo to gra fi ju pro pi sa ne ve li ~i ne iz ra |e nu u fo to graf skoj rad wi. Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va do sta vi lo je Za {tit ni ku gra |a na od go vor u ko jem is ti -

BOR BA PRO TIV KO RUP CI JE U ZDRAV STVU

ci. Za {to ne mo `e i u pri vat noj? Kad do bi je te re cept, pod istim uslo vi ma ko ri snik zdrav stve ne uslu ge tre ba da ga is ko ri sti gde je we mu naj zgod ni je - ob ja sni la je Sla vi ca \u ki} De ja no vi}. Me |u tim, na po mi we mi ni star ka, ne mo gu se ta ko br zo pri vat ne kli ni ke i pri vat ne apo te ke uve sti u si stem zdrav stve ne za {ti te i za to tre ba vre me na. La ko je, do -

Ten der za van te le snu oplod wu kod pri vat ni ka U to ku sle de }e ne de qe, pre ma re ~i ma Alek san dra Vuk sa no vi }a, di rek to ra RF ZO, bi }e ob no vqen ten der za oba vqa we van te le sne oplod we u pri vat nim usta no va ma. êl nik RF ZO pod se }a da pri vat ne usta no ve ni su do sta vi le neo p hod nu do ku men ta ci ju zbog ~e ga je ten der pro pao i ape lu je na wih da se sa da uozbi qe jer mno gi pa ro vi ~e ka ju na ve {ta~ ku oplod wu. li {e po stu pak i kri te ri ju me pri za kqu ~e wu ugo vo ra Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we sa pri vat nim usta no va ma. Mi ni star ka zdra vqa Vla de Sr bi je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} is ti ~e da je od mah po stu pa wu na du `nost po kre nu la me ha ni zme ka ko bi se omo gu }io ula zak pri vat ni ka u zdrav stve nu za {ti tu jer je i sa ma uo~i la, ka ko ka è, ne lo gi~ nost u od no su pre ma wi ma. - Mo ra te da da te qu di ma u pri vat nom sek to ru iste uslo ve u po gle du stru~ nih zah te va, pro stor nih, ka drov skih, kao i opre me, a on da ih ukqu ~i ti u si stem i da ti im mo gu} nost da bu du u kon ku rent skim od no si ma sa dr à vom. Zna te {ta je ano ma li ja? Kad ne ko ode kod le ka ra i do bi je re cept, mo è da uzme lek sa mo u dr àv noj apo te -

da je, pra va iz jed na ~i ti na pa pi ru, ali je te {ko to spro ve sti u prak su: - Na kra ju, mi ve} ima mo oba ve zu da iz jed na ~i mo ova dva ni voa. Me |u tim, de fi cit nov ca uvek }e bi ti raz log ko jim se ob ja {wa va da RF ZO ne mo è da sklo pi ugo vor sa pri vat ni ci ma. Ja, na pri mer, na pri vat ni ke gle dam na pot pu no dru gi na ~in. Ako oko 3.000 pri vat ni ka za po sli po dva-tri le ka ra, to je oko 10.000 za po sle nih u Sr bi ji. Na rav no, ne mo gu da ka èm da sve to mo è da se re a li zu je br zo. Ali evo, da kre ne mo od ovih re ce pa ta, jer to je ve o ma kon kret no pi ta we: da ne ko ko ima pro pi san re cept iz dr àv ne in stu ci je, mo è da u|e i u dr àv nu i u pri vat nu apo te ku da uzme lek. Q. Ma le {e vi}

ster) do 17. sep tem bra, Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa za dok tor ske do 21. sep tem bra, a za

Po li cij ski slu `be ni ci, a ne kri ti ~a ri

Ugo vor za na bav ku no vih do za vak ci na pro tiv te ta nu sa, ali i dru gih ko je su ne do sta ja le je za kqu ~en i wi ho va di stri bu ci ja mo gla bi da po~ ne na red nih da na, na ja vi li su pred stav ni ci Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. U RF ZO ka `u da je ugo vor o na bav ci vak ci na pro tiv dif te ri je, te ta nu sa, ve li kog ka {qa, me nin gi ti sa ti pa A, za u {ki, pne u mo ko ka, de~ je pa ra li ze za kqu ~en pre ne ko li ko da na i da bi di stri bu ci ja zdrav stve nim usta no va ma mo gla da po~ ne od mah. Pre ma po da ci ma RF ZO, sle de }e ne de qe bi }e raz mo tre na po nu da za na bav ku BCG (be se `e vak ci nu), DTP, OPV vak ci nu ko jih ta ko |e ne ma do voq no, kao i vak ci ne za he pa ti ta b za de cu i od ra sle i jo{ jed ne vr ste vak ci ne pro tiv te ta nu sa. Otva ra we po nu de za vak ci nu za se zon ski grip o~e ku je se po sled we ne de qe sep tem bra, pa bi we na di stri bu ci ja mo gla da po~ ne po ~et kom ok to bra.

U Iz ve {ta ju o ob li ci ma, uzro ci ma i ri zi ci ma ko rup ci je u si ste mu zdrav stva, ko ji je ne dav no pred sta vi la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, kao jed na od me ra za sma we we ko rup ci je u zdrav stvu pre po ru ~u je se ana li za mo gu} no sti ukqu ~i va wa pri vat ne prak se u si stem oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, kao i pre i spi ti va we od red be za ko na ko ja re gu -

ku u Su bo ti ci do ku men ta za upis na ma ster pri ma ju jo{ da nas, Aka de mi ji umet no sti (ima ju sa mo ma -

ma ster do 1. ok to bra, Teh ni~ kom fa kul te tu „Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu na oba ni voa se kon ku ri {e od 1. sep tem bra do 5. ok to bra, a na Pri rod no-ma te ma ti~ kom do 5. ok to bra. Za to je naj bo qe da se po ten ci jal ni kan di da ti in for mi {u na saj tu UNS-a (www.uns.ac.rs) gde je ob ja vqen je din stven kon kurs za sve fa kul te te i cen tre u sa sta vu ovog uni ver zi te ta. Dok tor ske stu di je, osim ve} po me nu te Aka de mi je, ne ma ju ni TF „Pu pin”, Pe da go {ki u Som bo ru i U~i teq ski u Su bo ti ci, kao ni ve }i na uni ver zi tet skih cen ta ra (po sto je sa mo na Rod nim stu di ja ma), dok Fa kul tet teh ni~ kih na u ka je di ni ima ma ster, spe ci ja li sti~ ke stru kov ne, spe ci ja li sti~ ke aka dem ske i dok tor ske stu di je. Mno gi fa kul te ti su oprav da no stra hu ju }i da im ne }e bi ti upla }e ne pa re za {ko lo va we bu xet skih ma ste ra, a po se be no dok to ra na u ka, uz pla ni ra nu bu xet sku kvo tu sta vi li „zve zdi cu”, te fu sno ti cu da }e ako ne bu de bu xet skog nov ca stu den ti sa mi pla }a ti {ko la ri nu. V. ^e ki}

OM BUD SMAN [TI TI PRA VO GRA \A NA DA SA MI PRI LO @E FO TO GRA FI JU ZA LI^ NU KAR TU

Usko ro di stri bu ci ja vak ci na

Pri vat ni le ka ri i apo te ka ri

dnevnik

~u da su sve wi ho ve or ga ni za ci o ne jed ni ce, pre ma Za ko nu o li~ noj kar ti, du `ne da pri hva ta ju sve fo to gra fi je ko je gra |a ni pri la ù ako is pu wa va ju teh ni~ ke uslo ve da mo gu da se ske ni ra ju i une su u elek tron sku evi den ci ju MUP-a. Za {tit nik gra |a na, sa gle da va ju }i pri tu `be Udru è wa fo to gra fa Sr bi je, do sta vqe nu do ku men ta ci ju kao i po dat ke do ko jih se do {lo to kom spro ve de nog po stup ka kon tro le pra vil no sti i za ko ni to sti ra da MUP-a, utvr dio je da je pri li kom pre da je zah te va za iz da va we li~ ne kar te bi lo slu `be ni ka MUP-a ko ji su od bi li da pri me pri lo è ne fo to gra fi je pret hod no ne utvr |u ju }i da li one is pu wa va ju pro pi sa ne slo ve. Ka ko je Za ko nom o li~ noj kar ti pred vi |e no da li ce ko me se pr vi put iz da je li~ na kar ta mo è uz zah tev pri lo ì ti fo to gra fi ju, slu `be na li ca MUP-a, za kqu ~io je Za {tit nik gra |a na, du `na su da po {tu ju ovo pra vo gra |a na i pri me fo to gra fi je. Q. M.

GLIC po dr à va „Pa ra du sra ma” Gej-le zbej ski in fo-cen tar (GLIC) sa op {tio je da po dr à va „Pa ra du sra ma” ko ju su za ka za li rat ni ve te ra ni za 6. ok to bar za ka da je na ja vqe no i odr à va we „Pa ra de po no sa”. GLIC po dr à va sve ugro è ne gru pe da na mi ran na ~in zah te va ju svo ja so ci jal na pra va i da bra ne svo je qud sko do sto jan stvo. GLIC je iz ne na |en zbog krat ko vi do sti or ga ni za to ra „Pa ra de po no sa” ko ji ne è le da po ka ù ni mi ni mum so li dar no sti sa dru gim ugro è nim dru {tve nim gru pa ma: - “Pa ra du po no sa” mo ra da vo di prin cip so li dar no sti, jer ako tra ì mo da se gra |a ni Sr bi je so li da ri {u sa LGBT po pu la ci jom i ape lu -

je mo na wi ho vu em pa ti ju, ta ko LGBT po pu la ci ja mo ra da po ka è so li dar nost i em pa ti ju pre ma dru gi ma. Isto vre me no, Po kret Dve ri tvr di da }e u~i ni ti sve da 6. ok to bra ne do |e do gej pa ra de i na ja vqu je de mon stra ci je pro tiv tog sku pa, iz ja vqu je pred stav nik tog po kre ta Vla dan Gli {i} ko ji ka è da }e Dve ri na sta vi ti bor bu, ne na sil nim, in sti tu ci o nal nim sred stvi ma pro tiv odr à va wa gej pa ra de. On je pred stav ni ci ma vla sti po ru ~io da ne do zvo le da se ove go di ne odr ì gej pa ra da i do dao da }e “da ti mo gu} nost dr àv nim or ga ni ma” da re a gu ju i iz beg nu ne re de na dan odr à va wa pa ra de.

Bi va lo je i ova ko...

VESTI Tro va we kr vi uze lo ma ha U Sr bi ji je ju ~e pr vi put obe le èn Svet ski dan sep se pod slo ga nom “Sep sa ubi ja, br zi na spa sa va”. Sep sa je tro va we kr vi i jed na je od bo le sti ko ja mo è ima ti tra gi ~an is hod. Mo è da za hva ti sko ro sve de lo ve te la, po ~ev od mo zga, pre ko plu }a, pa sve do bu bre ga, a ~ak mo è da o{te ti i sluh. Na sva ke tri do ~e ti ri se kun de sep sa od ne se po je dan ì vot u sve tu. U mno gim ze mqa ma u sve tu sep sa je ~e {}a od mo `da nog uda ra ili ko no rar ne bo le sti jer wu mo è iza zva ti ~ak i pre ko mer na upo tre ba an ti bi o ti ka. Sve ga 20 od 40 od sto pa ci je na ta do laz kod le ka ra sa sep som ko ju no si iz svo je sre di ne, osta li je do bi ja ju u bol ni ci jer mno ge bo le sti ko je zah te va ju bol ni~ ko le ~e we sla be imu ni si stem. Sep sa mo è da se de si sva kom jer ne bi ra ni pol ni uz rast, a we no le ~e we

za vi si is kqu ~i vo o pra vo vre me no sti. Na i me, ako se u pr vi mah pre po zna ste pen pre `i vqa va wa je pre ko 80 od sto, a u su prot nom smrt nost je ve li ka.U pro te kloj de ce ni ji u~e sta lost sep se po ve }a la se 100 od sto. Q. M.

Za bo qi stan dard pod o fi ci ra i voj ni ka Voj ska Sr bi je ima am bi ci o zne pla no ve za raz voj spo sob no sti u 2013, a ula `u se na po ri za una pre |e we stan dar da pre sve ga pod o fi ci ra i pro fe si o nal nih voj ni ka, iz ja vio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. Na pri je mu za pri pad ni ke Voj ske ko ji u sep tem bru obe le `a va ju Dan ar ti qe ri je, Voj ne po li ci je kao i in ten dant ske, teh ni~ ke, sa o bra }aj ne i Slu `be te le ko mu ni ka ci ja, Di ko vi} je ~e sti tao pred sto je }e voj ne pra zni ke pro fe si o nal nim voj ni ci ma, ci vi li ma i pen zi o ne ri ma.

Ja bu ka i li mun Ak ci ja po sve }e na bez bed no sti de ce u sa o bra }a ju „Ja bu ka i li mun” od 17. do 21. sep tem bra bi }e or ga ni zo va na u 72 osnov ne {ko le u 59 gra do va u Sr bi ji, uz u~e {}e vi {e od 9.500 |a ka. Ak ci ju pe ti put za re dom or ga ni zu je „Del ta |e ne ra li osi gu ra we”, u sa rad wi sa MUP-om i osnov nim {ko la ma, a ci qe vi pro jek ta su edu ka ci ja u~e ni ka o pra vil nom po na {a wu u sa o bra }a ju i po di za we ni voa sve sti vo za ~a o va `no sti po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa kao pre ven ci je sa o bra }aj nih ne sre }a. U ak ci ju su ukqu ~e ne i ~e ti ri osnov ne {ko le za de cu sa in va li di te tom. Vo za ~i ko ji po {tu ju sa o bra }aj ne pro pi se bi }e na gra |e ni ja bu kom i pla ke tom za hval no sti, dok }e ne sa ve sni kao opo me nu do bi ti li mun i pla ke tu sa mol bom da po {tu ju sa o bra }aj na pra vi la.

Ra di o ni ce o qu ba vi

Do bit ni ci „Bran ko ve na gra de Ma ti ce srp ske”

Kre a tiv na ra di o ni ca na te mu „qu bav” za de cu svih uz ra sta bi }e odr `a na su tra u 11 sa ti u Tink cen tru. Osim to ga u to ku je upis na li kov ne, mu zi~ ke, dram ske i fla men ko pro gra me, raz voj ne ra di o ni ce i en gle ski je zik. Par ti ci pa ci ja za u~e {}e na ra di o ni ci je 200 di na ra i ni je po treb na pret hod na pri ja va. A. L.

U okvi ru ma ni fe sta ci je „Bran ko vo ko lo” da na {weg osmog da na pro gram po ~i we u 11 ~a so va u Gim na zi ji „La ze Ko sti}” ka da }e bi ti pro gla {e ni no vi do bit ni ci „Bran ko ve na gra de Ma ti ce srp ske” Mi lo{ Jo ci}, Ta tja na Vuj no vi}, So fi ja Pa jo vi}, Bo jan Ra je vi}, Mar ko Bo gu no vi} i Tri vun Ka la ba. U

Bi bli o te ci „Bran ko Ra di ~e vi}” u Srem skim Kar lov ci ma, Ka ro va~ kih |a ka 4, u 19 ~a so va odr `a }e se po et ski te a tar an to lo gi je srp ske po e zi je. Pi ja ni sti~ ki kon cert Bog da na \or |e vi }a bi }e pri re |en u 20 ~a so va u Kar lo va~ koj gim na zi ji. I. D.

Novosadska petak14.septembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Hleb i injekcija De ca u vr ti }i ma su ume sto pa su qa, za ru ~ak do bi li hleb i mar ga rin, jer je pa suq ne kim ~u dom i po sle pet sa ti ku va wa ostao tvrd. Do bro ni je to ba{ to li ko ~u do, ka sni je ana li ze po ka za }e da je za slu è no „la ge ro van” na ot pad. Ono dru go, {to ne ~u di, jer je tu `no, da je po sle ne u spe le ak ci je „pa suq po ne deq kom” ma li {a ni ma u vr ti }u tog da na je di no na me ni ju ostao hleb, sa pi kan te ri jom od mar ga ri na, do du {e. Kad zi mi sneg za pa da, ~ak se dam da na bez pre stan ka, dr à va pre sta ne da ra di, ì vi i di {e, ka da pro pad ne pa suq, osta -

ne sa mo hleb - skra }e no, re zer vne op ci je ne ma. Ne sta nak pa su qa sa mo je je dan od pro ble ma sa ko ji ma se “Ra do sno de tiw stvo” su sre }e. Zbra ja ju se du go vi ove usta no ve i tra `i fi nan sij ska in jek ci ja od grad skih vo |a, jer pred u ze }a ko ji ma du gu ju isto ta ko zbra ja ju, ali ka ma te. Ta ko u tre nut noj si tu a ci ji “{ta ti je na sto lu to ti je” je di no {to mo `e je da se ~e ka ta in jek ci ja, ko ja }e, me ta fo ri~ no, sem hle ba osi gu ra ti i osta la je la na tac na ma vr ti }a i – stvar no – zna ~i ti iz ba vqe we od du go va A. La tas

DANAS U KWI@ARI GRADSKOJ

Srp ski pi sci ku va ju Pred sta vqa we ku hiw skih de la iz kwi ge „Kod srp skog pi sca”, od no sno pro zno - gur man ska de gu sta ci ja ku var skog ume }a srp skih pi sa ca, odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Kwi `a ri grad skoj, Uli ca Mo de ne 1. Iz me |u osta lih u~e stvu ju Sve ti slav Ba sa ra, Go -

ran Pe tro vi}, Pe ro Zu bac, Mir ja na D. Ste fa no vi}, Pe tar Ar bu ti na, Mi o drag Ra i ~e vi}, Vla di mir Ko picl, Mi lo{ La ti no vi}, Du {an Pop \ur |ev, Bla go je Ba ko vi}. Or ga ni za to ri su „Slu `be ni gla snik” i kwi `ar ska za dru ga „Qu bi te qi kwi ge”. G. ^.

V remeploV

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OD DANAS PA DO NEDEQE NAJSLA\I FESTIVAL

Car stvo me da u Zmaj Jo vi noj uli ci Fe sti val me da, 18. po re du, po ~e }e da nas u 11 ~a so va sve ~a nim otva ra wem u Zmaj Jo vi noj uli ci, gde }e se odr à va ti do ne de qe, 16. sep tem bra. -Na oko 90 te zgi bi }e iz lo è na opre ma za p~e la re, med i p~e li wi pro iz vo di. Svo je pro iz vo de iz lo ì }e p~e la ri iz ce le Sr bi je, ali i iz biv {ih re pu bli ka SFRJ- re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu ~lan Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}“ \or |e Mr ki}. Fe sti val }e po red pro daj ne iz lo `be ~i ni ti i kul tur no – za bav ni pro gram ko ji }e tra ja ti sva tri da na u pe ri o du od 13 do 22 ~a sa. Da nas }e po se ti o ci po red na stu pa mno gih ku do va i ho ro va mo }i da uì va ju i u pe sma ma ben da

“Sta ri dru ga ri” i Mi {e Bli zan ca od 19.30 ~a so va. Ova p~e lar ska ma ni fe sta ci ja s iz lo `be no-pro daj nim sa dr à ji ma ima i pri vred ni, tu ri sti~ ki, sport ski, kul tur no-umet ni~ ki i hu ma ni tar ni ka rak ter. Iz u zet no je zna ~aj na zbog pro mo tiv ne ulo ge p~e lar stva i upo zna va wa gra |a na s zna ~a jem me da u sva ko dnev noj is hra ni, pre ven ti vi i ja ~a wu ot por no sti or ga ni zma. Or ga ni za to ri su Dru {tvo p~e la ra „Jo van @i va no vi}“ i Fol klor no udru è we „Ve li ko ko lo“. Po kro vi te qi ma ni fe sta ci je su Skup {ti na gra da No vog Sa da, Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja gra da. A. Va.

Pe {a ~e we do Pa ra go va Pla ni nar sko - smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od No vog Sa da pre ko Ka me ni~ kog par ka, Po po vi ce do Pa ra go va. Sta za je du `i ne 12 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Qu bin ka Gru bor. Po la zak je u 9 sa ti is pred apo te ke kod mo sta na Bu le va ru oslo bo |e wa. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-1827-753. A. L.

No vo sa |a ni i ra ni jih go di na po ka za li da vo le fe sti val

tzv. plu ral no prav no gla sa, tj. da sva ki gra |a nin sta ri ji od 24 go di ne, za vi sno od svog bo gat stva, ras po la `e sa tri, dva ili jed nim gla som, dok bi oni si ro ma {ni ji i bez ika kve imo vi ne, bi li bez pra va gla sa. Ova kav na ~in iz bo ra sa svim bi obes pra vio Sr be i osta le ne ma |ar ske na ro de. Po {to su re kli svo je, u~e sni ci zbo ra su u du ga~ koj po vor ci, pe va ju }i rad ni~ ke pe sme, do {li do Ma gi stra ta i tu se raz i {li „u naj bo qem re du”. N. C.

Fo to: B. Lu ~i}

TRA@E AVGUSTOVSKU PLATU

U „î sto }i” za ka za li {trajk Sa mo stal ni sin di kat u JKP „î sto }a” za ka zao je ge ne ral ni {trajk za po ne de qak, 24. sep tem bar, uko li ko do ta da ne bu de is pla }e na av gu tov ska za ra da i ako Skup {ti na gra da ne do no se od lu ku da se iz de lat no sti pred u ze }a iz bri {e hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca. ^lan [traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi} ka è da je po slo vod stvo sa sin di ka tom pre me sec i po da na po sla lo Skup {ti ni gra da zah tev da se iz de lat no sti pre -

Sku pqa ju elek tron ski ot pad

Zbor Me |u na rod ne so ci ja li sti~ ke stran ke odr àn je 14. sep tem bra 1908. u pre pu noj ve li koj sa li go sti o ni ce Ru ì~ ke kod pa ro brod ske sta ni ce u No vom Sa du, ovim re ~i ma po ~i we kra tak iz ve {taj o to ku ovog sku pa ob ja vqen u li stu „Za sta va”. U~e sni ci zbo ra su jed no du {no, na ma |ar skom i srp skom je zi ku, osu di li tzv. pred log ugar skog mi ni stra An dra {i ja da se do ne se nov za kon o iz bo ru Dr àv nog sa bo ra. Wi me je pred vi |e no

Pr va je se wa „Cvet na pi ja ca” odr `a }e se da nas i su tra od 8 do 20 ~a so va na pla tou Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”. Pred sta vi }e se ve li ki broj iz la ga ~a, ko ji pro iz vo de se zon sko, sak sij sko cve }e i sad ni ce za ure |e we dvo ri {ta, ba {ta i bal ko na. Po nu du }e upot pu ni ti i de se tak pro iz vo |a ~a zdrav stve no - bez bed ne hra ne i me da, kao i ne ko li ko onih, ko ji iz ra |u ju ru ko tvo ri ne tra di ci o nal nim me to da ma umet ni~ kih i sta rih za na ta. G. ^.

hronika

DANAS U MZ „BISTRICA”

Hte li da obes pra ve si ro ma {ne

Cvet na pi ja ca na pla tou Spen sa

Ak ti vi sti Udru è wa “Kom {i ja” pri ku pqa }e da nas od 12 do 14 sa ti elek tri~ ni i elek tron ski ot pad i de li ti pro pa gand ni ma te ri jal, a ak ci ja }e se odr à ti is pred MZ “Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Po je din ci i prav na li ca, ko ja ni su u mo gu} no sti da do ne su ne is prav ne elek tri~ ne ure |a je mo gu po zva ti ovo Udru è we na broj te le fo na 064/ 310 13 15, a ~la no vi udru è wa do }i }e po ure |a je na

ku} nu adre su. Ta ko |e, ovo Udru è we mo è se kon tak ti ra ti i mej lom ugkomsija@gmail.com a odno{ewe ure|aja je besplatno. Osim elektri~nog, preuzimaju i sve vrste otpada, koji se moè reciklirati. Udruèwe gra|ana “Kom{ija” poziva sve mesne zajednice na teritoriji Novog Sada da se jave ukoliko èle da se prikqu~e akciji “Ne bacaj, recikliraj”. N. R.

Ak ci ja za o~u va we pri ro de Jav na ak ci ja, ko ju or ga ni zu je ne for mal na gru pa “Sa ve sna omla di na” u okvi ru pro jek ta “Ze le no, vo lim te!”, bi }e odr `a na su tra od 14.30 do 19 sa ti u O[ “Va sa Sta ji}”, Uli ca voj vo de Kni }a ni na 12b i u Fu to {kom par ku. ^la no vi gru pe edu ko va }e mla de o o~u va wu i za {ti ti `i vot ne sre di ne, a na kre a tiv nim ra di o ni ca ma u~e sni ci }e pra vi ti pred me te od re ci kli ra ju }eg

ma te ri ja la. Broj u~e sni ka ogra ni ~en je na 80, a pla ni ra no je da edu ka ci ji pri su stvu je 40 de ce do 15 go di na, rom ske i ne rom ske po pu la ci je, kao i mla di od 15 do 30 go di na. Ak ci ju mo gu po sma tra ti i osta li su gra |a ni, ko ji }e na ovaj na ~in upot pu ni ti svo je zna we o o~u va wu pri ro de. U slu ~a ju ki {e, ra di o ni ce }e se odr `a ti u {ko li. N. R.

du ze }a iz u zme hva ta we ì vo ti wa lu ta li ca, ali da Grad jo{ ni je ni {ta od lu ~io. - Pred u ze }e ne ma pa ra i ne }e ga ni ima ti i to je ono {to za bri wa va. Ra ~un je ne pre sta no u blo ka di, no vac tra è do ba vqa ~i i sud ra di is pla te od {te ta od uje da pa sa - ka è Pet ko vi} Zbog sme ne grad ske vla sti ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo iz ja ve ru ko vod stva „î sto }e”. Z. D.

U^EWE ENGLESKOG KROZ IGRU

Po ~i we „De~ ji ku tak” Ame ri~ ki ku tak No vi Sad po no vo po kre }e je dan od svo jih na po pu lar ni jih pro gra ma za de cu uz ra sta od {est do de set go di na. Pro gram „De~ ji ku tak” odr `a va }e se sva kog pet ka od 17 do 18 ~a so va, a de ca }e ima ti pri li ku da kroz kre a tiv ne ra di o ni ce pro {i re svoj re~ nik en gle skog je zi ka, da se upo zna ju sa no vim dru {tve nim igra ma i da pri su stvu ju pro jek ci ja ma ani mi ra nih fil mo va. Da na {wa te ma bi }e spor to vi ka da }e de ca na u ~i ti no ve re ~i i iz ra ze ve za ne za ovu oblast i ima }e pri li ku da se opro ba ju u ku gla wu, te ni su, fud ba lu pu tem igri ce ko ja }e ih po kre nu ti na igru, ska ka we i sme ja we. Svi pro gra mi Ame ri~ kog kut ka su bes plat ni, a adre sa ove or ga ni za ci je je Pe tra Drap {i na 3. I. D.

Po no vo ma ke tar ske ra di o ni ce Ma ke tar ske ra di o ni ce na me we ne de ci uz ra sta od 10 pa na vi {e go di na po ~i wu su tra u 16 sa ti na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, Rad ni~ ka broj 20. Pro gram ra di o ni ca je za mi {qen da de cu u~i str pqe wu, kre a tiv no sti, ose }a ju za bo je i kom po zi ci ju, a sve kroz iz ra du ma ke ta. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va Fu to {ka uli ca od bro ja 41 do bro ja 105, Bra }e Kr kqu{ od 1 do 7, Dr He ma ta od 2 do 8 i od 1 do 5, Ca ra Du {a na od 1 do 19, Sa ra jev ska uli ca od 2 do 12 i od 1 do 13, Pa je vi }e va od 2 do 10 i od 1 do 3, Voj vo de Kni }a ni na od 2 do 12, fir me „Grad sko ze le ni lo”, Te ni ski te re ni, Za vod za bi lo gi ju, re so ran „Tra vi ca„, po slov ni pro sto ri kod te ret nog ula za u Spens; Ve ter nik: od 8 d 10 Pa u no va uli ca od 20 do 26, Srp skih ju na ka, Ko sov ska, La sti na 9 i Go lu bo va 4; Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 uli ce Bra ni sla va Bu ku ro va od bro ja 11 do 39 , Ni ko le Vu ji }a od 4 do 20 i Lu ke Mi lan ko vi }a1; Su sek: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka od glav nog pu ta pre ma ^ar di i Du na vu.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak14.septembar2012.

SU TRA U TEH NI^ KOJ [KO LI „MI LE VA MA RI]-AJN [TAJN”

Tak mi ~e we i iz lo `ba ma ke ta Me|unarodno takmi~ewe u maketarstvu i izlo`ba maketa „Novosadski Ikar” u organizaciji istoimenog kluba odr`a}e se sutra u 12 sati u Tehni~koj {koli „Mileva Mari}-Ajn{tajn”. Progla{ewe pobednika bi}e u 18 ~asova, a sem mnogobrojnih u~esnika iz Srbije dolaze gosti iz Slovenije, Ma|arske i Hrvatske. A. L.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Taj na To rin skog po kro va” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje

~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,

ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Tajna Torinskog pokrova” Se ma Kraj ste ra. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Na tanu{nom platnu oslikava se izmu~eni bledi lik razapetog ~oveka. Jedna od najve}ih svetskih prevara, ili zapawuju}e ~udo? Pro{li su vekovi a odgovor jo{ nije prona|en... Niko ne zna odakle je do{ao. Niko ne zna kad je napravqen. Najve}a zagonet ka ver ske isto ri je predstavqa kqu~ za hvatawe serijskog ubice iz sada{wice koji divqa~ki i bizarno ubija svoje `rtve. Samo dvoje ameri~kih policajaca, prate}i trag koji se prote`e od Kalifornije do Vatikana, mogu da razotkriju tajnu Pokrova. N. R.

Ra di ka li da ju krv Akciju dobrovoqnog davawa krvi organizuje danas Gradski odbor Srpske radikalne stranke od 8.30 do 12 sati. Dobrovoqno davawe ove dragocene te~nosti organizovano je u prostorijama novosadskih radikala na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. A. L.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (20.20), „Totalni opoziv” (22.35), „Pritajeno zlo” (18.30, 20.30, 22.30), „Ted” (18, 20, 22.10)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Qu ba na Jo va no vi}, Ti ja na Bo ro je vi}, Ma ri ja ô vi}, Ta ma ra Ge qi} i Spo men ka An ti} iz Novog Sada, Ma ja Jo ji} iz Petrovaradina, Or {o ja \e ri i Mir ja na \ur |e vi} iz Temerina, Dra ga na Sto ji} iz Koviqa i Sla |a na Bog da ni} iz \ur|eva, DEÂKE: Slo bo dan ka Bo go je vi}, Kri sti na Vi o la, Je le na Ne nin- Ba ga ri} iz Novog Sada, Zo ri ca Za vi {a i Ma ri ja na Jan dri} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: \or|e Petra Stojanovi} (1926) u 10.30 ~asova (urna), Slobodan Milana Stojni} (1944) u 11.15, Ferenc Geze Horvat (1951) u 12 (urna), Branko Paje ]osi} (1929) u 12.45, Qubica @ivojina [kori} (1944) u 13.30, Qeposava Milo{a Bogdan (1937) u 14.15 i Du{an Slobodana Grkovi} (1941) u 15. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Boro Rajka Kova~evi} (1952) u 13. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Stana Sima ]osi} (1932) u 13.

DNEVNIK

PO STA LI SMO PRA VI FE STI VAL SKI GRAD

Je sen pu na bi ci kli zma, lo va i tu ri zma Novi Sad se definitivno potvrdio kao pravi festivalski grad koji moè da stoji rame uz rame sa sijaset evropskih gradova koji cele godine stanovnicima i mnogobrojnim turistima nudi pregr{t sadràja. Nedavno odràni Festival uli~nih svira~a smatra se manifestacijom koja zatvara letwu sezonu, no s punim pravom se moè re}i da je istovremeno prvi u nizu septembarskih doga|aja. Iza nas su Novosadski strip vikend, Bukova~ki maraton i Vojvodina fest, no jo{ uvek moète da stignete na Klajmbing lajf festival na platou ispred Spensa koji traje do nedeqe. Instruktori pewawa ohrabri}e vas da se i sami oprobate u ovom ekstremnom sportu, ali i drugim mawe ekstremnim aktivnostima, poput zumbe. Ako ste vi{e raspoloèni za laganu {etwicu kroz centar definitivno ne}ete zaobi}i slatki Festival meda, koji po~iwe danas i traje do nedeqe.

Bajkeri }e u`ivati u Me|unarodnoj biciklisti~koj trci „Kroz Vojvodinu„, koja je zakazana za 21. i 22. septembar i najzna~ajnija je biciklisti~ka manifestacija u pokrajini. Petrovaradinsku tvr|avu }e ove jeseni posetiti “egzita{i”, ali ne oni koji tro{e novac |uskaju}i uz muziku, ve} oni koji vi{e brinu kako novac da zarade.

Na „Biznis egzitu„, 26. i 27. spetembra, predstavi}e se srpski brendovi, poslovni planovi i strategije, a promovisa}e se nacionalna privla~nost investitorima, stranim novinarima i poslovnim qudima. Izuzetno dinami~na bi}e jesen na Novosadskom sajmu gde }e se od 25. do 30. septembra odr`ati niz me|unarodnih sajmova.

Dakle, ~eka na sajam lova, ribolova i sporta, pa hortikulture, zatim “Eko svet”, Sajam {umarstva,pa turizma i sajam opreme za ugostiteqstvo. U istom periodu odràva se Me|unarodni sajam kowarstva „Horsvil„, od 27. do 30. septembra. „Horsvil” }e okupiti odgajiva~e, ergele, kowi~ke klubove i udruèwa, a predvi|eni su i me|unarodni kowi~ki turnir i revijalni jaha~ki programi. Qubiteqe kulture i umetnosti uìva}e u Simpozijumu posve}enom Pavlu Beqanskom, koji }e se odràti krajem septembra u Spomen-zbirci ovog poznatog kolekcionara i diplomate. Zavod za kulturu Vojvodine od septembra do novembra organizuje Kwièvne susrete „Milici u pohode„, kulturno-umetni~ku manifestaciju kojom se ~uva i neguje se}awe na umetni~ko delo, ìvot i rad jedne od prvih srpskih pesnikiwa, Milice Stojadinovi} Srpkiwe. J. Zdje la re vi}

GRAD BEZ VA QA NE EVI DEN CI JE

Broj qu di bez do ku me na ta enig ma Procewuje se da u Srbiji vi{e od 30.000 qudi ne poseduju li~na dokumenata. Me|utim, na nivou Novog Sada ne zna se kolio je takvih osoba. Prema re~ima direktora Centra za socijalni rad Goj ka Vuj no vi }a te podatke trenutno nema nijedna ustanova. - Po izmenama Zakona o prebivali{tu i boravi{tu, koje su stupile na snagu po~etkom godine, qudi bez dokumenata imaju pravo, uz saglasnost nadle`nog Centra za socijalni rad, da prijave mesto boravka upravo na adresi te institucije i samim tim budu u mogu}nosti da izvade dokumenta. Do sada se

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

kod nas prijavilo svega desetak osoba, iako smo o~ekivali ve}i broj - kaè Vujnovi}. Iako su podaci na nivou grada nepoznati, Novosadski humanitarni centar, koji pruà pravnu pomo} Romima ima podatke o Velikom ritu, gde ve}inom ìve pripadnici ove nacionalne mawine, ali i interno raseqena lica. U ovom delu grada, pretpostavqa se da ìvi i najve}i broj osoba bez li~nih dokumenata. - U Velikom ritu ìvi oko 3.000 osoba, a veliki deo nema li~na dokumenta - kaè pravnica iz NSHC Di ja na Mal ba {a. -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ogroman problem predstavqa to {to je Rit ve}im delom nelegalno naseqe i samim tim ne postoje adrese na koje stanovnici mogu da se prijave. U legalnom delu ovog naseqa, na jedno doma}instvo prijavqeno je i preko deset osoba. U Novom Sadu `ive i gra|ani koji pravno ne postoje, ta~nije nemaju ni izvode iz mati~ne kwige ro|enih. - Mi smo za dvadesetak lica romske pripadnosti uspeli da pribavimo ove dokumente, ali je nepoznat broj ovih osoba na teritoriji grada - ka`e Malba{a. A. Va.

065/47-66-452

Pu to kaz te ra na ri zik Do|ete kolima iz Ulice V. Masle{e, pa treba da se ukqu~ite u H. Ruvimovu, te{ko da uspete bez riskantnog poteza, jer vam smeta ogromni putokaz, koji je nisko postavqen, a mislim da bi moglo druga~ije... 063/5130... * * * U dràvi Srbiji institucije sistema na smenu maltretiraju gra|ane! Ako to nisu redovi pred Policijskom upravom, onda su to redovi u Fondu za zdravstvo za overu kwiìca! I urednim plati{ama doprinosa su overavali kwiìce samo na tri meseca. Neko za to treba da odgovara! 064/1701... * * * Nije mi jasno za{to se bune tak si sti iz Udru è wa “Si tans“ kada im niko ne zabrawuje da voze po ekonomskoj ceni za koju smatraju da im je odgovaraju}a. Zakonom je propisano da op{tine i gradovi odre|uju minimalnu cenu taksi prevoza, {to u praksi zna~i da su cene taksi prevoza slobodne. To, {to se taksi prevoznici u Novom Sadu ne mogu izme|u sebe dogovoriti o visini cene taksi prevoza, je wihov interni problem. Boqe bi bilo da traè odlu~niju akciju za spre~avawe rada nelegalnih taksista, jer su i oni jedan od razloga {to ne mogu ostvariti èqenu cenu taksi prevoza. 063/5568... * * * Stepanovi}evo puno kerova lutalica, deca ne mogu mirno i bez straha da idu u {kolu. Molim nadle`ne da reaguju, pogotovo ujutru. 064/1763... * * * Dokle }e nam KDS trenirati ìvce iskqu~ivawem serija na OBN televiziji, a seriju

smo ve} odgledali na drugim televizijama. Problem je {to iseku ostale emisije, jer ne paze kad pre ki da ju i po no vo ukqu~uju. 063/1746... * * * [ta se de{ava sa gradili{tem na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta? 065/5206... * * * Kakvo bahato pona{awe u GSP sa prevozom za Budisavu,

ve na pola kopqa i neka su ti lake devedesete! 063/1050... * * * Jedni ne daju vlast, a drugi `ele vlast, i svima su na prvom mestu Novosa|ani. Takva borba za dobrobit gra|ana Novog Sada jo{ nije vi|ena. 063/8272... * * * Kada smo ve} kod privatizacija, oko 300 radnika nekada cewenog ugostiteqskog predu-

bruka i sramota. Saznajmo ime i prezime odgovornih i tra`imo suspenzije. 064/6407... * * * E, moj Novi Sade, {ta si do`iveo?! Da i u Skup{tini nekultura nadja~a kulturu, gde osim tolerancije i kulture ne bi smelo ni~eg drugog biti, a da pri tome policija i skup{tinsko obezbe|ewe, ili ne sme, ili nema mandat da interveni{e?! Srpska Atino, zasta-

ze}a „Sloboda” ostalo je bez po sla, objek ti ma pro me we na namena. Mo`da je Jelko Kacin i tu trebao da zaviri kad ve} drugi navedeno guraju u zaborav. 060/0227... * * * Hvala komunalcima {to su uklonili sme}e sa Bulevara Evrope, mogli bi da krenu ka Novom nasequ pa horor sa leve strane! Smrad, sme}e! Pa zar samo ja to vidim? 063/5130...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZIMNICA I NAJAVQENA POSKUPQEWA DOPRINELI NESTA[ICI

Jagma za {e}erom i uqem [e}er i uqe deficitarna su roba u marketima {irom grada. Na rafovima se mogu na}i mawe koli~ine ovih namirnica, a po re~ima trgovaca dobavqa~i ve} nekoliko dana dopremaju samo mawe koli~ine robe. -[to se ti~e {e}era ima ga jo{ uvek, koli~ine nisu velike, ali ima dovoqno. Problem je {to nema svih marki, pa kupci ne mogu da biraju izme|u jeftinijeg ili skupqeg {e}era - ka`e na{ sagovornik. - [to se ti~e uqa i ono je trenutno deficitarno na tr`i{tu, dopremaju nam samo mawe koli~ine. Jutros nam je stigla jedna paleta na kojoj je bilo samo nekoliko paketa uqa. Trgovci obja{wavaju da je ova nesta{ica uobi~ajena za septembar, jer ve}ina doma}ica tada sprema zimnicu. Osim zimnice, nesta{ica je prouzrokovana i pove}anom kupovinom, na koju je sugra|ane navelo najavqeno podizawe cena. U radwama {irom grada primetno je da se ku-

puju ve}e koli~ine ovih namirnica, jer se u svakoj korpi, koja stigne do kase, mo`e videti vi{e od tri litre uqa i nekoliko kilograma {e}era. Sugra|anka, ~ije je ime poznato redakciji, ka`e da su kupci navikli na nesta{ice, jer pro-

izvo|a~i zbog planiranih poskupqewa ~esto povla~e robu sa tr`i{ta. - Nesta{ice su se de{avale i ranije, pa smo se snalazili. Trenutno kupujem vi{e {e}era zbog zimnice, ali se ne}u optere}ivati novonastalom situacijom,

jer verujem da ne}e dugo potrajati - kaè na{a sagovornica. Iz megamarketa “Univereksport” kaù da potro{a~i nemaju razloga za brigu, jer ovih namirnica ima dovoqno. - [e}era ima dovoqno, u koli~inama koje podmiruju potrebe kupaca, dok je uqa ne{to mawe. Mi redovno trebujemo standardne koli~ine uqa, ali nam proizvo|a~i ne isporu~uju sve. Za sada nema uqa od svih proizvo|a~a, ali nema razloga za pove}anu kupovinu i pravqewe zaliha, jer se na rafovima uvek moè na}i uqe. Potra`wa za ovim namirnicama je ne{to pove}ana, ali je to za ovaj period uobi~ajeno s obzirom na to da je vreme spremawa zimnice - kaè portparolka “Univereksporta” Oli ve ra ]ir ko vi}. Trenutna cena, po kojoj se moè kupiti kilogram {e}era kre}e se od 89 do 97 dinara, dok se litar najjeftinijeg uqa moè kupiti za 156 dinara. N. R.

KOLIKO SU U^ENICI BEZBEDNI

U {kolu sa identifikacionom karticom Bezbednost dece i u~enika najva`nije je gradsko pitawe, pa su gotovo svi vrti}i, osnovne i sredwe {kole opremqeni video nadzorom. Za projekat video nadzora grad je izdvojio vi{e od tri miliona evra. Pucwava koja se dogodila pre neki dan u neposrednoj blizini O[ “@arko Zrewanin” veoma je uznemirila roditeqe sa Limana. Nastava se u {koli odvija redovno, uz dodatno i ja~e obezbe|ewe. Kako saznajemo u toj {koli, i pre i posle ovog doga|aja sa decom u {kolskom dvori{tu uvek su nastavnici, u~iteqice i radnici obezbe|ewa. Deca koja idu u produ`eni boravak izlaze napoqe iskqu~ivo u pratwi u~iteqica. Ne bi trebalo zanemariti ni slu~aj kada je u osnovnoj {koli u Futogu u {kolskom dvori{tu pas izujedao decu. Sve ovo povla~i pitawe: kakva nam je bezbednost u osnovnim i sredwim {kolama. U O[

“@arko Zrewanin” imaju obezbe|ewe i de`urne nastavnike i u~enike, tako da u {kolskom dvori{tu (sem kada se dolazi po decu posle nastave) ne mogu da se motaju nepoznati. U O[ “Svetozar Markovi} Toza” uvode identifikacione kartice radi boqe bezbednosti u~enika. I u O[ “Jovan Popovi}” rigorozne su mere

qi, stranke, u~enici sa podr{kom. Za vreme malih i velikih odmora pedagog, ili psiholog {kole de`uraju i obilaze {kolu. Za vreme malih odmora de`urni nastavnici se nalaze u svojim u~ionicama (kabinetima), navodi se u pravilniku ove {kole. Nastavnik koji organizuje dopunski ~as ili neke druge ak-

U O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” uvo de iden ti fi ka ci o ne kar ti ce, obez be |e we je odav no po {ko la ma. U Upra vi za obra zo va we ka `u da bi bez bed nost u {kol skim dvo ri {ti ma tre ba lo da bu de na vi {em ni vou predostro`nosti u dvori{tima, a kako saznajemo prema wihovom pravilniku pod {kolskim dvori{tem se ne podrazumevaju sportski tereni. Slu`beno stepeni{te koje vodi ka zbornici i hodnik pored zbornice mogu koristiti iskqu~ivo zaposleni, rodite-

tivnosti, duàn je da brine o boravku u~enika od po~etka do kraja ovog posa i da o rasporedu tih aktivnosti obavesti {kolsko obezbe|ewe. I pomo}no – tehni~ko osobqe deùra prema rasporedu deùrstva. - U vannastavnim danima, kada {kolsko obezbe|ewe nije

angaòvano, pomo}no - tehni~ko osobqe du`no je da dozvoli ulazak onima ~ija je najava potvr|ena u {koli, a ostalima tek nakon utvr|ivawa razloga posete i da o tome vodi pismenu evidenciju, stoji u pravilniku. Kada je re~ o sredwim {kolama, u Saobra}ajnoj {koli su tako|e rigorozne mere obezbe|ewa. U ovu {kolu je zabraweno uno{ewe oru`ja, oru|a i drugih sredstava kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti ìvot u~enika i zaposlenih, naneti {teta imovini {kole. Zabraweno je propagirawe, delovawe i rad sekti, uno{ewe alkohola i narkotika, a to vaì i za na izlete, ekskurzije i sve ostale aktivnostima u organizaciji {kole. Bez obzira na te mere, u Upravi za obrazovawe kaù da bi ipak bezbednost u {kolskim dvori{tima trebalo da se dovede na vi{i nivo. Q. Nato{evi}

ZAKUP TEZGI JEDVA SE ISPLATI

Da`bine gu{e pija~are Zakupci tezgi na novosadskim pijacama saglasni su da je ovo za wih najteì period u posledwih deset godina i da zbog sve slabijeg prometa i velikih da`bina jedva preìvqavaju. Mnogi napu{taju ili prodaju svoje tezge, a oni koji ostaju da se „bore”, nemaju}i kud, spu{tawem cena svojih proizvoda poku{avaju da zadrè svakog kupca. Od dnevnog pazara, kaù, nekad nemaju dovoqno ni da pokriju neizbe`ne tro{kove, a kamoli da ostane za ìvot.

Na pijacama prodaju uglavnom qudi koji su u prvoj polovini devedesetih godina ostajali bez posla, oni koji su, godinama i{~ekivaju}i posao u struci, odustali od tra`ewa, penzioneri i izbeglice. - Otkako sam u penziji, ve} 13 godina sam zakupac tezge u zelenom delu Limanske pijace, a svaki dan je pazar sve slabiji. Kupci se prebrojavaju imaju li za jedan krastavac, dakle situacija je veoma te{ka, i za kupce i za nas trgovce.

Kup ci se pre bro ja va ju ima ju li za je dan kra sta vac, da kle, si tu a ci ja je ve o ma te {ka i za kup ce i za nas tr gov ce – ka è za ku pac te zge u ze le nom de lu Li man ske pi ja ce - Na Limanskoj pijaci 12 godina sam zakupac i nikada, kao sada, se nije osetilo siroma{tvo. Gra|ani kupuju bukvalno samo najosnovnije, na komad, uzimaju po dva krompira, dva krastavca... Roba nikada nije bila jeftinija, a nema kome da se proda. Na primer, pre pet godina paprika je ko{tala 130 dinara, a sada 60, 70 - kaè prodava~ica koja je èlela da ostane anonimna.

Biti zakupac se jedva isplati, naro~ito onome ko putuje sa sela. Pla}am dnevnu pija~arinu 400 dinara, plus godi{wi zakup 13.000 i plus za kori{}ewe magacina svakog meseca moram da izdvojim 1.600 dinara. Na sve strane samo tro{kovi, a priliva niotkuda ka`e na{a sagovornica. Prodava~ica, koja u robnom delu Limanske pijace, vi{e od deset godina prodaje kozmetiku, vrlo rezignirano i o~ajno je govorila

petak14.septembar2012.

ANKETA ZA[TO SE DUGO ^EKA U DOMU ZDRAVQA

Mawak lekara pravi gu`ve Uprkos zakazivawu pregleda preko kol centra ~esti su redovi u ~ekaonicama Doma. Na zakazan pregled pacijenti ~ekaju dugo a i pored toga, de{ava se da u ~ekaonicama provode i po nekoliko sati. Nezadovoqni gra|ani veruju da za ovaj problem postoji vi{e razloga. Ra do slav Jo vi ~i}, penzioner: - Gu`ve su ve}e nego {to su nekada bile. A plate lekara su male. Kol centar nije dobar.

Ve ro na Ni ki}, penzioner: - Veliki broj pacijenata ide na preglede preko reda, bez zakazivawa. A mawak lekara je prili~no velik problem. M a r i j a n a M i l o { e v i } , ekonomista: - Zaposleni u Domu zdravqa prave ~este i duge pauze, {to uzrokuje gu`vu. Pored toga {to je organizacija lo{a, lekari ne rade dovoqno.

Ka ti ca Vi lus, ekonomski tehni~ar: - Pre svega, problem je u zakazivawu. Novi sistem zakazivawa preko kol centra nije efikasan kako se o~ekivalo. M. K. K. K. J. K.

U NAREDNIH PET DANA

Biciklisti~ke staze na pregledu Desetak novosadskih biciklista ju~e se odazvalo pozivu Udru`ewa gra|ana „Novosadska biciklisti~ka inicijativa”(NBI) radi pokretawa akcije mapirawa stawa biciklisti~kih staza. U narednih pet

onda o tome obavestiti javnost, ali i lokalnu samoupravu. Veli, da je namera NBI da Grad Novi Sad podstaknu da se dovedu u red sve biciklisti~ke staze, i populari{e bicikl kao prevozno sredstvo.

dana biciklisti }e u svim delovima grada evidentirati stawe biciklisti~kih staza, fotografisati i detaqno opisati {ta je potrebno uraditi radi bezbednosti biciklista. Koordinatorka akcije Je le na [tu la rekla je ju~e, da }e tako napraviti svojevrsnu mapu, i

-U na{em gradu ima oko 70 kilometara biciklisti~kih staza, neke od wih su nedovr{ene, na nekim ima rupa, izbo~ina, suvi{e visokih ivi~waka, zasute su ostatkom gra|evinskog materijala, {qunkom, staklom ... kazala je [tula. Z. D.

Foto: B. Lu~i}

Duh `ita i slame Izlo`ba „Duh `ita - slama u svakodnevici i ritualu „ bi}e otvorena u utorak 18. septembra u 13 ~asova u Muzeju Vojvodine. Autori izlo`be su prof. dr Ve sna Vu ~i ni} - Ne {ko vi} i kustos etnolog Ana Se~ Pin }ir. Z. D.

o visokom zakupu koji se mora platiti svakog meseca. - Nemogu}e je izdr`ati tolike tro{kove. Uzmite u obzir da sam morala da se registrujem kao samostalna trgovinska radwa, {to zna~i da moram da pla}am i porez i doprinose. Odakle - qutito je zapitala prodava~ica nastavqaju}i - samostalna trgovinska radwa podrazumeva devet kvadrata i sanitarni ~vor, a ovde tezga jedva ima dva kvadrata i pritom nam niko ne odgovara ako neko ukrade robu, a de{avalo se to uprkos obezbe|ewu na pijacama - ka`e na{a sagovornica, koja mora svakog meseca da izdvoji za tezgu 15.000 dinara.

Na Futo{koj pijaci iza tezge poqoprivrednih proizvoda stoji in`ewer informatike, koji otkako je izbegao, ve} 20 godina prodaje na ovoj novosadskoj pijaci. Pla}a dnevnu pija~rinu 670 dinara, a za {estomese~ni zakup mora da izdvoji jo{ 13.500 dinara. Ka`e da onaj ko ima para ne}e do}i da kupuje na pijaci, nego }e oti}i u velike markete. - Ovde samo gledaju cene i klimaju glavom, niko ne gleda kvalitet. To vi{e nije bitno kada su nov~anici prazni - zakqu~uje ovaj trgovac. I. Dragi}

vOJvOdinA

petak14.septembar2012.

РАЗ ВОЈ ГЕ О ТЕР МАЛ НОГ ПО ТЕН ЦИ ЈА ЛА КИ КИН ДЕ

ОД ЛУ КОМ ГРАД СКОГ ВЕ ЋА И СКУП ШТИ НЕ СОМ БО РА

„Енергана” ра чуна по старом СОМ БОР: Најновијим одлука-

ма свог оснивача, Града сомборска топлана, тачније ЈКП „Енергана“, наставиће да примењује досадашњи начин обрачуна цене својих услуга које користи преко 3.000 домаћинстава у овом граду и неколико стотина пословних корисника. Наиме и поред петиције скоро 3.500 Сомбораца, којом се од градских власти тражило поништавање новог начина обрачуна и цене даљинског грејања, варошка Влада, односно Градско Веће, предложило је Скупштини, која је овај предлог пре два дана и усвојила, да остане на снази одлука којом ће домаћинства прикључена на топлану, током целе године плаћати фиксне трошкове у износу од 39,95 динара по квадратном метру стамбене површине, док ће се варијабилни трошкови регистроване потрошње у грејној сезони, плаћати по цени од 6,3 динара за квадратни метар стана. Ако је за утеху потписницима петиције, варошке власти и топлана ће ове и следеће године „пратити“ примену система обрачуна. Како је на недавно одржаном заједничком састанку представника

грађана који су потписали петицију, топлане и градских власти, устврдио директор ЈКП „Енергана“ Милан Дозет, оваквим обрачуном би се дошло до просечне цене од 67.000 динара годишње за грејење стана просечне површине од 55 квадратних метара. Како је тада нагласио Дозет, имајући у виду да је у претходне четири године изграђена потпуно нова топлана, реконструисан магистрални топловод и набављена нова опрема у шта је укупно инвестирано око 6,5 милиона евра, оспд којих је највећи део дошао из кредитног аранжмана са немачком КфW, без оваквог обрачуна и цена функционисање топлане би било доведено у питање. - Имајући све то у виду Енергана не може да обезбеди 190 милиона динара за отплату ануитета, уколико не применимо нови начин обрачуна испоручене топлотне енергије - упозорио је Дозет на том састанку заинтересованих страна, поновивши да је све урађено на основу препоруке Министарства за енергетику и мишљења Удружења топлана. М. Ми ље но вић

dnevnik

Ма ња це на гре ја њa

КИ КИН ДА: У Кикинди је јуче представљена предстудија под називом “Развој геотермалног потенцијала Кикинде”. Током протекле године Општина Кикинда покренула је иницијативу да се размотре могућности експлоатације геотермалне енергије, као и да се са фирмом НИС Гаспромењефтом пронађе заједнички интерес експлоатације ресурса са већих дубина, са већим температурама и већим енергетским потенцијалом. Уз подршку Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, приступило се изради концепта о могућностима и економским аспектима. Члан Општинског већа Ненад Грбић истакао је да су геотермални потенцијали у кикиндској општини велики: -У кикиндској општини имамо приличан број бушотина са геотермалним потенцијалом. Данашњи скуп наставак је активности започетих ранијих година са Не над Гр бић и Пе тар Ко вач партнерским фирмама “Манавит” са Исланда и “ЕуФиДиректор Компаније “ЕуФире” Петер Ковач рекао ре” из Мађарске. Предстудија образлаже погодности је да је до сада била успостављена сарадња са Хрваткоје локална самоуправа може да има, коришћењем ал- ском и Румунијом, а сада је и са Србијом: тернативних извора енергије. Ту не мислим само на си-Детаљно смо информисани о геотермалним потенстем грејања, него и за привреду, прехрамбену инду- цијалима не само Кикинде, него и целе Србије. У томе стрију, аква-парк, спа-центар. Реализацијом овог проје- нам је велику помоћ пружио Покрајински секретаријат кат наши грађани за грејање би плаћали мању цену. за енергетику и минералне сировине и Компанија НИС Студијом је обухваћено 11 бушотина, које су могућ са којима имамо тројни уговор о сарадњи. извор геотермалне енергије, а утврђено је да је на овим Усвојен је план о даљим корацима и договорена је бушотинама проток воде од 15 до 30 литара у секунди израда Студије и пројектне документације, те инвестиА. Ђу ран и да су температуре између 90 и 100 степени. ционог и економски одрживог модела.

По чи ње 22. ли ков на ко ло ни ја

ВОЈ КА: Од данас, када ће у 19 часова бити свечано отворена, 22. ликовна колонија „Cosmik art“, у Војки ће се наредна три дана окупити 26 сликара и вајара из целе Србије, иако нажалост, традиционална манифестација, која је знатно допринела популаризацији ове врсте окупљања ликовних стваралаца у Срему, нема ове године међународни карактер. Организатор ликовне колоније је МЗ Војка, генерални покровитељ Општина Стара Пазова, а стваралачко дружење ликовних уметника у овом сремском селу подржавају бројни пријатељи из Војке, али и из Старе и Нове Пазове. На свечаности која ће вечерас означити почетак ликовне колоније „Cosmik art“, у Дому културе у Војки у 19 часова, манифестацију ће отворити председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић, у уметничком програму ће наступити ученици Музичке школе „Мр Љубинка Лазића“ из

Војке, а током трајања колоније, припремљен је програм за свако вече. У суботу ће војачко КУД „Славко Гајин“, које постоји већ 64 године, имати концерт са гостима из Фоче КУД „Вила“, док ће у недељу наступити „Акустик соун дуо“. За добру атмосферу, током ликовне манифестације, коју је у Војки пре 22 године замислио и иницирао Љубиша Марић, сликар који је лане преминуо, а остао је уписан у антологију југословенске наиве, потрудиће се и риболовци из новопазовачког удружења „Лињак“ и ловци војачког удружења „Зец“, а током три дана, све што се дешава у војачком Дому културе и око њега, посетиоци могу погледати без ограничења, док је улаз на све програме бесплатан. У понедељак увече, у 19 часова, Ликовна колонија „Cosmik art“ биће свечано затворена, отварањем изложбе радова који А. Ма ли ће настати у наредна три дана.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Обу ка о то ме ка ко до ћи до по сла

ПРО ЈЕ КАТ УДРУ ЖЕ ЊА СЛЕ ПИХ И СЛА БО ВИ ДИХ И ОП ШТИ НЕ КИКИНДА

„Знам да мо гу да знам”

КИ КИН ДА: Представници Удружења слепих и слабовидих особа из Кикинде „Северни Банат” и Канцеларије за младе Општине Кикинда удружили су се како би заједно реализовали пројекат под називом „Знам да могу да знам”. Канцеларија за младе општине Кикинда, уз подршку Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, отворила прошле године Инфо-кутак „На корак до посла”. План је да се Инфо-кутак оспособи у октобру и у просторијама кикиндског Удружења слепих и слабовидих „Северни Банат”. - Млади уз овог удружења биће обучени да напишу свој ЦВ и Мотивационо писмо, као и да правилно разговарају са по слодавцем, тачније како да активно траже посао који би могли да раде. Они ће затим пружати помоћ осталим

члановима приликом запослења. Циљ је да се повежу млади из наше Канцеларије и младих из Удружења „Северни Банат” - каже координатор Канцеларије за младе Биљана Стојановић. Председница Удружења „Северни Банат” Бранка Шобот – Јеличић истакла је да је ово први пројекат који оспособљава младе који су слепи и слабовиди: - Циљ ове, као и свих осталих активности које ми организујемо, јесте да се што више укључимо у нашу заједницу и да комуницирамо са свима, али и да нас упознају остали суграђани. Ово је прва заједничка акција, коју ће организовати ове две организације, а биће их још, нарочито ће акценат бити на обучавању грађана како да исправно комуницирају са слепим особама. А. Ђ.

По љо при вред ни са јам у Бе че ју

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

БЕ ЧЕЈ: Други међународни јесењи пољопривредни сајам у Бечеју отвара се данас, тачно у подне. Раније манифе стације отварали су реномирани политичари, а сада ће част да отвори ову, припасти председнику општине Бечеј мр Вуку Радојевићу. - Током три дана представиће се седамдесетак излагача, од којих 45 значајних фирми из области пољомеханизације, сектора аутоиндустрије и оних које резервним деловима опслужују ова два сектора. Долазе нам гости из Мађарске, Словачке, Словеније, Хрват ске... На про стору Зеленог корзоа у Етно сокачету представиће се и, условно речено, тридесетак малих произвођача и продаваца, међу којима, ће бити винара, медара, старих занатлија - рекао је директор манифестације Давор Бошковић. Излагачи ће, током тродневног скупа у Бечеју, организовати и стручна предавања и презентације. Најатрактивније ће бити у недељу од 10 сати, када ће се на

Ди рек тор бе чеј ског сај ма Да вор Бо шко вић

платоу око Сило са крај Србобранског пута, одржати пољопривредна презентација „Машине у раду“. По себна атракција биће сутрашњи концерт на централном градском тргу, када ће се од 20 сати представити новосадска група „Гриве“, а од 21 сат наступа реномирани бенд „Неверне бебе“. В. Јан ков

VESTI Ме ња се власт у Ка ча ре ву КА ЧА РЕ ВО: Промена власти догодиће се и данас у Качареву, на седници заказаној у 19 часова. Седница Скупштине месне заједнице бираће новог председника и чланове Извршног одбора. После избора, одржаних у мају, у Качареву су власт формирали ДС, СНС и СПС, а за председника Скупштине изабран је Миљан Шћепановић из Демократске странке. Када је конституисана градска власт без Демократске странке, Шћепановић је поднео оставку, а на место на којем је био, изабран је Богољуб Ђурица из ПУПС-а. Нови сазив Скупштине у Качареву, по речима Ђурице, требало би да чине УРС, ПУПС, СНС, један независни кандидат, а све уз подршку ДСС .Скупштина у Качарева броји 15 чланова: ДС има пет, СПС-а једног члана, два СНС, три УРС а, један ДСС, два ПУПУС и један З. Дг. је независни кандидат.

Забо ра вље не игре и ве шти не ПЛО ЧИ ЦА: Четврту годину заредом, у Плочици ће бити одржано такмичење у заборавњеним играма и вештинама. Сусрет „заборављених” заказан је за сутра. Од игара и вештина биће заступљени: зврцање сличица на банак, гађање праћком, бацање новчића на црту (крајцарице), гађање кликером на фанту, кобасичари, тапке, слика – бело, прављење „бунара„ од шапурина, трку на штулама, брање и круњење кукуруза – ручно, гађање кликером у рупу (рошу) и терање точка (светско првенство). Такмичиће се и најбољи кувари рибље чорбе, гулаша, пасуља и осталих старих јела, а жири ће изабрати најукусније. Организатор је Општински одбор МЗ Плочица. Окупљање учесника манифестације је у 9,30 испред Основнке школе З. Дг. „Ђура Филиповић”.

Мла ди Ма ђа ри на екс кур зи ји БЕ ЧЕЈ: Неколико војвођанских насеља, попут Бајмока, Бачке Тополе, Бечеја, Палића, Суботице и Чантавира, у којима има значајних споменика везаних за мађарско културно-усторијско наслеђе дестинације су педесеточлане експедиције, од којих је 45 деце и пет наставника, из мађарског несеља Шарбогард. Током боравка у Бечеју, гостима су домаћини били ученици ОШ „Петефи Шандор“. Поред заједничког дружења у школској свечаној сали, гости из Мађарске положили су венац и цвеће на споменик мађарском песнику Петефи Шандору, који је прошле године у природној величини постављен преко пута истоимене В. Ј. школе.

Упис у шко лу пле са БЕ ЧЕЈ: Културно-уметничко друштво „Орион“ у Бечеју ускоро почиње нови циклус школе плеса. Тим поводом, сутра у сали за пробе Градског позоришта Бечеј, од 17 сати почиње упис за децу и одрасле. Месечна чланарина је 800 динара. - Организујемо три уписа одвојено. За школу друштвених плесова, попут бечког и енглеског валцера, затим румбе, самбе, салсе, танга, ча, ча, ча..., бићу тренер ја рекао је Ференц Тот. - Милица Боаров ће водити течај стритденса, где ће се учити хип хоп и диско денс, а Ангелина Сурла води течај зумбе. Заинтересовани могу више информација да добију телефоном В. Ј. на број: 063/8821342.

RePORTA@e

dnevnik

petak14.septembar2012.

NEMA PRAVE SVADBE AKO NE ZAPEVAJU KATICA - KAJKA @IVAKOV I WENA VREME[NA DRU@INA

Za {to je u De ro wa ma le po i umre ti

Uspe va Katici i cve }e iz Izra e la

o `da ni je po bon to nu ot kri va ti go di ne da ma, ali ima oprav da nog raz lo ga. I po red 79, vo zi bi cikl, pe va u cr kve nom ho ru, igra fol klo r, ~e ti ri da na u sed mi ci sir, ko ji pret hod no na pra vi, pro da je na pi ja ci u Oxa ci ma, Mi le ti }u i Gra ~a cu, ak tiv na je u Udru è wu è na i uvek je na sme ja na. To je Ka ti ca - Kaj ka @i va kov iz De ro wa, u ko ji ma je, pri ~a ju qu di, le po i umre ti. Za {to, ob ja {wa va ona uz zvo nak smeh. - Kod nas je obi ~aj da na sa hra ni ono me ko je ba{ bio ve ran, osim ope la pe va mo jo{ i “Ra do sno, ra do sno, ide se tam, gde nam je ute ha Bo ì ji hram.” Pri su stvo va li su jed noj ta kvoj sa hra ni i ne ki qu di iz Oxa ka, pa kad su to ~u li, re ko -

{e: “Kod vas je le po i umre ti!” – re ~e Kaj ka. Pod vo| stvom poj ca de row ske cr kvi Ar han ge la Mi haj la, de da Ra je, ta so zo ve Raj ka Ku pu sin ca, sa mo go di nu da na sta ri jeg od we, Kaj ka sa dva de se tak me {ta na raz li ~i te do bi pe va na li tur gi ja ma go to vo sva ke ne de qe i pra zni kom. - Dok su mo ja de ca bi la ma la, Ra ja ih oku pqao u hor, jo{ dok se ni je ni sme lo. Me |u tim, de ca se po u da la, po `e ni la i ras tu ri la na sve star ne. On da je sku pio uglav nom sta ri ji svet. Nas dva de se tak. Ne ma mo no te, ne go ta ko bez wih po je mo. Idem uglav nom sva ke ne de qe. Ni je mi te {ko, vo lem da pe vam i vo lem svu da da idem. Kao ~la ni ca KUD–a “Se fer nin”, Kaj ka, ka `e, igra, ali ma lo

vi {e pe va. Go sto va la je sa fo klo ra {i ma svu da po oko li ni, ali i da qe. Dru {tvo se iz dva ja od osta lih po sva tov skih pe sma ma, ko je iz vo de gde god ih zo vu. - Pri ka zu je mo sva to ve kao ne kad {to su bi li. Ima mno go pe sa ma, ko je se za tu pri li ku pe va ju. Je dan na{ De ron ~an pi {e kwi gu o to me. Po mr le ov da {we `e ne ko je su zna le sva tov ske pe sme, je di na ja osta la. Na na go vor po la ko po pu {ta i pe va jed nu za dru gom. Kad se uo~i svad be oku pe sva to vi: “ Svu no} no }as pro go re {e sve }e, svu no} no }as u Jo vi nom dvo ru. Tu je maj ka sve to va la si na. Si ne Jo vo, mo je jar ko sun ce, kad po |e te uju tru po de voj ku , po dvo ji ca si la ste se s ko la, po tro ji ca u dom {e taj te, pa za bun te maj ku i de voj ku , nek ne zna ju ko je |u ve gi ja”. Za tim: ”[ta se ~u je u Jo vi nom dvo ru , je l’ to gr mi il’ to ze mqa trer se il’ udra mo re o mra mor je, nit to gr mi nit se ze mqa tre se , ve} se stri ce pra ve per ja ni ce”. - Uve ~e su se uo~i sva to va pra vi le per ja ni ce i to se pe va lo – ob ja {wa va Kaj ka, do da ju }i da su ne dav no go sto va li sa svad bar skim pe sma ma u Apa ti nu, a pre to ga u Siv cu, Pan ~e vu, te {i rom Sre ma. Po red to ga {to je `i va pe sma ri ca i vr stan po zna va lac ne ka da -

Na`alost, gume ne rastu na wivi

I Ku stu ri ca je bio odu {e vqen P

ih na red nih go di na za dr `i mo vi {e da na - na ja vio je Ta di jan. Ni no Ku stu ri ca je pr vi put u~e s tvo v ao u ko l o n i j i na „Sta kla ri„. - Do ma }i ni su oda bra li naj bo qi mo gu }i am bi jent, ko ji jed -

no stav no pu ni du {e umet ni ka i za to ovaj do ga |aj odav no i da le ko pre va zi la zi lo kal ni zna ~aj odu {e vqen je Ku stu ri ca. - Ro |en sam u Son ti i ra zu mqi vo je {to mi je sr ce za i gra lo ju tros kad smo se oku pi li raz ne `io se Jo sip De kan, po zna ti hr vat ski sli kar na i vac. Da umet n i c i m a ni { ta ne fa li po mo gli su lo kal ni ka fi }i, sla sti ~ar ne, pe ka re, du }a ni, pa ~ak i jed na - kwi go vod stve na agen ci ja. J. Prel~ec

Ak tiv na je i u udru è wu è na, sa ko ji ma odr à va Et no ku }u u De ro wa ma. U~e stvu je i na ra znim ma ni fe sta ci ja ma is ka zu ju }i svo je ku li nar sko ume }e u ko je spa da i pra vqe we i ukra {a va we slav skih ko la ~a. Ka è da je tu ve {ti nu sa vla da la pre dva de se tak go di na. - U to vre me je u De ro wa ma bi la jed na mo na hi wa. Od we sam na u ~i la da pra vim. Kol’ ko sam ko la ~a na pra vi la, bog zna. Za post pra vim od hleb nog te sta. Kad ni je post,

„[ta god sam vo le la, u `i vo tu sam ima la”

U ku }i sa Kaj kom, si nom i sna jom ì vi i unuk Ne boj {a, dok unu ka Bo ja na stu di ra me di ci nu u No vom Sa du. Ra de svo jih 55 ju ta ra i jo{ to li ko u aren di. I tet ka Kaj ki na k}er ka ì vi u De ro wa ma sa po ro di com. - Ko je iole mi slio, od 1978. do 1985/6. mo gao je le po ì ve ti od pa or lu ka – ve li Kaj kin sin Va sa. - Sad ne ma {an se. Mo è, ali uz ne ke kre di te. Ne kad se za dva va go na i 20 me ta ra ku ku ru za mo gao ku pi ti nov trak tor a sad ~e ti ri gu me i aku mu la tor. Sad ima mo sa mo so ju, ku ku ruz i ì to, ra ni je smo se ja li i krom pir i ku pus, dr à li 30 do 40 bi ko va, no ni to se ne is pla ti vi {e, pa sad ima mo de vet kra va, sa te la di ma, ukup no 18.

SLIKARSKA KREACIJA I REKREACIJA UZ FI[ PAPRIKA[E I TAMBURA[E KRAJ DUNAVA

ri vla ~i Du nav sve vi - Man di} ko ja ni je mo gla do }i, {e tu ri sta (na ro ~i to ali su je le pe uspo me ne oba ve onih ko ji ne ma re pre - zi va le. vi {e za kom for) i po seb no - Po no san sam na ovu ko lo kam pe ra, ali i umet ni ka „po - ni ju, ~i ji sam, na ne ki na ~in, sr nu le” in spi ra ci je, pa je {e - ute me qi teq. Sve je po ~e lo ta stu li kov nu ko lo ni ju Kul tur - ko {to smo, zbog ne is ku stva no-pro s vet n a za j ed ni ca Hr va ta „[o ka di ja“ upri li ~i la na na oba li Ve li ke re ke kod Son te. U vi kend na s e q u „Sta kla ra“ do {li umet ni c i iz su b o t i~ k e udru g e „Kro art“ [an d or Ke r e k e{, So fi ja ô vi} i Ja no{ Na| pa stor, som bor s ku „Li k ov n u gru p e 76“ pred s ta vqa l i su Ce c i l i j a Mi ler i Mar ta Li bi}, iz Se ge di na do pu to va la Mar ta Pe {ta l i}, pa s o { e sa {a h ov n i c om ima j u Jo zo Pi {ko vi} i Ju ro Ma ri} iz Sla von skog Bro d a, Jo s ip De kan iz Be log Ma na sti ra, te Ana Tu dor sa Hva ra, me {ta ni su Sti pan Lu ki }a Mu zi~ ka po dr {ka kad po sr ne in spi ra ci ja i Ba ra Do bra{ a iz Apa ti na do ma }i na, upri li ~i li dru è aka dem ski sli kar Ni no Ku - we sa sli ka wem i ve} idu }e stu ri ca. go di ne ono je pre ra slo u pr vu Uz tra di ci o nal ni pa or ski ko l o n i j u, ka s ni j e i me | u n a do ru ~ak na tra vi ko lo ni ju je rod nu. Sad do la ze i sli ka ri sa otvo rio pred sed nik „[o ka di - di plo ma ma - ka è pred sed nik ja“ pro fe sor Zvon ko Ta di jan. „Kro ar ta“ Jo sip Hor vat. Kraj we ga je bio i {ved ski ~a Za do vo qan je bio i pr vi ~o rob wak za dr vo rez, ì va le - vek „[o ka di je“ Ta di jan. - U sa rad wi s apa tin skim Kul gen da Nils Fre ning. Po sle kre a ci je usle di la je re kre a - tur nim cen trom Apa tin upri li ci ja uz fi{ pa pri ka {e i tam - ~i }e mo ne ko li ko iz lo `bi po bu ra {e. Or ga ni za to ru osta lo klo we nih ostva re wa. Na dam se dva de se tak vred nih sli ka, dok da su svi go sti iz Son te oti {li je jed n u po s la l a Ka t a r i n e za do voq ni a ve} raz mi {qa mo da

{wih sva tov skih obi ~a ja, Kaj ka je po zna ta u svom se lu i po to me {to je vo le la i ra do ku va la sva to vi ma. To ba{ i ni je sva ki put odo bra vao wen su prug, po koj ni Je vrem @iv ko v, jer je u pa or skom do ma }in stvu uvek bi lo po sla. Pri ~a ka ko se jed nom, na kon na por nog ra da u sva to vi ma, vra ti la u zo ru ku }i i iako umor na, na mi ri la sto ku, po mu zla kra ve, o~i sti la {ta lu i gu ra ju }i ko li ca sa staj skim |u bre tom, sta la nasred dvo ri {ta i re kla:” Bo `e, kad si mi dao ova kvu vo qu, daj i sna gu da mo gu ra di ti!” - Ne znam kol’ko sam ”sku va la” sva to va - do da je.- Sad ka `u da ne ma vi {e ba ba Kaj ki ne su pe, ni sva to va k’o ne kad...

Doskora se bavila i ru~nim radom

me sim sa mle kom. Ukra se pri pre mim ra ni je i dok to ra dim, ne ma {an se da za dre mem uve ~e, dok uz te le vi zor oba ve zno za ku wam. Dosko ra se tet ka Kaj ka ba vi la i ru~ nim ra do vi ma. Pre gr{t ve ze nih stoq wa ka, pe dant no slo `e nih u or ma ne, s po no som po ka zu je. We na bri ga u ogrom nom do ma }in stvu ko je vo di si na Va sa sa su pru gom Na dom, je po red spra vqa wa si ra i ba {ti ca sa cve }em is pred ku }e. Iako joj i to ide od ru ke, `a li se na su {u ko ja je upr kos za li va wu uze la da nak. Me |u cvet nim le ja ma

i biq ka ma u àr di we ra ma i sak si ja ma, za do voq no po ka zu je cve }e do ne to iz Izra e la. Bi la pro le tos kod unu ka, ne ka da {weg fud ba le ra “Par ti za na” Alek san dra Da vi do va, ko ji sad igra za je dan ta mo {wi tim. Odu {e vqe na onim {to je vi de la, za ne se no pri ~a o svom bo rav ku u Sve toj ze mqi. - Bi lo je le po da ne mo è lep {e. [to god sam u ì vo tu vo le la, ima la sam. Vo le la sam da imam u ku }i sve. Zna la sam da ka èm mom Joc ku: is tu ci me, al’ mi daj to da ku pim. Zorica Milosavqevi}

LOKALNE RADIO-STANICE SOMBORSKOG ATARA NEMA KO DA SLU[A

Bo go u god ni ta la si naj u god ni ji za iz be ga va we N

i {ta no vao da je ra dij ski me dij, naj bla è re ~e no, u ve li koj kri zi u Sr bi ji, pa i ce lom sve tu, ali po sled we is tra ì va we „Ni na me dia“ na pod ru~ ju Som bo ra, Ku le, Oxa ka i Apa ti na, ba{ je po ra zno. Ako je ve ro va ti re zul ta ti ma is tra ì va wa, ko je je do du {e ob u hva ti lo sa mo le gal ne emi te re (ne i broj ne „di vqa ke“), ra dio je na Za pa du Ba~ ke ve} mr tav ali mu to jo{ ni ko ni je ja vio, jer ka ko dru ga ~i je pro k o m en t a r i s a t i da „naj v i {e“ slu {a la ca ima re gi o nal na „Kul ska ko mu na“ ko ju pro se~ no to kom da na iza be re 1770 slu {a la c a. I „dru g o p la s i r a n a“ je sta ni ca iz tog gra da, jer 500 slu {a la ca ma we ima Ra dio Ku la. Sa ~e tvo ro ci fre nim bro jem po se ti la ca u toj „li gi {am pi o na“ Za pad no ba~ kog okru ga igra jo{ sa mo apa tin ski Ra dio „Du nav“, ko ji je omi qe na vir tu el na de sti na ci ja za 1081 ra dij skog fa na. Sta w e bli s ko kli n i~ k oj smr ti vla da po go to vo u Som bo ru, ~i ji je le gen dar ni Ra dio „Som b or“, ne k ad „hva tan“ na krat kim ta la si ma {i rom ve li ke Ju g o s la v i j e. Za h va q u j u } i li~ n im „lon d on s kim ve z a m a“ ali i „ska u tin gu“ na do ma }em rok i pop te re nu, le gen di ovog ra di ja Zden ka Ba ki }a i Bra ni mi ra Plav {i }a, emi si je Ra dio Som bo ra su se slu {a le i na kon po ve ~er ja is pod voj ni~ kih }e ba di u ka sar na ma ce le ta da {we JNA, da bi ovih da na Ra dio Som bor, ne u spe {no pri va ti zo van, do ve den do pro sja~ kog {ta pa i ka na pa, kao re gi o nal ni

emi ter pao na sve ga 798 slu {a o ca u pro se ku. Da li uop {te tre ba da ~u di {to ma la, ko mer ci jal na som bor ska ra dio sta ni ca „For tu na“ ima pro se~ no po 236 slu {a la ca, dok se za du hov ne po ru ke i mu zi ku „Bla go ve sni ka“, me di ja ov da {we SPC op {ti ne ma kar na ne ko li ko mi nu ta opre -

gla si lo som bor ske ri mo ka to li~ ke `u pe, Ra dio „Ma ri ja“, na ~i joj se fre kven ci ji dnev no u pro se ku za dr `i – {est slu {a la ca. Sa brav {i sve ove po dat ke, na 188.000 sta nov ni ka tri op {ti ne i jed nog gra da Za pad ne Ba~ k e „do l a z i“ sve g a ra d io 6300 fa no va, da kle ma we od dva

Se men ka ri i burekyi je za o bi la ze do sad ne me di je

de li tek 208 Som bo ra ca, od ko jih da le ko ni su „po be gli“ ni Oxa ~a ni ~i ja dva lo kal na ra di ja ima ju ne mno go vi {e slu {a la ca. Te zu da sa mo pra vo slav ne Sr be ve ra in te re su je je di no o Bo `i }u i Vas kr su (i kr snoj sla vi), pa da u vo du ka da se zna da je ap so lut ni re kor der u ma loj slu { a n o s ti elek t ron s ko

od sto po pu la ci je. Kad se zna da i po sled wi se men kar i bu reg xi ja, pre ne go {to se od lu ~i da ulo `i ko ji di nar u EPP, po ve de ra ~u na o me dij skoj za stu pqe no sti i „{e ro vi ma“, iz ve sno je da bu du} nost ra dio sta ni ca u som bor skom ata ru ba{ de pre siv na. M. Miqenovi}

CRnA HROnikA

petak14.septembar2012.

ZBOG SUM WE DA JE PO ^I NIO RAT NI ZLO ^IN NA KO SO VU 1999.

Uhap {en jo{ je dan „[a kal”

Biv {i pri pad nik pa ra voj ne for ma ci je „[a ka li” De jan Bu la to vi} zva ni Bu la (49) iz Pe }i uhap {en je zbog sum we da je iz vr {io zlo ~i ni nad ci vi li ma u se li ma ]u {ka i Qu be ni} na Ko so vu u apri lu i ma ju 1999. go di ne, re ~e no je ju ~e u Tu ì la {tu za rat ne zlo ~i ne. Bu la to vi }u je od re |e no za dr à va we od 48 sa ti, dok }e o pri tvo ru od lu ku do ne ti su di ja za pret hod ni po stu pak. Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne do ne lo je na red bu o spo vo |e wu is tra ge pro tiv Bu la to vi }a, zbog sum we da je u~e stvo vao u rat nim zlo ~i ni ma. We mu se, pre ma pi sa wu me di ja, na te ret sta vqa da je kao pri pad nik je di ni ce ko jom je ko man do vao po koj ni Ne boj {a Mi ni}, zva ni Mr tvi, „iz vr {io oru à ni na pad na ci vil no sta nov ni {tvo se la Qu be ni} i ]u {ka i pri tom vr {io po je di na~ na i grup na ubi stva ci vi la, pri me wi vao me re za stra {i va wa i te ro ra uni {ta va ju }i pa qe wem ku }e, pra te }e objek te i vr {io ra se qa va we pre ì ve log ci vil nog sta nov ni {tva iz ovih se la“. Bu la to vi} se te re ti da je 1. apri la 1999, pre pod ne, u se lu Qu be ni} s Mi loj kom Ni ko li }em i Si ni {om Mi {i }em stre qao 53 mu {kar ca u bli zi ni xa -

mi je, dok je 12 oso ba za do bi lo pro strel ne ra ne, da bi na kon to ga sa osta lim pri pad ni ci ma je di ni ce pri mo rao pre o sta lo sta nov ni {tvo da na pu sti se lo. Bu la to vi} se sum wi ~i da je u de lu se la ]u {ka 14. ma ja 1999. go di ne, u pre po dnev nim sa ti ma, gde je bi lo oku pqe no ci vil no sta nov ni {tvo, iz dvo jio i ubio tri ci vi la. Ne {to ka sni je je „za jed no s okri vqe ni ma Sre} kom Po po vi }em i Zo ra nom Ob ra do vi }em, iz gru pe mu {kog de la ci vi la ko ji su bi li sa ku pqe ni u cen tru se la, na tr gu kod gro bqa, iz dvo jio gru pu od de set ci vi la, po tom na wih pu cao iz pu {ko mi tra qe za“ i ubio sve osim jed nog ci vi la, ko ji je neo pa èn po be gao, iako ra wen u obe no ge. Tu ì la {tvo sma tra „[a ka le“ od go vor nim za smrt vi {e od sto ti nu ci vi la u se li ma na te ri to ri ji op {ti ne Pe}. Pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du u to ku je glav ni pre tres pro tiv To pli ce Mi la di no vi }a i jo{ 12 pri pad ni ka „[a ka la”, Te ri to ri jal ne od bra ne i re zer vnog sa sta va po li ci je, op tu è nih za rat ni zlo ~in u se lu ]u {ka zbog ubi stva naj ma we 44 ci vi la, 14. ma ja 1999. go di ne. (Ta njug)

U VI [EM SU DU U NI [U

Osu |e ni zbog pqa~ ke Voj vo |an ske ban ke Kri vi~ no ve }e Vi {eg su da u Ni {u osu di lo je ju ~e u pr vom ste pe nu Da li bo ra Pe ri }a, Mi o dra ga Ko sti }a i Pe tra Jo va no vi }a na po osam go di na za tvo ra, Alek san dra

Ni{ka palata pravde

\ur |i }a na se dam i Dra ga na Pe ri }a na {est go di na i {est me se ci za tvo ra za bog raz boj ni {ta u Voj vo |an skoj ban ci u Ni {u oda kle su od ne li vi {e od 48 mi li o na di na ra. Pr va tro ji ca osu |e na su na je din stve ne ka zne zbog kri vi~ nog de la raz boj ni {tva u sti ca ju s kri -

vi~ nim de lom neo vla {}e nog po se do va wa i no {e wa oru` ja, a \u ri} i Dra gan Pe ri} zbog kri vi~ nog de la raz boj ni {tva, re ~e no je pri li kom iz ri ca wa pre su de. Osu |e nom Ko sti }u i Da li bo ru Pe ri }u su |e no je u od su stvu. Pri li kom od me ra va wa ka zne sud je imao u vi du da su kri vi~ na de la iz vr {e na u rad no vre me, oko 11.20 ~a so va 5. mar ta 2010. go di ne, da su osu |e ni Da li bor Pe ri}, Mi o drag Ko sti} i Pe tar Jo va no vi} ma ski ra ni u{li u ban ku, da su bi li na o ru `a ni, da su sa vla da li obez be |e we, pri si li li za po sle ne da leg nu na pod i iz tre zo ra uze li no vac, a za tim po be gli iz zgra de, re ~e no je u su du. Sud je imao u vi du i vi si nu nov ~a nog iz no sa ko ji su pro tiv prav no pri svo ji li vr {e }i kri vi~ na de la, na po me nu to je pri li kom iz ri ca wa pre su de. Put ni~ ko vo zi lo, ko je su ko ri sti li, na ba vio je Dra gan Pe ri}, a \ur |i} ih je ~e kao is pred ban ke. Vo zi lo su po ku {a li da za pa le u We go {e voj uli ci u Ni {u, re ~e no je u su du. (Ta njug)

dnevnik

NO VA NE SRE ]A NA KO PA O NI KU, NA LO KA CI JI SU VO RU DI [TE

Ka set na bom ba ubi la de mi ne ra

Na Ko pa o ni ku, na lo ka ci ji Su vo ru di {te, ju ~e je po gi nuo de mi ner pri li kom ot ko pa va wa ka set ne bom be iz ze mqe. Na stra dao je R. A. (1963), rad nik be o grad ske fir me „PCI in è we ring” iz Mo ro vi }a, kod [i da. - Ju ~e u 10.25 ~a so va je dan de mi ner, ko ji je ra dio na oko 50 me ta ra od voj nog objek ta, je de te tek to vao sig nal ko ji je uka zi vao da se ra di o ka set noj bom bi i kre nuo s we nim ot ko pa va wem iz ze mqe - re kao je pret hod no Ta nju gu di rek tor Cen tra za raz mi ni ra va we Sr bi je Pe tar Mi haj lo vi}. On je na veo da je „naj ve ro vat ni je u to ku ot ko pa va wa do {lo do de to na ci je u ko joj je on smrt no stra dao”, do dav {i da je de mi ner bio ci vil i da je od po sle di ca de to na ci je do {lo do po à ra na toj lo ka ci ji. Mi haj lo vi} je ob ja snio i da je pre ma pro jek tu Cen tra za raz mi ni ra we Me |u na rod na fon da ci ja za raz mi ni ra we obez be di la do na ci ju i spro ve la ten der ske pro ce du re, „na kon ~e ga je iza bra la iz vo |a ~a ra do va za raz mi ni ra we na lo ka ci ji Su vo ru di {te na Ko po ni ku”. - Po sao je do bi lo pred u ze }e „PMC in ì we ring”, ko je je an ga ò va lo vr lo is ku sne de mi ne re i naj sa vre me ni ju opre mu za de -

Nesre}a se dogodila u blizini Pan~i}evog vrha

tek ci ju za pro na la `e we ka set ne mu ni ci je i za za {ti tu - re kao je Mi haj lo vi}. Ra do vi na raz mi ni ra va wu tog te re na po ~e li pre kju ~e, a pred stav ni ci Cen tra za ra zi mi ni ra va we su na te re nu pre gle da li opre mu i qu de i oba vi li wi ho vo uvo |e we u po sao. Svi de mi ne ri su upo zo re ni da se ra di o iz u zet no ri zi~ noj lo ka ci ji u bli zni ogra de voj nog obje ka ta u ko me se po ~et kom av gu sta de si la ne sre }a u ko joj su stra da la dva voj na pi ro teh ni ~a ra. Po sle eks plo zi je, oko 13 ~a so va iz bio je po `ar na toj lo ka ci ji. Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Sek to ra za van red ne si tu a ci je za Ra -

{ki okrug Ra do ji ce Ko ~o vi }a, oko 14.30 ~a so va ~u le su se jo{ dve-tri de to na ci je ko je su naj ve ro vat ni je pro u zro ka va ne va trom. Dva he li kop te ra i ru ski avion „be ri jev”, ko ji su do le te li iz Ni {a, ukqu ~i li su se na Ko pa o ni ku u ga {e we po à ra ko ji je iz bio na lo ka ci ji na ko joj je od de to na ci je ka set ne bom be stra dao de mi ner. - Po àr se ga si iz va zdu ha jer va tro ga sci, zbog opa sno sti od za o sta lih ka set nih bom bi, ne mo gu da u|u na me sto ko je je za hva ti la va tra - re kao je. On je re kao Ta nju gu da ne mo è sa si gur no {}u da se pre ci zi ra po vr {i na ko ju je za hva ti la va tra, jer se po sle iz -

ba ci va wa vo de iz va zdu ha po di gao gust dim ali da se pret po sta vqa da se ra di od 20 do 40 ari. Za hva qu ju }i dej stvu ovih le te li ca, na kon {est pre le ta, za u sta vqe no je {i re we po `a ra ka Pan ~i }e vom vr hu i naft nim re zer vo a ri ma. Isto vre me no, rad ni ci pred u ze }a „Ski ja li {ta Sr bi je” ukqu ~i li su vo de ne to po ve ka ko bi spre ~i li da va tra do |e do sta ze „Kr~ mar, ja vio je do pi snik RTSa. Tek oko 18 ~a so va, po sle vi {e sat ne bor be s va trom, va tro ga sne je di ni ce i spe ci jal ne je di ni ce MUP-a pro na {le su te lo na stra da log. Po sle to ga je po ~e la is tra ga. To kom NA TO bom bar do va wa Sr bi je (od no sno SRJ) u zo na ma de lo va wa iz ba ~e no je 196 ka set nih sred sta va raz li ~i tog ti pa sa 37.032 ko ma da ka set ne mu ni ci je, iz u zi ma ju }i Ko so vo i Me to hi ju, gde iden ti fi ka ci ja ovih sred sta va ni je bi la u nad le `no sti srp skih vla sti. Naj vi {e stra da wa od ka set ne mu ni ci je je bi lo u vre me dej sta va NA TO avi ja ci je 1999. go di ne, ka da je 27 odo ba ubi je no, a te `e i lak {e ra we na 151. Po sle NA TO bom bar do va wa, za kqu~ no s no vem brom 2008. stra da lo je jo{ 14 oso ba, od to ga pet smrt no. E. D.

„@u te ubi ce” jo{ na 13 mi li o na kva dra ta – Sa mo pod ka set nim bom ba ma u Sr bi ji je jo{ uvek 13 mi li o na kva drat nih me ta ra. Pri me ra ra di, to je po vr {i na sko ro tri Pa li} ka je ze ra – iz ja vio je ra ni je di rek tor Cen tra za raz mi ni ra we Sr bi je Pe tar Mi haj lo vi}. Naj vi {e ka set nih bom bi, ili „`u tih ubi ca”, ka ko ih jo{ zo vu, ima na ju gu Sr bi je, kod ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom. Me |u tim, ta pod ru~ ja ni su je di na opa sna po `i vot – tu je jo{ oko {est mi li o na kva drat nih me ta ra pod mi na ma i dru gim eks plo ziv nim na pra va ma. Po Mi haj lo vi }e vim re ~i ma, u pi ta wu je iz u zet no opa san po sao, ko ji zah te va i vre me i ve li ke ko li ~i ne nov ca. – Tre nut no se u Sr bi ji ra di na osam pro je ka ta Cen tra, i to pet u Kur {u mli ji, u se lu Mer da re, gde se ukla wa ka set na mu ni ci ja, jed nom u Pa ra }i nu, gde se ukla wa ju ra zna ne ek splo di ra na ubo ji ta

sred stva, na jed nom na Ko pa o ni ku, i to ne po sred no uz voj ni obje kat i na jed noj lo ka ci ji u Lu ci „Pra ho vo„ – ka `e on. Ka da }e Sr bi ja bi ti pot pu no raz mi ni ra na za vi si is kqu ~i vo od nov ca, ka `e Mi haj lo vi}. Do sa da je iz me |u na rod nih do na ci ja u tu svr hu po tro {e no oko 25 mi li o na do la ra. – Do sa da je u Sr bi ji raz mi ni ra no oko 14 mi li o na kva drat nih me ta ra pro sto ra na ko jem su bi li ka set na mu ni ci ja, mi ne i dru ga ne ek splo di ra na ubo ji ta sred stva. O~e ku je mo da }e mo u ovoj go di ni raz mi ni ra ti oko tri mi li o na kva drat nih me ta ra s ka set nom mu ni ci jom. Ka da }e bi ti za vr {e na ce la Sr bi ja za vi si od nov ca, bi lo do na ci ja ili da se obez be di na ne ki dru gi na ~in – ob ja {wa va Mi haj lo vi}. To kom bom bar do va wa 1999. go di ne NA TO je naj ~e {}e ko ri stio

ame ri~ ke ka set ne bom be ti pa CBU-87 ili bri tan ske BL-755. – Raz mi ni ra we jed nog kva drat nog me tra pod ka set nim bom ba ma ko {ta od 0,8 do 2,5 evra – ka `e Mi haj lo vi}.

Sr bi ja, iako naj ve }a `r tva ka set nih bom bi u Evro pi, je di na je ze mqa u re gi o nu ko ja ni je pot pi sa la Kon ven ci ju o za bra ni ka set ne mu ni ci je. M. B.

KRAJ SU \E WA AKTERIMA DU VAN SKE AFE RE „BAYINA GRU PA“

Pre su da u slu ~a ju Stoj ~i} 4. ok to bra Spe ci jal ni sud u Be o gra du }e 4. ok to bra ob ja vi ti pre su du u slu ~a ju Si ni {e Stoj ~i }a, bra ta biv {eg po li cij skog funk ci o ne ra sa da po koj nog Ra do va na Stoj ~i }a Ba xe, i jo{ osam oso ba, po op tu `ni ci ko ja ih sum wi ~i za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, fe bru a ra 1997. go di ne, u ve zi s, na vod no, ile gal nim pro me tom ci ga re ta. Ju ~e je okon ~a no iz la ga we za vr {nih re ~i, na kon {to su se okri vqe ni iz ja sni li o pre ci zi ra noj op tu `ni ci, od ba cu ju }i po no vo u pot pu no sti op tu `be. Svi op tu è ni su osta li pri ra ni je iz ne tim od bra na ma i ar gu men ti ma, kao i pri za vr {nim re ~i ma svo jim i advo ka ta od bra ne u ko ji ma su pred lo ì li oslo ba |a ju }u pre su de. Po stu pa ju }i za me nik tu ì o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal Sa {a Iva ni} je re kao da Tu ì la {tvo „u pot pu no sti osta je pri op tu `ni ci, kao i oce ni do ka za iz ne tih u za vr {noj re ~i“ u ko joj je is ta klo da su „op tu `be do ka za ne“ i pred log da sud iz rek ne „osu |u ju }u pre su du“. Bra ni o ci su, s dru ge stra ne, u za vr {nim re ~i ma oce ni li da

„op tu `be ni su do ka za ne“, a ju ~e su svi ne go do va li {to je od mah po obe lo da wi va wu pre ci zi ra ne op tu `ni ce, od bra na po zva na da se o woj iz ja sni bez do dat nog vre me na. - Ne voq no iz no sim mi {qe we da mi se ~i ni da mi svi ov de u~e stvu je mo u ne ~e mu {to se zo ve kr {e we Usta va Sr bi je, {to bi mo glo uzro ko va ti po na vqa we

ovog po stup ka zbog pri me ne no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku pred po seb nim ode qe wi ma Vi {eg su da u Be o gra du - ka zao je ju ~e advo kat Mi lo van @iv ko vi}, bra ni lac okri vqe nog Pe tra Mi len ko vi }a. Pr vo o kri vqe ni Si ni {a Stoj ~i}, vla snik fir me „R5 kom pa ni„ u Ni {u, ogro ~e no je kon sta to vao da se „i u pre ci zi -

ra noj op tu `ni ci po mi we we gov po koj ni brat Ra do van Stoj ~i}, ko ji je mr tav 12 go di na“, te na gla sio da „mr tav ~o vek ne mo è da se bra ni“. - Mo je objek tiv no mi {qe we je da ni sam kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce - ka zao je Stoj ~i}. Kqu~ ni na vod we go ve od bra ne je da „ni kad ni je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj u svo joj fir mi „R5 kom pa ni„ na bi lo ko ji na ~in, a ka mo li za {verc ci ga re ta“. - Ni je bi lo kri mi nal ne gru pe, ni je bi lo {ver ca ci ga re ta. Re~ je o po li ti~ ki mon ti ra nom pro ce su pro tiv me ne i mog mr tvog bra ta Ra do va na Stoj ~i }a, ko ji je po ~et kom 1997. bio na ~el nik Re so ra jav ne bez bed no sti MUP-a Sr bi je - tvr dio je, po red osta log, u od bra ni Si ni {a Stoj ~i}. Ne ka da {wi di rek tor Sa ve zne upra ve ca ri ne Mi haq Ker tes je i ju ~e ener gi~ no od ba cio sve op tu `be. - Ovo je na sta vak prav nog lin ~a pro tiv me ne – pod vu kao je Ker tes. Na po me nuo je da je u spis pri lo ìo i svo ju pi sa nu za vr {nu re~, znat no op {ir ni ju od usme nog iz la ga wa ko je je tra ja lo dva da na.

- Du bo ko ve ru jem da }e sud shva ti ti da je ovo far sa od op tu `be i da ja ne mam za {ta da bu dem osu |en - ka zao je Ker tes. Okri vqe ni biv {i na ~el nik SUP-a Ni{ Ra di sav Gvo zde no vi} se obra tio sud skom ve }u re ~i ma: „Op tu `ni ca ima ne ke ele men te ko ji go vo re o mon ti ra no sti pred me ta“. Osta li okri vqe ni i wi ho vi bra ni o ci ni su ima li do da tak ra ni je iz ne tim za vr {nim re ~i ma. Pod se ti mo, op tu `ni ca u ovom slu ~a ju, u jav no sti na zva nom „Ba xi na gru pa“, po dig nu ta je u de cem bru 2007, a ob u hva }e na su de {a va wa u fe bru a ru 1997. go di ne po vo dom, ka ko sma tra op tu `ba, tri „spor na“ ka mi o na s ci ga re ta ma ko ji su u Sr bi ju u{li to kom tog me se ca. Na pr vom me stu u op tu `ni ci se na {ao Si ni {a Stoj ~i}, vla snik fir me „R5 kom pa ni” iz Ni {a, op tu `bom ozna ~en kao „or ga ni za tor“ sa sa da po koj nim bra tom Ra do va nom Stoj ~i }em Ba xom, ko ji je to kom de ve de stih go di na pro {log ve ka bio na ~el nik Slu `be jav ne bez bed no sti. Po stup kom su pod op tu `bom za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba

slu `be nog po lo à ja u ve zi s raz li ~i tim okol no sti ma ob u hva }e ni: vla snik so ko baw ske fir me „Deks” De jan Mi le no vi}, biv {i di rek tor Ca ri ne Mi haq Ker tes, we gov ne ka da {wi sa vet nik Pe tar Mi len ko vi}, biv {i pri pad ni ci eki pe van red nih me ra kon tro le Ca ri n e Ne b oj { a Ni k o l i} i Zdrav ko Hri stov, ne ka da {wi po m o} n ik mi n i s tra po l i c i j e Sto jan Mi {i}, biv {i na ~el nik SUP-a Ni{ Ra di sav Gvo zde n o v i} i biv { i na ~ el n ik SUP-a Za je ~ar Ne nad @i va di no vi}. Tu ì la {tvo je iz ne lo sum wu da su Stoj ~ i } i, na v od n o, za spor ni pro met ci ga re ta ko ri sti li po slov nu struk tu ru pred u ze }a „R 5 kom pa ni”. Ne ka da {wim funk ci o ne ri ma MUP-a Mi {i }u i Gvo zde no vi }u, op tu `ba pri pi su je na vod no spre ~a va we kon tro le po slo va wa pred u ze }a „R 5 kom pa ni” u re le vant nom pe ri o du. U op tu `ni ci je iz ne ta pro ce na da je dr àv nom bu xe tu pri ~ i w e n a {te t a u iz n o s u 1.823.000 ame ri~ kih do la ra. J. J.

crna hronika

dnevnik

petak14.septembar2012.

OPSE@NA AKCIJA MUP-a U NOVOM SADU NA IDENTIFIKACIJI MLADI]A KOJI SE TERETI DA JE U SPLITU LI[IO @IVOTA SELENU GRACIJANO

Pri ve den No vo sa |a nin osum wi ~en za ubi stvo Mek si kan ke

Ra di ca i Bra ni slav Ko so vi}

PRESUDA U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU

Za ubi stvo mu à 20 go di na ro bi je No vo sa |a na ka Radica Kosovi} (35) osu |e na je na 20 go di n a za t vo r a zbog ubi s tva svog su pru ga Bra ni sla va Ko so vi }a (42), po ~i we nog u wi ho voj po ro di~ noj ku }i u Uli ci Pa j e Ra d o s a v qe v i } a na Kli si. Ve }e, ko jim je pred se da va la su di ja Vi {eg su da u No vom Sa du Svetlana Tomi}Joki}, ko je je ju ~e ob ja vi lo pre su du, do ne lo je i od lu ku o pro d u ` e w u pri t vo r a okri vqe noj. Ka ko je na{ list pi sao, okri vqe na se te re ti da je 19. ju la pro {le go di ne na svi rep na ~in usmr ti la su pru ga, na kon {to mu je uve ~e po slu ì la u je lu {est iz dro bqe nih ta ble ta „ben se di na” po de set gra ma, te dok je bio uspa van, uda ri la ga dva pu ta u gla vu me tal nom {ip kom du gom oko {e z de s et cen t i m e t a r a. Na vod no, on je pri to me iz gu bio svest, za do biv {i te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot, a op tu è na je je po tom uze la

nom pre tre su bit no je iz me ni la deo is ka za o po lo à ju te la `r tve u mo men tu zlo ~i na. Pod se ti mo, na su |e wu u Vi {em su du izaj vi la je da pri zna je iz vr {e we de la, ali da }e iz ne ti od bra nu dru ga ~i ju od onog {tio je do ta da iz ne la. - Pr vo sam mi sli la da se bra nim }u ta wem, ali ja za ta ~e ti ri me se ca, do ka da se ni sam pre da la, nism ì ve la od stra ha {ta }e bi ti s mo jom de com. U po sled we vre me na{ brak je bio ne iz dr ìv. Bi lo me je sra mo ta i sad me je, za to to ni kom po ve ra va la. Po red sve ga, ni jed nom ga ni sam na pu sti la, ma da sam raz mi {qa la o to me da se sme tim u Si gur nu ku }u zbog we go vog zlo sta vqa wa. Vi {e pu ta sam po ku {a la sa mo u bi stvo. Sta ri jeg si na iz pret hod ne ve ze ni sma vi de la de set go di na, on ni je dao da ì vi s na ma, pa je ma li ì veo s mo jom ma mom, ko ja se u pot -

No vo sad ska po li ci ja pri ve la je i si no} za dr `a la osum wi ~e nog za ubi stvo de voj ke iz Mek si ka u Spli tu kra jem agvu sta, sa zna je „Dnev nik” iz po u zda nih iz vo ra. Po li ci ja je, ina ~e, ju ~e u No vom Sa du pri ve la vi {e oso ba ra di utvr |i va wa iden ti te ta i raz go vo ra u ci qu ra sve tqa va wa slu ~a ja ubi stva Mek si kan ke Se le ne Gra ci ja no (31) na split skom Mar ja nu, kra jem av gu sta, re kao je di rek tor po li ci je Milorad Veqovi}. On o~e ku je da }e po li ci ja ve} da nas sa op {ti ti iden ti tet even tu al nog ubi ce s Mar ja na.

me nom i me stom ovog slu ~a ja, a to na rav no ni ka ko ne zna ~i da se pre go to vih kri ma li sti~ kih na la za mo gu na osno vu te me qe ni jih do ka za osum wi ~i ti. Ta ko je ju ~e mu {ka rac iz Pe tro va ra di na, ko ji bi de li mi~ no mo gao od go va ra ti ne kim na vo di ma, pre sve ga me dij skih pro ziv ki iz okru `e wa, ve o ma hlad no krv no i smi re no po tvr dio svo je po se te i pri su tvo u to vre me u Spli tu, ali je od lu~ no i ve o ma smi re no de man to vao svo ju ume {a nost u bi lo ka kve ne le gal ne i kri mi nal ne rad we.

Osum wi ~e ni no sio dres „Mi la na”

Pre ma re ~i ma Ve qo vi }a, pri ve de ni ma su, isto vre me no, uze ti i DNK uzor ci ra di upo re |i va wa sa ma te ri jal nim do ka zi ma. Pre ma sa zna wi ma „Dnev ni ka”, si no} je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi jo{ uvek bi lo na in for ma tiv nom raz go vo ru vi {e li ca ko ja bi even tu al no mo gla da se do ve du u ve zu s po me nu tim do ga |a jem. Ipak, me |u tim oso ba ma ima i onih ko je ima ju ve ze s vre -

Hr vat ski me di ji pod se }a ju da je, pre ma do sa da {wim na la zi ma, dres fud bal skog klu ba „Mi lan„, na |en u bli zi ni me sta ubi stva, ko ji na le| noj stra ni ima upi sa na slo va „REK_I„, upu }u je na to da bi po ~i ni lac mo gao bi ti mu {ka rac ko ji je u to vre me bo ra vio u Spli tu i vo zio auto mo bil „{ko da ok ta vi ja” no vo sad skih re gi star skih ta bli ca. Pod se }a se, ta ko |e, da je ta jan stve ni No vo sa |a nin s na -

Se le na Gra ci ja no bi la na le to va wu u Spli tu

dim kom „Rek si”, ko ji bi split skoj po li ci ji mo gao da ti mno ge od go vo re na pi ta wa u ve zi s ne stan kom i ubi stvom mek si~ ke tu rist ki we do la zio u „Me di te ra nij um”, po zna ti split ski ugo sti teq ski objekt u vla sni {tvu bra }e Bra da ri}. Po li ci ji su o to me go vo ri li za po sle ni u tom ugo sti teq skom objek tu ot kriv {i da je ta kva oso ba ~e sto kod wih do la zi la od kra ja ju na do kra ja av gu sta. - Po ne kad ga ni je bi lo i po ne de qu da na, a on da bi se iz ne na da po ja vio i do la zio sva ki dan, pa opet ne sta jao. Ni ka da ni je bio u dru {tvu, se deo je sam i pio kar lo va~ ko pi vo. Znao bi da po pi je naj vi {e ~e ti ri i ~e sto ih je pla }ao kar ti com, a po ne kad go to vi nom. Jed nom je ~ak sa mo jed no pi vo pla tio kar ti com - is pri ~a li su po li ci ji za po sle ni. Oni su na ve li da je ta jan stve ni gost po ne kad se bi da vao ve li ku slo bo du, ali i da je „ne u god no mi ri sao, go to vo za u da ro”. We go vo

po na {a we je uka zi va lo da on u Spli tu ni je imao bo ra vi {te, ve} da je naj ve ro vat ni je spa vao u auto mo bi lu. Za po sle ni su is pri ~a li i da se naj ~e {}e pre svla ~io u to a le tu po me nu tog ugo sti teq skog objek ta, kao i da je na se bi naj ~e {}e imao cr no-cr ve ni dres „Mi la na„ iden ti ~an onom ko ji je pro na |en ne da le ko od me sta ubi stva. No sio je tri mo bil na te le fo na, a ne ret ko je ko ri stio ta blet pri ka ~iv {i se na in ter net re sto ra na. Na kon ubi stva Mek si kan ke, 22. av gu sta ta jan stve nom No vo sa |a ni nu se gu bi sva ki trag. Od da na ubi stva Mek si kan ke split ska po li ci ja je is pi ta la pre ko 200 qu di od ~e ga je wih 38 pri ve de no ali i pu {te no na kon oba vqe nog raz go vo ra - re kao je to di rek tor po li ci je Vlado Domini} is ta kav {i da su uzor ci DNA i DNK po ~i ni te qa, ina ~e pri ku pqe ni is pod Se le ni nih nok ti ju, po sla ti na ana li zu u Mek si ko, SAD, Ka na du i {i rom Evro pe. E. D.

Dve de voj ke pri ja vi le ta jan stve nog mla di }a

Ku }a u ko joj se do go di o zlocin

ku hiw ski no` du ga ~ak dva de se tak cen ti me ta ra i s le |a ga uda i la wi me ~e tir pu ta u pre de lu grud nog ko {a. Na kon to ga le{ je umo ta la u ~ar {av i ce ra du i od vu kla ga sa spra ta na pri ze mqe, po lo `i la is pod ste pe ni {ta, pre kri la xa ko vi ma ce men ta i pur-pe nom, a na kon sve ga to ga oti {la sa si nom da sta nu je u iz najm qe nom sta nu. Pre da la se ~e ti ri me se ca ka sni je, 16. no vem bra po li ci ji na kon {to se obra ti la advo ka tu u Te me ri nu i za tim da la iz ja vu sli~ nu onoj ko ju je ubr zo po tom da la pred is tra `nim su di jom. Ipak, na glav -

pu no sti bri nu la o we mu: Gur nuo me je vi {e pu ta niz ste pe ni ce, go vo rio mi je da sam smo ta na, }o ra va i de be la, a ot ka ko sam ro di la na {e za jed n i~ k o de t e, moj na d i m ak po s tao je „ba b a”. U jed n om tre nut ku pom si li la sma: ili on ili ja - ka za la je tom pri li k om op t u ` e n a pred kraj glav nog pre tre sa. Ipak, ve {ta ci sud ske me di ci ne, ne u rop si hi ja tri je i psi h o l o g i j e iz n e l i su tad svo je svo je na la ze i mi {qe wa i pri li~ no po qu qa li va `ne iz j a v e de l a od b ra n e okri vqe ne. M. Vuja~i}

NOVOSA\ANIN PAO U AKCIJI „ARMAGEDON”

Uhap {en zbog de~ je por no gra fi je Po li ci ja je uhap si la K. N. (31) iz No vog Sa da zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Po sto je osno vi sum we da je K. N. od 2009. go di ne do hap {e wa sa svog ku} nog ra ~u na ra pre ko in ter net mre `e „iz vr {io pre u zi ma we i skla di {te we ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va -

wem de ce uz ra sta od {est do 12 go di na”. Osum wi ~e nog su uhap si li pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, u na stav ku ak ci je „Ar ma ge don”, i uz kri vi~ nu pri ja vu }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na vo di se u sa op {te wu. Ak ci ja „Ar ma ge don” po kre nu ta je u ma ju 2010. go di ne u ci qu spre ~a va wa su zbi ja wa de~ je por no gra fi je, a pri pad ni ci MUP-a Sr bi je spro vo de je u sa rad wi s ko le ga ma iz vi {e stra nih dr `a va. E. D.

Ne ko li ko da na pre ubi stva 31-go di {we Mek s i k an k e Se l e n e Ma c e d o, na split skom Mar ja nu, dve 24-go di {we de voj ke upo zna le su sre do ve~ nog mu {kar ca u dre su fud bal skog klu ba „Mi lan”, ka kav se sum wi ~i za to bru tal no ubi stvo. Ka ko je iz ve stio por tal „Dal ma ci ja wuz”, de voj ke su o tom su sre tu od mah iz ve sti le po li ci ju. „Dal ma ci ja wuz” na vo di da je dres na ko jem je bi lo is pi sa no „REK_ I„ na te rao de voj ke da po mi sle da je oso ba ko ju po li ci ja tra `i ba{ ~o vek s ko jim su se di le za sto lom i ko ji im je po nu dio bes pla tan pro vod u Bu dvi.

„Mu {kar ca, sta rog iz me |u 40 i 45 go di na, pr vo je na ku pa li {tu Ba ~vi ce sre la maj ka jed ne od de vo ja ka. Ka ko se we na }er ka vra }a la s ostr va Hva ra u dru {tvu pri ja te qi ce, upo zna la ih je s mu {kar cem ko ji im je re kao da do la zi iz No vog Sa da. Ubr zo na kon to ga za vr {i li su u jed nom ba ru”, na vo di „Dal ma ci ja wuz”. Do da je se da su na kon ne kog vre me na de voj ke pri me ti le da je mu {ka rac ner vo zan, a we go vo po na {a we ~ud no. One su is pri ~a le da im je nu dio iz let u Bu dvu, na go va rao da po |u s wim, hva lio se da pla }a la `nim kar ti ca ma i po ka zao da ima tri pa so {a - Cr ne Go re, BiH i Hr vat ske.

De voj ke su pri ~a le da su ga zbog dre sa ko ji je no sio kel ne ri isme va li. Ka ko de voj ke ni su pri sta le da idu s wim, on im je dao broj mo bil nog te le fo na i vi zit kar tu. One po li ci ji ni su zna le da ka `u ime ~o ve ka, a jed na od wih ga je u mo bil ni te le fon upi sa la kao „Pa ra vi wa”. Dragan Paraviwa je, ina ~e, osum wi ~e ni za ubi stvo 17-go di {we An to ni je Bi li} iz Dr ni {a. De voj ke su, ka ko se na vo di, vi zit kar tu ba ci le, a ka da su iz me di ja sa zna le da bi ~o vek ko ga su upo zna le mo gao bi ti ubi ca s Mar ja na oti {le su i sve is pri ~a le po li ci ji, da le li~ ni opis i pre da le broj mo bil nog te le fo na. (Tanjug)

U SOMBORU I SENTI UHAP[ENO PET OSOBA U VEZI S POSLOVAWEM „GEM KOLEK[N KLUBA”

Terete se za mi li on ske pre va re

U na stav ku su zbi ja wa ko rup ci je i po re skih kri vi~ nih de la u ve zi s po slo va wem udru è wa „Gem ko lek {on klub”, po li ci ja je li {i la slo bo de pet oso ba zbog sum we da su na {te tu gra |a na i ~la no va tog udru è wa pri ba vi li se bi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist u iz no su od pre ko 46.600.000 di na ra, a bu xe tu Sr bi je na ne li {te tu od vi {e od de vet mi li o na di na ra. U sa op {te wu MUP-a do da je se da su ak ci ju spro ve li slu `be ni ci MUP-a Sr bi je, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Vra wu, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu ì la {tvom u Be o gra du i Po re skom po li ci jom.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu MUP-a, li {e ni su slo bo de Denis B. (35) iz Som bo ra, vla snik agen ci ja „Gol den lajf” i „BT&T„ s po slov nim se di {tem u Som bo ru, i Zvonimir Z. (31) iz Som bo ra, vla snik agen ci je „Mi ster li der” s po slov nim se di {tem u Som bo ru. Slo bo de su li {e ni i Dragan S. (55) iz Som bo ra, vla snik agen ci ja „Si dra” i „Eks tra si dra” s po slov nim se di {tem u [ap cu, Angela B. (44) iz Sen te, vla sni ca agen ci ja „Fe niks AB”, „An gel” i „Perl” s po slov nim se di {tem u Sen ti, i Kornel M. (30) iz Sen te, vla snik agen ci ja „Blek daj mond”, „Blu daj mond”, „Vajt daj mond” i „Red daj mond” u Sen ti.

U sa op {te wu se do da je da }e kri vi~ nom pri ja vom u re dov nom po stup ku bi ti ob u hva }e ni: Z. K. (28), N. S. (29), R. K. (44), D. S. (68), svi iz Som bo ra, @. [. (44) i I. M. (32) iz Sen te, kao i J. B. (47) iz Hor go {a, zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, po re sku uta ju i pra we nov ca. Osum wi ~e ni su od ju na pro {le go di ne do fe bru a ra ove go di ne, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja i pre ko ra ~e wem gra ni ca svo jih slu `be nih ovla {}e wa, si mu li ra wem po slov nih od no sa s pri vred nim dru {tvi ma „World progres„ i „Men world progres„ na

osno vu is po sta vqe nih fik tiv nih fak tu ra za na vod no pru è ne uslu ge pre zen ta ci ja i an ga ò va wa pri li kom odr à va wa se mi na ra, no vac ko ji je upla }en od ve li kog bro ja gra |a na ~la no va „Gem ko lek {on klu ba” u Be o gra du pri sva ja li za se be i ko ri sti li ga za sti ca we po kret ne i ne po kret ne imo vi ne. Osum wi ~e ni su na {te tu gra |a na, ~la no va udru è wa „Gem ko lek {on klub”, pri ba vi li se bi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist u iz no su od pre ko 46.600.000 di na ra, a bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je na ne li {te tu od pre ko de vet mi li o na di na ra, do da je se u sa op {te wu MUP-a. (Tanjug)

SUICID U BEOGRADU

Ubio se po li ca jac Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je (NPSS) sa op {tio je ju ~e da se po li ca jac iz ko mand nog cen tra Po li cij ske upra ve za grad Be o grad, ~i je ime ni je na ve de no, ubio u par ku u Uli ci Jo va na Bi je li }a. Hit na po mo} pro na {la je u 01:30 ~a so va u par ku u na se qu Bra }a Jer ko vi} be `i vot no

te lo mu {kar ca sta rog oko 50 go di na, s ustrel nom ra nom u pre de lu sr ca. U sa op {te wu NPSS-a po zvao je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va da, zbog spe ci fi~ no sti po sla, stre so va i ne re dov no sti sme na, po ja ~a pre ven tiv no de lo va we na psi ho lo {ko zdra vqe po li ca ja ca.

„Mo ra se ima ti u vi du da pri pad ni ci po li ci je, zbog spe ci fi~ no sti svog po sla, da le ko te è pod no se pro ble me iz svog pri vat nog ì vo ta, {to mo è, na à lost, ra zul ti ra ti i sa mo u bi stvom”, na vo di se u pi sa noj iz ja vi pred sed ni ka NPSS-a Mom~ila Vidojevi}a. (FoNet)

SPORT

petak14.septembar2012.

ZVEZDA SE PRIPREMA ZA GOSTOVAWE U KRAGUJEVCU

Kraj ne u god ne tra di ci je

Re do vi na Ma ra ka ni su kom ple ti ra ni po sle sil nih re pre zen ta tiv nih oba ve za u ko ji ma je bi lo an ga `o va no u raz li ~i tim se lek ci ja ma ~ak 12 igra ~a cr ve no- be lih. Pri pre me za na red no is ku {e we, go sto va we u Kra gu jev cu u ne de qu, su uve li ko po ~e le. - Sva ka na red na utak mi ca je naj va `ni ja, tru di mo se ta ko raz mi {qa mo i ra di mo. Osvr nuo bih se sa mo na te snu po be du pro tiv Ni {li ja na kon eli mi na ci je od Bor doa. Bi li smo is cr pqe ni fi zi~ ki i psi hi~ ki, ali kqu~ na {eg opo rav ka bio je ba{ taj tri jumf - sma tra tre ner Be o gra |a na, Alek san dar Jan ko vi}.

Zve zda se mu ~i u pr ven stvu, te {ko osva ja bo do ve, po seb no van Ma ra ka ne. Sle di se ri ja vru }ih go sto va wa, jer na kon Kra gu jev ca na pro gra mu je Ku la, pa Kup utak mi ca i na kra ju od lo `e ni su sret pr vog ko la u Iva wi ci. - O~e ku je mo da eki pi vr lo br zo „pro bi je“ tu ba ri je ru, da ne ki od na red nih su sre ta re {i mo ube dqi vo u svo ju ko rist. To bi nam do ne lo do dat no sa mo po u zda we. Po be de i go lo vi su uvek na{ pri o ri tet - tvr di Jan ko vi}. Sa ta k vom kon s ta t a c i j om sla `e se i po vrat nik iz En gle ske, Ne nad Mi li ja{ ko ji je pro tiv Ni {li ja do bio i ulo gu ka pi te na.

- Ima mo od li~ nu, mla du eki pu ko joj je po treb na se ri ja po be da zbog sa mo po u zda wa i gra |e wa ka rak te ra, od no sno tog po bed ni~ kog men ta li te ta. Pr ven stvo je iz jed na ~e no, uz do sta so lid nih eki pa ko je mo gu da iz ne na de. U pro {loj se zo ni Rad ni~ ki nam je “ot ki nuo” ~e ti ri bo da, ni smo us pe li da ih sa vla da mo. Vre me je da tu ma lu ne u god nu tra di ci ju sru {i mo. Uz po {to va we do ma }i na, sve za vi si od nas. Uz mak si ma lan an ga `man i pu nu kon cen tra ci ju tre ba lo bi da osvo ji mo tri no va bo da - ka `e Mi li ja{. Cr ve no- be li }e ve} u su bo tu kre nu ti put Kra gu jev ca, ka ko bi {to sprem ni ji do ~e ka li duel na sta di o nu “^i ka Da ~a” ko ji je za ka zan za ne de qu. Z. Rangelov

Ne sme mo Ka na rin ci `e le u osmi nu se uspa va ti fi na la Fud ba le ri No vog Sa da ni su ima li sre }e na `re ba wu pa ro va {e sna e sti ne fi na la Ku pa Sr bi je. Pr vo li ga{ sa De te li na re za ri va la 26. sep tem bra iz vu kao je su per li ga {a kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 1923, a na ru ku `u ti ma ide ~i we ni ca da }e ugo sti ti Kra gu jev ~a ne na De te li na ri. No vi {ef stru~ nog {ta ba Bog dan Ko rak ova ko je pro ko men ta ri sao `reb Ku pa Sr bi je: - Naj bo qe igra~ ke tre nut ke pro veo sam u Ra du, a tre ner ske u Rad ni~ kom iz Kra gu jev ca. Imao sam fe no me nal ne od no se sa na vi ja ~i ma i upra vom Kra gu jev ~a na, a sa da vo qom `re ba sa sta }e mo se eki pom ko ja je mo ja dru ga qu bav. Pred na ma }e bi ti ve o ma ne iz ve stan duel. Iskre no re ~e no ulo ga fa vo ri ta je na stra ni Kra gu je va ~a na ali to ne zna ~i da }e mo se pre da ti una pred, na pro tiv. Ne }e bi ti la ko, igra se jed na utak mi ca i sve je otvo re no. Sve }e mo u~i ni ti da iz ne na di mo ri va la i iz bo ri mo pla sman u osmi nu fi na la Ku pa - ka zao je no vi {ef stru~ nog {ta ba Bog dan Ko rak. I. Grubor

U {e sna e sti ni fi na la ku pa Sr bi je Par ti zan }e sna ge od me ri ti sa no vo sad skim Pro le te rom. U Hum skoj 1 za do voq ni su pro tiv ni kom, ali is ti ~u da po sao ne }e bi ti ni ma lo lak. - U ovoj fa zi tak mi ~e wa mi smo uvek fa vo ri ti pa ta ko je i sad. Do bi li smo pro tiv ni ka ko ji je sla bi ji od nas, ali to nas ne sme uspa va ti. Uosta lom, ima li smo do sta pro ble ma sa Sla no bar ci ma do sa da u ku pu. Ula zi mo u `e stok ri tam jer nam kre }u i utak mi ce u Evro pi pa za to mo ra mo pre ra spo de li ti sna ge re k ao je ka p i t en Par t i z a n a Sa { a Ili}. - Ove go di ne ima mo po se ban pik na kup jer ga pro {le se zo ne ni smo osvo ji li. Pro le ter je pr vi na tom pu tu i mo ra mo ga eli mi ni sa ti. Ne smem ni da po mi slim {ta bi bi lo ako u to me ne bi smo us pe li. I. L.

dnevnik @REB [ESNAESTINE FINALA KUPA SRBIJE

Voj vo di na do ~e ku je Do wi Srem @re bom je od lu ~e no da bra ni lac tro fe ja u pr vom ko lu go stu je Rad ni~ kom. Par ti zan na svom sta di o nu pro tiv Pro le t e r a, Voj v o d i n a do m a } in Do wem Sre mu. Fud ba le ri Cr ve ne zve zde ima }e te àk po sao ve} na star tu no vog ci klu sa tak mi ~e wa u Ku pu Sr bi je. Za ni mqi vo je i da }e Voj vo di n a do ~ e k a t i eki p u Do w eg Sre ma, ko ji u pr ven stvu igra utak mi ce kao do ma }in na sta di o nu Ka ra |or |e. Tim Alek san dra Jan ko vi }a mo ra }e 26. sep tem bra u go ste eki pi ni {kog Rad ni~ kog, ko ja ga je na mu ~i la u mi nu lom ko lu Je len Su per li ge. Rad ni~ ki je na Ma ra ka ni dva pu ta vo dio, ali je Zve zda sla vi la (3:2) po got kom Og we na Mu drin skog u po s led w em mi n u t u su d ij s ke na dok na de vre me na. Ako stadion âir dobije sve potrebne dozvole, Ni{lije }e do~ekati branioca Kupa na potpuno renoviranom objektu. @reb odràn u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi bio je dosta blaì prema Partizanu, koji }e ugostiti Proleter iz Novog Sada, trenutno sedmoplasirani tim Prve lige Srbije. Partizan i Proleter sasta}e se

Parovi {esnaestine finala Vojvodina - Dowi Srem Radni~ki (N) - Crvena zvezda Partizan - Proleter (NS) Mladenovac - Spartak Mladost Lu~ani - Novi Pazar Novi Sad - Radni~ki 1923 OFK Beograd - Sloga Kraqevo Sloboda Point - In|ija Borac - Kolubara Teleoptik - Javor Kova~evac - Hajduk Timok - Rad Be`anija - Jagodina Dunav (SB) - Metalac ^ukari~ki - BSK Smederevo - Napredak Me~evi se igraju 26.septembra, igra se samo jedna utakmica, a u slu~aju nere{enog rezultata po isteku 90 minuta igre, odmah }e se pristupiti izvo|ewu penala. u Kupu tre}i put u posledwe ~etiri sezone. U sezoni 2010/11 bilo je 3:0 na stadionu crnobelih, a u sezoni 2009/10 na Slanoj Bari 2:1 za Partizan posle vo|stva doma}ih od 1:0.

Timovi su pre `reba razvrs tani u dve grupe. Povla{}eno je bilo 16 u~esnika JSL iz prethodne sezone, ukqu~uju}i Borac i Metalac, koji su na kraju ispali u ni`i rang.

Pretpla }e ni na Par ti zan Mla |i no vo sad ski pr vo li ga{ Pro le ter na iz vla ~e wu `re ba za {e sna e sti nu fi na la na {eg naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa za i sta ni je imao sre }e. Po tre }i put za po sled we ~e ti ri go di ne za pro tiv ni ka }e ima ti na{ naj bo qi klub be o grad ski Par ti zan. Iz vla ~e wu je pri su stvo vao teh ni~ ki di rek tor Dra go slav

Vu ki ~e vi} ko ji sa pu no re spek ta go vo ri o ri va lu. - Kao da smo pret pla }e ni na cr no-be le. Igra li smo u dva na vra ta u osmi ni fi na la na bom bo we ri smo is pu sti li ve li ku {an su da ih sa vla da mo, iz gu bi li smo i po red vo| stva od 2:1. U Be o gra du se ni smo obru ka li, od i gra li smo otvo re n o, ali po n o v o iz g u b i l i.

Bi lo bi bo qe da smo igra li u No vom Sa du. Ali o bi ti ujed no i le pa pri li ka za sve nas igra ~e da se pred ve l i k im fud b al s kim audi t o r i j u m u pred s ta v i m o u {to bo q em sve t lu. Ne m a m o pra va da pre ti mo, ali se uzda mo da mo `da mo `e mo i do iz ne na |e wa. M. Popovi}

SPORT

dnevnik KU QA NI BEZ STRU^ NOG [TA BA

Sme wen Ka pla no vi} Na kon ju ~e ra {we kon trol ne utak mi ce u @a bqu, ko ji su fud ba le ri Haj du ka od i gra li u sklo pu pri pre ma za na sta vak su per li ga {kog pr ven stva (3:0) su per li ga{ iz Ku le je ostao bez do sa da {weg {e fa stru~ nog {ta ba Ve li~ ka Ka pla no vi }a i we go vog pr vog sa rad ni ka Ne na da Ce ro vi }a. Od lu ku o pre ki du sa rad we sa op {tio

Ve li~ ko Ka pla no vi}

im je di rek tor klu ba Dra gan Ta di}, jer je pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} na slu `be nom pu tu. - Je di ni raz log {to je do {lo do pre ki da sa rad we je su ne a de kvat ni re zul ta ti. Svi smo se sa gla si li da u pr va ~e ti ri ko la ni smo ostva ri li pla ni ra ne re zul ta te, zbog to ga smo se spo ra zu me li o pre stan ku sa rad we. Eki pu }e u su sre tu pro tiv Par ti za na vo di ti tre ner u klu bu i biv {i du go go di {wi igra~ Ran ko De li}, a no vog {e fa stru~ nog {ta ba ime no va }e mo u po ne de qak – sa op {tio je pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}. Po {tu ju }i no vi nar sko pra vi lo da tre ba ~u ti obe stra ne za tra `i li smo ko men tar o pre stan ku sa rad we Ka pla no vi }a i Haj du ka od sa da ve} biv {eg {e fa, ko ji je krat ko i ja sno re kao da ne ma ko men tar. Di rek tor Fud bal skog klu ba Haj duk Dra gan Ta di} je re kao da se ni {ta u re `i mu ra da ne me wa i da su sve mi sli sa da usme re ne na pr vi na red ni su sret, a to je okr {aj sa Par ti za nom. \. Bo ja ni}

petak14.septembar2012.

NO VI TRE NER VOJ VO DI NE NE BOJ [A VIG WE VI]

U ku pu ima mo ve li ke am bi ci je Ju ~e je u Sta roj Pa zo vi `re bom od re |e no da }e ri val fud ba le ri ma Voj vo di ne u {e sna e sti ni fi na la Ku pa Sr bi je, 26. sep tem bra, bi ti eki pa Do weg Sre ma. Ova dva ti ma ne dav no su od me ri la sna ge u pr ven stvu Je len Su per li ge i No vo sa |a ni su, kao go sti na svom sta di on u „Ka ra |or |e”, sla vi li 1:0, go lom Mi la na Bo jo vi }a. Od 1. sep tem bra ka da je ovaj su sret od i gran, Pe }in ~a ni su do ve li ne ko li ko igra ~a, dok su cr ve no-be li pre dva da na pro me ni li tre ne ra, pa je Ne boj {a Vig we vi} na klu pi na sle dio Zla to mi ra Za gor ~i }a. - Bez ob zi ra na to ko nam je ri val u {e sna e sti ni fi na la ku pa, Voj vo di na u ovom tak mi ~e wu ima ve li ke, naj ve }e am bi ci je re kao je Vig we vi} ka da je sa znao ko je ri val we go voj no voj eki pi. - Do wi Srem si gur no za slu `u je na{ pun re spekt, ali je ~i we ni ca i to da igra mo na na {em sta di o nu i pred na {im na vi ja ~i ma, ta ko da }e nas u toj utak mi ci in te re so va ti je di no po be da i pro laz u na red nu run du. U sre du po pod ne Voj vo di na je od i gra la tre ning utak mi cu sa srp sko li ga {em Sin |e li }em (1:1), pa je Vig we vi} imao pri li ku da se ma lo bo qe upo zna s mo gu} no sti ma, kva li te ti ma, ali i ma na ma cr ve no-be lih. Isti na je da u tom me ~u ni je mo gao da ra ~u na na Ste va no vi }a, Bil bi ju, Gri na, Abu ba ka ra, Vu li }e vi }a, \u ri }a, Po le ta no vi }a i Na sti }a, ali to ni je {e fa stru ke ome lo da ka `e: - Bi la je to ve o ma ko ri sna utak mi ca i ve o ma sam za do vo qan. Vi deo sam i do bre i lo {e stva ri, a po se ban uti sak na me ne osta vi li su na {i od li~ ni mla di igra -

ZLA TO MIR ZA GOR ^I]:

Iz ne na |en sam Sme we ni {ef stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na Zla to mir Za gor ~i} po vo dom do ga |a wa u pro te kla dva da na i we go ve sme ne, za na{ list je re kao: - Od lu ka Uprav nog od bo ra klu ba za me ne je bi la iz ne na |e we. Vo de }i qu di klu ba za kqu ~i li su da igre eki pe ni su bi le u skla du s o~e ki va wi ma i ja na to ne mam {ta da ka `em. Mo `da je naj bo qe po gle da ti u sta ti sti ku i re zul ta te ko je je tim ostva rio dok sam ja bio tre ner... Ka kvi su vam pla no vi za bu du} nost? - U sva kom slu ~a ju ne }u osta ti u Voj vo di ni - od go vo rio je Za gor ~i}, ko ji je pre ne go {to je pre u zeo se ni or ski tim cr ve no-be lih bio tre ner pi o ni ra Voj vo di ne.

Sme na iz ne na di la i Evro pu Ot pu {ta we Zla to mi ra Za gor ~i }a po sle osva ja wa de set bo do va iz ~e ti ri utak mi ce i za u zi ma wa pr vog me sta na ta be li JSL iz ne na di lo je sport ske no vi na re {i rom Evro pe.Stav No vo sa |a na da wihov tim nije igrao dobro, iako je pobe|ivao i osvojio najvi{e poena u teku}oj sezoni JSL, nije naqutio smewenog trenera, ali jeste iznenadio i izve{ta~e jedne od najuglednijih novinskih agencija. - Vojvodina, dvostruki {ampion SFR Jugoslavije, osvojila je ovog leta deset bodova iz ~etiri prvenstvene utakmice, jedan vi{e od {ampiona Partizana, koji juri rekord napadom na {estu uzastopnu titulu - izve{tava Rojters. - Razlog otpu{tawa lidera Jelen Superlige prona|en je u tri uzastopne minimalne pobede, izvojevane bledim igrama - prenosi Gardijan stav Novosa|ana, uz izjavu novog trenera Neboj{e Vigwevi}a, koji je obe}ao da }e Vojvodina nastaviti da pobe|uje, ali agresivnijom i ofanzivnijom igrom.

Na me }e se: Ne boj {a Ko so vi}

~i. Uz to, vi deo sam o to da ima mo do sta pro sto ra za na pre dak. U pr vom po lu vre me nu je bi lo gre {a ka, ali ima mo kva li tet ne igra ~e i, uz to, in te li gent ne mom ke, ko ji su si gur no shva ti li gde i u ~e mu su pra vi li pro pu ste i si gu ran sam da }e se po tru di ti da ih {to pre is pra ve. Iako su cr ve no-be li stvo ri li do sta pri li ka na toj utak mi -

ci, opet je bi lo pro ble ma u wi ho voj re a li za ci ji. - Sa ma re a li za ci ja ne za vi si is kqu ~i vo od igre na pa da ~a ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. U woj mo ra ju da u~e stvu ju i ve zni igra ~i, pa i od bram be ni fud ba le ri, u ne kim si tu a ci ja ma. Mo ja ide ja je da sve {to na te re nu ra di mo, ra di mo za jed ni~ kim na po ri ma i da ti me na -

pra vi mo ras po de lu te re ta. Ve ru jem da }e stva ri u naj sko ri je vre me do }i na svo je me sto i da }e mo sve ~e {}e po ga |a ti mre `u ri va la. Pr vi zva ni~ ni me~ ko ji }e te vo di ti s klu pe Voj vo di ne bi }e duel s Ja go di nom, u ne de qu na sta di o nu „Ka ra |or |e”?

- Ja go di na je i u pro {loj, a evo i u ovoj se zo ni po ka za la i po ka zu je da je ve o ma ozbi qan tim oce nio je no vi {ef stru ke Voj vo di ne. - Toj utak mi ci pri }i }e mo s po seb nom pa `wom, ali na{ ciq se ne }e me wa ti i i}i }e mo na osva ja we sva tri bo da. A. Pre do je vi}

sport

petak14.septembar2012.

DA NAS @REB ZA BA RA@ ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLA DIH

Or li }i u dru gom {e {i ru Mlada reprezentacija Srbije danas }e `rebom u Nionu (14)dobiti protivnika u baraù za plasman na Evropsko prvenstvo u Izraelu slede}e godine. Iako prvoplasirana posle takmi~ewa u grupi na{a selekcija ne}e biti me|u povla{}enim ekipama. ûdan sistem bodovawa orli}e je prebacio u drugi {e{ir. Pored reprezntacije Srbije u drugom {e{iru su jo{: [vajcvarska, [vedska, Rusija, Danska, Slova~ka i Norve{ka. Mogu}i rivali, orli}ima su: [panija, Engleska, Francuska, Nema~ka, ê{ka, Italija i Holandija.

Selektor Sa{a Jankovi} ne boji se dana{weg `reba. - Ponosan sam na momke u svom timu tako da mo`e da nam zapadne ko ho}e. Imamo kvalitet da se nosimo sa najja~ima. U optimalnoj smo formi pa je i to faktor koji me raduje. Tako|e, ne optere}ujem se `rebom jer na wega ne mogu da uti~em. Samo da mi budemo zdravi i odigramo kako treba i ja }u biti zadovoqan - rekao je Jankovi}. Orli}i su se skoro ve} sastajali sa ekipama najvi{e klase. - Igrali smo sa Francuzima i [ve|anima i izgubili tesnim rezultatom, {to me tada uverilo da imamo kvalitet. Koga god

da dobijemo igra}emo mu{ki i videti za {ta smo kadri. Mislim da smo sada boqi nego lane i da }e se to videti i u bara`u zakqu~io je selektor mlade reprezentacije. I. L

Sr bi ja i Bel gi ja u Be o gra du Prvi put od 1981. godine, reprezentacija na{e zemqe igrala je takmi~arsku utakmicu u Novom Sadu. Ispostavilo se da smo zabele`ili jednu od najubedqivih pobeda u istoriji. Na punom stadionu „Kara|or|e”, pred 11.000 qudi, „orlovi” (ili „orli}i”?)

Ova uspe{na selidba reprezentativnog fudbala u Novi Sad ne}e biti jedinstven slu~aj, najavquje u razgovoru za MONDO generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Lakovi}, ali isti~e da }e orlovi do~ekati Belgiju 12. oktobra - na Marakani.

Ka rayi}: Do bra ona pe smi ca Predsednik Fudbalskog saveza Srbije nije se naqutio zbog skandirawa „Tole, lopove” tokom utakmice sa Velsom u Novom Sadu. Ma koliko nekima smetao na poziciji prvog ~oveka FSS, Tomislav Karaxi} je na Terazijama 35 siguran kao Vladimir Putin u Kremqu. Jo{ kada nacionalne selekcije bele`e rezultate kao mlada (5:1) i najboqa (6:1) u posledwim utakmicama. - U dva dana imali smo dve dobre utakmice i ubedqive pobede, igrali pred punim stadionima u Kru{evcu i Novom Sadu. Smatram da smo na dobrom putu {to se ti~e obe selekcije. Mlada reprezentacija je perspektivna, Sini{a je Sini{e Mihajlovi}a pregazili su Vels rezultatom 6:1 i naneli protivniku drugi najubedqiviji poraz u posledwih sedam decenija. Pun pogodak. Uo~i utakmice sa Vel{anima selektor Mihajlovi} priznao je da je u~estvovao u odluci da se duel s Velsom „iseli” iz Beograda i da to ima direktne veze sa kluba{tvom u prestonici i ~iwenicom da se na posledwoj utakmici, protiv Irske na „Marakani” okupilo 5.000 qudi od kojih je ve}ina zvi`dala.

Pqu {te ka zne Fudbalski savez ne `eli da gleda kroz prste klubovima zbog navija~a. Sukob dve zava|ene frakcije pristalica Partizana na Omladinskom stadionu sankcionisan je sa 500.000 dinara, a doma}in te utakmice - OFK Beograd mora}e da plati pet puta mawu svotu. Crno-belima je zabraweno i da vode navija~e na naredna dva gostovawa, uslovno na 12 meseci. Crvena zvezda mora}e da plati 150.000 dinara kao organizator utakmice protiv Rada, dok su gra|evinari ka`weni istom merom, zbog pona{awa svojih pristalica na „Marakani” i na Gradskom stadionu u Subotici. A Suboti~ani morati da plate 100.000 dinara. Radni~ki Ni{ i Radni~ki 1923 ka`weni su sa po 100.000 dinara zbog incidenata tokom me|usobnog duela u Jagodini.

podmladio A tim, tako da odlasci na EP i SP uskoro ne}e dolaziti u pitawe - rekao je Tomislav Karaxi}. Zadovoqan i pun samopouzdawa, predsednik Saveza pokazao je na me~u protiv Velsa da ga prozivke dela publike nimalo ne doti~u. ^ak je i pozdravio grupu koja mu je pevala: - Tole, lopove. - Skoro da sam i ja po~eo da pevam onu pesmicu, brzo ulazi u u{i - prokomentarisao je sa osmehom Karaxi}. - Bilo mi je interesantno to {to su prozivke postajale glasnije, kako se rezultat pove}avao. Vidim da neke qude to zabavqa, ali ja se ne}u baviti time. Ve}i deo na{ih navija~a je sjajan. - Jo{ kada je selektor Mihajlovi} stupao na du`nost, napravili smo zajedni~ki plan o tome gde }e igrati nacionalni tim i slo`ili se oko toga da u ovom kvalifikacionom cilkusu {to ve}i broj utakmica bude odigran {irom Srbije, ra~unaju}i i prijateqske. Prakti~no, kada god bude mogu}e - rekao je Lakovi}. - Ipak, ono {to je nama u Savezu neophodno - to su reflektori. FSS i Zajednica Superlige donirali su reflektore za

~etiri stadiona i sada ~ekamo da budu postavqeni, a onda }emo sa selektorom Mihajlovi}em praviti daqi plan u tom smislu. Ipak, ne postoji nikakva dilema gde }e biti odigrana utakmica Srbija - Belgija, u okviru tre}eg kola Grupe A. Bi}e to stari dom orlova, stadion Crvene zvezde u Beogradu. - Najavili smo na vreme da }e Novi Sad biti organizator utakmice sa Velsom i Novosa|ani su se pokazali kao pravi doma}ini. Na tome im ~estitam i zahvalan sam im. Tako|e, najavili smo da }emo Belgiju do~ekati na Marakani i tako }e biti - kaè Lakovi}, uz obja{ewewe Postoji obaveza da se u FIFA prijavi mesto odigravawa utakmice najkasnije dva meseca pre odre|enog termina. Mi smo prijavili Beograd i definitivno }emo igrati na Marakani protiv Belgijanaca. Mislim da su momci pobedom u Novom Sadu napravili najlep{u mogu}i pozivnicu da svih 55.000 gledalaca do~eka jednu od najboqih ekipa u Evropi, Belgiju. Kao {to ne}e biti odstupawa od ranije utvr|enog plana vezanog za me~ sa Belgijom, tako ne}e biti ni promene kada je gostovawe [kotske u Ni{u u pitawu, osim. - Igra}emo u martu 2013. godine u Ni{u protiv [kotske, pod uslovom da tamo bude obavqena kompletna rekonstrukcija stadiona âir. Znamo da su radovi pri kraju i verujem da }e do marta sve biti gotovo i spremno za spektakl. Ipak, prioritet je dolazak Belgijanaca, a kada se to zavr{i, ima}emo dovoqno vremena da sednemo i donesemo kona~nu odluku zajedno sa selektorom - najavio je Lakovi} u danu kada âir nije dobio dozvolu da ve} naredne subote organizuje utakmicu Superlige izme|u Radni~kog i Smedereva.

]I RO BLA @E VI] UPOZORAVA

Va tre ni, ~u vaj te se or lo va Miroslav ]iro Blaèvi} rekao je da Hrvatska mora da se boji Srbije u kvalifikacijama za SP u Brazilu. Pobeda reprezentacije Srbije od 6:1 protiv Velsa ostavila je jak utisak na ]iru, koji kaè da je Srbija demonstrirala silu na stadionu Kara|or|e. Kako vam se ~ini po~etak kvalifikacija u Grupi A? - Bi}e interesantno, nema {ta. Posle pobede Srbije nad Velsom sa 6:1, Hrvatska, bogami, mora da se pla{i va{e selekcije. Mihajlovi} je veliki autoritet i ne sumwam da }e on od ovih momaka napraviti jed nu do bru re pre zen ta ci ju, {to su i pokazali u prva dva kola kvalifikacija. Miha zna svoj posao - kazao je Blaèvi}.

Ko je najve}i favorit za odlazak na Mundijal? - Posle remija u Briselu, slobodno mogu da ka`em da je Hrvatska prvi favorit. Slede Srbija i Belgija, kojom nisam previ{e odu{evqen, iako se pre po ~et ka kva li fi ka ci ja smatralo da oni imaju najvi{e {ansi da se plasiraju u Brazil. Oni imaju odli~ne pojedince, ali nisu ekipa. Ko je boqi trener, Sini{a Mihajlovi} ili Igor [timac? - Obojica su dobri. Iako se u medijima pojavilo da Sini{a i Igor nisu u dobrim odnosima, to nije ta~no. Sve }e to biti u najboqem redu. Sli~nog su karaktera, i to je vi{e napumpano nego {to je istina - diplomatski je odgovorio ]iro.

dnevnik ME MO RI JAL NI TUR NIR „RA DO JI CA NI KI TO VI] LA LE”

Pra va pro ve ra @enski ko{arka{ki klub Vojvodina NIS drugu godinu za redom organizuje Memorijalni turnir „Radojica Nikitovi} Lale”. Dvodnevnom turniru u Novom Sadu koji }e se odr`ati u maloj dvorani Spensa u~estvova}e srpski {ampion Partizan, prvoliga{ Stara Pazova, u~esnik Regionalne lige i tre}eplasirana ekipa pro{logodi{weg ma|arskog prvenstva PTE iz Pe~uja koji je dugo godina trenirao Ladislav Ratgeber i doma}in turnira Vojvodina NIS. Talas promena u `enskoj ko{arci zahvatio je i Vojvodinu koja start prvenstva (23. septembar) do~ekuje u potpuno izmewenom i jo{ ne kompletiranom sastavu. Mladi stru~ak na klupi crveno - belih Milorad Selimovi} tim povodom je rekao: - Ekipa je na okupu ne{to vi{e od mesec dana. Trenutno sastav broji deset igra~ica, a tokom narednih desetak dana trePro gram Da nas (17.30) Partizan - PTE Pe~uj (19.30) Vojvodina NIS - Stara Pazova Su tra (13.00) Utakmica za 3. mesto (15.00) Finale

balo bi da kompletiramo tim za novu sezonu. Klub je napustio gotovo kompletan tim iz prethodne sezone, starosedoci su Popovi}, Bo{kovi}, Piper, ^orto i Zekovi}. Poja~awa su povratnica Awa Stupar (Hemofarm) i Nata{a Bu~evac (Partizan), a tu su jo{ ]iri}, Marunovi} i Dimitrijevi} - rekao je Selimovi}. - Drago mi je {to nastavqamo lepu tradiciju odr`avawa ovog turnira ~ika Lale-

tu u ~ast koji je bio veliki trener i ~ovek. Poku{a}emo da u duelu sa Starom Pazovom izborimo finale, a fokus }e biti na odbrani i minijaturama u fazi napada. Bi}e ovo dobra provera pred po~etak regionalnog takmi~ewa gde nas ove sezone o~ekuju veliki izazovi. Selimovi}. Pobednik Prvog memorijala bila je ekipa rumunskog Temi{vara. I. G.

S KA PI TE NOM VOJ VO DI NE SR BI JA GAS RA DO VA NOM MAR KO VI ]EM

Ko rak po ko rak do ci qa Pre ta~no mesec dana ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa po~eli su pripreme za narednu sezonu u Prvoj A ligi Srbije. Sve vreme crveno - beli treniraju u Novom Sadu i to dva puta dnevno. Do sad su odigrali pet pripremnih utakmica i pora`eni su samo od Radni~kog u Kragujevcu. Kapiten Novosa|ana i jedan od iskusnijih igra~a Radovan Markovi} zadovoqan je dosada{wim tokom priprema, ali i novajlijama Osmokrovi}em, Pe{akovi}em i ^omagi}em. - Svi su se odli~no uklopili u ekipu - istakao je Ra do van Mar ko vi} (de sno) Markovi}. - Oni su zaista prava ka{a, ali na{ sagovornik se ne poja~awa i istinski profesio- pla{i da }e ekipa pasti. nalci. Osmokrovi}a poznajem - Petorica su bili starteri, ve} dugo i o wegovom odnosu pre- ali {ta je tu je - nastavio je. ma obavezama zaista ne treba Mislam da }e ekipa u novoj sezotro{iti re~i, a i ostala dvojica ni biti kompaktnija, jer nas je su odli~ni. mawe nego lane. Mi stariji smo Vojvodina je u prelaznom ro- za godinu iskusniji i to nam ku ostala bez {estorice ko{ar- mnogo zna~i. De~acima, koji su

Ru di} na pu stio ba ra ku de Najtrofejniji vaterplo trener na svetu Ratko Rudi} odlu~io je nakon sedam godina da ode sa trenerske klupe reprezentacije Hrvatske.

Rat ko Ru di}

- Dosta je bilo. Trideset godina na klupi me je umorilo. Vreme je da {ansu dobiju mla|i treneri - rekao je Rudi} na konferenciji za novinare.

Odluka o napu{tawu reprezentacije do{la je samo mesec dana nakon {to je Rudi} sa barakudama osvojio zlatnu medaqu na OI u Londonu. Ratko Rudi} uspeo je da osvojii olimpijska zlata sa tri razli~ite reprezentacije, sa Hrvatskom, Italijom i Jugoslavijom. Posle Igara u Londonu pojavile su se informacije da Brazil nudi hrvatskom stru~waku milion dolara za ~etiri godine ugovora. @eqa Brazilaca je da stvore respektabilnu vaterpolo ekipu za Olimpijske igre u Riju 2016. godine. Nakon odlaska sa klupe reprezentacije, Rudi} }e preuzeti ulogu sportskog direktora Vaterpolo saveza Hrvatske. Najozbiqniji kandidati za novog trenera su Rudi}evi dosada{wi pomo}nici, Elvis Fatovi} i Ivica Tucak.

do{li iz juniorskog sastava, dosta poma`emo. Relacije u klubu su izuzetne na svim nivoima i to je velika snaga. Mladi respektuje starije, ugledaju se na wih i po{tuju trenera. Mi im pru`amo podr{ku i brzo su sve shvatili, a de~je bolesti }e uskoro preboleti. Ambicije crveno - belih su poznate i oni ih ne kriju. - Ube|en sam da }emo ostvariti plasman u Superligu, a onda }emo i}i korak po korak do ciqa. On je plasman u Jadransku ligu. @elimo da igramo {to kvalitetnije u doma}oj ligi i ube|en sam da }emo to ostvariti. Odigra}emo jo{ nekoliko pripremnih utakmica, a ve} danas putujemo u Kumanovo. Prvu utakmicu odigra}emo s doma}inom, a na turniru u~estvuju jo{ kragujeva~ki Radni~ki i Rabotni~ki - naglasio je Radovan Markovi}. M. Pa vlo vi}

PO LU FI NA LE DEJ VIS KU PA

Del Po tro ipak igra Osmi te ni ser sveta Huan Martin del Po tro potvrdio je da }e igrati za reprezentaciju Argentine u polufinalu Dejvis kupa protiv selekcije ê{ke. Del Potro je u ponedeqak izazvao burnu reakciju argentinske javnosti kada je rekao da }e zbog povrede {ake morati da miruje dve nedeqe. - Trenutno mi je potreban odmor, kao {to mi je savetovao doktor, ali }u to osta vi ti za ka sni je. Neverovatan je ose}aj biti ovde i igrati za Argentinu. Da}u sve od sebe da publika uìva”, rekao je Del Potro. Duel Argentine i ê{ke u polufinalu Dejvis kupa po~iwe danas u Buenos Ajresu, a pobednik }e se u finalu sastati sa boqim iz me~a [panija SAD.

SPORT

dnevnik NA DOBROTVORNOJ VE^ERI U WUJORKU

No vak sa ku pio 1,4 mi li o n dolara za de cu Hu ma ni tar na fon da ci ja No va ka \o ko vi }a pri ku pi la je na do bro tvor noj ve ~e ri u Wu jor ku 1,4 mi li o n do la ra po mo }i za de cu Sr bi je. Naj bo qi srp ski te ni ser, ujed no i po ~a sni pred se da va ju }i fon da ci je, bio je no }as do ma }in ovog hu ma ni tar nog do ga |a ja. Na auk ci ji broj nih pred me ta i dra go ce no sti u~e stvo va le su ugled ne li~ no sti iz sve ta spor -

jem svi ma ko ji su u~e stvo va li i pru `i li po dr {ku - re kao je \o ko vi}. On je re kao da }e fon da ci ja u sa rad wi sa Unicefom po ku {a ti da do ne se sre }u i ra dost de ci. - Ono {to mo ja fon da ci ja i ja `e li mo je da po mog ne mo i po dig ne mo svest u Sr bi ji o pred {kol skom vas pi ta wu i obra zo va wu i da po ku {a mo da omo guc }i mo de ci da ima ju pri stup sport skim ak tiv no sti ma i objek ti ma, bo qu

petak14.septembar2012.

PRED PO^ETAK NOVE SUPERLIGA[KE SEZONE

Par ti zan bra ni ti tu lu, Voj vo di na se na da Po sle mno go go di na su p er l i g a { ki ru k o met ni ka ra van u na stu p a j u } oj tak m i ~ ar skoj se zo ni, u kon ku ren ci ji mu {ka r a c a, ima } e 14 klu b o v a. Po tez ~el ni ka Ru ko met nog sa ve z a Sr b i j e sa Ve l i m i r om Mar ja no vi }em na ~e lu, ko ji su pre dva da na do bi li no vo po ve re we srp skih ru ko met nih po sle ni ka na jo{ je dan olim pij ski ci klus, da elit ni rang tak mi ~e wa sve du sa 16 na 14 eki pa na i {lo je na sve op {te odo bra va we. Dva da na pre po ~et ka tak mi ~e wa u Su per li gi Sr bi je, ne zna se, sa si gur no {}u, sta tus Cr ve ne zve zde. Klub zvu~ nog ime na na la zi se u vr zi nom ko lu ne iz ve sno sti ko ja je usle di la kao plod de ce nij skog za me {a teq stva iz ko jeg su is pli va le broj ne sla bo sti na {e ru ko met ne or ga ni za ci je, ko ja je to li ko sla bo ra di la da se sa da lo gi~ nim na me }e za kqu ~ak ka ko su broj n a do s a d a { wa pr v en s tva bi la ne re gu lar na. Su de }i po igra~ kom ka dru, ak tu el ni osva ja~ tri ple kru ne, be o grad ski Par ti zan, i vi ce {am pion no vo sad ska Voj vo di na

Ru ko me ta {i Voj vo di ne

li sa stav u od no su na pret hod nu go di nu, a pre ma na ja va ma klup ske ad mi ni stra ci je, {to se do la za ka ti ~e, kwi ga jo{ ni je za tvo re na. Za raz li ku od Par ti za no va ca, ko ji su ja sno de fi ni -

O Zve zdi da nas u mi ni star stvu

Novak \o ko vi} i Nik Vu ja ~i}

ta, mo de, bi zni sa, za ba ve, za tim fi lan tro pi i dru ge oso be iz jav nog ì vo ta SAD. Ka ko je re ~e no Ta njugu u fon da ci ji, naj ve }e i naj za ni mqi vi je nad me ta we u~e sni ka auk ci je, ko jom je ru ko vo dio En di Bus, vla da lo je za pri vat ni te ni ski me~ sa \o ko vi }em, ko ji su pred sta vi li Awa Ru bik i Sa {a Kne è vi}, ~u ve ni top mo de li. Na pro da ju su bi le i kar te za Ma do nin kon cert po iz bo ru i {an sa za dru è we sa pop di vom, za tim sku po ce ni Ode mar Pi ge sat kom je ce nu di zao slav ni te ni ser Xon Me kin ro, kao i par ti ja gol fa sa ho li vud skom zve zdom En di jem Gar si jom (pro da ju vo di la Sa ra Fer gu son, voj vot ki wa od Jor ka). - Pre za do vo qan sam pr vom do bro tvor nom ve ~e rom fon da ci je. Iako ona po sto ji ve} pet go di na, sa da je vr lo pre ci zno usme re no we no de lo va we na po dr {ku ra nom obra zo va wu de ce, pre sve ga u mo joj Sr bi ji. Ova kvim do ga |a ji ma skre }e mo pa `wu jav no sti na pro ble me ko ji ima ju sva dru {tva i ja za hva qu -

is hra nu i obra zo va we. Ovo je pr vi ova kav do ga |aj u or ga ni za ci ji fon da ci je i svi smo ve o ma uz bu |e ni zbog to ga - do dao je srp ski te ni ser. Spe ci jal ni gost \o ko vi }a bio je Austra li ja nac Nik Vu ji ~i}, ko ji je ro |en sa te tra-ame li ja sin dro mom i ne ma sva ~e ti ri eks tre mi te ta. Vu ji ~i} je odr `ao dir qiv go vor i jo{ jed nom ob ja snio da qu di, bez ob zi ra na sve te {ko }e, ima ju sna gu i mo gu da po be de sve iza zo ve i pre pre ke, ako su je din stve ni i ako ve ru ju. \o ko vi} je na ja vio do la zak Vu ji ~i }a u Sr bi ju, gde }e 21. sep tem bra odr `a ti hu ma ni tar nu ma ni fe sta ci ju u Be o gra du, a dan ka sni je u No vom Sa du. Od osni va wa 2007. go di ne mi si ja \o ko vi }e ve fon da ci je je da uma wi pat we ma li {a na, po seb no u Sr bi ji, na sta lih zbog ne u- hra we no sti, maw ka obra zo va wa, bo le sti ili gu bit ka po ro di ce, ti me {to }e se obez be di ti sva po treb na sred stva ili uslu ge, bi lo za jed ni ca ma ili po je din ci ma.

Ju ~e je tre ba lo da se u Be o gra du odr ì sed ni ca Uprav nog od bo ra Za jed ni ce su per li ga {a na ko joj je glav na te ma tre ba lo da bu de si tu a ci ja ve za na za Cr ve nu zve zdu, od no sno do bi ja we do zvo le za rad, s ob zi rom na to da su cr ve no-be li u APR-u, RSB i RSS pri ja vqe ni pod tri raz li ~i ta ime na, PIB-a i ma ti~ na bro ja. Sed ni ca ni je odr à na po {to je na mejl Za jed ni ce sti glo oba ve {te we u ko jem je za da nas u 11 ~a so va za ka zan sa sta nak u Mi ni star stvu spor ta i omla di ne. - Na{ UO je po me ren, za da nas je za ka zan sa sta nak u Mi ni star stvu, na ko jem }e po red dr àv nog se kre ta ra Pre dra ga Pe ru ni ~i }a, pri su stvo va ti ~el ni ci Sa ve za pred sed nik Ve li mir Mar ja no vi} i ge ne ral ni se kre tar Bo ì dar \ur ko vi}, pred stav ni ci Zve zde i Za jed ni ce su per li ga {a. Ono {to je za ni mqi vo Zve zda ni je is po {to va la rok (ju ~e do 10 ~a so va) da do sta vi svu do ku men ta ci ju po treb nu za do bi ja we do zvo le za tak mi ~e we, ta ko da sa da osta je da vi di mo ka kav }e se do go vor da nas po sti }i - re kao je pred sed nik Za jed ni ce su per li ga {a Vla di mir Jo va no vi}. J. G. su se ve}, pre po ~et ka na ci o nal nog tak mi ~e wa, iz dvo ji li kao fa vo ri ti u bor bi za {am pi on sku ti tu lu. Ipak, ka da se ana li zi ra ju sa sta vi ovih eki pa, Be o gra |a ni ma pri pa da pri mat. Igre na kva li fi ka ci o nom tur ni ru, od i gra nom u Be o gra du, i pla s man u Li g u evrop s kih {am pi o na, to ap so lut no po tvr |u ju. Cr no-be li su osva ja wem Su per ku pa (po be di li Spar tak Voj put) na naj bo qi na ~in na pra vi li od li~ nu uver ti ru pred na stu pa ju }u se zo nu. Ta ko |e, i No vo sa |a ni su pri li~ no kva li tet no re no vi ra li i osve ì -

sa li am bi ci je u no voj se zo ni (od bra nu du ple kru ne), u Voj vo di ni nim re do vi ma o to me se vi {e ne go sti dqi vo pri ~a ili bo qe re ~e no mu dro }u ti. Po mno g i m a, No v o s a | a n i ima j u tim ka dar da osvo ji bar je dan tro fej. Ju go vi} Uni met, Me ta lo pla sti ka, Rad ni~ ki, Ko lu ba ra i Za j e ~ ar pred s ta v qa j u dru g i dom na {eg su per li ga {kog ka ra va na, uz kon sta ta ci ju da su se, u od no su na pret hod nu se zo nu, ne ke stva ri u ovim klu bo vi ma bit no pro me ni le. Ka }a ni su osta l i bez tre n e r a Vla d a n a

Jor do vi }a, ka pi te na Jo va na Ku ko ba ta i strel ca Qu bo mi ra Jo {i }a, ali su sti gli is ku sni stra teg Sve to zar Jo vo vi}, pro ve r e n i kril n i igra~ Dra g an Su xum i mo mak u uspo nu Og wen Jo ki}, ne ko li ci na igra ~a je za jed nu se zo nu is ku sni ja i bo ga ti ja, a mla di ru ko me ta {i na ja vqu ju è sto ku bor bu za me sto u pr voj po sta vi. Me ta lo pla sti ka }e na stu pi ti bez ka pi te na i re pre zen ta tiv ca Lu ke Mi tro vi }a, na ko jem su [ap ~a ni ba zi ra li igru u mi nu loj se zo ni, a ne sta {i ca sve èg nov ca spu ta la je Me ta lo pla sti ku i Rad ni~ ki da sa sta ve am bi ci o zni je eki pe. Kra gu je vac po la ko po sta je grad va ter po la, {to bi mo glo po to pi ti dru ge spor to ve u ovom me stu. Ko lu ba ra je sa ~u va la oko sni cu eki pe, a Za je ~ar je do brom ti mu iz pret hod ne se zo ne pri do dao jo{ dvo ji cu pro ve re nih su per li ga {kih igra ~a. Pr va go di na u vi {em ste pe nu tak mi ~e wa po zi tiv no uti ~e na no vaj li je u Li gi, {to bi tre ba lo da bu de no vi za ma jac po go nu Za je ~a ra. Ru dar, PKB i Na pre dak }e se bo ri ti za me sto u sre di ni ta be le, uz na gla {e nu è qu da se u~i ni i ko rak vi {e. Ho }e li è qe bi ti pro pra }e ne i kva li te tom igre, vr lo br zo }e mo vi de ti. Si tu a ci ja sa Ni {li ja ma je pot pu no ne ja sna, po go to vo {to se igra~ kog ka dra ti ~e. Su per li ga{ iz me sta u ko jem se re pre zen ta tiv ci naj lep {e ose }a ju, i ove go di ne }e se, uz pro tiv ni~ ke eki pe, su o ~a va ti i sa broj nim po te {ko }a ma, po -

Srp ski ve sla ~i sprem ni

je di noj `en skoj di sci pli ni u ko joj }e mo ima ti pred stav ni ka. Dan pred po ~e tak {am pi o na ta na {a re pre zen ta ci ja pre ma re ~i ma se lek to ra Ne boj {e Ili }a sve srp ske po sa de sprem ne su za start tak mi ~e wa. – Svi su zdra vi {to je u ovom tre nut ku naj bit ni je. U do broj smo for mi, a ja sni ju sli ku do bi }e mo na kon da na {wih kva li fi ka ci ja – is ta kao je Ili}. Pr vi na start nu li ni ju iz la zi dvo jac bez kor mi la ra gde }e na stu pi ti 11 po sa da me |u ko ji ma su i pet ko je su u~e stvo va le na OI Lon do nu (Ve li ka Bri ta ni ja, Poq ska, Ho lan di ja, Ma |ar ska i Ita li ja). Po tom na sta zu iz la zi dubl skul gde je pri ja vqe no ~ak 18 po sa da, pa ~e tve rac bez ko ri mi la ra (10.42). ^e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e ve sla kva li fi ka ci je od 11.38 ~a so va (u kon ku ren ci ji 7 ~a ma ca), dok da na {wi pro gram za tva ra Iva Ob ra do vi}. J. G.

]ur ko vi} se vra tio Ru ko me ta{ Da ni mir ]ur ko vi} (28) po sle {est se zo na pro ve de nih u {pan skoj Aso bal li gi (u An te kje ri i Ama ja spor tu biv {i Por tland San An to nio), od lu ~io je da se vra ti u Sr bi ju. No vo od re di {te ovog Vr ba {a ni na je vi ce {am pion Sr bi je, no vo sad ska Voj vo di na s ko jom je u se zo ni 2005/6. osvo jio na ci o nal ni kup. ]ur ko vi}, po znat kao „srp ski Di nar„ zbog svo je spe ci jal no sti igre u od bra ni, u Sr bi ji je, pre Voj vo di ne, igrao za Vr bas, a bio je i ~lan srp ske re pre zen ta ci je na SP 2011. u [ved skoj. Ovaj 194 cen ti me ta ra vi so ki sred wi bek pot pi sao je ugo vor na go di nu da na s No vo sa |a ni ma, ~i jim klup skim ope ra tiv ci ma je sa da osta lo da {to pre obez be de ser ti fi kat i da se ]ur ko vi} sta vi na ras po la ga we {e fu stru~ nog {ta ba \or |u ]ir ko vi }u. go to vo oni ma ma te ri jal ne pri ro de. Pri ja teq ske utak mi ce su po ka z a l e da Cr v en k a, znat n o osla bqe na, i Vr bas, bez o~e ki va nih po ja ~a wa, slo ve za klu bo ve ko ji }e se gr ~e vi to bo ri ti za op sta nak u eli ti. Cr ven ki, obi~ no, pri pa da pro le }e. Uko li ko se eki pa iz „naj sla |eg se la“ ne po ja ~a, pro le }e bi, ovog pu ta, mo glo da za ka sni. J. Gali}

Na gra da za fer-plej u Gli gi nu ~ast

DANAS PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U VAREZEU

Po s led w i ve l i k i me |u na rod ni ve sla~ ki iza z ov ove se z o n e – Evrop s ko pr v en s tvo za se ni o re odr `a }e se od da nas do ne de qe u ita li jan skom Va re zu. [am pi o nat Sta rog kon ti nen ta oku pi }e krem evrop skog ve sla~ kog spor ta, a o~e ku je se u~e {}e re kord ne 162 po sa de iz 36 ze ma qa. Me |u 448 tak mi ~a ra je i 13 srp skih re pre zen ta ti va ca ko ji }e se bo ri ti u pet di sci pli na. U kon k u r en c i j i ~e tve r a c a bez kor mi la ra bo je na {e ze mqe bra ni }e Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi} i Go ran Ja gar, u dvoj cu bez kor mi la ra na tu pi }e Ni ko la Sto ji} i Ne nad Be |ik, u dubl sku lu Mar ko Mar ja no vi} i Alek san dar Fi li po vi}, u ~e tver cu bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Ni ko la Se la ko vi}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi} i Mi lo{ To mi}, a Iva Ob ra do vi} u ski fu,

ZA VR [E NA LET WA LI GA – MA STERS 2012. U GOL FU: Golf klub „Centar” iz @abqa je u saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije i Golf asocijacijom Srbije i ove godine organizovao tradicionalne golf turnire Letwa liga – Masters 2012, sa ciqem promocije golfa kao novog sporta u olimpijskoj porodici od Rio ee @eneira 2016. godine. U Ligi je u~estvovalo 94 golfera iz Srbije, Slovenije, Rumunije, Ma|arske, Hrvatske, Holandije, BiH, Gr~ke i Koreje, a na finalni turnir plasiralo se 36 igra~a. Prvo mesto zauzeo je Jovan Hayi}, drugo Bore ]ori}, a tre}e Slobodan Rakita. Po-

bedniku Mastersa pripalo je putovawe u Portugal, u jednu od najpresti`nijih {kola golfa. Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac je naglasio da je ideja o organizovawu serije letwih turnira u svrhu promocije golfa kao novog olimnpijskog sporta sjajna. On smatra da je neophodno da na{a dr`ava i wene institucije prepoznaju zna~aj razvoja golfa koji, pored sportske dimenzije, ima veoma veliki zna~aj u unapre|ewu turisti~ke ponude Srbije, kao i u kvalitetnijoj poslovnoj i regionalnoj komunikaciji. J. G.

Svet ska {a hov ska fe de ra ci ja (FI DE) na kon gre su u Is tan bu lu usta no vi la na gra du za fer-plej, na zva nu po pro sla vqe nom ve le maj sto ru Sve to za ru Gli go ri }u. Pred log [a hov skog sa ve za Sr bi je za do no {e we ove od l u k e pret h od n o je pri hva ti la kon gre sna ko mi si ja, ko jom je pred se da vao Bo ris Ku tin, du go go di {wi pred sed nik Evrop ske {a hov ske uni je i sa da {wi pot p red s ed n ik FI DE.De l e g a t i kon g re s a su za du `i li ko mi si ju za iz ra du pra vil ni ka, ko jim }e bi ti utvr |e ni kri te ri ju mi za do de lu na gra de. Gli go ri} je umro 14. av gu sta u 90. go di ni, od po sle d i c a mo ` da n og uda r a. Osvo jio je 13 me da qa na {a h ov s kim olim p ij s kim igra ma - dve zlat ne, {est sre br nih i pet bron za nih, a uz to do bio broj na pri zna wa. Zva we ve le maj sto ra no sio je od 1951.

sport

petak14.septembar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota

Nori~ - Vest Hem Arsenal - Sautempton Aston Vila - Svonsi Fulam - VBA Man~ester j. - Vigan Kvins Park - ^elzi Stouk - Man. siti Sanderlend - Liverpul

Nedeqa

(17)

Ponedeqak

Everton - Wukasl 1. ^elzi 3 2. Svonsi 3 3. VBA 3 4. Man~ester S. 3 5. Man~ester J. 3 6. Vest Hem 3 7. Everton 3 8. Arsenal 3 9. Vigan 3 10. Wukasl 3 11. Fulam 3 12. Stouk 3 13. Sanderlend 2 14. Totenhem 3 15. Nori~ 3 16. Reding 2 17. Aston Vila 3 18. Liverpul 3 19. Kvins Park 3 20. Sautempton 3

3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 0 0 0 2 1 1 0 3 2 2 2 1 1 1 1 0

0 8:2 0 10:2 0 6:1 0 8:6 1 6:5 1 4:3 1 4:3 0 2:0 1 4:4 1 3:4 2 7:6 0 3:3 0 2:2 1 3:4 1 2:7 1 3:5 2 2:5 2 2:7 2 2:9 3 4:8

(21) 9 7 7 7 6 6 6 5 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0

Danas

Ovog vi ken da na sta vqa j u se fud b al s ki {am p i o n a t i {i r om Evro pe. Na kon ne de qu da na pa u ze zbog kva li fi ka ci o nog ci klu sa za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne,

`ak za da tak. Pu le ni tre ne ra Fer g u s o n a do ~ e k u j u na Old Tra for du Vi gan, dok }e {am pi on ska ~e ta tre ne ra Man }i ni ja na go sto va we Sto u ku ko ji je sva tri do sa da {wa du e la re mi zi rao.

Subota

0 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.15) 1 10:2 9 0 7:5 8 0 6:4 8 1 4:2 7 1 4:2 7 1 9:8 7 1 7:6 7 1 6:5 7 2 8:5 6 2 5:4 6 2 7:7 6 2 6:7 6 2 6:8 6 2 4:8 6 1 8:6 5 1 5:4 5 1 4:4 5 1 4:9 5 2 5:5 4 2 59) 4 2 4:6 4 3 5:8 3 3 6:10 3 4 2:7 0

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas

Augzburg - Volfsburg Subota Borusija (D) - Bajer (L) (15.30) Bajern (M) - Majnc (15.30) Borusija (M) - Nirnberg (15.30) [tutgart - Fortuna (15.30) Hanover - Verder (15.30) Grojter F. - [alke (18.30) Nedeqa Frajburg - Hofenhajm (15.30) Ajntraht - Hamburg (17.30) 1. Bajern (M) 2 2 0 0 2. Ajntraht 2 2 0 0 3. Hanover 2 1 1 0 4. [alke 2 1 1 0 5. Fortuna 2 1 1 0 6. Borusija(D) 2 1 1 0 7. Nirnberg 2 1 1 0 8. Borusija(MG) 2 1 1 0 9. Bajer 2 1 0 1 10. Verder 2 1 0 1 11. Grojter Firt 2 1 0 1 12. Volfsburg 2 1 0 1 13. Majnc 2 0 1 1 14. Frajburg 2 0 1 1 15. Hamburger 2 0 0 2 16. Augsburg 2 0 0 2 17. Hofenhajm 2 0 0 2 18. [tutgart 2 0 0 2

Inter - Hajduk

(20.30)

9:1 6:1 6:2 5:3 2:0 3:2 2:1 2:1 3:2 3:2 1:3 1:4 1:2 1:3 0:3 1:5 1:6 1:7

6 6 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 1 1 0 0 0 0

(19)

Subota

Slaven - Rijeka Dinamo - Osijek Cibalija - Lokomotiva Istra - Zagreb Split - Zadar 1. Dinamo 7 6 2. Slaven 7 6 3. Split 7 4 4. Hajduk 7 3 5. Lokomotiva 7 3 6. Istra 1961 7 3 7. Osijek 7 2 8. Rijeka 7 2 9. Inter 7 1 10. Cibalia 7 1 11. Zadar 7 0 12. Zagreb 7 0

1 0 0 2 2 2 4 3 2 2 4 0

0 1 3 2 2 2 1 2 4 4 3 7

Nedeqa

Espawol - Bilbao Granada - Deportivo Osasuna - Majorka Sosijedad - Saragosa Atletiko (M) - R. Vaqekano

Sigurno Zenit - Terek 1 (1.35) Dinamo (Z) - Osijek 3+ (1.70) PS@ - Tuluz 1 (1.45) Borusija (D) - Bajer (L) 1 (1.50) Stouk siti - Man~ester siti 2 (1. 60) Malaga - Levante 1 (1.70)

(12) (16) (18) (19.50) (21.30)

Ponedeqak

Vaqadolid - Betis 1. Barselona 3 2. Majorka 3 3. Malaga 3 4. R. Vaqekano 3 5. Vaqadolid 3 6. Deportivo 3 7. Seviqa 3 8. Atletiko (M) 2 9. Real (M) 3 10. Hetafe 3 11. Levante 3 12. Betis 2 13. Selta 3 14. Saragosa 3 15. Atletik (B) 3 16. Sosijedad 3 17. Valensija 3 18. Granada 3 19. Espawol 3 20. Osasuna 3

Realno

Iznena|ewe Cirih - Grashopers 1 (2.15) Groningen - Vitese 2 (2.60) Maritimo - Sporting 3+ (2.20) Torino - Inter 2 (2.20) Nansi - Marsej 2 (2.30) PAOK - Asteras 1 (2.00)

Edin Yeko, napada~ Man~ester sitija

fud bal ska jav nost se okre }e naj ja ~im li ga ma Sta rog kon ti nen ta. Na Ostr vu se igra ju utak mi ce 4.ko la Pre mi jer li ge.Je di na eki pa sa mak si mal nim u~in kom lon d on s ki plav c i go s tu j u n a Lo tus sta di o nu u Lon do nu pro tiv no vaj li je Kvins par ka ko ji jo{ uvek ~e ka pri li ku da upi {e pr vu troj ku u eli ti. Man ~e ster ski ve li ka ni, Si ti i Ju naj ted ne bi tre ba lo da ima ju te -

RUSIJA Danas Zenit - Terek

(18)

Subota Lokomotiva - Rubin Kuban - Spartak (M)

(11.30) (15)

Nedeqa CSKA - Alanija An`i - Krasnodar Rostov - Dinamo (M)

(13) (15.30) (18)

Ponedeqak

HRVATSKA Danas

(16) (18) (20) (22)

3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 0 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 2 1 0 0

0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 1 2 3 3

(19) (19) (19) (19) (19) 20:6 19 15:7 18 10:7 12 11:7 11 10:8 11 7:6 11 7:4 10 5:7 9 5:10 5 4:10 5 4:10 4 2:18 0

Amkar - Volga Mordovija - K. Sovjetov 1. Zenit 7 5 1 2. Terek 7 5 1 3. CSKA 7 5 0 4. An`i 7 4 2 5. Lokomotiva 7 4 1 6. Kuban 7 4 0 7. Rubin 7 4 0 8. Spartak(M) 7 4 0 9. Amkar 7 2 3 10. Alanija 7 2 2 11. Krasnodor 7 2 2 12. Kr. Sovjetov 7 2 1 13. Rostov 7 1 3 14. Mordovija 7 1 1 15. Volga 7 1 1 16. Dinamo (M) 7 1 0

1 1 2 1 2 3 3 3 2 3 3 4 3 5 5 6

(15) (17.30) 17:4 16 10:9 16 11:6 15 12:8 14 14:11 13 14:10 12 12:9 12 12:12 12 8:7 9 13:12 8 8:8 8 6:12 7 7:10 6 7:14 4 6:15 4 5:15 3

FRANCUSKA PS@ - Tuluz Rems - Monpeqe

Danas

Subota

(20.45) (20.45)

Troja - Lil Sent Etjen - So{o Evijan - Bastija Nica - Brest Valensijen - Bordo

(17) (20) (20) (20) (20)

Ren - Lorijen Lion - Aja~io Nansi - Marsej 1. Marsej 2. Lion 3. Lorijen 4. Bordo 5. Tuluz 6. Valensijen 7. Sent Etjen 8. PS@ 9. Bastija 10. Brest 11. Lil 12. Aja~io(-2) 13. Monpeqe 14. Rems 15. Nansi 16. Nica 17. Ren 18. Evijan 19. Troa 20. So{o

(14) (17) (21) 12 10 8 8 8 7 6 6 6 6 5 5 4 4 4 3 3 1 1 0

Nedeqa

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 2 2 2 1 2 2 1 2 1 1 1 0 1 0 0 0

0 1 2 2 2 1 0 3 0 0 2 1 1 1 1 3 0 1 1 0

0 7:1 0 9:4 0 9:5 0 5:3 0 5:3 1 6:3 2 9:4 0 4:3 2 7:9 2 3:6 1 6:6 1 3:3 2 5:5 2 3:4 2 2:5 1 3:4 3 4:7 3 39) 3 49:9 4 3:9

- Si gur no smo fa vo ri ti, ali ima mo do sta igra~ ko ji su se vra ti li umor ni po sle re pre zen t a t iv n ih oba v e z a - ka ` e tre ner Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni. - Vi de }e mo mo `da }e ne ki igra ~i i od ma ra ti. Na ma je ova utak mi ca ve o ma va `na i po ku {a }e mo da po be di mo. Na Ape ni ni ma se na sta vqa tr ka za sku de to. U tre }em ko lu, ne po ra `e ni trio ima lak po -

sao. Sta ra da ma go stu je u \e no vi, Na po li pred vo |en Ka na vi jem i Pan d e v om ugo s ti } e na San Pa o lu Par mu, dok }e ne be sko pla vi ima ti ne {to te ì za da tak na go sto va wu pro tiv Kje va. Mi lan na kon po be de u Bo lo wi do ~e ku je Ata lan tu, do ke }e In ter po sle de ba kla pro tiv Ro me (1:3) na po prav ni u To ri no pro tiv bi ko va Ale na Ste va no vi }a. Ti mje jo{ uvek u for mi ra qu, jo{ uvek tra ì mo igru - ka è De jan Stan ko vi}, ko ji zbog po vre de jo{ uvek ni je u tak mi ~ar skom po go nu. Ve ru jem da }e mo ve} u su sre tu sa To ri nom po ka za ti pra vo li ce. U Fran cu skoj li der Mar sej o~e ku je te {ko go sto va we pro tiv Nan si ja, sve ci u Pa ri zu od me ri }e sna ge sa Tu lu zom ko ji ni je do ì veo po raz u ~e ti ri ko la (dve po be de i dva re mi ja). Ibra hi mo vi} i dru go vi do sa da

Danas

Kri sti ja no Ro nal do vra tio se u Ma drid. Spre man da igra i bez è qe da raz go va ra o ugo vo ru. U tre ning cen tar {am pi o na [pa ni je sti gao je dva sa ta ra ni je, a pre ne go {to je kre nuo ulo go vao se na svo je pro fi le na dru {tve nim mre à ma i osta vio po ru ku - - @e leo bih sa mo da po tvr dim, ne za vi sno od tre nut nog sta tu sa svog ugo vo ra, da sam se vra tio sa pa u ze pot pu no kon cen tri san na klub sa ko jim è lim da po be |u jem u sva koj utak mi ci. Ho }u da osvo jim sve tro fe je za na {e ver ne Ma dri di ste. Pro te kle dve ne de qe pro veo je u kam pu re pre zen ta ci je, sa ko jom je po be da ma po ~eo kva li fi ka ci je za Mun di jal 2014. go di ne. Eki pa Pa u la Ben ta u pr vom ko lu sa vla da la je Luk sem burg (2:1), a u dru gom Azer bej xan (3:0). Kri sti -

do sta ja ka eki pa. Ipak, bo do vi su tu. Vra tio sam i pot pu no sam kon cen tri san na klub. Da li go vo ri isti nu i da li }e sla vi ti sle de }i gol sa zna }e mo u na red nom ko lu Pri me re, ka da Real go stu je Se vi qi.

HOLANDIJA

BELGIJA

Subota

Ajaks - RKC Viqem - Tvente Herenven - Den Hag Venlo - NEC Fejenord - Cvole

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Herakles - Breda AZ Alkmar - Roda Utreht - PSV Groningen - Vitese 1. Tvente 4 2. Vitese 4 3. PSV 4 4. Ajaks 4 5. RKC 4 6. Fejenord 4 7. NEC 4 8. Den Hag 4 9. Utreht 4 10. AZ Alkmar 4 11. Roda 4 12. Groningen 4 13. Herenven 4 14. Herakles 4 15. Cvole 4 16. Viqem 4 17. Breda 4 18. Venlo 4

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 9:2 12 6:2 10 15:5 9 15:5 8 7:5 8 4:3 7 8:9 6 8:7 5 5:4 5 6:8 5 4:7 4 4:8 4 3:5 3 4:7 2 2:7 2 2:7 2 2:8 2 4:9 1

Nedeqa

4 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 1 0 2 2 1 0 2 2 2 1 1 3 2 2 2 2 3

0 0 1 0 0 1 2 1 1 1 2 2 1 2 2 2 2 1

ja no je po sti gao je dan gol, a je dan na me stio. - Dve utak mi ce - {est bo do va. Mi si ja za vr {e na. U uto rak smo mo gli da po stig ne mo i vi {e po go da ka, ali Azer bej xan se po ka zao kao

Kasteqon - Sabadeq

(21)

Almerija - Gvadalahara Barselona B - Ponferadina Alkorkon - Kordoba El~e - Hihon Lugo - Hueska Santander - Rekreativo Kserez - Numansija Mursija - Mirande{

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20)

Danas

(20.30)

Subota

Lirs - Anderleht Genk - Vasland Gent - Mehelen Leuven - Varegem Mons - [arlroa Serkl Bri` - Lokeren

(18) (20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa 5 3 3 3 2 3 3 2 1 2 2 1 1 1 1 0

1 3 2 1 4 1 1 2 4 1 1 4 2 1 1 1

0 0 1 2 0 2 2 2 1 3 3 1 3 4 4 5

(18) 17:8 16 10:5 12 9:6 11 14:10 10 11:8 10 9:8 10 6:6 10 14:12 8 6:5 7 9:9 7 8:9 7 10:12 7 10:12 5 5:10 4 6:14 4 6:16 1

Subota

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30)

Nedeqa

GO[K - Slavija Zriwski - @eqezni~ar Radnik - Zvijezda Sarajevo - Vele` 1. Sarajevo 5 4 2. @eqezni~ar 5 4 3. Leotar 5 3 4. Slavija . 5 3 5. Zriwski 5 3 6. Vele` 5 2 7. [iroki . 5 2 8. ^elik 5 2 9. Rudar 5 2 10. Borac 5 2 11. Olimpik 5 1 12. Travnik 5 1 13. GO[K 5 1 14. Zvijezda 5 1 15. Radnik 5 0 16. Gradina 5 0

1 1 1 1 0 1 1 1 1 0 3 2 1 0 2 2

0 0 1 1 2 2 2 2 2 3 1 2 3 4 3 3

0 1 0 1 1 1 1 3 0 3 0 2 2 2 1 1 0 0 0 2 2 1

0 0 1 1 1 1 1 0 2 0 2 1 1 1 2 2 3 3 3 2 2 3

Subota

Naj bo qi igra~ Evro pe za pret hod nu se zo nu za do bio po vre du mi {i }a u dre su re pre zen ta ci je. Ne }e igra ti na red nih 15 da na. Ne iz ve stan i \or di Al ba. Te {ko iz vo je va na po be da svet skih i evrop skih {am pi o na na star tu kva li fi ka ci ja za Mun di jal u Bra zi lu ko {ta la ih je po vre de. I to An dre sa Ini je ste. Je dan od naj bo qih igra ~a da na {wi ce o{te tio je primi ca~ de sne no ge i zbog to ga ne }e kon ku ri sa ti za me sto u ti mu u na red nih de set do 15 da na. Ti me je po sta lo ja sno da ne }e u~e stvo va ti u pr voj Bar si noj utak mi ci ovo go di {weg ci klu sa Li ge {am pi o na, pro tiv Spar ta ka iz Mo skve sle de }e ne de qe. Pre du e la sa ru skim pred stav ni kom, Ka ta lon ce na red nog vi ken da o~e ku je duel sa He ta fe om. Lo {e ve sti iz ino stran stva je do neo i \or di Al ba. Br zi bek do bio je grip, pa }e u pe tak bi ti ja sno da li }e i on od su stvo va ti. Eki pa Ti ta Vi qa no ve po sle tri ko la za u zi ma pr vo me sto na ta be li, sa mak si mal nim u~in kom. U Li gi {am pi o na tak mi ~i }e se u Gru pi G, uz Ben fi ku, Sel tik i Spar tak.

^elik - Borac Rudar - Travnik Gradina - [iroki Olimpik - Leotar

Nedeqa

\irona - Las Palmas Viqareal - Herkules 1. El~e 4 4 2. Viqareal 4 3 3. Almerija 4 3 4. Hirona 4 2 5. Mursija 4 2 6. Alkorkon 4 2 7. Rekreativo 4 2 8. Numansija 4 1 9. Barselona 4 2 10. Lugo 4 1 11. Kastiqa 4 2 12. Sabadeq 4 1 13. Kordoba 4 1 14. Hueska 4 1 15. Mirande{ 4 1 16. Las Palmas 4 1 17. Ponferadina4 1 18. Herkules 4 1 19. Kserez 4 1 20. Hihon 4 0 21. Rasing 4 0 22. Gvadalahara 4 0

(12) (20.30) 10:4 12 5:2 10 8:8 9 7:3 7 7:6 7 5:4 7 4:4 7 3:1 6 9:8 6 4:3 6 7:7 6 3:2 5 3:2 5 4:4 5 4:2 4 4:7 4 4:6 3 3:5 3 5:9 3 3:6 2 1:4 2 3:9 1

ITALIJA – SERIJA A

BOSNA I HERCEGOVINA

Kortrijk - Klub Bri`

Ber{ot - Standard 1. Klub Bri` 6 2. Anderleht 6 3. Gent 6 4. Standard 6 5. Genk 6 6. Varegem 6 7. Kortrijk 6 8. Mons 6 9. Lirs 6 10. Lokeren 6 11. Ber{ot 6 12. Leuven 6 13. Mehelen 6 14. Beveren 6 15. [arlroa 6 16. Serkl Bri` 6

su upi sa li jed nu po be du i ~ak tri re mi ja. - Bi l o je po t reb n o ne k o brem,e da se uigra mo, uve ren sam da }e mo iz ko la u ko lo igra ti sve bo qe i si gur ni je tvr d i Zla t an Ibra h i m o v i} cen tar for Pa ri sen @er me na. Uve ren sam da }e mo la ko po be di ti Tu luz. [am pion Mon pe qe po ku {a }e tek dru gom po be dom da po pra vi bled uti sak s Na Pi ri ne ji ma ovog vi ken da igra se ~e tvr to ko lo. Ne po ra è na Bar se lo na na kon mi ni mal ca pro tiv Va len si je go stu je u pred gra |u Ma dri da He ta feu. - Bi }e to je ded no od naj te ìh go sti o va wa - ka è Ti to Vi la no v a tre n er Bar s e l o n e. Uosta lom , Real se se ope kao u me ~u s He ta fe om, te ren je ma lo, pu bli ka je bli zu,a mi ima mo od re |e nih pro ble ma, Ini je sta si gur no ne }e igra ti. I.G.

Ini je sta po vre |en

Ro nal do po ra nio u Ma drid

(21.30) 8:2 9 4:2 7 3:1 7 3:1 7 3:2 6 6:4 5 6:4 5 5:1 4 5:3 4 4:4 4 4:5 4 6:5 3 3:3 3 2:3 3 5:9 3 3:7 3 5:5 2 1:5 1 4:7 0 1:6 0

[PANIJA – SEGUNDA Subota

Barnli - Piterboro Bristol - Blekburn Notingem F. - Birmingem Kardif - Lids Midlzboro - Ipsvi~ Hal - Milvol Bolton - Vatford Barnsli - Blekpul Hadersfild - Derbi Vulverhepton - Lester 1. Blekpul 4 3 2. Blekburn 4 2 3. Notingem F. 4 2 4. Brajton 4 2 5. Hal 4 2 6. [efild V. 4 2 7. Lids 4 2 8. Kardif 4 2 9. Bristol 4 2 10. Lester 4 2 11. Milvol 4 2 12. Midlzbro 4 2 13. Votford 4 2 14. Barsnli 4 2 15. Derbi 4 1 16. Hadersfild 4 1 17. ^arlton 4 1 18. Ipsvi~ 4 1 19. Vulverhemp. 4 1 20. Bolton 4 1 21. Birmingem 4 1 22. Barnli 4 1 23. Kristal P. 4 1 24. Piterboro 4 0

Malaga - Levante Valensija - Selta Hetafe - Barselona Seviqa - Real (M)

Kvins Park - ^elzi 2 (1.75) Pantrakikos - Panatinaikos 2 (1.80) Antalija - Galatasaraj 3+ (1.80) Trabzon - Sivas 1 (1.75) Boka Juniors - Independiente 1 (1.70) Roma - Bolowa 1 - 1 (1.80)

(20.45) (20.45)

Nedeqa

Subota

Si ti `e li po be du

ENGLESKA ^EMPION[IP ^arlton - Kristal P. Brajton - [efild V.

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Reding - Totenhem

dnevnik

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 11:2 13 10:3 13 6:3 10 4:3 10 3:3 9 7:5 7 5:4 7 5:4 7 7:7 7 5:4 6 4:4 6 4:5 5 4:9 4 3:9 3 2:8 2 4:11 2

Palermo - Kaqari Milan - Atalanta

(18) (20.45)

Nedeqa

Kjevo - Lacio Fiorentina - Katanija \enova - Juventus Napoli - Parma Peskara - Sampdorija Roma - Bolowa Sijena - Udineze Torino - Inter 1. Juventus 2 2 2. Napoli 2 2 3. Lacio 2 2 4. Sampdor.(-1) 2 2 5. Roma 2 1 6. Katanija 2 1 7. Torino(-1) 2 1 8. Inter 2 1 9. \enova 2 1 10. Milan 2 1 11. Fiorentina 2 1 12. Parma 2 1 13. Kjevo 2 1 14. Kaqari 2 0 15. Udineze 2 0 16. Bolowa 2 0 17. Palermo 2 0 18. Peskara 2 0 19. Atalanta(-2) 2 0 20. Sijena (-6) 2 0

0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 1 1

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 6:1 6 5:1 6 4:0 6 3:1 5 5:3 4 5:4 4 3:0 3 4:3 3 4:3 3 3:2 3 3:3 3 2:2 3 2:2 3 1:3 1 2:6 0 1:5 0 0:6 0 0:6 0 1:2 -1 1:2 -5

ITALIJA – SERIJA B Nedeqa

Askoli - Specija Bre{a - Padova Citadela - Lan~iano Groseto - Krotone Vi}enca - Verona Livorno - Empoli Novara - Juve Stabia Re|ina - Modena Sasuolo - Pro Ver}eli Ternana - ]ezena Varese - Bari 1. Sasuolo 3 3 2. Livorno 3 3 3. Vareze(-1) 3 3 4. Specija 3 2 5. Krotone 3 2 6. Verona 3 1 7. Bari(-5) 3 3 8. Vi}enca 3 1 9. Ber{a 3 1 10. Pro Ver}eli 3 1 11. ]itadela 3 1 12. Modena(-2) 3 1 13. Lan}ano 3 0 14. Novara(-4) 3 1 15. Re|ina(-3) 3 1 16. Empoli(-1) 3 0 17. Juve Stabija 3 0 18. Padova(-2) 3 0 19. Askoli(-1) 3 0 20. Ternana 3 0 21. ]ezena 3 0 22. Groseto(-6) 3 0

0 0 0 1 0 2 0 1 0 0 0 1 2 2 1 2 1 2 1 0 0 2

0 0 0 0 1 0 0 1 2 2 2 1 1 0 1 1 2 1 2 3 3 1

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 8:1 9 8:4 9 6:2 8 6:3 7 5:3 6 4:2 5 7:2 4 5:4 4 3:4 3 2:3 3 4:6 3 3:3 2 3:4 2 7:4 1 2:3 1 3:6 1 2:6 1 4:5 0 2:6 0 0:4 0 2:10 0 3:4 -4

sport

dnevnik

petak14.septembar2012.

T E M A „ D N E V N I K A ” : L I C E I N A L I ^ J E @ E N S K E O D B O J K E U N O V O M S A D U

Kvan ti tet za po nos, kva li tet za bri gu Deset godina od vaskrsnu}a novosadske ènske odbojke nisu na ponos najve}em gradu u Pokrajini, po mnogima srpskoj odbojka{koj prestonici. Na desetine klubova, hiqade sada{wih i budu}ih odbojka{ica, mnogobrojni treneri i radnici u sportu preko mreè nisu jo{ prona{li model kako se iz kvaniteta pravi kvalitet. Prema broju stanovnika i sportskoj infrastrukturi, Novi Sad naprosto mora da zauzme visoko mesto u proizvodwi vrhunskih odbojka{ica i odbojka{a u na{oj zemqi. Bilo je mnogobrojnih ~ar{ijskih pri~a kako da se unapredi rad i pokaè svima da je Novi Sad i daqe kadar da odbojka{i napreduje i vrati staro dobro vreme uspeha (pre svega tu mislimo na mu{ku odbojku), ali se za sada sve zavr{avalo na pri~i. [ta je zapravo merilo uspeha u odbojci? Broj igra~ica i igra~a u nacionalnim selekcijama, u jakim doma}im i inostranim klubovima, titule, pune tribine, masovnost... Kako god, Novi Sad moè da se podi~i samo ovim posledwim u nizu. Pretpro{la sezona bila je najuspe{nija za ènsku stranu odbojka{kog Novog Sada, jer su Vojvodina i Varadin na{li mesto u elitnom rangu, a u slede}oj sezoni samo }e Varadin braniti ~ast voj-

vo|anske prestonice. Kratko je trajala euforija o pri~i razbijawa beogradske, ne{to ranije u`i~ke dominacije. Za svega jedno

Ve sna Jo va no vi} i La na Da bi}

leto, broj klubova u eliti se prepolovio, a i to je samo po sebi uspeh s obzirom na te{ku ekonomsku situaciju, malo devojaka se afirmisalo, a jo{ mawe Novosa|anki jer je ve}ina devojaka dovedena sa strane.

VLA DI MIR ME DE NI CA, TRE NER VA RA DI NA

^lanarina je jedini kriterijum Vladimir Medenica posledwu deceniju radi u ènskoj odbojci i jedan je od vode}ih stru~waka u Novom Sadu. Sada je trener superliga{a Varadina i poznat mu je problem masovnosti i slabijeg kvaliteta kada je u pitawu ènska igra preko mreè u glavnom gradu Pokrajine. - Istina je da s teritorije Novog Sada u posledwih 10 i vi{e godina nema sistemski i sistematski napravqene igra~ice i da se u tom periodu sve baziralo na randomizaciji. Naj~e{}i slu~aj bio je, a i danas je prisutan, da kada se u kadetskom ili juniorskom uzrastu uo~i neko talentovano dete u nekoj sekciji ili polu{koli odbojke, poku{a da se dovede u klub i, kroz doradu, da se eventualno poku{a da se napravi igra~ica za

potrebe prvoliga{kog takmi~ewa, u kojem su uglavnom do ove godine bili svi novosadski klubovi. Ni jedan klub u gradu, ali ni {iroj okolini, nema pravu selekciju i precizno smi{qenu plansku {kolu odbojke, s optimalnim brojem termina, brojem dece na treningu, koja }e iznedriti igra~ice. l Zna ~i pro blem je u sla boj se lek ci ji i si ste mu ra da? - U ve}ini klubova ne postoje plan i program rada, po kojem deca moraju u odre|enom uzrastu da budu sistematski tehni~ki i takti~ki obu~avana. Ne da uzimaju medaqe u svojoj trenutnoj kategoriji, nego da se pripreme za ono {to ih ~eka u starijim uzrastima, na kraju i u seniorskoj ekipi. Selekcija se u svim klubovima svodi na jedan jedini kriterijum, a to je ~lanarina. l [ta mi sli te o kva li te tu tre ne ra ko ji ra de s mla |im ka te go ri ja ma u No vom Sa du? - S decom uglavnom rade mladi treneri ili studenti, kojima je to

Novi Sad ima preko 30 klubova koji rade s mla|im kategorijama, po gruboj ra~unici svaki od wih ima preko 100 devoj~ica i devoja-

usputno zanimawe i hobi za xeparac i kojima je zadatak da decu tri puta nedeqno animiraju, a s wima rade s diskutabilnim nivoom znawa i iskustva. Poznato je da s najmla|ima treba da rade najboqi treneri, sa {to vi{e iskustva, ali takvi treneri klubove ko{taju, pa se svi odlu~uju za jeftiniju varijantu koja kasnije skupo ko{ta. Kada se dete pravovremeno selektira, ono ne moè da napreduje tako {to }e trenirati tri puta nedeqno, ma koliko trener bio kvalitetan i ma koliko selekcija bila homogena. Do novog Zakona o sportu (koji jo{ nije zaìveo) trener je mogao da bude ko ho}e, uslov je bio jednodnevni trenerski seminar koji se organizuje jednom godi{we i s kojim se dobijala licenca za rad. Dakle mogao je da do|e fudbalski ili ko{arka{ki trener, odspava na seminaru i s tom licencom vodi prvu odbojka{ku ligu. Ovo svakako nije slu~aj u drugim sportovima kod nas, kao ni u drugim dràvama, gde ste du`ni da imate zavr{enu vi{u {kolu ili fakultet i da, pored toga, poha|ate niz nacionalnih akademija i obrazovnih seminara ili kampova koji traju danima ili nedeqama, kako biste dobili odgovaraju}u licencu. Dakle sistem je potpuno obrnuto postavqen. l Ka kvo je va {e mi {qe we o {ko la ma od boj ke? - Svima je lak{e da otvore svoju {kolu odbojke, da od we jako lepo ìve i da se ne bave tro{ewem dugog niza godina na izgra|ivawe sebe i svog trenerskog imena i zanata. Od toga imamo samo masovnost, a kvaliteta nema nigde. Najvi{e {tete ima na{a odbojka, jer ako nastavimo stopama otvarawa {koli odbojke na svakom }o{ku i sa sistemom selekcije - ~lanarinama i zabavqawem dece umesto ozbiqnim radom, bojim se da }emo vrlo brzo imati problem da odrìmo nivo i kontinuitet osvajawa medaqa u svim selekcijama koji sada imamo. l Gde je re {e we za evi dent ni pro blem? - [to pre novosadski klubovi, uprave i treneri, moraju da po~nu da se bave i fokusiraju na svoje probleme i na unapre|ewe organizacije rada u svojim redovima, a ne na to kako }e van terena sputati konkurenciju. Ako tako budu radili, svima }e nam biti boqe zakqu~io je Medenica.

ka, {to dovodi do broja od preko 3.000 devoj~ica i devojaka koje se bave igrom preko mre`e, {to je za grad od bezmalo pola miliona qudi fantasti~an procenat (priliv devoj~ica sve je ve}i iz sezone u sezonu). Na Trofeju Beograda (~u-

venom majskom turniru) novosadska mlade` beleìla je zapaène rezultate u mla|im generacijama, zna~i da je perspektiva tu, a ne{to kasnije zbog ne~eg nestane. Ipak, na prste jedne ruke mogu da se nabroje zlatni izra{taji novosadske {kole i za sada kwiga se svela na dva imena, Vesnu Jovanovi} i Lanu Dabi}. Jovanovi}eva je posle zapaène karijere u na{oj zemqi igrala u Francuskoj, a wenim stopama krenula je mla|ana Dabi}eva i ove sezone nosi}e dres francuskog Miluza. I najlo{ijem matemati~aru je jasno da je ovo poraàvaju}i podatak s obzirom na masovnost klubova i odbojka{ica. U ~emu je problem? Da li u (ne)stru~nom radu, lo{im uslovima, li~noj koristi, ili ne~emu ~etvrtom? Kako objasniti da novosadske odbojka{ice budu kvalitetne i perspektivne do juniorskog staà, a zatim nastane vakuum i nestanu u seniorskom uzrastu? Kolika je odgovornost Odbojka{kog saveza Novog Sada i Odbojka{kog saveza Vojvodine za gore navedene poraàvaju}e brojke? [ta da se uradi da se kvalitet izvu~e iz kvantiteta i da se o izdancima novosadske odbojka{ke {kole u Srbiji pri~a u superlativu?

SLO BO DAN – BU CA GA LE [EV, TRO FEJ NI TRE NER

[ko le od boj ke su pre va ra Veliko trenersko iskustvo ima Slobodan – Buca Gale{ev, trofejni trener koji je vi{e radio u mu{koj odbojci, ali je veoma upu}en u problematiku novosadskih {koli odbojke. Za na{ list je Gale{ev iz svih uglova objasnio problematiku odbojka{kog Novog Sada, ali i smernice kojima bi trebalo da se krene kako bi se problemi otkolonili. - Novi Sad ima veliki problem koji se provla~i iz godine u godinu. Imamo jedan fenomen u Srbiji, mislim da to nigde u svetu ne postoji, da se na broj stanovnika toliko devoj~ica bavi odbojkom, a to je posebno izraèno u Novom Sadu. De{ava nam se da od ogromne baze koja postoji, ne moèmo da izbacimo nijednu kvalitetnu igra~icu. Ipak, na dràvnom nivou se jo{ i na|e kvaliteta za do-

RA DO VAN DA BI], TRE NER

Pro blem je u odnosu klu bo va On, dodu{e, nije radio u ènskoj odbojci, ali je svetsle trenerske trenutke Radovan Dabi} doìveo vode}i mu{ku ekipu Vojvodine. Wegova }erka Lana jedna je od dve igra~ice iz Novog Sada koje su sportski hleb potraìle s druge strane dràvne granice. - Puno je klubova, a malo skoncentrisanog kvaliteta. Imamo mno{tvo novoformiranih pri-

vatnih {kola i to je, po meni, dosta nelogi~no. Bilo bi mnogo boqe da postoji jedan centralni klub, nosilac kvaliteta, iako mislim da bi Novi Sad, po broju stanovnika i po tome {to je studentski centar, mogao da ima dva dobra superliga{a, a ne samo jednog. Najve}a gre{ka je u organizaciji malih klubova koji nemaju apsolutno nikakvu kontrolu od strane bilo kog Saveza. Ko se bavi tom decom i tu je vremenom nastao problem. l U ~e mu je naj ve }i pro blem? - Najve}i problem u Novom Sadu jeste generalna netrpeqivost klubova i ~elnika klubova, a da bi novosadska odbojkanapredovala, odnosi izme|u klubova moraju da budu veoma dobri. Potrebni su boqa organizacija i boqe uprave. Da bi jedna uprava kluba mogla da ne{to traì i o~ekuje od svog rada, mora da adekvatno plati trenere, a koliko znam, svi treneri ili ve}ina koji su radili u Novom Sadu, jo{ potraùju zaostala sredstva od klubova. l Ve li ka je ba za, a ne ma kva li te ta? - Prosto je nemogu}e da od ogromne baze devojaka koja postoji u Novom Sadu ne mogu da se na|u ili naprave ekstra talenti. To zna~i da je, izme|u ostalog, problem i u selekciji. Treba proveriti ko radi s tom decom, stru~nost tih qudi, nemogu}e je da danas svako moè da radi i otvori {kolu

samo zato {to je diplomirao za trenera. Zalaèm se da s decom treba da rade iskqu~ivo treneri koji imaju znawe i koji to znawe mogu deci da prenesu, da ga demonstriraju i nau~e mladi nara{taj. Ne moè da se o~ekuje da jedan nastavnik fizi~kog vaspitawa iz {kole, koji je, eto, ceo ìvot vezan za sport, napravi {kolu odbojke samo zato {to je ekspanzija tog sporta kod nas i to samo iz profitabilnih razloga. l Sma tra te da je pro blem u edu ka ci ji tre ne ra? - Kada bismo organizovali pokazni trening trenera iz privatnih {kola da prikaù sistem odbrane, tehniku odbijawe lopte prstima, gotovo svakog odbojka{kog elementa, do{lo bismo do problema. Zato ve}u kadetskom uzrastu deca postaju odbojka{ki poluinvalidi, jer nisu nau~eni osnovama sporta u vreme kada je to trebalo da se radi s wima. Izrastu deca i do dva metra, a od odbojka{kog automatizma nema ni{ta i to je ~isto tro{ewe dobrih i kvalitetnih sportskih resursa. l Ka ko da se kre ne ka re {a va wu pro ble ma? - Mislim da bi direktiva morala da krene iz Odbojka{kog saveza Srbije i da on odlu~i ko s decom sme i moè da radi. Paradoksalno je da treneri u Superligi i Prvoj ligi moraju da imaju diplomu minimum Vi{e trenerske {kole i da moraju prisustvuju seminarima i edukaciji, a ne verujem da je tako ne{to potrebno tim qudima koji otvaraju privatne {kole. Da li je normalno da qudi koji vode {kole odbojke vi{e zara|uju i boqe ìve od trenera koji rade u vrhunskoj odbojci? Po meni - nije, pa zato treba uvesti ve}u kontrolu u privatnim {kolama, jer ~ak ve}ina koristi privatne veze da bi do{la do boqih termina u halama, ve}ih povlastica itd. l Ka kvo re {e we pri me ni ti na No vi Sad? - Novi Sad mora da napravi ozbiqan klub s ambicioznom upravom koja }e pre svega da obezbedi elementarne uslove za rad. Osnovno je pravilo da mora{ da trenira{ tamo gde igra{ i da trenira{ u terminu kada igra{, a to je veoma te{ko jer je mnogo malih klubova koji imaju pravo na sale i zauzimaju mesto velikim klubovima.

Pri pre mio: Ma r ko Ri sti}

bre mla|e selekcije - po~eo je pri~u Gale{ev. l U ~e mu je su {tin ski pro blem? - Najve}i problem je u {kolama odbojke, iako su one te koje mobili{u decu. Tu je zapravo su{tinski problem, jer nijedna {kola odbojke nema za ciq da napravi igra~icu, iz sasvim logi~nih razloga. Wima je ciq masovnost i zarada. Ima u Novom Sadu dobrih {kola odbojke, ali imamo ve}i broj onih koje su katastrofalne i koje ne zadovoqavaju nijedan kriterijum postojawa. To je tako, ali je problem u tome {to ni iz onih dobro organizaciono usmerenih ne izlaze igra~i i igra~ice. Ako potpuno pojednostavimo stvar, sve se svodi na skupqawe ~lanarina. l Ka ko oce wu je te rad u {ko la ma od boj ke i da li po sto ji pro pi sa ni pro gram ra da za mla |e ka te go ri je ko jeg bi svi tre ba lo da se pri dr `a va ju? - Novi Zakon o sportu, koji je, posle mnogo godina usvojen, de-

fini{e sve, ali Zakon je usvojen i tu se pri~a zavr{ava. Da bi zakon zaìveo potrebno je mnogo ~inilaca: ko }e da kontroli{e rad i kako }e da ga kontroli{e. To su glavne teme. Prvo pitawe je, kako {kole odbojke staviti u kalup koji zakon propisuje. Po{to sam dobro upu}en u temu, mogu sa sigurno{}u da kaèm da je 60 - 80 odsto {kola odbojke u Novom Sadu, ali i {ire, bukvalno prevara. Svi govore kako rade s decom, a efekta nema. Sada pri~amo o odbojci, ali tako je i u ostalim sportovima. Realnost je slede}a, najboqi polaznik svake {kole je onaj koji redovno pla}a ~lanarinu, a ne dolazi ba{ ~esto na treninge. l Ali re kli ste da ne ke {ko le od boj ke ima ju smi sla? - Moj stav je da {kole odbojke u okviru klubova imaju smisla, iz prostog razloga jer klubu treba igra~, a privatna {kola odbojke dolazi do jednog nivoa kada igra~i postanu teret i ne znaju {ta }e daqe s wima. Nisam ni tu iskqu~iv, dobro je da se deca bave sportom, ali sa sportskog aspekta je to potpuno besmisleno. l Zna ~i, re {e we pro ble ma su {ko le od boj ke u okvi ru klu bo va? - Apsolutno ta~no. Dobar primer je mu{ki Odbojka{ki klub Vojvodina koji ima velikih problema, a mislim da }e problemi biti sve ve}i jer nema svoju {kolu odbojke. Oni dovode momke sa strane u kadetskim danima, a su{tina je u tome da mora{ da pravi{ igra~a od po~etka, a kad dovede{ igra~a ispostavi se da on nema nikakve odnose prema tom klubu. A kad ima{ svoju {kolu, situacija je druga~ija. Pravilo u vhunskom sportu je da se igra~ ne pravi, nego se pronalazi, zato je {kola odbojke u klubu jedino ispravno re{ewe, ali je svakom klubu {kola odbojke veliko optere}ewe i prakti~no niko time ne}e da se bavi. l Ka ko naj lak {e do re {e wa pro ble ma? - Treba da zaìvi zakon. Kada bi se on primenio sada, najmawe polovina takozvanih {kola odbojke bila bi zatvorena, jer nemaju fond sati rada, uslove, kadar koji se su{tinski time bavi... Tek kada to bude re{eno, onda i savez (na bilo kojem nivou) moè da se ukqu~i vi{e i da se krene u ozbiqniji rad, jer u protivnom, ne pi{e nam se dobro. Jednom smo uspeli da budemo prvaci Evrope u obe konkurencije, to ~ak nije po{lo za rukom ni Rusiji koja je mo}na u svakom pogledu, ali ne verujem da to moè da se ponovi dok se radi na na~in koji je sada na snazi.

GU @VA NA TE RE NI MA U HA LI NA SLA NOJ BA RI: Je dan od naj bo qih pri me ra ko li ko je èn ska od boj ka za stu pqe na u No vom Sa du je i sli ka s jed nog tre nin ga u ve ~er wem ter mi nu, u ha li na Sla noj ba ri. Zbog ve li ke po tra `we za ter mi ni ma, ni je bi lo dru gog re {e wa ne go da se od jed nog te re na na pra ve tri po pre~ na i da u istom ter mi nu tre ni ra ju tri klu ba. ê sto se de {a va lo da eki pe ko je igra ju isti rang tak mi ~e wa pred der bi tre ni ra ju jed na do dru ge. U to me se ne gde iz gu bi su {ti na nad me ta wa, a ~e sto se ne zna ta~ no ko je je ~i ja lop ta jer mre è iz me |u te re na ni su do voq na za {ti ta od uti ca ja sa su sed nog te re na. Za sva kog ozbiq nog od boj ka {kog rad ni ka van pa me ti je da se ra di na ova kav na ~in, a po sta vqa se pi ta we ka ko od 100 de vo ja ka u ha li ko je tre ni ra ju na tri po pre~ na te re na mo è da se o~e ku je da kva li tet no ra de i na pre du ju.

petak14.septembar2012.

kWiGA

dnevnik

НОВА МОНОГРАФИЈА У ЕДИЦИЈИ „ЖЕНЕ У СРПСКОЈ УМЕТНОСТИ”

Живот и дело Зоре Петровић У

оквиру библиотеке “Жене у српској уметности” објављена је једанаеста по реду књига о још једној значајној уметници, сликарки Зори Петровић (“Топи”, Београд 2011). Аутор монографије је др Јасмина Чубрило, историчарка уметности и доцент на Катедри за теоријске и стручне предмете Ликовног департмана Академије уметности у Новом Саду. Значајна дела, смештена у најпрестижнијим музејским поставкама српске и југословенске Модерне, учинила су да уз Надежду Петровић и Милену Павловић Барили, Зора Петровић буде сврстана у уметнице о којима је до сада највише писано. Дугогодишњи педагошки рад и имена ученика који су се афирмисали као ствараоци, проширили су интересовања ка још једној сфери њеног деловања. Чињеница да је била део “грађанског света уметности”, подстакнуће темељније реконструисање друштвених оквира у којима се Зора Петровић кретала и деловала. Рођена је у Добрици, у алибунарском срезу (Банат), где је прве поуке у цртачкој вештини добила од свог учитеља. Породица се најпре сели у Нову Градишку а затим у Панчево, где је завршила трећи разред у Српској вишој а наредни у Државној грађанској девојачкој школи. Године 1912. Зора уписује

Уметничко-занатску школу у Београду, а као наставнике цртања и сликања затиче Милана Миловановића, Марка Мурата и Љубу Ивановића, док прве поуке о вајању добија од Ђорђа Јовановића. Своје студије наставља у Будимпешти (1915), на Краљевској мађарској земаљској сликарској великој школи. Она ће током распуста 1918. провести два месеца у Нађбањи, чувеној сликарској колонији коју је држао Иштван Рети. После завршене четврте године Зора Петровић се, са сведочанством које то потврђује, враћа у Београд (1919) и уписује завршну годину Уметничко-занатске школе. Тако је у јуну 1920. окончала званично уметничко школовање са “две дипломе у џепу”. Крајем 1920. Зора Петровић ће започети каријеру средњошколске (гимназијске) “учитељице вештина”, а 1952. стећи звање редовног професора на Академији ликовних уметности у Београду. Овај статус ће јој, како наводи Јасмина Чубрило, омогућити сигурну егзистенцију али и прилику да слика “неоптерећена бригом о продаји, поруџбинама, укусу критике”. Њена каријера уметнице концентрисана је на изложбене активности, почевши од 1921. када је у Сомбору први пут излагала на групној изложби. После тога, учествовала је на свим важнијим манифестацијама попут

Трећа жена у САНУ Зора Петровић је својим пореклом (трговачка породица “из прека”), образовањем, својим послом и пребивалиштем припадала пре свега српском, још више београдском грађанском друштву. Будући да је у зрелим двадесетим годинама започињала наставничку и уметничку каријеру, она још увек није припадала кругу културне елите, али је свакако била део друштвене групе у оквиру које су се формулисале пропозиције елите и, сходно њима, вршило се препознавање, именовање и верификовање њених припадника. Око 1924. Зора Петровић добија Орден св. Саве, петог степена, а 1937. признање поводом излагања у Павиљону Краљевине Југославије на Светској изложби у Паризу. Била је лауреат Октобарске награде (1956) за дела изложена у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић”, а 1961. бива изабрана за дописног члана САНУ, као трећа жена, поред сликарке Катарине Ивановић (1876) и Десанке Максимовић (1959).

Пете и Шесте југословенске изложбе (Београд, 1922 и Нови Сад, 1927), као и Пролећних и Јесењих салона. Излагала је и самостално, први пут 1927, затим 1930. (изложбу отворио Милан Кашанин), 1933. (отворила Исидора Секулић) и 1937. године. Зора Петровић је била чланица удружења, попут “Ладе”, “Облика”, “Дванаесторице”, “Самосталних”, и излагала је углавном као једина уметница на њиховим изложбама. Током 1925. и 1926. одлази на једногодишњи студијски боравак у Париз, који је постао саставни део образовања и усавршавања српских уметника након Првог светског рата. Поред кратког боравка у школи Андреа Лота, била је у прилици да сретне неке од наших стваралаца (Л. Крижанић) који су долазили у његов атеље, али и оне који су радили и учили код других уметника (П. Добровић, Р. Стијовић). Јасмина Чубрило истиче да је време проведено у Паризу, за сликарку представљао догађај коме је она придавала “значај великог преокрета”. Боравак је свакако представљао важно искуство у уметничком сазревању Зоре Петровић, зато што јој је пружио излазак из традиционалног, академског проседеа. У

овом периоду, дефинисала је и круг мотива који ће до краја остати карактеристични за њено сликарство - мотив фигуре у ненаглашеном ентеријеру, мртва природа и веома ретко пејзаж. Ако су фотографије успевале да “документују” протицање времена на Зорином лицу, аутопортрети су пре свега показатељ развоја сликарског језика и поетике. Најчешће означени као поље формалног истраживања, они неретко тематизују њен идентитет сликарке (сликарски мантил, палета, кистови). На темељу чињенице да јој је професура омогућавала сигурну егзистенцију, може се закључити да није радила портрете из комерцијалних разлога већ је портретисала своје колеге и пријатеље (Љ. Сокић, П. Бељански). Према речима Јасмине Чубрило, Зора Петровић је после 1937. заједно са формалном променом, увела мотив сељанке. С обзиром на догађаје у годинама након Другог светског рата, ова “фолклористичка фаза” је била само терминолошка мимикрија, алиби да би се уметнички опстало у време социјалистичког реализма. С друге стране, на овим представама изостају агитациони, пропагандистички аспекти који доминирају у југословенском социјалистичком реализму. Монографија др Јасмине Чубрило даје портрет Зоре Петровић разматрајући спектар њених друштвених активности, али и мање познате детаље који улазе у личну, интимну сферу сликарке. Осим што пружа слику живота и рада значајне српске и југословенске уметнице, ауторка верно представља друштвене и културне прилике у међуратном Београду али и токове модернизације у првим деценијама после Другог светског рата. Синиша Ковачевић

АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ СВЕТСКЕ ПРИЧЕ У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

О браку и породици

здавачка кућа „Лагуна„ објавила је, у оквиру своје едиције „Таласи„, антологију савремене светске приче на тему брака и породице - „Тањир пун речи„ коју је приредила Љубица Арсић. Изабрала сам најбоље, најпровокативније, уметнички добре приче које се завршавају нокаутом, рекла је новинарима наша позната књижевница и додала да осим уметничке вредности, антологија може да се похвали и разноликошћу будући да су у њу укључени писци за које се у Србији није чуло. Тема ове антологије је прилично осетљиво поље породичних и брачних односа. Бројни познати (О. Хенри, Хесе, Ками, Борхес,

KWI@EVNA BA[TINA

Обичаји и предања

а р а џ ић, лист за срп с ки на р од н и жи вот, оби ча је и пре да њ е, из л а з ио је у Алек син цу, 1899–1901. и 1903. го ди не, је дан пут ме сеч но. Вла сник и уред ник је Ти хо мир Ђор ђ е в ић, про ф е с ор Учи т ељ с ке шко л е у Алек син цу. До н о с ио је члан ке из обла сти фол кло ра. Нај ви ше при ло га об ја вио је Ти хо мир Ђор ђе вић, а са р ад н и ц и су би ли и Сто јан Но ва ко вић, Ми лан М. Ми ли ће вић, Ан дра Га ври ло вић и др. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

истој едицији (Клинци од два метра, Дивљи Ерос, Острво на два мора) показује да домаћа читалачка публика воли кратку причу. Циљ едиције „Таласи„, али и мој, у овој антологији, јесте да рехабилитујем кратку причу која, као да помало губи битку са романима, а заправо највише одговара модерном човеку који за 15 минута може да прочита једну причу неког познатог аутора, рекла је Љубица Арсић. С тим у вези, идуће године биће уприличена антологија прича о хедонизму, са радним насловом „Волим живот„ која је, каже Љубица Арсић, нешто што нам је неопходно да нас подсети на све лепе ствари око нас. (Танјуг)

Улицка) и мање познати писци (из Грчке, арапских земаља, Мађарске) својим причама испитивали су ону људску потребу да са једне стране има некога, а са друге да буде слободан, да лута и да му интима не буде угрожена. Брачни и породични односи препуни су табуа и даље преовладава романтично схватање о породици као мирољубивом гнезду. Ове приче треба да узнемире, изненаде, да говоре о љубави и супарништву, о одсуству интиме, о људима који теже породици, али и онима који је мрзе, рекла је Љубица Арсић. Она је оценила да је форма кратке приче савршена за време у којем живимо, а да ова антологија, као и претходне које су изашле у

TOP-LISTA Најтраженије књиге у књижари „Мала велика књига” 1. Педесет нијанси сива, Е. Л. Џејмс, Лагуна 2. Педесет нијанси мрачније, Е. Л. Џејмс, Лагуна 3. Принц и фантом, Милан Видојевић, Београдска књига 4. Моћ намере, Валериј Сињељников, Зрак 5. Костури округа Медисон, Ведрана Рудан, ВБЗ 6. Довољно, Вислава Шимборска, Књижевна општина Вршац 7. Дух самопорицања, Мило Ломпар, Орфеус 8. РЕБТ, Миленко Влајков, Футура публикације 9. Ово личи на крај, Џулијан Барнс, Геопоетика 10. Дуге ноћи и црне заставе, Дејан Стојиљковић, Лагуна

ЗА ЉУБИТЕЉЕ ИСТОРИЈСКИХ РОМАНА

Трилогија „Викинг”

у би те љи до брих и озбиљ них исто риј ских ро ма на са да су у при ли ци да, уз по моћ „Ла гу не„, ужи ва ју у од лич ној три ло ги ји „Ви кинг„ бри тан ског ис тра жи ва ча, исто ри ча ра и пи сца Ти ма Се ве ри на. Се ве рин је по знат по сво јим пу то ва њи ма сто па ма чу ве них исто риј ских фи гу ра - од Мар ка По ла и Син ба да, до Ја со на, Оди се ја, Џин гис Ка на и ки не ског на ви га то ра Хсу Фуа ко ри сте ћи пло ви ла или пре во зна сред ства ко ја су та да би ла у упо тре би. О свим овим пу то ва њи ма на пи сао је књи ге за ко је до био број на при зна ња и на гра де. Ре дов ни је са рад ник ли ста „На ци о нал на ге о гра фи ја„ а сво ја пу то ва ња за бе ле жио је и у до ку мен тар ним фил мо ви ма ко ји су по ста ли кла си ци ис тра жи вач ких аван ту ра. У ја ну а ру 2005. об ја вио је пр в и део три л о г и ј е „Ви кинг„ ко ји је од мах до спео на врх ли сте бест се ле ра. Три ло ги ја је пре ве де на на број не свет ске је зи ке од пор ту гал ског до ко р еј с ког. Кроз жи вот Тро г ил с а Ле и ф с о н а, Се ве р ин ве што упли ће ми то ло ги ју ста рих Ви кин га, ста ре оби ча је и на ч ин жи во т а ста н ов н и ка Ислан да, Ир ске, Вин лан да, Ен гле ске, Ца ри гра да...Се ве рин је ве што ис ко ри стио сво је број не та лен те ка ко би ис при чао за ни -

Стварне људске судбине

а чи та о це ко ји ужи ва ју у при ча ма пи са ним на осно ву ствар них до га ђа ја, а мо гу да зву че не ве ро ват ни је од нај буј ни је ма ште и на би је не су сна -

Десет милиона љубитеља књиге дридс), водећа страница на којој се „виртуелно„ расправља о књигама и препоручују прочитане књиге, достигла је 10 милиона корисника, објавили су њени оснивачи Отис и Елизабет Чандлер. Гудридс је основана 2007.године као страница за личну, пријатељску препоруку прочитаних књига и за кратко време постигла је велики успех. За прве четири године дошла је до пет милиона корисника а за само 15 месеци достигла је садашњих 10 милиона, преносе хрватски медији. Чланство на овој друштвеној мрежи за љубитеље књига је бесплатно, корисници могу да отворе профил на коме препоручују шта тренутно читају, књиге које су прочитали, али и оне ко-

је би желели да прочитају, да направе своје виртуелне библиотеке. Захваљујући овој страници читање се претворило у популарну онлајн друштвену активност, оснивају се онлајн клубови љубитеља књига који расправљају о књигама које су прочитали. Највећа група читалаца на Гудридсу су у групи „pa ra nor mal ro man ce„ и „ur ban fat nasy” која има више од 12.000 чланова, следе љубитељи СФ романа, а на завидном петом месту су љубитељи поезије са 7.771 чланом. За љубитеље књига бесплатна страница Гудридс се „издржава„ од рекламирања књига, има 30 запослени који сваке секунде додају шест нових књига на своју страницу, тако да каталог у овом тренутку има 360 милиона књига.

ви кин зи ма од „Ви кин га„ до „13 рат ни ка„ али и ко ји же ле да са зна ју нео ба ве зу ју ће исто риј ске чи ње ни це ко је ће те шко на ћи у уџ бе ни ци ма ужи ва ће у тро том ном бе гу у пра ста ри свет се вер њач ке ми то ло ги је, ви кин шких пу сто ло ви на и же сто ких би та ка.

НОВИ РОМАН ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ ЏОЏО МОЈЕС

НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ГУДРИДС мрежа за љубитеД руштвена ље књига Go o dre ads (Гу-

мљи ву при чу ко ја се ла ко чи та а ко ја оби лу је исто риј ским чи ње ни ца ма. Чи та о ци ко ји су од ра сли ужи ва ју ћи у аван ту ра ма прин ца Ва ли јан та и Ери ка Цр ве ног, нор диј ских са га и ле ген ди, фил мо ва о

жним емо ци ја ма, „Ал на ри„ је при пре мио ду бо ко по тре сни ро мам „Док ни сам сре ла те бе„ Ен гле ски ње Џо џо Мо јес. Мо је со ва ни је не по зна то име за срп ску пу бли ку по што је исти из да вач об ја вио њен ро ман „По след ње љу бав но пи смо„ко ји је код нас

по сти гао ве и ли ки успех. У мла до сти се ба ви ла раз ли чи тим по сло ви ма сти чу ћи жи вот но ис ку ство иако је ди пло ми ра ла но ви нар ство ко је јој је по мо гло да тра жи и на ла зи нео бич не жи вот не при че као што је ова ко ја ју је ин спи ри са ла да на пи ше нај но ви ју књи гу „ Док ни сам сре ла те бе”. Пре ма ре чи ма Ива на Го лу ши на, за ду же ног за од но се са јав но шћу у Ал на ри ју, ко ји је имао при ли ку да раз го ва ра са Мо јер со вом, она је на „ра ди ју чу ла при чу о мла дом раг би сти ко ји је остао не по кре тан и убе дио сво је ро ди те ље да га по ша љу у ор га ни за ци ју у ко јој ме ди цин ско осо бље пру жа по моћ љу ди ма да из вр ше са мо у би ство.” „Као ро ди тељ би ла сам шо ки ра на - ни сам мо гла да за ми слим си ту а ци ју ко ја ће усло ви ти да пре ста нем да се бо рим за сво ју де цу , али што сам ви ше раз ми шља ла схва та ла сам да у ова квим ства ри ма ни ка да не ма чи стих ре зо ва,” на ста ви ла је аутор ка ко ја има тро је де це. За то Го лу шин сма т ра да је „овај ро ман ви ше од љу бав не при че - при по вест о хра бро сти, ствар ним људ ским суд би на ма и до но ше њу те шких од лу ка и за то се мо же схва ти ти као упут ство ка ко да се пре жи ви жи вот”. (Тан југ)

kultura

dnevnik

petak14.septembar2012.

РОМЕО КАСТЕЛУЧИ, ПОСЛЕ ОТВАРАЊА БИТЕФА, У НОВОМ САДУ, ГДЕ СЕ У НЕДЕЉУ ИГРА ЊЕГОВО ДЕЛО „ПАСТОРОВ ЦРНИ ВЕО”

Стварајући слике које траже пажњу Српско народно позориште поново ће бити домаћин програма „Битеф у Новом Саду“, у оквиру којег ће у недељу, 16.септембра бити изведена представа „Пасторов црни вео/ Fo ur Se a sons Re sta u rant“ Ромеа Кастелучија, прослављеног италијанског редитеља који је у среду и отворио 46. Битеф. Реч је о најновијој Кастелучијевој продукцији за његов матични

управник СНП Александар Милосављевић био је срећан што ће се овим гостовањем потврдити да имамо још позоришних центара осим Београда, а Радослав Петковић, подсекретар за културу и јавно информисање Владе Војводине, без чије подршке не би било Кастелучијевог гостовања, изразио је задовољство и привилегију што већ пет година сарађују на

Ромео Кастелучи

Социетас Рафаело Санцио из Ћезене, али продукцији која је ексклузивно наручена за Авињонски фестивал, где је овог лета први пут и изведена. Не трошећи речи о значају и угледу Битефа, на јучерашњој конференцији за новинаре

„Битефу у Новом Саду“, на обострано задовољство. Директорка Италијанског института за културу у Беоргаду и саветница за културу Амбасаде Италије, Сира Миори, истакла је значај Кастелучијевог гостовања као идеалне ни-

ти која у овом тренутку спаја две земље. Што је већа криза, то је важније тражити истину, што италијански уметник ради предано, без обзира на бол коју то доноси, рекла је она. Обавезан да увек изабере праву ствар, уметнички директор Битефа Јован Ћирилов открио је да је „Пасторов црни вео“ заједно гледао са коселекторком Ањом Сушом, што се ретко дешава, и да је нису случајно ставили на отварање фестивала. Посебно му је драго што је представа прошла одлично, иако њен аутор признаје да није једноставна за перцепцију. - Веома сам знатижељан да упознам публику у Новом Саду, јер сам ту први пут – почео је своје излагање Ромео Кастелучи. – Представа није лака и захтева много пажње, јер је такав њен темпо, који и доноси значења. Захтевност представе је заправо њен штит, јер унутра она носи нешто веома нежно. Кастелучи је објасно да је цела представа, са својим мноштвом детаља, двојаком природом хаоса и реда, метафора уметника у друштву и стања човечанства уопште. Метафора, која не припада њему, него је дата свакоме у публици на властити третман. Упитан о филозофичности својих представа и односу театра и филозофије, Кастелучи је одговорио да ни ту ништа није лако, да су задаци слични, али да се начини разликују. Док филозоф мора да покаже пут ка истини, уметник има задатак да ствара слике које гледаоца на тај пут воде само уколико их активно елаборира. Његов, пак, примарни задатак у овој представи тицао се филозофије и

Из представе „Пасторов црни вео”

Страх од истине Ромео Кастелучи је прексиноћ у Београду, у Југословенском драмском позоришту, Битеф отворио речима да му се јако свиђа слоган овогодишњег фестивала „Излет у истину“, јер је једноставан, а веома дубок. Истина је за њега битна реч која изазива страх, а уметност је не открива него кружи око ње, као око неке застрашујуће празнине. О томе је сведочило и његово дело, „Пасторов црни вео/ Fo ur Se a sons Re sta u rant“, у којем се једно поред другог, у низу зачудних слика, стављају богови и људи, рођење и пропадање, светлост и црне рупе. На разговору о представи Кастелучи је предочио да му је, као и увек, најважнији био звук представе, неокласична досада и оно што је назвао западњачком естетиком насиља. Емпедокловог начина поимања света, оног што јесте и оног што није, али и пре тога он се

бавио лепотом, Хелдерлиновом поезијом, Ботичелијевим сликарством и стратегијом да се та

лепота контрапунктира нечим грубим и насилним, као што је оружје. Кастелучијева асистенткиња и глумица у представи, Силвиа Коста, осврнула се на процес рада у којем све тешкоће у разумевању редитељских замисли актери превазилазе мноштвом разговора, због којих на крају теме и задаци постају део њих. За саму изведбену технику, својеврсно оживљавање представе античког театра, рекла је да теже делују публици, него што су за њих на сцени, јер је Кастелучи инсистирао на телу, присуству, а не глуми као класичној вештини. И. Бурић

ВЕЧЕ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ НА „ДУНАВ ФЕСТУ” НА БЕОГРАДСКОЈ ТВРЂАВИ

МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ВИНЧАНСКОЈ КУЛТУРИ

Мултимедијалне Шубертове соло песме

На изворишту културе и науке

И у свом другом издању реализован уз подршку Министарства културе Србије и града Беогада, а у организацији јавног предузећа Београдска тврђава, Дунавски фестивал поново представља драмске, музичке, визуелне и друге уметности. Музички програм овако мултимедијално замишљене манифестације, с четири концерта, посвећен је ритуалима, како оним у далекој прошлости, тако и њиховим модерним облицима. Вече класичне музике насловљено као „Ноћни звуци„, остварено је у знак успомене на славног баритона Дитриха Фишера Дискауа, једног од највећих интерпретатора лида у 20.веку, посебно чувеног као тумача Шубертових соло песама. Посвета овом великану вокалне уметности приређена је у фантастичном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану, некадашње заштитнице Дунавског пристаништа, на подијуму постављеном на води, под ведрим небом и у чароликом светлосном и видео-пројекцијском окружењу. Креаторке чаробног омажа изведеног у беспекорном озвучењу мајстора тона Зорана Јерковића, сопранисткиња Катарина Јовановић и пијанисткиња Рита Кинка, други пут до сада у врхунски оствареној компатибилној сарадњи, биле су, разуме се, у жижи овог готово нестварног догађаја. Избором од петнаест, већином непознатих, драматично-фантазмагоричних, соло песама Франца Шуберта, „смештених„ у мултимедијални пројекат с режијом и у драматургији Александра Николића, уметнице су омогућиле јединствен и оригиналан поглед у музику какав могу да „отворе„ само највећи професионалци. „Потпомогнуте„ костимима, сценским решењем и видео анимацијама Срђана Перића (с месечином, морским хридима, звезданим сазвежђима, сликама старих мајстора) и маском Ненада Ђурова, представљале су различите видове борбе титана Прометеја и

људи, „прављених по сопственом лику, уливајући им и пркос да верују да су боговима равни, дрско се борећи против божанског поретка ствари.” Стихове Гетеа, Мајрхофера, Лапеа, Крајгера, Лајтнера и Валтера Скота, уобличене у форму „прокомпоноване„ песме, с мелодијским линијама тесно везаним за садржај текста, али и ариозним, де-

Кинке, богату фактурну разуђеност и велике осцилације у карактеру музичког тока. Подједнако сензибилна, префињена и лепршава, колико и тремолирајући узбуркана, равноправна у тонском тумачењу текста и остваривању наглих обрта, али и креирању дубоке драмске позадине и управо фантастичних слика, снажно је допринела огромној изражајности и високој саживље-

Угледни стручњаци и познаваоци винчанске културе из Србије, Русије и света окупиће се на међународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“ у Београду од 21. до 23. септембра, најављено је јуче на конференцији за новинаре у Туристичкој организацији Србије. Као увод у конференцију вечерас у галерији „Прогрес„ биће отворена изложба „Непрекидност уметности Лепенског вира и Винче”. Према речима Душана Миловановића из Организационог одбора манифестације, задуженог за припрему изложбе, дешава се нешто што је два века „потискивано под тепих„, 80 научника покушаће да „поправи„ искривљену слику о значају винчанске културе. „Први корак су књиге Божидара Митровића о нашим прецима, Коловенима, који су нам у баштину оставили језик, писмо, уметност, фолклор, радиности, други изложба у галерији ‘Прогрес‘ на којој смо изложили старе вредне предмете и радове 30 еминентних српских стваралаца и трећи корак је научна конференција на којој ће се демистификовати многа историјска и археолошка искривљавања о

нашем народу„, рекао је Миловановић. Пленарно заседање међународне конференције о винчанској култури одржаће се у петак, 21.септембра у конгресном центру „Сава„. Наредног дана је заседање шест секција научне конференције на факултетима Београдског универзитета. Биће изложено 55 радова који ће по завршетку међународне научне конференције бити објављени у Зборнику радова. У оквиру пратећег програма конференције 22.септембра одржаће се културна манифестација „Све је коло“ на Тргу Републике и на Калемегдану, сабор игре и коловедних ансамбала словенских народа. Учествују Светлана Стевић Вукосављевић, Љуба Манасијевић, фрулаши и певачка група ансамбла „Коло”. Учесници међународне научне конференције 23.септембра посетиће археолошко налазиште Винча и Лепенски вир.

Научну конференцију организују Удружење за очување и неговање винчанске културе Винчански неолит, Удружење Милутин Миланковић, Друштвена организација за заштиту азбуке Ћирилица, Регионална друштвена организација Обједињење Срба Москва, Сербское земљачество Москва и КолоВенија, Београд.

У ФИЛМСКОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ Пијанисткиња Рита Кинка

кламаторским или речитативним изговором вокалне партије, до максимума усаглашене с мелодиком немачког говорног језика, Катарина Јовановић је донела снажном уметничком сугестивношћу, у дубоко осећајним и динамички минуциозно нијансираним валерима и готово реалистичким исказом једног Мусоргског. При томе је пленила глумом, појавом и изгледом античке хероине. Потпуно самостална и значењски изузетно дејствена клавирска деоница, подвлачила је и продубљивала, захваљујући и у овој прилици маестралном предавању Рите

ности заједничког музицирања израслог у јединствен доживљај. Покривајући широки простор романтичарске експресије и великих контраста, од мирних, меланхоличних или лирски деликатних и продуховљених тема, до узбуђујуће акцелерираних, судбински речитих и патетичних излива, проосећани извођачки спој гласа и инструмента, блистао је пред затамњеним и омађијаним аудиторијумом посебним квалитетом, доказујући и у овој симбиози да је свака велика уметност искрена, једноставна и хуманистичка. Марија Адамов

Конкурс за директора Филмски центар Србије (ФЦС) ускоро ће расписати конкурс за директора те установе и формираће Уметнички и Програмски савет, најавио је председник Управног одбора ФЦС-а, редитељ Дарко Бајић. „Управни одбор ће се састати у понедељак (17. септембра). Расписаћемо конкурс за новог директора ФЦС-а, по Закону о култури„, рекао је Бајић одговарајући на питање Танјуга на конференцији за новинаре уочи фестивала у Лесковцу, чији је он уметнички директор. Бајић је истакао да је Управни одбор писмено позвао све домаће филмске посленике да се прикључе напорима за јачање ФЦС-а. „Послали смо писмо свим асоцијацијама - редитеља, сценариста, глумаца и филмских радника, а што се тиче продуцената, пошто они немају своју

асоцијацију, писали смо појединачно онима који су активни у последњих пет година. Позвали смо их да дају по два представника за Уметнички и Програмски Савет ФЦС-а. Чини ми се да ћемо тиме успети да ојачамо ФЦС. Та институција треба да окупи људе који се баве филмом тако да они могу да утичу на стварање добрих услова за развој српске кинематографије„, додао је Бајић. На питање да ли је заживео нови Закон о кинематографији, усвојен прошле зиме, одговорио је да је тај акт „у примени и функционише од краја јула, почетка августа”. „Што се тога тиче, Закон је на снази. Сад зависи да ли ћемо ми да га примењујемо у пракси, али ја мислим да смо на добром путу„, изјавио је Бајић.

petak14.septembar2012.

svet

FILM „NEVINOST MUSLIMANA” I DAQE IZAZIVA BES U ISLAMSKOM SVETU

An ti a me ri~ ki ta las na si qa {i ri se pla ne tom KA I RO: Zbog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na”, sni mqe nog u SAD, is pred ame ri~ kih am ba sa da odr à va ju se pro te sti u Je me nu, Egip tu, Ira nu, Ira ku, Ban gla de {u, Izra e lu, Ni ge ri ji, Ma ro ku, Tu ni su, Al ì ru i Su da nu. Go to vo isto vre me no iz ze ma qa u ko ji ma se pre te `no is po ve da islam sti ù osu de i zah te vi ad mi ni stra ci ji in ter net-saj ta „Ju tjub” da se blo ki ra pri stup fil mu ko ji je iza zvao skan dal. De mon stran ti su ra no ju ~e uju tro na pa li na am ba sa du SAD u Sa ni, i pre ma ne kim iz ve {ta ji ma u na pa du je jed na oso ba iz gu bi la ì vot, a pet je ra we no, dok je u Ka i ru po li ci ja bi la pri nu |e na da upo tre bi su za vac. U glav nom gra du Egip ta de mon stran ti su ba ca li ka me we na kor don po li ci je ko ji je blo ki rao pri stup stra nim am ba sa da ma, dok je po li ci ja uz vra ti la su zav cem i 16 qu di je po vre |e no, ja vi la je dr àv na egi pat ska no vin ska agen ci ja. Pred sed nik Mo ha med Mor si po dr ào je sa mo mir ne de mo stra ci je, osu div {i na sta vqe ne pro te ste u ko ji ma je bi lo na si qa. „Iz ra à va we mi {qe wa, slo bo de pro te sta i sta va je ga ran to va no, ali bez po vre de pri vat nog ili jav nog vla sni {tva, di plo mat ske mi si je ili am ba sa de”, ja -

SAD u Sa ni i da je obez be |e we po ku {a lo da ih za dr `i is pa qi va wem hi ta ca upo zo re wa u va zduh.

Protest muslimana u Egiptu

Pre no se }i iz ve {ta je sa te lit skog TV ka na la „Al Ara bi ja”, Itar-Tass na vo di da je jed na oso ba po gi nu la a da je pet ra we no u su ko bi ma kod am ba sa de u Sa ni. Gnev na go mi la na sr ta la je na zgra du ame ri~ kog di plo mat skokon zu lar nog pred stav ni {tva i lo kal ni po li caj ci ko ji obez be |u ju zgra du bi li su pri nu |e ni da

I `ene u odbranu Muhameda

san je bio Mor si, pre no si Roj ters. Egi pat ski pred sed nik obe }ao je da vi {e ne }e do zvo li ti na pa de na stra ne am ba sa de u Ka i ru i na veo da egi pat ski na rod od ba cu ju ta kve „ne do zvo qe ne ak te’’, o{tro kri ti ku ju }i ama ter ski film ko jim se vre |a ju ose }a wa mu sli ma na. Agen ci je su iz ve sti le da su sto ti ne je men skih de mon stra na ta upa le u kom pleks am ba sa de

Iz Da ke i Bag da da sti `u iz ve {ta ji da je oko sto ti nu de mon stra na ta za pa li lo ame ri~ ku za sta vu, uz vi ku ju }i pa ro le pro tiv

otvo re va tru, na vo di ru ska agen ci ja, do da ju }i da i da qe tra ju po ku {a ji upa da u am ba sa du. Frans pres je is ta kao da su de mon stran ti kli ca li „O Ala hov gla sni ~e... O Mu ha me de”, dok ame ri~ ki AP na gla {a va da je u Je me nu sme {ten naj ak tiv ni ji ogra nak te ro ri sti~ ke mre `e Al ka i da a da su SAD glav ni stra ni po kro vi teq an ti te ro ri sti~ ke kam pa we je men ske vla de.

te ze mqe u pre sto ni ci Ban gla de {a, kao i da su pro te sti odr `a ni u ira~ kom sve tom gra du Na xa fu, gde se oku pi lo ne ko li ko sto ti na

U Te he ra nu je oko 500 Ira na ca pro te sto va lo zbog fil ma, uz vi ku ju }i pa ro le pro tiv Ame ri ke i zah te va ju }i smrt re ì se ra spor nog fil ma. Gnev ni Iran ci oku pi li su se is pred {vaj car ske am ba sa de u Te he ra nu, ko ja za stu pa di plo mat ske in te re se SAD u Ira nu, uz vi ku ju }i „Smrt Ame ri ci” i po zi va ju }i na ubi stvo ame ri~ kog re di te qa izra el skog po re kla i auto ra spor nog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na”. De se ti ne ~la no va Islam skog po kre ta pro te sto va lo je is pred ame ri~ ke am ba sa de i u Tel Avi vu. U me |u vre me nu su ~la no vi Kne se ta iz arap skih par ti ja i mu sli man sko sve {ten stvo ta ko |e kri ti ko va li „Ne vi nost mu sli ma na” film ko ji je iza zvao an ti a me ri~ ke pro te ste u vi {e ze ma qa. U naj na se qe ni joj afri~ koj dr à vi Ni ge ri ji, ame ri~ ka am ba sa da iz da la je upo zo re we Ame ri kan ci me na pret wu na pa di ma eks tre mi sti~ kih gru pa, po zi va ju }i ih na iz u zet ne me re opre za. Pro te sti zbog fil ma ju ~e su odr à ni i is pred ame ri~ kih di -

Dva razara~a u libijskim vodama Sa vet bez bed no sti UN i ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun prek si no} su naj o {tri je osu di li ubi stvo ame ri~ kog am ba sa do ra u Li bi ji Kri sto fe ra Sti ven sa i tro je slu `be ni ka, po sle ~e ga je Li bi ja ofor mi la ne za vi snu sud sku ko mi si ju ko ja }e vo di ti is tra gu o na pa du. Li bi ja se iz vi ni la Va {ing to nu zbog na pa da, a zva ni~ ni ci te ze mqe obe }a li su sa rad wu sa ame ri~ kim vla sti ma na ra sve tqa va wu svih okol no sti. SAD su, u me |u vre me nu, upu ti le dva rat na bro da ame ri~ ke mor na ri ce u li bij ske vo de, ra za ra~ „US S La bon” i „US S Mek Faul”. „Dva ra za ra ~a pri sta }e ne da le ko od li bij ske oba le, ali sa mo kao pre ven tiv na me ra”, re kao je ne i me no va ni ame ri~ ki voj ni zva ni~ nik i do dao da upu }i va we bro do va ne zna ~i i ne mi nov nu voj nu ope ra ci ju. pri sta li ca ra di kal nog {i it skog sve {te ni ka Mok ta da al-Sa dra. Uz vi ku ju }i pa ro le - „Bog je ve li ki”, „Do le sa ame ri~ kim im pe ri ja li zmom” i „Ne }e mo pri hva ti ti isme va we pro ro ka Mu ha me da”, de mon stran ti su blo ki ra li glav nu ras kr sni cu u Da ki, pre neo je AFP. Ra di kal ni {i it ski sve {te nik je ta ko |e po zvao hri {}a ne {i rom sve ta da se pri dru `e osu di spor nog fil ma u ko me je pro rok Mu ha med sta vqen u kon tekst pe do fi li je i te ma po put sek sa i ho mo sek su a li zma.

plo mat skih mi si ja u Ma ro ku, Tu ni su i Su da nu. Pre ma iz ve {ta ju Roj ter sa, u ame ri~ kim am ba sa da ma i kon zu la ti ma {i rom sve ta, kao i na naj ma we jed nom gro bqu ame ri~ kih ve te ra na, po ja ~a na je bez bed nost po sle ubi stva ame ri~ kog am ba sa do ra u kon zu la tu SAD u Ben ga zi ju i tro je di plo mat skih slu `be ni ka. Se ver no a fri~ ke ze mqe Al `ir i Ma ro ko o{tro su osu di li kao an ti i slam ski film „Ne vi nost mu sli ma na”, dok se In do ne zi ja pri dru `i la Av ga ni sta nu u zah te vu za we go vo blo ki ra we na saj tu „Jutjub”.

dnevnik

ITALIJA

Ka pe tan kriv za bro do lom „Kon kor di je” RIM: Sud ski ve {ta ci za kqu ~i li su da je ka pe tan naj vi {e kriv za ne sre }u na ita li jan skom luk su znom bro du „Ko sta Kon kor di ja”, u ko joj su po gi nu le 32 oso be Od go vor nost za niz pro pu sta, spo ro re a go va we i kr {e we bez bed no snih pro pi sa ta ko |e se pri pi su je po sa di i vla sni ku bro da. „Ko sta Kon kor di ja” se na su ka la i pre vr nu la kod ostr va \i qo u bli zi ni To ska ne, ka da je ka pe tan Fran ~e sko Ske ti no pro me nio pra vac da bi pre ve zao brod po red

we ga. U to ku je sud ski pro ces pro tiv we ga i jo{ osam oso ba. U ana la zi iz lo `e noj na 270 stra ni ca, na ve de ni su broj ni pro ble mi ko ji su iz me |u osta log ote `a li eva ku a ci ju - ~la no vi po sa de ni su shva ta li na re |e wa i ni su bi li ob u ~e ni za po na {a we u slu ~a ju opa sno sti. U ana li zi se na vo di i da vla snik „Ko sta Kon kor di je” ni je na vre me upo zo rio obal ske vla sti o kri zi, {to su iz „Kon kor di je” ju ~e po re kli.

HOLANDIJA

Tri jumf pro e vrop skih sna ga HAG: Ho land ski pre mi jer Mark Ru te pro gla sio po be du svo je Li be ral ne par ti je VVD na par la men tar nim iz bo ri ma ko ja je ozna ~i la tri jumf pro e vrop skih sna ga u toj ze mqi. Na osno vu 92 od sto pre bro ja nih gla so va, par ti ja VVD osvo ji la je 41 man dat u par la men tu ko ji ima 150 po sla ni ka, dva vi {e od glav nog ri va la - Rad ni~ ke par ti je. Iz bo ri su, pre ma oce ni agen ci je AP, bi li prak ti~ no re fe ren dum za i pro tiv Evro pe u mo men tu ka da EU po tre sa du `ni~ ka kri za. „Ve ~e ras u`i vaj mo, a su tra }e mo mo ra ti da ra di mo ka ko bi smo {to pre for mi ra li sta bil nu vla du. Ra di }u s va ma ka ko bih po mo gao Ho lan di ji da iza |e iz ove kri ze”, ka zao je Ru te alu di ra ju }i na du `ni~ ku kri zu u Evro pi ko ja se od ra zi la i na eko no mi ju we go ve ze mqe. Re zul tat iz bo ra omo gu }i }e da dve pro e vrop ske stran ke VVD i Rad ni~ ka par ti ja for mi ra ju sta bil nu ko a li ci ju, a Ru te }e do bi ti

pri li ku za dru gi pre mi jer ski man dat. Ho lan |a ni su, ka ko se oce wu je, na iz bo ri ma od ba ci li po li ti ku Ger ta Vil der sa i we go ve de sni ~ar ske Par ti je slo bo de. Zva ni~ ni pre go vo ri o for mi ra wu vla de ne mo gu da po~ nu do sa op {ta va wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra u po ne de qak i do de qi va wa man da ta po sla ni ci ma, naj ra ni je idu }e ne de qe. Dve stran ke sa naj vi {e man da ta na iz bo ri ma su pro {le bo qe ne go {to se o~e ki va lo, po {to su se bi ra ~i opre de li li za wih ume sto za ma we par ti je. Re zul ta te iz bo ra po zdra vio je i {ved ski mi ni star spoq nih po slo va Karl Bilt. „î ni se da su po pu li sti i an ti e vro pqa ni do ì ve li te àk po raz na ho land skim iz bo ri ma. Ve o ma do bre ve sti”, na pi sao je Bilt na Tvi te ru. Pra vo gla sa u Ho lan di ji ima oko 12 mi li o na bi ra ~a, ko ji su mo gli da gla sa ju na jed nom od 10.000 bi ra li {ta u ze mqi.

SIRIJA

Bra hi mi: Za u sta vi ti kr vo pro li }e

DA MASK: No vi spe ci ja li iza sla nik Uje di we nih na ci ja i Arap ske li ge Lah dar Bra hi mi oce nio je ju ~e po do la sku u Da mask da se su kob u Si ri ji po gor {a va. Uo~i we go ve pr ve po se te Si ri ji, gde }e raz go va ra ti sa tam no {wim zva ni~ ni ci ma i opo zi ci jom, ju ~e je u su ko bi ma u Si ri ji ubi je no naj ma we 15 qu di. „Mi slim da Lahdar Brahimi se svi sla `u da tre ba za u sta vi ti kr vo pro li }e i na da mo se da }e mo u to me us pe ti”, re kao je Bra hi mi na aero dro mu. To kom po se te Si ri ji Bra hi mi }e raz go va ra ti s pred stav ni ci ma vla de, opo zi ci je i ci vil nog dru {tva, na veo je uo~i po se te we gov port pa rol Ah mad Fav zi, ko ji je

pret hod no re kao i da }e se is ku sni di plo ma ta sa sta ti sa pred sed ni kom Ba {a rom al-Asa dom, pre neo je AFP. Si rij ski iz vo ri na vo de i da }e se Bra hi mi ka sni je da nas sa sta ti sa mi ni strom spoq nih po slo va Va li dom Mu a le mom. Sa Bra hi mi jem je do pu to vao i Moh tar La ma ni ko ji }e u Da ma sku pre u ze ti du `nost {e fa kan cel ri je za jed ni~ kog spe ci jal nog pred stav ni ka za Si ri ju u tom gra du. Za me nik si rij skog mi ni stra spoq nih po slo va Faj zal Muk dad iz ra zio je uve re we da Bra hi mi raz u me si tu a ci ju i na ~in na ko ji se pro ble mi mo gu re {i ti, re kav {i da je op ti mi sta u po gle du we go ve mi si je.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VILIJAM HEJG Bri tan ski {ef di plo ma ti je Vi li jam Hejg re kao je, to kom po se te Bag da du, da je re `im si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al-Asa da osu |en na pro past i da ne }e pre `i ve ti.”[to se pre re {i i okon ~a kon flikt u Si ri ji, to }e bi ti bo qe za qu de u Ira ku i za ~i tav re gion. Ve ru je mo u stva ra we pre la zne vla de ko ja }e bi ti u sta wu da po no vo do ne se mir i sta bil nost Si ri ji „, po ru ~io je Hejg.

AHMED NAZIF Sud u Ka i ru osu dio je na tri go di ne za tvo ra biv {eg egi pat skog pre mi je ra Ah me da Na zi fa zbog ne za ko ni tog bo ga }e wa. Na zif je na pu stio pre mi jer sko me sto u ja nu a ru 2011. go di ne na po ~et ku po bu ne pro tiv pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka, a op tu `en je da je zlo u po tre bio po lo `aj da bi se obo ga tio. Po red za tvor ske ka zne, Na zif }e mo ra ti da pla ti i nov ~a nu ka znu od oko mi lion evra.

JO[IHIKO NODA Ja pan ski pre mi jer Jo {i hi ko No da ju ~e je sa op {tio da }e vla da na red ne sed mi ce ob ja vi ti po ste pe no uki da we atom ske ener gi je u okvi ru no ve ener get ske po li ti ke. On je iz ja vio da }e ima ti u vi du i pre po ru ke ko je je pro {le ne de qe da la we go va vla da ju }a par ti ja o to me da za vi snost Ja pa na od nu kle ar ne ener gi je tre ba da bu de po ste pe no uki nu ta do 2030, pre no si AP. Od lu ka o to me bi }e ozva ni ~e na do kra ja idu }e sed mi ce.

Te ro ri sti Al Ka i de o na pa du na SAD PA RIZ: Vi deo sni mak ve zan za te ro ri - 2001. On na vo di da su arap ski li de ri oti sti~ ki na pad u SAD po sta vqan je na in ter - {li da le ko i iz da li svoj na rod po {to su do net, uz po ru ke da je bio „deo ra ta za pro te ri va we ame ri~ ke voj ske sa Arap skog po lu o str va”. Sa lim al Ha zmi i Ka lid al Mih dar, dvo ji ca od 19 eks tre mi sta ko ji su ote li ~e ti ri avi o na 11. sep tem bra 2001. u SAD da bi po tom iz vr {i li te ro ri sti~ ke na pa de u ko ji ma je stra da lo oko 3.000 qu di, pro ~i ta li su po ru ke na vi deo za pi su u pro duk ci ji As-Sa hab me di ja ko ji se po ve zu ju sa te ro ri sti~ kom or ga ni za ci jom Al Ka i da, ja vqa AFP. Za pis se na {ao na in ter ne tu uz po dr {ku ame ri~ ke „SI TE mo ni to ring ser vi ces„. Oni se po ja vqu ju u za pi su na zva nom „Po ja vqi va we Sun ca po be de nad po bed ni~ kim mu sli man skim na ro dom i po be |e nih kr sta {i ma”. Je dan od wih dvo ji ce, Mih dar Napad na Svetski trgovinski centar ob u ~en u voj nu jak nu s be lim tur ba nom na gla vi i ma {in kom na le voj stra ni, zvo li li hri {}a ni ma, Ame ri kan ci ma, da do |u na ze mqu dve mu sli man ske sve ti we - Me ~i ta po ru ku na dan, 21. Sa far 1422. po islam skom ka len da ru, od no sno 26. apri la ke i Me di ne.

„Ope ra ci ja je deo xi ha da (sve tog ra ta) pro tiv SAD i we nih pri sta li ca”, po ru ~io je Ha zmi i do dao da je ciq ope ra ci je vra }a we do sto jan stva mu sli ma ni ma i pro te ri va wa Ame ri ka na ca sa Arap skog po lu o- str va. „Ak sa xa mi ja (u Je ru sa li mu) je oskr na vqe na i Ara bij sko po lu o str vo je pu no ame ri~ kih i bri tan skih voj ni ka ko ji se bo re pro tiv Ala ha”, re kao je Ha zmi ob u ~en u tam nu ha qi nu, s bra dom i cr nim tur ba nom. Vi deo za pis pra ti jo{ jed na audio po ru ka jed nog od ru ko vo de }ih qu di Al Ka i de Aj ma na al Za va hi ri ja u ko joj se kri ti ku ju mu sli man ske ze mqe ko je ne mo gu da po ra ze Iz rael. „Ove (mu sli man ske) vla de ne mo gu da oslo bo de Pa le sti nu. U stva ri, oni po ma `u na stav ku oku pa ci je Pa le sti ne”, na vo di Za va hi ri uz osu du „no vih arap skih vla da” zbog iz ja va da }e se pri dr `a va ti do go vo ra o mi ru s Izra e lom.

LOv

dnevnik

LOV NO STRE QA [TVO, Li gE LSV – TRAP

Fi na le u ne de qu u \ur |e vu Po sled we ko lo tak mi ~e wa u ga |a wu gli ne nih go lu bo va - di sci pli na trap u li ga ma pod okri qem Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne za vr {e no je mi nu log vi ken da. Za vr {no tak mi ~e we naj bo qih pu ca ~a na „gli ne wa ke”

u Voj vo di ni odr `a }e se u ne de qu 16. sep tem bra u \ur |e vu, a naj su pe {ni ji na tom nad me ta wu iz va di }e vi zu za fi nal no nad me ta we na te ri to ri ji ce le Sr bi je ko je }e se odr `a ti 22. sep tem bra u Ko vi lo vu.

Ju @NO bA^KA Li gA 1, Fu TOg, 9. SEP TEM bAR

Ju @NO bA^KA Li gA 2, @AbAQ. 9. SEP TEM bAR

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 1 2

Eki pe Glo àn Oya ci Fu tog 2 Sil ba{ Be ge~ 1 Po je din ci Mi {ko Fa bri Slo bo dan Ja ri} An dri ja Ga ò Jan ko Bo hu{ Slo bo dan Po zni} Ve te ra ni Jan â stven Pe ra Le ti} De jan Mil kov Ju ni o ri Ni ko la Jo va no vi} Mak sim Ege qa

go lu bo vi 65 65 64 55 48 42 40 40 39 36 15 12 10 22 19

KONA^AN PLASMAN Ju @NO bA^KE Li gE 1 ZA 2012. gODiNu Red. br. 1. 2. 3. Red. br. 1. 2. 3. Red. br. 1. 2. 3.

Na ziv eki pe

98 89 86 Br. bo do va

Ni ko la Jo va no vi} Mak sim Ege qa Jan ko Br wa Ve te ra ni Ime i pre zi me

25 21 7 Br. bo do va

De jan Mil kov Alek sa Jo va no vi} Pe ra Le ti}

18 17 16

Po je di na~ ni plasman Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Ime i pre zi me Slo bo dan Ja ri} Mi {ko Fa bri Jan Bo hu{ Ste va Ugrin ~i} Jan ko Kr na~ Slo bo dan Ege qa

1 2 3 4 5

1 2 3

Br. bo do va 61 57 56 42 32 32

Eki pe Le din ci \ur |e vo Ti tel-[aj ka {ka Go spo |in ci @a baq

go lu bo vi bodovi 57 10 56 9 51 8 50 7 49 6 Po je din ci: ime me sto go lu bo vi bo d. Dra gan @iv kov \ur |e vo 37 10 Bog dan Pan te li} Le din ci 34 9 \or |e Bo ri {ev @a baq 34 8 Ste van Pe ji} Go spo |in ci 33 7 @a re Mu {ic ki \ur |e vo 31 6 Ve te ra ni: ime me sto go lu bo vi \or |e Bo ri {ev @a baq 20 Ju n i o ri: ime me sto go lu bo vi Ti tel-[aj ka {ka Pe ra Kr kqu{ 14 Bra ni slav Gro zdi} Ka} 14 Dra gan \u ki} Go spo |in ci 12

KONA^AN PLASMAN Ju @NO bA^KE Li gE 2 ZA 2012. gODiNu

Br. bo do va

Fu tog 2 Glo `an Oya ci Ju ni o ri Ime i pre zi me

1 2 3 4 5

Ekip no bodovi Go spo |in ci 78 Le din ci 73 \ur |e vo 72 Ka} 67 Ti tel - [aj ka {ka 63 Ko viq 39 Ti tel 37 ^e re vi} 25 @a baq 24 Po je di na~ no ime me sto po e ni 1 Dra gan @iv kov \ur |e vo 43 2 Zvon ko De ja no vi} Go spo |in ci 39 3 \u ra Vuj ko vi} Le din ci 37 4 Bog dan Pan te li} Le din ci 33 5 Ili ja Mi tro vi} Ka} 30 6 Jo van Qu bi ~i} Ti tel -[aj ka {ka 29 Ukup no ju ni o ri go lu bo vi 1 Pe ra Kr kqu{ Ti tel-[aj ka {ka 159 2 Dra gan \u ki} Go spo |in ci 151 3 Bra ni slav Gro zdi} Ka} 137 Ukup no ve te ra ni 1 \or |e Bo ri {ev @a baq 138 1 2 3 4 5 6 7 8 9

SREM SKA Li gA, RE ZuL TA Ti ZA 2012. gO Di Nu

Veseli Sremci minule nedeqe u Nikincima

Ekip no 1. Pe }in ci 1 2. Pe }in ci 2 3. Ru ma Po je di na~ no: 1. Bo {ko Voj no vi} 2. Mi roslav ^u kvas 3. Dra gan Qu bin ko vi} 4. Ne nad Ste fa no vi} 5. Ste van Ta ka~ 6. Ne nad Ur suz Ju ni o ri: 1. Ni ko la Ra di vo je vi} 2. Ni ko la Voj no vi} 3. Zo ran Jak {i} Ve te ra ni: 1. Ra do van Ra di vo je vi}

bo do va: 44 41 41 go lu bo va: 153 147 145 144 144 141 go lu bo vi 138 118 85 go lu bo vi 93

u SubOTu 15. SEP TEM bRA

Lo va~ ki ko tli} u @a bqu Ku li nar ska ma ni fe sta ci ja „@a baq ski lo va~ ki ko tli}” je u su bo tu 15. sep tem bra od 15 ~a so va kraj Lo va~ kog do ma u @a bqu. Eki pu ~i ne ka pi ten i tri ~la na, a sva ki tim do bi ja po tri ki lo gra ma me sa di vqa ~i. Ko ti za ci ja je 4.000 di na ra, a eki pa do bi ja i ~e ti ri ma ji ce, sto za osam oso ba s pri bo rom za je lo. Bli `e in for ma ci je se mo gu do bi ti pu tem te le fo na: 064/903- 26-40. Pr vo pla si ra na eki pa na ovom nad me ta wu u~e stvo va }e na fi nal nom tak mi ~e wu u ku va wu lo va~ kog pa pri ka {a na saj mu „Lo rist” (No vi Sad, 25 - 30. sep tem bra). D. Kn.

petak14.septembar2012.

RE A gO VA WE PRED SED Ni KA LSV Mi LA NA PA @i NA

Ti ci ne ne i sti ne i ne bu lo ze - Pred s ed n ik skup {ti ne Lo va~ kog sa ve za Sr bi je Mar ko Ti ca je na kon fe ren ci ji za me di je u Ti te lu, kao i u sa op {te wu ko je je iz dao, iz neo go mi lu ne i sti na i ne bu lo za - re kao je pred sed nik Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne Mi lan Pa ìn. - [to se ti ~e fa mo znog kvo ru ma u Sme de re vu, evi dent no je da je u sa li bi lo 140 ~la no va Skup {ti ne, a za jed no sa ve } i n om de l e g a t a iz Voj vo di ne, ubr zo je iza {lo 53 de le ga ta, a osta lo ih je 87. Ti ca je na zah tev de le ga ta No vi ce Ste fa no vi }a iz Ni {a mo r ao da utvr d i kvo rum, a ni je to u~i nio re k ao je pred s ed n ik Milan Paìn LSV. Pa ìn je po seb no apo stro - dio i pred l og fi n an s ij s kog fi rao, ka ko je re kao, ne i sti ne pla na za 2012. go di nu, po sle to u ve zi sa ~la na ri nom. ga is kqu ~u ju LSCS, a on da u - Pred log da ~la na ri na bu de Sme de re vu, na ne le ga lan na 200 di na ra, plus do dat nih 300 ~in, do no se od lu ku da je ~la na za ona udru è wa ko ja ko ri ste ri na 500 di na ra za sve! - ka è uslu ge Stru~ ne slu `be LSS, Pa ìn. pred log je ko ji je utvr |en na I po r ed to g a, na g la { a v a Rad noj gru pi za iz ra du Sta tu ta Pa ìn, po seb no je ne mo ral no LSS, te je pri hva }e na od stra da Ti ca tvr di da je LSV „uta ne svih lov n ih re g i o n a. Na jio” no vac od ~la na ri ne ko ju osno vu to ga je LSS ~ak utvr je pri ku pio od svo jih ~la no -

va, a ko ja je na me we na ~la na ri ni LSS - u. - Ni u jed nom tre nut ku LSV ni je è leo da se od rek ne ~lan stva u LSS, ni ti da ne pla ti mo ~lan ski do pri nos, ali smo ~e ka li le gi tim nu od lu ku Skup {ti ne o vi si ni ~lan skog do pri no sa. Ka ko te od lu ke ni je bi lo, po {tu ju }i Sta tut, upla ti li smo akon ta ci ju, ali on da se do ga |a em ne le gal na Skup {ti na u Sme de re vu, em od lu ka na woj da je ~la na ri na za sve 500 di na ra. Uz pod se }a we da je Ti ca iz ja vio da su po we go vim sa zna wi ma u LSS do sa da sti gle sa mo dve tu `be, a ne pre ko sto ti nu ka ko se pri ~a, Pa ìn je re kao: - LSV je jo{ 19. ju la ove go di ne pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pred sed ni ka LSS dr Zo ra na Po po vi }a zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i pre ko ra ~e we Sta tu tom pred vi |e nih ovla {}e wa, a Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu upu ti li smo zah tev za in spek cij ski nad zor u Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je - po tvr dio je Pa ìn. D. Kne ì}

LOV NA Di VQE PAT KE u SE VER NOM PO Ti SJu

Ulova malo, tu ri sta vi{e Lov na di vqe pat ke u lo vi {ti ma se ver nog Po ti sja ot po ~eo je sa mo u re vi ri ma LU „Emil Ta li jan” u No vom Kne èv cu, ali do sta skrom no. Pred sed nik ovog LU, An dri ja Ti {ma, pre do ~a va da je su {a u~i ni la svo je. - Iz ve sno je da ni je bi lo do sta ma lih pa ~i }a, od no sno da ni su us pe la le gla u to ku pro le }a. Evi dent no je da }e ulo va bi ti ma we, {to je pri met no na po ~et ku se zo ne. Na da mo se da }e bi ti bo qe, ka da sa se ve ra kra jem no vem bra i po ~et kom de cem bra po~ ne se o ba pa ta ka na jug - ka è Ti {ma. Lov ci No vog Kne èv ca i wi ho vi go sti pat ke lo ve na je ze ri ma rib wa ka iz me |u No vog Kne èv ca i Ba nat skog Aran |e lo va. - Od ino stra nih tu ri sta ima mo gru pu Ita li ja na, za ko je smo odvo ji li po se ban te ren. Ima mo od re |en broj go sti ju ~i ji je do la zak ra ni je za ka zan, ta ko da smo sve pat ke ko je od stre le ve} pro da li - sa zna je mo od Ti {me. U ata ru Srp skog Kr stu ra, pre ma re ~i ma upr va ni ka lo vi -

Foto: J. Pap

{ta LU „Srp ski Kr stur” Ra den ka Cve ja no va - Be ke, za pat ke ne ma od vi {e te re na, a ba re na ko je su im uobi ~a je na sta ni {ta, ovog le ta su pre su {i le. I u re vi ri ma LU „Ka pe tan ski rit”u op {ti ni Ka wi `a jo{ ni je

bi lo iz la za ka na pat ke, a u~i nak u od stre lu pre pe li ca je skro man. Uprav nik lo vi {ta Du {an Ni }i fo ro vi} `a li se da je sve po kva ri la su {a, ali da su i po red to ga pri sut ni go sti iz Ma |ar ske i Ne ma~ ke. M. Mi tro vi}

petak14.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav

SVE VR STE ma sa `e: re laks, sport ska, kra qev ska i dr. Stru~ ne ma ser ke, luks am bi jent. Te le fon: 061/307-2402, sva ki dan od 10 - 21 sat. 60177

IZ DA JEM nov dvo so ban stan na me {ten u No vom Sa du, Gr ba vi ca, CG, kli ma, ka blov ska TV, stu den ti ma i |a ci ma. Te le fon 064/5698-374. 60268 IZ DA JEM deo sta na za dve de voj ke. Te le fon 063/8022454. 60349

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka t a s tru, ke{-kre dit.Ce n a 37.000e. Te l e f on 063/239-411. 59572

PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 20 ari, u Pe tro va ra di nu, Bu ko va~ ki put iz me |u br. 3 i 3C, po go dan za sve vr ste grad we.Te le fon 063/547782. 60263

Ko ki PO TREB NA rad ni ca za rad u tra fi ci i me wa~ ni ci. Te le fon 060/6929-005. 60269 EMI NENT NOM re sto ra nu u No vom Sa du, hit no po treb ni ko no ba ri. In for ma ci je 064/69-33-065. 60407

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 60181 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/9945002. 60248

60477

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i ku mu

Slo bo da nu Stoj ni }u

Po ro di ca Ra do sa vqe vi}.

60473

Opra {ta mo se od na {e se stre i tet ke

IZ DA JEM sa lon ski stan, @e le zni~ ka 40, 100m2, I sprat, kao po slov ni pro stor, za advo ka te, le ka re, {ko le, fir me. Te le fo ni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 59436

Qu bi ce [ko ri} VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60313

od pri ja te qa i }o {ka ro {a: ]i re, Ste ve, â |e, ê li ce, î ~e, Ko rej ca, [i pe, Bu ga ra, Br ke, Va si ce i Mar ka.

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Du le tu

Se }a we na tvo ju do bro tu osta je u na {im sr ci ma za u vek.

Ako je smrt ja ~a od `i vo ta ni je ja ~a od na {e qu ba vi. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Tvo je: Ma ra, Iva na i Je le na sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: Mi {a, Qu bi ca, Mi la na, Mi qan, Sa {ka i Bi sa. 60464

60495

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: iz no {e ne ko ke no si qe, mla de ko ke no si qe, jag wad, do sta va na adre su, po voq no! Te le fo ni:021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 60341

I N T E R N A C I O N A L N O J kom pa ni ji po treb ne ko mu ni ka tiv ne odo be do 35 go di na. Po zi ci ja ofice sales manager. Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Po sla ti CV na majapns@sbb.rs 59822

Stan ki ^i ko{

Du le tu

1943 - 2012. obe le `i }u u su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 10 sa ti.

od pri ja te qa sa we go vog La sto va.

Vo li te tvo ja Ana. 60488

60459

Tu `nim sr cem opra {ta mo se od na {eg dra gog

Po sled wi po zdrav

Du {a na Gr ko vi }a Ol gi Mar ko vi} mr far ma ci je

Du go go di {wa sa rad ni ca Ol ga Da u to vi}.

60487

1941 - 2012. Sa hra na je da nas, 14. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Uvek smo te vo le li i da qe }e{ osta ti u na {im sr ci ma. Vo li mo te: Lu ci ja sa si no vi ma, sna ja ma i unu ci ma. 60460

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3 J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {oj vo qe noj ma mi obe le `i }e mo u su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

petak14.septembar2012.

Jo{ uvek o~e ku je mo da ~u je mo ... sun ce mo je ro |e no... Hva la ti za sve, mi la na {a Ba bi ka.

P O M E N

U su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu obe le `a va mo go di {wi po men na {em dra gom

Da na, 20. 9. 2012. go di ne na vr {a va se go di nu da na od smr ti na {eg dra gog bra ta, uja ka i pri ja te qa

Pan ti Mi li }u

Pan te Mi li }a

Da ra Jan ko vi} Zo ri ca Br zak

Bi la si na{ po nos, na {a sna ga i na {a qu bav. Pre se li la si se me |u an |e le. Ve~ no }e mo te vo le ti i uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma. Ne u te {ni: su prug Dra go qub, si no vi Jo van i Sa va, k}er ka Dra ga na, sna ja Na ta li ja i unu ka Le na.

Po sled wi put }e mo se po zdra vi ti s to bom u su bo tu, 15. sep tem bra 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, na me stu gde smo te osta vi li pre 40 da na. ^e ti ri Ba bi ki na sun ca: Mi la na, Qi qa na, Ne ma wa i Ne nad. 60381

60452

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a vo qe na

Na vr {a va ju se dve go di ne od smr ti na {eg vo qe nog

P O M E N

ro|. \or |e vi} pre mi nu la 12. 9. 2012. go di ne, u 68. go di ni. Sa hra na je da nas, 14. 9. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su prug Mir ko, sin Ne nad i }er ka Ta tja na sa po ro di ca ma. 60449

S tu gom, se stra Per si da sa de com i po ro di ce ^a bri lo i La zi}.

Su pru ga sa de com. 60348

60420

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga

Da nas se na vr {a va ju tu `ne dve go di ne od ka ko nas je za u vek na pu stio

Mi la na Tri fu no vi }a

Qu bi ca [ko ri}

S qu ba vqu, tu gom i po no som ~u va mo uspo me nu na te be.

Ru `i ca Ma rin ko vi}

Na {a te qu bav ni je spa si la, na {e te su ze ne }e vra ti ti, te {ko je tvoj od la zak prav da ti sud bi nom, a na {u tu gu i bol le ~i ti vre me nom. Mno go nam ne do sta je{. Ne u te {ni: maj ka, otac, se stra, zet i mno go broj na rod bi na.

1932 - 2012.

Ste van Pe ceq

pre mi nu la da na, 12. 9. 2012. go di ne. Sa hra na je u rod nom Be le gi {u, u kru gu po ro di ce.

We go vi: Na da i Mar ko sa po ro di com.

Ka ta ri na sa po ro di com. 60405

60355

60307

Opra {ta mo se od

S du bo kim po {to va wem, opra {ta mo se od

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Vi {wa An ti}

Pe tar Ni ko li} Ko ka mr Ol ge Mar ko vi}

1950 - 2012. Sa hra na je da nas, 14. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na pra vo slav nom gro bqu, u ê re vi }u. Po vor ka kre }e iz ku }e à lo sti Jo va na Gr ~i }a Mi len ka 1. Oà lo {}e na po ro di ca: su pru ga Ve ri ca, }er ka Mi li ca sa po ro di com i pa sto rak Ili ja. 60453

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

3 Na vr {a va se go di nu da na tu ge i bo la za na {om vo qe nom.

Se dam de ce ni ja je Klub bio deo Vas, bi li ste vi {e stru ki pr vak dr `a ve, pr va re pre zen ta tiv ka Ju go sla vi je, pred sed nik. Po ne li ste ve li ki deo we go ve isto ri je.

Uz ve li ko po {to va we i za hval nost ~la no va Ve sla~ kog klu ba „Da nu bi us 1885” No vi Sad.

mr Ol ge Mar ko vi}

Po gle daj me Vi ki ka ko mi je sa li ca oti {la ra dost, jer me ubi ta tvo ja uni {te na mla dost. Suze teku, al’ povratka nema zato majka kod tebe se sprema. Bez te be sam ja bo gaq osta la al’ me hra bri Du wa i Ja go da ma la. Osta vi nas u bo lu i tu zi, do `i vo ta }e na {e oko da su zi. Nek’ te an |e li ~u va ju mo ja mi la, po no si mo se {to si na {a Vi la. Po men je u su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, u Ma gli }u.

Iz gu bi li smo iskre nog pri ja te qa, ne se bi~ nog i sprem nog da po mog ne u sva koj pri li ci. Wen lik i de la osta }e u traj noj uspo me ni na {e po ro di ce. Ja na, Sr ba, Ta ma ra i Dra {ko Sa ra tli}. 60408

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e dra ge se stre i tet ke

Maj ka Mi ca, }er ke Du wa i Ja go da i su prug Mi lo{. 60438

Pe ri

Pro {lo je go di nu da na od ka da nas je na pu sti la na {a dra ga ma ma i ba ka

Zo ri ca Br zak

60390

Sa po {to va wem i qu ba vqu po sled wi po zdrav se stri i tet ki

mr far ma ci je

ro|. ^on ki} od se stre Evi ce sa po ro di com.

Osta je{ ve~ no u na {im mi sli ma i sr cu.

Po ~i vaj u mi ru i ne ka te an |e li ~u va ju. Ma ra, Sto jan ka i Be ba sa po ro di ca ma.

Tvo ji: ma ma, brat i sna ja sa de com. 60454

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo moj dra gi su prug

60402

60426

Po sled wi po zdrav dra goj pri ji

prof. dr Mi ro sla va Dok ma no vi} - \or |e vi}

Qu bi ci [ko ri}

An tun Opa ~ak

Ol gi ce Mar ko vi}

U su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va oku pi }e mo se tim po vo dom u Vaz ne sew skoj (Gor woj) cr kvi, u Srem skim Kar lov ci ma.

1942 - 2012.

mr Ol gi Mar ko vi} Sa hra na je u su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na pra vo slav nom gro bqu, u Zma je vu. Hva la Ti na sve mu.

Ol gi ce Mar ko vi} mr farm. Brat Dra go mir Mar ko vi} sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: su pru ga Er `i ka i ne go va te qi ca Ma ri ja.

Po ro di ca Ra do sa vqev.

60458

60450

Opra {ta mo se sa tu gom u sr cu od na {e dra ge se stre i tet ke

We ni naj mi li ji.

Sa hra na je u su bo tu, 15. 9. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, u Zma je vu. O`a lo {}e ni: brat Sa {a Sa vin, bra ta ni ce Iva i Oqa sa po ro di com.

60419

60354

60320

Петказање Емисија „5казање” доноси нове велике приче малих људи. Аутор Бора Отић гледаоцима ће и овог пута понудити надахнуте исповести стварног човека који је због свог хобија, аутентичности и необичности личног живота занимљивији од блазираних прича које тако често пласирају мејнстрим медији. (РТВ 1, 22.35) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Фолдер култура 09.25 Плави круг 10.00 Вести 10.10 Док. програм 10.50 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Кад кућа није тесна 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Нови Сад заувек, емисија на мађарском.са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Војводина фест, репортажа 14.30 Спортска Војводина 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преваранти 16.00 Сучељавање 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Улични свирачи у Новом Саду 2012. репортажа 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Један на један 23.55 Серија недеље 00.10 Хроника Бранковог кола 00.20 Комшилук 00.50 Улични свирачи у Новом Саду 2012. репортажа 01.15 Концерт групе „Фрајле“ 02.30 Нови Сад заувек,емисија на мађарском.са титл.на српском 03.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском

06.30 06.55 07.50 08.45 09.55 10.25 12.30 12.40 13.10 13.45 14.30 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35 00.05

tv program

petak14.septembar2012.

Кухињица – мађ. Музички програм Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт „Ју групе” Вести (мађ) Духовка, емисија на слов. са титлом на срп. 15. Вршачки венац, фестивал фолклора Биографије:Бијонсе Знаци духа времена ТВ баштине Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије Богомиров петопрег за патрујарха Знаци духа времена ТВ Продаја

06.30 07.30 08.00 09.00 12.00 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Glas Ame ri ke Панонско јутро Лола Здравље је лек Др Мартин Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Путоманија (Панонија, 13.45)

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.35 Лична грешка 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Док. програм 23.00 Серијски програм 23.50 Украдена срца

09.15 Мото ГП Сан Марино – Тренинг Мото 3 12.00 Дејвис куп 1/2 финале: Шпанија – УСА 21.00 ЕБЕЛ: Медвешчак – Телемах Олимпија 23.30 Најава шпанске лиге 00.00 Најава Премијер лиге 00.30 Вести 00.45 Премијер лига, вести 01.00 На данашњи дан 01.15 Чемпионшип: Карлтон – Кристал Палас 03.00 Мото ГП Сан Марино – Тренинг

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.12 10.40 11.15 12.05 12.15 12.31 13.24 13.52 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.36 23.14 23.45 00.00 00.54 01.39 03.09 04.09 04.19

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Разгледница Енциклопедија за радознале Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Џејн Доу-трик са нестајањем, филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Лепак за муве, филм Око Дневник Место злочина-Лас Вегас Злочиначки умови Ноћни биоскоп Цео живот за годину дана Гастрономад Срећни људи

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 00.00 00.05 00.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Тања Драгић

Вече са Иваном Ивановићем Параолимпијски репрезентативци Србије вратили су се из Лондона овенчани медаљама и рекордима. Гости Ивана Ивановића су Тања Драгић - златна бацачица копља, Златко Кеслер – сребрни стонотенисер, Зоран Мићовић – председник Параолимпијског комитета и селектор репрезентације Властимир Голубовић. (Прва, 21.15)

dnevnik

Јасмина Вујновић-Милошевић

Видик Побуна је једна од основних карактеристика модерног света. Она је једна од најмоћнијих покретача промена у друштву, уметности, култури, филозофији... Гости: проф. др Мишко Шуваковић, проф. др Јован Чекић, филозоф и историчар проф. др Милан Ристовић. Уредница и водитељка: Јасмина Вујновић-Милошевић (РТС 2, 23.06) 07.09 07.45 07.51 08.13 08.25 08.30 08.36 08.52 09.04 09.47 10.16 10.45 11.07 12.03 12.39 13.12 14.14 14.30 14.42 15.33 16.00 16.25 16.57 17.41 18.05 18.35 18.41 19.05 19.17 19.22 20.00 20.28 21.00 21.48 22.20 23.06 00.06 00.52 01.52 02.18 02.47 03.08

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 04.30

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Необично о биљкама Једна слика, једна прича Острво орангутана Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Бардови театра: Светлана Бојковић Музички програм ТВ Фељтон Трезор Необично о биљкама Једна слика, једна прича Острво орангутана Цркве-брвнаре у Србији Еко глобал Праг села Србије Очајне домаћице Сав тај плес: Латино шоу ТВ Фељтон Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зид за мене Лов и риболов Очајне домаћице Контекст Арт зона Видик Ролингстонси Трезор Цркве-брвнаре у Србији Праг села Србије Сав тај плес: Латино шоу Еко глобал

Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Вишња на Ташмајдану Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда Ало, ало Филм: Хип хоп макро Удовице Еротска серија Ало, ало Филм: 36. станица Домаћа музика Филм: Хип хоп макро

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.05 У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.10 Нинџа ратници 14.10 Филм. Љубавни џекпот 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.05 Нинџа ратници 21.05 Филм: Беовулф 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Амерички топ-модел 01.35 Саут Парк 02.00 Најбоље године 02.50 Увод у анатомију

Рона Митра

Беовулф Инспирисан догађајима из средњевековне поеме, филм прати авантуре храброг ратника Беовулфа у научнофантастичном свету будућности. Беовулф ослобађа принцезу Пендру и заједно са њом креће у борбу против злог чудовишта Грендела и његове мајке, која жели крваво да се освети за судбину свог сина. Улоге: Кристофер Ламбер, Патриша Веласкез, Рона Митра, Оливер Котон Режија: Грејем Бејкер (Б92, 21.05)

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.15 23.30 00.30 01.30 03.30 04.30 06.00 06.30

Добро јутро Мала невеста Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Гранд шоу Север Југ Шопингхоличарке Филм: Убити свештеника Север Југ Филм: Хероина пакла Госпођица Моје срце куца за Лолу

Клаудија Пандолфи

Отмица Паоло Борселино 1980. године добија задатак да формира тим који представља анти-мафијашки организам и има за циљ истраживање криминалних активности мафијашких група, посебно банде на челу са Тото Рином. Заједно са својим другом из детињства Ђованијем Фалконеом и још три друга, направио је свој тим... Улоге: Мајкл Пласидо, Клаудија Пандолфи, Клаудио Сантамарија (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Отмица, филм Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak14.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАд сРП сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Обрачун посластичара 11.20 најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 супруге мафијаша 21.50 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Медијум са Лонг Ајланда

08.00 Један дан у борби 09.00 Геније дизајна 10.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 11.00 Германска племена 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Лујза од Пруске – краљица срца 14.00 дан после дуге ноћи 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Барок! 20.00 Кајање Џејн Остин 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Један дан у борби 23.00 Царство мора 00.00 салвадор дали: Прича о два града 01.00 Германска племена

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу Звевде љубави Моја омиљена црнка Гувернанта сестре Магдалене Чудесна дивљина Бабарога еротски филм еротски филм

Ба ба ро га сва ка кул ту ра има бар јед ног мон стру ма ко ји пот па љу је де чи је ко шма ре. Тим има 20 го ди на. Али Ба ба ро га још увек жи ви у ње го вом се ћа њу као чу до ви ште ко је је про гу та ло ње го вог оца. да ли је Ба ба ро га ствар на?... Уло ге: Бе ри Ват сон, Еми ли Де ша нел, Лу си Ло влес Ре жи ја: Сти вен Кеј (Си не ма ни ја, 22.00)

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 00.20

Ја син да Ба рет

Име њак По сле вен ча ња ко је су им до го во ри ли ро ди те љи, Аши ма и Ашок на пу шта ју род ну Ин ди ју и од ла зе из Кал ку те у Њу јорк где их до че ка снег, не ма шти на и си ви ло. Аши ма се те шко при ла го ђа ва на но ву сре ди ну, а у же љи да не за да је бри ге ро ди те љи ма пи ше им пи сма у ко ји ма хва ли жи вот у Аме ри ци... Уло ге: Кал Пен, Та бу, Ир фан Кан, Ја син да Ба рет, Зу ле и ка Ро бин сон, Глен Хе дли Ре жи ја: Ми ра На ир (ХРТ 1, 23.25) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.09 Поглед на Земљу, док. серија 11.01 Традиционална јапанска култура 11.21 Азијски сакрални споменици 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 др Оз 2, ток шоу 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 док. филм 15.35 научна петица 16.05 Тата-мата, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 Фотографија у Хрватској 18.40 Иза екрана 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.15 Црна хроника или дан жена, Тв драма 21.05 винковачке јесени 2012. пренос отварања 22.45 дневник 3 23.25 Филмски маратон: Имењак, филм 01.25 Филмски маратон: Кад срце проговори, филм 03.05 др Оз 2, ток шоу

07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.45 11.55 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.50 19.30 20.00 20.55 23.35

Еми ли Де ша нел

06.00 08.10 09.55 11.20 13.05 14.40 16.05 17.45 18.15 20.05 20.35 22.00 22.50 00.25 01.55 02.35 04.10

X-Мен Аутомобили 2 Тренер Џастин Бибер Лери Краун Легенда о медведу сестре Филмови и звезде Ранго епизоде вампири смарају Права крв Маринац 2 Токијски кумови Прави секс Баки Ларсон санктум 3д

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Тексас експрес, филм Фотографија у Хрватској Идемо на пут с Гораном Милићем Топ гир сезона срца, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм док. филм еџмонт Генерација Ипсилон Бриљантин слатко лудило страни док. филм Пула. Хокеј, ебел лига: Медвешчак - Олимпија, пренос Буђење мртвих

07.30 скоро жена 09.00 Биографија - холивудске љубавнице 10.00 судњи дан: Прича Џона Листа 11.30 Убиство на планини сенки 13.00 Биографија - Пипа Мидлтон 14.00 Резервне убице 16.00 Грађани опасних намера 17.30 Биографија - холивудске љубавнице 18.30 У име народа 20.00 Биографија - Пипа Мидлтон 21.00 дивље страсти 23.00 Окови

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Алиса само када се смејем Ја у љубав верујем Путовање живота сав тај џез Птичица велика језа волим те до смрти Господар мува еротски филм

добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк Пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Филм: Ледени снови Монк Филм: Амерички одметници Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: Завештање страха

07.55 езел 08.55 Мекгyвер 11.15 ексклузив таблоид 11.40 Крв није вода 12.35 Тв продаја 12.50 Ружа ветрова 13.45 сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5, Информативна емисија 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 сулејман величанствени 22.00 Разведи ме, заведи ме, филм 23.50 Ослободи нас еве, филм 01.45 Астро шоу 03.20 ЦсИ

Раз ве ди ме, за ве ди ме Мајлс Меј си је успе шни адво кат из Лос Ан ђе ле са ко ји се спе ци ја ли зо вао за раз во де. Ње го ва ли ста кли је на та је по ду гач ка, иза ње га је низ до би је них слу ча је ва, сте че но по што ва ње ко ле га, а чак је са ста вљен пред брач ни уго вор на зван по ње му... Уло ге: Џорџ Клу ни, Ке трин Зе та Џонс, Би ли Боб Тор нтон, Џе фри Раш Ре жи ја: Џо ел и Итан Ко ен (РТЛ, 22.00)

Ке трин Зе та Џонс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.55

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? нелегалне дестилерије на корак до смрти Уклета кућа Уништавање! нелегалне дестилерије

08.30 09.00 09.45 10.45 11.45 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.30

Фудбал Фудбал спидвеј спидвеј Фудбал спидвеј спидвеј сви спортови дрвосече дрвосече Куглање најјачи човек Бокс‚ Коњички спорт сви спортови Мотоспортови спидвеј

Ki ne ski sin drom @

ar ko Pu hov ski je bio je dan od iz ra zi to - U Hr vat skoj se to ni je zva lo li be ra li zam, ne ret kih fi lo zo fa biv {e Ju go sla vi je ko go na ci o na li zam. U Sr bi ji je bio li be ra li zam, ji se in te re so vao za eko no mi ju. Bio je je ta ko zva ni. dan od osni va ~a Udru è wa za ju go slo ven sku de mo Sve jed no, ali is pa da da su za go vor ni ci li be ra krat sku ini ci ja ti vu ko je je po ku {a va lo da re for li zma bi li prak ti ~a ri, a ne uni ver zi tet i in mi {e, de mo kra ti zu je i spa si Ju go sla vi ju od ra ta i te li gen ci ja. ras pa da. - Ni je bi lo zna wa a ka mo li te o ri je o li be ra Ka kav je po Va {em mi {qe wu zna ~aj i ulo ga li li zmu. On je bio flo sku la. Mar ko, La tin ka i qu be ral nih ide ja u SFRJ? di oko wih ni su bi li li be ra li ni u kom svje to na - Moj stav o re for mi sti~ kim po kre ti ma je druk ~i ji od ve }i ne qu di, jer sam sma trao, kao i da nas, da su eko nom ske re for me bi le u bi ti ire le vant ne. Zad wih de se tak go di na je ki ne ski eks pe ri ment po ka zao da je mo gu }e pot pu no pro mi je ni ti eko nom sku struk tu ru a da se po li ti~ ka ne mi je wa. A svi su de se tqe }i ma, od Ko si gi na i Li ber ma na ili Ki ra Gli go ro va i Bo ri sa Kraj ge ra kod nas, vje ro va li da }e ja ~a we tr ì {nih me ha ni za ma osla bi ti par tij sku vlast i li be ra li zi ra ti po li ti ku. Zad wi je na to mu stra dao An te Mar ko vi}. Moj stav je sle de }i: dok ne po sto ji sa mo stal na sfe ra pri vre |i va wa, we zi no re for mi ra we je mo gu }e sa mo kao po li ti~ ka ak ci ja i do ga |a se u onoj mje ri u ko joj po li ti~ ka sfe ra do pu {ta. Ter mi no lo {ki to se u Hr vat skoj Dr @arko Puhovski, filozof koji je po{tovao ekonomiju da nas tra gi ko mi~ no ja sno is ka zu je. Ni kad ni je bi zor skom smi slu ri je ~i, ve} ma we tvr di par tij ci lo pri vre de do ’91, od tad je ima mo, ali ne smi je se i dog ma ti, ali ni su bi li li be ra li. Kao {to ni ta ko zva ti, ne go - go spo dar stvo. A go spo dar stvo Sav ka Dab ~e vi} ni je bi la na ci o na list ki wa, ve} smo ima li do ’91, to je ono nad ~i me se go spo da ri, je po ku {a la pre ko na ci o na li sti~ kog po kre ta, dok je pri vre |i va we stva ra we no ve vri jed no sti. ko ji je sa ma po kre nu la, osi gu ra ti ja ~u po zi ci ju Hr vat ske u pre go vo ri ma o pre ra spo dje li u fe de To je raz vi je no pa dom sta rog eko nom skog su sta va. ra ci ji. Na i me, ni je se tad ras pra vqa lo o te ma ma Jer, on ni je po sto jao kao pra vi si stem, ve} sa mo sa dr àj no bit nim, ne go su one skri ve ne iza ne kao objekt po li ti~ kog od lu ~i va wa. I na to mu su kih ide o lo gij skih flo sku la. Pa se raz go va ra lo o kon cep tu al no za pe la sva re for mi sti~ ka na sto ja hr vat skom na ci o na li zmu, a ne pre ra spo dje li de wa u so ci ja li sti~ kim dr à va ma. vi za; o „cest noj afe ri“ ko ja ni ka kve bit ne ve ze s Po ku {a va lo se, da kle, pre ko eko nom skog li be ce sta ma ni je ima la, ne go o osje }a ju Slo ve ni je da ra li zma pro {ver co va ti po li ti~ ki, ali ni je pre vi {e da je a pre ma lo do bi va od fe de ra ci je; pa uspe va lo. Za {to? o li be ra li zmu, a ra di lo se o pre ra spo dje li mo }i - Iz vi {e raz lo ga. Pr vo, jer ni tko ni je go to vo unu tar Sr bi je i we ne par ti je. ni {ta znao o po li ti~ kom li be ra li zmu. To se po Ali li be ra li zamn tad ni je ~e lo u di sku si ji po ja vqi va ti bio na ro ~i to po pu la ran, ni tek ka snih {e zde se tim, kroz De ce ni ja ma se kod nas za stu pqen, ni u na u~ nim kru ra do ve Sve te Sto ja no vi }a, de lo mi~ no Qu be Ta di }a i on da ve ro va lo ka ko }e se ja ~a wem go vi ma, a ka mo li u dr àv noj po li ti ci. mo je ge ne ra ci je, od sre di ne se tr ì {nih me ha ni za ma - Ima Marks zgod nu iz re ku dam de se tih, jer je to kod nas osla b i t i par t ij s ka vlast u „Ka pi ta lu“: „Oni to ~i ne a pot pu no osta vqe no po stra ni, i li be ra li zi ra ti po li ti ka. da i ne zna ju“. To ni je bio uvi jek se go vo ri lo o de mo kra osvi je {ten ide o lo gij ski li ci ji so ci ja li zma. Po ka za lo se Posledwi je na tom sta vu be ra li zam, ali oni su dje lo da so ci ja li zam, mo der no tr ì na stra dao An te Mar ko vi} va l i li b e r a l i z i r a j u } e. Od {te s ne kim in ter ven cij skim prak si so va ca sa mo je Sve to ele men tom, mo è iz dr à ti do Sto ja no vi} bio za i sta li be ral po uvje re wu. ne ke mje re i de mo kra ci ju, ali ne i li be ra li zam. Ali su svi dru gi, od ko jih su ne ki bi li ~ak i Jer de mo kra ci ja ni je to li ko ja sno, ne go tek im pli dog mat ski ji od par ti je, dje lo va li li be ra li zi cit no usmje re na na vo de }u ulo gu po je din ca, {to je ra ju }e. Prak si sov ci i stu den ti ’68, ko ji su bi li bit po li ti~ kog li be ra li zma. So ci ja li sti~ ki ili do brim dje lom wi ma in spi ri ra ni, po ~e li su ko mu ni sti~ ki je po re dak pri hva tio ko lek tiv nu pre li mi nar nu kri ti ku tr ì {ta i ne za po sle no su bjek tiv nost. On je na ju go sla ven skom pri mje ru sti, pa osu |e ni kao ko~ ni ~a ri eko nom ske re raz ra dio fan ta sti~ ne mo de le rav no prav no sti et for me i ran ko vi }ev ci. Sa mo jer su, kao i stu ni~ kih i dru gih sku pi na, ka kve dru gi ni su ima li, den ti u za pad nim okvi ri ma, kri ti zi ra li otu |e ali rav no prav nost po je din ca je bi la pot pu no mi we i ne ga tiv ne stra ne tr ì {ta, ali su ipak po sle na ime ni ca, {to bi re kli Sr bi. Za to je sva ka na vqa ju }i par tij ske fra ze, uve li u jav ni pro kri ti ka po ret ka im pli cit no bi la li be ral na, ~ak stor do tad neo vla {te ne su bjek te - stu den te, i kod prak si so va ca, ko ji su se be sma tra li, bar wi pro fe so re. A struk tu ra je bi la ta kva da ~ak ako ho vo ~vr sto je zgro, ne pri ja te qi ma li be ra li zma, ste re ci ti ra li pro gram SKJ kao neo vla {te na ali su objek tiv no dje lo va li kao li be ra li zi ra ju }i oso ba, vi dje lo va li kao al ter na tiv na, da kle li fak tor, jer su uze li za pra vo da tu ma ~e Mark sa i be ra li zi ra ju }a po li ti~ ka stav ka ili stran ka u uzi ma ju par ti ji iz ru ke ide o lo gij ski mo no pol. spo ru. Ni ke zi} i La tin ka su po ku {a li do ve sti Tad su zbog li be ra li zma na stra da li di rek to u pi ta we od no se u struk tu ri mo }i u par ti ji u ri i po li ti ~a ri, ali ne i uni ver zi tet ski pro Sr bi ji. fe so ri; ni u Sr bi ji, ni u Hr vat skoj? Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис ПРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak14.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По све ће ни сте сва ко днев ним те ма ма и ди ле ма ма, по сло ви ма ко ји су ви ше ана ли тич ни не го кон струк тив ни. На лич ном пла ну сте не стр пљи ви и им пул сив ни, жељ ни про ме не.

BIK 20.4-20.5.

Пе так је ваш оми ље ни дан, ко ји би сте мо гли по све ти ти ле пим ства ри ма, шо пин гу или дра гој осо би. Ред и при о ри тет иза бе ри те са ми. По слов на си ту а ци ја из и ску је ви ше ан га жо ва ња.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. septembar 2012.

При ва тан би знис те че сво јим успе шним то ком. На ва ма је да ко му ни ци ра те и до го ва ра те се са са рад ни ци ма и кли јен ти ма, што ви ше, то бо ље. Кра ће уз бу дљи во пу то ва ње.

За су ка ли сте ру ка ве и усме ри ли се на прак тич не по те зе и до го во ре. Вред ни сте, та ко да ће вам дан бр зо про ћи. Кра ћи по слов ни пут је зна ча јан и успе шан. Су тра сле ди на ста вак.

Ово је пе ри од љу ба ви и умет но сти, ужи ва ња и ду хов но сти. Да кле, леп сеп тем бар за вас, у сва ком по гле ду. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја вас под сти че на ак тив но сти.

Си ту а ци ја у ка ри је ри вам омо гу ћа ва да пла си ра те сво је по сло ве, та ко да ни је вре ме за ве ли ке од мо ре и пре да хе. На про тив, кре ни те у офан зи ву, мо би ли шу ћи са рад ни ке.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не у стра ши ви и не у мо љи ви сте. Га зи те све пред со бом, сво јом фа тал ном енер ги јом. По себ но сте до ми нант ни и ак тив ни у парт нер ском од но су. Сре ђу је те не крет ни не.

Да нас су мо гу ће про ме њи ве окол но сти у ка ри је ри. Да ли за то што је пе так, по че так ви кен да, или из не ких дру гих раз ло га, тек, по но ви ће те су сре те и пла но ве од не де ље.

Ра ди те го то во по ме ха ни зму и на ви ка ма, што не из и ску је пу но му дро ва ња. Али, по треб на вам је про ме на, па се флек си бил ни је по ста ви те у од но су на си ту а ци је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ка ко да бу де те у скла ду са дру ги ма, ако пр во ни сте у скла ду са са мим со бом? Да кле, уну тра шњи мир и спо кој, зре лост и му дрост, су осно ва све га што чи ни те.

Има те мо гућ но сти да раз мо три те не ке ду го роч ни је и ка пи тал ни је мо гућ но сти и пла но ве, са дру штвом, на рав но. Све је лак ше ка да се ра ди у гру пи.

Парт нер ски од нос по ста је ак ту ел ни ји, до ла ском ви кен да. Упу ће ни сте на дра гу осо бу, али вас не ке фи на сиј ске окол но сти нер ви ра ју. Љу бав је ин спи ра ци ја и енер ги ја.

TRI^-TRA^

Ку пио ку ћу бив шој жени V REMENSKA

Глу мац Џо ни Деп и Ва не са Па ра ди су у ју ну рас ки ну ли 14 го ди на ду гу ве зу, а слав ни глу мац је са да од лу чио да бив шој дра гој и њи хо во дво је де це ку пи ку ћи са пет спа ва ћих со ба, ба зе ном, огром ним дво ри штем... и по зна тим ком ши ја ма. Ку ћа је вред на 4,4 ми ли о на до ла ра и на ла зи се у нај е лит ни јем де лу Лос Ан ђе ле са. Ме ђу пр вим ком ши ја ма Ва не се Па ра ди, Ли ли Ро уз (13) и де ве то го ди шњег Џе ка су Џек Ни колс нон, Па ме ла Ан дер сон, На о ми Вотс, Џе ни фер Ани стон... Бри тан ски лист „Сан” пи ше да је Деп Ва не си и де ци ку пио ку ћу у Лос Ан ђе ле су јер же ли да их што че шће по се ћу је.

PROGNOZA

VIC DANA

Променљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Evropa

облачно

НО ВИ САД: Про мен љи во облач но, у пр вом де лу да на ве ћи ном су во, а по сле под не и уве че са ки шом. Ве тар слаб, се ве ро и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 23 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но и ма ло све жи је. У пр вом де лу да на ве ћи ном су во, а по сле под не и уве че са ки шом по вре ме но. Ви ше ки ше би ће у но ћи ка су бо ти. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 26 сте пе ни на ју гу Ба на та. СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но са по вре ме ном ки шом и пљу ско ви ма. Ви ше ки ше би ће на за па ду Ср би је, а вр ло ма ло на ис то ку. На се ве ру и за па ду све жи је, а на ис то ку и ју гу Ср би је и да ље то пло. Ве тар слаб, се ве ро и сточ ни, а на ју гу ис точ ни и ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 11 до 31 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд све же са по вре ме ном ки шом. На се ве ру де ли мич но раз ве дра ва ње у не де љу. На за па ду и се ве ро за па ду Ср би је ће би ти нај све жи је са тем пе ра ту ром ис под 20 сте пе ни, а на ис то ку и ју гу за 5 до 8 сте пе ни ве ћа тем пе ра ту ра. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се не што по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја. Из ве сне те го бе су мо гу ће код це ре бро ва ску лар них бо ле сни ка. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду бо ло ва у ко сти ма и згло бо ви ма, по спа но сти и раз дра жљи во сти. Опре зно у са о бра ћа ју!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ка же мла да же на сво јој ком ши ни ци: - Ни ка ко не схва там ка ко си ти ро ди ла већ пе то ро де це, а ја ни сам ни јед но. - Је си ли ишла код ле ка ра? - Муж ме је во дио код не ко ли ко њих, али без успе ха. - Па, у то ме је ствар. Ја сам код ле ка ра од ла зи ла без му жа.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

95 (-3)

Slankamen

168 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

157 (0)

Zemun

239 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (-9)

Bogojevo

141 (3)

Panчevo

260 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (-10)

Tendencija stagnacije

Smederevo

450 (2)

Titel

157 (-7)

NERA

Baч. Palanka 160 (-4) Novi Sad

130 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

70 (-2)

TISA

-98 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 315 (-10) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

17 (-5) 182 (-2)

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja