Dnevnik 14.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 14. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23495 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

INTERVJU: GORAN JE[I], POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POQOPRIVREDU

O po qo pri vre di se mo ra od lu ~i va ti i u Voj vo di ni str. 6

„IMLEK”, VLASNI[TVO „SAL FORDA”, OB U STA VIO PRO IZ VOD WU U FIR MI KO JA JE NE KA DA BI LA ME \U NAJ JA ^I MA U NOVOM SADU

PROMENA STATUTA POKRAJINE ILI USTAVA REPUBLIKE

@uq u voj vo |an skoj ci pe li

Ekonomija 5 Evropremijum {est dinara jeftiniji

Poqoprivreda 6 Su{a obrala kukuruz za 700 miliona evra

Foto: N. Stojanovi}

I SINDIKATI KADRUJU

str. 2

Politika 3 Ustavni sud detaqno i o statusu Novog Sada

str. 3

Sva |a zbog Kr ko ba bi }e vih go di na

NASLOVI

Zat vor en a Nov os ads ka mlek ar a str. 9

Novi Sad 8 Na divqim pla`ama sve vi{e Novosa|ana

Vojvodina 10 Zrewaninska Peskara tesna za kupa~e

Dru{tvo 11 Pravni fakultet: Spre~ili smo „polagawe bez polagawa”

VOJVO\ANSKA ZAPOSLENOST IZME\U STATISTIKE I @IVOTA

Ne za po sle nost naj go ra u Srem skoj Mi tro vi ci str. 4

TE[KI DANI ZA ZREWANINSKE KOMPANIJE Foto: S. [u{wevi}

Ste ~aj se uvla ~i u le ko ve i bro do ve

KOMUNALNE SLU@BE U AKCIJI

* Novosadska „^i sto }a” zasad efikasna * Sev nu la 51 ka zna * Zbog nar ko ti ka 11 uhap {e nih

str. 4

Toplo

Najvi{a temperatura 35 °S

str. 7

str. 14 – 17

SPORT

n AMELA TERZI] U FINALU SP JUNIORA

n SUBOTI^KI GOLUBOVI NA ZLATIBORU

n RUKOMETA[I SPREMNI ZA LONDON

POLiTikA

subota14.jul2012.

dnevnik I SINDIKATI KADRUJU

Sva |a zbog Kr ko ba bi }e vih go di na AMBASADOR VELIKE BRITANIJE U BEOGRADU MAJKL DEVENPORT POSETIO „DNEVNIK”

Su sret na vr hu mo `e po boq {a ti od no se Be o gra da i Pri {ti ne – Je dva ~e kam da vi dim sto tu olim pij sku me da qu Sr bi je u Lon do nu – za po ~eo je u re dak ci ji “Dnev ni ka” raz go vor za na{ list we go va ek se len ci ja am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port na od li~ nom srp skom, pri li kom ju ~e ra {we po se te na {em li stu. U in ter vjuu ko ji }e bi ti ob ja vqen u ne deq nom bro ju, De ven port je re kao da na pre dak Cr ne Go re i Hr vat ske u evro in te gra ci ja ma mo `e bi ti po zi ti van sig nal i za dru ge ze -

mqe re gi o na, ukqu ~u ju }i i Sr bi ju. – Na osno vu zva ni~ nog sta tu sa kan di da ta Sr bi je za ~lan stvo, va `no je da uo~i mo vi dqi vo i odr `i vo po boq {a we od n o s a iz me | u Be o g ra da i Pri {ti ne. Ja sno je pre ci zi ra no da se o~e ku je pu na im ple men ta ci ja svih spo ra zu ma ko ji su po stig nu ti to kom di ja lo ga. @e li mo da vi di mo da qi na pre dak u okvi ru nor ma li za ci je od no sa iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da – re kao je am ba sa dor De ven port. R. K.

BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE SE SELI

DS }e na }i sme {taj za Ta di }a De mo krat ska stran ka sa op {ti la je ju ~e da je po stu pak pre se qe wa pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a iz ku }e u ko joj je kao pred sed nik Sr bi je sta no vao u pro te klom pe -

ri o du u to ku, do da ju }i da je to pi ta we bez bed no sne pri ro de. U sa op {te wu se na vo di da je DS od za vr {et ka iz bor nog pro ce sa u pro ce du ri na la `e wa od go va ra ju }eg stam be nog pro sto ra. Zbog pri ro de po sla ko ji je Ta di} u svom man da tu

oba vqao, a pre sve ga we go ve ulo ge u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i te ro ri zma, od iz u zet ne je va `no sti da pro stor u ko jem }e ubu du }e bo ra vi ti pru à mo gu} nost neo p hod nog ni voa bez bed no sti. Stran ka }e iz naj mi ti pro stor u ko jem }e ì ve ti wen pred sed nik, o ~e mu }e jav nost bi ti bla go vre me no oba ve {te na na tran spa ren tan na ~in, ko ji osi gu ra va bez bed nost ko ja je neo p hod na. U sa op {te wu se na vo di da ku }a u Lac ko vi }e voj uli ci 23 u Be o gra du ni ka da ni je bi la re zi den ci ja pred sed ni ka dr à ve, ni Sr bi je, ni ne ka da {we Ju go sla vi je. Ta di} ni ka da ni je ì veo u re zi den ci ji pred sed ni ka Re pu bli ke, a je di ne re zi den ci je ko je su pred vi |e ne za pred sed ni ka Re pu bli ke, Uì~ ka 15 i Uì~ ka 23, ve} su do stup ne i na ras po la ga wu pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u, sa op {tio je DS.

Za ko ni po hit nom po stup ku ^la ni ca Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ju ~e da }e za ko ni o vla di i o mi ni star stvi ma, ~i je je usva ja we pred u slov za for mi ra we no ve vla de, bi ti za vr {e ni u to ku na red ne sed mi ce i od mah za tim upu }e ni u skup {tin sku pro ce du ru do hit nim po stup ku. Ona je Ta nju gu re kla da }e u to ku na red ne sed mi ce bi ti pre ci zi ra no ko ja }e mi ni star stva ~i ni ti bu du }u vla du, wi ho ve nad le `no sti i ka drov ska re {e wa. – U to ku je iz ra da oba za ko na, a s ka drov skim re {e wi ma i bro jem mi ni star sta va jav nost }e bi ti upo zna ta idu }e ne de qe jer sa da mno go to ga jo{ ni je od lu ~e no – is ta kla je Zo ra na Mi haj lo vi}. Ona je pod se ti la na to da }e na sed ni ci Glav nog od bo ra stran ke na red ne sed mi ce bi ti od lu ~e no o per so nal nim re {e wi ma.

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je sma tra da pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} ne tre ba da bu de pot pred sed nik vla de i mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke, ve} da tu funk ci ju tre ba da oba vqa „ne ko mla |i, hra bri ji i spo sob ni ji”. U otvo re nom pi smu, ko je je SSSS upu tio man da ta ru za sa stav no ve vla de Ivi ci Da ~i }u, Sin d i k at po z i v a Da ~ i } a da pre i spi ta svo ju od lu ku i da se, upr kos ko a li ci o nom spo ra zu mu, za hva li Kr ko ba bi }u na do sa da {wem ra du, oda pri zna we is ku stvu ko je ima „jer je gra |a ni ma Sr bi je u ova kvoj te {koj si tu a ci ji po treb na vi zi ja i na po ran rad, kao i ne ko mla |i, hra bri ji i spo sob ni ji”. „Ne m oj t e osu | i v a t i no v u vla du na ne u speh i pre po ~et ka we nog ra da po gre {nim per so nal nim re {e wi ma, a za to ste vi, kao man da tar naj od go vor ni ji”, na veo je sin di kat u pi smu. SSSS pi ta da li je man da tar u Kr ko ba bi }u, ko ji ima 83 go di ne, pre po znao ener gi ju mi ni s tra ko j i }e sva k o d nev n o obi la zi ti re gi o ne u Sr bi ji, fa bri ke, pred u ze }a i rad ni ke i da li je on taj ko ji }e se oda zi va ti po sne gu i vru }i ni po zi vi ma rad ni ka da na li cu me sta ~u je wi ho ve mu ke i po nu di re {e wa ili je we go vo ime no va we ali bi za „broj ne ne po pu lar ne me re ko je }e vla da po vu }i pod pri ti skom fi nan sij skih in sti tu ci ja”. Sin di ka ti u sa op {te wu na vo de „da bi bi lo sme {no, da ni je tu `no, da o sud bi ni sve ta ra da od lu ~u ju

pen zi o ne ri, je dan s me sta di rek t o r a Na c i o n al n e slu ` be za za po {qa va we, ka ko su ne ki me di ji pre ne li, a dru gi s me sta mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke”.

za di nu – da na ~e lu Mi ni star stva osta n e Ra s im Qa j i}. ^lan s tvo Uje d i w e n ih gran skih sin di ka ta „Ne za vi snost” i ru ko vod stvo te or ga ni za ci je zbu we ni su i raz o ~a ra ni sta -

Da li je mandatar u Krkobabi}u, koji ima 83 godine, prepoznao energiju ministra koji }e svakodnevno obilaziti regione u Srbiji? (SSSS)

Protest SSSS-a je ni{ta drugo nego posledwi poku{aj wegovih du`nika da se sa~uva opcija Rasima Qaji}a (Branislav ^anak, „Nezavisnost”) Sin d i k at „Ne z a v i s nost” sma tra da Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je di rekt no po zi va na kr {e we me |u na rod nih nor mi o qud skim pra vi ma ka da sma tra da na me stu mi ni stra za rad i so ci jal nu po li ti ku tre ba da bu de ne ko „mla |i, hra bri ji i spo sob ni ji” od li de ra PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a, kao i da to ima po li ti~ ku po -

vom SSSS-a, a po seb no je za bri wa va ju }e, na ve de no je u sa op {te wu, da oni kao i glav ni i je di ni ar gu ment za svo je sta vo ve uzi ma ju Kr ko ba bi }e ve go di ne. Na taj na ~in, upo zo ra va ju, di rekt no po zi va ju na kr {e we me |u na rod nih prin ci pa i nor mi sa dr `a nih u Po ve qi Uje di we nih na ci ja, Op {toj de kla ra ci j i o qud s kim pra v i m a,

LIDER SPS-a I MANDATAR IVICA DA^I] NAJAVQUJE

Me wa }e se vlast u voj vo |an skim gra do vi ma Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da, ka da je sa stran ka ma ko je ima ju ma li broj mi ni star sta va raz go vor za vr {en, tre ba da se za vr {i i ko na~ na ras po de la iz me |u Srp ske na pred ne stran ke i So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. – Ne ki do go vo ri su ve} po stig nu ti, po {to po sto je stran ke ko je ima ju ma li broj mi ni star sta va i s wi ma je prak ti~ no raz go vor za vr {en. Raz go vor tre ba da na sta vi mo s jo{ ne kim stran ka ma, ali i da se za vr {i ko na~ na ras po de la iz me |u SNS-a i SPS-a – na veo je prek si no} Da ~i}. Go stu ju }i na TV „Pr va”, man da tar je po ru ~io da ni je ciq da sva ka stran ka ima svoj re sor u ko ji ni ko dru gi ne }e sme ti da za -

Evrop skoj so ci jal noj po ve qi i broj nim kon ven ci ja ma i pre po ru ka ma Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da. „Dru gim re ~i ma, re~ je o ve o ma ozbiq nom na pa du na osno ve sva kog, ne sa mo de mo krat skog ve} i ci vi li zo va nog dru {tva”, sma tra „Ne za vi snost„. Po s eb n o, is t i ~ u, za b ri w a v a mo g u } a po l i t i~ k e po z a d i n a tog na pa da, od no sno mo gu} nost da je ovo re a go va we usle di lo

di re jer vla da tre ba da bu de tim i sa mo stal nih igra ~a ne ma. – To zna ~i da sve od lu ke ko je se do no se tre ba da bu du za jed ni~ ke, kao i od go vor nost – is ta kao je Da ~i}, i po no vio da }e di rek to ri jav nih pred u ze }a bi ti bi ra ni na kon kur su. On je ka zao da ni je spor no da }e po sto ja ti `e qa vla da ju }e ko a- li ci je da i lo kal ne vla sti bu du usa gla {e ne s raz go vo ri ma ko ji se vo de na ni vou Re pu bli ke, ali da po sto je ne ki gra do vi gde ta kom bi na ci ja ni je mo gu }a. Da ~i} je na veo da ne ma po tre ba da se vlast u Be o gra du me wa, i na po me nuo da }e u ve }i ni gra do va u Voj vo di ni do }i do pro me ne vla sti jer SPS, bu du }i da ni je deo po kra jin ske vla sti, ne ma oba ve zu

da na lo ka lu bu de u ko a li ci ji s DS-om. Na pi ta we da li je uve ren u to da je sa sta vqa we vla de pot pu no iz ve sno, Da ~i} je re kao da je u po li ti ci sve mo gu }e, ali da za sa da ne po sto je ni ka kvi pro ble mi ko ji bi uka zi va li na to da mo `e do }i do pro me ne ko a li ci o nog spo ra zu ma. – Po sto je sa mo na ja ve da bi taj spo ra zum mo gao bi ti mno go {i ri. Ima dru gih stra na ka ko je su za in te re so va ne za u~e {}e u vla di i me ni kao man da ta ru osta je da na red nih da na raz go va ram s wi ma i vi dim da li }e no va ko a- li ci ja ob u hva ta ti jo{ ne ku stran ku – do dao je Da ~i}, na po mi wu }i da mi sli na ma wi ne, stran ku Ra si ma Qa ji }a i dru ge.

po sle lan si ra wa ve sti da bi mi ni star za rad po no vo mo gao bi ti Ra sim Qa ji}, „~o vek ko ji je sra ~u na to na neo ne mer qi vu {te t u pro c e s i m a so c i j al n og di ja lo ga u Sr bi ji”. „Za t o, iz g le d a, pro t est SSSS-a je ni {ta dru go ne go po sled wi po ku {aj we go vih du `ni ka da se sa ~u va op ci ja Ra si ma Qa ji }a. Ipak, tu `no je {to to ra de na ta ko be sti dan na ~in, igra ju }i na kar tu Kr ko ba bi }e vih go di na i bez kon sul ta ci ja s na ma kao dru gim re pre zen ta tiv nim sin di ka tom i Uni jom po slo da va ca Sr bi je – je di nom re pre zen ta tiv nom or ga ni za ci jom po slo da va ca u Sr bi ji”, ka `e se u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik Bra ni slav ^a nak.

Da ~i} u po ne de qak sa SVM-om Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} }e u po ne de qak, 16. ju la, u Su bo ti ci raz go va ra ti s pred stav ni ci ma Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, sa op {ti la je ju ~e So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je. Da ~i} je ra ni je na ja vio da }e raz go va ra ti i s pred stav ni c i m a SVM-a, stran k om Su lej ma na Ugqa ni na, kao i sa So c i j al d e m o k rat s kom par ti jom Sr bi je Ra si ma Qa ji }a da bi ih upo znao s pla no vi ma ra da bu du }e vla de, ali da ne o~e ku je da }e ona bi ti deo pra la men tar ne ve }i ne. Da ~i} i Qa ji} tre ba lo je, ka ko je na ja vqe no, da raz go va ra ju ka sno si no}.

TVIT CRTICA [ta se pri ~a

Mla |i na „sla ga li ca”

[e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ot kri va svo jim fa no vi ma na laj ni: „Pri ~a se po gra du – SPS iz la zi iz grad ske vla sti i na po mo lu no vi iz bo ri u No vom Sa du„. Na opa sku „oba a ve {te nih tvi te ra {a: „A Da ~i} li~ no zvao da stvar leg ne, ali i pod uslo vom da ga ne na pa da ju... Ne }e bi ti no vih iz bo ra, na sta vqa se ku po vi na od bor ni ka“, Ma ja Goj ko vi} se pi ta: „[ta tu ima da se ku pi jo{? A na pa da we we ga li~ no, to ne za vi si od stra na ka na lo ka lu“.

Pred met spe ku la ci ja na „Tvi te ru“ bi la je i di le ma o to me ko ja }e to `e na iz \in |i }e ve vla de bi ti kod Din ki }a. Na opa sku „sa mo da ni je Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} :)“, Din ki} od go va ra: „Ni je :))„. Na pi ta we: „Je li ne ka s ini ci ja li ma G. M. ili K. U.?“, Mla |a tvr di: „Ne“, ali i ne ot kri va ime bu du }e sa rad ni ce.

Ve ra i ve ~e ra

Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac pi ta s laj ne: „Da li su po sta tu tu No ve Sr bi je ru ko vo de }e funk ci je na sled ne, po {to vi dim da je brat ma gi stra Ve qe Ili }a no vi gra do na ~el nik ^a~ ka. Hva la„, sa op {ta va Ta so vac i do da je: „A u Su bo ti ci je gra do na ~el nik brat Oli ve ra Du li }a, po ime nu Mo dest De par ti zo va ni Du li}.“

Li der URS-a Mla |an Din ki} re dov no kon tak ti ra s „tvi te ra {i ma„. Ta ko mu je je dan „pra ti lac“ po ru ~io“: „\o mla, pri ~a ti je {u pqa, ali ne ko je od lu ~io da ti po no vo se ~e{ ko la~. Pre |i s re ~i na de la„. Sam Din ki} od go va ra: „Ka ko ’ne ko’? Sud bi na vaq da...:)) Po sle 23. 07. - de la...„ Na opa ske iz me di ja li de ra LSV-a Ne na da ân ka da }e „Ve qa da do kra duc ka, URS da do ur sa {ta ve} ni je ur sao, Din ki} ka è: „Pi taj te ân ka ka ko to da sam mu bio do bar dok smo bi li u is toj ko a li ci ji? I ka kav je to ~o vek ko ji me je do ju ~e po zi vao u ro |e nu ku }u i go stio na ve ~e ra ma, ako za i sta mi sli da sam lo pov?„, na veo je Din ki} na laj ni.

S bra ta na bra ta

(Ne)prin ci pi jel na ko a li ci ja U na {oj jav no sti ovih da na spe ku li {e se o ra znim ko a li ci ja ma. Ta ko je na kon po sled wih od lu ka USS-a ko je se ti ~u Voj vo di ne, SPO-vac Mi lan \u ki} za pi tao na „Tvi te ru“: „Je l’ ovo ko a li ci ja SNS-a, SPS-a, URS-a i USS-a?„, u „di le mi“ je \u ki}.

Du pli(ra ni) sud Biv {i po sla nik DSS-a De jan Sto iq ko vi} po ru ~u je no voj ko a li ci ji: „E ajd sad, vla do na {a, da vi di mo ko }e da od go va ra za ovu za fr kan ci ju sa su di ja ma, ko li ko nas ko {ta ju du ple su di je. Vla daj te sad!„, upo zo ra va Sto iq ko vi} na laj ni.

(An ti)ustav no Na kon od lu ka USS-a, pred sed nik „Dve ri“ Vla dan Gli {i} pi ta: „Ko }e da od go va ra za an ti u stav no de lo va we“. Na kon tra pi ta we po je di nih „tvi te ra {a„, Gli {i} je u di le mi: „A ko je je to an ti u stav no de lo va we na {e, ili je to jo{ jed na fra za ’gra |an ske’ Sr bi je?„ ^lan Pi rat ske par ti je Sr bi je Mar ko Mi tvo ri} je „kon krer tan“: „Po zi va we na na si qe, ne po {to va we Usta vom obez be |e ne se ku lar ne dr `a ve i ga ran to va nih qud skih pra va, za po ~e tak„. Gli {i} je „ka te go ri ~an“: „’Dve ri’ sve {to ra de, ra de po za ko nu. Ni kad ni jed na kri vi~ na ili pre kr {aj na pri ja va ni je po dig nu ta pro tiv nas„.

Iju ju... „Tvi te ra {i„ su bud ni pra ti o ci po li ti~ kih de {a va wa. Ta ko su za pi sa li na laj ni: „Ono kad

Da ~i} ka `e za To mu da je naj ve }i evro fa na tik me |u po li ti ~a ri ma u Sr bi ji„. Na to }e sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti}: „Zna ~i, po ~e lo je vre |a we.“ A {e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} }e: „Da ~i} ka `e da nam je pred sed nik evro fa na tik iju u u uu...“

Od mor ê sto mi sli mo da se po li ti ~a ri od ma ra ju ka da god to po è le. Li ga {i ca Ma ja Se dla re vi} to de man tu je na laj ni. „Ono kad po gle da{ iza se be i shva ti{ da je tvoj go di {wi od mor, u stva ri tvoj ~e tvo ro go di {wi od mor. E, je sam ga za slu ì la i is ko ri sti }u ga„, na ja vqu je Ma ja Se dla re vi}.

Amaj li je Ne kad ni je do voq no da si na po bed ni~ koj stra ni, a da ne bu de{ „su je ve ran“. Ta ko je ~lan ka bi ne ta no vo i za bra nog pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} ju ~e za pi sao na laj ni: „Da nas je pe tak, 13. Ne znam za vas, ali ja sam po neo de te li nu sa ~e ti ri li sta i pot ko vi cu sa so bom! A ka kve sam sre }e, ni ceo kow mi ne bi po mo gao!„ S. St.

politika

dnevnik

PROMENA STATUTA POKRAJINE ILI USTAVA REPUBLIKE

@uq u voj vo |an skoj ci pe li Po sle od lu ke Ustav nog su da o ne u stav no sti od re da ba „voj vo |an skog za ko na”, par ti je su se svr sta le u red onih ko ji su za pro me nu naj vi {eg prav nog ak ta dr à ve Sr bi je, onih ko ji (jo{) ni su ~u li da je i Sta tut Voj vo di ne ospo ren, dru gih ko ji mi sle da bi sa ma Po kra jin ska skup {ti na hit no tre ba lo da na pra vi no vi pred log sta tu ta i ta ko is pra vi „bru ku i sra mo tu”, dok ne ki iz laz vi de u van red nim iz bo ri ma. – Ne ma tu ve li ke mu dro sti – sma tra po sla nik po sla nik i port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov. – Skup {ti na Voj vo di ne sa da mo ra da upo do bi svo je ak te s Usta vom. Mo ra se me wa ti Za kon o nad le `no sti ma APV, kao i Sta tut Voj vo di ne. Ka è, „kad ne ko se bi ku pi ma le ci pe le, on ne me wa no gu, ne go uzme no ve ci pe le„. Ta ko je, do da je, i sad: „Voj vo di na je se bi od re di la nad le `no sti, ali ne mo è se me wa ti Ustav sa mo da bi ona ima la nad le `no sti ko je tu ne ko è li„. Sta tut Voj vo di ne je sa da, ka ko ka è, u dvo stru kom pre kr {a ju. – Ne sa mo da ni je u skla du s Usta vom ne go ni sa za ko nom. Ima mo Sta tut ko ji je i ne u sta van i ne za ko nit, ap so lut no r|av akt, uskla |en sam sa so bom, ka ko je to

ve} ne ko `e leo da ga na pra vi – ka `e Jo va nov. [ef po sla ni~ ke gru pe SPS– PUPS –JS –SDPS-a Pa vle Bu da -

kov sma tra da ce la pro ce du ra mo ra da po~ ne u Skup {ti ni Sr bi je,

Stri ko vi} do da je da se od lu ke Ustav nog su da mo ra ju po {to va ti. – [ta }e mo po {to va ti, ako ne od lu ke Ustav nog su da? Ako smo

prav na dr à va, ne mo è mo ig no ri sa ti Ustav ni sud – ka è Stri -

Ako smo prav na dr à va, ne mo è mo ig no ri sa ti Ustav ni sud. Pi ta we je da na ka da }e Du {an Ba ja to vi} to pi ta we sta vi ti pred stran ku (Ra do slav Stri ko vi}) ko ja je i do ne la Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne. – A on da }e, ve ro vat no, mo ra ti da se de se i od go va ra ju }e pro me ne Sta tu ta Voj vo di ne – ka è Bu da kov. We gov stra na~ ki ko le ga, funk ci o ner Po kra jin skog od bo ra SPS-a u Voj vo di ni Ra do slav

ko vi}, do da ju }i da je „pi ta we da na ka da }e Du {an Ba ja to vi} to pi ta we sta vi ti pred stran ku”. So ci ja li sti }e, ka ko je re kao Stri ko vi}, do ne ti za kqu~ ke o tom pi ta wu i kon sul to va ti svo je ka dro ve iz prav ne stru ke. – Ta~ no je da smo re kli da }e mo bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja u

Deli: Sablasno podse}awe na devedesete Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za na ci o nal ne ma wi ne An dor De li oce nio je da se u Sr bi ji, od lu kom Ustav nog su da o su spen zi ji ne kih ~la no va Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, po no vo po kre }u pro ce si ko ji „sa bla sno pod se }a ju na pe riod de ve de se tih go di na pro {log ve ka„. De li je za „Ma |ar so” re kao da sma tra da se va qa za mi sli ti nad tem pi ra wem od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o od red ba ma Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne, bu du }i da je do kraj weg is ho da u pred me tu ko ji je za po ~et 2009. go di ne do {lo na dan uo~i for mi ra wa no ve po kra jin ske vla sti. On je do dao da od lu ka Ustav nog su da do ti ~e pre sve ga Re pu bli~ ku skup {ti nu, bu du }i da se ra di o Za ko nu ko ji je ona usvo ji la. Po we go vim re ~i ma, ima ju }i u vi du da re pu bli~ ku vla du ne }e ~i ni ti iste one po li ti~ ke stran ke ko je tvo re Po kra jin sku vla du, osta je da se vi di da li }e vla da Sr bi je bi ti sprem na na sa rad wu s Vla dom Voj vo di ne ili }e se u}i u „pro i kon tra pe riod”. – Ova kav sce na rio mi je za mi sliv – ka zao je De li.

Skup {ti ni Voj vo di ne, ali smo opo zi ci ja i ne }e mo pre }u ta ti ni jed no pi ta we – do dao je pot pred sed nik PO SPO-a Stri ko vi}. P r e d s e d n i k Skup {ti ne Voj vo di ne i li der SVMa I{tvan Pa stor ra ni je je po ru ~io da je, po sle od lu ke Ustav nog su da, pr vi ko rak na re pu bli~ kom par la men tu ko ji je Za kon o nad le `no sti ma APV i do neo. – A ako je Sta tut u pi ta wu, za ko ji se na go ve {ta va is hod – i u tom slu ~a ju to tre ba da ide pr vo na klu pe re pu bli~ kog par la men ta pa tek on da u Skup {ti nu Voj vo di ne – do dao je Pa stor. [ef po sla ni~ kog klu ba DS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Bo ri slav No va ko vi} iz ja vio je, go stu ju }i ne dav no na RTS-u, da je sud ospo rio „sa mo dva de se tak po zi ci ja u Za ko nu o pre no su nad le `no sti”, dok Sta tut, ka `e, ni je ospo ren. Da Ustav Sr bi je tre ba pro me ni ti, uko li ko Za kon o pre no su nad le `no sti na Voj vo di nu ni je u skla du s wim, sma tra no vo sad ski LDP. „Za LDP, No vi Sad je glav ni grad Voj vo di ne i ta~ ka. I ne sa mo to ve} sma tra mo da voj vo |an sku auto no mi ju tre ba jo{ oja ~a ti i pro {i ri ti. Uko li ko Za kon o pre no su nad le `no sti ni je u sla du s Usta vom, tre ba me wa ti ta kav Ustav ko ji je su pro tan evrop skim na ~e li ma re gi o na li zma”, na vo di se u sa op {te wu te stran ke ko ja po dr `a va „sva ku ini ci ja ti vu„ o za {ti ti pra va pred me |u na rod nim in sti tu ci ja ma i su dom u Stra zbu ru. Zbog to ga {to sma tra ju da je od lu ka Ustav nog su da kr {e we ko lek tiv nih pra va gra |a na Voj vo di ne, LSV je od mah po ob ja vqi va wu te od lu ke na saj tu su da po zvao Vla du Voj vo di ne da gra |a ne Po kra ji ne za {ti ti pred Evrop skim su dom za qud ska pra va u Stra zbu ru. U toj stran ci, kao i u SPO-u, sma tra ju da Ustav Sr bi je tre ba me wa ti. S. Kova~evi}

Be ri sa vqe vi}: In ter na ci o na li za ci ja pi ta wa Voj vo di ne Biv {i vi so ki ju go slo ven ski funk ci o ner @i van Be ri sa vqe vi} oce nio je da }e od lu ka Ustav nog su da Sr bi je do ve sti do „in ter na ci o na li za ci je” pi ta wa ove po kra ji ne. „Ova od lu ka }e sna `no po no vo otvo ri ti pi ta we po lo `a ja Voj vo di ne i ne mi nov no ga in ter na ci o na li zo va ti. Pr vi put u fron tu pro tiv usta va ne }e bi ti sa mo po je di ne po li ti~ ke stran ke i or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva, ne go i voj vo |an ske in sti tu ci je i ce lo kup na

stru~ na voj vo |an ska jav nost”, re kao je Be ri sa vqe vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re, pre no si RTV. On je oce nio da je va `e }i Ustav Sr bi je po gu ban ne sa mo za Voj vo di nu ne go i za ce lu ze mqu, jer je an ti mo de ran i „cen tra li sti~ ki po ugle du na ne ke azij ske ze mqe”. „Sr bi ja je na pro {lim iz bo ri ma do dat no skre nu la ude sno, i to je ohra bri lo pre do mi nant no de sno bi }e Sr bi je da pre ko Ustav nog

su da Sr bi je na naj re strik tiv ni ji na ~in tu ma ~i iona ko re strik ti van ustav. To se naj bo qe vi de lo po li ko va wu ul tra de sni ce, od (pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji sla va) Ko {tu ni ce do Dve ri”, re kao je Be ri sa vqe vi}. Od lu ka Ustav nog su da pred sta vqa tre }i ve li ki udar na Voj vo di nu i voj vo |an ski iden ti tet, re kao je Be ri sa vqe vi}, biv {i am ba sa dor i pred sed nik voj vo |an skih ko mu ni sta ko ji je sme wen 1988. u ta ko zva noj „jo gurt re vo lu ci ji”.

Jo va no vi}: Va zal ni od nos bu du }e vla sti

Ugqa nin: O~e ku jem raz go vo re

REKLI SU

Ta ba ko vi}: Pre ja ke re ~i P o t p r e d s e d n i c a SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je man da tar Ivi ca Da ~i} upo tre bio „ma lo pre ja ke re ~i” ka da je re kao da je fi nan sij ski sek tor naj ve }i ne pri ja teq na ro da, ali se slo `i la s tim da je do sa da {wa eko nom ska po li ti ka bi la neo d go va ra ju }a. Ona ipak sma tra da Da ~i }e va iz ja va ima osno va, i kao pri mer na ve la re kla me za ke{ kre di te u ko ji ma ne ma „sit nih slo va” s upo zo re wem za gra |a ne. Po we nim re ~i ma, ta sit na slo va o uslo vi ma po ko ji ma se kre di ti uzi ma ju mo gu bi ti „kob na” po ko ri sni ke jer mno gi od za po sle nih ve} ni su u mo gu} no sti da kre di te re dov no fi nan si ra ju, ka ko je uka za la, {to zbog ra sta kur sa, {to zbog gu bit ka po sla, a to je po sle di ca do sa da {we „neo d go va ra ju }e eko nom ske po li ti ke”.

Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi lo{ Jo va no vi} oce nio je ju ~e da je „bed na i bez bu du} no sti” ze mqa u ko joj man da tar za sa stav vla de pi ta stra ne si le s kim mo è, a s kim ne sme da pra vi vla da ju }u ko a li ci ju. „Osim {to po ka zu je pot pu no od su stvo po li ti~ ke ide je i vi zi je, ta kav va zal ni od nos ni je do sto jan srp skog na ro da i srp ske dr à ve i mo è is kqu ~i vo za po sle di cu ima ti da qe sla bqe we i na za do va we Sr bi je”, is ta kao je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi. On je upo zo rio na to da je kraj we vre me da Sr bi ja „bez stra ha i kom plek sa kre ne pu tem po li ti~ ke i voj ne ne u tral no sti, ko jim se je di no mo gu za {ti ti dr àv ni in te re si”.

Li der Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka Su lej man Ugqa nin iz ja vio je da o~e ku je raz go vo re s pred stav ni ci ma stra na ka ko je }e for mi ra ti no vu vla du, pre no si zva ni~ ni sajt te stran ke. – SDA je auten ti~ na ma win ska stran ka ko ja je osvo ji la naj ve }i broj gla so va u San xa ku i sma tram da no va vla da Sr bi je ima to u vi du – re kao je Ugqa nin. On je is ta kao i da ga za ni ma stav ko a li ci je Srp ska na pred na stran ka – So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je – Uje di we ni re gi o ni Sr bi je o pi ta wi ma ma wi na u Sr bi ji jer se, ka ko je na veo, u pot pi sa nom ko a li ci o nom spo ra zu mu ne spo mi wu ma wi ne. – Ohra bru je me po zi ti van stav pre sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je pre ma Bo {wa ci ma i dru gi ma ma wi na ma – po ru ~io je Ugqa nin.

subota14.jul2012.

Pr va sed ni ca no ve Vla de Voj vo di ne Vla da Voj vo di ne u no vom sa zi vu odr à la je ju ~e pr vu sed ni cu, ko jom je pred se da vao wen pred sed nik Bo j an Paj ti}, sa op {tio je Po k ra j in s ki se kre t a r i j at za kul tu ru i in for mi sa we. Ka ko se na vo di, Paj ti} je no v o i z a b r a n i m ~la no vi ma po è leo mno go uspe ha u ra du i na veo da vla d u o~e k u j u broj n e ak t iv n o sti, ko je se od no se pre sve ga na br ì raz voj Po k ra j i n e, {to ne } e bi t i jed no stav no ura di ti u na red nim go di na ma. – To pred sta vqa po se ban iza zov da po ka è mo da smo spo sob ni, efi ka sni i ener gi~ ni. Za do bru ini ci ja ti vu od me ne }e te uvek ima ti po dr {ku jer o~e ku jem od svih

~la no va Vla de da bu du ak tiv ni i pu ni ide ja za ko je }e se za la ga ti – re kao je Paj ti}.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci za se kre ta ra Vla de iza bra na je Ro ma na Ru di}, a for mi ra na su i rad na te la za po je di ne obla sti, kao {to su od bo ri za eko nom ska pi ta wa i bu xet, pro pi se i upra vu, ko mi si je za me | u n a c i o n al n e od n o s e, cr kve i ver ske za jed ni ce i za od bra nu i bez bed nost.

OSPORENE ODREDBE O NADLE@NOSTIMA VOJVODINE I OBRAZLO@EWE NA 85 STRANA POSLATI NA OBJAVQIVAWE

Ustav ni sud de taq no i o sta tu su No vog Sa da Od lu ka Ustav nog su da ko jom su ospo re ne po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ju ~e je upu }e na na ob ja vqi va we u „Slu `be ni gla snik Re pu bli ke Sr bi je”, sa op {tio je taj sud. U toj od lu ci se, uz obra zlo è we na 85 stra na, na vo de od red be Za ko na ko je ni su u skla du s Usta vom. One, po Usta vu, pre sta ju da va è da nom ob ja vqi va wa od lu ke Ustav nog su da u „Slu `be nom gla sni ku RS”, pi {e u od lu ci. Od lu ka, ta ko |e, sa dr ì obra zlo è wa za od red be ~i ja je oce na ustav no sti od bi je na. Obra zla ù }i ospo re nu od bred bu da je grad No vi Sad glav ni, ad mi ni - to ri jal ni ob lik unu tra {weg stra tiv ni cen tar i se di {te or - ure |e wa dr à ve mo è ima ti sa ga na APV, Ustav ni sud na la zi mo je dan ad mi ni stra tiv ni cen da „ne za vi sno od je zi~ ke dvo smi - tar, ko ji, s ob zi rom na svoj ge o sle no sti ove od red be, we no pra - graf ski po lo àj, isto rij sku vo je zi~ ko zna ~e we je ste da No - tra di ci ju, pri vred nu i in fra vi Sad ima po lo struk tur nu raz àj ne sa mo ad mi vi je nost, raz vi je Ustav ni sud uka zu je nost u po gle du n i s t r a t i v n o g cen tra AP u ko obra zov nih, kul na to da sva ki jem je se di {te po - te ri to ri jal ni ob lik tur nih i dru gih kra jin skih or ga in sti tu ci ja, raz unu tra {weg ure |e wa vi na, ne go i po lo je nost u pru à dr à ve mo è àj glav nog gra da wu uslu ga u obla ima ti sa mo je dan APV”. sti zdrav stva i „Isto ri ja te dr., pred sta vqa ad mi ni stra tiv ni nor me po te kle iz g r a v i t a c i o n i cen tar pred lo ga sta tu ta cen tar od re |e nog AP Voj vo di ne, i pod ru~ ja i se di na ziv (ru brum) iz nad ~la na 10 {te svih ili naj ve }eg de la or ga Sta tu ta, do dat no po tvr |u ju ta~ - na te te ri to ri jal ne za jed ni ce. nost na ve de nog je zi~ kog zna ~e - U tom smi slu, do da je se, Ustav ni wa„, na vo di se u obra zlo è wu. sud uka zu je i na od re |e we se di Po sma tra no sa sta no vi {ta {ta op {ti na i gra do va pre ma tog zna ~e wa ospo re ne od red be, od red ba ma ~la na 11, stav 4 i do da je se, Ustav ni sud is ti ~e da ~la na 17, stav 3 Za ko na o te ri je glav ni grad iz raz dr àv no sti to ri jal noj or ga ni za ci ji Re pu i da iz na ~e la 8, stav 1 Usta va, bli ke Sr bi je. ko jim je utvr |e no da je te ri to „Iz na ve de nog, po oce ni ri ja RS je din stve na i ne de qi va, Ustav nog su da, sle di da od red ni pro iz la zi da u Re pu bli ci mo è ca ’glav ni’ ni je u skla du ni s po po sto ja ti sa mo je dan grad ko ji lo à jem gra da No vog Sa da kao ima ka rak ter glav nog gra da, a da ad mi ni stra tiv nog cen tra dru ge te ri to ri jal ne za jed ni ce APV”, na veo je Sud. unu tar dr à ve ko je ne ma ju ele De taq no se obra zla ù i dru men te dr àv no sti, ka kva je AP, ge ospo re ne od bred be Za ko na, ne mo gu ima ti glav ni grad. me |u ko ji ma su one da APV u S dru ge stra ne, na vo di se u okvi ru svo jih nad le `no sti mo obra zlo è wu, ako bi se po {lo è osno va ti pred stav ni {tva u od to ga da ospo re na od red ba re gi o ni ma Evro pe, od no sno u ozna ~a va No vi Sad ne kao glav - Bri se lu, o to me da te ri to ri ju ni grad Po kra ji ne, on da bi iz APV ~i ne te ri to ri je lo kal nih ospo re ne od red be pro iz la zi lo sa mo u pra va „u we nim ge o graf da u APV ima vi {e ad mi ni stra - skim obla sti ma (Ba~ ka, Ba nat i tiv nih cen ta ra od ko jih je No vi Srem)„... Od lu ka s obra zlo è Sad glav ni. Me |u tim, Ustav ni wem ob ja vqe na je na saj tu Su da. sud uka zu je na to da sva ki te ri S. N. K.

ekonomija

subota14.jul2012.

dnevnik

TE [KI DA NI ZA ZRE WA NI NSKE KOM PA NI JE

Ste~aj se uvla~i u lekove i brodove Ot pu {ta we 80 rad ni ka na od re |e no vre me i upu }i va we 160 za po sle nih u zre wa nin skom bro do gra di li {tu “Be gej” na pri nud ni od mor zbog fi nan sij ske kri ze ko ja je po go di la jed nog od naj ve }ih iz vo zni ka u sred wem Ba na tu, od raz je te {ke eko nom ske si tu a ci je u ne ka da {wim pri vred nim gi gan ti ma u gra du na Be ge ju. Pred sed nik po dru `ni ce Sin di ka ta in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne u bro do gra di li {tu Jo vi ca Lu ja nov ve li da ni sin di kal ci ni ti rad ni ci ne zna ju ka kva je da qa sud bi na fa bri ke ~i ji je vla snik ho land ska kom pa ni ja “Mer ku ri jus in ter ne {e nel”. Sa mo im je re ~e no da }e, u re or ga ni za ci ji, osta ti oko 40 stal no za po sle nih. S dru ge stra ne, di rek tor “Be ge ja” Dra go mir Su bi} je na ja vio da }e usko ro Pri vred nom su du u Zre wa ni nu bi ti pre dat pred log pla na

re or ga ni za ci je i da }e, ako on bu de pri hva }en ali ga pod no si lac ne is po {tu je u da tom ro ku, u bro do gra di li {tu usle di ti ste ~aj. Sli~ no se pre ne ko li ko me se ci do go di lo i u Fa bri ci le ko va “Ju -

na ra, iz da na u dan sve je go ra i mno gi upo zo ra va ju na to da je naj cr wi sce na rio upra vo i naj i zve sni ji. A ta kav raz voj do ga |a ja pod ra zu me va ste ~aj, ali i li kvi da ci ju “Ju go re me di je”.

mi la nih pro ble ma sva ka ko ne po ma `e to {to Vla da Sr bi je jo{ ni je for mi ra na. – “Ju go re me di ja” i bro do gra di li {te “Be gej” bli zu su ste ~a ja. Pri vre da u gra du je na lik “cr noj ru pi” i ne bih mo gao prog no zi ra ti ka ko }e se si tu a ci ja da qe raz vi ja ti. Li~ no, ne o~e ku jem bo qe sta we jer sve ovo su vi {e du go tra je – re kao je Ma le {ev, upo zo ra va ju }i na to da do la zi te `i pe riod u go di ni, od no sno je sen i zi ma, ka da }e gra |a ni ma tre ba ti no vac da pla }a ju gas i stru ju, a sve je vi {e ot pu {ta wa po pred u ze }i ma. Ma le {ev o~e ku je da }e sta we bi ti sta bi li zo va no bar u In du stri ji pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK, ko ju je kra jem ju na, na jav noj li ci ta ci ji, za 959 mi li o na di na ra ku pi la pan ~e va~ ka kom pa ni ja “Al meks”. Ali, jav no sti jo{ ni su

Ni {ta od opo rav ka pi va re Biv {a grad ska vlast je na ja vqi va la da se spre ma opo ra vak Zre wa nin ske in du stri je pi va (ZIP) i da je je dan po ten ci jal ni in ve sti tor bio za in te re so van za we no pre u zi ma we i po kre ta we pro iz vod we. Ne zva ni~ no se mo glo ~u ti da je u pi ta wu fir ma “MK-ko merc” ko ja je, na po slet ku, od u sta la od pi va re jer ni je bi la sprem na da pla ti su mu ko ja je tra `e na. A ko ju, re al no, ni kad ni ko i ne }e bi ti spre man da is ke {i ra. go re me di ja”, u ko joj je ob u sta vqe na pro iz vod wa, a 460 rad ni ka je po sla to na pri nud ni od mor. Si tu a ci ja u far ma ce ut skoj ku }i, ko ja je u ve }in skom vla sni {tvu ma lih ak ci o -

Pred sed nik Ve }a sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta u Zre wa ni nu Mir ko Ma le {ev pri vred nu si tu a ci ju u gra du oce wu je kao ka ta stro fal nu, i na vo di da re {a va wu na go -

po zna ti pla no vi no vog ga zde, ta ko da ni rad ni ci skro ba re ne zna ju {ta da o~e ku ju. Do ne dav no su, dok je za ku pac po go na IPOK-a bi lo be o grad sko pred u ze }e “Kar ton val”, ima li si gur nost jer je ta fir ma, na kon pro pa sti skro ba re, re mon to va la po stro je wa i upo sli la

JUN SKA AN KE TA MAT-a

VOJ VO \AN SKA ZA PO SLE NOST IZ ME \U STA TI STI KE I @I VO TA

Nezaposlenost najgora u Sremskoj Mitrovici GU VER NER DE JAN [O [KI]

Korupcija od po{tenih pravi ovce Ko rup ci ja je glav ni uzrok ne za po sle no sti, vi so kih ce na, ne po ve re wa stra nih in ve sti to ra i ra sta jav nog du ga, sma tra gu v er n er NBS-a De j an [o {ki}. On je u autor skom tek stu za list „Po li ti ka” re kao da ko rup ci ja na tr ì {tu ra da, ro be i uslu ga, tr ì {tu nov ca i ka p i t a l a pre t va r a so l id n e gra |a ne i pri vred ni ke ko ji po {tu ju za ko ne u „ov ce” ko je gu be u ne fer utak mi ci s „do bro po ve za nim” i ne so lid nim. „Dok god ovi dru gi pro la ze ne ka `we no, ko rup ci ja pro vo ci ra no vu ko rup ci ju i zlo u po tre b e”, sma t ra [o { ki}. „Pre ko no }i se stva ra ju bo gat stva i na gla {a va ju so ci jal ne ne jed na ko sti u dru {tvu ko je ni su po sle di ca spo sob no sti, ve} ko rup ci je. Ko rup ci ja omo gu }a va po slov ni uspeh bez ra sta kva li te ta i efi ka sno sti, zbog ~e ga se po tro {a ~i osu |u ju da pla }a ju vi {e, a do bi ja ju ma we. Ko rup ci ja ne gi ra zdra vo pred u zet ni {tvo i kon ku ren ci ju na ko joj isto rij ski po ~ i v a kom p a r a t iv n a pred nost i efi ka snost tr ì {nog si s te m a pri v re | i v a w a, i isto vre me no uni {ta va pred u- zet ni~ ku ener gi ju na ci je„.

Ne za po sle nost je je dan od naj ve }ih pro ble ma s ko ji ma se Sr bi ja ve} du `e vre me su o ~a va, a sli~ no je i u Voj vo di ni, pa je, ne sum wi vo, bor ba za sma we we ne za po sle no sti naj va `ni ji za da tak s ko jim }e se su o ~i ti pred stav ni ci vla sti. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sa ti sti ku, a na osno vu an ke te o rad noj sna zi, sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji u apri lu ove go di ne bi la je 25,5 od sto, a naj ve }a je u Voj vo di ni – 27,2 od sto. Po da ci o sto pi ne za po sle no sti po re gi o ni ma do bi je ni su na osno vu an ke te spro ve de ne u 8.000 do ma }in sta va u Sr bi ji, a na pi ta wa je od go va ra lo ne {to vi {e od 19.000 oso ba, od no sno 0,3 od sto od ukup nog bro ja li ca sta ri jih od 15 go di na. Ti po da ci su iza zva li rak ci ju u Voj vo di ni jer, ka ko je ne dav no re kao po kra jin ski se kre tar za rad Mi ro slav Va sin, ne po ka zu ju stvar no sta we za po sle no sti u Po kra ji ni. Po we go vim re ~i ma, na osno vu po da ta ka Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, u apri lu je u Voj vo di ni 205.344 oso be

bi lo na evi den ci ji, a na kra ju ju na wi hov broj bio je ma wi za vi {e od 5.500 qu di jer ih je na evi di ne ci ji NSZ-a bi lo 199.232. Iako je to ve li ka broj ka, ona je ma wa ne go u ju nu pro {le go di ne, ka da je u Voj vo di ni bi lo 204.832 ne za po sle na li ca, dok ih je u law skom apri lu na evi den ci ji NSZ-a bi lo ~ak 207.710. Si tu a ci ja u Voj vo di ni ipak je bo qa ne go u dru gim de lo vi ma

Најнижа стопа незапослености град

брoj незапослених

Београд

стопа %

100.059

14,56

Нови Сад

29.837

17,92

Суботица

11.515

21,65

7.469

25,02

Зрењанин

10.393

25,44

Шабац

11.477

26,15

Сомбор

Sr bi je, {to po tvr |u ju i po da ci NSZ-a o sto pi ne za po sle no sti u gra do vi ma. Na i me, me |u de set gra do va u na {oj ze mqi ko ji ima ju naj ma wu sto pu re gi stro va ne ne za po sle no sti, ~e ti ri su iz Voj vo di ne – No vi Sad, Su bo ti ca, Som bor i Zre wa nin. Ta ko je u No vom Sa du u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne bez po sla bi lo oko 30.000 qu di, od no sno sto pa ne za po sle no sti bi la je 17,92 pro cen ta, dok je u Највиша стопа незапослености Zre wa ni nu bez po sla bi lo oko 10.400 qu брoj стопа град di, {to je sto pu ne za незапослених % po sle no sti po di glo Нови Пазар 21.965 55,09 na ni vo od 25,44 od Лесковац 22.966 43,03 sto. Isto vre me no, iz Voj vo di ne je sa mo Крушевац 16.082 35,47 Srem ska Mi tro vi ca Краљево 13.652 32,21 me |u ukup no dest gra do va u Sr bi ji u Јагодина 11.021 32,18 ko ji ma su za be le `e na naj ve }a sto pa ne С. Митровица 6.770 28,60 za po sle no sti jer u

oko 200 rad ni ka, uglav nom onih ko ji su se pret hod no na {li na uli ci. Be o gra |a ni, me |u tim, iako su u~e stvo va li na li ci ta ci ji i iz ra zi li `e qu da, ume sto za ku pa ca, po sta nu vla sni ci IPOK-a, ni su po be di li u li ci ta ci o noj tr ci pa su se po vu kli iz Zre wa ni na. @. Ba la ban

tom me stu na po sao ~e ka ne {to vi {e od 6.770 qu di, od no sno sto pa ne za po sle no sti je 28,60 od sto. Ti po da ci, ma ka ko da su bo qi od dru gih de lo va Sr bi je, mo ra ju da bri nu nad le `ne jer su pro cen ti vi so ki, a rad no spo sob ni qu di ne ra de, ne za ra |u ju i ve o- ma te {ko ì ve. Ipak, re zul ta ti ko ji se po sti ù u Voj vo di ni uka zu ju na to da je ovaj re gion eko nom ski naj ra zvi je ni ji i naj per spek tiv ni ji, od mah po sle Be o gra da u ne kim obla sti ma. Na i me, u ukup nom iz vo zu Sr bi je Voj vo di na u~e stvu je s 39 od sto i na ovom pod ru~ ju naj bo qa je struk tu ra uvo za, a ~ak 45 od sto ukup nih stra nih in ve sti ci ja re a li zo va no je u Po kra ji ni. Dru {tve ni bru to pro iz vod u Voj vo di ni od mah je iza onog ostva re nog u Be o gra du, a od ukup no 19 naj ra zvi je ni jih lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji, iz Voj vo di ne je de set. Me |u vi so ko ra zvi je nim lo kal nim sa mo u pra va ma od ukup no 33 – 15 je iz Voj vo di ne, me |u 47 raz vi je nih lo kal nih za jed ni ca, iz Voj vo di ne je 16, sa mo ih je tri me |u 46 ne do voq no raz vi je nih, dok u Voj vo di ni ne ma de va sti ra nih op {ti na ko jih je u Sr bi ji 27. U Voj vo di ni je naj bo qi od nos pro iz vod nih i ne pro iz vod nih de lat no sti, a pro ce nat na pla te jav nih pri ho da je naj ve }i. Re pu bli~ ki pro sek za po sle nih u dr àv nom sek to ru je 31,7 od sto od ukup nog bro ja za po sle nih, dok je u Voj vo di ni sta we bo qe jer u dr àv nom sek to ru ra di 29 od sto ukup nog bro ja za po sle nih. D. Mla |e no vi}

U privredi malo nade Jun ska an ke ta „Ma kro e ko nom skih ana li za i tren do va” do ne la je uglav nom ne ga tiv ne na la ze o kon junk tu ri u do ma }oj in du stri ji, na ve de no je u no vom bro ju tog ~a so pi sa. Ne ga ti van sig nal iz jun ske an ke te je i naj ve }i o~e ki va ni ni vo ri zi ka u po slo va wu od ka da po sto ji an ke ta. In di ka tor po slov ne kli me za be le ìo je rast od 8,6 pro cent nih po e na, ali pre sve ga za hva qu ju }i oce na ma iz dr àv no-dru {tve nog sek to ra. In di ka tor o~e ki va ne pro da je po no vo je za be le ìo bla gi rast, od 2,3 pro cent na po e na u od no su na maj, i do sti gao vred nost od 17,8 pro cent nih

po e na, dok je u pe ri o du ja ke kon j unk t u r e taj in d i k a t or imao vred nost od oko 40 pro cent nih po e na. Na sli ~an za kqu ~ak uka zu je i na laz da se po no vo 47,6 od sto kom pa ni ja iz j a s ni l o da im je naj v e } e ogra ni ~e we u po slo va wu sla ba tra `wa. Kao i u pret hod nim me se ci ma, vi sok pro ce nat kom pa ni ja – 16,6 od sto, iz ja snio se da im je naj ve }i li mit u po slo va wu ne do sta tak uvo znih in pu ta. U ju nu je po no vo za be le `en rast in fla ci o nih o~e ki va wa – 76,6 od sto fir m i iz j a s ni l o se da o~e ku je rast ce na svo jih ula znih tro {ko va u na red na tri me se ca, u od no su na maj skih 64,7 od sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

112,8795

115,1832

117,8324

112,5340

Australija

dolar

94,0349

95,9540

98,1609

93,7471

Kanada

dolar

90,7830

92,6357

94,7663

90,5051

Danska

kruna

15,1738

15,4835

15,8396

15,1274

Norve{ka

kruna

15,1580

15,4673

15,8230

15,1116

[vedska

kruna

13,1607

13,4293

13,7382

13,1204

[vajcarska

franak

93,9723

95,8901

98,0956

93,6846

V. Britanija

funta

142,6868

145,5988

148,9476

142,2500

dolar

92,4560

94,3429

96,5128

92,1730

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 7. 2012. godine

Cena

Promet

4,55%

2.300

338.100

Bambi Banat a.d. , Beograd

2,56%

20.000

1.800.000

AIK banka a.d. , Ni{

1,89%

1.405

88.826.678

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,94%

1.820

937.300

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Promena %

Cena

Promet

-13,64%

760

Montinvest a.d. , Beograd

-8,33%

7.700

762.300

AIK banka a.d. , Ni{

-2,97%

817

2.665.871

Pet akcija s najve}im padom Industrijske nekretnine a.d.

BELEX 15 (437,44 0,10) Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena % 1,89%

Cena

Promet

1.405

88.826.678

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,13%

749

58.422

NIS a.d., Novi Sad

-0,48%

627

2.265.130

Energoprojekt holding a.d.

-1,16%

425

1.335.775

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,00%

489

592.229

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

1,57%

387

555.202

Alfa plam a.d. , Vrawe

-7,69%

6.000

120.000

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

-0,06%

1.639

95.040

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.340

0,00%

2.070

0,00%

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,13%

749

58.422

Alfa plam a.d. , Vrawe

-7,69%

6.000

120.000

Promena %

Cena

Promet

STUP Vr{ac a.d. , Vr{ac

0,00%

15.500

744.000

Galenika Fitofarmacija a.d.

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00%

10.500

0,00%

Impol Seval a.d. , Sevojno

0,00%

668

0,00%

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

300

0,00%

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

10,00%

1.100

814.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,48%

627

2.265.130

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,00%

489

592.229

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BU DU ]A VLA DA SPRE MI LA AN TI KRI ZNI PLAN

Fa le nam „sa mo” tri mi li jar de

Pot p red s ed n i c a Vla d e i ~la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da je sa ~i wen plan da se kon so li du ju fi nan si je, po mog ne pri vre di i po boq {a stan dard gra |a na. Ona je is ta kla da je sta we u ze mqi te {ko, da 400.000 pen zi o ne ra pri ma ma we od 15.000 di na ra me se~ no, da ima mno go ne za po sle nih i da bi vla da tre ba lo da po~ ne da re {a va te pro ble me.

– Bu xet ski de fi cit, ko ji iz no s i vi { e od se d am od s to, krat ko ro~ no se ne }e mo }i re {i ti bez do dat nog za du ì va wa, ali se du go ro~ no mo ra na pra vi ti odr ìv si stem – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}. – Do kra ja go di ne nam je po treb no tri mi li jar de evra da bi dr à va iz vr {a va la svo je oba ve ze ona ko ka ko je neo p hod no kroz re dov nost pla ta, pen zi ja i so ci jal nih da va wa. Za to je po treb no da se krat ko ro~ no dr à va na knad no za du ì, a 2013. mo ra da bu de go di na u ko joj }e se ura di ti mno ge me re i pro gra mi. Po we nim re ~i ma, ciq tih me ra i pro gra ma je da se po sto je }e sta we ubla ì i pri vre da ko na~ no po~ ne da pu ni bu xet i da od tog nov ca dr à va po~ ne sa ma se be da iz dr à va. Ka ko je do da la, po boq {a we u obla sti pri vre de mo glo bi se ostva ri ti we nim ras te re }i va wem.

subota14.jul2012.

ZA[TO MI [KO VI] NI JE ZA MR ZNUO OT PLA TU KRE DI TA NA DVE GO DI NE KAD IMA BAN KU

Avan tu ri sti se igra ju ban ka ma i Sr bi jom? U Sr bi ji obi~ no naj vi {e pri ~a ju oni ko ji tre ba da }u te, a to se i sa da de {a va. Ni je ni ka kav no vost da se ban ke kod nas po na {a ju ka ko im se }ef ne, da su je dan od kqu~ nih sa u ~e sni ka ka ta stro fal ne pri va ti za ci je, da su nam ka ma te go to vo pa ze le na {ke i jo{ mno go to ga bi se mo glo re }i... Ta ko |e, mno ge dr à ve, po put Ma |ar ske i we nog pre mi je ra Vik to ra Or ba na na pri mer, op tu ì le su ban ke da se po na {a ju pqa~ ka {ki... Me |u tim, pred log o za mr za va wu po tra ì va wa ba na ka od prav nih i fi zi~ kih li ca na dve go di ne jo{ ni ko me ni je pao na pa met, a to je u Sr bi ji po sled wih da na po sta la ozbiq na te ma. Naj in te re sant ni je od sve ga je to {to je pred log sti gao iz kom pa ni je „Del ta” ov da {weg taj ku na Mi ro sla va Mi {ko vi }a pa se mo ra po sta vi ti pro sto pi ta we: za {to „Del ta„ ni je za mr znu la ot pla te ra ta na dve go di ne i pri vre di i gra |a ni ma u vre me ka da je bi la vla snik jed na od naj ve }ih ba na ka u Sr bi ji? Ume sto za mr za va wa, oni su iz gra di li ozbiq nu i bo ga tu ban ku pa je le po pro da li In te zi, a sa da ima ju ge ni jal nu ide ju da ov da {we ban ke po {a qu dve go di ne na pri nud ni od mor. Jer ne o~e ku ju, vaq da, da }e ne ko na sta vi ti da da je kre di te i po sa da {wim vi so kim ka ma ta ma, a da isto vre me no ne mo è da na pla }u je sta re du go ve. Ve ro vat no je Mi {ko vi} Del ta ban ku po di gao ni iz ~e ga, da ju }i jef ti ne kre di te u uslo vi ma slo bod nog tr ì {ta, prav ne dr à ve i nul te ko rup ci je pa sa da we go vi za po sle ni ci sma tra ju da je u re du da se sve za mr zne... Mo `da se ni su do bro iz ra zi li pa u stva ri mi sle da }e dr à va ume sto ba na ka i gra |a na vra }a ti

Da ne bu de vi {e {te te – Na à lost, ma lo je onih ko ji ma mo è mo odo bri ti po mo} u vi du od la ga wa – ka è di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci}. – Glav ni pro blem je to {to ne ma po slov nih ak tiv no sti. Ne vi di te oda kle bi mo gli do }i no vi po slo vi ko ji bi omo gu }i li za ra du. Ka da to ima mo, lak {e je i na ma i kli jen ti ma. O~i gled no, ka da je u pi ta wu fi nan sij ska po li ti ka, bu du }a vla da Sr bi je }e mno ge sta vo ve mo ra ti da ob ja sni i ja sno de fi ni {e. Da od ide ja ne bu de vi {e {te te ne go ko ri sti. kre di te dve go di ne... To je, {to bi se re klo, dru gi par opa na ka, ali opet ma lo ve ro vat no re {e we, ali ne i ne mo gu }e kao ono {to sti è iz „Del te„, a {to, o~i gled no, ima po bor ni ke i kod ne kih u bu du }oj vla di. Mo `da }e upo mo} da pri sko ~i i „Del ta„ s pa ra ma {to je za ra di la od pro da je „Mak si ja”... Ban ke tre ba sti snu ti, ali ozbiq no, a ne pa ro la ma i pra znom de ma go gi jom. Na rav no da bi de va sti ra na srp ska pri vre da i osi ro ma {e ni gra |a ni je dva do ~e ka li re pro gam iili za mr za va we kre di ta, ali...

Iz ja va man da ta ra no ve vla de Sr bi je Ivi ce Da ~i }a o ban ka ma kao na rod nim ne pri ja te qi ma „{to opqa~ ka {e ovaj na rod” mo gla bi ima ti kon tra pro duk tiv no dej stvo. Ume sto po boq {a wa uslo va pod ko ji ma se fi nan si ra ju pri vre da i gra |a ni, mo gla bi do ne ti ma wu su mu ukup nih kre di ta, ve }e ka ma te i po rast dru gih ban kar skih tro {ko va. Do da mo li pre mi jer skoj iz ja vi i zva ni~ ni stav kom pa ni je „Del ta” kao {to je za mr za va we po tra `i va wa ba na ka od prav nih i fi zi~ kih li ca na dve go di ne, ja sno je da }e ban ke, dok se

sve ne raz ja sni i ob ja sni, bi ti ve o ma opre zne. O to me ka ko bi to sve mo glo uti ca ti na bu du }i po slov nu po li ti ku ba na ka u Sr bi ji stru~ wak s Be o grad ske ban kar ske aka de mi je Ma li {a \u ki} ka è: – Te {ko je ko men ta ri sa ti me re ko je jo{ ni su do ne te i pre ci zno kon ci pi ra ne. Iz ja ve ko je smo do sa da ~u li su {tu re. Neo spor no je ta~ no da su ka ma te na na {em tr ì {tu vi so ke, ali ni je ob ja {we no ka ko }e da se sma we. – na vo di \u ki}. – Iz ve sno je to da }e ban ke, dok se ne ob ja vi ja san kon cept bu du }e po li ti ke, bi ti opre zni je. To zna ~i da }e uspo ri ti kre dit nu ak tiv nost da bi se za {ti tio ka pi tal. Mo glo bi do }i do po ve }a wa ka ma ta na kre di te. Isto vre me no, to bi se mo glo pro pra ti ti sma we wem ka ma ta na de po zi te kao {to su {ted ni ulo zi i sli~ no. Mo glo bi do }i do po ve }a wa i dru gih ban kar skih tro {ko va, kao {to su odr à va we ra ~u na, tro {ko vi ve za ni za plat ne kar ti ce i sli~ no. [to se ti ~e ide je o dvo go di {wem za mr za va wu po tra ì va wa od prav nih i fi zi~ kih li ca, i to je ne ja sno. Pa {ta bi bi lo ka da bi, re ci mo, tr gov ci ili po qo pri vred ni ci mo ra li da se od rek nu mar è u ro ku od dve go di ne? Od ~e ga bi se ì ve lo, ra di lo, ob na vqa la pro iz vod wa, na ba vqa la ro ba? Isto to va ì i za ban ke. S tom ide jom slo ì li bi se i ban ka ri. Ka da je pre ne ko li ko go di na sa da od la ze }a Vla da Sr bi je pred la ga la grejs-pe riod pri vre di, u Udru è wu ba na ka su ja sno ob ja sni li da to ni je mo gu }e jer su ka ma te za fi nan sij ske ku }e osnov ni iz vor pri hod. Od ~e ga ban ke da ì ve dok su zaj mo vi na ~e ka wu? D. Vu jo {e vi} D. Uro {e vi}

SNI @E NE CE NE KOD NIS-a

Evro pre mi jum {est di na ra jef ti ni ji Naft na in du stri ja Sr bi je sni z i l a je ce n e ben z i n a evrop skog kva li te ta – evro pre mi ju ma BMB-95 {est di na ra po li tru, a isto to li ko ovo go ri vo tre ba lo bi da bu de jef ti ni je i na ben zin skim pum pa ma pri vat nih vla sni ka. Osim evro pre mi ju ma BMB95, NIS je u ma lo pro da ji za di nar sni zio i ce ne osta le vr sta naft nih de ri va ta – di ze la, evro di ze la i auto ga sa. Pred s ed n ik Udru ` e w a ben z in s kih sta n i c a Sr b i j e Bo ri sav Ta ti} na ja vio je da }e na pum pa ma tog udru è wa ben zin evrop skog kva li te ta ta ko |e po jef ti ni ti {est di na ra po li tru, ali da }e ce ne osta l ih de r i v a t a osta t i iste. On je re kao da je li tar go ri v a u Sr b i j i, po r ed ovog, naj no vi jeg, sni è wa ce na, po sled wih me sec i po vi {e pu ta sni à van zbog pa da ce na si ro ve naf te i bla gog ra sta vred no sti di na ra u od no su na evro te da su ce ne go ri va na do ma }em tr ì {tu me |u naj ni ìm u re gi o nu. Na i me, bu du }i da je li tar go ri va na ben zin skim pu map ma u Sr bi ji bli zu 150 di na ra, a evro pre mi jum i iz nad te ci fre, uz sni è we ce ne od {est di na ra za ben zin evrop skog kva li te ta, ce na tog i obi~ nog bez o lov nog ben zi na bi }e ve o ma bli zu, od no sno raz li ka }e bi ti sve ga ne ko li ko di na ra, ume sto do sa da {wih de se tak. D. Ml.

POQOPRivRedA

subota14.jul2012.

dnevnik

PAORI TRA@E DA SE OBJAVI ELEMENTARNA NEPOGODA

Su{a ve} obrala kukuruz za 700 miliona evra Zbog su{e }e, sude}i po prognozama stru~waka i ratara, prinosi kukuruza u najmawu ruku biti prepolovqeni. Ako {teta bude 50 odsto, kao {to se procewuje, na `utom zrnu izgubi}emo 700 miliona evra. – Pod pretpostavkom da bi u normalnim okolnostima ukupan rod bio oko sedam miliona tona, re~ je o 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je tona trenutno pre{la 200 evra, imali bismo 700 miliona evra {tete u proizvodwi kukuruza. Ipak, za preciznije podatke treba sa~ekati da se sagleda situacija po svim regionima u Srbiji – ka`e za „Dnevnik” Vu ko sav Sa ko vi} iz „@ita Srbije”. – Su{a je poprimila razmere katastrofe, i ako } rod bude 50 odsto mawi od o~ekivanog, to }e biti na ivici doma}ih

Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID) uspe{no je okon~ala „Agrobiznis projekat” u Srbiji, zahvaquju}i kojem je otvoreno 7.122 novih radnih mesta u poqoprivredi i izvezeno prehrambene robe za oko 190 miliona dolara. Na sve~anosti povodom zavr{etka tog projekta, ameri~ka ambasadorka u Srbiji Me ri Vor lik istakla je da je taj projekat USAID-a, pokrenut pre pet godina, bio od koristi na{im proizvo|a~ima da prodaju i izvezu svoje proizvode na svetsko tr`i{te.Ona je navela da je USAID sara|ivao s 205

srpskih prehrambenih kompanija da bi unapredile ambalaù svojih proizvoda, marketin{ki nastup i da bi se uspe{no pojavila na 46 razli~itih sajmova, ukqu~uju}i i one u Parizu, Berlinu, Amsterdamu, Wujorku i Kuala Lumpuru. – Projekat je tako|e pomogao formirawu pet nacionalnih udruèwa kao {to su udruèwa prera|iva~a mesa i mleka i ona koja okupqaju proizvo|a~e organske hrane i prera|iva~e – rekla je Meri Vorlik, i naglasila da }e to pomo}i da proizvodwa hrane bude jeftinija, kvalitetnija i efikasnija. – Zahvaquju}i ovom USAIDovom projektu, u SAD su po~ele da stiù prve isporuke srpskog kajmaka – istakla je ona, i najavila da }e ameri~ka vlada ostati posve}ena podr{ci razvoja agrobiznisa u Srbiji.

turama koje su pogubno uticale na rod poqoprivrednih kultura, pogotovo na kukuruz i soju. U velikom delu Vojvodine uop{te nije do{lo do oplodwe kukuruza, tako da roda ne}e biti! Uzimaju}i to u ob-

Razmatra}e Vlada Vojvodine – Elementarnu nepogodu progla{avaju lokalne samouprave nakon `etve i berbe, kada se proceni {teta – kazao je za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i}. – Evidentno je da je kukuruz u problemu, ali i ostale kulture, soja, suncokret, {e}erna repa.. U svakom slu~aju, to je stvar koju }emo da raspravimo na nivou Vlade Vojvodine, a nakon toga odluka treba da se usaglasi s Vladom Srbije jer su u pitawu ogromne {tete. mawe konkretnih mera oko progla{ewa elementarne nepogode izazvane dugotrajnom su{om i visokim tempera-

INTERVJU

zir, potrebno je da op{tine i Vlada Vojvodine hitno zvani~no utvrde stawe useva na parcelama i na osnovu to-

ga proglase elementarnu nepogodu koja nas je, o~igledno, zadesila, nagla{avaju u tim poqoprivrednim organizacijama. Razmatrawe nepovoqne situacije na teritoriji op{tine Irig izazvane dugotrajnom su{om i visokim temperaturama, zatim razmatrawe pitawa kra|a i poqskih {teta i pitawe uzurpacije dràvnog zemqi{ta i pa{waka, ali i wihovo kori{}ewe bile su teme sastanka kojem su prisustvovali predstavnici iri{ke op{tine, mesnih zajednica, Odbora za poqoprivredu i [taba za vanredne situacije. – Glavni povod ovog sastanka je pronalaèwe na~ina da se izbegne i ublaì opasnost od posledica su{e, odno-

O poqoprivredi se mora odlu~ivati i u Vojvodini – Naàlost, nisu svi konci agrarne politike za vojvo|anske poqoprivrednike u Vojvodini. Mora}emo to da re{avamo s resornim ministrom u Beogradu, ali se nadam da }e on, ko god da bude, uraditi ono {to je neophodno – decentralizovati poqoprivrednu proizvodwu, {to podrazumeva da deo resursa koji se ti~u Vojvodine prepusti Pokrajinskom sekretarijatu. Moj zadatak je da radim u interesu gra|ana i u ime toga }u razgovarati sa svima u Beogradu, pa i ministrom poqoprivrede. Kolika bude saradwa, tolika }e biti i na{a podr{ka tom resornom ministru – poru~uje u razgovoru za „Dnevnik” potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Go ran Je {i}. l Ali, ruke su vam poprili~no vezane, s obzirom na to da Ustavni sud Vojvodini osporava dono{ewe, sprovo|ewe i nadzor mera agrarne politike. – Po{tova}emo odluku Ustavnog suda i ako ta institucija kaè da mi ne moèmo sprovoditi mere agrarne politike, napravi}emo akcioni plan za realizaciju poqoprivredne proizvodwe na teritoriji APV i pratiti nadzor wegove realizacije. l Kako uz veoma skromne nadle`nosti Vojvodina i wena poqoprivreda mogu biti ’mercedes’, a Srbija ’fi}a’? – Nemogu}e je donositi odluke i mere agrane politike u Beogradu kada imate dve potpuno razli~ite stvari, razli~ite

okolnosti. Stoga je neophodna decentralizacija agrarne politike, i to mora da se uradi na nivou ministarstva. Mi u Vojvodini re{avamo ne{to {to je ogroman privredni i eksportni resurs, a u drugim delovima su stvari malo druga~ije i sam finansijski aspekat bavqewa poqoprivredom ju`no od Save i Dunava i ovde je druga~iji. Elem, decentralizacijom }e se podsticati i poqoprivreda u drugim delovima zemqe, a centralizovanim merama niko ne dobija ni{ta. Nadam se da }u za to imati podr{ku i predsednika vojvo|anske vlade Bo ja na Paj ti }a i budu}eg premijera Srbije. l Koji }e biti va{i prvi potezi kao prvog ~oveka vojvo|anskog agrara? – Pre svega }emo da razre{imo stvari koje se ti~u buxeta jer

u ovom trenutku je wegova realizacija 24,18 odsto. Potom, u tom po~etnom periodu sistematizacije, odnosno usagla{avawa Statuta s odlukama Ustavnog suda, poku{a}u da najkasnije do 1. oktobra ove godine „o~istim” sve predmete vezane za izdavawe saglasnosti za izgradwu objekata na teritoriji Vojvodine za koje dajemo dozvolu. Re~ je o vodoprivrednim objektima, a ti se predmeti vuku jo{ iz oktobra 2010. godine. Od oktobra }e to biti dnevno operativan posao i saglasnosti }e se dobijati u roku od 48 sati. Ina~e, predamnom je otvarawe pitawa javnih preduze}a koja su u nadle`nosti APV, kao {to su „Vode Vojvodine”, „Vojvodina{ume„ s ciqem da {to vi{e para ide u investicije, da se one

Izvoz da bude {est milijardi

boqe kontroli{u. Su{tinski, moja ideja agrarne politike po~iva na tome da moramo imati odr`ive projekte koji }e vrlo brzo dati benefita i za zadruge i za kombinate i za sve poqoprivrednike.

Soja obara sve rekorde tako i tr`i{na o~ekivawa idu u pravcu rasta cene, kako na referentnim me|unarodnim tr`i{tima, tako i kod nas. U jednom trenut-

ku cena je do{la do nivoa od 25 din/kg, bez PDV-a. Kada je postalo jasno da ta ipak previsoka cena nema perspektivu, pogotovo ne kod izvoznika, krajem nedeqe ona je po~ela blago da pada pa je trgovawe

zatvoreno cenom od 23,50 din/kg, bez PDV-a. Ina~e, prose~na cena trgovawa iznosila je 26,08 din/kg (24,15 bez PDV-a). Na berzanskom tr`i{tu kod nas cena p{enice se stabilizovala oko gravitacione cene na nivou od 23 din/kg, bez PDV-a. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama je iznosila 24,89 din/kg (23,05 bez PDV-a), {to je 2,42 posto vi{e nego prethodne nedeqe. Soja ru{i sve rekorde. Cena po kojoj je zatvoreno pro{lonedeqno trgovawe je iznosila 60,48 din/kg (56 bez PDV-a). To je apsolutni cenovni rekord od kada se prati cena te robe na na{em tr`i{tu. Rekord

l Konkretno, koje projekte planirate? – Kao osnovu svega, do 15. oktobra, odnosno pred raspodelu novog buxeta, napravi}emo agrarnu strategiju. U izradu tog dokumenta bi}e ukqu~eni i Univerzitet, i poqoprivrednici, i instituti, i mediji. Nekoliko je oblasti na koje `elimo da se fokusiramo. Kao prvo, moramo da stavimo sve vodne resurse u funkciju poqoprivrde. Prioritet su izgradwa i poboq{awe sistema za navodwavawe, ulagawe u vo}arstvo, koje je veliki izvozni potencijal, tako|e u sto~arstvo i povrtarstvo, koje je visokoprofitabilno. Strategija mora da bude dugoro~na, najmawe na pet godina, jer poqoprivredna proizvodwa mora da podrazumeva izvesnost i predvidqivost i poqoprivrednici moraju da znaju {ta ih ~eka. Akcenat }e biti na razvoju zadrugarstva, kao i na pove}awu

– Nisam ovde da vodim socijalnu politiku. Ja sam neko ko je dobio zatadak i {ansu da zapo~ne proces da Srbija u jednom trenutku izvozi poqoprivredne proizvode za {est milijardi evra. Naravno da postoji socijalna komponetna i ona mora biti zadr`ana i u mom buxetu i u buxetu ministra, ali dominantno jeste podizawe konkurentnosti poqoprivredne proizvodwe u Vojvodini i Srbiji. Zna~i, na{e je da stvaramo ozbiqne poqoprivredne proizvo|a~e koji }e praviti ozbiqne prinose, imati smawene tro{kove i vrhunske proizvode s vrhunskom cenom. A za socijalnu politiku postoji ministarstvo.

RASTU CENE NA BERZI

Prose~ne nedeqne cene tri najzna~ajnije primarne poqoprivredne kulture: p{enice, kukuruza i soje u proteklom nedeqnom periodu su dostigle svoj ovogodi{wi maksimum. Sinhronizovani rast cena ovih roba vrlo eksplicitno otvara pitawe da li }emo i narednu ekonomsku 2012/13. godinu imati kao godinu skupe hrane. Koli~inski obim prometa od 2.521 tone robe, kao i wena finansijska vrednost koja je iznosila 73.514.520 dinara vi{e su nego deset puta ve}i od upore|uju}ih podataka iz prethodne nedeqe, navodi se u ju~era{wem izve{taju Produktne berze u Novom Sadu. Ekstremno visoke temperature i nezapam}ene su{e, kako u svetu, tako i kod nas, bitno su umawili prognoze o kukuruzu novog roda, te

sno od nedostatka vode, zatim od poàra, {teta u poqoprivredi i sto~arstvu – kazao je prvi ~ovek iri{ke op{tine Vla di mir Pe tro vi}. – Ponovo bih apelovao na to da se voda tro{i racionalno, budu}i da su restrikcije na teritorijama nekih op{tina ve} po~ele, a u na{oj op{tini potrebno je hitno re{avawe problema s vodosnabdevawem u pojedinim mesnim zajednicama. Vodosnabdevawe je posebno oteàno u Maloj Remeti i u delovima Vrdnika, odnosno u Novoj i Staroj koloniji, pa ostaje da se odmah po~nu re{avati ovi najteì problemi. S. G. – J. A.

GORAN JE[I], POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POQOPRIVREDU

Fo to: N. Sto ja no vi}

Uspeh „Agrobiznis projekta”

potreba. U nekim regionima gubitak je 100 odsto na brojnim parcelama, ali vide}emo {ta }e biti posle ki{e koja se najavquje. Klub „100P plus„ i Asocijacija ”Vojvodina agrar” zahtevaju preduzi-

je ne samo u nominalnoj dinarskoj vrednosti ve} i kada se ta cena indeksira u dolare. Dakle, izra`eno u dolarima, cena je 594 dolara po toni, ~ime je oboren rekord iz juna 2009. godine. Prose~na cena soje je iznosila protekle nedeqe 59,54 din/kg (55,13 bez PDV-a). U odnosu na prose~nu cenu iz prethodne nedeqe to je rast za 4,02 posto. I sojina sa~ma sa 44 odsto proteina obara rekord jer joj je prose~na cena od 55 din/kg, bez PDV-a, u porastu od 9,25 posto u odnosu na cenu iz prethodne nedeqe. Da briga tovqa~ima stoke bude kompletna, potrudile su se jo{ dve robe. To su suncokretova sa~ma, ~ija je cena protekle nedeqe iznosila 25,80 din/kg, bez PDV-a, i sto~no bra{no, ~ija je cena bila 21,05 din/kg, bez PDV-a.

sme{tajnih kapaciteta. Ina~e, moja poruka proizvo|a~ima je da }u uvek imati vi{e vremena za one koji su udru`eni. Podsti~ite zadrugarstvo, udru`ujte se i sve }e vam biti jeftinije i lak{e }ete re{avati probleme.

l Pomiwani ste u paorskoj bran{i kao jedan od organizatora posledwih protesta vojvo|anskih poqoprivrednika? – To nije ta~no. U pro{logodi{wem {trajku stao sam na stranu poqoprivrednika koji su bili odbornici u In|iji jer je re~ o qudima koji se razumeju u poqoprivredu. [to se ti~e protesta koji je zapo~et pred protekle izbore, nisam imao nikakvu komunikaciju ni vezu sa {trajka~ima. Jedina veza je bila ta da razre{im wihov problem, wihovo pravo na {trajk u odnosu na policiju koja je bila rigidna prema wima. l Paori su izdejstvovali uredbu o subvencionisawu po hektaru, ali ona jo{ nije ugledala svetlo dana. Sada bi ve}, ako je na snazi stara uredba, trebalo da im se ispla}uje obe}ani dinar po kilogramu `ita, ali to niko i ne pomiwe. – To nije pitawe za mene ve} za republi~kog ministra. Premirawe po kilogramu je mera koja se ne primewuje u evropskim dr `avama, a pri to me, stvorene su velike obaveze jer je po qo pri vredni ci ma data akontacija i treba da se isplatiti ostatak. U svakom slu~aju, to je jedna ad hok politika koja nas je dovela u ozbiqan problem. Resorni ministar }e imati ozbiqan problem sa stvorenim obavezama i s potpunom {izofrenijom na~ina subvencionisawa pre svega ratarskih kultura, ali to je wegov problem, ne moj. S. Glu{~evi}

Fo to: S. [u {we vi}

Eg zo ti ka na „Eg zitu” Uli~ni performeri jo{ jedna su od novina na festivalu „Egzit”, pa }e tako negde uz put, ili posred wega, dok se publika preme{ta sa jedne na drugu binu, uprili~iti svoj nastup i okupirati pa`wu prolaznika. Pojava maskiranih qudi na {tulama, neverovatna manualna spretnost… ali koncentracija ipak lako krene drugim putem, jer qudi iska~u i prolaze sa svih strana. Bukvalno i preko glave, naravno na mestu gde je postavqen zip lajn, za sve one koji vole da se na visini

kotrqaju po ìci. [arene promoterke svih vrsta i maskirane dame s tkanimama Orijenta povla~e se kroz publiku, dok se moè nabasati i na ìve i nepomi~ne qudske „spomenike”. Qudima je uvek zanimqivo da provociraju koncentaciju ovih performera. „Egzit” se nadogradio i dodatnim sadràjima, pa nudi mogu}nost {i{awa, manikirawa, tetovirawa i oslikavawa tela. Veseli karavan {areniji je nego ikada pre. A. L.

Novosadska

Prema procenama policije „Egzit” festival prve ve~eri je ugostio oko 27 hiqada posetiteqa. Mladi}u iz [angaja naneta je noèm te{ka telesna povreda u krugu tvr|ave, ali van prostora na kome se odràva festival. Policila je uhapsila 11 gra|ana, od kojih 10 stranih dràvqana, zbog posedovawa opojnih droga, a u gradu samom gradu desila su se i dva razbojni{tva u kojima je dvojici stranaca oduzet novac i kreditne kartice. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs Fo to: S. [u {we vi}

subota14.jul2012.

Zbog nar ko ti ka 11 uhap {e nih

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sud bi ne is pi sa ne po ban de ra ma

va ko dr vo, ban de ra i auto bu S sko sta ja li {te u gra du po god na su me sta za „adver taj zing”, a

sve {to vam je po treb no za ovaj po du hvat je ce duq ~e i rol na se lo tej pa. ^as po sla ta ko ogla {a va te ono {to `e li te, ula ga wa su mi ni mal na, a efek ti, u ne kim slu ~a je vi ma, bo qi od o~e ki va nih. Va{ „oglas” je kon stat no pred o~i ma {e ta ~a a i mno gi su na vi kli na ova kve stva ri pa ni je ret ka sli ka za te }i ne ko ga ka ko sto ji pred ban de rom i ~i ta. Na ovaj na -

~in ogla {a va se sve ba{ sve i sva {ta. Ovo sve le po go vo ri da su gra |a ni na sva ki na ~in po ku {a va ju se bi da obez be de eg zi sten ci ju jer po sla, uglav nom, ne ma. A i ka da ga ima, pla }en je ta man to li ko da vas je do bra no sra mo ta {to se za vr {i li fa kul tet i utu kli to li ke go di ne nad kwi gom. Al ter na tiv na ber za ra da ta ko se pro te `e du` dr vo re da i po bu le va ri ma, ni {ta ne ko {ta, ma lo ru `i grad, ali ko ri sti. B. Mar ko vi}

V remeploV

Mle ko {a ra no vo dom? Na op{te iznena|ewe novosadskog gra|anstva 14. ju la 1922. Gradski fizikat i varo{ka kapetanija, ta~nije, sanitarne i policijske vlasti, u najve}oj tajnosti su pripremile i na ulazima u grad izvele „raciju mleka”. Nastala je velika pometwa. Samo na Futo{kom putu, odmah posle kontrole kvaliteta mleka obavqene na licu mesta, mlekarice iz Bege~a i Futoga morale su da „kao za prvu kaznu” prospu oko 500 litara mleka jer je bilo „kr{teno” vodom. One su se klele da je wihovo mleko ispravno, a da ne vaqaju „sprave za kontrolu mleka”. N. C.

„EGZIT” STIGAO DO POLA

„Wu or der” si no} glav ni mag net Karnevalska povorka ra{trkanih qudi, bodi art, maske i muzika sa svih strana obele`ili drugi dan „Egzit” festivala. „Wu Order” i „Herkules i Lav Afer” odr`ali su svoj status i sino} napravili najboqu atmosferu na Glavnoj bini. Dok se odvijao maskenbal, na Fju`n bini za razliku od preksino}, energija i koli~ina qudi bila je dostojna renomea jednog od najpopularnijih mesta na ovom festivalu. Doma}i „Jarboli”, uvek ra-

do vi|ene kom{inice iz Hrvatske „Lolobri|ide”, pank legende Britanije „Toj Dolsi” i doma}i „Goblini” u~inili su da se

U prvom poluvremenu ovogodi{weg „Egzita” zadovoqstvo publike najvi{e je doneo nastup grupe „Djuran Djuran”, dok su

Ve~eras blista Erika Badu Ve~eras na Tvr|avi u prvom planu isti~e zvezde „Mejna”, „Suisajld Tendesis”, britanskog repera „Plan B” i neosoul divu Eri ku Ba du. Na Fju`n stejxu najvi{e se ~ekaju rifovi „Elektri~nog orgazma” i „Hejtbrida”. Dens Arena ugo{}uje Mis Kiti i Ri~i Havtina, a Eksploziv bina nema~ku instituciju te{kog metal zvuka bend „Sodom”.

„Dju ran Dju ran”

zaboravi pomalo pusto prvo ve~e na Fju`n bini. Dens arena, najvi{e podlo`na promenama tehnologije, ove godine publiku je do~ekala sa 3D efektima, {to su uz svoj dobar dixejig najboqe iskoristili iskusni Ro bert Di ec, Ma jam Ni dam i Lu}ano.

Vel{ani „Skindredi” muwevito osvojili publiku, nakon ~ega se nije moglo prestati sa skakawem. S druge strane mlada dixej zvezda „Avi}i” nije pokupio glavni {uo ve~eri, jer mu je to na Dens Areni ukrao stariji ko-

lega i ~ika{ki elektro mag „Fe lix Da Ha u se cat„. Primetno je da se i kroz Glavnu binu u bilo koje doba moè pro}i bez probijawa kroz „~epove”, a najve}i mawak qudi osetio se na prvog dana na ve} spomiwanoj „Fju`n” bini. „Egzit” ma{inerija deluje uhodano, vau~eri, pivo i hrana, cirkuli{u bez problema, nema velikih stajawa ni pred jednom potrebom koju èlite da uradite. Jedino kada se kupi fla{a vode ne moè da se dobije i wen ~ep, nego on ostaje kod organizatora festivala. Ambijent {arenila, premestio se sa qudi na tvr|avu. Na glavama posetilaca „Egzita” kroz ranijih godina obitavali su razni plasti~ni i platneni dodaci, od rogova i nao~ara do maski za lice. Ovaj put je to izostalo, ali zato je tvr|ava sjajem i dre~avim plastikama ukra{enija nego ikada, od tunela do rasvete. Sem dixejeva koji pra{e i po{to sunce nikne na obzorju, publiku su u posledwa dva dana u novo jutro ispratili reperi Edo Majka prvog dana i doma}a ekipa „Sve Barabe” sino}. A. Latas

KOMUNALNA POLICIJA U AKCIJI

Sev nu la 51 ka zna Komunalna policija je prve ve~eri festivala “Egzit” imala pune ruke posla, a {ef komunalne policije Ne boj {a Ra do va nac rekao je ju~e da su napisali 51 kaznu zbog raznih prekr{aja. - Raspore|eni smo na svim lokacijama u gradu, a najvi{e na keju, gde ~uvamo mobilijar. Napla}ivali smo kazne svima podjednako, i strancima i doma}im turistima. S tim {to su stranci na licu mesta vadili novac i pla}ali kazne, dok gosti iz Srbije nisu, a wima su pisane prekr{ajne prijave – predo~ava Radovanac. Najvi{e kazni je napisano zbog zauze}a zelene povr{ine kolima i zbog vo`we kolima i motorima po

tartanu na keju. Radovanac isti~e da kontroli{u i uli~ne prodavce, du` mosta i u Podgra|u. - Nije prime}ena uli~na prodaja na keju, jer Novosa|ani verovatno znaju da im se to ne isplati, po{to je kazna ve}a od toga {to bi eventualno zaradili - ka`e na{ sagovornik. Ina~e, komunalcima, ali i policiji usijao se telefon, po{to su stranci mislili da su im kola ukradena. Me|utim, kola im nisu ukradena, ve} je preko 30 automobla zeleni pauk odneo zbog nepropisnog parkirawa. I u ovom slu~aju stranci su pla}ali odmah, dok kao po obi~aju, na{i nisu imali novaca. Q. Nato{evi}

DANAS NA TRGU SLOBODE

@i vi zdra vo, te sti raj se Kampawa „HIV - Ne moè{ da zna{ dok se ne testira{„ odrà}e se danas od 11 do 14 ~asova na Trgu slobode. Ovom prilikom mobilna medicinska jedinica omogu}i}e gra|anima anonimno, brzo i besplatno savetovawe i testirawe na HIV. U isto vreme i na istom mestu vi{e od 30 igra~a hiphop i brejk dens grupa odrà}e takmi~ewe kako bi srenuli pa`wu javnosti na borbu za zdrav ìvot prevencijom i testirawem na HIV. A. L.

Efi ka sna „^i sto }a” Po za vr {et ku pr ve fe sti val ske no }i, eki pe „^i sto }e“ su ju ~e od 6 do 17 ~a so va ~i sti li i ure |i va li sve lo ka ci je „Eg zit“ fe sti va la. Rad ni ci sa me ha ni za ci jom, ko ja ukqu ~u je auto sme }a re, otvo re ne ka mi o ne za tran sport i auto ~i sti li ce, ure |i va li su Tvr |avu, sa ku pqa li otpad, me wa li ke se za sme }e na mon ta `nim kor pa ma, pra zni li po sta vqe ne kon tej ne re. Na kon ukla wa wa sme }a, ~i sti li ce su

do dat no sa ku pqa le pra {i nu i ne ~i sto }u. - Programom ure|ewa obuhva}eni su i prilazi Varadinskom mostu, kao i sam most, Gradi} i prilazi Tvr|avi i pe{a~ka zona, od kampa do Tvr|ave, du` keja – ka`u u ovom preduze}u. Najve}i posao radnike „^isto}e“ o~ekuje u ponedeqak, po zavr{etku festivala, a kompletno ure|ewe Tvr|ave po~iwe kada organizatori uklone svu opremu sa lokacija. Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota14 . jul2012.

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA 5

NACIONALNOM UDRU@EWU ZA ZA[TITU POTRO[A^A STI@U @ALBE NA NEKE AGENCIJE

Aran `man na glo ot ka zan, le to va we san

Bla gaj na „In for ma ti ke” ra di kra }e Bla gaj na JKP “In for ma ti ka”, ko ja se na la zi u okvi ru AIK ban ke na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 5 od po ne deq ka, 16. ju la, pre la zi na let we rad no vre me. Rad nim da ni ma bla gaj na }e bi ti otvo re na od 8 do 15 sa ti, dok su su bo ta i ne de qa ne rad ni. B. Y.

NA BAZENIMA „SAJMI[TA”

Audi ci ja za ple sa ~e, ma ne ke ne i vo di te qe Na otvo re nim ba ze ni ma „Saj mi {te”, u okvi ru ma ni fe sta ci je „Le to na ba ze nu”, su tra }e bi ti or ga ni zo va no mu zi~ ko - ple sno tak mi ~ar sko dru `e we. Pred sta vi }e se ~la no vi Klu ba ma ne ke na No vog Sa da, a bi }e pri re |e na i

audi ci ja za no ve ple sa ~e, mod ne ma ne ke ne i vo di te qe. Tak mi ~a ri }e mo }i da se pri ja ve na bi ni, po red ma log ba ze na, od 15 ~a so va, a za sve u~e sni ke „Mi na kva” je obez be di la pri god ne na gra de. I. D.

Let wi go di {wi od mor, mo re, pla ù i sun ce, su gra |a ni ne str pqi vo i{ ~e ku ju ce le go di ne. Na kon mno go sa ti pro ve de nih na po slu, ovih de se tak da na raz bi bri ge, za ba ve, ku pa wa i uì va wa mo gu da po kva re tu ri sti~ ke agen ci je, ko je da bi pri vu kle mu {te ri je, obe }a ju baj ko vi tu uslu gu, ali ka ko se i ra ni jih go di na po ka za lo, obe }a we po ne kad ne bu de ostva re no. Iz Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a sa zna li smo da su àl be na rad tu ri sti~ kih agen ci ja ve} po ~e le. -Tre nut no su naj ak tu el ni je àl be na ot ka zi va we pu to va wa i to upra vo od stra ne

aler gij ske biq ke od 2006. go di ne u~e stvu je u pro gra mu su zbi ja wa am bro zi je i dru gih aler gij skih bi qa ka na pod ru~ ju gra da. Po red to ga, te ren ske eki pe od ma ja me se ca pra te rast am bro zi je na osno vu ~e ga pra ve prog no zu po ja ve pr vih cve to va. Naj ve }e po vr {i ne pod am bro zi jom se na la ze na Bu le va ru Evro pe, za tim na No vom na se qu, li ma ni ma, kao i na Kli si. N. [.

Eko-pre da va we u Ko vi qu

Ze le ni da ni na FTN-u

Pre da va we na te mu ,,Zna ~aj bi o di ve zi te ta’’ odr à }e ve ~e ras u 19 ~a so va u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce Ko viq. Stru~ no pre da va we na te mu {ta je bi o di ver zi tet i ko je su po sle di ce neo dr ì vog ko ri {}e wa pri rod nih re sur sa, odr à }e stru~ ni pre da va ~i, di plo mi ra ni eko lo zi i bi o lo zi. Po se ti o ci }e ta ko |e ima ti pri li ku da sa zna ju na ko ji je na ~in iz vo dqi vo odr à va we do ma }in stva uz eko lo {ka na ~e la. Pre da va we je deo ak tiv no sti pro jek ta ,,Eko ak ci ja’’ ko je or ga ni zu je Udru è we gra |a na ,,Mla di za Ko viq’’. N. [.

Fa kul tet teh ni~ kih na u ka od 16. do 23. ju la or ga ni zu je pr vi ,,Kam pus Evro pe”, let wu {ko lu pod na zi vom ,,Ze le ni da ni 2012”. Pri li ku da ~u ju pre da va wa o upo tre bi so lar ne ener gi je ima }e svi stu den ti osnov nih i ma ster stu di ja in `e wer skih stru ka. U ra du {ko le u~e stvu je 22 stu den ta iz Evro pe i 18 iz No vog Sa da. Oni }e na kra ju po la ga ti test i do bi ti ser ti fi kat ko ji }e bi ti upi san u Do dat ku di plo me i do no si }e tri bo da. Sve ~a no otva ra we let we {ko le za ka za no je za 17.jul u 9 ~a so va na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u am fi te a tru 2. M. S.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: TROJ KE: Mil ka ]ur guz iz Fu to ga (dve de voj ~i ce i de ~a ka), BLI ZAN CE: Ti ja na Mar ja no vi} iz No vog Sa da (de voj ~i cu i de ~a ka) DE VOJ ^I CE: Da ni ca Vla {kov iz @a bqa, Mi o mi ra Mu ~i ba bi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Je li ca Ma ri ~i} iz Ru me, Mir ja na Mar ki iz Te me ri na, An ka Pec wik iz Piv ni ca, Vi da @iv ko vi} iz \ur |e va, Ana Ma noj lo vi}-Sa bo i An na Vo zar iz Ki sa ~a, DE ^A KE: Qu bin ka Je~ me ni ca i Mi la na Sto ja no vi} iz No vog Sa da, Ja sna Ba sta ja iz \ur |e va, Su za na Paj ~in iz Ba~ kog Jar ka, Zo ri ca Mi qoj ko vi} iz Pe tro va ra di na i Dra ga na ]ur ~i} iz Si ri ga.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: La di slav Fra we Mat ko vi} (1930) u 10.30 ~a so va, Du {an ka Mi la na Mar ja no vi} (1932) u 11.15, Jo van Si me Jer ko vi} (1929) u 12, Ma ri ja Cve te Jan kov (1920) u 12.45, Dra gan Ili je Mi li ~e vi} (1936) u 13.30, Ne sat Meh me da Fe ra ti (1966) u 14.15, \er| Eve Do bo {i (1921) u 15 i Fe bro na Sil ve ste ra Na| (1924) u 15.45. Na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we ni Slav ka Ili je Sol da to vi} (1946) u 11 i Je li ca Ni ko le Mi lo {e vi} (1929) u 15 ~a so va.

ne kih tu ri sti~ kih agen ci ja - ka è pred sed nik tog Udru è wa Go ran Pa po vi}.- Agen ci je ume ju da ot ka ù aran `ma ne, a put ni ci ma vra }a ju sa mo deo nov ca. Ta ko |e, ot ka zu je se i pre voz Ja to vim avi o ni ma, {to put ni ci ma, ko ji su upla ti li ta kve aran `ma ne, stva ra pro ble me oko pre vo za. Osim ot ka zi va wa pu to va wa, po po da ci ma Udru è wa de {a va se da su su gra |a ni ne za do voq ni i uslu gom, ko ju im je pru ì la tu ri sti~ ka agen ci ja. - Kao i ra ni jih go di na po tro {a ~i nam se à le na kva li tet sme {ta ja, jer su ne ke agen ci je tvr di le da je sme {taj od li ~an, a na li -

cu me sta se is po sta vi da ni je ba{ ta ko. Ta ko |e, na {im tu ri sti ma pro blem je i uda qe nost sme {ta ja od pla è, jer je ona mno go ve }a od one, ko ju su agen ci je na zna ~i le u svo joj po nu di - re kao je Pa po vi}. Iz Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a ka ù da po tro {a ~i mo gu da se za {ti te ta ko {to }e se obra ti ti udru è wi ma, ko ja {ti te wi ho va pra va. -Da bi se za {ti ti li po tro {a ~i mo gu da se obra te na ma pi sme nim pu tem, pri lo è àl bu, a on da mi po kre }e mo po stu pak - re kao je Pa po vi}. N. R.

NA DIVQIM PLA@AMA SVE VI[E SUGRA\ANA

Je di no bes plat no let we u`i va we

Uni {ta va we am bro zi je La bo ra to ri ja za in va ziv ne i aler gij ske biq ke Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta uz Za vod za iz grad wu gra da da je pre po ru ke za me ha ni~ ki tret man, od no sno ko {e we lo ka ci ja na ko ji ma ima ko ro va am bro zi je. U ju nu me se cu je iz da to 18 pre po ru ka za ko {e we, a u ju lu 37. Pr vi krug ko {e wa tra je do 25. ju la, a od 10. av gu sta po ~i we dru gi krug. La bo ra to ri ja za in va ziv ne i

DNEVNIK

No vo sa |a ni ko ji na me ra va ju da vre le let we da ne pro ve du na ne koj od mor skih pla à naj ~e {}e se od lu ~u ju za od la zak u Gr~ ku, Tur sku, Cr nu Go ru, Egi pat, Tu nis… ka ù u no vo sad skim tu ri sti~ kim agen ci ja ma. Ce ne tu ri sti~ kih aran `ma na su ra zno li ke i za vi se, pre sve ga, od kva li te ta sme {ta ja i tro {ko va pre vo za, ali i od de sti na ci je i ter mi na od mo ra. Me |u tim, zbog bes pa ri ce i pa pre nih ce na na mo ru, mno gi No vo sa |a ni }e i ove go di ne mo ra ti da se za do vo qe le to va wem po red du nav ske oba le. Na rav no, ve }i na wih ide na [trand, a ka ko ka ù zbog stra nih go sti ju ve }i na ka fe xi ja je po di gla ce ne pi va i so ko va, pa sa da raz mi {qa ju ka ko da se iz bo re sa ve} pra znim nov ~a ni ci ma. Po pu lar ni [trand, s ~i stom pe {~a nom oba lom, trav wa ci ma, klu pa ma, {e ta li {tem, ka bi na ma i mno {tvom ka fi }a naj lep {a je pla à na Du na vu du` ce log we go vog to ka. Me |u -

Fo to: F. Ba ki}

tim, ce ne su po put onih na pri mor ju. [o qi ca ka fe ko {ta 130 di na ra, me ki ke su 100, pi vo od 120 do 180 di na ra. Za to spas od vre li ne do sta su gra |a na na la zi na di vqim pla à ma, po put Be }ar ca ili ke re }e pla è, Ofi cir ca, nu di sti~ ke pla è na Ka me wa ru ili

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

[or do {a, gde, osim ku pa wa i sun ~a wa, ne ma dru gih sa dr à ja sem na [o ci ki gde ima let wih, pri ru~ nih ba ro va. Oba le tih pla ài pri li~ no su ne u red ne, s iz u zet kom nu di sti~ ke, ko ju ku pa ~i sa mi odr à va ju. Alek san dru R za te kli smo na Be }ar cu s dru {tvom. Oni su

nam is pri ~a li da ta mo do la ze za to {to je ve }i pro stor i ma wa gu `va. Oni ove go di ne ne }e le to va ti na mo ru, ne go }e se za do vo qi ti ~e tvo ro dnev nim bo rav kom u Ja go di ni. Bra~ ni par Si ni {a i Ta wa Sto ja no vi} sva ko dnev no od la ze na [or do{, jer ka ko ka ù, ma wa je gu `va ne go na [tran du, a i pred ve ~e mo gu da “ras pa le” ro {tiq. Slo bo dan i we go va su pru ga do la ze na ovu pla ù jer ì ve na Te le pu, pa im je i naj bli à, a ujed no po ve du i svog ku} nog qu bim ca ko ji ta ko |e vo li da se ku pa u Du nav nu. Mil na i [an dor za to vre me se de na oba li i uì va ju u Du na vu, ~a ste }i se ka fom iz ter mo sa i vo }em ko je su po ne li od ku }e. Na le to va wu su po sled wi put bi li pre 15 go di na, jer od 20.000 pla te i pen zi je ne mo gu da u{te de za bo ra vak na mo ru. Q. Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota14.jul2012.

JERKOV I \UKI] POSETILI SIGURNU @ENSKU KU]U

Mre òm in sti tu ci ja pro tiv na si qa - U 80 od sto slu ~a je va è na ko je su umr le kao `r tve po ro di~ nog na si qa pro {le go di ne u Sr bi ji, bli à i da qa oko li na

noj `en skoj ku }i. – Ne sa mo da na si qe u po ro di ci ni je pri vat na stvar i kri vi~ no je de lo, ve} je i }u ta we o ovo me sa u ~e sni -

tra za so ci jal ni rad i zdrav stve nih in sti tu ci ja, da onog mo men ta ka da se ne koj od ovih in sti tu ci ja obra ti `e na ko ja tr pi po ro di~ no na si qe, sve in sti tu ci je u mre `i zna ju za to. To je neo p hod no za ovaj grad, a

ku }u je pla ni ra la da iz dvo ji 8,2 mi li o na di na ra. ^lan Grad skog ve }a za du `en za so ci jal nu za {ti tu, bri gu o po ro di ci i de ci Mi lan \u ki} ape lo vao je na sve dru {tve no od go vor ne kom pa ni je, in sti tu ci je

Tre ba hit no da se na pra vi mre `a svih nad le `nih in sti tu ci ja: po li ci je, tu `i la {tva, su do va, Cen tra za so ci jal ni rad i zdrav stve nih ustanova (pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov)

je zna la da one tr pe na si qe – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov pri li kom ju ~e ra {we po se te Si gur -

{tvo. U No vom Sa du tre ba hit no da se na pra vi mre `a svih nad le `nih in sti tu ci ja - po li ci je, tu `i la {tva, su do va, Cen -

ne iz i sku je ni ka kva fi nan sij ska sred stva. Od 15. de cem bra 2006. go di ne, ka da je osno va na Si gur na èn ska ku }a 411 è na i 298 de ce je bo ra vi lo u woj, a 2.500 è na se obra ti lo za po mo} i do la zi lo u kan ce la ri ju Si gur ne èn ske ku }e na sa ve to va we. Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu u ovoj go di ni za Si gur nu èn sku

i po je din ce da pru è po dr {ku i Si gur noj èn skoj ku }i i Si gur noj de~ joj ku }i. - Po red nov ~a nih do na ci ja, va `no je da te kom pa ni je pru è {an su è na ma ko je su u Si gur noj ku }i da se za po sle i ra de, jer }e se na taj na ~in in te gri sa ti u dru {tvo i lak {e pre va zi }i tra u me i pro ble me - re kao je \u ki}. A. Va. Fo to: R. Hayi}

„IMLEK”, VLASNI[TVO „SALFORDA”, OBUSTAVIO PROIZVODWU U FIRMI KOJA JE NEKADA BILA ME\U NAJJA^IMA U GRADU

Za tvo re na No vo sad ska mle ka ra No vo sad ska mle ka ra od ju ~e ne ra di, a 76 rad ni ka u po ne de qak tre ba da se iz ja sni da li pri hva ta ju da pu tu ju na po sao u Su bo ti cu i u Pa din sku Ske lu, gde „Sal ford”, vla snik No vo sad ske mle ka re dr `i pro iz vod wu mle ka i mle~ nih pre ra |e vi na. Ov da {wa mle ka ra je od 2008. u sa sta vu AD ”Imlek”, ko ji po slu je u sa sta vu In ve sti ci o nog fon da „Sal ford„, a taj fond ku pio je No vo sad sku mle ka ru jo{ 2003. U

skih uslo va u ve zi eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne”. - No vo sad ska mle ka ra je ogra nak AD „Imlek” i deo je mle ka re u Pa din skoj Ske li, i rad ni ci ma je po nu |e no da ra de u mle ka ra ma u Su bo ti ci, ili u Pa din skoj Ske li - re kla je di rek to ri ca Po pov. Pred sed ni ca Grad skog od bo ra Sa mo stal nog sin di ka ta po qo pri vre de, vo do pri vre de, {u mar stva i pre hram be ne in du stri je Bran ka Po po vi} iz ja vi la je da se ne sla `e

Za tvo ren pro iz vod ni po gon u ko jem je ra di lo 76 rad ni ka, a oni tre ba da se iz ja sne da li }e pu to va ti na po sao u Su bo ti cu i Pa din sku Ske lu. Pre os ta li rad ni ci od wih ukup no 139 na plat nom spi sku ra di }e i da qe, i to u sek to ri ma pro da je i si ro vi na „Imle ku” su ju ~e re kli da je 12. ju la za tvo ren pro iz vod ni po gon, u ko jem je bi lo upo sle no 76 rad ni ka. Pre o sta li deo rad ni ka, od 139 na plat nom spi sku, osta }e i da qe da ra di u No vo sad skoj mle ka ri, i to u sek to ri ma pro da je i si ro vi na. Di rek to ri ca Sek to ra qud skih re sur sa u AD „Imlek” Ta ma ra Po pov ka za la je da su raz lo zi za za tva ra we pro iz vod we “ve li ki tro {ko vi i ne mo gu} nost du go ro~ nog in ve sti ra wa zbog ne do stat ka teh ni~ kih i lo ka cij -

sa raz lo zi ma ko je je “Sal ford”, od no sno AD “Imlek” na veo kao raz log za za tva ra we pro iz vod we mle ka i mle~ nih pro iz vo da. - O za tva ra wu mle ka re u fir mi se {u {ka ve} go di nu da na, a od 2003. go di ne, od ka da je vla snik mle ka re “Sal ford” sve je ~i we no da do ova kvog is ho da do |e. U me |u vre me nu je “Sal ford” po za tva rao mle ka re u ma wim sre di na ma u Voj vo di ni - re kla je Po po vi}. Po po vi} je us tvr di la da je pre kju ~e po de set rad ni ka po zi va no

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: N. Stojanovi}

na raz go vor s me nax men tom i da im je po nu |e no da pot pi {u re {e wa o pla }e nom od su stvu, ko lek tiv nom go di {wem od mo ru, kao i da ni {ta ni je ga ran to va no uko li ko se za po sle ni opre de le da pu tu ju na po sao u Su bo ti cu i u Pa din sku Ske lu. - „Imlek” je sve ra dio u ti {i ni ne oba ve {ta va ju }i ni ko ga o po slov nim na me ra ma. Po svoj pri li ci za po sle ni }e po sle is te ka pla }e nog od su stva bi ti pro gla {e ni za teh no lo {ki vi {ak. Pre do ~e no im je, na i me, da ”Imlek” mo `e naj vi {e 30 od sto od 76 rad ni ka u pro -

iz vod wi da upo sli u Su bo ti ci i u Pa din skoj Ske li - iz ja vi la je Po po vi}. U po ne de qak sin di kat na me ra va, re kla je, da se sa za po sle ni ma iz mle ka re pro {e ta do Ba no vi ne i Grad ske ku }e i pre da pi sma nad le `ni ma da ulo `e uti caj i ne do zvo le da se za tvo ri no vo sad ski brend. Iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a ju ~e je sa op {te no da ne ma ju in for ma ci ju ni o ra du, ni o za tva ra va wu No vo sad ske mle ka re, te ne mo gu bez ja sne sli ke o to me da iz no se stav. Z. Deli}

065/47-66-452

Yepa ro {i opet ha ra ju bu se vi ma * * * Gle da mo re kla mu „No vo sad ske to pla ne” za ener get sku efi ka snost. Mo lim vas, ju li je, do zi me oho ho. Ali o efi ka sno sti, tj u{te di stru je bi mo gli ne sa mo pri ~a ti, ne go ne {to i pred u ze ti, jer to je ta ista ener get ska efi ka snost, ali u{te de pri me nom istog ma te ri ja la u izo la ci ji. 065/9137...

Vi ko ji se vo zi te auto bu si ma GSP-a pa `wa, xe pa ro {i ha ra ju u opre mi za pla `u du gi pe {ki ri pre ba ~e ni oko vra ta im sad za me wu ju jak ne pre ko ru ke. Oprez. 064/1325... * * * Ko ji je to pa met wa ko vi} iz GSPa smi slio da skra ti li ni ju bu sa 5? Jel im to na ~in za do dat ni pri hod ta ko {to }e qu di na Naj lon mi mo cen tra gra da i {to }e me wa ti dva pre vo za i pla }a ti dve kar te u jed nom prav cu? Ne znam ni je dan do bar raz log ove pro me ne. Ne za do voq ni GSP put nik. 065/8337...

* * * Pi tao bi jav no ko mu nal no u Te me ri nu, za {to u Ba~ kom Jar ku ve} go di nu da na u po je di nim uli ca ma ne ra di uli~ no sve tlo? Za {to i do kle? 063/1651...

* * * Ovih da na {e ta mo se uve ~e ke jom, Du nav skom, cen trom, le po je sre |e no i pu no je `i vo ta. 063/8272... * * * Pre iz bo ra u Lep ti ro voj uli ci u Ve ter ni ku do ve ze na kom plet na me ha ni za ci ja za iz ra du ka na li za ci je. Me |u tim, od mah po -

sle iz bo ra ni ka na li za ci je ni ma {i na. Pre va ra! 064/1482...

* * * Pri ja te qi ca ko ja ra di na Eg zi tu kao vo lon ter, ob ja {wa va mi da ra de bes plat no, jer od Eg zi ta vi {e ne ma za ra de i pa ra, na mo je pi ta we pa za {to bi on da ne ko sve to or ga ni zo vao, ka `e da odr `i mo ve zu No vog Sa da sa sve tom... Mo ra da su vo lon te ri ma is pra li mo zak... i ja sad ta ko se dim i raz mi {qam, ko je ov de lud??!! 064/6654...

OTVORENA IZLO@BA U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

Pa ra o lim pij ci ve li ki bor ci

U Uli ci kra qa Alek san dra ju ~e je otvo re na je iz lo `ba fo to gra fi ja po sve }e nih pro mo vi sa wu pa ra o lim pij skih i olim pij skih vred no sti, ko ju je or ga ni zo vao Pa ra o lim pij ski ko mi tet Sr bi je u sa rad wi sa Am ba sa dom Ve li ke Bri ta ni je u Be o gra du. No vi Sad je pr vi grad u Sr bi ji, u ko jem je pri re |e na po stav ka iz lo `be, a u na red nom pe ri o du iz lo `ba }e bi ti otvo re na i dru gim gra do vi ma. Ovu sport sko-kul tur nu ma ni fe sta ci ju sve ~a no je otvo rio am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port. Po `e leo je pu no uspe ha srp skom ti mu. - Uspe {ni spor ti sti su naj bo qi am ba sa do ri svo je ze mqe, a mi smo tu da im da mo po dr {ku za

pred sto je }e iza zo ve i da im po ru ~i mo da }e od nas uvek ima ti ka ko in sti tu ci o nal nu, ta ko i qud sku po dr {ku - iz ja vio je za me nik gra do na ~el ni ka doc. dr Si ni {a Se vi}. Do dao je da je No vi Sad pr vi i je di ni grad u Sr bi ji ko ji ima usvo je nu Stra te gi ju pri stu pa~ no sti, ko ja omo gu }a va oso ba ma sa in va li dit tom ele men tr ne uslo ve za ne sme tan ì vot i {an su da se po sve te svo jim po slo vi ma i in te re so va wi ma. Otva ra wu iz lo `be pri su stvo vao je i deo srp skog Pa ra o lim pij skog ti ma ko ji }e pred sta vqa ti dr à vu na Pa ra o lim pij skim igra ma, ko je se odr à va ju u Lon do nu od 29. av gu sta do 9. sep tem bra. I. D.

Pred lo zi za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zi va gra |a we, pred u ze }a, usta no ve...da pod ne su obra zlo `e ne ini ci ja ti ve za do de lu ovo go di {we Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe. Pred lo zi za do de lu Ok to bar ske na gra de pod no se se do 15. sep tem bra u Skup {ti ni gra da u Uli ci @ar ka Zre wa ni na, a za No vem bar sku po ve qu do 1. ok to bra na istom me stu. Ok to bar ska na gra da se do de qu je kao dru {tve no pri zna we za iz u zet ne re zul ta te u ra du, de la i naj vi {a do stig nu }a i ostva re wa po stig nu ta u to ku jed ne ili vi {e go di na u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti. Do -

de qu je se po je din cu ili gru pi gra |a na ko ji ra de ili su ra di li na te ri to ri ji gra da, kao i pred u ze }i ma, usta no va ma i dru gim or ga ni za ci ja ma sa se di {tem u No vom Sa du. Mo `e se do de li ti u~e ni ku i stu den tu kao po se ban vid dru {tve nog pri zna wa za stva ra la {tvo mla dih. No vem bar ska po ve qa se do de qu je gra |a ni nu ili gru pi gra |a na za za jed ni~ ke re zul ta te i do stig nu }a ostva re na ra dom u ne go va wu de mo krat ski tra di ci ja i ja ~a wu za jed ni {tva gra |a na No vog Sa da, pri vred nom raz vo ju, du hov nom stva ra la {tvu, zdrav stve noj i so ci jal noj za {ti ti, pro sve ti, spor tu, is po qa va wu hra bro sti u van red nim si tu a ci ja ma i dru go. B. M.

vOJvOdinA

subota14.jul2012.

ДАНАС СЕДНИЦА СО КИКИНДА

Кикинда добија извршну власт КИКИНДА: Данас у 10 сати наставља се конститутивна седница Скупштине општине Кикинда која је почела 3. јула. На првом заседању, већином гласова одборника, изабране су председница Скупштине Ђурђина Јеринкић и заменица председнице Скупштине Гордана Булатовић, те секретарка Драгица Стојановић Жигић. Услед недостатка кворума седница је прекинута. -У наставку седнице разматраће се још две тачке дневног реда: доношење решења о избору председника општине Кикинда, његовог заменика и Општинског већа, као једна тачка и доношење решења о именовању председника, заменика председника и чланова комисије за кадровска, административна питања и радне односе.

Очекујем да Кикинда сутра добије извршну власт која ће одмах почети да ради јер нас чека пуно посла - рекла је Ђурђина Јеринкић. Према Пословнику, када се на дневном реду налазе нове тачке дневног реда, неопходно је поштовати рок од седам дана за заказивање. С обзиром на то да је заседање наставак конститутивне седнице, 24 сата је оптималан период за заказивање. Јеринкићева истиче да је свих 39 одборника обавештено о сутрашњој седници. Власт у Кикинди имаће континуитет и чиниће је Демократска странка, Коалиција око Социјалистичке партије Србије, Лига социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара. А. Ђ.

О ребалансу буџета ПАНЧЕВО: У понедељак ће одборници СО Панчева имати нову седницу, на којој ће расправљати о ребалансу буџета 2012. - Ново градско веће има обавезу да пресече стање, да видимо где су нам јавна предузећа, како да решимо проблем АТП-а као горући последњих десет година. То је једно од најважнијих питања тренутно, с обзиром на то да уколико не бисмо урадили ребаланс Аутотранспортно предузеће би за који дан стало, јер нема више новца ни за нафту ни за плате. У овом буџету ће се наћи неких 100 милиона динара за АТП - рекао је Александар Фаркаш,члан већа за спорт и омладину. З. Дг.

Градоначелник у Глогоњу

ПАНЧЕВО: Градоначелник Панчева др Светозар Гавриловић је посетио село Глогоњ поводом славе Петровдан. Ово је први долазак панчевачких власти у село у протекле четири године, што је представнике села обрадовало. - Нису нас обилазили и нису се удостојили да дођу у Глогоњ, нису их интересовали наши проблеми - пожалио се председник Скупштине МЗ Глогоњ Зоран Арсић који очекује да представ-

ници нове власти неће заобилазити село. Члан Градског већа задужен за село и рурални развој Дејан Живановић, као домаћин славе рекао је да ће се трудити да унапреди живот људи на селу. - Потрудићемо се да у наредном периоду уједначимо живот у Панчеву и живот у селима. Постоји велика разлика између Старчева, Иванова, Глогоња - рекао је Живановић. З. Дг.

dnevnik

КАДРОВСКА РЕШЕЊА У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА

Лако се договорили СТАРА ПАЗОВА: После конституисања новог сазива Скупштине општине Стара Пазова, танка коалиција Српске напредне стртанке(16), Демократске странке Србије(5), Јединствене Србије(3) са једним чланом Социјалистичке партије добила је појачање јер се владајућој већини придружила Општинска организација СПС са својих седам одборника, па је седница Скупштине општине посвећена кадровским решењима у једној групи јавних предузећа и установа релативно брзо завршена. Најважнија решења су стигла на крају, јер су разрешени дужности директори Дирекције за изградњу, ЈКП „Чистоћа“, Јавног предузећа „Водовод и канализација“, Дома здравља и Центра за културу Стара Пазова који су ту дужност

обављали протекле четири године и имановани нови. На челу Дирекције за изградњу општине Стара Пазова наредне четири године, према одлуци локалног парламента, биће Недељко Ковачевић, машински инжењер из Нове Пазове (СНС), нови директор „Водовода и канализације“ је Милош Грковић (ДСС) из Нове Пазове који је до сада био на челу ЈКП „Чистоћа“, док је за новог директора „Чистоће“ именован Ђукан Ракоњац (ДСС) из Старе Пазове. Нови в.д. директорa Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај“ је др Рада Инђић, стоматолог из Старе Пазове(СПС), док је за в.д.директора Центра за културу Стара Пазова именован глумац Владимир Керкез из Нове Пазове који је претходне четири године био на

челу Културно-пословног центра Нова Пазова. Скупштина општине Стара Пазова је потврдила одборнички мандат Владимиру Шимуновићу са листе коалиције око СНС пошто је Ђорђу Радиновићу мандат престао избором на функцију председника општине, а уместо његовог заменика Горана Врањеша одборнички мандат са листе Јединствене Србије добила је Сања Верић. Промењени су и председници, заменици и чланови управних и надзорних одбора Дирекције за изградњу, „Чистоће“, „Водовода“, „Урбанизма“, Дома здравља и Центра за културу. Кадровска решења за остала јавна предузећа и установе у старопазовачкој општини су најављена после паузе од око месец дана. А. Мали

СУБОТИЧАНИ СПАС ОД ВРУЋИНА НАШЛИ У СЕГЕДИНУ

Уторком на ноћно купање у Акваполис

СУБОТИЦА: У граду „сунчеве светлости“ и пик саламе - Сегедину у Мађарској налази се један од највећих аква паркова, Акваполис-„Сунчеви зрак“. Суботичани се најчешће одлучују да се у суседном и братском граду освеже када су температуре изнад 30. Због тога је и Туристичка организација „Суботица транс“ увела специјалан полазак за ноћно купање током јула и августа. Цена карте је 1350 динара, а поред превоза урачуната је и улазница за аквапарк, а доступни су сви садржаји тихог велнеса осим масаже. Како би изашли у сусрет суграђанима, сваког уторак аутобус полази у 18 часова са главне аутобуске станице, а повратак је после поноћи. Акваполис „Сунчеви зрак” у Сегедину је веома популаран међу Суботичанима, јер реално у близини немају већи аквапарк и простор у коме могу да уживају у породичном велнесу са базенима, воденом парку са тобоганима, базенима за авантуру и тихи велнес. -Цена је изузетно повољна, јер је урачунат и пут и улазница, а и у близини нема сличних понуда. Гости могу да долазе током целог дана и недеље до 21 час, а ноћно купање имамо само уторком - рекла је Емеше Тобијаш, из службе „Акваполис“. Посетиоцима је на располагању 13 различитих тобогана, дечји базени и базени за дожи-

Новац од награде за поправку бициклистичких стаза

АЛИБУНАР: Од језера Краљевац у Делиблату, преко Беле Цркве, Вршца до Алибунара одржана је трка „Бициклом по Банату“ на којој је учествовало 50 рекреативаца и активних бициклиста из бројних места и бициклистичких клубова Војводине. На стази дугој 118 километара ученици су прошли кроз пределе резервата природе Делиблатска пешчара. Од Делиблата су кренули у 10 сати и прошли кроз места Гај, Шмарак, Дубовац, Врачевгај, Белу Цркву, Црвену Цркву, Јасеново, Стражу. У Вршцу учеснике су дочекали заменик председника општине Зоран Томић, бројни грађани, послужени су освежењем и наставили пут за Влајковац, Уљму, Николинце, Банатски Карловац и стигли на одредиште на Трг слободе у Алибунару око 14 сати. Они су свуда срдачно поздрављени, а у Алибунару су их на свечаности дочекали организатори ове промотивне трке из УНДП Србија са партнерима из ових јужнобанатских општина. Ту су били стални представник Уједињених нација – УНДП у Србији Вилиам Инфанте, амба-

садори Румуније Данијел Бану и Белгије Кундуцки, државни секретар у Министарству економије и регионални развој за туризам Горан Петковић и други. Победнику трке, члану Бициклистичког клуба „Ru is Cycling“ из Новог Сада Борису Поповићу припала је награда од 10.540 долара, а новац ће како је рекао искористити за поправку бициклистичких стаза у Војводини. Представник УНДП Инфанте је казао да је ова манифестација била прилика да се промовишу различити циљеви као што су туризам у Банату, бициклизам као алтернативни превоз, здрави стилови живота и изградња заједнице кроз спорт, прекограничну сарадњу Србије и Румуније. -Општина Алибнар је прва у Србији усвојила стратегију руралног развоја и очекујемо добре резултате у реализацији пројеката са УНДП и партнерима из Румуније, затим са Белгијом, чије две компаније граде ветропаркове у овој општини - рекао је председник општине Алибнар Душан Јовановић. Р. Јовановић

ЕЛЕ МИР: Удру же ње спорт ских ри бо ло ва ца „Ба ба то во” из Еле ми ра су тра, на из ле ти шту Ба ба то во на Ти си, ор га ни зу је ма ни фе ста ци ју „Еле мир ска со ми ја да”. Реч је о так ми че њу у ри бо ло ву на со ма та ко зва ном бућ ком, на ко јем ће уче ство ва ти два де се так еки па из Вој во ди не, али и Ма ђар ске, па ће еле мир ско ри бо ло вач ко над ме т а ње пр ви пут има ти ме ђу на род ни ка рак тер. - Так ми че ње ће по че ти у 8 ча со ва, а про гла ше ње нај бо љих еки па је у 13 са ти - ка же пред сед ник Удру же ња спорт ских ри бо ло ва ца Ду шан Ћур гуз. Ово је тре ћа по ре ду так ми чар ска бућ ка, ко ју ор га ни зу је еле мир ско удру же ње „Ба ба то во”. Ж. Б. У КИКИНДСКЕ АПОТЕКЕ

Сти гли „ма до пар” и „ла сикс” КИ КИН ДА: На кон ду ге не ста ши це, у апо те ке у Ки кин ди сти гао је „ма до пар“ за ле че ње Пар кин со но ве бо ле сти, а снаб де ве ност „ла сик сом“ са да је кон ти ну и ра на. Ме ђу тим, још увек не ма „бру фен“ си ру па, као ни се да ти ва „ло ра зе па ма“. Од че ти ри ме ди ка мен та, на по ли ца ма апо те ка по ја ви ла су се два -ка же Бран ка Ко ва че вић, ше фи ца Апо те ке 1, у Бло ку ГА-4. -По но во има мо „ла сикс“ ко јег ду го ни је би ло на тр жи шту. Исти на, ово ни је „Ју го ре ме ди јин“ лек ко ји па ци јен ти нај че шће тра же, али ва жно је да има и овог, уво зног, ко ји је на Д ли сти ле ко ва-мо же се до би ти са мо у овој апо те ци и са мо на ре цепт. Ма ња ко ли чи на уво зног „ма до па ра“ сти гла је пре не ко ли ко да на и све смо из да ли, а но ву ис по ру ку оче ку је мо у пе так. А. Ђ.

Ху ма ни тар на свир ка вљаје, отворени велнес базен, коридори воденог тока, ђакузи лежаљке, брзаци, пећинско купатило и базени са термалном водом, међу којима је затворени тобоган, најдужи у Европи, 272 метра звани анаконда и 223 метра дуг тобоган камиказе који полази из торња са висине од 30 метара. - Оно што се нуди у Акваполису је интересантно и атрактивно, а опет то све могу добити по веома приступачној цени рекао је директор ТО „Суботица транс“ Невен Вишњић.

За оне који знају да уживају могу да након пливања или вратоломних „анаконди“ и „камиказа“ користе услуге тихог велнеса који обухвата базен за пливање, атракцијске и ђакузи базене, финску сауну, инфра сауну, парно купатило, слану собу, ароматичну кабину и отворену сауну. Уз бесплатно освежење водом или чајем. У лечилишном крилу лекари стручњаци чекају оне који долазе у реуматолошку, физиотерапеутску и рехабилитациону ординацију. С. Иршевић

ЛЕТО ИЗМАМИЛО ОГРОМАН БРОЈ ГРАЂАНА НА ЈЕЗЕРО

ТРКА „БИЦИКЛОМ ПО БАНАТУ” ОКУПИЛА 50 УЧЕСНИКА

Еле мир ска „со ми ја да”

Пескара тесна за купаче ЗРЕЊАНИН: Тропске врућине измамиле су последњих дана на популарно зрењанинско летовалиште Пескара огроман број купача. Гужве су нарочито забележене током минулог викенда када су, осим омладинаца, и ком-

је проширење плаже, али се од тога, у међувремену, одустало због разних околности. Између осталог и због нерешеног имовинско – правног односа. Јер, Туристички центар је и ове године од Грађевинско–индустријског

плетне породице долазиле да се расхладе у вештачком језеру, на периферији Зрењанина. Иста ситуација, вероватно, биће и ове суботе и недеље. В.д. директора Туристичког центра града Зрењанина Марица Косановић потврдила је да на купалиште, релативно мале површине, у последње време долази велики број људи. Ранијих година, подсетила је она, планирано

комбината „Банат” узео у закуп Пескару, пошто је земљиште на ком се налази купалиште корисништво те фирме, у којој је својевремено отворен стечајни поступак. Ово предузеће раније је расписало јавни оглас за издавање у закуп тог земљишта. Туристички центар је уз велике напоре, и подршку Градске управе, доставио најповољнију понуду и успео да елиминише из конку-

ренције чак и неколико заинтересованих београдских предузећа. Али, није успео да прошири плажу. - Надам се да ће имовинско – правни односи бити решени и да ћемо у неком наредном периоду одрадити оно што смо наумили – истакла је Косановићева и напоменула да ће, по завршетку купалишне сезоне, Туристички центар формирати екипу која ће трагати за новцем намењеним за будућа улагања у излетиште, која ће зависити и од тога да ли ће уговор са ГИК-ом „Банат” бити продужен. Она је додала да је овогодишњи буџет Туристичког центра мањи него претходних година, па ће ова установа кроз конкурсе тражити средства за реализацију предвиђених пројеката. Иначе, сезона купања на Пескари званично је почела 1. јула, када је са радом стартовала и спасилачка служба. Радно време купалишта је свакодневно од 11 до 19 часова, и у том периоду шесторица спасилаца воде рачуна о безбедности купача. Улаз је, као и ранијих година, бесплатан. Посетиоцима алтернативног летовалишта на располагању су бесплатне лежаљке, а расхлађење могу да потраже у неком од угоститељских објеката. Ж. Балабан

БЕ ЧЕЈ: Рок бен до ви „Кост у гр лу“ и „Flash bend“ из Бе че ја до ка зу ју ве че рас ху ма ност на де лу, па то оче ку ју и од су гра ђа на. На и ме, у ор га ни за ци ји при ја те ља мла де Бе чеј ке Еме ше Ко зма (21), ко ја је пре из ве сног вре ме на у са о бра ћај ној не сре ћи до жи ве ла по вре де вра та и пре лом кар ли це, ве че рас од 22 са та у чар ди „Оба ла“ крај Ти се одр жа ће се ху ма ни тар на свир ка, а сав при ход ће би ти упла ћен у фонд за опе ра ци ју и ре ха би ли та ци ју по вре ђе не де вој ке. Улаз је бес пла тан, а ку ти ја за ху ма ни тар ни при лог ће би ти по ста вље на на ула зу у чар ду и сва ко ће мо ћи да при ло жи сход но соп стве ним мо гућ но сти ма. В. Ј.

Ави о ни ма про тив ко ма ра ца АПА ТИН: Трет ма ни про тив од ра слих ко ма ра ца из ва зду ха на под руч ју оп шти не Апа тин би ће из ве де ни од сре де 18. ју ла до су бо те 28. ју ла, са оп шти ла је но во сад ска „Ци кло ни за ци ја“. Ка ко се на во ди, тач но ме сто и вре м е трет м а н а за в и с и ћ е од вре мен ских усло ва, а пре па рат ко јим ће се ра ди ти је „Icon“ са ак тив ном ма те ри јом ламб да-ци ха ло т рин. Упо зо ра ва ју се пче ла ри да је пре па рат ток си чан за пче ле, те да ко шни це за тво ре или укло не нај ма ње пет ки ло ме т а ра од на ве де ног ме ста тре ти ра ња. Деј ство пре па ра т а тра је три да на.

dRU[TvO

dnevnik

PO LI TI ^A RI NE MA JU SLU HA ZA VA @NOST ZA [TIT NI KA GRA \A NA

Blo ka da om bud sma na za sva ku osu du Zbog is te ka man da ta, gra |a ni su su o ~e ni s blo ka dom jed ne od naj va `ni jih in sti tu ci ja – za {tit ni ka gra |a na, {to je „za sva ku osu du”, na vo di Mre à za re sti tu ci ju. Mre à tra ì da se obez be di kon tit nu i tet ra da te in sti tu ci je. U sa op {te wu, ko je je pot pi sao pred sed nik Mre è Bog dan Veq ko vi}, na vo di se da je, i po red svih te {ko }a, Vla da pred lo ì la Skup {ti ni, a po tom po vu kla pred log za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o za {tit ni ku gra |a na, ko ji ma bi se obez be dio kon ti nu i tet ra da te va `ne in sti tu ci je i u uslo vi ma neo gra ni ~e nog odu go vla ~e wa i op struk ci ja iz vr {ne i za ko no dav ne vla sti. Mre à je za to pred se da va ju }em Skup {ti ne Sr bi je upu ti la do pis da hit no i bez od la ga wa po no vo oba ve sti sve po sla ni ke da bi gra |a ni Sr bi je do bi li za {tit ni ka. – Za ova kvo (ne)po stu pa we, bez

ob zi ra na to da li je raz log ne bri ga ili inert nost, ili na mer na op struk ci ja, po li ti~ ke par ti je za slu `u ju ap so lut nu osu du i ka `wa va we u sle de }em iz bor nom pro ce su, re dov nom ili van red nom – oce nio je Veq ko vi}. – Uzi ma ju }i u ob zir i da su sve po li ti~ ke par ti je, ukqu ~u ju }i i one ko je ima ju na me ru da ofor me par la men tar nu ve }i -

nu, na sve na ~i ne pro mo vi sa le svo ju po sve }e nost bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, vla da vi ni pra va, za {ti ti in te re sa gra |a na, na stav ku evrop skih in te gra ci ja..., kon sta tu je mo da su ovi pro ce si ne mo gu }i bez po sto ja wa in sti tu ci je za {tit ni ka gra |a na. Pod se }a se i na to da je om bud sman Sa {a Jan ko vi}, za jed no s gra -

NO VA KAM PA WA FON DA B-92

Bit ka za sva ko po ro di li {te Na kon vi {e od 200 obez be |e nih in ku ba to ra, ko ji ma su na mi re ne go to vo sve po tre be zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji, Fond B-92 kre }e u no vu kam pa wu pod na zi vom „Bit ka za po ro di li {ta”, to kom ko je }e se pri ku pqa ti no vac za na bav ku opre me neo p hod ne za pru `a we `i vot ne po dr {ke no vo ro |e nim be ba ma u ko joj po ro di li {ta {i rom Sr bi je osku de va ju. U ovom tre nut ku vi {e od 65 zdrav stve nih usta no va u pre ko 50 gra do va na te ri to ri ji ce le Sr bi je osku de va u naj o snov ni joj opre mi i ~i ni front na ko ji }e bi ti usme re ne sve ak tiv no sti „Bit ke za po ro di li {ta„. Is po ru ~u ju }i in ku ba to re u svim kra je vi ma na {e ze mqe,

pred stav ni ci Fon da B-92 su u dru {tvu do na to ra ima li pri li ke da se upo zna ju sa su ro vim uslo vi ma u ko ji ma se zdrav stve ni rad ni ci bo re za `i vo te i neo me ta no od ra sta we na {ih naj mla |ih i naj hra bri jih bo ra ca. Ne ret ko su no vi in ku ba to ri sti za li u po ro di li {ta ko ja osku de va ju u naj o snov ni joj me di cin skoj opre mi bez ko je ma li {a ni pre `i vqa va ju svo je pr ve da ne sa mo za hva qu ju }i sna la `qi vo sti i ve li kom en tu zi ja zmu me di cin skog oso bqa. Sli ka re al nog sta wa u po ro di li {ti ma sve je tmur ni ja, upr kos obez be |e nim neo p hod nim in ku ba to ri ma. Ja sno je bi lo da se ne {to mo ra pred u ze ti, sto ga je Fond B-92, na su ge sti ju mno gih do na to ra, od lu -

Voj ska oslo nac mi ra – Za hva qu ju }i spro ve de nim re for ma ma, Voj ska Sr bi je je sprem na da od go vo ri na bez bed no sne iza zo ve, pred sta vqa si gu ran oslo nac mi ra u re gi o nu i ga rant je sta bil no sti i na pret ka na {e ze mqe – iz ja vio je ju ~e na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. On je, na sve ~a no sti po vo dom za vr {et ka {ko lo va wa 58. kla se Ko mand no-{tab nog usa vr {a va -

wa (K[U), is ta kao da je, u do ba ka da su u sve tu pri sut ne sa vre me ne pret we i iza zo vi, ciq da Voj ska Sr bi je bu de ja ka, bo qe or ga ni zo va na i opre mqe na. – Ula ga wem u Voj sku, ula `e mo u bez bed nost gra |a na Sr bi je i sta bil nost re gi o na – re kao je on, oce wu ju }i da je Voj ska Sr bi je na pu tu re for mi po sti gla zna ~aj ne uspe he i raz vi la sa rad wu s oru `a nim sna ga ma mno gih ze ma qa.

Stu dent ska ne de qa Me |u na rod na stu dent ska ne de qa, ko ja }e tra ja ti od 15. do 22. ju la, oku pi }e u Be o gra du 200 stu de na ta iz 50 ze ma qa sve ta. Ka ko je re kla Du wa An ti} iz or ga ni za ci je „Svet ski omla din ski ta las”, stu den ti ko ji }e ne de qu da na bo ra vi ti u Be o gra du, do }i }e iz Hr vat ske, BiH, Cr ne Go re,

Ma ke do ni je, Bu gar ske, Ru mu ni je, ali i Fran cu ske Ita li je, [pa ni je, Li tva ni je, Ru si je... – Ova ma ni fe sta ci ja je ve o ma va `na jer na {e is ku stvo po ka zu je da se iz me |u 30 i 40 od sto stu den ta, ko ji do |u na ovu ma ni fe sta ci ju, vra }a sva ke go di ne u Be o grad – re kla je Du wa An ti}.

~io da naj ve }u hu ma ni tar nu ak ci ju ko ja je po sled wih go di na or ga ni zo va na u Sr bi ji na sta vi fron tal nim na pa dom ko jim }e bi ti obez be |e na neo p hod na opre ma za sva po ro di li {ta u na {oj ze mqi. Na spi sku de fi ci tar ne opre me ko ja je od pre sud nog zna ~a ja za pre `i vqa va we be ba su puls ni ok si me tri, re a ni ma ci o ni sto lo vi, re spi ra to ri, neo na tal ni ven ti la to ri, lam pe za fo to te ra pi ju, ali i opre ma kao {to su va ge ko ja ni je mno go sku pa. Fond B-92 po zi va sve hra bre qu de i kom pa ni je da se pri kqu ~e jo{ ve }oj bor bi, u ko joj }e se bo ri ti za sva ko po ro di li {te, za sva ki no vi `i vot, za sva ku be bu. J. B.

„Union” ne me wa sta tus – Prav ni fa kul tet „Union„ ne }e pro me ni ti sta tus vi so ko {kol ske usta no ve u dru {tvo s ogra ni ~e nom od go vor no {}u i zah tev ko ji je za to pod net Tr go vin skom su du je po vu ~en – iz ja vio je ju ~e no vo i za bra ni de kan te usta no ve Ne boj {a [ar ki}. On je Ta nju gu ka zao da bi ta kva or ga ni za ci o na pro me na bi la bo qa za fa kul tet, ali da se od te za mi sli od u sta lo jer se me |u stu den ti ma raz vio strah po tom pi ta wu. – Sta tus fa kul te ta osta je ne pro me wen. Sma tram da bi pro me na bi la bo qa za fa kul tet, ali o~i gled no je da ide ja o pred u zet ni {tvu u vi so kom obra zo va wu tre nut no ni je mo gu }a – re kao je [ar ki}. Na pi ta we da li bi pro me na sta tu sa uti ca la na to da bu de po qu qan kre di bi li tet pri vat nih fa kul te ta uop {te, [ar ki} je re kao da ne bi.

IN MEMORIAM

Pe tar Po po vi} U No vom Sa du je u ~e tvr tak, u 78. go di ni, pre mi nuo Pe tar Po po vi}, po zna ti no vi nar, mu zi~ ki i po zo ri {ni kri ti ~ar, ured nik li sto va „Bor ba„, „Na {a bor ba„ i „Da nas„. Uz sve dru ge du `no sti i po slo ve u no vi nar stvu i in sti tu ci ja ma kul tu re na ko ji ma je bio an ga `o van od naj ra ni je mla do sti, Pe tar Po po vi} je bio i da ro vi ti pe snik i pre vo di lac sti ho va mno gih ma |ar skih pe sni ka. Pe tar Po po vi}, no vi nar, mu zi~ ki i po zo ri {ni kri ti ~ar i pe snik, ro |en je u Srem skoj Mi tro vi ci, 21. mar ta 1934. go di ne. Pe trov otac Ni ko la, zva ni Zib ci ger, ro dom iz Ja ska (1903–1967), bio je po znat u No vom Sa du kao eko no mi sta i prav nik. Maj ka Evi ca, po ro |e wu

[pod wak, bi la je iz Ru me. Osnov nu {ko lu i gim na zi ju Pe tar je u~io u No vom Sa du. Od |a~ kih da na Pe tar se opre de lio za no vi nar stvo: od 1951. sa ra |i vao je u „Gla su sred wo {ko la ca„, a od 1954. bio je an ga `o van u po kre tu mla dih oku pqe nih oko no vo sad ske Tri bi ne mla dih i je dan je od we nih osni va ~a. Bio je za po slen u ne deq ni ku „No vo sad ski dnev nik„, ko ji je ka sni je iz la zio pod na zi vom „Tri bi na„. Pi sao je o mu zi ci, fil mu i kwi `ev no sti. Doc ni je se za po slio u „Fo ru mu„, po tom u „Pro gre su„, gde je ra dio u li stu „No va kwi ga„ (1959–61). Po sle voj ske vra tio se u isti list za glav nog ured ni ka (1961–65). Go di ne1965. pre {ao je da ra di u Ri je ku i ta mo pi sao za

re vi ju „Pla vi pu te vi„. Po po vrat ku u Sr bi ju, u li stu „Bor ba„ je 1968. do bio me sto mu zi~ kog i po zo ri {nog kri ti ~a ra. Ka da se dve de ce ni je ka sni je „Bor ba„ tran sfor mi sa la u „Na {u bor bu„, ra dio je u de sku re dak ci je, po sle je pre {ao na istu du `nost u list „Da nas”. U pen zi ju je oti {ao kao za me nik glav nog ured ni ka tog li sta, 2000. go di ne. S pi ja nist ki wom Je le nom Pe tro vi} ima k}er – Jo va nu Po po vi}-Be ni {ek, sli kar ku. U dru gom bra ku bio je o`e wen Ja snom No vak, glu mi com i kwi `ev nim pre vo di o cem, ina ~e }er kom po zna tog isto ri ~a ra aka de mi ka Vik to ra No va ka. Me sto i vre me sa hra ne Pe tra Po po vi }a bi }e ob ja vqe ni na knad no.

|a ni ma Sr bi je i po ve re ni kom za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qu bom [a bi }em, u pro te klom pe ri o du u~e stvo vao, ini ci rao i s uspe hom spro veo broj ne ak ci je ko je su do ve le do kon kret nih po boq {a wa uslo va ì vo ta obi~ nih gra |a na. – Jed na od naj bit ni jih ak ci ja to kom 2010. go di ne, re zul ti ra la je i za ma we od {est me se ci po pi sa nom ve }om ko li ~i nom dr àv ne imo vi ne ne go {to su to za pro te klih 17 go di na u~i ni le sve po li ti~ ke par ti je, vla de, lo kal ne sa mo u pra ve ili za sa mo tu svr hu po seb no for mi ra na dr àv na te la – ka zao je Veq ko vi}. Na funk ci ju za {tit ni ka gra |a na po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je iza bra li su Jan ko vi }a 29. ju na 2007. go di ne, a za kle tvu je po lo ìo 23. ju la 2007. go di ne. Man dat za {tit ni ka gra |a na tra je pet go di na.

Sa mo olak {i ce za de cu voj nih in va li da Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du raz ma trao je mol bu Udru `e wa rat nih voj nih in va li da gra da No vog Sa da za oslo ba |a we stu de na ta, de ce rat nih voj nih in va li da i pa lih bo ra ca pla }a wa {ko la ri ne, uko li ko su sa mo fi nan si ra ju }i stu den ti. Naj vi {i uni ver zi tet ski stru~ ni or gan oce nio je da za to „ne ma osno va”, ali da bi re {e we tog pi ta wa tre ba lo da bu de po put onog na Uni ver zi te tu u Be o gra du. Ta ko je Se nat pre po ru ~io fa kul te ti ma u sa sta vu UNS-a da, u skla du sa sop stve nim mo gu} no sti ma, tim stu den ti ma omo gu }e olak {i ce pri pla }a wu {ko la ri ne. V. ^.

subota14.jul2012.

PRAV NI FA KUL TET OD GO VO RIO NA CI O NAL NOM SA VE TU MA \A RA

Spre ~i li smo „po la ga we bez po la ga wa” Po vo dom la vi ne op tu `bi pred sed ni ka Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra i we go vog pred sed ni ka dr Ta ma {a Kor he ca, re a go va wa iz Vla de Ma |ar ske, pa i pred sed ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva na Pa sto ra, pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne - na re gu lar nost pri jem nog is pi ta na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ju ~e se jo{ jed nom ogla sio Prav ni fa kul tet, uz opa sku da ne }e or ga ni zo va ti no vi pri jem ni is pit, te da je 16. ju la PF na ko lek tiv nom go di {wem od mo ru. Pod se }a mo da je sve kre nu lo ka da je Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra otvo rio ovo pi ta we u me di ji ma, na osno vu pri tu `bi ne ko li ko kan di da ta ko ji su po la ga li pri jem ni iz

„Od go vor nost sno si onaj ko im je pre ne go {to je oba vqen is pit obe }ao da }e bi ti upi sa ni u sta tu su bu xet skih stu de na ta. Po {to ih je pre va rio i raz o ~a rao, svo ju od go vor nost pre ba cu je na Fa kul tet ko ji je u sve mu po stu pao za ko ni to i pra vil no. Svi kan di da ti su ima li rav no pra van po lo `aj i jed na ke uslo ve na pri jem nom is pi tu”, na vo di se u sa op {te wu PF „Stu den ti su o~e ki va wa za sno va li na ko mu ni ka ci ji sa Na ci o nal nim sa ve tom Ma |a ra ume sto da tu ko mu ni ka ci ju ostva ru ju sa usta no vom na ko joj `e le da na sta ve obra zo va we”, sto ji u sa op {te wu. „Je di na gre {ka Fa kul te ta je u to me {to je spre ~io da pri jem ni

Ne za be le è ni pri ti sak Na gla {a va ju }i da je ova vr sta pri ti ska „ne za be le è na u uni ver zi tet skoj isto ri ji i pred sta vqa naj a gre siv ni ji na pad na auto no mi ju uni ver zi te ta, pri ~e mu ni ko ne sno si bi lo ka kvu od go vor nost za svo je po stup ke”, Prav ni fa kul tet s „~u |e wem i zeb wom gle da na ne ve ro vat nu eska la ci ju agre siv nog ga è wa auto no mi je i o~e ku je za {ti tu od Uni ver zi te ta, stru kov nih udru è wa, Mi ni star stva pro sve te i dr à ve. Ako se do zvo li da ne ko van uni ver zi te ta, pa i van dr à ve, pre u zi ma uni ver zi tet ska ovla {}e wa, on da se taj pro ces sa mo mo è na sta vi ti...” isto ri je i srp skog je zi ka i kwi èv no sti na ma |ar skom je zi ku, a o~e ki va li su da }e po la ga ti ma ter wi je zik, te ni su u{li u bu xet sku kvo tu na je din stve noj rang-li sti. U svom ju ~e ra {wem sa op {te wu, ko je je pot pi sao we gov de kan prof. dr Ran ko Ke ~a, „Prav ni fa kul tet u No vom Sa du od ba cu je sve agre siv ne na pa de i ga è we auto no mi je uni ver zi te ta” i „sma tra da od go vor nost za ceo pro blem tre ba da sno si onaj ko je neo vla {}e no pri pre mao kan di da te po neo vla {}e no sa sta vqe nim pi ta wi ma i ko im je neo vla {}e no obe }ao da }e po tim pi ta wi ma po la ga ti i po lo ì ti”, na ve de no je u sa op {te wu.

’po la `e bez po la ga wa’ ti me {to bi kan di da ti uz pi ta wa ima li pri lo `e ne i od go vo re, {to se sa te sto vi ma na ma |ar skom je zi ku de si lo pro {le go di ne, o ~e mu Fa kul tet ima do ka ze”, is ti ~e se u sa op{. U sa op {te wu se na gla {a va da su ove go di ne tro je kan di da ta ma |ar ske na ci o nal no sti po la ga li te sto ve pri jem nog is pi ta na srp skom je zi ku i us pe li da stek nu sta tus bu xet skih stu de na ta. Od ukup no de vet kan di da ta ko ji su po la ga li na ma |ar skom je zi ku sa mo bi dvo je wih (pod uslo vom da su ste kli mak si mal ni broj bo do va na pri jem nom) mo gli da upi {u Fa kul tet na te ret bu xe ta. V. ^.

kULTURA

subota14.jul2012.

dnevnik

ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ НА ПАЛИЋУ

Стиже филмска Европа Фестивал европског филма на Палићу, који се одржава 19. пут и један је од најзначајнијих у региону, почиње данас и трајаће до 20. јула. На њему ће, на неколико локација на Палићу и у Суботици бити приказано осамдесетак остварења у такмичарским и пратећим програмима. Фестивала европског филм свечано ће отворити познати фран-

ректор Фестивала Мирослав Могоровић. Такође, биће уручена и награда „Un der gro und Spi r it“ шкотском редитељу норвешког порекла Јерну Уткилену. Награду коју Фестивал додељује за изузетан рад на пољу независног филма и јединствену ауторску поетику изграђену ван главних токова филмске индустрије, уручиће наша реномирана глумица Мира Ба-

Жири и награде О најбољим филмовима у оквиру Главног такмичарског програма у оквиру кога ће бити приказано 14 остварења одлучиваће међународни фестивалски жири у саставу: Мира Фурлан, глумица, Габриеле Кранзелбиндер, продуценткиња, Александра Далстрем, глумица, Ахмет Бојациоглу, филмски аутор и теоретичар филма и Бојан Ж. Босиљчић, публициста, новинар и филмски критичар. Овај жири ће доделити Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, као и Специјалну награду жирија. Међународни жири критике додели ће Награду за најбољи филм из селекције „Паралеле и судари“. Жири чине: Верена фон Стакелберг, издавач и дистрибутер из Берлина, Марко Костић, филмски редитељ и критичар из Београда и Деан Котига, филмски критичар из Мотовуна. цуски глумац, редитељ и продуцент Жан Марк Бар који је, уз нашег чувеног композитора Зорана Симјановића, овогодишњи добитник престижне награде „Александар Лифка“. Овом приликом лауреатима Бару и Симјановићу биће уручена награда коју Фестивал додељује за изузетан допринос европској кинематографији. Награде ће уручити програмски ди-

њац. У току церемоније, која почиње у 21 час Градски дувачки оркестар из Суботице извешће познате композиције Зорана Симјановића (композиције из филмова: Национална класа, Петријин венац, Мирис пољског цвећа, Маратонци, Турнеја и Балкан Експрес), а госте и публику поздравиће градоначелник Суботице Модест Дулић.

На Летњој позорници на Палићу, централном фестивалском месту, међу четрнаест филмова у главном такмичарском програму, у селекцији Николаја Никитина, биће приказани „Иза брегова” Кристијана Мунђијуа, „У магли” Сергеја Лознице, „Само ветар” Бенса Флиегауфа..., а од домаћих филмова „Парада” Срђана Драгојевића, и на затварању, ван конкуренције „Анђеоски део” Кена Лоуча. Организатори и селектор Николај Никитин су за ово фестивалско издање успели да обезбеде чак пет остварења која су своје премијере имала на овогодишњем Канском филмском фестивалу. Како је недавно рекао програмски директор фестивала Мирослав Могоровић то је потврда минулог рада Фестивала. Европски аутори, а све више и продуценти нас уважавају, пристају да дају своје филмове и да лично дођу - изјавио је Могоровић, изразивши наду да ће међу гостима бити Кристијан Мунђију, Сергеј Лозница, Улрих Зајдл... Селектор програма „Паралеле и судари” Петар Митрић одабрао је десет филмова из источне Европе, од којих су седам дебитантски, међу којима српски „Клип” Маје Милош. Митрић је направио и избор од 13 филмова за програм „Млади дух Европе” у којем је тежиште на експерименту са жанровима и техникама. Традиционални фокус на једну националну кинематографију ово-

НОВИ САД ДОМАЋИН МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ ФЕСТИВАЛА RE8/DESIGN PARK

Недеља еко-дизајна Мултимедијални фестивал дизајна, RE/8 De sign Park, одржава се током ове недеље у Новом Саду. Почео је у понедељак у Културном центру групном изложбом „Српска редизајн сцена“ домаћих аутора и гостију из иностранства коју је отворио проф. доц Урош Недељковић. Селекци-

Терек, чија је инсталација Лоша игра(чка) изазвала највећу полемику и покренула многе на размишљање о негативним последицама потрошачког друштва и хиперпроизводње на околину.Инсталације гостију из Будимпеште, познатих мађарских уметника Еде Шинковица, Роберта Гyриса,

С једне од радионица фестивала

ја радова изузетно је шаролика, различите технике, форме и начини креативног изражавања привукле су велики број публике. Своје радове су изложили већ добро познати новосадски уметници: Александар Бунчић, Мирослава Раковић, Робер Фаркаш, студенти са ФТН заједно окупљени под именом Моделарт студио, чланови београдског Римејк фестивала, Cash for Trah, Неда Питулић, Марина Илић, Станислава Синђелић, као и млада нада Ерна

Ендреа Киша и Жолта Ференциа, на тему римејка и редизајна, такође су део поставке која се може погледати до сутра у КЦНС. У Културном центру одржана је радионица где су учесници са аутором Милутином Поповићем –Миксом, београдским академским уметником, од посребреног есцајга правили накит. Учесници су били одушевљени радионицом, док је аутор био презадовољан организацијом као и самим концептом Ре/8 Дизајн парка.

У оквиру фестивала одржано је предавање на тему „Треш уметност и Do it your self естетика”. Публици, у којој су били студенати Академије и млади креативци предавачи из Будимпеште: Еде Шинковиц, Роберт Гyрис, Ендре Киш и Жолт Ференци представили су свој концепт, док је Тијана Поповић – Пјешчић одржала предавање о DIY (Do it your self) естетици и њеној примени кроз еко дизајн и одрживи развој. У Егзит вилиџу одржана је еко- радионица : Прављење јестиве баште од пластичних флаша ауторки Милице Мештровић и Дејане Поповић организаторки Римејк фестивала, који се већ две године одржава у Београду. Учесници радионица су у Егзитовом кампу могли да на креативан начин искористе пластичне флаше у функцији модуларних висећих башти јестивог биља. Међу полазницима радионице било је доста кампера који су своје баште направљене од флаша искористили за декорацију и оплемењивање простора у шаторима у којима бораве. Студенти са Академије уметности из Арада из Румуније били су гости ове радионице. Данас од 12 до 15 часова у Културном центру је радионица Израда комадног намештаја од картонских хилзни, аутори су Ана Ђорђевић и Јанко Радојевић. У15 часова на програму у Егзит вилиџу је перформанс Ендреа Киша, са Универзитета у Печују, а од 19 часова на Егзиту ће бити изведен перформанс Слепа улица, групе аутора. Сутра од 12 часова у Егзит вилиџу перформанс ће извести Жолт Ференци из Мађарске, а у 17 часова у КЦНС је затварање фестивала. К. Р.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У САРАЈЕВУ

Овације за „Устаничку улицу” Популарни глумац и продуцент Гордан Кичић изјавио је јуче Танјугу да је филм „Устаничка улица„ наишао на фантастичан пријем публике на 18. Сарајево филм фестивалу (СФФ), на којем је приказан у такмичарској селекцији. „Било је невероватно. Доживели смо десет минута стојећих овација. Немам правих речи да то опишем. Кажу нам да се не памти тако до-

бар пријем неког филма на овом фестивалу„, истакао је он. „Устаничку улицу„ на СФФ-у је представила бројна ауторска екипа. Поред Кичића, који игра главну улогу, затим глумаца Уликса Фехмиуа и Радета Шербеџије, публици су се после прексиноћне пројекције поклонили редитељ Мирослав Терзић, извршна продуценткиња Снежана Пенев, монтажер Дејан Урошевић,

директор фотографије Миладин Чолаковић и сценограф Аљоша Спајић. Директор СФФ-а Мирсад Пуриватра је уочи фестивала, говорећи о такмичарској селекцији, издвојио „Устаничку улицу„ као „занимљив и врло, врло моћан трилер”.Одлука жирија, којим председава мађарски редитељ Корнел Мундруцо, биће саопштена данас, на крају 18. СФФ-а.

Из филма „Само ветар” Бенса Флиегауфа

га пута усмерен је на Шведску и приказаће шест остварења које је одабрао Николај Никитин у сарадњи са Шведским институтом за филм. На фестивалу ће бити приказани и омаж програми за добитнике награда „Александар Лифка„ Зорана Симјановића и Жан Марк Бара и „Un der gro und Spi rit„, стални циклус Нови мађарски филм, затим Еко Докс и Дечји програм

Фестивал се и ове године одржава уз материјалне тешкоће, које су с обзиром на општу ситуацију још веће. Међутим, организатори на челу са Отвореним универзитетом у Суботици обећавају да се то неће одразити на ниво, квалитет па ни квантитет фестивалске понуде. Како је недавно у једној од најава ове угледне културне манифестације изјавио дриректор фести-

вала Радослав Зеленовић „сви се кунемо у Европу, али финансијски проблеми постају несношљиви. То је већ проблем наше културне политике”. По речима Блаже Перовића, директора Отвореног универзитета у Суботици, који је извршни продуцент, буџет Фестивала је смањен са 420.000 евра у 2008. на свега 230.000 евра у овој години. В. Црњански

АРТ КЛИНИКА ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ ЛИМАНСКИМ ПИЈАЧАРИМА

Потреба и поверење Арт клиника из Новог Сада најавила је нови излазак на пијацу. У питању је поново суботња тезга на Лиманској пијаци, а реч је о пројекту који је назван „Тотална распродаја уметности“. Овим пројектом уметници окупљени у Арт клиници покушавају да скрену пажњу на то колико је гротескно, чак и бизарно позивати уметност на такозвану тржишну утакмицу, односно на чињеницу да је уметност, баш као и што наслов каже, тотално распродана и нема више цену којом би се могла нормално одржати у животу. Све наведено не искључује жељу, потребу и морање да се опстане, па из Арт клинике поручују да новом акцијом изласка „публици на ноге“ настављају са конкретним изучавањем како зарадити поверење, а, наравно, и новац. И. Б.

IN MEMORIAM МАРИНА ЈАШВИЛИ (1932–2012)

Одлазак велике виолинисткиње Међународну музичку јавност потресла је вест о одласку прослављене грузиjске виолинисткиње и еминентног музичког педагога Марине Јашвили, која је преминула 8. јула у осамдесетој години живота. Била је једна од водећих виолинских солиста своје генерације, веома заслужна и за развој музичког живота у Новом Саду и у Војводини, где је више година деловала као професор новосадске Академије уметности. Рођена у Тбилисију у музичкој породици, Марина Јашвили је веома рано испољила изузетан таленат. Већ са једанаест година почела је да наступа на концертима, потом је завршила студије на Московском државном конзерваторијуму у класи чувеног професора Константина Мостраса. Са седамнаест, победила је на Конкурсу „Јан Кубелик“ у Прагу, након чега почиње њена блистава концертна каријера у бившем СССР и у свету. Освојила је титулу лауреата Такмичења краљице Елизабете у Бриселу и Конкурса „Хенрик Виењавски“ у Познању, на којем је касније годинама била један од чланова жирија. Била је бриљантна концертна солисткиња, која је изводила необично широк репертоар, успешно наступајући широм света и сарађујући са врхунским оркестрима међу којима су били Берлинска филхармонија и Концертгебау оркестар, као и са водећим диригентима Р. Бенцијем, К. Мазуром, Ј. Светлановим, Г. Рождественским, К. Кондрашином и другима. Музицирала је на Страдиваријусовој виолини која је својевремено припадала К. Мострасу. Свирала је практично све највредније што је написано за њен инструмент, при чему је по-

себно радо изводила камерну музику, остварујући надахнуте и незаборавне интерпретације. Упоредо се бавила и педагогијом, предавала је на Конзерваторијуму у Тбилисију, након тога је (са прекидима) тридесет две године деловала као професор на Московском конзерваторијуму, а од 1977. до 1980. предавала је на Академији уметности у Новом Саду. Заједно с другим истакнутим солистима и педагозима из бившег СССР, који су тада предавали на новосадској Академији, Марина Јашвили је дала велики подстрек унапређењу нашег извођаштва и музичке педагогије, школујући у својој класи бројне младе виолинисте који су доцније и сами стекли високу репутацију. Ни после повратка у Москву 1980. Марина Јашвили није прекидала везу на Новим Садом, овде је држала мајсторске курсеве и предавања, повремено је руководила радом камерних ансамбала и радо се одазивала позивима за наступе на концертима, тако да су њене колеге музичари и новосадска публика ову грузијску солисткињу доживљавали као истинску припадницу и нашег, овдашњег музичког миљеа. Њени сјајни концерти и извођачко мајсторство се памте и данас, а у сећањима њених пријатеља и поштовалаца остаће да трају и њена ведрина, као и искрена и предана посвећеност музици и уметности. Одласком Марине Јашвили, музички свет изгубио је једну од последњих великих виолинисткиња двадесетог века, која је својим извођаштвом и педагошким радом изузетно задужила и нашу музику и културу. Б. Хложан

crna hronika

dnevnik

NA PLA@I OFI CIR AC U PE TRO VA RA DI NU

Is pli vao le{

Be`ivotno telo nepoznatog mu{karca iza{lo je na povr{inu Dunava nadomak pla`e Oficirac u Petrovaradinu ju~e oko 17 sati. Le{ je odvezen na obdukciju da bi se utvrdio uzrok smrti i identitet. Na wemu nema vidqivih povreda. Po prvim saznawima, pretpostavqa se da je re~ o utopqeniku, starom oko 30 godina, koji je na sebi imao samo {orts, bez dokumenata, saznaje na{ list nezvani~no. M. V.

ZBOG TRA GI^ NE SMR TI SE STA RA AN \E LE I MIQA NE [A [I] IZ PA VLI [A

U po ne de qak dan `a lo sti u Vr {cu Zbog tragi~ne smrti sestara Miqane i An|ele [a{i} iz Pavli{a, koje su se u utorak u poslepodnevnim satima utopile u vr{a~kom gradskom jezeru, Op{tinsko ve}e Vr{ca odlu~ilo je ju~e da se ponedeqak, 16. jul, proglasi

kupa~a na jezeru. Odlu~eno je, tako|e, da se odre|eni broj kandidata uputi na osposobqavawe za sticawe diplome spasioca. Mladi Vr{~ani su pokrenuli potpisivawe peticije o promeni statusa jezera, da ono od javne po-

subota14.jul2012.

ME RA PRE DO STRO @NO STI NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA

Sud na re dio od u zi ma we pa so {a Ve se li nu Vu ko ti }u – Vi{i sud u Novom Sadu naloìo je da se Ve se li nu Vu ko ti }u (51), kome u septembru iz {estog poku{aja treba da po~ne ponovqeno su|ewe za ubistvo Du{ka Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu, oduzme paso{, i odredilo mu meru zabrane napu{tawa boravi{ta – saop{tila je portparolka novosadskog suda Sve tla na To mi}-Jo ki}. Po wenim re~ima, sud je odluku o oduzimawu paso{a doneo na zahtev Tuìla{tva kao meru predostro`nosti da Vukoti} ne bi mogao na duè vreme napustiti Novi Sad bez odobrewa suda. – Odluka o oduzimawu putne isprave jo{ uvek nije pravosna`na jer su Vukoti}evi branioci na wu uloìli àlbu o kojoj }e se vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu izjasniti u narednih petnaestak dana – rekla je Svetlana Tomi}-Joki}.

Ukoliko vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu odbije àlbu Vukoti}evih branilaca na odluku o oduzimawu paso{a, okrivqeni }e morati da preda putnu ispravu sudu, a ukoliko to ne u~ini, bi}e mu odre|en pritvor. Po~etak ponovqenog su|ewa zakazan je za 3. septembar, a prethodnih pet poku{aja da se su|ewe zapo~ne odlagani su zbog zdravstvenog stawa okrivqenog i izostanaka wegovih branilaca. Vukoti}u je omogu}eno da se u ovom postupku brani sa slobode nakon {to mu je sud odobrio ponavqewa su|ewa i u aprilu pro{le godine obustavio izdràvawe kazne od 20 godina zatvora na koju je u odsustvu bio osu|en zbog ubistva Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu. Crna Gora je tokom pro{le godine traìla od Srbije da iz-

Veselin Vukoti}

ru~i Vukoti}a radi izdr`avawa kazne od 20 godina, ali je molba odbijena jer ga je Srbiji prethodno izru~ila Belgija uz uslov da se postupak za ubistvo u Pr~wu mo`e ponoviti jedino u Sr-

biji. Kako je zvani~no prebivali{te Veselina Vukoti}a u Novom Sadu, nadle`nost za ponavqawe postupka je odre|ena novosadskom Vi{em sudu. N. Per ko vi}

PRO NA \EN OSUM WI ^E NI ZA UBI STVO U PE TRO VA RA DI NU I PO KU [AJ UBI STVA U NO VOM SA DU

Uhap {en No vi ca K. iz Sa vi nog Se la

Sahrana sestara [a{i}

za Dan `alosti u celoj op{tini. Tog dana }e se sve aktivnosti odvijati reducirano, kako je to zakonom regulisano. Na sednici Op{tinskog ve}a odlu~eno je da se u ponedeqak ozvani~i i odluka o preuzimawu nadle`nosti lokalne samouprave nad jezerom, uvede redarska slu`ba i postave table na kojima }e biti utvr|ena satnica za boravak

vr{ine postane javno kupali{te i da se odmah uvede spasila~ka slu`ba. Peticiju je za jedan dan potisalo vi{e od 2.000 `iteqa ove banatske op{tine. Sestre Miqana (16) i An|ela (14) [a{i}, koje su se utopile na gradskom jezeru u Vr{cu, sahrawene su u ~etvrak na seoskom grobqu u Pavli{u. R. Jo va no vi}

BIV [I KO MAN DANT VRS-a JU ^E NA PU STIO BOL NI CU U HA GU

Mla di} vra }en u pri tvor – Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Rat ko Mla di} vra}en je ju~e iz bolnice u pritvorsku jedinicu u Hagu – saop{tila je portparolka Tribunala Ner ma Je la ~i}. – Ratko Mladi} je vra}en u pritvorsku jedinicu nakon {to su medicinska ispitivawa potvrdila da nema poreme}aja u wegovom zdravstvenom stawu i da nije potrebno le~ewe. Ona je istakla da nakon tih ispitivawa nastavqa da va`i prethodni nalaz da je Mladi} sposoban da u~estvuje u sudskom procesu.

Nerma Jela~i} je kazala da }e se su|ewe Mladi}u nastaviti u ponedeqak u 10 sati unakrsnim ispitivawem svedoka optu`be, biv{eg slu`benika za civilna pitawa i politi~kog savetnika Unprofora Dej vi da Har lan da. Su|ewe biv{em komandantu VRS-a je bilo prekinuto prekju~e tokom Harlandovog svedo~ewa jer je Mladi}u pozlilo, a Nerma Jela~i} je rekla da je on preba~en u bolnicu „iz predostro`nosti”. (Ta njug)

ZBOG PRET WI NO VI NAR KI B-92 BRAN KI CI STAN KO VI]

Uslov ne osu de na vi ja ~i ma

Prvi osnovni su u Beogradu osudio je ju~e na vi{emese~ne uslovne kazne zatvora {estoricu navija~a „Partizana” zbog pretwi novinarki i urednici „Insajdera” Bran ki ci Stan ko vi} tokom fudbalske utakmice „Partizan„–„[jahtor„ 16. decembra 2009. godine. Osu|eni su jer su prete}im skandirawem s ju`ne tribine stadiona „Partizana” ugozili sigurnost Stankovi}eve i pretili joj smr}u, uzvikuju}i parolu „Otrovna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija”. Vo|a navija~ke grupe „[edouz„ Go ran Kqe {tan i Alek san dar Pe ri {i} ka`weni su uslovno s deset meseci zatvora s rokom provere od ~etiri godine. Za isto delo Mi lan Gu du ri} ka`wen je s godinu dana zatvora, uslovno na pet godina. Zbog nasilni~kog pona{awa Dra gan \ur |e vi} osu|en je na deset meseci, uslovno ~etiri godine, Ne ma wa Oda lo vi} na deset meseci, uslovno tri godine, a Ne ma wa Bog da no vi} na {est meseci, uslovno pet godina.

Tuìla{tvo i okrivqeni imaju pravo da se àle Apelacionom sudu u Beogradu. Postupak protiv jednog od vo|a navija~ke grupe „Partizana„ „Alktarz” Mi lo {a Ra do sa vqe vi }a Ki mi ja bio je razdvojen od ovog jer je bio u bekstvu, a nedavno je osu|en na 16 meseci zatvora. Prvi osnovni sud je pre dve godine pred po~etak su|ewa odbacio optu`nicu i oslobodio navija~e optu`be za ugroàvawe sigurnosti novinarke Televizije B-92 jer je, po obrazloèwu sudije Je le ne Mi li no vi}, optu`nicu podneo neovla{}eni tuìlac. Ona je smatrala da u radwama optuènih za koje se terete nema elemenata krvi~nih dela ugroàvawe sigurnosti i nasilni~kog po na {a wa, ve} even tu al no krivi~nog dela uvrede koje se goni po privatnoj tu`bi. Tu odluku Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo i naloìo da im se sudi. (Ta njug)

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhapsila je No vi cu K. (1974) iz Savinog Sela, za kim je tragala zbog osnovane sumwe da je izvr{io ubistvo i poku{aj ubistva. Novica K. se tereti da je pro{log meseca u Petrovaradinu, na potesu Gorni Ribwak, posle kra}e sva|e li{io ìvota za sada neidentifikovanog mu{karca, da bi potom wegovo telo odneo u kanal ispod novosadskog Mosta slobode, gde je 3. jula i prona|eno, saop{tila je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska uprava. Tako|e, postoji osnovana sumwa da je ovaj osumwi~eni 10. juna na Trgu Republike kod Ribqe pijace u Novom Sadu zadao vi{e uboda noèm Novosa|aninu D. V. (1964) i naneo mu te{ke telesne povrede, opasne po ìvot. Novici je odre|ena mera poli-

Le{ jo{ uvek nepoznatog mu{karca na|en ispod Mosta slobode

cijskog zadr`avawa i danas }e biti priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda.

OSUM WI ^EN ZA 23 KRA \E U @A BQU

Vi {e kri vi~ nih de la ne go go di na @abaqska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv me{tanina Laj ka D. (1992) pod sumwom da je po~inio pet krivi~nih dela te{kih kra|a, jednu kra|u i 17 sitnih kra|a na {tetu svojih sugra|ana. Postoji osnovana sumwa da je Lajko prodavao predmete koji poti~u iz krivi~nih dela Bran -

ku M. (1962) iz Ba~inaca, kod koga je policija prona{la deo plena, pa je protiv wega podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikrivawa. Jo{ uvek se utvr|uje da li su dvojica osumwi~enih po~inila jo{ neka dela, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Centar Rume

U RU MI „OPEL” UDA RIO DE TE DOK JE PRE TR ^A VA LO ULI CU

Tro go di {wa ku slom qe na no ga

U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila u Glavnoj ulici u Rumi povre|eno je trogodi{we dete, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Dete, koje je bez nadzora roditeqa pretr~avalo kolovoz, udario je ju~e automobil „opel vektra” i naneo mu te{ke telesne

povrede. Zbog slomqene noge, kako je precizirano, dete je hospitalizovano u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Uvi|aj na licu mesta, po ovla{}ewu de`urnog istra`nog sudije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, izvr{ila je policija. (Ta njug)

Novosadska policijska uprava se u ju~era{wem saop{tewu zahvaquje gra|anima koji su se

odazvali apelu objavqenom u medijima i pomogli da se osumwi~eni za ova te{ka dela privede pravdi. Kako je izjavio {ef Odseka kriminalisti~ke policije Sa {a Bar jak ta ro vi}, Novica K. je uhap{en u okolini Koviqa, a za sada se veruje da je zlo~in u Petrovaradinu po~inio s vi{e udaraca no`em nakon rasprave u napu{tenoj vikendici. Policija ne iskqu~uje mogu}nost da je ubijeni ~ovek I. S. (54) iz Petrovardaina. Ina~e, osumwi~eni Novica K. je ve} osu|ivan zbog bludnih radwi, slu`io je zatvorsku kaznu oko dve godine zbog toga, ali je ranije bio okrivqen za delo iz imovinskih delikata, najverovatnije kra|e, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. M. V.

OD LU KA SPE CI JAL NOG SU DA

Su |e we za po bu nu JSO 2. ok to bra Pripremno ro~i{te za su|ewe osmorici biv{ih pripadnika sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije po optu`nici koja ih povodom demonstrativnog izlaska JSO-a na ulice u novembru 2001. godine sumwi~i za „u~e{}e u organizovawu pobune JSOa“, zavr{eno je tako {to je odbrana okrivqenih osporila sve optu`be koje je iznelo Tuìla{tvo. Specijalni sud u Beogradu je po~etak su|ewa zakazao za 2. oktobar, a za izlagawa optu`be i odbrane predvi|ena su ~etiri dana. Ostaje da se vidi da li }e na su|ewu odbranu izneti trojica s vrha optu`nice, okrivqeni biv{i komandanti Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Du {an Ma ri ~i} Gu mar, te nekada{wi pomo}nik komandanta Zve zdan Jo va no vi} Zve ki, koji su, ina~e, proteklih godina u razli~itim procesima pravosna`no osu|eni po optu`bama za najteà krivi~na dela na ~etrdesetogodi{we kazne zatvora i izdràvaju ih u Posebnom odeqewu poàreva~ke „Zabele„. Pouzdani izvori otkrivaju da su okrivqeni Ulemek, Mari~i} i Jovanovi} na pripremnom ro~i{tu naveli da „ne priznaju optu`nicu“ i odbili da se o woj izjasne. Po saznawima „Dnevnika“, sud je prihvatio veliki broj dokaznih predloga stranaka, a re~ je uglavnom o dokumentima i svedo~ewima. Me|u pisanim dokazima su i izve{taji vojnobezbednosnih i drugih bezbednosnih slu`bi o bezbednosnoj situaciji u Srbiji u

novembru 2001, u vreme predmetnog doga|aja. Re~ je, navode upu}eni, o izve{taju koji su razmatrali tada{wi dràvni organi i Odbor za bezbednost. Bi}e saslu{an i veliki broj svedoka, me|u wima i nekolicina koji su 2001. bili na visokim dràvnim funkcijama: biv{i na~elnik DB-a Go ran Pe tro vi} i wegov zamenik Zo ran Mi ja to vi}, biv{i ministar policije Du {an Mi haj lo vi}, kao i tada{wi potpredsednik Vlade Srbije @ar ko Ko ra}. Moè se o~ekivati, tvrde na{i izvori, i svedo~ewe biv{ih ministara rada i poqoprivrede Dra ga na Mi lo va no vi }a i Dra ga na Ve se li no va, ~lanova komisije, formirane u novembru 2001, sa zadatkom da ispita sve okolnosti izlaska JSO-a na ulice. Kako saznaje „Dnevnik“, sud je odbio predlog odbrane petorice okrivqenih: Ve se li na Le ~i }a, Mi }e Pe tra ko vi }a, Dra go sla va Kr sma no vi }a, Vla di mi ra Po ti }a i Dra gi {e Ra di }a, koji su od septembra 2011. u pritvoru, da im se ta mera ukine. Na pripremnom ro~i{tu, ta petorica su tako|e apsolutno odbacila sve optu`be, kao i tokom istrage. Optu`nica koju je Tuìla{tvo za organizovani kriminal podiglo u martu ove godine povodom doga|aja iz novembra 2001, kad je JSO iza{ao na ulicu tvrde}i da „protestuju “, tereti okrivqene za „u~e{}e u organizovawu pobune i, s tim u vezi, za krivi~no delo oruàne pobune“. J. J.

sport

subota14.jul2012.

dnevnik VLADIMIR GRBI], ZLATNI OLIMPIJAC

KVALIFIKACIJE DAMA ZA EP 2013: ESTONIJA - SRBIJA (20.15)

OI se ne mo gu ku pi ti Pro sla vqe ni srp ski od boj ka{ Va wa Gr bi} re kao je da su Olim pij ske igre sim bol spor ta i jed na od stva ri ko ja se u ì vo tu ne mo è pla ti ti nov cem. - Opi sa ti Olim pij ske igre obi~ nim smrt ni ci ma je ne mo gu }e. To is ku stvo mo ra da se do ì vi. Kao kad se ne ko ba vi svo jim po slom na naj ve }em mo gu }em ni vou i 15 da na ra di na naj va `ni jem glo bal nom pro ble mu. Olim pij ske igre ni su sa mo krem svet skog spor ta, ve} sim bol. U ì vo tu po sto je stva ri ko je se ne mo gu pla ti ti nov cem, a OI su jed ne od tih - re kao je za Ta njug Gr bi}. Osva ja~ 13 me da qa na ve li kim tak mi ~e wi ma, me |u ko ji ma su zla to na OI u Sin de ju 2000. i bron za u Atlan ti 1996. go di ne, is ta kao je da je po dr {ka na vi ja ~a iz u zet no bit na u tim tre nu ci ma.

Ma ri na Maq ko vi} da je sa ve te svo jim iza bra ni ca ma

- Znam ka ko je na ma bi lo ka da smo bi li na O l i m p i j s k i m igra ma. Sva ki glas, sva ka po ru ka bi la nam je va `na, jer smo na taj na ~in zna li da ni smo sa mi. Srp ska od boj ka ima }e pred stav ni ka u obe kon ku ren ci je u Lon do nu. Od boj ka {i }e se tak mi ~i ti u B gru pi pro tiv Ju `na Vladimir Grbi} Ko re je, Tur ske, SAD i Bra zi la, dok su ri val ke to ra di li na Evrop skom pr ven od boj ka {i ca ma se lek ci je SAD, stvu, ka da su po sta li pr va ci. Ru si je, Ne ma~ ke, Bra zi la i Tu - Ako po no ve ta kvu `e qu i za la ni sa. ga we, oni su za me ne osvo ji li - O~e ku jem da se i od boj ka {i me da qu, {ta god ura di li u Lon i od boj ka {i ce bo re kao {to su do nu - is ta kao je Gr bi}.

U Ta lin po fran cu sku vi zu Ko {ar ka {i ce Sr bi je, na kon ~e ti ri ve za ne po be de u fi ni {u kva li fi ka ci ja za pla sman na Evro ba sket, do fran cu ske vi ze de li jo{ sa mo je dan tri jumf.Ve ~e ras u Ta li nu igra ju sa skrom nim sa sa ta vom do ma }i na Esto ni je, ko ji je do sa da do `i veo svih se dam po ra za.Kqu~ nu po be du na {e da me su ostva ri le pro tiv di rekt nog kon ku ren ta Poq ske (67:62). - U Esto ni ji ne }e bi ti la ko i ni ka ko ne sme da nas za va ra na {a po be da od 51 po e na raz li ke(101:50) u Kra gu jev cu. Mak si mal no smo skon ce tri sa ni na ovaj me~, jer do ma }e ko {ar ka -

{i ce se ne }e una pred pre da ti. Sva ka ko da }e po ku {a ti da nas iz ne na de, ne bi li za be le `i le pr vu po be du u kva li fi ka ci ja ma. Kva li tet je na na {oj stra ni, osta je da ozbiq no u|e mo u utak mi cu i po tvr di mo kva li tet, ko ji je ne su mqi vo na na {oj stra ni - ka za la je uo~i pu ta se lek tor ka Ma ri na Maq ko vi }e va. Re cept iz Kra gu jev ca na {e de voj ke tre ba da pri me ne i u Ta li nu. Ja ko je bit no {to su se opo -

Mi ni-ta be la 1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. Poq ska

4 2 4 2 4 2

2 250:243 2 281:279 2 241:250

6 6 6

Gru pa B Poq ska - [vaj car ska Esto ni ja - Sr bi ja Cr na Go ra je slo bod na 1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. Poq ska 4. [vaj car ska 5. Esto ni ja

8 7 7 7 7

6 5 5 2 0

2 2 2 5 7

(18) (20.15) 568:464 14 558:438 12 445:405 12 390:510 9 396:550 7

ra vi le Sa ra Kr wi} i Je le na Mi lo va no vi} i {to }e na{ tim bi ti u naj ja ~em sa sta vu u Ta li nu, oda kle qu bi te qi `en ske ko {ar ke o~e ku ju le pe ve sti- da se Sr bi ja pla si ra la na Evrop sko pr ven stvo. I. Grubor

Momir Ili}

MOMIR ILI], KAPITEN RUKOMETA[A

U Lon do nu u~e sni ci, a ne gle da o ci Ka pi ten ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Mo mir Ili} re kao je da po sto ji ner vo za me wu we go vim sa i gra ~i ma pred po ~e tak Olim pij skih iga ra u Lon do nu. - At mos fe ra u ti mu je do bra, svi su ma we-vi {e zdra vi, {to je naj bit ni je. Do bro se ra di, ima ner vo ze, si gur no i umo ra, ali po sle to li ko od ra |e nih tre nin ga mo `e mo bi ti za do voq ni. Do 29. ju la i pr ve utak mi ce na

Olim pij skim igra ma bi }e mo sprem ni i mo }i }e mo da pru `i mo mak si mum - re kao je Ili}. Ili} je is ta kao da sva ki pro fe si o nal ni spor ti sta o~e ku je ve li ke re zul ta te, pa ta ko i srp ski ru ko me ta {i. - Ka da se ba vi te spor tom i tre ni ra te, on da o~e ku je te ve li ke re zul ta te. Mi }e mo te re zul ta te tra `i ti iz utak mi ce u utak mi cu, igra ti sve bo qe i bo qe, uigra va ti se. Ve} sa da se vi di na pre dak.

UO^I OLIMPIJSKIH IGARA

Dre no vak gu bi ki lo gra me Je di ni srp ski bok On je do dao da je o sve mu oba ser ko ji }e u~e stvo va ve stio Bok ser ski sa vez Sr bi je i ti na Olim pij skim da u na red nih ne ko li ko da na igra ma Alek san dar o~e ku je pre va zi la è we opi sa ne Dre no vak (sred wa ka te go ri ja) si tu a ci je. Pre ma Mi li }e vim mar qi vo tre ni ra. Ve} pet da na re ~i ma, Dre no vak u Na ci o nal na la zi se u kam pu u Kar di fu, gde je pri sut no jo{ ~e tr de se tak bok se ra iz Azi je, Afri ke, La tin ske Ame ri ke i Oke a ni je. Tre ner Mi o drag Mi li} za do vo qan je ka ko Dre no vak de lu je u spa ring bor ba ma, ali se po ja vio po ten ci jal no ozbi qan pro blem. - Is hra na je pot pu no ne a de kvat na. Alek san dar je zbog ne kva li tet ne i ko li ~in ski ne do voq ne is hra ne ve} pao sa 75 na Alek san dar Dre no vak 73 ki lo gra ma. Ima bok se ra ko ji i ne zna ju za bo qe i ko - nom vel {kom in sti tu tu za ji ima ju po pet ki lo gra ma vi {e sport ima na ras po la ga wu sve od do zvo qe ne te ì ne, pa i ne po treb ne re kvi zi te, ne ma pro pra ve pro blem. Na ma ovo mo è ble ma sa po vre da ma, ta ko da da do ve de u pi ta we ceo pro je kat mak si mal no is pu wa va plan i - re kao je Mi li}. pro gram tre nin ga.

Srp ski ru ko me ta {i se na Igra ma u Lon do nu na la ze u te {koj gru pi sa Ma |ar skom, [pa ni jom, Dan skom, Hr vat skom i Ju `nom Ko re jom. - Ni je re al no go vo ri ti o ci qe vi ma, ali mo gu re }i da je re al no da u|e mo u ~e tvrt fi na le. Olim pij ske igre su ve li ki iza zov, ali sam si gu ran da }e mo bi ti u~e sni ci, a ne gle da o ci. Do bro }e mo se spre mi ti - ka `e Ili}. Sr bi ja pr vu utak mi cu u Lon do nu pro tiv [pa ni je.

Raz o ~a ra ni Be kam Le gen dar ni en gle ski fud ba ler Dej vid Be kam iz ja vio je da bi ne ko dru gi tre ba lo da upa li olim pij ski pla men na sve ~a noj ce re mo ni ji otva ra wa Iga ra u Lon do nu. Be kam ne }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma, po {to je se lek tor Stju art Pirs pre cr tao we go vo ime sa spi ska re pre zen ta ti va ca Ve li ke Bri ta ni je. - Ba kqu bi tre ba lo da upa li spor ti sta ko ji }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma, ne ko ko je na pra vio ne ve ro va tan uspeh za ze mqu ili osvo jio zlat ne me da qe re kao je Be kam. Igra~ Los An |e les Ga lak si ja ni je krio raz o ~a re we zbog od lu ke se lek to ra Pir sa. - Svi zna ju {ta za me ne zna ci igra we za ze mqu. Bi la bi mi ~ast da bu dem deo je din stve nog ti ma Ve li ke Bri ta ni je. Nor mal no je da bu dem raz o ~a ran, ko ne bi, ali to me ne }e spre ~i ti da na vi jam za re pre zen ta ci ju do dao je Be kam.

SPORT

dnevnik

Ili} ve ran Par ti za nu Dugogodi{wi kapiten Partizana Sa{a Ili} produ`o je ugovor do leta slede}e godine i najavio da }e igrati dokle god bude mogao. - @elim da se zahvalim qudima iz kluba na svemu {to pri~aju o meni, na novom ugovoru. Poku{a}u da opravdam wihovo po-

veniji i upozorio da crno-beli ne smeju da potcene ekipu La Valete, protivnika u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. Sportski direktor Partizana Qubi{a Tumbakovi} rekao je da od Ili}a o~ekuje dobre partije i najavio da }e po zavr{etku igra~ke karijere ove sezone imati zna~ajnu ulogu u klubu. - Saleta ne treba posebno predstavqati, on je istinska legenda kluba, jedan od najtrofejnijih i najefiksnijih igra~a u istoriji Partizana. Jednostavno, dovoqno je re}i - jedan je Sale Ili} - rekao je Tumbakovi}. On je naveo da mu je prva asocijacija na Ili}a ve ro vat no pre mijerni gol koji je ve zni igra~ dao u dresu Parti zan pro tiv Borca iz ^a~ka pre 15 go di na. Tum ba ko vi} je do dao ka ko je eki pa od ra di la pripreme, posebno dru gi deo u Sloveniji. On je naveo da je evidentan napredak Sa {a Ili} i Qu bi {a Tum ba ko vi} u igri i da o~everewe, da pomognem klubu da kuje pravu sliku crno-belih u osvoji duplu krunu i kvalifikvalifikacijam za L[. On je kuje se za Ligu {ampiona - rako dodao da prelazni rok jo{ nije Ili}. je zavr{en i da su mogu}i doOn je istakao da je jedna od tajlasci i odlasci u narednom ni dugove~nosti sjajan odnos sa periodu. svim saigra~ima i mla|im i staIli} je u dre su Par ti za na rijim, kao i ~iwenice da tokom odi grao 578 utak mi ca i na la zi dosada{we karijere nije imao se na dru gom me stu ve~ ne li ste mnogo problema sa povredama. fud ba le ra ko ji su od i gra li - U ovom trenutku jedino {to naj vi {e klup skih utak mi ca, `elim je da budem zdrav, zato iza ne pri ko sno ve nog Mom~i toliko i trajem. Kada budem la Vuko ti}, ko ji je za cr no-be osetio da vi{e ne mogu, povu}i- le od i grao 791 utak mi cu i po }u se sa terena. sti gao 339 go lo va. Za na ci o On je dodao da je zadovoqan nal ni tim od i grao je 37 utak sporovednim pripremama u Slo- mi ca i po sti gao ~e ti ri go la.

subota14.jul2012.

TO MI SLAV KA RAYI] NA JA VIO PO DI ZA WE KVA LI TE TA DO MA ]EG FUD BA LA

Na ci o nal ni sta dion (ne)mo gu }a mi si ja To mi slav Karaxi} odneo je jo{ jednu veliku pobedu. Jednoglasno je na Skup{tini FSS dobio novi mandat, pa }e rukovoditi srpskim fudbalom do 2016. godine. Sve je ura|eno efektno, besprekno i brzo. Bez mnogo buke i pra{ine. Jednostavno, fudbalska Srbija veruje po pular nom To letu, iako fudbalski narod vidi da stawe

Ni{ta novo nije vi|eno u ponu|enom programu Karaxi}a, osim onih op{tih mesta da }e se raditi na unapre|ewu svih segmenta fudabala, od regularnosti do borbe sa huliganima. Verovatno qut zbog istupa Milovana \ori}a u smiraj izbornog procesa, Karaxi} je upro prstom u trenersku organizaciju kao najslabiji i najbolniji deo organizacije, uz najavu da

Po ~e tak ve li kog po sla Realno je Karaxi} sagledao i aktuelni trenutak u kojem se nalazi najja~a reprezentacija. - Strate{ki zadatak je podmla|ivawe reprezentacije, a kamen temeqac postavqen je na turneji u maju. Selektor Mihajlovi}, kojem verujemo, je na po~etku velikog posla, konstituisawa tima, pobedni~kog, koji }e trajati godinama. Rezultat nikada ne moè biti u drugom planu. - O~ekuju nas dva kvalifikaciona ciklusa, za SP 2014. u Brazilu, odnosno EP u Francuskoj 2016. Ciq je da budemo u~esnici bar jednog od ta dva velika takmi~ewa. Nisam nerealan pa da traìm sve, niti sam istinski amater pa da ne o~ekujem ni{ta. Verujem da na lak{i na~in moèmo da se kvalifikujemo na EP, jer }e tamo nastupati 24 reprezentacije, Ipak, sve snage treba uloìti za uspeh u ciklusu pred nama, jer nam je velika èqa da odemo i u Brazil- istakao je Karaxi} i najavio veoma brzo formirawe B reprezentacije, ~iji bi koordinator bio selektor Mihajlovi}. u najpopularnijem sportu nije ni bli stavo, ni idi li~ no, uostalom kao i u dràvi. Ali, deùrni krita~ari moraju da povuku ru~nu, jer jednostavno nije niko imao dovoqno hrabrosti, snage i logistike da iza|e na crtu Karaxi}u i ponudi plan za boqitak fudbala. [ansa je bila tu, nije iskori{}ena, pa sada treba okrenuti list i pruìti pomo}, a ne zabijati klipove novom- starom rukovodstvu, kako bi se na~inio pozitivan pomak.

}e stawe biti brzo sre|eno, uz pomo} FSS. Prakti~no, najsenzacionalnije obe}awe je inicijativa da se zajedno sa dr`avom krene u izgradwu Nacionalnog stadiona. Dodatni motiv je predlog pred sed ni ka UEFA Mi {e la Platinija da bi EP 2020. godine moglo da bude odr`ano u desetak zemaqa, pa bi deo takmi~ewa mogla da organizuje i Srbija, pod uslovom da u dogledno vreme nikne taj moderan objekat. I sam Karaxi} je ovaj po-

Tomislav Karayi}

tez ocenio mo`da i preambicioznim, ali iskustva iz gradwe Sportskog centra u Staroj Pazovi mogu biti od ogromne koristi. O{trim tonom se Karaxi} obratio i Zajednici Superliga{a. - Do 15. avgusta moraju da promene svoje akte, u rad najvi{ih organa ukqu~e iskqu~ivo predsednike i generalne sekretara klubova, da preuzmu odgovornost za takmi~ewe i stawe u wemu. Ako se to ne dogodi, uze}emo

im ingerencije nad takmi~ewem - jasan je bio Karaxi}. Sledi i obrazloèwe na temu podizawa kvaliteta doma}eg fudbala. - Re~ je o kompleksnoj misiji. U ovom projektu sadràni su i proces obnove infrastrukture i regularnost i ekonsmska stabilnost i edukacija na svim nivoima. Zadatak FSS je stvarawe maksimalnih preduslova za takmi~ewe. U~ini}emo sve da obezbedimo sponzorske ugovre vezane za prodaju TV prava. Tako }e klubovi dobiti zna~ajna sredstva, a novac je neophodan u oporavku doma}e eltine scene. Konkretno, kakav je redosled poteza ? - Ja~awem baze treba da pove}amo broj fudbalera. @elimo da zaìvi akcija „Moja {kola- moj tim”. Ho}emo da vratimo fudbal u {kolska dvori{ta, da svaka osnovna {kola u Srbiji ima klub bazi~nog fudbala. Prosperitet o~ekujemo i od novog formata takmi~ewa liga mla|ih kategorija, ènskog fudbala i futsala. Predsednik FSS je zatim dodao: - Nastavi}emo sa daqom profesionalizacijom najja~ih liga. Ove godine Prva liga }e biti skra}ena sa 18 na 16 klubova, a od slede}e sezone kre}e i bara` za popunu Superlige. Vratili smo nagradni fond u Kupu, dodatno motivisali ekipe za najmasovnije takmi~ewe. Planiramo i razvijamo ideju uvo|ewa Superkupa. Veliku pomo} moèmo da imamo i od dràvnih organa, najpre u delu pri~e o privatizaciji klubova, a zatim i finansijskoj pomo}i koja nam je neophodna u ovom trenutku- konstatovao je Karaxi}. Z. Ran ge lov

Go lu bo vi se se le na Zla ti bor Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode odigra}e danas drugi prijateqski me~ sa Ba~kom (u prvom su sa 1:0 savladali Ba~ku Topolu), a nakon toga otputova}e na Zlatobor, na dvonedeqne pripreme. Put Zlatibora krenu}e: Branimir Aleksi}, Nikola Stijakovi}, Nikola Mirkovi}, Aleksandar Kova~evi}, Milan Joksimovi}, Stefan \or|evi}, Milan Vojvodi}, Miqan Qubenovi}, Dino [arac, Goran Adamovi}, \or|e Despotovi}, Fahrudin \ur|evi}, Marko Adamovi}, Goran Antoni}, Dae Jun Seo, Aleksandar Noskovi}, Vladimir Ota{evi}, Sini{a Stevanovi}, Darko Pu{kari}, Danijel Farka{, Vidak Brati}, Vladimir Torbica, Slobodan Novakovi}, Miqan Milivojev, Borko Veselinovi}, Nikola Popara i kompletan stru~ni {tab. U me|uvremenu Spartak su napustili Nikola Kova~evi}, Borko Novakovi} i \or|e \uri}, dok }e u Pali} biti prekomandovani Milo{ Boki}, Nemawa Markovi} i Bojan Bjedov. N. S.

AL BERT NA\, PAR TI ZA NOV KO OR DI NA TOR ZA SPORT

[a mrok se ne }e po no vi ti

Partizan }e, po svemu budu}i, u novu sezonu u}i ja~i nego lani. - Trenutno nemamo nijednu konkretnu ponudu za na{e igra~e – ka`e koordinator za sport crno–belih Albert Na|. Na izlaznim vratima iz Humske bili su golman Stojkovi}, Medo Kamara, Babovi} i Nemawa Tomi}, ali }e oni igrati 17. jula protiv Valete. Na| o~ekuje boqe rezultate nego minule sezone.

prvog dana jasno je isticao ciqeve koje su fudbaleri i usvojili, pa verujem u jo{ jednu uspe{nu sezonu. Partizan 17. jula igra prvu utakmicu drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona s Valetom iz Malte. Malte`ani su nedavno deklasirali Luzitans iz Andore (8:0), {to je svakako upozorewe za crno-bele. - Nije da se pla{imo, ve} respektujemo Malte`ane. Ekipa

NE NAD ADA MO VI], NO VI IGRA^ HAJ DU KA

Zdra va kon ku ren ci ja do no si kva li tet Al bert Na| {i ri op ti mi zam

- Tu je kostur ekipe koji je ve} igrao jake me~eve, pa verujem da se [amrok ne}e ponoviti.. Mladi momci ima}e priliku da se uz jednog Ili}a kale i spremaju za takmi~arske me~eve, {to je tako|e va`no. Mislim da }emo ove jeseni gledati stabilniji tim u odnosu na prethodnu sezonu. Trener Vermezovi} je od predsednika Dragana \uri}a ocewen kao mo`da najve}e poja~awe. - On je sa Partizanom pravio dobre rezultate, ~emu se nadamo i sada. Ve} je sa igra~ima uspostavio kvalitetan odnos, a od

koja u prvih 20 minuta postigne pet golova sigurno nije za potcewivawe. Ipak, mi smo favoriti protiv Valete, {to }e se, verujem, i pokazati na terenu. Na|a ne brine ni to {to je Partizan u pripremnim me~evima primio dosta golova. - U posledwa tri testa jurili smo 0:2. Jedanput smo ga stigli, jedanput prestigli, a jedanput nismo uspeli. Lokomotiva iz Moskve je veoma jak tim, ali smo se, i pored poraza, izmerili s kvalitetnim rivalom - rekao je Na|. I. La za re vi}

S novajlijom u redovima kulskog Hajduka Nenadom Adamovi}em popril~ali smo uo~i odlaska ekipe na Taru. Adamovi} je ro|en 1989. godine, pro{ao je Partizanovu fudbalsku {kolu, od 2007. do 2010. branio je boje Teleoptika, potom godinu dana Metalca iz Gorweg Milanovca, a proteklu sezonu proveo je Smederevu. Odigrao je i dve utakmice za reprezentaciju Srbije do 19 godina. Otkud u Kuli? - Tra`io sam finansij sku si gur nost, `e leo sam da do|em u sredinu gde ne}u strepeti za egzistenciju i gde se po stig nu ti do go vo ri po {tu ju. Upra vo to

sam na{ao u Kuli, lako sam se i brzo dogovorio sa predsedni kom Zo ranom Osmaji }em. Ve} nekoliko dana treniram sa ekipom i neposred-

Hajduka. Gde Adamovi} vidi sebe? - Konkurencija je jaka, ali tako i treba. Svako se bori za svoj status, za svoje mesto pod sun-

Da nas s No vo pa zar ci ma Ve} nakon drugog treninga na Tari fudbaleri Hajduka su imali priliku da osete loptu. [ef stru~nog {taba Veli~ko Kaplanovi} je podeli momke u dve ekipe, pobedila je „bela” 4:1. Trostruki strelac bio je Popovi} je postigao tri i Mezai jedan za pobedni~ki tim,a Lali} za pora`eni. Prvu zvani~nu proveru na Tari fudbaleri Hajduka imaju danas s Novim Pazarom.

Ne nad Ada mo vi}

no pred polazak na Taru obavezao sam se na dvogodi{wu vernost kulskom klubu - ka`e Adamovi}. Adamovi} igra na bo~nim po zi ci ja ma u ve znom re du. Odlaskom ^ovila, Golo~evcai Novkovi}a izvesno je da }e vezni red morati da dobije novi izgled. Tu su Maksimovi} i ostali mladi igra~i

cem. A zdrava konkurencija }e sigurno na povr{inu izbaciti kvalitet. Pitali smo sagovornika o o~ekivawima u dolaze}oj sezoni. - O~ekujem da izborim status prvotimca i tako opravdam ukazano poverewe, a da Hajduk ostvari `eqeni plasman - odgovorio je Adamovi}. \. Bo ja ni}

sport

subota14.jul2012.

ROBERT PROSINE^KI UO^I KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Ne be`imo od uloge favorita Slo bo dan Raj ko vi}

NA TRENINGU HAMBURGA

Rajkovi} udario saigra~a

Fud bal ski re pre zen ta ti vac Sr bi je i ~lan Ham bur ga Slo bo dan Raj ko vi} po vre dio je na tre nin gu sa i gra ~a Tol ga ja Ar sla na i pre ti mu su spen zi ja i pre ba ci va we u ama ter sku eki pu. Do in ci den ta je do {lo ka da je Raj ko vi}, qut zbog pro ma {a ja, po ku {ao da na pad ne dru gog sa i gra ~a He ung Min So na, ali ga je pro ma {io i no ka u ti rao Ar sla na. Ar slan je na tre nu tak ostao bez sve sti, a po tom je Son po ku {ao da uz vra ti uda rac srp skom fud ba le ru. Tre ner Ham bur ga Tor sten Fink po slao je Raj ko vi }a u svla ~i o ni cu i na ja vio da }e ovaj igra~ sno si ti po sle di ce. O~e ku je se da Son do bi je nov ~a nu ka znu.

Dogovor Fud bal ski klub To ten hem do go vo rio se sa upra vom Man ~e ster si ti ja o ot ku pu ugo vo ra na pa da ~a Ema nu e la Ade ba jo ra. In ter na ci o na lac iz To goa pro {le se zo ne igrao je na po zaj mi ci u To ten he mu za ko ji je po sti gao 17 go lo va u Pre mi jer li gi. En gle ski me di ji na vo de da }e Ade ba jor na red nih da na pot pi sa ti vi {e go di {wi ugo vor sa To ten he mom. Me na xer An dre Vi qa{ Bo a{ pret hod no je do veo Islan |a ni na Gul fi ja Si gurd so na iz Ho fen haj ma i Ja na Ver ton ge na iz Ajak sa.

- Moj po mo} nik Kqa ji} uì vo Fud ba le ri Cr ve ne zve zde slim da }e do ne ti do dat ni kva je po sma trao jed nu utak mi cu Naf vra ti li su se sa Zla ti bo ra i li tet eki pi. Us pe li smo da za dr ta na i pre neo nam svo ja za pa à wa. okre }u se utak mi ci dru gog ko la ì mo ko stur ti ma, na ~e mu sam Na osno vu do sa da vi |e nog, mo gu da kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe naj vi {e in si sti rao. We ga ~i ne ka èm da su pra vi pred stav nik sa be lo ru skim Naf ta nom. mom ci ko ji su po ka za li da ume ju fud bal ske {ko le biv {eg SSSR, [est da na pre star ta se zo ne i da igra ju, da je pred wi ma sve tla da ih od li ku ju di sci pli na u igri i pr ve tak mi ~ar ske utak mi ce, bu du} nost i sa da, na kon {est me tre ner cr ve no-be lih Ro bert Pro si ne~ ki sma tra da ima raz lo ga za za do voq stvo.Pri pre me na Ro gli i Zla ti bo ru su mak si mal no spro ve de ne u de lo, a zdrav stve ni bil ten bio je u pret hod ne tri ne de qe go to vo bes pre ko ran. - Na red nog ~e tvrt ka nas o~e ku je utak mi ca sa Naf ta nom, u ko joj nam je re zul tat mno go va àn iz ne ko li ko raz lo ga. @e li mo do brom igrom da do bi je mo na sa mo po u zda wu, ko je }e nam do sta zna ~i ti na star tu {am pi o na ta. Ima mo te àk ras po red, go stu je mo do brim eki pa ma i pri tom igra mo kva li fi ka ci je u Za do vo qan for mom eki pe: Ro bert Pro si ne~ ki Evro pi. Mo ra }e mo u fi zi~ ka sna gu. Uve ren sam da smo uvod nim utak mi ca ma da da mo sve se ci kon ti nu i te ta u ra du, o~e ku mi, ipak, kva li tet ni ja eki pa i za od se be i da raz mi {qa mo sa mo o jem da bu de mo jo{ bo qi. Zve zdin stra teg do dao je da pu no to ne be ì mo od ulo ge fa vo ri ta. po be da ma- re kao je Pro si ne~ ki zna ~i to {to je ve zni red sa La zo On je po no vio mi {qe we sa kra po po vrat ku u Be o grad. vi }em, Di mi tri je vi }em, Mi li vo ja pret hod ne se zo ne da je Zve zda Cr ve na zve zda ni je ovog le ta je vi }em, Mi ja i lo vi }em, Evan drom spo sob na da sa igra ~i ma po bed pu no me wa la sa stav. Iako se do i Ka du om ostao ne tak nut. ni~ kog men ta li te ta pre ki ne post sta spe ku li sa lo, po seb no na te u Sr bi ji i vra ti ti tu lu po sle pet mu od la za ka, is po sta vi lo se da - To je ne mer qi vo ve li ki plus go di na. Pro si ne~ ki iz pro {lo se zon ske za nas. Ma ne var je na {a naj ve }a - Na vi ja ~i, kao i svi mi, si gur pr ve po sta ve ne mo è da ra ~u na sna ga, po kre ta~ sve ga. no o~e ku je mo ti tu lu. To nam je sa mo na Kri sti ja na Bor hu i Du Naf tan je pri li~ na ne po zna glav ni ciq. Mi slim da op ti mi zam {ka To {i }a.Osta je da se vi di ni ca. Za u zi ma osmo me sto na ta ko ji no sim u se bi ni je bez osno va. ho }e li Eli Ba baq i Mi lan Jo - be li be lo ru skog pr ven stva (u Ima mo igra ~e ko ji su pro le tos va no vi} bi ti pra vi na sled ni ci. kon ku ren ci ji 11 ti mo va), a do po ka za li da ume ju da igra ju, da su - Obo ji ci }e bi ti po treb no sa da je u 16 ko la za be le ìo ~ak ka rak ter ni, slo `ni kao ce li na i iz ve sno vre me da se pri la go de i osam re mi ja.Pro tiv ni ko va da vo le klub - is ta kao je Pro si adap ti ra ju na oba ve ze u Cr ve noj pred nost je {to se na la zi u pu ne~ ki. zve zdi, ali ve ru jem u wih i mi - nom tak mi ~ar skom rit mu.

BA^KA IZ BA^KE PALANKE IZABRALA TRENERA

Tintar na klupi Ba~ k a je na k on obez b e | e nog op s tan k a u Voj v o | an s koj li g i – za p ad, a pred po ~ e t ak pri p re m a za na r ed n u se z o n u, po v e r e w e na tre n er s koj klu pi uka z a l a Mir k u Tin t a r u, a po m o} n ik }e mu bi t i pro f e sor Bran k o Kr s ma n o v i}. - Tin t ar je ne k a d a igrao za Ba~ k u, bio je i pr v o t i m ac Voj v o d i n e, a kao tre n er ra dio je u broj n im klu b o v i m a. Mi s lim da smo an g a ` o v a w em Tin t a r a i Kr s ma n o v i } a po vu k li pra v i po t ez - ka ` e v. d. pred s ed n i k a Zo r an Kar pov. Tin t ar }e pro z iv k u oba v i ti 15. ju l a, ka d a prak t i~ n o Ba ~ a k a i po ~ i w e pri p re m e. Kar p ov na j a v qu j e i po j a ~ a wa, ali o ime n i m a jo{ ne go vo r i. - Po k u { a } e m o da klup s ku or g a n i z a c i j u po d i n e m o na vi { i ni v o i da po s ta n e m o jak voj v o | an s ki li g a{. Pla ni r a m o da se po j a ~ a m o igra -

~i m a iz No v og Sa d a i Ba~ k o pa l an ~ a n i m a ko j i sa d a igra ju u dru g im klu b o v i m a, s tim {to je ra n o da spo m i w em ime n a. Ja s no je da pre k o no }i ne } e m o mo } i da do | e m o do pra v e igre i do b rih re z ul t a ta, ali sa g le d a v a j u } i kva l i tet li g e mi s lim da }e m o ove se z o n e bi t i eki p a za re spekt u Voj v o | an s koj li g i. Na { a de c a su sta s a l a, Ma ri}, Stu p ar, Tan ~ i}, Ra d e vi} i osta l i, ta k o da mo ` e mo ozbiq n o da ra ~ u n a m o na wih - is t a k ao je Kar p ov. Kar p ov do d a j e da }e klub po k u { a t i da po j a ~ a i gol man s ku li n i j u, ali i da osim Bo { ka Ru b i n a, ni k o od igra ~a iz pro { le se z o n e ni j e za tra ` io is p i s ni c u . ^e t i r i po j a ~ a w a iz Srem skih Kar l o v a c a su zva n i~ n o jo{ igra ~ i Ba~ k e i sa wi m a }e se oba v i t i raz g o v o r e pre po ~ et k a pri p re m a D. Zo ri}

dnevnik SRPSKOLIGA[ SENTA PO^EO PRIPREME

Oto Piri novi kormilar Fud b a l e r i srp s ko l i g a { a Sen te po ~e li pri pre me, a pro ziv ku je oba vio no vi tre ner Oto Pi ri iz ô ke, ko ji je za kor m i l a r a an g a ` o v an po s le pri ja teq skog raz la za sa do sa da {wim tre ne rom Bra ni sla vom Bu la to vi }em. Pi ri je do sa da bio tre ner mla |ih se lek ci ja u ô ki i ne dva no ste kao A li cen cu, a u uspe {noj fud bal skoj ka ri je ri igrao je za ô ku, su bo ti~ ki Spar tak, Ki kin du i u Ma |ar skoj. No va ime na u re do vi ma Sen te su: Bra ni slav Ge ci}, Mar ko Spa h i}, Ne m a w a Jan k o v i}, Mar ko Ma li no vi} (Ki kin da), Go ran Ha ben {u se se vra tio iz Rad n i k a (Bi j e q i n a), Ati l a An dru {ko iz Ma |ar ske, re ak ti vi rao se La slo An dru {ko, iz ka de ta u se ni or ski po gon pre k o m an d o v a n i su Nor b ert Uj ha zi i Ako{ Ko va~, a na pro b i su Mi h aj l o ]u l i b rk (Je din stvo, No vi Be ~ej), Se ba sti jan Kun ti} (Hon ved, Bu dim pe { ta) i Ste v i c a Bo ` a n in (Obi li}, No vi Kne è vac). Po du ì je spi sak i onih ko ji su oti {li ili tra è an ga `man. Da ni jel Far ka{ i Mi lo{ Bo ki} su pri stu pi li su per li ga {u Spar ta ku ZV, Bo jan Ka {a{ je oti {ao u No vi Sad, Mi haj lo Ra i ~e vi} }e ka ri je ru na sta vi ti u fut sal li gi, iz ve stan je i od la zak Ra do ji ce Jo va no vi }a, ali se jo{ ne zna u ko ji klub. Pod zna kom pi ta wa je osta nak Iva na Ma ra {a, Mi la na Ra di na i Mar ka Vu ko bra ta, ali je iz ve sno da su na ras po la ga wu: Mar ko @iv kov, Ati l a \e r i, Mar j an Cvet k o v i}, Alek s an d ar Be sla}, Sta ni slav Sa ra pa, Dar -

Oto Pi ri

pi Sen te za ~e ti ri se zo ne se kao vr stan tre ner po tvr dio Bra ni slav Bu la to vi}, a na kon we go vog od la ska pri li ka se uka zu je Otu Pi ri ju, ko me }e Sen t a bi t i pr v a se n i o r s ka eki pa. - Pla n i r ao sam da po s le pet-{est go di na ra da sa mla |im se lek ci ja ^o ke na red ni ko rak bu de vo |e we ne ke se ni or ske eki pe. Me |u tim, ni sam ba{ o~e ki vao da po~ nem na kor mi lu Sen te u srp sko li ga {koj kon k u r en c i j i.Vo | e w e Sen te }e za me ne bi ti vi li ki iza zov, s ob zi rom da sam pre tri me se ca ste kao i tre ner sku A li cen cu. Gle dao sam pret hod nih se zo na do sta utak mi ca Sen te, pa se na dam da }u is pu ni ti o~e ki va wa upra ve klu ba, da }e mo ostva ri ti do bru sa rad wu, a na sto ja }u da eki pa igra do p a d qiv i na p a d a~ k i fud bal. Na dam se da }e se pu -

AUSTRALIJANCI IZABRALI

Hari Kjuel najboqi u istoriji Ne ka da {wi fud ba ler Lid sa i Li ver pu la Ha ri Kjuel pro gla {en je naj bo qim austra lij skim fud ba le rom svih vre me na, od lu ~i li su na vi ja ~i i tim stru~ wa ka. - Ve o ma sam za hva lan zbog pri zna wa, na ro ~i to zbog to ga {to je jav nost ima la ve li kog ude la u od lu ci i zbog to ga {to je Austra li ja to kom go di na pro zi ve la jo{ mno go sjaj nih fud ba le ra. Ovo je ne {to {to ni ka da ne }u za bo ra vi -

ti – ne ve ro vat na je ~ast bi ti iza bran u naj bo qi austra lij ski tim svih vre me na - do dao je Kjuel. Kjuel je sa 15 go di na na pu stio do mo vi nu i oti {ao u omla din sku {ko lu Lid sa, a po sle je na stu pao za Li ver pul i Ga la ta sa raj, pre ne go {to se pro {le se zo ne vra tio u Austra li ju i za i grao za Mel burn Vik to ri. Za na ci o nal ni tim ken gu ra dao je 17 go lo va na 58 utak mi ca.

Eto bez trake Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ka me ru na De nis La vaw re kao je da }e od u ze ti ka pi ten sku tra ku Sa mju e lu Etou, ka da se ovaj igra~ vra ti u tim po sle osmo me se~ ne su spen zi je. Eto je ka `wen jer je bio vo |a {traj ka re pre zen ta ti va ca ko ji su od bi li da igra ju pri ja teq ski me~ sa Al ì rom zbog ne is pla }e nih pre mi ja. Su spen zi ja igra ~u ru skog An ì ja is ti ~e pred kraj go di ne. - Tra ì }u sa sta nak sa ~el ni ci ma na ci o nal nog sa ve za ka ko bi re {i li pi ta we no vog ka pi te na i we go vog za me ni ka - re kao je La vaw. Ka me run ski se lek tor ta ko |e se po à lio i na ma lu pla tu, po {to go di {we za ra |u je „sa mo” 245.000 do la ra u Ka me ru nu. La vaw je na klu pu Ka me ru na do {ao pro {le go di ne, na kon {to je ot kaz do bio Ka me ru nac Ha vi jer Kle men te.

Pod mla |e ni sa stav Sen te

ko Te {a no vi}, La zar Po pov, Fi lip Pan ka ri }an, Stra hi wa Ba nov, \or |i ja Mi li} i Ne ma wa Va sin, oko sni ca sa sta va ko ji je pro {lu se zo nu za vr {i la na ~e tvr tom me stu na ta be li. Pred sed nik Uprav nog od bo ra I{tvan Ba j us, se k re t ar klu ba i tre ner gol ma na Jo `ef Ezve| i ~lan Upr va nog od bo ra Pre drag \u ro vi}, ko ji su bi li na pred sta vqa wu no vog tre ne ra, pre do ~i li su da }e se pri pre me spro ve sti u

LIGA EVROPSKIH [AMPIONA

^elsiju bogatstvo

Lon don ski ^el si,kao pr vak, pro {le se zo ne u Li gi {am pi o na za ra dio je 59,9 mi li o na evra, dok je fi na li sta Ba jern iz Min he na in ka si rao 41,7 mi li o na evra, sa op {ti la je Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA). Ukup ni pro {lo go di {wi fond za ra da u L[ iz no sio je 754 mi li o na evra, a po de li le su ga 32 eki pe u~e sni ce, shod no ostva re nim re zul ta ti ma u elit nom tak mi ~e wu. [pan ska Bar se lo na, ko ja je sti gla do po lu fi na la, za ra di la je 40,6 mi li o na evra, a sle di ita li jan ski Mi lan sa 39,9 mi li o na evra. En gle ski Man ~e ster ju naj ted, ko ji ni je us peo ni da iz bo ri pla sman u osmi nu fi na la, za ra dio je 35,2 mi li o na evra. Sva ki u~e snik L[ sa mo na ime ula ska u grup nu fa zu tak mi ~e wa za ra dio je 7,2 mi li o na evra, a osta tak nov ca klu bo vi su in ka si ra li na osno vu re zul ta ta.

I{tvan Ba jus

Sen ti, gde po sto je svi uslo vi i da je u pla nu od i gra va we de set pri prem nih utak mi ca od ko jih je ve }i na ve} ugo vo re na (Spar tak Zla ti bor vo de, Ba~ ka To po la, Ba~ ka 1901 iz Su bo t i c e, Je d in s tvo iz No v og Be ~e ja i Ti sa Vo lan iz Se ge di na). Oni is ti ~u da je ciq stva r a w e kva l i t et n e eki p e, te da je opre de le we, kao i do sa da, afir ma ci ja mla dih fud ba le ra, pa i tre ne ra. Na klu -

bli ka u {to ve }em bro ju vra ti ti na sta dion i bo dri ti nas. Nor mal no je da su mo ja i o~e ki va we upra ve klu ba da i u na red noj se zo ni bu de mo u vr hu ta be le - ka è Oto Pi ri. Pred s ed n ik UO Sen t e I{tvan Ba jus kon sta to vao je da je eki pa star to va la osve è na no vim tre ne rom i ve }im bro jem igra ~a. - Do s a d a { wim mar q i v im ra d om do k a z a l i smo da ako ozbiq no shva ta mo pri pre me, pri stup tre nin zi ma i utak mi ca ma, ima mo i re zul ta ta. Na à lost, u eki pi se uvek de {a va ju pro me ne u pre la znom ro ku, {to ne m i n ov n o do n o s i osci la ci je na po ~et ku pr ven stvu, po go tov {to je prak sa da uvek an ga ù je mo do sta mla dih igra ~ a iz oko l i n e, èq n ih afir ma ci je. Ni ka da ne pra vi mo pre pre ke na {im igra ~i ma da na pre du ju i odu u klub vi {eg ran ga, ako im se uka è pri li ka. Na to smo po no sni, jer to sma tra mo i na {im uspe hom. Ima mo od li~ ne uslo ve za rad i afir ma ci ju mla dih fud ba le ra, na wi ma je sve osta lo, da mak si mal no i kva li tet no iz vr {a va ju oba ve ze. Sen te po uslo vi ma po sta je „Ma li Ko {ut wak”, na do mak sta di o na u iz grad wi je sport ska ha la, ta ko da }e oni usko ro bi ti jo{ bo qi. Sa no vim tre ne rom Pi ri jem, oko sni com ti ma iz pro {le se zo ne i osve è ni mla dim igra ~i ma, a kroz wi hov rad }e se po ka za ti ka ko }e mo na pre do va ti. Ciq nam je da sa ~u va mo do sa da {we po zi ci je i bu de mo pla si ra ni do pe tog me sta, {to smo do sa da uspe va li da ostva ri mo - op ti mi sta je pred sed nik Ba jus. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

subota7.jul2012.

SELEKTOR DEJAN UDOVI^I] ODREDIO SPISAK ZA LONDON

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U BARSELONI

Man di} i [a po wi} do bi li {an su

Se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} sa op {tio je po sle ju ~e ra {weg po sled weg tre nin ga u Be o gra du na ba ze nu Ta {maj dan spi sak igra ~a za Oli mij ske igre u Lon do nu. Na spi sku su: Slo bo dan So ro (Par ti zan Raj faj zen), Alek sa [a po wi} (Ber kli), @iv ko Go ci} (Sol nok), Va wa Udo vi ~i} (tre nut no bez klu ba, bio ~lan Mla do sti), Du {an Man di} (Par ti zan Raj faj zen), Slo bo dan Ni ki} (bez klu ba, bio ~lan Ka mo qi ja), Mi lan Alek si} (Sol nok), Ni ko la Ra |en (bez klu ba, igrao za Hi os), Fi lip Fi li po vi} (Pro Re ko), An dri ja Pr la i no vi} (Pro Re ko), Ste fan Mi tro vi} (Par ti zan Raj faj zen), Goj ko Pi je tlo vi} (Fe ren cva ro{). U stru~ nom {ta bu su po red se lek to ra Udo vi ~i }a i tre ne ri De jan Sta no je vi} i Vla di mir Pa vlo vi}, Mi lo{ ]i ri} ska u ting, Ne boj {a Je re mi} dok tor, Go ran Go lu bo vi} fi zi o te ra pe ut i Mar ko Ste fa no vi} tim li der. Se lek tor De jan Udo vi ~i} je re kao da je tim sklo pqen na osno vu ono ga {to su igra ~i po ka za li u pret hod nom pe ri o du. - Du {an Man di} je iz bo rio me sto u ti mu, a kod gol ma na je na EP u Aj ndho ve nu bio Bra ni slav Mi tro vi}, a sa da je {an su do bio Goj ko Pi je tlo vi}. Ono {to je za nas sa da ka rak te ri sti~ no je ste da ima mo dvo ji cu le vo ru kih igra ~a

Ame la Ter zi} u fi na lu

Se lek tor De jan Udo vi ~i}

Fi li po vi }a i Man di }a - ka `e De jan Udo vi ~i}. Udo vi ~i} je do dao da eki pa ni ka da ni je ima la to li ko pro ble ma sa po vre da ma kao u ovoj olim pij skoj go di ni. Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je jo{ ro vit, Ni ko la Ra |en je do bio uda rac u oko na tre nin gu. Ra ni je su pe ho ve ima li i So ro, Man di}, Pi je tlo vi}, Ni ki}... - Zbog to ga }e mo mo ra ti da se uigra va mo kroz utak mi ce u gru pi u Lon do nu, a pr vi od lu ~u ju }i dan bi }e za nas ~e tvrt fi na le. U ova kvoj si tu a ci ji smo na pa pi ru uvek fa vo ri ti. Re al no u kon ku ren ci ji pet naj ja ~ih eki pa smo sa da ~e tvr ti ili pe ti. Ipak, po ku {a }e mo da naj va `ni je me ~e ve do ~e ka mo {to je mo gu }e u bo qoj for mi. Jo{ pre ~e ti ri go di ne sam re kao da ve ru jem da ova eki pa mo `e da igra fi na le,

a sa da do da jem da ve ru jem da }e isto bi ti i 2016. u Rio de @a ne i ru. Po sle slo bod nog vi ken da del fi ni u po ne de qak od la ze u Su bo ti cu, gde 18. ju la igra ju sa Ita li jom u 17.30. Po sle to ga sle di im rad sa Gra ci ma i utak mi ca u Ati ni, a u Lon don se pu tu je 24.ju la. - Mi slim da }e mo u Lon don sti }i pre ra no, pa }u se tru di ti da {to ma we vre me na pro vo di mo u se lu. Ima mo do go vo re oko ra da sa Ka zah sta nom i Ita li jom. Sa mo da nas po vre de za o bi |u. Ono {to je va `no je da je Va wa Udo vi ~i} po sled wu utak mi cu od i grao po ~et kom ju na na faj nal - fo ru i da }e ve ro vat no igra ti tek sa Ma |a ri ma, s ko ji ma otva ra mo tur nir. To je re al nost, ali mi slim da }e mo bi ti sprem ni na sve - za kqu ~io je Udo vi ~i}. G. M.

SRBIJA OPEN 2012. U BEOGRADU

Pa la dva dr àv na re kor da Let we otvo re no pr ven stvo Sr bi je u pli va wu - Sr bi ja open 2012. po ~e lo je u Be o gra du na ba ze nu „Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}”. Do ne de qe Be o grad }e osim na {ih naj bo qih pli va ~a ugo sti ti i tak mi ~a re iz Slo ve ni je i Ma ke do ni je. Pr vog da na naj vred ni ji re zul tat je is pli va la slo ven ska olim pij ka Awa Kli nar na 400 me {o vi to od 4:41,75, za {ta je do bi la 874 FI NA bo do va. Dru go me sto u ovoj di sci pli ni za u ze la je na {a Awa Cre var (Di na mo, Pan ~e vo) ko ja je sa 5:08,93 (669) po sta vi la na ci o nal ni re kord za de voj ke do 12 go di na, a tre }e me sto je pri pa lo Va wi Mi lo {e vi} (Par ti zan, Be o grad), ko ja je sa 5:08,21 (668) po sta vi la dr àv ni re kord za de voj ke do 14 go di na. Od na {ih pli va ~a naj vred ni ji re zul tat pr vog da na imao je jo{ je dan olim pi jac â ba Si la |i (Pro le ter, Zre wa nin) na 100 pr sno od 1:02,79 (812 FI NA bod). On je u ovoj di sci pli ni za u zeo dru go me sto iza Slo ven ca Da mi ra Du go wi }a (1:02,04, 841), a is pred Igo ra Ter zi }a (Voj vo di na, No vi Sad) (1:06,00, 699). Na 100 del fin o~e ki va no je sla vio na{ olim pi jac Ivan Len -

|er (Pro le ter) sa 54,07 (782) is pred jo{ dva u~e sni ka OI u Lon do nu Ve li mi ra Stje pa no vi }a (Par ti zan) sa 54,25 (774) i Slo ven ca Ro ber ta @bo ga ra (55,15, 737). Na 400 slo bod no pr vi je bio Slo ve nac Jan Karl Pe tri~ (Tri glav Kraw) (3:59,92, 771) is pred na {ih Mar ka Jo vi }a (Par ti zan, Be o grad) (4:04,03, 733) i Ste fa na [or ka (Ba nat, Ki kin da) (4:04,41, 730). Pe tri} je zla to uzeo i na 400 me {o vi to (4:30,32, 733) is pred Ma ke don ca Mar ka Bla `ev skog (4:33,72, 706) i La za ra Zla ti }a (Par ti zan) (4:41,09). Na 100 le| no Zla ti} je bio pr vi (59,05, 680), dru gi je bio Mi ro slav Udic ki (Ki kin da) (59,35, 670), a tre }i Pe tar Pe tro vi} (Di na mo, Pan ~e vo) (59,99, 649). Na 50 slo bod no pr va dva me sta uze li su pli va ~i no vo sad ske Voj vo di ne, olim pi jac Ra do van Si qev ski sa 23,43 (713) i Ni ko la Si mi} sa 23,66 (693),a tre }i je bio Ivo Pe jo vi} (Par ti zan) sa 23,78 (682). U {ta fe ti 4h100 slo bod no po be dio je Par ti zan (3:28,06, 740) is pred Voj vo di ne (3:32,74, 692) i Pro le te ra (3:33,19, 688). Kod da ma na 100 del fin sla vi la je slo ven ska olim pij ka Sa ra Isa -

ko vi} sa 1:00,48 (796) is pred na {ih Mi le Jo va nov (Ki kin da) sa 1:03,85 (676) i Ka ta ri ne Si mo no vi} (Pro le ter) sa 1:04,01 (671). Si mo no vi }e va je na na 400 slo bod no uze la sre bro (4:24,82, 736), zla to je pri pa lo Slo ven ki Ur {i Be zan (4:16,96, 806), a bron za jo{ jed noj Slo ven ki Ni ki Kar li ni Pe tri~ (Tri glav) (4:27,33, 715). Na 100 pr sno sla vi la je jo{ je dan olim pij ka Slo ven ka Ta wa [mid (1:11,06, 746) is pred na {ih Va we Mi lo {e vi} (Par ti zan) (1:15,34, 626) i Ste fa ni je ^ Dra ga nov (Pro le ter) (1:17,30, 579). Na 100 le| no zla to je uze la Slo ven ka Je ra Ma je ri~ (Fu zi nar) (1:06,57, 665), sre bro je pri pa lo Ka ta ri ni ^ Dra ga nov (Pro le ter) (1:06,88, 656), a bron za Ja ni ]i ri} (Sve ti Ni ko la, Ni{) (1:08,55, 609). Na 50 slo bod no naj br `a je bi la na {a Mi ro sla va Naj da nov ski (No vi Sad) sa 25,86 (772) is pred Jo va ne Ni ko lov ski (Voj vo di na) sa 26,50 (718) i Re be ke Rep man (Fe niks, Som bor) sa 26,92 (684). U {ta fe ti 4h100 slo bod no pr va je bi la Voj vo di na (4:03,28, 659) dru gi Pro le ter (4:07,93, 622), a tre }i Par ti zan (4:12,42, 590). G. M.

ê tvr tog da na Svet skog pr ven stva za ju ni o re u Bar se lo ni na sta zu su iza {le Ame la Ter zi} i Te o do ra Si mo vi} u tr ci na 1.500 me ta ra i Ne ma wa Ko ji} na 800 me ta ra.Ter zi }e va je li~ nim re kor dom od 4:11,53 bi la dru ga u gru pi, a kao tre }a se pla si ra la u fi na le. Pret hod ni naj bo qi re zul tat po sta vi la je na SP u Monk to nu 2010. ka da je i{la 4:13,48. - Ciq nam je bio da u|e mo u fi na le, a i da obo ri mo dr àv ni re kord za sta ri je ju ni or ke, {to smo i u~i ni li. Eti o pqan ka Te fe ri je bi la na ~e lu to kom ce le tr ke, a Ame la je dr à la tem po i ostva ri la od li ~an re zul tat - is ta kao je Ri fat Zil ki}, tre ner Ame le Ter zi}. Te o do ra Si mo vi} je tr ~a la u tre }oj gru pi i za be le ì la vre me 4:32,22. Za u ze la je pret po sled we me sto i ni je se pla si ra la u fi na le.

Obo ri la dr `av ni re kord: Ame la Ter zi}

- Ve li ki je uspeh {to je Te o do ra us pe la da is pu ni nor mu za Svet sko pr ven stvo, jer je pre go di nu da na ima la zdrav stve nih pro ble ma i ni je ni po mi {qa la da }e se na }i u Bar se lo ni. Isto va `i i za

Bo gi }e vi} is pred Nin ko vi }a Na dan ka da se obe le `a va gaj do bran ska sla va, Sve ti Apo sto li Pe tar i Pa vle, od Ba~ ke Pa lan ke do Gaj do bre is tr ~an je tra di ci o- nal ni, 23. ‘Pe trov dan ski ma ra ton.U~e stvo va la su 73 tak mi ~a ra iz ce le ze mqe, a i vre me je po go do va lo ma ra ton ci ma, jer ni je bi lo ja ko vru }e, za raz li ku od pret hod nih da na. Tri jum fo vao je De jan Bo gi }e vi} iz [ap ca, ko ji je tra su du gu 14,5 ki lo me ta ra is tr ~ao za 44,50 mi nu ta. Dru go me sto za u zeo je re pre zen ta ti vac Sre ten Nin ko vi} sa Uba (45,33), tre }i je kroz ciq pro {ao Bo jan Sto li} iz La za rev ca sa vre me nom 45,58 mi nu ta,~e tvr ti je bio Bran ko Mi lo {ev iz

No vog Sa da, a pe ti Zdrav ko Mi {o vi} iz Ku le. U èn skoj kon ku ren ci ji naj br à je bi la Ma ri ja na Lu ki} ê gar iz Be o gra da, is pred su gra |an ki Kse ni je Bub we vi} i Dra ga ne Dok ma no vi}. Dra ga na [pe har iz Ru me je pro {la kroz ciq kao ~e tvr to pla si ra na, a Ma ja @iv kov iz Ki kin de kao pe ta. Kod mla |ih ve te ra na (50-60 go di na) naj u spe {ni ji je bio Zo ran Jan ko vi} iz Ku le, is pred Mi {e Se ge di ja iz In |i je i Jo è fa û por ta iz Ku le. Ka da su u pi ta wu mla |e ve te ran ke naj br à je bi la Dra ga na Se ge di iz In |i je. Kod sta ri jih ve te ra na (pre ko 60 go di na) naj br ì je bio Ra do van Ra -

De taq s Pe trov dan skog ma ra to na

Ma {ta o zlat noj olim pij skoj me da qi

Se ba sti jan [a }i ri

Ne ma wu Ko ji }a - do dao je Zil ki}. Ko ji} na 800 m ni je pro {ao kva li fi ka ci je, tu de o ni cu je pre tr ~ao za 1:54,79 a bio je po sled wi u gru pi. Fi na le na 1.500 me ta ra je su tra.

PETROVDANSKI MARATON OD BA^KE PALANKE DO GAJDOBRE

SA SEBASTIJANOM [A]IRIJEM, VELIKOM NADOM NA[EG BOKSA

Se ba sti jan [a }i ri ima sa mo ~e tr na est go di na a ve} je po znat u do ma }em bok ser skom sve tu. Ovaj glo bra di mom ~i}, ~lan BK Lu pus iz No vog Sa da gde mu je tre ner Pro ko pi}, ni kad gu bi bor bu ni ko ga ne osta vqa rav no du {nim. Ne pre za ni od mno go sta ri jih i vi {qih bo ra ca i ne in te re su je ga re pu ta ci ja ri va la. U sa lu je u{ao pre ne {to ma we od ~e ti ri go di ne, a sa da je uz we ga Vu ka {in Egi}, ~o vek ko ji je Se ba sti ja nu i we go voj po ro di ci po klo nio ku }u u elit nom de lu No vog Sa da. Se ba sti ja no vi otac i maj ka ima ju jo{ pe to ro de ce, on sve na de po la `e u boks, ali ne za po sta vqa ni {ko lu. Osnov nu je za vr {io s vr lo do brim uspe hom, a sa da je upi sao gim na zi ju „Olimp” da bi mo gao da u~i i da tre ni ra. Mno go je [a }i ri za hva lan Vu ka {i nu, kao i kon di ci o nom tre ne ru Mi ro qu bu Ni ~i }u, u ~i joj te re ta ni se pri pre ma. On je je di ni srp ski bok ser ko ji je na ne dav no za vr {e nom me |u na rod nom tur ni ru Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca osvo jio zlat nu me da qu, u ka te go ri ji do 49 ki lo gra ma. Po be dio je u fi na lu Bu ga ri na, ko ji je tri i po go di ne sta ri ji i dva de set san ti me ta ra vi {qi. [te ta je {to ni je do bio ma kar ne ki od tro fe ja. - Ve o ma sam sre }an zbog svo jih po be da. Ri va la u fi na lu pri ti snuo sam u dru goj i tre }oj run di i to je pre su di -

Fo to: R. Ha yi}

lo, ma da je po be da bi la te sna. Jo{ sam pod uti skom te bor be. Ova kvi us pe si te ra ju me da jo{ vi {e tre ni ram. Ina ~e, imam jo{ go di nu da se tak mi ~im u ju ni or skoj, a po tom dve u kon ku ren ci ji mla dih bo ra ca - ka è po pu lar ni Sep. U raz go vor se ukqu ~io i Vu ka {in Egi}, na po me nuv {i da se Se pu do go di ne ne }e ni ko mo }i da su pro sta vi i po hva lio ga za to {to ni ka da ni je za ka snio na tre ning. - Ni kad mu ni {ta ni je te {ko. Sve stan je da {ko lu mo ra da za vr {i, a ne da ide da se hra ni po kon tej ne ri ma. We go va po ro di ca je ve o ma ko rekt na i ve ru jem da }e Se ba sti jan da le ko do gu ra ti - sma tra Egi}. Mla di rat nik rin ga se na sme {io na ove re ~i i klim nuo gla vom da bi to i po tvr dio. Ne bez raz lo ga, jer ide na mno go ja kih me |u na rod nih tur ni ra, ko je upra vo fi nan si ra ga zda we go vog klu ba, da bi sti cao is ku stvo. Do sa da je za be le ìo ~ak 53 bor be, od ~e ga sa mo de vet po ra za. - Uvek è lim vi {e i bo qe. Ne za do vo qa vam se ura |e nim. Mlad sam i pre dam nom je bu du} nost i ve} raz mi {qa mo o Olim pi ja di u Bra zi lu. Imam sjaj ne qu de oko se be i mo ram da im vra tim ono {to oni ula ù u me ne.Jed no stav no è lim me da qe sa evrop skih i svet skih pr ven sta va, kao i sa olim pi ja de i to - zlat ne - na gla sio je Se ba sti jan [a }i ri. M. Pavlovi}

du lo vi} iz Su bo ti ce, a dru go me sto za u zeo je Pa lan ~an Jo vo Ra do{. On je prak ti~ no re kor der Pe trov dan skog ma ra to na s ob zi rom da je is tr ~ao sve 23 tr ke do sa da. Tre }i kroz ciq je u ovoj kon ku ren ci ji pro {ao Ar pad [ar ke zi iz Som bo ra. U ekip noj kon ku ren ci ji je, kao i pro {le go di ne, tri jum fo vao je Haj duk iz Ku le, is pred No vog Sa da i ‘’Mi lu ti na Mi lan ko vi }a’’ iz Be o gra da. Or ga ni za ci ji je bi la od li~ na, a naj za slu `ni ji za to su pre svih Sport ski sa vez Op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i MZ Gaj do bra. Tak mi ~a re je pra ti la eki pa Hit ne po mo }i, ali na sre }u ni je bi lo po tre be za in ter ven ci jom. I vo lon te ri Cr ve nog kr sta Ba~ ka Pa lan ka su u~e stvo va li u obez be |i va wu ovog sport skog do ga |a ja. - Sve je pro {lo u naj bo qem re du i ni ko od u~e sni ka ni je imao ni jed nu pri med bu. Za do voq ni smo od zi vom tr ka ~a, pro {le go di ne ih je bi lo 50, ove 73,{to je naj ve }i broj tr ka ~a ko ji je u~e stvo vao na re la ci ji Ba~ ka Pa lan ka – Gaj do bra. Ni je bi lo od u sta ja wa, ni po vre da, a za hva qu je mo se eki pi Hit ne slu `be, kao i Cr ve nom kr stu ko ji su obez be |i va li tr ku. Ovo je jed na od ret kih tr ka na ko joj se ne pla }a ni start ni na i gde su obez be |e ne nov ~a ne i rob ne na gra de za pet naj br ìh tr ka ~a u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji - ka è La zar Ra do{ iz Sport skog sa ve za Op {ti ne. D. Zori} EP JUNIORA U BOLOWI

Ta si} 11. pu {kom

Ni ko od srp skih stre la ca ni je us peo da se pla si ra u fi na le dru gog da na Evrop skog ju ni or skog pr ven stva u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem, ko je se odr à va u Bo lo wi. Naj bli ì fi na lu bio je Mi lo{ Ta si} iz Vra wa u di sci pli ni MK pu {ka 60 le è }i. On je za u zeo 11. me sto sa 587 kru go va, a od fi na la ga je de lio sa mo je dan krug. Od osta lih na {ih stre la ca Bo ri slav Ma zi wa nin je bio 17. sa 585, a Igor ô tra 46. sa 577 kru go va. Ekip no srp ski tim je za u zeo osmo me sto sa 1.749 kru gova. U di sci pli ni MK pu {ka tro stav (3h20 me ta ka) na {a naj bo qe pla si ra na tak mi ~ar ka bi la je Mar ta Bi re{ na 24. me stu sa 569 kru go va. Ma ri na Si mi} je bi la 37. sa 565, a Du {i ca An to ni je vi} sa isto to li ko kru go va 39. Ekip no su Srp ki we bi le 11. sa 1.699 kru go va. G. M.

svet

subota14.jul2012.

UKRATKO

RUSIJA

JO HA NES BURG: Najmawe 30 qudi poginulo je u èlezni~koj nesre}i na severoistoku Ju`ne Afrike, kada je voz naleteo na kamion sa radnicima koji je prelazio prugu. Raskomadana tela `rtava leàla su svuda unaokolo i lekarske ekipe su na mestu nesre}e blizu Malelanea, isto~no od Nelspuita, rekao je Tulani Sibuji, {ef odeqewa lokalne bezbednosti u provincijij Mpumalanga. „Za sada znamo da je vi{e od 30 qudi poginulo na licu mesta. Izgleda da je voza~ kamiona odlu~io da pre|e prugu, a da prethodno nije primetio voz koji mu se pribliàvao, a zatim ga i udario vuku}i ga jo{ kilometar, dva”, rekao je Sibuji. Sibuji je precizirao da se nesre}a dogodila nedaleko od Malelanea, na ulasku u poznati nacionalni park Kruger, kod granice sa Mozambikom. „Tela leè svuda, qudi su samleveni. Broj poginulih i povre|enih bi tek trebalo da bude potvr|en”, kazao je. Kamion je prevozio na posao pedesetak poqoprivrednih radnika.

Pri ve de ni slu `be ni ci UN @E NE VA: Vlasti Mjanmara su privele 10 slu`benika UN i pripadnika me|unarodnih nevladinih organizacija, a protiv nekolicine su podnete i tu`be. Ova privo|ewa dogodila su se samo dan nakon {to je Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ posetio tu zemqu. Me|u privedenima su i tri dr`avqanina Mjanmara koji rade za UNHCR, rekla je predstavnica te agencije Meliza Fleming na konferenciji za {tampu u @enevi. Ona nije iznela druge detaqe, niti za {ta su privedeni humanitarci optu`eni.

Za tvor ska po bu na KA RA KAS: Petorica zatvorenika poginula su u pobuni u zatvoru na jugozapadu Venecuele, saop{tili su zvani~nici. Upravnik zatvora Vilmer Apostol kazao je da je pobuna izbila pre tri dana u zatvoru u Lagunilasu. Nacionalna garda u ~etvrtak i daqe nije imala zatvor pod kontrolom. Pobuna, u kojoj su rawena petorica ~uvara, po~ela je pro{log petka, kada je vo|a zatvorske bande kidnapovao 57 èna iz ènskog krila zatvora. Naoruàni zatvorenici potom su pucali na vojnike koji su bezuspe{no poku{ali da povrate kontrolu nad zatvorom. Otete ène i oko 300 zatvorenika i daqe su pod kontrolom pobuwenika. Nasiqe je uobi~ajeno u prenatrpanim zatvorima u Venecueli, gde zatvorenici ~esto uspevaju da do|u do oru`ja.

IRAN

Ne vla di ne or ga ni za ci je – stra ni agen ti

Tra ge di ja na pru zi

dnevnik

MO SKVA: Zakon po kojem se nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva smatraju „{pijunima” usvojen je u Ruskoj Dumi. Ovim zakonom uvode se stroge restrikcije za sve NVO koje, prema proceni vlasti, u~estvuju u politi~koj aktivnosti. Analiti~ari smatraju da je novi zakon sastavni delo kampawe gu{ewa pobune koja je pratila povratak Vladimira Putina na funkciju predsednika u maju. Jedna od meta zakona je nevladina organizacija za pra}ewe izbo-

ra „Golos”, koja se izdràva novcem iz evropskih zemaqa i Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Ta organizacija je pod velikim pritiskom od novembra, kada je Putin optuìo zapadne vlade da poku{avaju da uti~u za ishod decembarskih parlamentarnih izbora finansirawem ruskih nevladinih organizacija. Hiqade posmatra~a te organizacije pratile su parlamentarne i predsedni~ke izbore u Rusiji, a potom je na internetu postavqen i sajt sa hiqadama dokaza o kr{ewu

izbornih pravila {irom zemqe. Po novom zakonu, svaki materijal koji takve grupe distribuiraju mora}e da se objavquje uz upozorewe da je wegov autor „strani agent”, a takve organizacije mora}e i da dostave detaqan kvartalni izve{taj o poslovawu. Borci za qudska prava o{tro su kritikovali zakon, pre svega definiciju „politi~kih aktivnosti”. Grupa }e se, naime, smatrati politi~kom ako ima nameru da na bilo kakav na~in uti~e na javno mwewe ili vladu.

NAJ KR VA VI JI DAN U SI RI JI

Ubi je no naj ma we 287 qu di DA MASK: Vi{e od 220 qudi opozicionog Sirijskog nacioubijeno je u posledwa 24 ~asa u ponalnog saveta. krajini Hama. U celoj Siriji poRevolucionarni savet Hame ginulo 287 osoba u najkrvavijem tvrdi da je me|u nastradalima najdanu u toj zemqi od izbijawa sukovi{e civila i da je napad u selu ba pre 16 meseci. Tremsehu na seveozapadu Sirije Opozicioni aktivisti poru~uju da su maskar u Hami po~inile snage bezbednosti, a Sirijski nacionalni savet, kao glavni opozicioni savez, pozvao je ju~e Savet bezbednosti UN da usvoji „hitnu i o{tru” rezoluciju. U saop{tewu, opozicija je uporedila napad na qude u selu Al Tramseh sa Srebrenicom i traì da se Savet bezbednosti UN pozove na Glavu Opo zi ci ja po zi va Sa vet bez bed no sti da po o {tri VII Poveqe UN, koja sank ci je pro tiv re ì ma omogu}uje kaznene mere protiv reizveden helikopterima, tenkoviìma koji se smatraju pretwom ma i artiqerijom. miru, a ukqu~uju ekonomske sankDok je opozicione snage za nacije i vojnu intervenciju. pad optuùju snage bezbednosti, „Ne smatramo monstruma (sisirijska dràvna televizija za norijskog predsednika Ba{ara) ve sukobe okrivquje „naoruàne Asada jedinog odgovornog za taj teroristi~ke grupe”, optuùju}i gnusni zlo~in (...), ve} i Kofija ih da su pucali nasumi~no na qude Anana, Ruse i Irance i sve zeAl Tremseh sela u Hama predgramqe koje pretenduju da budu ~uva|ima. ri mira i stabilnosti u svetu, Po wihovim re~ima, posle razali }ute”, navodi se u saop{tewu govora sa qudima iz sela, bezbed-

Izaslanik Anan u {o ku Me|unarodni izaslanik za Siriju Kofi Anan rekao je ju~e da su sirijske snage koristile te{ko naoru`awe u napadu na selo Tremza, mesto navodnog masakra u pobuweni~kom regionu Hame, {to je u suprotnosti s preuzetim obavezama sprovo|ewa wegovog plana za okon~awe sukoba. U saop{tewu u kome se osu|uju „zverstva”, Anan je naveo da je {okiran zbog „intenzivnih borbi, zna~ajnih `rtava i potvrde o kori{}ewu te{kog naoru`awa, kao {to su artiqerija, tenkovi i helikopter, javio je Rojters.

nosti snage sukobile su se sa teroristi~kim grupama, uhapsile veliki broj qudi i oduzela im oru`je, javqa Si-En-En. Vlasti u Damasku navode da su „krvoèdni mediji u saradwi sa bandama naoruànih terorista pogubili stanovnike sela Tremza kako bi pokolebali javno mwewe protiv Sirije i wenog naroda i izazvali me|unarodnu intervenciju uo~i sednice SB UN”, prenela je zvani~na agencija Sana. Ovo nije prvi put od po~etka sukoba da se objavquju kontradiktorni podaci o stradawu gra|ana Sirije. Ruski ItarTas izve{tava da vladine snage nastavqaju sukob sa naoruànim ekstremistima i da su ju~e presekli put banditskim formacijama koji su u Siriju u{li iz Turske i Libana. Prenose}i izve{taje Sane, ruska agencija navodi da su vladine snage u ~etvrtak izvele specijalne operacije protiv pobuwenika u provincijama Homs, Dara, Idlib i Deir el-Zor. Kako se navodi, tokom bitke u pograni~nom sektoru Rubeja kod morske luke Latakije, 320 kilometara od Damaska, uni{ten je „veliki broj terorista”, a „ostaci bande” pobegli na tursku teritoriju. Nasiqe u Siriji je nastavqeno, iako je na snazi Sporazum o prekidu vatre specijalnog izaslanika Ujediwenih Nacija i Arapske lige, Kofi Anana.Taj sporazum predvi|a povla~ewe vojnika i te{kog naoruàwa iz gradova.

Ra ke te sve pre ci zni je TE HE RAN: Iranski mediji javili su da su vojni manevri organizovani ovog meseca pokazali da zemqa ima preciznije rakete sa boqim kapacitetima. Iranska Revolucionarna garda izvela je vojne ve`be u centralnoj pustiwi. Kao ciqevi bili su makete stranih vojnih baza, i navedeno je da je trebalo pokazati da iranske rakete mogu da pogode zapadne baze i Izrael. Ve`be su odr`ane u vreme kada zapadne zemqe ja~aju sankcije protiv Irana da bi spre~ile tu zemqu da razvija svoj sporni nuklearni program. Zapad veruje da Iran namerava da proizvede nuklearno oru`je, {to Iran demantuje, tvrde}i da je wegov nu-

klearni program iskqu~ivo u mirnodopske svrhe. U izve{taju sa vojne ve`be navodi se da je 90 odsto raketa

pogodilo svoju metu i da se rakete mogu ispaqivati u razmaku od nekoliko sekundi. Pentagon je pro{log meseca izdao izve{taj u kome se navodi da je Iran poboq{ao svoje raktene sposobnosti.

IZRAEL

„ê li~ na ku po la” ~u va ze mqu TEL AVIV: Nakon nekoliko upada kroz ju`nu granicu sa Egiptom, Izrael je objavio da postavqa protivraketni odbrambeni sistem „Iron dome” („êli~na kupola„), nedaleko od turisti~kog sredi{ta Eilata. „Protivraketni odbrambeni sistem ’êli~na kupola’ raspore|uje se nedaleko od Eilata na jugu zemqe, na granici sa Egiptom, sa ciqem poboq{awa za{tite u tom delu zemqe”, izjavili su izraelski vojni zvani~nici. Neimenovani izraelski oficir rekao da je sistem za obarawe raketa, kori{}en protiv palestinskih raketnih napada iz pojasa Gaze, u blizini Eilata postavqen u ponedeqak i da „nema operativnu primenu, ve} je samo deo

priprema sa ciqem za{tite teritorije”, prenosi AFP. „^eli~na kupola” je izraelski obrambeni sistem, koji radarski navo|enim raketama obara rakete dometa pet do 70 kilometara, artiqerijske i minobaca~ke granate. Na izraelsko-egipatskoj granici napetosti su porasle od pobune u kojoj je pro{le godine svrgnut egipatski predsednik Hosni Mubarak. U 2012. godini Eilat su pogodile dve rakete ispaqene iz Egipta, me|utim `rtava nije bilo, iako su egipatske vlasti negirale da su rakete ispaqene sa wihove teritorije. Najnoviji incident dogodio se u junu, kada je neidentifikovani napada~ pre{ao granicu i ubio jednog izraelskog radnika.

KA NI BA LI ZMOM PRO TIV VRAYBI NA

Ubi li `r t ve i po je li im mo zak LON DON: Policija Papue Nove Gvineje uhapsila je grupu kanibala, optu`enu za ubistvo najmawe sedam osoba, javqa „Telegraf”. Oni se sumwi~e da su u aprilu ove godine pojeli mozgove svojih `rtava, saop{tila je policija. „Pojeli smo wihove mozgove, a druge delove tela poput jetre, srca i penisa smo odneli svojim nadre|enim kako bi stvorili mo}i koje bi ~lanovi grupe mogli da koriste u borbi protiv vra~eva”, rekao je jedan od uhap{enih. Ovih 29 osumwi~enih, koji su se pojavili na sudu ove nedeqe, optu`eni su za ubistvo i kanibalizam. Oni su deo grupe od 1.000 ~lanova osnovane za borbu protiv lokalnih vra~eva koji su na-

pla}ivali basnoslovne cene za svoje usluge. Za otkrivawe uzroka smrti ili isterivawe zlih duhova vra~evi su traìli oko 475 dolara i jednu sviwu ili vre}u riè, a neki od wih su zahtevali i seksualne usluge. „Seksualni odnosi vra~eva s ènama ili }erkama me{tana su protivni na{oj tradicionalnoj etici i moralu”, rekao je neimenovani vo|a kulta u regionu Tangi. To je, kako je istakao, glavni uzrok frustracije koja je dovela do formirawa grupe za borbu protiv lokalnih vra~eva. Ve}ina stanovnika Papue Nove Gvineje veruje u vraxbine i odbija da prihvati prirodne uzroke kao obja{wewe za nezgode, bolesti, nesre}e i smrt.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI [EL OBA MA Pripadnik policijske moto pratwe, zadu`en za pra}ewe visokih zvani~nika Bele ku}e, nalazi se pod istragom, po{to je upu}ivao prete}e komentare Mi{el Obami. Osumwi~eni policajac je navodno u razgovoru s kolegama rekao da bi on pucao u prvu damu Amerike, i onda mobilnim telefonom slikao oru`je koje bi koristio u napadu. Jedan policajac je odmah tu pretwu predo~io nadre|enom slu`beniku.

HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton je zatra`ila od zemaqa ASEAN-a i Kine da zajedni~ki rade na nacrtu kodeksa pomorskog pona{awa kako bi spre~ili konfrontacije oko Ju`nog kineskog mora. Ona je upozorila da su pitawa, kao {to su plovidba i zakonito iskori{}avawe pomorskih resursa, ~esto od zna~aja za {iri region.

VE RA VANG Jedna od najpoznatijih dizajnerki ven~anica Vera Vang razvodi se od supruga Artura Bekera. U saop{tewu wene kompanije navodi se da su Vang i Beker „prijateqski i u dogovoru odlu~ili da se rastanu”. Par se ven~ao 1989. Vang je najpoznatija po svojim kolekcijama ven~anica. ^elzi Klinton, Ali{a Kiz i Ivanka Tramp samo su neke od poznatih li~nosti koje su se udale u kreacijama Vere Vang.

Nevreme na jugu Japana usmrtilo 30 qudi TOKIO: Usled velikog nevremena u toku no}i izme|u ~etvrtka i petka, oko 30 osoba je poginulo i nestalo u odronima i poplavama na ju`nom japanskom ostrvu Kju{u. Vlasti su pozvale vi{e od 50.000 qudi iz ruralnih oblasti tog ostrva da se evakui{u iz svojih domova zbog opasnosti od nabujalih reka. Japanska meteorolo{ka agencija je saop{tila da je u prefekturama Oita i Kumamoto na ostrvu Kju{u zabele`ena najve}a koli~ina padavina od kada su po~ela meterolo{ka merewa u tom regionu, {to je dovelo do odrona i izlivawa reka u ovim oblastima. Po najnovijim izve{tajima, jedan takav odron u mestu Aso na severu prefekture Kumamoto odneo je 17 ku}a iz kojih je izvu~eno 19 mrtvih, dok se za pet qudi jo{

Vla sti po zva le vi {e od 50.000 qu di da na pu ste do mo ve

uvek traga. Padavine u tom mestu dostigle su nivo od ~ak 120 milimetara na sat. Japanske televizije donose snimke nabujalih reka koje nose velike koli~ine muqa, automobile i ostatke ku}a, te prikazuju rad spasila~kih ekipa na locirawu nestalih i nastradalih. Nevreme je zahvatilo i ostrvo [ikoku, kao i region Kansai na najve}em japanskom ostvrvu Hon{u, gde povremeno dolazi do prekida u saobra}aju i komunikacijama, ali za sada nema `rtava. Japanska vlada uspostavila je krizni {tab, dok meteorolozi usporavaju da se olujni talas nastao spajawem ogromnih ki{nih oblaka i toplih vazdu{nih struja preme{ta na sever gde tako|e mo`e prouzrokovati katastrofalne posledice.

BALkAn

dnevnik

subota14.jul2012.

POQ SKI KON ZER VA TIV CI KO ^E ULA ZAK HR VAT SKE U EVROP SKU UNI JU

CRNA GORA

Hr va ti po sva |a li Ma ro vi} na ja vio Po qa ke po vra tak \u ka no vi }a POD GO RI CA: Svetozar Marovi}, li~nost koja je predstavqena kao glavni izborni strateg i analiti~ar Demokratske partije socijalista (DPS), najavio mogu}nost povratka Mila \ukanovi}a na dr`avnu funkciju.

funkciju.Potpresednik DPS-a misli i da je pitawe datuma odr`avawa izbora u Crnoj Gori stvar dogovora u koaliciji, ali da treba o~ekivati da to, svakako, bude pre Nove godine. „Na jesen. ^ujem da qudi iz opozicije barataju i datumima.

Sve to zar Ma ro vi}

„Poznavaju}i li~no gospodina \ukanovi}a, kao wegov prijateq, dele}i neke ideje i razmi{qawa o tome, mislim da je to stvar o kojoj treba razmisliti”, izjavio je Marovi} za podgori~ki „Pobjedu”. Marovi} je, tako|e, rekao da unutar DPS-a ima pritisaka da se \ukanovi} vrati na dr`avnu

Mogu vam iskreno re}i, ne znam kad }e biti izbori. Jo{ nismo sami doneli odluku koji predlog da stavimo na razmatrawe sa opozicijom”, kazao je Marovi}. Istakav{i uspehe koje je Crna Gora postigla u Evropi i svetu, Marovi} je ukazao da bi sve to moglo da bude prednost jednom razmi{qawu koje bi odnelo po-

bedu u odnosu na 2009. godinu, a to je, kaè, da vlast i opozicija u Crnoj Gori postanu partneri. „Da postanemo qudi koji se ne mrze, da postanemo qudi koji èle da sara|uju, koji ne najavquju revolucije i lov na qude, koji ne govore jezikom revolucija i kontrarevolucija, nego jezikom demokratije i saradwe”, rekao je potpredsednik DPS-a. Marovi} tvrdi da je DPS uvek èleo iskrenu saradwu s opozicijom. „Bili smo spremni da tom pruènom rukom okupimo sve, da pokaèmo da èlimo da Crna Gora pripada svima”, naglasio je Marovi}. Povodom najavqenog formirawa Demokratskog fronta u Crnoj Gori, potpredsednik DPS-a kaè da toj stranci ne smeta nikakvo okupqawe gra|ana niti objediwavawe snaga ukoliko je ono okrenuto ka dobru zemqe. „Verujem da }e DPS pobediti na slede}im izborima, bez obzira na isku{ewa. Drvo koje je u zavetrini ne mora da pu{ta duge korene, ali drvo koje je na vetrometini, a DPS je na vetrometini svih ovih godina, morala je da pusti i pustila je duboke korene da bi se odràla. Zato DPS stoji veoma ~vrsto”, poru~io je Marovi}.

VAR [A VA: Poqski opozicioni kozervativci ko~e ratifikaciju ulaska Hrvatske u Evropsku uniju zahtevom da se sporazum o pristupawu usvoji dvotre}inskom ve}inom, a ne obi~nom, kojom je ratifikovan ulazak Bugarske i Rumunije. Vlada i opoziciona levica s druge strane, insistiraju da se sporazum EU i Hrvatske ratifikuje prostom ve}inom i u tom slu~aju ratifikaciju ne bi morala da podr`i opoziciona desnica. „^lan o usvajawu dvotre}inskom ve}inom predvi|en je za vanredne situacije kada Poqska predaje deo svog suvereniteta”, podsetio je poslanik postkomunista iz Saveza demokratske levice Tadeu{ Iviwski.

ZA GREB: Poslanici sabora ju~e su za vr{ioca du`nosti generalnog direktora Hrvatske radio televizije (HRT) izglasali Domagoja Novokmeta, dugogodi{wi novinara, urednika i voditeqa HRT-a. Novokmet, za koga je glasalo 88, protiv bilo 23, a uzdr`ano {est poslanika, du`nost }e obavqati {est meseci, do imenovawa stalnog generalnog direktora, kako je to regulisano Zakonom o HRT-u, izglasanom u saboru pro{log petka. Po re~ima predsednika Odbora za medije Branka Vuk{i}a, Novokmet je „dete televizije”, na HRT-u je ve} 18 godina od kojih je deset radio

Asi me tri ~an iz bor ~la no va Pred sed ni {tva

postavqawa mehanizma koordinacije u BiH. Bosi} je naveo da su se predstavnici politi~kih strana usaglasili da Savet ministara BiH, Vlada Republike Srpske, Vlada Federacije, Vlada Br~ko distrikta i vlade kantona odmah po~nu prikupqawe odgovora na pitawa za listu EU, odnosno pitawa na poglavqe pet - javne nabavke i poglavqe 27 - za{tita `ivotne sredine. „O~ekuje se da se ovi nivoi vlasti u BiH do 31. avgusta dogovore i predlo`e mehanizam koordinacije razli~itih nivoa vlasti u skladu sa Mapom puta, dogovorenom u Briselu 27. juna. Radna verzija odgovora treba da bude pripremqena do 15. septem-

bra da bi celi proces bio okon~an do kraja oktobra”, objasnio je Bosi}. Sastanku, ~iji je doma}in predsednik SDS-a Mladen Bosi}, prisustvovali su lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDP-a BiH Zlatko Lagumxija, HDZ-a BiH Dragan ^ovi}, HDZ-a 1990 Bo`o Qubi}, SBB-a Fahrudin Radon~i} i SDA Sulejman Tihi}. Dodik je ocenio je da je sastanak politi~kih lidera bio efikasan i da je to „rezultat okupqawa oko evropskih pitawa”. Dodik je istakao da u na~inu uspostavqawa mehanizma koordinacije u BiH nema nikakvih razlika. „Treba po{tovati ustavne nadle`nosti i ukqu~iti sve u spro-

vo|ewe evropske politike. Treba videti na koji na~in }e biti sankcionisani svi oni koji ne budu provodili dogovorene stavove u vezi sa evropskom politikom”, rekao je Dodik, preneli su bawalu~ki mediji. On je naglasio da je Republika Srpska od po~etka bila spremna da sprovede odluku „Sejdi}-Finci” onako kako se traìlo. „Ovom odlukom traì se eliminacija diskriminacije i ne zalazi u pitawe izbora ~lanova Predsedni{tva BiH. Pozdravqam ogroman napor koji su uloìli partneri iz Federacije BiH i do{li do modela koji je za nas dobar, jer je oja~ana pozicija i autenti~nost srpskog nacionalnog izbora u tom entitetu”, kaè Dodik. Lider HDZ-a BiH Dragan ôvi} izjavio je da su na sastanku re{ene osnovne stvari kada je re~ o sprovo|ewu odluke „Sejdi} i Finci protiv BiH” i da je mogu}e posti}i saglasnost do kraja avgusta. „[to se ti~e evropskog puta BiH i Mape puta napravili smo veliki iskorak. Stvorili smo dobar ambijent da dobijemo kvalitetan odnos u nastupu BiH kada je re~ o evropskom putu”, rekao je novinarima ôvi}, nakon sastanka politi~kih lidera. (Ta njug)

Sa raj li ja pro na {ao ge ler u }e va pi ma SA RA JE VO: Sarajlija Nail Kundo nije mogao da veruje svojim o~ima kada je u }evapima koje je sat ranije kupio u sarajevskom marketu „Block” prona{ao geler od granate. Kako je ispri~ao za „Dnevni avaz”, nesvakida{wa situacija dogodila se na radnom mestu na Ilixi, nakon {to je zagrizao }evap i osetio kako mu puca zub. „Uzeo sam paket }evapa i vratio se na posao da ih ispr`im. No, kada sam jedan }evap zagri-

zao, osetio sam da mi je ne{to puklo pod zubima. Pogledam }evap, kad u wemu geler „, rekao je Kundo. List pi{e da je Kundo u stawu {oka uzeo ra~un i }evape i zaputio se u market. Kada je ispri~ao radnicima {ta se dogodilo, pokazav{i im geler, oni su ga uverili da }e }evape skloniti iz friìdera. „Napravili su budalu od mene. Ni da kaù ào nam je, niko ni{ta. Kaù, mi samo prodajemo

}evape. Kada sam pozvao Kantonalnu upravu za inspekcijske poslove, kazali su mi da je inspektorka na godi{wem te da nema niko da do|e da vidi o ~emu se radi”, ispri~ao je Kundo. U marketu su mu rekli da }evape nabavqaju od kompanije „Ju suf Bey„ Visoko, te da se mo`e wima `aliti ako ho}e. „[ta bi bilo da sam progutao geler? Meni ne treba ni{ta, nikakva od{teta, nikakve pare. Samo da su mi se izvinili kao

Opozicioni konzervativci isti~u da ulazak Hrvatske u EU izrazito mewa status Poqske,

Do ma goj No vok met di rek tor HRT-a

PRED LOG LI DE RA BO SNE I HER CE GO VI NE

BA WA LU KA: Lideri politi~kih stranaka u BiH definisali su na ju~era{wem sastanku predloge za sprovo|ewe odluke „Sejdi} i Finci”, da se ~lan Prededni{tva BiH iz Republike Srpske bira direktno, a da se dva ~lana Predsedni{tva iz Federacije BiH biraju indirektno. Ovaj asimetri~ni na~in izbora ~lanova Predsedni{tva ne odobrava, me|utim, Sulejman Tihi}, lider sada opozicione Stranke demokratske akcije (SDA) koji se, ina~e, u pro{losti za wega zalagao. Lider SNDS-a i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon sastanka da SDA u su{tini svojim „politi~kim igrama” definitivno blokira evropski put BiH. Doma}in ju~era{weg susreta predsednika najuticajnijih stranaka u BiH Mladen Bosi} koji je lider SDS-a izjavio je da su ju~e definisani predlozi u osnovi razli~iti, ali da otvaraju mogu}nost da se do|e do kompromisnog re{ewa. „Jo{ nema pune saglasnosti o ovim predlozima, ali se nadam da }e do 31. avgusta biti na|en izlaz iz ove situacije”, rekao je novinarima Bosi}. Lideri politi~kih stranka postigli su u Bawaluci dogovor o na~inu us-

Var{ava

tako {to uvodi hrvatske poslanike u Evropski parlament i hrvatskog evrokomesara, {to smawuje mogu}nosti Poqske. Spor oko ve}ine kojom }e Sejm usvojiti ulazak Hrvatske u EU samo je nastavak kampawe opozicione konzervativne desnice u Poqskoj da ratifikaciju iskoristi kako bi od vlade premijera Donalda Tuska izdejstvovala neke ustupke na doma}em terenu koje ina~e ne bi dobila. „Nemam ni{ta protiv Hrvatske, ali postoji red kako se voli. Prvo se voli domovina, a tek onda druga zemqa. Ja to ne bih nazvao ucenom, ve} poja~anim pritiskom”, objasnio je inicijator kampawe, poslanik Solidarne Poqske Ludvik Dorn.

qudi”, kazao je Kundo. Vlasnik kompanije „Ju suf Bey„ Mirsad Mu{inbegovi} rekao je da je nemogu}e da se ne{to tako moglo desiti. „I ja sam {okiran. Mislim da je to nemogu}e. Javili bi radnici s ma{ina da se nalazi komad gvo`|a u proizvodwi. Tu su standardi kontrole. Jedino da se nekako odvalio komadi} ma{ine, pa zavr{io u mesu, ali i to je nemogu}e”, tvrdi Mu{inbegovi}.

na uredni~kim poslovima, i ideolo{ki je neoptere}en. Novokmetovim imenovawem prestala je du`nost privremenog direktora HRT Josipa Popovca, koji je do 9. jula bio {ef uprave HRT-a. Novokmet }e na najdu`e {est meseci imenovati vr{ioce du`nosti direktora organizacionih jedinica i urednika, ~ime privremenim direktorima I privremenim urednicima prestaje mandat. Odbor za informisawe, informatizaciju i medije doneo je tekst konkursa za izbor novog genera~nog direktora HRT-a. Konkursi }e biti objavqeni u ponedeqak.

Maj ka pod vo di la }er ke ~e ti ri go di ne KAR LO VAC: Istra`ni sudija @upanijskog suda u Karlovcu odredio pritvor 44-godi{wakiwi, osumwi~enoj da je ~etiri godine napla}ivala seksualne usluge svoje dve }erke. Pre nego {to je dovedena pred istra`nog sudiju, osumwi~ena je ispitana u karlova~kom `upanijskom tu`ila{tvu, navodi se u

saop{tewu tuìla{tva. Sumwa se da je od 2008. do juna ove godine s vi{e osoba dogovarala pruàwe seksualnih usluga za odre|ene nov~ane iznose, a te su usluge pruàle wene dve }erke. U saop{tewu se ne navodi odakle su majka i wene }erke, kao ni podatak na kojem se podru~ju to de{avalo.

GR^KA

Po be gla srp ska „pan ter ka” ATI NA: Srpska dràvqanka, osumwi~ena za ~lanstvo u bandi „Pink Panter„, pobegla je iz gr~kog zatvora u blizini Atine, javqaju gr~ki mediji. Kako je prenela gr~ka agencija ANA, 43-godi{wa èna pobegla je ju~e iz zatvora Koridalos uz pomo} jednog mu{karca, koji je u{ao u zatvor pod izgovorom da je doneo namirnice za zatvorenike. On je zatim izvukao pi{toq, udario i onesvestio straàrku

koja je poku{ala da ga zaustavi, navodi ANA. Osumwi~ena `ena je uhap{ena u martu u skloni{tu bande u severnom atinskom predgra|u, ubrzo nakon {to su u drugom delu grada uhva}ena druga dvojica srpskih mladi}a posle obra~una sa policijom. Gr~ka policija veruje da su oni ~lanovi bande „Pink Panter„ koja je postala poznata 2003. nakon velike pqa~ke u Londonu.

BUGARSKA

Pro test su di ja SO FI JA: Oko 100 bugarskih sudija iza{lo je ju~e iz sudnica u znak protesta zbog otpu{tawa jedne wihove ugledne koleginice koja je kritikovala rad ministra unutra{wih poslova. Grupe za qudska prava pozvale su ju~e vrhovni savet sudstva da poni{ti odluku o otkazu Miroslavi Todorovoj, otpu{tenoj s obrazlo`ewem da je odugovla~ila u dono{ewu presuda u nekoli-

ko va`nih slu~ajeva, javio je AP. Bugarski Helsin{ki komitet smatra da je taj otkaz poku{aj da se ukloni „protivnik s kojim politi~ke sile ne mogu da se izbore”. Todorova je odbacila optu`be i smatra da je meta politi~kog pritiska. Evropska unija kritikuje svoju ~lanicu Bugarsku za neodlu~nost u borbi protiv organizovanog kriminala.

SLOVENIJA

Uhap {en biv {i di rek tor Hi po ban ke QU BQA NA: Biv{i direktor Hipo Alpe -Adria banke Bo`idar [pan, koji se sumwi~i za krivi~no poslovawe sa bankom i gra|evinskim preduze}em Vegrad, je uhap{en. Prema navodima policije u Cequ, pored [pana uhap{eni su i biv{i vode}i bankari Hipo banke i Hipo Lizinga - Anton

Romih i Andreju Poto~nik. Kqu~no pitawe u slovena~kom delu afere Hipo je bilo da li su oni me|u vlasnicima lihten{tanskog preduze}a „Im mo In vest Fund„, koje je od Vegrada 2007. godine primilo 2,4 miliona evra i taj novac uputilo na Britanska devi~anska ostrva.

RePORTA@e

subota14.jul2012.

dnevnik

MOSKOVQANI TAWA I ALEKSANDAR KRIVOROT^ENKO S FRU[KOGORSKOG VINOGORJA KRENULI DA PRODAJU – TO^ENO PIVO

Rusi po drugi put osvajaju Srem

U Kru {e dol po be gli iz lu di la ru ske me tro po le

po tra zi za dru ga ~i jom kli mom i kut kom na pla ne ti bez sa o bra }aj nog ha o sa, bu ke i sve ga {to pod ra zu me va `i vot u vi {e mi li on skoj me tro po li ka kva je ru ska pre sto ni ca, Mo sko vqa ni Ta wa i Alek san dar Kri vo rot ~en ko la ne su se ob re li u ma le nom fru {ko gor skom se lu

Kru {e do lu. Iz bor ni je bio ni ma lo slu ~a jan. Sa {a je imao sa mo tri go di ne ka da je s ro di te qi ma do {ao u Sr bi ju i po `e leo je da se vra ti. Sa su pru gom je „ve slao” po in ter ne tu i Fru {ka go ra im se od mah do pa la. Kon tak ti ra li su s jed nom no vo sad skom agen ci jom za ne kret ni ne u ko joj ra de i wi ho vi

ze mqa ci, {to im je olak {a lo ko mu ni ka ci ju, od po nu |e nog su oda bra li dve ku }e, spa ko va li ko fe re, do pu to va li, po gle da li i oda bra li svoj bu du }i dom. Od pro {log apri la ì ve na ovoj pa non skoj pla ni ni, ali ni su tu je di ni Ru si. Stvo re na je ve} re spek ta bil na ko lo ni ja wi ho vih su na rod ni ka. – Sva ko ima svo je raz lo ge za do la zak, ali u su {ti ni, svi smo è le li lep {e pod ne bqe na kon od la ska iz pot pu no lu dih, ve li kih gra do va – ob ja {wa va ju Ta wa i Sa {a svo je mo ti ve. – Ima mo ov de pri ja te qe iz Sanktpe ter bur ga, ~i je dve ma le de voj ~i ce idu u srp sku {ko lu, a iz Ka li win gra da, gde je ina ~e vr lo vla `no i hlad no, do se li lo se do sta na {ih ze mqa ka. U Sr bi ji smo, naj zad, na u ~i li da ne ù ri mo. Svi nam ka ù po la ko, po la ko, po la ko i tu smo „man tru” pri hva ti li kao ve li ko za do voq stvo. U Mo skvi svi ju re, ta mo vam ne osta je vre me na da ì vi te. Sa te po tro {i mo sa mo na pu to va we do po sla i s we ga. Iako su u Sr bi ji sve ga go di nu, vr lo su za do voq ni. Isti na, vo le li bi da ne ke stva ri bu du dru ga ~i je, ali su za kqu ~i li da je ovo ze mqe gde è le da ì ve, ali i ra de. Po do la sku u Kru {e dol, ni su ima li pred sta vu o to me od ~e ga }e ’le ba da je du. Ta wa je me di cin ska se stra, ali je po sled wih go di na ra di la u kom pa ni ji ko ja se ba vi

kor po ra tiv nim tu ri zmom. Alek san dar je, pak, bio in `e wer u jed noj gra |e vin skoj fir mi. Pom no su ana li zi ra li ~e ga ima, a {ta ne po sto ji u Sr bi ji. Tra ga li su, za pra vo, za onim ~e ga ne ma kod nas, ka ko ka `u, ko ja ni {a ni je za u ze ta, i od lu ~i li da po nu de Sr bi ma ne {to {to je u Mo skvi ve o ma po pu lar no i po ~e lo da se raz vi ja jo{ 1998. – pro da ja to ~e nog pi va.

Do go vo riv {i se s do ba vqa ~i ma u Vr {cu, Va qe vu i Ri ti {e vu i na ba viv {i opre mu u Ru si ji jer je ov de ne ma, u apri lu su u No vom Sa du otvo ri li tri pro dav ni ce pi va. A ka kvog, Alek san dar bez za dr {ke tvr di – uku snog. – Sva ko se me |u sob no raz li ku ju po ka rak te ri sti ka ma i kva li te tu, ali sva su dru ga ~i ja od onih iz obi~ nih pro dav ni ca – ap sol -

Pe ni se sa svim pri rod no po ce lom No vom Sa du

(Uz gred, u Jeq ci no voj men tal no obo le loj Ru si ji, je dan od pr vih aka ta no vog pre sed ni ka Pu ti na bi lo je da me |u su na rod ni ci ma, ume sto fa tal ne vot ke, kao al ter na ti ve za le ~e we op {te de pre si je, pro pa gi ra pi vo.)

Fo to: S. [u {we vi}

vi ra Alek san dar. – Osnov na raz li ka je {to ovo ni je pa ste ri zo va no pi vo. Ima ju ma lo kon zer van sa, za pra vo sa mo u mi ni mal noj, za ne mar qi voj ko li ~i ni u „va qev skom pi vu„, u osta lim ne. Sma tra mo da pi vo ona ko ka ko se

pra vi tre ba i da se po pi je, kao {to se to ra di lo po ~ev od 15. ve ka, ka da ni su po sto ja li do da ci ko ji su mu pro du à va li vek. Sve tlo i tam no vr {a~ ko pi vo uop {te ni je fil tri ra no. Ono je po ma lo mut no i ima vr lo kra tak rok tra ja wa, ali za to sa dr ì sve one ko ri sne sa stoj ke, od ko jih se naj ve }i deo na la zi u piv skom kva scu, a wih me to di kon zer va ci je, fil tra ci je i pa ste ri za ci je u ci qu pro du à va wu ve ka, za pra vo od no se. Tre nut no na la ge ru dr è {est vr sta pi va. Ka ù da im pro da ja ra ste jer se lo kal no sta nov ni {tvo po la ko upo zna je s „te~ nim hle bom” u ma lo dru ga ~i jem iz da wu, ma da jo{ uvek ni su po ~e li i da za ra |u ju. – Ima mo no vo sad ske pro dav ni ce u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a, ]ir pa no voj i Kor ne li ja Stan ko vi }a. Do sad ni smo ima li ne ga tiv nih ko men ta ra. Ima mo ve} stal ne kup ce u svim pro dav ni ca ma, i to raz li ~i tih ge ne ra ci ja, eto, jed na po sta ri ja da ma ve o ma vo li tam no pi vo „cof man„. Na rav no, uvek po sto ji op ci ja da se ode u su per mar ket i ku pi gaj ba pi va, sta vi u po drum i pi je po ste pe no. Ali, ni {ta ne ko {ta pro teg nu ti no ge i do }i do nas. Naj va `ni je je ~o ve ku da ti mo gu} nost iz bo ra – ka ù ru ski Kru {e dol ci. Zorica Milosavqevi}

OSTALO BI BA^KO GRADI[TE BEZ TOPOTA DOBRIH KOWA DA NIJE METALCA BRANISLAVA PETROVA

Tutwe {orom fijakeri od lima a kvo je to se lo u Voj vo di ni bez ko wa. Ba~ ko Gra di {te ni je ni kad iz rod bi lo, pa ni sad. Isti na, pre je bi lo idi li~ ni je. De ca su bo sa tr ~a la po pra {wa vim xa da ma za ta qi ga ma, sa mo da se krat ko pro vo za ju, dok su sta ri ji i ko we ja ha li. U ta kvom okru `e wu je ra stao i Bra ni slav Pe trov (51). – Odva ja ka da sam vo leo ko we i kad sam od ra stao, ba vio se ka sa ~i ma. Uvek sam imao

ali to je da nas te {ko na }i. Dru gi raz log je, iskren da bu dem, mo `da i va `ni ji. Po stru ci sam auto li mar i taj po sao zna dem u du {u, kao i ko war stvo. A i lim ima pred no sti u od no su na dr vo. Ne pu ca, la ko se ob ra |u je, ofar ba i sjaj se vi di „na dve du `i“. Br zo sam ura dio ~e ze, upre gao La ru i pro vo zao se gra di {tan skim so ka ci ma. Po {to u se lu vi {e ne ma pra {wa vih uli ca a i to~ ko ve sam tu rio gu me ne, pro sto sam „pli vao“. Vi deo to

{u se po ne kad pro vo zam se lom s na sled ni kom Bran kom – hva li Bran kov kom {i ju. Pra te na slo we ni na ta tin fi ja ker si no vi Va wa (26), ina ~e naj bo qi stre lac i fud ba ler gra di {tan ske „vo {e“ ko ja je le tos u{la u pod ru~ nu li gu No vi Sad, i je dan od bli za na ca Bra na (23). Dru gi, Sa va, „ka det“ Voj ne aka de mi je, za è leo se vr {wa ki wa i iz gu bio ne gde u gu `vi. Vaq da s ne kom maj sto ri com za pa la ~in ke. Sa mo ta kvoj je me sto u ku }i Pe tro vih. Po no sni su si no vi na to {to im ra di ba bo, a jo{ vi {e jer u avli ji opet dr ì ko wa. Vo le oni ko we, ako ne i vi {e od ta te. I Bra na je me ta lac pa vr lo ko ri stan kad se ra de fi ja ke ri i ~e ze. – Kad sam na pra vio se bi i Mi ro sla vu ~e ze, za fa li mi fi ja ker. Po ve rim tu ide ju dru ga ru La slu Na |u, a on }e me ni: Zna{ {ta, ti ima{ u {ta da upreg ne{ tvo ju La ru, a ja mog Zve zda na ne mam. Za to, pr vo me ni da ga na pra vi{. Ta ko i bi. Eto, taj iza me ne je moj „pr ve nac“ na ~e ti ri to~ ka. Na rav no, gu me na. Ko wi lak {e vu ku, a fi ja ker bo qe leg ne na put. Mi li na jed na! U me |u vre me nu, na |em je dan sta ri fi ja ker, pre ra dim ga i sad iz gle da kao nov. Ali, ne od u sta jem od è qe da se bi ura dim no vi fi ja ker od li ma. A ko li ko sve to ko {ta?

Pe trov sa si no vima i vra ni com La rom

jed nog jer je do sta po sla oko tre ni ra wa. Sva ko dnev nog. Pr vo sam imao Mi ga, za tim Mi ste ra, Li da i na kra ju Feu. A on da je po ne sta lo vre me na i pr vo sam pro dao Feu, s ko jom se ba{ i ni sam mno go tak mi ~io, a za tim opre mu. Iz dr ào sam ta ko tri go di ne, sa mo ja znam ka ko. A on da sam pre dve go di ne od lu ~io da ku pim ko wa. Vi {e ne za tr ke, ve} za svo ju du {u. Tra ìo sam, tra ìo i na {ao ono {to sam hteo. Vra ni cu La ru. Ima la je go di nu i po da na kad sam je do veo. Iz u zev qu ba vi pre ma ko wi ma i {ta le, ni {ta ni sam imao jer sam sve ras po ro dao. Gla dam u La ru, ti ma rim je i pri ~am s wom, te od lu ~im da kre nem iz po ~et ka – ve li Pe trov to kom tra di ci o nal nog se o skog „Pa la ~in ka fe sti va la“, ob u ~en u voj vo |an sku be lu plat ne nu no {wu s oba ve znim cr nim pr slu kom i {e {i rom na gla vi. Ubr zo je ku pio opre mu, a on da vi deo da ne ma u {ta La ru da upreg ne. I re {io da na pra vi ~e ze. Ali, ne dr ve ne, ka kve su ne kad svi ima li, ve} li me ne! – Znam ja da se ~e ze i fi ja ke ri pra ve od su vog hra sta, ko ji tre ba go di na ma da od sto ji,

Sprem ni za pa ra du

moj do bri pri ja teq Mi ro slav Bran kov i {ta dru go do da i we mu iste ~e ze na pra vim. Ni sam imao kud, gde smem od bi ti! – ob ja {wa va Pe trov. Slu {a sve to Mi ro slav u ~e za ma pa do da je: – Ba ne je pra vi maj stor. Po gle daj te ove ~e ze: pra va re pli ka sta rin skih. Le po ta jed na! Za to idem po svim ve se li ca ma a za svo ju du -

– Ni sam od onih ko ji se sam re kla mi ra. Mo `da i jer imam ma lo vre me na za ovaj po sao. Tek ta mo kra jem je se ni i zi mi mo }i }u da ura dim na rux bi nu ko le ge ko wa ra Zol ta na Am bru {a, a vaq da i se bi no vi fi ja ker. On ko {ta oko 3.000 evra, a ~e ze iz me |u 800 i 1.000 – is pri ~a nam Ba ne iz me |u dve vo `we fi ja ke rom go sti ju „pa la ~in ka ra“. Vlastimir Jankov

Tri plitka potoka na grbu Rume i je Ru ma ima la tu sre }u da je usta no ve na oba li ne ke iole ozbiq ne re ke, ali, eto, ima tri po to ka, Bor ko va~ ki, Je le na~ ki i Ku do {ki. Za ko va ni su i na gr bu va ro {i pa ni za lud nim me snim po li ta kan ti ma ne pa da na pa met da ih he ral di~ ki me wa ju ra snom fa u nom kao {to su, re ci mo, „autoh to ni“ ba nat ski la vo vi. Ku do {ki, dug 25 ki lo me ta ra, na sta je kod Vrd ni ka, Bor ko va~ ki u oko li ni Ri vi ce, a Je le na~ ki ne da le ko od Iri ga, a pr vog da na no ve 1749, u „Slo bod ni ci„, ko jom je Ma ri ja Te re zi ja Ru mu pro gla si la slo bod nim tr go vi {tem, sva tri su i he ral di~ ki ove ko ve ~a na. Le to pi sci be le `e da je 1865, zbog obil ne ki {e, Bor ko va~ ki po tok po pla vio ~i tav pro stor na me stu da na {weg Ve li kog par ka i 30 ku }a pri de. Stra da la je sa mo `i vi na jer je to bio tr go va~ ki kraj bez sto ke, ali se je dva ne ka ko spa sao iz ve sni ]i -

ra, po znat i po to me {to je na srp ski pre vo dio „Pri ~e iz 1001 no }i„. Ne ka da su ova tri po to ka ima la znat no vi {e vo de ne go da nas. Bi la su zna ~aj na za ì vot gra da i na do vod wa va we ze mqo del stva ~i ta vog ata ra, a na sta rim ma pa ma pre ci zno ih je za be le ìo i u~i teq cr ta wa He cen dorf sre di nom 19. ve ka. Mo} na vo da je mle la i ì to u ne ko li ko vo de ni ca, ko je da nas ne bi mo gle po kre nu ti sil ne ot pad ne vo de. Ali one mo }a li ka na li se i da qe, sud bin ski, pre pli }u. Ta ko se Bor ko va~ ki na ju `noj per fe ri ji Ru me uli va u Je le na~ ki, ovaj na ju go za pa du u Ku do {ki, pa sva tri od la ze u Sa vu. Da nas je naj lep {i i naj u re |e ni ji Bor ko va~ ki, kao i isto i me no iz le ti {te i je ze ro, ure |e no pre dve go di ne. Osta la dva su, na à lost, za pu {te na i go to vo za bo ra vqe na od vla sti i qu di. J. Anti}

odmor

dnevnik

subota14.jul2012.

УПОЗНАЈТЕ ВОЈВОДИНУ С „ДНЕВНИКОМ” И „КОМПАСОМ”

Бачка Атлантида и Бодрог фест

руга субота у августу у организацији туристичке агенције „Компас„ и „Дневника” резервисана је за једно изузетно и необично путовање у историју. Древно село Бачки Моноштор на северозападу Војводине, око 15 километара западно од Сомбора, отвориће пред посетиоцима легенду о бачкој Атлантиди и утвр-

ђењу Бодрог које је нестало изненада у таласима Дунава. Природни амбијент у срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, његови рукавци, канал ДТД и Велики бачки канала обећавају љубитељима природе незаборавно уживање. Гости који одлуче да 11. августа проведу дан у Бачком

Бодрог фест – путовање у прошлост на фијакеру

Моноштору имаће прилику да се увере у богату понуду руралног и еколошког туризма овог дела Војводине. Природа, историја, етно и културно благо, вредни људи и љубазни домаћини су суштина туристичке понуде Бачког Моноштора, коју посебно карси богата културна традиција Шокаца, већинског становништва Бачког Моноштора. У програму је и посета католичкој цркви Светих Петра и Павла у центру села, обилазак пчеларског домаћинства те упознавање са мајсторима старих заната као што су чамџија, рогозар, кломпар, ковач, те једној од типичпних моношторских етно кућа где посетице очекује дегустација домаћих сокова, док је уживање у рибљој чорбио резервисано за једну од моношторских чарди. Бодрог фест, традиционална манифестација, која се одржава се сваке друге суботе августа у Бачком Моноштору још је један добар повод да се са Компасом и Дневником крене пут Бачког Моноштора. Бодрог фест је етно фестивал за очува-

Бајковите лепоте Дунава

ње моношторске традиције и културе, као и природних богатстава села, фестивал фолклора, музике, хране и старих заната. На Бодрог фесту могу да се дегустирају традиционална јела, рибљи паприкаш, перкелт, печена риба, паприкаш од дивљачи, гибаница са маком и орасима... а посебно је атрактивна парада јахача и фијакера. Посетиоци ће поред лепих утисака моћи да своје путовање употпуне и неким од производа старих заната и рукотворина који их очекују на посебно постављеним штадовима. В. В.

БАЊА ЈУНАКОВИЋ, НАДОМАК АПАТИНА

И лечење и уживање

а свега неколико километара од Апатина сместила се бања Јунаковић, одавно позната по квалитету вода које се користе у лечењу различитих обољења. Воде бање Јунаковић су на дубини од 700 метара и достижу температуру од 50 степени Целзијуса, а квалитет вода спада

позната, али је свакако најпознатији онај с именом „гипсане бермуде“, које углавном „облаче„ припаднице лепшег пола, јер након њих смање обим струка, кука и бутина. Такође, у бањи Јунаковић нуди се и третман преобиликовања тела за који је потребно седам дана док су прави специја-

СРЕМСКО БОГАТСТВО ЈОШ НЕДОВОЉНО ТУРИСТИЧКИ ИСКОРИШЋЕНО

Лепоте Срема чекају госте

ожда звуци нестварно, али је реалност поражавајућа: са свим природним лепотама које има, изузетно богатом историјом која говори о боравку Римљана, манастирима...Срем победело заостаје у туристичком искоришћавању тих потенцијала. Нису само новци у питању, фали ту и организоване и осмишљеније понуде. И кренуло се с „мртве тачке„. Пројектом „Срем,Срем, Срем“, који реализује Фонд туристички кла-

Гасторномска понуда један од туристичких адута Срема

у Беочину, где ће вас тамбураши забављати и у подне и по највећој врућини. - Срем мора да се брендира као туристичко подручје, из простог разлога што смо констатовали да Срем није толико присутан на тржишту и да су многи садржаји које Срем има некако занемарени - истиче Душка Давидовић. Дунавска чарда, обележје Срема

стер Срем у Руми, уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду, туристичка понуда региона требало би да постане далеко атрактивнија. Према речима директорке кластера Душке Давидовић у Фонду је 40 чланова, представника локалне самоуправе, туристичке привреде, сектора малих и средњих предузећа, пољопривредних газдинстава и појединаца који могу бити подршка удобном боравку туриста у Срему. - У сарадњи с Центром за конкурентност и развој кластера, Факултетом техничких наука Универзитета у Новом Саду и Одсеком за хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду, пројекат ће скренути пажњу на потребу и предности пословног повезивања у кластер удружења, спровешће се истраживање о заступљености сремачких производа у угоститељској понуди и реализовати манифестација на идентификовању и афирмацији сремачких производа. Пројектом је предвиђена израда нове туристичке ма-

Фрушкогорски манастири незаобилазна туристичка дестинација

пе Срема, израда сајта сремског туризма, предвиђена је студијска посета региону у окружењу, сајамски наступи и још много тога - каже директорка кластера Срем. Пројекат „Срем, Срем, Срем“ представља, између осталог и програм излета и манифестација, попут фрушкогорских манастира, резервата природе „Засавица„, Обедска и бара Трсковача, Дунав и Сава, Галерија „Сава Шумановић„ и „Илијанум„ у Шиду. Ту су и многе чарде на Дунаву, попут чувеног „Караша„

У кластеру кажу да су у пројекат ушли амбициозно, али не и неоствариво. Срем има шта да понуди, али његово брендирање је тежак посао и захтева много рада, кажу у Покрајинском секретаријат за привреду, који је подржао овај пројекат. - Ово су пионирски кораци и овај пројекат претпоставља да се мора још много радити -каже Ерне Варњу из Покрајинског секретаријата за привреду. А развијеног туризма нема без квалитетних смештајних капацитета. Осим бројних салаша,

конака и слично једно од таквих места свакако је нови хотел „Парк“ у Руми, с четири звездице. Милан Вујасиновић, директор хотела каже да Рума с оваквим хотелом може постати место догађања у Србији, али и шире и тако добити међународни значај. Луксузни хотел налази се у подножју Фрушке горе, у центру Руме. Удаљен свега 30 минута од београдског аеродрома и 30 километара од Новог Сада, хотел је одлична алтернативе за стране госте и пословни свет. Идеалан амбијент за пословне састанке, промоције и прославе. Хотел „Парк„ је изграђен по највишим светским стандардима и функционише по принципу „интелигентног објекта„. Има четири звездице, 73 соба и апартмана, елегантан метрополитан ресторан с летњом баштом, конгресну и бизнис салу и све пратеће елементе неопходне за високоразвијено хотелијерство. - Ово је први хотел отворен у Србији у 2012. години. Изграђен је на месту где је некада био хотел Рума, уз спортски центар и по навишим светским стандардима. Простире се на 4.000 квадрата мултифункционалног простора. Реч је о инвестицији Србе Илића, инвеститора српског порекла, који живи и ради у Калифорнији, САД. Оваквим објектом Рума добија много на економском, туристичком и бизнис плану. Потрудили смо се да задовољимо све потребе наших гостију, пре свега пословног света, а и да задовољимо њихове хедонистичке захтеве. Посебна пажња је посвећена и исхрани која је интернационална, али и са свим оним специјалитетима и чарима сремачке кухиње. - каже Милан Вујасиновић. А када прође „кићени Срем„ најслађе долази на крају - у Голубинцима, у Марадичкој улици, код Николе Гашпаровића. „Маестро Никола„ је посластичар и уметник који више деценија негује традиционалан начин припреме колача, једнак онима на бечким дворовима. Торте, ситне колаче и остале посластице не треба описивати, треба их - пробати. М. Бозокин

Фото: Н. Стојановић

Уживање у базенима бање Јунаковић

у ред оних у Карловим Варима, Харкању и Липику. Боравак у овој бањи погодује различитим врстама обољења, а медицинске терапије обухватају лечење свих врста реуматизма, ортопедских и неуролошких, те гинеколошких обољења, брачног стерилитета... У последње време све је више оних који у бању долазе превентивно, или као туристи како би уживали у одмору и релаксацији коју она нуди а много је и оних који се враћају. А да у овој бањи заиста има много тога потврђује и то што се током лета може охладити у комплексу од 10 отво-

литети третман тела алгама и марокански велнес програм. Садржаја има још, посебно за оне који желе активан одмор јер су ту и осмостазне куглане и тениски терени. И то је бања данас, а следећег лета, како каже директор бање Јунаковић Драгомир Обрадовић, она би требало да изгледа много боље и савременије и да понуди далеко више садржаја, јер се очекује завршетак изградње модерног спа и велнес центра. Планирано је да у овом спа и венес центру буде неколико базена од којих ће два бити на отворе-

Апатин надопуњује понуду

удући да је бања Јунаковић веома близу Апатина, посетиоци лако и брзо могу да стигну до града и упознају се њим. Овај град на Дунаву има савремену марину, која има понтоне од пливајућег бетона и наутичарима нуди комплетну понуду, што многи већ одавно знају и своја пловила „паркирају„ баш у Апатину. Такође, ту је и специјални резерават природе Горње Подунавље, са јединственом флором и фауном, омогућена је и пловидба Дунавом и панорамско разгледање, што значајно обогаћује понуду за рекративце. Када се томе додају и квалитетне бициклистичке стазе, одличне могућности за ловце, извесно је да Апатин и бања Јунаковић имају шта да понуде и да су туристи то већ препознали.

Марина у Апатину популарна међу наутичарима

рених базена. Ту су и затворени базен, две финске сауне и теретана, као и екипа медицинских радника. Уз терапије, у понуди су подводна и ручну масажа-антицелулит, релакс, мед и чоколада, рефлексомасажа стопала, арга терапија и лимфна дренажа. Много је третмана по којима је ова бања

ном и моћи ће да се користе током целе године. Поред неколико базена са различитим температурама термалне воде, по којој је бања Јунаковић надалеко чувена, ту ће бити смештени термал спа блок са неколико сауна и хладних базена, простори за третмане лековитим блатом, као и салони за масаже и соларијуми. И ту није крај планова који јер се у будућности планира да се у близини обезбеди и простор за ауто-камп, али и да се изгради модеран хотел са четири звездице. Д. Млађеновић

subota14.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav snajki Posledwi pozdrav bratu

Ru`i Drini} Radi Dejanovi}u 1926 - 2012.

od: Drage i Stoje Luburi} sa porodicom.

od: sesre Dragice sa porodicom. 56730

56734

Posledwi pozdrav

Draga

SOBE i apartmani na moru, Utjeha kod Bara, blizu mora. Povoqno. Telefoni: 062/8510669, 021/63-63291. 56056 KO PA O NIK - Br ze }e, vi la Omo ri ka, apart ma ni 50 m od `i~are, pogodno za porodi~ni sme {taj. Te le fon 064/4053912. 56731

PRODAJEM placeve u centru ^eneja, Ul. Vuka Karaxi}a. Telefon: 063/248-150. 54742 PLAC za pumpu, dva sala{a ^enej, 13000 m2, Veternik, placevi Petrovaradin - Klisa, stan 800E/m2, ku}a dva stana 55.000E. Telefoni: 063/598-463, 021/6215260. 56492

Cico

Ru`i Drini}

Zauvek u mom srcu.

Tvoja Kica

od: zaove Jagode, Milovana, Dragana Luburi} sa porodicom.

56740

56729

S tugom se opra{tamo od na{e

^ASOVI ENGLESKOG 800 din, 60 min. prevodi engleskog A-format. 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon: 063/1176403. 56622

IZDAJEM name{tenu sobu za devojku, nova zgrada kod sredwe medicinske {kole, preko puta fakulteta, farmacije i medicine. Telefoni: 064/2234-770, 021/633-1033. 56512

IZDAJEM name{tenu garsoweru na du`e vreme zaposlenoj osobi. Ulica \or|a N. Johana. Telefoni: 063/7864-993, 6624363. 56507 IZDAJEM jednoiposoban stan, 40m2, prazan, sa kuhiwskim elementima. Lift, grejawe, kablovska, telefon, klima. Kod Limanske pijace. Telefon 521256. 56543

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 56493

CENTAR, Augusta Cesarca, novo, peti sprat, dupleks 54+32=86m2, ~etiri sobe, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, sa parkingom 110.000E. Mo`e dogovor. Telefon: 063/562-411. 56591

PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 56556 GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39. 56188

VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{e wa od mah, vr {i mo emaj li rawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 56383 021/6394167. IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 56465 JORGANXINICA. Ru~no {ijem nove i renoviram stare jorgane, du{eke i jastuke od vune i perja svih dimenzija. Telefon 463-362. 56586

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44681

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 56191

Posledwi pozdrav snajki

Cice

Ru`i Drini}

Tvoj IV 2

od devera Nenada sa porodicom.

56739

56728

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i ta{ti

Ru`i Drini} ro|. Luburi} od: }erke Jagode, zeta Aleksandra i unu~adi Aleksandre i Jovana \oki}.

POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta. Telefon 064/067-8010. 56534 STRANOJ kompaniji potrebno 5 menaxera prodaje za predstavni{tvo u Novom Sadu. Uslovi: zavr{ena visoka ili vi{a {kola do 35 godina. Telefon: 063/516-153. 56585

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56070 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 021/6419439. 56535

56727

Posledwi pozdrav na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Ru`i Drini} 1940 - 2012. Sahrana je 14. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: suprug Milo{, sin Ranko, }erke Mileva i Jagoda i unu~ad. 56726

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav dragoj

Jeleni Milo{evi}

Posledwi pozdrav mojoj mami

Premila na{a,

Branislava Petri~i} Cica

Jeleni Milo{evi}

Barbari

subota14.jul2012.

Slavka Soldatovi}

4. 9. 1979 - 15. 7. 2002. Mama, bila si mi sve. od: sina Bobe i snaje Tereze sa porodicom.

od: Jovice, Branke i Qiqe.

56723

56725

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Mileni Turawanin

Voli te tvoja }erka Cica. 56693

Posledwi pozdrav doktora Soldatovi}a

Posledwi pozdrav majci

Dragoj mama Cici sa qubavqu: Sini{ini, Sawini, Senkini i Strahiwini drugari sa Latifundije. 56715

56700

supruzi

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav kumu

Dragoj tetka Miri

Jeleni Milo{evi}

ro|. Kruq obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 11 sati, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu. Po dobroti te pamtimo, s qubavqu i ponosom pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Pro{lo je deset predugih, tu`nih godina. Mo`e pro}i jo{ nebrojeno, ti }e{ uvek biti sa nama. Uvek }e nedostajati tvoj osmeh, tvoja dobrota, lepota i vedrina. Vole te tvoji najmiliji.

Mira Latas

Cici

ro|. Ivan~evi}

od sina Voje sa porodicom.

Uvek si u mojim mislima.

Kolege sa Sportske medicine.

Posledwi pozdrav od: Dare Ivan~evi} i }erki Jelene i Olge sa porodicama.

56699

56713

Jeleni Milo{evi}

Bo`i

Tvoji najmiliji. 56711

56692

Posledwi pozdrav na{oj mami

Posledwi pozdrav majci

SE]AWE [est godina je pro{lo bez na{eg

Petra Vukobrata

Jeleni Milo{evi}

1982 - 2006. Nema dana, a da nisi u mislima sa nama. Veruj nam! Dana 14. 7. 2012. godine, u 11 ~asova bi}emo sa tobom kraj tvog ve~nog boravi{ta. Zauvek o`alo{}eni, jer nisi sa nama - Ti - na{ ponos, uzdanica, sin, brat, unuk. Ostavio si nas da tugujemo {to te je `ivot surovo otrgnuo.

od: sina Baneta i snaje Rite.

Uvek }e{ mislima.

biti

Jeleni Milo{evi} Sahrana je danas, 14. 7. 2012. godine, na Uspenskom grobqu, u 15 ~asova, u Novom Sadu. Majke su ve~no `ive. Neizmerno smo te voleli.

na{im

od: }erke Branke i unuka Maria.

od porodice Gak.

56691

56710

Neizmerno si se radovao `ivotu sa svojim an|elima, a onda si se neprimetno iskrao ostaviv{i nam neizle~ivu tugu i ve~ito ZA[TO?

Sin Mi{a sa porodicom.

Porodice: Vukobrat i Kopitovi}. 56689

56732

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj supruzi, majci i baki

Na{ brat i ujak

Barbari Bo{ki}

Petar Popovi}

1. 1. 1954 - 12. 7. 2012.

novinar 1934 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

56690

oti{ao je od nas 12. jula 2012. godine.

Sa puno tuge i qubavi: Suprug Nedeqko, sin Dalibor sa porodicom, }erka Mowika sa porodicom.

Sestre Rena i Nada, sestri}i Emil, Rastko, Milan, sestri~ine Maja, Miqa, Buba i Azra i zet Dragan.

56721

56717

Bo`a Usti} 1979 - 2012.

Dvanaestog jula oti{ao je na{ dragi otac i deda Ispra}aj na{eg dragog Bo`e je u subotu, 14. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Stevan Dobrenov Dana 14. 7. 2012. navr{ava se 40 dana prepunih tuge od kada nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda. Se}amo se i pomiwemo tvoju dobrotu, vedrinu i nesebi~nu qubav koju si nam pru`ao. Zauvek ostaje{ u na{im mislima i srcu.

Petar Popovi}

Neute{ni: otac, majka, brat, supruga, k}erke, nana i teta.

1934 - 2012. ]erka Jovana, unuka Bela i zet Mario.

Tvoji: supruga Vida, sin Aleksandar }erka Dragica zet Dejan i unuk Matija.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 15 sati.

56720

56716

56724

^iTUQe l POMeni

subota14.jul2012.

Bolna je godina iza mene, jedini moj, ro|eni brate.

Posledwi pozdrav dragoj

Boro Bro}eta

Posledwi kom{iji

Slavki Soldatovi}

1959 - 2011. Iz dana u dan tra`im neki odgovor, ali uzalud... Nikad se ne}u pomiriti.., ali znaj da u mom srcu tvoje srce kuca, u mojoj du{i tvoja ~ista, tanana du{a spava.

Porodice: \ur|evi}, Kilibarda i \uki}.

pozdrav

dragom

Bo`idaru Usti}u

od kom{ija iz zgrade u Vojvo|anskoj 3.

dnevnik

Preminula je na{a

Protekla je godina od kako nas je napustio moj najboqi prijateq i kum

Slavka - Cica Soldatovi}

primarijus doktor Milo{ Tubi} Duboko u sebi ~uvam uspomenu na wega, ponosan {to sam poznavao, voleo i po{tovao takvog ~oveka.

Sa tugom se od we opra{ta porodica Soldatovi} - Staji}.

Miroqub Prijovi}.

Tvoj brat sa porodicom. 56685

56659

56671

Navr{ava se petnaest godina od smrti na{e drage

Na{ dragi otac, deda, brat, ujak i tast

Sa tugom se opra{tamo od na{e mile i predobre kumice

Milici Koji}

Qubinke Lon~ar

Petar \or|a Radovanov

Prolazi {est dugih i tu`nih meseci. Uvek si sa nama.

Godine tuge, bola, `alosti ispuwene se}awima na wenu qubav, dobrotu i pa`wu kojom nas je obasipala.

56678

POMEN

Tvoj Ne|a, Mila i Sawa sa porodicama.

Weni: roditeqi, }erke Tawa, Nada i Sawa sa porodicama.

Cice

ro|en 30. 7. 1939. preminuo je 12. 7. 2012. godine, u 73. godini. Sahrana }e se po wegovoj `eqi, obaviti u krugu porodice.

Mirjana i Duda.

O`alo{}ena porodica.

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti moje majke

POMEN Navr{ava se najtu`nijih {est meseci od smrti na{e drage sestre, svastike, tetke i baba-tetke

Nedequ dana je kako nije sa nama na{a draga tetka i baka

^ETVOROGODI[WI POMEN

Qubica @ivan~ev

Borivoju [ugi}u Bori

ro|. Sazdani} 1922 - 2012.

ro|ena Zarupski

Hvala ti za dobrotu koju si nam pru`ila. Se}awa nikad ne blede. S qubavqu i ponosom ve~no }u Te nositi u srcu. K}erka Stanija sa porodicom.

Nikad ne}e{ saznati kako boli ovo vreme koje `ivimo bez tebe, nema tog vremena {to le~i bol. Po~ivaj u miru. Tu`ne sestre: Juca, Ivana, Ru`ica, Bela i Beba sa porodicama.

56605

56668

Dragi deko, mnogo je tuge i se}awa ostalo u nama.

POMEN

An|elka Vla{kali} 14. 7. 2008 - 14. 7. 2012. Mami sa qubavqu i tugom.

Nedostaje{ nam puno. Porodice: Berar, Komlenov i Spasi}.

Tvoji najmiliji: supruga Sofija, }erke Vi{wa i Ma{a, unuci Milan, Milica, Vladana i Aleksa i zetovi Miki i Goran.

Weni: Pera i Milica.

56563

56675

56673

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

56674

56667

56662

Zorka Tasi}

Sine, vreme prolazi, a tuga za tobom je sve ve}a. Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica.

56593

ro|. [arac

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 14. jula obele`i}emo pomen na{eg sinu, suprugu, ocu, bratu, deveru i stricu

dipl. gra|. in`. Draganu Gaborovu

56683

Danice \erkovi}

56676

JKP â&#x20AC;&#x17E;ViKâ&#x20AC;? iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{e drage

Preminula je na{a voqena kuma

Sa velikom tugom oprostili smo se od na{e drage mame

Jawi [ija~i} Agnezi

@ivane Gavrilovi} Majkice 12. 3. 1922 - 8. 7. 2012. Uvek }e je `aliti i rado je se se}ati wena porodica. 56687

obele`i}emo 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Uspenskom grobqu. Svakim danom sve vi{e nam nedostaje{. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no davala. Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava, sin i }erka sa porodicama.

Cice Soldatovi}

Tiho, bez povratka oti{la si u nepovrat ali u zaborav nikad ne}e{ oti}i. Posledwi pozdrav od kolega iz Laboratorije.

POMEN

56652

TU@NO SE]AWE

POMEN

2007 - 2012.

Marko Stojinov Cica Soldatovi}

Slavko Stojadinovi} Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

56607

Tuguju za tobom: Ciga, Vawa, Pe|a i Vawa Tom~awi.

56664

56606

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nas je napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni

Tvoji: supruga Ru{ka, sinovi Miodrag i Dragan, snaje Jaroslava, Qubica i Daca i unuci Dejan, Sla|ana, Miroslav, Jelena i Petar.

Slavka Soldatovi} Cica

Sa po{tovawem i qubavqu, Stela, Bora, Maja i Sowa Bandin.

56658

Ni protekle dve godine nisu ubla`ile tugu na se}awe na tebe, ni qubav tvoju koju si nam darovao. Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u nama u najlep{im uspomenama.

Sre}ko Golubovi} 18. 7. 2001 - 18. 7. 2012. Pomen }emo odr`ati 15. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Goran Tomov

Tvoja mama Julka, supruga Maja i sinovi Dule i Joca.

Uspomenu na wega u srcu nose: majka Anica, supruga Gordana, }erke Brana i Bobana i porodice Golubovi}, Dukari} i Vidicki.

S qubavqu, po{tovawem i se}awem na tebe, tvoji najmiliji.

56498

56541

56511

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETVOROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

ro|ena Blaì} 1966 - 2008. Ti, koja si u na{oj glavi svaka misao, u du{i ~e`wa, u srcu bol, skrivena spava{ pod na{om koòm. Ti, ~iji nas lik vaskrsava, a smeh le~i, vidimo i ~ujemo ono ~emu teìmo. Ti, koja si bila na{e sve, sada si svuda i u svemu, pa gde god smo mi, tu }e{ uvek biti i ti.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mr dipl. in`. Marijana Ostoi}

Stevica Pucar

Milka Tepi}

18 godina se}awa

subota14.jul2012.

Vreme prolazi, a tuga ostaje. Tvoje plavo oko nosim u srcu i du{i.

Mi koji smo sa Tobom `iveli ose}amo veliku nepravdu {to te nema. Tvoji unuci znaju da je bila baka koja je oti{la na nebo.

O`alo{}eni: majka An|elija, otac Stevan, supruga Rada, sin Bojan i }erka Bojana.

\or|e, Marija, Marijana, Vi{wa, Lela, Pe|a, Zoran i \or|e.

56579

56540

Tvoji: suprug Nikola, sin Zoran i }erka Zorana.

Mom~ilu Dejanovi}u

od Mi{e Ra|enovi}a.

Anica Sremac Milica Mijatovi}

Danas se navr{avaju tri godine, prepune tuge i bola od kada nas je napustio na{ dragi sin i brat.

Tvoji najmiliji: sinovi Dejan i Stojan, snahe Sne`ana i Tamara, unuci Strahiwa, Marko i Maksim. 56680

56681

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

16. 7. 2007. ro|. Vuksanovi}

Osta}e trajno u na{im se}awima.

21. 7. 2011 - 21. 7. 2012. Dana 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Despotovu obele`i}emo godi{wicu smrti na{e voqene mame. Tvoja qubav, dobrota i plemenitost, ve~no }e `iveti u na{im srcima. Zauvek }emo te ~uvati od zaborava.

Stojadinu Staji}u Maturanti VIII - a razreda Prve mu{ke gimnazije u Novom Sadu, generacija 1951. g.

Tvoja deca: Slobodan, Marica i Ka}a sa porodicama. POMEN

SE]AWE

\uro Mijatovi} \or|e Babi}

28. 2. 2008.

obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, tvoji: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, snaja Tatjana, unuci Goran sa porodicom i Dejan. 56679

56677

56251

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. Malo je re~i kojima bi se izrazila tvoja plemenitost, dobrota i qubav koju si nam ostavio. Vreme prolazi, drage uspomene ostaju.

obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Starom \ur|evu, u Temerinu.

Iva Simovi}

56656

2009 - 2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu, svekru i dedi

Mom~ilu Dejanovi}u

Duboko nas je o`alostila vest da je u Londonu preminuo na{ {kolski drug

POMEN

SE]AWE na moje drage roditeqe.

JEDNOGODI[WI POMEN Pro{la je tu`na i duga godina od kako nije sa nama voqena majka, supruga i baka

Odavi}

Zauvek u srcu, du{i, mislima i uspomenama. Va{a Dragana sa porodicom. 56458

\or|e Aleksi}

GODI[WI POMEN

U petak, 13. 7. 2012. godine navr{ilo se pola godine od kako smo te izgubili. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju ve~no u na{im srcima.

dr Nada

dragom suprugu

ro|. Malenkovi} 1930 - 2007.

Od zaborava te ~uvaju: mama Vinka, tata Gojko i sestra Sla|ana.

Tvoji najmiliji: supruga Vukica, sin Pavle, }erka Vesna i zet Goran.

Smiqka Manojlovi} Cica Ose}amo i zami{qamo da si tu, jer nam je tako lak{e da ispunimo prazninu i bol koji su stalno prisutni od kada te nema. Hvala svima koji ~uvaju uspomenu na wu. Weni najmiliji. 56564

56471

56655

Danas, 14. jula 2012. godine, u 10.45 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}e se polugodi{wi pomen na{em dragom

^ETVOROGODI[WI POMEN

dr Vladimir Milivoju Leti}u

JEDNOGODI[WI POMEN

1930 - 1986. Uspomenu na drage i plemenite roditeqe ~uva }erka Dragana i sestri} Vladimir. 56483

Milka Tepi} ro|ena Bla`i} 1966 - 2008.

O`alo{}ena supruga Miroslava i unuk Sa{a.

Vreme ne le~i rane i ne bri{e suze. Uvek }emo te nositi u srcu i sa ponosom te se se}ati.

SE]AWE na voqene i nikad pre`aqene roditeqe, babu, dedu i prababu.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, }erka Vera, zet Petar, unuci Du{an, Senka, Jelena, praunuka Aleksandra i ostala rodbina.

Tvoji: majka Qubica, brat Nedeqko i tvoja deca Zoran i Zorana. 56369

56665

iz Koviqa 1947 - 2011. Pomen }e se odr`ati danas, 14. 7. 2012. godine, u 9 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu. Porodica @ivanov. 56555

56544

Dana, 18. 7. 2012. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kako nas je napustila na{a voqena

Joca Vlaovi} 14. 7. 1987.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pavle @ivanov Qubomiru Vidi}u

POMEN

Navr{ava se jedanaest godina bez drage nam tetke i babe

Navr{ava se godina od kada nema moje drage mame

Katice ^oli}

Dejan Radojevi}

Jelica Stojiqkovi}

Mica Vlaovi}

Uspomena na tebe u na{im srcima `ive}e zauvek. S tugom i po{tovawem, brat Dobrica sa porodicom. 56672

Sa nama si, u na{im mislima i srcima.

ro|. Tubi} 19. 7. 2007. S po{tovawem, va{a porodica.

Suprug Branislav i sinovi Sini{a i Bojan.

56505

56565

ro|. ^onki} iz @abqa

Jovanke Gruji} ro|. Lalo{evi} Wenu qubav, po`rtvovanost i vedrinu nosim u srcu i mislima.

Sestri~ina Zora, zet @ika i unuk Slavko sa porodicom.

]erka Zlatica. 56470

56495

tv program

subota14.jul2012.

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.38 13.00 13.15 13.31 14.15 14.50 15.04

Бо би Он је ви део гре шке и по ку шао да их ис пра ви. Он је ви део пат њу и по ку шао да је из ле чи. Он је ви део рат и по ку шао да га спре чи. При ча го во ри о атен та ту на се на то ра Ро бер та Ф. Ке не ди ја у хо те лу „Ам ба са дор” 1968. го ди не. Уло ге: Хари Белафонте, Ник Кенон, Шерон Стоун, Ентони Хопкинс, Хелен Хант, Ештон Кучер, Деми Мур, Хедер Грејем, Линдзи Лохан Ре жи ја: Емилио Естевез (РТВ 1, 22.50)

Хедер Грејем

07.00 08.00 08.05 09.00 09.30 09.50 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.20 17.35 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.45 01.30

06.15 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.20 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.40 00.00

Кухињица Вести Лицидерско срце Програм за децу ФЛУОШ, луткарске представе за децу Лулу Питам се, питам се Ритам Егзит-а Путеви наде Агро мозаик Вести Новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ Здравље пре свега прем. Медији у Србији Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Инспектор, филм 1.део Ритам Егзит-а ТВ Дневник У постељи Фаца Војвођански дневник Интервју са Ђорђем Ивановим, председником Републике Македоније Филмска премијера: Боби, филм У постељи Инспектор, филм 1.део

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Чувари сећања ТВ баштине Вести (мађ) Пословни успех, емисија на мађар..са титл.на српском Концерт Биографије Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Урбана џунгла, емисија (мађ) Европски студентски камерни оркестар Фестивал класичне гитаре ТВ Продаја

Пи сма из Хер цег Но вог (Панонија, 14.00) 07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.30

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Перископ Без цензуре Писма из Херцег Новог Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Фојлов рат, 3. део Глас Америке

03.03 03.28 03.56 04.29 04.58 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица: Ивана Жигон...као сав нормалан свет Вести Срећни људи Госпођица Марпл: Рука бржа од ока, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Битка код црвене стене, филм Вести Хичкок на РТС: Прозор у двориште, филм Ексклузивно Вести (03.00, 04.00, 05.00) ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Увиђај Моја лепа Србија Лети, лети песмо моја мила Срећни људи Верски календар

05.30 06.00 08.30 10.00 13.00 15.00 15.55 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 00.00 03.30

Европулс Дођи на вечеру Домаћин Филм: Џон Кју Езел Жене Филм: Француски пољубац Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Мис тајни агент 2 Трачара Кобра

15.55 15.58 16.47 18.29 19.00 19.30 20.05 20.56 23.30 23.35 01.33 02.00 02.11

06.20 Инспектор Валандер 08.00 Добра земља 08.40 Топшоп 09.10 Цртани филмови 10.10 Шљака 10.20 Тајне науке 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм; Полицијска академија 1. део 18.30 Вести 19.05 Филм: Господар прстенова. Повратак краља 22.45 Филм: Полицијска академија 2: На првом задатку 00.25 Вести Б92

Дарко Станић

РУ КО МЕТ

Ср би ја – Ма ђар ска

(РТС 2, 17.55)

06.02 06.08 06.17 07.11 07.58 08.26 08.30 08.49 09.02 09.28 09.34 09.43 10.30 11.00 11.30 12.10 12.55 13.05 13.52 14.25 15.00 15.56 16.00 16.35 17.35 17.55 19.24

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.05 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Серијски програм Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Зове море Витраж Личности и догађаји Зове море Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

20.15 21.02 21.25 21.28 22.24 22.52 00.03 00.35 01.41 02.28 02.57 03.30 04.15 04.38

Саша Бојић

Евро пулс 06.30 Кошарка пријатељска: Француска – Белгија 09.30 АТП Бастад и Штутгарт 1/4 Финале 13.00 АТП Бастад 1/2 Финале 16.00 АТП Штутгарт 1/2 Финале 20.00 Спидвеј – Чведска 22.00 Кошарка пријатељска: Француска – Белгија 23.30 Премијер лига класик: Арсенал - Евертон 00.15 ЦХТВ Вести 00.30 АТП Бастад и Штутгарт 1/2 Финале

Евро пулс – по лу ча сов ни ма га зин ТВ Дој че Ве ле с ре пор та жа ма о ра зним европ ским те ма ма, од ак ту ел них по ли тич ких и еко ном ских пре ви ра ња, пре ко пре гле да пи са ња ме ди ја о Ср би ји и ре ги о ну, па све до за бав них или нео бич них те ма и до га ђа ја ши ром Ста рог кон ти нен та. Во ди тељ: Саша Бојић (Прва, 05.30)

dnevnik

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Датум Верски календар Бразде ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Руске бајке Плава птица Датум Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила ТВ Фељтон Светлана Захарова и пријатељи Плесачи Вреле гуме Бициклизам: Тоур де Франце, пренос Зотал тенис Рукомет: Србија-Мађарска, пренос пријатељске утакмице Бисера Велетанлић и пријатељи Изгубљени светови Потрошачки саветник Плесачи Елементи Бициклизам: Тоур де Франце, преглед Концерт филмске музике Вреле гуме Рукомет: Србија-Мађарска Бисера Велетанлић и пријатељи Свет здравља ТВ Фељтон Изгубљени светови Потрошачки саветник Елементи

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Салаш у малом риту Топ шоп Филм: Срећна породица Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Одељење за специјалне жртве Филм: Рено 911 - Мајами Филм: Несташлуци црквених момака Еротска серија Мини серија Одељење за специјалне жртве Филм: Салаш у малом риту

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

: 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.20 16.35 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сабрина заувек пријатељице, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Народни посланик, филм Голи живот Детективски пар 2, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

Буба Смит

Полицијска академија 2 Након што су полазници успешно завршили Полицијску академију у класи пуковника Ерика Ласарда они крећу на свој први задатак. Њихов нови вођа је Кери Махони. Улоге: Стив Гутенберг, Буба Смит, Дејвид Граф, Мајкл Винслоу, Колин Кемп Режија: Џери Парис (Б92, 22.45) 01.00 Спортски преглед 01.20 Филм: Последњи посао 03.00 Филм: Ратна млада 04.40 Филм: Породично стабло 06.05 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 00.15 02.00 03.40 05.15

Милена Дравић

На род ни по сла ник Јед на од нај ви ше игра них Ну ши ће вих ко ме ди ја, без об зи ра на то што је на пи са на пре јед ног ве ка. Ме ња ју се вре ме на, по ли тич ке и дру штве не окол но сти, али нам мен та ли тет оста је ма ње-ви ше исти. Уло ге: Мира Ступица, Милена Дравић, Велимир Бата Живојиновић, Мија Алексић, Милан Срдоч, Северин Бијелић, Никола-Коле Ангеловски Ре жи ја: Столе Јанковић (Хепи, 19.50)

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Резервисан термин Голд музички магазин Филм: Лов у мутном Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове Курсаџије Звезде Гранда Снимак прве вечери фестивала забавне музике, Бања 2012. Филм: Марш на Дрину Филм: Огледала Филм: Слепи хоризонт Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota14.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љубиша Рајић 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30 00.30

09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Луда вожња 15.25 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Л.А. Инк 17.15 Кејт и осморо деце 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.00 Соул фуд породица 20.55 Мисија „Мени„ 21.50 Необичан секс 22.45 Желим да повредим своју бебу 23.40 Л.А. Инк 00.40 Соул фуд породица 01.40 Мисија „Мени„

08.00 Побуна на броду робова 09.00 Героуов закон 13.00 Египат 16.00 Средњи век 17.00 Гиганти готике – поглед у небо 18.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 19.00 Трачко злато 20.00 Александрова највећа битка 21.00 Изгубљени древни градови 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат 01.00 Како је уметност створила свет

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу На путу за Санта Фе Батлер Боб Остерманов викенд Црвена прашина Кил Бил Пут 9 Прљави плес 2: Ноћи Хаване Еротски филм Еротски филм

Пут 9 Два за ме ни ка ше ри фа из ма лог гра да при су ству ју зло чи ну: не у спе лом тран сфе ру дро ге у ком су сви стра да ли и от кри ва ју ко фер са 1.5 ми ли о на до ла ра. Од лу чу ју да за др же но вац и за та шка ју кра ђу спа љи ва њем ко ла у ком се он на ла зио. Ипак, си ту а ци ја се по гор ша ва... Уло ге: Кајл Меклахлан, Питер Којот, Ејми Локејн Ре жи ја: Дејвид Мекеј (Синеманија, 20.00)

Ниа Вардалос

Мо ја грч ка аван ту ра Џор џи ја је из Аме ри ке до шла у Ати ну, где је при хва ти ла по сао ту ри стич ког во ди ча, кад је оста ла без по сла као про фе со ри ца исто ри је. Ни ту ри сти ни вла сни ца аген ци је ни су за до вољ ни, јер им не оста вља вре ме на за за ба ву не го их во ди по древ ним ло ка ли те ти ма. Под ми ћи ва ње је део сва ко дне ви це па дру ги во дич, Ни ки, до би ја бо ље гру пе... Уло ге: Ниа Вардалос, Алексис Георгоулис, Ричрд Драјфус Ре жи ја: Доналд Петри (ХРТ 1, 21.00)

16.37 17.20 19.45 21.35 00.32 01.06

06.00 25 година Куће славних рокенрола 08.20 Принцеза 09.50 Рамона и Бизус 11.30 Артур 2: На танком леду 13.20 Аутомобили 2 15.00 Породица Тиш 16.30 Викторија: Живот младе краљице 18.10 Тор 20.05 Превелики за пропаст 21.45 А-Тим 23.55 Пирана 3Д 01.25 Соломон Кејн 03.10 Прави секс 04.00 Водени живот са Стивом Зисуом

08.05 Поп Пикси 09.20 Бен 10: Ултимејт Ејлијен 10.05 Колумбо 11.45 Пороци Мајамија 14.00 Бетовенова велика авантура, филм 15.50 Специјалци, филм 17.30 Преживети дивљину - Урбана џунгла, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Одметнута порота, филм 22.15 Багра, филм 00.00 Сливер, филм 01.50 Астро шоу 02.50 РТЛ Данас

Од мет ну та по ро та На кон уби ства су пру га у пуц ња ви, удо ви ца по кре ће ту жбу уз по моћ адво ка та Вен де ла Ро ра про тив ком па ни је ко ја је про из ве ла пи штољ, на во де ћи да је зна ла да рад ња оруж ја, ко јем је ди стри бу и ра ла ва тре но оруж је, кр ши за ко не о про да ји оруж ја... Уло ге: Џон Кјузак, Рејчел Вајс, Џин Хекман, Дастин Хофман Ре жи ја: Гери Фледер (РТЛ, 20.00)

08.07 Кинотека - циклус класичног вестерна: Стубови неба, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина, док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.18 Духовни изазови 13.51 Призма 14.39 Стара љубав, филм 16.07 Природни свет, док. серија 17.11 Скица за портрет 17.24 Алпе Дунав Јадран 17.58 Репортери 18.53 Глобално село 19.30 Дневник 20.06 Герингова последња тајна, док. филм 21.00 Моја грчка авантура, филм 22.45 Дневник 3 23.30 Трагач и силе таме, филм 01.08 Филмски маратон: Лето у златној долини, филм 02.48 Филмски маратон: Контрола, филм

08.17 08.42 09.07 09.37 10.00 10.15 11.49 13.10 14.03 14.36 15.25

Ејми Локејн

Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Филм: Ја у љубав верујем Све по закону Филм: Брик Лејн

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Аниманијаци Махарал Мала ТВ Кућни свемирци Спортске игре младих Миа и Грумени Одабрао Ђело Х. Ђаковачки везови, снимак Међу нама Боје туризма 17.30 Тенис АТП Умаг, пренос 2 меча Лондон: Атлетика Дијамантска лига, пренос Тенис АТП Умаг, пренос 1. полуфиналног меча Тенис АТП Умаг, пренос 1. полуфиналног меча Отварање Сплитског лета Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Потера Кора без стида Смрт у породици Смртоносна раздаљина У сенци моје сестре Татини анђели Снајпериста 3 Биографија - Бред Пит После Џимија На самом дну океана Наоружан и невин

04.00 Дневник кошаркаша 06.00 Много буке ни око чега 08.00 Млади револвераши 2. 10.00 Заборављени злочин 12.00 Лох Нес 14.00 Последњи Мохиканац 16.00 Кадилак мен 18.00 Непогрешиви пријатељ 20.00 Корак испред 22.00 Дневник кошаркаша 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм 02.40 Еротски филм

Рејчел Вајс

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Сам у дивљини Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања

08.30 08.45 09.45 11.15 12.30 14.00 17.30 19.00 22.00 23.30 23.45 01.00

Фитнес Бициклизам Билијар Аутомобилизам Бициклизам Бициклизам Бициклизам Атлетика Коњички спорт Коњички спорт Фудбал Бициклизам

За у ста ви те Зе мљу, хо ћу да се поп нем

е зде с е то сма ши су осо би т а сор т а ко ја зна-се-ко ји ма, сва ра т а би ла отво ре на на те ле ви не во ли да јој ико на ме ће при ја те ље, зи ји, у из да вач ким пред у зе ћи ма и зна-се-где, где већ их би ра са ма (по пра ви лу, дру ге су, ина че, и да нас и где им је ле по. Али они ни су ше зде с е то сма ше), а нај ма ње од све га во ли да јој исто риј ски ше зде с е то сма ши, они су уз гред ни круг дру же ња од ре ђу је слу чај не крв не ве зе. Ма да про из вод ’68. и при па да ју ван вре мен ској ге не ра таст и та шта, од но сно све кар и све кр ва мно го во - ци ји, тзв. упо т реб ној ге не ра ци ји ко ја се не од ре ле да се дру же с њи ма. Да би мо гли по на вља ти ре - ђу је по го ди на ма ро ђе ња и за јед нич ком ис ку ству че ни цу: „Ето, шта смо ти ре кли„. Де ли ми чан ком - већ по за јед нич кој упо т реб ној вред но сти. про мис је на ђен у „ба ка-сер ви су„. Ше зде с е то сма ши се по вре ме но ја вља ју као Ши ру по ро ди цу ше зде с е то сма ша чи ни не по - рад ни ци, и то не по ста рој ју го сло вен ској де фи ште на ин те ли ген ци ја. Она се де ли ла на две ве ли - ни ци ји већ као пра ви рад ни ци. Они су дво стру ког ке гру пе: прак си сов це, ко ји су се углав ном ба ви - по ре кла: јед ни ни су мо гли да се за по сле у сво јој ли ти м е да бу д у ди си ден ти, и оне дру ге. За јед нич ки име н и т ељ не п о ште не ин те ли ген ци је је био да је вр л о че с то је л а гло г и њ е, ре д ов н о пра ла зу бе по сле тог гур м ан л у ка, ор г а н и з о ва л а по лу и ле гал не три би не на ко ји ма су по ло в и н у пу бли ке чи ни ли зна-се-ко, ску пља се код Ђи ла с а, по све ћи ва ла Пи сца, би ла по зи ва на на ин фор ма тив н е раз го в о р е Почетак демонстрација на Београдском универзитету зна-се-где и пре да ва ла на лет њим шко ла ма и стру ци, па су по ста ли рад ни ци, дру ги су до след стра ним уни вер зи те ти ма (ово ако је има ла згод ну но схва ти ли да се тре ба ује ди ни ти с рад нич ком стру ку, не што за и ста ди си дент ско, а не не ку кла сом па су на пу сти ли сту ди је и за по сли ли се објек тив ну тех ни ку или фи зи о ло ги ју), и уоп ште, као рад ни ци. Ни јед ни ни дру ги ни су за до вољ ни би ла зна-се-ко (али не онај од ма ло пре). По све - јер од то га да во лиш рад нич ку кла су и да се бо му то ме се раз ли ко ва ла од по ште не ин те ли ген ци - риш за њу до то га да по ста неш рад нич ка кла с а је, ко ја је је ла „де с ет с лу ком„, пре ска ка ла пра ње ипак је пре ве лик пут. зу ба, ни ка да ни је уче ство ва ла на три би на ма, већ С дру ге стра не, ше зде с е то сма ши се ни су сна са мо на пар тиј ским са ве то ва њи ма, чу ва ла се Ђи - шли ни као ру ко во ди о ци. Нај јед но став ни је ре че ла с а као гу бе, мр зе ла Пи сца (од пре не ку го ди ну но, они су не у спе шни ру ко во ди о ци. Они су се до га ипак во ли), пред ла га ла зна-се-ко ме ко га тре ба след но бо ри ли за са вре ме но ру ко во ђе ње, за ру ко зва ти на раз го вор и ни ка да ни је пре да ва ла у ино - во ђе ње као са рад њу. Вред но су чи т а ли нај но ви је стран ству. (Оста ла ин те ли ген ци ја се сна ла зи ла те о ри је и по ку ша ва ли да их при ме не у прак си. ка ко је зна ла и уме ла). Ме ђу тим, скроз су про па ли. На За па ду су би ли Из не ког раз ло га, ше зде с е то сма ши су не ка ко пе тло ви ко ји ку ку ри чу пре ра но јер су ре чи „са о ус пе ли да се на ђу на сту ди ја ма од ко јих ни ко не - длу чи ва ње„, „ха ри зма ти чан ру ко во ди лац„ и њи ма ма ко ри сти, али ко је да ју слич н е упо т ре б и л и пре мно го ле п их успо м е н а. не го што је до шло вре ме За раз л и к у од не п о ш те н е За то су ме ђу њи ма сла бо за њих, пре не го што је интелигенције, по ште на је је ла за сту пље ни бо т а ни ча ри, ру ко во ђе ње схва ће но као „де сет с лу ком”, пре ска ка ла пра ње се м и н ар с ка гру п а, као ме т е о р о л о з и, зо о л о з и, хе ми ча ри, фи зи ча ри, ма „те ам њорк„ и та ко то. зу ба, ни ка да ни је уче ство ва ла на те ма ти ча ри, гра ђе вин ци, Ка да је до шло вре ме за три би на ма већ са мо на пар тиј ским зу ба ри и слич на не ко ри њих, на сце ну су већ сту са ве то ва њи ма, чу ва ла се сна за ни ма ња, али за уз пи ли „ја пи јев ци„, „ју пи Ђи ла са као гу бе и мр зе ла Тол сто ја јев ци„ и ствар им је из ма врат има мно го со ци ол о га, пси хо ло га, пе да го га, кла из ру ку. Код нас су се из Дре но ве фи ло зо фа, кри ми ни ло га, су д а р и л и са са м о у п ра има и прав ни ка, па ар хи вља њем и Пе ром пор ти те ка т а и уоп ште свих слич них за ни ма ња за ко ји - ром, а ка да је нај зад до шло вре ме да се те те о ри ма је це ло дру штво ва пи ло. Исти ни за во љу, би ло је и ов де при ме не, на род је по же лео чвр сту ру ку – је и ин же ње ра, и ма те ма ти ча ра и чак агро но ма, и ствар је из ма кла из ру ку. али су се они не ка ко из гу би ли. Искре но го во ре ћи, За то је пра ви по с ао за ше зде с е то сма ша онај на ка ко би уоп ште мо гла да се пра ви Кор чу лан ска ко јем се ра ди ин ди ви ду ал но – што је скроз у не лет ња шко ла, а да на њој глав ну реч во де гра ђе - скла ду с њи хо вим јав ним про па ги ра њем ко лек ти вин ци или ве те ри на ри? ва. Али, по што то ни је је ди на не ус кла ђе на ствар, За ше зде с е то сма ше се, ина че, мо же ре ћи да су они и њу при ма ју с фи ло зоф ском сми ре но шћу, ге не ра ци ја ко ја се са пле ла у стар ту. Она је, у раз ви ја ју ћи од брам бе ни ме ха ни зам у ви ду ин ди ства ри, су ви ше ка сно ди пло ми ра ла. На рав но, то ви ду а ли за ци је у ко лек ти ву. што су ди пло ми ра ли тек ово га ју на 1992. не зна На За па ду су се по де ли ли у две гру пе: оне ко ји чи да ни су за вр ши ли фа кул тет. Фа кул тет су за вр - су ви ша сред ња кла с а и оне ко ји су ни жа сред ња ши ли не где до 1978. али не ка ко ни су ус пе ли да кла с а. И јед ни и дру ги др же иста пре да ва ња с пре ђу фа кул тет ски праг. У ства ри, са пле ли су се истим за кључ ци ма, али су за њих раз ли чи то пла на ње му и оста ли да се де на вра ти ма. Чак и он да ће ни, тј. де ле се на кла су ви со ког и кла су сред њег кад су се за по сли ли. Са за по сле њем не ки од њих хо но ра ра. На рав но, по сто ји и тре ћа гру па: они ко су има ли до ста про бле ма јер ни су баш би ли попу - ји и да ље при ча ју, али за то не до би ја ју ни ка кав лар ни код љу ди на вла сти (ко ји су од у век мр зе ли хо но рар. На ши ше зде с е то сма ши, сем рет ких из у- и по ште ну и не по ште ну ин те ли ген ци ју). Али, све зе т а ка, при па да ју тој по след њој гру пи, а они ко ји у све му, не ка ко су има ли по с ао, тј. ни су им баш при па да ју не кој од две прет ход не – ни су ви ше сва вра т а би ла за тво ре на. На рав но, не ки ма су, ше зде с е то сма ши. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota14.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Су бо та по чи ње по ма ло успо ре но, али ће се пре тво ри ти у ве о ма ди на ми чан и за ни мљив дан. Тим пре уко ли ко пу ту је те на не ку бли жу де сти на ци ју, из ла зи те и дру жи те се с при ја те љи ма и не при ја те љи ма. До бро је др жа ти их на оку.

BIK 20.4-20.5.

Мо же те ују тру ду же спа ва ти и од ма ра ти се до ми ле во ље. Тек од руч ка пре у зи ма те ства ри у сво је ру ке, кре ће те у но ве иза зо ве и аван ту ре. Мо же те чи та ти не ку до бру књи гу, ла ко шти во, но ви не, дру жи ти се с дра гим би ћи ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. jul 2012.

Овог ви кен да ће вам би ти ви ше не го уз бу дљи во. Из не над ни љу бав ни су сре ти и по ри ви, про ме не ме ста бо рав ка и дру штва по ка за ће се као про дук тив на али по ма ло стре сна си ту а ци ја. У сва ком слу ча ју, по ка жи те сво је ле по ли це.

До по дне ва се ни шта по себ но не мој те тру ди ти јер не ће уро ди ти пло дом. То је пра во вре ме за ју тар ње по љуп це и ме ди та ци ју. А у дру гом де лу да на, и то ком на ред ног, мо же те ка ко хо ће те. Пу то ва ње, пли ва ње, дру же ње...

Уко ли ко вам до ла зе го сти или дру штво ни кад за бо ра вља но ни до сад но, по ма ло ће те се мен тал но за мо ри ти. Скло ни сте то ме да ви ше вре ме на про во ди те у по ро дич ној иди ли, у свом ин тим ном про сто ру за би ра не ду ше. Сим па ти је.

Вред ни сте и рад ни, чак и су бо том. Би ло би вре ме да се ипак при се ти те да је ви кенд вре ме за од мор и по ро ди цу, дра го дру штво, за ба ву и про вод. Фи нан сиј ски тро шко ви су ван сва ке кон тро ле. Не мој те ни ко ме по зајм љи ва ти но вац.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Скло ни сте по вре ђи ва њу, се бе и дру гих, по пот пу но им пул сив ном прин ци пу. По ве ди те ра чу на о сво јим ли ми ти ма и бу ди те све сни ри зи ка ко ји ма се из ла же те. Уко ли ко вам све из гле да ОК, знај те да у не че му пре те ру је те. Стра сти.

Да нас за бо ра ви те на по сао, као што и је сте, и ба ци те се у за гр љај дра гим осо ба ма. С парт не ром вас оче ку ју ра зно ра зна ис ку ше ња и мен тал не игре, игри це. Али, ко не уче ству је у игри, не ужи ва у игра њу! Љу бав.

Уко ли ко се упра во се ли те или ру ши те зи до ве да би сте пре у ре ди ли свој жи вот ни про стор, уко ли ко се ба ви те не крет ни на ма, гра ди те и ра ди те у ку ћи, пра во је вре ме. Па зи те ко га при ма те у свој дом, ко ме из да је те стан и на ко ли ко ду го.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

За вас не ма пре да ха на лич ном пла ну. Мо гу ћи су су ко би у јав но сти и с парт не ри ма, по слов ним или при ват ним. Не бу ди те ис кљу чи ви, али ни бр зо пле ти. Вре ме ра ди за вас у овом пе ри о ду. На гле про ме не и из не на ђе ња.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и са о бра ћа њу с љу ди ма. Мно ги вам се вра ћа ју ко зна от куд, мно ги се по ја вљу ју, и сви би да се дру жи те. И то је баш ле по, тим пре што у род бин ском окру же њу не ма те шта да тра жи те.

Из не на ди ће вас фи нан сиј ски тро шко ви, ко ји ће пре ва зи ћи све при хо де, што евен ту ал не, оче ки ва не и вир ту ел не, што фак тич ке. Не вре ди ула га ти у при ја те ље јер вам се не ће вра ти ти на кон крет ном ни воу. Али, вре ди дру жи ти се и про во ди ти се.

TRI^-TRA^

Секс-скан дал V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 35 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 36 Niш

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на до 34 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и ве о ма то пло, на ис то ку са ма ло обла ка. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 35 сте пе ни. СР БИ ЈА: Опет сун ча но и вру ће, на ис то ку са ма ло обла ка. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 38 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу на ју гу ве ли ка вру ћи на, по не где бли зу 40 сте пе ни, а по под не на се вер Ср би је сти же осве же ње уз по вре ме не пљу ско ве. У по не де љак знат но све жи је са по вре ме ном ки шом јер до ла зи све жи ји ва здух са се вер ног Атлан ти ка на на ше под руч је. И у уто рак и сре ду при јат но вре ме уз хлад на ју тра и днев не тем пе ра ту ре ис под 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вак не по вољ не би о ме те о ро ло шке си ту а ци је мо же до ве сти до да љег по ја ча ња те го ба код свих хро нич них бо ле сни ка, а на ро чи то код осо ба са ср ча ним про бле ми ма. Тер мич ки усло ви зах те ва ју опре зност и код здра вих и обо ле лих осо ба. Мо гу ћи су не са ни ца, ма лак са лост и гла во бо ља. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју пре по ру чу је се опрез.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ту ли са Кон то ста влос, британска певачица, чланица жирија „Икс фактора” и најсексепилнија жена на свету према избору магазина ФХМ, задовољна је изашла са суђења у Лондону јер јој се бивши момак Џа стин Едвардс извинио што је објавио снимак њиховог секса. - Осећам олакшање што се све ово коначно завршило. Ових последњих неколико месеци били су велики тест за мене. Џастин је својим потезом хтео да наштети мом угледу, мојој каријери и да заради новац. Ништа од тога му није успело. Стојим ту пред вама још јача и мудрија и пуно сам научила из овог искуства. Гади ми се Џастин и разочарана сам људима који су сматрали да сам ја објавила снимак секса. Данас се коначно зна права истина. Након што је месецима лагао јавност и суду, он је данас коначно признао да је крив и одговоран. Уз подршку многих добила сам ову битку. Овај пут се Џастин спетљао с погрешном женом - рекла је срећна Тулиса.

VIC DANA Пи та ба ка уну ка: - Си не, ка ко се, бе ше, зо ве онај Не мац што нам са кри ва ства ри по ку ћи? - Ал цхај мер, ба ко, Ал цхај мер - од го во ри унук.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

154 (-9)

Slankamen

204 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

215 (-13)

Zemun

261 (0)

Bogojevo

189 (-14)

Panчevo

278 (-2)

Smederevo

460 (2)

Baч. Palanka 209 (-12) Novi Sad

177 (-13)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

186 (1)

S. Mitrovica

85 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (1)

Beograd

206 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

188 (-6)

NERA

Hetin

74 (-12)

TISA

-2 (18)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja