Page 1

NOVI SAD *

SUBOTA 14. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23495 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

INTERVJU: GORAN JE[I], POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POQOPRIVREDU

Opoqoprivredisemora odlu~ivatiiuVojvodini str. 6

„IMLEK”, VLASNI[TVO „SAL FORDA”, OB U STA VIO PRO IZ VOD WU U FIR MI KO JA JE NE KA DA BI LA ME \U NAJ JA ^I MA U NOVOM SADU

PROMENA STATUTA POKRAJINE ILI USTAVA REPUBLIKE

@uqu vojvo|anskoj cipeli

Ekonomija 5 Evropremijum {est dinara jeftiniji

Poqoprivreda 6 Su{a obrala kukuruz za 700 miliona evra

Foto: N. Stojanovi}

I SINDIKATI KADRUJU

str. 2

Politika 3 Ustavni sud detaqno i o statusu Novog Sada

str. 3

Sva|azbog Krkobabi}evih godina

NASLOVI

Zat  vor  en  a Nov  os  ads  ka mlek  ar  a  str. 9

Novi Sad 8 Na divqim pla`ama sve vi{e Novosa|ana

Vojvodina 10 Zrewaninska Peskara tesna za kupa~e

Dru{tvo 11 Pravni fakultet: Spre~ili smo „polagawe bez polagawa”

VOJVO\ANSKA ZAPOSLENOST IZME\U STATISTIKE I @IVOTA

Nezaposlenostnajgora uSremskojMitrovici str. 4

TE[KI DANI ZA ZREWANINSKE KOMPANIJE Foto: S. [u{wevi}

Ste~ajseuvla~i ulekoveibrodove

KOMUNALNE SLU@BE U AKCIJI

*Novosadska„^isto}a” zasadefikasna *Sevnula51kazna *Zbognarkotika 11uhap{enih

str. 4

Toplo

Najvi{a temperatura 35 °S

str. 7

str. 14 – 17

SPORT

n AMELA TERZI] U FINALU SP JUNIORA

n SUBOTI^KI GOLUBOVI NA ZLATIBORU

n RUKOMETA[I SPREMNI ZA LONDON


2

POLiTikA

subota14.jul2012.

dnevnik I SINDIKATI KADRUJU

Sva|azbog Krkobabi}evihgodina AMBASADOR VELIKE BRITANIJE U BEOGRADU MAJKL DEVENPORT POSETIO „DNEVNIK”

Susretnavrhumo`e poboq{atiodnose BeogradaiPri{tine –Jedva~ekamdavidimstotuolimpijskumedaquSrbije u Londonu – zapo~eo je u redakciji “Dnevnika” razgovor za na{ list wegova ekselencija ambasador Velike Britanije Majkl Devenport na odli~nom srpskom, prilikom ju~era{we posete na{em listu. Uintervjuukoji}ebitiobjavqen u nedeqnom broju, Devenport je rekao da napredak Crne Gore i Hrvatske u evrointegracijama mo`e biti pozitivan signal i za druge ze-

mqeregiona,ukqu~uju}iiSrbiju. – Na osnovu zvani~nog statusakandidataSrbijeza~lanstvo, va`no je da uo~imo vidqivo i odr`ivo poboq{awe odn os a izme| u Beo g rada i Pri{tine. Jasno je preciziranodaseo~ekujepunaimplementacijasvihsporazumakoji su postignuti tokom dijaloga. @elimo da vidimo daqi napredakuokvirunormalizacije odnosa izme|u Pri{tine i Beograda–rekaojeambasador Devenport. R. K.

BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE SE SELI

DS}ena}i sme{tajzaTadi}a Demokratska stranka saop{tilajeju~edajepostupakpreseqewa predsednika DS-a Borisa Tadi}a iz ku}e u kojoj je kao predsednik Srbije stanovao u proteklom pe-

rioduutoku,dodaju}idajetopitawebezbednosneprirode.Usaop{tewusenavodidajeDSodzavr{etka izbornog procesa u proceduri nala`ewa odgovaraju}eg stambenogprostora.Zbogprirode poslakojijeTadi}usvommandatu

obavqao,apresvegawegoveuloge u borbi protiv organizovanog kriminalaiterorizma,odizuzetnejeva`nostidaprostorukojem }eubudu}eboravitipru`amogu}nost neophodnog nivoa bezbednosti.Stranka}eiznajmitiprostor ukojem}e`ivetiwenpredsednik, o~emu}ejavnostbitiblagovremeno obave{tena na transparentan na~in, koji osigurava bezbednost kojajeneophodna. Usaop{tewusenavodidaku}a uLackovi}evojulici23uBeogradu nikada nije bila rezidencija predsednikadr`ave,niSrbije,ni nekada{weJugoslavije.Tadi}nikada nije `iveo u rezidenciji predsednika Republike, a jedine rezidencijekojesupredvi|eneza predsednika Republike, U`i~ka 15iU`i~ka23,ve}sudostupnei na raspolagawu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoli}u, saop{tiojeDS.

Zakonipohitnompostupku ^lanicaPredsedni{tvaSrpskenaprednestrankeZoranaMihajlovi} izjavilajeju~eda}ezakoniovladiioministarstvima,~ijejeusvajawepreduslovzaformirawenovevlade,bitizavr{eniu tokunarednesedmiceiodmahzatimupu}eniuskup{tinskuprocedurudohitnimpostupku.OnajeTanjugureklada}eutokunaredne sedmicebitipreciziranokoja}eministarstva~initibudu}uvladu,wihovenadle`nostiikadrovskare{ewa. –Utokujeizradaobazakona,askadrovskimre{ewimaibrojem ministarstavajavnost}ebitiupoznataidu}enedeqejersadamnogotogajo{nijeodlu~eno–istaklajeZoranaMihajlovi}. Onajepodsetilanatoda}enasedniciGlavnogodborastranke narednesedmicebitiodlu~enoopersonalnimre{ewima.

Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da predsednik Partije ujediwenih penzioneraSrbijeJovanKrkobabi} ne treba da bude potpredsednik vlade i ministar rada i socijalne politike, ve} da tu funkciju treba da obavqa „neko mla|i, hrabriji i sposobniji”. U otvorenom pismu, koje je SSSS uputio mandataru za sastavnovevladeIviciDa~i}u, Sind ik at poz iv a Da~ i} a da preispitasvojuodlukuidase, uprkos koalicionom sporazumu,zahvaliKrkobabi}unadosada{wem radu, oda priznawe iskustvukojeima„jerjegra|anima Srbije u ovakvoj te{koj situacijipotrebnavizijainaporan rad, kao i neko mla|i, hrabrijiisposobniji”. „Nem ojt e osu| iv at i nov u vladunaneuspehiprepo~etka wenog rada pogre{nim personalnim re{ewima, a za to ste vi, kao mandatar najodgovorniji”, naveo je sindikat u pismu.SSSSpitadalijemandataruKrkobabi}u,kojiima83 godine,prepoznaoenergijuminis tra koj i }e svak od nevn o obilaziti regione u Srbiji, fabrike, preduze}a i radnike idalijeontajkoji}eseodazivati po snegu i vru}ini pozivimaradnikadanalicumesta~ujewihovemukeiponudi re{ewa ili je wegovo imenovawealibiza„brojnenepopularnemerekoje}evladapovu}i pod pritiskom finansijskih institucija”. Sindikati usaop{tewunavode„dabibilosme{no,danijetu`no,dao sudbini sveta rada odlu~uju

penzioneri, jedan s mesta direkt or a Nac io n aln e slu` be za zapo{qavawe, kako su neki mediji preneli, a drugi s mesta ministra rada i socijalne politike”.

zadinu – da na ~elu Ministarstva ostan e Ras im Qaj i}. ^lans tvo Ujed iw en ih granskih sindikata „Nezavisnost” i rukovodstvo te organizacije zbuweni su i razo~arani sta-

Da li je mandatar u Krkobabi}u, koji ima 83 godine, prepoznao energiju ministra koji }e svakodnevno obilaziti regione u Srbiji? (SSSS)

Protest SSSS-a je ni{ta drugo nego posledwi poku{aj wegovih du`nika da se sa~uva opcija Rasima Qaji}a (Branislav ^anak, „Nezavisnost”) Sind ik at „Nez av is nost” smatra da Saveza samostalnih sindikataSrbijedirektnopoziva na kr{ewe me|unarodnih normioqudskimpravimakada smatradanamestuministraza rad i socijalnu politiku treba da bude neko „mla|i, hrabriji i sposobniji” od lidera PUPS-a Jovana Krkobabi}a, kao i da to ima politi~ku po-

vom SSSS-a, a posebno je zabriwavaju}e, navedeno je u saop{tewu,daonikaoiglavnii jediniargumentzasvojestavoveuzimajuKrkobabi}evegodine. Na taj na~in, upozoravaju, direktno pozivaju na kr{ewe me|unarodnihprincipainormisadr`anihuPoveqiUjediwenihnacija,Op{tojdeklaracij i o quds kim prav im a,

LIDER SPS-a I MANDATAR IVICA DA^I] NAJAVQUJE

Mewa}esevlastu vojvo|anskimgradovima Mandatarzasastavnovevlade Ivica Da~i} izjavio je da, kada je sa strankama koje imaju mali broj ministarstava razgovor zavr{en,trebadasezavr{iikona~na raspodela izme|u Srpske napredne stranke i Socijalisti~kepartijeSrbije. –Nekidogovorisuve}postignuti,po{topostojestrankekoje imajumalibrojministarstavai swimajeprakti~norazgovorzavr{en. Razgovor treba da nastavimosjo{nekimstrankama,ali idasezavr{ikona~naraspodela izme|u SNS-a i SPS-a – naveojepreksino}Da~i}. Gostuju}i na TV „Prva”, mandatar je poru~io da nije ciq da svaka stranka ima svoj resor u kojinikodrugine}esmetidaza-

Evropskojsocijalnojpoveqii brojnimkonvencijamaipreporukamaMe|unarodneorganizacijerada. „Drugimre~ima,re~jeoveoma ozbiqnom napadu na osnove svakog, ne samo demokratskog ve} i civilizovanog dru{tva”, smatra „Nezavisnost„. Pos ebn o, ist i~ u, zab riw av a mog u} a pol it i~k e poz ad in a tog napada, odnosno mogu}nost da je ovo reagovawe usledilo

direjervladatrebadabudetim isamostalnihigra~anema. – To zna~i da sve odluke koje sedonosetrebadabuduzajedni~ke, kao i odgovornost – istakao jeDa~i},iponovioda}edirektorijavnihpreduze}abitibiraninakonkursu. On je kazao da nije sporno da }epostojati`eqavladaju}ekoa- licije da i lokalne vlasti budu usagla{ene s razgovorima koji se vode na nivou Republike, ali da postoje neki gradovi gde ta kombinacija nije mogu}a. Da~i} je naveo da nema potreba da se vlastuBeogradumewa,inapomenuoda}euve}inigradovauVojvodini do}i do promene vlasti jer SPS, budu}i da nije deo pokrajinske vlasti, nema obavezu

da na lokalu bude u koaliciji s DS-om. Napitawedalijeuverenuto da je sastavqawe vlade potpuno izvesno, Da~i} je rekao da je u politici sve mogu}e, ali da za sada ne postoje nikakvi problemikojibiukazivalinatodamo`edo}idopromenekoalicionog sporazuma. –Postojesamonajavedabitaj sporazum mogao biti mnogo {iri. Ima drugih stranaka koje su zainteresovanezau~e{}euvladi i meni kao mandataru ostaje da narednih dana razgovaram s wimaividimdali}enovakoa- licija obuhvatati jo{ neku stranku – dodao je Da~i}, napomiwu}i da misli na mawine, strankuRasimaQaji}aidruge.

posle lansirawa vesti da bi ministar za rad ponovo mogao bitiRasimQaji},„~ovekkoji je sra~unato naneo nemerqivu {tet u proc es im a soc ij aln og dijalogauSrbiji”. „Zat o, izg led a, prot est SSSS-a je ni{ta drugo nego posledwi poku{aj wegovih du`nika da se sa~uva opcija Rasima Qaji}a. Ipak, tu`no je {to to rade na tako bestidan na~in,igraju}inakartuKrkobabi}evihgodinaibezkonsultacija s nama kao drugim reprezentativnim sindikatom i Unijom poslodavaca Srbije – jedinom reprezentativnom organizacijomposlodavacauSrbiji”,ka`eseusaop{tewukojejepotpisaopredsednikBranislav^anak.

Da~i}u ponedeqak saSVM-om Mandatar za sastav nove vlade Ivica Da~i} }e u ponedeqak, 16. jula, u Subotici razgovarati s predstavnicima Saveza vojvo|anskih Ma|ara, saop{tila je ju~e Socijalisti~ka partija Srbije. Da~i}jeranijenajavioda }erazgovaratiispredstavnic im a SVM-a, strank om Sulejmana Ugqanina, kao i sa Soc ij ald em ok rats kom partijomSrbijeRasimaQaji}a da bi ih upoznao s planovima rada budu}e vlade, ali da ne o~ekuje da }e ona biti deo pralamentarne ve}ine. Da~i}iQaji}trebaloje, kako je najavqeno, da razgovarajukasnosino}.

TVIT CRTICA [tasepri~a

Mla|ina„slagalica”

[efica Narodne partije Maja Gojkovi} otkriva svojim fanovima na lajni: „Pri~a se po gradu–SPSizlaziizgradskevlastiinapomolunoviizboriuNovomSadu„. Na opasku „obaave{tenih tvitera{a: „A Da~i}li~nozvaodastvarlegne,aliipoduslovom da ga ne napadaju... Ne}e biti novih izbora, nastavqasekupovinaodbornika“,MajaGojkovi}se pita: „[ta tu ima da se kupi jo{? A napadawe wegali~no,tonezavisiodstranakanalokalu“.

Predmet spekulacija na „Tviteru“ bila je i dilemaotomekoja}eto`enaiz\in|i}evevladebitikodDinki}a. Naopasku„samodanijeMarijaRa{eta-Vukosavqevi} :)“,Dinki}odgovara:„Nije:))„.Napitawe:„JelinekasinicijalimaG.M. iliK.U.?“, Mla|atvrdi:„Ne“,aliineotkrivaimebudu}e saradnice.

Veraive~era

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac pitaslajne:„DalisupostatutuNoveSrbijerukovode}efunkcijenasledne,po{tovidim dajebratmagistraVeqeIli}a novigradona~elnik ^a~ka. Hvala„, saop{tava Tasovac i dodaje: „A u Subotici je gradona~elnik brat Olivera Duli}a,poimenuModestDepartizovaniDuli}.“

LiderURS-aMla|anDinki} redovnokontaktira s „tvitera{ima„. Tako mu je jedan „pratilac“ poru~io“: „\omla, pri~a ti je {upqa, ali nekojeodlu~iodatiponovose~e{kola~.Pre|i sre~inadela„. Sam Dinki} odgovara: „Kako ’neko’? Sudbina vaqda...:))Posle23.07.-dela...„ Na opaske iz medija lidera LSV-a Nenada ^anka da}e„Veqadadokraducka,URSdadoursa {tave}nijeursao,Dinki}ka`e: „Pitajte^ankakakotodasammubiodobardoksmobiliuistojkoaliciji?Ikakavjeto~ovekkojimejedo ju~epozivaouro|enuku}uigostionave~erama, akozaistamislidasamlopov?„,naveojeDinki} nalajni.

Sbratanabrata

(Ne)principijelna koalicija Una{ojjavnostiovihdanaspekuli{eseoraznimkoalicijama.Takojenakonposledwihodluka USS-a koje se ti~u Vojvodine, SPO-vac Milan\uki} zapitaona„Tviteru“:„Jel’ovokoalicijaSNS-a,SPS-a,URS-aiUSS-a?„,u„dilemi“je\uki}.

Dupli(rani)sud Biv{iposlanikDSS-aDejanStoiqkovi} poru~ujenovojkoaliciji:„Eajdsad,vladona{a,da vidimo ko }e da odgovara za ovu zafrkanciju sa sudijama, koliko nas ko{taju duple sudije. Vladajtesad!„,upozoravaStoiqkovi}nalajni.

(Anti)ustavno NakonodlukaUSS-a,predsednik„Dveri“Vladan Gli{i} pita: „Ko }e da odgovara za antiustavnodelovawe“. Nakontrapitawepojedinih„tvitera{a„,Gli{i}jeudilemi:„Akojejetoantiustavnodelovawena{e,ilijetojo{jednafraza’gra|anske’ Srbije?„ ^lan Piratske partije Srbije Marko Mitvori} je„konkrertan“:„Pozivawenanasiqe, nepo{tovawe Ustavom obezbe|ene sekularne dr`aveigarantovanihqudskihprava,zapo~etak„. Gli{i} je „kategori~an“: „’Dveri’ sve {to rade, rade po zakonu. Nikad nijedna krivi~na iliprekr{ajnaprijavanijepodignutaprotiv nas„.

Ijuju... „Tvitera{i„subudnipratiocipoliti~kih de{avawa.Takosuzapisalinalajni:„Onokad

Da~i}ka`ezaTomudajenajve}ievrofanatik me|upoliti~arimauSrbiji„. Na to }e savetnik biv{eg predsednika SrbijeNeboj{aKrsti}: „Zna~i,po~elojevre|awe.“ A {efica Narodne partije Maja Gojkovi} }e:„Da~i}ka`edanamjepredsednikevrofanatikijuuuuu...“

Odmor ^estomislimodasepoliti~ariodmarajukada godtopo`ele.Liga{icaMajaSedlarevi} todemantujenalajni. „Ono kad pogleda{ iza sebe i shvati{ da je tvojgodi{wiodmor,ustvaritvoj~etvorogodi{wiodmor.E,jesamgazaslu`ilaiiskoristi}u ga„,najavqujeMajaSedlarevi}.

Amajlije Nekad nije dovoqno da si na pobedni~koj strani,adanebude{„sujeveran“.Takoje~lan kabineta novoizabranog predsednika Srbije Simo ^uli} ju~e zapisao  na lajni: „Danas je petak,13.Neznamzavas,alijasamponeodetelinusa~etirilistaipotkovicusasobom! Akakvesamsre}e,niceokowminebipomogao!„ S. St.


politika

dnevnik

PROMENA STATUTA POKRAJINE ILI USTAVA REPUBLIKE

@uquvojvo|anskoj cipeli Posle odluke Ustavnog suda o neustavnosti odredaba „vojvo|anskogzakona”,partijesusesvrstale u red onih koji su za promenu najvi{egpravnogakta dr`ave Srbije, onih koji (jo{) nisu ~uli da je i Statut Vojvodine osporen, drugih koji misle da bi sama Pokrajinska skup{tina hitno trebalo da napravi novipredlogstatuta i tako ispravi „brukuisramotu”,dokneki izlaz vide u vanrednimizborima. – Nema tu velike mudrosti – smatra poslanik poslanik i portparolPokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov. – Skup{tina Vojvodine sada mora da upodobi svojeaktesUstavom.Morasemewati Zakon o nadle`nostima APV,kaoiStatutVojvodine. Ka`e,„kadnekosebikupimale cipele,onnemewanogu,negouzme novecipele„.Takoje,dodaje,isad: „Vojvodina je sebi odredila nadle`nosti,alinemo`esemewati Ustavsamodabionaimalanadle`nostikojetuneko`eli„. Statut Vojvodine je sada, kako ka`e,udvostrukomprekr{aju. – Ne samo da nije u skladu s Ustavomnegonisazakonom.ImamoStatutkojijeineustavaninezakonit, apsolutno r|av akt, uskla|ensamsasobom,kakojeto

ve}neko`eleodaganapravi–ka`eJovanov. [ef poslani~ke grupe SPS–PUPS–JS–SDPS-a Pavle Buda-

kov smatradacelaproceduramora da po~ne u Skup{tini Srbije,

Strikovi} dodaje da se odluke Ustavnogsudamorajupo{tovati. – [ta }emo po{tovati, ako ne odluke Ustavnog suda? Ako smo

pravna dr`ava, ne mo`emo ignorisati Ustavni sud – ka`e Stri-

Akosmopravnadr`ava,nemo`emoignorisati Ustavnisud.Pitawejedanakada}e Du{anBajatovi}topitawestavitipredstranku (RadoslavStrikovi}) kojajeidonelaZakononadle`nostimaVojvodine. –Aonda}e,verovatno,morati dasedeseiodgovaraju}epromene Statuta Vojvodine – ka`e Budakov. Wegovstrana~kikolega,funkcioner Pokrajinskog odbora SPS-a u Vojvodini Radoslav

kovi},dodaju}idaje„pitawedana kada}eDu{anBajatovi} topitawestavitipredstranku”. Socijalisti }e, kako je rekao Strikovi}, doneti zakqu~ke o tom pitawu i konsultovati svoje kadroveizpravnestruke. –Ta~nojedasmoreklida}emo biti konstruktivna opozicija u

Deli: Sablasno podse}awe na devedesete PotpredsednikVladeVojvodineipokrajinskisekretarzanacionalnemawineAndorDeli oceniojedaseuSrbiji,odlukomUstavnogsudaosuspenzijinekih~lanovaZakonaonadle`nostimaVojvodine,ponovopokre}uprocesikoji„sablasnopodse}ajunaperioddevedesetihgodinapro{logveka„. Delijeza„Ma|arso”rekaodasmatradasevaqazamislitinadtempirawemodlukeUstavnogsudaSrbijeoodredbamaZakonaoutvr|ivawu nadle`nostiVojvodine,budu}idajedokrajwegishodaupredmetukoji jezapo~et2009.godinedo{lonadanuo~iformirawanovepokrajinske vlasti. OnjedodaodaodlukaUstavnogsudadoti~epresvegaRepubli~ku skup{tinu,budu}idaseradioZakonukojijeonausvojila. Powegovimre~ima,imaju}iuvidudarepubli~kuvladune}e~initiisteonepoliti~kestrankekojetvorePokrajinskuvladu,ostajedasevididali}evladaSrbijebitispremnanasaradwusVladom Vojvodineili}eseu}iu„proikontraperiod”. –Ovakavscenariomijezamisliv–kazaojeDeli.

Skup{tini Vojvodine, ali smo opozicijaine}emopre}utatinijedno pitawe – dodao je potpredsednikPOSPO-aStrikovi}. P r e d s e d n i k Skup{tine VojvodineiliderSVMa I{tvan Pastor ranije je poru~io da je, posle odluke Ustavnogsuda,prvi koraknarepubli~komparlamentukojijeZakononadle`nostima APV i doneo. –AakojeStatut upitawu,zakojise nagove{tava ishod –iutomslu~ajuto treba da ide prvo na klupe republi~kog parlamenta pa tekondauSkup{tinuVojvodine –dodaojePastor. [ef poslani~kog kluba DS-a u Skup{tini Vojvodine BorislavNovakovi} izjavioje,gostuju}i nedavno na RTS-u, da je sud osporio „samo dvadesetak pozicija u Zakonu o prenosu nadle`nosti”, dok Statut, ka`e, nije osporen. Da Ustav Srbije treba promeniti, ukoliko Zakon o prenosu nadle`nostinaVojvodinunijeu skladuswim,smatranovosadski LDP. „Za LDP, Novi Sad je glavni gradVojvodineita~ka.Inesamo to ve} smatramo da vojvo|ansku autonomiju treba jo{ oja~ati i pro{iriti. Ukoliko Zakon o prenosunadle`nostinijeusladu s Ustavom, treba mewati takav Ustavkojijesuprotanevropskim na~elima regionalizma”, navodi se u saop{tewu te stranke koja podr`ava „svaku inicijativu„ o za{titi prava pred me|unarodnim institucijama i sudom u Strazburu. Zbogtoga{tosmatrajudajeodluka Ustavnog suda kr{ewe kolektivnih prava gra|ana Vojvodine,LSVjeodmahpoobjavqivawuteodlukenasajtusudapozvao Vladu Vojvodine da gra|ane Pokrajineza{titipredEvropskim sudomzaqudskapravauStrazburu.Utojstranci,kaoiuSPO-u, smatraju da Ustav Srbije treba mewati. S. Kova~evi}

Berisavqevi}:Internacionalizacija pitawaVojvodine Biv{i visoki jugoslovenski funkcioner @ivan Berisavqevi} ocenio je da }e odluka UstavnogsudaSrbijedovestido„internacionalizacije”pitawaovepokrajine. „Ovaodluka}esna`noponovootvoritipitawe polo`aja Vojvodine i neminovno ga internacionalizovati.Prviputufrontuprotivustavane}ebitisamopojedinepoliti~ke strankeiorganizacijecivilnogdru{tva,nego i vojvo|anske institucije i celokupna

stru~navojvo|anskajavnost”,rekaojeBerisavqevi}nakonferencijizanovinare,prenosi RTV. Onjeoceniodajeva`e}iUstavSrbijepogubannesamozaVojvodinunegoizaceluzemqu,jerjeantimoderani„centralisti~kipo ugledunanekeazijskezemqe”. „Srbija je na pro{lim izborima dodatno skrenula udesno, i to je ohrabrilo predominantno desno bi}e Srbije da preko Ustavnog

sudaSrbijenanajrestriktivnijina~intuma~i ionako restriktivan ustav. To se najboqe videlopolikovawuultradesnice,od(predsednikaDemokratskestrankeSrbijeVojislava)Ko{tunicedoDveri”,rekaojeBerisavqevi}. OdlukaUstavnogsudapredstavqatre}iveliki udar na Vojvodinu i vojvo|anski identitet,rekaojeBerisavqevi},biv{iambasadori predsednikvojvo|anskihkomunistakojijesmewen1988.utakozvanoj„jogurtrevoluciji”.

Jovanovi}: Vazalniodnos budu}evlasti

Ugqanin:O~ekujem razgovore

REKLI SU

Tabakovi}: Prejakere~i P o t p r e d s e d n i c a SNS-aJorgovankaTabakovi} izjavilajeju~eda je mandatar Ivica Da~i} upotrebio „malo prejakere~i”kadajerekao da je finansijski sektor najve}i neprijateq naroda, ali se slo`ila s tim da je dosada{wa ekonomska politika bila neodgovaraju}a. Ona ipak smatra da Da~i}eva izjava imaosnova,ikaoprimernavelareklameza ke{krediteukojimanema„sitnihslova”s upozorewem za gra|ane. Po wenim re~ima, tasitnaslovaouslovimapokojimasekreditiuzimajumogubiti„kobna”pokorisnikejermnogiodzaposlenihve}nisuumogu}nostidakrediteredovnofinansiraju,kako je ukazala, {to zbog rasta kursa, {to zbog gubitkaposla,atojeposledicadosada{we „neodgovaraju}eekonomskepolitike”.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Milo{ Jovanovi} oceniojeju~edaje„bednai bezbudu}nosti”zemqau kojoj mandatar za sastav vladepitastranesiles kimmo`e,askimnesme da pravi vladaju}u koaliciju. „Osim{topokazujepotpunoodsustvopoliti~keidejeivizije,takavvazalniodnos nijedostojansrpskognarodaisrpskedr`aveimo`eiskqu~ivozaposledicuimatidaqeslabqeweinazadovaweSrbije”,istakao jeJovanovi}upisanojizjavi. Onjeupozorionatodajekrajwevremeda Srbija„bezstrahaikompleksakreneputem politi~keivojneneutralnosti,kojimsejedinomoguza{titidr`avniinteresi”.

Lider Stranke demokratske akcije Sanxaka Sulejman Ugqanin izjavio je da o~ekuje razgovore s predstavnicima stranaka koje }e formiratinovuvladu,prenosi zvani~nisajttestranke. – SDA je autenti~na mawinskastrankakojaje osvojila najve}i broj glasova u Sanxaku i smatramdanovavladaSrbijeimatouvidu –rekaojeUgqanin. OnjeistakaoidagazanimastavkoalicijeSrpskanaprednastranka–Socijalisti~kapartijaSrbije–UjediweniregioniSrbijeopitawimamawinauSrbijijerse,kakojenaveo,upotpisanomkoalicionomsporazumunespomiwumawine. –Ohrabrujemepozitivanstavpresednika RepublikeSrbijepremaBo{wacimaidrugimamawinama–poru~iojeUgqanin.

subota14.jul2012.

3

Prvasednicanove VladeVojvodine Vlada Vojvodine u novom sazivu odr`ala je ju~e prvu sednicu, kojom je predsedavao wen predsednik Boj an Pajti}, saop{tio je Pok raj ins ki sekret ar ij at za kulturuiinformisawe. Kako se navodi, Pajti} je nov o i z a b r a n i m ~lanovima po`eleo mnogo uspeha uraduinaveoda vlad u o~ek uj u brojn e akt ivn osti,kojeseodnose pre svega na br`i razvoj Pok raj in e, {to ne} e bit i jednostavnouraditiunarednimgodinama. – To predstavqa poseban izazov da poka`emo da smo sposobni, efikasni i energi~ni. Za dobru inicijativu od mene }ete uvek imati podr{ku jer o~ekujem od svih

~lanovaVladedabuduaktivni i puni ideja za koje }e se zalagati–rekaojePajti}.

Na ju~era{woj sednici za sekretara Vlade izabrana je Romana Rudi}, a formirana su i radna tela za pojedine oblasti, kao {to su odbori zaekonomskapitawaibuxet, propise i upravu, komisije za me| un ac io n aln e odn os e, crkveiverskezajedniceiza odbranuibezbednost.

OSPORENE ODREDBE O NADLE@NOSTIMA VOJVODINE I OBRAZLO@EWE NA 85 STRANA POSLATI NA OBJAVQIVAWE

Ustavnisud detaqnoiostatusu NovogSada OdlukaUstavnogsuda kojom su osporene pojedine odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine ju~e je upu}ena na objavqivawe u „Slu`beni glasnik RepublikeSrbije”,saop{tiojetajsud.Utoj odluci se, uz obrazlo`ewena85strana,navode odredbe Zakona koje nisu u skladu s Ustavom. One, po Ustavu,prestajudava`edanomobjavqivawa odlukeUstavnogsudau „Slu`benom glasniku RS”, pi{e u odluci. Odluka, tako|e, sadr`i obrazlo`ewa za odredbe ~ija je ocena ustavnostiodbijena. Obrazla`u}i osporenu odbredbu da je grad Novi Sad glavni, admini- torijalni oblik unutra{weg strativnicentarisedi{teor- ure|ewadr`avemo`eimatisagana APV, Ustavni sud nalazi mo jedan administrativni cenda„nezavisnoodjezi~kedvosmi- tar,koji,sobziromnasvojgeoslenostioveodredbe,wenopra- grafski polo`aj, istorijsku vojezi~kozna~ewejestedaNo- tradiciju, privrednu i infravi Sad ima polostrukturnu raz`ajnesamoadmivijenost,razvijeUstavnisudukazuje nost u pogledu n i s t r a t i v n o g centra AP u koobrazovnih, kulnatodasvaki jemjesedi{tepo- teritorijalnioblik turnih i drugih krajinskih orgainstitucija, razunutra{wegure|ewa vi na, nego i polojenostupru`adr`avemo`e `ajglavnoggrada wuuslugauoblaimatisamojedan APV”. sti zdravstva i „Istorija te dr., predstavqa administrativni norme potekle iz g r a v i t a c i o n i centar predloga statuta centarodre|enog AP Vojvodine, i podru~ja i sedinaziv (rubrum) iznad ~lana 10 {tesvihilinajve}egdelaorgaStatuta,dodatnopotvr|ujuta~- na te teritorijalne zajednice. nost navedenog jezi~kog zna~e- Utomsmislu,dodajese,Ustavni wa„,navodiseuobrazlo`ewu. sud ukazuje i na odre|ewe sediPosmatrano sa stanovi{ta {ta op{tina i gradova prema tog zna~ewa osporene odredbe, odredbama ~lana 11, stav 4 i dodajese,Ustavnisudisti~eda ~lana 17, stav 3 Zakona o terijeglavnigradizrazdr`avnosti torijalnoj organizaciji Repui da iz na~ela 8, stav 1 Ustava, blikeSrbije. kojim je utvr|eno da je terito„Iz navedenog, po oceni rijaRSjedinstvenainedeqiva, Ustavnogsuda,sledidaodredniproizlazidauRepublicimo`e ca’glavni’nijeuskladunispopostojati samo jedan grad koji lo`ajem grada Novog Sada kao imakarakterglavnoggrada,ada administrativnog centra druge teritorijalne zajednice APV”,naveojeSud. unutar dr`ave koje nemaju eleDetaqno se obrazla`u i drumentedr`avnosti,kakvajeAP, ge osporene odbredbe Zakona, nemoguimatiglavnigrad. me|u kojima su one da APV u S druge strane, navodi se u okviru svojih nadle`nosti moobrazlo`ewu, ako bi se po{lo `e osnovati predstavni{tva u od toga da osporena odredba regionima Evrope, odnosno u ozna~avaNoviSadnekaoglav- Briselu, o tome da teritoriju ni grad Pokrajine, onda bi iz APV~ineteritorijelokalnih osporene odredbe proizlazilo samouprava „u wenim geografdauAPVimavi{eadministra- skimoblastima(Ba~ka,Banati tivnihcentaraodkojihjeNovi Srem)„... Odluka s obrazlo`eSad glavni. Me|utim, Ustavni wemobjavqenajenasajtuSuda. sud ukazuje na to da svaki teriS. N. K.


4

ekonomija

subota14.jul2012.

dnevnik

TE[KIDANIZAZREWANINSKEKOMPANIJE

Ste~aj se uvla~i u lekove i brodove Otpu{tawe80radnikanaodre|enovremeiupu}ivawe160zaposlenih u zrewaninskom brodogradili{tu “Begej” na prinudni odmorzbogfinansijskekrizekojaje pogodila jednog od najve}ih izvoznika u sredwem Banatu, odraz je te{keekonomskesituacijeunekada{wim privrednim gigantima u gradunaBegeju.Predsednikpodru`nice Sindikata industrijskih radnika Vojvodine u brodogradili{tu Jovica Lujanov veli da ni sindikalci niti radnici ne znaju kakvajedaqasudbinafabrike~iji je vlasnik holandska kompanija “Merkurijusinterne{enel”.Samo imjere~enoda}e,ureorganizaciji, ostati oko 40 stalno zaposlenih.Sdrugestrane,direktor“Begeja”DragomirSubi} jenajavioda }euskoroPrivrednomsuduuZrewaninubitipredatpredlogplana

reorganizacijeida}e,akoonbude prihva}enaligapodnosilacneispo{tujeudatomroku,ubrodogradili{tuusleditiste~aj. Sli~noseprenekolikomeseci dogodiloiuFabricilekova“Ju-

nara,izdanaudansvejegoraimnogiupozoravajunatodajenajcrwi scenarioupravoinajizvesniji.A takav razvoj doga|aja podrazumeva ste~aj, ali i likvidaciju “Jugoremedije”.

milanih problema svakako ne poma`eto{toVladaSrbijejo{nijeformirana. – “Jugoremedija” i brodogradili{te “Begej” blizu su ste~aja. Privreda u gradu je nalik “crnoj rupi”inebihmogaoprognozirati kako}esesituacijadaqerazvijati.Li~no,neo~ekujemboqestawe jersveovosuvi{edugotraje–rekao je Male{ev, upozoravaju}i na todadolazite`iperiodugodini, odnosnojesenizima,kada}egra|animatrebatinovacdapla}ajugas istruju,asvejevi{eotpu{tawa popreduze}ima. Male{ev o~ekuje da }e stawe biti stabilizovano bar u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK,kojujekrajemjuna,najavnojlicitaciji,za959milionadinarakupilapan~eva~kakompanija “Almeks”. Ali, javnosti jo{ nisu

Ni{taodoporavkapivare Biv{a gradska vlast je najavqivala da se sprema oporavak Zrewaninskeindustrijepiva(ZIP)idajejedanpotencijalni investitorbiozainteresovanzawenopreuzimaweipokretaweproizvodwe.Nezvani~nosemoglo~utidajeupitawufirma“MK-komerc”kojaje,naposletku,odustalaodpivarejernijebilaspremnadaplatisumukojajetra`ena.Akoju,realno, nikadnikoine}ebitispremandaiske{ira. goremedija”,ukojojjeobustavqena proizvodwa,a460radnikajeposlatonaprinudniodmor.Situacijau farmaceutskoj ku}i, koja je u ve}inskomvlasni{tvumalihakcio-

Predsednik Ve}a saveza samostalnih sindikata u Zrewaninu MirkoMale{ev privrednusituacijuugraduocewujekaokatastrofalnu,inavodidare{avawunago-

poznatiplanovinovoggazde,tako da ni radnici skrobare ne znaju {ta da o~ekuju. Donedavno su, dok je zakupac pogona IPOK-a bilo beogradsko preduze}e “Kartonval”,imalisigurnostjerjetafirma, nakon propasti skrobare, remontovala postrojewa i uposlila

JUNSKAANKETAMAT-a

VOJVO\ANSKAZAPOSLENOSTIZME\USTATISTIKEI@IVOTA

Nezaposlenost najgora u Sremskoj Mitrovici GUVERNERDEJAN[O[KI]

Korupcija od po{tenih pravi ovce Korupcija je glavni uzrok nezaposlenosti,visokihcena, nepoverewa stranih investitora i rasta javnog duga, smatra guv ern er NBS-a Dej an [o{ki}. Onjeuautorskomtekstuza list „Politika” rekao da korupcija na tr`i{tu rada, robe i usluga, tr`i{tu novca i kap it al a pret var a sol idn e gra|ane i privrednike koji po{tuju zakone u „ovce” koje gube u nefer utakmici s „dobropovezanim”inesolidnim. „Dok god ovi drugi prolaze neka`weno, korupcija provociranovukorupcijuizloupotreb e”, smat ra [o{ ki}. „Preko no}i se stvaraju bogatstvainagla{avajusocijalnenejednakostiudru{tvukoje nisu posledica sposobnosti, ve} korupcije. Korupcija omogu}ava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti, zbog ~ega se potro{a~i osu|uju da pla}aju vi{e, a dobijajumawe.Korupcijanegira zdravopreduzetni{tvoikonkurenciju na kojoj istorijski po~ iv a komp ar at ivn a prednost i efikasnost tr`i{nog sis tem a priv re| iv aw a, i istovremeno uni{tava predu- zetni~kuenergijunacije„.

Nezaposlenostjejedanodnajve}ih problema s kojima se Srbija ve} du`e vreme suo~ava, a sli~no je i u Vojvodini, pa je, nesumwivo, borba za smawewe nezaposlenosti najva`niji zadatak s kojim }e se suo~iti predstavnici vlasti. Po podacima Republi~kog zavoda za satistiku, a na osnovu ankete o radnojsnazi,stopanezaposlenostiuSrbijiuapriluovegodine bilaje25,5odsto,anajve}ajeu Vojvodini–27,2odsto.Podacio stopi nezaposlenosti po regionimadobijenisunaosnovuankete sprovedene u 8.000 doma}instava u Srbiji, a na pitawa je odgovaralo ne{to vi{e od 19.000 osoba, odnosno 0,3 odsto od ukupnog broja lica starijih od15godina. Tipodacisuizazvalirakciju uVojvodinijer,kakojenedavno rekao pokrajinski sekretar za radMiroslavVasin,nepokazujustvarnostawezaposlenostiu Pokrajini.Powegovimre~ima, naosnovupodatakaNacionalne slu`bezazapo{qavawe,uaprilu je u Vojvodini 205.344 osobe

bilonaevidenciji,anakrajujunawihovbrojbiojemawizavi{eod5.500qudijerihjenaevidineciji NSZ-a bilo 199.232. Iakojetovelikabrojka,onaje mawanegoujunupro{legodine, kadajeuVojvodinibilo204.832 nezaposlena lica, dok ih je u lawskom aprilu na evidenciji NSZ-abilo~ak207.710. SituacijauVojvodiniipakje boqa nego u drugim delovima

Најнижастопанезапослености град

брoj незапослених

Београд

стопа %

100.059

14,56

Нови Сад

29.837

17,92

Суботица

11.515

21,65

7.469

25,02

Зрењанин

10.393

25,44

Шабац

11.477

26,15

Сомбор

Srbije,{topotvr|ujuipodaci NSZ-aostopinezaposlenostiu gradovima. Naime, me|u deset gradovauna{ojzemqikojiimaju najmawu stopu registrovane nezaposlenosti, ~etiri su iz Vojvodine – Novi Sad, Subotica,SomboriZrewanin.Takoje uNovomSaduuprva~etirimeseca ove godine bez posla bilo oko 30.000 qudi, odnosno stopa nezaposlenosti bila je 17,92 procenta, dok je u Највишастопанезапослености Zrewaninubezposla bilo oko 10.400 quбрoj стопа град di,{tojestopunezaнезапослених % poslenosti podiglo Нови Пазар 21.965 55,09 na nivo od 25,44 odЛесковац 22.966 43,03 sto.Istovremeno,iz Vojvodine je samo Крушевац 16.082 35,47 Sremska Mitrovica Краљево 13.652 32,21 me|u ukupno dest gradova u Srbiji u Јагодина 11.021 32,18 kojima su zabele`ena najve}a stopa neС. Митровица 6.770 28,60 zaposlenosti jer u

oko200radnika,uglavnomonihkojisuseprethodnona{linaulici. Beogra|ani,me|utim,iakosuu~estvovalinalicitacijiiizrazili `equda,umestozakupaca,postanu vlasniciIPOK-a,nisupobedili ulicitacionojtrcipasusepovukliizZrewanina. @.Balaban

tom mestu na posao ~eka ne{to vi{eod6.770qudi,odnosnostopanezaposlenostije28,60odsto. Tipodaci,makakodasuboqi oddrugihdelovaSrbije,moraju da brinu nadle`ne jer su procentivisoki,aradnosposobni qudinerade,nezara|ujuiveo- ma te{ko `ive. Ipak, rezultatikojiseposti`uuVojvodini ukazuju na to da je ovaj region ekonomski najrazvijeniji i najperspektivniji, odmah posle Beograda u nekim oblastima. Naime,uukupnomizvozuSrbije Vojvodinau~estvujes39odstoi na ovom podru~ju najboqa je struktura uvoza, a ~ak 45 odsto ukupnih stranih investicija realizovano je u Pokrajini. Dru{tveni bruto proizvod u VojvodiniodmahjeizaonogostvarenoguBeogradu,aodukupno 19 najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji, iz Vojvodinejedeset.Me|uvisokorazvijenim lokalnim samoupravama od ukupno 33 – 15 je iz Vojvodine, me|u47razvijenihlokalnihzajednica,izVojvodineje16,samo ih je tri me|u 46 nedovoqno razvijenih,dokuVojvodininemadevastiranihop{tinakojih jeuSrbiji27. UVojvodinijenajboqiodnos proizvodnih i neproizvodnih delatnosti, a procenat naplate javnihprihodajenajve}i.Republi~ki prosek zaposlenih u dr`avnomsektoruje31,7odstood ukupnog broja zaposlenih, dok jeuVojvodinistaweboqejeru dr`avnomsektoruradi29odsto ukupnogbrojazaposlenih. D.Mla|enovi}

U privredi malo nade Junska anketa „Makroekonomskih analiza i trendova” donelajeuglavnomnegativne nalaze o konjunkturi u doma}oj industriji, navedeno je u novombrojutog~asopisa.Negativansignalizjunskeankete je i najve}i o~ekivani nivo rizika u poslovawu od kadapostojianketa. Indikator poslovne klime zabele`io je rast od 8,6 procentnih poena, ali pre svega zahvaquju}i ocenama iz dr`avno-dru{tvenogsektora. Indikator o~ekivane prodajeponovojezabele`ioblagirast,od2,3procentnapoenauodnosunamaj,idostigao vrednost od 17,8 procentnih

poena, dok je u periodu jake konj unkt ur e taj ind ik at or imao vrednost od oko 40 procentnih poena. Na sli~an zakqu~ak ukazuje i nalaz da se ponovo 47,6 odsto kompanija izj as nil o da im je najv e} e ograni~ewe u poslovawu slaba tra`wa. Kao i u prethodnim mesecima, visok procenatkompanija–16,6odsto,izjasnio se da im je najve}i limit u poslovawu nedostatak uvoznih inputa. U junu je ponovo zabele`en rast inflacionih o~ekivawa – 76,6 odsto firm i izj as nil o se da o~ekuje rast cena svojih ulaznih tro{kova u naredna tri meseca, u odnosu na majskih 64,7odsto.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`iza zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

112,8795

115,1832

117,8324

112,5340

Australija

dolar

1

94,0349

95,9540

98,1609

93,7471

Kanada

dolar

1

90,7830

92,6357

94,7663

90,5051

Danska

kruna

1

15,1738

15,4835

15,8396

15,1274

Norve{ka

kruna

1

15,1580

15,4673

15,8230

15,1116

[vedska

kruna

1

13,1607

13,4293

13,7382

13,1204

[vajcarska

franak

1

93,9723

95,8901

98,0956

93,6846

V.Britanija

funta

1

142,6868

145,5988

148,9476

142,2500

dolar

1

92,4560

94,3429

96,5128

92,1730

Kurseviizovelisteprimewujuseod13.7.2012.godine

Cena

Promet

4,55%

2.300

338.100

Bambi Banat a.d. , Beograd

2,56%

20.000

1.800.000

AIK banka a.d. , Ni{

1,89%

1.405

88.826.678

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,94%

1.820

937.300

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Promena %

Cena

Promet

-13,64%

95

760

Montinvest a.d. , Beograd

-8,33%

7.700

762.300

AIK banka a.d. , Ni{

-2,97%

817

2.665.871

Pet akcija s najve}im padom Industrijske nekretnine a.d.

BELEX 15 (437,44 0,10) Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena % 1,89%

Cena

Promet

1.405

88.826.678

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,13%

749

58.422

NIS a.d., Novi Sad

-0,48%

627

2.265.130

Energoprojekt holding a.d.

-1,16%

425

1.335.775

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,00%

489

592.229

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

1,57%

387

555.202

Alfa plam a.d. , Vrawe

-7,69%

6.000

120.000

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

-0,06%

1.639

95.040

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.340

0,00%

0,00%

2.070

0,00%

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,13%

749

58.422

Alfa plam a.d. , Vrawe

-7,69%

6.000

120.000

Promena %

Cena

Promet

STUP Vr{ac a.d. , Vr{ac

0,00%

15.500

744.000

Galenika Fitofarmacija a.d.

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

325

325.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00%

10.500

0,00%

Impol Seval a.d. , Sevojno

0,00%

668

0,00%

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

300

0,00%

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

10,00%

1.100

814.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,48%

627

2.265.130

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,00%

489

592.229

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik BUDU]AVLADASPREMILA ANTIKRIZNIPLAN

Falenam „samo”tri milijarde

Potp reds edn ic a Vlad e i ~lanicaPredsedni{tvaUjediwenih regiona Srbije Verica Kalanovi} izjavilajeju~edaje sa~iwenplandasekonsoliduju finansije,pomogneprivredii poboq{astandardgra|ana. Onajeistakladajestaweu zemqite{ko,da400.000penzioneraprimamaweod15.000dinaramese~no,daimamnogonezaposlenihidabivladatrebalo da po~ne da re{ava te probleme.

–Buxetskideficit,kojiiznos i vi{ e od sed am ods to, kratkoro~no se ne}e mo}i re{iti bez dodatnog zadu`ivawa, ali se dugoro~no mora napravitiodr`ivsistem–rekla jeVericaKalanovi}.–Dokraja godine nam je potrebno tri milijarde evra da bi dr`ava izvr{avala svoje obaveze onako kako je neophodno kroz redovnost plata, penzija i socijalnihdavawa. Zato je potrebno da se kratkoro~nodr`avanaknadnozadu`i,a2013.moradabudegodina ukojoj}eseuraditimnogemereiprogrami. Po wenim re~ima, ciq tih meraiprogramajedasepostoje}e stawe ubla`i i privreda kona~nopo~nedapunibuxeti da od tog novca dr`ava po~ne samasebedaizdr`ava. Kako je dodala, poboq{awe uoblastiprivredemoglobise ostvariti wenim rastere}ivawem.

subota14.jul2012.

5

ZA[TOMI[KOVI]NIJEZAMRZNUOOTPLATUKREDITANADVEGODINEKADIMABANKU

Avanturistiseigraju bankamaiSrbijom? USrbijiobi~nonajvi{epri~ajuonikojitrebada}ute,ato se i sada de{ava. Nije nikakav novostdasebankekodnaspona{aju kako im se }efne, da su jedanodkqu~nihsau~esnikakatastrofalne privatizacije, da su namkamategotovopazelena{ke ijo{mnogotogabisemoglore}i...Tako|e,mnogedr`ave,poput Ma|arske i wenog premijera Viktora Orbana na primer, optu`ile su banke da se pona{aju pqa~ka{ki... Me|utim, predlog o zamrzavawu potra`ivawa banakaodpravnihifizi~kihlica na dve godine jo{ nikome nije paonapamet,atojeuSrbijiposledwih dana postala  ozbiqna tema.Najinteresantnijeodsvega je to {to je predlog stigao iz kompanije„Delta”ovda{wegtajkuna Miroslava Mi{kovi}a pa se mora postaviti prosto pitawe:za{to„Delta„nijezamrznula otplate rata na dve godine i privredi i gra|anima u vreme kadajebilavlasnikjednaodnajve}ih banaka u Srbiji? Umesto zamrzavawa, oni su izgradili ozbiqnuibogatubankupajelepo prodali Intezi, a sada imaju genijalnuidejudaovda{webankepo{aqudvegodinenaprinudni odmor. Jer ne o~ekuju, vaqda, da}enekonastavitidadajekrediteiposada{wimvisokimkamatama,adaistovremenonemo`edanapla}ujestaredugove.VerovatnojeMi{kovi}Deltabankupodigaoniiz~ega,daju}ijeftinekrediteuuslovimaslobodnog tr`i{ta, pravne dr`ave i nulte korupcije pa sada wegovi zaposlenicismatrajudajeuredu dasesvezamrzne... Mo`dasenisudobroizrazili pa u stvari misle da }e dr`ava umesto banaka i gra|ana vra}ati

Danebudevi{e{tete –Na`alost,malojeonihkojimamo`emoodobritipomo}uvidu odlagawa – ka`e direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Raci}.–Glavniproblemjeto{tonemaposlovnih aktivnosti. Ne vidite odakle bi mogli do}i novi poslovikojibiomogu}ilizaradu.Kadatoimamo,lak{ejeinama iklijentima. O~igledno, kada je u pitawu finansijska politika, budu}a vladaSrbije}emnogestavovemoratidaobjasniijasnodefini{e.Daodidejanebudevi{e{tetenegokoristi. kreditedvegodine...Toje,{tobi se reklo, drugi par opanaka, ali opetmaloverovatnore{ewe,ali neinemogu}ekaoono{tosti`e iz„Delte„,a{to,o~igledno,ima pobornike i kod nekih u budu}oj vladi. Mo`da }e upomo} da prisko~i i „Delta„ s parama {to je zaradilaodprodaje„Maksija”... Banke treba stisnuti, ali ozbiqno,aneparolamaipraznom demagogijom.Naravnodabidevastiranasrpskaprivredaiosiroma{eni gra|ani jedva do~ekali reprogamiilizamrzavawekredita,ali...

Izjava mandatara nove vlade Srbije Ivice Da~i}a o bankama kao narodnim neprijateqima „{to opqa~ka{e ovaj narod” mogla bi imati kontraproduktivno dejstvo.Umestopoboq{awauslovapodkojimasefinansirajuprivredaigra|ani,moglabidoneti mawu sumu ukupnih kredita, ve}e kamate i porast drugih bankarskihtro{kova.Dodamolipremijerskoj izjavi i zvani~ni stav kompanije„Delta”kao{tojezamrzavawepotra`ivawabanakaod pravnih i fizi~kih lica na dve godine,jasnojeda}ebanke,dokse

svenerazjasniiobjasni,bitiveomaoprezne. O tome kako bi to sve moglo uticatinabudu}iposlovnupolitiku banaka u Srbiji stru~wak s Beogradske bankarske akademije Mali{a\uki}ka`e: –Te{kojekomentarisatimere koje jo{ nisu donete i precizno koncipirane. Izjave koje smo do sada~ulisu{ture.Neospornoje ta~no da su kamate na na{em tr`i{tuvisoke,alinijeobja{weno kako }e da se smawe. – navodi \uki}.–Izvesnojetoda}ebanke,dokseneobjavijasankoncept budu}e politike, biti opreznije. Tozna~ida}eusporitikreditnu aktivnostdabiseza{titiokapital. Moglo bi do}i do pove}awa kamata na kredite. Istovremeno, tobisemoglopropratitismawewem kamata na depozite kao {to su{tedniuloziisli~no.Moglo bido}idopove}awaidrugihbankarskih tro{kova, kao {to su odr`avawe ra~una, tro{kovi vezanizaplatnekarticeisli~no. [toseti~eidejeodvogodi{wem zamrzavawu potra`ivawa od pravnihifizi~kihlica,itoje nejasno.Pa{tabibilokadabi, recimo, trgovci ili poqoprivrednici morali da se odreknu mar`e u roku od dve godine? Od ~ega bi se `ivelo, radilo, obnavqalaproizvodwa,nabavqalaroba?Istotova`iizabanke. S tom idejom slo`ili bi se i bankari.Kadajeprenekolikogodina sada odlaze}a Vlada Srbije predlagala grejs-period privredi, u Udru`ewu banaka su jasno objasnilidatonijemogu}ejersu kamate za finansijske ku}e osnovni izvor prihod. Od ~ega banke da `ive dok su zajmovi na ~ekawu? D.Vujo{evi} D.Uro{evi}

SNI@ENECENEKODNIS-a

Evropremijum {estdinara jeftiniji Naftna industrija Srbije sniz il a je cen e benz in a evropskog kvaliteta – evropremijuma BMB-95 {est dinara po litru, a isto toliko ovo gorivo trebalo bi da budejeftinijeinabenzinskim pumpamaprivatnihvlasnika. Osim evropremijuma BMB95, NIS je u maloprodaji za dinar snizio i cene ostale vrstanaftnihderivata–dizela,evrodizelaiautogasa. Preds edn ik Udru` ew a benz ins kih stan ic a Srb ij e Borisav Tati} najavio je da }e na pumpama tog udru`ewa benzin evropskog kvaliteta tako|epojeftiniti{estdinarapolitru,alida}ecene ostal ih der iv at a ostat i iste. On je rekao da je litar goriv a u Srb ij i, por ed ovog, najnovijeg,sni`ewacena,posledwih mesec i po vi{e puta sni`avan zbog pada cena sirove nafte i blagog rasta vrednostidinarauodnosuna evro te da su cene goriva na doma}em tr`i{tu me|u najni`imuregionu. Naime, budu}i da je litar goriva na benzinskim pumapmauSrbijiblizu150dinara, aevropremijumiiznadtecifre,uzsni`eweceneod{est dinara za benzin evropskog kvaliteta, cena tog i obi~nog bezolovnog benzina bi}e veomablizu,odnosnorazlika }ebitisveganekolikodinara, umesto dosada{wih desetak. D.Ml.


6

POQOPRivRedA

subota14.jul2012.

dnevnik

PAORI TRA@E DA SE OBJAVI ELEMENTARNA NEPOGODA

Su{a ve} obrala kukuruz za 700 miliona evra Zbog su{e }e, sude}i po prognozama stru~waka i ratara, prinosi kukuruza u najmawu ruku biti prepolovqeni. Ako {teta bude 50 odsto, kao {to se procewuje, na `utom zrnu izgubi}emo 700 miliona evra. – Pod pretpostavkom da bi u normalnim okolnostima ukupan rod bio oko sedam miliona tona, re~ je o 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je tona trenutno pre{la 200 evra, imali bismo 700 miliona evra {tete u proizvodwi kukuruza. Ipak, za preciznije podatke treba sa~ekati da se sagleda situacija po svim regionima u Srbiji – ka`e za „Dnevnik” VukosavSakovi} iz „@ita Srbije”. – Su{a je poprimila razmere katastrofe, i ako } rod bude 50 odsto mawi od o~ekivanog, to }e biti na ivici doma}ih

Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID) uspe{no je okon~ala „Agrobiznis projekat” u Srbiji, zahvaquju}i kojem je otvoreno 7.122 novih radnih mesta u poqoprivredi i izvezeno prehrambene robe za oko 190 miliona dolara. Na sve~anosti povodom zavr{etka tog projekta, ameri~ka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik istakla je da je taj projekat USAID-a, pokrenut pre pet godina, bio od koristi na{im proizvo|a~ima da prodaju i izvezu svoje proizvode na svetsko tr`i{te.Ona je navela da je USAID sara|ivao s 205

srpskih prehrambenih kompanija da bi unapredile ambala`u svojih proizvoda, marketin{ki nastup i da bi se uspe{no pojavila na 46 razli~itih sajmova, ukqu~uju}i i one u Parizu, Berlinu, Amsterdamu, Wujorku i Kuala Lumpuru. – Projekat je tako|e pomogao formirawu pet nacionalnih udru`ewa kao {to su udru`ewa prera|iva~a mesa i mleka i ona koja okupqaju proizvo|a~e organske hrane i prera|iva~e – rekla je Meri Vorlik, i naglasila da }e to pomo}i da proizvodwa hrane bude jeftinija, kvalitetnija i efikasnija. – Zahvaquju}i ovom USAIDovom projektu, u SAD su po~ele da sti`u prve isporuke srpskog kajmaka – istakla je ona, i najavila da }e ameri~ka vlada ostati posve}ena podr{ci razvoja agrobiznisa u Srbiji.

turama koje su pogubno uticale na rod poqoprivrednih kultura, pogotovo na kukuruz i soju. U velikom delu Vojvodine uop{te nije do{lo do oplodwe kukuruza, tako da roda ne}e biti! Uzimaju}i to u ob-

Razmatra}e Vlada Vojvodine – Elementarnu nepogodu progla{avaju lokalne samouprave nakon `etve i berbe, kada se proceni {teta – kazao je za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poqoprivredu Goran Je{i}. – Evidentno je da je kukuruz u problemu, ali i ostale kulture, soja, suncokret, {e}erna repa.. U svakom slu~aju, to je stvar koju }emo da raspravimo na nivou Vlade Vojvodine, a nakon toga odluka treba da se usaglasi s Vladom Srbije jer su u pitawu ogromne {tete. mawe konkretnih mera oko progla{ewa elementarne nepogode izazvane dugotrajnom su{om i visokim tempera-

INTERVJU

zir, potrebno je da op{tine i Vlada Vojvodine hitno zvani~no utvrde stawe useva na parcelama i na osnovu to-

ga proglase elementarnu nepogodu koja nas je, o~igledno, zadesila, nagla{avaju u tim poqoprivrednim organizacijama. Razmatrawe nepovoqne situacije na teritoriji op{tine Irig izazvane dugotrajnom su{om i visokim temperaturama, zatim razmatrawe pitawa kra|a i poqskih {teta i pitawe uzurpacije dr`avnog zemqi{ta i pa{waka, ali i wihovo kori{}ewe bile su teme sastanka kojem su prisustvovali predstavnici iri{ke op{tine, mesnih zajednica, Odbora za poqoprivredu i [taba za vanredne situacije. – Glavni povod ovog sastanka je pronala`ewe na~ina da se izbegne i ubla`i opasnost od posledica su{e, odno-

O poqoprivredi se mora odlu~ivati i u Vojvodini – Na`alost, nisu svi konci agrarne politike za vojvo|anske poqoprivrednike u Vojvodini. Mora}emo to da re{avamo s resornim ministrom u Beogradu, ali se nadam da }e on, ko god da bude, uraditi ono {to je neophodno – decentralizovati poqoprivrednu proizvodwu, {to podrazumeva da deo resursa koji se ti~u Vojvodine prepusti Pokrajinskom sekretarijatu. Moj zadatak je da radim u interesu gra|ana i u ime toga }u razgovarati sa svima u Beogradu, pa i ministrom poqoprivrede. Kolika bude saradwa, tolika }e biti i na{a podr{ka tom resornom ministru – poru~uje u razgovoru za „Dnevnik” potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo GoranJe{i}. l Ali, ruke su vam poprili~no vezane, s obzirom na to da Ustavni sud Vojvodini osporava dono{ewe, sprovo|ewe i nadzor mera agrarne politike. – Po{tova}emo odluku Ustavnog suda i ako ta institucija ka`e da mi ne mo`emo sprovoditi mere agrarne politike, napravi}emo akcioni plan za realizaciju poqoprivredne proizvodwe na teritoriji APV i pratiti nadzor wegove realizacije. l Kako uz veoma skromne nadle`nosti Vojvodina i wena poqoprivreda mogu biti ’mercedes’, a Srbija ’fi}a’? – Nemogu}e je donositi odluke i mere agrane politike u Beogradu kada imate dve potpuno razli~ite stvari, razli~ite

okolnosti. Stoga je neophodna decentralizacija agrarne politike, i to mora da se uradi na nivou ministarstva. Mi u Vojvodini re{avamo ne{to {to je ogroman privredni i eksportni resurs, a u drugim delovima su stvari malo druga~ije i sam finansijski aspekat bavqewa poqoprivredom ju`no od Save i Dunava i ovde je druga~iji. Elem, decentralizacijom }e se podsticati i poqoprivreda u drugim delovima zemqe, a centralizovanim merama niko ne dobija ni{ta. Nadam se da }u za to imati podr{ku i predsednika vojvo|anske vlade Bojana Pajti}a i budu}eg premijera Srbije. l Koji }e biti va{i prvi potezi kao prvog ~oveka vojvo|anskog agrara? – Pre svega }emo da razre{imo stvari koje se ti~u buxeta jer

u ovom trenutku je wegova realizacija 24,18 odsto. Potom, u tom po~etnom periodu sistematizacije, odnosno usagla{avawa Statuta s odlukama Ustavnog suda, poku{a}u da najkasnije do 1. oktobra ove godine „o~istim” sve predmete vezane za izdavawe saglasnosti za izgradwu objekata na teritoriji Vojvodine za koje dajemo dozvolu. Re~ je o vodoprivrednim objektima, a ti se predmeti vuku jo{ iz oktobra 2010. godine. Od oktobra }e to biti dnevno operativan posao i saglasnosti }e se dobijati u roku od 48 sati. Ina~e, predamnom je otvarawe pitawa javnih preduze}a koja su u nadle`nosti APV, kao {to su „Vode Vojvodine”, „Vojvodina{ume„ s ciqem da {to vi{e para ide u investicije, da se one

Izvoz da bude {est milijardi

boqe kontroli{u. Su{tinski, moja ideja agrarne politike po~iva na tome da moramo imati odr`ive projekte koji }e vrlo brzo dati benefita i za zadruge i za kombinate i za sve poqoprivrednike.

Soja obara sve rekorde tako i tr`i{na o~ekivawa idu u pravcu rasta cene, kako na referentnim me|unarodnim tr`i{tima, tako i kod nas. U jednom trenut-

ku cena je do{la do nivoa od 25 din/kg, bez PDV-a. Kada je postalo jasno da ta ipak previsoka cena nema perspektivu, pogotovo ne kod izvoznika, krajem nedeqe ona je po~ela blago da pada pa je trgovawe

zatvoreno cenom od 23,50 din/kg, bez PDV-a. Ina~e, prose~na cena trgovawa iznosila je 26,08 din/kg (24,15 bez PDV-a). Na berzanskom tr`i{tu kod nas cena p{enice se stabilizovala oko gravitacione cene na nivou od 23 din/kg, bez PDV-a. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama je iznosila 24,89 din/kg (23,05 bez PDV-a), {to je 2,42 posto vi{e nego prethodne nedeqe. Soja ru{i sve rekorde. Cena po kojoj je zatvoreno pro{lonedeqno trgovawe je iznosila 60,48 din/kg (56 bez PDV-a). To je apsolutni cenovni rekord od kada se prati cena te robe na na{em tr`i{tu. Rekord

l Konkretno, koje projekte planirate? – Kao osnovu svega, do 15. oktobra, odnosno pred raspodelu novog buxeta, napravi}emo agrarnu strategiju. U izradu tog dokumenta bi}e ukqu~eni i Univerzitet, i poqoprivrednici, i instituti, i mediji. Nekoliko je oblasti na koje `elimo da se fokusiramo. Kao prvo, moramo da stavimo sve vodne resurse u funkciju poqoprivrde. Prioritet su izgradwa i poboq{awe sistema za navodwavawe, ulagawe u vo}arstvo, koje je veliki izvozni potencijal, tako|e u sto~arstvo i povrtarstvo, koje je visokoprofitabilno. Strategija mora da bude dugoro~na, najmawe na pet godina, jer poqoprivredna proizvodwa mora da podrazumeva izvesnost i predvidqivost i poqoprivrednici moraju da znaju {ta ih ~eka. Akcenat }e biti na razvoju zadrugarstva, kao i na pove}awu

– Nisam ovde da vodim socijalnu politiku. Ja sam neko ko je dobio zatadak i {ansu da zapo~ne proces da Srbija u jednom trenutku izvozi poqoprivredne proizvode za {est milijardi evra. Naravno da postoji socijalna komponetna i ona mora biti zadr`ana i u mom buxetu i u buxetu ministra, ali dominantno jeste podizawe konkurentnosti poqoprivredne proizvodwe u Vojvodini i Srbiji. Zna~i, na{e je da stvaramo ozbiqne poqoprivredne proizvo|a~e koji }e praviti ozbiqne prinose, imati smawene tro{kove i vrhunske proizvode s vrhunskom cenom. A za socijalnu politiku postoji ministarstvo.

RASTU CENE NA BERZI

Prose~ne nedeqne cene tri najzna~ajnije primarne poqoprivredne kulture: p{enice, kukuruza i soje u proteklom nedeqnom periodu su dostigle svoj ovogodi{wi maksimum. Sinhronizovani rast cena ovih roba vrlo eksplicitno otvara pitawe da li }emo i narednu ekonomsku 2012/13. godinu imati kao godinu skupe hrane. Koli~inski obim prometa od 2.521 tone robe, kao i wena finansijska vrednost koja je iznosila 73.514.520 dinara vi{e su nego deset puta ve}i od upore|uju}ih podataka iz prethodne nedeqe, navodi se u ju~era{wem izve{taju Produktne berze u Novom Sadu. Ekstremno visoke temperature i nezapam}ene su{e, kako u svetu, tako i kod nas, bitno su umawili prognoze o kukuruzu novog roda, te

sno od nedostatka vode, zatim od po`ara, {teta u poqoprivredi i sto~arstvu – kazao je prvi ~ovek iri{ke op{tine VladimirPetrovi}. – Ponovo bih apelovao na to da se voda tro{i racionalno, budu}i da su restrikcije na teritorijama nekih op{tina ve} po~ele, a u na{oj op{tini potrebno je hitno re{avawe problema s vodosnabdevawem u pojedinim mesnim zajednicama. Vodosnabdevawe je posebno ote`ano u Maloj Remeti i u delovima Vrdnika, odnosno u Novoj i Staroj koloniji, pa ostaje da se odmah po~nu re{avati ovi najte`i problemi. S. G. – J. A.

GORAN JE[I], POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POQOPRIVREDU

Foto:N.Stojanovi}

Uspeh „Agrobiznis projekta”

potreba. U nekim regionima gubitak je 100 odsto na brojnim parcelama, ali vide}emo {ta }e biti posle ki{e koja se najavquje. Klub „100P plus„ i Asocijacija ”Vojvodina agrar” zahtevaju preduzi-

je ne samo u nominalnoj dinarskoj vrednosti ve} i kada se ta cena indeksira u dolare. Dakle, izra`eno u dolarima, cena je 594 dolara po toni, ~ime je oboren rekord iz juna 2009. godine. Prose~na cena soje je iznosila protekle nedeqe 59,54 din/kg (55,13 bez PDV-a). U odnosu na prose~nu cenu iz prethodne nedeqe to je rast za 4,02 posto. I sojina sa~ma sa 44 odsto proteina obara rekord jer joj je prose~na cena od 55 din/kg, bez PDV-a, u porastu od 9,25 posto u odnosu na cenu iz prethodne nedeqe. Da briga tovqa~ima stoke bude kompletna, potrudile su se jo{ dve robe. To su suncokretova sa~ma, ~ija je cena protekle nedeqe iznosila 25,80 din/kg, bez PDV-a, i sto~no bra{no, ~ija je cena bila 21,05 din/kg, bez PDV-a.

sme{tajnih kapaciteta. Ina~e, moja poruka proizvo|a~ima je da }u uvek imati vi{e vremena za one koji su udru`eni. Podsti~ite zadrugarstvo, udru`ujte se i sve }e vam biti jeftinije i lak{e }ete re{avati probleme.

l Pomiwani ste u paorskoj bran{i kao jedan od organizatora posledwih protesta vojvo|anskih poqoprivrednika? – To nije ta~no. U pro{logodi{wem {trajku stao sam na stranu poqoprivrednika koji su bili odbornici u In|iji jer je re~ o qudima koji se razumeju u poqoprivredu. [to se ti~e protesta koji je zapo~et pred protekle izbore, nisam imao nikakvu komunikaciju ni vezu sa {trajka~ima. Jedina veza je bila ta da razre{im wihov problem, wihovo pravo na {trajk u odnosu na policiju koja je bila rigidna prema wima. l Paori su izdejstvovali uredbu o subvencionisawu po hektaru, ali ona jo{ nije ugledala svetlo dana. Sada bi ve}, ako je na snazi stara uredba, trebalo da im se ispla}uje obe}ani dinar po kilogramu `ita, ali to niko i ne pomiwe. –To nije pitawe za mene ve} za republi~kog ministra. Premirawe po kilogramu je mera koja se ne primewuje u evropskim dr `avama, a pri to me, stvorene su velike obaveze jer je po qo pri vredni ci ma data akontacija i treba da se isplatiti ostatak. U svakom slu~aju, to je jedna ad hok politika koja nas je dovela u ozbiqan problem. Resorni ministar }e imati ozbiqan problem sa stvorenim obavezama i s potpunom {izofrenijom na~ina subvencionisawa pre svega ratarskih kultura, ali to je wegov problem, ne moj. S. Glu{~evi}


Foto:S.[u{wevi}

Egzotikana„Egzitu” Uli~ni performeri jo{ jedna su od novina na festivalu „Egzit”, pa }e tako negde uz put, ili posred wega, dok se publika preme{ta sa jedne na drugu binu, uprili~iti svoj nastup i okupirati pa`wu prolaznika. Pojava maskiranih qudi na {tulama, neverovatna manualna spretnost… ali koncentracija ipak lako krene drugim putem, jer qudi iska~u i prolaze sa svih strana. Bukvalno i preko glave, naravno na mestu gde je postavqen zip lajn, za sve one koji vole da se na visini

kotrqaju po `ici. [arene promoterke svih vrsta i maskirane dame s tkanimama Orijenta povla~e se kroz publiku, dok se mo`e nabasati i na `ive i nepomi~ne qudske „spomenike”. Qudima je uvek zanimqivo da provociraju koncentaciju ovih performera. „Egzit” se nadogradio i dodatnim sadr`ajima, pa nudi mogu}nost {i{awa, manikirawa, tetovirawa i oslikavawa tela. Veseli karavan {areniji je nego ikada pre. A. L.

Novosadska

Prema procenama policije „Egzit” festival prve ve~eri je ugostio oko 27 hiqada posetiteqa. Mladi}u iz [angaja naneta je no`em te{ka telesna povreda u krugu tvr|ave, ali van prostora na kome se odr`ava festival. Policila je uhapsila 11 gra|ana, od kojih 10 stranih dr`avqana, zbog posedovawa opojnih droga, a u gradu samom gradu desila su se i dva razbojni{tva u kojima je dvojici stranaca oduzet novac i kreditne kartice. A. L.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs Foto:S.[u{wevi}

subota14.jul2012.

Zbognarkotika 11uhap{enih

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sudbineispisane pobanderama

vakodrvo,banderaiautobuS skostajali{teugradupogodna su mesta za „advertajzing”, a

sve{tovamjepotrebnozaovaj poduhvat je ceduq~e i rolna selotejpa. ^as posla tako ogla{avateono{to`elite,ulagawasu minimalna, a efekti, u nekim slu~ajevima,boqiodo~ekivanih. Va{„oglas”jekonstatnopred o~ima{eta~aaimnogisunaviklinaovakvestvaripanijeretkaslikazate}inekogakakostoji predbanderomi~ita.Naovajna-

~in ogla{ava se sve ba{ sve i sva{ta. Ovo sve lepo govori da sugra|aninasvakina~inpoku{avaju sebi da obezbede egzistencijujerposla,uglavnom,nema. A i kada ga ima, pla}en je tamantolikodavasjedobranosramota{tosezavr{ilifakultet iutuklitolikegodinenadkwigom.Alternativnaberzaradatakoseprote`edu`drvoredaipo bulevarima,ni{taneko{ta,maloru`igrad,alikoristi. B.Markovi}

V remeploV

Mleko{aranovodom? Na op{te iznena|ewe novosadskog gra|anstva 14. jula 1922. Gradski fizikat i varo{ka kapetanija, ta~nije, sanitarne i policijske vlasti, u najve}oj tajnosti su pripremile i na ulazima u grad izvele „raciju mleka”. Nastala je velika pometwa. Samo na Futo{kom putu, odmah posle kontrole kvaliteta mleka obavqene na licu mesta, mlekarice iz Bege~a i Futoga morale su da „kao za prvu kaznu” prospu oko 500 litara mleka jer je bilo „kr{teno” vodom. One su se klele da je wihovo mleko ispravno, a da ne vaqaju „sprave za kontrolu mleka”. N. C.

„EGZIT” STIGAO DO POLA

„Wuorder”sino} glavnimagnet Karnevalska povorka ra{trkanih qudi, bodi art, maske i muzika sa svih strana obele`ili drugi dan „Egzit” festivala. „Wu Order” i „Herkules i Lav Afer” odr`ali su svoj status i sino} napravili najboqu atmosferu na Glavnoj bini. Dok se odvijao maskenbal, na Fju`n bini za razliku od preksino}, energija i koli~ina qudi bila je dostojna renomea jednog od najpopularnijih mesta na ovom festivalu. Doma}i „Jarboli”, uvek ra-

do vi|ene kom{inice iz Hrvatske „Lolobri|ide”, pank legende Britanije „Toj Dolsi” i doma}i „Goblini” u~inili su da se

U prvom poluvremenu ovogodi{weg „Egzita” zadovoqstvo publike najvi{e je doneo nastup grupe „Djuran Djuran”, dok su

Ve~eras blista Erika Badu Ve~eras na Tvr|avi u prvom planu isti~e zvezde „Mejna”, „Suisajld Tendesis”, britanskog repera „Plan B” i neosoul divu ErikuBadu. Na Fju`n stejxu najvi{e se ~ekaju rifovi „Elektri~nog orgazma” i „Hejtbrida”. Dens Arena ugo{}uje Mis Kiti i Ri~i Havtina, a Eksploziv bina nema~ku instituciju te{kog metal zvuka bend „Sodom”.

„DjuranDjuran”

zaboravi pomalo pusto prvo ve~e na Fju`n bini. Dens arena, najvi{e podlo`na promenama tehnologije, ove godine publiku je do~ekala sa 3D efektima, {to su uz svoj dobar dixejig najboqe iskoristili iskusni RobertDiec, MajamNidam i Lu}ano.

Vel{ani „Skindredi” muwevito osvojili publiku, nakon ~ega se nije moglo prestati sa skakawem. S druge strane mlada dixej zvezda „Avi}i” nije pokupio glavni {uo ve~eri, jer mu je to na Dens Areni ukrao stariji ko-

lega i ~ika{ki elektro mag „FelixDaHausecat„. Primetno je da se i kroz Glavnu binu u bilo koje doba mo`e pro}i bez probijawa kroz „~epove”, a najve}i mawak qudi osetio se na prvog dana na ve} spomiwanoj „Fju`n” bini. „Egzit” ma{inerija deluje uhodano, vau~eri, pivo i hrana, cirkuli{u bez problema, nema velikih stajawa ni pred jednom potrebom koju `elite da uradite. Jedino kada se kupi fla{a vode ne mo`e da se dobije i wen ~ep, nego on ostaje kod organizatora festivala. Ambijent {arenila, premestio se sa qudi na tvr|avu. Na glavama posetilaca „Egzita” kroz ranijih godina obitavali su razni plasti~ni i platneni dodaci, od rogova i nao~ara do maski za lice. Ovaj put je to izostalo, ali zato je tvr|ava sjajem i dre~avim plastikama ukra{enija nego ikada, od tunela do rasvete. Sem dixejeva koji pra{e i po{to sunce nikne na obzorju, publiku su u posledwa dva dana u novo jutro ispratili reperi Edo Majka prvog dana i doma}a ekipa „Sve Barabe” sino}. A. Latas

KOMUNALNA POLICIJA U AKCIJI

Sevnula51kazna Komunalna policija je prve ve~eri festivala “Egzit” imala pune ruke posla, a {ef komunalne policije Neboj{a Radovanac rekao je ju~e da su napisali 51 kaznu zbog raznih prekr{aja. - Raspore|eni smo na svim lokacijama u gradu, a najvi{e na keju, gde ~uvamo mobilijar. Napla}ivali smo kazne svima podjednako, i strancima i doma}im turistima. S tim {to su stranci na licu mesta vadili novac i pla}ali kazne, dok gosti iz Srbije nisu, a wima su pisane prekr{ajne prijave – predo~ava Radovanac. Najvi{e kazni je napisano zbog zauze}a zelene povr{ine kolima i zbog vo`we kolima i motorima po

tartanu na keju. Radovanac isti~e da kontroli{u i uli~ne prodavce, du` mosta i u Podgra|u. - Nije prime}ena uli~na prodaja na keju, jer Novosa|ani verovatno znaju da im se to ne isplati, po{to je kazna ve}a od toga {to bi eventualno zaradili - ka`e na{ sagovornik. Ina~e, komunalcima, ali i policiji usijao se telefon, po{to su stranci mislili da su im kola ukradena. Me|utim, kola im nisu ukradena, ve} je preko 30 automobla zeleni pauk odneo zbog nepropisnog parkirawa. I u ovom slu~aju stranci su pla}ali odmah, dok kao po obi~aju, na{i nisu imali novaca. Q. Nato{evi}

DANAS NA TRGU SLOBODE

@ivizdravo,testirajse Kampawa „HIV - Ne mo`e{ da zna{ dok se ne testira{„ odr`a}e se danas od 11 do 14 ~asova na Trgu slobode. Ovom prilikom mobilna medicinska jedinica omogu}i}e gra|anima anonimno, brzo i besplatno savetovawe i testirawe na HIV. U isto vreme i na istom mestu vi{e od 30 igra~a hiphop i brejk dens grupa odr`a}e takmi~ewe kako bi srenuli pa`wu javnosti na borbu za zdrav `ivot prevencijom i testirawem na HIV. A. L.

Efikasna„^isto}a” Po za vr {et ku pr ve fe sti val ske no }i, eki pe „^i sto }e“ su ju ~e od 6 do 17 ~a so va ~i sti li i ure |i va li sve lo ka ci je „Eg zit“ fe sti va la. Rad ni ci sa me ha ni za ci jom, ko ja ukqu ~u je auto sme }a re, otvo re ne ka mi o ne za tran sport i auto ~i sti li ce, ure |i va li su Tvr |avu, sa ku pqa li otpad, me wa li ke se za sme }e na mon ta `nim kor pa ma, pra zni li po sta vqe ne kon tej ne re. Na kon ukla wa wa sme }a, ~i sti li ce su

do dat no sa ku pqa le pra {i nu i ne ~i sto }u. - Programom ure|ewa obuhva}eni su i prilazi Varadinskom mostu, kao i sam most, Gradi} i prilazi Tvr|avi i pe{a~ka zona, od kampa do Tvr|ave, du` keja – ka`u u ovom preduze}u. Najve}i posao radnike „^isto}e“ o~ekuje u ponedeqak, po zavr{etku festivala, a kompletno ure|ewe Tvr|ave po~iwe kada organizatori uklone svu opremu sa lokacija. Q. Na.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota14. jul2012.

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA 5

NACIONALNOM UDRU@EWU ZA ZA[TITU POTRO[A^A STI@U @ALBE NA NEKE AGENCIJE

Aran`mannaglootkazan, letovawesan

Blagajna„Informatike” radikra}e BlagajnaJKP“Informatika”, kojasenalaziuokviruAIK banke na  Bulevaru Mihajla Pupina 5 od ponedeqka, 16. jula, prelazinaletweradnovreme.Radnimdanima blagajna}ebiti otvorenaod8do15sati,doksusubotainedeqaneradni. B. Y.

NA BAZENIMA „SAJMI[TA”

Audicijazaplesa~e, manekeneivoditeqe Na otvorenim bazenima „Sajmi{te”, u okviru manifestacije „Leto na bazenu”, sutra }e biti organizovano muzi~ko - plesno takmi~arsko dru`ewe. Predstavi}ese~lanoviKlubamanekena Novog Sada, a bi}e prire|ena i

audicija za nove plesa~e, modne manekeneivoditeqe. Takmi~ari}emo}idaseprijavenabini,poredmalogbazena,od 15~asova,azasveu~esnike„Minakva”jeobezbedilaprigodnenagrade. I. D.

Letwi godi{wi odmor, more, pla`u i sunce,sugra|aninestrpqivoi{~ekujucele godine.Nakonmnogosatiprovedenihnaposlu, ovih desetak dana razbibrige, zabave, kupawa i u`ivawa mogu da pokvare turisti~keagencije,kojedabiprivuklemu{terije,obe}ajubajkovituuslugu,alikakosei ranijih godina pokazalo, obe}awe ponekad nebudeostvareno.IzNacionalnogudru`ewazaza{titupotro{a~asaznalismodasu `albe na rad turisti~kih agencija ve} po~ele. -Trenutno su najaktuelnije `albe na otkazivawe putovawa i to upravo od strane

alergijske biqke od 2006. godine u~estvujeuprogramusuzbijawaambrozijeidrugihalergijskihbiqakanapodru~jugrada.Poredtoga, terenskeekipeodmajamesecaprate rast ambrozije na osnovu ~ega praveprognozupojaveprvihcvetova.Najve}epovr{inepodambrozijomsenalazenaBulevaruEvrope, zatimnaNovomnasequ,limanima, kaoinaKlisi. N. [.

Eko-predavawe uKoviqu

Zelenidani naFTN-u

Predavawenatemu,,Zna~ajbiodiveziteta’’ odr`a}e ve~eras u 19 ~asova u prostorijama Mesne zajedniceKoviq.Stru~nopredavawe na temu {ta je biodiverzitetikojesuposlediceneodr`ivogkori{}ewaprirodnihresursa, odr`a}e stru~ni predava~i, diplomirani ekolozi i biolozi. Posetioci }e tako|e imati priliku da saznaju na koji je na~in izvodqivo odr`avawe doma}instvauzekolo{kana~ela.Predavawe je deo aktivnosti projekta ,,Eko akcija’’ koje organizuje Udru`ewegra|ana,,MladizaKoviq’’. N. [.

Fakultettehni~kihnaukaod16. do23.julaorganizujeprvi,,Kampus Evrope”, letwu {kolu pod nazivom ,,Zeleni dani 2012”. Priliku da ~uju predavawa o upotrebi solarneenergijeima}esvistudenti osnovnih i master studija in`ewerskihstruka.Uradu{koleu~estvuje 22 studenta iz Evrope i 18 izNovogSada.Oni}enakrajupolagati test i dobiti sertifikat koji}ebitiupisanuDodatkudiplomeidonosi}etriboda. Sve~anootvaraweletwe{kole zakazano je za 17.jul u 9 ~asova na Fakultetu tehni~kih nauka u amfiteatru2. M. S.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS:„I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: TROJKE:Milka]urguz izFutoga(dvedevoj~iceide~aka), BLIZANCE:TijanaMarjanovi} izNovogSada(devoj~icuide~aka) DEVOJ^ICE:DanicaVla{kov iz@abqa,MiomiraMu~ibabi} izBa~kePalanke,JelicaMari~i} izRume,MirjanaMarki izTemerina,AnkaPecwik izPivnica,Vida@ivkovi} iz\ur|eva,Ana Manojlovi}-Sabo iAnnaVozar izKisa~a, DE^AKE: Qubinka Je~menica i Milana Stojanovi} iz Novog Sada,JasnaBastaja iz\ur|eva,SuzanaPaj~in izBa~kogJarka,ZoricaMiqojkovi} izPetrovaradinaiDragana]ur~i} izSiriga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: LadislavFraweMatkovi}(1930)u10.30~asova,Du{ankaMilana Marjanovi}(1932)u11.15,JovanSimeJerkovi}(1929)u12,MarijaCveteJankov(1920)u12.45,DraganIlijeMili~evi}(1936)u 13.30, Nesat Mehmeda Ferati (1966) u 14.15, \er| Eve Dobo{i (1921)u15iFebronaSilvesteraNa|(1924)u15.45.NaUspenskomgrobquuNovomSadubi}esahraweniSlavkaIlijeSoldatovi}(1946)u11iJelicaNikoleMilo{evi}(1929)u15~asova.

nekihturisti~kihagencija-ka`epredsedniktogUdru`ewaGoranPapovi}.-Agencijeumejudaotka`uaran`mane,aputnicima vra}ajusamodeonovca.Tako|e,otkazujesei prevoz Jatovim avionima, {to putnicima, koji su uplatili takve aran`mane, stvara problemeokoprevoza. Osimotkazivawaputovawa,popodacima Udru`ewade{avasedasusugra|aninezadovoqni i uslugom, koju im je pru`ila turisti~kaagencija. -Kaoiranijihgodinapotro{a~inamse `alenakvalitetsme{taja,jersunekeagencijetvrdiledajesme{tajodli~an,anali-

cumestaseispostavidanijeba{tako.Tako|e,na{imturistimaproblemjeiudaqenostsme{tajaodpla`e,jerjeonamnogove}aodone,kojusuagencijenazna~ileusvojoj ponudi-rekaojePapovi}. IzNacionalnogudru`ewazaza{titupotro{a~a ka`u da potro{a~i mogu da se za{tite tako {to }e se obratiti udru`ewima,koja{titewihovaprava. -Dabiseza{titilipotro{a~imogudase obratenamapismenimputem,prilo`e`albu,aondamipokre}emopostupak-rekaoje Papovi}. N. R.

NA DIVQIM PLA@AMA SVE VI[E SUGRA\ANA

Jedinobesplatno letweu`ivawe

Uni{tavaweambrozije Laboratorija za invazivne i alergijske biqke Prirodno-matemati~kogfakultetauzZavodzaizgradwugradadajepreporukezamehani~kitretman,odnosnoko{ewe lokacijanakojimaimakorovaambrozije.Ujunumesecujeizdato18 preporukazako{ewe,aujulu37. Prvi krug ko{ewa traje do 25. jula,aod10.avgustapo~iwedrugi krug.Laboratorijazainvazivnei

DNEVNIK

Novosa|ani koji nameravaju davreleletwedaneproveduna nekoj od morskih pla`a naj~e{}e se odlu~uju za odlazak u Gr~ku,Tursku,CrnuGoru,Egipat, Tunis… ka`u u novosadskim turisti~kim agencijama. Cene turisti~kih aran`mana suraznolikeizavise,presvega, od kvaliteta sme{taja i tro{kova prevoza, ali i od destinacijeiterminaodmora.Me|utim,zbogbespariceipaprenih cena na moru, mnogi Novosa|ani}eiovegodinemoratidase zadovoqe letovawem pored dunavskeobale. Naravno, ve}ina wih ide na [trand,akakoka`uzbogstranih gostiju ve}ina kafexija je podigla cene piva i sokova, pa sada razmi{qaju kako da se izboresave}praznimnov~anicima. Popularni [trand, s ~istom pe{~anom obalom, travwacima, klupama, {etali{tem, kabinamaimno{tvomkafi}anajlep{a je pla`a na Dunavu du` celog wegovog toka. Me|u-

Foto:F.Baki}

8

tim,cenesupoputonihnaprimorju.[oqicakafeko{ta130 dinara, mekike su 100, pivo od 120do180dinara. Zato spas od vreline dosta sugra|ana nalazi na divqim pla`ama,poputBe}arcailikere}e pla`e, Oficirca, nudisti~kepla`enaKamewaruili

VODI^

tElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

[ordo{a, gde, osim kupawa i sun~awa, nema drugih sadr`aja semna[ocikigdeimaletwih, priru~nih barova. Obale tih pla`aiprili~nosuneuredne,s izuzetkom nudisti~ke, koju kupa~isamiodr`avaju. AleksandruR zateklismona Be}arcu s dru{tvom. Oni su

nam ispri~ali da tamo dolaze zato {to je ve}i prostorimawagu`va.Oniove godinene}eletovatinamoru, nego }e se zadovoqiti ~etvorodnevnimboravkomu Jagodini. Bra~niparSini{a iTawa Stojanovi} svakodnevno odlazena[ordo{,jerkako ka`u,mawajegu`vanegona [trandu,aipredve~emogu da “raspale” ro{tiq. Slobodan i wegova supruga dolaze na ovu pla`u jer `ive naTelepu,paimjeinajbli`a, a ujedno povedu i svog ku}nogqubimcakojitako|e voli da se kupa u Dunavnu. Milna i [andor za to vremesedenaobaliiu`ivajuuDunavu, ~aste}i se kafom iz termosa i vo}em koje su poneli od ku}e. Naletovawusuposledwiput bilipre15godina,jerod20.000 plateipenzijenemogudau{tedezaboravaknamoru. Q. Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.Mihajla Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel:6350-664, 6350-740


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota14.jul2012.

9

JERKOV I \UKI] POSETILI SIGURNU @ENSKU KU]U

Mre`ominstitucija protivnasiqa - U 80 odsto slu~ajeva `ena koje su umrle kao `rtve porodi~nognasiqapro{legodineu Srbiji, bli`a i daqa okolina

noj `enskoj ku}i. – Ne samo da nasiqeuporodicinijeprivatnastvarikrivi~nojedelo,ve} je i }utawe o ovome sau~esni-

tra za socijalni rad i zdravstvenih institucija, da onog momenta kada se nekoj od ovih institucija obrati `ena koja trpiporodi~nonasiqe,sveinstitucije u mre`i znaju za to. To je neophodno za ovaj grad, a

ku}ujeplaniraladaizdvoji8,2 milionadinara. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za socijalnu za{titu, brigu o porodici i deci Milan \uki} apelovaojenasvedru{tvenoodgovorne kompanije, institucije

Trebahitnodasenapravimre`asvihnadle`nih institucija:policije,tu`ila{tva,sudova,Centra zasocijalniradizdravstvenihustanova (predsednicaSkup{tinegradaAleksandraJerkov)

jeznaladaonetrpenasiqe–rekla je predsednica Skup{tine grada Aleksandra Jerkov prilikomju~era{weposeteSigur-

{tvo.UNovomSadutrebahitno da se napravi mre`a svih nadle`nih institucija - policije, tu`ila{tva, sudova, Cen-

ne iziskuje nikakva finansijskasredstva. Od15.decembra2006.godine, kada je osnovana Sigurna `enska ku}a 411 `ena i 298 dece je boravilo u woj, a 2.500 `ena se obratilozapomo}idolazilou kancelarijuSigurne`enskeku}enasavetovawe.Gradskaupravazasocijalnuide~juza{tituu ovoj godini za Sigurnu `ensku

ipojedincedapru`epodr{kui Sigurnoj`enskojku}iiSigurnojde~jojku}i. - Pored nov~anih donacija, va`nojedatekompanijepru`e{ansu`enamakojesuuSigurnojku}i dasezaposleirade,jer}esenataj na~in integrisati u dru{tvo i lak{e prevazi}i traume i probleme-rekaoje\uki}. A. Va. Foto:R. Hayi}

„IMLEK”, VLASNI[TVO „SALFORDA”, OBUSTAVIO PROIZVODWU U FIRMI KOJA JE NEKADA BILA ME\U NAJJA^IMA U GRADU

Zatvorena Novosadskamlekara Novosadskamlekaraodju~ene radi, a 76 radnika u ponedeqak trebadaseizjasnidaliprihvatajudaputujunaposaouSuboticuiuPadinskuSkelu,gde„Salford”, vlasnik Novosadske mlekare dr`i  proizvodwu mleka i mle~nih prera|evina. Ovda{wa mlekarajeod2008.usastavuAD ”Imlek”, koji posluje u sastavu Investicionog fonda „Salford„,atajfondkupiojeNovosadsku mlekaru jo{ 2003. U

skihuslovauveziekologijeiza{tite`ivotnesredine”. - Novosadska mlekara je ogranakAD„Imlek”ideojemlekareu Padinskoj Skeli, i radnicima je ponu|eno da rade u mlekarama u Subotici,iliuPadinskojSkeli -reklajedirektoricaPopov. Predsednica Gradskog odbora Samostalnog sindikata poqoprivrede,vodoprivrede,{umarstvai prehrambene industrije Branka Popovi} izjavilajedasenesla`e

Zatvorenproizvodnipogonukojemjeradilo 76radnika,aonitrebadaseizjasnedali}e putovatinaposaouSuboticuiPadinskuSkelu. Preos  taliradniciodwihukupno139naplatnom spiskuradi}eidaqe,itousektorima prodajeisirovina „Imleku” su ju~e rekli da je 12. julazatvorenproizvodnipogon, u kojem je bilo uposleno 76 radnika. Preostali deo radnika, od 139 na platnom spisku, osta}e i daqedaradiuNovosadskojmlekari,itousektorimaprodajei sirovina. Direktorica Sektora qudskih resursa u AD „Imlek” TamaraPopov kazalajedasurazlozi za zatvarawe proizvodwe “velikitro{koviinemogu}nost dugoro~noginvestirawazbognedostatka tehni~kih i lokacij-

sa razlozima koje je “Salford”, odnosno AD “Imlek” naveo kao razlog za zatvarawe proizvodwe mlekaimle~nihproizvoda. -Ozatvarawumlekareufirmi se {u{ka ve} godinu dana, a od 2003. godine, od kada je vlasnik mlekare“Salford”sveje~iweno dadoovakvogishodado|e.Ume|uvremenu je “Salford” pozatvarao mlekareumawimsredinamauVojvodini-reklajePopovi}. Popovi}jeustvrdiladajeprekju~e po deset radnika pozivano

^ITAOCI PI[U SMS

Foto:N.Stojanovi}

na razgovor s menaxmentom i  da imjeponu|enodapotpi{ure{ewa o pla}enom odsustvu, kolektivnom godi{wem odmoru, kao i dani{tanijegarantovanoukolikosezaposleniopredeledaputujunaposaouSuboticuiuPadinskuSkelu. -„Imlek”jesveradiouti{ini ne obave{tavaju}i nikoga o poslovnimnamerama.Posvojprilicizaposleni}eposleistekapla}enog odsustva biti progla{eni zatehnolo{kivi{ak.Predo~eno imje,naime,da”Imlek”mo`enajvi{e30odstood76radnikaupro-

izvodwidauposliuSuboticiiu PadinskojSkeli-izjavilajePopovi}. Uponedeqaksindikatnamerava,reklaje,dasesazaposlenima izmlekarepro{etadoBanovine iGradskeku}eipredapismanadle`nimadaulo`euticajinedozvole da se zatvori novosadski brend. Iz kabineta gradona~elnikaIgoraPavli~i}a ju~ejesaop{teno da nemaju informaciju nioradu,niozatvaravawuNovosadskemlekare,tenemogubezjasneslikeotomedaiznosestav. Z. Deli}

065/47-66-452

Yeparo{iopetharajubusevima *** Gledamoreklamu„Novosadsketoplane” za energetsku efikasnost. Molim vas, juli je, do zime ohoho. Alioefikasnosti,tju{tedistruje bi mogli ne samo pri~ati, nego ne{toipreduzeti,jertojetaista energetska efikasnost, ali u{tede primenomistogmaterijalauizolaciji. 065/9137...

Vi koji se vozite autobusima GSP-a pa`wa, xeparo{i haraju u opremizapla`udugipe{kiripreba~eni oko vrata im sad zamewuju jakneprekoruke.Oprez. 064/1325... *** Kojijetopametwakovi}izGSPasmisliodaskratilinijubusa5? Jelimtona~inzadodatniprihod tako {to }e qudi na Najlon mimo centra grada i {to }e mewati dva prevoza i pla}ati dve karte u jednompravcu?Neznamnijedandobar razlog ove promene. Nezadovoqni GSPputnik. 065/8337...

*** PitaobijavnokomunalnouTemerinu,za{touBa~komJarkuve}godinu dana u pojedinim ulicama ne radi uli~no svetlo? Za{to i dokle? 063/1651...

*** Ovih dana {etamo se uve~e kejom, Dunavskom, centrom, lepo je sre|enoipunoje`ivota. 063/8272... *** PreizborauLeptirovojuliciuVeterniku dovezena kompletna mehanizacija za izradu kanalizacije. Me|utim, odmah po-

sle izbora ni kanalizacije ni ma{ina. Prevara! 064/1482...

*** PrijateqicakojaradinaEgzitu kaovolonter,obja{wavamidarade besplatno,jerodEgzitavi{enema zaradeipara,namojepitawepaza{to bi onda neko sve to organizovao, ka`e da odr`imo vezu Novog Sada sa svetom... Mora da su volonterimaispralimozak...ijasadtakosedimi razmi{qam,kojeovdelud??!! 064/6654...

OTVORENA IZLO@BA U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

Paraolimpijci velikiborci

UUlicikraqaAleksandraju~e je otvorena je izlo`ba fotografija posve}enih promovisawu paraolimpijskih i olimpijskih vrednosti,kojujeorganizovaoParaolimpijski komitet Srbije u saradwi sa Ambasadom Velike BritanijeuBeogradu.NoviSadje prvigraduSrbiji,ukojemjeprire|ena postavka izlo`be, a u narednom periodu izlo`ba }e biti otvorenaidrugimgradovima. Ovu sportsko-kulturnu manifestaciju sve~ano je otvorio ambasador Velike Britanije Majkl Devenport. Po`eleojepunouspehasrpskomtimu. - Uspe{ni sportisti su najboqi ambasadori svoje zemqe, a mi smo tu da im damo podr{ku za

predstoje}eizazoveidaimporu~imoda}eodnasuvekimatikako institucionalnu, tako i qudsku podr{ku -izjaviojezamenikgradona~elnika doc. dr Sini{a Sevi}. DodaojedajeNoviSadprvii jedini grad u Srbiji koji ima usvojenu Strategiju pristupa~nosti,kojaomogu}avaosobamasainvalidittomelementrneusloveza nesmetan`ivoti{ansudaseposvete svojim poslovima i interesovawima. Otvarawu izlo`be prisustvovaojeideosrpskogParaolimpijskog tima koji }e predstavqati dr`avunaParaolimpijskimigrama,kojeseodr`avajuuLondonuod 29. avgusta do9. septembra. I. D.

Predloziza gradskapriznawa Komisijazaobele`avawepraznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvuSkup{tinegradapoziva gra|awe, preduze}a, ustanove...da podnesu obrazlo`ene inicijative za dodelu ovogodi{we OktobarskenagradeiNovembarske poveqe. Predlozi za dodelu Oktobarske nagrade podnose se do 15. septembra u Skup{tini gradauUlici@arkaZrewanina, azaNovembarskupovequdo1.oktobranaistommestu. Oktobarskanagradasedodequjekaodru{tvenopriznawezaizuzetne rezultate u radu, dela i najvi{a dostignu}a i ostvarewa postignutautokujedneilivi{e godina u oblasti privrede, dru{tvenihidrugihdelatnosti.Do-

dequje se pojedincu ili grupi gra|ana koji rade ili su radili nateritorijigrada,kaoipreduze}ima, ustanovama i drugim organizacijama sa sedi{tem u NovomSadu.Mo`esedodelitiu~eniku i studentu kao poseban vid dru{tvenog priznawa za stvarala{tvomladih. Novembarska poveqa se dodequjegra|aninuiligrupigra|ana zazajedni~kerezultateidostignu}aostvarenaradomunegovawu demokratski tradicija i ja~awu zajedni{tvagra|anaNovogSada, privrednom razvoju, duhovnom stvarala{tvu, zdravstvenoj i socijalnojza{titi,prosveti,sportu, ispoqavawu hrabrosti u vanrednimsituacijamaidrugo. B. M.


10

vOJvOdinA

subota14.jul2012.

ДАНАС СЕДНИЦА СО КИКИНДА

Кикинда добија извршну власт КИКИНДА: Данас у 10 сати наставља се конститутивна седница Скупштине општине Кикинда којајепочела 3.јула.На првом заседању,већином гласоваодборника, изабране су председница Скупштине Ђурђина Јеринкић и заменица председнице Скупштине Гордана Булатовић,те секретарка Драгица Стојановић Жигић. Услед недостатка кворума седница је прекинута. -У наставку седнице разматраће се још две тачке дневног реда: доношење решења о избору председника општине Кикинда,његовог заменика и Општинског већа, као једна тачка и доношење решења о именовању председника,заменика председника и чланова комисије за кадровска,административна питања и радне односе.

Очекујем да Кикинда сутра добије извршну власт која ће одмах почети да ради јер нас чека пуно посла -реклајеЂурђинаЈеринкић. Према Пословнику, када се на дневном реду налазе нове тачке дневног реда, неопходно је поштовати рок од седам дана за заказивање. С обзиром на то да је заседање наставак конститутивне седнице,24сата је оптималан период за заказивање. Јеринкићева истиче да је свих 39 одборника обавештено о сутрашњој седници. Власт у Кикинди имаће континуитет и чиниће је Демократска странка,Коалиција око Социјалистичке партије Србије,Лига социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара. А. Ђ.

Оребалансубуџета ПАНЧЕВО: УпонедељакћеодборнициСО Панчеваиматинову седницу,накојојћерасправљатиоребалансубуџета2012. -Новоградсковећеимаобавезудапресечестање,давидимогдесу намјавнапредузећа,какодарешимопроблемАТП-акаогорућипоследњихдесетгодина. Тојеједнооднајважнијихпитањатренутно,собзиром на то да уколико не бисмо урадили ребаланс Аутотранспортно предузећебизакојиданстало,јернемавишеновцанизанафтуниза плате.Уовомбуџетућесенаћи неких100милионадинаразаАТП -рекаојеАлександарФаркаш,чланвећазаспортиомладину. З. Дг.

Градоначелник уГлогоњу

ПАНЧЕВО: Градоначелник Панчева др Светозар ГавриловићјепосетиоселоГлогоњповодомславеПетровдан.Овојепрви долазакпанчевачкихвластиусело упротеклечетиригодине,што јепредставникеселаобрадовало. -Нисунасобилазилиинисусе удостојилидадођууГлогоњ,нисуихинтересовалинашипроблеми - пожалио се председник Скупштине МЗ Глогоњ Зоран Арсић којиочекуједапредстав-

ници нове власти неће заобилазитисело. ЧланГрадскогвећазадуженза селоируралниразвојДејанЖивановић, као домаћин славе рекаоједаћесетрудитидаунапредиживотљудинаселу. - Потрудићемо се да у наредном периодууједначиможивот у Панчеву и живот у селима. Постоји велика разлика између Старчева,Иванова,Глогоња-рекаоје Живановић. З. Дг.

dnevnik

КАДРОВСКА РЕШЕЊА У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА

Лакоседоговорили СТАРА ПАЗОВА: После конституисања новог сазива Скупштине општине Стара Пазова, танка коалиција Српске напредне стртанке(16), Демократске странке Србије(5),Јединствене Србије(3) са једним чланом Социјалистичке партије добила је појачање јер се владајућој већини придружила Општинска организација СПС са својих седам одборника, па је седница Скупштине општине посвећена кадровским решењима у једној групи јавних предузећа и установа релативно брзо завршена. Најважнија решења су стигла на крају, јер су разрешени дужности директори Дирекције за изградњу, ЈКП „Чистоћа“,Јавног предузећа „Водовод и канализација“, Дома здравља и Центра за културу Стара Пазова који су ту дужност

обављали протекле четири године и имановани нови. На челу Дирекције за изградњу општине Стара Пазова наредне четири године, према одлуци локалног парламента, биће Недељко Ковачевић, машински инжењер из Нове Пазове (СНС), нови директор „Водовода и канализације“ је Милош Грковић (ДСС)из Нове Пазове који је до сада био на челу ЈКП „Чистоћа“, док је за новог директора „Чистоће“ именован Ђукан Ракоњац (ДСС)из Старе Пазове. Нови в.д. директорaДома здравља „Др Јован Јовановић Змај“ је др Рада Инђић,стоматолог из Старе Пазове(СПС),док је за в.д.директора Центра за културу Стара Пазова именован глумац Владимир Керкез из Нове Пазове који је претходне четири године био на

челу Културно-пословног центра Нова Пазова. Скупштина општине Стара Пазова је потврдила одборнички мандат Владимиру Шимуновићу са листе коалиције око СНС пошто је Ђорђу Радиновићу мандат престао избором на функцију председника општине, а уместо његовог заменика Горана Врањеша одборнички мандат са листе Јединствене Србије добила је Сања Верић. Промењени су и председници, заменици и чланови управних и надзорних одбора Дирекције за изградњу, „Чистоће“, „Водовода“, „Урбанизма“, Дома здравља и Центра за културу. Кадровска решења за остала јавна предузећа и установе у старопазовачкој општини су најављена после паузе од око месец дана. А. Мали

СУБОТИЧАНИ СПАС ОД ВРУЋИНА НАШЛИ У СЕГЕДИНУ

Уторкомнаноћно купањеуАкваполис

СУБОТИЦА: У граду „сунчеве светлости“ и пик саламе -Сегедину у Мађарској налази се један од највећих аква паркова,Акваполис-„Сунчеви зрак“. Суботичани се најчешће одлучују да се у суседном и братском граду освеже када су температуре изнад 30. Због тога је и Туристичка организација „Суботица транс“ увела специјалан полазак за ноћно купање током јула и августа.Цена карте је 1350динара,а поред превоза урачуната је и улазница за аквапарк,а доступни су сви садржаји тихог велнеса осим масаже.Како би изашли у сусрет суграђанима, сваког уторак аутобус полази у 18 часова са главне аутобуске станице,а повратак је после поноћи. Акваполис „Сунчеви зрак” у Сегедину је веома популаран међу Суботичанима, јер реално у близини немају већи аквапарк и простор у коме могу да уживају у породичном велнесу са базенима, воденом парку са тобоганима,базенима за авантуру и тихи велнес. -Цена је изузетно повољна, јер је урачунат и пут и улазница,а и у близини нема сличних понуда.Гости могу да долазе током целог дана и недеље до 21час,а ноћно купање имамо само уторком -рекла је Емеше Тобијаш,из службе „Акваполис“. Посетиоцима је нарасполагању 13 различитих тобогана, дечји базени и базени за дожи-

Новацоднаграде запоправку бициклистичкихстаза

АЛИБУНАР:Од језера Краљевац у Делиблату, преко Беле Цркве,Вршца до Алибунара одржана је трка „Бициклом по Банату“на којој је учествовало 50рекреативаца и активних бициклиста из бројних места и бициклистичких клубова Војводине. На стази дугој 118 километара ученици су прошли кроз пределе резервата природе Делиблатска пешчара.Од Делиблата су кренули у 10 сати и прошли кроз места Гај,Шмарак,Дубовац,Врачевгај, Белу Цркву, Црвену Цркву, Јасеново,Стражу.У Вршцу учеснике су дочекали заменик председника општине Зоран Томић,бројни грађани, послужени су освежењем и наставили пут за Влајковац,Уљму,Николинце,Банатски Карловац и стигли на одредиште на Трг слободе у Алибунару око 14сати.Онисусвудасрдачнопоздрављени, а у Алибунару су их на свечаности дочекали организатори ове промотивне трке из УНДП Србија са партнерима из ових јужнобанатских општина. Ту су били стални представник Уједињених нација – УНДП у Србији Вилиам Инфанте,амба-

садори Румуније Данијел Бану и Белгије Кундуцки, државни секретар у Министарству економије и регионални развој за туризам Горан Петковић и други.Победнику трке,члану Бициклистичког клуба „Ruis Cycling“ из Новог Сада Борису Поповићу припала је награда од 10.540долара,ановацћекакојерекао искористити за поправку бициклистичких стаза у Војводини. Представник УНДП Инфанте је казао да је ова манифестација била прилика да се промовишу различити циљеви као што су туризам у Банату,бициклизам као алтернативни превоз,здрави стилови живота и изградња заједнице кроз спорт, прекограничну сарадњу Србије и Румуније. -Општина Алибнар је прва  у Србији усвојила стратегију руралногразвојаиочекујемо добре резултате у реализацији пројекатасаУНДПипартнеримаизРумуније, затим са Белгијом, чије две компаније граде ветропарковеуовојопштини -рекаојепредседникопштинеАлибнарДушан Јовановић. Р. Јовановић

ЕЛЕМИР: Удружење спортских риболоваца „Бабатово” из Елемирасутра,наизлетиштуБабатовонаТиси,организујеманифестацију „Елемирска сомијада”.Речјеотакмичењууриболовунасоматакозваномбућком, накојемћеучествоватидвадесетак екипа из Војводине, али и Мађарске,паћеелемирскориболовачко надмет ање први пут иматимеђународникарактер. -Такмичењећепочетиу8часова, а проглашење најбољих екипајеу13сати-кажепредседник Удружења спортских риболовацаДушанЋургуз. Овојетрећапоредутакмичарска бућка, коју организује елемирскоудружење„Бабатово”. Ж. Б. У КИКИНДСКЕ АПОТЕКЕ

Стигли „мадопар”и „ласикс” КИКИНДА: Након дуге несташице, у апотеке у Кикинди стигао је „мадопар“ за лечење Паркинсоновеболести,аснабдевеност„ласиксом“садајеконтинуирана. Међутим, још увек нема„бруфен“сирупа,каониседатива„лоразепама“. Одчетиримедикамента,наполицама апотека појавила су се два -каже Бранка Ковачевић, шефицаАпотеке1,уБлокуГА-4. -Поново  имамо „ласикс“ којег дуго није било на тржишту. Истина, ово није „Југоремедијин“леккојипацијентинајчешће траже,аливажноједаимаиовог, увозног,којијенаДлистилекова-може се добити само у овој апотециисамонарецепт.Мања количина увозног „мадопара“ стиглајепренеколикоданаисве смоиздали,ановуиспорукуочекујемоупетак. А. Ђ.

Хуманитарна свирка вљаје, отворени велнес базен, коридори воденог тока, ђакузи лежаљке, брзаци, пећинско купатило и базени са термалном водом,међу којима је затворени тобоган,најдужи у Европи,272 метра звани анаконда и 223метра дуг тобоган камиказе који полази из торња са висине од 30 метара. - Оно што се нуди у Акваполису је интересантно и атрактивно,а опет то све могу добити по веома приступачној цени рекаоједиректор ТО „Суботица транс“Невен Вишњић.

За оне који знају да уживају могу да након пливања или вратоломних „анаконди“ и „камиказа“ користе услуге тихог велнеса који обухвата базен за пливање, атракцијске и ђакузи базене,финску сауну,инфра сауну,парно купатило, слану собу, ароматичну кабину и отворену сауну.Уз бесплатно освежење водом или чајем.У лечилишном крилу лекари стручњаци чекају оне који долазе у реуматолошку, физиотерапеутску и рехабилитациону ординацију. С. Иршевић

ЛЕТО ИЗМАМИЛО ОГРОМАН БРОЈ ГРАЂАНА НА ЈЕЗЕРО

ТРКА „БИЦИКЛОМ ПО БАНАТУ” ОКУПИЛА 50 УЧЕСНИКА

Елемирска „сомијада”

Пескара тесна за купаче ЗРЕЊАНИН: Тропске врућине измамиле су последњих дана на популарно зрењанинско летовалиште Пескара огроман број купача. Гужве су нарочито забележене током минулог викенда када су,осим омладинаца,и ком-

је проширење плаже, али се од тога, у међувремену, одустало због разних околности. Између осталог и због нерешеног имовинско –правног односа.Јер,Туристички центар је и ове године од Грађевинско–индустријског

плетне породице долазиле да се расхладе у вештачком језеру, на периферији Зрењанина.Иста ситуација,вероватно,биће и ове суботе и недеље. В.д. директора Туристичког центра града Зрењанина Марица Косановић потврдила је да на купалиште,релативно мале површине, у последње време долази велики број људи. Ранијих година, подсетила је она, планирано

комбината „Банат” узео у закуп Пескару, пошто је земљиште на ком се налази купалиште корисништво те фирме,у којој је својевремено отворен стечајни поступак. Ово предузеће раније је расписало јавни оглас за издавање у закуп тог земљишта. Туристички центар је уз велике напоре, и подршку Градске управе, доставио најповољнију понуду и успео да елиминише из конку-

ренције чак и неколико заинтересованих београдских предузећа. Али,није успео да прошири плажу. - Надам се да ће имовинско – правни односи бити решени и да ћемо у неком наредном периоду одрадити оно што смо наумили – истакла је Косановићева и напоменула да ће,по завршетку купалишне сезоне, Туристички центар формирати екипу која ће трагати за новцем намењеним за будућа улагања у излетиште, која ће зависити и од тога да ли ће уговор са ГИК-ом „Банат” бити продужен. Она је додала да је овогодишњи буџет Туристичког центра мањи него претходних година, па ће ова установа кроз конкурсе тражити средства за реализацију предвиђених пројеката. Иначе, сезона купања на Пескари званично је почела 1.јула, када је са радом стартовала и спасилачка служба.Радно време купалишта је свакодневно од 11до 19 часова, и у том периоду шесторица спасилаца воде рачуна о безбедности купача. Улаз је, као и ранијих година,бесплатан.Посетиоцима алтернативног летовалишта на располагању су бесплатне лежаљке, а расхлађење могу да потраже у неком од угоститељских објеката. Ж. Балабан

БЕЧЕЈ:Рокбендови„Косту грлу“и„Flash bend“изБечејадоказујувечерасхуманостнаделу, патоочекујуиодсуграђана.Наиме, у организацији пријатеља младе Бечејке Емеше Козма (21),којајепреизвесногвремена усаобраћајнојнесрећидоживела повредевратаипреломкарлице, вечерасод22сатаучарди„Обала“крајТисеодржаћесехуманитарнасвирка,асавприходћебитиуплаћенуфондзаоперацијуи рехабилитацијуповређенедевојке.Улазјебесплатан,акутијаза хуманитарниприлогћебитипостављенанаулазуучардуисвако ће моћи да приложи сходно сопствениммогућностима. В. Ј.

Авионима против комараца АПАТИН:Третманипротив одраслих комараца из ваздуха на подручју општине Апатин биће изведени од среде 18. јула досуботе28.јула,саопштилаје новосадска„Циклонизација“. Какосенаводи,тачноместои врем е третм ан а зав ис ић е од временских услова, а препарат којим ће се радити је „Icon“ са активномматеријомламбда-цихалот рин. Упозоравају се пчеларидајепрепараттоксичанза пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километ араоднаведеногместатретирања. Дејство препарат а трајетридана.


dRU[TvO

dnevnik

POLITI^ARINEMAJUSLUHAZAVA@NOSTZA[TITNIKAGRA\ANA

Blokadaombudsmana zasvakuosudu Zbogistekamandata,gra|anisu suo~enisblokadomjedneodnajva`nijih institucija – za{titnika gra|ana, {to je „za svaku osudu”, navodi Mre`a za restituciju. Mre`atra`idaseobezbedikontitnuitetradateinstitucije. U saop{tewu, koje je potpisao predsednikMre`eBogdanVeqkovi}, navodi se da je, i pored svih te{ko}a,Vladapredlo`ilaSkup{tini, a potom povukla predlog zakonaoizmenamaidopunamaZakonaoza{titnikugra|ana,kojima biseobezbediokontinuitetrada teva`neinstitucijeiuuslovima neograni~enogodugovla~ewaiopstrukcija izvr{ne i zakonodavne vlasti. Mre`a je zato predsedavaju}em Skup{tine Srbije uputila dopis da hitno i bez odlagawa ponovo obavestisveposlanikedabigra|aniSrbijedobiliza{titnika. – Za ovakvo (ne)postupawe, bez

obziranatodalijerazlognebrigailiinertnost,ilinamernaopstrukcija, politi~ke partije zaslu`ujuapsolutnuosuduika`wavawe u slede}em izbornom procesu,redovnomilivanrednom–oceniojeVeqkovi}. –Uzimaju}iuobziridasusvepoliti~kepartije, ukqu~uju}iionekojeimajunamerudaoformeparlamentarnuve}i-

nu,nasvena~inepromovisalesvoju posve}enost borbi protiv korupcije i kriminala, vladavini prava, za{titi interesa gra|ana, nastavku evropskih integracija..., konstatujemodasuoviprocesinemogu}i bez postojawa institucije za{titnikagra|ana. Podse}a se i na to da je ombudsmanSa{aJankovi},zajednosgra-

NOVAKAMPAWAFONDAB-92

Bitkazasvakoporodili{te Nakon vi{e od 200 obezbe|enih inkubatora, kojima su namirene gotovo sve potrebe zdravstvenih ustanova u Srbiji, Fond B-92 kre}e u novu kampawu pod nazivom„Bitkazaporodili{ta”, tokom koje }e se prikupqati novaczanabavkuopremeneophodne zapru`awe`ivotnepodr{kenovoro|enimbebamaukojojporodili{ta {irom Srbije oskudevaju. U ovom trenutku vi{e od 65 zdravstvenihustanovaupreko50 gradovanateritorijiceleSrbije oskudeva u najosnovnijoj opremii~inifrontnakoji}ebiti usmerene sve aktivnosti „Bitke zaporodili{ta„. Isporu~uju}i inkubatore u svim krajevima na{e zemqe,

predstavnici Fonda B-92 su u dru{tvudonatoraimaliprilike daseupoznajusasurovimuslovimaukojimasezdravstveniradnici bore za `ivote i neometano odrastawena{ihnajmla|ihinajhrabrijihboraca.Neretkosunovi inkubatori stizali u porodili{takojaoskudevajuunajosnovnijojmedicinskojopremibezkoje mali{ani pre`ivqavaju svoje prve dane samo zahvaquju}i snala`qivosti i velikom entuzijazmu medicinskog osobqa. Slika realnog stawa u porodili{tima svejetmurnija,uprkosobezbe|enim neophodnim inkubatorima. Jasno je bilo da se ne{to mora preduzeti,stogajeFondB-92,na sugestiju mnogih donatora, odlu-

Vojskaoslonac mira – Zahvaquju}i sprovedenim reformama, Vojska Srbije je spremnadaodgovorinabezbednosneizazove,predstavqasiguran oslonac mira u regionu i garantjestabilnostiinapretkana{ezemqe–izjaviojeju~e na~elnik General{taba general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}. Onje,nasve~anostipovodom zavr{etka{kolovawa58.klase Komandno-{tabnog usavr{ava-

wa(K[U),istakaodaje,udoba kada su u svetu prisutne savremene pretwe i izazovi, ciq da Vojska Srbije bude jaka, boqe organizovanaiopremqena. – Ulagawem u Vojsku, ula`emoubezbednostgra|anaSrbije istabilnostregiona–rekaoje on,ocewuju}idajeVojskaSrbije na putu reformi postigla zna~ajneuspeheirazvilasaradwu s oru`anim snagama mnogih zemaqa.

Studentskanedeqa Me|unarodnastudentskanedeqa,koja}etrajatiod15.do22.jula,okupi}euBeogradu200studenataiz50zemaqasveta.Kakoje rekla Duwa Anti} iz organizacije „Svetski omladinski talas”,studentikoji}enedequdanaboravitiuBeogradu,do}i}e iz Hrvatske, BiH, Crne Gore,

Makedonije,Bugarske,Rumunije, ali i Francuske Italije, [panije,Litvanije,Rusije... –Ovamanifestacijajeveoma va`najerna{eiskustvopokazujedaseizme|u30i40odstostudenta, koji do|u na ovu manifestaciju,vra}asvakegodineuBeograd–reklajeDuwaAnti}.

~iodanajve}uhumanitarnuakcijukojajeposledwihgodinaorganizovanauSrbijinastavifrontalnim napadom kojim }e biti obezbe|ena neophodna oprema za sva porodili{ta u na{oj zemqi. Na spisku deficitarne opreme koja je od presudnog zna~aja za pre`ivqavawebeba supulsnioksimetri, reanimacioni stolovi, respiratori, neonatalni ventilatori, lampe za fototerapiju, aliiopremakao{tosuvagekoja nijemnogoskupa. Fond B-92 poziva sve hrabre qudeikompanijedaseprikqu~e jo{ve}ojborbi,ukojoj}eseboriti za svako porodili{te, za svakinovi`ivot,zasvakubebu. J.B.

„Union” nemewa status –Pravnifakultet„Union„ne}e promeniti status visoko{kolskeustanoveudru{tvosograni~enomodgovorno{}uizahtevkojije za to podnet Trgovinskom sudu je povu~en – izjavio je ju~e novoizabrani dekan te ustanove Neboj{a [arki}. OnjeTanjugukazaodabitakva organizacionapromenabilaboqa zafakultet,alidaseodtezamisliodustalojerseme|ustudentimarazviostrahpotompitawu. – Status fakulteta ostaje nepromewen.Smatramdabipromena bila boqa za fakultet, ali o~igledno je da ideja o preduzetni{tvu u visokom obrazovawu trenutnonijemogu}a–rekaoje[arki}. Napitawedalibipromenastatusa uticala na to da bude poquqan kredibilitet privatnih fakulteta uop{te, [arki} je rekao danebi.

IN MEMORIAM

PetarPopovi} UNovomSadujeu~etvrtak,u 78. godini, preminuo Petar Popovi},poznatinovinar,muzi~ki i pozori{ni kriti~ar, urednik listova„Borba„,„Na{aborba„ i „Danas„.Uzsvedrugedu`nostii posloveunovinarstvuiinstitucijama kulture na kojima je bio anga`ovan od najranije mladosti, Petar Popovi} je bio i darovitipesnikiprevodilacstihovamnogihma|arskihpesnika. Petar Popovi}, novinar, muzi~ki i pozori{ni kriti~ar i pesnik,ro|enjeuSremskojMitrovici, 21. marta 1934. godine. PetrovotacNikola,zvaniZibciger, rodom iz Jaska (1903–1967), bio je poznat u NovomSadukaoekonomistaipravnik. Majka Evica, po ro|ewu

[podwak, bila je iz Rume. Osnovnu {kolu i gimnaziju Petar je u~io u Novom Sadu. Od |a~kihdanaPetarseopredelio za novinarstvo: od 1951. sara|ivaojeu„Glasusredwo{kolaca„, aod1954. biojeanga`ovanupokretumladihokupqenihokonovosadskeTribinemladihijedan je od wenih osniva~a. Bio je zaposlenunedeqniku„Novosadski dnevnik„,kojijekasnijeizlazio podnazivom„Tribina„.Pisaoje omuzici,filmuikwi`evnosti. Docnijesezaposliou„Forumu„, potomu„Progresu„,gdejeradio u listu „Nova kwiga„ (1959–61). Posle vojske vratio se u isti list za glavnog urednika (1961–65).Godine1965. pre{aoje daradiuRijekuitamopisaoza

reviju „Plavi putevi„. Po povratkuuSrbiju,ulistu„Borba„ je 1968. dobio mesto muzi~kog i pozori{nog kriti~ara. Kada se dve decenije kasnije „Borba„ transformisala u „Na{u borbu„, radio je u desku redakcije, poslejepre{aonaistudu`nost ulist„Danas”.Upenzijujeoti{aokaozamenikglavnogurednikatoglista,2000.godine. SpijanistkiwomJelenomPetrovi}imak}er–JovanuPopovi}-Beni{ek, slikarku. U drugombrakubiojeo`ewenJasnom Novak, glumicom i kwi`evnim prevodiocem, ina~e }erkom poznatog istori~ara akademika ViktoraNovaka. Mestoivreme sahrane Petra Popovi}a bi}e objavqeninaknadno.

|anima Srbije i poverenikom za informacijeodjavnogzna~aja Rodoqubom [abi}em, u proteklom periodu u~estvovao, inicirao i s uspehomsproveobrojneakcijekojesudoveledokonkretnihpoboq{awauslova`ivotaobi~nihgra|ana. –Jednaodnajbitnijihakcijatokom2010.godine,rezultiralajei zamaweod{estmesecipopisanom ve}om koli~inom dr`avne imovinenego{tosutozaproteklih17 godinau~inilesvepoliti~kepartije, vlade, lokalne samouprave ilizasamotusvrhuposebnoformirana dr`avna tela –  kazao je Veqkovi}. Nafunkcijuza{titnikagra|ana poslanici Skup{tine Srbije izabrali su Jankovi}a 29. juna 2007. godine, a zakletvu je polo`io 23. jula 2007. godine. Mandat za{titnika gra|ana traje pet godina.

Samoolak{ice zadecuvojnih invalida Senat Univerziteta u Novom Sadu razmatrao je molbu Udru`ewa ratnih vojnih invalida gradaNovogSadazaosloba|awe studenata, dece ratnih vojnih invalidaipalihboracapla}awa{kolarine,ukolikosusamofinansiraju}i studenti. Najvi{i univerzitetski stru~ni organ ocenio je da za to „nema osnova”, ali da bi re{ewe tog pitawa trebalo da bude poput onognaUniverzitetuuBeogradu. TakojeSenatpreporu~iofakultetimausastavuUNS-ada,u skladu sa sopstvenim mogu}nostima, tim studentima omogu}e olak{ice pri pla}awu {kolarine. V.^.

subota14.jul2012.

11

PRAVNIFAKULTETODGOVORIO NACIONALNOMSAVETUMA\ARA

Spre~ilismo „polagawebez polagawa” Povodom lavine optu`bi predsednikaNacionalnogsavetaMa|araiwegovogpredsednikadrTama{a Korheca, reagovawa iz Vlade Ma|arske,paipredsednikaSaveza vojvo|anskihMa|araI{tvanaPastora,predsednikaSkup{tineVojvodine-naregularnostprijemnog ispitanaPravnomfakultetuUniverzitetauNovomSadu,ju~esejo{ jednom oglasio Pravni fakultet, uzopaskudane}eorganizovatinoviprijemniispit,tedaje16.jula PFnakolektivnomgodi{wemodmoru.Podse}amodajesvekrenulo kada je Nacionalni savet Ma|ara otvorioovopitaweumedijima,na osnovu pritu`bi nekoliko kandidata koji su polagali prijemni iz

„Odgovornostsnosionajkoimje prenego{tojeobavqenispitobe}aoda}ebitiupisaniustatusubuxetskih studenata. Po{to ih je prevario i razo~arao, svoju odgovornostprebacujenaFakultetkoji je u svemu postupao zakonito i pravilno.Svikandidatisuimali ravnopravan polo`aj i jednake uslovenaprijemnomispitu”,navodiseusaop{tewuPF „Studentisuo~ekivawazasnovali na komunikaciji sa Nacionalnim savetom Ma|ara umesto da tu komunikaciju ostvaruju sa ustanovomnakojoj`eledanastaveobrazovawe”,stojiusaop{tewu. „Jedina gre{ka Fakulteta je u tome {to je spre~io da prijemni

Nezabele`enipritisak Nagla{avaju}idajeovavrstapritiska„nezabele`enauuniverzitetskoj istoriji i predstavqa najagresivniji napad na autonomijuuniverziteta,pri~emunikonesnosibilokakvuodgovornost za svoje postupke”, Pravni fakultet s „~u|ewem i zebwom gleda na neverovatnu eskalaciju agresivnog ga`ewa autonomije i o~ekuje za{titu od Univerziteta, strukovnih udru`ewa,Ministarstvaprosveteidr`ave.Akosedozvolida nekovanuniverziteta,paivandr`ave,preuzimauniverzitetskaovla{}ewa,ondasetajprocessamomo`enastaviti...” istorije i srpskog jezika i kwi`evnosti na ma|arskom jeziku, a o~ekivalisuda}epolagatimaterwi jezik, te nisu u{li u buxetsku kvotunajedinstvenojrang-listi. U svom ju~era{wem saop{tewu, kojejepotpisaowegovdekanprof. drRankoKe~a,„Pravnifakultet uNovomSaduodbacujesveagresivnenapadeiga`eweautonomijeuniverziteta” i „smatra da odgovornostzaceoproblemtrebadasnosi onajkojeneovla{}enopripremao kandidate po neovla{}eno sastavqenim pitawima i ko im je neovla{}enoobe}aoda}epotimpitawimapolagatiipolo`iti”,navedenojeusaop{tewu.

’pola`ebezpolagawa’time{tobi kandidatiuzpitawaimaliprilo`eneiodgovore,{tosesatestovimanama|arskomjezikudesilopro{le godine, o ~emu Fakultet ima dokaze”,isti~eseusaop{. Usaop{tewusenagla{avadasu ove godine troje kandidata ma|arskenacionalnostipolagalitestoveprijemnogispitanasrpskomjeziku i uspeli da steknu status buxetskihstudenata.Odukupnodevet kandidata koji su polagali na ma|arskom jeziku samo bi dvoje wih (pod uslovom da su stekli maksimalni broj bodova na prijemnom) moglidaupi{uFakultetnateret buxeta. V.^.


12

kULTURA

subota14.jul2012.

dnevnik

ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ НА ПАЛИЋУ

Стиже филмска Европа Фестивал европског филма на Палићу,којисеодржава19.пут и једанјеоднајзначајнијихурегиону, почиње данас и трајаће до 20. јула.Нањемуће,нанеколиколокација на Палићу и у Суботици бити приказано осамдесетак остварењаутакмичарскимипратећимпрограмима. Фестивалаевропскогфилмсвечано ће отворити познати фран-

ректор Фестивала Мирослав Могоровић. Такође, биће уручена и награда „Underground Spir it“ шкотском редитељу норвешког пореклаЈернуУткилену.Награду којуФестивалдодељујезаизузетанраднапољунезависногфилмаијединственуауторскупоетику изграђену ван главних токова филмскеиндустрије,уручићенашареномиранаглумицаМираБа-

Жири и награде Онајбољим филмовима у оквиру Главног такмичарског програма у оквиру кога ће бити приказано 14остварења одлучиваћемеђународни фестивалскижири у саставу:Мира Фурлан,глумица,Габриеле Кранзелбиндер,продуценткиња,Александра Далстрем,глумица,Ахмет Бојациоглу,филмски ауторитеоретичарфилмаи Бојан Ж.Босиљчић,публициста,новинарифилмскикритичар.Овај жири ће доделити Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију,каои Специјалнунаграду жирија.Међународни жири критике додели ће Награду за најбољи филм из селекције „Паралеле и судари“.Жиричине: Верена фон Стакелберг,издавач и дистрибутер из Берлина,Марко Костић,филмски редитељ и критичар из Београда и Деан Котига,филмски критичар из Мотовуна. цуски глумац, редитељ и продуцентЖанМаркБаркојије,узнашег чувеног композитора Зорана Симјановића,овогодишњидобитникпрестижненаграде„АлександарЛифка“. ОвомприликомлауреатимаБаруиСимјановићубиће уручена награда коју Фестивал додељује за изузетан допринос европској кинематографији. Наградећеуручитипрограмскиди-

њац. У току церемоније, која почиње у 21 час Градски дувачки оркестар из Суботице извешће познате композиције Зорана Симјановића (композиције из филмова: Национална класа, Петријинвенац,Мириспољскогцвећа, Маратонци, Турнеја и Балкан Експрес), а госте и публику поздравиће градоначелник СуботицеМодестДулић.

НаЛетњојпозорницинаПалићу, централном фестивалском месту, међучетрнаест филмовауглавном такмичарскомпрограму,уселекцијиНиколајаНикитина, бићеприказани „Иза брегова” Кристијана Мунђијуа, „У магли” Сергеја Лознице,„Самоветар”БенсаФлиегауфа..., аоддомаћихфилмова„Парада”СрђанаДрагојевића, и назатварању, ван конкуренције „Анђеоски део” Кена Лоуча. Организатори и селекторНиколајНикитинсузаово фестивалскоиздање успелидаобезбедечакпетостварењакојасусвоје премијере имала на овогодишњем Канскомфилмскомфестивалу. КакојенедавнорекаопрограмскидиректорфестивалаМирослав Могоровић тојепотврдаминулог радаФестивала.Европскиаутори, асвевишеипродуцентинасуважавају,пристајудадајусвојефилмове идаличнодођу -изјавиоје Могоровић,изразившинадудаће међу гостима бити Кристијан Мунђију, Сергеј Лозница, Улрих Зајдл... Селекторпрограма„Паралелеи судари”ПетарМитрићодабраоје десетфилмоваизисточнеЕвропе, одкојихсуседамдебитантски,међу којима српски „Клип” Маје Милош. Митрићјенаправио и избор од 13 филмова за програм „МладидухЕвропе”укојемјетежиштенаекспериментусажанровимаитехникама. Традиционални фокус на једну националнукинематографијуово-

НОВИ САД ДОМАЋИН МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ ФЕСТИВАЛА RE8/DESIGN PARK

Недеља еко-дизајна Мултимедијални фестивал дизајна, RE/8 Design Park, одржава сетокомовенедељеуНовомСаду. Почео је у понедељак у Културном центру групном изложбом „Српска редизајн сцена“ домаћих аутора игостијуизиностранства коју је отворио проф. доц Урош Недељковић.Селекци-

Терек, чија је инсталација Лоша игра(чка) изазвала највећу полемику и покренула многе на размишљање о негативним последицама потрошачког друштва и хиперпроизводње на околину.Инсталације гостију из Будимпеште, познатих мађарских уметника Еде Шинковица, Роберта Гyриса,

С једне од радионица фестивала

ја радова изузетно је шаролика, различите технике,форме и начини креативног изражавања привукле су велики број публике. Своје радове су изложили већ добро познати новосадски уметници: Александар Бунчић, Мирослава Раковић, Робер Фаркаш, студенти са ФТН заједно окупљени под именом Моделарт студио, чланови београдског Римејк фестивала, Cash for Trah, Неда Питулић,Марина Илић,Станислава Синђелић,као и млада нада Ерна

ЕндреаКиша и Жолта Ференциа, на тему римејка и редизајна, такође су део поставке која семоже погледати до сутрау КЦНС. У Културном центру одржана је радионица где су учесници са аутором Милутином Поповићем –Миксом, београдским академским уметником,од посребреног есцајга правили накит.Учесници су били одушевљени радионицом,док је аутор био презадовољан организацијом као и самим концептом Ре/8Дизајн парка.

У оквиру фестивала одржано је предавање на тему „Треш уметност и Doityourselfестетика”. Публици, у којој су били студенати Академије и млади креативци предавачи из Будимпеште: Еде Шинковиц, Роберт Гyрис, Ендре Киш и Жолт Ференци представили су свој концепт, док је Тијана Поповић – Пјешчић одржала предавање о DIY (Do it yourself) естетици и њеној примени кроз еко дизајн и одрживи развој. У Егзит вилиџу одржана је еко- радионица : Прављење јестиве баште од пластичних флаша ауторки Милице Мештровић и Дејане Поповић организаторки Римејк фестивала,који се већ две године одржава у Београду.Учесници радионица су у Егзитовом кампу могли да на креативан начин искористе пластичне флаше у функцији модуларних висећих башти јестивог биља.Међу полазницима радионице било је доста кампера који су своје баште направљене од флаша искористили за декорацију и оплемењивање простора у шаторима у којима бораве. Студенти са Академије уметности из Арада из Румуније били су гости ове радионице. Данас од 12 до 15 часова  у Културном центру је радионица Израда комадног намештаја од картонских хилзни, аутори су Ана Ђорђевић и Јанко Радојевић. У15 часова на програму у Егзит вилиџу је перформанс Ендреа Киша,саУниверзитетауПечују, аод19часованаЕгзитућебити изведен перформанс Слепа улица,групеаутора.Сутраод12часовауЕгзитвилиџуперформанс ћеизвестиЖолтФеренциизМађарске, а у 17 часова у КЦНС је затварањефестивала. К. Р.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У САРАЈЕВУ

Овације за „Устаничку улицу” Популарни глумац и продуцент Гордан Кичић изјавио је јуче Танјугу да је филм „Устаничка улица„ наишао на фантастичан пријем публике на 18.Сарајево филм фестивалу (СФФ),на којем је приказан у такмичарској селекцији. „Било је невероватно.Доживели смо десет минута стојећих овација. Немам правих речи да то опишем. Кажу нам да се не памти тако до-

бар пријем неког филма на овом фестивалу„,истакао је он. „Устаничку улицу„на СФФ-у је представила бројна ауторска екипа. Поред Кичића,који игра главну улогу,затим глумаца Уликса Фехмиуа и Радета Шербеџије, публици су се после прексиноћне пројекције поклонили редитељ Мирослав Терзић, извршна продуценткиња Снежана Пенев, монтажер Дејан Урошевић,

директор фотографије Миладин Чолаковић и сценограф Аљоша Спајић. Директор СФФ-а Мирсад Пуриватра је уочи фестивала, говорећи о такмичарској селекцији,издвојио „Устаничку улицу„као „занимљив и врло,врло моћан трилер”.Одлука жирија,којим председава мађарски редитељ Корнел Мундруцо, биће саопштена данас, на крају 18. СФФ-а.

Из филма „Само ветар” Бенса Флиегауфа

га пута усмерен је на Шведску и приказаће шест остварења које је одабрао Николај Никитинусарадњи са Шведским институтом за филм. На фестивалу ће бити приказанииомажпрограмизадобитнике награда „Александар Лифка„ Зорана Симјановићаи ЖанМаркБара и „Underground Spirit„, стални циклус Нови мађарски филм, затимЕкоДоксиДечјипрограм

Фестивал се и ове године одржаваузматеријалнетешкоће,које су с обзиром на општу ситуацију још веће. Међутим, организатори на челу са Отвореним универзитетомуСуботициобећавајудасе то неће одразити на ниво, квалитет па ни квантитет фестивалске понуде. Какојенедавноуједнојоднајава ове угледне културне манифестације изјавио дриректор фести-

вала Радослав Зеленовић „сви се кунемоуЕвропу,алифинансијски проблеми постају несношљиви. То је већ проблем наше културне политике”. ПоречимаБлажеПеровића,директора Отвореногуниверзитетау Суботици,којијеизвршнипродуцент, буџет Фестивала је смањен са 420.000 евра у 2008. на свега 230.000еврауовојгодини. В. Црњански

АРТ КЛИНИКА ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ ЛИМАНСКИМ ПИЈАЧАРИМА

Потреба и поверење АртклиникаизНовогСаданајавилајеновиизлазак напијацу.УпитањујепоновосуботњатезганаЛиманскојпијаци,аречјеопројектукојијеназван„Тотална распродајауметности“. ОвимпројектомуметнициокупљениуАртклиници покушавају даскрену пажњунатоколикојегротескно, чак и бизарно позивати уметност на такозвану тржишну утакмицу, односно на чињеницу да је уметност, башкаоиштонасловкаже,тоталнораспроданаинема вишеценукојомбисемогланормалноодржатиуживоту. Свенаведенонеискључујежељу,потребуиморање дасеопстане,паизАртклиникепоручујудановомакцијом изласка „публици на ноге“ настављају са конкретнимизучавањемкакозарадитиповерење,а,наравно,иновац. И. Б.

IN MEMORIAM МАРИНА ЈАШВИЛИ (1932–2012)

Одлазак велике виолинисткиње Међународну музичку јавност потреслајевестоодласкупрослављене грузиjске виолинисткиње и еминентногмузичкогпедагогаМаринеЈашвили,којајепреминула8.јулауосамдесетојгодиниживота.Билајеједнаод водећихвиолинскихсолистасвојегенерације, веома заслужна и за развој музичког живота у Новом Саду и у Војводини,гдејевишегодинаделовалакаопрофесорновосадскеАкадемијеуметности. РођенауТбилисијуумузичкојпородици,МаринаЈашвилијевеомараноиспољилаизузетанталенат.Већса једанаестгодинапочелаједанаступа наконцертима,потомјезавршиластудијенаМосковскомдржавномконзерваторијуму у класи чувеног професора Константина Мостраса.Саседамнаест,победилајенаКонкурсу„Јан Кубелик“ у Прагу, након чега почиње њена блистава концертнакаријераубившемСССРиусвету.Освојила је титулу лауреата Такмичења краљице Елизабете у Бриселу и Конкурса „Хенрик Виењавски“ у Познању, накојемјекаснијегодинамабилаједанодчлановажирија.Билајебриљантнаконцертнасолисткиња,којаје изводиланеобичноширокрепертоар,успешнонаступајућиширомсветаисарађујућисаврхунскиморкестримамеђукојимасубилиБерлинскафилхармонијаиКонцертгебау оркестар, као и са водећим диригентима Р. Бенцијем,К.Мазуром,Ј.Светлановим,Г.Рождественским, К. Кондрашином и другима. Музицирала је на СтрадиваријусовојвиолиникојајесвојевременоприпадалаК.Мострасу.Свиралајепрактичносвенајвреднијештојенаписанозањенинструмент,причемујепо-

себнорадоизводилакамернумузику, остварујући надахнуте и незаборавне интерпретације. Упоредо се бавила и педагогијом, предавала је на Конзерваторијуму у Тбилисију,наконтогаје(сапрекидима)тридесетдвегодинеделовалакао професор на Московском конзерваторијуму,а од1977.до1980.предавала је на Академији уметности у Новом Саду.Заједносдругимистакнутимсолистима и педагозима из бившег СССР,којисутадапредавалинановосадској Академији, Марина Јашвили је дала велики подстрек унапређењу нашег извођаштва и музичке педагогије, школујући у својој класи бројне младе виолинисте који су доцније и сами стекли високу репутацију. Ни после повратка у Москву1980. МаринаЈашвилинијепрекидалавезуна НовимСадом,овдеједржаламајсторскекурсевеипредавања, повремено је руководила радом камерних ансамбала и радо се одазивала позивима за наступе на концертима,такодасуњенеколегемузичарииновосадскапубликаовугрузијскусолисткињудоживљаваликао истинскуприпадницуинашег,овдашњегмузичкогмиљеа.Њенисјајниконцертииизвођачкомајсторствосе памтеиданас,аусећањимањенихпријатељаипоштовалацаостаћедатрајуињенаведрина,каоиискренаи преданапосвећеностмузицииуметности. ОдласкомМаринеЈашвили,музичкисветизгубиоје једнуодпоследњихвеликихвиолинисткињадвадесетог века, која је својим извођаштвом и педагошким радом изузетнозадужилаинашумузикуикултуру. Б. Хложан


crna hronika

dnevnik

NAPLA@IOFICIRACUPETROVARADINU

Isplivaole{

Be`ivotno telo nepoznatog mu{karca iza{lo je na povr{inu Dunava nadomak pla`e Oficirac u Petrovaradinu ju~e oko 17 sati. Le{ je odvezen na obdukciju da bi se utvrdio uzrok smrti i identitet. Na wemu nema vidqivih povreda. Po prvim saznawima, pretpostavqa se da je re~ o utopqeniku, starom oko 30 godina, koji je na sebi imao samo {orts, bez dokumenata, saznaje na{ list nezvani~no. M.V.

ZBOGTRAGI^NESMRTISESTARA AN\ELEIMIQANE[A[I]IZPAVLI[A

Uponedeqakdan `alostiuVr{cu Zbog tragi~ne smrti sestara Miqane i An|ele [a{i} iz Pavli{a, koje su se u utorak u poslepodnevnim satima utopile u vr{a~kom gradskom jezeru, Op{tinsko ve}e Vr{ca odlu~ilo je ju~e da se ponedeqak, 16. jul, proglasi

kupa~a na jezeru. Odlu~eno je, tako|e, da se odre|eni broj kandidata uputi na osposobqavawe za sticawe diplome spasioca. Mladi Vr{~ani su pokrenuli potpisivawe peticije o promeni statusa jezera, da ono od javne po-

subota14.jul2012.

13

MERAPREDOSTRO@NOSTINOVOSADSKOGVI[EGSUDA

Sudnarediooduzimawe paso{aVeselinuVukoti}u – Vi{i sud u Novom Sadu nalo`io je da se VeselinuVukoti}u (51), kome u septembru iz {estog poku{aja treba da po~ne ponovqeno su|ewe za ubistvo Du{ka Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu, oduzme paso{, i odredilo mu meru zabrane napu{tawa boravi{ta – saop{tila je portparolka novosadskog suda SvetlanaTomi}-Joki}. Po wenim re~ima, sud je odluku o oduzimawu paso{a doneo na zahtev Tu`ila{tva kao meru predostro`nosti da Vukoti} ne bi mogao na du`e vreme napustiti Novi Sad bez odobrewa suda. – Odluka o oduzimawu putne isprave jo{ uvek nije pravosna`na jer su Vukoti}evi branioci na wu ulo`ili `albu o kojoj }e se vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu izjasniti u narednih petnaestak dana – rekla je Svetlana Tomi}-Joki}.

Ukoliko vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu odbije `albu Vukoti}evih branilaca na odluku o oduzimawu paso{a, okrivqeni }e morati da preda putnu ispravu sudu, a ukoliko to ne u~ini, bi}e mu odre|en pritvor. Po~etak ponovqenog su|ewa zakazan je za 3. septembar, a prethodnih pet poku{aja da se su|ewe zapo~ne odlagani su zbog zdravstvenog stawa okrivqenog i izostanaka wegovih branilaca. Vukoti}u je omogu}eno da se u ovom postupku brani sa slobode nakon {to mu je sud odobrio ponavqewa su|ewa i u aprilu pro{le godine obustavio izdr`avawe kazne od 20 godina zatvora na koju je u odsustvu bio osu|en zbog ubistva Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu. Crna Gora je tokom pro{le godine tra`ila od Srbije da iz-

Veselin Vukoti}

ru~i Vukoti}a radi izdr`avawa kazne od 20 godina, ali je molba odbijena jer ga je Srbiji prethodno izru~ila Belgija uz uslov da se postupak za ubistvo u Pr~wu mo`e ponoviti jedino u Sr-

biji. Kako je zvani~no prebivali{te Veselina Vukoti}a u Novom Sadu, nadle`nost za ponavqawe postupka je odre|ena novosadskom Vi{em sudu. N.Perkovi}

PRONA\ENOSUMWI^ENIZAUBISTVOUPETROVARADINUIPOKU[AJUBISTVAUNOVOMSADU

Uhap{enNovicaK. izSavinogSela

Sahrana sestara [a{i}

za Dan `alosti u celoj op{tini. Tog dana }e se sve aktivnosti odvijati reducirano, kako je to zakonom regulisano. Na sednici Op{tinskog ve}a odlu~eno je da se u ponedeqak ozvani~i i odluka o preuzimawu nadle`nosti lokalne samouprave nad jezerom, uvede redarska slu`ba i postave table na kojima }e biti utvr|ena satnica za boravak

vr{ine postane javno kupali{te i da se odmah uvede spasila~ka slu`ba. Peticiju je za jedan dan potisalo vi{e od 2.000 `iteqa ove banatske op{tine. Sestre Miqana (16) i An|ela (14) [a{i}, koje su se utopile na gradskom jezeru u Vr{cu, sahrawene su u ~etvrak na seoskom grobqu u Pavli{u. R.Jovanovi}

BIV[IKOMANDANTVRS-aJU^ENAPUSTIO BOLNICUUHAGU

Mladi}vra}en upritvor – Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} vra}en je ju~e iz bolnice u pritvorsku jedinicu u Hagu – saop{tila je portparolka Tribunala NermaJela~i}. – Ratko Mladi} je vra}en u pritvorsku jedinicu nakon {to su medicinska ispitivawa potvrdila da nema poreme}aja u wegovom zdravstvenom stawu i da nije potrebno le~ewe. Ona je istakla da nakon tih ispitivawa nastavqa da va`i prethodni nalaz da je Mladi} sposoban da u~estvuje u sudskom procesu.

Nerma Jela~i} je kazala da }e se su|ewe Mladi}u nastaviti u ponedeqak u 10 sati unakrsnim ispitivawem svedoka optu`be, biv{eg slu`benika za civilna pitawa i politi~kog savetnika Unprofora DejvidaHarlanda. Su|ewe biv{em komandantu VRS-a je bilo prekinuto prekju~e tokom Harlandovog svedo~ewa jer je Mladi}u pozlilo, a Nerma Jela~i} je rekla da je on preba~en u bolnicu „iz predostro`nosti”. (Tanjug)

ZBOGPRETWINOVINARKIB-92BRANKICISTANKOVI]

Uslovneosude navija~ima

Prvi osnovni su u Beogradu osudio je ju~e na vi{emese~ne uslovne kazne zatvora {estoricu navija~a „Partizana” zbog pretwi novinarki i urednici „Insajdera” Brankici Stankovi} tokom fudbalske utakmice „Partizan„–„[jahtor„ 16. decembra 2009. godine. Osu|eni su jer su prete}im skandirawem s ju`ne tribine stadiona „Partizana” ugozili sigurnost Stankovi}eve i pretili joj smr}u, uzvikuju}i parolu „Otrovna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija”. Vo|a navija~ke grupe „[edouz„ Goran Kqe{tan i AleksandarPeri{i} ka`weni su uslovno s deset meseci zatvora s rokom provere od ~etiri godine. Za isto delo MilanGuduri}ka`wen je s godinu dana zatvora, uslovno na pet godina. Zbog nasilni~kog pona{awa Dragan \ur|evi} osu|en je na deset meseci, uslovno ~etiri godine, NemawaOdalovi}na deset meseci, uslovno tri godine, a Nemawa Bogdanovi} na {est meseci, uslovno pet godina.

Tu`ila{tvo i okrivqeni imaju pravo da se `ale Apelacionom sudu u Beogradu. Postupak protiv jednog od vo|a navija~ke grupe „Partizana„ „Alktarz” Milo{a Radosavqevi}aKimija bio je razdvojen od ovog jer je bio u bekstvu, a nedavno je osu|en na 16 meseci zatvora. Prvi osnovni sud je pre dve godine pred po~etak su|ewa odbacio optu`nicu i oslobodio navija~e optu`be za ugro`avawe sigurnosti novinarke Televizije B-92 jer je, po obrazlo`ewu sudije Jelene Milinovi}, optu`nicu podneo neovla{}eni tu`ilac. Ona je smatrala da u radwama optu`enih za koje se terete nema elemenata krvi~nih dela ugro`avawe sigurnosti i nasilni~kog po na {a wa, ve} even tu al no krivi~nog dela uvrede koje se goni po privatnoj tu`bi. Tu odluku Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo i nalo`io da im se sudi. (Tanjug)

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhapsila je NovicuK. (1974) iz Savinog Sela, za kim je tragala zbog osnovane sumwe da je izvr{io ubistvo i poku{aj ubistva. Novica K. se tereti da je pro{log meseca u Petrovaradinu, na potesu Gorni Ribwak, posle kra}e sva|e li{io `ivota za sada neidentifikovanog mu{karca, da bi potom wegovo telo odneo u kanal ispod novosadskog Mosta slobode, gde je 3. jula i prona|eno, saop{tila je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska uprava. Tako|e, postoji osnovana sumwa da je ovaj osumwi~eni 10. juna na Trgu Republike kod Ribqe pijace u Novom Sadu zadao vi{e uboda no`em Novosa|aninu D. V.(1964) i naneo mu te{ke telesne povrede, opasne po `ivot. Novici je odre|ena mera poli-

Le{ jo{ uvek nepoznatog mu{karca na|en ispod Mosta slobode

cijskog zadr`avawa i danas }e biti priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda.

OSUMWI^ENZA23KRA\EU@ABQU

Vi{ekrivi~nih delanegogodina @abaqska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv me{tanina Lajka D. (1992) pod sumwom da je po~inio pet krivi~nih dela te{kih kra|a, jednu kra|u i 17 sitnih kra|a na {tetu svojih sugra|ana. Postoji osnovana sumwa da je Lajko prodavao predmete koji poti~u iz krivi~nih dela Bran-

ku M. (1962) iz Ba~inaca, kod koga je policija prona{la deo plena, pa je protiv wega podneta krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikrivawa. Jo{ uvek se utvr|uje da li su dvojica osumwi~enih po~inila jo{ neka dela, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M.V.

Centar Rume

URUMI„OPEL”UDARIODETEDOKJEPRETR^AVALO ULICU

Trogodi{waku slomqenanoga

U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila u Glavnoj ulici u Rumi povre|eno je trogodi{we dete, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Dete, koje je bez nadzora roditeqa pretr~avalo kolovoz, udario je ju~e automobil „opel vektra” i naneo mu te{ke telesne

povrede. Zbog slomqene noge, kako je precizirano, dete je hospitalizovano u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Uvi|aj na licu mesta, po ovla{}ewu de`urnog istra`nog sudije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, izvr{ila je policija. (Tanjug)

Novosadska policijska uprava se u ju~era{wem saop{tewu zahvaquje gra|anima koji su se

odazvali apelu objavqenom u medijima i pomogli da se osumwi~eni za ova te{ka dela privede pravdi. Kako je izjavio {ef Odseka kriminalisti~ke policije Sa{aBarjaktarovi}, Novica K. je uhap{en u okolini Koviqa, a za sada se veruje da je zlo~in u Petrovaradinu po~inio s vi{e udaraca no`em nakon rasprave u napu{tenoj vikendici. Policija ne iskqu~uje mogu}nost da je ubijeni ~ovek I. S. (54) iz Petrovardaina. Ina~e, osumwi~eni Novica K. je ve} osu|ivan zbog bludnih radwi, slu`io je zatvorsku kaznu oko dve godine zbog toga, ali je ranije bio okrivqen za delo iz imovinskih delikata, najverovatnije kra|e, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. M.V.

ODLUKASPECIJALNOGSUDA

Su|ewezapobunu JSO2.oktobra Pripremno ro~i{te za su|ewe osmorici biv{ih pripadnika sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije po optu`nici koja ih povodom demonstrativnog izlaska JSO-a na ulice u novembru 2001. godine sumwi~i za „u~e{}e u organizovawu pobune JSOa“, zavr{eno je tako {to je odbrana okrivqenih osporila sve optu`be koje je iznelo Tu`ila{tvo. Specijalni sud u Beogradu je po~etak su|ewa zakazao za 2. oktobar, a za izlagawa optu`be i odbrane predvi|ena su ~etiri dana. Ostaje da se vidi da li }e na su|ewu odbranu izneti trojica s vrha optu`nice, okrivqeni biv{i komandanti MiloradUlemekLegija i Du{anMari~i}Gumar, te nekada{wi pomo}nik komandanta Zvezdan Jovanovi} Zveki, koji su, ina~e, proteklih godina u razli~itim procesima pravosna`no osu|eni po optu`bama za najte`a krivi~na dela na ~etrdesetogodi{we kazne zatvora i izdr`avaju ih u Posebnom odeqewu po`areva~ke „Zabele„. Pouzdani izvori otkrivaju da su okrivqeni Ulemek, Mari~i} i Jovanovi} na pripremnom ro~i{tu naveli da „ne priznaju optu`nicu“ i odbili da se o woj izjasne. Po saznawima „Dnevnika“, sud je prihvatio veliki broj dokaznih predloga stranaka, a re~ je uglavnom o dokumentima i svedo~ewima. Me|u pisanim dokazima su i izve{taji vojnobezbednosnih i drugih bezbednosnih slu`bi o bezbednosnoj situaciji u Srbiji u

novembru 2001, u vreme predmetnog doga|aja. Re~ je, navode upu}eni, o izve{taju koji su razmatrali tada{wi dr`avni organi i Odbor za bezbednost. Bi}e saslu{an i veliki broj svedoka, me|u wima i nekolicina koji su 2001. bili na visokim dr`avnim funkcijama: biv{i na~elnik DB-a Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}, biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi}, kao i tada{wi potpredsednik Vlade Srbije @arko Kora}. Mo`e se o~ekivati, tvrde na{i izvori, i svedo~ewe biv{ih ministara rada i poqoprivrede DraganaMilovanovi}a i Dragana Veselinova, ~lanova komisije, formirane u novembru 2001, sa zadatkom da ispita sve okolnosti izlaska JSO-a na ulice. Kako saznaje „Dnevnik“, sud je odbio predlog odbrane petorice okrivqenih: Veselina Le~i}a, Mi}e Petrakovi}a, Dragoslava Krsmanovi}a, Vladimira Poti}a i Dragi{eRadi}a, koji su od septembra 2011. u pritvoru, da im se ta mera ukine. Na pripremnom ro~i{tu, ta petorica su tako|e apsolutno odbacila sve optu`be, kao i tokom istrage. Optu`nica koju je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo u martu ove godine povodom doga|aja iz novembra 2001, kad je JSO iza{ao na ulicu tvrde}i da „protestuju “, tereti okrivqene za „u~e{}e u organizovawu pobune i, s tim u vezi, za krivi~no delo oru`ane pobune“. J. J.


14

sport

subota14.jul2012.

dnevnik VLADIMIR GRBI], ZLATNI OLIMPIJAC

KVALIFIKACIJE DAMA ZA EP 2013: ESTONIJA - SRBIJA (20.15)

OIsenemogukupiti Proslavqeni srpski odbojka{VawaGrbi}rekaojedasu Olimpijske igre simbol sporta i jedna od stvari koja se u `ivotu ne mo`e platiti novcem. - Opisati Olimpijske igre obi~nim smrtnicima je nemogu}e.Toiskustvomoradasedo`ivi.Kaokadsenekobavisvojim poslomnanajve}emmogu}emnivoui15danaradinanajva`nijemglobalnomproblemu.Olimpijskeigrenisusamokremsvetskog sporta, ve} simbol. U `ivotu postoje stvari koje se ne mogu platiti novcem, a OI su jedneodtih-rekaojezaTanjug Grbi}. Osvaja~13medaqanavelikim takmi~ewima, me|u kojima su zlato na OI u Sindeju 2000. i bronza u Atlanti 1996. godine, istakaojedajepodr{kanavija~a izuzetno bitna u tim trenucima.

MarinaMaqkovi}dajesavetesvojimizabranicama

-Znamkakoje nama bilo kada smo bili na O l i m p i j s k i m igrama. Svaki glas,svakaporuka bila nam je va`na, jer smo natajna~inznali da nismo sami. Srpska odbojka ima}e predstavnika u obe konkurencije u Londonu. Odbojka{i }e se takmi~iti u B grupiprotivJu`na VladimirGrbi} Koreje, Turske, SAD i Brazila, dok su rivalke to radili na Evropskom prvenodbojka{icama selekcije SAD, stvu, kada su postali prvaci. Rusije, Nema~ke, Brazila i Tu- Ako ponove takvu `equ i zalanisa. gawe, oni su za mene osvojili - O~ekujem da se i odbojka{i medaqu,{tagoduradiliuLoni odbojka{ice bore kao {to su donu-istakaojeGrbi}.

UTalinpo francuskuvizu Ko{arka{ice Srbije, nakon ~etiri vezane pobede u fini{u kvalifikacija za plasmannaEvrobasket,dofrancuske vize deli jo{ samo jedan trijumf.Ve~erasuTalinuigraju sa skromnim sasatavom doma}inaEstonije,kojijedosadado`iveo svih sedam poraza.Kqu~nupobeduna{edamesuostvarile protiv direktnog konkurentaPoqske(67:62). -UEstonijine}ebitilakoi nikako ne sme da nas zavara na{a pobeda od 51 poena razlike(101:50) u Kragujevcu. Maksimalno smo skoncetrisani na ovaj me~, jer doma}e ko{arka-

{ice se ne}e unapred predati. Svakako da }e poku{ati da nas iznenade, ne bi li zabele`ile prvupobeduukvalifikacijama. Kvalitet je na na{oj strani, ostajedaozbiqnou|emouutakmicuipotvrdimokvalitet,kojijenesumqivonana{ojstrani -kazalajeuo~iputaselektorka MarinaMaqkovi}eva. ReceptizKragujevcana{edevojketrebadaprimeneiuTalinu.Jakojebitno{tosuseopo-

Mini-tabela 1.CrnaGora 2.Srbija 3.Poqska

4 2 4 2 4 2

2 250:243 2 281:279 2 241:250

6 6 6

GrupaB Poqska-[vajcarska Estonija-Srbija CrnaGorajeslobodna 1.CrnaGora 2.Srbija 3.Poqska 4.[vajcarska 5.Estonija

8 7 7 7 7

6 5 5 2 0

2 2 2 5 7

(18) (20.15) 568:464 14 558:438 12 445:405 12 390:510 9 396:550 7

ravile Sara Krwi} i Jelena Milovanovi}i{to}ena{tim biti u najja~em sastavu u Talinu,odaklequbiteqi`enskeko{arkeo~ekujulepevesti-dase Srbija plasirala na Evropsko prvenstvo. I. Grubor

MomirIli}

MOMIR ILI], KAPITEN RUKOMETA[A

ULondonuu~esnici, anegledaoci Kapiten rukometne reprezentacije Srbije Momir Ili} rekao je da postoji nervoza mewuwegovimsaigra~imapredpo~etakOlimpijskihigarauLondonu. - Atmosfera u timu je dobra, svisumawe-vi{ezdravi,{toje najbitnije. Dobro se radi, ima nervoze, sigurno i umora, ali posletolikoodra|enihtreninga mo`emo biti zadovoqni. Do 29. jula i prve utakmice na

Olimpijskim igrama bi}emo spremniimo}i}emodapru`imomaksimum-rekaojeIli}. Ili}jeistakaodasvakiprofesionalni sportista o~ekuje velikerezultate,patakoisrpskirukometa{i. - Kada se bavite sportom i trenirate,ondao~ekujetevelikerezultate.Mi}emoterezultate tra`iti iz utakmice u utakmicu,igratisveboqeiboqe,uigravatise.Ve}sadasevidinapredak.

UO^I OLIMPIJSKIH IGARA

Drenovakgubi kilograme Jedini srpski bokOnjedodaodajeosvemuobaser koji }e u~estvovavestioBokserskisavezSrbijei ti na Olimpijskim da u narednih nekoliko dana igrama Aleksandar o~ekujeprevazila`eweopisane Drenovak (sredwa kategorija) situacije. Prema Mili}evim marqivo trenira. Ve} pet dana re~ima, Drenovak u NacionalnalaziseukampuuKardifu,gdejeprisutnojo{ ~etrdesetak boksera iz Azije,Afrike,Latinske Amerike i Okeanije. Trener Miodrag Mili} zadovoqanjekakoDrenovakdelujeusparingborbama, ali se pojavio potencijalnoozbiqanproblem. - Ishrana je potpuno neadekvatna.Aleksandar je zbog nekvalitetne i koli~inski nedovoqne ishrane ve} pao sa 75 na AleksandarDrenovak 73 kilograma. Ima bokserakojiineznajuzaboqeiko- nom vel{kom institutu za jiimajupopetkilogramavi{e sport ima na raspolagawu sve od dozvoqene te`ine, pa i ne potrebne rekvizite, nema proprave problem. Nama ovo mo`e blema sa povredama, tako da dadovedeupitaweceoprojekat maksimalno ispuwava plan i -rekaojeMili}. programtreninga.

Srpski rukometa{i se na Igrama u Londonu nalaze u te{kojgrupisaMa|arskom,[panijom,Danskom,HrvatskomiJu`nomKorejom. - Nije realno govoriti o ciqevima,alimogure}idajerealno da u|emo u ~etvrtfinale. Olimpijske igre su veliki izazov,alisamsiguranda}emobiti u~esnici, a ne gledaoci. Dobro }emosespremiti-ka`eIli}. Srbija prvu utakmicu u Londonuprotiv[panije.

Razo~arani Bekam Legendarniengleskifudbaler Dejvid Bekam izjavio je da bi neko drugi trebalo da upali olimpijski plamen nasve~anojceremonijiotvarawa Igara u Londonu. Bekam ne}e u~estvovati na Olimpijskimigrama,po{to je selektor Stjuart Pirs precrtaowegovoimesaspiska reprezentativaca VelikeBritanije. -Bakqubitrebalodaupali sportista koji }e u~estvovati na Olimpijskim igrama, neko ko je napravio neverovatan uspeh za zemqu iliosvojiozlatnemedaqerekaojeBekam. Igra~LosAn|elesGalaksija nije krio razo~arewe zbogodlukeselektoraPirsa. - Svi znaju {ta za mene znaciigrawezazemqu.Bila bi mi ~ast da budem deo jedinstvenog tima Velike Britanije. Normalno je da budem razo~aran, ko ne bi, ali to me ne}e spre~iti da navijam za reprezentaciju dodaojeBekam.


SPORT

dnevnik

Ili}veran Partizanu Dugogodi{wi kapiten Partizana Sa{a Ili} produ`o je ugovor do leta slede}e godine i najavio da }e igrati dokle god bude mogao. - @elim da se zahvalim qudima iz kluba na svemu {to pri~aju o meni, na novom ugovoru. Poku{a}u da opravdam wihovo po-

veniji i upozorio da crno-beli ne smeju da potcene ekipu La Valete, protivnika u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. Sportski direktor Partizana Qubi{a Tumbakovi} rekao je da od Ili}a o~ekuje dobre partije i najavio da }e po zavr{etku igra~ke karijere ove sezone imati zna~ajnu ulogu u klubu. - Saleta ne treba posebno predstavqati, on je istinska legenda kluba, jedan od najtrofejnijih i najefiksnijih igra~a u istoriji Partizana. Jednostavno, dovoqno je re}i - jedan je Sale Ili} - rekao je Tumbakovi}. On je naveo da mu je prva asocijacija na Ili}a ve ro vat no pre mijerni gol koji je ve zni igra~ dao u dresu Parti zan pro tiv Borca iz ^a~ka pre 15 go di na. Tum ba ko vi} je do dao ka ko je eki pa od ra di la pripreme, posebno dru gi deo u Sloveniji. On je naveo da je evidentan napredak Sa{aIli}iQubi{aTumbakovi} u igri i da o~everewe, da pomognem klubu da kuje pravu sliku crno-belih u osvoji duplu krunu i kvalifikvalifikacijam za L[. On je kuje se za Ligu {ampiona - rako dodao da prelazni rok jo{ nije Ili}. je zavr{en i da su mogu}i doOn je istakao da je jedna od tajlasci i odlasci u narednom ni dugove~nosti sjajan odnos sa periodu. svim saigra~ima i mla|im i staIli} je u dre su Par ti za na rijim, kao i ~iwenice da tokom odi grao 578 utak mi ca i na la zi dosada{we karijere nije imao se na dru gom me stu ve~ ne li ste mnogo problema sa povredama. fud ba le ra ko ji su od i gra li - U ovom trenutku jedino {to naj vi {e klup skih utak mi ca, `elim je da budem zdrav, zato iza ne pri ko sno ve nog Mom~i toliko i trajem. Kada budem la Vuko ti}, ko ji je za cr no-be osetio da vi{e ne mogu, povu}i- le od i grao 791 utak mi cu i po }u se sa terena. sti gao 339 go lo va. Za na ci o On je dodao da je zadovoqan nal ni tim od i grao je 37 utak sporovednim pripremama u Slo- mi ca i po sti gao ~e ti ri go la.

subota14.jul2012.

TOMISLAVKARAYI]NAJAVIOPODIZAWEKVALITETADOMA]EGFUDBALA

Nacionalnistadion (ne)mogu}amisija To mi slav Karaxi} odneo je jo{ jednu veliku pobedu. Jednoglasno je na Skup{tini FSS dobio novi mandat, pa }e rukovoditi srpskim fudbalom do 2016. godine. Sve je ura|eno efektno, besprekno i brzo. Bez mnogo buke i pra{ine. Jednostavno, fudbalska Srbija veruje po pular nom To letu, iako fudbalski narod vidi da stawe

Ni{ta novo nije vi|eno u ponu|enom programu Karaxi}a, osim onih op{tih mesta da }e se raditi na unapre|ewu svih segmenta fudabala, od regularnosti do borbe sa huliganima. Verovatno qut zbog istupa Milovana \ori}a u smiraj izbornog procesa, Karaxi} je upro prstom u trenersku organizaciju kao najslabiji i najbolniji deo organizacije, uz najavu da

Po~etakvelikogposla Realno je Karaxi} sagledao i aktuelni trenutak u kojem se nalazi najja~a reprezentacija. - Strate{ki zadatak je podmla|ivawe reprezentacije, a kamen temeqac postavqen je na turneji u maju. Selektor Mihajlovi}, kojem verujemo, je na po~etku velikog posla, konstituisawa tima, pobedni~kog, koji }e trajati godinama. Rezultat nikada ne mo`e biti u drugom planu. - O~ekuju nas dva kvalifikaciona ciklusa, za SP 2014. u Brazilu, odnosno EP u Francuskoj 2016. Ciq je da budemo u~esnici bar jednog od ta dva velika takmi~ewa. Nisam nerealan pa da tra`im sve, niti sam istinski amater pa da ne o~ekujem ni{ta. Verujem da na lak{i na~in mo`emo da se kvalifikujemo na EP, jer }e tamo nastupati 24 reprezentacije, Ipak, sve snage treba ulo`iti za uspeh u ciklusu pred nama, jer nam je velika `eqa da odemo i u Brazil- istakao je Karaxi} i najavio veoma brzo formirawe B reprezentacije, ~iji bi koordinator bio selektor Mihajlovi}. u najpopularnijem sportu nije ni bli stavo, ni idi li~ no, uostalom kao i u dr`avi. Ali, de`urni krita~ari moraju da povuku ru~nu, jer jednostavno nije niko imao dovoqno hrabrosti, snage i logistike da iza|e na crtu Karaxi}u i ponudi plan za boqitak fudbala. [ansa je bila tu, nije iskori{}ena, pa sada treba okrenuti list i pru`iti pomo}, a ne zabijati klipove novom- starom rukovodstvu, kako bi se na~inio pozitivan pomak.

}e stawe biti brzo sre|eno, uz pomo} FSS. Prakti~no, najsenzacionalnije obe}awe je inicijativa da se zajedno sa dr`avom krene u izgradwu Nacionalnog stadiona. Dodatni motiv je predlog pred sed ni ka UEFA Mi {e la Platinija da bi EP 2020. godine moglo da bude odr`ano u desetak zemaqa, pa bi deo takmi~ewa mogla da organizuje i Srbija, pod uslovom da u dogledno vreme nikne taj moderan objekat. I sam Karaxi} je ovaj po-

TomislavKarayi}

tez ocenio mo`da i preambicioznim, ali iskustva iz gradwe Sportskog centra u Staroj Pazovi mogu biti od ogromne koristi. O{trim tonom se Karaxi} obratio i Zajednici Superliga{a. - Do 15. avgusta moraju da promene svoje akte, u rad najvi{ih organa ukqu~e iskqu~ivo predsednike i generalne sekretara klubova, da preuzmu odgovornost za takmi~ewe i stawe u wemu. Ako se to ne dogodi, uze}emo

im ingerencije nad takmi~ewem - jasan je bio Karaxi}. Sledi i obrazlo`ewe na temu podizawa kvaliteta doma}eg fudbala. - Re~ je o kompleksnoj misiji. U ovom projektu sadr`ani su i proces obnove infrastrukture i regularnost i ekonsmska stabilnost i edukacija na svim nivoima. Zadatak FSS je stvarawe maksimalnih preduslova za takmi~ewe. U~ini}emo sve da obezbedimo sponzorske ugovre vezane za prodaju TV prava. Tako }e klubovi dobiti zna~ajna sredstva, a novac je neophodan u oporavku doma}e eltine scene. Konkretno, kakav je redosled poteza ? - Ja~awem baze treba da pove}amo broj fudbalera. @elimo da za`ivi akcija „Moja {kola- moj tim”. Ho}emo da vratimo fudbal u {kolska dvori{ta, da svaka osnovna {kola u Srbiji ima klub bazi~nog fudbala. Prosperitet o~ekujemo i od novog formata takmi~ewa liga mla|ih kategorija, `enskog fudbala i futsala. Predsednik FSS je zatim dodao: - Nastavi}emo sa daqom profesionalizacijom najja~ih liga. Ove godine Prva liga }e biti skra}ena sa 18 na 16 klubova, a od slede}e sezone kre}e i bara` za popunu Superlige. Vratili smo nagradni fond u Kupu, dodatno motivisali ekipe za najmasovnije takmi~ewe. Planiramo i razvijamo ideju uvo|ewa Superkupa. Veliku pomo} mo`emo da imamo i od dr`avnih organa, najpre u delu pri~e o privatizaciji klubova, a zatim i finansijskoj pomo}i koja nam je neophodna u ovom trenutku- konstatovao je Karaxi}. Z.Rangelov

Golubovisesele naZlatibor Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode odigra}e danas drugi prijateqski me~ sa Ba~kom (u prvom su sa 1:0 savladali Ba~ku Topolu), a nakon toga otputova}e na Zlatobor, na dvonedeqne pripreme. Put Zlatibora krenu}e: Branimir Aleksi}, Nikola Stijakovi}, Nikola Mirkovi}, Aleksandar Kova~evi}, Milan Joksimovi}, Stefan \or|evi}, Milan Vojvodi}, Miqan Qubenovi}, Dino [arac, Goran Adamovi}, \or|e Despotovi}, Fahrudin \ur|evi}, Marko Adamovi}, Goran Antoni}, Dae Jun Seo, Aleksandar Noskovi}, Vladimir Ota{evi}, Sini{a Stevanovi}, Darko Pu{kari}, Danijel Farka{, Vidak Brati}, Vladimir Torbica, Slobodan Novakovi}, Miqan Milivojev, Borko Veselinovi}, Nikola Popara i kompletan stru~ni {tab. U me|uvremenu Spartak su napustili Nikola Kova~evi}, Borko Novakovi} i \or|e \uri}, dok }e u Pali} biti prekomandovani Milo{ Boki}, Nemawa Markovi} i Bojan Bjedov. N.S.

ALBERTNA\,PARTIZANOVKOORDINATORZASPORT

[amroksene}e ponoviti

Partizan }e, po svemu budu}i, u novu sezonu u}i ja~i nego lani. - Trenutno nemamo nijednu konkretnu ponudu za na{e igra~e – ka`e koordinator za sport crno–belih Albert Na|. Na izlaznim vratima iz Humske bili su golman Stojkovi}, Medo Kamara, Babovi} i Nemawa Tomi}, ali }e oni igrati 17. jula protiv Valete. Na| o~ekuje boqe rezultate nego minule sezone.

15

prvog dana jasno je isticao ciqeve koje su fudbaleri i usvojili, pa verujem u jo{ jednu uspe{nu sezonu. Partizan 17. jula igra prvu utakmicu drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona s Valetom iz Malte. Malte`ani su nedavno deklasirali Luzitans iz Andore (8:0), {to je svakako upozorewe za crno-bele. - Nije da se pla{imo, ve} respektujemo Malte`ane. Ekipa

NENADADAMOVI],NOVIIGRA^HAJDUKA

Zdravakonkurencija donosikvalitet AlbertNa|{irioptimizam

- Tu je kostur ekipe koji je ve} igrao jake me~eve, pa verujem da se [amrok ne}e ponoviti.. Mladi momci ima}e priliku da se uz jednog Ili}a kale i spremaju za takmi~arske me~eve, {to je tako|e va`no. Mislim da }emo ove jeseni gledati stabilniji tim u odnosu na prethodnu sezonu. Trener Vermezovi} je od predsednika Dragana \uri}a ocewen kao mo`da najve}e poja~awe. - On je sa Partizanom pravio dobre rezultate, ~emu se nadamo i sada. Ve} je sa igra~ima uspostavio kvalitetan odnos, a od

koja u prvih 20 minuta postigne pet golova sigurno nije za potcewivawe. Ipak, mi smo favoriti protiv Valete, {to }e se, verujem, i pokazati na terenu. Na|a ne brine ni to {to je Partizan u pripremnim me~evima primio dosta golova. - U posledwa tri testa jurili smo 0:2. Jedanput smo ga stigli, jedanput prestigli, a jedanput nismo uspeli. Lokomotiva iz Moskve je veoma jak tim, ali smo se, i pored poraza, izmerili s kvalitetnim rivalom - rekao je Na|. I.Lazarevi}

S novajlijom u redovima kulskog Hajduka Nenadom Adamovi}em popril~ali smo uo~i odlaska ekipe na Taru. Adamovi} je ro|en 1989. godine, pro{ao je Partizanovu fudbalsku {kolu, od 2007. do 2010. branio je boje Teleoptika, potom godinu dana Metalca iz Gorweg Milanovca, a proteklu sezonu proveo je Smederevu. Odigrao je i dve utakmice za reprezentaciju Srbije do 19 godina. Otkud u Kuli? - Tra`io sam finansij sku si gur nost, `e leo sam da do|em u sredinu gde ne}u strepeti za egzistenciju i gde se po stig nu ti do go vo ri po {tu ju. Upra vo to

sam na{ao u Kuli, lako sam se i brzo dogovorio sa predsedni kom Zo ranom Osmaji }em. Ve} nekoliko dana treniram sa ekipom i neposred-

Hajduka. Gde Adamovi} vidi sebe? - Konkurencija je jaka, ali tako i treba. Svako se bori za svoj status, za svoje mesto pod sun-

DanassNovopazarcima Ve} nakon drugog treninga na Tari fudbaleri Hajduka su imali priliku da osete loptu. [ef stru~nog {taba Veli~ko Kaplanovi} je podeli momke u dve ekipe, pobedila je „bela” 4:1. Trostruki strelac bio je Popovi} je postigao tri i Mezai jedan za pobedni~ki tim,a Lali} za pora`eni. Prvu zvani~nu proveru na Tari fudbaleri Hajduka imaju danas s Novim Pazarom.

NenadAdamovi}

no pred polazak na Taru obavezao sam se na dvogodi{wu vernost kulskom klubu - ka`e Adamovi}. Adamovi} igra na bo~nim po zi ci ja ma u ve znom re du. Odlaskom ^ovila, Golo~evcai Novkovi}a izvesno je da }e vezni red morati da dobije novi izgled. Tu su Maksimovi} i ostali mladi igra~i

cem. A zdrava konkurencija }e sigurno na povr{inu izbaciti kvalitet. Pitali smo sagovornika o o~ekivawima u dolaze}oj sezoni. - O~ekujem da izborim status prvotimca i tako opravdam ukazano poverewe, a da Hajduk ostvari `eqeni plasman - odgovorio je Adamovi}. \.Bojani}


16

sport

subota14.jul2012.

ROBERT PROSINE^KI UO^I KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Ne be`imo od uloge favorita SlobodanRajkovi}

NA TRENINGU HAMBURGA

Rajkovi} udario saigra~a

Fudbalski reprezentativac Srbijei~lanHamburgaSlobodanRajkovi}povrediojenatreningusaigra~aTolgajaArslana ipretimususpenzijaiprebacivawe u amatersku ekipu. Do incidenta je do{lo kada je Rajkovi}, qut zbog proma{aja, poku{aodanapadnedrugogsaigra~a Heung Min Sona, ali ga je proma{ioinokautiraoArslana. Arslan je na trenutak ostao bezsvesti,apotomjeSonpoku{ao da uzvrati udarac srpskom fudbaleru. Trener Hamburga Torsten Fink poslao je Rajkovi}ausvla~ionicuinajavioda }e ovaj igra~ snositi posledice. O~ekuje se da Son dobije nov~anukaznu.

Dogovor FudbalskiklubTotenhemdogovorio se sa upravom Man~estersitijaootkupuugovoranapada~a Emanuela Adebajora. InternacionalacizTogoapro{lesezoneigraojenapozajmiciuTotenhemuzakojijepostigao17golovauPremijerligi. Engleskimedijinavodeda}e Adebajor narednih dana potpisati vi{egodi{wi ugovor sa Totenhemom. Menaxer Andre Viqa{ Boa{ prethodno je doveo Islan|anina Gulfija Sigurdsona iz Hofenhajma i Jana VertongenaizAjaksa.

- Moj pomo}nik Kqaji} u`ivo Fudbaleri Crvene zvezde slim da }e doneti dodatni kvajeposmatraojednuutakmicuNafvratili su se sa Zlatibora i litetekipi.Uspelismodazadrtanaipreneonamsvojazapa`awa. okre}useutakmicidrugogkola `imo kostur tima, na ~emu sam Naosnovudosadavi|enog,moguda kvalifikacija za Ligu Evrope najvi{e insistirao. Wega ~ine ka`em da su pravi predstavnik sabeloruskimNaftanom. momcikojisupokazalidaumeju fudbalske {kole biv{eg SSSR, [estdanaprestartasezonei daigraju,dajepredwimasvetla daihodlikujudisciplinauigrii prve takmi~arske utakmice, budu}nostisada,nakon{estmetrenercrveno-belihRobertProsine~kismatra da ima razloga za zadovoqstvo.Pripreme na Rogli i Zlatiboru su maksimalno sprovedene u delo, a zdravstveni bilten bio je u prethodne tri nedeqe gotovo besprekoran. - Narednog ~etvrtka nas o~ekuje utakmica sa Naftanom,ukojojnamje rezultatmnogova`aniz nekolikorazloga.@elimo dobrom igrom da dobijemonasamopouzdawu, koje }e nam dosta zna~iti na startu {ampionata. Imamo te`ak raspored, gostujemo dobrim ekipama i pri tom igramo kvalifikacije u Zadovoqanformomekipe:RobertProsine~ki Evropi. Mora}emo u fizi~kasnagu.Uverensamdasmo uvodnimutakmicamadadamosve secikontinuitetauradu,o~ekumi,ipak,kvalitetnijaekipaizaodsebeidarazmi{qamosamoo jemdabudemojo{boqi. Zvezdinstrategdodaojedapuno tonebe`imoodulogefavorita. pobedama- rekao je Prosine~ki zna~ito{tojevezniredsaLazoOnjeponoviomi{qewesakrapopovratkuuBeograd. vi}em, Dimitrijevi}em, Milivoja prethodne sezone da je Zvezda Crvena zvezda nije ovog leta jevi}em,Mijailovi}em,Evandrom sposobna da sa igra~ima pobedpunomewalasastav.IakosedoiKaduomostaonetaknut. ni~kogmentalitetaprekinepost sta spekulisalo, posebno na teuSrbijiivratitituluposlepet mu odlazaka, ispostavilo se da -Tojenemerqivovelikiplus godina. Prosine~kiizpro{losezonske zanas.Manevarjena{anajve}a -Navija~i,kaoisvimi,sigurprvepostavenemo`edara~una snaga,pokreta~svega. no o~ekujemo titulu. To nam je samonaKristijanaBorhuiDuNaftan je prili~na nepoznaglavniciq.Mislimdaoptimizam {ka To{i}a.Ostaje da se vidi nica.Zauzimaosmomestonatakojinosimusebinijebezosnova. ho}eliEliBabaqiMilanJo- beli beloruskog prvenstva (u Imamo igra~e koji su proletos vanovi}bitipravinaslednici. konkurenciji 11 timova), a do pokazali da umeju da igraju, da su - Obojici }e biti potrebno sadajeu16kolazabele`io~ak karakterni,slo`nikaocelinai izvesnovremedaseprilagodei osam remija.Protivnikova da vole klub - istakao je ProsiadaptirajunaobavezeuCrvenoj prednost je {to se nalazi u pune~ki. zvezdi, ali verujem u wih i mi- nomtakmi~arskomritmu.

BA^KA IZ BA^KE PALANKE IZABRALA TRENERA

Tintar na klupi Ba~k a je nak on obezb e| enog ops tank a u Vojv o| ans koj lig i–zap ad,apredpo~ et ak prip rem azanar edn usez on u, pov er ew enatren ers kojklupiukaz al aMirk uTint ar u,a pom o}n ik}emubit iprof esorBrank oKrs man ov i}. -Tint arjenek ad aigraoza Ba~k u, bio je i prv ot im ac Vojv od in e, a kao tren er radio je u brojn im klub ov im a. Mis limdasmoang a` ov aw em Tint ar a i Krs man ov i} a povuk li prav i pot ez - ka` e v. d. preds edn ik a Zor an Karpov. Tint ar}eproz ivk uobav iti 15. jul a, kad a prakt i~n o Ba~ ak a i po~ iw e prip rem e. Karp ov naj av quj e i poj a~ awa,alioimen im ajo{negovor i. - Pok u{ a} em o da klups ku org an iz ac ij u pod in em o na vi{ i niv o i da pos tan em o jak vojv o| ans ki lig a{. Planir am o da se poj a~ am o igra-

~im aizNov ogSad aiBa~k opal an~ an im a koj i sad a igrajuudrug imklub ov im a,stim {to je ran o da spom iw em imen a. Jas no je da prek o no}ine} em omo} idado| em odo prav eigreidob rihrez ult ata, ali sag led av aj u} i kval itetlig emis limda}em oove sez on e bit i ekip a za respekt u Vojv o| ans koj lig i. Na{ a dec a su stas al a, Mari}, Stup ar, Tan~ i}, Rad evi} i ostal i, tak o da mo` emo ozbiqn o da ra~ un am o na wih-ist ak aojeKarp ov. Karp ov dod aj e da }e klub pok u{ at i da poj a~ a i golmans kulin ij u,aliidaosim Bo{ kaRub in a,nik oodigra~aizpro{ lesez on enij ezatra` ioisp is nic u. ^et ir ipoj a~ aw aizSremskih Karl ov ac a su zvan i~n o jo{ igra~ i Ba~k e i sa wim a }e se obav it i razg ov or e pre po~ etk aprip rem a D. Zo ri}

dnevnik SRPSKOLIGA[ SENTA PO^EO PRIPREME

Oto Piri novi kormilar Fudb al er i srps kol ig a{ a Sentepo~elipripreme,aprozivku je obavio novi trener Oto Piri iz ^oke, koji je za korm il ar a ang a` ov an pos le prijateqskog razlaza sa dosada{wim trenerom Branislavom Bulatovi}em. Piri je do sadabiotrenermla|ihselekcija u ^oki i nedvano stekao A licencu, a u uspe{noj fudbalskoj karijeri igrao je za ^oku, suboti~ki Spartak, KikinduiuMa|arskoj. NovaimenauredovimaSentesu:BranislavGeci},Marko Spah i}, Nem aw a Jank ov i}, Marko Malinovi} (Kikinda), GoranHaben{usesevratioiz Radn ik a (Bij eq in a), Atil a Andru{ko iz Ma|arske, reaktivirao se Laslo Andru{ko, iz kadeta u seniorski pogon prek om and ov an i su Norb ert Ujhazi i Ako{ Kova~, a na prob i su Mih ajl o ]ul ib rk (Jedinstvo,NoviBe~ej),SebastijanKunti}(Honved,Budimpe{ ta) i Stev ic a Bo` an in (Obili},NoviKne`evac). Podu`ijespisakionihkoji su oti{li ili tra`e anga`man. Danijel Farka{ i Milo{ Boki} su pristupili superliga{u Spartaku ZV, Bojan Ka{a{ je oti{ao u Novi Sad, Mihajlo Rai~evi} }e karijeru nastaviti u futsal ligi,izvestanjeiodlazakRadojiceJovanovi}a,alisejo{ne zna u koji klub. Pod znakom pitawa je ostanak Ivana Mara{a,MilanaRadinaiMarka Vukobrata,alijeizvesnodasu na raspolagawu: Marko @ivkov, Atil a \er i, Marj an Cvetk ov i}, Aleks and ar Besla}, Stanislav Sarapa, Dar-

OtoPiri

pi Sente za ~etiri sezone se kao vrstan trener potvrdio BranislavBulatovi},anakon wegovog odlaska prilika se ukazuje Otu Piriju, kome }e Sent a bit i prv a sen io rs ka ekipa. - Plan ir ao sam da pos le pet-{est godina rada sa mla|im selekcija ^oke naredni korak bude vo|ewe neke seniorske ekipe. Me|utim, nisam ba{ o~ekivao da po~nem na kormilu Sente u srpskoliga{koj konk ur enc ij i.Vo| ew e Sente}ezamenebitiviliki izazov, s obzirom da sam pre trimesecastekaoitrenersku A licencu. Gledao sam prethodnihsezonadostautakmica Sente,pasenadamda}uispunitio~ekivawaupravekluba, da }emo ostvariti dobru saradwu, a nastoja}u da ekipa igra dop ad qiv i nap ad a~k i fudbal. Nadam se da }e se pu-

AUSTRALIJANCI IZABRALI

Hari Kjuel najboqi u istoriji Nekada{wi fudbaler Lidsa i LiverpulaHariKjuelprogla{en jenajboqimaustralijskimfudbalerom svih vremena, odlu~ili su navija~iitimstru~waka. -Veomasamzahvalanzbogpriznawa, naro~ito zbog toga {to je javnostimalavelikogudelauodluciizbogtoga{tojeAustralija tokom godina prozivela jo{ mnogo sjajnih fudbalera. Ovo je ne{to{tonikadane}uzaboravi-

ti–neverovatnaje~astbitiizabran u najboqi australijski tim svihvremena-dodaojeKjuel. Kjuel je sa 15 godina napustio domovinu i oti{ao u omladinsku {kolu Lidsa, a posle je nastupao zaLiverpuliGalatasaraj,prenego{tosepro{lesezonevratiou AustralijuizaigraozaMelburn Viktori.Zanacionalnitimkenguradaoje17golovana58utakmica.

Eto bez trake Selektor fudbalske reprezentacije Kameruna Denis Lavaw rekao je da }e oduzeti kapitensku traku Samjuelu Etou, kada se ovaj igra~vratiutimposleosmomese~nesuspenzije.Etojeka`wenjer jebiovo|a{trajkareprezentativacakojisuodbilidaigrajuprijateqski me~ sa Al`irom zbog neispla}enih premija. Suspenzija igra~uruskogAn`ijaisti~epredkrajgodine. -Tra`i}usastanaksa~elnicimanacionalnogsavezakakobire{ilipitawenovogkapitenaiwegovogzamenika-rekaojeLavaw. Kamerunskiselektortako|esepo`alioinamaluplatu,po{to godi{we zara|uje „samo” 245.000 dolara u Kamerunu. Lavaw je na klupu Kameruna do{ao pro{le godine, nakon {to je otkaz dobio KamerunacHavijerKlemente.

Podmla|enisastavSente

ko Te{anovi}, Lazar Popov, Filip Pankari}an, Strahiwa Banov, \or|ija Mili} i Nemawa Vasin, okosnica sastava kojijepro{lusezonuzavr{ila na ~etvrtom mestu na tabeli. PredsednikUpravnogodbora I{tvan Baj us, sek ret ar kluba i trener golmana Jo`ef Ezve| i ~lan Uprvanog odbora Predrag \urovi}, koji su bili na predstavqawu novog trenera, predo~ili su da}esepripremesprovestiu

LIGA EVROPSKIH [AMPIONA

^elsiju bogatstvo

Londonski^elsi,kaoprvak,pro{lesezone u Ligi {ampiona zaradio je 59,9 miliona evra,dokjefinalistaBajernizMinhenainkasirao 41,7 miliona evra, saop{tila je Evropska fudbalska unija (UEFA). Ukupni pro{logodi{wifondzaradauL[iznosioje 754 miliona evra, a podelile su ga 32 ekipe u~esnice, shodno ostvarenim rezultatima u elitnomtakmi~ewu.[panskaBarselona,koja je stigla do polufinala, zaradila je 40,6 miliona evra, a sledi italijanski Milan sa 39,9milionaevra. EngleskiMan~esterjunajted,kojinijeuspeonidaizboriplasmanuosminufinala,zaradioje35,2milionaevra.Svakiu~esnikL[ samonaimeulaskaugrupnufazutakmi~ewa zaradio je 7,2 miliona evra, a ostatak novca klubovisuinkasiralinaosnovurezultata.

I{tvanBajus

Senti, gde postoje svi uslovi idajeuplanuodigravawedeset pripremnih utakmica od kojih je ve}ina ve} ugovorena (SpartakZlatiborvode,Ba~ka Topola, Ba~ka 1901 iz Subot ic e, Jed ins tvo iz Nov og Be~eja i Tisa Volan iz Segedina). Oni isti~u da je ciq stvar aw e kval it etn e ekip e, te da je opredelewe, kao i do sada,afirmacijamladihfudbalera, pa i trenera. Na klu-

blika u {to ve}em broju vratitinastadionibodritinas. Normalnojedasumojaio~ekivaweupraveklubadaiunarednoj sezoni budemo u vrhu tabele-ka`eOtoPiri. Preds edn ik UO Sent e I{tvan Bajus konstatovao je da je ekipa startovala osve`enanovimtreneromive}im brojemigra~a. - Dos ad a{ wim marq iv im rad om dok az al i smo da ako ozbiqno shvatamo pripreme, pristuptreninzimaiutakmicama, imamo i rezultata. Na`alost,uekipiseuvekde{avaju promene u prelaznom roku, {to nem in ovn o don os i oscilacije na po~etku prvenstvu,pogotov{tojepraksada uvekanga`ujemodostamladih igra~ a iz okol in e, `eqn ih afirmacije.Nikadanepravimo prepreke na{im igra~ima da napreduju i odu u klub vi{eg ranga, ako im se uka`e prilika. Na to smo ponosni, jertosmatramoina{imuspehom.Imamoodli~neusloveza radiafirmacijumladihfudbalera,nawimajesveostalo, da maksimalno i kvalitetno izvr{avaju obaveze. Sente po uslovima postaje „Mali Ko{utwak”, nadomak stadiona u izgradwijesportskahala,tako da }e oni uskoro biti jo{ boqi.SanovimtreneromPirijem,okosnicomtimaizpro{le sezone i osve`eni mladim igra~ima, a kroz wihov rad }e se pokazati kako }emo napredovati. Ciq nam je da sa~uvamo dosada{we pozicije i budemo plasirani do petog mesta,{tosmodosadauspevali da ostvarimo - optimista jepredsednikBajus. Tekst i foto: M. Mitrovi}


SPORT

dnevnik

subota7.jul2012.

SELEKTOR DEJAN UDOVI^I] ODREDIO SPISAK ZA LONDON

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U BARSELONI

Mandi}i[apowi} dobili{ansu

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} saop{tio je posle ju~era{weg posledweg treninga u BeogradunabazenuTa{majdanspisak igra~azaOlimijskeigreuLondonu. Na spisku su: Slobodan Soro (PartizanRajfajzen),Aleksa[apowi} (Berkli), @ivko Goci} (Solnok), Vawa Udovi~i} (trenutnobezkluba,bio~lanMladosti), Du{an Mandi} (Partizan Rajfajzen), Slobodan Niki} (bez kluba, bio ~lan Kamoqija), Milan Aleksi} (Solnok), Nikola Ra|en (bez kluba, igrao za Hios), Filip Filipovi} (Pro Reko), Andrija Prlainovi} (Pro Reko), StefanMitrovi}(PartizanRajfajzen), Gojko Pijetlovi} (Ferencvaro{).Ustru~nom{tabusu poredselektoraUdovi~i}aitreneri Dejan Stanojevi} i VladimirPavlovi},Milo{]iri}skauting, Neboj{a Jeremi} doktor, Goran Golubovi} fizioterapeut iMarkoStefanovi}timlider. SelektorDejanUdovi~i}jerekaodajetimsklopqennaosnovu onoga {to su igra~i pokazali u prethodnomperiodu. -Du{anMandi}jeizboriomestoutimu,akodgolmanajenaEP u Ajndhovenu bio Branislav Mitrovi},asadaje{ansudobioGojkoPijetlovi}.Ono{tojezanas sada karakteristi~no jeste da imamo dvojicu levorukih igra~a

AmelaTerzi} ufinalu

SelektorDejanUdovi~i}

Filipovi}aiMandi}a-ka`eDejanUdovi~i}. Udovi~i}jedodaodaekipanikadanijeimalatolikoproblema sa povredama kao u ovoj olimpijskojgodini.KapitenVawaUdovi~i}jejo{rovit,NikolaRa|enje dobio udarac u oko na treningu. Ranije su pehove imali i Soro, Mandi},Pijetlovi},Niki}... - Zbog toga }emo morati da se uigravamokrozutakmiceugrupiu Londonu,aprviodlu~uju}idanbi}ezanas~etvrtfinale.Uovakvoj situacijismonapapiruuvekfavoriti. Realno u konkurenciji pet najja~ih ekipa smo sada ~etvrti ilipeti.Ipak,poku{a}emodanajva`nije me~eve do~ekamo {to je mogu}euboqojformi.Jo{pre~etiri godine sam rekao da verujem daovaekipamo`edaigrafinale,

asadadodajemdaverujemda}eisto bitii2016.uRiode@aneiru. Posle slobodnog vikenda delfiniuponedeqakodlazeuSuboticu,gde18.julaigrajusaItalijom u 17.30. Posle toga sledi im radsaGracimaiutakmicauAtini,auLondonseputuje24.jula. -Mislimda}emouLondonsti}i prerano, pa }u se truditi da {to mawe vremena provodimo u selu.Imamodogovoreokoradasa KazahstanomiItalijom.Samoda nas povrede zaobi|u. Ono {to je va`nojedajeVawaUdovi~i}posledwu utakmicu odigrao po~etkomjunanafajnal-foruida}e verovatno igrati tek sa Ma|arima, s kojima otvaramo turnir. To je realnost, ali mislim da }emo bitispremninasve-zakqu~ioje Udovi~i}. G. M.

SRBIJA OPEN 2012. U BEOGRADU

Paladvadr`avna rekorda Letwe otvoreno prvenstvoSrbijeuplivawu - Srbija open 2012. po~elojeuBeograduna bazenu „Milan Gale Mu{katirovi}”. Do nedeqe Beograd }e osim na{ihnajboqihpliva~augostiti itakmi~areizSlovenijeiMakedonije.Prvogdananajvrednijirezultat je isplivala slovenska olimpijkaAwaKlinarna400me{ovitood4:41,75,za{tajedobila 874FINAbodova.Drugomestou ovoj disciplini zauzela je na{a Awa Crevar (Dinamo, Pan~evo) koja je sa 5:08,93 (669) postavila nacionalni rekord za devojke do 12godina,atre}emestojepripalo Vawi Milo{evi} (Partizan, Beograd), koja je sa 5:08,21 (668) postavila dr`avni rekord za devojkedo14godina.Odna{ihpliva~a najvredniji rezultat prvog dana imao je jo{ jedan olimpijac ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) na 100 prsno od 1:02,79 (812 FINA bod). On je u ovoj disciplinizauzeodrugomestoizaSlovenca Damira Dugowi}a (1:02,04, 841),aispredIgoraTerzi}a(Vojvodina,NoviSad)(1:06,00,699). Na 100 delfin o~ekivano je slaviona{olimpijacIvanLen-

|er (Proleter) sa 54,07 (782) ispredjo{dvau~esnikaOIuLondonu Velimira Stjepanovi}a (Partizan) sa 54,25 (774) i Slovenca Roberta @bogara (55,15, 737).Na400slobodnoprvijebio SlovenacJanKarlPetri~(Triglav Kraw) (3:59,92, 771) ispred na{ih Marka Jovi}a (Partizan, Beograd)(4:04,03,733)iStefana [orka(Banat,Kikinda)(4:04,41, 730).Petri}jezlatouzeoina400 me{ovito (4:30,32, 733) ispred Makedonca Marka Bla`evskog (4:33,72, 706) i Lazara Zlati}a (Partizan) (4:41,09). Na 100 le|noZlati}jebioprvi(59,05,680), drugi je bio Miroslav Udicki (Kikinda) (59,35, 670), a tre}i PetarPetrovi}(Dinamo,Pan~evo) (59,99, 649). Na 50 slobodno prva dva mesta uzeli su pliva~i novosadskeVojvodine,olimpijac RadovanSiqevskisa23,43(713)i Nikola Simi} sa 23,66 (693),a tre}ijebioIvoPejovi}(Partizan) sa 23,78 (682). U {tafeti 4h100slobodnopobediojePartizan (3:28,06, 740) ispred Vojvodine (3:32,74, 692) i Proletera (3:33,19,688). Koddamana100delfinslavila jeslovenskaolimpijkaSaraIsa-

kovi} sa 1:00,48 (796) ispred na{ih Mile Jovanov (Kikinda) sa 1:03,85 (676) i Katarine Simonovi} (Proleter) sa 1:04,01 (671). Simonovi}evajenana400slobodnouzelasrebro(4:24,82,736),zlatojepripaloSlovenkiUr{iBezan(4:16,96,806),abronzajo{jednoj Slovenki Niki Karlini Petri~ (Triglav) (4:27,33, 715). Na 100 prsno slavila je jo{ jedan olimpijka Slovenka Tawa [mid (1:11,06, 746) ispred na{ih Vawe Milo{evi} (Partizan) (1:15,34, 626) i Stefanije ^ Draganov (Proleter) (1:17,30, 579). Na 100 le|nozlatojeuzelaSlovenkaJera Majeri~ (Fuzinar) (1:06,57, 665), srebro je pripalo Katarini ^ Draganov (Proleter) (1:06,88, 656),abronzaJani]iri}(Sveti Nikola,Ni{)(1:08,55,609).Na50 slobodno najbr`a je bila na{a Miroslava Najdanovski (Novi Sad) sa 25,86 (772) ispred Jovane Nikolovski (Vojvodina) sa 26,50 (718) i Rebeke Repman (Feniks, Sombor)sa26,92(684).U{tafeti 4h100slobodnoprvajebilaVojvodina(4:03,28,659)drugiProleter (4:07,93, 622), a tre}i Partizan (4:12,42,590). G. M.

^etvrtogdanaSvetskogprvenstvazajuniore u Barseloni na stazusuiza{leAmela Terzi}iTeodoraSimovi}utrcina1.500metaraiNemawaKoji} na 800 metara.Terzi}eva je li~nimrekordomod4:11,53bila drugaugrupi,akaotre}aseplasiralaufinale.Prethodninajboqi rezultat postavila je na SP u Monktonu 2010. kada je i{la4:13,48. -Ciqnamjebiodau|emoufinale, a i da oborimo dr`avni rekordzastarijejuniorke,{tosmoi u~inili. Etiopqanka Teferi je bila na ~elu tokom cele trke, a Amelajedr`alatempoiostvarila odli~an rezultat - istakao je RifatZilki},trenerAmeleTerzi}. Teodora Simovi} je tr~ala u tre}oj grupi i zabele`ila vreme 4:32,22. Zauzela je pretposledwemestoinijeseplasiralaufinale.

Oboriladr`avnirekord:AmelaTerzi}

-Velikijeuspeh{tojeTeodorauspeladaispuninormu za Svetsko prvenstvo, jer je pre godinu dana imala zdravstvenih problema i nije ni pomi{qala da }e se na}i u Barseloni. Isto va`i i za

Bogi}evi}ispred Ninkovi}a Nadankadaseobele`avagajdobranska slava, Sveti Apostoli PetariPavle,odBa~kePalanke do Gajdobre istr~an je tradicio- nalni, 23. ‘Petrovdanski maraton.U~estvovala su 73 takmi~ara izcelezemqe,aivremejepogodovalomaratoncima,jernijebilojakovru}e,zarazlikuodprethodnih dana. Trijumfovao je Dejan Bogi}evi} iz [apca, koji je trasu dugu 14,5 kilometara istr~ao za 44,50 minuta.Drugomestozauzeojereprezentativac Sreten Ninkovi} sa Uba (45,33), tre}i je kroz ciq pro{aoBojanStoli}izLazarevca sa vremenom 45,58 minuta,~etvrtijebioBrankoMilo{eviz

Novog Sada, a peti Zdravko Mi{ovi}izKule. U `enskoj konkurenciji najbr`a je bila Marijana Luki} ^egar iz Beograda, ispred sugra|anki KsenijeBubwevi}iDraganeDokmanovi}.Dragana[peharizRume je pro{la kroz ciq kao ~etvrtoplasirana, a Maja @ivkov iz Kikindekaopeta. Kod mla|ih veterana (50-60 godina) najuspe{niji je bio Zoran Jankovi} iz Kule, ispred Mi{e Segedija iz In|ije i Jo`efa ^uporta iz Kule. Kada su u pitawu mla|e veteranke najbr`a je bila DraganaSegediizIn|ije. Kodstarijihveterana(preko60 godina)najbr`ijebioRadovanRa-

DetaqsPetrovdanskogmaratona

Ma{taozlatnojolimpijskojmedaqi

Sebastijan[a}iri

Nemawu Koji}a -  dodao je Zilki}. Koji} na 800 m nije pro{ao kvalifikacije, tu deonicu je pretr~ao za 1:54,79 a bio je posledwiugrupi.Finalena1.500 metarajesutra.

PETROVDANSKI MARATON OD BA^KE PALANKE DO GAJDOBRE

SA SEBASTIJANOM [A]IRIJEM, VELIKOM NADOM NA[EG BOKSA

Sebastijan [a}iri ima samo ~etrnaest godinaave}jepoznatudoma}embokserskom svetu. Ovaj globradi mom~i}, ~lan BK Lupus iz Novog Sada gde mu je trener Prokopi}, ni kad gubi borbu nikoga ne ostavqa ravnodu{nim.Neprezaniodmnogostarijihivi{qihboraca i ne interesuje ga reputacija rivala. U salu je u{aoprene{tomaweod~etirigodine,asadajeuz wegaVuka{inEgi},~ovekkojijeSebastijanuiwegovojporodicipoklonioku}uuelitnomdeluNovog Sada. Sebastijanovi otac i majka imaju jo{ petoro dece,onsvenadepola`euboks,alinezapostavqa ni {kolu. Osnovnu je zavr{io s vrlo dobrim uspehom,asadajeupisaogimnaziju„Olimp”dabimogao dau~iidatrenira. Mnogoje[a}irizahvalanVuka{inu,kaoikondicionomtreneruMiroqubuNi~i}u,u~ijojteretani sepriprema.Onjejedinisrpskibokserkojijenanedavno zavr{enom me|unarodnom turniru Vojvo|anskazlatnarukavicaosvojiozlatnumedaqu,ukategorijido49kilograma.PobediojeufinaluBugarina, kojijetriipogodinestarijiidvadesetsantimetara vi{qi. [teta je {to nije dobio makar neki od trofeja. -Veomasamsre}anzbogsvojihpobeda.Rivalaufinalupritisnuosamudrugojitre}ojrundiitojepresudi-

17

Foto:R.Hayi}

lo, mada je pobeda bila tesna. Jo{ sam pod utiskom te borbe. Ovakvi uspesi teraju me da jo{ vi{e treniram. Ina~e,imamjo{godinudasetakmi~imujuniorskoj,a potom dve u konkurenciji mladih boraca - ka`e popularniSep. U razgovor se ukqu~io i Vuka{in Egi}, napomenuv{idaseSepudogodinene}enikomo}idasuprostavii pohvaliogazato{tonikadanijezakasnionatrening. -Nikadmuni{tanijete{ko.Svestanjeda{kolumora da zavr{i, a ne da ide da se hrani po kontejnerima. Wegovaporodicajeveomakorektnaiverujemda}eSebastijandalekodogurati-smatraEgi}. Mladiratnikringasenasme{ionaovere~iiklimnuoglavomdabitoipotvrdio.Nebezrazloga,jeride na mnogo jakih me|unarodnih turnira, koje upravo finansiragazdawegovogkluba,dabisticaoiskustvo.Do sadajezabele`io~ak53borbe,od~egasamodevetporaza. -Uvek`elimvi{eiboqe.Nezadovoqavamseura|enim. Mlad sam i predamnom je budu}nost i ve} razmi{qamooOlimpijadiuBrazilu.Imamsjajnequdeoko sebe i moram da im vratim ono {to oni ula`u u mene.Jednostavno `elim medaqe sa evropskih i svetskih prvenstava,kaoisaolimpijadeito-zlatne-naglasio jeSebastijan[a}iri. M. Pavlovi}

dulovi} iz Subotice, a drugo mesto zauzeo je Palan~an Jovo Rado{. On je prakti~no rekorder Petrovdanskog maratona s obziromdajeistr~aosve23trkedosada.Tre}ikrozciqjeuovojkonkurencijipro{aoArpad[arkeziiz Sombora. Uekipnojkonkurencijije,kaoi pro{le godine, trijumfovao je HajdukizKule,ispredNovogSada i ‘’Milutina Milankovi}a’’ iz Beograda. Organizacijijebilaodli~na,a najzaslu`niji za to su pre svih Sportski savez Op{tine Ba~ka PalankaiMZGajdobra.Takmi~arejepratilaekipaHitnepomo}i, alinasre}unijebilopotrebeza intervencijom.IvolonteriCrvenog krsta Ba~ka Palanka su u~estvovali u obezbe|ivawu ovog sportskogdoga|aja. -Svejepro{lounajboqemredu i niko od u~esnika nije imao nijednuprimedbu.Zadovoqnismo odzivom trka~a, pro{le godine ihjebilo50,ove73,{tojenajve}i brojtrka~akojijeu~estvovaona relaciji Ba~ka Palanka – Gajdobra.Nijebiloodustajawa,nipovreda, a zahvaqujemo se ekipi Hitneslu`be,kaoiCrvenomkrstu koji su obezbe|ivali trku. Ovojejednaodretkihtrkanakojojsenepla}anistartninaigde suobezbe|enenov~aneirobnenagradezapetnajbr`ihtrka~aumu{koji`enskojkonkurenciji-ka`eLazarRado{izSportskogsavezaOp{tine. D. Zori} EP JUNIORA U BOLOWI

Tasi}11. pu{kom

Niko od srpskih strelacanijeuspeoda se plasira u finale drugogdanaEvropskog juniorskog prvenstva u ga|awu malokalibarskim oru`jem, koje se odr`ava u Bolowi. Najbli`i finalu bio je Milo{ Tasi} iz Vrawa u disciplini MKpu{ka60le`e}i.Onjezauzeo11.mestosa587krugova,a od finala ga je delio samo jedan krug. Od ostalih na{ih strelaca Borislav Maziwanin je bio 17. sa 585, a Igor ^otra 46.sa577krugova.Ekipnosrpskitimjezauzeoosmomestosa 1.749krugova. U disciplini MK pu{ka trostav (3h20 metaka) na{a najboqe plasirana takmi~arka bila je MartaBire{na24.mestusa569 krugova. Marina Simi} je bila 37.sa565,aDu{icaAntonijevi} saistotolikokrugova39.Ekipno su Srpkiwe bile 11. sa 1.699 krugova. G. M.


18

svet

subota14.jul2012.

UKRATKO

RUSIJA

JOHANESBURG: Najmawe 30 qudi poginulo je u `elezni~koj nesre}i na severoistoku Ju`ne Afrike, kada je voz naleteo na kamion sa radnicima koji je prelazio prugu. Raskomadana tela `rtava le`ala su svuda unaokolo i lekarske ekipe su na mestu nesre}e blizu Malelanea, isto~no od Nelspuita, rekao je Tulani Sibuji, {ef odeqewa lokalne bezbednosti u provincijij Mpumalanga. „Za sada znamo da je vi{e od 30 qudi poginulo na licu mesta. Izgleda da je voza~ kamiona odlu~io da pre|e prugu, a da prethodno nije primetio voz koji mu se pribli`avao, a zatim ga i udario vuku}i ga jo{ kilometar, dva”, rekao je Sibuji. Sibuji je precizirao da se nesre}a dogodila nedaleko od Malelanea, na ulasku u poznati nacionalni park Kruger, kod granice sa Mozambikom. „Tela le`e svuda, qudi su samleveni. Broj poginulih i povre|enih bi tek trebalo da bude potvr|en”, kazao je. Kamion je prevozio na posao pedesetak poqoprivrednih radnika.

Privedeni slu`beniciUN @ENEVA: Vlasti Mjanmara su privele 10 slu`benika UN i pripadnika me|unarodnih nevladinih organizacija, a protiv nekolicine su podnete i tu`be. Ova privo|ewa dogodila su se samo dan nakon {to je Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ posetio tu zemqu. Me|u privedenima su i tri dr`avqanina Mjanmara koji rade za UNHCR, rekla je predstavnica te agencije Meliza Fleming na konferenciji za {tampu u @enevi. Ona nije iznela druge detaqe, niti za {ta su privedeni humanitarci optu`eni.

Zatvorska pobuna KARAKAS: Petorica zatvorenika poginula su u pobuni u zatvoru na jugozapadu Venecuele, saop{tili su zvani~nici. Upravnik zatvora Vilmer Apostol kazao je da je pobuna izbila pre tri dana u zatvoru u Lagunilasu. Nacionalna garda u ~etvrtak i daqe nije imala zatvor pod kontrolom. Pobuna, u kojoj su rawena petorica ~uvara, po~ela je pro{log petka, kada je vo|a zatvorske bande kidnapovao 57 `ena iz `enskog krila zatvora. Naoru`ani zatvorenici potom su pucali na vojnike koji su bezuspe{no poku{ali da povrate kontrolu nad zatvorom. Otete `ene i oko 300 zatvorenika i daqe su pod kontrolom pobuwenika. Nasiqe je uobi~ajeno u prenatrpanim zatvorima u Venecueli, gde zatvorenici ~esto uspevaju da do|u do oru`ja.

IRAN

Nevladineorganizacije –straniagenti

Tragedija napruzi

dnevnik

MOSKVA: Zakon po kojem se nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva smatraju „{pijunima” usvojen je u Ruskoj Dumi. Ovim zakonom uvode se stroge restrikcije za sve NVO koje, prema proceni vlasti, u~estvuju u politi~koj aktivnosti. Analiti~ari smatraju da je novi zakon sastavni delo kampawe gu{ewa pobune koja je pratila povratak Vladimira Putina na funkciju predsednika u maju. Jedna od meta zakona je nevladina organizacija za pra}ewe izbo-

ra „Golos”, koja se izdr`ava novcem iz evropskih zemaqa i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Ta organizacija je pod velikim pritiskom od novembra, kada je Putin optu`io zapadne vlade da poku{avaju da uti~u za ishod decembarskih parlamentarnih izbora finansirawem ruskih nevladinih organizacija. Hiqade posmatra~a te organizacije pratile su parlamentarne i predsedni~ke izbore u Rusiji, a potom je na internetu postavqen i sajt sa hiqadama dokaza o kr{ewu

izbornih pravila {irom zemqe. Po novom zakonu, svaki materijal koji takve grupe distribuiraju mora}e da se objavquje uz upozorewe da je wegov autor „strani agent”, a takve organizacije mora}e i da dostave detaqan kvartalni izve{taj o poslovawu. Borci za qudska prava o{tro su kritikovali zakon, pre svega definiciju „politi~kih aktivnosti”. Grupa }e se, naime, smatrati politi~kom ako ima nameru da na bilo kakav na~in uti~e na javno mwewe ili vladu.

NAJKRVAVIJIDANUSIRIJI

Ubijenonajmawe 287qudi DAMASK: Vi{e od 220 qudi opozicionog Sirijskog nacioubijeno je u posledwa 24 ~asa u ponalnog saveta. krajini Hama. U celoj Siriji poRevolucionarni savet Hame ginulo 287 osoba u najkrvavijem tvrdi da je me|u nastradalima najdanu u toj zemqi od izbijawa sukovi{e civila i da je napad u selu ba pre 16 meseci. Tremsehu na seveozapadu Sirije Opozicioni aktivisti poru~uju da su maskar u Hami po~inile snage bezbednosti, a Sirijski nacionalni savet, kao glavni opozicioni savez, pozvao je ju~e Savet bezbednosti UN da usvoji „hitnu i o{tru” rezoluciju. U saop{tewu, opozicija je uporedila napad na qude u selu Al Tramseh sa Srebrenicom i tra`i da se Savet bezbednosti UN pozove na Glavu OpozicijapozivaSavetbezbednostidapoo{tri VII Poveqe UN, koja sankcijeprotivre`ima omogu}uje kaznene mere protiv reizveden helikopterima, tenkovi`ima koji se smatraju pretwom ma i artiqerijom. miru, a ukqu~uju ekonomske sankDok je opozicione snage za nacije i vojnu intervenciju. pad optu`uju snage bezbednosti, „Ne smatramo monstruma (sisirijska dr`avna televizija za norijskog predsednika Ba{ara) ve sukobe okrivquje „naoru`ane Asada jedinog odgovornog za taj teroristi~ke grupe”, optu`uju}i gnusni zlo~in (...), ve} i Kofija ih da su pucali nasumi~no na qude Anana, Ruse i Irance i sve zeAl Tremseh sela u Hama predgramqe koje pretenduju da budu ~uva|ima. ri mira i stabilnosti u svetu, Po wihovim re~ima, posle razali }ute”, navodi se u saop{tewu govora sa qudima iz sela, bezbed-

IzaslanikAnanu{oku Me|unarodni izaslanik za Siriju Kofi Anan rekao je ju~e da su sirijske snage koristile te{ko naoru`awe u napadu na selo Tremza, mesto navodnog masakra u pobuweni~kom regionu Hame, {to je u suprotnosti s preuzetim obavezama sprovo|ewa wegovog plana za okon~awe sukoba. U saop{tewu u kome se osu|uju „zverstva”, Anan je naveo da je {okiran zbog „intenzivnih borbi, zna~ajnih `rtava i potvrde o kori{}ewu te{kog naoru`awa, kao {to su artiqerija, tenkovi i helikopter, javio je Rojters.

nosti snage sukobile su se sa teroristi~kim grupama, uhapsile veliki broj qudi i oduzela im oru`je, javqa Si-En-En. Vlasti u Damasku navode da su „krvo`edni mediji u saradwi sa bandama naoru`anih terorista pogubili stanovnike sela Tremza kako bi pokolebali javno mwewe protiv Sirije i wenog naroda i izazvali me|unarodnu intervenciju uo~i sednice SB UN”, prenela je zvani~na agencija Sana. Ovo nije prvi put od po~etka sukoba da se objavquju kontradiktorni podaci o stradawu gra|ana Sirije. Ruski ItarTas izve{tava da vladine snage nastavqaju sukob sa naoru`anim ekstremistima i da su ju~e presekli put banditskim formacijama koji su u Siriju u{li iz Turske i Libana. Prenose}i izve{taje Sane, ruska agencija navodi da su vladine snage u ~etvrtak izvele specijalne operacije protiv pobuwenika u provincijama Homs, Dara, Idlib i Deir el-Zor. Kako se navodi, tokom bitke u pograni~nom sektoru Rubeja kod morske luke Latakije, 320 kilometara od Damaska, uni{ten je „veliki broj terorista”, a „ostaci bande” pobegli na tursku teritoriju. Nasiqe u Siriji je nastavqeno, iako je na snazi Sporazum o prekidu vatre specijalnog izaslanika Ujediwenih Nacija i Arapske lige, Kofi Anana.Taj sporazum predvi|a povla~ewe vojnika i te{kog naoru`awa iz gradova.

Raketesvepreciznije TEHERAN: Iranski mediji javili su da su vojni manevri organizovani ovog meseca pokazali da zemqa ima preciznije rakete sa boqim kapacitetima. Iranska Revolucionarna garda izvela je vojne ve`be u centralnoj pustiwi. Kao ciqevi bili su makete stranih vojnih baza, i navedeno je da je trebalo pokazati da iranske rakete mogu da pogode zapadne baze i Izrael. Ve`be su odr`ane u vreme kada zapadne zemqe ja~aju sankcije protiv Irana da bi spre~ile tu zemqu da razvija svoj sporni nuklearni program. Zapad veruje da Iran namerava da proizvede nuklearno oru`je, {to Iran demantuje, tvrde}i da je wegov nu-

klearni program iskqu~ivo u mirnodopske svrhe. U izve{taju sa vojne ve`be navodi se da je 90 odsto raketa

pogodilo svoju metu i da se rakete mogu ispaqivati u razmaku od nekoliko sekundi. Pentagon je pro{log meseca izdao izve{taj u kome se navodi da je Iran poboq{ao svoje raktene sposobnosti.

IZRAEL

„^eli~nakupola” ~uvazemqu TEL AVIV: Nakon nekoliko upada kroz ju`nu granicu sa Egiptom, Izrael je objavio da postavqa protivraketni odbrambeni sistem „Iron dome” („^eli~na kupola„), nedaleko od turisti~kog sredi{ta Eilata. „Protivraketni odbrambeni sistem ’^eli~na kupola’ raspore|uje se nedaleko od Eilata na jugu zemqe, na granici sa Egiptom, sa ciqem poboq{awa za{tite u tom delu zemqe”, izjavili su izraelski vojni zvani~nici. Neimenovani izraelski oficir rekao da je sistem za obarawe raketa, kori{}en protiv palestinskih raketnih napada iz pojasa Gaze, u blizini Eilata postavqen u ponedeqak i da „nema operativnu primenu, ve} je samo deo

priprema sa ciqem za{tite teritorije”, prenosi AFP. „^eli~na kupola” je izraelski obrambeni sistem, koji radarski navo|enim raketama obara rakete dometa pet do 70 kilometara, artiqerijske i minobaca~ke granate. Na izraelsko-egipatskoj granici napetosti su porasle od pobune u kojoj je pro{le godine svrgnut egipatski predsednik Hosni Mubarak. U 2012. godini Eilat su pogodile dve rakete ispaqene iz Egipta, me|utim `rtava nije bilo, iako su egipatske vlasti negirale da su rakete ispaqene sa wihove teritorije. Najnoviji incident dogodio se u junu, kada je neidentifikovani napada~ pre{ao granicu i ubio jednog izraelskog radnika.

KANIBALIZMOMPROTIVVRAYBINA

Ubili`rtve ipojeliimmozak LONDON: Policija Papue Nove Gvineje uhapsila je grupu kanibala, optu`enu za ubistvo najmawe sedam osoba, javqa „Telegraf”. Oni se sumwi~e da su u aprilu ove godine pojeli mozgove svojih `rtava, saop{tila je policija. „Pojeli smo wihove mozgove, a druge delove tela poput jetre, srca i penisa smo odneli svojim nadre|enim kako bi stvorili mo}i koje bi ~lanovi grupe mogli da koriste u borbi protiv vra~eva”, rekao je jedan od uhap{enih. Ovih 29 osumwi~enih, koji su se pojavili na sudu ove nedeqe, optu`eni su za ubistvo i kanibalizam. Oni su deo grupe od 1.000 ~lanova osnovane za borbu protiv lokalnih vra~eva koji su na-

pla}ivali basnoslovne cene za svoje usluge. Za otkrivawe uzroka smrti ili isterivawe zlih duhova vra~evi su tra`ili oko 475 dolara i jednu sviwu ili vre}u ri`e, a neki od wih su zahtevali i seksualne usluge. „Seksualni odnosi vra~eva s `enama ili }erkama me{tana su protivni na{oj tradicionalnoj etici i moralu”, rekao je neimenovani vo|a kulta u regionu Tangi. To je, kako je istakao, glavni uzrok frustracije koja je dovela do formirawa grupe za borbu protiv lokalnih vra~eva. Ve}ina stanovnika Papue Nove Gvineje veruje u vraxbine i odbija da prihvati prirodne uzroke kao obja{wewe za nezgode, bolesti, nesre}e i smrt.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI MI[ELOBAMA Pripadnik policijske moto pratwe, zadu`en za pra}ewe visokih zvani~nika Bele ku}e, nalazi se pod istragom, po{to je upu}ivao prete}e komentare Mi{el Obami. Osumwi~eni policajac je navodno u razgovoru s kolegama rekao da bi on pucao u prvu damu Amerike, i onda mobilnim telefonom slikao oru`je koje bi koristio u napadu. Jedan policajac je odmah tu pretwu predo~io nadre|enom slu`beniku.

HILARIKLINTON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton je zatra`ila od zemaqa ASEAN-a i Kine da zajedni~ki rade na nacrtu kodeksa pomorskog pona{awa kako bi spre~ili konfrontacije oko Ju`nog kineskog mora. Ona je upozorila da su pitawa, kao {to su plovidba i zakonito iskori{}avawe pomorskih resursa, ~esto od zna~aja za {iri region.

VERAVANG Jedna od najpoznatijih dizajnerki ven~anica Vera Vang razvodi se od supruga Artura Bekera. U saop{tewu wene kompanije navodi se da su Vang i Beker „prijateqski i u dogovoru odlu~ili da se rastanu”. Par se ven~ao 1989. Vang je najpoznatija po svojim kolekcijama ven~anica. ^elzi Klinton, Ali{a Kiz i Ivanka Tramp samo su neke od poznatih li~nosti koje su se udale u kreacijama Vere Vang.

Nevreme na jugu Japana usmrtilo 30 qudi TOKIO: Usled velikog nevremena u toku no}i izme|u ~etvrtka i petka, oko 30 osoba je poginulo i nestalo u odronima i poplavama na ju`nom japanskom ostrvu Kju{u. Vlasti su pozvale vi{e od 50.000 qudi iz ruralnih oblasti tog ostrva da se evakui{u iz svojih domova zbog opasnosti od nabujalih reka. Japanska meteorolo{ka agencija je saop{tila da je u prefekturama Oita i Kumamoto na ostrvu Kju{u zabele`ena najve}a koli~ina padavina od kada su po~ela meterolo{ka merewa u tom regionu, {to je dovelo do odrona i izlivawa reka u ovim oblastima. Po najnovijim izve{tajima, jedan takav odron u mestu Aso na severu prefekture Kumamoto odneo je 17 ku}a iz kojih je izvu~eno 19 mrtvih, dok se za pet qudi jo{

Vlastipozvalevi{eod50.000qudidanapustedomove

uvek traga. Padavine u tom mestu dostigle su nivo od ~ak 120 milimetara na sat. Japanske televizije donose snimke nabujalih reka koje nose velike koli~ine muqa, automobile i ostatke ku}a, te prikazuju rad spasila~kih ekipa na locirawu nestalih i nastradalih. Nevreme je zahvatilo i ostrvo [ikoku, kao i region Kansai na najve}em japanskom ostvrvu Hon{u, gde povremeno dolazi do prekida u saobra}aju i komunikacijama, ali za sada nema `rtava. Japanska vlada uspostavila je krizni {tab, dok meteorolozi usporavaju da se olujni talas nastao spajawem ogromnih ki{nih oblaka i toplih vazdu{nih struja preme{ta na sever gde tako|e mo`e prouzrokovati katastrofalne posledice.


BALkAn

dnevnik

subota14.jul2012.

19

POQSKIKONZERVATIVCIKO^EULAZAKHRVATSKEUEVROPSKUUNIJU

CRNA GORA

Hrvatiposva|ali Marovi}najavio Poqake povratak\ukanovi}a PODGORICA: Svetozar Marovi}, li~nost koja je predstavqena kao glavni izborni strateg i analiti~ar Demokratske partije socijalista (DPS), najavio mogu}nost povratka Mila \ukanovi}a na dr`avnu funkciju.

funkciju.Potpresednik DPS-a misli i da je pitawe datuma odr`avawa izbora u Crnoj Gori stvar dogovora u koaliciji, ali da treba o~ekivati da to, svakako, bude pre Nove godine. „Na jesen. ^ujem da qudi iz opozicije barataju i datumima.

SvetozarMarovi}

„Poznavaju}i li~no gospodina \ukanovi}a, kao wegov prijateq, dele}i neke ideje i razmi{qawa o tome, mislim da je to stvar o kojoj treba razmisliti”, izjavio je Marovi} za podgori~ki „Pobjedu”. Marovi} je, tako|e, rekao da unutar DPS-a ima pritisaka da se \ukanovi} vrati na dr`avnu

Mogu vam iskreno re}i, ne znam kad }e biti izbori. Jo{ nismo sami doneli odluku koji predlog da stavimo na razmatrawe sa opozicijom”, kazao je Marovi}. Istakav{i uspehe koje je Crna Gora postigla u Evropi i svetu, Marovi} je ukazao da bi sve to moglo da bude prednost jednom razmi{qawu koje bi odnelo po-

bedu u odnosu na 2009. godinu, a to je, ka`e, da vlast i opozicija u Crnoj Gori postanu partneri. „Da postanemo qudi koji se ne mrze, da postanemo qudi koji `ele da sara|uju, koji ne najavquju revolucije i lov na qude, koji ne govore jezikom revolucija i kontrarevolucija, nego jezikom demokratije i saradwe”, rekao je potpredsednik DPS-a. Marovi} tvrdi da je DPS uvek `eleo iskrenu saradwu s opozicijom. „Bili smo spremni da tom pru`enom rukom okupimo sve, da poka`emo da `elimo da Crna Gora pripada svima”, naglasio je Marovi}. Povodom najavqenog formirawa Demokratskog fronta u Crnoj Gori, potpredsednik DPS-a ka`e da toj stranci ne smeta nikakvo okupqawe gra|ana niti objediwavawe snaga ukoliko je ono okrenuto ka dobru zemqe. „Verujem da }e DPS pobediti na slede}im izborima, bez obzira na isku{ewa. Drvo koje je u zavetrini ne mora da pu{ta duge korene, ali drvo koje je na vetrometini, a DPS je na vetrometini svih ovih godina, morala je da pusti i pustila je duboke korene da bi se odr`ala. Zato DPS stoji veoma ~vrsto”, poru~io je Marovi}.

VAR[AVA: Poqski opozicioni kozervativci ko~e ratifikaciju ulaska Hrvatske u Evropsku uniju zahtevom da se sporazum o pristupawu usvoji dvotre}inskom ve}inom, a ne obi~nom, kojom je ratifikovan ulazak Bugarske i Rumunije. Vlada i opoziciona levica s druge strane, insistiraju da se sporazum EU i Hrvatske ratifikuje prostom ve}inom i u tom slu~aju ratifikaciju ne bi morala da podr`i opoziciona desnica. „^lan o usvajawu dvotre}inskom ve}inom predvi|en je za vanredne situacije kada Poqska predaje deo svog suvereniteta”, podsetio je poslanik postkomunista iz Saveza demokratske levice Tadeu{ Iviwski.

ZAGREB: Poslanici sabora ju~e su za vr{ioca du`nosti generalnog direktora Hrvatske radio televizije (HRT) izglasali Domagoja Novokmeta, dugogodi{wi novinara, urednika i voditeqa HRT-a. Novokmet, za koga je glasalo 88, protiv bilo 23, a uzdr`ano {est poslanika, du`nost }e obavqati {est meseci, do imenovawa stalnog generalnog direktora, kako je to regulisano Zakonom o HRT-u, izglasanom u saboru pro{log petka. Po re~ima predsednika Odbora za medije Branka Vuk{i}a, Novokmet je „dete televizije”, na HRT-u je ve} 18 godina od kojih je deset radio

Asimetri~anizbor ~lanovaPredsedni{tva

postavqawa mehanizma koordinacije u BiH. Bosi} je naveo da su se predstavnici politi~kih strana usaglasili da Savet ministara BiH, Vlada Republike Srpske, Vlada Federacije, Vlada Br~ko distrikta i vlade kantona odmah po~nu prikupqawe odgovora na pitawa za listu EU, odnosno pitawa na poglavqe pet - javne nabavke i poglavqe 27 - za{tita `ivotne sredine. „O~ekuje se da se ovi nivoi vlasti u BiH do 31. avgusta dogovore i predlo`e mehanizam koordinacije razli~itih nivoa vlasti u skladu sa Mapom puta, dogovorenom u Briselu 27. juna. Radna verzija odgovora treba da bude pripremqena do 15. septem-

bra da bi celi proces bio okon~an do kraja oktobra”, objasnio je Bosi}. Sastanku, ~iji je doma}in predsednik SDS-a Mladen Bosi}, prisustvovali su lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDP-a BiH Zlatko Lagumxija, HDZ-a BiH Dragan ^ovi}, HDZ-a 1990 Bo`o Qubi}, SBB-a Fahrudin Radon~i} i SDA Sulejman Tihi}. Dodik je ocenio je da je sastanak politi~kih lidera bio efikasan i da je to „rezultat okupqawa oko evropskih pitawa”. Dodik je istakao da u na~inu uspostavqawa mehanizma koordinacije u BiH nema nikakvih razlika. „Treba po{tovati ustavne nadle`nosti i ukqu~iti sve u spro-

vo|ewe evropske politike. Treba videti na koji na~in }e biti sankcionisani svi oni koji ne budu provodili dogovorene stavove u vezi sa evropskom politikom”, rekao je Dodik, preneli su bawalu~ki mediji. On je naglasio da je Republika Srpska od po~etka bila spremna da sprovede odluku „Sejdi}-Finci” onako kako se tra`ilo. „Ovom odlukom tra`i se eliminacija diskriminacije i ne zalazi u pitawe izbora ~lanova Predsedni{tva BiH. Pozdravqam ogroman napor koji su ulo`ili partneri iz Federacije BiH i do{li do modela koji je za nas dobar, jer je oja~ana pozicija i autenti~nost srpskog nacionalnog izbora u tom entitetu”, ka`e Dodik. Lider HDZ-a BiH Dragan ^ovi} izjavio je da su na sastanku re{ene osnovne stvari kada je re~ o sprovo|ewu odluke „Sejdi} i Finci protiv BiH” i da je mogu}e posti}i saglasnost do kraja avgusta. „[to se ti~e evropskog puta BiH i Mape puta napravili smo veliki iskorak. Stvorili smo dobar ambijent da dobijemo kvalitetan odnos u nastupu BiH kada je re~ o evropskom putu”, rekao je novinarima ^ovi}, nakon sastanka politi~kih lidera. (Tanjug)

Sarajlijaprona{aogeler u}evapima SARAJEVO: Sarajlija Nail Kundo nije mogao da veruje svojim o~ima kada je u }evapima koje je sat ranije kupio u sarajevskom marketu „Block” prona{ao geler od granate. Kako je ispri~ao za „Dnevni avaz”, nesvakida{wa situacija dogodila se na radnom mestu na Ilixi, nakon {to je zagrizao }evap i osetio kako mu puca zub. „Uzeo sam paket }evapa i vratio se na posao da ih ispr`im. No, kada sam jedan }evap zagri-

zao, osetio sam da mi je ne{to puklo pod zubima. Pogledam }evap, kad u wemu geler „, rekao je Kundo. List pi{e da je Kundo u stawu {oka uzeo ra~un i }evape i zaputio se u market. Kada je ispri~ao radnicima {ta se dogodilo, pokazav{i im geler, oni su ga uverili da }e }evape skloniti iz fri`idera. „Napravili su budalu od mene. Ni da ka`u `ao nam je, niko ni{ta. Ka`u, mi samo prodajemo

}evape. Kada sam pozvao Kantonalnu upravu za inspekcijske poslove, kazali su mi da je inspektorka na godi{wem te da nema niko da do|e da vidi o ~emu se radi”, ispri~ao je Kundo. U marketu su mu rekli da }evape nabavqaju od kompanije „Jusuf Bey„ Visoko, te da se mo`e wima `aliti ako ho}e. „[ta bi bilo da sam progutao geler? Meni ne treba ni{ta, nikakva od{teta, nikakve pare. Samo da su mi se izvinili kao

Opozicioni konzervativci isti~u da ulazak Hrvatske u EU izrazito mewa status Poqske,

DomagojNovokmetdirektorHRT-a

PREDLOGLIDERABOSNEIHERCEGOVINE

BAWALUKA: Lideri politi~kih stranaka u BiH definisali su na ju~era{wem sastanku predloge za sprovo|ewe odluke „Sejdi} i Finci”, da se ~lan Prededni{tva BiH iz Republike Srpske bira direktno, a da se dva ~lana Predsedni{tva iz Federacije BiH biraju indirektno. Ovaj asimetri~ni na~in izbora ~lanova Predsedni{tva ne odobrava, me|utim, Sulejman Tihi}, lider sada opozicione Stranke demokratske akcije (SDA) koji se, ina~e, u pro{losti za wega zalagao. Lider SNDS-a i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon sastanka da SDA u su{tini svojim „politi~kim igrama” definitivno blokira evropski put BiH. Doma}in ju~era{weg susreta predsednika najuticajnijih stranaka u BiH Mladen Bosi} koji je lider SDS-a izjavio je da su ju~e definisani predlozi u osnovi razli~iti, ali da otvaraju mogu}nost da se do|e do kompromisnog re{ewa. „Jo{ nema pune saglasnosti o ovim predlozima, ali se nadam da }e do 31. avgusta biti na|en izlaz iz ove situacije”, rekao je novinarima Bosi}. Lideri politi~kih stranka postigli su u Bawaluci dogovor o na~inu us-

Var{ava

tako {to uvodi hrvatske poslanike u Evropski parlament i hrvatskog evrokomesara, {to smawuje mogu}nosti Poqske. Spor oko ve}ine kojom }e Sejm usvojiti ulazak Hrvatske u EU samo je nastavak kampawe opozicione konzervativne desnice u Poqskoj da ratifikaciju iskoristi kako bi od vlade premijera Donalda Tuska izdejstvovala neke ustupke na doma}em terenu koje ina~e ne bi dobila. „Nemam ni{ta protiv Hrvatske, ali postoji red kako se voli. Prvo se voli domovina, a tek onda druga zemqa. Ja to ne bih nazvao ucenom, ve} poja~anim pritiskom”, objasnio je inicijator kampawe, poslanik Solidarne Poqske Ludvik Dorn.

qudi”, kazao je Kundo. Vlasnik kompanije „Jusuf Bey„ Mirsad Mu{inbegovi} rekao je da je nemogu}e da se ne{to tako moglo desiti. „I ja sam {okiran. Mislim da je to nemogu}e. Javili bi radnici s ma{ina da se nalazi komad gvo`|a u proizvodwi. Tu su standardi kontrole. Jedino da se nekako odvalio komadi} ma{ine, pa zavr{io u mesu, ali i to je nemogu}e”, tvrdi Mu{inbegovi}.

na uredni~kim poslovima, i ideolo{ki je neoptere}en. Novokmetovim imenovawem prestala je du`nost privremenog direktora HRT Josipa Popovca, koji je do 9. jula bio {ef uprave HRT-a. Novokmet }e na najdu`e {est meseci imenovati vr{ioce du`nosti direktora organizacionih jedinica i urednika, ~ime privremenim direktorima I privremenim urednicima prestaje mandat. Odbor za informisawe, informatizaciju i medije doneo je tekst konkursa za izbor novog genera~nog direktora HRT-a. Konkursi }e biti objavqeni u ponedeqak.

Majkapodvodila }erke~etirigodine KARLOVAC: Istra`ni sudija @upanijskog suda u Karlovcu odredio pritvor 44-godi{wakiwi, osumwi~enoj da je ~etiri godine napla}ivala seksualne usluge svoje dve }erke. Pre nego {to je dovedena pred istra`nog sudiju, osumwi~ena je ispitana u karlova~kom `upanijskom tu`ila{tvu, navodi se u

saop{tewu tu`ila{tva. Sumwa se da je od 2008. do juna ove godine s vi{e osoba dogovarala pru`awe seksualnih usluga za odre|ene nov~ane iznose, a te su usluge pru`ale wene dve }erke. U saop{tewu se ne navodi odakle su majka i wene }erke, kao ni podatak na kojem se podru~ju to de{avalo.

GR^KA

Pobeglasrpska „panterka” ATINA: Srpska dr`avqanka, osumwi~ena za ~lanstvo u bandi „Pink Panter„, pobegla je iz gr~kog zatvora u blizini Atine, javqaju gr~ki mediji. Kako je prenela gr~ka agencija ANA, 43-godi{wa `ena pobegla je ju~e iz zatvora Koridalos uz pomo} jednog mu{karca, koji je u{ao u zatvor pod izgovorom da je doneo namirnice za zatvorenike. On je zatim izvukao pi{toq, udario i onesvestio stra`arku

koja je poku{ala da ga zaustavi, navodi ANA. Osumwi~ena `ena je uhap{ena u martu u skloni{tu bande u severnom atinskom predgra|u, ubrzo nakon {to su u drugom delu grada uhva}ena druga dvojica srpskih mladi}a posle obra~una sa policijom. Gr~ka policija veruje da su oni ~lanovi bande „Pink Panter„ koja je postala poznata 2003. nakon velike pqa~ke u Londonu.

BUGARSKA

Protestsudija SOFIJA: Oko 100 bugarskih sudija iza{lo je ju~e iz sudnica u znak protesta zbog otpu{tawa jedne wihove ugledne koleginice koja je kritikovala rad ministra unutra{wih poslova. Grupe za qudska prava pozvale su ju~e vrhovni savet sudstva da poni{ti odluku o otkazu Miroslavi Todorovoj, otpu{tenoj s obrazlo`ewem da je odugovla~ila u dono{ewu presuda u nekoli-

ko va`nih slu~ajeva, javio je AP. Bugarski Helsin{ki komitet smatra da je taj otkaz poku{aj da se ukloni „protivnik s kojim politi~ke sile ne mogu da se izbore”. Todorova je odbacila optu`be i smatra da je meta politi~kog pritiska. Evropska unija kritikuje svoju ~lanicu Bugarsku za neodlu~nost u borbi protiv organizovanog kriminala.

SLOVENIJA

Uhap{enbiv{i direktorHipobanke QUBQANA: Biv{i direktor Hipo Alpe -Adria banke Bo`idar [pan, koji se sumwi~i za krivi~no poslovawe sa bankom i gra|evinskim preduze}em Vegrad, je uhap{en. Prema navodima policije u Cequ, pored [pana uhap{eni su i biv{i vode}i bankari Hipo banke i Hipo Lizinga - Anton

Romih i Andreju Poto~nik. Kqu~no pitawe u slovena~kom delu afere Hipo je bilo da li su oni me|u vlasnicima lihten{tanskog preduze}a „ImmoInvest Fund„, koje je od Vegrada 2007. godine primilo 2,4 miliona evra i taj novac uputilo na Britanska devi~anska ostrva.


20

RePORTA@e

subota14.jul2012.

dnevnik

MOSKOVQANI TAWA I ALEKSANDAR KRIVOROT^ENKO S FRU[KOGORSKOG VINOGORJA KRENULI DA PRODAJU – TO^ENO PIVO

Rusi po drugi put osvajaju Srem

UKru{edolpobegliizludilaruskemetropole

potrazi za druga~ijom klimom i kutkom na planetibezsaobra}ajnoghaosa, buke i svega {to podrazumeva `ivot u vi{emilionskoj metropoli kakva je ruska prestonica, Moskovqani Tawa i Aleksandar Krivorot~enkolanesuseobreli u malenom fru{kogorskom selu

U

Kru{edolu.Izbornijebionimaloslu~ajan.Sa{ajeimaosamotri godine kada je s roditeqima do{ao u Srbiju i po`eleo je da se vrati.Sasuprugomje„veslao”po internetu i Fru{ka gora im se odmah dopala. Kontaktirali su s jednom novosadskom agencijom za nekretnineukojojradeiwihovi

zemqaci,{toimjeolak{alokomunikaciju, od ponu|enog su odabralidveku}e,spakovalikofere, doputovali,pogledaliiodabrali svojbudu}idom.Odpro{logaprila `ive na ovoj panonskoj planini,alinisutujediniRusi.Stvorenajeve}respektabilnakolonijawihovihsunarodnika. –Svakoimasvojerazlogezadolazak,aliusu{tini,svismo`eleli lep{e podnebqe nakon odlaska iz potpuno ludih, velikih gradova–obja{wavajuTawaiSa{a svoje motive. – Imamo ovde prijateqe iz Sanktpeterburga, ~ijedvemaledevoj~iceiduusrpsku {kolu, a iz Kaliwingrada, gde je ina~e vrlo vla`no i hladno, doselilo se dosta na{ih zemqaka.USrbijismo,najzad,nau~ilidane`urimo.Svinamka`u polako, polako, polako i tu smo „mantru” prihvatili kao veliko zadovoqstvo. U Moskvi svi jure, tamovamneostajevremenada`ivite.Satepotro{imosamonaputovawedoposlaiswega. IakosuuSrbijisvegagodinu, vrlosuzadovoqni.Istina,voleli bi da neke stvari budu druga~ije, ali su zakqu~ili da je ovo zemqegde`eleda`ive,aliirade. Po dolasku u Kru{edol, nisu imalipredstavuotomeod~ega}e ’lebadajedu.Tawajemedicinska sestra, ali je posledwih godina radila u kompaniji koja se bavi

korporativnim turizmom. Aleksandarje,pak,bioin`ewerujednoj gra|evinskoj firmi. Pomno suanalizirali~egaima,a{tane postoji u Srbiji. Tragali su, zapravo,zaonim~eganemakodnas, kako ka`u, koja ni{a nije zauzeta,iodlu~ilidaponudeSrbima ne{to{tojeuMoskviveomapopularno i po~elo da se razvija jo{1998.–prodajato~enogpiva.

Dogovoriv{i se s dobavqa~imauVr{cu,VaqevuiRiti{evu inabaviv{iopremuuRusijijer jeovdenema,uaprilusuuNovom Sadu otvorili tri prodavnice piva. A kakvog, Aleksandar bez zadr{ketvrdi–ukusnog. –Svakoseme|usobnorazlikujupokarakteristikamaikvalitetu,alisvasudruga~ijaodonih iz obi~nih prodavnica – apsol-

PenisesasvimprirodnopocelomNovomSadu

(Uzgred, u Jeqcinovoj mentalno oboleloj Rusiji, jedan od prvih akata novog presednika Putina bilo je da me|u sunarodnicima, umestofatalnevotke,kaoalternativezale~eweop{tedepresije,propagirapivo.)

Foto:S.[u{wevi}

viraAleksandar.–Osnovnarazlika je {to ovo nije pasterizovano pivo. Imaju malo konzervansa, zapravo samo u minimalnoj, zanemarqivoj koli~ini u „vaqevskom pivu„, u ostalim ne. Smatramodapivoonakokakose

pravi treba i da se popije, kao {tosetoradilopo~evod15.veka, kada nisu postojali dodaci kojisumuprodu`avalivek.Svetlo i tamno vr{a~ko pivo uop{tenijefiltrirano.Onojepomalo mutno i ima vrlo kratak roktrajawa,alizatosadr`isve onekorisnesastojke,odkojihse najve}i deo nalazi u pivskom kvascu, a wih metodi konzervacije,filtracijeipasterizacije uciquprodu`avawuveka,zapravoodnose. Trenutnonalagerudr`e{est vrsta piva. Ka`u da im prodaja raste jer se lokalno stanovni{tvo polako upoznaje s „te~nim hlebom”umalodruga~ijemizdawu,madajo{uveknisupo~elii dazara|uju. –Imamonovosadskeprodavnice u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a, ]irpanovoj i Kornelija Stankovi}a.Dosadnismoimali negativnih komentara. Imamo ve} stalne kupce u svim prodavnicama, i to razli~itih generacija, eto, jedna postarija dama veoma voli tamno pivo „cofman„. Naravno, uvek postoji opcijadaseodeusupermarketikupi gajba piva, stavi u podrum i pije postepeno. Ali, ni{ta ne ko{taprotegnutinogeido}ido nas. Najva`nije je ~oveku dati mogu}nost izbora – ka`u ruski Kru{edolci. Zorica Milosavqevi}

OSTALO BI BA^KO GRADI[TE BEZ TOPOTA DOBRIH KOWA DA NIJE METALCA BRANISLAVA PETROVA

Tutwe {orom fijakeri od lima akvojetoselouVojvodinibezkowa. Ba~ko Gradi{te nije nikad izrod bilo,panisad.Istina,prejebilo idili~nije.Decasubosatr~alapopra{wavim xadama za taqigama, samo da se kratko provozaju,doksustarijiikowejahali.Utakvom okru`ewu je rastao i Branislav Petrov(51). –Odvajakadasamvoleokoweikadsamodrastao, bavio se kasa~ima. Uvek sam imao

K

alitojedanaste{kona}i.Drugirazlogje, iskrendabudem,mo`daiva`niji.Postrucisamautolimaritajposaoznademudu{u, kao i kowarstvo. A i lim ima prednosti u odnosu na drvo. Ne puca, lako se obra|uje, ofarbaisjajsevidi„nadvedu`i“.Brzosam uradio~eze,upregaoLaruiprovozaosegradi{tanskim sokacima. Po{to u selu vi{e nema pra{wavih ulica a i to~kove sam turio gumene, prosto sam „plivao“. Video to

{u se ponekad provozam selom s naslednikomBrankom–hvaliBrankovkom{iju. Pratenasloweninatatinfijakersinovi Vawa (26), ina~e najboqi strelac i fudbalergradi{tanske„vo{e“kojajeletosu{la upodru~nuliguNoviSad,ijedanodblizanacaBrana(23).Drugi,Sava,„kadet“Vojne akademije,za`eleosevr{wakiwaiizgubio negdeugu`vi.Vaqdasnekommajstoricomza pala~inke.Samotakvojjemestouku}iPetrovih.Ponosnisusinovinato{toimradi babo, a jo{ vi{e jer u avliji opet dr`i kowa.Voleonikowe,akoneivi{eodtate. IBranajemetalacpavrlokoristankadse radefijakerii~eze. –KadsamnapraviosebiiMiroslavu~eze,zafalimifijaker.PoverimtuidejudrugaruLasluNa|u,aon}emeni:Zna{{ta,ti ima{u{tadaupregne{tvojuLaru,ajamog Zvezdananemam.Zato,prvomenidaganapravi{.Takoibi.Eto,tajizamenejemoj„prvenac“ na ~etiri to~ka. Naravno, gumena. Kowilak{evuku,afijakerboqelegnena put.Milinajedna!Ume|uvremenu,na|emjedanstarifijaker,preradimgaisadizgleda kaonov.Ali,neodustajemod`eqedasebi uradimnovifijakerodlima. Akolikosvetoko{ta?

PetrovsasinovimaivranicomLarom

jednogjerjedostaposlaokotrenirawa.Svakodnevnog.PrvosamimaoMiga,zatimMistera,LidainakrajuFeu.AondajeponestalovremenaiprvosamprodaoFeu,skojomse ba{inisammnogotakmi~io,azatimopremu. Izdr`ao sam tako tri godine, samo ja znamkako.Aondasampredvegodineodlu~iodakupimkowa.Vi{enezatrke,ve}za svojudu{u.Tra`iosam,tra`ioina{aoono {tosamhteo.VranicuLaru.Imalajegodinuipodanakadsamjedoveo.Izuzevqubavi prema kowima i {tale, ni{ta nisam imao jersamsverasporodao.GladamuLaru,timarimjeipri~amswom,teodlu~imdakrenem iz po~etka – veli Petrov tokom tradicionalnogseoskog„Pala~inkafestivala“,obu~en u vojvo|ansku belu platnenu no{wu s obaveznim crnim prslukom i {e{irom na glavi. Ubrzojekupioopremu,aondavideodanemau{taLarudaupregne.Ire{iodanapravi ~eze. Ali, ne drvene, kakve su nekad svi imali,ve}limene! –Znamjadase~ezeifijakeripraveodsuvog hrasta, koji treba godinama da odstoji,

Spremnizaparadu

moj dobri prijateq Miroslav Brankov i {tadrugododaiwemuiste~ezenapravim. Nisamimaokud,gdesmemodbiti!–obja{wavaPetrov. Slu{asvetoMiroslavu~ezamapadodaje: –Banejepravimajstor.Pogledajteove~eze:pravareplikastarinskih.Lepotajedna! Zatoidemposvimveselicamaazasvojudu-

– Nisam od onih koji se sam reklamira. Mo`daijerimammalovremenazaovajposao.Tektamokrajemjeseniizimimo}i}uda uradim naruxbinu kolege kowara Zoltana Ambru{a,avaqdaisebinovifijaker.On ko{ta oko 3.000 evra, a ~eze izme|u 800 i 1.000–ispri~anamBaneizme|udvevo`we fijakeromgostiju„pala~inkara“. Vlastimir Jankov

Tri plitka potoka na grbu Rume ije Ruma imala tu sre}u da je ustanove na obali neke iole ozbiqne reke, ali, eto, ima tri potoka, Borkova~ki, Jelena~kiiKudo{ki.Zakovanisui na grbu varo{i pa ni zaludnim mesnim politakantima ne pada napametdaihheraldi~ki mewaju rasnom faunom kao {to su, recimo, „autohtoni“ banatskilavovi. Kudo{ki, dug 25 kilometara, nastaje kod Vrdnika, Borkova~ki u okolini Rivice, a Jelena~ki nedalekoodIriga, a prvog dana nove 1749, u „Slobodnici„, kojom je Marija Terezija Rumu proglasila slobodnim trgovi{tem, sva trisuiheraldi~kiovekove~ana. Letopiscibele`edaje1865,zbog obilneki{e, Borkova~kipotokpoplavio~itavprostornamestudana{wegVelikogparkai30ku}apride.Stradalajesamo`ivinajerjeto biotrgova~kikrajbezstoke,alise jedva nekako spasao izvesni ]i-

N

ra, poznat i po tome {to je na srpskiprevodio„Pri~eiz1001no}i„. Nekada su ova tri potoka imala znatno vi{e vode nego danas. Bila su zna~ajna za `ivot grada i nadovodwavawe zemqodelstva ~itavogatara,ana starim mapama precizno ih je zabele`io i u~iteq crtawa Hecendorf sredinom 19. veka. Mo}na voda je mlela i `ito u nekoliko vodenica, koje danas ne bi mogle pokrenuti silne otpadnevode. Ali onemo}alikanaliseidaqe, sudbinski, prepli}u. Tako se Borkova~ki na ju`noj perferijiRumeulivau Jelena~ki,ovajnajugozapaduuKudo{ki,pa sva tri odlaze u Savu. Danas je najlep{i i najure|eniji Borkova~ki, kaoiistoimenoizleti{teijezero, ure|eno pre dve godine. Ostala dva su,na`alost,zapu{tenaigotovozaboravqenaodvlastiiqudi. J. Anti}


odmor

dnevnik

subota14.jul2012.

21

УПОЗНАЈТЕ ВОЈВОДИНУ С „ДНЕВНИКОМ” И „КОМПАСОМ”

Д

Бачка Атлантида и Бодрог фест

руга субота у августу у организацији туристичке агенције „Компас„ и „Дневника” резервисана је за једно изузетно и необично путовање у историју.Древно село Бачки Моноштор на северозападу Војводине,око 15километара западно од Сомбора,отвориће пред посетиоцима легенду о бачкој Атлантиди и утвр-

ђењу Бодрог које је нестало изненада у таласима Дунава. Природни амбијент у срцу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“,његови рукавци, канал ДТД и Велики бачки канала обећавају љубитељима природе незаборавно уживање. Гости који одлуче да 11. августа проведу дан у Бачком

Бодрог фест –путовање у прошлост на фијакеру

Моноштору имаће прилику да се увере у богату понуду руралног и еколошког туризма овог дела Војводине. Природа, историја, етно и културно благо,вредни људи и љубазни домаћини су суштина туристичке понуде Бачког Моноштора, коју посебно карси богата културна традиција Шокаца, већинског становништва Бачког Моноштора. У програму је и посета католичкој цркви Светих Петра и Павла у центру села, обилазак пчеларског домаћинства те упознавање са мајсторима старих заната као што су чамџија, рогозар, кломпар, ковач, те једној од типичпних моношторских етно кућа где посетице очекује дегустација домаћих сокова, док је уживање у рибљој чорбио резервисано за једну од моношторских чарди. Бодрог фест, традиционална манифестација,која се одржава се сваке друге суботе августа у Бачком Моноштору још је један добар повод да се са Компасом и Дневником крене пут Бачког Моноштора. Бодрог фест је етно фестивал за очува-

Бајковите лепоте Дунава

ње моношторске традиције и културе, као и природних богатстава села, фестивал фолклора, музике, хране и старих заната. На Бодрог фесту могу да се дегустирају традиционална јела, рибљи паприкаш, перкелт,печена риба,паприкаш од дивљачи, гибаница са маком и орасима... а посебно је атрактивна парада јахача и фијакера. Посетиоци ће поред лепих утисака моћи да своје путовање употпуне и неким од производа старих заната и рукотворина који их очекују на посебно постављеним штадовима. В.В.

БАЊА ЈУНАКОВИЋ, НАДОМАК АПАТИНА

Н

И лечење и уживање

а свега неколико километараодАпатинасместила себања Јунаковић, одавно позната по квалитету вода које се користе у лечењу различитих обољења. Воде бање Јунаковић су на дубини од 700метара и достижу температуру од 50степени Целзијуса,а квалитет вода спада

позната,али је свакако најпознатији онај с именом „гипсане бермуде“, које углавном „облаче„ припаднице лепшег пола,јернакон њих смање обим струка,кука и бутина.Такође,у бањи Јунаковић нуди се и третман преобиликовања тела за који је потребно седам дана доксуправиспеција-

СРЕМСКО БОГАТСТВО ЈОШ НЕДОВОЉНО ТУРИСТИЧКИ ИСКОРИШЋЕНО

М

Лепоте Срема чекају госте

ожда звуци нестварно, али је реалност поражавајућа: са свим природним лепотама које има,изузетно богатом историјом која говори о боравку Римљана, манастирима...Срем победело заостаје у туристичком искоришћавању тих потенцијала.Нису само новци у питању,фали ту и организоване и осмишљеније понуде. И кренуло се с „мртве тачке„.Пројектом „Срем,Срем, Срем“, који реализује Фонд туристички кла-

Гасторномска понуда један од туристичких адута Срема

у Беочину, где ће вас тамбураши забављати и у подне и по највећој врућини. - Срем мора да се брендира као туристичко подручје, из простог разлога што смо констатовали да Срем није толико присутан на тржишту и да су многи садржаји које Срем има некако занемарени - истиче Душка Давидовић. Дунавска чарда,обележје Срема

стер Срем у Руми, уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду,туристичка понуда региона требало би да постане далеко атрактивнија. Према речима директорке кластера Душке Давидовић у Фонду је 40 чланова, представника локалне самоуправе,туристичке привреде,сектора малих и средњих предузећа, пољопривредних газдинстава и појединаца који могу бити подршка удобном боравку туриста у Срему. -У сарадњи с Центром за конкурентност и развој кластера, Факултетом техничких наука Универзитета у Новом Саду и Одсеком за хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду,пројекат ће скренути пажњу на потребу и предности пословног повезивања у кластер удружења, спровешће се истраживање о заступљености сремачких производа у угоститељској понуди и реализовати манифестација на идентификовању и афирмацији сремачких производа.Пројектом је предвиђена израда нове туристичке ма-

Фрушкогорски манастири незаобилазна туристичка дестинација

пе Срема,израда сајта сремског туризма, предвиђена је студијска посета региону у окружењу, сајамски наступи и још много тога -каже директорка кластера Срем. Пројекат „Срем, Срем, Срем“ представља, између осталог и програм излета и манифестација, попут фрушкогорских манастира, резервата природе „Засавица„, Обедска и бара Трсковача,Дунав и Сава,Галерија „Сава Шумановић„ и „Илијанум„ у Шиду. Ту су и многе чарде на Дунаву,попут чувеног „Караша„

У кластеру кажу да су у пројекат ушли амбициозно, али не и неоствариво. Срем има шта да понуди, али његово брендирање је тежак посао и захтева много рада, кажу у Покрајинском секретаријат за привреду, који је подржао овај пројекат. - Ово су пионирски кораци и овај пројекат претпоставља да се мора још много радити -каже Ерне Варњу из Покрајинског секретаријата за привреду. А развијеног туризма нема без квалитетних смештајних капацитета. Осим бројних салаша,

конака и слично једно од таквих места свакако је нови хотел „Парк“у Руми,с четири звездице.Милан Вујасиновић,директор хотела каже да Рума с оваквим хотелом може постати место догађања у Србији, али и шире и тако добити међународни значај. Луксузни хотел налази се у подножју Фрушке горе,у центру Руме.Удаљен свега 30минута од београдског аеродрома и 30 километара од Новог Сада,хотел је одлична алтернативе за стране госте и пословни свет. Идеалан амбијент за пословне састанке, промоције и прославе. Хотел „Парк„ је изграђен по највишим светским стандардима и функционише по принципу „интелигентног објекта„. Има четири звездице, 73 соба и апартмана, елегантан метрополитан ресторан с летњом баштом,конгресну и бизнис салу и све пратеће елементе неопходне за високоразвијено хотелијерство. -Ово је први хотел отворен у Србији у 2012. години. Изграђен је на месту где је некада био хотел Рума,уз спортски центар и по навишим светским стандардима. Простире се на 4.000 квадрата мултифункционалног простора. Реч је о инвестицији Србе Илића, инвеститора српског порекла, који живи и ради у Калифорнији, САД. Оваквим објектом Рума добија много на економском, туристичком и бизнис плану. Потрудили смо се да задовољимо све потребе наших гостију, пре свега пословног света, а и да задовољимо њихове хедонистичке захтеве. Посебна пажња је посвећена и исхрани која је интернационална,али и са свим оним специјалитетима и чарима сремачке кухиње. - каже Милан Вујасиновић. А када прође „кићени Срем„најслађе долази на крају - у Голубинцима,у Марадичкој улици, код Николе Гашпаровића.„Маестро Никола„ је посластичар и уметник који више деценија негује традиционалан начин припреме колача, једнак онима на бечким дворовима. Торте, ситне колаче и остале посластице не треба описивати,треба их -пробати. М.Бозокин

Фото:Н.Стојановић

УживањеубазенимабањеЈунаковић

у ред оних у Карловим Варима, Харкању и Липику. Боравак у овој бањи погодује различитим врстама обољења, а медицинске терапије обухватају лечење свих врста реуматизма,ортопедских и неуролошких, те гинеколошких обољења, брачног стерилитета... У последње време све је више оних који у бању долазе превентивно, или као туристи како би уживали у одмору и релаксацији коју она нуди а много је и оних који се враћају.А да у овој бањи заиста има много тога потврђује и то што се током лета може охладити у комплексу од 10отво-

литети третман тела алгама и марокански велнес програм. Садржаја има још,посебно за оне који желе активан одмор јер су ту и осмостазне куглане и тениски терени. И то је бања данас,а следећег лета, како каже директор бање Јунаковић Драгомир Обрадовић, она би требало да изгледа много боље и савременије и да понуди далеко више садржаја,јер се очекује завршетак изградње модерног спа и велнес центра. Планирано је да у овом спа и венес центру буде неколико базена од којих ће два бити на отворе-

Апатин надопуњује понуду

Б

удући да је бања Јунаковић веома близу Апатина, посетиоци лако и брзо могу да стигну до града и упознају се њим. Овај град на Дунаву има савремену марину,која има понтоне од пливајућег бетона и наутичарима нуди комплетну понуду,што многи већ одавно знају и своја пловила „паркирају„баш у Апатину.Такође, ту је и специјални резерават природе Горње Подунавље,са јединственом флором и фауном, омогућена је и пловидба Дунавом и панорамско разгледање,што значајно обогаћује понуду за рекративце. Када се томе додају и квалитетне бициклистичке стазе, одличне могућности за ловце, извесно је да Апатин и бања Јунаковић имају шта да понуде и да су туристи то већ препознали.

МаринауАпатинупопуларна међунаутичарима

рених базена.Ту су и затворени базен,две финске сауне и теретана, као и екипа медицинских радника.Уз терапије,у понуди су подводна и ручну масажа-антицелулит, релакс, мед и чоколада, рефлексомасажа стопала,арга терапија и лимфна дренажа.Много је третмана по којима је ова бања

ном и моћи ће да се користе током целе године. Поред неколико базена са различитим температурама термалне воде, по којој је бања Јунаковић надалеко чувена,ту ће бити смештени термал спа блок са неколико сауна и хладних базена, простори за третмане лековитим блатом,као и салони за масаже и соларијуми. И ту није крај планова који јер се у будућности планира да се у близини обезбеди и простор за ауто-камп, али и да се изгради модеран хотел са четири звездице. Д.Млађеновић


22

subota14.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav snajki Posledwi pozdrav bratu

Ru`i Drini} Radi Dejanovi}u 1926 - 2012.

od: Drage i Stoje Luburi} sa porodicom.

od: sesre Dragice sa porodicom. 56730

56734

Posledwi pozdrav

Draga

SOBE i apartmani na moru, Utjeha kod Bara, blizu mora. Povoqno. Telefoni: 062/8510669, 021/63-63291. 56056 KO PA O NIK - Br ze }e, vi la Omo ri ka, apart ma ni 50 m od `i~are, pogodno za porodi~ni sme {taj. Te le fon 064/4053912. 56731

PRODAJEM placeve u centru ^eneja, Ul. Vuka Karaxi}a. Telefon: 063/248-150. 54742 PLAC za pumpu, dva sala{a ^enej, 13000 m2, Veternik, placevi Petrovaradin - Klisa, stan 800E/m2, ku}a dva stana 55.000E. Telefoni: 063/598-463, 021/6215260. 56492

Cico

Ru`i Drini}

Zauvek u mom srcu.

Tvoja Kica

od: zaove Jagode, Milovana, Dragana Luburi} sa porodicom.

56740

56729

S tugom se opra{tamo od na{e

^ASOVI ENGLESKOG 800 din, 60 min. prevodi engleskog A-format. 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon: 063/1176403. 56622

IZDAJEM name{tenu sobu za devojku, nova zgrada kod sredwe medicinske {kole, preko puta fakulteta, farmacije i medicine. Telefoni: 064/2234-770, 021/633-1033. 56512

IZDAJEM name{tenu garsoweru na du`e vreme zaposlenoj osobi. Ulica \or|a N. Johana. Telefoni: 063/7864-993, 6624363. 56507 IZDAJEM jednoiposoban stan, 40m2, prazan, sa kuhiwskim elementima. Lift, grejawe, kablovska, telefon, klima. Kod Limanske pijace. Telefon 521256. 56543

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 56493

CENTAR, Augusta Cesarca, novo, peti sprat, dupleks 54+32=86m2, ~etiri sobe, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, sa parkingom 110.000E. Mo`e dogovor. Telefon: 063/562-411. 56591

PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 56556 GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39. 56188

VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{e wa od mah, vr {i mo emaj li rawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 56383 021/6394167. IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 56465 JORGANXINICA. Ru~no {ijem nove i renoviram stare jorgane, du{eke i jastuke od vune i perja svih dimenzija. Telefon 463-362. 56586

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44681

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 56191

Posledwi pozdrav snajki

Cice

Ru`i Drini}

Tvoj IV 2

od devera Nenada sa porodicom.

56739

56728

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i ta{ti

Ru`i Drini} ro|. Luburi} od: }erke Jagode, zeta Aleksandra i unu~adi Aleksandre i Jovana \oki}.

POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta. Telefon 064/067-8010. 56534 STRANOJ kompaniji potrebno 5 menaxera prodaje za predstavni{tvo u Novom Sadu. Uslovi: zavr{ena visoka ili vi{a {kola do 35 godina. Telefon: 063/516-153. 56585

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56070 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 021/6419439. 56535

56727

Posledwi pozdrav na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Ru`i Drini} 1940 - 2012. Sahrana je 14. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: suprug Milo{, sin Ranko, }erke Mileva i Jagoda i unu~ad. 56726


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav dragoj

Jeleni Milo{evi}

Posledwi pozdrav mojoj mami

23

Premila na{a,

Branislava Petri~i} Cica

Jeleni Milo{evi}

Barbari

subota14.jul2012.

Slavka Soldatovi}

4. 9. 1979 - 15. 7. 2002. Mama, bila si mi sve. od: sina Bobe i snaje Tereze sa porodicom.

od: Jovice, Branke i Qiqe.

56723

56725

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Mileni Turawanin

Voli te tvoja }erka Cica. 56693

Posledwi pozdrav doktora Soldatovi}a

Posledwi pozdrav majci

Dragoj mama Cici sa qubavqu: Sini{ini, Sawini, Senkini i Strahiwini drugari sa Latifundije. 56715

56700

3

supruzi

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav kumu

Dragoj tetka Miri

Jeleni Milo{evi}

ro|. Kruq obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 11 sati, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu. Po dobroti te pamtimo, s qubavqu i ponosom pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Pro{lo je deset predugih, tu`nih godina. Mo`e pro}i jo{ nebrojeno, ti }e{ uvek biti sa nama. Uvek }e nedostajati tvoj osmeh, tvoja dobrota, lepota i vedrina. Vole te tvoji najmiliji.

Mira Latas

Cici

ro|. Ivan~evi}

od sina Voje sa porodicom.

Uvek si u mojim mislima.

Kolege sa Sportske medicine.

Posledwi pozdrav od: Dare Ivan~evi} i }erki Jelene i Olge sa porodicama.

56699

56713

Jeleni Milo{evi}

Bo`i

Tvoji najmiliji. 56711

56692

Posledwi pozdrav na{oj mami

Posledwi pozdrav majci

SE]AWE [est godina je pro{lo bez na{eg

Petra Vukobrata

Jeleni Milo{evi}

1982 - 2006. Nema dana, a da nisi u mislima sa nama. Veruj nam! Dana 14. 7. 2012. godine, u 11 ~asova bi}emo sa tobom kraj tvog ve~nog boravi{ta. Zauvek o`alo{}eni, jer nisi sa nama - Ti - na{ ponos, uzdanica, sin, brat, unuk. Ostavio si nas da tugujemo {to te je `ivot surovo otrgnuo.

od: sina Baneta i snaje Rite.

Uvek }e{ mislima.

biti

u

Jeleni Milo{evi} Sahrana je danas, 14. 7. 2012. godine, na Uspenskom grobqu, u 15 ~asova, u Novom Sadu. Majke su ve~no `ive. Neizmerno smo te voleli.

na{im

od: }erke Branke i unuka Maria.

od porodice Gak.

56691

56710

Neizmerno si se radovao `ivotu sa svojim an|elima, a onda si se neprimetno iskrao ostaviv{i nam neizle~ivu tugu i ve~ito ZA[TO?

Sin Mi{a sa porodicom.

Porodice: Vukobrat i Kopitovi}. 56689

56732

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj supruzi, majci i baki

Na{ brat i ujak

Barbari Bo{ki}

Petar Popovi}

1. 1. 1954 - 12. 7. 2012.

novinar 1934 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

56690

oti{ao je od nas 12. jula 2012. godine.

Sa puno tuge i qubavi: Suprug Nedeqko, sin Dalibor sa porodicom, }erka Mowika sa porodicom.

Sestre Rena i Nada, sestri}i Emil, Rastko, Milan, sestri~ine Maja, Miqa, Buba i Azra i zet Dragan.

56721

56717

Bo`a Usti} 1979 - 2012.

Dvanaestog jula oti{ao je na{ dragi otac i deda Ispra}aj na{eg dragog Bo`e je u subotu, 14. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Stevan Dobrenov Dana 14. 7. 2012. navr{ava se 40 dana prepunih tuge od kada nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda. Se}amo se i pomiwemo tvoju dobrotu, vedrinu i nesebi~nu qubav koju si nam pru`ao. Zauvek ostaje{ u na{im mislima i srcu.

Petar Popovi}

Neute{ni: otac, majka, brat, supruga, k}erke, nana i teta.

1934 - 2012. ]erka Jovana, unuka Bela i zet Mario.

Tvoji: supruga Vida, sin Aleksandar }erka Dragica zet Dejan i unuk Matija.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 15 sati.

56720

56716

56724


24

^iTUQe l POMeni

subota14.jul2012.

Bolna je godina iza mene, jedini moj, ro|eni brate.

Posledwi pozdrav dragoj

Boro Bro}eta

Posledwi kom{iji

Slavki Soldatovi}

1959 - 2011. Iz dana u dan tra`im neki odgovor, ali uzalud... Nikad se ne}u pomiriti.., ali znaj da u mom srcu tvoje srce kuca, u mojoj du{i tvoja ~ista, tanana du{a spava.

Porodice: \ur|evi}, Kilibarda i \uki}.

pozdrav

dragom

Bo`idaru Usti}u

od kom{ija iz zgrade u Vojvo|anskoj 3.

dnevnik

Preminula je na{a

Protekla je godina od kako nas je napustio moj najboqi prijateq i kum

Slavka - Cica Soldatovi}

primarijus doktor Milo{ Tubi} Duboko u sebi ~uvam uspomenu na wega, ponosan {to sam poznavao, voleo i po{tovao takvog ~oveka.

Sa tugom se od we opra{ta porodica Soldatovi} - Staji}.

Miroqub Prijovi}.

Tvoj brat sa porodicom. 56685

56659

56671

Navr{ava se petnaest godina od smrti na{e drage

Na{ dragi otac, deda, brat, ujak i tast

Sa tugom se opra{tamo od na{e mile i predobre kumice

Milici Koji}

Qubinke Lon~ar

Petar \or|a Radovanov

Prolazi {est dugih i tu`nih meseci. Uvek si sa nama.

Godine tuge, bola, `alosti ispuwene se}awima na wenu qubav, dobrotu i pa`wu kojom nas je obasipala.

56678

POMEN

Tvoj Ne|a, Mila i Sawa sa porodicama.

Weni: roditeqi, }erke Tawa, Nada i Sawa sa porodicama.

Cice

ro|en 30. 7. 1939. preminuo je 12. 7. 2012. godine, u 73. godini. Sahrana }e se po wegovoj `eqi, obaviti u krugu porodice.

Mirjana i Duda.

O`alo{}ena porodica.

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti moje majke

POMEN Navr{ava se najtu`nijih {est meseci od smrti na{e drage sestre, svastike, tetke i baba-tetke

Nedequ dana je kako nije sa nama na{a draga tetka i baka

^ETVOROGODI[WI POMEN

Qubica @ivan~ev

Borivoju [ugi}u Bori

ro|. Sazdani} 1922 - 2012.

ro|ena Zarupski

Hvala ti za dobrotu koju si nam pru`ila. Se}awa nikad ne blede. S qubavqu i ponosom ve~no }u Te nositi u srcu. K}erka Stanija sa porodicom.

Nikad ne}e{ saznati kako boli ovo vreme koje `ivimo bez tebe, nema tog vremena {to le~i bol. Po~ivaj u miru. Tu`ne sestre: Juca, Ivana, Ru`ica, Bela i Beba sa porodicama.

56605

56668

Dragi deko, mnogo je tuge i se}awa ostalo u nama.

POMEN

An|elka Vla{kali} 14. 7. 2008 - 14. 7. 2012. Mami sa qubavqu i tugom.

Nedostaje{ nam puno. Porodice: Berar, Komlenov i Spasi}.

Tvoji najmiliji: supruga Sofija, }erke Vi{wa i Ma{a, unuci Milan, Milica, Vladana i Aleksa i zetovi Miki i Goran.

Weni: Pera i Milica.

56563

56675

56673

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

3

56674

56667

56662

Zorka Tasi}

Sine, vreme prolazi, a tuga za tobom je sve ve}a. Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica.

56593

ro|. [arac

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 14. jula obele`i}emo pomen na{eg sinu, suprugu, ocu, bratu, deveru i stricu

dipl. gra|. in`. Draganu Gaborovu

56683

Danice \erkovi}

56676

JKP „ViK� iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{e drage

Preminula je na{a voqena kuma

Sa velikom tugom oprostili smo se od na{e drage mame

Jawi [ija~i} Agnezi

@ivane Gavrilovi} Majkice 12. 3. 1922 - 8. 7. 2012. Uvek }e je `aliti i rado je se se}ati wena porodica. 56687

obele`i}emo 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Uspenskom grobqu. Svakim danom sve vi{e nam nedostaje{. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no davala. Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava, sin i }erka sa porodicama.

Cice Soldatovi}

Tiho, bez povratka oti{la si u nepovrat ali u zaborav nikad ne}e{ oti}i. Posledwi pozdrav od kolega iz Laboratorije.

POMEN

56652

TU@NO SE]AWE

POMEN

2007 - 2012.

Marko Stojinov Cica Soldatovi}

Slavko Stojadinovi} Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

56607

Tuguju za tobom: Ciga, Vawa, Pe|a i Vawa Tom~awi.

56664

56606

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nas je napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni

Tvoji: supruga Ru{ka, sinovi Miodrag i Dragan, snaje Jaroslava, Qubica i Daca i unuci Dejan, Sla|ana, Miroslav, Jelena i Petar.

Slavka Soldatovi} Cica

Sa po{tovawem i qubavqu, Stela, Bora, Maja i Sowa Bandin.

56658

Ni protekle dve godine nisu ubla`ile tugu na se}awe na tebe, ni qubav tvoju koju si nam darovao. Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u nama u najlep{im uspomenama.

Sre}ko Golubovi} 18. 7. 2001 - 18. 7. 2012. Pomen }emo odr`ati 15. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Goran Tomov

Tvoja mama Julka, supruga Maja i sinovi Dule i Joca.

Uspomenu na wega u srcu nose: majka Anica, supruga Gordana, }erke Brana i Bobana i porodice Golubovi}, Dukari} i Vidicki.

S qubavqu, po{tovawem i se}awem na tebe, tvoji najmiliji.

56498

56541

56511


^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETVOROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

ro|ena Bla`i} 1966 - 2008. Ti, koja si u na{oj glavi svaka misao, u du{i ~e`wa, u srcu bol, skrivena spava{ pod na{om ko`om. Ti, ~iji nas lik vaskrsava, a smeh le~i, vidimo i ~ujemo ono ~emu te`imo. Ti, koja si bila na{e sve, sada si svuda i u svemu, pa gde god smo mi, tu }e{ uvek biti i ti.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mr dipl. in`. Marijana Ostoi}

Stevica Pucar

Milka Tepi}

18 godina se}awa

subota14.jul2012.

Vreme prolazi, a tuga ostaje. Tvoje plavo oko nosim u srcu i du{i.

Mi koji smo sa Tobom `iveli ose}amo veliku nepravdu {to te nema. Tvoji unuci znaju da je bila baka koja je oti{la na nebo.

O`alo{}eni: majka An|elija, otac Stevan, supruga Rada, sin Bojan i }erka Bojana.

\or|e, Marija, Marijana, Vi{wa, Lela, Pe|a, Zoran i \or|e.

56579

56540

Tvoji: suprug Nikola, sin Zoran i }erka Zorana.

Mom~ilu Dejanovi}u

od Mi{e Ra|enovi}a.

Anica Sremac Milica Mijatovi}

Danas se navr{avaju tri godine, prepune tuge i bola od kada nas je napustio na{ dragi sin i brat.

Tvoji najmiliji: sinovi Dejan i Stojan, snahe Sne`ana i Tamara, unuci Strahiwa, Marko i Maksim. 56680

56681

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

16. 7. 2007. ro|. Vuksanovi}

Osta}e trajno u na{im se}awima.

21. 7. 2011 - 21. 7. 2012. Dana 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Despotovu obele`i}emo godi{wicu smrti na{e voqene mame. Tvoja qubav, dobrota i plemenitost, ve~no }e `iveti u na{im srcima. Zauvek }emo te ~uvati od zaborava.

Stojadinu Staji}u Maturanti VIII - a razreda Prve mu{ke gimnazije u Novom Sadu, generacija 1951. g.

Tvoja deca: Slobodan, Marica i Ka}a sa porodicama. POMEN

SE]AWE

\uro Mijatovi} \or|e Babi}

28. 2. 2008.

obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, tvoji: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, snaja Tatjana, unuci Goran sa porodicom i Dejan. 56679

56677

56251

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. Malo je re~i kojima bi se izrazila tvoja plemenitost, dobrota i qubav koju si nam ostavio. Vreme prolazi, drage uspomene ostaju.

obele`i}emo danas, 14. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Starom \ur|evu, u Temerinu.

Iva Simovi}

56656

2009 - 2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu, svekru i dedi

Mom~ilu Dejanovi}u

Duboko nas je o`alostila vest da je u Londonu preminuo na{ {kolski drug

POMEN

SE]AWE na moje drage roditeqe.

25

JEDNOGODI[WI POMEN Pro{la je tu`na i duga godina od kako nije sa nama voqena majka, supruga i baka

Odavi}

Zauvek u srcu, du{i, mislima i uspomenama. Va{a Dragana sa porodicom. 56458

\or|e Aleksi}

GODI[WI POMEN

U petak, 13. 7. 2012. godine navr{ilo se pola godine od kako smo te izgubili. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju ve~no u na{im srcima.

dr Nada

dragom suprugu

ro|. Malenkovi} 1930 - 2007.

Od zaborava te ~uvaju: mama Vinka, tata Gojko i sestra Sla|ana.

Tvoji najmiliji: supruga Vukica, sin Pavle, }erka Vesna i zet Goran.

Smiqka Manojlovi} Cica Ose}amo i zami{qamo da si tu, jer nam je tako lak{e da ispunimo prazninu i bol koji su stalno prisutni od kada te nema. Hvala svima koji ~uvaju uspomenu na wu. Weni najmiliji. 56564

56471

56655

Danas, 14. jula 2012. godine, u 10.45 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}e se polugodi{wi pomen na{em dragom

^ETVOROGODI[WI POMEN

dr Vladimir Milivoju Leti}u

JEDNOGODI[WI POMEN

1930 - 1986. Uspomenu na drage i plemenite roditeqe ~uva }erka Dragana i sestri} Vladimir. 56483

Milka Tepi} ro|ena Bla`i} 1966 - 2008.

O`alo{}ena supruga Miroslava i unuk Sa{a.

Vreme ne le~i rane i ne bri{e suze. Uvek }emo te nositi u srcu i sa ponosom te se se}ati.

SE]AWE na voqene i nikad pre`aqene roditeqe, babu, dedu i prababu.

O`alo{}eni: supruga Miroslava, }erka Vera, zet Petar, unuci Du{an, Senka, Jelena, praunuka Aleksandra i ostala rodbina.

Tvoji: majka Qubica, brat Nedeqko i tvoja deca Zoran i Zorana. 56369

56665

3

iz Koviqa 1947 - 2011. Pomen }e se odr`ati danas, 14. 7. 2012. godine, u 9 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu. Porodica @ivanov. 56555

56544

Dana, 18. 7. 2012. godine navr{ava se pet tu`nih godina od kako nas je napustila na{a voqena

Joca Vlaovi} 14. 7. 1987.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pavle @ivanov Qubomiru Vidi}u

i

POMEN

Navr{ava se jedanaest godina bez drage nam tetke i babe

Navr{ava se godina od kada nema moje drage mame

Katice ^oli}

Dejan Radojevi}

Jelica Stojiqkovi}

Mica Vlaovi}

Uspomena na tebe u na{im srcima `ive}e zauvek. S tugom i po{tovawem, brat Dobrica sa porodicom. 56672

Sa nama si, u na{im mislima i srcima.

ro|. Tubi} 19. 7. 2007. S po{tovawem, va{a porodica.

Suprug Branislav i sinovi Sini{a i Bojan.

56505

56565

ro|. ^onki} iz @abqa

Jovanke Gruji} ro|. Lalo{evi} Wenu qubav, po`rtvovanost i vedrinu nosim u srcu i mislima.

Sestri~ina Zora, zet @ika i unuk Slavko sa porodicom.

]erka Zlatica. 56470

56495


26

tv program

subota14.jul2012.

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.38 13.00 13.15 13.31 14.15 14.50 15.04

Боби Онјевидеогрешкеипокушаодаихисправи.Онјевидео патњу и покушао да је излечи.Онјевидеоратипокушаодагаспречи. Причаговори о атентату на сенатора РобертаФ.Кенедијаухотелу „Амбасадор” 1968.године. Улоге: Хари Белафонте, Ник Кенон, Шерон Стоун, Ентони Хопкинс, Хелен Хант, Ештон Кучер, Деми Мур, Хедер Грејем, Линдзи Лохан Режија: Емилио Естевез (РТВ 1, 22.50)

Хедер Грејем

07.00 08.00 08.05 09.00 09.30 09.50 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.20 17.35 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.45 01.30

06.15 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.20 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.40 00.00

Кухињица Вести Лицидерскосрце Програм за децу ФЛУОШ,луткарске представе за децу Лулу Питам се,питам се РитамЕгзит-а Путеви наде Агро мозаик Вести Новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ Здравље пре свега прем. Медији у Србији Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Инспектор,филм 1.део РитамЕгзит-а ТВ Дневник У постељи Фаца Војвођански дневник ИнтервјусаЂорђем Ивановим,председником РепубликеМакедоније Филмска премијера:Боби, филм У постељи Инспектор,филм 1.део

ТВ баштине Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (слов) Чувари сећања ТВ баштине Вести (мађ) Пословниуспех,емисија на мађар..са титл.на српском Концерт Биографије Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Урбанаџунгла,емисија (мађ) Европски студентски камерни оркестар Фестивалкласичнегитаре ТВ Продаја

Писмаиз ХерцегНовог (Панонија, 14.00) 07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.30

Глас Америке Причеизкњижаре Будиродитељ Е-ТВ Перископ Без цензуре Писма из Херцег Новог Лицеснасловнице Војвођанскевести Здравље је лек Ногенапут-путподноге Војвођанскевести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм:Фојловрат,3.део Глас Америке

03.03 03.28 03.56 04.29 04.58 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица:ИванаЖигон...као сав нормалан свет Вести Срећни људи Госпођица Марпл:Рукабржа одока,филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Битка код црвене стене, филм Вести Хичкок на РТС:Прозор у двориште,филм Ексклузивно Вести(03.00,04.00,05.00) ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Увиђај Моја лепа Србија Лети,лети песмо моја мила Срећни људи Верски календар

05.30 06.00 08.30 10.00 13.00 15.00 15.55 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 00.00 03.30

Европулс Дођинавечеру Домаћин Филм:Џон Кју Езел Жене Филм:Француски пољубац Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм:Мис тајни агент 2 Трачара Кобра

15.55 15.58 16.47 18.29 19.00 19.30 20.05 20.56 23.30 23.35 01.33 02.00 02.11

06.20Инспектор Валандер 08.00Добра земља 08.40Топшоп 09.10Цртани филмови 10.10 Шљака 10.20Тајне науке 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00Џои 14.30Интернат 16.00Вести 16.35Филм;Полицијскаакадемија 1.део 18.30Вести 19.05Филм:Господар прстенова. Повратак краља 22.45Филм:Полицијска академија 2:На првом задатку 00.25Вести Б92

Дарко Станић

РУКОМЕТ

Србија–Мађарска

(РТС 2, 17.55)

06.02 06.08 06.17 07.11 07.58 08.26 08.30 08.49 09.02 09.28 09.34 09.43 10.30 11.00 11.30 12.10 12.55 13.05 13.52 14.25 15.00 15.56 16.00 16.35 17.35 17.55 19.24

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.05 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Серијски програм Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Зове море Витраж Личности и догађаји Зове море Седам НС дана Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

20.15 21.02 21.25 21.28 22.24 22.52 00.03 00.35 01.41 02.28 02.57 03.30 04.15 04.38

Саша Бојић

Европулс 06.30 Кошарка пријатељска: Француска –Белгија 09.30 АТП Бастад и Штутгарт 1/4 Финале 13.00 АТП Бастад 1/2Финале 16.00 АТП Штутгарт 1/2Финале 20.00 Спидвеј –Чведска 22.00 Кошарка пријатељска: Француска –Белгија 23.30 Премијер лига класик: Арсенал -Евертон 00.15 ЦХТВ Вести 00.30 АТП Бастад и Штутгарт 1/2 Финале

Европулс – получасовни магазин ТВ Дојче Веле с репортажама о разним европским темама, од актуелних политичких и економских превирања, преко прегледа писањамедијаоСрбијиирегиону,пасведозабавнихили необичних тема и догађаја широмСтарогконтинента. Водитељ: Саша Бојић (Прва, 05.30)

dnevnik

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Датум Верски календар Бразде ТВ лица:БанеКрстић...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Руске бајке Плава птица Датум Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Моја лепа Србија Грађанин Лети,лети песмо моја мила ТВФељтон Светлана Захарова и пријатељи Плесачи Вреле гуме Бициклизам:Тоур де Франце, пренос Зотал тенис Рукомет:Србија-Мађарска, пренос пријатељске утакмице Бисера Велетанлић и пријатељи Изгубљени светови Потрошачки саветник Плесачи Елементи Бициклизам:Тоур де Франце, преглед Концерт филмске музике Вреле гуме Рукомет:Србија-Мађарска Бисера Велетанлић и пријатељи Светздравља ТВФељтон Изгубљенисветови Потрошачки саветник Елементи

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм:Салаш у малом риту Топ шоп Филм:Срећна породица Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Одељење за специјалне жртве Филм:Рено 911-Мајами Филм:Несташлуци црквених момака Еротска серија Мини серија Одељење за специјалне жртве Филм:Салаш у малом риту

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне,04.00Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

:08.00Дечији програм,09.00Играмо се,10.00 Кућица у цвећу,11.00Филм,13.00Филм,15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару,18.30Бибер,19.00Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер,00.30Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови,00.50Глас Америке

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.20 16.35 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сабрина заувек пријатељице, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса Телешоп Вести Летњиковац Вести –сеча емисије Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Народни посланик,филм Голи живот Детективски пар 2,филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

Буба Смит

Полицијска академија2 Након што су полазници успешно завршили Полицијску академију у класи пуковникаЕрикаЛасардаоникрећунасвојпрвизадатак.Њихов нови вођа је Кери Махони. Улоге: Стив Гутенберг, Буба Смит, Дејвид Граф, Мајкл Винслоу, Колин Кемп Режија: Џери Парис (Б92, 22.45) 01.00Спортски преглед 01.20Филм:Последњипосао 03.00Филм:Ратна млада 04.40Филм:Породично стабло 06.05 УкључењеуБ92Инфо

07.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 00.15 02.00 03.40 05.15

Милена Дравић

Народнипосланик Једна од највише играних Нушићевихкомедија,безобзира на то што је написана пре једног века. Мењају се времена, политичке и друштвене околности, али нам менталитет остаје мање-вишеисти. Улоге:Мира Ступица, Милена Дравић, Велимир Бата Живојиновић, Мија Алексић, Милан Срдоч, Северин Бијелић, Никола-Коле Ангеловски Режија: Столе Јанковић (Хепи, 19.50)

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Резервисантермин Голд музички магазин Филм:Лов у мутном Мала невеста Магазин ин Национални дневник НовеКурсаџије ЗвездеГранда Снимак прве вечери фестивала забавне музике, Бања 2012. Филм:Марш на Дрину Филм:Огледала Филм:Слепи хоризонт Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Библијске приче,07.30Прслук агеин,09.30 Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица,12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос,18.00Акценти,18.15 Писмо глава,20.00Филм Инфо,20.30Везе,21.00Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00Филм,17.00Агросфера,18.00Везе,18.45 Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota14.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

2

FEQTON

27

КОЛЕКТИВНИ ПОРТРЕТ ШЕЗДЕСЕТОСМАША

Љубиша Рајић 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30 00.30

09.55 Девојчицеидијадеме 10.50 Екстремниводичза родитељесаЏоФрост 11.45 Обрачунпосластичара 12.40 Стручњакзаторте 13.35 Штанетребаобући 14.30 Лудавожња 15.25 Богатамлада,сиромашна млада 16.20 Л.А.Инк 17.15 Кејтиосмородеце 18.10 Најбољиамеричкикувар 19.05 Нованадапосластичара 20.00 Соулфудпородица 20.55 Мисија„Мени„ 21.50 Необичансекс 22.45 Желимдаповредимсвоју бебу 23.40 Л.А.Инк 00.40 Соулфудпородица 01.40 Мисија„Мени„

08.00Побуна на броду робова 09.00Героуов закон 13.00Египат 16.00Средњи век 17.00Гиганти готике –поглед у небо 18.00Пут ћилибара –од Дунава до Јадранског мора 19.00Трачко злато 20.00Александрова највећа битка 21.00Изгубљени древни градови 22.00Господари рата 23.00Траговима Тинтина 00.00Египат 01.00Како је уметност створила свет

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловциназмајеве ОзиБу НапутузаСантаФе БатлерБоб Остермановвикенд Црвенапрашина КилБил Пут9 Прљавиплес2:НоћиХаване Еротскифилм Еротскифилм

Пут9 Два заменика шерифа из малогградаприсуствујузлочину: неуспелом трансферу дрогеукомсусвистрадалии откривајукоферса1.5милиона долара. Одлучују да задрже новац и заташкају крађу спаљивањем кола у ком се он налазио. Ипак, ситуацијасепогоршава... Улоге: Кајл Меклахлан, Питер Којот, Ејми Локејн Режија:Дејвид Мекеј (Синеманија, 20.00)

Ниа Вардалос

Мојагрчка авантура Џорџија је из Америке дошлауАтину,гдејеприхватилапосаотуристичкогводича, кад је остала без посла као професорицаисторије.Нитуристи ни власница агенције нису задовољни, јер им не оставља времена за забаву него их води по древним локалитетима. Подмићивање је део свакодневице па други водич, Ники, добија боље групе... Улоге:  Ниа Вардалос, Алексис Георгоулис, Ричрд Драјфус Режија:Доналд Петри (ХРТ 1, 21.00)

16.37 17.20 19.45 21.35 00.32 01.06

06.00 25година Куће славних рокенрола 08.20 Принцеза 09.50 Рамона и Бизус 11.30 Артур2: На танком леду 13.20 Аутомобили 2 15.00 Породица Тиш 16.30 Викторија: Живот младе краљице 18.10 Тор 20.05 Превелики за пропаст 21.45 А-Тим 23.55 Пирана 3Д 01.25 Соломон Кејн 03.10 Прави секс 04.00 Водени живот са Стивом Зисуом

08.05ПопПикси 09.20Бен10:УлтимејтЕјлијен 10.05Колумбо 11.45ПороциМајамија 14.00Бетовеновавеликаавантура, филм 15.50Специјалци,филм 17.30Преживетидивљину-Урбана џунгла,док.серија 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Одметнутапорота,филм 22.15Багра,филм 00.00Сливер,филм 01.50Астрошоу 02.50РТЛДанас

Одметнутапорота Након убиства супруга у пуцњави, удовица покреће тужбуузпомоћадвокатаВенделаРорапротивкомпаније која је произвела пиштољ, наводећидајезналадарадњаоружја,којемједистрибуирала ватрено оружје, крши законеопродајиоружја... Улоге: Џон Кјузак, Рејчел Вајс, Џин Хекман, Дастин Хофман Режија:Гери Фледер (РТЛ, 20.00)

08.07 Кинотека -циклус класичног вестерна:Стубови неба, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина,док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.18 Духовни изазови 13.51 Призма 14.39 Стара љубав,филм 16.07 Природни свет,док.серија 17.11 Скицазапортрет 17.24 Алпе Дунав Јадран 17.58 Репортери 18.53 Глобалносело 19.30 Дневник 20.06 Герингова последња тајна, док.филм 21.00 Мојагрчкаавантура,филм 22.45 Дневник 3 23.30 Трагачисилетаме,филм 01.08 Филмски маратон:Лето у златној долини,филм 02.48 Филмски маратон:Контрола, филм

08.17 08.42 09.07 09.37 10.00 10.15 11.49 13.10 14.03 14.36 15.25

Ејми Локејн

Видовњак Монк Браћаисестре Хаваји5-0 Филм:Јауљубавверујем Свепозакону Филм:БрикЛејн

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Аниманијаци Махарал Мала ТВ Кућни свемирци Спортске игре младих Миа и Грумени Одабрао Ђело Х. Ђаковачкивезови,снимак Међунама Боје туризма 17.30 Тенис АТП Умаг,пренос 2меча Лондон:Атлетика Дијамантска лига,пренос Тенис АТП Умаг,пренос 1. полуфиналног меча Тенис АТП Умаг,пренос 1. полуфиналног меча Отварање Сплитског лета Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Потера Корабезстида Смртупородици Смртоноснараздаљина Усенцимојесестре Татинианђели Снајпериста3 Биографија-БредПит ПослеЏимија Насамомднуокеана Наоружаниневин

04.00Дневниккошаркаша 06.00Многобукениокочега 08.00Младиреволвераши2. 10.00Заборављенизлочин 12.00ЛохНес 14.00ПоследњиМохиканац 16.00Кадилакмен 18.00Непогрешивипријатељ 20.00Коракиспред 22.00Дневниккошаркаша 00.00Еротскифилм 01.20Еротскифилм 02.40Еротскифилм

Рејчел Вајс

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Сам у дивљини Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Дајнамо,чудесни мађионичар Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Дајнамо,чудесни мађионичар Чари путовања

08.30 08.45 09.45 11.15 12.30 14.00 17.30 19.00 22.00 23.30 23.45 01.00

Фитнес Бициклизам Билијар Аутомобилизам Бициклизам Бициклизам Бициклизам Атлетика Коњички спорт Коњички спорт Фудбал Бициклизам

Ш

Зауставите Земљу, хоћу да се попнем

ездес етосмаши су особит а сорт а која зна-се-којима, сва рат а била отворена на телевине воли да јој ико намеће пријатеље, зији, у издавачким предузећима и зна-се-где, где већ их бира сама (по правилу, друге су, иначе, и данас и где им је лепо. Али они нису шездес етосмаше), а најмање од свега воли да јој историјски шездес етосмаши, они су узгредни круг дружења одређује случајне крвне везе. Мада производ ’68. и припадају ванвременској генератаст и ташта, односно свекар и свекрва много во- цији, тзв. упот ребној генерацији која се не одреле да се друже с њима. Да би могли понављати ре- ђује по годинама рођења и заједничком искуству ченицу: „Ето, шта смо ти рекли„. Делимичан ком- већ по заједничкој упот ребној вредности. промис је нађен у „бака-сервису„. Шездес етосмаши се повремено јављају као Ширу породицу шездес етосмаша чини непо- радници, и то не по старој југословенској дефиштена интелигенција. Она се делила на две вели- ницији већ као прави радници. Они су двоструког ке групе: праксисовце, који су се углавном бави- порекла: једни нису могли да се запосле у својој ли тим е да буд у дисиденти, и оне друге. Заједнички имен ит ељ неп оштене интелигенције је био да је врл о чес то јел а глог ињ е, ред овн о прала зубе после тог гурм анл ука, орг ан из овал а полуилегалне трибине на којима су полов ин у публике чинили зна-се-ко, скупља се код Ђилас а, посвећивала Писца, била позивана на информативн е разгов ор е Почетак демонстрација на Београдском универзитету зна-се-где и предавала на летњим школама и струци, па су постали радници, други су доследстраним универзитетима (ово ако је имала згодну но схватили да се треба ујединити с радничком струку, нешто заиста дисидентско, а не неку класом па су напустили студије и запослили се објективну технику или физиологију), и уопште, као радници. Ни једни ни други нису задовољни била зна-се-ко (али не онај од малопре). По све- јер од тога да волиш радничку класу и да се бому томе се разликовала од поштене интелигенци- риш за њу до тога да постанеш радничка клас а је, која је јела „дес ет с луком„, прескакала прање ипак је превелик пут. зуба, никада није учествовала на трибинама, већ С друге стране, шездес етосмаши се нису снасамо на партијским саветовањима, чувала се Ђи- шли ни као руководиоци. Најједноставније речелас а као губе, мрзела Писца (од пре неку годину но, они су неуспешни руководиоци. Они су се дога ипак воли), предлагала зна-се-коме кога треба следно борили за савремено руковођење, за рукозвати на разговор и никада није предавала у ино- вођење као сарадњу. Вредно су чит али најновије странству. (Остала интелигенција се сналазила теорије и покушавали да их примене у пракси. како је знала и умела). Међутим, скроз су пропали. На Западу су били Из неког разлога, шездес етосмаши су некако петлови који кукуричу прерано јер су речи „саоуспели да се нађу на студијама од којих нико не- длучивање„, „харизматичан руководилац„ и њима ма користи, али које дају сличн е упот реб ил и пре много леп их успом ен а. него што је дошло време За раз л и к у од не п о ш те н е Зато су међу њима слабо за њих, пре него што је интелигенције,поштена је јела заступљени бот аничари, руковођење схваћено као „десет с луком”,прескакала прање сем ин арс ка груп а, као мет ео р ол оз и, зоол оз и, хемичари, физичари, ма„теам њорк„ и тако то. зуба,никада није учествовала на тематичари, грађевинци, Када је дошло време за трибинама већ само на партијским зубари и слична некорињих, на сцену су већ стусаветовањима,чувала се сна занимања, али заузпили „јапијевци„, „јупиЂиласа као губе и мрзела Толстоја јевци„ и ствар им је измаврат има много социол ога, психолога, педагога, кла из руку. Код нас су се из Дренове филозофа, криминилога, суд ар ил и са сам оу п раима и правника, па архивљањем и Пером портитекат а и уопште свих сличних занимања за који- ром, а када је најзад дошло време да се те теорима је цело друштво вапило. Истини за вољу, било је и овде примене, народ је пожелео чврсту руку – је и инжењера, и математичара и чак агронома, и ствар је измакла из руку. али су се они некако изгубили. Искрено говорећи, Зато је прави пос ао за шездес етосмаша онај на како би уопште могла да се прави Корчуланска којем се ради индивидуално – што је скроз у нелетња школа, а да на њој главну реч воде грађе- складу с њиховим јавним пропагирањем колективинци или ветеринари? ва. Али, пошто то није једина неусклађена ствар, За шездес етосмаше се, иначе, може рећи да су они и њу примају с филозофском смиреношћу, генерација која се саплела у старту. Она је, у развијајући одбрамбени механизам у виду индиствари, сувише касно дипломирала. Наравно, то видуализације у колективу. што су дипломирали тек овога јуна 1992. не знаНа Западу су се поделили у две групе: оне који чи да нису завршили факултет. Факултет су завр- су виша средња клас а и оне који су нижа средња шили негде до 1978. али некако нису успели да клас а. И једни и други држе иста предавања с пређу факултетски праг. У ствари, саплели су се истим закључцима, али су за њих различито плана њему и остали да седе на вратима. Чак и онда ћени, тј. деле се на класу високог и класу средњег кад су се запослили. Са запослењем неки од њих хонорара. Наравно, постоји и трећа група: они косу имали доста проблема јер нису баш били попу- ји и даље причају, али за то не добијају никакав ларни код људи на власти (који су одувек мрзели хонорар. Наши шездес етосмаши, сем ретких изу- и поштену и непоштену интелигенцију). Али, све зет ака, припадају тој последњој групи, а они који у свему, некако су имали пос ао, тј. нису им баш припадају некој од две претходне – нису више сва врат а била затворена. Наравно, некима су, шездес етосмаши. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

subota14.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Суботапочињепомалоуспорено,али ћесепретворитиувеома динамичани занимљивдан.Тимпреуколикопутујете на неку ближу дестинацију, излазите и дружитесеспријатељимаинепријатељима. Доброједржатиихнаоку.

BIK 20.4-20.5.

Можетеујутрудужеспавати иодмарати се до миле воље. Тек од ручка преузиматествариусвојеруке,крећетеуновеизазовеи авантуре.Можете читати некудобрукњигу,лакоштиво, новине, дружити сесдрагимбићима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. jul 2012.

Овогвикендаћевамбитивишенего узбудљиво.Изненадни љубавнисусретиипориви,променеместаборавкаи друштвапоказаћесе каопродуктивна али помало стресна ситуација. У сваком случају,покажитесвојелеполице.

Доподневасеништапосебнонемојтетрудитијернећеуродити плодом.То је право време за јутарње пољупце и медитацију.Ау другомделудана,итокомнаредног,можетекакохоћете.Путовање, пливање,дружење...

Уколиковамдолазегостиилидруштво никадзаборављанони досадно,помало ћетесементалнозаморити.Склонисте томедавишевремена проводитеупородичнојидили,усвоминтимномпростору забиранедуше. Симпатије.

Вредни сте и радни, чак и суботом. Билобивремедасеипак присетитеда је викенд време за одмор и породицу, драгодруштво, забавуипровод.Финансијскитрошковисувансвакеконтроле. Немојте никоме позајмљиватиновац.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Склонистеповређивању,себеидругих,попотпуно импулсивномпринципу. Поведитерачунаосвојимлимитимаи будите свесни ризика којима се излажете.УколиковамсвеизгледаОК,знајтедау нечемупретерујете.Страсти.

Данас заборавите на посао, као штоијесте,ибацитесеу загрљајдрагимособама.Спартнеромвасочекују разноразна искушења и менталне игре, игрице. Али, ко не учествује у игри,неуживау игрању!Љубав.

Уколикосеуправоселитеилирушите зидоведабисте преуредилисвој животнипростор,уколикосебавитенекретнинама,градитеирадитеу кући,правоје време.Пазитекогаприматеусвојдом, комеиздајете станинаколикодуго.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

За вас нема предаха на личном плану.Могућисусукобиујавности ис партнерима, пословним или приватним.Небудитеискључиви,алини брзоплети.Времерадизавасуовомпериоду.Наглепроменеи изненађења.

Будите пажљиви у саобраћају и саобраћањусљудима.Многи вамсе враћају ко зна откуд, многи се појављују,исвибидасе дружите.Итоје башлепо,тимпрештоуродбинском окружењунемате штадатражите.

Изненадићевасфинансијскитрошкови, којићепревазићисве приходе,штоевентуалне,очекиванеивиртуелне,штофактичке. Не вреди улагати у пријатеље јер вамсенећевратитинаконкретномнивоу. Али,вредидружитисеипроводитисе.

TRI^-TRA^

Секс-скандал V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

32

Sombor

33

Kikinda

34

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zreњanin

34

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Panчevo

35

Vrшac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

37

K. Mitrovica 36 Niш

37

Evropa

и тоПло

НОВИСАД: Сунчаноитопло.Ветарслабпроменљив.Притисак мало испод нормале. Минимална температура 18, а максималнадо34степена. ВОЈВОДИНА: Сунчано и веома топло, на истоку са мало облака.Ветарслабјужни.Притисакмалоисподнормале.Температура од15до35 степени. СРБИЈА: Опетсунчаноивруће,наистокусамалооблака.Ветар слаб јужни. Притисак мало испод нормале. Температура од 15до38 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Унедељунајугувеликаврућина,понегдеблизу40степени,апоподненасеверСрбијестижеосвежењеузповременепљускове.УпонедељакзнатносвежијесаповременомкишомјердолазисвежијиваздухсасеверногАтлантикананашеподручје.Иууторакисредупријатно времеузхладнајутраидневнетемпературеиспод30степени. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Наставак неповољне биометеоролошке ситуације може довести додаљегпојачањатегобакодсвиххроничнихболесника,анарочито код особа са срчаним проблемима. Термички услови захтевајуопрезностикодздравихиоболелихособа.Могућису несаница,малаксалостиглавобоља.Свимучесницимаусаобраћајупрепоручујесеопрез.

Madrid

33

Rim

31

London

19

Cirih

22

Berlin

20

Beч

26

Varшava

23

Kijev

29

Moskva

25

Oslo

19

St. Peterburg 22 Atina

38

Pariz

20

Minhen

19

Budimpeшta

28

Stokholm

19

ТулисаКонтоставлос, британска певачица, чланица жирија „Икс фактора” и најсексепилнија жена на свету према избору магазина ФХМ, задовољна је изашла са суђења у Лондону јер јој се бивши момак ЏастинЕдвардс извинио што је објавио снимак њиховог секса. - Осећам олакшање што се све ово коначно завршило. Ових последњих неколико месеци били су велики тест за мене. Џастин је својим потезом хтео да наштети мом угледу, мојој каријери и да заради новац. Ништа од тога му није успело. Стојим ту пред вама још јача и мудрија и пуно сам научила из овог искуства. Гади ми се Џастин и разочарана сам људима који су сматрали да сам ја објавила снимак секса. Данас се коначно зна права истина. Након што је месецима лагао јавност и суду, он је данас коначно признао да је крив и одговоран. Уз подршку многих добила сам ову битку. Овај пут се Џастин спетљао с погрешном женом - рекла је срећна Тулиса.

VIC DANA Питабакаунука: - Сине,какосе,беше,зове онајНемацштонамсакрива стварипокући? - Алцхајмер,бако, Алцхајмер-одговориунук.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

154 (-9)

Slankamen

204 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

215 (-13)

Zemun

261 (0)

Bogojevo

189 (-14)

Panчevo

278 (-2)

Smederevo

460 (2)

Baч. Palanka 209 (-12) Novi Sad

177 (-13)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

186 (1)

S. Mitrovica

85 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (1)

Beograd

206 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

188 (-6)

NERA

Hetin

74 (-12)

TISA

-2 (18)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 14.jul 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you