Dnevnik 13.decembar 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 13. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22929 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SRBIJI IMA SVE MAWE SPOSOBNIH DA IZMIRUJU NAJOSNOVNIJE MESE^NE OBAVEZE

Dug za struju i gas 1,1 milijardu evra

str. 5

NASLOVI

IVICA DA^I]

Politika

Nismo pri~ali o Jeremi}u

2 Odr`ani izbori na Kosovu 3 Predsedniku se smawuje grupa gra|ana

Ekonomija 4 Stigla dozvola za „Luksol farmaciju”

Novi Sad 7 U „Stanu” ponovo rade 9 Papreno no}ewe u studentskoj sobi

VUK DRA[KOVI]

Izbaciti preambulu iz Ustava

Vojvodina 11 Stara Pazova: Zlostavqano oko 50 dece za godinu dana

Crna 13 Cane: Sr` zavere napravio Ko{tuni~in kabinet

str. 2

Dru{tvo 14 Zolupotreba antibiotika

Reporta`e 15 Energija iz kruga za tri bolna druga

Kultura

Foto: F. Baki}

22 „Don Kihot” u Srpskom narodnom pozori{tu

VLAST ]E MEWATI ZAKON O FISKALNOJ ODGOVORNOSTI I PRE PRIMENE

Dr`ava kre{e povi{icu plata i penzija str. 4

TRIJUMFALNO VENÂWE: Drugo zajedni~ko ven~awe, „Trijumfalno ven~awe” u organizaciji Interfesta, odigralo se sino} u hotelu „Park” u Novom Sadu, gde je 36 parova poloìlo bra~ne zavete. Pred svedocima i gostima, prvo je hor mu{kih, a potom i ènskih glasova slo-

SPORT

`no uzviknuo “da”, kada je postavqeno ono ~uveno pitawe pred stajawe na ludi kamen. Manifestacija je odr`ana pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada, generalni sponzor bila je Vinarija „Aleksandrovi}”, a medijski RTV Vojvodine.

str. 7

str. 16 – 19

Hladno i vetrovito

Najvi{a temperatura 0 °S

DOGODINE VOJNI SVE[TENICI U KASARNAMA U SRBIJI

Vojna uniforma i za sve{tena lica

str. 14

ALEKSANDAR KATAI JEDAN OD VO[INIH BISERA

VATERPOLISTI PARTIZANA OSVOJILI KUP

SJAJAN USPEH NA[IH ATLETI^ARA

MILAN MA^VAN USKORO ODLAZI U INOSTRANSTVO

POLITIKA

ponedeqak13.decembar2010.

KOSOVO

Stati~na i mobilna izborna mesta Na ju~era{wim kosovskim parlamentarnim izborima u~estvovalo je 29 politi~kih subjekata, me|u kojima i osam lista iz srpske zajednice. Srbi imaju deset zagarantovanih poslani~kih mesta u Skup{tini Kosova sa 120 mandata. Jo{ deset poslani~kih mandata zagarantovano je pripadnicima ostalih mawinskih zajednica. Na severu Kosova otvoreno je bilo 21 bira~ko mesto.U sedam sati na severu Kosova otvoreno je osam stati~nih glasa~kih mesta, dok su ostala, mobilna, odovorena dva sata kasnije.

Glasawe i pirotehnika Dve osobe srpske nacionalnosti li{ene su ju~e slobode zbog upotrebe pirotehni~kih sredstava u blizini jednog mobilnog bira~kog mesta u op{tini Zve~an na severu Kosova, izjavio je regionalni portparol Kosovske policijske slu`be (KPS) Besim Hoti.Hoti je agenciji

Tanjug rekao da su dve osobe srpske nacionalnosti uhap{ene zbog bacawa pirotehni~kih sredstava na mobilnu bira~ku jedinicu i da }e protiv wih biti pokrenut krivi~ni postupak.On je dodao da je policija ovu dvojicu izgrednika privela u policijsku stanicu Zve~an i da je protiv tre}e osobe pokrenula prekr{ajni postupa, zbog pretwi koje je to lice uputilo predstavnicima jednog bira~kog mesta.Ovo lice nije uhap{eno ali je identifikovano i slu~aj }e biti prosle|en nadle`nom sudu, precizirao je Hoti.

Drugih ozbiqnijih incidenata na severu Kosova nije bilo, rekao je Hoti potvrdiv{i vest da su tri mobilna bira~ka mesta od 14, koliko ih je jutros otvoreno na severu Kosova, zatvorena pre vremena.Hoti je potvrdio Tanjug u da je rad ovih mobilnih bira~kih mesta blokirala grupa od ~etrdesetak me{tana, nakon ~ega su prema odluci organizatora izbora a ne KPS ova birali{ta zatvorena ranije.Tri mobilna glasa~ka mesta u Bawskoj, Srbovcu i @erovnici, u op{tini Zve~an, zatvorena su nakon {to je lokalno stanovni{tvo onemogu}ilo rad na tim birali{tima. Ostalih 11 mobilnih bira~kih mesta na severu Kosova, zatvorena su u 16 ~asova, javio je mitrovi~ki Radio Kontakt Plus pozivaju}i se na posmatra~e dana{wih vanrednih parlamentarnih izbora. Kontakt Plus je tako|e preneo da je u So~anici na severu Kosova zabele`eno da je bira~ko pravo iskoristio i jedan kosovski Srbin. Predsednica kosovske centralne izborne komisije Vlaqdete Daka je navela da je na severu Kosova, gde Srbi ~ine ve}insko stanovni{tvo, zabele`en mawi odziv bira~a.

Izbori, video trake i 50 evra Predstavnici Jedinstvene srpske liste (JSL) i Srpske demokratske stranke Kosova (SDSK) optuìli su Samostalnu liberalnu stranku (SLS) za „nepravilnosti na izborima, nasiqe i potkupqivawe bira~a“, {to su liberali demantovali.U saop{tewu koje su potpisali Rada Trajkovi} iz JSL i Slavi{a Petkovi} (SDSK) se tvrdi da je gradona~elnik [trpca, ina~e ~lan SLS, ju~e upao na izborno mesto u tom mestu gde je fizi~ki napao ~lanove izborne komisije, vre|ao bira~e i pretio prisutnima.U romskoj mahali u Gra~anici aktivisti SLS su, kako pi{e u saop{tewu, delili ve} zaokruène bira~ke listi}e glasa~ima, koji su ih ubacivali u kutiju, a zatim aktivistima SLS vra}ali prazne listi}e.Tako|e, optuùju ih i da su delili po 50 evra svakom ko ubaci ve} zaokruèn glasa~ki listi}. Predstavnici dve

stranke tvrde da postoje video snimci i brojne izjave svedoka koji potvr|uju te navode, a najavili su da }e tra`iti izuze}e SLS iz kompletnog izbornog poretka.U protivnom }e, kako navode, napustiti izborni pro-

DNEVNIK

Da~i}: Nismo pri~ali o Jeremi}u Zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da do sada nije bilo nikakvih razgovora, niti konkkretnih pregovora o rekonstrukciji vlade.“Nikada, ni na kakvim konsultacijama sa koalicionim partnerima nije bilo razgovora o toj temi, niti konkretnih predloga“, rekao je Da~i} i dodao da su socijalisti spremni da o tome razgovaraju ukoliko bude konkretnih predloga.Da~i}, koji jeu subotu ponovo izabran za predsednika SPSa, je na strana~koj konferenciji za novinare podosetio da su i ranije vlade imale dosta ~lanova, od kojih je najvi{e ministara bilo u vladi SPS-a i SRS-a, najvi{e potpredsednika u vladi DOS-a, a da je prethodna Vlada Srbije imala samo dva ~lana mawe od aktuelne. Da~i} je izjavio da u Vladi Srbije nije razgovarano o smeni ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a i dodao da SPS nije imao primedbe na Jeremi}ev rad do sada i da ne `eli da ulazi u to kakva }e biti odluka DS o tome. Da~i} ka`e da ga o odluci da Srbija najpre ne po{aqe predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir, a po-

tom i da predstavnik Srbije prisustvuje manifestaciji u Oslu, niko nije konsultovao i da zato nema razloga da to i komentari{e. Upitan za to {to je Boris Mili}evi} iz Gej strejt alijanse izabran za ~lana Glavnog odbora, Da~i} je kazao da smatra da sve

strukture u dru{tvu treba da budu predstavqene u SPS i da }e Mili}evi} biti zaduèn za saradwu sa nevladinim organizacijama koje se bave tim pitawima. Govore}i o saradwi socijalista sa DS, lider SPS je naveo da je saradwa dve stranke dobra, da postoji veliki broj tema o kojima imaju sli~ne stavove, kao i da je ta koalicija, za razliku od nekih drugih, idealna budu}i da SPS i DS nisu orjentisane na preotimawe bira~a. Navode}i da je 8. Kongres SPS bio istorijski i zbog toga {to su prvi put zastave EU stajale na strana~koj bini, Da~i} je istakao da je pridruìvawe Srbije Uniji visok prioritet socijalista, uz za{titu nacionalnih i dràvnih interesa, saradwu sa velikim zemqama, ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i borbu protiv kriminala i korupcije.Kongres SPS je, prema wegovim re~ima, pro{ao u izvanrednoj atmosferi promene orjentacije stranke, iz socijalisti~ke u socijaldemokratsku, ~ime }e stranka biti potpuno prilago|ena modernoj organizaciji levice i Socijalisti~ke internacionale.

LIDER SPO VUK DRA[KOVI]

Izbaciti preambulu iz Ustava Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e da trajnog, obostrano prihvatqivog re{ewa kosovskog problema ne mo`e biti dok god je na snazi preambula Ustava Srbije, kojom se, prema wegovim re~ima, negira realnost i stvara la`ni utisak da Srbija ima nekakav suverenitet nad Kosovom. „[ta }e nam ta preambula. Da li nam je potrebna preambula da bi Srbi znali gde je Kosovo i {ta je wima Kosovo.

Kosovo je za srpski narod bio wegov Jerusalim i onda kada je bilo kratko u sastavu dràve Srbije, i svih onih vekova kada nije bilo u sastavu dràve Srbije, i kada, ~ak, nije bilo ni dràve Srbije“, rekao je Dra{kovi} u intervjuu Tanjugu.“Trebalo bi tom pitawu posvetiti mnogo emisija na na{im najgledanijim televizijama. To dugujemo narodu, jer je narod neobave{ten. Mi ne moèmo ka`wavati narod zbog toga {to mu se ne sa-

Odbornik SPO u Plandi{tu prekinuo {trajk Odbornik Srpskog pokreta obnove u Skup{tini op{tine Plandi{te Milan Trbojevi} obustavio je ju~e {trajk gla|u, nakon naglog pogor{awa zdravstvenog stawa i molbi ~lanova stranke, saop{tio je SPO. Trbojevi} je po~eo {trajk gla|u pre tri dana kako bi skrenuo pa`wu javnosti na de{avawa u Plandi{tu, gde smeweni presednik op{tine Zoran Vorkapi} ne priznaje odluku Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu da je novoizabrana ve}ina u toj op{tini legalna.Naime, na sednici SO Plandi{te 5. novembra dotada{wa vlast izgubila je ve}inu, ali Vorkapi} i daqe odbija da preda vlast i op{tinski pe~at.Trbojevi}, tako|e, tvrdi da je smeweni predsednik

op{tine, odbornika Miodraga Vari}aka, koji je napustio SRS, dovezao iz Zrewanina gde radi i zakqu~ao ga u kancelariji da bi imao ve}inu za nelegalnu sednicu Skup{tine.Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu je 29. novembra donelo zakqu~ak da su novoizabrani organi vlasti legalni, me|utim u Plandi{tu je i daqe dvovla{}e.Na Trbojevi}evu odluku o prekidu {trajka gla|u, uticale su molbe i podr{ka zvani~nika SPO i ~lanova odbora op{tine Plandi{te, koji su se zajedno obratili Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, sa zahtevom za preispitivawem zakonitosti rada organa lokalne samouprave u toj op{tini.

op{tava istina. Neka te patriote koje govore, posle svega, da Srbija ima suverenitet nad Kosovom i da mora da ga ~uva, objasne narodu u ~emu se ogleda taj suverenitet“, istakao je Dra{kovi}. Dra{kovi} je istakao da se gra|anima Srbije najzad mora saop{titi istina da je Slobodan Milo{evi} izgubio suverenitet nad Kosovom, i da je u posledwoj deceniji zbog ekonomskih problema, kojima u velikoj

meri doprinosi i nere{eno kosovsko pitawe, ju`no od Beograda depopulacijom nestalo 1.200 sela. On je ocenio da dr`ava Srbija u predstoje}im pregovorima sa kosovskim Albancima mora da nastupi iskreno i da insistira na brzom dijalogu, a da polazi{te treba da bude nestatusni deo Ahtisarijevog plana, koji bi trebalo da bude osna`en nekim re{ewima iz plana Z4 za biv{u Republiku Srpku Krajinu.

Qaji}: „Farma” i Srbija Qudi u Srbiji danas vi{e veruju u~esnicima „Farme“ nego bilo kom politi~aru, izjavio je ju~e predsednik Socijaldemokratske partije i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} i dodao da to nije normalno. „ Na{ problem je Srbija, kako da obi~nim qudima pribliìmo na{u ideju - ne treba da ih laèmo, obmawujemo i obe}avamo ono {to ne moèmo da ispunimo, rekao je Qaji} na osniva~koj skup{tini beogradskog Odbora SDP. Ako govorimo o solidarnosti, to moramo da pokaèmo na delu, a ako govorimo o potrebi smawivawa Vlade Srbije, onda, naglasio je, ja prvi treba da iza|em iz te Vlade. Prema wegovim re~ima, samo kon-

kretna dela mogu da promene aktuelnu percepciju gra|ana prema politi~arima. „Ako to uradimo, onda moèmo da zahtevamo od drugih da ne pri~aju o reformama nego da reformi{u i da ne govore o borbi protiv korupcije nego u startu da je saseku u korenu“, poru~io je Qaji}. „Moèmo da traìmo i da ne pri~aju i ne kunu se u Kosovo, nego da naprave put do Kosova i u~ine podno{qivim ìvot za qude koji ìve na Kosovu“, naglasio je Qaji}. Osniva~koj skup{tini Odbora prisustvovali su glumica Ruìca Soki}, nekada{wi {ef BIA Goran Petrovi}, profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragi{i} i drugi.

VESTI ces. [ef Izbornog {taba SLS Dalibor Jefti} demantovao je na konferenciji za novinare te tvrdwe, navode}i da se verovatno radi o wihovoj proceni da je malo wihovih bira~a na birali{tima i da na ovaj na~in `ele da skrenu pa`wu sa wihovog neuspeha.

E{ton danas o dijalogu Beograd–Pri{tina Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton informisa}e danas ministre spoqnih poslova Unije o pripremama za dijalog Beograda i Pri{tine i naporima koje Unija ulaè kako bi taj dijalog bio pokrenut. E{tonova }e, kako su novinarima u Briselu rekli predstavnici Saveta EU i Evropske komisije, sa ministrima okupqenim na redovnom zasedawu Saveta za spoqne poslove, razmotriti i rezultate ju~era{wih parlamentarnih izbora na Kosovu.Oni nisu èleli da komentari{u izjavu odlaze}eg kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija da }e dijalog po~eti u februaru 2011. godine, ali su naveli da }e, uprkos zalagawima EU da do po~etka dijaloga do|e jo{ u toku ove godine, po svemu sude}i, zbog izbora na Kosovu, razgovori morati da budu odloèni za po~etak naredne godine.

SNS: Ambicije Tadi}a i Da~i}a Srpska napredna stranka poru~ila je ju~e predstavnicima vlasti da se mandat za upravqawe zemqom dobija na izborima i ocenila da je Srbiji neophodan diskontinuitet sa politikom koja je Srbiju „li{ila najve}ih unutra{wih i spoqnopoliti~kih resursa“. ^lan Glavnog odbora SNS-a Marko \uri} osvrnuo se na dana{woj konferenciji za novinare na, prema wegovim re~ima, „ju~e obelodawene ambicije ~elnika reìma, Borisa Tadi}a i Ivice Da~i}a, da i narednih 10 godina odlu~uju o sudbinama gra|ana“ i poru~io da SNS smatra da je „vreme da se poloè ra~uni za vi{e od decenije neodgovornosti, zloupotreba i nepravde“. „Posledwe izjave ~elnika reìma imaju za ciq poku{aj da o~uvaju poquqano poverewe sopstvenih najbliìh saradnika. Svedoci smo da je u prethodnih nekoliko dana iz vrha reìma,

iz redova razli~itih ministara, do{ao niz opre~nih izjava o pitawima najve}e i najzna~ajnije dr`avne politike“, rekao je \uri}.

Skup{tina u sredu Predsednik parlamenta Slavica \uki} Dejanovi} sazvala je Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedawa Skup{tine Srbije u ovoj godini za sredu, saop{tila je Informativna slu`ba parlamenta. Za sednicu je predlo`en dnevni red: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama dr`avnih slu`benika i name{tenika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj za{titi, Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koje je podnela Vlada Srbije. U sredu je i dan za Dan za glasawe o ta~kama dnevnog reda [este sednice.

PRVA DAMA POKAZALA POKLONE: Supruga predsednika Srbije Tatjana Tadi} priredila je sino} povodom novogodi{wih praznika za supruge ambasadora iz diplomatskih predstavni{tava u Srbiji izlo`bu poklona koje predsednik daruje i koji su mu pokloweni. „Izlo`eni su pokloni koje je predsednik Srbije dobio u posledwih {est godina, kao i oni pokloni koje on poklawa stranim dr`avnicima, a koji oslikavaju srpsku tradiciju i kulturu“, rekla je obra}aju}i se gostima Tatjana Tadi} u Predsedni{tvu Srbije.

UJEDIWENI REGIONI SRBIJE U SRBOBRANU I POSLEDICE

Predsedniku se smawuje grupa gra|ana Ujediweni regioni Srbije bi}e, kako se o~ekuje, najve}a odborni~ka grupa u Srbobranu, {to bi moglo da dovede do promene u lokalnoj vlasti sli~no kao {to se to skoro dogodilo u Novom Sadu, kada

Maja Gojkovi}

je u gradsku vlast kao ~lanica URS-a „usko~ila“ Narodna partija Maje Gojkovi}. Maja Gojkovi} je u pisanoj izjavi za na{ list navela da sa predsednikom op{tine Brankom Gajinom nije bilo razgovora o u~e{}u Narodne partije u izvr{noj vlasti Srbobrana, jer im, kako ka`e, ciq nije pove}awe administracije koja je ve} velika i skupa za gra|ane Srbobrana, Turije i Nadaqa. Sprem-

ni su, dodala je, da predloè projekte za poboq{awe ìvota u toj op{tini i o~ekuju da budu usvojeni i prihva}eni. O kakvim projektima je re~, i da li oni idu u paketu sa kadrovima Narodne partije, ako ne u uve}anoj srbobranskoj vlasti, onda u nekoj preraspodeli resora, Gojkovi}eva je ostala zagonetna. U Novom Sadu je recimo preraspodela resora u vlasti uvela Narodnu partiju na neka mesta koja im je prepustio G17 plus, partner iz URS-a. U op{tini Plandi{te, pak, ursovici su put ka vrhu kr~ili tako {to su tamo, posle silnih peripetija, u svoj savez uveli predsednika i wegovu vladaju}u grupu gra|ana. - U nekim zamislima predsednika op{tine Srbobran koje je èleo da sprovede a nije bilo razumevawa drugih politi~kih ~inilaca u dràvi i pokrajini spremni smo da pomognemo kao uticajna stranka u politi~kom ìvotu na{e dràve – pi{e nam predsednica Narodne parije i ~lanica predsedni{tva URS-a. U Srbobranu je, naime, krajem pro{le nedeqe do{lo do promene politi~kih snaga u lokalnoj skup{tini sa 28 mesta. Skup{tina je na pro{loj sednici, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Srbije, vratila

odborni~ke mandate za sedmoro odbornika koji su ranije bili u grupi Srpske radikalne stranke, a sada su wih ~etvoro u Narodnoj partiji, dvoje u Srpskoj naprednoj stranci, dok je jedan izgleda (jo{) neopredeqen. Posle ove odluke, radikalima je u srbobranskoj skup{tini ostao jedan odborni~ki mandat. S druge strane, najve}a je ostala Grupa gra|ana Branka Gajina, predsednika op{tine. Oni su na pro{lim izborima pred bira~e iza{li zajedno sa G17 plus i osvojili ukupno 13 mandata, od ~ega je pet pripalo stranci Mla|ana Dinki}a, sa kojima su od tada u zajedni~kom klubu. Predsednik Gajin ina~e slovi za bliskog Demokratskoj stranci. On je u wihovom klubu „Za evropsku Vojvodinu“ u pokrajinskoj skup{tini poslanik i to sa mandatom „u svojim rukama“ . Svojevremeno su se iz tog pokrajinskog kluba izdvojili Dinki}evi, ali wihov saborac iz Srbobrana tada nije po{ao sa wima. U srbobranskoj skup{tini, Narodna partrija }e, po re~ima Maje Gojkovi}, svoj status politi~ki profilisati prilikom usvajawa buxeta op{tine na slede}oj sednici u decembru, kada najavquje i osnivawe odborni~ke grupe URS-a.

skog odbora od ukupno 35 kandidata, dok je za predsednika gradskog odbora bio predlo`en jedan kandidat. Ovo je tre}i put da se sprovode neposredni izbori za rukovodstvo DS-a Subotici. Modest Duli} je ina-

ponedeqak13.decembar2010.

REKLI SU

Kalanovi}: Da se razdrma Srbija @elim rekonstrukciju Vlade, jer bi sa mawe ministarstava, efikasnijim radom i odli~nom koordinacijom, u narednih 15 meseci mandata, mogla vi{e da razdrma Srbiju, istakla je u intervjuu FoNetu ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}, najavquju}i „da }emo mo`da ve} krajem januara“ dobiti neku druga~iju vladu. Za Kalanovi} ne predstavqa problem pitawe opstanka Ministarstva za NIP, koje }e „mo`da biti pripojeno nekom drugom ministrstvu, a mo`da }e neki drugi biti pripojeni nama“.“Ili }e ovo mministarstvo jednostavno biti uga{eno, {to bi bilo u suprotnosti sa strate{kim ciqem razvoja infrastrukture u Srbiji, kao preduslova za ekonomski razvoj“, smatra Kalanovi}.

Mar{i}anin: Potrebni prevremeni izbori - Ako ovaj predlog buxeta bude razvojni, {tedqiv i socijalnog karaktera, odbornici Narodne partije }e ga podr`ati – dodala je ona. Sem G17 plus i Narodne partije, u Skup{tini je jo{ jedna ~lanica URS-a - Vojvo|anska partija sa jednim odbornikom. Ukoliko bi do{lo do wihovog objediwavawa, {to je ina~e „mus“ ovog politi~kog saveza, takva grupa URS-a imala bi deset odbornika i preuzela primat predsednikovoj Grupi gra|ana. - Na{ klub bi}e najbrojniji u ovoj op{tini te }emo u~initi sve da time {to nas vi{e mo`emo samo da doprinesemo da Srbobran bude jo{ boqa op{tina u Vojvodini – kazala je predsednica NP. S. Nikoli}

Modest Duli} predsednik suboti~kog DS U Subotici su odr`ani izbori za novo rukovodstvo Gradskog odbora Demokratske stranke za ~ijeg je predsednika izabran Modest Duli}. ^lanstvo ove stranke ju~e je tajnim glasawem biralo 25 ~lanova grad-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~e pokrajinski sekretar za sport. On je na mestu prvog ~oveka suboti~kih demokrata zamenio Sa{u Vu~ini}a, gradona~elnika Subotice. Vu~ini}a nema ni u novom sastavu Gradskog odbora DS Subotice.

Prevremeni izbori su Srbiji potrebni odmah, izjavio ju~e u U`icu ~lan Demokratske stranke Srbije Dragan Mar{i}anin. On je rekao da o u~inku sada{we vlasti „najboqe govore podaci da je `ivotni standard u Srbiji u posledwihgodinu dana pao za 25 odsto, plate za 13 a cene porasle za 11 odsto“. Mar{i}anin je osudio i spoqnu politiku Srbije, koju po wemu vode predsednik Boris Tadi} i Demokratska stranka, rekav{i da je ta politika „ve} priznala nezavisnost Kosova“. Mar{i}anin je, tako|e, demantovao diplomatske depe{e koje je obelodanio Vikiliks i u kojima se tvrdi da je vlada Vojislava Ko{tunice znala gde se u to vreme nalazio Ratko Mladi}.

Duli}: Tajkuni mi prete Posle objavqivawa podataka da posluje sa 70 dràvnih institucija u Subotici, ministar ekologije i prostornog planirawa Oliver Duli} kaè da mu tajkuni prete. On navodi da je daleko opasnije to {to se na{ao na meti tajkuna koji mu prete jer im projektom jeftinijih stanova uskra}uje stotine miliona evra profita. Na pitawe kako obja{wava to da institucije u Subotici kupuju ra~unarsku opremu od wegove firme, ministar je za „Blic“ rekao da samo 20 odsto wihovog poslovawa ~ini poslovawe sa dràvnim ustanovama. „Najboqe poslovne rezultate imao sam kada sam bio bez ijedne funkcije, u vreme kada sam bio u opoziciji - od 2004. do 2007. godine. Nevezano za ovaj slu~aj, ve} nekoliko meseci poku{avaju da me predstave kao korumpiranog“, rekao je Duli}.

EKONOMIJA

ponedeqak13.decembar2010.

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

„Ju`ni tok” kre}e iz Srbije Generalni direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi} najavio je danas da bi gradwa kopnenog dela gasovoda „Ju`ni tok“ mogla prvo zapo~eti u Srbiji i to kra-

kod Zaje~ara, sa izlazom kod Subotice, a predvi|ena su i odvajawa za Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.

DNEVNIK

NASTAVQA SE IZGRADWA ZREWANINSKE FABRIKE

Stigla dozvola za „Luksol farmaciju” Radnici i mali akcionari zrewaninske Fabrike lekova “Jugoremedija”, wih 46, koji u industrijskoj zoni “Jugoistok – E~ka” podiù pogone novog farmaceutskog preduze}a “Luksol farmacija”, dobili su dozvolu za gradwu na koju su, po wihovim tvrdwama, ~ekali duè od drugih investitora. Direktorka “Luksol farmacije” Milana Zlokas obja{wava da je radove bila obustavila nadle`na inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i arhitekturu, ali da su sada problemi re{eni. Grupa vlasnika “Luksol farmacije”, predvo|ena direktorom “Jugoremedije” Zdravkom Deuri}em, u osniva~ki kapital nove firme, koja }e se baviti proizvodwom antibiotika, uloìla je akcije pomenute farmaceutske ku}e.

Kako su objasnili, odlu~ili su da ne prodaju svoje akcije zajedno sa dràvnim paketom, ve} da ih uloè u podizawe nove fabrike, po{to nemaju poverewa u dràvu kao partnera. Dràva je, ina~e, odlu~ila da proda svoj mawinski udeo u ovoj farmaceutskoj industriji, a ujedno je pozvala male akcionare koji imaju ve}inski deo kapitala od 54,7 odsto na udruìvawe, stvarawe ve}inskog paketa akcija i zajedni~ku prodaju “Jugoremedije” putem javnog tendera. - Svako od nas je u “Luskol farmaciju” uloìo, pored akcija, i kapital. Neko je dizao kredit, neko prodao ne{to da zapo~nemo ovaj posao. Korist od ovoga {to radimo ima}e svi, i grad i dràva. Otvori}emo 50 novih radnih mesta i {to je najva`nije, pomo}i „Jugoremediji“ koja nakon rekonstrukcije ne moè vi{e

da proizvodi antibiotike – rekao je jedan od vlasnika “Luksol farmacije” Zoran Bibin. Akcionari su na na~in koji je opisao Bibin uspeli da sakupe 87.700 evra za kupovinu zemqi{ta i jo{ 300.000 evra da bi po~eli gradwu skladi{ta, upravne zgrade, a uskoro i proizvodnog pogona „Luksol farmacije“. @. B.

VLAST ]E MORATI MEWATI ZAKON O FISKALNOJ ODGOVORNOSTI I PRE PRIMENE jem 2012. godine, ukoliko sve bude i{lo planiranim tokom. Bajatovi} je u izjavi za Tanjug rekao da }e izgradwa gasovoda „Ju`ni tok“ kroz Srbiju ko{tati vi{e od milijardu evra i da bi ruska strana kona~nu investicionu odluku trebalo da donese do polovine slede}e godine. On je naveo da }e, prema studiji izvodqivosti za deo gasovoda „Juzni tok“ kroz Srbiju, koja

Generalni direktor „Srbijagasa“ je naglasio da je Srbija prva od svih zemaqa kroz koje treba da pro|e „Ju`ni tok“ formirala zajedni~ko preduze}e i uradila studiju izvodqivosti za deonicu tog gasovoda kroz na{u zemqu. Posle zavr{etka studije izvodqivosti za „Ju`ni tok“ radi}e se na re{avawu imovinskopravnih pitawa na trasi gasovoda, re{avawu logisti~kih pro-

Gas po staroj ceni do kraja godine Govore}i o ceni i koli~inama gasa potrebnih Srbiji za slede}u godinu, Bajatovi} je rekao da Vlada Srbije i „Srbijagas“ rade na tome da ne do|e do poskupqewa gasa za gra|ane do kraja godine i naveo da je u ovom trenutku razlika izme|u tarifne cene gasa i cene za kvalifikovane kupce oko osam dinara. „Prakti~no su ugovorene i koli~ine gasa za slede}u godinu, iako ugovor jo{ nije potpisan, jer se jo{ pregovara za isporuke gasa za industriju po ne{to niìm cenama,“rekao je Bajatovi}. je zavr{ena krajem novembra i dostavqena „Gaspromu“, kapacitet tog gasovoda kroz na{u zemqu iznositi od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godi{we. Duìna trase gasovoda „Ju`ni tok“ kroz Srbiju iznosi}e 470 kilometara, prema sada{wem planu, a kona~na duìna bi}e poznata posle zavr{etka generalnog i idejnog projekta, rekao je Bajatovi}. On je ponovio da je planirano da „Ju`ni tok“ u Srbiju u|e

blema, kao {to su transport cevi, koji predstavqaju poseban problem. Gasovod „Ju`ni tok“ treba da doprema ruski prirodni gas do evropskog tr`i{ta, preko Bugarske i Gr~ke do Italije i preko Srbije, Hrvatske i Ma|arske do Austrije. „Gasprom“ je procenio vrednost projekta izgradwe „Ju`nog toka“ na 15,5 milijardi evra, a pu{tawe u rad tog magistralnog gasovoda planirano je za kraj 2015. godine.

„LAFAR@OV” KONKURS ZA INOVACIJE U ODR@IVOJ GRADWI

Tri kandidata putuju u Evropu

Grupa „Lafar`“ je sredinom juna objavila konkurs za inovacije u oblasti odr`ive gradwe, s namerom da se nagrade najinventivniji projekti u Evropi u oblasti gra|evinske industrije. Na konkurs je prijavqeno ukupno 104 projekta iz cele Evrope, me|u kojima i 10 iz Srbije. U naju`i izbor - me|u prvih 10, u{la su tri predloga iz Srbije, koja konkuri{u za vredne nagrade. Finalisti iz na{e zemqe su tri beogradska preduze}a: „Hemi Eco“ vlasnika Sre}ka Stefanovi}a s projektom „Oblikovani betonski blok“, zatim preduze}e „Milinkovic Company - MC System“ vlasnika Milenka Milinkovi}a s projektom „Objekti od specijalnih prefabrikovanih ferocementnih

elemenata, te preduze}e „Quattro Construction“ vlasnika Jovana Nikoli}a, koji je autor projekta „Panelni sistem gradwe s neprekidnom internom izolacijom. Menaxer komunikacija „Lafarà - BFC“ Sneàna Petrovi} kaè da }e kandidati iz Srbije predstaviti svoje projekte 5. januara sledee} godine u Lionu pred me|unarodnim ìrijem, a „Lafaròva“ poslovna jedinica u Srbiji, beo~inska cementara, }e im pruìti svu neophodnu podr{ku u pripremama za me|unarodni nastup. Svaki dobitnik nagrade ima}e podr{ku „Lafarà“ za kreirawe akcionog plana razvoja svog projekta i mogu}nost zasnivawa partnerstva s kompanijom. R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

105,0150

107,1580

109,6230

104,6940

Australija

dolar

77,9853

79,5768

81,4071

77,7465

Kanada

dolar

78,3577

79,9568

81,7958

78,1178

Danska

kruna

14,0810

14,3684

14,6989

14,0379

Norve{ka

kruna

13,1493

13,4177

13,7263

13,1091

[vedska

kruna

11,4985

11,7332

12,0031

11,4633

[vajcarska

franak

80,5700

82,2143

84,1052

80,3234

V. Britanija

funta

124,9580

127,5080

130,4410

124,5760

SAD

dolar

79,1371

80,7521

82,6094

78,8948

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 12. 2010. godine

Dràva kre{e povi{icu plata i penzija Ciqani deficit dràve u buxetu za narednu godinu , po re~ima ministarke finansija Diane Dragutinovi}, ne sme biti ve}i od 140 milijardi dinara ili 4,1 odsto BDP a najzna~ajnije wegove karakteristike dogodine su kontrolisani rast plata i penzija za svega dva odsto jer bi sve drugo moglo ugroziti fiskalno pravilo deficita. - Ne sme biti ugroèna dogovorena putawa smawewa izdataka na plate i penzije koja iznosi izme|u osam i deset odsto BDP u periodu do 2015.godine - istakla je Dragutinovi}ka. Dakle, dràva }e dugonajaviqano odmrzavawe plata i penzija, nakon dve godine dràwa „ u ledu“ zapo~eti pove}awem od dva odsto a ne obe}anih i Zakonom o fiskalnoj odgovornosti utvr|enim, ve}im procentom jer je precizirano da }e on biti u visini rasta {estomese~ne inflacije a ona je u posledwih pola godine, a u to }e u}i i ovaj teku}i meseci, barem tri puta ve}a od dva odsto koje }e dobiti. Drugim re~ima, vlast }e biti prinu|ena da, ukoliko ostane u predlogu buxeta za narednu godinu sve ovo {to ministarka najavquje, ve} narednih nedeqa da mewa nedavno usvojeni Zakon o fiskalnoj odgovornosti i to pre nego {to je i po~ela da primewuje fiskalna pravila koja on propisuje. To da se donose zakoni koji se i pre nego {to po~nu da se primewuju moraju da se mewaju ili dora|uju i nije velika novina u Srbiji ali s obzirom da je re~ o pove}awu plata u javnom sektoru i penzijama na koje se ~eka vi{e od dve godine onda cela ova pri~a postaje mnogo teà i li~i da prevaru onih kojima je nakon pregovora sa MMF-om u junu obe}ano da }e od januara naredne godine boqe ìveti a sa ve}om platom ili penzijom od svega

Plate je trebalo odmrznuti tek u aprilu Po oceni profesora Petrovi}a mawe pove}awe plata i penzija od planiranog ne}e ipak biti dovoqno za po{tovawe dogovora sa MMF-om. On napomiwe da }e priliv stranog kapitala, koji je nuàn za stabilnost dinara, presudno zavisiti od kredibilnosti vladine fiskalne politike odnosno od toga da li }e se ona tokom naredne godine dràti dogovora sa MMF-om u pogledu deficita a za to u{teda na platama i penzijama nije dovoqna. - Sada je jasno pokazuje da je bilo daleko boqe, kako zbog smawewa deficita tako i zbog obuzdavawa inflacije, odmrzavawe plata i penzija po~eti u aprilu , kakak je i bio prvobitni dogovor. Javne investicije }e biti najvi{e tri odsto BDP {to je nedovoqno s obzirom na wihov zna~aj kako za neposredni privredni oporavak tako i zas budu}i privredni rast - objasnio je Petrovi}. dva odsto te{ko da o tome moè biti re~i. Odnosno pove}awe od dva odsto ne moè se podvesti pod dugonajavqivano odmrzavawe plata i penzija a pogovoto to nije dovoqno jak argument da se sindikati povuku i pristanu na samo malo doteran zakon o PIO te{e}i se da }e svakako biti boqe od naredne godine jer }e plate i penzije rasti. Ekonomista Pavle Petrovi} smatra da je dobra vest da }e predstoje}e pove}awe penzija i plata u javnom sektoru biti ograni~eno na

dva umesto {est odsto koliko bi na osnovu inflacije u drugoj polovini ove godine prema usvojenom zakonu o fiskalnoj odgovornosti trebalo da dobiju. - Ovom merom je delimi~no obuzdan val populizma dela Vlade koji je tra`io da se plate i penzije odmrznu najpre u junu, pa u oktobru i na kraju nametnuo lo{ kompromis za odmrzavawe u januaru. Puna indeksacija, oko {est odsto, plata i penzija u januaru izazvala bi novi talas inflacije - smatra Petrovi}.

Da bi dràva naredne godine mogla da ispo{tuje zakon o fiskalnoj odgovornosti i ostane u granicama planiranog okvira za dràvnu potro{wu ona mora , smatra ~lan Ekonomskog saveta premijera Vlade Srbije Milojko Arsi}, zna~ajno smawiti neke krupne rashode u odnosu na planirani nivo - Kqu~na mera za sprovo|ewe rashoda u odrìve okvire jeste zna~ajno umawewe januarske indeksacije plata i penzija. Umesto pove}awa za pun iznos inflacije u prethodnih {est meseci {to bi iznosilo oko pet odsto , plate i penzije u januaru }e se pove}ati za najvi{e dva procenta, ~ime }e se u{tedeti oko 0,8 odsto BDP- kaè Arsi}. Me|utim, da bi se ostvarila u{teda koja je nu`na mora se pod hitno mewati zakon o fiskalnoj odgovornosti ali to, po oceni Arsi}a, ne treba niti da ~udi niti da zabriwava jer se on, kako kaè, moè korigovati na svakih par meseci u skladu sa razvojem ekonomskih okolonosti i politi~kih pririteta. Naime, on podse}a da }e do sada usvojene izmene u poreskoj i carinskoj politici uticati na smawewe javnih prihoda u odnosu na bruto doma}i proizvod i da }e samo zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu EU Srbija ostatiti bez osam milijardi dinara carinskih prihoda. Ukidawer poreza na mobilnu telefoniju od 1.januara naredne godine, dodaje, smawi}e prihode za dodatnih {est milijardi dinara. S druge strane pove}awem akciza na cigarete i ukidawem pojedinih olak{ica kod poreza na dobit do}i }e do izvesnog pove}awa prihoda ali ne ve}eg od osam milijardi dinara. Q. Male{evi}

SIEPA VE] ZBRAJA STRANA ULAGAWA ZA SLEDE]U GODINU

Od investitora ~etiri milijarde era Direktor Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Bo`idar Laganin izjavio je ju~e da je u 2011. godini realno o~ekivati strane investicije od oko ~etiri milijarde dolara, jer je ve} sada izvestan priliv od oko dve milijarde dolara. Laganin je, u intervjuu Tanjug u, podsetio da je u godini pred nama najavqena privatizacija „Telekoma Srbija“, gde veliki broj kompanija pokazuje interes da u~estvuje, a tu je i FIAT koji }e u narednoj godini realizovati ve}inu svojih operacija kako bi mo-

gao da po~ne sa serijskom proizvodwom modela planiranih za Srbiju. Direktor SIEPA je izrazio nadu da }e se u 2011. godini nastaviti trend reinvestirawa stranih kompanija, koje ve} posluju u Srbiji, u svoje proizvodne kapacitete, {to }e biti izuzetno dobar pokazateq dobre poslovne i investicione klime, koji govori sam za sebe. SIEPA trenutno aktivno pregovara o realizaciji razli~itih projekata sa vi{e od 100 kompanija i to su projekti reda veli~ina

Evropa i Alìr Trì{ta koja su srpskim izvoznicima najinteresantnija, i na koja najvi{e izvozimo, i daqe su prvenstveno trì{te Evropske unije, ali dosta dobri izvozni rezultati se ostvaruju i na trì{tima Rusije, Belorusije i Kazahstana, naveo je direktor SIEPA. On je dodao da je Agencija u 2010. godini uspela da dovede srpske izvoznike na trì{te Alìra i to sa velikim uspehom.

od milion do pet miliona evra, koji su u razli~itim fazama realizacije, nagovestio je Laganin. „Ja se iskreno nadam da }emo imati godinu u kojoj }emo mo}i da najve}i broj tih projekata preto~imo u realnost“, rekao je on. Kada je re~ o godini koja je na izmaku, Laganin je naveo da je SIEPA u 2010. godini sa oko 150 mi-

liona evra podr`ala realizaciju 38 projekata kroz program pomo}i i podr{ke i na taj na~in kreirala oko 6.700 novih radnih mesta. „Mislim da u ovoj godini prakti~no nijedna proizvodna investicija nije realizovana na teritoriji Republike Srbije, a da nije imala neku vrstu pomo}i Agencije za strana ulagawa“, naglasio je Laganin. Govore}i o efektima pomo}i SIEPA doma}im preduze}ima da osvoje nova tr`i{ta u inostranstvu, Laganin je rekao da je u ovoj godini bilo primetno pove}awe izvoza elektri~nih ma{ina za doma}instvo -za 50 posto u odnosu na pro{lu godinu, apostrofiraju}i da se radi o proizvodima sa dosta ve}om dodatom vredno{}u.

DOMA]A VALUTA DI@E GLAVU

Dinar malo ja~i

Dinar je danas oja~a za 45 para i zvani~ni sredwi kurs je 106,7040 dinara za jedan evro, saop{tila je Narodna banka Srbije (NBS). Centralna banka na kraju teku}e poslovne sedmice nije intervenisala na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je 2,439 milijardi evra, kako bi ubla`ila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara. Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 4. novembra, kada je evro vredeo 107,5216 dinara.

Simboli~no Saradwa Srbije i Kne`evine Lihten{tajn je simboli~na, karakteri{e je veoma mali obim robne razmene, uska struktura roba i usluga, a susret privrednih delagacija dve zemqe se jo{ uvek nije dogodio, objavila je Privredna komora Srbije (PKS). Ukupna robna razmena Srbije i Lihten{tajna za devet meseci ove godine iznosila je svega 730.000 dolara i u odnosu na isti periodu 2009. godine zabele`en je pad od 65 odsto.

Dug za struju i gas 1,1 milijardu evra Da se Srbija i weni gra|ani sve vi{e zaglibquju u dugove ne govore samo podaci o tome koliko smo du`ni inostranstvu, ve} koliko smo u minisu za najosnovnije ìvotne potrebe. A tu je situacija skoro poraàvaju}a, jer su dugovi za struju i gas skoro duplo ve}i nego lane i ukupno iznose neverovatnu 1,1 milijardu evra. Verovali ili ne! Privreda i doma}instva u Srbiji za utro{enu elektri~nu energiju duguju Elektroprivredi Srbije gotovo 73 milijarde dinara, odnosno skoro 700 miliona evra! U ni{ta boqem poloàju nije ni JP „Srbijagas”, kojem potro{a~i duguju oko 40 milijarde dinara, odnosno 400 miliona evra. Najve}i du`nici su privreda, toplane, lokalni distributeri gasa, kao i dràvne ustanove. O koliko ozbiqnim sredstvima se radi dovoqno govori podatak da se za novce koje potro{a~i duguju EPS-u moè izgraditi famozna Termoelektrana Kolubara B ili dve nove Termoelektrane-toplane u Novom Sadu, za koje se, ina~e, traè strate{ki partneri iz inostranstva. Sve teà ekomomska situacija, kriza i nezaposlenost svakako su uticali da gra|ani sve teè pla}aju ra~une, ali i da oni koji imaju novca na pretek, ne èle da plate za ono {to su potro{ili.

Nema koristi od poreza ve} od proizvodwe kako je naveo, ne donosi velike buxetske prihode, a ima i zemaqa koje ga i ne napla}uju. Gruji} je predloìo da vlada, umesto da traì na~in kako da pove}a poreske stope, podstakne investirawe u perspektivne privredne grane i profitabilne projekte. Time bi, ocenio je, svi sposobni qudi u zemqi dali svoj doprinos da se obezbedi ve}i profiti od rada i na taj na~in dràva prikupi vi{e poreza i pomogne siroma{nim gra|anima. „U Srbiji se sada ne pravi profit i privrednici su u velikom problemu, a samo od privrede ko-

Nismo toliko siroma{ni

„Nema mnogo imovine velike vrednosti koja mo`e jo{ da bude pporezovana. U ve}ini slu~ajeva morala bi da bude primewena razumna stopa poreza na imovinu kako qudi ne bi prodavali ku}e da bi `iveli u iznajmqenim stanovima, jer bi im to bilo jeftinije“, rekao je Gruji}. Ve}e koristi, prema wegovim re~ima, ne}e biti ni od izmena na~ina oporezivawa kompanija koje su registrovane u of {or zonama. „Ja ne poslujem preko of {or destinacija, ali to je legalan na~in da kompanije optimizuju svoje poreske izdatke“, rekao je Gruji}, koji je vlasnik kompanije PSP Farman. Prema wegovim re~ima, vlasnici of {or kompanija koji posluju u Srbiji i sada pla}aju sve poreze u zemqi, a jedini izuzetak je porez na kapitalnu dobit, koji,

ponedeqak13.decembar2010.

U SRBIJI IMA SVE MAWE SPOSOBNIH DA IZMIRUJU NAJOSNOVNIJE MESE^NE OBAVEZE

BRANISLAV GRUJI], PREDSEDNIK POSLOVNOG KLUBA „PRIVREDNIK”

Predsednik poslovnog kluba Privrednik Branislav Gruji} izjavio je da dr`ava i siroma{ni gra|ani ne}e imati koristi od najavqenog ve}eg oporezivawa bogatih i da bi bilo boqe da se iskoriste svi finansijski potencijali da se investira i da se u Srbiji pokrene proizvodwa.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Srbija, kako je rekao Gruji} , nije toliko siroma{na da bi bila dr`ava najsiroma{nijih gra|ana u regionu. Gruji} smatra da treba da se otklone zakonske prepreke da se deviznim rezervama kreditira privreda, {to bi, kako je procenio, pomoglo da se kroz kamate na te kredite pove}aju devizne rezerve i pospe{i privredni rast. ja stvara profit mogu}e je prikupiti vi{e poreza i pomo}i gra|anima koji nisu u mogu}nosti da sebi obezbede egzistenciju“, istakao je Gruji}. On je dodao da je mogu}e da se u Srbiji u narednih nekoliko godina pokrene proizvodwa koja }e stvarati profit, a jedan od na~ina su i krediti iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije, za {ta su se pre nekoliko meseci zalagali ~lanovi Privrednika.

Uz to, EPS-u duguju dr`avna preduze}a i institucije, brojne ustanove i velika preduze}a. Ako se zna da je krajem pro{le godine ovaj dug bio oko 40 milijardi di-

deti skr{tenih ruku i upirati prstom u ko zna koga i stalno tra`e}i ve}e cene. Ta~no je da struja mora da poskupi i to za tri godine 60 posto, ali kada bi

Za novce koje potro{a~i duguju EPS-u moè izgraditi famozna Termoelektrana Kolubara B ili dve nove Termoelektrane-toplane u Novom Sadu, za koje se, ina~e, traè strate{ki partneri iz inostranstva nara, a sada je skoro duplo ve}i, postavqa se pitawe ima li voqe da se on naplati ili }e svake godine dugovawa za struju rasti, lista du`nika se produàvati, a da niko ne}e biti za to odgovoran ?! Pitawe je koliko dugo }e EPS zarad socijalnog mira se-

u EPS-u uradili ne{to da pove}aju napalatu mo`da bi i cena struje bila realnija, a korist i za gra|ane i za EPS ve}a. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi} izjavio je nedavno da procenat naplate u posledwih me-

sec dana bio je 94 odsto, pri ~emu su najboqe plati{e siroma{ni gra|ani, dok su najve}i du`nici RTB Bor, @eleznice Srbije i komunalna preduze}a. On je dodao da su dugovawa podeqena, te preko 30 milijardi duguju i gra|ani i privreda, a da EPS duguje drugima mnogo mawe, mo`da 10 milijardi dinara, s tim da o~ekuje da }e do februara naredne godine i to biti regulisano. Prvi ~ovek EPS-a nagla{ava da preduze}a za distribuciju elektri~ne energije angaùu svakodnevno ekipe na terenu, da su poja~ane kontrole, iskqu~ewa, ali i utuèwa du`nika. Poseban teret za kasu, kaù u EPS-u, predstavqaju veliki du`nici koji se energijom snabdevaju na visokom naponu, kao RTB Bor, i to ne samo stoga {to od wih nije mogu}e naplatiti stare dugove, nego {to iz meseca u mesec gomilaju sve ve}a zaduèwa. U ovoj kompaniji isti~u da su vi{e puta pozivali na razre{ewe ovakvog stawa, kako bi se re{ilo pitawe dugovawa za utro{enu elektri~nu energiju barem u javnom sektoru i kompanijama koje su u procesu restrukturisawa ili privatizacije, ali da, naàlost, re{ewa jo{ nisu na|ena. A. B. - D. M.

USKORO PODACI O TRO[EWU PARA

Revizija pro~e{qala buyet Uz izve{taj o zavr{nom ra~unu buxeta za 2009. godinu, koji }e biti predat Narodnoj Skup{tini Srbije 16. decembra, bi}e predati i finansijski izve{taji o tro{ewu novca iz buxeta za sedam ministarstva - finansija, prosvete, rada i socijalne politike, poqoprivrede, omladine i sporta, infrastrukture i nauke i tehnolo{kog razvoja. Revizijom finansijskih izve{taja ministarstava obuhva}eno je 70,13 odsto ukupnih rashoda izdataka buxeta Srbije i gotovo 18 odsto ukupnih buxetskih prihoda od prodaje dobara i usluga.Tako|e, Skup{tini }e biti dostavqena i revizija finansijskog izve{taja Narodne banke Srbije, koji se odnosi samo na deo upotrebe buxetskih sredstava, kazao je predsednik Saveta Dràvne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenovi}. Dràvni revizor najavio je da }e ove sedmice biti odràna i konferencija za novinare pa }e tako i javnost biti upoznata sa tim kako se tro{io novac poreskih obveznika u 2009. godini, a trebalo bi da bude objavqeno i kada }e biti pu{ten u rad i prvi sajt ove dràvne instutucije koji je trenutno u pripremi. Revizija tri javna preduze}a - „Transnafte Pan~evo“, „Skloni{ta Srbije“ i „Elektromreè Srbije“ je jo{ uvek u toku i podaci za te tri firme bi}e objavqeni po~etkom naredne godine.

„KVARTALNI MONITOR” SRPSKE EKONOMIJE

Privreda se oporavqa, a siroma{tvo raste Srpska ekonomija i privreda se nalaze i daqe na klacvkalici jer dok s jedne strane imamo rast BDP-a s druge strane nezaposlenost je ponovo zabeleìla blagi porast. Po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u novembru je u Srbiji bila 722.142 nezaposlenih, {to je, u odnosu na prethodni mesec, pove}awe od 4.639 osoba, ili 0,65 posto, a u odnosu na isti mesec pro{le godine – smawewe za 1.208 osoba. Najve}a nezaposlenost zabeleèna je u Beogradu, gde je nezaposleno 94.314 osoba, u Ni{u – 34.395, Novom Sadu – 28.776... Gradovi u kojima je zabeleèna najmawi broj nezaposlenih su Poàrevac 3.836, Uìce 5.434, Sremska Mitrovica 6.524, Sombor 7.065... - Srbija se ekonomski najbrè oporavqa u regionu, ali i ogroman problem {to je u na{oj zemqi i najve}a stopa nezaposlenosti i siroma{tva u okruèwu rekao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu urednik „Kvartalnog monitora“ Pavle Petrovi}. Petrovi} tvrdi i da je pove}awe nezaposlenosti u protekle dve godine imalo je za posledicu da stopa siroma{tva sko~i sa 6,1 odsto u 2008. godini na 8,8 odsto u 2010. Stopa nezaposlenosti je vi{a od 20 odsto. Po wegovim re~ima, za postizawe makroekonomske stabilnosti kqu~ne su reforme i fiskalna politika, odnosno primena novousvojenih fiskalnih pravila. Inflacija u 2010. godini bi}e verovatno oko 11 procenata, tri posto vi{a od planirane, {to }e uvrstiti Srbiju u zemqe s najve}om inflacijom u Evropi, oceweno je ju~e.

– Inflacija je visoka i preti da se otrgne kontroli. Za 11 meseci ove godine dostigla je deset procenata, ~ime je ve} za dva procentna poena prema{ila gorwu granicu ciqanog koridora Narodne banke Srbije od osam posto za ~itavu godinu – rekao je urednik „Kvartalnog monitora“ Pavle Petrovi}.

do novembra wen nivo bio zabriwavaju}e visok. – Kada bismo inflaciju iz posledwa ~etiri meseca podigli na godi{wi nivo, ona bi prema{ivala 15 procenata – rekao je Petrovi}, i ukazao na to da su na weno ubrzawe najvi{e uticale cene hrane.

Kada bismo inflaciju iz posledwa ~etiri meseca podigli na godi{wi nivo, ona bi prema{ivala 15 procenata Ukazano je na to da s tako visokom stopom inflacije ulazimo u narednu godinu, tako da je postizawe ciqane inflacije NBS-a u 2011. od 4,5 odsto plus, munus 1,5 odsto, „te{ko dosti`an izazov“. Urednik „Kvartalnog monitora“ upozorio je na to da je inflacija posebno ubrzala u drugoj polovini godine i da je od avgusta

Analiziraju}i makroekonomske pokazateqe, on je dodao da }e u 2010. bruto doma}i proizvod najverovatnije porasti oko 1,5 posto, dok se privredni oporavak nastavqa i u tre}em kvartalu, a izvoz je glavni pokreta~ tog oporavka. – Izvoz je za deset meseci, zakqu~no s oktobrom, porastao 21

posto u odnosu na isti period lane, a uvoz 8,2 procenta, {to je uticalo na smawewe trgovinskog deficita. Usled brèg oporavka izvoza, mewa se i struktura doma}e privrede, tako da je u~e{}e izvoza roba i usluga u BDPu u tre}em kvartalu dostiglo oko 35 odsto, {to je pet procenata vi{e nego pre krize – objasnio je Petrovi}. – Teku}i deficit platnog bilansa je znatno smawen i iznosi oko 2,5 milijarde evra, ili osam odsto BDP-a, ali postoje te{ko}e u wegovom finansirawu jer su u ovoj godini kapitalni prilivi toliko smaweni da se wima ne moè finansirati ni 60 odsto mawi teku}i deficit od onog pre krize. Devizne rezerve NBS-a se smawuju, centralna banka je prodala na deviznom trì{tu oko 2,5 milijarde evra, dok je dinar od po~etka godine deprecirao 11,5 odsto u odnosu na evro. E. Dn.

BERZA

ponedeqak13.decembar2010.

MILER PORU^IO INVESTITORIMA

Kupujte akcije „Gasproma” Predsednik uprave „Gasproma“ Aleksej Miler je ukazao na zna~ajno uve}awe vrednosti akcija te kompanije i poru~io investitorima da ne}e pogre{iti ako ulo`e svoj novac u deonice ruskog energetskog xina, objavqeno je ju~e u Moskvi. „Gasprom aktivno dobija na vrednosti, o ~emu re~ito govori siguran rast vrednosti akcija te kompanije. Od godi{we skup{tine akcionara ‘Gasproma’ u junu kapitalizacija kompanije je uve}ana za bezmalo 35 odsto“, rekao je Miler.

On je kazao da se svetska ekonomija oporavqa i da uporedo sa tim raste i poverewe ulaga~a. Kupuju}i akcije „Gasproma“, investitori daju podr{ku kompanijinom razvoju i tako uspe{no ula`u svoja sredstva u najperspektivnije vrednosne hartije, preneo je sajt Oilcapital.ru. re~i Milera. „Li~no nemam nikakvih sumwi da }e kapitalizacija ‘Gasproma’ ne samo ponovo iza}i na pretkrizni nivo, ve} i da }e dosti}i svoj odgovaraju}i i pravedni nivo“, zakqu~io je Miler.

O@IVELA BEOGRADSKA BERZA

Sko~ila cena srpskih kompanija Vrednost ostvarenog prometa u evrima na Beogradskoj berzi ove nedeqe iznosi 6,68 miliona {to je duplo ve}i promet od pro{lonedeqnog odnosno pove}awe od 102 odsto. Pored znatnog pove}awa prometa trì{te beleì i osetno pove}awe broja transakcija, odnosno rast od 105,6 odsto na nedeqnom nivou, istakao je broker KBC Sekjuritisa Du{an Markovi}. Oba doma}a indeksa beleè rast. Beleks 15 nedequ zavr{ava na nivou od 662,47 poena, odnosno u porastu je za 1,4 odsto u odnosu na pro{lu nedequ, dok Beleks line trgova~ku nedequ zavr{ava na nivou od 1.285,68 poena {to na nedeqnom nivou iznosi pove}awe od 0,91 odsto, kazao je Markovi}. Najve}i rast vrednosti akcija ove nedeqe ostvarili su â~anska banka od 19,03 odsto, Globos osigurawe od 16,79 odsto a slede ih najve}a doma}a mlekara Imlek sa skokom od 16,21 odsto i Vital iz Vrbasa sa rastom od 11,71 odsto. Najve}i pad vrednosti beleè prioritetne akcije Komer-

od 2,03 miliona evra. Na ovonedeqnoj listi najtrgovanijih akcija iznena|ewe su akcije gra|evinskog preduze}a Ratko Mitrovi} sa ostvarenim prometom od oko 310.000 evra a slede ih akcije Tigra i Imleka. Ono {to je obele`ilo nedequ je svakako trgovawe akcijama NIS-a koji posle du`eg vremena stagnacije cene na nivoima od 480 do 481 dinar ove nedeqe ulazi u uzlazni trend i zadwi trgova~-

Akcije cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

^a~anska banka a. d., ^a~ak

14.996

+19,03%

989.768

Globos osigurawe a. d., Beograd

459

+16,79%

81.521

Imlek a. d., Beograd

1.993

+16,21%

25.048.968

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

Komercijalna banka a. d., Beograd

10.000

-16,67%

230.000

Privredna banka a. d., Beograd

606

-10,22%

911.517

Simpo a. d., Vrawe

430

-7,53%

4.300

Koliko ko{ta na{a nuklearka finalnu cenu, tada mo`emo da govorimo o svim slede}im koracima u projektu”, naglasio je Prvanov u izjavi za bugarski dr`avni radio. Bugarska je nakon zatvarawa ~etiri od {est reaktora nuklearke “Kozloduj” donela odluku o izgradwi druge nuklerake “Belene”. Realiza-

Rusi predlo`ili da sumom od dve milijarde evra sami finansiraju realizaciju projekta „Belena” Za u~e{}e u izgradwi ove nuklearka zainteresovana je i Srbija. Direktor NEK-a Krasimir Prvanov izjavio je da su Rusi predlo`ili da sumom od dve milijarde evra sami finansiraju realizaciju projekta „Belena“. “Ukoliko ne postignemo dogovor o kona~noj ceni, nema svrhe govoriti o po~etku izgradwe. Kada postignemo

cijalne banke koje su izgubile 16,67 odsto a slede ih akcije Privredne banke sa padom od 10,22 odsto i Simpo ~ije akcije su ove nedeqe izgubile 7,53 odsto vrednosti, isti~e broker KBC Sekjuritisa. Na listi najtrgovanijih hartija na tr`i{tu ponovo su akcije Naftne industrije Srbije (NIS), koje su sa prometom od 2,06 miliona evra najtrgovanije a u stopu ih slede akcije AIK banke sa prometom

ki dan zavr{ava na ceni od 488 dinara (za akciju) {to predstavqa nedeqni rast od 1,67 odsto, kazao je Markovi}. Treba napomenuti da je maksimalna ostvarena cena na trgovawu akcijama NIS-a u petak bila 490 dinara kao i to da se posle duèg perioda pritiska na strani prodaje ovaj odnos postepeno mewa pa je do petka tra`wa za tim hartijama postala ve}a od ponu|enih koli~ina. Kao i pro{lih nedeqa likvidnost je dobra a vrednost prometa kao i broj transakcija na toj hartiji tako|e beleì rast. Ovu nedequ obeleìla je i transakcija akcijama pirotskog Tigra gde je u ponedeqak ostvaren obim od 40.000 komada {to je promet koji je posledwi put zabeleèn po~etkom 2006. godine. Posle te transakcije Komisija za listing i kotaciju Beogradske berze konstatovala je u utorak da je preduze}e Tigar ispunilo traèni nivo trì{ne likvidnosti, {to zna~i da ostaje na A listingu srpskog trì{ta kapitala, zakqu~io je broker Du{an Markovi}.

Dobitnici

NAREDNE SEDMICE PREGOVORI O CENI „BELENA”

U Bugarsku }e tokom naredne sedmiice doputovati eksperti ruske kompanije “Atomstrojeksport” kako bi nastavili pregovore sa bugarskom Nacionlanom elektri~nom kompanijom (NEK) o ceni izgradwe druge bugarske nuklearke “Belene”, objavqeno je ju~e u Sofiji.

DNEVNIK

cija tog energetskog projekta, me|utim, kasni jer Bugari nisu regulisali finansirawe. Srbija je, prema navodima bugarskih glasila, zasad dala na~elnu salgasnost da u~estvuje u izgradwi nove bugarske nuklearke, koja bi, prema projektu, trebalo da se sastoji iz dva reaktora, od kojih bi svaki imao snagu od hiqadu megavata.

JAVNA PONUDA NOVOSADSKOG PREDUZE]A

„Neostar” otkupquje akcije Jo{ dva dana ostala su do okon~awa javne ponude za otkup akcija novosadskog preduze}a „Neostar“. Ponudu za otkup akcija dalo je samo preduze}e, ina~e pravni naslednik nekada{we „Zvezde“, jedne od najpoznatijih novosadskih trgova~kih ku}a.

Ponuda je otvorena pre mesec i po dana, a ponu|ena cena po akciji iznosi 600 dinara. - S obzirom da je cena na berzi ve} dugo 545 dinara, smatramo da se radi o fer ponudi, za 10 procenata vi{oj od aktuelne cene – ka`e direktor „Neostara“ Petar Skokandi}. Konzorcijum ve}inskih vlasnika “Neostara” trenutno je u posedu 67 odsto akcija, Akcionarski fond Srbije ima osam odsto akcija, dok je ostatak u rukama malih akcionara. V. ^v.

NEMA^KA I FRANCUSKA @ELE HARMONIZACIJU POREZA

Spre~avawe propasti u zoni evra Nema~ka i Francuska su danas obe}ale da }e po~eti sa harmonizacijom svojih poreskih sistema, daju}i time primer zoni evra kako da se izbegnu budu}e krize, odbacuju}i pritom uvo|ewe zajedni~kih evroobveznica ili pove}awe sada{weg kriznog fonda. Kancelarka Nema~ke Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi su posle kratkog samita u Frajburgu, na nema~koj granici sa Francuskom, izjavili da moraju dati primere za taj monetarni blok putem bliskijeg fiskalnog usagla{avawa. „Dogovorili smo pribli`avawe nema~ke i francuske poreske politike. Veoma je zna~ajno da mo`emo re}i svojim partnerima - mi smo u zoni evra, moramo se usagla{avati kako bismo odbranili evro’“, rekao je Sarkozi na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Merkelovom. Oba lidera su odbacila predlog za zajedni~ke obve-

Dosta je 750 milijardi Merkelova i Sarkozi su tako|e odbacili predlog pove}awa sada{weg stabilizacionog fonda evrozone, vrednog 750 milijardi evra, osnovanog posle spasavawa Gr~ke. „Mogu re}i da za nas u Nema~koj pitawe pove}awa tog mehanizma za spasavawe nije na dnevnom redu“, rekla je Merkelova. znice zone evra, za koje se zala`e premijer Luksemburga i predsednik zone evra @an-

Klod Junker, uz podr{ku Italije. Ciq ideje o kreirawu nekog instrumenta evro-

duga je spre~avawe {pekulacija na finansijskom trì{tu, podsetila je agencija Rojters. Nema~ka je energi~no protiv te ideje koja bi povezala tro{kove pozajmqivawa velikih ekonomija zone evra sa perifernim ~lanicama, kao {to su Gr~ka, Irska i Portugalija, {to bi podiglo tro{kove pozajmqivawa zemaqa, poput Nema~ke i Francuske. Merkelova je rekla da evru ne}e biti dopu{teno da propadne. „Ukoliko evro propadne, propa{}e i evrozona. To je veoma ozbiqno“, rekla je ona. Dva lidera su se osvrnula i na samit lidera Evropske unije koji }e biti odràn idu}e sedmice. „Samit EU treba da pruì znak da branimo evro, zbog ~ega je od zna~aja da dogovorimo neki stalni krizni mehanizam za zonu evra, {to zahteve izmenu Lisabonskog sporazuma EU“, rekla je Merkelova.

SMAWENE PLATE U IRSKOJ

EKONOMSKE MUKE DR@AVA EVROPSKE UNIJE

Utawio i minimalac

Portugaliji ne treba MMF

Irski parlament je izglasao sni`ewe minimalne zarada i plata predstavnika vlade kao jo{ jedan korak u okviru mera {tedwe u ciqu smawewa visokog buxetskog deficita. Poslanici doweg doma parlamenta, sa 79 glasova za i 74 protiv, usvojili su smawewe godi{we plate predsednika vlade Brajana Kouvena za {est odsto, na 214.000 evra, a ministara za pet odsto, na 181.000 evra. Istovremeno je usvojeno smawewe minimalne zarade za 12 odsto, na 7,56 evra na sat. Minimal-

na zarada }e, i posle snièwa, ostati tre}a najvi{a u Evropskoj uniji, posle Francuske i Luksemburga. Irski ministar finansija Brajan Lenihen je prilikom predstavqawa predloga zakona rekao poslanicima da svaki od 4,5 miliona gra|ana Irske mora da pomogne svojoj zemqi da smawi najve}i buxetski deficit u Evropi. Snièwe minimalne zarade, prema wemu, utica}e pozitivno na trì{te rada i pomo}i }e da se smawi stopa nezaposlenosti koja dostiè 13,6 odsto, preneo je AP.

Ekonomski problemi Portugalije mogu biti re{eni bez tra`ewa pomo}i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavio je ju~e premijer Portugalije @oze Sokrate{. „Nemamo nijedan problem koji bi zahtevao da se obratimo MMF-u“, rekao je on. Sokrate{, ~iju zemqu mnogi ekonomisti vide kao mogu}eg slede}eg kandidata za spasavawe u zoni evra, posle Gr~ke i Irske, ukazao je da je sada{wa kriza u wegovoj zemqi deo {ireg problema, preneo je Rojters.

„Na{ problem je samo problem buxeta koji mora biti korigovan, kao i u drugim zemqama. Mnogi, me|utim, ne shvataju da je re~ o sistemskom pitawu koje se ti~e evra, ne shvataju ni{ta o ovoj krizi“, ukazao je Sokrate{. Portugalija je usvojila mere stroge {tedwe u buxetu za 2011, ukqu~uju}i pove}awe poreza i smawewe plata zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto, sa ciqem kresawa buxetskog deficita na 4,6 odsto bruto doma}eg proizvoda, sa ovogodi{wih 7,3 odsto.

Predlozi za Februarsku nagradu Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu Skup{tine grada poziva Novosa|ane da podnesu svoje predloge za dodelu Februarske nagrade. Ona se dodequje pojedincu za objediwene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija grada, negovawe me|uqudske tolerancije, za aktivnosti i dela

koja afirmi{u tradiciju, slavu i renome Novog Sada. Ovo priznawe Skup{tina grada dodequje povodom Dana grada, 1. februara, kada je Novi Sad progla{en slobodnim kraqevskim gradom. Predloge treba dostaviti komisiji najkasnije do 31. decembra u Skup{tinu grada u Ulici @arka Zrewanina 2. B. M.

Predavawe o tehnikama disawa Predavawe o tehnikama disawa, koje pospe{uju raspolo`ewe i osloba|aju od stresa, bi}e odr`ano sutra u 18 ~asova u Mesnoj zajednici “Omladinski pokret”. Anti – stres instruktorka Tijana Radi}, ~lanica me|unarodne organizacije “Art Of living”, koja je pro{la edukaciju u evropskom cen-

Novosadska ponedeqak13.decembar2010.

tru na [varcvaldu, predstavi}e sugra|anima osnove tehnike disawa i prene}e li~na i iskustva qudi koje je upoznala {irom Evrope tokom svoje edukacije. Prvi javni ~as je besplatan, a ko se opredeli za poha|awe interaktivnog seminara koji traje {est dana, mora}e da izdvoji 6.000 dinara. I. D.

Iskqu~ewe struje Novi Sad: od 8.30 do 10 ~asova Bulevar vojvode Stepe 30a, 30b, 32a i 32b, od 9 do 11 ~asova Veselina Masle{e brojevi 116 i 118. Koviq: od 8.30 do 13.30 ~asova celo naseqe.

„Otisci prirode” Izlo`ba grafike “Otisci prirode” autorke Jelene Sredanovi} bi}e otvorena u sredu u 19 sati u Malom likovnom salonu, Kulturni centar Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Postavka }e biti izlo`ena do 11. januara. N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ODR@ANO DRUGO ZAJEDNI^KO VEN^AWE U HOTELU „PARK”

U bra~ne vode uplovilo 36 parova Drugo zajedni~ko ven~awe, “Trijumfalno ven~awe” u organizaciji Interfesta, odigralo se sino} u hotelu “Park”, gde je 36 parova polo`ilo bra~ne zavete. Pred svedocima i gostima, prvo je hor mu{kih, a potom i `enskih glasova slo`no uzviknuo “da”, kada je postavqeno ono ~uve-

ro”, do{ao je red da u hol hotela, za tu priliku iski}enog i ispuwenog balon~i}ima od sapunice, istupe mladenci. Nakon kra}eg plesa, nove bra~ne parove pozdravio je i zamenik gradona~elnika Zoran Mandi}, a onda je i 36 bidermajera poletelo u vazduh i zamenilo vlasnice.

no pitawe pred stajawe na ludi kamen. Prethodno je tremu mladenaca razbio peva~ Borsi Re`ak s dve numere, da bi pred zvanicama prodefilovale manekenke u ven~anicama modne ku}e “Sre}a”. Nakon valcera plesnog para iz studija “Bole-

Kako su nam mladenaci Bojana Majski i Predrag Bajagi} objasnili, na javno ven~awe odlu~ili su se po{to je u pitawu nesvakida{wi doga|aj, koji im je za~inio svadbeno veseqe. Oni su se prijavili za u~e{}e pre oko mesec dana i dobili su priliku da se

NA KATOLI^KOM GROBQU

Nova ~uvarska ku}a Na Katoli~kom grobqu zavr{ena je ~uvarska ku}a veli~ine 70 metara kvadratnih. Izgra|ena je na istom mestu gde je bila i ranije. Projekat je radio Zavod za za{titu spomenika kulture u okviru

revitalizacije starih grobaqa. Za izgradwu ovog objekta „Lijse“je izdvojilo 7, 3 miliona dinara. ^uvarska ku}a, osim prostorije za radnike ima i ostavu i javni toalet. Z. D.

Predavawe Dru{tva p~elara Predavawe „Apiterapija“ odr`a}e se danas u 18 ~asova na Poqoprivrednom fakultetu. Tradicionalno predavawa svake godine tokom zime organizuje Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}“ iz Novog Sada. Ulaz je besplatan. Dru{tvo p~elara obave{tava da

je po~ela rad [kola za p~elare po~etnike. Nastava se odvija u u Gagarinovoj ulici 6, svake srede u 19 ~asova. [kola je besplatna, a gra|ani dodatne informacije mogu da dobiju na telefon 062 / 889 - 40 - 67 ili putem sajta www.pcelarins.org.rs T. L.

V REMEPLOV

Srce u rodnom kraju Sva je prilika da je Sekula Vitkovi}, Hercegovac, ina~e kapetan nekada{weg Petrovaradinskog {anca, potoweg Novog Sada, pomogao mnoge svoje zemqake da do|u u ovda{we krajeve i ostanu u wima. Mnogi od wih, vredni i sposobni, ovde su se obogatili. Po pravilu, oni su testamentima ne malo novca ostavqali „na polzu narodu“. Na primer, Sava Vuko-

vi} je zaslu`an za otvarawe novosadske gimnazije. Petar Jovanovi} Kre~a, veliki izvoznik meda, voska i ko`e u Veneciju nije zaboravio „stari kraj“. Testamentom od 13. decembra 1743. je, izme|u ostalog, odredio da „u Ercegovini dvadeset manastira godiwe dobijaju prili~an novac samo za ~itawe salamandera, molitve za mrtve. N. C.

Foto: F. Baki}

ven~aju pred kamerama, ali i pred o~ima zainteresovanih gostiju hotela. Mladencima su, uz pomo} sponzora, obezbe|ene besplat-

POSLE DVE SEDMICE [TRAJKA

U „Stanu” ponovo rade Posle dve sedmice obustave rada zaposleni u „Stanu“ danas po~iwu da rade. [trajk formalno nije prekinut, niti je potpisan sporazum o tome. [trajka~i su uspeli da izdejstvuju ostavku generalnog direktora Milenka Peri~ina i svih {est wegovih pomo}nika. Uz taj zahtev imali su i zahtev da se plata ispla}uje po kolektivnom ugovoru, po{to su u proteklih skoro godinu dana dobijali minimalac. U tom delu dogovoreno je da cena rada bude u novembru vi{a za 38 odsto, 14.300 dinara, a ne kao do sada 10.035 dinara. Ostao je jo{ dogovor oko pojedina~nog kolektivnog ugovora. Situacija u firmi je sada iskomplikovana, jer su posle ostavke Peri~ina, koji je odmah oti{ao i na bolovawe, u petak i svi pomo}nici dali ostavke. Tako da se sada ne zna ko vodi firmu, mada bi Peri~in trebalo to da ~ini, dok mu Skup{tina ne imenuje naslednika.

Tek od pro{le sedmice u re{avawe doga|aja u „Stanu“ ukqu~io se i Grad. U pregovorima je bilo re~i o otpremninama koje je osniva~ voqan da isplati za 120 radnika tehnolo{kog vi{ka, kao i pomo}i Grada da „Stan“ u~estvuje na tenderima. To sada ne mo`e, zbog nepla}enih doprinosa i poreza. U protekle dve semice protesta Upravni odbor preduze}a nije za-

sedao. I opozicija je bila ravnodu{na. Mada, i oni kao i vlast, znaju da „Stan“ odr`ava preko 90 odsto stambenih zgrada u Novom Sadu. Dodu{e tokom protesta 160 radnika je bilo ukqu~eno u minimum proseca rada. Ovu poslovnu godinu, prema najavama sada biv{eg poslovodsta firme, „Stan“ bi trebalo da zavr{i s dobitkom od pet do deset miliona dinara. Z. Deli}

ne ven~anice, kupovina burmi uz veliki popust, bdermajeri, fotografije s ven~awa, svadebno putovawe i drugi pokloni. S. K.

Promocija kwige Kwiga “@ivot i kwi`evno delo Milice Stojadinovi} Srpkiwe” Radmile Giki}-Petrovi} bi}e promovisana sutra u 19 ~asova, u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. Pored autorke u~estvova}e i prof. dr Marija Kleut, prof. dr Svetlana Tomin i dramska umetnica Maja Brukner. A. V.

ponedeqak13.decembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci u tri porodice Blizanci Ivona i Milana - Svetlane Vukoti} i Milana \ur|evi}a, Ranko i Mom~ilo - Sowe i Milana Mla|anovi}a, Teodora i Filip - Kristine i Vukosava Srdi}a.

De~aci Stefan - Jelene i Vladimira Dragi}a, Aleksa - Mirjane i Marka Vigwevi}a, Aleksa - Ksenije Ga}e{e Kvrgi} i Gorana Kvrgi}a, Veqko - Sneàne i @ivka Do{ena, Wego{ Jasmine i êdomira Kneèvi}a, Stefan Milanke Bjelac i Predraga Bjelca, Darko Sawe i Mileta Japunxi}a, Vuka{in - Tijane Pavlovi}-Ivanovi} i Ivana Ivanovi}a, Aleksandar - Milice i Sla|ana Stojilkovi}a, Vojislav - Jelene i Dalibora Kraqa, Simon - Jelene i Gorana Pavli~evi}a, Boris Ivane i Neboj{e Petrovi}a, Kristian - Sandre Joki} i Nenada Idriza, Vuka{in - Jasminke i Sr|ana Prodanovi}a, Jovan - Vawe i Damira Zahoreca, Mihajlo - Vere i Stipana Patari}a, Veqko - Suzane i Qubomira @ivanova, Nikola - Sandre i êdomira Pa~ari}a, Boò - @ane Raì} Suvaj~evi} i Mladenka Suvaj~evi}a, Mihailo - Bojane i Davora Kecmana, Boris - Lidije i Dalibora Dragi~evi}a, Pavle - Veselinke i Slobodana Milanka, Andrej - Andree Harhai i Nikole Ka}anskog, Strahiwa - Nata{e i Aleksandra Jovanovi}a, Ivan - Branislave i Stevana Kneèvi}a, Mihajlo - Ivane Vukadinov i Aleksandra Golu-

bova, Mihailo - Aleksandre \uki} i Zorana Nini}a, Filip - Borke i Nenada Bogdanovi}a, Nemawa - Marijane i Gorana Jovanovi}a, Luka - Vladane Tomani} i Igora Prekopa, Uro{ - Danijele i Aleksandra Sa{e Popovi}a, Mihajlo - Sanele i Zlatka Pe~urli}a, Strahiwa - Jelene Ercegovi} i Sini{e Krupqanina, Mihajlo - Eve i Bojana Tomi}a, Nemawa - Sowe i Zorana Kuki}a, Reqa - Milene Beli} i Nikole Bubowe, Mihajlo - Dragane i Milana Popovi}a, Vuk - Jelene Kqaji} i Mladena Pupovca, Borislav - Biqane i Radovana Ili}a, Marko - Jelene i Dejana Zekovskog, Ogwen - Marije i Miodraga Pankovi}a, Veqko - Jelene i Predraga Pani}a, Jovan - Jasne i Dragana Ze~evi}a, Aleksej - Nine i Neboj{e Solar, Mateja - Milane i Aleksandra @ivkovi}a, Aleksa - Vesne i Milana Mr|e, Aleksa - Biqane i Stanka Xajskog, Luka - Qubice i Marka Jurkovi}a, Milan - Marine Cajner i @eqka Kr{i}a, Nikola - Marije i Vladimira @eravice, Luka - Jelene i Gorana Mileti}a, Aleksa - Natalije Gruba~-Stamenovi} i Aleksandra Stamenovi}a, \or|e- Ivane Dobrosavqev i Petra Ilijina.

Ven~ani Sandra Stojkovi} i Dejan Borojevi}, Aleksandra Virag i Damir To{i}, Valentina Mihajlovi} i Aleksandar Gajinov, Fatima Dibrani i Imer Beri{a, Hasime Huseni i Hisen Krasni}i, Angela Fabri i I{tvan Na|, Olivera Stoj{in i Velimir [ulc, Du{anka Broj~in i Dejan Rakita, Dragana Martinovi} i Sa{a Stanisavqevi}, Ivana Kosjer i Nikola Lazi}, Angelina Kota i Miroslav Panti}, Marjena Cesnak i Miqan Vla~i}, Jelena Popovi} i Predrag Markovi}, Milena \elo{evi} i Gojko Milo{evi}, Nevenka Mou~ka i Milenko Dudi}, Tamara Frank i Dragoslav Novakovi}, Marija Popovi} i Arpad Asodi, Tawa Begovi} i Vladimir Toma{evi}, Biqana Simi} i Milan Oreq, Mirjana Obradovi} i Darko Ninkovi}, Tijana Kosti} i \or|e Petrovi}, Tamara Tasi} i Dejan Koji~i}, Mirjana Radulovi} Pavlovi} i Velibor Petru{i}, Bojana Majski i Predrag Bajagi}, Radmila Pilindavi} i @eqko [ar~ev, Laura Fazeka{ i \or|e Majstorac, Mirjana Torì} i Cvijetin Vukajlovi}, Marijana Vuj~i} i @arko Igwatovi}, Jelena Arbutovi} i Ilija Qubi{i}, Adriana Rajta i Aleksandar Bognar, Sneàna Petrovi} i Igor-Marko Bokun, Vesna A{owa i Dejan Spasojevi}, Nata{a Mikulinac i Damir Boì}, Nata{a Jovanov i Vladimir Spasi}, Biqana Todorovi} i @eqko [arac, Jovana Terzin i Sr|an Budi{in, Jelena Radi} i Qubomir Rudi}, Renata Bera i Ivica Palinka{, Katarina [iket i Zoran Volarevi}, Nada Savi} i Sa{a Uskovi}, Vi{wa Vuka{inovi} i Sini{a Pe{i}, Nata{a Ninkovi} i Goran Stefanovi}, Radmila Lemaji} i Fe|a Ki{geci, Tamara So{i} i Svetozar @ivin, Deana êprwa i Aleksandar \ur|evi}, Sawa Popovi} i Boban Umi}evi}, Svjetlana Mika~ i Pavle Jovanovi}, Sneàna Jai} i Dejan Miladinovi}, Nedeqka Bukvi} i Aleksandar Morav~evi}, Lidija Bala i Sami Re|epaj, Dragana Bosanac i Goran Vasiqevi}, Aleksandra Rudi} i Milan Todorovi}, Maja Radin i Lazar Pauni}, Dragana A|anski i Nikola Kova~evi}, Dragana Potkowak i Sa{a Ergela{evi}, Duwa Raki} i \or|e Tomi}, Aleksandra Latinovi} i Sa{a Cvijanovi}, Sla|ana Stojkovi} i Slavi{a Naran~i}.

\eki}evi: Sa{a, Jovanka, Jovan i prinova Milica

Devoj~ice Sofija - Gordane Jovi~in i Milo{a ]osovi}a, Arijeta - Mone Limanaj i Zaima Krasni}ia, Vanesa - Jelene Petrovi} i Bobana \urkovi}a, Duwa - Ru`ice i Save Sre}kov, Maja - Vierke Smi{ekove i Pavela Smi{eka, Talia - Silvije Saka~-Madaras i [andora Madarasa, Mila - Tawe i Zorana [urlana, Jovana - Ivane i @eqka Baj{anskog, Milica - Duwe i Du{ana Marti}a, Awa - Dragane i Stanislava Stojkovi}a, Milica - Julijane i Radovana Tubina, Marija - Suzane i Denia [tumpfa, Duwa - Maje i Gorana Babi}a, Ana Sawe i Predraga Nadla~kog, Milica Marine i Vladimira [ar~evi}a, Nina Ines i Zorana Urbaneka, Sowa - Maje i Miroslava Krsti}a, Lana - \uke i Zlatka [abi}a, Ana - Du{ice ]ulum i Miodraga Gakovi}a, Anastazija - Marine i Damira Uro{eva, Milica - Ivane i [andora Baka, Mila - Julije i Nenada Paklara, Ma{a - Mirjane Makarin-Plav{i} i Du{ka Plav{i}a, Kalina - Sne`ane i Jugoslava Arbanovskog, Lena - Natalije i Save Brzaka, Lenka - Marijane i Mihaila Lazovi}a, Milica - Vesne i Miroslava Iveti}a, Hana - Daliborke i Bele Kova~, Duwa Violete i Du{ka Rutoni}a, Marija - Biqane Damjanovi} i [pire Perduva, An|ela - Gordane i Sini{e Juro{evi}a, Angelina - Biqane Te{i}-Gruji} i Ivice Gru-

ji}a, Ma{a - Sowe i Marinka Gvozdenca, Lara - Zore i Petra Sekuli}a, Jelena Gordane i Dragoquba Dobri}a, Marina Jasmine Marti} i Stevana Sokole, Helena - Sandre Majer i Dalibora Petkovi}a, Ma{a - Andree i Du{ka Milinovi}a, Irina - Gordane Juki} i Dejana Vukobratovi}a, Katarina - Valentine Kuki} i Igora [ijakova, An|ela - Jelene i Stevana Jawina, Jana - Ksenije i Dalibora Bjelo{evi}a, Jovana - Jasne i Borislava Te{i}a, Marina - Tijane i Vase Raduki}a, Andrea - Aleksandre i Dejana Baji}a, Lea - Jasmine i Petra Srdanovi}a, Katarina Tawe i Predraga Georgijevi}a, Nikolina - Emine i Nikole Dejanovi}a, Mina - Biqane i Miroslava Gari}a, Sta{a - Jelene i Dragana Stanojevi}a, Duwa - Smiqane i Marka Tubi}a, Anastasia - Sandre Reli} i Bojana Stankovi}a, Sintia - Marte ^apo-Hodi i Igora ^apoa, Una - Lidije Pavlovi}-Lon~ar i Aleksandra Pavlovi}a, Marija - Andrijane @igi} i Romea Karanovi}a, Jelena - Daliborke i Vladimira Krsti}a, Dajana - @ivane i Veqka @ige, An|ela - Jovane i Nikole Quboja, An|ela - Vere Dimitrijevi} i Slavka Hajdua, Anastasija - Jovane i Zorana Milin~i}a, Irina - Milene i Tihomira Ostoji}a, Ivana - Sawe i Vladimira Murtina, An|ela - Vi{we i Zorana Daci}a.

Umrli Jelisaveta Japunxi} ro|. êtnik (1940), Mla|en Maksimovi} (1924), Pavle Radi} (1936), Stanoje Vidovi} (1934), Viktorija Sila|i (1925), Jovanka Vu~eti} ro|. Repac (1938), Qubinka Osmanovi} ro|. Milenkovi} (1935), Milka Kezmi} ro|. Todori} (1933), Mika Jazi} ro|. Mr|a (1937), Julka Maletin ro|. Stankov (1942), Joèf Varga (1936), Sofija Petri} (1928), Vesna Hajdin Stankovi} ro|. Hajdin (1962), Angelina Buri} ro|. Mi{i} (1933), Sneàna Pavlov ro|. Vujovi} (1951), [andor Bika (1928), An|elka Bogojevac ro|. Leti} (1929), Dimitrije Tomin (1928), Sava Kosani} (1936), Miroslav Mar~ok (1951), @ivojin Jockovi} (1929), @eqko Popovi} (1954), Lazo Kuli} (1925), Qubica Stankov ro|. [ili} (1932), Dalibor Nikoli} (1985), Radomir Niki} (1950), \or|e Davidov (1952), Bosiqka Kresi} ro|. Pijetlovi} (1925), Olga Anti} (1950), Ivan Adamov (1930), Pavle Stepanov (1921), Radomir Nov~i} (1956), Joèf Laslo (1943), Bosiqka [u{tum ro|. Kapetanovi} (1946), Obrenka Trajkovi} ro|. Papi} (1931), Branivoje Jakovqevi} (1955), Karlo Pardovicki Miroslav Panti} i Angelina Kota

(1931), Zdravko Duvwak (1948), Borislavka Mihajlovi} ro|. Basari} (1947), Mihaq Benarik (1964), Miroslav Mar~eti} (1954), Vojna Vujadinovi} ro|. Ki}anovi} (1941), Mitar Vuki}evi} (1925), Milica Muti} ro|. Qubojevi} (1935), Milena Dumeda{ ro|. Stankov (1930), Zorka Francuski ro|. Badrqica (1932), Jelka Alaburi} ro|. Ugrinov (1946), Mile Vukadinovi} (1937), Bogomir @ivkovi} (1939), Jawa Stani} ro|. ]ojder (1927), Bogdan Lemaji} (1941), Danica Basta ro|. Mijatov (1928), Dragiwa Vemi} ro|. Mali} (1957), Mirjana Cap ro|. Maksi} (1952), Marija Ili} ro|. Boj~i} (1955), Boja Preda ro|. Jeli~i} (1934), Iva Lipoti} ro|. Lon~ar (1922), Ru`ica Markovi} (1938), @arko Latinki} (1953), Mario Quboja (1957), Jovan Ili} (1962), Mileva Jeli} ro|. \ur|evi} (1936), Katalin Milin ro|. Feketi} (1945), Dobrinka Markovi} ro|. \uri} (1933), Bo`idar Cicmil (1948), Anica Kr~marevi} ro|. Mili} (1948), Miqa Mileti} ro|. Leki} (1941), Tibor Berwi (1931), Petar Jovanovi} (1946), Nada Rado{evi} ro|. Pavi} (1934) i Mile Li~ina (1935).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

STUDENTSKI CENTAR UVEO NEKA NOVA PRAVILA

Papreno no}ewe u studentskoj sobi

NOVI SAD DOBIJA PET NOVIH SPOMENIKA

Oma` va`nim Novosa|anima

okrenut prema Gradskoj ku}i, a ideja je da se ta zelena povr{ina u Ulici Modene prese~e jednom stazom i da se odmah pored te staze smesti statua.

la sama po sebi - obja{wava Filipovi}. A sa druge strane iste ulice, na travnatoj povr{ini na uglu s Bulevarom Mihajla Pupina,

Do leta figure na mestu Gradska uprava za kulturu uz Savet za kulturu Skup{tine grada koji su nadle`ni za postavqawe spomenika u gradu, kao krajwi rok za izradu ve}ine ovih skulptura odredili su kraj juna naredne godine tako da se mo`e o~ekivati da }e ve} po~etkom leta sve figure biti na svojim mestima. - Hteo sam da predstavim Lazu Kosti}a kao ono {to i jeste bio - intelektualac gospodskih manira. Upravo poza u koju sam zamislio da ga postavim, u ponositom stavu, uzdignute brade, omogu}ava mi da istaknem wegove karakterne osobine i taj neki prefiweni gospodski manir koji ga je obele`avao. Naravno, kwiga u ruci se prosto namesti-

prolaznike }e pozdravqati statua Mihajla Pupina. - Mogu}e je da }e moja skulptura biti i ve}a od dva i po metra zato {to poku{avam da prilagodim statuu prostoru u kome }e u nekom momentu za`iveti. Trudi}u se da maksimalno do~aram lik na{eg nau~nika kao i neke detaqe poput nao~ara na primer, jer on treba da bude saglediv sa ne-

koliko desetina metara. @elim da u celokupnu sliku ukombinujem i wegove kaleme, dakle da poku{am da poka`em ne samo fizi~ko obli~je ve} i ono {to je Mihajlo Pupin radio - obja{wava autor ove skulpture Sava Halugin. Zavod za izgradwu grada isplatio je novac za izradu bista Marini Olewinoj i Ferencu Feheru, za koje je utro{eno blizu dva miliona dinara dok za izradu ostala tri spomenika nije bilo dovoqno novca predvi|enog programom ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za ovu godinu. Avansni deo uplate za ostala tri spomenika iznosi 1.290.000 dinara koji }e biti ispla}eni do kraja godine dok }e preostali iznos od oko tri i po miliona dinara biti upla}en u skladu sa rogramom ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za slede}u godinu. J. Zdjelarevi}

LABUDOVI IZ DUNAVSKOG PARKA ZIMUJU U MALOM ZOOLO[KOM VRTU U KAMENICI

Isa i Bisa u sremskoj oazi

Pre nekoliko dana ~uveni labu|i par Isa i Bisa iz Dunavskog parka su, kao i svake godine, preme{teni u mini zoolo{ki vrt u Sremskoj Kamenici gde }e do~ekati lepo vreme i novo prole}e. Vlasnik ovog mini `ivotiwskog carstva Radovan Bata Kokar ka`e da se labudovi ne preme{taju zbog hladno}e,

-Oni tvrde da je to radi nas, na{e bezbednosti, da bi se spre~ilo pojavqivawe ilegalaca u domovima. Mislim da je to samo na~in da uzmu pare i zarade- tvrdi Andrijana. U Studentskom centru kaù da nakon pla}awa boravi{ne takse od 120 dinara, ostaje minimalac koji }e se koristiti za regulisawe ra~una za struju, vodu, za prawe posteqine i odràvawe domova. Zakonska regulativa ipak govori u prilog novosadskom Studentskom centru. Prema ~lanu 23. Zakona o u~eni~kom i studentskom standardu, ustanova, odnosno studentski dom, moè da obavqa i drugu delatnost koja je u funkciji wene osnovne delatnosti. “U okviru svoje de-

U Beogradu taksa 150 dinara

Foto: B. Lu~i}

Novi Sad }e do leta naredne godine postati bogatiji za ~ak pet skulptura - Ferenca Fehera, Marine Olewine, Vase Staji}a, Laze Kosti}a i Mihajla Pupina, koje }e u uèm centru podse}ati Novosa|ane, ali i sve one koji se zateknu u na{em gradu, na va`nost svoje uloge u kulturnoj istoriji ne samo Novog Sada, ve} i naroda na ovim prostorima. Bista vojvo|anskog pesnika Ferenca Fehera trebalo bi da bude prva u nizu postavqenih spomenika. Zamisao je da on bude otkriven do kraja godine na trgu koji nosi wegovo ime. - Bista Ferenca Fehera je u fazi livewa a postament u fazi izrade. Skulptura }e biti postavqena na Trgu Ferenca Fehera koji se nalazi na uglu ulica Miroslava Anti}a i Maksima Gorkog - kaè autor skulpture, vajar Laslo Sila|i koji je istovremeno autor i druge skulpture koja }e prikazati osniva~icu Baleta Srpskog narodnog pozori{ta, Marinu Olewinu. Statua Marine Olewine krasi}e parterni deo ispred SNP-a, ta~nije bi}e postavqena na travnatoj povr{ini pored statue Pere Dobrinovi}a. Otkrivawe se o~ekuje u maju kada ova institucija kulture bude slavila 150 godina od osnivawa. Bronzani spomenik Vase Staji}a, visok dva i po metra, izliven u bronzi staja}e na travnatoj povr{ini izme|u zgrada Izvr{nog ve}a Vojvodine i Gimnazije „Isidora Sekuli}“. Kako kaè autor skulpture, Slobodan Boduli}, wegova ideja je bila da na {to verodostojniji na~in predstavi Vasu Staji}a kao Ba~vanina koji ponosito drì govor u kaputu i sa {e{irom na glavi. - Iz kamenoloma u Rakovcu dobi}u kamen koji }e biti iskori{}en kao postament za skulpturu. To je kamen sa Fru{ke gore koju je Vasa oboàvao i po kojoj je prvi hodao kao planinar. Zamislio sam da kamen bude amorfnog, prirodnog oblika, da ga ne obra|ujem, ve} takvog, odvaqenog od Fru{ke Gore, stavim pod noge Vasi Staji}u - obja{wava Boduli}. Istih dimenzija, tako|e bronzana, bi}e i statua Laze Kosti}a koja bi trebalo da bude sme{tena na po~etku Ulice Modene, na onoj strani koja gleda na Zmaj Jovinu ulicu. Kako kaè vajar Stevan Filipovi}, autor ove skulpture, Laza Kosti} }e biti

Taksa za no}ewe gosta odnosno onoga koji koji na konkursu nije dobio mesto u nekom od novosadskih domova, od sada}e iznositi 550 dinara po osobi, istaknuto je na obave{tewu u studentskom domu „A“. Prema re~ima direktora studentskih domova Jovana Bjelobabe ovo je uvedeno zbog boravi{nih taksi koje Studentski centar pla}a. - Osnovni razlog {to smo uveli taksu za no}ewe jeste to {to za svako preno}i{te koje izdamo u studentskom domu mi gradu pla}amo boravi{nu taksu od 120 dinara -rekao je Bjelobaba. Dodao je da je ovo uvedeno i radi spre~avawa no}ewa ilegalaca kao i zbog toga {to su

jer su oni ptice kojima zima ne smeta, ve} zbog ~iwenice da se jezerce u Dunavskom parku preko zime zaledi, pa im je zato mnogo komfornije i sigurnije u wegovom bazenu koji ima greja~e za vodu. Po wegovim re~ima oko wih u zimskim mesecima nema puno posla osim hrawewa, a kako smo se

Foto: F. Baki}

mogli uveriti na licu mesta, u Kamenici uìvaju u dru{tvu drugih pernatih vrsta poput ukrasnih pataka, fazana i druge ìvine. Ina~e, ova ìvotiwska oaza postoji ve} dvadesetak godina, a za to vreme je kroz wu pro{lo mnogo ìvotiwa svih fela. Bata isti~e da se ovo uto~i{te odràva wegovim entuzijazmom i qubavqu, ali napomiwe da svega sigurno ne bi bilo

da nije wegove supruge Verone koja, kako ka`e, vodi brigu o svim `ivotiwama. U Batinom dvori{tu sada se {epure fazani, na sve strane tr~karaju pudle i ov~arski psi, a dru{tvo im prave jedno lane i poni kow. Na prvi pogled ova slika se mo`da ~ini malo haoti~na, ali je zapravo najboqi primer da uz mnogo qubavi ni{ta nije nemogu}e. B. M.

Pore|ewa radi, u Studentskom centru u Beogradu, taksa za sada iznosi 150 dinara. Prema re~ima pomo}nice direktora za sme{taj u studentskim domovima u Beogradu Dragane Vuja~i} ove godine jo{ nije doneta odluka koliko }e taksa iznositi, a wena visina zavisi}e od toga koliko je studenata ostalo ispod crte za buxet. studenti traìli pove}awe bezbednosti. Studenti u domovima ne podràvaju ovu odluku. Studentkiwe master studija Komunikologije na Filozofskom fakultetu Darjana Pelemi{ i Andrijana Stepanovi} sloìle su se da odluka nije u interesu studenata. - Ovo zna~i da za tri no}ewa plati{ jedan mesec stanovawa u domu ili pola meseca kompletnih obroka u menzi rekla je Darjana dodaju}i da je za odluku pro~itala na obave{tewu oka~enom na vratima doma. Ipak, kod Andrijane u domu „B“ nije ni bilo obave{tewa. Ona kaè da je za to saznala od koleginice.

latnosti, radi kori{}ewa slobodnih kapaciteta, ustanova moè pruàti usluge tre}im licima, o ~emu vodi posebnu evidenciju”, zapisano je u ovom ~lanu. Opet, ~lan 3. kaè da u~enik, odnosno student u~estvuje u obezbe|ivawu tro{kova za ostvarivawe prava sme{taja, ishrane i odmora. Po odluci Studentskog centra mese~na nadokanada za kori{}ewe studenskog doma, studenata koji su primqeni na konkursu, iznosi 1500 dinara. Ukoliko neko nije „domac“, u domu moè da spava samo tri puta mese~no, a za roditeqe je besplatno. U domovima prve kategorije taksa za no}ewe bi}e pomenutih 550, a za domove druge kategorije 350 dinara. A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Spomenar” – intimni ìvot poznatih Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbrà ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Spomenar” Mile Milosavqevi}. Re~ izdava~a: “Spomenar” je plod vi{egodi{weg rada, kwiga koja predstavqa specifi~nu formu intervjua: pitawa, uglavnom intimnog karaktera, postavqenih svakom od sagovornika, odre|ena su tako da podstaknu originalne, neposredne odgovore i sagovornika otkriju u novom svetlu, iz sasvim novog ugla. S druge strane, re~ je o objediwavawu dragocene dokumentarne gra|e, pra}ene fotografijama svake intervjuisane li~nosti, koja je zapravo svedo~anstvo o wihovom individualnom duhovnom ìvotu – a mnoge od wih ostavile su dubok trag u istoriji na{e nacionalne kulture i umetnosti. “Spomenar” otkriva snove, èqe, promi{qawa, stavove sagovornika o svemu onome

{to je za jednu zvezdu, umetnika, stvaraoca jednako va`no kao i za obi~nog ~oveka. U „Spomenar“ Mile Milosavqevi} upisali su se, izme|u ostalih, Mira Stupica, Ru`ica Soki}, Oqa Ivawicki, Milorad Pavi}, Momo Kapor, Qi-

qana Habjanovi} \urovi}, Bora \or|evi}, Bajaga... Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak13.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

U SUSRET TURISTI^KO-GASTONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

„Tara{ki kotli}” sinonim za odli~an provod TARA[: Nekako je bilo i logi~no da u Tara{u koji se nalazi na levoj obali Tise, reke koja je oduvek bila bogata ribom, me{tani imaju manifestaciju „Tara{ki kotli}”. Ka-

su se odlu~ili da na svojevrstan na~in „izreklamiraju” doma}i proizvod, tisku ribu, pripremqenu u kotli}u. Tako je 2000. godine, skromno sa svega devet ekipa organizovan pr-

îtaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. îtaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. U okviru „Rogqa“ desetak vinarija koje ~ine „Du}an vina”, ponudi}e oko 40 vrsta vina, za predstoje}e verske i novogodi{we praznike, po sniènim cenama. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine - Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu. da su razne „ijade” po~ele da ni~u po Vojvodini, Tara{ani

vi „Tara{ki kotli}”. Pozvani su svi oni koji vole da kuvaju ribqu ~orbu. Nagrada je bila pravi izazov. Pobednik je dobio pravo da se narednih godinu dana hvali da kuva najboqi

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Alisa u zemqi ~uda" (18), "[i{awe" (19.45 i 21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma - "Nebo nad Berlinom" (20), "Guma" (22.15)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Pera Dobrinovi}:"Je li bilo kne`eve ve~ere" (19.30) Novosadsko pozori{te: "Pomoranyina kora" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Izlo`ba Zorana Tairovi}a "Moment of muvment" (do 1. februara). Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vlado Svetka Bursa} (1954) u 12 ~asova, Du{an @ivadina Ivkovi} (1936) u 12.45 i Vladimir Vladimira Palan~anin (1953) u 13.30 sati. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Vera Ferenca Nikoli} (1930) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Nikola Mi}a Smiqani} (1941) u 11 i Manda Anta Dizdar (1933) u 13 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milojko Du{ana Kuzmanovi} (1953) u 15 sati, a na katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Anica Grge Agner (1918) u 13 ~asova.

ribqi kotli} u selu. Manifestacija je odràna na seosku slavu Preobraèwe Gospodwe, 18. avgusta. Organizatori se je osmislili kao druèwe, a ne kao takmi~ewe, dok im je ciq bio da se kotli}i isprazne do dna. Tako je i bilo. Godinama se broj u~esnika na „Tara{kom kotli}u” pove}avao. Za razliku od prvih druèwa koja su organizovana u {kolskom dvori{tu, manifestacija je preme{tena u seoski park kako bi bilo mesta za sve koji su èleli da u~estvuju. Tako je „Tara{ki kotli}” prerastao u pravi seoski izlet na kojem je u~estvovalo oko sedamdesetak ekipa, {to iz sela, {to

U kotli}u se sprema iskqu~ivo tiska riba, od {arana, kara{a, soma i drugih vrsta... Seoski kuvari amateri su se vreme-

Dan otvorenih vrata u mom selu NVO „Agroprofit” organizova}e u okviru „Rogqa”, razgovor doma}ina seoskih priredbi sa predstavnicima turisti~kih organizacija i agencija, na temu privla~ewa ve}eg broja posetilaca na seoske manifestacije. Pored ove, bi}e razmatrane i jo{ dve teme: „Kako organizovati turisti~ku ponudu – dan otvorenih vrata u mom selu” i „[ta su to putevi vina i kome su nameweni”. U~estvova}e turisti~ki poslenici, novinari i gosti iz Hrvatske, a pozvane i sve turisti~ke organizacije iz Vojvodine. Razgovor je zakazan 18. decembra, u 12.30 ~asova, u amfiteatru Spensa. no za odli~an provod u ovom selu koje ne broji vi{e od 1.000 stanovnika. Do danas je ova manifestacija zadr`ala karakter dru`ewa.

nom izve{tili i sad u~estvuju i na drugim kulinarskim manifestacijama gde osvajaju brojne nagrade. L. Nikovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

iz okolnih mesta. Osim ribqe ~orbe, posetiocima je ponu|en i ukusan ro{tiq, {to je uz muziku i pi}e bilo sasvim dovoq-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Dràva }e pomo}i èlezni~ku liniju Kikinda – @omboq KIKINDA: Lokalna samouprava u Kikindi ostaje pri stavu da iz buxeta izdvoji godi{we oko 15 hiqada evra kako bi Javnom preduze}u „@eleznica Srbije” platila odràvawe 4,7 kilometara pruge na relaciji Kikinda - @omboq. Zamenik predsednika Op{tine Milo{ Latinovi}, kaè da je izuzetno va`no sa~uvati ovaj putni pravac koji je i do sada, kad je re~ o teretnom èlezni~kom prevozu bio izuzetno isplativ. - Postoje najave iz @eleznica Srbije da }e taj sistem u situacijama kao {to je na{a, na}i na~in da zbog strate{kih interesa subvencioni{e putni~ku deonicu Kikinda-@omboq, pa }e i

Studentske stipendije BE^EJ: Studenti tre}e i narednih godina studija fakulteta ili visokih {kola strukovnih studija na teritoriji na{e zemqe, koji imaju prebivali{te u op{tini Be~ej i prose~nu ocenu ve}u od sedam, mogu konkurisati za op{tinsku stipendiju. Jer, op{tinska Komisija za dodelu stipendija studentima raspisala je konkurs, koji traje do 20. decembra.

Visina stipendije je 6.000 dinara mese~no i traje od oktobra 2010. do jula 2011. godine. Za teku}u studentsku godinu raspisan je konkurs za 21 stipendiju, a mogu da konkuri{u studenti 32 struke raznog profila nazna~enih u konkursu, koji se mo`e videti na op{tinskom sajtu www.becej.rs. Posle vrednovawa od strane pomenute Komisije i potpisivawa ugovora s predsednikom op{tine, studentima }e retroaktivno biti ispla}ene stipendije od oktobra ove godine. V. J.

tro{kovi lokalne samouprave biti mawi od sada{wih – dodao je Latinovi}. Joèf Blat iz Dru{tva prijateqa @elznice podse}a da je pri`ni pravac Kikinda -@omboq-Temi{var jedan od ozbiqnih alternativa èlezni~kom Koridoru 10. - Da budemo prakti~ni, ono {to }e dati pun smisao kori{}ewa èlezni~ke linije Kikinda- @omboq, to je ono {to sada radimo. Intenzivno u saradwi sa rumunskim kolegama nastojimo da uskladimo red vo`we na pravcu Kikinda-@omboq-Temi{var.Tek tada }e taj `lezni~ki krak dobiti svoj pun smisao i rentabilnost kaè Blat. A. \uran

Politika prisutna samo pred izbore IN\IJA: U In|iji je odràn prvi Forum partnera ~iji ~lanovi }e u raditi na izradi Strategije lokalnog odrìvog razvoja op{tine In|ija koja }e vaìti u narednih deset godina, dokumentu koji je od izuzetne va`nosti za razvoj op{tine In|ija i koji }e biti osnova za realizaciju zapo~etih planova i kreirawe novih. Forum partnera formiran je kao neformalno telo sastavqeno od predstavnika lokalne samouprave i lokalnih partnera. Prisutni su se na skupu opredelili za radnu grupu kroz koju }e kao aktivni ~lanovi doprineti izradi Strategije lokalnog odrìvog razvoja i aktivno se ukqu~iti u strate{ki razvoj lokalne zajednice. U okviru Foruma bi}e oformqene tri tematske radne grupe: ekonomski raz-

voj, dru{tveni razvoj i za{tita ìvotne sredine i infrastrukture, a teorija odrìvog razvoja koja je usvojena i u EU podrazumeva upravo ove ~inioce. Predsednik Skup{tine op{tine Aleksandar Kova~evi} je istakao da Op{tina In|ija funkcioni{e tako {to je politika prisutna samo dva meseca, i to pred izbore, dok su svi ostali dani posve}eni stvarawu boqeg ìvota za gra|ane. Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op{tina \or|e Stani~i} rekao je da je ube|en da }e In|ija biti jedna od op{tina koja }e uvek biti interesantna i privla~na investitorima. - U tome je va`nost postojawa Strategije razvoja, jer ona pokazuje koji su ciqevi, mogu}nosti i prioriteti jedne op{tine u

svim aspektima funkcionisawa lokalne samouprave- rekao je Stani~i}. Koordinator za Strate{ko planirawe programa „Eks~ejnx 3”Aleksandar Marinkovi} rekao je da je In|ija me|u prvim op{tinama u Srbiji 2006. godine usvojila petogodi{wu strategiju razvoja, a do aprila meseca do-

ALARMANTNI PODACI MOBILNOG TIMA ZA ZA[TITU @RTAVA NASIQA U PORODICI

Zlostavqano oko pedeset dece za godinu dana STARA PAZOVA: Prema podacima Centra za socijalni rad Stara Pazova, u 93 porodice ove godine otkriveno je da su `rtve nasiqa bile 36 dece mla|e od 10 godina, 10 dece starosti od 10 do 18 godina, 26 odraslih osoba, me|u kojima su i pet `ena i dva mu{karca starijih od 60 godina. Mobilni tim Op{tine Stara Pazova za za{titu `rtava nasiqa u prodici, koji ~ine dva socijalna radnika Centra za socijalni rad Stara Pazova, socijalni radnik Doma zdravqa i predstavnik tu`ila{tva, u prvoj godini rada je intenzivno radio na stvarawu uslova za rad, uz brigu o zbriwavawu `rtava nasiqa, otkrivenih u toku prve godine rada. Pored brige o `rtvama nasiqa kojih je samo do oktobra 2010. godine evidentirano u 93 porodice, akcenat je stavqen na povezivawe sa drugim institucijama koje imaju dodira sa porodicom i obuku za otkrivawe i adekvatno reagovawe u ciqu za{tite od nasiqa.

Mobilni tim op{tine Stara Pazova

Podatak koji iznosi socijalni radnik ~lan tima Centra za socijalni rad Stara Pazova Milka Perendija, bio je pokazateq da {to vi{e qudi u

lokalnoj zajednici treba upoznati sa problemima nasiqa, simptomima koje pokazuju `rtve i mogu}im pravcima delovawa.

Kasa tesna za sve `eqe

Nastup prvog izvo|a~kog ansambla kawi{kog folklora Foto: M. Mitrovi}

GODI[WI KONCERT KAWI[KOG SAKUD „SVETI SAVA”

Folkor razgalio publiku fa Eleonore i Du{ana Baji}a i Luke Popova, a prvi izvo|a~ki ansambl je igre iz P~iwe i Bosilegradskog pripremio u koreografiji Qubomira Vuji~ina i stru~nog rukovodioca Du{ana Baji}a. Gosti iz Mokrina predstavili su se igrama iz Banata i okoline Bujanovca, pod vo|stvom umetni~kog rukovodioca i koreografa Igora Bili}a. „Pesmu o ]iri” kazivala je Evelin Bor{o{, a tekst @ivojina Stankova „Alapa~a Soka” Danica @igi}, a ~lanovi dramske sekcije \ur|ina Stojanovi}, Jelena Kuki} i Bo`idar Popov izveli su odlomak iz Sterijine komedije „Pokondirena tikva”. M. Mr.

IN\IJA PRAVI DESETOGODI[WU STRATEGIJU RAZVOJA

ODBORNICI U BA^KOJ PALANCI USVOJILI BUYET ZA 2011. GODINU

KAWI@A: Srpsko amatersko kulturno-umetni~ko dur{tvo „Sveti Sava” iz Kawi`e priredilo je u subotu uve~e tradicionalni godi{wi koncert, koji su ovda{wi amateri uprili~ili 12. put. Folklornim igrama, pesmom i humorom kawi{ki ansambli i gosti iz KUD „Mokrin” iz Mokrina razgalili su publiku koja je popunila pozori{nu salu Doma umetnosti, koja ih je nagradila aplauzima. Ansambli tri uzrasta SAKUD „Sveti Sava” predstavili su se vojvo|anskim igrama, zatim igrama iz Leskovca i Dimitrovgrada, koje su pripremqene pod vo|stvom stru~nih rukovodilaca i koreogra-

ponedeqak13.decembar2010.

BA^KA PALANKA: Ve}ina odbornika Skup{tine Op{tine Ba~ka Palanka donela je Odluku o buxetu za 2011. godinu. Planirano je da se ostvare ukupni prihodi od milijarde i 158,7 miliona dinara od ~ega su milijarda i 60,9 miliona dinara ukupni prihodi i primawa buxeta, a 97,8 milina dinara dodatni prihodi indirektnih korisnika. U pore|ewu sa planom prihoda buxeta za ovu godinu pove}awe je skromnih 33 miliona dinara, a analiti~ari ka`u da je to realan odraz krize. Predstavnici skup{tinske ve}ine koju ovde ~ine radikali i DSS ka`u da je buxet planiran realno i da su skoro svi korisnici dobili skromno vi{e nego {to je bilo planirano za ovu godinu. Za Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu Op{tine Ba~ka Palanka”, primera radi, koja brine o urbanizmu, putnoj privredi i poslovnom prostoru ukupno je pred-

vi|en 231,5 milina dinara, za Pred{kolsku ustanovu „Mladost” 101,69 miliona, za osnovno obrazovawe 84,9 miliona, a za sredwe 31,7 miliona dinara. Za sport, odnosno fizi~ku kulturu je predvi|en 51 milion, a za socijalnu za{titu 29,3 miliona dinara, dok }e Op{tinska uprava „ko{tati” gra|ane 142,1 milion dinara. Informisawu je nameweno 23 miliona, Narodnoj biblioteci 25, Kulturnom centru 18,7 miliona, a Turisti~koj organizaciji op{tine 7,9 miliona. U komunalnu delatnost treba da se investira 101 milion, poqoprivrdi bi pripalo 70 miliona, dok bi sredstva za investicije iznosila 35 miliona dinara, a mesnim zajednicama 80,97 miliona. Nadle`ni ka`u da je objektivno op{tinska kasa tesna za sve `eqe, ali da je ovo realnost krize kojoj se i ovde o~ito jo{ ne vidi kraj. M. Suyum

OTVORENA AUTOMATSKA MERNA STANICA

Za boqi kvalitet vazduha u gradu KIKINDA: Automatska merna stanica za pra}ewe kvaliteta vazduha, ju~e je i zvani~no pu{tena u rad. Ova stanica postavqena je u Mikronasequ pro{le godine, a finasirana je iz CARDS programa Ministartsva `ivotne sredine i prostornog planirawa. Wen zadatak je da meri kvalitet vazduha u urbanom delu grada. Stanicu, koja je deo projekta koje je finansirala Evropska unija, otvorio je direktor Agencije za za-

{titu ìvotne sredine Srbije Mom~ilo @ivkovi}. U aprilu }e Evropska unija celu mreù zvani~no predati Agenciji za za{titu ìvotne. Stanica jo{ uvek nema sve parametre koje bismo èlili da merimo u ovom gradu, ali u narednom periodu bi}e dopuwena analizatorima koji detektuju ~estice i ~a|. Meri se koli~ina sumpor dioksida, ugqen monoksida i azotnih oksida u vazduhu i sve vrednosti su ispod grani~nih. A. \uran

- Obuhva}ene su sve tri osnovne {kole u Staroj Pazovi, O[ „Nikola Tesla” u Novim Banovcima, „Slobodan Savkovi}” u Starim Banovcima, „Vera Mi{~evi}” u Belegi{u, Tehni~ka {kola i Gimnazija, a sastanci su odràni i sa vaspita~ima PU „Radost” i zaposlenima u policijskim stanicama u Staroj i Novoj Pazovi. U planu su sastanci sa zaposlenima ili timovima za borbu protiv nasiqa i u svim ostalim {kolama - kaè direktorka Centra za socijalni rad Vesna Trbovi} koja smatra da prosvetni radnici, pedagozi i priholozi u {kolama, u stalnom kontaktu sa decom, mogu uo~iti simptome nasiqa. Sekretar Osnovnog tuìla{tva u Sremskoj Mitrovici i ~lan tima Branislav \uri} je istakao zna~ajne novine u zakonskoj regulativi koje obezbe|uju boqu za{titu `rtve, ali i ~iwenicu da `rtve nasiqa ~esto odustaju od optu`be nasilnika, a i da tuìla{tvo nije zadovoqno izre~enim presudama. A. Mali

ne}e i desetogodi{wu Strategiju odr`ivog razvoja koja }e va`iti od 2011. do 2021.godine. - Sprovedena je i reforma administracije pre vi{e godina, a zahvaquju}i efikasnom poslovawu ima najve}i broj stranih direktnih investicija po glavi stanovnika u Srbiji - dodao je Marinkovi}. S. Bojevi}

Od Deda Mraza igra~ke za vrti} KIKINDA: Za razliku od prethodnih godina, kada su roditeqi izdvajali novac za novogodi{we paketi}e koje su wihova deca dobijala u pred{kolskoj ustanovi, ove godine rukovodstvo je donelo odluku da ova ustanova sama finansira novogodi{we paketi}e koji bi ostali vrti}ima. Pred{kolska ustanova predloìla je da kupi „Pertini” igra~ke svakoj grupi u vrti}ima, koje bi doneo Deda Mraz. Sa ovim predlogom prvobitno se sloìo i Savet roditeqa, ali se po re~ima direktora Milo{a Pejakova, kasnije nekoliko wih predomislilo. U me|uvremenu su igra~ke kupqene, a wihova vrednost je dva miliona dinara. - Ne mogu ja sada da mewam odluku koju je donela ve}ina na sastanku Saveta roditeqa. Organizovali smo i tradicionalno slikawe sa Deda Mrazom, koji }e svakoj grupi u na{oj op{tini doneti te igra~ke. Deca }e dobiti i slatki{e koje je kupila Pred{kolska ustanova. Zbog neslagawa jednog broja roditeqa slede}e nedeqe }e ponovo biti odràn sastanak Saveta roditeqa i tada }emo predloìti da prilikom posete Deda Mraza, i glumci Pozori{ta „Lane” odigraju predstavu za decu – rekao je Milo{ Pejakov. A. \uran

NOVOGODI[WA IZNENA\EWA NIS PETROLA

Na novoj benzinskoj pumpi jeftinije gorivo [ID: U ulici \ure Jak{i}a je utvr|ena cena - ka{e direkotvorena je nedavno renovirana tor Isidor Popadi}. benzinska stanica u [idu, u koju Tako }e kupci naftnih derije NIS ulo`io 50 miliona dinavata u [idu mo}i da kupe evrora. Dva kqu~na ~oveka NIS-a izpremijum BMB-95 po ceni od vr{ni direktor NIS Petrola 125,60 dinara za litru. Drugo Isidor Popadi} i direktor sekpremijum BMB-95 po 115,40, tora maloprodaje Zoran Jovi} u dizel gorivo po 106,60, evroprisustvu brojnih gra|ana [ida dizel po 114 dinara, auto-gas i lokalne samouprave formalni po 69,50 dinara. su presekli vrpcu i zvani~ni pustili u rad benzinsku stanicu. Nova benzinska stanica je remek delo NIS-ovog dizajna. Ona svojom lepotom, funkcionalno{}u i dobrom uslugom, pored ostalog uvela je i doma}i TNG ili te~ni, naftni gas koji odgovara zahtevima Direktor sektora maloprodaje NIS Petrola Zoran Jovi} to~i gorivo Domu zdravqa [id me|unarodnih i doma}ih standarda. Direktora Na svim benzinskim staniIsidor Popadi} ka`e da doma}i cima {irom Srbije jo{ jedno te~ni naftni plin ima kvalitet poklon iznena|ewe, za wih evropskih standarda, a proizvouo~ih predstoje}ih novogodidi se kao ekolo{ko gorivo u {wih praznika, u okviru naPan~evu i Novom Sadu. gradne igre „Vo`wa snova iz - Ovaj te~ni gas trenutno proNIS Petrola” obezbe|en je dajemo na 59 maloprodajnih bogat fond nagrada. objekata u Srbiji s tim {to }e Prvo vozilo koje je ~ekalo da se ovaj broj benzinskih stanica se ova ceremonija zavr{i bilo u veoma kratkom roku pove}ati. je vozilo Doma zdravqa [id, Do nove godine [id i sve novohitna pomo} dobilo je po odluotvorene benzinske stanice kao ci oba dva direktora potpuno u Kladovu, Ba~koj Topoli, Lobesplatno pun rezervoar goriznici i Ni{u, sve naftne deriva. Rezervar goriva je napunio vate prodava}e po dva dinara li~no direktor Zoran Jovi}. jeftinije po litru nego {to im D. Savi~in

ponedeqak13.decembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU DR ZORAN STOJANOVI] ZA „DNEVNIK“: PREDSTOJI USAGLA[AVAWE SRPSKOG ZAKONODAVSTVA S EVROPSKIM

Novo krivi~no delo: zloupotreba u privrednom poslovawu

NAKON TRAGEDIJE NA BE[^ANSKOM MOSTU

Povre|eni stabilno, istraga u toku Jo{ se prikupqaju podaci o nasre}i koja se dogodila na gradili{tu mosta kod Be{ke 29. novembra ove godine u kojoj je `ivot izgubila Novosa|anka Ivana Jakovqevi} (29), in`ewer austrijske kompanije „Alpina“, a wen kolega Milo{ Kolari} (33) iz Beograda te{ko povre|en. Povre|eni mladi} je u stabilnom stawu i u petak je preba-

~en u Urgentni centar u Beogradu, gde je nastavio le~ewe. Kolari}, za kojeg se pretpostavqa da je sedeo za upravqa~em automobila „kia rio“, pored koleginice, koji je pao s mosta u izgradwi preko bo~ne ivice kolovoza s visine ve}e od deset metara, jo{ nije dao izjavu istra`nom sudiji. M. V.

ZREWANINSKA POLICIJA OVE GODINE OBAVILA 130 ZAPLENA DROGE

Rekord od 11 kila heroina kod Srpske Crwe Od po~etka godine do decembra, slu`benici Policijske uprave u Zrewaninu obavili su 130 zaplena razli~itih vrsta narkotika, prevashodno marihuane i heroina. Najve}a akcija dogodila se u avgustu, kada je na grani~nom prelazu kod Srpske Crwe policija oduzela 11.830 grama heroina, ~ime je razbijena organizovana grupa dilera droge. Ina~e, pored marihuane i heroina, me|u u`ivaocima u sredwem Banatu {iroko su rasprostrawene i razne vrste amfe-

zvani Vule i Doga. Wemu je istra`ni sudija ovda{weg Vi{eg suda Goran Zec odredio pritvor zbog sumwe da je neovla{}eno proizveo i stavio u promet opojnu drogu. Po navodima krivi~ne prijave Policijske uprave, Vuka{in S. je tokom ove godine, sve do 6. decembra, kada je uhap{en, lokalnim narkomanima prodavao heroin. Drogu je nabavqao od nepoznate osobe u Beogradu. Donosio ju je u svoju ku}u, premeravao, prepakivao u paketi}e i putem mobilnog

Eksepert krivi~nog prava, profesor dr Zoran Stojanovi}, predsednik stru~ne komisije koja je napisala tekst nacrta vaè}eg Krivi~nog zakonika Srbije iz 2006. godine, kaè da bi Srbija zbog harmonizacije zakonodavstva s evropskim, mogla da obavi jo{ neke izmene krivi~nog zakonodavstva, poput onih koje je nedavno unela Crna Gora. Me|u izmena je i brisawe krivi~nog dela zloupotreba slu`benog poloàja za odgovorno lice u subjektu privrednog poslovawa, umesto kojeg je, shodno komparativnim re{ewima, uvedeno novo krivi~no delo zloupotreba u privrednom poslovawu. Profesor Stojanovi}, koji bio {ef stru~ne komisije koja je napisala izmene KZ-a Crne Gore, u razgovoru za “Dnevnik”, isti~e da je glavni ciq izmena i dopuna definisanih kroz 160 ~lanova zakona, ~ija je primena nedavno po~ela, bila upravo harmonizacija crnogorskog krivi~nog zakonodavstva s evropskim. U vezi s izmenom u crnogorskom KZ-u koja se odnosi na „redefinisawe“ krivi~nog dela- zloupotreba slu`benog poloàja, poznati pravni ekspert ukazuje da nigde u EU to krivi~no delo ne postoji za privredne subjekte, ve} se odnosi samo na zloupotrebe pri obavqawu dràvnih funkcija i drugih javnih poslova, odnosno na zloupotrebe funkcija u institucijama, organima i slu`bama u dràvnom i javnom sektoru. Slu`beno lice je, kaè dr Stojanovi}, univerzalno svuda u svetu i u pogledu sankcionisawa zloupotrebe slu`benog poloàja se o{tro reaguje u krivi~nom pravu. Ta inkriminacija je, shodno sada{wem konceptu trì{nog privre|ivawa, zamewena novim krivi~nim delom - zloupotreba u privrednom poslovawu - koje je , obja{wava profesor Stojanovi}, primereno odgovornom licu u privredom subjektu, a granice ka`wivosti uè postavqene, jer mora biti pribavqena protivpravna imovinska korist i da je nekome na taj na~in pri~iwena {teta. Dr Stojanovi} dodaje da je mi{qewa da

Dr Zoran Stojanovi}

nije iskqu~eno da bi i na koncept krivi~nog dela zloupotreba slu`benog poloàja, makar mo`da samo posredno, mogla da se odnose neka pitawa iz Upitnika EU koji je nedavno dostavqen Srbiji. - Ne mogu da kaèm da je u Upitniku EU koji je imala Crna Gora, eksplicitno bilo pitawe u vezi s krivi~nim delom zloupotreba slu`benog poloàja. Me|utim, bilo je na~elnih stvari: da se razdvoji korupcija u privatnom i javnom sektoru, da se krivi~no pravo ne me{a suvi{e u oblast privrednog poslovawa nego samo kad je re~ o zloupotrebama. Po meni, nema nikakve dileme da je to krivi~no delo anahronizam, koji neke snage ili delovi pravosu|a po svaku cenu ho}e da zadrè, ali ne bih im u tome pripisivao neku zlu nameru, ve} mislim da su za to, izme|u ostalog, jer im je onda lak{i posao- lak{e mogu da optuùju i mnogo je lak{e do}i do osude za to delo - navodi dr Stojanovi}. Profesor ocewuje da bi i „Srbija ako postoji politi~ka voqa mogla jednostavno da re{i dileme po pitawu krivi~nog dela zloupotreba slu`benog polo`ja. - Re{ewe je jednostavno, samo se kao u crnogorskom i slovena~kom krivi~nom zakonodavstvu, iz definicije tog dela izbri{e odgovorno lice u subjek-

tu privrednog poslovawa, i propi{e se krivi~no delo zloupotreba u privrednom poslovawu, s primereno propisanom kaznom, da kaèmo blaòm od kazne za slu`beno lice koje po~ini krivi~no delo zloupotrebu slu`benog poloàja. Za krivi~na dela protiv slu`bene du`nosti nikako ne treba biti popustqiv i mislim da su opravdane stroge kazne propisane za to delo - navodi dr Stojanovi} On dodaje da je mi{qewa da }e Srbija u oblasti nacionalnog krivi~nog zakonodavstva morati da harmonizuje s evropskim ~itav niz stvari. - Recimo u oblasti borbe protiv terorizma imamo novu konvenciju o terorizmu. Zatim, vojna krivi~na dela su pisana za biv{u JNA u vreme nekada{we SFRJ, mislim 1976 godine. Pored toga , pojavquje se, da kaèmo, niz sitinica, na primer, krivi~na dela koja su u~iwena na {tetu finansijskih interesa EU, {to kod mnogih dela mora da se unese, recimo, kod poreske utaje. Tako|e, krivi~no delo falsifikovawe novca mora da se usaglasi s nekim posledwim odlukama EU, da se dopuni nekim radwama, na primer prevoz falsifkovanog novca. Ina~e,

wewa principa dvostruke ka`wivosti, koji predvi|a da krivi~no delo zbog kojeg se upu}uje zahtev za ekstradiciju mora biti predvi|eno i zakonodavstvu zemqe od koje se traì izru~ewe, profesor Stojanovi} navodi da ne iskqu~uje takvu mogu}nost i s Crnom Gorom, ukoliko to pitawe eventualno nije druga~ije definisano ugovorom dveju zemqa. - Zbog principa dvostruke ka`wivosti, u slu~aju zahteva za esktradiciju nekog okrivqenog za zloupotrebu slu`benog poloàja u subjektu privrednog poslovawa, po{to u Crnoj Gori sad postoji novo krivi~no delozloupotreba ovla{}ewa u privrednom poslovawu, odluka bi zavisila od toga da li u konkretnom slu~aju krivi~no delo za koje se lice traì eventualno moè da se podvede pod to novo kri~no delo - obja{wava profesor Stojanovi}. On je ocenio i da nije dobro {to se u Srbiji posledwih nekoliko godina ~esto mewao Zakonik o krivi~nom postupku. - Mislim da je to {to nam se de{ava sa ZKP-om ve} postao kuriozitet u svetskim razmerama u negativnom smislu. To je je jedna veoma osetqiva oblast, a

Nasle|e biv{e SFRJ Stojanovi} navodi da su pre Crne Gore, tokom 2008, odnosno 2007. godine, Slovenija i Hrvatska iz svojih KZ-a izbrisale krivi~no delo zloupotreba slu`benog poloàja za odgovorna lica u privrednim subjektima. To je, obja{wava profesor, nasle|e iz biv{e zajedni~ke dràve SFRJ, perioda samoupravnog socijalizma, planske privrede i dru{tvene svojine, kada su odgovorna lica u dru{tvenim preduze}ima izjedna~avala sa slu`benim, jer su imala velika ovla{}ewa. vaqa podsetiti i da se u EU {tampawe ve}e koli~ine evra od one koja po odre|enoj kvoti pripada nekoj zemqi, izjedna~ava s fasifikovawem novca - kaè dr Stojanovi}. U vezi s ~iwenicom da su u slu~aju pojedinih osoba kod nas u odsustvu optuène za zloupotrebu slu`benog poloàja kao odgovorna lica u nekim privatnim firmama, neke evropske zemqe ranije odbile zahtev Srbije za ekstradiciju zbog neispu-

kad imate jedan ZKP koji je donet, pa nekoliko godina kasnije drugi ~ija je primena odlagana pa je na kraju stavqen van snage, a sad se donosi novi, zatim one nedavne izmene, ~uvena telefonska sednica vlade, pa idu na Skup{tinu i stupaju na snagu kroz par sati, ne znam {ta re}i. Sve se bojim da ne u|emo kao negativan primer u strane uxbenike krivi~nog prava - upozorav je profesor dr Zoran Stojanovi}. J. Jakovqevi}

APELACIONI SUD U BEOGRADU POTVRDIO KAZNU MILISAVU TRIJI]U IZ QUBOVIJE

Za ubistvo tek ro|enog sina osam godina zatvora

Grani~ni prelaz kod Srpske Crwe

tamina i lekova, poput antidepresiva, kao i opijumski ~ajevi. - Ove godine odredili smo meru zadràvawa prema 38 osoba. To su iskqu~ivo lica koja su se bavila preprodajom droge, takozvani dileri. Podneli smo 95 prijava za krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, neovla{}enog dràwa, ali i omogu}avawa uìvawa opojnih droga – kaè inspektor zrewaninske policije \or|e Miolski. Me|u posledwim narko dilerima koji je “pao” u ruke policije jeste Zrewaninac Vuka{in S. (24),

telefona ugovarao isporuku. Heroin je prodavao po ceni od 500 i 1.000 dinara. - Policijska uprava, pored represivnog delovawa, koji je i primarni deo posla, izuzetno veliku pa`wu pridaje edukativnom segmentu u borbi na spre~avawu narkomanije. Samom represijom ne mogu da se postignu dobri rezultati, {to smo mi blagovremeno uo~ili – isti~e inspektor Miolski i nagla{ava da su policijski slu`benici u minulom periodu u {kolama odr`ali niz predavawa na temu {tetnosti narkomanije. @. B.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je Milisav Triji} (41) iz Qubovije osu|en na osam godina zatvora jer je s umi{qajem ubio svog tek ro|enog sina 8. jula 2003. godine. Triji} je dete, koje mu je tog dana porodila Aleksandra Davidovi} iz istog mesta, nedugo po ro|ewu usmrtio tako {to ga je bacio u reku Drinu, navodi se u potvr|enoj presudi koju je Triji}u izrekao Okru`ni sud u [apcu

2008. godine, objavqenoj na sajtu Apelacionog suda. On je 8.jula 2003.godine, u blizini obilaznog puta kod Loznice, s umi{qajem li{io `ivota svoje novoro|eno mu{ko dete, tako {to je po pozivu Davidovi}eve, detetove majke, do{ao po wu da je odveze da se porodi, navodi se u presudi. Voze}i se u svom autu, kada je Davidovi}eva po~ela da se pora|a, Triji} je skrenuo s magistralnog puta i ona je rodila `ivo mu{ko dete. Daqe

se navodi da je Triji} potom nastavio vo`wu ka Loznici ali je u jednom trenutku skrenuo na sporedni put, zaustavio vozilo iz prtqa`nika uzeo no` kojim je presekao pup~anu vrpcu. Uzeo je dete od majke, uputio se u pravcu reke i bacio ga u vodu. Mrtvu bebu prona{li u {ipra`ju u selu Balatunu, kod Bijeqine, nekoliko dana kasnije ribari. Prijavili su slu~aj policiji i dete je sahraweno, dok oni nisu znali ~ije je i odakle ga

je voda donela. DNK analizom utvr|eno je o~instvo i materinstvo. Pre tragi~nog doga|aja, Triji} je radio kao trgovinski radnik u podrumu pi}a u Quboviji a Davidovi}eva kao kuvarica u kafani “Zeleni venac” u tom gradu. Triji} je o`ewen i otac dvoje dece, a tokom su|ewa je negirao da je s Davidovi}evom ikada imao “bli`e kontakte”, dok je ona majka jo{ jednog vanbra~nog deteta. (Tanjug)

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA ZORAN KRASI] NAJAVQUJE

Tribunal sutra o [e{equ

U Ha{kom tribunalu za sutra je zakazana statusna konferencija u predmetu protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, izjavio je danas {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasi}. Krasi} je rekao da o~ekuje da se u utorak otvori nekoliko procesnih pitawa vezanih za postupak nepo{tovawa suda, po{to je [e-

{eq optu`en za obelodawivawe u kwizi identiteta jedanaest svedoka tu`ila{tva. Ha{ki tribunal nastavqa da odugovla~i postupak, rekao je Krasi} na konferenciji za novinare, pod sloganom „Zaustavite ubijawe [e{eqa“. [e{eq je osam godina u pritvoru, a da mu jo{ nije izre~ena presuda i prek{ena su wegova pra-

va na fer i pravi~no su|ewe i su|ewe u razumnom roku, rekao je Krasi}, navode}i da jo{ nije okon~ana ni prva faza prvostepenog postupka. [e{eq i daqe ima zdravstvene smetwe i specijalna komisija lekara, me|unarodni panel bi trebalo do 15. januara da odgovori na pitawe {ta je uzrok tih smetwi, najavio je Krasi}. Krasi} je rekao da je samo pitawe

dana kada }e [e{eq do}i u Srbiju. U Ha{kom tribunalu 20. decembra po~iwe odmor, a taj sud nastavi}e rad oko 10. januara, najavio je Krasi}. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

STANKO SUBOTI], ZA KOJIM JE SRBIJA RASPISALA POTERNICU ZBOG [VERCA CIGARETA I ZLOUPOTREBE POLO@AJA, OGLASIO SE PREKO TV B92

Cane: Sr` zavere napravio Ko{tuni~in kabinet

ATAK NA KATOLI^KU CRKVU U RUMI NAI[AO NA OP[TU OSUDU

Polupani reflektori – vandalski ~in Postupak nepoznatih vandala, koji su u petak uve~e polupali i izgazili sedam refletkorskih lampi u dvori{tu Katoli~ke crkve u Rumi, nai{ao je na op{tu osudu me|u gra|anima Rume. Naime, u dvori{tu Katoli~ke crkve u Rumi, u samom centru grada, samo pre nekoliko dana postavqena je rasveta koja je osvetqavala fontanu i statuu blaène device Marije, a ve} u petak uve~e, za sada nepoznati vandali poru{ili su ogradu i uni{tili sedam tek postavqenih reflektora. - Naàlost, porazbijali su nam svu novopostavqenu rasvetu u dvori{tu crkve, a pro{le godine u septembru su vandali razbili statuu blaène device Marije. Po~inioci ovog incidenta nikad nisu otkriveni. U subotu ujutro, posle ovog posledweg vandalskog ~ina, policija je izvr{ila uvi|aj na licu mesta. Uvi|aj je temeqno obavqen, ali, malo je tragova koji mogu policiju uputiti na po~inioce, jer je sva rasveta polupana i izgaèna. Pro{le godine smo u dvori{tu postavili novu statuu blaène device Marije, statutu Kraqice mira da i na ovaj na~in po{aqemo simboli~nu poruku – kaè ùpnik Katoli~ke crkve u Rumi @eqko Tovilo.

Odmah po saznawu o ovom te{kom incidentu u dvori{tu Katoli~ke crkve predstavnici lokalne samouprave i rumski prota izrazili su àqewe zbog vandalizma izvr{enog nad ovim svetim mestom, osudili ovakvo pona{awe nesavesnih pojedinaca i zatraìli od policije da {to pre rasvetli ovaj slu~aj i po~inioce ovog vandalizma preda sudskim organima. - To {to se dogodilo mogu uraditi samo bolesni qudi. Osu|ujemo ovaj vandalski ~in i traìmo da po~inioci budu otkriveni i privedeni pravdi, u najkra}em mogu}em roku. Mi u Rumi imamo dobru saradwu sa ùpnikom @eqkom Tovilom, ali i svim drugim predstavnicima verskih zajednica i iskreno àlimo {to se ovako ne{to dogodilo u na{oj sredini, a ovaj nasrtaj na ovo sveto mesto nai{ao je i na op{tu osudu gra|ana Rume – kaè predsednik Skup{tine op{tine Ruma Nenad Borovi}. Operativci Policijske uprave Sremska Mitrovica su izvr{ili uvi|aj na licu mesta, a za po~iniocima se traga. Policijska uprava se za sada ne ogla{ava saop{tewem, u interesu istrage. S. Bojevi}

POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE UPOZORAVA:

Lo{a opremqenost policije u toku zime Policijski sindikat Srbije (PSS) ukazao je ju~e na lo{u opremqenost srpske policije u zimskom periodu, {to kako je istaknuto, ugroàva bezbednost gra|ana. Iako je PSS, kako se navodi, i pro{le godine pre po~etka zimskog perioda upoznao javnost i Vladu Srbije „sa katastrofalnim stawem u opremqenosti policije, Vlada i MUP Srbije su i ove godine zanemarili taj akutni problem. PSS najo{trije osu|uje takav odnos Vlade i MUP-a prema policijskim slu`benicima i zahteva da se hitno re{i ovaj problem. „Ukoliko oni najhitnije ne obezbede adekvatne uniformu i obu}u i sredstava za rad policijskih slu`benika, PSS }e pozvati sve zaposlene na protest ispred Vlade Srbije, odnosno pozvati sve pripadnike koji nemaju adekvatnu uniformu do|u na posao u civilnom odelu, jer ne èlimo da policijski slu`benici naru{e svoje zdravqe obavqaju}i odgovorne dràvne

poslove,“ navodi se u saop{tewu. Ovakvim odnosom Vlade i vrha MUP-a prema uniformisanom delu policije, radnicima uprave kriminalisti~ke policije i vatrogasno-spasila~kim jedinicama, najozbiqnije se ugro`ava bezbednost gra|ana, isti~e se u saop{tewu. Kako rukovodstvo MUP-a lo{u opremqenost opravdava propalim tenderima, PSS postavqa pitawe „do kada }e policajci svojim zdravqem pla}ati nesposobnost Vlade i MUP-a da re{e ovaj problem“. „Nakon {to je nekoliko desetina policajaca povre|eno prilikom odr`avawa ‘Gej parade’ i jo{ nekih javnih manifestacija, ponovo su predstavnici vlasti govorili kako nam treba obezbediti adekvatne uslove rada i opremu. Me|utim, sve je ostalo na praznim obe}awima i re~ima“, ocenio je predsednik Policijskog sindikata Srbije Veqko Mijailovi}. (Tanjug)

Stanko Suboti} Cane, za kojim je Srbija raspisala me|unarodnu poternicu zbog {verca cigareta i zloupotrebe poloàja, u emisiji “Izme|u redova”, koja je ju~e emitovana na TV B92, izjavio je da je Ko{tuni~in kabinet “sr` zavere” koja se vodi protiv wega. - Ja sam bio ovla{}eni distrubuter cigareta. Koji bi bio moj motiv da, pored toga, organizujem kriminalnu grupu za krijum~arewe cigareta - rekao je Suboti}, a zatim naveo da je prva situacija wegove javne osude bila u hrvatskom “Nacionalu” 2001. - Tu su pisali o meni, Zoranu \in|i}u i Milu \ukanovi}u. Ja sam bio ucewivan od Ratka Kneèvi}a i Ive Pukani}a zbog tih tekstova. Novinarka koja je objavila te prve ~lanke Jasna Babi}, nedavno je priznala kako su nastali ti tekstovi. Objavila je na blogu da su je Kneèvi} i Pukani} poslali u Beograd kod Aleksandra Tijani}a, a on ju je odveo u neku kancelariju Ko{tuni~inog kabineta, gde joj je re~eno {ta da pi{e. - Iz posla s jednom ruskom grupom zaradili smo 36 miliona evra. Moj deo je bio 24 miliona, i Beko me je zamolio da mu pozajmim svoj deo kako bi regulisao obaveze prema bankama. Nije mi vratio novac, i sada mi to duguje - rekao je Suboti} i naveo da je Beko tim novcem kupovao preduze}a po Srbiji. U emisiji, snimqenoj u Suboti}evoj ku}i u @enevi, Cane je, pored Mihajlovi}a, kao reketa{e ozna~io i srpske biznismene Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka, koji su ga, prema wegovim re~ima, ucewivali za novac u ime Demokratske stranke Srbije. - Oni su nastupili kao organizovana grupa i reketirali me. Prvo sam se prevario {to sam se

Stanko Suboti}

vratio 2000. u Srbiju, u zemqu koja je tek po~ela da se stvara, a u kojoj su korupcija i kriminal kao dobar dan - to je bila gre{ka. Kada sam po~eo da ulaèm novac, trebalo je ili da igram po wihovim pravilima ili da nastradam, {to mi se i desilo rekao je Suboti}. Istakao je da nije hteo da igra po wihovim pravilima, ali je na to bio prinu|en. - Bio sam prinu|en da radim po wihovim nalozima i instrukcijama, kasnije sam opqa~kan, a danas i procesuiran u Srbiji izjavio je Suboti}. Posle podizawa optu`nice protiv wega u Srbiji, Suboti} podse}a da je u [vajcarskoj, gde ìvi na slobodi, podneo krivi~nu prijavu protiv 23 osobe, i otvorio sajt kako bi upoznao javnost sa svojim stavovima. Suboti} je u Srbiji optuèn kao organizator kriminalne grupe koja je devedesetih godina pro{log veka {vercovala cigarete u Srbiji i gotovo ~etiri godine je u bekstvu, nedostupan pravosudnim organima Srbije, pa mu se sudi u odsustvu. - Ministar (Mihajlovi}) na ~elu policije, koja sprovodi is-

tragu protiv mene zbog sumwe da sam se bavio {vercom cigareta, istovremeno dolazi kod mene i ucewuje me da dam novac da me ne optu`i za ne{to {to nisam uradio. Zahtevao je da mu uplatim sumu, a bili su mi blokirali sve poslove u Srbiji - napomenuo je Suboti} obja{wavaju}i za{to je pristao da Mihajlovi}u da

Dobrovoqno finansirao samo DS Stanko Suboti} Cane izjavio je ju~e da je Demokratska stranka Zorana \in|i}a jedina partija u Srbiji koju je dobrovoqno finansirao, dok su ga drugi reketirali. Izjavio je da je Novoj demokratiji jednom uplatio oko 50.000 evra za kampawu „Crna ovca, bela ovca“, na insistirawe wenog predsednika Du{ana Mihajlovi}a, koji ga je, kako tvrdi, kasnije kao ministar policije reketirao. 250.000 evra. Tako|e, tvrdi da su ga „la`ni biografi“ po nalogu iz kabineta biv{eg predsednika Vlade Srbije Vojislava Ko{tunice predstavili kao kriminalca. Biznismen Stanko Suboti} ka`e da je proces koji se u Srbiji vodi protiv wega montiran, tvrde}i da mu od po~etka procesa nije omogu}eno da se adekvatno brani. Specijalni sud odbio je nedavno jemstvo od pet miliona evra koje je Suboti} ponudio,

Kako su prodavane „Ve~erwe novosti” Obja{wavaju}i kupovinu “Ve~erwih novosti”, Suboti} je rekao da je na poziv premijera \in|i}a do{ao u Srbiju i po~eo kontakte s medijskom kompanijom VAC. - Poku{avali su da kupe akcije “Ve~erwih novosti”, ali to nikako nije moglo da se zavr{i do kraja. Onda su meni dali mandat da to zavr{im, i ja sam angaòvao advokatsku kancelariju. Nisam hteo da kupim „Novosti“, hteo sam da kasnije budem distributer, ali Ko{tuni~in kabinet to nije èleo. I onda se pojavquje Mi{a Beko - rekao je Suboti}. - Dragi Mi}ovi}, kum Dejana Mihajlova, do{ao je kod mene i rekao da ho}e da mi pomogne oko kupovine „Novosti“. Rekao mi je uslove, da se trgovina obavi preko Miroslava Mi{kovi}a i Mi{e Beka. To je bio reket dràve. Predlog sam preneo predstavnicima VAC-a, zatim me je Mi}ovi} odveo kod Mi{kovi}a. Iz wegove kancelarije su u tom momentu izlazili Mihajlov i {ef Ko{tuni~inog kabineta. Unutra smo sedeli Mi{kovi}, Beko, Mi}ovi} i ja. Dogovor je bio da se kupovina obavi i u roku od 90 dana da se akcije prebace na mene, a zatim na VAC. U VAC-u su mi,

{to on vidi kao ~iwenicu da pravosu|e ne èli da on prisustvuje procesu. - Od po~etka samog vo|ewa tog procesa i pretprocesih radwi koje su preduzimane protiv mene, vr{ene su prakti~no protivpravne radwe - rekao je Suboti}. Na pitawe da li tvrdi da pravosu|e vodi zaveru protiv wega, Suboti} kaè: - Zbog ~ega pravosu|e onda ne èli da ~ovek kome sudi prisustvuje procesu? Vo|en je proces da bi mogli da do|u do toga da mi vode proces - oni su otvorili proces u Specijalnom tuìla{tvu 2006. godine protiv NN lica, a u toj dokumentaciji se jasno vidi da sam ja bio ciq tog pretkrivi~nog procesa. To zna~i da su tad godinu dana prikupqali dokumentaciju, ili boqe re~eno - falsifikovali dokumentaciju na bazi koje mi danas vode proces. To su radili, saslu{avali su svedoke i nisu ni na koji na~in omogu}avali mojim pravnicima da se ukqu~e, da bi

me|utim, tvrdili da to nije mogu}e, da Vlada Srbije wima govori da }e akcije biti prodate samo na tenderu - rekao je Suboti}. Dan posle poni{tavawa tendera, kako ka`e Suboti}, Mi}ovi} je ponovo do{ao kod wega i rekao da su Mi{kovi} i Beko jedini put da VAC preuzme „Novosti“. - Napravili smo ugovor, anga`ovali kompaniju, koja je trebalo da preuzme akcije, VAC je uplatio 24 miliona evra, a ja sam dao garancije. Mi{kovi} i Beko su tim novcem kupili „Novosti“ i deponovali akcije na svoje kompanije. Posle tri meseca su bili u obavezi da VAC-u predaju akcije, ali nisu. Oni se danas javno pojavquju kao vlasnici, i ne stide se da to priznaju. U septembru 2006. trebalo je da predaju akcije, i zato su tada u Specijalnom sudu po~eli pripremu procesa protiv NN osobe, ~iji ciq sam bio ja. To su uradili da bi mene izbacili iz posla. I to je po~etak problema koje imam - rekao je Suboti} i naveo da je Mi}ovi}u za usluge dao pola miliona evra. - Na{ao sam se u vrtlogu korupcije, u kojoj vi{e nisam mogao da se sna|em - izjavio je Suboti}.

mogli da me eventualno odbrane. Kada je pokrenut proces protiv mene, u Srbiju sam dolazio skoro svakog meseca, imali su mogu}nost da kontaktiraju sa mnom kad god su to hteli, me|utim, oni o~igledno nisu mene èleli u Srbiji. @eleli su da proces pokrenu u momentu kada ja nisam tamo, po{to ja u Srbiji ne ìvim godinama, 12 godina ìvim u [vajcarskoj. Oni su pokrenuli proces zato {to znaju da je proces klasi~no montiran, da su dokumenta koja me optere}uju falsifikovana, da su svedoci koji dolaze na ta su|ewa la`na. Nisu hteli ni po koju cenu meni da omogu}e da sa slobode do|em i predloìm svoju odbranu. Stanko Suboti} kaè da u prilog wegovim tvrdwama ide i to {to je optuèn za, kako je naveo, krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja u sopstvenoj privatnoj firmi od pre 15 godina. - Dok je vo|en pretkrivi~ni postupak, znao sam za wega, po{to sam bio u me|uvemenu reketiran od strane ministra unutra{wih poslova, od strane mnogih poslovnih qudi i od qudi koji su u~estvovali u kreirawu tog procesa. Ja sam bio upoznat sa tim procesom do kraja, ja sam im se nudio po{to nisam mogao da verujem da se la`na konstrukcija, la`na dokumentacija i la`ni dokazi mogu pretvoriti u stvarni proces protiv mene naveo je Suboti}.

TOKOM ZIMSKE PAUZE U RADU HA[KOG SUDA

Simatovi} na privremenoj slobodi Ha{ki tribunal odlu~io je da tokom predstoje}e zimske pauze u radu privremeno oslobodi biv{eg pomo}nika {efa Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije Franka Simatovi}a. Po odluci sudskog ve}a predsedavaju}eg sudije Alfonsa Orija, Simatovi} }e biti oslobo|en 17. decembra, a u zatvorsku jedinicu u Hagu mora da se vrati do 6. januara. Simatovi}eva odbrana je u zahtevu koji je podnela 26. novembra navela da optu`eni ne predstavqa opasnost po `rtve niti svedoke, i tvrdi da nema do-

Franko Simatovi}

kaza da su optuèni ili bilo koja osoba koja je s wim povezana na bilo koji na~in ometali `rtve, odnosno svedoke u ovom slu~aju. U zahtevu je navedeno i da je optuèni u potpunosti postupao u skladu s propisanim uslovima tokom prethodno odobrenih privremenih boravaka na slobodi. Simatovi} je, zajedno s nekada{wim na~elnikom SDB-a Srbije Jovicom Stani{i}em, optuèn za zlo~ine nad Hrvatima i muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine. (Tanjug)

DRU[TVO

ponedeqak13.decembar2010.

ROKENROL U GRADU NA BEGEJU

i muzi~ka oprema, radio-aparati, magnetofoni, gramofoni, crnobeli televizori, xuboks-aparat Wurlitzer, vespa, plo~e, plakati... U prate}em katalogu kao i na {tampanim panoima, posetioci }e mo}i da ~itaju o zrewaninskim sastavima: od zabavnog ansambla “Tihuana 7”, preko ~uvenih “Omega”, prvih elektri~ara „Elektrona“ u kojima je svirao i Branko Mili}evi}, poznatiji kao Kockica, najmla|ih “Juniora”, zatim “Meteora” i “Zlatnih maski”, pa sve do “Xambo xeta” i “Tetka Ane” koji su obele`ili kraj sedamdesetih godina. Nalaze se tu pri~e i o gostovawima Roka Granate u jednoj zrewaninskoj sali, “Sr~ersa“ 1967. i grupe „Status kvo“ 1971. u Hali sportova. - Sredinom {ezdesetih godina u Zrewaninu se organizuju ~ajan-

DNEVNIK

POKRAJINA BRINE O UGRO@ENIMA

Ve~ni snovi iz sobe detiwstva Narodni muzej Zrewanina doma}in je izlo`be “Od Tihuane do Tetka Ane” (Rokenrol u Zrewaninu – {ezdesete i sedamdesete), koja }e biti otvorena ve~eras, u 19 sati. Izlo`ba, ~iji su autori Olivera Skoko i Milenko Adamov, realizuje se uz pomo} Ministarstva kulture Srbije i traja}e do 31. januara 2011. godine. Ovo je svojevrsni oma` jednom vremenu u gradu na Begeju, ali i svim ostalim gradovima koji su na sli~an na~in pro`iveli svoje rokenrol pri~e - od toga kako je sve po~elo, preko najzna~ajnijih rok sastava, gde se igralo i kako se zabavqalo, {ta se slu{alo i gledalo, od koga se u~ilo, koji ~asopisi su se ~itali, kako se obla~ilo, ko je gostovao, pa sve do gitarijada koje su organizovane. Na izlo`bi }e biti predstavqeni brojni instrumenti

c m y

Da lak{e prebrode krizu

„Omega“ u zrewaninskoj hali sportova

ke po mesnim zajednicama sa jednim gramofonom i plo~ama koje su uz farmerke, najlon ~arape i {u{kavac naj~e{}e stizale iz Trsta. Prve plo~e u gradu mogle su se kupiti u svim prodavnicama radio i tv aparata kao i u kwi`arama. Naj~uvena je bila ona u glavnoj ulici, tada Mar{ala Tita, „Budu}nost“, koju je vodio Aleksandar Radoni}, ~ika [aca. Iako su isprva najtra`enije plo-

~e bile one na kojima su se nalazile zabavne i narodne melodije, list „Zrewanin“ koji je izve{tavao o najprodavanijim izdawima pisao je da povremeno sti`u i plo~e inostranih bit-sastava koje bi se odmah rasprodale jer su imale svoje stalne konzumente. Zabele`eno je da je samo u toj prodavnici, „Dilajla“ Toma Xonsa prodata u 1.000 primeraka – isti~e Olivera Skoko. @. Balaban

DOGODINE VOJNI SVE[TENICI U KASARNAMA U SRBIJI

Zbog ekonomske krize koja sve vi{e pritiska, ali i zbog nepostojawa dobrog zakona o socijalnoj pomo}i ugroènima, gotovo cela Vojvodina staje pod „ki{obran“ Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, koji je ove godine, uz pare koje je obezbedila Pokrajinska vlada, gledao da pomogne siroma{nim u svim vojvo|anskim op{tinama, od pomo}i radu narodnih kujni do kupovine opreme za zbriwivawe dece i starih. Tokom ove godine iz buxeta Vojvodine podràn je veliki broj projekata ustanova za sme{taj korisnika, centara za socijalni rad i udruèwa. Na osnovu javnog konkursa Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju, mnogi su nakon niza godina nema{tine prvi put dobili nove krevete i okre~ene prostorije ili ure|ene zgrade. Kako obja-

„Stanovawe uz podr{ku“, kojim je, osim nabavke opreme, omogu}eno i angaòvawe lica na pruàwu pomo}i onima koji ìve samostalno. Domu za decu i omladinu u Beloj Crkvi, ukazala je pokrajinska sekretarka Novka Moji}, kao i za dnevni boravak za decu iz socijalno ugroènih porodica, obezbe|ene su neophodne pare. – Na konkursima Sekretarijata u~estvovali su i centri za socijalni rad, a podràno je vi{e projekata usmerenih na podr{ku maloletnicima s poreme}ajima u pona{awu, kao {to su oni u Srbobranu, Kawiì, Senti i Novoj Crwi, prevenciju nasiqa u porodici i lokalnoj zajednici, u In|iji, ôki i Temerinu. Podr{ka mladim i odraslim osobama s posebnim potrebama pruèna je kroz finansirawe projekta ~iji je ciq organizovawe klubova i vrti}a za decu s

{wava pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji}, podràni su programi i projekti usmereni na unapre|ewe uslova ìvota i bezbednosti korisnika kroz adaptaciju objekata, nabavku opreme i prevoznih sredstava i poboq{awe kvaliteta usluga. – Taj novac omogu}io je da se stvore uslovi za pruàwe usluga sme{taja prilago|ene potrebama obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti u gerontolo{kim centrima u Vrbasu i Kikindi, opremawe kabineta za fizikalnu terapiju Gerontolo{kog centra u Novom Sadu, nabavku neophodne opreme gerontolo{kim centrima u Be~eju, Kawiì i Vr{cu. Zatim, omogu-

posebnim potrebama, savetovali{ta za roditeqe dece s Daunovim sindromom i inkluzivnih radionica, i to u Srbobranu, Ba~u, Somboru i Novom Sadu. Podr`an je i razvoj personalne asistencije za osobe s invaliditetom u Centru „ @iveti uspravno“ iz Novog Sada – rekla je Novka Moji}. Tokom ove godine na osnovu javnog konkursa Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku obezbe|en je novac i za realizaciju {est projekata kojima se pru`a pomo} i nega u ku}i koje realizuju razli~ite ustanove socijalne za{tite za sme{taj korisnika u Sremskoj Mitrovici, Alibunaru, Apatinu, Somboru i Se~wu. Obezbe|e-

Vojna uniforma i za sve{tena lica Mada je jo{ uvek neizvesno kada }e ta~no miris tamjana po~eti da se {iri kasarnama, da li u februaru ili u junu, sasvim je izvesno da }e od naredne godine vojska u Srbiji dobiti vojne sve{tenike koji }e biti stalno zaposleni u Ministarstvu odbrane, prima}e platu iz vojnog buxeta i ima}e status kakav imaju civili koji rade kao vojni slu`benici. Na taj na~in }e se sprovesti dugo pripremana verska slu`ba u vojsci, kakva, ina~e, postoji u svim savremenim armijama sveta. Zadatak da pripreme teren da bi promocija prvih vojnih sve{tenika pro{la onako kako treba dobilo je Ministarstvo odbrane, koje je bilo zadu`eno za prave akte za uvo|ewe verske slu`be. Sabor SPC je, sa svoje strane, na pro{lomese~nom zasedawu, ovlastio vikarnog episkopa jegarskog Porfirija da s Ministarstvom odbrane koordinira ovaj posao. Centralno telo koje }e voditi ra~una o verskoj slu`bi bi}e u Ministarstvu odbrane. U wemu }e biti po jedan predstavnik svih priznatih verskih zajednica – pravoslavne, katoli~ke, islamske, jevrejske, protestantske. Verska slu`ba u Vojsci Srbije bi}e organizovana po ugle-

du na oru`ane snage SAD. Oficiri i vojnici koji nisu pripadnici pravoslavne vere, svoje duhovne potrebe, za po~etak, zadovoqava}e kao i do sada u verskim objektima van kasarni. Kako je me|u pripadnicima Vojske Srbije najvi{e pravoslavaca, vojni sve{tenici }e biti raspore|eni na formacijska mesta u General{tabu Vojske Srbije, ko-

vernika odre|ene crkve ili verske zajednice, bi}e jedan sve{tenik, za 500 do 1.000 vojnika bi}e odre|ena dva sve{tenika, a wihov broj pove}ava}e se za jedan na svakih slede}ih 1.000 pripadnika. Vojni sve{tenici }e morati imati visoko obrazovawe, uslov je i da su odslu`ili vojni rok, ali i da pro|u kroz proveru psi-

Iskustva stranih armija i srpska tradicija O uvo|ewu verske slu`be u Vojsci Srbije srpskog patrijarha Irineja obavestio je proletos ministar odbrane Dragan [utanovac prilikom susreta u Patrijar{iji, ali se saradwa SPC i Vojne akademije, kao priprema za ono {to }e biti dogodine, odvija jo{ od 2008. godine na osnovu Sporazuma o saradwi u oblasti obrazovawa i vaspitawa. Sporazum je potpisao tada{wi na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, a u ime Odbora za versku nastavu episkop hvostanski Atanasije Rakita. Ina~e, ideja o uvo|ewu verske slu`be u Vojsci datira iz 2000. godine na osnovu analiziranih iskustava stranih armija i srpske tradicije. mandama operativnog nivoa, komandama brigada i bataqona, Vojnoj akademiji i vojno-zdravstvenim ustanovama. Od broja pripadnika Vojske Srbije odre|ene veroispovesti zavisi}e i broj sve{tenika. Ukoliko u redovima Vojske ima od 100 do 500

hofizi~ke sposobnosti. Nosi}e uniformu Vojske Srbije kao i svaki oficir, ali i ode}u za bogoslu`ewe saglasno propisima crkve kojoj pripadaju. Za razliku od ostalih pripadnika Vojske Srbije, vojni sve{tenici ne}e imati pravo da nose oru`je, ali

ih to ne}e spre~avati da u~estvuju u multinacionalnim operacijama i aktivnostima u me|unarodnoj vojnoj saradwi. Pravoslavni sve{tenici }e na plo~ici koja ozna~ava pripadnost vojnim snagama na svojoj vojnoj uniformi imati i krst s trolistom na svakom kraku, katoli~ki ravan krst, protestanski krst koji izlazi iz ru`e, vojni rabin ima}e Davidovu zvezdu, a vojni imam polumesec. Vojnim sve{tenicama }e biti dopu{teno, mada vojnici na to nemaju pravo, da imaju bradu. Bi}e im dodeqen i pomo}nik iz redova podoficira. Vojnici }e morati da ih oslovqavaju s „gospodine vojni sve{teni~e“, vojni kapelanu, vojni rabinu, odnosno po verskom zvawu, a ne po ~inu. Plata vojnih sve{tenika, kao i svih vojnih lica, zavisi}e od ~ina koji nosi na naramenicama. Garantuje se tajnost ispovesti i vojni sve{tenik ne}e imati obavezu da prenosi ili iznosi ne{to {to ~uje na ispovesti, bez obzira na to o ~emu je re~. Vojni sve{tnici }e biti samostalni u bogoslu`ewu i nisu u obavezi da slu{aju bilo ~ije civilno nare|ewe o potrebi slu`be ili razgovoru s vojnicima. Q. M.

OD KUPOVINE ANTIBIOTIKA NA SVOJU RUKU VE]A [TETA OD KORISTI

Zloupotreba mo}nog leka Srbija spada u evropske zemqe s relativno visokom potro{wom antibiotika. Podaci iz tridesetak na{ih mikrobiolo{kih laboratorija govore da 22 pacijenta na 1.000 stanovnika uzima terapiju antibioticima. Ovaj mo}an lek kod nas se mo`e kupiti u svakoj apoteci, bez recepta i prethodnog pregleda kod lekara, a potra`wa za tim preparatom posebno je velika u vreme prehlada i gripa. Iako lekari upozoravaju na to da antibiotici ne deluju na viruse, svaku ja~u kijavicu, gu{oboqu ili ka{aq gra|ani ~esto „le~e“ antibioticima, koji se ponekad uzimaju i kao preventivna mera. – To su najpopularniji medikamenti, a qudi im pridaju magi~na svojstva kad god se jave neki zdravstveni problemi – ka`e farmaceutkiwa Nevenka Ili}. – Kupovina antibiotika na svoju

ruku, dakle bez recepta, uobi~ajena je pojava kod nas, ona nije zabrawena, odnosno, antibiotici {irokog spektra delovawa, koji se naj~e{}e tra`e, nisu pod posebnim re`imom izdavawa. Me|utim,

pravilna upotreba antibiotika zahteva i stru~no odre|ivawe dozirawa. Oni koji ovaj preparat uzimaju na svoju ruku naj~e{}e ne

znaju pravilno da ga doziraju, niti ga uzimaju dovoqno dugo. Naime, ukoliko se lek uzima dan-dva, a prekine ~im nestanu prvi simptomi bolesti, organizam se navikava na wega tako da u nekoj narednoj infekciji le~ewe ovim preparatom ne}e biti efikasno. Sli~no se de{ava i kod pogre{nog dozirawa leka. Antibiotici sa {irokim spektrom delovawa su me|u gra|anima omiqeni jer „le~e sve“, a mogu se kupiti za oko 200 dinara po kutiji. Zloupotreba antibiotika, koji su, ina~e, mo}no sredstvo u borbi protiv bakterijskih infekcija, mo`e doneti vi{e {tete nego koristi. Lekari stoga neprestano upozoravaju na to da je neophodno raditi na podizawu svesti gra|ana o opasnostima koje mo`e doneti sve ve}a rezistentnost na antibiotike. Neracionalna potro{wa ovih me-

dikamenata dovodi do toga da medicina po~iwe da gubi bitku s bakterijama koje su sve otpornije na antibiotike, zbog ~ega oni vi{e nisu delotvorni. – Antibiotik se ~esto uzima i kao preventivni lek, {to je posebno opasno – kaè lekarka op{te medicine dr Sneàna [aki}. – êsto se misli da, ukoliko se uzme s prvim simptomima prehlade, bolest se ne}e daqe razvijati pa }e ozdraviti i pre nego {to su se razboleli. Uzimaju}i lek na svoju ruku oni ne znaju ni {ta le~e, a ukoliko zbog virusne infekcije eventualno do|e do upale plu}a ili mo`danih opni, upotreba antibiotika }e da ih maskira pa }e se te{ko dijagnostikovati. Zato je u mnogim zemqama Evrope slobodna prodaja antibiotika zabrawena i bez recepta lekara ne moète ga kupiti, a apotekar koji ga proda moè biti ka`wen. J. Barbuzan

Analiza socijalne za{tite u Vojvodini Po re~ima Novke Moji}, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju u{ao je u zavr{nu fazu izrade analize stawa socijalne za{tite u Vojvodini ~iji je ciq da omogu}i uspe{no osmi{qavawe i vo|ewe reformskih procesa u pronalaèwu pravih mera i wihovoj primeni za najugroènije kategorije stanovni{tva u Pokrajini. Na osnovu rezultata te analize, uz ve} postoje}e i ustaqene aktivnosti, Sekretarijat }e definisati nove programe za naredni period. }ena je nabavka specijalne opreme za nepokretne korisnike – kreveta i du{eka – u gerontolo{kim centrima u Pan~evu i Zrewaninu, kao i za dom za sme{taj du{evno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostro{ki ûdotvorac“ u Novom Be~eju. Za domove starih u Ba~koj Palanci i Kuli nabavqena su teretna i putni~ka prevozna sredstva – obja{wava pokrajinska sekretarka. Ona je napomiwe da je Pokrajinski sekretarijat pruìo pomo} i ustanovama za decu bez roditeqskog starawa i za decu sa smetwama u razvoju u Subotici, Somboru i Veterniku obezbe|ivawem para za nabavku opreme za igrali{ta, za adaptaciju objekata ili za radove na termoizolaciji paviqona. Domu za lica ometena u mentalnom razvoju „Srce“ u Jabuci obezbe|en je novac za realizaciju projekta

ne su i pare za pruàwe usluga pomo}i u ku}i i Udruèwu „Romkiwe Vojvodine“ iz Novog Be~eja i Udruèwu èna „Gakov~anka“ iz Gakova. Na osnovu javnog konkursa za finansirawe i sufinansirawe programa i projekata udruèwa gra|ana u oblasti socijalne politike i demografije ove godine Pokrajinski sekretarijat obezbedio je 23.608.219 dinara za realizaciju aktivnosti 72 udruèwa i u okviru toga pomogao i ratnim vojnim invalidima, borcima, civilnim invalidima rata i porodicama poginulih, osobama s invaliditetom, deci s posebnim potrebama, zavisnicima, obolelima od {e}erne bolesti, de~je i cerebralne paralize, distrofije, multiple skleroze i paraplegije i za realizaciju aktivnosti na za{titi dece, mladih i starih. Q. Male{evi}

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

U BLIZINI LE@IMIRA, NA FRU[KOJ GORI, NAVODNO OTKRIVENO LEKOVITO MAGNETNO POQE

Energija iz kruga za tri bolna druga Na Fru{koj gori, u magnetnom krugu u {umi, na mestu gde put iz Leìmira izlazi na Partizanski put, dolaze qudi, bolesni, bar da odstoje 20 minuta kako bi ublaìli bolove od reume, bolesti zglobova, multiple skleroze, da ublaè nervozu, a kaù, zra~ewe dobro do|e i onima koji boluju od visokog krvnog pritiska, za~epqewa krvnih sudova... U {umi, izme|u lipa zabodeni kol~evi u krug, na jednoj lipi

sve misli i prepustiti se , uz molitve, duhovnim energijama za iscelewe. Ostati 20 minuta u energetskom ’stubu’, preko toga je nepotrebno, jer mo`e da se izazove blaga vrtoglavica. Nalaza~ ovog svetog mesta, Sofija Milanovi}.“ Subotwe jutro, na temperaturi minus tri, dok su lipe oki}ene iwem trojica mu{karaca stoje u krugu, Steva Danojlovi} iz Be{enova, do{ao da potra`i smire-

stablo i za wih zaka~en novac – stodinarke, a u use~eno udubqewe stavqeni petodinarci. Brojimo 280 dinara. - ûo sam da se ova Sofija bavi pronalaèwem energetskih ta~aka, da ìvi negde u Subotici, ni{ta vi{e ne znam – pri~a nam Dragan Vuleta iz Sremske Mitrovice. Vuleta je u prolazu, pa svratio da vidi, jednostavno ga tera radoznalost. Tre}i mu{karac u ener-

we svom reumatizmu, ubi{e ga bolovi, a od kom{ije je ~uo da mu posle stajawa u ovom energetskom krugu bolovi minu. - Ja ~uo, pa do{ao. Kom{ija kaè da mu je dolazak i stajawe u ovom krugu umirio reumu. Vide}u, ali, ose}am kako mi trnci prolaze kroz noge. Ko zna- kaè Steva i nastavqa da stoji u krugu obeleènom ko~i}ima. Na lipi pored kruga ikonice svetog Save i \ur|a use~ene u

getskom krugu je iz Leìmira, ali izbegava slikawe, ne}e da mu se ime spomiwe: - Ne znam {ta da kaèm, mo`da i moè da pomogne, a kad neko traì leka on sve poku{ava - kaè kratko. Pre samo pola sata u energetskom krugu je bilo petoro Novosa|ana, me|u wima i èna koja boluje od multiple skleroze, koja je ispri~ala da ne moè da stoji u mestu, pada, ali, kad stigne u

Zra~i il’ ne zra~i, pitawe je sad

obave{tewe, a na drugoj ikonica svetog Save, svetog \ur|a urezane u drvo i za wih zaka~en novac, stodinarke i petodinarke. Na bukvi pi{e: „Molimo posetioce ovog energetskog i visokoduhovnog mesta da u najve}oj ti{ini i miru borave u wemu, kao i sa po{tovawem i zahvalno{}u prema duhovnim svetlostima koji se tu nalaze i iscequju aure i tela posetilaca. Za`murite, opustiti se, isprazniti

energetski krug oseti toplinu s nogu i mirno prestoji svih 20 minuta! - Muka qude tera, ali vidite, ovde ostavqaju i novac. Kome, kad ovde nikog nema? Vaqda iz zahvalnosti - pri~a Vuleta. Da postoje odre|ene ta~ke koje zra~e vi{e energije, verovatno postoje, uostalom, znam da Japanci rado idu bosi, da bi preko tabana praznili negativnu energiju iz organizma. Otkud znam da li je ovo takvo mesto? Namerno sam stao u krug, da vidim ho}e li moj organizam reagovati. Dok smo odlazili stigli su novi posetioci. Iwe sa lipa po~elo je da se topi, hladno je, a Petar Malenkovi} iz Novog Sada kaè nam: - Dok sam stajao ovde ne{to me je ba{ ugrejalo, hladno}u uop{te ne ose}am, kao da neka struja prolazi kroz mene. Do}i }u i sutra, ho}u da se li~no uverim ho}e li mi biti lak{e od ove nesre}ne reume. Nau~nih i stru~nih dokaza da je re~ o krugu koji emituje energiju nema, nema ni suprotnih tvrdwi. Qudi jednostavno dolaze, imaju svoje muke i probleme, nadaju se ~udu, a nada ipak posledwa umire. Sva raspitivawa za Sofiju Milanovi}, ostala su bezuspe{na.U Leìmiru, gde su mnogi ve} bili u energetskom krugu, kaù da bolesnima, posle nekoliko dolazaka i stajawa po 20 minuta, bude boqe. Ni oni ne znaju za Sofiju, niko je do sada nije video, ~ak ni na planini, na raskrsnici puteva za Leìmir, Svilo{, Letenku i Divo{.A novac - znak zahvalnosti, ostaje zaka~en za ikonice na lipi. Pri~a o isceliteqskom mestu na Fru{koj gori brzo se {iri. Mo`da bi stru~waci za kvantnu fiziku mogli da daju odgovor na pitawe da li je re~ o mestu gde zemqa emituje vi{e energije, ili ne. Zagonetka ostaj S. Bojevi}

BAKA MARIJA NAD@IVELA PROGNOZE LEKARA

Devet decenija u inat bolestima Son}anki Mariji Vodenima svoje majke- pri~a baka ~ar, danas devedesotogodiMarija. {woj baki vedrog lica koja Ni za ~im ne àli, svega jo{ uvek uzima u ruke igle za se rado se}a, a najvi{e svoga pletewe i sama pravi zimniJoze. Ro|ena je 1921. u siromacu, lekari u Klini~kom cen{noj porodici, a kako kaè, tru u Zagrebu jo{ su 1961. Bog je hteo da se uda u bogatu prognozirali da }e ìveti ku}u, a wen Joza je bio vredan jo{ {est meseci! Nije to tai snala`qiv, u ku}i ni~ega da znala Marija, saznala je nije falilo. to tek pre osam godina kada -Joza je bio izuzetno strjoj je priminuo surpug. On je pqiv sa mnom. Dobro smo se ~uvao dokumentaciju u kojoj je navedeno da boluje od Adisonove bolesti, a ona je tada bila neizle~iva. - Moj Joza je tu tajnu ~uvao do groba, jer nije hteo da brinem. êsto sam bolovala, od mladosti. Preleàla sam trbu{ni tifus, imala vi{e upala i operacija, ali za ovu bolest i prognozu nisam znala - pri~a uz osmeh, dodaju}i da je zbog bolesti ostala bez dece, ali je o woj uvek brinuo mu`. I kao {to je to red u prave doma}ice cela wena ku}a koja broji skoro stotinu godina odi{e uredno{}u i ~isto}om. Tu su stari komadi name{taja, mnogo Baka sa Biblijom {oka~kih ru~nih radova i slagali, jedino smo àlili sve to svedo~i o jednom sklad{to nismo imali dece. Punih nom ìvotu i èqi da sve 30 godina nosio je u sebi tajnu ostane kao {to je bilo. I dok koju mi je otkrio tek na samrpri~a Marija uzima {tap i ti, kako ne bih brinula. Ne laganim korakom nas vodi iz mora sve da bude kako lekari sobe u sobu a najdraà joj je kaù. U ìvotu ~esto biva „pridwa soba“ koja nas jo{ draga~ije od onoga {ta mivi{e vra}a u godine wene slimo i èlimo. Tako je i memladosti. ni Bog podario dug ìvot - ûvam sve jer je to deo uprkos te{kim bolestima. U tradicije koju èlim sa~uvacrkvu vi{e ne mogu da idem, ti za mlade. Radim ponekad i ali svako ve~e iznova ~itam ru~ne radove ali ruke me poBibliju. Tako se te{im {to malo izdaju, ali ne mogu da se je moj Joza oti{ao pre mene, odreknem rada. Sada najvi{e neo~ekivano a ja, eto, stalno volim da pravim zimnicu sa bole{qiva, ostala - kaè zaovom Anom koja mi u svemu Marija Vodeni~ar. pomaè a ja je u~im receptiJ. Prel~ec

RAZGOVORI NA SOKAKU

Mo} vode i blata iz ~udotvornog bunara Od kada je na {est kilometara udaqenosti od Kawiè, na pa{waku Jara{ 1908. lekovita voda potekla iz ûdotvornog bunara, prohujalo je vi{e od jednog veka. Preduzimqiv poslovni ~ovek tog doba, veleposednik, bankar i industrijalac Herman Grinfeld (18641926), dobro je procenio {ta vaqa ~initi, pa je topla voda ~udotvornih svojstava dovedena do Narodnog parka. Prepoznaju}i mo} vode i blata gospodin Grinfeld bawsko le~ili{te ûdotvornog bunara po~eo je da razvija u vidu akcionarskog dru{tva kojim je rukovodio od 1913. sve do smrti 1926, da bi potom dve naredne godine upravnica bila wegova supruga Roà. Odmah posle Grinfeldovih, pe~at razvoju bawe dao je Ivan Estergomi (1907-1995), rodom Suboti~anin, koji je radio kao novinar-dopisnik za razne listove, ali je posle Grinfeldovih postavqen za upravnika bawskog le~ili{ta 1928. i tu ostao pet godina. Wegova unuka, Novosa|anka Renata Magdu, prilikom nedavnog boravka u Bawi Kawià prijatno se iznenadila kada je na stranicama monografske kwige "Grad ti{ine" prona{la esej istovetnog naslova iz dedinog pera, ranije objavqen u dva navrata 6. i 12. septembra 1933. u listu "Jugoszlaviai Magyar Ujsag" (Jugoslovenske ma|arske novine) i dedinu uveli~anu sliku na zidu u hodniku direkcije, svedo~anstvo da je ostavio traga u istoriji bawe. - Znala sam iz dedinih pri~a da je jedno vreme ìveo u Kawiì, ali tek kada sam zbog povrede ki~me do{la u bawu radi oporavka, saznala sam da je bio upravnik ustanove - pri~a Renata. - Rado se prise}ao tog perioda, znam da je veoma voleo Kawiù, to se ~esto pomiwalo u porodici, ali do sada nisam znala da je imao tako zna~ajnog udela u radu bawe, odmah posle wegovog osniva~a.

Ponosna sam na dedu jer je prvi u upotrebu za terapije uveo lekovito blato, a uveo je u letwoj sezoni izletni~ki voz koji je saobra}ao na relaciji od Subotice do tada{we Stare Kawi`e, da

Spomenik lepoj Ciganki

bi jo{ unapre|ivao turizam. Taj voz bio je popularan, ali je va`io i za "rodbinsko stra{ilo", strah i trepet za one kojima je rodbina u bawu dolazi-

la u posetu. Deda je posle pre{ao u Zrewanin, gde se rodila i moja majka, izdavao dva ~asopisa za poqoprivredu i bavio se drugim poslovima, a u Novom Sadu je penziju do~ekao kao urednik u "Ma|ar sou". Ponosna sam i {to je prvi objavio da Kawiù zovu Gradom ti{ine. Taj epitet, po kome je bawska varo{ica poznata i prepoznatqiva, kasnije su preuzeli i pisci koji su ovde po~eli da se okupqaju na kwièvnoj koloniji. "Na ulicama, pod bagremovima, zalegla je ti{ina, u predve~erwem sumraku, tek ti i tamo, u ponekom kapixiku, sitne crvene àr lule. Kawiù neki zovu i Gradom ti{ine.", objavio je Ivan Estergomi 1933. Sve je po~elo na pa{waku Jara{ 1908, kada se pored ve} postoje}a dva bunara za potrebe sto~ara bu{io novi arterski bunar. Iz dubine je potekla topla ù}kasta voda s mirisom sumpora i nije trebalo dugo da se pro~uje glas o lekovitosti vode sa "~udotvornog bunara". Na Jara{u su odmah izgra|ene dve kolibe s kadama, pa je za dve godine bawu na pa{waku pohodilo 7.000 qudi! Naredni korak preduzeo je Grinfeld dovode}i vodu do Narodnog parka u Kawiì, ali trebalo mu je nekoliko godina da se sa gradskim ocima izbori za koncesiju na 30 godina za gradwu bawe. Legenda pak kaè da je jedna lepa pastirica Ciganka sa bolesnim nogama, na pa{waku, ~uvaju}i svoje stado, usput bosa gazila po poto~i}u i blatu i desilo se ~udo, te je ozdravila! Lepoj Ciganki je ispred

zdawa Stare bawe, sada hotela „Abela”, u kawi{kom Narodnom parku, spomenik podignut ~im je bawsko le~ili{te izgra|eno i ona je postala wen prepoznatqivi simbol. Na drugoj strani, ispred centralnog bawskog objekta, hotela "Akvamarin", goste poslovi~no do~ekuje osniva~ le~ili{ta ^udotvor-

Dr Ago{ton i Renata Magdu sa slikom dede Ivana Estergomija

nog bunara u bronzanoj izvedbi Herman Grinfeld, ~ija se vizija pozlatila. Sada{wi direktor Bawe Kawi`a, primarijus dr Ferenc Ago{ton, na ovoj du`nosti s malim prekidom od 1993. nagla{ava da je osniva~ ustanove Grinfeld, razvoj Kawi`e usmerio na najboqi mogu}i na~in, pa mu je za zasluge pre pet godina ispred modernog bawskog zdawa podignut spomenik u bronzi, rad poznatog akademskog vajara Save Halugina iz Subotice.

- Prirodne blagodeti, termalna voda i lekovito blato, Bogom su dati, a bitna je medicinska struka koja te komponente spaja za dobrobit qudi. Zna~ajno je da je u ustanovi od osnivawa do dana{wih dana le~ewe uvek bilo pod nadzorom lekara. Kao i sada bawe i u pro{losti nisu bile samo le~ili{ta, nego

Bista osniva~a Hermana Grinfelda

i centri kulture, odmora i oporavka, a prate}i savremene trendove su postale i preventivni centri, koje danas popularno zovemo velnes i fitnes centrima. Kawi`a koristi prirodno blago, za {ta je pre stotinu godina privrednog sluha imao poslovni ~ovek koji je imao ciglanu i banku, dakle nije mu trebalo para, ali `ena mu je bila u kolicima i to mu je bila motivacija da napravi za ono vreme modenru bawu - potse}a Ago{ton. Milorad Mitrovi}

SPORT

ponedeqak13.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

FINALE KUPA SRBIJE

[ampion sa~uvao pehar Partizan - Vojvodina 11:8 (3:1, 2:2, 2:2, 4:3)

Nikola Trajkovi}, Du{an Vukobrat i Igor Terzi}

CENTRALNO-EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U BEOGRADU

Tri medaqe za Srbiju

U Beogradu je odr`ano 8. centralno-evropsko prvenstvo u plivawu za juniore. Natupilo je 130 takmi~ara iz sedam sredwe evropskoh zemaqa, Ma|arske, Slova~ke, Poqske, Rumunije, BJR Makedonije, Slovenije i Srbije (devojke ro|ene 96 - 97. i de~aci 94 95.). Srbija je ukupno zauzela tre}e mesto sa tri medaqe (dve zlatne i jedna bronzana) iza dominantene Ma|arske koja je sakupila 40 (17, 14, 9) i Poqske sa 25 (12, 7, 6). Po osvojenim poenima osvojenim u finalima prva je Ma|arska sa 283 boda, ispred Poqske (221) i Slovenije (137). Od na{ih takmi~ara najuspe{niji je Nikola Trajkovi}, koji je po kriterijumu FINA bodova zauzeo 9. mesto sa vremenom iz trke na 100 prsno (1:05,51 - 753 boda). Trajkovi} je u trci na 100 prsno uzeo zlatno odli~je. Du{an Vukobrat je u disciplini 50 slobodno osvojio zlatnu medaqu na 50 slobodno (23,92 - 725 bodova). U trci na 200 prsno Igor Terzi} je osvojio bronzano odli~je sa vremenom 2:21,38. Ina~e, najboqi me|u mu-

{kim pliva~ima je Ma|ar Mark Pap sa vremenom na 200 le|no (2:04,79 - 788 poena), a kod devojaka wegova sunarotkiwa Liliana Sila|i sa trkom na 200 le|no (2:15,57 - 821 poena). Odli~ne rezultate od na{ih pliva~a na 8. Centralno - evropskom prvenstvu zabele`ili su Trajkovi} na 200 prsno (2:23,75 - 4. mesto) i 400 me{ovito (4:39,55 - 4. mesto, novi kadetski i juniorski rekord Srbije), Lazar Zlati} na 100 le|no (1:02,38 - 5. mesto) i na 200 le|no (2:10,64 - 5. mesto), Divna ]osi} na 100 le|no (1:07,94 - 5. mesto), Dimitrije Mladenovi} na 100 prsno (1:07,35 - 5. mesto), Ivo Pejovi} na 400 slobodno (4:16,15 - 6. mesto), Sara Ili} na 100 delfin (1:06,36 - 6. mesto), Danijela Salma je na 200 delfin (2:13,01 - 6. mesto), Stefana Stojanovi} u istoj trci je bila sedma (2:13,74) i je Jana ]iri} na 200 (2:34,83 - 8. mesto), te mu{ka {tafeta 4h200 slobodno (9:27,30 - 6. mesto), mu{ka {tafeta 4h100 slobdno (3:45,94 - 9. mesto) i mu{ka {tafeta 4h100 me{ovito (4:03,33 - 4. mesto). G. M.

NA[I OTPUTOVALI NA SP U MALIM BAZENIMA

BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca 500, sudije: ]iri} i Golijanin (Beograd). Igra~ vi{e: Partizan 10 (6), Vojvodina 7 (3). Peterci: Partizan 2 (1), Vojvodina 2 (2). PARTIZAN: Soro, Haxiteodoru 1 Ra|en, Korolija 2, Aleksi}, Pijetlovi}, Prlainovi} 1, Radovi} 2, Avramovi}, Mitrovi} 1, Vujasinovi} 1, ]uk 3, @ivojinovi}, [apowi}, Dedovi}. VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Mitrovi}, Vuksanovi} 1, Mili~i}, Vapenski 3, Matovi}, Ovuka, Ran|i} 3, Ubovi} 1, Basara, Cuki}, Matkovi}, Vasi}, Maksimovi}. Vaterpolisti Partizana savladali su Vojvodinu rezultatom 11:8 u finalu Kupa Srbije i po 21. put osvojili trofej. Pobeda crno-belih je bila o~ekivano, ali je beogradski tim do sigurnog trijumfa do{ao tek u posledwoj ~etvrtini zahvaquju}i ve}em kvalitetu igra~a koje poseduje. Novosa|ani su tokom prve tri ~etvrtini bili ravnopravni rival, naro~ito u drugoj i tre}oj deonicei, koje su zavr{ene nere{eno 2:2.

Vaterpolisti Partizana sa 21. trofejom

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Vapenski: Nismo se obrukali Vladimir Vujasinovi} kapiten Partizana je istakao da je ovo bila najboqa utakmica crno - belih ove sezone. - Respektovali smo Vojvodinu, koja je jo{ jednom dokazala da igra sve boqe i boqe. To potvr|uje i wihovo u~e{}e u Evroligi drugu godinu za redom. êstitam Novosa|anima na prikazanoj igri u finalu. Mi smo ovaj me~, kao i onaj sa Crvenom zvezdom u polufinalu ~ekali sa velikom èqom, jer nam ovakve utakmice mnogo zna~e. Prvenstveno, nama je to va`no zbog duela narednog vikenda u Evroligi sa Olimpijakosom u Atini. Taj me~ nam je "biti ili ne biti", ukoliko pobedimo nastvi}emo nadmetwe u Evroligi - rekao je Vujasinovi}. Nikola Ra|en je rekao da su Partizan i Vojvodina odigrali pravo finale. - Finale nije bilo rezultatski ubedqivo, Vojvodina nije bila nimalo lak rival, kako su to neki mediji predstavqali ovih dana. Novosa|ani su dali maksimum, a nama su se opet de{avale neke gre{ke, koje nam se de{avaju iz me~a u me~. Dobro je da smo svesni tih gre{aka i potrudi}emo se da ih ispravimo pred vaàn me~ koji nas o~ekuje sle-

de}eg vikenda u Atini u Evroligi - rekao je Ra|en. Boris Vapenski kapiten Vojvodine je istakao da je Partizan zasluèno pobedio u finalu. - Mi smo uspeli da im pariramo i onim {to smo pokazali u ovom finalu moèmo da budemo zadovoqni. Nismo se obrukali, ponovo smo u igrali u finalu i to je u ovom trenutku veliki uspeh za na{ klub. Verujem da }emo kako sezona bude odmicala igrati sve boqe i boqe. Poku{a}emo da u narednim me~evima sa u Prvenstvu sa Partizanom budemo {to teì rival - rekao je Vapenski. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi} je istakao da je kvalitet bio na strani Partizana u finalu Kupa Srbije. - Mi smo rezultatski dali maksimum, mada smo imali i nekih gre{aka. Ali, uspeli smo da se vratimo u odbrani, da organizujemo kontranapade i da jedno vreme mi diktiramo ritam. Pokazali su moji igra~i da im je mesto u finalu i da se odlazak petroice igra~a u odnosu na pro{lu godinu nije odrazio na ekipu. Sada nas ~eka duel u Evroligi sa Spartakom iz Volgograda - rekao je Stanojevi}.

VELESLALOM ZA DAME

U fini{u druge ~etvrtine Partizan je sa dva uzastopna gola ]uka do{ao do prednosti od 5:2, ali je Vojvodina uspela da uzvrati golovima Vapenskog i Vuksanovi}a. U tom periodu igre Novosa|ani su uglavnom "disali za vrat" crno-belima jure}i zaostatak od jednog do dva gola. Tek u posledwoj ~etvrtini kvalitet i snaga srpskog {ampiona do{li su do potpunog izra`aja, tako da je Partizan golovima Korolije i Mitrovi}a do{ao do 9:5. Ovu visoku prednost crno - beli su bez problema sa~uvali do kraja utakmice i osvojili trofej, peti put za redom. Partizan je igrao znatno boqe nego u prethodnim me~evima na doma}oj i me|unarodnoj sceni, pogotovo je bila dobra realizacija sa igra~em vi{e {to trenera Igora Milanovi}a mo`e da raduje pred zna~ajno gostovawe u Atini za nedequ dana kada na{ {ampion igra va`nu utakmicu protiv Olimpijakosa u Evro ligi. Vojvodina je prikazala ono {to se od we i o~ekivalo i potvrdila da je, trenutno, uz Partizan na{ najboqi klub. S. Anti}

SPUST ZA MU[KARCE

Hir{er slavio Ivan Len|er

Austrijski skija{ Marsel Hir{er slavio je na drugom slalomu ove sezone odr`anom u francuskom Val D'Izeru. Hir{er, koji je pro{le sezone na istom mestu slavio u veleslalomu, do prve pobede u slalomu do{ao je u vremenu 1:44,17 minuta. Drugo mesto pripalo je wegovom zemqaku Benaxaminu Rajhu sa zaostatkom od 31 stotinke, dok je junak dana postao

Foto: F. Baki}

@estoka konkurencija za odli~ja Reprezentativci Srbije u plivawu i vi{estruki osvaja~i evropskih i svetskih odli~ja âba Sila|i i Ivan Len|er, sa trenerom i selektorom reprezentacije Dejanom Pejinovi}em, otputovali su na 10. Svetsko prvenstvo u malim bazenima, koje se od 15. do 19. decembra odràva u Dubajiu. Wima }e se tamo pridruìti i tre}i ~lan na{e reprezentacije Vladimir Stjepanovi}, koji ìvi i trenira u Dubaiju. Len|er }e plivati na 50 i 100 delfin, a Sila|i na 50 i 100 prsno. Stjepanovi} bi trebalo da pliva na 100 slobodno. Pliva~i }e tek na licu mesta saznati da li u polufinale ulazi 20

ili 16, odnosno u finale 10 ili osam pliva~a. Konkurencija u Dubaiju bi}e veoma jaka. U Len|erovim disciplinama glavni favoriti za odli~ja su Koroti{kin, Dajbler i Verlinden. U Sila|ijevim disciplinama favoriti su Silva, Van der Burg, te Kata|ima. - Za Len|era je va`no da 50 pliva ispod 23,5, a 100 ispod 51,5 sekundi. Za Sila|ija }e odli~no biti da 50 ispliva 27, a 100 ispod 59 sekundi. [to se ti~e plasmana Ivan bi trebalo da bude u polufinalu na 100 delfina, a ^aba na 50 prsno rekao je Pejinovi} pre puta u Dubai. G. M.

KUP NACIJA U BIATLONU

Srbija posledwa Reprezentacija Norve{ke u biatlonu osvojila je zlatnu medaqu u trci {tafeta 4h7,5 kilometara na takmi~ewu u austrijskom Hokfilcenu, koje se boduje za Kup nacija i pojedina~ni plasman. Norve`ani su ostvarili ukupno vreme jedan ~as, 28 minuta i 38 sekundi, {to je za 53 sekunde boqi rezultat od drugoplasirane Austrije. Norve`ani su potvrdili dominaciju u ovoj disciplini ove sezone, a u tre}oj pobedi su bili fantasti~ni u ga|awu, {to im je donelo pobedu. Bronzana medaqa pripala je reprezentaciji Francuske (+3,28 minuta), za koju je u posledwoj, ~etvrtoj izmeni, Martin Furhard bio fantasti~an u zavr{nom sprintu i iza sebe ostavio Nemce i Ukrajince. U Hokfilcenu je u~estvovala i {tafeta Srbije, ali je zauzela posledwe, 26. mesto.

koji je posle prve vo`we bio prvi, a na kraju je zavr{io kao deveti. Hir{er se tako izjedna~io sa Francuzom Sebastijanom Gran`om na prvom mestu u spustu sa 100 bodova, dok je vo|stvo u generalnom plasmanu Svetskog kupa Aksel Lun Svindal iz Norve{ke sa 236 bodova ispred Amerikanca Teda Ligetija koji je sakupio 227.

Tesa Vorli

Vorlijeva pobedila Francuska skija{ica Tesa Vorli pobedila je u veleslalomu u Sent Moricu, koji se boduje za Svetski kup. Pobednica iz Aspena pro{log vikenda do drugog trijumfa u sezoni stigla je sa rezultatom 2:10.70 minuta, {to je za samo jednu stotinku boqe od drugoplasirane Tawe Poutianen iz Finske. Tre}e mesto osvojila je Slovenka Tina Maze sa 31 stotinkom zaostatka u odnosu na pobednicu. Vorli je sa 233 poena preuzela vo|stvo u veleslalomu ispred Nemice Viktorije Rebensburg (206), dok u generalnom plasmanu vodi Marija Ri{ iz Nema~ke sa 526 bodova, ispred Lindzi Von iz SAD (381).

Rezultati veleslaloma u Sent Moricu: 1. Tesa Vorli (Francuska) 2:10.70, 2. Tawa Poutiainen (Finska) + 0.01, 3. Tina Maze (Slovenija) + 0.31, 4. Anemon Marmotan (Francuska) + 0.52, 5. Mari Mi{el Gawon (Kanada) + 0,79... Generalni plasman Svetskog kupa: 1. M. Ri{ (Nema~ka) 526, 2. Von (SAD) 381, 3. Poutianinen (Finska) 276, 4. Rebensburg (Nema~ka) 250, 5. Gergl (Austrija) 236... Generalni plasman veleslaloma: 1. Vorli (Francuska) 232, 2. Rebensburg (Nema~ka) 206 bodova, 3. Poutiainen (Finska) 156, 4. Helcl (Nema~ka) 140, 5. Maze (Slovenija) 118...

Marsel Hiri{er

Francuz Stiv Misilije. On je posle prve trke bio 25, ali je u drugoj bio perfektan, {to mu je donelo posledwe mesto na podijumu sa 56 stotinki minusa u odnosu na Her{era. Tragi~ar je bio Italijan Manfred Melg,

Rezultati slaloma u Val d'Izeru: 1. Marsel Hir{er (Austrija) 1:44.70, 2. Bewamin Rajh (Austrija) + 0.31, 3. Stiv Misilije (Italija) + 0.56, 4. Silvan Curbrigen ([vajcarska) + 0.75, 5. @ulijen Kozino (Kanada) +1,13...

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

EVROPSKO PRVENSTVO U KROSU

ALEKSANDAR KATAI, JEDAN OD BISERA VO[INE [KOLE

Srebro Ameli Terzi} i Nemawi Cerovcu

O{trim se za prole}e

Veliki dan za srpsku atletiku, riznica je bogatija za jo{ dve medaqe sa najve}eg kontinentalnog takmi~ewa. Sa Prvenstva Evrope u krosu, koje je odràno u portugalskom gradu Faro, Amela Terzi} (Novi Pazar, trener Rifat Zilki}) i Nemawa Cerovac (Mladost, Uìce, trener Dragi{a Kuzmanovi}) vra}aju se sa srebrnim medaqama. - Odli~no sam se ose}ala tokom cele trke. Takmi~ila sam sa atleti~arkama dve godine starijima od mene, ali nije mi to smetalo da na samom startu povedem i nametnem ritam. Posledwih 500 metara je bila prava borba, èlela sam tu medaqu i do samog kraja se nisam predavala i uspela sam da osvojim srebro - izjavila je Amela.

- Na fantasti~an na~in zavr{ena je atletska sezona 2010. U Portugaliji smo imali dva predstavnika i mo`emo re}i da je uspeh stopostotan. Dve srbrne medaqe osvojene su u juniorskoj kategoriji, sjajna je bila Amela Terzi}, a isti uspeh ne{to malo kasnije ponovio je Nemawa Cerovac. Ono {to smo svi potajno o~ekivali se i obestinilo. Atleti~ari su dali svoj maksimum, vreme ih je poslu`ilo, staza je bila odli~na i sve se poklopilo i odrazilo na uspeh. Amela je sjajno krenula i do samog kraja se nalazila u vode}oj grupi. U sjajnom fini{u sustigla je Britanku Gorecku i zauzela drgu poziciju. Za razliku od Amele, Nemawa je dosta lo{e startovao. U jednom trenutku nalazio se na 60. mestu. Me|utim, kako je trka odmicala Ne-

U nedavnoj analizi u~inka fudbalera Vojvodine u jesewoj polusezoni Jelen superlige, tehni~kom gre{kom Aleksandru Kataiju upisano je {est, umesto devet nastupa. Nije ovaj podatak toliko bitan, ali smo uo~enu gre{ku ispravili i potvrdili ono {to ovom mladi}u pripada. Mladi Srbobranac je zajedno sa Vukom Mito{evi}em imao sli~an fudbalski put. Kao klinac je pro{ao {kolu RMR Vojvodine, pa pre{ao u takmi~arski pogon crveno-belih u FC “Vujadin Bo{kov”, da bi posle omladinaca bio poslat na kaqewe, zajedno sa Mito{evi}em i Stevanovi}em, u Pali}. - To iskustvo u republi~kom rangu nam je verovatno bila ulaznica za povratak me|u prvotimce. Prethodne zimske pripreme bile su veliko iskustvo za nas najmla|e, zatim su do{li i prvi nastupi u sezoni, pa gol protiv Mladog radnika...Ipak, ove jeseni sam tek u pravom smislu osetio {ta zna~i biti prvotimac. Trener Zoran Milinkovi} ti o~igledno veruje. - Zadovoqan sam minuta`om, pa i u~inkom. Postigao sam jedan gol, trudio se da igram dobro, da asitiram...Sve, za sada, ide svojim tokom. U me~u sa Zvezdom na Marakani ulazak Kataija zna~io je i definitivni preokret u igri, umalo i potpun preokret u rezultatu, da je Jao posle wegovog prodora i lopte kao na tacni pogodio ciq. - Stigli smo od 0:2 do 2:2 i to je za po{tovawe. Partizan nam je ba{ umakao. Osam bodova je mnogo, ali Zvezdina tri su svakako dosti`na. Imamo motiva da se borimo na prole}e na dva

Aleksandar Katai (levo)

fronta. Evropa nam ne}e izma}i, a `elimo da opet igramo u finalu Kupa. Stiglo je u me|uvremenu i priznawe od novog selektora mlade reprezentacije Aleksandra Jankovi}a. Zajedno s Medojevi}em i Smiqani}em, koji su 90. godi{te, Mito{evi} i Ka-

tai pozvani su kao godinu mla|i u selekciju ispod 21 godine. - Lep ose}aj, ali sam zbog povrede palca {ake morao nazad ve} posle prvog dana. Nisam `eleo da prijavim povredu i odustanem ve} posle prvog poziva. Ipak, poslu{ao sam savet i vratio se da se ne bi ne{to iskom-

plikovalo. Hirur{ki zahvat je ura|en i sada je sve u redu. Skinu}u longetu za mesec dana i opet }u biti onaj stari. Ve} se o{trim za prole}e i jedva ~ekam da pripreme po~nu – ka`e Aleksandar Katai, koji prve dane raspusta provodi s drugarima. S. Savi}

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave do ~etvrtka

Amela Terzi} i Nemawa Cerovac u Portugaliji

- U konkurenciji najboqih evropskih juniorki od 800m do 5000m, Amela je tr~ala vrlo hrabro. Ona je na samom startu zauzela vode}u poziciju. Malo je takti~ki pogre{ila jer je poku{ala na usponu da se odvoji od ostalih takmi~arki i tu je izgubila dosta snage. Posle 2 km sustigle su je britanke Purdue i Gorecka, me|utim, u sjajnom fini{u, zahvaquju}i borbeno{}u uspela je da prestigne Gorecku i osvoji drugo mesto - istakao je Zilki}, koji je svoj trenerski sta` upotpunio sa jo{ jednim velikim uspehom. Po zavr{etku juniorki startovali su juniori na 4470 m gde je Srbiju predstavqao Nemawa Cerovac. - Prezadovoqan sam. Trka je bila te{ka, u jednom trenutku dvadesetak atleti~ara je popadalo, a ja sam morao da stanem da bi ih sve presko~io. Tek posle prvog kilometra sam se prikqu~io vode}oj grupi. Kriza me je uhvatila na 2 km, ali sve sam uspeo da prebrodim i eto srebrne medaqe - presre}an je bio Cerovac .

mawa je sustizao konkurente. Izuzetno jak ritam nametnuo je Norveànin Mon, kilometar ispod 3 minuta. Uspeo je Nemawa da odrì ritam i ~ak u samom fini{u pribliìo se [pancu, tako da je je staza bila koji metar duà okitio bi se zlatnom medaqom. Na papiru su na{i atleti~ari imali daleko lo{ije rezultate od konkurencije, nisu se obazirali ve} od prvog koraka krenuli u borbu za medaqe. Moram da naglasim da smo svi bili ponosni {to smo iz Srbi jer se tokom juniorksih trka samo ~ulo ime Srbija i imena na{ih atleti~ara. Jo{ jednom ~estitam na{ih atleti~arima na izuzetnoj borbenosti i uspehu koji su ostvarili u Portugaliji - izjavio je savezno selektor Dragi{a Kuzmanovi}. Rezultati juniorki: 1. [arlota Pardju (V. Britanija) 12:42, 2. Amela Terzi} (Srbija) 12:59, 3. Emelija Gorecka (V. Britanija) 13:00. Rezultati juniora: 1. Abdelaziz Merzougui ([panija) 18:07, 2. Nemawa Cerovac (Srbija) 18:07, 3. Rui Pinto (Portugal) 18:09.

Interesovawe za 48. tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu prevazi{lo je sva o~ekivawa. Kao i prethodnih godina, najuporniji su najmla|i, ali stiù i pozivi i onih starijih i to van Novog Sada. A po~ele su da stiù i prijave, za sada ih je dvadesetak, ali kako ve}ina ekipa tradicionalno ~ekaju posledwi dan za prijavu uvereni smo da }e ove godine na na{em turniru igrati vi{e od 100 ekipa. Pripreme za ovu priznatu manifestaciju su ve} daleko odmakle, precizirani su svi detaqi tako da }e ekipe imati izuzetne uslove za nadmetawe, od parketa, pa do svla~ionice. Ono {to je u ovom trenutku najva`nije je to da }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina,a to je pet igra~a u poqu i golman ,a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu angaòvati igra~a

Nagradni fond Kao i pro{le godine, nagradni fond na 48. Dnevnikovom turniru bi}e negde oko 700.000 dinara.U konkurenciji seniora pobedniku }e pripasti 400.000 dinara, pod uslovom da se prijavi oko stotinak ekipa, a nov~anom nagradu mogu o~ekivati i veterani. Najmla|i }e tradicionalno dobiti sportsku opremu, prigodne poklone,a i najboqi pojedinci }e dobiti vredne nagrade. Od ove godine ustanovili smo i poseban trofej za najboqi strelci bori}e se za “Trofej Slobodan Jovovi}”, kao se}awe na legendu na{eg turnira.

Reklamne poruke Kao i pro{le godine i ove u~esnici turnira za samo 3.000 dinara mogu da istaknu svoje reklame poruke u maloj sali Spensa. Panoi su duga~ki 2,5 i {iroki jedan metar. koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu igrati). Naravno, sve ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama ( trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda.

Pijave za na{ turnir, prvi na Spensu, }e se primati sve do ~etvrtka, a prve utakmice bi trebale da se igraju 18. decembra. Uplate se primaju svakim radnim danom u sportskoj rubrici “Dnevnika” ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je

slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Kod mla|ih kategorija za kadete mogi nastupati igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati igra~i koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina, a u starijoj oni koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Naravno, za mla|e veterane mogu da igraju i stariji fudbaleri, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji nastupiti.I kod veterana jedan igra~ ne mo`e da nastupa za dve ekipe. Turnir bi trebao da se zavr{i 9. januara, a pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno, a ako se prijavi vi{e od 100 ekipa, jedan deo turnira }e se odigrati i u velikoj sali Spensa. G. K.

Prosine~ki ide po Ninkovi}a

Milo{ Ninkovi}

Novi trener fudbalskog kluba Crvena zvezda Robert Prosine~ki otputova}e uskoro u Kijev gde }e ~elnike Dinama poku{ati da nagovori da srpskog reprezentivca Milo{a Ninkovi}a daju na pozajmicu. Ninkovi} u posledwe vreme ne igra puno u Dinamu, a Prosine~ki smatra da bi ovaj vezni igra~ mogao da bude mozak wegovog tima. Ninkovi} je u Srbiji igrao za ^ukari~ki, a poznato je da je veliki zvezda{, koji je u nekoliko navrata proteklih godina bio povezivan sa Marakanom. Prosine~ki }e zajedno sa sportskim direktorom Ivanom Axi}em otputovati u Kijev gde }e ispratiti Dinamo u posledwem me~u jeseni u Ligi Evrope, posle ~ega }e uslediti pregovori u vezi sa Ninkovi}em. Ninkovi} ima ugovor do 2013. godine, ali je nerealno o~ekivati da Zvezda sada mo`e da ga otkupi, dok je pozajmica mogu}a opcija.

SPORT

ponedeqak13.decembar2010.

PRIJATEQSKI ME\UNARODNI ME^ KADETA

Uveli~ali jubilej Srbija - Ma|arska 7:4 KAWI@A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 200. Sudija: Radomir A}i} (Kawi`a), Vesna Piperski Cuci} (Zrewanin) i Jano{ Tomin (Budimpe{ta). Rezultati - do 42 kg: Tahiri Andra{i 0:1, do 58 kg: Gazdag Araw 1:0, Na| - Araw 1:0, do 63 kg: Neme{ - Fek 1:0, Luka~evi} - Fek

cija Ma|arske nije do{la u kompletnom sastavu, zbog povreda i bolesti nekolicine rva~a, ali i pored toga me~ je obilovao efektnim zahvatima, pri ~emu su gosti iz Ma|arske u ~etiri kategorije imali po dva me~a. Kod rezultata 2:2 u okr{aju do 76 kg Marjan Milo{ je na ple}a polo`io Norberta Dolinku, da bi istom merom uzvratio gost Marton Tomin koji je

1:0, do 69 kg: Molnar - Kertes 0:1, do 76 kg: Milo{ - Dolinski 1:0 (tu{ u 3. minutu), Crnilovi} - Dolinski 1:0), do 85 kg: Ki{ - Tomin 0:1 (tu{ u 2.minutu), do 100 kg: Varga - Mer~e 0:1, @ivanovi} Mer~e 1:0 bb. Kadetske selekcije Srbije i Ma|arske uveli~ale su proslavu 45.godina postojawa Rva~kog kluba Potisje, u me~u na kojem je ulaznica bila humanitarni prilog za pomo} porodici srpskog reprezentativca i prvotimca Potisja Kristijana Gazdaga, kojoj je nedavno u po`aru izgorela ku}a. Selek-

tu{em savladao na{eg reprezentativca Tama{a Ki{a. U izuzetno atraktivnom okr{aju superte{ka{a Zoltana Vargu je na poene nadvisio Adam Mer~e, pa su gosti poveli 3:4. Usledila je zatim odli~na serija na{ih momaka Tama{a Na|a, Nikole Luka~evi}a i Bojana Crnilovi}a, a drugi me~ superte{ka{a Branko @ivanovi} je dobio bez borbe, pa je selekcija Srbija koju su predvodili trener Stanko Bogdan i wegov pomo}nik Ako{ Fabijan slavila pobedu 7:4. Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRVA MU[KA LIGA

Sjajni Savanovi} Mladost TSK – Vrbas Karneks 21:20 (11:10) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 300, sudije: Medarevi} (Zrewanin) i Vojvodi} (Ri|ica). Sedmerci: Mladost TSK 5 (3), Vrbas Karneks 4 (1). Iskqu~ewa: Mladost TSK 14, Vrbas Karneks 12 minuta. MLADOST TSK: An|eli}, Okuka, Luki}, Kla{ni}, Gruji~i} 8 (2), Pili} 3 (1), Pokrajac 2, Bjeqac 1, Lisica 3, Agi} 4, Savanovi} (18 odbrana, 3 sedmerca), Pe{i}. VRBAS KARNEKS: Vlaisavqevi} (8 odbrana, 2 sedmerca),

Karanovi} 3, Komneni}, Orbovi}, Krivokapi}, Milovi} 2, Vojvodi}, Deliba{i} 2, Perovi} 7 (1), \. Vrane{ (7 odbrana), Govedarica 2, [ajin, \uki}, M. Vrane{ 4. Desetkovani povredama, Jara~ani su u me~u 13. kola krunisali veliku borbenost i uspeli da savladaju mladu ekipu gostiju. Glavna uloga, pripala je golmanu Branislavu Savanovi}u, za~arao je mre`u i sa tri odbrawena sedmerca stavio potpis na zaslu`enu pobedu. M. Meni}anin

MU[KA SUPERLIGA

EVROPSKO PRVENSTVO

Crvenka - Planinka Dinamo - Smederevo Priboj - Partizan Vrawe - Po`arevac Naisus - PKB

29:36 36:29 27:40 24:28 28:28

Jugovi} Unimet - Vojvodina sino} Kolubara - Metaloplastika sino} Crvena zvezda - Radni~ki sino} 1. Kolubara 13 11 2. Partizan12 11 3. C. zvezda12 10 4. Metalopl.11 9 5. PKB 13 7 6. Radni~ki 13 7 7. Planinka 13 6 8. Po`arev.14 6 9. Jugovi} 12 5 10. Vojvodina13 4 11. Dinamo 14 5 12. Smeder. 14 3 13. Priboj 14 4 14. Vrawe 14 3 15. Naisus 13 2 16. Crvenka 14 3

1 1 0 1 1 1 1 1 2 4 1 5 2 5 1 7 0 7 2 7 0 9 2 9 0 10 1 10 2 9 0 11

381:33423 394:30922 383:32121 314:27819 364:34116 359:34915 346:35314 363:36213 297:30110 336:35510 393:42510 341:371 8 375:413 8 339:383 7 317:346 6 351:412 6

Grupa A Rumunija - Srbija [panija - Danska 1. Danska 3 3 0 2. Rumunija 3 2 0 3. [panija 3 1 0 4. Srbija 3 0 0 Grupa B Rusija - Island Crna Gora - Hrvatska 1. Rusija 3 2 0 2. Crna Gora 3 2 0 3. Hrvatska 3 2 0 4. Island 3 0 0 Grupa C [vedska - Holandija Nema~ka - Ukrajina 1. [vedska 3 3 0 2. Holandija 3 1 0 3. Nema~ka 3 1 0 4. Ukrajina 3 1 0 Grupa D Francuska - Slovenija Norve{ka - Ma|arska 1. Norve{ka 3 3 0 2. Ma|arska 3 2 0 3. Francuska 3 1 0 4. Slovenija 3 0 0

0 1 2 3

40:28 19:22 72:61 6 92:79 4 71:75 2 71:91 0

1 1 1 3

30:21 28:29 82:69 4 78:74 4 88:83 4 69:91 0

0 2 2 2

25:18 23:33 85:68 6 70:68 2 78:87 2 71:81 2

0 1 2 3

29:19 34:13 99:51 6 62:71 4 69:73 2 54:89 0

ODBOJKA Mu{ka superliga

Partizan - Radni~ki (K) Spartak (Q) - Jedin. (SP) Smederevo - Ribnica NIS Vojvodina - M. radnik Crvena zvezda - @elezni~ar @enska superliga Dinamo Azotara - TENT Crvena zvezda - Kolubara NIS Spartak - Po{tar Prva mu{ka liga Mladost (V) - Borac Crnokosa - Ni{ Obili} - Jagodina Putevi (I) - Klek S. Prva `enska liga Jedinstvo (SP) - Vojvodina Radni~ki (K) - Varadin Vizura SN - Sme~ 5 Novi Sad PP - [umadija

3:0 2:3 1:3 3:0 3:0 0:3 3:0 3:0 0:3 3:0 3:2 0:3 1:3 1:3 3:1 3:0

DNEVNIK TROFEJ BEOGRADA

Srpskim strelcima dvanaest medaqa Srpski strelci su prvog dana 35. internacionalnog prvenstva Beograda na streli{tu u Kovilovu osvojili osam seniorskih medaqa (3 – 2 - 3) i ~etiri juniorske (2 – 1- 1) i postigli nekoliko izvanrednih rezuktata. Andrija Zlati}, svetski vice{ampion, reprezentativac druìne „Aleksa Dejovi}“ iz Uìca izjedna~io je dràvni rekord osnovnog dela vazdu{nim pi{toqem sa 588 krugova. Isti rezultat postigao je na [ampionatu Srbije ove godine Dimitrije Grgi} iz Akademca. Zlati} je sa finalom imao 687,8 krugova, {to je za desetinku slabije od dràvnog rekorda finala koji drì Grgi}. Damir Mikec, olimpijac Policajca, je bio tre}i ovim oru`jem. Svetskih vrednih 390 krugova postavila je vazdu{nim pi{toqem Olena Kostevi~ (Ukrajina), olimpijska {ampionka iz Atine 2004, i tako pretekla pro{logodi{wu pobednicu Zoranu Arunovi} iz Crvene zvezde koja je tako|e imala vrhunski rezultat od 388 krugova. Jasna [ekari} je bila ~etvrta. Vazdu{nom pu{kom srpske takmi~arke su napunile postoqe. Pobedila je jo{ juniorka iz Pan~eva Ta{ana Bogatinovski, drugo mesto posle raspucavawa zauzela je Ivana Maksimovi} iz Novog Beograda U{}a, a tre}e Jelena @ivkovi} iz Jagodine. Ta{ana Bogatinovski je ujedno bila i najboqa juniorka, a omladinka Novog Beograda U{}a Dragana Todorovi} je zavr{ila na tre}oj poziciji. Dva srpska strelca vazdu{nom pu-

{kom, Nemawa Mirosavqev iz Novog Sada i Igor ôtra iz Zvezdare, osvojili su prvo i tre}e mesto. ôtra je ujedno bio i najuspe{niji junior, dok je drugo mesto kod omladinaca zauzeo Borislav Maziwanin iz Policajca. U~estvuje oko 250 strelaca (140 iz inostranstva i 110 iz Srbije). Prvi put ga|ali su i strelci iz Ujediwenih arapskih emirata i El Salvadora, a do{li su i gosti i iz BiH, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Ma|arske, Makedonije, Crne Gore, Norve{ke, Rumunije, Slovenije, Slova~ke, [vedske i Sjajne iz vazdu{nog pi{toqa: Arunovi}, Kostevi~, Grozdeva Ukrajine. Rezultati (prvi dan) vazdu{na grad U{}e) 499,1 (398 – dodatna 11. Vasilije Groza (Policajac) 675,4 pu{ka, mu{karci: 1. Nemawa Midijabola 9,5), 3. Jelena @ivkovi} (578) itd. Juniori: 1. Popr`nijak rosavqev (Novi Sad) 699,5 (597), 2. (Jagodina) 498,1 (397), 4. Andrea (Ukrajina) b581...9. Milo{ MilaMio~evi} (Slovenija) 696,9 (594), Arsovi} (Partizan) 497,5 (394)...6. novi} („A. Dejovi}“) 557, ...10. Ni3. Igor ôtra (Zvezdara) 695,6 Bojana Biser~i} (Ni{) 495,9 kola Leki} (C. zvezda) 551, 12. Ni(594), 4. Dragan Markovi} (Novi (395)...13. Lidija Mihajlovi} kola Krsti} (Zvezdara) 548 itd. Sad) 695,5 (593), 5. Stevan Pleti(Ni{) 392, 14. Dragana Todorovi} @ene: 1. Kostevi~ (Ukrajina) kosi} 695,4 (596)...10. Milutinn (Novi Beograd U{}e) 392, 16. Ma491,4 (390), 2. Zorana Arunovi} Stefanovi} (obojica „îka Marija Mamli} (Novi Sad) 392, kru(C. zvezda) 487,7 (388), 3. Grozdeva ta“) 589, 11. Borislav Maziwanin ga itd. Juniorke: Bogatinovski (Bugarska) 483,1 (383), 4. Jasna [e(Policajac) 588, 14. Gabrijel Dau396, 2. Kawo (BiH) 393, 3. Todorokari} (C. zvezda) 481,3 (383)...8. tovi} (Pan~evo) 587 itd. Juniori, vi} 392, 4. Mamli} 392, 5. Kolarik Bobana Veli~kovi} (Bor 030) 378 ne ga|aju finale: 1. ôtra (Zve(Pan~evo) 391, 6. Andrea Spasoje– nije ga|ala finale...10. Jelena zdara) 594, 2. Maziwanin 588, 3. vi} („îka Mata“) 391 krug itd. Arunovi} 376, 19. Nikolina ZagoRimovzki (Ukrajina) 588, 4. DauVazdu{ni pi{toq, mu{karci: 1. raca (obe C. zvezda) 370, 20. Brantovi} 587... 8. @arko Trifuwagi} Andrija Zlati} („A. Dejovi}) kica Zari} (Kikinda) 369 itd. Ju(N. Sad) 582, 15. Marko @ivi} 687,8 (588 – izjedna~en dràvni niorke: 1. Babi~ (Ma|arska) (Ni{) 578 itd. @ene: 1.Ta{ana rekord), 2. Bidniak (Ukrajina) 380...8. Danica Ra{eta (Zemun Bogatinovski (Pan~evo) 499,1 685,9 (584), 3. Damir Mikec (PoliCentar) 362, 13. Emilija Zdravko(396 - dodatna 11. dijabola 9,7), 2. cajac) 682,6 (580)...5. Dimitrije vi} (Jagodina) 360, 14. Ana Simi} Ivana Maksimovi} (Novi BeoGrgi} (Akademac) 681,7 (582), 8. (Bor 030) 358 krugova itd.

NOVOSA\ANI PREOKRETOM DO VREDNOG TRIJUMFA

Veliko Vo{ino srce Vojvodina Srbijagas - Tami{ Petrohemija 65:57 (15:20, 12:12, 18:14, 20:11) NOVI SAD: Mala dvorana SPC Vojvodina, gledalaca: 300, sudije: ûkalovi} (Beograd), Vorkapi} (Beograd), Sto{ovi} (Ni{). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 10, Hajdukovi} 7, Pobri} 2, Toma{evi} 3, Fekete, Jev|i} 22, Kneèvi}, Rizni}, Marjanovi} 3, Popovi} 3, Radak, Kova~evi} 13. TAMI[: Pasuj 3, \oki} 6, Stefanovi} 1, Staji} 13, Buri} 9, Jerominov 5, Sekuli}, Mir. Radenkovi} 6, Stanojevi}, Miq. Radenkovi}, Mihajlovi} 6, Perak 8. Preokretom u drugom poluvremenu ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa uspeli su da nadoknane deficit od devet poena iz prvog dela igre i najvi{e zahvaqauju}i sino} raspoloènom Aleksandru Jev|i}u i Dejanu Kova~evi}u slave u susretu 12. kola Ko{arka{ke lige Srbije protiv odli~ne ekipe Tami{ Petrohemije 65:57. Tako su izabranici trenera Varagi}a, ruku na srce, u ne toliko kvalitetnoj i lepr{avoj utakmici do{li do pete prvenstvene pobede, a ono {to je jo{ va`nije prekinuli niz od tri vezana poraza i najavili beg iz doweg doma. PRVA LIGA (M) Vojvodina Srbijagas - Tami{ 65:57 Prol. Naftagas - Sloboda 90:93 FMP - Novi Sad 83:57 Borac - Crnokosa 84:76 Sloga - Mega Vizura 85:77 Napredak - Superfund 77:72 OKK Beograd - Metalac 78:74 1. FMP 12 12 01097:828 24 2. Beograd 12 9 3 945:866 21 3. Napredak 12 7 5 939:917 19 4. M. Vizura 12 7 51047:102919 5. Sloboda 12 7 5 946:963 19 6. Metalac 12 6 6 948:940 18 7. Novi Sad 12 6 6 930:948 18 8. Tami{ 12 6 6 804:839 18 9. Borac 12 6 6 874:927 18 10. Sloga 12 5 7 969:972 17 11. Vojvodina12 5 7813:86817 12. Proleter 12 4 8978:1034 16 13. Crnokosa 12 3 9933:1000 15 14. Superfund 12 1 11 933:100313 U slede}em kolu (17/18.decembra) sastaju se: Novi Sad - Borac, Tami{ Proleter Naftagas, Sloboda - FMP, Metalac - Napredak, Superfund Vojvodina Srbijagas, Crnokosa Sloga, Mega Vizura - OKK Beograd.

NLB LIGA (M) Crvena zvezda - Cedevita Igokea - Hemofarm Zagreb - Budu}nost Nimburk - Olimpija Krka - Cibona Danas Radni~ki - [iroki Zadar - Partizan 1. Krka 2. Budu}nost 3. Olimpija 4. Cedevita 5. Hemofarm 6. Zagreb 7. Cibona 8. Igokea 9. [iroki 10. Nimburk 11. Partizan 12. Radni~ki 13. C. zvezda 14. Zadar

11 11 11 11 11 11 11 11 10 11 10 10 11 10

7 7 7 6 6 6 5 5 6 5 5 5 3 2

4 4 4 5 5 5 6 6 4 6 5 5 8 8

82:77 99:82 75:85 72:85 87:64 (17) (17)

850:777 854:806 815:792 851:824 905:903 822:835 857:881 802:799 773:798 842:869 801:744 816:844 827:922 785:806

18 18 18 17 17 17 16 16 16 16 15 15 14 12

U slede}em kolu (17/18.decembra) sastaju se: Partizan - Krka, Budu}nost - Cibona, Hemofarm [TADA - Zadar, [iroki - Igokea, Cedevita - Radni~ki, Olimpija Crvena zvezda, Zagreb - Nimburk.

Najboqi Novosa|anin: Aleksandar Jev|i}

U prvom poluvremenu malo {ta je funkcionisalo u redovima Novosa|ana koji su i pored toga boqe otvorili susret zahvaquju}i trojkama Kova~evi}a i Jev|i}a i poveli 11:6. Nakon toga usledio je period dominacije Tami{a koji je iskoristio slabu odbranu crveno -belih, i zahvaquju}i Buri}u i \oki}u koji su dominirali pod oba ko{a, pre{li u vo|stvo koje su uspeli da odrè sve do odlaska na odmor (27:32). înilo se u tom trenutku da izabranike trenera Varagi}a o~ekuje nemogu}a misija, bezbroj izgubqenih lopti, lo{ defanzivni skok i slab procenat {uta za dva poena bili su uzrok deficita na poluvremenu. Kako su zavr{ili prvo poluvreme, tako su Pan~evci nastavili u drugom, {to im se brzo isplatilo pa su u 23. minutu do{li do najubedqivije prednosti 34:43. înilo se da crvno-beli polako posustaju, ali se u tim trenutcima razigrao Stefan Hajdukovi}, po-

godio trojku i u naredna dva napada ubacio ~etiri bacawa za mini seriju 9 - 0, kojom je Vojvodina uspela da izjedna~i (43:43), a ve} u slede}em napadu dvojka Kova~evi}a najavila je veliki preokret 45:43 (29. minut). U posledwu ~etvrtinu ko{arka{i Vojvodine u{li su sa poenom zaostatka, igralo se ko{ za ko{, a pitawe pobednika bilo je potpuno otvoreno sve do 36. minuta kada su Novosa|ani ~etvrtom trojkom Jev|i}a i ko{evima Veli~kovi}a i Toma{evi}a, uspeli da naprave rezultatski beg na 57:52 i tri minuta pre kraja susreta najave slavqe. I kada je to bilo najpotrebnije, crveno-beli su odigrali stalo`eno i sigurno u odbrani, a tehni~ka gre{ka klupi Tami{a u posledwem minutu me~a, samo je pomogla ko{arka{ima Vojvodine da do|u do najubedqivijeg vo|stva na susretu i vrednog trijumfa. I. Grubor

IVBL LIGA (@) Partizan - Medve{~ak 83:62 Gospi} - Ceqe 97:87 Maribor - Vo`dovac 66:72 êlik - Vojvodina NIS 76:69 Jedinstvo - R. Kora} (sino}) Danas Lupa - [ibenik (18) 1. Partizan 11 9 2 843:741 20 2. Gospi} 10 9 1 925:684 19 3. Ceqe 10 9 1 726:639 19 4. [ibenik 10 7 3 715:654 17 5. R. Kora} 10 5 5 729:705 15 6. Jedinstvo 10 5 5 673:673 15 9. êlik 11 4 7 751:821 15 8. Vo`dovac 10 4 6 654:689 14 9. Lupa 10 4 6 672:699 14 10. Vojvodina11 3 8665:72914 11. Maribor 11 3 8 770:889 14 12. Medve{~ak11110667:85312 U slede}em kolu (18/19.decembra) sastaju se: Medve{~ak - Radivoj Kora}, Jedinstvo - Vojvodina NIS, êlik - [ibenik, Lupa - Vo`dovac, Maribor - Ceqe, Gospi} - Partizan. PRVA LIGA (@) Kovin - Proleter Spartak - Hemofarm Student - Loznica Crvena zvezda - Radni~ki 1. Hemofarm 2. C. zvezda 3. Spartak 4. Student 5. Kovin 6. êlarevo 7. Proleter 8. Loznica 9. Radni~ki

9 9 9 9 9 7 9 9 8

9 6 5 5 4 5 2 2 1

0 3 4 4 5 2 7 7 7

65:56 49:70 62:67 85:68

753:486 706:642 598:598 587:627 665:703 554:521 527:588 509:639 513:608

18 15 14 14 13 12 11 11 9

U slede}em kolu (18/19. decembra) sastaju se: Hemafarm - ^elarevo, Proleter - Spartak, Loznica - Kovin, Radni~ki - Student. Crvena zvezda je slobodna.

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

PRVA MU[KA LIGA

MILAN MA^VAN, NAJBOQI IGRA^ HEMOFARMA

Proleter Naftagas â&#x20AC;&#x201C; Sloboda 90:93 (20:12, 24:22, 17:30, 29:29)

Pogre{io bih da sam oti{ao

Nafta{i izgubili ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 550. Sudije: Gli{i} (Beograd), Stefanovi} (Kraqevo) i \or|evi} (Ni{). PROLETER NAFTAGAS: Atanackovi} 24, Vulin 7, Majki} 22, ^u~, Nikoli} 3, Mili}evi}, Lazarevi}, Barac 1, Gagovi} 22, @arkovi} 10, Tomovi}, Bo`ovi}, Lambi} 4. SLOBODA: \uri}, Qubojevi} 15, An|i} 17, Mili}evi} 20, ]oli}, Mari} 6, Marinkovi}, Markovi} 19, Arsi}, Fekete 16, Jevtovi}, Tasi}.

sle po~etnog egala u 4.minutu i 8:8, trojkom Gagovi}a 13:10 nafta{i hvataju pravi ritam i preko Majki}a koji je dominirao pod ko{em prave razliku od - 20:12. U drugoj deonici odli~nom Majki}u pomaè @arkovi} koji sa nekoliko maestralnih asistencija podiè moral svoje ekipe, a i publiku u hladnoj dvorani. Vo|stvo Proletera samo se uve}avalo, pa je u 13.minutu iznosilo 31:15, a po isteku ove ~etvrtine i - 44:34. Majki} je do tada nanizao 16, a Gagovi} 8 poena, dok su se kod gostiju iznad proseka izdigli Mili}evi} i Fekete sa po 6 poena. Kako to ve} biva, mali fond igra~a, kratka klupa, i nedostatak snage doveo je ekipu iz grada na Begeju u nezavidnu situaciju polovinom tre}e ~etvrtine. Gostuju}i tim je preko Markovi}a uspeo da izjedna~i,pa da povede - 59:58. Uì~ani su tre}u deonicu dobili sa 30:17 i potpuno se vratili u ìvot. U posledwoj ~etvrtini odlu~ivalo se o pobedniku. Doma}in ponovo preko Majki}a hvata prikqu~ak u 32.minutu smawuje minus na dva poena 64:66, ali Mi~evi} i Fekete Momenat iz duela Proleter-Sloboda ponovo prednost uveU derbiju ekipa koje se bore za }avaju na 77:72 i 82:75 u slede}ih opstanak Uì~ani su smirenom i pet minuta. U posledwem minutu racionalnom igrom, zahvaquju}i me~a prava drama, trojka Vulina pre svega mnogo boqem skoku ( 17 26 sekundi pre kraja i rezultat vi{e od doma}ina), stigli do po87:84 dovoqna je bila za nadu da se bede rezultatom - 93:90. Nafta{i mo`da moè i do izjedna~ewa. U nisu imali ìvaca da u penal zapenal zavr{nicu Uì~ani su bivr{nici do|u do izjedna~ewa i le uspe{niji, propali su brzi poeventualnih produètaka, a svaku{aji @arkovi}a i Atanackovi{ta je moglo da se desi da je u po}a trojkama da donesu egal, a Gagosledwoj sekundi me~a lopta posle vi} u posledwoj sekundi nije imao {uta Gagovi}a pro{la kroz mreni sportske sre}e, uz zvuk sirene ìcu. Odavno doma}i tim ovako pogodio je samo obru~. dobro nije otvorio utakmicu, poN. Jowev

Ko{arka{i Hemofarma ne znaju za pobedu na posledwih pet me~eva, poraèni su dva puta od Getingena u Evrokupu, a u NLB ligi od Crvene zvezde, Radni~kog i Igokee. Evidentno je da su Vr{~ani u velikom padu forme. Razlog je delimi~no i u tome {to su pripreme po~eli pre ve}ine rivala, zbog u~e{}a u kvalifikacijama za Evroligu. Rano su u{li u ritam, tako da su na po~etku sezone bili superiorni. A sada... - Jeste, krenuli smo sa pripremama 20 dana ranije od ostalih ekipa. Tempirali smo formu za start sezone. Sada imamo pet poraza zaredom i moramo da podignemo formu, èqu i agresivnost, kako bi se ve} u utorak protiv Be{ikta{a vratili na pravi put - rekao je najboqi igra~ Hemofarma ove sezone, reprezentativac Srbije Milan Ma~van. Be{ikta{ stiè sa NBA zvezdom Alenom Ajversonom, koji je za turski tim neuspe{no debitovao upravo u prvom me~u sa Hemofarmom. - On je zaista veliko ime i ne treba o wemu tro{iti re~i. U tom me~u jo{ nije bio u formi, a sada mislim da jeste i zbog toga }e nam biti mnogo teè. Tamo smo ga uhvatili nespremnog. Bi}e te{ko da zaustavimo i wega i ostale sjajne igra~e Be{ikta{a. O~ekujem da nam publika pomogne da pobedimo. Ma~van se slaè da je upravo prava podr{ka sa tribina ono {to nedostaje klubu iz Vr{ca. - Hemofarm ima problem sa tim, mislim od samog po~etka. U Srbiji su dva glavna kluba Partizan i Crvena zvezda. Kada bismo mi imali publiku makar kao {to je Igokeina, sigurno bi imali za 50 odsto boqe rezulta-

Uskoro odlazi u inostranstvo: Milan Ma~van (13)

te. Kada u|ete u dvoranu gde je 200-300 navija~a i ne ~uje se do kraja nijedan zvi`duk da vas razbudi imate veliki problem sa motivacijom. Letos je ostao u Vr{cu uprkos primamqivim ponudama. Pokazalo se to kao pravi potez, jer je sa 21 godinom najkorisniji igra~ dosada{weg toka NLB lige, ispred Cedevitinog Dontea Drejpera i Majkla Lija iz Radni~kog. Sa prosekom od 19,5 poena deli drugo mesto na listi srelaca sa Bojanom Bogdanovi}em iz Cibone. Uz to je naj~e{}e faulirani igra~ NLB lige. - Svi su mislili da pravim gre{ku ostankom u Vr{cu, a ja mislim da je to bio pravi potez. Ove sezone igram na vi{em ni-

vou. Nisam napravio gre{ku, da sam kao mlad oti{ao u neki veliki klub pa da tamo sedim na klupi. Ostao sam tamo gde sam se formirao kao igra~ i kao li~nost - ka`e krilni centar, kojeg na `alost, ne}emo jo{ dugo gledati na doma}im terenima. Razlog je sve izvesniji odlazak, mediji kao naj~e{}u destinaciju pomiwu Tel Aviv, odnosno Makabi. - Sigurno da godi interesovawe takvog kluba, ali ima jo{ dosta zainteresovanih. Vide}u do kraja sezone {ta da uradim. Nadam se da }u u dogovoru sa porodicom i klubom doneti pravu odluku kako daqe. Ma~van je u mla|im reprezentatvnim kategorijama osvojio

sve {to se moglo osvojiti, u seniorskoj konkurenciji ima srebro sa EP iz Poqske, a bio je u~esnik i Svetskog prvenstva u Turskoj, gde je na{a reprezentacija bila ~etvrta. Ka`e da ga od povratka iz Turske niko iz Saveza nije kontaktirao, makar da upita za zdravqe. - Mene niko nije zvao, a mislim da je isti slu~aj i sa ostalim reprezentativcima. Mnogo bi zna~ilo da te neko pozove kada ima{ neku povredu tokom sezone, da pita treba li pomo}. Do sada nisam imao tu privilegiju da me neko pita za zdravqe - uz osmeh }e Ma~van.- Ipak, igrawe za Srbiju je velika ~ast za mene, kao i za ostale momke iz reprezentacije.

Boston odli~an

80. PRVENSTVO NOVOG SADA

Neodlu~no na vrhu U prostorijama N[K-a odigrano je ~etvrto kolo 80-og jubilarnog prvenstva Novog Sada. Susret vode}ih, Jovi}a i Pavlovi}a, zavr{en je bez odluke, isto kao i dva naredna susreta {to je iskoristio Remecki da se pobedom protiv Drowi}a izdvoji na tre}em mestu. Iza wega sledi grupa od devet igra~a koji su sakupili po 2,5 poena. Rezultati 4. kola: Jovi} - Pavlovi} remi, Stojkovi} - Leskur remi, Notaro{ - Ilij} remi, Remecki - Drowi} 1:0, Ujhazi - Dvorni} 0:1, Pezeq - Banovi} 1:0, ^a-

barkapa - Jevti} remi, G. Kova~evi} - Andrejevi} 0:1, Milenkovi} - Mihi} 0:1, Dimitrijevi} - Kreji} 1:0, Medar - Kokeza 0:1, Titov Mujagi} 0:1, Ka~ar - Terzi} remi, Lukaji} - Raji} 0:1, Stawe na tabeli: 1-2. .Jovi}, Pavlovi} 3,5, 3. Remecki 3, 4-12. Ilij}, Stojkovi}, Leskur, Dimitrijevi}, Mihi}, Notaro{, Dvorni}, Pezeq, Andrejevi} 2,5, 13-18. Drowi}, Jevti}, Kokeza, Ujhazi, Mujagi}, ^abarkapa 2, 19-23. Banovi}, Kova~evi}, Kreji}, Milenkovi}, Raji} 1,5, 24-26. Medar, Ka~ar, Terzi} 1, 27-28. Titov, Lukaji} pola poena. B. D.

Ko{arka{i Dalasa savladali su ekipu Jute rezultatom 103:97 i tako pobedni~ki niz u NBA ligi produ`ili na 12 utakmica. Kao i obi~no, kod Dalas najve}u odgovornost u bitnim me~evima preuzima Dirk Noviki koji je ubacio 31 poen uz 15 skokova, dok je Kejron Batler ubacio 16. Kod Xezera se istakao Deron Vilijams sa 34 poena. Dalas sada ima 19 pobeda uz samo ~etiri poraza, kao i Boston, koji je [arlot sveo samo na 62 poena (93:62) uz 16 poena Reja Alena i Dejvisa. Minesota je zabele`ila 18. poraz u

Dirk Novicki, najboqi igra~ Dalasa

sezoni od ^ikaga (113:82) koje je predvodio Rouz sa 21 poenom. Kevin Lavupisao je 23 poena i 15 skokova za Minesotu, a Darko Mili~i} 4 ko{a uz 2 blokade za 14 minuta. Toronto je bez povre|eno Pe|e Stojakovi}a dobio Detroit (120:116) uz 31 poen Bejlisa, dok su na drugoj strani Ra{id Valas i Staki ubacili po 23p. Rezultati: Memfis - La Klipers 84:83, Atlanta - Indijana 97:93, Boston - [arlot 93:62, Toronto - Detroit 120:116, ^ikago - Minesota 113:82, Dalas - Juta 103:97, Hjuston Klivlend 110:95, Majami - Sakramento 104:83.

FINALE KUPA SRBIJE ZA STARIJE PIONIRE I JUNIORE

Dominacija Spartakovih nada Rva~i suboti~kog Spartaka ostvarili su dvostruki trijumf na finalu Kupa Srbije u rvawu gr~ko-rimskim stilom za starije pionire i juniore, ~iji je doma}in bilo kawi{ko Potisje. Za oba pobedni~ka pehara Suboti~ani su za nijansu bili ispred doma}ina Potisja, jer su u konkurenciji starijih pionira sakupili 34 boda, a kod juniora 38, dok su Kawi`ani ostvarili u~inak od 33, odnosno 26 bodova. Pehare je Suboti~anima uru~io delegat RS Srbije Savo Zatezalo iz Sombora, koji je medaqe uru~io i najuspe{nijim pojedincima na reviji srpskog rva~kog podmlatka. Osvajawem novih pehara i medaqa suboti~ki Spartak je potvrdio izrazitu dominaciju ove sezone, jer je pored titule seniorskog ekipnog prvaka, nade Suboti~ana su trijumfovale i na nedavnom finalu Kupa Srbije za mla|e pionire i kadete. Pojedina~ni plasman kod starijih pionira - do 40 kg: Sebastijan Na| (Potisje), do 44 kg:

Juniori Spartaka s klupskim rukovodstvom u Kawi`i

David Varga (Herkules), Igor Vujovi} (Radni~ki, KG), Samir Tahiri (Spartak), do 48 kg: Jovan halas (Omladinac, Boto{), Stefan Bo{wak (Spartak), do 52 kg: Daniel Fejstamer (Potisje9, Jovan krtsi} (Kragujevac), Marko Milo{evi} 8Radni~ki, KG), Laslo Roà (Herkules), do 54 kg: Miklo{ Horti (Herkules), Daniel Mesaro{ (Spartak), Robert Duda{ 8Spartak), Rudolf Husak (Herkules), do 61 kg: Dabid Juhas (Potisje), Norbert îko{ (Spartak), Sava Raj~i} (Radni}ki, KG), Tama{ Boò (Potisje), do 66 kg: Ivan Milojevi} (Kragujevac), Aleksandar Petri} (Potisje), \or|e Pe{ut (Radni~ki, KG), Kristijan Juhas (Potisje), do 73 kg: @arko Dicko (Radni~ki, KG), Stefan Spasojevi} (Kragujevac), Lazar Vulovi}, Milo{ Star~evi} (obojica Kragujevac), do 85 kg: Emil Jankovi}, Daniel Jovanovi} (obojica Spartak), Jovan Kalaba (Omladinac), Lazar Stankovi} (Kragujevac), do 100 kg: Boban @ivanovi} (Radni~ki, BG), Dario Nisner

(Omladinac), David Bi~kei (Herkules), Mladen Jovanovi} (Radni~ki, KG). Juniori - 55 kg: Kristijan Gazdag (Potisje), Nikola Markovi} (Proleter), Milan Popovi} (Randi~ki, KG), Petar Katani} (Partizan), do 60 kg: Tama{ Va{ (Senta), Norbert Ki{ (Potisje), Edvin Pewov (Spartak), Tama{ Na| (Senta), do 66 kg: Viktor Neme{ (Senta), Nikola Luka~evi} (Potisje), @olt Molnar (Potisje), Mario [tefanek (Spartak), do 74 kg: Aleksandar [efer (Senta), Marjan Milo{ (Proleter), Bojan Crnilovi} (Partizan), Ninoslav [tefanek (Spartak), do 84 kg: Aleksandar Lipaji} (Spartak), Ilija Radovanovi} (Radni~ki, KG), Tama{ Ki{ (Potisje), @olt Balog Sabo (Spartak), do 96 kg: Roland Bin (Spartak), Lazar Krsti} (Radni~ki, KG), Darko krsti} (Proleter), Janko Jakovqevi} (Partizan), do 120 kg: Zoltan Varga (Spartak), Branko @ivanovi} (Radni~ki, BG), Sabol~ Horvat (Spartak), Milo{ Rafailovi} (Radni~ki, KG). Tekst i foto: M. Mitrovi}

MU[KA POSLA

ponedeqak13.decembar2010.

DNEVNIK

Seks pomirewa – re{ewe za svaku sva|u, ili... i{e ni sami ne znate po koji put se na repertoaru sva|e prona{ao taj isti problem. Rasprava je zapo~ela nevino, zbog neke prolazne gluposti, ali kako to uvek biva, èna se vratila u pro{lost i sasula sve pre|a{we probleme vama u facu. Vi gledate u pod, neko vreme trpite, ali onda i vi puknete. Nevina rasprava ve} se zahuktava i pretvara u ùstru sva|u tokom koje vlada cika i dreka, povremeno se ubaci i neka ru`na re~, koju naravno ni vi ni ona ne mislite iskreno. Na vrhuncu sva|e ~esto je potreban samo jedan pogled, jedan dodir – i ve} ste me|u ~ar{avima. Kada se nakupilo dovoqno negativne energije u prostoru da je doslovce moète se}i noèm, me|u partnerima nastane napetost. I nije retkost da se u tom trenutku ta ista razorna energija pretvori u seksualnu hemiju zbog kojeg navaqujemo

jedno na drugo kao da ne postoji sutra. Seks pomirewa je zaista poseban. Vatren, strastven,

bez razuma, nabijen emocijama i hemijom. Nije ni ~udo {to je tako popularan. Sva|a, predbacivawe i durewe u nama nakupqaju bujicu negativ-

nih emocija. Fascinantno je kako iznenadno poèlimo da po{evimo osobu koju smo samo par trenutaka pre toga „mrzeli“. Ali kao {to i znate, tanka je granica izme|u mr`we i qubavi. Nastala hemija ponovno pribliàva partnere. Seks pmirewa nije ni{ta drugo do odli~nog na~ina opu{tawa tenzija i ispucavawa negativne energije. Posle vatrene igre me|u plahtama i orgazma, ve}ina nas i zaboravi zbog ~ega je sva|a uop{te zapo~ela. Ako gledamo samo iz one sebi~ne fizi~ke potrebe, moramo da se sloìmo da je pomirbeni seks iskustvo koje svako voli da ponovi. Postoje dve vrste ovakvog seksa – onaj

vatreni i animalni tokom kojeg zaboravimo na svoje ko~nice i samo se prepustimo strasti, ali i onaj ne`ni i ispuwen emocijama. Kojim god seksom vi zakqu~ivali svoje sva|e, intenzitet je podjednako snaàn, a iskustvo nezaboravno. Problem nastaje kada ovaj, namenski seks postane zakqu~ak svake sva|e. Tada ni jedna sva|a ne zavr{ava konstruktivnim re{ewem, nego orgazmom. A znamo da orgazam naàlost i ne traje tako dugo. Naravno, ve}ina mu{karaca }e se sloìti da je boqe sva|u prekinuti dobrim seksom, nego dugosatnom napornom raspravom o uzrocima i posledicama problema. Kratkoro~no gledano tu su mu{karci u pravu. Za{to se sva|ati, kada se moèmo vatreno {eviti? Ali dugoro~no gledano problemi se samo nakupqaju, a to }e dovesti do velike

KAKO PROTIV MAMURLUKA

Aktovka za klasiku, po{tarica za moderno S

Voda Ona je najboqi prirodni lek protiv mamurluka. Postoji razlog za{to se posle opijawa ose}amo lo{e. Alkohol dehidrira na{e telo i organizam, {to dovodi do vrlo neprijatnog ose}aja slede}eg dana. Voda tako|e ubrzava razmenu materija u }elijama tako da }e organizam pre izbaciti otrove. Vodu pijte pre, za vreme i posle konzumacije alkohola. Jeste da je te{ko setiti se da popijete koju ~a{u vode izme|u piva i `estine ali potrudite se.

drugih supstanci koje }e obnoviti va{e }elije posle te{kog mamurluka.

Kupka Kada se napokon izvu~ete iz kreveta i sobe usmr|ene isparavawem alkohola iz tela, jedino {ta }e vas ostaviti budnim je

Energetska pi}a To su ona koje koriste sportisit kao dopunu izgubqenih vitamina i minerala su izvrstan izbor za osve`ewe. Takva pi}a sadr`e mnogo kalijuma, magnezijuma, natrijuma i

sve`a kupka. Kupite gel za tu{irawe koji osve`ava kako bi uklonili neugodan miris i lo{e uspomene no}i pre.

Jaja Proteinska bomba koja }e telu dati energiju za nastavak te{kog dana.

Vo}e Ova stavka se podrazumeva. Vo}e je pravo osveèwe kada vam se èludac diè na ve}inu namirnica. Banane }e nadoknaditi izgubqene elektrolite i kalijum. Voda i prirodni {e}er u vo}u lak{e padaju na osetqiv èludac pa ne}ete juriti do {koqke posle doru~ka. Osim toga, vitamin C iz vo}a }e poboq{ati va{ imunolo{ki sistem. Najboqe bi bilo da slede}i dan prespavate, ali kako to u ve}ini slu~ajeva nije mogu}e, koristite svakodnevne namirnice kako bi ublaìli mamurluk koliko god je mogu}e.

vaki modno osve{teni mu{karac zna da su torbe potreban alat, a ujedno i modni dodatak. Torbe nisu vi{e rezervisane iskqu~ivo za ène, mu{ke torbe su muèvne, atraktivne i idealna dopuna svakom savremenom ormaru. Ne snalazite se ba{ me|u svim tim silnim torbama koje se nude te nemate pojma koja }e najboqe odgovarati va{im potrebama, obratite pa`wu na slede}i savet. Drìte se torbe klasi~nog izgleda i ne moète pogre{iti.

Aktovka Najstariji oblik mu{kih torbi. Upotreba aktovke datira iz vremena mnogo pre nego je u re~nicima postojala re~ metroseksualac. U po~etku su bile ~etvrtaste, o{trih i nagla{enih rubova, ali danas su modernizovane i oblik im je “ubla`en”. Ipak, jo{ uvek su nezamewiv simbol svakog poslovnog ~oveka. Nosite je uz poslovno odelo.

ih raznih, od platnenih do onih skupqih, ko`nih. Obavezno se nosi preko ramena. Studenti ih vole jer su prakti~ne, a trendseteri ih vole jer su apsolutno nezamewiv dodatak urbanoj modi. U svakom slu~aju namewene su onima koji se `ele da se ose}aju nesputano i le`erno. Nositi je uz ugla|enu uli~nu ode}u.

Torbica za kameru

Skarlet cica godine GQ-a

bilo {ta na sebe i das izgleda sjajno“, komentari{e GQ. Naravno, Skarlet se zahvalila na tituli, a na pitawe {to trenutno radi, dodala je: „Trenutno razmi{qam ~ime bi se u `ivotu mogla baviti u slobodno vreme, kad ne snimam filmove.“ Kako je Skarlet muza mnogim dizajnerima ode}e ali i rediteqima nije ni ~udo {to je za mnoge oli~ewe istinske `ene. Prelepo aristokratsko lice, obline, pune usne – podse}aju na mnoge holivudske dive sredine pro{log veka.

Po{tarica U pro{losti su ih nosili po{tari, pa otuda i naziv. Ima

puno pa`we. Uostalom ovo je torbica koju mnogo mu{karaca nosi, pa ~ak i oni tvrdokorni anti-torba{i! Nositi u slobodno vreme.

Mala putna torba Mu{karcima koji su ~esto na putovawima, ovakva torba }e biti otkri}e godine. Mora biti dovoqno velika za npr. vikend-putovawe, ali ne toliko velika da postane suvi{an teret koji sputava. Torbu u ruke i put pod noge! Nositi je uz vikend ke`ual ode}u, poslovno-ke`ual ode}u. Mawa verzija po{tarice. Tako|e se prebacuje preko ramena, ali pre svega ima funkciju ku}ice za kameru. Mo`da wena namena nije toliko stilska, koliko funkcionalna, ali se i wenom dizajnu posve}uje

oznato je kako svaki mu{ki ~asopis voli da izabere svoju godi{wu miqenicu. Tako je i jedan od najuglednijih svetskih ~asopisa GQ, odabrao komada godine (Babe of the Year). Iako smo o~ekivali neko novo ime, titulu je ponela veteranka na ovakvim listama. Prekrasna Skarlet Johanson i ovaj put predvodi listu seksi, zgodnih i uspe{nih èna. „I u 26. ona je i daqe sveà, radoznala, eksperimenti{e sa ode}om i izgledom. To je ono {to volimo kod Skarlet. Ona je toliko dobra da moè da obu~e

koje treba da oseti svaki par. Jednostavno, ima ne{to u tom posva|anom vaqawu po krevetu. Ili po kuhiwi. Ili dnevnom boravku... Ali, on ne sme da postane jedini na~in na koji „re{avate“ svoje probleme...

MU[KE TORBE

Voda ispira, |us osve`ava e~e je tek po~elo, a tako i lagano zagrevawe. Jedno pi}e, drugo, tre}e... uskoro ste prestali da brojite. U tim trenucima niko ne razmi{qa o posledicama opijawa, ali one }e do}i, i to sigurno. Jutro posle pijane no}i uvek i iznova dovodi do jedne re~enice. [ta mi je to trebalo? Nikad vi{e! Postoje neke stvari koje su nam na sohvat ruke a koje mogu da pomognu da se vratite iz „mrtvih“.

sva|e, koju nijedan vatreni seks ne}e sti{ati. Ta sva|a }e dovesti do toga da uop{te vi{e ne}e biti seksa u vezi. Ako veze uop{te i bude. Zakqu~ak je jednostavan. Seks pomirewa je izvrsno iskustvo

Torba sa ru~kom Takva torbe je zapravo razra|en, moderan oblik aktovke. Sve je prihva}enija u poslovnim krugovima modernog sveta. Ipak, namewena je samo samopouzdanim mu{karcima koji ne odre|uju svoju mu{kost no{ewem, odnosno ne-no{ewem torbe. Nosite je uz poslovno-ke`ual ode}u

Leèrna torba Kapa sa {iltom i ovakva torbe savr{eno idu zajedno. Tako|e se nosi preko ramena kao i po{tarska torba, ali je malo slobodnijeg oblika i naj~e{}e izra|ena od platna, {to joj daje dozu leèrnosti i neoptere}enosti. Nosite je u {kolu, na faks... Odbacite uvreèna mi{qewa da su torbe rezervisane samo za ènski rod i krenite ukorak sa modernim vremenima. Dok su aktovke oduvek me|u nama, druge klasi~ne torbe, poput po{tarske torbe, postaju potreban pribor za dana{weg modernog mu{karca.

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

Jesen u mom kraju

arobna jesen je stigla i u moj kraj. Brzo i neo~ekivano je do{la. Puno {arenila i {arenog li{}a je ponela za sobom. Lagani vetar je po~eo da mrsi kose prolaznika i grane drve}a. Ki{a ~esto pada na poleglu i izga`enu travu. Te{ki i gusti oblaci se lagano kotrqaju po sivom negu. Ima puno zrelih i so~nih plodova koje nam je zlatna jesen podarila. Razigranoj deci ki{a ne kvari raspolo`ewe za igru. Dvori{ta i parkovi su puni vlage i suvog li{}a. Iz ku}a izlaze opojni mirisi zimnice. @ivotiwe su se sakrile u svoja skro-

vi{ta, i nestrpqivo ~ekaju da sve pro|e. Ulice i putevi su mokri i okupani ki{nim kapima. Vazduh po~iwe da bude o{tar i neprijatan qudima za grlo. Ja volim jesen zato {to je prepuna so~nih plodova. Sre}na sam zato {to u jesen ima puno {arenog li{a, raznobojnog drve}a, ali sam i tu`na zato {to ne mogu da se igram napoqu, jer me ki{a brzo otera ku}i. Milica Stepanov, IV-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Sunce sija Kad nam ptica dole}e. Sti`e nam prole}e. Drve}e se cve}em krasi. Sunce sija, sve nam klija.

Jovana Vasiq~in, IV-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Branislav Boji}, I-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Portret drage osobe

mom `ivotu postoje meni mnogo drage osobe. Jedna osoba mi je najdra`a. Ona se zove Ma{a. Ma{a ima jedanaest godina i ide sa mnom u razred. Ona je niska i mr{ava devoj~ica. Ima tamno sme|u kratku kosu i ovalno lice. Ispod malih usana, koje su ~esto nasmejane, krije se niz bisera. Tam-

nosme|e o~i sijaju joj se na licu. Wene trepavice su duga~ke, a wene obrve ~udne. Ima mali nos i rumene obraze. Jako se lepo obla~i. Ima puno vrlina, ali najve}e vrline su joj {to je plemenita i uvek spremna da pomogne. Kada neko padne i povredi se ili mu treba para za u`inu, spremna je da pomogne. Ona

ima malo mana, ali jedna je najuo~qivija. To je da ne}e da prizna kada je tu`na. Kada dobije lo{u ocenu, ona bude tu`na, kao i kada napravi neku gre{ku koju poku{ava da ispravi. Ma{a je veoma dru{tvena. Voli da upoznaje druge qude. [ali se i zabavqa sa svima. Nekad se {ali na tu| ra~un, ali kada se {ali na moj, meni to ne smeta. Ma{u volim zbog svih wenih vrlina i zato {to smo nas dve najboqe drugarice. Nadam se da }e to prijateqstvo ostati ve~no. O Ma{i bih mogla da pi{em do sutra, ali nemam toliko vremena.

O qubavi Qubav je more, qubav je reka, qubav se ~eka da do|e izdaleka. U qubavi se ne`no qubi, u qubavi se dobija, ali ponekad i gubi. U qubavi se voli, u qubavi se pra{ta, qubav se ne pu{ta nikad i ni za {ta! Radovan Jovanovi}, VI-razred O[ „@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

Jovana Klisura, V-4 O[ „@arko Zrewanin” Novi Sad

David Mihaq~i}, III-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Zanati – pekarstvo

ostoje mnogi zanati, malo qudi danas se bavi wima. Tako|e, sve mawe i mawe zanatlija svoje proizvode pravi ru~no. Tako je i sa pekarskim zanatom. Dok su qudi vekovima ru~no mesili razna peciva, danas to umesto wih rade ma{ine, pa tako ovaj zanat kao i drugi lagano odumire. A kako je to bilo nekad? Pekari su ranije testo pripremali i mesili ru~no, bez bilo kakvih dodataka. Nisu imali ni kvasac, ve} bi odvojili u {aku jedan deo testa i ostavili da se osu{i. Kasnije bi tu grudvu mrvili u vodu i pravili uz pomo} ove smese novo testo (i tako u krug). Testo su pekli u gline-

nim pe}ima. Pomiwe se da su u Pompeji imali oko 100 vrsta peciva koja su sa~uvana jer su bila prekrivena lavom. U sredwem veku postojale su ~itave ulice u kojima su `iveli samo pekari. Wihova ulica se npr. zvala "Ulica pekara". Tu su `iveli svi pekari iz tog sela. Oni su imali zastavu, znak na zastavi (na primer hleb i p{enicu), kao i pe~at. U jednu malu kasu skupqali su novac za bolesne qude, siro~ad i samohrane majke. Svaki majstor-pekar imao je svog pomo}nika, {egrta, kojeg je smeo da tu~e i nije ga pla}ao. Kada bi {egrt odrastao, postao bi kalfa i po~eo bi da zara|uje no-

vac. Zatim bi postao majstor i ~astio bi celu ulicu pekara mnogobrojnim pecivima i ostalim poslasticama. [teta je {to ima sve mawe ovakvih poslova koji se svojeru~no rade. Znam i za{to to je veoma te{ko, lak{e je da sve uradi ma{ina. Ina~e i ja s bakom i mamom ponekad mesim kola~e i obo`avam to! Volim pone{to da pomognem i oko kuvawa. A sada moram da idem, odoh u pekaru, od ovog pisawa sam ogladnela, odoh po neko pecivo. ]aaao! Senka Ja{arevi}, VII-1 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad

Milutin Pavlovi}, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

Savet svicu kako da na|e prijateqa

vako ìvo bi}e voli da se druì i da je okruèno prijateqima. Ako èli{ da ima{ pravog prijateqa mora{ S biti dobar, posvetiti mu se i pa`qivo ga slu{ati. Moè{ mu i ispri~ati neke svoje tajne. Prijateq }e se obradovati svakom tvom uspehu i pomo}i ako ima{ neki problem. Onaj ko ima pravog prijateqa je veoma sre}an i zato prijateqstvo treba negovati. Gligorije Brati}, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Svi smo se smejali

ro{le zime moji prijateqi, mama i ja smo i{li na klizawe. Iznajmili smo klizawke i krenuli na klizali{te. Svi smo znali da klizamo, osim mame i malog Borisa. Moji drugari i ja smo samo kruìli oko klizali{ta i gledali {ta rade mama, wena drugarica i mali Boris. Mama i wena drugarica su imale zadatak da u~e Borisa da kliè. Kako mama da pomogne Borisu kada ni ona ne zna da kliè? Kad god sam pogledala u mamu, ona se ~vrsto dràla jednom rukom za ogradu, a drugom rukom je dràla Borisa da ne bi pao. Ja sam okrenula nekoliko krugova oko klizali{ta i ponovo sam pogledala prema mami, Borisu i Jeleni. Svi su leàli na ledu i nisu mogli da se podignu. Moji drugari i ja smo pukli od smeha. Na kraju su se smejali i Jelena i mama. Svi smo se dobro proveli. Ana Kalini}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Lenka Kalabi}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

KULTURA

ponedeqak12.decembar2010.

DNEVNIK

U SNP-u SE PRIPREMA BALET „DON KIHOT”

Smeh kroz igru, ali i glumu Srpsko narodno pozori{te priprema novu baletsku predstavu “Don Kihot” Ludviga Minkusa, po koreografiji Marijusa Petipaa, koja }e premijerno biti izvedena 18. decembra na sceni “Jovan \or|evi}”. Koreograf i rediteq ove predstave je \ula Harangozo, gost iz Ma|arske, a diri-

Andrej Kol~eriju / David Gruoso, Don Kihot je Slobodan Ninkovi} / Ivan \erkovi}, San~o Pansa je Ranko Lazi} / Qiqana Jokanovi}, a u ostalim ulogama su solisti i ~lanovi baletkog ansambla SNP -a, uz koje u~estvuju i u~enici baletskih {kola u Novom Sadu i Pan~evu, i statisti.

"Don Kihota" naprosto biti druga~ija. \ula Harangozo poti~e iz baletske porodice. Wegov otac je bio ~uveni baletski igra~ i koreograf, osniva~ Ma|arskog nacionalnog baleta, a majka poznata balerina. I \ula Harangozo je bio prvak Baleta Ma|arske dr-

Koreograf i rediteq \ula Harangozo na jednoj od proba sa ansablom Baleta SNP

gent je Vesna [ouc / Mikica Jevti}. Za kostime je zadu`ena Mirjana Stojanovi} Mauri~, a scenografija, koja }e po re~ima Harangozoa, biti sasvim druga~ija i originalna, poverena je Olgi \ur|evi} koja radi u Milanu, a ovo joj je prvi scenski zadatak. U ulozi Kitri je Jelena Le~i} Kol~eriju / Andreja Kule{evi}, Basil je Andrej Kol~eriju / Liviju Har, Espada je Liviju Har /

Mada se po ovim podacima mo`da ne ~ini, postavka "Don Kihota" na sceni SNP -a je uslovqena brojem, odnosno mawkom mu{kih igra~a kod nas, ka`e za na{ list \ula Harangozo, i dodaje da u tom smislu predstava ne}e mo`da biti grandiozna poput onih koje je radio u Budimpe{ti i Sankt Peterburgu, ali to ni{ta ne mewa, ve} samo ukazuje na to da }e ova predstava

Foto: B. Lu~i}

àvne Opere i Baleta, i solista Baleta Be~ke dràvne opere, ~iji je kasnije bio i direktor. Harangozo je postavio na scenu "Krcka Ora{~i}a", "Sneànu i sedam patuqaka", "Labudovo jezero", "Kopeliju", kao i [trausov "Plackoncert" – Bal Be~ke dràvne opere. - Balet "Don Kihot" je mnogo zahtevan i koliko se meni ~ini, u ovom ansamblu su retko izvo|ene

„A(U)KCIJA” U GALERIJI SULUV-IZLO@BA O PRIVATIZACIJI NOVOG SADA

Li~ni interesi ja~i od javnih potreba Ukazuju}i na potrebe za istra`ivawem, refleksijom i kreirawem diskurzivne platforme posve}ene analizi javnih prostora za umetnost i kulturu u sklopu aktuelne privatizacije, urbanog razvoja, kulturne politike, Centar za nove medije "Kuda.org" i inter-

bene) objekte – divqe ili ne, gradila se infrastruktura, dok nedostaju bioskopi, gradskim kasarnama sledi rasprodaja, a Petrovaradinska tvr|ava i Podgra|e na pragu su kapitalizacije u ime turizma. Sve se ovo de{ava dok celokupno dru{tvo prolazi kroz strukturalnu, politi~ku i ideolo{ku tranziciju ~iji se pravac utvr|uje usput, u atmosferi op{te neizvesnosti. Novi Sad, uslovqen promenom obima i karaktera upravqawa gradom, mo`da i vi{e nego drugi gradovi u okru`e-

~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za urbanizam i za{titu ~ovekove sredine Jelena Atanackovi}-Jeli~i}, pomo}nik direktora Poslovnog prostora Sr|an Crkvewakov, asistent na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehni~kih nauka Jovan \eri}, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine @ivko Grozdani}, biv{i direktor "Zvezda filma" Boris Gigov, urbanistkiwa Ru`ica Jovanovi}, ~lanovi "Kreativne zadruge" Slobodan Jovi} i Aleksandar Luki}, novinari Svetozar Krsti} i @i-

Rasturawe i sastavqawe "A(u)kcija" }e imati i svoj drugi deo, koji }e po~eti 22. decembra kada je zakazano rasturawe novina "Cement" i publikacije projekta "A(u)kcija". Planirana je i sesija za sastavqawe "Re~nika gradskih dilema" u okviru koje su na u~e{}e pozvani akteri javnog i kulturnog `ivota Novog Sada. Drugi deo "A(u)kcije" svoj prostor ima}e u Omladinskom centru CK13.

nacionalna grupa "Stelt.anlimited" (Stealth.Unlimited) kreirali su izlo`bu "A(u)kcija – registar novosadskih prostora izme|u li~nih interesa i javnih potreba" koja se otvara ve~eras u 19 ~asova, u galeriji Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine (Bulevar Mihajla Pupina 9). Novi Sad posledwih godina prolazi kroz zna~ajnu transformaciju. Nastali su ~itavi kvartovi, investirano je u mnoge (stam-

wu, ide putem spekulacija muqevitim tokovima u kojima motivi, ciqevi i odgovornosti u~esnika nisu jasni. Po~ivaju}i na navedenim kriti~kim razmi{qawima, izlo`ba "A(u)kcija" u galeriji SULUV predstavqa aktuelne promene u gradu kroz vi{e od 125 kvadratnih metara podataka - preko 215 unosa ("logova") o Novom Sadu i sa preko 250 unosa o regionalnim promenama. Informacije su prikupqene u razgovorima sa 17 prominentnih gradskih aktera, me|u kojima su:

van Lazi}... Tako|e, "A(u)kcija" je rezultat pro~e{qavawa medijskih izve{taja iz posledwe dve godine, iz kojih je proiza{ao atlas 12 novosadskih studija slu~aja: privatizacija "Zvezda filma", de{avawa oko Kineske ~etvrti, privatizacija vojne imovine, divqa gradwa i legalizacija... Izlo`ba "A(u)kcija – registar novosadskih prostora izme|u li~nih interesa i javnih potreba" u Galeriji SULUV bi}e otvorena do 8. januara. I. Buri}

NOVOSADSKO POZORI[TE NA REVIJI NAJBOQIH PREDSTAVA

„Pomoranyina kora” na Teatar festu

Predstava "Pomoranxina kora" Novosadskog pozori{ta/Ujvideki sinhaz, po tekstu Maje Pelevi} i u re`iji Kokana Mladenovi}a, koja je na posledwem Sterijinom pozorju osvojila ~ak {est Sterijinih nagrada, bi}e izvedena ve~eras na reviji najboqih predstava u protekloj godini - na Teatar festu u Rakovici. Tre}i festival nagra|enih pozori{nih predstava iz Srbije "Teatar fest" traje do 15. decembra u

Centru za kulturu Rakovica. Festival se odr`ava pod sloganom „Cela Srbija u Beogradu -ceo Beograd u Rakovici". Na 55. Sterijnom pozorju Maja Pelevi} je za "Pomoranxinu koru" dobila nagradu za tekst savremene drame, gluma~ke nagrade su dobili Andrea Jankovi~ i Aron Bala`, Marina Sremac je nagra|ena za kostim, Marija Kalabi} za scenografiju, a Andrea Kule{evi} za scenski pokret u ovoj predstavi.

ovako zahtevne igre. Jer, ovaj balet ne samo da je fizi~ki zahtevan, nego igra~i moraju i da glume, i da i na taj na~in odigraju ono {to je wihov zadatak. Ovo je po meni vesela predstava i zato sam se trudio da ti veliki zahtevi ne budu prepreka, ve} da smeh do|e do izraàja - napomiwe \ula Harangozo. Svoj rad je Harangozo usmerio i ka tome da se prilagodi mawoj trupi jer u takvim uslovima, igra~i, ali i igra~ice, igraju vi{e uloga i moraju da mewaju kostime, zbog ~ega je, kako obja{wava, morao pone{to da mewa u reìji, i da druga~ije postavi odre|ene scene, kako bi igra~i stigli da izmene kostime za novu ulogu i da u|u na scenu. Harangozo podse}a da je u Sankt Peterburgu ovaj balet postavio sa 32 igra~a, u Budimpe{ti sa 24, a ovde sa 16, te da je zato morao da mewa koreografiju, da bi dobio isti efekat, ali uz to isti~e da su se ovda{wi igra~i dosta potrudili da tako i bude. - Da ne verujem u uspeh, ne bih bio ovde i, da se razumemo, ja sam sasvim zadovoqan i mawom trupom. Jedino sam hteo da kaèm da je ovo {to sam sada radio druga~ije, da sam se prilagodio, i da }e publika imati kompletan uìtak. [tavi{e, u nekim scenama ima vi{e qudi nego {to ih je bilo u Budimpe{ti. Ina~e mislim da nije korektno da se predstave upore|uju. Ovde je ciq da predstava bude zabavna, da se tako postavi na scenu, i da qudi u tih dva sata koliko traje, zaborave sve {to su ~uli u tv - dnevniku i {to ih ti{ti, da se malo razonode, i da im bude lepo – isti~e \ula Harangozo. Nata{a Pej~i}

MARIO VARGAS QOSA

Pohvala ~itawu i fikciji Nau~io sam da ~itam kada sam imao pet godina. To je najzna~ajnija stvar koja mi se u ìvotu desila. Bezmalo sedamdeset godina kasnije jasno se se}am kako je ta magija, preno{ewe re~i iz kwige u slike, obogatilo moj ìvot, probijaju}i granice vremena i prostora i omogu}iv{i mi da putujem s kapetanom Nemom dvadeset hiqada miqa ispod mora, da se borim s d'Artawanom, Atosom, Portosom i Aramisom protiv spletki koje ugroàvaju kraqicu u vremenima smutqivca Ri{eqea, ili da se vu~em po mra~nim ulicama Pariza, pretvoren u @ana Valàna, s gotovo beìvotnim Marijusovim telom na le|ima. îtawe je pretvaralo san u ìvot i ìvot u san, i meni, malom ~oveku kakav sam tada bio, pribliàvalo kwièvni univerzum. Majka mi je pri~ala da su prvo {to sam napisao bili nastavci pri~a koje sam ~itao jer mi je bilo ào da se zavr{e ili sam èleo da im izmenim kraj. I mo`da sam upravo to radio celog ìvota, a da nisam ni znao: produàvao u vremenu, dok sam rastao, sazrevao i stario, pri~e koje su moje detiwstvo ispunile uzbu|ewem i avanturama... Kwièvnost je varqiva predstava ìvota koja nam, pak, pomaè da ga boqe razumemo, da se orijenti{emo u lavirintu u kom se ra|amo, kroz koji prolazimo i u kome umiremo. Ona nas spasava od neda}a i frustracija koje nam donosi stvarni ì-

vot i zahvaquju}i woj uspevamo da de{ifrujemo, barem delimi~no, hijeroglif koji egzistencija predstavqa za ve}inu qudskih bi}a, naro~ito nas koji gajimo vi{e sumwi nego izvesnosti, i ispoqavamo svoju zbuwenost pred temama kao {to su transcendencija, sudbina poje-

dinca i grupe, du{a, smisao ili besmisao istorije, ono {to je iznad i izvan racionalnog saznawa... Od pe}ine do nebodera, od {tapa do oru`ja masovnog razarawa, od tautolo{kog ìvota u plemenu do ere globalizacije, kwièvne fikcije su uve}ale qudska iskustva, spre~avaju}i nas, mu{karce i ène, da utonemo u letargiju, u samoìvost, u rezignaciju. Iz besede Marija Vargasa Qose, ovogodi{weg dobitnika Nobelove nagrade za kwièvnost (prevela Bojana Kova~evi} Petrovi})

KONCERT KLAVIRSKOG DUA SANDRE I JEROENA VAN VENA U SINAGOGI

Minimalisti~ki moto perpetuo

Kao svojevrsni kontrast preizvo|ewu na dva klavira i orgudelima muzike oniri~nog i zaovla|uju}im nastupima solista qama. Uz izvesne preinake, to umnog. i ansambala sa standardnim kondelo se ~esto pojavquje i u verUsredsre|eno i bri`qivo certnim programima, u ovdaziji za dva klavira, ~ije deonice slede}i razvojnu nit dela, ovo {wim muzi~kim dvoranama dose neprekidno prepli}u i komdvoje sjajno uigranih pijanista ga|aju se povremeno i intereplementarno dopuwuju, laviraostvarili su spontanu, pritom i santni resitali izvo|a~a takoju}i od tuma~ewa uslovno nazvavrlo preciznu i sugestivnu, tonzvane „nove muzike“, pruàju}i ne „melodijske linije“ do proski i dinami~ki bogato struktupublici osveàvaju}i uvid u tomenqivih prate}ih struktura risanu interpretaciju Ten Holkove stvarala{tva zna~ajnih darepetitivne ostinato ritmi~tove muzike u wenom svedenom, na{wih autora i wihova istranosti. ali obuhvatnom dijapazonu od ìvawa izraàjnih mogu}nosti Ten Holtova kompozicija jelagane meditativnosti, do resavremenog muzi~kog jezika. Jedinstvene, fluidne atmosfere |ih, dramatski, dinamikom ili dan od takvih koncerata bio je sa~iwena je pritom od ve}eg disonancama istaknutih akcenedavni resital vrsnog klavirbroja odeqenih odseka kojima nata, pruàju}i publici redak skog dua iz Holandije, ~iji su dominiraju pojave i stalne mei impresivan muzi~ki doì~lanovi Sandra i Jeroen Van tamorfoze svojevrsnih „mikrovqaj. Premda je koncertno izvoVen u novosadskoj Sinagogi izveli kompoziciju holandskog minimaliste Simeona Ten Holta sa naslovom „Kanto ostinato“. Ve} sama ~iwenica da se na programu holandskog dua na{la samo jedna kompozicija zavre|ivala je posebnu pa`wu, a zanimqiv je bio i sam naziv dela, svojevrsni muzi~ki oksimoron: „Kanto ostinato“, koji je sugerisao osobenost autorskog pristupa i nesvakida{wu prirodu ovog komada. I kako je nastup Sandre i Jeroena van Vena zaista i pokazao, re~ je o kompoziciji zasnovanoj na Sa koncerta dua Sandre i Jeroena van Vena jedinstvenoj dramaturgiji su~eqavawa dvaju suprotnih motiva“, tek kao nagove{taji |ewe ovog monumentalnog mumuzi~kih stvarala~kih princiili torza mogu}ih melodija, kozi~kog opusa trajalo oko sat i pa – sa jedne strane, na gradwi je lebde i i{~ezavaju, da bi se po, prisutni u (ipak, ne sasvim melodija {iroke, razvijene pesamo u izvesnim retkim trenupunom) gledali{tu Sinagoge vqivosti, (ili u ovom slu~aju, cima kulminacije ti motivi nipo{to se nisu dosa|ivali, naj~e{}e na wihovom naslu}ipretvorili u celovite melodij{to dokazuje da slogan ciklusa vawu), a sa druge strane insistiske strukture nepretencioznih, „Nove u{i za novu muziku“ u rawa na neprestanom fonu dinaprozra~nih obrisa i konsonantokviru kojeg je taj resital orgami~no akcentovanih ritmova, nih sazvu~ja. Stoga bi se gotovo nizovan, svakako ima svoju ~ija je otvorena struktura otvamoglo re}i da ovo delo, koje opravdanost. Treba svakako porala mno{tvo mogu}nosti za stalno te~e i kruì, predstamenuti i one koji su omogu}ili stalno varirawe i preobraàje vqa svojevrsno ostvarewe ve~ovaj zanimqiv i vredan koncert: wene tonske gra|e. Pomenuti nog kompozitorskog ideala – Ambasadu Kraqevine Holandije opus Simeona Ten Holta, koji „beskona~ne melodije“, ili miu Srbiji, Festival „Egzit“, Mupredstavqa jedno od najzna~ajnimalisti~kog „moto perpezi~ku omladinu Novog Sada, nijih ostvarewa ovog autora, natua“, koji, u ovom slu~aju, sluCentar za novu muziku, (CENU) pisan je u periodu od 1976 do {aoca vodi nadomak tajanstvekao i pijanistkiwu Branku 1979. i originalno je namewen nim, tek slu}enim zvu~nim preParli}. Borislav Hloàn

c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

FILM STEVANA FILIPOVI]A PRED POLITI^ARIMA

„[i{awe” za srpske i britanske parlamentarce Prvi put jedan srpski film bi}e prikazan u parlamentu Velike Britanije, ali i srpskim poslanicima u Beogradu. Film „[i{awe“ produkcijske ku}e „Hypnopolis“ bi}e prikazan 7. februara 2011. godine u Londonu, u britanskom parla-

ga|aja rekao: „Odnosi Velike Britanije i Srbije do{li su do va`nog trenutka, mi `elimo da vidimo daqu integraciju Srbije u Evropu kako bi postala i ~lanica Evropske unije. Srpska dijaspora mo`e da odigra zna~ajnu ulogu u tome.

Scena iz filma „[i{awe”

mentu. Specijalna projekcija filma Stevana Filipovi}a za poslanike Velike Britanije bi}e organizovana tokom trajawa srpske nedeqe, a na inicijativu „Srpskog siti kluba“ iz Londona. Tokom boravka u Londonu autorskoj ekipi filma doma}in }e biti poslanik Greg Hands koji je povodom ovog do-

Radujem se sastancima, ali i projekciji filma „[i{awe“ koja je planirano za 7. februar tokom trajawa Srpske nedeqe u Velikoj Britaniji.“ Autori filma }e sa britanskim poslanicima razgovarati o problemima o kojima se bave u filmu, a koje je ta zemqa uspe{no re{ila: nasiqe na fudbalskim terenima, huli-

ganske grupe i wihova politi~ka zloupotreba. Predstavnica organizacije „Srpski siti klub“ Nata{a Ko~i{ smatra da je upravo aktuelna tema koju autori obra|uju razlog za{to su izabrali „[i{awe“ da predstavqa srpsku kinematografiju u britanskom parlamentu: „Nama je veliko zadovoqstvo {to }emo mo}i da realizujemo prikazivawe filma „[i{awe“ u britanskom parlamentu i da predstavimo Stevana Filipovi}a i Nata{u Vrawe{ kao odli~ne primere jedne nove, hrabre, obrazovane i elokventne Srbije.“ Smatraju}i da je va`no da se temom nasiqa u sportu bave i doma}i poslanici produkcijska ku}a „Hypnopolis“ }e uz podr{ku Skup{tine Republike Srbije organizovati specijalnu projekciju i za srpske poslanike, koji }e priliku da vide film dobiti pre britanskih kolega. Projekcija za wih je zakazana za 14. decembar u bioskopu „Tuckwood“ u Beogradu. Film „[i{awe“ je u bioskopima za dva meseca prikazivawa videlo preko 64.000 gledalaca, pa je time postao i najgledaniji doma}i film ove godine.

NA OTVARAWU BERLINALA

Vestern bra}e Koen Novi film Xoela i Itana Koena, „^ovek zvani hrabrost“ (True Grit), sa Xefom Brixisom u glavnoj ulozi, otvori}e naredni Me|unarodni filmski festival u Berlinu, javili su organizatori. Festival }e po~eti 10. februara me|unarodnom premijerom ovog vesterna, rimejka istoimenog klasika iz 1969. u kojem je glavnu ulogu imao legendarni Xon Vejn, prenosi agencija AP. Pored Brixisa, u novoj verziji igraju jo{ Met Dejmond i Xo{ Brolin. Direktor festivala Diter Koslik izjavio je da se bra}a Koen „zala`u za nezavisni ameri~ki film“. Najnovije ostvarewe bra}e Koen, koji su na Berlinale 1998. godine do{li sa filmom „Veliki Lebovski“, bi}e prikazan van konkurencije. Festival }e trajati od 10. do 20. februara. (Tanjug)

[arliz Teron u filmu o Edgaru Huveru Oskarovka [arliz Teron pridruìla se gluma~koj ekipi koja }e snimati film o biv{em direktoru Federalnog istra`nog biroa (FBI) Edgaru Xej Huveru. [arliz Teron je dobila ulogu Helen Gendi, slu`benice Ministarstva pravde koje je postavqena na mesto li~ne Huverove sekretarice. Ranije je objavqeno da je Armi Hamer, poznat iz „Dru{tvene mreè“, izabran da igra Klajda Tolsona, drugog ~oveka FBI-ja i Huverovog tajnog qubavnika. U filmu „J. Edgar“ u reìji Klinta Istvuda, ~ije snimawe po~iwe idu}e godine, Huvera }e glumiti Leonardo Dikaprio. Autor scenarija je Dastin Lans Blek, dobitnik Oskara za scenario za film „Milk“. [arliz Teron, dobitnica nagrade ameri~ke filmske akade-

mije za „Monstruma“, poznata je i po ulogama u ostvarewima „Put“, „Henkok“, „@ivot i smrt Pitera Selersa“, „Zemqa na severu“, „Posao u Italiji“i „@ivot nema pravila“.

Iz filma Borisa Miti}a „Dovi|ewa, kako ste?”

U STUDIJU „M“ I CK 13 U NOVOM SADU OD DANAS DO 18. DECEMBRA

„Filmski front” kao nikada ranije Filmski festival malih i nezavisnih produkcija „Filmski front“, u organizaciji Nezavisnog filmskog centra Kino klub „Novi Sad“, }e se od danas do subote, 18. decembra doga|ati u Studiju „M“ Radio televizije Vojvodine i Omladinskom centru CK 13. Bi}e to, po najavqenom programu, najbogatiji i najraznovrsniji Filmski front do sada odr`an. Pored takmi~arskog programa (Selekcija filmskog fronta) u kojem }e se svojim radovima predstaviti doma}i i autori iz inostranstva, posetioce festivala o~ekuje i niz projekcija u okviru programa: Revije dokumentarnog filma, izbora filmova iz arhiva Akademskog filmskog centra Beograd, program filmova snimqenih na osmomilimetarskoj traci iz arhiva Kino kluba Novi Sad, izbor najboqih filmova sa festivala „Super8mm“ u Segedinu. Svake ve~eri nakon projekcija, u Crnoj ku}i 13 }e se odvijati Prate}i kulturno-umetni~ki program na kojem }e nastupiti Lepi-

}ev video surf u epizodi Ye. - Ye a Go - Go iz Beograda, „Qudske potrebe“ iz Subotice, „Klopka za pionira“ iz Pan~ava, „Tehno muda“ iz Vr{ca i „Samo Sloga Sound System“ iz Novog Sada. Festival }e otvoriti dokumentarni film „Dovi|ewa, kako ste?“ Borisa Miti}a poznatog po ostvarewima „Pretty Dyana“, „Unmik Titanik“. Ovaj novi je ve} obigrao mnoge festivale u svetu i kod nas i osvojio nagrade, a sadr`i izbor od 120 najefektnijih srpskih satiri~nih aforizama i preko 400 „satiri~nih dokumentarnih kadrova“, snimqenih tokom tri godine na 50.000 kilometara dugom pute{estviju po sporednim putevima Srbije. Do kraja Festivala pored ovog, u okviru netakmi~arskog programa Revija dokumentarnog filma, bi}e prikazani i „Prenerazila se zima“ Mladena Kova~evi}a o izumirawu srpskog sela,“Centar za prawe filmova“ Sr|ana Kne`evi}a, koji govori o malverzacijama koje uni{tavaju srpsku kinematografiju, „Tarot Srbi-

ja“ Ivana Iki}a koji je napravio dokumentarni roud muvi, koji prati Milana Radowi}a, zvezdu „Tarota“, na wegovom putu kroz ruralne, provincijalne delove Srbije i wegove susrete sa raznim qudima. Tu je i dokumentarni film Milana Nikodijevi}a „Mica i okolne pri~e“, a posve}en je Milici Ostoji} poznatoj peva~ici u nekada{woj Jugoslaviji, Mici Trofrtaqki. U okviru ostalih programa sem novih mladih autora iz na{e zemqe, okruèwa i sveta, Festival }e pruìti jedinstvenu priliku da se vide i neki od kratkih filmova: Tomislava Gotovca, Du{ana Makavejeva, Kokana Rakowca, Marka Babca i Milenka Jovanovi}a. Sve~ano zatvarawe Festivala }e biti odràno u subotu 18. decembra u 22 sata u Studiju „M“, na kojem }e specijalni gost biti upravo heroina filma „Mica i okolne pri~e“, Mica Trofrtaqka. Ulaz na sve projekcije i koncerte je slobodan. V. Crwanski

NA SOLUNSKOM FILMSKOM FESTIVALU

Nagrada „Balkan fonda” Iki}evim „Vravarima” Filmski projekat „Varvari”, scenariste i rediteqa Ivana Iki}a i producenta Milana Stojanovi}a, osvojio je jednu od ~etiri nagrade „Balkan fonda“, u okviru ovogodi{weg, 51. filmskog festivala u Solunu (TIFF), saop{tila je beogradska producentska ku}a „Sens Prodak{n“ (Sense Production). Ovaj fond svake godine odvaja sredstva za razvoj scenarija, a film

„Varvari“ pobedio je u konkurenciji deset projekata iz isto~ne Evrope, koliko je prethodno odabrano za uì krug. Projekat je, kako je navedeno, prethodno podràn od Filmskog centra Srbije, a predloèn je i za finansirawe pri Sekretarijatu za kulturu Beograda u 2011. godini. Snimawe filma „Varvari” zakazano je za po~etak 2012. godine. (Tanjug)

NAJBOQI NEZAVISNI BRITANSKI FILM

„Kraqev govor” Toma Hupera Nastavak „Trejnspotinga” Rediteq Deni Bojl potvrdio je da planira da snimi nastavak filma „Trejnspoting“ ali da ~eka da glavni glumci dovoqno ostare, preneo je dnevnik „Belfast telegraf“. Prema rediteqevim re~ima, pravi trenutak za snimawe bi}e kada glumci u|u u „krizu sredwih godina“. „Oni jo{ nisu dotle stigli“, rekao je Bojl. U filmu „Trejnspoting“ iz 1996. glavne uloge su tuma~ili Juan Makgregor, Juan Bremner, Xoni Li Miler, Robert Karlajl, Kevin Makid i Keli Makdonald. Pri~a filma zasnovana je na istoimenom romanu Irvina Vel{a. Autor je napisao i nastavak, „Porno“, za koji je Bojl rekao da nije idealan za nastavak filma. „‘Porno’ nije izvanredna kwiga kao {to je bio originalni roman ‘Trejnspoting’ koji je po mom mi{qewu remek-delo. Ali radimo na tome i zasigurno tu ima potencijala. Kada do|e pravi trenutak, mislim da }emo se time pozabaviti“, rekao je rediteq. Deni Bojl je dobio Oskara za film „Milioner s ulice“ iz 2008.

Nagradu za najboqi nezavisni britanski film u prethodnoj godini dobila je istorijska drama „Kraqev govor“ (The King’s Speach), prenosi Bi-Bi-Si. Film Toma Hupera o te{ko}ama Xorxa VI prilikom dolaska na presto nakon iznenadne abdikacije wegovog brata Edvarda VIII 1936. godine, osvojio je jo{ ~etiri trofeja me|u kojima nagradu za najboqeg glumca koja je pripala Kolinu Firtu za ulogu britanskog suverena koji uspeva da po-

bedi mucawe i nagrade za epizodnu mu{ku i epizodnu `ensku ulogu koje su poneli Xefri Ra{ i Helena Bonam Karter. Za najboqu glumicu progla{ena je Keri Maligan za ulogu u filmskoj adaptaciji bestselera Kazua I{igura „Ne daj mi nikad da odem“ (Never Let Me Go). Ina~e, ovo je drugo „Indi“ priznawe za ovu mladu glumicu koja je pro{le godine trijumfovala ulogom u filmu „Obrazovawe“. Nagrada za najboqu re`iju pripala je Garetu

Edvardsu za niskobuxetno ostvarewe „Monsters“ (^udovi{ta). Dobitnik nagrade za najboqi rediteqski debi je Klio Barnard za film „The Arbor“, dok je priznawe za najboqe strano ostvarewe dobio francuski triler @aka Odijara „Prorok“ (Le prophete). Glumcu Liamu Nisonu uru~ena je nagrada za doprinos u promovisawu imixa Velike Britanije u inostranstvu. Sve~ana dodela nagrada, poznatije kao Bifas, odr`ana je sino} u Londonu. (Tanjug)

VELIKA O^EKIVAWE OD NOVOG FILMA NEMA^KOG OSKAROVCA

„Turista” vra}a stari glamur Uzimaju}i u obzir da je za reìju filma „Turista“ zaduèn jedan oskarovac, radwa sme{tena u Veneciju i Pariz, a glavne uloge poverena Xoniju Depu i An|elini Xoli, ostvarewe koje bi uskoro trebalo da se pojavi u bioskopima, mora da postigne veliki uspeh, pi{e Rojters. Reìser Florijan Henkel fon Donersmark, koji je u ìù javnosti dospeo pre ~etiri godine, nakon {to je osvojio Oskar za najboqi strani film („@ivot drugih“) , izjavio je toj agenciju da se mnogi varaju kada kaù da su „zlatni dani Holivuda pro{li jer vi{e nema qudi poput Hemfrija Bogarta i Lorin Bekol“. „Nisu u pravu jer danas imamo Xonija Depa koji je ~ak i vi{e ’kul’ nego Bogart nekada, a An|e-

lina u sebi ima objediwene osobine Bet Dejvis i Merilin Monro“, dodao je on. Iako su se ovo dvoje poznatih glumaca prvi put sreli na sni-

mawu „Turiste“, to nikako nije uticalo na kvalitet glume. „Bez obzira da li su glumci stra{no poznati ili nepozati javnosti, rad na snimawu je uvek isti“, is-

takao je reìser. Dep u filmu tuma~i zalu|enog nastavnika matematike koji na odmoru polako biva upleten u mreù obmane koju plete fatalna lepotica u ~ijoj se ulozi na{la Xolijeva. Iako je u tom filmu „obu~ena da ubije“, glumica koju pamtimo po ulozi g|e Smit i Lore Kroft, ostala je uskra}ena za mnoge akcione scene koje su uglavnom pripale wenom kolegi, zbog ~ega je izjavila i da je pomalo qubomora na wega. U filmu preovla|uju prelepi pejzaì, elegantna ode}a i govor pun humora, a sve je to umotano u tradicionalni evropski stil. „Imala sam utisak kao da glumim u nekom od starih filmova“, rekla je Xoli. (Tanjug)

SVET

ponedeqak13.decembar2010.

Povratak virusa H1N1 LONDON: Virus gripa A H1N1, koji je zahvatio svet pro{le godine i izazvao veliku pa-

niku me|u stanovni{tvom, pojavio se ponovo usmrtiv{i u proteklih {est nedeqa deset osoba

u Velikoj Britaniji. Preminule osobe su bile mla|e od 65 godina, pi{e londonski „Indipendent“.

Stru~waci podse}aju da i tokom obi~nog gripa jedan broj osoba umre, ali za razliku od obi~nog,

UKRATKO

vurusu H1N1 su najvi{e podlo`ne trudnice, mla|e osobe, hroni~ni bolesnici. Za sada nema sli~nih izve{taja o smrtnim slu~ajevima povezanim sa sviwskim gripom u drugim evropskim zemqama. Na~elnik odeqewa za respiratorna oboqewa u Agenciji za za{titu zdravqa Xon Votson rekao je da druge evropske zemqe tek po~iwu da prime}uju neke znake aktivnosti virusa H1N1. Stru~waci za grip tako|e ka`u da, uprkos strahovawima, virus gripa H1N1 nije u me|uvremenu mutirao, ve} je uglavnom isti kao i pro{logodi{wi, navodi Bi-Bi-Si. H1N1 je sad dominatan virus sezonskog gripa, koji je potisnuo ostale i koji }e biti prisutan jo{ niz godina, pi{e „Indipendent“.

DNEVNIK DVE EKSPLOZIJE U STOKHOLMU

Bilt: Teroristi~ki napad na [vedsku STOKHOLM: Dve eksplozije u centru Stokholma predstavqaju delo terorista i izazvane su akcijom bomba{a samoubice koji je oduzeo `ivot sebi, a povredio dvoje qudi, saop{tila je {vedska policija. Napad u Stokholmu predstavqa „teroristi~ki ~in“ izjavio je {vedski ministar spoqnih poslova Teroristi~ki ~in u Stokholmu Karl Bilt, ~ije re~i prenosi prava, ali da je samo jedna eksplo{vedska {tampa. „Napad nije usdirala. [vedska novinska agencija TT peo, ali posledice su mogle biti i policija dobile su prekju~e katastofalne“, dodao je Bilt, preelektronskom po{tom dojavu o nosi agencija Ansa. List „Aftoneksplozijama desetak minuta pre bladet“ prenosi da je napada~ kod nego {to su odjeknule u Stokholsebe imao {est eksplozivnih na-

SUSRET LIDERA SAD, TURSKE I MEKSIKA

Obama: @alosno delovawe „Vikiliksa“

Najmawe 55 poginulo KANDAHAR: Najmawe 55 qudi je poginulo, a vi{e od 25 povre|eno u nasiqu Avganistanu u protekla 24 sata, saop{tile su policija i me|unarodne snage za stabilizaciju. U eksploziji bombe na jugu Avganistana ubijeno je 15 civila, a u eksploziji automobila bombe raweno je pet policajaca, preneo je Rojters. Na severu te zemqe, bomba{ samoubica u automobilu udario je u policijsko vozilo, a u napadu je raweno devet qudi, od kojih ~etiri civila. Na istoku Avganistana je sedmoro izgubilo `ivot, a osam povre|eno kada su mirni protesti u Gardezu prerasli u nasiqe i demonstranti se sukobili s policijom. U provinciji Kandahar, ~etvorica policajaca i dvojica civila su rawena u eksploziji automobila bombe pored policijske stanice. ISAF je saop{tio da je u vazdu{nim napadima u provinciji Kunar, blizu pakistanske granice, ubijeno najmawe 25 pobuwenika, a u odvojenim akcijama, u Kunaru, Helmandu i Kandaharu, ukupno je poginulo jo{ 15 pobuwenika.

Novi napad - 17 mrtvih

VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je liderima Turske i Meksika, Rexepu Tajipu Erdoanu i Felipeu Kalderonu, da je delovawe veb sajta „Vikiliks“ àlosno. Obama, premijer Turske i predsednik Meksika sloìli su se da odnosi Va{ingtona i Ankare, odnosno Va{ingtona i Sjudad de Meksika, nisu ugroèni. SAD ipak strahuju da bi objavqivawe vi{e od 250.000 tajnih dokumenata koji sadrè prepisku ameri~kih diplomatskih predstavni{tava {irom sveta i centrale u Va{igtonu moglo da ugrozi odnose sa saveznicima. Po objavqenim depe{ama, ameri~ke diplomate su, u izve{tajima o Turskoj, izrazile sumwu u pouzdanost te ~lanice NATO i ocenile da je rukovodstvo u Ankari podeqeno. Obama i Erdoan su razgovarali o „zna~aju ameri~ko-turskog partnerstva i potvrdili da su

BAGDAD: Najmawe 17 qudi je poginulo, a 23 osobe su rawene u eksploziji automobila bombe u blizini vladine zgrade u ira~koj provinciji Anbar. Zamenik guvernera provincije Sadun Obeid za napad je optu`io Al Kaidu. „Napad ima sva obele`ja Al Kaide, i mi o~ekujemo takve napade na vladine zgrade, kao prirodnu reakciju te teroristi~ke grupe na hap{ewe velikog broja wenih visokih lidera u pokrajini Anbar. Oni `ele da se osvete za svoje najnovije poraze“, rekao je Obeid.

SAD ipak strahuju da bi objavqivawe vi{e od 250.000 tajnih dokumenata koji sadr`e prepisku ameri~kih diplomatskih predstavni{tava {irom sveta i centrale u Va{igtonu moglo da ugrozi odnose sa saveznicima

opredeqeni za saradwu u ~itavoj lepezi oblasti“, navedeno je u saop{tewu Bele ku}e. „Predsednik (Obama) je izrazio àqewe zbog mizernog delovawa ’Vikiliksa’, a dvojica lidera su se sloìla da to ne}e uticati niti ometati tesnu saradwu SAD i Turske“, pi{e u saop{tewu. Obama je sli~an razgovor vodio i s Kalderonom. „Predsednici su ukazali na zna~aj ameri~ko-meksi~kog partnerstva u mno{tvu oblasti“, navela je Bela ku}a. „Razgovarali su i o kampawi ’Vikiliksa’ i sloìli se da neodgovorno delovawe tog sajta ne bi smelo da odvrati dve zemqe od wihove bliske saradwe.“ U dokumentima koje je objavio „Vikiliks“, jedan visoki zvani~nik Meksika je ocenio da je vlada te zemqe u opasnosti da izgubi kontrolu nad delovima zemqe zbog mo}nih narkokartela.

Obra~un meksi~kih narkobandi GVADALAHARA: U obra~unu, kako se sumwa dve meksi~ke narkobande, poginulo je 11 qudi a 22 je raweno, saop{tile su lokalne vlasti. Do obra~una je do{lo u malom mestu Tekalitlan u petak uve~e, za vreme jedne verske proslave, navodi Rojters. U obra~unu su kori{}ene automatske pu{ke i bacane bombe u centru Tekalitlana gde se okupio veliki broj qudi. „Za vreme proslave, nekoliko qudi je do{lo u nekoliko vozila i napalo je drugu grupu u centru grada“, saop{teno je iz kancelarije javnog tu`ioca centralne meksi~ke

dr`ave Halisko. Sukobqene strane su bacale bombe me|u gomilu naroda {to je izazvalo paniku u gradu. Nakon toga stanovnici su se zatvorili u svoje ku}e. Borba koju meksi~ka vlada vodi protiv mo}nih narkokartela, kulminirala je ove sedmice kada su snage bezbednosti likvidirale jednog od vo|a mo}nog narko kartela „Familija“ koja je sme{tena u Mi}oakanu, na granici sa meksi~kom saveznom dr`avom Halisko. Tekalitlan se nalazi nedaleko od Apatsingana, gde su vo|eni te{ki okr{aji sa

narkokartelima.U nasiqu vezanom za drogu, u Meksiku je protekle ~etiri godine poginulo oko 33.000 qudi, {to, kako prime}uje britanska agencija, izaziva zabrinutost Va{ingtona a neki investitori su zamrzli svoje projekte u trenutku kad Meksiko izlazi iz recesije. Narko bande su 2008. godine bacile bombu na gomilu koja je u Moreliji, glavnom gradu Mi}oakana, proslavqala Dan nezavisnosti Meksika, i tada je poginulo osam qudi a raweno vi{e od 100.

mu. I-mejl je bio sa zvu~nom porukom na {vedskom i arapskom jeziku, u kojem se glas obratio {vedskoj dràvi i narodu zbog wihovog nereagovawa na karikature proroka Muhameda, ~iji je autor Lars Vilks, i {vedskog prisustva u Avganistanu. Imam najve}e xamije u Stokholmu osudio je napad, a od tog napada ogradilo se i zajedni~ko ve}e muslimana u Danskoj, javila je danska dràvna televizija DR. „Bilo kakav postupak ovakve vrste jeste i bi}e uvek u suprotnosti sa islamom i ne moè se nikako opravdati“, navodi Ve}e u saop{tewu.

EGIPAT

Protest u Kairu zbog izbora KAIRO: Stotine aktivista i pripadnika opozicije protestovalo je ju~e u Kairu zbog rezultata nedavnih parlamentarnih izbora na kojima je vladaju}a partija ostvarila ubedqivu pobedu. „Poni{tewe, poni{tewe, poni{tewe“, uzivikivali su demonstranti, me|u kojima su bile i pristalice dve najve}e opozicione stranke - Muslimanske bra}e i liberalne partije Vafd - koje su odbile da u~estvuju u drugom krugu izbora, 5. decembra, posle prvog za koji tvrde da su obeleìle prevare, zastra{ivawe i nasiqe. Egipatski predsednik Hosni Mubarak odbacio je ju~e optu`be da su parlamentarni izbori odràni pro{log meseca bili name{teni i istakao da su eventualne nepravilnosti isuvi{e male da bi ugrozile wihov legitimitet. Egipatski predsednik je izrazio zadovoqstvo uspehom vladaju}e Nacionalne demokratske stranke na izborima i rekao da bi voleo da se opozicione partije nisu odlu~ile na bojkot drugog kruga izbora, preneo je Rojters. Mubarak (82), koji je na vlasti od 1981, rekao je da se ne}e {est put kandidovati za predsednika na izborima koji treba da se odrè u drugoj polovini slede}e godine. U prvom krugu, odrànom 28. novembra, najvi{e glasova osvojila je Mubarakova partija, dobiv{i 209 od 508 poslani~kih mesta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARK CUKERBERG Mark Cukerberg, osniva~ dru{tvene mre`e Fejsbuk, jo{ jedan je bogati Amerikanac koji }e veliki deo svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe. Cukerberg se prikqu~io inicijativi iza koje stoje osniva~ „Majkrosofta“ Bil Gejts i investitor Voren Bafet, a ~iji je ciq podsticawe bogata{a na filantropiju. On }e, po obe}awima, ulo`iti 100 miliona dolara u {kolski sistem.

GVIDO VERSTERVELE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele, koji se prilikom posete Ankari zalo`io za ‘’fer pregovore’’ o pristupu Turske Evropskoj uniji (EU), pro{le godine je u SAD, me|utim, ocenio da EU tako jednu veliku zemqu ne mo`e integrisati. Ovo pokazuju ameri~ke diplomatske depe{e, do kojih je do{ao vebsajt „Vikiliks’’, a prenosi nema~ki list „[pigl’’.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin, poznat u javnosti po „ma~o“ imixu, na humanitarnom doga|aju posve}enom deci, izveo poznatu ameri~ku numeru „Bluberi hil“. „Kao velika ve}ina qudi, ne znam ni da pevam, ni da sviram, ali to veoma volim da radim“, rekao je Putin. Wegova publika bili su glumci [eron Stoun, Monika Belu~i, Kevin Kostner, @erar Depardije...

Sin Bernarda Mejdofa prona|en mrtav WUJORK: Mark Mejdof (46), jedan od sinova Bernarda Mejdofa, prona|en je mrtav u svom stanu u Wujorku, saop{tio je jedan zvani~nik pravosu|a. Taj zvani~nik je rekao da se najverovatnije radi o samoubistvu. Mark Mejdof i wegov brat Endru bili su pod istragom, ali protiv wih nije podignuta krivi~na prijava za proneveru oko 50 milijardi dolara zbog koje je wihov otac osu|en na kaznu od 150 godina u Severnoj Karolini. Bra}a Mejdof su radila u trgovinskom odseku porodi~ne kompanije koji nije direktno bio povezan s poslom sa investitorima koji je vodio wihov otac, biv{i wujor{ki broker. Sud je pre godinu dana osnovao telo ~iji ciq je bio da „razmr-

si“ Mejdofove finansijske poslove. To telo tu`ilo je neko-

liko ~lanova porodice Mejdof, ukqu~uju}i i dva brata, optu`u-

Mark Mejdof

Policija na uvi|aju

ju}i ih da nisu primetili finansijsku prevaru u wihovoj kompaniji, dok su sami ìveli veoma rasko{no. Optu`nica je teretila Marka Mejdofa da je iskoristio 66 miliona dolara, koje je stekao neovla{}eno, za kupovinu luksuznih ku}a u Wujorku, Masa~usetsu i Konektikatu. Markova èna je u februaru podnela zahtev sudu da promeni prezime, zbog, kako je navela, pretwi koje dobija wena porodica, i zbog ponièwa koje trpi zbog tog finansijskog skandala.

BALKAN

DNEVNIK

EU I BiH

Novi politi~ki zamah BRISEL: [efovi diplomatija Evropske unije danas }e razmotriti razvoj na zapadnom Balkanu i naglasiti o~ekivawe da se u BiH, tako|e uz sna`no evropsko anga`ovawe, pokrene novi zamah ka politi~kom i institucionalnom sre|ivawu stawa kako bi ta zemqa mogla da iza|e iz zastoja u evropskoj integraciji. Zato se tra`i da u BiH bude {to pre formirana nova vlada koja bi omogu}ila takav zaokret, i o tome }e danas u Briselu raspravqati {efovi diplomatija EU. Oni }e to u~initi u sklopu priprema da se u januaru obavi temeqna rasprava u EU o politi~kim prilikama, razvoju u BiH i naro~ito izgledima da se postigne dogovor politi~kih vo|a te zemqe o reformama i daqem napretku ka evropskoj integraciji. Kako su rekli zvani~nici Evropske komisije i Saveta ministara EU, sveobuhvatno sagledavawe razvoja i evropske per-

Ketrin E{ton

spektive BiH treba da razjasni i koliko brzo Evropska unija u BiH mo`e oja~ati svoju ulogu i prisustvo. To, prema evropskim diplomatskim izvorima, zna~i i da se u okviru takvog razvoja u vrlo dogledno vreme mo`e o~ekivati i ga{ewe Ureda visokog predstavnika za BiH i postavqawe jednog specijalnog izaslanika EU. Ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice }e se osvrnuti, kako je re~eno, i na re{enost da se rasprava u januaru utemeqi i na jo{ pre izbora u BiH izra|enoj zajedni~koj internoj analizi visoke predstavnice EU Ketrin E{ton i evropskog komesara [tefana Filea. U tom nezvani~nom tekstu (non-paper) predo~ena je i mogu}nost preduzimawa "sna`nih mera" evropske dvadesetsedmorice, s ciqem da izdejstvuju politi~ki dogovor vo|a u BiH i preustrojstvo ustanova vlasti kako bi ta zemqa bila u stawu da ponovo krene u reforme i integraciju u Evropu. Te "sna`ne mere", pored ostalog, predvi|aju da se onima koji u BiH "kr{e odredbe i duh Dejtona" uvedu i sankcije, poput zabrane putovawa u zemqe Evropske unije.

Dodik: Bez zloupotreba BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da proces evropske integracije ne sme biti zloupotrebqen za „nepotrebnu centralizaciju” BIH i promenu unutra{weg ure|ewa. Kabinet predsednika RS je saop{tio da je Dodik na sastanku sa visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom ponovio opredeqewe za evro-integraciju BiH i ukazao na va`nost po{tovawa i primene Dejtonskog sporazuma koji je BiH uredio kao slo`enu, decentralizovanu dr`avu ravnopravnih entiteta i naroda. Dodik je, navodi se daqe, Incka obavestio da bi zakonodavna i izvr{na vlast u RS trebalo da budu formirane do kraja decembra, oceniv{i da bi se brzo mogla formirati vlast i na nivou BIH „ako bi se svi fokusirali na pitawa koja nisu sporna ni za koga”.

ODNOS IZME\U SRBIJE I HRVATSKE

Gleni: Tadi} i Josipovi} dobri za region VA[INGTON: Britanski novinar i autor nekoliko kwiga o Balkanu Mi{a Gleni ka`e da saradwa Srbije i Hrvatske "potpuno transformi{e taj deo Evrope. Gleni isti~e i da ogromu ulogu u tome imaju predsednici Boris Tadi} i Ivo Josipovi}. "U regionu i daqe postoje ogromni psiho-politi~ki problemi, ali je odnos izme|u Srbije i Hrvatske transformisao veliki deo regiona. Ove dve zemqe zaista sara|uju na na~in koji je prili~no izuzetan s obzirom da su nedavno imali traumati~na iskustva u odnosima", rekao je Gleni za Glas Amerike. Ogromnu ulogu u tome imaju dvojica predsednika, Tadi} i Josipovi}, smatra Gleni. "Niko izvan regiona to nije registrovao, ali to je ne{to {to pravi potpunu transformaciju tog dela Evrope. Pitawe organizovanog kriminala, saradwa hrvatske i srpske policije na veoma kompleksnim slu~ajevima... To su velike stvari koje ne dobijaju dovoqno priznawa. Apsolutno je ispravno naglasiti ulogu dvojice predsednika, Josipovi}a i Tadi}a", kazao je Gleni. Navode}i da Josipovi} nije po profesiji politi~ar, ali je zaista posve}en iskorewivawu korupcije i organizovanog kriminala, Gleni je kazao da je on

Boris Tadi} i Ivo Josipovi}

za wega "zaista jedno lepo osve`ewe kada je re~ o regionalnoj politici". "Tadi} je to sve prihvatio i ide istim putem. Nedavno sam ~ak poku{ao da prodam nekoliko ~lanaka evropskoj {tampi o Tadi}evoj poseti Vukovaru. Niko nije bio posebno zainteresovan i pomislio sam kako su sve vreme predstavqali Srbe kao genocidne manijake, a sada imamo predsednika koji je bio u Srebrenici, a potom u Vukovaru i Ov~ari", kazao je Gleni. "On je to u svakom slu~aju uradio i bravo za wega", dodao je Gleni. Gleni je komentarisao i predstoje}i dijalog Beo-

grada i Pri{tine oceniv{i da trenutni problemi, poput parlamentarne krizena Kosovu, ne}e predstavqati ozbiqnu prepreku pregovorima. "Mislim da sve strane èle napredak, ali }emo morati da sa~ekamo da vidimo da li poseduju diplomatske kapacitete da to postignu kroz razgovore. Ono {to ja vidim kao dobru stvar jeste da nijedan od u~esnika u ovoj trci nije pao na prvoj preponi, ili ~etvrtoj i petoj…Svi oni su i daqe u trci i èle uspe{an ishod. Tako da, bilo bi preterivawe da kaèm da sam optimista, ali jo{ je mogu}e posti}i ne{to", rekao je Gleni.

obrazlo`ewa da bi od tih stvari slu`benici mogli oboqeti", ka`u Srebreni~anke. ^la-

nice udruèwa su saopstile da su se ve} javili advokati koji }e besplatno zastupati Srebreni~anke. "ôvek uvek ima uspomenu da se podse}a, prijateq prijatequ kupi uspomenu da se se}aju jedan drugog, a mi nismo imali pravo da se se}amo svoje dece", rekla je predsednica udruèwa "Srebreni~ke majke" Hatixa Mehmedovi}. Srebreni~anke traè da Karla del Ponte kaè "ko je sve bio ume{an u potpisivawe te odluke oko unistavawa predmeta".

BRAT BIV[EG [EFA HRVATSKE VLADE

Sanader je hteo da se preda BE^: Brat biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera, Miroslav, tvrdi da je nekada{wi {ef vlade hteo da se preda. On je, u izjavi be~kom dnevniku “Kurir", objasnio da je u petak krenuo, wegovim kolima, sa Ivom Sanaderom iz Tirola u Hrvatsku. Po Miroslavu, Ivo je napustio u ~etvrtak Hrvatsku po{to je morao da vi{ednevni

u Salcburgu odredio dvonedeqni pritvor pred ekstradiciju, da Sanader `eli da se stvari razjasne {to pre. On je naglasio da wegov klijent `eli da istakne da se nije nalazio u bekstvu ve} na putu natrag u Hrvatsku, te da su wegovi advokati u Hrvatskoj bili u kontaktu s wim i pripremali su termin za saslu{awe.

slu`beni put. Nakon {to je raspisan nalog za hap{ewe Ivo Sanader je, po re~ima brata, `eleo da se vrati u Hrvatsku i preda vlastima. Jedan od wegovih advokata trebalo je da ga preuzme u Austriji. Bra}a su krenula kolima do zakazanog odredi{ta, ali je austrijska policija

Biv{i predsednik Hrvatske Stijepan Mesi}, u izjavi be~kom dnevniku “Prese", istakao je, u vezi slu~aja ranijeg {efa vlade, da ko `eli pravnu dr`avu mora snositi i posledice. “Svi su pred zakonom isti, bez izuzetka", podvukao je on.

predupredila dobrovoqnu predaju Sanadera, pa advokat nije ni mogao da razgovara sa svojim klijentom. Wegov advokat Verner Supan potvrdio je, nakon {to je sudija

“Ako se jedan biv{i premijer nalazi pred sudom onda }e to {tetiti ugledu Hrvatske u inostranstvu", dodao je Mesi} za ~iji mandat je Sanader predvodio vladu.

^edomir Jovanovi} dobitnik nagrade Isa-beg Ishakovi} Sarajevske nevladine organizacije uru~ile su u subotu uve~e predsedniku Liberalno-demokratske partije (LDP) ^edomiru Jovanovi}u nagradu "Isa-beg Ishakovi}" za izuzetan doprinos {irewu kulture, otvorenosti i o~uvawu identiteta glavnog grada Bosne i Hercegovine. Kako je saop{teno iz LDP-a, Jovanovi} je prilikom prijema nagrade na sve~anoj ceremoniji u Narodnom pozori{tu u Sarajevu, istakao da je ta nagrada upu}ena svim qudima koji se godinama bore za politiku toleranicije i razumevawa svih naroda u regionu.

SLOVENIJA

RUMUNIJA

Bok: Ova vlada je spasla zemqu od kolapsa BUKURE[T: Rumunski premijer Emil Bok izjavio je ju~e da se wegova vlada nije lako odlu~ila da preduzme "bolne" mere, ali je morala da ~ini "to {to treba za spas Rumunije od kolapsa". Bok je za televiziju PRO TV aludirao da je za te{ko ekonomsko stawe zemqe kriva vlada Kalina Popeskua Tari~eanua, naglasiv{i da bi "da je nastavqena politika iz 2008, Rumunija 2009. dostigla buxetski deficit od najmawe 12 odsto". Premijer je rekao da u toj situaciji wegova vlada nije imala drugo re{ewe sem te{kih mera kako bi postigla stabilnost. [to se ti~e smawenih plata za 25 odsto u javnom sektoru, premijer je rekao da }e u narednoj godini plate biti pove}ane za 15 odsto, jer je toliko trenutno mogu}e. Naveo je da kada je vlada do{la na vlast pre dve godine bilo je 1,397.000 zaposlenih u javnom sektoru, a sada posle srukturalne reforme ima ih

Ako se jedan biv{i premijer nalazi pred sudom, onda }e to {tetiti ugledu Hrvatske u inostranstvu" (Stjepan Mesi})

Tu`ba protiv Karle del Ponte SARAJEVO: Udru`ewa "@ene Srebrenice" i "Srebreni~ke majke" najavile su da }e u januaru 2011. godine podneti tu`bu protiv biv{e glavne tu`iteqke Haskog tribunala Karle del Ponte. Tu`bu }e podneti jer je Del Ponteova "dopustila da se trajno uni{ti vi{e od 1.000 li~nih stvari i dokumenata `rtava genocida u Srebrenici". "Niko nas nije pitao niti informisao da }e li~ne stvari i dokumenti na{ih najmilijih biti uni{teni. Sramno je da smo za to saznali kasnije iz medija, a jo{ je sramnije jedno od

ponedeqak13.decembar2010.

Emil Bok

1,291.000. Deo otpu{tenih se zaposlio u privatnom sektoru, a ostali su pove}ali stopu nezaposlenosti. Bok je rekao da je

Vlada ne radi po nalogu Baseskua Na pitawe da li Vlada radi prema nalogu predsednika Trajana Baseskua, premijer je odgovorio novinarima da to nije ta~no, ve} da on ima "korektni institucionalni odnos sa predsednikom" zasnovan na "partnerstvu u interesu Rumunije". U vezi sa najnovijim izjavama premijera, stru~waci su komentarisali za TV Realitatea da "Rumunija nije nikada bila na pragu kolapsa, ve} samo dr`avni sektor koji treba da upravqa sopstvenom krizom", u koju se u{lo zbog kori{}ewa dr`avnog novca u korist vladaju}e Demokratske liberalne partije (PDL).

vlada trebalo da odlu~i da i penzioneri sa niìm penzijama pla}aju zdravstveno osigurawe, jer do sada 10.700.000 gra|ana to ne pla}a, me|u wima i tri miliona penzionera. Vlada je 7. decembra odlu~ila da penzioneri koji dobijaju od 750 do 1.000 leja (izme|u 180 i 240 evra) plate 5,5 odsto za zdravstveno osigurawe. Penzoneri sa preko 1.000 leja su to i do sada pla}ali. Premijer je naveo da }e u 2011. prihodi po~eti da se pove}aju polaze}i od prognoze da }e ekonomski rast biti od 1,5 do 2 odsto i nisu predvi|ene druge mere smawewa prihoda u buètskom sektoru. Precizirao je da se taj rast zasniva na premisi stabilnosti i na buxetu za 2011. koji je orijentisan na rast investicija i smawewe tro{kova dràve. Privatni sektor je i u uslovima globalne krize na{ao re{ewa da opstane i ~ak da se razvije i u industriji i u izvozu i posebno u bankarskom sistemu, i da svojim porezima stvarno spasava dràvni buxet od kolapsa, dok su najve}i broj dràvnih kompanija gubitnici i duguju ogromne pare dràvi, ocewuju analiti~ari.

Nov referendum o dràvnoj televiziji QUBQANA: U Sloveniji je ju~e odràn novi referendum o Zakonu o RTV Slovenija. To je 14. po redu neposredno izja{wavawe gra|ana od osamostaqivawa Slovenije. Pre samo 5 godina slovena~ki glasa~i su tako|e pozvani da iza|u na referenduom o istoj temi, zakonu koji ure|uje rad javnog servisa, dràvne RTV Slovenija. Te 2005. je na referendum iza{lo samo 30 odsto glasa~a, od kojih je 50 odsto bilo za, a 48 odsto protiv tog zakona. Tada{wa vlada, na ~ijem ~elu je bio Janez Jan{a je pozdravila odluku o zakonu kojim je trebalo da se, pre svega postavi novi programski i nadzorni savet, kao i novi generalni direktor, dràvne televizije. Tada{wa opozicija, a sada{wa vlast, kojoj je na ~elu premijer Borut Pahor sada poziva glasa~e da iza|u na referendum i glasaju za novi Zakon o RTV Slovenija, koji bi prema wegovim re~ima trebalo da depolitizuje ovaj medij.

Sa druge strane, opozicija kojoj je na ~elu nekada{wi premijer, Janez Jan{a tvrdi da }e novi zakon, ako bude izglasan, biti na~in da se u RTV Slovenija ostvare interesi vlade i pojedinaca. Jedan od razloga zbog kojih se slovena~ka opozicija protivi novom zakonu je to {to se wime predvi-

|aju posebne emisije ili programi za pripadnike narodnih zajednica iz nekada{wih jugoslovenskih republika, koje u Sloveniji nemaju status nacionalnih mawina, uprkos svojoj brojnosti. Slovena~ki parlament je novi Zakon o RTV Slovenija izglasao 20. oktobra ove godine, ali je opozicija uspela da wegovo stupawe na snagu uslovi referendumom koji se ju~e odr`avao.

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

PROF. DR SVETLANA LUKI]-PETROVI] NOVAC OD OKTOBARSKE NAGRADE POKLONILA ZA STIPENDIRAWE

JAVNA PREZENTACIJA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Radovi u uèm izboru za „\in|i}evu nagradu” Javna prezentacija {est radova koji su u{li u uì izbor za Nagradu “Dr Zoran \in|i}” za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz oblasti filozofskih ili sociolo{kih nauka za 2010, bi}e odràna danas u 17 ~asova, u sve~anoj sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Predstavqawu radova mogu prisustvovati svi zainteresovani. U uì krug za ovu presti`nu nagradu odabrani su radovi Nore Hicko („Marksisti~ko poimawe povesti“, diplomski rad), Slobodana Vasi}a („Dru{tveno-politi~ka determinisanost oblika religijske tolerancije - analiza sadràja religijske {tampe u Vojvodini“, master) i Zlatomira Gaji}a („Poezija Milana Mladenovi}a kao kwièvna i medijska ~iwenica: analiza teksta i problem recepcije“, magistarski) iz Novog Sada, te Tijane \ergovi}-Anti} („O moralnom statusu ìvotiwa“, diplomski) i Jelene Risti} („U~ewe o kategorijama u Kantovoj Kritici ~istoga uma i u Hegelovoj Nauci logike“, diplomski) iz Ni{a i Vi{we Kisi} (Volunteering in museums in Serbia: Between social contribution and misunderstanding“, master) iz Beograda. A. J.

Novi master program na FTN-u U saradwi s Politehni~kim univerzitetom iz Torina, na Departmanu za industrijsko inèwerstvo i menaxment novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka razvijen je novi master akademski program industrijskog inèwerstva pod nazivom „Razvoj i upravqawe ìvotnim ciklusom proizvoda“, a upis studenata na ove studije bi}e mogu} u februaru 2011. Nastava }e se izvoditi u novoizgra|enoj laboratoriji, na najnovijoj verziji „Simens“ PLM softvera, a po zavr{etku studija

kandidatima }e pored master diplome biti dodeqen i sertifikat kompanije „Simens“ o zavr{enoj obuci. U okviru me|unarodnog Tempus projekta, kompatibilni PLM master studijski programi razvijeni su na univerzitetima u Skopqu (Makedonija), Zagrebu i Splitu (Hrvtaska) na osnovu kojih je ve} formirana mreà PLM centara za izvrsnost na kojima je tako|e mogu}e u okviru studentske razmene odslu{ati i poloìti èqene predmete. V. ^.

„Prvo sam pomislila na svoje studente” Dobitnica Oktobarske nagrade Novog Sada za 2010. dr Svetlana Luki}-Petrovi}, redovni profesor Novosadskog univerziteta, u~inila je izvanredno velikodu{an, i u nas retko vi|en gest, pokloniv{i ceo nov~ani iznos ove presti`ne nagrade Fondu za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika ovog univerziteta. Profesorka Luki}-Petrovi}, na Prirodno-matemati~kom fakultetu (gde je i sama diplomirala fiziku) predaje na osnovnim studijama fizike, astronomije s astrofizikom i matematike, kao i na master i doktorskim studijama, na smeru Fizika materijala, a osniva~ je prvih studija po Bolowskim principima u Srbiji, na studijskoj grupi Astronomija s astrofizikom, ~iji je danas koordinator. Ona za „Dnevnik“ kaè da u trenutku kad ju je rektorski tim predloìo za Oktobarsku nagradu nije znala da uz ovo priznawe ide i nov~ana nagrada, te da je za to saznala tek kada je i nadle`na komisija donela odluku i predlog uputila Skup{tini grada... – Ba{ kao i svi na na{em univerzitetu, svoj posao radim s mnogo entuzijazma, voqe i posve}enosti, i nov~ani deo nagrade za mene nije mogao biti neki izazov niti „ciq“, pa sam jo{ pre uru~ewa ovog priznawa odlu~ila da }u novac uloìti u neke humanitarne svrhe i prvo sam pomislila na svoje studente, svesna toga da }e taj novac dobro do}i na{em univerzitetskom fondu koji svake godine stipendira vr-

hunske studente – obja{wava za „Dnevnik“ profesorka Luki}Petrovi}. – Plan na UNS-u je da se u 2010/11. stipendira 47 studenata, pa sam pomislila da }e suma koju poklonim omogu}iti da jo{ jedna devojka ili mladi} dobiju stipendiju. Stipendije Fonda dodequju se za punu kalendarsku godinu, i studentima koji ih dobiju svakako mnogo zna~i da svakog meseca dobijaju novac {to im omogu}ava da sebi priu{te ne{to {to `ele, {to }e im omogu}iti da napreduju... Ja sam kao student imala stipendiju svoje male, siroma{ne op{tine Irig, koja i danas spada u nedovoqno razvijene, ali neguje takav bri`an odnos prema |acima i studentima sa svoje teritorije. Tako je meni jo{ iz tih student-

Foto: F. Baki}

Za stipendiju fonda 221 kandidat Fond za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata, mladih nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu postoji od 1992. godine, a do 2009/10. dodelio je ukupno 691 stipendiju vrhunskim akademcima (minimalni prosek 9!). Novac za Fond obezbe|uju fakulteti u sastavu UNS-a, ali i druge institucije i kompanije. Lane je dodeqena 41 stipendija u mese~nom iznosu od po 12.000 dinara ({to je za na{e uslove lepa svota, ~ak dvostruko vi{a od iznosa studentske stipendije Ministarstva prosvete). Za ukupno 47 stipendija (41 „standardna“ i {est novih za specijalne podoblasti) u 2010/11. konkurisao je ~ak 221 student. Preliminarna lista kandidata je objavqena, a kona~nu odluku o dodeli stipendija done}e Savet Fonda, na sednici zakazanoj za 21. decembar. skih dana ostalo to da treba obezbediti iole para, ne{to „plus“, {to }e omogu}iti mladom ~oveku da ispuni neke svoje ambicije. Imala sam, eto, tu privilegiju da skromno doprinesem svim naporima koje na{ univer-

zitet ~ini da pomogne najtalentovanijoj deci. U bogatoj akademskoj karijeri, osim obrazovnog i nau~nog rada, Svetlana Luki}-Petrovi} mnogo je u~inila i za razvoj Novosadskog univerziteta, pre svega

kao predsednik wegovog Saveta u dva posledwa mandata. Posebno joj je va`no, kaè, da se u na{em dru{tvu u~vrsti svest o tome da „ulagawe u nauku nije tro{ak nego je to razvoj, budu}nost, napredak, investicija koja }e se isplatiti“. Raduje je svaka mogu}nost koja se ukaè nekom studentu, doktorantu, mladom istraìva~u da ode u inostranstvo, makar mesec dana, radi u nekoj laboratoriji, ne{to nau~i i vrati se... – Nadam se i da }e neko od mojih studenata krenuti mojim stopama i biti univerzitetski profesor, prenositi svoje znawe i ideje, ostaviti iza sebe plejadu novih mladih qudi i raditi u jednom takvom timu. Imam i sre}u i nesre}u {to radim s malim grupama studenata: sre}u – jer moèmo mnogo da uradimo, da se dobro upoznamo, a nesre}u – {to prirodne nauke, kao {to je fizika, nemaju vi{e studenata. Ali, upravo stoga znam kakvi su problemi mojih studenata, {ta su im èqe kakve su im namere... Izuzetno su dobri mladi qudi, èle da napreduju i kao sun|er skupqaju znawa koja im se pruàju. Ali, ve} tri-~etiri godine mi je u svesti izjava jedne od mojih najboqih studentkiwa. Bio je septembarski ispitni rok, ona je do{la na konsultacije pred svoj posledwi ispit, sledio joj je jo{ samo diplomski rad, a rekla mi je da je tog leta prvi put u ìvotu bila na moru! Eto, mo`da mi je i to bio jedan od razloga da se opredelim za to da dam novac od nagrade jer }u mo`da nekom omogu}iti da ode na more – poverava nam dr Svetlana Luki}Petrovi}. V. êki}

„STARTFEST” OKUPIO STUDENTE UMETNOSTI IZ REGIONA

Istra`ivawe novih umetni~kih pravaca Studentski art-festival “Startfest” posve}en likovnoj grafici i savremenim medijima, koji je, u organizaciji novosadske Akademije umetnosti, odr`an od 8. do 10. decembra, okupio je profesore, grafi~are, likovne kriti~are i studente akademija umetnosti iz Srbije i regiona. Drugog festivalskog dana, na simpozijumu o temi “Izme|u Istoka i Zapada do fotografike umetnosti” u Multimedijalnom centru Akademije svoje radove predstavili su studenti iz Srbije, Ma|arske, Gr~ke, Crne Gore i Hrvatske, a kao osnovna ideja simpozijuma razmatrani su razvoj i budu}nost grafike kroz koncept fotografike. – Moji radovi nemaju toliko veze s fotografijom jer su u pitawu tradiocionalne grafike. Sve {to sam ovde videla i nau~ila dragoceno mi je i interesantno jer do sada nisam ni znala za taj koncept foto-

Foto: N. Stojanovi}

grafike. Po{to me interesuju i fotografija i grafika, poku{a}u da spojim te dve stvari i po~nem da razmi{qam u tom

pravcu – obja{wava Jelena Ne{kovi}, studentkiwa Fakulteta primewenih umetnosti iz Beograda.

U~esnici festivala poku{ali su da se pribli`e definiciji fotografike kao i da odgovore na temu simpozijuma. Za-

kqu~eno je da danas ne postoje jasne granice izme|u pojedinih likovnih disciplina i da su potrebna nova istra`ivawa u ovom pravcu, gde }e se na jednom mestu okupiti i grafi~ari i fotografi. – Smatram da je u su{tini ideja najbitnija jer kad ~ovek ima ideju, on bira tehniku i medij kojima }e to da izrazi. Ideja je upravo ono {to treba osavremewivati, kao i koncept i viziju u grafici. Da li }e neko koristiti tradicionalni na~in grafi~kog izra`avawa ili }e koristiti savremene elemente, u su{tini nije toliko bitno – obja{wava studentkiwa s Cetiwske likovne akademije Milka Deliba{i}. Ona drugi put u~estvuje na festivalu, ~ije je ovo peto izdawe, i tvrdi da su ovakva okupqawa dragocena za razvijawe grafike. – Na na{em fakultetu sve je stvar li~nog izbora, kroz rad s mentorom – koji nas uop{te ne

ograni~ava – dolazimo do tematike i tehnike koja nama odgovara, a ukoliko ja èlim da se bavim fotografikom i radim kompjutersku grafiku, imam potpunu slobodu – dodaje Milka. Iako studira slikarstvo, Marija Godo s Fakulteta muzi~kih i vizuelnih umetnosti iz Pe~uja interesuje se za grafiku, {to je i dovelo do toga da weni radovi budu izloèni na ovogodi{wem simpozijumu. – Fakultetski programi ovde i u Pe~uju su vrlo sli~ni. Na mom odseku grafika je obavezan predmet, a po{to sam mogla da se bavim i fotografijom, odlu~ila sam da napravim rad koji }e povezati ove dve umetni~ke oblasti – kaè Marija. Prikupqena znawa s ovogodi{weg “Startfesta” studenti }e upotrebiti u poboq{awu svojih ideja, tehnika, kao i definisawu novih umetni~kih pravaca – svako na svom mati~nom fakultetu. A. Latas

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

U SEZONI PREHLADA PEDIJATRI SAVETUJU LE^EWE SA [TO MAWE HEMIJE

âj i med umesto lekova reme je virusnih respiratornih infekcija koje posebno poga|aju decu. One ~esto ne izazivaju ve}e zdravstvene probleme, pa sem ka{qa i kijawa nemaju druge simptome. Roditeqi se ~esto odlu~uju da na svoju ruku kupe neki od sirupa koji }e olak{ati tegobe ka{wa ili kapi za nos. - Ka{aw, kijavica, prehlada sve su to samo simptomi koji ukazuju na neku bolest - kaè pedijatar dr Sowa Kosti}. - Oni se le~e simtomski, {to zna~i mirovawe, izolaciju iz kolektiva, preparatima koji olak{avaju ka{aq ili snaàvaju povi{e-

V PSIHOLOG VAM SAVETUJE

Kako lak{e izraziti ose}awa ako izraziti svoja ose}awa i komunicirati na otvoren i direktan na~in uz po{tovawe sagovornika? Kako zatraìti ne{to {to èlite, a kako re}i ne kada ne{to ne èlite? Kako uspe{no prevladati konfliktne situacije? Ova pitawa ~esto se name}u u svakodnevnom ìvotu i koliko god osoba bila komunikativna i slobodna u socijalnom pona{awu, ponekad se dogodi da zapadne u „{kripac“ kada je u pitawu izraàvawe ose}awa. - Odgovori na ova i sli~na pitawa kriju se pod pojmom asertivnosti- kaè psiholog Ana Be{ewi iz savetovali{ta „Moj psiholog“ u Novom Sadu.- Asertivni qudi su svesni svojih osnovnih prava, uvaàvaju sebe i svoje potrebe, ali i druge i wihove potrebe {to vodi razvijanwu samopo{tovawa. Ako bismo zamislili kontinuum sa agresivnim pona{awem na jednom kraju, a pasivnim pona{awem na drugom kraju, asertivnost bi predstavqala pona{awe na wegovoj sredini.

Po re~ima na{e sagovornice va`no je razvijati asertivnost kako bi nau~ili da se zalaèmo za sebe i svoja prava bez suvi{nog izviwavawa ili ose}awa krivice. Neka od asertivnih prava su: - ima{ pravo da samostalno procewuje{ sopstveno pona{awe, misli i emocije i da preuzme{ odgovornost za wihovo javqawe i posledice koje one imaju po tebe, - ima{ pravo da se predomisli{, - ima{ pravo da pravi{ gre{ke i bude{ odgovoran za wih, - ima{ pravo da kaè{ ne znam, - ima{ pravo da kaè{ ne razumem. Asertivni qudi: - ~e{}e od drugih dobijaju ono {to èle - po{tuju sami sebe i svoju energiju - znaju da se kontroli{u - imaju vi{e poverewa u sebe i druge - otvoreni su za nova re{ewa… J. Barbuzan

nu temperaturu. Pedijatri preporu~uju da se dettu ne daje, bez ve}e potrebe, hemija, jer se ovi simptomi mogu uspe{no le~iti i lekovitim biqem, medom. Preporu~ujemo da se povi{ena temperatura koja ne prelazi 38 ili 38,5 stepeni Celzijusa ne sni`ava, jer treba omogu}iti organizmu da se sam izbori s virusima, koji su osetqivi na povi{enu temperaturu. Isto se odnosi i na ka{aq. Na ovaj na~in se ja~a odbrambena sposobnost organizma deteta. U apotekama se mo`e na}i veliki izbor preparata za decu kojima se le~e simptomi

nazeba. Sirupi protiv ka{qa mogu se dobiti ve} od 80 dinara po fla{ici, tu su i kapi za nos koji su jo{ jeftinije, lekovi za sni`avawe ovi{ene temperature, vitaminski preparati. Oni se kupuju bez recepta bez obzira na uzrast deteta. Kako se zbog primene ovih lekova kod dece mogu pojaviti i negativni efekti po zdravqe, u mnogim zemqama se rami{qa da se bez lekarskog

Semenke {tite od raka

Lo{ san, opasnost od hipertenzije oreme}aj sna, kome se posve}uje tre}ina ìvota i koji ima glavnu ulogu u o~uvawu zdravqa, moè da podstakne pojavu povi{enog krvnog pritiska (hipertenzije) ili da oteà wegovo le~ewe, konstatovali su francuski nau~nici.Stru~waci iz francuskog Odbora za borbu protiv arterijske hipertenzije su istakli da krvni pritisak varira tokom dana, {to je normalno, dok no}u pada, kao i puls, a podiè se ponovo nekoliko minuta pre bu|ewa. Oni su, me|utim, ustanovili da ne-

dostatak sna ili lo{ san pra}en anomalijama, kao {to je pre svega apneja (u~estali prekidi disawa u snu koji mogu da traju minut ili du`e), neretko podsti~u pojavu hipertenzije ili wenu otpornost na lekove. Nau~nici su konstatovali i da je opasnost od razvoja hipertenzije tri puta ve}a kod osoba koje pate od apneje. Na hipertenziju, kako navode stru~waci, mogu da uka`u umor i neobja{wiva pospanost tokom dana, hrkawe, razdra`qivot, pa ~ak i ose}aj slabosti. (Tanjug)

Neizvesnost o dijagnozi izvor stresa eizvesnost oko mogu}e dijagnoze, izaziva anksioznosti i moè da bude stresnija od znawa da se boluje od ozbiqne bolesti, ukazuje ameri~ka studija, obavqena na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard. Vo|a istraìvawa Elvira Lang i wen tim su pratili slu~ajeve 214 èna, koje su ~ekale biopsiju dojke, ili hepatiti~ku hemoembolizaciju (tretman za kancere kakav je rak jetre), ili tretman materi~nih fibroidnih tumora. Neposredno pre navedenih procedura, ispitanice su uradile testove kojima su mereni stepen wihovog stresa i anksioznosti. Ispostavilo se da su ispitanice kojima je predstojala biopsija, iskazale znatno ve}u anksioznost i lo{ije rezultate na svim drugim testovima od onih iz druge dve grupe, koje su znale da imaju tumor. Langova napomiwe da lekari naj~e{}e nastoje da se pacijenti ose}aju dobro, ali jezik koji koriste moè da ima suprotan efekat. Fraze kao {to su „ne}e to biti tako stra{no“ ili „to je samo mali ubod“, samo poja~avaju uznemirenost pacijenata. S druge strane, tim sa Harvarda ne preporu~uje lekarima da u obja{awavawu dijagnosti~ke procedure upotrebqavaju re~ „bol“. Preporuka je da obja{wewa budu ute{na, ali da istovremeno pomaù pacijentima da prepoznaju sopstvenu duhovnu snagu. (Tanjug)

Gel protiv side ompanije, koje razvijaju gel za za{titu èna od virusa HIV (side), objavile su da je u~iwen veliki napredak u razvoju tog proizvoda. Radi se o proizvodu za koga se smatra da moè biti „revolucionaran“ u borbi protiv side. Gel, koji sadrì u sebi supstancu protiv virusa HIV „tenofovir“, kompanije „Xilajd sajensiz“, smawuje zaraze virusom HIV kod èna za 39 odsto, {to je pokazalo dvoipogodi{we istraìvawe, obavqeno u Ju`noafri~koj republici Kompanije, koje razvijaju gel, su objavile i da je ameri~ka Uprava za kontrolu prehrambrenih i farmaceutskih

anadski lekari su nedavno otkrili da jednostavna igra zasnovana na lotou moè da pomogne pacijentima koji zbog posledica {loga imaju problem snalaèwa u prostoru, da ponovo sastave „razbijeni svet“. Od pacijenata se najpre traì da odaberu {est brojeva na pravom tiketu za loto. Pacijenti koji pate od „zanemarivawa prostora“ bira}e ih samo me|u brojevima koji se nalaze na desnoj strani tiketa. Sindorm „zanemarivawa“ poga|a i ma{tu, ali na druga~iji na~in nego prostor. Iz odgovora na pitawa koja odràvaju ma{tu lekari }e mo}i da otkriju na~in na koji pacijent u ma{ti „vidi“ b rojeve i na osnovu toga da razviju taktiku rehabilitacije.

rskavi hleb i pecivo posuti semenkama, me|u omiqenim su namirnicama. Uz sve komplimente za ukus zbog obiqa dragocenih balastih materija, vitamina, minerala i nezasi}enih masnih kiselina, to zrnevqe na prirodan na~in mo`e pomo}i kod nekih zdravstvenih tegoba.

Semenke suncokreta osim visokog procenta antioksidanata koji {tite na{e }elije, poput vitamina E, sadr`e i posebno mnogo vitamina B grupe i magnezijuma. Zbog toga su idealni za grickawe kad smo pod stresom i kad ose}amo nemir.

proizvoda odobrila ubrzanu proceduru za odobravawe tog gela.Tako }e, kako se navodi, samo tra`iti ograni~enu koli~inu novih informacija o wegovoj bezbednosti i efikasnosti, pre uzimawa u razmatrawe odobrewe tog proizvoda. (Tanjug)

Tkivom pacijenta do rekonstrukcije du{nika rupa francuskih hirurga je objavila da je uspe{no obavila rekonstrukciju du{nika kod vi{e pacijenata obolelih od raka tog organa, kori{}ewem sopstvenog tkiva pacijenta. Radi se o prvom takvom poduhvatu, koga su sproveli lekari iz hirur{kog centra „Mari Lanelong“. Nov metod je progresivno uvodio tokom posledwih {est godina jedan od pionira plu}ne transplantacije, profesor Filip Dartevel iz „Mari Lanelonga“ i doktor Frederik Kolb iz instituta „Gistav Rusi“. Metod je za {est godina primewen na sedam pacijenata. Pet od tih pacijenata, koji su bili oboleli od raka du{nika, su `ivi i vratili su se na posao, dok su druga dva preminula od respiratornih infekcija. Te infekcije su, kako su istakli nau~nici, bile posledica nedostatka „trepqi“ koje se nalaze na cilindri~nim }elijama, sastavnog dela, pored brojnih mukoznih `lezda, respiratorne sluzoko`e od koje je sa~iwen unutra{wi sloj prirodnog du{nika. Nau~nici sada rade na korigovawu tog nedostatka. Prednost novog metoda je u tome {to pacijenti nemaju potrebu za lekovima koji spre~avaju odbacijavawe presa|enog tkiva, a rekonstruisanom du{niku, tako|e, nije potrebna ve{ta~ka pomo} (stentovi) da bi funkcionisao, {to je bio slu~aj kod ranije primewenih metoda. (Tanjug)

Loto – ve`ba posle {loga

recepta oni ne mogu prodavati roditeqima. [to je dete mla|e, to je kontrola prilikom uzimawa ovakvih preparata neophodnija. Tako se u [vajcarskoj i Finskoj govori o uvo|ewu zabrane prodavawa preparata protiv simptoma nazeba za decu do dve godine, a u SAD pedijatri se zala`u da se ta granica pomeri na decu do {est godina. J. Barbuzan

Boja za le~ewe ekada, davno, bolnice i bolni~ke uniforme bile su bele. Ta boja je najboqe pokazivala stawe higijene. Onda su postale zelene, izme|u ostalog jer je otkriveno da ambijent uti~e na ozdravqewe. Sada je jedna studija pokazala da je najprakti~nije da bar ne{to u ambijentu bude u boji koè pacijenta. Najboqe - bolni~ke pixame i posteqina. Istraìva~i sa ameri~kog instituta Renselir otkrili sud a ode}a ili ~ar{avi u boji koè znatno pomaù lekarima da otkriju cijanozu (pomodrelost) i druge poreme}aje koji se vide na tenu pacijenta.

Laneno seme izuzetno je bogato balastnim materijama koje pospe{uju probavu pa je ceweno kao prirodno sredstvo protiv zatvora. Veoma je va`no pomenuti i da sad`i lignane. Te fitomaterije deluju antiestrogeno i na taj na~in {tite od hormonski prouzrokovanih tumora kao {to je, recimo, rak dojke.

Bundevine semenke tako|e sadrè biqne hormone, takozvane filosterine. Oni, izme|u ostalog, sniàvaju vrednosti holesterola u krvi, a kod mu{karaca mogu spre~iti pove}awe prostate. Omega-3 masne kiseline, koje tako|e nalazimo u ovim semenkama, potpomaù funkciju okra}ne be{ike. Znatan udeo cinka ja~a imunitet, pa su ove semenke korisne za zdravqe i lep izgled koè, kose i noktiju.

Susam tako|e sadrì vrlo visok procenat omega-3 masnih kiselina. Sadrì ih u tolikim koli~inama da ublaàva i zakre~ewe krvnih sudova. Hladno prera|eno susamovo uqe zbog ovih svojih osobina idealno je za osobe koje pate od ateroskleroze, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

ponedeqak13.decembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 17058

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65. 17326

VEOMA POVOQNO prodajem useqivu garsoweru u danila Ki{a br. 36, 20m2, centralno grejawe, kablovska. Tel. 063/47-57-65. 17325

SOKOBAWA - sobe, apartmani. Zimski odmor - Nova godina. U`i centar. Povoqno. www.sokotours.com Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 17048

PRODAJEM ukwi`en stan 69m2 u Radni~koj 51, na devetom spratu, dve terase sa pogledom na Petrovaradin, Fru{ku goru. Informacije 063/47-57-65. 17327

10 JUTARA zemqe u komadu 800 metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Tel. 064/401-41-80. 16960

DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m. Telefon 021/500-612, 063/8426848, 063/8424-716. 16701

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000 PRODAJEM bukvu, bagrem, jasen, rezano, cepano drvo 4000din/m, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut sa ili bez radnika. Telefon: 063/7719-142, 021/6-413-575. 17289 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14. 17308 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Tel.: 066/950-5167, 062/867-06-30. 17309 DRVA bukva, jasene, bagrem izrezano sa prevozom 3.500 i sve vrste ugqa. Telefon 064/9582103. 17346

Posledwi pozdrav dragoj

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e voljene mame, babe i prababe

Vere Nikoli}

Tomani Vasi}

Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i se}anjima. Jakov Vasi} sa porodicom.

Tvoji: }erka Verica, unuka Manuela sa porodicom, unuk Franjo sa porodicom, i unuka Andreja

OG-1

17466

Posledwi pozdrav

Posledwi voqenom

Du{anu Ivkovi}u

pozdrav

na{em

Du{anu Ivkovi}u od wegove porodice: supruga Radmila i sin @ikica.

od porodica: Radovi}, ]iri}, Mi{i} i Milenkovi}.

Sahrana }e se obaviti 13. 12. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12.45 ~asova.

17476

GODI[WI POMEN

17475

Posledwi pozdrav ujaku

Laza Daqev 13. 12. 2009 - 13. 12. 2010. Tvoja dobrota i plemenitost ostavile su veliki trag u mom srcu. Hvala za sve {to si u~inio za nas. Se}awe na tebe sa puno bola, tuge i qubavi. Tvoj an|eo, supruga koja te nikada ne}e zaboraviti. \uja Daqev.

Mladenu Plav{i}u

od: Laze, @ivke i Dragice sa porodicama.

17468

16962

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Mladen Plav{i} iz [ajka{a 1933 - 2010. Sahrana }e se obaviti 13. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, iz porodi~ne ku}e, u [ajka{u. O`alo{}ena porodica. 17467

Posledwi pozdrav kumu

Preminuo je na{ voqeni suprug i otac

Du{anu Ivkovi}u

od Ane i Du{ka Popov iz Ravnog Sela.

Vladimir Palan~anin 1953 - 2010. Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 13. 12. 2010. godine, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. Dragi na{ tata, bez tebe }e nam dani biti prazni i tu`ni. Tvoji najmiliji: supruga Angela, Kristina, Andrej i Emil.

OG-2

17474

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SEDMOGODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu, dedi i bratu.

POMEN

13. 12. 1990 - 13. 12. 2010.

ponedeqak13.decembar2010.

Nema te vi{e, ali zauvek }e{ biti sa nama.

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

Tomana

Miroqub ^omi} Pap Stevanu Uspomenu na tebe ~uvaju: tvoja supruga Ru`a, k}erke Ema i Mira sa porodicama i sestra Emica.

Tomana

direktor OOUR „Rezni alat” „Jugoalat” Supruga Jovanka, sin Milo{, unuci Mirjan i Vladan.

iznenada preminula u 27. godini `ivota. O`alo{}ene porodice: Vasi}, Ivanovi} i Golubovi}.

Ivan, Bojan, Dejana, Goran, Branko, Nela.

Sahrana je u utorak, 14. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

17463

17472 17438

17424

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Neute{no }emo patiti za tobom

Vladimiru Palan~aninu

Izgubili smo jedno unu~e

Tomanu

Tomana Tata Stanko, Stefan i Ivana.

Ve~no tu`ni baba i deda.

Porodica Mr|anovi}.

od porodice @dero.

Stevan i Ka}a. 17471

17473

Posledwi pozdrav na{em

Porodice: Nu`di}, Maleti}, Kokanovi}, Rabati} i Keravica.

17470

17461

Dragom

Radi ^upi}u

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ predragi otac, deda, brat i tast

Vladi Palan~aninu

Nikola Smiqani}

Hvala Ti {to si nam dozvolio da budemo prijateqi.

Voqeni o~e, i predragi deda, znamo da nas gleda{ i sve }emo raditi sa tvojim dopu{tewem.

Najdra`i o~e, nema zaborava za najboqeg oca na svetu.

Neta i Nikola Star~evi} sa porodicom.

17455

17456

Tvoja Nina, Petar i Nikolina.

Nikola Smiqani} 1941 - 2010.

Tvoje k}erke: Gorana, Nina i Sawa.

Sahrana je danas, 13. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: k}erke Sawa, Nina i Gorana, unuci Sara, Petar, Nikolina i Aleksandar i ostala tuguju}a rodbina. 17450

17452

17451

Dragom tati

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kuma

Nikola Smiqani}

Vlada Na{eg druga i prijateqa u radosti i nevoqi. Vreme koje dolazi, nikad ne}e biti isto. Osta}e nam u ve~nom se}awu taj veliki ~ovek, velikog srca. Marko, Miqan, Gina i Perko Krstaji}.

Nikola Smiqani}

Neute{ni smo {to smo predaleko u ovim trenucima, ali znamo da si nam sada bli`i nego ikad.

Dragi brate, prerano si nas, iznenada napustio. Ve~no }emo tugovati za tobom.

K}erka Sawa, unuci Sara i Aleksandar, zet Dejan.

Tvoja bra}a Du{an i Stevan i sestre Milka i Mira sa porodicama.

17453

17454

Nikoli Smiqani}u Dragi tata, ve~no }u te voleti kao {to si ti voleo mene. Tvoja Gorana.

17462

S neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ dragi

Radoslav ^upi}

17459

Posledwi pozdrav prijatequ

Nikoli Smiqani}u

1943 - 2010. Sahrana je danas, 13. 12. 2010. godine, u 12 sati, na ^uru{kom grobqu, u ^urugu. Nikada te ne}emo zaboraviti.

na{em

Nikola Smiqani} Nikoli Smiqani}u Posledwi pozdrav

\uka, Rade i Milovan.

Supruga Vasiqka, sin Aleksandar i }erka Mirjana. 17464

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

17449

od stanara Preradovi}eve 123, Petrovaradin.

17457

Milica.

17460

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

Jutarwi program Crtani film Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Znawe Plej gejms Brazda Kuhiwica Desilo se Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 14.30 Slon Benyamin 15.00 Vesti 15.10 Tek ro|eni

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Arena info Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Iza mre`e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

Kosmos

06.45 07.05 08.25 09.00 09.30 10.25 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kivi Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Kao de~ja igra, film Operski gala koncert 1. deo Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema

Kuhiwica (ma|) Pirati sa Pacifika, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Iz strane produkcije (ma|) Tek ro|eni Grad an|ela Putevi nade Vesti (ma|) Zajedno ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Zov divqine, film Doba zlo~ina 2 TV Prodaja

06.05 08.00 09.02 09.44 10.05 10.37 11.09 12.00 12.15 12.25 13.20 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.00 00.31 01.13

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30

Kako se nekada o temama koje nisu nau~no u potpunosti obja{wive govorilo u medijima? Kakva je situacija danas kod nas, a kako je u inostranstvu? Kojim se temama bavi {asopis „Mistika“ i {ta su osnove PEAT sistema... Gosti: @ivorad Mihajlovi} Slavinski, psiholog i osniva~ PEAT sistema i Sa{a Damwanovi}, urednik ~asopisa „Mistika“. Urednica i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30) 16.02 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 01.00 02.15

TV PROGRAM

ponedeqak13.decembar2010.

14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.50 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok Lenija Objektiv Izme|u redova Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

09.00 Pentatlon Svetski kup Kina 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Vest Hem – Man~ester Siti 13.15 Pregled NHL 13.45 Uskijavawe 14.15 Premijer liga: Totenhem – ^elsi 16.00 NBA: San Antonio – Portland 18.30 Holandska liga 19.30 Premijer liga 21.00 Premijer liga: Man~ester junajted – Arsenal 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Premijer lige 01.00 Premijer liga vesti

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Lov i ribolov Eko karavan Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus Operativci Izuzetne `ene 20. veka: Smrt gospo|e ministarke, film Visok napon, kviz Miris ki{e na Balkanu Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma plus bingo Upitnik Operativci Dnevnik Tabloid No}ni bioskop: Veliki kawon, film

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Film: Otima~i izgubqenog kov~ega Elenin duh Kad li{}e pada Gumu{ Survivor Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Kad li{}e pada

Kajl Meklahlan

Proces Nepoznati agenti, ni sami ne znaju}i za{to to ~ine i po ~ijem nalogu, hapse ~inovnika Jozefa K. On mirno prihvata ~iwenicu da je uhap{en na neobi~an na~in, ne protivi se, iako nije svestan svoje krivice. Uloge: Kajl Meklahlan, Entoni Hopkins, Yulijet Stivenson Re`ija: Dejvid Hju Yons (RTS 2, 21.46) 07.05 07.35 07.41 08.06 08.27 08.47 09.28 10.01 10.31 10.45 11.09 11.41 11.51 12.15 12.56 13.58 14.11 14.52 15.18 15.29 16.00 16.48 17.15 17.41 18.00

Igor Lazi}

Do|i na ve~eru U popularnom kulinarskom rijalitiju „Do|i na ve~eru“ koji se emituje svakog radnog dana, doma}in }e biti muzi~ar Igor Lazi}, poznatiji kao Nigor. Ovaj biv{i pomorac i daqe je strastveni ribolovac, pa mu je omiqena hrana riba i svi morski specijaliteti. (Prva, 18.45) 21.00 23.20 23.45 00.00 00.30 01.30 02.30

Film: Prqava igra Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

18.26 20.07 21.00 21.46 23.53 00.44 01.09 02.09

06.30 07.05 07.15 07.25 07.30 07.50 08.00 08.35 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14:00 14.30 15.02 15.50 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.02 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

DNEVNIK

c m y

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Spajdermen Tuma~ewe kwièvnog dela Mansarda 2 Arhitektura Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Nau~ni intervju Pogled Priru~nik za neupu}ene Kvartet sine nomine Trezor Tuma~ewe kwièvnog dela Mansarda 2 Arhitektura Neobi~no o biqkama Antologija o ìvotiwama Ovo je Srbija Priru~nik za neupu}ene Nauka 2010: Tajna Novog Beograda Enciklopedija Partiture za koren i stablo: Vladan Vu~kovi} Paja Razglednica Umetnost [panije Raspu{teni Gari Proces, film Zoran Predin Antologija o ìvotiwama Trezor Umetnost [panije

Crtana serija Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Jagodica Bobica Top {op Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica² Info Otvoreni studio Vesti Simpsonovi An|eli i demoni, dekodirawe Otvoreni studio Info Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Konan varvarin Vesti 24 Vesti Milica² Film: Tvrda osmica

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Izme|u redova 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dokumentarni program 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Reakcija 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Ro|en za odbranu 01.20 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 01.45 Ukqu~ewe u B92 Info

Otka~ena istorija Ovo je enegi~an, iznena|uju}i i nekonvencionalni pogled na najgadnije i najneprijatnije trenutke istorije, koji su jako sme{ni. Kapetan gusarskog broda brine {to mora ranije u krevet, vojnik iz Prvog svetskog rata se trudi da napravi ru~ak od la`ne hrane, a ~etiri kraqa koji se zovu Yory formiraju bend. (B92, 11.00)

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.50 03.00

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Odred generacije Iks Siti Film: Marijini qubavnici

Roma Dauni

@ena zvana Yeki Tri dela ovog filma bave se privatnim i javnim dramama u `ivotu svima poznate Yeki Kenedi, supruge 35. ameri~kog predsednika, ubijenog Yona F. Kenedija. Posle wegove smrti, udala se za trgova~kog magnata, Grka Aristotela Onazisa sa kojim je bila u braku do 1975. kada je on umro. Uloge: Roma Dauni, Roma Dauni, Stiven Kolins, Stiven Kolins, Vilijam DevanVilijam Devan, Yo{ Ekland Re`ija: Lari PirLeri Pirs (Hepi, 16.00) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: @ena zvana Yeki, 1. deo Telemaster Ne moè da {kodi 7 ìvota 1. svetski rat Jelena Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 7 ìvota ]irilica Put ka vatrenom ringu

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak13.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Sintija Vatros

Put milosti

Yon je sitni kriminalac koji, nakon pu{tawa iz zatvora, sre}e svog biv{eg partnera i brata Romea. Romeo èli da mu se Yon pridruì u poslu s falsifikarima kojim bi mogli da zarade dvadeset miliona dolara... Uloge: Erik Roberts, Dejvid Ar Vajt, Sintija Vatros, [ik Mahmud-Bej, Lorens Tejlor Reìja: Yon Gan (Nova TV, 03.20) 07.45 08.10 08.50 09.45 10.50 12.55 13.40 14.40 15.35 16.30 18.25 19.15 20.05 21.05 22.15 00.45 02.25 02.55 03.20

Jagodica Bobica Pepa Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Zlo~esti momci, film Mu{karac u ku}i, film Seks i grad Bra~ne vode Put milosti

08.00 Mi, Evropqani 09.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz 10.00 Sinatra – mra~na zvezda 11.00 Heroji, kult i kuhiwa 12.00 Hanibal 13.30 U potrazi za Trifoom 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 16.00 Viktorijanska farma 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Tajne istorije: Pravi Xorx Va{ington 19.00 No} slomqenog stakla 20.00 Genije dizajna 21.00 Indokina 22.00 Snimawe rata 23.00 Ko si zapravo ti? 00.00 Viktorijanska farma 01.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

08.00 @ena koja je odgajila medveda 08.30 Fantasti~na ~etvorka 09.00 Kraq dinosaurusa 09.30 Zmaj iz tunela 10.00 Fantasti~na ~etvorka 10.30 Putuju}e pri~e 11.00 Balti~ka oluja 13.30 Obra~un u kazino kabareu 15.30 Putuju}e pri~e 16.00 Nacija brze hrane 18.00 Krv na suncu 20.00 Igra proroka 22.00 Letwa palata 00.00 Seksi zaqubqene devojke 1 00.30 Seksi zaqubqene devojke 2 01.00 Seksi ve{tice 1 02.00 Igra proroka

09.05 10.55 12.25 14.10 15.50 17.20 18.35 20.05 21.50 22.20 00.05 01.35 03.30 04.55

Bra}a Blum Nik i Nora Veridba (2009) Strast Zavodqive hijene No}na mora pre Boì}a îvava sa Beverli Hilsa Karlitos i ìvotna {ansa Na istok i dole Opasna veza Fragmenti Me|unarodna zavera Anakonda 4: Trag krvi Mis Plastike - Lepota skalpela

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Pri~a Helmera i Felnera, dok. film 11.05 Kod Ane 11.15 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.18 TV kalendar 12.30 @iveti zdravije 12.36 More qubavi 13.21 Hitna slu`ba 14.20 Normalan `ivot 15.00 Luda ku}a 15.40 Glas domovine 16.15 Hrvatska u`ivo 17.32 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.31 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 19.56 Sport 20.15 Latinica: Segregacija 21.45 Poslovni klub 22.25 Dnevnik 3 23.05 Veliko, ve}e, najve}e: Most, dok. serija 01.00 Hitna slu`ba 01.45 Eureka

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.30 14.15 15.00 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.50 22.20 23.05 23.20 23.50 00.35 01.20

00.50 Misterija Hejvena 01.50 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 02.50 Opasna tajna 04.50 Sudija Ejmi 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Misterija Hejvena 11.10 Sudija Ejmi 12.10 Ne{ Brixis 13.10 Doma}ice iz okruga Oranx 14.10 Film: Ubistva u Midsameru 16.00 Dijagnoza: Ubistvo 17.10 Ne{ Brixis 18.10 Film: Ostani pribran 20.00 Doma}ice iz okruga Oranx 21.00 Opasna tajna 23.00 Misterija Hejvena

MAGAZIN

Ekskluziv tabloid

Mala TV [kolarci obave{tajci [kolski program. Crno proro~anstvo Beverli Hils More Lepom na{om Reporteri Eureka [kolski program. Kojak Tri Hil Dva i po mu{karca Ritam nedeqe @upanijska panorama Pri~a Helmera i Felnera, dok. film Hit dana Zlatni zmaj, film CSI: Majami Dnevnik plavu{e Kalifornikacija Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus detektiva: Tajni agent Flint, film

SERIJA

Kalifornikacija Henk zavr{i biografiju Leva E{bija. Mija se sprema na putovawe Amerikom na kojem }e prodavati svoju kwigu. Sowa rodi, a ârli i Dejsi po~nu zajedno da ìve... Uloge: Dejvid Duhovni, Nata{a Mekelhon, Pamela Adlon, Medlin Martin, Medlin Zima, Evan Hendler Reìja: Bart Frundlih (HRT 2, 23.20)

Edita Misiri}

(RTL, 18.00) 07.55 09.10 10.25 11.15 12.50 14.40 15.35 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.05 00.00 00.15 02.25 03.25

Dejvid Duhovni

08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00

Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Strah u srcu @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Intermeco 3 Porodica Kremenko 2 Pustolovina u Rok Vegasu 21.00 Zemqa 2 22.00 Zamka 00.00 Kadenca

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bili Batgejt Divqe ma~ke Kockari Svi savr{eni potezi Spikizi Savr{en plan U`asno velika avantura Rogovi u vre}i Heteroseksualac 1 – ne ba{ tako nevin 02.00 Povratak ku}i 1.

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 1001 no} Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Iza neprijateqskih linija, film RTL Vesti Siloviti udarac, film Astro {ou CSI Majami

10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Preìvqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri Peta brzina Najboqe u 2010. Velike selidbe Kako to rade? Preìvqavawe Opasan lov Preìvqavawe udvoje Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Preìvqavawe

08.35 09.30 10.00 11.30 12.30 13.45 15.00 16.00 18.15 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 00.15

Atletika Alpsko skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Bilijar Fudbal Skija{ki skokovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal Alpsko skijawe

Francuzi alavi na jaja kao tvorovi Osvanuo mrzovoqan jesewi dan. ~a premorena. Ne ide se qudima po ovakvoj salau– Ima li koliko do Andrijevice? – zapitah. kovini. Kowi jedva tegle uz breg. Hasan si{ao s ko– Ne, bogumi, a put je predobar – te{i me domala da im olak{a, gaca po snegu i psuje, kako samo }ice. Tur~in ume. Vidim da se quti na ne{to. Osvrnem Znam to ra~unawe vremena u se, kad ono na kolima ùr. PoCrnoj Gori jer su oni druk~iji sedala i neka nepoznata lica, pe{aci nego mi, i udarim odzvone nogama kroz {arage i zamah prekim putem. Prolazi bavqaju na{u saputnicu. svet, provedo{e i neka dva lePreno}ili smo u Carevi}a pa vranca, kad mi se pribliì hanu. Jedan Jevrejin hteo zaujedno mom~e i zapita kako ide s zeti ~itavu ku}u, stao na vrata teretom. "[to, brate, ne da{ i bacio nov~anik u sobu. Dona koga kowa, vidi{ da i onako bro je kod toga soja {to kad mu idu prazni?" Ja mu zahvalim, se podvikne i podnese pesnica ali on uze bez pitawa moj xak i pod nos, on uvu~e rogove. Do~eponese ga. pam se tako pasjim zubima jedKako se lako pe{a~i kad ~one sobice, kad eto ti Francuvek ne nosi teret na le|ima! za. Mesta je bilo jo{, te ih puKoliko je priroda lep{a, utistim. A oni se razuzurili. sci se lak{e pamte i vreme @ene kao ène, najpre po~e neosetno prolazi kao u muzeju. peckawe. Strasti se razigraI Francuzi lako hodaju, imaju le, upleto{e se i muèvi, a siguran korak kao arapski lovpunica samo raspiruje, gudi u ci. Sretali smo se s wihovim bas i upada kao da dokiva teoficirima, svi ~isti, ulicka{kim ~eki}em. A {ta je u ni, iako su ve} toliko na putu. stvari? Jedan bogat skorojeAli alavi su na jaja kao tvorovi}, èdan poloàja, tj. da ga vi. îm pro|emo pored kakvog uvek i svagde primete, drugi zaseoka, oni se odmah rasture pukovnik, ima malu, koketnu po dvori{tu i sami traè po ènu, maznu kao ma~e i samo je slami. Svaki je nau~io toliko kquka galskim slatki{ima, srpski da se moè za tu kupovidok se onaj prvi na svakom konu sporazumeti sa seqacima. raku breca na svoju. A mala U Andrijevicu smo tek poFrancuskiwa se vozila ~itav sle podne stigli. Kad je ~ovek dan na otvorenim kolima s jedTro{ni mostovi za odstupnicu vidi ovako malu, ne bi mislio nim srpskim diplomatom da da }e ta varo{ica mo}i primiti tolike goste. Gde bi, naravno, u~inila muà qubomornim. god zapitam, nijedan hlebar ne prodaje. Naposletku 14. novembar me upute u vojnu stanicu. Svet i tu nagrnuo. Kad sam U hanu, gde smo svratili, smeh kao na patarice u do{ao na red, ~inovnik me samo pogleda, nasme{i bogatoj ku}i. Jelovnik nije bio bogat dodu{e, ali se kad je pro~itao ime i pruì mi jednu ceduqu. je izobiqe bilo ve} u tome {to se uop{te ne{to – Pohitajte do predsednika op{tine dok se ne na{lo. @enskadija posedala po krevetima i stolosmrkne. vima i jede prstima. Mu{karci se nesvesno nadmeKako je dràvna vlast lepa kad se jednoliko pri}u u dosetqivosti, ali da je kakav psiholog posmamewuje na sve! Smestili smo se u jedno sop~e kod trao, video bi da je to raspoloèwe u osnovi bolenekog kafexije i berberina. Slu{am Crnogorce sno, begawe od samog sebe, kao {to neke ribe mute kako se po wivodu kad im zahovski {ale na preti opasnost. Po{tar iz neke palanke, sav ozbiqan i zvani~an, ra~un nekog Mala Franlacmanina koji hu~e i dokazuje da wemu trebaju bar jedna kola. Ima cuskiwa u proje nekoliko pu- ~ova tri velika sanduka, posteqinu za dva kreveta, vidnim ~arapata ulovio u blama i lakoj svia da ne oskudevaju, èna ponela i svu zimnicu tu zeca, a oni ga, lenoj bluzi sva bajagi pomaùpomodrila od }i mu na kowa, hladno}e, {}uuvek pu{tali. Kako narod ume biti blagodaran }urila se kao pti~e na ki{i i drh}e. Neki veseqkadgod, a kako se brzo ra{~uje kad mu neko o glavi ko sluì gospo|e sirom i rakijom, pa do{ao i do radi. Taj je gospodin za usluge, kojima je sa svojim we. kolegom u Sofiji obavezao srpski narod, zasluìo – Izvol’te, gospo|o – nudi on, a ona cvoko}e zusasvim drugu kaznu, ali te zlo~ince, naàlost, jebima i cvrku}e: – Mersi! dino istorija ka`wava. – Uzmi, zaloì se! I ti }e{, valaj, zapamtiti 13. novembar kad si bila u Srbiji! Neosvetqeni hodnik vojne stanice se polako puRakija je u~inila svoje. @en~e se malo razgrejanio. Nastupilo vreme pojedina~nog "ja". Svako je lo. Razgovaraju wih dvoje s tuma~em i bez, da ih je putovao s ponekom zvani~nom misijom i vukao grmilina gledati. Naneo put i jednog crnogorskog dan prtqag. Tako gledam jednog po{tara iz neke paministra, najmla|eg do tad po godinama, i kad sam lanke. Ozbiqan, zvani~an, samo hu~e i dokazuje da ga oslovio po wegovom poloàju, svi se sleti{e wemu samom trebaju bar jedna rasto~ena kola. Ima oko wega, èqni novosti. On }ereta neusiqeno, ~ova tri velika sanduka, posteqinu iz dva kreveta, odgovaraju}i ne odgovara i ute{i nas da }emo tea da ne bi oskudevali, èna ponela i svu zimnicu. {ko pre}i jer je bujica razru{ila obadva mosta, i I svi tako. Da su sve arhive odmah uni{tene, kad je na Tari i na Mora~i. Provala oblaka morala je binajglavnije i onako ve} propalo, putovalo bi se ti zbiqa uàsna kad je ova plitka voda toliko nalak{e. ûdno mi je ovo, kad smo mi ina~e u adminibujala da dosegne, pa kamoli razvali mostove! Nije straciji uvek predwa~ili! preostalo drugo nego pregaziti je. U neke dotera{e kola. Ko~ija{i se bune da je vuKwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i moè se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak13.decembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Romanti~ni ste, ali i iskqu~ivi u qubavi. Ho}ete sve ili ni{ta, a partner se trudi najboqe {to mo`e. Putovawe u inostranstvo }ete odlo`iti za neko vreme. Finansijska situacija iziskuje mnogo rada.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. decembar 2010.

Ponedeqak vam ne predstavqa izazov, kao {to to obi~no biva. Jednostavno, potrebni su vam orijentacija i konkretan ciq. U nedostatku istih, mo`ete se vrteti ukrug i tro{iti uprazno. Sport i strasti.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

Va{ Merkur se ne odvaja od mra~nog Plutona, {to vam stvara blokade usled vi{e sile. Ili imate ili nemate, ili moète ili ne moète, sredina ne postoji. Ne dozvolite sebi te{ke misli. Uznemireni ste ovog dinami~nog dana, koji vam servira sve sama iznena|ewa, {to prijatna, {to neprijatna, ali prolazna, u svakom slu~aju. Iskoristite {anse koje se pojavquju, putujte i druìte se. Vreme je za pojavqivawe u javnosti, {to ~e{}e i vi{e, za izlaske i provod, za qubavni odnos koji vas sve vi{e ohrabruje. Kreativni ste i romanti~ni. Partner sniva svoje snove. Prolazni sukob. Delujete staloèno, dok drugi vrve od nemira, nervoze i problema. Na radnom mestu vladate situacijom, i smeta vam svaka nesinhronizovanost u poslovawu. Voqena osoba bi da putujete.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Budite spokojni i stalo`eni jer harmonija sa sobom omogu}ava i harmoni~ne odnose sa svima drugima. Pritisnuti ste te{ko}ama koje ne}e jo{ dugo trajati. Planirajte zimske praznike s partnerom.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Izgleda da je sve dozvoqeno, svi mogu kako ho}e, i sve je OK. Slavite slobodu u pozitivnom smislu, u`ivaju}i u dru{tvu ravnopravnih i interesantnih osoba. Nek traje dok traje! Putujte. Stavili ste se u slu`bu okolnosti koje vas pritiskaju pa ste primorani i na to da po{tujete odre|ena pravila i vi{u silu na koju ne mo`ete da uticati. Ipak, pravi put i na~in je partnerski odnos, u svemu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ure|ujete svoje okru`ewe, doterujete se i kupujete lepe stvari, garderobu, poklone za drage osobe. Sve vrvi od strasti i qubavi, iako delujete kul, smireno, pod kontrolom. Posesivnost.

Kako pomagati drugima, a pri tome sa~uvati sebe? Te{ko, ali mogu}e. I suvi{e se zanosite povodom partnerskog odnosa i nekih bitnih situacija na li~nom planu. Budite oprezni! Haoti~an dan. Sve je neizvesno, mo`e biti a ne mora da zna~i. Nemojte odustati na pola puta zbog toga, ve} budite spretni i sre}ni. Optimizam ne treba da vas napu{ta, ali bez preterivawa.

TRI^-TRA^

Nikol voli alpake V REMENSKA

Glumica Nikol Kidman (42) otkrila je u jednom intervjuu da na imawu u Ne{vilu ima gomilu retkih `ivotiwa alpaka. - One su prelepe, imaju divne, duge trepavice. [etamo ih na povocu jer su vrlo umiqate, a i na{a }erka ih obo`ava - rekla je glumica koja sa peva~em Kitom Urbanom ima dvogodi{wu }erku Sandej Rouz. - @elim da nabavim jo{ neobi~nih qubimaca. Volela bih da imam zmiju, ali mislim da to nije toliko dobra ideja, po{to imamo malo dete - rekla je Nikol Kidman.

PROGNOZA

VIC DANA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-2

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

-1

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

I VETROVITO

NOVI SAD: Hladnije i obla~no vreme sa povremenim slabim snegom. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar, koji }e pove}avati ose}aj hladno}e. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od -3 ujutru do -1 stepeni popodne. VOJVODINA: Hladnije i obla~no vreme sa povremenim slabim snegom. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar, koji }e pove}avati ose}aj hladno}e. Pritisak malo ispod normale. Jutarwe temperature od -4 do -2 stepena, a maksimalne od -2 do 1 stepen. SRBIJA: Hladnije i obla~no vreme sa povremenim slabim snegom. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar, koji }e pove}avati ose}aj hladno}e. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od -4 do 0 stepeni, a maksimalne od -2 na severu do 4 stepena u Timo~koj Krajini. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana sve hladnije vreme i uglavnom obla~no. Povremeno }e padati sneg. O~ekuju nas ledeni dani, tj. temperature }e ostajati ispod nule tokom celog dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i smawe fizi~ke napore. Mogu}i su glavoboqa, nervoza i zamarawe. Savetuje se i adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pove}an oprez u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

-1

Berlin

Be~

Var{ava

-3

Kijev

-3

Moskva

-3

Oslo

-8

St. Peterburg -4 Atina

Pariz

Minhen

-4

Budimpe{ta

Stokholm

-3

Radi plavu{a u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon: - Hteo bih za ve~eras da naru~im sto za osam osoba. - Opet vi! Ve} sam vam pet puta rekla da ne prodajemo name{taj. - re~e plavu{a.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

306 (76)

Slankamen

472 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

374 (71)

Zemun

530 (-1)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

524 (2)

Smederevo

600 (-4)

Ba~. Palanka 327 (34) Novi Sad

378 (22)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

534 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

526 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

434 (8)

Tendencija opadawa

Titel

494 (8)

NERA

Hetin

258 (48)

TISA

82 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 644 (-14) Beograd

Kusi}

489 (-8)

88 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja