Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SREDA 13. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23464 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

JAVNI DUG SRBIJE NA KRAJU MARTA 51,1 ODSTO BDP-a

Dr`avaprotivzakonito pozajmila1,8milijarduevra str. 5

DS I KOALICIJA SPS–PUPS–JS DOGOVORILI EKONOMSKU I DR@AVNU POLITIKU NOVE VLADE

Tadi} iDa~i} sjo{dva partnera PRIHVA]EN ZAHTEV REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Ustavnisud zabranio Udru`ewe„Obraz”

str. 15

NASTAVQEN PROTEST U RUSKOM SELU

Foto: S. [u{wevi}

str. 3

DECAIVATROGASCI: Vatrogasna brigada Novog Sada odr`ala je ju~e u novosadskom vrti}u „Vendi” ~as protivpo`arne za{tite za stotinu pred{kolaca iz Novog Sada. Na obuci im je obja{weno {ta da u~ine ukoliko izbije po`ar, ili se opeku, i ko-

ga da zovu. Uz to, pokazana im je i vatrogasna oprema. Komandir odeqewa Vatrogasne brigade Robert Varadi ka`e da se vatrogasci trude da edukuju decu, tako {to odlaze u {kolske ustanove ili mali{ani dolaze kod wih u jedinicu.

str. 7

UPIS U SREDWE [KOLE U VOJVODINI

Talenatamawe negoklupa str. 13

ISPARILO 200.000 ZADRU@NIH WIVA

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Debata o me|unacionalnim odnosima – Temerin postao zona fronta

Ekonomija

Paoritraktorima blokiralinafta{e str. 5

Sve`ije Najvi{a temperatura 28 °S

4 Ra~unovo|e zahtevaju izmenu propisa o spre~avawu prawa novca 5 Nemci tra`e srpske majstore

Poqoprivreda

8 Junska idila na najstarijoj divqoj pla`i u gradu

Reporta`a 12 Patrizani uvek pobe|uju kada ratuju sa ~varcima i {unkom

6 Ba~ka spremna za 700.000 Dru{tvo tona repe 6 U Subotici grad pomlatio 13 Srbiju o~ekuje priliv migranata p{enicu i kukuruz

str. 16 – 21

SPORT

n SVETSKA LIGA U NOVOM SADU

n KO[ARKA[ICE HO]E NA EVROPSKO PRVENSTVO

n NENAD PAGONIS NAJBOQI n „DNEVNIKOV” KIK-BOKSER SVIH VREMENA [AH SREDOM

Svakegodine ugasise stotinuzadruga

str. 6

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : NAJ^E[]I UZROK UTAPAWA – NEPO[TOVAWE OSNOVNIH PRAVILA NA KUPALI[TIMA

Samouverenosti nepa`wakupa~a uzimajudanak

str. 14


2

POLiTikA

sreda13.jun2012.

DEBATAUSKUP[TINIVOJVODINE OME\UNACIONALNIMODNOSIMA

Nikovic: Temerinpostao zonafronta Predsednik Skup{tine Vojvodine[andorEgere{i ju~eje naskupunakojemjepredstavqena studija „Temerin – sada{wost ili budu}nost Vojvodine“ izjavio da dru{tvo mora

Ambasador je novinarima kasnijerekaodaonnijeodgovoran zatajcitatiistakaodasesamo pozvaonaautorskustudijuoTemerinu.Nikovicjenovinarima pokazaodeokojije,kakojenapo-

dnevnik

Beograddobijavlast: DSiSPS–PUPS–JS Izborom predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skup{tine grada Beograda i potvr|ivawem110odborni~kih mandata, ju~e je konstituisana Skup{tina Beograda. Za novog predsednika gradskog parlamenta izabran je Aleksandar Anti} izSPS-a,kojijeidosadaobavqaotufunkciju.Anti} jetajnimglasawemdobiopodr{ku 67 odbornika Skup{tine grada, {to predstavqa ve}inu odukupnogbrojaodbornika. Novi saziv gradskog parlamenta ~ini 50 odbornika liste „Izbor za boqi Beograd”, 37 „Pokrenimo Srbiju”, 13 odbornika Koalicije SPS–PUPS–JS-a i deset odbornika DSS-a. Sednica na kojoj }e biti izabran gradona~elnik, zamenik gradona~elnika i ~lanoviGradskogve}anajavqe-

najezadanas.Vlast uBeogradu }e ~initi koalicija okupqena okoDemokratskestrankeiKoalicijaSPS–PUPS–JS-a. Me|u odbornicima liste „IzborzaboqiBeograd”koji-

masuverifikovanimandatisu Dragan\ilas,Aleksandar[api}, Tatjana Pa{i}, @ivorad An|elkovi},AleksandarBijeli}, Bo`idar \eli}, Qiqana Jov~i}...

Koal ic ij u okup qen u oko SNS-a predstavqa}e predsednik beo g rads kog odb or a napredwaka Neboj{a Stefanovi},predsednikPokretasocijalistaAleksandarVulin,JasminaMitrovi}-Mari},menaxerZoranBa{anovi},glumac Slob odan ]us ti}, Gordan a Kari}, rukometa{ Vladimir Mandi}... Mandati su verifikovani i odbornicima Koalicije SPS–PUPS–JS-a,koju}eubeogradskom parlamentu, osim Anti}a, zastupati Milan Krkobabi},Vladan\uki},NikolaNikodijevi}...Bojestranke VojislavaKo{tunice brani}e Aleksandar Popovi}, Andreja Mladenovi}, Milica Radovi}, Radomir Naumov, Sanda Ra{kovi}-Ivi}, Neboj{a Bakarec...

DR@AVASIROMA[NA,ASTRANKESVEBOGATIJE

Preuhrawenepartije u~initi sve da nasiqe i svirepost ne postanu po`eqan obrazacpona{awa. –Jer,uprotivnom,dolazido stvarawademokratijeukojojve}ina ne {titi, ve} upravo suprotno – ignori{e mawinske zajednice,wihovapravaiinterese–kazaojeEgere{inaskupu koji je Skup{tina Vojvodine organizovala zajedno s autorima studije, Centrom za razvoj civilnog dru{tva, kao i Fondomzaotvorenodru{tvo. Onjerekaoda,„akovlastnema{tadaka`emawinama,onda seogra|ujeodwih,biloignorisawem,medijimailizidovima“. Istakao je da demokratija postojiteksaza{titommawina,a

menuo, za wega bio interesantan. „Temerin se nalazi na krajwem jugu relativno homogenog ma|arskog etni~kog korupusa kojisekontinuiranoprote`eu ba~komPotisjuodop{tineKawi`a... do Temerina; ovo kod ma|arskog stanovni{tva u Temerinu stvara svojevrsni ’kraji{ki’, ’grani~arski’ polo`aj, iswimpovezanborbenimentalitet“,pi{eustudiji.Taokolnost,navodisedaqe,kaoiblizina Novog Sada, „rasadnika srpskog {ovinizma i centra virtuelne ’Velike Srbije’, oblikuje i kod srpskog stanovni{tva,pogotovomla|eg,istitakav grani~arski, borbeni men-

Nasiqeiliincidenti Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i je naveo da dru{tvenuosnovicunasiqapredstavqajunacionalizam,{ovinizamiprofa{isti~keideologije.Onjeoceniodasunasiqu izlo`enisvi,svestarosne,etni~ke,jezi~ke,dobne,seksualnei verskegrupacije,dodaju}idasezakqu~cinesmejudonositiolakoukolikoseneuzmuuobzirsverelevantne~iwenice. Powegovimre~ima,posebnozabriwava~iwenicadasepojavekojekaraketri{enasiqe–rasizamizagovaraweetni~kenetrpeqivosti–poku{avajuprikazatikaoincidenti. –Uve}ojmeridefini{usekaoprekr{aj,naru{avawejavnog redaimira,anekvalifikujusekaozlo~inmr`we,iretkokao krivi~nodelo–dodaojeEgere{i. Ipak,uodnosunaprepetgodina,napomenuojeon,pozivaju}i senarezulatateistra`ivawacivilnihorganizacija,brojme|unacionalnih sukoba kod mladih u Vojvodini je „ma koliko bio zabriwavaju}i,dalekomawiodbrojasukobaunutaristeetni~kegrupe“. da ona samo institucionalna i aktivnapredstavqaijedinina~inocenesamihinstitucija. Skupujeprisustvovaoiambasador Ma|arske Oskar Nikovic,kojijeizraziozadovoqstvo {to iako govori srpski, mo`e da se obrati na materwem ma|arskom,budu}idajetojedanod {est zvani~nih jezika u Vojvodini. Nikovic je pohvalio autore studijeoTemerinu,rekav{ida nisu pomiwali nacionalne zajednicenipartijenitipoku{avalidaprona|ukrivcezadoga|ajeutommestu,ve}dasuistoriju tih odnosa tretirali kao svojstvo.Dodaojedanijeuredu ni da on kao predstavnik Ma|arskedajepoliti~keizjavekojima bi se imenom nazivali krivci, a da to posebno ne bi uradio jer bi to bilo, napomenuoje,me{aweuunutra{weposloveSrbije. Me|utim, ambasador je rekao da studija navodi „radikalnu grupukojaje,kaoposledicaposledwih ratova, u velikoj meri naselilamestakojasegrani~es NovimSadom–Veternik,Futog iTemerin“. –Zbogtogradikalnogmentaliteta Temerin je postao zona fronta–dodaojeNikovic.

talitet, ina~e nekarakteristi~anzaVojvodinu“. –Menijetobilointeresantno, da takav opis deluje kao uzrokovihsukobautompodru~ju,kaoitodajeTemerinnagranici ovog homogenog bloka na kraju Potisja. A onda taj, kako seopisuje,„{e{eqevski“,„grani~arski“ mentalitet – ja sam tosmatraointeresantnim.Ito jesve–kazaojeNikovic. Ambasadorje,ina~e,naskupu istakao odgovornost politike, aliimedija,zakojejekazaoda su, izve{tavaju}i o doga|ajima 2003–2004. u Vojvodini „preterali“idaje„jednojtu~idatpoliti~ki ton“. Na pitawe da li danas izjave o „grani~arskom“, {e{eqevskommentalitetu“io Temerinukao„zonifronta“di`u tenzije, Nikovic je odgovorio da ih studija na koju se pozvao„nikakonezao{trava“. –Ono{tomo`emoraditina poboq{awuodnosejedaradimo na poverewu putem rada na{e me{ovitekomisijeistori~ara, akademika, kao i da se na zvani~nomnivouzala`emozaboqe odnose–kazaojeambasadorMa|arske,dodaju}idajewegovazemqa uputila i poziv novom predsednikuSrbijedajeposeti. S.N.K.

Preds edn ik org an iz ac ij e „TransparentnostSrbija„Vladimir Goati izjavio je ju~e da sustrankepro{legodine,usiroma{nojzemqikakvajeSrbija, udvostru~ile svoj prihod, bilo po osnovu redovnog rada, bilopoosnovuu~e{}anaizborima. –Tosuuradilena vrlo elegantan na~in, ne konsultuju}i civ iln o dru{tvo, sind ik at e, gra| an e. To je cehovskiinteresukojem je zainteresovanost svih part ij a dal ek o va` nij a od wihove programske orij ent ac ij e – rekaojeGoatinakonferenciji za novinar e org an iz ac ij e „Trans par entn ost Srbija„. On je kazao da im jepove}aweprihodaomogu}ilo dono{ewe zakona koji reguli{etuoblast. Goatijepodsetionatodasu, naosnovuZakonaofinansirawu pol it i~k ih sub jek at a, stranke imale obavezu da podnesu finansijski izve{taj za 2011.godinuAgencijizaborbu protivkorupcijedo15.aprila ove godine, {to je od 85 registrovanihstranakau~inilo46, me|u kojima su sve parlamentarne stranke, kao i dve grupe gra|ana. Goati je rekao da je najve}ideoprihodatihpartijaizdr`avnogbuxeta. – Partije tako preuhrawene iz buxeta postaju produ`etak dr`ave i postaju krajwe nazainteresovaneza~lanstvo–rekao je Goati, i dodao da je to lo{ezademokratiju. On je ocenio i da bi nova vlada trebalo da bude formirana {to pre „da bismo mogli da`ivimo”zato{tosednevno gubi50milionadolara. – Pri~ama, prepri~avawima, novim momentima u toj

skoro {panskoj seriji kako }ebitiformiranavladagra|ani Srbije sigurno gube – istakaojeGoati. Programskidirektororganiz ac ij e „Trans par entn ost Srb ij a„ Nem aw a Nen ad i} precizirao je da po izve{ta-

jimastranakaza2011.godinu 72odstoprihoda~ineprihodi iz buxeta, ~lanarine ~ine ukupno 11 odsto prihoda, takodaje,uproseku,~lanneke od partija godi{we uplatio

lionadinara,od~eganafirmeotpadaoko30odsto. Got ov o pol ov in u prik upqen ih pril og a fiz i~k ih lica prijavila je Demokratskastranka–oko37,5miliona dinara, upola mawe – 16,5 miliona – Srpska napredna

stranka, G17 plus 8,7 miliona, a Socijalisti~ka partija Srbije 4,8. On je rekao i da su, na osnovu godi{wih izve{taja,finansijepartijaprili~n o uravn ot e` en e na op-

Neuobi~ajenizahteviSPS-a VladimirGoatika`edasuzahteviSPSokoformirawavladeneuobi~ajeniiiznena|uju}i.Onjerekaodakoaliciju,kojase u medijima poistove}uje sa predsednikom SPS Ivicom Da~i}em, treba posmatrati kao tri posebne stranke, od kojih SPS imasamo25poslani~kihmandata.„Neuobi~ajenojedajedanmawipartner,aSPSimasamo25mandata,mo`etakodapostavqa uslove.PredsednikTransparentnostiSrbijajeporu~iokoalicijiokupqenojokoDSdase,ukolikonijeumogu}nostidaovakoformiravladu,okrenedrugimpartnerima.”Akoihnemaneka ka`u da ne mo`e. Onda treba da prepuste formirawe vlade drugima.Tojeondadrugapri~a,posebno{tosuijedniidrugi reklidavelikakoalicijanedolaziuobzir.Akonitadanebudeformiranavladazakonskore{ewepostojiiidesenaizbore”,rekaojeGoati. oko 100 dinara za ~lanarinu. Nenadi}jerekaodasustrankeodfizi~kihipravnihlica prikupile ukupno 111 mi-

{temnivou,daje„plusgotovo isti koliki i minus”, ali toneva`izasvestrankepodjednako.

DEJANVUKSTANKOVI]:SVEOPCIJESUNASTOLU

Da~i}ujeURSpotreban kaoprotivte`a Zaanaliti~araDejanaVukaStankovi}a sve opcije oko fomirawa nove vlade Srbijesunastolu,osimoneizme|uDS-a i SNS-a. On navodi da je sada situacija komplikovanija nego {to je bila ranije jer Ivica Da~i} u vladi `eli Mla|ana Dinki}a, a demokrate upravo to ho}e da izbegnu. –Nijenemogu}enidavladaju}ukoalicijuformirajudemokrateiSPSsmawinama,SrpskimpokretomobnoveiNarodnom partijom Maje Gojkovi}. Me|utim, ona bi bila mawe stabilna nego kad bi deowebiliceo„Preokret„iURS–obja{wavaStankovi}.–Ipak,itakvavla-

da bi imala neke mawkavosti. Matemati~kitobibilaboqaopcija,alibidobilanaglomaznosti.Uprocesodlu~ivawabilobiukqu~enomnogoaktera,koji ba{nisu{ampioniusaradwi. On navodi da u vladi u kojoj bi sedeo LDPnebibilotolikoprostorazatoleranciju Da~i}eve tvrde retorike, kao i dabidemokrateiliberalivodilipolitikuuduhu{tedwe,kojabibilasaglasna spreporukamaFiskalnogsavetaiMMFa. –Utomslu~aju,LDPiDSbinadja~ali socijaliste. Da~i}u je URS potreban kaoprotivte`a–smatraStankovi}.

Nenadi}jekazaodaimastranaka s velikim iskazanim plusom,kao{tosuSRSiG17plus, dok je na drugoj strani SPS s vel ik im isk az an im min us om.

Zakupprostorija zakampawu Stranke su, kako je objasnio Nemawa Nenadi}, du`ne da izve{taje, osim Agenciji za borbu protiv korupcije, prezentuju i {irojjavnostiputem„Slu`benog glasnika” i strana~kih veb-sajtova,{toznatanbroj stranakajo{nijeu~inio. „Transparentnost„ je predstavilaiizve{tajozakupu prostorija za potrebe izbornih kampawa, koji je pokazao da pojedine ustanove nisu svim strankama napla}ivale isto, ali i da su pojedine ra~une izmirivale privatnefirme,{tojeprotivzakonito. On je rekao da su neke stranke izbuxetau2011.godinidobile vi{e novca nego {to su prijavileukupnetro{kove. –U2011.godinijezaredovan radstranakaizbuxetaizdvojenosedammilionaevra.U2012. godinisenoviZakonofinansirawu stranaka primewuje od 1. jula i za stranke iz buxeta, na raznim nivoima vlasti, bi}e ispla}eno oko 10,5 miliona evra,a2013.godineoko14,5miliona–rekaojeNenadi}. Powegovimre~ima,stranke ne samo da }e od novca koje }e dobijati iz buxeta uspeti da podm ir e sve svoj e tro{ kov e ve}}eimostatiivi{ak. Kadasuupitawu~lanarine, zna~ajan izvor prihoda imali su DS, G17 plus, SPS i LSV, dok ~lan ar in u uop{ te nis u ubirali LDP, JS, SVM, SDU, PSS,asimboli~neiznoseprimilesuNSiSDPS.

Ta~i:Nadzirana nezavisnostse zavr{ava2.jula KosovskipremijerHa{imTa~iizjavioje ju~e da }e 2. jula, na sastanku Me|unarodne upravqa~ke grupe za Kosovo, biti doneta odlukaookon~awunadzirawanezavisnosti Kosova. Ta~i je na sednici kosovske vlade zatra`iododatnoanga`ovawedabise,kakojerekao,tajprocesuspe{nozavr{io.Powemu, za uspeh tog procesa zaslu`ni su svi politi~ki~iniocinaKosovu. – Zakqu~ivawem nadzirane nezavisnost istovremeno se otvara konkretna evropska agenda–rekaojeTa~i,ipozvaoministrei poslanike da se svim kacitetima do 2. jula anga`ujunaostvarivawuobaveza.


c m y

politika

dnevnik

DSIKOALICIJASPS–PUPS–JSDOGOVORILIEKONOMSKUIDR@AVNUPOLITIKUNOVEVLADE

Tadi}iDa~i}sjo{ dvapartnera Lideri DS-a i SPS-a Boris Tadi} i Ivica Da~i} izjavili suda}esezanekolikodanaznatiko}e~initiokosnicubudu}evlade,adajeju~edogovoren program, principi i wena na~ela, odnosno dr`avna, nacio- nalna i ekonomska politika koju}evoditi,abitipresvega socijalno odgovorna. Tadi} je novinarima po zavr{etku sastanka s liderima Koalicije SPS–PUPS–JS-a, koji je u sedi{tu demokrata u Krunskoj trajaodvaiposata,rekaoda}e stru~neslu`beiwihovisaradniciunarednomperiodurazgovaratiostrukturivlade,ministarstvima, raspodeli nadle`nosti, a istovremeno }e se i}iisformirawemparlamentarneve}ine. –Naravnodana{ujavnostzanima ko je tre}i, ~etvrti partner i sazna}ete to vrlo brzo. Verujem da mo`emo vrlo brzo do}i do formirawa parlamentarne ve}ine. Ta~nije, za nekolikodanazna}eseko}e~initi okosnicubudu}evlade–rekaoje Tadi}. On je precizirao da je wegov timju~eizlo`iokoalicijioko Da~i}aekonomskiprogramida jepostignutasaglasnost.RazgovaranojeioKosovuiMetohiji, regionalnoj politici, pitawimavezanimzaevropskeintegracije i reformama koje treba sprovestizapo~etakpregovora s EU. Tadi} je rekao da je postignuta saglasnost o vo|ewu nacionalnepolitikeuregionu. –[tozna~ida}ena{avlada biti sastvaqena od onih ~inilaca,politi~kihfaktora,koji prihvataju te principe, koalicije ~iji bi temeq ~inile stranke okupqene oko DS-a i

oko SPS-a – naglasio je Tadi}, isti~u}i da }e nova vlada i predsednik Repblike biti suo-

~enisvelikimisku{ewimakadajeupitawuKosovoiMetohija.Tadi}jenajavionovisusret

„Mo`dajenajboqedabudempremijer” LiderSPS-aIvicaDa~i} izjaviojeju~e,nekolikosatipre sastankauKrunskoj,dabimumo`dabiloboqedabudepremijer unekojdrugojkombinatoricinegodasamopodr`avadrugogkandidata,a SPS}eonovojvladipo~etidarazgovarasaSNS-om, ukolikosepoka`edajenemogu}edo}idoparlamentarneve}ine sdemokratama. Vi{e„nepostojipri~adapodr{komTadi}upodr`avateproevropskuvladu”jerjeo~iglednodajeiTomislavNikoli} prihvatqivzaEUime|unarodnuzajednicu,rekaojeDa~i},dodav{idaseodwegao~ekujedapodr`iTadi}akaoproevropskuvarijantu,dokizme|unarodnezajednicepodr`avajuNikoli}a. –Nikoli}atelefonomzovedr`avnasekretarkaSADHilariKlinton,aevropskikomesarzapro{irewe[tefanFile mudolazinainauguraciju–rekaojeDa~i},idodaodasuTadi} i Nikoli} „evrofanatici”, a da je on ve}i nacionalista odobojice.

snovinarima„zasamonekoliko dana“. Lidersocijalistarekaojeda je ju~e postignuta saglasnost o najva`nijim pitawima programa,kadajere~odr`avniminacionalniminteresima,prioritetima, ekonomsko-socijalnim temama. – I kada je re~ o izazovima koji}e~ekatisvakuvladukada bude formirana u narednom periodu. Uz `equ i potrebu da vladabudeformirana{topre, neophodno je da se unapred zna na kojoj platformi i ko }e ~initiparlamentarnuve}inu,kojamoraomogu}itidavladabude stabilna i ispuwava svoj program–preciziraojeDa~i}. Onjenajvioda}eunarednim danima biti obavqen onaj deo poslakojiprethodisamom~inu formirawu vlade, razgovori s drugim politi~kim partijama, klubovima, o strukturi vlade, pravqewekoalicionogugovora. –Uovomtrenutkujeva`noda }emo te poslove poku{ati da obavimo {to pre, ali istovremeno, imaju}i u vidu stavove i DS-aikoalicijekojupredvodi, kaoiPUPS-a,SPS-aiJS-a,i ista}i da svaka koalicija ima svojidentitet,svojepogledena rasporedpoliti~kihsnagaizatojeneophodnonapravitidogovorekoji}eomogu}itidavlada delujestakvomparlamentarnom ve}inom–zakqu~iojeDa~i}. Uz lidere DS-a i SPS-a, u razgovorima su u~estvovala i drugadvojicaiz„mini-koalicije“ Jovan Krkobabi} i Dragan Markovi} Palma. Novinarima nije bilo omogu}eno da nakon izlagawapostavqajupitawaTadi}uiDa~i}u. D.Milivojevi}

sreda13.jun2012.

3

URS:Nemaistrage protivDinki}a UjediweniregioniSrbijesaop{tilisuju~edasuodambasade AustrijeuBeogradudobilizvani~nupotvrdudaseprotivlideraURS-aMla|anaDinki}a utojzemqinevodinikakvaistraga nipojednomosnovu.„Tu`ila{tvouBe~uobavestilojeambasadu Austrijedaproveraobradepravosudnihpostupakaneukazujena todajeprotivMla|anaDinki}apokrenutbilokakavistra`ni postupak”,pi{euzvani~nomdopisukojijepotpisaoambasador AustrijeKlemensKoja upu}enomkabinetuMla|anaDinki}a. Usaop{tewusepodse}anatodajejedandnevnilist8.junaove godine na naslovnoj strani objavio naslov „Dinki} pod istragom”,iakojetakvainformacijabilablagovremenodemantovana.

REKLI SU

Jerkov:UVojvodini sveisto Portparolka Lige socijaldemokrata VojvodineAleksandraJerkov najavilajeda}enovavlada Srbije biti formirana po~etkom jula. Govore}ioformirawuvlastiuVojvodini,onajerekladajesvaprilikada}enavlastiostatikoalicijakojajetouPokrajiniod2000.godine,dasu utokuintenzivnirazgovoriidajezahtevLSV-a davladaVojvodinebudeefikasnijauborbizainteresegra|anaPokrajine. –TosepresvegaodnosinaZakonofinansirawunadle`nostiVojvodine–reklajeAleksandra JerkovzaTV„Pink”,naglasiv{idaPokrajinamoraimatiizvorne na~inefinansirawaidaseotomerazgovara.–Nepostojidrugina~indasenapravive}ina,osimdaseotomedogovoreDS,LSV,SPS iSVM,{tojeuzdodatakSPS-a,istakoalicijakaoi2000.godine.

Gojkovi}:Prirodni partnerjeDS LiderNarodnepartijeMajaGojkovi} izjavilajedajerazgovaralaspredsednikomDemokratske stranke Borisom Tadi}em o budu}nosti Srbije, nacionalnim pitawima i ekonomskim izazovima,alineokonkretnimponudamazavladu. –Nisamimalaponududasasvojadvaposlanika podr`im (novu) vladu. Ipak, jasno je da Narodnapartija`elikoalicijusDS-om–reklaje MajaGojkovi}uizjaviza„Novosti”. Napitawekolikosuta~nespekulacijaotome dabiNP,SPOimawinemoglipodr`ativladu demokrataisocijalista,onajerekladanisu„otommodelurazgovarali”idajezawuva`anprogramnovevladeSrbije. –Ponavqam,prirodnipartnernamjeDS–kazalajeMajaGojkovi}.


4

ekonomija

sreda13.jun2012.

dnevnik

KURS REAGUJE NA NEIZVESNOST

Kad je ekonomija slaba, kilav je dinar NA PUMPAMA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Dizel jeftiniji za dva dinara Odju~esunabenzinskimpumpamaNaftneindustrijeSrbije litarevrodizelaidizelD2goriva jeftiniji za dva dinara, doksucenebenzinanepromewene.Ni`ajeicenaautogasa,koji je jefitniji za dinar, dok je lo` uqe skupqe za dva dinara, ka`u u NIS-u, isti~u}i da maloprodajnecenegorivanisume-

wane na 18 benzinskih pumpi, kojesenalazeuzautoput. Cenadizelgorivasni`enaje zbog pada cena nafte na berzama,padakursadolaraisni`ewa veleprodajne cene, a posle ove korekcije,cenagorivanaNISovimpumpamajeme|unajni`im uSrbiji. D. Ml.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris izjavio je ju~e da je za stabilan i ~vrst kurs dinara prema evru dovoqansamojedanuslov–jakaekonomija, a u uslovima kada imamo slabuekonomiju,svemeremogusamo usporavati slabqewe doma}e valute. –Ukolikoimamouviduna{urealnost, jednostavno, osu|eni smo u teku}im uslovima na to da imamo kontinuirano slabqewe kursa dinara u odnosu na evro – istakao je Fabrisuizjavinovinarima. Po wegovim re~ima, razlozi su to{toSrbijaimavi{uinflaciju nego evrozona, visok buxetski i spoqn ot rg ov ins ki def ic it „i {to,jednostavno,nemamojakuekonomiju kojabistalaizakursa”.

KakojeobjasnioFabris,kursjeuproteklomperiodu,presvegaovihdana,rea-

POSLE TRI GODINE MINUSA

RA^UNOVO\E TRA@E IZMENE PROPISA O FINANSIRAWU TERORIZMA

Otimawe para ne spre~ava prawe novca? OdSavetaEvropeiwihovekomisije Manival, Srbija je dobila niskuocenuuborbiprotivprawa novca i finansirawa terorizma. Na{ipropisinisuusisitemspre~avawa ukqu~ili sve one koji baratajunovcem,aosnovnazamerkaje {to tu nema ra~unovo|a. Kod nas sumwunaovadelanaj~e{}eprijavquju banke, fondovi, revizori. Da bi poboq{ala borbu u ovoj oblasti, dr`ava je donela propis pokojemve}ovegodinera~unovodstveneagencijemorajudaimajume|u zaposlenima lica koja su ovla{}enadaradenaotkrivawunezakonitih tokova novca. A da bi to mogli, moraju da polo`e ispit i steknu licencu. Ba{ kod ova dva potowaizbiojesukobnarelaciji Upravazaspre~avaweprawanovca –ra~unovodstveneagencije. Obukailicencasepla}aju,ara~unovo|esmatrajudajetona~inda dr`avanametnedodatnetro{kove koji nisu mali. Posebno ako se uzmeuobzirdaselicencamoraobnavqati.Tojtemibiojeposve}enu ju~era{wisastanakuNovomSadu. –Zakoneidrugepropiseizove oblasti sve ra~unovo|e moraju da primewuju – ka`e funkcioner u srpskomudru`ewuovestruke Miodrag@ivkovi}.–Ne`elimodapola`emoispiteisti~emolicence. Zatoimamoivrlojasneargumente: sve dr`ave u regionu ukqu~ile su na{ustrukuuoblastborbeprotiv ovevrstekrminala,alinijednanije tra`ila licencu i ispit. Konslutovalismoseskolegamaizbiv{ihrepublikaSFRJ,aliidrugih zemaqa–Ma|arske,Rumunije,Gr~ke,Bugarske.Nijednaodwihnema obaveznulicencuuzakonima.

Ovakavstavimaapsolutnupodr{kuiUVRA-e–vojvo|anskogudru`ewara~unovodstvenihagencija. –Ovenovinevezanezalicencui ispite izgleda da su osmi{qene samokodnasdabiseuzelone{to paraodagencija–ka`epredsednik

zavisnoodtogakakosuprocenili materijalnemogu}nostisvakegrupe. Ako su druge dr`ave sa statusom kandidata uspele da usklade svoje zakonodavstvo sa zahtevima SavetaEvropeidirektivamaEU, i mi to mo`emo bez ispita i li-

Provera 15.000 evra U Srbiji se proveravaju sve transakcije ve}e od 15.000 evra. PopodacimaUprave,uSrbijijelaneprijavqeno259.866sumwivihgotovinskihtransakcijaisvesuprijavilebanke. ovog poslovnog udru`ewa Jovan Beara. – Ve} dobijamo ponude od raznihorganizacijaikonsultanatazaobuku.Cenesekre}uod10.000 do30.000dinarazadvodnevniseminar od 10 ~asova. U takvom aran`manu niko ne mo`e postati ekspert za prawe novca. Uprava za spre~avaweprawanovcajeistakla i cenovnik za sticawe licence, a kre}eseod10.000do50.000dinara,

cenci. To je izum na{e administracijezaotimawepara. U UVRA-i su izra~unali da }e licencirawe, ovako kako je osmi{qeno,napunitidr`avnukasusamo iz vojvo|anskih agencija s 1,4 miliondinara. Stav ra~unovo|a podr`ava i predsednikUnijeposlodavacaVojvodineStankoKrstin:onsmatra dadr`avaimasvevi{epoverewau

govao na visok stepen neizvesnosti,odnosnovisokstepenpoliti~kenestabilnosti,„anisupostojali realnifaktorikojisuuticalina ovolikoslabqewekursadinara”. NarodnabankaSrbijepravovremenojereagovalaiprekodeviznih intervencija izvukla zna~ajnu koli~inu nov~ane mase, ocenio je Fabris, tako da, po wegovim o~ekivawima,unarednomperiodune}e biti velikih skokova, odnosno velikih gubqewa vrednosti kursa dinara. Dinarjeju~eoslabio0,7odstoi zvani~ni sredwi kurs je 115,3940 dinara za evro. Doma}a valuta je ovegodinebilanajja~a11.januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara,anajslabija4.juna,kadajesredwikursbio117,6943dinarazaevro.

privatni sektor – odlu~ila se da bankamapoverikontroludoprinosa,asadaspre~avaweprawanovca poveravara~unovo|ama –Pitamsedalivlastnatvajna~insamoprebacujeodgovornostna qude s licencom. Ovako kako je koncipirano,izgledadasura~unovo|epostaleborciprotivterorizmaiorganizovanogkriminala.Da li}enositioru`jeiimatiorganizovanuza{tituipratwu? Na~elnicaOdeqewazanadzoru Upravi za prawe novca Milunka Milanovi} ka`edajena{azemqa uskladila svoje propise u ovoj oblasti s Evropom i ratifikovala Var{avsku konvenciju. Mi smo 2008.donelistrategijuuovojoblasti. Krivi~no delo prawa novca unetojeuna{Krivi~nizakonik. Dabisedo{lodopodatakaotome, potrebno je pratiti finansijske transakcijejersetakootkrivanovacste~enkorupcijom,zloupotrebomslu`benogpolo`ajaidrugim kriminalnim delatnostima. Ra~unovo|esuturadiotkrivawaslu~ajevaprawanovca,anedelavezanih za terorizam. S obzirom na to da pratefinansijeklijenta,ra~unovodstveneagencijesuuprilicida do|u do podataka o tome i skrenu pa`wu. O~igledno, posla ima za sve u ovomlancu.Svi}emoratidarade, siliispitomilicencomilibez wih.[toseti~ekaznizaonekoji oma{e,onesuprili~neikre}use dotrimilionadinara.Abilobi najboqedasviulancuna|uzajedni~ki jezik – to bi svakako bio pluszaefikasnostuborbiprotiv prawaifinansirawaterorista. D. Vujo{evi}

Srpska privreda iza{la iz gubitaka –Srpskaprivredajeu2011,posletrogodi{wepauze,poslovalas dobitkomod85milijardidinara– izjavila je registratorka u Registrufinansijskihizve{tajaipodatakaobonitetuAgencijezaprivredne registre Ru`ica Stamenkovi}na konferenciji za novinare.–Naboqeposlovawenajvi{e je uticalo zna~ajno smawewe finansijskih gubitaka, koji su bili

zalajeRu`icaStamenkovi},inapomenuladajeu2010.godinirecesija bila zaustavqena i to je doprinelodaprivredau2011.godini posluje pozitivno. – Visok nivo zadu`enostiod12.033milijardi dinarauticaojenasmawewebonitetaprivrednihdru{tava,{to pokazuje i pove}awe u~e{}a sopstvenihizvorafinansirawas32,6 na37odstou2011.godini.

Kumuliranigubici,kojisuu2011.godiniiznosili 2.233milijardedinara,dodatnisuproblem zaposlovaweprivrede 141 milijardu dinara, a prepolovqenisuuodnosuna2010.iu2011. Srpska privreda je, po wenim re~ima, lane imala rast ukupnih prihoda od 11,1 posto u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 8.065milijardidinara. – Za obavqawe poslovawa privrednadru{tvasuupro{lojgodini anga`ovala ukupno oko 12.036 milijardi dinara, {to je 14,3 postovi{enegou2010.godini–ka-

Kadajere~okreditima,visoki nivozadu`ivawasenastavqaigotovojeistikaou2010.godinijer su ukupni krediti s 25,3 smaweni na22,1odstou2011. Ru`ica Stamenkovi} je predo~iladasukumuliranigubici,kojisuu2011.godiniiznosili2.233 milijarde dinara i pove}ani su 11,2 posto u odnosu na prethodnu godinu,dodatniproblemzaposlovaweprivrede.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

113,0861 89,5306

115,3940 91,3578

118,0481 93,4590

112,7399 89,2566

Kanada

dolar

1

87,7861

89,5777

91,6380

87,5174

Danska

kruna

1

15,2102

15,5206

15,8776

15,1636

Norve{ka

kruna

1

15,0143

15,3207

15,6731

14,9683

[vedska

kruna

1

12,7536

13,0139

13,3132

12,7146

[vajcarska

franak

1

94,1286

96,0496

98,2587

93,8405

V. Britanija

funta

1

140,2184

143,0800

146,3708

139,7892

1

90,5123

92,3595

94,4838

90,2352

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 6. 2012. godine

Promet

8.286

190.580

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

4,08%

3.799

34.191

Bambi Banat a.d. , Beograd

0,18%

19.500

195.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

1,28%

395

1.378.531

Tigar a.d. , Pirot

0,33%

300

6.606

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Jugohemija a.d. , Beograd

-11,96%

2.025

147.825

-4,76%

40

480

Filip Moris a.d. , Ni{

-1,69%

928

195.440

Jubmes banka a.d. , Beograd

-1,41%

10.988

197.784

AIK banka a.d. , Ni{

-1,24%

1.357

63.767

BELEX 15 (435,97 0,60) Naziv kompanije

197.784

AIK banka a.d. , Ni{

-1,24%

1.357

63.767

Imlek a.d. , Beograd

-0,10%

1.995

55.86

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

590

5.320.990

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

1,28%

395

1.378.531

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,45%

531

800.757

Energoprojekt holding a.d.

-1,22%

405

20.250

Tigar a.d. , Pirot

0,33%

300

6.606

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.249

0,00

0,00

336

0,00

0,00

800

0,00

Promet

Crvenka fabrika {e}era a.d. ,

4,62%

8.286

190.580

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Neoplanta a.d. , Novi Sad

0,00%

350

19.250

0,00%

480

960

-5,98%

11.000

440.000

Projektbiro a.d. , Sombor

-7,69%

480

48.000

Promet

10.988

Cena

Radijator a.d. , Zrewanin

Cena

-1,41%

Promena %

Alas - Rakovac a.d. , Novi Sad

Promena %

Jubmes banka a.d. , Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

4,62%

Progres a.d. , Beograd

SAD

Promena %

Crvenka fabrika {e}era a.d.

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

6.787

0,00

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00

1.532

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima


ZBOGTROGODI[WE BLOKADERA^UNA

Zaste~aj 13.500 firmi

Direktor Centra za bonitet Zvonko Obradovi} izjavio je ju~e da je u Srbiji 13.564 privrednih dru{tava u blokadi du`e od tri godine,ida,pozakonu,uwimatrebada zapo~neste~ajnipostupak.

–Uprotekletrigodineste~ajnipostupakjezbogblokadera~una zapo~et u oko 30.000 privrednih dru{tava,auoko500jezavr{en– rekao je Obradovi} na konferencijizanovinare. Pore~imaregistratorkeuRegistru finansijskih izve{taja i podataka o bonitetu Ru`ice Stamenkovi}, 77 odsto privrednih dru{tava u Srbiji u 2011. godini nijebilonijedandanublokadi.

Inflacija zbogpovr}a Rast me|ugodi{we inflacije u maju najve}im delom posledica je rasta cena sezonskog vo}a i povr}a,objavilajeju~eNarodnabanka Srbije. PoproceniNBS-a,rastme|ugodi{weinflacije}esenastavitii u narednom periodu, prvenstveno poosnovunovepoqoprivrednesezone, rasta uvoznih cena, o~ekivanograstaregulisanihcenaudrugoj polovinigodine,kaoizbogbaznog efektaniskihmese~nihstopasredinom prethodne godine. Po podacimaRepubli~kogzavodazastatistiku,inflacijaumajuuodnosuna apriliznosilaje1,4posto.Me|ugodi{wa inflacija je, nakon kontinuiranog pada u prethodnih 12 meseci,umajuuve}anana3,9posto.

Dr`avaprotivzakonito pozajmila 1,8milijarduevra Dr`avajedobranopregazilaZakonojavnomdugu,atojeju~eizvani~nopotvr|enoizNarodnebanke Srbije.Elem,javnidugjenakraju prvog tromese~ja 2012. godine iznosio14,6milijardievraiuodnosunakraj2011.pove}anje151milion evra. U~e{}e javnog duga u BDP-u pove}ano je tokom prvog tromese~ja3,4procentnapoena,na 51,1 odsto, navedeno je u analizi NBS-a. Kako je napomenuo NBS, radiseostawujavnogdugapopodacima Ministarstva finansija i proceniBDP-acentralnebanke. Zakonska granica javnog duga je 45 odsto udela u bruto doma}em proizvodu,alisobziromnatoda tajpropisnijepredvideonikakve sankcijezaprekr{ioce,nikozbog togaka`wen,naravno,bitine}e. Ina~e,prostara~unicapokazujedajedr`avauzelaoko1,8milijardu evra vi{e no {to je smela.

|ene u{tede od 15,7 milijardi dinara nisu dovoqne da vrate fiskalne tokove u potrebne okvire, ~akikadabiseupotpunostiostvarile. Fiskalni savet je upozorionatodajepotrebnodasespro-

Svetudu`ni 77,6odstoBDP-a

cit finansiran prodajom dr`avnih hartija od vrednosti na doma}em finansijskom tr`i{tu. Po osnovu dugoro~nih dinarskih hartija od vrednosti, javni unutra{wi dug je pove}an 434,7 miliona evra.Istovremeno,smawenojestawekratkoro~nihdinarskihhartijaodvrednosti–141,6milionevra,

wespoqnogduga,pozitivnoseodrazilonavalutnustrukturujavnog duga – u~e{}e dinarskog duga u ukupnomdugupove}anojetokomprvogtromese~ja1,8procentnipoen, na16,2odsto.U~e{}edugauevrimaiznosiloje57,1odsto,udolarima 18 odsto, dok se na specijalna pravavu~ewaiostalevaluteodno-

Javni dug Srbije u milijardama evra godina

2000.

2002.

2004.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

31. 3. 2012.

javni dug

14,16

11,52

9,67

9,35

8,87

8,78

9,84

12,15

14,46

14,61

Jer,akoje14,6milijardi51,1posto BDP-a,ondaje45procenatanegde oko12,8milijardievraisamotolikijejavnidugSrbijesmeobiti. Sveiznadtogajekr{ewezakona,a tojegotovo1,8milijardaevrapozajmqena preko dozvoqene zakonskegranice. Javniunutra{widugje,poanalizi NBS-a, tokom prvog tromese~ja pove}an 199 miliona evra, s obziromnatodajefiskalnidefi-

kao i stawe hartija od vrednosti denominovanihuevrima–89,2miliona evra, {to je uticalo na poboq{awero~neivalutnestrukturejavnogduga.Javnispoqnidugje smawen48milionaevra,presvega zbogja~awaevrauodnosunaostale valutezastupqeneustrukturiduga. Zadu`ivawe dr`ave prodajom hartija od vrednosti na doma}em finansijskomtr`i{tu,uzsmawe-

Paoritraktorima blokirali nafta{e

vredniciizRuskogSelaprotestujuiukazujuna{tetenastale usled geofizi~kih ispitivawa na wihovim parcelama. Nakon pregovora s predstavnicima NIS-a,tojkompanijidatjerok doponedeqkado15satidaprihvati wihove zahteve, ali kako setonijedesilo,Ruskoselcisu seodlu~ilinao{trijemere. Poqoprivrednik iz Ruskog Sela Bo{ko Dobrani} istakao je da su se paori dogovorili da izrazesvojenezadovoqstvomirnim protestom, odnosno blokadama: –Zaustavilismovozilaima{ine NIS-a dok se u potpunosti ne dogovorimo o na~inu isplate nastalih {teta. @elimo danamseisplatecenekojesuu

sreda13.jun2012.

5

JAVNIDUGSRBIJENAKRAJUMARTA51,1ODSTOBDP-a

NASTAVQENPROTESTURUSKOMSELU

Ruskoselci su sa tridesetak traktora ju~e ujutro blokirali vozila i ma{ine Kompanije NIS koja ispituje tlo u ataru ove mesne zajednice radi nala`ewanovihizvoranafteigasa. Ve} nekoliko dana poqopri-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

skladusonimanaberzi,kaoida dobijemo odgovaraju}u nadoknaduzaote`anuobraduzemqe.Za ga`ewe zemqe tra`imo 11,30 dinara plus cene proizvoda po kvadratnommetru,ito:zakukuruz18,75,p{enicu,suncokreti

ja prava ukoliko do|e do kr{ewa potpisanog dogovora. I u wihovom i u na{em interesu je dasenastalasituacija{topre razre{i. Predsednik mesne zajednice RuskoSeloImre Kabok ka`eda mu je u ranim jutrawim satima stigla molba iz NIS-a u kojoj odme{tanatra`ejo{malorazumevawajersuneophodnedodatnekonsultcijezare{avawezahtevaRuskoselaca: –Danas}eseodlu~ivationa{im zahtevima i ja o~ekujem da }e ta odluka biti u korist poqoprivrednika. Iz NIS-a su tra`ili da im ponovo po{aqemo zahteve, {to smo i uradili. S poqoprivrednicima je dogovoreno da odaberu nekoliko predstavnikakojibiuimesvih razgovaralisqudimaizNIS-a. S predstavnicima NIS-a tokomranijihsastanakadogovore-

Nikomeneodgovara Poqoprivrednik Du{an Tomi} ka`e da trenutna de{avawa neiduuprilogniNIS-unipoqoprivrednicima: –Cenauna{imzahtevimajerealna–smatraon.–Novacne pokrivasamoovu,ve}inarednedvegodine,koliko}enamtrebati da oporavimo zemqu. Na{ stav je da povla~ewa nema i da ostajemonablokadamadoknedobijemoodgovor. soju 14 dinara, dok }e se proizvo|a~i {e}erne repe dogovoritipojedin~anozasvojucenujer ihimamalo.Novizahteviiduu korist poqoprivrednika i vi{esene}emewatiine}eseod wih odstupati. Bi}emo u ataru dokspredstavnicimaNIS-ane potpi{emo sporazum na osnovu kojeg}emomo}idatra`imosvo-

nojedama{ineneulazeugra|evinskirejonioku}nice,{toje tako|e zamerano. NIS-u je, do sada, predato 560 od{tetnih zahteva, od kojih su neki iz aprila,aod{tetajo{nikomnijepla}ena.Posada{wimprocenama, to je polovina ukupnog brojaod{tetenihzahteva. A.\.

silo8,7odsto.Kamatnastruktura javnog duga ne{to je povoqnija u odnosu na kraj 2011. godine. Udeo javnogdugaugovorenogpofiksnim kamatnim stopama na kraju prvog tromese~ja iznosio je 69,1 odsto. Kako je navedeno, Vlada je marta ovegodineusvojilaProgrammera zaodr`awefiskalnogdeficitas obzirom na nepovoqna kretawa javnihprihoda.Me|utim,pooceni Fiskalnog saveta, ukupne predvi-

UkupanspoqnidugSrbijeje nakrajumarta2012.godineiznosio 24,1 milijardu evra i u odnosu na kraj 2011. godine je smawen57,6milionaevra,ili 0,2 odsto. U okviru toga, dug javnog sektora je smawen 118 miliona evra, ili 1,1 odsto, dok je dug privatnog sektora pove}an60,3milionaevra,ili 0,5 posto. Po osnovu ja~awa evrauodnosunaostalevalute zastupqene u strukturi spoqnog duga, ukupan dug je smawen 141,2milionevra.U~e{}espoqnogdugauprocewenomBDPu, kao osnovni indikator eksterne solventnosti, na kraju prvogtromese~ja2012.jeiznosilo77,6odsto,{tojeuodnosu nakraj2011.ve}e0,1procentni poeniispodjenivoavisokezadu`enostiod80odsto,pokriterijumuSvetskebanke. veduidrugemereupravcufiskalnekonsolidacije.Tako|e,neophodnojedamereukqu~eiostalejediniceop{tedr`aveijavnogsektora(lokalninivovlasti,paijavna preduze}a). E.Dn.

NA[AZANATSKAELITA NACENI

Nemci tra`e srpske majstore

Srpska preduze}a za monta`u ~elni~nih konstrukcija, elektromonta`u, izolaterske radoveiin`eweringpredstavi}e se nema~kim investitorima, u predstavni{tvu Privredn e kom or e Srb ij e u Frankfurtu. – Cel oj Zap adn oj Evrop i fali„zanatskaelita”kojumi imamo – rekao je Tanjugu sekretarOdborazagra|evinarstvouPKS-uGoran Rodi}. Onjekazaodajezaovugodinuodobrenovi{eod2.500deta{mana za rad na{ih zanatlija u Nema~koj i da se te kvote uvek ispune. Nema~ki investitori su, po wegovim re~ima, pre nekoliko meseci posetili Odbor za gra|evinarstvo u PKS-u sa zahtevom da im se preporu~e firme iz Srbije koje u oblasti monta`e ~el i~n ih kons trukc ij a, elektromonta`e i izolacije mog u zad ov oq it i evrops ke standarde. U Frankf urt u }e srps ka preduze}a, poput „Go{a monta`e”,direktnorazgovaratis nema~kim poslodavcima o anga`ovawusvojihkapaciteta. – Na{i radnici godinama radeuNema~kojnapomenutim pos lov im a i cew en i su u evropskim zemqama – istakao jeRodi}.


6

POQOPRivRedA

sreda13.jun2012.

ISPARILO200.000ZADRU@NIHWIVA

Svakegodine ugasisestotinu zadruga – U Srbiji, po nepotpunim podacima, trenutno ima oko 1.200 zemqoradni~kih zadruga, a procena je da se godi{we ugasi po 100 takvih kolektiva – izjavio je stru~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije BranislavGulan. On je na konferenciji „Ka radni~ko-seqa~kom pokretu”, odr`anoj u Qubi{u, izneo da se procewuje da je u svakoj za-

Tako se, po Gulanu, doga|a da se zadruge pretvaraju u preduze}a i privatizuju iako imaju titulare. – Zadrugarima se duguje vi{e od 200.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta i na hiqade objekata – ustvrdio je Gulan. Po wemu, u Srbiji sada nema pravih izvornih zadruga, a ve} vi{e od decenija ~eka se

dnevnik

NEVREMEUNI[TILOUSEVEUSUBOTICI

Gradpomlatio p{enicuikukuruz Grad veli~ine oraha uni{tio je useve p{enice u Subotici. Na pojedinim parcelama se procewuje da je uni{teno vi{e od 50 odsto p{enice. Grad je padao u ponedeqak izme|u 18 i 19 ~asova na potesu Mi{i}evo–Miki}evo. Po re~ima poqoprivrednika, najvi{e su stradali p{enica i kukuruz – od pet do 60 odsto. Poqoprivrednik Kre{imir Duli} iz \ur|ina ka`e da o~ekuje da komisija za elementarne nepogode iza|e i proceni {tetu. – Gradonosni oblak je krenuo iz Ma|arske i napravio veliku {tetu. Meni je o{tetio parcele p{enice i kukuruza – obja{wava Duli}.

Prema wegovim re~ima, {tete na usevima ratarskih kultura u zahva}enom podru~ju ve}e su od 60 do 70 odsto. On ka`e da je grad bio ja~eg intenziteta nego prethodnih godina i podse}a na velike {tete 1997. godine kada je grad zahvatio \ur|in. Duli} je naveo da su usevi osigurani, a {teta prijavqena. Po podacima Gradske slu`be za poqoprivredu, u ponedeqak je dejstvovala protivgradna za{tita, dodu{e ograni~eno po{to je oblak nastao i dolazio iz Ma|arske, ka kojoj je zabraweno dejstvovawe. Prema istom izvoru, u Subotici od 24 protivgradne stanice, wih 20 je funkcionalno i snabdeveno raketama.

Za samo deset minuta palo je sedam litara ki{e, a po re~ima poqoprivrednika bilo je 20 centimetara leda pored puta. Jedina za-

{tita od ovakvih elementarnih nepogoda je osigurawe useva, ili postavqawem mre`a na vo}wake. S.I.

SVETSKITRGOVCIMERKAJUNA[EUQARICE

Sojabimogladobrano prema{iti400evra druzi upisano po 26 pojedinaca, a sa svakom zadrugom sara|uje u proseku 80 gazdinstava. Gulan je naveo i da u svetu ima oko 800 miliona zadrugara i vi{e od 100 miliona zaposlenih preko zadruga, ali da je ova delatnost u Srbiji u fazi nestajawa. – Pomenimo samo da zadrugarstvo u svetu i Srbiji ima tradiciju dugu vi{e od 100 godina – istakao je on, uz opasku da je proces tranzicije u ovoj zemqi „zadrugarstvo proglasio za lo{ recidiv pro{log sistema pa te`i da ga ugasi”.

dono{ewe novog zakona o zadrugama, koji }e urediti tu oblast na moderan na~in i omogu}iti otvarawe novih radnih mesta. – Kada razmi{qamo o mogu}nostima obnove i razvoja zadrugarstva u Srbiji u dana{wem vremenu, mo`emo s razlogom biti optimisti i verovati da, ukoliko do wega do|e, o~ekuju nas boqi dani, uprkos dosada{woj stagnaciji i raznim nesporazumima, kako u poqoprivredi i na selu, tako i u dru{tvu i dr`avi – mi{qewa je Gulan.

STOTA[E]ERNAKAMPAWAUVRBASU

„Ba~ka”spremna za700.000tona repe U vrbaskoj fabrici {e}era „Ba~ka“, koja posluje u okviru „MK-grupe“ zapo~ete su pripreme za 100. jubilarnu kampawu prerade {e}erne repe. Po re~ima direktora {e}erane Milana Krqanovi}a, pripreme se odvijaju u dva dela, i to remont, koji je ina~e uobi~ajeni posao, a za koji je predvi|eno oko 1, 25 mi-

~ajne pare biti ulo`ene u unapre|ewe proizvodwe, odnosno na otklawawe uskih grla, u smawewe potro{we energije, kao i u za{titu `ivotne sredine. Uz to, uskoro po~iwe i realizacija projekta dekartifikacije, koji podrazumeva stabilan i stalan rad sistema kada se govori o optere}ewu.

Soja je skupa i u svetu i kod nas pa oni koji je imaju mogu da trqaju ruke. Sve prognoze idu naruku proizvo|a~ima, a mada se ciframa jo{ uvek spekuli{e, dobra cena soje u otkupu je, sla`u se berzanski stru~waci i drugi poznavaoci ovog tr`i{ta – zagarantovna. Kako se od wih mo`e ~uti, predvi|a se da }e otkupna cena soje prema{iti 400 evra, odnosno da }e se vrteti oko 420, mada neke prognoze idu i do 450 evra po toni. Pre tri godine, podsetimo, bila je bezmalo upola jeftinija – oko 230 evra, a lane 330. U ovoj bran{i o~ekuju da }e cena soje, a i sojine sa~me, rasti sve do aprila idu}e godine, odnosno do `etve u Brazilu i Argentini. Dobra stvar za na{e poqoprivrednike je i to {to je sve vi{e stranaca zanteresovano za ovu robu. Naime, predstavnici velikih inostranih multinacionalnih kompanija koje trguju poqoprivrednim proizvodima u posledwe vreme veoma se zanimaju za na{u soju i oble}u ovda{we proizvo|a~e, ta~nije, asocijacije i udru`ewa poqoprivrednika. Ina~e, zrno je najve}im delom na zalihama kod prera|iva~a i do novog roda, a i kasnije, bi}e tra`ena toba. – Ipak ima malo soje na slobodnom tr`i{tu. Situacija se mewa i dobro je {to soja vi{e nije kultura koja se ugovara u zajedni~koj proizvodwi, u paritetnim aran`manima, kao {to su {e}erna repa i suncokret. Soja sve vi{e postaje roba koju poqoprivrednici seju za tr`i{te, za nepoznatog kupca, ali kada do~ekaju dobru cenu kao {to je sada,

Suncokretovasa~ma„odlepila” Skok cene sojine sa~me jedan je od razloga za zna~ajno poskupqewe mesa, koje se u posledwih mesec dana de{avalo u nekoliko navrata. Rasla je i cena suncokretove sa~me. Da tovqa~ima stoke ne}e biti lako da zatvore svoju kalkulaciju ukazuje i ~iwenica da je najve}i rast cene u protekloj nedeqi imala suncokretova sa~ma s 33 odsto proteina, ~ija je prose~na cena od 26,50 din/kg (22,46 bez PDV-a) u porastu u odnosu na prethodnu nedequ za ogromnih 16,38 posto, navode na Produktnoj berzi. onda im se stvarno isplati – ka`e za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @arkoGaletin, napomiwu}i da je soja „na zeleno” trenutno 38 dinara kilogram, bez PDVa, odnosno ne{to vi{e od 41 dinar s porezom. Ina~e, zrno soje na „spot tr`i{tu” je 53 dinara bez PDV-a, ka`e na{ sagovornik, uz ocenu da je to verovatno wen maksimum. – Zavisi dosta i od toga {ta }e de{avati na deviznom tr`i{tu,

kako }e se dinar pona{ati. Elem, soja je u jednom trenutku do{la i do 578 dolara po toni, {to je verovatno bio wen „pik„. Kada se indeksira vrednost u dolare, i ne bi trebalo da pre|e 580 dolara po toni. O~ekuje se da }e tr`i{te u dogledno vreme da se smiri. Ne bi trebalo da cena presko~i ovogodi{wu maksimalnu – ka`e Galetin. – Nije zanemarqiva okolnost ni odnos evra i dolara jer se svetska tr-

`i{ta uglavnom defini{u na osnovu dolarskih cena pa pre svega moramo gledati na dolar koji je u posledwe vreme ja~ao. Kako je cena soje po~ela da ska~e, tako je porasla i sojine sa~me. Stigla je kod nas do 50,8 dinara kilogram, bez PDV-a. – Problem je u tome {to je malo imamo pa smo po~eli i da uvozimo mawe koli~ine genetski nemodifikovane sojine sa~me. Ali, bez obzira na sve, ~iwenica je da svetsko tr`i{te diktiraju zemqe koje „rade„ genetski modifikovanu soju. Ina~e, GM-sa~ma je na ~ika{koj berzi za julski fju~ers iznosila 430 dolara po toni. Kada je o nemodifikovanoj sa~mi re~, pomenimo da se jedan region u Brazilu koji proizvodi nemodifikovanu soju i sa~mu i pojavio na evropskom tr`i{tu s cenom oko 500 dolara za tonu. Generalno, i mi smo naka~eni na svetsku cenu sojinu sa~me i na{i proizvo|a~i su podigli svoju. Oni idu do nivoa koji je bar deset odsto ispod realne cene koju dobijamo na uvoznu sa~mu – obja{wava Galetin. U Poslovnoj zajednici za industrijsko biqe o~ekuju da }e, kada su uqarice u pitawu, ovo biti prose~na godina i da smo zasejali oko 160.000 hektara suncokreta, a pribli`no isto i soje – ne{to vi{e od 150.000 hektara. U „Industrijskom biqu” ka`u da, ako prinos bude zadovoqavaju}i, mo`emo biti zadovoqni proizvodwom koja }e biti ostvarena na tih ukupno oko 300.000 hektara. S.Glu{~evi}

ORGANSKAPOQOPRIVREDASVEPOPULARNIJA

Zdravqena{est hiqadahektara Za remont je izdvojeno oko 1,25 milion evra, a investicijama nameweno oko 2,3 miliona liona evra, kao i investicije, za koje je nameweno oko 2,3 miliona evra. Krqanovi} isti~e da }e predstoje}a kampawa biti u punom kapacitetu, a po dosada{wim analizama, za potrebe vrbaske {e}erane oko 15.000 hektara je pod {e}ernom repom. – Po planu, kampawa bi trebalo da traje oko 140 dana. O~ekujemo da }emo preraditi oko 700.000 tona slatkog korena {to zahteva dobru pripremu da bi kampawa protekla u najboqem redu – istakao je Krqanovi}. Kada je re~ o investicijama, on dodaje da }e ove godine zna-

– Investicija koja ko{ta oko 800.000 evra prva je te vrste u regionu. Sprovodi se u sradwi s jednom francuskom firmom i trebalo bi da omogu}i da rad fabrike, od prvog do posledweg dana kampawe, bude konstantan. Ranije smo morali pove}avati pritiske i tro{iti dodatnu energiju, {to od sada ne}e biti slu~aj, ~ime se stvaraju uslovi za proizvodwu kvalitenijeg {e}era – objasnio je Krqanovi}, i dodao da {e}erana „Ba~ka“ ula`e i 1,3 milion evra u ugradwu multiciklona, koji slu`i za pre~i{}avawe dimnih gasova. M. Kekovi}

Organska poqoprivreda, kao proizvodni metod koji je ekolo{ki prihvatqiv i zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija, sve je popularniji u Srbiji. U Srbiji je 2011. registrovano 319 proizvo|a~a organskih proizvoda – biqne proizvode organskog porekla proizvodio je 271 proizvo|a~, dok se samo 42 proizvo|a~a opredelilo za proizvodwu mesa i ribe na organski na~in, objavqeno je u „Agrobiznis magazinu”. Od 6.237 hektara povr{ina na kojima se primewuju metode organske biqne proizvodwe, 3.635 je u periodu konverzije, dok su 2.602 sertifikovana. Najvi{e je pa{waka – 3.324 hektara, koji ~ine 53 odsto ukupne povr{ine na kojoj se primewuju metode organske proizvodwe, koja se naziva i ekolo{ka i biolo{ka poqoprivreda. Na povr{inama na kojima se primewuju metode organske proizvodwe u Srbiji, najzastupqenije su

`itarice, koje se seju na 1.169 ha (19 odsto), i vo}e na 663 ha (11 odsto). U sto~arskoj proizvodwi, na organski na~in najvi{e se gaje ovce (3.320) i goveda (746 grla). P~elarstvo je tako|e zastupqeno i do sada su registrovana 1.053 p~eliwa dru{tva. Od organskih proizvoda, Srbija najvi{e izvozi sirovine i zamrznute proizvode, a uvozi organske proizvode vi{eg stepena prerade, uglavnom iz zemaqa Evropske unije. Novi zakonodavni okvir za organsku proizvodwu uskla|en je s va`e}om regulativom EU. Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede je decembra 2010. Evropskoj komisiji podnelo zahtev za ukqu~ewe Srbije na listu tre}ih zemaqa na kojoj su zemqe koje imaju sistem organske proizvodwe ekvivalentan sa zakonodavstvom EU. Radi upotpuwavawa dokumentacije tehni~kog dosijea koji je podnet, u narednom periodu bi}e ura-

|ena procena usagla{enosti zakonodavnog okvira za organsku proizvodwu Srbije sa zakonodavstvom EU. Ciq organske proizvodwe – o~uvawe „`ivog” zemqi{ta kao osnove poqoprivredne proizvodwe – posti`e se plodoredom i drugim agrotehni~kim merama. To podrazumeva pove}awe biolo{ke aktivnosti zemqi{ta pravilnim |ubrewem i odr`avawe strukture ze-

mqi{ta, uvo|ewe kultura s dubokim korenom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za zeleni{no |ubrewe. Da li je neki proizvod, proces ili usluga u skladu sa standardima organske proizvodwe utvr|uje se stru~nom kontrolom ovla{}ene sertifikacione organizacije. Na osnovu izve{taja stru~ne kontrole, donosi se odluka o sertifikaciji organskih proizvoda i izdaje sertifikat.


DOZVOQENI EKRANI POD VEDRIM NEBOM

Evro fudbal u ba{tama kafi}a Gradona~elnik Igor Pavli~i} dao je saglasnost novosadskimugostiteqima,kojiimajuodobrewezapostavqawe letweba{te,dapostaveaudioivideoure|ajeusvojelokale za vreme odra`avawa Evropskog prvenstva u fudbalu. Zakqu~komgradona~elnikaNovosa|animajeomogu}enoda do1.julanesmetanopratefudbalskeutakmiceuba{tama kafi}a. G. ^.

Na zebrama policajci u civilu

Spiskovi upisanih na vratima vrti}a Rezultati konkursa za upis dece u vrti}e objavqeni su na vratima svih vrti}a kao i na sajtu „Rados nog detiws tva”. Tako|e,pozivajusesviroditeqi ~ija su deca primqena po konkursu da do|u i potpi{u

ugovor, a roditeqi koji nisu zadovoqni rezultatima mogu pog ledati dok umentac ij u i ulo`iti `albu do subote svakogradnogdanaod8do14sati u upravnoj zgradi u Ulici PavlaSimi}a9. B. M.

Novosadska sreda13.jun2012.

DANAS I SUTRA KONTROLA PE[AKA

REZULTATI KONKURSA NA VIDELU

Akciju poja~ane kontrole sao- bra}aja usmerenu prvenstveno na otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja koju ~ine pe{aci organizova}edanasisutraod7do13~asova saobra}ajni policajci i policijski slu`benici u civilnom odelu.

Prelazak kolovoza van obele`enog pe{a~kog prelaza, prelazak u trenutkuzabraneiliuzkori{}ewe mobilnogtelefonapolicija}edokumentovati pomo}u fotografije ilivideozapisa,te}eprotivprekr{iteqapreduzetidaqezakonske mere. A. L.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Foto:R.Hayi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Armirawenerava

Foto:S.[u{wevi}

se, u ovom slu~aju, teorija i praksaponekadgazepoprstima.Dakle,ukolikoneka`ena `eli da zaka`e pregled kod ginekologaprekoovogservisa to je prakti~no nemogu}e, jerseterminipopuwavajugotovousekundi,pajepreporuka da se to u~ini kod medicinskesestrekojatozapisuje u }itap. Spisak se potom vra}aukolcentarizkogase u odre|eno vreme pozivaju pacijentkiwe. Jednostavno, a takokomlikovano Na preventivne preglede ~ekaseipodvamesecaiako se stalno isti~e wihov zna~aj, a ni{ta boqe nije ni u slu~aju kontrola. Vaqa spo-

menuti i duga ~ekawa na mamografski pregled i ultrazvu~nu dijagnostiku. Sve ovo je, kako se mo`e ~uti, posledicakonstatnogporastabroja pacijenata koji dolaze u Dom zdravqa, a wih ima sa teritorije celog Ju`noba~kogopkruga. Sadrugestranelekarispecijalisti su deficitarna „roba”pasvetodovodidogu`ve, zakr~ewa i ~ekawa koje trenira `ivce. Koliko smo shvatilidvasuglavnauzroka ovog problema. Veliki broj pacijenasta i mawak lekara specijalista.Negdeusredini jeobi~an~ovek,kojipoku{ava dasveuradipopropisu,ipri tome shvata da “putovawe” kroz sistem tra`i ~eli~ne nerve. B. Markovi}

U VRTI]U „VENDI” VATROGASNA BRIGADA OBU^AVALA DECU

Znawe ~uva od vatre Predstavqawe protivpo`arne za{tite deci pred{kolskog uzrasta, koju je organizovala VatrogasnabrigadaNovogSada odr`ano je ju~e u vrti}u „Vendi” na Novom nasequ. Obuku je pro{lostotinumali{ana,aporedobja{wewakakodasepona{ajuukriznimsituacijama,pokazana im je i vatrogasna oprema.Obja{wenoimje{tadau~ineukolikoizbijepo`ar,ilise opekuikogadazovu.

Komandir odeqewa Vatrogasne brigade Robert Varadi ka`edaseonitrudedaedukujudecu, tako {to odlaze u {kolske ustanove ili mali{ani dolaze kod wih u jedinicu. Obuci je prisustvovao i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} koji je izjavio da je obuka protivpo`arne za{tite va`na za sve uzraste, kako bi znali{tada~ineukriznimsituacijama. G. ^.

V remeploV

Tambura{i pomogli srpskim u~iteqima U Zapretalovoj restoraciji kod novosadskog pristani{ta na Dunavu,kojesenalazilogdeidanas, 13. juna 1904. zbog srpskih u~iteqaizBa~ke,BanataiBaraweodr`anjeumetni~ki,aliimaterijalnoveomauspe{ankoncert u korist U~iteqskog konvikta (internatazau~iteqskudecukojasuse{kolovalauNovomSadu).

Nekolikodobrihpeva~aitrideset tambura{a izvelo je {irok program, od narodnih pesama do delaumetni~kemuzikedoma}ihi drugih poznatih slovenskih kompozitora. Odmah sutradan, ansambljeotputovaonavi{enedeqnuturnejupodalmatinskomiCrnogorskomprimorju. N. C.

NA NAJSTARIJOJ DIVQOJ PLA@I U GRADU

Junska idila na Oficircu Bez mnogo gu`ve i pla}awa ulaznice,naprostranojpla`i, ukoliko Dunav dozvoli, sun~a se nekoliko stotina Petrovaradinaca,aliisugra|anakoji do|u s preke strane. Godinama unazadovojebilaslikanajstarije divqe pla`e u gradu - popularnog „Oficirca”. Kako je sezona kupawa na divqim pla`amaotvorenave}sprvimvisokim temperaturama, tako su zaqubqenici u Dunav, stacio- nirali {atore, pe{kire i ku}icespi}emina„Oficirac„. Dugape{~anapla`aspetrovaradinske strane koja se pojavquje kada je vodostaj Dunava nizakipo{umqenaobalaprivla~ekupa~e,aovapla`apogodna je i za ro{tiqawe, badmint on i ostal e izl etn i~k e aktivnosti. Trenutno je slika „Oficirca„ prili~no izmewena. Da je gu`va - nije, ali s obzirom na varqivo vreme drugo se i ne o~ekuje, a kakva }e atmosfera

petrovaradinsku pla`u pratiti ove god in e, zav is i} e pre svegaodDunavaaliiodradova na izgradwi @e`eqevog mo-

Ono{tojemalote`eprevazi} i, jes te dug og od i{ wa nebriga grada o ovoj, iako divqoj,ipakprili~nopose}enoj

sta. Na jedan deo pla`e ve} je istovarenpesak,aprilazskeja zatvorili su gra|evinari. KakojeDunavovihdanavisok, ve}i deo pla`e je pod vodom, aliupornikupa~ituprepreku slako}omprevazilaze.

grads koj pla` i. Bez tu{ ev a, kabina,toaletaikantizasme}e, „Oficirac„ u komunalnom smislu zavisi samo od dobre voqe i manira svojih posetilaca,koji}e~estore}idapla`ajestedivqaalisuonipito-

mi, pa se tako nekako napravi ravnote`a,ukojojne}estradati ni jedna ni druga strana. Aleksandar iz Petrovaradina ka`e da je skoro svake godine na „Oficircu„ i da mu, pored toga {to deo leta provede na moru,Dunavnikadnedosadi. - Ne moram da razmi{qam o ulaznicama, nije gu`va kao na [trand u, ne tre{ ti muz ik a, svejeopu{tenije.Priroda,pe{~ana pla`a, miris vode...Sve to me vezuje za „Oficirac„ ka`e on i s osmehom priznaje daucelojpri~iimaimalolokalpatriotizma. Bezobziranatodali}ena „Oficircu„bitiuslovazakupawe i uop{te okupqawe, godinamaunazadstojiupozorewe za kupa~e koje se odnosi na opasnostikojenosedivqepla`e,prvenstvenozbogtoga{to nema spasilaca i nije obele`en a sig urn a udaq en ost od obale. J. Zdjelarevi}

VESTI

Foto:R.Hayi}

deja kol centra, kao taI kva, u Domu zdravqa je, reklibismo,vrlodobraali

Predavawe „Pavle Koji} i Matica srpska” Predavawe„PavleKoji}iMaticasrpska”odr`a}eseve~erasu 18~asov,uNovosadskomklubu,UlicaZmajJovina3/1.Govri}eistori~arPavle Orbovi}.Ulazjeslobodan. A. J.

Promocija kwige Milke @icine Promocija kwige autorke Milke @icine „Sve sve sve” odr`a}eseve~erasu20~asovau Kulturnom centru, Katoli~ka portabroj5.

Na prom oc ij i u~es tvuj u Dra gi ca Sr zen ti}, Rad mi la Gi ki} Pe tro vi} i Qu ba Vuk ma no vi}. A. L.

„Bezbroj na{ih `ivota” Ve~e satire Milana Todorova„Bezbrojna{ih`ivota”odr`a}e se ve~eras od 19 ~asova u

~itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. U~setvuju Alaksandar Baqak iautor. B. M.

POSLE BAHATIH I ^I[]EWE TE[KO POMA@E

Fontana kao kontejner

Fontana u Porti dugo nije radila,aondajenetakodavno, tik pre izbore, iz we ponovo po~eladakuqavodanaradost svihkojivoledaseopu{tajuu kafi}ima u prostoru iza crkve. Trajala je ta lepa slika teknekovreme,aondasuslavinezavrnute,bazen~i}jepostajaosvezelenijiauwemuje svakog dana bilo sve vi{e i

vi{e |ubreta. Da pojasnimo: pikavaca, plasti~nih fla{a, kesa,svegaonoga~emujemesto ukontejnerima.Ikadajesituacija postala grozna neko se setiodajevremedasesvepo~isti.Svaka~astzato.Akada }e fontana ponovo proraditi?Pamo`dapredslede}eizbore. B. M.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda13 .jun2012.

dnevnik

SLABAPRODAJAKUPA]IHKOSTIMAIOSTALIHDRANGULIJAZAPESAK

Yep plitak za pla`u

Foto:F.Baki}

FESTIVALNAPRAGU

Raste bina za karneval tambure Konture nadolaze}eg „Tamburica festa” na Petrovaradin skoj tvr |a vi po la ko se pretvaraju u stvarnost. Majstori su ju~e ve} po~eli sa postavqawem bine na kojoj }e u tri dana prodefilovati deseti ne tam bu ra {kih ban di uz

podr{ku estradnih zvezda sa ovih prostora. Bez sumwe, ova srema~ka ledina u srcu Tvr|ave }e i uz podr{ku tehnike, elektrike i svetlosnih efekata preneti zvuk tambure do du{e svakog posetioca. I neka bude trzaj! A.L.

VIRTUOZITANKE@ICEODPETKADONEDEQE NATVR\AVI

Poklon karte za „Tamburica fest” „Tamburica fest” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas najbr`eg ~itaoca, koji se javi od 15do 15.05 ~asova na telefon 528-765 sa dve karte za drugi dan ovog festivala, u subotu 16. juna. Karte }e mo}i da se preuzmu u “Novosadskoj hronici”, Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat. Dve karte pokoloni}emo na isti na~in i sutra za tre}i dan festivala, u nedequ. Najve}i fesival tambure traja}e od petka do nedeqe, a drugog dana u subotu ugosti}e ruski ansambl „Bratina”, ZvonkaBogdana sa svojim tambura{ima i doma}u grupu „Apsolutno romanti~no”. Pre wih atmosferu }e zagrejati nekoliko tambura{kih orkestara iz regije. U takmi~arskom delu festivala nagrade }e se podeliti za najboqi orkestar, najboqi kafanski orkestar, nagrada za najboqeg prima{a, bas prima{a, specijalne nagrade za najboqeg vokalnog solistu, umetni~ki izraz i negovawe tambura{ke tradicije, te specijalna nagrada `irija publike i `irija medija. Karte se mogu kupiti u prodavnici „Gigstiks” u Pariskom magazinu ili onlajn preko sajta www.gigstix.comte u kwi`ari „Bulevar Buks”, Bulevar oslobo|ewa 60. Komplet karata za sva tri dana ko{ta dve hiqade dinara, dok pojedina~no po danima petak i subota iznose 700, a nedeqa 1000 dinara. A.L.

SARADWAUNIVERZITETAI„TAMBURICAFESTA”

I studente privla~e strune Univerzitet u Novom Sadu i Tamburica fest potpisali su Protokol o saradwi povodom festivala, koji }e se odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi od 15. do 17. juna. Protokol }e otvoriti mogu}nost budu}e saradwe. koja }e se ogledati u u~e{}u studenata u mnogobrojnim aktivnostima u pripremi manifestacije, ukqu~uju}i i mogu}nost u~e{}a na konkursu za kreirawe novog vizuelnog identiteta Tamburica festa.

Protokol su potpisali rektor Univerziteta profesor dr Miroslav Veskovi} i idejni tvorac i predsednik Organizacionog odbora Tamburica festa JovanPej~i}, koji je, simboli~no ozna~avaju}i po~etak saradwe, rektoru uru~io tamburicu. Ova organizacija poklonila je Univerzitetu ulaznice koje }e biti na raspolagawu Studentskom parlamentu, kako bi se omogu}ilo da studenti u {to ve}em broju posete ovogodi{uu manifestaciju. A.J.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

Melodrama „Ti si meni sve” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do

sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ti si meni sve” VesneDedi}Milojevi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove N.R. izdava~ke ku}e.

VESTI Parkirawe za „Tamburica fest” Za vreme odr`avawa „Tamburica festa”, od petka do subote na Petrovaradinskoj tvr|avi, „Parking servis” }e organizovati parkirawe na posebnim lokacijama. To }e biti u uli ca ma Pro te Mi hal xi }a, Lisinskog i Vladimira Nazora, od Ulice Prote Mihalxi}a do Beogradske ulice, kao i na Trgu vladike Nikolaja, platou re sto ra na „Trag” i par king prostoru du` Keja skojevaca. Kapacitet parkirali{ta bi}e 454 mesta, a na ovim lokacijama parkirawe }e biti besplatno. Zbog izuzetno velike posete koja se o~ekuje za vreme Festivala, a relativno malog broja parking mesta, apeluje se

na posetioce da se na vreme organizuju i razmisle o alternativnim na~inima prevoza, kao i da budu spremni da se usled gu`ve parkiraju na {irem prosto ru oko Pe tro va ra din ske tvr|ave. B.M.

Nose ba{tenski otpad Radnici „^isto}e” odnosi}e ba{tenski otpad danas u Rumenki, Sajlovu, na Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici po pozivu. Sutra }e nositi u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Otpad }e se odnositi i u petak, 15. juna, sa Podbare, Salajke, ^eneja, Adamovi}evog naseqa, Detelinare, Velikog Rita, Malog Beograda i Peji}evih sala{a. A.J.

Sezona kupawa na [trandu traje, prve grupe turista ve} su se br~kale u gr~kim i drugim inostranim morima, pa su, u skladu sa tim, butici i pijace svoj asortiman upotpunili potrep{tinama za pla`u. Iako se cena kupa}ih kostima i druge opreme za pla`u nije drasti~no promenila u odnosu na prethodnu godinu, kupovine je mnogo mawe nego ranije. Trgovci u buticima i na pijaci potrudili su se da u ponudu iznesu modele za sva~iji xep, ali izgleda da su xepovi mnogo pli}i nego {to su prodavci o~ekivali. Za ovu kupali{nu sezonu devojke }e morati da izdvoje oko 6.000 dinara, dok }e momci pro}i jeftinije i asortiman za pla`u }e ih ko{tati oko 3.500 dinara. Prema re~ima trgovkiwe SaweHrwa~ki prodaja je sve slabija iz godine u godinu. -Modeli su novi, ali nema nekog posebnog interesovawa. Kupa}e kostime uzimaju samo oni, koji idu na more. Primetno je da skupqe modele kupuju sugra|anke, koje su ve} u decembru pro{le godine krenule da upla}uju

Foto:N.Radman

letovawe, pa sada mogu da izdvoje i za skupqi kostim- ka`e Hrwa~ki. – Mlade devojke uglavnom tra`e jeftinije kupa}e, jer ne zara|uju, pa je te{ko od roditeqa izmamiti ve}u svotu novca da bi se kupio samo jedan model. Cene `enskih kupa}ih kostima su razli~ite. U buticima, gde se mogu na}i najnoviji modeli, ove krpice ko{taju od 1.200 do 3.900 dinara, dok se na pijaci ce-

ne kre}u od 600 do 1.500 dinara. Haqine za pla`u mogu se na}i po ceni od 1.000 dinara, dok su marame jeftinije i ko{taju 500 dinara. Iako su na pijaci cene dosta povoqnije trgovkiwa sa Futo{ke pijace DrenaTe{anovi} ka`e da je zarada minimalna. - U odnosu na prethodne godine prodaje skoro da nema. Na prodaju danas ni cena ne uti~e, jer onaj ko ima para kupi}e najskupqi, a

onaj ko nema puno mu je i 600 dinara, koliko ko{ta najjeftiniji model. Mogu}e je da na prodaju negativno uti~e vreme i ~esti pquskovi - ka`e Te{anovi}. Mu{ki kupa}i kostimi na pijaci se mogu na}i za 500 dinara, koliko ko{taju i {ortsevi, koji se mogu upotrebiti na pla`i. Papu~e za pla`u momci }e na pija~nim tezgama platiti 600 dinara, dok }e devojke izdvojiti od 600 do 800.Cene pe{kira zavise od kvaliteta i veli~ine. Veliki, malo tawi pe{kiri, mogu se na}i za 500 dinara, dok su kvalitetniji od 800 do 950 dinara. Cene krema za sun~awe su dosta visoke, a najjeftinije su one sa najni`im faktorom za{tite. Po{to su neophodne kupi}e ih svako ko se bude izlagao suncu, a za wih }e morati da idvoji od 600 do 1.200 dinara. Neizbe`an rekvizit su i nao~are za sunce, koje u kineskim radwama staju 350 dinara, dok su na uli~nim tezgama 800. Devojke }e se dodatno istro{iti i za novu torbu za pla`u, koja u kineskim radwama ko{ta od 600 do 800 dinara. N.Radman

DUNAVGLAVNIADUTKOJIZOVEGOSTE

Reka donese 68.000 turista Prema podacima novosadske Turisti~ke organizacije, rekom godi{we u na{ grad stigne oko 68.000 turista. Pro{le godine je Dunavom kroz Novi Sad pro{lo 590 brodova, od kojih se ~ak 150 zadr`alo uz pristan „Zelenila“. Sem turisti~kih, na pristan ovog preduze}a staju i trgova~ki, odnosno teretni brodovi, {to tako|e „Zelenilu“ donosi novac. Zato je lane od pristana ovo preduze}e zaradilo vi{e od 800.000 dinara, a u firmi se nadaju da }e zarada do kraja godine biti preko milion dinara. Ovo je veoma unosan posao, jer sat privezivawa broda uz pristan staje 18 evra, iskrcavawe po putniku se napla}uje dva, dok istovar kontejnera ko{ta 100 – isti~e portparol u ovom preduze}u IvanNo`ini}. Tako|e ka`e da su se stalno ~uju s novim agentima, te o~ekuje da }e ugovori i s wima biti potpisani, kada je u pitawu usi-

drewe brodova. Kako saznajemo, u Novom Sadu ima tri pristana: „Zelenila“, privatnog preduzetni ka i Luke „No vi Sad“. Ukoliko brodovi imaju ugovor sa odre|enom firmom, na taj se pristan usidre, a ukoliko nemaju onda Luka „Novi Sad“ odre|uje na koji pristan }e se brod usidriti. Ina~e, projekat izgradwe novog pristana „Gradskog zelenila“ zapo~et je pre sedam godina, a 2006. bila je kompletirana i sva dokumentacija. Do ovog trenutka u brodogradili{tu u Ba~kom Mono{toru zavr{eno je korito koje se nalazi u „Vodama Vojvodine“. Ono je u potpunosti za{ti}eno od propadawa – ofarbano je i pokriveno. - Do sada je u izgradwu novog pristana ulo`eno 48 miliona dinara, dok je za zavr{etak, odnosno nadogradwu i prilaz, potrebno jo{ oko 30 miliona dinara. Svake godine konkuri{e-

mo kod NIP-a, ali i na drugim mestima, kod drugih fondova za taj novac. Nadam se da }emo uspeti da ih obezbedimo – isti~e No`ini}. S obzirom da se grad nalazi na koridoru sedam, No`ini} smatra da taj potencijal treba u potpunosti iskoristiti. - Novi pristan, koji su projektovali stru~waci sa FTN,

ako ikada bude zavr{en, bi}e jedan od najsavremenijih na celom toku Dunava, a mo}i }e da mu pariraju samo Be~ i Budimpe{ta. Ima}e 320 kvadratnih metara, s mewa~nicom, restoranom, prodavnicom. Planirano je da bude postavqen na mesto sada{weg - predo~ava sagovonik. Q.Nato{evi}

DANASPO^IWEOBNOVAGLAVNOGULAZA

Na pragu grobqa vodeno ogledalo Na Gradskom grobqu po~iwe rekonstrukcija glavnog ulaza, a vredost radova je oko 7,3 miliona dinara obezbe|enih iz kapitalnih subvencija. „Lisje „ planira da radovi budu zavr{eni polovinom avgusta. Rekontrukcija glavnog ulaza podrazumeva parterno ure|ewe, izradu novih pe{a~kih rampi za pristup objektu gde se nalaze cve}ara, izlo`beni salon i kafi}, te postavqawe vodenog ogledala, odnosno jezer-

^ITAOCI PI[U SMS

ceta bubre`astog oblika. Postavqawe takve vodene povr{ine je novina a na zelenoj povr{ini uz ulazni trg bi}e izgra|eno jezerce duboko 60 santimetara a povr{ine 48 kvadrata. Okolina }e biti pejza`no ure|ena. U originalnom projektu iz sedamdesetih godina 20 veka na Gradskom grobqu je bilo predvi|eno mnogo vodenih povr{ina, koje , kao {to je poznato, nikada nisu izgra|ene. Zato je potavqawe vodenog ogle-

dala na ulazu poku{aj da se realizuje ne{to iz tog projekta. Postoje}e kulir plo~e na ulazu bi}e izva|ene zbog dotrajalosti i zamewene betonskim plo~ama. Bi}e postavqeno 1.100 kvadrata novih betonskih plo~a. Planirana je klupa za sedewe, nova ~esma i nova nadstre{nica za stajali{te za vozi}, koji prevozi posetioce sa ulaznog trga na grobna poqa i do kapele. Z.D.

065/47-66-452

Novi rok prolazi, asfalt ne dolazi Dug je ~ovekov najgori drug. Za{to se dru`imo sa najgorima? 060/7227... *** Tupi nam najvi{e bodu o~i! 060/7450... *** Rokovi za zavr{etak radova u Ulici Alekse [anti}a prolaze, a na terenu sve mawe radnika „Puta“. 063/5141... *** Krajem pro{le nedeqe pozvao me je Kol centar. Qubazna osoba pita da li sam ja ta i ta. Da, ka`em. Gospo|o, treba da vam zaka`em godi{wu kontrolu kod ginekologa i mamografiju. Zbuwena jedino sam uspela da pitam za participaciju. Ka`e ni{ta. Uf. Ne mogu da verujem, jer sam sve morala privatno da snimam. I... dolazim u Dom zdravqa kod ginekologa. Tamo gu`va, nervoza, nervozne sestre. Sve kasni. Ja do|em kod doktora, a on me pita {ta }u? Pa Kol centar me zvao, a i operisana sam, pa godi{we

idem na kontrolu. I kod onkologa, jer sam i gore operisana. I tako - pre iz ordinacije nego u wu. Zato, drage moje sugra|anke, kad vas pozovu, sve {to je xabe, spremite `ivce. Zdravstvo je nemilosrdno. A i puno ih je brate. Ko ne voli da radi, dovedite one kojima je to spas u `ivotu. 063/8262... *** Kako to da zaku pac pet na est me se ci ne pla }a za kup, a ugovor o za kupu mu je is te kao i nastavqeno je kori{}e-

we poslovnog prostora. Kako se ga zdu je po slov nim pro storom? 062/9656...

A! Zadwi primer je prihvatili{te u Futogu. Tako je i u ostalim dr`avnim preduze}i-

ma i onda takva vlast pri~a da }e nas izvu}i iz krize... 061/1333... *** Bez o bra zluk. Pri vat ni sektor puni buxet, a zaposleni iz bu xe ta ne za do voq ni platama. Zaposleni u dr`avnim i javnim preduze}ima ve}inom su posao dobili preko porodi~ne veze, ili politi~kom li ni jom. Ne za do voq ni Novosa|anin. 063/8337... *** Kakvo pitawe, dokle strana~ ko za po {qa va we? Pa strana~ka deca se od ro|ewa usme ra va ju! Pr vo ima ju pr venstvo u obdani{tu, pa {kolovawe naravno uz pri vi legi je, pa na kra ju po sao. Pardon, oni }e imati prednost i u stara~kom domu, a verovatno ... 063/4797...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda13.jun2012.

9

VLASNICI KAFI]A U PORTI APELUJU NA GRADSKE VLASTI ZBOG FESTIVALA „SINEMA SITI”

Strahugostiteqa odprepolovqenezarade

Privrednici iz Katoli~ke porte, koji posluju u kafi}ima i trgovinskimradwama,alii`iteqiporte,apelovalisunagradske vlastiiorganizatoreinternacionalnogfilskogfestvala„Sinema siti” da im omogu}e nesmetan rad za vreme festivala, koji se u na{emgraduodr`avaod16.do23 juna. Zahtev su prosledili Gradskom ve}u, Gradskoj upravi za inspekcijske poslove i Komunalnoj policiji i tra`e da se  za vreme odr`avawafestivalapostavemobilneogradeistolicezagledao-

Sutraorganski zalogajpred Spensom Pijaca“Mojsala{“,kojaseove godine organizuje drugi put, bi}e odr`anasutraod14do20satina platou ispred Spensa. Posetioci }emo}idakupeorganskeproizvode, sezonsko vo}e i povr}e, kozji sir, tradicionalne kola~e, med i proizvodeodmedaaiorganskeribizle. ^lanovi Rotari kluba }e prodajom atraktivnih proizvoda sakupiti sredstva i dodeliti ih Narodnojkuhiwi. N. R.

Besplatnona „Inspiri{ise– afirmi{ise” Promotivnaakcijapovodomfestivala „Inspiri{i se- afirmi{ise”odr`a}esedanas,u17~asova, na odeqewu „\ura Dani~i}” Gradske biblioteke, Dunavska 1. Posetiocima Biblioteke podeli}esekartezafestival.Ovamanifestacija se odr`ava u ~etvrtak 14. i petak 15. juna u Pozori{tu mladihi„O-klubu”. A. J.

ce,itoneposrednopreprojekcije filova, a ne da mobilijar stoji neprekidnosvihdesetdanafestivala.Gradusuzahtevobrazlo`ili

prodaju karata. U zahtevu, koji je potkrepqenpotpisima,sunaveli dajerazlogzaovakvowihovoreagovawe~iwenica{tosezavreme

I`iteqipotpisivalizahtev dasezavreme festivalapostavemobilneogradeistolice zagledaoce,anedamobilijarstoji svihdesetdanafestivalauPorti ~iwenicom da se  u Katoli~koj porti odr`ava nekomercijalni deo festivala, koji ne iziskuje

festivala onemogu}ava normalan raduobjektima,alii`ivotstanarima.Uprotekledvegodineza

vremeodr`avawafestivalavlasnicimaobjekatajeprepolovqena zarada.Zauzetoje80postoprostorauKatoli~kojporti“dok}epreostalih 20 odsto prostora ostati za letwe ba{te koje smo uredno platiliizakojepla}amonaknadu gradu”,ka`uprivredniciistanariizKatoli~keporte. Na~elnikgradskihinspekcija @eqkoRadulovi} rekaojeju~eda nije obave{ten o zahtevima privrednika,alida}edanas~imdo|e naposaodavidio~emuseradi. Z. Deli}

SUTRA PO^IWE INKLUZIVNI FESTIVAL „HARTS IN HARMONI”

Muzikomru{epredrasude Me|unarodni inkluzivni muvaca, u 18 ~asova. Veliki zavr- primer socijalne inkluzije, zi~ki festival „Harts in har{nikoncertodr`a}eseunede- ukqu~ivawaudru{tvomarginamoni” po~iwe sutra, koncertom qu,u18~asovanaplatouSpensa lizovanih grupa i pojedinica, dobrodo{lice u Sinagogi, u 19 nakon kojeg }e uslediti `urka naro~ito osoba s invalidite~asova,nakomnastupajuu~enici zasveu~esnike. tom.NoviSadugosti}evi{eod muzi~kih {kola, solo peva~i Kakoka`ejedanodorganiza- 1.200u~esnika-grupa,horovai sredwo{kolci, operski peva~i, tora, Miodrag Mi{a Blizanac solista iz Srbije i zemaqa u vokalnegrupeimladimuzi~ari. izUdru`ewagra|ana„Vera,qu- okru`ewu. U organizaciji u~eFestival traje stvuju me{oviti indo 18. juna, a prokluzivni hor „Ison„, gram }e se odr`a[OSO„MilanPetroZavr{nikoncertunedequu18~asova vati u Novom Savi}”, Muzi~ka {kola naplatouSpensa.NoviSad}eugostiti du, Beogradu i „Isidor Baji}”, Muvi{eod1.200u~esnika–grupa,horova Sremskim Karzi~ka {kola „Josif isolistaizSrbijeizemaqauokru`ewu. lovcima. U petak Marinkovi}” iz VrFestivalprimerukqu~ivawa seprogramodr`a{ca i Udru`ewe „Veva u Beogradu, u likokolo”. udru{tvomarginalizovanihgrupai subotu se seli u -Muzi~ke{kole{ipojedinaca,naro~itoosobasinvaliditetom Karlovce gde }e rom Srbije imaju odese,od9do15~asoqewazadecusinvaliva, u zgradi Magistrata odr`a- bav, nada”, festival postoji 15 ditetom, a ovo }e biti prilika ti profesorska konferencija godina,akodnasseodr`avapo da oni postanu vidqiviji. Konna temu asistivne tehnologije drugi put. Deo je Federacije certesmonazvali„Muzikakoja koja predstavqa robotizovani evropskih omladinskih horova pomeragranice”-reklajenajubend `i~anih instrumenata na „Europa kantat”, a na{ grad i ~era{woj konferenciji za kojima mogu da sviraju deca sa dr`avu sa ovom organizacijom {tampudirigentkiwade~jeghosmetwama u razvoju. Popodne povezuje me{oviti inkluzivni ra „Baji}evi slavuji”, Ana Koslede horske radionice i zajed- hor„Ison”,osnovanpri[OSO va~i}. Ulaz na sve programe je ni~ki koncert u centru Karlo- „MilanPetrovi}”.Festivalje besplatan. J. Z.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Yandrqiv mu`„ (19.30), Kamerna scena, drama „Godo na usijanom limenom krovu” (21)

BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vremerodilesu: TROJKE:DraganaZlatar izLa}arka(dvedevoj~iceide~aka), DEVOJ^ICE:JelenaBoji},Vesna^obrda iMelindaNakom~i} izNovogSada,AleksandraLukin iz^uruga,DraganaVajkanovi}, Vera@ivanoviBiqanaJoji} izFutoga,KatarinaAmixi} izBa~a,JelenaStjepanovi} izBe{keiDraganaNov~i} izGajdobre, DE^AKE: Sandra Dragi~evi}, Biqana Risti} i Biqana Stojanovi} izNovogSada,JarmilaKajtez izKulpinaiEnikeTadi} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Nada Lazara Aksin (1928) u 11.15 sati, \ura Mirka \in (1942) u 12, Milena Milisava Milovanovi} (1934) u 12.45, Miroslav Danila Mihajlovski (1945) u 13.30, Miqan Nata{e Smiqani} (1997) u 14.15, Dragija Stojana Ostoji} (1937) u 15 i Qubomir @ivana Veliki} (1927) u 15.45. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Verica Milorada Andrejevi} (1925) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Vidosava Milana Petri} (1938) u 13 sati.

DecaizDe~jegselaiO[“JovanJovanovi}Zmaj”izSremskeKameniceju~esuo~istiliKameni~kipark.Uklawawesme}a,kojejeorganizovaloUdru`ewe“Kaspar”,auokviruakcije“O~istimoSrbiju”, trajalojevi{eoddvasata,aotpadjesakupqenuxakove.Xakovisupore|anidasamostaizgledajukaoznakzarecikla`u,apotomsuodneti. Prema re~ima predsednika ovog Udru`ewa Zorana Novakovi}a, znaknapravqenodxakovapredstavqajedanvidapelaiupozorewao va`nostirecikla`e.Premawegovimre~imaUdru`ewe“Kaspar”ve} 10godinavodira~unao~isto}iovogparka. N. R.

SNS I DSS TRA@E ODGOVORE

[tasede{ava skupcimaglasova - Postavqamo pitawe {ta je sa postupcima protiv qudi koji su kupovali glasove u gradu na izborima6.maja.O~ekujemoodgovorei odpolicijeiodnadle`nogtu`ila{tva o tome {ta se de{ava sa qudima koji su privo|eni na dan izboraiposleizborazbogkupovine glasova - izjavio je predsednik Gradskog odbora Srpske napredne strankeMilo{Vu~evi}. Nazajedni~kojkonferencijiza novinare SNS i Demokratske stranke Srbije ispred PolicijskeupravenaBulevarukraqaPetra I, Vu~evi} je rekao kako je Romska demokratska stranka

(RDS) te{ko zloupotrebila mawinskaprava. -Ceogradznadasu6.majakupovaniglasovi,izgledasamopolicijaitu`ila{tvotoneznaju.Zaslu`ujemo da znamo ko je obezbedio polamilionaevradasekupeglasovizaRDSiza~ijeinterese.Ti qudisezatomorajuosuditi.Neko }eslede}iputdonetipetmiliona evraikupiti~itavgrad-rekaoje predsednik Gradskog odbora DSS BorkoIli}. Ili} je napomenuo da ukoliko policijanemapodatke,oniVu~evi}imajuivoqnisudaimpomognu. A. L.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Decao~istila Kameni~kipark

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom

od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

„YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

10

КИКИНЂАНКАМА ПРВО МЕСТО ЗА ИСТРАЖИВАЧКИ РАД ИЗ БИОЛОГИЈЕ

Ученицихранилиптице

Базен се још и не назире

КАСНИ ИЗГРАДЊА БАЗЕНА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Купањеможда усептембру БАЧКАПАЛАНКА: Изградња отвореног олимпијског базена у приобаљу Бачке Паланке, по речима извођач�� радова, касни због лоших временских прилика протеклих месеци. Базен је по плану прве купаче требало да прими средином августа, а сада се очекује да ће бити отворен тек почетком септембра. Хладна зима и кишно пролеће успорили су транспорт песка из оближњег језера „Тиквара“, па касне и послови изливања темеља. У току су земљани радови, а када они буду

завршени следи монтирање опреме која треба да стигне из САД. По пројекту овај објекат, који је у близини Спортске хале и отворених спортских терена, поред великог отвореног базена требао је да има и дечији базен као и базен за непливаче, али сада за то нема новца. Упоредо са градњом отвореног базена овдашња јавност се поделила, па је све више оних који сматрају да се треба градити смо један, али маМ. Сџ. њи и затворени базе.

КИКИНДА: Удружење наставника “До ситеј Обрадовић” и Министарство за КиМ организовали су смотру истраживач ких ра до ва из би оло ги је, физике и српског језика. На тој смотри прво ме сто из биологије припало је Основној школи “Ђура Јакшић” из Кикинде, за рад “Нахранимо птице”. Ученице осмог разреда Николина Фер анц ус ки и Никол ин а Момчилов, заједно са наставницом билогије Горданом Бабић, заокружиле су својим ра-

дом акцију која је током зиме организована у школи. Наиме, ученици трећих разреда правили су хранилице за птице, а ученици петих разреда их качили по дрвећу, у околини школе. Акција је поткрепљена презенатцијом о птицама које живе у овом крају, као и видео снимком свих дешавања. Основна школа “Ђура Јакшић” и рад похваљени су, јер су једини, поред теоријског, имали и практичан део истраживаА. Ђ. ња.

Награђене ученице с наставницом

ХУМАНОСТ МЛА ДИХ КОШАРКАША НА ДЕЛУ

ИгразаБојанинкош

Отворена купалишнасезона КИКИНДА: На отвореним базенима Спортског центра “Језеро” у Кикинди и Банатском Великом Селу отворена је овогодишња купалишна сезона. Према речима директора Спортског центра “Језеро” Милована Ранђића, пре почетка сезоне уређени су базени, а купачи у Кикинди имаће ове године више простора за одмор у хладу: -Испитивања Завода за јавно здравље показала су да је вода исправна, а постоји могућност догревања воде соларним колекторима, тако да би купалишна сезона требало да буде продужена. Више од 30 година предшколци и ученици нижих разреда основних

школа из града и свих села имају обавезну бесплатну обуку пливања током школске године по чему је Кикинда мање-више јединствена. Тако је било и ове године: -Учесници обуке пливања имали су такмичење и ускоро ће добити дипломе. Можемо бити задовољни јер су деца научила основне технике пливања. На базенима ће током купалишне сезоне бити ангажовани спасиоци који ће водити бригу о свим купачима. Цена улазнице је за одрасле 200, а за децу 150 динара. Постоји и могућност куповине пакета од 50 улазница, по цени од 4.500 динара, на А. Ђ. шест месечних рата.

Младе репрезентације пружиле врхунску игру

РУМ А: У Ха ли рум ског Спортског центра одиграна је пријатељска утакмица младих ко шар ка шких ре пре зен та ци ја Србије и Словеније. Утакмица је произашла из доброг одно са и успешне сарадње Кошаркашког савеза Србије, Спортског савеза Руме и румског Спортског центра, а Румљани су имали прилику да виде у свом граду игру вр хун ских мла дих спортиста. Поред готово две хиљаде Румљана, многобројних ко шар ка шких ве ли ка на, утак ми ци је при су ство вао и овлашћени министар и заменик амбасадора Амбасаде Републике Словеније у Србији Милан Предан. Предан је нагласио да

Словенија и Рума већ дужи низ година негују добре одно се захваљујући и одличној сарадњи са Друштвом Словенаца из Руме. - Желимо да ојачамо и интензивирамо сарадњу Словеније и Руме, да повежемо словеначке компаније и инве ститоре са Румом и да наставимо културну и спортску сарадњу - казао је Милан Предан. Публика је са одушевљењем пратила утакмицу, навијала за своју репрезентацију и гледала врхунску игру кошаркаша, а на велику срећу домаће публике, утакмица је завршена резултатом 97:75, у корист репрезентације Србије.

Бојана Гладовић се не предаје

Ова спортска манифестација је имала и хуманитарни карактер. Наиме, новчаним добровољним прилогом сваки посетилац добре воље је могао да помогне младој Румљанки Бојани Гладовић да настави своје лечење у Русији. Двадесетдеветогодишња Бојана Гладовић, некада успешна кошаркашица, је након саобраћајне несреће 2005. године, у којој је повредила кичму, остала непокретна и од тада води битку да инвалидска колица постану ружна прошлост. - Мени је потребно 60 хиљада евра да бих наставила своје лечење у Русији. Тај новац ми је потребан за нови циклус од 20 терапија убризгавања матичних

ФЕСТИВАЛ НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА

„Пандориној кутији” највишепризнања Радови на углу улица Змај Јовине и Браће Тан у центру Бечеја

Почелопостављање оптичких каблова

БЕЧЕЈ: У великом броју бечејских улица ових дана шпарта ровокопач и са њим екипе физичких и стручних радника. У питању је постављање оптичких каблова САТ-ТРАКТ кабловске телевизије и Теленора. С обзиром на јунске кише, блата је на све стране, али... - Могло је бити далеко горе. Јер, поменуте фирме су желеле да сваки оптички кабл има своју трасу и да она иде по њиховим критеријумима и за њих најповољнијим путем. Међутим, Дирекција за изградњу општине Бечеј то није

прихватила, већ је у складу с Планом детаљне регулације Бечеја одредила услове под којима ће се радови изводити и трасу којом ће се оптички каблови поставити у исти ров - каже директор Дирекције за изградњу општине Бечеј Звонимир Станков. Захваљући таквој одлуци Дирекције, ровови не пресецају коловозе саобраћајница и прилазне путеве кућама у улицама куда оптички каблови пролазе, како је извођач радова првобитно замислио, већ се врши подземно бушење тамо где је то потребно. В. Ј.

АПАТ ИН: Нај бо ља пред става на 34.фе стивалу неконвен ци о нал них по зо ри шних представа Војводине, који је одржан у Апатину, према оцени селектора глумца и режисера сомборског позоришта Михајла Не сторовића је представа Позоришног клуба „Гест” из Сечња „Пандорина кутија”, у режији Маје Шнајдер. Друго ме сто припало је КУД „Змај“ из Ирига, који је извео представу „I am filing Black“, у режији Цветина Аничића, а треће ме сто освојио је Драмски студио атеље младих из Панчева представом „Кривина“, у режији Николе Мркајића. Награду за најбоља глумачка остваре ња Фе сти ва ла до би ли су Александра Киук, Игор Грекс и Огњен Лежаков из Ирига, за најбољег режисера проглашена је Маја Шнајдер из Сечња, најбољи сеценограф је Никола Буве, а награду за најбољу музику добио је Партиз Скелези, сви везани за представу „Пандорина кутија“. Диплому за сценски говор добиио је ансамбл из Панчева а за сценски покрет глумци из Сеч ња. Похва лу за глумач ка оства ре ња до би ли су Ти ја на Куручев из Панчева. Признање за најболу кореографију добила је Маја Шнајдер, а цео глумачки ансамбл, који је извео „Пандоирну кутују“, добио је диплому за колективну игру, за високое стетизовано и уједначено извођење представе.

- Представа „Пандорина кутија” и „I am Filing Black” су представе због којих се по сећује театар. То су представе које враћају веру у позориште - оценио је селектор Михајло Не -

тексту Матије Бећковића, а у режији Стеве Бардака, коју је извео глумац Томислав Гилице - Гиле из Суботице. Фе стивал неконвенционалних по зо ри шних пред ста ва,

ћелија. Последње три године, на свака три месеца примала сам циклус од 20 терапија, које су ми омогућиле да станем на своје ноге. Надам се да ће ми нови циклус терапија помоћи да поново савладам и покрет - оптимиста је Бојана. - Заиста сам уживала у одличној утакмици, али овде сам пре свега дошла да подржим своју другарицу и суграђанку Бојану, јер мислим да је лепо што једна оваква утакмица има хумани карактер, а надам се и да ће наша Бојана што пре убацити неки кош као некада – била је одушевљена једна од ватрених навијачица СањаВујаклија. Ј. Антић

Гостују глумци изБечеја НОВИБЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у петак гостовање глумаца из Бечеја. Они ће се представити љубитељима позоришта у Новом Бечеју, позоришним комадом „Шумица“ рађеним по мотивима „Мушица“А.Б. Руцантеа, у режији БраниславаЈулића. Представу ће извести „Групација грађана“, у сарадњи са Градским позориштем Бечеј. Играју глумци: АнаМартинов Јелић, Дарко Вујков, МилошБлажин, СинишаТомић, АлександарТомић, Бранислав Јелић. Представа је намењена посетиоцима старијим од 16 година, а почеће у 20 сати. Улаз је 100 динара. М. К.

Данипроте Васе Живковића Детаљ са представе „Пандорина кутија”

сторовић, додајући да давно није видео да је публика уживала у представама и да је штета да Фе сти вал не ма ви ше представа. Првог дана Фе стивала изведене су две представе. „Женски раз го во ри“ драм ског студи ја Културног центра из Апатина изведена је у ревијалном делу про гра ма.Уме сто на ја вље не представе „Ода равници„ позоришта ВХВ из Бачког Петровца, ревијално је приказана монодрама „Ћераћемо се још„, по

ше сти у Апатину, организовао је Савез аматера Војводине и Општински културни центар, а го сте и домаћине поздравио је председник општине Живорад Смиљанић и стручни сарадник Са ве за амате ра Вој води не Владимир Рис, који је истакао да је на протеклих шест манифе стација уче ствова ло више од 200 глумаца аматера и да очекује да ће апатинска општина као и до сада, подржати ову манифе стацију. Ј. Прелчец

ПАНЧЕВО: У Панчеву су почели дани прота Васе Живковића, који ће трајати до 17. јуна. Прве две вечери програм се одвија у порти Светоуспенске цркве, док ће у недељу после јутарње литургије бити одржан парастос проти. Диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва мр Вера Царина, које организује ову манифестацију, каже да ће данас беседу о прота Васи говорити директор Градске библиотеке Дејан Боснић, а полазници Драмског студија Културног центра ће говорити стихоЗ. Дг. ве наших песника.


vojvodina

dnevnik ПРЕДСЕДНИКОПШТИНЕОЏАЦИ ПРЕДРАГЦВЕТАНОВИЋПОДНЕООСТАВКУ

Посаонеће мењати

ОЏАЦИ: Избором за посланика у покрајинском парламенту, Предраг Цветановић је поднео оставку на функцију председника општине Оџаци, поштујући законске регулативе и препоруке, као и моралне захтеве које би требало да подразумева јавна функција. Око две године је прошло од ванредних локалних избора за општинску Скупштину у Оџацима и нешто мање времена од када је Предраг Цветановић на месту првог човека оџачке општине. -За мене је најбитније да ћу се бавити готово истим стварима, односно решавању проблема, као и док сам био председник општине - рекао је Предраг Цветановић. -Почетак радова на производној хали компаније „Магна

ситинг“ и неколико инвестиција које се наговештавају, требало би да мало ублаже тешку привредну ситуацију и побољшају. Уређење радне зоне је у току, ових дана смо провели много времена у разговорима са представницима Фонда за капитална улагања. Наравно тема разговора је била брже преношење средстава за завршетак инфраструктурних објеката, у оквиру радне зоне. За сада све тече планираном динамиком, односно у завршној смо фази комплетног решавања радне зоне, чак могу рећи да ће ових дана почети радови на инфраструктурном опремању. То значи да ћемо моћи понудити потенцијалним инвеститорима добро опремљену радну зону. С. Милер

СВМ иде у опозицију КАЊИЖА: Конститутивна седница Скупштине општине Кањижа заказана је за сутра, у четвртак 14.јуна у 10 сати, на којој је после подношења извештаја Општинске изборне комисије о спроведеним изборима и потврђивања мандата одборницима, днавним редом предвиђен избор општинских челника. Са освојених 11 од 29 одборничких мандата Савез војвођанских Мађара (СВМ) са својим партнерима Демократском старнком војвођанских Мађара и Савезом „Ракоци„, који су протекле четири године имали асполутну већину од 19 одборника, одлазе у

опозицију. Поред СВМ-а у опозицији ће бити и један одборник Покрета мађарске наде. Демократска странка са девет, Лига социјалдемократа са два, Група грађана „Бирај пут„ Иштвана Бачкулина и листа „Време је за буђење„ Удружења за развој општине Кањижа УКРОК и Социјалдемократске партије Србије са по три мандата утаначили су већинску коалицију са 17 одборничка. Кандидат за председника општине је носилац листе Демократске странке Роберт Шатаи из Кањиже, некадашњи директор Образовн-културне установе „Кнеса„. М.Мр.

ЧедомирБожић председник општинеЖабаљ ЖАБАЉ: На другој седници Скупштине општине Жабаљ, у присуству 29 одборника (од 31), именовани су челници, који су и положили заклетву за управљање општином у наредном четворогодишњем мандату. Коалицију чине ДС (седам одборника), ЛСВ (пет одборника) и СПС (пет одборника). Председник општине је дипломирани економиста Чедомир Божић, а председник Скупштине општине је др соматологије Драган Злоколица. Заменик председника општине је Сава Милићев. Општинско веће ће чинити: Боро Ми-

лић, Здравко Сиришки, Милица Милићевић, Владимир Чонкић, Бранко Смајић (ДС), Јован Панић, Радивој Блитвин, Предраг Нађалин,Стеван Славнић (ЛСВ), те Зоран Саздановић и Милорад Драгин (СПС). Нову општинску гарнитуру очекује велики изазов, а приоритет ће бити да се коначно реализује Радна зона, о којој се већ годинама само прича и пише, чиме ће се ублажити велики проценат незапослености. Наставиће се изградња канализације у сва четири места. В.Х.

Билицком други мандат

АДА: Одборници Скупштине општине Ада на прексиноћној седници за председника општине изабрали су одборника Демократске странке 32-годишњег економисту Золтана Билицког из Аде коме ће ово бити други мандат. Билицки је за челника ађанске општине у прошлом мандату био изабран као најмлађи председник општине у Србији. За заменика председника општине изабран је 35-годишњи машински инжењер Горан Матић из Мола. Од присутних 26 одборника за избор општинских челника гласало је 20, један је био против, уз пет неважећих листића. Председник Билицки је као приоритетан задатак за наредни период истакао смањење незапослености и реализаицју започетих капитал-

Изненада одложена седница ЖИТИШТЕ: Јучерашња конститутивна седница новог општинског парламента у Житишту, на којој је требало да се верификују мандати одборника у Скупштини општине, изненада је отказана, а накнадно ће бити саопштено ново време њеног одржавања. Разлог отказивања седнице у локалној самоуправи јуче није саопштен. Како је “Дневнику” потврђено пре два дана, скупштинску већину у новом сазиву требало би да чине Демократска странка, са девет, и Социјалистичка партија Србије, са осам мандата освојених на локалним изборима. Место председника општине, по договору између ове две партије, припало би демократама, а функцију председника Скупштине општине преузели би социјалисти. Ж.Б.

них инвестиција у ађанској општини. За чланове Општинског већа изабрани су економиста Данијела Шевић из Аде чији ресор ће бити социјална питања, просветна радница Тамара Гавриловић из Аде за област образовања, професорка хармонике Рожа Ракош из Аде за ресор културе, апсолвент права Тицијан Кертвеши из Аде за област спорта, омладине и туризма, др Борислав Радосављевић из Аде за ресор здравства и пензионер Карољ Шмит из Аде за комуналну делатност и месне заједнице. За разлику од прошлог мандата, када је власт сачињавала коалиција Демократске странке и Мађарске коалиције, демократе ће овог пута углавном самостално руко-

Золтан Билицки

водити општином, јер у општинском парламенту имају апсолутну већину, 16 од 29 одборничих мандата. Савез војвођанских Мађара има шест, Група грађана „Ирмењи Ференц Фецо за успешну општину - УРС„ четири, Српска напредна странка два и Демократска заједница војвођанских Мађара један. На конститутивној седници за председника СО Ада изабран је Атила Бучу (ДС), али још није изабран његов заменик. Први човек ађанске општине Билицки после седнице најавио је да се ипак са једном странком разговара о уласку у коалицију, не прецизирајући која је у питању, па је могуће да је функција заменика председника СО намењена коалиционом партнеру. М.Митровић

ИПАКОДРЖАНАКОНСТИТУТИВНАСЕДНИЦАСОСРБОБРАН

Заклетвапрерока СРБОБРАН: Иако је председник Скупштине општине Србобран Ласло Бергел заказао конститутивну седницу за 10. јул, јуче је ипак одржана седница, на којој је било присутно 19 одборника, од укупно 28, колико броји локални парламент. Наиме, постизборна коалиција Социјалистичка партија Србије – „Покрет за промене др Илија Газепов“ – Лига социјалдемократа Војводине, која има скупштинску већину, упутила је најстаријем одборнику Душану Михајловићу са листе Демократске странке, захтев да седница буде одржана 12. јуна, с обзиром на то да је мандат претходном сазиву СО Србобран истекао дан раније. Михајловић то није прихватио, па је седницу заказала друга по старини одборница СлободанкаГрадинац, са листе СПСа, која је и председавала јучерашњом седницом. Осим 15 одборника ове коалиције, седници су се одазвали и четири одборника Српске напредне странке, док се у скупштинској сали није појавио ниједан одборник Демократ-

Седницабезкворума

Мркајић или Атила Јонаш, док Јединствена Србија предлаже председника Општинског одбора ове странке Драгутина Медојевића. У име СПС-а, Зоран Војиновић је рекао да не постоји проблем у коалицији са ЈС и да је одабран председник скупштине, али није желео да нам открије ко ће то бити. - Током наредних пар дана, осносно до скупштине, биће потписан каалициони договор између странака које ће убудуће руководити општином, тако да пре тога не желим ништа да говорим - истакао је Војиновић. Међутим, Драгутин Медојевић само је кратко прокометарисао да је договор био да место председника скуптине припада Јединственој Србији и да очекује да ће он бити и испоштован. М.Кековић

11

ИЗАБРАНИ ОПШТИНСКИ ЧЕЛНИЦИ У АДИ

СКУПШТИНАОПШТИНЕКУЛАИДАЉЕ БЕЗПРЕДСЕДНИКА

КУЛА: Трећи покушај да одборници новог сазива Скупштине општине Кула изаберу председника локалног парламента. поново није успео. Одборницима су, до сада, верификовани мандати и они су положили свечану заклетву, али на јучерашњој седници није било кворума, јер је од укупно 37 одборника било присутно њих 14 из редова СНС, ДСС и УРС. Према незваничним информацијама постигн��т је договор између странака ДС, СПС-ЈС, СВМ и Преокрет да формирају скупштинску већину, али не и о томе ко ће убудуће обављати функцију председника кулског парламента. Могло се чути да то место припада коалицији СПС – ЈС, али и да из те коалиције не могу да се договоре ко ће то бити. Незванично, кандидати СПС-а су Снежана

sreda13.jun2012.

НовипредседникСОСрбобран ЖељкоБогојевић

ске странке. На јучерашњој конститутивној седници верификовани су мандати овим одборницима и они су положили свечану заклетву. Такође, скупштинском већином изабран је нови председник Скупштине општине Србобран

Присутниодборнициусвајалиодлуке

и то ЖељкоБогојевићса листе Покрета за промене, за заменика председника локалног парламента изабран је Александар Јојкић (ЛСВ), док је за секретара именован Миле Савков, који је и до сада обављао ту функцију. Председник Општинског одбора СПС и покрајински посланик Зоран Младеновић истиче да се не може поставити питање легитимитета конститутивне седнице, с обзиром на то да, како је рекао, су сви кадидати за одборнике приложили верификациони лист односно решење ОИК –а о избору одборника у СО Србобран. - Можемо евентуално причати о нарушеној процедури. Ако је процедура нарушена, ми ћемо је поновити. Због процедуре која је у питању обратићемо се Министарству за локалну самоуправу и од њих ћемо затражити став да ли је комплетна процедура урађена онако како је предвиђено Законом о лоалној самоуправи. Ако добијемо позитивно мишљење, ми идемо у наставак процедуре. Нећемо предузи-

мате никакве кораке пре тога у смислу одузимања печата, замена брава или било каквог облика вандализма – рекао је Младеновић. Сличног мишљења је и Жељко Богојевић, који је на јучерашњој седници изабран за председника локалног парламента. - Овде је све апсолутно законито. Чим имате већину, имате могућност и да одлучујете и не разумем зашто би грађани Србобрана трпели још месец дана да не доносимо неке врло важне одлуке у њиховом интересу, само зато што неко жели све ово да опструише – нагласио је Богојевић. Четири одборника Српске напредне странке су присуствовали овој седници, али не и подржали одлуке које су донесене. - Позивам председника општине Србобран Бранка Гајина да прихвати чињеницу да он нема већину, већ ова коалиција. Ми нисмо гласали чисто из принципијелних разлога. Не можемо ми, који смо у опозицији, да гласамо за предлоге странака које формирају власт, а поштовајући вољу грађана ми смо данас овде, јер не желимо да будемо камен спотицања – рекао је Бора Кутић из Српске напредне странке. Са друге стране, председник општине Србобран Бранко Гајин назвао је конститутивну седницу „непотребним циркусом и бламирањем за учеснике“.

- Секретар СО Србобран је дао објашњењеда закон не препознаје институцију другог по старости. Не знам шта је порука овакве представе, да ли је то порука да је неко јачи од закона, да ће се овако управљати општином – истакао је Гајин и додао да га највише чуди учешће одборника Лиге социјалдемократа Војводине у свему томе. Иначе, на надеавно одржаним изборима за нови сазив локалног парламента, највећи број мандата, укупно девет, освојила је листа Бранко Гајин - ДС, на другом месту је Ивица Дачић СПС ПУПС са седам мандата, потом је група грађана Покрет за промене - др Илија Газепов са шест, Покренимо Србију - Томислав Николић са четири и два мандата освојила је листа ЛСВ - Ненад Чанак. М.Кековић


reporta@e

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

12

MILKAPETKOVI]DO[LASAVMADAURODNIMGRGUREVCIMAPOSAOPRAVIODSREMSKOGGOSTOPRIMSTVA

Partizani uvek pobe|uju kad ratuju sa ~varcima i {unkom Fru{kegore,putem{to odVenca,prekoCrvenog ~ota, vodi ka Le`imiru, Grgurevci se poznaju po crkvenomtorwu.Sviokolosu}o{kastiajedinowihovokrugao.Ali, nijetojedinirazlogdaseposetiovo`ivopisnoselos1.700du{a.Ve}ipovodjenovijegdatuma –etno-ku}a„MajkaAngelina”.

S

jepenzioner,pukovnikjebio.Najvi{e zbog toga {to je morala da negujestaruibolesnumajkuAngelinu,Milkica,kakojeuglavnomu seluiataruznaju,vratilaseuGrgurevce.Itakojekrenulo. –Ku}amojihroditeqajestaravekipoi,ka`u,jednaodnajlep{ihuselu–pri~aMilkica. –Urazgovoruskom{ijamarodi-

la se ideja o otvarawu etno-ku}e,gdebismoprikazali{tasve miSremciumemodaradimo,ali idado~aramokakosenekad`iveloiskojimalatomi{loupoqeivinograde. Starijeobi~ajdasegostido~ekajuhlebomisoqu,alijeonu Grgurevcima modernizovan. Na kapiji ispred etno-ku}e slu`enisukola~i–{apice–kojesu specijalnozaovuprilikuispeklevredneme{tanke. Milkicina ku}a ima sedam soba. U wima, naravno, starinski kreveti. Tu se i usred leta no}u mora pokrivati jorganom, tolikaje’ladovina.Awunajvi{epravedebelizidovi.Belosu okre~eni i na wima vise stare fotografije Milkinih roditeqa,aliiwene,iznajranijemladosti, jo{ iz zabavi{te i one kadjenaVrbicui{la. Tu je i krevetac u kojem su Milkicu quqali. Stoji name{tenk’odaneznadajeMilkica ve}penzioner.Amo`daiposlu`iwenomunu~etu.

GazdaricaMilkanemo`e bezFru{ke

Re{ilisuiGrgurev~anidase bave turizmom. Od vinograda ’lebanema,zemqarodiinerodi,marvebudeinebude,odpaorlukaba{inijevelikavajda,xaba`uqevinarukama.ZaMilku Petkovi}-Bjelicajesvetobilo povod da pravi posao od gostoprimstva,motikujeodavnoostavila, ali o`ivqavawe starog i zaboravqenogjeglavnimotivda otvorietno-ku}u.Imejojjedala posvojojmajciAngelini,kojaje bilajednaodnajstarijih`iteqki Grgurevaca, a upokojila se pre~etirimesecau90.godini. Milkajojjebilajedinica.Posleosmoqetke,oti{lajena{kolovaweuBeogradi–ostala.Ali, nezauvek.Uprestoniciseudala, zaposlila kao finansijski slu`beniknaVMAipredvegodine zavr{ilaradnivek.Iwensuprug

Avlijaetno-ku}e „MajkaAngelina”

PRE^ANSKA LEKSIKA

Klam}ati

P

ili za{to je siroma{tvo te{ko sakriti

ri~ao mi Gradimir Smu|a, na{ slikar i karikaturista na privremenom radu u inostranstvu (tek 20 godina) da je negde u [vici ili Italiji sreo nekog na{eg imu}nog ugostiteqa, koji je imao dokazani dar da samo jednim pogledom o{acuje pri prvom susretu koliko doti~na persona vredi ta~no u cent, ili stoti deo franka, za koji ne znam ni kako se zove. Video taj ~ova i daleko daqe ~im je ponudio Smu|i popust u kostu za jedan od onih razbaru{enih portreta na kojem je ponosno stajao u opancima sa znakom “adidasa”, s “draj rimen” umesto ispletenih kai{eva. Nawu{io genija kroz onaj Smuletov legendarni zlatiborski yemper. A verovatno je i umetnik, tom igrom s obu}om, hteo da do~ara brzi skok hotelijera u `ivot na visoku, fensi obuvenu, nogu. Jer, mnoge poslovice se svode na onu: poka`i mi {ta obuva{ pa }u ti re}i {ta si. Klam}awe je pojava naj~e{}e vezana za obu}u, cipele posebno. Kad lub cipele, deo iznad pete, ide gore-dole pri svakom koraku, klizi preko ~arape ili bose noge, onda cipele – klam}u. Jo{ i “`va}u” ~arapu, skidaju je s doweg dela lista i pete, gurnu zgu`vanu ~ak tamo u predwi deo, kod prstiju. Kao da cipele same, poput nekog `ivog bi}a, `ele da obu}u privedu veli~ini stopala. ^im vidi{ nekoga da mu klam}u cipele, znaj koliko je sati. Ili ih je ukrao, mo`da nasledio (a pokojnik bio mnogo krupniji), ili je u posledwoj fazi samo – nebrige. U obu}i koja klam}e ne mo`e se ni potr~ati, ni blato pregaziti

(osta}e zaglavqena nasred {ora), uz to ru`no i tu`no deluje, a zna da napravi i `uq. Jo{ se mo`e i oprostiti nekom detetu, poslatom u du}an da kupi kvasac ili {e}er (ba{ nestalo a gosti na vrati’), ali samo ako je zbog `urbe usko~ilo u cipele nekog starijeg. Odrasloj, zglavnoj i ozbiqnoj osobi klam}ava cipela se broji u veliki minus. Znaju da klam}u i opanci, ali od wih se ni ne o~ekuje da budu knap, da su pravqeni po meri, ipak su za wivu i livadu a ne za flaster i patos na glavnom {oru. Klompe ne klam}u, nemaju lub i nose ih oni koji znaju kako u wima kora~ati: lagano, malim koracima. Papu~e ho}e da lakim udarcima obele`e svaki korak ako se zdravo `uri, a kod `enskih – da klepe}u ako su drvene i na male {tikle. Kad su vrata (tavanska ili na {upi, {tali) razglavqena, {arke im popustile, kloparaju i {kripe na vetru, i za wih se ka`e da – klam}u. Alvatna ode}a, pak, ne klam}e ve} landara. Leti oko lo{e odevene persone, visi kao na stra{ilu, i znak je lo{eg ukusa, siroma{tva i nebrige o sebi. Takve bluze, haqeci ili bene, vaqda zato i zovu landrice. Re~i sli~ne klam}awu su – kalam}ov i klami}ati. Prva je ime za ukrase od ko`e na dr`aqici onog duga~kog ~obanskog (sviwarskog i govedarskog) bi~a, mada neko tako krsti i mu{ki polni organ, kao: visi i landara. Klami}ati je, opet, opis nekontrolisanog drmawa glavom, obi~no kod starijih osoba, {to se cele tresu pa im i glava klami}a kao da im se vrat istawio i na~isto popustio. Kad se neko tako nezdravo trese ka`e se da klami}a glavom kao magarac na vrelom suncu. Mada doti~ni (magarac) tako verovatno samo tera muve na `egi i jari pred ki{u. PavleMale{ev (Kwiga„Triredribapliva”mo`eda sekupiunovosadskimkwi`arama „Most” i „Malavelikakwiga”)

DedaPajinopodrumskopar~eraja

Centarzaturizamjeupodrumu,kao{tosukadgodbileratne baze.Sadseturatujes~varcima, kobasicama, {unkom, tur{ijom, kola~ima,gu`varom,buradimai opletenim balonima i opet pobe|uju,naravno,partizani. Petkovi}i su imaliivinogradsa6.000 ~okoti, niko sla|e gro`|e imao nije. Kad ga oberu za pijacu, Angelina nije spavala celu no}. Uzmemakazepasecka onajnedosti`,dasvakopucebudekozaizlo`bu.Svise~udili kakoimtakorodisamozdravoilepogro`|e,nijednufalinku nije imalo. Kako ondadagaineprodaprvaikakodajemu{terijenefale! Tusuisobeukojima su tegle s raznim vrstamapekmezaisokovima, sve napravqenoj u doma}oj kujnialaSrem. Avlija je dopola izbetonirana, osta-

–Idedaiotacmisubiliboemi,paijazatovolimtambura{e, al’nisambe}aru{a–ponosnoka`eQiqa,inagla{avadajero|enautaqigamaupetujutro. I Nada Bo{kovi}izRumeje,naneki na~in, slikarka. Ali, ona slika iglom i koncem. Aliba{predivno. Imaju Grgurev~ani i svoje pesnike. Danica Paunovi} (61) samouki poeta, mnoge je poznanike opisala u pesmama. Imatui{aqivihi istinitih stihova, ali niko se nije naqutio jer tetka-DaSlikarka Qiqa]iri} ro|enautaqigama nusviobo`avaju. `enosti}iizkom{iluka.MilI svirce imaju Grgurev~ani. kici svi poma`u, jer je ravno- Samo ih nismo videli. Dodu{e, pravan ~lan Udru`ewa `ena razlog bio opravdan. Naime, u Grgurevaca. organizaciji „Fonda turisti~Do|uovdei`eneizokolnih kogklasteraSrem”izRumestisela.Qiqa]iri}jeumetnica glismoba{kadseobele`avalo iz obli`weg Be{enova. Boje 70 godina od streqawa oko 300 na wenim slikama su tople i qudi.Natajsedatumuselunirazigrane. Takva joj  i du{a. kadnepeva. Qiqavoli~etkicu,aliitamMilanBozokin bura{e. Foto:NikolaStojanovi}

lo je trava. Fina i negovana. Izme|u staza cve}e. Tu su ~ardakiobor,aliprazni.Nemani `ivine. I ne treba. Ako se gostune{toprohte,za~as}etra-

^ETVRTMILENIJUMANAJSTARIJESOMBORSKEKATOLI^KECRKVE

Car proterao frawevce iz grada

ajstarijiaktivnihramsomborskih veruju}ih rimokatolika, crkva Svetog trojstva, obele`avasvojvelikijubilej,250godinaod izgradwe.Podignutauneposrednomsusedstvu nekada{weg fraweva~kog samostana, bila je sve do 1786. pod upravom ovog mona{kog reda, kada ih je iz SomboraproteraoJosifDrugi, impe-

N

vr{ena dvegodinekasnije.Bilajeduga~ka 12, a {iroka svega ~etiri hvata (hvatjedug ne{tomawe oddva metra). Crkvajeimaladvatorwaoddrvetaiu svakomodwihpojednomalozvono.Rimokatoli~ku somborsku parohiju u to vreme nisu vodili `upnici i sve{tenici ve} fratri fraweva~kog reda provincije„Bosnesrebrne„,kojisu,po

skomtrojstvu„,kakojezapisanonatemeqcu. Zidawe crkve, klasi~nog baroknogzdawa,teklojesporoizavr{enojedesetgodinakasnije,{tojeobele`enosve~anom procesijomibakqadom. Torawjezidandovisineod56metarai crkvajedobilasvojkona~anizgled,sa~uvan do danas. Spoqni radovi na crkvi zavr{eni su 1769, a unutra{wi

Bakqadomproslavqenzavr{etakdesetogodi{wihradova

rator ku}e Habzburga. Izgradwa ove crkve je po~ela ~ak sedam godina pre nego{tosusomborskiSrbipravoslavneverepo~elida 1759.zidajusvojnajve}ihramposve}ensvetom Georgiju, ali je rimokatoli~ka bogomoqa zavr{ena godinuposlepravoslavne. Apo~elojetako{tosunarazvalinamastarihturskihgra|evina,prekoputaPa{inekule,dana{wegGradskog arhiva,somborski„Rascijanikatoli~ke vere„, kako su carske be~ke vlasti tada zvani~no oslovqavale Buwevce, po~eli1717.dazidajucrkvu,kojuje za-

istorijskimizvorima,uSomboruboraviliodpo~etka17.veka.Preizgradwe ove crkve zabele`eno je da su somborskiBuwevci,predodlazakTuraka,imali1686.malucrkvu„izvan{anca„,gra|enuodpru}aiblata,kojajebilaverovatnonaprostorugdesedanasdodiruju ApatinskiputiUlicaknezaMilo{a (doskora{waIstarska,aranijeKalu|erska). Ujunu1752.namestustare,sve~anoje postavqen ugaoni kamen u temeq nove crkve,posve}ene„ve~nom,velikom,mudrom,milostivomipravednombo`an-

1771, kad su izra|ene i orguqe. Malo zvonopostavqenojeutoraw1772,aveliko tri godine kasnije. Propovedaonica je oslikana 1782, a na fasadi i u enterijeru vidqivi su elementi rokokoaibaroka.Ispodcrkvejekriptau kojoj su do 1776. sahrawivani ugledni somborskikatolici. Crkva Presvetog trojstva obnovqena je 1939. Od izgradwe hrama svetog Stjepanakraqa,po~etkompro{logveka,Somborcijekolokvijalnonazivaju „Staromkatoli~kom„. M.Miqenovi}


dru[tvo

dnevnik

sreda13.jun2012.

USUSRETSVETSKOMDANUDAVALACAKRVI

GU@VAUURGENTNOMCENTRUZREWANINSKEBOLNICE

Armijahumanihqudi Vojvodina ima razvijeno davala{tvo krvi u gotovo ~itavoj Pokrajini i bez obzira na trenutno te{ku ekonomsku situaciju koja se odra`ava na rad velikog broja op{tinskih organizacija Crvenog krsta, potrebe pacijenata, {to se ti~e produkata krvi, su zadovoqene. Zahvaquju}i dobrom odzivu dobrovoqnih davalaca krvi u Novom Sadu i Ju`noba~kom okrugu, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine uspeo je da pomogne i ostale transfuziolo{ke slu`be u Srbiji, a samim tim i bolnice u kojima se le~i veliki broj gra|ana iz Vojvodine. Ukupni rezultati pokazuju da je u Vojvodini ostvareno 3,66 odsto davawa u odnosu na broj stanovnika. Plan od ~etiri odsto davawa ispunilo je 18 organizacija Crvenog krsta, a preko pet odsto davawa krvi ostvarile su ~etiri: Ba~ka Palanka (5,25 odsto), Ba~ki Petrovac ({est odsto), @abaq (5,08 odsto) i Kawi`a (5,91 odsto). Grad Novi Sad ima po me-

stu stanovawa 4,6 odsto davawa, a po mestu prikupqawa 6,06 odsto. Ovo je re~eno na ju~era{woj konferenciji za {tampu u Crvenom krstu Vojvodine posve}enoj sutra{wem Svetskom danu davalaca krvi, koji se obele`ava sloganom „Svaki davalac krvi je heroj”. – U 45 organizacija Crvenog krsta Vojvodine taj dan obele`i}e se uru~ivawem priznawa dobrovoqnim davaocima krvi – rekla je sekretarka Crvenog krsta Vojvodine mr SiwkaSomer. – Sada je ve} uhodana praksa u lokalnim samoupravama da raznim aktivnostima motivi{u davala{tvo. Promocija davala{tva usmerena je i na one koji do sada nisu davali krv, a na{a molba upu}ena je privatnim preduzetnicim, firmama i kompanijama da svojim primerom podstaknu zaposlene na davala{tvo krvi. Na{ strate{ki ciq je podmla|ivawe davalaca krvi. Po re~ima direktora Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine

dr Morislava Milosavqevi}a, pro{le godine u Pokrajini su postignuti izuzetno dobri rezultati u davala{tvu koji su na nivou evropskih. – Potrebe za krvqu su zadovoqene za sve zdravstvene ustanove, odnosno za svakog pacijenta kome je bila potrebna – rekao je dr Milosavqevi}. – Naravno, uvek mo`e boqe pa nas u narednom periodu ~eka da odr`imo

nivo i kvalitet usluga, da uvedemo savremene tehnike za obezbe|ivawe sigurne krvi kao i da pokrenemo kriokonzervaciju mati~nih }elija. Predsednica komisije za dobrovoqno davala{tvo krvi u Crvenom krstu Vojvodine dr Jelena Pe{i} istakla je da davala{tvo ne po~iva na malom broju lidera, ve} na armiji humanih qudi. J.Barbuzan

IZAZOVIVIZNELIBERALIZACIJE

Srbijuo~ekujepriliv migranata – Srbiju o~ekuje priliv migranata iz zemaqa tre}eg sveta po{to je zbog vizne liberalizacije postala privla~na destinacija za one koji `ele da produ`e daqe ka Zapadnoj Evropi i vlasti moraju da budu spremne na to da odgovore na taj izazov – izjavio je za{titnik gra|ana Sa{aJankovi}. On je dodao da se broj ilegalnih migranata u Srbiji za godinu dana udvostru~io. Pro{le godine je registrovano 800 takvih slu~ajeva, a za prvih pet meseci ove godine ve} ih ima 500. Jankovi} ka`e da su u pitawu i gra|ani Srbije koji idu prevashodno u zemqe EU, ali i oni iz zemaqa Bliskog i Sredweg istoka, koji preko Srbije nastoje da stignu u zemqe Zapadne Evrope ili daqe, i u nekom trenutku bivaju zadr`ani u Srbiji. – Vizna liberalizacija ne uti~e direktno na broj podnosilaca zahteva za azil, ali uti~e indirektno jer onaj ko kod nas dobije azil sutra mo`e o~ekivati da }e lak{e iz Srbije oti}i daqe – izjavio je Jankovi}. – Svi trendovi i statistike pokazuju da }e se broj qudi koji dolaze u Srbiju iz zemaqa tre}eg sveta pove}avati.

Jankovi} je upozorio na to da Srbija ne sme nepripremqena da ~eka nalet migranata jer }e to biti ne samo ozbiqan izazov s ekonomskog, socijalnog i bezbednosnog apekta ve} i obaveza da se obezbedi odre|en nivo kvaliteta `ivota za qude koji imaju status migranta, odnosno azilanta:

Broj ilegalnih migranata u Srbiji za godinu dana se udvostru~io: pro{le godine ih je registrovano 800, a za prvih pet meseci ove godine ve} ih ima 500 – Radi se o hiqadama qudi koji borave u uslovima koje mi upore|ujemo s li{ewem slobode i koji ili ~ekaju dozvolu za odlazak daqe ili bivaju vra}eni iz tih zemaqa u postupku readmisije – naveo je Jankovi}. Po podacima koje je izneo, u Srbiju je 2010. godine, po Sporazumu o readmisiji zakqu~enom s EU, vra}eno 1.711 qudi, a 2011. godine taj broj je pove}an za 1.937. Najvi{e je vra}e-

13

nih iz Nema~ke (789), [vedske (620), [vajcarske (145), Danske (84) i Francuske (82), a ve}ina povratnika bili su Romi (65 odsto). Godine 2010. godine 17.715 dr`avqana Srbije apliciralo je za azil u zemqama EU, dok je pro{le godine taj broj smawen na 10.551. – Pokazuje se da vizna liberalizacija, u situaciji u kojoj postoje velike ekonomske razlike, veliki jaz izme|u bogatih i siroma{nih, nosi veliki broj izazova s kojima danas razvijena Evropa mo`da nije uvek spremna da se nosi bez bilo kakve diskriminacije – primetio je Jankovi}, i podsetio na to da je Srbija, posle uvo|ewa vizne liberalizacije u decembru 2009. godine i talasa migranata koji je usledio, poku{ala da iznutra zatvori granice za svoje gra|ane, u strahu da bi ta liberalizacija mogla biti ukinuta, {to je otvorilo mogu}nost da pojedini gra|ani postanu `rtve diskriminacije. U me|uvremenu je ostvaren napredak jer se policija i grani~ne vlasti vi{e ne fokusiraju na gra|ane koji su krenuli na put ve} na one qude koji, za nov~anu nadoknadu, ilegalno organizuju odlaske uz la`na obe}awa o dobijawu azila, {to jeste nezakonito.

Svakobidabude hitanslu~aj

Urgentni centar Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu u posledwe vreme opsedaju pacijenti, ~ak i oni ~ije zbriwavawe nije hitno, usled ~ega dolazi do velikih gu`vi i podu`eg ~ekawa. Na~elnica Odeqewa za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa dr Slavenka ]uri}-Petkovi} rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare da je u prethodnih nekoliko godina u Urgentnom centru prose~an broj pregleda mese~no bio izme|u 5.300 i 5.500, a da se sada bli`i cifri od 6.000. Samo u prvih deset dana ovog meseca zabele`eno je 2.200 pregleda. Ovako veliko optere}ewe ote`ava rad slu`be, istakla je dr ]uri}Petkovi}, a kao glavni razlog velikih gu`vi navela je to {to gra|ani nisu dovoqno informisani o tome kome bi prvo trebalo da se obrate zbog pogor{anog zdravstvenog stawa.

odeqewa proceduru zbriwavawa bolesnika u Urgentnom centru. Drugi red hitnosti zna~i da pacijent mo`e da ~eka na pru`awe pomo}i do 60 minuta. Wihova dokumentacija, po dolasku u Urgentni centar, obele`ava se `utom nalepnicom, a zadatak trija`era je da prati wihovo zdravstveno stawe sve vreme dok ~ekaju na prijem kod doktora. Naposletku, dokumentacija pacijenata tre}eg reda hitnosti obele`ava se zelenom nalepnicom, {to zna~i da na prijem mogu da ~ekaju i do {est sati. – Naravno, niko ne}e toliko ~ekati ako su na{e slu`be slobodne. Ali, kod nas se stalno po{tuje princip urgencije. Bez obzira na to, svako ko se obrati trija`eru bude pregledan i stav je da nikoga ne vratimo ku}i – istakla je ona. Po wenim re~ima, lane je samo deset odsto bolesnika koji su se javili Urgentnom centru bilo

Vikendomsti`epovre|enaomladina Dr Slavenka ]uri}-Petkovi} potvrdila je ju~e saznawa “Dnevnika” da je vikendom, u no}nim satima, primetno pove}an broj mla|ih pacijenata koji dolaze u Urgentni centar s povredama zadobijenim za vreme tu~a u gradu. Ona je dodala da ovakav trend vlada u vreme kada se bli`e maturske ve~eri i letwi raspust. – Prvo bi trebalo pomo} da zatra`e od izabranog lekara jer kod nas postoji dobro organizovana slu`ba Doma zdravqa. Kad ne rade oni, tu je Slu`ba hitne medicinske pomo}i. Dakle, Urgentni centar, odnosno Odeqewe za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa, trebalo bi da bude tek drugi krug kontakta s lekarima – navela je dr ]uri}-Petkovi}, i objasnila da gra|ani, umesto toga, odmah dolaze u ovu zdravstvenu ustanovu. Kako je naglasila, izabrani lekar prvo mora da zbrine bolesnika, pru`i mu terapiju i tek ukoliko je potrebno pozove Hitnu pomo} koja pacijenta doprema u Urgentni centar. – Odmah na ulazu, na hodniku, pacijente do~ekuje medicinski tehni~ar-trija`er koji na osnovu tegoba koje bolesnik ose}a i grubog pregleda mo`e proceniti o kojem stepenu hitnosti se radi. Prvi red hitnosti podrazumeva apsolutno urgentna stawa i tada se ~ekawe meri u sekundama. U tom slu~aju radi se o pacijentima kojima je ugro`en `ivot, koji su nesvesni, s jakim bolovima u grudima, povre|enima u saobra}ajnim nesre}ama i sli~no – pojasnila je na~elnica

prvog stepena hitnosti, a najvi{e je bilo onih koji, zapravo, i nisu morali da se jave u tu slu`bu. Posledwih nekoliko meseci, ~ak, procenat onih ~ije je zbriwavawe bilo hitno iznosio je svega 4,75 odsto. – Time {to mnogi dolaze prvo kod nas, umesto kod izabranog lekara ili u Hitnu pomo}, dovodimo u pitawe pravovremeno zbriwavawe onih s prvim stepenom hitnosti. De{avalo se ~ak da pacijenti tra`e da im se popuni dokument o povredi na radu, {to svakako nije posao lekara u Urgentnom centru – rekla je dr ]uri}-Petkovi}, uz napomenu da najve}i broj pregleda bude no}u i da se, pre svega, radi o pacijentima tre}eg reda hitnosti. Pomo}nik direktora Op{te bolnice za medicinska pitawa dr Du{an Velisavqev razloge ovakvog trenda vidi i u tome {to me|u narodom vlada mi{qewe da u bolnici rade boqi doktori i da }e ovde dobiti kompletnu uslugu. Velisavqev je zakqu~io da bi trebalo poraditi na informisawu i edukaciji gra|ana da bi im bila obja{wena kompletna procedura pru`awa zdravstvenih usluga. @.Balaban

UPISUSREDWE[KOLEUVOJVODINI

Talenatamawenegoklupa Minulog vikenda u {kolama za talente odr`ani su prijemni ispiti i, mada }e zvani~ni rezultati ovih ispita na oglasnim tablama biti istaknuti najkasnije do petka, ve} posle prijavqivawa svr{enih osmaka za polagawe tog ispita, koji je uslov za mesto u odeqewima za talente, bilo je izvesno da }e u ovim u~ionicama, bar u {kolama u Vojvodini, u septembru biti praznih klupa. Naime, na ukupno 762 mesta, od ~ega je 156 na ma|arskom nastavnom jeziku, u 14 vojvo|anskih {kola za talente na prijemne ispite iza{lo je 715 kandidata, a ispit je polo`ilo 614. Za matemati~ke talente i ove godine bilo je 20 mesta za nastavu na ma|arskom jeziku u Gimnaziji „Boqai” u Senti i mada je svih prijavqenih 17 osmaka polo`ilo prijemni, ostalo je jo{ tri prazna mesta. I u dva odeqewa za po 20 u~enika talentovanih za matematiku u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” bi}e praznih mesta jer je od 41 prijavqenog kandidata prijemni polo`ilo wih 38. U Karlova~koj gimnaziji, gde je ove godine raspisan konkurs za popunu 144 mesta na smerovima za klasi~ne jezike, engleski, italijanski, {panski, ruski, nema~ki, francuski i kineski jezik, sva mesta su popuwena jer je od 166 prijavqenih kandidata prijemni

polo`ilo wih 144, dok je u Gimnaziji „De`e Kostolawi” u Subotici, u kojoj se nastava odvija na ma|arskom jeziku, ostalo slobodnih mesta na oba smera s obzirom na to da je od 28 kandidata, za 24 mesta na smeru za engleski jezik, prijemni polo`io 21, dok je za isti broj mesta na smeru za nema~ki konkurisalo 15 kandidata koji su svi polo`ili ispit. Za budu}e dizajnere i ove godine popuwena su sva mesta na srpskom jeziku, a bilo ih je ta~no 100 u novosadskoj [koli za dizajn „Bogdan [uput”, na smerovima za likovne tehni~are, tehni~are dizajna grafike, tekstila, ambala`e i enterijera i industrijskih proizvoda. Na tih 100 mesta prijavilo se 106 kandidata i svi su polo`ili prijemni. U ovoj {koli konkurs je raspisan i za popunu 20 mesta na smeru za tehni~are dizajna grafike s nastavom na ma|arskom jeziku, a po{to je na ova mesta konkurisalo samo sedam osmaka i svi su polo`ili prijemni, ostalo je jo{ 13 mesta. Na ova mesta mo}i }e da se prebace |aci koji ostanu ispod crte u Gimnaziji „Boqai” u Senti, gde je na 20 mesta na smeru za likovne tehni~are, s nastavom

gde je konkurs raspisan za popunu po {est mesta na smerovima za klasi~an balet i savremene igre, popuwena sva mesta na smeru savremenih igara i jo{ je ostalo tri kandidata ispod crte, a na smeru za klasi~an balet ima jo{ jedno slobodno mesto. Od muzi~kih {kola, sva mesta nisu popuwena ni u jednoj. U {koli „Isidor Baji}” u Novom Sadu na 60 mesta na smerovima za muzi~ke izvo|a~e i saradnike konkurisalo je 66 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 60. Na smeru za muzi~ke saradnike dvoje }e

`ili prijemni, dok je na smeru za muzi~ke saradnike tako|e ostalo ~etiri slobodna mesta jer je od 14 prijavqenih prijemni polo`ilo wih 11. U {koli „Petar Kowovi}” u Somboru na 24 mesta konkurisalo je 33 kandidata i mada su svi polo`ili prijemni, na smerovima za muzi~ke izvo|a~e i saradnike bi}e ih i ispod crte, dok }e na smeru za dizajnere zvuka ostati jo{ dva slobodna mesta. I u [koli „Josif Marinkovi}” u Zrewaninu popuweni su vokalno-instrumentalni i teoretski smer, na kojem }e ostati i ~e-

Navalazabilingvalnunastavu iodeqewezasportiste

na ma|arskom jeziku, konkurisalo 26 osmaka i svi su polo`ili prijemni. Slobodnih mesta ostalo je i u obe vojvo|anske baletske {kole. U Baletskoj {koli u Novom Sadu, na 32 mesta na smerovima za klasi~an balet, narodne i savremene igre, konkurisalo je 22 kandidata, a prijemni je polo`ilo 16, tako da na sva tri smera ima slobodnih mesta, dok su u Pan~evu, u Baletskoj {koli „Dimitrije Parla}”,

U bilingvalnim odeqewima s nastavom na engleskom i francuskom jeziku u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novom Sadu popuwena su sva mesta, a ostalo je i onih ispod crte, i to za odeqewe s nastavom i na francuskom jedan u~enik, a za englesko ~ak 29, dok u odeqewu s nastavom i na nema~kom jeziku ima jo{ sedam slobodnih mesta, a ono s nastavom delimi~no na ruskom jeziku ne}e se ni formirati jer nije bilo dovoqno prijavqenih kandidata. Jaka konkurencija u ovoj {koli bi}e i za jedno odeqewe od 30 u~enika sportista, jer se prijavio ~ak 81 osmak. ostati ispod crte, dok }e na vokalno-instrumentalnom biti dva prazna mesta. U {koli „Petar Kraw~evi}” u Sremskoj Mitrovici na smeru za muzi~ke izvo|a~e ima jo{ ~etiri slobodna mesta, mada su svih 11 prijavqenih polo-

tiri u~enika ispod crte, dok na smeru za dizajnere zvuka ima jo{ tri slobodna mesta, mada je u ovoj {koli od 39 kandidata za 36 mesta prijemni polo`ilo wih 36. U istoimenoj Muzi~koj {koli u Vr{cu tako|e ima slobodnih mesta,

i to na svim smerovima, jer su na 24 mesta na smeru za muzi~ke izvo|a~e svih 11 prijavqenih polo`ili prijemni, kao {to je i svih 13 kandidata za osam mesta na smeru za xez muzi~are polo`ilo prijemni, dok se za osam mesta na teoretskom smeru u ovoj {koli nije prijavio niko. Slobodnih mesta na oba smera ostalo je i u Pan~evu u {koli „Jovan Bandur”. Za 24 mesta na vokalno-instrumentalom smeru ovde se prijavilo 29 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 22, dok se za 16 mesta na teoretskom smeru prijavilo ~etvoro i svi su polo`ili prijemni. U Muzi~koj {koli u Subotici, u kojoj na svim smerovima ima isti broj mesta i na srpskom i na ma|arskom, na ukupno 96 mesta prijavilo se 52 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 45. Oni su popunili vokalno-instrumentalni, teoretski i smer za xez muziku, dok na smerovima za dizajnere zvuka i crkvenu muziku ima mesta i na srpskom i na ma|arskom jeziku. Svi osmaci koji su polo`ili prijemni u {kolama za talente mora}e da sa~ekaju da polo`e i zavr{ni ispit na kraju osnovne {kole jer }e se tek na osnovu bodova, kako po osnovu uspeha u toku {kolovawa, tako i onih ste~enih na ovom ispitu koji }e se sabirati s bodovima s prijemnog, napraviti kona~ne rang-liste i u ovim {kolama. D.Deve~erski


CRnA HROnikA

sreda13.jun2012.

UHAGUODLO@ENPROCESLIDERURADIKALA ZANEPO[TOVAWESUDA

[e{eqodbio dasvedo~i Sudskove}eHa{kogtribunala odlo`ilo je ju~e pretres u tre}em su|ewu Vojislavu [e{equ po optu`nici za nepo{tovawe sudapo{tojeliderradikalaodbiodau~estvujeuprocesu,asednica je bila obele`ena sva|om izme|uoptu`enogisudija,javio jeRadio„SlobodnaEvropa„.

Vojislav[e{eq

[e{eqevi radikali ocenili sudajepona{awesudskogve}au procesuprotiv[e{eqa„skandalozno”. Pretresjeodlo`enza18.juni, saop{tiojepredsedavaju}isudijaStefan Treksel. Sva|a je izbila odmah na po~etkupretresapo{toje[e{eq odbio da svedo~i – jer mu sudije nisudozvoliledauprocesu,osim pravnog savetnika Dejana Mirovi}a, ima i pravnog referenta Nemawu [arovi}a. [e{eq je protestovao zbog toga {to Sekretarijat Tribunala nije prihvatiodaplatidolazak[arovi-

}u.SudijaTrekseljenaveodanema potrebe za u~e{}em dodatnog osobqa jer je slu~aj „vrlo jednostavan”. – Vi o svemu odlu~ujete. Ali imanekokoivamasudi.Visudite meni, a vama sudi javnost. Pa }emo videti ko }e boqe pro}i u tom su|ewu, a ko gore – rekao je sudijamaliderSrpskeradikalne stranke. U Beogradu, SRS je ocenio da Ha{ki tribunal kr{i qudska i procesnapravaVojislava[e{eqauprocesimakojevodiprotiv wega. „Skandalozno pona{awe sudskogve}akojejedemonstriranou sudnicipokazujedaseradioantisrpskom tribunalu i nastavku progona Vojislava [e{eqa. Sramnoje{tonadle`niorganiu Republici Srbiji i nevladine organizacije koje se bave qudskimpravima,}utepredovakvim nedopustivim postupcima sudskogve}a„,navedenojeusaop{tewuradikala. [e{eq je pred Tribunalom ve}dvaputaosu|enzbogobjavqivawa poverqivih podataka o za{ti}enim svedocima – prvi put pravosna`nona15meseci,adrugiputnepravozna`nona18meseci.Utre}empostupkuzbognepo{tovawasudaoptu`nicagateretidajeodbiodaizvr{inalogsuda i ukloni sa svog veb-sajta poverqiveinformacije. Odvojeno, [e{eq je optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewezakonaiobi~ajaratovawauHrvatskoj,BiHiVojvodini od1991.do1993.godine.Tu`ila{tvo je tra`ilo da bude osu|en na28godinazatvora. (Tanjug)

USUBOTICINAJVI[EMLADIHSKLONIHSUIC  IDU

Nedeqnodesetpoku{aja samoubistva U Subotici nedeqno osam do deset osoba poku{a samou- bistvo, re~eno je na tribini „Dalismozaistaprvi?Samoubistvo nije slu~aj” koja je odr`ana Omladinskom klubu „Skladi{te„.

Subotica

U posledwih mesec dana zabele`eno je nekoliko slu~ajeva suicida gde su mladi Suboti~ani oduzeli sebe `ivot. Ciqtribinejeedukacijamladih qudi, jer su upravo oni u celom svetu vrlo rizi~na grupakadaseradiosuicidnompo-

na{awu.Ukupanbrojokon~awa `ivotakodmladihuposledwe ~etirigodineseu~etvorostru~ioizatojevrlobitnoedukovati, prvenstveno mlade qude koji imaju potencijal da pomognu sebi, ali i svojim vr{wacima,kojisunaj~e{}etu,porednas. –Una{emdru{tvu suicidalno pona{awejeugra|enoumentalitet  kao obrazac zare{avawekriznih `ivotnih stawa. Pojava o kojoj se veoma malo govori, i danas jetabu–ka`edrZoltan [agi. Stru~waci obja{wavajudajekodosoba koje poku{aju samoubistvo uvek isto po~etno uverewe da ne vrede dovoqno, uz{taobaveznopostavqajuodre|eni uslov za{to vrede kao qudskabi}a.Uglavnomjere~o nezaposlenosti, raskidu partnerskih odnosa, nedostatku novcaidrugom. S.I.

Oizru~ewuArkanovogubice zamesecdana SuduKejptaunuodlo`iojeju~eodlukuoizru~ewuSrbijiDobrosava Gavri}a, osu|enog zbog ubistva@eqkaRa`natovi}aArkana,izvestilisuju`noafri~ki mediji. Sud je odlu~io da postupak za izru~ewe Gavri}a (38), koji je u Srbijiosu|enna35godinazatvorazbogtriubistva,odlo`iza12. jul da bi pre dono{ewa odluke razmotrio i mi{qewe ju`noafri~kog ministarstva unutra{wihposlova,kojejo{nijedostavilo svoj stav. Policija ga je iz sudnice, u kojoj se ju~e pojavio, vratila u pritvor, gde }e ostati dodaqeg,preneojeju`noafri~ki novinski portal „Independent onlajn„. Gavri} je u Ju`noj Africi nedavnopodneozahtevzapoliti~ki azil,kojijeodbijen,awegovaodbranajeulo`ila`albunatuodluku.Dr`avnitu`ilacSesil Enxel izjaviojenedavnodajeutoku

postupakrevidirawaodlukeotomedamuseneodobriazil. Gavri} je, navodno, u tu zemqu u{ao ilegalno 2007. godine, s paso{em pod la`nim imenom Sa{e Kova~evi}a,podkojimjenastavio dasepredstavqainarednihgodina. Gavri}a optu`nica tereti u pet ta~aka za kr{ewe Zakona o imigraciji, ilegalno posedovawe oru`jaila`nopredstavqawe. Gavri}jeuBeogradupravosna`no osu|en na 35 godina zatvora zbog ubistva @eqka Ra`atovi}a Arkana 2000. godine. Gavri} i wegov pomaga~ Milan \uri~i} uhap{enisu2001.godine,auoktobru2006.osu|enina30i35godinazatvorazbogubistvaikovawa zavere za ubistvo Arkana. Onisuporicalikrivicu,tvrde}idasuseslu~ajnozateklinamestu zlo~ina. Obojica su od tada bili u bekstvu jer su oktobra 2003. godine bili pu{teni da se branesaslobode.

DobrosavGavri}

Arkan, koji je pred Ha{kim tribunalomoptu`enzazlo~ine protiv~ove~nostipo~iwenetokomratauBosni1992–95,ubijen je 15. januara 2000. u holu beogradskog hotela „Interkonti-

nental„. Osim Arkana, u „Interkontinentalu” su ubijeni i wegovi prijateqi Milenko Mandi}–MandaiDraganGari} – Garo, biv{i radnik Saveznog MUP-a. (Tanjug)

„DNEVNIKOVA” TEMA NAJ^E[]IUZROKUTAPAWA–NEPO[TOVAWEOSNOVNIHPRAVILANAKUPALI[TIMA

Samouverenostinepa`wa kupa~auzimajudanak Serija tragi~nih doga|aja na kupali{tima {irom Srbije ve} napo~etkuletwesezonepokozna koji put otvorila je pitawe bezbednosti kupa~a, pogotovo na onim mestima gde ne postoje spasila~keslu`be,odnosnonakupali{timakojazvani~nonemajutakavstatus. Po re~ima {efa spasila~ke slu`be na novosadskom  [trandu Gorana Radivojevi}a, naj~e{}i uzroktragi~nihincidenatanakupali{tima jeste nepo{tovawe pravilapona{awa. – Prvenstveni zadaci spasilacasupreventivni,odnosnomismo tu da uka`emo na pravila koja se morajupo{tovatiidaupozorimo kupa~eakoprimetimodaihneko kr{i – ka`e Radivojevi}. – Na drugommestusuintervencijespasavawa kada se desi incident na vodi. To va`i za sve spasila~ke slu`be na zvani~nim kupali{tima,a{toseti~etakozvanih„divqih”pla`aikupali{ta,gra|a-

Spasilacnanovosadskojpla`i[trand

ni moraju biti svesni toga da tu svaki ulazak u vodu predstavqa potencijalnuopasnost. Onjeukazaonatodanepliva~i i slabiji pliva~i ne bi trebalo dakoristepomo}nerekvizitekojiimpru`ajula`nusigurnostda

Godi{weseutopioko40qudi Ovogodi{waletwasezonapo~elajecrnimrekordom,jersuse zasveganedequdanadogodila~ak~etiriutapawa,pri~emusu tri`rtvebiledecamla|aod15godina. Gotovonasvakomkupali{tuuSrbijisedesilabarempojedna takvatragedija,apostojeionakojasvakegodineuzmuponeku`rtvu. Po dostupnim podacima, svake godine u Srbiji se na redovnimidivqimkupali{timautopiizme|u30i40qudi,me|ukojimaneznatnopredwa~enepliva~iistarijeosobe.Me|utim,me|u wimajeiprili~anbrojqudikojisubiliiskusnipliva~iupunojsnazi,{togovoridafizi~kepredizpozicijenisukqu~nekadajeupitawubezbednostnavodi.Zajedni~kozasvetveslu~ajeve jedasuosobeprekr{ilebaremjednoodosnovnihpravilapona{awanakupali{tuzbog~egasuplatile`ivotom.

Srbijabalkanskilideruborbi protivpiraterije Podizawe svesti o opasnosti koju predstavqa kra|a IS-a i efikasnarazmenainformacija svakako je, kako je dodao Di Meo, zadatak svih 190 ~lanica Interpola, pogotovo zbog ~iwenicedajere~ovisokorazvijen om step en u org an iz ov an og kriminala. –Ve}uspostavqenadobrasaradw a Srb ij e i Int erp ol a ogledase,izme|uostalog,uneprekidnojobucisrpskihkadrova iz oblasti pravosu|a, policije i carine – precizirao je SimonediMeo. On je prethodno na skupu na temukriminalaudomenuintelektualne svojine, u Zavodu za ISRepublikeSrbije,pomenuo niz uspe{nih akcija Interpolauzaplewivawuvi{estotina

dnevnik

SUDUKEJPTAUNUJU^EBEZODLUKEOTOMEDALI]EDOBROSAVGAVRI]USRBIJU

NA[ADR@AVAIMAEFIKASNEMEREZASPRE^AVAWEKRA\EINTELEKTUALNESVOJINE

– Srbija poseduje sva neop- hodna institucionalna i operativna sredstva za efikasnu saradwu s Interpolom u borbi prot iv kra| e intel ekt ualn e svojine (IS) i mo`e postati lidernaBalkanuutojoblasti – izjavio je ju~e u Beogradu predstavnik Interpola Simone di Meo. Di Meo, inspektor u Interpolovom odeqewu za suzbijawe kra|e IS-a, rekao je da Srbija treba da nastavi da unapre|uje saradwusInterpolomidrugim evropskim i me|unarodnim institucijama u oblasti suo~avawaskra|omintelektualnesvojine i da podi`e svest javnog mwewaoopasnostikojupiraterija i krivotvorewe predstavqaju za sve oblasti dru{tva.

c m y

14

mil io n a amer i~k ih dol ar a vredne falsifikovane robe u Evropi i na ameri~kom kontinentuuprotekledvegodine. Direktorka Zavoda za intelektualnusvojinuBranka Toti} izjavila je, obra}aju}i se u~esnicima skupa, da je Srbija usvojila strategiju za borbu protiv kra|e intelektualne svojineod2012.do2015.godine, ~ijajejednaodnajbitnijihta~aka borba protiv piraterije i krivotvorewa.Onajenapomenuladajepokrenutazna~ajnainicijativa za saradwu nacionalnih institucija u toj oblasti, ali je dodala da se za stvarnu primenustrategijemorasa~ekatidaseformiranovavlada. Analiti~ar Europola Erve Labri naglasio je da je veoma

va`na~iwenicadataagencija EU za borbu protiv kriminala i sprovo|ewe zakona poseduje centralnu bazu podataka,sobziromnato,kakojedodao,dajekra|aintelektualne svojine~estopovezanasorganizovanim kriminalnim grupama koje su aktivne i u drugimnezakonitimradwama. PredstavnikEuropola,~ije jesedi{teuHolandiji,naveo je kao interesantan primer jo{uveknedovoqnorazvijene svesti o va`nosti borbe protiv kra|e IS-a ~iwenicu da }e policija bilo gde u svetu uvek pre uhapsiti prodavaca kilograma ha{i{a nego prodavca iste koli~ine krivotvorenihDVD-a. (Tanjug)

mogudaseotisnukadubqojvodi, jerlakomo`edo}idoisklizavawailibu{ewapomenutihrekvizitaipotencijalnogproblema. –Naravno,alkoholikupawesu apsolutnonespojivijersepoddejstvomalkoholaivrhunskipliva~ mo`eutopiti,o~emunamsvedo~e brojnitakvislu~ajeviranijihgodina–ka`eRadivojevi}. Bezbednostdecenakupali{tima je poseban problem, iz vi{e razloga.Osim{todecazbogsvojihfizi~kihosobinapredstavqaju„rizi~nugrupu”,problemjeito {to qudi dolaze na kupawe s ciqemdaserashladeizabavei~estoseutakvomraspolo`ewubezbednoststavqaudrugiplan. – Naravno, tamo gde postoje spasioci, wihova je du`nost da uo~esvakupotencijalnorizi~nu situaciju, ali svakako da bi im odgovorno pona{awe odraslih

pomoglo.Tonasopetvra}anapo{tovawepravilapona{awakoja suistaknutanatablama,jernam iskustvogovoridatule`inajve}i izvor problema na kupali{tima – ka`e {ef spasila~ke slu`benanajve}emvojvo|anskom kupali{tu. Kada je u pitawu populacija mladih, wihova samouverenost, a nekada i `eqa za dokazivawem, mo`e dovesti do ozbiqnih problema. Veliki je broj primera utapawamladihqudikojisubili dobri pliva~i i fizi~ki dobro pripremqeni,aliihjenagliulazakuvoduko{tao`ivota. – Postepeni ulazak u vodu uz prethodno kva{ewe tela je jedno od najva`nijih pravila kojeg bi svimoralidasepridr`avajujeri kada se pogleda statistika tragi~nih doga|aja na kupali{tima, veliki broj ~ine takozvana „suva utapawa”,gdezbognaglogulaskau vodu i velike temperaturne razlikedolazidokriti~nerekacije organizmainaj~e{}esr~anogudara.Takone{tomo`esedogoditi svakome, bez obzira na godine i fizi~ku pripremqenost – ka`e Radivojevi}. Panika u slu~aju gr~a ili eventualnog kontakta s travom ili nekim predmetom na koji se mo`enai}iuvodi,tako|ejevelika opasnost i jedan od ~estih uzrokautapawa.Utakvimsituacijamasede{avada~akiiskusni pliva~ipo~nudagubedahisnagu, {to u kombinaciji s nekontrolisanim pokretima, lako mo`edovestidotowewaiutapawa. N.Perkovi}

NAREDBOMTU@ILA[TVAZAORGANIZOVANIKRIMINAL

Od„carinskemafije” oduzeto300.000evra

PonaredbiTu`ila{tvazaorganizovani kriminal, Direkcija zaupravqaweoduzetomimovinom zaplenilajevi{eod300.000evra od pripadnika grupe poznate kao „carinska mafija”, s vlasnicima preduze}a „Moraveks” @arkom Radowi}em iDejanom Anti}em na ~elu,re~enojeju~eTanjuguuMinistarstvupravde. Policijaje31.majagodineuhapsila 22 pripadnika te grupe zbog sumwedasuprekocarineuSuboticiprilikomuvozaicariwewa robeizEvropskeunijeievroazijskihzemaqala`nomdokumentacijom umawivali cenu i umawewem poreza i carina o{tetili buxet zavi{eodmilijardudinara.Najve}iiznosprivremenojeoduzetod Dejana Komarice – 122.500 evra, 1.300franakai800dolara. – Direkcija }e tako ~uvati do kraja krivi~nog postupka 31.070

evrakojisuoduzetiodRadowi}a, 15.100 evra od Anti}a, zatim 37.930evraoduzetihodosumwi~enog Steve Stojkova i 23.720 evra od Sinana ]osi}a i upravqati wima – rekao je Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. – Od vlasnika preduze}a„FAkompani”izNovog PazaraAlmira Fakovi}a oduzeto je31.375evra,odBranislava Kecmana 32.750evra,dokjeodjo{od tri~lanaovegrupeoduzetoukupno20.000evra. Homen je pojasnio da su svi osumwi~enidr`alinovacugotoviniidajeonzaplewenprilikom pretresa wihovih firmi ili objekatastanovawa. –Novacjedr`anunajrazli~itijimapoenimaodpetdo500evra iosnovanosesumwadajeproistekaoizkrivi~nogdela–naglasio jedr`avnisekretar.


crna hronika

dnevnik PROTEST ADVOKATURE POVODOM NAPADA NA ADVOKATA NENADA VUKASOVI]A

Zadvegodine 15nasrtaja nabranioce ZbognapadanaadvokataNenada Vukasovi}a,kogasuuwegovojkancelariji u Beogradu neidentifikovanimaskiraninapada~i pretukliiprosuli mukiselinuuo~i i policu,ju~ejejedinstveno uceloj Srbiji advokatura obustavila rad inisupostupali niujednojpravnoj stvari, bez izuzetka, kod sudova i drugihorgana.

-Protestje„reakcijanaukupno stawe,anapadnaVukasovi}ajekap kojajeprelilaprepunu~a{ujerse 2. aprila ove godine desio tako|e te`akibrutalannapadnaadvokata Dragi{u Vuka{inovi}a. – NapadnaNenadaVukasovi}ajeizveden potpuno profesionalano, s fantomkama na glavi, s rukavicama.NekojeVukasovi}apoku{aoda

Kako je ju~e saop{teno na konferenciji za novinare u Advokatskoj komori Beograda, advokatura jeistaklazahtevdaseizmenamazakona advokati uvrste u profesije koje imaju status slu`benog lica, kaoidapravosu|e{tohitnijere{isveslu~ajeveugro`avawa`ivotaadvokata idasetipostupcizavr{e. Podr{ka advokaturi Srbije stiglajeiodadvokataizregio-

oslepi, dva dana pre advokatske slave Svetog Justina. Ako treba nekodanasoslepiionemi,kako }emodaradimosvojposaoza{tite qudskihprava?–kazaojeJelovac. Ukazuju}inatodapo novomZakoniku okrivi~nompostupkuadvokatiustrana~kojistraziimajuva`nu ulogu, ali da nisu ni pribli`noizjedna~eniupravnomoru`ju stu`iocem,Jelovacjezapitaoza{to su branioci neravnopravni.

Inicijativa za regionalni odbor GostizFederacijeBosneiHercegovineSarajlijaDu{koTomi} otkriojedauBeograddo{aoskolegamaizDistriktaBr~koiRepublikeSrpske,okupqenihokoinicijativeadvokata~itavogregiona koji`eledaformirajuregionalniodborzaza{tituadvokata. –Dolazimizgradaukojemjeevidentiranonadesetinenapadana advokate:palenamku}e,automobile,napadaju,bacajubombeimise smatramonajneza{ti}enijomkategorijomuSarajevu.Nijeni{taboqeniudrugomentitetuimislimdajeovoalarm.Do{lismospredlogomdazajednosadvokaturomSrbijeosmislimotimkoji}ebranitiadvokatsku~ast –naveojeTomi}, idodaodaje, rade}iposaousvom gradu,dobioipretwepo`ivot. na koji imaju iste probleme, pa je ju~e najavqena i inicijativa za stvarawe regionalnog odbora zaza{tituadvokata,a~elnomesto je ponu|eno Nenadu Vukasovi}u. Predstavnik Advokatske komoreBeogradaSlavkoJelovac kazao jedasenanivouAdvokatske komore Srbije pripremainicijativada se „zakonskim izmenama napad na advokata defini{e kao napad na slu`benoliceuvr{ewuslu`bene du`nosti,ba{kaonasudiju,tu`iocailipolicajca“.Tako|ejenajavioda}eseuvezisa svimslu~ajevim napada na advokate u Srbiji, zahtevom da se o tome utvrde sve okolnosti,advokatiposebnoobratiti ministarstvima policije i pravde, Visokom savetu sudstva i Dr`avnomve}utu`ilaca.

Tako|ejeukazaonato da„advokaturamoradaima svojemestouizgradwi svih zakonskih projekata, daizneseowimami{qewekojebi trebalodaseuzmeuobzir“. AdvokaticaZoraDobri~anin je istakladaje„napadnaVukasovi}a koji je vrhunski profesionalac, napad na advokaturu u celini, posebnoimaju}iuviduna~innakoji jeizveden“. –Uposledwedvegodinebiloje petnaestte{kihnapadanaadvokate, odkojihnijedannijeprocesui- ran,abilojeifatalnihishoda – kazalajeZoraDobri~anin. IvanVukasovi},sinnapadnutog Nenada,tako|eadvokat,kazaojeda sewegovotacoporavqaidasumu lekarisaniralipovredeodkiselinenalicu,tedasesvinadajuda}e muvidbitispasen. J. Jakovqevi}

NAKON NESRE]E NA PUTU BA[AID–TORDA

Optu`enzasmrt saputnika

Vi{e javno tu`ila{tvo u Zrewaninupodiglojeoptu`nicuprotivMijeM. (39)izTordezbogsumwedajepo~iniote{kokrivi~no deloprotivbezbednostijavnogsaobra}aja. Optu`nicom se okrivqenom stavqanateretdaje13.martaove godine,oko2.45~asa,poddejstvom alkohola, upravqao automobilom

marke“opelastra”,kre}u}isenedozvoqenombrzinomregionalnim putem Ba{aid–Torda. U jednom trenutku,MijaM.jeautompre{ao u levu kolovoznu traku i naleteo na zeca. Tada je izgubio kontrolu nadvozilomisleteoukanalpaje usaobra}ajnojnesre}inalicumesta poginuo saputnik u automobiluI.F.izTorde. @. B.

U ZATVORU U NI[U

Trojicazatvorenika obolelaodtuberkuloze Trojica zatvorenika u zatvoru u Ni{u obolela su od tuberkuloze i preba~enisunale~eweuKlini~kicentarutomgradu,re~enojeju~eTanjuguuUpravizaizvr{ewekrivi~nihsankcija. Uzatvoruje,nakon{tosuobolelipreba~eniuKlini~kicentar,ura|enaredovnazdravstvenaproverasvihosu|enihlica,kaoizaposlenih kojisudolaziliukontaktswima.PopodacimaUprave,zasadanemanovihslu~ajevatuberkuloze.

sreda13.jun2012.

15

PRIHVA]EN ZAHTEV REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Ustavnisudzabranio Udru`ewe„Obraz” UstavnisudSrbijedoneoje ju~ e odl uk u o zab ran i rada Udru` ew a gra| an a „Ota~ astvenipokretObraz”,zbogdelovawa usmerenog na kr{ewe zajem~enih qudskih i mawinskihpravaiizazivawanacio- nalneiverskemr`we. Sudjeistovremenonalo`io brisawe„Obraza”izRegistra udru`ewa danom dostavqawa ove odluke Agenciji za privredne registre. Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, nijena{aodaimaosnovazazabranurada„Obraza”ipoosnovu nasilnog ru{ewa ustavnog poretkaiizazivawarasnemr`we”,objavqenojenasajtutog suda. U obrazlo`ewu Suda je istaknuto da su ~lanovi „Obraza”zloupotrebiliUstavomzajem~ena prava na okupqawe i slobodemi{qewaiizra`avawa, „da bi drugim licima, odnosnogrupama,teisteslobode uskratili”pasenawihukonkretnim doga|ajima ne mogu pozivati. Sud je pri tom konstatovaoda„postojivezaizme|uradwi~lanovaUdru`ewai delovawa i ciqeva Udru`ewa”, da su te radwe zasnovane na organizovanoj voqi ~lanova. „Udru`ewe je ne samo tolerisalove}ipodr`alosveradwesvojih~lanovaudoga|ajima incidentnogkarakteraukojima je do{lo do povrede Ustavom zajem~enih prava odre|enihdru{tvenihgrupaiukojima je iskazan diskriminatorski odnos prema tim grupama, zbogsvojstvakojeihodre|uju”, navedenojeuobrazlo`ewuodluke. Imaju}i u vidu ocenu programs kih na~ el a Udru` ew a „Obraz„ i wegovog delovawa, manifestovanog preko izjava lideraiu~e{}a~lanovauod-

re|enimdoga|ajima,Sudjezakqu~io da „iz akata i radwi Udru`ewa proisti~u stavovi kojimasesu{tinskivr{idiskriminacija gra|ana po li~nimsvojstvima,kojasesprovodi govorom mr`we, uznemiravawemiponi`avaju}impostupawem”.Tosveje,pooceniSuda,„usmerenonakr{eweUstavomutvr|enihslobodaiprava gra| an a, na~ el a vladavin e

prava, na~ el a gra|anske demokratije i prip adn os ti evrops kim principimaivrednostima, kao osnovnim na~elima na kojima po~iva ustavni poredakSrbije. Pril ik om utvr|ivaw a neop hodn osti izricawa mere zabrane rada Udru`ew a gra| an a „Obraz” koja, kako je re~eno, „predstavqa svoj evrs no ogran i~ ew e qudskih prava u demokrats kom dru{tvu, SednicaUstavnogsudanakojojseraspravqaloozabrani„Obraza” Ustavni sud je imao u vidu utvr|ivawe postojawa mog u, nar o~ ito stvar aw em Ustavni sud smatra da su na nu`ne dru{tvene potrebe za okru` ew a nes ig urn os ti i osnovu dokaza predo~enih u datom ograni~avaju}om merom straha za pripadnike ~itavih ovom slu~ aj u, isp uw en i svi iproverudalijetamerasra- dru{tvenih grupa, poni{titi kriterijumi za zabranu rada zmerna legitimnim ciqevima napore kojima se iskazuje de- Udru`ewa „Ota~astveni pokojise`eleposti}i”. mokratska tradicija srpskog kret Obraz” i da zab ran a Postojawenu`nedru{tvene naroda”. „predstavqa srazmeran odgopotrebe za ograni~ewem sloUstavnisudjeimaouvidui vordru{tvaradiostvarivawa bode udru`ivawa u konkret- dasunadle`niorganiuRepu- legitimnog ciqa – za{tite nom slu~aju ogleda se u tome, blici Srbiji – Ministarstvo osnovnih sloboda i prava grakak o je istakn uto, „{to se unutra{wih poslova, nadle- |ana usled zloupotrebe prava Udru`ewesvojimproklamova- `na javna tu`ila{tva i sudo- naudru`ivawe”. nim na~elima, delovawem i vi – ve} preduzeli niz mera i Ustavni sud je odluku o zapodr`avawem nasiqa zala`e aktivnostizbognedozvoqenog bran i „Obraz a„ i weg ovom zamodeldru{tvakojejezasno- pon a{aw a prip adn ik a ovog brisawuizRegistraudru`ewa vano na diskriminaciji odgovaraju}ih etni~kih, verskih, seks ualn ih i drug ih grup a, Mladen Obradovi} osu|en upotrebom govora mr`we, uzza {irewe mr`we nemiravawa i poni`avaju}eg Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je vo|u „Obraza” postupawai{tosesagla{ava Mladena Obradovi}a na deset meseci zatvora zbog {irewa snasiqemkaosredstvomzapomr`we pred otkazanu „Paradu ponosa„ septembra 2009. On je stizaweciqeva”. pro{le godine pred Vi{im sudom u Beogradu prvostepeno je Posaop{tewu,donose}iodosu|ennadvegodinezatvorazbognasiqatokom„ParadeponolukuozabraniradaUdru`ewa sa„2010. gra|ana „Obraz”, Ustavni sud je imao u vidu i da je Srbija „rel ativn o nedavn o pro{la kroz veoma te`ak istorijski udru`ewa. Te mere i radwe, doneo na zahtev republi~kog per iod, opter e} en ratovima naveden o je u obj a{wew u, javnog tu`ioca od 25. septempodstaknutim nacionalnom i „ogledale su se u ve}em broju bra 2009. godine. U Ustavnom vers kom sup rots tavqen o{}u podnetih prekr{ajnih i kri- sudujeotomzahtevu14.decemvi~nihprijava,od bra 2011. odr`ana javna raskojih su neke pro- prave na kojoj je zamenica recesuiraneirezul- pub li~k og javn og tu` io c a tirale krivi~nim Gordana Jani}ijevi} objasnii prek r{ajn im la da su te mere zatra`ene da pres udama, ali i bi se spre~ilo da, zaobila`epored preduzetih wempresudeSuda,unekomnomeraiaktivnosti vom vidu budu registrovana nadle`nih dr`av- nova udru`ewa koja }e nastanih organa, Udru- viti delovawe s istim ciqe`ewe nastavqa da vima i time ostvariti kontipreduz ima aktiv- nuitetdelovawa„Obraza”. nostikojesuusmePods etimo, pre „Obraz a”, ren e na kr{ew e Ustavni sud Srbije je pro{le osnovnih qudskih godine u junu doneo odluku o sloboda i prava i zabrani delovawe tako|e ulizazivawe nacio- tradesni~arske organizacije nalneiverskemr- „Nacionalnistroj”. `we,kojesusamim Republi~ko javno tu`ilatim sup rotn e {tvo tako|e je zatra`ilo od Ustavuizakonima USS-a da zabrani delovawe ovedr`ave”. Udru`ewa gra|ana „1389”. Taj Iako su nadle- zahtev upu}en je jo{ 2009, ali narodauregionuidajedemo- `ni organi preduzeli odre|e- jepovu~enkrajem2011.Razlog krats ko plur al is ti~k o dru- nemere,sveukazujenatodate je taj {to je „1389”, ~iju je za{tvokojeseizgra|ujejo{op- merenisubiledovoqnedasu- branutra`iloDr`avnotu`itere}eno brojnim predrasuda- zbijudelovaweUdru`ewakoje la{tvo, promen il o naz iv u ma koje imaju svoje duboke ko- je usmereno na kr{ewe zajem- Udru` ew e gra| an a „Pok ret reneuistorijinarodanapro- ~enih qudskih prava i zato 1389”. Naziv je promewen sastorima Balkana”. Zato je, po „postoji nu`nost i neophod- svim po zakonu, a re{ewe je oceni Suda, „od posebnog zna- nost da Sud, pose`u}i za svo- potp is al o Min is tars tvo za ~aj a za{tititi najva` nij e jomnadle`no{}u,izrekneme- dr`avnu upravu i lokalnu sadru{tven e vredn os ti svim ru,kojajenajrigoroznijaudo- moupravu 21. decembra 2007. sreds tvima i blag ovremen o men u ogran i~ ew a slob ode godine. spre~iti sve one pojave koje udru`ivawa”. E. D.

REAGOVAWA

Tu`ila{tvo zadovoqno Republi~ko javno tu`ila{tvo poz dravil o je odl uk u Ustavnog suda Srbije o zabrani organizacije „Obraz”, ocewuju}i da }e doprineti suzbijawunasiqainetolerancije. – Ovakva odluka {aqe veo- masna`nuporukudajeza{titaqudskihpravaigra|anskih sloboda u Republici Srbiji nep rik os noven a – rek ao je portparol Tu`ila{tva Tomo Zori} zaTanjug. On je dodao da bi ta odluka trebalo da doprinese suzbija-

wunasiqainetolerancijekoju je propagirala ta organizacija.

LSV:^lanstvo u„Obrazu” tretiratikao krivi~nodelo Liga socijaldemokrata Vojvodinesaop{tilajeju~eda,nakonzabranedelovawePokreta „Obraz”, o~ekuje da ~lanstvo u tojorganizacijiilinastavqawewenogdelovawabudetretirano kao krivi~no delo da bi ona i fakti~ki bila uga{ena.

LSVisti~edaje,iakojezabrana„Obraza”dobravestzaSrbiju,nejasnoza{tojetrebalo~ekati{estipogodinanaodluku Ustavnogsuda. „Wihovomzabranomjo{nije zavr{en obra~un sa svim organizacijama koje skrivene pod pla{tom patriotizma zagovaraju nasiqe i mr`wu. Ustavni sud je do sada propustio da zabrani navija~ke podgrupe i SNP ’Na{i’. Nadamo se da za tone}emo~ekatinekinaredni jun„, navodi se u saop{tewu LSV-a. Ta stranka konstatuje da bi ranijomzabranom„Obraza”,od-

nosno uskra}ivawem mogu}nostiwegovimideolozimada{ire uticaj me|u mladima, bila spre~enamnogazlainasiqa. Skup{tinaAPVojvodineje, kakopodse}aLSV,dokjenawenom ~elu bio Bojan Kostre{, zatra`ila i od MUP-a dobila informaciju o delovawu ~lanovaneformalnihgrupaipojedinaca s neonacisti~kim obele`jima, na osnovu koje je pokrajinskiparlament20.decembra 2005. i zvani~no zatra`io zabranu„Obraza”,kaoionemogu}avawedelovawaostalihneformalnih ekstremisti~kih grupa.


SPORT

sreda13.jun2012.

JO[ JEDAN KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA FSS

Bogdanovi} izlazi na crtu Karayi}u BogdanBogdanovi},nekadageneralnisekretarijedanodosniva~a fan kluba Orlovi, potom i poslovnidirektor@enskogfudbal-

sam kandidaturu, ali mi je zasmetaloto{tonovinarimanijebio dozvoqen pristup u prostorije. Nakon dugih konsultacija dobio

BogdanBogdanovi}

skog kluba Spartak, ju~e pre pdonevapodneojezavni~nokandidaturu za mesto predsednika FSS na predstoje}imizborima,koji}ese odr`atipo~etkomjula. -Sa~ekaomejeportparolFSS Aleksandar Bo{kovi}, predao

samna~elnupodr{kuregionalnih ipokrajnskihsaveza,mnogihrelevantnih ~inilaca ovog sporta, sa `eqomdavidemojprogram,kojije simboli~no nazvan „Strategija „4-4-2“ reforme i razvoj srpskog fudbal u narednoj deceniji„. Do-

bro je poznato u kakvom stawu je na{najpopularnijisport,idanije bilo reakcije dr`ave kada se ukazivalonanegativnosti-istakaojeBogdanovi}uimprovizovanoj pres-konferenciji ispred zgardeFSS. Ostaje otvoreno pitawe da li }e kandidatura u redovnoj proceduriprona}iuop{teputdoSkup{tine,jernijeispo{tovanosnovni element, a to je da FSS bira prvog~ovekaizredovaSkup{tine,~ijiBogdanovi}nije~lan. -Verujemda}ekandidaturadobiti neophodnu verifikaciju na samojsednici,odstranepetdelegata.Mo`da}uibitidelegat,ali bazanijetolikova`na.AkoFSS po{tujedemokratskana~ela,kojimaserukovodi,prirodnojedaina ovu kandidaturu gledaju pozitivnoidajepodupru.Dobrojedaimamo vi{e kandidata i programa. Kolikoznambi}etujo{samoTomislav Karaxi}. Voleo bih da u narednom periodu preko medija prezentiramosvojeprograme,ali bi aktuelni predsednik trebalo da objasni i genezu propadawa fudbalauposledwojdeceniji.A, ovaj sport ima perspektivu, samo trebazasukatirukave,ukqu~itii dr`avu u re{avawe nagomilanih problema,kojisegurajupodtepih -konstatovaojeBogdanovi}. Z. Rangelov

MATS VILANDER, TROSTRUKI [AMPION ROLAN GAROSA

^uvajte se Novaka idu}e godine

Naovogodi{wemRolanGarosu suseispisivalenovestraniceistorije,ovogaputaRafaelNadal je bio pobednik, a Novak \okovi} pobe|eni. Nadal je pobedom nad\okovi}emosvojiosvojsedmi trofejuParizu,{tonikomeranijenijepo{lozarukom,doksrpskitenisernijeiskoristioprilikudapostaneprviigra~posle RodaLejverakojijeuistomtrenutku bio aktuelni {ampion na sva~etiriGrenslema. Vremenski uslovi u glavnom graduFrancuskeuzna~ajnojmeri suote`aliobojiciteniseraborbuzatitulunadrugomGrenslemu sezone, ali su stru~waci posletogfinalaslo`niuocenida jetobilasamojednasjajnaepizodavelikogrivalstva.Tako|e,svi isti~udaupravoNadal,\okovi} i ostali teniseru na vrhu, me|u kojimaseisti~eRoxerFederer, jedni druge teraju da budu boqi, na radost svih qubiteqa tog sporta. -Neverovatnojegledatinajboqe tenisere kako teraju jedan drugogdabuduboqi,mu{kitenis je,definitivno,nanajvi{emmogu}emnivouuovomtrenutku-reklaje[tefiGraf,osvaja~ica22 Grenslemtitule. SaGrafovomsesla`eiMats Vilander, trostruki {ampion RolanGarosa. -Wihdvojicajedandrugomradeono{tonikadaranijevi|eno.

Borg je Mekinroa napravio boqim igra~em, ali se Borg povukao. Federer je isto to u~inio Nadalu, ali se nije povukao. I, tu je i \okovi}, koji je prosto rasturioNadala,aNadalsenije povukao.Mislimdasuoniposebni igra~i, koji se ne boje jedan

lom pokazao je neverovatan tenisna{qaci,aVilandertvrdi danatojpodlozisrpskiteniser mo`edabudejo{boqi. - Koliko Novak mo`e da napredujena{qaci?Neverovatno mnogo. Posle ovog me~a, on }e shvatitidajemogaodapobedida

dnevnik

c m y

16

VOJVODINA U PONEDEQAK PO^IWE PRIPREME

Pregovori s dvojicom napada~a Letwiodmorzafudkako se o~ekuje, sigurno na rasbalere Vojvodine blipolagawe staviti Dejan Karan `i se kraju. Jo{ samo (bionapozajmiciuJavoru),Nepet dana kandidati za mawa Bilbija (Borac, Bawaluprvitimima}eprilikudaplanka), \or|e [u{war (Sutjeska, duju,azaponedeqakimjezakazaNik{i}), Nemawa Radoja (CenookupqaweuFudbalskomcenment,Beo~in)iDu{koNestorotru„VujadinBo{kov”,~ime}ei vi}(Rudar,Pqevqa).Odomladizvani~no po~eti pripreme za novu sezonu. [ef stru~nog {taba Zlatomir Zagor~i} i wegovi saradnici svim igra~ima su, pred odlazak na odmor, dali plan individualnihpriprema, paseo~ekujeda}e seoninaprozivci pojaviti s odgovaraju}im nivoom spremnosti. Iako iz novosadskogsuperliga{a tokom pauze nisustizalevesti o tome na koje se igra~e ra~una u novoj sezoni, neke stvariseipakznaju. Ugovor je istekao jedino Stivenu Apiji, ali je odli~nifudbaler iz Gane nagovestio da bi `eleo da ostane u crveno-belom dresu Vojvodine, osim @elidaostaneuNovomSadu:StefenApija akomusenepojavi neka „bezobrazna” finansijska naca,kojisuosvojilitituluprponuda. Iz dobro obave{tenih vaka Srbije, na pripremama se izvorabliskihrukovodstvuklu- o~ekujuMirkoIvani},Markoi basaznajemoseradinaprodu`e[aletaKordi},anijenemogu}e wusaradweine}ebitinikakvo dajo{nekimladi}ibuduprekoiznena|ewe ukoliko Apija i u mandovanime|useniore. narednoj sezoni bude igra~ Vojvodine. @reb za Ligu IstiizvoristakaojedasevodeintenzivnipregovorisdvojiEvrope 25. juna comodli~nihnapada~aidaje~itavposaoveomablizuzavr{etku Podseti}emodaje`rebza irealizaciji.Istotako,promedrugokolokvalifikacijaza na}esigurnobitiu{toperskoj LiguEvropepredvi|enza25. liniji,ali,zasada,izostavqena junuNionu,kada}eiVojvosuimena. dinasaznatiimeprvogrivaSigurnojedasupozivizapola. Utakmice u ovoj fazi ~etakpripremaposlatinaadreigra}ese19.i26.jula.Prelasufudbalerakojisuuprotekloj zni rok za profesionalne sezoniigralinapozajmiciudrufudbalere po~iwe 18. juna i gimtimovima.Tozna~ida}ese traja}esvedo31.avgusta treneru Zagor~i}u u ponedeqak,

Ekipa }e trenirati u Novom Sadu do 3. juna, a tada odlazi na pripreme u Austriju. Generalni sekretar crveno-belih Radisav Rabrenovi} koji je, zajedno sa sportskim direktorom Miodragom Panteli}em, boravio u ovoj zemqi,rekaoje:

Foto:F.Baki}

-Od3.do13.julaekipa}etreniratiuSocahu,mesta{cublizu austrijsko-ma|arske granice. Igra~i}ebitisme{teniuhotelu„Meners”iima}eveomadobre uslovezapripreme.Utomperiodu bi}emo sami u hotelu, pa }e na{ tim imati neophodan mir, aliimogu}nostdaizabereodgovaraju}e rivale za kontrolne utakmice, po{to se u Socahu i okolinipripremave}ibrojklubovaizEvrope. Na{izvorjepotvrdioda}ese unajskorijevremenastavitiradoviuFC„VujadinBo{kov”,kakobiovajcentarbiojo{reprezentativniji i funkcionalniji, a u ponedeqak se o~ekuje da kona~nopo~nuradoviinarenovirawustadiona„Kara|or|e”. A. Predojevi}

IZ KULSKOG HAJDUKA

Za sada samo odlasci Novak\okovi}iRafaelNadal

drugoga. Mentalno nisu pretwa jedandrugome,negosamotakti~kiilitehni~kinemogudaseizborejednisadrugima.Tojeveoma zanimqivo - rekao je Vilander. \okovi} je ove godine prvi putukarijerido{aodofinala Rolan Garosa, do duela sa Nada-

NE KO LI KO STO TI NA MA LI [A NA NADMETALO SE U FUDBALU NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI: Fudbalskiklub Proleter iz Novog Sad bio organizator masovnog me|unarodnog turnira za mla|e kate-

je uradio ne{to druga~ije, da trebadaradinasvomforhendui mo`damalovi{epru`aiznena|ewanaservisuivoleju.Triili ~etiri poena prave veliku razliku.Ali,onjetu,~uvajtesewega na {qaci slede}e godine, jer ide pravim putem, zaista to mislim-rekaojeVilander.

gorije.Nekolikostotinamali{anasvojskise trudilodapoka`u{tasunau~iliodove~arobneigre.Bilojeradostiitugezbogdobijenih odnosno izgubqenih utakmica, s tim {tosusvimali{anisanovosadskeSlaneba-

Iakoprelaznirokzvani~nonijenipo~eosve jeizvesnijeda}etimHajdukapretrpetizna~ajnepromene.Odmahnakonzavr{etkasezonekapiten Brano Pauqevi} je pre{ao u redove Partizana, a danas bi jo{ dva standardna prvotimca trebaladapromeneklupskeboje.Re~jeonajboqemstrelcuKuqanaMilanuBubalu(uprethodnom prvenstvu postigao deset golova) i prema ocenama doma}ih navija~a najboqem igra~u Miroslavu ^ovilu, koji je u protekloj sezoni bio strelacdvagola.Onibidanastrebalidaozvani~e saradwu sa slovena~kim prvoliga{em Koprom. Predsednik Hajduka Zoran Osmaji} je potvrdioovuinformacijurekav{idajeKoparprijateqskiklubidamujedrago{to}eovadvaigra~apoja~atiekipukoji}eseoku{atiinaevrop-

re poneli lepe uspomene. U~estvovalo je 36 ekipau~etirikonkurencije.Prvamestaosvajali su: [kola fudbala Slavije (1999), [kola fudbala Petar Pua~a (2000), Sirmijum Sremska Mitrovica (2001) i [kola fudbala

skoj sceni. Bubalo i ^ovilo bi trebali da potpi{utrogodi{weugovoresaKoprom. Da}etimHajdukazanarednusezonubitiznatnopromewenpotvr|ujeipodatakdasuklubnapustiliiSeadHaxibuli},RodoqubPaunovi},Sr|anNovkovi},aslobodanjei{toperAleksandar Vasiqevi}. Ugovori isti~u Novici Maksimovi}u,DarkuFejsiiNemawiBo{kovi}u,takodase jo{neznaho}elisawimabitinastavqenasaradwa.Ono{tojo{trebare}ijetodasuugovoresa Hajdukom produ`ili Milo{ Kova~evi} i Sa{a Ki{,adajesvojprviprofesionalniugovorpotpisao mladi golman Nemawa Latinovi}. Za koji dan bi trebalo da bude poznato ko }e biti novi {ef stru~nog {taba Hajduka i tek kada on bude promovisanpravi}eselistapoja~awazanarednu sezonu. \. B.

Petar Pua~a (2002). Najmla|e mali{ane na turniru iz [F Petar Pua~a, [F Bistrica i [FBolesnikovovekove~ilajekameraDu{anaIvani}a. D. I.


SPORT

c m y

dnevnik

17

sreda13.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI SJAJNI UKRAJINSKI VETERAN ANDREJ [EV^ENKO

Pokazalismo svojkarakter

Ukrajinci su odu{evqeni velikom pobedom protiv [vedske (2:1), a Skandinavci `ale za propu{tenim prilikama. Junak pobede jednog od doma}ina Eura 2012, ukrajinski veteran Andrej [ev~enko, odigrao je me~ kao u

po{to je protivnik prvi stigao do vo|stva u drugom poluvremenu. Kapi ten ukrajin ske repre zentacije bio je odu{evqen posle utakmice. Iako je u karijeri dao mali milion va`nih go-

Andrej [ev~enko

najboqim danima, postigao dva gola i re{io pitawe pobednika. Wegov tim je pobedio na Olimpijskom stadionu u Kijevu, a [eva je bio tvorac preokreta,

lova, ova dva postignuta kod ku}e, pred 65.000 gledalaca su mu me|u najdra`ima u karijeri. Ipak, kao i obi~no, napada~ Ukrajine nije isticao sebe, ve}

ZA PRENOSE SA EURA 2012.

@enamazabraweno dagledajufudbal U islasmskim zemqama ~esto postoji diskriminacija prema `enama, ali ko bi mogao da pomisli da }e u Iranu zabraniti `enama da gledaju Euro 2012. - Bioskopu Zendegi zabrawena je prodaja karata `enama, sve dok se ne donese duga~ija odluka - rekli su u teheranskoj policiji. Navodno je razlog ovakvoj odluci je to {to su mu{karci previ{e uzbu|eni za vreme fudbalskih me~eva. - To je neugodna situacija da mu{karci i `ene zajedno gledaju utakmice. Kada mu{karci gledaju fudbal oni su egzaltirani i ~esto mogu da izgovore vulgarne re~i i da pri~aju masne viceve - rekao je funkcioner policije Bahman Kargar. @enama u Iranu nije dozvoqeno da budu izlo`ene bilo kakvom vidu vulgarnosti i nepristojnosti.

NasriuratusaL’Ekipom Reprezentativac Francuske Samir Nasri napao je dnevne sportske novine L’Ekip posle remija sa Engleskom u prvom ko lu Evrop skog pr ven stva. Igra~ Man~ester Sitija doneo je izjedna~ewe trikolorima, a gol je proslavio brojnim psovkama u pravcu novinara u Dowecku. Upitan da objasni svoj postupak, Nasri je rekao da je to bilo upu}eno samo L’Ekipu, zbog wi-

hovog pristupa prema wemu, koji je mogao da ima negativan efekat na tim. - Sve to je bilo upu}eno francuskim medijima, a ne ostalima koji me ne kritikuju. L’Ekip je imao veoma neprijateqski stav prema meni i pisali su dosta lo{ih stvari o meni - rekao je Nasri. - Pred po~etak Evropskog prvenstva vaqda je ciq medija da pomognu timu da se {to boqe pripremi.

je zasluge za pobedu pripisao celom timu. - Pokazali smo dobru igru, svoj karakter. Mislim da s ovim rezultatom imamo dobre {anse da se plasiramo u slede}u rundu - rekao je [ev~enko. Ukrajinu slede}i duel o~ekuje 15. juna u Dowecku protiv Francuske.Trener [ve|ana Erik Hamren rekao je posle me~a da je wegov tim mogao da do|e do nere{enog rezultata. - Ekipe su bile nervozne na po~etku. Dobro smo po~eli drugi deo, poveli, ali su oni na`alost brzo izjedna~ili i preokrenuli rezuzltat. U posledwih 20 minuta nismo imali {ta da izgubimo i igrali smo dobro. Mislim da bi remi bio zaslu`en ishod - kazao je Hamren. Strelac za [vedsku bio je Zlatan Ibrahinovi}, koji je posle utakmice istakao da wegov tim nije trebao da izgubi. - Te{ko je pomiriti se, nismo trebali da izgubimo ovaj me~. Vodili smo i imali kontrolu. Ovo nije trebalo da nam se desi. Sada nas o~ekuju jo{ dva me~a i ima}emo priliku da popravimo propuste - kazao je Ibrahimovi}.

Od kada je Sini{a Mihajlovi} udaqio Adema Qaji}a iz reprezentacije Srbije zbog toga {to nije pevao himnu, u ostalim dr`avama po~eli su mnogo vi{e da prime}uju reprezentativce koji ne otvaraju usta tokom intonirawa nacionalne himne. Ova tema bila je jedno vreme aktuelna u Engleskoj, Francuksoj, [vedskoj, a sada su se oglasili i ^esi. Wima je zasmetalo to {to Toma{ Rosicki nije pevao himu pre me~a sa Rusima (1:4). Slu~aj jo{ vi{e dobija na snazi i zbog toga {to je fudbaler Arsenala kapiten knedli~ki. Za razliku od Mihe, u ^e{koj reprezentaciji imaju rezumevawa za svog fudbalera. A, na kraju krajeva, Rosicki se nije ugovorom obavezao da }e pevati himnu. Ipak, patriotizam malog Mocarta se ne dovodi u pitawe. Ali, uprkos kritikama, navija~i ^e{ke ga do kraja prvenstva ne}e videti kako peva. I to zbog sujeverja. - Nisam dugo pevao himnu. Dok se ona intonira, pevam je u sebi. Uostalom, uvek kada sam pevao, mi smo izgubili - rekao je Rosicki. Posle ovog obja{wewa sigurno mu niko u domovini vi{e ne}e zameriti {to ne peva himnu.

Nemciimaju samotrizvezde

Optimista: Arjen Roben

go va re pre zen ta ci ja u~i ni ti sve kako bi ostvarila pobedu. - Duel s Nemcima odlu~uje o svemu - rekao je Roben. - Uvereni smo u dobar rezultat. Jedno-

^esiza{estminuta zavr{iliposao Gr~ka - ^e{ka 1:2 (0:2) VROCLAV: Stadion „Miejski”. Gledalaca: 42.000. Sudija: Stefan Lanoa (Francuska). Strelci: Gekas u 53. za Gr~ku, Jira~ek u 3. i Pilar u 6. minutu za ^e{ku. @uti kartoni: Torosidis, Papadopulos, Salpingidis (Gr~ka), Rosicki, Jira~ek, Kolar (^e{ka). GR^KA: Kalkias (od 23. Sifakis) - Torosidis, Kirjakos Papadopulos, Kacuranis, Holebas - Fotakis (od 46. Gekas), Maniatis, Karagunis - Salpingidis, Samaras, Fortunis (od 71. Mitroglu). ^E[KA: ^eh - Gebre Selasie, Sivok, Kadlec, Limberski - Hib{man, Pla{il - Jira~ek, Rosicki

Munisipal u Vroclavu i posle {est minuta nagovestili da }e se revan{irati Grcima za bolan poraz u polufinalu EP 2004. kada je Trajanos Delas golom u 105+1. minutu odveo svoj tim do finala, kasnije i do titule prvaka Evrope. Tako|e, ^esi su postavili rekord, jer je prethodno do vo|stva od 2:0 najbr`e stigla Holandija, protiv Nema~ke 1992, u 15. minutu. Ekipa Mihala Bileka povela je ve} posle 140 sekundi igre preko Petra Jira~eka. U tre}em minutu Jira~ek se ubacio iz drugog plana, pobegao Hozeu Holebasu, primio loptu sjajnu upu}enu od Toma{a Hib{mana, iza{ao pred Kostasa

stavno je, moramo, mo`emo i uspe}emo da trijumfujemo nad Nema~kom. Pobeda }e popraviti stvari i da}e nam ohrabrewe da nastavimo daqe.

A grupa Poqska–Gr~ka Rusija–^e{ka Gr~ka–^e{ka Poqska–Rusija 1.Rusija 1 1 0 2.^e{ka 2 1 0 3.Poqska 1 0 1 4.Gr~ka 2 0 1 16.jun:Gr~ka–Rusija 16.jun:^e{ka–Poqska

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 sino} 4:1 3 3:5 3 1:1 1 2:3 1 (20.45) (20.45)

B grupa 0:1 Holandija–Danska 1:0 Nema~ka–Portugalija 1.Nema~ka 1 1 0 0 1:0 3 2.Danska 1 1 0 0 1:0 3 3.Holandija 1 0 0 1 0:1 0 4.Portugal 1 0 0 1 0:1 0 DANAS:Danska–Portugalija (18) DANAS:Holandija–Nema~ka (20.45) 17.jun:Portugalija–Holandija (20.45) (20.45) 17.jun:Danska–Nema~ka

C grupa [panija–Italija Irska–Hrvatska 1.Hrvatska 1 1 0 0 2.Italija 1 0 1 0 3.[panija 1 0 1 0 4.Irska 1 0 0 1 14.jun:Italija–Hrvatska 14.jun:[panija–Irska 18.jun:Hrvatska–[panija 18.jun:Italija–Irska

1:1 1:3 3:1 3 1:1 1 1:1 1 1:3 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45)

D grupa 1:1 Francuska–Engleska Ukrajina–[vedska 2:1 1.Ukrajina 1 1 0 0 2:1 3 2.Engleska 1 0 1 0 1:1 1 3.Francuska 1 0 1 0 1:1 1 4.[vedska 1 0 0 1 1:2 0 15.jun:Ukrajina–Francuska (18) 15.jun:[vedska–Engleska (20.45) 19.jun:[vedska–Francuska (20.45) 19.jun:Engleska-Ukrajina (20.45)7

NiRosicki nepevahimnu

RAFAEL VAN DER VART, REPREZENTATIVAC HOLANDIJE

Druga runda me~eva grupne faze donosi ve~eras (20.45) i veliki derbi grupe B izme|u Nema~ke i Holandije. Nakon poraza od Danaca, rep rezen tativci Holandi je su pod imperativom pobede koja }e, smatra Rafael van der Vart, do}i protiv tima koji u svom sastavu „ima samo tri zvezde“. - U ekipi Nema~ke mogu da izdvojim samo tri fudbalera. Ozil, Gece i [vajn{tajger su igra~i svetske klase, ostali su OK, ali ni{ta p os ebno. Verujem da na{ tim poseduje ve}i kvalitet - rekao je Rafael van der Vart, koji ipak zna da kvalitet nije uvek odpresudnog zna~aja. - U fudbalu samopouzdawe ig ra veliku ulogu , a ono je na strani Nemaca ovog puta. Iako su izgubili premijerni me~ u grupi, Holan|ani ne gube nadu. Svesne su lale da bi ih ve~era{wi trijumf nad Nema~kom vratio u igru i Arjen Roben poru~uje da }e we-

PRVA UTAKMICA DRUGOG KOLA GRUPE A

Neopisivo slavqe ^eha posle vo|stva od 2:0

(od 46. Kola`, od 90. Rajtoral), Pilar - Baro{ (od 64. Pekhart). Reprezentacija ^e{ke uradila je ne{to {to niko pre nije na evropskim prvenstvima - dala je dva gola u uvodnih {est minuta. Zahvaquju}i wima uspela je da savlada Gr~ku i najavi da bi mogla da napravi podvig koji je ve} na~inila 1996. godine. Tada je posle uvodnog poraza u grupi ipak uspela da se domogne ~etvrtfinala. To je uspelo samo jo{ dvema reprezentacijama. Grci gotovo da mogu ve} da se pakuju, jer posle dve utakmice imaju samo bod, dva mawe od ^eha. ^esi su nau~ili lekciju iz prvog kola kada su ih deklasirali Rusi (1:4). Krenuli su furiozno na po~etku utakmice na stadionu

Kalkiasa i pogodio mre`u - 1:0. Na 2:0 povisio je Pilar, svojim drugim golom na prvenstvu. Teodor Gebre Selasie dobio je pas u prostor od Toma{a Rosickog, stigao je do lopte pre nego {to je iza{la u gol-aut, poslao je pred gol gde ju je Kalkias zaka~io, ali je ona pro{la na peterac gde je Pilar uspeo da reaguje izme|u Vasilisa Torosidisa i Kostasa Kacuranisa - 2:0. Grci su imali mnogo kadrovskih problema. Selektor Fernando Santos nije mogao da ra~una na suspendovanog Papastatopulosa, povre|enog Avrama Papadopulosa. Polovinom prvog poluvremena prinudno je morao da zameni i golmana Kalkiasa. Tako prome{ani sastav Gr~ke nije mogao vi{e

osim da ubla`i poraz. I to je u~inio zahvaquju~i neverovatnom poklonu Petera ^eha. Jorgos Samaras je u 53. minutu poslao loptu u srce ~e{kog {esnaesterca, reagovao je golman ^elsija, ali je napravio kardinalnu gre{ku. Ispustio je loptu i poslao je na nogu Gekasa, kome nije bilo te{ko da je po{aqe u praznu mre`u. Ina~e, Gekas je u igru u{ao na po~etku drugog poluvremena. Santosova ekipa nije bila ni nalik onoj koja je na premijeri sa igra~em mawe u drugom poluvremenu na|a~ala Poqake, ali ipak nije uspela da pobedi. Mnogo, ali ba{ mnogo tek sada je ko{ta proma{eni penal Jorgosa Karagunisa na toj utakmici. Grci nisu stvorili ni {ansu. Dugim loptama tra`ili su napada~e, ali tako nisu mogli da zaprete protivniku, koji je ba{ rutinski priveo me~ kraju. ^esi }e u posledwem kolu Grupe A protiv Poqaka poku{ati da obezbede plasman u narednu rundu, dok }e se Grci sastati sa Rusima.

GOLMAN NEMA^KE MANUEL NOJER

Holan|aneznamoudu{u Manuel Nojer, jedan od najboqih pojedinaca u redovima Nema~ke na me~u protiv Portugala, tvrdi da odli~no poznaje kvalitete holandskih fudbalera, s kojima }e panceri danas odmeriti snage u grupi B. Golman Nema~ke odli~no poznaje Arjena Robena s kojim igra u Bajern Minhenu. - U Bajernu igram s Robenom koji je vrhunski igra~, a ina~e sam odrastao u Vestfalenu, koji je blizu holandske granice - rekao je Nojer. - Tamo ~esto provodim praznike, a igra~e Holandije dobro poznajem jer sam s nekolicinom igrao i u [alkeu. Joakim Lev, selektor Nema~ke, izveo je protiv Portugala mo`da i najmla|i tim u istoriji ove zemqe na Evropskom {ampionatu, ali mu se kockawe isplatilo. - Trener nije idiot - rekao je Lev aludiraju}i na izjavu \ovanija Trapatonija. - Nisam naru{io hijerarhiju. Postoje iskusni igra~i koji poma`u mla|ima pri~aju}i s wima. Zato su nam potrebni iskusni igra~i. Nema~ka u narednom me~u igra ve~eras protiv Holandije?

Manuel Nojer

- Za na{eg rivala je to utakmica na sve ili ni{ta. Moraju da pobede kako bi ostali na turniru. Mi smo dobar deo posla ve} odradili - zakqu~io je Lev. Miroslav Klose je bio rezerva u timu Nema~ke na me~u protiv Portugala, koji su izabranici Joakima Leva dobili s 1:0. On tvrdi da je imao razgovor s trenerom i da su zajedno doneli od-

luku da utakmicu po~ne s klupe. Ipak, napada~ Lacija se ne predaje i nada se da }e imati priliku da se doka`e u narednim me~evima. - Nisam qubomoran na Gomeza. To je neprihvatqivo. On igra fantasti~no i jo{ jednom je to dokazao - rekao je Klose. - Bi}u strpqiv i ~eka}u svoju priliku. Do}i }e i mojih pet minuta.


18

SPORT

sreda13.jun2012.

IZATEMERINSKESLOGEJESJAJNASEZONA

OP[TINSKALIGA[ID

Nikadboqina srpskoliga{kojpozornici

Va{i~ani predciqem Napredak-Sin|eli}3:1(2:0) VA[ICA: Igrali{te Napretka, gledalaca 300, sudija Grbatini}(Ada{evci).Strelci:Jastrebi}u18,N.Petrovi}u31.i Mladenovi} u 82. za Napredak, a Stojakovi}u62.minutuzaSin|eli}.@utikartoni:V.Petrovi}, \a~anin(Napredak),Kova~evi}, Drenovac,Mari}(Sin|eli}). NAPREDAK: M.Dobrojevi}6, Jastrebi}8,Gali}6,V.Petrovi} 8,Kula~anin8,Tuti}7,\a~anin 9, Starovlah 8 (Luki} 7), N. Petrovi}7(Maleti}7),Novakovi} 6,Mladenovi}7. SIN\ELI]: Jak{i} 6, Damjanovi}6,Mari}6(^oli}),Geordini6,Drenovac6,Kova~evi} 6,Gubi}6(Todorovi}6),Savi}6, Stojakovi}7,V.Mileti}6,[arac6. Sa ovom pobedom Napredak je sasvim blizu osvajawa prvog mesta.U derbiju kola nadigrani su Gibar~ani,akona~anrezultatje mogaobitiiubedqiviji.Jastrebi}iPetrovi}supreciznim{utevima s 15 metara doveli doma}ine u vo|stvo, smawio je Stojakovi},akona~anrezultatpostaviojeMladenovi}sjajnim{utem sapetanestakmetara. D.Do.

Jedinstvo(M) -Omladinac(M) 5:0(3:0) MOROVI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Srbqanin ([id).Strelci: Bekerek u 16, Jawatovi} u 20, Jovi} u 34, Bukoru58.(autogol)iVuji}u60. minutu. @uti kartoni. Bekerek (Jedinstvo),Runti}(Omladinac). JEDINSTVO: Luki}, Jovanovi} (Seni}), Aramba{i}, Proti} (Vorkapi}), Simi}, Adamec, Jovi},Vucowa,Bekerek,Jawatovi},Vuji}. OMLADINAC: Obradov, Luka~, Gruji}, Si~, Simi}, Runti}, Bukor, Jovi~i}, [inka, Vlaisavqevi}(Andri}),Nikoli}. Kodrezultata1:0zaJedinstvo gosti iz Molovina su pogodili pre~ku i imali jo{ dve {anse, aliihnisuiskoristili.Doma}inisuihunastavkukaznilisajo{ ~etirigola. I.Popovi}

Fru{kogorac- Grani~ar3:0(0:0) KUKUJEVCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Ugqe{|i} (Berkasovo).Strelci.Jovanovi}u65,Bjeli}u71.iTrgi}u83.minutu. FRU[KOGORAC: Brati} 7, Adamovi} 6, Iliba{i} 6, Marti} 7, Radivoj{i} 6, Bjeli} 8 (Stoj~evi}7),Jovanovi}8(Vajagi}7),Trgi}8,Stambolija6(Jano{evi}6),Vuk{i}6,Galija{7. GRANI^AR: Cvijanovi} 8, Kova~evi}5,D.Jovi}6,Z.Jovi} 5,Vukovi}5,Star~evi}5,Danilovi}6,\uri}6,Ili}5,D.Juro{evi}5,S.Juro{evi}6. Doma}injepropustioprilike da ve} u prvom poluvremenu ostvarivisokuprednost,dabiunastavkupostiglitrigola. R.Grkavac

OFKBingula-Jednota 1:1(1:1) BINGULA: Igrali{te OFK Bingule,gledalaca50,sudijaGrkini} ([id).Strelci: Milovanovi} u 40. (iz penala) za OFK Bingulu, a Bodo u 29. minutu za Jednotu. @uti karton: Paji} (OFKBingula).

ILINCI:Borac-Omladinac (B) 1:1, VA[ICA: NapredakSin|eli} 3:1, QUBA: Jedinstvo-Sremac 8:3, MOROVI]: Jedinstvo-Omladinac(M)5:0, KUKUJEVCI: Fru{kogoracGrani~ar 3:0, BINGULA:OFK Bingula-Jednota 1:1.OFK Biki}izBiki}DolaiOFKBa~incisubilislobodni. 1.Napredak 2.OFKBiki} 3.Sin|eli} 4.Ba~inci 5.Jed.(M) 6.Jednota 7.Jed.(Q) 8.Fru{kog. 9.Omlad.(B) 10.Grani~ar 11.Borac 12.OFKBing. 13.Omlad.(M) 14.Sremac

24 24 24 24 24 24 24 24 25 24 24 25 24 24

dnevnik

16 16 15 15 14 12 11 11 8 6 6 6 5 1

6 2 4 4 3 6 2 7 3 7 7 5 4 9 3 10 5 12 5 13 4 14 4 15 2 17 4 19

62:27 54 62:24 52 51:33 48 73:29 47 72:30 45 56:38 43 51:44 37 47:36 36 48:51 29 37:62 23 31:61 22 33:66 22 18:63 17 26:104 7

OFK BINGULA: Suhawi 7, Ruman6,J.Kramar6(Jeli~i}8), B.Kramar6,Samarxi}6,Kri`ov 6,]osi}7(Pavkovi}6),Pla~kovi}6,Paji}6,Rai}6,Milovanovi}7. JEDNOTA: A. Milanovi} 7, Milinkovi}7,Mijatovi}7,Jovanovi}7,Rukavina7,Kotarli}7, D.Milanovi}7,Bodo7,[olaja7. [i|anisuigralisadevet{to seuwihovojigrigotovonijeni osetilo.Istina,doma}injestvarao{ansealijesamojednurealizovao. S.]osi}

Borac-Omladinac(B) 1:1(0:1) ILINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Horvat (Morovi}).Strelci: I. Filipovi} u 79.zaBorac,aPani}u33.minutu za Omladinac. @uti karton: Slavujevi}(Omladinac). BORAC: Prodanovi}7,Peji}7 (Trivi}7),Sarap7,I.Filipovi} 7,Simi}7,[arkanovi}7,Stoj{i} 8, Simeunovi} 7, Benkovi} 7, Krwaji}7,D.Filipovi}7. OMLADINAC: [ipka7,Radosavqevi}7,P.Male{evi}7,Trifkovi}7,Pani}7,Stojakovi}7(Sari}7),\urki}7(Slavujevi}7),Ga~i}7,Mio~inovi}7(Jarabek7). U borbenoj igri gosti su prvi do{li u vo|stvo. Pani} je preciznim {utem sa 16 metara matirao Prodanovi}a.Izjedna~io je Filipovi}udrugompoluvremenu{utem izblizine. N.Bo{wakovi}

Jedinstvo(Q)- Sremac8:3(4:1) QUBA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Stanivukovi}(Erdevik).Strelci:\uri}u5, Rami}u20.i66,D.Rumanu21.i38, Cigankovu57.i]ali}u70.i80.za Jedinstvo,aNovaku26.i75.iS. Ostoji} u 89. minutu za Sremac. @uti kartoni: Rami} (Jedinstvo), Jan~i},Parenta(Sremac). JEDINSTVO: Petkovi}8,Mr|anovi}8,[ili8,Cerovski8,\uri}8,]ali}8,D.Ruman8,Rami}8, A.Ruman8,Cigankov8,Pavlovi} 8. SREMAC: Ugrenovi}6,Jan~i} 6,Santra~6,Rajkovac7,Parenta6 (Novak7),R.Ostoji}6,Milankovi} 6, S. Ostoji} 6, Budimir 6, Ore{~anin 6, Balo{ 6 ([arac, Bala{}ak). Gosti mogu biti zadovoqni kona~nimrezultatomsobziromdasu doma}i fudbaleri i pored osam postignutih golova bar duplo vi{eproma{ili~istih{ansi.

BARA@ZAPOPUNUPODRU^NELIGENOVISAD

Mladostodustala

Posleporazauprvojutakmicibara`aodBudu}nostiizGlo`ana (3:0)zapopunuPodru~neligeNoviSadaususretusaBudu}no{}uiz Glo`anaekipanovosadskeMladostijeodustalaoddaqegtakmi~ewa. Ju~ejeFKMladostpismenoobavestioteritorijalnifubalskisavez NovogSadadadanasne}eistr~atinaterenuprotiv@SK-aiz@abqa uSrbobranu.Shodnopravilnikume~jeregistrovanslu`benimrezultatom(3:0). Odlukatome koja}eekipaigratiprotivOmladincaizStepanovi}ailiStaroggradaizBa~kePalanke uodlu~uju}emme~uzapopunuPodru~neligeNoviSad(zavisidali}eJedinstvoizStarePazovepro}ibara`)zna}eseunedequkada}e uTemerinumegdanpodelitiBudu}nosti@SK. G.K.

Zadovoqno trqaju ruke u temerinskoj Slogi,jerosvajawedruge pozicije predstavqa najboqi plasman od izlaska na srpskoliga{kufudbalskupozornicu. Crveno-beli su trku zavr{iliizanovogprvoliga{aRadni~kogizNovePazove,sa13pobeda,petremijaidesetporaza,uz gol-razliku 34:31. U~inak nikog nije ostavio ravnodu{nim, agilnauprava,planskimradom,podigla je klub na najvi{i organizacioninivo,aigra~kikadarjerezultatimaopravdaopoverewe. -Izanasjeveomauspe{nasezona,jerutre}eliga{komstepenu takmi~ewa Sloga nikad nije bilaboqeplasirana.Osamgodina,ukontinuitetu,igramozapa`enu ulogu u ovom rangu takmi~ewa.Srpskaligajekvalitetno takmi~ewe i ne trpi imrovizacije,pamijedragodasmouspeli daudarimostabilantemeq.Nismostrepelizaopstanak,blagovremeno smo i teoretski osigu-

rali status i bilo je dovoqno prostoradastru~ni{tabubaci uvatruimladesnageiuveriseu wihove mogu}nosti. U~inak nas obavezujedainarednesezonenastavimo u istom ritmu i da potvrdimodadrugomestonijeplod slu~ajnosti, ve} dokaz igra~kog iklupskogsazrevawazave}edomete – ka`e predsednik kluba MiloradTomi}. U prole}nom delu sezone crveno-belisuosvojilibodmawe

odPazov~ana,akqu~visogplasmana bila je serija od sedam uzastopnihpobeda. - Ranijih sezona u~inak  na stranibionamjeboqkaispre~avaonasdabudemoboqeplasirani. Popravili smo taj segment, sa gostovawa smo doneli 20bodova,{toseodmahreflektovalonaplasman.Posleslabijeg starta i promene na kormilu, kockice su se slo`ile, pa smo u prole}nom delu odigrali premao~ekivawima.Dostamladih igra~a dobilo je poverewe stru~nog {taba, najvi{e je pokazaoosamnaestogodi{wivezista Bojan Sankovi}, iako je po prvi put igrao srpskoliga{ke me~eve.Igra~isudobilivoqno do8.jula,dok}erukovodstvo,u dogovoru sa stru~nim {tabom, napraviti spisak neophodnih poja~awa – isti~e sportski direktorDenisMale{evi}. Zagolovejebiozadu`enNikola Popin, u listu strelaca upisaose15putaiopravdaorej-

tingproverenoggolgetera.Qubimac navija~a, kapiten NemawaMiqanovi}kaodirigentodbrane postigao je ~etiri gola, dok su iskusni Zoran Zuki} i Nenad Ze~evi} poslali po tri lopteumre`u. - Preuzeo sam kormilo u 10. kolu,igra~isubrzoprihvatili metodradaizajedni~kimsnagama,uzpodr{kuuprave,ostvarilismosjajanrezultat.^SKPivara,Radni~kiiz[idaiSenta ostalisuizanas,iakoimajuodli~ne timove. Kod ku}e smo imalikiksprotivDunava(1:0), da nije bilo tog neo~ekivanog porazaprednostuodnosunanajbli`e pratioce bila bi jo{ ubedqivija. Iskristalisala se okosnicaekipe,poku{a}emoda jezadr`imonaokupuidauznekoliko osve`ewa igra~kog kadrarepriziramou~inakudevetoj srpskoliga{koj sezoni – jasanje{efstru~nog{tabaMirkoBabi}. M.Meni}anin

TSKPRO[AOPRVIKROZCIQUNOVOSADSKOJLIGI

^vrsttemeqzavi{irang Nekada{wivojvo|anskifudbalskiliga{TSKizTemerina uspeojedaprvipro|ekrozciq uNovosadskojligi.Temerinski crveno-beli su potvrdili da su kvalitetom prevazi{li rang takmi~ewa,po{tosuzabele`ili27pobeda,remiisamodvaporaza, uz sjajnu gol-razliku 130:12. Strelci TSK - a nikog nisu ostavili ravnodu{nim kada se podvu~e crta ispod wihovogu~inka,postiglisunajvi{e golova u svim ligama pod okriqemFudbalskogsavezaSrbije. - Povratak u Podru~nu ligu biojepostavqenkaoglavnizadatakuo~ipo~etkatakmi~ewai dragomijedasmo,uzafirmacijumladihsnaga,ostvariliambicije. Trku za bodovima zavr{ilismodesetkorakaispreddrugoplasirane novosadske Mladosti, {to zna~i da nije bilo oscilacija na{oj igri. Odnos prema obavezama i zalagawe igra~a zaslu`uju visoku ocenu, krasiloihjevelikodrugarstvo ivanterena–ka`etrenerDraganMilo{evi}. Sr|an Rosi} postigao je 28 gol ova, Vladimir Lavrw a je

FudbaliTSKTemerinaprvaciNovosadskelige

mre`u naciqao 23 puta, dok je Lazar Leti} postigao 14 pogodaka.Najvi{eme~eva,odigrali su Sr|an Rosi}, Igor ^ipe, Vladimir Lavrw a (po 27), a prateih^edomirDaki}(24nastupa) i golman Mom~ilo Petkovi}(22). -Linijesuodli~nofunkcionisale,osamnaestigra~aupisaloseulistustrelaca,amre`e su ~esto tresli i defanzivci. KapitenTama{Varga,^edomir Daki} i Dragan Vi{ekruna postiglisuukupno17golova.Ima

UFRU[KOGORSKOMPARTIZANU(NE)ZADOVOQNI SEZONOM

Besparica uzeladanak

Fudbaleri Fru{kogorskog partizanaizBukovcazavr{ili susezonuuNovosadskojligina {estojpoziciji.Moglisudabuduiboqeplasirani,jerdugosu dr`ali tre}e mesto na tabeli, ali sticaj raznih okolnosti uticao je na kona~ni plasman, presvegabespraica,kojamu~ii drugeklubove.Klubjejedvaopstaonasportskojmapi,jernovcanemadovoqno.Tako|e,uprole}nomdelutakmi~ewanautakmicejei{looddevetdojedanaestigra~a. No,momcisusvetoprebrodili na najboqi na~in. Po zavr{etkutakmi~ewaokupilisuse u Lova~kom domu, dru`ili se, prepri~avali tek zavr{enu sezonu... Govorio je predsednik kluba Miodrag Vukovi} podsetiv{iskakvimsusete{ko}ama sretali, ali i da je zadovoqan u~iwenim.TrenerDraganTuti} jenapomenuodasmatradajepla-

sman mogao da bude i boqi i da gabrinemawakfudbaleraiodnosnekihfudbalerapremaigri i klubu. Kapiten Milivoj Peri},momakzaprimerkao{tosu i Sretko Kudri} i jo{ neki momci, rekao je da nije zadovoqan ostvarenim. Me|utim, dodaojedajemo`dainijeopravdano to {to smatra da je moglo boqe s obzirom na okolnosti u kojimaklubbiti{e.Va`nojeza slede}usezonuto{to}eseneki mladi igra~i, koji su u drugim klubovima, vratiti u Fru{kogorski partizan. Pohvaqen je SavetMZ,kojijepomagaoklub, kaoijo{nekefirme. Kad se oficijelni deo zavr{io,iznetjepasuqsasuvimmesom, a mo`e i obratno. Fudbaleri, struka, uprava i gosti u`ivali su u dobrom zalogaju, uz verovawe da }e najesen biti boqe. M.Pavlovi}

DANASU@ABQU

Bara`me~ Bara` me~ za popunu Prve mu{ke rukometne lige grupaVojvodinaizme|uLavovaizBa~kePalanke(prvak Prve vojvo|anske lige) i Jabuke (petoplasirana ekipaDrugelige-sever)naprogramujedanas. UtakmicaseigrauSportskomcentru@abaqu19~asova. J.G.

jo{ prostora za napredak, mislim da postoje}i igra~ki kadar, uz dva proverena poja~awa, mo`e da igra zapa`enu ulogu u vi{emrangu.Poslepobedeprotiv Fru{kogorskog partizana izBukovca(7:0),navija~i,igra~i,stru~ni{tabirukovodstvo, uz{ampawac,dojutarwih~asovaslavilisuosvajaweprvogmesta. -Napravilismoprviinajte`i korak u vra}awu kluba na pripadaju}e mesto, po tradici, infrastrukturiiorganizaciji.

NarednesezoneTSKobele`ava vek postojawa i spada me|u najstarije klubove na na{im prostorima. Ne smemo da spavamo nalovorikama,udarilismostabilan temeq, ali predstoje ozbiqniji izazovi i nova dokazivawa–istakaojeDraganMilo{evi}. Odaktivnogigrawaoprostio se Petar Kara} i u revijalnom me~u, protiv selekcije lige, staviojeta~kunadugogodi{wu uspe{nukarijeru. M.Meni}anin

DUNAVSKIKUP

DejanDola{evi} dvaputapobedio DejanDola{evi}izekipepobediojeuobetrkevo`enezaDunavski kup, najve}eg takmi~ewe rekreativaca,amateraimastersauregionu,nastazamaBeo~in –Crveni~ot(brdskatrka)iBe{enovo–Crven~ot(brdskihronometar). Odziv je bio odli~an, startovaloje49voza~aizklubova Fanatik, Elite, Vojvodina, Dubl (svi Novi Sad), Tuzla, Spartak (Subotica), “Trka kroz Srbiju”,OBKBeograd,^ukari~ki,Progresiv(sviizBeograda), Miks tim Kikinda, Miks tim Senta, As (Apatin), [trbce i Metalac(Kraqevo). Zanimqivo je da je Dola{evi}(~lanekipe„TrkakrozSrbiju”)pobedioinabrdskimiprolazanim ciqevima, a  osvajawem drugog mesta u obe trke Milo{ Bukvi}izisteekipejedoprineo da sjajna manifestacija protek-

neuznakuovebeogradskeselekcije. - Dunavski kup se posebno zahvaquje restoranu „Kara{„ na obali Dunava u Beo~inu na izu- zetnomgostoprimstvu-istakaoje direktor Dunavskog kupa Tibor Tarjan.-Sadasledimalapauza,da seprikupisnagazanarednutrku, 1.julauma|arskomgraduVilawu. Rezultati (peta trka) Beo~inCrveni^ot(brdskatrka,12,4km): 1.DejanDola{evi}27:14,2.Milo{ Bukvi}(obojica“TrkakrozSrbiju”)27:36,3.NikolaGrbi},([trbce) 28:01. Prolazni ciq: 1. Dejan Dola{evi},2.Milo{Bukvi}. Brdski ciq:1. Dejan Dola{evi}, 2. Milo{ Bukvi}. [esta trka, Be{enovo-Crveni^ot,brdskihronometar, 7,1 km: 1. Dejan Dola{evi}, 19:23, 2. Milo{ Bukvi} 20:16, 3. Aleksandar Mirkovi} (Fanatik, NoviSad)21:05.

PAN^EVA^KITRIATLON

Traki}iBubwevi}eva pobednici Pan~eva~kitriatlon,uorganizacijiTriatlonklubaTami{, odr`an je19.putnaKeju„Radoje Daki}”.OvojeujednobiloiDr`avnoprvenstvo usprinttriatlonu. PrvomestouseniorskojkonkurencijipripalojeStrahiwiTraki}u izKragujevca,drugoMilanuTominuizNovogSada,atre}eVladimiru StojisavqeviuizPan~eva.UkonkurencijiseniorkipobedilajeKsenijaBubwevi}izPan~eva,drugajebilaBiqanaDedi}izSombora,atre}a Sla|anaJovanovi}izBeograda. Z.Dg.


sreda13.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

19

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO DAMA

SaCetiwakaFrancuskoj

Slavqeko{arka{aBe{ikta{a

DR@AVNO PRVENSTVO TURSKE

ErcegiBe{ikta{ osvojilisve Be{ikta{ iz Istanbula je posle turskog i Evro~elenx kupa trijumfovao i u dr`avnom prvenstvu, pobedom nad Efesom 80:76 ( 4:2 u finalnoj plej-of seriji). Srpski internacionalac Zoran Erceg postigao je 15 poena u pobedi Be{ikta{a nad Efesom, kojom je spu{tena zavesa na {ampionat Turske.Karlos Arojo i Dejvid Hokins ubacili su po 18, dok je kod Efesa najefikasniji bio Kerem Tun~eri sa 22 poena. Du{ko Savanovi} zabele`io je {est poena i ~etiri

skoka, a biv{i NBA prvak Sa{a Vuja~i} svega ~etiri poena. Erceg (27 godina, 211 cm) je u prvoj sezoni sa Be{ikta{om, posle tri godine u Gr~koj (Olimpijakos i Panionios), osvojio sva tri trofeja - drugu titulu prvaka u klupskoj istoriji, a Evro~elenx i Kup Turske prvi put.Crno-beli su posebno briqirali u plej-ofu, po{to su redom bili boqi od sva tri ovosezonska evroliga{a: Fenerbah~ea, Galatasaraja i sada Efesa. Time su stekli pravo da debituju u elitnom takmi~ewu Starog kontinenta.

[PANSKI [AMPIONAT

Realdodiruje titulu U tre}oj utakmici finala plejofa {panske ACB lige, Real Madrid je u svojoj dvorani ponizio najve}eg rivala Barselonu. Na kraju bilo je - 85:59, ali bilo je neprijatno gledati kako Madri|ani razvla~e goste po parketu u drugoj (21:9), tre}oj (23:10) i prvom delu posledwe ~etvrtine, kada je posle deset poena u nizu Nikole Miroti}a na semaforu pisalo 76:45!Da, to je 31 poen razlike.Sada je 2:1 za Real, koji }e u sredu, tako|e u Palacio de Deportes u prestonici [panije, imati priliku da dovr{i rivala u ~etiri me~a i osvoji 31. titulu prvaka dr`ave, prvu od 2007. godine. Ko bi rekao da }e biti tako posle prve utakmice, koja je zavr{ena {okantno za Real, ko{em Marseliwa Uertasa za pobedu s pola terena!? Ali, da su boqi ove sezone, Madri|ani su nagovestili ve} u drugom me~u u Kataloniji, koji su dobili ekspresnim oporavkom od {oka i sve to potvrdili su na svom terenu u tre}oj utakmici. Ekipu Pabla Lasa mo`da o~ekuje i najte`i posao da ve} otpisanog protivnika pobedi bar jo{ jednom, u sredu ili subotu, ako to bude potrebno. Ako se to i dogodi, Real }e ove sezone osvojiti duplu krunu, jer je jo{ ranije trijumfovao u Kupu kraqa. Ovu utakmicu, pored dominacije jednog tima, obele`io je i fizi~ki sukob ko{arka{a Barselone Pita Majkela i na{eg

Seniorska `enska reprezentacija Srbije danas startuje u kvalifikacijama za plasman na Evropsko prvenstvo 2013. godine, koje }e se odr`ati u Francuskoj. Srbija danas gostuje Crnoj Gori, utakmica se igra na Cetiwu od 20 ~asova. Izabranice selektora Marine Maqkovi} nalaze se u grupi B sa selekcijama Estonije, Poqske, [vajcarske i Crne Gore. U kvalifikacijama za {ampionat Starog kontinentra u~estvuje 25 reprezentacija podeqenih u pet grupa, a po dve prvoplasirane ekipe (ukupno deset) izbori}e vizu za Francusku, uz ve} sigurne u~esnike Rusiju, Tursku, ^e{ku, Hrvatsku, Veliku Britaniju i Francusku. Neuspeh u prethodnim kvalifikacijama za EP u Poqskoj doneo je promene u reprezentaciji. Umesto Miodraga Veskovi}a, dirigentsku palicu preuzela je Marina Maqkovi}, trener prvaka Srbije Partizan Galenike. Selektirana je ekipa, a pripreme su proteklih dva meseca obavqene u Tivtu, Sloveniji i Nema~koj. - Prvi put sam kapiten i presre}na sam zbog toga. Biti vo|a ovakve ekipe je velika stvar. Atmosfera u reprezentaciji je fenomenalna, sve jedva ~ekamo da kvalifikacije startuju sa `eqom da se domognemo Francuske - re-

@enskako{arka{kareprezentacijaSrbije

kla je kapiten reprezentacije Milica Dabovi}. Srbiju o~ekuje te`ak ispit u derbi okr{aju na Cetiwu. Izabranice selektora Miodraga Baleti}a, predvo|ene Ivom Perovanovi}, Anom Tur~inovi} i Amerikankom [ej Marfi pro{le godine su u Poqskoj osvojile {esto mesto i za malo im je izmakao direktan plasman u Francusku.

Terminikvalifikacija 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

kolo kolo kolo kolo kolo kolo kolo kolo

-

13. jun: Crna Gora - Srbija (Cetiwe, 20.00) 20. jun: Srbija - [vajcarska (Smederevo, 20.00) 23. jun: Poqska - Srbija (Krosno, 18.00) 27. jun: Srbija - Estonija (Kragujevac, 20.00) 30. jun: Srbija - Crna Gora (Beograd, 20.00) 7. jul: [vajcarska - Srbija (Friburg, 17.30) 11. jul: Srbija - Poqska (Beograd, 20.00) 14. jul: Estonija - Srbija (Talin, 20.15)

- Crna Gora je najja~a u grupi, tu nema dileme. Da se radi o kvalitetnoj ekipi govori i wihov plasman na posledwem EP. Individualni kvalitet je na wihovoj strani, a u prednosti su i zato {to igraju dugi niz godina u istom sastavu i odli~no se poznaju. Kod na sje sve novo. Od nas 16, samo ~etiri su ranije igrale zajedno. Imamo ogromnu `equ, veliko samopouzdawe i to mo`e da presudi. Va`no je da se dr`imo dogovora, moramo svih 40 minuta da izgaramo na terenu. Ko bude imao vi{e snage i dozu sre}e slavi}e - smatra Milica Dabovi}. Srbija sa druge strane ima imerativ stvarawa kulta dr`avnog tima, kao i dobrih rezultata. Ekipu }e predvoditi Ivanka Mati}, Sara Krwi}, Milica i Ana Dabovi}. Izostanak Sowe Petrovi} je veliki hendikep za na{ tim, a i priroda povrede Jelene Milova-

SastavSrbije Na spisku selektor Marine Maqkovi} su slede}e ko{arka{ice: Tijana Ajdukovi}, Milica Dabovi}, Milica Ivanovi}, Nevena Jovanovi}, Duwa Pr~i}, Tamara Rado~aj, Nevana [apowi}, Dajana Butulija, Maja [kori}, Jelena Milovanovi}, Kristina Balti}, Sara Krwi}, Marina Mandi}, Ivanka Mati}, Jelena Maksimovi}, Ana Dabovi}. novi} mo`e da predstavqa problem za stru~ni {tab na startu kvalifikacija. Savez je odlu~io da se zbog popularizacije ko{rake kvalifikacione utakmice igraju u Smederevu, Kragujevcu i Beogradu. I. Grubor

NBA LIGA

Po~iwevelikofinale NovicaVeli~kovi}(Real)

reprezentativca iz redova Reala Novice Veli~kovi}a. U trenucima ludila u tre}oj ~etvrtini, kada je zaradio i tehni~ku i namernu gre{ku, Majkel je ~ak i udario rukom u lice Veli~kovi}a, potom poku{ao dodatno da se obra~una sa realovcima i za sve to nije izba~en s parketa!? U trenutku incidenta, bilo je 52:34, sedam minuta pre kraja tre}e ~etvrtine. Novica je pogodio jedno slobodno bacawe i tako produbio ponor protivnika, koji je trojkom Miroti}a 30 sekundi pre kraja iste ~etvrtine bio u zaostatku od 30 poena (69:39). Bila je to serija 23:7, jo{ dominantnija od one iz druge ~etvrtine, kada je doma}in od 25:25 stigao do 41:26.

U no}i izme|u utorka i srede po~iwe finalna serija NBA lige izme|u Oklahoma siti Tandera i Majami Hita.Prednost doma}eg parketa ima}e Oklahoma, koja je ostvarila boqi skor u regularnom delu, a igra se do ~etiri pobede. Bi}e to i duel trostrukog najkorisnijeg igra~a lige Lebrona Xejmsa i trostrukog najboqeg strelca lige Kevina Durenta. Peti put od 1967. godine igra}e MVP protiv najboqeg strelca u finalu, a prvi put posle 1997 godine kada su Bulsi, predvo|eni Majklom Xordanom, pobedili Karla Melouna i Jutu. Ukupno, tri od polsedwa ~etiri duela dobio je najboqi strelac. - Jedino je ovako pravedno - rekao je Lebron. Xejms u veliko finale ulazi posle fantasti~nog izdawa u {estoj i sedmoj utakmici finala istoka protiv Bostona kada je preuzeo stvari u svoje ruke i odgovorio kriti~arima koji su ga prozi-

Ko{arka{iMajamiHita

TRKA PRIJATEQSTVA U KULI

Imasovnostikvalitet U Kuli je, u organizaciji Atletskog kluba Hajduk maraton tim, odr`ana ~etvrta po redu Trka prijateqstva, koja je imala i me|unarodni karakter, jer su uz takmi~are iz na{e zemqe nastupili i atleti~ari iz Ma|arske, Hrvatske i Republike Srpske. Da ova trka postaje sve kvalitetniji atletski doga|aj potvr|uje i podatak da je bilo prijavqeno 374 u~esnika, a da je trku zavr{ilo wih 283. Ako se zna da je prethodnu trku zavr{ilo 187 takmi~ara, onda je jasno da kulska Trka prijateqstva po masovnosti raste. - Uvek mo`e boqe, ali imamo razloga da budemo zadovoqni onim {to smo podarili Kuli. Trka je sve masovnija, a ako se ima u vidu i podatak da je prvih deset takmi~ara stazu dugu 6 kilometara savladalo za vreme ispod 20 minuta, jasno je da ova atletska manifestacija stasava u veoma kvalitetno takmi~ewe ka`e jedan od organizatora trke, kulski maratonac Zdravko Mi{ovi}.

StartTrkeprijateqstvauKuli

U `enskoj konkurenciji najboqa je bila srpska olimpijka iz Ivawice Ana Suboti} koja je ostvarila vreme od 21 minut i 58 sekundi, druga je bila takmi~arka iz Ma|arske Zita Ka~er ( 22 minuta i 6 sekundi), a tre}a na{a reprezentativka Marjana ^egar-Luki} sa vremenom 22 minuta i 14 sekundi. U mu{koj konkurenciji prvo mesto je osvojio ma|arski reprezentativac na 800 metara Olah Tama{ pretr~av{i 6 kilometara za 18 minuta i 12 sekundi, drugi je bio srpski reprezentativac Goran Mili~i} iz Kosova Poqa sa vremenom 18 minuta i 16 sekundi i tre}i reprezentativac Ma|arske Tama{ Tot koji je ostvario vreme od 18 minuta i 18 sekundi. Od kulskih atleti~ara najvredniji rezultat je ostvario Veqko Popovi}, koji je sa vremenom od 21 minuta i 47 sekundi zauzeo dvadeset i {esto mesto. \. Bojani}

vali da be`i od loppte kada se lomi utakmica. U odlu~uju}oj sedmoj utakmici veliku podr{ku ovogodi{wi MVP je imao i u Dvejnu Vejdu i Krisu Bo{u. Podatak da je velika trojka Hita postigla svih 28 poena u posledwih 12 minuta protiv Bostona dovoqno govori o tome ko }e za Oklahomu predstavqati najve}u opasnost. Oklahoma je na putu do velikog finala osim San Antonija savladala Lejkerse i Dalas, a te tri ekipe su osvojile deset od posledwih 13 titula. Ovo je za Oklahomu prvo finale od 1996. godine kada su bili Supersoniksi i kada su igrali u Sijetlu. U regularnom delu Majami i Oklahoma odigrali su dva me|usobna me~a i oba su dobili doma}ini. Ove dve fran{ize se nikada nisu srele u plej-ofu, a imaju po jednu titulu. Majami je 2006. pobedio Dalas u finalu, a Tanderi su kao Sijetl 1979. pobedili u finalu Va{ington u pet me~eva.

ZAVR[ENA SEZONA U NHL LIGI

Kingsimatitula Hokeja{i Los An|eles Kingsa osvojili su prvi Stenli kup u 45-godi{woj istoriji kluba. Kingsi su u velikom finalu NHL lige slavili sa 4:2 u pobedima protiv Wu Xersi Devilsa. Devilsi iz Wu Xerzija su, po{to su gubili sa 3:0 u finalnoj seriji, uspeli da ostvare dve pobede u nizu, ali su Kingsi u {estom me~u pobedom na svom klizali{tu ipak do{li do titule-6:1.Pobednik odlu~uju}eg me~a nijednog trenutka nije dovo|en u pitawe, po{to su Kingsi ve} u prvoj tre}ini me~a poveli sa 3:0. Do ove titule, najbli`i osvajawu Stenli kupa, tim iz grada an|ela je bio 1993. godine, kada su u finalu dobili prvu utakmicu protiv Montreal Kenedijensa, ali su izgubili naredne ~etiri. Tada je u timu Kingsa bio legendarni Vejn Grecki, a sada ih je do titule predvodio momak sa prostora biv{e Jugoslavije – Slovenac An`e Kopitar, koji je bio najboqi strelac i asistent tima. Interesantno je da su Kingsi u plej-of u{li sa osme pozicije na Zapadu i da su na putu do finala uspeli da izbace tri prvoplasirana tima – Vankuver, Sent Luis i Finiks.


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda13.jun2012.

ATRAKCIJENA ZREWANINSKOMKORZOU

PrviLali} U Zrewaninu je, radi popularizacije {aha u gradu, odr`ana zanimqiva {ahovska priredba pod nazivom “Korzo fest 2012”. Na nekada{wem korzou lokalni {ahisti iznenadili su sugra}ane javnim odigravawem blic turnira. Sudio je i zapisnik vodio Pera Raci}. Posle devet odigranih kola plasman je slede}i: 1. Dragan Lali} 7,5, 2. Neboj{a Somborski 7, 3. Predrag Bodiroga 5,5, 4-5. Slobodan Markov, Milo{ Piperski 4,5, 6. Slobodan Milo{evi} 2,5, 7-9. Nikola Milovi}, Ivan Adamov, Zoran Ja}imovi} 1,5 poen. ME\UNARODNOPRVENSTVO VOJVODINE

Kvalifikacije zaseniorei omladince Tre}e otvoreno me|unarodno prvenstvo Vojvodine odr`a}e se u Tehni~koj {koli “Mileva Mari}-Ajn{tajn” od 29. juna do 5. jula. Igra}e se po {vajcarskom sistemu u 9 kola. Ove godine turnir se tretira i kao seniorski i kao juniorski {ampionat Vojvodine. Naime, ~etvorica prvoplasiranih sa srpske rejting liste odigra}e naknadno dopunski me~ za dva mesta za naredni {ampionat Srbije. Tako|e }e i najuspe{niji omladinci po zavr{etku prvenstva odigrati ~etvorome~ za plasman na ovogodi{we omladinsko prvenstvo Srbije. Tempo igre je 90 minuta po igra~u uz bonus 30 sekundi po odigranom potezu do kraja partije. Kao uvertira za prvenstvo, 28. juna, odr`a}e se i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u cugeru, a po zavr{etku prvenstva u klasi~nom {ahu, 6. jula, na redu je i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu. Svakog dana bi}e organizovano za vreme redovnog kola i minimum 2 cuger turnira sa 10-12 u~esnika. Za sva takmi~ewa organizator obezbe|uje komplet rekvizite za igru. Prema informacijama iz [S Vojvodine do sada ima preko 120 prijavqenih igra~a. Op{irnije informacije mogu}e je videti na www.vojvodinachess.net ili se obratiti na telefone 021/572-238, 021/450714 ili 064/124-9741. Mogu}e su prijave i na vojvodinachess@sbb.rs ili sinisadrazic@sbb.rs.

OPEN„TISKICVET“UNOVOMBE^EJU

Poenzadoma}ine Posle pet godina opet smo u areni novobe~ejskog Doma kulture. Pet godina {ahovskog ni~ega, malo li je? U i{~ekivawu po~etka ceremonije sve~anog otvarawa za trenutak smo se udru`ili sa nostalgijom za prethodnih 25 leta, gde su nam prodefilovali poznatih likovi Duleta Rajkovi}a, Vladimira Sutorikina, Mikija Markovi}a, Dragana Kosi}a, Dejana Anti}a, Dragutina [ahovi}a, Mir~eta Lazi}a, Neboj{e Ilijina, Miklo{a Kaposta{a, Antoanete Stefanove, Bo{ka Abramovi}a, Bate Milo{evi}a, Miodraga Savi}a, Borka Lajthajma, Julijana Radulskog, Miroslava To{i}a, Marije Manakove, mla|anih Nikole \uki}a, Bobana Bogosavqevi}a, StevanJovi} Milo{a Roganovi}a... A onda su rawu Tomislava Ratkovi}a, zamenas u sada{wost vratili najmla|i nika predsednika i Sa{e [u}uropripadnici KUD-a „Be}arac“, pod vi}a, zamenika predsednika za turukovodstvom Olivere Bla`in, rizam, omladinu i sport, kao i disimpati~nim kulturno-umetni~- rektorice Doma kulture Maje Bakim programom uz aplauze svih ra~kov. Konferansu na otvarawu prisutnih. Da java nije san potvr- ve{to je vodila glumica Edita Zedio nam je Milivoj – Mi{a Vreba- rebewi – Tewi. Takav uvod za turlov, predsednik Op{tine Novi nir impresionirao je u~esnike koBe~ej, koji je u svom pozdravnom go- ji su svojim pona{awem i zalagavoru gostima i u~esnicima turni- wem tokom ~itavog turnira opravra ukazao na pote{ko}e oko orga- dali potrebu za nastavkom tradinizacije turnira u prethodnom pe- cije. U tome su svoj doprinos dali riodu, ali i sa ~vrstom verom i i Mirko Ili~i}, direktor turniobe}awem da }e se tradicija novo- ra i Milorad Azucki, ~lan organibe~ejskog opena nastaviti kao jo{ zacionog odbora. jedan prilog bogate kulturno[to se ti~e samog turnira, poumetni~ke ponude grada. red devet Fide majstora, o{tru Da su doma}ini zaista spremni borbu za sam vrh od starta je naza nastavak tradicije govorilo metnuo mk Stevan Jovi} iz Novog nam je i prisustvo sve~anom otva- Sada koji je sa {est pobeda zaslu-

`eno slavio. Na drugom mestu je zavr{io FM Zoran Jakovqev, ~lan Budu}nosti iz Srpske Crwe, koji je jedini uspeo, u burnoj partiji, da savlada pobednika turnira. Drugi ~lan istoimenog kluba, talentovani Sr|an [ukovi}, pored novih 23 rejting poena, osvojio je i specijalne nagrade za najboqe plasiranog omladinca i igra~a do 2000 rejtinga. Nagradu za najboqeg igra~a op{tine Novi Be~ej osvojio je Du{ko Petrovi} iz Kumana, a nagrada za najuspe{nijeg veterana pripala je Zlatku Parnickom iz Ba~ke Palanka, ina~e, ~lanu Mladosti iz Ba~kog Petrovca. Kona~an plasman: 1. Stevan Jovi} 6, 2. Zoran Jakovqev 5,5, 3-4. Qubomir Vrani}, Milan Zlati} 5, 5-10. Du{ko Petrovi}, Robert Veleski, Pavle Levnaji}, Zlatko Parnicki, Sini{a Paro{ki, Krasoje Notaro{ 4,5, 11-14. Miloje Braji}, Jano{ Dostan, Stevan Sr|anov, Du{an [evo 4, 15-20. Sava Manojlovi}, Mladen [trbac, Zoltan [imowi, Stevan Popov, Sr|an [ukovi}, Miroslav Mihaq 3,5, 21-27. Obrad Sirotanovi}, Damjan Pewov, Lorand [aki}, Simeon [aki}, Momir Jovanovi}, Zoltan Na|, Ferenc Mesaro{ 3, 28-31. Vladislav Golupski, Marinko Naumov, Toma Brki}, Zvonimir Aleksi} 2,5, 3233. Velibor Trajkovi}, Vojko Grabe` 2, 34-36. Sini{a Ru`i~i}, Qupko Vasi}, Ivica Koledin 1,5 poen. B.Dankovi}

DAN[AHAUMELENCIMA

Zlatoza TeodoruiDejana Po dugogodi{woj tradiciji, istog dana kada se igra i vikend turnir povodom seoske slave „Duhovi“, u Melencima se odr`ava i otvoreno pojedina~no prvenstvo u~enika osnovnih {kola op{tine

3. David Omorjan, 4. Kosta Isi}, svi sa po 5 poena, 5-7. Danilo Jahura, Marina Robal, Stefan Tadin 4,5, 8-12. Nikola Pani}, Ivana Litri~in, Sini{ Levnaji}, Ogwen Lozani}, Marko Stojanov-

Stanojevi}, Milanko Bili} 5, 67. Jakov Petri}, Ma{a Milivojevi} 4,5, 8-13. Nemawa @upunski, Sima Vojin, Bojana Robal, Jovan Beli}, Matilda Navratil, Iva Vujkov 4, 14-17. Uro{ Doro{kov,

Re{ewe problema br. 392 (Edmond Barthelemy, Miniatures Stradegiques 1935.) sa pozicijom: beli – Kb4, Dc6, Tc1, Ld5, pe{ak c3; crni – Kb2; je 1.Lh1! Iznudica. Na 1...K:a2 sledi 2.Dh2 mat.

U Moskvi je u toku Memorijal Mihaila Taqa. Deset toreadora, dostojnih da obele`e slavu gusara iz Rige, sa prose~nim rejtingom od 2776 poena ~ine visoku 22 kategoriju turnira. Ve} u prvom kolu nagove{teno je da }e turnir, za razliku od nedavno zavr{enog me~a Anand – Geqfand, biti veoma uzbudqiv: ~etiri odlu~ene partije pobedili su u sve ~etiri igra~i sa belim figurama a jedna partija je zavr{ena remijem. Posle tri odigrana kola stawe na tabeli je: 1-2. Raxabov, Morozevi~ 2,5, 3. Kramnik 2, 4-5. Karlsen, Arowan 1,5, 6-10. Mek [ejn, Karuana, Toma{evski, Gri{~uk, Nakamura 1 poen. Kramnik je u drugom kolu pobedio Gri{~uka u dobro poznatoj klasi~noj varijanti Kraqeve indijke. Prema mi{qewu komentatora Gri{~uk je upao u ku}nu analizu Kramnika.

Kramnik–Gri{~uk KraqevaindijkaE97 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.d4 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.b4 Sh5 10.g3 Ova varijanta Kraqeve indijke bila je vrlo aktuelna kasnih 90tih. Kramnik je u teoretskim raspravama bio prepoznatqiv po popularnom 10.Te1. Zanimqivo je videti Kramnika jo{ jednom u akciji sa starom dobrom varijantom kao {to je to bilo i protiv Girija pro{le godine. 10...f5 11.Sg5 Sf6 12.Lf3 c6 13.Lg2 Protiv Girija je igrao 13.La3. 13...h6 14.Se6 L:e6 15.d:e6 S:e4 16.S:e4 f:e4 17.b5! Ove pozicije su uvek pune zamki. Izgleda kao da crni dobija ne samo piona, za oslabqeno poqe e6, ve}, u mnogim slu~ajevima, kreira sna`an pe{a~ki centar. U stvarnosti, u ve}ini slu~ajeva, ovaj pe{a~ki centar potpada pod pritisak lova~kog para belog i ako pre`ivi kasnije, bez sumwe, postaje struktura za prednost. Ciq b5 poteza je da otvori dijagonalu a1-h8 za lovca crnopoqca. 17...Tf6 18.L:e4 T:e6 19.Da4 d5 20.Td1 Crni je bu{an po mnogim poqima. On bi sada ra-

do vratio piona da postigne izjedna~ewe, ali to nije tako jednostavno. 20...Kh7 20...Dc8 21.c:d5 c:d5 22.T:d5! S:d5 23.L:d5 Kh7 24.L:e6 D:e6 25.Le3 je vrlo neprijatno. Lovac na g7 je lo{ sve dok je beli lovac na e4, ali dok ga ne otera crni ima velike pote{ko}e. 21.c:d5 c:d5 22.Db3 Bodqi ima sve vi{e. 22...Tb6 23.a4! 23.L:d5 Td6 24.Lf3 T:d1+ 25.L:d1 e4 26.Tb1 Sd5 sa kontraigrom, bi u~inilo Gri{~uka sre}nim ~ovekom. ^ak i tada beli bi bio boqi, ali bi crni zadr`ao izvesnu mogu}nost za aktivnost zbog nespretnog polo`aja belih figura. Naravno da to nije ono {to bi Kramnik dozvolio. 23...a6 24.La3 a:b5 25.L:e7 D:e7 26.T:d5 Poru{io se centar i mada je crni zadr`ao piona vi{ka, nema sumwe u to ko stoji boqe. Lovac na e4 kontroli{e mnoge dijagonale; vr{i pritisak na g6 i b7-pione. Te{ko je odr`ati ovu poziciju, vrlo te{ko. . 26...b4 27.a5 Df7 28.h4 Crni je bespomo}an protiv pretwe h5 pa mora sam da odigra taj potez. 28...h5 28...Kh8 29.Td8++-; 28...Kg8 29.h5 g:h5 30.Tad1 i crni nema odbrane.

29.Dd1 Obi~an potez, ali vrlo sna`an. Dama brani topa na a1, priprema potporu za drugog na d7, a ciqa i na h5. Pozicija crnog je bez nade i Gri{~uk predaje. Potpuna i uspe{na demonstracija eksperta za Kraqevu indijku. Kada ~ovek potra`i model za igru: kako igrati protiv Kraqeve indijke kao beli, siguran sam da }e ova partija poslu`iti. 1:0 Komentar:A.Ramirez Pripremio:B.Dankovi}

ME\UOP[TINSKALIGAZREWANIN Rezultati5.kola:Jedinstvo(NoviBe~ej)-Borac(Aleksandrovo)3,5:4,5,Radni~ki(Ja{aTomi})-Proleter2(^oka)5:3,Aradacslobodan.Plasman:1.Jedinstvo9(22,5),2.Borac9(16,5),3. Aradac6(18),4.Radni~ki6(14,5),5.Proleter(2)0(8,5).

VOJVO\ANSKELIGE GrupaBa~ka

Dobitnicipriznawanatakmi~ewuuMelencima

A. Archambault La Pre{e, 1901.

Taquupomen

SEVERNOBA^KALIGA

[AJKA[KALIGA

Belidajemat udvapoteza

ANALIZIRANEPARTIJE

Rezultati5kola:Bezdan-@ednik(Stari@ednik)5:3,Ada–Sivac 1,5:6,5,MiqoVujovi}”(Crvenka)-Potisje(Kawi`a)5:3,“@akiJo`ef” (StaraMoravica)-Elektrovojvodina(Subotica)4,5:3,5,Polet(Rastina)-Mladost(Oxaci)4,5:3,5,Hajduk(Kula)-“Milo{Raki}”(Ratkovo) 4:4.Plasman:1.Sivac13(28),2.Bezdan13(22,5),3.“MiqoVujovi}”10 (21,4.Mladost8(23),5.“@akiJo`ef”7(20,5),6.Ada7(16,5),7.Hajduk 6(21),8.Elektrovojvodina5(20,5),9.Polet5(18),10.“Milo{Raki}” 4(19),11.Potisje2(16),12.@ednik1(14).

Rezultati2.kola:BudisavaHajduk (Gardinovci) 4:4, [ajka{-Pion(Be~ej)5,5:2,5,Omladinac(@abaq)-Jugovi}2(Ka}) 5:3, Sloga (Lok) –[ajka{ (Koviq)1,5:6,5.Rezultati3.kola: 1.[ajka{ (Koviq) - Budisava 4,5:3,5, Jugovi} (2) – Sloga 7,5:0,5, Pion – Omladinac 5,5:2,5, Hajduk – [ajka{ 2:6. Plasman: 1. [ajka{ 9 (19), 2. Pion 6 (15,5), 3. Omladinac 6 (13,5),4.[ajka{(Koviq)6(13), 5. Budisava  4 (14), 6. Jugovic (2) 3 (11), 7. Hajduk 1 (6,5), 8. Sloga0(4,5).

PROBLEMBR.393

dnevnik

Zrewanin. Tako se s pravom mo`e re}i da je to dan {aha u Melencima. Turnir je odigran 2. juna u prostorijama Osnovne {kole “Dr Branko Vrebalov”. Zanimqivost je da su sudije bili profesori Vladimir Jovanov i Tihomir Bogovi}, ina~e, op{tinske {ahovske sudije. Plasman u~enika 5-8. razreda: 1. Teodora Raci}, 2. Danka Lali},

ski 4, 13-14. Ferenc Fekete, Marica Te{i} 3,5, 15-17. Aleksandar Ma}a{, Igor Vujanov, Sa{a Stankovi} 3, 18. Milo{ Jovanovi} 2,5, 19-20. Aleksa Ratkovi}, Jovan Ponorac 1,5, 21. Nikola Petrovi} 1, 22. \or|e Petrovi} 0. Plasman u~enika 1-4. razreda: 1. Dejan Omorjan 6,5, Petar Grubor, 3. Aleksa Savin 5, 4-5. Ivana

Tomislav Navratil, Aleksej Barto{, Marijana Bili} 3,5, 1823. Vuk [erbula, An|ela Radomir, Andrej Nikoli}, Marko Gligor, Robert [jagi, Nikola Ble{i} 3, 24-25. Denis Straka, Jovan Nikoli} 2,5, 26-28. Milan Zimowi}, Dejan Radowi}, \or|e Petar Daraba{ 2, 29. Janko Jona{ 1 poen.

ZONSKALIGA SREM

NOVOSADSKA LIGA

SEVERNOBANATSKA LIGA

Rezultat3.kola:Sremac(^erevi}) - [imanovci 5:3. Rezultati4.kola:[imanovci-Dowi Srem(Pe}inci)6,5:1,5,Banovci Dunav(2)-Dunav(NoviSlankamen)0:8,Rudar(Vrdnik)-Borac (Klenak) 6:2, „Brile“ (Ruma) Sloga (Hrtkovci) 3:5, Sremac (^erevi})-Podunavac(Belegi{) 5:3.Plasman:1.Dunav12(26,5), 2. Sremac 12 (20), 3-4. Podunavac,Rudar7(17,5),5.[imanovci6(17,5),6.Sloga5(16),7.DowiSrem4(10,5),8.Borac3(15), 9.BanovciDunav(2)1(6,5),10. „Brile“0(13).

Rezultati4.kola:Promocija – Penzioner 8:0, Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) - Jedinstvo (Rumenka) 3,5:4,5, Bubamara (2) @elezni~ar4,5:3,5,Borac-E|{eg 6,5:1,5, Dnevnik - ^enejac (^enej) 5:3, Kraqica PTT 2 (Petrovaradin) slobodna.  Plasman:1.Bubamara(2)10(21),2. @elezni~ar 7 (18,5), 3. Jedinstvo7(14,5),4.Dnevnik7(14(-), 5.Borac6(16(-),6.Penzioner6 (12(-),7.Promocija5(18),8.Pru`ena ruka  4 (15,5), 9. E|{eg 1 (12), 10. Kraqica-PTT 1 (10(-), 11.^enejac1(8,5).

Rezultati 5 kola: Budu}nost (Srpska Crwa) - 2. Oktobar (Kumane) 4:4, Mladost (Bo~ar) - Proleter (Zrewanin)5:3,Lehel(Mu`qa)-Madost(Ban. Despotovac) 4:4,  Jedinstvo (E~ka) NoviKne`evac2:6,Mladost(Luki}evo)–Zlatica4,5:3,5,Radni~ki(Kikinda)-Krajina(Kraji{nik)3,5:4,5.Plasman: 1. Krajina 15 (29), 2. Lehel 10 (24,5),3.Mladost(Bo~ar)9(23),4.Novi Kne`evac 9 (19), 5. Mladost (Ban. Despotovac) 8 (22,5), 6. Mladost (Luki}evo)8(20,5),7.2.oktobar7(21),8. Proleter7(19,5),9.Budu}nost5(17), 10.Zlatica4(15),11.Radni~ki3(21) 12.Jedinstvo0(8).

Rezultati 5. kola: Adice (Novi Sad) – Prigrevica 6,5:1,5, Omladinac(Kucura)-Ba~kaPalanka3,5:4,5,Radni~ki(Bajmok)Vulkan Protektor (Apatin) 3:5, Hercegovac (Gajdobra) - BT[K (Ba~kaTopola)5,5:2,5,Srbobran-Senta5,5:2,5,Vojvodina(NoviSad)–Panonija7:1.Plasman:1.Vojvodina15(30),2.Adice 12(26),3.Hercegovac12(22(-),4.Srbobran10(25),5.Senta9 (22),6.Omladinac7(16,4(-),7.Ba~kaPalanka6(18),8.Vulkan Protektor4(15),9.Radni~ki3(17,5),10.BT[K3(13),11.Prigrevica2(16),12.Panonija1(11).

GrupaBanat Rezultati5.kola:Kova~ica-Proleter(^oka)2:6,“BoraIvkov”(BanatskoNovoSelo)-“BoraKosti}”(Vr{ac)3:5,Napredak(^estereg)-“Bata]osi|”(Opovo)1,5:6,5,Naftagas2(Elemir)-Bile}anin(Se~aw)3:5,Rusanda(Melenci)–Alibunar4:4, Sloga(Plandi{te)-PA[K(Pan~evo)3:5.Plasman:1.2.“Bata ]osi|”15(28),2.“BoraKosti}”15(27,5),3.PA[K10(24),4. Bile}anin10(21,5),5.Alibunar9(22),6.“BoraIvkov”7(20), 7.Proleter6(18),8.Rusanda5(18,5),9.Napredak3(16,5),10. Kova~ica2(17),11.Naftagas(2)1(14),12.Sloga1(13).

GrupaSrem Rezultati 5. kola: Sloga (In|ija) - “Car Uro{“ (Jazak) 2:6, Hajduk(Be{ka)-Cement(Beo~in)3,5:4,5,Bano{tor-Borac(VelikiRadinci)4:4,Sremac(Vojka)-BanovciDunav2:6,Radni~ki ([id) - Stara Pazova (2) 5:3, LSK (La}arak) slobodan.  Plasman:1.BanovciDunav12(23),2.“CarUro{“10(23,5),3.Cement9(16,5(-),4.Radni~ki8(22),5.StaraPazova(2)8(20,5),6. Hajduk7(17,5(-),7.Sremac7(17,5),8.LSK4(16,5(-),9.Borac2 (18),10.Bano{tor1(13(-),11.Sloga1(12(-).


sreda13.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

21

INTERVJU NENADPAGONIS,PETOSTRUKISVETSKI[AMPIONUKIK-BOKSU

Uringupamet va`nijaodmi{i}a Nenad Pagonis, qudina u pravom smislu te re~i, je najboqi na{ i svetski kik-bokser. Visok, vitak i veoma sna`an, na svakom koraku izaziva pa`wu. Ima ova mom~ina i du{u i hrabro srce, izuzetnu inteligenciju i elokventnost, a krasi ga i mirno}a. Me|utim, kad u|e u ring postaje pravi lav, borac bez mane i straha, koji ne uzmi~e ni pred jednim rivalom. Te osobine bile su i odlu~uju}e za osvajawe dve profesionalne i tri amaterske svetske titule i dve evropske. On je jedini borac na planeti koji je svetske titule osvajao u tri razli~ite te`inske kategorije. Uz to, najmla|i je kapiten na{e najboqe selekcije u istoriji ovog borila~kog sporta. Nedavno se vratio iz Australije, gde je osvojio profi svetsku titulu u superte{koj kategoriji, u verziji VKBF.  I por ed sveg a {to ste osvojili, i daqe imate nesmawene  motivedapobe|ujete? - Volim izazove, i ne samo to, oni se jednostavno ra|aju u meni, jer uvek `elim samo pobede. Jednostavno, na taj na~in postaje se adrenalinski zavi-

 Zna~i li to da name}ete svojstilborbe? - Moje najja~e oru`je je, da tako ka`em, mozak. Mislim da sam dosta inteligentan borac i da uvek mogu da nametnem svoj stil neophodan za dati trenutak. Sem toga,

rac i da padne. Ipak, priznajem da volim fajterski stil borbe, jer uvek su mi uzori bili oni stari bokseri fajteri, koji samo idu napred. ^ak i kad sparingujem imamo rundu za pravi fajt.  Kadsmokodklasi~nog boksa, jednom prilikom rekli ste da }ete pre}i u profesionalce. Da li i daqe razmi{qate o tome? - Od te ideje ne odustajem. Odradi}u jo{ nekoliko me~eva u kik boksu i pre}i }u onda u klasi~an boks. On je postao nekako monoton i sve se radi zbog biznisa. Jednostavno, `elim da mu vratim atraktivnost, a to mogu. Ho}u da kao Nenad Pagonis pravim novo poglavqe u svojoj sportskoj karijeri. Ina~e, u kik boksu borim se za klub Majk xim i jedini sam borac sa ovih prostora u tom kolektivu, u kome trenira i Badr Hari, kao i jo{ neki sjajni borci.  Otkud vi da se borite u Australiji i to van VAKO federacije? - Dobio sam poziv da se borim, a rival mi je bio Nato Laui. Prihvatio sam poziv, jer mogu da se borim u svakoj asocijaciji i bio je to za

TribineuvelikojdvoraniSpesauvekpunekadaigrareprezentacija

ZADVENEDEQESVETSKALIGAUSRBIJI

NoviSadnapotezu Svetska liga u Novom Sadu! U godini Olimpijskih igara, Evropskog fudbalskog prvenstva i drugih velikih takmi~ewa, koje nas o~ekuju ovog leta, mo`da nema previ{e mesta za odbojku koja je ~esto znala da bude van doma{aja na{e javnosti. Zemqa aktuelnih evropskih {ampiona i {ampionki, koja je pre bezmalo dve decenije na velika vrata u{la u svetski krem igre preko mre`e, jo{ jednom je dobila privilegiju da organizuje veliki turnir koji }e da isprati ~itav svet. Svetska liga u Novom Sadu! @iteqi mo`da najodbojka{kijeg grada u dr`avi ima}e priliku na delu da vide igra~e iz svoje varo{i, ali i ostale momke koji su nas sve toliko obradovali u proteklom periodu, a celokupan u`itak upotpuni}e aktuelni svetski prvaci i branioci titulwe u Svetskoj ligi Rusi, uvek dobri i kvalitetni Kubanci i Japanci s kojima je svaki susret veoma neizvestan. Svetska liga u Novom Sadu! Na`alost, govorka se u uvek dobro obave{etenoj odbojka{koj novosadskoj ~ar{iji da veliki problemi o~ekuju organizatora? Odbojka-

{ki klub Vojvodina NS seme tehni~ki je organizator posledweg vikenda najkomercijalnijeg takmi~ewa na svetu. Do sada je mnogo puta s najvi{om ocenom polagala ispit iz organizacije, stoga nema razloga da bilo ko sumwa da }e i ovoga puta sve prote}i u najboqem redu i da }e neverne Tome jo{ jednom morati da odaju priznawe novosadskom crveno-belom klubu. Naravno, ne treba mnogo pri~ati o tome koliko je najboqem sportskom kolektivu u na{oj ravnici neophodna pomo} grada i Pokrajine u predstoje}oj organizaciji, jer nikome ne}e slu`iti na ~ast da se Novi Sad obruka. Svetska liga u Novom Sadu! Nema lep{e prilike da velika dvorana gradske sportske lepotice bude ispuwena do posledweg mesta i da Srbija, kroz Novi Sad, jo{ jednom poka`e svetu da je kadra za organizacije velikih priredbi, ali i da voli i po{tuje odbojku i da ne}e {tedeti grla i dlanove da pozdravi najboqu reprezentaciju Satrog kontinenta. U krajwem slu~aju, momci su to zaslu`ili, i vi{e od toga. Pre nekoliko dana su jo{ jednom potvrdili klasu na Interkon-

tinentalnim kvalifikacijama u Japanu, ubedqivo pobedili na sedam utakmica i izborili vizu za London. Vikend Svetske lige u Novom Sadu bi}e izvanredna prilika da na{e orlove ispratimo, najpre na finalni turnir ovog takmi~ewa, ujedno i na Olimpijske igre, na kojim, uz malo sre}e, mogu i do medaqe. I niko to Novosa|anima ne sme da uskrati. Svetska liga u Novom Sadu! Nije tajna da su finansije uvek problemati~ne, ali je na{ grad i ranijih godina znao da se izbori za organizaciju barem jedne ili dve utakmice, a mnogi su pri~ali da je prava {teta {to se u Srpskoj Atini ne igraju svi me~evi Svetske lige. A sada, kada je to slu~aj, nema glasnogovornika koji }e punim srcem najaviti lepu i kvalitetnu odbojka{ku priredbu i pozvati sve sportske zaqubqenike da u`ivaju. Mogao bi Novi Sad da se mo`da ugleda na Suboticu koja je i pro{le i ove godine na najlep{i na~in organizovala vikend takmi~ewe u `enskoj Evropskoj ligi i gde jedvorna bila dupke puna. Svetska liga u Novom Sadu, Novi Sad je na potezu! MarkoRisti}

VLADEDIVAC,PREDSEDNIKOKS

Zapo~etakdvemedaqe

snik. Priznajem, ja to jesam ka`e Pagonis.  Kakavjeose}ajkadaulazite u ring i znate {ta vas tamo~eka? - Svaki borac koji ka`e da nema tremu, ne govori istinu. Uvek postoji ona pozitivna trema i ona mi je jedini prijateq u borbi. Jednostavno, ~uvam se da

Pomo}od Srbijagasa  Ko vam je pomogao da odeteuAustraliju? - Veliku zahvalnost dugujem mom iskrenom prijatequ Du{anu Bajatovi}u i Kompaniji Srbijagas. Bez wihove pomo}i i podr{ke pripreme i odlazak na put ne bi bili mogu}i. Vratio sam im sve to titulom. ne srqam, nego razmi{qam u borbi.  Da li upoznajete svoje rivale pre borbi, odnosno, wihovna~inborewa? - To ~inim pre svakog me~a i spremam taktiku s trenerom u zavisnosti od wegovog stila.

duplo sam br`i od svojih protivnika i posedujem uro|enu eksplozivnost. [to je borac br`i poseduje i ja~i udarac, a uz to imam i te{ke kosti.  Kakav je ose}aj kad pobedite? - Svaka pobeda je lepa na svoj na~in i pored mnogih povreda koje zaradim u borbama. Na wih ne obra}am pa`wu tokom borbe, ali bolove ose}am i sutradan. Me|utim, uvek sebi ka`em - boli, ali vredelo je pobediti. Uostalom, to i jeste smisao kik boksa i sporta uop{te.  Mnogo je provokacija u ringuodstranerivala.Dali nasedatenawih? - Nikada. Jednostavno ne gledam u protivnika kakve grimase pravi i ne slu{am {ta pri~a u ringu. Ima mnogo provokacija, ali time se slu`e oni koji nisu ba{ klasni borci i `ele protivniku da smawe opreznost i dekoncentri{u ga. Otvoreno }u re}i da je moja najslabija ta~ka - moje srce.  [tatozna~i? - Kad shvatim da neko ho}e da se bije u ringu, kao da je na ulici, rado prihvatam taj na~in borbe. Me|utim, ring je kao {ah. Mora da se misli, a u tu~i mo`e svako da zaradi neki nepredvidiv uda-

mene novi izazov. Pobedio sam ga nokautom u 2. rundi i osvojio petu svetsku titulu.  UsubotuuBeogradujefinale VAKO PRO Gran prija, a rivalreprezentacijiSrbijejese-

Noviklub  Kada otvarate novi klub? - Uskoro }e biti sve~ano otvarawe, a prostorije su na Spensu, kod bazena. Trenutno imam svoj klub Unihemkom Pagonis tim, a ovaj }e se zvati Pagonis borbena akademija. Uz ova dva i jo{ jedan klub pravi}emo novu federaciju u kik boksu. lekcijaRusije.Bori}eteseukategoriji do 94 kilograma. [ta o~ekujete? - Dobro sam se pripremio za taj me~. Trenirao sam deset dana na Iri{kom vencu, u hotelu „Norcev”, s mojim trenerima Milo{om Milutinovom i Milo{em Pagonisom, kao i sparing partnerom Slavom Polugi}em. Odavno sam obe}ao da }e se svirati himna „Bo`e pravde” i tako }e i da bude - naglasio je Nenad Pagonis. M.Pavlovi}

Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac rekao je da je 112 potvr|enih sportista u~esnika Olimpijskih igara u Londonu veliki broj za na{u malu zemqu. - Imamo jo{ neke mogu}nosti za dodatne norme u plivawu, tako da }emo kona~an broj znati za nekoliko dana. To je veliki broj za na{u malu zemqu, ali i potencijal koji moramo da iskoristimo - rekao je Divac. Prema wegovim re~ima, sportisti pre svega treba da u`ivaju na Olimpijskim igrama, daju svoj maksimum, a onda }e se iz toga izroditi i neka medaqa.

- Nama do 100. medaqe od osnivawa Olimpijskog komiteta Srbije nedostaju dve. Svakako da }emo se truditi da osvojimo {to vi{e, ali hajde da krenemo od dve medaqe za po~etak. Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Srbija je osvojila tri medaqe – srebro Milorad ^avi}, a bronze Novak \okovi} i vaterpolisti. - U sportu uvek `elite vi{e, boqe i ja~e. Mi o~ekujemo da to bude boqi rezultat nego u Pekingu, ali bili bismo zadovoqni i sa dve medaqe - rekao je Divac.

Olimpijske igre u Londonu na programu su od 27. jula do 12. avgusta.

PreminuoTeofiloStivenson Svet je ostao bez jednog od najve}ih sportista svih vremena. Od posledica sr~anog udara preminuo je legendarni kubanski bokser Teofilo Stivenson. Trostruki olimpijski i svetski {ampion u te{koj kategoriji i jedan od najboqih boksera svih vremena u amaterskoj konkurenciji, Kubanac Teofilo Stivenson umro je u 60. godini. Stivenson je ro|en 29. marta u provinciji Las Tunas na istoku Kube. Jo{ kao de~ak pokazivao je sklonost ka boksu, a prvi put u ring u{ao je sa 14 godina. Samo dve godine kasnije postao je prvak Centralne Amerike i Kariba najavquju}i blistavu karijeru.Pravi uspon Stivensona po~eo je na Olimpijskim igrama u Minehnu 1972, kada je superiorno osvojio zlatnu medaqu. Narednih 14 godina svet je imao samo jednog vladara u te{koj kategoriji. Titulu olimpijskog pobednika odbranio je ~etiri godine kasnije u Montrealu, a tre}i put olimpijsko zlato osvojio je na Igrama u Moskvi 1980. Da

komunisti~ke zemqe nisu bojkotovale Olimpijski igre u Los An|elesu 1984, nema sumwe da bi Stivenson opet bio na najvi{em pobedni~kom postoqu.Svetska prvenstva u tom periodu odvijala su se po istom scenariju. Prvu titulu svetskog prvaka legendarni Kubanac osvojio je 1974. u Havani. ^etiri godine kasnije svoju supremaciju potvrdio je u Beogradu, a qubiteqi boksa u Jugoslaviji zapamtili su da je tada u finalu savladao Suboti~anina Dragomira Vujkovi}a.Tre}u titulu prvaka sveta Stivenson je osvojio 1982. godine. Karijeru je zavr{io 1988, po{to je Kuba odlu~ila da presko~i i Igre u Seulu. Stivenson je ostao upam}en i po tome {to je posle Olimpijskih igara u Montrealu odbio ponudu te{ku pet miliona dolara koja je predvi|ala wegov prelazak u profesionalce i me~ sa legendarnom Mohamedom Alijem. Odgovorio je: - [ta su milioni dolara u pore|ewu sa qubavqu osam miliona Kubanaca!


22

kULTURA

sreda13.jun2012.

dnevnik

У ПРОГРАМУ „��АЈВ АКАДЕМИ” ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ” –МАСТЕРКЛАСОВИ И ПРЕДАВАЊА

Изблиза о уметности филма На предстојећем фестивалу “Синема сити” (16 - 23. јун, Нови Сад) публици ће, посебно

најбоље зна, оно што је есенција његовог рада. Тражили смо саговорнике за које сматрамо да заи-

Лоронс Херзберг,директоркапарискекинотеке

оној специјално заинтересованој: студентима, професионалцима али и ентузијастима, кроз серију неформалних мастер-клас предавања, бити изблиза представљена уметност филма. У оквиру већ традиционалнoг академског филмског програма, насловљеног Cinema Now: Live Academy, гости из света, као и наши стварaоци, говориће о различитим сегментима кинематографије и њиховим креативним искуствима у оквиру филмске уметности. - Лајв академи филмски програм почиње у понедељак 18. јуна у Позоришту младих у 16.30 часова. Отвориће га директорка париске кинотеке “Forum des Images” Лоронс Херзберг, а показаће нам како се кроз филм може гледати на стање света - сазнајемо од директорке и уреднице академског филмског програма Биљане Туторов. - Замислили смо дванаест сеанси, сусрета, и тражили од сваког од предавача ,да нам покаже, повери оно што

ста могу да донесу нове перспективе младим ауторима, да охра-

ње света филма, каже Биљана Туторов. - Имаћемо прилику да чујемо и видимо како размишља и ствара велики немачки редитељ Андреас Дрезен који нам поклања мастер-клас из филмске режије. Затим, Ник Поњел, један од најзначајнијих британских продуцената, кооснивач Virgin Recordsa, директор Националне филмске школе у Лондону и харизматичан предавач, ће нам открити тајну успешног продуцента и абецеду добре филмске приче. О мистерији стварања и његовим, понекад изненађујућим методама, разговараћемо са, сада већ култним, словеначким редитељем Јаном Цвитковичем и необичном Францускињом Валери Масадиан. Својим првим играним филмом, за који је сама написала сценарио, снимила га и монтирала, Валери је очарала жирије великих фестивала и публику широм света - наводи Биљана Туторов. Наш познати композитор и му-

АндреасДрезен,редитељ

бре нову филмску и уметничку сцену у Србији, а публици донесу могућност за дубље разумева-

зичар Борис Ковач, добитник више награда за филмску и позоришну музику, говориће о музици

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА:„ДОМЕТИ”

МараијевииХамвашеви дневници Сомборски часопис за културу „Домети“, појавио се ових дана у четвороброју(!)-за пролеће, лето, јесен и зиму прошле године. Покренут 1974. године, часопис је излазио четири пута годишње, а у протеклој деценији, како подсећа уредништво, било је још „гордог посртања“, које је наговештавало могућност да „Домети“ постану зборник. Преостала је само нада да се то неће догодити. Нова свеска започиње прозом Радована Белог Марковића, а прате је

Мараи и Бела Хамваш“. Наш познати преводилац и велики зналац мађарске књижевности превео је изводе из Мараијевог (1943-1989) и Хамвашевог (1943-1968) дневника и по истим годиштима бирао цитате. На левој половини странице „Домета“- Мараи, а на десној- Хамваш. Бабић објашњава да му је било занимљиво поредити два класика мађарске књижевности и културе, „две моралне громаде“ који су живели напоредо у 20. веку, али се ни-

Гордопосртање У напомени на корицама најновије свеске „Домета“, главни и оговорни уредник Радивој Стоканов објашњава разлоге „гордог посртања“ и наводи, између осталог: Да ли је будућност часописа у време које се после пола миленијума владавине Гутенберговог царства објашњава као „опроштај од писане речи“ у растајању са њиховим папирнатим шињелом и новим животом у електронској фрми ПДФ-а? Са 38 година иза себе, „Домети“ јесу часопис са најдужим веком откако је 1850. Сомбор добио штампарију и почео да изливена слова утискује у хартију. Да им није и других препорука, не треба им боља од ове за време које долази, закључује Стоканов. два књижевно-критичка текста: „Иновативност прозе Радована Белог Марковића“ Марка Недића и „Глагољања зовомог радована наречена Бели и к томе ( од рођења још) Марковића“ Драгољуба Д. Гајића. О Mилици Стојадиновић Српкињи писао је Славко Гордић, а о Сави Стојкову- Мирослав Јосић Вишњић. „У „Дометима“ је објављена поезија из заоставштине Бошка Ивкова, те Бабкена Симоњана и Марије Васић Каначки. Такође и дневнички записи Мирољуба Тодоровића и Стојана Бербера. Највише пажње привлачи прилог Саве Бабића „Двадесетим веком јашу коње упоредо Шандор

када нису срели. (Мараи је умро у емиграцији, а Хамваш се до смрти злопатио у Мађарској). Рубрику Суочавања испуњавају мини есеј Владете Јеротића „Молитва и/или психотерапија“ као и расправа „Зашто нисам византолог“ Арона Гуревича, познатог руског историчара. А Баштина је испуњена још једним наставком „Успомене и цртице“ Николе Маширевића (1865-1949), сомборског ђака, који је о Сомбору и његовим знаменитим житељима писао много и лепо. Рубрика Вредновања, као што јој име каже, доноси приказе неколико занимљивих наслова домаће књижевне продукције. Р.Лотина

као активном учеснику у стварању филмског израза, а на неколико конкретних примера. Дакле, о музици у фазама од припрема за снимање филма, преко извођења, до монтаже и миксовања. Редитељ монтажер и мултимедијални уметник Мишко Нећак ће нас сасвим извесно засмејати причом о мукама и задовољствима из студија за монтажу, док ће нас продуцент Бруно Шатлан увести у тајне света фестивала и нове виртуелне путеве за гледање, финансирање и пласирање филмова. У оквиру овог програма, реч ће имати и наши млади аутори који представљају могућу нову филмску сцену са посебним освртом на то како она приказује Србију и време у којем живимо. Питање шта се догађа са приповедањем у филму у ово доба бескрајног умножавања екрана, фрагментације, кликова и нових медија, тема је разговора са редитељима Елмом Татарагић и Срђаном Кољевићем. Култни селектор програма „360 степени“ Синема ситија Пеђа Протић ће нам кроз призму црног хумора предочити причу о црном таласу или југословенском критичком филму у историјском контексту у којем се појавио и нестао. Улаз на све програме Live Academy, који се одвијају у просторима: Позоришта младих (мала сала), Салама 1 и 3 биоскопа Арена синеплекс и Српском народном позоришту слободан је. Студенти заинтерсовани за њихово праћење, као и осталих програма фестивала Синема сити могу да се акредитују на и-мејл адресу: akademski@cinemacity.org В.Црњански

Гостовање јапанских уметница на отварању фестивала

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ КАМЕРНЕ МУЗИКЕ „ТИСИН ЦВЕТ”У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Јапанске уметнице побрале симпатије Осми међународни фестивал камерне музике „Тисин цвет„ почео је прексиноћ у Новом Кнежевцу у концертној сали Основне музичке школе „Нови Кнежевац„. Фестивал је отворио амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки, а концерт су одржале реномиране музичарке из Јапана, мајка и ћерка, пијанисткиња Макико Оике и виолинисткиња Ами Оике. - Јапанска амбасада се својим активностима труди да на културним манифестацијама што боље представи јапанску културу, уметност и музику и на тај начин грађанима Србије приближимо део наше богату културну баштину. Искрено се надам да гостовање и наступ јапанских уметница обогаћује фестивал „Тисин цвет„ и на тај наин симболизује пријатељске односе народа Јапана и Србије - рекао је амабасадор Цунозаки. Јапанска виолинискиња Ами Оике, која је освајала бројне награде на међународним такмичењима, дипломирала на Универзитету уметности у Токију и сада је на усавршавању на мастер курсу за солисте на Високој музичкој школи у Лозани (Швајцарска), и њена мајка пијанисткиња Макико Оике

су разноврсним репертоаром и изванредним наступом одушевиле љубитеље музике у варошици крај Тисе. Посебне симпатије побрале су изводећи на крају српску композицију „Тамо далеко„. Осми Фестивал „Тисин цвет„ је у односу на претходне почео много раније, овог пута у ишчекивању природног феномена цветања реке Тисе. У име организатора фестивала директорка новокнежевачке Народне библиотеке „Бранислав Нушић„ Душанка Томић и уметнички директор фестивал композитор и професор Факултета музичке уметности у Београду Александар С. Вујић најављују да ће овогодишњи фестивал бити богатији него претходни, уз наступ реномираних уметника. - Добро смо се припремили и Тисин цвет чекамо врхунском музиком - каже Вујић. Наредна два концерта заказана су за 22. и 24.јун, а планирани су још концерти у августу и септембру. Поред реномираних извођача из Србије предвиђено је и гостовање уметника из Украјине, а такође и еминентних извођача из Новог Кнежевца. Текстифото:М.Митровић

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ РТС-а У БЕОГРАДУ

Слике и објекти Лазара Возаревића У Галерији РТС-а, крајем маја отворена је изложба слика и објеката Лазара Возаревића (Сремска Митровица, 1925 - Београд, 1968). Поставка једног од најособенијих послератних српских сликара обухвата 25 слика, цртежа и гвашева, махом насталих током 60-их година 20. века. Заснована је на репрезентативним делима из Галерије “Лазар Возаревић” из Сремске Митровице, затим Легата Милице Сарић Вукмановић и Светозара Вукмановића, који се чува у Народном музеју Црне Горе на Цетињу, као и никада излаганим радовима из приватне колекције породице Вукмановић. С обзиром да је неизвесно када ће бити приређена Возаревићева ретроспектива, ова изложба је замишљена као скица једне темељне и свеобухватне поставке. Скица или наговештај будуће ретроспективе, тумачи се као неопходност да се дело овог уметника поново сагледа са дистанце од скоро пола века од његове смрти и четврт века од последње озбиљне студије о Возаревићевом делу (З. Маркуш, Београд 1986). Разлог темељнијег сагледавања намеће се и због тога што је историја уметности као наука у међувремену дешифровала карактер одређених уметничких појава, што омогућава да стваралаштво претходног времена видимо јасније и у реалнијим контекстима. Поставка у Галерији РТС-а фокусирана је на две значајне фазе у опусу аутора - периоде енформела и постенформела, док је његова прва, “кубистичка„ фаза, овде само назначена. Аутор изложбе и текста каталога, историчар уметности Славко Тимотијевић, жели да укаже на до сада нејасне или недовољно расветљене позиције овог умет-

ника у нашој савременој уметности, односно, жели да помери фокус посматрања и разматрања дела Лазара Возаревића од енформела ка пољу апстрактног експресионизма. Прву, кубистичку фазу Лазара Возаревића (представљена на изложби у Галерији УЛУС-а, 1952. године) оптеретила је тадашња критика својим једнодимензионалним бављењем његовом везом са кубизмом и сликарством Пабла Пикаса. Тада у сфери критике још није постојала свест о дијалогу унутар историје уметности, о метајезичности, па је била актуелна дилема - да ли је Возаревић Пикасов епигон и плагијатор. Ова дилема је свакако била лажна јер се нико тада није питао зашто плејада југо-

словенских уметника ради у духу “париске школе”, или где су гра-

Везе са Византијом Возаревићев покушај деканонизације религиозног сликарства које се пре њега није мењало стотинама година, схваћен је само као сликарева љубав према фрескама, Византији и прошлости. Да је којим случајем Црква смогла снаге и знања у складу са меценатском и патронатском праксом, и видела шта Возаревић предлаже, ми бисмо данас имали историјски преврат и легитимну примену модернизма у српском сакралном зидном сликарству. Био би то револуционаран потез раван оним променама у архитектури 20. века, достигнутим Гаудијевом (катедрала Саграда Фамилија) и Корбизијеовом (капела у Роншану) осавремењеном схватању функције религије у модерном друштву. Потребом да се интегритет и особеност очувају кроз традицију, Православна црква није показивала много разумевања за радикалне промене у сакралном сликарству. Као последица такве климе, Возаревић је зидне слике и мозаичке целине урадио у неколико јавних простора (аеродром у Београду, хотел “Метропол”, Дом омладине у Београду).

нице између протагониста једног покрета и масе настављача (на пример, Ђакометија и Солдатовића). Возаревић је као свој дијалошки алат користио црно-беле репродукције слика Пабла Пикаса и преко њих спровео веома специфичан програм “модификованог кубофутуризма”. Вредност овог сликарства је неспорна уколико се она препознаје као програм “паковања” универзалних иконографских матрица у савремене форме (мајка и дете као Богородица и Христ). Друга фаза у опусу Лазара Возаревића је фаза енформела, а започела је његовим наступом на Првом тријеналу југословенске уметности 1961. године. Критика трећу фазу у сликаревом опусу назива постенформелом, желећи да једним термином обухвати низ различитих поступака који су историјски настали након фазе која је јасно и компактно дефинисана као енформел. Поред тога, разлог изостављања Возаревићевих радова са појединих изложби које су намењене представљању нових тенденција често је била његова веза са Византијом, односно печатом “источне парадигме”, који се сматрао негативном одредницом у једном делу наше критике. Дела Лазара Возаревића налазе се у многим музејима, галеријама и приватним збиркама код нас (МСУ у Београду, Галерија Матице српске, Поклон збирка Рајка Мамузића) и у свету (Пинакотека у Барију, Колекција Рокфелер). После смрти уметника у његовом родном месту основана је Галерија “Лазар Возаревић”, где је изложен највећи број његових радова. Изложба је отворена до 1. јула. Синиша Ковачевић


ГЛУМИЦАСИЛВИЈАКРИЖАН,ДОБИТНИЦАСТЕРИЈИНЕНАГРАДЕ

Исмејатисе, иплакатидосуза баном на представи “0,1мг” и уживала сам да радим са њим. Менитонијебилонештотолико ново. Заиста је то била прелепа сарадња.Морамдагапохвалим, знатекадсупредпремијерусви нервозни, нико више не зна ни какосезове,имамопробеоддесет ујутро до увече, и поподне

Фото:Б.Лучић

малу паузу од сата, и сви одемо да ручамо,вратимо сеупозориште,аАндрашкувасвиманама, тако да није само сарадња била предивна, већсмо се пунодружили.Сљудскестранејетосве билолепо. l Какво позориште иначе волите?Да ли је ово што сте радилинештојевамаблиско или свакој врсти позоришта приступатенаистиначин? - Не приступам на исти начин. Светребадасеодради,инемогу јазбогсвогмишљењаданештоне урадим. То позориште које Андраш ради ја јако волим да гледам.Али,знамистотакодајето позориште за један слој публике, не може то свако да гледа и да ужива, јер је оно провокација. Ја волим ту врсту провокације и

уживам то да гледам. Кад радим, онда ипак више волим да радим нештоопуштеније,штонијетоликодепресивно.Овојебилатешка улога,аицеокомадјетоликотмуран, да морам да признам да ми тешко пада да из дана у дан улазимутусташнодубокудепресију. Тобарзамененијелако,нијеми свеједно. Највероватније, кадбих тозналадаурадим“каоизџепа”, ондајенебихниосетила,аликад то преживљавам сваки пут, онда ми баш и не спада у омиљене представештосетичеиграња. l Али,каданекупредставу узметесамидарадите,глумитеирежирате,истонијесувише весела, буде ту и смеха, алиитужнихствари? - Буде, мада ја увек гледам, и обично волим кад се комбинује смехиплач,кадсеуједноммоментусмејетедосуза,аудругом плачетедосуза.Волимкадјето забава, али опет да има ту неке дубине. Волим ја и забаву ради забаве,аликадсамарадим,онда обично волим ствари које мислим да су проблематика свих нас у одређеном моменту. Ја се обично не бавим представама, него разноразним проблематикама. Оно што сам радила, после деведесетихгодина,биојеВегеловтекст“Медејиноогледало”и та представа је говорила о томе како је не бити исте нације као власт, или “Моја Каради”, о животупевачицеуДругомсветском рату,укојојјебилоподударности санашимвременима,барштосе тиче емоција. И ово најновије штосамрадила“Акоћеукрасти бицикл?”, то је исто „разгледница“ совихпростора. l Шта је остављено за будућност дасеради? -Незнамштаћеми одулога доделитиупозоришту,атосеиначе трудим да урадим најбоље што умем, али поред тога, ако имам снаге,незнамдалићунаставити оноштосморадилираније,атоје дасмосвакогмесецаупозоришту читалипоезију.Тојеистобиламоја идеја. Јако волим поезију и то ми је било посебно задовољство. И, наравно, ако имам снаге, онда ћунештоурадитииванрепертоа- ра,додушенемислимдаћетобитискоро,алиакосепомалоради, мождаћеибитинештоодтога. НаташаПејчић

ИЗЛОЖБА„ОСТРВОСЕНКИ”ОДСУТРАУМСУВ

Анимацијаискуства У Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) сутра ће бити отворена изложба „Острво сенки“МаргаретеЈелићиАлександраЂиласа,као уметничког пројекта који обухвата истоимену инсталацију и слике рађене у техници акрилик на платну. Инсталација „Острво сенки“ се састоји од два анимирана рада који ће бити пројектовани на два суседназида,уводећипосматрачауопажањеаудиовизуелногуметничкогдогађаја. Радјеизведенпомоделухорорфилмоваи бави сетемамакојепризилазеизовогжанра,пресвегаса страхомисуочавањемсањим,каоисатемамаизолације,зазорног,несвесног... Изложба је конципирана као интерактивни мултимедијалнидогађајукојемсепратичудеснопутовањејунакињеМарте,предвођенедечакомипсом, наострвопрепуноизненађења. Кустоскиња изложбе је Светлана Младенов, а „Острво сенки“ публика ће моћи да види до краја месеца. И.Б.

Узнакудуговечних представа Мало је културних манифестацијауВојводиникојеизазивајутако много пажње као Позоришни маратонНародногпозориштаСомбор, током којег ће ове године у чeтириданаичетириноћибитиизведено16представа.Усомборском позоришту,којетакоизавршавасезону, проглашава најбољег глумца иглумицу,испаљујецветниударна својувернупублику,свејеспремно за вечерашњи почетак 20. издања. Позоришнимаратонв��ћбројисвојамаратонскаиздања. Част да отвори манифестацију имаће ансамбл Југословенског драмскогпозоришта,спредставом „Буба у уху“ Жоржа Фејдоа, у режији Љубише Ристића. Као што многивероватнознају,речјеодуговечној, преко хиљаду пута изведенојпредставикојујеЉубишаРистићкаосвојудипломскупредставурежирао1971.године. Дуговечност, „маратонство“, и јесте овогодишњи концепт смотре којомћедаруководиуправницаНародногпозориштаСомборБиљана Кескеновић.ИзањујеПозоришни маратон привилегија и обавеза да сеодржиспецифичандухманифестацијекојанеробујечврстимили слабим концептима, наградама и протоколима. Јединапромена,ионанарадост публике,јестетоштојеодпочетка у њему учествовало само сомборско позориште, изводећи све своје представе „на гомили“, а сада су предпубликомипредставедругих позоришта из земље и иностранства. Ритам је и даље фуриозан, а Сомборци су део ексклузиве задржали уводећи мале духовите смицалице за актере властитих представа,каоштосутозаменарекви-

„Сумњиволице”НародногпозориштауСомбору затворићеовогодишњимаратон

зитеилинамернатонска,светлосна поигравања.Одукупно16представауовогодишњемпрограму,трису дечје, а две ће извести студенти Академије уметности Нови Сад. Ипак, посебан куриозитет биће представе које се изводе деценијама,одкојихтитулунајстаријеимају„Стилскевјежбе“РејмонаКеноа, у режији Томислава Радића, из 1968. године. Продуцент, Казалиште„ПланетАрт“изЗагреба,забележило је преко 2000 изведби ове представе, а у њој, Пери Квргићу озбиљноконкуришејединоНикола Симићизбеоградске„Бубеууху“. Евојошнекихдуговечнихдрамских представа које ће до недеље имати прилику да види сомборска публика:„КирЈања“Ј.С.Поповића,урежијиЕгонаСавина(НароднопозориштеБеоград,1992),„Љубавнописмо“ЗлатанаФазлагићаи ЗоранаБачића,урежијиБранкаКичића(Атеље212,1993),„Ћелавапевачица“ Ежена Јонеска, у режији

Никите Миливојевића (Шабачко позориште, 1994), „Крај викенда“ Моме Капора, у режији Љиљане Ивановић (Народно позориште Ужице, 1998). У програм су уврштенеидуговечнемонодраме,као штосуоне„Глумац...јеглумац...је глумац“ЗијахаСоколовића,„Наши дани“ Радослава Миленковића, и „Богтемаз’о“ТомеКурузовића. Пре цветне церемоније затварања,заказанезапоноћусуботу,наступиће домаћини, Народно позориште Сомбор, са представом „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића, коју је 1998. режирао Јагош Марковић. Тиме ће бити стављена тачка,односнотри,надведеценије Позоришног маратона током којег јеизведенопреко180представа,од којихтридесетакзадецу,аодржано јеипреко50пратећихпрограма– концерата,изложби,трибина,радионица,промоцијакњига,јавнихчитања драма, а све то уз посету од И.Бурић 55.000гледалаца.

ДОДЕЉЕНЕНАГРАДЕ„АЛЕКСАНДАРЛИФКА”ПАЛИЋКОГФЕСТИВАЛА

ЛауреатиЖан-МаркБар иЗоранСимјановић Престижну награду „Александар Лифка“, коју ФестивалевропскогфилмаПалићдодељујезаизузетандоприносевропскојкинематографији,овегодинећедобитифранцускиглумац,редитељ,сценаристаипродуцентЖан-МаркБаринашкомпозитори музичарЗоранСимјановић.Лауреатимаћенаграде битиуручененаПалићкомфестивалукојићесе19. путодржатиод14до20.јула. Жан-МаркБарјеспецифичнапојаваусветскојкинематографији по целовитости и интегритету своје уметничкеличности.Својепрвоглумачкоискуство стекаојеупозориштууФранцускојсредином80-их, дабидаљиглумачкипутнаставионателевизијии филму,гдећеостваритизапаженеулогеуфилмовимапопут„Надаислава“редитељаЏонаБурмана,и „Великоплаветнило“ЛукаБесонакојимуједонео светскупопуларност.Жан-МаркБарје1991.глумио уфилмуконтроверзногданскогредитељаЛарсафон Трира„Европа“,апојављујесејошунеколикоњеговихостварења:„Крозталасе“,„Плесутами“,„Догвил“и„Мандерлеј“. Каоредитељједебитовао1999.филмом„Љубавници“којијеуједнопродуцираоинаписао.Засвој редитељскипрвенацнаграђенјеистегодинеспецијалним Фипресци признањем. Жан-Марк Бар је уметничкивезанизанашепросторе,будућидајетокомдосадашњекаријерекаоглумацсарађиваоса

ЛорданомЗафрановићемимладимБојаномВулетићем.КомпозиторимузичарЗоранСимјановић започеојекаријерукаочланроксастава„Силуете“ и„Елипсе“иоставиотрагупочецимаисториједомаћегрокенрола60-их.Сценскоммузикомјепочео дасебави1975.годинеиодтадасарађујесафилмским продукцијама, телевизијама и позориштима коднасиусвету.До2005.јеурадиомузикуза61 игранифилм,преко50тв-филмоваисерија,50цртанихикраткихфилмоваи500рекламнихспотова, каоизатридесетакдомаћихпредставаусвимбеоградским позориштима. Од 1993. године предаје примењенумузикунаФакултетудрамскихуметности(ФДУ),од1999.до2002.инаФакултетумузичкеуметности(ФМУ)уБеограду,аод2000.до2003. инаФакултетудрамскихумјетности(ФДУ)наЦетињу. Члан је неколико домаћих и међународних музичкихудружења. Међу досадашњим добитницима награде „АлександарЛифка“су:ЛучијанПинтилије,ЈиржиМенцел, Маргарета фон Трота, Константин Коста Гаврас,КшиштофЗануси,ДушанМакавејев,ЕваРас, МиленаДравић,ЉубишаСамарџић,ВелимирБата Живојиновић,ИштванСабо,МиклошЈанчо,Петер Бачо,КенЛоуч,ГоранПаскаљевић,КенРасел,Мики Манојловић,ГоранМарковић,ЛорданЗафрановићи Н.П-ј. СрђанКарановић.

УАТЕЉЕУ212ЈОШНЕИЗМИРЕНИОДНОСИКОКАНАМЛАДЕНОВИЋАИГЛУМАЦА

Осмениуправникаодлучиваћеоснивач МаргаретаЈелић:„Безназива”

НААУКЦИЈИУЛОСАНЂЕЛЕСУ

Продатаколекцијагитара ЛесаПола Колекција историјских гитара и опреме Леса Пола (1915-2009), америчкогџезикантримузичараи иноватора,продатајезапетмилионадоларанааукцијикојајенедавно одржанауЛосАнђелесу. Током дводневне лицитације у организацијиаукцијскекуће„Џулијен„,продатојенеколикореткихгитара, попут Фендера Нокастера из 1951.којијепродатза216.000дола-

23

УСОМБОРУВЕЧЕРАСПОЧИЊЕПОЗОРИШНИ МАРАТОН

INTERVJU

Глумица Новосадског позоришта Силвија Крижан добила је Стеријинунаградунапротеклом фестивалу за улогу Гласника у представи„Мара/Сад“урежији АндрашаУрбана.Таулогадонелајојјејошједнунаграду,којуна Позорјукомпанија„Новости“додељујезаепизоднуулогу. Када се појави на сцени, зна се да ће Силвија Крижан, у макаквојулози,епизодној,малојиливеликој,датисвеодсебе,отићиутумачењу и с оне стране разума, и показати све психолошке нијансе лика, какве се нису ни назирале. Сва та рубнастањаиширока емоционална амплитуда у којој се креће,виделасусеи у Гласнику, поменутојулозикојајојјеи донелапризнање. l Да ли је ова улога била другачија у односу на осталеунекомпогледу,уприпреми, илиначинунакоји стерадили?Почему је била специфична? - Било је интересантно и јесте било специфично,незбог улоге, већ због тога што сам добил а грип док смо радили ову представу, и ја, без обзира што то глумацобичнонеради,биласам дотемереболесна,дасамбила приморана да останем код куће једно време. Док сам била код куће, ипак сам радила на улози, мада, стицајемоколности,нисам могладабудемсаосталимглумцима. Нисам могла да радим са њима на импровизацији, и на сценамакојесуонирадилиумеђувремену, већ сам седела пред компјутером и на интернету читала све о лудилу, лудацима, о болестима и умним болесницима. Онда сам размиш љал а о свомлику,штабихмогладаурадим сањим. Потомпитањујебилодругачијенегообично,алијасаминаче већ радила са Андрашем Ур-

sreda13.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

раиЕпифонаЗефираиз40-ихгодинакојиједостигаоценуод144.000 долара. На аукцији је било и неколикоконзолазамиксовање,педала за ефекте као и велики клавир из Половогкућногстудијазаснимање. СавновацодпродајебићеуплаћенуфондацијуЛесаПолакојапомажемузичкуедукацију,инжењерство, инвентивност и медицинска истраживања.

Пол, гитариста, иноватор и чланКућеславнихрокенрола,заслужан је за бројна унапређења модернихелектричнихинструменатаиунапређивањетехникаснимањамузике. Његовоименосииједаноднајпоп��ларнијих модела електричне гитаре,ГибсонЛесПол,комерцијализован1952.године. (Танјуг)

Директор„Атељеа212” КоканМладеновићјучеје наконфеенцијизановинареизјавио даууправикуће постојимаксималнавољадасесвипроблемикреативнореше,адајеодлукаозахтевуделаглумацазањегову смену на Скупштини града Беграда, оснивачу тог позоришта. Младеновић је поводом захтева дела глумачког ансамблазањеговусменурекаода„нећесебидозволити даузначајнојинституцијикултуреграда Београдакао штоје‘Атеље212‘ одговаранаписмокојесадржиличнеувредеиклеветебезиједногаргументаиконкретног податка”. Али,нагласио је дајеидаљеотворензасве конструктивнепредлоге. „Затригодинеколикосамдиректорниједанглумац нијесанкционисанмадаседеоњихпонашакаослободниуметнициапримајуплатесталнозапослених“,рекаојеМладеновић. Додаоједајеутомпериоду због пријављеногодсустварадиснимањаилииграњаудругимпозориштимаизгубљено1780раднихдана, аглумцисувратили28улога. Тоусловнозначиштетувећуод петмилионадинара,збогнепланиранихтрошковапродукције,напоменуојеМладеновић.

И поред тога, истакао је он , „Атеље 212” је направио одличне резултате са 1590 изведених поредставаи77награданафестивалимауоветри године. Што се тиче контроверзне представе „Зоран Ђинђић”,Младеновић јерекаодајечетвороодпет члановаУправногодборагледалогенералнупробу иодлучилодапредставаизађепредјавност. Међутим,иглумци Атељеа 212,њих25од33који су потписали петицију за смену Младеновића, најавилисудаћеседанасобратити јавности.Незадовољство дела глумачког ансамбла начином рада директора Младеновића траје већ дуже време,а интензивирано је овог пролећа у вези са пројектом представе „Зоран Ђинђић„. У петицији глумци управнику замерају директору самовољу, надменост,неукус,саморекламерство... Након тога у јавности се огласио и већински део свих запослених саопштењем у којем се детаљно наводе пословни успеси Атељеа у протекле три године, од када је Младеновић на функцији ди(Танјуг) ректора.


24

svet

sreda13.jun2012.

dnevnik

MEKSIKO

RUSIJA

Noviprotesti protivPutina

Ubijenikandidati zaposlanike BILFLORES: U jeku predizborne kampawe za predsedni~ke i parlamentarne izbore u Meksiku, 1.jula, kandidati su postali predmet nasiqa, a dvojica od wih su ubijena. Jedan kandidat za skup{tinu ubijen je u ponedeqak u meksi~koj dr`avi Gerero, a jedan podr`avalac stranke Nacionalne akcije Felipea Kalderona rawen je iz iz vatrenog oru`ja u ju`noj dr`avi ^iapas, nakon ~ega je podlegao zadobijenim povredama, prenosi AP. Zvani~nici dr`ave Gerero saop{tili su da je kandidat za poslanika Margarito Gen~i prona|en mrtav u svojoj ku}i u mestu Lano Grande, isto~no od Akapulka. On je ubijen iz vatrenog oru`ja, a ostale detaqe policija nije `elela da saop{ti.

U dr`avi ^iapas istra`iteqi su saop{tili da tragaju za kandidatom za mesto gradona~elnika za kojeg svedoci trvde da je upucan u mestu Tukstla Gutieres. Zvani~nici nisu saop{tili ime osumwi~enog, ali ro|ak `rtve tvrdi da je ubica Ulises Grahalas, koji se kandiduje za gradona~elnika mesta Vilaflores, u kojem je dugo vlast dr`ala Institucionalna revolucionarna stranka (PRI). Ro|ak `rtve Manuel Korzo rekao je AP-u da su Hernandez i dva ro|aka bili na ulicama i postavqali plakate Kalderonove stranke, kada je kandidat za gradona~elnika krenuo da sledi wihov automobil. Grajalas je, prema Korzu, zatim izvadio pu{ku i otvorio vatru, pri ~emu je Hernandezu pucao u

glavu. Lider PRI Joakin Koldvel rekao je u saop{tewu da wegova stranka u potpunosti podr`ava odluku lokalnog ogranka

stranke o poni{tavawu kandidature Grahalasa. On je ujedno apelovao na Grahalasa da se preda vlastima i suo~i sa optu`bama.

MOSKVA: Vi{e desetina hiqada qudi ju~e je po~elo {etwu centralnim ulicama Moskve u znak protesta protiv vlasti predsednika Rusije Vladimira Putina. Opozicija tvrdi da u {etwi u~estvuje oko 50.000 qudi, dok olicija procewuje da ima oko 10.000 demonstranata. Na trgu na kom je najavqen protest od ranog jutra su bile raspore|ene jake policijske snage i unutra{we vojske koje su u svim okolinim ulicama. Prema nekim informacijama, na moskovskim ulucama je ~ak 12.000 policajaca. Na svim prilazima trgu postavqeni su detektori metala, kroz koje svi moraju da pro|u kako bi se prikqu~ili demonstrantima. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton osudila je takve mere ruskih vlasti, istakav{i da je sloboda okupqawa fundamental-

no pravo. „Visoka predstavnica je zabrinuta zbog koraka koji se preduzimaju da bi se protesti ograni~ili”, navodi se u saop{tewu iz kabineta {efice evropske diplomatije. - Naro~ito zabriwavaju poku{aji da se zastra{e lideri protesta i da ih se spre~i da u~estvuju u dana{wim demonstracijama - ka`e se u saop{tewu. U~e{}e na mitingu opozicionara, Andreja Navaqnija, Iqe Ja{ina i Ksenije Sob~ak, ~iji su stanovi pretreseni, nije bilo izvesno, jer su oni pozvani u policiju ili kao svedoci ili kao odgovorni za nasiqe koje se desilo 6. maja na prethodnom “mar{u miliona”. Jo{ jedan od pozvanih na razgovor ~iji je stan tako|e pretresan, lider “Levog fronta” Sergej Udaqcov, nije se odazvao pozivu policije i oti{ao je na Pu{kinov trg.

SIRIJA

BELGIJA

DogovorBriselaiTeherana BRISEL: Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da su se EU i Iran dogovorili o sadr`aju predstoje}ih razgovora u Moskvi. U Moskvi }e se sastati pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti i Nema~ke sa Iranom. U telefonskom razgovoru, E{ton i iranski pregovara~ Said Xalili su se slo`ili o potrebi da Iran razmotri predloge pet stalnih ~lanica SB i Nema~ke, o iranskom nuklearnom programu, navodi se u saopstewu iz kancelerije visoke predstavnice EU, prenela je agencija AFP. Telefonskom razgovoru prethodilo je sastanku u Strazburu sa politi~kim direktorima Grupe 5+1 (Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD i Nema~ke) kojom predsedava E{ton, a na kome je grupa izrazila sprem-

nost da odgovori na pitawa koja je pokrenuo Iran u Bagdadu, na predhodnom sastanku te grupe i Irana, dodaje se u saop{tewu. E{tonova se, na marginama zasedawu Evropskog parlamen-

AZERBEJYAN

ta, sastala sa visokih zvani~nicima Grupe 5+1 u hotelu u Strazburu kako bi „pripremila teren za pregovore u Moskvi” sle de }eg po ne deq ka i utor ka, do da je agen ci ja

AFP. Ranije je saop{teno da planirani pregovori, zakazani za 18. i 19. jun u Moskvi, zavise od toga da li je mogu}e uspostaviti atmosferu me|usobnog poverewa. Iran se zala`e za „transparentnu diplomatiju kada je re~ o wenom neosporivom pravu na miroqubivo kori{}ewe nuklearne energije” i da stoji iza svojih me|unarodnih obaveza. Me|unarodna agencija za atomsku energiju i Iran vodili su u pro{log petka razgovore u Be~u u ciqu omogu}avawa neograni~enog pristupa inspektorima agencije UN postrojewima u Iranu. Razgovori su, kao i vi{e prethodnih, okon~ani bez dogovora, posebno u vezi vojnog postrojewa Par~in, na ~ijoj inspekciji insistira Agencija, po{to postoje sumwe da se tamo sprovode testovi sa proizvodwu nnuklearnog oru`ja.

MJANMAR

Diktatoru do`ivotniimunitet BAKU: Parlament Azerbejxana odobrio je predsedniku i wegovoj supruzi do`ivotni imunitet od krivi~nog gowewa za dela koja eventualno po~ini dok je na toj funkciji. Opozicija u Azerbejxanu u vi{e navrata je optu`ivala Ilhama Alijeva i wegovu porodicu da su zloupotrebom do{li do ogromnog bogatstva. Me|utim, autoritativna vlast u toj zemqi na sve je na~ine pa i silom spre~avala svaki poku{aj novinara da istra`e te optu`be. Dva prethodna {efa dr`ave ukqu~uju}i i oca Alijeva, su umrla. Protiv nekada{weg prvog predsednika te biv{e sovjetske republike Ajaza Mutalibova, koji trenutno `ivi u Moskvi, u Azerbejxanu je podignuto vi{e optu`nica za kriminalna dela.

Me|uverskinemiri predusijawem SITVE: Brojni incidenti su i ju~e izbijali, qudi be`ali iz zapaqenih ku}a, dok je vojska poku{avala da spre~i etni~ke obra~une i uvede red u zapadnom delu Mjanmara, u kome je, prema izve{tajima dr`avnih medija, tokom protekla ~etiri dana stradala 21 osoba. Sukobu budista protiv muslimanskog naroda Rohingja u zapadnoj priobalnoj dr`avi Rakin, nekada poznatoj kao Arakan, predstavqaju najgore etni~ke nerede zabele`ene u Mjanmaru posledwih godina. Predsednik Mjanmara Tein Sein proglasio je u nedequ vanredno stawe u dr`avi Rakin zbog sukoba budista i muslimana i tom prilikom upozorio da bi versko nasiqe na zapadu zemqe, ukoliko se bude {irilo, moglo da ugrozi put Mjanmara ka demokratiji.

Prebegvojnika nastranupobuwenika DAMASK: Bataqon sirijske vojske, slu`e}i u bazi PVO u blizini grada Ra{tana, pre{ao je na stranu pobuwenika, posle ~ega je napao obli`wu vazduhoplovnu bazu. Vojnici i oficiri, napustiv{i slu`ewe re`imu, odneli su sa sobom, iz vojnih skloni{ta, znatnu koli~inu oru`ja i municije. U wihovom rukama su se na{li PVO sistem S-75 „Dvina” i protivavionske instalacije „[ilka”, koje se mogu koristiti u gradskim borbama. Po izlasku iz baze, vojnici su se pridru`ili pobuwenicima u gradovima Ra{tanu i Taqbisi, gde su u toku borbe. Ranije opozicija nije imala odgovaraju}e oru`je da bi se suprotstavila napadima helikoptera vladinih snaga, ali posle ovog nedavnog doga|aja imaju priliku da izjedna~e snage.

EGIPAT

Mubarakadvaput reanimirali KAIRO: Zdravstveno stawe biv{eg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka se pogor{alo u zatvoru. Lekari su morali da koriste defibrilator kako bi ga vratilili u `ivot. On se sada nalazi u stabilnom stawu, rekao je jedan zatvorski zvani~nik: Mubarak, koji je osu|en na do`ivotnu robiju, kako prenose agencije pozivaju}i se na lekare, u ponedeqak je dva puta reanimiran. Wemu je u dva navrata stalo srce, zbog ~ega su lekari morali da koriste defibrilator. - Jednom je pri svesti, potom bez svesti, i odbija hranu - rekao je jedan od lekara, koji je istakao da Mubarak pati od te{ke depresije, visokog pritiska i te{ko}e sa disawem. Mubarak je, kako je saop{teno iz zatvora Tora, i u nedequ u vi{e navrata izgubio svest. Zbog toga egipatske vlasti razmatraju prebacivawe Mubaraka u bolnicu, {to zahteva wegova porodica.

Od izricawa presude Mubarak je u stacionaru zatvora Tora, a prethodno je bio sme{ten u jednoj bolnici, a wegovo zdravstveno stawe se pogor{alo prebacivawem iz bolnice u zatvor. Zdravstveno stawe Mubaraka se pogor{alo u vreme politi~ke neizvesnosti u Egiptu kada se biv{i premijer iz wegove stranke suo~ava sa islamistima na izborima. Biv{i egipatski predsednik upozorio je svetske lidere i nevladine organizacije da nove vlasti `ele da ga ubiju u zatvoru, preneo je wegov advokat agenciji AP. Biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih poslova Habib alAdli osu|eni su 2. juna u Kairu na do`ivotni zatvor zbog ubistva demonstranata tokom pro{logodi{wih masovnih protesta, dok su {estorica biv{ih komandanata policije oslobo|eni.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLASARKOZI

POTRAGAZAODBEGLIMROBIJA[IMATRAJEIPOSLE50GODINA

Donedavni francuski predsednik Nikola Sarkozi tra`io ~ak deset policajaca za svo ju za {ti tu {to }e ko {ta ti vi {e od 700.000 evra. U Sarkozijevom okru`ewu navode da nije re~ o hiru biv{eg predsednika ve} o opravdanom zahtevu, budu}i da je on bio u vi{e navrata fizi~ki i verbalno napadnut.

Beguncinad`iveliAlkatraz

YULIJANASAN@ Osniva~ „Vikiliksa” Xulijen Asan` zatra`io je od Vrhovnog suda Velike Britanije da revidira odluku o wegovom izru~ewu [vedskoj. Asan` je zatra`io od suda da ponovo otvori wegov slu~aj, {to je, kako navodi AP, neuobi~ajen pravni manevar ~iji je ciq blokirawe Asan`ove ekstradicije.

FATIMABAWEZ [panska ministarka rada Fatima Bawez na udaru je kritika zbog informacij objavqene na Tviteru. Ona je napisala: „5390 poena na BubbleShooterAdventures! Ko mo`e boqe? Wena poruka ni{la je na osudu brojnih nezaposlenih [panaca, a pravdala se da je poruku zapravo poslao wen maloletni sin.

SAN FRANCISKO: Pola veka nakon spektakularnog bekstva trojice zatvorenika sa ostrvskog zatvora Alkatraz u zalivu San Francisko, ameri~ke vlasti nisu odustale od potere za wima, veruju}i da }e ih jednog dana ipak na}i. Kako prenosi Rojters, Frenk Moris i bra}a Klarens i Xon Englin, koji su bili osu|eni na kaznu zatvora zbog pqa~ke banke, pobegli su iz zloglasne „Stene” u no}i 11. juna 1962. godine. Iz zatvora su iza{li kroz ventilacione kanale u koje su dospeli tako {to su ka{ikama probili rupu u betonskom zidu }elije. Pre odlaska, u krevete su postavili lutke koje su napravili od papira kako ne bi izazvali sumwu ~uvara. Navodno su napustili ostrvo na splavu sastavqenog od pedesetak ki{nih mantila. Ve}ina istori~ara je ube|ena da su se sva trojica udavila u ledenim vodama zaliva,

ali ~iwenica je da wihova tela nikada nisu prona|ena. - Oduvek sam mislila da su uspeli, i nisam promenila mi{qewe - kazala je Meri

Englin Vajdner, sestra bra}e Englin, na konferenciji za {tampu koja je ju~e odr`ana u Alkatrazu. Ameri~ka policija zvani~no jo{ uvek vodi istragu i analizira svaki trag koji bi mogao da je odvede do Frenka Moris i Klarensa i Xo{a Englina, koji bi danas imali 85, 81, odnosno 82 godine. Potraga }e se nastaviti sve dok sva trojica ne budu uhap{ena, ili, barem u teoriji, napunila 99 godina, nagla{ava ameri~ka policija, dodaju}i da bi se slu~aj smatrao re{enim i u slu~aju da wihova smrt bude zvani~no utvr|ena. - Istraga predstavqa „upozorewe za sve begunce, da bez obzira na proteklo vreme, mi nastavqamo da vas tra`imo kako bi vas isporu~ili pravdi - poru~io je mar{al Don O’Kif.


balkan

dnevnik

sreda13.jun2012.

Osu|eni zbog napada na novinarku PODGORICA: Napada~ na novinarku „Vijesti” Oliveru Laki} osu|en je na ~etiri meseca zatvora, dok je Marko Piper oslobo|en optu`bi za ugro`avawe wene sigurnosti. On je, me|utim, osu|en za ugro`avawe bezbednosti osoba koje su bile sa novinarkom u dru{tvu. Musi} i Piper su optu`eni da su od 31. januara do 3. februara novinarki nezavisnog dnevnika „Vijesti” Oliveri Laki} uputili ozbiqne pretwe. Musi} je, pritom, ugrozio i sigurnost osoba sa kojima je novinarka 3. februara bila na novinarskom zadatku, za {ta je ju~e jedino i osu|en.

Musi} i Piper su radnici mojkova~ke fabrike cigareta, ~ije poslovawe ispituje tu`ila{tvo zbog navodnog {verca i prawa novca, a o ~emu je izve{tavala novinarka Laki}, preneo je informativni portal „Vijesti onlajn”. Vlasnici fabrike „Tara” su 31. januara preko Slavka Musi}a novinarki “Vijesti” umesto odgovora na pitawa o sumwivom poslovawu u Mojkovcu uru~ili dve orhideje upakovane tako da podse}aju na one koje se nose na grobqe, a on je dva dana kasnije svojim automobilom blokirao automobil ekipe lista u kojoj su bili Laki}eva i \uri}, blizu hangara u Dowoj Gorici istih vlasnika.

Bujar Ni{ani predsednik Albanije TIRANA: Dosada{wi ministar unutra{wih poslova Albanije Bujar Ni{ani izabran je ju~e u parlamentu za novog predsednika te dr`ave. Ni{ani je do{ao u prvi plan po{to se prethodni kandidat vladaju}e

EVROPSKAKOMISIJAODLA@ESASTANAKSLIDERIMABIH

Ne zna se ko je vlast, a ko opozicija BAWALUKA: Evropska komisija ozbiqno razmi{qa da ot ka `e sa sta nak s li de ri ma BiH u Briselu jer nij jasno ko j u ovoj zemqi vlast, a ko je opozicija. Sastanak je zakazan za 27. juna, pi{u bawalu~ke Nezavisne novine, pozivaju}i se na diplomatske izvore. Evropski komesar za pro{irewe [tefan File odlu~io je da organizuje sastanak na najvi{em nivou u Briselu s liderima kako bi bili dogovoreni principi o me ha ni zmu ko or di na ci je za evropski put BiH. U tek stu se na vo di da je Evropska komisija o~ekivala da }e se lideri BiH makar na~elno dogovoriti o toj presudi i da }e odr`ati makar jedan sastanak pre ovog u Briselu, na kojem bi bili utvr|eni platforma i okvir za razgovore, ali se to nije desilo. Drugi razlog zbog kojeg se Evropa dvoumi da li da uop{te poziva lidere u Brisel jeste, kako se navodi, to {to se ne zna ko je u BiH na vlasti, a ko u opoziciji. - ^ekamo ishod situacije u vezi sa Savetom ministara. Nema smisla zvati nekoga ko ne}e biti u poziciji da uti~e na daqe do ga |a je - pre no si list tvrdwe jednog diplomatskog izvora. Situacija u BiH dodatno se iskomplikovala po{to je Socijaldemokratska partija odlu~ila da izbaci Stranku demokratske akcije iz vlasti na

dr`avnom nivou, ali i na ostalim ni vo i ma u Fe de ra ci ji BiH i zameni je Strankom za boqu budu}nost Fahrudina Radon~i}a. Pred sed nik Srp ske de mo kratske stranke Mladen Bosi}, koji bi trebalo da sazove na-

SituacijauBiHdodatnoseiskomplikovala po{toje Socijaldemokratskapartijaodlu~ila daizbaciStrankudemokratskeakcijeizvlasti nadr`avnomnivou redni sastanak lidera vladaju}e {estorke u BiH, rekao je da }e se konsultovati sa ostalim politi~kim faktorima o tome da li postoje uslovi za odr`avawe tog sastanka. On smatra da bi bilo logi~no prvo sa~ekati rasplet situacije u Savetu ministara BiH, a pogotovo

Zagreb prajd bira homofobe i homofrendove ZAGREB: ^etiri dana uo~i odr`avawa Parade ponosa u Zagrebu, organizatori Prajda kao i pro{le godine raspisali izbor za homofoba i homofren da go di ne. Ka ko pi {e Indeks.hr, prvi kandidat za homofoba godine, prema organizatorima Zagreb prajda je HDZ-ovac Ante Kulu{i}, koji se za tu titulu kandidovao izjavom: “Iza|ite 4. decembra na izbore da zgazimo Kukuriku koaliciju, jer ne `elimo da nam homoseksualci {etaju po Poqani”. Drugi kandidat je, o~ekivano, kardinal Josip Bozani}. Iz Zagreb prajda tu kandidaturu obja{wavaju re~ima da je nadbiskup Bozani} „prvi me|u nejednakima, koji apsolutno ni{ta nije poduzeo da zauzda svoje hu{ka~e“. Osim toga, navode iz Zagreb prajda, Katoli~ka crkva ekspresno je suspendovala sve{tenika iz svojih redova koji je izjavio da LGBT osobe treba prihvatiti i da ne treba prema wima biti nasilan. Slede}i na listi je splitski politi~ar Stjepan Lozo,

na nivou Federacije BiH, pa tek onda i}i u Brisel. - Bez nekog dogovora, posebno u Federaciji BiH, i bez definisane skup{tinske ve}ine, u Briselu se nema {ta o~ekivati. I (lider SDA) Sulejman Tihi} je me|u ostalima dobio taj poziv

koji je bio jedan od najglasnijih pro tiv ni ka odr `a va wa Parade ponosa u Splitu. Lozo je, naime, o svojim LGBT sugra|anima govorio kao o okupatorima. Posledwa dva mesta na popisu kandidata za homofoba go di ne za u ze li su split ski gradona~elnik @eqko Kerum i Zoran Vinkovi} iz HD[B iz \akovca. Me|u kandidatima za homofrendove na{li su se ministar uprave Arsen Bauk, pisac, novinar i kolumnista Boris De`ulovi}, splitski kolum ni sta Ju ri ca Pa vi ~i}, pro fe sor ka Kse ni ja Tur ko vi}, kao i televizijska voditeqka Daniela Trbovi}. Jedina voditeqka na Hrvatskoj televiziji koja se s punim pravom na{la na listi homofrendica, isti~u iz Zagreb prajda, je Daniela Trbovi}, koja je pro{le godine do{la na desetu Povorku ponosa i koja je medijski prostor u svojoj emisiji “Osmi kat” vi{e puta otvorila za li~ne pri~e LGBT osobe.

za Brisel. Da li je on deo vlasti ili nije, to jo{ nije jasno, to tek treba da se vidi. Ako nema vlasti i definisanih nosilaca vlasti u BiH, pitawe je onda s kim treba da razgovaramo - kazao je Bosi}. Iz vr {ni se kre tar SDA Amir Zuki} tako|e smatra da

ne treba i}i u Brisel u ovakvoj situaciji, ali je dodao da je za to glavni krivac SDP. - Mi smo izneli sve stavove u vezi s tim sastankom i iskazali smo `equ da se razgovara. Neka (lider SDP Zlatko) Lagumxija sam ide tamo. Potro{ili smo 14 meseci za formirawe vlasti, pa kad je vlast formirana opet imamo krizu. Sve je u nekoj stalnoj fazi politi~kog dogovarawa zbog wega - rekao je Zuki}. ^lanica Izvr{nog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i zamenica ministra inostranih poslova Ana Tri{i} Babi} tako|e smatra da u Brisel ne treba i}i dok se situacija ne re{i. - Kad su Evropska komisija i File zakazali taj sastanak, to je bio znak da EU i evropska politika pokazuju i daju do znawa svim politi~arima u BiH da su zabrinuti za BiH. Ali s obzirom na posledwa de{avawa u Federaciji BiH, nije nikakvo iznena|ewe ako sastanak bude otkazan. A odavno svi govore da je uslov za sastanak re{avawe presude Sejdi} i Finci, - istakla je ona. Evropski sud za qudska prava u Strazburu nalo`io je BiH da iz Ustava i Izbornog zakona ukloni diskriminatorske odredbe kako bi i predstavnici nacionalnih mawina mogli da se kandiduju na izborima za dr`avno Predsedni{tvo i Dom naroda BiH.

25

koalicije Artan Hoxa povukao iz trke iz nepoznatih razloga. Opozicija je protestovala, optu`uju}i vladaju}u koaliciju da nije konsultovana o novom kandidatu za predsednika. Novi predsednik dobio je 73 glasa. Bilo mu je dovoqno da dobije podr{ku 71 poslanika da bi bio izabran, jer albanski parlament ima 140 poslanika. Predstavnici opozicione Socijalisti~ke partije bili su prisutni, ali nisu glasali. Lider socijalista Edi Rama optu`io je vladaju}u Demokratsku stranku da je kandidovawem Ni{anija, bez prethodnih konsultacija, ugrozila aspiracije dr`ave da se pridru`i EU. Mandat dosada{weg predsednika Albanije Bamira Topija isti~e 24. juna. Predsedni~ka funkcija je u Albaniji ceremonijalnog karaktera, jer glavnu vlast u dr`avi imaju vlada i premijer.

EUZABRINUTASTEPENOMKORUPCIJEUBIH

Bolest koja izjeda dru{tvo

BAWALUKA: Evropska unija je zabrinuta nivoom korupcije u Bosni i Hercegovini, koja podriva demokratiju i celo dru{tvo, izjavio je ju~e u Sarajevu {ef Sektora operacija Delegacije EU u BiH Holger [reder. [reder je na Antikorupcijskom forumu organizovanom u okviru projekta „Ja~awe organizacija civilnog dru{tva u BiH za borbu protiv korupcije: novi alati i razmena regionalnog iskustva”, istakao da u BiH jo{ nema dovoqno politi~ke voqe da se uhvati u ko{tac sa korupcijom. Istakav{i da korupcija podriva demokratiju, vladavinu prava, ekonomiju, odnosno kompletno dru{tvo, [reder je kazao da ispolitizovan javni sektor na svim ni-

voima ote`ava borbu protiv korupcije. Prvi zamenik me|unarodnog predstavnika u BiH Roderik Mur smatra da, kad je re~ o korupciji, situacija u BiH nije dobra, ali da veruje da mo`e biti promewena na boqe, prenela je RT Republike Srpske. - Mehanizmi potrebni za borbu protiv korupcije u BiH ve} su prisutni i u velikoj meri su na snazi, ali nedostaje politi~ka voqa za kori{tewe tih mehanizama - kazao je on. Prema wegovim re~ima, rukovodstva u BiH ne smeju pokazati nimalo tolerancije za korupciju. „Politi~ke, policijske i pravosudne institucije moraju da poka`u voqu i sposobnost za borbu protiv korupcije, zakqu~io je Mur.

Dvojica Srba osu|ena za ratni zlo~in ZAGREB: Pred @upanijskim sudom u Rijeci ju~e su, u ponovqenom su|ewu, nepravosna`no osu|ena dvojica Srba - @eqko [uput na ~etiri godine i Milan Pani} na tri i po godine zatvora zbog ratnog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom u li~kom mestu Korenica krajem 1991. i po~etkom 1992. godine. Sud je utvrdio da su, kao pripadnici specijalne jedinice milicije u sastavu oru`anih snaga Republike Srpske Kraji-

ne, tukli i zlostavqali zatvorene Nikolu Nikoli}a, Milu Luka~a i Pericu Bi~ani}a. Oni su kao i ostali zarobqenici, dr`ani u zatvoru bez osnovnih higijenskih uslova - na hladno}i, bez dovoqno hrane i vode. Na prvom su|ewu na @upanijskom sudu u Rijeci progla{eni su krivim i osu|eni na identi~ne zatvorske kazne kao i ju~e. Vrhovni sud je prihvatio wihove `albe, ukinuo presudu i odredio da se su|ewe ponovi.

NASTAVQENOSU\EWEMILIDAKI]U

Hrvatski obave{tajci znali da se sprema napad ZA GREB: Pred @u pa nij skim sudom u Karlovcu ju~e je sve do ~e wem biv {eg vi so kog po li cij skog zva ni~ ni ka Hr vatske nastavqeno su|ewe biv{em rukovodiocu u SAO Kraji ni Mi li Da ki }u, ko ji je osumwi~en da je podsticao na ubistvo patrole hrvatskih policajaca 4. avgusta 1991. godine u Buda~koj Rijeci kod Karlovca. Po re~ima Josipa Boqkovca, koji je tih dana dao ostavku na me sto mi ni stra unu tra {wih poslova i preuzeo vo|ewe Bezbednosno obave{tajne slu`be, za smrt trojice i rawavawe jednog hrvatskog policajca pre svega je odgovoran tada{wi zamenik na~elnika karlova~ke policije Zvonko Kraja~i}. - Glavnina na{eg obave{tajnog interesa u to vreme bila su doga|awa u Beogradu i sve {to su radili Milo{evi}, a zatim i Mar ti}, Ba bi} i Bi qa na Plav{i} - rekao je Boqkovac isti~u}i da su hrvatske tajne slu`be s Petrove Gore - gde je bilo Daki}evo sedi{te - dobile informaciju da }e policijska patrola biti napadnuta.

Odmah je, kako tvrdi, o tome informisao qude u Karlovcu, pa i predsednika Frawu Tu|mana: „U Karlovcu je tada bila ~udna situacija jer su i mene i

me na isto mesto i tako upasti u zasedu.” Boqkovac, koji je vrlo dobro znao niz detaqa iz tog vremena, rekao je da ne zna ko je izvr{ilac, a ko naredbodavac. Rekao

ta da {weg {e fa po li ci je [tajduhara osudili na smrt. [tajduhar se skrivao, a wegove poslove preuzeo je Kraja~i}. Wega smatram najodgovornijim za smrt policajaca jer patrole nisu smele i}i uvek u isto vre-

je da Daki} nije bio predmet wihovog interesa niti su ga obra|ivali. Navodne napada~e na patrolu, pri ~emu su ubijeni saobra}ajni policajci Mile Butina, Josip Mil~i} i Zlatko [krlec, a rawen je Nikola

Rakocija karlova~ki sud je 1999. u odsustvu osudio na po 20 godina zatvora. Jedan od wih, Darko Luka~ je u me|uvremenu umro, a ostali su nedostupni hrvatskom sudstvu, ali imaju pravo na obnovu postupka. Daki} je te godine u odsustvu osu|en na 20 godina zatvora za podsticawe na ubistvo. Da ki }ev advo kat Qu bi {a Drageqevi} ponovno je prigovorio vanraspravnom ve}u @upanijskog suda u Karlovcu jer ne dozvoqava da se wegov klijent, star ~ovek, ni nakon vi{e od godinu dana koliko je u istra`nom zatvoru, brani sa slobode. Time su, kako je kazao, naru{ena wegova prava da mu se sudi pravedno i u razumnom roku. On je podsetio da je ponu|ena ka u ci je od mi lion ku na (133.000 evra) u nekretninama. Iako zakon predvi|a da se u takvim slu~ajevima odlu~uje hitno, vanraspravno ve}e nije se sastalo preko 20 danas. Zbog tog je Drageqevi} najavio da }e in for mi sa ti mi ni stra prav de Or sa ta Mi qa ni }a i pred sed nik Vr hov nog su da Branka Hrvatina.


iz drugog ugla

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Коликојекорумпирана Европа Радио Слободна Европа

К

олико је корумпирана Европа? У најкраћем - много! Тамо где никако или слабо функционише држава и њене институције, где вредности попут поштеног рада и правичне накнаде за то нестају сваког дана, место узима корупција, присутна у готово сваком сегменту живота - од одласка

код доктора, давања полицајцу „нешто за кафу”, до самог врха државе и баснословних свота. Неко је израчунао да корупција Европљане директно кошта 160 милијарди евра годишње! На кога се ослонити? Тешко питање, јер и глобални борци против корупције, „Транспаренси Интернешенел”, закључују: политичке партије, јавна управа и приватни сектор најслабији су у тој борби и последњи на које треба рачунати када је реч о борби против корупције.

Проводећи истраживање у 25 европских држава, „Транспаренси” је дошао до става - Европљани имају утисак да се корупција, опште узевши, повећава у последње време. Чак 74 посто упитаних је рекло да је корупција проблем број један у њиховој земљи. Наравно, с обзиром на велике разлике у друштвима, резултатима борбе против кризе и свих њених последица, разлике међу упитанима су такође

велике. Док готово сви Грци тврде да нема већег проблема од корупције, тако мисли тек двадесетак посто Данаца. Највећи је пораст корупције, према анкети, у Грчкој, Чешкој, Португалији, Румунији,Словачкој, Шпанији и Словенији. И опет, најбољи резултат бележи европски север - Данска, Норвешка и Шведска, где је утицај корупције на свакодневни живот минималан, што ће рећи, где су механизми, од владиних до невладиних, јаки и ефикасни.

Када је реч о новопридошлим европским чланицама, ту опет, нема изненађења. Бугарска и Румунија су на челу неславне корупцијске листе придошлица. Иако су под будним оком Брисела усвојени неопходни закони за борбу против овог зла, још увек нема ефекта јер нема ни промена у етичким нормама, понашању, конкретним акцијама. Звучи познато: корупцију је тешко искоренити када се друштво с тим помири, или још боље - нађе за њу оправдање у националној особености, фолкору, чак и шарму под којим се увек присутна корупција крије. У Португалији је, од свих икада вођених процеса за корупцију, тек занемарљивих пет посто завршило санкцијама, али ипак, најозбиљније је у Грчкој - и поред општег уверења да се земља гуши у корупцији свих врста и нивоа, тек је два посто државних службеника икада било предметом неке од антикорупцијских истрага. Погађате, реч је о онима са нижих нивоа, док недодирљиви и даље слободно пливају корупцијским морем. Што се тиче нашег западнобалканског друштва, борба против корупције је кључни услов за све земље које желе да приступе Европској унији. Нека��а министар правде у Румунији, сада посланик у Европском парламенту, Моника Маковеј спровела је кључне мере које су омогућиле њеној земљи да 2007. уђе у ЕУ. На прво место она ставља финансирање политичких партија: - Закон о финансирању странака и изборних кампања врло је важан. Важно је да су све донације партијама јавне и контролисане, ефикасно и одмах после избора,

као и да се уведу санкције. Инсистирам на томе јер видимо везу између корупце и финансирање политичких партија. „Ја сам компанија или особа која ће финансирати вашу партију, а када уђете у владу, даћете ми уговор са ценом три, четири пута вишом од тржишне. Ја вам опет дотурим нешто новца„... и тако то иде. Или, „дам вам доста новца за вашу кампању и за то желим да будем министар, водим неку агенцију, имам доста новца у рукама„. Ова веза се мора зауставити. Друга веома важна мера је корупција у судском систему – борити се против ње, то је по моме мишљењу, глави циљ који треба по стићи за све земље Источне Европе и Западног Балкана. Ако немамо чист судски систем, ништа неће ни бити прочишћено. Јер, на крају, сви случајеви корупце и нарушавања закона иду судском систему који би их требао сакционисати - рекла је Маковеј. А Светска банка је у Бриселу управо објавила регионални извештај о Западном Балкану, којем ове године предвиђа тек један посто економског раста, уз драматичан и једнако забрињавајући раст јавних дуговања. Јесте да је реч о одјецима опште кризе, али и о последицама лоших или недовољних мера власти у државама Западног Балкана. Питаћете се: у каквој је то вези са корупцијом? Тесној, јер, кажу у Светској банци, политичке реформе су неодвојиве од економских мера: поправите судство, снажније се борите против корупције и имаћете ситуацију која ће привући инвестиције. Звучи једноставно, зар не? ЕлвирБуцало

УхапшенканадскиПсихо Kanadijan onlajn

У

Берлину је у понедељак ухапшен ’канадски Психо’ Лука Роко Магнота, 29, осумњичен за монструозно убиство кине ског студента Лин Џуна, 32, са којим је био у интимној вези. Убица је све снимао и емитовао путем интернета, потом делове раскомаданог тела жртве по слао на адре се политичких странака у Отави, чиме је додатно показао да жели највећу могућу медијску пажњу. Истражни органи наводе да на снимку по стоје докази о канибализму. У уторак су на адре се две основне школе у Ванкуверу стигли такође пакети са шаком и стопалом, али још увек није потврђено да ли је и те пакете по слао Магнота. У монтреалској полицији претпо стављају да су и прео стали делови тела жртве у пакетима и се налазе негде у поштанском систему. За Магнотом је, одмах по откривању злочина, била расписана Интерполова потерница, уз упозорење да он има велику спо собност прерушавања и мењања иден-

титета, од Ерик Њумен, преко Магнота до Владимир Романов. Прва дојава била је да се налази у Паризу, где је провео недељу дана, али је потом до хапшења дошло у Берлину, у једном интернет кафеу, у који је дошао како би прочитао најновије ве сти о себи. Лин Џун је у Квебек дошао јула прошле године и студирао је на Универзитету Конкордија у Монтреалу. Његов не станак пријављен је крајем маја. Изразе саучешћа породици Лин упутили су највиши канадски званичници. Магнота је назван ’канадски психо’ због видео снимка објављеног на интернету, на коме се види како он убија жртву шиљком за лед и потом комада леш, док се у позадини чује музика из филма „Амерички психо“. Поједини подаци из Магнотове биографије показују да се ради о особи незгодног темперамента, спремној за свакакве окрутне и хладнокрвне реакције према људима и животињама, одбаченој од стране породице и жељној популарно сти. За кривично дело убиство са предумишљајем закон прописује казну доживотног затвора. Поред тога, Магнота је осумњи-

чен и оптужен за скрнављење мртвог тела, објављивање опсцених сцена, слање опсцених пошиљки и узнемиравање премијера Стивена Харпера и парламентарних по сланика. Магнота се не противи екстрадицији у Канаду, али упућени наводе да би тај по ступак могао да траје и до две године, уколико он буде користио законске могућно сти за приговоре у крајњем року. Полиција не искључује могућност да је Магнота починио још неки злочин, па проверавају нерешена убиства у Монтреалу и другим ме стима.

„Опел” одлази изБохума? Дојче веле

Б

охум поново дрхти. Након што је 2008. „Нокија„ затворила своје погоне у граду, сада по стоји реална опасност да и „Опел„ оде из Бохума. Затварање велике фабрике био би привредни шок за целу Рурску област. Бохум са 380.000 становника спада међу 20 највећих градова Немачке. Ипак, овај град је ретко у центру пажње, а када је сте – поводи нису лепи. Град се тренутно бори да задржи „Опелову„ фабрику, док власници из „Џенерал моторса„ не гарантују опстанак погона у Рурској области – данас је нови састанак руководства у Детроиту, а могућа је одлука о судбини фабрике у Бохуму. Чу ве ни про из во ђач аутомобила је највећи по слодавац у овом граду, а по себно је битан пошто је 2008. „Нокија„ отишла из Бохума и оставила 4.000 људи без по сла. Опел је у град дошао пре 50 година када је индустрија скренула са традиционалне експлоатације угља у модерну производњу аутомобила. Директор Градске управе Паул Ашенбренер присећа се златних почетака „Опела„ у Бохуму: - Град је заједно са Опелом откупио 1.300 милиона квадратних метара и уступио их на коришћење фирми. То је донело скоро 25.000 радних места. Данас има само 3.200 запослених што јасно говори колико је већ погон у „Бохуму Сведен“ - каже Ашенбренер. Он не жели да открије колики се порези са банковних рачуна „Опела„ сливају у касу града. Зна се, међутим, да су у питању огромни изно си – „Нокија„ је, рецимо, плаћа ла 25 милиона евра годишње. Градска управа више нема разумевања за велике предузетнике: „Не могу више да их слушам и помало сам разочаран што запо сленима не нуде ни програм ре структурирања“, каже директор Градске управе. Рувен Бек из Провредне коморе Средње Рурске области много је оштрији према руководству ГМ-а: - Мислим да је стратегија „Џенерал моторса„ не само про-

блематична него и перфидна. То мора јасно да се каже. - каже Бек који, као и многи у Немачкој, сматра да амерички власници пуштају „Опел„ да „искрвари“ како би за своју фирму осигурали профит. - Власници из Детроита формално и практично онемогућавају „Опелу„ извоз на тржишта у развоју, попут Бразила, Кине или Индије. Истовремено, ГМ покушава да у Немачкој подигне продају својих модела, рецимо, шевролета. У том циљу се продавцима нуде и провизије за продата возила, што није случај за „Опелове„ моделе. То је стратегија коју не можемо једно ставно прихватити - каже Бек. Привредна комора процењује да од „Опела„ у Бохуму директно или индиректно зависи 15 до 20 хиљада радних ме ста. Ипак, чак и да ГМ одлучи да спакује ко фе ре, овај град у Рур ској области неће бити економски отписан. Јер, како поно сно истичу у градској управи, Бохум се није ослонио само на велике фирме. По следица је не запо сленост испод 10 одсто, док је у су сед ним ве ћим гра до ви ма Дортмунду и Есену та бројка много већа. - Међу црним овцама Рурске области ми смо сигурно црна овца са бар мало белих туфни - каже Паул Ашенбренер. Заиста, бројке говоре да Бохум не стоји рђаво – 126.000 запо слених, 39.000 социјалних случајева који примају новац од државе. Уз то, Бохум је главно седиште нафтног гиганта „Арала„ који припада „Бритиш петролеуму„. У међувремену овде по стоји осам високих школа и факултета који нуде перспективу. Сам град нема сјај оближњих Келна или Диселдорфа, али има потенцијале који сежу ван економије. Бохумско позориште деценијама спада у крем немачке сцене, а мјузикл „Старлајт Експрес“ је један од најпопуларнијих на свету и већ годинама привлачи хиљаде туриста у Бохум. Иако је добро осетио ударац који је модерно доба нанело Рурској области, Бохум је остао на ногама. КлаусДојзе НемањаРујевић

Свевишебосоногихтркача Глас Америке

И

збор све већег броја људи је да трче без патика. Многи бо соноги тркачи кажу да трчање без обуће заправо помаже у смањењу повреда и болова у зглобовима. На пример, у Лос Анђелесу умерена клима омогућава људима да трче бо соноги током читаве године. Мишел Мусакио почела је да трчи без патика пре девет месеци зато што је покушавала да пронадје начин да вежба без болова у зглобовима. „Кукови су ме болели, колена су ме болела, а то није био проблем са трчањем.“ Председник Удружења босоногих тркача Лос Анђелеса Кен Боб Сакстон верује да су узрок болова у зглобовима често патике. „Оне нам омогућавају да трчимо веома лабаво и дозвољавају нам да ударимо стопалима на земљу јачим ударом, испружених ногу и

колена, тако да тежина удара иде право у колена и кукове.“ Професор на универзитету Харвард Данијел Либерман проучавао је како су патике промениле начин на који људи трче. У интервјуу за Глас Америке путем Скајпа, он је рекао да 30 до 70 одсто тркачка доживи повреде. „Зашто нисмо успели да умањимо ту епидемију повреда? Рекао бих да је то зато што смо уложили превише поверења у технологију патика, у ортотику, у ствари које могу да се купе, а оно што је најважније је начин на који трчите.“ Либерман је проучавао људе који трче са и без патика. Он каже да су босоноги тркачи били више склони да буду у бољој форми. „Били су склонији да имају боље држање тела, били су склонији да имају краће кораке. Били су склонији да не скачу снажно на пете.“ Либерман каже да се већина људи који трче у патикама дочекује на пете, што може да узрокује повреде тела.

Физиотерапеут Роберт Форстер специјалиста је за правилне технике трчања и сарађивао је са добитницима златних олимпијских медаља Џеки Џојнер Керси и Флоренс Грифит Џојнер. Он каже да трчање без патика можда може да помогне јачању стопала али да такође може да изазове повреде. „Видим то као покрет, који није потребан. Не желимо да видимо повреде, које је могуће избећи, само зато што није био довољно дебео ђон патике.“ Форстер је третирао повреде узроковане трчањем без патика. „Модрице на стопалу, посебно на палцу могу заправо да поломе неке ситне кости и тетиве што може да изазове озбиљне проблеме.“ И док се неким тркачима допада идеја о трчању без патика, они се и даље плаше да их се одрекну, па се чују овакви коментари: „Плашим се да ћу да се повредим, да ми је ипак потребна нека потпора.“

„Патике су важне јер пружају подршку зглобу. Олакшавају ми трчање.“ За оне који желе да ипак покушају да трче без патика, Ли-

берман каже да треба да почну полако. Он упозорава да ће доћи до повреда ако нови бо соноги тркачи почну нагло и прерано да трче. Али, ако тркач до-

зволи телу да се прилагоди, он каже да трчање без патика може да научи особу како да буде бољи тркач. ЕлизабетЛи


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

sreda13.jun2012.

27

Konstantinovom tati

VojkanuBogi}evi}u posledwi pozdrav od razreda II3sa razrednom, Gimnazije „JovanJovanovi}Zmaj�. 54878

Posledwi pozdrav Sawinom sestri}u

RadovanBeqanski

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 54354

Posledwi pozdrav na{em te~i i zetu

Posledwi pozdrav ~ika Radici od Du{kinih i Becinih kumova i prijateqa, porodica: Luki},Mu{icki Trifunovi} i [u{wevi}.

Miqanu

Ratka i Pe|a.

Budimiru Kova~evi}u 54876

54880

SE]AWE na na{e drage roditeqe od porodica Vukov i Jan~i}.

54870

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

MiraDodi}SavaDodi}

SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510669, 064/3903-391. 54651

2009-2012.2000-2012. Uspomenu na vas ~uva porodica. 54877

RadiciBeqanskom PRODAJEM plac na Zlatiboru, selo Semegwevo, 30 ari, pogodan za vi{e namena, struja na placu, vlasni{tvo 1/1. Telefon 061/26-999-45 54656

MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 54794 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54865

od: MirePani} sa porodicom.

54879

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Unuk Nenad sa suprugom Sa{kom i praunuka Lena. 54874

Milena Milovanovi}

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 85. godini preminuo na{ dragi

1934-2012. HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624503, 064/6588-613. 54765 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-503. 54766

QubomirVeliki} Dragi na{ deda Qubo, tvoju dobrotu i plemenitost nikada ne}emo zaboraviti. Hvala ti za sve trenutke i pa`wu koju si nam poklonio. Sa ponosom }emo te se uvek se}ati i ~uvati od zaborava.

Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 54848

Qubomir(@ivana)Veliki} Mi{ko KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminijum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33943, 66-18-846, 063/848-54-95. 54368

\ura \in Dragi moj \uka, nit izme|u `ivota i smrti je kratka ali uspomene, se}awe i qubav su ve~ni. Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 13. juna 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Tonka, unuci Predrag i Nenad sa porodicom.

Tvoja Roberta. 54867

54873


28

^iTUQe l POMeni

sreda13.jun2012.

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

dragom

Posledwi pozdrav ~lanu udru`ewa penzionera Srbijagasa

dnevnik

TU@NO SE]AWE Na dana{wi dan, pre 50 godina umrla je na{a mama u 45-oj godini.

Posledwi pozdrav dragoj }erki, sestri, majci i supruzi za nezaborav,

Ujvari Lajo{u Milosava Pauni} iz Koviqa

Miqanu Tvoji penzioneri.

Uvek je se rado se}aju: wena deca sa porodicama.

54852

54815

od: Mace, @areta, Du{ke, Jovanke i Svetozara.

54853

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 6. 2012. godine preminula u 74. godini na{a draga mama, baka i prabaka

Tawi Kukole~a ro|. Pa{ajli} 1965 - 2012.

tetka Nadi

Vidosava Petri}

od Mikijevih drugova: Mirka, Mi}e i Gavre.

ro|. Vin~i} 1938 - 2012. Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: }erka i sin sa porodicama. 54828

54827

Posledwi pozdrav dragom

O`alo{}eni do kraja `ivota: otac An|elko, majka Mitra, sestra Biqa, sin Uro{, suprug Petar, svekar, svekrva i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, tati i dedi koji nas je iznenada i prerano napustio

Sahrana }e se obaviti u Pan~evu. Vreme }e biti naknadno objavqeno.

54837

Dedici

Miroslavu Mihajlovskom

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu i dedi

1945 - 2012.

Neka te An|eli ~uvaju.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 13. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji unuci: Marijana i Vladimir.

O`alo{}eni: supruga Leonka, }erka Oqa, zet Miroslav i wegovi voqeni unu~i}i Marijana i Vladimir. 54822

54823

TROGODI[WI POMEN mom dragom sinu jedincu

S velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Iliji ]iri}u Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, u Bukovcu. O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Dragi{a, k}erka Petrana, unuci Aleksandar i Neboj{a, snaha Gordana i zet Mirko.

Tawi

od porodice Pavkovi}.

54850

Slobodanu - Slobi \or|evi}u 23. 10. 1969 - 14. 6. 2009. obele`i}u 14. 6. 2012. godine. Dragi sine, pro{le su ve} tri godine od kada se nismo zagrlili i poqubili. Nadam se da }emo se uskoro sresti. Mnogo te voli tata Bora.

Radovan Beqanski 1929 - 2012. Sahrana je 13. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, na Kru{edolPrwavorskom grobqu.

13. 6. 2001 - 13. 6. 2012.

na{em

DEVETOGODI[WI POMEN na{em dragom sinu

TRINAESTOGODI[WI POMEN

13. 6. 1999 - 13. 6. 2012.

Zahvalni za svu qubav i dobrotu, wegovi najmiliji. 54875

54714

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom kumi}u

54838

Sa tugom i `alo{}u se opra{tamo od na{eg radnika Pogona Novi Sad

Miqanu Smiqani}u

Neboj{i Jovanovi}u

Ilija Jeli~i} Boban 1978 - 1999.

Kan~ar Tibora

Tvoj vedar i nasmejan lik osta}e nam zauvek u se}awu. Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ u na{im srcima dok je i nas samih.

An|a Vukadinovi} ro|ena Lali} Hvala joj na bezbri`noj roditeqskoj qubavi koju nam je darovala i na ~asnom `ivotu koji nam je ostavila u nasle|e. Weni najmiliji. 54767

Kolektiv JP �Elektromre`a Srbije�, Pogon Novi Sad.

Bol nije u re~ima nego u srcu, zato si uvek u na{im srcima.

Ogrnuti tugom, mama, tata i brat sa porodicom.

Dejan, Dragana, Sr|an i Na|a Uzunovi}. 385-P

54869

54868

Tvoji najmiliji: otac Nikola, majka Boja, brat Zoran snaja Senka, bratanci Dejan i Uro{.

54648


^iTUQe l POMeni

dnevnik

29

sreda13.jun2012.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav an|elu

Mikela moj,

Miqan Smiqani} Miqanu Smiqani}u Miqanu od: Bate, Svetlane, Nene, Nemawe, Du{ana i Marije.

Porodica Ivani{.

Postoje ose}awa koja se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne jewava i osmeh koji se pamti. An|eli neka te ~uvaju!... Zoca i Mi}a Mari}.

54872

54831

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Miqan Smiqani} „Bez tebe mi ne miri{e cve}e, gorak mi je bez tebe plod svak, gde ti nisi ne ima za me sre}e, gde ne di{e{, ne~ist mi je zrak”.

Mikiju

Miqanu Mama Nata{a i seka Vawa.

od porodice Aleksi}.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

O`alo{}ena porodica. 54833

Posledwi pozdrav voqenom sestri}u i bratu

54834

Posledwi pozdrav dragom unuku

Mikiju

Miqana Smiqani}a u sredu, 13. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ujak Darko, ujna Nina i seka Sara.

54830

54832

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je sahrana na{eg voqenog

54856

Miqanu Tvoju plemenitu du{u i nasmejani lik nikada ne}emo zaboraviti. Bol u na{im srcima ne}e pro}i, a se}awa na tebe osta}e sa nama zauvek.

Miqanu

„I do smrti misli}u na tebe, jer bez tebe pust je `ivot taj, dok u telu du{a ne ozebe, mom `ivotu dok nastupi kraj”.

Miqane, mnogo smo te voleli i uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoj osmeh i tvoja veselost uvek }e nam nedostajati. Tvoja baka Zorica i deka Branko.

Tetka Sawa, te~a Sr|an i sestra Aqa.

54835

54836

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu na{e drage koleginice

Dana 31. maja preminuo je u 83-oj godini Zdravko, Marija, Dragana i Nikola.

54844

Miqanu

Prof. dr Milun Petrovi} redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama. Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom

od kumova Ron~evi}.

Miqanu Smiqani}u Se}awa }e zaustaviti vreme i u~initi mladost ve~nom. Kolektiv kompanije „Univereksport”. 59828-P

59829-P

54855

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom u srcu opra{tamo se od voqenog brata i sestri}a

Posledwi pozdrav dragom

Sa mnogo suza i tuge opra{tamo se od na{eg dragog

Miqanu

Miqanu

od: Vlade, Savke, Gorana, Tawe, Uro{a i Strahiwe.

Porodica Maksi}.

Miqana

Miqanu Smiqani}u

Nasmejani lik de~aka koji nas je uvek plenio svojom dobrotom, plemenito{}u i energijom, nikada ne}emo zaboraviti. U na{im srcima `ive}e{ ve~no.

Kom{ije Nedimovi}.

Se}awe na wega }e ~uvati: Jelena, Milica, Milan i strina Qubica.

54841

54843

Nina, Milo{, Brankica, Biqana, Goran i Marko. 54854

54863

54842

Miqana


06.30 Добројутро, Војводино 09.00 Међународнитероризам после1945. 09.30 Подистимкровом 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Свеоживотињама 11.30 Кухињица 12.10 Новазанимања 12.25 Како...? 12.35 Плавикруг 13.05 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Токшок 16.00 Живот 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 19.00 Свеоживотињама 19.30 ТВДневник 20.05 ЏонатанКрик 21.05 Документ 21.30 Повратакнасело 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Међународнитероризам после1945. 23.00 Оперативци 23.55 ЏонатанКрик 00.45 Једаннаједан 01.10 Документ

Питер Фирт

СЕРИЈА

Оперативци Серијакојапратизбивања уистоименојчувенојбританскојагенцији,МИ5,чијијеопсег дел овања унутрашња контрола, тј. државна безбедност Велике Британије. Серија прати акције и приватни живот већег броја агената-шпијуна... Улоге: Питер Фирт, Хју Сајмон, Никола Вокер Режија: Дејвид Волстенкрофт (РТВ 1, 23.00)

06.30 06.55 08.00 08.25 08.55 09.20 10.15 10.30 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10 23.35 00.05

tv program

sreda13.jun2012.

Кухињица–мађ.. КонцертВампираустудијуМ Хајдесамномуобданиште Питамсепитамсе Академац Коликосепознајемо-квиз Увекмедаља Коликосепознајемо–квиз Кадзазвони Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце Новитаблоид КонцертВампираустудијуМ ТВбаштине ДобровечеВојводино(ром) Пословниуспех(мађ) Музичкипрограм–мађарска музика ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рум) Оперативци Биографије Плавикруг ТВбаштине ТВПродаја

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичкосвитање Панонскојутро Уогледалу Лола АгроПарламент Лицеснасловнице Панонскахроника Војвођанскевести Лола Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Виноивиноградарство ГласАмерике Ноћнипрограм

06.59 07.35 07.41 08.04 08.16 08.27 08.55 09.53 10.07 10.37 11.03 11.31 12.12 13.08 14.06 14.34 15.47 16.21 17.20 19.24

ФУДБАЛ:ЕП

Холандија –Немачка (РТС 1, 20.37) 06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.06 12.00 12.15 12.39 14.25 06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.10Серијскипрограм 10.00Врелегуме 10.30Истрага 11.10 МатурантинаНовосадскојТВ 11.30 Живетитајживот 12.30Украденасрца 13.00Вести 13.10Опчињени 14.05МатурантинаНовосадскојТВ 15.10МатурантинаНовосадскојТВ 15.52Украденасрца 15.35РецептиЛауреРавајоли 16.00Објективнасловачком 16.15Објективнамађарском 16.30Спринт 17.00Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 19.55МатурантинаНовосадскојТВ

Новосадско поподне (Новосадска ТВ, 17.30) 20.00Евонаскодвас 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.35РецептиЛауреРавајоли 23.00Живетитајживот 23.50Украденасрца

09.45 Рагби–јуниорскопрвенство света:Француска– Аустралија 11.00 НБАКошаркологија 12.00 АТПХале 19.30 Мобил1 20.15 НБА 22.15 Фудбалмондијалмагазин 22.45 НБАуживо 23.00 ЦХТВ:СпецијалПрослава Лигешампиона 00.30 АТПХале

16.15 17.00 17.20 17.52 19.52 20.15 20.37 22.41 22.55 00.00 23.45 00.53 01.39 02.21 04.07 05.48

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.20 00.30 01.00 01.15

Јутарњи програм Јутарњидневник Музиканти Гастрономад Траг Мој херој Хоризонт Дневник Спортплус Фудбал-ЕП:Грчка-Чешка (р) Фудбал-ЕП:Пољска-Русија (р) ОвојеСрбија ДневникРТВојводина Штарадите,бре Фудбал:ЕП,ДанскаПортугалија,пренос Дневник Мазурка,спортскипрограм Фудбал-ЕП:ХоландијаНемачка,пренос Мазурка,спортскипрограм Око Скокубудућност Дневник РужнаБети Музиканти Фудбал-ЕП:ДанскаПортугалија (р) Фудбал-ЕП:ХоландијаНемачка (р) Верскикалендар

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Филм:Сутјеска Експлозив Ексклузив Три Хил

20.00 20.30 21.00 21.59 22.54 23.20 01.21 02.17 02.46 03.20 04.10 04.40 05.05 05.34

Слагалица Мунзи Америчкиприче Томасидругари Френине ципеле Плава птица Прича о тезеју и аријадни Како научити математику Е-ТВ ТВмрежа Читање позоришта Добро је,добро је знати Клое Хенслип,виолина Трезор Плава птица Прича о Тезеју и Аријадни Ја,ми и други Ексклузивно Капри Међународнабициклистичка трка„КрозСрбију” Усвету Беокулт Капри Белдокс фестивал:Зечеви на берлински начин Међународнабициклистичка трка„КрозСрбију” Гангстери на одмору,филм Трезор Линк Ексклузивно Белдоцс фестивал:Зечеви на берлински начин Е-ТВ Усвету Беокулт Клое Хенслип,виолина

Колин Фарел

Гангстери наодмору Остварење „Гангстери на одмору“језанимљивспојцрне комедије и хладног гангстерског филма. Занимљиве причеоисходутајногборавкадвојицелондонскихубица у белгијском граду Брижу, с јакодоброрежиранимакционимсценама. Улоге: Колин Фарел, Брендан Глисон, Елизабет Берингтон Режија: Мартин Мекдона (РТС 2, 23.20)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.55 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00

ВОА Сликеживота Маратон Цртанифилм Двоугао Документарнасерија Филм:ПадИталије Топшоп Љубавузалеђу Монк ДрХаус Мућке Алоало Документарнасерија Обичниљуди Филм:Недељниручак Мућке Ало,ало Филм:Десетминутаза будућност 23.00 ДрХаус 00.00 Филм:ЦрниБожић 02.00 Филм:Десетминутаза будућност

dnevnik

c m y

30

Сандра Булок

Кућанајезеру Кејт Форстер одлучује да напусти кућу на језеру и одсели се у Чикаго. Пре него што ће се иселити она оставља поруку у сандучету намењену будућим станарима. Две године пре тога, Алекс ВајлердолазиукућунајезеруизатичеКејтинупоруку. Улоге: Кијану Ривс, Сандра Булок Режија: Алехандро Агрести (Б92, 21.10) 06.00Заувјексусједи 08.00Топшоп 08.20Долинасунца 09.15Топшоп 09.30Хоћудазнам 10.00Вести 10.35Дневнимагазин 12.30Цртанифилмови 13.40Филм:Хулк 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Џои 17.30Пријатељи 18.00Пријатељи 18.30Вести+Измеђудвеватре 19.30 Штрумфови 20.15Уводуанатомију 21.10Филм:Кућанајезеру 23.10Вести 23.45Спортскипреглед 00.05Живамета 00.55Уводуанатомију 01.45Филм:Породицаполицајаца 3 03.45СаутПарк

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловнастрана –квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Једна жеља,једна песма Долина вукова Изгубљене године Лудакућа

Бане Мојићевић

Једнажеља, једнапесма Жеље гледалаца ове средеиспуњавајуБане Мојићевић и Дејан Матић. У пратњи оркестра Мише Мијатовића и културног ансамбла, забава код куће никада није билалепша. (Хепи, 20.20)

Добројутро Грандпарада Градскевести Маланевеста Грандшоу Тачноуподне-уживо Курсаџије Националнидневник МојесрцекуцазаЛолу Маланевеста Кукавица Националнидневник Маланевеста Љубавиосвета 48сатисвадба Брачнисудија Црнахроника Филм:Маскираниубица КодГринових Тјудорови

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу

: 08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25Филм,23.15 Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.00Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Очи у очи,17.00Новости 1,17.15Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америк е

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

sreda13.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20.ВЕК

Пише: др Марк Мазовер 06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада,сиромашна млада 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Спасавање оронулих грађевина 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон,Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања -Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада,сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи 23.40 Л.А.Инк 00.40 Богата млада,сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

Ума Турман

Млађејеслађе

01.00

Ловци на нацисте Господари рата Све Кенедијеве жене Рим није изграђен за један дан Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба Тајни рат Трилер у Манили Сведок.са балкона собе 306. Ловци на нацисте Траговима Тинтина Гуге –изгубљено краљевство Тибета Тајни ратови

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Зецикорњача Цврчакимрав ОзиБу Америчкаимперија Причабезкраја Неумрисам Назмајевомпуту Клопанаточковима ПричаоЏејн Еротскифилм Еротскифилм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

ПричаоЏејн Измеђуразумаиосећајности, гордости и предрасуда, постојаојесветокомејевредело писати. Џејн Остин верује у љубав. Њени родитељи желе да се она уда за имућноггосподина,аликада упозна заносног Ирца, њен светјепољуљан... Улоге: Ен Хатавеј, Џејмс Мекавој, Џули Волтерс Режија:Џулијан Џаролд (Синеманија, 22.00)

Рафи је лепа, богата и успешна 37-годишњакиња, уметничкифотограф,живиу луксузном стану на Менхетнуидолазинаредовнепсихотерапеутске сеансе к др Мецгер. Рафи се развела и дрМецгерјепунаразумевањаивеликајеподршка,док Рафи на исприча да се заљубилаумладића,којије,у ствари,докторкинсин. Улоге:Мерил Стрип, Ума Турман, Брајан Гринберг Режија:Бен Јангер (ХРТ 1, 21.03) 07.00 Добројутро,Хрватска 09.05 Дивљипламен 10.10 Местоподсунцем,док. серија 11.05 ЗвукХоливуда,док.филм 12.00 Дневник 12.30 Моћсудбине 13.15 Изгубљенодете,филм 15.15 ПоносРаткајевих 16.05 Горскилекар 17.25 Хрватскауживо 17.55 Југославија-државазаједан век,док.серија 18.28 ДрОз,токшоу 19.10 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.03 Хрватскоподморје6,док. серија 20.33 ГСС-спасупланини,док. серија 21.03 Млађејеслађе,филм 22.55 Дневник3 23.35 Сексиград 00.10 Циклусљубића-Р.Пихлер: Нијансељубави 01.40 ПутемЕвропскихфондова 01.55 Времејезаџез 02.55 Евро2012.

07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00

22.35 23.35 00.10 00.55 01.25 02.10 02.55

МалаТВ Фантастичнипријатељи Х2ОУзмаловоде! ПатакФрка ПипиДугаЧарапа ПреносседницеХрватског сабора Идемоназапад Југославија-државазаједан век,док.серија Љубавузалеђу Еџмонт Олујнисвет Докуменатарнасерија Евро2012,емисија Лвив:Евро2012.ДанскаПортугал,пренос Евро2012,емисија Харкив:Евро2012.Холандија -Немачка,пренос Евро2012,емисија Битангеипринцезе Закониред Калифорникација Верујми Додирживотаисмрти Ноћнимузичкипрограм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Осуда Девојкаизсестринства Биографија-ВалКилмер Бенгбенгмртавси Девојкаизсестринства Биографија-БилМареј Налинијиватре Браћапооружју Биографија-ВалКилмер Девојкаизсестринства Биографија-БилМареј Крсташ ТајнадокументаПентагона Мрачнианђео

08.00 10.00 12.00 13.50 16.00 18.20 20.30 22.20 00.10 02.00

Полицајацизвртића Господинбејзбол ПоследњиМохиканац Снегпаданакедрове Измеђуљубавииигре Јединаправаствар Неконтролисанамоћ МистеријаИнвудпарка Еротскифилм Еротскифилм

13.25 14.05 14.35 15.20 15.40 16.05 17.00 17.50 19.50 20.35

Ен Хатавеј

06.00 07.45 09.35 11.30 13.25 15.15 16.40 18.20 18.45 20.05 21.55 22.25 23.15 00.35 01.30

Артур Нешто позајмљено Кантри у срцу Живот као такав А кад брак није лак Тренер Краљица на потезу Васпитање за почетнике Медвед Јоги Изненадни ударац Девојке Борџије Изгубљенидечаци: Жеђ Царство порока Посредници

Дијагнозаубиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсомеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагнозаубиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсомеру Дијагнозаубиство Монк Видовњак Мегапирана Великалига3 Видовњак

07.25Кобра11 08.20Кисмет-оковисудбине 10.12Куварипо 10.15Ватренонебо 11.35 ЕксклузивТаблоид 11.55 Вечераза5 13.05Крвнијевода 13.55Кобра11 14.55Езел 16.55РТЛ5до5 17.00 Евро-специјализПољске 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Кисмет-оковисудбине 21.35ЦСИЊујорк 00.20РТЛВести 00.35Менталист 02.10Астрошоу

СЕРИЈА

ЦСИ:Њујорк Прво је серијски убица признаозлочинизавршиоу затвору, али ускоро је полицајацкојигајеухватиозавршио иза решетака. Убица је пуштениодлучиоједатужи град због лажне осуде. Међутим, откривена је још једнажртва... Улоге: Гери Синис, Кармин Ђовиназо, Села Ворд, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Режија:Ен Донахју (РТЛ, 21.35)

Ана Белкнап

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.00 11.00 13.00 13.30 20.00 20.30 20.35 20.40 21.40 22.10 22.20 22.25 22.35 23.00 01.00

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Обмана са Китом Беријем Интервентна јединица Мајамија Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Пецање голим рукама Обмана са Китом Беријем Страствени риболов са Робсоном Грином

Аутомобилизам Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спортови Голф Голф Голф Голф клуб Једрење Аутомобилизам Фудбал Олимпијске игре

М

Следбеници посталициници

ожда Европа јесте континент старих др- немачким вођством. Ипак, како се чудесно брзо жава и народа, али је ипак у много погле- срећа преокренула у борби идеологија. Четрдеседа и нова. Поједине нације – Пруска међу тих година – а то је био преломни период у овом вењима – збрисане су с мапе сећања; друге – Аустри- ку – нацистичка утопија достигла је врхунац да би ја и Македонија, рецимо – старе су мање од три ге- потом брзо пропала. Тако је фашизам постао прва нерације. Кад је моја бака рођена у Варшави, град велика идеологија која је доживела дефинитиван је припадао царској Русији, Трст био у Хабзбур- пораз на историјској сцени за коју је тврдила да ју шкој монархији, а Солун део Отоманске империје. је сасвим покорила. Немци су владали Пољском, Енглези Ирском, На дуже стазе, четрдесете године биле су важне Французи Алжиром. Монархије на Балкану нај- и из другог разлога. Услед исцрпљујућег, убитачближе су што је већи део Европе досегао до демо- ног искуства општег рата – као врхунца готово стократске државе-нације која је постала норма данашњице. Нигде није било права гласа за оба пола, а тек у малом броју земаља парламенти су били моћнији од краљева. Савремена демократија, попут државе-нације с којом је у блиској вези, у основи је производ дугог унутарњег и међун ародн ог експ еримента које је уследило након слома старог европског поретка 1914. У Првом светском рату мобилисано је 65 милиона мушкараца, убијено је више од осам милиона, а било је 21 милион рањених; Хитлер тренирао „борбену расу чисте крви” од старих империја на Континенту четири их је нестало у том рату, а летних империјалистичких и националних борби Европа се преобразила у „лабораторију поврх на самом Континенту и другде у свету – у Европи огромног гробља“, како је то описао чешки полити- је настао замор од идеолошких политичких визија. чар Томаш Масарик. „Светски рат“, записао је ру- Постепено је опадао велики талас масовне мобиски уметник Ел Лисицки, „захтева од нас да иску- лизације, а с њим и милитаризам и колективизам шамо своје вредности“. Усред рушевина – кајзер је међуратних година. У најгорем случају следбениу изгнанству, убијени су руски цар и његова поро- ци су постајали циници, а у најбољем безвољници дица – политичари су обећавали масама као никад који су одустајали и окретали се домаћем животу. дотад, праведније друштво и сопствену државу. Људи су поново откривали ненаметљиве вредноАмерички председник, либерал Вудро Вилсон ну- сти демократије – простор који је остао за приватдио је свет „безбедан за демократију“, а ЛеИздавачка кућа „Архипелаг“ објавила је капитално дело Марка Мазовера њин друштво без си- „Мрачни континент / Европа у 20. веку“, велику синтезу савремене историје ромаштва и ослобође- Старог континента. У књигу је укључио и мноштво нових истраживачких рено неправедних поде- зултата и тумачења модерне европске историје, на суштински начин продула из прошлости. Хи- бљујући разумевање политике, културе и свакодневице. Мазовер један је од најтлер је предочавао значајнијих и најутицајнијих савремених светских историчара. Професор је на слику борбене рас е, Колумбијском универзитету (САД), а његове књиге преведене су на све веће очишћене од туђин- светске језике. Области његовог интересовања су историја 20. века, пре свега ских елеменат а, која Европе и Балкана. испуњава своју империјалну тежњу кроз чистоту крви и уједињеност у циљу. Свака од ове ност, појединца и породицу. Тако је након 1945. три супротстављене идеологије – либерална демо- демократија поново крочила на Запад, оснажена у кратија, комунизам и фашизам – видела је себе као ратном изазову против Хитлера, с новом свешћу о предодређену да промени друштво, Континент и својим друштвеним одговорностима. Само што се свет. Већи део овог столећа испунила је њихова не- сада суочила с левицом а не с десницом јер је Црпрекидна борба у дефинисању модерне Европе. вена армија, пошто је срушила империјалистичке На краће стазе, и Вилсон и Лењин доживели су снове нацистичке Немачке, пренела комунизам из неуспех у стварању „бољег света“ о којем су сања- нове совјетске империје у источну Европу. ли. Изостала је комунистичка револуција широм Мада је Хладни рат био последњи стадијум у идеЕвропе, а изградња социјализма ограничила се на олошкој борби за будућност Европе, од ранијих фаза СССР. Убрзо након тога, једна за другом, земље су битно се разликује по избегавању стварног рата – бар пригрлиле ауторитарност и уследила је криза либе- на самом Континенту. Криза је било, но две суперсиралне демократије. Крајем тридесетих година про- ле живеле су у „мирољубивој коегзистенцији“, свака пало је Друштво народа, десница је била у успону се надајући коначној пропасти оне друге, али прихваи изгледало је да је будућност Европе у Хитлеро- тајући право на постојање у садашњости зарад ставом новом поретку. Либералној одбрани слобода билности и мира на Континенту. Два система су се појединца нацисти су супротставили добробит ко- наоружавала и спремала за рат који се није могао волективитета; против доктрине либерализма о фор- дити, и надметала да обезбеде добробит с��ојим грамалној једнакости држава они су истакли дарви- ђанима, те економски развој и материјално благостановску борбу и превласт расно надмоћних; против ње. Оба су испрва показала изненађујућа достигнуслободне трговине нови поредак предложио је ко- ћа, али само је један био у стању да се прилагоди све ординацију европских економија као целине под већим притисцима глобалног капитализма.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Тринаести јесте, али петак није. Дакле,безбојазниодурока,баците се на своје приоритете и ситнице којеживотзначе.Можетебитиуслужнииангажованиупонуди,пословноилиприватно.

BIK 20.4-20.5.

Имате много обавеза и успешно радитевишепословаистовремено. Ипак, делујете успорено. Надокнадитепропуштеноиформирајтематеријалнуосновузадаљеактивности.Идитенасигурноипостепено.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. jun 2012.

Сунце је још увек у вашем знаку падваблизанцаувамадинамично постављејутезуипротивтезуједан другоме, па и другима. Склони сте свимменталнимизазовима,играма икомбинацијама.

Месецјеупловиоуватренизнак Овна, што доприноси вашој одлучности и јакој мотивацији да постигнете циљ који сте наумили. Острашћени сте у свему, брзи и ефикасни.Расположенистезауспех.

Друштвени живот и предстојеће ситуације су веома динамичне. Нарадномместуорганизујтеизвршиоценајбољештоможетеинемојтегубитивременаситнице. Планирајтекраћаилидужапутовања.

Вреднисте,радни ипунииницијативенапословномиличномплану. У том погледу се ништа не мења,инећеудогледновреме.Некакосте узалетукојиваспоинерцији водинапред.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будите опрезни у вези с кредитом, туђим новцем, наследством и некретнином. Не рачунајте на обећанупомоћиподршку.Једноставно, радите с околностима како вам се сервирајуиспредноса.

Данас бисте се могли ослонити наједнуженскуособукојајепријатељскирасположенапрамавама,а истовремено у могућности да вас подржинавеомаконструктиванначин.Новекомбинације.

Динамична атмосфера у приватномбизнисубимоглаизамаћиконтроли. Неко од извршилаца лако може подбацити. Али, посматрајте стваридугорочнојерћесведоћина својеместо,благовремено.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пословна ситуација тече својим током.Натравно,много тогасеочекује од вас. Односи с иностранством нису поуздани колико бисте очекивали,алитонијеразлогдасе непозабавитењима.

Сазадовољствомрадитесвојпосао,уонојмериукојојјекреативан. Финансијскитрошковисувансваке контроле. Пазите где и како инвестирате и улажете време и новац. Заборављатељубав?

Долазе вам гости или окупљате друштво у свом дому, тек, журка је нон-стоп. Ментално и интелектуално сте активни и успешни. Немојте слушатитуђесаветевећсвојуинтуицију. Вишесешетајте.

TRI^-TRA^

Претерала сботоксом V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zreњanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Panчevo

28

Vrшac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

29

K. Mitrovica 32 Niш

32

Evropa

и Пријатније

НОВИ САД: Свежије и пријатније време. Пре подне сунчано, а по подне уз развој облака и могућу појаву краткотрајне кише и пљускова крајем дана. Ветар умерен западни и северозападни. Притисак испод нормале.Минималнатемпература16,амаксимална26 степени. ВОЈВОДИНА: Свежијеисунчаноупрвомделудана,апослеподне иувечејемогућапојавалокалнихпљусковаикраткотрајнекише.Ветар ујутруслабјугозападни,по поднеумеренсеверозападни.Притисакисподнормале.Минимална температура 14,амаксимална 28 степени. СРБИЈА: Насеверусвежије,анајугуостајеврлотопло.Бићесунчанопреподне,апо поднеикрајемданаузападним,севернимицентралнимпределимамогућапојавалокалнихпљусковаиповременекише.Ветарујутруслабјугозападни,по поднеумерензападниисеверозападни. Притисакисподнормале.Минимална температура 12,амаксимална 33 степена. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Учетвртакипетаксунчано време уз пријатне дневне температуре и локални развој облака током дана.Завикендипочеткомнареднеседмицесунчаноисветоплије,па сеоднедељеопеточекујуврућинеитемпературепреко30степени. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометео- ролошкаситуацијаможеиматинеповољанутицајнасвехроничнеболеснике,нарочитосрчанеиастматичаре.Метеоропатскереакцијесе могујавитиувидуболоваукостимаизглобовима,главобољеинервозе.Саветујеседодатнапажњасвимучесницимаусаобраћају.

Madrid

28

Rim

24

London

18

Cirih

16

Berlin

22

Beч

17

Varшava

24

Kijev

29

Moskva

23

Oslo

17

St. Peterburg 22 Atina

33

Pariz

19

Minhen

17

Budimpeшta

20

Stokholm

21

Глумица Кетрин Зита-Џонс изненадилајесвојимстасомиутегнутимлицемна премијеримјузикла„Rock of Ages” уЛос Анђелесу.Напремијерифилма,укојемје ТомКруз оживеорокзвезду,свеочибиле су упрте у супругу Мајклa Дагласа,којасетоликоизботоксирала да ју је било тешкопрепознати. Кетрин Зита-Џонс у 43. као да је тања него икада, али је утегнутимлицемпостигла супротан ефект.Уместодаизгледа лепше, делује неприродно. У новом мјузиклу Адама Шанкмана,чијарадњајесмештенау’80. године, глуме и Расел Бранд, Алек Болдвин, Мери Џеј Блајџ.

VIC DANA Коликојепотребнопрограмера дабизаврнулиједнусијалицу? -Ниједан-тојехардверски проблем.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

295 (-17)

Slankamen

375 (3)

Apatin

367 (-18)

Zemun

384 (0)

Bogojevo

329 (-17)

Panчevo

386 (-2)

Smederevo

520 (-4)

Baч. Palanka 328 (-10) Novi Sad

321 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

318 (-1)

Tendencija porasta

Senta

343 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

382 (4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (-25)

TISA

66 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 184 (-26) Beograd

Kusiћ

327 (-1)

66 (6)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 13.jun 2012.