Page 1

c m y

NOVISAD* Politika 2 Vlada jedinstvena, u parlamentu nema sloge 3 Tadi} prvi, SNS i DS rame uz rame

Ekonomija 4 Gra|ani gase gas jer je struja toplija 4 Niko ne zna koliko nas u Srbiji radi

Poqoprivreda 6 Poni{titi privatizacije u vojvo|anskim zadrugama

JP„PUTEVISRBIJE”ISPITUJUDRUMOVEI]UPRIJE

Vozimosepreko 745lo{ihi opasnihmostova

str. 5

KOM PA NI JA „MA TI JE VI]” DA LA PO KLON VRE DAN 100.000 EVRA

NoviSad

EKSKLUZIVNO

9 Spoj triju bulevara lek za gu`ve

SVETKOKOVA^,DIREKTOR VOJNOBEZBEDNOSNEAGENCIJE

Vojvodina

USrbiji bezbedno, Kosovo najve}apretwa

11 Radovi stali ba{ kod predsednika 12 Banat odsko~na daska za Rusiju

Dru{tvo 13 Uskoro bez {trajka u u~ionicama 13 Azilante odvoze o op{tinskom tro{ku

Hladno

Najvi{a temperatura8°S

GODINALXIX BROJ23256 CENA35DINARA * 0,50 EUR

str. 2 Foto: N. Stojanovi}

NASLOVI

SUBOTA12.NOVEMBAR2011.GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Bet  an  i j i  n a  d a r 10 ink  ub  at  or  a

str. 7

DOLIJAOMALOLETNIKKOJIJEPQA^KAOPOADIISENTI

[esnaestogodi{wak osumwi~enza55kra|a

str. 14

SPEKTAKULARNA POLICIJSKAAKCIJA UNOVOMSADU

[estoro uhap{eno zbogserije pqa~ki str. 14

SPORT

str. 16 – 20

„DNEVNIK” NAGRA\UJE NA „ROGQU”: Manifestacija „Rogaq”, koja promovi{e gastronomske, turisti~ke i zabavne priredbe iz Vojvodine, po~e}e danas u 10 sati na Spensu.Redakcija„Dnevnika”,kojajemedijskisponzor„Rogqa”,iovegodinenov~animnagradama,odnosnooglasnimprostorom,nagra|ujenajboqevojvo|anskemanifestacije.Tako}enajuspe{nijapriredbauovojgodinidobitireklamniprostoruna{emlistuuvrednostiod100.000dinaraijo{dvepriredbepo50.000dinara. str. 12 n JO[IMANADEZA ODLAZAKULONDON

n RUKOMETA[IVOJVODINE DO^EKUJUCRVEN^ANE


2

POLiTikA

subota12.novembar2011.

EKSKLUZIVNO

dnevnik

SVETKOKOVA^,DIREKTORVOJNOBEZBEDNOSNEAGENCIJE

Bezbednosnasituacija stabilna, Kosovonajve}apretwa Najve}upretwusistemuodbrane i Republici Srbiji predstavqajubezbednosniproblemikoji seodnosenasamoprogla{enunezavisnostKosovaiMetohije,organizovanikriminalikorupciju, delatnost stranih obave{tajnih slu`bi, pojedine ekstremisti~kegrupe,kaoidrugipojedina~ni problemi, koji predstavqaju potencijalnu ili mawe zna~ajnupretwu. Zahvaquju}imeramaprevencije, organizovani kriminal i korupcija ne predstavqaju zna~ajnijupretwusistemuodbrane,ali se ne mogu zanemariti – istakao je u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku” direktor Vojnobezbednosneagencije(VBA)Svetko Kova~. Danas, kada VBA oble`ava svojdankaose}awena 12. novembar 1839. godine kad jedonetprvi Vojnizakonukojemsurazra|eni oblici ugro`avawa bezbednosti vojske, na{ sagovornik sa zadovoqstvom konstatuje da je u proteklu godinu dana re{en jo{ jedanvelikibezbednosniproblem –svaubojnasredstvasuuskladi{tena. l Kojisunajva`nijizadaci Vojno-bezbednosneagencije?

SvetkoKova~

{titusnaga,objekataiaktivnostiMOiVS;za{titutajnihpodatakakaoiposlovepersonalne iindustrijskebezbednostiibezbednosti informacionih siste-

VelikointeresovawezaraduAgenciji l KakosebirajukadrovizaVBA-u,kolikojeinteresovawe zaraduAgenciji?Stimuveziipitawekakoseusavr{avajukadrovi? –ReformskiprocesiVBAprvosupo~eliupravoukadrovskoj oblasti,jerjetonajosetqivijiresurssvakeslu`be.Svakodnevno putem i-mejla dobijamo zahteve lica zainteresovanih za rad u VBA.Potencijalnekandidatepozivamonarazgovoridaquproceduru. Prijemu u VBA prethodi selekcija koja podrazumeva razne testove.Kandidatikojipro|usvetestove, ukqu~uju}iilekarske pregledeibezbednosneprovere,rangirajuse,anajboqiseprimajuzaraduVBA.Pro{legodinena33radnamestakonkurisaloje 516kandidataajedanoduslovajebioidaprose~naocenasastudijabudeve}aod8. Drugazna~ajnaoblastje{kolovaweiusavr{avawekadrova,kojeserealizujeuvojnimobrazovnimustanovama(komandno{tabno igeneral{tabnousavr{avawe), poslediplomskestudijenacivilnimfakultetimakaoiraznioblici{kolovawaiusavr{avawau inostranstvu. Osim toga, postoji specijalisti~ko usavr{avawe u okviru VBA.OdmahpoprijemuuAgencijukandidatizavr{avajuosnovni kurs,azatimispecijalisti~kekursevezaanaliti~are,operativceisli~no. VBAdanasimaizuzetnokvalitetankadar,unajve}embrojusvisokomstru~nomspremomivelikimprocentomsposlediplomskim usavr{avawem,osposobqenzaizvr{avaweslo`enihzadatakabezbednosneikontraobave{tajneza{titesistemaodbrane. –Vojnobezbednosnaagencijaje deo bezbednosno-obave{tajnog sistema Republike Srbije, nadle`nazabezbednosnuikontraobave{tajnu za{titu MinistarstvaodbraneiVojskeSrbije. VBAuokvirubezbednosneza{titeprocewujebezbednosnerizikeipretwekojimoguugroziti MO i VS; vr{i bezbednosnu za-

maira~unarskihmre`akojikoristeMOiVS. l Kakva je situacija na jugu Srbije,odnosnouKopnenojzonibezbednosti? – Bezbednosna situacija na jugu Srbije i u KZB je relativno stabilna. U proteklom periodu nijebilougro`avawaVojskeSrbije u Kopnenoj zoni bezbedno-

sti. Me|utim, i daqepostojeindikatorikojiukazuju na mogu}nost u s l o ` w a v a w a . Osim postojawa kriminalno-teroristi~kih grupa, prisutni su secesionisti~ki zahtevi, zahtevi za demilitarizaciju ovogprostora,kao i provokacije i druge aktivnosti nekih ekstremisti~kihudru`ewa igrupa. l Da li je reforma Agencije, koja je mo`da trajaladu`e,zavr{ena? – Planski deo reformi trajao je od 2002. do 2010. godine.Iakojeto delovalo kao dug period,prvenstveno zbog opravdanog zahteva da se slu`be bezbednosti moraju br`e reformisati,pokazalosedajeto dobroisplaniranirealanrok.S na{egaspektasmovrlozadovoqni rezultatima reformi. Zaokru`en je normativno-pravni okvir. U organizacionom smislu postignut je visok stepen operativnosti i efikasnosti Agencije,kaoivelikinapredakuopremawu savremenim operativnotehni~kimsredstvima,iposebno u oblasti upravqawa kadrovima. Naravno, najkompetentnija je ocena koju o reformi VBA daju nadle`ni organi i stru~na javnost. Nemislimodajeprocesreformizavr{en, ve}senastavqau skladusaktuelnimbezbednosnim zahtevima. U 21. veku se moramo neprekidno prilago|avati da bi smoi{likorakispredaktuelnih rizikaipretwi. l KolikonovuuloguAgencije prati odgovaraju}e tehni~ko-tehnolo{ko osavremewivawe? –Udana{wimuslovimate{ko je pratiti ubrzani razvoj savremenih tehnologija i wihovo kori{}eweuokviruobave{tajnih, teroristi~kih ili drugih pretwi. Moderni izazovi i pretwe diktiraju tempo. Za profesio- nalniradsvakeslu`beneophodnasusavremenasredstvaioprema. Vojnobezbednosna agencija, zahvaquju}i razumevawu najvi{egdr`avnogrukovodstva, prati tehni~ki i tehnolo{ki razvoj. Uspeli smo da se opremimo savremenimoperativno-tehni~kim sredstvimakojamogudasekoristeiunajslo`enijimakcijama. l U nadle`nosti VBA je i otkrivawe kriminalnih de-

Mas:Postojerazlike umi{qewuEKiNema~ke Nema~kiambasadoruBeograduVolframMas potvrdiojeju~edasestavNema~kepopitawu kandidature Srbije razlikuje od mi{qewa Evropskekomisije.MasjeuizjaviagencijiTanjugistakaodavladauBerlinujo{nijedonela odlukuvezanuzaodobravawestatusakandidata zaSrbiju.EvropskakomisijajepolovinomoktobradonelapreporukudaseSrbijidastatus

kandidataza~lanstvouEvropskojuniji.Odlukuotomedone}eEvropskisavet9.decembra. –[toseti~ena{iho~ekivawa,kojasvakako imamo,akojajekancelarkaAngelaMerkelizlo`ilatokomposeteBeograduuavgustu,ta~no je da postoji razlika izme|u mi{qewa EvropskekomisijeipozicijeNema~ke–kazaojeMas Tanjugu.

Denio:Dijalogilini{ta odkandidature FrancuskiambasadoruBeograduFransoa-Gzavije Denio izjavio je ju~e agenciji Tanjug da dijalog BeogradaiPri{tinetreba{toprenastaviti,ako jemogu}eve}slede}esedmice,ina~ebimoglobiti prekasno za kandidaturu Srbije. A potpredsednik vladeSrbijeBo`idar\eli} izjaviojedamunije nagove{tenodabiEvropskisavetmogaozaslede}u godinu odlo`iti dono{ewe odluke o dodeqivawu Srbijistatusakandidataza~lanstvouEU.Denioje

ponoviodaFrancuskapodr`avakandidaturuSrbije,alijepodsetionatodaseo~ekujukonkretnirezultatiunastavkudijalogaBeogradaiPri{tine. – Nadam se da }e Vlada Srbije doneti odluku o nastavkudijaloga{toprejernetreba~ekatiposledwitrenutak.Smatramodajepo`eqnodadijalogbudenastavqenve}slede}enedeqe,kojapo~iwe14.novembra,ina~e}ebitiprekasno–rekaoje francuskidiplomata.

latnosti i korupcije u MO i VS. Kakvi su rezultati u tom segmentu postignuti u proteklu godinudana? –Utokuovegodinenijebilo slu~ajeva organizovane kriminalne delatnosti, a broj pojedina~nih slu~ajeva zloupotreba slu`benogpolo`ajaikorupcije jesvakegodinesvemawi. Uodnosunarasprostrawenostiposledice,korupcijausistemuodbrane ne predstavqa zna~ajnu pretwu, ali s obzirom na specifi~nost i osetqivost sistema odbrane,zahtevapreduzimaweefikasnihpreventivnihirepresivnihmera. l Da li je, i u koliko slu~ajeva, primewenameranadzora?

PREDSTAVNICISRBASASEVERAKiMTRA@E PRISUSTVONASEDNICISKUP[TINESRBIJE

Vladajedinstvena, uparlamentu nemasloge Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavilajeju~edao~ekujeda}e VladaSrbijeutokudana,iliu toku vikenda, dostaviti parlamentu predlog deklaracije o KosovuiMetohijidabiseuponedeqaknaplenarnojsednicio tomeraspravqalo. – Ukoliko ve} ne mo`emo da se dogovorimo o zajedni~kom tekstudeklaracije,razmi{qam otomedabiizve{tajoKosovui Metohiji mogao biti dobra polaznaosnovazaraspravu–rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}, i naglasiladanemasukobauvladaju}ojkoaliciji,alidapu{taweuprocedurudokumenta,koji bizadovoqioformubezsu{tine,nemasvrheizatojedobrosa~ekatijo{kojidan. Do zakqu~ewa ovog izdawa „Dnevnik“nijedobiopotvrduo tomedajetekststigaouparla-

nisawu problema na najnormalnijina~indabiseoni{topre re{ili. – Vlada Srbije ne}e ukinuti podr{ku Srbima koji mirno protestujui nikadane}eodustatioddijalogajersejedinodijalogom mogu re{avati problemi –rekaojeMihajlovi},navode}i da Vlada, u deklaraciji, poziva Srbedasemirnimputemboreza svojapravaislobodeida }eim onapomo}i. – Vlada smatra da je u ovom trenutku politi~ki neprihvatqivo odustati od bilo kakvog dijaloga – naglasio je Mihajlovi}, i dodao da ne treba prekidatidijalogkojiimamnogopreprekaiprotivnikaiuPri{tini,iuSrbiji,iusvetu. Odbornici ~etiri op{tine sa severa Kosova zatra`ili su ju~e da se wihovim predstavnicima omogu}i prisustvo sedni-

U proteklom periodu Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije bili su u sredi{tu interesovawa stranih obave{tajnih slu`bi – Vojno-bezbednosna agencija primewuje mere nadzora prema pripadnicima VS i MO iskqu~ivo po nalogu suda i u skladu s preciznorazra|enimprocedurama.Ukolikosetemereprimewuju prema civilima koji ispoqavajudelatnostpremasistemuodbrane,toserealizujeuzsaradwu B e z b e d n o s n o - i n f o r m a t i v n e agencijeiMinistarstvaunutra{wihposlovaRepublikeSrbije. Posebno `elim da naglasim da primenu tih mera kontroli{u organinadle`nizakontrolurada slu`bi bezbednosti. Kontroli{e seopravdanostprimenemera, zakonski osnov, po{tovawe propisanih procedura, vremenskiperiodisvi drugi aspekti. l Koliko je interesovawe stranih obave{tajnih slu`bi zastaweuMOiVSidalije mo`da bilo nekih wihovih zloupotreba? –UproteklomperioduMinistarstvoodbraneiVojskaSrbije bilisuusredi{tuinteresovawa stranih obave{tajnih slu`bi, prvenstveno zbog pra}ewa sadr`aja,dinamikeipravcareformi sprovo|enih u sistemu odbrane. Straneslu`beseinteresujuiza opremawe savremenim borbenim sistemima, sredstvima naoru`awa i vojne opreme i, naravno, za komandni i rukovode}i kadar MO i VS. Intenzivnija me|unarodna vojna saradwa i saradwa koju smo ostvarili s velikim brojem obave{tajno-bezbednosnih slu`bi drugih zemaqa doprinosija~awupoverewa. MilanBozokin

Podr{kaizLDP-a Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da bi predstavnicimaop{tinasaseveraKosovatrebaloomogu}itidaprisustvujuzasedawuSkup{tiniSrbijenakojem}eseraspravqatio situacijinaKosovu,iakojetoneuobi~ajenzahtev.Jovanovi}jeu pisanoj izjavi ocenio da je Skup{tina Srbije svojom deklaracijomizjulagurnulaSrbesaseveraKosovanabarikadeizbogtoga je danas du`na da ima razumevawe za ovakav zahtev, ali i da oni trebadapo{tujuodlukekoje}eSkup{tinadoneti. ment, a ju~e je direktor KancelarijeVladeSrbijezasaradwu s medijima Milivoje Mihajlovi} izrazionaduda}esedeklaracijapo~etkomnarednesedmicena}iuparlamentu. –VladaSrbijejejedinstvena upogledudeklaracijaoKosovu iMetohijiiradinatekstutog dokumanta koji bi obezbedio najozbiqniju podr{ku u Skup{tini.Tojejedinirazlogzbog kojeg deklaracija do sada nije usvojena – rekao je Mihajlovi}, navode}i da u parlamentu nema sloge oko deklaracije i da ima stranakakojepostavqajuuslove zapodr{kutomdokumentu. Govore}ioradunatekstudeklaracije, Mihajlovi} je objasniodanijere~o„peglawu”kojebizna~ilopromenupolitike VladeSrbije,negosamoodefi-

ciSkup{tineSrbijeoKosovu, a od ministra Gorana Bogdanovi}a irepubli~kihposlanikas Kosova i Metohije tra`e da ne glasajuzadeklaracijuoKosovu jerjetajdokument,kakosaznaju iz medija, protivan Ustavu Srbije. To je ishod sednice skup{tinaKosovskeMitrovice,Leposavi}a, Zve~ana i Zubinog Potoka, na kojoj su ponovo potvr|enizahtevidasepreispita nastavakdijalogasPri{tinom iustavnostdosadapostignutih dogovora. Premijeru Rusije Vladimiru Putinu, koji je po~asni gra|anin KiM, uputi}e pismos molbom da im pomogne u infrastrukturnim projektima, a protiv~lanovapregovara~kogtima Beograda najavquju krivi~nu tu`bu. D.Milivojevi}

PREDSEDNIKSRBIJEZAVR[IOPOSETUUKRAJINI

Odprivrednesaradwe zaviseipoliti~keveze PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeju~e,nazavr{etku dvodnevne zvani~ne posete Ukrajini,da}eodna~inanakoji }e privrednici dveju zemaqa produbqivatisaradwuzavisiti i~vrstinapoliti~kihvezaBeograda i Kijeva u budu}nosti. Tadi} je na prijemu, koji je za privrednikedvejuzemaqaorganizovala ambasada Srbije u Ukrajini, podsetio na to da je wegovaposetaKijevubilaprva zvani~na poseta predsednika Srbije Ukrajini, ali da to ne mewa ~iwenicu da su duhovne i istorijskevezedvanarodaidve dr`aveizuzetnoduboke. –Zamenejebiloizuzetnosaznawe da u Ukrajini postoje i BeogradiPan~evoiVr{ac.To nasupu}ujenaverovawedasuna-

{i koreni iz ovih krajeva, ali suna{ipreciintenzivnoradilinatomedasena{aekonomska saradwanerazvijadovoqno,tako da mi moramo da promenimo tajtokstvari–rekaojeTadi}. Sumiraju}i rezultate dvodnevneposete,Tadi}jerekaoda su politi~ka saradwa u multilateralniminstitucijamaiintenziviraweekonomskihodnosa prioritet srpsko-ukrajinskih odnosa u budu}nosti. Tome }e, kakojeistakao,doprinetiibudu}isporazumoslobodnojtrgovini, kao i ~lanstvo Srbije u Svetskoj trgvinskoj organizaciji. – Uz optimalne uslove, trgovinska razmena dveju dr`ava, koja je trenutno na godi{wem nivouodoko800milionadola-

ra,mo`ebitiuve}ananekoliko puta–uverenjeTadi}. PredsednikSrbijejekonstatovao i da saradwa u vojno-tehni~kom sektoru ima veliki potencijal, i da je mogu}a zajedni~ka proizvodwa u odbrambenoj industriji radi nastupa na tre}im tr`i{tima. Ukrajina, kakojezakqu~io,kaoekonomija uekspanziji~inisvedaseowenimpotencijalimavi{esaznau svetu, i Srbija joj u tome mo`e pomo}i, pre svega kroz svoje bliske veze sa zemqama nesvrstanogsveta. Tadi} je sa `aqewem konstatovaodaSrbijane}eu~estvovatiuEvropskomfudbalskomprvenstvu,alijeUkrajincimapo`eleo sre}u u organizaciji tog velikogsportskogdoga|aja.


c m y

politika

dnevnik

NAJNOVIJE ISTRA@IVAWE REDOSLEDA NA SRPSKOJ POLITI^KOJ SCENI

Tadi}prvi,SNSiDS rameuzrame DS i SNS u`ivaju gotovo jednaku podr{ku, a najvi{e poverewa kad je re~ o politi~kim liderima gra|ani imaju u predsednika Srbije Borisa Tadi}a, pokazalo je istra`ivawe ~asopisa „Nova srpska politi~ka misao”, sprovodeno u oktobru. Po istra`ivawu, ~iji su rezultati ju~e prezentovani javnosti, 28,48 odsto gra|ana na izborima glasalo bi za Srpsku naprednu stranku, 27 odsto za Demokratsku stranku, a 8,3 odsto za socijliste. U terenskom istra`ivawu, koje je obuhvatilo 1.200 ispitanika s teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije), 7,1 odsto u~esnika podr{ku bi pru`ilo Srpskoj radikalnoj stranci, koja je u ovom istra`ivawu izjedna~ena s DSS-om, s kojim deli ~etvrto mesto. Po tom istra`ivawu, LDP trenutno u`iva poverewe 6,6 odsto gra|ana, URS 3,2 odsto, a JS 2,6 odsto. Slede SDPS RasimaQaji}a i LSV Nenada ^anka s po

2,2 odsto, dok ostale stranke imaju ukupno 5,3 odsto. Na pitawe da li biste iza{li na parlamentarne izbore da se odr`avaju slede}e sedmice ~ak 62 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 21,3 odsto odri~no, dok je 16,7 odsto wih neopredeqeno. Gra|ani najvi{e poverewa imaju u predsednika Srbije, i to 11,2 odsto, a slede s 10,9 odsto Tomislav Nikoli}, s pet odsto Dragan \ilas, sa 4,7 Ivica Da~i}, sa 4,6 Dragan Markovi}, dok su na dnu liste Milutin

Mrkowi}, VelimirIli} i Vuk Dra{kovi} s 0,5 odsto. Izja{wavaju}i se na pitawe za koga bi glasali da se u drugom krugu predsedni~kih izbora na|u Boris Tadi} i Tomislav Nikoli}, 38,2 odsto ispitanika je podr`alo aktuelnog predsednika, a 33,9 odsto Nikoli}a, dok je ~ak 27,9 neopredeqeno. Za budu}eg premijera 19,7 odsto gra|ana volelo bi da vidi aktuelnog gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa, 10,1 odsto zamenika predsednika SNS-a Aleksandra Vu~i}a, 9,2 odsto ministra

spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, i 8,7 odsto ministra policije Ivicu Da~i}a. Da~i} je, kada je re~ o ocewivawu rada ministara u Vladi Srbije, dobio najve}u podr{ku gra|ana, i to 34,8 odsto, sledi Jeremi} s 19,1 odsto i Qaji} sa 17,4 odsto. Na ~etvrtom mestu je ministar zdravqa Zoran Stankovi} s 5,9 odsto, sledi ga ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkowi} sa 4,9 odsto, dok su na dnu liste ministarka sporta i omladine Sne`anaSamraxi}Markovi} s 2,4 odsto i ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli} s 2,1 odsto. Na pitawe da po {kolskom sistemu ocene politi~are na skali od 1 do 5, najve}u prose~nu ocenu – 3,2 dobio je Dragan Markovi}, sledi Da~i} s 3,07, Qaji} s 3,05, \ilas s 3,04 i Jeremi} s 2,93. D. Milivojevi}

MAJA SEDLAREVI] O REGIONALNOM PROSTORNOM PLANU APV

Vojvodininedostajestatistika Potpredsednica Pokrajinske skup{tine i Izvr{nog odbora LSV-a Maja Sedlarevi}, govore}i preksino} u Zrewaninu o regionalnom prostornom planu Vojvodine, koji }e se pred poslanicima na}i na slede}em zasedawu vojvo|anskog parlamenta, kazala je da ta stranka smatra da Vojvodina mora da ima svoj zavod za statistiku jer su republi~ki podaci pokazali da se statistika ne prikupqa na pokrajinskom ili regionalnom nivou. – Pre ne{to vi{e od mesec dana zavr{ena je javna rasprava o ovom strate{kom dokumen-

tu, na kojoj smo u~estvovali kao jedina politi~ka organizacija, i sa zadovoqstvom nagla{avam da je prihva}eno vi{e od polovine na{ih primedaba, ~ime je nacrt regionalnog prostornog plana poboq{an. Me|u najzna~ajnijim usvojenim predlozima je forimirawe geodetskog zavoda AP Vojvodine i klini~kobolni~kog centra „Novi Sad„, kojim }e se rasteretiti Klini~ki centar Vojvodine i pru`iti boqa zdravstvena za{tita pacijentima iz drugih gradova Pokrajine. Ukazali smo i na lo{e stawe putni~kog i `elezni~-

kog saobra}aja u Banatu i podsetili na to da je Banatska magistrala ve~ita tema, pa se stoga iskreno nadam da }e se u narednom periodu razgovarati o konkretnim koracima – rekla je Maja Sedlarevi}, i podvukla da }e poslanici LSV-a nastojati da amandmanima uvrste u finalni tekst sve one primedbe koje nisu usvojene. Jedna od wih je da, sem skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru, bude formirano i ono koje }e biti pod ingerencijom Vojvodine. @. B.

subota12.novembar2011.

3

REKLI SU

Dinki}:@elimouticaj uvlasti Lider URS-a Mla|anDinki} ka`e da ta stranka posle izbora ne}e ulaziti u vladu ako ne bude u prilici da je vodi ili bitno uti~e na wenu politiku. On je ocenio da je Srbiji potrebna ne samo nova vlada ve} i nova `ivotna politika koja }e da brine o obi~nom ~oveku. „Srbija se zaglavila, a za to najodgovorniji su oni koji vode ovu vladu”, kazao je Dinki} uo~i zvani~nog po~etka predizborne kampawe URS-a u nedequ u „Beogradskoj areni„. On je dodao da je situacija u zemqi jo{ gora od trenutka kada su ga izbacili iz Vlade. On je naveo da je ciq da URS zauzme jedno od prva tri mesta na slede}im izborima, dodaju}i da }e u~estvovati u slede}oj vlasti samo ako bude mogao da uti~e na wen rad. – Srbija mora da se pokrene – ka`e Mla|an Dinki}, isti~u}i i da je narod s pravom razo~aran i qut na sve politi~are.

Pastor:Dosadanpritisak SNS-anaSVM Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da Srpska napredna stranka koristi „mehanizam pritiska” prema SVM-u, koji je „polako postao dosadan”. Time je Pastor prokomentarisao izjavu lidera napredwaka Tomislava Nikoli}a da bi resor policije u Vladi Srbije ponudio SVM-u. Pastor je za ju~era{wi „Ma|ar so„ rekao da „prvo treba presko~iti prepreku i tek posle viknuti ‘hop’”. – Ne treba pobediti u istra`ivawima javnog mwewa nego na samim izborima – poru~io je Pastor. On je dodao da bi za SVM posle izbora prvenstveno bilo dobro da nastavi saradwu sa sada{wim koalicionim partnerima, i rekao da se sada ne bavi takvim kalkulacijama, nego pripremom da izborni rezultat wegove stranke bude {to boqi.

Stefanovi}:Vu~i}a zagradona~elnika – Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} kandidat je za gradona~elnika Beograda na predstoje}im lokalnim izborima odlukom ~lanstva napredwaka glavnog grada – izjavio je ju~e predsednik Gradskog odbora SNS-a Neboj{aStefanovi}. On je u izjavi Tanjugu rekao da je ~lanstvo SNS-a Beograda odlu~ilo da Vu~i} bude kandidat napredwaka za gradona~elnika, i objasnio da je od oko 53.000 ~lanova koji su se izjasnili, 99,5 odsto izrazilo `equ da zamenik predsednika stranke bude vo|a tima napredwaka za Beograd. On je naveo i da }e danas na strana~kom skupu u Hali sportova na Novom Beogradu biti predstavqeni Vu~i} kao kandidat za gradona~elnika, zatim deo tima za Beograd, kao i smernice rada napredwaka, koje }e, kako je rekao, glavnom gradu doneti neophodne promene.


4

ekonomija

subota12.novembar2011.

dnevnik

ZAPOSLENIHIMAOD1,75MILIONDO2,19MILIONA

OKTOBARSKA INFLACIJA0,4POSTO

Nikoneznakoliko nasuSrbijiradi

Cene sko~ile ode}i, obu}i

Da je u Srbiji i prosta matematika veoma komplikovana i da obi~no ne zavisi od fakti~kog stawa ve} od toga ko i kada broji, sabira i oduzima, pokazuju i podaci o zaposlenosti koji, po „posledwim merewima” variraju i do pola miliona. Elem, ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem septembra procewuje se na 1.754.662, navedeno je u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije”.S druge strane, rezultati posledwe Ankete o radnoj snazi, koju je u aprilu objavio Republi~ki zavod za satistiku, ka`u da u Srbiji posao ima 2,19 miliona qudi, od ukupno 4,8 miliona stanovnika izme|u 15 i 64 godine `ivota koji se smatraju radno sposobnim. Razlika izme|u podataka iznosi gotovo pola miliona gra|ana pa do

Inflacija u oktobru u Srbiji je iznosila 0,4 odsto, dok je za 12 meseci rast cena bio 8,7 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Rast cena u oktobru bio je za 6,8 odsto ve}i nego u decembru 2010. godine. Inflacija u Srbiji se meri rastom cena i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu. Najvi{e su poskupeli ode}a i obu}a (1,3 odsto); name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe (jedan odsto); hrana i bezalkoholna pi}a (0,7 odsto); usluge hotela i restorana (0,3 odsto); stanarina, voda, elektri~na energija, gas i druga goriva (0,2 odsto). U oktobru su pojeftinile usluge transporta za 0,2 odsto i obrazovawa za 0,1 odsto, tvrdi Zavod.

PETAR[KUNDRI]

Srbijasekupa unafti – U naredne tri do ~etiri godine o~ekujemo investicije od 1,5 milijarde evra u naftnom sektoru zahvaquju}i izlasku NIS na tr-

`i{ta regiona – ka`e savetnik za energetiku Petar[kundri}. On je rekao da NIS planira {irewe maloprodajne mre`e u regionu i realizaciju istra`ivawa nafte i gasa.

Po [kundri}evim re~ima, jedna od najve}ih investicija NIS-a je rekonstrukcija Rafinerije nafte u Pan~evu, koja }e biti zavr{ena 2012. godine i u koju }e biti ulo`eno 470 miliona evra. On je kazao i da u Srbiji postoje dokazane rezerve sirove nafte od deset miliona tona, a rezerve gasa od 35 milijardi kubnih metara. [kundri} je dodao da u Srbiji postoji i nekoliko nekonvencionalnih nalazi{ta nafte iz uqnih {kriqaca, nagla{avaju}i da je najboqe istra`eno ono u basenu Aleksinca, gde se procewuje da su rezerve oko 200 miliona tona nafte. [kundri} je kazao da se planira povezivawe Srbije gasovodima s Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom...

kraja nije jasno koliko qudi u Srbiji je zaista zaposleno. Bez obzira na to da li je ta~an broj od 1,75 milion zaposlenih, koliko procewuje privreda, ili je zaposlenih zaista 2,19 miliona, kao {to tvrdi zvani~na statistika – u odnosu na 7,5 miliona gra|ana koji `ive u Srbiji ta brojka je

premala. U su{tini, to zna~i da svega 23, odnosno 29 odsto stanovni{tva, zara|uje novac koji tro{i celokupna dr`ava. Procena o broju zaposlenih u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije” govori da je od 1,7 milion zaposlenih – privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih bilo

Ra~unpoplatama Delimi~na istina se krije i u podacima o platama i ukupnoj sumi ispala}enoj za tu namenu. Naime, po podacima koje je izneo predsednik PKS-a Milo{ Bugarin, ukupan mese~ni fond zarada u julu ove godine u Srbiji je bio 674 miliona evra, a julska prose~na plataje bila 383,8 evra. Na osnovu toga jasno je da je platu primilio 1,57 milion qudi. Ostaje jedino da se zapitamo da li Zavod za statistiku ra~una i one koji rade a ne primaju platu ili mu je navedena anketa zakazala. Kako god da se okrene, ne zna se {ta je gore – da li eventualna ~iwenica da pola miliona qudi radi a ne prima platu ili da statistika proma{uje za 500.000 qudi.

405.476, dok je preostalih 1.349.186 bilo zaposleno u okviru privrednih dru{tava i u administrativnim delatnostima. U pore|ewu s prethodnim mesecom, broj zaposlenih je neznatno smawen, dok je u pore|ewu sa septembrom 2010. godine opao 1,1 odsto. Ne zaposlenih osoba posledweg dana septembra bilo je ukupno 742.576, {to je 0,4 odsto mawe u odnosu na prethodni mesec. U pore|ewu sa septembrom 2010. godine, ukupan broj nezaposle-

nih ve}i je tri posto. Stopa registrovane nezaposlenosti je i daqe u padu, tako da je u septembru 2011. iznosila 27,2 odsto. Mo`da se nekom u~ini da i nije va`no koliko u Srbiji zaista ima zaposlenih kada je siroma{tvo svakako onoliko koliko jeste, ali razlika od 500.000 qudi pokazuje i da nam prose~ne plate mo`da nisu onakve kakve se zvani~no tvrdi da jesu pa su onda druga~iji i standard, potro{a~ka korpa... E.Dn.

NOVAPOSKUPQEWANATERALAMNOGEDASEVRATESTARIMNAVIKAMA

Gra|anigasegas jerjetoplijastruja Nove cene prirodnog gasa, koje va`e od 1. novembra, mnoge potro{a~e ovog energenta bacile su u o~aj jer su ra~une i s donedavno va`e}im cenama veoma te{ko pla}ali. Naime, kubni metar prirodnog gasa je za individualne potro{a~e poskupeo deset posto, pa je prose~na cena oko 45 dinara. Budu}i da je za stan od oko 60 kvadratnih metara mese~na potro{wa oko 300 kubika, ra~un }e biti oko 13.500 dinara, {to je oko dve hiqade dinara vi{e nego ranije i {to je zaista mnogo, ~ak i za potro{a~e s dubqim xepom. Po{to je svaki potro{a~ kroja~ svog ku}nog buxeta, ne ~udi {to su mnogi presavili papir, sabrali brojke i umesto prirodnog gasa kao energent za zagrevawe doma}instva po~eli da koriste ~vrsta goriva ili elektri~nu energiju. Razlog je jednostavan – ra~unica ka`e da je racionalnim kori{}ewem ovih energenata grejawe jeftinije, a ku}ni buxet puniji. U su{tini, potro{a~i se okre}u onome {to mogu da plate i, na taj na~in, {tite svoj nov~anik. Iako stru~waci ukazuju na to da kori{}ewe elektri~ne energije za zagrevawe doma}instava nije ne{to {to se preporu~uje, gra|ani koji svoje domove samostalno zagrevaju imaju prava da koriste onaj energent koji je za wih najekonomi~niji, naravno, dok je i ako je to mogu}e. Da se potro{a~i, zbog visoke cene prirodnog gasa, okre}u

Isadajejeftin? Pri~a o najpovoqnijem energentu je i pri~a o disparitetu cena energenata, po{to je uz racionalnu potro{wu struje ra~un za grejawe mawi od onog na gas. U JP „Srbijagas”, ipak, isti~u da gas i pored poskupqewa nema ekonomsku cenu, a iz Elektroprivrede Srbije ukazuju na to da je cena kilovata struje me|u najni`ima u Evropi, da to nije odr`ivo na dugi rok i da }e se ne{to morati mewati. Gra|ani su, kao i uvek, na repu pri~e. Uz to, treba re}i i da je izvesno da }e, pri ukalawawu dispariteta, cene sada jeftinijih energenti i}i ka onim skupqim, a ne obratno. drugim energentima pokazuje i podatak o broju potro{a~a i ukupno potro{enom gasu. Naime, broj doma}instava koja koriste proirodni gas je u protekle dve godine pove}an vi{e

od 7.000, ali je potro{wa na istom nivou. I dok u JP „Srbijagas” to tuma~e kao racionalnu potro{wu, nije na odmet zapitati se da li je re~ samo o tome.

Ipak, ukazuju mnogi potro{a~i, nije tako lako preorijentisati se na druge energente, iako su mnogi to ve} vi{e puta radili i to se u Srbiji ve} de{avalo. Mnogi su svoja doma}instva zagrevali koriste}i lo`-uqe pa kad je ono drasti~no poskupelo, okrenuli su se ekonomi~inijim energentima, pre svega ~vrstom gorivu. Potom je do{lo do ekspanzije upotrebe prirodnog gasa pa su potro{a~i ulo`ili zna~ajne pare da svoje instalacije prilagode novom energentu, a sada se vra}aju godinama unazad. Dakle, prirodni gas, koji je propagiran kao nejekonomi~niji energent, kao i energent ~ijom se upotrebom {titi `ivotna sredina, zbog visoke cene, odavno vi{e nije najekonomi~niji pa }e se aktivirati mnogi dimwaci, ili }e se koristiti struja. Treba re}i i da grejawe nije luksuz ve} osnovna potreba ~oveka da ima toplo doma}instvo. Ipak, ako za to treba izdvojiti tre}inu prose~ne plate, te{ko da se mo`e re}i da nije luksuz. Jer s preostale dve tre}ine vaqa pregurati ceo mesec – a to zna~i platiti i sve druge tro{kove, napuniti prose~nu potro{a~ku korpu, koja je ne{to skupqa od prose~ne plate, obu}i se, kupiti kartu za prevoz, {kolovati decu... ^ak i kad su u doma}instvu dve prose~ne plate, {to je sve re|e, novca je malo i sve mawe, a vi{kova odavno nema. D.Mla|enovi}

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`iza 1 1

Kupovni zadevize 99,9890 74,4187

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 102,0296 75,9375

104,3763 77,6841

99,6829 74,1909

Kanada

dolar

1

71,9811

73,4501

75,1395

71,7607

Danska

kruna

1

13,4313

13,7054

14,0206

13,3902

Norve{ka

kruna

1

12,9021

13,1654

13,4682

12,8626

[vedska

kruna

1

10,9916

11,2159

11,4739

10,9579

[vajcarska

franak

1

80,2666

82,7491

84,6523

80,8459

V.Britanija

funta

1

116,9325

119,3189

122,0632

116,5746

SAD

dolar

1

73,4295

74,9281

76,6514

73,2048

Kurseviizovelisteprimewujuseod11.11.2011.godine

Promena %

Cena

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

9,52

460

46.000

AIK banka, Ni{

5,33

1.916

595.153

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Agrobanka, Beograd

0,60

4.170

70.890

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

-11,43

31

20.770

/ Pet akcija s najve}im padom BIP u restrukturirawu, Beograd

BELEX 15 (543,06

Promet

Naziv kompanije

1,05)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

5,33

1.916

595.153

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Komercijalna banka, Beograd

-1,43

1.863

18.632

Imlek, Beograd

0,00

2.300

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

560

7.062.052

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

426

55.815

Agrobanka, Beograd

Zastava tapacirnica, Kragujevac

-9,09

5.000

5.000

0,60

4.170

70.890

Filip Moris Operej{ns, Ni{

-7,36

1.120

16.810

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,59

507

1.651.962

Putevi, U`ice

-6,90

580

34.220

Jubmes banka, Beograd

-0,03

14.395

28.790

-4,76 Promena %

300 Cena

33.300 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.750

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,52

1.711

17.110

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

379.600

Soja protein, Be~ej

0,00

560

7.062.052

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

414.000

Tigar, Pirot

0,00

493

162.790

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

370

370.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,39

355

9.230

TE - TO, Senta

0,00

3.100

235.600

Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota12.novembar2011.

5

JP„PUTEVISRBIJE”ISPITUJUDRUMOVEI]UPRIJE

Vozimosepreko 745lo{ih iopasnihmostova STI@USVEOZBIQNIJAUPOZOREWA

PrivrediSrbije pretiuru{avawe Ekon om is ta \or| e \uk i} ocenio je da srpskoj privredi preti uru{avawe u 2012. godinizbogkrizelikvidnosti. – Da bi se to spre~ilo, potrebno je hitno doneti zakon koj im bi se reg ul is al i du`ni~ko-poverila~ki odnosi – rekao je \uki} na okruglom stoluouticajukrizeuevrozoninaSrbiju,kojijeodr`anna Ekonomskom fakultetu u Beo- gradu. On je istakao i da bi Vlada Srbije trebalo da posreduje u re{avawu problema prezadu`enostiprivredekodbanaka. –Umestoinvesticijauotvarawe radnih mesta, prioritet treba da budu intervencije za o~uvawe postoje}ih – rekao je on. Po \uk i} ev oj ocen i, poslovnebankeuSrbiji,kojesu u vlasni{tvu stranih banaka, unarednojgodini}eobus taviti kreditne aktivnosti i mo`e se o~ekivati i pove}awe kamata.Banke}eakumulirati likvidnost i ~ekati da vide ishodkrize,rekaojeon,isti~u}i da }e „ceh platiti privredaistanovni{tvo”.\uki} jerekaodaNarodnabankaSrbijenesmedozvolitidasedo-

ma} a {tedw a odl ij e u inostranstvo, i istakao da ta institucijatrebatoozbiqnoda kontroli{e. [tedwu stanovni{tva,kakojenaveo,poslovne banke moraju upotrebiti u Srbiji. Predsednik Saveta guverneraNBS-aBo{ko@ivkovi} istakao da je Srbija jedna od zemaqa koja nije imala pad kreditneaktivnostitokomkrize. Kakojeistakao,pojo{neobjavqenoj studiji Svetske banke, tojespre~ilopadbrutodoma}egproizvodzadodatnadvaodsto. @ivkovi}jeistakaodasene smedozvolitipadkreditneaktivnosti banaka u Srbiji, jer }ese,kakojeocenio,krizaiz finansijskog sektora u privredu preliti kroz smawewe obimakredita.Onjeupozorio na to da postoji opasnost da strane banke smawe kreditnu aktivnostzbogrizikaodnenaplativihkredita,kojijeuSrbijinajve}iuokru`ewu. –Septembarskipodacipokazujudajefinansijskira~unteku}eg bilansa pla}awa tek nekih100milionaevra–rekaoje @ivkovi},napomiwu}idajeto dosada{wiminimum. E.Dn.

Javno preduze}e „Putevi Srbije”ispitujustaweoko150mostova u zemqi koji su u lo{em stawu. Pomo}nik generalnog direktora ovog JP-a Slavoqub Tubi}ka`edajeve}inimostova neophodna bar sanacija, iako mnogizahtevajuobnovu.Tubi}je nakonferencijiosaobra}ajnoj infrastrukturi pre neki dan izjaviodajeve}inamostovagra|enaizme|u{ezdesetihisedamdesetihgodinapro{logvekaveomakvalitetna. Uprkos tome, mnogi su u lo{emstawu.Stru~wacika`uda jezatokrivnekada{wina~in proj ekt ov aw a po prav il im a „franc us ke {kol e”, kad a se mislilo da je beton svemogu}. Elegantne i tanke armiranobetonske prednapregnute konstrukcijevremenomjenagrizalasoikamenarizlaprilikom zimskog odr`avawa, razgra|ivali su se osetqivi elementi nose}ih konstrukcija i objektisupropadali.Sokojasezimi posipala nije se kasnije prala,ve}jenagrizalaza{titnisloj,takodajearmaturakorodirala, ~elik bubrio i razbijaobeton. Poznavaoci prilika ka`u da je bilo  gre{aka i u samoj  izgradwijermonta`nisistemijesujeftinaibrzagradwa,me|utim, objekti propadaju br`e od klasi~no gra|enih konstrukcija. Posebno su kriti~ni mostovi koji su gra|eni u posleratnomperioduiplitkofundirani, s nedefinisanim sistemom pobijawa {ipova bez ra~unske

Godi{wenedostaje50milionaevra Uprkos ogromnim potrebama za popravkama, zbog nedostatka novca krpi se samo najosnovnije. Kada bi se propadawe mosta spre~ilo na vreme, popravka bi bila mnogo jeftinija, a kada stigneuklasu„opasno”,ko{takolikoipolovinanovogmosta. UzemqamaEUuredovnoodr`avawemostovaula`esegodi{we okopetodstowihoveinvesticionevrednostijerrazvijenezemqenedozvoqavajudaimmostovidospejuukategorijuopasnih zato{toutomslu~ajuzawihovusanacijutrebaulo`itimnogo novca. Me|utim, ako bi se primewivali standardi EU, Srbija bi,ponekimprocenama,uodr`avawemostovagodi{wetrebalo daula`eokopetmilijardidinara(oko50milionaevra). kontrole i odgovaraju}ih geotehni~kihelaborata. Za ugro`avawe stabilnosti mostovakrivajeivi{edecenijska nekontrolisana eksploatacija peska i {qunka, zbog ~ega suseuposledwih30godinako-

ritanekihrekaspustilauproseku tri metra pa temeqi mostovaisplivavaju,{tojenajkarakteristi~nije u ju`noj Srbiji.U„Putevima”nekrijupodatak da ima mostova starijih od 100 godina. Tubi} ka`e da je u

posledwe tri godine uz pomo} kreditaEvropskeinvesticione bankeobnovqenooko140mostova,me|utim,tojenedovoqnojer jejo{pro{legodinekonstatovanodaje„klimavo”blizu1.000 mostova! Od oko 10.000 mostova JP „Putevi Srbije” brine o 2.830 na dr`avnim putevima, i to472naautoputevimaipoluautoputevima, 945 na magistralnojmre`ii1.413mostovanaregionalnim putevima. Na lokalnim i nekategorisanim putevimaimaoko7.000mostova,kojisu uvlasni{tvuop{tinana~ijim suteritorijama. Po podacima JP „Putevi Srbije”, pro{le godine je utvr|eno da ~ak 754 mosta na magistralnimiregionalnimsaobra}ajnicamaspadaukategorijuveomalo{ihiopasnih.Uklasu5 –kojazna~iveomalo{estawe,i klasu6–opasnostawe,svrstano je 37 mostova na autoputevima, 287namagistralnimi430naregionalnimputevima. Bilo je planirano da se do kraja ove godine iz kredita EIB-aod33milionaevra,odobrenog jo{ 2007, poprave najo{te}eniji mostovi. Obe}ani krediti se realizuju sporo jer banke tra`e da i Srbija u~estvujespolovinomnovca,{toje ote`avaju}a okolnost. Ute{no jeto{tose,kakotvrdeu„Putevima”,svimostoviredovnokontroli{u i voza~i svakodnevno obave{tavaju o eventualno zatvorenim mostovima i drugim objektimanaputevima. R.Dautovi}


6

subota12.novembar2011.

NABERZIPAORSKEROBE

P{enica prema{ila 18 dinara Op{tu sliku o stabilnosti tr`i{ta `itarica mogla bi u narednom periodu naru{iti cena p{enice. Naime, prvi put posle `etve, cena ove robe je prema{ila 18 din/kg, bez PDV-a, saop{tila je ju~e Produktna berza u Novom Sadu. Tokom protekle nedeqe cena je varirala u malom rasponu izme|u 17,90 i 18,20 din/kg, ali indikativan za daqa tr`i{na de{avawa jeste podatak da je berzansko trgova-

}e na{ kukuruz u~initi izvozno konkurentnim, a {to }e svakako privu}i i ve}e u~e{}e izvoznika u trgovawu ovom robom. Sti~e se utisak da je precizni tr`i{ni mehanizam sasvim pribli`io cenu kukuruza o~ekivawima izvoznika. Dve bitne komponente za sto~nu hranu – suncokretova i sojina sa~ma – tako|e su protekle nedeqe na{le svoje mesto u berzanskoj trgovini. Dobra vest

POQOPRivRedA

dnevnik

POLICIJAITU@ILA[TVO^E[QAJUPOQOPRIVREDU

Poni{titi privatizacije u vojvo|anskim zadrugama – Potrebno je poni{titi privatizacije druge pripale posle privatizacije otzemqoradni~kih zadruga i poqoprivred- pustili su 90 odsto zaposlenih. nih dobara u Vojvodini jer su otu|ene mimo – Radnike niko ni{ta nije pitao, a zakona – izjavio je ju~e predsednik skup- dividende od 30 posto, koje im po zako{tinskog Odbora za prednu pripadaju, nisu isplastavke i predloge Sa{a Du}ivane – naveo je Dujovi} jovi}. u Skup{tini Srbije, i Oni kojima su On je na konferenciji za dodao da prodaja zadruzadruge pripale novinare o ja~awu veza izme`ne zemqe nije predviposle privatizacije |ena ni po jednom zako|u gra|an skog dru{tva i Skup{tine rekao da se Odnu. otpustili su boru u maju javilo desetak 90 odsto zaposlenih On je ocenio da je drudru`ewa malih akcionara `ava mogla prodati prediz Vojvodine, ~ije su zadruge uze}a, ali ne i zemqu. Duprivatizovane posle 2000. godine. On je na- jovi} je naglasio i da o~ekuje da nadleveo da je potrebno da policija i Tu`ila- `ni organi u veoma kratkom roku utvr{tvo za organizovani kriminal ispitaju de ~iweni~no stawe jer „sela propada„otu|ewe imovine mimo zakona, u svrhu bo- ju, a kapital koji se stvara u Srbiji odga}ewa pojedinaca koji su uzurpirali za- lazi preko granice”. dru`nu imovinu”. – Imamo naznaka da se dr`ava time Po wegovim re~ima, sela u Ba~koj su pu- ozbiqno bavi i taj problem }e po~eti da se sta, gra|ani nigde ne rade, oni kojima su za- re{ava – naveo je Dujovi}, i najavio da }e do

kraja novembra biti organizovano javno slu{awe na temu spornih privatizacija, na kojem }e u~estvovati stru~waci iz te i oblasti poqoprivrede.

PALAIPROIZVODWAIPRODAJA,PANESTA[ICENEMA

Da pijemo vi{e, mleko bi nam zafalilo we protekle nedeqe zatvoreno cenom od 18,20 din/kg, bez PDVa. Ina~e, prose~na cena trgovawa je iznosila 19,39 din/kg (17,95 bez PDV), {to je za 1,25 postotni cenovni rast u odnosu na prethodnu nedequ. Kuriozitet na tr`i{tu p{enice je {to se ve} tre}u nedequ zaredom na berzi pojavquje i p{enica pro{logodi{weg roda. Wena cena je 16,85 din/kg (15,60 bez PDV-a). Prose~na cena trgovawa kukuruzom je iznosila 16,74 din/kg (15,50 bez PDV), a to je 1,03 odsto ni`e nego prethodne nedeqe. Cena kukuruza u ovom trenutku se polako „name{ta“ i prilago|ava onoj vrednosti koja

za sto~are je da su obe robe imale ni`u cenu nego prethodne nedeqe. Sojina sa~ma sa 44 odsto proteina je prodavana po 35,20 din/kg, bez PDV-a, {to je 0,84 odsto ni`e nego prethodne nedeqe, dok je suncokretova sa~ma, koja je prodavana po prose~noj ceni od 13,16 din/kg, bez PDV-a, bila jeftinija u odnosu na prethodnu nedequ 2,12 odsto. U protekloj nedeqi realizovan je promet na berzi od 1.797 tona robe i u odnosu na isti podatak iz prethodne nedeqe to je rast od 44,34 posto. U odnosu na vrednost prometa iz prethodne nedeqe ovonedeqni je 26,83 posto vi{i.

„Jugoinspekt” u svetskom udru`ewu FOSFA Kompanija DOO „Jugoinspekt – Novi Sad”, ~lanica „Radun grupe”, dobila je ~lanstvo u udru`ewu FOSFA i time postala jedina doma}a kontrolna ku}a ~lanica te presti`ne me|unarodne organizacije, saop{tio je „Jugoinspekt”. Udru`ewe za kontrolu ugovora i arbitra`u u svetskoj trgovini uqaricama, uqima i mastima, FOSFA ima 900 ~lanova koje ~ine laboratorije, kontrolne organizacije i trgova~ke ku}e iz vi{e od 77 zemaqa {irom sveta. Kompanija DOO „Jugoinspekt – Novi Sad” jedna je od najstarijih neutralnih kontrolnih organizacija u Srbiji, osnovana 1949 godine, akreditovana i me|unarodno priznata. Bavi se ugovornom kontrolom kvaliteta i kvantiteta roba i usluga, kontrolom roba po posebnom ovla{}ewu nadle`nih dr`avnih organa, edukacijom i konsaltingom. „S obzirom na to da je vi{e od 85 odsto ukupne svetske trgovine uqaricama, uqima i mastima pokriveno FOSFA ugovorima i sertifikatima, ovo ~lanstvo za ’Jugoinspekt – Novi Sad’ {ansa je i za promociju svesti o zna~aju primene me|unarodno priznatih metoda i pravila u doma}em trgovawu„, navodi se u saop{tewu.

Dok fameri tvrde da je s mlekom prekipelo i da nam dnevno nedostaje 200.000 „doma}ih” litara, iz mle~ne industrije poru~uju da nije tako crno. Me|utim, i oni ka`u da mleka iz sopstvene proizvodwe imamo dovoqno samo zbog toga {to ga sve mawe pijemo. Farmeri i mlekarska inudstrija ne barataju istim koli~inama uvoznog mleka, ali se sla`u u oceni da je dogorelo do nokata. – Doma}a proizvodwa je na ivici no`a – ka`e za „Dnevnik” generalni direktor kompanije „Imlek”, odnosno „Dunav hrana grupe”, SlobodanPetrovi}. – Sve je na staklenim nogama jer prakti~no u ovom trenutku to {to proizvedemo zadovoqava doma}e potrebe zato {to su smawene. Prodaja i potro{wa mleka u Srbiji je smawena sedam-osam odsto. Uz takvu, mawu potro{wu, uspevamo da iz doma}ih proizvedenih koli~ina zadovoqimo na{e tr`i{te, s tim {to pomalo i uvozimo da bismo, s druge strane, zadovoqili izvozna tr`i{ta. U balansu samo zbog toga {to je pala potro{wa, pa se mawim proizvedenim i ne{to mawim uvezenim koli~inama uspostavqa ravnote`a. On, me|utim, ne precizira koliko mleka „Imlek” uvozi. Dodaje da u svakom slu~aju to nije 50.000 litara dnevno, kako se spekuli{e u javnosti. – Uvozimo iz na{e mlekare u BiH odre|ene koli~ine, ali se one dnevno razlikuju. Ali, vaqa imati na umu da izvozimo vi{e nego {to uvozimo, a neke mawe koli~ine mleka dovozimo iz Bosne zato {to zadr`avamo izvoz u Crnu Goru, koji ne mo`emo da napustimo. Ipak, mleka nema dovoqno ko-

„KARNEKS”IDEUKORAKSEVROPSKIMEKOLO[KIMSTANDARDIMA

Wive oboga}ene prirodnim |ubrivom

Industrija mesa „Karneks“, kompanija koja je svojim delovawem ve} pokazala da brine o ekolo{kim problemima u op{tini Vrbas, prekju~e je prezentovala nove sisteme za odvajawe te~nog od ~vrstog stajwaka na farmi sviwa u Ba~kom Dobrom Poqu. „Karneks“ ima tri sviwogojske farme ukupnog kapaciteta oko 90.000 sviwa. Stajwak s tih farmi kompanija koristi da bi obogatili oranice koje su u wenom vlasni{tvu. S obzirom na to da je ovaj projekat zapo~et nedavno, trenutno se oko {est odsto „Karneksovih“ obradivih povr{ina oboga}uje na ovaj na~in, ali u planu je da ih uskoro bude mnogo vi{e. Osim {to doprinosi mawem zaga|ivawu `ivotne sredine u op{tini Vrbas, „Karneks“ je s 2.500 tona ~vrstog i oko 5.000 tona te~nog stajwaka obogatio svoje

oranice, ~ime je drasti~no smawena potro{wa ve{ta~kog |ubriva te je i u{tedeo. Generalni direktor kompanije „Karneks“ HjuMekrejnolds isti~e da nisu savr{eni kada je re~ o zaga-

|ivawu sredine, ali da se trude da rade {to boqe. – Kada je pre ~etiri godine Investicioni fond „A{mor“ postao ve}inski vlasnik „Karneksa“, ta

kompanija je va`ila za najve}eg zaga|iva~a u ovoj sredini. Sada je situacija mnogo druga~ija. Od ukupno 20 miliona evra koliko smo izdvojili za razne investicije, ~etiri miliona smo investirali u re{avawe ekolo{kih problema – rekao je Mekrejnolds, i podsetio na to da je u toku izrada postrojewa za preradu otpadnih voda, u {ta je ulo`eno 2,5 miliona evra. Ina~e, kori{}ewem prirodnog |ubriva s tri „Karneksove“ farme, dodaje prvi ~ovek ove kompanije, obezbe|en je prirodan tok hranqivih materija u `ivotnoj sredini. – Nadam se i da smo pokazali ozbiqnost u nameri da budemo primer odr`ive i integrisane poqoprivredne proizvodwe – naglasio je Mekrejnolds. M.Kekovi}

liko bismo mi u stvari mogli otkupiti pa izvesti – obja{wava Petrovi}. Osvr}u}i se na glasine da mlekarska industrija zbog mawih ca-

pe ima malu carinu. Za nas je skupqe da uvozimo takvo neprera|eno mleko, ali po{to je jeftiniji transport, to se iskomenpezira – ka`e Petrovi}.

„Imlek”jo{nemakupca – Jo{ nema prodaje „Imleka”, ni{ta se novo ne de{ava u vezi s tim – ka`e Slobodan Petrovi}, uz ocenu da je ekonomska kriza u~inila svoje i da, o~ito, nije situacija za velike investicije. Investicioni fond „Salford„, u ~ijem je sastavu grupa „Dunav hrana „, o~ekuje da bi „Imlek” mogao prodati sredinom slede}e godine, a kao mogu}i kupci dosad su se pomiwali „Laktalis”, „Danone”... rinskih da`bina uvozi ugu{}eno mleko koje kasnije razbla`ava, prvi ~ovek „Imleka” ka`e da to neprera|eno mleko jeste povremeno uvo`eno, ali se tome pribegavalo samo zbog lak{eg transporta. – ^ak je to i nepovoqnije carinski. Ugu{}eno mleko ima ve}u carinu, a pla}a se prelevman po litru, a mleko koje uvezete iz Evro-

„Imlek”, ina~e uvozi junice ukupno vredne ~etiri miliona evra, koje }e ustupiti farmerima. – Da bismo podigli proizvodwu u narednom periodu, da ne bismo ni{ta uvozili, da bismo imali dovoqno za izvoz, poku{avamo to da postignemo uvozom junica. Do kraja godine, ukupno ove godine }emo uvesti 2.000 junica, i to }emo na-

staviti i naredne godine. Mi sami uvozimo, kreditiramo farmere, dajemo im povoqne uslove – nagla{ava Petrovi}. Vojvo|anski farmeri pozdravqaju ovaj „Imlekov” potez, ali ka`u da }e se na taj na~in problem re{iti samo malim delom. – Farme propadaju, gase se. Radimo mi koji smo u{li u kredite i veliki sistemi koji su nekada bili u Vojvodini – ka`e za na{ list proizvo|a~ mleka iz Oxaka Jugoslav Dimitrijevi} koji ima 50 krava na mu`i i jo{ toliko junica, a dnevno isporu~uje 1.000 litara mleka. On ukazuje na to da je nedavno uga{ena farma u Irmovu koja je imala 500-600 krava; oxa~ko „Jedinstvo” nekada je imalo 300 krava na mu`i, a sada 50 i to }e verovatno uni{titi; Ba~ki Gra~ac uni{tio je potpuno proizvodwu, nema nijedne krave; „Vojvodina„ iz Ba~kog Brestovca tako|e nema nijedno grlo; u istoj je sitaciji je i Ratkovo, u kojem je bilo 200-300 grla a sada ih nema... – Svi nalaze sebe u ratarstvu jer, mnogo je povoqnije biti ratar nego sto~ar. Na`alost, nema dovoqno ni mleka ni krava, a to je sve posledica nebrige i katastrofalne dugogodi{we situacije u sto~arstvu. Sada je cena pribli`na onima u okru`ewu, ali {ta vredi kada smo uni{tili proizvodwu. Sada kvalitetna junica ko{ta 2.100-2.200 evra, i oni koji su ih prodali ne usu|uju se vi{e da u|u u kredite da bi nabavili novu stoku, ve} se bave ratarstvom – obja{wava Dimitrijevi}, ocewuju}i da je proizvodwa mleka prepu{tena stihiji koja verovatno vodi jo{ ve}em zatvarawu farmi. S.Glu{~evi}

„ARETOL”DOLAZIUOBROVAC

Po~iwe prerada povr}a, bi}e i hladwa~a Po re~ima direktora i vlasni- Na|. – Tokom zime kompletiraka najve}eg prera|iva~a povr}a u }emo dokumentaciju za izgradwu Vojvodini, novosadske firme hladwa~e, kapaciteta 5.000 tona, „Aretol“ [andoraNa|a, ova kom- a radovi }e po~eti u maju. Re~ je panija na prole}e po~iwe realiza- o monta`nom objektu sa ~eli~ciju fabrike za preradu povr}a i gradwu hladwa~e u Obrovcu kod Ba~ke Palanke. Po najavama, do posla bi za stalno do{lo oko 30 radnika, a {est meseci tokom godine ovde bi radilo jo{ sedamdesetak sezonaca. Predvi|a se da }e ovom investicijom plasman povr}a obezbediti oko 100 proizvo|a~a iz ObrovHalazapreradupovr}auObrovcu ca i okolnih mesta. – Osim zakupqene hale u Ob- nom konstrukcijom, a zajedno s rovcu, od op{tine Ba~ka Palanpostoje}om zakupqenom halom, ka, putem licitacije kupili smo ~ini}e celinu. Hala }e biti i dve parcele, ~ime smo stvorili preradni centar, a prera|eno i uslove za izgradwu fabrike, odzapakovano povr}e lagerova}e se nosno hladwa~e – ka`e [andor u hladwa~u.

Kapacitet ove fabrike bi}e tri tone povr}a na sat, odnosno oko 7.000 tona tokom godine. Izgradwa bi, po planovima trebalo da se zavr{i za tri meseca, a proizvodwa bi mogla po~eti u septembru idu}e godine. Punim kapacitetom bi se radilo od prole}a 2013. Po~elo bi se preradom gra{ka, boranije, kukuruza {e}erca, a potom i {argarepe, pa{trnaka, celera, da bi se sezona zavr{avala paprikom, karfiolom i brokulom. U kasnijoj fazi prera|ivalo bi se i vo}e, a pre svega kajsija, {qiva i kupina. „Aretol” ima pogone u Feketi}u, Adi, Tavankutu i Molu, a godi{we proizvodi oko 15.000 tona smrznutog povr}a i 5.000 tona konzervisanih proizvoda. ^ak oko 80 odsto proizvodwe se izvozi na tr`i{ta Rusije, Ukrajine, Turske i Gr~ke. M.Suyum


Noseba{tenski ikrupanotpad Ba{tenskiotpaduponedeqak}eseodnositi na Telepu, a u utorak u Koviqu, KlisiiKlisanskombregu.Travu,li{}e, grawe,korovisli~anotpadgra|anitreba daostaveispredsvojihku}ado6~asova. Kontejnerizaodlagawekrupnogotpada do ponedeqka }e biti u MZ „^enej”, naugluulicaPartizanskeiReqeSavi}a,uUliciVukaKaraxi}a68,289i375

DeoTelepa bezvode

i u @arka Zrewanina 5. Od ponedeqka dosredekontejnerizaodlagawekrupnog otpadabi}epostavqeniiuMZ„Petrovaradin”,naugluulicapatrijarhaRaja~i}a i [enoine, Ulice fru{kogorskog odredablok8,JovanaMonasterlije,kod trafo stanice, Preradovi}eve, kod okretnice autobusa 3 i 9 i Bo`idara Axije,pru`niprelazuSadove. A. L.

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`idanas}ebezvodeod8do16satibiti ulice Dalmatinska, Telepska, Tihomira Ostoji}a(odTelepskedoPolgarAndra{a), Polgar Andra{a (od Dalmatinske do Ilke Markovi}) i Ilke Markovi}. Cisterna s pitkomvodombi}epostavqenanaugluDalmatinskeiPolgarAndra{a. Q. Na.

Novosadska subota12.novembar2011.

S

Nogadecenijama glavu~uva Otkazivawanijebilonikada se moralo probijati kroz zimskenanoseivejavicekoje bi paralisale ~itav grad. Qubiteqi Fru{ke gore tako su prepe{a~ili 3,260.310 kilometaraiuprirodinasve`em vazduhu proveli 1,548.759 sati, zahvativ{i svaki kutak, znamenitost i prirodnulepotuovogkraja. Kogodseizgradskerutine zakopanuputawebetonavine na fru{kogorske padine ostanezateknutkolikomalo zna o ovoj sremskoj lepoti. Takonamostajedaseupregne samomalovoqeivremenaza zanimqiviji,zdravijiisre}niji`ivot.Planinazove! A. Latas

Foto:N.Stojanovi}

Po`arubusu jeogumuiplastiku Po`ar na gradskom zglobnom autobusuizbiojeju~euKozara~koj ulici u Futogu, a povre|enih, na sre}u, nije bilo. Uzrok po`ara su verovatno dotrajale elektroinstalacije. Materijalna {teta jo{ nije procewena, a najve}i deo plasti~nih i gumenihdelovajeizgoreo.

[ofer koji je upravqao autobusomrekaonamjedajeprimetio dasene{topu{iispodhaubeida je istog momenta zaustavio vozilo.Pozvaojevatrogasce,adoksu oni do{li, on i prolaznici koju susezateklinatommestupotro{ilisu~ak~etiriaparatazaga{ewepo`ara. G. ^.

V remeploV

Be`ao,be`ao,pastradao Namesni~ko ve}e Ugarske je 12. novembra 1749. obavestilo Magistrat u Novom Sadu da je pove}anaobe}ananagradana23 forinti svakom onome koji otkrijebeguncaizvojske.Svelokalne vlasti su bile obavezane daodmahisplatenagraduonome kojijujezaslu`io,akasnije}e taj izdatak biti pokriven iz glavne dr`avne blagajne. Srbi

NaNovosadskomsalonuuMuzeju savremene umetnosti, u Dunavskoj 37, u ponedeqak, 14. novembrau11~asovabi}eodr`ana grafi~ka radionica za decu u organizaciji Novosadskog otvorenog univerziteta. Radionicu vodi grafi~ar likovni pedagog Dragan Jaji} uz asistentsku po-

dr{kuslikaragrafi~araKoqe Obrovskog. Radionica je namewenau~enicimatre}egi~etvrtograzreda,adeca}eprvoobi}i postavku Salona uz vo|ewe kustosa.Novosadskisalontraje do5.decembra,amo`eseobi}i svakogdanaod10do16~asova. A. Va.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

re}nuokolnost`ivota u gradu koji nadomak ima prirodu kakvasesamouplaninimo`e na}i,nanajboqisuna~iniskoristili planinari novosadskog„@elezni~ara”,prire|uju}i u`ivawa na padinamaFru{kegoreve}punih 29 godina. Akcija ovog dru{tva „Pe{a~imo u prirodi”, koja se odigrava svake nedeqe,aneretkoipraznicima, nije prestajala ni za vremeinvazijeNATO-a,ve} jesamouplaninarskombiltenu stajalo „zbog progla{en og ratn og staw a PSD @elezni~ar zadr`ava pravo da otka`e ili promeni rasporedpe{a~ewa”.

Grafi~karadionica zadecu

su u to vreme retko be`eli iz vojske, ali ipak se na{ao jedan takav, Bogdan Defterovi} iz Arada. On je stupio u Petrovaradinskigarnizondabiizbegao kaznuzbogkra|edvavola.Ubrzo se predomislio, pobegao iz kasarne i vra}en u wu. Ponovo jepobegao,{tojeposlekratkog vremenaplatioglavom. N. C.

KOMPANIJA „MATIJEVI]” DALA POKLON VREDAN 100.000 EVRA

Betanijinadar 10inkubatora Novosadsko porodili{te postalojebogatijeza10inkubatora koje je donirala kompanija „Matijevi}” u okviru akcije Fonda 92 „Bitka za bebe”. Vlasnik kompanije Petar Matijevi} naveojedajesvakiinkubatorko{taooko10.000evra,ali datonijebiotro{ak,ve}investicijafirme. -Niko nije postavio pitawe u~e{}a u akciji, samo je bilo pitawe sa koliko inkubatora mo`emo da pomognemo. Apelujeminadrugepojedincedau~estvujuuakcijikakobiseskupilo150ovihma{inakojesuneophodne {irom Srbije- kazao je Matijevi}. Prema re~ima predsednika Fonda B92 Verana Mati}a za Vojvodinu je bilo planirano 36 inkubatoraitajciqjeispuwen, zarazlikuodostatkazemqegde jebilomalozainteresovanihza akciju, sve dok se nije pojavilo nekolikopriloganatelevizijama.Rekaojedaciqbiodaseskupi100inkubatora,{tojeiu~iweno pro{le nedeqe, ali je akcija nastavqena, te je do ju~e prikupqeno 120. Mati} smatra da}edoslede}enedeqebitinabavqen i neophodan ostatak i tom akcijom bi}e obele`en 17. novembar, me|unarodni Dan po-

SolistiNi`weg Novgoroda Koncert kamernog orkestra „Solisti Ni`weg Novgoroda”odr`e}eseuponedeqak od 20 ~asova u sva~anoj sali Gradske ku}e. Na programu}ebitidelaGriga,Betovena,^ajkovskogiGlinke, aulazjebesplatan. B. M.

dr{ke prevremeno ro|enim bebama. Tako|e, najavio je i osnivawe Fondacije za pomo} prevremenimnovoro|en~adima. -To}ebitiudru`eweroditeqa i stru~waka koji }e unapre|ivatiovuoblastikrozsaradwu sa me|unarodnim organiza-

cijama omogu}iti edukativne seminare- rekao je mati}. -Za prevremeno ro|ene bebe ne postojenipelene.Insistira}emo natojtemiubudu}e. Na~elnicaodeqewazanovoro|enu decu Ginekolo{ko-aku{erske klinike Qiqana Do-

bri} kazala je da se godi{we u NovomSadurodioko6.700beba, a da je ju~e wih 5519 bilo zahvalnonadonaciji,ba{koimedicinskiradnici,kojisesnalazekakoznajuiumejudabimalim borcima omogu}ili kvalitetan `ivot. A. J.

Startujezimskaslu`ba„Puta” Zims ka slu` ba predu z e} a „Put”po~iweuutorakdaradi i tada kre}u delimi~na de`urstva od 20 do 8 sati s jednimvozilomzaintervencijui jednimputnimvozilomzaobilazakterena.Javnanabavkaza so je zavr{ena, sa~iwen je izve{taj o stru~noj oceni i doneta odluka o odabiru najpo-

voqnijegponu|a~a,pa}etako biti obezbe|ene i adekvatne koli~ine soli za predstoje}u zimskusezonu. U toku naredne nedeqe po~e}eiorganizacijaraspodele soli za institucije od javnog zna~aja.Budu}idajegra|evinskasezonajo{uvekutokuida su, kako ka`u u „Putu”, zbog

lepog vremena sva vozila wihov og predu z e} a ang a` ov an a naterenu,slu`bamehanizacije je uz svakodnevne obaveze obavqalaiservisiraweiremont opreme. Do smotre Zimske slu`be bi}e zavr{ene i svefunkcionalneprobemehanizacije. B. M.

Ka}kapo{taradidu`e Po{tauKa}u}eodponedeqka,14.novembraraditidu`e.Radnim danimaovaposlovnicabi}eotvorenaod8do19,asubotomod8do 13sati.UPo{tika`udasuprodu`ewemradnogvremenaiza{liu susretpotrebamagra|ana,kaoidasupove}alistepenzadovoqstva korisnikadostupno{}uikvalitetomusluga. N. R.

„Zlatnatamburica” po~etkomdecembra Tradicionalni festival „Zlatna tamburica - izbor najlep{e nove vojvo|anske pesme 2011”,kojiseovegodineorganizuje po 23. put, odr`a}e se u subotu3.decembrau20satiuVelikojdvoraniSrpskognarodnog pozori{ta.Selekcionakomisijaje,odvelikogbrojaprijavqenihautoraiizvo|a~a,izabrala

21kompoziciju.Odpoznatihpeva~anastupi}eMladenJovi~i}, Jasna \oki}, Todor Maletin, Mi{aBlizanac,VesnaDimi} i drugi. Ulaznice za ovu manifestacijuko{taju700i800dinara, azapenzionere,kojisu~lanovi udru`ewa penzionera, odobren jepopustod20odsto. N. R.

Ninanebu,ninazemqi O~emuseovderadinijete{kopogoditi,cepaniceumestodagreju prostor, unapre|ene su kao priru~ni alat za otu|ivawe delova auta,avlasnikukolasemtomaloogrevaostalajeu`ivotuibriga vi{e.Dalitopozajmqiva~igledajuprvi“lete}i”auto,prototip, verziju,pakre}uuaciju? A. L.

c m y


8

subota12.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOK NA GRADSKOM GROBQU IMA DOVQNO PROSTORA

Nasremskojstrani falegrobnamesta

U KARLOVA^KOJ BOGOSLOVIJI NAJBOQI U^ENICI DOBILI PRIZNAWA

Nagradezaznawe i~istosrce Karlova~ka bogoslovija proslavilajeduhovnomakademijom preksino}svogza{titnika,~ije ime i nosi, svetog Arsenija Sremca Prvog. Ovaj praznik prilika je da se u Bogosloviji okupesada{wiinekada{wi|aci,profesoriipo{tovaocite crkveno-prosvetne  ustanove. Svewihovogaputapozdravioje novi rektor protojerej-stavroforJovanPetkovi},aopatronu, svetom Arseniju, besedio je novi profesor Bogoslovije i stare{ina Gorwe crkve jerej JovanMilanovi}. Postaromobi~aju,naakademiji je |acima dodeqen pregr{t  nagrada za najboqe pismene radove, za isticawe u obavqaw u amb ul antsk ih du-

`nosti,qubavpremacrkvenom pojawu, trud u kapeli, vannastavneaktivnosti.Zanajboqeg |aka progla{en je u~enik ~etvrtog razreda Stefan \uranovi} ionjedobiozlatnik,dar protonamesnika Blagoja Kati}a, a |ak petog razreda Jovan Vasi} poneojeovegodinetitulu „~isto srce”, za koju dobitnika nominuju u~enici i profesori. Wemu je uru~en ru~ni sat, poklon Dragana Beri}a i srebrwak. Umuzi~komdeluakademijenastupiojehorbogoslovapodupravom dirigentkiwe Tamare Adamov-Petijevi}, Slobodan Trkuqa,audramskom,gumicaGordana \ur|evi}-Dimi}. Tekst i foto: Z. Ml.

VE^ERAS U KARLOVA^KOJ BOGOSLOVIJI

Drama„Vreme~asti iponosa” Povodom93-godi{wiceoslobo|ewaSremskihKarlovacave~eras}eu19satiusve~anojsali Karlova~ke bogoslovije biti odigrana istorijska drama „Vreme ~asti i ponosa” po tekstu Mi}e @ivojinovi}a. U predstaviigrajuglumciNarod-

nogpozori{tauBeograduLepomirIvkovi} iBo{koPuleti}, a u re`iji Vesne Stankovi}. Organizator je Dru{tvo za negovawetradicijairazvojSremskih Karlovaca pod pokroviteqstvomkarlova~keop{tine. Z. Ml.

Kursgitare ubiblioteci Gradska biblioteka i udru`ewegra|ana„MEKkarpediem”organizuju projekat „Kurs moderne gitare”zamladeod15do30godina. Odr`ava}e se edukativne radionice u okviru kojih }e polazniciimatiprilikedanau~ene{to o teoriji muzike i tehnici svirawanagitari.Projekattraje do kraja godine, a prijave se prikupqaju do 15. novembra u ogranku „Danilo Ki{”, u Ulici

narodnogfronta47,gde}esekurs odr`avati. Za potrebe projekta bi}e kupqeno 10 gitara koje }e biti na raspolagawupolaznicimakursa,a trajnoostajuubiblioteci.Projekat podr`ava i finasnira Grad u okviru Lokalnog akcionog plana zamlade.Dodatneinformacijemogusedobitinabrojtelefona6364723radnimdanimaod7.30do19.30 ~asova. A. J.

POVODOM SVETSKOG DANA DIJABETESA

Besplatnomerewe {e}eraukrvi Dom zdravqa „Novi Sad” povodom 14. novembra, Svetskog dana obolelihod{e}ernebolesti,organizujeakcijubesplatnihpregledaisavetovawagra|ana.Akcija}e bitiodr`anauponedeqak,14.novembraumegamarketu„021”Univereksportaod9do11sati. Zaposleni u Savetovali{tu za dijabetes i Centru za prevenciju Doma zdravqa „Novi Sad” meri}e {e}er u krvi, krvni pritisak i

proveravati indeks telesne mase. Oni}egra|animadelitiisavete opravilnojishrani.Ovogodi{wi sloganSvetskogdanadijabetesaje „Boriseprotivdijabetesa.Sada.”, aobele`avaseu160zemaqasveta pod okriqem Me|unarodne federacije za dijabetes i predstavqa svetskukampawusaciqemskretawapa`wenaproblemdijabetesau svetu. I. J.

Centar za prevenciju Doma zdravqa „Novi Sad” organizuje novugrupuzaodvikavaweodpu{ewakojapo~iwedaradiuponedeqak,14.novembra.Program odvikavawatrajepetdanaibesplatan je. Grupa }e se sastati u Centru za preveciju, u Rumena~kj 102 u 18 ~asova, a prijavqivawejemogu}enabrojevetelefona021/479-0668i064/80-88-

rawa, lane  392, dok je ovegodinebilo333-navelajeZeqkovi}. Kako je rekla, ni Futo`aninetrebadabrinu gde }e sahraniti srodnike.-NaCentralnomgrobqu ima mesta u narednihosamgodina,apostojiimogu}nostdaseparcelagrobqapro{iriotkupom zemqi{ta. Deo `iteqa Veternika nose pokojnike u Futog, dok drugideostanovnikaVeternika od centra mesta prema Novom Sadu, sahrawuje umrle na Gradskomgrobqu. Veterni~ko grobqe, podse}a Zeqkovi}, je zatvoreno pre godinu dana ine}esepro{irivati. - Razlozi za to su podzemne vodeito{tojeparcelajednom ve} bila pro{irena. Dodu{e mawi broj sahrana se i daqe obavqanaveterni~komgrobqu upostoje}egrobnice,atrajnije re{ewe za `iteqe Veternika kadaseoovojtemipri~azasa-

120 ili mejlom cpznovisad@gmail.com. I. J.

Praznikstripa u„Fabrici” „Novosadski strip vikend 2011”,petiporedu,odr`avasei danasuklubu„Fabrika”,uprostorijama Studentskog kulturnogcentra,naBulevarudespota Stefana 5. Dana{wi program po~iwe u 16 ~asova sa berzom stripa, nakon ~ega }e se publicipredstavitistripcrta~iiz nekada{weJugoslavije. G. ^.

da ne postoji - napomiwe Zeqkovi}. Razlogzabrigu,veli,moguda imajuSremci. -PreminuliKameni~anive} se sahrawuju  u Petrovaradinu, na Tranxamentu i Majuru. Na tim grobqima mesta za sahra-

wivaweimaunarednihgodinu ipododve.Problemjeurgenatan,a„Lisje„sagradomiZIGom tra`i re{ewe. Jedan od predloga  je otvarawe grobqa naAlibegovcu-napomiweZeqkovi}. Z. Deli}

Tenderza110 podzemnihkontejnera „^isto}a”jepretridanaobjavila tender za nabavku nove serije podzemnih kontejnera. Rukovodilac marketing slu`beMilicaVlaisavqevi} ka`eza„Dnevnik”dajeraspisan tender za nabavku 110 podzemnih. -OglasjeobjavqenuSlu`benom glasniku i svi uslovi su tamo navedeni. Tender je raspisannamesecdana,azavr{avase9.decembra.Zatimsledi otvarawe ponuda i obadir najboqeg ponu|a~a - objasnila jeVlaisavqevi}eva. UNovomSadujedosadapostavqeno dvadeset podzemnih kontejn er a. „^is to} a„ je, u sklopu rekonstrukcije centra Novog Sada, u septembru pro{legodinepostavilaprvadva

podzemna kontejnera, u ulici Modene.Odlagawemotpadana

ovaj na~in vi{e nema ru`nih slika rasutog i ispreturanog

sme}a, kao ni neprijatnih mirisa. Tokom jula postavqeno je jo{ osamnaest podzemnih kontejnera – na dva mesta u ulici Ilije Ogwanovi}a, na dva na Trifkovi}evom trgu, na tri na Bulevaru Mihajla Pupina, u ulici Jovana \or|evi}a iza zgrade Banovine i kod zgrade Srpskog narodnog pozori{ta. Upodzemnomdelukontejnera nalazisenepropusnavre}a,dok se na povr{ini nalazi spoqno ku}i{tekontejnerasaotvorom za ubacivawe sme}a. U jedan podzemnikontejnerstajesme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera, ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje sekoristeuindividualnomtipustanovawa. Q. Na.

GRAD 22. NOVEMBRA PRODAJE TRAJNO ODUZETO

[esttaksijanalicitaciji Slu`ba za zajedni~ke poslove grada raspisala je licitaciju za prodaju{esttrajnooduzetihtaksivozila.Re~jeoautomobilima koji letos nisu na{li kupca na prvoj licitaciji. Najve}u po~etnucenuod320.000dinaraima„fiat stilo” iz 2005. godine kao i „renomegan”iz2001.godinekoji seprodajeza220.000dinara.Preostalavozilasuproizvedenapre 1990.godineipo~etnacenaimse kre}eod25do80hiqadadinara. Licitacija}ebitiodr`ana22. novembra,azainteresovanikupci

}e dan ranije mo}i da pogledaju kola koja se nalazi na deponiji „^isto}e”,naSentandrejskomputu.Glavnisaobra}ajniinspektor MladenBa{i}ka`eza„Dnevnik” danadeponijiimajo{12havarisanih, ili neregistrovanih vozilakojasuuklowenasajavnihparkirali{ta. -Letosjenaprvojaukcijiprodato68havarisanihineregistrovanih vozila kao i ~etiri automobilatrajnooduzetihodtaksista.Po~etnacenasenalicitacijipodigneidotriputajerjece-

na formirana u skladu sa godi{tem i izgledom auta. Novac od prodaje taksi vozila sliva se u republi~kibuxetdokpareodhavarisanih i neregistrovanih kola pripadaju gradu - rekao je Ba{i}. Ina~e, inspekcija je od 2009. godine po~ela da uklawa vozila jer je do tada bio prblem sa prostoromgde}eseautomobililagerovati. Za dve godine je sa ulice ukloweno vi{e od 200 ilegalnih ilitaksivozilabezsvihpotrebnihdozvola,~imeseuinspekciji

Kwi`evnove~euFutogu Kwi`evnove~esabeogradskomspisateqicomkoja`iviiradiuLos An|elesuMirjanomMatari}bi}eodr`anove~erasu19~asovaugalerijiKulturno-informativnogcentraMladostuFutogu,uUlicicaraLazara42.SpisateqicajerodomizFutoga,adobitnicajedvadesetakme|unarodnihnagradazaprozu,poezijuiprevodila~kirad. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI Kursza odvikavawe odpu{ewa

Na Gradskom grobqu ove godineobavqenojevi{eod55.100 sahrana, {to mo`e da asocira dabrojumrlihodgovaraveli~ini nekog grada, izjavila je iz Slu`be za informisawe JKP „Lisje”SlavicaZeqkovi}. Premawenimre~ima,sahrane se trenutno obavqaju  na osmom grobnom poqu na kome ima mesta do prole}a slede}e godine,alitojepodatakkojine trebadazabriwava. -Upripremijeotvarawedevetoggrobnogpoqa,apoprojektuGradskoggrobqapostojimogu}nost {irewa parcela za sahrawivawe na 12 poqa. Ako se uzme u obzir ~iwenica da grobovi na Gradskom grobqu nisu za{ti}eni, pa se u postoje}e grobnice mogu sahrawivati srodnici, onda mesta za sahrawivawe na Gradskom grobqu ima u narednih pet decenija, ~akivi{e,pogotovo{tosesve vi{eporodicaodlu~ujenakremirawepokojnika.Kadasekrematorijumotvorio2004.godine (kapacitet 1.800 kremacija godi{we)obavqenoje103kremi-

ponose jer takav rezultat nema nijedangraduSrbiji.Tokom2011. prinudnojeuklowenovi{eod20 vozila,askoro50kolasugra|ani samisklonilikadsuzatekliopomenuodinspekcijeda}eimautomobilibitiodneti. Zau~e{}enalicitacijiobavezanjedepozitod20odstoodprocewenevrednostivozila,apravo u~e{}aimajusvapravnaifizi~ka lica. Sva vozila se prodaju u vi|enomstawuinaknadnereklamacijesene}euva`avati. D. Igwi}

Izla`etridesetumetnika Kolektivna izlo`ba slika Udru`ewa likovnih umetnika „Lukum”,nakojoj}eradoveizlo`ititrideset~lanovaudru`ewa,bi}eotvorenauponedeqaknaSpensuugaleriji„Macut”u 18~asova.Izlo`ba}etrajatido18.novembra. B. M.

065/47-66-452

Yepareweubusevima,stotarunda Jasamusvomgradu,062/4790...aVisigurnokradetepotimistimautobusimaGSP-a ~imstezadovoqniuslugama-ulovomiztu|ihxepovaitorbi... 069/2823... *** Izgleda da KiM nije gotova pri~a samo za na{e politi~are. Iza|imo iz kolevke i krenimouEvropu! 063/5072.. *** E, moji Napredwaci! Busate se u prsa, te ovo}emo,teono}emo,teovako}emo,teonako

}emo,aosnovniakt,va{program,predstavqa bledukopijutu|ihprograma! 064/0400... *** Paukslu`banaLimanimasvimsnagamaradiukoristRadikalailiNapredwaka.. 064/1701... *** Prvo nekoliko spomenika Lajo{u Ko{utu, paondaDamjani}u,asadaiMolinariju.ObziromnawihovoratovaweprotivstvarawaVojvodine,iprotivku}eHabzburga,mo`datreba optu`itivelikosrpskeelementezawihovodizawe? 063/1235...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota12.novembar2011.

9

SLU@BA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA RASPISALA TENDER

postavqa da }e to biti u Gradskoj ku}i. Ova vrsta vrata namewena su za spre~avawe uno{ewa oru`ja u objekte, a sli~na ve} postoje u Vladi Vojvodine, sudovima, zatvorima, aerodromima i drugim dr`avnim institucijama gde postoji potreba. Pri poku{aju prola-

ska naoru`ane osobe aktivira se vizuelni i zvu~ni alarm. Senzori za detekciju metala se obi~no pode{avaju da reaguju na pi{toq maweg kalibra ili ve}i no` dok kod savremenih vrata ta~no se nazna~i mesto metala po vertikali prolaza, ili zonama.

Rendgen skener slu`i za detektirawe pisma bombi i ostalih sumwivih predmeta u po{ti kao {to su `ileti i sli~no. Za razliku od detektora metala, ovakvi ure|aji omogu}uju pouzdan pronalazak recimo malih baterija, ili se~iva skrivenih me|u papirima ili u kwizi. D. Ig.

V. D. DIREKTORA ZIG-a MIRJANA DEJANOVI] O TEMEQNOM MEWAWU SAOBRA]AJNE MAPE GRADA

Spojtrijubulevara lekzagu`ve Mnogi sugra|ani sa nestrpqe wem i{ ~e ku ju spa ja we Somborskog bulevara i Bulevara Evrope, nadaju}i se da }e novonastali pravac umnogome, na boqe promeniti saobra}ajnu sliku u gradu. Vr{ilac du`no sti di rek to ra Za vo da za izgradwu grada Mirjana Dejanovi} ka`e za „Dnevnik” da se zna ~aj iz grad we Som bor skog bulevara ogleda u tome {to }e se zapadni deo grada povezati sa Limanima i time postati deo ju`nog gradskog tranzita. Po wenim re~ima izgradwom ovog zna~ajnog putnog pravca u velikoj meri }e se pove}ati bezbednost u~esnika u saobra}aju, jer se stvaraju uslovi za smawewe saobra}aj nih gu`vi na najoptere}enijim trasama u gradu: u Futo{koj i Jevrejskoj ulici i na Bulevaru Mihajla Pupina. - Realizacijom ove investicije i izgradwom velike kru`ne ras kr sni ce po ve za }e se Som bor ski bu le var, Bu le var Evrope, Ulica cara Du{ana i Bulevar cara Lazara, ~ime }e

Izgradwom velike kru`ne raskrsnice poveza}e se Bulevar Evrope, Somborski i Bulevar cara Lazara i Ulica cara Du{ana. Smawi}e se gu`ve na najoptere}enijim trasama: u Futo{koj i Jevrejskoj ulici i na Bulevaru Mihajla Pupina se upotpuniti putna mre`a i umnogome izmeniti slika grada. Saobra}ajne gu`ve u okol-

nim ulicama u velikoj meri bi}e smawene, {to }e naro~ito ob ra do va ti sta nov ni ke

Adica i Telepa - ka`e Dejanovi}. Izgradwa Bulevara Evrope, kako dodaje, u velikoj meri je uticala na kvalitetniji `ivot gra|ana koji `ive na Novom nasequ i Detelinari, s obzirom na ~iwenicu da prolazi izme|u ova dva naseqa. Ovaj bulevar nema samo gradski zna~aj, jer zbog ~iwenice da }e jednim krajem izlaziti na auto-put Subotica Beograd, a drugim na sremsku stranu grada preko budu}eg mosta, on ima i nacionalni zna~aj u saobra}ajnom smislu. - Novi Sad je tako posle vi{e decenija dobio dva nova bulevara ~ijom izgradwom se re{a va tre nut no naj ve }i pro blem u na{em gradu, a to su saobra}ajne gu`ve. Pored toga, rastere}uju se ulazni pravci u grad, smawuje se intenzitet saobra}aja u do sada vrlo optere}enim glavnim putnim pravcima, a izgradwa prvih kru`nih ras kr sni ca u zna~aj noj meri doprinosi lak{em i bezbed ni jem sa o bra }a ju - do da je Dejanovi}. B. M.

PLANOVI GRADSKOG PREVOZNIKA

PosleNovegodinebusevi kre}uSomborskimbulevarom Gradski prevoznik od 1. decembra uvodi novu liniju ka Velikom ritu. Na to su se odlu~ili, ka`e portparol Sne`ana Jakovi},posle anketirawa putnika. U tom delu grada se stvara nova industrijska zona, rekla je Jakovi}, pa je zaposlenima potrebna direktna linija. Do sada su putnici koristili autobus za Ka} u jednom delu puta do Velikog rita, a onda se snalazili do krajweg odredi{ta. Portparolka Jakovi} ka`e da }e autobusi u prvo vreme saobra}ati radnim danom, a ukoliko bude bilo potrebno i}i }e za Veliki rit i subotom. Gradski prevoznik zato poziva zaURS O VIDEO NADZORU

Zaautomatsko ukidawe naplate Odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije predala je ju~e Skup{tini grada Predlog odluke o izmenama odluke o video nadzoru, gde je predvi|eno automatsko ukidawe naplate video nadzora sa ra~una JKP „Informatika” u iznosu od 30 dinara, navodi se u saop{tewu ove stranke. Ukoliko odbornici grada na novembarskoj sednici usvoje ovaj predlog odluke, Novosa|ani ne}e vi{e morati da otkazuju ovaj namet pojedina~no i grad }e na ovaj na ~in po stu pi ti sa preporukom Ustavnog suda Srbije, zakqu~uje se u saop{tewu. A. L.

interesovane putnike, odnosno preduze}a koja posluju u Velikom ritu da im jave, ako je potrebno organizovati autobuski prevoz i subotom. Broj telefona gradskog prevoznika je 4896 712. Prema re~ima portparolke GSP-a autobus }e saobra}ati u razmaku od sat vremena, iz Novog Sada je planirano osam polazaka, a iz Velikog rita devet. Polazna stanica bi}e kod @elezni~ke stanice, na stajali{tu za [angaj. - Po{to je to probna linija autobusi }e polaziti sa stajali{ta za [angaj - objasnila je Jakovi}. Prvi polazak iz Novog Sada bi}e u 6.40 ~asova, a iz

Velikog rita u sedam ~asova. Posledwi autobus iz grada planiran je u 18, a iz Velikog rita za Novi Sad u 22.15 ~asova. Autobusi }e se kretati putem

Od 1. decembra nova linija od @elezni~ke stanice do Velikog rita @elezni~ka stanica - Kisa~ka uli ca - Temerin ska uli ca Uli ca [aj ka{kog par ti zan skog odreda - Veliki rit. Ovo je druga linija koju Gradsko saobra}ajno preduze}e „No-

vi Sad” otvara ove godine. Na po~etku {kolske godine proradio je autobuski prevoz na liniji 6 a Adice - Veternik do Osnovne {kole „Marija Trandafil”. Kako je rekla Jakovi} do kraja godine ne}e biti novih gradskih ni pri gradskih li ni ja. O~ekuje se da od Nove godine, ~im se zavr{i druga faza radova na Somborskom bulevaru i na toj deonici krenu autobuski gradskog prevoznika. Za sada ne znaju put kojim }e autobusi i}i na novoj gradskoj deonici. Jakovi} ka`e da }e se o deonici razmi{qati kada se zavr{e gra|evinski radovi. Z. Deli}

U ULICI SLOBODANA BAJI]A

Novoruho uz113sadnica Gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi} posetili su ju~e Ulicu Slobodana Baji}a u kojoj se radi ozelewavawe, {to je posledwa faza ure|ewa te ulice, Saobra}ajnica i pe{a~ke staze ve} su obnovqeni. Pored toga, kolovoz i pe{a~ke staze sre|ene su i u Marodi}evoj ulici, od Trga 1. maja do Ulice Slobodana Baji}a, u Ulici Zaharija Orfelina i Mile{evskoj ulici. U Slobodana Baji}a }e biti posa|en i novi travwak kao i 113 sadnica drve}a. - Na red je do{lo i sa|ewe zelenila u Ulici Slobodana Baji}a koja sada sasvim druga~ije

izgleda. To }e biti praksa i sa ostalim ulicama koje }e biti sre|ivane. Sve to je u sklopu na{e akcije da se u toku novembra posadi deset hiqada stabala u gradu i da pove}amo zelene povr{ine - rekao je Pavli~i}. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ovom prilikom je istakao da se uprkos te{koj ekonomskoj krizi ~ini sve kako bi se poboq{ali uslovi `ivota u Novom Sadu. Jedna od tih stvari je potpuno obnavqawe zapu{tenih ulica, a veoma va`an segmenat je i ozelewavawe. Na taj na~in se, kako je rekao, poboq{ava kvalitet stanovawa u gradu. B. M.

Vadi}ezgrade energetskepaso{e Kada krenu ki{e ki{e mnogima koji `ive u zgradama s poluravnim i ravnim krovovima zagor~aju `ivot. U pojedinim zgradama voda prodire i do lokala u prizemqu. U gradu ima milion i po kvadrata ravnih krovova, pa svaka ki{a stanarima na posledwem spratu stvara pravu no}nu moru. „Stan” je pokrenuo akciju „Krovovi iznad Novog Sada„ kojom se planira da se tokom ove godine od 457 ravnih krovova u gradu uredi makar deset odsto. Direktor preduze}a Rajko Boj~i} ka`e za „Dnevnik” da su se stekli uslovi za akciju, jer je usvojena izmena Zakona o urbanizmu, pa vi{e nije potrebno 100 posto potpisa stanara za sanaciju krova. - Do sada smo dobili 25 zahteva od Skup{tina stanara zgrada, gde }emo po~eti predprojektne radove, kako bi mogli da krenemo s pripremama za nadogradwu. Preduze}e kupuje i novu opremu kojom }e se ove zime utvr|ivati atlas energetske efikasnosti u

zgradama. Pregledi zgrada bi}e besplatni, jer }e „Stan” obezbediti novac od Grada i Republike - najavio je Boj~i}. Ka`e, da }e na osnovu ovih kontrola zgrade dobijati svoj energestki paso{, na osnovu kojeg }e se re{avati status kod pla}awa centralnog grejawa. Novi obra~un naplate kre}e ina~e 1.10. 2012. godine. A po novom Zakonu o urbanizmu i graditeqstvu, sve zgrade treba da imaju, takozvane, energetske paso{e do 2015. godine. -Zgrade koje takve uslove ne budu ispuwavale, odnosno ostanu pod ravnim krovom, ima}e jako skupo odr`avawe jer }e skupo pla}ati energente zbog posebnih tro{kovaupozorio je direktor „Stana”. Ka`e i da je pro{le godine primqeno oko 200 zahteva za sanaciju kosih krovova, {to podrazumeva ulagawe od milion do 3,5 miliona dinara po krovu, a ukupna povr{ina koja bi trebalo da se popravi iznosi 255.750 metara kvadratnih. Q. Nato{evi}

Obnovapravanade~ji dodatakdokrajameseca Podno{ewe zahteva za obnovu prava na de~iji dodatak traje do 30. novembra. Zahtevi se podnose prema rasporedu nazna~enom u pozivu za obnovu dostavqenom na adresu korisnika u sedi{tu Uprave za socijalnu i de~iju za{titu, u Sremskoj 9.

Ukoliko korisnik nije dobio poziv mo`e do}i u Upravu radnim danima i subotom od 8 do 15 ~asova. Uz zahtev korisnici treba da dostave va`e}e re{ewe o pravu na de~iji dodatak, dokaze o ukupnim primawima u doma}instvu, ostvarenim u tri

mesece koja prethode mesecu podno{ewa zahteva, {kolske potvrde za decu osnovnog i sredwo{kolskog uzrasta za {kolsku 2011/2012 godinu, a za nezaposlene uverewe izdato od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i radnu kwi`icu. G. ^.

SNS:Znamogdesuwihovinovci Gradski odbor Srpske napredne stranke sa ponosom isti~e da su na{i sugra|ani ve} dugi niz godina naujrednije plati{e komunalnih usluga u celoj zemqi, {to se ne mo`e re}i za politi~ke partije, kojima se ve} godinama gleda kroz prste na u{trb gra|ana. Na listi najve}ih du`nika, kako navode u saop{tewu SNS-a, ubedqivo vodi stranka ~iji je slogan „Di su na{i novci” odnosno

Liga socijaldemokrata Vojvodine, ~ime ovaj wihov pokli~ gubi svaki smisao. Saop{tewe SNS naslovqeno je sa “Znamo di su va{i novci”. U wemu se ka`e da su pare u ukupnom iznosu od 36.500 evra na ime dugovawa gradskim komunalnim preduze}ima ostali na strana~kom ra~unu prozvane partije i to iznos od 21.500 evra za grejawe, toplu vodu i „^isto}u”, ukqu~uju}i jo{ 15.000

evra na ime duga JP „Poslovni prostor”. Napredwaci tra`e od nadle`nih iz JKP „Novosadska toplana” koji su nedavno po~eli sa iskqu~ewem grejawa neredovnim plati{ama (politi~kim strankama) da tu krajwu meru nastave da sprovode neselektivno, dakle prema svim du`nicima jednako, bez obzira na stepen u~e{}a u gradskoj vlasti. A. L.

Foto:S.[u{wevi}

Slu`ba za zajedni~ke poslove grada raspisala je tender za nabavku prolaznih multizonskih metal detektorskih vrata i rendgen skenera za skenirawe po{iqaka i ru~nog prtqaga. Od nadle`nih nismo dobili odgovor gde }e se vrata i skener postaviti, ali se pret-

Foto:S.[u{wevi}

VratauGradskojku}ilovi}e metal?

[akaqudiprotestovala zboggasa Na {trajku upozorewa ispred zgrade „Srbijagasa”, koji je zbog pove}awa cene gasa organizovala Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa ju~e se okupilo svega desetak qudi, a zahtev za smawewe cene ovog energenta nije predat, jer direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi} nije primio predstavnike {trajka~a.Predstavnici pomenute Asocijacije ka`u da su o~ekivali da }e {trajk biti masovniji, jer su upravo potro{a~i zahtevali da se organizuje protest. -Od{tampali smo 5.000 pozivnica i uputili ih svim mesnim za-

jednicama, kao i potro{a~ima daqinskog grejawa. Iznena|en sam odlukom potro{a~a da se ne pojave na protestu, ispada da su svi zadovoqni cenom gasa, a oni su od nas tra`ili da se ova neposlu{nost gra|ana organizuje- istakao je predsednik Skup{tine ove asocijacije Pavkov. Me|u okupqenima protestovao je i penzioner Ivan sa Telepa, koji mese~no pla}a gas 20.000 dinara.”Do{ao sam da izrazim nezadovoqstvo. Ra~un mi je kao penzija”, ka`e ovaj Telep~anin. N. R.


NOVOSADSKAHRONIKA

subota12.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te:Scena„Jovan\or|evi}”opera„Rigoleto”(19), Scena„PeraDobrinovi}”„Urnebesnetragedija„drama(20) Pozori{temladihmalasala„Belabajka”(11) Novosadskopozori{te:gostovaweNarodnogpozori{ta„^ikiGergeq”izTemi{vara„Opasneveze”(19)

BIOSKOPI Arena: „Kungfupanda23D”(12),„[trumpfovi”(13.45),„Automobili„(13.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.10), „Budi malo ja” (15.45) „Tri musketara” (17.25),„Paranormalnaaktivnost3”(22.15),„Vinks:~arobnaavantura”(11.30, 11.45), „Preostalo vreme” (18), „Zaraza” (20.10), „Parada” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pingvini moga tate” (14.10), „Anonimus” (17.50, 20.15, 22.40), „Pqa~kasvrha”(18.10,20.20,22.25),Sinemanija(14,16.30,19,21.30)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subota-nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udva svetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810:stalnapostavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Tawa Stevanovi}, Helena Petrovi}, Biqana Vitorovi}, TeodoraMaleti}i @eqkaVukeqa iz Novog Sada, Zorica Dodi} i Marija Jovanovi} iz @abqa, Jovana Miu~in iz Futoga, MirjanaArva iz Petrovardina, DragicaSamarxi} iz Zmajeva, Anita Na|idai iz Ba~kog Gradi{ta, Danijela Me{i} iz Srbobrana, AleksandraMilankovi} iz Subotice, KristinaJavornik iz Selen~e, DijanaNestorovi} iz Melenaca i MarijaLozanov iz Be~eja, DE^AKE: Marija Mili}evi} i Tatjana Radin iz Novog Sada, SvetlanaSubi} iz Koviqa, DraganaGligorevi} iz Ba~ke Palanke i Sla|anaMi{kovi} iz Bogojeva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dane Milo{a Daki} (1945) u 9.45 ~asova, Borislav Aleksandra Taka~ (1932) u 10.30 - urna, Radmila ^edomira Kop~anski (1941) u 11.15 , Marina Stevana Qubinkovi} (1932) u 12 ~asova - ispra}aj, Du{an Radovana Vu~urevi} (1928) u 12.45 , Jelena Petra Varga (1929) u 13.30 , Gavra Pavla Stoj{in (1927) u 14.15 i Petar Pere Mati} (1932) u 15 ~asova. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Branka Petra Leti} (1932) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Dragica Milana Mar~i} (1962) u 15 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Пристижу трговински ланци ЗРЕЊАНИН: Познати свет ски трговински ланац „Метро Кеш енд Кери”, који од 2005. године послује у Србији, до краја године отвориће дистрибутивни центар у Зрењанину, у оквиру свог концепта „Метро по мери”, примереном, како му и само име каже, нешто мањим срединама, саопштила је јуче Градска управа. Оглас који је ова компанија расписала за пријем пословође дистрибутивног центра отворен је до понедељка, а објекат ће у Зрењанину бити смештен

на локацији некадашњих погона „Слога - Мидера”, у Улици Ђуре Јакшића. У релативно кратком временском периоду Зрењанин ће, тако, добити неколико нових, брендираних трговинских објеката, из познатих ланаца „Меркатор - Рода”, „Метро” и „Њујоркер”, а изградњу хипермаркета на раније закупљеним локацијама, на излазу из Зрењанина према Новом Саду, најављују и мађарски „Аркадом” и аустријска „Супернова”. Ж. Б.

ТРОЧАСОВНИ ПРОТЕСТ ПРЕД ФАБРИКОМ „АБЦ ФУД”

Паприкари најављују блокаду, запослени штрајк РУСКИ КРСТУР: Око 80 незадовољних произвођа паприке, окупило се јуче испред Фабрике смрзнутог поврћа која послује у оквиру компаније „АБЦ фуд” у Руском Крстуру, како би изразили незадовољство због неисплаћених надокнада за предату паприку. Према њиховим речима, они који су предали паприку овој

да буду исплаћени у целости, иначе ће, како најављују, од понедељка блокирати улазе у фабрику. Председник Удружења произвођача паприке МиланКовачевић је истакао да је ове године било око хиљаду јутара под овим поврћем и да се скоро свака друга кућа бави производњом паприке.

Фото:М.Зазуљак

компанији у периоду од средине августа до краја октобра, нису добили новац, иако је исплата била договорена најкасније до 45 дана од предаје. Представници Удружења произвођача паприке након трочасовног мирног протеста предали су компанији „АБЦ фуд” захтев

Поред најављене блокаде фабике од стране произвођача паприке и синдикална организација радника у компанији „АБЦ фуд”, за понедељак је најавила једносатни штрајк упозорења, због вишеме сечног кашњења плата и других исплата запосленима. М. Кк.

Са јучерашње комеморације крај Зида смрти у Бечеју

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП УЗ СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ ЗИД СМРТИ У БЕЧЕЈУ

Седам деценија туге

БЕЧЕЈ: Општински одбор СУБНОР Бечеј обележио је јуче комеморативним скупом крај спомен-обележја Зид смрти у центру града седам деценија од стрељања првој групи бечејских родољуба. Председник бечејске борачке организације Градимир Џигурски подсетио је педесетак присутних на 11. новембар 1941. године и одлуку Преког суда фашистичке власти у Бечеју да се 12 младих живота угаси. - Без обзира на период од седамдесет година иза нас, не смеју се заборавити прве жртве у нашој средини, као што се не смеју заборавити ни све друге жртве ослободилачких ратова Србије на овим просторима. Сећањем на стрељање прве групе бечејских

скојеваца и комуниста, истовремено одајемо пошту и изражавамо захвалностсвим свим борцима који су своје животе уградили у темеље мира и слободе - истакао је Џигурски. Потом је минутом ћутања одата пошта Бориславу Влајкову, Милану Гаврићу, Светозару Гаврићу, Живку Гагићу, Стевану Којићу, Исидору Могину, Лабуду Пејовићу, Ивану Ћирићу, Теодору Цвејанову, Вујици Чиплићу и Момчилу Шарановићу. Венце и цвеће на спомен обележје положиле су делегације локалне самоуправе, Општинског одбора СУБНОР, Општинског синдикалног већа, Удружења пензионера, ОО ПУПС и ОО Кумунистичке партије. В. Јанков

subota12.novembar2011.

11

НЕВОЉЕ БЕЗ ПОСКУПЉЕЊА ГРЕЈАЊА

Хаварија прекинула топловод

КИКИНДА: Запослени у кикиндском Јавном предузећу „Топлана” у протекла два дана отклањали су две хаварије на вреловоду, због којих су већи део дана грађани у ужем и ширем центру града остали без грејања. Грејна сезона је, како објашњава директор „Топлане” НиколаТерзин почела без проблема, а и високе температуре за ово доба године допринеле су добром старту. - Пукла је цев на магистралном вреловоду у центру града, тако да није било грејања. Послеподне, када смо мисли да је квар отклоњен, дошло је до компликација, тако да су станови били топли тек око 23 сата. Имамо још једну

хаварију у блоку А-А1 у Микронасељу и према информацијама са терена квар ће бити брзо отклоњен - рекао је Терзин. Хаварије су настале у тренутку када је систем био искључен. Никола Терзин додаје да ће „Топлана” учинити све да до сличних проблема не дође. Грађани који сматрају да су били без грејања читав дан, треба да се обрате овој фирми и поднесу захтев за умањење рачуна. - Када се догоди хаварија, температура у неким становима пада, а у неким не. Према нашим подацима, домаћинства нису била дуже од 24 сата без грејања, јер тек тада имају право на смањење рачуна. Све захтеве ћемо раз-

мотрити – каже Терзин. - Повећања цене даљинског грејања за сада неће бити. Тек када добијемо фактуру за утрошени гас и будемо знали колико треба да платимо, знаћемо колико је тачно гас поскупео. У многим градовима моје колеге, директори топлана, поднели су захтеве локалним самоуправа за повећање цене даљинског грејања. Ми то још увек нисмо урадили. Како истиче Терзин и ранијих година увећање цене даљинског грејања било је минимално, а захтев за увећање неће бити поднет док год не буде угрожено пословање „Топлане”. А. Ђуран

ПРОТЕСТ КУЉАНА ПРЕД КУЋОМ СВЕТОЗАРА БУКВИЋА

Радови стали баш код председника КУЛА: Педесетак грађана Куле протествовало је јуче испред куће првог човека ове општине СветозараБуквића. Наиме, они су незадовољни јер су обустављени радови на изградњи канализације у улици Исидора Бајића и то баш у делу где се налази кућа председника општине Кула. Тим поводом, 350 Куљана је потписало петицију којом се захтева продужетак канализације и наставак радова. Једна од потписница петиције ВеснаТопић каже да је недопустиво да канализација дође само до куће председника општине и истиче да се овим потврђује бахатост политичара. - Редовно плаћамо месни самодопринос, од чега се и гради канализација коју ми чекамо тридесет година. Због високог терена на којем се налазе наше куће имамо проблем са септичким јамама које се преливају, па морамо да их празнимо више пута месечно што је додатни удар на кућни буџет - рекла је Весна Топић. Пред окупљене грађане, изашао је и сам Светозар Буквић, али се „комшијски сусрет” убрзо претворио у бурну расправу. - Моја кућа је стицајем околности на ћошку докле сада иде канализација и где је шахт. До вас ће канализација стићи у јуну, јер

Бурна расправа Светозара Буквића са грађанима

сада нема новца, а и овај посао је био предвиђен тендером и пројектом - покушао је Буквић да објасни окупљеним грађанима, истичући да се неће прикопчати на канализацију док то не учини сваки становник МЗ Горњи град. Председник ове месне заједнице ЗоранЖарић каже да му није јасно због чега се људи сада буне, када је канализација кренула према њима. - Радови се обављају према пројекту и према расположивим средствима. Сада смо на самом

крају грађевинске сезоне и због тога ћемо зауставити ове радове који су пројектовани до шахте која се стицајем околности налази испред председникове куће. Одмах на пролеће како будемо припремали документацију и прикупили новац од самодоприноса радови на постављању канализације се настављају и грађани намају потреба за било каквим протестима и петицијама, јер је немогуће наставити радове пре пролећа - казао је Жарић. М. Кековић

VESTI Ни на пола посла

КИКИНДА: Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града” и зрењанинска фирма „Војводинапут” потписале су уговор о санирању ударних рупа вредан 13 милиона динара. Ипак, на крају грађевинске сезоне, није урађена ни половина, Едита Дивковић, директорка Дирекције за изградњу града. - Нисам задовољна колико је посла урађено. До сада је реализовано мање од седам милиона динара. Проблем није представљао новац, већ блокада „Војводинапута”. Крпљење ударних рупа поново је започето прошле недеље и ми инсистирамо да се заврши. Приоритети су улице у којима је фреквенција саобраћаја већа. Новца за поправку тротоара је било толико да се посао уради на најкритичнијим местима. Тротоари су реконструисани углавном по налозима инспекције. Тренутно се ради део Светосавске улице испред школа и наставља се до улице Михајла Пупина. А. Ђ.

„Не мо’ш побећ’ од недеље” НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у четвртак, 17. новембра, гостовање Народног позиришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Глумци ће се љубитељима позоришта у Новом Бечеју представити комедијом „Не мо’ш побећ’ од недеље“. Представа ће се одржати у позоришној сали Дома културе, у 19.30 сати, а улаз је 250 динара. М. К.

КАКО СПРЕЧИТИ СЕЧУ НА ОБАЛАМА НЕРЕ

Један инспектор за пола Баната

БЕЛА ЦРКВА: По сле низа апела Удружења „Аурора” и петиције коју је потписало више од хиљаду грађана, Белу Цр кву и ло ка ли те те ко је би требало заштитити обишли су др Слободан Пузовић, подсекретар у Покрајинском секретаријату за архитектуру, урбанизам и заштиту животне средине, као и представници Завода за заштиту природе. На састанку који су одржали са општинским руководством сагласили су се о подручјима на којима би требало успо ставити степен заштите. Један од начина за делимично решавање проблема нелегалне сече шума на обалама Нере и угрожавања еко система је, како је рекао председник општине Жељко Црногорац, и установљавање пољочуварске службе. Нажалост, како је нагласио, Бела Црква је проте-

клих година изгубила низ служби од републичког и покрајинског значаја па се тако једини шумарски инспектор за читав регион налази у Вршцу. Сада се показало, да по сле сече више од две стотине стабала у подручју које слови за изузетно слабо пошумљено, треба имати поред невладиних организација које брину о екосистему и инспекторе који ће на лицу ме ста имати могућност да одређене ситуације санкционишу. Решење се, како је Црногорац објаснио, тражи у сарадњи са више институција на разним нивоима, као и са невладиним организацијама које су се на овом по слу максимално ангажовале. Поред делова реке Нере на којима има ретких врста биљака и животиња, заштита је планирана и на деловима реке Караш и канала код Малог пе ска. М. В.

БЕСПЛАТАН ИНТЕРНЕТ У ЦЕНТРУ ГРАДА

Хот спот „кикинда”

КИ КИН ДА: Кан це ла ри ја за мла де оп шти не Ки кин да основала је сајт: www.mladikikinda.rs, са информацијама о активно стима канцеларија за младе у граду и околним селима. У оквиру овог пројекта, за све грађане омогућен је бесплатан интернет на градском тргу, али само за спољну употребу. У истом тренутку може да се улогује и до 300 грађана, јер је проток добар. Једино не могу да се скидају филмови и музика.

- Свако ко има лаптоп или мобилни телефон, може бесплатно да користи интернет у центру града. То се одно си само на отворени простор, уредили смо тако да не може да се користи у институцијама, кафићима или становима. Да бисте се конектовали, треба да пронађете хот спот „кикинда”, а затим два пута укуцате реч: гост. Ове пројекте финансира Министарство омладине и спорта -објаснила је Биљана Стојановић, координатор Канцеларије за младе. А. Ђ.

Задовољни малишани и родитељи

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ЕЧКЕ

Вртић за децу од три до пет година

ЕЧКА: У ечанском обданишту „Звезда“ почеле су да раде две групе за предшколце, узраста од три до пет година. Директор Основне школе „Александар Сабовљев“ Маринел  Бугар каже да је то за Ечку велики тренутак, јер први пут у историји тог села постоји таква група. - При школи смо имали формирану обаве зну припремну предшколску групу, али смо, захваљујући локалној самоуправи и иницијативи родитеља, успели да реализујемо оно што смо одавно планирали – рекао је Бугар, уз напомену да је интересовање велико па има најава да ће бити оформљена и трећа група предшколаца. Вртић у Ечки тим поводом је посетио заменик градоначелника Зрењанина ГоранКаурићкоји је истакао да је и сам изненађен толиким одзивом. - У почетку је постојала бојазан да се можда неће пријавити довољан број малишана за рад

једне групе, али догодило се супротно. Град, иначе, финансира личне дохотке овде ангажованог наставног особља и наравно да смо спремни да оваквим иницијативама и убудуће изађемо у сусрет – навео је Каурић, похваливши родитеље који су одрадили кампању, прикупили потписе и практично иницирали реализацију ове замисли. Ж. Б.


subota12.novembar2011.

vOJvOdinA

dnevnik

c m y

12

НЕМАЧКАКОМПАНИЈА„КЛИН-ТЕК”ОТВОРИЛАНОВИПОГОН

Банат одскочна даска за Русију

Конференција замедијеухотелу„ВилаБрег”

СИМПОЗИЈУМПРОИЗВОЂАЧАЛЕКОВАУСРБИЈИ

Потпунонова регулатива уфармацији

ВРШАЦ: Агенција за лекове и медицинска средства Србије у Вршцу организовала је дводневни симпозијум са произвођачима лекова и носиоцима дозвола за стављање лекова у промет на тему „Нови аспекти регулативе у области лекова у Србији”. По речима директорке ове агенције Татјане Шипетић, до краја ове године треба да се усвоји нови закон о лековима и медицинским средствима, као и бројни правилници и уредбе. То се све чини ради усаглашавања законских прописа о производњи и промету лекова у Србији са најновијим директивама Европске уније, наравно у светлу европских интеграција. О циљевима нове законске регулативе новинарима је говорио и секретар у Привредној комори Србије за ову област Векослав Шошевић. Рекао је да ће са тим новинама, усаглашеним са прописима Европске уније, произво-

ђачи лекова стећи могућности за лакши извоз у Европску унију и све земље света. Сматра да су за ово поотрбна додатна улагања, али да је то непобитан пут за призвођаче лекова. - Боље је да се то сада уради, мада ће коштати, потребна су додатна улагања и у производњу, да будемо спремни за укључење у европске токове промета лекова по стандардима ЕУ - рекао је Шошевић о сврси овог скупа произвођача лекова. Учесницима су о овој теми говорили бројни стручњаци задужени за примену прописа и нових правилника Агенције и истакнути стручњаци из фармације и производње лекова. На симпозијуму је учествовало преко 170 представника фармацеутских кућа из земље и иностранства којима ће ово помоћи у сналажењу у пласману производа на европско и светско тржиште. Р.Јовановић

ЗРЕЊАНИН: Немачка компанија „Клин тек” свечано је јуче отворила производни погон у Зрењанину, који је смештен у Шећеранској улици, у близини Индустрије меса БЕК. У присуству градоначелника Зрењанина Милете Михајлова, председника овдашње Регионалне привредне коморе Милана Радовановића, пословних партнера и осталих гостију, власник и генерални директор „Клинтека” Албрехт Ритер је представио ову породичну компанију која се првенствено бави производњом стерилних соба за фармацеутску индустрију и операционих сала за болнице и друге здравствене установе. „Клин – тек” је у Ср- Отворенпогонзапроизводњуоперационихсалаистерилнихсоба бији регистрован јула прошле годи- Главно седиште наше компани- Главни разлог зашто смо изабрали не, са пословним седиштем у Но- је налази се поред Штутгарта, а Зрењанин јесте тај што смо чули да вом Саду. Фабрика је производњу имамо и ћерку фирму која је реги- овде постоји квалификована радна отпочела у унајмљеним просторија- стрована у Швајцарској. За посло- снага која нам може помоћи у освама у Зрењанину. Већ после годину вање у Србији одлучили смо пр- јању циљева - рекао је Ритер, додадана пословања, властитим финан- венствено јер смо желели да оства- јући да је вредност инвестиције у сијским средствима овде је купила римо пласман наше робе на руско највећем банатском граду близу производну халу површине око тржиште, као и да створимо услове милион евра, колико је до сада уло1.200 квадратних метара, чија је ре- за пројекте које ћемо реализовати жено. конструкција обављена у року од са тамошњим партнерима. А СрбиОн је нагласио да је, планом потри месеца. ја нам је нудила ту могућност. словања, предвиђено да у првој фа-

зи, у погонима у Зрењанину, буде запослено 15 људи. Немачком инвеститору су потребни механичари, електричари и занатлије из домена монтаже. - Мала закупљена просторија, у којој смо производњу, почели временом је постала тесна, тако да смо се одлучили да купимо халу, у којој ћемо проширити производне капацитете и почети да радимо пуном снагом - истакао је први човек „Клин-тека”. Градоначелник Михајлов је оценио да је свако отварање погона и свако ново радно место, изузетно значајно за локалну самоуправу. По његовим речима, то је резултат дугогодишњег градске настојања управе да омогући повољно пословно окружење и обезбеди услове за нова улагања и за развитак локалне привреде. - Очекујем да „Клин-тек” успешно настави даље, као што је и стартовао прошле године, да освоји значајно тржиште и отвори још више радних места у Зрењанину поручио је Михајлов. Ж.Балабан

Историјарегијенапородичнимфотографијама БАЧКА ПАЛАНКА: У оквиру пројекта „Пружи руке преко границе – идентитет и културна баштина дунавске регије”, финансијски потпомогнутог средствима Еуропске уније из ИПА програма прекограничне сурадње Хрватска - Србија, који спроводе Нансен дијалог центар (Осијек) и Центар за омладински рад (Нови Сад) у сарадњи с општинама Томпојевци и Бач,

учесници овог пројекта, млади из опшина Томпојевци и Бач, те Вуковара и Бачке Паланке организују путујућу изложбу под називом „Историја моје породице као историја регије”. Основни циљ пројекта је оснаживање међуетничког дијалога и прекограничне сарадње међу младима. Млади су прикупили завидан број фотографија својих породица и завичаја којима

желе широј јавности да прикажу живот становника регије уз обале Дунава кроз векове. Изложбени материјал ће бити приказан у Томпојевцима, Вуковару, Бачу, Новом Саду, а у понедељак, 14. новембра, с почетком у 18 сати у Културном центру Бачке Паланке биће свечано отварање ове изложбе. В.Х.

ДАНАСНА„РОГЉУ”

„Дневник”награђује најуспешнијеприредбе Манифестација „Рогаљ” која промовише гастрономске, туристичке и забавне приредбе из Војводине, почеће данас у 10 сати на СПЕНС-у. Редакција „Дневника”, који је медијски спонзор „Рогља”, и ове године новчаним наградама, односно огласним простором награђује

Ново Милошево, Шунка фест Крчедин, Тарашки Котлић Тараш. - Посебну дилему како да се представе имали су Тарашани, село уз Тису, јер имају велико такмичење у кувању рибље чорбе и дружење винара. Зато су решили да посетиоце понуде ри-

најуспешније војвођанске манифестације. Тако ће најуспешнија приредба у овој години добити рекламни простор у нашем листу у вредности од 100.000 динара и још две приредбе по 50.000 динара. Организатору НВО „Агропрофит” до јуче је долазак потврдило тридесет домаћина, међу којима су: „Ал` се некад добро јело баш” Раковац, „Bean festival - Темеринска пасуљијада, Темерин, Белмужијада Сврљиг, Чварак фест Каћ, Дан кисачке сарме Кисач, Дани села Бочар, Фестивал зимнице Коцељева, Фестивал меда Нови Сад, Футошка купусијада Футог, Карловачки куглоф Сремски Карловци, Кобасицијада Турија, Ковиљска радкијадапарастос дуду Ковиљ, Лемешки кулен фест Светозар Милетић, Питијада Бачки Јарак, Рибља чорба Павловци, Римски дани Хртковци, Сремски свињокољ и кобасицијада Шид, Штрудлијада

бом, али и вином са песка. Слична ситуација је и са организаторима рибљег котлића из Павловаца. Они доносе оранију пасуља

жена припремиле су ручне радове и десетину врста колача. Према најавама, слатку понуду припрема и „Фестивал меда”, „Штрудлијада” из Новог Милошева и „Карловачки куглоф”. Прво гостовање на „Рогљу” данас имају у веома активне жене из Кисача, које ће за ову прилику припремити сарму. Након текста објављеног у „Дневнику”, о оснивању задруга за бизнис жена на селу, организаторима „Рогља” јавиле су се удружења жена из Српског Кустура, Ечке и Деча, где су домаћице заинтересоване за ову форму организовања. У „Агропрофиту” кажу да број задруга није ограничен и да је допунско занимање у селима земаља Европске уније нормална појава, јер мања домаћинства тамо не могу опстати од само једног прихода. У овим земљама саветодавне пољопривредне службе су главни покретачи оваквог окупљања жена, које послују преко свог газдинства или кооператива. Оснивање задруга, како смо обаве-

Виначекајужири За вински сокак „Рогља” пријавиле су се винарије и подруми из Војводине, а очекују се још и вина из Хрватске. Винарије „Аџић” из Чортановаца, „Илочка вина” из Бачке Паланке, „Шкрбић” из Нештина, „Прекогачић” из Беочина, „Курјак” из Сремских Карловаца и „Бурчел Тодорова” из Петроварадина понудиће своја вина на оцену жирију који чине новинари, лекари, угоститељи. Они ће прогласити два најпиткија вина. Такође, посетиоци ће имати прилику да пробају и купе вино од подрума „Ачански” из Баноштора, „Шукац” из Сремске Каменице и „Мачковог подрума” из Ирига, као и ракију из подрума „Јаношев” из Јасенова.

са победничким рецептом из Темерина, али и повећи котлић рибе - каже Јелена Крстић, домаћица „Рогља”. Са два садржаја представиће се и удружење жена „Горска ружа” из Раковца. Вредне руке ових

штени, посебном акцијом ће подржати и Покрајински секретаријат за рад и социјалну политику, што ће допринети ублажавању распада задружног покрета, јер се у Србији дневно угаси по једна задруга.


DRU[TVO

DneVnik

subota12.novembar2011.

13

SPREMASENOVZAKONSKIOKVIR ZASREDWE[KOLE

NAJEZDAIMIGRANATAUEVROPUZADAJEPOSLAIINSTITUCIJAMANASEVERUVOJVODINE

Uskorobez{trajka uu~ionicama

Azilanteodvozeautobusi oop{tinskomtro{ku

Uponedeqaku10satiuTehni~koj {koli „Mileva Mari} Ajn{tajn” u Novom Sadu prosvetarskojjavnostiVojvodine}e,uokviru javne rasprave, biti predstavqennacrtzakonaosredwemvaspitawuiobrazovawu. –Ovajnacrtbive}slede}egmeseca trebalo da se na|e u skup{tinskojproceduripasmopozvalisvezainteresovanedauzmuu~e{}aujavnojraspraviiliSindikatu dostave svoje primedbe na predlo`eni tekst zakona – ka`e generalni sekretar Sindikata radnikauprosvetiSrbijeZdravko Kova~. – Tekst nacrta zakona se mo`e preuzeti s na{eg sajta www.nsprv.org, a po{to se radi o veoma va`nom poslu, `elimo da animiramo{tovi{equdidadaju svojdoprinosipomognudaunovu {kolsku godinu u|emo sa zakonimakoji}ebitipomerisvihzainteresovanih, a ne na {tetu bilo kog zaposlenog ili sindikalnih organizacija, {to bi se moglo desitiukolikopredlo`enizakon pro|e u sada{wem obliku i formi. Po re~ima Zdravka Kova~a, Sindikatujeve}stiglodostakonstruktivnih predloga koje }e proslediti nadle`nim komisijama,anajvi{eihseodnosinadeo

nacrtazakonakojiure|ujepitawa {trajkaiminimumaprocesanastave. –Ovajnacrtustvarisuspenduje pravo sindikata na sindikalno organizovaweipravozaposlenih na{trajk–tvrdiKova~. –Po{tojetopitawe,ponama, ure|eno u suprotnosti s konvencijamaMe|unarodneorganizacije radakojejeSrbijaratifikovala, kao i s drugim pozitivnim propisima u Republici i po{to je znatnolo{ijeodre{ewanakoji su dosada{wi zakoni ure|ivali ovuoblast,Sindikat}epoku{ati da elimini{e predlo`ena re{ewapocenudaseobratiiMORu, Internacionali obrazovawa, pa~akiSavetuEvrope. Sindikatsezala`ezatodase pitawe {trajka i minimuma procesa rada u delatnosti prosvete reguli{e Posebnim kolektivnim ugovorom jer po svim va`e}imme|unarodnimkonvencijama prosveta nije esencijalna delatnostikaotakvojnemo`ejoj biti suspendovano pravo na {trajk, niti minimum procesa radamo`ebitiono{tojenavedenounacrtuzakonajerjeto,ka`u u Sindikatu, redovno obavqawe delatnosti. D.Deve~erski

Zatrudnice punaplata? MinistarzdravqaZoranStankovi} rekaojeju~edajepozahtevugra|anainiciraoizmenuidopunuZakonaozdravstvenom osigurawudabisetrudnicamakojeodr`avajutrudno}uispla}ivalo100li~nogdohotka,umestosada{wih65odsto.Kakojekazao,potojinicijativi,lokalnimsamoupravama}ebitipredlo`enodaizdvojenovaczagodinudanazanezaposleneporodiqe, kaoitrudniceurizi~nimtrudno}ama. –Vide}emodaliimaprostoradasetopodr`iizrepubli~kogbuxeta.Kadbiseuzimalosamopodinarodproizvedenogalkohola,bilobidovoqnoparazatunamenu,akao{toznate,popisjepokazaoodumiraweuSrbiji–rekaojeStankovi}.

PREDSTAVQENAPUBLIKACIJA„MEREPOPULACIONE POLITIKELOKALNIHSAMOUPRAVAAPVOJVODINE”

Kakopoboq{ati prirodniprira{taj

USkup{tiniAPVojvodineju~ejeodr`anaprezentacijapublikacije„Merepopulaconepolitike lokalnih samouprava AP Vojvodine”, koju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo,socijalnupolitikuidemografiju,apovodomse}awanaakademika Berislava Beri}a. On je svojimnau~nimistru~nimradom dao veliki doprinos prou~avawu humane reprodukcije, planirawa porodiceiukazaonaizrazitoispoqene probleme u demografskomrazvojustanovni{tvaVojvodinei{ire.

{tva koji }e pokazati gde smo u odnosu na 2002. godinu, ali mogu da ka`em da ne o~ekujem ni{ta pozitivno – ka`e pokrajinska podsekretarkazazdravstvo,socijalnu politiku i demografiju NovkaMoji}.–Danasprezentujemo publikaciju u kojoj su napravqene konkretne mere za svaku lokalnu samoupravu pojedina~no u ciqu poboq{awa prirodnog prira{taja. Najve}i broj mera koje sprovode lokalne samoupravejenov~anapomo}zaprvodeteu porodici, a mi smo dali i ~itav setostalihmeradabilokalnesa-

Smawitibrojabortusa –[toseti~enasginekologaaku{era,razli~itimmeramapoku{avamo da smawimo broj abortusa, kao i da podignemo nivo prenatalneza{tite,da{tove}ibrojtrudnicadolazinaredovnekontroledabiutrudno}ibilo{tomawekomplikacija–ka`eprof.drTihomirVejnovi}.–Klinikazaginekologijuiaku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu godi{we imaoko6.500poro|aja,asmatrasedajeodnosbrojaporo|ajai brojaabortusazna~ajnove}iukoristprekidatrudno}e.Moramo mlade qude da motivi{emo na to da koriste kontraceptivna sredstva jer je kod nas  primena pilula za kontracepciju ispod desetodsto,ausvetujevi{eod40procenata. Pokrajina je napravila nekoliko strate{kih dokumenata vezanih za pronatalitetnu politiku – Program demografskog razvoja AP Vojvodine s merama za wegovu realizaciju i Aktivirawelokalnesamoupraveupopulacionoj politici, ~iji je ciq definisawe politi~kog odgovora na probleme ispoqene u demografskom razvoju, pre svega na fenomen nedovoqnog ra|awa, prihvatawe niskih reproduktivnih normi kod stanovni{tva, otvorenu depopulaciju, porast udela starih lica u strukturi stanovni{tva i sve ra{ireniji sama~ki`ivot. –Uskoro}ebitiobjavqeninovi rezultati popisa stanovni-

moupraveuskladusasvojimbuxetima poku{ale da podstaknu nastojawedanasbudevi{e.Pokrajina izdvaja 600 miliona dinara za pet pronatalitetnih mera, a onesuubuxetuPokrajineisprojektovaneizanarednugodinu.Bilobilepodamo`emouvestiinovemere,sobziromnatodasmoih zacrtali u programu demografskograzvojaPokrajine,alibuxet jetajkojiograni~avawihovurealizaciju. Ve} nekoliko godina `eqamijedamaterijalnopomognemo nezaposlenim porodiqama do navr{ene prve godine deteta, alipo{toznamoda}ebuxetunarednoj godini biti bar 20 odsto mawi,te{koda}esetorealizovati. J.Barbuzan

Najezdaimigranatazaodlazak „pacovskim kanalima” u zemqe Evropskeunijenejewavajerdr`avqaniazijskihiafri~kihzemaqasvakodnevnopoku{avajuda ilegalnoizna{ezemqepre|uu Ma|arskuiRumuniju.Odpo~etkaovegodineupoku{ajuilegalnogprelaskadr`avnegranicena severu Ba~ke i Banata uhva}eno je vi{e od 1.500 qudi, dva i po putavi{enegolane. Od pograni~nih op{tina najvi{e imigranata koje otkrije na{a grani~na policija ili ih vratepograni~niorganiMa|arske, bude procesuirano u Kawi`i, gde svakodnevno “defiluju”, aliseibrzoprevozenadrugaodredi{ta.TakojeovihdanazaSuboticuotpremqeno36imigranata,odkojihje29upu}enonaizdr`avawe zatvorske kazne, a ve} kolikosutradanregistrovanoje novih 20. Slika se ponavqa iz danaudan,ame|uonimakoji`eledasenekakodomognuzapadnoevropskihzemaqanajvi{ejeAvganistanaca, Pakistanaca, Marokanaca, Libijaca, Tuni{anina, Al`iraca, Palestinaca, pa ~ak i dr`avqana Obale Slonova~e. Na{a grani~na policija nastojidazatvoriilegalneprolaze u EU, a opse`ne mere su i s drugestranegranice,gdema|arskim policajcima u spre~avawu priliva imigranata poma`u i kolege iz Austrije. Kada u Ma|arskoj uhvate emigrante, posle dvodnevne obrade odmah ih vra}ajuuSrbiju,najvi{eprekoprelazaHorgo{–Reske. –Trenutnosimigrantimanemamo ve}ih problema, osim {to svakodnevnoza15do40qudi,koliko ih se na|e, organizujemo prevoz autobusima jer su policijska vozila nedovoqna– ka`e pomo}nikpredsednikakawi{ke op{tineLaslo^iko{.–Pratimo{tasezbivaisazilantimau Bawi Koviqa~i jer dr`ava ne preduzima odgovaraju}e mere, imaju}iuviduzimuinisketemperature koje dolaze. Azilanti susvakodnevnome|unama,wihov prevoz do zatvora za sada snosi op{tina,aonikojisuimu}niji ne~ekajunana{prevoznegoodlazetaksijem.Inspekcijskeslu`be, poqo~uvari i lovo~uvari prate{tasedoga|anaterenuda azilantinebizaposedalinapu{tene sala{e u na{em ataru, a ako se to desi, stupamo u akciju pa ih transportujemo daqe s na{egterena. ^iko{ konstatuje da se radi efikasnije nego letos kada je

Leto{wipredahimigranataucentruHorgo{a

Azilanteprihvatitikaorealnost Govore}ioproblemusimigrantimauBawiKoviqa~i,ministarpolicijeIvicaDa~i} isti~edabrojazilanatakojiseposledwihdanapomiweumedijimanijeta~anidaihpoposledwoj evidencijiodprenekolikodana,utommestuboravioko1.000. – To je ne{to na {ta Srbija nije navikla, ali moramo biti svesnidatakouZapadnojEvropiposmatrajuina{edr`avqane kojido|utamo–ka`eDa~i}.–Istotakowihho}edaoterajui vrateimoramonanekina~inrazumetitequde,aosimtoga,mi smopotpisniciodre|enihme|unarodnihkonvencijaisvakoko do|euna{uzemquizatra`iazilimaodre|enapravakojaim moramopru`iti.Ovegodine}emoimatiokopethiqadailegalnih imigranata, od ~ega oko polovina tra`i azil, a kada neko u|eutuproceduru,nemo`emogasmestitiuzatvorve}imapravodaseslobodnokre}epodr`avi. Zbogtogpove}anogbrojaazilanata,postoje}isme{tajvi{enije dovoqan,ali,kakoka`eministar,tonijeunadle`nostiMUP-a. –Na{posaojedaihhvatamoiodlu~imokomo`eu}iuproceduruzaazil,anedaimobezbe|ujemosme{taj.MislimdajeVlada formiralagrupukojatrebadare{iproblemsme{tajaazilanata jertojeobavezana{edr`ave–rekaojeIvicaDa~i}. N.P. pristizaopoja~antalasimigranatakojibise„usidrili”ispod drvoreda u centru Horgo{a. On dodajedajesamouavgustuovegodinebilotolikoimigranatakoliko za ~itavu 2009. godinu, u septembrujenajezdamalosti{ana,atokomoktobrajeevidentiranprilivodpreko300qudi. – Dr`avni organi Srbije u posledwevremeipakpoku{avajudazatvoreprolazenasrpskomakedonskoj granici, odakle imigrantidolazeuna{uzemqu izpravcaGr~ke.Svionikojisu

prisutniuglavnommorajudanapuste Srbiju u roku pet, deset ili 30 dana, me|utim, problem jekakoigdedatou~inejer,ako ih neko samo ubaci u autobus, mo`e se okarakterisati i kao sau~esnik. Srbija nema potpisan sporazum s Makedonijom za vra}aweimigranata,aniMakedonija nema sporazuma s EU da ih vra}aju u Gr~ku. Po{to su imigrantiizkrajevastoplijom klimom,neznamkako}eimbiti kada nastupi zima – ukazuje ^iko{.

Imigranti brodovima sti`u Gr~ku,gdesesme{tajuukampovepoluotvorenogtipagde~ekajuazil.Tamostupajuukontakts krijum~arimakojiimorganizuju tranzit preko Makedonije i Kosova sve do severa na{e zemqe. Za svoje usluge „po glavi” krijum~ari napla}uju izme|u 1.000i3.000evra!Nijelakoni imigrantimakojibuduuhva}eni upoku{ajuilegalnogprelaskau Ma|arsku ili Rumuniju, a ni onima koji motre na granicu. Imigrantiseprocesuirajuinakonpritvoraupu}ujuuprihvatne centre za azilante i vra}aju umati~nudr`avu,amnogitumaraju severom Vojvodine, poku{avaju}i i u vi{e navrata da pre|uuEU. Po najsve`ijim podacima iz {ireg grani~nog pojasa s Makedonijom, koji je u nadle`nosti PolicijskeupraveVrawe,dosada je u ovoj godini uhva}eno oko 6.000 stranaca koji su ilegalno u{li u Srbiju. Oni koji pro|u srpsko-ma|arskugranicuilegalno nastavqaju na sever jer krijum~arskatransverzalavodipremaSubotici,odaklenastojedase domognutlaEvropskeunije. – Briga o imigrantima je u nadle`nosti dr`avnih organa, izme|uostalogMinistarstvaza socijalnupolitiku,pajeprilikomboravkakodnasuapriluove godine sa svim pote{ko}ama upoznat ministar Rasim Qaji}. Inicijativaop{tinedaseproblemire{avajujebilo,dobijana susamoobe}awa,advaipomesecakasnijenapismenojestigloda Ministarstvonemanovcadapomogne–podse}a^iko{. Imigrantiuhva}eninagraniciilivra}eniizMa|arskeprvo se procesuiraju u policiji, zatim kod sudije za prekr{aje u Kawi`I,gdemahomsvalicadobijaju zatvorsku kaznu od tri do {est dana, ili nov~anu, pa je Okru`nizatvoruSuboticiprebukiran imigrantima. Kada iza|u iz zatvora, dobijaju re{ewa MUP-aootkazuboravkauzemqi kojimimsedajerokodpetdodesetdanadanapusteSrbiju. –Centarzasocijalniradop{tine Kawi`a je nadle`an za postupawe ukoliko me|u imigrantima ima malodobnih lica do14godina.Onisepreuzimajui sme{tajuuprihvatili{teuBeograd, a starija maloletna lica borave ovde dok im punoletni ro|akneiza|eizzatvorapasei oni tada upu}uju u prihvatili{teuBeogradu. M.Mitrovi}

TURIZAMVOJVODINENOVA[ANSAZAIMIYSRBIJE

Vojvo|anskaselauLondonu Projekat„Bogatstvorazli~itosti” Dunavskog turisti~kog klastera„Istar21„izNovogSada,uokvirukojegje14vojvo|anskihselanaproteklomMe|unarodnom sajmu turizma u Novom Sadu steklo priznawe pokrajinskih sekretarijata i turisti~kihorganizacija,predstavqenje na Sajmu turizma u Londonu i izazvao veliku pa`wu ne samo turoperaterave}istru~wakaza brendirawe. Po{tosekrozpromocijuizabranihvojvo|anskihselaprezentuju specifi~nosti Vojvodine,

wena istorija, prirodna bogatstva, multikulturalnost, multijezi~nost i multikonfesionalnost, posetioci londonskog Sajma turizma imali su prvi put prilikudaimseturisti~kaponudaVojvodineprika`enanovi druga~iji na~in. Turisti~ke ture, u okviru kojih se svaki dan pose}ujudrugaselaiuwimaupoznajekultura,gastronomijaimuzikaSrba,Ma|ara,Slovaka,Rumuna, Hrvata, Buwevaca, [okaca, Roma, Bugara, Makedonaca, Slovenaca i drugih naroda koji `iveuVojvodini,izazvalesuve-

likointeresovawenesamoturopeterave}ipojedinihpostilaca sajma. Tako je engleska profesorka,stru~wakiwazabrendirawe, ocenila da ovako predstavqena vojvo|anska turisti~ka ponuda mo`e promeniti i imix cele Srbije i upravo }e weni studenti kao primer iz prakse imatizadatakdasovakokreiranompri~omosmislekampawuza promenu imixa Srbije. Profesorka je predlo`ila manaxerki Dunavskogturisti~kogklastera „Istar21„,kojajeujednoikreatorka projekta „Bogatstvo raz-

li~itosti„,BiqaniMar~eti da porukaVojvodineturistimakoji `ele da posete Srbiju treba da bude da “nisu videli Srbiju ako neposeteVojvodinu”. SovogsajmauLondonustigla jelepavest:nevladinaorganizacija„Podunav”izBa~kogMono{tora, jednog od 14 izabranih vojvo|anskihsela,krozprojekat „Predeli Ba~kog Mono{tora” nominovalajeSrbijuzanagradu „Evropskanagradazapredeo”koju Evropska komisija dodequje svakedvegodine. Q.Male{evi}

VESTI Borbaprotiv nasiqanad`enama Od ponedeqka, 14. novembra, otpo~iwe kampawapodizawasvestijavnostiospre~avawunasiqanad`enamainasiqauporodici. Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa” sprovodi MinistarstvoradaisocijalnepolitikeusaradwisProgramomUjediwenihnacijazarazvoj. Po~etakovekampaweod16danaozna~ava i Me|unarodni dan borbe protiv nasiqa

nad`enama,kojije25.novembra,awenkraj ozna~ava10.decembar,dankadajepre61godinu doneta Univerzalna deklaracija o qudskimpravima. Q.M.

Mawepu{a~a Kontrola primene Zakona o za{titi stanovni{tvaodizlo`enostiduvanskomdimui 100.000 obavqenih nadzora pokazali da se zabranapu{ewapo{tujeuvi{eod90odstoslu~ajeva i da je za godinu dana primene zakona brojpu{a~amawizasedamodsto.Uovomperi-

odu podneto je 503 prekr{ajnih prijava zbog nepo{tovawa zabrane pu{ewa, neisticawe odgovornoglicazakontrolupu{ewa,znakaza zabranupu{ewailizaneadekvatnuprostorijuzapu{ewe. OdstupawanasnaguZakonaoza{titistanovni{tvaodizlo`enostiduvanskomdimupodr{kajavnostijeporaslasa77na84odsto,devetoddesetstanovnikaSrbijeznadajepu{ewecigaretauzro~nikbrojnihte{kihbolesti ismatradabipu{a~itrebalodavodera~una gdepu{edanebiugrozilizdravqedrugih.


petak12.novembar2011.

DR@AVAKONFISKUJEBOGATSTVA STE^ENAKRIMINALOM

Vrednostoduz  ete imovine 350milion  aevra Srbija je do sada oduzela imovinu ste~enu organizovanim kriminalom vrednu 350 milionaevra,re~enojeju~ena skupu u Beogradu, i najavqeno da}eizmeneZakonaooduzimawu takve imovine doprineti jo{ efikasnijoj borbi protiv organizovanogkriminala. DirektorDirekcijezaupravqaweoduzetomimovinomste~enomorganizovanimkriminalom Jugoslav Stojiqkovi} izjaviojedataustanovaupravqa imovinomvrednomvi{eod350

je to sektor koji ima zna~ajnu uloguuborbiprotivorganizovanogkriminala–rekaojeRadisavqevi}. On je ocenio da je Zakon o oduzetoj imovini ste~enoj organizovanimkriminalomjedan od najboqih mehanizama koji borbu protiv te vrste kriminala mo`e u~initi jo{ uspe{nijom. – Nije dovoqno da imovina bude van kontrole organizovanogkriminalave}idabudenovipotencijaldr`avekoji}ese

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

14

DOLIJAOMALOLETNIKKOJIJEPQA^KAOPOADIISENTI

[esnaes  togodi{wak osumwi~enza55kra|a Policijski slu`benici u Adi li{ili su slobode i s krivi~nomprijavompriveli sudijizamaloletnikeVi{eg suda u Subotici {esnaestogod i{ weg mal ol etn ik a iz Ade, zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e te{kih kra|a nateritorijiop{tinaAdai Senta. Policija je saop{tila da je osumw i~ en i mal ol etn ik od po~etka novembra ove godin e, kor is te} i pod es an alat,provaliou~etiriprodavniceimagacinprivatnog preduze}a u Adi, u po{tu i

Po{tauMolubilanametimaloletnograzbojnika

privatnu ku}u u Molu i dve crkveuSenti. Plenuovojserijioddevet provala bili su mu prehrambeniproizvodi,pi}e,cigarete i novac, ukupne vrednosti oko210.000dinara. Nezvani~nosaznajemodaje to samo mali deo provalni~kog bilansa maloletnog prestupnika jer je stari znanac policije. Na podru~ju Ade i okoline on je za godinu i po po~iniojo{46kra|a,takoda udosijeudosadave}imau~inakod55kra|a! M.Mr.

SPEKTAKULARNAAKCIJAKRIMINALISTI^KEPOLICIJEI@ANDARMERIJE

Najve}iimetakoduzetodDarka[ari}a

milionaevra.Onjenaskupuu BeogradurekaodajeformiranaradnagrupazaizmenuZakona o oduz imawu imovine da bi seuskladiosazakonimakojisu donetiume|uvremenuipreciznijedefinisalina~iniupravqawaoduzetomimovinom. Po wegovim re~ima, do sada je najve}i imetak oduzet od okrivqenih u postupcima koji su zbog organizovanog kriminala pokrenuti protiv Darka [ari}a i biv{eg direktora EDB-a Branislava Uskokovi}a. Specijalnitu`ilaczaorganizovanikriminalMiqkoRadisavqevi} rekaojedabizakonom trebalo omogu}iti da se obe{tete `rtve i naslednici, dabisespre~ilodase„dodatnoviktimizirajunanovimpostupcimazanaknadu{tete”. –Deooduzeteimovineste~ene organizovanim kriminalom trebalo bi da bude izdvojen i za nevladine ogranizacije jer

koristiti za finansirawe borbe protiv organizovanog kriminala i drugih oblika kriminaliteta–rekaojeRadisavqevi}. Specijalnitu`ilaczaorganizovani kriminal ocenio je posebno zna~ajnim {to se od oduzete imovine ste~ene kriminalom finansira unapre|eweradainstitucijakojesebave borbom protiv organizovanogkriminala. Zamenik {efa Misije OEBS-aTomasMur rekaojeda zakonpredstavqamo}nooru`je u borbi protiv organizovanog kriminala. On je dodao da dr`avanemo`euveksamadase bori protiv organizovanog kriminalave}dajeneophodno partnerstvo s NVO-ima. Po Murovim re~ima, konfiskovana imovina bi se mogla koristiti i za reintegraciju biv{ihosu|enikakojisuizdr`alisvojekazne. E.D.

LOPOVLUKUKIKINDIIRUSKOMSELU

Koturbakarnog limaukraden izcrkve Kikindska policija rasvetlila je kra|u bakarnog lima iz prvaoslavnog hrama svetog Kozme i Damjana u Kikindi. Zbogosnovasumwedasupo~inili te{ku kra|u krivi~na prijava podneta je protiv RobertaT. (1993)itrojicemaloletnikaizKikinde.

Osumwi~enisudasuseuno}i izme|u 1. i 2. novembra ove godine, pomo}u merdevina popelinakupoluvisoku6,5metaraikrozprozoru{liuunutra{wosthramaizkojegsuukrali oko120kilogramabakarnoglima namotanog u kotur, vrednog oko130.000dinara. Kikindska policija je podnela kriv i~n e prijaveiprotiv Zor an a K. (1987),ZoranaB. (1985) i {esnaes t o g o d i { w e g mal ol etn ik a iz Kik ind e, zbog osnova sumwe da su po~inili vi{e te{kih kra|a. Oni se terete dasuod28.oktobra do 4. novembra ove god in e pajserom provalil i u ~et ir i traf ik e u Kikindi i Ruskom Selu iz kojih su odneli cigarete vredn e oko 320.000dinara. M.Mr.

Pqa~kugasnepumpesnimilasigurnosnakamera

[estorouhap{eno zbogserijepqa~ki uNovomSadu Nakonpqa~kepumpe„Ekspresgas”uNovomSadunaputuNovosadskogpartizanskog odreda 3, u Industrijskoj zoniju~eujutrookotrisata,u tok u dan a spekt ak ul arn om akcij om pripadnici krimi-

majeodre|enozadr`avawedo saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije i jo{ se utvr|uje da li ima dokaza za jo{ nekakrivi~nadelaosimonih kojasudosadanavedenauprijavi.

ispredvrata.Dvojicamaskirnih nap ad a~ a s ruk av ic am a, maskama i pi{toqima su, sve vreme }ute}i, uperila cevi u dvojezaposlenih,dokjetre}i wihov kompawon, koji je bio bezrukavicaiotkrivenogli-

Neki uhap{eni su dolijali u iznajmqenim stanovima na Bulevaruoslobo|ewakodraskrs nic e s Ulic om Maks im a Gorkog,anekisuli{enislobode u Balzakovoj ulici na taksistajali{tu.

Uhap{eni su [ap~ani Milan \. (1989), s boravi{tem u Dobriwi, i Petar J. (1983), Novosa|ani Petar B. (1992), DaliborX. (1983)iElizabeta V. (1990)kaoiRomanP.(1986) iz Vaqeva, kojima se, za sada, pripisuje da su izvr{ili nekolikorazbojni{tana{irem podr u~j u Nov og Sad a, sao p{tila je ju~e novosadska Policijskauprava. Kako„Dnevnik„nezavni~no saznaje, pqa~ka gasne pumpe kod „Metroa” u Industrijskoj zonitrajalajesvega18sekundi. Navodno, u prostorije su utr~ali pqa~ka{i koji su iznenadaparkiralibeli„golf”

ca, a pri tome nija ni{ta doticao, naredio radnicima da predaju pazar iz kase. Niko nije povre|en, a kamera je sve snimila. Ponezvani~nimsaznawima, plen s pumpe iznosio je oko 50.000 dinara. Izgrednici su nakon pqa~ke pobegli automobilom.Veomabrzojedo{la patrola i jedan je li{en slobode. Po nekim saznawima, prilikomhap{ewa,blizuMlekaredo{lojeidopucwave,ali nik o nij e pov re| en. Ina~ e, ovapumpajebilanametirazbojnika,alijo{preokosedam godina.

Ista razbojni~ka grupa tereti se da je u no}i izme|u srede i ~etvrtaka opqa~kala klad io n ic u na Somb ors kom bulevaruuNovomSaduikockarnicu iste firme u Sremskoj Kam en ic i, odak le su ukupno oteli oko 40.000 dinara,saznajemonezvani~no. Poposledwimsaznawima,u jednomstanupolicijajesino} prona{laiaparatkojijemogao poslu`iti za pravqewe falsifikovanih nov~anica a nijeiskqu~enodajeslu`ioza pravqewela`nihparakojesu bileplasiranepoSrbiji.Istragajeutoku. M.V. Foto:N.Stojanovi}

Hap{eweosumwi~enihrazbojnika

nal is ti~k e pol ic ij e Nov og Sada i Zrewanina i odreda @an ad arm er ij e uhaps il i su navi{elokacija{estosoba iz [apca, Vaqeva i Novog Sada, osumwi~enih za vi{e razbojni{tava, a koje se dovode u vezu i s drugim krivi~n im del im a po~ iw en im na podr u~j u glavn og grad a Vojvodine. Pril ik om pret res a stan a kojikoristeosumwi~eniprona|eno je oru`je i prigu{iva~, sups tan ac e za koj e se osnovanopretpostavqa(dove{ta~ewa koje je u toku) da su na listi opojnih droga, kao i dvaukradenaautomobila.Wi-


crna hronika

dnevnik MLADI]UHAP[ENSINO]UBA^KOJPALANCI

Osumwi~enza poku{ajubistva Novosadska policija li{ila je slobode Petra R. (1983) iz Ba~ke Palanke, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no deloubistvoupoku{aju. Petar R. se tereti da je ju~e oko15.30 ~asovavatrenimoru`jempoku{aodali{i`ivota25godi{weg sugra|anina DragoqubaL. (1986).Obra~unsedogodiouUlici`elezni~konaseqe 32. Posle rawavawa, Dragoqub L.je,ukriti~nomstawu,preve-

zenuKlini~kicentarVojvodineuNovomsadu. Policija je, prema nezvani~nim saznawima „Dnevnika”, osumwi~enog uhvatila u ataru ba~kopalana~kom. Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je sino} da je PetruR. odre|enamera zadr`avawa. On }e zatim, uz krivi~nu prijavu,bitiprivedennasaslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg sudauNovomSadu. M.S.

TU@ILA[TVOZAORGANIZOVANIKRIMINAL

Optu`nicaprotiv doktora MilanaZarubice Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je ju~e optu`nicu protiv doktora Milana Zarubice igrupeswimsaokrivqenih da su, kako ih sumwi~i optu`ba, u poslovnom objektu preduze}a „Varan kemikals“ u Ugrinovcimaorganizovaliilegalnu proizvodwu sinteti~ke droge amfetamin, namewene za prodaju u Srbiji i zemqama u okru`ewu. Okrivqeni doktor Zarubica je uhap{en 12. maja ove godine tokom privremenog odsustva s izdr`avawakaznezatvoraod11 godina,nakojujeosu|enprepola decenije po optu`bi za proizvodwuamfetamina odsredine 2002.godinedo3.februara2003, tako|euobjektuuUgrinovcima. Nova optu`ba tereti Zarubicu da je tokom izlaska iz zatvora

na slobodne dopuste, navodno obnovio proizvodwu iste droge uistojlaboratoriji. Kako je 12. maja saop{tilo Tu`ila{tvo za organizovani kriminal, osim Zarubice, krivi~nim postupkom obuhva}eni sui direktorpreduze}a„Varan kemikals“ Goran Lazovi}, SlobodanGmizi},Marko@upawac, Jovan Dr~a, Jovica Drobwak, Isamedini Azizi. Tada je precizirano da su pod istom sumwom procesurini i Jovica Kanazir iDraganKarape{ev koji izdr`avajukaznuzatvora. Ina~e,nikoodostalihokrivqenih nema veze s krivi~nim postupkom koji je u prvoj poloviniovedecenijevo|enprotiv dr Zarubice po optu`bi za istovetnodelo. J. J.

PROCESLIDERURADIKALAZBOGNEPO[TOVAWA HA[KOGSUDA

[e{eqodbio daseizjasni

Lid er Srps ke rad ik aln e strank eVoj is lav[e{eqju~ e jepon ov oodb iodasepredHa{kim trib un al om izj as ni o kriv ic i po tre} oj dop uw en oj opt u` nic i za nep o{ tov aw e sud a. Po{toje[e{eqtou~inioi pre sedam dana, sudija Barton Hol uspisje,popravilimasuda, uveo da je optu`eni izjavio danijekriv. Tribunal je [e{eqa krajem maja optu`io za nepo{tovawe sudazato{tojeodbiovi{esudskih naloga da sa svoje internet-straniceuklonitrikwige idokumenteukojimaseotkriva identitetza{ti}enihsvedoka. Po~ etk om jul a, [e{ eq je izjaviodanijekrivpotojoptu`nici.

Optu`nicajeuoktobrupro{irenanavodomda[e{eq,potom,nijepostupiopoponovqenomnalogusudaod15.juladasa svojeinternet-straniceukloni ukupno~etirikwigeidrugedokumente koji sadr`e podatke o identitetusvedoka. Kao i pro{log petka, [e{eq je u sudnici rekao da ne `eli da se izjasni zbog toga {to mu je sudski sekretar krajem oktobra uveo nadzor razgovora s pravnim savetnicima zbog sumwe da im je prenosio poverqiveinformacije. – Rado bih se izjasnio, ali ne mogu zato {to ne razumem optu`nicu i ne}u mo}i da se izjasnim dok mi ne omogu}ite pravnu pomo} – rekao je [e{equsudnici.

subota12.novembar2011.

NAKONPRIJAVEPROTIV^ETVOROLEKARAZBOGMRTVORO\ENEBEBE UNOVOSADSKOMPORODILI[TU

Ministarstvozdravqa{aqe nadzornikeuBetaniju Zdravstvena inspekcija Ministarstvazdravqaprikupilaje~iweniceidokumentacijuipredlo`iladaseuslu~ajusmrtinero|ene bebe u novosadskom porodili{tuuradispoqnistru~ninadzor, saznajeRTV. To zna~i da }e ministar zdravqaovlastitinekolikonadzornikaslisteLekarskekomoreSrbijedapodrobnoispitajuslu~aj,obja{wavaju u Ministarstvu zdravqa. Vr{ilac du`nosti upravnika Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Vojvodine dr Dragan Budakov odbacio je ju~e optu`be bra~nogparaSpasojevi}dasuizgubilibebuzboggre{kelekara. –Majkajeimalazakazancarski rezza17.oktobar,alije15.oktobrausledilaiznenadnasmrtdetetaumaterici–rekaojeBudakovza agenciju Beta, i dodao da je re~ o nepoznatom uzroku smrti nero|enihbebakojiseusvetudoga|ajednomu200slu~ajeva. Sawa i Branislav Spasojevi} podneli su krivi~ne prijave

protiv ~etiri lekara novosadskogporodili{tazbogsmrtinero|enog deteta. Oni tvrde da je lekarska komisija odlu~ila da carskirezizvedetridananakon datuma koji je predlo`io lekar koji je pratio trudno}u. Tako|e sunavelidajeSawinatrudno}a svihdevetmesecibilaidealnai danijebiloproblema. Budakov je ustvrdio da je sve ura|eno kako treba i da je le-

QubomirBorov~anin

karskakomisija14.oktobraodlu~ila da se Sawa Spasojevi} smesti na odeqewe Patologije trudno}edocarskogrezakojije trebalodabudeobavqen17.oktobra. –Prilikomprijemauradili smo ultrazvu~ni pregled i svi pokazateqi su bili u redu. U kas nim pop od nevn im sat im a ura|en je i CTG pregled i otkucaji bebinog srca bili su

O{trekazneidodatni trening~uvaju`ivote Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} otkrio je ju~e u Novom Sadu spomen-plo~upolicajcimaPUNovi Sad koji su poginuli na du`nostiod1977.godinedodanas. – Vi{e puta do sada isticao samdadr`avaiMUPtrebada ~uvaju uspomenu na na{e qude kojisuizgubili`ivotenaradnimzadacima–rekaojeDa~i}. – Ti radni zadaci su bili razli~iti, od pozorni~kog rejona do neke akcije u borbi protiv kriminala,intervencijeusaobra}ajuilizadatakakojisubilivezanizaodbranuna{egnaroda i dr`ave. Od 1977. godine dodanasnaradnimzadacimaje poginulo25policajacaPUNoviSad,akadagovorimooRepubliciSrbiji,tajbrojjezaposledwih nekoliko decenija dostigaogotovohiqadu. Ministar je najavio da je u planu obnova bombardovane zgrade MUP-a u Ulici kneza Milo{a u Beogradu, gde }e se

izgraditi spomenik koji }e bitiuspomenanasvepolicajce,vatrogasceidrugeslu`benikeMUP-akojisudalisvoje `ivote. –Mi}emose,kaoministarstvo, truditi da podignemo glas protiv svake vrste nasiqe,apogotovoprotivnasiqa uperenog protiv policije. O{tra kaznena politika trebadabudeprimerzasvakogko seusudidanapadnepoliciju,a ne obrnuto, da kazna za policajca treba da bude primer drugim policajcima, kako je napisanoupresudiprotivpolicajca Miqana Rai~evi}a. [ta to treba da zna~i, najboqedapolicijauop{teneradi svojposaoidaprepustigra|anima da se sami organizuju i brane.Voleobihdasetakobrzozavr{avajusviprocesiprotivnapada~anapolicijuidrugihkriminalacakao{tojezavr{en proces protiv policajca Rai~evi}a zbog ubistva

QubomirBorov~anin udanskomzatvoru Borov~aninjejedanodsedmorice funkcionera vojske i policije bosanskih Srba koji je osu|enuslu~ajuprotivVujadina Popovi}a i drugih. Pretresno ve}e Ha{kog tribunala je izreklo presudu 10. juna 2010, osudiv{iBorov~aninazapomagawe u istrebqewu, ubistvima, progonuiprinudnomtransferu zatvorenika. Borov~anin je progla{en krivimipooptu`bizakomandnuodgovornostuubistvuizlo~inimaprotiv~ove~nostiikr{ewupravaiobi~ajaratovawa zato {to nije kaznio svoje podre|enekojisuu~stvovaliuubistvuzatvorenikaispredskladi{tauKravici. On je bio jedini koji se nije `alionapresuduuovomslu~aju a Tribunal je 21. aprila odredio Dansku kao dr`avu u kojoj}edaslu`ikaznu.Borov~anin je ~etvriti osu|enik Ha{kogtribunalakojislu`ikaznuuDanskoj. (Tanjug)

potpunouredu–rekaojeBudakov. Sutradan ujutro je do{lo do iznenadnesmrtideteta,apore~ima na~elnika porodili{ta, rezultati obdukcije tela nisu ukazalinauzroksmrti,dokmikroskopski pregled nije pokazaobilokakvao{te}ewanaposteqici. Upravniknovosadskogporodili{tajerekaoidalekarineznaju ni{ta o navodnim krivi~nim prijavama roditeqa, i potvrdio dajeprekju~eporodili{teposetilaZdravstvenainspekcijaMinistarstvazdravqaSrbije. Jedan od ~etvoro lekara protiv kojihje,pore~imaroditeqa,podnetakrivi~naprijava,drTihomir Vejnovi}, ina~e upravnik Zavoda zaperinatologiju,zaRTVka`e: – Obavili smo sve {to je u na{oj obavezi {to se ti~e unutra{weg,paispoqa{wegnadzora.A tekkaddobijemokonkretnuprijavuibudemoznali{taonasadr`i, mo}i}emokonkretnodakomentari{emo.

MINISTARUNUTRA[WIHPOSLOVAIVICADA^I]UNOVOMSADUOTKRIO SPOMEN-PLO^USTRADALIMPRIPADNICIMAMUP-a

HA[KIOSU\ENIKIZREPUBLIKESRPSKE KAZNUSLU@IUSKANDINAVIJI

Biv{i zamenik komandanta specijalnihpolicijskihjedinice MUP-a Republike Srpske QubomirBorov~anin preba~en jeuDanskunaodslu`ewe17godi{wekaznezatvorazazlo~ine protiv bosanskih muslimana u Srebrenicii@epiujulu1995. godine,saop{tiojeju~eHa{ki tribunal.

15

PosetaVladimirovcu MinistarIvicaDa~i}ju~ejeposetioporodicunedavno stradalog pripadnika MUP-a Slobodana Cveti}a u VladimirovcukodAlibunara. Policajac Cveti} je preminuo 25. oktobra, posle petodnevnekomeukojujeupaoposlete{kograwavawauspre~avawupqa~keKomercijalnebankeuBeogradu.Tomprilikom wegovkolegaMiloradFilipovi} igra|aninBojanGaji}su raweni.Razbojnicisuistogdanauhap{eni.

\or|a Zari}a – rekao je Da~i},dodav{idajeistinadasu uposledwihnekolikoslu~ajeva i napada~i na policiju o{troka`weni. Povodomizjava~lanovapolicijskih sindikata da policajcinisudovoqnoobu~enii da ne postoje jasni pravilnici o postupawu u odre|enim situacijama na terenu, Da~i} jerekaodatupostojiprostor za unapre|ewe, ali da je za sprovo|ewe nekih ideja neop- hodna finansijska pomo} dr`ave. –Mismosagledalimogu}nosti za pravno poboq{awe svih postoje}ihpravnihakatausmislu boqe za{tite pripadnika policije na du`nosti i uskoro }esepojavitinekipredlozi.S drugestrane,mislimdanamfali  ve`bawe policije u realnimsituacijama.Toseneodnosi na tala~ke, teroristi~ke i drugete{kesituacijejersuza to zadu`ene specijalne jediniceMUP-a,ve}situacijeukojimasepolicajcisvakodnevnona|u, a koje su potencijalna opasnost. Dr`ava nam mora pomo}i,presvegafinansijski,dabi smo izgradili objekte za takve ve`be,aliizanabavkuopreme jersamojednoga|awena{epo-

Negativneslike – Kada sam direktoru ameri~kogFBI-jagovorio dasumetodeistrageipristup agenata ove agencije uzor za na{u policiju, on mi je odgovorio da to postoji samo u holivudskim filmovimaiserijamakoje su preplavile svet. Jeste tako,aliminemamonitakvefilmoveniserije,ve} uglavnomnegativneprikaze o na{oj policiji, iako je policija na tre}em mestu institucija u koju gra|aniimajunajvi{epoverewa–rekaojeDa~i}.

licijeko{taokomilionevra– ka`eDa~i}. Osim ministra, otkrivawu spomen-plo~e prisustvovali su idirektorsrpskepolicijeMilorad Veqovi}, gradona~elnik NovogSadaIgorPavli~i} kao i porodice nastradalih policajaca,kojesuizrazilezahvalnostMinistarstvujersetrudi da`rtvakojusuwihovinajmiliji podneli za dr`avu ostane trajnozabele`ena. N.Perkovi}

DR@AVQANINSRBIJEUHAP[ENUCRNOJGORIZBOG[VERCADROGE

Skankispodcementa

Crnogorskapolicijauhapsilajenagrani~nomprelazuBo`aj,sAlbanijom,dr`avqaninaSrbijeM.R. (32),kojijeuteretnom vozilu poku{ao da prokrijum~ari 32 kilogramaskanka,saop{tenojeju~euPodgorici. Upravapolicijejenaveladajeprilikom grani~ne provere u teretnom vozilu „vol-

vo”cetiwskihregistarskihoznaka,kojeje prevozilo oko 25 tona cementa, a za ~ijim je upravqa~em bio M. R., prona|ena droga „skank„. Droga je, kako se navodi, bila sakrivena u specijalno napravqenom bunkeru. PolicijasumwadajeM.R.skanknabavio uAlbaniji,sakriojebunkeru,apotomuto-

vario cement, s namerom da drogu potom prokrijum~ariuCrnuGoru. M.R.jepredatnadle`nomdr`avnomtu`iocu, a protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog krivi~nog dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnihdroga,navodiseusaop{tewu. (Tanjug)


SPORT

subota12.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Lavicesijaju naizlaze}emsuncu Japan - Srbija 0:3 (22:25, 20:25, 21:25) SAPORO: Hala SC Hokaido, gledalaca: 8.000, sudija: Peres (Kuba),Zahorcova(^e{ka). SRBIJA: Brako~evi}, @ivkovi}, Krsmanovi}, Male{evi} 12,Molnar9,Antonijevi}3,Vesovi}, Bjelica 13, Ra{i} 17, Veqkovi}10,]ebi}(l2),Popovi}(l1).

Ozbiqnoiodgovornosulavice pristupileme~usauvekneugodnimprotivnikomisveomamalo gre{aka,alisdobrimservisom iprijemomidobromrealziacijom napada, do{le su do velika tribodakojaihostavqajuuvrhu tabele. Jo{ jednu izvanrednu utakmicusuodigraleizabraniceZoranaTerzi}a,alizarazlikuodme-

smewivale u vo|stvu, da bi na prvomtehni~komtajm–autubilo8:7zaSrbiju.DvavezanapoenadonelasuSrbijiprednostod 10:7, ali je Japan uspeo prvo da izjedna~ina11:11,apotomipovede sa 13:12 i 14:13. Serijom 3:0,Srbijajenadrugitehni~ki odmor oti{la sa dva poena prednosti(16:14).VodilajeSrbija sa 17:14 i 18:15, a Japan sa

Pravarovovskaborbavodila sezasvakipoenodpo~etkatre}eg seta. U izjedna~enoj borbi Srbija je imala minimalnu prednost, da bi Japan od 7:6 za Srbiju,naprvitehni~kitajm– autoti{aosapredno{}uodjednog poena (8:7). Posle odmora, Srbija je povela.. Usledila je igra poen za poen, pa je na drugomtehni~komtajm–autubilo 16:15zaSrbiju.Poslepauze,prvipututre}emsetujednaekipa jeimaladvapoenavi{ka–17:15 za Srbiju, pa je Manabe zatra-

A grupa (Saporo) Italija-Koreja Kina-Brazil Japan-Srbija

3:0 2:3 0:3

B grupa (Okajama) Dominikan.R.-Kenija Al`ir-Nema~ka Argentina-SAD 1.Italija 2.SAD 3.Nema~ka 4.Kina 5.Brazil 6.Srbija 7.Japan 8.Dominkan.R. 9.Argentina 10.Koreja 11.Kenija 12.Al`ir

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 5 4 5 3 3 2 2 1 0 0

0 1 1 2 1 3 3 4 4 5 6 6

3:1 0:3 0:3 18:3 15:4 16:5 16:9 16:10 13:10 12:9 8:13 6:14 5:15 2:18 1:18

17 15 14 13 12 11 10 6 6 4 0 0

Danas A grupa Italija-Brazil Kina-Srbija Japan-Koreja

StefanaVeqkovi}unapadu

JAPAN: Nakami~i,Take{ita, Sano, Jamagu~i 9, I{ida 5, Ivasaka 9, Araki 3, Kimura 14, [inabe,Ebata9,Sakoda,Mori1. Odbojka{iceSrbijesubezpo muke savladale doma}ina Svetskog kupa Japan, iako su o~ekivale veoma te`ak susret.

~evaprotivNema~keiBrazila, protivJapanaimsevi{estruko vratilo.Ume~uukomesumlade odbojka{ice Srbije prikazale svu rasko{ svog talenta i materijalizovaleodli~nuigru. Po~etak me~a obele`ila je izjedna~ena igra, a ekipe su se

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Terzi}:Zadovoqnismo Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi}nakonpobedenadJapanomnaSvetskomkupurekaojedaje zadovoqan osvojenim bodovima i ~iwenicom da su devojke odigraleonakokao{tojebiodogovorpreme~a. -Uvekjete{koigratiuJapanuprotivdoma}ina.Dobrosmo odradili prvi napad, ceo me~ smo to kontrolisali i pravili velikurazlikuukontranapadu.Punoposlaobavilisuisredwi blokeri. Uglavnom smo ispunili dogovor, igrali smo stvarno dobroimo`emodabudemozadovoqni-rekaojeTerzi}.. Odbojka{icamaSrbijetojetre}apobeda,azabele`ilesui tolikoporazadosada. -Nijenambilolakopredbrojnompublikom.Bilesmodosta dobre,aJapannijepru`ioba{najboqupartiju.Dragomije{to smonametnulina{uigrui{tosmodobileutriseta-kazalaje MilenaRa{i},sredwiblokerSrbije.

dva uzastopna poena stigao na poen zaostatka (18:17). Tada je uzvratila Srbija i povela sa 20:17 i primorala Masajo{ija Manabea da zatra`i tajm – aut. U igri poen za poen, Srbija je stigla do tri set lopte (24:21), iskoristiladruguza25:22i1:0 usetovima. Posle3:1zaSrbijuiizjedna~ewa Japana (3:3), serijom 3:0 izabraniceZoranaTerzi}asti`u do vo|stva od 6:3. Prednost odtripoenaSrbijajezadr`ala i na prvom tehni~kom tajm – autu (8:5). Sjajnom serijom od 4:0, Srbija je stigla do velikih sedampoenavi{ka(12:5).Ipak, Japan je uzvratio serijom 6:2 za 14:11,dabinadrugomtehni~kom tajm–autubilo16:12zaSrbiju. Serijom3:1,Srbijajestiglado 19:13, a Japan smawio na 19:15. Usledila je igra poen za poen, dabiJapansadvauzastopnapoena od 23:18 smawio na 23:20. Ipak, Srbija je odgovorila na istina~inisadvavezanapoena do{lado25:20.

VARADINKE DO^EKUJU KOLUBARU

Doma}in`elibodove Odbojka{iceVaradinasatripobedeidva poraza,kaonovajlijauligi,idaqenoseepitet najprijatnijeg iznena|ewa sezone. Danas Varadinkedo~ekujuKolubaruiposleporazau pro{lom kolu u Obrenovcu, `ele povratak u pobedni~kiniz.Malojefalilodaseisate{koggostovawakodTENT-avratetrijumfalno,alinisuimalere{ewezapreviskokiblok protivnica. VaradiniKolubarasuveomasli~neekipe, nisuposebnovisoke,pazbogtogaimjeigrau odbranijedanodprimarnihzadataka.Trener VaradinaJovoCakovi}o~ekujelepuineizvesnuutakmicu. -Kolubarajerivalzarespekt.Ozbiqansu protivnikkojinijemnogopromeniosastavu osnosunapro{lusezonuiraspola`esnekolikoveomadobrihiiskusnihigra~a.Sli~ne smoekipe,pao~ekujemutakmicuspunolepih poteza i mnogo nadigravawa. Strpqiviji i raspolo`eniji protivnik }e pobediti, a nadamsedauzna{upublikumo`emodobodova. @elimo da ponovimo igre iz me~eva s Vizurom i u`i~kim Jedinstvom, jer samo s maksimalnom igrom mo`emo da o~ekujemo povoqan rezultat-istakaojeCakovi}. UtakmicaVaradinBMGgradwa-Kolubara igraseuhalinaSlanojbariod20~asova. M. Risti}

NevenaIri~aninuzdanicaVaradinki

MASTERS TURNIR U PARIZU

\okovi} sepovukao zbogramena Najboqi teniser svetaodlu~iodasepovu~e sa turnira Masters serije u Bersiju uo~i ~etvrtfinalnog duela zbogpovrederamena. Novak\okovi}jenasvomsajtuobjaviodasusestvarisapovredompogor{alenadueluprotiv Viktora Troickog, zbog ~ega je odustao od daqeg takmi~ewa. -Na`alost imam lo{e vesti. Primoransamdasepovu~emsa turnira u Bersiju sa jakom upalom ramena, zbog koje, uz daqe napore, rizikujem ve}u povredu. Stawe se pogor{alo na me~u protiv Viktora. Zdravqe mi je na prvom mestu, kao i oporavak nakon duge

sezone, i nadam se da razumete moj postupak. Izviwavam se svima koji su kupili karte za me~~etvrtfinala,kaoionima koji su se spremali da gledaju kraj TV ekrana. - stoji u Novakovom saop{tewu, koji se zahvalio svima „na lepim poklonima i iznena|ewima u Parizu” uz zakazivawe novog vi|ewaslede}egodinenaRolan Garosu. Novak,kojijeprvinosilacu Parizu,trebalojeu~etvrtfinalu da se sastane sa doma}im teniserom @oom Vilferdom Congom. Najboqi srpski teniser trebalo bi za devet dana da igra zavr{niturnirsezoneMasters kupuLondonu.

KUP SRBIJE: VOJVODINA DO^EKUJE BEOGRAD (3) (7) (10.20)

B grupa Dominikan.R.-Nema~ka (3) Argentina-Kenija (7) Al`ir-SAD (10.20)

Sutra A grupa Italija-Srbija Kina-Koreja Japan-Brazil

Novak\okovi}

(3) (7) (10.20)

B grupa Dominikan.R.-Nema~ka (3) Argentina-Kenija (7) Al`ir-SAD (10.20)

Pobedadonosi tre}emesto Vaterpolisti Vojvodine u posledwem, petom, kolu Kupa Srbije do~ekuju ve~eras ekipuBeograda.Obeekipeimajuistiu~inakuprethodna~etiri kola od dve pobede i dva poraza i ona koja pobedi zauze}e tre}e, a pora`eni ~etvrto mesto pred fajnal-for koji }e se igrati3.i4.decembra.

dva treninga dnevno mo`e napredovati. Da, imamo problem dolazaka na treninge zbog {kolskih obaveza, ali to }emo re{iti uvo|ewem, ili popodnevnog treninga, ili ostajawem du`e - ka`e trener VojvodineDejanStanojevi}. On jo{ uvek ne zna u kojm }e sastavunastupitiwegovaekipa, jersenekolikoigra~a`alina

`iotajm–aut.Usledilajeigra poen za poen, da bi Srbija stigla do tri poena vi{ka – 20:17. Posledrugogtajm–autaJapana, Srbijajedo{lado~etiripoena vi{ka–21:17,azatimido~etiri me~ lopte. Iskoristile su odbojka{iceSrbijedruguzakona~nih25:21,3:0usetovimaiveoma vredna tri boda protiv doma}inaSvetskogkupa. M. Risti} VOJVODINA GOSTUJE TENTU

@eqne nadigravawa Odbojka{ice Vojvodine prona{le su formu i u posledwa dvasusretazaradile~etiriboda. Danas gostuju obrenova~kom TENT-ukojijevelikifavorit. MladaekipaizNovogSadanada se da }e me~ u Obrenovcu biti prilikazanadigravawe. -Najva`nijizadatakjedaim sredwe blokere udaqimo od mre`e, ali za to nam treba dobar servis. Ako to uspemo, mislim da mo`emo da se nadamo ravnopravnomnadigravawu.Bi}ezanasmalihendikepneigrawe Rankovi}eve, ali idemo da odigramo najboqe mogu}e, a za koliko }e to biti dovoqno ostajedasevidi-rekaojetrener Vojvodine Ugqe{a [egrt.Va`nojedasmokrenule,nadam seda}emounarednimme~evima igrati jo{ boqe i osvajati bodove. Kkako prvenstvo odmi~e igramoisvezrelije,bilojepotrebnodasemladeigra~icenaviknuinaambijentinaligu. M. R.

Milo{Marinkovi}

- Ova utakmica sa Beogradom ima veliki zna~aj i te`inu, zbog toga {to bismo pobedom izbegli Partizan u polufinalu.Ali,ono{tojemenizna~ajnijejetodasmoposlerazgovora uprethodnadvadanana{lipravismerukojemtrebadaiduna{itreninzi,na{tadasefokusiramoi{tadapromenimo.Nadamsedasumojimomcikona~no shvatilidasesamopravimprilazom i maksimalnim radom od

bolove,aimaibolesnih.Me|utim, oni koji se na|u u bazenu potrudi}esedadajusveodsebe, kako bi zabele`ili pobedu, a timeitre}emesto{tobizna~ilo da }e u polufinalu, snage odmeriti sa drugoplasiranom Crvenom zvezdom. Eventualni porazvodiihnaPartizan. Utakmicaizme|uVojvodinei Beograda igra se ve~eras u 19 ~asovanabazenuSlanabara. G. Malenovi}


SPORT

c m y

dnevnik

Pavlovi} razmi{qa oPartizanu Odavnoseznada}eNikolaPekovi} nositi crno-beli dres sve doktrajeobustavaradauNBAligi.Akopropadnupregovoriigra~aivlasnika,anijeiskqu~enoda se to dogodi, korist po klub iz Humske 1 mogla bi da bude dvostruka.RedovePartizanatadabi mogao da poja~a niko drugi do AleksandarSa{aPavlovi}.Biv{i ko{arka{ Jute, Klivlenda i jo{ nekoliko NBA timova u ~e-

AleksandarPavlovi}

tvrtakjebiouPionirudaoseti atmosferuevroliga{kogderbija, aliibodriklubzakojika`eda navijaodmalena. -PratimsvePartizanoveutakmice,asadasamugrabiopriliku dau`ivoodgledamjednu-rekaoje Pavlovi}. OnjedodaodajeEvroligaove sezone „mnogo jaka”, delom zbog brojnihNBApoja~awa,pabizato svaku pobedu crno-belih trebalo „vrednovatidvostruko”. Iako je jo{ rano za konkretnu pri~uotome,Pavlovi}daseudoglednovremepridru`iPekovi}u iLou. -Dugove}radimindividualno inadamseda}uuskoropotpisati zanekiklub.^ekamdasezavr{i lokaut, po{to mi je prioritet igrawe u Americi, ali ako to propadne,onda}uverovatnoprona}i anga`man u Evropi. Mo`da tobudeiPartizan. Nekada{wi saigra~ Lebrona Xejmsa u Klivlendu, apostrofiraojeVladimiraLu~i}akaoigra~akojimusenajvi{esvi|autaboru crno-belih i koji bi mogao da pro|euNBAligi.Pavlovi}uskoropuni28godina,visokje201centimetar,a„prekobare”seotisnuo 2003.izpodgori~keBudu}nosti.

subota12.novembar2011.

17

PARTIZAN U FANTASTI^NOM AMBIJENTU SAVLADAO U PREPUNOM „PIONIRU” REAL

Hrabro,srcemdopobede Partizanjepobedio Real Madrid u Beogradu (80:79), a trener crno-belih VladaJovanovi}rekaojewegov tim zahvaquju}i velikoj hrabrosti savladao „kraqevski klub” u ~etvrtom kolu C grupe Evrolige. - Na{li smo balans, jer se nismo lako predavali. Utakmicu smo dobili, jer su momci bili, pre svega, jako hrabri i izneli sve na svojim le|ima. Publika je, kao i uvek, reagovala na pravi na~in i vratila nas na kolosek. Na kraju smo zaslu`eno pobedili ostavqaju}isvakiatomsnagena terenu.  rekao je Jovanovi} na konferencijizanovinare. On je priznao da ga je duel protiv Reala podsetio na trijumf nad Barselonom 2010. godine, kada su crno-beli tako|e odbranili posledwi napadrivalanautakmici. - Mi smo ekipa koja jako dobro radi i pona{a se prema obavezama, svaki me~ shvatamo ozbiqno. Dogovorili smo se da }emoseboritisvih40minuita, {to nije lako, pogotovo u

Fantasti~anambijentuPioniru

kretwi,aonisuu{liu{utersku seriju. - kazao je trener prvakaSrbijeiJadranskelige. Trener Madri|ana Pablo LasorekaojedajePartizanbio boqiutrenucimakadaselomilautakmicu. - Oba tima su odigrala odli~no. Znali smo da }e od po~etka biti te{ka utakmica.

MilanMa~avan

Evroligi. - istakao je Jovanovi}. StrategPartizanadodaojei da se wegova ekipa, nakon dobrog po~etka, nije sna{la u drugojitre}oj~etvrtinime~a. - Oni su u drugoj igrali daleko agresivnije. Nismo se sna{li, ispadali smo iz

U prvim minutima dali smo prednost Partizanu, ali smo nakontogapromeniliritam.U odlu~uju}im trenucima detaqi su napravili razliku, gubili smo neke lopte i omogu}ili Partizanu neke lake poene i skokove u napadu - rekao je Laso.

VE^ERAS (20.15) UTAKMICA VOJVODINA SRBIJAGAS - TAMI[

Zanastavak crveno-belogniza

Izuzetno dobro starduj emo navij a~ e novom toval i su ko{ark a{i pobedom,mora}emodabuVojvodin e Srb ij ag as u demoveomaanga`ovanii Prvoj A ligi, pa posle nikako ne sme da nam se {estkola(isutakmicom dogodi da potcenimo rimawe) ve} sede na prvom vala. Igra}emo bez pomestu i potvr|uju da su s vre|enog Vuka{ina Petpravom najavqivali plakovi}a,doksusviostali smanuSuperliguSrbije. igra~i spremni za ovaj Iza u~enika trenera Siduel. ni{e Mati}a nalazi se Odl i~n i plejm ejk er nizodpetpobeda(~ak~eSlob od an Dun| ers ki tiri na gostovawima), a ume{ no predv od i ovaj ve~erasimugostedolazi nov itimcrv en o-bel ih. ekipa Tami{a. Pan~evOniZek ov i}stig lisu ci,kakopriznajuunovoiz OKK Beo g rad a, ali sadskomtimu,nisunimasu se veo m a brz o uklolonaivanrival,pa}edopil i i sad a preds tama} in u utakm ic u u}i vqaj u nez am ew iv i deo maksimalnoozbiqnoisa cel in ekad ajeVojv od i`eq om da nas tavi lep naSrb ij ag asupit aw u. - Tam i{ ima veo m a nizpobeda. dob ar tim, koj i, dod u- Lep je ose}aj kada si {e, na stran i igra za nepora`eniuztoigra{ nij ans u slab ij e neg o u dobru ko{arku - zadovoPan~ ev u-rek aojeDunqan je bio trener Vojvo|ers ki.-Uzsvepo{ todine Srbijagas Sini{a vaw e prem a riv al u, miMati}.-Prednamajeveslim da smo kval it et~eras prilika da niz ponij a ekip a, da igram o bedanastavimo,aliuduboq e i imam o rea ln u elu  Tami{om mora}emo {ans u da niz pob ed a ne dau|emospovi{enomdoprek id am o.Nad amseda zom opreza. Pan~evci su }enasigled ao c ipod rizuz etn o opas an rival SlobodanDun|erski Foto:B.Lu~i} `at i, jer }e imat i {ta koji tradicionalno u Nodavid e. vom Sadu igra dobro. Na{ ri- poziciono, sa sigurnim napaDuel Vojvodina Srbijagas valjeiskusan,ve}godinama~u- dom, dok smo mi poznati kao Tami{ igra se u maloj sali va okosnicu ekipe i ima istog tim koj i tra` i agres ivn ost, SPC „Vojvodina”, ulaz je bestrenera i na to samo dovodi mnogo tr~awa, brze {uteve i platan,apo~etakutakmicezaigra~e koji mu nedostaju. Tapunoskokovaiunapaduiuodkazanjeza20.15~asova. mi{gajipotpunorazli~itukobrani. Ukoliko `elimo da is{arku od nas, igra strpqivo i punimove~era{wiciqiobraA. P.

MilanMa~vanizdvojioseiz gomile zagrqenih saigra~a i krenuoka~eonojlinijiterena, gledaju}iupravcusemafora,na kojem je pisalo Partizan 80 Real79.Krikizvu~enizpetnih

- Velika pobeda, zbog pomaka na tabeli, ali i samopouzdawa ekipe. Sre}ni smo, alinemo`emosada mnogo da slavimo, jer smo na po~etku Evrolige izgubili dve utakmice. Moramo i daqe da igramo jako i ~vrsto, jer u ovoj grupisvakosvakoga mo`edapobedi,bez obziradaliseigra na doma}em terenu ili u gostima rekao je srpski reprezentativac. Vru}{amarudarili su nam [panci na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, ali je Ma~van brzo do~ekao trenutak „osvete” Rudiju Fernandezu, Ququ,RejesuiIbaki. Naravno, uz pomo} jednog reprezentativca Crne Gore,

- Sigurno da to nisam bio samojainijebiosamoPekovi}. To je Partizanov sistem, iz kojegjepro{lenedeqeisko~io Ejsi Lo, a slede}e nedeqe }e neko tre}i. To je pokazateq kvalitetakojitrajegodinama. Iakojedugoigraozarivalski Hemofarm, Ma~van je brzo uspostaviokontaktsanavija~ima Partizana.ProtivRealajevi{e putapozivaogrobareda„poja~aju” toniodmahdobijaoodgovor. -Mnogonamjelak{ekadase oni ukqu~e u igru. Protivniku ne mo`e da bude svejedno kada osam hiqada qudi zvi`di, a treba da se postavi napad, odigraodbrana,dasekomunicira... Samo neka nastave da nas podr`avajuibi}emosveboqi. Ma~van je dodao da mu je u trenutku Quqovog posledweg {uta pro{la kroz glavu trojka PereBo`i}aizme~aJadranske ligePartizan-Hemofarm,pre trigodine. -Setiosamsekakojedaoko{ sa deset metara u posledwem

Vujo{evi}:Zaistoriju Nijedanprotivnikuevropskimtakmi~ewimanijenaneocrno-belimatolikoporazakaoReal.Me|utim,nije„kraqevskiklub”tolikove}iodPartizana(pri~amooko{arci),padatih1-15budeprihva}enokaorealanodnossnagakrozistoriju.Zao~ekivatijebilodaprvakSrbijejednompo~nedapopravqao~ajanbilans,aNikolaPekovi}idrugovi odlu~ilisudazatonemaboqegmestaodprepunog Pionira,nipovoqnijegtrenutkaodsada{weg! Posleproma{ajaQuqazakona~nih80:79,nastalojenevi|enoslavqenaparketu,anegdenamarginiteeuforijena{aoseinekada{wi{efstruke crno-belih Du{ko Vujo{evi}, radostan, ali potpuno smiren, u dru{tvu sina Luke i jo{ jedne PartizanovelegendeGoranaGrbovi}a. - Fantasti~na stvar za Partizan, Beograd i Srbiju. Maksimalan rezultat, iako je razlika na kraju samo pola ko{a. - rekao je Vujo{evi}.- Ovo namjetekdrugapobedanadRealomu17utakmica, {to je sigurno ~ini istorijskom. Mo`e da bude i najva`nija pobeda ove sezone, da ekipa dobije samopouzdaweadekvatnotrudukojiula`enatreninzimaiutakmicama. `ila,kojiseodli~no~uo~aki krozzaglu{uju}ubukusatribina,biojesvojevrsnapotvdadaje Ma~van dolaskom iz Tel Aviva pre22danauradiopravustvar.

Grbovi}iVujo{evi}sasinomLukomuPioniru

Vujo{evi}jesaPartizanomsru{ioRealudevetompoku{aju(81:77usezoni2008/09),dokjewegovomu~enikuipulenu,VladiJovanovi}u,touspelo izprve.Izbogtogajeko{arkatakofenomenalan sport,neprevazi|enedinamikeiemocijasabijenih namalomprostoru.Nema„velikih”i„malih”,minulogradanitradicije.Igraumedabudesurova,ali umeidanagradionesavelikimsrcem.Takvepobedesunajsla|e.

jednog Amerikanca i devet borbenih Srba, od kojih }e neki mo`da prona}i put do narednog Evrobasketa u Sloveniji2013.

NOVOSA\ANKE DO^EKUJU BUDU]NOST

Vremezaprvu radost MladisastavnovosadskeVojvodineNISnijeuspeodadobro odra|ewe pripreme i dobre predigre preto~i u pobede na startuRegionalneko{arka{ke lige. Novosa|anke su u prvih pet kola, isto toliko puta morale da napuste teren pognutih glava. Priliku za popravni iz okr{aja sa tradicionalno neugodnimrivalomvr{a~akimHemofarmom, crveno -bele imaju ve~eras kada u Novi Sad sti`e podgori~kaBudu}nost. KakojeisamtrenerVojvodina Zoran Mirkovi} priznao, preveliki respekt prema rivalimaineiskustvokaoposledica mladosti bili su glavni kamenspoticawauigriko{arka{ica iz Srpske Atine. Prvak CrneGoreuo~ipo~etkasezone priqku~io se regionalnom karavanu, i to u dosta izmewenom sastavu. Okosnicu ekipe ~ine iskusne ko{arka{ice, Jelena Bigovi}iNata{aPopovi}koje su poja~ale redove Podgori~ankiizJedinstvaiMajaMilutinovi} doju~era{wa igra~ica vr{a~kogHemofarma. -Sigurnodasmouzdrmaniserijomodpetporaza,iakosurivali objektivno gledano bili dostakvalitetnijiodnas.Podgori~anke su dosta iskusnija ekipa, a stub igre vrti se oko Bigovi}, Popovi}, Milutinovi},uzdvemladeigra~iceVujadinovi}iMilo{evi}.Imajujaku spoqnu liniju na koju }emo moratidaobratimoposebnupa`wu.O~ekujemte{kuutakmicu, ali se isto tako nadam da }emo

sekundu i izborio produ`etak. Pomisliosam,ne}evaqdaopet da mi se to desi u Pioniru?! Dobrojeizbognasizbognavija~adasmopre`iveli.

Otkaz Maqkovi}u Bo`idarMaqkovi}jeposlesamo~etirimesecaboravkauRusiji dobio otkaz na mesto trenera Lokomotive iz Kubana. ^elnici ruskog prvoliga{a shodno velikimaptetitimaovesezoneulo`ili su veliki novac u tim, ali su izostalirezultati.Lokomotivau ruskomprvenstvuzaizimateksedmomesto,zbog~egajerukovodstvo na ~elu sa direktorom Andrejom Vedi{~evim odlu~ilo da ne{to promeni. Prvipotezjebiosmenatrenera. Bo`a Maqkovi}, trofejni stru~wakkojijeukarijeri~etiriputaosvajaoEvroligu,sada}e u potpunosti mo}i da se posveti obavezama u reprezentaciji Slovenije.

Sindikatrazmatra novuponudu

VladinkaErak

borbeno{}u i voqnim momentomuzmalosportskesre}eme~ odvesti u neizvesnu zavr{nicu ido}idoovogodi{wegprvenca, {to bi na psiholo{kom planu mnogo zna~ilo ovoj mladoj ekipi-rekaojeMirkovi}. Utakmica6.kolaRegionalne ligeVojvodinaNIS-Budu}nost igra se u maloj dvorani SPC” Vojvodina”sapo~etkomu18~asova. I. Grubor

Predstavnici sindikata ko{arka{a NBA lige glasa}e narednihdanaopredlogu vlasnika NBA klubovakojibimogaodadovede do zavr{etka lokauta u najja~oj ligi na svetu. Kako su preneli ameri~ki mediji,prematompredlogusezona bi trebalo da po~ne 15. decembra, a svaki tim odigra}e 72 utakmice. Komesar NBA lige Dejvid [ternobjasniojedajeigra~imaponu|enapodelaprofitasa klubovima po principu 50-50 odsto. [tern je upozorio ko{arka{eda}euslu~ajuodbijawaovogpredloga,vlasniciklubova ponuditi mawe povoqan odnosraspodeleprofitasaodnosom53-47.


18

sport

subota12.novembar2011.

Vidi}ostaje uJunajtedu Srpski fudbaler i kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} ne}e napustiti klub na kraju sezone, izjavio je wegov menaxer Paolo Fabri. U ~etvrtak se Ostrvom prenela informacija da je Aleks Ferguson odlu~io da proda Vidi}a u letwem prelaznom roku madridskom Realu, koji je ve} nekoliko meseci zainteresovan za srpskog {topera. - Nema novina, a taj transfer nije mogu}. Vidi} ne `eli da ide iz kluba, i nikome nije tra`io da ga pusti da promeni sredinu - rekao je Paolo Fabri. Vesti od Odlasku Nemawe Vidi}a sa Old Traforda plasiraju se maltene pred svaki prelazni rok, ali ih klub uvek demantuje.

Gvardiola: Muriwojenajboqi Trener fudbalera Barselone Pep Gvardiola jo{ jednom je izneo niz pohvala na ra~un kolege iz madridskog Reala @oze Muriwa rekav{i da je Portugalac najboqi trener na svetu. - Ne morate biti dobar fudbaler da biste kasnije bili dobar trener. Ima nekoliko sjajnih primera za to. Arigo Saki nije bio igra~, ali je promenio ovaj sport. U dana{we vreme to je @oze Muriwo, koji je definitivno najboqi svetski trener - rekao je Gvardiola. On je ponovio da bi ova sezona u Barseloni mogla da mu bude posledwa na klupi katalonskog kluba. - Tokom igra~ke karijere shvatio sam kada je najboqe vreme za odlazak. Bio je to trenutak kada sam osetio umor. Isto }u uraditi i kao trener. Isto tako, voleo bih da Barselonu napustio kao pobednik, sa nekim trofejom - poru~io je Gvardiola, najtrofejniji trener u istoriji ponosa Katalonije.

ABA LIGA: HEMOFARM GOSTUJE U ZAGREBU

Cibonisenepreti Posle dvonedeqne pauze ko{arka{i Hemofarm [tada nastavi}e takmi~ewe u regionlanoj ABA ligi gostovawem u Zagrebu Ciboni. Po nekom nepisanom pravilu tim @eqka Lukaji}a u Zagrebu se uvek predstavqa u najboqem svetlu, a znali su i da iznenade cibose na svom terenu. Dodu{e ove sezone stvari su se ne{to izmenile. - Pretiti Ciboni, naro~ito kada se igra u Zagrebu bilo bi krajwe neumesno. - rekao je pred put trener Lukaji}- Daleko od toga da smo se unapred predali ali pre svega treba biti realan. Za nas je ve~era{wa utakmica bitna kao i svaka utakmica na gostovawu jakim rivalima ali smatram da naredni me~ protiv [irokog u Vr{cu je mnogo bitniji i zn~ajniji. O ve~era{wem rivalu prvi strateg Vr{~ana ima izuzetno visoko mi{qewe. - Cibona je jak i iskusan tim sa velikim brojem pojedinaca koji imaju hrabrost da u kqu~-

@eqkoLukaji}

nim momentima preuzimaju odgovornost -obj{wava Lukaji}. Sigurno je da nas ~eka veoma te{ka utakmica u Zagrebu, za to smo se spremili protekle dve nedeqe. U me|uvremenu odigrali smo i prijatequsku utakmicu u Zrewaninu, gde smo isprobali razne takti~ke kombinacije.

ZvezdazaSlavni}a tra`izlatnuzna~ku Predsedni{tvo ko{arka{kog kluba Crvena zvezda saop{tilo je da }e Ko{arka{kom savezu Srbije predlo`iti da biv{em igra~u crveno-belih i proslavqenom reprezentativcu Zoranu Slavni}u dodeli zlatnu zna~ku za veliki doprinos ovom sportu. Zlatne zna~ke dodeqene su 28. decembra 2008. prilikom proslave 85. godi{wice od dono{ewa prve ko{arka{ke lopte u na{u zemqu. Me|u dobitinicima ovog priznawa tada su bili Dra`en Dalipagi} i Dragan Ki}anovi}, ali ne i Slavni}, wihov saigra~ iz reprezentacije koja je osvojila olimpijsko, evropsko i svetsko zlato.

Ono {to u ovom trenutku najvi{e raduje stru~ni {tab Vr{~ana je ~iwenica da je ekipa kompletna i da }e Lukaji} na ve~era{woj utakmici mo~i da ra~una na sve igra}e. - Putujemo kopletni u Zagreb, nastavqa Lukaji}. A ono {to me svakako kao trenera raduje, {to sam i najavio pred po~etak sezone je da iz utakmice u utakmicu mladi igra~i sve vi{e stastavaju tako da na wih mogu sve vi{e da ra~unam. Verujem da }e tako biti i ve~eras. Pokazali smo da se ne pla{imo veli~ina, ne pla{imo se zvu~nih imena i da mo`emo da igramo veoma hrabro. Smatram da }emo ve~eras morati da odigramo dobro u odbrani, da poku{amo da Zagrep~ane zaustavimo pre svega jakom i agresivnom igrom u defazivi, budemo li u tome uspeli mo`emo se nadati i iznena|ewu - zavr{io je Lukaji} J. Turkoane

TANGO LIMAN DO^EKUJE KOLUBARU (16)

Pobeda imperativ

Fudbaleri Tango Limana posle dve uvodne pobede zare|ali su sa tri poraza dva na svom terenu od Marba i Ekonomca i u Ni{u od Kopernikusa, pa su se na{li u nimalo zavidnoj situaciji. Danas ih o~ekuje novi izazov, u maloj dvorani Spensa u 16 ~asova do~ekuju jo{ jednog te{kog rivala, Kolubaru iz Lazarevca. - Na`alost, u prethodna tri kola nismo uspeli da nekom od rivala „otkinemo”. Ve} moramo da razmi{qamo o opstanku, po{to se {ampionat sada re{ava. Zbog toga me~ s Kolubarom za nas je pod imperativom pobede, kao i me~ slede}eg kola sa Smederevom, tako|e na Spensu - rekao je trener Novosa|ana Nenad Popov. O Lazarev~anima Popov ima samo re~i hvale. - Radi se o ozbiqnoj ekipi, ~ije boje brane tri na{a biv{a ~lana ^izmar, @eravica i Stanojevi}, kao i nekoliko dobrih iskusnih igra~a. O kakvoj ekipi se radi ide u prilog i ~iwenica da su Lazarev~ani u prvom kolu pobedili Marba. Problem je i to da su povre|eni Lu~i} i ]alasan - jasan je Popov. J. Gali} PRVA RVA^KA LIGA

Proleter uKawi`i

Ovog vikenda odr`a}e se osmo kolo Prve rva~ke lige. U subotu, od 19 ~asova, na programu su dva me~a: Potisje - Proleter i Senta - Radni~ki (Sombor), dok }e se u nedequ, od 11 sati, odr`ati jo{ dva me~a: Spartak - Partizan i Radni~ki (Kragujevac) Partizan (Toma{evac). Duel beogradskog Radni~kog i “Qubomira Ivanovi}a Gexe” je odgo|en na zahtev gostiju. Posle sedam kola izdvojile su se tri ekipe sa po 19 bodova – Proleter, Partizan i Spartak. Proleter je izgubio od “Qubomira Ivanovi}a Gexe” za zelenim stolom, jer su Zrewaninci zakasnili na merewe. Ekipa Partizana u sredu je pora`ena u Zrewaninu, pa }e Beogra|ani poku{ati da se „vade” na te{kom gostovawu u Subotici. J. G.

MladiborciZmajastreneromMunirom[aboti}emipredsednikomRajkomTodorovi}emuKawi`i

VREDNI YUDISTI ZMAJA IZ SRPSKOG KRSTURA

Beri}etnajesewa `etvamedaqa Takmi~ari Xudo kluba Zmaj iz Srpskog Krstura po`weli su ove jeseni pregr{t medaqa na turnirima u Staroj Pazovi, Be~eju, Beo~inu, Rumi i Sremskoj Mitrovici, pripremaju se da ovog vikenda formu potvrde na struwa~ama u Kikindi, potom u Temerinu, ali i da 27.novembra budu doma}ini „Zmajevog turnira” u svom mestu. Sa Kupa Sirmijuma iz Sremske Mitrovice pro{log vikenda najmla|i borci Zmaja vratili su se sa sedam medaqa. Poletarka Mila Feanovi} (42 kg) i mla|i pionir Dragan Ivanov (42 kg) okitili su se srebrnim odli~jima, a bronzane medaqe osvojili su poletar~i Danilo Stani{i} i \or|e Ranisavqevi} (oba do 31 kg) i od mla|ih pionira Luka Franovi} (38 kg), @arko Ili} (42 kg) i Miladin Hereta (50 kg).

Nisku medaqa za Zmaj ove jeseni obogatili su Mila i Luka Franovi}, doskora{wi talenti suboti~kog Spartaka koji su pre{li u klub iz Srpskog Krstura. Tako je poletarka Mila na turniru „Pazova~ki draguq” osvojila zlatnu medaqu u Be~eju bronzanu, dok se Luka na turniru u Staroj Pazovi okitio srebrnom i bronzanom na turniru u Be~eju, a na „Trofeju Beo~ina” zlatnom medaqom. Uspehe su upotpunili poletarac \or|e Ranisavqevi} osvajawem srebrne medaqe u Be~eju i stariji pionir Du{ko Todorovi} osvajawem bronze u Beo~inu. U aktivnosti kluba novina je da ~lanovi Zmaja pored treninga koje sprovode u Srpskom Krsturu dva puta nedeqno redovno odlaze na treninge u Kawi`u, gde zajedni~ki treniraju sa takmi~arima XK Kawi`a pod vo|stvom trenera Munira [aboti}a.

- Saradwa sa trenerom Munirom [aboti}em i zajedni~ki rad u Kawi`i doprinose da se podigne kvalitet na{ih mladih boraca i posti`u sve boqi rzeultati - isti~e predsednik XK Zmaj Rajko Todorovi}. Rukovodstvo XK „Zmaj” odlu~ilo je da se umesto dosada{weg „Novogodi{weg turnira” u Srpskom Krsturu ubudu}e promeni termin odr`avawa turnira i ime u „Zamjev turnir”. Predsednik Todorovi} ka`e da je promena odr`avawa turnira usledila zbog lo{ih vremenskih prilika koje je uvek pratilo wegovo odr`avawe prethodnih {est godina, pa se to odra`avalo na dolazak takmi~ara iz drugih klubova. Sa novim imenom za sedmi turnir klub iz Srpskog Krstura je pozvao dvadesetak klubova i o~ekuje preko stotinu devoj~ica i de~aka u uzrastu poletaraca, mla|ih i starijih pionira. Teskt i foto: M. Mitrovi}

dnevnik PRVENSTVO EVROPE

Srbijanasvommestu Na Ekipnom prvenstvu Evrope (Porto Karas, Gr~ka) ostalo je da se odigra jo{ samo jedno kolo. Rejting, taj kantar vrednosti, u ve}ini slu~ajeva je realan, naro~ito u ekipnim razmerama. Ovog puta on je bio u korist ^eha pa stoga nismo mogli ni{ta vi{e ni da o~ekujemo od na{ih seniora osim ~asnog poraza. A to se i desilo. Ostaje nada da nam kantar parovawa svojim izborom protivnika pomogne u posledwem kolu. Mo`e da vas zaka~i bilo koja ekipa pa da zavr{imo kao 25-ti ili 15ti. I onda, pitamo se, koja je granica izme|u uspeha i neuspeha? ^e{ka (4) – Srbija (18) 2,5:1,5, (Navara – Ivani{evi} remi, Lazni~ka – [olak remi, Hra~ek – Kova~evi} remi, Sto~ek – Perunovi}1:0). Rezultati 8. kola: Azerbejxan - Nema~ka 1,5:2,5, Jermenija – Holandija 3:1, Rumunija Ma|arska 2:2, Bugarska – Italija 3:1, Rusija – Francuska 2,5:1,5, ^e{ka – Srbija 2,5:1,5, Poqska - Gr~ka 2:2, Slovenija - [vajcarska 3:1, [panija – Letonija 3:1, Hrvatska – Moldavija 2,5:1,5, [vedska - Crna Gora 2:2, Austrija – Gruzija 2:2, Ukrajina – Island 3:1, Izrael – Danska 3,5:0,5, Engleska – Finska 3,5:0,5, Norve{ka – Litvanija 2:2, Luksemburg – Makedonija 2:2, Turska – Vels 3,5:0,5, [kotska – Ki-

par 3:1. Plasman: 1. Azerbejxan 12 (18,5), 2. Jermenija 11 (18), 3. Rumunija 11 (17,5), 4-5. Nema~ka, Ma|arska 10 (17), 6-7. Bugarska, Holandija 10 (15,5), 8-9. Francuska, Rusija 9 (16), 10. Italija 9 (15,5), itd. 17. Srbija 8 (18). Prevelik zalogaj da zadr`imo visok plasman za na{e {ahistkiwe bile su Jermenke. I ovde se primenom rejtiga mo`e objasniti jo{ jedan poraz na{ih devojaka. Ipak, nije jasno zbog ~ega je izostavqena Jovana Eri{ koja je u posledwim kolima svojim rezultatima sasvim zadovoqila. Srbija (14) – (4) Jermenija 1,5:2,5 (Bojkovi} – Danielian remi, ^oqu{kina – Mr~ijan 0:1, Stojanovi} – Galojan 1:0, Drqevi}- Kursova 0:1). Rezultati 8. kola: Rusija – Francuska 3:1, Poqska - ^e{ka 2,5:1,5, Gruzija – Bugarska 3:1, Ukrajina - Ma|arska 3:1, Srbija – Jermenija 1,5:2,5, Slovenija – Rumunija 1:3, Nema~ka – Hrvatska 2,5:1,5, Austrija – Azerbejxan 3:1, Gr~ka – Izrael 1:3, Italija – Holandija 2:2, Letonija – Turska 1,5:2,5, Crna Gora – Engleska 1,5:2,5, [vajcarska - [panija 1,5:2,5, Litvania - Norve{ka 4:0. Plasman: 1. Rusija 15 (22,5), 2. Poqska 13 (21), 3. Ukrajina 12 (20,5), 4. . Gruzija 12 (20), 6. Francuska 10 (18), 6. Jermenija 10 (17), itd. 13. Srbija 8 (18). B. D.

SRBIJA GRAN PRI – KUP ZREWANIN 2011

Radi}evojzlato isrebro Na re kon stru i sa nom zatvorenom bazenu u Zrewaninu ju~e je po ~eo pli va~ ki mi ting „Srbija Gran pri – Kup Zrewanin 2011“ na kojem nastupa oko 500 pliva~a iz 50 klubova iz Bosne i Hercegovine, Hrvat ske, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Italije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, [vajcarske i Srbije. Na ovom mitingu nastupa se po pravilima Evropskog prvenstva u malim bazenima. Prvog dana najboqi re zul tat is pli vao je Bo ris Sto ja no vi}, ~lan Ki kin de u finalu na 50 slobodno. On je zabele`io vreme od 22,23 sekunde i osvojio 855 FINA bodova i pobedio ispred Hrvata Duje Dragawe, ~lana Dubrave sa vremenom 22,33 (844) i wegovog sunarodnika Maria Todoro vi }a, ~la na Za gre ba~ kog pliva~kog kluba sa 22,60 (814). Najuspe{niji kod mu{karaca bio je Filip @ic, ~lan hrvatskog Primorja, koji je osvojio dve bronzane medaqe (na 400 slobodno i na 200 me{ovito). O~e ki va no je na 400 me ta ra slo bod no po be dio Ita li jan Federiko Kolbertaldo (Veneto) sa odli~nih 3:50,49 minuta zaradiv{i 844 FINA bodova ispred sunarodnika i klupskog kolege Nikole Bolconela sa vremenom 3:52,72 (820), tre}i je bio @ic (4:01,21, 737). Na{ najboqi takmi~ar u ovoj disciplini bio je Nikola Trajkovi}, ~lan Proletera iz Zrewani na, or ga ni za to ra mi tin ga (4:03,15, 719). Na 200 me{ovito pobedio je Sa{a Impri} iz hrvatske Mladosti sa 2:03, 87 (777) tik is-

pred Filipa Tona iz italijanskog Veneta (2:03,92, 776) i @ica (2:06,67, 726). Na 200 le|no zlato je osvojio Davide Alberton (Veneto) sa 2:04,36 (695), dok su srebro podelili Makedonac Gorazd Cepi{evski iz Vardara i na{ Lazar Zlati} iz Par ti za na s vre me nom od 2:05,78 (672). Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka prvog dana je bila Hrvatica Ana Radi} iz Dubrave. Ona je osvojila zlato i srebro. Pobedi la je na 200 me {o vi to (2:21,45, 744) ispred Dragane Ivanovi} iz beogradskog Partizana (2:24,71, 695) i Na|e Veli~kovi} iz beogradske Crvene zvezde (2:28,681, 641), a na 50 prsno je bila druga sa 33,22 (742) iza Slovenke Tjase Vozel sa 31,91 (837), a ispred na{e pliva~ice Jovane Bogdanovi} sa 33,93 (696). Na 200 delfin sla vi la je Slo ven ka [pe la Perse sa 2:24,49 (634), ispred Martine Hubewe iz novosadske Vojvodine (2:28,55, 583) i Vawe Lakovi} iz kikindskog Banata (2:33,12, 533). U prepodnevnom delu programa pored kvalifikacionih trka, odr`ana je i ona {tafeta 4h50 slobodno za `ene. Pobedile su ~lanice novosadske Vojvodine (1:49,54, 713) ispred repre zen ta ci je Cr ne Go re (1:50,37, 697) i be o grad skog Partizana (1:56,00, 600). Danas se takmi~ewe nastavqa, kvalifikacione trke i one za mla|e kategorije su na programu pre podne od 10, a polufinalne i finalne u apsolutnoj kategoriji posle podne od 17 ~asova. G. M.

A GRUPA

C GRUPA

Kantu - Olimpijakos Bilbao - Fenerbah~e Nansi - Kaha Laboral 1. Kaha Laboral 4 2. Kantu 4 3. Nansi 4 4. Fenerbah~e 4 5. Bilbao Basket4 6. Olimpijakos 4

3 3 2 2 1 1

1 1 2 2 3 3

64:63 70:73 90:85

316:304 291:282 342:328 303:306 288:299 284:295

7 7 6 6 5 5

B GRUPA

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 1 0

0 1 1 3 3 4

1. Makabi 4 2. Real Madrid 4 3. Anadolu Efes 4 4. Armani 4 5. Partizan 4 6. [arlroa 4

4 2 2 2 2 1

0 2 2 2 2 3

80:79 72:79 76:81

319:309 345:322 297:286 302:305 310:314 313:351

8 6 6 6 6 5

D GRUPA

Unikaha - Zagreb @algiruis - Brose Panatinaikos - CSKA 1. CSKA 2. Panatinaikos 3. Unikaha 4. Brose Basket 5. @algiris 6. Zagreb

Partizan MTS - Real Anadolu Efes - Makabi [arlroa - E. Armani

99:85 81:70 76:78

348:271 347:292 340:339 318:308 308:334 259:365

8 7 7 5 5 4

Olimpija - Galatasaraj 70:79 Prokom - Uniks 68:72 Barselona - Montepaski 92:75 1. Barselona 4 2. Montepaski 4 3. Galatasaraj 4 4. Uniks 4 5. Olimpija 4 6. Aseko Prokom 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

359:265 336:297 296:313 276:304 261:316 263:306

8 7 6 6 5 4


c m y

dnevnik

SPORT

JUGOVI] UNIMET DOMA]IN NAPRETKU (19)

Strpqewem dobodova

Rukometa{i Jugovi} Unimeta iNapretkaizKru{evcave~eras }esesastatitre}iputusuperliga{komdru{tvu.Dosada{wibilans je nere{en, Ka}ani su pre sedam godina trijumfovali na svom, a Napredak u Kru{evcu. Svesni su Ka}ani da ih o~ekuje te`ak posao protiv temperamentnih gostiju, koje s klupe predvodinekadaiskusniiodli~nigolmanPer~evi}. -Iakosunovajlije,Kru{evqanisusepredstaviliulepomsvetlu.Netrebasmetnutisumadasu na svom terenu pobedili Crvenu zvezduida}eimtobitidodatni motivdapru`esjajnupartijuiu Ka}u. Igraju ~vrsto u odbrani i ~esto je transformi{u, pa }emo moratidasenavremeadaptiramo, da strpqivo gradimo igru, da ne srqamo i da igramo na{u igru rekao je ka}ki levoruki bombarderQubomirJo{i}.

Dalivamjepauzau{ampionatu, zbog reprezentativnih obaveza,dobrodo{la? -Iskrenojeste,malosmoseodmorili,zale~ilipovrede,takoda smoseodpo~etkaovesedmicesvi stavili na raspolagawe treneru Jordovi}u, koji je sedam dana bio odsutan sa seniorskom reprezentacijom.Uwegovomodsustvuispo{tovalismoplaniprogramkoji jepripremio,naravnouonojmeri ukojojsmomogliimaju}iuviduda treninzima nisu prisustvovali juniorski i kadetski reprezentativci.Zatosmoovesedmicebili kompletni,radilismodobroisadanamjedinopreostajedaiupreostalih pet kola nastavimo s dobrimigramairezultatimaizdosada{weg dela {ampionata - naglasiojeJo{i}. UtakmicaJugovi}Unimet-Napredakigraseve~erasu19~asova uHramu. J. Gali}

SELEKTOR SA[A BO[KOVI] UO^I OKUPQAWA DAMA

KupKarpata pravaprovera

PosledveuvodnepobedeukvalifikacijamazaEvropskoprvenstvo2012,poslekojihsusenajboqesrpskerukometa{icepribli`ileHolandiji,pauzuudoma}em {ampionatu  i  Svetskog prvenstva u Brazilu, selektor srpskih dama Sa{a Bo{kovi} }e iskoristiti na najboqi na~in, u~estvovawemna„KupuKarpata„uRumunijiidvome~omsareprezentacijomHrvatskeuPore~u.[irispisakod36imena,skra}enjena22,a prvideopriprema}eseodr`atiu Kladovu.

Spisak Selektor Sa{a Bo{kovi} skratio je spisak igra~ica sa 36na22imenaza„KupKarpata” u Rumuniji od 18. do 20. novembra. Okupqawe je zakazano za ponedeqakuBeogradu.URumuniju }e putovati - golmani: OliveraTo{ovi},Jelena@ivkovi} i Ana Ka~arevi},  leva krila: Jovana Barto{i}, JelenaNi{avi}iIvanaPopovi}, desna krila: Katarina Krpe`, Maja Lukovi} i @eqka Nikoli}, pivoti: Sla|ana Pop.Lazi}, Dragana Cviji} i Verica Nikoli}, bekovi: Andrea Leki},JelenaEri},SawaDamwanovi}, Milica ^ovi}, Marija Jawi}, Kristina Li{~evi}, TawaVu~kovi},Jelena@ivkovi}, Dijana [tevin i Marina Dmitrovi}.

- Odlu~ili smo se za Kladovo, jer je blizu Rumunije. Prakti~no, turnirseodr`avauSeverinu,kojijenagranici.@elelismodaizbegnemo dalek put. Opet ne}emo bitikompletni.Nekedevojkedolaze u nedequ, druge u ponedeqak iliutorakuzavisnostiodobavezauklubovima.Naspiskuje,prakti~no,21igra~ica,adali}eAndrea Leki} mo}i da se pridru`i devojkama,vide}emoposlemagnetnerezonance,kojajojjezakazanaza sutra.-rekaojezasajtRSSselektorBo{kovi}idodao:-Na{iri spisaksamuvrstionekeigra~ice, kojima `elim da dam {ansu. @elimsvedevojkedaisprobam.Neke }ebitiuRumunijiiliigratiprotivHrvatica,anekepro}iikroz pripremnideouBeogradu. Na spisku ima i nekih novih imena,poputJawi},^ovi},Popovi}... - Trudim se da pogledam svaku utakmicu doma}eg prvenstva, da stignem svuda i mislim da su ove devojkezaslu`ile{ansuureprezentativnomdresu. Na „Kupu Karpata„ vas ~eka ozbiqna provera, s obzirom na imenarivala? -Re~jeoozbiqnomturniru. Rumunke}ebitiunajja~emsastavu,s obzirom da je to wima posledwa proverapredpolazakuBrazil.O rejtinguMa|aricanebitrebalo tro{itire~i,atusuiMakedonke-istakaojeselektorBo{kovi} zasajtRSS. J. G.

subota12.novembar2011.

19

VOJVODINA NAKON PAUZE DO^EKUJE CRVENKU

Crveno-beligase tradiciju Dvonedeqnu pauzu na superliga{kim terenima zbog priprema reprezentacijeiKupa nacijakojijeodr`anugradovima doma}inima predstoje}eg Evropskogprvenstva,rukometa{iVojvodineiskoristilisuna najboqi mogu}i na~in. Posle dugovremenaekipakojupredvodi mladi stru~wak mr. \or|e ]irkovi} trenirala je u najja~em sastavu i spremala se za drugi deo jesewe polusezone u kome }e Popov i drugovi odigrati jo{ sedam prvenstvenih utakmica,ao~ekujuihidebina evrosceni (dvome~ sa belgijskim predstavnikom TongerenomuKupukupova)aliiobaveze u nacionalnom Kupu pre odlaskanazaslu`enodmorizimskupauzu. Koliko je dvonedeqna pauza prijala crveno-belima i sa kakvim ambicijama ulaze u dana{wi duel, pitali smo trenera ]irkovi}a. - Posle utakmica u Smederevu, igra~i su dobili trodnevni odmor, da bi u proteklih desetak dana trenirali u kompletnomsastavu{tozanasnijebilo tipi~no u proteklom periodu. Zadovoqan sam pristupom i zalagawem svih igra~a, a potvrdu

Bezpotcewivawanaveverice:Milo{Bari{i}

dobrogradauproteklomperioduo~ekujemnautakmiciprotiv Crvenke,kojauNoviSaddolazi predvo|ena novim -starim trenerom, priznatim stru~wakomSvetozaromJovovi}emisigurnoda}epoku{atidanasiznenadi i najavi beg sa za~eqa. Na nama je da potvrdimo ulogu favoritaisigurnodabezobzi-

ranatrenutniplasmangostiju, pristup utakmici mora biti maksimalno ozbiqan, pogotovo kadaseznadaCrven~anitradicionalno dobro igraju u Novom Sadu-kazaoje]irkovi}. Prvapreprekanatomputuje ve~era{wi duel 8. kola Superlige, kada na Slanu baru sti`e ekipaCrvenkaJafe,kojuakose

pojutrudanpoznaje,o~ekujegr~evita borba za o~uvawe elitnog statusa. Veverice su jedinu pobeduuprethodnihsedamkola zabele`ilinagostovawuuSmederevu, a ni tradicija nije na strani gostuju}eg sastava, koje je prethodne tri sezone gubio u Srpskoj Atini, ali uz sna`an otpor. Uzdanica novosadskog superliga{a Milo{ Bari{i}, uspe{no se oporavio od hroni~ne povrede koju je vukao jo{ iz prethodnesezone,avi{emese~ni oporavak dao je pozitivne rezultate. Ambicije wegovog timasujasne,anapitawekako protivCrvenkeBari{i}jekazao: -Kaoinaprethodnimutakmicamaidemonapobedu.Na{ciq jedaodigramonavisokomnivou ceome~,presvegatumislimna odbranuidaslomimorivalau ranoj fazi utakmice. Trenutno sam spreman 80 odsto, ali iz utakmice u utakmicu ose}am se sveboqeio~ekujemda}uunajskorije vreme biti maksimalno spreman-rekaojeBari{i}. Utakmica  izme|u Vojvodine i Crvenke igra se danas u SC „Slana bara” sa po~etkom u 17.30~asova. I. Grubor

Snovimtrenerom,alibeziluzija Iskusni rukometni vuk SvetozarJovovi},{estiputjeseo natrenerskuklupusvogmati~nogklubaipoku{a}e,naizgled nemogu}u misiju, da izbori opstanak u Superligi. Nasledio jemladogtreneraRadosavaKova~evi}a i zatekao nezavidnu poziciju na tabeli, posledwe mestosasvegadvabodaizsedam utakmica, {to je po op{tem mi{qewu znatno ispod realnih mogu}nosti sada{weg sastavaCrvenke. - Upravo to je i prevagnulo da prih vat im ovak av izaz ov, {to bi malo ko u~inio kome Crvenka nije na srcu. A meni jesteikaonekada{wemigra~u ikaotreneruiverujemda}emo pojedina~ni kvalitet, koji je nesporan, zajedni~kim snagama ivoqomuspetidapreto~imou sna` nu cel in u i ostvar im o ciq-prvijeutisakSvetozara Jovovi}a. Utokunekolikominulihdanabilojeuo~qivodajeatmosfera na treninzima znatno ozbiqnija, da igra~i bez pogo-

SvetozarJovovi}

voraprihvatajugvozdenudisciplinu novog trenera i da je nestalo neposlu{nosti i zasi}enosti koja se ispoqavala, na

{ta je prethodnih Kova~i} upozoravao, ali je nijemogaoeliminisati. Tako|e je primetno da treninge iz dana u dan prati sve vi{e klupskih pristalica, {to je svakako dobar znakinagove{tava spremnost na {iru mobilnost i anga`ovanost dasenabilokoji na~inpomogne. Ono {to bi mo`da na samom start u nov e saradwe moglo donek le da otup i optimizamjeveoma nezgodan raspored Crvenke u nar edn im kol ima.DanasgostujuuNovomSadu, u sredu do~ekuju Partizan, a narednog vikenda ~eka ih CrvenazvezdauBeogradu.

-Sveovetriekip esuaps olutn i fav or it i i ne gaj im o iluz ij e, ali je najv a` nij e da pok a` em o da igra~ i ver uj u u seb e,danis uizg ub il isam op ouz daw eidatopot vrd euutakmic am akoj edir ektn oodl u~ ujuostat us u-rea ln ajeprogn ozaJov ov i} a. Ovo svak ak o ne zna~ i da }e ve~ er as prot iv Vojv od in e unap red ist a} i bel u zas tav u. Sud e} i po svem u {to isp oq avaj u na tren inz im a ose} a se `eq a igra~ a da u sus ret u|u maks im aln o ang a` ov an o i da bez pog ov or a sprov ed u svak u zam is ao svog nov og strat eg a. Ne treb a isk qu~ it i mog u}nostdaNov os a| an i,kaoaps olutn ifav or it i,zai g raj uopu{ten ij eisaunap redukwi` enimbod ov im a. -Utomslu~ aj uznal ibismo da im pom ut im o ra~ un ic u kratk o i zag on etn o ka` e Bo{ko Jol ov i}, jed an od najb orben ij ih igra~ a u sas tav u Crvenk e. T. Jovovi}


20

sport

subota12.novembar2011.

Partizan uRumuniji Fudbaleri Partizana pauzu uprvenstvuiskoristi}edaodigraju prijateqsku utakmicu sa rumunskim Petrolulom (18.30). Na raspolagawu treneru Stanojevi}u bi}e slede}i igra~i: Radi{a Ili}, Nikola Petrovi}, Vojislav Stankovi}, Anderson, Aleksandar Rankovi}, Milan Smiqani}, StefanBabovi},DejanBabi}, David Manga, Sa{a Ili}, Dejan Georgijevi} (omladinac , Jovan Cvjetkovi} (omladinac) ,Daniel Savi}(levibek–Teleoptik), Eduardo, Vladimir Jovan~i},LaminDijara. Prvobitnojebilopredvi|enoda{ansudobijeve}inaigra~aTeleoptika,kakobiseStanojevi}uveriounapredakkandidatazaprvitim,aliodtoga se odustalo jer ,,opti~ari’’ za vikend imaju obaveze u Prvoj ligi.Takosunaputkrenulii onikojisutrebalidaodmaraju.Dana{wime~bi}eitestza Mangu i Andersona koji }e za 90minutamoratidaostaveboqiutisaknego{tosutodosadauradili. I.L.

Brazilci savladali Gabon Fudbalska reprezentacija Brazilasavladalajeselekciju Gabonarezultatom2:0uprijateqskom susretu, odigranom u Libervilu.Strelciza„kario- ke”bilisuSandrou12.iErnanesu35.minutu. SelektorBrazilaManoMenezes proverio je samo igra~e iz inostranih klubova jer je brazilski {ampionat u zavrsnojfazi.Zapetostrukesvetskeprvakenastupilisu:Dijego Alve{, Fabio (Aleks Sandro), David Luiz, Luizao, Adrijano,Sandro(Luka{Leiva), Elija{ (Tijago Silva), Ernanes, Bruno Cezar (Vilijan),@onas(Dudu),Hulk(Kleber). Gabon je uz Ekvatorijalnu Gvineju doma}in predstoje}eg Afri~kogkupanacija,koji}e seodr`atiod21.januarado12. februara2012.godine.

dnevnik

ORLI]ISUTRAPUTUJUUSEVERNUIRSKU

NOVOSA\ANIDO^EKUJUBE@ANIJU

Najva`nijime~ generacije

Kanarinci lovelavove

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije 15. novembra igra mo`dainajva`nijuutakmicu kvalifikacija za Evropskoprvenstvo,uBelfastu,protiv Severne Irske. Orli}i se odponedeqkapripremajuuStarojPazovi,anaputkre}usutra. Selektor Aleksandar Jankovi}zadovoqanjedosadaura|enimnatreninzima. -Atmosferajeodli~na.Prava radna i kolektivna. Sve misli su uprte ka ovom me~u, koji nam je posledwi takmi~arski u godini i samim tim nam mo`e mnogo zna~iti na povratku pobedni~kog duha, koji je nestao posle dva remija sa Makedonijom i Danskom. Svi momci su zdraviiornizanaporkojinas ~eka–rekaojeJankovi}. Jedna od uzdanica selektora je i Stefan [}epovi}, prvotimac Hapoel Akre, koji mewa brataMarka,zbogpovrede. -Radujemsepovratkuuekipu, naravnoneiodsustvubrata.Da}usveodsebedaukazanu{ansu opravdamipomognemnaputuka pobedi. Verujem u uspeh jer smo pravacelina,kakonaplanudrugarstvatakoiodnosapremadresuSrbije. Uprvomme~uslavilisteminimalnim rezultatom iako je

Lazar Markovi}

kvalitetdalekovi{ebionava{ojstrani.[tasadao~ekujete? - Otprilike sli~an odnos. S obziromdagostujemobi}ete`e negouNovomSadu,alifudbalske filozofije se ne}e promeniti. Oni }e nastaviti sa klasi~nim preskakawem igre, a mi forsirati na{u napada~ku, pas igru.Nadamseda}etobitidovoqnozapobedu. Lazar Markovi} ne{to slabijejeodigraome~zaPartizan protivSmedereva.Naravno,povereweklubaimladereprezentacijetimenijeizgubio. -Stalisuuzmene,razumev{i mojegodineiiznenadnupriliku

Purovi}ev maler uKoreji

Barselonakupuje Bejla ^elniciBarselonespremilisu35milionafuntizakupovinu fudbalera Totenhema GaretaBejlauzimskomprelaznomroku. Skaut katalonskog kluba AlbertValentiprisustvovao jeutakmiciFulam-Totenhem (1:3) prethodnog vikenda kako bi jo{ jednom na delu video Vel{anina. Bejl je odu{evio tom prilikom Valentija pru`enom partijom, u kojoj je uspeo da postigne i jedan od golova„pevaca”.

kojusamdobio.Sla`emsedanisambioba{najboqi,alipotpunospremannastavqamsadaqim obavezama. Uzrok nije umor ve} mo`damalipadkoncentracije. Postali ste uzdanica mladog tima? -Teksamnapo~etkuinezavaravam se da sam ne{to veliko postigao. Dres Srbije je svetiwa i druga~iji pristup i nije mogu}. Me~ sa Smederevom je pro{lostimislimsamonaSevernuIrskuisvojuuloguuborbizapobedu–rekaojesjajninapada~ Partizana i na{e mlade reprezentacije. I.Lazarevi}

BarselonauBejluvidiidealnu zamenu za iskusnog Francuza ErikaAbidala(32),kojiodbija da potpi{e novi ugovor i vrlo verovatno }e napustiti Kamp Nouve}naleto. Engleski mediji tvrde da }e Totenhem sigurno poku{ati da izvu~e{tovi{enovcazaGareta Bejla,apojediniizvorisa„Vajt HartLejna”verujuda}epredsednikTotenhemaDanijelLevipustiti Bejla ukoliko Barselona zaistaponudi35milionafunti, {tojeoko50milionaevra.

Napada~ OFK Beograda nalaziosepredpotpisivawemugovora saSeongnamom,aondanatreningu polomioruku.Trenutnosenezna koliko}eMilanPurovi}morati dapauzira,ni{tasadaplanirada uradikorejskiklub. Dvadeset{estogodi{wi Purovi}ovejesenijepostigao{estgolova za OFK Beograd, potvrdiv{idajeklasancentarfor.Onje poodlaskuizCrvenezvezde,leta 2007,stekaosolidnome|unarodno iskustvo,igraju}izaportugalski Sporting, a onda u Turskoj, Ma|arskoj,SlovenijiiBelgiji.

Trikolaprekrajajesewegdela Prve lige Srbije, fudbaleri Novog Sada zauzimaju odli~no {estomesto,saneskrivenom`eqomdanastavenizdobrihigara i mirno do~ekaju zimsku pauzu i nastavakprvoliga{kogkaravana naprole}e. UtakmicaprotivBe`anijebi}ejedanodnajve}ihizazovazakanarince koji su u prethodne dve utakmiceuspelidaosvoje~etiri boda i nastave pozitivnu seriju. Nakon dobrog izdawa i remija u Somboru protiv Radni~kog (0:0), kadasustrelcizatajili,qubiteqi fudbala u Novom Sadu pri`eqkujudaseprotivlavovaponoveofanzivnuigru. - Ova utakmica za nas je mogu slobodno tako re}i duel polusezone.Pobedanastrasirausamvrh tabelekakosmoipri`eqkivali, neuspehnasostavqausredinitabele,odaklebiunastavkute{ko mogliponovodovrha.O~ekujemda dana{wisusretbudedostadruga~ijiodonoguBeogradu,presvega zbog~iwenicedaigramonasvom stadionu,psihlo{kijeekipasada mnogo zrelija i ja~a, a i forma namjeuusponu-kazaojeIli}. Napada~i `uto-plavih ima}e zaista te`ak zadatak da nateraju granitnuodbranulavovadakapitulira,ajedanodqubimacadoma}ihnavija~a,VladimirTufegxi} o~ekuje da }e Beogra|ani pognutihglavanapustitiDetelinaru:

Vladimir Tufegyi}

-Be`anijajekvalitetanrival, kojiakcenatstavqanaodbranu,a najve}aopasnostpona{golbi}e Anteq(prvistrelacBe`anijesa 5golova),o~emusmoseuverilina utakmici predkola Kupa u Beogradu.O~ekujembespo{tednuborbu i na{u pobedu - obja{wava jedan od vode}ih strelaca ekipe sa Detelinare,VladimirTufegxi}. Novosa|ani}enamegdanBe`anijiistr~atibezpovre|enogLazarevskog,Ili}a,Balabanovi}ai Tintora, a roviti nakon virusne prehladesuJovanovi},\okovi}i Mr|anin,ausastavsevratiooporavqeniKav~i}. I.Grubor

SLANOBARCIGOSTUJUUZREWANINU

Ispitzrelosti Pomalousencineo~ekivanih kaznitreneraNenadaLalatovi}a i Momira Desnice Proleter se pripreme za vojvo|anski derbi sa Banatom. U prethodnih 14 kola Novosa|ani su ostvarili sedampobedaiistotolikoporaza.I}i}ecrveno-beliuZrewanin da poku{aju da pobede, ali bi i te kako bili zadovoqni da terennapustenepora`eni. DelovalajeodbranaProleteraususretusaMladenov~anima stameno.Uspelajeposledwih20 minutasadesetoricomdasa~uva mre`u. Uz golmana Bogunovi}a, Asanija,kapitena@igi}aiDesnicedoneopravdnogiskqu~ewa

navisinizadatakabiojeMiqan Jablan. I u Zrewaninu }e biti jednaodposledwihprepreka. - Ostvarili smo u pro{lom kolu uz odli~an pristup i zalagawevrednupobedu.Ukolikoodigramo kako znamo, mo`emo se nadati povoqnom rezultatu u prodoru ka vrhu. Banat je jedna odnajboqihekipa,najozbiqniji kandidat za povratak u superliga{ko dru{tvo. Skup su odli~nih pojedinaca, dobro ih pozjameo znamo im i vrline i mane. Odlazimoukompletnomsastavu, jedino }e izostati ka`weni Desnica.-optimistajeJablan. M.Popovi}

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Fudbal PrvaligaSrbija- NOVISAD:Novi Sad - Be`anija, ZREWANIN: Banat - Proleter, PE]INCI: Dowi Srem - Kolubara, BEOGRAD: Teleoptik - Srem, MLADENOVAC: Mladenovac - ^ukari~ki, KRU[EVAC: Napredak - In|ija, NI[: Radni~ki Mladiradnik. Utakmicepo~iwuu13~asova. SrpskaligaVojvodina- [ID:Radni~ki-VeternikViskol,VR[AC:Vr{ac-Pali},^ELAREVO:^SKPivara - Radni~ki (NP), BA^KI JARAK: Mladost-Sloga(T),KIKINDA:Kikinda-TekstilacItes. Utakmicepo~iwuu13.30~asova. Vojvo|anskaligaIstok- SRPSKA CRWA:Budu}nost-Obili},BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Dinamo, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Borac (S), NOVI KOZARCI: Sloboda  Ba~ka 1901, KOVIN: Kolonija - Vojvodina(NM). Utakmicepo~iwuu13.30~asova. Vojvo|anska liga Zapad - STANI[I]:Stani{i}-Budu}nost(M),SIVAC:Polet-Omladinac,ERDEVIK: Sloga-Radni~ki(SM),KA]:Jugovi} - Ba~ka (BP), NOVI SAD: Crvena zvezda-Borac(NS). Utakmicepo~iwuu13.30~asova. Podru~naligaNovogSada- SRBOBRAN:Srbobran-Borac([),SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo Milan-Vrbas,KOVIQ:[ajka{-Kabel. Utakmicepo~iwuu14~asova. Gradska liga Novog Sada - NOVI SAD:Mladost-@elezni~ar. Utakmicapo~iweu13.30~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce - KA]: Jugovi}Unimet-Napredak(19),NOVI SAD:Vojvodina-CrvenkaJafa(17.30, Slana bara), BEOGRAD: Partizan Smederevo DU Integral (18.30), NI[: Naisus - Rudar (18.30), LAZA-

REVAC: Kolubara - Po`arevac (19.30). Superliga za dame - BEOGRAD: JP Radni~ki-@elezni~arMetalCinkara (17), JAGODINA: Jagodina - Maks sport(19). Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Vojput-Zaje~ar(19),RA[KA:BaneZlatar (19), VRBAS: Vrbas Karneks NoviBeograd(18),ZREWANIN:Proleter Agro`iv - Priboj (18), IN\IJA:@elezni~ar-Jagodina(16.30). Prva`enskaliga -GORWIMILANOVAC: Металац АД - Црвени крст (18),BEOGRAD:БМС Милениjум -Раднички (18),KU^EVO:Кучево -Пролетер Суперпротеин(18). Drugamu{kaliga,sever -@ABAQ: Hajduk-Jedinstvo(17),@SK-Somborelektro (19), BANATSKO NOVO SELO: Banatski Karlovac - Apatin (16). Druga `enska liga, sever - APATIN:Apatin-Ravangrad(18),SUBOTICA:Spartak-Spartak(D)(17). Prvavojvo|anskamu{kaliga -NOVIBE^EJ:Jedinstvo-VojvodaStepa (19), JA[A TOMI]: Radni~ki - Putinci (19.30), PRIGREVICA: Prigrevica-Lavovi(17.30). Prva vojvo|anska `enska liga BAJMOK: Topola - Rusin (17), KOVIN:Mladost-Dolovo(16.30),JABUKA:Crepaja-Sloven(16).

Ko{arka ABAmu{kaliga -ZAGREB:Cibona - Hemofarm [tada (17.30), LA[KO: Zlatorog - Zagreb (18), NOVO MESTO: Krka - Olimpija (20), PODGORICA:Budu}nost-Makabi(18). M@RKL`enskaliga -NOVISAD: Vojvodina NIS - Budu}nost (18), VR[AC: Hemofarm [tada - Ceqe (18), BAWALUKA:MladiKraji{nik-^eik(19). Prva A mu{ka liga - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Tami{ (20.15),

ZREWANIN: Proleter Naftagas Sloga (19), VAQEVO: metalac -Sloboda (19.30), SMEDEREVO: Smederevo1953-Borac(17),KRU[EVAC:napredakRubin-BKKRadni~ki(20). PrvaA`enskaliga -VRBAS:Vrbas Medela-Beo~in(20),NI[:Srtudent -Loznica(18.30),KRAGUJEVAC:Radni~ki-StaraPazova(17). Prva B mu{ka liga - JAGODINA: Jagodina - Vojvodina (16), OBRENOVAC: Radni~ki - Spartak (15), ZEMUN: Mladost - Jedinstvo NB (17), BEOGRAD: Beovuk 72 - [abac (20), ALEKSINAC:napredakMaksi.Konstantin (19), KRAGUJEVAC: Radni~kiStudent-Mladost(^)(19.30). Prva B `enska liga - KRAGUJEVAC:basketstars-Para}in(14),SRBOBRAN: Srbobran Reahem - @elezni~ar(19). Prva srpska mu{ka liga - Sever OXACI:Oxaci-Akademik(19),NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Dunav (17), FUTOG: Veternik - Radni~ki (17.30). Prva `enska liga KSV - BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Vojvodina NISMT(18),NOVISAD:Proleter -^elarevoMT(12.15). Druga srpska mu{ka liga - Sever RUMA:Ruma-Vojka(19),^OKA:^oka -Hajduk(20),FUTOG:FutogTehnomer -Apatin(15.30). ABSElektrokadetskaligaSrbije - ZEMUN: Zemun - Mladost (14.30), BEOGRAD: Crvena zvezda Beograd Fle{ (13), NI[: Nikbak - Star (16), VR[AC: Hemofarm [tada - [abac (15).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga NOVISAD:VaradinBMGgradwa-Kolubara(20,SCSlanabara),OBRENOVAC:TENT-Vojvodina(19),PAN^EVO:DinamoAzotara-Vizura(18),BEOGRAD:Radni~ki-NISSpartak(20).

Viner {tedi{e mu{ka superliga KRAGUJEVAC: Radni~ki - Jedinstvo (SP)(19). Prva`enskaliga- STARAPAZOVA:Jedinstvo-Radni~ki(K)(19),KOSJERI]: Crnokosa - MD Zrewanin (19). Prvamu{kaliga- BEOGRAD:Obili}-Sterija(19),KLADOVO:\erdap -Jagodina(15.30),SMEDEREVO:Smederevo - Novi Pazar junior (20), VELIKO GRADI[TE: VGSK - Borac (19). Druga`enskaliga-sever- FUTOG: Futog-Srem(20),@ITI[TE:@iti{te-Ki0230(17),NOVISAD:NSvolejtim-Kikinda(19). Druga mu{ka liga - sever - RUMA: Sloven - Vojvodina NS seme 2 (17), IN\IJA: In|ija - Bavani{te (19), SREMSKA MITROVICA: Srem Eaton - FOK (17.30), APATIN: Apatin - Mladost Ekspans (15.30), BA^: Partizan-RFU(18). Prvavojvo|anska`enskaliga-centar - FUTOG: Futog vest - @abaq (15.45),VST-Turija(14). Prva vojvo|anska `enska liga - sever-SOMBOR:Volejstars-^oka(17), SUBOTICA: Spartak 2 - Mladost (BP)(12.30). Prva vojvo|anska `enska liga Srem - SREMSKA MITROVICA: Sloga-Srem2(14). Prvavojvo|anska`enskaliga-Banat-KLEK:Klek2-Banat(16.30),VR[AC:Vr{ac-Hercegovina(17). Prvavojvo|anskamu{kaliga-centar - NOVI SAD: Vo{a - Sloven 2 (14),[ID:[id-VojvodinaNSseme3 (18), SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Botafogo (18), KULPIN: Kulpin-MladostEkspans2(17). Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - BA^KA PALANKA: Merkur Spartak2(15.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga - Banat - RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina-Banat(18).

Vaterpolo KupSrbijezamu{karce -NOVI SAD:Vojvodina-Beograd(19),BEOGRAD:PartizanRajfajzen-@AK (18), Baw ic a - Crv en a zvez da (19.30). Kup Srbije za `ene - BEOGRAD: PartizanRajfajzen-Ta{2000(21).

Kuglawe Sup erl ig a (m) - ARAN\ EL OVAC:Metalac-Vodovod(11), Superliga (`) - APATIN: Apatin - Srem (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Kristal (16), BEO- GRAD:EDB-Jedinstvo(15). Prva liga, grupa Vojvodina (m) KAWI@A:Kawi`a-Petrovaradin (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) ZREW AN IN: Ban at - Vojv od in a (16),NOVISAD:Alimenta-Vrbas Dana(14). Prv a vojv o| ans ka lig a (m) SREMSKA MITROVICA: Srem Spartak, BE^EJ: Polet - Kordun (16). Drug a vojv o| ans ka lig a (m) APATIN: Junakovi} Prigrevica Radni~ki(16),VRBAS:VrbasDanaSloboda (16), NOVI SAD: 13. maj Nov i Sad (16), BA^K O GRAD I[TE:Vojvodina-Dunav.

Stonitenis Sup erl ig a, mu{ karc i - BEO GRAD: Partizan - Vr{ac (18), Crvena zvezda - Obili} (17), IMT Bus kompjuters (18), SUBOTICA: Spartak - Stenes (17), Medijana Banat(18). Superliga, `ene - ^OKA: ^oka Vr{ac (17)NI[: Josip Kolumbo Senta(14),KIKINDA:Flip-Vojvodina(11),NOVISAD:NoviSad - Obili} (17),BEOGRAD: Palilula -Ba~kaTopola(16).


kultura

c m y

dnevnik

Класичнабајка ЧонгориТинде,премаделуМихаљаВерешмартија,адаптацијаКатаЂармати, режијаЂерђХерњак,Ујвидекисинхаз/Новосадскопозориште одлучио да прикаже Друштво с овестранестварности–Владара (Золтан Ширмер), Трговца (ДаниелГомбош),Мудраца(Иштван Кереши). Чонгор (Тамаш Хајду)

21

ОБЕЛЕЖАВАЊЕЈУБИЛЕЈАВЕЛИКОГСРПСКОГПРОСВЕТИТЕЉА

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Новос адско позориште на свом репертоару традиционално негујемађарскекласике,башкао и разноврсне сценске жанрове. Михаљ Верешмарти је један од

subota12.novembar2011.

шкисерадњаубрзала,готоводо основних контура, чинећи их исувише поједностављеним оквиром. Карактеристично квалитетна, маштовит а игра која

ОткривањеДоситејеве спомен-бистеуТемишвару У оквиру манифестације Дани српске културе којаовихданатраје уТемишвару,уРумунији данас се одржава свечаност посвећена 200-годишњицисмртиДоситејаОбрадовића.Програм,комећеприсуствоватииМилорадЂурић,покрајинскисекретарзакултуруијавноинформисањепочиње у Чакову, Доситејевом родном месту полагањемвенцапредспомен-кућомвеликогсрпског просветитеља. ЗатимћеуАлејивеликанауТемишварубитиоткривенаДоситејеваспомен-биста. Дани српске културе у Темишвару почели су почетком недеље пројекцијом филма „Монтевидео,Богтевидео“,азатимсупредстављениразличити садржаји којима се промовише српска култура: минисајам српске књиге у Темишвару, концерти, монодраме, ликовна изложба Саве Стојкова, изложба фотографија Јована Мирческог,изложбапосвећенаписцуИвиАндрићу, као и научни симпозијум на тему “Државотворна идејакодЂорђаБранковића,СавеТекелијеиДоситејаОбрадовића“.

УИЗДАЊУ„ПАИДЕИЕ”

Дела лузофонске књижевности најзначајнијих песника и драматичара 19. века, а његова драма „ЧонгориТинде“већјеоцењиванакаонајзначајнијадраматогпериодауМађарској,иакојеВерешмарти остао много значајнији каоепичаррафинираногјезичког умећа. Управо одмеравање снага са оним лирски, у назнакама и метафизички настројеним Шекспиром, са „Сном летње ноћи“, многисматрајудајеидовелодо дела„ЧонгориТинде“,укојемсе силе светлости и таме испречују човекунапутуњеговесреће.Ултимативна потрага испоставља се потрагом за љубављу, иако је она отежана или замућена свешћуомоћивојске,наукеибанкара,какојередитељЂерђХерњак

и Тинде (Габријела Црнковић), пак, већу муку мучиће с вештицомМириђ(СилвиаКрижан),јер закониприродеимајусвојувољу, башкаоионоштојеуњојстворено – људски страсна тежња за потпуношћу. Илустративност ликова употпуњују црни мали људи, шарлатани обучени као клошари, који сузаправоГоблини,усвакојчорби мирођија. Њих са карактеристичним шармом играју Даниел Хуста,AтилаМађар,ГаборПонго. У очигледном, а вероватно и неминовном радикалном краћењу(иликоваитекста),употреби целогпозоришта(сцена,холова, ходника и пролаза), драматур-

краси ансамбл Новосадског позоришта била је испрекидана, често статична и није могла да дође до пуног изражаја. Потенцијална интерактивност због кретања и „саучествовања“ публике и није баш најбоље функционисала у смислу авантуре, највише због тога што је садржај, сем лепоте језика о којој аутор овог текста не може дати сувислу оцену, био исувише познат, предвидив и баналан. Употребљениматеријали,музичкаи ликовна стилизација на нивоу класичнебајке,нештосуштосе препознаје као „за децу“, али та одредбанипоштонебисмелабитидисквалификација. Игор Бурић

ПРВИТОММОНОГРАФИЈЕ

Историјасрпскефилозофије Издавачкакућа„Евро-Ђунти„ саопштила је да је управо изашаоизштампепрвитом„Историјесрпскефилозофије„којије приредилаИринаДеретић. Први том садржи студије и текстове који критички и теоријскиразматрајусрпскуфилозофскубаштинуанитводиљау истраживању историје српске филозофије јесте уверење да осим континуитета постоји и идентитетнашефилозофије,којисеформираоуплодномдијалогу са страним, углавном европским узорима, идејама и мислиоцима. Како је у предговору првог тома,одпланираначетири,написала приређивач Ирина Деретић она види свој задатак да

„критичкипреиспитастаре,донеклевећистраженетеме„.Четворотомна монографија је, према речима приређивача, „посвећенаовојтемељнојобластисвакекултуре,којајеупркос свом непроценљивом значају и резултатима била неоправдано запостављанаунашојпрошлости„. Уовојисторијисеразматрају развојфилозофскихидејаињихових аутора, институције српског филозофског живота, наставафилозофије,односифилозофских и других дисциплина људског духа, те повезаност српскеидругихфилозофија,почевшиодсредњегвекапреконовог века па све до савременог доба.

Издавачка кућа „Паидеиа” представила је три наслова лузофонске књижевности која су изашла током овогодишњег сајма књига.„Паидеиа„ је током протеклих 20 година објавила више од 20дела писаца који припадају лузофонској књижевности -Жоржеа Амада,Паола Коеља,Жозеа Сарамага,Фернанда Песоа,антологију бразилске поезије... Према речима директора и оснивача „Паидеје„Петра Живадиновића,он је планирао да објави шест књига са лузофонског језичког подручја пошто је португалски језик био почасни гост 56.београдског сајма књига, али су за сада штампане приче Ерберта Елдера „Кораци укруг„,ново издање романа Амада „Велика заседа„који је првобитно преведен 1991.године и изабране песме Песое „Познати странац„.. За Живадиновића је једна од мистерија што нико од писаца који су гостовали у Београду није помињао Бразилца Коеља који је неоспорно најпревођенији и најомиљенији аутор из лузофонског подручја које обухвата осам земаља на четири континента и има око 300милиона житеља. Све књиге које је сада објавила „Паидеиа„са португалског је превела Јасмина Нешковић, један од најбољих познавалаца лузофонске књижевности у нашој земљи. Она се сетила да је тачно пре 15година изашла из штампе прва збирка пе-

сама Песое са којом је овај велики песник португалског језика и један од највећих прве половине 20 века први пут представљен српским читаоцима.Она је истакла да је поезија Песое одмах наишла на одличан пријем у Србији и да је затим преве-

Фернандо Песоа

ла још једну збирку,а сада је овим двема додат велик број стихова који никада нису били преведени код нас и добијен је репрезентаивни избор

на 400страна.Песао (1888-1935)је, како је истакла Нешковићева, подстакао у Србији интересовање за португалску књижевност,а он је индиректно и заслужан што је португалски језик био гост београдског сајма јер мото под којим су дошли лузофонски писци он изрекао -да му је „португалски језик једина отаџбина„. Елдера (81)је Нешковићева представила као једног од великих португалских песника који је подједнако познат и као писац приповетки с којима је разбио доминацију омиљеног неореализма у време Салазарове диктатуре и коме је опсесивна тема егзил било да се ради о одласку, носталгији, повратку или само о дилемама отићи или остати. Великан бразилске литературе Жорже Амадо (1912-2001)је постао популаран на таласу латиноамеричке књижевности крајем 70-тих и почетком 80-тих година 20 века иако пише на португалском а не шпанском језику.Како је приметила Нешковићева,неколико година је био скрајнут да би се након његове смрти свет сетио колико је он у истој равни са Сарамагом,Маркесом и Љосом. (Танјуг)

„ЧИКИГЕРГЕЉ”ИЗТЕМИШВАРАГОСТУЈЕ УНОВОСАДСКОМПОЗОРИШТУ/УЈВИДЕКИСИНХАЗУ

„Опасневезе”и„Вишњик” Темишварско позориште“Чики Гергељ” гостује у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз 12.и 13.новембра,сдвепредставекоје су режирали овдашњи редитељи. Првог дана ће играти мјузикл “Опасне везе” у режији Золтана Пушкаша, а другог дана Чеховљев „Вишњик„у режији Шандора Ла-

сла. “Опасне везе” Шодерлоа де Лаклоа, у драматизацији Кате Ђармати (иначедраматургаНовосадског позоршта), а по замисли редитеља Пушкаша су мјузикл. Ово је прича о похлепи, невиности, страсти, превари... све то на музику Ервина Ереша и Андреса Мариана Ортеге, такође овда-

шњихстваралацакојису компоновалимузикузамјузикл„Чаробњак изОза“Новосадскогпозоришта. Темишварски “Вишњик”је,каконајављујуовупредставу, „један од оних који се не заборављају, чиста поезија“. За гостујуће представе нема превода. Н. П-ј.

REPERTOAR

Film

Akteri

Режија:РоландЕмерих Сценарио: ЏонОрлоф Улоге: РисИфанс,ВанесаРедгрејв,РафиСпал,СебастијанаАрместо,ДејвидТјулис,ЕдвардХог, ЏоелиРичардсон

Anonimus

Sadr`aj

Re~ kritike

Племић Едвард де Вере ерл од Оксфорда је са младим позоришнимписцемБеномЏонсоном начинио необичну погодбу. Де Вере ће му дати хрпу својих драмских текстова под условoм да они буду постављенинасцену,алидаЏонсон ником не открије идентитeт њиховогправогаутора.Какосеод прве драме анонимуса покажу успелим и омиљеним код народа расте знатижеља јер сви сумњају дајетоЏонсоннаписао.Стицајем околности, припрости глумац позоришне трупе, извесни бонвиван Вилијам Шекспир почиње да се представља као аутор. За све то време практично кроз две генерације дворских великодостојника одвијајусеполитичкесплеткекоје ће утицати на велике историјске догађаје тог времена на британскомтлу.

Досадасуисписанехиљадестраницаипотрошенојенеколикоживота истраживачапосвећеникадабисеоповрглоилипотврдило,рукунасрце,одувексумњиво,Шекспировоискључивои апсолутноауторство надњеговим делима.Сценаристафилма„Анонимус“ову„голицаву“дилемуустартуразрешава.Шекпирјебиосамоједанприпростиглумацизпровинције,докје „правиШекспир“ерлодОксфорда (РисИфанс),човеквисокогродаијош вишегобразовањаисписатељскогталента.Исвакановасценајепотврдатога,ауовомизванредном,деломначињеницамазаснованомисторијско-политичкомтрилерусмештеномудобаЕлизабетеI(ВанесаРедгрејвиЏоели Ричардсон).ЕдварддеВереилиерлодОксфордајенегдепострани–личнонеучествујеуживотудвораисплеткамакојеокоЕлизабете плетењен главнисаветник ВилијемСесил (ДејвидТјулис),акаснијеињеговсин Роберт (ЕдвардХог).Алионсвевидиисвезна,ито,кријућиидентитет(заплемићајебилодруштвенонеприхватљиводасебавитаквомприземномстварикаквојепозориште) усмераванасцену,дабипукупојасниоствари(јер непостоји иникаданијенипостојала аполитичнауметност). РедитељЕмерихпрослављенхоливудскимспектаклима(Даннезависности, Годзила, Данпослесутра,2012...).следећиочитоодличансценаристичкипредложак,показаоједаживотност,икадатребаповишенуенергичност, можедаунесеиуфилмепохенаправиначинсебавећиињеговомдрамском садржином.Затојеимаомаксималнуподршкуизванреднеглумачкеекипе. Мада,мождазанечијиукуссувишетранспарентно,„Анонимус“јеједанод онихузбудљивихиинтелигентнихфилмоваоуметности(позоришту),људскојприродиитрагедијамавладараињиховихполитика,поправилунесклонихбилокаквимпоетикама. В. Црњански


22

svet

subota12.novembar2011.

dnevnik

KRIZAUITALIJIIEKONOMSKEREFORME

UKRATKO

Senatizglasaozakon Sirijusvakodnevno obuyetu potresajuneredi

Spomen-plo~a NikoliTesli PRAG, BEOGRAD : Ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} i ~e{ki poslanik Vitjezlav Jandak otkrili su ju~e spomen-plo~u na{em slavnom nau~niku Nikoli Tesli u Pragu. Spomen-plo~a je otkrivena na ulazu u zgradu u kojoj je Tesla stanovao tokom boravka u ~e{koj prestonici, u kojoj, prema zvani~nim podacima, `ivi sada vi{e od 3.500 Srba. Poslanik Jandak je podr`ao ovaj projekat kada je bio ministar kulture, a sve~ano otkrivawe spomen polo~e Nikoli Tesli odr`ano je u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Pragu, saop{teno je iz Ministarstva za dijasporu. Ministar Sre}kovi} je na sve~anosti ukazao da „lik Nikole Tesle i grandiozan zna~aj wegovog dela i danas izazivaju ose}awe divqewa i po{tovawa”. „Ciq nam je da osvetlimo sve pojedinosti i otrgnemo od zaborava ~iwenice koju su obele`ile `ivotni put nau~nika koji je dao epohalni doprinos u razvoju moderne nauke”, istakao je Sre}kovi}.Dani srpske kulture u Pragu odr`ani su od 9. do 11. novembra u organizaciji Udru`ewa Sveti Sava pod pokroviteqstvom Milana [tjeha, predsednika Senata ~e{kog Parlamenta. (Tanjug)

RIM, BRISEL: Italijanski Senat odobrio je ju~e kqu~ne ekonomske reforme koje je zahtevala Evropska unija, ~ime je otvoren put da premijer Silvio Berluskoni ve} ovog vikenda podnese ostavku, a nova vlada bude formirana. Senat je sa 156 glasova „za” i 12 glasova protiv izglasao buxetski zakon, koji sadr`i reformske mere. I Dowi dom parlamenta trebalo bi da danas da odobri ovaj zakon, preneo je AP. Premijer Silvio Berluskoni je najavio da }e podneti ostavku odmah po{to Parlament usvoji reforme. Postoji vi{e nagove{taja da bi se na ~elu nove prelazne vlade mogao na}i ugledni ekonomista Mario Monti, koji je ju~e u Senatu do~ekan ogromnim aplauzom. Monti je zvani~no postavqen za do`ivotnog senatora. Italijanski predsednik \or|o Napolitano imenovao je pre dva dana Montija, nekada{weg evropskog komesara za konkurenciju, za tu funkciju. Nova vlada trebalo

bi da sprovede jo{ te`e reforme kako bi izvukla Italiju iz ekonomske krize nalik Gr~koj, koja bi mogla da zapreti postojawu ~itave evrozone i izazove globalnu recesiju, navela je ameri~ka agencija. [ef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), Klaus Regling, pozvao je ju~e Italiju da brzo reaguje kako bi uverila tr`i{ta u svoju finansijsku i politi~ku stabilnost i dodao da je Fond spreman odmah da pomogne toj zemqi, ukoliko se to od wega zatra`i. Regling je u intervjuu nema~kom dnevnom listu „Zidoj~e cajtung” rekao: „Italija nema mnogo vremena na raspolagawu da bi razuverila tr`i{ta. Toj zemqi je potrebna vlada {to je pre mogu}e”, prenela je agencija AFP. Italija se nalazi u politi~kom vakumu nakon {to je premijer Silvio Berluskoni po~etkom sedmice najavio da }e podneti ostavku zbog pogor{awa du`ni~ke krize koja se

AMAN: Sirijske snage bezbednosti ubile su ju~e devet osoba, a demonstranti su pozvali Arapsku ligu da suspenduje ~lanstvo Sirije zbog nastavqawa nasiqa. Lokalni aktivisti u Homsu, u kome je bilo najvi{e `rtava od po~etka protesta protiv predsednika Ba{ara alAsada u martu mesecu, su izjavili da su snage bezbednosti ubile sedam civila i jednog dezertera. Sa svoje strane Sirijska organizacija za qudska prava navodi da je jo{ jedan mu{karac ubijen u severnoj provinciji

MarioMonti,do`ivotni senator

{iri Evropom. Zbog nervoze na tr`i{tu u vezi italijanskog duga od ~ak 1,9 biliona evra, tro{kovi zadu`ewa te zemqe su ove sedmice porasli na zabriwavaju}ih sedam odsto, iako su ju~e pali na 6,9 odsto. (Tanjug)

IAEAOSTEPENURADIOAKTIVNOSTIUEVROPI

Detektovan radioaktivanjod

Stro`apravila zanovinare PEKING: Kineske vlasti su najavile nova, stro`a pravila za pona{awe novinara, pi{e „Wujork tajms”, ukazuju}i da se radi o jednoj u nizu akcija Pekinga koje su preduzete radi kontrole glasina i smawivawa uticaja mikroblogova na Internetu, kojih je u Kini sve vi{e. Generalna uprava za {tampu i publikacije Kine saop{tila je na svom sajtu da se novinarima zabrawuje da u svoje izve{taje uvr{}uju neproverene informacije dobijene preko Interneta i SMS poruka. Novinarima se tako|e nala`e da za „kriti~ne” informacije moraju imati najmawe dva izvora i da moraju li~no obaviti intervjue kad prikupqaju podatke.Neta~ni izve{taji moraju biti pra}eni ispravkama i izviwewima. Ozbiqniji prekr{aji mogu voditi ka suspenziji, pa ~ak i ka povla~ewu novinarske dozvole koju izdaje vlada. „Neta~ni izve{taji ne samo {to nanose ozbiqnu {tetu interesima ume{anih strana ve} ozbiqno podrivaju integritet medija, pa ~ak i ozbiqno uti~u na socijalni i ekonomski poredak”, saop{tila je uprava sa {tampu i publikacije Kine. (Tanjug)

ARAPSKO PROLE]E

BE^: Veoma niski nivoi radioaktivnog joda 131 detektovani su u Evropi, saop{tila je ju~e Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Pove}ana radioaktivnost najpre je otkrivena u ^e{koj o ~emu je obave{tena IAEA, a izve{taji o ve}oj koncentraciji radioaktivnog joda 131 sti`u i iz Ma|arske. Veruje se, me|utim, da radioaktivne ~estice ne predstavqaju rizik po javno zdravqe, navela je IAEA, a preneo Rojters. Agencija, sa sedi{tem u Be~u, koja radi pri Ujediwenim nacijama, saop{tila je da poku{ava da utvrdi iz-

DanaDrabova

Minimalnopove}aweradioaktivnosti registrovanoje5.novembranastanicama uBudimpe{tiiMi{kolcu,naistokuzemqe,ali jetodalekoispodnivoana|enihposleFuku{ime (DrGeza[afrani) vor radioaktivnosti za koju se, kako je navela, ne veruje da poti~e iz o{te}ene nuklearne elektrane u japanskoj perfekturi Fuku{ima. IAEA je saop{tila da je informaciju o pove}anoj koncen-

traciji radioaktivnog joda najpre dobila iz ^e{ke, kao i da je re~ o izotopu sa kratkim vremenom poluraspada od osam dana, naveo je Bi-Bi-Si. ^e{ka agencija za nuklearnu bezbednost je saop{tila da je od kraja oktobra regi-

strovala radioaktivni jod 131 na vi{e stanica i da je obavestila IAEA sa namerom otkrivawa wegovog izvora. [ef ~e{ke agencije Dana Drabova izjavila je da je do curewa radioaktvnog joda mo`da do{lo prilikom proizvodwe lekova.Radioaktivni jod sigurno ne poti~e iz nuklearne elektrane, rekla je Drabova i dodala da je gotovo sigurno izvor u inostranstvu. Ma|arska je detektovala minimalno pove}awe radioaktivnog joda 131 na dve stanice pro{le sedmice, ali ne postoji opasnost po javno zdravqe, saop{tio je direktor Istra`iva~kog instituta za radiobiologiju dr Geza [afrani. On je rekao da je minimalno pove}awe radioaktivnosti registrovano 5. novembra na stanicama u Budimpe{ti i Mi{kolcu na istoku zemqe, ali da je to „daleko ispod nivoa na|enih posle Fuku{ime”. Od havarije u Fuku{imi, nakon razornog zemqotresa i cunamija, pro{lo je vi{e od sedam meseci, a desetine hiqada qudi jo{ ne mogu da se vrate u svoje domove u krugu od 20 kilometara oko postrojewa i pojedinim udaqenijim oblastima.Procewuje se da }e za potpunu dekontaminaciju biti potrebno nekoliko decenija. (Tanjug)

Idlib. Na transparentima koje su demonstranti nosili u Homsu od Arapske lige, koja je 2. novembra objavila plan za okon~awe nasiqa i po~etak dijaloga izme|u Asada i wegovoh protivnika, se tra`i da suspenduje Siriju iz svog ~lanstva, prenosi Rojters. Ujediwene nacije procewuju da je u Siriji od 15. marta ubijeno 3.500 qudi {irom zemqe, a Hjuman Rajts Vo~ je saop{tio ju~e da su sirijske snage posle 2. novembra ubile najmawe104 osobe. (Tanjug)

NATOzabrinut zbogistrage zlo~inauLibiji BRISEL: Pojedine ~lanice NATO-a su zabrinute zbog najave istrage tu`ila{tva Me|una rod nog kri vi~ nog su da (MKS) u Hagu, po{to postoje sumwe da su tokom nedavnih napada na Libiju izvr{eni ratni zlo~ini. Javni tu`ilac MKS Luis Moreno Okampo izjavio je da postoje sumwe o krivi~nim delima koje su izvr{ile NATO snage u Libiji. “Ti slu~ajevi }e biti ispita ni ne za vi sno i ne pri stra sno”, rekao je on, prenosi agencija Aso{ijeted pres .To, me|utim, ne zna~i da je ve} otvorena zvani~na istraga protiv NATO-a i da se ispituju konkretni zlo~ini. Neke zemqe NATO-a su zbog toga zabrinute, ali su zasad u Alijansi primetno suzdr`ani u komentarima. U NATO su uvek isticali da su vojne operacije u Libiji obavqane u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN da bi se „za{titili civili i civilima naseqena mesta koja su bila pod

pretwom napada snaga Moamera Gadafija”. U Rusiji, Kini i Afri~koj uniji su, me|utim, uporno upozoravali da je NATO zlo upo trebqavao li mi te koji su bili postavqeni u rezolucijama Saveta bezbednosti UN o Libiji, kako bi se ubrzao pad Gadafijevog re`ima. Tu`ilac Okampo nije obrazlagao ove protiv NATO-a, niti je objasnio ko stoji iza wih. Avi o ni NA TO-a su od marta do oktobra izveli 9.600 napada na ciqeve u Libiji i razorili hiqadu tenkova i drugo naoru`awe. Tokom operacija bombardovani su „komandni i kontrolni centri”, ukqu~uju}i i rezidencijalne ku}e pukovnika Gadafija. Prema agencijskim izve{tajima, francuski avioni su napali kolonu u kojoj se nalazio Gadafi, kada je po ku {ao da na pu sti rod ni Sirt. On je posle toga navodno zarobqen i ubijen, {to tako|e treba ispitati, jer je to, ako je ta~no, tako|e ratni zlo~in. (Tanjug)

Upozorewe{efa Pentagona VA[INGTON: Vojna akcija protiv Irana mogla bi da proizvede „ne`eqene posledice” u regionu, izjavio je ameri~ki sekretar odbrane Leon Paneta, samo nekoliko sati po{to je Teheran upozorio da bi napad na wihova nuklearna postrojewa bio do~ekan „gvozdenom pesnicom”. Paneta, rekao je da se sla`e sa procenama wegovog prethodnika Roberta Gejtsa da bi napad na Iran samo odlo`io wegov nuklearni program, za koji Zapad veruje da ima za ciq proizvodwu atomske bombe. “Morate biti oprezni da ne proizvedete ne`eqene posledice tamo”, rekao je Paneta novinarima u Pentagonu upitan o wegovom stavu povodom mogu}ih vojnih udara. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DMITRIJMEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je ju~e uverewe da }e Rusija, zahvaquju}i ekonomskom razvoju u ovoj godini, lak{e prevazi}i mogu}i drugi talas globalne ekonomske krize.”Postoje razli~ite prognoze ali situacija je, u celini gledano, u Rusiji ~ak ne{to boqa nego u mnogim evropskim zemqama, izjavio je ruski predsednik agenciji RIA Novosti.

JULIJATIMO[ENKO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko, koja je ve} osu|ena na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja sada je optu`ena i za izbegavawe pla}awa poreza, kra|u i prikrivawe deviznog prihoda, saop{tile su poreske vlasti u toj zemqi. Ove optu`be vezuju se za period dok je bila direktorka gasne trgovinske komapanije Ukrajine.

KNUTSTORBERGET Norve{ki premijer Jens Stoltenberg saop{tio je ju~e da ministar pravde Knut Storberget podneo je ranije najavqenu ostavku, koju je odlo`io nakon masakra na ostrvu Utoja i bomba{kog napada u centru Osla u julu. Mesto ministra pravde u vladi preuze}e dosada{wa ministarka odbrane Grete Faremo, koju }e na du`nosti zameniti dr`avni sekretar.

Keopsovapiramidazatvorenazbogglasina KAIRO: Egipatske vlasti za antikvitete zatvorile su za posetioce Keopsovu piramidu u Gizi, posle glasina da je jedna grupa htela da 11. 11. 2011. u 11.11 sati izvede duhovnu ceremoniju. [ef nadle`nih vlasti Mustafa Amin saop{tio je da }e najve}a piramida u Gizi biti zatvorena za posetioce do subote ujutru, zbog „neophodnog odr`avawa”. Zatvarawe piramide usledilo je posle nepotvr|enih izve{taja lokalnih medija da bi nepoznata grupa poku{ala da izvede „jevrejske ili masonske” obrede na tom mestu, veruju}i u misti~ne mo}i piramide, u simboli~nom trenutku koji je obele`io broj jedan. Amin je, me|utim, izjavio da su takvi izve{taji „potpuno neistiniti”, preneo je AP. Direktor kompleksa Ali al-Asfar je rekao da je bilo potrebno odr`avawe piramide posle velikog broja posetilaca tokom muslimanskog praznika Kurban bajrama. Al-Asfar je izjavio je da je pro{le sedmice odbijen zahtev jednoj egi-

patskoj kompaniji da organizuje doga|aj pod nazivom „zagrli piramidu”, kada bi 120 qudi okru`ilo piramidu dr`e}i se za ruke. Druge dve piramide, brojne grobnice i Sfinge koje se nalaze na tom mestu ostale su otvorene za posetioce. Velike piramide spadaju u najve}e turisti~ke atrakcije u Egiptu. (Tanjug)


BALkAn

c m y

dnevnik

GLAVNITU@ILACVILIJAMSONUALBANIJI

Po~elaistraga otrgoviniorganima TIRANA: Glavni tu`ilac specijalnog istra`nog tima EU za ispitivawe navoda o trgovini qudskim organima na Ko so vu, Ame ri ka nac Xon Klint Vilijamson, zapo~eo je

dr {ku u is tra zi, pre no se agencije. Portparoli albanske vlade su odbili da iznesu detaqe sa ovih susreta, a poseta Vilijamsona se nastavqa i danas.

{ani u organizovani kriminal i trgovinu qudskim organima. Marti je u svom izve{taju napisao da su oni dr`ali pritvor ne cen tre na al ban skoj

subota12.novembar2011.

23

HRVATSKA INTERVJUHRVATSKOGPREDSEDNIKA„NEZAVISNIMNOVINAMA”

HrvatiuBiHnisu mawina

BAWALUKA: Hrvtski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da put ka kona~nom pomirewu na prostoru biv{e Jugoslavije zna~i da „svako treba da po~isti ispred svojih vrata”. Hrvatski predsednik u intervjuu bawalu~kim „Nezavisnim novinama”, ponovio da odgovorni za ratne zlo~ine nikada i nigde ne mogu izbe}i pravdu i da primarna odgovornost za ka`wavawe tih zlo~ina treba da bude na zemqama ~iji su gra|ani osumwi~eni ili dokazano odgovorni za wih. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da Hrvati u Bosni i Hercegovini nisu mawina, ve} jedan od tri konstitutivna naroda u toj zemqi. On smatra da su svi va`ni me|unarodni faktori uo~ili institucionalnu neravno-

pravnost Hrvata u BiH, kao i politi~ki predstavnici ostala dva konstitutivna naroda u BiH. „Hrvati su integralni deo bosanskohercegova~ke istorije, a siguran sam i konstruktivan deo wene budu}nosti - ali moraju imati ista prava i iste {anse kao i ostali”, rekao je hrvatski predsednik u intervjuu za bawalu~ke Nezavisne novine.

Upitan {ta misli o zakonu o poni{tavawu optu`nica Srbije, Josipovi} je kazao da je ve} rekao svoje mi{qewe o tom dokumentu, kao {to je, kako je rekao, izneo i svoj stav o optu`nicama koje su „nekriti~ki preuzete iz jednog sasatva koji je bio sa druge strane prava, a sam je proizveo najgore zlo~ine”. „Zakon je lo{, po mom mi{qewu suprotan Ustavu”, naveo je on. Josipovi} smatra da dr`ave treba me|unarodnim ugovorom da re{e pitawe nadle`nosti za kazneni progon tako da bude potpuno jasno kako smo opredeqeni da svaki zlo~in bude ka`wen, ali i da se izbegnu ishitrene optu`be koje unose nesigurnost me|u qude i proizvode ozbiqne i nepotrebne politi~ke probleme.

ISTRAGAOFINANSIRAWUHDZ-a

Yon Klint Vilijamson

u Albaniji istragu o navodima da je kriminalna mre`a prodavala organe zarobqenih civila tokom rata 1998-1999. godine, saop{tio je ju~e jedan zvani~nik albanske vlade. U tom svojstvu Vilijamson se pre dva dana sreo s premijerom Saqijem Beri{om i sa javnim tu`iocem Ina Ramom, naveo je isti izvor koji je tra`io da ostane anoniman. Vilijamson je od visokih albanskih zvani~nika zatra`io po-

Ku}a u kojoj se sumwa da je izvr{en zlo~in

Euleks je u junu formirao speci jal ni tim is tra`i teqa i tu`ilaca zadu`enih da pokrenu preliminarnu istragu povo dom iz ve {ta ja iz ve sti o ca Saveta Evrope Dika Martija, objavqenog decembra pro{le godine. Na ~elu ovog tima nalazi se Vilijamson. U tom izve{taju Marti je izneo da su visoki komandanti Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), me|u kojima i premijer Kosova Ha{im Ta~i, ume-

granici u kojima su ubijani za ro bqe ni ci vi li, ve }i nom Srbi, a wihovi organi prodavani na crnom tr`i{tu. I Ta~i i Albanija su negirali ove optu`be i odbaciji izve{taj Martija. Tada je Albanija, i pored toga {to je optu`be okvalifikovala kao „la`ne”, saop{tila da je otvorena za svaku istragu na svojoj teritoriji, kao i da je spremna da pomogne istragu koja }e dovesti do istine. (Tanjug)

Gr~kaimanovuvladu ATINA: Novi gr~ki premijer Lukas Papademos i ~lanovi wegovog kabineta polo`ili su ju~e zakletvu, u prisustvu {efa dr`ave Karoqasa Papuqasa i poglavara Gr~ke pravoslavne crkve, arhiepiskopa Jeronimosa. „Nova vlada jedinstva u~ini}e sve {to je u wenoj mo}i da bi re{ila probleme zemqe”, izjavio je Papademos u razgovoru sa odlaze}im premijerom Jorgosom Papandreuom. „Verujem da }emo, uz saradwu i jedinstvo svih, posti}i `eqene rezultate”, dodao je novi predsednik vlade. Zadatak nove vlade, koju ~ini 48 ~lanova iz tri partije -

Lukas Papademos

dosad vladaju}eg PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajwe desni~arske partije LAOS, bi}e da sprovede program mera koje je usvojila

DODIKUPUTIOPISMOSAVETUBEZBEDNOSTIUN

Inckoseme{a udnevneteme

BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je pismo Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, u kojem je optu`io visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da nastavqa s „pau{alnim i neargumentovanim optu`ivawem RS za navodno postupawe mimo Dejtonskog sporazuma”. Dodik smatra da je do{lo „krajwe vreme da visoki predstavnik prestane da se me{a u dnevnopoliti~ke teme, koje su u svakom dru{tvu iskqu~ivo unutra{we”. Pismo koje je Dodik uputio UN objavqeno je na wegovoj internet stranici, a u wimu se, izme|u ostalog, tvrdi da je ciq Inckovog izve{taja o stawu u BiH da se „odr`i predstava o neophodnosti prisustva visokog predstavnika u svim pitawima od zna~aja u BiH, bilo da se ona ti~u primene Dejtonskog sporazuma ili je re~ o teku}im pitawima od iskqu~ivo lokalnog zna~aja i u potpunosti u nadle`nosti doma}ih struktura”, prenela je Fena. Dodik optu`uje Incka „za pristranost s ciqem da dovede u zabludu, kao i da opet ne nudi ni

jedan konkretan primer kr{ewa Dejtonskog sporazuma, ali ga to ne spre~ava da te te{ke optu`be iznese na vi{e mesta u svom izve{taju”. „Meni je odavno jasno da visoki predstavnik u nedostatku stvarnog posla koji mu je dat aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, a koji se ti~e nadzirawa primene Dejtonskog sporazuma, poku{ava da se uplete u lokalna pitawa i da se de fakto pona{a kao jedna od strana u BiH”, rekao je Dodik. On tako|e smatra da se Incko me{a u `ivotna, politi~ka, ekonomska i finansijska pitawa BiH. „Da li BiH mo`e da bude tretirana kao suverena i nezavisna zemqa ukoliko me|unarodni predstavnik pola`e prava da se upli}e u pitawa formirawa organa vlasti, usagla{avawa buxeta i raspodele prihoda od indirektnih poreza”, pita se Dodik. On tvrdi da se RS bori za pravednu rapodelu poreznih prihoda izme|u razli~itih nivoa vlasti, i navodi da RS ne osporava nadle`nosti BiH niti ru{i sistem indirektnih poreza, ali insistira na politici „~istih ra~una”. (Tanjug)

Evropska unija, kako bi se izbegao bankrot zemqe koji bi mogao da ugrozi monetarni sistem cele EU. Papademos (64), biv{i potpredsednik Evropske centralne banke, imenovan je prekju~e, posle dve sedmice politi~ke krize koja je razbesnela evropske lidere i u`asnula Grke. Ve}inu mesta u novoj vladi dobio je PASOK, a va`an sektor finansija zadr`ao je dosada{wi ministar Evangelos Venizelos. Za {efa diplomatije je imenovan Stavros Dimas, biv{i komesar EU za za{titu okoline, a ministar odbrane je Dimitris Avramopulos. (Tanjug)

RUMUNIJA

Hap{ewa zbog korupcije BUKURE[T: Rumunska policija je uhapsila gradona~elnika Klu`a, grada na zapadu zemqe, po{to je osumwi~en da je primao mito i name{tao poslove.Prema tu`ila{tvu, gradona~elnik Klu`a Sorin Apostu, ~lan vladaju}e Demokratsko liberalne stranke, tra`io je i dobio mito od 94 hiqade evra da bi namestio neke poslove u svom gradu koji ima vi{e od 300 hiqada stanovnika.Rukovodstvo vladaju}e stranke suspendovalo je gradona~elnika Klu`a dok se ne zavr{i istra`ni postupak. Rumunija je ~esto na udaru kritika u EU zato {to nije dovoqno uradila u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Finska i Holandija su se nedavno usprotivile da Rumunija (i Bugarska) postane ~lan {engenske zone zato {to je jo{ uvek nedovoqno uradila u oblasti vladavine prava.Prema podacima na koje se poziva agencija Rojters, Rumunija je po korupciji na tre}em mestu u Evropskoj uniji. Vlada poku{ava da zao{tri borbu protiv zloupotreba u toj oblasti, ali u EU ka`u da je to jo{ nedovoqno. (Tanjug)

Poku{ajbla}ewa JadrankeKosor ZAGREB: Predstavnici vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ispitani su ju~ u sedi{tu Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) u okviru istrage o nelegalnom finansirawu te stranke. Prethodno je u USKOK-u ispitana i Nevenka Jurak, vlasnica firme “Fimi media” preko koje je navodno izvla~en novac iz dr`avnih preduze}a i ministarstava i delom se slivao u „crni fond” HDZ. Advokat HDZ-a Vladimir Gredeq rekao je novinarima da se istraga ne vodi protiv HDZ-a ve} na~ina vo|ewa te stranke od 2003.

godine do 2. jula 2009, kada je mesto predsednika stranke napustio Ivo Sanader. Gredeq je odbacio odgovornost stranke za eventualna krivi~na dela pojedinaca protiv kojih se vode postupci. „To su teze onih koji `ele po svaku cenu uvu}i u ovo blato Jadranku Kosor, predsednicu HDZa, diskreditovati je i na taj se na~in obra~unati sa strankom koju vodi, iako se radi o jedinoj osobi s kojom Hrvatska ima {anse za boqu budu}nost”, dodao je Gredeq. Predstavnik HDZ-a na ispitivawu Damir Sesve~en rekao je kratko da je ispitivawe pro{lo korektno, ali nije `eleo da odgo-

vara na pitawa novinara. Prethodno je u USKOK-u ispitana Nevenka Jurak. Wen advokat je rekao da su dali iskaz u odnosu na pro{irenu istragu u slu~aju „Fimi media” i dodao da je Jurak iscrpno odgovarala na pitawa. „Verujem da je na{a funkcija u ovom predmetu time gotova”, rekao je advokat, ali nije `eleo da odgovori na pitawe novinara da li je Jurak priznala krivicu. Istraga o slu~aju “Fimi media” vodi protiv 19 osoba ukqu~uju}i i biv{eg premijera i {efa HDZ-a Ivu Sanadera, nekoliko biv{ih i sada{wih strana~kih funkcionera, ali i HDZ-a kao pravnog lica.


24

GLOBUS

subota12.novembar2011.

М

dnevnik

Снаја – свекрва1:0

ушкарац је избацио мајку са венчања, јер се противила склапању брака са будућом снајком. О „љубави” између снаје и свекрве је испричано безброј прича и исто толико вицева, али мржња једне жене из Неваде према будућој снаји, због чега је чак прекинула синовљево венчање, препричаваће се дуго. Мушкарац из Неваде приведен је у полицијску станицу након што је из цркве, у којој се у том тренутку венчавао, изнео мајку која је дошла да спречи склапање брака. Локална штампа пише да се мајка гласно противила у цркви, па ју је син изнео на рукама. „Венчање је прекинуто, а све зато јер је мајка гунђала”, рекао

је волонтер методистичке цркве у Карсон Велију Џим Џејмисон. „Не знам зашто је хтела да прекине венчање, али је син стао на страну своје будуће жене”,

Сећателисевувузела К

омшије једне младе Британке памтиће их још дуго, а она ће морати да потражи нови стан. Тони Николсон (19) правила је неколико месеци у свом стану вувузела журке које је рекламирала преко сајта Фejcбук, и све госте позивала да обавезно понесу инструмент од којег је свет „одлепио” током Мундијала 2010. у Јужној Африци. Целоноћне вувузела журке толико су излуђивале комшије, да је студенткиња пријављена и газде су је

рекао је он и додао да је у цркву убрзо стигла и полицијска патрола. Младожења је приведен и против њега ће бити поднета пријава за ремећење мира.

Замалода промашиш Д

избациле из стана. Вувузела може да достигне јачину од око 130 децибела, што је еквивалент проласку авиона на малој висини, а „милозвучност” тог инструмента упоређивана је са ројем бесних пчела или стампедом слонова. Тони и њено друштво од око 40 љубитеља вувузеле мораће да пронађу ново место за окупљање, пошто је студенткиња избачена из стана у Кенту.

а је циљао, сигурно не би успео да изведе овако прецизан захват. Човек који се претходно сигурно добро намучио да претестерише високо и прилично дебело стабло, успео је да исто обори, и то равно на хаубу свог камиона. Гурао га је и гурао, док није успео. А онда је зажалио… Када је дрво затресло хаубу, од које није остало готово ниста, човек се очајницки ухватио за главу. А шта му је друго и преостало?!

Децо,једном сеживи А

графена Васиљевна из Русије себи је за 80. рођендан написала листу ствари које мора да уради пре него што умре, а међу њима је била и крађа коња, како би га јахала по комшилуку. Бакица се увукла у комшијску шталу у Цверцкаји, оседлала коња Лајма и одгалопирала у поље. Када се вратила након сат времена, комшија ју је чекао са полицијом. Аграфена није ухапшена, али су је полицајци изгрдили. „Испунила сам сан који сам одувек имала, пошто никада нисам имала прилику да јашем коња. Баш ме брига за грдње, нису свесни шта ћу тек да урадим”, поручила је бака. Она је додала да на списку ствари које мора да уради има „још већих лудости”, и да комшилук тек чекају невоље. „Знам да немам још много времена и планирам да га искористим на најбољи могући начин”, рекла је она.

Напоље,барабе

Г

рупа редовних гостију није дозволила лоповима да опљачкају њихов омиљени паб. Када су покушали да опљачкају један паб у Манчестеру, пљачкаши нису ни слутили да он има тако верне муштерије. Када су наоружани пљачкаши ушли у паб „Сaлван” у намери да однесу новац из касе, стални гости су их зауставили гађајући их столицама, и још понечим што име је пало под руку. На снимку сигурносне камере се виде три пљачкаша која улазе у локал у тренутку када су стални гости пили последња пића те вечери, негде пред затварање. Очекивали су лаган посао, али су се гадно преварили. „Пљачкаши су очекивали да у пабу неће бити гостију, али су се преварили. Морам да похвалим храбре људе који су их заустави-

О

Дајтевина,хоћулом

ва песма пашће на памет свима који погледају видео, али не и власницима и запосленима у радњи. У продавници „Супериор” у Шебојгану, у Висконсину, дошло је до необичне незгоде - полица са вином дуга више од 20 метара изненада се срушила, и

ли. Они нису бринули за своју безбедност када су се сукобили са наоружаним пљачкашима. Радимо на томе да се осумњичени

што пре идентификују и приведу правди”, изјавио је детектив Ендру Тејлор из британског Скотланд јарда.

Мислишдасибољиоднинџе?

К

омичарска трупа ImprovInToronto извела је перформанс који је поштено испрепадао мушкар-

чине. Огранак комичарске трупе Improv Everywhere из Канаде, извео је необични перформанс на улицама Торонта. „Комичар из трупе се маскирао у нинџу и стао на прометну улицу, док је испред њега стајао натпис „туци се са мном”. Већина пролазника је само бацила поглед и продужила даље, али је један младић желео да покаже шта зна. Закорачио је ка „ратнику”, подигао мач који се налазио испред нинџе, а онда је из оближње шуме истрчало двадесетак маскираних ратника који су кренули да га „бију”. Младић је почео да бежи колико га ноге носе, али су га нинџе убрзо стигле и „казниле”.

Rusiizgubili kosmi~ku sondu oku{ajidaseuspostaviveza sa komandama na automatskojme|uplanetarnojstanici „Fobos-Graund” za sada nisu uspeli,jaqaruska{tampa,prenose}i i opre~ne procene stru~wakadali}etobitimogu}e i kada bi sonda, koja nije uspela da stupi na putawu ka Marsu, mogla da padne na Zemqu. Trenutno se „Fobos-Graund” nalazinaputawiuorbiti~iji jevrhunacna346kilometara,a ta~ka najbli`a Zemqi 207 kilometara. Izvor agencije Interfaks iz kosmi~kog sektora navodidasu{ansezaspassonde „prakti~nojednakenuli”. Zadatak sonde, lansirane 9. novembra uz pomo} rakete „Zenit-2” sa kosmodroma Bajkonur, jestedastignedoFobosaidana Zemquavgusta2014.dopremi200 grama uzorka tla sa tog prirodnogsatelitaplaneteMars.

P

разбило се неколико хиљада флаша. Запослени у „Супериору” слагали су флаше на следећу полицу, када се одједном полица крај зида срушила, „пославши” на под око 7.000 флаша вина. Цунами од вина натерао је запослене у трк, а штета се процењује

на више десетина хиљада долара. Управа радње нема објашњење зашто је дошло до рушења, али признаје да је полица стара више од 30 година, па је вероватно било само питање времена када ће се срушити. На срећу, нико није повређен, а запослени су хаос почистили за само један дан.


dnevnik

OGLASi

subota12.novembar2011.

25


26

subota12.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non stop, garancija. Telefoni: 021/6393-737, 064/160-47-25. 41261 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefoni: 062/367376, 064/261-3610. 41107

PRODAJEM ikonu sv. Arhangela Mihajla u orahovini 30h50cm, ru~ni rad sa Ohrida. Telefon 061/112-56-52. 41400 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 41220

SADNI materijal za vi{egodi{wi rasad mente i melise. Telefon 063/1100-872 41103

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ko{tanog oboqewa, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminacija 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 41147

VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2, u komadu, posle 19 ~asova. Telefoni: 061/654-5-668, 021/310-57-46. 41156

^UVAMO stare osobe i nudimo pomo} u ku}i. Telefon 064/0677965. 41297

GRBAVICA - izdajem dvosoban stan sa gara`om, na du`e vreme. Telefon 064/8266691. 41424 IZDAJEM dvosoban stan, Cara Lazara, 58m2, drugi sprat, kablovska, telefon, topla voda, plakari, 180 evra. Telefoni: 021/66-199-43, 064/160-91-40. 40737 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/7653632.41053 IZDAJEM stan 34m2, Ul. Do`a \er|a br. 8. Telefoni: 021/845916, 064/3177-927. 41288

PRODAJEM veoma povoqno stan na IV spratu 80M2 u strogom centru grada u „Prezidentovoj„ zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41397

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36 m2 Cara Du{ana 8a. Veliki parking, mala zgrada, ~ista, tiha. Cena 43.000e. Telefon 063./531-121. 41174

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689. 41373 UKWI@EN, dvosoban na Bulevaru oslobo|ewa 66, blizu Dnevnikove zgrade, 52m2, IV sprat, dvori{na strana, cena 53.000. Telefon 064/1325417. 41210 PRODAJEM nov, 2.0 stan, 53.50m2, Grbavica, Hopovska 2/II ima lift, cena 65.300e. Telefon 063/511-001, iskqu~ene agencije. 41305

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 41263

EKSKLUZIVNO, VEOMA POVOQNO!!!prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5m uz budu}i hotel „HOLYDEY INN„ idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”- a. Informacije na telefon 063/475-765. 41396 LOKAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u „Prezindentovoj„ zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41398 LOKAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u „Prezidentovoj„ zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41399 IZDAJEM lokal 25m2 Somborski bulevar 24, pripremqen za frizere, pekare ili pe~ewara pili}a. Telefon 063/511-001. 41306

IZDAJEM gara`u 34m2 u suterenu, Tolstojeva 2, cena 60 evra. Telefon 063/658-637, Ivan. 41086 IZDAJEM gara`u na Limanu II, Ul. Bo{ka Buhe 10. Telefon 454934. 41287

PRODAJEM pi{toq marke „CZ” M-88A kal. 9para, fabri~ki broj 36333. Telefon 064/80623-71. 41253

POTREBAN komercijalista za promociju usluga specijalisti~ke ordinacije (interna medicina, estetska hirurgija). Zvati posle 14 ~asova. Telefon 063/536-088. 40729 HITNO tra`im zubnog - tehni~ara za metal-keramiku. Telefon 063/658-637, Ivan. 41087 POTREBNI konobari za rad u restoranu. Telefon 064/16-12358. 41168

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/57-95-753, 063/12-43-190, 065/57-96-056. 41377 PRODAJEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 41381 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495. 40872 KUPUJEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 41133

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

dragom

PeriMati}u izRakovca

Puno smo te voleli i ti si nas puno voleo, tvoja qubav i dobrota, celog `ivota, nedostaja}e nam.

Tuguju za tobom: sestra Slavka, sestri~ina Sowa, zet Sa{a i unuka Tijana.

41449

Posledwi pozdrav stricu i deveru

dragom

PetruMati}u Uvek si brinuo o nama, pokazivao qubav i nesebi~nost. Nedostaja}e{ nam zauvek. O`alo{}eni: brati} Sa{ai snaja Lepa. 41448

Posledwi pozdrav

DanetuDaki}u

od porodice Do{en.

41465

Dana, 12. 11. 2011. godine navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{

Posledwi pozdrav

TodorAntunovi} KUPUJEM auta novija - starija do 4000 e. Mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 822-714, 063/7081939. 41135

Pomen }e se obele`iti u subotu, 12. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ka}u.

PetruMati}u JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362. 40971 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41089

Delimo tugu sa porodicom Mati} zbog gubitka ~ika Pere.

Kumovi Goca i Sale. 41471

Ve~no o`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Goran i Zoran, snaje Zorica i Slavica i unuka Teodora.

41470


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa se}awem na lepe i sre}ne dane posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

subota12.novembar2011.

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN

27

Na{ voqeni otac i suprug

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Stanislav ]ati} ]ata

Peri Mati}u

Peri

Porodica Markov.

od brata To{e Mati}a sa porodicom.

Ruke ti pru`amo slute}i dolazak tvoj, sa bolnom istinom se ne mirimo, prazninu popuwava samo tuga i bol. Tvoji: sinovi @ivko, Du{ko supruga Milica i sejka Sofija sa porodicom.

41463

41469

41466

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

Petar Mati} Marini Qubinkovi} 1932 - 2011. Milan Bili} sa porodicom.

preminuo je 11. 11. 2011. godine, u 79. godini. Opra{tamo se od tebe sa velikim bolom i tugom. Tvoje voqene }erke \ur|ica i Zorica i supruga Marija. Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 41444

41431

Posledwi pozdrav dragom te~i

3

Preminuo je otac na{e koleginice Zorice

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a draga

Petar Mati} Du{ana Vu~urevi}a

Peri

Marina Qubinkovi}

Sau~estvujemo u wenom bolu. od: Bube i Sowe sa porodicama.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 360/P

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini� doo.

Posledwi pozdrav dobrom zetu i jo{ boqem drugu

Posledwi pozdrav velikom stricu i deveru

Pera Mati}

Du{anu Vu~urevi}u

Peri Mati}u

Hvala ti za sve.

Posledwe zbogom dragom i po{tovanom zetu. od svastike Age sa porodicom.

Sinovac Sr|an sa porodicom, sinovica Ksenija sa porodicom, snajka Milena. 41460

~ika Peri

41430

41446

361/P

Posledwi pozdrav dragom

ro|. Kurjakov Ispra}aj na kremaciju je danas, 12. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Qubinkovi} i Fodor.

41445

41447

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Quba i Du{an.

pozdrav

na{em

od Malba{i}a i Ravli}a.

41455

Du{anu Vu~urevi}u

Du{anu Vu~urevi}u

1 Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je u 80. godini preminula na{a draga i voqena

Po~ivaj u miru, na{ voqeni i dobri. Sestre Darinka i Du{anka, sestri}i Mikica, Slavi{a, Zoran i Goran sa porodicama. 41462

Stanari zgrade Bulevar oslobo|ewa 96 i 98.

Opra{tamo se sa ponosom od na{eg voqenog brata, veoma dobrog i plemenitog ~oveka, priznatog stru~waka. Brat Milo{ Vu~urevi} sa porodicom. 41438

41433

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwe zbogom dragom bratu, ujaku i dedi

Du{an Vu~urevi}

POMEN 17. 11. 2006 - 17. 11. 2011. Pro{lo je tu`nih pet godina na{oj voqenoj supruzi, majci, svekrvi i baki.

Marija Kraw~evi} ro|. [ikoparija Sahrana mile i drage nam pokojnice je u ponedeqak, 14. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Novom Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Josip, sinovi Vladimir i Zvonimir. 41454

Petru Mati}u

Milena Burinovi}

Danica Zagor~i}

Dragi na{ deda Pero, pamti}emo te po tvom {armu, dobroti i lepoj re~i.

Se}awe na tebe uvek }emo ~uvati.

Tvoji: Ka}a, Mile, Vladica, Seka, Daca, Miroslav i Mi{a. 41452

Brat Vujo Babi} sa porodicom. 41450

ro|. Bogdanov Draga Danice, vreme ne mo`e ubla`iti bol i tugu za tobom. Ti i daqe `ivi{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Po~ivaj u miru. Suprug Stevan, sin Miroslav, snaja Ana i unuci Bojan i Marko. 41451


28

^iTUQe l POMeni

subota12.novembar2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U nedequ, 13. novembra navr{ava se 40 dana od prerane smrti na{eg voqenog sina, oca i supruga.

dnevnik

Opra{tamo se od {kolskog drugara i velikog glumca

POMEN

Preminula je na{a draga

11. 11. 1991 - 11. 11. 2011. Pro{lo je tu`nih 20 godina od kad si nas napustio na{ voqeni Mile.

Radmila Kop~anski

Mladen Sofiq

1941 - 2011.

Petra Kraqa Pere

Tvoju dobrotu i tvoj osmeh ve~no }emo ~uvati od zaborava.

Milan Brki}

Mladen Sofiq 1962 - 2011.

Tast Milisav Vu~ini} i svastika Sne`ana sa decom. 41310

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Maturanti IV C Gimnazije Jovan Jovanovi} Zmaj, Novi Sad, generacija 59/60.

Ne priznajem rastanke i nikada ne}u. @elim da `ivim tvojim dahom, da se smejem osmehom tvojim, `elim da bolujem tvoje boli, da strahujem tvojim strahom, dokle me ima, dok postojim. @elim da sawam tvoje snove... Zato }u uvek biti sa tobom, u da{ku misli ili u snu. Jo{ uvek na{ cvet negde ni~e, jo{ uvek na{e tajne snije... Svi rastanci su tu`ne pri~e, zato rastanke ne priznajem i nikada ne}u.

Mladen Sofiq

41425

Mileni Burinovi}

u~iteq iz Futoga Tvoji najmiliji: majka Radojka, tvoji an|eli Bane i Zoka i supruga Qiqana.

Teta Miqa i te~a \oko Malini}.

Dane Daki} 1945 - 2011.

Wene dobrote, plemenitosti i vedrine se}a}e se weni najmiliji.

41371

41426

41432

12. 11. 2008 - 12. 11. 2011.

Emil

41441

41442

Dana, 11. 11. 2011. godine u 66. godini prestalo je da kuca plemenito srce na{eg supruga, oca, svekra, tasta i dede.

ro|. Sa~i} iz ^uruga

SE]AWE Danas, 12. 11. 2011. godine navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{ dragi

Jovan \ur|evi}

1. 8. 1996 - 1. 8. 2011. 12. 5. 2011 - 12. 11. 2011. Posledwi pozdrav voqenom ocu od: sina Gorana, snaje Verice, unuka Marka i unuke Lene.

Jovankom Mihajlov Jovkom

Tvoja sestra Lepa Repi} sa porodicom.

Bojana

Posledwi pozdrav voqenom ocu od: }erke Gordane, zeta Dejana, unuke Ivane i unuka Milana Ercegovi}a.

SE]AWE Dana 16. novembra ove godine navr{i}e se tri godine od rastanka sa na{om

Wegova sestra Ru`ica, zet Branislav i sestri} Zdravko sa porodicom.

SE]AWE

1945 - 2011.

41427

Pro{lost se ne bri{e, a budu}nost se, na `alost, bez tebe pi{e.

SE]AWE

Dane Daki}

O`alo{}eni sinovi: ^edomir i Mihajlo sa porodicama.

preminuo je na Mitrovdan u Nema~koj, a u mom jadnom srcu ostao je veliki bol.

41307

41311

Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

41404

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj sestri

Moj voqeni i jedini brat

Gojko Kurjakov

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tuguje tvoja do smrti o`alo{}ena supruga Smiqa sa decom: sinom Vojinom, }erkama Dragiwom i Du{icom sa porodicama.

Nikoli}

Vreme prolazi, bol i tuga ostaju.

Jandrija Zuber

iz Turije Uspomenu na na{e drage roditeqe ve~no }emo ~uvati s qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u. Va{e }erke: Qubica i Biserka sa porodicama.

Supruga Danica, }erka Buba i zet Nikola.

41417

S qubavqu i po{tovawem, wegovi najmiliji.

41378

41436

^lanu Srpskog pokreta obnove, na{em deda @iki, koji je preminuo u 83. godini, posledwi pozdrav.

POMEN

Esko Turkovi}

Velislav ^enejac

Dane Daki}

1945 - 2010.

ro|. 1945. Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Sava, sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

Tata, mnogo ti hvala za sve {to si uradio za nas, {to si bio tu kada smo te najvi{e trebale. Hvala za podr{ku i sigurnost koja si nam bio, a najvi{e od svega, hvala {to si bio na{ tata. Volimo te. Tvoja Ankica i Nada sa porodicom.

41440

41422

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege zbog smrti majke

Sahrana je 12. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, u Starim Ledincima. Wegovi prijateqi iz pokreta. 41439

41341

Milojko Marinkovi}

1945 - 2010.

Zaposleni JKP „Tr`nica�, Novi Sad.

Tvoja supruga Zinka i sin Enis sa porodicom.

@ika Pisarevi}

JEDNOGODI[WI POMEN

Velislav ^enejac

Marije Kraw~evi}

Navr{ava se tu`nih 20 godina otkad nisi sa nama. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Dragi moj Velislave, za tren pro|e godina, a velika praznina ostaje. Mnogo mi nedostaje{, svakim danom sve vi{e.

Pro{la je duga i bolna godina od kako nisi sa nama. Uvek }e{ ostati u na{im srcima, a ti si za sve bio ~ovek velikog srca. Tvoji najmiliji.

Zauvek tvoja Mira. 1533/P

41420

41410


^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN majci

10. 11. 2008 - 10. 11. 2011.

POMEN

11. 11. 2009 - 11. 11. 2011.

subota12.novembar2011.

3

Tu`nim srcem opra{tamo se od dragog brata.

SE]AWE Navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je napustio na{ voqeni

Lazar Popovi} Milici Paji}

Novak Stoj{in

Vreme prolazi, tu`ne uspomene i se}awe, ostaju zauvek.

obele`i}emo u Rakovcu, danas, 12. 11. 2011. godine, u 10 ~asova.

Majko, ti i tata, svuda ste samnom, samo tamo gde ste mi najpotrebniji niste....u `ivotu.

veterinar

Tvoji: supruga Slavica i sin Milenko sa porodicom. 41272

41293

POMEN Danas, 12. 11. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu dava}emo {estomese~ni pomen sinu

\oko Barjaktarovi} dipl. ekonomista 2007 - 2011. Kroz tugu i bol godine prolaze, ali se}awa na tebe zauvek ostaju.

1957 - 2011. Sestra Nevena, zet Stojan sa porodicom.

Tvoja porodica.

SEDMOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od prerane smrti na{e drage

Du{anke Nedeqkov - [eler

Gojko Kurjakov

Ve~no }e u srcu nositi tvoj vedri lik, sa qubavqu i po{tovawem, tvoji: sin Goran i k}i Qiqana sa porodicama i supruga Qiqana Da{i} - Stoj{in.

29

41054

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 12. novembra, u Ravnom Selu. Ve~no o`alo{}eni weni najmiliji.

41251

POMEN

POMEN

Radivoj Vukanovi}

Biserko Kova~evi}

41260

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Va{ sin Zoran.

41413

Pro{la je godina od kada je na{ Mikica otputovao na put koji nema kraja. Sa nama je u mislima i razgovoru i uvek }e tako biti.

Gordani Jovanovi}

24. 11. 2010. - 24. 11. 2011.

iz Mo{orina

\uri Popi}u ^a|i O`alo{}eni: otac An|elko, brat Du{an i Marica.

S qubavqu te spomiwemo, s tugom se se}amo, u srcu te nosimo. Po~ivaj u miru.

U ti{ini Bo`ijeg mira neka te ~uva na{a qubav ja~a od zaborava. Hvala ti i slava ti.

Tvoji najmiliji: suprug Lazar, }erka Katica, zet Feri i unuci Igor i Lena.

O`alo{}eni: supruga, sin i }erka sa porodicama i kumovima.

41219

41203

41290

POMEN

Danas, 12. 11. 2011. godine, navr{ava se godina od rastanka sa voqenim suprugom, ocem, dedom i pradedom. Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima.

Ratku Zubi}u obele`i}emo danas, 12. 11. 2011. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodice Zubi} i Pin}ir.

Porodica Kova~evi}. 41208

41239

GODI[WI POMEN

POMEN Danas, 12. novembra su 4 godine od kada je oti{ao zauvek moj dragi suprug

POMEN

11. 11. 2002 - 11. 11. 2011.

Delari Mihajlo

Ana Vigi 14. 11. 2006 - 14. 11. 2011. ]erka Tara, sestra Borjanka, sestri}i Sa{a i Filip i [andor.

Casavecchia Bruno

Milanu @ivanovu [iciki odr`a}emo u nedequ, 13. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na Dowem koviqskom grobqu.

Uvek }emo te se se}ati, pomiwati i pamtiti sa qubavqu i po{tovawem.

Pavle Popgligorin

Uspomenu na tebe ~uvaju Tvoji najmiliji.

Supruga Katica. Tvoji najmiliji.

O`alo{}ena supruga Zora i sin Miroslav sa porodicom.

41178

41192

41296 41250

POLUGODI[WI POMEN

41111

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

IN MEMORIAM

Dana, 15. 11. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti mog oca.

\uru Vujinovi}u obele`i}emo danas, 12. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima.

Nestor Ergela{ev Neca Sa bolom u du{i i tugom u srcu ostajem ve~no da `alim za tobom.

Porodica.

Tvoja }erka Mira.

41206

41276

POMEN

Pavle Popgligorin

Prim. dr Teodor M. Kova~ev 15. 11. 2002 - 15. 11. 2011.

2002 - 2011. iz Turije

Godine bez Tebe, ali u nama i sa nama do kraja na{ih `ivota.

Vreme ne donosi ni utehu, ni zaborav. Tuga je deo mog `ivota.

Tvoja porodica.

Tvoja sestra Savka sa porodicom.

41271 21254

POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a draga

Sa velikim `aqewem obave{tavamo da je 8. 11. 2011. godine u Nema~koj preminuo na{ dragi

Jelica Kanazir

Gojko. \. Kurjakov

dragoj

Vera Tabak Pro{le su godine, a tuga i bol za tobom ostaju.

Uspomenu na tebe i tvoj lik ~uva, tvoj sin Dragan.

ro|. Miladinovi} Pomen }emo obele`iti danas, 12. 11. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tuga i bol su preveliki. Nedostaje{ nam. Uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

dr prof. Nade`di Milojkovi}

O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Aleksandra, unuci Aleksa, Luka i Matija i baba Du{ka.

Tvoji: Sne`ana i Iskren.

Tvoja porodica. 41198

41226

41238

41267


Банатскимозаик Када помислите на Банат, сетите се непрегледних пашњака и њива под кукурузом исунцокретом.Сетитесеравницеукојојјелудајанајвиша планина са које поглед сеже километримадалеко.Банатје много више од тога. Банат је мозаикнајразличитијихекосистемакојејетешкоизамислитиједнекрајдругих.Осимобрадивог земљишта, у Банату имамо и једину пустињу у Европи–Делиблатскупешчару,мноштворитова,слатинаи слатинастих језера, као и степска подручја. Сваки тај екосистем има своје карактеристикеисвојестановникекојисусеприлагоилиусловима животауокружењу. (РТВ1,12.10) 07.00 08.00 08.05 08.07 08.55 09.40 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 22.00 22.30 00.10 01.40

tv program

subota12.novembar2011.

Кухињица Вести Стањенапутевима Најлепшебајкесвета: Покахонтас Најлепшебајкесвета:Хајди Хајдесамномуобданиште Питамсе,питамсе Концертхора„Звончићи“ Путевинаде Агромозаик Вести ЕКО:Банатскимозаик Крозбаштубанатску Светогорскизапис Безупута Фаца Вестизаособесаоштећеним слухом Петказање Полако,пасигурно ТВДневник Европазапочетнике СпортскаВојводина Све(т)оконас ТВДневник Бегуслободу,филм Војвођанскидневник Неболиме,филм КонцертБајагеуЗрењанину Бегуслободу,филм

06.35 Изнашегсокака 07.30 ТВБаштина 08.30 Пословниуспех,емисијана мађ.сатитл.насрпском 09.00 Кухињица–мађ. 10.00 Добровече,Војводино(слов) 11.30 Лекарумирућегсрца,филм (слов)1.део 12.30 Вести(мађ) 12.40 Токшок 13.30 Музичкипрограм 14.20 Железничкастаницазадвоје, филм 16.30 Питамсепитамсе 17.00 Трећедоба 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица–мађ. 20.00 Добровече,Војводино(мађ) 21.00 Културнимагазин(мађ) 21.30 Певанапоезија2011.(мађ) 22.00 Емисијанамађарском 22.30 Новосадскиџезфестивал 2010. 00.05 ТВПродаја

07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00

ГласАмерике ТВПродаја Свеоживотињама Концерт Е-ТВ Зеленапатрола Хало,председниче Простор Ћаскање Војвођанскевести Здрављејелек Дискавери Вишеодоткоса Војвођанскевести Ћаскање Билаједномједнанедеља Војвођанскевести Филм:Мачјиград ГласАмерике

Вишеодоткоса Гост емисије „Више од откоса“ биће професор др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде у Београд.Тема емисије је „Куда иде српска пољопривреда“? Гледаоци могу постављати питања директно у програм на телефон 021/521-077. Новинар и водитељ емисије је Славиша Дабижљевић. (Панонија,18.00)

06.05 08.00 09.05 10.55 12.35 13.00 13.15 14.10 15.02 15.50 16.55 18.30 19.00 19.30 20.05 21.05 00.00 01.50 02.41 03.30 03.55 04.30 04.50

Јутарњипрограм Јутарњидневник Жикинашареница ДизнинаРТС Плаваптица Дневник Спортплус ВииМираАдањаПолак ТВлица...каосавнормалан свет Непобедивосрце Четиригодишњадоба: Зима,филм Квадратуракруга Слагалица Дневник Непобедивосрце Хитлер-последњидани, филм 1408,филм ВииМираАдањаПолак ТВлица...каосавнормалан свет Квадратуракруга МојалепаСрбија Лети,летипесмо мојамила Непобедивосрце

Жене

09.05Документарнипрограм 09.30Серијскипрограм 10.05Серијскипрограм 11.05 Серијскипрограм 12.10Документарнипрограм 13.00Вести 13.05Евонаскодвас 14.00Вести 14.05Филм 15.00Вести 15.30Новосадскевертикале 16.00Вести 16.05Серијскипрограм 17.00Вести 17.05Спортнетњорк 17.30Врелегуме 18.00СедамНСдана 18.30Серијскипрограм 19.00Објектив 19.30Славнипарови 20.00Најбољилек 20.30СедамНСдана 21.00Серијскипрограм 22.00Објектив 22.30Личнагрешка 23.00СедамНСдана 23.30Серијскипрограм

Колико су Фејсбук и Твитер као и остале мреже преузеле наш живот. О томе Жене разговарају са својим гостима Горданом Чомић, потпредседницом парламента Србије и Милошем Ђајићем, блогером, оснивачем Центра модерних вештина и председником Друштва Србије за односе с јавношћу. У студију ће бити и професорка Радислава Бакушић која је била жртва лажног профила на Фејсбуку и Ивана Ћирковић која је на мрежи покренула акцију „Моје дојке су ОК”. (Прва,15.00) 07.40 08.40 09.55 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.05 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.00 01.00 02.40 03.40

Кобра Домаћин Филм:Играјсвојуигру Домаћине,оженисе ПрвигласСрбије -загревање Раднаакција Жене ЖенесаДедиња Певајбрате Галилео Вести Забрањеновоће Кадлишћепада ПрвигласСрбије Филм:Ловцинаубице ПрвигласСрбије Топспид Жене

06.18 Знањеимање 07.18 ТВлица...каосавнормалан свет 08.06 Ајронмен 08.27 Бернард 08.30 МалимедведМиша 08.54 Зујалице 09.22 Блеја2 09.34 Бајкеназнаковномјезику 09.41 ВерскимозаикСрбије 10.30 Клиникавет 11.00 Профилипрофит 11.30 Књигаутисака 12.10 Светздравља 12.45 Времеодлуке 13.00 МојалепаСрбија 13.33 Грађанин 14.00 Лети,летипесмомојамила 14.34 Икона 15.00 Времетелевизије 15.10 Одбојка-Светскикуп:Србија -Кина(ж),снимак 16.55 Врелегуме 17.25 Тоталтенис 17.40 Рукометнафантазија 17.55 Хокеј:СЛОлига: ХКПартизан-ХКМарибор 20.22 Мапесветакрозисторију 21.20 Светспорта 21.45 Хоризонт 22.40 Милордусљубављу 00.14 Врелегуме 00.47 Одбојка-Светскикуп: Србија-Кина(ж)(р) 02.05 Хокеј:СЛОлига: ХКПартизан-ХКМарибор(р) 04.06 Икона 04.37 Хоризонт

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон ЗдрављеиВи Милица² Фуснота Топшоп Филм:Пустиводудамишеви оду Топшоп Сваштарица ЗдрављеиВи Уловитрофеј Мајсторски Сликеживота Вести Шарено Филм:Лазар Вести Двоугао Офис ДокументарнаУниверзум Филм:Докђавонесазнада симртав Филм:11.14 Фринџ Филм:Лазар Шарено Филм:Докђавонесазнада симртав

Шарено 07.00 10.15 10.30 11.00 12.00 13.30 14.00 18.30 20.15 22.00 00.00 00.30

АТПМастерсПариз1/4Финала Премијерлигановости Евролига,магазин ПрегледЕвролиге АТПМастерсПариз1/4Финала Тенисстудио(директно) АТПМастерсПариз 1/2Финала(директно) Фудбалпријатељска:Петролул -Партизан(директно) ФАкуп Фудбалпријатељска:Енглеска –Шпанија Тенисстудио АТПМастерсПариз1/2Финала

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу-Парови,12.00Зрнопозрно,13.30Умеђувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмскипрограм,22.00Ретроспективанедеље,23.00Фешнстори,01.00 Суботомпоподне,04.00Освета 08.00Дечијипрограм,09.00Играмосе,10.00 Кућицауцвећу,11.00Филм,13.00Филм,14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00Дечијипрограм,18.00Унашематару,18.30Бибер,19.00Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30Ноћнипрограм

dnevnik

c m y

30

Алберто Раул Дијаз, музичар,основао је групе „Бага Бага”и „Со Саби”,а данас је и српски зет али и гост емисије „Шарено“. Друштво ће нам правити и господин који већ годинама послује у Србији Гаган Кишоре Сривастава. Ауторке и водитељке емисије су Наташа Цветковић, Ивана Вишковић и Ивана Гајица. (Авала,14.30) 08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућнивидео,13.45Топшоп,16.00НСИндекс,16.25Фокус,17.05СкиЈахорина,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.45 ИнфоПулс,21.20Филм,23.00БањеСрбије,23.30Фокус,00.00ИнфоПулс, 00.30Туристичкеразгледнице,00.40Аутошоп,00.45Фокус,01.15СкиЈахорина,01.45Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм,20.00ДокторХу,21.00Путвина,21.30ЕТВ,22.00Филм,00.00Шоу програм:Парови,00.50ГласАмерике

07.00 08.00 08.30 09.50 10.50 11.00 11.35 12.05 14.00 16.00 18.30 19.05 19.35 20.10 21.05 23.10 23.50 00.10 02.10

Знањенапоклон Топшоп Филм:Анђелиставана БеоградскиЗОО2011 Помериприроде ВестиБ92 Пријатељи Филм:Триамигоса АТПМастерс1000Париз,1. полуфинале АТПМастерс1000Париз,2. полуфинале ВестиБ92 Џетсет ВеликаСрбија Нашамалаклиника Филм:ДокторМладен ВестиБ92 Спортскипреглед Доушници СаутПарк

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Јутарњипрограм Анђелинабалерина Ноди Мегаминималс МалимедаЧарли Телешоп Вести Сребрнакрила3–Освета Југио Винкс АвантуремалогПере Пресовање Телешоп Вести СузеБосфора Телешоп Вести Вишеодигре,филм Телемастер Ауто Ужижи Срећназвезда–Првисрпски таленат Голиживот Ауто Ужижи СузеБосфора Голиживот

Голи живот У новој емисији Миломира Марића гледаћете ексклуз ивне исповести. Први гост је Домагој Маргертић из Загреба, који је је више од једне деценије самостални борац и ловац против братства и јединства у балканској мафији створеној током крвавог грађанског рата на рушевинама Југославије. Није случајно био једини новинар заточен у Хашком казамату,где га је Војислав Шешељ питао колико их има на души,кад га чува петнаест телохранитеља, а Шешеља и Милошевића само двојица... (Хепи, 22.00) СузанаПерић

Магазинин Темеовонедељнеемисије Сање Маринковић су „Не можеш баш увек у животу да будеш оно што желиш”и„Да ли је генерално тачно, да оно за чим више јуриш,то ти више измиче”.ГостисуДраган Марковић Палма,Нада Топчагић и Рада Манојловић. Звезда овогодишње „Недеље моде” Сузана Перић ће гледаоцима и гостима у студију приказати моделе хаљина из њене најновије колекције. (Пинк,18.00) 07.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

Добројутро Викендвизија Викенд,породичниобрачун Немогућамисија Животутренду Голдмузичкимагазин Ноћујуну Маланевеста Магазинин Националнидневник Курсаџије Звездегранда Филм:Терминатор3 Филм:Активнистелт Филм:Терминатор3

МиломирМарић

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечијасерија,10.05Иксарт,11.20Удица, 12.00Акценти,12.30Исподпоклопца,14.00Акценти,14.10Пунгас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос,18.00Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30Изазовиистине,22.00СајамИнфонет,22.30Акцентидана,23.00Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Хранаивино,12.00Путвина,13.00Квиз,14.30МаксКју, 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Хранаивино,20.00ПанорамаопштинеЖитиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

subota12.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Новац на јеловнику Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Потомство Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка

08.06 Кинотека - циклус класичног вестерна: Команчероси, филм 10.09 Кућни љубимци 10.41 То је Европа 11.12 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.16 Призма 13.58 Духовни изазови 14.29 Еко зона 14.52 Природни свет, док. серија 15.43 Јеловници изгубљеног времена 16.06 Евромагазин 16.31 Потрошачки код 17.20 Репортери 18.23 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.11 Плес са звездама 22.36 Вечерња премијера: Спалити након читања, филм 00.15 Филмски маратон: У име оца, филм 02.22 Филмски маратон: Градска скупштина, филм 04.09 Скица за портрет 04.23 Репортери

Спалити после читања

Сребрни град Откриће леша прети да разоткрије кампању локалног политичара, који има циљ да постане гувернер Колорада... Улоге: Крис Купер, Тора Бирч,МаријаБело Режија: ЏонСаyлес (Синеманија,18.00)

Поверљиви стручњак за Балкан Озборн отпуштен је из ЦИА и почиње да пише мемоаре у којима намерава да разоткрије појединости везане за службу. Његова жена Кети очекује развод и захтева од свог љубавника Херија да остави супругу... Улоге: ЏорџКлуни,Тилда Свинтон, Џон Малкович, БредПит,ФренсисМекдорманд,РичардЏенкинс Режија: Итани ЏоелКоен (ХРТ1,22.36)

07.49 08.12 08.37 09.10 10.33 12.06 13.54 14.26 14.59 16.49 17.25 19.44 20.05 20.51 23.25 00.15

06.00 07.30 09.00 10.45

МаријаБело

06.00 07.30 08.00 09.35 11.10 12.40 14.10 16.25 18.15 20.05 22.15 00.10 02.00 03.40 05.20

Кардиофитнес Холивуд на снимању Прљави Џо Евет, пристајем Величанствена петорка: Тексашки скандал с навијачицама Делго Не знате ви Џека У ваздуху Паклене улице У игри Последња кућа са леве стране Кобни уговор Стилето Ђакузи - Временска машина Исправљање погрбљених

13.10 15.00 17.00 17.55

Икс-мен, анимирани филм Поп Пикси, анимирани филм Училица, квиз за децу Ружа ветрова Сумрак у Форксу, док. филм Моје прво венчање, филм Дани грома, филм На високој нози Звезде eкстра: 10 најзанимљивијих холивудских прича РТЛ Данас Галилео Сумрак, филм Паукова завера, филм Прогоњена, филм Астро шоу РТЛ Данас

Сумрак

ТилдаСвинтон

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Петоро деце и жељосаур Матине Хајдук Сребрни град Хаос Чоколада Еротски филмови

07.50 08.15 08.55 09.30 11.35

18.30 19.10 20.00 22.20 00.10 01.45 02.45

08.00 Геније дизајна 09.00 Путовања и открића 10.00 Пали асови Првог светског рата 11.00 Шпански грип – заборављене жртве 12.00 Понтије Пилат. човек који је убио Христа 13.00 Колонија 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 На ивици Холивуда 17.00 Заборављене поплаве 18.00 Шопеновим стопама 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Рим. последња граница 21.00 Колонија 22.00 Комеда – музика једног живота 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 На ивици Холивуда 01.00 Заборављене поплаве

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.30 Мегаајкула против Крокосауруса 08.20 Ургентни центар 13.20 Филм: Било једном једно венчање 15.10 Филм: Пакао на штиклама борба Мери Кеј 17.00 Добра жена 18.00 Плаве крви 19.00 Све по закону 20.00 Хаваји 21.00 Филм: Последњи Мохиканац 23.10 Хаваји

12.20 14.00 15.30 17.10 18.45 20.30 22.10 23.45 01.15 02.45 04.30

07.50 09.20 11.40 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Филм за децу Филмска матинеја: Прљави покварени варалице, филм Обртник и партнер КС аутомагазин Тереза у Олимпији, снимак концерта 4 зида Кошарка, АБА лига: Цибона Хемофарм, пренос Музика, музика... рок Други светски рат изгубљени снимци: Завршни ударац, док. серија Џон Адамс Фринге - На ивици Ноћни музички програм

Игра са замишљеним другом Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара У име народа Господин Шав Деца судбине Управник ред рока Пространо је море Основне ствари Боље мртав него жив Преговарач Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара

Џувана Ман Хавана Аполо 13 Круклин На чају са Мусолинијем Очајнички тражећи Сузан Телма и Луиз Акција у центру града Бездан Град секса

Бела Сван је одувек била другачија од вршњакиња. Никада се није трудила да постане део популарног друштва нити је била жртва трендова. Није се уклапала у окру жење своје средње школске. Када се њена мајка поновно уда, Бела одлази да живи са оцем... Улоге: Кристен Стјуарт, Роберт Патинсон, Кем Гигантед,РејчелЛефевр,Еди Гатеги Режија: КетринХардвик (РТЛ,20.00)

КристенСтјуарт и РобертПатинсон

10.00 Људских руку дело 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Луд за индустријом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 Деконструкција 16.25 Како се прави? 16.55 То могу и ја 17.20 Људских руку дело 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Моћни бродови 21.00 Амерички чопери 21.55 Бин Ладенов крај 22.50 X-машине 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Амерички чопери

08.30 09.00 10.00 11.00 12.15 13.00 14.00 17.00 18.15 19.00 21.00 23.00 01.00

Сви спортови Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Аутомобилизам Алпско скијање Билијар Дизање тегова Фудбал Дизање тегова Билијар Стони тенис Фудбал

Л

Брак донео мрак

аза Костић добија нову адресу: последња тао. Данас се зна да је Костић пре доласка у манапошта Марадик, железничка станица Бе- стир био неколико дана у Новом Саду јер је прво шка, за телеграме Бешка–Крушедол. Како писмо Јулчи датирано из тог места 2. (14) новемје уистину изгледао манастирски живот Лазе Ко- бра 1895: „Мила моја Јуло, јутрос је дошао кум, ја стића може се само наслутити. Готово никакав сам га одмах потражио и посаветовао се с њим о траг о томе данас у манастиру не постоји. Мало је нашој ствари. Углавили смо договорно, да по теби остал о у пер иод иц и, матери поручим три молосим једног путописног бе: сведочанства, песничког Прво, нека допусти да сновиђења Васка Попе, се иселимо из куће. Донеколико песама, шестста нам је за сад и најмаседам чланака на српњи стан, само да је здрав, ском, два на француском, да није влажан, да је випреводи „Краља Лира„ и дан и да има места за „Ричарда III„, нарочито „Сцхреибттицх„. Можеш изд ањ е Дерн бургов их мислити како би мени „Пандеката„. Загребачки било кад бих се морао хонорар од 4.000 форинвратити на стално пребита за превод опште тео- валиште у ону кућу из рије приватног права је, које сам онако сложно, како испада, једина Лаонако једнодушно избазина зарада за време мачен, а ни крив ни дужан. нас тирс ког пер иод а и Друго, пристојно би бибратске заштите крушело да нам одреди мати долс ког арх иманд рит а год иш њи приход. Кум Гав рил а Змеј ан ов ић а. вел и да би она према Пос ебн ом одл уком тај своме стању могла нама боравак у манастиру одоуступити 5.000 фор. Разборио је и патријарх Геуме се да ми не бисмо оргије Бранковић. Борасве то потрошили, него већи у срцу манастирске бисмо штогод оставили тишине, у мрклој тами на страну. Треће, да затоликих ноћи Костић кумолиш матер да ми плати је своју лабудову песму. моје дугове, које нисам У Крушедолу треба траучинио од обести већ у жит и клиц у буд ућ ег нез ас лужен ој невољ и. „Дневника„ и срж ритма Кум вели да се то разуме и музике „Санта Марие по себи, кад њена једина делла Салуте„. кћи носи моје име. Ако Лаза Костић из снохвамати буде пристала на то, тица 1895. улази у јаву ја ћу ти тада јавити целу грађанског живота тадасуму...” шње Војводине. После Простодушна миражџика Јулча Већ за неколико дана силних перипетија и поКостић детаљније објазнанстава, који су трајали 15 година, венчавају се шњава своју муку и помало диже глас. Између у Сомбору Јулијана-Јулча Паланачки и др Лаза осталог, пише својој простодушној Јулчи: „Ох, каКос тић. За све је треб ал о привол ет и таш ту ко бих могао заборавити натезање с намештањем Ану/Марију, која је петанестак година била про- тог шрајбтиша, ја бих се много, много лакше вратив песничког зета. На венчању деценије сведоци тио у ту кућу! Јеси ли помислила каква је увреда су били, с младожењине стране, Лазар Дунђерски, за једног књижевника, за једног песника мога главелепоседник новосадски, а са, мога имена, кад му се за с девојачке Јован Лалошењегово писање одређује најКада му је око поноћи љутита вић, велепоседник сомборгора соба у кући? Та, друге ски. Венчао их је Јован Моби се изображене жене дипуница узела лампу, Лаза мировић, парох сомборски, сутрадан остави и њу и жену и чиле што имају у кући таква у храму св. великомученика човека да би му широм отвоГеоргија, недалеко од буду- отиде опет у Крушедол. Изгледа риле сву кућу; ја мислим да ћег Костићевог дома. Мла- да је песнику прекипело када је су твоја мати и тетка иначе денци су збирно имали тачизображене жене...” избацила у предсобље његов но сто година, а пропао је У једном до краја нечиомиљен сто сваки покушај забашуриватљивом пасусу стоји, уметња тог несумњивог податка. нут, и овакав исказ: „писаћи Упркос свему, брачни пар креће на медени месец, сто, на коме бољег момка од мене нема„. Остало је и то преко Трста у Венецију. Но, за само три ме- јасно: „Није лепо што се ја сам хвалим. Ово си ти сеца у „девојачкој кући„ Лазин положај постаје требала казати твојој мајци, ал кад ниси ти, морам неподношљив: ја теби напоменути...” И управо док је Костић пи„Са својим аристократско немирним манирима сао ове редове, или дан касније, сигла је најстраЛаза није пасовао у обичну грађанску кућу где шнија вест: у среду, 8. новембра по старом, а 20. живе прозаични људи као што је била његова пу- по новом календару 1895, на св. аранђела Михаиница. Овој није било право што Лаза сваку ноћ по- ла, на свој рођендан, у Бечу, преминула је Ленка сле поноћи чита, па онда ујутро преспава доручак Дунђерски. Новине „Браник„ и „Застава„ су о тои касно устане. Када је једаред око поноћи љути- ме известиле. Али тих дана о томе му пише и сата устала па узела лампу испред Лазе и у мраку га ма Јулча. О томе шта је Ленка Лази добродушна оставила, Лаза сутрадан остави и пуницу и жену и Јулча није ништа знала, чак ни наслућивала, а дуотиде опет у Крушедол„, сведочи из прве руке др боко потресени Лаза је из Крушедола отишао на Симоновић. Песнику је, изгледа, прекипело када сахрану у Сентомаш (Србобран), о чему ће писаје ташта избацила у предсобље и његов омиљени ти супрузи: „...Ни рођена сестра јединица није ми сто, поручен код Тајнбера, на којем је стојећи чи- милија била од ње. Црн ми је цео свет...”

Књигу Милана Живановића „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

subota12.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овај викенд неће бити благонаклон према вама уколико попустите туђим утицајима и преоптеретите се свим оним што вам не паше. Радије чините по своме, шетајте се, уређујте свој дом, читајте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 12. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Кризан и нервозан дан за вас. Будите пажљиви у саобраћају и немојте журити. Ништа није тако хитно колико изгледа. Избегавајте оне који вас иритирају и сачувајте свој правац деловања. Бавите се спортом.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Да ли вам то долазе гости или не, тек, предстоји вам жива журка у кући. Друштвени сте, али не морате претеривати. Можете искористити овај викенд да поправите све оно што треба у свом дому.

Месец је упловио у весели знак Близанаца, што вам доноси додатну динамику. Будите опрезни у саобраћају и клоните се изненађења која нису пријатна. Немојте улазити у расправе. Радије путујте.

Можете одахнути јер је борбени Марс коначно напустио ваш знак. Опустите се овог викенда. Ипак, предстоји вам много посла па се припремите за радне дане који следе. Велики трошкови.

Стресан викенд је пред вама! Поведите рачуна о свом здравственом стању. Немирни сте, недовољно сигурни и преоптерећени разноразним мислима и обавезама. Не улазите у ризичне ситуације.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш борбени Марс данас мења знак и улази у Девицу. Нова ситуација се односи и на љубав, која се рађа под реалним околностима. Данас нисте сасвим своји, али ћете бити за неколико дана.

Добијате подршку на коју нисте рачунали и која уопште не мора тако да изгледа. Предстоје вам борбе и доказивања. Овог викенда бисте могли отпутовати негде с драгом особом.

Све тече својим током, иако су могући пролазни потреси и земљотреси, данас-сутра. У основи, радите на својим циљевима и идеалима, које остварујете упорношћу и трудом, упркос свему и свима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Очекујте неочекивано у односу с другима. Партнер ће показати изузетно неразумевање и нестрпљење. Могући су и изненадни сусрети који вам неће донети ништа сем тренутног узбуђења.

Нисте више у ситуацији да идеализујете партнера, нити вас то занима. Интересује вас само оно што имате и можете сами урадити и постићи. Здравствено стање вам није стабилно.

Опа, па то Марс улази у ваше поље партнерског односа! У преводу: ето вама динамике у вези! Могуће су свађе наредних дана, неслагање и нервоза. Будите пажљиви према својој другој половини.

TRI^-TRA^

НоваКристина V REMENSKA

ПевачицаКристинаАгилера јенабациланеколикокилограма итојепостао амерички национални проблем. Таблоидикојисуједоскорапроглашавали секс-симболом сада је вређају и прилепљујујојружнеепитете. КристинасепојавиланапредстављањуновевидеоигрицеуЛосАнђелесус дечком Метом Лутером. Оденула је уске хеланке и високе чизме и кратку кожну јакницу. Амерички таблоиди су прокоментарисалидаделујеизоблично, алиКристина,понама,идаљепуцаод сексепилауправозатоштосујојкукови шири,агрудизнатновеће. Њеноммомку Мету Лутерутоочигледно не смета јер је обигравао око њесвевреме,грлиојетокомпозирања ипоказаоколикојеволи.

PROGNOZA

VIC DANA

ХладНо

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa Madrid

НОВИ САД: Хладно уз дуже сунчане периоде. Ветар Rim умерен источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 7 степени. London ВОЈВОДИНА: Ујутру мраз. Током дана хладно уз сунчаCirih не периоде. Ветар ујутру умерен југоисточни, а затим слаб Berlin североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -3, а максимална 8 степени. Beч СРБИЈА: Хладно уз сунчане периоде и умерену облачVarшava ност. Ујутру слаб мраз у већини предела. Ветар слаб до умеKijev рен источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 9 степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У недељу и поOslo четком идуће седмице хладно и суво са јутарњим мразевима. St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Релативно повољна биометеоролошка ситуација за већину људи. Ипак се известан опрез, придржавање редовне терапије и адекватно одевање препоручују астматичарима и кардиоваскуларним болесницима, нарочито у јутарњим часовима.

20 19 17 13 7 7 4

Муж и жена су гледали „Ко жели да постане милионер”. Он се окрене према њој и пита: - Желите ли да имате сексуални однос? - Не - одговорила је жена. - Је ли то ваш коначан одговор? - Да. - Онда бих желео да искористим своје право и позовем пријатељицу.

4 3 2 5

Atina

13

Pariz

16

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-15 (-11)

Slankamen

128 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

42 (-12)

Zemun

214 (4)

Bogojevo

47 (-9)

Panчevo

248 (6)

Baч. Palanka

75 (-6)

Smederevo

444 (4)

Novi Sad

67 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

153 (-2)

S. Mitrovica

46 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-2)

Beograd

172 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

116 (-2)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

24 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik12.novembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"