Dnevnik 12.april 2010. godine by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 12. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22686 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK ANTIKORUPCIJSKE GRUPE SAVETA EVROPE DRAGO KOS ZA „DNEVNIK”

Srbija ima i zakone i institucije, ali korupcija ne jewava

str. 3

„DNEVNIK” SAZNAJE: [EF HRVATSKE DR@AVE U PETAK U SRBIJI

Ivo Josipovi} dolazi u Sombor

Predsednik Hrvatske dr Ivo Josipovi} poseti}e u petak Sombor, gde }e se susresti s predstavnicima hrvatske zajednice u Vojvodini. Ovu informaciju potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ pred-

NASLOVI

Politika 3 Duple funkcije ponovo u Narodnoj skup{tini?

Ekonomija 5 Op{tine pune ma{te kad uvode nove namete

Novi Sad 8 Po bakaluk bogu iza nogu

Vojvodina 11 Pajti} {trajka~ima posledwa nada

Dru{tvo 13 Medicinari se umore i od pomisli na posao

Kultura 23 Ve~eras po~iwu Novosadske muzi~ke sve~anosti

BORIS BARJAKTAROVI]

Vojvodina }e imati kadrove za Brisel

str. 2

sednik DSHV-a u Vojvodini Petar Kunti}, na ~iju inicijativu dr Josipovi} i dolazi u prvu posetu Srbiji nakon {to je krajem decembra pro{le godine izabran za predsednika Hrvatske. str. 2

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] NA KOMEMORATIVNOM SKUPU U DOWOJ GRADINI

Poziv na pomirewe Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je ju~e, povodom obeleàvawa 65 godina od proboja jasenova~kih logora{a, na pomirewe me|u narodima na prostoru biv{e Jugoslavije, uprkos stra{nim `rtvama koje su se desile. On je poru~io da iz svega treba prona}i poruku za suìvot i dobrosusedske odnose, „kako budu}im generacijama ne bi ostala sli~na tragi~na iskustva”. Tadi} je istakao da je stoga s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em i ocenio da se kona~no stvaraju prilike za kvalitetan iskorak u srpsko-hrvatskim odnosima, te najavio da }e u narednih nekoliko dana wih dvojica nastaviti razgovor i o iznalaèwe “neke vrste vansud-

skog re{ewa povodom tu`bi za genocid”, koje su dve dr`ave pokrenule jedna protiv druge pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. On je, me|utim, jasno rekao i da Srbija ni po koju cenu ne}e odustati od principa da pripadnici drugih naroda, koji su po~inili zlo~ine nad Srbima, iza|u pred lice pravde. “Ako je Srbija bila u stawu da zbog optu`bi koje su imale me|unarodnu verifikaciju uhapsi i izru~i dvojicu predsednika, od kojih je jedan oslobo|en, onda i svi ostali moraju da imaju tu snagu i odgovornost. To je jedina pretpostavka koja mo`e dovesti do pomirewa me|u ovda{wim narodima”, rekao je predsednik Srbije. str. 21

REPORTA@E

VLADA DANAS O MINIMALCU

Sat rada tri dinara skupqi

str. 4

Sve`e i obla~no

Najvi{a temperatura 14°S

ZABRIWAVAJU]I PORAST MALOLETNI^KOG NASIQA U NOVOM SADU

Golobradi a ve} izgrednici

Maloletnici na podru~ju novosadske Policijske uprave sve vi{e pribegavaju razbojni{tvima, koja su pro{le godine po~inili ~ak 120 puta. – Naj~e{}e se u na{em radu susre}emo s de~acima uzrasta od 16 do 18 godina, odnosno kako ih zovu u zakonu – starijim maloletnicima – ka`e rukovodilac grupe za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije u novosadskoj Policijskoj upravi Nenad Er-

deqan. – Maloletnici se uglavnom udruùju u neformalne grupe radi izvr{ewa krivi~nih dela, koja ~ine naj~e{}e na otvorenom prostoru. Oni u izgredima ~esto koriste fizi~ku snagu i prikladna „oru|a“. Uglavnom su im na meti deca, starije osobe i ène jer mawe pruàju otpor. Ovi izgrednici najradije uzimaju mobilne telefone, novac, nakit i tehni~ke ure|aje koji se lako prodaju. str. 12

SPORT

str. 16 – 20

BRZONOGI PANONCI OBRA^UNALI SE [ARENIM JAJIMA NA JUBILARNOM 25. „RAVNI^AREWU”

Banatska je quska najtvr|a u Sremu

str. 14

MOGLA JE VOJVODINA I VI[E OD BODA

GROBARI MOGU U PARIZ, ALI U PRIVATNOJ RE@IJI

POBEDNI^KI PEHARI NADAMA SPARTAKA

ponedeqak12.april2010.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ME\UREGIONALNU SARADWU BORIS BARJAKTAROVI] ZA „DNEVNIK”

Vojvodina }e imati kadrove za Brisel „DNEVNIK” SAZNAJE:

Ivo Josipovi} dolazi u Sombor Predsednik Hrvatske dr Ivo Josipovi} poseti}e u petak Sombor, gde }e se susresti s predstavnicima hrvatske zajednice u Vojvodini. Ovu informaciju potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kunti}, na ~iju inicijativu dr Josipovi} i dolazi u prvu posetu Srbiji nakon {to je krajem decembra pro{le godine izabran za predsednika Hrvatske. Petar Kunti} kaè da bi danas u podne i definitivno trebalo da bude potvr|en dolazak dr Josipovi}a u Sombor, gde bi, u Hrvatskom kulturno-umjetni~kom dru{tvu „Vladimir Nazor“, trebalo da se zadrì satdva u razgovoru s ~elnicima hrvatske zajednice u Vojvodini. Kako navodi sagovornik „Dnevnika”, ta poseta je plod sastanka predstavnika vi{e hrvatskih organizacija s predsednikom Hrvatske u Zagrebu, odrànog 1. aprila, gde je dogovoreno da dr Josipovi}, kada god bude boravio u nekoj od zemaqa u regiji, poseti i pripadnike tamo{we hrvatske zajednice. – Svaki dolazak predsednika mati~ne nam dràve daje novi

podsticaj i snagu da se ne ose}amo usamqenim, kao i spoznaju da je mati~na domovina uz nas. Evidentno dobri odnosi predsednika Ive Josipovi}a i predsednika Borisa Tadi}a daju i nadu da }e poloàj Hrvata u Srbiji biti boqi, pogotovo ukoliko se u obzir uzme da je posledwih godinu dana bilo vi{e primera ponovne pojave animoziteta prema vojvo|anskim Hrvatima – rekao nam je Kunti}. Predsednik DSHV-a, me|utim, ju~e nije mogao da potvrdi ho}e li u Sombor sa Ivom Josipovi}em do}i i sam Tadi}, ali je rekao da }e poseta predsednika Hrvatske uslediti nakon trilateralnog susreta istog dana u Ma|arskoj, gde }e Ivo Josipovi} razgovarati upravo sa {efom srpske dràve, kao i sa doma}inom, ma|arskim predsednikom Laslom [oqomom. Kako „Dnevnik“ saznaje, prvobitni plan bio je da dr Josipovi} poseti Ba~ki Mono{tor, gde tako|e u ve}inskom broju ìve Hrvati, ali je na kraju ipak utana~eno da Sombor bude mesto susreta. Z. R.

Potpredsednik Vlade Vojvobio samo tro{ak, s obzirom dine i pokrajinski sekretar za na to da }e tek po dobijawu me|uregionalnu saradwu Boris statusa kandidata i APV Barjaktarovi} potvrdio je nakao region mo}i direktno {em listu da bi predstavni{tvo da aplicira kod pretpriVojvodine u Bristupnih fonselu moglo da se dova – obraVojvodini je otvori vrlo brzo zloìo je potgostoprimstvo u po{to Srbija dopredsednik bije status kanvojvo|anske svojim briselskim didata za ~lanVlade. ofisima ponudilo stvo u EU. On je On kaè da nekoliko evropskih upravo naveo da je na zato do regiona osnovu nove odsada i nisu poluke o pokrajin~ele nikakve skoj upravi ovaj resor nadleàn zvani~ne tehni~ke pripreza otvarawe kancelarije u Brime za taj ~in, bilo u pogledu selu i drugim regionima, ali da izbora prostora, ili, pak, odluku o wihovom formirawu kadrova koji bi u Briselu donosi pokrajinska Vlada. trebalo da lobiraju za inte– Iako formalno kandidaturese APV. On, ipak, dodaje ra Srbije za ~lanstvo u EU nije da postoje nezavni~ni konuslov za otvarawe predstavnitakti u tom pogledu s pred{tva APV u Briselu, ta kancestavncima drugih regiona, larija ipak ne}e biti otvorena kao i s na{im diplomatama ranije jer bi to bilo neisplatiu Briselu. Ina~e, iako je vo. Naime, ra~unica je da ona ne Vojvodini gostoprimstvo u svomoè ko{tati mawe od 20 milijim briselskim ofisima ponuona dinara godi{we. A to bi sad dilo nekoliko evropskih regio-

na, Barjaktarovi} je skloniji opciji da APV otvori posebnu kancelariju.

– Imamo nekoliko takvih ponuda, ali mislim da je najboqe da imamo sopstvenu kancelariju. Me|utim, kona~nu odluku o tome done}e Vlada Vojvodine – kazao je pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu. Po wegovim re~ima, kad je re~ o drugim regionalnim predstavni{tvima u Briselu, wihova tehni~ka opremqenost i broj osobqa je vrlo {arolik. Kada je Vojvodina u pitawu, plan je da se u wenoj kancelariji u prvo vreme anga`uju dve osobe. – Postoje kancelarije koje funkcioni{u s malim osobqem u i prostoru od oko 20 kvadrata, a postoje i regioni koji imaju ~itave zgrade i veliki broj osobqa u Briselu. Sve zavisi od toga kad su osnovani i kakve su ~ije mogu}nosti i potrebe. Ali, ve}ina wih krenula je s malim kancelarijama, pa su se kasnije {irili. A takav je i na{ plan – rekao nam je Barjaktarovi}. B. D. S.

LDP NAJAVIO PODR[KU DS-u „U TRENUTKU KADA JE UGRO@ENO WIHOVO PROEVROPSKO OPREDEQEWE”

Jovanovi}: Srbija mora u NATO Srbiji je potrebna nova politika, a prvi korak na putu modernizacije dràve je ulazak u NATO, a naredni evropske integracije, izjavio je lider Liberalno demokratske parije êdomir Jovanovi}. On je, na sednici Glavnog odbora LDP-a, ocenio da za ulazak Srbije u NATO pakt postoje bezbednosni, politi~ki i ekonomski razlozi jer je progla{ena vojna neutralnost neodrìva. – To treba da bude deo dràvne politike ve} ove vlade. Pitawe

opredeqewa Srbije u slu~aju NATO pakta je pitawe koje uti~e na brzinu svih drugih procesa integracija kojima Srbija `eli {to pre da se pove`e sa razvijenim svetom. Naredni korak su evropske integracije – rekao je Jovanovi}. On je dodao da na planu evropskih integracija Srbija mora da ispuni neke specifi~ne kriterijume: nesre|ene odnose iz pro{losti, odnose u regionu i problem Kosova. Po wegovim re~i-

ma, odnos Srbije prema Kosovu mora biti formulisan na osnovu stava zemqe o budu}nosti srpske zajednice u Pokrajini, odnosno, kako im ìvot u~initi boqim i kvalitetnijim. Jovanovi} je ukazao da Boris Tadi} treba da otvori i neka su{tinska pitawa koja optere}uju svakodnevni ìvot, od obrazovawa, kulture, verskog ìvota, a {to, po oceni lidera LDP-a, „ne ~ini zbog toga {to je optere}en kompromisima koje pravi da bi

wegov koncept opstao na vlasti“. – Mi smo spremni da pomogne DS-u u trenucima kada je ugro`eno weno evropsko opredeqewe zbog nesporazuma koje ima u svojoj koaliciji. Ali nismo spremni da varamo Srbiju da je wena neutralnost posledica ozbiqne skup{tinske rasprave, nemamo nameru da vodimo Srbiju tom brzinom ka Evropi kojom je vodi DS, nemamo nameru da podelimo dogovornost za pogre{nu regionalnu politiku – poru~io je Jovanovi}.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGO KOS, PREDSEDNIK GREKO-a

ponedeqak12.april2010.

SVE VI[E NAJAVA DA ]E BITI ZATRA@ENO DODATNO TUMA^EWE ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Srbija ima zakone Duple funkcije ponovo i institucije, ali u Narodnoj skup{tini? korupcija ne jewava – Agencija za borbu protiv korupcije Srbije, koja je odbacila prijave funkcionera koji se u zakonskom roku nisu izjasnili o funkciji koju }e obavqati, samo je tako mogla da postupi. Da je druga~ije, i sama bi kr{ila zakon i pao bi joj kredibitet u o~ima gra|ana – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik Grupe dràva Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) i prvi ~ovek slovena~ke Agencije za borbu protiv korupcije Drago Kos. z Kako vidite proces borbe protiv korupcije koji se odvija u Srbiji, mislite li da vlast radi pravu stvar? – Ako mislite na odnos vlasti i Agencije, za sada je to sigurno prava stvar, no to je tek lak{i deo posla. âk i uzev{i u obzir da su neke institucije, kao {to je Agencija za borbu protiv korupcije, imale uàsne probleme kada su po~ele da traè prostor i sredstva za rad u Srbiji, vidim da tu nije bilo prepreka. Problemi tek

Plati}e cenu, ako ni{ta, na izborima z Koja je va{a poruka funkcionerima na dve foteqe? – Moraju da znaju da se od wih najvi{e o~ekuje da se pridr`avaju zakona koji va`e u Srbiji i da }e svi poku{aji da se izbegne zakon, odnosno da se on ne implementira, nai}i na veoma lo{ odraz i nerazumevawe javnosti. Za to }e svakako morati da plate neku cenu, ako ne ranije, a ono na izborima. dolaze jer je od resursa za rad zna~ajnije to koliko }e qudi na koje se zakon odnosi – a to su funkcioneri u Srbiji – da shvate da treba mewati odnos, svest o tome {ta mogu {ta ne, {ta smeju, a {ta je mimo zakona. z U Srbiju ste stigli u ime GREKO-a. Kakva je s te strane ocena borbe protiv korupcije i stawa u Srbiji? – Prvu ocenu Srbiji GREKO je dao 2006. godine i bilo je vi{e od 20 preporuka. Wihova implementacija ocewena je 2008. godine i tada smo do{li do saznawa da je ve}ina preporuka dobro primewena. Ove godine dolazi nova ocena o tome

koliko su ostale preporuke u Srbiji implementirane, plus sledi tre}a runda nadzora koja se odnosi na krivi~na dela korupcije i finansirawe politi~kih stranaka. Tokom ove i slede}e godine bi}e usvojen izve{taj za tre}u rundu i bi}e ocewivano koliko su promene u propisima i institucijama sobom povukle i promene u praksi. To je bitno GREKO-u – praksa. z Kakav je va{ utisak kada je u pitawu korupcija u Srbiji? – Ne mogu da izbegnem utisak da postoje propisi, institucije, ali da se situacija ne mewa naboqe i da je korupcija jedan

od najozbiqnih problema s kojima se Srbija kao zemqa susre}e. Krajwe je vreme da sve aktivnosti koje se sprovode s teorije krenu u prakti~no ostvarivawe. z Koliko je Srbija uop{te napredovala u svim tim procesima borbe oprotiv korupcije koji su nepohodni za evropsko integrisawe – a kod nas je brobru protiv kriminala i korupcije i sam predsednik Boris Tadi} stavio u prvi plan? – Na to }u vam odgovoriti atletski. Do sada sam imao utisak da se Srbija spremala na start i oko starta je bila velika gu`va jer niko nije znao da li bi, kako bi i za{to bi. Sada se zna, Srbija je stala na start i zna se gde }e i u kojem smeru, i treba u~initi sve da bi se do{lo do ciqa. To ne traì samo start ve} jaku koordinaciju izme|u svih dràvnih institucija i sna`nu politi~ku voqu da se prebrode problemi kao {to je aktuelni oko kompatibilnosti funkcija, kao i da se re{e ostali. Utakmica u Srbiji jo{ nije dobijena i mora jo{ dosta toga da se pre|e. z Da li kod vas novinari imaju reperkusije i pritiske od vlasti ako otkriju da dràvni funkcioneri imaju imovinu, a ne prijavquju je? – Ne. Imali smo slu~aj da je jedan ministar prijavio imovinu komisiji, ali ne i novinarima. Bio je stra{no ispra}en u medijima i wegov imix je dobio stra{an udarac. De{ava se da i novinari ili gra|ani otkriju imovinu koju neki funkcioner nije prijavio, i za to nema nikakvih reperkusija. To se smatra sasvim normalnim u radu novinara u Sloveniji, a trebalo bi i u Srbiji. D. Milivojevi}

Pravni stav Odbora Agencije za borbu protiv korupcije da se nijednom od 1.960 funkcionera, koji su se do 1. aprila obratili tom telu za saglasnost da ostanu na vi{e funkcija, ne}e iza}i u susret, rezultirao je najavom da }e biti zatraèno „supertuma~ewe” zakona. Kako „Dnevnik” saznaje, Ustavni sud Srbije je i daqe prva opcija, ali se tako|e pomiwe potreba da se o svemu izjasni i onaj ko je zakon doneo – dakle Narodna skup{tina. Tako|e, saznali smo da }e biti zatraèno i da jo{ jednom svoju re~ o celom slu~aju kaè i formalni predlaga~ zakona, Ministarstvo pravde. Podsetimo, upravo je u dodatnu konfuziju u ceo slu~aj i unelo tuma~ewe Ministarstva pravde, prema kojem se odredba zakona, koja govori o zabrani vr{ewa dve javne funkcije istovremeno, moè odnositi samo na situaciju nastalu posle po~etka primene ovog propisa, odnosno posle 1. januara 2010. godine. Ina~e, kao obrazloèwe za sve ove inicijative navodi se teza da Agencija treba zakon da sprovodi, ali da nije vlasna i da ga tuma~i, pogotovo ne „ve}inom glasova” – kako je wen Odbor do{ao do pomenutog pravnog stava. U svakom slu~aju, izvesno je samo da pri~a o „duplim funkcijama” nije zavr{ena, te da stoga jo{ neko vreme ne}e biti poznato ni {ta }e se ta~no doga|ati u Vojvodini – ho}e li ostati status kvo, ili }e ipak biti prevremenih izbora u dvadesetak izbornih jedinica, ili }e pre neki

moram da istaknem da naj~e{}e nije problem u tome. Mi uglavnom imamo ozbiqne zakone, ali se oni, na`alost, ne primewuju kako treba – ka`e Blagojevi}. – Siguran sam u to da postoji na~in da se iza|e na kraj s ovakvom vrstom pona{awa, ali se to prosto ne radi. A za{to se ne radi – ne znam.

Kontraproduktivno Marko Blagojevi} kaè da su „prqave poruke” na plakatima uglavnom kontraproduktivne za one koji ih plasiraju. – Ovaj pamflet iz Aran|elovca je sme{an. On }e uvek pre mobilisati bira~e stranaka protiv kojih je uperen, nego {to }e doneti nekakve nove glasove onom ko je to smislio – obja{wava Blagojevi}. – Ko zaista tamo veruje da }e u Aran|elovcu biti gra|ena najve}a xamija na Balkanu? To je te{ka budala{tina i samo bi se mogla obiti o glavu organizatorima. Ono malo qudi koji veruju u takve gluposti marginalna su pojava. Po wegovim re~ima, postoje pravila u nekoliko zakona, izme|u ostalog i Zakonu o ogla{avawu, po kojima nije dopu{teno nepotpisano reklamirawe. On kaè da ne zna ~ija je du`nost u dràvi da istraì pojavqivawe la`nih plakata, naro~ito kada u wima nema elemenata krivi~nih dela poput izazivawa mr`we, ali ipak ima nekih drugih nezakonitosti. – Zakonodavstvo mora da se bavi i ovakvim devijacijama, ali

La`ni plakati, kojima neko poku{ava da diskredituje politi~ke oponente, stari su koliko i politi~ki anga`man u Srbiji, s tim da su od pojave vi{estrana~ja do danas postali gotovo redovna pojava. Jedan od poznatijih, a nepotpisanih plakata, bio je onaj uperen protiv “Otpora” neposredno pre oktobarskih promena. Na wemu je bila stilizovana “Otporova” pesnica koja dr`i nekoliko dolarskih nov~anica, uz pa-

Tomislav Bogunovi}

ZEV

predsednik op{tine Ba~

Branislav Boji}

ZEV

predsednik Op{te bolnice u Somboru

Nenad Borovi}

ZEV

predsednik Skup{tine op{tine Ruma

Svetozar Bukvi}

ZEV

predsednik op{tine Kula

@eqko Vidovi}

ZEV

predsednik op{tine Vrbas

Milivoj Vrebalov

ZEV-LDP

predsednik op{tine Novi Be~ej

Branko Gajin

ZEV

predsednik op{tine Srbobran

Branislav Damjanov

ZEV

Nenad Ivani{evi}

ZEV

Goran Ivi}

ZEV

Goran Je{i}

ZEV

predsednik op{tine In|ija

Nedeqko Kowokrad

ZEV

zamenik predsednika Skup{tine op{tine Alibunar

Predrag Miji}

ZEV

predsednik op{tine ^oka

Predrag Milo{evi}

ZEV

predsednik op{tine Se~aw

Igor Pavli~i}

ZEV

gradona~elnik Novog Sada

ZEV

direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Novom Kne`evcu

Milivoj Petrovi}

ZEV

predsednik op{tine Titel

@ivorad Smiqani}

SPS-PUPSPVRER

predsednik op{tine Apatin

Milorad Soldatovi}

ZEV

predsednik op{tine Opovo

Kosta Staki}

ZEV

predsednik op{tine Ba~ka Palanka

Milenko Filipovi}

ZEV

predsednik op{tine Sremski Karlovci

Jovanka Petrovi}

Kandidatkiwa Narodne partije na dopunskim izborima po ve}inskom sistemu za poslanika u Skup{tini Vojvodine, koji }e u op{tini @abaq biti odr`ani 9. maja, bi}e Mirjana Milivojev, vlasnica privatnog preduze}a “Bombonica”. Wenu kandidaturu Narodna partija istakla je zajedno s lokalnom Grupom gra|ana “Zajedno”. Ukoliko dobije poverewe bira~a, Mirjana Milivojev }e se, poru~uju iz NS, zalagati za razvoj i podr{ku malim i sredwim preduze}ima u @abqu,

rolu “Prodajem, jer volim da izdajem”. Tada je, naravno, bilo jasno da iza te kampawe stoji Milo{evi}eva vlast. Podmetawa je bilo i kasnije pa tako znamo za slu~aj iz parlamentarnih izbora 2007. godine kada se pojavio plakat na kojem su bili Vojislav Ko{tunica, Dragan Jo~i} i Velimir Ili} u crkvi, s natpisom “Nebeska Srbija”. Slede}e godine, na predsedni~kim izborima bilo je plakata s likom Borisa Tadi}a kao kandidata NATO-a. Tada su se pojavili i plakati s logoom LDP-a koji pozivaju na bojkot izbora, {to nije bila politika ove stranke. Iste godine po Beogradu su bili lepqeni plakati s fotografijama Borisa Tadi}a i Bo`idara \eli}a uz natpis “dr`avni neprijateqi”. Na plakatima je bila potpisana neformalna organizacija koja je sebe zvala “Familija srbskih navija~a”. Na izborima na Vo`dovcu neko je lepio plakate liste “Za evropski Vo`dovac”, ali na wima nije bio lik Borisa Tadi}a nego Mla|ana Dinki}a. Osim u slu~aju “Familije srbskih navija~a”, gde je bilo i uhap{enih zbog plakata, svi ostali slu~ajevi do danas nisu bili re{avani. P. Klai}

funkcija

zamenik predsednika op{tine Nova Crwa direktor Gerontolo{kog centra Subotica direktor Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici

Agencija odbila zahtev vojvo|anskih poslanika

gradovi i op{tine, kao i pojedini domovi zdravqa, dobiti nove

Kandidat Mirjana Milivojev

Rat la`nim plakatima niko ne ka`wava mo se zna ko je to {tampao i ko stoji iza kampawe. U tome se druge zemqe i mi razlikujemo – ka`e Blagojevi}, i napomiwe da se pamflet iz Aran|elovca najverovatnije ne bi mogao u sudskom postupku okarakterisati kao {irewe nacionalne i verske netrpeqivosti, ali je na sudu da to utvrdi.

klub

I NP U^ESTVUJE NA VANREDNIM IZBORIMA ZA SKUP[TINU APV U @ABQU

NEGATIVNA POLITI^KA KAMPAWA PRISUTNA JE SVUDA U SVETU, ALI U SRBIJI IMA I POSEBNA OBELE@JA

Predizborne kampawe u Srbiji gotovo po pravilu bivaju prqave i neodgovorne. Posledwi slu~aj, zabeleèn u Aran|elovcu, moè biti foto-robot takvih politi~kih procesa. U ovoj varo{ici pojavili su se, podsetimo, la`ni plakati na kojima dominiraju slika xamije i lik lider SDPS-a Rasima Qaji}a, sa sve natpisom „Selam alejkum, muslimanski vernici [umadije” koji se pozivaju da podrè SDPS i G17 plus jer }e oni u tom kraju „napraviti najve}u xamiju na Balkanu”. Plakat je, naravno, nepotpisan, a osudile su ga obe partije koje su wime pogo|ene, istakav{i da izaziva versku i nacionalnu netrpeqivost. Programski direktor CeSIDa Marko Blagojevi} za „Dnevnik” kaè da je takva vrsta politi~kog pona{awa, bez obzira na to radi li se o republi~kim ili lokalnim izborima, postala slika na{ih izbornih procesa: – Sli~nih primera imamo i u svetu. I tamo se {tampaju pamfleti i plakati s negativnom kampawom. Svaka partija povremeno pribegne takvoj kampawi, ali tu postoji ozbiqna razlika u odnosu na na{e politi~ke igra~e. U Evropi na takvim plakatima i pamfletima obavezno stoji ime onog ko je materijal plasirao. Ta-

Poslanik

ûrugu, Gospo|incima i \ur|evu da bi mladim qudima bila pruèna perspektiva za ostanak u àbaqskoj op{tini i spre~eno daqe iseqavawe i odumirawe ove nekada uspe{ne zajednice. Podsetimo, na vanrednim izborima u @abqu gra|ani }e birati poslanika koji }e u Skup{tini Vojvodine popuniti upra`weno mesto nakon {to je krajem pro{le godine preminuo dr Branislav Popov, poslanik iz redova Demokratske stranke Srbije. I. S.

~elnike. Ili }e, pak, biti „od svega po malo”. M. S.

VESTI Potpisi Tomislav Nikoli} i Velimir Ili} preda}e danas ta~no u podne premijeru Mirku Cvetkovi}u milion potpisa gra|ana koji `ele vanredne izbore. “Na{a je namera da demokratskim putem ostvarimo za gra|ane, ono {to im je `eqa i namera”, kazao je generalni sekretar SNS-a Aleksandar Vu~i}.

Plate Odbor Skup{tine Srbije za finansije razmatra}e sutra izmene Zakona o Dr`avnoj revizorskoj instituciji. Na toj }e sesiji biti preciziran predlog o pove}awu plata dr`avnih revizora.

NOVA TERITORIJALNA ORGANIZACIJA SRBIJE IPAK NA JAKO DUGOM [TAPU

Mo`da nam ne treba regionalizacija Ministar za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} obrazloìo je da uspostavqawe statisti~kih regiona u Srbiji za ciq ima iskqu~ivo efikasnije privla~ewe para iz pretpristupnih fondova EU, napomiwu}i da se time ni na koji na~in ne prejudicira nova teritorijalna organizacija zemqe. – Na{a teritorijalna organizacija je utvr|ena Ustavom. Ne moè nijedan zakon uvesti novi oblik teritorijalne organizacije. Da li }e se, i kada, pristupiti regionalizaciji zemqe, u smislu regiona kao oblika teritorijalne organizacije, to je pitawe o kojem }e odlu~iti, pre svega, gra|ani, jer ne verujem da }e tako krupna tema uop{te biti stavqena na dnevni red bez toga da se oni pitaju. Dakle, to iziskuje promenu Ustava Srbije – kazao je Markovi} za Tanjug. On je pri tome istakao da problemu regionalizacije treba pristupiti pa`qivo, i da, i pored toga {to neke stranke i nevladine organizacije misle da bi to bilo re{ewe za sve probleme Srbije, to u bliskoj budu}nosti ne}e biti me|u onim pitawima koja }e se na}i u ìì politi~kog interesovawa. – Na{ neravnomerni regionalni razvoj nije posledica neposto-

Milan Markovi}

jawa regiona. To nema nikakve veze. To {to su siroma{ni jug i istok Srbije uvek se mo`e mewati podsticajnim merama... Nipo{to ne treba izjedna~avati potrebu za ravnomernim regionalnim razvojem s regionalizacijom, odnosno promenom teritorijalne organizacije Srbije. I kada predsednik Tadi} govori o regionalizaciji, on nijednog trenutka nije rekao da sada treba da imamo jo{ pet regionalnih skup{tina i pet regionalnih vlada, pet predsednika vlada itd. To uop{te nije ideja. Kada se govori o regionalnom razvoju, treba da sednemo, da razmislimo, pre nego {to se krene u ustavne promene, i da vidimo {ta bi ti regioni nosili, kakav bi to nivo vlasti bio, koje bi nadle`nosti imali i da li nam je to uop{te potrebno – zakqu~io je Markovi}.

EKONOMIJA

ponedeqak12.april2010.

DNEVNIK

KRIZA ODLO@ILA NAJAVQENO POSKUPQEWE MESA

Sviwetina nam beì s trpeze Od najavqenog poskupqewa sviwskog mesa izgleda ne}e biti ni{ta, barem u toku ove sedmice. Iako su tovqenici “teì” nego {to su bili pre dve nedeqe, pa su na farmama stigli do 125 dinara kilogram, klani~ari uveravaju u to da u skorije vreme ne}e biti korekcije cenovnika. Od udara po xepu, najavqenog za danas, izvukla nas je, sve su prilike, kupovna nemo}. Kako su nam bu|elari sve mr{aviji, tako nam meso beì s trpeza pa se kasapi pla{e da sviwski but po novoj ceni od 380 dinara ne bi imali kome da prodaju. Zbog pada kupovne mo}i, vele mesari, tra`wa mesa pala je 15 do 20 odsto. – Poskupqewa ne}e biti. Gra|ani nemaju ekonomske snage da kupuju meso. Imamo velike zalihe i ~ak }emo sniziti cene nekih prera|evina – kaè vlasnik novosadske industrije mesa “Matijevi}” Petar Matijevi}, uz ocenu da bi

veliko poskupqewe i{lo u prilog samo uvoznicima, odnosno stranim kompanijama koje posluju u Srbiji.

Nova uredba o ceni benzina Ministar energetike Petar [kundri} najavio da }e se do kraja meseca doneti nova uredba o cenama derivata, ali da }e cene zavisiti i od Ministarstva finansija. Ministarstvo energetike }e, pored zahteva da se za 10 odsto pove}a akciza na te~ni naftni gas i za toliko smawi namet na benzine, do kraja meseca doneti i novu uredbu o cenama derivata, izjavio je ministar energetike Petar [kundri}. Da li }e, me|utim, dràvna zahvatawa u ceni goriva biti ne{to nià, zavisi}e iskqu~ivo od Ministarstva finansija. „Predlog je da uravnoteìmo cene svih derivata tako da ne favorizujemo jednu vrstu goriva u odnosu na druge, kao i da cene na srpskom trì{tu budu pribli`ne cenama u regionu. Kona~nu re~ o izmenama akcizne politike done}e Ministarstvo finansija. Od priliva sredstava u buxet po drugim osnovima umnogome }e zavisiti i dono{ewe ove odluke“, naveo je [kundri} za Politiku.

Koridor 10 na dnevnom redu Odluka o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a javne nabavke za izgradwu leve trake autoputa Horgo{ - Novi Sad na Koridoru 10 bi}e doneta najverovatnije danas, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu za infrastrukturu. U ministarstvu kaù da je odluka odloèna zbog naknadno prispele àlbe jednog od u~esnika na tenderu. Procedura }e biti nastavqena danas, kada se o~ekuje i odluka o pobedniku tendera. Odluka koja je trebalo da bude ranije doneta odloèna je zbog naknadno prispele àlbe konzorcijuma hrvatske firme „Hidroelektroniskogradwa” i suboti~kog „Vojputa”. Doma}i konzorcijum na ~elu sa Preduze}em za puteve „Beograd“ dao je 7. aprila najpovoqniju ponudu, u okviru pregovara~kog postupka javne nabavke za izgradwu leve trake autoputa Horgo{-Novi Sad, re~eno je u „Nibens grupi“, u ~ijem sastavu posluje lider doma}eg konzorcijuma. Osim tog konzorcijuma, kako je re~eno, ponudu je dalo jo{ i „Primorje“ iz Slovenije, dok „Hidroelektroniskogradwa“ iz Hrvatske nije dostavila novu ponudu.

Najpovoqniji ponu|a~ nije izabran 7. aprila, jer je ponuda zagreba~kog konzorcijuma, kako mediji spekuli{u, ~ekala na pisarnici Vlade Srbije. U „Vojputu” kaù da im je „àlba priznata i da u ponedeqak dolaze u Beograd na pregovore”. Na tenderu, koji je odràn sredinom februara kroz otvoreni postupak, konzorcijum doma}ih firmi je ponudio najniù cenu od 9,97 milijardi dinara i najkra}i rok za izgradwu od devet meseci, ali je u ponudi navedeno da }e cena naknadno biti uskla|ena sa inflacijom. Hrvatska „Hidroelektroniskogradwa“ ponudila je izgradwu te deonice za 11,55 milijardi dinara, a slovena~ko „Primorje“ za 13,47 milijardi. Izgradwa 110 kilometara poluautoputa na Koridoru 10 obuhvata deonicu od Horgo{a do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgo{-Novi Sad i deonicu izme|u Kelebije i Subotice. Izgradwa tih deonica trebalo je, prema ugovoru, da po~ne u martu ove godine, a prema uslovima tendera traja}e maksimalno 22 meseca.

U Industriji mesa “[trand” meso ove nedeqe sigurno ne}e poskupeti. Za to nema razloga jer je stawe na tr`i{tu stabil-

no, ponuda je kakva je bila i u posledwe vreme, a potra`wa za mesom je posle uskr{wih praznika mawa, re~eno nam je u ovoj mesnoj industriji. Me|utim, kako smo ~uli od ve}ih farmera u na{oj zemqi, kilogram ìve mere do leta bi mogao oti}i na 150 dinara. S druge strane, mesari vele da bi u tom slu~aju kilogram sviwskog buta ko{tao 450 dinara pa bi tek onda bio prava retkost na trpezama. I uzgajiva~i sviwa u vojvo|anskim selima kaù da nema osnova za to da mesari sada podignu cene desetak procenata, kao {to su neki najavili. Naime, “seqa~ke” sviwe, tek {to su se oporavile od cenovnog {oka, opet su blago po~ele da padaju. – Poskupqewe mesa u ovom trenutku bilo bi van svake pameti. Cene tovqenika u Sremu miruju, a u nekim selima i padaju – kaè za na{ list predsednik Zadru`nog saveza Srema Du{ko Tadi}, navode}i da sviwe kod seqaka u ovom delu Vojvodi-

ne ko{taju 105 dinara, a pre nekoliko dana su bile 110. Sve u svemu, ne pi{e se dobro ni uzgajiva~ima ni potro{a~ima, kojima i sve`a sviwetina postaje delikates. Po podacima Republi~kog zavoda za satistiku, ukupna lawska proizvodwi mesa u Srbiji

U Privrednoj komori navode da je godi{wa potro{wa mesa smawena sa 65 na 44 kilograma po stanovniku je 457.000 tona i 1,5 odsto je mawa u odnosu na 2008. godinu, odnosno 3,4 posto ve}a spram perioda od 2001. do 2008. godine. Pro{le godine, u odnosu na 2008, ostvarena je jedan posto ve}a proizvodwa gove|eg, june}eg i tele}eg mesa, 8,7 posto ov~ijeg i jagwe}eg mesa i 5,3 posto`ivinskog mesa. Sviwarstvo je stajalo

najgore i zabeleìlo je pad od 5,3 odsto. – Samo je proizvodwa sviwskog mesa u 2009. godini 3,8 odsto mawa u pore|ewu s prose~no ostvarenom od 2001. do 2008. Uzroci ovakvih kretawa su poznati: naru{eni pariteti cena, gubitak trì{ta, ograni~ene mogu}nosti u izvozu, s izuzetkom june}eg i termi~ki obra|enog sviwskog mesa, smawena kupovna mo} stanovni{tva, naru{en sistem finansirawa i podsticaja i nedovoqno novca u agrarnom buxetu – kaè za “Dnevnik” istraìva~ saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi}, dodaju}i tome i dezintegraciju u procesu proizvodwe na relaciji primarna proizvodwa – prerada, i to zbog lo{e obavqene privatizacije, a ovako lo{oj situaciji doprinele su i neefikasne Robne rezerve. Stankovi} navodi i da je ukupna godi{wa potro{wa mesa smawena sa 65 kilograma po stanovniku na 44 kilograma. S. Glu{~evi}

VLADA SRBIJE DANAS ODLU^UJE O MINIMALNOJ ZARADI

Sat rada tri dinara skupqi Vlada Srbije treba danas na telefonskoj sednici da donese odluku o minimalnoj ceni rada u Srbiji s obzirom na to da u prethodna tri meseca socijali partneri nisu uspeli da se dogovore o tome da li }e minimalac u prvoj polovini ovog meseca ostati isti ili se pove}ati. Kako su sindikati ostali uporni u svojim zahtevima da se minimalac mora pove}ati s 87 na 92 dinara po radnom satu a poslodavci nisu pristajali na to da se pove}a ni za dinar, kona~nu odluku mora da donese resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. Wu potvr|uje Vlada Srbije te }e nova cena rada tek nakon toga biti objavqena u “Slu`benom glasniku Srbije” i vaì}e od 1. januara ove godine. Ministar Qaji} }e, kako je najavio, predloìti da minimalna cena po radnom satu bude 90 dinara, dakle dva dinara mawe nego {to je traìo sindikat a tri vi{e no {to pristaju poslodavci. Ukoliko to Vlada Srbije danas usvoji, minimalac }e biti ve}i za 500 dinara u odnosu na celu pro{lu godinu jer je zbog ekonomske krize i on bio “zamrznut”. Konkretno, to zna~i da }e radnici – a takvih je trenutno u Srbiji oko pola miliona – na ime minimalne zarada dobijati 15.638 umesto 15.138 dinara. Dakako, ako ministrov predlog bude usvojen, to zna~i da }e gazde imati obavezu da im isplate i razliku izme|u pro{log i sada{weg minimalca, odnosno da im uz martovski minimalac isplate i 1.000 dinara duga na ime prethodna dva meseca kada su dobili stari minimalac. Kada Vlada Srbije utvrdi minimalac, on postaje obaveza za

sve poslodavce, pa i za samu dr`avu koja je gazda mnogim zaposlenima. Me|utim, u praksi se i do sada pokazivalo da se mnogi oglu{uju o svoju zakonsku obavezu da zaposlenima isplate najmawe minimalac za celomese~ni rad jer podaci pokazuju da trenutno u Srbiji ~ak 150.000 radnika uop{te ne prima platu, dok je

no radno vreme i obavqen posao zara|uju 100 evra mese~no. Da li }e se poslodavci dr`ati zakonom utvr|ene cene rada, koja }e danas dobiti kona~ni iznos, tek }e se videti. Oni su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, posledwem poku{aju da se stavovi sindikata i gazda pribli`e, jasno stavili do znawa da nemaju

Poslodavci poru~uju da je na desetine hiqada preduze}a nelikvidno i da ne mogu da isplate ni dosada{wu minimalnu cenu rada, te da }e, ukoliko budu priterani uza zid, otpu{tati zaposlene nekoliko hiqada onih kojima gazda na kraju meseca u koverti daje mawe od zakonom zagarantovanog iznosa. Naime, protekle nedeqe Savez samostalnih sindikata je protestovao {to neke vojvo|anske gazde radnicima ispla}uju minimalac od 15.138 dinara a onda tra`e da im vrate 5.000 dinara, {to zna~i da zapravo svi ti zaposleni rade za 10.000 dinara mese~no, ili 100 evra. Nema dr`ave u Evropi gde radnici za pu-

novca da isplate ni postoje}i a kamoli ve}i minimalac. Poru~ili su da su mnogi od wih – pomiwala se brojka od ~ak 70.000 preduze}a – nelikvidni i da ne mogu da isplate nikakvu, pa ni onu najmawu cenu rada, te da }e, ukoliko budu prinu|eni i priterani uza zid, otpu{tati zaposlene. Tako bi se moglo dogoditi da poslodavci – neki zato {to zaista ne mogu a neki zato {to ne}e po~nu da otpu{taju radnike, {to u situaciji

kada je na Birou rada ve} 800.000 nezaposlenih, ne}e biti dobro i {to }e jo{ vi{e pogor{ati iovako nimalo laku ekonomsku situaciju u dràvi. S druge strane, poslodavci su dràvi uputili ponudu da mogu “progutatiti” pove}awe minimalca pod uslovom da se neoporezovani deo plate pove}a s 5.900 na 10.950 dinara, {to bi im omogu}ilo da kompenzuju pove}awe minimalne bruto zarade za {ta nemaju para iz sopstvenih izvora. Po wima, samo ovaj kompromis bi omogu}io da zaposleni prime uve}an iznos minimalne zarade a da istovremeno ne bude dodatno ugroèna wihova likvidnost i teku}e poslovawe. Predsednik Skup{tine Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi} tvrdi da bi ovakvo pove}awe minimalne zarade u ovom trenutku predstavqalo dodatno optere}ewe za privredu od oko pedeset miliona evra godi{we jer se moè ra~unati da bi se plate pove}ale za gotovo milion zaposlenih. Ako bi se u to ra~unali i doprinosi, to bi, kako isti~e, iznosilo blizu 100 miliona evra pove}awa i optere}ewa za privredu koja to sada nema. Sindikati }e se, pak, pomiriti s tim da cena rada bude pove}ana tri dinara, mada su tvrdili da je minimum ispod kojeg ne}e pristati pet dinara, odnosno tokom celih pregovora su pristajali na 92 dinara jer su prethodno ve} “popustili” i prvobitni zahtev od 100 dinara po radnom satu smawili za osam dinara. O~igledno da ni wihov minimum nije mogao biti prihva}en jer ni sama dràva kao poslodavac u buxetu za ovu godinu nije planirala pove}awe minimalca. Q. Male{evi}

KAKVA JE KORIST OD JAVNIH RADOVA

Slamka spasa ili poraz politike?

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,7079

99,7019

101,995

97,4088

Australija

dolar

67,8669

69,2519

70,8447

67,6591

Kanada

dolar

73,0909

74,5825

76,2979

72,8671

Danska

kruna

13,1217

13,3895

13,6975

13,0815

Norve{ka

kruna

12,2806

12,5312

12,8194

12,243

[vedska

kruna

10,1095

10,3158

10,5531

10,0785

[vajcarska

franak

68,1746

69,5659

71,1659

67,9659

V. Britanija

funta

111,82

114,102

116,726

111,477

SAD

dolar

73,2114

74,7055

76,4237

72,9873

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 4. 2010. godine

– Srbija, a s wome i Vojvodina, zahvaquju}i merama koje su preduzete, najmawe su od svih zemaqa u regionu, pa i {ire, osetile posledice ekonomske krize. Mi smo u Vojvodini na kraju pro{le godine imali isti broj nezaposlenih kao i na po~etku 2009, a merama koje smo preduzimali smo direktno otvorili oko 16.000 radnih mesta – rekao je pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, govore}i prekju~e u Subotici na tribini „Agora“, ~ija je tema bila nezaposlenost. S tim u vezi on je naveo da }e Pokrajinski sekretarijat na ~ijem je ~elu i ove godine nastaviti istu politiku zapo{qavawa da bi se, makar na kratak rok, sanirali brojni problemi u sferi zapo{qavawa. On je dodao da su javni radovi nai{li na izuzetno veliko

zanimawe, ilustruju}i to podatkom da je za 700 miliona dinara, koliko je ove godine planirano da se izdvoji za te namene, stiglo projekata ~ija je vrednostoko pet milijardi! Govore}i o stopi nezaposlenosti kod nas, Vasin je rekao da niko, zapravo, ne zna da ta~no odredi {ta se pod tim pojmom podrazumeva, te da su podaci zbog toga po pravilu neta~ni. – Mi ne znamo ta~no ni {ta je nezaposlenost i tvrdim da podatak od 750.000 nezaposlenih u Srbiji nije ta~an. Pojam nezaposlenosti uglavnom se koriguje i koristi ga kako ko `eli – kazao je Miroslav Vasin. S druge strane, zamenik direktora suboti~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Du{an Torbica istakao je da javni radovi za svaku politiku zna~e wen poraz

jer, kako je naveo, nakon zavr{enog pojedina~nog projekta zapo{qavawa kroz javne radove svi ti qudi na kraju „zavr{e na tre}em spratu“ (Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Subotici, prim. a.)! – Za{to se ne razmi{qa o stvarawu socijalne kooperative jer treba napraviti koncept ‘rad umesto socijalne pomo}i’? Kona~no, na pitawe kakvo je obrazovawe nezaposlenih najboqi odgovor je – verovatno da najve}i broj postoje}ih znawa i ve{tina ne odgovara onome {to se traì na trì{tu rada – naveo je Torbica, dodaju}i da bez odgovornog socijalnog dijaloga u koji bi trebalo da budu ukqu~eni i poslodavci, radnici, sindikati, ali i dràvna i tela lokalnih samouprava, pravog re{ewa za ovo pitawe nema. Z. Romi}

EKONOMIJA

DNEVNIK

Privreda ~eka rast cena Oko polovine privrednika u Srbiji u narednih {est meseci o~ekuje rast cena svojih proizvoda, pokazuje anketa Instituta za trì{na istraìvawa. Kako je objavqeno, rast cena u narednih {est meseci o~ekuje 49 odsto anketiranih proizvo|a~a, a niko ne o~ekuje pad cena. IZIT je anketu sproveo krajem februara i po~etkom marta, a takva o~ekivawa su posledica inflatornih rizika koji polaze od cena koje reguli{e dràva - cene energenata i neizvesnosti oko kretawa kursa dinara. Kako se navodi, privrednici su optimisti~ni u pogledu budu}ih uslova privre|ivawa na srpskom trì{tu. Optimizam se zasniva na o~ekivawima privrednika da }e dràva pokrenuti ozbiqne investicije u saobra}ajnu, komunikacionu i energetsku infrastrukturu, navodi IZIT. Privrednici ra~unaju i na ublaàvawe ekonomske krize, a o~ekuju i blagi oporavak industrijske proizvodwe.

Drugi talas recesije Zapadne privrede, kao dominantni deo globalne ekonomije, ponovo su suo~ene sa padom, odnosno drugim talasom recesije, nakon {to su tokom 2009. godine zabele`ile laki ekonomski oporavak, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in. \uri~in je objasnio da se wihov veoma krhki ekonomski oporavak odvija sa usponima i padovima. „Ne mogu o~ekivati kratkoro~no dobri signali“, naveo je \uri~in, upozoravaju}i da to sve deluje i na male zemqe koje gravitiraju prema zapadnim ekonomijama. Isti~u}i da je u zapadnoj hemisferi, odnosno u SAD i u jednom delu ekonomija EU, do{lo do izvesnog oporavka, sa simboli~nim pozitivnim stopama privrednog rasta, \uri~in je dodao da stepen investicija i stepen zaposlenosti predstavqaju mnogo va`nije indikatore vitalnosti ekonomije. „Ako pogledate ameri~ku ekonomiju, onda }ete videti da nema fundamentalnih investicija, ve}ina novca je upotrebqena za konzervirawe banaka i drugih fiskalnih posrednika“, objasnio je \uri~in. Prema wegovim re~ima, fiskalni stimulansi u SAD predvi|eni su na nivou od oko 800 milijardi dolara u periodu od tri godine, {to je „quska oraha u okeanu“ u odnosu na 14.000 milijardi dolara bruto doma}eg proizvoda (BDP) Amerike. To zna~i da investicije nisu dovoqne da bi do{lo do trajnijeg oporavka.

ponedeqak12.april2010.

Ime guvernera ove nedeqe? Kako se spekuli{e, ovih dana moglo bi da bude obnarodovano ime kandidata za novog guvernera Narodne banke Srbije. Mediji prenose da su neformalni izvori iz Vlade Srbije potvrdili da }e predlog za guvernera centralne banke biti objavqeno po~etkom ove sedmice. Me|u kandidatima za novog prvog ~oveka NBS u medijima se pomiwu profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i predsednik Saveta NBS Dejan [o{ki}, predsednik Upravnog odbora Sosijete `eneral banke i nekada{wi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Piti} i dugogodi{wi stru~wak Svetske banke Du{an Vujovi}. Savet NBS prihvatio je 6. aprila ostavku guvernera Radovana Jela{i}a, koju formalno treba da potvrdi i

Kandidati: [o{ki}, Piti} i Vujovi}

Skup{tina Srbije. Neopozivu ostavku na mesto guvernera Jela{i} je podneo 23. marta, obrazla`u}i je li~nim razlozima, a tu funkciju }e obavqati dok ne bude izabran wegov naslednik. Jela{i} je guverner NBS bio u dva mandata, po~ev{i od 2004. godine,

a drugi put je na petogodi{wi mandat guvernera NBS izabran na sednici Skup{tine Srbije 26. septembra 2007. godine. Prema va`e}em Zakonu o NBS, guvernera bira Skup{tina na predlog Odbora za finansije. U toku su izmene

zakona o centralnoj banci kojima je predvi|eno, kako je ranije najavqeno iz vlade, da kandidata za guvernera predla`e predsednik Srbije. Za sada nema zvani~nih potvrda da li }e izmene Zakona o NBS biti usvojene pre izbora novog guvernera.

GRADSKE UPRAVE SVE ^E[]E POSE@U ZA POREZIMA

Op{tine pune ma{te kad uvode nove namete Gra|ani koji ovih dana u po{tanskom sandu~etu prona|u plavu kovertu s pe~atom svoje op{tine ili grada, otvaraju po{iqku sa strahom. Unutra je obi~no re{ewe s razrezom poreza ili nekakvom drugom taksom. Ve}ina lokalnih samouprava prili~no je podigla namete za isticawe firmi preduze}ima i preduzetnicima. Porezi na imovinu, koji su od pre dve godine u wihovoj nadle`nosti, tako|e su pove}ani…

Nije dovoqno U Stalnoj konferenciji gradova ka`u da bi, po uzoru na EU, op{tinama trebalo prepustiti i poreze i takse vezane za poklon i nasle|e. To bi svakako popunilo prazne kase, a da li bi bilo dovoqno da se odustane od raznih taksa, sada je te{ko re}i. Tek, od svih nameta, mediji su se ovih dana najvi{e bavili beogradskom pri~om. Komunalna taksa na ku}ne qubimce iznosi 500, odnosno 1.000 dinara godi{we, zavisno od toga jesu li pomenuti sterilisani ili ne – ovi drugi su skupqi. Egzoti~ne `ivotiwe su taksirane s po 500 dinara. Jesu li to pauni,

krokodili i drugi reptili i kakva sve fauna, ko }e ga znati. Vojvo|ani se ovim barem za sada ne}e baviti, a posle – ko zna? Mo`da se neko seti da uvede porez na ekstraprofit i na zlatnu ribicu, onu {to ispuwava tri èqe. O tome otkud u vreme krize ovako velika èqa za globqewem sugra|ana pomo}nik generalnog sekretara za finansije u Stalnoj konferenciji op{tina i gradova Srbije Aleksandar Bu}i} kaè: – Tokom protekle godine op{tinama su znatno smaweni transferi iz republi~kog buxeta – kod pojedinih se to kre}e i do ~etrdeset odsto – podse}a na{ sagovornik. – Istovremeno su im pove}ane nadle`nosti, kao, recimo, uvo|ewe vrti}a za decu mla|u od godinu dana. Da bi se u takvoj situaciji finansirale stare i nove potrebe ostalo je samo da se putem taksa i sli~nih zahvatawa pove}aju prihodi. Mi smo upozoravali na to da }e se to dogoditi ali nas niko nije slu{ao. Svim op{tinama nije jednako te{ko da pokrpe buxetske

rupe. Najte`e je onima gde su velika preduze}a ili vi{e malih i sredwih prestala da rade ili ispla}uju plate jer se 40 odsto poreza na zarade iz republi~ke kase prosle|uje u op{tinske. O tome kako se u toj situaciji sna}i na~elnik za finansije u Sremskoj Mitrovici Du{ko [aro{kovi} ka`e: – Za op{tine bi bilo najboqe da pretresu baze podataka

jer na{a iskustva vezana za porez na imovinu govore da je mnogo obveznika koji nisu uneti u evidencije – veli [aro{kovi}. – Kada se svi oni na|u u bazi podataka i oprezuju, ne}e biti potrebe da se ide ni na drasti~no pove}awe stopa ni da se uvode nove takse s visokim nametima. [to se ti~e korekcija, mi smo osnovice samo uskladili s inflacijom. D. Vujo{evi}

Jeftini krediti slabe dinar Ekonomista Stojan Stamenkovi} ocenio je da Vlada Srbije subvencionisanim kreditima doprinosi smawewu u~e{}a evra na trì{tu, ali da na duì rok ta mera moè da odvede do slabqewa dinara. „Jedini na~in na koji se novim subvencionisanim kreditima moè uticati na poloàj dinara jeste doprinos deevroizaciji, jer u novim subvencionisanim kreditima nema valutne klauzule. Osim ove posledice, ne vidim kako pove}ana koli~ina doma}eg novca moè da oja~a dinar. Moè se o~ekivati, zapravo, suprotno“, kazao je Stamenkovi}. On je kazao da je oìvqavawe inflacije mnogo verovatnije e od podizawa privredne aktivnosti. „Iako su krediti nameweni kupovini doma}e robe, usled visoke uvozne zavisnosti proizvo|a~a eventualno ve}a proizvodwa zna~ila bi I ve}i uvoz. Osim toga, deo gotovinskih kredita }e biti utro{en za turisti~ka putovawa u inostranstvo i kupovinu deviza, {to je ekvivalentno uvozu robe“, kazao je. Stamenkovi} je kazao i da statisti~ki podaci za februar 2010. godine nisu ohrabruju}i u pogledu rasta proizvodwe i dinamike privredne aktivnosti.

Koliko smo du`ni? Dok u Vladi Srbije tvrde da dràva jo{ nije prezaduèna, neki stru~waci upozoravaju da smo u{li u krug visoko zaduènih zemaqa. Tokom pro{le i u prva dva meseca ove godine spoqni dug Srbije uve}an je za oko pet odsto. Posledwi kredit koji je Srbija uzela je od Rusije, od 200 miliona dolara, za pokrivawe mawka u buxetu. Najavqeno je i zaduìvawe rudarskog basena Bor, kod kanadsko-izvozno razvojne banke, a garant kredita bi}e dràva Srbija. Svaka beba i svaki penzioner, svaki stanovnik, bez obzira na pol i godine, kada bi se ukupan dug Srbije gledao kroz upro{}eni statisti~i prosek, duàn je skoro 3.000 evra. Dràva i privreda zajedno, duguju prema posledwim podacima skoro 23 milijarde evra. Da li je to mnogo ili malo? “Ja li~no mislim da Srbija ima prostora da se zaduùje sve dok nivo ukupnog duga ne dostigne neki nivo od 40 procenata u odnosu na dru{tveni bruto proizvod. U ovom trenutku je 32 procenta. Zajedno sa Rusim i svim ostalim kreditima koji su planirani u buxetu za ovu godinu”, kaè Mla|an Dinki}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. “Nije toliko problem trenutni nivo spoqnog duga, problem moè da se javi ukoliko bi se intenziviralo zaduìvawe u inostranstvu”, kaè Branko Hini} iz NBS.

U BUYETU MAWAK PRIHODA OD PDV-a I AKCIZA

Dràvna kasa i daqe u krizi Velika su bila o~ekivawa stru~ne javnosti od martovskog izve{taja Ministarstva finansija o fiskalnim kretawima u Srbiji. Ne samo zbog toga {to je dràvni prora~un za 2010. donet u izuzetno te{kim okolnostima i {to se moralo kresati i navla~iti na brojnim rashodnim i prihodnim pozicijama ve} i zato {to je u~inak u februaru bio toliko nepovoqan da se javqao opravdan strah od neophodnosti nalaèwa nove ravnoteè u fiskalnom ra~unu. Dràvni prihodi za teku}u godinu projektovani su na nivou od 660,72 milijardi dinara (oko 6,6 milijardi evra), planirani su dràvni rashodi od 762,97 milijarde dinara (7,6 milijardi evra) i deficit od 102,25 milijarde dinara (oko milijardu evra). Toliko Srbiji nedostaje na prihodnoj strani i toliko }e se dràva morati dodatno zaduìti. Tromese~ni presek (januar–mart) pokazuje da je ostvaren deficit od 21,36 milijardu dinara. To nije zabriwavaju}i rezultat, ~ak bi se moglo zakqu~i-

Ponor je stvoren u februaru jer je ostvarenih 40,55 milijardi 27,15 odsto mawe od grubo postavqenog mese~nog proseka (55,66 milijardi). Problem nije toliko vidqiv u delu prihoda od oporezivawa dohotka gra|ana i dobiti preduze}a. Tu se stvari odvijaju uglavnom u skladu s predvi|awima. Tokom prva tri meseca naplata poreza na dohodak dostigla je 16,6 milijardi dinara,

godi{weg u~inka. Me|utim, taj segment ~ini mawi deo planiranih dràvnih prihoda. Dràvni ra~un po~iva na drugoj vrsti prihoda. To su porez na dodatu vrednost, akcize i carine. Tu rezultati nisu zadovoqavaju}i. U prvom tromese~ju PDV je u dràvnu kasu doneo ukupno 71,9 milijardu dinara, {to je 11,57 procenata mawe od iznosa koji se dobija podelom planiranog go-

Jedna od najve}ih stavki na rashodnoj strani buyeta – rashodi za zaposlene – ima takvu dinamiku kao da nema nikakvih problema u puwewu dràvnog prora~una ti da na tom planu, uslovno re~eno, dobro ide. Naime, ako bi se pravila gruba kvartalna podela dràvnog fiskalnog minusa, u prvom tromese~ju deficit bi mogao i}i do 25,56 milijardi dinara, a on je 16,43 odsto niì. Sem u februaru, kad je iznosio 15,56 milijardi dinara, u ostala dva meseca deficit je bio znatno niì od zami{qenog mese~nog proseka (8,52 milijardi).

Znatno ve}u nelagodu izaziva dinamika puwewa buxeta. Tokom prva tri meseca 2010. u dràvnu kasu se slilo ukupno 144,27 milijarde dinara, {to je tek 87,34 odsto o~ekivanog kvartalnog priliva. Ako bi se posmatrao mese~ni prosek, vidqivo je da je samo u martu (54,42 milijarde) napravqen rezultat koji je pribliàn èqenoj vrednosti (97,77 odsto).

{to je 12,63 odsto mawe od grubo obra~unatog kvartalnog proseka. Mawak nije zanemarqiv, ali je u martu ubrano 6,17 milijardi dinara, i to je brojka koja je vrlo blizu zami{qenog mese~nog proseka. U delu prihoda od poreza na dobit postignuti su jo{ boqi rezultati. Naime, ukupno je prikupqeno 10,69 milijardi dinara, a to je 94,72 posto vi{e od ~etvrtine ukupnog

di{weg priliva na kvartalne obroke. Dodatna zanimqivost je i u tome {to je u januaru, koji je, iz fiskalnog ugla gledano, uvek te`ak mesec, prihodovano vi{e od planiranog mese~nog proseka, dok su u preostala dva meseca, pogotovo u februaru, rezultati lo{iji. Kod akciza je u~inak jo{ lo{iji jer je kvartalni u~inak (24,02 milijarde) 26,93 odsto slabiji

od o~ekivanog. Naplata carina tako|e nije i{la planiranom dinamikom. Tromese~ni rezultat (9,47 milijardi) slabiji je 15,36 procenata od prihvatqivog nivoa. Sre}om, naplata u martu (4,21 milijarde) ve}a je od mese~nog proseka (3,64 milijarde dinara). Stabilnost buxeta jo{ uvek nije dovedena u pitawe. Martovski rezultat znatno je boqi od onoga iz prethodnog meseca, ali su na prihodnoj strani dràvnog prora~una vidqive ozbiqne rupe. Sve se to nekako „pegla“ jer izvr{na vlast, bar privremeno, uspeva da obuzdava rashode. Naàlost, tu nema potpune doslednosti. Jedna od najve}ih stavki na rashodnoj strani buxeta – rashodi za zaposlene – ima takvu dinamiku kao da nema nikakvih problema u puwewu dràvnog prora~una. Mo`da }e se u narednim mesecima osetiti efekti preduzete racionalizacije, ali je sasvim jasno za{to su se na tom planu vodili najteì pregovori s MMF-om i za{to se tu najteè popu{talo. V. Harak

BERZA

ponedeqak12.april2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Cene ska~u, a niko ne trguje Rast indeksa ~iju korpu ~ine najlikvidnije hartije doma}eg berzanskog trì{ta obeleìo je proteklu sedmicu na Beogradskoj berzi. Nakon uskr{wih praznika, nastavilo se o~ekivano kretawe cena u pozitivnom smeru, zapo~eto krajem pro`log meseca, dok ~iwenica da je likvidnost i daqe na niskom nivou i daqe ne ohrabruje investitore, kaè broker KBC Sekjuritisa Ana Jovanovi}. S druge strane, vrednost trgovawa je i daqe izuzetno niska, ukoliko se izuzme uvek veoma likvidna akcija AIK banke. Indeks Beleks 15 se nazelenoj“ liniji rasta zadrào ~itavih devet uzastopnih dana, a saAkcija

mo u protekloj nedeqi ostvario je rast od 3,6 odsto. Akcije AIK banke i daqe zauzimaju najve}i deo ukupnog prometa a cena ostvarena danas u visini od 3.489 dinara predstavqa maksimalnu zabele`enu u posledwih godinu dana, istakla je Jovanovi} dodaju}i da su na nedeqnom nivou te akcije ubele`ile rast od 7,8 odsto. Jovanovi} je podsetila i da je AIK banka objavila finansijski plan za 2010. godinu gde planira da ostvari dobit pre oporezivawa od 6,3 milijarde dinara. Akcije Agrobanke tako|e su tokom ~itave nedeqe bile u rastu, tako da su u petak u jednom trenutku dostigle 9.650 dinara, {to Posledwa cena

predstavqa najvi{u cenu od po~etka godine. Rast cene tih akcija na nedeqnom nivou je 7,5 odsto. Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{

3.337

146.168.854

Heba, Bujanovac

695

53.015.910

9.527

19.099.706

890

6.581.541

2.264

4.864.855

Agrobanka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

Jovanovi} je izdvojila i vest koju su po~etkom nedeqe preneli mediji o zainteresovanosti kanadske kompanije „Lavalin“ za kupovinu dr`avnog kontrolnog paketa akcija firme „Energoprojekt“. Tra`wa za tim akcijama nadma{ivala je ponudu u prvoj polovini nedeqe, tako da je u tri uzastopna dana cena pove}ana osam procenata, kazala je Jovanovi} navode}i da je na kraju sedmice „Energoprojektova“ akcija zavr{ila u blagom padu sa jako niskim obimom realizacije.

SAD zaradile na pomo}i bankama Ameri~ka dràvna blagajna postala je bogatija za vi{e od 10 milijardi dolara zahvaquju}i dràvnoj pomo}i bankama tokom krize. Prema studiji kompanije za finansijsko istraìvawe „SNL fajnen{el“, vlada je na o~uvawu finansijskih institucija pogo|enih krizom zaradila 10,5 milijardi dolara, {to predstavqa 8,5 odsto wenih ukupnih prihoda. Radi se o novcu dobijenom od prodaje akcija i opcija i dividendi 49 firmi, koje su potpuno napustile vladin program podr{ke. Vlada je do{la do tih akcija razmenom za sredstva iz programa TARP, koji je pokrenula da bi stabi-

lizovala finansijski sektor u vreme krize. Ministarstvo finansija je navelo da }e programi za stabilizaciju finansijskog sektora „biti profitabilni zahvaquju}i dividendama, kamatama, prevremenim otplatama i prodaji opcija“. Ministarstvo i daqe predvi|a da }e TARP doneti gubitak od 117 milijardi dolara, budu}i da je wegov sastavni deo i finansirawe pomo}i za posrnule ameri~ke fabrike automobila i osiguravaju}u kompaniju AIG. Me|utim, 76 milijardi ulo`enih u finansijski sektor }e najverovatnije doneti profit.

DNEVNIK

Ameri~ka privreda gura naftu Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku poskupela na iznad 86 dolara za barel usled slabqewa ameri~ke valute, nakon {to je povoqan izve{taj o maloprodaji u SAD ukazao na rast tra{we u toj zemqi, koja je najve}i svetski potro{a~ energenata. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u maju je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 84 centa, na 86,23 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 96 centi na 85,77 dolara za barel, prenela je agencija AP.

„Tr`i{te nafte se pona{a ba{ kao i proteklih nedeqa: pravi jedan korak napred, dva natrag. Usled ja~awa berzanskih indeksa, postojanog trenda rasta i bla`eg slabqewa dolara, cena sirove nafte je nadoknadila prethodni pad „, navodi se u izve{taju „Komercbanke“. Istovremeno su veliki ameri~ki trgovinski lanci ukqu~uju}i „Mejsiz“ i „Gep“, kao i trgovinske kompanije „Limitid brends“ i „Diskaunter target“, objavili podatke o dvocifrenom rastu prihoda u martu, {to je iznad o~ekivawa analiti~ara.

Akcije poskupele, evro se oporavio Cene globalnih akcija su na kraju sedmice bile u usponu nakon izve{taja o rastu ameri~ke maloprodaje, {to budi nadu u oporavak svetske privrede, dok su pozicije evra na deviznim berzama bile boqe nego prethodnih dana, usled {pekulacija da }e Gr~ka uskoro dobiti pomo} za regulisawe ogromnog duga. Globalni indeks akcija MSCI, kojim se iskazuje dnevno kretawe cena deonica na tr{i{tima 23 najrazvijenije zemqe sveta, uve-

}an je u petak 0,5 odsto, posle dvodnevnog pada. Istovremeno je vrednost Panevropskog indeksa akcija FTSEurofirst 300 odsko~ila za 1,1 odsto, posle prethodnog najve}eg jednodnevnog pada tog indikatora u proteklih {est sedmica, prenosi agencija Rojters iz Londona. Regionalni indeks akcija u Aziji, ne ra~unaju}i Japan, tako|e je uve}an i, prema navodima agencije Kjodo, dostigao je najvi{i nivo u protekla 22 meseca.

VESTI Hipo ide s pola trì{ta Austrijska Hipo AlpeAdrija grupa povu}i }e se sa polovine trì{ta do 2014. i nastaviti da posluje u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Sloveniji i Austriji. Kako pi{e be~ki nedeqnik Format pozivaju}i se na uvid u plan oporavka banke, autrijska bankarska grupacija, koju je u decembru preuzela dràva, namerava da proda banke u Crnoj Gori, Ma|arskoj, Bugarskoj, Makedoniji i Ukrajini. Unutar Austrije, ta banka sa sedi{tem u koru{koj prestonici Klagenfurtu povu}i}e se iz Be~a, Salcburga, Linca i Insbruka i broj poslovnica u Koru{koj sa 22 smawiti na 13, navodi Format. Isti~e se i da }e Hipo Alpe-Adrija banka morati da proda sve {to ne spada u osnovnu delatnost grupe, a to ukqu~uje prodaju hotela i svih udela u turisti~koj delatnosti.

Spoj BA i „Iberije” „Briti{ ervejz“ (BA) i {panska „Iberija“ su potpisali sporazum o spajawu kojim se stvara tre}a po veli~ini najve}a avioprevozni~ka grupacija na svetu. Dve kompanije, koje posluju sa gubicima, o~ekuju se da }e spajawe biti okon~ano do kraja 2010. godine i da }e im doneti u{tedu od 400 miliona evra godi{we. Tako|e, o~ekuje se da }e spajawe biti od koristi akcionarima, putnicima i zaposlenima, ka`u kompanije koje }e nastaviti da lete pod svojim imenima. Sa 408 aviona koji na 200 destinacija prevoze 58 miliona putnika godi{we, nova grupa }e postati tre}a najve}a u Evropi i {esta u svetu. Ukupna vrednost kompanija procewuje se na oko 7,8 milijardi dolara.

Mawe investicija u Hrvatsku Sa 4,19 milijardi evra stranih investicija u 2008. godini, Hrvatska je u pro{loj godini spala na svega 1,87 milijardi, saop{tila je Hrvatska narodna banka. Najvi{e novca tokom pro{le godine u Hrvatsku je ulo`ila Holandija, koja je, sa 1,08 milijardi evra, prema{ila polovinu ukupnih investicija. Na drugom mestu je Austrija sa 420,7 miliona evra. Na pro{lo-

godi{woj listi tre}e mesto je zauzela Ma|arska sa 154,8 miliona evra, a slede Slovenija sa 108 miliona i Italija 81,5 miliona evra. Najvi{e interesovawa stranaca u Hrvatskoj privukli su trgovina na veliko i posredovawe u trgovini, u {ta je ulo`eno 733,9 miliona evra. Druga delatnost po zastupqenosti direktnih stranih ulagawa bilo je finansijsko posredovawe, koje je, bez ulagawa u osigurawa i penzione fondove, „sakupilo“ 658 miliona stranih evra. U va|ewe nafte i gasa ulo`eno je 117,4 miliona evra, a vlasni~ka ulagawa u nekretnine lani su dostigla 108 miliona evra.

„Ford” ula`e u Brazil Ameri~ki „Ford“ je najavio da }e u Brazilu izra|ivati mawe sportsko-terensko vozilo „eko sport“ u {ta }e ulo`iti oko 500 miliona reala (281,4 miliona dolara). „Ford“ }e time pove}ati investicije u najve}oj privredi Latinske Amerike do 2015. godine na 4,5 milijardi reala, sa sada{we ~etiri milijarde. Novo ulagawe je najve}a „Fordova“ investicija namewena Brazilu, gde je veliki ameri~ki proizvo|a~ automobila prisutan ve} 90 godina. Model „eko sport“, mawa verzija sportsko-terenskog automobila razvijena u Fordovoj fabrici Kamakari, prodava}e se u Brazilu i u inostranstvu.

Grci ne}e pomo} Prezaduèna Gr~ka nije traìla pokretawe spasila~kog plana evrozone i MMF-a, ali su razra|ene pojedinosti o tome kako plan treba da bude sproveden. Gr~ka se nadala da }e postojawe plana spasavawa umiriti trì{ta i sniziti wene tro{kove pozajmqivawa. Upitan da li }e Gr~ka traìti pomo}, gr~ki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu kaè da se „takvo pitawe nije postavilo“. „Rekli smo da Gr~ka ne namerava da koristi taj mehanizam, ali je za na{u zemqu veoma va`no da program pomo}i postoji“, rekao je on Vlada je, kaè on, zabrinuta zbog visokih kamatnih stopa koje mora da nudi za svoje hartije od vrednosti ali veruje da }e stope pasti ~im se povrati trì{no poverewe.

Tribina u Skup{tini grada

ZBOG RADOVA NA DOVODNIKU VODE

Na keju izmewen re`im saobra}aja

Zbog nastavka radova na dovodniku pitke vode na Keju `rtava racije od danas }e saobra}aj na potezu od Varadinskog mosta do Dunavske ulice biti izmewen. U prvoj fazi za saobra}aj }e biti zatvoren deo Dunavske od Ulice Ive Lole Ribara do Beogradskog keja, a u na-

rednim fazama prevo }e biti zatvorena krajwa traka sa neparne strane Dunavske ulice uz ograni~ewe brzine na 40 kilometara na ~as. Potom }e za saobra}ja biti zatvoren deo Trga neznanog junaka od Ulice Vojvode Putnika do Beogradskog keja. B. M.

Novosadska ponedeqak12.april2010.

Kako je pivo spaslo gra|evinara I

hronika" pisala je o tome kako Novosa|ani dnevno odbace vi{e od 50 tona hartije i kako su praistorijski ste}ci na Uskr{wim ostrvima u boqem stawu od nadgrobnih spomenika na Katoli~kom grobqu. Objavqena je fotografija sa daskom od {oqe za toalet(?!) pored spomenika. Tih dana na jednu lepu vest sledovalo je po ekoliko ru`nih. Dok je Festival podunavskih zemaqa opravdavao o~ekivawa, {trajkovalo je 17.000 metalaca i iz nepoznatih razloga otkazivan koncert Arsena Dedi}a i Gabi Novak u SNP-u; Stefan Milenkovi} svirao je na NOMUS-u, ne slute}i da je u fudbalskoj ligi splitski Hajduk odneo bodove iz Novog Sada, a \or|e Bala{evi} u svojoj "opomeni sa dobrim namerama" govorio kako je zavr{io svoju posledwu jugoslovensku turneju i priznao da "neki kvare bajku". Ipak, radnici udarnici postizali su spektakularne rezultate na svim poqima. Jedan "Neimarov" gra|evinar na Novom nasequ pao je sa ~etiri metra i ostao nepovre|en! Kolege su dotr~ale na lice mesta, konstatovali da nema povreda i da bi sigurno mnogo gore pro{ao da je bio - trezan. Kada je ustao i napravio nekoliko odlu~nih koraka sa mesta na koje je aterirao, upao je u {aht i iza{ao s ozbiqnim modricama... D. Apro

V REMEPLOV

Planina tekstila u Novom Sadu Prema izjavama nadle`nih u listu "Slobodna Vojvodina" 12. aprila 1946. prikupqawe tekstilnih otpadaka u Pokra-

jini odvijalo se prema planu. U svim mestima ekipe ~lanova omladinskih i sindikalnih organizacija, Narodnog fronta i Antifa{isti~kog fronta `ena, i{le su od ku}e do ku}e i

Uvodni~ar je ekonomski analiti~ar Dimitrije Boarov, a medijator je ~lan predsedni{ta Vojvo|anskog kluba Dragomir Jankov. Q. Na.

Predavawe vrhovnog rabina U Klubu Jevrejske op{tine, Ulica Jevrejska 11, danas u u 18 sati bi}e odr`ano predavawe "Konverzija na judaizam i smisao jevrejskog identiteta. Predava~ je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ako su pre dvadeset godina u "Uzoru", "Zvezdi", "Novitetu", "Bazaru" i "Tehnometalu" cene dobro padale, najve}e gu`ve u gradu zabele`ene su ispred {altera SIZ zdravstva! Tamo su ispla}ivane naknade za bolovawa i putne tro{kove: de{avalo se da "na po’ puta" pare nestanu, pa su biv{i bolesnici ponovo stajali u red pred jedini {alter, a hroni~ari su se zapitali pona{aju li se slu`benici "isuvi{e komotno"... Jedan prodavac iz Kisa~a na Futo{ku pijacu izneo je sve`e mleko, me|utim, shvatilo se da to nije po zakonu. Nije se ta~no znalo zbog ~ega, ali su na kraju veterinarski inspektori otklonili dilemu i kazali da se ne radi o udaru na privatnu konkurenciju, ve} o kvarqivosti mleka i dezinfekciji boca. Po~etkom aprila te 1990. godine, na sednici Narodnog sobrawa u Sofiji, Petar Mladenov izabran je za predsednika Bugarske, Stejt department ocenio je kao "zapaqivu, neodgovornu i nasilni~ku" izjavu Sadama Huseina o mogu}oj upotebi bojnih otrova protiv Izraela, a Ante Markovi} u je Qubqani izjavio da devizne rezerve SFRJ iznose 7,7 milijardi dolara. Ambasador Angole Evaristo Domingos Kimba bio je u poseti glavnom gradu Vojvodine koji se i nije pokazao u najboqem svetlu. "Novosadska

U Plavoj sali Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2 a, danas u 12 sati bi}e organizovana govornica Vojvo|anskog kluba na temu "Nacionalni investicioni plan i Vojvodina".

odnosile krpe. U Somboru je, na primer, samo za jedan dan za otpremu u fabrike prikupqeno brdo od {est i po tona, u Adi dve hiqade kilograma, u \ur|evu 1.200 kilograma...U Novom Sadu su 47 sakupqa~a, samo u jednom danu, u nekoliko ulica, napravili malu planinu svakojakog starog tekstila, te{ku vi{e od tri tone. Najve}a briga organizatora bila je otprema svega prikupqenog. To je bila du`nost lokalnih {pediterskih preduze}a i vlasnika motornih vozila. Ali, nije bilo dovoqno ni kamiona, ni zapre`nih vozila. N. C.

U GRADSKOM BUYETU NEMA PARA ZA SPREMAWE UNIVERZITETA

Kampus ~isti samo dobra voqa Da li Kampus Univerziteta u Novom Sadu doìvqavate kao oazu mira i zelenila dostojnu uglednog akademskog sredi{ta ili ponajpre prime}ujete razbacano sme}e koje ga ruì i naru{ava atmosferu, od voqe vam. Stawe javne higijene unutar kruga Univerziteta nije me|u prioritetima na uobi~ajeno poduòj listi svakojakih studentskih primedbi. S druge strane, ima sugra|ana koji smatraju da ~isto}a Kampusa nije na dostojnom nivou, naro~ito u rubnim delovima prema stambenim blokovima, u parku kod Filozofskog fakulteta i na \a~kom igrali{tu. Pa ipak, Univerzitetski kampus je u relativno dobrom stawu, naro~ito u svetlu ~iwenice da za wegovo ~i{}ewe, bar formalno, niko nije zaduèn. Naime, odràvawe javne higijene u Univerzitetskom kam-

pusu nije u ovogodi{wem programu rada “^isto}e”, tako da trenutno ovo preduze}e akademski krug ~isti besplatno, na osnovu ranijeg usmenog dogovora s rukovodstvom Univer-

ponu|eno formalizovawe saradwe, odnosno potpisivawe ugovora prema kome bi ova visoko{kolska ustanova finansirala deo tro{kova odràvawa i ~i{}ewa, ali zvani~nog odgovora jo{ nema. U Rektoratu Univerziteta kaù da potez u tom pravcu trenutno nije u planu. Razlog je isti, promaja duva u ve}ini nov~anika a svaki dinar se triput okrene pre no {to se potro{i, pa ni gradski, ni buxet Univerziteta nisu izuzetak. Slu`be odràvawa na fakultetima novosadskog Univerziteta brinu svaka o svom dvori{tu. Me|utim, na Univerzitetu nagla{avaju da je Foto: B. Lu~i} samoinicijativna akcija “îsto}e”, ali i ostalih ziteta. U “ îsto}i” tvrde kagradskih preduze}a i organa ko je krajem pro{le godine od uprave vredna hvale, jer je preGrada traèno da se u buxetu poznat zajedni~ki interes da odvoji novac za odràvawe Univerzitet u okviru mogu}Kampusa, ali ta ideja nije pronosti, predstavimo u {to bo{la. Potom je Univerzitetu qem svetlu. I. Sabado{

Kol-centar za Futog i Klisu Pregledi kod lekara Slu`be op{te medicine u ambulantama u Futogu i na Klisi od danas se mogu zakazati preko kol-centra Doma zdravqa na broj 4879-000. Pacijenti, me|utim, i daqe mogu da se zaka`u i li~no, ali i telefonom kod medicinske sestre svog izabranog lekara.

Kol-centar ove ustanove je poja~ao kapacitet rada sa jo{ pet operatera, pa tako od nedavno pozive prima 22 operatera u prepodnevnoj, a 17 u poslepodnevnoj smeni. U Domu zdravqa ka`u da su sigurni da }e zakazivawe pregleda biti mnogo efikasnije sa uvedenim novinama. I. B.

U „Akademi” po znawe jezika Od 6. aprila "Akademi" organizuje intenzivne kurseve engleskog, nema~kog i ruskog jezika.To su kursevi od dva ~asa dnevno, odnosno 40 ~asova mese~no. Idealni su za sve one koji `ele da obnove znawe ili da rekordnom brzinom nau~e novi jezik. Cena kurseva je za 50 posto ni`a od cene redovnih kurseva. Za{to u~iti engleski, nema~ki i ruski jezik? Engleski je jezik broj jedan u svetu i to }e ostati jo{ dugo. Nema~ki je jezik kojim, kao materwim,

govori oko 120 miliona qudi. To je zvani~ni jezik Evropske unije. Ruski govori oko 300 miliona qudi u svetu. Rusija je najzna~ajnija energetska sila sveta. Za sve koji su nekada u~ili ruski, evo prilike da obnove znawe jezika i da opet ~itaju literaturu, nau~ne i druge ~asopise u originalu. Upisi traju do 5. aprila. Sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 42-5542, 543-292 ili u Jevrejskoj ulici 22 od 9 do 21 sat.

Foto: R. Hayi}

SADWA ISPRED „SPENSA”

Dvesta ruà krasi}e plato Na platou ispred „Spensa” dvesta sadnica ruà posadili su radnici "Gradskog zelenila". Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} primio je u ime grada ovaj poklon od rasadnika "[evar", a potom se pridruìo radnicima i posadio nekoliko ruà. I. D.

Izlo`ba grafika u Poklon-zbirci U Poklon-zbirci Rajka Mamuzi}a, Ulica vase Staji}a 1, danas u 19 sati bi}e otvorena izlo`ba grafika „Dali u Lafontenovom svetu”. Otvori}e je Sofi Barde, ata{e za kulturu pri Francuskom kulturnom centru koji je zajedno sa Studentskim kulturnim centrom suorganizator doga|aja. Izlo`ba traje do 30. aprila. Q. Na.

U Sinagogi po~iwe Nomus Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} sve~ano }e otvariti 30. novosadske muzi~ke sve~anosti (Nomus) danas u 20 sati u Sinagogi. Prve ve~eri nastupi}e kamerni orkestar “Kamerata Salcburg” iz Austrije, sa koncertmajstorem i muzi~kim rukovodiocem violinistom Romanom Simovi}em. Ovaj na{ poznati festival umetni~ke muzike traja}e do 20. aprila. Q. Na.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak12.arpil2010.

Upotreba `ivota i maramica Razna obave{tewa – o skupu Saveta stanara, (ne) pla}enim ra~unima, `urkama i proslavama ro|endana... od nedavno su u nekim zgradama upotpunili i kratki od{tampani pravilnici o lepom pona{awu. Ovaj uqudni stanar zgrade u Ulici Alekse [anti}a 12, velikim {tampanim slovima, objasnio je nesavesnim posetiocima lifta i hodnika vi{espratnice za {ta se koriste papirne maramice, kako se re{ava vi{ka pquva~ke iz usta i za {ta se jo{ koristi sudopera. Da bi izbegao potencijalno uvredqiv kontekst napisanog, na kraju se “primatima” uqudno zahvalio na razumevawu.

Foto: E. Komazec

Vremena su se definitivno promenila. S. T.

Ni~e novi park u Karlovcima Radnici Odeqewa za komunalno-stambene poslove i za{titu `ivotne sredine u karlova~koj op{tini posadili su sadnice vrba i ukrasno {ibqe, u vrednosti od 62.000 dinara, na prostoru izme|u magistralnog puta M-22 i Ulice mitropolita Stratimirovi}a. Inicijativu za ozelewavawe tog kutka na kraju Stratimirovi}eve ulice pokrenuli su gra|ani koji `ive u blizini. Op{tinari imaju nameru da tu postave jo{ nekoliko de~jih sprava za igru i klupe. Z. Ml.

c m y

DNEVNIK

VELIKI MARKETI UGU[ILI MALE TRGOVCE

Po bakaluk bogu iza nogu U centru grada ne moè se vi{e kupiti ni sok, a kamo li hleb i mleko. Za osnovne ìvotne namirnice Novosa|ani moraju da idu u velike markete koji su uglavnom nalaze na obodima grada jer, prema re~ima predsednika Udruèwa malih trgovaca Vojvodine Mom~ila Krstanovi}a, dràva prema ovoj grupi privrednika nije nimalo naklowena. Mali trgovici nemaju vi{e mogu}nost da se snabedavaju u veleprodajama, ve} robu moraju da pazare sa ostalim kupcima, po cenama koja vaì za sve, bez izuzetka. Zatvarawem malih radwi, isti~e Krstanovi}, bez posla je ostalo oko 3.000 radnika, a on izlaz vidi u osnovawu asocijacije malih trgovaca Srbije i malih trgova~kih komora, koje su svojevremeno postojale od pedesetih godina pro{log veka. Tu ideju, obja{wava Krstanovi}, ponudili su pokrajinskom Socijalno - ekonomskog savetu, ali odgovor nisu dobili. On kaè da je nekada u gradu bilo oko 1.500 malih radwi, ali da je taj broj sada daleko mawi. Ne zna koliko malih privrednika u trgovini radi, po{to s wima moè da kontaktira samo telefonom. Naime, Udruèwe malih trgovaca nema svoje prostorije. - Vi{e puta smo se zbog toga obra}ali Gradu, traè}i da nam obezbede prostorije u domu Novosadske trgova~ke omladine, ali nismo dobili odgovor. Republi~ko Ministarstvo za trgovinu najavilo je finansijsku pomo} i upu-

tilo nas na nema~ku Asocijaciju malih trgovaca. Me|utim od toga sada nema ni{ta po{to se u me|uvremenu republi~ko Udru`ewe malih trgovaca ugasilo - isti~e Krstanovi}.

proizvode, vo}e i povr}e. Na taj na~in, isti~e, pospe{ila bi se proizvodwa u plastenicima i poboq{ao standard seoskih doma}instava. Krstanovi} nagla{ava da u Nema~koj mali trgovci godi-

Mali trgovici nemaju vi{e mogu}nost da se snabdevaju u veleprodajama, ve} robu moraju da pazare s ostalim kupcima, po cenama koja va`i za sve, bez izuzetka Nagla{ava da je postojala ideja da se mali trgovci pove`u s malim poqoprivrednim proizvo|a~ima i u trgovinama nude wihove

{we ostvare promet od oko 250 milijardi evra. Kod nas bi se, ka`e predsednik vojvo|anskog Udru`ewa malih trgovaca tako moglo

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

uposliti i oko 200.000 radnika. To je jedan deo pri~e. Ali ima i drugi posmatran iz ugla potro{a~a. Naime u malim radwama se skupqe pazari {to Krstanovi} ne osporava. Ve}e cene opravdava, jer mali trgovci za razliku od veleprodaja nisu u mogu}nosti da uti~u na formirawe cene robe kod proizvo|a~a. - Veletrogovci su u prilici da se sporazmevaju s prodavcima i sniàvaju cenu, po{to kupuju na stotine kilograma i na tone nekog proizvoda. U malim radwama takve koli~ine je nezamislivo prodati - navodi Krstanovi}, uz napomenu da su u malim radwama tro{kovi poslovawa mali, a u veletrgovimama skupi. Uzimaju}i taj podatak, Krstanovi} opet kaè da su veletrgovci u prednosti i to zato {to prave veliki promet. - Pazar na jednoj kasi dnevno moè da dostigne u velikim marketima i dva miliona dinara, pa uprkos velikim tro{kovima poslovawa postoji ra~unica. Jer jedna kasa moè da pokrije sve tro{kove.To nije slu~aj u malim radwama gde dnevni pazar u najboqem slu~aju moè da dostigne 60.000 dinara - navodi Krstanovi}. Z. Deli}

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ven~ano dvadeset sedam parova Devoj~ice: Milana - Aleksandre i Du{ana Petrovi}a, Nata{a - Darije i Petra Cvetkovi}a, Ma{a - Vesne i Aleksandra Padeànina, Irina - Irene Sari} Medojevi} i Slobodana Medojevi}a, Natalija - Anu{ke Nikoli} i Jugoslava Borovnice, Una - Milice i Du{ana \ape, Nikolina - Branislave i Dalibora Poqanskog, Sara - Nade i Vladimira Tepi}a, Elena - Dragane i Jovice Mitrovi}a, Lara - Gordane i Sandra Kopilovi}a, Awa - Svetlane i Zorana Radowi}a, Jovana - Brankice i Miqana Svrkote, An|ela - Ivane Leki} i Miroslava Krkqu{a, Sanela - Nusmire Osmanovi} i Aziza Kosovi}a, Milana - Sneàne i Du{ana Latinovi}a, Sofija - Ane âkan-Boja i Zoltana Boje, Natalija - Gabriele i Danila Peceqa, Simona - Cvijete i Milorada Rakovi}a, Du{ica - Vawe i Aleksandra Radina, Katarina - Miroslave i Aleksandra Mamutovi}a, Ivana - Aleksandre i Mileta Kova~evi}a, Jovana - Marije Bani} i Jovana Jovi}a, Iskra - Ma{e i Slavka Veselinovi}a, An|elka - Jelene i Zorana Tepi}a, Lana - Marije i @eqka Kova~evi}a, Milica - Jelene i Ivana Stankovi}a, Angelina - Nevene i Aleksandra Savi}a, Duwa - Marine i @eqka Lovre, Marta - Aleksandre i Igora Prusine, Tijana Gordane Pla~kov i Bo{ka Malinovi}a, Lana - Jelene i Mirka Stojanovi}a, Sowa - Tatjane i Mladena Kaurina, Ma{a - Maje i Danijela Ili}a, Ivana - Jelene Bubwevi} Mitrovi} i Milorada Mitrovi}a, Mila Marije i Gorana Kosti}a, Mia - Jarmile i Dragana Ribara, îla - Lidie i Mihaqa Turoa, Matea - Dubravke i Du{ana Bala}a, An|ela - Margarete i Aleksandra An|elkovi}a, Teodora - Danke Nedeqkovi} i Radi{e Pavlovi}a, Ana - Tatjane i Nikole Lu~anovi}a, Milica - Anite i Aleksandra Ercega, Gorica - Boìdarke i Vladimira Crnogorca, Ena Jawe i Miroslava Boòvi}a, Mia - Sneàne i Du{ana Grozdani}a, Milana - Vesne i Branislava Petkovi}a, Na|a - Mileve i Roberta Na|a, Ogwena - Ivane i Miodraga \in|i}a.

De~aci: Denis - Mihale i Jarka Slavika, Uro{ - Danice i @arka [iqaka, Danilo - \ur|ice Vidovi} i @arka Da{i}a, Bogdan - Sawe i Slobodana Nikoli}a, Bidaim - Nexmije i Isufa Bejtule, Dragan - Martine i Vladimira Plav{i}a, Muhamed - Tawe Sokolovi} i Bajrama Krasni}ija, Danijel - Miroslave i [tefana Turana, Vuk - Jelene i Andrije Kova~a, Dejan Dragane Milenkovi}-Baki i Stefana Bakija, Nenad - Slobodanke i Neboj{e Popovi}a, Marko - Milice i Vladimira Kezmi}a, Aleksa - Svjetlane i Borisa Jeà, Strahiwa - Aleksandre i Zake ôli}a, Vawa Milane i Du{ana \uki}a, Mark - Viktorie Zakinski-Toma i Marka Zakinskog, Samuel - Alme Bala i Ragipa Mali}ija, Nikola - Senke i Boè Plav{i}a, David - Gordane i Slavka Luki}a, Aleksej - Marijane i Milo{a Egi}a, Vuka{in - Sawe i Neboj{e Mudrini}a, Danilo - Dragane i Borisa Kabi}a, Vasilije - Nikoline Kapetanovi} i Sa{e Bjelo{evi}a, Aleksa - Azre i Milo{a Pavlovi}a, Luka - Tamare i Mileta Jerkovi}a, Lazar - Vesne Petrovi} i Milo{a Vu~kovi}a, Andrej - Miroslave i Vladimira Mihi}a, Jakov - Nade`de i Igora Ksionìka, Uro{ - Marijane i Petka Sari}a, Milo{ - Dijane i Du{ana Do{ena, Qubo - Vawe i Branka Kuqi}a, Luka Zlate @ivkovi} i Dragana Olui}a, Uro{ - Marijane i Vladice Babi}, Luka - Aleksandre Ze~evi} i Vladimira Pejovi}a, Du{an - Gorice i Dragana Ne{i}a, Denis - Kvetoslave i Miroslava [ustera, Strahiwa - Ivane Toli} i Miroslava Grwe, Matej Mihaele i Vladimira Kerek|artoa, Denis - Marijane i Rastislava Demana, Uro{ - Dragane i Dejana Papri}a, Andrej - Kristine i Gorana Avdi}a, Stefan - Sandre i Stevana Taka~a, Andrej - Sla|ane Bodiroge i Zorana Suvo~esmakovi}a, Igor - Qubane i Velibora Raji}a, Aleksandar - Danijele Mar~i} i Marka Luki}a.

Ven~ani: Zorica [ibarevi} i Mirko Stanimirovi}, Remsija Fetahi i Jugoslav Manasijevi}, Sabine Terzi} i Alen Alispahi}, Violeta Rafai i Momir Predojevi}, Radmila Nikoli} i Aleksandar Krsmanovi}, Borka Topi} i Miroslav Subi}, Aniko êr i Milenko Isakov, Maja Luki} i Dragan Stambolija, Marija Stani} i Miodrag Pankovi}, Branka Igwi} i Dejan Trbojevi}, Danijela Zvezdin i Du{an Aramba{i}, Marija Gruji~i} i Petar Radovi}, Marina âli} i Vladimir Vra~ar, Slavica Nikoli} i Sr|an Manojlovi}, Vesna Vukmirovi} i Radomir Pejin, Mirela Vukovi} i Petar Vasin, Aleksandra Kr~edinac i Martin Devald, Qiqana Peri} i Sa{a @ivanovi}, Olivera Markovi} i Petar Dereti}, Mirjana To{anovi} i Filip Jovanovi}, Danica Raj{i} i \uro Rada{inovi}, Radmila \uri} i Boris Paripovi}, @eqka Toma{ev i Tomislav Galovi}, Sowa Kresti} i Bojan Blizanac, Ruìca Kula{evi} i Goran Vukovi}, Marina Grìbovski i Radomir Mirkovi}, Andrijana Odayin i Slobodan Atanackovi}. Violeta Rafai i Momir Predojevi}

Marko i Danijela Luki} sa sinom Aleksandrom

Blizanci: Xebel i @inan - Omkeltum Izubik i Arafat Embar{, Ksenija i Evgenija Larise i Vojislava Ili}a, Sofija i Petra - Mirjane i Dragana Jandri}a.

Umrli: Du{anka Stankovi} ro|. Veli~kovi} (1926), Nikola Hristidis (1959), Ketrin Toma{ev (2007), Zdravko Vulin (1933), Jordanka Peri} ro|. Stojanovi} (1935), \or|e Jokanovi} (1951), Mika Stoji} ro|. Dodo{ (1919), Mi}o Duki} (1947), Milan Peri{i} (1982), Milenko Dimitrijevi} (1938), Stipan Pakledinac (1940), Nikola [api} (1934), Arpad Felde`di (1961), Marko Kilibarda (1983), Verica Obradovi}Filipovska ro|. Filipovska (1929), Ksenija Karaxi} ro|. Klajn (1948), Erèbet Bala` ro|. Lazi} (1924), Nevenka Karanovi} ro|. Cvijanovi} (1921), Judit Ve~era (1975), Fabijan Petrovi} (1946), Marija Berke{ (1966), Ruìca Bihorac ro|. Sreti} (1932), Mara Grli} ro|. Miqevska (1948), Ruà Bar{ow ro|. Gilih (1923), Antun Kowa (1934), Branko Mi}in (1954), Verica Ku`ner ro|. Nikoli} (1936), Andrija Re{wak (1941), Ilija Rastovi} (1935), Milan Domanovi} (1932), \ura Bawa{ (1930), Vladimir ûdi} (1965), Katarina Biriwi ro|. [nel (1958), Jelena Nikoli} ro|. Veli~kov (1925), Hamide Jeti{i ro|. Krasni}i (1930), Jelena Herbst ro|. Mato{ (1930), Stevan Peni} (1945), Dragoslav Roqi} (1934), \ura| Sekuli} (1933), Borislav Josimov (1950), Branko Burmuxija

(1953), Ilona Futo ro|. Balog (1913), Marija @arkovi} ro|. Povaàw (1956), Behija Brzovan ro|. Talovi} (1934), Rudolf Bartek (1937), Jelena Mrk{i} (1933), Stojanka Hrwak ro|. Stankovi} (1948), Jelica Mi}unovi} ro|. @ivanov (1954), Milica Milovanovi} ro|. Jem{i} (1930), Cveta Blaèvi} ro|. Ravi} (1942), Slavna Bawac ro|. Vlaovi} (1937), Gordana Ve~ei ro|. Kostelnik (1947), Milica Milinkovi} ro|. Cvetinov (1927), Janko Raoni} (1941), Stana Pilipovi} ro|. Veki} (1926), Aleksandar Farka{ (1937), Matija Galic (1952), Mila Hrkman ro|. Martinovi} (1934), Milutin Popovi} (1941), Sre}o Mici} (1949), Darinka Drowovski ro|. Te{i} (1926), Petar Vi{~enko (1936), Slobodan Nikoli} (1950), Anica Kula~anin ro|. Frawi} (1932), Nevenka Kereke{ ro|. Kova~evi} (1931), \er| Me{ter (1941), Mato Bari{i} (1933), Ferenc Bata (1962), Dragoqub Radakovi} (1936), Ruìca Mika{inovi} ro|. Vu~ini} (1915), Koviqka Bojovi} (1960), Kristina Popovi} ro|. \or|evi} (1934), Jeka Reqi} ro|. Laki} (1934), Olga Bernhard ro|. Stoiqkovi} (1939), Du{ko Zuber (1966), Jovan Babi} (1941), Bosiqka Savatovi} ro|. Tojaga (1927), Novak Luki} (1927).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

SREDWA BALETSKA [KOLA SVESTRANO OBRAZUJE

Na vrhovima prstiju za ceo ìvot Baletska umetnost pred umetnike postavqa izuzetno velike zahteve. Oni moraju da poseduju mnogobrojne ve{tine, od brzine, izraàjnosti i dramatike pokreta, preko igre na vrhovima prstiju, do skokova i pirueta. Retko ko bi, dok gleda ove devojke kako samouvereno, s uìvawem i lako}om izvode koreografije, poverovao da je re~ o jednoj od najzahtevnijih umetnosti. Brojne predrasude nastaju zbog toga {to se o ovoj kategoriji plesa u doma}oj javnosti veoma malo govori. - Kada kaèm vr{wacima da idem u Sredwu baletsku {kolu, oni uz omalovaàvawe odmahnu rukom i kaù da je to lako, jer mi tamo samo igramo - kaè osamnaestogodi{wa balerina Jovana Jovovi}e.- No, mi smo po ceo dan u {koli, svaki radni dan, ukqu~uju}i i subotu, a pored plesa imamo i druge stru~ne predmete. Klasi~an balet se trenira 12 do 13 ~asova nedeqno. Ipak, onaj ko jednom stane na baletanke, ne moè sebe da zamisli da radi ne{to drugo. Tako misli i Jovana, koja se od svoje osme godine bavi baletom, a zbog qubavi prema ovoj posebnoj umetnosti, preselila se iz Bara u Novi Sad, kako bi nastavila da ide u Sredwu baletsku {kolu. - Moji roditeqi kad god mogu do|u da me gledaju, jer uìvaju u tome. Znam da je nekima na{e igrawe dosadno, ali moji su odu{evqeni - kaè Jovana. Dvo~asovni treninzi koje devoj~ice iz Sredwe baletske

U SREMSKIM KARLOVCIMA

[ut-karta za {ut pored puta

Jovana Jovovi} igra od osme godine

Miler kaè da je osnovna odlika wihove {kole da naprave od ovih devoj~ica prave princeze. - Mi ih ne u~imo samo koracima i plesu, ve} i dràwu, mimici i manirima, tako da wihova kompletna pojava bude posebna - nagla{ava profesorka. Kako kaè, ovo je profesija koja zahteva puno truda i ulagawa, ne samo svoje fizi~ke snage nego i emocija. - Stalno se traì savr{enstvo, a onda jo{ i dorada onoga {to ste do sada pruìli. Ipak, kada radite ono {to volite, onda ste zadovoqni. Nezamenqiv je ose}aj dok ple{ete na sceni obu~ene kao princeze, jo{ kada

{kole imaju {est puta nedeqno i trud koji tokom cele godine ulaù, vidqivi su na takmi~ewima, u zemqi i inostranstvu. Maturantkiwa Milena Krkoti} osvojila je dva druga mesta na republi~kom takmi~ewu, a o~ekuje je i me|unarodno takmi~ewe u julu u Zagrebu. Naàlost, mogu}nosti za posao i do{kolovavawe u Novom Sadu su male, pa mnoge devoj~ice traè svoju budu}nost u razvijenim zemqama. Tako }e Milena poku{ati u [tutgartu, a Jovana }e zaigrati na moskovskoj pozornici. Profesorka klasi~nog baleta i prva solistkiwa Srpskog narodnog pozori{ta Leonora

Foto: N. Stojanovi}

vas publika nagradi aplauzom ne postoji ve}a sre}a - smatra na{a sagovornica. Iako je ova profesija slabo pla}ena u na{oj zemqi, balerine i baletani, u~enici Sredwe baletske {kole, na{li su svoju ulogu na scenama od Novog zelanda do Kanade. - Muzi~ki trendovi dolaze, mewaju se, preovla|uju i prolaze, ali klasi~na muzika je neprevazi|ena - zakqu~uje Leonora Miler. Tako }e uvek postojati pozornice gde }e se igrati ~uvena bajka o qubavi „Labudovo jezero“ ili „Uspavana lepotica“ ^ajkovskog. I. Dragi}

POZITIVNA ENERGIJA TAI ^IJA RE[EWE ZA STRESAN @IVOT

Zdrav duh na kineski na~in Sada ve} davne 1994. godine, osnovan je prvi klub Tai ~i ~uana „Sun“, a u novosadske parkove stigle su prve grupe za ve`bawe pre pet godina. Penzionerka Ana Korponai, koja ve} pet godina posve}eno parktikuje ovu orijentalnu ve{tinu rekreacije i pripada starijoj naprednoj grupi ve`ba~a, ka`e za „Dnevnik“ da je bila op~iwena prvi put kada je videla grupu kako se wi{e u savr{enom skladu. - [etala sam se i slu~ajno sam naletela na wih. Pri{la sam tabli s obavja{wewem, pro~itala je, bacila xemper i torbu na travu i prikqu~ila se. Nikad nisam ni ~ula za tai ~i ~uan, niti {ta zna~e ti pokreti, a kamo

svaki pokret ima posebnu ulogu u terapeutsko - rekareativnoj disciplini. - Qudi kad nas vide komentari{u, spekuli{u, pomiwu da je re~ o ne~emu ezoteri~nom, ali onda se odvaè i probaju i postaju deo grupe koja samo {iri pozitivnu energiju- tvrdi Korponai. Na{a sagovornica, {estdesetogodi{wa penzionisana kroja~ica nikad se nije bavila sportom, ali tvrdi da joj je tai~i iz korena promenio pristup ìvotu. - Dru{tvo u kom ìvimo je ubrzano, postoje mnogi stresovi koji uti~u negativno na na{e zdravqe stoga treba na}i nekakv ventil, {to je za mene tai ~i. îtav proces podrazu-

Foto: N. Stojanovi}

jer ste agilniji i gipkiji, ali izvla~i osmeh na lice. Vremenom posti`e se ve}i unutra{wi mir, {to se kasnije odra`ava na interakciju sa qudima. Lak{e pristupate problemima, imate vi{e razumevawe za porodicu- poru~uje vedra Ana. Ta~no poreklo i vreme nastanka tai ~i ~uana sakriveno je u dalekoj pro{losti Kine. Koreni tai ~i ~uana se naziru u legendama i fragmentima koji su sa~uvani u istoriji vi{evekovne kulture kineskog naroda. Pisani i drugi sa~uvani istorijski podaci datiraju jo{ od perioda Ming Dinastije. Savremeni period razvoja

Klubovi Projekat „Novi Sad - tai ~i grad“, akcija besplatnog ve`bawa tai ~i ~uana i }i kunga po~iwu na prole}e u Limanskom i Dunavskom parku. Za sada se ~asovi tai ~ija mogu poha|ati u klubu Tai ~i ~uana „Sun“(kontakt telefon 884 - 093) i Vu{u klub „Laohau“ (kontakt telefon 063/508-751). meva upotrebu uma i tela, dok ve`bate vi ste koncetrisani, ako ste posve}eni mo`ete osetiti energiju okru`ewa i opu{tate se. Kada se zavr{i, tako re}i trening, obuzima vas ose}aj blagog umora, ali ste puni pozitivne energije. Ista ta energija uti~e fizi~ki na vas

Foto: R. Hayi}

li koliko je razvijena tradicija ve`bawa- komentari{e vedrim tonom za na{ list Ana Korponai. Ve}ina neupu}enih sugra|ana ima predrasude i ne zna puno o ve`bawu i verovatno deluje konfuzno, ali kako Ana tvrdi, sve ima svoje za{to, ta~nije

tai ~i ~uan ve{tine po~iwe 1950. godine u Kini. Tada su dr`avni organi i institucije NR Kine po~ele organizovano i sistematski da se bave tai ~i ~uan ve{tinom u ciqu poboq{awa zdravqa nacije. Tada su nastale dr`avne forme tai ~i ~uana - kratka „Forma 24 pokreta“, „Forma 48 pokreta“ i „Forma 88 pokreta“. Danas je tai ~i u svetu najrasprostrawenija, najzastupqenija terapeutsko-rekreativna aktivnost. Prema podacima sa Interneta, tai ~i ~uan je ve{tina koju trenutno u~i i ve`ba vi{e od 80 miliona qudi. N. Vukovi}

Andersenove bajke pod krovom „Spensa” ^lanovi udru`ewa „Roditeq“, pred{kolci i wihovi roditeqi ~itali su bajke na „Spensu”, a povodom obele`avawa 200 godina od ro|ewa poznatog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena. U programu su u~estvovala deca iz vrti}a „Spik ap“, „[vr}a“, „[koligrica“ i „Mala {kola“ iz

Sremske Kamenice. Mali{ani su se podsetili najlep{ih bajki, druìli se, pevali, igrali. îwenica da deca sve vi{e vremena provode pred televizorom i igraju}i igrice motivisala je predsednicu ovog udruèwa Draganu ]ori} da organizuje javno ~itawe bajki. I. D.

î{}ewe prostora uz magistralni put M - 22 u Sremskim Karlovcima u punom je jeku. Zapo~eto je jo{ u decembru, ali jaka zima s obiqem snega nije dozvoqavala da se posao razmahne. Posledwih mesec dana radovi su vidno napredovali i trenutno radnici op{tinskog Odeqewa za komunalno -stambene poslove i za{titu ìvotne sredine zavr{avaju deonicu u produètku nove benzinske pumpe.

Kako saznajemo od na~elnika tog odeqewa Milivoja Duvwaka, posle toga na red dolazi dolma, a u planu je i sanacija divqe deponije na Doki. Za ~i{}ewe uz put M - 22 i divqih deponija u Sremskim Karlovcima Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa izdvojilo je 1,9 miliona dinara u okviru akcije “O~istimo Srbiju”. Z. Ml.

PROLE]E DONOSI I ZDRAVSTVENE TEGOBE

Polen u vazduhu, alergija u nosu

Kijavica, zapu{en nos, grebawe u grlu i suv ka{aq prole}ne su tegobe koje zbog polena oseti vi{e od 50 odsto populacije. - Cvetawe topole i platana, kasnije lipe i ambrozije i jo{ nekih trava, izazivaju polenske alergije, koje su uglavnom izra`ene kod mla|ih qudi. Imuni sistem kod mladih koji jo{ nije dobro razvijen, burnije reaguje na wih, pa se javqaju simptomi polenske alergije. Va`no je da se ode kod lekara na pregled, kako bi se utvrdilo na {ta je pacijent alergi~an, te mu se odredi terapija – obja{wava specijalista ORL pri Domu zdravqa dr Zvonimir Radi}.

Ipak, kaè on, od terapije je daleko korisnija prevencija polenske alergije, {to se u ovom slu~aju smatra ostajawem u zatvorenom prostor u vreme cvetawa, naro~ito kada duva vetar. Dr Radi} ukazuje na to da su alergijske reakcije i zimi vrlo izraène, a gra|ani su alergi~ni naj~e{}e na pra{inu, bu| i griwe. Iako od neke vrste alergija pati skoro svaka peta osoba, za polensku kijavicu postoji alternativni metod le~ewa. Ispirawe nosa rastvorom kuhiwske soli u mlakoj vodi ja~a sluzokoù nosa i ~ini je mawe osetqivom. Sli~no dejstvo se postiè i kapima koje sadrè rastvor morske soli. I. B.

ponedeqak12.april2010.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

NE ULA@E SE DOVOQNO U NASEQE PALI]

Sav novac ide za turizam

U BE^EJU POTPISANI NOVI UGOVORI O STIPENDIRAWU STUDENATA

Prednost deficitarnim zanimawima BE^EJ: Lokalna samouprava Be~eja zapo~ela je pre tri godine lepu i korisnu akciju - stipendirawe uspe{nih studenata koji su zapo~eli tre}u, ili neku narednu godinu. Odeqewe za privredu SO Be~ej napravilo je u tu svrhu anketu, s `eqom da sazna kakve su potrebe be~ejske privrede i ustanova, pa je na osnovu toga napravqen spisak deficitarnih profila. Studenti koji se {koluju, upravo, za ta zanimawa i imaju dobar prosek ocena, imali su priliku da konkuri{u za stipendiju, koja iznosi 6.000 dinara mese~no i traje od oktobra do jula. Konkurisao je ukupno 41 kandidat i Komisija je odlu~ila da s 26 stu-

denta potpi{e ugovor o stipendirawu, {to sa 15 iz ranijih akcija zaokruùje brojku od ~etrdesetak stipendija, kolike su trenutno mogu}nosti op{tinskog buxeta. Vaqa napomenuti da su stipendisti obavezni da se po zavr{etku studija poku{aju da na|u posao u be~ejskoj op{tini i odrade duplo duì sta` od vremena koliko su primali stipendiju. Posle potpisivawa ugovora o stipendirawu, predsednik op{tine Peter Knezi i ~lan Op{tinskog ve}a zaduèna za obrazovawe Ilona Varwu priredili su prijem za nove stipendiste. V. Jankov

^lanovi trupe s predsednikom op{tine Zoltanom Bilickim

Podr{ka A|anskoj pozori{noj trupi ADA: Predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki uprili~io je prijem za ~lanove A|anske pozori{ne trupe koju predvode rediteqi Endre Maria{ i Ana Hajnal. A|anska pozori{na trupa koja okupqa oko 40 ~lanova pobrala je uspehe predstavom „Jano{ Vitez” na nedavno odr`anoj 15. Smotri vojvo|anskih ma|arskih amaterskih pozori{ta u Svilojevu koji su odr`ali 24. marta u pozori{noj sali u adi, ostvari. A|anska trupa je dobila priznawe „Garai Bela” za delatnost

omasovqewa pozori{ne publike i glavnu nagradu u~eni~kog `irija, a za najboqe gluma~ko ostvarewe priznawe je dobila Judita Verebe{. Predsednik op{tine Bilicki ~estivao je pozori{nim amaterima uspeh i po`eleo im uspehe u daqem radu na unapre|ewu pozori{nog amaterizma u ovoj sredini, oba}av{i da }e lokalna samouprava op{tine Ada prema svojim mogu}nostima ubudu}e pomagati rad A|anske pozori{ne trupe. M. Mr.

Stari podrumi zovu vinogradare CRVENKA: Grupa vinogradara i vo}ara iz Crvenka osnovala je Udruèwe „Stari podrumi”, koje bi trebalo da podstakne preporod proizvodwe gro`|a i vina koja na ovom podru~ju imaju bogatu tradiciju. Za predsednika Udruèwa je izabran je Mirko Mari}, a osniva~i i ~lanovi o~ekuju da }e svojim angaòvawem uspeti da doprinesu pove}awu broja vo}waka i vinograda na ovom delu Tele~ke visoravni. Prvi vinogradi u Crvenki posa|eni su jo{ 1785. godine, a u ovom mestu kulske op{tine, sa~uvani su i stari vinarski podrumi, {to je dalo podstrek za udruìvawe vo}ara i vinogradara. N. P.

Seminar za turizmologe BA^KA PALANKA: Turisti~ka organizacija op{tine Ba~ka Palanka oranizuje 17. aprila seminar na temu „Seoski turizam, privatni sme{taj i kategorizacija objekata”. Predava}i su poznati stru~waci iz ove oblasti, a edukacija je namewena osim oni ma koji èle da se bave ovom granom privre|ivawa i samim zaposlenima u TOO, ali i zaposlenima u lokalnoj samoupravi koji rade poslove vezane za turizam. Kategorizacija objekata je u toku, a sve je vi{e onih Palan~ana koji èle da svoj vi{ak stambenog prostora pretvore u sme{tajne kapacitete i tako do|u do dodatnih prihoda u ovim te{kim vremenima. Ba~ka Palanka je op{tina koja ima zna~ajan deficit u turizmu, jer mnogo je vi{e ìteqa ovog dela ba~kog priobaqa koji putem agencija odlaze u doma}e isvetske trusiti~ke centre nego onih koji ovde koriste svoj odmor. Ve}ina no}ewa i vanpansionaska potro{wa ostvaruje se od tranzitnog turizma, a naj~e{}i gosti su poslovni qudi iz inostranstva s obzirom na to da ovde radi nekoliko me|unarodnih kompanija. Turizmolozi kaù da Ba~ka Palanka ima {ansu i u lovnom turizmu, tu je Vojna ustanova „Kara|or|evo”, ali i izuzetni tereni za sportski ribolov. U ovom delu toka Dunava brojna su ostrva, a tu je i zalivno jezero „Tikvara” koje se smatra za najve}i zimovnik bele ribe kod nas. M. Suyum

PALI]: Predsednik Skup{tine Mesne zajednice Pali} Gabor Puha ka`e da grad ne ula`e dovoqno u razvoj naseqa. Od kada se formiralo preduze}e „Park Pali}” sav novac ide za razvoj turizma i tog dela Pali}a. - Grad je ove godine obezbedio dva miliona dinara za poboq{awe infrastrukture na Pali}u, a preko raznih donatora, pokrajine i republike obezbe|eno je 230 miliona dinara za preduze}e „Park

Pali}”, koje bi trebalo da realizuje projekte poput rekonstrukcije ènskog {tranda, obale jezera i projekat izmuqavawa jezera. Mi nemamo ni{ta protiv tih projekata, ali èlimo da se gradi u duhu Pali}a - obja{wava Puha. Mesna zajednica Pali} ima 9.000 stanovnika. Proteklih godina malo je ura|eno na poboq{awu infrastrukture. U nasequ 45 odsto stanovnika ima izgra|enu kanalizacionu mreù, 53 odsto pit-

ku vodu, 80 odsto kablovsku televiziju i telefom, 60 odsto ulica je asfaltirano i 32 odsto ~ine trotoari. Sa ovakvom infrastrukturom naseqa turisti ne mogu biti zadovoqni, tvrde u mesnoj zajednici - Pla{imo se da }e po~eti gradwa objekata, da }e projekti biti zapo~eti i trajati do deset godina, kao {to je slu~aj sa suboti~kim bazenom, platoom dr Zorana \in|i}a i sli~no. Mislimo da bi

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA UDRU@EWA ZA NAUTI^KI TURIZAM

„Tvr|ave na Dunavu” centralna manifestacija APATIN: Upravni odbor Udruèwa za nauti~ki turizam Srbije na svojoj prvoj sednici, koji je odràna u Apatinu, usvojio je plan prioritetnih aktivnosti Udruèwa na nauti~ki turizam u Srbiji NATUS u ovoj godini. Kako bi se obezbedili osnovni preduslovi za funkcionisawe i razvoj nauti~kog turizma na toku Dunava, Tise i Save kroz Srbiju, drugim plovnim rekama i kanalskoj mreì predloèno je da se na nivou Srbije formira Informativni cenatr za nauti~ki turizam koji }e pristupiti organizaciji sistema informisawa, korodinaciji usluga i prihvata ~amaca i jahti na svim plovnim rekama i kanalima u Srbiji. Predloèno je da se, u saradwi sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, izvr{i kategorizacija objekata nauti~kog turizma koji ispuwavaju uslove. Na nivou Vojvodine treba da se formira radno telo koje kao prioritet treba da ima stvarawe uslova za kori{}ewe mreè kanala u Vojvodin za razvoj nauti~kog turizma. Op{tine na kojima se nalaze privezi treba da kontaktiraju preduze}a, nauti~-

liki problem u tome {to ne postoji kategorizacija plovila, {to je registracija previsoka, a mnoge op{tine uvode i posebne takse a sve to rezultira time da je sve mawe registrovanih plovila a ta regulativa uni{tava ne samo nauti~ki turizam nego i nauti~ku privredu., pa nam se mo`e dogoditi na izgradimo marine a da ne}e biti plovila.

ke klubove, udru`ewa ili mesne zajednice kako bi se obezbedili uslovi za razvoj nauti~kog turizma, odnosno da se na privezima obezbedi pet slobodnih vezova za ~amce i jahte u trenzitu, da se obezbedi danono}na ~uvarska slu`ba, snabdevawe pitkom vodom i strujom plovnih objekata, kao i da se obezbedi odlagawe sme}a. -Mnogo toga je u oblasti nauti~kog turizma neregulisano a ne postoji ni adekvatna literatura pa ni kadrovi jer se nauti~kom turizmu do sada posve}ivala mala pa`wa. Za ovu oblast je neophodno specijalisti~ko znawe – rekao je ~lan Upravnog odbora Milorad Tim~enko, ina~e, u pan~eva~koj op{tini zadu`en za razvoj lokalnog nauti~kog turizma. Tim~enko je tako|e istakao da je ve-

^lanovi Upravnog odbora su tako|e konstatovali da je neophodno regulisati na pravi na~in i carinske i druge kontrole nauti~ara koji dolaze u na{u zemqu a tako|e treba smawiti i nadoknade koje nauti~ari pla}aju za prolaz kanalskom mreòm u Vojvodini. Iskustva postoje i treba ih sagledati i na osnovu toga ovu oblast regulisati i u na{oj zemqi. Naime, kako je konstatovano carinsku kontrolu na{a zemqa moè da ima samo u svojim teritorijalnim vodama. Upravni odbor Udruèwa za nauti~ki turizam Srbije utvrdio je da }e centralna manifestacija NATUS-a biti velika regata uz u~e{}a nauti~ara i svih klubova. Svake godine regata bi imala neku dtrugu temu u

funkciji promovidsawa turisti~ke ponude Dunava. Ovogodi{wa tema su „Tvr|ave na Dunavu” a bi}e organizovana od Novog Sada do Kladova od 11. do 17. jula. Na sednici je tako|e podràn predlog da se istraì reka Sava za potrebe nauti~kog turizma, kao i predlog Pna~eva da se planira izgradwa tri prevodnice na Tami{u kako bi se uspostavila veza Tami{-Dunav-Tisa-Tami{Dunav. -Republi~ka rpivredna komora, grupacija za nauti~ki turizam, donela donela je odluku da se formira Klaster NATUS- Udruèwe za nauti~ki turizam Srbije, a osniva~ka skup{tina je odràna 11. februara ove godine kada je usvojen i Statut i izbran Upravni od 13, i Nadzorni odbor od tri ~lana .Ovo udruèwe treba da preraste u Klaster koje bi kao pravno lice moglo da konkuri{e za sredstva Evropske unije a da bi se to i ostvarilo moramo se dokazati aktivnostima jer }e se za sredstva mo}i konkurisati tek nakon prvog zavr{nog ra~una - rekla je Ivanka Lazarevi} iz RPK. - Pred nama je mnogo zadataka pogotovo razgovora sa nadle`nim ministarstvima u dràvi kako bi se regulisala ova oblast. Zbog toga smo i izabrali dr @ivorada Smiqani}a za predsednika Upravnog odbora jer je Apatin izgradio pristan i marinu i daleko odmakao od ostalih, a tako|e verujemo i u autoritet apatinskog predsednika i prolaznost ka vi{im organima. S obzirom na to da niko u Upravnom odboru nema nikakve nadoknade, smatramo da ne}e biti problema sa sukobom interesa - rekao je Tim~enko novinarima, nakon sednice Upravnog odbora Udruèwa za nauti~ki turizam koji je odràn u Apatinu. J. Prel~ec

200 paketa hrane za najsiroma{nije NOVI BEÊJ: Centar za socijalni rad i Organizacija Crvenog krsta op{tine Novi Be~ej organizovali su podelu 200 paketa Banke hrane iz Beograda. Paketi hrane sadrè uqe, bra{no, boraniju, kafu, ~aj, sokove i puding za kola~e, a nameweni su u za 83 ocijalno ugroène porodice uNovom Be~eju , 23 u Kumanu , 68 u Novom Milo{evu i 26 najsiroma{nije porodice u Bo~aru. Pakete je porodicama dostavio Crveni krst. Banka hrane ve} tri godine okupqa proizvodne i druge socijalno odgovorne kompanije, koje su spremne da izdvoje deo proizvodwe za najsiroma{nije, ili da daju novac za kupovinu hrane. Siro-

ma{tvo je u Srbiji u porastu, i naro~ito je izraèno u unutra{wosti. Procewuje sa da u Republici ìvi oko 700 hiqada qudi ispod granice siroma{tva, {to upu}uje na opravdanost postojawa Banke hrane. Donacija oko 200 paketa hrane za najsiroma{nije u op{tini Novi Be~ej prvi je korak. U paketima za sada nema nekih prizvoda, kojih }e biti kod donacija unarednim mesecima, kada se o~ekuje isporuka jo{ oko 800 paketa hrane za najugroènije porodice u ovoj op{tini – rekla je saradnik za socijalne ustanove i udruèwa Banke hrane iz Beograda Miroslava An|eli}. M. Kiseli~ki

rukovodioci „Parka Pali}a” trebalo da razgovoraju sa nama i da zajedno radimo - obja{wava predsednik Saveta Mesne zajednice Pali} Grgo Kujunxi}. Ina~e, Mesna zajednica je raspisala konkurs za izbor najlep{eg vrta i ulice. Prijave se primaju do 10. maja u Mesnoj zajednici Pali}, a progla{ewe najlep{ih dvori{ta i ulica bi}e 25. maja na Dan mesne zajednice. A. A.

VESTI Pomo} najugro`enijim

NOVI BEÊJ: Banka hrane, nevladina humanitarna organizacija iz Beograda u saradwi sa Centom za socijalni rad i Crvenim krstom op{tine Novi Be~ej, narosredno pred Uskr{we praznike, dodelila je 200 paketa hrane materijalno najugroènijim gra|anima novobe~ejske op{tine. Zahvaquju}i donacijama „Viktorija Grupe” iz Novog Sada, „Strauss Adrijatica”, „Podravke”, „Fruvite” i Rajfajzen banke, tokom akcije u martu, Banka hrane je prikupila oko 1,7 tona osnovnih ìvotnih namirnica za oko 200 socijalno najugroènijih porodica u op{tini Novi Be~ej. Paketi hrane sadrè uqe, bra{no, pasuq, boraniju, kafu, ~aj, sokove i puding za kola~e, a dobile su ih 83 ocijalno ugroène porodice u Novom Be~eju , 23 u Kumanu , 68 u Novom Milo{evu i 26 najsiroma{nijih porodica u Bo~aru. Ditribuciju paketa je obavio je Crveni krst Novi Be~ej M. K.

Dobar odziv akciji „Ingasa” IN\IJA: Akciji JP „Ingasa” odazvala su se 52 doma}instva koja su sklopila Ugovor sa ovim preduze}em i prikqu~ak za gas platila po najniòj ceni u Srbiji. Od 52 sklopqena ugovora, ura|eno je 30 novih prikqu~aka, a 22 ugovorena prikqu~ka ~eka izradu. Da podsetimo, JP „Ingas” je predhodnog meseca najavilo poskupqewe cene prikqu~ka sa 45.000 na 68.000, ali odlu~ilo je da iza|e u susret gra|anima tako {to je pokrenulo akciju u kojoj daju gra|anima priliku da se do 1. aprila prikqu~e na gasovodnu mreù po ceni od 45 hiqada dinara i na taj na~in ovu uslugu plate mawe od bilo kog stanovnika okolnih gradova. Nova cena prikqu~ka od 68 hiqada tako|e }e biti me|u najniìma u Srbiji, a oni koji nisu iskoristili akciju mo}i}e prikqu~ak po novoj ceni da plate u {est, 12 ili 24 mese~ne rate, {to je jo{ jedna olak{ica koju ovo preduze}e nudi gra|anima. S. B.

Izlo`ba akvarela ZREWANIN: U Malom salonu Narodnog muzeja Zrewanin otvorena je izlo`ba radova sa êtvrtog susreta akvarelista Srbije i Prvog Eks tempore koji je odràn novembra 2009. godine u Opovu, a koji su organizovali Istorijski arhiv iz Pan~eva i Op{tinska narodna biblioteka odnosno galerija „Jovan Popovi}” iz Opova. Izlo`ba, koja }e biti otvorena do 19. aprila, obuhvata 42 rada 22 autora - Zdravka Mandi}a, Miodraga Petrovi}a Mi{ka, Mirka Trim~evi}a, Milivoja [tulovi}a, êdomira Kesi}a, Marjana Baro{a, Radi{e Luci}a, Nade Owin @uì}, \or|a Maravi}a, Nenada Nikoli}a, Dragoslava Husara, Du{ana \oki}a, Dragana Radenovi}a, Nade Deni}, Milana Jak{i}a, Aleksandra Gedeona, Branislava Mihajlovi}a, Jovana Arsenovi}a, Milo{a Bogdanovi}a, Vesne Pavlovi}, Gordane Kapunac i Pala De~ova. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

U IN\IJI PU[TENA U RAD ITALIJANSKA FABRIKA

Hrana za evropske i doma}e qubimce IN\IJA: U In|iji je pu{tena u rad nova fabrika za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce. Fabriku italijanske firme „Farmina pet fuds” u In|iji u rad su pustili ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} i vlasnik firme iz Italije An|elo Rusi. U novu fabriku hrane za ku}ne qubimce, koja je jo{ jedna grinfild investicija u In|iji, italijanski investior je ulo`io osam miliona evra, zapo{qava}e oko stotinu radnika i proizvoditi na sat 35 tona prvoklasne hrane za ku}ne qubimce, od ~ega }e 90 odsto i}i u izvoz na tr`i{te EU i Rusije.U ovom trenutku, kada je „Farmina pet fuds” u In|iji tek pu{tena u rad, u ha-

li je postavqena samo jedna proizvodna linija i zaposleno 50 radnika. Proizvodi se deset tona hrane za ku}ne qubimce na sat. Me|utim, kako ka`e vlasnik fabrike An|elo Rusi uskoro }e biti montirane jo{ dve proizvodne linije i tada }e u „Farmini” u In|iji raditi ukupno stotinu qudi, a pro- Rusi, Dinki} i Je{i} izvodwa }e biti utrostru~ena. kupili gra|evinsko zemqi{te Namera vlasnika je da u {to i moram re}i da se ovde ose}amo kra}em roku kompletira fabriprijatno, da je In|ija dobar doku i po~ne rad punim kapacitema}in. Danas smo pustili u rad tom, kako bi se mese~no proizovu na{u novu fabriku, koja }e vodilo 850 tona hrane za ku}ne proizvoditi za izvoz, ali i za qubimce. tr`i{te Srbije. Sve sirovine - Mi smo ovde u In|iji ve} za proizvodwu visokokvalitetpet godina, me|u prvima smo zane hrane za ku}ne qubimce obez-

ODUGOVLA^I SE GRADWA MOSTA NA TISI IZME\U ADE I PADEJA

ga potro{i u Srbiji. Pre ~etiri godine ovde je bila livada, a danas na potezu od 14 hektara imate {est fabrika – {est „grinfild“ investicija, na {to smo mi u In|iji ponosni. Kqu~nu ulogu u dovo|ewu „Farmine” u In|iju imalo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i agencija za strana ulagawa i podsticaj izvoza SIEP-a.„Farmina” je ina~e na{ poseban partner i dugo smo radili na ovom projektu uz veliku podr{ku i ministarstva za poqoprivredu – naglasio je Goran Je{i}. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izrazio je veliko zadovoqstvo {to je „Farmina pet fuds” po~ela proizvodwu u In|iji, {to }e najve}i deo sirovina nabavqati u Srbiji i {to }e vi{e

[TRAJKA^I IZ „MITROSA” O^EKUJU ZA[TITU OD VLADE VOJVODINE

Pajti} im posledwa nada

Skupi pristupni putevi na banatskoj strani Kod izbora lokacije mosta tada{we rukovodstvo a|anske op{tine, koja je nosilac investicije, jedan od argumenata bio da se most na obe obale smesti na podru~je a|anske op{tine radi jednostavnijeg i efikasnijeg dobijawa dozvola. Malo nizvodnije most je pomeren i u odnosu na mesto gde je biv{i premijer Srbije Vojislav Ko{tunica postavio kamen temeqac, ali u su{tnini problematika prilaznih puteva je ostala istovetna. Va`an argument za odabranu lokaciju mosta je da obezbe|uje i wegov regionalni zna~aj, u povezivawu sa Koridorom 10 i u okviru budu}e saobra}ajne transferzale Osijek-Sombor-Ada-Kikinda-Temi{va, za {ta su neophodna zama{na sredstva. U pogledu pristupnog puta na ba~koj strani A|anima je ova varijanta bila prijem~ivija, a na banatskoj strani most izlazu u sred atara, gde nema prilaznog puta i do Padeja neophodno je izgraditi oko tri kilometra kroz ritsko zemqi{te. Za novu saobra}ajnicu treba izvr{iti eksproprijaFoto: M. Mitrovi}

ÔKA, ADA: Odbornici Skup{tine op{tine ôka doneli su odluku o eksproprijaciji i privo|ewu drugoj nameni zemqi{ta za gradwu pristupnog puta do novog mosta na Tisi ~ija izgradwa se privodi kraju izme|u Ade i Padeja. Sa banatske strane u ~okanskoj op{tini potrebno je izgraditi lokalni put u duìni oko tri kilometra. Odbornici opozicije iz Srpske radikalne stranke pitali su koliko }e to ko{tati i ko }e platiti tro{kove. Odgovoreno je }e se sredstva obezbediti iz buxeta op{tine ôka i AP Vojvodine, ali i predstavnici vlasti i opozicije u op{tinskom parlamentu ôke slaù se da je sve moglo biti druga~ije. Kako sada stvari stoje, most na Tisi izme|u Ade i Padeja je skoro zavr{en, ali kao „~ardak ni na nebu ni na zemqi”. Prilazni putevi do glavnog odbrambenog nasipa na obe obale se grade. Na ba~koj strani kod Ade i Mola u toku su radovi za zavr{etak oko 800 metara puta, za {ta su sredstva odobrena iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, ali mnogo ve}a

be|ujuemo iz Srbije - ka`e An|elo Rusi. Uprava za veterinu Ministarstva poqoprivrede vodoprivrede i {umarstva Srbije tokom procesa gradwe fabrike ostvarila je potpunu sradwu, a savetnik iz Uprave za veterinu Zvonimir Ros isti~e da je ostvarena dobra saradwa, te da }e proizvodwa brendirane hrane za ku}ne qubimce smawiti uvoz ovih proizvoda u Srbiju i, naravno, pove}ati izvoz iz Srbije. - Najlep{a je stvar kada mogu da prisustvujem ovakvom doga|aju, ovde u In|iji. Kada se pu{ta u rad „grinfild“ investicija. Samo oni koji su to radili znaju koliko je te{ko u vreme svetske ekonomske krize ubediti nekoga da potro{i novac, a pogotovo da

SREMSKA MITROVICA: [trajk gla|u radnika „Mitrosa” u Sremskoj Mitrovici ulazi u kriti~nu fazu. Jelisaveta Buq~ik je u bolnici, posle infarkta koji je dobila u ~etvrtak uve~e, sedamnaesti dan {trajka. Ostali {trajka~i su u dosta te{kom stawu, ali se jo{ uvek drè i ra~unaju da bi im razgovor sa predsednikom Vlade Vojvodine dr Bojanom Pajti}em, koji je zakazan za danas, mogao uliti bar malo nade da se problemi u koje su zapali mogu re{iti tako da radnici ne budu jedini gubitnici u ste~aju koji je pokrenut u „Mitrosu” i „Takovo agraru”, firmama koje pripadaju Koncernu „Svislajon –Takovo”, vlasni{tvo Rodoquba Dra{kovi}a. I pored definitivne odluke upravnog odbora Koncerna „Svislajon- Takovo” da ne}e da razgovaraju sa 147 radnika u Sremskoj Mitrovici, koji su ostali bez posla progla{ewem ste~aja u „Takovo agararu”, te da sve {to {trajka~i postavqaju kao svoj zahtev treba da upute ste~ajnim upravnicima, 20 radnika ve} 20 dana {trajkuje gla|u, a 127 wih je u generalnom {trajku i ne napu{taju proizvodne pogone „Mitrosa” u Sremskoj Mitrovici. Radnici traè da im „Svislajon – Takovo” isplati po 200 evra po godini staà, te da idu na berzu rada. Svi poku{aji pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina i gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a da razgovaraju o ovom problemu sa Rodoqubom Dra{kovi}em, ostali su bezuspe{ni. - Kod predsednika Pajti}a }emo traìti da pri licitaciji „Mitrosa”, kada se zavr{i ste~ajni, postupak Rodoquba Dra{kovi}, niti

wegove firme, ne mogu biti kupci, jer je on planski i{ao u ste~aj da se re{i radnika. Radili smo kao robovi po ceo dan, a sada na ulicu – kaè R a d i v o j e Svir~evi}. Ivan Stojanovi}-[i{ko kaè da ga ~udi da }e dràva dozvoliti da se uni{ti „Mitros” koji je godi{we klao po 220.000 tovqenih sviwa, 2.500 komada junadi, da je pile}a klanica dnevno za trì{te pripremala 3.500 pili}a i da je dnevno puweno po 35.000 komada limenki i toliko pakovawa pa{teta i drugih proizvoda u folijama. - A pro{le godine smo u klanici zaklali 11 komada junadi i oko 5.000 grla sviwa. Od kada je Dra{kovi} vlasnik „Mitrosa” mi smo postigli ogroman rekord u broju direktora koji su pro{li kroz fabriku. Od 2005. godine do danas „Mitros” je imao 17 direktora, smewivali su se kao na pokretnoj traci.Sve govori u prilog tome da je gazda èleo da uni{ti firmu, da bi izbegao obaveze koje je preuzeo, me|u kojima je bio i dug prema radnicima. Sad kaè da smo mi radnici lopovi, neradnici, mra~ne sindikalne sile. A ~im je preuzeo fabriku ovde je po~eo teror, pretwe sudom, ako se ne odreknemo onog {to je bio sa dràvom dogovorio pri kupovini „Mitrosa”. Da smo organizovana dràva on bi zbog ovog {to ~ini bio u zatvoru, a ne mi u {trajku gla|u - isti~e Stojanovi}.

Za pet godina od kada je „Mitros” u Koncernu „Svislajon-Takovo” nijedan radnik nije iskoristio godi{wi odmor, radilo se po dvanaest sati dnevno, a posledwih 15 meseci, umesto da im pla}a prekovremene sate, gazda je redovno od zarade odbijao od 30 do 45 odsto, a da niko ne zna za{to. - Za pet godina sam iskoristio samo deset dana godi{weg odmora. O regresu nisam ni razmi{qao, a danas sam ja lopov i krivac {to je sam gazda uni{tavao firmu i doveo je do propasti – kaè @ivan Mati}. Radnici „Mitrosa” mnogo o~ekuju od razgovora sa dr Bojanom Pajti}em, o~ekuju da Vlada pokrajine ne dozvoli da se „Mitros” ugasi kao firma, jer,to bi za Srem i Ma~vu zna~ilo definitivno propast sto~ara, jer je ova klanica nekada imala i po deset hiqada kooperanata u ovom kraju. - Ru`no je {to ovo kaèm, ali posle razgovora u Novom Sadu, ako se ne vidi neko re{ewe, sla}emo svaki dan predsedniku dràve na{e odse~ene prste, jer nam za rad vi{e ne trebaju, ili da nam pomognu da odemo iz zemqe, kad ovoj dràvi radnici ne trebaju ogor~en je Ivan Stojanovi}. S. Bojevi}

U OSTOJI]EVU NA 10. „VELIKOM FINALU NA MALI USKRS”

Pobeda Mokrin~anina @ivice Terzi}a ulagawa u pristupne saobra}ajnice neophodna su na banatskoj strani da bi se po kona~no zavr{etku radova most stavio u funkciju, jer u prethodnoj fazi ugovoren je samo put od mosta do odbrambenog nasipa. Po{to se sa zavr{etkom mosta i pristupnih puteva odugovla~i, sve se vi{e pokre}e pitawe opravdanosti izabrane lokacije za premo{}avawe Tise, za {ta je iskori{}ena ~eli~na konstrukcija mosta odbijena kao donacija iz Nema~ke. @iteqi s obe strane reke jo{ dok gradwa mosta nije zapo~eta, o~ekivali su da je najjednostavnije re{ewe da se most izme|u Ade i Padeja gradi na mestu gde saobra}a skela, jer postoje izgra|ene lokalne saobra}ajnice. Veruju da bi most odavno bio stavqen u funkciju, da nije odabrana lokacija tri kilometra nizvodnije.

ciju oko 170 hektara oranica, pa je sada evidentno da }e pristupni put ko{tati gotovo skupqe nego most. Da bi se mogla zapo~eti izgradwa puta na banatskoj strani SO ^oka usvojila je odluku o izradi plana detaqne regulacije lokalnog puta, od magistralnog puta Zrewanin-Subotica, broj 24 - ulaz u Padej, do granice sa katastarskom op{tinom Ada, odnosno prilazu mostu, sa ciqem privo|ewa nameni zemqi{ta za izgradwu lokalnog puta. Podru~je plana detaqne regulacije nalazi se u katastarskoj op{tini Padej. Rok za izradu predloga plana regilacije je 60 dana, pa ukoliko sve bude i{lo o~ekivanom dinamikom, mogu}e je da most sa novim saobra}ajnicama bude pu{ten u promet krajem ove godine. M. Mitrovi}

OSTOJI]EVO: Na jubilarnom desetom „Velikom finalu na Mali Uskrs” u tucawu farba-

stera Ma{u iz Ostoji}eva, potvrdiv{i time primat mokrinske „akademije za birawe tvrdih jaja”. @ivica Terzi}, koji je nedequ dana ranije bio glavni sudija 20. Svetskog prvenstva u tucawu uskr{wim farmabim jajima u Mokrinu, u Finalni okr{aj Silvestera Ma{e i @ivice Terzi}a polufinaFoto: M. Mitrovi} lu je bio nim koko{ijim jajima koje je uspe{niji od Aksentija Popova uprili~enom u Ostoji}evu poiz Ostoji}eva, a pre toga elibedio je @ivica Terzi} iz Mominisao je i doma}ina Mileta krina. On je u finalu pred brojIlijina koji je pre deset godinom publikom savladao Silvena bio prvi „stranac” koji je od-

neo pobedu u Mokrinu. @ivicinog oca dvostrukog pobednika mokrinske „Tucanijade” i ovogdi{weg vice{ampiona Savu Terzi}a Ko{ni~ara eliminisao je Ma{a. U konkurenciji dece do 15 godina pobedio je Aleksandar Ostojin iz Ostoji}eva, koji je u finalu bio boqi od Aleksandra Dilbera iz Mokrina. Jubilarna manifestacija odràna kraj pravoslavnog hrama Svetog oca Nikolaja u Ostoji}evu bila je najmasovnija do sada, zahvaquju}i angaòvawu Organizacionog odbora i Mesne zajednice Ostoji}evo. U kulturno zabavnom programu u~estvovali su folklorni ansambli iz Ostoji}eva, ôke i Bujanovca, a ~lanice mesnog Udruèwe èna „Orhideja” pekle su pala~inke za posetioce. M. Mr.

od 90 odsto proizvodwe i}i u izvoz i rekao: -Jo{ 2006. godine SIEP-a je preporu~ila „Farmini” da do|e u In|iju, jer je In|ija prva u Srbiji obezbedila najboqe uslove za investitore. Posebno mi je zadovoqstvo {to }e 90 odsto proizvodwe i}i u izvoz, dakle Srbija }e imati devizne prihode od izvoza, ali }e biti i smawen uvoz hrane za ku}ne qubimce. Teoreti~ari i ekonomisti pri~aju kako je potrebno promeniti model na{e privrede, ka izvozno orjentisanoj ekonomiji. Evo, ovo je promena tog modela, odsno za promenu tog modela potrebno nam je sto ovakvih fabrika, kako bi zaista najve}i deo prihoda ostvarili od izvoza – naglasio je ministar Dinki} S.Bojevi}

VESTI Konkurs Gradske uprave za KUD-ove SOMBOR: Somborski gradona~elnik Nemawa Deli} je raspisao konkurs za raspodelu 1,7 miliona dinara iz gradske kase za programe KUD-ova kao i ostalih dru{tava koja realizuju programe iz oblasti kulture i amaterizma na teritoriji grada Sombora. Pravo u~e{}a na konkursu imaju KUDovi i ostala dru{tva koja uz zahtev prilo`e izve{taj o radu za 2009. godinu, program rada i finansijski plan za 2010. godinu i dokaz o registraciji. Prijave na konkurs se podnose u Kulturnom centru „Laza Kosti}” na Vencu Radomira Putnika, a tekst konkursa i konkursna prijava mogu da se preuzmu na sajtu Grada Sombora na adresi www.sombor.rs u rubrici „Oglasna tabla – konkursi”. Odluku o raspodeli sredstava po konkursu donosi Komisija za sprovo|ewe konkursa, koju je imenovalo Gradsko ve}e Grada Sombora. M.M}

Po~eo upis u vrti}e KIKINDA: U 18 objekata Pred{kolske ustanove „Dragoqub Udicki” po~eo je upis dece u novu {kolsku 2010-2011. godinu. Kako isti~e direktor Milo{ Pejakov i u narednoj {kolskoj godini ne}e biti liste ~ekawa, jer }e sva deca biti upisana, kao i u ovoj {kolskoj godini. Dokumenta neophodnma za upis primmaju se radnim danima od 8 do 13 sati u upravnoj zgradi u Dostijeveoj ulici 43 za decu koja se upisuju u vrti}e u Kikindi, a za decu koja }e poha|ati vrti}e u devet sela kikindske op{tine, dokumenta se primaju u vrti}ima od 12 do 13 sati. Rok za upis je 28. maj. A.\.

Novi-stari predsednik BE^EJ: Streqa~ki klub „Trofej” iz Be~eja odr`ao je prvu izbornu skup{tinu, jer je istekao ~etvorogodi{wi mandat rukovodstvu koje je dobilo poverewe na Osniva~koj skup{tini pre ~etiti godine. S obzirom na to da je stari predsednik Stevan @ivkovAksin opet dobio poverewe, zna~i da su be~ejski glinena{i zadovoqni kako se radilo u minulom periodu. Iizabran je i Upravni odbor koji ~ine Branko @ivkovAksin, Vladimir Jak{i} i Slobodan Obradovi}, a predsednik tro~lanog Nadzornog odbora je V. J. Slobodan Jari}.

CRNA HRONIKA

ponedeqak12.april2010.

DNEVNIK

ODATA PO^AST I POLO@ENI VENCI NA MESTU LIKVIDACIJE SLAVKA ]URUVIJE

Nalogodavci i ubice nepoznati i posle 11 godina Predstavnici Evropske unije i novinarskih udruèwa Srbije odali su ju~e po~ast ubijenom novinaru Slavku ]uruviji i poru~ili vlastima da Srbija ne moè biti demokratska zemqa sve dok po~inioci i nalogodavci tog ubistva ne budu odgovarali. Nekoliko desetina ]uruvijinih prijateqa i po{tovalaca vence je poloìlo u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na mestu gde je, kako su kazali, Slavko ]uruvija streqan pre 11 godina. ]uruvija je ubijen na Uskrs 1999. godine, za vreme NATO-ovog bombardovawa. [ef delegacije Komisije EU u Srbiji Vensan Deèr pozvao je

NAJAVA TU@ILA[TVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL U BEOGRADU

Optu`nica za [ari}evu grupu do ~etvrtka Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u Beogradu podi}i }e tokom naredne sedmice optu`nicu protiv grupe osumwi~enih za {verc preko dve tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu na ~elu s odbeglim Darkom [ari}em, kontroverznim poslovnim ~ovekom iz Pqevaqa. U ~etvrtak 15. aprila isti~e zakonski rok za podizawe optu`nice protiv osumwi~enih ko-

Darko [ari}

ji se nalaze u pritvoru posle hap{ewa 15. oktobra pro{le godine, po otkrivawu po{iqke kokaina u urugvajskoj luci Santa Marija. Istraga se vodi protiv ukupno 27 osumwi~enih od kojih je desetak u bekstvu ili za sad nisu dostupni srpskim pravosudnim organima po{to su dr`avqani Crne Gore. Da li }e se svi osumwi~eni, kao i sam Darko [ari} na}i odmah na istoj optu`nici ili }e se one kasnije biti pro{irivane, zna}e se idu}e sedmice po ogla{avawu tu`ila{tva.

Akcija poznata kao „Balkanski ratnik“ posve}ena razbijawu ove me|unarodne kriminalne grupe po~ela 15. oktobra, kada je na jahti ukotvqenoj u Santa Lusiji zapleweno 2.171 kilogram kokaina. Istog dana u Kragujevcu su uhap{eni @eqko Vujanovi}, Marko Vorotovi} i Nikola Pavlovi}. Dejan Daki}, Milo{ Pandrc, Radan Adamovi}, Dragan Labudovi} i Milo{ Krgovi} uhap{eni su 20. oktobra, a u januaru ove godine osumwi~eni Milo{ Caji}, izru~en je Srbiji iz Bosne i Hercegovine (BiH), gde je uhap{en. Za Darkom [ari}em koji je u bekstvu, poternica srpskog Interpola raspisana je 21. januara, a wegovi saradnici iz Pqevaqa koje tako|e potraùje srpsko tuìla{tvo, Goran Sokovi} i Dejan [ekularac, po~etkom februara su hap{eni u Crnoj Gori. Oni su se, me|utim, dva dana kasnije ponovo na{li na slobodi, jer je susedna dràva odlu~ila da sa~eka da joj srpsko tuìla{tvo dostavi dokaze o wihovoj ume{anosti u me|unaroni {verc kokainom. Iz istog razloga na slobodi je i Boris Laban koji se, kako je saop{tila crnogorska policija, sam javio na saslu{awe. U februaru je istraga pro{irena i na novosadskog advokata Radovana [trbca, osumwi~enog da je zajedno sa suprugom Dubravkom [trbac i Stevicom Kosti}em za kriminalnu grupu odbeglog [ari}a, novac ste~en kriminalnim aktivnostima grupe investirao u kupuvinu preduze}a u Vojvodini. Istraga je vi{e puta pro{irivana kako su pojedini osumwi~eni hap{eni pod sumwom da su deo ove kriminalne grupe. (Tanjug)

vlasti u Srbiji da privedu kraju istrage i procesuiraju odgovorne za ubistvo novinara ]uruvije, Dade Vujasinovi} i Milana Panti}a. – ]uruvija je ubijen jer je svoj posao obavqao brane}i slobodu {tampe i govora – kazao je Deèr. Prijateq ubijenog novinara i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} kazao je da je poznato da je tada{wi predstavnik dràvne bezbednosti Ratko Romi} prevezao ubice posle zlo~ina i da je o svemu bio obave{ten tada{wi {ef beogradske dràvne bezbednosti Milan Radowi}.

– Svi znamo ko je bio {ef dràve i wegova èna i ko je sve nare|ivao – kazao je Dra{kovi}, i upitao za{to svi poku{avamo sebe da ubedimo u to da ne znamo ko je ubio Slavka ]uruviju. Predsednik Nezavisnog udruèwa novinara Srbije (NUNS) \or|e Vlaji} kazao je da su ]uruviju streqali i da se predstavnici NUNS-a svih 11 godina od zlo~ina pitaju ko je odgovoran i ko je to uradio. – Nastavi}emo da postavqamo to pitawe sve dok se ne otkriju ubice i nalagodavci – kazao je on. Predsednica Udruèwa novinara Srbije Qiqana Smailovi} podsetila je na to da su u Srbiji ve}

deset godina na vlasti demokratske snage, da su sve stranke bile u vladaju}im koalicijama i da niko nije otkrio odgovorne za taj zlo~in. Ministar kulture Neboj{a Bradi} ocenio je da je polo`aj novinara boqi nego pre 11 godina kad je ubijen ]uruvija i da je „u temeq tog boqeg ugra|ena i wegova `rtva“. Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je pre nekoliko dana da postoji odre|eni pomak u pretkrivi~nom postupku za ubistvo ]uruvije i da je obezbe|en veliki broj dokaza, ali da to jo{ nije dovoqno za pokretawe istrage. (Beta)

ZABRIWAVAJU]I PORAST MALOLETNI^KOG NASIQA U NOVOM SADU

Golobradi a ve} izgrednici Maloletnici na podru~ju novosadske Policijske uprave sve vi{e pribegavaju razbojni{tvima, koja su pro{le godine po~inili ~ak 120 puta, a od toga samo devet nije po~iweno u Novom Sadu ve} u drugim op{tinama Ju`noba~kog okruga. Po{to je pove}an i

broj onih u kojima tinejxeri nanose te{ke telesne povrede, zabriwava trend delikata uz primenu sile. U ukupnom broju po~iwenih krivi~nih dela godinama su maloletna lica zaslu`na za desetak odsto. – Naj~e{}e se u na{em radu susre}emo s de~acima uzrasta od 16 do 18 godina, odnosno kako ih zovu u zakonu – starijim maloletnicima – ka`e rukovodilac grupe za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije u novosadskoj Policijskoj upravi Nenad Erdeqan. – Maloletnici se uglavnom udru`uju u neformalne grupe radi izvr{ewa krivi~nih dela, koja ~ine naj~e{}e na otvorenom prosto-

ru. Oni u izgredima ~esto koriste fizi~ku snagu i prikladna „oru|a“. Uglavnom su im na meti deca, starije osobe i `ene jer mawe pru`aju otpor. Ovi izgrednici najradije uzimaju mobilne telefone, novac, nakit i tehni~ke ure|aje koji se lako prodaju.

Lane je Policijska uprava u Novom Sadu evidentirala 5.227 dela op{teg kriminala, a od toga su 555 po~inili maloletnici. U posledwe vreme su najzastupqeniji imovinski delikti, i to s elementima nasiqa, dok je ranije podmladak ~esto ulazio u kra|e i provale. Vr{wa~ko nasiqe, po~ev{i od verbalnih konflikata do fizi~kog obra~una u {kolama i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ni danas nije zanemarqivo me|u maloletnicima. Tako|e, maloletnike zloupotrebqavaju odrasli radi izvr{ewa krivi~nih dela, gde se oni pojavquju zbog bla`ih zatvorskih sankcija. Velika kriminalna grupa koja se pro{le godine u Novom Sadu bavila prodajom psihoaktivnih supstanci koristila ih je kao uli~ne dilere jer su weni punoletni pripadnici znali da je zakon prema wima liberalniji. Ipak, ti maloletnici su, zajedno s tom grupom kriminalaca, li{eni slobode i zavr{ili su u pritvoru te procesuirani daqe.

Povratnik s te{kim delima Nedavno je istra`ni sudija u Novom Sadu odredio pritvor maloletniku osumwi~enom za iznudu i protivpravno li{ewe slobode koji je pre toga ve} bio osumwi~en za dr`awe vatrenog oru`ja, ali i za poku{aj ubistva. Mogu}e je da }e mu policija uskoro staviti na teret jo{ ne{to. Pi{toq zbog kojeg je osumwi~en je donet s rati{ta pa mu se nije u{lo u trag. – Ina~e, ima oru`ja koje se pojavquje iz kra|a i otima~ina, ponekad i od ~uvara, ili, u re|im slu~ajevima, uzima se od roditeqa – ka`e Nenad Erdeqan.

Bezbri`ni do 14. godine Podsetimo, deca do 14 godina prekr{ajno i krivi~no ne odgovaraju, a od 14 do 16 godina posmatraju se kao mla|i, dok su od 16 do 18 stariji maloletnici. Lica od 18 do 21 godine tako|e imaju bla`i tretman pred sudom jer spadaju u mla|e punoletnike.

Nenad Erdeqan

– Neretko roditeqi unapred negiraju bilo kakvu vezu wihovog deteta s krivi~nim delom ili prekr{ajem i odmah staju u za{titu te govore da je nemogu}e da je ono krivo. Roditeqi imaju zakonsku obavezu u prekr{ajnom i u krivi~nom postupku i snose odgovornost za vaspitawe svoje dece, pa postoje elementi krivi~nog dela poput zapu{tawa u vaspitawu. Tako|e, oni imaju odgovornost za nadokna|ivawe materijalnih tro{kova usled o{te}ewa koja su napravila wihova deca ili {ti}enici. Bilo je slu~ajeva oduzimawa starateqstva kada su obaveze grubo zanemarene. Napomiwem, {kola, ali i svaki gra|anin, du`ni su da nas, ako do|u do informacija o krivi~nom delu koja se goni po slu`benoj du`nosti, izveste o tome – obja{wava Erdeqan. – Nema pravila, ali obi~no se detetu desi da izvr{i jedno krivi~no delo i vi{e nikad jer se opeklo, ali ako ih po~ini dva i vi{e puta, tome vi{e nema kraja. Takvo je iskustvo u nas. M. Vuja~i}

NEIZVESNOST NAKON ODLUKE [PANSKE VLADE

PROCES RADOVANU KARAYI]U U HAGU

Kome }e Vlahovi} biti izru~en?

Sutra prvi svedok optu`be

Vlada [panije saop{tila je da je donela odluku o izru~ewu Veselina Vlahovi}a optuènog za ratne zlo~ine po~iwene na prostoru biv{e Jugoslavije, ali nije navela da li }e biti predat vlastima Srbije, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore koje su traìle wegovu ekstradiciju. Kabinet premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera odobrio je zahtev za izru~ewe Vlahovi}a, saop{teno je na sajtu Vlade u Madridu, prenela je austrijska agencija APA. Srbija traì izru~ewe Vlahovi}a koji je u Srbiji pravosna`no osu|en pred Okru`nim sudom u Novom Sadu na sedam godina zatvora zbog ubistva 2001. Izru~ewe Vlahovi}a, ro|enog 1969. go-

Veselin Vlahovi}

dine u Podgorici, traè i Bosna i Hercegovina, gde je optuèn za ratni zlo~in protiv civila tokom rata u BiH, kao i Crna Gora, jer je pobegao iz zatvora u Spuù 2001. u kome je izdràvao zatvorsku kaznu zbog nasiqa i razbojni{tva. Vlahovi} je u BiH optuèn za ubistva preko stotinu èna i dece, kao i silovawa i zlostavqawa muslimana u sarajevskom nasequ Grbavici. On je uhap{en po~etkom marta, u blizini svog stana, u Altei, na istoku [panije. Povod za istragu {panskih organa bila je serija nasilnih provala, u kojem je u~estvovala kriminalna grupa kojoj pripada. (Tanjug)

Nastavak su|ewa Radovanu Karaxi}u bi}e najva`niji doga|aj pred Ha{kim tribunalom u prvoj nedeqi posle pauze zbog uskr{wih praznika. Iskaz prvog svedoka optu`be protiv Karaxi}a, optu`enog za genocid nad nesrbima u BiH, zakazan je za utorak, 12. april. Svedok Ahmet Zuli} da}e iskaz o ubistvima i zlostavqawu pritvorenih nesrba u Sanskom Mostu 1992. godine. Zuli} je ranije pred Tribunalom svedo~io na su|ewima Slobodanu Milo{evi}u, Mom~ilu Kraji{niku i Radoslavu Br|aninu.

Su|ewe Karaxi}u po~elo je 26. oktobra pro{le godine uvodnom re~ju optu`be, a Karaxi}, koji se brani sam, uvodnu re~ odbrane odrào je 1. i 2. marta. Novog svedoka optu`be protiv biv{eg na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ila Peri{i}a sudije Tribunala saslu{a}e danas. General Peri{i} je optuèn za pomagawe i podràvawe zlo~ina u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici, koje su po~inile armije bosanskih i kraji{kih Srba. (Beta)

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

SOLARIJUMI U NEKIM ZEMQAMA EVROPE SAMO ZA STARIJE OD 18 GODINA

Pogani melanom na kraju pokaè svoje crno lice Dok su neke zemqe pre{le s re~i na delo i zabranile kori{}ewe solarijuma mla|ima od 18 godina, mi nismo oti{li daqe od {irewa informacija o {tetnosti UV zra~ewa. Maloletnicama u Austriji od 1. septembra bi}e zabraweno kori{}ewe solarijuma, dok je taj zakon ve} stupio na snagu u Britaniji. Vlasti u Austriji su upozorile na to da ne}e biti dovoqno ista}i natpis da je kori{}ewe solarijuma dozvoqeno samo starijima od 18 godina ve} da }e vlasnici tih salona morati da kontroli{u li~ne karte klijenata ili uvedu automatizovani sistem koji }e omogu}iti sprovo|ewe tog propisa. Propisom su predvi|ene kazne i do 2.180 evra, prenele su svetske agencije. Veliki saveznik u nastajawu melanoma koè je solarijum, koji, dolaskom lep{eg vremena, postane jedna od neizbe`nih stanica mnogih devojaka. Me|utim, na{a zemqa puna je neprofesionalnih i nehigijenskih salona za sun~awe koje niko ne kontroli{e. Zato se ~esto de{ava da korisnici leè pod istro{enim lapmama, na plo~i koja nije o~i{}ena od prethodnog korisnika, u solarijumu koji nije ohla|en, ve} radi punom parom po ceo dan. Istro{ene lampe su naj~e{}i na~in zloupotrebe solarijuma. Premda kod nas ne postoji nikakva zakonska regulativa o kori{}ewu solarijuma, Svetska zdravstvena organizacija upozorava na to da je ta zloupotreba {tetna po zdravqe isto kao i izlagawe suncu bez za{tite. – Lampe, bez obzira na vrstu, funkcioni{u besprekorno samo ako su one i wihovi prate}i delovi me|usobno uskla|eni – kaè

Mnogi vlasnici salona {tede na lampama

Zanimqivo je, prime}uje prof. dr Zoran Mijatovi} s novosadskog PMF-a, da se meri i kontroli{e nivo buke u gradu, a ona ne moè dovesti do smrti, dok nepravilno kori{}ewe neispravnog solarijuma moè Suzana ûbrilo, jedna od retkih vlasnica solarijuma koja je pristala da razgovara na tu temu. – Drugim re~ima, u solarijum smeju biti ugra|ene samo lampe za telo istog tipa i modela. Kada se one istro{e, leàwe pod wima nema rezultata {to se boje ti~e, ali su ve}e {anse za nastanak malignih oboqewa koè. Zamena lampi je obaveza vlasnika salona, ali u Srbiji, zarad ve}e u{tede, retko ko to ~ini na vreme. Ona navodi da naslage pra{ine na lampama, reflektuju}im povr{inama, unutra{wim stranama akrilnih plo~a i filter-staklima smawuju isijavawe i propusnost zra~ewa. Zato je preporu~e-

no vreme ~i{}ewa solarijuma na svakih 50 radnih sati. Dodaje jo{ da svaki solarijum mora da ima ventilator i da je ~esta praksa da ga, kada se pokvari, vlasnici zanemare, a posledice toga opet osete samo korisnici usluga. – UV zra~ewe zna~ajno i nepovratno o{te}uje mre`wa~u oka. Zato je va`no da u salonu postoje UV nao~are za o~i jer zatvoren kapak ili tupfer od vate nisu dovoqna za{tita. Me|utim, brigu o tome i drugim elementima za{tite vodi zaista retko ko – zakqu~uje na{a sagovornica. Wene re~i potvr|uje i prof. dr Zoran Mijatovi} s Departmana za fiziku na Prirodno-matemati~-

kom fakuletetu u Novom Sadu. – Vlasnici solarijuma morali bi da imaju odgovornost i snose posledice. Osim {to treba redovno da mewaju lapme, ~iste filtere i vode ra~una o higijeni solarijuma, radnici u salonu bi trebalo da budu obu~eni za rad, da znaju da prepoznaju tip koè svakog korisnika i utvrde imaju li opasnih mladeà po telu, alergija ili ko`ne bolesti, te da im odrede koliko ~esto smeju da idu pod UV lampice i na koliko minuta. U [vedskoj npr. osoba mora da potpi{e da u solarijum ne}e odlaziti vi{e od jednom nedeqno. O svemu tome bi trebalo da se vodi evidencija. No, to u Srbiji nije slu~aj, ve} se u gotovo svakom frizerskom ili kozmeti~kom salonu komotno moè postaviti i solarijum, u kojem }e raditi za to neobrazovana lica – kaè za “Dnevnik” dr Mijatovi}. On dodaje da ne postoji zakon koji odre|uje ko sme da bude vlasnik solarijuma, pod kojim uslovima, ko }e da sprovodi kontrolu, koliko ~esto i kojim instrumentima. A zakon o za{titi od nejonizuju}eg zra~ewa i wegova podzakonska akta sigurno bi smawili broj obolelih od malignih oboqewa. Zanimqivo je, prime}uje dr Mijatovi}, da se meri i kontroli{e nivo buke u gradu, a ona ne moè dovesti do smrti, dok nepravilno kori{}ewe neispravnog solarijuma moè. – Dejstvo UV zra~ewa je kumulativno i moè ~ak posle 20 godina izazvati melanom koè. On je, ina~e, jedan od najpoganijih melanoma jer se ne primeti odmah, a posle, kada se otkrije, bude ve} kasno – upozorava dr Mijatovi}. I. Brcan

Registracije vidqive i na yipu

SPREMA SE [TANCOVAWE 3,5 MILIONA NOVIH AUTO-OZNAKA

Crne tablice samo za strane diplomate Izdavawe voza~kih dozvola i novih registarskih tablica najavqeno je za drugu polovinu godine. Planirano je da se izradi 36 razli~itih vrsta tablica s 59 registracionih podru~ja, od ~ega }e sedam biti nameweno za teritoriju Kosova i Metohije. Novina je da }e se raditi tablice dimenzija prilago|enih za nove tipove automobila, {to zna~i da }e vlasnici xipova, skutera i motora imati mogu}nosti da ih vidqivo pri~vrste na vozilo. Kako obja{wavaju u Kovnici novca, strani dopisnici, strana predstavni{tva i kulturni ata{ei dobi}e `ute umesto crnih tablica, dok }e crne zadr`ati samo strane diplomate. Direktor Kovnice Slobodan \urovi} obja{wava da su nabavili novu liniju koja ima kapacitet 600 tablica na sat, odnosno 12.000 dnevno, {to }e godi-

Danas po~iwe {kola

PACIJENTI ZREWANINSKE BOLNICE ZADOVOQNI I SESTRAMA I DOKTORIMA, I PRIJEMOM I OTPUSTOM

\aci osnovnih i sredwih {kola u Srbiji danas polaze u {kolu nakon prole}nog raspusta koji je trajao od 2. aprila. Po kalendaru {kolskih aktivnosti Ministarstva prosvete, na letwi raspust }e najranije oti}i |aci osmog razreda osnovnih {kola i maturanti gimnazija, 21. maja. Raspust }e za sve ostale |ake osnovnih {kola po~eti 14. juna. U~enici zavr{nih razreda trogodi{wih i ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih {kola nastavu zavr{avaju 28. maja. Svi ostali sredwo{kolci na odmor odlaze 18. juna.

Medicinari se umore i od pomisli na posao

JUGOSLOVENSKI ESPERANTO (5)

Janezi su krivi za sve Pi{e: Dejan Nova~i} Naziv “srpskohrvatski jezik” nastao je davno pre bilo kakve jugoslovenske dràve. Bajka o ovom jeziku ro|ena je u doba Ivice i Marice. Wu je napisao jedan od bra}e Grim. Onaj mla|i i pametniji, Jakob, koji je, kao svaki Nemac, voleo kovanice pa je sklepao naziv “srpskohrvatski jezik”. To se jako dopalo mladom Kopitaru, koji je tako|e voleo bajke, pa je i sam napisao jednu pod nazivom “Dialecto illyrica, rectus Servochrovatica, sive Chrovatoservica” gde na ~istom slovena~kom kaè: “Harum dialectorum nunc tres maxime vigent: bulgarica, illyrica Croatorum et Serborum et slovenica Slavorum veteris Carantani”. [to vaqda treba da zna~i da su svi qudi bra}a, ili da bar neki od wih znaju latinski. Kako god bilo, odatle je sve po~elo, a kako se zavr{ilo – znamo. Ilirski pokret nai{ao je na odobravawe ve}ine pismenih u ju`noslovenskim zemqama, a ponegde i na pravo odu{evqewe, kao {to je bio slu~aj u Sloveniji, gde je Stanko Vraz ~ak odlu~io da pi{e na “ilirskom” umesto slovena~kom. A malo isto~nije, Qudevit Gaj je u trenutku sevdaha zabacio kapu i uzviknuo: “Ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu, sto mi Hrvati s bratjom Serbqima jedan kwièvni jezik imamo”. Ilirski pokret doveo je do Be~kog sporazuma iz 1850. Do

sastanka je do{lo na inicijativu (opet) jednog Slovenca, Frana Miklo{i~a. Fran je pozvao predstavnike Srba i Hrvata da sednu za sto i da se kao qudi dogovore {ta i kako. Glavni potpisnik sporazuma sa srpske strane bio je Vuk Stefanovi} Karaxi}, a s hrvatske Ivan Maùrani}. Kao polazi{te za “srpski ili hrvatski” odnosno “sprskohrvatski”, posluìo im je {tokavski dijalekt, ta~nije novo{tokavski, ili jo{ ta~nije, dubrova~ki govor. Hrvati su bili zadovoqni jer je to bilo priznawe hrvatskoj renesansnoj kwièvnosti, a Srbi su to doìveli kao po~ast svojoj epskoj poeziji. Slovenci su tako|e bili zadovoqni – nakon sastanka, Miklo{i~ je protrqao ruke i rekao: “Mala pakost, veliko zadovoqstvo”. U op{tem bratimqewu po{tene inteligencije zaboravqeni su radnici i seqaci. Zato je upozorewe Ilirca Dragutina Rovca i daqe aktuelno: “Nu znamo da brat bratova gospodstva ne trpi i izkustvo nas u~i da Hrvat srbsko ili slovensko, Srbqin hrvatsko ili slovensko ili Slovenac hrvatsko ili srbsko ime nikad primit ne}e”. Quod erat demonstrandum, {to bi rekli bra}a Slovenci.

Pacijenti iz svih pet op{tina sredweg Banata generalno su zadovoqni uslugama osobqa zrewaninske Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}”, pokazuju rezultati ankete nedavno sprovedene u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Osim pacijenata koji su bili na bolni~kom le~ewu, svoje ocene dali su i gra|ani koji su koristili usluge u specijalisti~kim slu`bama interne medicine. U rasponu od jedan do pet, sredwa ocena zadovoqstva korisnika je 4,33. Hospitalizovani pacijenti izja{wavali su se o ukupnom utisku tokom prijema i otpusta s odeqewa, zadovoqstvu sestrinskim i lekarskim uslugama, kao i sme{tajem i ishranom. Sredwa ocena o utisku tokom prijema iznosila je 4,38 a tokom otpusta 4,57. Zadovoqstvo sestrinskom negom kao i lekarskom uslugom oceweno je identi~nom prose~nom ocenom 4,64. “Iskazano je nezadovoqstvo vremenom ~ekawa na pregled u odnosu na zakazani termin. S druge strane, oko 90 odsto anketiranih smatra da im je lekar posvetio dovoqno pa`we, da ih je revnosno saslu{ao i s dovoqno informacija im objasnio wihovu bolest. Tako|e, rezultati pokazuju da je osobqe bilo qubazno, te da su, nakon pregleda, pa-

@albe samo na dugo ~ekawe na pregled

cijenti razumeli plan svog le~ewa i ose}ali se ohrabrenima”, saop{teno je iz zrewaninske bolnice. [to se ti~e ispitivawa zadovoqstva zaposlenih, sredwa ocena u celini je 3,05. Bolni~ko osobqe u najve}em broju slu~ajeva izrazilo je nezadovoqstvo visinom zarade i brojem kadrova u procesu rada, dok mu odgovaraju me|uqudski odnosi i neposredna saradwa s kolegama. Tako|e, zaposleni su naveli da su zadovoqni raspolo`ivim vremenom

za obavqawe zadatih poslova, kao i mogu}nostima da u radu primene sva svoja znawa, sposobnosti i ve{tine. “Veliki broj zaposlenih je naveo da ose}a fizi~ku i emocionalnu iscrpqenost nakon posla, kao i da ose}aju umor na samu pomisao o odlasku na radno mesto. Ali, na pitawe da li planiraju da u narednih pet godina promene posao, 44 odsto ispitanih je odgovorilo da uop{te ne razmi{qa o tome”, isti~u u Op{toj bolnici. @. Balaban

Za{to je RTV skinuo emisiju Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine zatra`ilo je ju~e od Programskog odbora Radiotelevizije Vojvodine da obavesti javnost o tome za{to je s programa skinuta emisija "Tu sasvim blizu" koja je trebalo da bude emitovana 27. marta. Programski odbor RTV-a je obavezan da se oglasi tim povodom "jer su se u pojedinim medijima posledwih dana pojavili napisi u kojima se kao razlog za mogu}e skidawe te emisije navodi i neka vrsta politi~ke cenzure", navedeno je u otvorenom pismu NDNV-a. Emisija "Tu sasvim blizu" Marine Fratucan bila je najavqena na RTV-u, kao i u nekim {tam-

panim medijima, u danu kad je trebalo da bude emitovana a posle toga joj je termin pomeren sa subote u 16.30 sati na ~etvrtak u 14.05, napomiwe NDNV. Ta emisija je, kako je u {tampi najavqeno, bila posve}ena nedavnom samitu na Brdu kod Krawa u Sloveniji, skupu kojem predsednik Srbije Boris Tadi} nije prisustvovao po{to delegacija Pri{tine nije bila zastupqena u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Glavni urednik Informativnog programa RTV-a Dejan Suvajxi} izjavio je medijima da je ta emisija skinuta s programa jer nije zadovoqavala osnovne profesionalne kriterijume.

{we iznositi 3,5 miliona tablica. \urovi} ocewuje da }e to u potpunosti zadovoqiti potrebe MUP-a u prvoj registracionoj godini kada }e sva vozila morati da promene tablice. Naime, procewuje se da }e u prvoj godini biti potrebno oko dva miliona tablica. Kolika }e biti wihova cena jo{ se ne zna, ali se ve} sada zna da mora biti dostupna svim vlasnicima vozila, pa se veruje da ne}e pre}i 2.500 dinara. Tablice }e biti posebno za{ti}ene, unutar folije une}e se hologramske nalepnice vidqive samo pod jednim uglom i na taj na~in }e se mo}i utvrditi da li su original ili falsifikat. Osim broja koji }e nositi, sve tablice ima}e i specijalno utisnut laserski serijski broj koji je nemogu}e falsifikovati ili obrisati. R. Dautovi}

A za 50. Sabor u Gu~i – spomenik U Gu~i su otpo~ele pripreme za jubilarni, 50. Draga~evski sabor truba~a, koji }e biti odràn od 13. do 22. avgusta, a prvi put odrà}e se i nadmetawe za Prvu trubu sveta, najavili su organizatori. Prvog dana festivala, 19. avgusta (~etvrtak) nastupi}e sastavi iz Francuske, Nema~ke, [vedske, Rusije, SAD, Poqske, Slovenije, Makedonije, Rumunije, Slova~ke,Turske, Austrije i Republike Srpske, dok }e na{u zemqu predstavqati orkestri Ekrema Mamutovi}a iz Vrawa i Dejana Petrovi}a iz Dubokog kod Uìca, pobednika pro{logodi{weg sabora. U desetodnevnom programu jubilarnog sabora u~estvova}e vi{e desetima igra~kih i muzi~kih grupa sa vi{e kontinenata, uz revijalne nastupe doma}ih umetnika me|u kojima su Boban i Marko Markovi}, Goran Bregovi}, Dejan Lazarevi}, Miroslav Ili} i Dejan Petrovi}. Doma}in 50. Sabora i predsednik op{tine Lu~ani Slobodan Jolovi} rekao je da }e na ulazu u Gu~u biti otkriven spomenik Desimiru Peri{i}u iz Gora~i}a, pobedniku prvog sabora odrànog pre pola veka.

Ostavi duvan i pobedi Nacionalna kampawa za odvikavawe od pu{ewa "Ostavi i pobedi" po~iwe danas i traja}e do 29. maja ove godine, a ciq je da se pomogne velikom broju pu{a~a da ostave duvan, najavio je Institut za javno zdravqe Srbije "Batut". Prijavqivawe pu{a~a koji `ele da ostave duvan po~e}e danas, a zavr{i}e se 30. aprila, a svi prijavqeni takmi~ari trebalo bi da ostave duvan najkasnije 1. maja i da istraju u apstinenciji kako bi dobili {ansu da budu nagra|eni.

REPORTA@E

ponedeqak12.mart2010.

DNEVNIK

BRZONOGI PANONCI OBRA^UNALI SE [ARENIM JAJIMA NA JUBILARNOM 25. „RAVNI^AREWU”

Banatska je quska najtvr|a u Sremu Razne smo jubileje ispra}ali, a te{ko ~ovek mo`e da ih bira kad je novinar, ali ovaj posledwi nam je bio posebno drag, sva{ta se lepog nakupilo za samo jedan dan. Bilo je to 25. Ravni~arewe, a na wemu i 8. vojvo|ansko takmi~ewe u tucawu uskr{wim jajima, te 5. nadmetawe u wihovoj oslikanosti. Sad }e neki da se zbuweno poglade po bradi, pa da im objasnimo: Ravni~arewe je kro}ewe pitome Vojvodine na isti takav na~in, rekreacija,

autobusom, {to privatno automobilima, stotinak se ravni~ara prvo okupilo kod manastira Novo Hopovo. Stigli taman na jutrewe, posle bila i liturgija, ko bi da pazari ima manastirskog meda, pi}a, suvenira, a i Trojeru~ice u tri veli~ine, cena devizna, verujemo u Boga ostali pla}aju gotovinom. Ko se islikao – islikao, jer vaqalo je po}i, ali tek po{to Ratko Rale Rackovi} ispri~a kratku istoriju dva manastira i jo{ pone-

bogoslu`ewe, a gde je Staro Hopovo tu su i izvori sumporne vode, odmah posle i u{u{kana Fru{kogorska pe}ina. Ta su tri

do 40 Nata{a i Zoran Marinkov (br`e ide u paru, vaqda...), od 40 do 60 Aleksandra Pivni~ki Vuji~i} i Dragan ]iri} i u kate-

[to autobusom, {to privatno automobilima, stotinak ravni~ara prvo se okupilo kod manastira Novo Hopovo. Ko se islikao – islikao, jer vaqalo je po}i, ali tek po{to Ratko – Rale Rackovi} ispri~a kratku istoriju dva manastira i jo{ pone{to, jer Ravni~arewe vam je kao Vojvodina: misli{ ravno kao tepsija, kad ono... kilometra izme|u dve svetiwe bila idealna mera za ravni~are, vreme je bilo za prvi takmi~arski deo – trku! Tako su u kategoriji do sedam godina pobedili Jelena Maodu{ i Aleksandar Radovanov, od sedam do 15 Duwa Lon~ar i Luka Rackovi}, od 15

goriji od 60 do 80 godina Jela Raj{i} i Mi}a Kure{evi}. Tu nije kraj, Milka O`egovi} je tako|e prva stigla do ciqa, {teta {to nije imala mu{ke rivale starije od osam decenija, a nas je profesor Veselin i po`urivao, veli “pa vi novinari mo-

Prof. Veselin Lazi} izumiteq manifestacija

dru`ewe i u~ewe, malo jela i pi}a, a sve sa kulturno – istorijskim dru{tvom “P~esa” i simpati~nim profesorom Veselinom Lazi}em, ina~e izumiteqom brojnih manifestacija {to `ivot ~ine, pa tako i Ravni~arewa. Dok nam je Uskrs zalazio za horizontom, vaqalo je pro{etati se odgovaraju}im putem. [to

{to, jer Ravni~arewe vam je kao Vojvodina, misli{ ravno kao tepsija, kad ono... Ni{ta zato, tu je Slobodan Boj~e Kleverni} da nam objasni pone{to o nacionalnom parku Fru{ka Gora, rekosmo da ovde trening i u~ewe idu podruku. Pravac autobusom do Starog Hopova, tamo isto malo divana,

[ampionsko pozirawe

U BIJEQINI PREKO DRINE SVE LI^I NA TO DA SE LEPO @IVI

Na Perkovom sala{u sevnule kafe i korpe s jelom

ra da ste na ~elu kolone...” a mi se branimo “neka, otpozadi se vesti boqe vide...”. Pred sam ciq i vreme se umilostivilo za trenutak, granulo Sunce koje nam vra~evi s televizije nisu obe}ali, br`e boqe ulazimo u bus pa pravac Perkov sala{ u Neradinu, vreme je da posle nogu stavimo jaja na crtu. Na sala{u kakvih nema, ravni~ari su prvo odmorili, sevnule su prve kafe i korpe s jelom, a s wima i {tapovi za ro{tiq, ko voli na licinom mestu da si namesti hranu. Taman je i zamirisalo kako vaqa, kad nestade Sunce brzo kako je i do{lo, boqe da se takmi~ari u oslikavawu uskr{wih jaja pripreme. Posle dugog ve}awa, re{eno je da prvi bude potvr|eno brzonogi Luka Rackovi}, drugi su Nikola Lon~ar i Dragana Lazi}, tre}i Petar Jovanovi}, Jovana Marin-

kov i Biqana Rackovi}, a pohvale za neobi~ne radove su zaslu`ili Stefan Bolesnikov i Qiqana Kuni}. Ako je tu mesta bilo {ali, u takmi~ewu u tucawu jajima svakako nije. Kako dolikuje ravni~arskom megdanu, prvo su se tri srca juna~ka obra~unala me|usobno, pa je Milutin Milovanov odrao Bana}ane, Miroqub Mika Min~i} Ba~vane a Kristijan Mandi} doma}ine Sremce. Takav je redosled ostao i nakon finalnog me~a izme|u tri regionalna {ampiona, takmi~ari i `iri ve} po~eli muku da mu~e zbog ki{e koja je po~ela sve ja~e da pada, vreme je odredilo vreme da se po|e. A pqusku smo pobegli totalno ravni~arski, lagano, u dlaku. Ig. Mihaqevi} Foto: Ig. Mihaqevi} i L. Lazi}

BIV[I @ELEZNI^AR DRAGAN PEJI] VI[E VOLI DA PRAVI JEDREWAKE NEGO VOZOVE

Za kaficu }e se ve} Morska jedra alasa na}i neka marka s Dunava

U Bijeqini imate ose}aj da - Tako ìvi sirotiwa. Dok ner, radio je nekad u ~uvenom hose lepo ìvi. Pune su kafane i oni koji imaju novca kupuju sve` telu „Jezero“ u Jajcu, ja sam poslasti~arnice, prepune prohleb, koji se pu{i i miri{e, a imao sre}e da ovde dobijem podavnice i pija~ne tezge, mladi mi sirotiwa kupujemo ju~erasao, uvek je puno sveta, ne tro{e obu~eni po posledwoj modi. {wi i te{imo se kako je stari qudi mnogo, nemaju para, ali izMe|utim, to deluje kao ve{ta hleb zdraviji. Laèmo se, jer lazak u gradsku poslasti~arniobmana i poku{aj da se sakrije sramota nas re}i da smo siroticu je i stvar prestià – objasiroma{tvo koje se iza toga wa. Otmimawe je za stari hleb {wava Vedran Prodan, konobar krije. Dok {etamo glavnom zbog cene, jer qudi nas mole da u kafani „Azuro“ u centru Bijegradskom pijacom malo je kupaim ostavimo po dve vekne, da bi qine. ca, a cene su ravne pija~nim cega ujutro kupili jeftinije – Dok ispijamo espreso kafu, nama u Srbiji. Glavica mlade pri~a nam devojka trgovac u cenkoja ko{ta 1,5 konvertibilnih salate je 50 feninmaraka,(1 KM je 52 diga (oko 26 dinara), nara) Vedran nam priPogledajte kako su gosti lepo obu~eni, crni luk kao i na ~a kako se veoma tepijacama u Novom pristojni, kao bilo gde u svetu, a veliko je {ko ìvi, svega nedoSadu, spana} 156 staje, ali kako su i pitawe imaju li u yepu jo{ koju marku. dinara, limun 78 qudi ponosni i snadinara, a mandari- Ponos im ne da da pokaù da su siroma{ni, `ni, pa svoju muku ne misli konobar Vedran iz kafi}a ne 104. pokazuju. U mesarama je sve - Pogledajte kako u centru grada skupqe nego u Srsu gosti lepo obu~ebiji, pa ga mnogi ni, pristojni, kao biusput, kad se u Bijeqinu vra}atru grada i dodaje da je i ona u lo gde u svetu, a veliko je pitaju s puta, kupe i nose ku}i. Juneistom poloàju, jer zara|uje 350 we imaju li u xepu pored novca tina bez kosti je oko 670 dinamaraka. da plate svoju kafu, jo{ koju ra, odnosno 12,9 konvertibilNajvi{e zaposlenih je u butimarku. Ponos im ne da da pokanih maraka, sviwetina 505 dicima i klasi~nim trgovinama. ù da su siroma{ni - zakqu~uje. nara, june}a rozbratna 570 diDevojke u butiku za celodnevni Odlazimo iz Bijeqine sa dve nara i tako redom. Uporedo sa rad dobijaju po 250 KM, {to je slike. Onom sa ulice i iz kafacenama mesa su i cene prera|eoko 13.000 dinara, u elitnim kana, gde deluje kao da svi imaju vina i suhomesnatih proizvoda. feima i restoranima do 400, a u dovoqno novca i da su sre}ni, Hleb, vekna od 800 grama koklasi~nim trgovinama ne vi{e ali i onom drugom, sa pri~om o {ta 1,1 marku, oko 57 dinara i od 350 maraka. hlebu koji kad ostari jedan dan

Ve} vi{e od tri decenije Son}anin Dragan Peji} ima dva „vodena“ hobija. Peca i pravi jedrewake. - Bez pecawa ne mogu, idem na Dunav i Kanal DTD i najvi{e volim da lovim somove. Pre {est godina u sezoni sam ulovio 82 komada, najteì je bio 20 kilograma. Pa ko kaè da nema ribe – pri~a Peji}, koji je radni vek proveo na èleznici a sad, dok zbog bolesti ~eka penziju, ima vi{ak vremena i za izradu maketa. To ga, kaè, smiruje, a i {ta bi radio drugo. - Pre trideset godina, brati} mi je iz Tivta, gde je bio u vojsci, doneo jedrewak i od tad ih ja izra|ujem. Sve ru~no, sekiricom i noèm. Nekad, dok se mogla kupiti {per plo~a radio sam testericom, ali sad makete pravim od vrbe ili crvene lipe. To je najboqe drvo kad je dovoqno suvo za rezbarewe. Prvo „dubim“ trup, a posle svaki deli}. Najteì deo posla su stepenice od uàdi du` jarbola jer samo za jedne treba vezati vi{e od 2.000 ~vorova. A nije lako sastaviti ni jedra. Nekad za metar duìne trupa „potro{im“ dve plahte pri~a Peji}. A svuda oko wega, u hodniku i na ormarima spava}e sobe, jedrewaci. Svaki druga~iji, a u svaki uloèno puno truda, vremena i pa`we. Kraj wih lusteri, kutije, satovi, pa i zidovi obloèni drvetom. Sve to je majstor sam uradio.

Stolarski nerv pre{ao s oca na sina

- Otac mi je bio stolar, pa je vaqda ne{to pre{lo i na mene. Sve {to vidim mogu i da napravim, ali najvi{e me interesuje modelarstvo i izrada predmeta. Ba{ kad je neophodno popravim neka vrata ili prozor, ali to me nikad nije privla~ilo - govori Peji}. Po{to mu supruga radi i „skidawe“ pra{ine sa jedrewaka je Draganova obaveza, ali se i ne buni. Voli svaki eksponat, iako ih je mnogo poklawao prijateqima i kom{ijama. - Kad idemo u svadbu obi~no sti`e „naredba“: umesto poklona ho}emo jedrewak, a meni drago. Jed-

nom sam nekom u Bogojevu rekao da }u mu darovati brod, a on za dva dana do{ao po wega. Ama, ~ove~e ne ide to tako brzo. Pozvao sam ga nakon {est meseci, on se zadivio i pita kako da plati. Ni{ta, odgovorih mu. Pa rekao sam da }e to biti poklon - prise}a se Dragan. Iako je, kako kaè, „natrpao“ ku}u s jedrewacima ne odustaje. Najve}a mu je èqa da napravi jedan veliki, od tri metra, za hodnik. A mo`da uspe i da proda po koji ili ih izloì u apatinskoj galeriji, pa da i drugi uìvaju. Ina~e, za modele ne pravi nacrte, ve} svaki detaq drì u glavi. J. Prel~ec

U Palanci kolektivno privo|ewe mati~aru Centar Bijeqine

kako smo ~uli u dve pekare, nedostupan je mnogim gra|anima, pa se ~eka ve~e, kada se cena onog koji je ostao neprodat obara na 50 feninga, a ako slu~ajno pretekne do jutra, onda zorom padne na oko 30 feninga.

Pijaca skupa kao novosadska

- Konobar sam, imam platu oko 400 maraka. Iskreno, zadovoqan sam, takvo je ovde stawe, qudi zara|uju i mawe. Ima nas mnogo, moji su izbegli iz Jajca pre petnaest godina, ve} smo se sku}ili ovde. Otac je penzio-

postaje pristupa~an. To je nov recept za kupovinu hleba, muka qude tera da ~ekaju da hleb obajati, a o~igledno i pekari moraju da se snalaze da pre`ive ova mutna vremena. S. Bojevi}

Da ohrabre i nekako privedu pred mati~ara one ~ije zabavqawe traje duè od trojanskog rata, nemaju pare za trodnevno sve~arewe ili pak vole glamur, u Ba~koj Palanci su re{ili da prirede kolektivno ven~awe, na platou ispred Op{tine u samom centru grada. Organizator o~ekivanog spektala bi}e Skup{tina, Kulturni centar i Salon ven~anica „Sara“. - Prijave se primaju u kacelariji mati~ara u zgradi Op{tine, a ako bude barem 10 prijavqenih parova kolektivno ven~awe }e se odràti 9. maja – kaè Qubica Bubuq, jedan od organizatora. – Ven-

~awe je besplatno, a zami{qeno je da se posle sve~anog ~ina, odnosno sudbonosnog „da“, odrì koktel u sve~anoj sali Skup{tine. Mati~ari u Ba~koj Palanci kaù da je ove godine malo ven~anih, jer je sklopqeno svega tridesetak novih brakova, a to je za varo{ sa preko 30.000 stanovnika malo u pore|ewu s ranijim godinama. Organizatori se nadaju da }e spektakl koji se sprema ubrzati odluke potencijalnih mladenaca, jer tvrde da }e im ovakvo ven~awe ostati lepa uspomena za ceo ìvot. M. Suyum

c m y

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

SPORT

ponedeqak12.april2010.

c m y

DNEVNIK

IZJAVA PREDSEDNIKA OK SRBIJE VLADA DIVCA

Ban Ki-mun pozvan u Beograd

MITING U GR^KOJ

Trijumf âvi}a Najboqi srpski pliva~ Milorad âvi} trijumfovao je na trci na 100 metara slobodno na mitingu u gr~koj Hawi, vremenom 51,03 sekundi. Bila je to prva zvani~na trka za trofejnog pliva~a jo{ od Svetskog prvenstva u Rimu pro{le godine. âvi} je u kvalifikacijama deonicu isplivao za 52,3 sekunde, dok je u finalu rezultat popravio na 51,03.

Istovremeno, mladi srpski reprezentativac, 17-godi{wi Velimir Stjepanovi} slavio je u ~ak ~etiri trke na mitingu u engleskom [efildu. Srpski reprezentativac, koji `ivi u Dubaiju, je na mitingu u [efildu pobedio u trkama na 100 metara slobodno (50,56), 200 metara slobodno (1:52,43) 100 metara delfin (54,23) i 200 metara delfin (2:01,00).

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac izjavio je da je uputio poziv generalnom sekretaru Ujediwenih nacija Ban Ki-munu da bude gost Skup{tine Evropskog olimpijskog komiteta, koja }e u novembru ove godine biti odràna u Beogradu. Divac je otkrio da intenzivno radi na tome da za govornicom bude i Ban Ki Mun. - Dovo|ewe Ban Ki-muna u Srbiju je inicijativa na{eg Olimpijskog komiteta, a taj predlog je podrào i Evropski olimpijski komitet i nadam se da }emo uspeti da ga dovedemo. To bi bio vaàn doga|aj za na{u zemqu. Ve} smo mu

Holifild do nove titule

Veteran se ne predaje: Ivander Holivild

Nole i Viktor mo`da u ~etvrtfinalu Najboqi srpski teniseri mogli bi da se sretnu u ~etvrtom kolu, ali dotle imaju te`ak put. Novak \okovi} je prvi nosilac na turniru Masters serije u Monte Karlu, koji }e se igrati naredne nedeqe. On }e startovati u drugom kolu protiv pobednika francuskog duela Floren Sera - Stefan Rober. O~ekivani rival najboqeg srpskog tenisera u tre}em kolu je [vajcarac Stanislas Vavrin-

VBF VERZIJA

Ameri~ki bokser Ivander Holifild do{ao je do petog {ampionskog pojasa u te{koj kategoriji savladav{i u me~u VBF verzije Fransa Botu iz Ju`ne Afrike. Borba dvojice veterana odigrala se u Las Vegasu gde je 47godi{wi Holifild u osmoj rundi tehni~kim nokautom savladao 41godi{weg Botu. Holifild je tako postao rekorder po broju titula prvaka sveta u te{koj kategoriji. Holifild je posle me~a izjavio da nema nameru da ide u penziju i da `eli da se bori sa Ukrajincima, bra}om Kli~ko, Vladimirom ili Vitalijem. Bra}a Kli~ko su vlasnici {ampionskog pojasa u tri od ~etiri presti`ne verzije.

U SUSRET TURNIRA U MONTE KARLU

Vlade Divac

uputili i zvani~nu pozivnicu, a verujem da }e prihvatiti jer je ve} bio na jednoj skup{tini EOK u Danskoj - izjavio je Divac. - Tada je u svom govoru pri~ao o tome {ta sport mo`e da uradi u zbli`avawu qudi. Jednom prilikom je bio i u izbegli~kom kampu u Africi i od izbeglica je dobio loptu na poklon. Po{to odnedavno Evropski komitet ima stolicu u UN, verujem da }e to uticati da on, ukoliko bude imao vremena, do|e kod nas na Skup{tinu.

ka (13), u ~etvrtfinalu Rus Mikael Ju`wi (7) ili Argentinac David Nalbandijan ili Viktor Troicki, u polufinalu bi mogao da se sastane na primer sa Hrvatom Marinom ^ili}em (4) ili [pancem Fernandom Verdaskom (6). Drugi i tre}i nosilac, branilac trofeja Rafael Nadal i Endi Marej, nalaze se u drugom delu kostura. \okovi} u Monte Karlu brani finale u kome je pro{le godine pora`en od Nadala. Da bi u ~etvrtfinalu turni-

ra na startu sezone {qake do{lo do srpskog okr{aja, Viktor Troicki prethodno mora da elimini{e Poqaka Luka{a Kubota u prvoj rundi, zatim boqeg iz me~a Tomi Robredo (12) - Horasio Zebaqos (Aregntina), a onda i najverovatnije Ju`weg ili Nalbandijana. Janko Tipsarevi} ne}e u~estvovati zbog povrede. Nagradni fond turnira u Monte Karlu je 2.543.750 evra, a pobednik }e osvojiti 434.000 evra i 1.000 ATP poena.

DANAS PO^IWE 10. RAJFAJZEN KUP ZA TENISERE DO 16 GODINA

[ansa za igra~e iz Srbije Teniski klub Elit iz Novog Sada bi}e i ove godine doma}in Rajfajzen kupa za igra~ice i igra~e do 16 godina. Ove godine, ina~e, po deseti, jubuilarni put, igra se ovo jako takmi~ewe koje se nalazi u kalendaru Evropske teniske asocijacije. U glavnom `rebu nalaze se po 64 de~aka i devoj~ice. Glavni turnir po~iwe danas, a finalni me~evi su predvi|eni za parove u petak, a u subotu }e se igrati odlu~uju}i susreti singlova. Kvalifiakcioni me~evi igrani su od petka do nedeqe.

U mu{koj konkurenciji na{ igra~ Laslo \erepostavqen je za drugog nosioca, a Luka Ili} je peti kostura{, dok je u `enskoj konkurenciji Iva Bani}evi} tre}i, a Violeta Jankovi} ~etvrti nosilac. U glavnom turniru u `enskoj konkurenciji nastupi}e ~ak 35 igra~ica iz Srbije, dok }e u mu{koj nastupiti 15 de~aka. Me~evi se igraju na terenima TK Elit na novosadskom Novom nasequ, a ulaz za gledaoce je besplatan. A. P.

SPORT

DNEVNIK

Mogla je Vo{a i vi{e od boda

JELEN SUPERLIGA SRBIJE â&#x20AC;&#x201C; 22. KOLO SMEDEREVO: Smederevo - Borac KRAGUJEVAC: Metalac - Javor KRU[EVAC: Napredak - Hajduk SUBOTICA: Spartak ZV - BSK BEOGRAD: Crvena zvezda - Mladi radnik BEOGRAD:OFK Beograd - Vojvodina BEOGRAD: Rad - ^ukari~ki JAGODINA: Jagodina - Partizan

OFK Beograd - Vojvodina 2:2 (2:1) BEOGRAD: Stadion Omladinski, gledalaca 500, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Oumaru u 30. i Sin|i~ u 33. za OFK Beograd, a Tadi} u 25. i Mudrinski u 84. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: @eravica, Plani}, Sin|i} i Simi} (OFK Beograd), A|uru, Karan, Ple~, Nestorovi} i Mereba{vili (Vojvodina). OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 6, Lazarevi} 6 (Simi}), Mijatovi} 6, Rodi} 7, Sin|i} 7, Beqi} 7, Markovi} 7, @eravica 8, Krsti} 6 (Popovi}), Oumaru 8 (Mili}). VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 7, A|uru 6 (Mereba{vili 7), \urovski 7 (Mudrinski 7), Stjepanovi} 6 (Novakovi} 6), Vuli}evi} 6, Nestorovi} 6, Karan 6, Ple~ 6, Tadi} 7, Mr|a 6. Derbi 23. kola Superlige doneo je solidnu fudbalsku predstavu na staroj Karaburmi i na kraju miroqubiv epilog. U borbi za tre}u poziciju na tabeli OFK Beograd i Vojvodina su remizirali, pa doma}in nastavak takmi~ewa o~ekuje sa mo`da realnijim izgledima da odbrani trenutno veoma zavidno mesto u superliga{kom karavanu. Iako oba tima za nekoliko dana o~ekuju mo`da i utakmice sezone u okviru polufinala Lav kupa Srbije nisu se ju~e {tedeli. Naprotiv, ulo`ili su maksimum truda i znawa da bi stigli do punog pogodka, a krajwi rezulta je i najpravedniji. U uvodnih dvadesetak minuta nije se moglo naslutiti da }emo gledati zanimqiv, sadr`ajan i rezultatski neizvestan duel. Prava je {teta {to je ovaj susret pratilo tek oko 500 gleda-

ponedeqak12.april2010.

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Spartak ZV 4. OFK Beograd 5. Vojvodina 6. Metalac 7. Jagodina 8. Javor 9. Smederevo 10. Borac 11. Rad 12. Napredak 13. Hajduk 14. BSK 15. Mladi radnik 16. ^ukari~ki

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

20 17 11 11 10 10 8 6 7 8 6 6 6 6 4 5

1 6 6 4 4 3 6 11 7 3 7 6 5 4 10 3

0:0 1:0 (0:0) 2:0 (2:0) 2:1 (1:1) 4:1 (2:1) 2:2 (2:1) 2:0 (0:0) 0:0 2 0 6 8 9 10 9 6 9 12 10 11 12 13 9 15

46:12 45:12 28:19 30:26 34:23 19:25 24:24 17:18 21:25 16:28 27:32 23:28 22:34 18:28 16:29 17:40

61 57 39 37 34 33 30 29 28 27 25 24 23 22 22 18

U slede}em kolu (17/18. aprila) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Spartak Zlatibor Voda, BEOGRAD: BSK - Jagodina, Partizan - Rad, ûkari~ki Stankom - Napredak, KULA: Hajduk Metalac, IVAWICA: Habitfarm Javor - Smederevo, ÂÂK: Borac - Crvena zvezda, PO@AREVAC: Mladi radnik - OFK Beograd.

Du{an Tadi}, strelac prvog gola na Karaburmi

laca. Posle monotonije na terenu Vojvodina je u prvoj organizovanijoj akciji stigla i do vo|stva. \urovski je idealnim pasom prona{ao raspolo`enog Tadi}a, koji je znala~ki u{ao u kazneni prostor i rutinskim

udarcem matirao [aranova - 0:1. A onda je usledio neshvatqiv pad u igri Novosa|ana. Potpuno je zatajio defanzivni red i romanti~ari su za samo tri minuta uspeli da preokrenu rezultat. U 30. minutu vrlo dobri @eravica

asistencijom je omogu}io neuhvatqivom Kameruncu Oumaru da bez pote{ko}a matira reprezentativnog golmana Vojvodine Brki}a - 1:1.Tri minuta kasnije jo{ jednom je kraj stati~ne odbrane Novosa|ana pro{ao

Oumaru, ali posle wegovog {uta lopta se od stative odbila do Sin|i}a koji je prakti~no ugurao u mre`u. Posle odmora Vojvodina je sredila redove i bila daleko ofanzivnija, ali ne i konkretnija u ofanzivi. Trener \uri~i} povukao je pravi potez kada je u vatru ubacio Gruzijca Mereba{vilija, a ne{to kasnije i Mudrinskog. Doma}in se gr~evito branio i pretio iz kontri. Mereba{vili je u 68. minutu imao zicer poziciju ali je wegov udarac po zemqi znala~ki ukrotio [aranov. Desetak minuta kasnije veoma zapa`eni Tadi} poku{ao je iz slobodnog

udarca, lopta je u zidu nekog zaka~ila, promenila pravac ali je opet na pravom mestu bio [aranov.U fini{u me~a inicijativa Vojvodine se isplatila. Mereba{vili je sa desne strane sjajno centrirao, a u kaznenom prostoru rezervista Ogwen Mudrinski loptu zahvatio glavom i pogodio ciq - 2:2. Utisak je da su romanti~ari vi{e `eleli trijumf u ovom duelu, borili su se zaista fanati~no, dok je Vojvodina tek na momente demostrirala svoj kvalitet. Uz vi{i moral Novosa|ani su mogli na staroj Karaburmi i do povoqnijeg rezultata. Z. Rangelov

Publika uìvala Jagodina - Partizan 0:0 JAGODINA: Stadion Jagodine, gledalaca 5.000, sudija: Santra~ (Pavli{), @uti kartoni: B. @ivkovi} (Jagodina), Tomi} (Partizan). JAGODINA: Jano{evi} 7, Mihajlovi} 6, ân~arevi} 6, Sim~evi} 7, \or|evi} 6, Ogwenovi} 6 (M. @ivkovi}), \ilas 6 (Bojovi} 7), B. @ivkovi} 7 (Marjanovi} 6), Beqi} 7, Novkovi} 7, [qivi} 6. PARTIZAN: M. Boòvi} 7, Kneèvi} 7, Lomi} 7, M. Jovanovi} 7, Stankovi} 6, Petrovi} 6, Tomi} 8, S. Ili} 6 (Miji} 6), Davidov 6 (B. Ili} 6), Kleo 6, Diara 7 (Va{ington 6).

Odli~an me~ odigran je u Jagodini, pa iako je zavr{en bez golova publika je uìvala. Bez kalkulacija su krenule obe ekipe. Doma}in je ozbiqno pretio u prvom poluvremenu: u 16. minutu Novkovi} je glavom, na centar{ut ân~arevi}a, {utirao preko gola, u 32. minutu Sim~evi} je iskosa sa 10 metara {utirao pored stative, a malo potom Novkovi} je posle dva driblinga sa distance pogodio golmana Boòvi}a. Pretio je i Partizan, Davidov je centrirao sa leve strane, a Diara na petercu glavom proma{io celu loptu. Senegalac je kasnije lepo posluìo

Klea, ali ovaj je bio neprecizan. Davidov je proma{io {ansu poluvremena - sa 12 metara pogodio je golmana Jano{evi}a. Prvu {ansu u nastavku imao je doma}in. U kontri dva na jedan Ogwenovi} {utira neprecizno po{to je lopta nezgodno odsko~ila. Slede {anse Partizana, najpre Miji}a, ali je Jano{evi} bio prisebniji, a potom i Petrovi}a koji je u 85. minutu pogodio stativu. [ansu me~a propustio je Va{ington, kada je sa pet metara, neometan, {utirao pored gola. I. Lazarevi}

ZVEZDA NASTAVILA POBEDNI^KI RITAM

Dostani} ipak nezadovoqan Fudbaleri Crvene zvezde su protiv slaba{nih Poàrevqana o~ekivano stigli do bodova(4:1). Ipak, trener Ratko Dostani}, pod ~ijom dirigentskom palicom je ekipa vezala ~etiri uzastopna trijumfa, nije se previ{e obradovao bodovima. - Zadovoqan sam rezultatom, ali ne i igrom u pojedinim fazama utakmice. Bili smo prepotentni na momente. Skromnost je vrlina koju nismo imali- konstatovao je strateg crveno- belih. Konkretno, {ta se to nije dopalo {efu stru~nog {taba Beogra|ana ? - Bilo je previ{e opu{tawa, pada koncentracije, tr~awa u prazno... Kao proizvod svega toga pravqene su i gre{ke koje gost nije iskoristio. Ako èlimo da budemo {ampioni ove propuste moramo da elimini{emouzvratio je Dostani}. îni se da Zvezda u ovoj sezoni nije stvorila ve}i broj prilika za gol kao na ovom me~u, od ~ak desetak realzovane su ~etiri. Jevti} je bio dvostruku strelac, kumovao je penalu, ali se kasnije isproma{ivao. kao i

Atraktivan potez Zvezda{a Slavka Perovi}a u me~u sa Po`arevqanima

Perovi}. Kapiten Nikola Lazeti} jo{ jednom je demonstrirao vrhunsku formu. - Podigli smo nivo agresije u drugom poluvremenu i to se isplatilo. Stvaramo dosta {ansi, {to je svakako proizvod rada na treninzima, ali realizacija nije zavidna. Jednostavno, ritam takmi~ewa ne dozvoqava nam da radimo na usavr{avawu

odre|enih segmenata igre. Opet, raduje me ~iwenica da svi momci ispuwavaju zadatke u oba pravca, {to elimini{e podelu ekipe po linijama- naglasio je Dostani}. Crveno- beli se okre}e zna~ajnom megdanu, polufinalu Kupa Srbije s Ofk Beogradom (sreda,19,30- TV prenos). Z. R.

SPORT

ponedeqak12.april2010.

DNEVNIK

UZ JO[ JEDAN USPEH SUBOTI^ANA

Golubovi i mentalno jaki Onaj ko je predvideo fudbalsku dramu na Gradskom stadionu u me~u Spartak Zlatibor vode i BSK-a nije pogre{io. Rano vo|stvo BSK-a, golovima Ubiparipa i [arca u sudijskoj nadoknadi oba poluvre-

me produ`eno za dva minuta, a ba{ smo onda primili gol. [to se drugog poluvremena ti~e, ono je produ`eno za tri minuta, a gol smo primili u petom i to posle slobodnog udarca nakon faula koji po meni nije ni postojao – istakao je Arifovski.

tak sigurno dr`ao konce igre, pogotvo u drugom poluvremenu. – Vi{e od svega smo `eleli ovu pobedu. Protivniku je o~igledno odgovarao i nere{en rezulatat, pa se zato totalno povukao na svoju polovinu. Uspeli smo da probijemo wihov bunker,

Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode dele radost s navija~ima

mena, nekoliko stopostotnih {ansi na obe strane i iskqu~ewe trenera Spartaka i direktora BSK-a obeleìli su devedeset i kusur minuta igre u Subotici. [efki Arifovski, trener BSK-a je posle me~a bio prili~no nezadovoqan razvojem situacije, a naglasio je da se on i wegova ekipa ose}aju kao moralni pobednici. - Utakmicu smo izgubili nezasluèno. Igra~i BSK-a su bili hrabri i odgovorni i moram da im kaèm da drè glavu ponosno gore jer su oni moralni pobednici. Zasluèno smo poveli, a nezasluèno primili golove. Ne znam za{to je prvo poluvre-

Za razliku od wega, trener Suboti~ana Zoran Milinkovi} nije imao nikakve dileme da li je pobeda golubova zasluèna: - Spartak je pobedio apsolutno zasluèno. Igra~i su darivali mnogo toga dobrog u sadràjnoj utakmici. Uspeli smo i da se vratimo posle rano primqenog gola i {oka, te smo nastavili da igramo na{u igru. Momci su ginuli za svaku loptu, bili smo dominantni tokom cele utakmice, a trud je nagra|en golovima – smatra Milinkovi}. Sa svojim trenerom sloìo se i kapiten Spartaka Vladimir Torbica koji je potvrdio da se upornost wega i wegovih saigra~a isplatila, te da je Spar-

dr`ali smo konce igre u svojim rukama i napravili nekoliko sjajnih gol prilika, pa ~ak i postigli pogodak koji je poni{ten zbog ofsajda. Gol je visio u vazduhu tokom celog drugog poluvremena, a strpqewe i odlu~nost u sitemu igre kona~no su dali rezultata u posledwem minutu – istakao je Torbica. Golubovi ovog prole}a pokazuju nove kvalitete. Uz igra~ku, ovoga puta su pokazali i mentalnu snagu. Sigurno nije lako trpeti veliki pritisak, gubiti od 10. minuta sa 0:1, a potom sa dva gola u sudijskoj nadoknadi osvojiti tri boda u `estokoj trci za tre}e mesto. N. S.

UZ PORAZ HAJDUKA U KRU[EVCU

Gre{kama u poraz Fudbaleri Hajduka na gostovawu u Kru{evcu poraèni su od Napretka sa 2:0. Najavqivali su Kuqani da su u psiholo{koj prednosti, da Napredak mora da igra pod imperativom pobede i da tu vide svoju {ansu. Me|utim, igrao je doma}in, a pre svih Antvi Jao. Dva gola u prvih pola sata duela u Kru{evcu odlu~ila su pobednika. - Opet nas je stigao rani gol. Doma}in je ve}u u prvih pet minuta imao dve {anse, ali je pre svega zahvaquju}i dobrim odbranama Bra}a na{a mreà ostala netaknuta. No, ubrzo je usledila gre{ka na{ih igra~a na sredini terena, a potom i uè odbrane i Jao nas je kaznio golom u devetom minutu. To ra-

no vo|stvo je doma}inu dalo krila, postigli su i drugi gol i zaslu`eno su pobedili - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. Oni pa`qiviji pratioci Hajduka su sigurno primetili da u posledwih nekoliko susreta odbrana Hajduka rano poklekne i onda se mora juriti rezultat. A nekada je Hajduk i bio prepoznatqiv po stamenoj odbrani, kojoj je bilo te{ko dati gol. - Ni sam ne mogu da doku~im razlog {to nam se de{ava da rano primimo gol. Na treninzima dobro radimo i zaista mi nije jasno {ta je po sredi, da li nedostatak koncentracije, strah ili ne{to tre}e - isti~e Soldo.

Prema oceni {efa stru~nog {taba Hajduka svi wegovi izabranici su u Kru{evcu podbacili, izuzev mladog golmana Bojana Bra}a koji je imao nekoliko uspe{nih intervencija. Bilo kako bilo, kru{eva~ka epizoda je stavqena u arhivu jer se vaqa okrenuti onome {ta sledi, a to je duel sa Metalcem iz Gorweg Milanovca u Kuli. - Moramo sve u~initi da gre{ke napravqene u Kru{evcu {to pre ispravimo, da iz poraza izvu~emo pouku, jer nam u goste dolazi ekipa Metalc, sigurno jedno od najprijatnijih iznena|ewa ovog prole}a i samo maksimalno skoncentrisani i stabilni mo`emo se nadati uspehu - podvukao je Soldo. \. Bojani}

LIONEL MESI POSLE ME^A S REALOM

Barsa moè svakog da pobedi Jedan od najboqih fudbalera dana{wice Argentinac Lionel Mesi izjavio je posle pobede nad velikim rivalom Realom iz Madrida na „Santjago Bernabeu“, da wegova ekipa moè da pobedi na bilo kom stadionu, samo ako to èli. Ekipa Pepea Gvardiole pobedom od 2:0 u Madridu na~inila je veliki korak ka odbrani titule (tri boda vi{e od Reala). Golove za Katalonce postigli su Mesi u prvom i mladi Pedro u drugom delu igre. Mesi je tako stigao do 40 golova u sezoni u svim takmi~ewima i 27 u Pri-

meri, gde je prvi strelac lige. - Dokazali smo jo{ jednom da moèmo da budemo suvereni na bilo kom terenu. Moèmo da pobedimo bilo koga, samo ako to èlimo - rekao je Mesi. Argentinski as je do sada protiv Reala postigao sedam golova, ~ime je postao tre}i na ve~noj listi strelaca u El Klasiku. - Ovo je samo jedan korak ka tituli, treba jo{ dosta znoja uloìti do wene odbrane. Ipak, trijumf protiv Reala je uvek poseban i svi smo presre}ni zbog toga - dodao je Mesi.

PRVA LIGA SRBIJE

Bana}anima plitka Sava Srem - Banat 0:1 (0:1)

SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelac: Karamati} u 17. minutu. @uti kartoni: Jovanovi}, Tatomirovi}, M. Nikoli} i @ivkovi} (Srem), Pilipovi}, Zowi} (Banat). SREM: Raji} 7, \uri} 5, Tatomirovi} 6, Stanojevi} 6, S. Jovanovi} 6, Kaizi 6 (Marjanovi}), M. Nikoli} 6 (Vukmir 7), Kali~anin 6, Soviq 6 (Filipovi}), Zec 6, @ivkovi} 6. BANAT: Stefanovi} 7, ]ulibrk 7, Grumi} 7 (Avramovi}), Manevski 7, Metoua 7, Pilipovi} 8, Compaore 7, Radovanovi} 7 (Milutinovi}), Karamati} 8, Stevanovi} 8, Zowi} 7 (Simi} 7). Bledo izdawe Mitrov~ana. Istina, Sremci su krenuli ofanzivno ali su gosti znala~ki zatvorili sve prilaze svom golu. U 17. minutu iz brzog kontranapada Bana}ani su, posle gre{ke odbrane Srema (neuspo{no postavili ofsajd zamku),preko Karamati}a do{li u vo|stvo. U nastavku ista slika na terenu, doma}in je napadao a gost se uspe{no branio. Vredni pa`we bili su udaraci Mome Vukmira i Ivana Kali~anina,kao i uspe{ne odbrane Stefanovi}a.[anse su imali i gostuju}i fudbaleri Pilipovi} i Karamati}, me|utim istakao se i doma}i golaman Nenad Raji}, pa je rezultat ostao 1:0 u korist Bana}ana. R. Artukov

3:1 (0:0) 2:2(1:1) 4:0 (3:0) 3:0 (1:0)

Radni~ki (S) - Be`anija

0:0

Novi Pazar - Proleter

0:0

Srem - Banat

0:1 (0:1)

Mladost (L) - Radni~ki (N)

0:0

Sloga (K) - Teleoptik

2:0 (0:0)

1. Kolubara 2. In|ija 3. Teleoptik 4. Banat 5. Proleter 6. Srem 7. Novi Pazar 8. Be`anija 9. Sevojno 10. Novi Sad 11. Dinamo 12. Zemun (-2) 13. Sloga 14. Mladost (L) 15. ^SK Pivara 16. Radni~ki (S) 17. Mladost (A) 18. Radni~ki (N)

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

12 11 10 9 9 10 9 7 9 8 8 8 5 5 4 5 6 4

7 5 6 8 6 3 5 10 4 7 5 5 9 9 10 7 4 8

3 6 6 5 7 9 8 5 9 7 9 9 8 8 8 10 12 10

28:18 33:18 28:18 19:13 28:20 24:25 19:20 19:15 19:20 17:18 22:25 26:24 15:17 19:23 21:28 14:24 17:34 18:26

43 38 36 35 33 33 32 31 31 31 29 27 23 24 22 22 22 20

U slede}em kolu (17/18. aprila) sastaju se: Novi Sad - Novi Pazar, Mladost (A) - Sloga(K), Teleoptik - Mladost (L), Radni~ki (N) - ^SK Pivara, Kolubara - Srem, Banat - In|ija, Dinamo Zemun, Sevojno Point - Radni~ki (S), Be`anija - Proleter.

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

[i|ani ku}i pevaju}i Pali} - Radni~ki ([) 0:1 (0:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 100, sudija: Katalini} (Apatin). Strelac: Duki} u 60. minutu. @uti kartoni: Mom~ilovi}, Jovanovi}, Pe{i} (Radni~ki). PALI]: Jorgi} 6, Maslovara 6, Radovi} 6, Vojvodi} 6, Antunovi} 6, Stankovi} 7, Stanojevi} 7, Grbovi} 6 (Boòvi} 6), Ruì} 7, Babi} 6, Igwatovi} 6 (Bulovi} 6). RADNI^KI: Pe{i} 7, Kosanovi} 7, N. Mom~ilovi} 7 (B. Mom~ilovi}), \uri~i} 7, Vukmirovi} 6, Jovanovi} 7, Nini} 7, Vukovi} 6 (Gruji} 6), \ori} 7, Duki} 8, Gospojevi} 7. U prvom poluvremenu doma}ini su bili boqi, stvarili su nekoliko lepih {ansi, ali nisu uspeli da postignu gol. U nastavku susreta Pali}ani su krenuli na sve ili ni{ta i zbog toga bili ka`weni. Gosti su izveli brzu akciju,posle nekoliko dodira lopta je do{la do Duki}a koji je bio precizan i svom timu doeno vo|stvo. Od tog trenutka igralo se samo na polovini [i|ana, u {ansama su bili Ruì}, Stankovi} i Stanojevi}, ali lopta prosto nije htela u mreù.Gosti su do{li s namerom da se brane i eventualno osvoje bod, me|utim, posre}ilo im se pa su u [id odneli ceo plen. S. Stojiqkovi}

Dolina - Tekstilac Ites 2:0 (1:0)

Lionel Mesi

Novi Sad - Mladost (A) ^SK Pivara - Kolubara In|ija - Dinamo Zemun - Sevojno Point

PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelci: îìk u 25. \akovi} u 80. minutu. @uti kartoni: V. Duda{, Radenkovi}, Gvozdenovi} (Dolina), Kneèvi} (Tekstilac Ites).

Veternik Viskol - Spartak (D) Dowi Srem - Mladost (BJ) Vr{ac - Ba~ka (BP) Metalac AV - Senta Big bul - Radni~ki (NP) Sloga - Kikinda Pali} - Radni~ki ([) Dolina -Tekstilac Ites 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Veternik Big bul Pali} Radni~ki (NP) Dowi Srem Sloga Dolina Senta

21 20 21 21 21 21 21 20

2:0 2:0 1:0 0:0 1:1 2:1 0:1 2:0 15 13 12 9 10 8 9 8

3 5 4 6 2 6 2 5

3 2 5 6 9 7 10 7

36:17 31:14 34:17 25:22 30:23 26:26 36:31 27:22

48 44 40 33 32 30 29 29

9. Ba~ka (BP)

25:23

10. Mladost (BJ)

25:29

11. Vr{ac

19:25

12. Teksitalac

21:26

13. Radni~ki ([) 14.Kikinda 15. Metalac AV (-1) 16. Spartak (D)

21 21 21 21

6 6 4 3

6 6 7 1

9 9 10 17

22:31 26:36 15:25 18:49

24 24 18 10

U slede}em kolu (17/18. aprila) sastaju se: Spartak (D) - Sloga (T), Kikinda - Big bul, Radni~ki (NP) - Metalac AV, Senta - Vr{ac, Ba~ka - Dolina, Tekstilac Ites - Pali}, Radni~ki ([) - Dowi Srem, Mladost (BJ) - Veternik Viskol. DOLINA: Krivoku}a 7, êrwo{ 7, îìk 7, Radenkovi} 7, [u{a 7, V. Duda{ 7, Okuka 7, Staj~i} 8 (Tripkovi} 7), Raji} 7 (Gvozdenovi} 7), \akovi} 7, Teofanov 7 (S. Duda{ 7). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Milo{evi} 6, Kr~i 6 (Ivkovi} 6), \eri} 7, Vu~kovi} 6, Lali} 6, Kneèvi} 6 (Radu{in 6), Kuveqi} 7, Korda{i} 6, Bursa} 6 (Nedeqkovi} 6), Kaurin 7.

Fudbaleri Doline zasluèno su osvojili bodove.Wihova pobede mogla je da bude ubedqivija da su napada~i iskoristili bar deo stvorenih prilika. U 25. minutu îìk je sa nekih 25 metara sna`no {utirao i doveo doma}ine u vo|stvo. Posle toga doma}i tim nastavqa sa napadima, a u samoj zavr{nici me~a \akovi} je iz solo prodora savlada vrlo dobrog Igwatovi}a i svom timu obezbedi tri boda. B. Stojkovski

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

SUPERLIGA SRBIJE

Vr{~ani se poigravali Hemofarm [tada - Borac 80:67 (30:12, 23:13, 18:19, 9:23) VR[AC: Dvorana Milenijum, gledalaca 1.000, sudije: Juras, Mazi}, Gli{i} (Beograd). HEMOFARM [TADA: An|u{i} 8, Hil, Markovi} 11, Obrenovi} 4, Krstovi} 8, [utalo 7, Ma~van 14, Kati} 4, Borisov 2, Marjanovi} 11, Petrovi} 2, Jagodnik 9.

igra~e, ali i to {to su sudije forsirale pomalo ~udan kriterijum, tako da su igra~i Borca sredinom posledwe ~etvrtine uspeli da se pribli`e na 9 poena razlike. Nakon tajm auta Lukaji} je izveo na parket iskusnu petorku ne da bi ti igra~i osigurali pobedu, ve} samo da poka`e protivniku snagu svoje ekipe. Seri-

Partizan - Tami{ P. FMP - Crvena zvezda Hemofarm [. - Borac Radni~ki - Metalac

93:52 64:75 80:67 82:68

U 2. kolu (13. i 14. aprila) sastaju se: Partizan - Radni~ki, Tami{ Petrohemija - Crvena zvezda, Borac - FMP, Metalac - Hemofarm [tada.

Navija~i Partizana

PRED FAJNAL-FOR NLB LIGE

Grobari – da, u privatnoj re`iji Navija~i Partizana mogu da do|u u Zagreb i bodre svoj tim na fajnal-foru NLB ko{arka{ke lige samo u privatnoj re`iji, po{to je po pravilniku regionalnog takmi~ewa klubovima zabraweno da sa sobom organizovano vode i svoje simpatizere, rekao je direktor lige Josip Bili}. Popularni grobari tako }e u hrvatsku prestonicu mo}i da odu samo ako se sami organizuju i uspeju da nabave karte na vreme, po{to ni jednom od ~etiri kluba, po pravilniku lige, nisu zagarantovane ulaznice.

- Pravilnikom lige zabraweno je klubovima da sa sobom vode navija~e, bez obzira o kom delu prvenstva se radi. Da li }e neko u privatnoj re`iji otputovati na zavr{ni turnir, ne znam, ali znam da su svi koji kupe ulaznice dobro do{li - kazao je direktor Bili}. Fajnal-for NLB lige u igra se u Zagrebu od 23. do 25. aprila. U~esnici su doma}a Cibona, Partizan, Hemofarm [tada i Olimpija.

Kikin|ankama pripao derbi

SUPERLIGA (M)

Dinamo - Proleter Smederevo - Radni~ki Jugovi} - Naisus PKB - Priboj C. zvezda - Metalopl. Crvenka - Kolubara Planinka - Vojvodina Partizan slobodan

Kikinda - Vrwa~ka Bawa 41:33 (17:15) KIKINDA: Hala SC „Jezero“, gledalaca 400, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Kikinda 6 (6), a Vrwa~ka bawa 3 (2), iskqu~ewa: Kikinda 8, a Vrwa~ka bawa 4 minuta. KIKINDA: Panti} (13 odbrana i sedmerac), \or|evi} 1, Kresoja 5, Radnovi}, Ardala, @ivkovi} 4, Roki}, [tevin 12 (5), Mati} 3, Krpe` 4 (1), Pavlovi} 1, Alma`an (3 odbrane), Ni{avi} 7, Ristanovi} 4. VRWA^KA BAWA: Paplacko, Vilimonovi} 1, Trifunovi} 12 (1), Nikoli} 5 (1), Arsi} 3, Karali} 1, Babi} (11 odbrana), Petri~evi}, Lukovi} 5, @ivkovi} 6. U me~u dve ekipe koje pretenduju za drugu poziciju na tabeli rukometne Superlige, izme|u doma}e ekipe Kikinde i Vrwa~ke Bawe pobedile su igra~ice sa severa Banata - 41:33. Go{}e su povele u 5. minutu sa 4:1, a potom se prakti~no igralo gol za gol, da bi minut pre isteka prvog dela igre sa dva pogotka Kikin|anke na odmor oti{le sa malom predno{}u. U ovom delu igre odli~na je bila kapitenka Dijana [tevin sa efektivnim pogotcima, a na drugoj strani istakla se gostuju}a golmanka Babi}eva. U nastavku igre Kikinda je bila daleko nadmo}nija i na kraju je zaslu`eno slavila planiranu pobedu. U pobedni~koj ekipi istakla se [tevinova sa 12 pogodaka, od ~ega ~ak 5 iz sed-

meraca, potom Ni{avi}eva sa sedam golova, a naro~itu ulogu na golu imala je golmanka Panti}eva. U ekipi Vrwa~ke Bawe najboqa strelac bila je Trifunovi}eva sa 12 golova, a istakla se golmanka Babi}eva. M. S.

1. Kolubara 20 19 2. C. zvezda 20 18 3. Partizan 22 14 4. Radni~ki 23 13 5. Vojvodina 21 12 6. Metalopl. 21 12 7. Naisus 23 11 8. Jugovi} 22 8 9. PKB 22 8 10. Priboj 23 6 11. Dinamo 22 5 12. Proleter 23 5 13. Planinka 22 5 14. Smederevo22 5 15. Crvenka 22 4

Dinamo Petrohemija - Jagodina 23:30 (9:14) PANÊVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 300, sudije: Bori~i} (Grocka) i Markovi} (@eleznik). Sedmerci: Dinamo 2 (2), Jagodina 3 (2), iskqu~ewa: Dinamo 6, Jagodina 4 minuta. DINAMO PETROHEMIJA: Popovi} (5 odbrana), Radoj~in 3, @ivkovi}, Soviq 6, Obradovi} 1, Samoila 2, B. Matija{evi} 3, S. Matija{evi} 2, Miqkovi} 2, Tanelov, Ni~evski 4 (2), Novakov, Maravi} (3 odbrane), Marinkovi} (3 odbrane). JAGODINA: U{qebrka (13 odbrana), ûbela, Radojevi} 1 (1), Filipovi} 8, Terzi}, Gruji} 2, Jevti} 4, Jelenkovi} 1, Jawi} 5, Kurixa 6, Tapuxijeva 1, Lu~i}, Ka~arevi}. Jo{ jedan o~ekivani poraz Pan~eva~kih rukometa{ica koje u dosada{wem toku prvenstva nisu osvojile ni jedan bod. Ponovo su se namerile na daleko ja~eg rivala Jagodinu, koja je u pojedinim trenucima imala prednost i od 10 golova. Zanimqiv samo po~etak susreta, Dinamo je u 17. minutu vodio sa 7:5 pa stao. Za raspoloènu Jelenu Filipovi}, najefikasniju igra~icu utakmice sa osam postignutih

0 1 0 2 1 7 2 8 4 5 2 7 3 9 5 9 2 12 3 14 4 13 4 14 2 15 2 15 4 14

28:22 30:33 22:21 32:27 19:18 26:42 danas

686:498 612:534 641:563 652:617 596:566 565:518 636:620 536:554 595:634 616:638 613:666 589:692 583:641 614:678 568:673

38 36 29 28 28 26 25 21 18 15 14 14 12 12 12

PRVA LIGA (M) N. Pazar - Dubo~ica Vrbas - Vrawe Napredak - N. Pazova Jagodina - C. zvezda Zlatar - Zaje~ar

30:27 24:25 33:29 37:34 27:27

PRVA LIGA (@) @elezni~. - B. Palanka Pirot - M. sport Ku~evo - Metalac Cepelin - @upa

31:30 23:31 35:36 32:21

SUPERLIGA (@) Zaje~ar - C. zvezda Dinamo - Jagodina Kikinda - V. Bawa Medicinar - K. Milo{

41:24 23:30 41:33 24:28

golova neuka odbrana „malenih“ nije imala re{ewe. Trener Milan \eki} i uprava Pan~evki se slaù sa konstatacijom - iz ove koè se ne moè. S. Miti}

PRVA @ENSKA LIGA SRBIJE

In|ijkama zlata vredni bodovi

Milan Ma~van

BORAC: Prolovi} 7, Vasojevi} 3, Maksimovi} 3, Dedijer, Pe{akovi}, Presa~, Drami~anin 5, Jorovi} 6, Mi}evi} 11, Ne{ovi} 15, Vukosavqevi} 17. Na startu Superlige ko{arka{i Hemofarma zabele`ili su sigurnu i ubedqivu pobedu. Vr{~ani su se u prvom poluvremenu prosto poigravali. Nakon prvih 20 minuta susreta Hemofarm je stekao ubedqivo vo|stvo (53:25). Tek u nastavku utakmice gosti su se malo oslobodili, iskoristili su to {to je trener doma}ih uveo mla|e

Derbi kola Prve `enske rukometne lige opravdao je o~ekivawa. Vi|ena je kvalitetna i uzbudqiva utakmica koju je doma}i sastav zaslu`eno re{io u svoju korist. Ba~kopalan~anke su bile boqe u prvom a In|ijke u drugom poluvremenu. Imale su go{}e najve}u predno{t od tri gola razlike (5:8), a doma}e rukometa{ice su u nastavku susreta stigle do pet golova fore (23:18), ali je u fini{u me~a razlika smawena na plus dva -30:28. In|ijke su tada postigle dva gola, pa u posledwa dva minuta Ba~kopalan~anke nisu uspele da izbegnu poraz. Stigle su do kona~nih 32:31 i ~estitale, ipak, boqim rivalkama, koje }e sada ozbiqno konkurisati za plasman u elitnu konkurenciju. Sudije su bile na nivou utakmice. Da. Vi}enti}

iskusnijih igra~a, ali da budem iskren nemam nekakve posebne primedbe na igru mlade ekipe. Neke stvari ne mogu da shvatim, non{alantan pristup sudija, kada smo imali vo|stvo od 30-tak poena razlike, kada mladim igra~ima nisu svirali o~igledne faulove. Treba da shvatimo da u kreirawu budu}ih igra~a ne u~estvuju samo treneri. Kako mogu da objasnim mladom igra~u da je ne{to dobro uradio kada sudije o~igledan prekr{aj nad wim ne sankcioni{u. J. Turkoane

NA ME^U JUNIORA U PORTLANDU

Amerikanci boqi od ostatka sveta SAD - Tim sveta 101:97 (25:20, 25:21, 12:33, 39:23) SAD: Patrik Jang 4, Brendon Najt 5, Xered Salinxer 22 (8 sk), Kajri Irving 15 (5 as), Harison Barns 27 (7 sk), Mejers Leonard 3, Kendal Mar{al 3, Vil Barton, Terens Xouns 15 (3 bl), Rexi Bulok 7. TIM SVETA: Nikola Miroti} 14 (7 sk), Dejan Musli 11 (6 sk), Duje Dukan, Kori Xozef 6, Tristan Tompson 14, Enes Kanter 34 (13 sk), Robert Loe, Xejson Kadi 7 (3 as), Sui Ran 6, Mael Lebrun 5. Juniorska reprezentacija Amerike savladala je rezultatom 101:97 mladi Tim sveta na Najk Hup Samitu , koji je ove godine odràn u Portlandu. Amerikanci su se tako revan{irali za pro{logodi{wi poraz, kada je u timu sveta briqirao Milan Ma~van. MVP me~a bio je Tur~in Enes Kanter koji je postigao rekordna 34 poena, od kada postoji ovo takmi~ewe. Pre toga je rekord drào sada legendarni ko{arka{ Dalasa, Nemac Dirk Novicki sa ko{em mawe. Ko{arka{ FMP Dejan Musli zabeleìo je 11 poena, uz {est skokova. Najboqi u pobedni~koj ekipi bio je Harison Barns sa 27 poena i sedam uhva}enih lopti. Amerikanci sa-

@elezni~ar Gasteh - Nopal 32:31 (15:15) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca 250. Sudije: Vu~i} i Obradovi} (obojica iz Zrewanina). Sedmerci: @elezni~ar Gasteh 4 (2), Ba~ka Palanka Nopal 2 (1). Iskqu~ewa: @elezni~ar Gasteh 12, Ba~ka Palanka Nopal 12 minuta. @ELEZNI^AR GASTEH: Matija{evi} (7 odbrana), Ivkovi} 5, Pekovi}, Jak{i}, Predojevi} 7 (1), Kosanovi}, Rankovi} 9 (2), Rupi} 5, Miti}, Cveti}, Koci} (1 odbrana), Andrija{evi}, Mili}, An|elkovi} 6. BA^KA PALANKA NOPAL: Atanaskovi} 2, B. Ili}, Pavlov 10, Stani} 1, Krivdi}, Tiosavqevi}, Ber~ek 1, Tomi} 4, ^ubrilo (1 odbrana), Kolar, Mitrovi}, S. Ili} (6 odbrana, 1 sedmerac), Stojkovi} 13 (1).

jom od 8:0 doma}i ko{arka{i potvrdili su ono {to se i o~ekivalo od wih, sigurnu pobedu. Ova prva utakmica u Superligi osta}e upam}ena ne toliko zbog pobede, veoma dobre igre u prvom poluvremenu, ve} po izvanrednom debiju u naranxastom dresu pre svih Danila An|u{i}a i Bogdana Obrenovi}a. @eqko Lukaji} trener Hemofarma nakon utakmica je rekao: - Kao prvo ~estitam svojim igra~ima na igri, odnosu i anga`manu. Naro~ito bih istakao izvanaredan pristup starijih i

Dejan Musli

da vode protiv Tima sveta sa 10:3 u pobedama. Ove godine je zabele`ena i rekordna poseta na Najk hup

Samitu, po{to je budu}e zvezde svetske i NBA ko{arka{e posmatralo 11.246 gledalaca.

NBA

Sjajni Dirk Novicki

Dirk Novicki (Dalas)

U NBA ligi bitne pobede zabele`ili su San Antonio i Dalas. San Antonio je ubedqivo slavio u Denveru sa 104:85 i time se pomerio na sedmu poziciju Zapada, ~ime je istovremeno pokvario {anse Nagetsa da budu drugi u istoj konferenciji. Istovremeno, Dalas je trijumfom u Sakramentu upravo u~vrstio drugu poziciju, a sjajni Dirk Novicki je postavio novi rekord Dalasa od 68 uzastopno uba~enih slobodnih bacawa. Rezultati: Va{ington – Atlanta 95:105, [arlot – Detroit 99:95, Milvoki – Boston 90:105, Sakramento – Dalas 108:126, Indijana – Wu Xersi 115:102, Memfis – Filadelfija 101:120, Denver – San Antonio 85:104, L.A. Klipers – Golden Stejt 107:104.

SPORT

ponedeqak12.april2010.

[KOLSKA LIGA NOVOG SADA

Najboqima bicikli

@olt Der

TRKA U MA\ARSKOJ

@olt Der drugi Srpski biciklisti odli~no su vozili na trci ^epel kup na stazi udaqenoj oko 20 kilometra od Budimpe{te: @olt Der zauzeo je drugo mesto, Esad Hasanovi} je bio tre}i, dok se Ivan Stevi} plasirao na sedmo mesto! - Bilo je veoma te{ko, sve vreme trke od blizu 140 km tukao nas je jak vetar, bilo je i hladno i sre}a {to nije pala i ki{a – rekao je Ivan Stevi}.Pobedio je ma|arski profesionalac Rida Kador.

Stefan Galovi} iz O[ „Jovan Du~i}“, Milan Tomin, Aleks i Antonija Cverdeq (svi O[ „\ura Dani~i}“) pobedili su u ukuipnom plasmanu [kolske lige Novog Sada u biciklizmu za u~enike osnovnih {kola. Organizator trke, Biciklisti~ki klub Novi Sad, obezbedio je lepe nagrade - bicikl su dobili svi pobednici u ukupnom plasmanu, a sponzori su delili kacige (Parking servis Novi Sad i Planet bajk iz Beograda). Male bicikliste pozdravio je i otvorio takmi~ewe Aleksandar Jovanovi}, potpredsednik Skup{tine grada Novog Sada. Predsednik kluba Novi Sad Nemawa Vajs rekao je da novosadski |aci sa nestrpqewem ~ekaju [ampionat Srbije u biciklizmu za {kolarce koji }e se odr`ati krajem ovog ili po~etkom idu}eg meseca. Generalni plasman, de~aci peti i {esti razredi: 1. Stefan Galovi}, (O[ „Jovan Du~i}“) – osvaja~ bicikla, 2. Boris Popovi}, (O[ „Jovan Du~i}“), 3. Marko @akula (O[ „Jovan Popovi}“). De~aci sedmi i osmi razredi: 1. Milan Tomin (O[ „\ura Dani~i}“) – osvaja~ bicikla, 2. Kristian Hipik, 3. Slobodan Stankovi} (obojica O[ „Milo{ Crwanski“). Devoj~ice, peti i {esti razredi: 1. Antonija Cverdeq (O[ „\ura Dani~i}“) – osvaja~ bicikla, 2. Paula Rajda (O[ „Ivo Lola Ribar“), 3. Andrea Bobinac (O[ „Nikola Tesla“). Devoj~ice, sedmi i osmi razredi: 1. Aleks Cverdeq (O[ „\ura Dani~i}“) – osvaja~ bicikla, 2. Sne`ana Vidakovi} (O[ „Du{an Radovi}“), 3. Ivana Ne{ovi} (O[ „Svetozar Markovi}“).

U~enici koji su se plasirali na republi~ko takmi~ewe u biciklizmu su - de~aci peti i {esti razredi:1. Stefan Galovi} (O[ „Jovan Du~i}“) 2. Boris Popovi} (O[ „Jovan Popovi}“) 3. Marko @akula (O[ „Jovan Popovi}“) 4. Milutin Zeqkovi} (O[ Prva vojvo|anska brigada) 5. Aleksandar Mijatovi} (O[ „Kosta Trifkovi}“) 6. Nemawa Miki} (O[ „Dositej Obradovi}“) 7. Du{an @ivkovi} (O[ „Dositej Obradovi}“), 8. Igor Tadi} (O[ „\or|e Nato{evi}“) 9. Jovan Devi} (O[ „Petefi [andor“), 10. Milo{ Bo{kovi} (O[ „Kosta Trifkovi}“). Devoj~ice peti i {esti razredi: 1. Milica Raki} (O[ „Vuk Karaxi}“), 2. Antonija Cverdeq (O[ „\ura Dani~i}“), 3. Awa Matkovi} (O[ „Dositej Obradovi}“), 4. Andrea Bobinac (O[ „Nikola Tesla“), 5. Paula Rajda (O[ Ivo Lola Ribar“), 6. Jovana Pijetlovi} (O[ „Kosta Trifkovi}“), 7. Marija Terzi} (O[ „\ura Dani~i}“). De~aci sedmi i osmi razredi: 1. Kristian Hipik (O[ „Milo{ Crwanski“), 2. Slobodan Stankovi} (O[ „Milo{ Crwanski“), 3. Slobodan Babi} (O[ „Ivo Lola Ribar“), 4. Milan Tomin (O[ „\ura Dani~i}“), 5. Stefan Lozjanin (O[ „Petefi [andor“), 6. Filip Vu~kovi} (O[ „@arko Zrewanin“), 7. Petar Powevi} (O[ „Nikola Tesl“), 8. Neboj{a Konstantinovi} (O[ „Nikola Tesla“). Devoj~ice sedmi i osmi razredi: 1. Aleks Cverdeq (O[ „\ura Dani~i}“), 2. Sne`ana Vidakovi} (O[ „Du{an Radovi}“), 3. Andrea Maksimovi} (O[ „Vuk Karaxi}“), 4. Ivana Ne{ovi} (O[ „Svetozar Markovi} – Toza“), 5. Awa Milo{evi} (O[ „@arko Zrewanin“).

DNEVNIK

Isinbajeva na privremenom odmoru Svetska rekorderka u skoku s motkom Jelena Isinbajeva objavila je da pravi pauzu od takmi~ewa na neodre|eno vreme. - Razmi{qala sam o tome vrlo pa`qivo prethodne tri sedmice i do{la sam do zakqu~ka da mi je pauza od takmi~ewa apsolutno neophodna - navela je 27-godi{wa Ruskiwa, dvostruka olimpijska {ampionka i vlasnica tri zlatne medaqe na svetskim prvenstvima na otvorenom. - Posle vi{e od osam godina napornog treninga i takmi~ewa na najvi{em nivou svake godine, moram malo da Umorila se: Jelena Isinbajeva odmorim kako bi mi se telo opogu}nost takim~ewa na leto ili ravilo na pravi na~in. Namera na EP u Barseloni. mi je da nastavim sa treningom i Posledwi put Ruskiwa je oboodr`avam formu, a u ovom rila svetski rekord na mitingu trenutku ne mogu da ka`em kada u Cirihu krajem avgusta pro{le }u se ta~no vratiti atletici. godine. Isinbajeva je tada preNisam potpuno iskqu~ila mosko~ila 5,06 metara.

- Ni{ta se nije promenilo u pogledu mojih dugoro~nih planova, koji ukqu~uju svetska prvenstva 2011. i 2013. godine, kao i Olimpijske igre u Londonu - zakqu~ila je Isinbajeva.

MARATON U PARIZU

Trijumf Etiopqana Reprezentativac Etiopije Tadesa Tola trijumfovao je na maratonu u Parizu, a stazu je pretr~ao za dva sata, {est minuta i 41 sekundu. U konkurenciji atleti~arki titulu je s lako}om odbranila Etiopqanka Atsede Bajisa u vremenu dva sata, 22 minuta i ~etiri sekunde, {to je rekord staze. Dosada{wa rekordera u Parizu bila je Belgijanka Marlen Renders, koja je bila 59 sekundi sporija.

Rezultati, mu{karci: 1. Tadese Tola (Etiopija) 2:06,41, 2. Aldred Kering (Kenija) 2:07:11, 3. Vilson Kipsang (Kenija) 2:07:13, 4. Bewamin Kipto (Kenija) 2:08:01, 5. Danijel Kiprugut (Kenija) 2:08:29 itd. @ene: 1. Atsede Bajisa (Etiopija) 2:22,4, 2. Kristel Donaj (Francuska) 2:24:22, 3. Bejene Tsegaje (Etiopija) 2:24:51, 4. Azaleh Voldeselasije (Etiopija) 2:25:34, 5. Gurmu Vorkitu Ajanu (Etiopija) 2:29:25 itd.

PRVENSTVO VOJVODINE ZA MLA\E PIONIRE I KADETE

Pobedni~ki pehari nadama Spartaka Na prvenstvu Vojvodine za mla|e pionire i kadete u rvawu gr~ko-rimskim stilom, ~iji je doma}in bilo kawi{ko Potisje, na struwa~ama Sportske hale bawe Kawi`a nadmetala su se 133 rva~a iz 13 klubova (74 pionira i 59 kadeta). U obe konkurencije, posle neizvesnih i atraktivnih borbi na tri {truwa~e, trijumfovale su rva~ke

do 36 kg: 1. Sebastian Na| (Potisje), 2. Aron Feher (Spartak), 3. Neboj{a Dobroti} (Spartak), Robert [oti (Potisje); do 39 kg: 1. Bence Remete (Potisje), 2. David Varga (Herkules), 3. Ako{ Polgar (Senta), Marsel Pap (Spartak); do 43 kg: 1. Erik Fekete (Senta), 2. Ako{ Vrabel (Potisje), 3. Nino Berec 8Spartak), Peter Korica (Radni~ki, Sombor); do 48 kg: 1. Gabor Mesaro{ (Spartak), 2. Adam Vago (Potisje), 3.

Ekipni plasman: Spartak (Subotica) 51 bod, Potisje (Kawi`a) 44, Senta 34, Herkules (Gorwi Breg) 23, Omladinac (Boto{) 21, Soko, Radni~ki (Sombor) i Subotica po 4, Aleksandrovo (Subotica) 3, Novi Sad 1, Proleter (Zrewanin) i Fru{kogorac (Sremska Kamenica) 0 bodova. Pojedina~ni plasman kadeta - do 42 kg: 1. Adem Neziri (Radni~ki), 2. Mate Ki{ (Senta), 3. Vaqbon

ro{ (Spartak); do 63 kg: 1. Viktor Neme{ (Senta), 2. Nemawa Distl (Novi Sad), 3. Alen osmi} (Soko), Dragan \urkovi} (Radni~ki); do 69 kg: 1. Nikola Luka~evi} (Potisje), 2. Tama{ [lejher (potisje), 3. Daniel Jovanovi} (Spartak), Tibor Horti (Senta); do 76 kg: 1. Marjan Milo{ (Proleter), 2. Renato Pa}ik (Spartak), 3. Damir Muqov~i} (Aleksandrovo), Vladimir Stanki} (Fru{kogorac); do 85 kg: 1. Alek-

[ifli{ (Radni~ki); do 46 kg: 1. Daniel Mesaro{ (Spartak), 2. Daniel Spoqari} (Radni~ki), 3. Marko Imbrowev (Proleter), Mile Smoqanovi} (Radni~ki); do 50 kg: 1. Rudolf Husak (Herkules), 2. Alen Feher (Spartak), 3. Dejan Seke Kova~ (Randi~ki), Slavko Vukovi} (Novi Sad); do 54 kg: 1. Nikola Markovi} (Proleter), 2. Valentin âbi (Proleter), 3. Joèf Ezve| (Potisje), Igor Blaèvac (Radni~ki); do 58 kg: 1. Kristian Gazdag (Potisje), 2. Tama{ Na| (Senta), 3. Ervin Penov (Spartak), Norbert Mesa-

sandar Curakovi} (Omladinac), 2. Sreten Balorda 8Fru{kogorac), 3. David Bi~kei (Senta), Milan Reli} (Soko); do 100 kg: 1. Sabol~ Horvat (Spartak), 2. Darko Kosti} (Proleter), 3. Andrej Duki} (Radni~ki), Tama{ Ki{ (Potisje). Ekipni plasman: Spartak 36 bodova, Radni~ki 30, Proleter 27, Potisje 26, Senta 24, Soko i Fru{kogorac po 9, Herkules i Novi Sad po 8, Omladinac 7, Aleksandrovo 3 i Partizan (Toma{evac) 0 bodova. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Podmladak Spartaka sa osvojenim peharima u bawi Kawi`a

nade suboti~kog Spartaka. Pobedni~ke pehare im je uru~io predsednik Rva~kog saveza Vojvodine Gradimir Dedi}, koji je i najuspe{nijima u svim kategorijama uru~io i medaqe. Pojedina~ni plasman mla|ih pionira - do 30 kg: 1. Adam Katona (Herkules, Gorwi Breg), 2. Marton \etvai (Senta), 3. Leonsio Gelawi (Spartak), Jovica Jovanov (Omladiwac, Boto{); do 33 kg: 1. Sebastian Kolompar (Herkules), 2. Daniel Na| (Senta), 3. Kristian Banski (Potisje), Aleksandar Popov (Senta);

Nikola Kova~ (Soko, Sombor), Milorad Jovanovi} (Spartak); do 54 kg: 1. Tama{ Bo`o (Potisje), 2. Goran Sremac (Omladinac), 3. Branislav Ubavi} (Omladinac), Lehel Kunti} (Spartak); do 61 kg: 1. Norbert Or~ik, 2. Ferenc Tama{, 3. Sebastian Fa}ol (svi Spartak); do 70 kg: 1. Jovan Kalaba (Omladinac), 2. Atila Varga (Senta), 3. Luka Boqov~i} (Spartak), Boldi`ar Blaho (Senta); do 83 kg: 1. Adam Va{ (Potisje), 2. Andor Zemko (Spartak), 3. Bojan Gavran Pei} (Aleksandrovo).

SVET

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] NA KOMEMORATIVNOM SKUPU U DOWOJ GRADINI

Po{ta jasenova~kim `rtvama DOWA GRADINA: Povodom obeleàvawa 65 godina od proboja logora{a u usta{kom logoru Jasenovac, ju~e su najvi{i zvani~nici Republike Srpske i Srbije, predstavnici udruèwa preìvelih logora{a i bora~kih organizacija poloìli vence, zapalili sve}e i odali po{tu nevinim `rtvama. Komemorativnom skupu u Dowoj Gradini prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadi}. - Ovo je jedan taàk dan za na{ narod i trenutak u kojem smo ujediweni sa romskim i jevrejskim narodom, izjavio je ju~e predsednik Srbije Boris Tadi}, na komemoraciji. Uprkos sta{nim `rtvama, moramo prona}i snage za pomirewe i to je poruka koju ho}u

da po{aqem danas iz Bawaluke, iz Repubike Srpske (RS), to je poruka koju {aqem i iz Beograda, kao predsednik Srbije, rekao je Tadi}. U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici slu`ena je Sveta arhijerejska liturgija i pomen nevino stradalima u genocidu po~iwenom od 1941. do 1945. godine. Na grobnom poqu "Topole" u Dowoj Gradini, osim predsednika Tadi}a, pomenu je prisustvovala i delegacija Izraela, kao i predstavnici diplomatskog kora i me|unarodne zajednice. Od zvani~nika iz Republike Srpske, komemoraciji prisustvuju predsednik i premijer Rajko Kuzmanovi} i Milorad Dodik,

kao i ~lan Predsedni{tva BiH iz RS Neboj{a Radmanovi}. Dodik je poru~io da je "RS garancija da se zlo~in nad Srbima u Bosni i Hercegovini vi{e nikada ne}e ponoviti i da BiH mora da prizna da je u Jasenovcu po~iwen genocid". "Srpsski narod nije zlo~ina~ki i ni jedan zlo~inac se ne sme kriti iza srpskog naroda, ali i drugi narodi to moraju re}i i zlo~ince iz svojih redova ne smeju sakrivati iza sopstvenog naroda", poru~io je Dodik. On je najavio da }e RS, uz partnere iz me|unarodne zajednice, zatra`iti usvajawe rezolucija kojim bi se zlo~in u Jasenovcu i Dowoj Gradini jasno nazvao genocidom.

POSLE AVIONSKE NESRE]E KOD SMOLENSKA

KIRGIZIJA

Bakijeva pred sud

BI[KEK: Prelazna vlada Kirgizije mogla bi da upotrebi silu protiv svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva, ukoliko on poku{a da destabilizuje situaciju u zemqi, izjavio je ju~e zamenik premijera kirgijske prelazne vlade Omurbek Tekebajev. Premijerka prelazne vlade Kirgizije Roza Otunbajeva prethodno je izjavila je da je suo~ena s velikim pritiskom javnosti da predsednik te zemqe bude izveden pred lice pravde. Otunbajeva je ponudila Bakijevu garancije za wegovu bezbednost, ako on dobrovoqno podnese ostavku. Bakijev je pobegao u sredu iz glavnog grada Kirgizije posle poku{aja pristalica opozicije da zauzmu zgradu vlade. U sukobima demonstranata i snaga reda tada je poginula 81 osoba. Pretpostavqaju da se Bakijev nalazi u oblasti Xalalabada na jugu zemqe. Ameri~ki zvani~nici su saop{tili da je Otunbajeva rekla da ne}e prekinuti operacije u vojnoj bazi u Minasu, koju SAD koriste za snabdevawe vojnika u Avganistanu.SAD su iznajmile bazu u Minasu od kirgijske vlade, me|utim opozicioni lideri su, pre dolaska na vlast, nagove{tavali da bi lizing period mogao biti skra}en. Otunbajeva, lider kirgijske opozicije, ministar spoqnih poslova i ambasador Kirgizije u SAD i Velikoj Britanijije, i u izjavi za Bi-Bi-Si rekla je da }e prelazna vlada ispuniti svoje me|unarodne obaveze. (Beta-AFP-AP)

Gra|ani Poqske odaju po{tu poginulima VAR[AVA: Dvominutnom }utwom Poqska je ju~e u podne odala po{tu `rtvama prekju~era{we avionske nesre}e u kojoj su poginuli predsednik Leh Ka~iwski, wegova supruga Marija i veliki broj zvani~nika te zemqe. U Poqskoj je progla{ena sedmodnevna àlost. [irom zemqe, paqewem sve}a i polagawem cve}a na trgovima, odaje se po{ta poginulima u avionskoj nesre}i kod Smolenska, na zapadu Rusije, u kojoj je poginulo je 96 qudi. Povodom tragedije, u Rusiji je progla{ena dvodnevna àlost.Posmrtni ostaci poqskog predsednika Leha Ka~iwskog preneti su iz Smolenska u Var{avu, javio je Bi-BiSi, pozivaju}i se na poqske zvani~nike. Sahrana Leha Ka~iwskog je najavqena za subotu. Tela poginulog predsednika i wegove supruge ju~e je identifikovao Lehov brat blizanac, Jaroslav Ka~iwski, biv{i poqski premijer.Tela ostalih nastradalih bi}e prevezena u Moskvu na identifikaciju, jer u Smolensku nema mogu}nosti za analize DNK. Ruske vlasti maksimalno izlaze u susret Poqacima i snosi}e tro{kove boravka porodica `rtava, koje dolaze da identifikuju poginule. Premijer Poqske Donald Tusk, sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, posetio je, mesto nesre}e aviona Tupoqev-154 i poloìo cve}e. Tusk je obave{ten o toku istrage i

Po~ela analiza crnih kutija Ruski i poqski stru~waci ju~e su zajedno po~eli analizu crnih kutija iz sru{enog poqskog aviona u kojem je poginuo predsednik Leh Ka~iwski i ~lanovi dràvne delegacije, javile su ruske agencije. "Aparat za snimawe zvuka i drugih podataka predat je jednoj laboratoriji gde je po~ela analiza u prisustvu poqske strane, pre svega predstavnika poqskog tuìla{tva", navodi se u saop{tewu ruskog Ministarstva za saobra}aj. postupcima identifikacije tela. Zvani~na poqska delegacija i{la je na komemoraciju povodom 70-te godi{wice masakra u Katinskoj {umi, kada su sovjetske snage ubile vi{e hiqada Poqaka. "Moramo zajedno da uradimo sve {to moèmo i utvrdimo

razloge ove tragedije u najkra}em mogu}em roku. To je najpre~i zadatak, a drugi je da pomognemo ro|acima poginulih", rekao je ruski premijer Vladimir Putin. Predsednik poqskog Sejma Browislav Komorovski, koji je preuzeo obaveze {efa dr`ave, izjavio je da }e, posle razgovora

sa svim politi~kim partijama, objaviti datum vanrednih predsedni~kih izbora, za {ta ima rok od 14 dana. Izbori moraju da budu odràni u roku od 60 dana od odre|ivawa datuma. Komorovski }e morati da imenuje i novu komandu armije, po{to su u nesre}i nastradali na~elnik Generla{taba general Fran}i{ek Gongor, zatim komandanati kopnenih snaga, mornarice, vazduhoplovstva, specijalnih snaga i Var{avskog garnizona. U skladu sa procedurom, funkcije su preuzeli wihovi prvi zamenici, do imenovawa nove komande. U avionskoj nesre}i su poginuli i {efovi va`nih dràvnih institucija, poput centralne banke, Biroa nacionalne bezbednosti i ombudsmana, kao i potpredsednik Sejma Jeì [maj|iwski... Novog predsednika mora}e da izaberu i Poqski olimpijski komitet, Advokatska komora i Institut pam}ewa naroda ~ijeg {efa biraju. Nove velikodostojnike moraju da postave i poqske hri{}anske crkve, katoli~ka i pravoslavna. Najvi{e kritika, zbog pogibije velikog broja qudi iz dràvnog i vojnog vrha, upu}eno je na ra~un ministra odbrane Bogdana Kliha, jer je jo{ pre dve godine, kada je u avionskoj nesre}i u stradalo gotovo celo rukovodstvo vojnog vazduhoplovstva, trebalo da bude uvedena praksa da kqu~ni generali ne smeju da lete istim avionom. (Beta - FoNet- Tanjug)

UKRATKO Prvi krug izbora BUDIMPE[TA: U Ma|arskoj je ju~e odr`an prvi krug parlamentarnih izbora na kojima, prema posledwim anketama, najvi{e {ansi za pobedu ima stranka desnog centra Fides biv{eg premijera Viktora Orbana. Posledwa istra`ivawa javnog mwewa predvi|aju ubedqivu pobedu opozicionog Fidesa, kao i da }e bira~i nakon osam godina vladavine, kazniti vladaju}e socijaliste zbog rasprostrawene korupcije i ekonomskih problema. Pravo glasa ima 8,3 miliona gra|ana, a ma|arski parlament ima 386 poslanika. Drugi krug parlamentarnih izbora najavqen je za 25. april.

Antisemitski napadi

TEL AVIV: Broj napada na Jevreje udvostru~en je pro{le godine, {to je najve}i porast antisemitskih incidenata u posledwih dvadeset godina, pokazalo je ju~e objavqeno istraìvawe Univerziteta u Tel Avivu. U studiji o napadima nad Jevrejima, koju Univerzitet objavquje svake godine, nabrojano je vi{e od hiqadu antisemitskih incidenata {irom sveta u 2009, me|u kojima je bilo primera vandalizma i podmetawa poàra u jevrejske institucije i gra|evine, kao i fizi~kih napada na Jevreje. Kako se precizira, najve}i porast antisemitskih incidenata zabeleèn je u zapadnoj Evropi, posebno u Britaniji i Francuskoj. (Beta-AP)

I daqe bez vlade BAGDAD: Mesec dana od drugih parlamentarnih izbora u Iraku od svrgavawa re`ima Sadama Huseina nije poznato ko }e formirati vladu. Posle izbora 7. marta nijedna partija nema dovoqnu ve}inu da samostalno formira vladu pa se strahuje da bi izostanak politi~kih pregovora mogao da se pretvori u nasiqe i na taj na~in budu poreme}eni planovi SAD za povla~ewe vojnika iz Iraka tokom narednih meseci. Posledwih nedeqa se doga|aji u Bagdadu smewuju kao na traci, a teroristi~ki napadi su po broju stradalih vratili ira~ku prestonicu u 2004. i 2005, kada su bomba{i samoubice svakodnevno sejali smrt. (Tanjug)

Duì ìvot WUJORK: U najnovijem izve{taju, UN su navele da je o~ekivana duìna ìvota qudi u svetu porasla za 21 godinu u posledwih 60 godina, i da sada ona iznosi 68 godina. O~ekivana duìna ìvota je sa prose~nih 47 godina u periodu 1950-1955. dostigla 68 godina u periodu 20052010. Porast duìne ìvota obja{wava se boqom ishranom, boqom higijenom i napretkom nauke i medicine, pre svega kad se radi o vakcinama i le~ewu infektivnih bolesti. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Predsednik SAD Barak Obama prekr{io je tradicionalni protokol Bele ku}e napustiv{i predsedni~ku rezidenciju bez pratwe novinara. On je u subotu ujutru iza{ao iz Bele ku}e oko dva sata pre dogovorenog sastanka sa novinarima, da bi prisustvovao fudbalskoj utakmici }erke u severozapadnom delu Va{ingtona, preneo je dnevnik "Va{ington post".

GVINET PALTROU Glumica Gvinet Paltrou majka dvoje male dece, priznala je da je prolazila kroz veliku emotivnu krizu posle ro|ewa sina Moziza."Bila sam na dnu. Bila sam robot. Ni{ta nisam ose}ala. Nisam imala nikakvih materinskih ose}awa prema wemu. Bilo je jezivo", ispri~ala je 37-godi{wa glumica na novi broj ~asopisa Vog. "Bogu hvala, nisam ni pomi{qala da mu na{kodim".

OLI REN EU i evro }e pre`iveti te{ka isku{ewa pred koja ih je stavila gr~ka du`ni~ka kriza, izjavio je evropski komesar za ekonomska pitawa Oli Ren za finski list. "Taj test }e biti polo`en i mi }emo izvu}i pouku iz onoga {to se desilo", rekao je Ren. "Evro je bio i bi}e uspe{na pri~a. Donosioci odluka moraju delovati odgovorno", dodao je on.

IRAN SEDMI POTRO[A^ KOZMETIKE NA SVETU

Vi{e od dve milijarde dolara za {minku TEHERAN: Iran se nalazi na sedmom mestu u svetu po potro{wi kozmeti~kih proizvoda, navodi se u jednom istraìvawu objavqenom u dnevniku "Iran dejli" i isti~e da 74 miliona Iranaca godi{we tro{i 2,1 milijardu dolara na razne preparate za negu tela i {minku. U studiji koju je obavio privatni institut za istraìvawe TMBA isti~e se da Iran ~ini 29 odsto trì{ta kozmeti~kih proizvoda Bliskog istoka procewenog na 7,2 milijarde dolara. Oko 14 miliona èna starosti od 15 do 45 go-

dina koje `ive u velikim iranskim gradovima u proseku tro{i po 7 dolara mese~no na kupovinu kozmeti~kih proizvoda. Prose~na zarada u zemqi kre}e se od 600 do 700 dolara, a minimalna iznosi 300 dolara.Visoki stepen potro{we Iranki obja{wava se ~iwenicom da je 50 odsto stanovni{tva - 65 odsto u gradovima - mla|e od 30 godina. U Iranu postoji proizvodwa kozmeti~kih preparata, ali veliki deo potro{we te robe se pokriva uvozom i kupovinom od {vercera. (Tanjug)

FILMSKA PLANETA

ponedeqak12.april2010.

DNEVNIK

REDITEQ JANKO BAQAK ZAVR[IO IGRANI FILM

Premijera „Plavog voza” 25. maja Premijera filma „Plavi voz“ rediteqa Janka Baqka, ~ija radwa se odvija u danima neposredno posle Titove smrti, bi}e odr`ana 25. maja, u okviru manifestacije „Ora 2010“ u Muzeju 25. maj, najavqeno je na konferenciji za novinare u restoranu „Korga~in“ u Beogradu. Ovo ostvarewe je netipi~an tinejxerski film sa specifi~nom politi~kom pozadinom, jer se radwa de{ava u onih sedam dana u vreme `alosti zbog Titove smrti, kada je u Beogradu i drugim gradovima nekada{we Jugoslavije bilo nepristojno biti sre}an, a naro~ito uvredqivo biti zaqubqen na na~in kako su zaqubqeni glavni junaci filma. @ivotni put glavnih junaka je, uglavnom, sli~an dru{tveno-

istorijskom putu post-titovske Jugoslavije. Baqak je kazao da je scenario za film napisao pre 15 godina, ali da zbog finansijskih problema nije mogao ranije da ga realizuje, ukazav{i da ga nije radio povodom 30 godina od smrti Josipa Broza. On je dodao da nakon gledawa ovog filma qudi treba da razmi{qaju o vremenu koje je iza nas. Glumica i koproducent filma Lena Bogdanovi} rekla je da kroz film „Plavi voz“ promovi{u novu generaciju mladih glumaca, oceniv{i da su oni na{e budu}e zvezde. Ona je predstavila te mlade glumce: Qubomira Bulaji}a (Vojislav), Sawu Popovi} (Anica), Doka koga igra Aleksandar

Rediteq Janko Baqak i glumac Neboj{a Milovanovi} na snimawu filma

OD SUTRA U BEOGRADU „BELDOKS 2010”

Me|unarodni festival dokumentarnog filma Me|unarodni festival dokupo mi{qewu Evropske filmske mentarnog filma „Beldocs 2010“ akademije „Zvuci insekata - zaodr`a}e se od 13. do 20. aprila, pis mumije“ (The Sound of Insects a u okviru pet programskih ceRecord of Mummy) Petera Lihta. lina bi}e prikazano 51 ostvarewe iz 31 zemqe sveta, najavio je direktor festivala Mladen Vu{urovi}. Tokom osam dana festivala bi}e prikazano 18 dokumentarnih filmova u me|unarodnom takmi~arskom programu, u selekciji Borisa Miti}a i Vu{urovi}a, dok }e u regionalnoj takmi~arskoj slekciji publika imati priliku da vidi 13 ostvarewa po izboru Igora Tohoqa, me|u kojima je osam doma}ih dokumentaraca. Tre}e izdawe „Beldoksa“ obuhvati}e i tri nova programa - „@iri je uvek u pravu“, „Fokus Rusija“ i „Beldoks pro“. U okviru programa „@iri je uvek u pravu“ bi}e prikazano {est filmova - dobitnik Iz filma „The Cove” 82. nagrade Oskar „Zaliv“ (The Cove) Lujia Psihojosa (govo„Fokus Rusija“ obuhvati}e 10 ri o masovnim pokoqima delfiostvarewa ruske kinematograna), tri kandidata za nagradu fije, a prema re~ima Vu{uroOskar, kandidat za BAFTA navi}a zemqa u fokusu }e se svake gradu Britanske akademije za godine mewati, pa }e tako 2011. film, kao i najboqi film 2009. posebna pa`wa biti posve}ena

Megan Foks nova Crvena Sowa

iranskom filmu. Ove godine osmi{qen je i poseban program „Beldoks pro“, namewen profesionalcima, ali i po~etnicima

u sferi dokumentarnog filma, u okviru koga }e biti odr`ane dve tribine i dva master klasa, ali i predstavqen finski Festival dokumentarnog filma „DocPoint“ o kome }e govoriti

umetni~ka direktorka tog festivala i ~lanica ìrija „Beldoks“ Elizabet Mar{an. O koprodukciji u filmskoj umetnosti govori}e direktorka Instituta za dokumentarni film u Pragu Andrea Prengiova, tribinu posve}enu finansirawu dokumentarnog filma u Srbiji vodi}e rediteqka Andrijana Stojkovi}, dok }e master klasove odràti Vu{urovi} i {vajcarski rediteq Kristijan Frej. O najboqem filmu u me|unarodnoj selekciji odlu~iva}e ìri u sastavu: Aleksandar Kosti}, Elizabet Mar{an i Maksimilijan Pleto, dok }e Marko Babac, Oliver Serti} i Petra Seli{kar odabrati najboqi film u regionalnoj selekciji. Organizatori su najavili tematski i stilski raznovrstan program, koji }e se odvijati u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture „Studentski grad“, Dvorani Kulturnog centra Beograd i „Art bioskopu“, a u~e{}e na festivalu potvrdilo je oko 30 gostiju. (Tanjug)

Dogovor Kusturice i Sidrana Re`iser Emir Kusturica i scenarista Abdulah Sidran sastali su se dva puta u proteklih sedam dana da bi se dogovorili o novom zajedni~kom projektu, koji bi mogao zaokru`iti trilogiju filmova „Otac na slu`benom putu“ i „Sje}a{ li se Doli Bel“. Kako pi{e sarajevski nedeqnik „Slobodna Bosna“, prvi susret bio je u Gora`du krajem pro{le sedmice, gde je Sidrana posetio Kusturica, dok je tri dana kasnije scenarista uzvratio posetu Mokroj Gori, gde ga je ugostio dvostruki do-

bitnik kanske „Zlatne palme“. Sidran je ranije najavio da „u Italiji postoji jedan veoma imu}an ~ovek, fanatik filmova Emira Kusturice“ i po{tovalac Sidranove poezije i scenaristike, kao i da taj ~ovek `eli obnovu tandema Sidran-Kusturica i spreman je odre{iti kesu“. „[teta je {to nemam pravo da dajem u javnost wegovo ime. On je odu{evqen tekstom scenarija ’Prvi put s ocem na izbore’ i `eli da to u film pretvori rediteqski genije Emir Kusturica“, kazao je Sidran.

Olivija Terlbi i vanzemaqaci Mlada ameri~ka glumica Olivija Terlbi, poznata po epizodnim ulogama u nezavisnim produkcijama kao {to je „Xuno“, igra}e jednu od glavnih uloga u nau~nofantasti~nom akci-

Amerikanaca koji u glavni grad Rusije sti`u u trenutku invazije vanzemaqaca. Olivija Terlbi }e igrati devojku koja poku{ava da pre`ivi invaziju i sa grupom drugih

onom filmu „The Darkest Hour“. Film }e re`irati Kris Gorak, a producenti }e biti ruski sineasta Timur Bekmambetov i Tom Xejkobson, objavio je „Holivud riporter“. Radwa filma se zbiva u Moskvi i prati grupu

pre`ivelih nastoji da porazi osvaja~e. Snimawe filma „The Darkest Hour“ bi trebalo da po~ne na leto u Moskvi, gde }e Bekmambetov koristiti svoj studio za snimawe i za specijalne efekte.

„Avatar” videlo 300.000 gledalaca na po zaradi“. Pre 2006. godine, kada je po~eo period najdubqe krize srpskih bioskopa, najuspe{niji filmovi sezone imali su vi{e od 650.000 gledalaca, i to su po pravilu bila doma}a ostvarewa. „Avatar“ se prikazivao u 3D tehnologiji u beogradskim bioskopima „Takvud sinepleks“, „Roda“, „Dom sindikata“ i „Kolosej“, a od petka je samo na repertoaru u „Koloseju“. Slede}i, veliki akcioni spektaklu u 3D tehnologiji, film „Borba Titana“, na repertoaru doma}ih buioskopa je od ~etvrtka, 8. aprila“.

Hert u filmu o gr~kim bogovima

u metalnom bikiniju naoru`anoj ma~em igrali su Brigit Nilsen i Arnold [varceneger. Rimejk }e re`irati Robert Rodrigez. Glavna uloga ranije je bila ponu|ena Rouz Makgauan.

NASTAVAK SARADWE USPE[NOG TANDEMA?

U SRBIJI

Nau~nofantasti~ni film „Avatar“ Xejmsa Kamerona je zakqu~no sa pro{lim vikendom videlo 300.000 gledalaca u Srbiji, saop{tila je distributerska ku}a „Tak“. „Avatar“ je generalno najgledaniji film u srpskim bioskopima u posledwe ~etiri godine, i ima vi{e nego dvostruko ve}u gledanost nego „^arlston za Ogwenku“ Uro{a Stojanovi}a (2008), koji je u tom periodu bio rekorder. „Tak“ podse}a da je „Avatar“ rediteqa Xejmsa Kamerona „najuspe{niji strani film svih vreme-

Junakiwa filmskog serijala „Transformersi“ Megan Foks pregovara o ulozi u rimejku filma „Crvena Sowa“ iz 1985, objavquje „Wu mjuzikal ekspres“. U originalnom filmu o junakiwi

Radoj~i}, Jasnu Aleksandra Tomi}, a u ulozi Milene je Suzana Luki}. U ulozi profesora marksizma Boì~kovi}a je Neboj{a Milovanovi}. Novinar i publicista Petar Lazi} najavio je program manifestacije „Ora 2010“ koja }e biti odràna od 21. do 25. maja, u okviru koje }e biti odràne projekcije dokumentarnih filmova, izlo`ba audio-vizuelnih instalacija i fotografskih radova, zatim panel debata na temu „30 godina zapleta“ i niz koncerata mladih izvo|a~a. Manifestacije }e realizovati produkcijska ku}a „Ideja“, u saradwi sa Muzejom 25. maj i op{tinom Savski venac, a uz podr{ku Skup{tine grada i Ministarstva kulture.

Produkcijska ku}a „Relativiti midija“ izmenila je naziv filma „War of the Gods“ u „Immortals“ i u gluma~ku postavu ukqu~ila Xona Herta i Izabel Lukas. Film }e biti pri~a o junaku gr~ke mitologije Tezeju (Henri Kavil), koji se bori protiv bogova Titana. Snimawe filma, u re`iji Tarsema Singa, po~elo je pro{le sedmice u Montrealu. Ranije je saop{teno da }e u filmu igrati i Frida Pinto , Miki Rork , Stiven Dorf, Luk Evans , Kelan

Luc i Xozef Morgan. Hert }e biti zemaqsko obli~je Zevsa, koji je Tezejev mentor i u~iteq. Izabel Lukas bi}e Zevsova }erka Atena. Scenario za film napisao je Kristijan Gudegast. Xon Hert nedavno je dovr{io snimawe filma „Brighton Rock“ Rouana Xofija, u kojem mu je partnerka Helen Miren . Izabel Lukas igrala je u filmu „Transformersi: Osveta pora`enog“. Film „Immortals“ u bioskope }e sti}i u novembru 2011.

U BIOSKOPIMA

„Trijaà” Filmovi „Trijaà“ Danisa Tanovi}a i „Kad si u Rimu“ Marka Stivena Xonsona su na redovnom repertoaru doma}ih bioskopa, obave{tava distributer „Taramaunt“. Drama bosanskohercegova~kog rediteqa, u kojoj glavne uloge igraju Kolin Farel, Branko \uri}-\uro, Paz Vega, Kristofer Li, prati Marka Vol{a (Farel), cini~nog, bezobzirnog fotoreportera, koji }e shvatiti da nije spreman da sazna pravu cenu rata kada bude nateran da li~no prisustvuje trijaì - procesu u kome se odlu~uje ko }e ìveti, a ko umreti u bolnici na rati{tu. Film, u koprodukciji Iraske, [panije, Belgije i Francuske, ra|en je po romanu Skota Andersona i scenariju Tanovi}a.

Tako|e od ~etvrtka, na bioskopskom repertoaru je i komedija „Kad si u Rimu“, ra|ena po scenariju Dejvida Dajmonda i Dejvida Vajsmana, a u gluma~koj ekipi su Kristen Bel, Deni Devito, Xo{ Dumel, Vil Arnet, Xon Heder, Deks [epard i drugi. Prema sinopsisu, ambiciozna mlada Wujor~anka (Bel), razo~arana u qubav, kre}e na putovawe u Rim gde }e prkosno vaditi magi~ne nov~i}e iz „glupave fontane qubavi“ i tako }e podsta}i strast naj~udnije grupe udvara~a: vlasnika fabrike kobasica (Devito), uli~nog ma|ioni~ara (Heder), slikara (Arnet) i modela koji je zaqubqen u samog sebe ([epard).

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

U ZREWANINU DANAS PO^IWE 60. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE

Slavqeni~ki, razigrano i raspevano Izvedbom predstave “Gamma cas” Milene Bogavac, u re`iji Irene Risti}, Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}” Zrewanin, danas u ovom gradu i pozori{tu zapo~iwe 60. festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine (FPPV). Kao prvi festival Srbije koji je stigao do brojke 60, FPPV }e do 18. aprila u Zrewaninu predstaviti bogat program ~iji je glavni tok takmi~arska selekcija u izboru Miroslava Mikija Radowi}a. Iz protekle sezone, okarakterisane veoma kvalitetnom uprkos (globalnoj) ekonomskoj krizi, Radowi} je izabrao 11 predstava, od kojih su ~etiri predstave za decu i mlade. Pored navedene i predstave “Karolina Nojber” Neboj{e Rom~evi}a, u re`iji Nenada Gvozdenovi}a, Narodnog pozori{ta Kikinda, koje su na pro-

Iz predstave „Gamma cas” doma}ina manifestacije

gramu prvog dana FPPV, ostatak takmi~arskog programa iz-

PREMIJERNO U „TEATRU U PODRUMU” ATEQEA 212, PREDSTAVA O POLO@AJU RADNIKA U SRBIJI

„Da nam `ivi, `ivi rad”

Predstava Milana Markovi}a i An|elke Nikoli} “Dan nam ìvi, ìvi rad”, koja sagledava poloàj radnika nekad i sad u Srbiji, premijerno je izvedena u petak u “Teatru u podrumu” Ateqea 212. Naslovqena po refrenu kompozicije “Pesma radu”, koja se masovno izvodila u vreme radnih akcija i prvomajskih proslava u Jugoslaviji, za vreme Josipa Broza Tita, komad se na sofisticiran i ironi~an na~in bavi poloàjem radnika kroz istoriju. Prave}i paralelu izme|u nacisti~kog slogana “Rad osloba|a”, marksisti~kog “Rad je stvorio ~oveka” i savremenih kapitalisti~kih te`wi ka afirmaciji prava na rad, koje su ustvari dovele do otu|ewa ~oveka od proizvoda tog rada, predstava se bavi svim fenomenima koji su pratili poqoprivrednika, malog privrednika, de~ji rad, pojavu “gastarbajtera”, predstavqaju}i i dana{we slobodno trì{te, ulogu dràve u odre|ivawu (nametawu) vrednosti i opsednutost potrebom da se bude efikasan u svemu. U formi “agitprop” predstave, “Da nam ìvi, ìvi rad” bavi se razli~itim aspektima rada i radne obaveze, kao vidom “savremenog ropstva” koji i daqe poga|a ve}i deo qudske populacije, uprkos brojnim revolucijama, smenama razli~itih ideologija i raznovrsnim argumentacijama kojima se rad vekovima brani i slavi. Pozori{na “agitprop grupa” pozvala je na “liberalnu revoluciju”, “6. oktobar u teatru”, “trì{te slobodno od ideologije kao osnov nove dru{tvenosti” i poru~ila da se “prava revolucija doga|a svakog dana i svakom od nas, da je ne treba ~ekati skr{tenih ruku, ve} joj tr~ati u susret”. Istog dana kada su zaposleni Ateqea 212 uputi-

li protest zbog toga {to su prema nedavno usvojenom Zakonu o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji prinu|eni da smawe broj zaposlenih, glavni likovi u predstavi su ukazali na probleme u ekonomiji, politici i kulturi u Srbiji danas i upozorili “da nema vi{e velike mame i velikog tate da brinu o zemqi”, kao i da se niko ne sme oslawati iskqu~ivo na pomo} dràve, ali da je poèqno da sledi wenu politiku. Autori teksta, Markovi} i Nikoli}eva, na zanimqiv su, pa ~ak i duhovit, na~in uklopili reklame za privatne medicinske klinike i agencije za pomo} u ku}i, izvode iz Zakona o radu Srbije, statisti~ke podatke iz ekonomije, novinske ~lanke o aktuelnim radni~kim {trajkovima u Srbiji, pismo minsitra kulture Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, narodne poslovice o radu i novcu, sociolo{ke studije, izabrane stavove gra|ana o aktuelnoj situaciji u zemqi, preuzetih sa internet foruma. Sve to je dopuweno izvo|ewem pesama “Naxweva se momak i devojka” (narodna pesma), “Lewi Ga{a” i “Ala je lep ovaj svet” Jovana Jovanovi}a Zmaja, “O klasje moje” Alekse [anti}a, ali i “Pesme radu”, “Gaudemus igitur” i drugih. U predstavi, koja je donekle podelila publiku, igraju Ruìca Soki}, Jakov Jevtovi}, Radmila Tomovi}, Aleksandar \urica, Milan - Caci Mihailovi}, Bojan Dimitrijevi}, Petar Mihailovi}, Erol Kadi} i Drago{ Holclajtner, koji je i muzi~ka pratwa. U autorskoj ekipi su scenograf Vesna [trbac, kostimograf Dejan Do{qak, kompozitor Irena Popovi}, a za scenski pokret zaslu`na je Marija Milenkovi}. (Tanjug)

NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI

„Klackali{te” grupe „[kart”

Srbiju }e na ovogodi{wem, 12. me|unarodnom bijenalu arhitekture u Veneciji, koje se odr`ava od 29. avgusta do 21. novembra, predstavqati projekat “Klackali{te”, ~iji su autori umetnici iz grupe “[kart”. Idejno re{ewe “Klackali{te” izabrano je na javnom konkursu za predstavnika Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji, koji je zavr{en 1. aprila, saop{teno je iz Ministarstva kulture. Na ovogodi{wi konkurs pristigla su 34 predloga, koje je pregledao programski savet u sastavu: akademik Branislav Mitrovi}, profesor Branko Pavi}, grafi~ar Goran Vojvodi}, arhi-

tekti Dejan Miqkovi} i Lazar Kuzmanov, u saglasnosti s komesarom nastupa, arhitektom Jovanom Mitrovi}em. “Klackali{te - poligon neravnote`e” grupe “[kart”, prema oceni programskog saveta, najvi{e odgovara temi ovogodi{weg bijenala - “Qudi se (pro)nalaze u arhitekturi”. “Klackalica, kao osnovni motiv postavke, izabrana je kao kontraobjekat. Umesto reprezentativne arhitekture i urbanisti~kih koncepata usvojen je svakodnevni predmet kao metafora poziva na igru, poziva na susret i dijalog”, navodi se u saop{tewu. (Beta)

gleda}e ovako: “Guskalica” Jovana Carana (NP “To{a Jovano-

vi}” Zrewanin) i “Nasrtaji na wen `ivot” Martina Krimpa, u

reìji An|elke Nikoli} (SNP) na programu su sutra; “Uspavana lepotica” po motivima bajke bra}e Grim, u reìji Sanele Milo{evi} i Cvetina Ani~i}a (Pozori{te “Dobrica Milutinovi}” Sremska Mitrovica) i “Nora” Henrika Ibzena, u reìji Predraga [trpca (NP Sombor) na programu su u sredu; “Slavuj i kineski car” po motivima bajke H. K. Andersena, u reìji Miodraga Dinulovi}a (NP Kikinda) i “The Beach” po motivima romana “Stranac” Albera Kamija, u reìji Andra{a Urbana (“Kostolawi Deè” sinhaz/ pozori{te, Subotica) na programu su u ~etvrtak; “Tri praseta” Milo{a Jakovqevi}a, u reìji Emilije Mrdakovi} (Pozori{te mladih, Novi Sad) i “Banovi} Strahiwa” Borislava Mihajlovi}a Mihiza, u reìji Andra{a Urbana (Narodno

pozori{te/ kazali{te/ Nepsinhaz, Subotica) na programu su u petak, a “Pomoranxina kora” Maje Pelevi}, u re`iji Kokana Mladenovi}a (Ujvideki sinhaz/ Novosadsko pozori{te) program 60. FPPV zatvori}e u subotu, dok }e u nedequ biti organizovano “Gala ve~e i dodela nagrada” u re`iji Olivere \or|evi} (igraju i pevaju glumci vojvo|anskih teatara). Prate}i program 60. FPPV }e uglavnom biti posve}en bogatoj istoriji ove manifestacije, pa su u najavi najatraktivniji izlo`ba “60 godina Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine” Ivane Ko~i i Pozori{nog muzeja Vojvodine, kao i promocija monografije “Pozori{na Vojvodina” Miroslava Radowi}a i drugih autora, u izdawu Zajednice profesionalnih pozori{ta Vojvodine. I. Buri}

VEÊRAS U SINAGOGI POÎWU NOVOSADSKE MUZI^KE SVEÂNOSTI

„Kamerata Salcburg” na otvarawu Nastupom ansambla “Kamerata Salcburg” iz Austrije, sa koncertmajstorem i muzi~kim rukovodiocem violinistom Romanom Simovi}em, ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi bi}e otvorene jubilarne 30. Novosadske muzi~ke sve~anosti (Nomus). Ovaj na{ poznati festival umetni~ke muzike traja}e do 20. aprila, i publici ponuditi deset koncerata mahom kamerne muzike, koja je ove godine u znaku kamernih guda~kih orkestara, ali i kompozitora Roberta [umana, u povodu dvestagodi{wice od wegovog ro|ewa. Me|u ~etiri kamerna orkestra na ovogodi{wem Nomusu su “Filadelfijski virtuozi” iz Amerike, koji }e nastupiti sa solistkiwom na klaviru Gabrielom Imreh, kao i novosadska “Kamerata akademika” sa kojom }e nastupiti ugledi francuski violista @erar Kose. Guda~i Svetog \or|a, koje vodi violinista Gordan Nikoli}, ima}e ~ast da nastupe na zatvarawu Nomusa. U~estvova}e i klavirski trio u kojem su pijanista Lovro Pogoreli}, violinista Dejan Bogdanovi} i violon~elistkiwa Monika Leskovar, dok }e u drugom triju biti francuski muzi~ari pijanista Erik Le Sa`, klarinetista Pol Majer i violistkiwa Liz Berto. O~ekuju nas i dva koncerta simfonijske muzike, sa Vojvo|anskim simfoni~arima, dirigentom Berislavom Skenderovi}em i solistom na klaviru Jingsang Lijem, pro{logodi{wim pobednikom konkursa “Geza Anda”, a tako|e i sa Beogradskom filharmonijom, dirigentom Gudnijem Emilsonom s Islanda i solistom Sergejom Nakarjakovim na trubi. Kao i svake godine, i ove se organizator Muzi~ka omladina Novog Sada potrudila da dovede renomirane ansamble i umetnike, na{e i

inostrane, kojima je zajedni~ka crta ostvarena uspe{na karijera u bilo kojoj oblasti muzike kojom se bave. Naime, i ove godine }e publika Nomusa mo}i da ~uje i ne{to druga~iji zvuk od onog koji se obi~no podvodi pod umetni~ku mu-

[trausa, kako i glasi istoimeni simboli~ni moto ovogodi{weg Nomusa. Premijerno }e kod nas biti izvedeno delo nema~kog kompozitora Karla Amadeusa Hartmana sa Romanom Simovi}em kao solistom, a na programu ve~era-

Guda~i svetog \or|a }e nastupiti na zatvarawu Nomusa

ziku, pa }e tako mo}i da prisustvuje koncertu portugalske fado peva~ice Misije, kao i flamenko gitariste Herarda Wuwesa, i wihovih ansambala. Na programu ve~era{weg koncerta je i kompozicija “Metamorfoze” Riharda

{weg koncerta je i Bartokov “Divertimento za guda~ki orkestar”. Neki od koncerata ovogodi{weg Nomusa bi}e prire|eni narednih dana i u Beogradu, Subotici, Somboru i Zrewaninu. N. Pej~i}

BRADI] PROTIV OTPU[TAWA ZAPOSLENIH UMETNIKA

Ne apel, ve} preporuka Srpski ministar kulture Neboj{a Bradi} izjavio je Tanjug u da je preporu~io lokalnim vlastima da ne otpu{taju zaposlene u u kulturnim institucijama jer to nije u skladu sa dr`avnom kulturnom politikom. “Kulturna politika jeste smawivawe zaposlenih u administraciji i u javnim slu`bama, ali ne i u kulturnim institucijama. To jeste ne samo apel, to jeste preporuka” decidirano je rekao ministar Bradi}. “[to se ti~e aktivnosti Ministarstva kulture u odnosu na postoje}u situaciju koju imamo u institucijama kulture na lokalnom ni-

vou, mi }emo tu situaciju veoma pa`qivo pratiti i sa svoje strane ve} smo intervenisali kod odre|enih nadle`nih da o tim slu~ajevima apsolutno odluke moraju donositi u skladu sa kulturnom politikom koja se ostvaruje u dr`avi” dodao je ministar. Bradi} je podsetio da je “ciq zakona smawivawe broja zaposlenih u administraciji, dakle birokratija, a ne umetnika i stru~waka u oblasti stvarala{tva i za{tite”. “Republi~ko Ministarstvo kulture je racionalizovalo broj zaposlenih u sopstvenoj instituciji, a institucije kulture na repu-

bli~kom nivou su zadràle kapacitet neophodan za obavqawe umetni~kih delatnosti”, primetio je on. “Mi o~ekujemo da se odluka na lokalnim nivoima, ne samo u Beogradu, nego i nekim drugim gradovima, koje obuhvataju smawivawe broja zaposlenih u institucijama kulture na tom nivou stopira i da se povu~e,” kazao je Bradi}. U tom smislu, zakqu~io je ministar Bradi}, bi}e sa~uvan kulturni kapital u institucijama, kreativni pojedinci, stru~waci koji }e nesmetano mo}i da obavqaju posao koji je vaàn za kulturu i za dràvu.

PROTEST ATEQA 212

Protiv izjedna~avawa kulture i administracije Beogradsko pozori{te Ateqe 212, koje po Zakonu o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji mora da ostane bez 10 odsto osobqa, zatra`ilo je da ustanove iz oblasti kulture budu izuzete iz ovog zakona. “Najo{trije protestujemo protiv dela ovog Zakona po kome se zaposleni u ustanovama kulture neosnovano svrstavaju i izjedna~avaju sa onima u lokalnoj administraciji”, navodi se u javnom pismu koje je sa scene Ateqea, ispred ~lanova kolektiva u petak, pro~itao glumac Nenad ]iri}. Predstavnici kolektiva su rekli novinarima da Ateqe ima 96

zaposlenih i da }e taj broj morati da se smawi na 88, a kako se u pismu navodi, ovo “smawewe ispod svakog nivoa }e neminovno dovesti” to pozori{te do nemogu}nosti da obavqa svoju osnovnu delatnost stvarawe i izvo|ewe pozori{nih predstava. Prvakiwa Ateqea 212 Tawa Bo{kovi} je rekla da zaposlenih u Ateqeu 212 ve} sada ima nedovoqno, da je taj broj stalno smawivan, a da se sada “ukidaju i ~ista~ice”. U pismu se ukazuje da su iz Zakona o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, na osnovu wegovog prvog ~lana, izuzete prosveta, zdravstvo

i javna preduze}a, a da to, sa druge strane, nije u~iweno sa kulturom. “Posebno se zahvaqujemo na{em ministru za kulturu, Odboru za kulturu Skup{tine Srbije i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda zato {to nisu podneli nijedan amandman na ovaj zakon i {to se nisu me{ali u svoj posao”, naveli su zaposleni u Ateqeu 212 i pozvali ih da “isprave gre{ku” u {to kra}em roku, kako bi izuzete bile i ustanove kulture. Zaposleni u Ateqeu 212 su tako|e ocenili da je podvo|ewe wihove profesije pod delatnost lokalne uprave i administracije uvredqivo, poni`avaju}e i degra-

diraju}e i da se “danas posledice svetske i doma}e finansijske krize ose}aju najvi{e u oblasti kulture”. Minsitar kulture Neboj{a Bradi} je trebalo da objasni politi~arima da “pozori{ta nisu administrativne ustanove”, rekla je Tawa Bo{kovi}. U pismu se navodi kako se “do sada po raznim osnovama broj zaposlenih u ustanovama kulture sveo sa preko 2.000 na oko 1.300 na teritoriji Grada Beograda, za razliku od broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, koji se od 5. oktobra 2000. godine pove}ao vi{e puta”. (Beta)

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

Jovan Do`i}, I-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

DNEVNIK

Bajka o dve sestre

ednom davno, u maloj, tro{noj ku}i ìvela je porodica koja je jedva sastavqala kraj s krajem. Porodicu su ~inile i dve sestre od kojih je mla|a bila lewa i uvek dokona. Jedno jutro otac, pritisnut brigama i siroma{tvom, po{aqe stariju }erku u svet, da nekome sluì i da zaradi za ìvot. Na putu kroz {umu prolazila je pored drveta, koje joj se obratilo: „Pokupi ovo li{}e i grane oko mene i dobro }u ti uzvratiti.“ Vredna devojka sve to uradi i nastavi svoj put. Ubrzo na tom putu na-

Omiqena `ivotiwa

o{ kao mali zavoleo sam jednog nema~kog ov~ara - Arka, koji je na izgled stra{an i opasan, a ustvari je blag i uvek spreman za igru. S wim sam i danas prijateq i uvek }u biti. Arko voli kada se igram s wim i uvek mi se obraduje kada do|em kod wega. On `ivi u ku}i koja ima veliko dvori{te, pa mu je mnogo lepo,jer ne mora uvek da bude zavezan. Voli sve da jede, nekada i pretera. Najvi{e voli kosti od pe~enog praseta, koje mu ja ponekad donesem posle nedeqnog ru~ka. On owu{i kesu i pre nego {to je ja otvorim. Tada od sre}e ska~e na mene, li`e me i

a imam puno dobrih drugarica, ali najboqa mi je Sara. JOna ima prekrasnu kosu sme|e boje. Ima kra}u

kosu, ali je zaista lepa. Obla~i se uglavnom u roza, pa je zovem Rozika. Ponekad se posva|amo, ali se brzo pomirimo. Ona mi je ba{ dobra drugarica i uvek se igramo raznih igara. Veoma je dobar i uredan |ak. Kada ne{to ne razumem ona mi to pojasni. Dobro je imati drugare, zato {to ti mogu pomo}i u nevoqi. Milena \uri{i}, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Vila i de~ak

Prole}e Sunce sija, vetar pirka, cve}e se ra|a, `ivotiwe se bude iz zimskog sna, a ptice xvrku}u iz sveg glasa. Sofija Stojkovi}, III-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Zec skaku}e pored dece blage i gleda kako se qube i {ale. Pita se zec kako je wima a nije ni{ta rekao pa je ti{ina.

@uta, zelena su prole}ne boje a zecu rep odska~e kao dugine boje. Ma{a Samarxi}, III-5 O[ „Janko Veselinovi}” Beograd

Prole}e na livadi ca ~esto dolaze na livadu. Igraju se i beru cve}e. Volim da idem na ovu livadu. Berem cve}e i u`ivam u igri s drugarima. Prvi zajedni~ki sastav odeqewa I-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

(Kao bajka)

iveo je jedan de~ak u blizini {umice. Jednom je tako {etao {umom, kad iznenada pred wega stade vila. Nije stigao ni da se pribere, a vila ga upita: „Ima{ li `equ, de~a~e?“ Nije stigao ni da progovori, a vila }e opet: „Samo reci `equ i ostvari}e ti se“. Nije ~ekao da mu vila ponovi pitawe, re~e da bi voleo da ima puno drugara. Vila je nestala, a on je krenuo ku}i. Kada je stigao video je puno dece u dvori{tu

Deda se raduju {arenom prole}u a to prole}e je uspomena za sva vremena.

Dvorskoj ba{ti ima jedna livada. Oko livade je {uma zelena. Livada je velika. Trava je meka. Na woj raste mirisno cve}e. Ima puno masla~ka, zvon~i}a i belih rada. Na livadi `ive gliste, bubice i leptiri. Ponekad do|e i veverica. De-

na isti put. Ona je na sve molbe da nekome ne{to u~ini odgovarala: „Ne}u d? prqam svoje ru~ice, i da umorim moje lepe noìce“. A u dvorcu je odmah prvi dan otvorila sedma vrata i vile je zato izbaci{e napoqe. Usput je od pe}i potraìla hleb, ali nije dobila, i od drveta je traìla jabuke, ali nije dobila. Vratila se ku}i gladna i èdna. U ìvotu se isplati biti vredan i marqiv jer }e ti se to kad-tad vratiti. Lea Bezeg, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

Moja drugarica

kao da ho}e da mi se zahvali. Kada sam bio mali, voleo sam da sedim na wemu, a on bi samo mahao wegovim o{trim repom i vrteo zadovoqno glavom koja je obavijena dugom, gustom i o{trom dlakom. Sve lopte koje je imao je probu{io, o{tre}i svoje sna`ne zube, tako da mu se sad kupuju igra~ke za pse, sa kojima mo`e da se igra, a da ih ne probu{i. Eto tako izgleda moja omiqena `ivotiwa sa kojom volim da se igram i svaki put me nasmeje svojim nesta{lucima koje i ja volim. Nikola Staji}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Topi se sneg, a drve}e lista kao kada potok `ubori a vrba lista.

i|e na staru, uprqanu pe} koja joj re~e: „O~isti me, nagradi}u te“. Devojka je i to uradila. Posle dugog hodawa umorna od svega ona ugleda velik dvorac u kom je `ivelo deset vila. One je zaposli{e da sprema {est soba, a sedmu nikad da ne otvara. I tako, ona celu godinu provede u dvorcu. Kada je bilo vreme da se vrati ku}i, vile joj iz sedme sobe dado{e zlata i dukata za vredan rad. Na putu do ku}e stara pe} je podari hlebom, a drvo so~nim jabukama. Kad su roditeqi videli svoju k}er tako bogatu, oni odmah posla{e i mla|u k}er

Una Gvozden, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

svoje ku}e. Sa svima se pozdravio i upoznao. Do{ao je i dan kada }e krenuti u {kolu. Iznenadio se kada je video sve svoje nove drugare u prvom razredu. Na kraju {kolske godine krenuli su na ekskurziju u ?eliki grad. Setio se svoje vile i pozvao ju je da im se pridru`i. Ona je sa zadovoqstvom prihvatila poziv. Wihovo prijateqstvo trajalo je ve~no. Marina Jerkov, III-1 O[ „Svetozar Mileti}” Titel

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

STUDENTI ZBIJAJU REDOVE PRED RASPRAVU O ZAKONU O VISOKOM OBRAZOVAWU

Zamrziva~ za studentska prava

STUDENTI AKADEMIJE UMETNOSTI IZLA@U U MUZEJU VOJVODINE

Markirane koordinate umetni~kih kretawa Izlo`ba radova studenata ~etvrte godine Akademije umetnosti na Departmanu likovnih umetnosti pod nazivom “Koordinate izlo`benih prostora” otvorena je u Muzeju Vojvodine do 16. aprila. Predstavqena su dela 13 studenata nastala na ve`bama za predmet Metodika likovne kulture. Izlo`ba je osmi{qena kako bi afirmisala mlade umetnike, od kojih mnogi prvi put izlaze u javnost i to van klasi~nih izlo`benih prostora, ~ime se uklapa u koncept savremenih muzeolo{kih i galeristi~kih manifestacija poput “No}i muzeja”, u kojima umetni~ka dela egzistiraju kroz dijalog s publikom. Prema tuma~ewu umetnika, fokusirawem na prostore u kojima se nalaze i ~uvaju reprezentativne umetni~ke ko-

Foto: N. Stojanovi}

lekcije (Luvr, Ufici, Ermita`, Prado, Tejt, Pinakoteka, Gugenhajm...) i doga|aje koji afirmi{u tradicionalnu i savremenu umetni~ku praksu (Venecijansko bijenale, Istan-

bulsko bijenale, Dokumenti u Kaselu), studenti su radovima stvorili interaktivnu mapu na kojoj pronalaze i lociraju „koordinate izlo`benih prostora“. Markirana mesta na mapi sveta tako zapravo slu`e kao koordinate savremenih kretawa u svetu umetnosti. Docentkiwa Maja Jockov, koja na Akademiji predaje Metodiku likovne kulture, naglasila je da je nakon pro{logodi{wih studentskih izlo`bi “Motivi i podsticaji” i “Anatomija umetni~kog dela”, ovo tre}i doga|aj koji Akademija realizuje u saradwi s reprezentativnim izlo`benim prostorima u Novom Sadu, me|u kojima su, pored Muzeja Vojvodine i Muzej savremene umetnosti i galerije spomen – zbirki Rajka Mamuzi}a i Pavla Beqanskog. I. S.

Predsednik Studentskog pari ukidawe oporezivawa stuo visokom obrazovawu osnovana lameta Univerziteta u Novom dentskih stipendija. Studentiradi ostvarivawa zajedni~kih Sadu ma treba omogu}iti da rade tointeresa studenata svih univerGoran Radi} najavio je intenkom studija i na taj na~in fiziteta i wihovog instituciozivnu medijsku kampawu i serinansiraju studirawe i da mogu nalnog ukqu~ivawa u upravqaju tribina na novosadskim fada izaberu, poha|aju i finansiwe univerzitetom, unapre|ewe kultetima kako bi se studenti raju onoliko ESPB-a koliko je nastave i razvoj dràvne obraupoznali sa sadràjem Deklaradovoqno da zavr{e studije u zazovne politike, re{ena da se cije koju je krajem marta, uo~i konskom roku. U vezi s ovim je i ukqu~i u konstruktivnu raszahuktavawa javne rasprave o zahtev da se buxetskim studenpravu o budu}nosti “bolowe”, izmenama i dopunama Zakona o tima, nakon {to odslu{aju ali da ne}e odustati od zahteva visokom obrazovawu, usvojila predmete na osnovnim akademkoji se najdirektnije odnose ne Studentska konferencija uniskim studijama, dozvoli da u rostudentski standard. verziteta Srbije (SKONUS). ku od godinu dana zavr{e studi- Do sada su kritike na ra~un Radi}, koji je trenutno predseje na teretu buxeta, bez obaveze bolowskog procesa iznosili davaju}i SKONUS-a studenti pojedina~koji ~ine Parlamennih fakulteta i Deklaracijom se traì obavezno ti 13 doma}ih universtudentskih orgaziteta, kaè da se zahnizacija. – kaè Rafinansirawe i pove}awe buyetskih tevi izneti u Dekladi} – Me|utim, ovu kvota za finansirawe master raciji baziraju na Deklaraciju je sai doktorskih studija stavu kako teret daqe ~inilo po Zakonu “bolowske” reforme najvi{e studentvisoko{kolskog obrazovawa ne da ponovo upisuju i slu{aju presko telo u zemqi, koje reprezensme iskqu~ivo biti svaqen na ostale predmete. Op{ta mesta tuje oko 250 hiqada akademaca, le|a studenata. Deklaracije su zahtevi za ve}a tako da artikuli{e potrebe ceStudentski parlamentarci u ulagawa u visoko obrazovawe i lokupne studentske zajednice. Deklaraciji traè trogodidoslednu primenu Zakona o viGoran Radi} tvrdi da su dosa{we zamrzavawe sada{weg sokom obrazovawu na svim unida{we razli~ite studentske uslova od 48 ESPB za upis naverzitetima u Srbiji, kao i za primedbe i zahtevi, zasnovani redne godine na buxet u okviru uskla|ivawe pravnih akata vina specifi~nim problemima u propisanih buxetskih kvota, i soko{kolskih institucija i studirawu, u javnosti stvorili ponovnu procenu optere}ewa ustanova studentskog standarda sliku da studenti nisu jedinstudenata tokom jedne akademsa Zakonom. Jedna ta~ka bavi se stveni, odnosno “da ni sami ne ske godine koja predvi|a 60 i “ve~itima” i starim studentiznaju {ta ho}e”. ESPB, uz punu saradwu sa stuma, jer se traì produàvawe - Jedinstvenom Deklaracijom dentskim parlamentima fakulroka studentima koji studiraju poru~ujemo Ministarstvu i teta i pod ingerencijom Minipo starim programima, naro~inadle`nim institucijama da se starstva prosvete. Daqe, traì to onima ~ije studije traju pet i ne sme ponovo ~ekati oktobar, se obavezno finansirawe i po{est godina, da zavr{e studije ve} da se nepravilnosti usled ve}awe buxetskih kvota za fipo zapo~etim programima. selektivne primene bolowskih nansirawe master i doktorskih Predsedavaju}i SKONUS-a standarda moraju ukloniti {to studija, uvo|ewe kvalitetne Goran Radi} kaè da studenti pre, kako bismo u narednu akastudentske prakse u ciqu povemoraju znati da je Studentska demsku godinu u{li normalno. zivawa privrede i obrazovawa, konferencija, koja je po Zakonu Ivan Sabado{

MUKE BUDU]IH STOMATOLOGA

Oglasom do pacijenata Ukoliko pa`qivije pratite oglase izlepqene po autobuskim stajali{tima, mogu}e je da }ete, izme|u ponuda za hemijsko ~i{}ewe tepiha, pripremu za prijemni iz matematike ili neku {kolu engleskog jezika, prona}i i oglas studenata stomatologije koji gra|anstvu nude povoqnu popravku zuba. Takvi oglasi nisu nelojalna konkurencija stomatolo{kim ordinacijama, odnosno poku{aj da budu}i zubari radom “na crno” okrpe istaweni studentski buxet, ve} skoro o~ajni~ki potez u nameri da do|u do preko potrebnih pacijenata za obaveznu praksu, bez koje nema potpisa ni izlaska na ispit iz predmeta “Bolesti zuba” koji se slu{a i ve`ba na tre}oj i ~etvrtoj godini studija. Ispitne predispozicije zahtevaju da student, pre izlaska na ispit, pod nadzorom nastavnika, sam obavi 40 preparacija zuba, odnosno da o~isti bolesni, karijesni zub, obradi {upqinu i zatvori je plombom. Budu}i stomatolozi se vi{e godina unazad sami dovijaju u nala`ewu pacijenata. Studenti Novosa|ani se kako-tako snalaze. Me|u prijateqima, kom{ijama, bli`om i daqom rodbinom, tatinim i maminim kolegama i poznanicima uvek se nakupi dovoqno bolesnih zuba. Me|utim, akademci ko-

ji na studije dolaze iz drugih mesta ili dr`ava vrlo brzo iscrpe “rezervoar” kandidata s pokvarenim zubima i dovoqno poverewa za sedawe u “vru}u stolicu” i stavqawe na raspolagawe stomatologu u najavi.

sa, pa sam odlu~ila da poku{am i ja – ka`e sagovornica. Oglas je stavila pro{le nedeqe. Kandidati se jo{ nisu javqali, ali se ne brine, po{to ima

Radno vreme Ukoliko se odlu~ite da popravqate zube u studentskom aran`manu, te da na taj na~in doprinesete obrazovnom procesu, Klinika za stomatologiju u Hajduk Veqkovoj ulici broj 12 pacijentima zakazuje preglede u terminu od 7.30 do 18.30 sati. Problem mo`e predstavqati jedino detaq da “studentska ordinacija” prima utorkom i sredom pre podne, kada su qudi uglavnom na poslu ili u {koli. - Do sada sam uradila preparaciju zuba sestri i dvema kom{inicama – ka`e studentkiwa tre}e godine stomatologije koja je na studije do{la iz Podriwa. – Sve su bile zadovoqne uslugom, ali u gradu vi{e nemam “odgovaraju}ih” poznanika i poznanica. Koleginica mi je rekla da je pro{le godine pacijente skupila preko ogla-

jo{ dva meseca da obavi petnaestak preparacija koliko joj nedostaje do propisane kvote. Kako su nam rekli na Klinici za stomatologiju Medicinskog fakulteta, mawak pacijenata s kojima studen-

ti mogu da rade proisti~e iz ~iwenice da prema Zakonu o zdravstvenoj za{titi tek neke kategorije gra|ana imaju pravo da se besplatno le~e u ovoj ustanovi. S druge strane, gra|ani s overenom zdravstvenom kwiìcom mogu da dobiju stomatolo{ke usluge po cenama koje su ~ak niè od uobi~ajenih, ali se o tome malo zna. Me|utim, to nikako ne zna~i da na Stomatolo{kom fakultetu ohrabruju ili savetuju studente da pacijente “hvataju” preko oglasa, ve} kaù da je ovaj fenomen proizvod li~ne inicijative na koju ne mogu da uti~u. Kaù da i bez ovih, najblaè re~eno neuobi~ajenih mera, najve}i deo studenata uspeva da u predvi|enom roku ispuni predispitne obaveze i uradi dovoqan broj preparacija. Ina~e, pacijenti koji su iskusili usluge mladih stomatologa demantuju stereotipe o mawku iskustva i vi{ku qubavi prema burgijawu i za wihov rad imaju samo re~i hvale. âk tvrde da studenti poslu pristupaju odgovornije od mnogih starijih, rutiniranih kolega. Jedan Novosa|anin, koji je sticajem okolnosti pre desetak godina popravqao zub na Stomatolo{kom fakultetu, kaè da mu tada stavqena plomba i daqe ~vrsto stoji. I. Sabado{

TEHNOLO[KI FAKULTET U PETAK OTVARA VRATA

Sredwo{kolcima nude karijeru i pokoji savet Manifestacija”Otvorena vrata”na Tehnolo{kom fakultetu bi}e odràna 16. i 17. aprila od 10 do 18 ~asova. Unija studenata sa stru~nim predava~ima organizova}e za maturante, potencijalne budu}e studente ovog fakulteta, niz nau~no - popularnih predavawa i eksperimenata, osmi{qenih i izvedenih s ciqem da se potencijalni studenti upoznaju na akademski na~in s podru~jima koji se izu~avaju u ovoj ustanovi. Ideja je da informacije od su{tinskog zna~aja za onog ko bira svoj ìvotni poziv, budu ta~ne, precizne i na pravi na~in obja{wene iz prve ruke. Predavawa }e biti o prehrambenim artiklima, proizvodima hemijske i farmaceutske industrije, a neki od naslova tema su: “Ima li hrane bez ambalaè”, “Vino - lokawe, ispijawe i degustirawe”, “Kafa - omiqeni napitak”, “~okolada - hrana ili zadovoqstvo”, “Hleb na{ nasu{ni”... Svako predavawe bi}e propra}eno degustacijom odgovaraju}eg proizvoda, te }e i time biti upotpuwene pri~e o “i}u i pi}u”. U okviru “Otvorenih vrata” odvija}e se i brojne radionice, koje }e zainteresovanima omogu}iti upoznavawe sa svetom mikroorganizama, otkriti koliko olova ima u ~a{i vode, da li je puding gel ili poslastica i koje kreme sadrè “vitamin mladosti”, a bi}e dato jo{ mnogo odgovora na pitawa iz svakodnevnog ìvota. I. Dragi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak12.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak12.april2010.

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike i studente, sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara. Telefon 527-993. 104271

IZDAJEM novu, maksimalno opremqenu, useqivu garsoweru, Novi Sad - Nova Detelinara, 150E mese~no, bez posrednika. Telefon 021/6394-519, 063/8734-795. 104274 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru, Ul. Petra Drap{ina - ozbiqnoj zaposlenoj osobi. Telefon: 021/462-241. 104204 IZDAJEM nov name{ten stan 30m2 u Ul. Novosadskog sajma 22 - 24. Telefon: 063/712-0080. 104214 IZDAJEM garsoweru kod Sajma, 27m2. Telefon 063/582-757. 104223 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru (sve novo), 30m2, u Temerinskoj ulici, 160E. Telefon 063/8318-299. 103782

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 103562

[AFHAUZEN, rolex, patek, va{eron, zenit, omega, lon}in, {toperice, otkupquje kolekcionar. Telefon 063/634-521. 103005

OGLASI z ^ITUQE ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 103801

Posledwi pozdrav deveru i stricu

DNEVNIK

DVOGODI[WI POMEN

dragom

Sunce uga{eno

Nikola Ekmexi}

Jemini Marko

Radovanu Andri}u

Dragi na{

Vlado

1974 - 2010.

Dani su sve te`i bez tebe brate. Samo tuga i suze me prate.

mnogo te volimo i ~uvamo u srcima i mislima.

Vole}e te ve~no, tvoja sestra sa porodicom.

Supruga Sela i }erka Qiqana sa porodicom.

Baba Ratka.

104222

104192

104245

Godinu dana poku{avam da verujem da su ja~i od smrti lepota, sjaj i dela mog sestri}a

Bol, tuga i neverica ne prolaze

POMEN Dve godine bola.

Deda je poneo tugu u grob, a ja i daqe bolujem za Tobom.

od snaje Koviqke i bratanice Mirjane.

OG/2

Posledwi pozdrav drugarici

Vlado

Jemini Marko 12. 4. 2008 - 12. 4. 2010.

Neka Ti je ve~na slava i hvala voqeni na{!

Tvoji: mama, tata, sestra, }erka Magdalena i baba Milena.

Vera sa Sofijom, Bogdanom i Rajkom.

Goran, \ole, Du{ko i Goga.

104221

104246

104244

[ESTOMESE^NI POMEN S neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se navr{ava {est meseci.

Marti Vrmi}

Vladimira Grandi}a

Du{a Ti je krenula putem ve~nosti, a lik postaje uspomena. Ponos i se}awe na Tebe je uvek prisutno, a qubav ve~na.

Neka tvoju du{u ~uvaju an|eli, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Siroma{niji smo za velikog prijateqa i divnu li~nost

Vidu Zeremski PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitan luk, povoqno. Telefon 021-714374, 064/158-4-008. 103891

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu.

Hvala joj za sve lepo {to nam je darivala. Tvoji drugovi i drugarice iz VIII4 razreda.

SPLAVU u Futogu potrebni kuvari, restoranski konobari, konobarice. Telefon 063/890-19-89. 104186

Jani}ije Radovana Glavatovi}

Kornelija Olar, Marija i Laza ^ur~i}.

Bra}a, sestre, k}erke i unuci. OG/1

104294

104237

POMEN

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, svekrva i baka ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 103794

Jela Dautovi}

Prokopiju Savi}u veterinaru u penziji

Ne{to najlep{e si usadila u na{a srca i zauvek }emo negovati sve uspomene na tebe. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Ve} osam godina ~uvam u srcu uspomene.

Tvoja unuka Dragana i praunuka Jovana.

Tvoja Cica.

104318

104276

POMEN Danas, 12. aprila navr{ava se godina od smrti na{e voqene

Jela Dautovi}

Ru`e Balog

Nema te, ali }e{ zauvek biti u svakom na{em danu, suzi i se}awu. An|eli neka te ~uvaju.

Savka Vukovi} 1927 - 2010. preminula 11. 4. 2010. Sahrana je u ponedeqak, 12. 4. 2010. u 16 ~asova, iz kapele pravoslavnog grobqa u Budisavi. O`alo{}ena k}i Mirjana, snaja Nada, unuka Sawa i unuk David. OG/3

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Savki Vukovi}

ro|. Franka iz \ur|eva Se}awa nikad ne umiru.

Tvoja unuka Nata{a Tankosi} sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sinovi Joakim i Mihajlo sa suprugom Senkom i dever Joakim.

104319

104251

od: }ere Ru`e, zeta Palike, unu~adi Valentine, Vladimira, Bobana i Maje. OG/4

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je 10. 4. 2010. godine u 72. godini napustila

ponedeqak12.april2010.

POMEN

Pro{la je godina tuge, neverice i mra~nih dana od kada nema na{eg voqenog sina i brata Vlade.

3 Danas, 12. 4. 2010. godine je pet godina od kada nije sa nama na{a mila

Dragica Bo`i}

Bojani ro|. u Banatskom Aran|elovu od: brata Stojana, sestre Mire i snaje Bebe sa porodicama.

Bojana Stankov

1933 - 2008.

Sahrana je danas, 12. 4. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Danas su dve godine od kako nisi sa nama. Vreme ne mo`e izbrisati se}awe na tebe, jer `ivi{ u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: bratanac Miroslav, snaja Mirjana, unuka Milica, zet Bojan i praunuka Ana.

Vladimir Grandi} saobra}ajni policajac â&#x20AC;&#x17E;Zapadâ&#x20AC;? Novi Sad

Stana Gavrilovi} ro|. Kalabi}

Tvoji najmiliji. 104314 104102

104315

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

Tu`nim srcem obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a draga

Navr{avaju se tri godine od kako sa nama nije na{a voqena majka i ta{ta

Pomen na tebe sre}o na{a, odr`a}emo u ponedeqak, 12. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neute{ni: majka Srbislava i brat Milo{.

Ima ne~ega {to `ivi u svim vremenima ovog prostranog univerzuma, nevidqivo i neuhvatqivo, {to nikada ne umire. Sve re~i su bezli~ne. @ivi{ u nama. Zauvek tvoji: majka Verica, sestra Gordana, Ti}a, tetka Dana i te~a Voja. 104304

104239

Vera \or|evi} Bojani Stankov od Sne`ane i Marije Igwatov.

Vidosava Bakuni}

ro|. Jakoni} preminula 10. 4. 2010. godine, u 75. godini. Sahrana je danas, 12. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ene porodice Kru{ka i \urkesac.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

ro|. Vidakovi} Prazno je bez tebe, maj~ice. O`alo{}eni: k}i Vesna, sin Dragan i zet Zoran.

104306 104312

103872

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav bratu i {ogoru

dragom

[tefiki

Zauvek je prestalo da kuca plemenito srce na{e drage mame i bake u 82. godini.

Veri \or|evi} od: Sandre, Radovana, Katike, Mateja i Sini{e.

Sahrana je u utorak, 13. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Be{ki.

od: baba Dajke, Nene, Baneta i Sa{e sa porodicama.

104310

104309

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. aprila u 87. godini preminula na{a draga

[tefiki

Jela Dautovi}

od: Dragice ^abovi} i porodica Dulovi} i Jokovi}.

od Lene i Ivana.

O`alo{}eni weni najmiliji. 104305 104311

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

104303

[ESTOGODI[WI POMEN

Danas se navr{ava {est tu`nih meseci od smrti na{e drage supruge, majke, svekrve i sestre

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Milojka Filipovi} Ispra}aj je danas, 12. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele sa ^eratskog grobqa u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ene porodice: Filipovi} i Klanac. 104313

Miroslavi Do{enovi} Mimi Veri \or|evi} ro|. Jakoni} O`alo{}ene porodice: \or|evi} i Jakoni}.

104308

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki i prabaki

Qubav koju si tkala u nama jo{ je ve}a i ja~a. Deca: Lidija, Nata{a, Danijela, Valika, Dag, Beca i Dobroslav, unu~ad: Gaja, Mina, Jovana, Ena, Dima, Danilo i Margo, sestre Qiqana i Beba i bra}a \ota i Mile.

An|e Hajdukovi}

Biblioteka Matice srpske sa `aqewem javqa da je wena dugogodi{wa i izuzetna bibliotekarka

[tefiki

Vje~no }e{ `iveti u na{im srcima. S qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji.

103262

od: Tawe, Mikija i Ane.

103761

104302

Posledwi pozdrav

Tu`na srca opra{tamo se od na{eg supruga i oca

Vida Zeremski bibliograf savetnik

Radovana - Ra{e Andri}a Veri \or|evi} ro|. Jakoni}

Stevi Rangelovu

1929 - 2010. Sahrana je danas, 12. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica \urkesac.

104307

O`alo{}eni: supruga Vida, sinovi Velizar, Slavko i Cakan sa suprugama i decom. 104316

preminula 10. aprila 2010. Komemoracija je 12. aprila u 11 sati, a sahrana istog dana u 14 sati.

od prijateqa: Zubovi} i Boji}.

104301

301/P

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35

TV PROGRAM

ponedeqak12.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati ìvot godinama Tabloid Vesti Izbliza - Bugari u Vojvodini ûdesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Inspektor Montalbano: Kradqivac uìne TV Dnevnik Tajna hrane: Pastrmka Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Nomus 2009. Inspektor Montalbano: Kradqivac uìne

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.00 10.32 11.00

Modni magazin (Panonija, 22.40) 06.00 07.25 08.00 08.10 08.35 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Panonija danas Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Razgovori o zdravqu Bez cenzure Rezervisan termin ^uvaj me Vojvo|anske vesti Modni magazin

Inspektor Montalbano

06.30 07.00 08.15 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.55 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.55 23.50 00.15

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano ^udesni svet Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Su~eqavawe (ma|) Pevana poezija (ma|) Povratna karta, film Klik i Kat, crtani Zajedno Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Urme ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Porodica Serano Detektiv Putilin Tarzan TV prodaja

Lov i ribolov: Kroz ^e{ku i Slova~ku Ekipa emisije „Lov i ribolov”, autora Jovana Simonovi}a i Sr|ana Despota, ovoga puta pripremila je za vas putopisno-ribolova~ki serijal u dva nastavka Kroz ^e{ku i Slova~ku. (RTS 1, 10.00)

Federika de Kola

Serijal kriminalisti~kih filmova o sicilijanskom inspektoru Montalbanu. Inspektor Salvo Montalbano je izmi{qen lik koji je stvorio italijanski pisac A. Kamileri. Uloge: Luka Cingareti, Sezar Boki, Mauricio Mar~eti, Bja|o Peligrija, Federika de Kola, Papino Mazota, An|elo Ruso Re`ija: Alberto Sironi (RTV 1, 15.10 i 00.35)

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti Greh wene majka Lov i ribolov Eko karavan @reb - Rukomet: Kvalifikacije za EP 2012, prenos iz Skup{tine grada

12.00 12.15 12.33 12.48 13.34 14.06

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Lenija Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Radionica Istraga Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Sa vetrom u le|a

06.45 09.30 10.30 18.30 19.30 21.15 21.30 22.00 22.15 23.00 00.00

NBA: Wu Orleans - Juta Ful Tilt poker ATP Masters Monte Karlo Pregled Serije A NBA: LA Lejkers – Portland NBA u`ivo Pravi NBA Pregled Moto GP Katar Holandska liga Ful Tilt poker NBA: Denver – San Antonio

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 19.30 20.07 21.10 22.15 23.11 00.00 00.16 00.25 01.14

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.20 15.15 15.30 16.20 17.05 18.35 19.05 20.00 21.00 23.40 00.05 01.00 01.01 02.05

Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Pozitivna energija Tito - crveno i crno (19431980) Vesti Visoki napon Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Pesma i Bingo Upitnik Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Kada bi ovi zidovi mogli da govore

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Preìveti nemogu}e Film: Beograd 011 Foks vesti âri Hiqadu i jedna no} Fort Bojar Kviz: Ludi kamen Teka{i Hiqadu i jedna no} Film: Wu{kala Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Osveta ène

DNEVNIK

07.01 Kuvati srcem: Dr Dejan Milanovi} 07.35 Mali medved Mi{a 07.59 Holini heroji 08.25 Pepa prase 08.35 Pri~e iz divqine 09.03 Jedna slika, jedna pri~a 09.14 Pri~a o Indiji: Po~eci 10.10 Enciklopedija 10.17 Vrele gume 10.42 Total tenis 10.55 Reli 11.03 Staro srpsko pisano nasle|e 11.32 @ivot sa muzikom: Andreja Preger 12.00 Operska galaksija: Milena Kiti} 12.29 TV feqton: Pamtenik: Momo Kapor 13.00 Trezor 13.58 Pri~e iz divqine 14.26 Jedna slika, jedna pri~a 14.39 Pri~a o Indiji 15.34 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Tranzionik 62, obraz. program 17.05 Eko recept 17.33 Enciklopedija 17.42 Razglednica 18.12 Podijum 18.34 Mali medved Mi{a 19.00 Holini heroji 19.24 Pepa prase 19.35 Datum 19.42 Verski kalendar 20.00 Pregled Premijer lige 21.00 Sjaj trulog novca 21.48 65. godina od proboja Solunskog fronta, snimak 22.35 Bu{ov mozak, film 23.57 Pono}ni bluz 00.55 Tehnologija danas 01.18 Trezor 02.15 Pregled Premijer lige

Bu{ov mozak Film “Bu{ov mozak” govori o kontroverznom pomo}niku biv{eg ameri~kog predsednika Yorya Bu{a, Karlu Rovu. Pratimo mladog Rova od sredwe {kole, do predvo|ewa predsedni~ke kampawe Yorya Bu{a... Uloge: Li Etvoter, Osama Bin Laden, Keti Boner, Barbara Bu{, Yory Bu{ Re`ija: Yozef Malej (RTS 2, 22.35)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Neustra{iva planeta Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Neustra{iva planeta Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Doktor Martin Film: Me|u divovima Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Me|u divovima

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.55 12.40 13.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.30 Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Pre`ivqavawe: Obra~un u \avoqoj varo{i 15.00 Vinks 15.30 Dangube

Ketrin Moris

Lovci na ubice

Grupa od sedmoro potencijalnih FBI-jevih agenata nalazi se pred posledwim izazovom u svojoj obuci. Moraju da provedu vikend na izolovanom ostrvu i za to vreme budu deo simulacije hvatawa serijskog ubice. Uloge: Val Kilmer, Kristijan Slejter, L.L. Kul Yej, Ketrin Moris Re`ija: Reni Harlin (B92, 22.00) 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Potraga specijal Film: Lovac na ubice Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Kristijan ^avez

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.45 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 01.00 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - uìvo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - uìvo Mobto Balkan parti Siti Farma - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Farma - uìvo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sva ta ravnica Farma - uìvo Film: Yesi Stoun: Smrt u raju Film: Sasvim razotkrivena

Rebelde (Ko{ava, 19.30) 16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.40 22.55 23.10 23.55 00.10 00.20 01.20 02.40

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin ]irilica Zagrevawe Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Film Tajanstvene pri~e

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak12.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

31 11

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Ana Klaudija Talankin

Amarov zlo~in Po{to se nedavno zamona{io, 24-ogodi{wi otac Amaro poslan je u malenu ùpu u gradu Los Rejes u Meksiku da pomogne ostarelom ocu Benitu u wegovom poslu. Benito, koji je ve} godinama ~lan crkve, kao i zajednice, pruà dobrodo{licu ocu Amaru kog ~ekaju nevi|eni izazovi... Uloge: Gejl Garsija Bernal, Ana Klaudija Talankin, San~o Grasija, An|elika Aran, Luisa Huertas Reìja: Karlos Karera (Nova TV, 03.15) 07.40Bumba, crtani 07.50 Odavde do ve~nosti 09.35 Magi~na privla~nost 10.35 IN 11.25 Farma 12.25 Najboqe godine 13.25 Odavde do ve~nosti 15.25 Magi~na privla~nost 17.00 Vesti 17.20 Na{a mala klinika 18.15 IN 18.50 Upitnik, kviz 19.15 Dnevnik 20.00 Najboqe godine 21.00 Farma 22.00 Nejvi CIS 23.00 Vesti 23.15 Heroji 00.15 Sajnfild 00.45 Bra~ne vode 01.15 Medij 02.15 Ezo TV 03.15 Amarov zlo~in, film

08.00Ko je napisao Bibliju? 09.00 Tajne dubina 10.00 Isusov tajni `ivot 11.00 1929. Velika kriza 12.00 @uta ku}a 13.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 14.00 Tijenamen 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Rimske misterije 17.00 Lete}i nosa~ aviona 18.00 Verdijevim stopama 19.00 Pra{ko prole}e 21.00 Drugi svetski rat u boji 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 1529 – opsada Be~a 00.00 Rimske misterije 01.00 Lete}i nosa~ aviona

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Ja, Cezar Jo{ ovaj put Romper Stomper Na putu za Santa Fe Tri boje – plava Crveni udar Erotski film Bu!

06.00 07.15 08.45 10.35 12.05

Plavi slon Skaka~ Legenda o jezeru Trenutak prednosti Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Nacionalno blago 2: Kwiga tajni Kako ukrasti mladu London, moja qubav Prole}ni raspust Pacifik Rent: Snimqeno u`ivo na Brodveju Pretwa Pacifik Maskirana banda Demonska potera Filmovi i zvezde

13.20 15.25 17.05 18.40 20.05 20.55 23.15 00.45 01.35 03.35 05.25

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Golestanski jaha~, dok. film 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.37 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Pustiwe sveta: Pustiwe Severne Amerike, dok. serija 20.50 Potro{a~ki kod 21.25 Velegradwa 22.20 Otvoreno 23.50 Na rubu nauke 00.45 Zvezdane staze 01.30 Ru`na Beti 02.15 Dr Haus

08.15 Silvestrove i î~ijeve tajne 08.35 Ulica Somerset 11 09.00 Hana Montana 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Sudija Ejmi 10.45 Ta qubav, film 12.20 Ritam nedeqe 13.00 Savski ribar, dok. film 13.30 Prijateqi 13.55 Moja èna i deca 14.15 Ru`na Beti 14.55 Kod Ane 15.10 Ton i ton 15.25 Etika 15.40 TV vrti} 15.58 ârobna plo~a 16.15 Zvezdane staze 17.05 Na rubu nauke 18.20 @upanijska panorama 18.50 Vip Muzi~ki klub 19.25 Doktor Hu 21.10 Tra~erica 22.05 Dr Haus 22.55 Razred, film 00.30 Nabrijani

SERIJA

Ru`na Beti Amanda pose}uje vidovwakiwu ne bi li razotkrila o~ev identitet. Za to vreme, uznemirena zbog poruke koju Mod {aqe Yastinu i wegovim {kolskim kolegama posle wihove posete ~asopisu, Beti nagovara Danijela da za Nedequ mode unajme "prave" manekenke... Uloge: Amerika Ferera, Erik Mejbius, Alan Dejl, Toni Plana, Ana Ortiz, E{li Yensen, Beki Wuton, Mark Indelikato (HRT 2, 14.15)

Amerika Ferera

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 00.00 00.45

Mrtav ~ovek hoda Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Povratak u izgubqeni svet Intermeco 3 Vajld Saut Park Trava Ne~astan put

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Bitange iz tr`nog centra Bejb: Prase u gradu Dueti Opasni Yoni Lova do krova Apostol Bogata{eva `ena Magla Topqeni u`itak Bez daha

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Selin Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Biti Erika Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 01.00 Projekat Jeqcin 03.00 Igra uma 05.00 Yordan

Melani Pol

Kriti~na ta~ka Posle zavr{etka hladnog rata, ruska vlada odlu~ila je da se re{it smrtonosnog uzorka biohemijskog oru`ja tako da ga vrati Amerikancima, od kojih su ga ukrali pre nekoliko godina, u jeku sukoba... Uloge: Dolf Lundgren, Melani Pol, Aleksander Kuzwecov, Natali Redford Re`ija: Demijan Li (RTL, 20.00) 07.35 09.30 09.55 10.40 11.10 11.40 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.40 23.40 01.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Kriti~na ta~ka, film Trka~, film Re`i me Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Peta brzina Limarska radionica Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori Vrhunsko graditeqstvo Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Dodaj gas Crno zlato Pre`ivqavawe De{ifrovawe katastrofe Limarska radionica Gamadatori

08.30 08.45 09.30 10.30 11.30 13.00 14.00 16.00 18.00 18.45 20.45 21.00 21.30 22.25 22.30 00.00

Motosportovi Superbajk Automobilizam Dizawe tegova Biciklizam Biciklizam Biciklizam Dizawe tegova Fudbal Fudbal Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Dizawe tegova

Zaraza pod lupom

slu~aju sumwe na grip, rutinska laboratola do laboratorije i sl. Tako|e, brisevi iz nosa i rijska ispitivawa nisu od ve}e koristi. nosnog dela `drela pruàju ve}u mogu}nost poziOdnos pojedinih vrsta belih krvnih zrnativnog nalaza od uobi~ajenih briseva gu{e. Za ca pomaè gruboj orijentaciji da li je re~ o virupodru~ja u kojima se primewuje ìva vakcina vodi snoj ili bakterijskoj infekciji, ali ne vi{e od se ra~una da la`no pozitivni testovi kod zdravih toga. Postoje neki pokazateqi koji, mada nisu mogu da se beleè do 7 dana nakon vakcinacije. specifi~ni za grip, mogu da ukaù na wega, ali Biolo{ki materijal (bris, ispirak, sisaqkom tek ako se razvije teì oblik bolesti. To su: smadobijen sadràj sluzi disajnih organa) unosi se u wen ukupan broj belih krvnih zrnaca, kao i limovojnice pile}eg embriona ili u kulturu tkiva focita; povi{ene vrednosti dehidrogenaze mle~(}elija bubrega psa ili majmuna). Potrebna su bar ne kiseline; povi{ene vrednosti kreatin fosfokinaze; povi{ene vrednosti transaminaza: alanin aminotransferaze i aspartat aminotransferaze i snièna koncentracija kiseonika u kapilarnoj krvi. U posledwem slu~aju postoje i vidqive te{ko}e u disawu (ono je ubrzano, uz angaòvawe pomo}nih mi{i}a, {to se ogleda u uvla~ewu nadkqu~nih jama i sl.), a promene na plu}ima su tada uo~qive i na rendgenskom snimku. Ako se utvrdi znatno povi{en broj belih krvnih zrnaca (preko 15.000/ml), to ukazuje na bakterijsku infekciju kao komplikaciju gripa. Za precizniju laboratorijsku dijagnostiku na raspolagawu su ciqani testovi koji, na~elno, pripadaju dvema metodama, a one mogu biti: direktne – usmerene na ot- Slepquje i taloì eritrocite krivawe prisustva virusa gripa ili wegovih dedva dana da se uo~i da je u pitawu virus gripa, a lova i indirektne – usmerene na otkrivawe reakobi~no jo{ toliko da bi se odredio tip virusa. cije organizma na prisustvo virusa gripa. Nekada se na rezultat ~eka i do 10 dana. Uz komNi jednim od wih ne moè se utvrditi plikovanost postupka, duìna ~ekawa na rezulpodtip virusa, ali zavisno od proizvo|a~a, daju tat je razlog {to se izolacija virusa, mada najpoodgovor na pitawe da li je u pitawu: a) tip A ili uzdaniji na~in dokazivawa wegovog prisustva b) bilo A ili B, s tim {to se u ovom drugom slu(tzv. „zlatni standard“), ne koristi u rutinskoj ~aju nekim testovima razgrani~ava tip A od tipa praksi. Wen zna~aj je u pra}ewu epidemiolo{ke B, a drugima se samo konstatuje da je prisutan jesituacije, tj. odre|ivawu podtipova i sojeva virudan od wih, a ne neki drugi uzro~nik. Zasnivaju se sa koji kruè u populaciji. Otuda je nezamenqiv na otkrivawu karakteristi~nih delova virusa kada se o~ekuje pouzdana i potpuna informacija (antigena) u organizmu doma}ina, pa ih je najboqe (pra}ewe sojeva koji kruè u zajednici, wihove raditi tokom prva tri dana od po~etka bolesti. otpornosti na lekove, ukqu~ivawa u vakcinu za Brzi testovi nisu osenarednu sezonu itd.). tqivi (senzitivni) jer se Dok se direktU kolektivu u kojem je polovina wima otkriva, recimo, nim metodama otkriva ~lanova gripozna, jedna od tri tek svaki drugi stvarno postojawe virusa ili wiosobe s negativnim testom je oboleli. hovih karakteristi~nih Na po~etku i na delova, tj. antigena, u orla`no negativna, ali 10 od 11 kraju epidemije, kada je ganizmu ~oveka, indipozitivnih osoba u svom procenat obolelih od rektne metode dokazuju gripa nizak, ~ovek ~iji je organizmu zaista nosi viruse gripa reakcije doma}ina na wibrzi test negativan moè hovo prisustvo, tj. stvada tvrdi da ne boluje od gripa sa verovatno}om od rawu antitela. Kako je za takvu reakciju potreb99% (980/990). U toj fazi epidemije tek svaki {eno vreme, ovim testovima se samo naknadno moè sti ispitanik sa pozitivnim testom (17%) moè dokazati infekcija virusom gripa. Testovi po~ida ra~una da je stvarno oboleo od gripa. S druge vaju na merewu koncentracije antitela koja se, strane, u kolektivu u kome je polovina ~lanova posle infekcije, sporije javqaju, ali se dugotrajgripozna, negativan test ukazuje na verovatno}u no odràvaju. Naj~e{}e se primewuje test spre~apostojawa bolesti od 2:1 (66%), tj. jedna od tri vawa crvenih krvnih zrnaca ~oveka ili koko{i osobe s negativnim testom je la`no negativna, da se pretvore u pahuqi~asti talog. Virus ima ali tada 10 od 11 pozitivnih (91%) osoba u svom sposobnost slepqivawa i taloèwa crvenih krvorganizmu zaista nosi viruse gripa. Prednost brnih zrnaca, ali antitela u serumu ispitanika, ako zih testova je u hitrini i lako}i izvo|ewa – resu prisutna, spre~avaju tu reakciju. Koristi se zultat pregleda brisa ili sisaqkom uzetog sadrstandardni rastvor reagensa sa virusima, a uzorci àja nosa, odnosno gu{e (eventualno i ispirka iz seruma se progresivno razblaùju i posmatra se du{nica) „~ita“ se posle samo 15-30 minuta, ~esto pri kom razblaèwu izostaje efekat. ~ak i u improvizovanim uslovima, pa odluka o naKriterijum pozitivnosti je bar ~etvorostruki ~inu le~ewa moè odmah da se donese. Me|utim, porast nivoa antitela izme|u dva uzorka seruma wih treba oprezno tuma~iti. od kojih je jedan uzet u toku prve sedmice bolesti, Na rezultat pregleda uti~e, pored vremena kaa drugi u fazi oporavka, nakon bar 2-4 sedmice. To da je uzorak uzet, niz dodatnih ~inilaca. Razlikuje razlog da se ovi testovi ne koriste u klini~koj ju se testovi razli~itih proizvo|a~a, pojedine praksi, radi odlu~ivawa o le~ewu pacijenta, ve} laboratorije, na~in uzimawa i prenosa materijasamo u epidemiolo{ke i istraìva~ke svrhe.

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak12.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, prvi radni dan, dobro poznat va{em znaku, prvom u zodijaku. Sve je na po~etku, a opet nastavqate tamo gde ste stali u petak. Odnos sa decom je nagla{en i va`an.

BIK 20.4-20.5.

Tokom prepodneva ste opu{teni. Ne radi vam se, jer je Mesec u praznom hodu i nije vreme za nove po~etke. Tak od popodneva mo`ete zapo~eti radne i ostale aktivnosti. Nervoza?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. april 2010.

Sve {to donosi dobru situaciju, pa ~ak i u poslu, treba da se de{ava iza zatvorenih vrata. Odnosi sa inostrastvom su povoqni. Qubav tajna, skrivena, negde izgubqena? Budite opu{teni. Prepodnevna radna atmosfera done}e vam nervozu, pogotovo u kontaktu s prijateqima ili na sastancima. Krajem dana }ete odahnuti, usredsre|eni na jasan ciq i pravac. Prijateqska qubav. Aktivni ste, sve i da ne}ete. Mars u va{em znaku i daqe vas tera na akciju, ~ak i kada uvi|ate da je trud uzaludan. Narednih dana }ete iza}i iz teskobe i bi}e vam sve boqe i lak{e, efikasnije. Poslovna situacija je dobra, pogotovo u onom domenu koji se odnosi na inostranstvo. Budu}i dugoro~ni planovi }e se realizovati polako ali sigurno, kada im do|e vreme. Budite optimista.

VAGA 23.9- 23.10.

Vi{e slu{ajte i oslu{kujte partnera, poslovnog ili qubavnog, jer ne mo`ete uticati na ve} zacrtane odluke i usmerewa. A ono {to mo`ete jeste da {aqete svoje qubavne SMS poruke.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dobar dan za vas, kao {to je i dobar period, ~ak i kada ne ostvarite iz prve svoje zamisli. A danas se odmorite i odustanite, jer silom ni{ta ne}ete ostvariti. Dru{tveni ste. Izbegavajte stres i nervozu. Nebo nad va{om glavom se razvedrava, tako da }ete s vi{e olak{awa funkcionisati iz dana u dan. Na li~nom planu mo`ete biti frustrirani, ali i to prolazi. Odlo`ite putovawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Uspeh se brani radom i opstankom. Treba znati i mo}i opstati, kako u `ivotu, tako i u karijeri. To je upravo ono {to ~inite ovih dana, nedeqa, meseci, sa sve vi{e uspeha. Budite strpqivi.

Finansijski kolaps u pravom smislu te re~i i neplanirani nov~ani izdaci baci}e vas na dno. Ne {tedite ni sebe ni druge da biste odr`ali svoje ideale.

Zadovoqni ste kada poma`ete drugima, kada ih smirujete, jer u tome vidite smisao. Ali, ko }e danas vas smiriti, kada neo~ekivano eksplodirate, poput vulkana? Budite pa`qivi prema partneru.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Posledwa pesma

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Ni{

I OBLA ~ NO UZ

~ESTU

KI { U

NOVI SAD: Sveè i obla~no uz ~estu ki{u i mogu}e pquskove. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 6 ujutru do 12 stepeni popodne. VOJVODINA: Sveè i obla~no uz ~estu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura od 5 do 7, a maksimalna od 11 do 14 stepeni. SRBIJA: Prete`no obla~no i nestabilno vreme uz ~estu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura od 4 do 8, a maksimalna od 11 na severu Srbije do 18 stepeni na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih nekoliko dana promenqivo obla~no i nestabilno vreme sa ~estom ki{om i lokalnim pquskovima sa grmqavinom uz obilnije padavine. Na jugu toplije, a na severu i daqe relativno sveè za ovo doba godine. U drugoj polovini sedmice toplije uz vi{e sun~anog vremena.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Kriti~ari su ve} „pokopali” novi film u kojem glavnu ulogu igra ameri~ka glumica i peva~ica Majli Sajrus „Posledwa pesma”. Uprkos lo{oj kritici producenti filma „Posledwa pesma” o~ekuju dobru zaradu jer je Majli veoma popularna me|u tinejxerima koji ~esto idu u bioskop. Majli je nakon uloge u seriji „Hana Montana” izdala CD na kojem peva osam pesama iz serije. Solo karijeru je zapo~ela albumom „Upoznajte Majli Sajrus”. Na albumu je wen prvi singl, koji je u{ao u deset najboqih na ameri~koj top–listi „Vidimo se ponovo”. Drugi album „Brejkaut” izdala je 2008. godine.

VIC DANA Razgovaraju dve drugarice. - Odakle ti ta modrica na oku? - Od supruga. - Mislila sam da je na putu. - E pa i ja sam mislila.

SUDOKU

St. Peterburg 10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

163 (-11)

Slankamen

356 (-10)

Apatin

230 (-14)

Zemun

426 (-2)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

430 (-6)

STARI BEGEJ

Smederevo

562 (0)

Ba~. Palanka 227 (-11) Novi Sad

273 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

2 6 9 1 4 7 5 3 8 TISA

202 (-20) N. Kne`evac

104 (-10)

Tendencija opadawa

SAVA 310 (0)

S. Mitrovica

450 (-5)

Senta

334 (-1)

Beograd

378 (-6)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

366 (-8)

NERA

Kusi}

142 (-12)

4 8 1 9 3 5 7 6 2

7 3 5 6 8 2 1 9 4 5 4 3 8 1 9 6 2 7

Tendencija opadawa

8 2 6 5 7 3 9 4 1 1 9 7 2 6 4 3 8 5

3 5 8 7 2 6 4 1 9

3 6

1 9

6 7 2 4 9 1 8 5 3

9 1 4 3 5 8 2 7 6 Re{ewe iz pro{log broja