Dnevnik 4.januar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 4. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23667 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO TRO [A ^I OGOR ^E NI ZBOG PO SKU PQE WA GA SA DE SET PO STO OD 1. FE BRU A RA

Sku po }a pro te ru je gas iz do ma }in sta va

str. 4

NASLOVI

PAR TI JE I PO SLA NI CI NA UDA RU AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

GODINA IPAK PO^IWE POSKUPQEWIMA

Ekonomija

Sti glo pre gr{t pri ja va zbog imo vi ne i iz bo ra

4 Po yepu strujni udar do 12 posto 4 Dinki}: Vra}awe PDV-a za 30 dana

Novi Sad 7 Ka`weno 28 uli~nih prodavaca 7 O{te}ena ku}ica za dojiqe 8 U beloj zoni sat parkirawa 30 dinara

Vojvodina 10 Najzmajev~anin Laslo Ki{ 10 ^urug: Parastos `rtvama racije 10 Vrbas: Urgentno odeqewe po evropskim standardima

Crna 13 Vu~i}: Rezultati istraga do kraja godine 13 Pritvoreni osumwi~eni za razbojni{tvo u Srpskom Krsturu

str. 2 ZA LA GAWE MI NI STRA BA ^E VI]A DA NA DOK NA DA ZA VA \E WE NAF TE I GA SA OSTA NE PO STA ROM

Odo{ e nagore cen e {amp on a, koz met ik e , j a j a

Sku pqa rud na ren ta kva rila bi od no se s Ru si jom

str. 4

^E KA SE UGO VOR IZ ME \U RF ZO I PRI VAT NIH APO TE KA

Le ko vi na re cept jo{ sa mo u dr `av nim apotekama

str. 4

Uve~e ki{a Najvi{a temperatura 9 °S

KOM PA NI JA „KO LOR PRES GRUP” POKLONILA U FUTOGU ODE]U I OBU]U

str. 6

REPORTA@E VE] OSAM VE KO VA BO ^AR CI PRI PI TO MQA VA JU SVO JIM UJ DUR MA MA DO [QA KE SA SVIH STRA NA

Bo san ci vi {e vo le li fud bal od ku ku ru za str. 12

Dar Pri hva ti li {tu za besku}nike str. 7

SPORT

n POZNATI PRVI U^ESNICI ZAVR[NICE 50. „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

str. 14 – 17

n RUKOMETA[ PRODANOVI] NE OBE]AVA MEDAQU NA SP

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak4.januar2013.

dnevnik

Vu ~i}: Ne ma me sta raz mi {qa wu o iz bo ri ma Mi ni star od bra ne i pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da tre nut no ne ma me sta raz mi {qa wi ma o van red nim iz bo ri ma, i po ru ~io da je za Sr bi ju ve o ma va `no da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra s Evrop skom uni jom. – Raz mi {qa ti o iz bo ri ma u ja n u a r u ili fe b ru a r u za t o {to vam je ne ko re kao da vam je sli ka le pa ili ma we le pa, ne ma mno go smi sla – re kao je Vu ~i} go stu ju }i na TV B-92, ko men ta ri {u }i kon sta ta ci ju da je po naj no vi jim is tra `i -

va wi ma po pu la ran kao ret ko ko ji po li ti ~ar u Sr bi ji. Go vo re }i o do bi ja wu da tu ma po ~et ka pre go vo ra s EU, Vu ~i} je re kao da ga mno gi pi ta ju za {to je to va `no, i na po me nuo da je zbog ve }eg za po {qa va wa. – Re ci mo „Kia„ i „Hjun dai„, ko ji ima ju svo je fa bri ke u Evro pi, ne }e pre se li ti glav ne far bi ke, ali bi u Sr bi ju do ve li mo `da fa bri ke za re zer vne de lo ve. Ja pan ske, ko rej ske, za pad ne kom pa ni je do la ze u ze mqu tek ka da se do bi je da tum, za to {to je to ta -

ko zva ni no point back. To je va `no za za po {qa va we qu di – ka zao je Vu ~i}. On je po ru ~io da se tek po do bi ja wu da tu ma mo `e raz mi {qa ti o dru gim stva ri ma. Na pi ta we da li }e u ovoj go di ni oprav da ti o~e ki va wa gra |a na, Vu ~i} je iz neo pret po stav ku da ne kim qu di ma, po is tra `i va wu, de lu je kao aro gan tan, ali da mu to ni je naj va `ni je. – Ja ne mi slim da }u de set go di na da bu dem ni pred sed nik stran ke, a ka mo li da je naj va `ni je da se osta ne na

PARTIJE I POSLANICI NA UDARU AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Sti glo pre gr{t pri ja va zbog imo vi ne i iz bo ra Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ap so lut ni su li der u sa kri va wu fi nan si ja po tro {e nih u pred iz bor noj kam pa wi. Po spi sku stra na ka ko ji je ob ja vi la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko -

rup ci je, vi di se da URS u ~ak 13 op {ti na i gra do va ne do zvo qa va uvid u to {ta su po tro {i li na ube |i va we gla sa ~a. Re gi o na {i iz ve {ta je ni su pod ne li, iz me |u osta log, u Be o gra du, Zre wa ni nu, Vra wu, Va qe vu, Lo zni ci, Ni {u, Kra qe vu... Za Din ki }e vom stran kom, ali ~ak za de vet op {ti na ma we, ka ska Je din stve na Sr bi ja Dra ga na Mar ko vi }a Pal me. Pri ja ve }e usko ro bi ti pod ne te pro tiv ukup no 40 par ti ja u 23 gra da. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko r up c i j e je, osim pro t iv

par t i j a, pri j a v e pod n e l a i pro tiv ~ak 40 na rod nih po sla ni ka ko ji su za ka sni li da pod ne su spi sak imo vi ne ko ju po se du ju. Iako su to u me |u vre m e n u u~i n i l i, ~e k a j u ih

pre k r { aj n e ka z ne. Sed m o r o na rod nih po sla ni ka uop {te ni je pri ja vi lo imo vi nu. U pi ta wu su: Pe tar Kun ti}, Qi qa na Lu ~i}, Zo ran Pra li ca, Bran ko Ru ì}, Mir ko î ki riz, Alek s an d ar ô t ri} i @i ka Goj ko vi}. Po sla ni ci su ima li {est me se ci, od ka da je kon sti tu i sa na no va Skup {ti na, da do sta ve imo vin ske kar te. Oni ko ji to ni su u~i ni li su o ~i }e se s kri vi~ nim pri ja va ma. Ina ~e, po evi den ci ji Agen ci je, od ukup no 136 op {ti na u

Sr bi ji, 12 ni je do sta vi lo po dat ke o bro ju iz bor nih li sta, a u pre o s ta l e 124 op { ti n e ukup n o ih je re g i s tro v a n o 1.229. Od to ga, Agen ci ji je do sta vqe no 619 iz ve {ta ja o tro {ko vi ma iz bor ne kam pa we, ni je do sta vqe no 544 iz ve {ta ja, dok je 66 iz ve {ta ja teh ni~ ki ne is prav no. Dr `av ni funk ci o ne ri ima ju jo{ je dan rok za pri ja vu imo vi ne. Svi ko ji ma se to kom pro {le go di ne imo vi na uve }a la ili sma w i l a u iz n o s u ve }em od 4.000 evra ima ju rok do kra ja ja nu a ra da Agen ci ji do sta ve sve pro me ne, a pro tiv onih ko ji to ne u~i ne bi }e pod n e t e pre k r { aj n e pri ja ve. Po sla ni ci su i u pro {lim sa zi vi ma iz be ga va l i oba v e z e pre m a Agen ci ji za bor bu pro tiv ko r up c i j e. Ve } i n a je do sa d a ko r i s ti l a spo rost pra vo sud nog si ste ma, ali je ipak bi lo i ka `we nih. Ta k o je Pre d rag Bu b a l o (DSS) do sa da pla tio naj ve }u ka znu: 50.000 di na ra. Biv {i mi ni star kul tu re Vo ja Bra jo vi} je mo rao da pla ti 25.000 di na ra, a we gov ko le ga Ne boj {a Bra di} 30.000. Mi lu tin Mr ko wi}, @ar ko Ob ra do vi}, Ra sim Qa ji}, Sa {a Dra gin i jo{ de se tak funk ci o ne ra do bi li su pre kr {aj ne pri ja ve jo{ po ~et kom pro {le go di ne, ali do sa da ni su pra vo sna `no osu |e ni. P. K.

vla sti ne znam ko li ko go di na – is ta kao je Vu ~i}. We gov po sao je, ka ko je na gla s io, da se jed n a „va ` na stvar u Sr bi ji ura di”. – Mi slim da se stva ra wem si ste ma i in sti tu ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mno go to ga u ovoj ze mqi le ~i. Me ni je dra go {to ve li ki deo gra |a na u Sr bi ji to po dr `a va. Ali ako me pi ta te o po pu lar no sti... Ja sam bio i ne po pu la ran i po pu la ran, pro {ao sam kroz sve to. Za me ne je naj va `ni ji re zul tat – uka zao je Vu ~i}.

VESTI Raz re {en Vla di mir ]ur guz Vla da Sr bi je raz re {i la je Vla di mi ra ]ur gu za, ovla {}e nog pred stav ni ka Sr bi je u Me {o vi tom ko mi te tu za ras po de lu di plo mat ske i kon zu lar ne imo vi ne na osno vu Spo ra zu ma o pi ta wi ma suk ce si je, ob ja vqe no je u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”. Na we go vo me sto Vla da je ime no va la Sve tla nu Ar se ni}Bo rov ni cu, mi ni stra sa vet ni ka u Mi ni star stvu spoq nih po slo va. Re {e we o raz re {e wu ]ur gu za i ime no va wu Sve tla ne Ar se no vi}-Bo rov ni ce Vla da Sr bi je do ne la je na sed ni ci 29. de cem bra.

Ko so vo: Vi ze za 87 dr à va Po vo dom in for ma ci ja ob ja vqe nih u po je di nim me di ji ma, ko s ov s ko Mi n i s tar s tvo ino stra nih po slo va sa op {ti lo je ju ~e da }e od lu ka o uvo |e wu vi za za gra |a ne 87 dr à va po ~e ti da se pri me wu je od 1. ju la ove go di ne, a ne 1. ja nu a ra. Zva ni~ ni ci ko sov skog mi ni star stva su ra ni je iz ja vi li za pri {tin ske me di je da je ve} po ~e la pri me na re ì ma vi za. Me |u dr à va m a ~i j i gra | a n i tre b a da ima ju ula zne vi ze su Ru si ja, Ki na, In di ja. Re ìm vi za ne va ì za gra |a ne pet dr à va ~la ni ca EU ko je ni su pri zna le Ko so vo – [pa ni ja, Gra~ ka, Ki par, Ru mu ni ja i Slo va~ ka. Port pa rol ko sov skog Mi ni star s tva ino s tra n ih po s lo v a Ar tan Be hra mi je iz ja vio da }e pri me na tog spo ra zu ma uti ca ti na po v e } a w e bez b ed n o s ti na Ko so vu. – S aspek ta unu tra {we si gur no sti, uvo |e we i spro vo |e we re ì ma vi za je me ra pred u pre |e wa jer se pu tem si ste ma vi za mo gu iden ti fi ko va ti opa sni ele men ti i one mo gu }i ti im ula zak u ze mqu – ka zao je Be hra mi za Ra dio-te le vi zi ju Ko so va.

ISTRA@IVAWE: „FAKTOR PLUS”

SNS-u 35,8 pro ce na ta Ve }i na gra |a na Sr bi je po be du To mi sla va Ni ko li }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i is tra ge i hap {e wa u 24 spor ne pri va ti za ci je vi di kao do ga |a je ko ji su obe le ì li 2012. go di nu, po ka za lo je ju ~e pred sta vqe no is tra ì va we agen ci je „Fak tor plus”. Po is tra ì va wu, ko je je oba vqe no od 15. do 26. de cem bra 2012. go di ne na uzor ku od 1.250 is pi ta ni ka, ako bi 2013. go di ne bi li odr à ni iz bo ri, za SNS bi gla sa lo 35,8 od sto is pi ta nih, za DS17,9 od sto, a za SPS9,4. DSS bi do bio po dr {ku 7,2 od sto is pi ta nih, URS 5,1 pro ce na ta gla so va, dok bi za LDP gla sa lo pet od sto is pi ta nih.

Vu ~i }u ~e tvor ka Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} je s oce nom 4,1 naj bo qe oce we ni ~lan Vla de, na dru gom me stu je pre mi jer Ivi ca Da ~i}, ko ji je do bio oce nu 3,6, dok je tre }i pot pred sed nik Vla de i mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} s oce nom 3,1. Naj lo {i je oce we ni ~la no vi Da ~i }e vog ka bi ne ta su mi ni stri gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mir Ili} i pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi}, ko ji su do bi li oce -

nu 2,3, i mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin, ko ji je oce wen s 1,8. Za 24 od sto is pi ta nih gra |a na Vu ~i} je po li ti ~ar ko ji je osta vio naj po zi tiv ni ji uti sak u 2012. go di ni, dok je „dru go pla si ra ni” pred sed nik Sr bi je (21 od sto). Sle de li der DS-a i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, za ko ga je 16 od sto is pi ta nih re klo da je osta vio naj po zi tiv ni ji uti sak, i Da ~i}, za ko ga je to re klo 14 pro ce na ta an ke ti ra nih.

Uti sci Osim is tra ga i hap {e wa zbog pri va ti za ci ja (64 od sto) i po be de To mi sla va Ni ko li }a (63 od sto), za gra |a ne je me |u naj ja ~im uti sci ma oslo ba |a we hr vat skih ge ne ra la An te Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a i biv {eg ko ma dan ta OVK-a Ra mu {a Ha ra di na ja (56 od sto), afe re u Agro ban ci i Raz voj noj ban ci Voj vo di ne (48 od sto), iz bor \i la sa za li de ra DS-a (44 od sto), for mi ra we ko a li ci je SNS–SPS–URS-a (42 od sto)...

Kri za i EU Naj ve }i pro ce nat is pi ta nih, wih 27 od sto, u 2013. go di ni pri èq ku je za u sta vqa we eko nom ske kri ze, 26 od sto vi {e in ve sti ci ja i rad nih me sta, a 12 pro ce na ta auto no mi ju za se ver Ko so va i Me to hi je. Do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu Sr bi je u EU pri èq ku je de vet od sto is pi ta nih, ja ~a we di na ra {est od sto, a da qe pro ce su i ra we svih ko ji su na ne za ko nit na ~in o{te ti li dr à vu wih 11 od sto. Pad ì vot nog stan dar da u 2013. go di ni je naj ve }i strah za 26 od sto gra |a na, gu bi tak po sla za 23 od sto, pro du bqi va we eko -

nom ske kri ze za 16 od sto, a de fi ni ti van gu bi tak Ko so va za 11 pro ce na ta is pi ta nih. Ve }i na is pi ta nih gra |a na, wih 32 od sto re klo je da de li mi~ no po dr à va po li ti ku Vla de Sr bi je pre ma Ko so vu i Me to hi ju, 26 od sto je re klo da po dr à va tu po li ti ku, 31 od sto da se s wom ne sla è, a 11 od sto ne ma stav o tom pi ta wu. Tre }i na is pi ta ni ka (33 od sto) mi sli da se mo è do bi ti sa mo auto no mi ja za Sr be ne se ve ru Po kra ji ne u okvi ru ne za vi snog Ko so va, 21 od sto o~e ku je da qe u~vr {}i va we ne za vi sno sti Ko so va, a 11 od sto po de lu KiM.

Bo qi ì vot Vi {e od po lo vi ne is pi ta nih, wih 51 od sto, mi {qe wa je da }e u 2013. go di ni ì ve ti isto kao i 2012. go di ne, 18 od sto ve ru je da }e ì ve ti ma lo bo qe, 14 o~e ku je ma lo go ru si tu a ci ju, osam od sto znat no go ru, a ~e ti ri pro cen ta znat no bo qe sta we.

Is tok–Za pad Da Sr bi ja tre ba da sa ra |u je i s Is to kom i sa Za pa dom mi {qe we je 37 od sto is pi ta nih, 27 pro ce na ta sma tra da tre ba na sta vi ti ka EU, 23 od sto da se tre ba

okre nu ti pre ma Ru si ji, se dam pro ce na ta da se tre ba oslo ni ti na sop stve ne sna ge, a pet od sto da je re {e we u okre ta wu ka ne svr sta ni ma.

Ustav Is pi ta ni gra |a ni, wih 31 od sto, sma tra da tre ba me wa ti ne ke de lo ve Usta va Sr bi je, osim onih ko ji se od no se na Ko so vo i Me to hi ju, dok 27 pro ce na ta sma tra da tre ba iz ba ci ti pre am bu lu u ve zi s ju `nom srp skom po kra ji nom. Da ne tre ba me wa ti Ustav sma tra 30 od sto is pi ta nih, a da ga u pot pu no sti tre ba pro me ni ti 11 od sto.

Oba ma i Fe liks Po be da Ba ra ka Oba me na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u SAD je za 28 od sto is pi ta nih svet ski do ga |aj ko ji je osta vio naj ja ~i uti sak u

2012. go di ni, isti pro ce nat sma tra da je to gra |an ski rat u Si ri ji, a 21 od sto da je to skok Fe lik sa Ba um gart ne ra s ivi ce sve mi ra.

TVIT CRTICA Ni je Mr ka, ne go... Laj nu je ju ~e uz bur ka la vest da je estrad ni me na xer Sa {a Mir ko vi}, ina ~e ~lan SNS-a, po stao za me nik mi ni stra Mi lu ti na Mr ko wi }a. Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} do sta je „tvi to vao„ na tu te mu: „Ko ri sni je za ze mqu bi bi lo da je Mir ko vi} do bio zlat nik, a da je be ba Dra gan po sta la po mo} nik mi ni stra... Mo `e i Ivan Ga vri lo vi} da bu de po mo} nik mi ni stra sa o bra }a ja, on bar ima onaj ela bo rat ’200 na sat’„. \u ri} uka zu je i ovo: „Ma lo je ku ka vi~ ki kad se sva ki put uz Mir ko vi }a po me ne Mr ko wi}. Ni je we ga Mr ko wi} ime no vao, ne go stran ka ko joj Mir ko vi} pri pa da„. Po tom, \u ri} ima i pred log: „Vla da da ime nu je i Bo `i} Ba tu po par tij skom kqu ~u„.

Ko {ta (ne) mo `e Na istu te mu ko men ta ri sa la je i no vi nar ka Qu bi ca Ba la}: „Estrad ni me na xer sa vet nik za sa o bra }aj, ’Grand’ ba le ri na za EPS, ’mo del si ca’ u Skup {ti ni. Ne, ni je ngd pa ro di ja ve} vi {e go di {wa ago ni ja!„ S dru ge stra ne, no vi nar Pe |a Va si qe vi} se pi ta: „Ka ko to da po li ti ~a ri mo gu u estra du, a estrad ni rad ni ci ne mo gu u po li ti ku?„

Sa vet ni ca PSS-a za me di je Bla gi ca Ko sti} je, ipak, op ti mi sta: „Ako je od Ma ri je [e ri fo vi} na pra vio ~u do, ne vi dim za {to to ne bi i od sve ga {to pod ra zu me va po zi ci ja na ko ju je po sta vqen! #SasaMirkovic„.

(Ne)pr is to jnost Funk ci oner D S- a, n ekada{wi vaterpo lista Al eks anda r [api} krit ik ov ao je „k ol ege“ po li ti~are na lajni: „ Jako je nepri stojno kad se po liti~ari slikaju u kafani s muzikom, u zemqi gde 9 0 odst o qudi i sto sebi n e mo`e da priu{t i. Sram ota me je od w ih...„ [ ap i} potom poja{ wa va: „Re ka o sam da j e neprist ojno da se SL IK AJ U za n ovine, a n e da OD LAZE u kafan u na muziku„.

Strpqewe, molim ^lan GO DS-a Milo{ \aji} konstatuje na lajni: „Ubili su @PressOnline, a za data obe }a wa ni ko ne ha je :(„. Od mah re a gu je ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li}: „Pa @PressOnline je ubio Mi{kovi} kada je @KurirVesti pisao o t o me, mada smo to svi odavno zn ali„.

\aj i} ne odusta je: „A { ta je b ilo s obe}anim pov la~ ewem iz drugih medija i o tkrivawe m ko su vlasnici istih? „ A Si mo }e: „Dakle, slo`ili smo se da nije Vlada ubila @PressOnline. [to se ti~e povla~ewa, uveren sam da }e biti ispuweno, malo strpqewa...„

Prepad(awe) Socijalista Bori s Mili}e vi} pr i~a svoji m fanov im a: „Upla{io s am se da je O NAJ Iva n Ivanovi} dob io nag radu ’Radoje Domanov i}’ za ukupan od no s srpskoj satiri„ .

Rasim da budem Rediteq Janko Baqak otkrio je na lajni svoje èqe: „U 2013. èlim da budem Rasim Qaji}, sve da znam, svakog da ute{im, mrtve da oìvim. Ako se bude pravila nova Vlada, ministar za sve da budem„.

Gde je tajna veza Funkcioner SPO-a Milan \uki} razmi{qa o fudbalu: „I opet to {to ’Gasprom’ finansira

FK CZ je logi~no kao da ’Skijali{ta Srbije’ finansiraju Voshu, ni|e veze, ili ima neka tajna veza, ko zna :-)„

[abi} i Alan Ford Nikada ne biste pogodili {ta voli da ~ita ozbiqna osoba kao {to je poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}. „Sve o Alanu Fordu u jednoj kwizi... Mnogima iz moje generacije sigurno }e probuditi prijatne uspomene„. Ali [abi}, naravno, ne ~ita samo „Alana Forda”: „Prvi radni dan u 2013. poverenik za informacije zavr{io s dvadesetak `albi. A 2012. s 2.852 predmeta u radu – bez i jednog novog, dovoqno posla do sredine 2013. :-(„

Ceca i Maja Poznata estradna zvezda Ceca Ra`natovi} ~estitala je na lajni svojim fanovima 2013. godinu: „Sre}na Nova godina! Uz to da svi budete zdravi, ja vam èlim ostvarewe jedne – najve}e èqe! Dosta za po~etak,... :)„ Wewa ~estitka se dopala poslanici SNS-a Maji Gojkovi}, koja uzvra}a: „Sre}na Nova godina i da ti se ostvari svih deset èqa :-)„ S. St.

politika

dnevnik

PO LI TI^ KE STRAN KE O STA ROJ I NO VOJ GO DI NI

SPS: Srbija nikad blià EU Za so ci ja li stu \or |a Mi li }e vi }a pro {lu go di nu obe le ì lo je for mi ra we no ve Vla de Sr bi je i ohra bru ju }e po ru ke iz EU o pi ta wu pri bli à va wa Sr bi je pu no prav nom ~lan stvu. U 2013. go di ni Mi li }e vi} o~e ku je po li ti~ ki kon ti nu i tet, sta bil nost i kon sen zus svih re le vant nih po li ti~ kih ~i ni la ca. – Ka da je re~ o 2013. go di ni, pred Sr bi jom je iz u zet no va àn pe riod, pe riod u ko jem }e se

do no si ti od lu ke od iz u zet nog zna ~a ja za Sr bi ju i we ne gra |a ne – re kao je Mi li }e vi} Ta nju gu. Mi li }e vi} je ka zao da pred sto je }u go di nu sto ga tre ba da obe le `i po li ti~ ki kon ti nu i tet i sta bil nost, kon sen zus svih re le vant nih po li ti~ kih ~i ni la ca o ono me {to su su {tin ska pi ta wa za Sr bi ju i we ne gra |a ne.

– Ako bih iz ra da Vla de u ovom re la tiv no krat kom pe i ro du tre ba lo ne {to da iz dvo jim, to je po zi tiv na i ohra bru ju }a po ru ka EU. Po dr {ka Sr bi ji unu tar EU ni kad ni je bi la ve }a. S dru ge stra ne, to su evi dent ni i ~i we ni~ ni re zul ta ti u bor bi Vla de Sr bi je pro tiv kri mi na la i ko rup ci je – is ta kao je Mi li }e vi}.

SVM: Vi{e razumevawa za Vojvodinu

URS: Bi}e posla Mi ni star ka re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu da }e re sor no mi ni star stvo u 2013. iz dvo ji ti oko 6,5 mi li jar di di na ra za ne raz vi je na pod ru~ ja, iz ra `a va ju }i na du da }e to bi ti go di na u ko joj }e dr `a va za u sta vi ti po ve }a we ne za po sle no sti.

Ako se uzme u ob zir da sva ki dan ima no vih za po {qa va wa, ali i no vih ot pu {ta wa, efek ti }e bi ti vi dqi vi ka da ima mo mno go ve }i broj onih ko ji do bi ja ju po sao, ne go onih ko ji op sta ju bez po sla. – Du bo ko sam uve re na u to da }e 2013. bi ti go di na u ko joj }e mo za u sta vi ti po ve }a we ne za po sle no sti – po ru ~i la je Ve ri ca Ka la no vi}.

[ef po sla ni~ ke gru pe Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra u Skup {ti ni Sr bi je Ba lint Pa stor ka è da ta stran ka u 2013. o~e ku je po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu Sr bi je u EU, vi {e raz u me va wa za re {a va we pro ble ma u Voj vo di ni i na da se da ne }e bi ti van red nih iz bo ra, iako, ka ko na po mi we, mno gi pri ~a ju o to me. – Kqu~ no je pi ta we da li }e u 2013. bi ti iz bo ra jer to mno gi o~e ku ju i pri ~a ju o wi ma. Ako }e ih bi ti, on da }e i na red na go di na bi ti ta kva da se ni {ta sem iz bo ra ne }e de {a va ti. Ja se ipak na dam ne kom kon ti nu i te tu, bez ob zi ra na to {to smo opo zi ci ja – re kao je Pa stor Ta nju gu. On se ta ko |e na da da }e u 2013. go di ni po ~e ti pre go vo ri o ~lan stvu Sr bi je u EU, i is ti ~e da }e kqu~ no pi ta we, kao {to je bio slu ~aj i sa svim pret hod nim go di na ma, bi ti Ko so vo i Me to hi ja. – Do bro je {to na pr vi po gled ima vi {e re al no sti u pla no vi ma ka da je u pi ta wu Ko so vo – ka è on. Su mi ra ju }i 2012. go di nu, on na vo di da su je si gur no obe le ì li iz bo ri, a da je za SVM bit no to {to po sle go to vo 20 go di na ima sa mo stal nu po sla ni~ ku gru pu u Skup {ti ni Sr bi je. – Dru gu po lo vi nu 2012. go di ne obe le ì la je bor ba pro tiv ko rup ci je – do dao je Pa stor.

DS: U~ini}emo sve da vidimo le|a ovoj vlasti [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke u Skup {tii Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} o~e ku je da nam i 2013. bu de iz bor na go di na jer, ka ko ka `e, iz ne ve re na o~e ki va wa gra |a na i do sa da {wi ko ra ci ak tu el ne vla sti do vo qan su raz log za van red ne iz bo re. – Mi }e mo u~i ni ti sve i do pri ne }e mo ko li ko je to mo gu }e da {to pre vi di mo le |a ovoj vla sti. Mi im u 2013. go di ni pred vi |a mo van red ne iz bo re za -

to {to }e to, ~i ni mi se, bi ti ne ka kon se kven ca do sa da {wih ko ra ka ak tu el ne vla sti i iz ne ve re nih o~e ki va wa gra |a na – re kao je Ste fa no vi} Ta nju gu. DS, ka ko je do dao, u 2013. go di nu ula zi sa zeb wom i o~e ku je da qi pad stan dar da gra |a na jer }e, ka ko ka `e, u na red nih {est me se ci mo }i da ku pe pet pu ta ma we stva ri u pro dav ni ca ma. – Ova vla da se za naj kra }i mo gu }i pe riod du plo vi {e za du `i la

ne go pret hod na, do ne ti su ve o ma lo {i za ko ni s mno go ru pa, po seb no iz do me na kri vi~ no prav nog za ko no dav stva, jer se sa da i naj o pa sni ji kri mi na la ci pu {ta ju na slo bo du pre vre me na. Pri pre ma se i uki da we kon ver zi je ze mqi {ta, ~i me se pe to ri ci naj ve }ih taj ku na omo gu }a va da bud za {to do |u do grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta – na veo je Ste fa no vi}. Iz ugla de mo kra ta, ka ko ka `e, 2012. }e mo pam ti ti po do -

bi ja wu sta tu sa kan di da ta, na stav k u re f or m i, uspe { nom spro vo |e we bor be pro tiv kri mi na la, na ~e mu je, pod se }a, pret hod na vla da mno go ura di la. – DS }e pret hod nu go di nu pam ti ti i po to me {to je iz gu bio iz bo re, i pred sed ni~ ke i par la men tar ne, ali i po to me {to no va Vla da ni je ura di la ni {ta da sre di sta we u dr `a vi – na veo je Ste fa no vi}.

petak4.januar2013.

Sa{a Mirkovi} Mrkowi}ev pomo}nik Vla da Sr bi je po sta vi la je estrad nog me na xe ra iz Bo ra Sa {u Mir ko vi }a za po mo} ni ka mi ni stra sa o bra }a ja Mi lu ti na Mr ko wi }a. Re {e we o po sta vqe wu Mir ko vi }a za po mo} ni ka mi ni stra u Sek to ru za pu te ve i bez bed nost sa o bra }a ja Vla da je do ne la na sed ni ci 29. de cem bra, ob ja vqe no je na saj tu Vla de Sr bi je. Mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki} je ju ~e re kao da sva ki mi ni star bi ra svo je sa rad ni ke. Din ki} je, ipak, do dao da Mir ko vi }a ni ka da ne

bi an ga ò vao kao svog sa rad ni ka. Sa {a Mir ko vi} je bio me na xer Ma ri je [e ri fo vi} u vre me ka da je pe smom „Mo li tva” po be di la na „Pe smi Evro vi zi je„ 2007. go di ne. Po sled wih go di na u ì ì je jav no sti iz bog po li ti~ kih de {a va wa u Bo ru i Za je ~a ru, su ko ba s o{tin skim funk ci o ne ri ma oko kon tro le lo kal nih TV-sta ni ca. Mir ko vi} je funk ci o ner SNS-a i na iz bo ri ma 6. ma ja je sni mio ne pra vil no sti u ra du Op {tin ske iz bor ne ko mi si je u Za je ~a ru.

REKLI SU Jovanovi}: Tadi} je èleo vlast s Vu~i}em – Ta di} je ras pi sao van red ne pred sed ni~ ke iz bo re jer je è leo ko a li ci ju sa Srp skom na pred nom stran kom ko ju bi vo dio Vu ~i}, a ne Ni ko li} jer je gu bit nik na pred sed ni~ kim iz bo ri ma... Taj plan je pro pao i on da je Ni ko li} dao Da ~i }u ono {to je Ta di} bio spre man da da Vu ~i }u – me sto pred sed ni ka Vla de – re kao je li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} za Be tu, a pre no si RTS. Jo va no vi} je do dao da je Sr bi ja neo r ga ni zo va na za jed ni ca, a eko nom ska kri za ko ja po tre sa ze mqu na sta la je zbog du bo ke kri ze upra vqa wa dru {tvom i ne do stat ka ja sne po li ti~ ke vi zi je o to me {ta Sr bi ja è li. – Mi ni smo or ga ni zo va na za jed ni ca. Ne zna mo gde su nam gra ni ce, ne zna mo {ta ho }e mo, ni smo us po sta vi li od no se iz me |u uzro ka i po sle di ce u sva ko dnev nom ì vo tu – re kao je Jo va no vi}.

Mi{~evi}: Mawkavost u primeni zakona Sa vet ni ca mi ni stra za spoq nu i unu tra {wu tr go vi nu Ta wa Mi {~e vi} oce ni la je da }e maw ka vost u pri me ni za ko na mno go uti ca ti na evrop skom pu tu Sr bi je „jer no vi mo del pre go va ra wa u EU pod ra zu me va me ri la za otva ra we i za tva ra we po gla vqa u pre go vo ri ma”. Sa vet ni ca mi ni stra oce ni la je za por tal „Euro ak tiv„ da pre go vo ri, po {to bu de odo bre no wi ho vo otva ra we, mo gu teh ni~ ki po ~e ti vr lo br zo jer po ~i wu ana li ti~ kim pre gle dom sta wa, a ne „se da wem za pre go va ra~ ki sto”. – Ja pret po sta vqam da }e bi ti po treb no i Ko mi si ji i ad mi ni stra ci ji u Sr bi ji ne ko vre me iza te od lu ke, ali ne pri ~am o me se ci ma, pri ~am o da ni ma, mo `da ne de qa ma od tre nut ka od lu ke o otva ra wu pre go vo ra do sa mog otva ra wa – re kla je Ta wa Mi {~e vi}.

Trajkovi}: Nikoli} ponudio gorwu granicu Po sla ni ca Je din stve ne srp ske li ste u Skup {ti ni Ko so va Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je da je va `no {to je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} svo jom plat for mom po kre nuo pi ta we funk ci o nal nog op stan ka Sr ba i da je po nu dio gor wu gra ni cu, a ne do wu ko ju pla ni ra da pri me ni jer }e mo ra ti da pra vi do go vo re s me |u na rod nom za jed ni com i Al ban ci ma. – Plat for ma ima dva de la i za se ver Ko so va i Me to hi je pod ra zu me va te ri to ri jal nu auto no mi ju ili te ri to ri jal no re {a va we pro ble ma, a is pod Ibra Sr bi ma nu di et ni~ ki prin cip – re kla je Ra da Traj ko vi} za „Da nas„. Iako po sto ji po dvo je nost, do da la je ona, ne mi sli da i Ni ko li }ev plan, ka da se raz ra di, ne }e ima ti ele men te Ah ti sa ri je vog. Do da la je da bi za wu bio iza zov da u|e u do mi nant no al ban sku vla du i ono li ko srp sku „ko li ko nam me sta po za ko nu pri pa da”, uz do go vo re da se pri me ni ono na {ta se Pri {ti na oba ve za la.

ekonomija

petak4.januar2013.

MI NI STAR QA JI] NA JA VIO PO SKU PQE WE

dnevnik

GO DI NA IPAK PO ^I WE PO SKU PQE WI MA

Struj ni udar po ye pu do 12 po sto

Odo {e nagore ce ne {am po na, ko zme ti ke, ja ja...

Pot p red s ed n ik Vla d e i mi n i s tar spoq n e i unu t ra {we tr g o v i n e i te l e k o m u n i ka c i j a Ra s im Qa j i} iz j a v io je ju ~ e da se o~e k u j e da po v e }a w e ce n e stru j e iz n o s i iz me | u 10 i 12 po s to. Qa j i} je po t vr d io da to po v e } a w e ra ~ u n a i kal k u l i {e ~i w e n i c om da }e 400.000 naj u g ro ` e n i j ih po r o d i c a stru j u pla } a t i po ni ` oj ce ni. On je re k ao da to po v e } a we ne } e bi t i ono l i k o ko l i -

Go di na je ipak po ~e la po sku pqe wi ma. Ma da se ve} da ni ma go vo ri o ni `im ce na ma pre hram be nih pro iz vo da i ku} nih po trep {ti na, re ci mo ~o ko la da, te ste ni na, ke ~a pa, al ko hol nih pi }a, {am po na, sa pu na..., shod no tr go vin skom spo ra zu mu ko ji smo pot pi sa li s Evro pom u rad wa ma je du ga ~i ja sli ka. Po na ja va ma iz tr go vi na, vi {e ce ne ima }e upra vo ko zme ti ka, slat ki {i, su pe iz ke si ca, al ko hol na pi }a, pre ra |e vi ne od vo }a. Od ne de qe }e na sna zi bi ti vi {i ce nov ni ci, a na ja vqe no po ve }a we ce na bi }e od 0,6 do 47 po sto. Uvo zni ci ob ja {wa va ju da je „kri vac” na bav na ce na i ce na re pro ma te ri ja la, dok do ma }i pro iz vo |a ~i ku ka ju zbog sku pe si ro vi ne i sko ka dru gih in pu ta.

Elem, ka ko smo ~u li od na {ih naj ve }ih tr go va ca, u ja nu a ru }e se no ve ce ne is pi si va ti naj vi {e na ko zme ti ci. Ta ko }e, re ci mo, pro gram ko zme ti ke i he mi je „fel ~e azu ro” po sku pe ti se dam po sto, opre ma za be be i pe le ne za od ra sle (De čo) – od 0,6 do 47 po sto. Pro gram „pan ten” u pro se ku po sku pqu je pet po sto, dok Pan te ne con di ti o ner 20% ,Gil let te u pro se ku po sku pqu je {est po sto. Vi {e ce ne ima }e i zim ni ca, od no sno pek mez i xem „fu dlend”, i to se dam po sto, a ko rek ci ja }e bi ti i kod pro gra ma „Ne stle„. Po sku pe }e, na i me, deo asor ti ma na „Ne squ ik„, „Ne sca fe„ – od tri do 20 po sto. Osim to ga, usko ro bi, su de }i po na ja va ma s far mi, mo gla po sku pe ti i ja ja. Uz gred re ci mo da su u Hr vat skoj ovih da na ja ja po sku pe la

i 50 po sto zbog po sku pqe wa si ro vi ne, {to je, opet, po sle di ca su {e. Ko li ko }e ja ja kod nas po le te ti jo{ se ne zna, ali pro iz vo |a ~i ka `u da je do po sku pqe wa ve} tre ba lo do }i jer je ova kvo sta we neo dr `i vo. Sma tra ju da bi po sku pqe we tre ba lo da iz no si 20-30 po -

sto, a s dru ge stra ne, pod se }a ju na to da je ku ku ruz u to ku pro {le go di ne sko ~io oko 50 pro ce na ta, dok je so ji na sa~ ma sku pqa vi {e od 70 po sto u od no su na kraj 2011. go di ne. – îm se stek nu uslo vi, ja ja bi tre ba lo da po sku pe. Sa da se pro iz vo de sku pqe ne go {to se pro da ju. Ve le pro daj na ce na za tr gov ce je is pod de vet di na ra, ali dok do |e do rad we, ona na ra ste po ne ko li ko osno va – ka è za na{ list di rek tor Za jed ni ce ì vi na ra Ra de [ko ri}. On uka zu je na to da je si tu a ci ja ista i s pi le }im me som, ~i ja pro daj na ce na ne pra ti tro {ko ve pro iz vod we. U po sled we vre me ki lo gram pi le }eg me sa je u ne kim pro dav ni ca ma ko {tao sve ga 199 di na ra, a to je ~ak 50 od sto is pod pro iz vo |a~ ke ce ne, na gla {a va [ko ri}. S. G.

PO TRO [A ^I OGOR ^E NI ZBOG PO SKU PQE WA GA SA DE SET PO STO OD 1. FE BRU A RA

Sku po }a pro te ru je gas iz do ma }in sta va ko je bi l o pla n i r a n o, pod s e tiv { i na to da je po s lo v od stvo EPS, tra ` i l o po v e } a we ce n e od 25 po s to. Qa j i} je is t a k ao da se, zbog ~i w e n i c e da go t o v o mi l ion qu d i `i v i is p od li n i j e si r o m a { tva, ni j e mo g lo do z vo l i t i ve } e po v e } a w e ce n e, a da se, s dru ge stra n e, ne sme ugro z i t i ni po s lo v a w e EPS-a, ni t i do zvo l i t i da EPS i „Sr b i j a gas” ban k ro t i r a j u. On je re k ao da mno g i ko r i ste sva k o po v e } a w e PDV-a ili po r e z a da po d ig n u ce n e i da }e to za ne k e i ovo g a pu t a ve r o v at n o to bi t i oprav d a we, dok za dru g e ne } e jer ce na stru j e ili ga s a ne m a to l i ko u~e { }a u fi n al n om pro iz v o d u ka k o bi to mno g i ve ro v at n o mo g li pred s ta v i t i. Na pi t a w e o uki d a w u ured be o vi s i n i mar ` e za osnov ne `i v ot n e na m ir n i c e on je re k ao da je po p u l i z am osnov na bo l est ovog dru { tva, da ce n e re g u l i { e tr ` i { te, a da se ra d i za { ti t e po t ro { a ~ a mo r a stvo r i t i kon k u r en c i j a. Qa j i} je na j a v io da }e iz me n e Za k o n a o tr g o v i n i ovog me s e c a bi t i u Skup { ti n i jer se na sva k i na ~ in mo r a pri vu } i ka p i t al.

Iako je bi lo na ja vqe no da }e, od lu kom JP „Sr bi ja gas”, od 1. ja nu a ra ove go di ne kub ni me tar pri rod nog ga sa bi ti sku pqi de set po sto, to se ne }e de si ti jer je ne po sred no pred od la zak pro {le go di ne ta ko od lu ~i la Vla da Sr bi je. I to je vest ko ja je si gur no ob ra do va la po tro {a ~e ga sa, ali ne i ono {to sle di – od lu ka o po sku pqe wu od de set po sto je od lo è na me sec da na i va ì }e od 1. fe bru a ra, a in du strij ski po tro {a ~i ku bik }e pla }a ti sku pqe od 15. ja nu a ra. Da kle, po sku pqe we sti è, ali uz po {to va we za kon ske oba ve ze da se po tro {a ~i o pro me ni ce ne oba ve ste 15 da na pre pri me ne. I ta ko }e jo{ ovaj me sec po tro {a ~i ku bik pla }a ti po sta roj ce ni, a bro ja we sku pqeg kub nog me tra po ~e }e na red nog me se ca. To zna ~i da }e pro se ~an ra ~un za me se~ nu po tro {wu od 300 ku bi ka s oko 12.000 di na ra „oti }i” i do 15.000. Po re ~i ma pred sed ni ka Udru è we za za {ti tu pra va po tro {a ~a „Pro spe ri tet” Ra do mi ra ]i ri lo vi }a, po sku pqe we ga sa ni je ni ka kvo iz ne na |e we jer se ve} du go na ja vqu je, a ni je iz ne na |e we ni re ak ci ja Vla de Sr bi je i Mi ni star stva ener ge ti ke. – Na {e udru è we se obra }a lo Vla di Sr bi je i re sor nom mi ni star stvu, uka zu ju }i na to da je JP „Sr bi ja gas” sa mo i ni ci ja tiv no uki nu lo od lo è no pla }a we ra ~u na za gas, ko ji su i sa da vi so ki, ali ni ka kav od go vor ni smo do bi li – ka è ]i ri -

Afe re uz dr ma le fi nan sij sko tr ì {te Srp sko tr ì {te ka pi ta la za be le ì lo je naj skrom ni ju go di nu u po sled woj de ka di, a iz gle di za bu du} nost ni su bi li ble |i jo{ od de ve de se tih go di na pro {log ve ka, oce wu je ana li ti ~ar „Sin te za in vest gru pe„ Ne nad Gu ja ni ~i}.Ak tu el na glo bal na kri za, ko ja se, ka ko na vo di autor, u do ma }em ne tr ì {nom am bi jen tu za pa ti la u naj go rem mu tant-ob li ku, i u pro te kloj go di ni je spu ta va la ve }u in ve sti ci o nu ak tiv nost, pre sve ga stra nih port feq nih ula ga ~a. Ras plam sa va we kor po ra tiv ne afe re oko Agro ban ke i gu ra we vla sni~ kih i ak ci o nar skih pra va u to tal ni za pe }ak, raz bi li su i po sled we za blu de o sta wu ak ci o nar stva u Sr bi ji. Efek ti tog kor po ra tiv nog skan da la mo men tal no su zbri sa li vla sni~ ke ude le u Agro ban ci, ali su po sle di ce bi le da le ko {i re i po gub ni je, na vo di se u ko men ta ru.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

110,1025

112,3495

114,9335

109,7655

Australija

dolar

87,8431

89,6358

91,6974

87,5742

Kanada

dolar

84,9426

86,6761

88,6697

84,6825

Danska

kruna

14,7553

15,0564

15,4027

14,7101

Norve{ka

kruna

15,0413

15,3483

15,7013

14,9953

[vedska

kruna

12,8696

13,1322

13,4342

12,8302

[vajcarska

franak

91,0465

92,9046

95,0414

90,7678

V. Britanija

funta

135,9290

138,7031

141,8933

135,5129

SAD

dolar

83,7791

85,4889

87,4551

83,5227

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 1. 2013. godine

Naj ma we ku bi ka mo `e se ku pi ti u Sr bi ji Ra do mir ]i ri lo vi} is ti ~e da na osno vu is tra `i va wa, ko je je spro ve de no za 23 ze mqe u Evro pi, po tro {a ~i ga sa u Sr bi ji me se~ no mo gu ku pi ti sve ga 590 kub nih me ta ra ga sa i na po sled wem su me stu te le stvi ce. Na i me, ku pov na mo} gra |a na me re na u kub nim me tri ma ga sa, na osno vu ce ne ga sa po ku bi ku, pro se~ ne ne to za ra de u evri ma me se~ no, sto pe ne za po sle no sti i za ra de uma we ne za vi si nu te sto pe, u dru gim ze mqa ma da le ko je vi {a – u Hr vat skoj iz no si 1.916 ku bi ka, Slo ve ni ji 1.734, Ru mu ni ji 1.223, Ma |ar skoj 1.007, Fran cu skoj 3.701, a u Ne ma~ koj ~ak 4.307 ku bi ka. lo vi}. – O~i to da je da je JP „Sr bi ja gas„ ja ~i i od Vla de i re sor nog mi ni star stva, {to je po tvr |e no i

ovom od lu kom o po sku pqe wu. Ogor ~e ni smo na Vla du, Mi ni star stvo i JP „Sr bi ja gas„ i sma tra mo da ta

kom pa ni ja ne tre ba uop {te da po sto ji kad ve} po sto ji „Ju go ros”, ko ji je po sred nik, kao i da se, uz li be ra li za ci ju tr ì {ta, obez be di ku po vi na ga sa po eko nom skoj ce ni, ali da sa mi po tro {a ~i iza be ru od ko ga }e ku po va ti. On is ti ~e da je od lu ka da gas po sku pi od 1. fe bru a ra sa mo od la ga we ago ni je te da se vi {e od 30 od sto po tro {a ~a „ski nu lo” s mre è. Uz to, uka zu je ]i ri lo vi}, po ve }a we ce ne ga sa pro iz vod je lo {e ener get ske po li ti ke u Sr bi ji, a da nak pla }a ju po tro {a ~i. – Ve li ko je pi ta we za {to se u Sr bi ji gra di „Ju `ni tok„ ka da }e gas bi ti ne do stu pan za ve li ki broj po tro {a ~a. Ume sto da se utvr de svi tro {ko vi ko ji utu ~u na ce nu ga sa na do ma }em tr ì {tu, ni {ta se ni je pro me ni lo. Iz ve sno je da }e po tro {a ~i ne ka ko pre gu ra ti ovu grej nu se zo nu i do po ~et ka na red ne pla }a ti ra ~u ne, da }e se du go vi svi ma u lan cu uvo za i is po ru ke ga sa po ve }a va ti, da }e se po no vo odo bra va ti kre di ti, od no sno pa re tro {i ti ne do ma }in ski, ume sto da se usme re ka ko ri {}e wu al ter na tiv nih iz vo ra ene re gi je. Vi {a ce na ga sa ni je po treb na zbog si tu a ci je na tr ì {tu ve} je re~ o bez vla {}u i ako se i da qe bu de ra di lo ta ko, nad le `ni tre ba da ra ~u na ju na opa da we bro ja po tro {a ~a ga sa, ali i da }e mno go {u ma bi ti po se ~e no. D. Mla |e no vi}

PRI VRE DA BR @E DO PA RA

Vra }awe PDV-a za 30 da na Mi ni star stvo pri vre de skra ti }e rok za po vra }aj po re za na do da tu vred nost za pre te `ne iz vo zni ke s 15 da na na de set, a za osta le kom pa ni je s 45 na 30. Mi ni star Mla |an Din ki} je re kao da }e Vla da Sr bi je pred lo `i ti iz me nu ured be ta ko da ka te go ri ja pre te `nog iz vo zni ka bu de pred u ze }e ko je iz vo zi 50 od sto pro iz vod we, a ne 75 od sto kao do sa da.

– U na red nom pe ri o du bi }e pred lo è na i mo gu} nost da dr à va s 25 od sto bu de osni va~ ma lih i sred wih pred u ze }a, ko ja bi po sle od re |e nog pe ri o da mo gla ot ku pi ti to u~e {}e, kao {to to ra di Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj – re kao je Din ki}, ko ji se u zemunsku fabriku „Stan teknoloxis„ dovezao „fijatom 500L” proizvedenim u Kragujevcu. On je objasnio da mnoga mala i sredwa preduze}a ne mogu da uzmaju kredite jer ne mogu da garantuju hipotekom pa bi tu dràva mogla obezbediti 25 odsto kapitala. Dinki} je najavio i modernizaciju preduze}a u restrukturirawu, kao {to su IMT i IMR, i dodao da }e sutra obi}i „Prvu petoletku„ u Trsteniku, gde }e predstaviti plan modernizacije te kompanije.

ZA LA GAWE MI NI STRA BA ^E VI]A DA NA DOK NA DA ZA VA \E WE NAF TE I GA SA OSTA NE PO STA ROM

Sku pqa rud na ren ta kva ri od no se s Ru si jom Mi ni star ru dar stva Sr bi je Mi lan Ba ~e vi} iz ja vio je da se za la è za to da i po no vom za ko nu o ge o lo {kim is tra ì va wi ma i ru dar stvu rud na ren ta za naf tu i gas osta ne tri od sto jer bi even tu al no po ve }a we mo glo ima ti po sle di ce na tu ma ~e we spo ra zu ma o is po ru ci ga sa iz Ru ske Fe de ra ci je. – Ni sam za me wa we rud ne ren te za eks plo a ta ci ju naf te i ga sa jer bi smo ti me po re me ti li do bre i kva li tet ne od no se s Ru skom Fe de ra ci jom – re kao je Ba ~e vi}. Ka ko je ka zao, po ve }a wem rud ne ren te „zna ~aj no bi se po gor {a li uslo vi po slo va wa, od no sno eks plo a ta ci je” za ru sku dr àv nu kom pa ni ju „Ga sprom weft„, ko ja je ve }in ski vla snik Naft ne in du stri je Sr bi je i pre ma me |u dr àv nom spo ra zu mu tre nut no je po vla {}e na zbog in ve sti ci ja u mo der ni za ci ju NIS-a. – Rud na ren ta za naf tu i gas u Sr bi ji je naj ni à u Evro pi, pret po sta vqam i u sve tu, ali ona ni je ta kva zbog va è }eg za -

ko na, gde je wen iz nos za pra vo pet pro ce na ta, ve} zbog du go ro~ nog spo ra zu ma Sr bi je i Ru ske Fe de ra ci je o is po ru ci ga sa ko ji je na sna zi – ka zao je on, i

{a la uslo ve po slo va wa kom pa ni je, od no sno dr `a ve s ko jom je pot pi san ugo vor, bi la put u iz me nu, s ne iz ve snim is ho dom tog ugo vo ra”.

do dao da }e ko na~ nu od lu ku o iz no su te rud ne ren te do ne ti Vla da Sr bi je. Mi ni star je is ta kao da bi „po ~la nu 13 spo ra zu ma Sr bi je i Ru ske Fe de ra ci je sva ka pro me na rud ne ren te ko ja bi po gor -

Ba ~e vi} je na gla sio i da je sve stan po de qe nog mi {qe wa stru~ ne jav no sti u Sr bi ji po pi ta wu po ve }a wa rud ne ren te za naf tu i gas, na vo de }i da i sam pri pa da onoj gru pi ko ja mi sli da je ta na kna da ni ska, za to

{to u sve tu iz no si od 15 do 25 po sto, ali isto vre me no sma tra i da „dr `a va Sr bi ja mo ra da po {tu je me |u na rod ne ugo vo re, oba ve ze i be ne fi te iz po me nu tog ugo vo ra”. – Zbog to ga mi slim da je naj go ri mo gu }i tre nu tak sa da ras ki da ti ta kav spo ra zum i me wa ti rud nu ren tu za to {to se ne ko me ne svi |a – re kao je on. Ba ~e vi} je pod se tio i na to da je „Ga sprom weft„, osim {to je naj ve }i eks plo a ta tor do ma }e naf te i ga sa, i naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji, ~i je je ula ga we u 2012. bi lo ve }e od mi li jar du do la ra, dok se za 2013. i 2014. pla ni ra ula ga we ve }e od 1,5 mi li jar de do la ra. – Mi ta kve in ve sti to re do sa da ni smo ima li i za {to bi smo ih sa da zbog ne ~e ga {to je raz li ka od tri do pet od sto, pre ko rud ne ren te do vo di li u po zi ci ju da u na {oj ze mqi po slu ju u uslo vi ma lo {i jim od onih ko ji su ve} do go vo re ni i pri hva }e ni – re kao je on, i do dao da „Ga sprom weft„ go di {we pu ni do ma }i bu xet s 12 do 13 pro ce na ta.

dnevnik

petak4.januar2013.

dru[tvo

petak4.januar2013.

^E KA SE UGO VOR IZ ME \U RF ZO I PRI VAT NIH APO TE KA

Le ko vi na re cept jo{ sa mo u dr `av nim apotekama Upr kos na ja va da }e od No ve go di ne lek na re cept, od no sno na te ret Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we gra |a ni mo }i da po dig nu i u pri vat nim apo te ka ma od to ga, za sa da, ne ma ni {ta jer ni su pot pi snai ugo vo ri iz me |u pri vat ni ka i RF ZO. Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we je ste pri pre mio na crt ugo vo ra sa pri vat nim apo te ka ma, ali je on upu }en Mi ni star stvu zdra vqa ko je tre ba da da sa gla snost na Pra vil nik o kri te ri ju mi ma za ugo va ra we sa da va o ci ma zdrav stve nih uslu ga. Tek ka da Mi ni star stvo zdra vqa, ob ja vio je RF ZO na svom saj tu, da sa gla snost na na crt,

ovaj na ~in stva ra mo gu} nost iz jed na ~a va wa pri vat nih s dr àv nim apo te ka ma ali su uz dr à ni u po gle du ro ka pla }a wa od stra ne RF ZO. U za ko nu je ste od re |en rok pla }a wa od 150 da na u ko jem se dr à va oba ve za la da }e pla }a ti pri vat nim apo te ka ma iz da te le ko ve na re cept, a na isti na ~in su se ve le dro ge ri je oba ve za le da }e ~e ka ti pri vat ne apo te ke da pla te pre u ze te le ko ve. Ono {to i jed ne i dru ge bri ne je ste da dr à va mo è pre ko ra ~i ti pred vi |e ni rok {to bi pri vat ne apo te ke do ve lo do za tva ra wa. Pred sed nik gru pa ci je apo te ka pri Pri vred noj ko mo ri Sr -

dnevnik

FA KUL TE TI I SPI SAK RI ZI^ NIH TA ^A KA ZA KO RUP CI JU

Plan in te gri te ta do kraja marta Fa kul te ti u Sr bi ji do kra ja mar ta, kroz ta ko zva ne pla no ve in te gri te ta, tre ba da de fi ni {u ri zi~ ne ta~ ke za ko rup ci ju i dru ga ne e ti~ na po stu pa wa u svo jim usta no va ma i da pred lo è me re za wi ho vo ukla wa we. Ova in ter na me ra fa kul te ta tre ba da pre po zna „po ro zne” ta~ ke za ko rup ci ju, iz ja vi la je ~la ni ca Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je prof. dr Rad mi la Va si} i na ve la da je fa kul tet du àn da se sta ra da to {to je pred lo ìo i ostva ri u pe ri o du od tri go di ne. Ti me bi, ka ko ka è, ste pen od go vor no sti fa kul te ta tre ba lo da bu de ve }i, ma kar po to me {to }e po sred stvom Agen ci je jav nost bi ti upo zna ta i sa pro ble mi ma i sa re {e wi ma i na taj na ~in „do de qi va ti” ugled usta no va ma i in sti tu ci ja ma, ume sto da se on pret po sta vqa. Pla no vi se do 31. mar ta do sta vqa ju Agen ci ji, a Va si}, pro fe sor ka na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du, pod se }a da u skri ve ne ko rup tiv ne rad we na fa kul te ti ma uglav nom spa da ju one

ko je su ve za ne za pro ces is pi ta. Oba ve za jav no sti is pi ta, ob ja vqi va we li ste pi ta wa na in ter ne tu,

una pred pri pre mqe ne is pit ne ce du qe, {i fro va ni pi sme ni is pi ti za obla sti u ko ji ma je to mo gu }e,

Is pit se ku pu je za tri sta evra? Za tri go di ne, Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne to je 19 pred stav ki ve za nih za ko rup ci ju na fa kul te ti ma, tri u 2010. tri u 2011. i 13 to kom pro {le go di ne. Pre ma is tra ì va wu Be o grad ske otvo re ne {ko le, is pit se u Sr bi ji u pro se ku ku pu je za 300 evra, ali se mi to za pre la znu oce nu uglav nom ne nu di di rekt no pro fe so ru ne go po sred ni ku. U is tra ì va wu spro ve de nom na fa kul te ti ma ~e ti ri dr àv na uni ver zi te ta u Sr bi ji, 16 od sto od oko 1.800 is pi ta nih stu de na ta na ve lo je da se mi to nu di naj vi {e pro fe so ru, 25 od sto po sred ni ku, dok je 20 od sto wih na ve lo da se mi to nu di ne kom iz ad mi ni stra ci je fa kul te ta.

ne mo gu} nost pro me ne is pi ti va ~a, ne ke su od me ra ko je mo gu one mo gu }i ti ili bar sma wi ti, ko rup ci ju na uni ver zi te tu. Ona uka zu je da je na ve }i ni na {ih fa kul te ta re gu lar nost upi sa na fa kul te te uglav nom kon tro li sa na, osim dis kre ci o ne mo gu} no sti upra va fa kul te ta, od no sno de ka na, kao even tu al ne mo gu} no sti da upi {u i one ko ji ne is pu wa va ju pro pi sa ne uslo ve i na {li su se „is pod cr te”, od no sno iza re gu lar no ran gi ra nih kan di da ta. Va si} sma tra da pro fe so ri i wi hov li~ ni ugled mo ra ju da bu du „pr va ili po sled wa od bra na” ugle da fa kul te ta i sop stve ne pro fe si je, na ro ~i to u vi so ko o bra zo va nim usta no va ma. Go vo re }i o ulo zi stu de na ta u sma we wu ko rup ci je, Va si} je na ve la da se ne qu ti na wih, jer je ka ko ka `e, wi ho vo je da u si ste mu na |u pod si stem: - Ve }a je od go vor nost po sred ni ka i pro fe so ra, a stu dent }e uvek da po ku {a da pre pi {e, da se pot po mog ne ro di teq skim pa ra ma.

KON KURS ZA OSNOV NE [KO LE I GIM NA ZI JE

{to zna ~i da on mo è osta ti isti ili iz me wen, bi }e pot pi si va ni ugo vo ri sa pri vat nim apo te ka ma. U RF ZO ob ja {wa va ju da je ono {to se sa da zna da }e pri vat ne apo te ke sa wi ma ugo vo re pot pi si va ti tek po sle ka da Mi ni star stvo zdra vqa ka è svo je mi {qe we, ali da se jo{ uvek ne zna ka da }e to ta~ no bi ti i ko je }e pri vat ne apo te ke i u kom ro ku pot pi sa ti ta kav ugo vor. Ono {to je iz ve sno je ste da }e za pri vat ne apo te ke va ì ti isti kri te ri ju mi kao i za dr àv ne. Pri vat ni apo te ka ri su opre zni u da va wu iz ja va i da tu ma ka da bi mo gli po ~e ti sa iz da va wem le ko va na re cep te jer jo{ uvek ne zna ju ka ko }e iz gle da ti ko na ~an ugo vor sa RF ZO. Oni je su za do voq ni ti me {to se na

bi je Mi o drag Mi la no vi} oce wu je da je ve }i na vla sni ka pri vat nih apo te ka za in te re so va na za ova kav na ~in ra da, ali ni on ne o~e ku je da u po ~et ku svi to pri hva te. Mi o mir Ni ko li}, pred sed nik gru pa ci je ve le dro ge ri je pri Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, pak is ti ~e da }e ve le dro ge ri je po dr `a ti apo te ke oko fi nan si ra wa le ko va ko ji }e se iz da va ti na re cept i do da je da o~e ku je da }e svi po {to va ti do go vo re ne ro ko ve. On is ti ~e da od bu xe ta za le ko ve na re cept, ko ji u ovoj go di ni iz no si 30 mi li jar di di na ra, pri vat ni sek tor bi mo gao iz da ti le ko ve u vred no sti oko {est mi li jar di di na ra, od no sno da }e u~e {}e pri vat nog sek to ra u pr voj go di ni bi ti oko 20 od sto. Q. M.

Po zi vi za van te le snu oplod wu Na kon {to je us peo tek ~e tvr ti ten der za ukqu ~i va we pri vat nih kli ni ka u po stu pak van te le sne oplod we, Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we je, po sle pot pi si va wa ugo vo ra sa gru pom po nu |a ~a, do sta vio no si o cu po sla Spe ci jal noj gi ne ko lo {koj bol ni ci “ Jer me no va” spi sak osi gu ra nih li ca ko ja ~e ka ju da se za po ~e ne pro ces van te le sne oplod we. Na im e, ten der je bio ras pi san za 450 pa ro va, a u ~e tvr tom po ku {a ju ten der ska ko mi si ja je iza bra la da ovaj po stu pak spro vo di kon zor ci jum od osam pri vat nih kli ni ka, u okvi ru ko jeg je i pri vat na kli ni ka “ Pe ri na tal” iz No vog Sa da. Mno gi mla di pa ro vi ve} me se ci ma ~e ka ju na van te le snu oplod wu a deo wih je imao za ka zan ter min za ok to bar pro {le go di ne. Svi ma wi ma pro du `en je uput upra vo zbog to ga

{to u pret hod na tri ten de ra ni je iza bra na ni jed na pri vat na kli ni ka ko joj bi RF ZO po ve rio van te le snu oplod wu. Sa da je RF ZO Spe ci jal noj gi ne ko lo {koj bol ni ci “Jer me no va”, ko ju je kon zor ci jum od osam pri vat nih kli ni ka iza brao za pred stav ni ka, do sta vio spi sko ve mla dih bra~ nih pa ro va ko ji ~e ka ju na van te le snu oplod wu u ne koj od ovih osam pri vat nih zdrav stve nih usta no va. “ Jer me no va” }e kon tak ti ra ti sva osi gu ra na li ca i tra `i ti od wih da se iz ja sne u ko joj od zdrav stve nih usta no va `e le da im se ura di van te le sna oplod wa. Osi gu ra na li ca }e po po pu wa va wu upit ni ka i za ka zi va wa da tu ma pri je ma od iza bra ne zdrav stve ne usta no ve bi ti po zva na da se od re |e nog da tu ma ja ve na pro ces van te le sne oplod we. Q. M.

U BOL NI CI „SVE TI VRA ^E VI” U NO VOM KNE @EV CU

In spek tor ni je utvr dio ne pra vil no st u ra du

Na kon iz ve {ta ja Na ci o nal nog me ha ni zma za pre ven ci ju tor tu re, ko ji je ob ja vqen jo{ 19. de cem bra pro {le go di ne, na saj tu Za {tit ni ka gra |a na, o pre po ru ka ma ko je su upu }e ne Spe ci jal noj psi hi ja trij skoj bol ni ci “Sve ti vra ~e vi” u No vom Kne èv cu, a ko je je na{ list pre neo bez autor skog do pi si va wa, oba vqen je van red ni zdrav stve ni in spek cij ski nad zor. Pre ma sa op {te wu ko je nam je sti glo iz Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je, zdrav stve na in spek ci ja je oba vi la van red ni in spek cij ski nad zor u Spe ci jal noj bol ni ci “ Sve ti vra ~e vi” u No vom Kne èv cu i zdrav stve ni in spek tor ni je utvr dio ne pra vil no sti i ne do stat ke u vo |e wu me di cin ske do ku men ta ci je i evi den ci je nor ma tiv nih aka ta, kao ni pro pu ste u pru à wu zdra stve ne za {ti te i za {ti te pra va pa ci je na ta. Q. M.

U naj bo qi ma ve `ba o ni ce za stu den te U okvi ru pro jek ta „Op {te obra zo va we i raz voj qud skog ka pi ta la“, ko ji se fi nan si ra iz IPA fon do va, Mi ni star stvo pro sve te ras pi sa lo je kon kurs za iz bor osnov nih {ko la i gim na zi ja ko je }e bi ti ve `ba o ni ce stu den ti ma na stav nih sme ro va op {te o bra zov nih pred me ta. [ko le ko je `e le da po sta nu ve `ba o ni ce tre ba lo bi da se Mi ni star stvu pro sve te pri ja ve do 18. ja nu a ra. Po red una pre |e wa efi ka sno sti obra zov nog si ste ma, kao ge ne ral nog ci qa ovog pro jek ta, stva -

ko je {ko lu ju na stav ni ka dar, ali i me sto za raz me nu do bre na stav ni~ ke prak se na lo kal nom ni vou. Pra vo da u~e stvu ju na kon kur su ima ju sve dr `av ne osnov ne {ko le i gim na zi je, a uz pri ja vu na kon kurs po treb no je do sta vi ti i sa gla snost {kol skog od bo ra, te po dat ke o bro ju ode qe wa, u~e ni ka u wi ma, so ci o e ko nom skom sta tu su u~e ni ka, bro ju onih iz ose tqi vih dru {tve nih gru pa i u~e ni ka s te {ko }a ma u raz vo ju. Pri od lu ~i va wu o {ko la ma ko je }e po sta ti ve `ba o ni ce vred no -

[kole koje budu izabrane na ovom konkursu bi}e opremqene za ve`baonice i posta}e nastavna baza visoko{kolskim ustanovama koje {koluju nastavni kadar ra we {ko la ve `ba o ni ca tre ba lo bi da po mog ne u re for mi osnov nog i op {teg sred weg obra zo va wa, si ste mu obu ke na stav ni ka, una pre |e wu wi ho vog pro fe si o nal nog raz vo ja, raz vo ju na ci o nal nog okvi ra ku ri ku lu ma, ja ~a wu ve za iz me |u is tra `i va wa, po li ti ke i prak se, ka ko bi se {to uspe {ni je pra ti la obra zov na re for ma i una pre |i va le obra zov ne po li ti ke. [ko le ko je bu du iza bra ne na ovom kon kur su bi }e opre mqe ne za ve `ba o ni ce i po sta }e na stav na ba za vi so ko {kol skim usta no va ma

va }e se i po da ci o do sa da {woj sa rad wi s fa kul te ti ma na ko ji ma se {ko lu ju bu du }i na stav ni ci, uda qe nost od tih fa kul te ta. Vred no va }e se i u~e {}e {ko la u me |u na rod nim i raz voj nim obra zov nim pro jek ti ma Mi ni star stva pro sve te, ne vla di nih or ga ni za ci ja i lo kal nih sa mo u pra va u po sled wih pet go di na, kao i stru~ no usa vr {a va we na stav ni ka i di rek to ra {ko la u istom pe ri o du. Pred nost {ko la ma do no si }e i stru~ ni ra do vi na stav ni ka ob ja vqe ni u stru~ nim ~a so pi si ma ili na por -

ta li ma Kre a tiv na {ko la, Di gi tal ni ~as, Otvo re na {ko la, Sa zna li na se mi na ru - pri me ni li u prak si, kao i u~e {}e na stav ni ka u na ci o nal nim ko mi si ja ma i ti mo vi ma za na stav ni plan i pro gram, obra zov ne stan dar de, im ple men ta ci ju in klu ziv nog obra zo va wa. Ko mi si ja za iz bor {ko la-ve `ba o ni ca ce ni }e i na gra de, pri zna wa i ser ti fi ka te ko je je {ko la do sa da do bi la, kao {to su „Do bra {ko la“, „[ko la bez na si qa“, Sve to sav ska na gra da, a pri ja va mo ra sa dr `a ti i mo ti va ci o no pi smo. Pri ja ve za kon kurs za iz bor {ko la ve `ba o ni ca za in te re so va ne {ko le mo gu pre u ze ti sa saj ta Mi ni star stva pro sve te, na u ke i

teh no lo {kog raz vo ja, a kon kur som je pred vi |e no pri ja vqi va we i elek tron ski na adre su qiqana.simovic@mpn.gov.rs ili natalija.krstic@mpn.gov.rs, s naznakom “prijava na konkurs” i po{tom u dva primerka koja je potpisao i overio pe~atom direktor {kole na adresu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja n.r.Qiqani Simovi}, za konkurs, 11.000 Beograd, Nemawina 22-26. Komisija za izbor {kola ve`baonica odluku }e doneti u roku od sedam dana od zatvarawa konkursa i objaviti je na sajtu Ministarstva prosvete. D. D.

VESELA REPRIZA

Ama te ri se is tut we za do ~ek Dvo ji ca sre do ve~ nih mu {ka ra ca za u sta vqa ju svo je qu bim ce-~e tvo ro to~ ka {e pred ben zin skom pum pom. Ho }e da do pu ne re zer vo a re i pre gle da ju gu me, obri {u {o fer {ajb ne, ali i da pro {e ta ju sku pe tre ner ke. Za to par ki ra ju na po bo~ nom pla tou, iza |u iz ko la i iz qu be se. „Sret na ti ova go di na, bra te” „I te bi i tvo joj fa mi li ji.” „Pa ka ko si mi? Eto, ni smo se vi de li od pro {le go di ne.” „Ha, ha, ha. Ba{ ta ko. Gde si bio za do ~ek?” „Nig de. Ku }i. Do ma }in ska at mos fe ra - pra sen ce, sar ma, ko la ~i, piv ce, te le vi zi ja... Ni smo ni do tr ga iza {li, ne vo lim tu gu `vu. Ima ve} de se tak go di na ka ko ja i `e na ide mo sa mo na re pri zu do ~e ka. Ne ka ko je bo qa at mos fe ra, hra na je od li~ na a i mu zi ka. Ama te ri se is tut we za do ~ek a pra va eki pa se sku pqa za re pri zu.” „I gde ste bi li?” „Na pro ve re nom me stu. Lo kal je za oda bra ne go ste, ga zda zna ko mu do la zi pa ne ma za bu {a va wa. Jag we ti na je ta ze is pe ~e na, sa mo kr ti na, ki se la ~or ba ku va na ko li ko tre ba a ne na br za ka, pi vo le de no. I sve ga ima ko li ko te vo qa. A mu zi ka od ra di po sao. Ne ma, kao za do ~ek, da

se zbr qa pe sma, pre ska ~u stro fe, svi ra kol ce po po la sa ta da se go sti umo re i je dva ~e ka ju da po se da ju. Ovaj put je bi lo i spe ci jal no iz ne na |e we - pe va la je ne ka ma la {to je bi la na onom iz bo ru za ta le nat ili pr vi glas, ili ne {to

sli~ no - ne znam gde, to mo ja è na pra ti, i ka è da je de voj ka tre ba la da pro |e da qe ali ko zna za {to ni je.” „Pa, jel ume da pe va?” „Vaq da i ume. [ta ga znam? Naj ma we je pe va la, vi {e se uvi ja la i kre ve qi la u ne koj krat koj ha qi ni ci. Da ti ka èm, zna po sao vrc ka la se, na gi wa la da se vi di du bo ki de kol -

te, na mi gi va la go sti ma... sve ka ko tre ba. Sa mo {to ni je se da la go sti ma u kri la - ali ovo ti je kao po ro di~ no sla vqe pa je ipak bi la fi na... Na kra ju je de li la i auto gra me. Na rav no, za pa re. A go sti na va li li. Ipak je ona bi la na te le vi zi ji. To joj je naj ve }a pre po ru ka. Da le ko ima da do gu ra, ka èm ti. Ni je na iv na.” „[to bi re ko na{ na rod, ’ne moj da si na iv na kao ka fan ska pe vaq ka’. Ako ide{ u taj bi znis on da zna{ {ta te ~e ka. Ni su tu sa mo kon cer ti. Naj ve }e pa re su na spla vo vi ma, svad ba ma i u ino stran stvu. A ga zde de be lo pla }a ju pa i tra è da se po sao od ra di ka ko tra è.” „Ako si na tr ì {tu on da si na pro da ju. Ne ma tu ni ka kve mu dro sti... A je si ti ne gde bio za No vu?” „@e na i ja smo bi li na Zla ti bo ru. Ona na va li la. Ali, da ti pra vo ka èm, pre se la mi vo `wa do ta mo i na zad. Sti gli smo umor ni pa se i ni smo pro ve se li li ka ko va qa.” „Mo `da bi tre bao i ti da ura di{ kao ja. Pa re su iste, ve se qe je pra vo a tre ba ti po la sa ta do ta mo i na zad i - spa va{ u svom kre ve tu.” „Va ì se. û }e mo se. Du ga~ ka je go di na. Sa mo da smo ì vi i zdra vi. Sva ko do bro, bra te.” „I te bi, bra te. Uz dra vqe.„ Ili ja Ba ki}

Izlo`ba sli ka

O{te }e na ku }i ca za do ji qe

Sa mo stal na iz lo `ba sli ka Bla èn ke Kal de si} - Spa so je vi} bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 ~a s o v a u ga l e r i j i Dru { tva kwi èv ni ka Voj vo di ne u Uli ci Bra }e Rib ni kar 5. Autor ka je ~lan Udru è wa li k ov n ih umet n i k a „Li k um”. Sli ke se mo gu vi de ti do 15. ja nu a ra. Z. D.

To kom no vo go di {wih pra zni ka, ne po zna te oso be u pot pu no sti su ski nu li da ske sa dve stra ne ku }i ce za do ji qe u Li man skom par ku. „Grad sko ze le ni lo“ utvr di }e {te tu, a po sle pra zni ka ku }i ca }e bi ti vra }e na u pr vo bit no sta we. Ova ku }i ca za do ji qe je po sta vqe na u park po red de~ jeg igra li {ta pro le tos. Q. Na.

Novosadska petak4.januar2013.

vao u srp sko-tur skom ra tu 1875/76. go di ne. Le ~io je srp ske ra we ni ke u svim po to wim ra to vi ma, i kao hi rurg, ste kao ve li ki me |u na rod ni ugled. Po sle Pr vog svet skog ra ta bio je, sa jo{ dvo ji com ko le ga, osni va~ Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du 1920. go di ne. Umro je 1923. N. C.

hronika

Obu }a i ode }a Pri hva ti li {tu za besku}nike ome te nu u raz vo ju, ta ko da smo se po ve za li i sa qu di ma iz Ge ron to lo {kog cen tra i sa mim tim i sa Pri hva ti li {tem za bes ku} ni ke -ka `e di rek tor ka mar ke tin ga i pro mo ci ja “Ko lor pres gru pe” Iva na Pe tro vi}. - Re ~e no nam je da su ovim qu di ma naj po treb ni je ci pe le i do wi ve{ te smo kon tak ti ra li na {e sa -

Fo to: N. Sto ja no vi}

Kom p a n i j a “Ko l or pres grup” ju ~e je uru ~i la pa ke te sa do wim ve {om i ci pe la ma Pri hva t i l i { tu za bes k u} n i k e u Fu to gu. - @e le li smo da po mog ne mo ovim qu di ma ~i je su nas `i vot ne pri ~e po tre sle. Pre ko de set go di na ja ko le po sa ra |u je mo sa De~ jim se lom i sa Do mom za de cu

NA PROLE]E VELIKA SVIRKA

rad ni ke kom pa ni ju “Obu }a Me tro” i “Le xend vorld vajd” ko ji su obez be di li pre ko 300 pa ri ci pe la i nov ve{ i za mu {kar ce i `e ne. “Obu }a Me tro” }e i to kom go di ne snab de va ti Pri hva ti li {te i po de li ti ukup no oko 1000 pa ri ci pe la. Pred stav ni ci “Ko lor pres grup” po se ti li su Pri hva ti li {te i to kom de cem bra ka da su do i ra li

„Pr qa vo ka za li {te” na Spen su Ve li ki kon cert za gre ba~ ke gru pe “Pr qa vo ka za li {te” bi }e odr `an 16. mar ta idu }e go di ne u ve li koj sa li Spen sa. No vo sa |a ni }e ima ti pri li ku da u`i va ju u ve li kim hi to vi ma, kao {to su „Mi ple {e mo“, „Cr no-bi je li svet“, „Sve je la ko kad si mlad“ , „Ne zo vi ma ma dok to ra“... Usko ro }e mo }i da se ku pe ula zni ce po pro mo tiv nim ce na ma na pro daj nim me sti ma “Gig stik sa” i bla gaj ni Spen sa. A. Va.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

U ku }i Jo va na Su bo ti }a, ce we nog kwi èv ni ka i po li ti ~a ra, i Sav ke, u Evro pi uva è nog bor ca za èn ska pra va, 4. ja nu a ra 1859. go di ne ro dio se Vo ji slav. Osnov nu {ko lu za vr {io je u Za gre bu, gim na zi ju u Srem skim Kar lov ci ma, a me di ci nu stu di rao u Pa ri zu i Be ~u. Pre ki dao je stu di je da bi u~e stvo -

DONACIJA KOMPANIJE „KOLOR PRES GRUP”

pla toi u Voj vo |an skoj, Mi ~u ri no voj i u is toj uli ci iz me |u No vo sad skog saj ma i Ni ko le Te sle. Pre la zak ovih uli ca u be lu zo nu, kao i ko rek ci ja ce na, tre ba da de re gu li {e si stem par ki ra wa u gra du ka ko bi se od re |e na par ki ra li {ta ras te re ti la, a ni òm ce nom tre ba da se mo ti vi {u su gra |a ni da par ki ra ju u uli ca ma {i reg cen tra gra da. Par ki ra li {ta u be loj zo ni bi }e jef ti ni ja i za one ko ji ima ju po tre bu da se na ovim lo ka ci ja ma za dr è du è od tri sa ta, jer }e bi ti mo gu }e i pla }a we dnev ne kar te ko ja }e ko {ta ti 100 di na ra. B. M.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Ugled ni hi rurg i pa tri o ta

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Sat par ki ra wa 30 di na ra Od 1. ja nu a ra „Par king ser vis” je uveo be lu zo nu par ki ra wa. Deo sa da {we pla ve zo ne na la zi se u no voj zo ni, u ko joj se par ki ra we na pla }u je 30 di na ra po sa tu. Pre ma or ga ni za ci ji par ki ra li {ta, gra |a ni ma }e na ras po la ga wu bi ti 1.152 par king me sta u be loj zo ni, 1.090 par kin ga u cr ve noj i 5.902 me sta u pla voj zo ni. U be lu zo nu pre la ze par ki ra li {ta u Uli ci Mi lo {a Ba ji }a, na pla tou kod @e le zni~ ke sta ni ce u Haj duk Veq ko voj uli ci, na pla tou iz me |u sta di o na „Ka ra |or |e” i Spen sa (kod re sto ra na „Og wi {te”), u Rad ni~ koj uli ci (pla to kod bro ja 18 i pla to kod bro ja 32),

V remeploV

VANDALIZAM U LIMANSKOM PARKU

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

hra nu, ode }u i obu }u kao i bo `i} ne jel ke i ukra se. - Si gur no da nam sva ki gest do bre vo qe qu di mno go zna ~i. Pri hva ti li {te ima me sta za 36 bes ku} ni ka, i na `a lost we go vi ka pa ci te ti su po pu we ni - re kao je di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra “No vi Sad” Dra gan Mi lo {e vi}, ko ji se tom pri li kom i za hva lio da ro dav cu na do na ci ja ma. A. Va.

KOMUNALNA POLICIJA POJA^ALA KONTROLU

Ka `we no 28 van pi ja~ nih pro da va ca Ko mu nal na po li ci ja je pro {log me se ca ima la pu ne ru ke po sla ka da je re~ o uli~ nim pro dav ci ma, a do 26. de cem bra na pi sa li su 1.218 pri ja va. Ove go di ne na sta vi li su istim tem pom, pa su i ju ~e pa tro le „qu di u ze le nom”, ka `wa va li i od u zi ma li ro bu uli~ nim pro dav ci ma. - U de cem bru je na pi sa no 28 man dat nih ka zni za pr qa we i za u ze }e jav ne po vr {i ne. U ne ko li ko slu ~a je va od u zi ma li smo i ro bu, jer ima mo za kon sko odo bre we za to - ka è za „Dnev nik” na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Mi ro slav La ke ti}. Sa go vor nik ka è da naj vi {e „qu di u ze le nom” ima kod Fu to {ke, Li man ske i Sa te lit ske pi ja ce, ali i u cen tru gra da gde je i naj pri sut ni ja ne do zvo qe na van pi ja~ na pro da ja. - Sa mo oni ko ji su do bi li re {e we, od no sno odo bre we od Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve, mo gu u cen tru i na dru gim me sti ma da pro da ju i iz la ù svo je pro iz vo de. Ta ko |e, pro -

dav ci mo gu na pi ja ci da pro da ju ro bu, a ne oko we. Za to kre }e mo u po ja ~a nu kon tro lu okol nih uli ca oko Naj lon pi ja ce, po {to

pred vi |e na od go va ra ju }a ovla {}e wa ko mu nal nih po li ca ja ca, od upo zo re wa do pri me ne sred sta va pri nu de. Ta ko |e, istim za -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ima mo pri ja vu da su uli~ ni pro dav ci bu kval no uzur pi ra li sav pro stor oko pi ja ce. Po ja ~a no }e mo kon tro li sa ti i Te me rin sku uli cu - ob ja {wa va La ke ti}. U ovoj slu `bi pod se }a ju da su Za ko nom o ko mu nal noj po li ci ji

ko nom pred vi |e no je da ko mu nal ni po li caj ci mo gu iz ri ca ti man dat ne ka zne, kao i pod no si ti zah te ve za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv pre kr {i la ca od lu ka ko je je do ne la Sku {ti na gra da. Q. Na.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak4.januar2013.

DANAS NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

U GRADU SVE VI[E UNI[TENIH IGRALI[TA

Klu pe i qu qa {ke na uda ru van da la

Ra di o ni ce „Bad we ve ~e” i „^a rob na fru la” Pro gram “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2” na sta vqa se i da nas ra di o ni com “Raz u me mo se”, ko ja }e se od 11 do 13 sa ti odr `a ti u „Tra~ ku”, Je vrej ska 15. Na me we na je de ci uz ra sta od se dam do 10 go di na, ko ja }e sa zna ti u ko je tri ze mqe svi raz u me ju {ta je ko la~, tor ta, pa pu ~e i ma~ ka. U za bav nom de lu igra }e igre, ko je igra ju de ca u te tri ze mqe, a pro }i }e i kroz ne ko li ko gra do va u Sr bi ji, ko ji su po ve za ni Du na vom. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 15, a pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 063/ 85 91 982. U „O-klu bu”, ko ji se na la zi u Uli ci Ig wa ta Pa vla sa 2-4, da nas od 10 do 13 sa ti or ga ni zo va na je ra di o ni ca “Bad we ve ~e”, a na me we na je ma li {a ni ma od ~e ti ri do se dam go di na. De ca }e ima ti pri li ku da ~u ju pri ~u o

Vi tle je mu, slu {a }e bo ì} ne pe sme i pra vi ti bo ì} ne ~e stit ke. U ra di o ni ci mo è u~e stvo va ti 20 ma li {a na ko ji se mo ra ju pri ja vi ti na broj te le fo na 060/ 02 91 924 i 060/ 02 91 926. De~ ji kul tur ni cen tar, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 6, pri pre mio je za da nas mu zi~ ku ra di o ni cu “â rob na fru la”, ko ja }e se odr à ti od 11 do 12 sa ti. Or ga ni zo va na je za ma li {a ne od ~e ti ri do se dam go di na, ko ji }e slu {a ti mu zi ku, od re |i va ti bo ju to no va, upo zna ti kla si~ ne in stru men te, a kao go sti na ra di o ni ci }e u~e stvo va ti i pro fe si o nal ni mu zi ~a ri. Broj u~e sni ka ogra ni ~en je na 15, a pri ja ve su oba ve zne sla wem SMS-a na bro je ve te le fo na 060/ 63 38 613 i 063/ 52 11 23. N. R.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„De voj ~i ca na li ti ci” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „De voj ~i ca na li ti ci„ Lu sin de Raj li. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri

„La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Za {to taj na iz dav ne 1914. iza zi va bol ve} ceo je dan vek? Po go |e na ne dav nim gu bit kom, Gro wa Ra jan se vra }a u Ir sku, u za gr qaj po ro di ce ko ja je vo li. I upra vo tu, na ivi ci li ti ce, pr vi put sre }e de voj ~i cu Auro ru, ko ja }e joj pro me ni ti `i vot iz ko re na. N. R.

Na bav ka ogre va ni je ni lak, ni jed no sta van po sao. Tro {ko vi gre ja wa zna ~aj no op te re }u ju ku} ni bu xet, sto ga ima i onih ko ji ogrev ne ku pu ju, ve} ga „na ba vqa ju” na ni ma lo lep i le ga lan na ~in. Ka ko sa zna je mo u Za vo du za iz grad wu gra da (ZIG) zi mi na uda ru bu de svko iole „do stup no” dr vo, pa ta ko ~e sto stra da ju i klu pe na de~ jim igra li {ti ma. Uni {ta va we klu pa je ve li ki pro blem sa ko jim se su o ~a va ovo pred u ze }e, a naj vi {e {te te pre tr pe la su igra li {ta na De te li na ri. U Uli ci Mi len ka Gr ~i }a, po red Ki ne ske rob ne ku }e, na la zi se igra li {te ~i ji su re kvi zit jo{ uvek ne tak nu ti, ali za to su klu pe na stra da le. - De te li na ra je ve li ki deo gra da ko ji stal no ra ste, ba rem {to se bro ja qu di ti ~e – ka `e su gra |an ka iz ovog de la gra da Mi le na K. - Ima do sta de ce i igra li {ta su neo p hod na. Ali, ka ko se jed no na pra vi, vr lo br zo ga uni {te. Ovo na {e se jo{ i dr `i, ali ne znam ko me je bi -

lo neo p hod no da, bu kval no, ra zo ri klu pu. De lu je kao da je ne ko po ku {ao da je ise ~e, pa je po be gao jer je uhva }en na po la „po sla”. A klu pa vi {e ni je ni za {ta. U ZIG-u su po tvr di li da su ino va ci je na i g r a l i { t i m a gra |a ni du go i{ ~e ki va li, ali da su na ne ki ma ve} uo~e ni pr vi zna ci van da li zma. Pre ma po da ci ma iz Slu `be za odr `a va wa, na me ti van da la su naj ~e {}e qu qa {ke i klac ka li ce, kao i ur ba ni mo bi li jar ko ji se na la zi u bli zi ni. Oni su ob ja sni li da ova kav ~in mo `e la ko da do ve de u pi ta we i bez bed nost de ce. - Ka ko je van da li zam o~i gle dan, sva ko dnev no se tru di mo da uti ~e mo na svest gra |a na da ne

BioSKoPi

RO\ENI Od pet ka, 28. de cem bra 2012. go di ne, u se dam sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ Î CE: Sla vi ca Lon ~ar, Bo ja na ân ko vi}, Da ni je la Re li}Mi {kov, Ka ta ri na Pa roj ~i}, Ma ri ja Pa pu ga, Vi {wa Jan ko vi}, Ma ri na Ba lan Jo va no vi}, Ma ri ja Bla nu {a, Sne à na Ili}, Ja sna Ste pa nov, Sla vi ca Pro bi}, Mi li ca Pe tro vi}, Ja smi na Sa vi}, Iva La zo vi}, San dra To pa lov, Mir ja na \er ko vi}, Dra ga na Ni ko li}, Su za na Ob ra dov, Ma ri na Re bi}-Sta ji}, Qi qa na Ce ni}-Ne di mo vi} i Mi la din ka Pa vlo vi} iz No vog Sa da, Iva na Ron ~e vi} i Ra din ka Pa ji} iz In |i je, Kri sti na @iv ko vi}-Sta ni {i} iz Ob rov ca, Ilo na Si la |i iz Ba~ kog Gra di {ta, Slo bo dan ka Vu ru ni} iz Ba ~a, Ve sna Za ho rec iz ê la re va, Rad mi la @iv ko vi} iz Le di na ca, Kri sti na So ro, Vi do sa va Mir kov i Mi le na Ba {a no vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Da ni je la Mar ja no vi} ô la ko vi} i Mi le na Ber klo vi} iz Ve ter ni ka, Jo van ka \ur |i} iz @a bqa, Bran ka ]u li brk iz Ba~ kog Jar ka, Ali je Cu ro li iz Be o ~i na, Da ja na â li ja iz Gaj do bre, An ge la Ki hut i [a rol ta Mo i {ko iz Te me ri na, Sa wa Stan kov iz No vog Slan ka me na, Qi qa na Ko va ~e vi} iz Ti te la, Flo ri na Bo ze jac i @i va na Za gor ~i} iz Ko vi qa, DE Â KE: An dri ja na Mi lan kov, Ve sna Stan kov, Ta tja na Tri vi}, Je le na Mr ka ji}, Ni ko li na Ba bi}-Po po vi}, Zo ra na Mar ja no vi}, Bo ja na Fi li}, Du brav ka Ju re {i}, Mir ja na Na {a ga }in, Pe tra Bo li}, Bor ja na Ba ra {in, Dra ga na Vu jo {e vi}, Dra ga na Vi {we vac, Alek san dra Ku ri xa, Ma ri ja Mar ko vi}, Sve tla na [to ko vac, Jo van a Ra da ko vi}, Li di ja Pa vlo vi}, Slo bo dan ka La ti no vi}, Ma ri na Ku ki}, Kri sti na Sto i sa vqe vi}, Je le na Fi li po vi}, Ta ma ra Du ji}, Je le na Kra ji no vi}, Sla |a na Ta sko vi}, Je le na Ze le no vi}, Ma ra Vuk mi ro vi}, Ta wa Pe tro vi}, Na ta li ja Qu bi ~i} i Iva na [u pi ca iz No vog Sa da, Ra do sla va Vu jac kov, Iva na Ter zi}, Je le na Ta di} i Vi o le ta Dr qa ~a iz Fu to ga, An ka He me la iz Piv ni ca, Je le na Voj ni} iz Bu kov ca, Ve sna Ki{ ge ci i Na ta {a Za jac iz Ba~ kog Pe trov ca, Ma ri ja Pe ji} iz û ru ga, Vi {wa Jo va no vi} iz Ob rov ca, Jo van ka Mak si mo vi} iz Ru men ke, He le na Mi li ~e vi} iz Ve ter ni ka, Ma ri ja De spo to vi} iz Be ~e ja, Ta wa Lap ~i} iz Pe tro va ra di na, Mo ni ka Pa pu ga i Ana Kan di}-Mi lin ko vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Je le na Glu vi} iz Ze mu na, Ve sna Ra li} iz Ba~ kog Jar ka, Da rin ka Mr |a iz Go spo |i na ca, Alek san dra Cu ki} iz Ba~ kog Gra di {ta, Sa wa [i {a ri ca iz Ka }a i Jo va na Kre so je vi} iz Be o ~i na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Slav na Sa ve Osto ji} (1919) u 10.30 ~a so va, Ka ti ca I{tva na Kre ki} (1952) u 11.15, Mo mir Ste va na Pej no vi} (1942) u 12, @i vo rad Sa ve Ko we vi} (1947) u 12.45 i Qu bi ca Ge or gi ja Ba jac (1925) u 13.30 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra wen Jo `ef Ja no {a Ga bor (1929) u 13 ~a so va. Na do wem no vom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen An tal An ta la Ba tor (1938) u 11 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we ni Da mjan ka Du {a na [a po wac (1932) u 11 i Di mi tri je Slav ka Dra gan (1947) u 13 ~a so va.

uni {ta va ju grad sku imo vi nu i da vi {e vo de ra ~u na o po vr {i na ma na ko ji ma se de ca sva ko dnev no igra ju. Za to stal no upu }u je mo apel gra |a ni ma da ~u va ju svo ja igra li {ta, ade kvat no ih ko ri ste, ne uni {ta va ju, jer

te na No vom na se qu i kod ob da ni {ta „Ma sla ~ak„ u Na rod nog fron ta. Pro sto ri su ople me we ni kon struk ci ja ma za igru, to bo ga ni ma, klac ka li ca ma, za {tit nim ogra da ma i dru gim re kvi zi ti ma, opre mom ko ja je bez bed na za igru de ce. Za 2013. go di nu, ka ko na vo de u ZIG-u, „ne mo `e se sa si gur no {}u pre ci zi ra ti gde }e se ula ga ti i ko li ko sred sta va }e bi ti iz dvo je no„. A. Jerini}

U DOMU ZDRAVQA „NOVI SAD”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sport ski te re ni. Pre ma wi ho vim po da ci ma, na osno vu Pro gra ma ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta iz gra |e na su tri no va de~ ja igra li {ta i to u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu, u Uli ci Bran ka Bo ro -

Uni {te na igra li {ta ozbiq no ugro à va ju bez bed nost naj mla |ih No vo sa |a na – upo zo ra va ju iz Za vo da za iz grad wu gra da ti me ozbiq no ugro à va ju bez bed nost naj mla |ih No vo sa |a nare kli su u ZIG-u. Pre ma Za ko nu o ko mu nal nim de lat no sti ma ka zna za fi zi~ ko li ce za uni {ta va we ogra da, klu pa i de~ jih igra li {ta iz no si od 20.000 do 50.000 di na ra, a za pred u zet ni ke je od 50.000 do 500.000. To kom pro {le go di ne ka ko ka ù u ZIG-u re kon stru i sa ni su broj ni pro sto ri za igru de ce, kao i go di na ma za ne ma re ni

DANAS U GRADU

Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek ri~er” (20, 22.40), „Kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22) Kulturni centar novog Sada: „Marli” (18.30) i „Kad svane dan” (21)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Po ~i we upis u [ko lu za trud ni ce Trud ni ce ko je tre ba da se po ro de u mar tu na red ne go di ne mo gu da se upi {u u bes plat nu [ko lu za trud ni ce Do ma zdra vqa „No vi Sad”. [ko li ca po ~i we u 28. ne de qi trud no }e, a obu ka tra je sve do po ro |a ja. Bu du }e maj ke }e, po ha |a wem ove bes plat ne {ko le, na u ~i ti ka ko da se naj bo qe pri pre me za po ro |aj i ka ko da bez stra ha i pa ni ke kre nu da ro de svo je de te. Trud ni ce }e u [ko li za trud ni ce bi ti pri pre mqe ne i za pr ve ko ra ke ma te rin stva, za pe riod ko ji ih ~e ka po sle po ro |a ja, u~i }e ka ko da do je, kao i

{ta da ra de kad se po ja ve pro ble mi zbog do je wa. U [ko li je pred vi |e na i obu ka za bu du }e ta te ko je }e na u ~i ti ka ko da po mog nu svo jim su pru ga ma i ka ko da ne gu ju no vog ~la na po ro di ce. Tru di ce mo gu da se upi {u u [ko lu ko ja se na la zi u Zmaj Og we na Vu ka 19 i u Ru me na~ koj 102 od 3. ja nu a ra. Broj te le fo na u am bu lan ti u Ru me na~ koj je 021/4879-309, 447-399 i 064/8088-178, rad nim da ni ma od 7 do 9, a broj te le fo na u objek tu u Zmaj Og we na Vu ka je 021/4879-580 i 4879-574, sva kog da na od 7 do 19 ~a so va. I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Program „Raspustili{ta” Na kon no vo go di {wih pra zni ka na sta vqe no je „Ras pu sti li {te” na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu. Da nas u 10 sa ti je Ma ra ton cr ta nih fil mo va - za ma le i osta le, od 10.30 sa ti po ~i wu kre a tiv ne ra di o ni ce, {a hov ska i dram ska ra di o ni ca – fo rum te a tar, ~u de sni svet gli ne, ra di on ca fi gu ri ce od `i ce i le go igra o ni ca. Od 11.30 sa ti je ra di o ni ca „Emil i lut ke„. A u 12 sa ti u okvi ru pro gra ma „Sva ki dan po zo ri {te„, odr `a }e se pred sta va „Hra bri ti gri}„ u iz vo |e wu „Po zo ri {ta iz ko fe ra„. Oko 12.30 sa ti pred vi |e na je pro jek ci ja fil ma „Ma za i Lu wa”. Q. Na.

065/47-66-452

I mi smo jed nom no gom u Evro pi? Is pred in sti tu ci ja, fir mi i ostalh zgra du ri na se di mi? Ka ko? Pa le po, pu {e oni {to ra de u tim to plim kan ce la ra ja ma, jer je unu tra za bra we no?A da li ste zna li da je 1841. god uka zom kne za u Sr bi ji bi lo za bra we no is pred du }a na i ku }a pu {i ti i gra |an stvo je mo ra lo ~i sti ti isred i dr `a ti se re da. E pa mo li }u fi no to je to, a nad le `ni da to re {e otva ra wem pu{-ci gar pro sto ri ja i osta lo ka ko va qa da se svi dr `e re da, ta vaq da smo i mi jed nom no gom u Evro pi ka da ve} ni smo gla vom!!! 065/9137... Iza zgra de Na rod nog fron ta 53 gde je Idea, kod tra fo sta ni ce me se ci ma sto ji sku ter re gi stro van do mar ta 2013. Mo `da je ukra den? 064/0081... Sre} na Vam No va 2013. go di na! Sle de }e go di ne da ~i ta te: Ob no vqen Rad ni~ ki uni ver zi tet „Ra di voj ]ir pa nov”, ob no vqe na zgra da RTVoj vo di ne u Sr. Ka me ni ci, otvo re na naj sa vre me ni ja fa bri ka ot pad nih vo da u re gi o -

nu, iz me {te na Va tro ga sna bri ga da, bes pla tan ulaz na [trand... Mo è da se pi {e do uju tru :) Ovo {to sa da ~i ta mo je pra vi uàs, 98,8%! Poz. 064/4213... Da nas Evrop ska uni ja ne è li to je zna la i mo ja po koj na ba ba... A na ma ì vi ma je va `ni je ovo {to se ra di po pi ta wu ko rup ci je. 060/0227... Pu no hva la, To~ ku i osta lim ~la no vi ma gru pe „Smak“ na fe -

no me nal nom kon cer tu ko ji su od svi ra li 30 de cem bra. Po sle to li ko mu ~e wa ra znim {und maj sto ri ma da ih ne na bra jam, ne bi ima lo smi sla, To ~ak je po ka zao {ta je pra va svir ka. 063/8139... Pod okri qem no }i i no vo go di {wih pra zni ka na zi dan je sprat u Fu to {koj kod bus sta ni ce, a sve bez ika kvog obez be |e wa, za {tit ne ogra de ili upo zo re wa za pro la zni ke. 064/3222...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak4.januar2013.

KOJI SU TURISTI^KI ADUTI NOVOG SADA NEDOVOQNO ISKORI[]ENI

Tvr |a va – ta ko bli zu, a ta ko da le ko Ne po sto ji oso ba ko ja za à li {to je po se ti la No vi Sad i ko ja osta ne rav no du {na ka da pro {e ta sta rim je zgrom gra da, obi |e broj ne kul tur no - isto rij ske spo me ni ke, pop ne se na tvr |a vu, s po gle dom na Du nav, za t im se spu s ti do grad ske pla è [trand, a po tom uì va u ro man ti~ nom am bi jen tu ne kog od re sto ra na na Ri bar skom ostr vu ili, se pre pu sti no} noj za ba vi u jed nom od mno gih lo ka la u Uli ci La ze Te le~ kog. No vi Sad ne sum wi vo mo è da ugo di sva ~i jem uku su i za do vo qi sva ~u la, ali je jo{ uvek sa mo us put na ta~ ka na ma pi, grad u ko jem se stran ci ne za dr à va ju du è od dva do tri da na, grad ~i ju za n i m qi v u isto r i j u, kao i sa d a { wi c u, ne po zna ju ni sa mi su gra |a ni. Upr kos atrak tiv no sti i isto ri ji du goj vi {e od 200 go di na, ~i ni se da glav n i sim b ol No vog Sa da, Pe tro va ra din ska tvr |a va, „ì vi“ ~e ti ri da na za vre me „Eg zit“ fe sti va la, a osta lih 361 dan pad ne u za bo rav. Ku stos u Mu ze ju Gra da Si ni {a Jo ki} u ra ni jem raz go vo ru za „Dnev nik” is ta kao je da bi da le ko vi {e tre ba lo is ko ri sti ti je din stve nost Tvr |a ve. - Za vi ~aj na isto ri ja je ne {to {to je za po sta vqe no, ali ve o ma va `no. „Eg zit“ je do sta po mo gao po pu la ri za ci ji tvr -

|a v e, ali ni j e do v oq n o da stran ci sa mo zna ju da po sto ji Tvr |a va, ne go je bit no da do `i ve am bi jen tal nu ce li nu, a ve ruj te mi, vo dio sam u obi la -

zak tu ri ste iz svih kra je va sve ta i ni ko ni je ostao in di fe ren tan na auten ti~ nu pri ~u ko ju ~u va Pe tro va ra din -

ska tvr |a va - na po mi we Jo ki}. Pre ma we go vim re ~i ma kom pleks kul tur no isto rij skih spo me ni ka, ko ji se pro sti re na 110

hek ta ra, ka kav je Tvr |a va, to li ko to ga ima da pru `i, a s dru ge stra ne je ne pri stu pa~ na. Pre sve ga, pro blem par kin ga je ve li ki.

Bukirawe preko interneta Iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da ka `u da }e ove go di ne je dan od zna ~aj ni jih pro je ka ta bi ti upra vo po boq {a we in fra struk tur nih ka pa ci te ta ka ko bi pri laz Tvr |a vi bio do stup ni ji za sve ka te go ri je tu ri sta. Isto vre me no, ra di }e se i na raz vo ju ra znih ak tiv no sti na Du na vu. - Pro {le go di ne je za po ~et pro je kat raz vo ja je vrej ske kul tur ne ba {ti ne i na to me

}e se ubu du }e ra di ti, te }e se po kre nu ti kul tur ne ru te. Ta ko |e, je dan od pri o ri tet nih i za po ~e tih pro je ka ta je po boq {a we teh no lo {kih aspe ka ta TONS-a, a to pod ra zu me va sajt i mo gu} nost bu ki ra wa sme {ta ja na saj tu - na ve la je za „Dnev nik” port pa rol ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Ti ha na Vi da ko vi}.

ZA PORODICE SA TROJE I VI[E DECE

Ni `e ce ne ko mu nal nih uslu ga Po ro di ce sa tro je i vi {e de ce ko ja ima ju do 26 go di na i ~i ji ~la no vi ima ju pre bi va li {te na is toj adre si, od no sno bo ra vi {te za ra se qe na li ca sa Ko so va i Me to hi je, a re dov no iz mi ru ju me se~ ne ra ~u ne, ima ju mo gu} nost sma we wa pla }a wa ko mu nal nih uslu ga. Ka ko su sa op {ti li iz Grad ske ku }e, po ro di ce sa tro je, ~e tvo ro i pe to ro de ce pla }a }e 30 od sto ma we, one sa {e sto ro, sed mo ro i osmo ro de ce 40 od sto ma we, a sa de ve to ro i vi {e ma li {a na ostva ri }e po pust od 50 od sto.

Mno go ~la ne fa mi li je tre ba da pod ne su zah tev za uma we we oba ve za pla }a wa i do sta ve ga Grad skoj upra vi za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu na pi sar ni cu Grad ske upra ve za op {te po slo ve, na Tr gu slo bo de 1. Uz zah tev tre ba da se pri lo `e i fo to ko pi je iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za svu de cu u po ro di ci, do kaz da svi ~la no vi po ro di ce ima ju pri ja vqe no pre bi va li {te na is toj adre si u No vom Sa du, fo to ko pi ju li~ ne kar te - ra se qe ni~ ke le gi ti ma ci je za ro di te qe i pu no let nu de cu, po tvr du

o re dov nom {ko lo va wu za de cu, kao i iz mi re ni ra ~un JKP „In for ma ti ka„ za pret hod ni me sec. Za po ro di ce ko je su pro {le go di ne ostva ri le ova pra va ni èg pla }a wa ko mu nal nih uslu ga, pod no si se sa mo zah tev, uz pot pi sa nu iz ja vu ko jom se ka è da ni je bi lo pro me na u is pu wav wu po me nu tih uslo va u od no su na 2012. go di nu. Obra zac zah te va mo è se pre u ze ti na pi sar ni ci Grad ske upra ve za op {te po slo ve i na saj tu Gra da www.no vi sad.rs. A. J.

DANAS U SREMSKIM KARLOVCIMA

Po ~i we se zo na do bro voq nog da va wa kr vi Pr va ovo go di {wa ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi u Srem skim Kar lov ci ma bi }e odr `a na da nas od 9 do 11 sa ti u Osnov noj {ko li „23. ok to bar“. Su tra {wom ak ci jom ot po ~i we ovo go di {wa se zo na ak tiv no sti na po qu do bro voq nog da va la {tva kr vi, ko je u Kar lov ci ma ima du gu i plo do no snu tra di ci ju. Do kra ja ove go di ne Kar lov ~a ni }e ima ti pri li ku da na ovaj na ~in is ka `u hu ma nost jo{ tri pu ta, ta~ ni je, 2. apri la, 4. ju la i 4. ok to bra. La ne je krv je da lo 360 Kar lov ~a na, {to je ne znat no ma we ne go go di nu da na pre. Za hva qu ju }i vi so kom pro cen tu da va la ca u od no su na broj sta nov ni ka, Kar lov ci su u ne ko li ko na vra ta do bi ja li pri zna we kao naj hu ma ni ja sre di na. Ga |a ni ko ji zbog spre ~e no sti ne mo gu da

da ju krv u Kar lov ci ma, to mo gu da u~i ne sva ki rad ni dan u pro sto ri ja ma Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne u No vom Sa du, Haj duk Veq ko va 11, od 7 do 14 ~a so va, sva kog pr vog utor ka u me se cu od 7 do 18 i sva ke pr ve su bo te u me se cu od 8 do 12 sa ti. Iz Cr ve nog kr sta Kar lo va ca ko ji or ga ni zu je sa Za vo dom za tran sfu zi ju kr vi ove ak ci je, pod se }a ju da krv mo gu da da ju sve zdra ve oso be od 18 do 65 go di na uko li ko se do bro ose }a ju, ima ju vi {e od 50 ki lo gra ma, za do vo qa va ju gra ni~ ne vred no sti he mo glo bi na i pod uslo vom da je iz me |u da va wa pro te klo ~e ti ri me se ca ka da je re~ o `e na ma, od no sno tri me se ca ka da su u pi ta wu mu {kar ci. Z. Ml.

- Auto bu si s tu ri sti ma ne mo gu da se pe wu go re, te bi spa so no sno re {e we bi lo, ne {to {to po sto ji svu gde u sve tu, da kle, ne tre ba ni {ta da iz mi {qa mo, a to je or ga ni zo van pre voz pu tem vo zi }a ili fi ja ke ra. Na taj na ~in se omo gu }a va i pa no ram sko raz gle da we. Za tim, bi lo bi do bro da osim ho tel ske ka te go ri je, po sto ji i jef ti ni ja va ri jan ta sme {ta ja, po put ho ste la - na vo di Jo ki}. S we go vim shva ta wem sa gla sna je i Ali na Ba sa r i}, tu r i s ti~ k i vo di~, ko ja ve} vi {e od de s et go d i n a upo z na j e stra ne tu ri ste sa No vim Sa dom i oko li nom. - Obi la zak Tvr |a ve za i sta je po stao pro blem od ka da je gor wi par king za tvo ren, po go to vo za sta ri je tu ri ste ko ji u po se tu No vom Sa du do la ze bro dom. Na ma je pot pu no ja sno da je to od lu ~e no u ci qu za {ti te tvr |a ve i to po dr à va mo, ali bi se mo rao na }i ne ki kom pro mis, ne ko re {e we ko je bi na pra vi lo tvr |a vu do stup nu i za wih, jer tu ri sti za i sta osta nu raz o ~a ra ni ka da shva te da }e osta ti us kra }e ni za obi la zak jed nog ta kvog kul tur nog i isto rij skog objek ta - ka è Ali na. Ona do d a j e da ono {to jo{ ne do sta je gra du je po sta vqa we i otva ra we su ve nir ni ca na vi {e me sta. - To bio od li ~an po tez jer ve }i na tu ri sta è li da po ne se ne ku uspo me nu iz gra da ko ji po se ti, a stvar no mi slim da bi smo mi ima li {ta da im po nu di mo, od ne kih sit ni ca pre po zna tqi vih za na{ grad, pa do vi na, me da, ~a ja. Tu ri sti tra è sva {ta, ne ki su ko lek ci o na ri va za, dru gi ta wi ra, tre }i ~a {a, sve to bi se mo glo na }i u na {oj po nu di - na po mi we sa go vor ni ca. Ines Dragi}

PITALI SMO NOVOSA\ANE [TA MISLE O TURISTI^KOJ PONUDI GRADA

Ne do sta je no} ni ì vot na Du na vu Sa ~u ve nim „Eg zi tom“ No vi Sad je po stao va `na ta~ ka na tu ri sti~ koj ma pi Evro pe. Mno gi stran ci su ga upo zna li, za vo le li, a ne ki se ra do i vra }a ju. No vi Sad se mo è po hva li ti bo gat stvom kul tur ne ba {ti ne, isto rij ske tra di ci je, a pret hod ne go di ne ~ak 200 ma ni fe sta ci ja je pri re |e no na ra znim lo ka ci ja ma gra da. Ni ko ne mo è da po rek ne da na{ grad po se du je po ten ci ja le vred ne pa `we i di vqe wa, me |u tim, ko li ko su za pra vo is ko ri {}e ni svi tu ri sti~ ki po ten ci ja li go vo ri ne do voq na in for mi sa nost sa mih su gra |a na. Pi ta li smo No vo sa |a ne {ta ne do sta je No vom Sa du ka ko bi we go vi tu ri sti~ ki po ten ci ja li do {i do iz ra à ja u pu nom sve tlu i pri vu kli {to ve }i broj tu ri sta.

Bran ki ca Rni}, me di cin ska se stra: - Ra ni je su po sto ja le tu re bro di }i ma po Du na vu, a sa da iskre no ne znam da li se to jo{ uvek or ga ni zu je. Do ne kle su i No vo sa |a ni sa mi kri vi {to ma lo to ga zna ju o svim tu ri sti~ kim po ten ci ja li ma gra da. Ne ki ~ak ne zna ju ni gde se na la ze mu ze ji, Si na go ga, Ka te dra la i dru gi zna ~aj ni kul tur no-isto rij ski spo me ni ci.

Ni ko las Sku ru pa tis, stu dent: - Pe tro va ra din ska tvr |a va je naj ja ~i adut No vog Sa da i za to tre ba vi {e ulo ì ti u tu gra |e vi nu, ka ko bi bi la pri stu pa~ ni ja tu ri sti ma. Ta mo za i sta ima sva {ta da se vi di, ali naj za ni mqi vi ji de lo vi kao {to su pod zem ne ga le ri je i ka ta kom be ni su osve tqe ne i ta mo ni ko ne mo è sam da ode, te bi bi lo do bro da se taj deo osve tli ne kim sta rin skim lam pa ma da do ì vqaj bu de bo qi.

Mi ro qub Ili}, elek troin `e wer: - Ne do sta je vi {e re sto ra na na Du na vu, a to bi do sta pri vu klo tu ri ste. Be o grad je po znat po ak tiv no sti ma na Du na vu i no} nom `i vo tu na re ci, a mi to ne ka ko ne pro mo vi {e mo na pra vi na ~in. Do sta nam je lep i ure |en Kej za {e ta we, ma da bih vo leo da ima vi {e sport skih te re na.

Ma ri ja na Hi ten ber ger, di plo mi ra ni eko no mi sta: - No vom Sa du ne do sta je pri re |i va we vi {e ak tiv no sti i do stup ni je in for ma ci je o de {a va wi ma u gra du. Mo ram da tra `im po In ter ne tu ne ke za ni mqi vo sti o No vom Sa du, a ni ta mo ne do bi jem kon kret ne in for ma ci je, ne go sve ne {to uop {te no. Osim ne kih cen tral nih i do bro is pro mo vi sa nih ma ni fe sta ci ja, za dru ge ni ne ~u je mo. I. Dragi} N. Radman Fo to: N. Radman

„Ka me ra op sku ra” u Ma lom li kov nom sa lo nu Iz lo `ba sli ka Se le ne Ta ba ko vi} bi }e ot vre na ve ~e ras u 19 sa ti u Ma lom li kov nom Sa lo nu, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. De set plat na ob je di we -

nih pod na zi vom „Ka me ra op sku ra„ mo `e te po gle da ti do 13. ja nu a ra, a ulaz je slo bo dan. V. V.

vOJvOdinA

petak4.januar2013.

dnevnik

ПОХВАЛЕ АУТОБУСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ ИЗ АЛИБУНАРА

Гратис вожња ученика донела уштеду

Награђени уметници

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЛИКОВНОГ УДРУЖЕЊА

Дипломе за предан рад

СТАРА ПАЗОВА: Колективном изложбом, на којој се публици својим сликама и скулптурама представио 31 члан Удружење ликовних уметника Стара Пазова је обележило 30 година рада. Како се чуло на отварању изложбе, почело је 1982. године, када је у оквиру КУД “Бранко Радичевић” у Старој Пазови сликар Љубиша Марић са Миленком Хаџићем, Петром Неранџићем и Иваном Камџијашем основао Ликовну радионицу “Лира 82”. Одмах су им се придружили Бранко Јовичић, Николај Јавник, Синиша Попов, Бранко Орешчанин, Милан Радумило. Тако је било до 1990. године, када је ликовна радионица прерасла у УЛУ Стара Пазова, које данас има преко 50 активних чланова, како је то истакла на свечаности, поводом јубилеја председница удружења Зорица Опавски. Чланови УЛУ Стара Пазова су изузетно успешни и на смотрама и ликовним салонима. Колективну изложбу чланова УЛУ, поводом три деценије органи-

зовања ликовних стваралаца, отворио је председник општине Ђорђе Радиновић, пожелевши пуно успеха и даљу афирмацију, а за континуиран и предан рад у удружењу, дипломе су за 30 година добили Миленко Хаџић, који је био и дугогодишњи председник УЛУ, затим Бранко Јовичић, Синиша Попов, Николај Јавник, те Бранко Орешчанин, а за 25 година у овој организацији Милан Радумило, Марица Врбајац и Владимир Лазић. Чланови УЛУ Стара Пазова су захвалницама изразили захвалности свима који су им током година рада помагали и финансијски и органиазационо, од општине Стара Пазова, Савеза аматера, Центра за културу, преко Удружења предузетника, јавних предузећа И установа, медијских кућа и појединаца. Свечаност су обогатиле Милица Склабински из Нове Пазове изворним песмама, а Сања Дудак из Старе Пазове звуцима клавира. Изложба је у холу Позоришне сале отворена до А. Мали краја децембра.

Хумани већ првог дана

БЕЧЕЈ: Већ првог радног дана нове године, Мобилна екипа Завода за трансфузију крви Војводинее кренула је на терен, а једна од дестинација био им је Бечеј. - Задовољни смо одзивом у првој овогодишњој акцији, која је распоредом Завода одржана одмах иза празника. Позиву су се одазвала 182 суграђана, 178 је прегледано, а 165, од којих осам први пут, је дало крв - рекао је један од активиста Општинске организације Црвеног крста Невен Андрић. Наредна друга овогодишња акција заказана је за 13. фебруар. В. Ј.

Награђени Мокринчани

Уручена Годишња награда Мокрина

МОКРИН: Месна заједница Мокрин и ове године уручила је Годишњу награду и похвалнице најзаслужнијим мештанима и институцијама. Добитница Годишње награде је Даринка Маљугић која, како пише у образложењу жирија, већ годинама окупља чланове драмске секције и учествује у организацији мокринских манифестација,пише и режира позоришне представе. Захвалница је припала магистру Живици Терзић за успешано вођење пољопривредног газдинства и промоцију Мокрина, потом Милету Бранкову, успешном младом пољопривреднику који је орагнизоаво и водио волонтерску групу која је прошле године вредно радила и улепшала живот у Мокрину. По-

хвалница је припала и Дуњи Прибош која је својим радом, активношћу на друштвеним мрежама и упорношћу пренела глас о Мокрину читавом свету, као и ученици генерације Економско-трговинске школе Марији Голић. Захвалницу је примио и шампион у Преферансу на појединачном првенству Војводине Никола Ракин те породица Бота која без надокнаде окречила мокринску Римокатоличку цркву и Дом здравља. Због дугогодишњег рада у Културно-уметничком друштву Мокрин похвалницу је добио кореограф Игор Билић, као и финалиста државног првенства у тенису за 2012. годину у категорији јуниора Јефта Кецић. А. Ђ.

АЛИБУНАР: Једно од новооснованих општинских предузећа ЈАТП „Алибунар“ побрало је ових дана похвале грађана, па и одборника Скупштине општине. Наиме ова фирма се бави превозом ученика, студената, пензионера и социјално угрожених лица и то бесплатно. Наиме пре неколико година од донатора из Италије добијено је неколико аутобуса на поклон. У почетку су служили за превоз спортиста и чланованевладиних организација, потом је и основано предузеће за превоз путника. На седници Скупштине општине покрајински посланик Недељко Коњокрад је рекао да је на овај начин остварена уштеда око 600 породица чија се деца возе до

Панчева, Вршца и у села ове општине бесплатно. То би их, нагласио је Коњокрад, коштало од 60 до 100 милиона динара. Општина ће и наредне године ову фирму помоћи са 34 милиона динара. Стезање каиша и смањење потрошње главне на свим нивоима локалне самоуправе су главне одреднице садржаја свих докумената у оквиру буџетске потрошње за наредну годину у општини Алибунар. На јучерашњем и заседању одборници Скупштине општине дали одреднице за реализацију неких важних циљева у наредној години. Тако је преименован назив ЈП „Станоградња“ у ЈП „Дирекција за изградњу и уређење општине Алибунар“, са циљем да се бави изград-

њом бројних комуналних објеката, као што су путеви, канализација, зелених површина и друге објекте инфраструктуре и могућностима коришћења фондова ЕУ, са нивоа републике и покрајине у реализацији пројеката на конкурсима тих институција. Оно чему се радују становници ове општине је свакако и то што је подржан пројекат за оснивање хитне службе при овдашњем Дому здравља. Наиме до сада за те намене је коришћено само једно возило, од наредне године екипа за хитне интервенције биће заокружена у једну целину са потребним бројем лекара и другим особљем, наравно и са виче возила за ове намене. Р. Јовановић

УНАПРЕЂЕНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У ВРБАСКОЈ БОЛНИЦИ

Ургентно одељење по европским стандардима ВРБАС: Претходну годину, Општа болница у Врбасу завршила је с три успешно реализована пројекта, чиме је значајно унапређена здравствена заштита. Улагања у болницу у 2012. години су прва те врсте од 1992. године, када је отворена. - Успели смо да заменимо све прозоре захваљујући Министарству здравља и Агенцији за енергетску ефикасност. Заменом столарије остварили смо велику уштеду, чак до седам милиона динара на годишњем нивоу. Продајом старих прозора болница је приходовала 1,7 милиона динара, а тај новац је уложен у замену подова у холу операционог блока и одељењима ортопедије и хирургије – рекао је директор Опште болнице у Врбасу Петар Грегорински. Поред тога, уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство, замењени су сви оштећени подови. Такође, уз помоћ локалне самоуправе, реновирана је болничка апотека, а и обезбеђен је одговарајући простор за ургентни пријем пацијената. - Опремање ургентног пријема је урађено по европским стандардима и сада је пут пацијента од уласка у болницу до одељења отворен, без скретања и препрека. Осим овога, надамо се да ћемо у

Дирекцији 845 милиона динара КИКИНДА: Буџет Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града„ за ову годину планиран је на 845 милиона динара од чега је 730 милиона из буџета општине Кикинда, а 109 милиона је из других фондова. Од већих инвестиција планирана је замена водводне мреже, која ће бити финансирана из буџета Дирекције и јавног комуналног предузаћа „6. октобар„. Око 50 милиона динара планирано је за реконструкцију улица у Кикинди, 20 милиона за школске зграде, 15 милиона за вртиће, по 10 милиона за Дом здравља и Општу болницу у Кикинди. Иако локална самоуправа није надлежна за болницу неопходна су улагања. У уређење Градске пијаце уложиће се 20 милиона динара, а чим временски услови дозволе прошириће се и пијаца на Микронасељу. За изградњу фекалне канализације издвојиће се 50 милиона динара, а она ће се највероватније градти у Барској улици која се налази у наставку Србобранске улице. Извесно је да ће канализацију добити мештани који станују на такозваној Теремији. Ту су и улице Виноградска и Југовићево сокаче, које су у најнижем делу града. За инфраструктурно опремање индустријске зоне у Блоку 41 и 43 опредељено је 90 милиона динара. Буџетом Дирекције предвиђено је по 40 милиона динара за објекте културних институција и А. Ђ. за месне заједнице.

Парастос жртвама рације ЧУРУГ: Данас ће у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације бити одржан парастос жртвама чурушке рације. Почетак је у 12 часова, а парастос жртвама рације ће служити чурушки свештеници протонамесник Петар Тривуновић и јеЛ. К. реј Слободан Лазић.

Нова комисија за споменике

Болница у Врбасу

наредној години заокружити дијагностичку целину, јер имамо обећања од Покрајинског секретаријата за здравство да ће у болници бити инсталирани нови рендген и колор доплер – истакао је покрајински посланик и саветник председника општине за здравство др Жељко Видовић приликом недавног обиласка болнице. Председник општине Милан Станимировић нагласио је да су здравство и образовање у самом врху приоритета локалне самоуправе. Он је напоменуо да је општини одређена брига о примар-

ној здравственој заштити, али да се у врбаској локалној самоуправи обраћа пажња и на секундарну, а томе у прилог говоре улагања у болницу. - Трудимо се да унапредимо услове лечења свих пацијената и надам се да ћемо, и поред кризе, смоћи снаге да у будућности реализујемо и пројекат изградње друге фазе болнице. То није интерес само општине Врбас, већ и околних општина, које гравитирају према болници у Врбасу рекао је Станимировић. М. Кековић

НАГРАДА ЗА ДОПРИНОС ПРОСПЕРИТЕТУ ЗМАЈЕВА

Најзмајевчанин Ласло Киш

ЗМАЈЕВО: Титулу најзмајевчанина, у години иза нас понео је новинар и публициста Ласло Киш. Иначе, ова новоустановљена награда, коју додељује Удружење грађана „Змај“ и Културноуметничко друштво „Сава Вукосављев“ из Змајева, убудуће ће се додељивати на крају сваке календарске године најуспешнијим и најистакнутијим појединцима, или колективима, који су својим несебичним активностима у разним областима дали велики допринос развоју и просперитету Змајева. Жири, на челу са Предрагом Миличковићем, између 10 кандидата прогласио је Ласла Киша за најзмајевчанина у 2012. години, јер, како је наведено у образложењу, „он је креативац,човек од идеје и енергије коме треба толико мало, а који даје ипак много више. Отворена и активна машта, истанчан укус, интелектуална радозналост, разноликост за свет око себе, толерантност и откривање нових изазова је оно што краси Ласла“. Ласло Киш је рођен у Змајеву, у којем је још као омладинац показивао интересовање према фотографији и писаној речи, а касније и према видео снимању. „Он је дугогодишњом и вишедеценијском активношћу сакупио и направио целокупну архиву Змајева, коју уредно чува за генерације које долазе, а да се бо-

Ласло Киш

гата историја села не би заборавила. Издао је и књигу поезије, а велики допринос даје и у спорту, култури, заштити животне средине, унапређењу међуљудских односа, информисању и хуманости, једном речју свестрана личност“, стоји у образложењу жирија. Специјалну повељу најзмајевчанину у 2012. години уручио је потпредседник Удружења грађана „Змај“ Борко Жугић, док се Ласло Киш захвалио на признању, истакавши да „живот не значи чекати да олуја прође, већ да живот значи научити плесати на киши“. М. Кк.

БЕЧЕЈ: На последњој прошлогодишњој, иначе 7. у актуелном сазиву, седници Скупштине општине Бечеј, именована је нова Комисија за историјске споменике и назив улица на територији највеће потиске општине. Формални разлог промене Комисије именоване још 31. марта 2004. године лежи у томе што је била у десеточланом саставу, а 24. маја 2010. године Скупштина општине Бечеј донела је Одлуку да Комисија за утврђивање назива историјских споменика, улица и тргова броји укупно седам чланова. Прави разлог, пак, треба тражити у томе што је формирана нова локална власт и она жели да контролише у неку руку историсјко питање, само што у чланству Комисије нема ни бројем ни словом ниједног историчара. Председник Комисије је Миомир Јеленић, а чланови су Илона Варњу, Далибор Кекић, Зоран Љубојев, Горан Николић, Бела Фаркаш и Атила Хорват. В. Ј.

Викенд у клубу „Зомби” БЕЧЕЈ: Мало по мало и клуб Зомби, који ради само викендом увече, постао је култно место за бројне младе Бечејце. Власници, браћа Владимир и Саша Бакић, дозирају програм по мери младих, уз напомену да је петком улаз слободан, а суботом и недељом, када су гости атрактивнији, улаз је 100 или 200 динара. Вечерас ће наступити „Ана Плагд“, акустични дуо који чине Влада и Пеђа, а на репертоару ће се наћи домаћи и страни рок хитови друге половине минулог века. Сутра је вече намењено љубитељима ирске музике и пива, а свираће београдски састав „Irish Stew“, који слови, уз „Orthodox Celts“, за наш најбољи бенд који перферира ирски мелос. Улаз је 200 динара. Најзад, прекосутра на Бадње вече гостује панчевачки бенд „Melmac Riders“, који важи за мајсторе журке, пошто су увели нови музички правац комбинован песмама различитих стилова укомпонован у јединствене целине. Улаз В. Ј. је 100 динара.

LOv

dnevnik

petak4.januar2013.

INTERVJU: MILAN PA@IN, PREDSEDNIK LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

@e li mo LSS, ali ne ova kav i sa qu di ma ko ji su sa da na vr hu - Pro{lu godinu obeleìlo je pre svega ustanovqewe, a potom i dodela 115 lovi{ta u Vojvodini, a ostala su samo ~etiri nedodeqena lovi{ta u LU [id. LSV je u tom poslu pruìo tehni~ku pomo} Pokrajinskom sekreterijatu za poqoprivredu, koji je nadleàn za ustanovqewe i dodelu lovi{ta, rekao je u intervjuu „Dnevniku” predsednik Lova~kog saveza Srbije Milan Paìn. - Koliko mi je poznato, pojedina LU su, a to je mawe od 10 odsto od ukupnog broja, Pokrajinskom sekreterajatu PT[V uputila prigovor jer nisu bila zadovoqna utvr|enim granicama. O~ekujem da }e se to re{iti najkasnije do aprila ove godine, jer u 2013. LSV za udruèwa treba da izradi lovne osnove i godi{we planove gazdovawa. O~ekujem, tako|e, da iz pokrajinskog Fonda za razvoj lovstva vojvo|anska udruèwa dobijaju novac koji }e, izme|u ostalog, biti uloèn u podizawe remiza, jer su postoje}e malobrojne i nedovoqne. Bez toga nema pove}awa brojnosti divqa~i

u Vojvodini. Naàlost, iza nas je su{na, lo{a godina sa malo sitne divqa~i. Finansijski ne moèmo da pomognemo udruèwima, ali }emo, kao i do sada, pruìti im svu stru~nu pomo}.  Ka ko oce wu je te tre nut no „za teg nu te” od no se iz me |u Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne i Lo va~ kog sa ve za Sr bi je? - Moram da priznam da odnosi na relaciji LSV - LSS verovatno nikada u istoriji nisu bili gori nego {to su sada. Ovakvo stawe je neodrìvo. Gotovo da mi iz LSV nemamo komunikaciju sa kolegama iz Beograda. Raniji razgovori i na{a spremnost na kompromise nisu uradili plodom, a sa druge strane, vrh LSS nas ignori{e. Protiv predsednika LSS dr Zo ra na Po po vi }a smo podneli krivi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i prekora~ewa ovla{}ewa, a o~ekujemo da Ministarstvo pravde, koje je opreuzelo predmet, odradi posao u vezi sa na{om prijavom Upravnoj inspekciji zbog toga {to je vrh LSS ne-

koliko puta ozbiqno kr{io sopstveni Statut. Nema svrhe vi{e razgovarati i pregovarati, izgleda da je to jedini na~in. Ipak, ponovi}u po ko zna koji put: `elimo

LOV U UZDINSKOJ [UMI NA IZMAKU 2012. GODINE

da smo ~lanovi LSS, krovni srpski savez mora da postoji, ali ne ovakav kakav je sada i ne sa qudima koji su trenutno u wegovom vrhu. Nije ta~no da mi razbijamo LSS, ali nekima izgleda odgovaraju otrcane fraze o navodnom vojvo|anskom lova~kom separatizmu.  LSV ni je u sjaj nim od no si ma ni sa Lo va~ kim sa ve zom cen tral ne Sr bi je? - Ne bih se slo`io, smatram da imamo sasvim korektne odnose. Ta~no je da su se neki wihovi qudi naqutili zbog toga {to im nismo udovoqili kada su `eleli da delegacija LSV otputuje u Kragujevac i tamo za ~lanove LSCS uprili~i polagawe lova~kih ispita, ali verujte da smo morali da budemo jako obazrivi, jer je to pravno osetqivo pitawe. Delovawe LSV je usko vezano za Voj-

vodinu, nismo bili sigurni da nam to ne}e stvoriti probleme. Ube|en sam da su i na{e kolege iz [umadije shvatile da smo bili u pravu. Ipak, mi smo na potpuno istim pozicijama kad je u pitawu odnos prema LSS.  Za lov nu 2012./13. ~la na ri na Lo va~ kom sa ve zu Voj vo di ne je 1.400 di na ra po lov cu. Mno gi su se à li li da je to pre vi {e. [ta vi mi sli te? - O ~lanarini }e odlu~ivati Skup{tina, ali ja }u ve} na narednoj sednici Upravnog odbora LSV zahtevati da se napravi precizna i transparentna struktura tro{kova, te da se svim predsednicima udruèwa i(li) delagatima Sup{tine po{aqe pisani materijal. A u udruèwima, neka lovci polemi{u i izja{wavaju se da li èle novine, da li èle osigurawe, {ta misle o predloènom cenovniku, pa neka delegati iz udruèwa na Skup{tini prenesu mi{qewe svijih lovaca i tako i glasaju. Podseti}u vas da je i na Skup{tini lane u maju po-

nu|eno nekoliko opcija, ~lanarina je mogla da bude izme|u 900 i 1.400 dinara, a ve}ina je izglasala ovu od 1.400.  LU iz Sen te od la ne vi {e ni je ~lan LSV, kao i LU „No vi Sad”. O~e ku je te li da se ta kav trend na sta vi? - Ne. I ove godine o~ekujem da ostanemo sa pribli`no jednakim brojem ~lanova LSV kao i pro{le, a to je oko 18.000 lovaca.  Sve gla sni je su na ja ve no ve iz me ne Za ko na o di vqa ~i i lov stvu. [ta mi sli te o to me? - Ni{ta pozitivno, to nam sada nije potrebno. Da budem jasan: trenutni ZODL nije idealan, ima svojih mawkavosti, ali treba insistirati pre svega na brojnim i nu`nim izmenama podzakonskih akata, tj. pravilnika koji zakon bli`e odre|uju. Pla{im se da bi nam novi Zakon o divqa~i i lovstvu stvorio i nove probleme u primeni. Dugo sam u lovstvu i iskustvo mi govori da svako novi ZODL sve vi{e smawuje uticaj i prava lovaca. Du{an Kne`i}

BA^VANI PROSLAVILI JUBILEJ

Vek lov stva u ^u ru gu

Na zi mad od stre qe na u ata ru Uz di na

Cr na di vqa~ Ba na }a ni ma, li si ca No vo sa |a ni nu U Udru`ewu lovaca „Zec” u Uzdinu na izmaku godine uspe{no je uprili~en lov na divqe sviwe ataru ovog banatskog sela, u kome su pored doma}ina u~estvovalo oko 40 lovaca iz naseqa ko va~i~ ke op{tine, kao i Temerina, Beograda, Novog Sada, Alek san drova, Jermenovaca, Vojvode Stepe, Deliblata, Alibunara i drugih mesta. Posle okupqawa u cen tru Uz di na i okre pqewa banat skim doru~kom, organizovan je prevoz do poznatog lovnog revira u Uzdinskoj {umi, koja je sa severne strane ome|ena Tami {em, a sa ju`ne op ko qe na ba ra ma, tr sti ci ma i slati nom. Odstreqene su dve di vqe svi we i jedna lisica. Nazimad te{ka oko 50, odnosno 60 kilograma, odstrelili su Mi ro slav Kri {an i Da niel Mag du iz Kova~ice, dok je lisica do{la na ni{an Kri sti a nu Fe ren cu iz Novog Sada. Sekretar uz din skog UL „Zec” To dor Bo jer ka`e da je od stre qena jo{ jedna di vqa

sviwa, ali je ona rawena utekla u atar susednog Idvora, gde ju je sustigao jedan od gostiju iz Temerina. Ina~e, divqih sviwa na ovom terenu je najvi{e u ataru Uzdina i Idvora gde poqo-

pri vred ni ci ma pri ~i wa va ju velike {tete na usevima, pa je zahtev me{tana Uzdina i Idvora da se kvota za odstrel crne divqa~i pove}a. Lovni revir uzdinskih lovaca obuhvata oko 8.500 hektara i u wemu ima srne}e divqa~i, ze~eva, fazana, divqih sviwa, lisica, {akala, divqih pataka i

gusaka, jarebica i prepelica, a 58 ~lanova UL „Zec” nastoji da o~uva i unapre|uje lovi{te. Prihrana divqa~a tokom zime obavqa se na deset hranili{ta za krupnu divqa~ i 25 za sitnu divqa~, tu je i {est soli{ta. Lovci Uzdina pripremaju se da 2. februara {esti put budu budu doma}ini tradicionalnog lova na banatsku lisicu, na kome se o~ekuje veliki broj u~esnika iz zemqe i gosti iz susedne Rumunije, tako da su izlasci u lovi{te proteklih dana zagrevawe za glavnu fe{tu. Udru`ewe lovaca u Uzdinu osnovano je 1923. godine pa }e se tokom ove godine, najverovatnije na prole}e, uprili~iti i proslava jubileja 90 godina postojawa. U godini jubileja uzdinski lovci planiraju da zavr{e opremawe lova~kog doma. Protekle godine u objekat je uvedena struja, ure|en sanitarni ~vor i opremqena kancelarija. Zgrada je pod krovom, pa }e se prema mogu}nostima nastaviti radovi na zavr{etku doma. M. Mitrovi}

ûru{ki lovci su u smiraj lawske godine, 28. decembra, proslavili jubilej - vek postojawa wihove lova~ke organi za ci je - LD „Voj vo di na”. Pred velikim brojem zvanica, gostiju i naravno, doma}ih lovaca, predstavqena je monografija „100 godina lovstva u ûrugu” autora Ste va na Pe tro vi }a i dr Vla di mi ra Ba ro vi }a, interesantno svedo~ewe o zgodama i nezgodama lovaca u ovom starom vojvo|anskom mestu od 1912. godine do dana{wih dana. Kako dolikuje, zaslu`nim lovcima, privrednicima, firmama koje su pomagale ~uru{ke lovce, kao i predstavnicima pojedinih medija, uruèna su priznawa na dobro odmerenoj i lepo organizovanoj proslavi, pra}enoj odli~nom muzikom, sa autohtonim vojvo|anskim melodijama. Nakon oficijelnog dela, prolsava je nastavqena do sitnih sati. ûru{ki lovci, kojih trenut no ima 120. ga zdu ju na 13.670 hektara prili~no bogatog lovi{ta koje se dobrim

delom naslawa na Tisu. Predsednik ove lova~ke organizacije i wenog Upravnog odbora je Ra di voj Ja ko vqe vi}, potpredsednik UO je Jo van Bo `i}, a ~lanovi UO su jo{ Jo van \u ra gin, Ne boj {a Bun ~i}, Uro{ \u ra gin, Qu bo mir Lu k i}, Go r an Si m e t i}, An -

dri ja Slep ~e vi}, Sr |an Ta pa vi ca i Bo {ko ^u pi}, kao i sekre tar Mi l en k o Ra d a n o v i}. Lovnik je Dra gan Ma rin ko vi}, we gov za me nik Ni k o l a Ko lun xi}, blagajnik je Alek san dar \u ri {i}, kurir Sa va Kraj nov, a kwigovo|a Ste van Iva nov. D. Kne`i}

Dobro zdravqe i dobar pogled u 2013. godini lovcima Vojvodine `eli redakcija lista „Dnevnik”

RePORTA@e

petak4.januar2013.

dnevnik

Ve] oSAM Ve ko VA Bo ^AR cI PRI PI To MQA VA Ju SVo JIM uJ DuR MA MA Do [QA ke SA SVIH STRA nA

Bo san ci vi {e vo le li fud bal od ku ku ru za

Srpski pravoslavni hram lane rekonstruisan

noge bi varo{i (ali i qudi skorojevi}i) voleli da imaju duù i lep{u pro{lost, ali kad se nema, onda je i mistifikacija dobrodo{la. Takvih problema svakako nemaju ìteqi Bo~ara, najmaweg naseqe op{tine Novi Be~ej. Nakupilo se toliko toga za osam vekova od prvog poznatog pomena u pisanim izvorima, da je zavi~ajac, dr Milorad Drobac, sastavio dve monografije. Sve od praistorijskog perioda. Naseqavali su Bo~ar razli~iti narodi: Srbi, Ma|ari, Nemci... ali su, oduvek, ìveli u slozi. A da bi tako bilo, prvi preduslov je da su qudi dobri. Bilo da su bogati ili siroma{ni, da su brojali dukate ili decu, da su ìveli u palatama (i danas postoje dva ka{tela koje je u 19. veku sazidala porodica grofa Joèfa Hertelendija), ili nabija~ama s

tr{~anim krovom, bilo da su se molili u pravoslavnoj ili katoli~koj crkvi... Posledwa zna~ajna izmena strukture stanovni{tva dogodila se posle Drugog svetskog rata, kad su „vozom bez voznog reda“ stigli Kraji{nici iz okoline Bosanske Krupe i zamenili proterane Nemce, koje je u Bo~ar od 1821. iz Velikog Be~kereka i @omboqa po~eo naseqavati grof. Tako je Bo~ar ve} vi{e od {est decenija srpsko selo. Srpsko, ali razli~ito. Srpsko, ali slo`no. A obe karakteristike, nekako, ne idu jedna s drugom. Razli~ito, jer su me{tani i Bosanci u prvo vreme bili „dva sveta“. A opet, slo`no, {to nije ba{ ja~a strana Srba, a Bo~arci su zaista ìveli u slozi. âk i kad su srpski |ilko{i, vaqda da se dokaù, pravili neke duhovite smicalice prostodu-

{nim Bosancima, koji su sve opra{tali èle}i da se {to pre i boqe asimiluju. [etaju}i onomad Srpskim sokakom, naravno, betonskim trotoarom, vratio mi se film unazad i navrlo se}awe na vremena kad je u ovom periodu bilo snega toliko mnogo da se kom{ije s druge strane sokaka nisu videle kad iza|u „prid ku}u“, a „flasteri“ uz ku}e bili ~isti sve do jedne cigle. I tako stignem do î~a Predragove ku}e. Prazna. Kao i mnoge druge. Starine oti{le na put bez povratka, a mladi jo{ ranije napustili selo pa je sad u malenom Bo~aru, vele me{tani, stotinak praznih ku}a. î~a Predrag i wegova Jozefina-Zefa nisu imali naslednika pa je zato za decu uvek bilo vremena i mesta na î~inom kolenu. Zimi posebno. Zefa bi donosila muù olbu wihovog vina boje izme|u crvenog i belog, a za decu slatkog jarkocrvene boje. Nazdravqalo se i slu{ale pri-

kupcu govorili da su ~uli da to ima î~a, ~ija je ku}a bila na kraju Srpskog sokaka pa je nesre}niku trebalo da pe{a~i kilometar tamo i toliko nazad. Onda jednog dana stigne deran s xakom kukuruza na le|ima jer je ~uo da je to cena za pravu ko`nu fudbalsku loptu. Gleda ga î~a i odmah po naglasku prepozna da je Bosanac, kao i to da roditeqi sigurno ne znaju za wegovu rabotu, pa mu kaè da ima takav „fudbal“, ali dao ga je Dudi da se wegov unuk malo „sigra“. Deran krene na drugi kraj sela, od î~e udaqen dva kilometra. Naravno s punim xakom le|ima. Duda, kad je od derana ~uo da ga je î~a poslao, re~e mu da je pre neki dan Neda Brata, koji stanuje preko puta î~e, odneo fudbal svojim unucima. Deran nazad kod Nede Brate, opet s xakom. Sigurnom valutom. Vidi Neda Brata derana, a ve} je dobio instrukcije od kom{ije î~e, pa kaè da je ju~e bio Milan Gaji}, koji stanuje u

Dvori{te dvorca grofa Hertelendija

Katoli~ka crkva u Bo~aru

Ka{tel barona Baji}a

~e. Svakojake. Jednu pamtim ve} pola veka. Leti se radilo od jutra do sutra, ali trebalo je osmisliti `ivot i zimi. ^i~a i “sau~esnici” su se na razne na~ine dovijali i imali uhodanu {emu kako da se na{ale s „do|o{ima“ iz Bosne. Tako da kad god ne~eg ne bi bilo u slabo snabdevenim seoskim bakalnicama, trgovci bi

Vi{e je grobova nego `iteqa

ko ispri~a starini s crnim brkovima i uvek nakrivqenim crnim {e{irom. Vidi ovaj oznojanog i umornog derana, `ao mu bi, ali „igrati“ se mora do kraja, pa re~e deranu da je pre po sata vra-

istom Srpskom sokaku na drugom kraju, i odneo fudbal da poka`e nekom gostu iz Karlova ili Beodre (dana{we susedno Novo Milo{evo), ni sam ne zna. Ra~una deran nije daleko jo{ kilometar do Gaji}a, samo da se dokopa fudbala. Ma, niko mu ne}e biti jednak kad istr~e na livadu! I eto ga pred ku}om Gaji}a. Sve potan-

tio fudbal ~i~i Predragu, jer mu je ovaj poru~io da ima kupca. Deran sav sre}an, misle}i da je on taj, uprti xak i sad siguran da mu fudbal ne}e izma}i poùri nazad. – î~o, ja stig’o! Gleda ga î~a, skomolalo dete i sam xak mokar od znoja, pa {eretski protrqa duge bele brkove

na uvek crvenom licu, podigne {e{ir izbledele braon boje, protrqa isto tako belu kosu, vrati {e{ir i prozbori. – Pa ’di si dosad? Ja ve} mislio da si odust’o. Bio otoju~ke deran iz Karlova. Doneo pun xak kukuruza, mo`da i malo ve}i od tvog. Gazda~ko dete, ostavio mi pride i xak. [ta sam mogao, prodao sam wemu fudbal – odgovori mu ~i~a Predrag. I {ta je deranu preostalo ve} da opet stavi teret na le|a i vrati ga. Znao je ^i~a da u onakvoj nema{tini roditeqi ne bi dali toliko detetu za fudbal, ve} ga je ukrao, pa je hteo da ga kazni a kukuruz vrati na svoje mesto. Re~ju, „i vuk sit i ovce na broju“. Samo fudbala nema. A ni deran, kad je odrastao i saznao da je bio deo lalinskih „igara“, nije se naqutio. Takvi su Bo~arci. Znaju da se na{ale na tu| ra~un, ali prihvataju {alu i na svoj. Vla sti mir Jan kov

SA MIT Ru Mu nA Iz ce log SVe TA u zA VI ^AJ noM MRA MoR ku, kRAJ PAn ^e VA

Se lo mo je, lep {e od Ame ri ke

stali tragovi od no}a{we suvo– Jedva ~ekam da ti poka`em slike, mrazice, nakon praznika pusti zna{ kako je bilo lepo. Stigle neka{orovi, mislim se „majko moja, da{we kom{ije i iz Amerike, Neko me sad natera na put„, ali {to da kuma~ke, jedna {to je udata za [panca kam, Rumuni se skupili pre neki dan sa i ona je do{la – nabraja mi Jelica svih krajeva sveta u zavi~ajnom i banatskom Mramorku, pa da ~ujem kako je bilo. U selu nigde nikog, iako je ve} pola deset. Stojim na stanici, kad iz daqine pristi`e moja lokalna pokroviteqka Jelica Gli{ovi}-Durda i trqa promrzle ruke. – Joj, }ero, da sam znala da je ovako hladno, ponela bih rukavice za obe. Sve se zabilo u ku}e, ne izlaze qudi, samo ko mora na wivu da ne{to jo{ poradi – vajka se ona, uhvati me podruku i kao dete povede xadom ka prvoj prodavnici. Mora da kupi hleba i uz hleba, a do wene ku}e ima podosta. Puna ko oko etnoku}a

dok kida okrajku tek kupqene cipovke. Nudi da i ja ~alabrcnem. – [teta {to onda nisi mogla do}i, ali lepo je i kad se pri~a. Bilo je mnogo suza i sad se sva najeìm. Stotinu nas, ro|enih od 1943. do 1981, ponovo je bilo u {kolskim klupama. Okupi li se da oì vi mo uspomene na detiwstvo, na{u tradiciju i jezik. Do{le nam i u~iteqice, a do~ekala direktorka {kole „Sava Maksimovi}„ Sneàna Br zo van – raz neèno pri~a bez prestanka i sve me gurka ispred sebe da me slu~ajno ne potka~e neka kola. Lepo je {to brine, mislim, ali u celom ataru gotovo da traktor nisam videla. Pred Jeli~inom ku}om nas sa~eka mrzovoqni

Ve o ma pi sme no me sto Ve} je gotovo dva veka Mramorak veoma pismeno mesto. ^im je 1821. stigao prvi u~iteq Nemac, sve{tenik Vilhem Lang, koji je predavao materwi jezik, poslao je komandi Regimente u Pan~evu pismeni zahtev da mu dodeli plac za gradwu {kole i crkve. Odmah su odobrene dve par ce le i osno va ne na rod ne {kole za srpsku i rumunsku de-

cu. Sve do kraja Drugog svetskog rata bilo je i ~asova na nema~kom, kad su ukinuti dr`avnim dekretom FNRJ. Na po~etku se obrazovalo 125 srpskih i 100 ru mun skih |a ka, ali 1994. u osnovnu {kolu, na`alost, nije upisan nijedan mali Rumun. Danas je nastava samo na srpskom, dok je rumunski po programu dva puta nedeqno.

U~iteqice su opet prozivale |ake

haski, jednom-dvaput zalaja i skloni se u ku}icu. Doma}ica me ugura u kuhiwu da se {to pre zgrejem i okrepim od puta. – Eto, gledaj slike dok ja pristavim kafu. Na jednoj smo mi Durde s u~iteqicama. Tu je prvo moja u~iteqica Lavinik ]olak, ja sam do we, onda ide brat Kostike i u~iteqica Florika Crepajac a do we moja sestra Dominika. Oboje je u~ila Florika. Na kraju su Katalina i u~iteqica Flora Quba – ushi}eno mi prinosi {oqu vrele jutarwe kafe. Prve. Jela srknu gutqaj, pali cigaretu, pa nastavi da se se}a: – U tu {kolu je i{ao i moj otac Nikolaje. Sin wegovog pokojnog u~iteqa Nikolaja Bok{ana Doru je do{ao iz Amerike na ovo okupqawe. Plakao je dok se se}ao detiwstva. I ja sam, jer dosta mojih prijateqa nije me|u ìvima. Wima smo posle odràli parastos u crkvi, koji su zajedno sluìli srpski i rumunski sve{tenik – zasuzi{e joj o~i ponovo. – Najemotivniji govor je odrào Jon Dada koji ìvi u Americi a zate-

kao se ovde na odmoru. Nije zaboravio selo, {kolu, u~iteqicu, ni jezik. I u dalekom svetu on pri~a rumunski, nau~io je i decu i unuke – ponosna je negda{wa Durda, sada gospo|a Gli{ovi}. Prebira rukom po stolwaku koji je sama izradila. Mnogo su takvih iznosili da poka`u gostima ko {ta ima, a ne{to odneli i u Etnosobu koju su tom prilikom otvorili. – Svega bilo: mnogo no{wi, }ilima, slika, kr~aga, radilo se pa se i nakupilo. Bogato smo selo, ali retko ko je ostao ovde – po`ali se vi{e sebi nego meni. – Pri~ali smo i o prvim simpatijama, ko je koga gledao i ko koga ~ekao posle {kole. Kako svuda, tako i kod nas, zavr{ili smo ve~erom i muzikom. „Mramora~ke lole„ svirale su srpske i rumunske pesme. Odavno ne{to tako lepo nije bilo u selu – zadovoqno pqeska rukama, kao da se jutros rastala od zemqaka i ispisnika. Mene obuze neka milina. Kako je qudima malo potrebno da budu sre}ni! zo ri ca Dra go je vi}

crna hronika

dnevnik

JU^E NA SUN^ANOM KEJU U NOVOM SADU

Mr tva oso ba na trim-sta zi

Nepoznati mu{karac, star oko 60 godina, na|en je mrtav ju~e oko 16.30 ~asova na Sun~anom keju u Novom Sadu. Wegovo be`ivotno telo na|eno je na trim stazi, preko puta zgrade Rektorata, saznaje „Dnevnik”. Kako nezvani~no saznajemo, mogu}e je da je ~ovek, koji je na sebi imao sportsku ode}u, preminuo tokom rekreacije. Telo preminule osobe je upu}eno na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu da bi se utvrdio uzrok smrti. M. V.

GRADONA^ELNIK KRAGUJEVCA DAO IZJAVU U OKVIRU ISTRAGE OKO FK „RADNI^KI”

Ste va no vi} sve do ~io o tran sfe ru Ko sti }a Gradona~elnik Kragujevca Ve ro qub Ste va no vi} ju~e je, u Vi{em sudu u Kragujevcu, dao izjavu u svojstvu svedoka u istrazi koja je pokrenuta protiv potpredsednika Fudbalskog kluba „Radni~ki” Ne boj {e Va si qe vi }a. Stevanovi} je, posle saslu{avawa, rekao novinarima da je „izjavu dao u svojstvu svedoka, kao gradona~elnik i predsednik FK ‘Radni~ki’ u vre-

Vasiqevi} uzeo novac u tom transferu”. Stevanovi} je kazao da ga je Kosti} pitao da li se slaè s tim da ode u drugi klub ukoliko na|e dobar anga`man, i da mu je odgovorio da se slaè, da ne èli da staje na put perspektivnim igra~ima, a i klubu bi zna~ile pare od transfera igra~a. Predsednica Vi{eg suda Zo ri ca \u ri} rekla je da }e u toj istra-

petak4.januar2013.

PRITVORENI OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO U SRPSKOM KRSTURU

Na pa da ~i br zo u ru ka ma po li ci je

Mi li vo ju P. (1959) i De ja nu R. (1991) iz Srpskog Krstura policija u Novom Kneèvcu odredila je zadràvawe do 48 sati zbog osnova sumwe da su po~inili razbojni{tvo nad M. D. (1942) iz Srpskog Krstura, saop{teno je iz PU Kikinda. Uz krivi~nu prijavu, dvojica osumwi~enih ju~e su privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda Kikinda. Tuìlac Osnovnog javnog tuìla{tva u Kikinda Mir ko Ga {o vi} potvrdio je za na{ list da je dvojici osumwi~enih, posle saslu{awa, istra`ni sudija odredio pritvor do 30 dana te da se nastavqa sprovo|ewe istrage. Po saop{tewu policije, dvojica pritvorenih su osumwi~eni da su u sredu, 2. januara ove godine, no}u napali ispred porodi~ne ku}e 70. godi{weg starca, vi{e puta ga udarili i lak{e povredili. Napada~i su iz ku}e M. D. odneli radio, mobilni telefon s puwa~em i sekiru, ali ih je policija ubrzo po prijavi otkrila, pa su se na{li iza re{etaka. Dvojica osumwi~enih za razbojni{tvo u Srpskom Krsturu, nasequ u kojem su u posledwe vreme u~estale kra|e i gde je bilo vi{e razbojni~kih pohoda na starije usamqene ìteqe, poznati su novokneèva~koj policiji kao prestupnici, od kojih Milivoj P. u svom kriminalnom dosijeu iz ra-

Srp ski Kr stur

nijeg perioda ima krivi~no delo razbojni{tva, dok je dosije wegovog kompawona Dejana R. „bogat” po~iwenim kra|ama i drugim krivi~nim delima. Kako smo saznali, dvojica osumwi~enih su u dva sata posle pono}i zakucali na prozor porodi~ne ku}e u kojoj starac `ivi sam. Po{to ih M. D. poznaje jer su vi{e puta navra}ali kod wega i poznaju prilike, otvorio je vrata i izi{ao pred ku}u, gde su ga nezvani posetioci prepali i po~eli da tuku. Starac je uspeo da se spase bekstvom kod kom{ije, odakle je razbojni{tvo prijavqeno policiji.

– Patrola policije je ve} bila u Srpskom Krsturu jer smo u posledwe vreme poja~ali prisustvo i patrolirawe u selu i dawu i no}u, upravo zbog problema koje me{tanima pri~iwavaju prestupnici, i na taj na~in nastojimo da se osigura bezbednost – izjavio je na~elnik Policijske stanice Novi Kne`evac Vo ji slav [u ba ri~ ki. – Razbojni{tvo je, zahvaquju}i tome, rasvetqeno za kratko vreme. Patrola policije je ubrzo posle prijave u susednoj ulici presrela i uhvatila dvojicu osumwi~enih za pomenuto razbojni{tvo. Patrola policije je kod wih prona{la i predmete koje su odneli iz star~e-

ve ku}e tako da su odmah privedeni u stanicu. Srpski Krstur je ina~e naseqe novokneèva~ke op{tine, ~iji su se ìteqi krajem pro{le godine najvi{e àlili zbog u~estalih kra|a i razbojni{tava pa su i sa zbora gra|ana na kojem je razmatrano pitawe bezbednosti, zahtevali efikasnije re{avawe problema. U to vreme pripadnici Policijske uprave Kikinda i Policijske stanice Novi Kneèvac iza re{etaka su zadràli, li{avawem slobode ili odre|ivawem policijskog zadràvawa do 48 sati 12 lica iz Srpskog Krstura, osumwi~enih za tri razbojni{tva, vi{e krivi~nih dela nedozvoqenog prelaska dràvne granice i krijum~arewa qudi i vi{e imovinskih krivi~nih dela. U postupku je istra`ni sudija u svim slu~ajevima osumwi~enima odre|ivao pritvor do 30 dana, a ista mera primewena je i za aktere prvog slu~aja razbojni{tva u ovoj godini. – Policija poja~anom represijom prema osumwi~enima efikasnije radi na suzbijawu kriminala na ovom podru~ju da bi se podigao nivo bezbednosti, gra|ani i wihova imovina bili za{ti}eni. Rasvetqenost krivi~nih dela registrovanih u Srpskom Krsturu je vi{a od 70 odsto – rekao je [ubari~ki. M. Mitrovi}

POTPREDSEDNIK VLADE ALEKSANDAR VU^I] NAJAVQUJE:

Ve ro qub Ste va no vi} (de sno) do la zi na sa slu {a we

me transfera fudbalera Fi li pa Ko sti }a„. – Rekao sam sve {to znam o transferu Filipa Kosti}a, ali detaqe ne bih da iznosim u javnost – rekao je Stevanovi}, i podsetio na to da je 6. aprila pro{le godine postao predsednik FK „Radni~ki”. Vasiqevi}, koji je i potpredsednik stranke „Zajedno za [umadiju”, sumwi~i se da je taj klub prilikom transfera fubdalera Filipa Kosti}a o{tetio za oko pola miliona evra, zajedno s generalnim sekretarom kluba Dar kom Sto ja no vi }em i fudbalskim menaxerom Zo ra nom Pa vlo vi }em. Stevanovi} je, kako je rekao, na saslu{awu izjavio „da je okrivqeni Neboj{a Vasiqevi} bio pod stalnim pritiskom vrha kragujeva~ke policije, koja je vr{ila pritisak i na svedoke da ka`u da je

zi biti saslu{ano dvadesetak svedoka iz Srbije, kao i izvestan broj iz inostranstva. Ona je dodala da je Vasiqevi}u, Stojanovi}u i Pavlovi}u pritvor odre|en zbog saslu{awa svedoka iz Srbije, kao i da postupak saslu{avawa svedoka iz inostranstva mo`e trajati i {est meseci. Vasiqevi}, Stojanovi} i Pavlovi} uhap{eni su 24. decembra u policijskoj akciji „Kom{ije”, a dan kasnije odre|en im je pritvor. Istog dana, u odvojenoj akciji policije, uhap{en je direktor stranke „Zajedno za [umadiju” Zlat ko Mi li}, zbog sumwe da je zloupotrebom slu`benog polo`aja tu stranku o{tetio za 18,5 miliona dinara. Mili}u je pritvor odre|en 25. decembra, a {est dana kasnije ukinut, po{to su saslu{ani svi svedoci u tom predmetu. (Tanjug)

ODLUKA USTAVNOG SUDA JO[ NIJE DOSTAVQENA NARODNOJ SKUP[TINI

Sme na Na te Me sa ro vi} kra jem me se ca? – Odluka Ustavnog suda kojom je oceweno da je u Zakonu o sudijama, s Ustavom Srbije nesaglasan ~lan 102, stav 5, po kojem je, ina~e, u novembru 2009. obavqen izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jo{ nije dostavqena Narodnoj skup{tini, ali ~im bude primqena, bi}e pokrenuta odgovaraju}a procedura – izjavio je za “Dnevnik” predsednik skup{tinskog Odbora za ustavna pitawa i zakonodavstvo Vla di mir Cvi jan. Procewuju}i da bi odluka koju je Ustavni sud doneo 20. decembra, shodno roku od 30 dana za izradu pisanog otpravka, mogla biti dostavqena do kraja januara, Cvijan navodi da se u svakom slu~aju otvara pitawe o poziciji aktuelne predsednice Vrhovnog kasacionog suda Na te Me sa ro vi} koja je pre tri godine izabrana po sada osporenim odredbama Zakona o sudijama, a po polo`aju te funkcije je i predsednica Visokog saveta sudstva. – Odluka Ustavnog suda potvr|uje da Nata Mesarovi}, koja nikada nije imala legitimitet, sada vi{e nema ni legalitet. Odluka Ustavnog suda dokazuje ono {to Srpska napredna stranka sve vreme tvrdila: da je reizbor sudija 2009.

godine bio politi~ki motivisana aktivnost koja je na najneslavniji mogu}i na~in zavr{ena – ka`e Cvijan. – Sada se ~eka da odluka Ustavnog suda bude izra|ena i formalno dostavqena Narodnoj skup{tini, predsedniku Narodne skup{tine i predsedniku Odbora za ustavna pitawa i zakonodavstvo i posle toga }e odmah biti postupqeno po toj odluci. – Re~ je o proceduri koja je veoma komplikovana, ali u svakom slu~aju podrazumeva da Nata Mesarovi} vi{e ne}e mo}i da bude na poziciji na kojoj je bila. S tim u vezi se postavqa i pitawe pravnih posledica dosada{wih odluka Nate Mesarovi}. Me|utim, po{to su do sada sve wene najva`nije odluke pale na Ustavnom sudu, a re~ je o odlukama koje se ti~u reizbora sudija, time zakqu~ujemo da pravne zaostav{tine iza Nate Mesatovi} prakti~no nema. U tom smislu }e nam biti olak{ano weno smewivawe i cela ta procedura – napomiwe Cvijan. Ukoliko u odluci Ustavnog suda bude dato uputstvo za weno sprovo|ewe, po tome }e, nagla{ava predsednik skup{tinskog Odbora za ustavna pitawa i zakonodavstvo, biti stopostotno postupqeno. J. J.

Re zul ta ti is tra ga do kra ja go di ne – Do kraja godine bi}e okon~ane istrage 24 sporne privatizacije – izjavio je ju~e potpredsednik Vlade Srbije Alek sand sr Vu ~i}, i dodao da se „u{lo polako i sigurno” i u Luku „Be-

Na pitawe da li }e u toj istrazi Mi lan Be ko imati isti treman kao u prehodnoj Mi ro slav Mi {ko vi}, Vu~i} je odgovorio: - Apsolutno... apsolutno... Nema razlike za bilo koga. Veoma sam

Ima i drugih predmeta koje }e nadle`ni poku{ati da re{e, poput Razvojne banke Vojvodine i Fonda za kapitalna ulagawa (Aleksandar Vu~i}) ograd”, a da je istraga u vezi s Veterinarskim zavodom pri kraju. – Kada ka`em da su zavr{ene, mislim na „Delreal”, „Nuba invest”, „Azotaru”. Mislim da smo u{li ili ulazimo polako i sigurno u Luku „Beograd” i ~ini mi se da je Veterinarski zavod pri kraju – precizirao je Vu~i}.

ozbiqan kada to govorim, kao {to sam bio ozbiqan kada smo govorio i o drugim stvarima. On je za B-92 rekao da u tim predmetima ima jo{ mnogo „krakova”, ali da misli da }e sva 24 predmeta biti zavr{ena, i ponovio da nisu u pitawu samo privatizacije, kojih ima 16 ili 17. Vu~i} je rekao da ima i drugih predmeta koje }e

Razvojna banka Vojvodine

Alek san dar Vu ~i}

nadleèni poku{ati da re{e, i u tom konetekstu izdvojio Razvojnu banku Vojvodine i Fond za kapitalna ulagawa. – Ali o tom – potom. Ovo je zadatak koji je za nas bio i jeste prioritetan i svakako }e biti zavr{en – poru~io je Vu~i}. On je rekao da su postignuti odre|eni rezultati, da se ozbiqno radi na stvarawu sistema i institucija, i dodao da je najve}i broj sudija i tuìlaca, odnosno onih koji se bave tuìla~kom istragom, na usavr{avawu i {kolovawu u inostranstvu. Vu~i} je u tom smislu naglasio i da je va`no {to su donete izmene Krivi~nog zakonika i Zakona o krivi~nom postupku, i najavio dono{ewe nove strategije za borbu protv korupcije, koja treba da bude doneta do marta, {to je i na evropskoj mapi puta Srbije.

– Posti`emo zna~ajne rezultate i mislim da ne}e biti naro~ito va`no ko je na ovom mestu ili kakvo mu je ime i prezime i kojoj politi~koj partiji pripada – zakqu~io je Vu~i}. Potpredsednike Vlade je ukazao da }e se dirnuti istrage i u neke qude iz SNS, i u neke qude iz stranaka wihovih kaolicionih partnera. - Dirnu}e, razume se, i u one koji pripadaju nekim drugim politi~kim strankama. Nijednog sekunda ne}u da dozvolim taj politi~ki trik bude ne{to {to }e da upla{i bilo koga u Srbiji .”Nemojte da gonite nekog jer je on politi~ar”, pa }e vam re}i da je to politi~ki progon. Ja sam na va{em programu, povodom jednog hap{ewa video da pi{e „ko stoji iza hap{ewa”... Jedino {to mo`e da stoji je zakon - istakao je Vu~i}.

ODBA^ENA @ALBA OKRIVQENOG U SLU^AJU KLE^KA

Qi maj osta je u pri tvo ru Kosovski Vrhovni sud odbacio je zahtev branilaca da se potpredsednik Demokratske partije Kosova i poslanik Fat mir Qi maj i jo{ trojica optuènih u „slu~aju Kle~ka” oslobode iz pritvora. Po odluci suda, Qimaj, Na ser Kra sni }i, Na ser [a qa i Nex mi Kra sni }i ostaju u pritvoru do 23. februara, kako je 21. decembra odlu~io Okru`ni sud u Pri{tini. Oni su optuèni za krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv civila tokom rata na Kosovu 1999. godine. Optu`nica ih tereti za ubistva, mu~ewe i ugroàvawe zdravqa albanskih i srpskih civila s Kosova i

ratnih zarobqenika. Pri{tinska televizija „Ko ha vi sion„ (KTV) je objavila da je odluka o odbijawu zahteva branilaca Qimaja i drugih doneta 27. decembra. U obrazlo`ewu odluke Vrhovnog suda se navodi da bi wihovo osloba|awe iz pritvora moglo uticati na procedure i svedoke. Qimajev branilac, pri{tinski advokat Tom Ga {i je ocenio da je odluka suda politi~ka i da nije zasnovana na zakonu po{to ne postoji mogu}nost uticaja na svedoke, s obzirom na to da je glavni svedok Agim Zogaj, poznat kao „svedok H”, izvr{io samoubistvo.

Prethodno je Okru`ni sud u Pri{tini 24. novembra ~etvorici optu`enih odredio sudski pritvor u trajawu od jednog meseca i proglasio prihvatqivim dokaze „svedoka H”, kao i dokaze koji su konfiskovani prilikom pretresa prostorija Nasera Krasni}ija i Fatmira Qimaja. Okru`ni sud u Pri{tini je na prvom su|ewu predmet „Kle~ka” podelio u dva dela i donete su dve presude. Sud je tada dokaze Agima Zogaja proglasio neprihvatqivim i u obe presude oslobodio sve optu`ene. (Tanjug)

SPORT

petak4.januar2013.

dnevnik

ZVEZDA PRIPREMA KADROVSKE PROMENE

Jan ko vi} se na da ja ~oj eki pi Fudbaleri Crvene zvezde }e uskoro (9. januara) po~eti pripreme za prole}ni deo sezone. Jo{ uvek nema jasnih signala kakve }e kadrovske promene pretrpeti ekipa, odnosno najpre ko }e napustiti Marakanu. Spisak onih na koje se ne ra~una je spreman, ali konkretnih ponuda za igra~e od kojih bi se moglo zaraditi a da se ne ugrozi potencijal tima nema. Novo rukovodstvo dalo je zeleno svetlo sportskom direktoru Zoranu Stojadinovi}u da krene u akciju, potraì odre|ena poja~awa. - Sve opcije su u igri. Naravno, voleo bih da angaùjemo poja~awa koja je sportski direktor predstavio kao na{u èqu. Ali, da li }emo se izboriti sa onim glavnim problemom - novcem i zaista ih dovesti, ne znam - kaè trener Aleksandar Jankovi}. Potencijalne akvizicije su ofanzivni vezista i reprezentativac Perua Kristijan Kueva, ali i

{toper Peroso (26) ~lan nacionalnog tima Veneceule. - Kueva je fudbaler koji je sjajan u igri jedan na jedan. Prodoran je, brz, pravi razliku. Sigurno takvog u ovom momentu nemamo u ekipi. Peroso je iskusan igra~, reprezentativac. Za to mesto vrlo je bitno i iskustvo. Zato bi zaista bilo lepo da do|u - rekao je Jankovi}. Mnogo toga bi}e jasnije na prvoj prozivci u vezi kadrovskih re{ewa, jer }e profesionalni pogon biti redukovan sa 40 na verovatno 25 fudbalera koji }e pripremni period obaviti u Turskoj. - Ta~no tako. Znamo {ta bi nam trebalo, ali `eqe i mogu}nosti se nikako ne podudaraju. Ipak, verujem u novu upravu i nadam se da }e na vol{eban na~in na}i re{ewe i da }emo na prole}e biti ja~i- zakqu~io je Jankovi}. Z. Rangelov

TURNIR U BA^KOJ PALANCI

Pri red ba za hva lu i po nos Na tradicionalnom,11. po redu, turniru u malom fudbalu u Ba~koj Palnaci nadmetalo se oko 400 mladih fudbalera svrstanih u 46 ekipa, u pet uzrasnih kategorija. U najmla|oj takmi~arskoj grupi (2004/05. godi{te) prvo mesto pripalo je ekipi Krila Krajine Eurotok, drugo ekipi Krila Krajine-Sweet studio, a tre}e ekipe Krila Krajine - Sektor. Za najboqeg igra~a progla{en je Mihajlo Ivanovi} (ujedno bio i najboqi strelac), a za najboqeg golmana Nemawa Veselinovi}, obojica pobedni~kog sastava. U starosnoj grupi 2002/03. prvo mesto je osvojila ekipa Krila Krajine-Konkord, drugi je bio OFK Stari grad 2002, a tre}i OFK Stari grad 2003. Titulu najboqeg igra~a poneo je Matija ]orovi}, najuboitiji strelac je Vasilije Ili}, a najboqi golman Strahiwa Mirkovi}, svi iz pobedni~ke ekipe. Pobedni~ka ekipa u kategoriji dece 2000/01. je Krila Krajine Poslasti~arnica Mimoza 2, drugo

mesto pripalo je sastavu Krila Krajine - Black woman, a na tre}e mesto plasirao se sastav Vojvodina-Tovari{evo.Priznawe najboqeg igra~a i strelca pripalo je Sr|anu Karanovi}u, dok je za najpouzdanijeg ~uvara mre`e progla{en Milo{ Dra`i}, obojica iz ekipe Krila Krajine - Mimoza 2.

Prvo mesto u takmi~arskoj grupi 1998/99. pripalo je ekipi Kalkan, drugi je bio Butik Exit, a tre}a ekipa Ribarnica Sim~e 1999. Titula najboqeg igra~a pripala je Milo{u Plavanskom iz ekipe Kalkan, najuboitiji strelac je Milo{ Ili} iz Butika Exit, a najboqi golman je Nenade Mitrovi} iz Butika Egzit.

U uzrasnoj grupi 1996/97. pobedila je ekipa AS Crwanski-Vulkanizer Bjelo{, na drugo mesto plasirao se sastav Ribarnica Sim~e 1999. Titulu najboqeg igra~a osvojio je Dobrivoje Velemir iz pobedni~ke ekipe, najuboitiji strelac je Sini{a ôvi} iz Ribarnice Sim~e 1999, a najboqi golman je Vuk Vlaji} iz AS Crwanski - Vulkanizer Bjelo{. Pravdu se veoma uspe{no delili sudije Rakita, Po~u~, Radovanovi}, Baji}, Popovi}, Medan i Hlebec. Zavr{nog dana turnira utakmice je u hali Tikvara gledalo oko 300 qubiteqa malog fudbala. Odràvawe turnira pomoglo je Udruèwe trenera OFS Ba~ka Palanka, a organizatori su bili profesori fizi~kog vaspitawa iz Ba~ke Palanke Nenad Petrovi}, Milan Beqanski i Zdravko [kavo. Utisak je da je priredba bila toliko lepa, da lep{e nije moglo, sve je proteklo kako se samo poèleti moè. Zaista je ovo bio festival mladosti za hvalu i ponos. M. \. K.

U SEVIQI PREDSTAVQEN MIROSLAV STEVANOVI]

Ogro man ko rak u ka ri je ri Predstavnicima medija u Seviqi predstavqeno poja~awe ovog kluba, ~lana {panske Primere - Miroslav Stevanovi}. Doju~era{wi fudbaler Vojvodine nije krio zadovoqstvo zbog ~iwenice {to je potpisao petogodi{wi ugovor sa Seviqom. - Za mene je veliko zadovoqstvo to {to je Seviqa pokazala interesovawe za mene i {to sam potpisao ugovor s ovim klubom. To je ogroman korak u mojoj karijeri. Uradi}u sve {to je do mene i {to je mogu}e da pru`im najboqe partije u novoj ekipi - mirno, s puno samopouzdawa, rekao je Stevanovi}, a preneo je zvani~ni sajt {panskog tima. Upitan o tome na kojoj poziciji u timu se najboqe snalazi, mladi Zvorni~anin je dodao: - Najve}i broj utakmica u Vojvodini odigrao sam na desnom krilu. Ipak, bilo je situacija kad sam igrao i na levoj strani ili u sredini i ~inio sam to dosta dobro. Za mene je najbitnije to da

igram, nije va`no na koju }e me poziciju trener postaviti. Zamoqen od strane predstavnika medija da opi{e sebe, Stevanovi} je dodao: - Ne volim da govorim o sebi... Najva`nije je mi je da uvek dajem sve od sebe i da doprinosim dobrim rezultatima tima koji me zapo{qava. Nadam se da }e me navija~i Seviqe ceniti i podr`ati. @eqa mi je da u predstoje}em periodu ostvarujemo dobre rezultate. Zamenik generalnog direktora Seviqe Ramon Rodrigez Mon~i nije skrivao zadovoqstvo zbog anaga`mana ovog igra~a. - Stevanovi} je na{a sada{wost i budu}nost - rekao je Mon~i. - On je igra~ koji je upotrebqiv na vi{e pozicija u timu. Wegova svestranost omogu}i}e nam razli~ite mogu}nosti da ga najboqe iskoristimo na terenu, a bitno je i to da igra dobro obema nogama. Pametan je igra~ i ube|en sam da smo wegovim dovo|ewem napravili dobar posao. Pri pre mio: A. Predojevi}

SPORT

dnevnik

petak4.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ka fe pab Ta ver na pre o kre tom do osmi ne fi na la Od i gra ni su i pr vi su sre ti {e sna e sti ne fi na la na ju bi lar nom 50. „Dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu u kon ku ren ci ji se ni o ra. Fa bri ka ì ce Lam po ne oprav da la je ulo gu fa vo ri ta nad ve ter ni~ kom eki pom Auto ot pad @i ka. Po sle uigra ne ak ci je iz kor ne ra Mi lan Ra ki} do veo je Lam po ne u vo| stvo a do po lu vre me na to vo| stvo udvo stru ~io je Alek san dar To min s pe na la. Ve ter ni ~a ni su po ku {a va li da pa ri ra ju, prak ti~ no re pre zen ta ci je Sr bi je u fut sa lu ali ni su us pe lii da re a li zu ju so lid ne na pa de. Po sle ne ko li ko do brih ak ci ja Mi la na Su bo {i }a us pe li su Ve ter ni ~a ni da na pra ve tri kor ne ra ali je ka zne ni uda rac Ala va we od bra nio An to ni}, bo qe re ~e no Ala va wa mu je do dao lop tu. Od ta da pa do kra ja me ~a Lam po ne je us po sta vio kon tro lu, {u tem iz s dis tan ce ì ca ri su pre ko Mi la na Ra ki }a po ve }a li vo| stvo, a ~e tvr ti po go dak, auto gol, pri pi san je La zi }u po sle {u ta Ra ki }a. Me wa~ ni ca Ris pla si ra la se u osmi nu fi na la po sle po be de od 4:2 nad vr lo do brom eki pom Her ba lajf. U pr vih 15 mi nu ta vi |en je po je dan gol u obe mre è, Kri sti jan Ra din do veo je [aj ka {a ne u vo| stvo, a ubr zo je iz jed na ~io Jo van Nin ko vi}. Me wa~ ni ca Ris za i gra la je od lu~ ni je u na stav ku. Bo qu igru kru ni sao je Jo van Bla -

Re zul ta ti Mla |i pi o ni ri

Iks el – Indeks Tema trejd – Kazino Gaja Zora – Dami bau

Beograd - Vojvodina Eliksir agrar – Erker plus

1:3 1:2 3:2

Ka de ti

5:1 2:1

Se ni o ri

CIAK – Univereksport Picerija La forca – Kaznena ekspedicija Inoba~ka – Picerija Modena Fabrika `ice Lampone – Auto otpad @ika Mewa~nica Ris – Herba lajf Kafe pab Taverna – Ju`na Ba~ka Kafe Avantgard – Bet kompani

2:1 5:4(2:2) 1:3 (1:1) 4:0 4:2 2:1 2:1

Pe tak, 4. ja nu ar

Mome nat s utak mi ce CI AK – Uni ve rek sport

ì} iz slo bod nog udar ca (2:1), a na do ve za li su se go lo vi ma Mi lo rad Pe tri} i Alek san dar Jo va no vi}. Ve} ta da re al no je bi lo za o~e ki va ti da se [aj ka {a ni pla si ra ju me |u {e sna est naj bo qih eki pa, a po raz Her ba laj fa ubla ìo je Jo van Nin ko vi} sa pe na la. Ka fe pab Ta ver na je sa vla da la Ju `nu Ba~ ku. Po sle ne za ni mqi vog pr vog po lu vre me na u ko jem ni je bi lo go lo va, a ni kor ne ra mno go bo qe se igra lo u na stav ku. Ju `na Ba~ ka je po ve la go lom Ni ko le Uzel ca ali ni je iz dr à la pri ti sak Ka fe pa ba Ta ver na. Dva mi nu ta pre kra ja Pa vle Rat ko vi} je iz jed na ~io a po be do no sni po go dak za Ta ver nu de lo je Mi lo va na Mar ko vi }a po sle gre {ke od bra ne Ju `ne Ba~ U pr vom ba ra` me ~u u su sre tu iz me |u Ci a ka i Uni ve rek spor ta sla vi li su Ti te qa ni. Na kon pr vih 15 mi nu ta re zul tat je gla sio 0:0 da bi u na stav ku naj pre Ivan

Foto: R. Hayi}

Ami xi}, a u fi ni {u su sre ta i Ni ko la Sta no je vi} sa pe na la do ne li vred nu po be du eki pi Ci ja ka. Maj stor ski po go dak, ujed no ute {ni za Uni ve rek sport iz slo bod nog udar ca po sti gao je Vo ji slav Ko zar ski. I dru gi me~ ba ra `a iz me |u Pi ce ri je La for ca i Ka zne na eks pe di ci je bio je uz bu dqiv, La For ca je iz jed na ~i la po got kom u po sled wim se kun da ma igre , pa je po bed nik od lu ~en s li ni je pe na la. U tre }oj se ri ji [e vi} je pro ma {io gol, pa je po sle po got ka De li }a La for ca sla vi la. U {e sna e sti nu fi na la, po sle ba ra` su sre ta pla si ra la se Pi ce ri ja Mo de na. Re gu lar ni tok me ~a pro tiv Ino ba~ ke za vr {i li su ne re {e no (1:1). Dve se ri je su bi le do voq ne za Pi ce ri ju Mo de nu. Pre ci zni su bi li Ka li nov i Bo {ko vi}, a sa dru ge stra ne Do bri je vi} i Ba ra} ni su ima li sre }e.

U ba ra `u za pla sman u ~e tvrt fi na le u ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra od i gra na su tri du e la. Eki pa In dek sa sa vla da la je vr {wa ke iz Iks ela (3:1), naj vi {e za hva qu ju }i tan de mu Var ga-Bo {wak. Var ga je po sti gao je dan po go dak, a Go ran Bo {wak dva. Ma li {a ni iz Ka zi na Ga ja sa vla da li su Te ma trejd sa 2:1, a naj za slu `ni ji za tri jumf Ga je bi li su Dra go qub Sa vi} i Lu ka Ili}. Ute {ni po go dak u dru gom po lu vre me nu za Te ma trejd po sti gao je Alek sa Po po vi}. U su da ru Zo re i Da mi ba ua po be da je pri pa la eki pi iz Ve ter ni ka (3:2). Ta ko }e Ka ~a ven da, Zli ~i} i No vak u ~e tvrt fi na lu sna ge od me ri ti sa eki pom Ra dio Pla ne te. Po be du Zo ri do neo je Mi lo{ Zli ~i} ko ji je po sti gao dva go la. U pr voj ~e tvrt fi nal noj utak mi ci ka det ske kon ku ren ci je vi |en je duel dve do bre eki pe a fud -

14.00: Petar Pua~a - Indeks (mp) 14.35: Auto moda- Kazino Gaja (mp) 15.10: Kazino Gaja - Grofovi (p) 15.45: Crvena zvezda - Yentlmeni (p) 16.20: Vuves - Picerija Modena(s) 16.55: Staklo Mili}evi} KRA - Madona (s) 17.05: Maks auto - 19. decembar (s) 17.40:Kafe Dva kraqa - Klaris (s) 18.15: Tradicija socijalisti - AK Sekuli} (s) 18.50: Novo naseqe - Studio Berar (s) 19.50: Radio Planeta – Vikiliks (v) 20.25: Pekara Malina – Ju`na Ba~ka (v) 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Su bo ta, 5. ja nu ar

Radio Planeta– Zora (mp) Novci Sad – Indeksova tribina (mp) Juniori - FK Novi Sad (p) NS Agro - @ito prerada (p) Carigrad Inogi - Picerija La forca (s) Galaktikosi - Ciak (s) Mimada lajn - Kafe Panda Liman (s) Milka Cani} dobrove~e (G)- Beli dvori (s) Univerzitet Edukons - Teodorovi} keramika (s) Novi Sad gas - Tehnomer(s) Klaris– Osip impeks (v) Gramont Jamajka – NPR Pani} (v)

ba le ri Cr ve ne zve zde ko ji na stu pa ju pod ime nom Be o grad, oni su sa ube dqi vih 5:1 sa vla da li Voj vo di nu. Ju nak u po be di Be o gra |a na bio je ka pi ten eki pe Ne nad \o ki} ko ji je po sti gao ~e ti ri

po got ka, dva sa li ni je pe na la. Stre lac je bio jo{ i Ni ko la \u ri kin, a je di ni po go dak za No vo sa |a ne de lo je Stra hi we Kr stev skog. I. Gru bor M. Ri sti}

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE Dva kraqa

Carigrad

Klaris

P. La forca 10. januar

Kafe-pab Taverna

Ju`na Ba~ka

10. januar

Milka Cani}

Kafe-pab Taverna

Beli dvori 12. januar

12. januar

Maks auto

Mimada lajn

19. decembar

Panda Liman 10. januar

Mewa~nica Ris

Herba lajf

10. januar

Galaktikosi

Mewa~nica Ris

CIAK

13. januar

Novo naseqe

Univerzitet Edukons

Studio Berar

Teodorovi} keramika 10. januar

10. januar

Vuves

Novi Sad – Gas Tehnomer

P. Modena 12. januar

12. januar

Staklo Mili}evi} Kafe Avantgard

Madona 10. januar

Tradicija socijalisti Auto-ku}a Sekuli}

Kafe Avantgard

Bet kompani

F@ Lampone

Auto-otpad @ika

10. januar

F@ Lampone

SPORT

petak4.januar2013.

dnevnik [PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA

Da nas Sa ra go sa - Be tis Su bo ta Le van te - Atle tik (B) Gra na da - Va len si ja De por ti vo - Ma la ga Se vi qa - Osa su na Ne de qa Sel ta - Va qa do lid Real - So si je dad Bar se lo na - Espa wol Ma jor ka - Atle ti ko (M) Po ne de qak Ra jo Va qe ka no - He ta fe

NA[ PRED LOG

Vu~ica na meti Napolitanaca

Bane Ivanovi} (^elzi)

EN GLE SKA – FA KUP Su bo ta Braj ton - Wu kasl (13.30) Kri stal P. - Sto uk (16) To ten hem - Ko ven tri (16) Vi gan - Born ma ut (16) Fu lam - Blek pul (16) Aston Vi la - Ip svi~ (16) ^arl ton - Ha der sfild (16) Ma kles fild - Kar dif (16) Barn sli - Ba nr li (16) Man. si ti - Vot ford (16) Le ster - Bar ton (16) Mil vol - Pre ston (16) Der bi - Tran me r (16) Kru li - Re ding (16) An der {ot - Ro ter am (16) Midlzbo ro - Hej stings (16) Oks ford - [e fild J. (16) Sa u temp ton - ^el zi (16) Kvins Park - VBA (16) Pi ter bo ro - Nor vi~ (16) Bol ton - San der lend (16) No tin gem F. - Ol dam (16) Hal - Lej ton (16) Blek burn - Bri stol (16) Lids - Bir min gem (16) Sa ut hend - Brent ford (16) Lu ton - Vul ver hemp ton (16) [e fild V - Mil ton Kejns (16) Vest Hem - Man ~e ster j. (18.15) Ne de qa Svo nsi - Ar se nal Man sfild - Li ver pul

(14.30) (17)

Po ne de qak ^el ten ham - Ever ton

(20.45)

KUP FRAN CU SKE Su bo ta Le Man - Po ar Sur Bu low - Tu luz Ruan - Aja ~io Lil - Nim

(15) (18) (18) (18)

Ne de qa Bur` - Mon pe qe [a te ru - Bor do Epi nal - Olim pik (L) Kaen - Sent Etjen Olim pik (M9 - Gen gan Lens - Ren SA Ba sti ja - Ba sti ja

(12) (14.15) (14.15) (14.15) (14.15) (14.15) (17)

Po ne de qak Is tr - Va len si jan

(20.45)

Na k on no v o g o d i {wih pra z ni k a i krat k og pre d a h a u sko r o svim evrop skim li ga ma osim na Ostr vu,

Realno

Po ne de qak Ksan ti - OFI

(18.30)

1. Olim pi ja k. 15 2. PA OK 15 3. Aste ras 15 4. Atro mi tos 15 5. Ja wi na 15 6. Le va di ja k. 15 7. Pa ni o ni os 15 8. Pa na ti n.(-2)15 9. Pan tra ki k. 15 10. OFI 15 11. Pla ta ni as 15 12. Ksan ti 15 13. Ve ri ja 15 14. Aris 15 15. AEK 15 16. Ker ki ra 15

12 9 7 6 6 6 7 5 6 4 4 3 3 3 3 2

3 4 4 7 3 3 0 7 2 5 4 6 6 7 3 6

0 2 4 2 6 6 8 3 7 6 7 6 6 6 9 7

35:10 21:9 19:10 15:12 15:14 11:12 17:20 16:15 16:16 16:18 13:18 11:16 10:17 12:22 11:17 7:19

39 31 25 25 21 21 21 20 20 17 16 15 15 13 12 12

2 (1.80) 3+ (1.50) 1 (1.90) 1 (1.70) 1 (1.70) 1 (2.00)

Iznena|ewe Duel Totija (Roma) i Aronike (Napoli)

na sta vqa ju se bor be za bo do ve u ne ko li ko evrop skih li ga. Na Ape ni ni ma se igra ju utak mi ce 19.ko la Se ri je A, a je dan od naj z a n i m qi v i j ih du e l a od i gra }e se u Na pu qu na sta di o nu San Pa o lo. Fud ba le ri Na po li ja ugo sti }e eki pu Ro me, a obe eki pe su u sa mom vr hu i ima ju am bi ci ju da se zo nu za vr {e u sa mom vr hu i obez be de iza la zak u Evro pu. Ka va ni i dru go vi su ka len dar sku go di nu za vr {i li po be dom na go sto va wu pro tiv Si je ne (2:0), dok je vu ~ i c a pred v o | e n a La m e l om de mo li ra la Mi lan (4:2).

Aguero povredio mi{i}

Kun Aguero

taj po go dak, osmi u pr ven stvu, a de se ti u se zo ni, sku po ko {tao. Sa mo ko ji mi nut po sle go la/po v re d e, me n a x er Si t i j a Ro ber to Man }i ni mo rao je da po vu ~e s te re na Agu e ra (24) i uba c i Kar l o s a Te v e z a. To }e Man }i ni ja to kom ja nu a ra osta vi ti sa Edi nom Xe kom i Te ve zom na ras po la ga wu, s tim {to se od bo le sti opo ra vqa kon tro verz ni Ma rio Ba lo te li, igra~ ko ji u fud ba lu mo `e sve, ali ~e sto to ne `e li. To k om ja n u a r a, Si t i igra pro t iv Ar s e n a l a i Kvins Park Ren xer sa u go sti ma i Fu la ma kod ku }e, ka da su me ~e vi u Pre mi jer li gi u pi ta wu, od no sno Vot for da u FA ku pu.

na, a to zna ~i da mo ra mo da po be |u je mo. - ka zao je dva de se to go di {qi Ar gen ti nac u re do vi ma vu ~i ce Erik La me la, ~i jom za slu gom su Ri mqa ni po to pi li Mi lan. Ni {ta ma we za ni mqi vo ne }e bi ti u Udi na ma na sta di o nu Fri u l i, gde Udi n e z e na { eg Du {a na Ba ste i @eq ka Br ki }a do ~e ku je mi lan ski In ter. Obe eki pe su po lu se zo nu za vr {i le sa dve utak mi ce bez sla vqa. - Pro tiv Pa ler ma i Ata lan te smo pro pu sti li pri li ku da na s ta v i m o po b ed n i~ k i niz.

Sa ra go sa - Be tis @il Vi sen te - Gi ma ra e{ Mo re li ja - Kruz Azul Svon si - Ar se nal Sel ta - Va qa do lid Na po li - Ro ma ni xi je na po vre |e nog Fe li pe Lu i sa. Ostr vqa ni su sla vi li pro {le se zo ne (2:1), a u Ma dri du su us pe li da igra ju ne re {e no (1:1). - U se zo nu smo u{li sa am bi ci jom da za vr {i mo pr ven stvo u gor wem de lu ta be le. Za sa da smo da le ko od ci qa, a o~e ku jem da }e mo u No voj go di ni bi ti mno go uspe {ni ji. O~e ku je nas te { ka utak m i c a pro t iv Atle ti ka ko ji ove se zo ne igra na za i sta im pre siv nom ni vou.

1 (2.20) 3+ (2.00) H (3.20) 2 (2.20) H (3.30) 1 (2.15) ~i ma i ima mo pri li ku da iz na na di mo li de ra ko ji ru ku na sr ce igra u za vid noj for mi. No lan i No ble bi }e na {e uzda ni ce u po ku {a ju da na~ ne mo od bra nu |a vo la ko ja ove se zo ne ni je na vi si ni za dat ka kao pret hod nih. Igra se 90 mi nu ta i si gur no da }e mo u~i ni ti sve ka ko bi smo iz ne na di li fa vo ri zo va ne go ste i pri pre di li ve li ki ra dost na {im na vi ja ~i ma - ka zao je Alar dejls. I. G.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Kvins park nokautirao êlsi Fud ba le ri êl si ja su se pre vi {e opu sti li pro tiv po sled we pla si ra ne eki pe na ta be li, za {ta su su ro vo ka `we ni. Je di ni gol na me ~u po sti gao je, biv {i igra~ pla va ca, [on Rajt-Fi lips u 78. mi nu tu. êl si je ja lo vo na pa dao to kom ve }eg de la me ~a, dok se KPR si gur no bra nio i ~e kao svo ju {an su iz kon tre. Naj bo qe {an se za do ma }e pro pu sti li su Eden Azar i Vi kor Mo zes, ali i Bra ni slav Iva no vi} ko ji je dva pu ta gla vom za ma lo pre ba cio gol. Ve li ku ra dost go sti ma, i pr vu po be du na stra ni jo{ od 11. no vem bra 2011. go di ne, do neo je biv {i êl si je vac [on Rajt-Fi lips. Po sle jed nog kor ne ra lop ta je kru ì la na ne kih tri -

(16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (20)

1. Bar se lo na 17 16 1 0 57:19 49 2. Atle t. (M) 17 13 1 3 37:17 40 17 10 3 4 41:17 33 3. Real 4. Ma la ga 17 9 4 4 28:12 31 17 9 1 7 26:28 28 5. Be tis 17 8 3 6 21:24 27 6. Le van te 7. So si je dad 17 7 4 6 24:20 25 8. R. Va qe k. 17 8 1 8 22:32 25 9. Va len si ja 17 7 3 7 23:26 24 17 7 3 7 21:25 24 10. He ta fe 11. Va qa do lid 17 6 4 7 23:21 22 12. Sa ra go sa 17 7 1 9 20:24 22 13. Atle tik (B) 17 6 3 8 21:34 21 14. Se vi qa 17 5 4 8 22:26 19 17 4 4 9 13:25 16 15. Gra na da 16. Ma jor ka 17 4 4 9 16:29 16 17 4 3 10 16:22 15 17. Sel ta 18. Espa wol 17 3 6 8 19:26 15 19. Osa su na 17 3 5 9 14:19 14 20. De por ti vo 17 2 6 9 21:39 12

[PA NI JA–SE GUN DA

2 (1.65) 1 (1.50) 1 (1.60) 3+ (1.50) 2 (1.60) 4+ (170)

Pan tra ki kos - PA OK Fi o ren ti na - Pe ska ra Aston Vi la - Ip svi~ Aste ras - AEK Se vi qa - Osa su na Ka ta ni ja - To ri no

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (16.15) (16.15) (18.30)

Ima ju sja jan tim, jo{ bo qe po je din ce ali sam uve ren da mo `e mo da za u sta vi mo Fal kaa ka zao je pr vi stre lac Ma jor ke, Izra e lac To mer He med. Na Ostr vu se ovog vi ken da igra ju su sre ti 3. run de FA ku pa. Je dan od naj za ni mqi vi jih du e la od i gra }e se na Bo jend Gra und sta di o nu u Lon do nu , gde }e ko pqa ukr sti ti pre mi jer li ga {i Vest Hem i li der Man ~ e s ter ju n aj t ed. Tre n er ~e ki }a ra, Sem Alarj dels o~e ku je da we go va eki pa pru `i jak ot por |a vo li ma i po ku {a da ih iz ne na di: - Igra mo pred svo jim na vi ja -

Vest Hem - Man ~e ster j. Pa na ti na i kos - Le va di ja kos La cio - Ka qa ri Por to - Na ci o nal Sa u temp ton - ^e zi Man ~e ster si ti - Vat forf

GR^ KA

Ne de qa Aris - Pa ni on i os Atro mi tos - Ker ki ra Pan tra ki kos - PA OK Olim pi ja kos - Ve ri ja

Sa da nam se uka za la pri li ka da to na dok na di mo u du e lu sa In ter om. Mi la ne zi igra ju sve bo qe i si gur no da }e duel na Fri u l i j u bi t i ne i z v e s tan. Pro {le se zo ne smo sla vi li (3:1), bi lo bi le po da se ta tra di ci ja po no vi - ka zao je ~u var mre è Udi ne zea @eq ko Br ki}. Na Pi ri nej skom po lu o str vu, igra ju se utak mi ce 18.ko la Pri me re. Ma drid ski Atle ti ko naj bli ì pra ti lac ne pri ko sno ve nog li de ra, Bar se lo ne, go stu je na Ma jor ci. Do ma }in ne mo è da ra ~u na na uslu ge Pe re i re i Vik to ra, a jor ga -

Sigurno

Oma l e n i Ar g en t i n ac Kun Agu e ro mo gao bi da od su stvu je sa te re na na red nih me sec da na po sle po vre de zad we lo `e ko ju je za do bio iz vo de }i pe nal u po be di gra |a na nad Sto u kom od 3:0. Kun je u 74. mi nu tu po sta vio ko na ~an re zul tat sa be le ta~ ke, ali iz gle da da ga je

Su bo ta Aste ras - AEK Pla ta ni as - Ja wi na Pa na ti n. - Le va di ja kos

- Po be dom u der bi ju pro tiv Mi la na na lep na ~in smo za o kru `i li go di nu. Tek sad nas o~e k u j e pra v i po s ao. Ci q a nam je igra we u Li gi {am pi o-

(21.30)

Su bo ta Re kre a ti vo - Hi hon San tan der - Pon fe ra di na Vi qa re al - Bar se lo na B Al kor kon - Ka ste qon Ne de qa Mur si ja - Her lu kes Hi ro na - Al me ri ja Kse rez - Hu e ska Mi ran de{ - Kor do ba Nu man si ja - Las Pal mas Lu go - Gva da la ha ra El ~e - Sa ba deq 19 1. El ~e 2. \i ro na 19 3. Al kor kon 19 4. Al me ri ja 19 5. Vi qa re al 19 6. Pon fe ra d. 19 7. Las Pal m. 19 8. Bar se l. B. 19 9. Sa ba deq 19 10. Re kre a ti vo19 11. Kor do ba 19 12. Lu go 19 13. Nu man si ja 19 14. Spor ting 19 19 15. Mur si ja 16. Ka sti qa 19 17. Kse rez 19 18. Gva da la h. 19 19. Mi ran des 19 19 20. Hu e ska 21. Ra sing 19 22. Her ku les 19

14 11 11 10 8 10 8 8 7 8 7 7 6 6 6 6 5 5 3 3 3 3

3 4 2 4 7 1 6 5 6 3 5 5 7 6 5 3 6 5 7 7 6 5

2 4 6 5 4 8 5 6 6 8 7 7 6 7 8 10 8 9 9 9 10 11

(18) (18) (18) (20) (12) (12) (17) (17) (17) (17) (17) 28:9 37:20 30:23 30:21 23:15 28:25 28:24 40:31 25:20 24:30 21:23 20:24 23:26 25:26 21:21 33:35 19:28 23:29 16:24 17:28 14:27 16:32

45 37 35 34 31 31 30 29 27 27 26 26 25 24 23 21 21 20 16 16 15 14

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Ka ta ni ja - To ri no La cio - Ka qa ri Ne de qa Udi ne ze - In ter Kje vo - Ata lan ta Fi o ren ti na - Pe ska ra \e no va - Bo lo wa Ju ven tus - Samp do ri ja Mi lan - Si je na Par ma - Pa ler mo Na po li - Ro ma 1. Ju ven tus 2. La cio 3. Fi o ren t. 4. In ter 5. Na po li(-2) 6. Ro ma 7. Mi lan 8. Par ma 9. Ka ta ni ja 10. Udi ne ze 11. Ata lan .(-2) 12. Kje vo 13. To ri no(-1) 14. Bo lo wa 15. Samp d.(-1) 16. Pe ska ra 17. Ka qa ri 18. Pa ler mo 19. \e no va 20. Si je na(-6)

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

14 11 10 11 11 10 8 7 7 5 7 6 4 5 5 5 4 3 3 4

2 3 5 2 3 2 3 5 4 9 3 3 8 3 3 2 4 6 5 5

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 2 4 3 5 4 6 7 6 7 4 8 9 6 10 10 11 10 9 10 9

39:11 26:18 36:19 30:19 33:17 42:29 34:26 25:24 26:27 26:26 18:27 20:29 20:22 21:24 20:27 15:35 16:33 15:27 18:30 16:26

44 36 35 35 34 32 27 26 25 24 22 21 19 18 17 17 16 17 14 11

POR TU GAL

Radost fudbalera Kvins park renyersa u Londonu

Yo Kol se vra}a u Vest Hem Biv {i en gle ski re pre zen ta ti vac i ~lan Li ver pu la Xo Kol vra }a se u eki pu u ko joj je na ~i nio pr ve fud bal ske ko ra ke - Vest Hem. Kril ni na pa da~, za ko ga su ‘cr ve ni’ ve} pri hva ti li po nu du, je ve} ot pu to vao u Lon don na le kar ske pre gle de. Vest Hem mo ra da ku pi Ko la, jer je ve} is pu nio kvo tu za po zajm qe ne igra ~e. Na i me, klub iz Pre mi jer li ge mo `e da ima sa mo jed nog po zajm qe nog igra ~a iz istog ran ga tak mi ~e wa - a to je u ovom slu ~a ju En di Ke rol, ko ji je ta ko |e sti gao iz Li ver pu la. Kol je me |u ~e ki }a re sti gao sa sa mo 13 go di na, da bi u pe ri o du od 1998. do 2003. go di ne od i grao 126 utak mi ca za pr vi tim, uz de set po stig nu tih go lo va. Na kon to ga je pro veo se dam go di na u ^el si ju, da bi 2010. pot pi sao za Li ver pul, za ko ji je od i grao sa mo 26 me ~e va. Ka ko se ni je na met nuo i naj bo qe sna {ao na En fil du po sled wu se zo nu je pro veo na po zaj mi ci u fran cu skom Li lu.

de se tak me ta ra, da bi Vrajt-Fi lips, na od li~ nu po vrat nu lop tu Ta rab ta, o{trim udar cem po ze mqi sa vla dao ne mo} nog Tur nbu la. Mom ci Ha ri ja Red na pa su ovom po be dom sti gli tek do tri na e stog bo da u te ku }em {am pi o na tu i dru ge po be de, dok je eki pi ^el si ja ovo ~e tvr ti po raz. Pre mi jer li ga, 21. ko lo: VBA - Fu lam 1:2 (0:1), Man ~e ster si ti - Sto uk 3:0 (1:0), Svon si Aston Vi la 2:2 (1:1), To ten hem Re ding 3:1 (1:1), Vest Hem - No ri~ 2:1 (2:0), Vi gan - Man ~e ster Ju naj ted 0:4 (0:2), Sa u temp ton Ar se nal 1:1 (1:1), ^el si - Kvins Park Ren xers 0:1 (0:0), Li ver pul – San der lend 3:0 (2:0), Wu kasl - Ever ton 1:2 (1:1).

Su bo ta Rio Ave - Ol ha nen se @il Vi sen te - Gi ma ra e{ Aka de mi ka - Se tu bal Spor ting - Pa ko{ Por to - Na si o nal Ne de qa Ma ri ti mo - Be i ra Mar Bra ga - Mo re i ren se Esto ril - Ben fi ka 1. Ben fi ka 12 10 2. Por to 11 9 3. Bra ga 12 7 4. Pa ko{ F. 12 4 5. Rio Ave 12 5 6. Esto ril 12 4 7. Gi ma ra e{ 12 4 8. Be i ra Mar 12 3 9. Ma ri ti mo 12 3 10. Spor ting 12 2 11. Na si o nal 12 3 12. Ol ha nen se 12 2 13. @il Vi sen te12 2 14. Se tu bal 11 2 15. Aka de mi ka 12 1 16. Mo re i ren se12 1

2 2 2 7 3 3 3 4 4 6 3 5 5 5 7 5

0 0 3 1 4 5 5 5 5 4 6 5 5 4 4 6

(17) (17) (19) (19) (21.30) (17) (19) (21.15) 32:8 27:6 27:15 15:10 16:16 18:17 13:20 18:23 10:20 11:15 16:23 15:20 12:18 11:20 15:20 14:19

32 29 23 19 18 15 15 13 13 12 12 11 11 11 10 8

SPORT

dnevnik AIPS IZABRAO

No vak i Yesi ka naj bo qi ku Xe s i k u Enis za naj b o q e spor ti ste Sta rog kon ti nen ta u 2012. go di ni.Naj bo qi svet ski te ni ser ta ko je od bra nio pre sti `no pri zna we od pro {le go di ne, dok je bri tan ska atle ti ~ar ka pre u ze la pri mat od ita li jan ske pli va ~i ce Fe de ri ke Pe le gri ni. \o ko vi} je u iz bo ru do bio 39 gla so va, de set vi {e od dvo stru kog olim pij skog {am pi o na u atle ti ci, Bri tan ca Moa Fa ra ha, dok je svet ski pr vak u For mu li 1 Se ba sti jan Fe tel imao 28 gla so va.U `en skoj kon ku ren ci ji Xe si ka Enis do bi la je 62 gla sa, is pred nor ve {ke ski ja {i ce Ma rit Bjer gen (23 Sa ~u vao pri zna we: No vak \o ko vi} gla sa) i be lo ru ske te ni ser ke Vik to ri je Aza ren ke (17 srp skog te ni se ra No va ka \o gla so va). ko vi }a i bri tan sku atle ti ~ar -

Evrop ski od sek Me |u na rod nog udru `e wa sport s kih no v i n a r a (AIPS) pro gla sio je

HOPMAN KUP

[pa ni ja u fi na lu Te ni ska re pre zen ta ci ja [pa ni je pla si ra la se u fi na le Hop man ku pa u Per tu po {to je u po sled wem ko lu B gru pe sa vla da la SAD sa 2:1. Pla sman [pa na ca u fi na le ovog tur ni ra je pri ~a za se be, ima ju }i u vi du ~i we ni cu da su do we ga do {li bez ika kvih sop stve nih za slu ga. Ame ri ka nac Xon Iz ner je zbog po vre de de snog ko le na bio pri nu |en da pre da me ~e ve ta ko da su [pan ci osvo ji li oba po e na bez bor be. U sin glu po be da je upi sa na Fer nan du Ver da sku, a u du blu Ver da sku i Ana bel Me di ni Ga ri ges. U je di nom me ~u ko ji je od i gran Se re na Vi li jams je sa vla da la Ga ri ges sa 6:3, 6:4. Pro tiv nik re pre zen ta ci ji [pa ni je u fi na lu Hop man ku pa bi }e po bed nik A gru pe u ko joj vo di Sr bi ja sa mak si mal nim u~in kom od dve po be de iz dva me ~a. Austra li ja i Ita li ja ima ju po jed nu po be du i po raz, a Ne ma~ ka, sa ko jom se Sr bi ja sa sta je da nas u po sled wem ko lu, je bez po be de.

TURNIR U [EN@ENU

Kraj za Bo ja nu Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski za vr {i la je u~e {}e na tur ni ru u [en è nu u ~e tvrt fi na lu, po ra zom od do ma }e zve zde Na Li. Na Li je do tri jum fa do {la sa 6:3, 6:3, po sle jed nog sa ta i 35 mi nu ta igre. Ki ne ska te ni ser ka je od po ~et ka su sre ta po tvr di la ulo gu fa vo rit ki we. Na Li je kre nu la ofan ziv no, vr lo br zo do {la do brej ka i za dr à la ga do kra ja se ta. Jo{ ube dqi vi ja je bi la u dru gom se tu, ali je Bo ja na us pe la da joj pri pre ti ba{ ka da je ser vi ra la za me~ pri re zul ta tu 5:2. Jo va nov ski je ta da us pe la da spa si ne ko li ko me~ lop ti i do |e do brej ka, ali ta ko sa mo ma lo pro du ì me~, po {to je Ki ne ski wa ve} u sle de }em ge mu uz -

RUKOMETA[ RAJKO PRODANOVI] UO^I SVETSKOG PRVENSTVA U [PANIJI

Me da qu ni ko ne mo `e da obe }a Pe to ve li ko tak mi ~e we u ulo zi star te ra u srp skom na ci o nal nom ti mu ru ko me ta {a sme {i se de snom kri lu Raj ku Pro da no vi }u (27). Mo mak ko ji je od 2007. go di ne stan dar ni re pre zen ta ti vac uve ren je da Sr bi ja ima le pu pri li ku da ostva ri vi sok pla sman i na Svet skom pr v en s tvu u [pa n i j i, iako }e na stu pa ti u pod mla |e nom sa sta vu:

skog ti ma. Do {lo je do ma log pa da kon cen tra ci je u dru gom po lu vre me nu, {to su do ma }i ni is ko ri sti li i tri jum fo va li. Ma |ar ska je od li~ na re pre zen ta ci ja, {to je uosta lom i po ka za la igra ma na OI u Lon do nu, gde je bi la na do mak me da qe. Ima mo vre me na da slo `i mo koc ki ce i da im se re van {i ra mo, ako se

MOMIR ILI], KAPITEN REPREZENTACIJE

Mla di do ne li ener gi ju Ka pi ten srp skih ru ko me ta {a Mo mir Ili} re kao je da zva ni~ ni evrop ski vi ce {am pion na pred sto je }em pr ven stvu è le da na pad nu me da qu i po pra ve uti sak po sle sla bi jeg re zul ta ta u Lon do nu. - Ima mo ja san ciq u [pa ni ji, a to je da u|e mo u po lu fi na le. Mla di mom ci ko ji su sa da u ti mu do ne li su nam no vu ener gi ju sa ko jom ovu è qu mo è mo da ostva ri mo re kao je Ili}. Ili} je kao iz u zet no va àn fak tor na pu tu do ci qa na veo sjaj nu at mos fe ru u re pre zen ta ci ji. - Mo ra mo da ima mo vi {e sa mo po u zda wa i uz ma lo sre }e uve ren sam da mo è mo da le ko - po ru ~io je Ili}. - Pri ja la nam je krat ka pa u za. Uì vao sam kod ku }e sa po ro di com. Tre ba lo je ma lo i za bo ra vi ti na ru ko met, jer sle di nam ve li ki iza zo vi, Svet ski {am pi o nat - ka è pro da no vi}. Go di na je za vr {e na po ra zom od Ma |ar ske 31:37 u Ve spre mu? - Ni smo bi li kom plet ni ta ko da re zul tat ne od sli ka va re al no sta we vred no sti na {eg i ma |ar -

sret ne mo u Sa ra go si ili Bar se lo ni. U Gru pa C, bar na pa pi ru,tri su fa vo ri ta, Sr bi ja Poq ska i Slo ve ni ja. - Gru pa je kva li tet na i ne zgod na. Dru ga ~i ji je si stem tak mi ~e wa u od no su na osta la ve li ka tak mi - Raj ko Pro da no vi} ~e wa, {to da je jed nu no vu dra`. utak mi ce sa Poq skom i Slo ve Naj ve }a is ku {e wa }e nam bi ti ni jom. Si stem nad me ta wa je dru -

ga ~i ji u od no su na dru ga ve li ka tak mi ~e wa, je dan po raz mo `e da te eli mi ni {e sa pr v en s tva.Ne z a h val no je prog no zi ra ti na{ kraj wi do met, na ro ~i to za to {to je eki pa pod mla |e na, ali i po red to ga op ti mi sta sam.Neo zbiq no bi bi lo da ja ili ne ko od sa i gra ~a obe }a mo me da qu, ovo je pla ne tar ni {am pi o nat, ali da }e mo se bo ri ti - u to ni ko ne tre ba da sum wa. Sre br na me da qa sa EP iz Be o gra da oba ve zu je? - Po sle te me da qe lo gi~ no je da nam je rej ting u sve tu po ras tao i da nam je oba ve za da opr va da mo taj sjajn re zul tat. Ko su fa vo ri ti za osva ja we zla ta? - Fran cu zi, na rav no. Tu su i do ma }i ni [pan ci. Ka ko se uklo pio mla di Bog dan Ra di vo je vi}, ko ji igra na is toj po zi ci ji? - Upo zna li smo se na po ~et ku pri pre ma i bi li i ci me ri ovih de se tak da na. Do bar je mo mak i na sto jim da da mu svo jim iku stvom po mog nem - is ta kao je Pro da no vi}.

ABA LIGA

Od lu ka pa da u ja nu a ru? Bo ja na Jo va nov ski

vra ti la istom me rom i do {la do tri jum fa. Tur nir u [en `e nu se igra za na grad ni fond od 500.000 do la ra.

U ZREWANINU, PRED KUP NACIJA ZA DEVOJKE

U rin gu 140 tak mi ~ar ki

Do po ~et ka Ku pa na ci ja u bok su za `e ne osta lo je jo{ pet da na, a za tak mi ~e we je sve sprem no. Vred ni bok ser ski po s le n i c i, na ~e l u sa pred s ed n i k om voj v o | an s kogh sa ve za Jo vi com Pa ni }em, us -

petak4.januar2013.

Ovo }e bi ti za i sta ve li ko tak mi ~e we, jer u~e {}e je do sa da pri ja vi lo osam na est ze ma qa:Sr bi ja, BiH, Bu gar ska, Hr vat ska, En gle ska, Gr~ ka, Ma |ar ska, In di ja, Ka zah stan, Cr na Go ra, Ho lan di ja, Poq ska, Ru mu ni ja, Ru si ja, Slo va~ ka i Slo ve ni ja - is ta kao je Jo vi ca Pa ni}. O r g a n i z a t o r i ove kva li tet ne ma ni fe sta ci je su Voj vo |an ski bok ser ski sa vez i Bok ser ski sa vez Sr bi je, dok je teh ni~ ki or ga ni za tor Sport ski sa vez Zre wa ni na, a ovaj grad je i po kro vi teq. - Zre wa nin ci su za i sta mno go po mo gli oko or ga ni za ci je, a spon zo ri tur ni ra su Elek tro voj vo di na DOO No vi Sad i Agro `iv iz @i ti {ta. De taq s pro {lo go di {weg tak mi ~e wa Ina ~e, {to se ti ~e pe li su da u Zre wa nin do ve du na {e se lek ci je, na ring }e iza 140 rat ni ca rin ga u kon ku ren - }i 24 de voj ke (de vet se ni or ki, ci ji se ni or ki, mla dih de vo ja - 14 mla dih i jed na ju ni or ka). ka i ju ni or ki. O~e ku je mo do bre re zul ta te i - Tak mi ~e we }e po ~e ti 9. ja - na sport skom po qu. Bor be }e nu a ra, a za vr {i }e se tri da na pr va tri da na po ~i wa ti u 15 ~a ka sni je.Ring }e bi ti po sta - so va, dok }e fi na le, 12. ja nu a- vqen u Kri stal noj sa li no ve ra, po ~e ti u 13 sa ti - re kao je sport ske ha le u Zre wa ni nu. Pa ni}. M. P.

^e ti ri ja nu ar ska ko la ABA li ge mo gla bi da ra{ ~i ste si tu a- ci ju na vr hu i pri bli `e nas od go vo ru na pi ta we- ko }e na faj nal for. Igo kea ima 12 po be da, Cr ve na zve zda i Par ti zan po de set, Ce de vi ta i MZT Sko pqe po de vet. Me |u kan di da ti ma su eki pe pod go ri~ ke Bu du} no sti, Rad ni~ kog i qu bqan ske Olim pi je sa sko rom 8-7. U 16. ko lu, 5. i 6. ja nu a ra, na pro gra mu su tri di rekt na du e la kon ku re na ta za me sto na faj nal fo ru, Igo kea se u Lak ta {i ma sa sta je sa Rad ni~ kim, Par ti zan do ~e ku je Ci bo nu, Cr ve na zve zda go stu je Olim pi ji. U Sko pqu se sa sta ju MZT Sko pqe Aero drom i Bu du} nost VO LI, Ce de vi ta je do ma }in Spli tu. Ve} sle de }e ko lo nu di no vi okr {aj vo de }ih, cr ve no-be li ma u Pi o nir do la zi eki pa Ce de vi te, Rad ni~ ki u Je ze ru do ~e ku je MZT Sko pqe, Igo kea i Par ti zan go stu ju, cr no-be li [i ro kom, tim iz Alek san drov ca Spli tu. Olim pi ja do ~e ku je Za dar, Bu du} nost eki pu Sol no ka. Me ~e vi 18. ko la igra ju

Pred ko {ar ka {i ma Par ti za na i Zve zde su ve li ki iza zo vi

se 19. i 20. ja nu a ra, der bi je u Lak ta {i ma gde se sa sta ju Igo kea i Cr ve na zve zda, Par ti zan do ~e ku je Bu du} nost, Ce de vi ta Olim pi ju. MZT Sko pqe i Rad ni~ ki

ima ju na pa pi ru lak {i po sao, Ma ke don ci ~e ka ju Split, Kra gu jev ~a ni idu u Ma |ar sku. Srp ski der bi 19. ko la, ko je se igra po sled weg vi ken da u ja nu a ru, Rad -

ni~ ki - Par ti zan bi }e u cen tru pa `we. Igo kea go stu je u Qu bqa ni, a Cr ve na zve zda do ~e ku je MZT Sko pqe. Ce de vi ta ide u Za dar, Bu du} nost je do ma }in Kr ki. Od ja nu a ra se igra jo{ se dam run di i lo gi~ no je da }e tek ta da pa sti ko na~ na od lu ka o to me ko na sta vqa bor bu za Evro li gu i pla sman na za vr {ni tur nir, ali }e ~e ti ri ja nu ar ska ko la ne ko ga sva ka ko eli mi ni sa ti, a ne ~i je ak ci je u~i ni ti vred ni jim. Cr ve na zve zda i Bu du} nost od i gra }e to kom ja nu a ra i po ~e ti ri me ~a u Evro ku pu, umor dve eki pe ko je su od li~ no od i gra le pr vi deo se zo ne u ABA li gi mo gao bi da bu de je dan od fak to ra ko ji }e uti ca ti na re zul ta te. Na za vr {ni tur nir }e ~e ti ri ti ma, ABA li ga omo gu }a va pla sman u Evro li gu naj bo qem dvoj cu i kva li fi ka ci je tre }em ti mu.

NBA LIGA

No vi po raz Kli per sa

Sti ven Ka ri (s lop tom) u ak ci ji

Po sle se ri je od 17 uza stop nih po be da, u ko joj za ne u speh ni su zna li od 26. no vem bra pa do kra ja 2012. go di ne, Kli per si iz Los An |e le sa su za sa mo dva da na do `i ve li dva po ra za. Pr vo ih je na ~eo Den ver ko ji je po be dio sa 14 ko {e va raz li ke (92:78), a on da je jo{ ube dqi vi ji bio Gol den Stejt ko ji je na kra ju utak mi ce imao 21 poen vi {ka (115:94). Me~ je prak ti~ no bio re {en u otva ra wu po {to je Gol den Stejt po veo sa 26:8! Sva ka sni ja na sto ja wa Kli per sa da se bar pri mak nu na pri stoj nu raz li ku osta la su bez u spe {na, a glav ni â&#x20AC;&#x17E;kriv ciâ&#x20AC;? {to je utak mi ca u na stav ku bi la li {e na ne iz ve sno sti su Sti ven Ka ri sa 31 po e nom i

osam asi sten ci ja i Dej vid Li sa 24 ko {a, 13 sko ko va i se dam pra vo vre me nih do da va wa. U po ra è nim Kli per si ma bo qi od osta lih bi li su Xa mal Kro ford sa 24 i Kris Pol sa 23 po e na. Re zul ta ti: To ron to - Por tland 102:79, Or lan do - î ka go 94:96, Kli vlend - Sa kra men to 94:97, In di ja na - Va {ing ton 89:81, Bo ston - Mem fis 83:93, Ma ja mi - Da las 119:109 (pro du è tak), Mil vo ki - San An to nio 110:117, Hju ston - Wu Or le ans 104:92, Okla ho ma - Bru klin 93:110, Ju ta - Mi ne so ta 106:84, Fi niks - Fi la del fi ja 95:89 i Gol den Stejt - L.A. Kli pers 115:94.

kWiGA

petak4.januar2013.

dnevnik

ДАНАС У БЕОГРА ДУ

Опроштај од Слободана Ракитића К

њижевник и председник Српске књижевне задруге (СКД) Слободан Ракитић (19402013) биће сахрањен данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а претходно ће бити одржана комеморација у Скупштини града Београда. Комеморација поводом смрти Ракитића почиње у 11.30 сати. Опело је заказано за 14 часова у цркви Св. Николе на Новом гробљу, а сахрана је у 14.30 сати, најавила је Српска књижевна задруга. Познати српски песник и некадашњи председник Удружења књижевника Србије (УКС)преминуо је 1. јануара после кратке и тешке болести. Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке, где је завршио основну школу, а гимназију у Новом Пазару. Од 1960. живео је у Београду где је неко време студирао на Медицинском факултет, али је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе „Савременик„, „Рашка„ и „Књижевна реч„ и од 1973. до 2007. радио је као уредник Катедре за књижевност и језик у Коларчевој задужбини.

Објавио је књиге песама: „Светлости рукописа„, „Рашки напеви„, „Свет нам није дом„, „Земља на језику„, „Песме о дрвету и о плоду„, „Жудња за југом„, „Потомак„, „Основна земља„, „Тапије у

пламену„, „Душа и спруд„, „Изабране и нове песме„, „Земаљске слике и друге песме„, „Водена слова„, „Јужна земља„, „Песме„, „Пловидба„, „Повратак краља„, „Моји тренуци„, „Потомак, нови потомак„, „Пламен и роса„. У његовом опусу су и књиге есеја „Од Итаке до привиђења„, „Облици и значења„ и „Братство

по Орфеју„, зборник „Поезија романтизма југо словенских народа„ и „Антологија поезије српског романтизма„, као и „Изабрана дела у пет књига„ и „Сабране песме„.

Пе сме Слободана Ракитића превођене су на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски и македонски језик. Добитник је награда „Милан Ракић„ (1974), „Исидора Секулић„ (1982), „Бранко Миљковић„ (1989), „Лаза Ко стић„

(1995), „Кочићево перо„ (1997), „Јован Дучић„ (1998), „Златни крст кнеза Лазара„ (1998), „Десанка Максимовић„ (2002), „Песничко успеније„, „Змај Огњени Вук„ (2002), и других. За књигу песама „Тапије у пламену„ добио је Октобарску награду Београда за 1990. и награду „Раде Драинац„ за 1991. годину. Године 1998. награђен је „Златним беочугом„ за трајни допринос култури Београда. Од 1994. до 2004. био је председник УКС-а, а од 26. априла 2005. председник СКЗ-а. Био је ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог, у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (19851989). У првом више страначком сазиву Српског парламента, Ракитић је био председник посланичке групе Српског покрета обнове (1991-1992), затим од 1993. до 1994. председник посланичке групе Демократског покрета Србије, а 1995. је изабран за председника Саборне народне странке. Свети архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је Ракитића Орденом Светог Саве другог степена 2010. (Танјуг)

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Мост” 1. „Откриће Библије”, Ђорђе Рандељ - „Прометеј” 2. „Српске народне бајке за децу 21. века”, група аутора - „Чаробна књига” 3. „Фразеолошки речник српског језика”, Ђорђе Оташевић - „Прометеј” 4. „Тврђава”, Меша Селимовић - „Штампар Макарије” 5. „Здрави 100 година”, Радован Ждрале - „Прометеј” 6. „Триред риба плива, Павле Малешев - „Тиски цвет” 7. „Размажена генерација”, Арик Сигман - „Психополис” 8. „Дуговечност”, Светислав Басара - „Лагуна” 9. „Бушење језика”, Иван Клајн - „Прометеј” 10. „Убице у име државе”, Марко Лопушина - „Прометеј”

ИЗ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Конкурс за награду „Биљана Јовановић” до 15. јануара

о краја протекле године, на конкурс Српског књижевног друштва за награду „Биљана Јовановић“ пристигло је 105 књига, саопштили су из СКД. Конкурс је отворен до 15. јануара 2013. године и СКД позива све предлагаче као и заинтересоване ауторе да пошаљу књиге. Награда се додељује за прозна, песничка и драмска дела по први пут објављена 2012. године. Књиге (у три примерка, са назнаком за награду „Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 15. јануара 2013. године на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7. Име добитника награде биће објављено средином марта.Жири ради у саставу: Јелена Ленголд (председница), Јасмина Врбавац и Ален Бешић. Награда Биљана Јовановић је установљена 2005. го-

дине. Додељује се уз континуирану финансијску подршку Министарства културе Републике Србије. Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за роман „Дневник друге зиме“ ((2005.) ,Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ ( 2006.) Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Vok on!“ ( 2007.) ,Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ ( 2008.), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (2009.), Владислава Војновић за књигу по е зије „ПееМеСме“ (2010.) и Срђан Срдић за збирку прича „Еспирандо“ ( 2011.). К. Р.

НОВО ИЗ „АКА ДЕМСКЕ КЊИГЕ”

Сусрет азијског и европског духа П

рва реченица у књизи путописа Мирка Магарашевића „Турска писма“ у издању „Академске књиге“, гласи: „Многи разлози човека зову и воде на пут„.И о разлозима за путовања по Турској, а још више о оном што је откривао путујући, Магарашевић нуди нама непозната лица ове земље. Десетогодишње ауторово искуство било је повод да да се сачини књига. „Турска писма“-у најкраћем, сусрет азијског и европског духа. Сваком путописцу тешко је да избегне поређења са сопственом земљом и културом, па и Магарашевићу. У „Првом писму из Турске“ а и касније, честа су таква поређења. Давних година, кренуо је путем егејских обала „похабаним„ аутобусом, наратор пролази сеоским насељем: „Сличност са српском провинцијом несумњива је„. „Друго турско писмо“ је похвала турским баклавама, јер су „београдске баклаве„, оне које су правили Шиптари- преслатке. Кроз „Четврто турско писмо“ дата је слична оцена о укусу турског бурека и куђењу

нашег, јер „за хвалу нисмо„. Зато је бурек у Истанбулу савршен. А „Шесто турско писмо“, о Кападокији и Кушадасију, права је путописна белешка, са вешто осликаним пејзажима и пределима, са дозираним историјским напоменама. „Девето турско писмо: сличности и разлике“, нуди нам још поређења: да је Турска на раскршћу (као и Србија) европског и азијског живота. Када Магарашевић уистину буде опчињен непознатим простором и кад га импресионира неко здање, онда испише „Дванаесто турско писмо о Плавој џамији“, промишљено и целовито: „Ово двориште пливало је у крви„, поред „лепог шедрвана„. Опчињен, на крају, с правом закључује „као и у свакој великој и светој грађевини наједном (човек) схвата да је још много мањи него што јесте„. „Сулејманија“ је један од бољих текстова, са причом о насељу Београдске шуме где су присилно одведени Срби из Београда у Истанбул, до приче о неимару Мимар Синану, творцу-градитељу Сулејманије.

BA[TINA

Верско-историјске теме

ист Свештеничког удружења „Ве сник Српске цркве“, покренут је у Београду 1890. године. Излазио је месечно до 1914. и од 1921. до 1933. године. Власник и издавач је Свештеничко удружење (од 1930. издавач је Српско православно свештеничко удружење). Први уредник је Фирмилијан Дражић. Остали уредници су: Петар Милојевић, Никола Божић, Милан Милутиновић, Стеван Веселиновић, Драгутин Димитријевић, Божидар Лукић, Гаврило Милошевић, Миливој Петровић, Милош Парента и Љубомир Богичевић. Поред верских, часопис је обрађивао и историјске теме.

Сулејман Величанствени и његова Рокселана (Хашеки Хурем), данас су главни протагонисти популарних сапуница. У тексту „Уз турски чај“ разбијају се овдашње предрасуде и о појму „турска кафа„. Турска је декретом 1928. донела одлуку да се кафа извози, а да се пије чај, а тако је углавном до данас. Један од најбољих текстова је „Истанбулско завештање Мехмед-паше Соколовића“ који је, као велики везир служио Сулејману Величанственом и још двојици султана. „Са плаже хотела Порто Бело“, Магарашевић бележи цртице о руским тајкунима који су преплавили турско приморје. Интригантно пише и о сунећењу, чину обрезивања, о Јатагану, као оружју, али и о истоименом турском селу, о Кемал-паши и његовим реформама, о Орхану Памуку, са освртом на књигу „Истанбул“. Биографије историјских личности из путописа, на крају књиге, драгоцена су помоћ читаоцу . Р. Г. П.

Пусти ми причу о веверици

овопечени писац из Џерзија Џоел Клоберг осмислио је компјутерску апликацију којом деца на различите начине могу да читају књиге у дигиталном формату. Овај програмчић део је дигиталне књиге за децу „Квини Ла Би и Луда веверица” коју је Џоел написао, инспирисан истинитим догађајем у кући његове баке. Наиме, кроз димњак његове баке ушла је веверица и Џоел је провео неколико сати покушавајући да је избави на сло боду. Из тог до га ђа ја роди ла се при ча ко ја је при ла го ђе на за „Епло ве” паметне телефоне, таблете и остале дигиталне справе, али и модернизована могућ но шћу из бо ра начи на читања. Наиме, мали читаоци могу да бирају три начина чита ња: „Пу сти ми при чу” ауто мат ски чи та при чу и окреће стране, опција „Читај ми” омогућава деци да слушају наратора, док им се на екрану свака изговорена реч означава бојом, а „Умем да читам” варијанта

нуди деци да сама читају и окрећу странице онако како умеју. Књига је илустрована живахним слика ма на гра ђи ва ног илустрато ра Па сквалина Тамбурија, а аутор каже да га је на креирање апликације подстакла жеља да примени технологију у дечијој литератури и омогући деци да књигу прилагоде својим могућностима, као и

O[E ] T NE

да заједно с њом расту, учећи да читају. После приче о шашавој веверици, Џоел Кло берг на ста вља да пише за децу. Ускоро ће се пред издавачима наћи и наставак „Квини Ла Бини и Луде веверице”, а планира и да напише књигу за тинејџере. У ме ђу вре ме ну, ин те ре со ва ње за његову апликацију расте, као и продаја литерарног првенца. Поред Америка на ца, за ње го ву при чу, али и програм за креирање интерактивних дечијих књига, заинтересовани су и Новозеланђани, а Џоел се нада да ће ускоро постићи договор и с осталим издавачима дигиталних књига о прилагођавању своје апликације њи хо вим ди ги тал ним форматима. Примерке дигиталне књиге „ Квини Ла Бини и Луда веверица” Џоел је поклонио деци која су преживела пуцњаву у школи „Сенди Хук” у америчком градићу Њутаун. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak4.januar2013.

ИЗЛОЖБА ИВАНЕ СТОЈАНОВИЋ У УЛИЧНОЈ ГАЛЕРИЈИ У БЕОГРАДУ

ГОСТОВАЊЕ НА СЦЕНИ КАЊИШКОГ ДОМА УМЕТНОСТИ

Урушавање урбане структуре

Проба за оперу

Изложбом фотографија „Урбана деСтруктура“ новосадске уметнице Иване Стојановић у Уличној галерији у Београду (Нушићева 8) која се отвара вечерас у 20 часова, наставља се серија ангажоиване уметности у овом галеријском простору. Ауторка документује специфичне промене градских структура које су се појавиле као последица транзиционих процеса кроз које Србија пролази последњих деценија. На изложби ће бити представљене фотографије ентеријера напуштених породичних кућа које су сликане непосредно пре њиховог потпуног уништења. Изложбу прати и статистичка анализа података који говоре о промени урбане структуре. Након отварање изложбе у Уличној галерији од 21 час ће у кафе-галерији Фридом (Нушићева 8) бити настављена дискусија и дружење са ауторком и представницима Министарства простора. Пројекат „Урбана деСтруктура“ бави се паралелним процесима уништења једне врсте урбане структуре која бива замењена другом. Оваква промена са собом носи далекосежне последице, промену начина друштвених односа, структуре породице, људских навика и понашања. Урбанистичка

промена иницирана од стране политичке елите којој саме промене нису намењене, поставља се као проблематична и бива подвргнута критичком ставу ауторке. Ова изложба проблематизује питање оправданости и одрживости овако спроведених промена из перспективе једне породице. Симултаност два облика истраживања, уметничког и научног, поставља процес рушења и изградње у узрочно последичну везу, носталгичне слике нестајања и промишљања новог, физичке структуре која тек треба да настане.

Ивана Стојановић, рођена 1979. у Новом Саду, завршила је основне и мастер студије на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Учествовала је на многим домаћим и међународним изложбама, а освојила је и неколико награда за успешно уметничко деловање у области фотографије. Изложбу подржава USAID у оквиру програма „Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва” којим руководи Институт за одрживе заједнице (ISC).

ПРЕ МА НА ЈА ВА МА МИ НИ СТРА КУЛ ТУ РЕ БРА ТИ СЛА ВА ПЕТ КО ВИ ЋА

ПОСЛЕ ПОЖАРА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Усва ја ње стра те ги је при о ри тет

Почетак рада 8. јануара

За 2013. пред ви ђе но је усва ја ње Стра те ги је за кул ту ру, на ја вио је ми ни стар кул ту ре и ин фор ми са ња Бра ти слав Пет ко вић и на ја вио ко нач но за во ђе ње ре да у обла сти ин фор ми са ња усва ја њем па ке та за ко на, што је оба ве за др жа ве на пу ту европ ских ин те гра ци ја. „По че ли смо да сре ђу је мо ства ри у кул ту ри и на да мо се да ће мо оства ри ти на ше пла но ве. Тру ди ће мо се да се не од рек не мо ни јед не од ве ли ких ма ни фе ста ци ја и да до ма ћин ски рас по ла же мо сред стви ма ко ја има мо„, по ру чио је ми ни стар Пет ко вић. Кул ту ра је мно го зна чај ни ја не го што је одво је но сред ста ва за њу, сма тра Пет ко вић и по зи ва се на ре чи не ка да шњег бри тан ског пре ми је ра Вин сто на Чер чи ла ко ји је, ка да је је дан члан бри тан ског пар ла мен та то ком Дру гог свет ског ра та пред ло жио да се због штед ње сре жу сред ства за кул ту -

ру, ка зао: „Па за шта ће мо се он да бо ри ти?” „По све ти ће мо се и на став ку и за вр шет ку ра до ва на Исто риј ском му зе ју Ср би је, На род ном му зе ју, Му зе ју са вре ме не умет но сти, Му зе ју Срп ске пра во слав не цр кве, ко ји би тре ба ло да бу де отво рен у ја ну а ру„, ре као је Пет ко вић Тан ју гу. Ми ни стар је под се тио и да ће 2013. би ти по све ће на обе ле жа ва њу 1.700 го ди на Ми лан ског едик та, што ће би ти до бра при ли ка да се све ту по ка жу срп ска кул ту ра и ра зно ли кост. „Оче ку је мо да ће на ша ви ше ве ков на тра ди ци ја до ћи до из ра жа ја„, ре као је Пет ко вић. За ми ни стра ће 2013. би ти го ди на иза зо ва за све, па и за кул ту ру, али се на да да ће Ми ни стар ство ус пе ти да ре а ли зу је све за цр та не ци ље ве и да сре ди си ту а ци ју у кул ту ри Ср би је.

Сцена „Раша Плаовић„ Народног позоришта у Београду поново ће почети са радом 8. јануара, када ће бити изведена представа „Мали брачни злочини„ Ерика Емануела Шмита, у режији Филипа Гринвалда. Велика сцена до даљег неће радити, због санирања последица пожара који је избио у ноћи између 2.и 3. децембра. Традиционални новогодишњи гала концерт биће одржан 13. јануара у великој дворани Сава центра. Најновија представа ансамбла Драме Народног позоришта - Софоклова „Антигона„ у режији Јагоша Марковића, чија је премијера била у Југословенском драмском позоришту (ЈДП), на Сцени „Љуба Тадић„, биће и репризирана у том театру.Како је најављено, „Антигона„ је на репертоару 20. и 28. јануара, а улазнице ће се продавати на благајни ЈДП-а.

Први пут у историји Кањиже приређено је гостовање једне оперске представе! Ово задовољство публици из Кањиже и околних потиских места уприличено је гостовањем ансамбла Камерног музичког друштва из Новог Сада, које је захваљујући подршци локалне самоуправе општине Кањижа на сцени Дома уметности извело комичну оперу у једном чину Алберта Лоцинга „Проба за оперу„. Реч је о комичној опери, такозваном зингшпилу, у којем има певања, плеса, али и глумачког текста. Дело Лорцинга је иначе на редовном репертоару на Камерној сцени Српског народног позоришта у препеву и поставци Миодрага Милановића, који игра барона Рајнтала, а уз њега публику на кањишкој сцени одушевили су солисти Памела Киш, Бранислав Цвијић, Александар Ракићевић, Арпад Сарка, Јарослава Бенка Влчек, Марија Цвијић, Оливера Болта, Милан Новаковић, Огњен Миливојша, Иван Поповић и други актери уз камерног музичког састава и хора студената Академије ументости у Новом Саду. Представа је по садржају питка, с многим заплетима и расплетима, намењена најширем слоју публике и сваком разумљива. Музички је изузетно привлачна и шармантна, па је кањишка публика актере испратила заслуженим аплаузима. Чињеницу да постоје само две оперске куће у Новом Саду и Бео-

На редовном репертоару домаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“, је нови филм акциони трилер „Џек Ричер“ у режији Кристофера Мекверија. Од аутора бестселера Лија Чајлда стиже

херој кога је тешко савладати – бивши војни иследник Џек Ричер у тумачењу Тома Круза. Кад наоружани нападач убије пет особа са шест хитаца, сви докази ће указати на то да је кривац осумњичени у притвору. Приликом саслушања, осумњичени ће

рећи само једну реченицу: „Нађите Џека Ричера!“ Тиме ће почети невероватна потрага за истином, а Џек Ричер ће морати да се бори против неочекиваног противника који неће бирати средства да сачува своју тајну.

Филм је заснован на књизи „One shot“ Лија Чајлда, деветој из серијала о Џеку Ричеру. Таква одлука је донета јер је то најфилмичнија од свих књига. Овај роман има неколико елемената који су били важни за снимање првог филма. „Прво, мислим да

има најбољи увод за Ричера – сјајно је увести га у радњу која је већ почела да се одиграва. Али оно што је важније, он се овде суочава с моралном дилемом. Улази у причу верујући у једно, али онда мора да схвати да га чињенице упућују на нешто потпуно друго. Мораће да одлучи да ли ће кренути лакшим или тежим путем, и по тој одлуци ћемо схватити зашто је Џек Ричер другачији од свих других филмских хероја,“ каже продуцент филма. Да би неко верно дочарао мулти-димензионални, упечатљив лик Џека Ричера, неопходна је доза неустрашивости – не само у буквалном (Ричер често улази у туче, што захтева интензиван каскадерски посао), већ и у ширем смислу. Ричера слабо занима шта људи мисле о њему, он је необичан херој, лик кога је врло незгодно играти, посебно због фанова књиге који имају своју визију тога какав би Ричер требало да буде. Тако да не изненађује што је било потребно седам година од првог састанка Чајлда са продуцентом Доном Грејнџером да његова књига постане филм. У филму играју и Росамунд Пајк, Ричард Џенкис, Вернер Херцог, Дејвид Ојелово, Роберт Дувал. K. Р.

- Публика је врло задовољна и усхићена што смо направили овај корак да ову врсту ументости представимо у срединама које нису у могућности да у њој чешће уживају. Пошто соло певање предајем на Академији уметности у Новом Саду и Основној музичкој

Ансамбл „Пробе за оперу” на кањишкој сцени

да тај недостатак надопуне. Са мањим бројем извођача, солиста, музичара, хором и једноставнијом сценском опремом, ансамбл Камерног музичког друштва поред наступа у Новом Саду недвано је имао гостовања у Зрењанину, Сомбору и Аранђеловцу, а после Кањиже предстоји гостовање у Суботици.

школи у Кањижи, а родом сам из Новом Кнежевца, најбоље сам у прилици да искусим да људи из мањих средина имају потребе да уживају у опери, али нису баш у могућности да често због опере крену у Нови Сад, Београд или Будимпешту - каже солисткиња Памела Киш. Текст и фото: М. Митровић

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗЛОЖБА У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Јубилеј Рихарда Вагнера Поводом двестоте годишњице рођења композитора, драмског писца, филозофа, песника, позоришног редитеља и диригента Рихарда Вагнера (1813–1883), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Марија Ваш, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 28, јануара. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Рихард Вагнер је уз Вердија био најзначајнији романтичарски оперски композитор. Рођен је у

Лајпцигу 1813. Живео је у Дрездену, Цириху, Трибшену и Минхену, где је стварао под окриљем Лудвига II Баварског. Последњу декаду живота провео је у Бајројту, где је према његовој замисли изграђено позориште Фестшпилхаус. Био је творац немачке музичке драме, реформатор опере и највећи борац против конзерватизма и конвенционалности музичке сцене. Одбацујући застареле клишеје оперске традиције, Вагнер је у оперу увео јасно изражене сукобе ликова и карактера и приказао драмску акцију која неминовно води до сукоба и катарзе. Мотиве за своје музичке драме узимао је претежно из немачке

митологије, а текст и музику писао је сам. За његова дела карактеристична је изузетно богата хармонија, као и лајтмотиви, који постају једно од његових најважнијих средстава за провођење акције на драмском плану. Уз опере, међу којима су најпознатије Холанђанин луталица, Танхојзер, Лоенгрин, Тристан и Изолда, Прстен Нибелунга (садржи драме Рајнско злато, Валкира, Зигфрид и Сумрак богова), Мајстори певачи и Парсифал, Вагнер је писао оркестарска, хорска и камерна дела, као и музичко-филозофске студије (Уметничко дело будућности, Уметност и револуција и др.).

Novosadsko pozorište-Újvidéki Színház

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Нови акциони трилер „Џек Ричер”

граду, чији ансамбли својим редовним репертоаром нису у могућности да гостују у мањим срединама, препознали су чланови Камерног музичког друштва, основаног пре нешто више од пет година, окупљањем солиста и музичара свих генерација, у намери

Henrik Ibzen: 10. Četv.

Rozmersholm

Reditelj: Anka Bradu

19.00*

Premijera, Pretplata Ištvan Nemet P. Henrik Ibzen: 15. Utorak

Rozmersholm

Reditelj: Anka Bradu Pretplata Janoš Nađgelert

19.00*

Ervin Lazar:

17. Četv.

Beržian i Dideki (Prosjaci cveća)

22. Utorak

Fani i Aleksandar

19.00*

Reditelj: Kinga Mezei Ingmar Bergman:

19.00*

Reditelj: Đerđ Vidovski, k.g.

Gostovanje Narodnog pozorišta iz Subotice 24. Četv.

Ištvan Tašnadi:

Iskusna žena

19.00

Reditelj: Ištvan Tašnadi 27. Ned.

Proslava dana Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház

29. Utorak

Rozmersholm

19.00*

Henrik Ibzen:

30. Sreda

Reditelj: Anka Bradu Pretplata Lajoš Šoltiš

Gostovanje u Senti Georg Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea

* SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postojećeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 časova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

19.00*

19.30 Senta

svet

petak4.januar2013.

NE MA^ KU PO TRE SA KO RUP CI O NA [KA AFE RA

UKRATKO

Si ri ji pre ti po de la BEJ RUT: [ef libanskog pokreta Hezbolah Hasan Nasralah, koji podr`ava re`im u Damasku, ocenio je da Siriji preti podela, prenela je danas televizija Hezbolaha El Manar. „Na{a su{tinski stav je odbijawe bilo kakve vrste podele bilo koje arapske ili muslimanske zemqe. Pozivamo na ujediwewe tih zemaqa... od Jemena, Iraka do Sirije, kojoj je ta pretwa najvi{e prisutna”, rekao je Nasralah. U Siriji konflikt traje 22 meseca,a poginulo je skoro 60.000 qudi, saop{tila je ju~e svoju najnoviju procenu kancelarija UN za qudska prava sa sedi{tem u @enevi.

Po ziv na si lo va we Si rij ki

Skan dal s kar to ni ma pa ci je na ta FRANK FURT: Nema~ku potresa skandal o transplantaciji organa, posle pisawa medija da su zdravstveni kartoni prepravqani kako bi pacijenti brè do{li na red za operacije. Nema~ki politi~ari i predstavnici lekarskih udruèwa zatraìli su hitne mere kako bi se iskorenila korupcija u zdravstvu, prenele su agencije. Predsednik nema~ke Asocijacije lekara Frank Ilrih Montgomeri ocenio je da medicinsko osobqe koje uzima mito od pacijenata u kriti~nom stawu baca qagu na celokupan zdravstveni sistem. „Hirurzi koji jo{ ne shvataju da prevarama i manipulacijama

uni{tavaju sopstveni sektor treba da napuste tu profesiju”, rekao je Montgomeri. On je zatraìo da se preduzmu sve mere kako bi se korumpirani lekari izveli pred lice pravde. Montgomerijev komentar usledio je po{to je nema~ka Savezna lekarska komora saop{tila da su pacijentima u centru za transplantaciju organa u Lajpcigu mewani podaci u kartonu kako bi brè do{li na red za operaciju. Direktor klinike i dva lekara suspendovani su s posla dok traje interna istraga, a i tuìla{tvo u Lajpcigu pokrenulo je sopstvenu preliminarnu istragu. Od 2010.

godine je otkriveno 38 sli~nih manipulacija i u drugim zdravstvenim klinikama. Prema pisawu nema~ke {tampe, takvih neregularnosti bilo je u vi{e od 10 od ukupno 47 centara za transplantaciju u Nema~koj. Jens Span, portparol Hri{}ansko-demokratske unije nema~ke kancelarke Angele Merkel, zaloìo se za korenitu reformu sistema za transplantaciju organa. „Manipulisawe kako bi se neki pacijenti na{li na vrhu liste ~ekawa moè da bude smrtna kazna za druge pacijente, koji su u teèm stawu i kojima je neophodna hitna transplantacija”, rekao je Span.

IS TRA @NI SU DI JA U FRAN CU SKOJ PO TVR DIO „IN DE PEN DEN TU”

RI JAD: Istaknuti saudijski verski vo|a Muhamed al Arifi pozvao je na masovno silovawe Sirijki kako bi se „ratnicima islama” pruìlo „seksualno olak{awe”. Al Arifi je svojom fatvom dopustio islamskim militantima da sklapaju brakove na svega nekoliko sati „kako bi svaki borac mogao da do|e na red”.”Svaka ènska osoba starija od 14 godina smatra se podobnom mladom”, rekao je on. Al Arifi, koga je sajt Alternet nazvao „vo|om xihadista”, naglasio je da su islamisti posledwe dve godine, otkad traje rat u Siriji, nisu imali prilike „da vode qubav sa ènom”. Tako|e, poru~io je da }e wegova fetva „osnaìti muxahedine u Siriji” i da su ovakvi „brakovi” sirijskim ènama „sveta du`nost koja }e im osigurati ulazak u raj”.

Ubi je no 140 no vi na ra @E NE VA: Vi{e od 140 novinara ubijeno je na zadatku u 29 zemaqa tokom 2012. godine, saop{tila je ju~e u @enevi nevladina organizacija za za{titu novinaraKako ukazuje ta organizacija, broj ubijenih novinara u prethodnoj godini, 141, ve}i je za 31 odsto u odnosu na 2011. godinu kada je ubijeno 106 novinara. U Siriji je ubijeno 37 novinara od kojih je 13 radilo za strane medije, dok su ~etiri novinara nestala ili su u zatvoru. Situacija je pogor{ana u Somaliji gde je ubijeno 19 novinara, u Meksiku i Brazilu ubijeno je po 11 novinara, a u Hondurasu wih {est. Prema drugoj organizaciji, Komitetu za za{titu novinara sa sedi{tem u Wujorku, najmawe 67 novinara je ubijeno tokom 2012. godine, dok je Me|unarodni institut za {tampu (IPI) iz Be~a saop{tio podatke o 119 ubijenih novinara.

Sar ko zi pri mio pa re od Ga da fi ja LON DON: Postoje materijalni dokazi da je biv{i francuski predsednik Nikola Sarkozi primio vi{e od 50 miliona evra od nekada{weg libijskog lidera Moamera Gadafija, pi{e ju~e „Independent”, pozivaju}i se na izvore bliske istra`nom sudiji u Francuskoj. Londonski dnevnik navodi da je poslovni ~ovek libanskog porekla, Zijad Takijedin, koji je u protekle dve decenije bio zaduèn za razne vrste transakcija izme|u Francuske i Bliskog istoka, rekao francuskom sudiji da je Sarkozi primao novac od Gadafija i da je ukupno dobio preko 50 miliona evra. Tu tvrdwu je 2011. godine izneo i jedan od sinova svrgnutog i ubijenog libijskog lidera, Saif al-Islam, neposredno pre pada reìma u Tripoliju, ~ijem su ru{ewu doprineli i vazdu{ni napadi francuskih i britanskih snaga. Takijedin je, navodno, kazao sudiji da moè da mu pokaè pisane

Nikola Sarkozi

dokaze da je Sarkozijevu prvu predsedni~ku kampawu, 2006-2007. godine, u velikoj meri finansirao Tripoli, preneo je „Independent”. Isplate su se, prema wegovim re~ima, nastavile i kada je Sarkozi postao predsednik Francuske. Izvori bliski Sarkoziju odbacili su te navode kao „sramne”, pi{e u ~lanku.

Libanski biznismen je pod istragom zbog sumwe da se godinama bavio organizovawem prodaje oru`ja, za {ta je uzimao proviziju, ukqu~uju}i prodaju francuskog naoruàwa Saudijskog Arabiji. Takijedin je danas priznao da su optu`be koje je izneo na Sarkozijev ra~un deo dogovora koji je postigao s francuskim tuìla{tvom. Wegovi navodi mogu da izazovu potrese na francuskoj politi~koj sceni po{to je Takijedin imao bliske poslovne i prijateqske odnose ne samo s biv{im predsednikom, ve} i dru gim is tak nu tim fran cu skim politi~arima, me|u kojima sada{wim liderom Unije za narodni pokret (UMP) @anFransoa Kopeom. Sarkozijeva UMP je 2007. godine ve} bila izloèna optu`bama za nezakonito uzimawe novca za kampawu od najbogatije Francuskiwe, Lilijan Betankur.

„Sen di” uni {ti o do ka ze po li ci je WU JORK: Uragan „Sendi” uni{tio je mno{tvo kqu~nih DNK i drugih dokaza wujor{ke policije. Sudovi su u velikim problemima jer je sve vi{e slu~ajeva kada policajci moraju da posvedo~e da dokazi postoje ali da nisu dostupni. Wujor{ka policija ostala je bez mno{tva kqu~nih DNK i dru gih do ka za jer je ura gan „Sen di” uni {tio we na dva skladi{ta koja se nalaze u luci. U skladi{tima su se nala-

zile stotine zaplewenih automobila, kao i preko 9.000 barela DNK dokaza i na hiqade komada oru`ja. Kada je oluja zahvatila grad, voda je prodrla u skladi{ta i potopila dokaze, prenosi ruska TV stanica Ra{a tudej. Sada su sudovi u velikim problemima jer je sve vi{e slu~ajeva kada policajci moraju da posvedo~e da dokazi postoje ali da nisu dostupni. Neposredno pre nego {to se Wu-

jork na{ao na udaru uragana krajem oktobra, ameri~ko Ministarstvo pravde dodelilo je 1,25 miliona dolara na ime projekta koji bi wujor{koj policiji omogu}io da efikasnije skladi{ti DNK dokaze kako bi se oborile nepravedne presude. Osobqe policije od avgusta ra di na kon so li da ci ji pet skladi{ta, ukqu~uj}i ta dva koja su uni{tena u uraganu, i spajawu u jedno skladi{te.

dnevnik

[VAJCARSKA

Pi ja ni na pa da~ ubio tri è ne Tri ène su ubijene, a dva mu{karca rawena kada je napada~ otvorio vatru u selu Delonu, u {vajcarskom kantonu Vale, saop{tila je policija. Napada~ je stanovnik sela Delon, star oko 30 godina, koji je bio naoruàn poluautomatskom pu{kom i veoma pijan. [ef policije kantona Vale Robert Stajner rekao je da je napada~ koristio pu{ku koja je bila standardno oru`je {vajcarske vojske u prvoj polovini 20. veka. Jedan seqanin rekao je da je me|u `rtvama napada i èna u osamdesetim godinama. Policija je zatvorila ulicu gde je bilo mesto napada.Tuìlac Katrin Sepi izjavila je da je ubi-

ca, ~ije ime nije saop{teno, poznavao neke od `rtava, ali da nije poznato da im je pretio. „Nezaposlen je i pod psihijatrijskim je tretmanom najmawe od 2005. godine, kada je prvi put sme{ten u mentalnu instituciju”, objasnila je Sepi. Jo{ nije poznato kako je ubica do{ao do oru`ja, ali se pu{ka koju je koristio mo`e kupiti u prodavnicama vojne opreme. To oru`je je popularno me|u [vajcarcima. U domovima u toj zemqi, u kojima `ivi mawe od osam miliona qudi, ima najmawe 2,3 miliona komada oru`ja. Uprkos tome masovna ubistva se retko doga|aju u [vajcarskoj.

IZRAEL

Pr vi put {est mi li o na Je vre ja TEL AVIV: Jevrejska populacija u Izraelu dostigla je prvi put {est miliona, sude}i po podacima koje je objavio izraelski Centralni biro za statistiku. [est miliona je broj koji ima simboli~no zna~ewe za Izraelce jer je toliko Jevreja ubijeno u holokaustu u Drugom svetskom ratu. Ukupan broj stanovnika u Izraelu je 7,98 miliona, a Jevreji ~ine 75,4 procenata, dok je Arapa ne{to vi{e od petine. To zna~i da se broj stanovnika udesetostru~io od osnivawa dr`ave Izrael 1948. godine. „Velika radost je saznawe da ima vi{e od {est miliona Jevreja u Izraelu”, izjavila je Dina Porat, glavni istori~ar u Memorijalnom centru holokausta Jad Va{em u Jerusalimu. „Ali {irom sveta mi smo i daqe na istom mestu. Pre holokausta bilo je 18 miliona Jevreja u

svetu, posle toga malo vi{e od 13 miliona. Jo{ uvek nas ima ne{to vi{e od 13 miliona. Ali sada je izraelsko jevrejsko stanovni{tvo blizu polovine jevrejske nacije u svetu. To stavqa Izrael na centralno mesto. Mi smo sko-

ro jedina jevrejska zajednica koje raste”, dodala je ona. Profesor jevrejske istorije na Univerzitetu Tel Aviv Anita [apira izjavila je za britanski „Gardijan” da je {est miliona zna~ajan broj ali je dodala da Jevreji koji su `ivi ne zamewuju mrtve Jevreje. „Broj {est miliona simboli{e katastrofu, ne oporavqawe. Mi jo{ uvek pla}amo za holokaust”, kazala je [apira.

IRAK

Auto-bom ba usmr ti la 15 oso ba

HI LA: Najmawe 15 qudi je danas poginulo u Iraku od eksplozije automobila-bombe na parkingu koji koriste {iitski hodo~asnici na putu do svetog grada Kerbale. Napad u Musajebu, {iitskom gradu 60 kilometara ju`no od Bagdada, u kojem je raweno 47 qudi, izveden je tokom glavne ceremonije kada milioni hodo~asnika - {iita idu ka Kerbali. To je drugi napad za ~etiri dana u Musajebu gde je sedam qudi poginulo u eksploziji ku}e 31. decembra. Sumwa se da su ju~era{wi atentat izveli sunitski pobuwenici koji ~esto napadaju {iite - ve}inu u Iraku, naro~ito tokom verskih praznika. Preventivno je 35.000 vojnika i policajaca raspore|eno na podru~ju Karbale, uz kontrolu na putevima i nadzor iz vazduha.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [E LI JE HI MO VI^ Izraelska Laburisti~ka partija jednoglasno je odlu~ila ne u|e u vladaju}u koaliciju, predvo|enu premijerom Bewaminom Netanijahuom, posle izbora 22. januara. „Postoje samo dve opcije - ili }e Laburisti~ka partija predvoditi vladu, ili }e laburisti predvoditi opoziciju protiv vlade”, rekla je liderka te partije centra [eli Jehimovi~.

HI LA RI KLIN TON Dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton otpu{tena je ju~e iz bolnice u Wujorku u kojoj je provela tri dana zbog tromba u veni blizu mozga, potvrdio je Stejt department. Klintonova je izjavila da je zadovoqna izuzetnom negom koju je imala u bolnici i da jedva ~eka da se vrati na posao, a datum wenog povratka u Stejt department jo{ nije utvr|en.

HA KI KA RA DA JI Biv{i na~elnik general{taba turske vojske Haki Karadaji uhap{en je rano ju~e radi saslu{awa u vezi sa zbacivawem proislamske vlade u Ankari 1997. godine.Karadaji je li{en slobode u svom stanu u Istanbulu, a na saslu{awe je odveden u glavni grad Turske, Ankaru. Karadaji (80) je bio {ef general{taba od 1994. do 1998. godine.

Po ter ni ca za te ro ri stom iz Bur ga sa SO FI JA, IZ RAEL: Bugarska izdala me|una- falsifikovanih dokumenata koji nose ime rodnu poternicu za osobom koju sumwi~i da je dràve Mi~igen i sli~nih ìvotnih stilova, jedan od trojice terorista ume{anih u bomba- rekla je Karadòva. Ona je wihov na~in {ki napad u Burgasu na izraelske turiste. ìvota opisala kao vrlo jednostavan i disciNapadu na autobus sa izraelskim turistima plinovan, kao u armiji, {to je sugerisalo da su na aerodromu u bugarskom letovali{tu desio se podvrgnuti istoj vrsti obuke. Izraelski medi18. jula 2012. i tom prilikom je poginulo {est, ji prenose izve{taje stranih agencija da je a povre|eno tridesetak qudi. Stradalo je 5 prvi put u istrazi stvarni identitet osumizraelskih turista i bugarski voza~ autobusa. wi~enog izbio na videlo, jer su do sada samo Bugarski policijski istraìteqi drè u tajnosti ime i nacionalnost sau~esnika, za koje kaù da su im poznati. „Istraga ima dokaze o ume{anosti tri osobe. Identitet jedne je ve} utvr|en. Znamo zemqu iz koje poti~e, a i da nije tamo ìveo u posledwih {est godina”, rekla je Stanelija Karaxova, koja predvodi jedinicu za istragu u bugarskom letovali{tu Burgas za list „24 ~asa”. Ona je dodala da osumwi~eni teroristi nikada nisu vi|eni zajedno, nisu nosili na putu mobilne telefone, ni laptop, {to pokre}e pitawe kako su me|usobno komunicirali. Istraìteqi su povezali te osobe na osnovu Autobus u kome su stradali Izraelci

falsifikovani dokumenti bomba{a i sau~esnika bili poznati. Glavni napada~ nije nameravao da pogine u napadu, sude}i po novim dokazima, rekla je Karaxova. On je ili aktivirao eksploziv gre{kom ili je eksploziv aktiviran na daqinsku kontrolu u jednom haoti~nom momentu. La`no ime mu je bilo @ak Felipe Martin, a jedan od wegovih sau~esnika se la`no predstavqao kao Ralf Vilim Riko. Obojica su imali la`ne dokumente pomenute ameri~ke dr`ave. U eksploziji bombe raznet je autobus nakon {to su u wega u{li izraelski putnici. Bilo je predvi|eno da ih taj autobus preveze do hotela s aerodroma u Burgasu. Izrael je optu`io Iran da je naru~ilac napada, a libanski {iitski pokret Hezbolah da je napad izvr{io, {to Teheran negira. Bugarske vlasti nisu se izja{wavale o tome. Bugarska policija i daqe ~eka da iz Izraela stignu transkripti sa ispitivawa izraelskih turista koji su se u vreme napada nalazili u Burgasu i koji nisu ispitani u Bugarskoj.

BALkAn

dnevnik

petak4.januar2013.

PRED SED NIK RE PU BLI KE SRP SKE MI LO RAD DO DIK

Ne }e mo do zvo li ti da BiH ikad pri zna Ko so vo BA W A L U K A: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Dodik izjavio je da ne postoje pritisci pod kojima }e vlada u Bawaluci dozvoliti da BiH prizna nezavisnost Kosova. „Mi smo te pri ti ske ve} preìveli, oni su bili veoma ja ki. Ja sam bio iz lo èn ogrom nim pri ti sci ma da u euforiji priznawa Kosova i BiH prizna Kosovo. Da bi BiH priznala ne{to mora se pitati i RS, a RS ne da svoju saglasnost za priznawe i ne}e ga ni dati. Nalazimo se u apsurdnoj situaciji da nas mnogi optuùju za odvajawe RS, a mi kaèmo da ne dozvoqavamo separatizam u zemqama kao {to je Srbija”, izjavio je Dodik Tanjugu. Po wegovim re~ima, Kosovo je nasiqem me|unarodnog faktora oteto od Srbije, i time je, kako je istakao, pogaèno me|unarodno pravo i ponièna Srbija i ~itav srpski narod. „Ne}e BiH priznati Kosovo i ne mogu nam se poturiti ni pa pi ri o ne ka kvom pu ze }em ili kli ze }em pri zna wu. Mi pratimo Srbiju u tome, i ovima u Sarajevu se diè kosa na glavi kad kaèmo da pratimo Srbiju. Mi apsolutno ni{ta u~initi ne}emo ili dati neki doprinos izvan onoga {to je

zvani~na politika Srbije”, rekao je Dodik. Predsednik RS je, me|utim, dodao da bi on li~no u tragawu za re{ewima po{ao od toga da Kosovo, koliko god da je va`no, ne sme da zarobi Srbiju u decenijama koje dolaze, i re{ewe zato mora biti trajno. „Niko ne pomiwe ~iwenicu da bi, da se Kosovo reintegri{e u sastav Srbije, u politi~ki sistem vratili Albanci i ima li mo `da naj kom pakt ni ju poslani~ku grupu u Skup{tini Srbije, a Albanci bi po princi pu kon sti tu tiv no sti, ko ji bi morao da im bude priznat, tra`ili da im pripadne jedna od tri najva`nije funkcije. To bi zna~ilo da biste u parlamentu kao zvani~ni jezik i pismo morali da uvedete alban-

„Nisam uveren da kosovski Albanci mogu da naprave demokrat sko dru {tvo u ko jem }e Srbi da budu komotni. ^ak su i stran ci ka da su pri zna va li

Ko so vo je na si qem me |u na rod nog fak to ra ote to od Sr bi je i ti me je po ga è no me |u na rod no pra vo i po ni è na Sr bi ja i ~i tav srp ski na rod ski”, obja{wava Dodik. On misli da pristup da sever Kosova mora da ostane deo Srbije moè uroditi plodom, kao {to je uveren i da je na Kosovu nemogu}e ostvariti multietni~ko dru{tvo.

Kosovo rekli da to ~ine zato {to je nemogu}e uspostaviti me|unacionalnu saradwu Srba i Albanaca. Sada nam, kada su Sr bi mar gi nal na ma wi na na Kosovu, ka`u da moramo da gradi mo mul ti et ni~ ko Ko so vo”,

rekao je Dodik. Kako je istakao, me |u na rod ni fak tor ne moè da o~ekuje od Srba, bili oni od Srbije ili RS, da }e priznati Kosovo na na~in kako oni misle da to treba. Dodik smatra da problem Kosova vi{e nije problem same Srbije, jer su Srbi jedinstveni oko tog pitawa, ve} da su u problemu oni koji su poùrili da priznaju KiM, zbog ~ega danas EU ima krizu jedinstva i nemogu}nost multilateralnog nastupa po pitawu Kosova. „EU je vi{e u problemu da re{i taj problem Kosova, jer Srbija ima jasan stav i kaè Kosovo je deo Srbije, i molim lepo”, kazao je Dodik.

Be van da: 2013. u zna ku pri bli à va wa EU SA RA JE VO: Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda izjavio je da }e 2013. godina u toj zemqi prote}i u znaku pribliàvawa EU i odlu~ne borbe protiv korupcije na svim nivoima. „Uspeli smo da zakqu~imo aran`man sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) i da doprinesemo stabilnosti drugih nivoa vlasti. Zadràli smo povla{}ene uslove kod Svetske banke i obezbedili makroekonomsku pomo} Evropske komisije. Najva`nije, napravili smo velike pomake u ostvarivawu obaveza iz Mape puta”, ocenio je Bevanda u intervjuu sarajevskom dnevnom listu „Dnevni avaz”, osvr}u}i se na prethodnu godinu. Po wegovim re~ima, prognoze prema kojima }e 2013. godina biti godina pribliàvawa BiH Evropskoj uniji sasvim su realisti~ne.

Vjekoslav Bevanda

„Ostalo je jo{ da se implementira presuda Suda u Strazburu (u slu~aju Seidi}-Finci) i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu stupa na snagu po automatizmu. Nakon toga, otvoren nam je put prema kredibilnoj aplikaciji za ~lanstvo u EU. Nadam se i verujem u kapacitet i odgovornost nove {estorke (vladaju}ih stranaka u BiH). Svi ka`u da je put prema EU ne{to {to nema alternativu i da }e se na}i re{ewe”, naglasio je Bevanda. Na pitawe da li o~ekuje da }e i BiH, posle Srbije i Hrvatske koje su, kako navodi „Dnevni avaz”, odlu~no krenule u borbu protiv korupcije, krenuti tim stopama, Bevanda je odgovorio da je siguran da ho}e.

Me du wa nin na li sti te ro ri sta BA WA LU KA: Dr`avqanin BiH Adis Meduwanin, osu|eni operativac Al Kaide, na{ao se listi 10 najopasnijih terorista u svetu u 2012. koju je sa~inila ameri~ka stanica CNN. Meduwanin, koji se na{ao na devetom mestu, osu|en je 16. novembra pro{le godine na do`ivotni zatvor, prenela Radio Televizija Republike Srpske. On je bio operativac Al Kaide, a po nare|ewu pakistanskih lidera, planirao je

teroristi~ki napad na podzemnu `eleznicu u Wujorku. Bio je i zaverenik u grupi teroriste Naxibulaha Zazija, a vlasti su ga zaustavile samo nekoliko dana pre ostvarewa wegove namere. Na prvom mestu liste najopasnijih terorista u pro{loj godini je zamenik komandanta Al Kaide Abu Jahja al-Libi. On je bio i vi{i vo|a Al Kaide u operacijama protiv zapadnih ciqeva, a ubijen je u junu u Pakistanu.

SLOVENIJA

Pa hor ne }e u Ti to vu vi lu QU BQA NA: Slovena~ki predsednik Borut Pahor odrekao se kori{}ewa ku}e u rezidencijalnom kompleksu na Brdu kod Krawa, koja je 1964. godine sagra|ena za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, a nakon temeqnog renovirawa koristili su je Pahorovi prethodnici Danilo Tirk i Janez Drnov{ek Pahorov Kabinet saop{tio je da je novi predsednik obavestio vladu da se odri~e kori{}ewa te ku}e, smawuju}i tako tro{kove predsedni~kog kabineta, a odluku o wenoj nameni prepu{ta vladi, odnosno dràvnom protokolu. Ku}u od drvenih greda, koja je sagra|ena 1964. godine za potrebe Josipa Broza, koristili su povremeno biv{i slovena~ki predsednici kada su èleli da rade u miru i izvan gradske verve, budu}i da je sme{tena na tridesetak kilometara od Qubqane, u idili~nom prirodnom okruèwu, podse}aju qubqanski mediji. Veruje se da novi predsednik Pahor svojom odlukom èli simboli~no da pokaè kako }e biti predsednik „obi~nih qudi”, a ne distancirani „elitista”. To se ponekad javno ili tajno znalo zamerati wegovim prethodnicima, a luksuzna „brvnara” ~esto je bila zgodan povod za to. Pre par godina je, kako se navodi, za weno renovirawe utro{eno

Borut Pahor

gotovo 70.000 evra. Ku}a ima dva kupatila, spava}u sobu i dnevni boravak, malu kuhiwu i finsku saunu, kao i sva sredstva moderne komunikacije, ukqu~uju}i mogu}nost odr`avawa video-konferencija. Slovena~ki predsednici nemaju pravo na posebnu predsedni~ku rezidenciju, kako je to slu~aj u nekim dr`avama, pa su Pahorovi prethodnici vilu koristili za pisawe va`nih govora ili primawe posebnih gostiju.

CRNA GORA

Vu ja no vi}: Ako bu dem kan di dat, po be di }u na iz bo ri ma POD GO RI CA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} izrazio je ju~e uverewe da bi pobedio na predstoje}im predsedni~kim izborima u toj dr`avi, ako ga Demokratska partija socijalista (DPS) ponovo kandiduje na tu funkciju. On je kazao da }e prihvatiti kandidaturu za pred-

novinarima u Bijelom Poqu, gde je prisustvovao sve~anosti povodom Dana te op{tine. On je dodao da }e DPS uskoro odrediti kandidata te stranke na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, koji }e se odr`ati na prole}e. „Uskoro }emo videti {ta }e DPS odlu~iti. Ukoliko se odre-

Filip Vujanovi}

sednika Crne Gore ukoliko to bude stav DPS, ali je spreman i da podr`i nekog drugog kandidata ako tako odredi ta partija. „Prognoza je medija da, ukoliko ja budem predsedni~ki kandidat, da }u sigurno pobediti. Tako mislim i ja”, rekao je Vujanovi}

di za mene, ja }u to po{tovati, a ako se opredeli za nekog drugog kandidata - ima}e moju podr{ku”, kazao je Vujanovi}. U crnogorskoj javnosti postoje opre~na mi{qewe da li Vujanovi} ima pravo na jo{ jedan predsedni~ki mandat. On je do sada dva puta bi-

ran za crnogorskog predsednika, ali postoji dilema da li mu se ra~una prvi mandat, s obzirom da Crna Gora tada nije bila nezavisna dràva. Vujanovi} je, prema istraìvawu javnog mwewa, trenutno najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a po|ednako uìva poverewe i Crnogoraca i Srba. Socijaldemokratska partija, mawi partner u vladaju}oj koaliciji, me|utim smatra da Vujanovi} nema zakonsko pravo na jo{ jedan predsedni~ki mandat. Upitan kako komentari{e najavqeno u~e{}e lidera Demokratskog fronta Miodraga Leki}a na predsedni~ki izborima, Vujanovi} je kazao da nema poseban stav o tome. „Ne mislim ni{ta o wegovoj kandidaturi, kao {to on ne misli ni{ta o mojoj eventualnoj kandidaturi. Ono sto me, s druge strane, veoma raduje, jeste da opozicija ima korektan odnos prema meni kao predsedniku dràve”, naveo je on. Po zakonu, predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} duàn je da raspi{e predsedni~ke izbore najkasnije 120 dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku. To zna~i da Krivokapi} mora raspisati predsedni~ke izbore do 20. januara, a oni se moraju odràti najkasnije do 20. maja.

Sve {te ni ci ma u Pqe vqi ma po no vo pre ti pro gon POD GO RI CA: Ministarstvo Srbije i Republike Srpske, druunutra{wih poslova Crne Gore gih pravoslavnih sve{tenika neodbilo je da petorici sve{teni- ma, zbog ~ega bi taj grad mogao ka Srpske pravoslavne crkve ostati bez sluèwa liturgija. (SPC) u Pqevqima izda dozvole za boravak na crnogorskoj teritoriji, zbog ~ega im ponovo preti progon iz dràve. MUP Crne Gore je, kako prenose podgori~ki mediji, odbio da sve{tenicima Borivoju Panti}, Ogwenu Perkovi}, Nikoli Oli}u, Milanu Stoiqkovi}u i arhimandritu Leonidu izda boravi{ne dozvole. Kao Hram u Pqevqima razlog odbijawa wihovog zahteva za boravak u Crnoj Go- MUP je po~etkom pro{le godine, ri, MUP je naveo to {to SPC natako|e, odbio da produì boravivodno nije zvani~no registrovana {nu dozvolu pqevaqskim sve{teu toj dràvi. nicima i zapretio im deportaciU Pqevqima, izuzev pomenujom, ali je tada, nakon protesta tih sve{tenika, koji su rodom iz gra|ana, iskori{ten vanredni

pravni lek, odnosno pokrenut je upravni postupak koji jo{ traje. Crnogorski MUP je sada ponovo ostao pri stavu da SPC mora da se registruje u toj dràvi, kako bi weni sve{tenici, koji nemaju crnogorsko dràvqanstvo, mogli da dobiju dozvolu za boravak u Crnoj Gori. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije odbacio je ranije mogu}nost registrovawa te verske zajednice na na~in kako to traì crnogorska vlast, ocewuju}i da je u pitawu progon kanonske Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Amfilohije je rekao da se zlonamerno i pogre{no tuma~i Zakon o verskim zajednicama iz 1977. godine i traì registracija SPC u Crnoj Gori, iako je ona vekovima prisutna na tom prostoru.

Po zaj mi ca od 40 mi li o na evra POD GO RI CA: Vlada Crne Gore saop{tila je ju~e da se zadu`ila 40 miliona evra kod Erste banke i Sosijete `eneral banke, radi obezbe|ewa sredstava za stvarawe fiskalne rezerve za prvi kvartal 2013. godine. Iz Ministarstva finansija su saop{tili da kreditni aran`man sa Erste bankom iznosi 30 miliona evra, koji }e se otpla}ivati pet godina, uz grejs

period od {est meseci. Taj kredit odobren je uz kamatnu stopu od 7,03 odsto. Ministarstvo finansija je navelo da je sa Sosijete `eneral Montenegro bankom zakqu~en kreditni aran`man na iznos od deset miliona evra. Period otplate tog kredita iznosi tako|e pet godina, sa grejs periodom od {est meseci, navodi se u saop{tewu.

globus

petak4.januar2013.

dnevnik

Такмичење слонова у лепоти В

ише десетина слонова учествовало је на такмичењу лепоте, које се сваке године организује у националном парку Читван у Непалу, а три слона су ушла у финале.

Како преносе локални медији, укупно 90 слонова учествовало је

на овом догађају одржаном крајем децембра, а петочлани жири изабрао је финалисте. Критеријуми за финале били су између осталог термперамент и личност животиње. Већина слонова имали су имали урађен педикир и обојене нокте што је такође било пресудно за круну најлепшег, а такође се гледала и чистоћа и шаре које су им биле исцртане по телу. Шри Рам који ради у комитету за менаджмент слонова рекао је да су слонови који су ушли у финале изабрани због веома лепе декорације на себи.

Најстарији човек у историји

Исланђанка без имена Ј

една петнаестогодишња девојка тужила је државу Исланд јер јој забрањује да користи име које јој је мајка дала. Разлог - име Блаер, што на исландском значи „поветарац”, не налази се на листи имена које је влада одобрила. Исланд има званична правила о томе какво име се може наденути детету. Већина људи не доводи у питање Регистар лицних имена у коме се налази 1.712 мушких и 1.853 женска имена која су у складу са исландском граматиком и за која званичници верују да ће штитити децу од малтретирања или срамоте. Родитељи могу или да изаберу име са листе или да се жале специјалном комитету који може да прихвати њихову жалбу или је одбије. У Блаерином случају њена мајка је сазнала да се име не налази на листи тек када ју је свеште-

ник који је крстио девојчицу обавестио да је грешком дозволио да јој надене такво име. „Нисам имала појма да се име не налази на чувеној листи”, рекла је АП-у Бјорк Еидсдотир и додала да је 1973. знала једног Блаера. Овога пута комитет је одбио име јер је мушког рода и поред тога што се тако зове и женсли лик у роману исландског писца и добитника Нобелове награде Халдора Лакснеса. На Исланду лична имена су много важнија од презимена и у именицима сви се заводе по имену, а нико по презимену. Примера ради, председник Олафур Рагнар Гримсон је заведен као Олафур. Блаер сада зову „стулка” или „девојка” на свим званичним документима што представља неисцрпан избор фрустрације при сваком одла-

Депардје добио руско држављанство

уски председник Владимир Путин потписао је данас декрет којим је француском глумцу Жерару Депардјеу дао руско држављанство. „Владимир Путин потписао је декерт којим се додељује руско држављанство Французу Жерару Депардјеу”, саопштено је из Кремља, а преноси АФП. Звезда француског филма запретио је прошлог месеца да ће се одрећи свог француског држављанства у знак протеста због предложеног повећања пореза на богате и одлучио је да се пресели из Француске. Француска влада намерава да наметне висок порез свима који годишње зараде више од милион евра, што је узбунило богаташе у тој зе-

мљи. Путин је на својој годишњој конференцији за штампу прошлог месеца рекао да је спреман да понуди Депардјеу - кога је назвао бизнисменом и пријатељем - руски пасош. „Ако Жерар заиста жели да се пресели у Русију или руски пасош, то питање ће бити позитивно решено”, рекао је тада Путин. Звезда филма „Сирано де Бержерак” претходно је помињао селидбу у Белгију где су порези нижи, али је чест гост московских филмских фестивала и других дешавања у Русији.

ску у банку, обнављању пасоша, обављању бирократских послова. Иако је закон последњих година постао нешто лабавији - дозвољено је име Елвис, и даље забрањује имена попут Каре, Каролине, Сесил или Кристе јер слово „ц” не постоји у исландском алфабету. Званичници наводе да је сврха закона да спречи осрамоћивање деце. „Оно што је некоме лепо другоме је ужасно”, рекла је председница комитета Агуста Торбергсдотир и као пример навела „Сатанију” која је проглашена неприхватљивом јер превише личи на „сатану”. Блаер је, међутим, одлучна да се бори све до Врховнох суда уколико ниже инстанце 25. јануара не промене одлуку комисије и дозволе јој да користи своје име.

апанац Ђироемон Кимура има 115 година и званично је најстарији човек у историји људске цивилизације. Према подацима Гинисове књиге рекорда, Кимура, који је из Кјотанга, на западу Јапана, рођен је 19. априла 1897. годи-

Кимура је најстарија жива особа од 17. децембра, када је преминула Дина Манфредини, из Ајове у 115. години живота од које је он старији 15 дана, а сада је и из Гинисове књиге рекорда стигла и званична потврда.

не, што значи да има 115 година и 253 дана па је тако постао не само најастарији мушкарац, већ најстарије људско биће на планети икада. Ранији рекорд у мушкој конкуренцији држао је Кристијан Мортенсен из Калифорније, који је преминуо 1998. године када је имао тачно 115 година и 252 дана.

Његов рођак Тамотсу Мијаке, који има 80 година, каже да најстарији човек на свету има невероватну жељу за животом и мисли да је то и један од главних адута његове дуговечности, али и гени њихове породице. Тамотсу се нада да ће једног дана да одмени свог рођака у Гинисовој књизи.

Пчела добила име по серији

една врста пчела названа је „Базинга” у част омиљене узречице др Шелдона Купера из хит серије „Штребери”. Како преноси Ројтерс, бразилски биолог Андре Немесио назвао је једну врсту бразилске пчеле „Еуглоша базинга” у час „паметног, смешног, штреберског лика Шелдона Купера” јер је пчела неко време збуњивала научнике због сличности са другим врстама. Стивен Моларо, један од продуцената „Штребера” рекао је да су чланови екипе „увек изузетно поласкани када их прихвати научна заједница”. „Шелдону би била част да зна да је Еуглоша базинга инспирисана њиме”, рекао је Моларо и додао да су пчеке неке од Шелдонових најомиљенијих летећих створења. „Штребери” - комедија о групи брилијантних али друштвено неприлагођених научника - једна је од најпопуларнијих комедија на америчкој телевизији. Епизоду у просеку погледа око 18 милиона гледалаца. Глумац Xим Парсонс добио је два Емија за улогу Купера у серији.

Еротским календаром до школског превоза

рупа мајки из Шпаније сликала се за еротски календар да би прикупиле новац за школски аутобус њиховој деци. За мање од месец дана, „очајне домаћице„ успеле су да прикупе довољно новца да плате превоз за наредних три месеца. Оскудно обучене мајке на фотографијама календара пењу се уз литице, гурају колица прљавом стазом да би илустровале пут дуг шест километара који њихова деца свако јутро морају да пређу. Идеја о календару појавила се након увођења мера штедње у јулу, чиме је смањен буџет за школски аутобус у области Монсерат у Валенсији на истоку Шпаније. Према шпанском закону, влада је обавезна да обезбеди превоз уколико ученици живе даље од три километра од школе. Међутим, према новим правилима та раздаљина мора бити израчуната праволинијски, што значи да школа

Мадонин фан осуђен

„Еваристо Калајатуд„ у Валенсији више није могла да рачуна на школски превоз. Једна од мајки Силвија Лукас

рекла је да календар у комшилуку баш и није био за свачији укус, али да нису имале избора.

екадашњи ватрогасац Роберт Линхарт који је заљубљен у Мадону осуђен је на три године затвора условно због опирања хапшењу испред заграде у којој певачица живи на Менхетну. Из полиције је саопштено да је Линхарт ухапшен у септембру 2010. године након што је испред певачицине куће исписао графит у коме позива Мадону да изађу, а потом се пар дана касније поново вратио и исписивао љубавне поруке. Његов адвокат је рекао да није злочин то што његов клијент обожава Мадону, преноси АП. Судија је такође јуче одредио да Линхарт присуствује терапијама за контролу беса.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak4.januar2013.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 89m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 66524

FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 069/18-26726. 66706

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66856

PRIRODNI preparat za le~ewe {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 032/490-797. 66827

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495 66820

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Svetozaru ]iri}u od: sestara Stane i Bose, Pajice i Biqane sa porodicama.

66925

Posledwi pozdrav kom{inici

Qubici Bajac

Stanari zgrade Turgeweva 11, Novi Sad

66934

^iTUQe l POMeni

petak4.januar2013.

Posledwi pozdrav dragom kumu

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom zetu

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kolege iz vojske da je u 44. godini preminuo na{ voqeni, nikad pre`aqeni, suprug i otac

Bali Robertu Miti

Savo Slijep~evi} Sa{a

od kumova Suboti}.

66922

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a svekrva, baka i prabaka

Vreme te~e i sve se mewa. Ostala slika i uspomena. Ostao `ivot satkan u pri~i koja pomalo na nas li~i. Prolazi vreme, al tuga ne, uvek u srcima na{im prisutna je.

od: punice Dubravke, punca Zlatka, svastike Tatjane i Danijela te ostale mnogobrojne rodbine iz Bawa Luke, Vaqeva i Beograda.

Katici Kreki}

Bali Robert Sahrana je u subotu, 5. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

od brata Pi{te Fodora sa porodicom iz Sremskih Karlovaca.

O`alo{}ena porodica. 66898

66899

66885

Sa velikim po{tovawem opra{tamo se od na{eg kom{ije

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Tvoji: Verica, Tijana i Oliver.

66915

Slavna Ostoji} 1919 - 2013.

Svetozaru ]iri}u

Momira Pejnovi}a

Bali Robert

Sahrana je 4. 1. 2013. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: snaja @ivka, unuk Boban, unuka Slavica sa porodicom.

Posledwi pozdrav od voqenog sina, brata, ujaka i {ogora.

Kom{ije: Lazarevi}, Krneta, \uki}, Lazi}, Lali}, Vezmar i Nota.

od: Svetozara, Gordane, Radoslave i Pavla ]iri}.

66895

66900

66884

66911

Posledwi pozdrav dragoj priji

Preminuo je na{ voqeni

POMEN

Posledwi pozdrav voqenom i nikad pre`aqenom suprugu, ocu i dedi

28. 11. 2012 - 5. 1. 2013. Moja voqena majko,

Bali Robert

Qubici Bajac

Posledwi pozdrav od kuma \ure.

Svetislavu Lali}u 1949 - 2013.

Ispra}aj je danas, 4. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Vera, Aleksandra i Dragan Kamenarovi}.

O`alo{}eni: supruga Bosa, sin Sr|an sa porodicom i sin Mladen. 66886

66896

66912

Na{oj dragoj koleginici

Za opro{taj }aletu mom

Posledwi pozdrav svom dragom ujaku

Oliveri Antoni}

Miti â&#x20AC;&#x17E;Vreme nosi dane kr{i boru grane slomila se orlu krila...â&#x20AC;?

Oliver.

posledwi pozdrav s qubavqu i po{tovawem od wenih drugara: Maje, Braneta, Tawe, Jasmine, Cece, Bebe i Nikole

66868

66872

Posledwi pozdrav dragoj

Na{oj

40 je dana od kad si oti{la kod Verice i Mike. Vreme mi ne uzima ni bol... ni tugu... ni prazninu. Ni ve~nu zahvalnost i ve~ni ponos. Porodica zahvaquje svima koji su do{li na Tvoj posledwi ispra}aj. Vesko sa porodicom.

nas

Svetislavu Lali}u

O`alo{}eni: supruga Radmila, }erka Ksenija, zet Basam i unuk Milan. 66882

Sa neizmernim bolom obave{tavamo sve prijateqe i poznanike da nas je napustio

Rajko Stupar 25. 3. 1932 - 22. 12. 2012. Polagawe urne obavi}e se u subotu, 5. 1. 2013. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav od Bogosava Lali}a sa porodicom.

od Maje i Milorada Krivoku}e.

66889

66887

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sahrana je danas, 4. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

66902

Svetislav Lali} Dragi brate, ostavi iznenada u tuzi i bolu.

Momir Pejnovi}

Vidra Vuliki}

na{em

O`alo{}eni: k}erka Sne`ana, zet Slobodan, unuke Qudmila i An|ela, brati} Nikola i Dragan. 66901

Posledwi pozdrav na{em

3 Voqenim roditeqima

Oqi Kao da je maleni da{ak bio dovoqan da te vine gde na{ pogled ne dose`e ostaviv{i samo uspomene da trepere uz ~e`wu za nekim novim susretom...

Oliveri Antoni}

Miti

Bojana

koji }e nam ostati zauvek u lepom se}awu. od koleginica i kolega iz Privrednog suda.

Tvoji: Dijana, Zoran, Du{an i An|elija sa porodicom. 66867

Svetozaru ]iri}u

Prija Milica, Ivana i Danilo.

Rajko

ro|. Galovi} 29. 12. 1927 - 30. 11. 2012. od porodice @ugi}.

25. 3. 1932 - 22. 12. 2012.

Stupar Vje~naja pamjat. K}erka Sne`ana.

66873

66897

66878

66903

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a najdra`a majka i svekrva

petak4.januar2013.

Tu`nim srcem i bolom u du{i javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi, po{tovani i voqeni

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga

Katica Kreki}

Svetozar ]iri} Mrsa

1952 - 2013.

preminuo u 66. godini.

Sahrana }e se odr`ati 4. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Qubica Bajac

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u Rivici, danas, 4. 1. 2013. godine, u 13 ~asova. Ispra}aj iz ku}e `alosti, ulica Mar{ala Tita br. 120. Pokoj mu ve~ni. O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: suprug Frawa, sin Jovan i }erka Marija.

Sahrana }e se odr`ati 4. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

66869

66836

Posledwi pozdrav dragom kolegi i divnom saradniku

POMEN

O`alo{}eni: sin Milan i snaja Goca.

66905

@eqko Vujasinovi}

Dragoj i plemenitoj priji

4. 1. 2012 - 4. 1. 2013. Ve} godinu celu iz ve~nog sna nas ~uva{. I mi uspomenu na tebe zanavek. Tvoji: Tijana, Boris i Nada. 66733

Posledwi pozdrav tetki

Qubici Bajac

POMEN Dana, 5. januara navr{i}e se ~etrdeset dana od kako nas je napustila draga majka, baka i prabaka

Svetozaru - Cveji ]iri}u

posledwi pozdrav od Ratke i Vesne Kamenarovi}. 66906

Radnici â&#x20AC;&#x17E;STRUJAâ&#x20AC;? DOO. Posledwi pozdrav na{oj Qubi

Katici Kreki} An|elija ]ulibrk od porodice Fodor iz Koviqa.

ro|. 1922. godine O`alo{}ena }erka Sava sa porodicom.

TU@NO SE]AWE

Qubici Bajac

Dvadeset i pet godina pro|e, od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad zaboravqeni,

66863

66862

66870

POMEN Navr{ava se jedanaest godina od kako si me napustila.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

od porodice Paro{ki iz Srbobrana.

66907

iz Zmajeva

POMEN

Novica R. Ivanovi} Milka To{i}

voqenom sinu i bratu. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baba i prababa

Porodica Ivanovi}.

Draga moja k}eri, te{ko je bez tebe sve ove godine. Sa ponosom te pomiwem, sa qubavqu ~uvam od zaborava i sa tugom u srcu `ivim bez tebe. Tvoja majka Stoja. 66816

66707

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Svetozaru - Cveji ]iri}u

Du{ko Kosanovi} 1964 - 2009. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Ana Mihaqovski Tre}eg januara su ~etiri godine od kada si nas zauvek napustio. Vreme prolazi a tuga za tobom ne}e pro}i nikada.

Sahrana je danas, 4. 1. 2013. godine, u 10 sati, na Rusinskom grobqu u \ur|evu.

Olga Jovanov

Damjanka [apowac

ro|ena Bo`i} 30. 4. 1932 - 4. 1. 2011. Tvoji: mama, sestra i bra}a.

66894

O`alo{}eni, }erka Jelena i sin Janko sa porodicama.

66871

ro|. Deli} 1932 - 2013.

Porodica Do{en.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Sahrana }e se obaviti 4. 1. 2013. godine, u 11 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Tvoj suprug Dragoqub i ostala rodbina.

O`alo{}eni: suprug, }erke i unuke.

66516

66860

66864

tv program

petak4.januar2013.

Ива Штрљић

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

СЕРИЈА

Заувек млад „Заувек млад“ је хумористичко-породични ситком у ком игра велика екипа домаћих глумаца различитих генерација. У основи приче је брачни пар великих глумачких звезда, слављених и хваљених на све стране. У браку су већ 30 година. Улоге: Аљоша Вучкович, Нада Абрус, Ива Штрљић Режија: Ненад Огњеновић, Слађана Килибарда (РТВ 1, 11.00) 06.30 09.00 09.10 09.35 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.50 17.00 17.20 17.40 18.55 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.45 00.05 00.35 01.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Вести Палета Заувек млад Здравље пре свега Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех, емисија на мађарском са титл.на српском Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Поаро, филм Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Државни посао Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Заувек млад Све странци Музика за сва времена, филмска музика

07.00 Три диве-Концерт: Г.Новак, Т.Кесовије и М.Цетинић Петказање Свјетионик Додати живот годинама Портрет академског сликара,филм на словачком српским титл 12.00 Свечана академија поводом 45 година мађарског ТВ програма 12.45 Ој, пауне, пауне 14.15 Палета 15.10 Добро вече, Војводино (рус) 16.40 Духовка (слов) 17.10 Емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Ој, пауне, пауне 23.00 Палета 00.00 ТВ Продаја

08.55 10.05 10.35 11.30

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.08 10.40 12.30 13.58 15.25 16.10 17.00 17.20 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.30 23.20 23.35 01.28 02.00 02.51 03.52 04.24 05.47

06.30 09.00 09.10 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05

Новосадско јутро Вести Храна и вино Серијски програм Трас Украдена срца Вести Лична грешка Витраж Пријатељице

Дилеме, мишљења, закључци, тврдње, погледи, реакције, размишљања... Актуелне теме и проблеми из нашег града. Актуелни гости из света политике и јавног живота Новог Сада. Аутор: Дејан Степанов (Новосадска ТВ, 20.30) 13.00 13.05 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.50 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Вести Опчињени Мусолини и ја Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Трас Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Реч за данас Објектив Опчињени Аргументи Мистерије КГБ-а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

07.00 ВТА Шензен 1/2 Финале 09.00 Евролига: Макаби – Каха Лаборал 10.45 Хопман куп: Србија – Немачка 17.00 АТП Бризбејн 1/4 или ВТА Шензен 1/2 Финале 19.00 Евролига: Фенербахче – Монтепаски 20.45 Евролига: Олимпијакос – Бешикташ 22.30 АТП Ченај 1/4 Финале 23.55 ВТА Окланд финале 02.00 Најава ФА куп

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

09.00 10.00 10.55 12.20 14.00 15.00 16.00 16.55 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.25 21.15 23.00 01.00 02.00

dnevnik

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Сложна браћа Разгледница Тенис: Хјундаи хопман куп 2013, Србија - Немачка, пренос Дневник Бермудски троугао, , филм Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Нова година 2013. Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Монтевидео, бог те видео Американац, филм Дневник Ноћни биоскоп: Гангстери на одмору, филм Бермудски троугао, филм Вести (03.00, 04.00, 05.00) Сложна браћа Око магазин Монтевидео, бог те видео Верски календар

Дођи на вечеру Фолк Филм Киклоп Филм:Стани, или ће моја мама пуцати Лас Вегас Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Срећне вести Фолк Ексклузив Експлозив Вести Најсмешније рекламе Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Концерт Здравка Чолића Лас Вегас Најсмешније рекламе

Концерт Здравка Чолића Спектакуларни концерт Здравка Чолића на Кошеву! Погледајте како је легендарни Чола својим хитовима убацио у еуфорију више од 60.000 хиљада људи који су са свих страна екс-Југославије, а и шире, похрлили у Сарајево да га виде и чују. (Прва, 23.00)

08.00 Док. серија: Атлантида 08.45 Филм: Том и Џери лете на Марс 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 11.50 Непобедиви: Банзуке 12.55 Филм: Казино 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 20.00 Непобедиви: Банзуке 20.25 Никита 21.15 Филм: Конан уништитељ 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Филм: Мртав ’ладан 01.50 Док. серија: Атлантида 02.35 Укључење у Б92 Инфо

Концерт Хариса Џиновића (РТС 2, 21.00)

06.02 06.45 07.03 07.08 07.19 07.43 08.08

15.56 16.24 16.51 17.41 18.45 19.15 19.48 20.21 21.00 22.00 22.31 23.27 00.19 00.37 01.25 02.16 03.16 03.53 04.27 04.57 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Гушчарица, филм Плава птица Београд-вечити град Мој љубимац Бардови театра: Петар Банићевић Новогодишњи концерт дечјег хора и СО РТС Либела Трезор Новогодишњи пустолов Лоте и тајна месечевог камена, филм Еко рецепт за здрав живот Стопа краљевића Марка Новогодишњи метрополис Новогодишњи гала концерт Клупа на шору Еко рецепт за здрав живот Дворци Војводине Тиркизи равнице Концерт Хариса Џиновића Лов и риболов Видик Научни кафе И ја имам таленат Концерт Душка Гојковића Трезор Концерт Хариса Џиновића Нова година 2013. Тиркизи равнице Клупа на шору Дворци Војводине Лов и риболов

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 05.00

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Филм: Изненађење у Шангају Филм: Федерална заштита Филм: Изненеђење у Шангају

09.07 09.32 10.33 11.04 12.05 12.31 13.00 13.53 14.41

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Филм: Странац је носио пиштољ 09.30 У рингу 10.30 Филм: Осумњичени 12.00 Филм: Монструм 14.00 Породични обрачун 15.00 Собарица са Менхетна 15.45 Маријана и Скарлет 16.30 Филм: Врхови Зеленгоре 18.00 Хавторн 18.45 Сити вести 19.00 Опасна игра 20.00 Филм: Пакао правде 22.00 Филм: Спаваћу кад будем мртав 00.00 Опасна игра 01.00 Тријумф љубави

Клајв Овен

Спаваћу кад будем мртав Младић Дејви је ситни лондонски варалица и дилер. Jедног јутра на улици га претуче екипа великог гангстера Боада. окрутног криминалца. Дејви се некако довуче до свог стана, легне у каду пуну воде и исече вене. Улоге: Клајв Овен, Малколм Мекдауел, Џонатан Рис Мајерс, Шарлота Ремплинг Режија: Мајк Хоџиз (Пинк 2, 22.00)

Барби и Лабудово језеро Одета је млада пекарева ћерка која једног дана пратећи једнорога залута у зачарану шуму. У шуми је Ротбарт, зли чаробњак који жели да порази своју рођаку, Краљицу Вила и преузме власт у шуми, претвара Одету у лабуда, али Краљица Вила ипак успева... (Хепи, 10.00) 05.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.25 12.10 12.55 13.15 13.40 13.55 14.00 14.30 15.20 15.55 16.20 17.55 18.30 20.00 20.30 22.00 23.00 01.10 03.10

Јутарњи програм Моћни ренџери Острво с благом Телешоп Барби и Лабудово језеро Винкс 5 Монсуно Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Новогодишњи програм Телешоп Вести Ужичка република 2. део, филм Телемастер Механа специјал Насловна страна ВИП, квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Ирак, филм Играни филм Музички микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak4.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша

06.20 Ургентни центар 08.20 Вокер, тексашки ренџер 09.20 Пандури новајлије 22.20 Плаве крви 00.20 Филм: Симона 02.40 Скандал 03.30 Монк 04.20 Све по закону 05.10 Мистерије Хејвена

Тилда Свинтон

01.10

Тајни рат Прича о струји Пројекат Мендела Фарма из Едвардијанског доба Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Приватни живот ускршњег ремек дела. Хапшење Христово Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Прича о струји Човекова историја Фарма из Едвардијанског доба Барок! Хрватски владари Героуов закон Тајни рат Човекова историја Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Барок!

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Филм: Мамин син Филм: Град светла Филм: Сумрак Филм: Не осврћи се Филм: Америчка пита Филм: П.С. Волим те Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.05 11.10 12.20 13.30 14.30 15.35 16.45 17.45 19.00 20.00 21.00 22.05 23.10 00.10

П.С. Во лим те Хо ли Ке не ди је ле па и па мет на же на, уда та за љу бав свог жи во та, ду хо ви тог и стра стве ног Џе ри ја. На жа лост, Џе ри ја од но си те шка бо лест и жи вот се га си у Хо ли. Је ди но јој мо же по мо ћи осо ба ко ја ви ше ни је са њом... Уло ге: Хилари Свонк, Жерард Батлер, Хери Коник Џуниор Ре жи ја: Ричард Лагрејвенс (Синеманија, 22.00)

Пре су да На ци стич ки са рад ник и при ста ли ца Ви ши јев ске, Пјер Бро сард 1944. је уче ство вао у уби ја њу сед мо ри це Је вре ја. По сле ра та је ус пео је да по бег не. Сад жи ви у Про ван си. Жи вео је мир но, али увек на опре зу, уз за шти ту моћ не гру пе по ве за не с ка то лич ком цр квом... Уло ге: Мајкл Кејн, Тилда Свинтон, Џереми Нортам, Шарлот Ремплинг Ре жи ја: Норман Џејвисон (ХРТ 1, 23.10) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.11 Путовања по континентима, док. серија 11.04 Домови Туниса, док. серија 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.17 Др Оз, ток-шоу 13.57 Јеловници изгубљеног времена 14.32 Берлинер штрасе - Тијарица, док. филм 15.05 Културна баштина 15.40 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.38 Луда кућа 18.22 Иза екрана 18.52 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.45 Почивали у миру 22.35 Дневник 3 23.10 Пресуда, филм 01.05 Сакрални концерти 02.05 Убиства у Мидсомеру

07.29 07.54 08.17 08.39 09.01 09.48 10.18 11.06 12.56 13.40 14.36 15.00 15.35 16.35 16.50 17.36 18.00 18.20 19.30 19.45 20.00

Хилари Свонк

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Пројекат Модна писта Мајке плесача Шапат духова Секс и град

20.54 21.26 22.23 23.55 00.38 01.18

08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00

Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Идемо на пут с Гораном Милићем Градски каубоји, филм Брилијантин Инсбрук: Новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 1. серије Цртани филм Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - емисија Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - слалом, пренос 1. вожње Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - емисија Инсбрук: НОвогодишња туррнеија 4 скакаонице, снимак 2 серије Цртани филм Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - емисија Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - слалом, пренос 2. вожње Сљеме: Светски скијашки куп (Ж) - емисија Цртани филм Монументални изазови, док. серија Опра бокс Сакрални концерти Убиства у Мидсамеру ЦСИ: Мајами Трачара Секс и град

Лох Нес Друга шанса Стела Соколови Индијански тркач Поноћни експрес Дилерски послови Господар мува Еротски филм

07.30 Игра са замишљеним другом 09.00 Некад и сад 10.00 Ноћ храбрости 11.30 Џејнина кућа 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 Четворица као један 16.00 Повратак мумије 18.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Лоренцово уље 23.00 Било једном у Мексику

07.50 Ексклузив таблоид 08.10 Исплати се 08.25 Неустрашиви Спирит 10.00 Необична зубић вила 12.00 Породични посао 13.45 Принц открива Америку 15.50 Часне сестре наступају 17.10 Редовнице наступају 2 18.05 Еџклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Марли и ја, филм 22.10 Последњи провод, филм 00.00 Дум, филм 01.45 Брда имају очи, филм 03.15 РТЛ Данас

Мар ли и ја По што су се вен ча ли, Џон и Џе ни фер Гро ган се се ле на Фло ри ду с на ме ром да та мо осну ју по ро ди цу. Ка ко би на не ко вре ме од го дио ро ђе ње де це, Џон по кло ни же ни ште не ла бра до ра, ко је из ра сте у ве ли к ог и не ста шног пса Мар ли ја... Уло ге: Овен Вилсон, Џенифер Анистон, Ерик Дејн, Кетлин Тарнер Ре жи ја: Дејвид Френкел (РТЛ, 20.00)

Џенифер Анистон

08.10 Прљави послови 09.05 Опасан лов 09.55 Преживљавање 10.50 Страствени риболовци 14.25 Амерички чопери 15.20 Разоткривање митова 16.15 Прљави послови 17.10 Опасан лов 18.05 Преживљавање 19.00 Како се прави? 20.00 Најтежи послови на свету 21.00 Сам у дивљини 22.00 Аустралијска федерална полиција 23.00 Истрага злочина 00.55 Најтежи послови на свету 01.50 Сам у дивљини

08.30 Биатлон 09.30 Скијашки скокови 10.30 Крос-кантри скијање 11.15 Крос-кантри скијање 12.00 Крос-кантри скијање 13.30 Скијашки скокови 15.45 Алпско скијање 16.45 Биатлон 17.15 Биатлон 19.00 Алпско скијање 19.15 Тенис 21.00 Билијар 23.00 Скијашки скокови 00.00 Рели 00.30 Мотоспортови 00.45 Рели 01.15 Сви спортови

И либерални стрепе

„Twist And Shout”(Ме дли–Ра сел) Ле нон – вокал, УК: 23. август 1963 („И’лл Гет То Yоу”) Објављено ритам-гитара; Ма карт ни – пратећи вокал, бас; Ха - у САД: 16. септембар 1963. („И’лл Гет То Yоу”). ри сон – пратећи вокал, соло-гитара; Стар – бубњеви Ленон и Макартни су „She Loves You” написали у Снимано: 11. фебруар 1963. у Еби роуду 2. Проду- хотелској соби у Њукаслу, 26. јуна 1963. Макартницент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Обја- јева идеја била је да се уместо првог или другог ливљено у УК: 22. март 1963 (ЛП Please Please Me) Об- ца – употреби треће. Тада већ у фази сазревања, јављено у САД: 22. јул 1963 (ЛП Introducing The Be- партнерска формула овде се може чути као дупло изatles) ражавање Леноновог равнодушног цинизма и МаКад су завршили с песмом „Baby It’s You”, часов- картнијевог „ајмо сви” оптимизма. Велик део оригиник у Студију 2 показивао је десет часова увече. налности аутора произлази из њихове самоукости и Битлси су снимали већ дванаест сати и време је зва- жеље да прстима дозволе да ређају акорде истражинично истекло. Међутим, Мартину је била потребна вањем својих гитара уместо да следе уобичајене изјош једна песма – која би уз прасак лансирала албум. мене. Ти избори вођени су хармонијама, а оне су одОн и бенд су отишли на завршну шољу кафе – у Леноновом случају, топлог млека – за подерано грло. Знали су шта треба да ураде – најсировију ствар репертоара Битлса: „Twist And Shout”, обраду америчког хита црначке групе Isley Brothers, из 1962. Због урлања, та је песма била изузетно захтевна. Те ноћи је то звучало као огроман залогај. Група је знала да има највише две шансе да сними ту напорну песму пре него што Ленон изгуби глас. Негде око 22.30 с Леноном голим до појаса и остатком групе који је покушавао да се „наложи” претварајући се да су запослени у контролној соби њихова публика, почели су. Експлозивна свирка техничаре је оставила без текста, а групу напросто одушевила, што се чује по Макартнијевом тријумфалном узвику „Хеј!” на крају. Ленон је у другом покушају схватио да више не може, али атмосфера је и даље била прштећа. Ништа сличног интензитета није раније снимљено у британском „Вокс” АЦ-30 заувек: Брајан Меј из групе „Квин” поп студију. У аранжману „Битлса” за „Twist And Shout” ориги- ражавале супротност њихових темперамената. Већ у нална басовска деоница постаје јаснија јер су је уоб- овој фази њихов однос је понекад био затегнут и деличили у риф и дуплирали Харисоновом соло-гита- шавало се да се и у јавности заједљиво поткаче, маром. Старово изванредно бубњање, најбоље одсви- да је испод тога лежала дуготрајна емоционална поран део на албуму, пресудно је за оно што је по ефек- везаност и снажно поштовање према таленту и интету прототип хеви метала, а група се трансформирала лигенцији оног другог, чиме су и прелазили преко у фантастичну ударајућу машину. Спустивши тона- неслагања. литет, Ленон се одмакао од уврнутог урлика који доКао и сва музика која остаје, рад „Битлса„ је у једтиче небо у верзији Роналда Ајслија, према нечем накој мери и израз стања духа и конструкције звука мање сензуалном, али враголастијем. Преко узвика: па се у песми „She Loves You” могу чути другачији „C’mon, c’mon, c’mon, c’mon, baby, now”, он прила- погледи на музичку форму. Резултат је аутентична гођава песму белим женама, за које је 1963. таква си- срж атмосфере времена и једна од најексплозивнирова распуштеност била изјих поп плоча свих времелуђујуће узбудљива. на. Пет дана по настанку Они који су познавали песме давали су јој коначан Екс пло зив на свир ка тех ни ча ре је „Битлсе” уживо по клубооблик. Изнад речи и музике оста ви ла без тек ста, а гру пу вима, наставили су да тврде лежао је стратешки посао оду ше ви ла, што се чу је по да Мартин никада није усаранжирања и тада су Ма карт ни је вом три јум фал ном пео да ухвати тај њихов „Битлси„ били квартет, не звук, у великој мери због уз ви ку „Хеј!” на кра ју. Ни шта слич но више дует. Допринос Станемогућности да се у тадара и Харисона песми покани је сни мље но у бри тан ском шњим британским студијизује снажно заједништво поп сту ди ју ма изборе с басовским амгрупе. Нажалост, ниједан плитудама које су суштинзапис покушаја током сниске за рокенрол. На „Twist And Shout” он покушава мања песме није преживео. Издата у Британији авда то исправи појачавањем бубњева и форсирањем, густа 1963, песма је постала велики хит и остаје најали и поред тога моћни звук групе, њихових појача- продаванији сингл у земљи. Разметно оригинална а ла „вокс„ АЦ-30 (популарних и данас), није у потпу- ипак моментално комуникативна, песма је успех ности пренет. Ипак, резултат је изузетан за то време: много дуговала природној повезаности између музвук сиров до нивоа с којим остали бели извођачи зике и свакодневног језика у стиховима. Заиста, Ленису могли да се мере. Песма је постала симболична нон и Макартни били су толико вођени текстом да тачка наступа током битлманије: песма којој се роди- није било места ни за њихових уобичајених средњих тељи, колико год били либерални, нису усуђивали да осам тактова, простор који је сада узурпирао жесток приђу. осмотактовни прелаз који се, уз силовит потисак, „She Loves You” (Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – во- приземљује на ц-мол. Ван сваке сумње је, међутим, кал, ритам-гитара; Ма карт ни – вокал, бас; Ха ри сон да је најатрактивнији моменат у песми озлоглашени – хармонијски вокал, соло-гитара; Стар – бубњеви рефрен „Yeah, Yeah, Yeah”, по којем је група широм Снимљено: 1. јул 1963. у Еби роуду 2. Продуцент: Европе по стала позната под називом The YeahЏорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Објављено у Yeahs. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak4.januar2013.

dnevnik

4. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Уз не ми ру ју ће ве сти из да ле ка мо гле би вас по го ди ти и рас ту жи ти. Има ће те же љу да се по ву че те, али то мо жда не би би ло нај па мет ни је. Сре ђи ва ње ства ри у та квим си ту а ци ја ма је нај бо ља те ра пи ја. За то, ако по сто ји не ки про је кат ко ји сте хте ли да за поч не те, пра ви је тре ну так за то.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко је ва ша про фе си ја услу жна, на при мер пси хо те ра пи ја, мо гу ће је да ће те да нас пре кр ши ти пар пра ви ла. Мо гли би сте чак ићи и про тив те о ри ја ко је су део ва шег обра зо ва ња. Не мој те да вас му чи ва ше “бун тов ни штво”, ства ри тре ба уз др ма ти с вре ме на на вре ме. Љу ди по пут вас уна пре ђу ју ства ри.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Тре нут ни пла не тар ни по ре дак ука зу је на то да има те до ста да ка же те у сво је име о не ком до га ђа ју, али вам тре нут но ни је до раз го во ра. Уко ли ко ва ша ве за про ла зи кроз не ми ран пе ри од, на рав но да ће вам би ти лак ше да се по ву че те у ћу та ње не го да то рас пра ви те. Уко ли ко же ли те на пре дак, мо ра те уло жи ти на пор да раз го ва ра те. Ово је дан за раз ми шља ње. Из гле да раз ви ја те но ве тех ни ке и ме то де ко је ко ри сти те на по слу. Да нас ће те ис пи ти ва ти се бе, тј. сво је раз ло ге за то ли ко ино ва ци ја. За што ра ди ти све из по чет ка? Иако мо жда не бу де те на пра ви ли ве ли ке про ме не у сво јим ак тив но сти ма, сва ка ко ће те на ћи оправ да ње за то. Пла не тар ни аспек ти по пут да на шњих че сто пла ше љу де да за поч ну би ло шта што их по ме ра из уста ље ног. Ово је исти на у ва шем про фе си о нал ном жи во ту. Тре ба да се усу ди те да при хва ти те још од го вор но сти. Аспек ти го во ре са мо о стра ху, не о не мо гућ но сти по сти за ња.

Мо гу ће је да сте до са да већ схва ти ли да су ва ше ам би ци је мо жда по ста ле за ста ре ле. Уко ли ко же ли те жи вот с ам би ци ја ма, али исто та ко и ми ром, астрал на енер ги ја вам ука зу је на то да је до шао пра ви тре ну так за до но ше ње ве ли ких од лу ка.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Но ви ве тар ду ва у ва шим ве за ма и ве ро ват но вам због то га не ће би ти жао. Пла не те се по ста вља ју та ко да сиг на ли зи ра ју про ме не. Мо ћи ће те да ис ко ри сти те сво ја ско ра шња раз ми шља ња и те сти ра те сли ку ко ју има те о се би. Вр ло ве ро ват но не ће те би ти раз о ча ра ни ре зул та ти ма. Бу ди те срећ ни. Има те раз ло ге за то! Ула зи те у фа зу ко ја је нај ве ћим де лом ве за на за ваш љу бав ни жи вот. Не ка овај пе ри од бу де ис пу њен но вим иде ја ма. Не до зво ли те да за до вољ ства по ста ну до сад на. Пе ри од пред ва ма је вр ло по во љан за љу бав. До бар је тре ну так да за јед но оде те на пут. Уко ли ко сте сло бод ни, мо гли би сте упо зна ти не сва ки да шње за ни мљи ву осо бу. По сто је тре ну ци у ва шем љу бав ном жи во ту ка да се осе ћа те не ка ко спу та но, као да вас не што спре ча ва да бу де те ис пу ње ни у пот пу но сти. Мо жда вас об у зму емо ци је или вас упла ши иде ја о ве зи ва њу. У сва ком слу ча ју, све сни сте да ва ша не вољ ност за пред у зи ма ње би ло че га пра ви про блем. Да на шњи дан иза зва ће вас на још не ко ли ко ри зи ка. Да нас не сме те оче ки ва ти да ће те мо ћи да ра ди те све што же ли те. На про тив! Мо гли би сте би ти спре че ни не ким тех нич ким пре пре ка ма. Мо жда не ће те има ти до вољ но нов ца. Дру гим ре чи ма, не ће те мо ћи да пра ти те сво је уста ље не пу те ве бе га на ду хов но остр во где раз ми шља те о сво јим уну тра шњим ства ри ма.

VODOLIJA Да нас би се мо гло де си ти не што чуд но. 21.1-19.2. Не ко из по ро ди це мо гао би вам при го во ри ти из бор про фе си је. Мо гу ће је да ва ша ка ри је ра го то во да и не ма ве зе с оним што је у ва шој по ро ди ци тра ди ци ја. Али, не зна чи да тре ба ја ди ко ва ти ако је тра ди ци ја пре ки ну та. Слу шај те сво је ср це. Уко ли ко сте иза бра ли про фе си ју за ко ју сте ство ре ни, то ће те и зна ти.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас би сте се мо гли осе ћа ти ма ло уту че но. Мо гли би сте по че ти да сум ња те у сво је ам би ци је и ци ље ве. Не мој те до зво ли ти да вас то обес хра бри. Све је бо ље не го што из гле да. Схва ти те да сте да нас скло ни пре у ве ли ча ва њу. У све уло жи те на пор да би сте по сти гли оно што же ли те. Ве че рас иза ђи те и за ба ви те се.

TRI^-TRA^

Вен ча ли се Ан ђе ли на и Бред V REMENSKA

PROGNOZA

Увече киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Про ла зно на о бла че ње с ма лом шан сом за крат ко трај ну ки шу пре под не. У то ку да на су во. У но ћи ка су бо ти ки ша. Ве тар уме рен, за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 8 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Про ла зно на о бла че ње с ма њом шан сом за крат ко трај ну ки шу пре под не. Уве че но во на о бла че ње са за па да до но си ки шу у но ћи ка су бо ти. Ве тар уме рен, за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 0 до 9 сте пе ни СР БИ ЈА: Про ла зно на о бла че ње с ма њом шан сом за крат ко трај ну ки шу пре под не. У то ку да на су во у ве ћи ни кра је ва. Уве че но во на о бла че ње са за па да до но си ки шу у но ћи ка су бо ти. Ве тар уме рен, за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -2 до 11 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту облач но с ки шом по вре ме но, а у не де љу ују тру мо гу ћа су сне жи ца и снег у цен трал ним и ју жним пре де ли ма. У Вој во ди ни у не де љу су во. За ви кенд ће ду ва ти уме рен се ве ро за пад ни ве тар. У по не де љак је по но во мо гу ћа ки ша. У уто рак хлад ни је и су во. До кра је иду ће сед ми це пре те жно су во вре ме или са вр ло ма ло па да ви на уз тем пе ра ту ру ма ло из над про се ка. БИ О ме те О РО лО шкА пРОг НО зА зА СР БИ Ју: Би о ме те о ро ло шке при ли ке иза зи ва ће уоби ча је не те го бе код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка, на ро чи то у се вер ним обла сти ма у то ку по сле по дне ва, а то ком ве чер њих са ти и у оста лим кра је ви ма. Би ће из ра же ни бо ло ви у ми ши ћи ма и гла во бо ља.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 0 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Бред Пит (49) и Анђелина Џоли (35) наводно су се коначно венчали током одмора на егзотичним острвима, где су боравили у вили дизајнерке Доне Каран. Након седам година везе, Бред и Анђелина су прошлог априла објавили да су се верили, а гласине о браку подстакла је и „војска” коју су повели са собом на одмор. Поред шесторо деце, са њима су пошли и Бредови родитељи, брат и сестра, као и невероватних 12 дадиља, односно две дадиље по детету. „Ин тач” је недавно објавио да је пар у новембру снимљен како пазари бурме код славног драгуљара Нила Лејна, а истог месеца је Пит новинарима рекао да ће свадба бити ускоро. Обоје су раније говорили како се неће венчати док то не буде дозвољено свим паровима који се воле, без обзира на пол, али су од тога одустали и рекли да ће се венчати када њихова деца буду инсистирала на томе.

VIC DANA Док тор се по сле пре гле да обра ћа јед ном па ци јен ту: - Ва ма је по тре бан са вр шен мир. Пре пи са ћу вам ове та бле те за жив це. Три пу та днев но их дај те сво јој же ни.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

289 (-18)

Slankamen

348 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

366 (-18)

Zemun

401 (0)

Bogojevo

331 (-14)

Panчevo

402 (2)

Smederevo

536 (10)

Baч. Palanka 328 (-13) Novi Sad

313 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

340 (-4)

NERA

Hetin

94 (6)

TISA

-18 (4)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 423 (-20) Beograd

Kusiћ

354 (1)

44 (0)

Reшeњe:

DUNAV