Dnevnik 7.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23251 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PI JU TU GU DA RAZ BI JU

Svaki {esti stanovnik Srbije alkoholi~ar

str. 15

PO ZIV NA PRO ME NU KO SOV SKE PO LI TI KE PRE STRO JA VA STRAN KE

Jer kov: Li ga sa DS-om, ali ne zbog Ko so va

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : UPR KOS ZA PLE NA MA I HAP [E WI MA, TE [KO SE SU ZBI JA TR GO VI NA NAR KO TI CI MA

Ekonomija 4 Nova radna mesta u Ba~kom Mono{toru 5 Kristijan Oto Noi: Kriza je promenila na{e planove

NE MA^ KA ZA IN TE RE SO VA NA ZA BR ZU PRU GU OD [TUT GAR TA DO IS TAN BU LA PRE KO SR BI JE

EVROP SKA CEN TRAL NA BAN KA OLAK [A VA @I VOT STO TI NA MA HI QA DA DU @NI KA I U SRBIJI

Euri bor oba ra ra te za kre di te str. 4

Politika 2 Fejt: Sve ideje o Kosovu na sto 2 Tu~a u Vojvo|anskoj partiji

str. 3

Srp ske pru ge lo {e ~ak i za 19. vek

NASLOVI

Berza 6 [ta to Nemci rade boqe od drugih

Za nove dil er e uvek ima kand id at a str. 13

MNO GI NO VO SA \A NI OD LU ^I [E DA STA ROST NE DO ^E KA JU NE PI SME NI

7 Jodna bawa bi}e kao nova 9 Golubovi (pod)stanari Spensa 9 Prozivka u vrti}ima uvela red

Vojvodina 11 Ni riba vi{e ne poma`e 12 Investitori tra`e sigurnost 12 „Sova” na trpezi

Crna

Ma ma ra di do ma }i, de ca ga pre gle da ju

13 Policajac se ubio na radnom mestu 13 Raskrsnica nije bila obezbe|ena

Dru{tvo 15 Ima nade za one koji se (jo{) ~ude lo{im vestima 15 Sve vi{e slepe dece u sredwem Banatu

str. 14

SPORT

Novi Sad

Obla~no i vetrovito

Filmska 22 U susret stotoj godi{wici srpskog filma

Kultura Najvi{a temperatura 16° S

n ANI TITULA ZA RO\ENDAN

n NOVA POBEDA ODBOJKA[ICA SRBIJE U JAPANU

n PARTIZAN LAKO PROTIV CIBONE str. 16 – 20

23 Uspeh novosadskog pijaniste Mladena ^oli}a

POLiTikA

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

[EF ME\UNARODNE CIVILNE KANCELARIJE U PRI[TINI PITER FEJT

Sve ideje o Kosovu na sto

poslani~ke teme

Vladi nije jasno Vla da Sr bi je re {i la je da od bi je amand man SVM-a po ko jem bi Voj vo di na u Ko mi si ju za jav no-pri vat no part ner stvo de le gi ra la dva ~la na ume sto, ka ko je sa da pred lo è no, jed nog. SVM je zah te vao da jo{ jed no me sto u toj ko mi si ji, shod no pred lo è nom za ko nu o jav no-pri vat nom part ner stvu i kon ce si ja ma, ustu pi ka bi net pre mi je ra. Obra zla ù }i raz lo ge zbog ko jih od bi ja SVM, Vla da je re -

kla da iz obra zlo `e wa ne vi di raz lo ge ko ji upu }u ju na neo p hod n ost usva j a w a amand m a n a. Iz ove stran ke su Vla du pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a upo zo ri li na to da ta kvo u~e {}e u de v e t o ~ la n oj ko m i s i j i ni j e sra zmer no ude lu Voj vo di ne u pri vre di Sr bi je. To te lo bi }e za du `e no za stru~ nu po mo} pri re a li za ci ji pro je ka ta jav no-pri v at n og part n er s tva i kon ce si ja.

Koja korist od Evrope Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oba ve stio je par la ment da je do sa da iz da to 3,6 mi li o na no vih pa so {a i oko 3,3 mi li o na li~ nih kar ti. – Kad je re~ o vi znoj li be ra li za ci ji, mi slim da je to te ma o ko joj ne tre ba da po le mi {e mo, za to {to je to mo `da je di na do bra i kon kret na stvar ko ju su gra |a ni Sr bi je mo gli ose ti ti od evrop skih in te gra ci ja. Ako gra |a ni ne {to i kri ti ku ju, to si gur no ni je vi zna li be ra li za ci ja. Jer, ko }e da kri ti ku je {to sa da mo `e pu t o va ti bez vi za? – pod vu kao je Da ~i}.

Dobar doma}in Pro te klih da na do sta se ko men ta ri sa lo o po ja vqi va wu {e fa po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mo ma ^o la ko vi }a, pred stav ni ka stran ke vla sti, na sla vi opo zi ci o nih na pred wa ka, gde mu je do ma }in bio ko le ga iz par la men ta,

men tar nim i onim ko je ima ju pro gram sli ~an PUPS-u i uva `a va ju na {e sta vo ve, bez ob zi ra na to da li su vlast, ili opo zi ci ja. Po sto je mno ga pi ta wa u na {oj dr `a vi o ko ji ma se mo ra po sti }i kon sen zus.

[ef Me |u na rod ne ci vil ne kan ce la ri je u Pri {ti ni Pi ter Fejt iz ja vio je da se na da da }e pro blem ba ri ka da na se ve ru Ko so va bi ti re {en mir nim pu tem i oce nio da je po èq no da se si tu a ci ja na tom pod ru~ ju „vra ti u nor ma lu {to je vi {e mo gu }e”. „Qu di sa se ve ra ne tre ba da bu d u kri m i n a l i z o v a n i, ni t i sma tra ni za deo ne ka kve kri mi n al n e sce n e”, na g la s io je Fejt u in ter vjuu Fo ne tu i pre ci zi rao da su „90 od sto, mo `da i vi {e od to ga, gra |a ni ko ji po {tu ju za kon”. „Oni è le da se sve ovo raz re {i, da se kre }u slo bod no i da bu du deo evrop ske bu du} no sti”, re kao je Fejt, ali je uka zao i na ve ze „srp skih i al ban skih kri mi nal nih or ga ni za ci ja, {to je po treb no eli mi ni sa ti”. Fejt je, kao va `nu di men zi ju si t u a c i j e na se v e r u Ko s o v a, ozna ~io „red, za kon, vra }a we slo bo de kre ta wa i ja ~a we vla da vi ne pra va, {to je u od go vor no sti Kfo ra i Eulek sa”. Mo ra da po sto ji ko mu ni ka ci ja iz me |u se ve ra i za jed ni ce ko sov skih Al ba na ca, jer se, ka ko je na po me nuo Fejt, „svi u me |u na rod noj za jed ni ci sla ù da se ver tre ba da osta ne unu tar Ko so va”.

Paralelne strukture [ef Me |u na rod ne ci vil ne kan ce la ri je u Pri {ti ni je pod se tio na iz ja vu ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel o po tre bi da se „de mon ti ra ju” pa ra lel ne struk tu re. Na po mi wu }i da je va `no da Sr bi ja raz mi {qa o du go ro~ nim re {e wi ma za se ver, Fejt je re kao da u zdrav stvu i {kol stvu pa ra lel ne in sti tu ci je ne }e mo ra ti u pot pu no sti da se uki nu, „ali }e mo ra ti da bu du tran spa rent ne i od go vor ne, {to je zah tev EU”. Fejt je po no vio da me |u na rod na za jed ni ca ne }e pri hva ti ti ni ka kve pro me ne gra ni ca i oce nio da je si tu a ci ja na Bal ka nu ge o graf ski sta bi li zo va na.

Upi tan o re {e wi ma za se ver, da li bi to mo gla da bu de {i ro ka auto no mi ja tog pod ru~ ja ili fe de ra li za ci ja Ko so va, Fejt je re kao da ne }e ka te g o r i~ n o da od g o v o r i, ali sma tra da bi „sve ove ide je tre ba lo da bu du na sto lu”. „Tre b a l o bi da po s to j i sprem n ost za an g a ` o v a w e u raz go vo ri ma, kao i flek si bil nost i kre a tiv nost u na la `e wu re {e wa”, na gla sio je Fejt. Fejt je, isto vre me no, pre ci zi rao da „po sto je tri osnov na prin ci pa ko ja nas vo de ka re {e wu: ne ma po de le, ne ma na si qa i ne m a za m r z nu t og kon flik ta”. Evrop ska uni ja ne mo `e to le ri sa ti da se ver Ko so va za vr {i kao za mr znu ti kon flikt, pa da ta mo {wi gra |a ni ne ma ju ni ka kvu per spek ti vu za bo qu bu du} nost, is ta kao je Fejt. Po v o d om pro b le m a ad m in stra tiv nih pre la za na se ve ru, Fejt je na gla sio da je Ko so vo „za EU jed na, ce lo vi ta, je din stve na ca rin ska oblast”. „Za kqu ~e ni su spo ra zu mi u teh ni~ kom di ja lo gu, u ko jem po sre du je EU”, re kao je Fejt i pod se tio da su spo ra zum o ko sov skom ca rin skom pe ~a tu obe stra ne pri zna le kao zva ni~ ni do ku ment.

Protiv Stefanovi}a i krivi~na prijava? Skup {ti na za jed ni ce Op {ti na Ko so va i Me to hi je po zva la je ju ~e Sr be sa se ve ra Ko so va da „ne pri hva te spo ra zum ko jim bi se re {i lo pi ta we pre la za Br wak i Ja ri we jer bi se wi me za o kru ì la dr àv nost Po kra ji ne a on je u su prot no sti sa va è }im Usta vom Re pu bli ke pr vi ~o vek klu ba „Na pred, Sr bi jo!” To mi slav Ni ko li}. – Po zva ni smo na sla vu jed ne od naj ve }ih opo zi ci nih stra na ka i bi li smo du `ni da is po {tu je mo i tu par ti ju i we nog li de ra To mi sla va Ni ko li }a – uka zu je ô la ko vi}. – Mi smo, ina ~e, otvo re ni za sve op ci je, da raz go va ra mo sa svim po li ti~ kim par ti ja ma u Sr bi ji, po seb no par la -

Na mol bu da is pri ~a ka ko se ose }ao na sla vi na pred wa ka, ^o la ko vi} nam od go va ra: – Za do vo qan sam ka ko me je do ma }in do ~e kao, po zdra vio i ugo stio – sr da~ no, qud ski i ko rekt no. Za do voq stvo sam pre neo i mom ru ko vod stvu, pre sve ga pred sed ni ku PUPS-a Jo va nu Kr ko ba bi }u – ot kri va svo je uti ske “Dnev ni ku” ^o la ko vi}.

Smrznute plate U par la ment Sr bi je sti gao je fi nan sij ski plan Agen ci je za ener ge ti ku za na red nu go di nu, ko ji je Sa vet ovog re gu la tor nog te la usvo jio 31. ok to bra. Wi me je pred vi |e no da Agen ci ja na red ne go di ne pri ho du je i ras ho du je oko 192,6 mi li o na di na ra. Od ukup ne su me, na za ra de, do pri no se, na kna de po ugo vo ri ma i dru ge li~ ne ras ho de i na dok na de oti }i }e 130,5 mi li o na, {to je tri de se tak po sto vi {e od su me pla ni ra ne za ovu go di nu. Re pre zen ta ci ja je pla ni ra na na ci fru od oko 300.000 di na ra, dok }e tro {ko vi re kla me i pro pa gan da ume sto ovo go di {wih 347.000, bi ti sma we ni na 212.000 di na ra. U do ku men tu pre do ~e nom po sla ni ci ma pod se }a se na to da pla te u Agen ci ji ni su me wa ne od po ~et ka 2008. go di ne. Po po da ci ma ko je je Vla da Sr bi je ob na ro do va la jo{ pre dve go di ne, pla ta di rek to ra Agen ci je iz no si la je 243.183 di na ra.

Krasi} ho}e Irance Po sla nik SRS-a Zo ran Kra si} ne dav no je opet pro te sto vao {to u par la men tu jo{ uvek ni je for mi ra na gru pa pri ja teq stva s Ira nom. – Ima mo po sla ni ke ko ji su se pri ja vi li i ja tre ba da bu dem pred sed nik te gru pe pri ja teq stva. Sti ~em uti sak da i me ne mr zi te pa zbog to ga ne }e te da je for mi ra te i da ne gu je te do bre od no se s Ira nom. A vi ste, go spo |o \u ki}-De ja no vi}, u Te -

he ra nu na ja vi li, ~im se vra ti te u Be o grad, od mah }e bi ti for m i r a n a gru p a pri j a t eq stva. Pri ~ao mi je am ba sa dor, i mi ni star i Pe tar Jo ji} je bio s va ma u de le ga ci ji – na veo je Kra si}, op tu ìv {i da iza to ga sto ji pred se dik Od bo ra za ino stra ne po slo ve Dra go qub Mi }u no vi}. – Mo è ~o vek da bu de do a jen, mo è da bu de {ta god ho }e, ali ne mo è od we go ve vo qe da za vi si.

Svi na „Tvit-Tvit” Na {i par la men tar ci ma lo su se ovih da na ba vi li i eko no mi jom na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„. Po sla nik SNS-a Dra gan [or maz osvr nuo se na sa op {te we „Fi a ja ta” u ko jem ka ù: tra ì li smo taj nost ugo vo ra. – Aman, qu di, ugo vor je s bu xe tom, a to ne mo è bi ti taj na – po ru ~u je [or maz. Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} pi ta se ka ko su qu di mo gli ve ro va ti „da su mo gu }i aran `ma ni za Egi pat, to li ko je f ti ni ji od dru gih agen ci ja, {to je isto kao ve ro va ti i kan di da tu ru za EU bez pro me ne po li ti ke“. O to me ko li ko dru {tve ne mre è do bi ja ju na zna ~a ju u su sret iz bor noj kam pa wi sve do ~i i po ru ka po sla ni ka DS-a Kon stan ti na Sa mo fa lo va. „Svi jav ni funk ci o ne ri bi tre ba lo da bu du na ’Tvi te ru’“, sma tra ovaj par la men ta rac. S. Stankovi}

Sr bi je”. „Na ja va {e fa pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri sla va Ste fa no vi }a da je bli zu re {e we za ad mi ni stra tiv ne pre la ze Br wak i Ja ri we, za ko je i sam ka `e da ni je ide al no, pred sta vqa ka pi tu la ci ju pred zah te vi ma Pri {ti ne”, na vo di se u sa op ste wu Skup {ti ne za -

jed ni ce Op {ti na Ko so va i Me to hi je i do da je da se „tim do go vo rom pred vi |a da na pre la zi ma bu du i Ta ~i je vi ca ri ni ci i Re xe pi je vi spe ci jal ci”. Zbog ovih, kao i svih ra ni jih do go vo ra sa Pri {ti nom, ko ji ma je Bo ri slav Ste fa no vi} li {io Sr be sa Ko so va i Me to hi je li~ nih

do ku me na ta, Skup {ti na za jed ni ce Op {ti na Ko so va i Me to hi je pod ne }e u naj sko ri je vre me kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ste fa no vi }a za de lo na ci o nal ne ve le i zda je, ka `e se u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik Skup sti ne ZO KiM Ra do van Ni ci}.

VESTI Protest u Bawi Koviqa~i Oko 2.000 gra |a na ju ~e je na pro test nom sku pu u Ba wi Ko vi qa ~i za tra `i lo iz me {ta we svih ile gal nih imi gra na ta i azi la na ta, kao i Cen tra za azil iz tog tu ri sti~ kog me sta. Na sku pu sim bli~ nog na zi va „Ko je sle de }i” go vo ri li su ne za do voq ni gra |a ni i pred stav ni ci tu ri sti~ kih i zdrav stve nih rad ni ka, za in te re so va nih za re { a v a w e pro b le m a ne k on t ro l i s a n og pri li va imi gra na ta u Ba wu Ko vi qa ~u. Upu }en je jav ni po ziv mi ni stru unu tra {wih po slo va Ivi cu Da ~i }u i ko me sa ru za iz be gli ce Re pu bli ke Sr bi je Vla di mi ru Cu ci }u da do |u u Ba wu Ko vi qa ~i i sa me {ta ni ma raz go va ra ju o re {a va wu tog pro ble ma. Do go vo re no je da ro di te qi,

zbog si gur no sti, od po ne deq ka ne pu {ta ju de cu u {ko lu. Ne po sred ni po vod odr `a va wa mi tin ga je slu ~aj si lo va wa dr `a vqan ke Ve li ke Bri ta ni je pro {log ~e tvrt ka, za ko je je osum wi ~e no pe to ro imi gra na ta iz Av ga ni sta na. Pre ma po sled wim po da ci ma po li cij ske sta ni ce u Lo zni ci, tre nut no van Cen tra za azil u Ba wi Ko vi qa ~i, ko ji ima 80 me sta, bo ra vi vi {e od 2.500 azi la na ta iz Afri ke i Azi je.

Saradwa CP i DSB Cr no gor ska par ti ja i De mo krat ski sa vez Bu ga ra (DSB) po sti gli su do go vor o sa rad wi, me |u sob nom po ma ga wu i ko or di ni sa wu ak tiv no sti gde god za to po sto ji za jed ni~ ki in te res, sa op {ti la je da nas CP.U De kla ra ci ji o raz u me va wu i sa rad -

wi, pot pi sa noj u su bo tu u Bo si le gra du, te dve stran ke na ci o nal nih ma wi na do go vo ri le su se da jed na dru goj sta ve na ras po la g a w e sop s tve n e ka d rov s ke i in f ra struk tur ne po ten ci ja le.Pot pi su ju }i do ku ment, pred sed ni ci dve ju stra na ka Ne nad Ste vo vi} i Dra go qub Ivan ~ov su is ta kli da je na taj na ~in dat for mal ni okvir za traj nu i efi ka snu sa rad wu CP i DSB, ko ji bi mo gao da pred sta vqa „nu kle us oku pqa wa i or ga ni zo va wa po li ti~ kih par ti ja na ci o nal nih za jed ni ca ra di su {tin s kog re { a v a w a wi h o v ih pro b le ma”.Na sa stan ku pred stav ni ka na ci o nal nih za jed ni ca Bu ga ra i Cr no go ra ca u Sr bi ji u Bo si le gra du su spo ra zum o sa rad wi pot p i s a l i i Kul t ur n o-in f or m a t iv n i cen tar „Bo si le grad” i Udru `e we Cr no go ra ca Sr bi je „Kr sta{”.

Posle tu~e u VP, najavqene krivi~ne prijave Pro tiv Mi ro sla va Ni ni }a i jo{ ne ko li ko oso ba bi }e pod n e t e kri v i~ n e pri j a v e zbog iza zi va wa in ci den ta u ko jem je, pri li kom pro va qi va wa u pro sto ri je Voj vo |an ske par ti je (VP) u No vom Sa du, bi lo po vre |e nih, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu ~lan Pred sed ni { tva VP Mi l o m ir Ba t a [i ku qak. Isto vre me no, Ni ni} kao pred sed nik Skup {ti ne VP je u sa op {te wu u ime „ve li ke ve }i ne u VP” iz ra zio `a qe we zbog in ci den ta ko ji se do go dio ju ~e i na gla sio da ni k a k vog pro v a q i v a w a u stra na~ ke pro sto ri je ni je bi lo, ne g o da su ~la n o v i te stran ke nor mal no ot kqu ~a li vra ta, pri tom de man tu ju }i na vo de o po vre |i va wu „biv {e ge ne ral ne se kre tar ke VP”. Pred sed ni {tvo VP, ~i ji je pred sed nik Alek san dar Oxi},

na sed n i c i odr ` a n oj po s le tog in ci den ta, ras pu sti lo je grad ski i op {tin ski od bor stran ke ko ji su, ka ko je na ve de no u sa op {te wu, po ku {a li da pu ~em pre ot mu VP, we ne pro sto ri je i imo vi nu, kao i da sme ne kom plet no ru ko vod stvo VP, na skup {ti ni u @a bqu „za ka za noj mi mo sta tu ta”.Odr `a va wem te pro gram ske skup {ti ne, ko ju je or ga ni zo vao Ni ni}, na ne ta je ogrom na {te ta ugle du VP, na vo di se je u sa op {te wu i do da je da su u to ku istog da na obi je ne pro sto r i j e VP u No v om Sa d u, ukra den pe ~at i uzur pi ran in ter net sajt te stran ke. Pred sed ni {tvo VP is ti ~e i da su ~la no vi tog te la, ko ji se ni su sla ga li sa od lu ka ma skup {ti ne, na pu sti li sed ni cu i pri po vrat ku u stra na~ ke pro sto ri je za te kli za kqu ~a -

na vra t a jer je pro m e w e n a bra va a pro tiv onih ko ji su to u~i ni li bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va.Pri li kom po ku { a j a ~la n o v a Pred s ed n i {tva VP, sa Oxi }em na ~e lu, da u|u u se di {te stran ke, na stao je me te` i u tu ~i je po vre |e no ne ko li ko oso ba a po tom je po li ci ja oba vi la uvi |aj.U sa op {te wu pred sed ni ka Skup {ti ne VP Ni ni }a na ve de no je da „biv {a ge ne ral na se kre tar ka VP” Sa wa Te la rov ni je po vre |e na u se di {tu te stran ke 5. no vem bra, ne go je ona po vre di la no gu dva da na ra ni je, o ~e mu po sto ji do kaz u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. „Ni ko ni je pro va lio u pro sto ri je stran ke ne go su vra ta ot kqu ~a na kqu ~em”, is ti ~e Ni ni} i na gla {a va da ni je ta~ no to da su pe ~at i Sta tut VP ukra de ni.”@ao nam je zbog

ne pri jat no sti ko ja se do go di la unu tar stran ke”, na veo je Ni ni} i na po me nuo da su ne ke in for ma ci je, ko je su o tom in ci den tu ob ja vqe ne u me di ji ma, kle ve te ko je su na ne le {te tu we mu li~ no i ve li koj ve }i ni u VP. VP je ne dav no sa op {ti la da je iza {la iz ~lan stva Uje di we nih re gi o na Sr bi je (URS) zbog to ga {to je, ka ko je na ve de no u ra ni jem sa op {te wu, ta po li ti~ ka gru pa ci ja na pu sti la svo je iz vor ne prin ci pe o de c en t ra l i z a c i j i Sr b i je.Stru ja u VP, ko ju pred vo di Ni ni}, us pro ti vi la se iz la sku te stran ke iz URS.Po vo dom do ga |a wa u VP, Ta nju gu je u In for ma tiv noj slu `bi Po kra jin skog od bo ra URS re ~e no da su to unu tra {we stva ri VP i da URS ne vi di raz log da ih ko men ta ri {e.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

PO ZIV NA PRO ME NU KO SOV SKE PO LI TI KE PRE STRO JA VA STRAN KE

Jer kov: Li ga sa DS-om, ali ne zbog Ko so va LSV }e na narednim republi~kim izborima nastupiti u koaliciji sa DS-om, izjavila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Lige Aleksandra Jerkov. To sa DS-om, obja{wava, nije formalno dogovoreno, ali Liga „nema razloga da mewa koaliciju koja je, po nama, funkcionisala„. Naime, predsednik LSV-a Nenad ^anak rekao je na strana~koj tribini u Pan~evu po~etkom novembra da }e Liga na izborima „i}i u jednu {iru koaliciju sa na{im partnerima i sa pro{lih izbora, zna~i sa DS, pa svima ostalima”, preneto je na internet strani LSV-a. Kako se navodi, ^anak je dodao da }e LSV na izbore na pokrajinskom i lokalnom nivou i}i sama. - Na pokrajinskom i lokalnom nivou idemo sami, jer imamo mogu}nosti za to, a zbog izbornog sistema na nivou Srbije smo prinu|eni da idemo u neku koaliciju.

I}i }emo u svaku koaliciju koja mo`e da pobedi Srpsku naprednu stranku. Verujem da postoji samo jedna koja to mo`e da uradi - kazala je portparolka Lige, potvrdiv{i da je to DS. Ona je navela da je za Ligu „pomalo neubi~ajen” javni poziv na

potpisivawe proglasa „Preokret”, jer se „na takav na~in ne prave politi~ki savezi”, ali da }e ga, ako budu dobili „ozbiqan poziv”, razmotriti.

Naime, iako je skoro ve} vi|ena u tom pokretu, LSV ipak nije potpisnica proglasa kojim LDP, SPO, SDU i druge stranke i pojedinci, tra`e promenu kosovske politike i nastavak evropskih integracija Srbije. - To nije neka opcija koja je nama strana. Sa svim tim strankama smo sara|ivali, kao i sa DS-om. U svakom slu~aju, nemamo problem s tim da razgovaramo sa svim bliskim opcijama koje nam ponude bilo kakvu saradwu - kazala je portparolka LSV-a. Ona je, me|utim, navela da LSV ne pravi koaliciju na osnovu kosovske politike i dodala da ni u ZEV nisu u{li zbog Kosova „nego zbog drugih stavova”. - Uostalom, taj pokret „Preokret” }e morati da sara|uje i nakon izbora sa DS-om, koji verovatno tu politiku ne `eli da promeni. Tako da ne vidim ~emu pravqewe te velike razlike, ukoliko }e se posle sara|ivati - kazala je Aleksandra Jerkov.

â nak po zi va Ta di }a - Svaki pojedinac u Srbiji ima pravo da ne{to potpi{e ili ne potpi{e. Ali kad je u pitawu prilika da se promeni pogubna kosovska politika, onda ne sme biti dileme. Ta politika se mora promeniti, jer nema vi{e varawa sa parolom „I EU i Kosovo” - kazao je lider SPO-a Vuk Dra{kovi} ju~e u Ni{u na tribini „Srbija na raskr{}u, {ta daqe?„, komentari{u}i odbijawe predsednika dràve i DS-a Borisa Tadi}a da potpi{e proglas „Preokret”. Gost tribine, predsednik LSV-a Nenad ânak rekao je da „to {to je SPO partija desnice, a LSV levice sada nije pitawe„, ve} „ ho}e li Srbija ìveti„.

- LSV podràva ovu vladu, ali samo zato {to 2008. nismo imali kud. Da nismo, imali bismo na vlasti Ko{tunicu, Tomislava Nikoli }a, Alek san dra Vu ~i }a, Ivi cu Da ~i }a. Ovako imamo samo Ivicu Da~i}a. Kada smo 10. januara 2000. u prostorijama SPO-a u Beogradu formirali DOS, tamo sam video qude u koje nisam imao nikakvu sumwu, proverene opozicionare. A onda sam video generale Peri{i}a i Obradovi}a, Neboj{u ôvi}a. Rekao sam: „Vu~e, ja odoh”. A onda je Vuk rekao da je to ve}a stvar i od mene i wega. I ostao sam. Takav izbor mora danas da uradi Boris Tadi} - rekao je ânak.

Polemika oko proglasa pokreta „Preokret” nastavqena je ju~e, nakon {to je u subotu taj dokument obeldawen na strana~kom skupu LDP-a u Beogradu. Reaguju}i na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da to ne}e potpisati, li-

glas, jer se su{tinski ne sla`e sa politikom odustajawa od legitimnih dr`avnih i nacionalnih interesa. Istakao je da se interesi Srbije ne mogu redefinisati svakih nekoliko godina samo zato {to su

der LDP-a êdomir Jovanovi} rekao je da Tadi} gre{i ukoliko taj dokument smatra ekstremizmom. Jovanovi} je objasnio da se „Preokretom„ èli spre~iti nova nacionalna katastrofa, kao i da nema vremena za gubqewe. - Ne treba Srbiji gatawe o tome {ta }e se desiti za 30 godina, ni politika novog Gazimestana, mi moramo da mislimo o tome {ta nas ~eka za tri meseca. Ni{ta od Srba i Srbije na Kosovu ne}e ostati, ako Srbija 9. decembra stane i ako ìvote i sudbine veèmo za barikade - rekao je Jovanovi} u izjavi dostavqenoj Tanjugu. Prema wegovim re~ima, oduzimati evropsku budu}nost Srbije zna~i gurati je u samoizolaciju. S druge strane, Tadi} je na regionalnom seminaru studenata, u subotu uve~e na Kopaoniku, izjavio da ne moè da potpi{e pro-

se promenile me|unarodne okolnosti. - Zemqa koje se lako odri~e svojih legitimnih interesa tog trenutka biva prepoznata od velikih sila kao zemqa kojoj se novi uslovi postavqaju od {ale i gube kredibilitet u politici - upozorio je Tadi}. On je primetio da je neobi~no {to ga te stranke uop{te pozivaju da tako ne{to u~ini. - Politika na Kosovu ne moè da bude kamen o na{em vratu, ali taj problem ne moèmo re{iti amputirawem dela tela - istakao je Tadi}. Tadi} je objasnio da bi primenom plana Martija Ahtisarija srpski narod za tri decenije potpuno nestao sa Kosova i Metohije, i da zato ne moè da podrì programske zahteve nekih stranaka koje insistiraju na zaokretu u po-

litici prema Kosovu prihvatawem tog plana. Po wegovim re~ima, svi u Evropi znaju da su interesi Srbije na Kosovu legitimni i zato niko ne traì od Beograda da eksplicitno prizna Kosovo, iako bi neke dràve volele da Srbija to u~ini na implicitan na~in. Tadi} je poru~io da }e zato nastaviti da dogra|uje politiku koja Srbiji obezbe|uje evropsku budu}nost i ekonomski prosperitet i istovremeno sprovodi politiku za{tite legitimnih interesa na Kosovu kojih dràva Srbija ne moè i ne sme da se odrekne. - Niti ima prosperitetne budu}nosti ako se odreknemo Kosova, niti ima Kosova ako se odreknemo evropske budu}nosti - objasnio je Tadi}, i konstatovao da bi redefinisawem nacionalnog identiteta, koji je delom vezan i za Kosovo, ~itav srpski narod u budu}nosti imao velike probleme. - Ideja o odricawu o na{ih interesa na KiM je opasna i sa stanovi{ta evrointegracija. Iluzija je da bi Srbija ako bi se odrekla svojih interesa na KiM dramati~no ubrzala proces pribliàvawa EU, a to dokazuje i primer okon~awa saradwe sa Ha{kim tribunalom - rekao je Tadi}. Okon~awem saradwe sa Ha{kim tribunalom Srbija je, kako je objasnio, na neki na~in razotkrila prirodu politike na evropskom kontinentu, jer se pokazalo da u EU u trenucima krize pro{irewe nije popularna tema. Zato je, smatra, iluzija i zabluda da bi Srbija promenom politike prema Kosovu osvojila nove razvojne potencijale i ubrzala proces pribliàvawa EU. S. Ni ko li}

ekonomija

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

EVROP SKA CEN TRAL NA BAN KA OLAK [A VA @I VOT STO TI NA MA HI QA DA DU @NI KA I U NA [OJ ZE MQI

Euri bor oba ra srp ske ra te za kre di te Gra |a ni ko ji ot pla }u ju kre di te in dek si ra ne u evri ma, a sa va ri ja bil nom ka mat nom sto pom, mo }i }e iz gle da ma lo da pre dah nu. Evrop ska cen tra la ban ka je pre dva da na sni zi la svo ju re fe rent nu sto pu za 0,25 od sto i ona sa da iz no si 1,25 pro ce na ta. To je osnov ni re per pre ma ko me se ka sni je for mi ra euri bor - po ~et na sto pa po ko joj sve ban ke u evro zo ni for mi ra ju svo je ka ma te. Ona je di rekt no za vi sna od euri bo ra ko ji se sa da spu stio sa 1,79 na 1,77 od sto. [ta u tom sve tlu ~e ka na {e du `ni ke ko ji ot pla }u ju zaj mo ve in dek si ra ne u toj va lu ti? U Sr bi ji se ka ma te za kre di te ve za ne za evro for mi ra na dva na ~i na. Mo `e bi ti fik sna i u tom po gle du pad re fe rent ne sto pe i sa wom euri bo ra na da qu ot pla tu ne uti ~e. Wi ho va ra ta za vi si is kqu ~i vo od kre ta wa na kurs noj li sti. Mo men tal no evro

Gra |a ni u Sr bi ji du gu ju ban ka ma ukup no 540 mi li jar di di na ra ra ste pa je u u pe tak sred wi kurs Na rod ne ban ke Sr bi je bio 101,92 di na ra. Pre de se tak da na

No va rad na me sta u Ba~ kom Mo no {to ru Pot pred sed ni ca Vla de za pri vre du i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} uru ~i }e da nas ugo vor o pod sti ca wu in ve sti ci ja kom pa ni ji „Mo no me tal” u Ba~ kom Mo no {to ru, sa op {tio je ka bi net pot pred sed ni ce vla de. Kom pa ni ja „Mo no me tal” je za po kre ta we pro iz vod we i za po {qa va we 100 no vih rad ni ka u Ba~ kom Mo no {to ru do bi la po dr {ku Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal -

nog raz vo ja i Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za u 14. kru gu Pro gra ma za pod sti caj di rekt nim in ve sti ci ja ma. Kom pa ni ja „Mo no me tal” ulo `i }e 2,7 mi li o na evra u pro iz vod wu me tal nih kon struk ci ja, a za taj pro je kat do bi li su pod sti ca je u vi si ni od 500.000 evra. Sve ~a na do de la ugo vo ra }e bi ti odr `a na u no vo i zgra |e noj ha li te kom pa ni je, na ve de no je u sa op {te wu.

U NIP-u ~e ka osam mi li jar di Mi ni star stvo eko no mi je i re gi nal nog raz vo ja ras pi sa lo je kon k urs za fi n an s i r a w e pro je ka ta sred stvi ma Na ci o- nal nog in ve sti ci o nog pla na (NIP) u 2012, a rok za pod no {e we pri ja va is ti ~e 15. de cem bra. Na ci o nal ne pro jek te }e mo }i da pred lo `e re sor na mi ni star stva, a re gi o nal ne i me |u op {tin ske vi {e lo kal nih sa m o u p ra v a, auto n om n a po kra ji na i mi ni star stva, dok }e lo kal ne pro jek te mo }i da pri ja ve sa mo naj ne ra zvi je ni jih 46 op {ti na u Sr bi ji i op {ti n e po g o | e n e ele m en t ar nim ne po go da ma. U po sled woj ka te go ri ji je re~ o lo kal nim sa mo u pra va ma ob u h va } e n im pro g ra m i m a „Raz voj in fra struk tu re u naj ne ra zvi je ni jim op {ti na ma u Sr bi ji” i „Sa na ci ja in fra struk t u r e na k on ele m en t ar nih ne po go da”. NIP }e naj ve ro vat ni je ras po la ga ti sa oko osam mi li jar di di na ra za fi nan si ra we is kqu ~i vo in fra struk tur nih pro je ka ta, ka za li su u Mi ni star stvu. Mi ni star s tvo eko n o m i j e }e, po

usva ja wu bu xe ta za 2012, do ne ti od lu ku ko ji }e od pri ja vqe nih pro je ka ta bi ti fi nan si ra ni idu }e go di ne. Odo bre ni pro jek ti mo ra ju da bu du do ti ra ni u iz no su od 10 do 50 od sto. U naj ne ra zvi je ni jim op {ti na ma i onim ko je su po go |e ne ele m en t ar n im ne p o g o d a m a, odo bre ni pro jek ti }e u pot pu no sti bi ti fi na si ra ni sred stvi ma NIP. Kon kurs je ras pi san 28. ok to bra, ob ja vom u Slu `be nom gla sni ku, a pri ja va pro je ka ta je po ~e la 1. no vem bra. Sred s tvi m a NIP-a bi } e fi n an s i r a n i sa m o teh n i~ k i sprem ni pro jek ti, kao i iz ra da pro jekt no-teh ni~ ke i plan ske do ku men ta ci je za na ci o- nal ne i re gi o nal ne pro jek te. NIP }e u 2012, ta ko |e, na sta vi ti sa fi nan si ra wem po je di nih za p o ~ e t ih pro j e k a t a. U 2011. je za fi nan si ra we bi lo pri ja vqe no oko 1.500 pro je ka ta u vred no sti od 90 mi li jar di di na ra, ali NIP ove go di ne, me |u tim, ras po la `e sa 6,8 mi li jar di.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,8815

101,9199

104,2641

99,5757

Australija

dolar

75,0989

76,6315

78,3940

74,8690

Kanada

dolar

71,4153

72,8728

74,5489

71,1967

Danska

kruna

13,5172

13,6910

14,0059

13,3761

Norve{ka

kruna

12,9119

13,1754

13,4784

12,8724

[vedska

kruna

10,9874

11,2116

11,4695

10,9537

[vajcarska

franak

82,2070

83,8847

85,8140

81,9554

V. Britanija

funta

115,7778

118,1406

120,8578

115,4234

SAD

dolar

72,2679

73,7428

75,4389

72,0467

Kursevi iz ove liste primewuju se od 04. 11. 2011. godine

do ma }a va lu ta se bo qe dr `a la i evro je du go bio tek ne {to pre ko 99 di na ra.

Du `ni ci ko ji ot pla }u ju zaj mo ve sa va ri ja bil nom sto pom mo gu o~e ki va ti ni ù ka ma tu. Ta~ ni je tu se sto pa for mi ra ta ko {to se na euri bor do da ban ~i na mar à. Kod nas je to naj ~e {}e kod stam be nih kre di ta in dek si ra nih u evri ma. Ban ke obi~ no sto pe pre ma euri bo ru po rav na va ju sva ka tri me se ca, pa ta mo gde pe gla we pa da ovog me se ca kli jen ti }e ima ti ne {to ni ù ka ma tu pa sa mim tim i ma wu oba ve zu iz ra è nu u evri ma. Ta ko gde se po rav na we o~e ku je za me sec ili dva ova pro me na }e va ì ti sa mo ako u tom pe ri o du ne do |e do pro me na. Uko li ko pak euri bor po ra ste ili ode na ni è ta no va sto pa }e se do da va ti na mar ù. [ta ban ka ri o~e ku ju, s ob zi rom da je euri bor du go bio na isto rij skom mi nu mu mu - go to vo na nu li, a tek je pre ne {to vi {e od go di nu da na po ~eo da ra ste? - Kod nas se sto pa za zaj mo ve sa va ri ja bil nom ka ma tom uskla |u je

kvar tal no pa }e ta ko bi ti i sa da ka è Vo jin La za re vi} iz Voj vo |an ske ban ke, ~la ni ce NBG. Mno go ko le ga o~e ku je da re fe rent na sto pa cen tral ne evrop ske ban ke na sta vi da pa da. Ho }e li se ta o~e ki va wa is pu ni ti za vi si }e od vi {e ~i ni la ca, a pre sve ga od to ga ka ko }e se kre ta ti in fla ci ja u evro zo ni. Uko li ko u na red nom pe ri o du ce ne mi ru ju i sto pa }e na ni è, u su prot nom re al no je o~e ki va ti da }e da ra ste. Istu po li ti ku ka da je in fla ci ja u pi ta wu vo di i na {a cen tral na ban ka. Go ran Mi li }e vi} iz Ko mer ci jal ne ban ke ka è da oni ima ju u po nu di kre di te sa pro me wi vom ka ma tom i fik snom. Za ko ju uslu gu }e se kli jent opre de li ti za vi si od we go vih mo gu} no sti ali i pro ce ne sa me ban ke. Kli jen ti ko ji vra }a ju va ri ja bil ne zaj mo ve ve za ne za evro mo gu o~e ki va ti ni ù sto pu.

Gra |a ni u Sr bi ji du gu ju ban ka ma ukup no 540,26 mi li jar di di na ra, {to je po da tak za kqu~ no sa sep tem brom. Od te su me 70 od sto zaj mo va je in dek si ra no. Od tih in dek si ra nih opet 70 od sto su kre di ti ve za ni za evro. Va ri ja bil nu sto pu na ko ju euri bor uti ~e ima ju stam be ni kre di ti, tu }e bi ti ne {to po voq ni je za kli jen te. Oni krat ko ro~ ni kao go to vin ski ili po tro {a~ ki su ugla vonm sa fik snom sto pom. Za one ko ji su se ve za li za {vaj car ske fran ke osta je sve po sta rom. Ka ma te za stam be ne zaj mo ve u evri ma kod nas su sa da iz me |u 6,39 i 8,31 od sto. Ni `e su za zaj mo ve ko ji su osi gu ra ni kod Na ci o nal ne kor po ra ci je. Za go to vin ske zaj mo ve je ka ma ta od 15 do 19 od sto. A od 1. ju la za sve zaj mo ve ko ji su in de ki sra ni neo p hod no je u~e {}e ili de po zit, za ko mer ci jal ne stam be ne kre di te to je 20 od sto, a za sve dru ge 30. D. Vu jo {e vi}

NE MA^ KA ZA IN TE RE SO VA NA ZA BR ZU PRU GU OD [TUT GAR TA DO IS TAN BU LA PRE KO SR BI JE

Srp ske pru ge lo {e i za 19. vek Pri l i k om ne d av n e po s e t e na {e dr àv ne de le ga ci je ne ma~ koj po kra ji ni Ba den - Vir ten berg, u okvi ru srp sko-ne ma~ ke sa rad we raz go va ra lo se, iz me |u osta log, i o za jed ni~ koj iz g rad w i in f ra s truk t u r e. Pot pred sed nik Vla de Bo ì dar \e li} iz ja vio je da u toj obla sti po sto je dva pro jek ta: pr vi je do go vor da za jed ni~ ki na stu pa mo pred Bri se lom, ka ko bi se na pra vi la kva li tet na pru ga od [tut gar ta do Is tan bu la, a dru gi se od no si na za jed ni~ ku iz grad wu jed ne mul ti mo dal ne lu ke na Du na vu bli zu Be o gra da. Ka ko je u ovom mo men tu naj u- spe {ni ji deo Evro pe na li ni ji se ver - jug, ko ji pra ti Raj nu i ide kroz [vaj car sku sve do \e no ve u Ita li ji, ve o ma pre op te re }en, iz grad wom no ve è le zni~ ke mre è i bo qim ko ri {}e wem Du na va us po sta vi la bi se bo qa ve za s obe }a va ju }im tr ì {ti ma Tur ske i Bli skog is to ka, ko ja su od ve li kog zna ~a ja

i za Ne ma~ ku, ali i Sr bi ju bar iz dva raz lo ga - po mo gla bi se iz grad wa i mo der ni za ci ja pru ga i po ve }ao tran sport pre ko na {e ze mqe. Ka ko u Sr bi ji mno gi vo zo vi jo{ uvek vo ze pu è vom br zi nom zbog lo {eg sta wa pru ge, sta we è le zni~ ke mre è vi {e ne go va pi za iz grad wom i mo der ni za ci jom. Vla da Sr bi je je pla ni ra la da za osam go di na è le zni~ ki Ko ri dor 10 ima dvo ko lo se~ nu i elek tri fi ci ra nu pru gu ko jom bi vo zo vi mo gli da raz vi ju br zi nu od 160 do 200 ki lo me ta ra na ~as (u od no su na da na {wih 40 ki lo me ta ra na sred Ko ri do ra 10), za {ta tre ba bli zu pet mi li jar di evra. Me |u tim, fi nan sij ska kon struk ci ja se ve o ma te {ko za tva ra, a dav no obe }a ni kre di ti re a li zu ju spo ro, pa je po dr {ka Ne ma~ ke i Bri se la do bro do {la. Od [tut gar ta do Is tan bu la vo de dva è le zni~ ka pu ta: je dan ide pre ko Min he na, Be ~a, Bu dim pe {te, No vog Sa da, Be o -

Pr vi ko lo se ci na pro le }e Pre ma srp skom ma ster pla nu, mo der ni za ci ja 770 ki lo me ta ra pru ga na Ko ri do ru 10 pla ni ra na je u dve fa ze: u pr ve ~e ti ri go di ne gra di la bi se dvo ko lo se~ na pru ga se ver no od Ni {a i ta eta pa ob u hva ta re kon struk ci ju i iz grad wu na de o ni ca ma Pe tro va ra din - No vi Sad - Su bo ti ca, Sta la} - \u nis, Be o grad - Sta ra Pa zo va In |i ja - Go lu bin ci, a po tom sle di iz grad wa `e le zni~ kih po stro je wa u Pro ko pu i rob no-tran sport nog cen tra u be o grad skom `e le zni~ kom ~vo ru, pa re mont pru ge Ni{ - Di mi trov grad. Za re a li za ci ju pr ve eta pe po treb na je 1,1 mi li jar da evra. Na pro le }e se o~e ku je iz grad wa dvo ko lo se~ ne pru ge No vi Sad - Sta ra Pa zo va iz kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke od 200 mi li o na evra.

gra da, Ni {a i So fi je, a dru gi pre ko Sals bur ga u Austri ji, Qu bqa ne, Za gre ba, Be o gra da i da qe ko ri do rom 10. Sta we pru ga u Sr bi ji je ma we-vi {e po zna to. Od [i da do Be o gra da, gle da ju }i iz prav ca [i da ima dvo ko lo se~ na pru ga, le vi ko lo sek je u lo {em sta wu i na we mu ne mo `e da se raz vi je br zi na ve }a od 40 ki lo me ta ra, a de sni je do bar. Po zna va o ci pri li ka ka `u da naj v e } i deo ro b a do l a z i iz prav ca Bu dim pe {te pre ko No vog Sa da do Be o gra da, a ~ak do Sta re Pa zo ve po sto ji sa mo jed no ko lo se~ na pru ga, {to je ne -

spo ji vo sa ko ri dor skim prav cem i tu tre ba da se iz gra di dvo ko lo se~ na pru ga - {to je i pro je kat Vla de Sr bi je. Ju `no od Be o gra da tre ba re kon stru i sa ti de o ni ce od Be o gra da do Ve l i k e Pla n e pre k o Mla d e nov ca i Ve li ke Kr sne. Od Ve li ke Pla ne do Ni {a je pru ga u pri stoj nom sta wu, sem de o ni ce Gi qe - ]u pri ja. Ka ko je pri o- ri tet na Ko ri do ru 10 dat iz grad wi auto pu te va, @e le zni ca je osta la u dru gom pla nu i ko è li da ro ba stig ne br è s po la zi {ta na adre su, mo ra }e ma lo da pod ma è {i ne. R. Da u to vi}

Do bre ce ne gu ra ju Dr à va za po {qa va i {u ma re tu ri zam Tu ri sti~ ki pro met u Sr bi ji od po ~et ka ove go di ne za be le ìo je rast od 6,9 od sto, po da ci su In sti tu ta za tr ì {na is t ra ` i v a w a (IZIT). Tu ri sti~ ki pro met ~i ne uku pan broj tu ri sta i broj wi ho vih no }e wa. Oce na ana li ti ~a ra IZIT je da su u 2011. po zi tiv na po me ra wa u tu ri sti~ kom pro me tu na sta la zbog ne {to re al ni jeg sa gle da va wa bli èg i da qeg okru è wa i flek si bil ni jeg pri stu pa u for mi ra wu ce na, ali je i po sle di ca iz ra zi to lo {ih re zul ta ta u 2010. Ta ko je bi lo ka kvo po zi tiv no kre ta we u ovoj go di ni iza zi va lo sko ko vi te sto pe ra sta. Pre ma po da ci ma IZIT, na kra ju tre }eg tro me se~ ja ove go di ne uku pan broj no }e wa go sti ju u Sr bi ji do sti gao je 5,3

mi li o na, pri ~e mu je ~e ti ri mi li o na no }e wa do ma }ih, a osta tak od la zi na stra ne tu ri ste. Broj no }e wa do ma }ih go sti ju je po ras tao za 4,6 od sto, a stra nih za 14,9 od sto u od no su su na pr vih de vet me se ci 2010. Ka ko je udeo do ma }eg go sta u ukup nom tu ri sti~ kom pro me tu Sr bi je iz no sio ~ak 76 od sto, to ni oset ni ja sto pa ra ta bro ja no }e wa stra nih tu ri sta ni je mo gla zna ~aj ni je da po v u ~ e rast pro m e t a u tom sek to ru srp ske pri vre de, oce ni li su ana li ti ~a ri IZIT. „Zbog to g a je neo p h od n o stvo ri ti pret po stav ke za ja ~i pri liv stra nih tu ri sta u na {u ze mqu, ka ko pre ko pro mo ci je Du na va, ta ko i Be o gra da i pla nin skih cen ta ra”, na vo di se u po me nu toj ana li zi.

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} ka è da }e dr à va, na kon an ga ò va wa 1.600 agro no ma, za po sli ti i 400 ne za po sle nih {u mar skih in è we ra. Oni }e ra di ti na pre me ru {u ma u pri vat nom vla sni {tvu, pla no vi ma ga zdo va wa i wi ho vog bo qeg eko nom skog ko ri {}e wa. „Sr bi ja ima vi {e od mil lion hek ta ra {u ma ko je su u pri vat nom vla sni {tvu. Po sto ji 1,3 mi li o na vla sni ka i su vla sni ka pri vat nih {u ma, ko ji ima ju eko nom ski in te res da wi ho ve {u me bu du ko ri {}e ne na bo qi na ~in ne go {to je to slu ~aj da nas”, na vo di. Mi ni star je is ta kao da „mi, na à lost, kroz svo ju isto ri ju ni smo us pe li da utvr di mo ta~ no sta we stva ri sa na {im {u ma ma u pri vat nom vla sni {tvu, jer ni -

ka da ni je iz vr {en pra vi pre mer {u ma”. Dr à va }e iz tog raz lo ga an ga ò va ti {u mar ske in è we re ko ji }e ra di ti pre mer {u ma u pri vat nom vla sni {tvu i pa ra lel no sa tim i na pla no vi ma wi ho vog ga zdo va wa, re kao je Pe tro vi}. On je uka zao da }e ovaj po sao bi ti go tov u 2012. go di ni, ka da o~e ku je da }e bi ti na pra vqen „ka pi ta lan is ko rak u or ga ni za ci ji ko ri {}e wa ogrom nog pri rod nog i eko nom skog re sur sa za sva kog od vla sni ka ovih {u ma, ali i za dr à vu”. Pe tro vi} je na po me nuo da }e ovi {u mar ski in è we ri, sli~ no agro no mi ma u po qo pri vred noj pro iz vod wi, bi ti sa ve to dav ci vla sni ci ma pri vat nih {u ma, kao i da }e po red po me nu tih ak tiv no sti bi ti an ga ò va ni i na po {u mqa va wu na {e te ri to ri je.

EKO NO MI STA MI RO SLAV ZDRAV KO VI] UPO ZO RA VA

Ma li iz voz, ma le i pla te Ekonomista Miroslav Zdravkovi} izjavio je da Srbija spada u grupu zemaqa sa najni`im zaradama u regionu „zato {to ima i najni`i izvoz po zaposlenom radniku”. „Na prose~nu zaradu od 383 evra, 527 evra je zarada od izvoza robe po zaposlenom u Srbiji”, rekao je Zdravkovi} preci-

Miroslav Zdravkovi}

ziraju}i da je mese~ni fond zarada u Srbiji oko 672 miliona evra. Me|u biv{im jugoslovenskim republikama zarada po zaposlenom od izvoza robe je jedino ni`a u Crnoj Gori - 250 evra, dok je prose~na zarada u toj zemqi 477 evra, ukazao je Zdravkovi} koji je i urednik portala makroekonomija.org Zdravkovi} je, me|utim, naglasio da, kada je u pitawu ju`ni sused, ne treba zaboraviti da Crna Gora ima dodatni bonus - prilive od turizma. Podaci do kojih je do{ao Zdravkovi} pokazuju i da je prose~na zarada u Sloveniji 988 evra, dok je zarada po zaposlenom od izvoza robe

2.044 evra, u Hrvatskoj prose~na zarada je 742 evra, a zarada od izvoza po zaposlenom 744 evra. U Bosni i Hercegovini (BiH) prose~na zarada je 420 evra, a zarada od izvoza robe po zaposlenom 541 evra, u Makedoniji prose~na zarada je 338 evra, a zarada od izvoza robe po zaposlenom 648 evra. „Prose~na zarada u najve}oj meri zavisi od toga koliko smo sposobni da izvezemo robe u evrima, {to zna~i da iskqu~ivo na taj na~in moèmo da poredimo zarade u regionu”, objasnio je Zdravkovi}. Ovaj ekonomista je naveo da se srpski izvoz u odnosu na ranije godine pribliìo Hrvatskom, „{to zna~i da }e dinami~ki posmatrano i srpske zarade postepeno pribliàvati hrvatskim” „Moèmo se osvrnuti pet ili 10 godina unazad i zakqu~iti da je danas srpska prose~na zarada malo iznad 50 odsto od hrvatske dok je pre pet godina bila na 30 odsto, pre deset godina na 15 ili 20 odsto. To zna~i da }e srpska zarada sa pola prose~ne hrvatske za pet godina dosti}i 75 ili 85 odsto hrvatske, {to su neke relacije koje su i postojale u biv{oj Jugoslaviji”, mi{qewa je Zdravkovi}. Zdravkovi} je ukazao da su uporedne analize neophodne jer upu}uju na to {ta u Srbiji treba mawati, ali i u ~emu je boqa od suseda. „Povoqan pokazateq je, recimo, da smo Hrvatsku pretekli izvozom u Nema~ku, a Slovence izvozom u Rusiju. Zna~i, bitno je videti da pozitivnih pomaka ima, a sa druge strane uo~iti {ta su najve}i problemi u srpskoj privredi kako bi se re{avali”, zakqu~io je Zdravkovi}.

INTERVJU

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

KRI STI JAN OTO NOI, PR VI ^O VEK DDOR-a NO VI SAD

Kri za je pro me ni la na {e pla no ve Kada je italijanska kompanija Fondijarija SAI postala vlasnik DDOR-a Novi Sad iznena|ewe je bilo veliko. Vi{e od iznena|ewa bilo je kada su ovih dana po~ele pri~e o tome da su Italijani ovu ku}u prodali austrijskoj „Uniki”. Pregovora je bilo, ali kako sada stvari stoje Fondijarija preko ~lanice grupe DDOR Novi Sad ostaje na srpskom trì{tu. O tome za{to su hteli da odu i kako vide budu}nost prvi ~ovek kompanije DDOR dr Kristijan Oto Noi kaè: - DDOR smo kupili kao dugoro~nu investiciju sa namerom da na srpskom trì{tu dugo ostanemo. Me|utim, dve godine nakon ulaska Fondiarije na srpsko trì{te po~ela je glo-

Na me {te ne {te te - Bilo je poku{aja naplate od{tete za nepstoje}u ili ~ak name{tenu {tetu, ali to za nas nije ni{ta novo. To je poznat problem na svim tr`i{tima osigurawa. Mi, kao i sve ostale osiguravaju}e ku}e preduzimamo mere u spre~avawu tih problema. balna finansijska kriza koja je uzdrmala Fondiariju. To je ne{to na {ta Fondijarija nije ra~unala a zahtevalo je da promeni poslovnu politiku i napravi nove poteze. Kao jednu od mogu}nosti za re{ewe problema razmatrali su prodaju delova grupe „Fondijarija SAI”. Tu se svakako na{ao i DDOR,

ali ne zato {to je to lo{a kompanija. Naprotiv, DDOR se pojavio kao dobra opcija jer je atraktivna kom pa ni ja ko ja ima veliki potencijal . l [ta se sa da doga|a i traì li se novi kupac? -U Fondijariji ja sam zaduèn za drugi re sor, i ni sam bio ukqu~en u pregovore oko promene vlasni{tva. Vi {e od tri godine radim na tome da ova kompanija bude stabilna kako bi mogla da prevazi|e sve probleme, pogotovo u ova krizna vremena i da bude {to boqa. To smo uspeli, kompanija dobro funkcioni{e, ostvaruje rezultate koji su realni u ovim vremenima i odli~no je pripremqena za budu}nost. To je kompanija koja moè da opstane i sama, tako da nije presudno ko joj je vlasnik. l Kakvo je stawe na srpskom trì{tu osigurawa? - Rast srpskog trì{ta je zastao pre dve, tri godine. Svakako, finansijska kriza i makroekonomske prilike su u~inile svoje. Kako }e razvoj te}i ubudu}e zavisi}e od posledica koje }e kriza ostaviti na Srbiju. Li~no nisam pesimista ali ne o~ekujem da }e u naredne dve godine do}i do ve}ih pomaka. Na nama je da svoju politiku poslovawa prilagodimo makroekonomskim uslovima i to i radimo.

l Dosta stranih investitora koji su ovde do{li ili su nameravali da do|u àlili su se na uslove poslovawa. Kakva su va{a iskustva? - Dok god su zakoni transparentni, logi~ni i jednako se za sve primewuju na trì{tu sve je u redu. U Srbiji bi pojedini zakoni mogli da budu jednostavniji za primenu i da vi{e podsti~u slobodnu inicijativu. Svakako smo mi ovde da se prilagodimo a ne da se àlimo. Za ovo vreme koliko smo prisutni ve} smo videli napredak i mislim da Srbija ide u dobrom pravcu. l Nedavno je do{ao novi tim u Udruèwe osigurava~a Srbije. Kako sara|ujete sa novom ekipom?

- Da, do{ao je novi administra tiv ni tim u Udru è we osigurava~a. Mislim da su sve ~lanice udruèwa zadovoqne novim timom. l Da li vam je teì{te poslovawa vi{e na imovinskim ili ìvotnim osigurawima i kako }e biti ubudu}e? - Svi segmenti poslovawa su nam podjednako va`ni. DDOR je sloèna organizacija prisutna na svim segmentima i kod svih ciqnih grupa i to tako treba da ostane u budu}nosti. Mi smo za do voq ni ukup nim u~inkom na{e kompanije. Postigli smo visok stepen efikasnosti. Lepo je videti i biti siguran da kompanija ispla}uje {tete, plate i ra~une. D. Vu jo {e vi}

ponedeqak7.novembar2011.

berza

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Oprez zbog stra ha od evrop skih du go va Pro te klih pet tr go va~ kih da na na Be o grad skoj ber zi obe le ìo je na sta vak ne iz ve sno sti po pi ta wu re {e wa du `ni~ ke kri ze u evro-zo ni {to je re zul ti ra lo pri li~ nim opre zom ve }i ne ino stra nih ula ga ~a na do ma }em tr ì {tu, na vo de bro ke ri „Sin te za in ve sta” u svo joj ana li zi kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr ì {tu u pro te kloj sed mi ci. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 4,7 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio 2,5 pro ce na ta na 541,4 po e na. Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce je bi la ni {ka AIK

ban ka ko ja je za be le ì la pro met od 155,8 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i sa mo jed noj tran sak ci ji re a li zo va noj po sled weg tr go va~ kog da na. AIK je u ne de qi osla bio 6,8 pro ce na ta, i to po {to se ne znat no opo ra vio na kon {to je u po ne de qak u sa mo jed nom da nu osla bio 8,5 pro ce na ta. Be o grad ska Agro ban ka oja ~a la je tri pro cen ta na 4.099 di na ra uz ne ve li ki obim pro me ta, u sed mi ci u ko joj je iz gla san do go vor sa dr à vom po pi ta wu re gu li sa wa oba ve ze no vom emi si jom ak ci ja. Ve li ki pro met pro te kle ne de qe za be le ì la je Ko mer ci jal na ban ka, po no vo za hva qu ju }i jed noj ve -

li koj tran sak ci ji u ko joj je re a li zo va no sko ro 49.000 ko ma da ovih har ti ja na ce ni od 1.890 di na ra.

Od har ti ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la „Vo da Vrw ci„ ko ja je po ra sla 17,9 pro ce na ta na 4.600 di na ra u tran sak ci ji u ko joj je is pro me to va no 14,7 od sto vla sni {va ove kom pa ni je. Od li kvid ni jih har ti ja iz re al nog sek to ra, NIS je ostva rio pro met od 35,1 mi li o na di na ra, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 633 di na ra uz mi nus od sko ro pet od sto, dok je Aero drom „Ni ko la Te sla„ u svih pet tr go va~ kih da na be le `io pad vred no sti, osla biv {i u sed mi ci 7,1 od sto na 510 di na ra, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in ve sta”. E. D.

[ta to Nem ci ra de bo qe od dru gih

i no ve teh no lo gi je, ne ma~ ke fir me osta le su ver ne „sta roj eko no mi ji“. Zbog to ga su pred u ze }a ~e sto bi la isme va na. De ve de se tih go di na ~e sto se go vo ri lo o „bo le snom mu {kar cu Evro pe“. Pri tom se mi sli lo na Ne ma~ ku. Ze mqa ni je vi {e bi la „ko wuk tur na lo ko mo ti va“, ve} je bi la naj ni è ran gi ra na. „Ve li ki mo del od pre 10, 15 go di na, pod ra zu me vao je {to br è na pu {ta we tra di ci o nal ne in du stri je i po ~e tak sek to ra pru à wa uslu ga, ali on se u po je di nim dr à va ma ni je odr ào. Ne ma~ ka pred u ze }a osta la su na kla si~ nim in du strij skim bran {a ma, ali sa naj mo der ni jim pro iz vo di ma“, uka zu je Mi hael Gre mling. Od ma {i na do za vrt wa – „Ma de in Ger many„ se tra ì. Glav ni eko no mi sta Ne ma~ ke in du strij ske i tr go vin ske ko mo re, Alek san der [u man ka è da su pred u ze }a pro iz vo di la ta~ no ono {to je {i rom sve ta bi lo tra è no.

„Da kle ma {i ne, opre mu za in fra struk tu ru, ener get sku teh ni ku… Sve ono {to je pri vre da ma ko je sa da po ~i wu da se mo der ni zu ju jed no stav no neo p hod no i

I te ka ko se od u sta ja lo od spek ta ku lar nih pre u zi ma wa za rad ve li ~i ne i ra sta. Zbog to ga ni je be le `en ve li ki rast pro me ta, ali su pred u ze }a po sta ja la ren -

Dok je Velika Britanija u pro{losti akcenat stavila na investiciono bankarstvo, pruàwe usluga i nove tehnologije, nema~ke firme ostale su verne staroj ekonomiji. Zbog toga su ~esto bile ismevane to hit no. Svi go vo re o ze mqa ma na pra gu in du strij skog raz vo ja. Ako one è le da se raz vi ja ju, po treb na im je in fra struk tu ra, mo der na opre ma. I to je ono {to Ne ma~ ka mo è da is po ru ~i“, ka è [u man. Ne ma~ ka pred u ze }a su se u pro {lo sti po no vo vi {e kon cen tri sa la na wi hov su {tin ski po sao. Ig no ri sa ne su ne is pla ti ve obla sti ili fi li ja le ino stran stvu ko je be le è gu bit ke.

ta bil ni ja jer su ra ~u na la sa du go ro~ nim uspe hom, ka `e eko no mi sta [u man. Ali jo{ ne {to se u Ne ma~ koj is pla ti lo. Po red ve li kih kon cer na Si men sa, BASF-a, Dajm le ra, BMV-a, na hi qa de za nat skih rad wi i sred wih pred u ze }a, mno ga od wih u po ro di~ nom vla sni {tvu, do pri ne la su pri vred nom uspe hu. Ta kvu ra zno vr snu struk tu ru evrop ski su se di Ne ma~ ke - ne ma ju.

Mer kel: Jo{ 10 go di na kri ze Evro pi }e bi ti po treb no naj ma we 10 go di na za ozdra vqe we fi nan sij skog si ste ma i iz la ska iz du `ni~ ke kri ze, sma tra kan ce lar ka Ne ma~ ke An ge la Mer kel. „Du `ni~ ka kri za ne mo `e da se re {i u jed nom ~a su. Ja sno je da }e nam bi ti po treb na de ce ni ja ka ko bi po boq {a li svo je po zi ci je”, is ta kla je Mer ke lo va u obra }a wu na ci ji, ob ja vqe nom u su bo tu na we noj in ter net stra ni ci. Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad wu i raz voj (OECD) je kra jem ok to bra sni zi la prog no zu pri vred nog ra sta evro zo ne u 2012. sa 2,0 na 0,3 pro cen ta. Ne ta ko o~i gled no, ali ve} pri met no uspo ra va we tem pa eko nom skog raz vo ja, o~e ku je sve ze mqe Gru pe 20 (G20), naj mo} ni jih i ve li kih pri vre da u br zom uspo nu, sma tra ju eks per ti. Ana li ti ~a -

Smi ri la se tr ì {ta ak ci ja i nov ca Svet ska tr ì {ta ak ci ja su da nas oja ~a la kao re zul tat olak {a wa {to Gr~ ka ne }e odr à ti re fe ren dum o spo ra zu mu za spa sa va we ko ji bi mo gao da ugro zi na po re evro zo ne za ot kla wa we du `ni~ ke kri ze. Mir no sta we na tr ì {ti ma, u ve li koj je su prot no sti sa ve li kim ko le ba wem ra ni je ove sed mi ce, na kon {to je u po ne de qak pre mi jer Gr~ ke Jor gos Pa pan dreu {o ki rao po sla ni ke iz ja vom da }e ras pi sa ti re fe ren dum, {to je pod sta klo stra ho va we in ve sti to ra od ne kon tro li sa nog ban kro ta

Gr~ ke i mo gu }eg iz la ska te ze mqe iz evro zo ne. U Evro pi je in deks FTSE 100 vo de }ih bri tan skih ak ci ja u pe tak bio u po ra stu 0,9 od sto, na 5.599 po e na, dok je nem ~ki Daks oja ~ao 0,2 od sto, na 6.146 po e na, a fran cu ski CAC-40 na pre do vao 0,5 od sto, na 3.211 po e na. Ra ni je u Azi ji su ak ci je okon ~a le ~e tvo ro dnev no sla bqe we. Smi ri va we na ber za ma ak ci ja pre ne lo se i na va lut na tr `i {ta, pri ~e mu je evro oja ~ao 0,1 od sto, na 1,3840 do la ra, dok je ame ri~ ka va lu ta bi la sta bil na pre ma je nu i ugo va ra na je po 78,06 je na.

Za me sec da na naf ta sko ~i la 25 po sto

UPR KOS SVET SKOJ KRI ZI, NAJ VE ]A EVROP SKA EKO NO MI JA RA STE

Dr àv ni du go vi op te re }u ju ze mqe evro-zo ne. Pri vred ne prog no ze su skrom ne. Ali, ve }i na ne ma~ kih pred u ze }a sa mo u ve re no o~e ku je idu }u go di nu. Va `na bran {a u Ne ma~ koj, ma {i no grad wa, osta je op ti mi sti~ na upr kos sve mra~ ni jim pri vred nim prog no za ma. Pred sed nik ne ma~ kog Udru è wa za grad wu ma {i na i po stro je wa (VDMA), To mas Lind ner, i u idu }oj go di ni o~e ku je su fi cit. Ali sa jed nim ogra ni ~e wem. „Ako se kri za po gor {a, ako na sta ne za i sta ve li ka fi nan sij ska kri za i kri za li kvid no sti, to }e se na kra ju od ra zi ti na po tro {wu sta nov ni {tva, a po tom }e mo i mi to ose ti ti, jer }e se sma wi ti in ve sti ci o ni pro gra mi na {ih mu {te ri ja“, ob ja {wa va Lind ner. Tri go di ne po sle ban krot stva ban ke Le man i usred du `ni~ ke kri ze dr à va, ne ma~ kim pred u ze }i ma ide ne ve ro vat no do bro. Fran cu zi i Bri tan ci za ~u |e no gle da ju na uspeh Ne ma ca, dok wi ho va eko no mi ja sla bi. Uspeh je u to me, ka è Mi hael Gre mling sa In sti tu ta za ne ma~ ku pri vre du u Kel nu, {to su se pred u ze }a u po sled wih 10-15 go di na sna `no kon cen tri sa la na ra stu }a tr ì {ta u ze mqa ma na pra gu in du strij skog raz vo ja i ze mqa ma u raz vo ju. On ka è da „Evro pa osta je naj va `ni je tr ì {te, ali ne ma~ ka pred u ze }a svo je pro iz vo de sve vi {e is po ru ~u ju ra stu }im pri vre da ma. To mno gim ze mqa ma u Evro pi ni je us pe lo“. I dok je Ve li ka Bri ta ni ja u pro {lo sti ak ce nat sta vi la na in ve sti ci o no ban kar stvo, pru à we uslu ga u ra znim bran {a ma

dnevnik

ri prog no zi ra ju kraj we sla ba {an pri vre dan rast naj ve }ih eko nom skih si la sve ta u na red ne dve go di ne. Ak tiv nost tr `i {ta u uspo nu, sem to ga, bi }e sla bi ja ne go u pred kri znom pe ri o du, {to bi mo glo da re zul ti ra pa dom bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) u ne kim ze ma qa ma na pet od sto ve} u pr voj po lo vi ni 2013. Naj pri met ni ji bi }e pad u evo zo ni, upo zo ra va ju eko nom ski stru~ wa ci. O~e ki va ni rast eko no mi je SAD sni `en je sa 3,1 na 1,8 pro cen ta. U ce li ni gle da no BDP ze ma qa G20, ka ko se prog no zi ra, ostva ri }e rast od oko 3,9 pro cen ta u ovoj, 3,8 od sto u 2012. i 4,6 pro ce na ta u 2013. go di ni, pre no si elek tron sko iz da we ru skog dnev ni ka „Ro sij ska ja ga ze ta”.

Ce ne si ro ve naf te su na azij skom tr `i {tu na kra ju pro te kle sed mi ce oja ~a le iz nad 94 do la ra za ba rel, pod stak nu te na go ve {ta ji ma da se sta we u ame ri~ koj eko no mi ji mo `da po boq {a va. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u de cem bru je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {kom mer kan til nom tr `i {tu ugo va ra na 22 cen ta u po ra stu, po 94,29 do la ra za ba rel, po {to je si no} u Wu jor ku za kqu ~e na na 94,07 do la ra, 1,56 do la ra sku pqe ne go pret hod nog da na. Na lon don skoj ber zi si ro vi na naf ta mar ke „brent” iz Se ver nog mo ra je me wa la vla sni ka po 110,93 do la ra za ba rel, 10 cen ti u po ra stu. Si ro va naf ta je po sku pe la

oko 25 od sto u po re |e wu sa ce nom od 75 do la ra za ba rel, za be le `e nom 4. ok to bra, pod stak nu ta ra stu }im op ti mi zmom in ve sti to ra da }e ame ri~ ka eko no mi ja iz be }i re ce si ju.

VESTI

Ru bi ni: Gr~ ka }e ban kro ti ra ti û ve ni ame ri~ ki eko nom ski ana li ti ~ar Nu riel Ru bi ni sma tra da }e MMF i Ne ma~ ka za go di nu da na pu sti ti Gr~ ku da ban kro ti ra. We go va te o ri ja je da je stra te gi ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i Ne ma~ ke sle de }a - odr à va ti Gr~ ku u ì vo tu do voq no du go da se spa su Ita li ja i [pa ni ja. „Ka sni je }e, ka da po sta ne o~i to da me re {ted we ni su upa li le (~e ga su, sma tra Ro u bi ni, svi sve sni), mo `da za go di nu da na, pu sti ti Gr~ ku da ban kro ti ra. MMF i Ne ma~ ka se na da ju da }e se [pa ni ja i Ita li ja do ta da opo ra vi ti”, na vo di. Ru bi ni, o~i gled no skep ti ~an u ve zi sa spa {a va wem Gr~ ke, na po mi we i da }e, ako se ras pad ne evro zo na, to iza zva ti po tres u ~i -

ta vom sve tu. On sma tra ka ko po sto ji ve li ki ri zik da se evro zo na ras pad ne. To, ka `e on, ne zna ~i da }e je Por tu gal i Gr~ ka na pu sti ti, ne go da }e je i [pa ni ja i Ita li ja s vre me nom ta ko |er na pu sti ti – {to bi na po slet ku do ve lo do kra ha. ^u ve ni eko no mi sta je, ina ~e, za Evro pu re kao da je to kao gle da we su da ra vo zo va ko ji se kre }u kao na uspo re nom snim ku. On je kra jem ok to bra ve} upo zo rio da su {an se za pro past evro zo ne naj ma we 50 pro ce na ta. Ru bi ni je ina ~e po znat po to me {to je pred vi deo i ame ri~ ku kri zu ne kret ni na i glo bal nu re ce si ju, ~i je su po sle di ce i da nas vi dqi ve {i rom pla ne te, zbog ~e ga je i do bio na di mak - „Dr Pro past”.

BMV iz vo zi pi ri na~ Ne ma~ ki auto mo bil ski kon cern BMV je od lu ~io da iz Ar gen ti ne iz o zi pi ri na~ i dru ge ne pro fil ne pro iz vo de. Sli~ ne od lu ke do ne le i dru ge ve li ke svet ske kom pa ni je. Kom pa ni ja }e ovom, na pr vi po gled ne stan dard nom od lu kom, udo vo qi ti zah te vu Bu e nos Aj re sa i ob no vi ti is po ru ke svo jih auto mo bi la u tu ju `no a me ri~ ku dr `a vu. Ar gen tin ske vla sti su ra ni je oba ve za li uvo zni ke da u pu noj me ri kom pen zu ju tr go vin ski de fi cit

iz vo zom, ka è fi nan sij ski di rek tor BMV Fri drih Aj hi ner. Pre ma po da ci ma kon cer na, ot pre mqe ni auto mo bi li su jo{ po ~et kom 2011. za dr à ni na ca ri ni, po {to je BMV pre kr {io ar gen tin ske pro pi se o uvo zu ro be pro iz ve de ne u ino stran stvu. Na kon {to je ru ko vod stvo BMV pri sta lo da iz Ar gen ti ne iz vo zi auto de lo ve, ko ù, pi ri na~ i dru ge po qo pri vred ne pro iz vo de, kon cer nu je do zvo qe no da po no vo do pre ma svo je auto mo bi le.

Ki ne zi sve vi {e uvo ze Uku pan ki ne ski uvoz }e se u sle de }em pe to go di {wem pe ri o du go to vo iz jed na ~i ti sa iz vo zom, ka è ki ne ski mi ni star tr go vi ne ên De ming. O~e ku je se da }e do kra ja tog pe ri o da uku pan uvoz te dru ge po ve li ~i ni eko no mi je na sve tu do sti }i 10 bi li o na do la ra, {to }e bi ti „u skla du sa na {im iz vo zom”, ka zao je ên. Ki ne ski tr go vin ski su fi cit je iz go di ne u go -

di nu po sta jao sve ve }i kao re zul tat, ka ko is ti ~u tr go vin ski part ne ri Pe kin ga, ne pra vi~ ne pred no sti ko ju ki ne skim iz vo zni ci ma pru `a ve {ta~ ki ni zak kurs ki ne ske va lu te juan. Tr go vin ski su fi cit Ki ne je do sti gao 295 mi li jar di do la ra u 2008, da bi u 2009. bio sma wen na 196 mi li jar di do la ra i u pro {loj go di ni na 183 mi li jar de do la ra.

Sla ba fo rin ta, jak iz voz Tr go vin ski su fi cit Ma |ar ske uve }an je u av gu stu jer je iz voz ra stao dvo stru ko br `e od uvo za, po {to je sla ba fo rin ta pod sta kla ino stra nu tra `wu za pro iz vo di ma. U sa op {te wu se na vo di da je su fi cit u av gu stu po ras tao na 501,3 mi li o na evra sa 354,8 mi li o na iz ju la, dok je istog me se ca la ni tr go vin ski vi {ak iz no sio 445 mi li o na

evra. Iz voz je u av gu stu, na me se~ nom ni vou, uve }an za 4,47 od sto na 6,43 mi li jar de evra, dok je uvoz isto vre me no po ras tao za 2,22 od sto na 5,93 mi li jar de evra. Re zul ta ti su po ka za li da je ostva ren sna `an iz voz ma {i ne ri je i tran sport ne opre me u Ne ma~ ku ko ja je glav ni tr go vin ski part ner Ma |ar ske, dok je do ma }a tra `wa osta la sma we na.

Ko me di ja u „Te at ru 34”

Film u CK 13

U po zo ri {tu „Te a tar 34”, Ni ko le Pa {i }a 34, na sce ni za od ra sle „Sce na 34” ve ~e ras u 20 sa ti na pro gra mu je pred sta va „Pu {e we”. Re dov na ce na kar te iz no si 500 di na ra, za stu den te, ne za po sle ne i pen zi o ne re je 250 di na ra, kao i za gru pu ve }u od ~e ti ri oso be. Ova ko me di ja ura |e na je po mo ti vi ma pri po vet ke An to na Pa vlo vi ~a ^e ho va, a autor i glu mac je La zar Jo va nov.

Pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma iz 1984. go di ne „The Times of Harvey Milk„ odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13, u okvi ru pro gra ma LGBTbi o skop.Ovaj film go vo ri o uspe {noj ka ri je ri i ubi stvu pr vog gej od bor ni ka iz San Fran ci ska. A. Va.

Uli ce be o grad skih Je vre ja Kwi ga Ra di vo ja Da vi do vi }a „Od Da vi ~a do ^e le bo no vi }a - Uli ce be o grad skih Je vre ja” bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 ~a so va u Klu bu je vrej ske op {ti ne No vi Sad, u Je vrej skoj 11. U ovom de lu je pred sta vqe no 17 zna me ni tih li~ no sti po ko ji ma su na zva ne uli ce Be o gra da. Na pro mo ci ji u~e stvu ju Mir ja na Be li} Ko ro~ kin Da vi do vi}, Gor da na To do ri} i autor. Od lom ke }e ~i ta ti dram ska umet ni ca Ma ja Bruk ner. L. S.

Novosadska ponedeqak7.novembar2011.

Su sret pen zi o ne ra Iz da va~ kog sek to ra Po vo dom da na „Dnev ni ka”, pen zi o ne ri iz da va~ kog sek to ra or ga ni zu ju su sret sa ko le ga ma, sa rad ni ci ma i ~i ta o ci ma iz da wa ro to bi bli o te ke 15. no vem bra u 18 ~a so va u no vo sad skom re sto ra nu „Plej of”. Ovom pri li kom pri sut ni }e se pod se ti ti na vi {e od po la ve ka iz da va~ ke de lat no sti „Dnev ni ka”. Sve in for ma ci je o su sre tu mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 063/545-989, 063/531-221 i 064/29-53-922. I. J.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u (po po zi vu) i Ki sa ~u, a su tra u Ka }u. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ne ma{ poj ma ko li ko te vo lim” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom p e ¬ r i ¬ o ¬ d u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve k w i ¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ne ma{ poj ma ko li ko te vo lim” Ive [tr qi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Iva [tr qi} pi {e o qu ba vi sa ku pqa ju }i po sle di ce ura ga na ose }a wa i kr ho ti ne tu ge, po ku {a va ju }i da sa sta vi sli ku mu -

{kar ca i `e ne ko ji ni su ide al ni – wi ho va naj va `ni ja oso bi na je ste da raz u me ju dru gog u se bi i se be u dru gom. „Ne ma{ poj ma ko li ko te vo lim„ ni je gra ni ca ne ra zu me va wa ili ne zna wa, na pro tiv. Ako pi {e o qu ba vi, on da pi sac pi {e o va zdu hu – svu da ga ose }a, ali ga ne vi di. Is pu wa va ga, ali ga ne mo `e ma te ri ja li zo va ti, do dir nu ti, ru kom ili usna ma, sve jed no, a ovaj ga ipak svu da do di ru je, go li ca, pri ti ska... Oni ko ji to shva te is pu wa va ju stra ni ce uzro ci ma i po sle di ca ma ma lih qu ba vi i ve li kih tu ga, ili je mo `da obrat no – ve li ko je pi ta we na ko je Iva [tr qi} ori gi nal no i {ar mant no, vr ca vo i za ni mqi vo od go va ra u ovoj kwi zi. N. R.

RENOVIRAWE POZNATOG LE^ILI[TA PRI KRAJU

Jod na ba wa bi }e kao no va Ra do vi na Jod noj ba wi, ko ji su po ~e li 22. de cem bra pro {le go di ne, po la ko se pri vo de kra ju. Pre ma re ~i ma in ì we ra gra |e vi ne za du è nog za ovaj obje kat Zo ra na Lu ki }a, oko 80 od sto ra do va je za vr {e no. - Pro jekt nom do ku me na ta ci jom je pred vi |e na re sta u ra ci ja i sa na ci ja de la kom plek sa Jod ne ba we i to su te ren ski deo gde su pro sto ri je za te ra pi je, pri ze mqe u kom se na la zi am bu lant ni deo, kan ce la rij ski pro stor i sta ci o nar, od no sno sta ri ho tel “Park” – ka è Lu ki}. - Bi le su pred vi |e ne de li mi~ ne po prav ke po je di nih de lo va objek ta, me |u tim, u to ku iz vo |e wa ra do va kon sta to va no je da su neo p hod ni ozbiq ni za hva ti na sa na ci ji sa me

kon struk ci je objek ta, ta ko da je ura |e no pre se ca we vla ge sa iz ra dom dre na è oko objek ta, re sta u ra ci ja kom plet ne fa sa de sa iz ra dom no ve sto la ri je, sa na ci ja krov ne kon struk ci je sa iz ra dom li mar skih ra do va od cink-ti ta ni jum li ma, adap ta ci ja su te ren skog de la, a u to ku su ra do vi na pri zem nom de lu. Re no vi ra we se od vi ja ta ko da funk ci o ni sa we objek ta ni je ugro è no. Dok rad ni ci ra de, pa ci jen ti re dov no ko ri ste uslu ge Jod ne ba we. - Iako re no vi ra we ide ma lo kom p li k o v a n i j e, jer je ipak u pi ta wu sta ra gra |e vi na, ve o ma smo za do voq ni ka ko sve na pre du je, a ra do vi se oba vqa ju pod stro gom kon tro l om Za v od za za { ti t u spo me ni ka kul tu re, ka ko bi zgra da za dr à la svoj pr vo bit ni ob lik – ka è di rek tor ka Spe ci jal ne bol ni ce za re u mat ske bo le sti dr Mi li jan ka La za re vi}, spe ci ja li sta za fi zi kal nu me di ci nu i re ha bi li ta ci ju. Pr va fa za re kon struk ci je, ko ja ob u hva ta sam obje kat i sre |i va we pred weg de la dvo ri {ta, tre ba da bu de go to va do 31. de cem bra ka ko je i pred vi |e no, na kon ~e ga je u pla nu sa na ci ja ba ze na i dru gog de la dvo ri {ta. Pre ma re ~i ma di rek tor ke, zad wi deo dvo ri {ta je osta vqen za dru gu fa zu, jer

Kon cert u SANU Kon cert stu den ta ma ster stu di ja hor ne Ta ma re Kr sti} odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Sve ~a noj sa li Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Uli ca Ni ko le

Pa {i }a 6. Na pro gra mu }e se na }i kom po zi ci je Ba ha, Ro se ti ja, [u ma na, Raj ne ber ge ra kao i sa me stu dent ki we. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 13 sa ti Jo va na Du ~i }a 41. Ka}: od 8.30 do 13 deo na se qa Ka} od ula za pa do Omla din ske uli ce sa pri pa da ju }im po slov nim pro sto rom; od 7.30 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 sa ti deo na se qa od Uli ce Ive Lo le Ri ba ra i Be o grad skog pu ta do kra ja pre ma ^or ta nov ci ma. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Sa lak si je od TC pre ma Le din ci ma. Ki sa~: od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Su tra, No vi Sad: od 10 do 13 sa ti Fir me na Rim skim {an ~e vi ma

„In ter mol”, „In ter most” i sa la {i Sto ji} kod Rim skih {an ~e va. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 13 sa ti We go {e va. Bu ko vac: od 8 do 10.30 sa ti ce lo na se qe osim In du strij ske zo ne. Pe tro va ra din: od 8 do 10.30 sa ti Bu ko va~ ki do, Ka ra ga ~a, Ve zi rac, Ali be go vac i VP Ali be go vac. Ba no {tor: od 8.30 do 11 sa ti deo vi kend na se qa Pr qu {a od TC pre ma Ba no {to ru. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Sa lak si je od TC pre ma Le din ci ma. Ka}: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ki sa~: od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

V remeploV

Mu zi~ ko udru è we osvo ji lo pu bli ku @en sko mu zi~ ko udru è we, ko je je u No vom Sa du de lo va lo od 1927. do 1941. oprav da no je uì -

va lo ve li ki ugled u kul tur nom `i vo tu pred rat ne Ju go sla vi je. Hor ovog udru `e wa, vo |en di ri gent skom pa li com Sve to li ka

Pa {}a na Ko ja no va, osvo jio je pr vo me sto na tak mi ~e wu Ju `no slo ven skog pe va~ kog sa ve za u Be o gra du, da bi po tom iz veo uspe {nu tur ne ju po Ju go sla vi ji. A 7. no vem bra 1932. hor @MU kre nuo je na du `u tur ne ju po ^e ho slo va~ koj. Pred zna la~ kom pu bli kom, ko ja je svu da po zdra vqa la No vo sa |an ke, iz ve de na su de la kla si~ nih maj sto ra Per go le zi ja kao i Bar to ka i Stra vin skog. Od do ma }ih kom po zi to ra pe va na su de la pa pan do pu la, Ko wo vi }a i dru gih. N. C.

~im pad nu pr ve ki {e, ceo taj deo se po pla vi. Kom pleks Jod na ba wa sa gra |en je 1910. go di ne, ka da je i sta vqen pod za {ti tu dr `a ve kao kul tur no do bro. Zbog lo ka ci je, obje kat je iz lo `en uti ca ju at mos fer skih i pod zem nih vo da, usled ~e ga su se zi do vi na pu ni li vla gom, o{te ti li se pod i gra |e vin ska sto la ri ja. Ciq ove usta no ve je da u je din stve nu ce li nu in te gri {e sa vre me no, vi so ko-stru~ no le ~e we re u ma ti zma sa obe le` ji ma tra di ci o nal nog baw skog le ~e wa. A. Varga Fo to: R. Hayi}

NOVI SAD I BEOGRAD PREDLO@I]E IZMENU ZAKONA O JAVNOM DUGU

Grad ske ob ve zni ce i pred gra |a ne Pr va tran {a emi si je du go ro~ nih, ta ko zva nih mu ni ci pal nih ob ve zni ca vred na 15 mi li o na evra emi to va na je pre dve ne de qe. Ku pac ob ve zni ca No vog Sa da je Uni kre dit ban ka u Sr bi ji sa ko jom je Grad u ju lu ove go di ne pot pi sao ugo vor o iz da va wu mu ni ci pal nih ob ve zni ca u vred no sti od 35 mi li o- na evra. Dru ga tran {a bi }e pu {te na kra jem no vem bra, a tre }a do kra ja go di ne. U pr voj tran {i emi to va no je 15.000 ko ma da tih har ti ja od vred no sti po je di na~ -

ne no mi nal ne vred no sti 1.000 evra. ^lan grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je za na{ list da je No vi Sad pr vi grad u Sr bi ji, ko ji zna -

osno vu te jav ne na bav ke u{te deo oko 4,5 mi li o na evra. On je na ja vio da }e No vi Sad i Be o grad sa jo{ ne kim gra do vi ma u Sr bi ji pred lo `i ti iz me nu Za ko na o jav nom du gu, ko ji bi omo gu }io da

No vi Sad pr vi grad u Sr bi ji ko ji zna ~aj ne in fra struk tur ne pro jek te fi nan si ra iz da va wem du go ro~ nih ob ve zni ca ~aj ne in fra struk tur ne pro jek te fi nan si ra iz da va wem du go ro~ nih ob ve zni ca, te da je grad po

i za in te re so va ni gra |a ni ku pu ju mu ni ci pal ne ak ci je i da ju ve }i do pri nos tom pro jek tu.

Ob ve zni ce }e bi ti iz da te na rok od 12 go di na, sa go di {wom ka ma tom od 6,25 od sto. U pr ve dve go di ne bi }e is pla }i va na sa mo ka ma ta, a u na red nih 10 go di na i glav ni ca i ka ma ta. No vi Sad na me ra va da nov cem pri ku pqe nim na ovaj na ~in fi nan si ra dva ka pi tal na in fra struk tur na pro jek ta - za vr {e tak sa o- bra }aj ni ce Bu le var Evro pe i iz grad wu 100 ki lo me ta ra ka na li za ci o ne mre `e u pri grad skim na se qi ma. Q. Nato{evi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak7.novembar2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Va si li sa i Na sta sja ob ra do va le Ver ki }e Blizanci Va si li sa i Na sta sja - Nata{e i @ivana Verki}a

Devoj~ice Ha na - Aleksandre Dragi{i} i Vladimira Mihajlovi}a, Lej la - Aleksandre i Dalibora Zetka, Du wa - Borke i Miroslava Subi}a, Jo va na - Branislave Mari} Erde{ i Jano{a Erde{a, Mia - Vere i Ilije \ur|evi}a, Mi li ca - Gordane Babi}, La na - Gordane i Dragana Medi}a, Na |a - Dragane i Borislava Milo{evi}a, Du wa Dragane i Ivana Miqanskog, Kse ni ja - Dragane i Milenka [ija~kog, Ta ma ra - Dragane Mari} i Aleksandra Markovi}a, Mi o na - Du{anke i Rastka Pe{aqa, Le na - Zorice i Jovana Goli}a, La na - Jelene i Du{ana Davidovi}a, Te o do ra Jelene i Radeta Erakovi}a, Du wa - Jovane i Dragana ]ulafi}a, Mi na - Lane i Branka Majki}a, Ana - Qiqane i Vladimira Kvrgi}a, Mi la - Qiqane Majstorovi} i Beniamina Konstantina Poqanskog, Iva na - Marije i Sini{e Ma{i}a, An drea - Marine i Borislava [krbi}a, Iva na Marine i Ivana Osi~ana, Bo ja na - Milane i Radi{e Aleksi}a, An drea - Milice Goli} i Bo-

{ka Goji}a, @e qa na - Milke i Zorana Mili}evi}a, Jo va na - Mirjane i Branislava Baro{a, Da ri ja - Nata{e Kova~evi} - Gordi} i Darka Gordi}a, Kri sti na - Nevene i Bojana Melega, To do ra - Radmile i Srbe Jovanovi}a, Awa - Renate Sviloko{ i Ranka Svilokosa, Na |a - Sandre Gavri}-Veber i Milana Vebera, Ma {a Sandre i Predraga Bawca, La na - Sandre Mi}unovi} - Popovi} i Qubomira Popovi}a, Ma {a Svjetlane i Aleksandra Stevanovi}a, Du wa Slavice i Miqenka Dra`i}a, Jo va na - Sla|ane i Bojana Mileti}a, Le na - Sla|ane i Dejana Tutu{a, Alek san dra - Sne`ane i Bojana Vejina, Mi na - Sowe i Dalibora Karanovi}a, Ana - Stele Stehlik i Tomislava Vlaovi}a, An |e la - Tamare i Damira Strugara, Mi li ca - Tawe i Zorana Ili}a, Pe tra - Tawe i Sa{e Gavri}a, Te o do ra - Tatjane i Radenka Brki}a, Na ta li ja - Tatjane i Sr|ana Bo{kovi}a, Ana - Tijane i Miladina Kosanovi}a.

Ven~ani Na da Ra do va no vi} i Gro fo Ko va~, Lo ren Ni kol Mur ha us i Du {an Ada mov, @u à na Lu ka~ i @eq ko Dra ì}, Ma ri ja Ko va~ i \or |e Di mi}, Vin ka Spa si} i Alek san dar Ru tow ski, Alek san dra Jo va no vi} i Ste vo Ko va ~e vi}, Fa ti me Meh me ti i Ba {kim Ne zi raj, Sa wa Si me un ~e vi} i Mar ko Ra du lo vi}, Ana Pap i Ili ja Tr ku qa, Sa wa Jo van ~e vi} i De jan Mur ga {ki, Bo ja na Bra jo vi} i Ve se lin Di vi ja~ ki, Sve tla na Osto ji} i Da ni lo ]ur ~i}, An dri ja na Na do ve za i Du {an Sa la ti}, Iva na De li} i Va wa Alek si}, Dra ga na ân ~ar i Ne nad Ba ra nov ski, Du wa ên gi ja i Yo na tan Dej vid Rendl, Sil va na Dal ~e ko vi} i Ve dran Pan te li}, Sil va na Dra gi ~e vi} i Alek san dar No va ko vi}, Ta wa Mi lo va no vi} i Da mir Va mo {er, Da ni je la Mar ja no vi} i Ma rin ko Zo lo ti}, Bra ni sla va Ste fa no vi} i Dra gan Kav ~i}, Sla vi ca Na| lu ka~ i Go ran Bog da no vi}, Ma ri ja Ar de qan i Bog dan Jan ko vi}, Bra ni sla va Pe trov i Vla di mir Vu jo vi}.

Ma ma Mi le na, ta ta Vla di mir, si no vi Slo bo dan i Mi lan i be ba Mi li ca Pa ni}

De~aci Sr |an - Andreje i Ranka Mileti}a, Mar ko - Ankice i Sa{e Mili~evi}a, Ma ti ja - Biqane i Branislava Sumeni}a, Ste van - Biqane i Dejana Brzaka, Alek sa - Biqane i Ivana Mi}unovi}a, Mo mir Biqane i Luke Ka{i}a, Da mjan - Biqane i Stevana Jovanova, Ste fan - Boje i @eqka ^alaki}a, Sr |an - Borislave i Dragana Krsti}a, Jo van - Brankice i Radoslava [arabe, Ma te ja - Verice i Neboj{e Gruji}a, Vo jin - Vesne i Milorada Ivkovi}a, Vu ka {in - Vladislave i Aleksandra Bulaji}a, Mi lan - Gorane i Vlade Japunxe, Dra go qub - Danijele Aleksandrovi} i Dragana Durmi{evi}a, Do bri ca Danijele i Qubana Zeca, Alek sa - Danijele i Sr|ana Simi}a, Du {an - Dijane i Zorana Majstorovi}a, No vak - Dragane i Gorana Maslovari}a, Dar ko Dragane i Davora Darmanovi}a, Veq ko - Dragane i Miodraga [uputa, Lu ka - Dragice i Predraga Qubovi}a, Vi dak - Dragice i Sini{e Savi}a, An drej - Dra`enke i Milorada Stepanova, Lu ka - Eleonore i Aleksandra Mi{anovi}a, La zar - Emine i Slavka ]ori}a, Nik {a - @eqane i Borisa Kvrgi}a, Mi lo{ - Zorice i Mirka A}imovi}a, An drej Zorice i Miroslava Jefti}a, Sa va - Ivane i Branislava Karana, Ili ja - Ivane i Vladimira Samarxi}a, Fi lip - Ivane i Emila @ivadinovi}a, Mi ro slav - Ivane Ki{ i Gorana Nede, Alek sa - Izabele i Zdravka Kula{inovi}a, Og wen - Jane i Sini{e Veselinovi}a, Stra hi wa - Jasmine i Stanimira Tomi}a, An drej - Jasmine Ninkov - @akule i Sr|ana @akule, Pa vle - Jelene i Milo{a Bojkovi-

}a, \or |e - Jelene i Nikole Jovi}a, Zo ran - Jelice i Aleksandra Lazina, Da vid - Jovane Radovi}, Mi haj lo - Kristine i Gorana Radivojevi}a, Mar ko Qiqane i Gorana Bodroì}a, Mi haj lo - Qiqane Stojanovi} i Zorana Milanka, Ko sta - Maje Blaèvi} i Zorana Mu{ickog, An dri ja - Maje i Vladimira Popovi}a, De jan - Maje i Dragomira Div~i}a, Te o dor - Marie i Tibora Kova~a, Alek san dar Marijane i Ilije Qepi}a, An drej - Marijane i Sa{e Puri}a, Ma te ja - Milanke i Borisa Plavca, Mi lan - Milanke Radosavqevi} i Vladimira Taka~a, Ra do van - Milice i Luna Paunovi}a, Alek sej Mirele Rodi} -Kuzme i Nikole Kuzme, Mi haj lo Mirjane i Lazara Ostojina, Sa {a - Mirjane i Milana Lali}a, Ste fan - Mirjane i Sa{e Ratkovi}a, Ne nad - Nata{e i Qubi{e \urki}a, Ne ma wa - Nata{e Stojanovi} i Fe|e Babi}a, Ni ko la - Nikolete i \or|a Savi}a, Ni ko la - Olivere i @eqka Dostani}a, Ma ti ja - Oqe Krtini} - ]ali} i Gorana ]ali}a, Ste fan - Ruìce i Sr|ana Ososlije, Fi lip - Sandre i Mirka Kalkana, Vo jin - Sawe i Petra Miti}a, @i va - Sawe Stojkov i @eqka Kosti}a, Va wa - Svetlane i Vladimira Matulina, Kri stian - Silvie Lerinc i Branislava Rogana, An dri ja - Sla|ane i Petra Vukmirovi}a, Da ni lo Sla|ane i Radomira Ga{i}a, Vuk - Slobodanke i \or|a Jela~i}a, Vik tor - Sneàne i Olivera Ko~i{a, Jo van - Sneàne i Petra Pavlice, Uro{ Tatjane i Svetislava Ke{eqa, Ma te ja - Tijane Apostolovi} - Popadi} i Dragana Popadi}a.

Umrli

Ele o no ra Ur ban i Aron [i ket

Vera \er| ro|. Guterman (1927), Danica \eri} (1921), Lazar Jakovqevi} (1936), Marija Jak{i} ro|. Obradovi} (1945), Nade`da Jeremi} ro|. Spasojevi} (1936), Jelena Jovanovi} ro|. Petrovi} (1925), Darinka ]ulum (1937), Juliana Adamov ro|. Gal (1922), Jelisaveta Areìna ro|. Morber (1930), Ivanka Acin Petrovi} ro|. Acin (1925), Miroslav Bakali} (1951), Milica Baki} ro|. Keseri} (1924), Milena Beqanski ro|. Vele~kovi} (1926), Mile Boì} (1931), I{tvan Bocor (1955), Veselinka Bubwevi} ro|. Topi} (1938), Katica Budai ro|. Krgin (1927), Ruà Vu~ini} ro|. Sabo (1944), Erèbet Geler ro|. Ki{ (1932), Mirko Gruba~ (1968), Martin Zva~ko (1943), Milisav Zelenovi} (1948), Du{an Zec (1936), Julijana Kova~ ro|. êr (1931), Rozalija Kova~ ro|. Traum (1927), Radovan Kosanovi} (1937), Bo{ko Maksi} (1938), @ivka Maleti} ro|. Mihajlovi} (1940), @arko Mari} (1929), Stevan Milovanovi} (1923), Vera Mirkov ro|. Majoro{ (1950), Stevan Mom~ilovi} (1926), Jano{ Olah (1941), Zorica Paj~i} ro|. Pavkov (1949), Petar Pandurov (1960), Radmila Panin ro|. Vujovi} (1931), Dragutin Radosavqev (1945), An|elko Radulovi} (1938), Ilija Risti} (1957), Bo{ko Rodi}

(1933), Borislav Saka~ (1932), Joèf Santai (1937), Pavle Stani{i} (1927), Rudolf Tama{i (1936), Marija Tomi}-Babi} ro|. Tomi} (1933), Miroslav Filipovi} (1940), Qubica Cvejanovi} ro|. Jovanovi} (1928), Barbara ôkrli} ro|. Majoro{i (1921), Ilonka [e}erov ro|. Fodor (1945), Mara [inka ro|. [uqan (1922), Pavel Bu~ik (1942), Gospava Kozomora ro|. Leti} (1946), Velinka Jakovqevi} ro|. Tati} (1929), Milomir Xida (1939), @eqko Alimpi} (1983), Rajko Babi} (1935), Jano{ Bala` (1944), Gordana Vulkani ro|. ôlovi} (1933), Vidosava Gruji} ro|. Trivali} (1933), Stevan Zablocki (1931), Marica Zeqko ro|. Juriq (1931), Nade`da Ili} ro|. Bo{kovi} (1927), Zaharije Kaj~i} (1949), Drenka Lazi} ro|. Kico{ev (1930), Stevan Laki} (1942), Jon Laca (1952), Vladimir Mandi} (1940), Nikola Mari~i} (1940), Nikola Mijatovi} (1953), Bogde Mudrini} (1954), Slobodan Nenin (1950), Mirjana Nikoli} ro|. Nikoli} (1984), Krsta Nini} ro|. Lazi} (1932), Samuel Oros (1944), Mladen Papri} (1948), Lidija Rajovi} ro|. ]osi} (1950), Du{anka Stankovi} ro|. Gr~i} (1940), Srboqub Trajkovi} (1937), Jelisaveta [ebaq ro|. Zori} (1938), Jano{ [o{ (1937).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

ZAKON O ODR@AVAWU STAMBENIH ZGRADA MRTVO SLOVO NA PAPIRU

Skup {ti ne sta na ra ra de po svo me Za kon o odr `a va wu stam be nih zgra da se ne pri me wu je u prak si, od no sno osta je mr tvo slo vo na pa pi ru. Na i me, iako su skup {ti ne sta na ra oba ve zne da za ostva re ne pri ho de i ras ho de pre da ju go di {we fi nan sij ske iz ve {ta je, one to u ve }i ni u slu ~a je va u No vom Sa du ne ra de. Po red to ga, skup {ti ne su oba ve zne da se re gi stru ju kao udru `e wa, ali se to ~ak u 90 od sto slu ~a je va za ne ma ru je.

Ka ko ka è vla snik jed ne kwi go vod stve ne fir me Igor [obi}, za kon je do net pre go to vo dve go di ne, ali se ne pri me wu je ili je pod lo àn slo bod nom tu ma ~e wu, pa se u su {ti ni ni {ta ne ra di da se to is pra vi, a de {a va se i da sta na ri ni su do voq no oba ve {te ni. - Skup {ti ne sta na ra bi mo ra le da se re gi stru ju kao udru è wa da bi ima le ra ~un na ko ji bi no vac tre ba lo da se upla }u je,

ali je ova oblast za po sta vqe na u gra du. Po treb no je i pre da ti za vr {ni ra ~un Agen ci ji za pri vred ne re gi stre i po re sku pri ja vu na do bit, jer se skup {ti ne sma tra ju prav nim li ci ma. Po red to ga do bar deo zgra da ima svo je za jed ni~ ke pro sto ri je i ostva ru je pri hod na osno vu wih ka `e [o bi}. Pre po ru ~u je pred sed ni ci ma sa ve ta sta na ra da za sva ke ra do -

ve u zgra di ras pi {u ten der i da pri me ne ko li ko po nu da, od ko jih }e iza bra ti naj po voq ni ju, bez ob zi ra na to sa ko jom fir mom su pot pi sa li ugo vor o teh ni~ kom odr `a va wu. Ta ko |e na vo di da bi za pre de sed ni ka sta na ri tre ba lo da bi ra ju teh ni~ ki pot ko va ne qu de, sa do sta slo bod nog vre me na i one ko ji se raz u me ju u si stem. G. ^.

„URBANIZAM” CIQA NA POVE]AWE ZELENIH POVR[INA

Si vi lo na De te li na ri i Pod ba ri Uobi ~a je no pra vi lo u raz vi je im ze mqa ma, ko je se bi to mo gu da pri u {te, je ste da od ukup ne po vr {i ne gra da, 20 od sto bu du ze le ne. Tre nut no u No vom Sa du ta kvih po vr {i na ima oko 17 od sto, a, ka ko ka ù u „Ur ba ni zmu”, ciq je da se no vim ge ne ral nim pla nom ure |e wa gra da ta ci fra po ve }a. Ipak, u od re |e nim de lo vi ma gra da gde su pla ni ra ni par ko vi ili ma we ze le ne po vr {i ne, na à lost, to jo{ ni je re a- li zo va no. Ka ko ka è di rek tor „Ur ba ni zma” Aleksandar Jevti}, deo pro ble ma le ì u to me {to Grad u svom bu xe tu ne pla ni ra sred stva za ku po vi nu ze mqi {ta za jav ne na me ne. - Ima mo ve li ki broj obje ka ta ko ji su pla ni ra ni za osnov ne ili sred we {ko le, pred {kol ske usta no ve, iz me |u ko jih bi se na la zi lo ze le ni lo. U pi ta wu su ili po sto je }i kom plek si, ko je tre ba pro {i ri ti ili su pla ni ra ne iz grad we {ko la {to ni je ~i we no oko 40 go di na, a na tom pro sto ru na la ze stam be ne ku }e - na vo di Jev ti}.

to kom jav nog uvi da u plan, ì te qi su na ve li da ume sto ze le ni la è le da po ve }a ju sprat nost. Kad je to u~i we no, oni ko ji su ku pi li sta no ve na toj lo ka ci ji à li li su se na ma wak ze le ni la. Jev ti} na vo di da je ceo pro stor iz me |u uli ca Ili je Bir ~a ni na, Ste va na Mo kraw ca, Ha xi Ru vi mo ve i Kor ne li ja Stan ko vi }a na me wen iz grad wi obje ka ta jav ne na me ne i ze le ni la, ali da Grad jo{ ni je kre nuo sa eks pro pri a ci jom obje ka ta i pri pre mom ze mqi {ta. -Grad mo è da in ter ve ni {e u po gle du jav nih po vr {i na, da opre de qu je od re |e ne zo ne u sa o Na se qe De te li na ra bra }aj ni ce, osta vqa me sta za ze le ni lo, na pri mer, iz - pod se }a ju }i na gra |e vin sko gra di tri par kin ga, pa jed nu ze - pred u ze }e „Mo sto grad wa”, ko je le nu po vr {i nu. Ni ko ne bra ni se na la zi na ve li kom pro sto ru ni sta nov ni ci ma De te li na re da pred vi |e nom za park, te da bi u okvi ru svo jih par ce la po sa de Grad tre balo da pro na |e dru gu lo ka ci ju za ovu fir mu, s ob zi rom na to da je u pi ta wu grad sko Dobar primer Bulevar Evrope ze mqi {te. Spo me nuo je i brv na Kao do bar pri mer oze le wa va wa gra da di rek tor „Ur ba ni zma” re u Li man skom par ku u ko ji ma Jev ti} na vo di Bu le var Evro pe, gde je pro stor iz me |u uli ca Ve ì ve rad ni ci „Mo sto grad we”, se li na Ma sle {e i Su bo ti~ kog bu le va ra osta vqen za oze le wa va ko je bi tre ba le da se sklo ne, ka we i opre ma we igra li {ti ma, klu pa ma, skejt par kom, sport skim ko bi se park pro {i rio. U pra te re ni ma. Ov de je za sa |e no osam ili de vet dr vo re da ~i je su sad voj svo joj na me ni ni je re a li zo ni ce mla de, pa kad do stig nu ve ge ta cij ski op ti mum, po ve }a }e se i van ni deo ju `no od Bu le va ra ze le na bo ja u gra du. de spo ta Ste fa na ko ji ko ri sti mor na ri ca, a pred vi |en je za zo nu za sport i re kre a ci ju. Ni Kao pri mer iz dvo jio je ju `ni ,dr vo i vo de ra ~u na o svom dvo - Pod ba ra ni je po {te |e na ove deo De te li na re, od Uli ce Ha xi ri {tu - ka è di rek tor „Ur ba - pro ble ma ti ke. Sa go vor nik ob Ru vi mo ve do Bran ka Ba ji }a, gde ni zma”. ja {wa va da je u tro u glu iz me |u je pla ni ran ze le ni deo u unu tra Jev ti} se osvr nuo na do dat nu Ki sa~ ke, Te me rin ske i Do si te {wo sti blo ko va zgra da. Ipak, pro ble ma ti ku maw ka ze le ni la je ve uli ce pla ni ran park, ali

U SREMSKIM KARLOVCIMA NA POMOLU PROMENA

Gro bqa opet op {tin ska bri ga?

Foto: B. Lu~i}

da se mo ra sa ~e ka ti sa iz grad wom zgra da u ~i jem }e blo ku bi ti ze le na po vr {i na. - Naj vi {e ze le ni la ima u onim de lo vim gra da ko ji su gra |e ni {e zde ste tih i se dam de se tih go di na, kad je grad jef ti no ot ku pqi vao ze mqi {te, po sta vqao objek te i iz me |u wih po di zao ze le ni lo - pri ~a Jev ti} i do da je da se do sta to ga pro me ni lo, a na ro ~i to zah te vi u po gle du pr sto ra za ga ra `i ra we i par ki ra we. -No vi Sad je od 1969. go di ne pa do pre ne ke tri go di ne uve }ao broj auto mo bi la ~ak 20 pu ta. Taj pro blem ne }e ne sta ti, jer ne po sto ji grad u sve tu ko ji ima 400.000 sta nov ni ka, a ne ma pro blem sa par king me sti ma. A. Jereti}

Ugo vor iz me |u „Eko Srem” i Je dan od wih je pre bu ki ra kar lo va~ ke Skup {ti ne, po ko me nost ê rat skog gro bqa, bez ob je ovo pri vat no pred u ze }e pro te - zi ra {to je ono pre {est go di na klih de set go di na ure |i va lo i pro {i re no za oko 3.000 kva drat odr à va lo gro bqa i oba vqa lo nih me ta ra. Ta da {we pro ce ne sa hra wi va we u Srem skim Kar - da }e ta no va par ce la za do vo qi lov ci ma is ti ~e po lo vi nom de - ti tro go di {we ili ~e tvo ro go cem bra i, sva je pri li ka, ne }e bi - di {we po tre be u po gle du sa hra ti pro du èn. Taj po sao }e, ka ko wi va wa po ka za le su se ta~ nim, sa zna je mo u op jer je i ona po pu we {tin skoj upra na. Da li }e nad le vi u Kar lov ci `ni pred u ze ti ko Ure|ivawe i ma bi ti po ve ra ke za for mi ra we odràvawe ren Jav nom ko no vog cen tral nog m u n a l n o m najverovatnije }e biti gro bqa, o ~e mu je pred u ze }u „Be ra ni je bi lo ne ka povereno JKP li lo”, u ~i jem kvih na go ve {ta ja, „Belilo” Sta tu tu je iz a da osta la slu è me |u osta log za sa hra wi va we pred vi |e na i ta kva de lat nost. onih ko ji od ra ni je ima ju po ro Od lu ku o to me tre ba da do ne se di~ ne grob ni ce na wi ma, pre u lo kal na skup {ti na na na red nom ra we no je go vo ri ti. za se da wu, ko je bi tre ba lo da bu de Po red to ga, ka ta star grob nih odr à no do po ~et ka de cem bra, me sta, iako je na to me in si sti ka da se o~e ku je i usva ja we no ve rao „Eko Srem”, ni je ura |en. Na od lu ke o gro bqi ma, ~i ja pri pre - gro bqi ma na Do ki i Ma gar ~e ma je u to ku. vom bre gu ni su ospo so bqe ne ka U op {ti ni ka ù da je de se to - pe le za upo tre bu, pa se sa hra wi go di {we upra vqa we „Eko Sre - va we na wi ma oba vqa iz ku }a ma” gro bqi ma bi lo bo qe re {e we po koj ni ka, {to se ko si sa za ko od pret hod nog, ka da je taj po sao nom. Pro blem pred sta vqa i oba vqa lo no vo sad sko „Li sje”, mno {tvo sta rih spo me ni ka i kao i da se na da ju da }e i „Be li - grob ni ca zna me ni tih Kar lov ~a lo” to da ~i ni uspe {no. Ka kve na o ko ji ma ne ma ko da bri ne. To pro me ne se mo gu o~e ki va ti od no - su sa mo ne ki od pro ble ma ko je ve od lu ke o gro bqi ma jo{ ni je }e no vi upra vqa~ „u pa ke tu” sa po zna to. U sva kom slu ~a ju, onaj gro bqi ma mo ra ti da pre u zme i, ko pre u zme ovaj po sao su o ~i }e se tre ba lo bi, da ot kla wa. sa do sta na sle |e nih pro ble ma. Z. Ml.

NOVI UGOVORI MEWAJU NAVIKE RODITEQA

Pro ziv ka u vr ti }i ma uve la red Ma da se sva ke go di ne na li sti ugo vo ri. Pre ma po da ci ma ko je ~e ka wa za ne ki od vr ti }a „Ra do - sam do bio od vas pi ta ~a u sep snog de tiw stva“ ( dok se ne upi - tem bru i ok to bru je u vr ti }i ma {u sva de ca) na la zi i po 1.000 bi lo bli zu 80 od sto ma li {a na ma li {a na, mno gi ro di te qi pri - is ta kao je di rek tor „Ra do snog be ga va ju prak si da re dov no pla - de tiw stva“ Borislav Samarxi}. }a ju bo ra vak ma li {a na, ali ih Na ovaj na ~in iz gu bi la se ne do vo de u ob da ni {ta, ~u va ju }i prak sa da vas pi ta ~i ima ju de cu im me sto za na red nu go di nu. na spi sku, a pri tom ne zna ju ni Ka ko bi pre ki nu li ova kvu ka ko ona iz gle da ju, ni ti im zna prak su, u upra vi „Ra do snog de - ju ro di te qe. Od lu ka o no vom na tiw stva“ od lu ~i li su jo{ pro - ~i nu evi den ti ra wa do la za ka ma {le go di ne da vas pi ta ~i ma na - li {a na po seb no je ob ra do va la lo è da vo de evi den ci ju do la za - ro di te qe ~i ja de ca ni su us pe la ka de ce. Na i me, u no vim ugo vo - da se na |u na li sta ma za upis u ri ma, ko je ro di vr ti}. te qi bu du pot - Dra go mi je Odluka o novom pi si va li sa {to su u „Ra do na~inu evidentirawa snom de tiw stvu“ Pred { kol s kom dolazaka mali{ana usta no vom, pred ko na~ no uve li vi |e no je da je - posebno je obradovala red. Dok mo je de di no le kar sko te ni je mo glo da roditeqe ~ija deca uve re we ili go ide u vr ti} i bi ni su us pe la da se na |u di {wi od mor lo je sko ro dve na listama za upis ro di te qa mo è go di ne je na li da prav da iz o- sti ~e ka wa, dru u vrti} sta nak de te ta. gi ro di te qi da ju - Ova od lu ka se bi za pra vo da je do ne ta jer smo è le li da ~u va ju me sta. To je ~ist bez o bra spre ~i mo sa da {wu si tu a ci ju ka zluk i to se mo è re {i ti upra da mno gi ro di te qi upi {u de cu u vo re dov nim be le è wem de ce. vr ti} i ~u va ju me sto za sle de }u On da }e se vi de ti ko me su za i sta go di nu ta ko {to ga pla }a ju, ali po treb na ta me sta - re kla nam je wi ho va de ca me se ci ma ne do la Dra ga na, maj ka pe to go di {we de ze. Me |u tim, to ga je sve ma we i voj ~i ce. ma we, od ka da se pot pi su ju no vi Q. Na.

PTICE NA[LE UTO^I[TE, ALI PRAVE VELIKU [TETU

Go lu bo vi (pod)sta na ri Spen sa Go lu bo vi su odav no po sta li stal ni sta na ri Spen sa. Po se ti o ci su na vi kli na mo gu} nost da im po red gla ve u ovom objek tu pro le ti po ne ka pti ca, a ne ki ma ova per na ta ì vo ti wa pred sta vqa i vid za ba ve, pa zna ju da se za dr è i du è ne go pla ni ra no hra ne }i ih u po zna toj „ka di ci”. Iako su su se odav no uklo pi li u am bi jent Spen sa, go lu bo vi ~i ne ve li ku {te tu ovoj gra |e vi ni. - U wi ho vom iz me tu se na la ze fos fa ti i ni tra ti ko ji ra za ra ju mer mer i me tal. Po {to smo ih bez u spe {no te ra li par pu ta, ulaz iz uli ce Mak si ma Gor kog smo za {ti ti li ì com, ka ko se bar ta mo ne bi gne zdi li. Ve ro vat no }e mo i osta le ula ze za {ti ti ti na ovaj na ~in. Spens si gur no ni je je di na gra |e vi na sa ovim pro ble mom. Go lu bo vi }e se na sta ni ti u svim ve }im objek ti ma u ko ji ma na |u uslo ve za ì vot - re kla je PR Spen sa Slobodanka Brankov. Ona je is ta kla da naj vi {e pro ble ma ima ju sa ste pe ni {tem pre ko pu ta Su da, jer se ono pe re

sva ki dan zbog pr qav {ti ne ko ju pra ve go lu bo vi. Ka ko su se oni use li li ~im je Spens sa gra |en, sma tra ju ga za svo je pri rod no sta ni {te. - Go lu bo vi na Spen su pred sta vqa ju je dan bi o lo {ki fe no men, jer je ve o ma ~ud no da pti ce ceo svoj `i vot pro ve du na sta we ne u zgra di. Po {to one ta mo do bi ja ju i hra nu i vo du, a ne ma ju pri rod nih pre da to ra, ovo sta ni {te im sa vr {e no od go va ra. Ka ko su one ta mo ve} go di na ma,

Spens sma tra ju za svoj eko si stem. Sa ma we go va kon struk ci ja im je zgod na, jer ima ju mno ga me sta gde mo gu da se za vu ku - re kao je or ni to log iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Marko Tucakov. I dok se ne na |e hu man na ~in da se go lu bo vi ise le iz Spen sa, po se ti o ci }e i da qe mo }i da se slu ~a no ili na mer no dru `e sa ovim pti ca ma. A. Varga Fo to: B. Lu~i}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak7.novembar2011.

DNEVNIK

c m y

НОВА ПЛАЖА ПО ЕВРОПСКИМ СТАНДАРДИМА

До воде у три нивоа БЕЛА ЦРКВА: На обали десног Врачевгајског језера почели су радови на изградњи плаже, која ће бити уређена по европским стандардима. Пројекат се финансира средствима Министарства за економију и регионални развој у износу од четири милиона динара. Како је објаснио директор Јавног предузећа „Белоцркванска језера“ Мирослав Станковић, радови који су предвиђени јавним набавкама, биће завршени до краја ове грађевинске сезоне. То подразумева све земљане радове и осталу Плажа се уређује пуном паром инфраструктуру, која је потребна Наредне године на реду је уређеза функционисање плаже, одно- ње паркинга, зеленило и травњасно урадиће се електрична, водо- ци са заливним системом. Уређеводна и канализациона мреже. На ни део до воде ће бити дугачак тај начин, како је рекао, стећи ће 175 метара, док ће укупна поврсе услови за даљи развој плаже. шина плаже бити један хектар.

Плажа ће имати три нивоа. Први ново биће сама пешчана плажа до воде са степеницама, а онда долази други ниво који ће бити паралелан са водом и трећи који прати ниво саобраћајнице. Планирано је да земљани радови бити урађени до краја ове године, а на основу добре сарадње са Министарством за економију и регионални развој, односно секретаријатом за туризам, Станковић верује да ће радови моћи да се наставе у наредној години до потпуне реализације пројекта. Извођач радова је белоцркванска фирма СТР „Трки“ тако да ће и новац од извођења радова остати у Белој Цркви, а један број људи ће наћи посао, бар док радови трају. М. В.

Сјајан Анђелин почетак АПАТИН: Десетогодишња Анђела Грмуша из Апатина три године тренира фитнес, а већ је стигла на Светско првенство које се управо одржава у Бечу. Члан је савеза Националне фитнес федерацијеWFF и до сада је учествовала на многим такмичењима у земљи и иностранству и остварила је запажене резултате. Прошле године на Светском првенству у Словачкој, у категорији до 10 година, освојила је друго место, а ове године је учествовала на Европском првенству у Литванији где је у категорији до 12 година била друга, а најмлађа такмичарка, и на Светском купу у Грацу је била прва и освојила злато. Свакодневне тренинге Анђела стиже да усклади са обавезама у школи, а највећа подршка су јој мама Ангелина, тата Синиша и наравно тренер Наташа Кубик. - Идем у пети разред, имам пуно обавеза у школи, на приватним часовима енглеског и на тренинзима. Јако волим фитнес па ми није тешко да сваки дан идем на тренинг и још вежбам и код куће - каже талентована Анђела. Ј. П.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (12.45, 13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15) „Tri musketara” (16.10, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (22.20), „Vinks: ~arobna avantura” (13.05, 14.45, 15.05, 17), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (18, 22.25), „Parada” (12.30, 15, 17.30, 20 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 819.19.10), „Dug” (21.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” - „Tartif” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jawa Lazara Milanovi} (1934) u 10.30 sati, Vojislav Uro{a Sto{i} (1927) u 11.15 (urna), Marija Jovana Juhas (1937) u 12, Jovanka Borislava Dragin~i} (1925) u 12.45, Pavle Uro{a Stani{i} (1927) u 13.30 (urna), Jawa Iva Kalmar (1936) u 14.15 i Risto Momira Kalem (1948) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Tibor Tibora Paroci (1955) u 11 sati (urna). Na Tranyament grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Jelena Mafteja Maihajlovski (1949) u 11 sati.

TELEfOnI

Анђела Грмуша

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ

Грађани предлажу и бирају БЕЧЕЈ: Имајући у виду да је четворогодишњи мандат члановима шест Савета месних заједница у бечејској општини истекао 30. септембра, председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић је, сходно законским прописима, за 27. новембар расписао изборе у месним заједницама Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Милешево и три на територији Бечеја. - Избори у месним заједницама Пољаница и Радичевић одржани су 2009. године и у ове две месне заједнице избори ће бити расписани 2013. године. Поједине шпекулације да би боље и јефтиније било да су избори у месним заједницама одржани у време предстојећих локалних избора нису исправне. Јер, то су две сасвим одвојене области. Ове изборе организује Изборна комисија коју формира Савет месне заједнице, а не Општинска изборна комисија, што значи да избори не могу да се одрже на истом месту и

под контролом исте комисије. Уз то, законски прописи јасно налажу да се избор Савета месне заједнице мора одржати у року 90 дана од истека мандата. Додао бих да овде грађани, а не политичке странке, предлажу и бирају суграђане, који морају да су становници изборне јединице на чијој су листи - рекао је председник локалног парламента у Бечеју Душан Јовановић. Како је предизборна кампања почела, ваља знати да ће укупно бити изабрано 82 члана шест Савета месних заједница, који ће по конституисању изабрати председнике сваког Савета, док се секретари месних заједница бирају путем конкурса. Прва месна заједница у Бечеју је највећа и у Савет бира 18 чланова, док Савети Друге и Треће месне заједнице броје по 14 чланова. У Савет Месне заједнице Бачко Градиште бира се 15, Бачког Петровог Села 12 и Милешева девет чланова. В. Јанков

Нова радна места у Суботици

СУБОТИЦА: До маја наредне године у Суботици би требало да се укупно отвори 4.000 нових радних места, рекао је градоначелник Суботице Саша Вучинић, приликом потписивања уговора о запошљавање 54 лица, крозлокални акциони план запошљавања.У Суботици су уручени уговори послодавцима који су се одазвали градском позиву за субвенције и кроз овај пројек ће 54 породице пронаћи ухлебљење. Град је у буџет издвојио четири милиона динара за програме запошљавања, а министрарство економије и регионалног развоја је још за Суботицу издвојило додатних 3.840.000 динара за финансирање субвенције послодавцима за запошљавање на новоотвореним радним местима. Субвенција износи 130.000 динара по новоотвореном радном месту, уз додатак од 20.000 динара сваком послодавцу који запосли

особу која припада категорији теже запошљавих (особе са инвалидитетом, жене, лица млађа од 30 година, лица старија од 50 година, Роми). Обавеза послодавца је да лица задржи у радном односу најмање две године и уредно исплаћује зараде и доприносе обавезног социјалног осигурања. Савет за запошљавање града Суботице је одобрио 11 програма, укупне вредности 7.840.000 динара, кроз које ће запослење наћи 54 лица и нису у питању само произвођачи у граду, него и у приграду, тако да су субвенције добили и послодавци из Суботице, Чантавира, Горњег Таванкута и Љутова. - Нова компанија долази да улаже у Суботицу. Због пословне тајне, још не можемо ништа конкретно да кажемо, али у питању отварање нових 1.000 радних места и већина је намењена женама рекао је Саша Вучинић. С. И.

Сећање на жртве рата 1991. ШИД: У organizaciji SUBNOR-a [id, ~iji je predsednik Sa va Ro {i}, ispred спомен плоче sa imenima poginulih civila у сукобу са Хрватском 1991. године, poloèni su venci predstavnika svih dru{tveno politi~kih struktura ove op{tine i minutom }utawa odata je po{ta poginulima. U ime ove organizacije, prigodan govor odrào je novinar Radio [ida Ne boj {a Su bo ti}. Хрватска artiqerija je 1991. ispalila 50 bojevih projektila на Шид. Tada su poginuli: \or|e Manojlovi}, Slobodan Mihaqevi} i Miroslav [erfezi, radnici PIK-a [id, рањено je jo{ 10 osoba, sru{eni neki krovovi ku}a u [idu. Гађано је и обданиште, а веlika je sre}a bila, {to u onom momentu kada su pali projektili na de~iji vrti}, u wemu nije bilo dece. Naàlost, za ovaj incident niko od po~initeqa do sada nije ka`wen. Д. С.

НОВА УСЛУГА ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Уско ро кон курс за не го ва те љи це и по моћ ни ке КИ КИН ДА: У Центру за стручно усавршавање одржан је округли сто, на којем је представљена нова услуга неговатељица и дечјих помоћника за децу са сметњама у развоју и њихове породице, која ће у Кикинди бити доступна од јануара. На скупу су уче ствовали представници локалних власти, запо слени у здравству, образовању и социјалној заштити, као и представници невладиног сектора из региона. Помоћница председника општине Гор да на Бу ла то вић рекла је да су овакви пројекти значајни као полазиште за нове услуге у општини. - За локалну самоуправу су значајни овакви пројекти, јер док трају, стичемо искуства и касније настављамо са њима, тако да пројекат прераста у услугу коју пружамо. То је урађено са неколико услуга које су актуелне у нашој општини, а које су настале из пројеката Дневни центар за особе са посебним потребама, Прихватна станица, геронто-домаћице - рекла је Булатовићева.

- Размена искустава добре праксе показује да је инклузија могућа и да је могуће створити услове да деца са сметњама у развоју буду равноправна у друштву - каже менаџерка пројекта „Укључи се и брини” Да ни је ла Чо лић. Она је најавила да ће, за десетак дана, преко НСЗЗ, бити расписан јавни позив за ангажовање осам неговатељица и осам дечијих помоћника. Циљ организовања оваквих кампања је оснаживање деце са сметњама у развоју и њихових породица, као и скретање пажње на иницирање нових услуга у локалним заједницама, подсетила је Ма ја Миљ ко вић из тима националне кампање за социјалну инклузију деце са сметњама у развоју. Пројекат „Укључи се и брини”, који обухвата отварање дневних боравака, помоћ породицама и негу у 41 општини у Србији, спроводи и финансира Делегација Европске уније, у партнерству са Министарством рада и социјалне политике и Уницефом. А. Ђ.

ponedeqak7.novembar2011.

ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ ПРЕСЕК БУЏЕТА КИКИНДЕ

Неистине о затварању кикиндске болнице

КИКИНДА: На скупштинском заседању у Кикинди усвојен је извештај о рализацији буџета за првих девет месеци текуће године. Укупни приход био је 1,042 милијарде динара, што је 58,08 одсто планираног за ову годину, а 16,92 процената мање од планираног за овај период. - Што се тиче развојне компоненте, најмањи проценат је код ЈП „Дирекција за изградњу града“ - рекао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја. - У октобру је овој фирми пребачен највећи износ, а до краја године биће им намењен највећи део новца Помогла је квартална уплата рудне ренте од НИС-а, као и ефекти Закона о децентрализацији којима су приходи буџета до-

ста повећани. Зато очекујемо да реализација буџета до краја године буде у планираном износу, приближна прошлогодишњој.

- Они који су највише забринути за судбину болнице пренебегавају чињеницу да ће Општина ове године издвојити 60 милиона

О паркирању други пут Одборници ДСС-а Илинка Ђуран и Владимир Пудар напустили су заседање пре изгласавања дневног реда, јер одлука о паркирању, предлог из ове странке, није стављена на дневни ред. Пудар је питао и шта је са предлогом мреже основних школа. Начелник ОУ Бранко Љубоја одговорио је да ће обе теме бити на следећем заседању и да у вези са паркирањем и Општина има свој предлог који ће се такође наћи пред одборницима. За скупштинском говорницом одборник ЛСВ др Милан Митрић истакао је да је акција СНС довела до неистина о затварању кикиндске болнице:

динара за отплату кредита који нисмо ми узели, 30 милиона за отплату дуга за посао који нисмо ми уговорили, а платићемо и 50 милиона за регресирање одвоже-

ња смећа по уговору који нисмо ми потписали. То је, укупно, 140 милиона динара новца грађана од којег би могао део да се преусмери за болницу када не би било ових обавеза, осталих од претходне власти. Болница се финансира из републичких фондова, али да у протеклих 20 година није било финансирања општине, болница не би функционисала и то треба имати у виду када се буде креирао буџет за 2012. године и треба да се издвоји више. Др Митрић је додао да је пре десетак дана, као начелник Хируршког одељења, упутио захтев Општинској управи да помогне да се купе постељина, јастуци, пиџаме за пацијенте и униформе за хирурге. А. Ђуран

СЕЧАЊСКА ФИРМА „ТРАНСПЕТРОЛ” У СТЕЧАЈУ, РАДНИЦИ БЕЗ ПОСЛА

Ни риба више не помаже

СЕЧАЊ: Сечањско предузеће “Транспетрол”, чији су власници Бранко Самарџић и Маја Кобиљски, отишло је у стечај. Овако је одлучио зрењанински Привредни суд, који је констатовао да за то постоје законом предвиђени разлози. То није оповргао ни адвокат “Транспетрола” Миливоје Степанов који се, иначе, противио увођењу стечајног поступка и повериоцима, предлагао да са том одлуком сачекају бар два месеца. Јер, како је објаснио, постоји велика могућност да “Транспетрол” за то време измири велики део дуговања, чак и до 85 одсто и то продајом силоса и сушаре новосадској фирми “Гленкор Срб”, односно изловом и продајом рибе. Али, повериоци су остали неумољиви. Београдски адвокат Бранислав Рајић, заступник “Мркшићевих салаша“ из Српског Итебеја, као формалног подносиоца захтева за покретање стечаја у “Транспетролу“, овај предлог је одбацио,

па стечајном судији Радомиру Радојчићу није преостало ништа друго него да отвори стечај у сечањском предузећу. Он је истовремено Драгицу Арсић одредио за стечајног управника. По захтеву “Мркшићевих салаша“, у “Транспетролу“ је претходни стечајни поступак отворен још 20. октобра. Тада је констатовано да је рачун фирме од 18. августа 2010. у блокади око 480 милиона динара и да од тада не измирује своје финансијске обавезе. Судија Радојчић је, стога, “Транспетролу“ забранио да Судбина „Транспетрола” непозната располаже својом покретном и наложено да попише имовину непокретном имовином, а за при- стечајног дужника и утврди фивременог стечајног управника од- нансијско стање фирме. ређена је такође Арсићева. Њој је Оно што посебно погађа запослене у сечањској фирми јесте да одлуком о стечају свим раднициИстрага против директора ма по аутоматизму престаје радПре одлуке Привредног суда у Зрењанину да уведе стечај у ни однос. Али, како је најављено, ову фирму, “Транспетрол” је потресла и једна афера. Истражни управница ће поједине поново судија овдашњег Вишег суда, наиме, недавно је донео решење о ангажовати како би одрадили отварању истраге против директора тог предузећа Александра неодложне послове у предузећу. Ш. (40), због сумње да је починио кривично дело злоупотребе А, у међувремену, биће позната и овлашћења у привреди. Како је наведено у кривичној пријави судбина “Транспетрола”. По Зазрењанинске Полицијске управе, Александар Ш. је августа ове кону о стечају, о њој ће одлучивагодине издао потврду предузећу “Протеин” из Торка о преузимати већински повериоци који могу њу 600 вагона пшенице која је практично уступљена на чување предложити план реорганизације у силосе “Транспетрола”. Али, у међувремену је нестала, па су или банкрот фирме, односно рассе власници из Торка обратили за помоћ полицији. продају њене имовине како би се тако добијеним средствима нами-

Пут у Све то сав ској до кра ја го ди не

КИ КИН ДА: Како каже директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ Еди та Див ко вић, пут у Светосавској улици у Кикинди биће асфалтиран до краја године. Наиме, након застоја радова, изазваног блокадом рачуна фирме „Војводина пут“, која је извођач радова, уређење Светосавске улице је настављено. - Тренутно се постављају ивичњаци, риголе како би могло да се уради асфалтирање. Подиже се и паркинг. Нова паркинг места урађена су код Микронасеља, а неопходно је санирати постајећи паркинг због разлике у висини – објашњава Едита Дивковић. Радови су обустављени у мају, јер је било неопоходно мењати пројекат с обзиром да висине коловоза и паркинга нису биле добро изнивелисане. Асфалтирање ће, према обећањима запослених у фирми „Војводина пут“, бити завршено до краја године, док ће сви радови бити завршени наредне године. Реконструкцију Светосавске финансирају са по 25 милиона динара Министарство за национални инвестициони план, ЈП „Путеви Србије“ и Општина Кикинда. А. Ђ.

рили своја потраживања. ДОО “Транспетрол”, иначе, послује још од 1980. године, када је обављао аутопревозничке услуге. Делатност је проширио 1992. отварањем бензинске станице. Потом је четири године касније започета и завршена изградња пријемног и складишног центра за житарице, који се састоји од колске влаге и хангара капацитета 2.500 тона. Подигнути су и сушара за житарице и силос смештајног капацитета од 3.000 тона, да би напослетку “Транспетрол” изградио рибњак за узгој конзумне рибе, укупне површине око 400 хектара. Ж. Балабан

У ИЗВОЂЕЊУ ЦРВЕНАЧКОГ ПОЗОРИШТА „СТЕВАН СРЕМАЦ”

Премијера Гогољеве „Женидбе”

ЦРВЕНКА: У препуној сали црвеначког Дома културе, протеклог викенда премијерно је изведена представа „Женидба“ по тексту Николаја Васиљевича Гогоља, а у извођењу позоришта „Стеван Сремац“. Режију потпи-

Детаљ са представе

сује Владимир Лазић, а „Женидба“ је 162. представа једне од најстаријих аматерских трупа у Војводини. Пред сам почетак представе, редитељ је поздравио увек многобројну црвеначку публику.

Радња представе „Женидба“ одвија се око покушаја брачне посреднице Фјокле Ивановне у извођењу Весне Јаковљевић, да договори удају средовечне трковачке кћерке Агафје Тихоновне (Дијана Сабо). Брачна посредница поиграва се жељама и мотивима петорице удварача Ивана Кузмича Поткољесина (Зоран Ружичић), Балтазара Балтазаровича Жевакина (Зоран Радуловић), Никанора Ивановича Анучкина (Марко Бошњак), Ивана Павловича Кајгане (Слободан Радоњић), Алексеја Димитријевича Старикова (Немања Бокић). У игри просаца и невесте активно учествују и младина тетка Арина Пантељејмовна (Гордана Мештер) и пријатељ Поткољесина Ива Фомич Кочкарјов (Винко

Ступар), као и служавка Дуњаша (Јелена Ђурица) и слуга Стјепан (Станоје Рнић). Редитељу Владимиру Лазићу је рад на овој представи прва сарадња са црвеначким позориштем. До сада, он је у својој богатој каријери потписао преко 100 позоришних остварења и примио преко 20 признања за свој рад. М. Кековић

ponedeqak7.novembar2011.

ПОТЕНЦИЈАЛИ КИКИНДЕ ПРЕДСТАВЉЕНИ У ИТАЛИЈИ

Ин ве сти то ри тра же си гур ност

КИ КИН ДА: На позив Енца Амирантија, генералног менаџера италијанске групе СЕА, који је у некадашњој кикиндској фабрици „Превоз” отворио фирму „Г Грапикс”, члан Општинског већа Бранислав Чолак и покрајински по-

Бра ни слав Чо лак

сланик Саво Добранић, боравили су у Италији. На скупу који је прошле седмице уприличио Марио Марота, градоначелник места Лиматоли у близини Напуља, одвијао се разговор са представницима 30ак италијанских компанија из покрајине Кампанија.

- Представили смо град и општину, као и повољности за потенцијалне инвеститоре. Ту нам је помогао Енцо Амиранти који је похвалио нашу средину и сарадњу са локалном самоуправом и покрајинском администрацијом - каже Бранислав Чолак. Представници Кикинде имали су прилику да обиђу део фирми које су заинтере соване да раде Кикинди. Потенцијалне инвеститоре највише је интересовала безбедност. - Лоша слика о Србији још увек је присутна у свету. И ту нам је помогао Енцо Амиранти, који је летос отворио погон за пуњење кертриџа и који је уверио своје колеге да се осећа сигурније у Кикинди него у Напуљу - објашњава Чолак. Повољан утисак о Кикинди, као добром месту за улагање, појачава и чињеница да је власник „Г Грапикса” недавно купио некадашњу фабрику „25. мај” јер му је потребан већи простор за производњу. До краја године, а најкасније у првој половини јануара, привредници из Италије узвратиће посету. А. Ђ.

Пред ста вља ње но вог је ла

У КИКИНДСОМ РЕСТОРАНУ „РАДНИЧКИ ДОМ“

„Со ва” на тр пе зи

КИ КИН ДА: Кикинда, као највеће зимовалиште сова ушара на планети, добило је нови кулинарски специјалитет. У ресторану „Раднички дом“ представљено је ново јело, под називом „сова“ и истоимено пиће. - На овај начин, уз локалну самоуправу и Туристичку организацију, подржавамо промовисање туристичких потенцијала општине - истакла је директорица ресторана Јасмина Миланков. - За све наше суграђане и госте Кикинде припремили смо коктел и јело „сова“ чији је основни састојак пилетина, помешана са преливима. Ресторан је најпре започео промоцију јела од лудаје, као бренд који најдуже постоји у Кикинди, након тога на јеловник је уврштено и јело „кика“, по скелету мамутице, нађене у нашем граду, а сада је у понуди и јело

„сова“ као најмлађи кикиндски бренд. Нови додатак на менију осмислио је кувар Пе тар Ди мић. И коктел и храна припремљени су од намирница карактеристичних за наше поднебље: пилеће месо, поврће, воће, сок од лудаје, домаћа ракија и други састојци, те се специјалитет може служити читаве године. - Основа за коктел је домаћи сок од бундеве – објашњава Миланкова. – Додата је још једна врста сока и мало ракије од кајсије. Комбинација је интересантна, те очекујемо позитивне ре акције наших гостију. Јасмина Миланков задовољна је на који начин су гости прихватили јело „кика”. Од 11. фебруара, када је промовисано до данас, продато је више од хиљаду порција. А. Ђ.

vojvodina

dnevnik

c m y

АКЦИЈА „ВОЛОНТИРАМ, ЗАТО ШТО ВОЛИМ СВОЈ ГРАД”

Уређено игралиште у Карађорђевом парку ЗРЕЊАНИН: Уређењем дечјег игралишта у Карађорђевом парку, завршена је волонтерска акција запослених компаније „Филип Морис” у Србији, под називом „Волонтирам, зато што волим свој град”, која је у октобру спроведена у 15 градова широм земље. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов оценио је да се акција сређивања и улепшавања простора у Карађорђевом парку, у центру града, подудара са тежњом градске управе да унапреди стање спортских објеката, паркова и игралишта за децу. - На томе стално радимо, свесни значаја промоције здравих животних навика, па смо у складу с тим недавно обновили Дом борилачких спортова и кошаркашке терене. Драго ми је што су запо-

Волонтери који су уредили парк

слени у „Филипу Морису” такође препознали значај очувања Карађорђевог парка, фантастичне природне оазе, којом се ретко који град може похвалити. Фарбањем

клупа, сређивањем игралишта и редовним одржавањем овог простора, сви заједно стварамо добар амбијент за одрастање наше деце - изјавио је Михајлов.

Менаџерка за комуникације и донације компаније „Филип Морис” Маја Шотра казала је да је оно што акцију чини значајном чињеница да осим тога што на врло конкретан начин помаже да град буде још лепши, она ширењем волонтерског духа међу колегама, пословним партнерима и суграђанима доприноси општем бољитку друштва у којем живимо. Акција „Волонтирам, зато што волим свој град” први пут је покренута прошле године захваљујући идеји и доброј вољи запослених у „Филип Морису”. Током минулог лета они су прикупили 19.000 књига из својих приватних и компанијских фондова, и донирали их библиотекама и установама за старе у 15 градова широм Србије. Ж. Б.

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА ВРШЦА И РУМУНСКОГ ГРАДА ДЕТЕ

Цркве осветљене новом технологијом

ВРШАЦ: Ова гарнитура општинске власти Вршца већ трећу годину успешно реализује бројне пројекте са пограничним општинама и жупанијама у Румунији, уз коришћење ИПА фондова Европске уније. Вредност учешћа из ИПА Фонодова у тим пројектима за вршачки део износи преко 4,5 милиона евра, а до краја овог месеца завршава се пројекат вредан 865 хиљада евра уз учешће вршачке општине од 15 одсто. Две пограничне општине Вршац и Дета раде на занимљивом пројекту осветљавања верских објеката у оба града. У Дети је већ постављена расвета на четири објекта, румунске православне, затим, римокатоличке цркве, водоторња у Дети и православне цркве у Опатици крај овог града, а Вршцу тај посао предстоји. Делегација Вршца је обишла објекте у Дети, где је примењена нова технологија у осветљавању. Председник Скупштине општине Вршац Стевица Назарчић је, у сусрету са представницима медија обе земље, рекао да овај пројекат

доприноси бољој туристичкој понуди две општине и очувању културног наслеђа мултиконфесионалног Баната. - Поступак је у потпуној сагласности са европским законодавством и осветљени верски објекти ће као нове туристичке тачке бити укључене у понуду региона применом модерног и за коришћење ефикасног приступа - рекао је Назарчић. Председник општине Дета Петру Роман је рекао међусобна сарадња локалних власти, као природних партнера у заједничком економском, социјалном, културном наступу кроз бројне и различите инвестиционе програме води побољшању односа и квалитетнијем животу за становништво у овој пограничној области. Менаџер пројекта Александар Милосављевић је рекао да је у овоме примењена потпуно нова технологија која омогућава широки спектар квалитетног осветљавања са изузетно малом потрошњом енергије, такозвано ЛЕД осветљење. У Вршцу ће се на тај начин по-

Једна од осветљених цркава у Дети

ставити систем за осветљавање на саборној цркви Светог Николаја, римокатоличкој цркви Светог Герхада и румунској православној цркви. Радови се изводе по пројекту Завода за заштиту споменика из Панчева и треба да се заврше до краја овог месеца. Све ово сигурно

ће допринети лепшем изгледу старог језгра где су фасаде бројних грађевина већ реновиране и град под кулом ће сигурно постати још занимљивији и лепши за туристе и навијаче учесника ЕП у рукомету крајем јануара идуће године. Р. Јовановић

МИРОСЛАВ ВАСИН У РАДИЧЕВИЋУ ОТВОРИО КУД „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ”

Лаптоп младим члановима РАДИЧЕВИЋ: Не може се рећи да у најмлађем насељу бечејске општине Радичевићу није било активности у области културе, поготово ако се има у виду да већ низ година успешно делује Драмски студио „Феникс 98“ или да у оквиру бечејског АНИП „Ђидо“ егзистира вредна фолклорна секција, али је недостајало више организованог рада и у другим сегментима културног стваралаштва. Управо из тог разлога ових дана је формирано КУД „Бранко Т. Радичевић“ и отворена канцеларија Друштва у оквиру месног Дома културе, где је, тим поводом, одржан пригодан програм у продукцији новог Друштва и њихових пријатеља ђидоваца из Бечеја. - Циљ оснивања Друштва је да младима и осталима у селу омогућимо да што квалитетније проводе слободно време, где ће научити да се друже, глуме, играју,

Мирослав Васин и Будислав Медурић уручују деци лаптоп

певају, свирају... Овом приликом морамо да се захвалимо подршки од стране Савета МЗ, који нам је уступио простор Дома

Иви Андрићу у част РУМА: Данас ће, у Холу румског Култруног центра, са почетком у 19 часова, бити одржана трибина у част Иве Андрића и педесетогодишњице од како је добио Нобелову награду. На тибини ће учествовати драмски уметници Љиљана Благојевић, Рада Ђуричин и Владимир Грбић, као и гудачки трио сремскомитровачке Музичке школе „Петар Кранчевић“. Трибину организује НВО „За здрав живот“, а улаз је бесплатан. Ј. А.

културе за наше активности и канцеларију под истим кровом, затим логистичку и финансијску подршку локалне самоуправе Бе-

чеј, али и Владе АП Војводине и привредника из села - рекла је на свечаности поводом почетка рада новоформираног КУД „Бранко Т. Радићевић“ председница Сузана Ђукић. Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је свечано отворио канцеларију Друштва, а он и заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић уручили су младим чланицама новоформираног Друштва лаптоп за њихове и потребе недавно формираног Удружења жена по имену „Мак на конац. Потом су браћа Владимир и Ђорђе Ђукић, у пратњи оркестра АНИП „Ђидо“ одсвирали коло и најавили садржајно богат програм у ком су премијерно учешће узели рецитатори и фолклорци новоформираног Друштва и њихови гости „ђидовци“ из Бечеја. В. Јанков

Промоција три књиге

ЗРЕЊАНИН: У организацији Независног друштва новинара Војводине, вечерас, у 19 часова, у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно”, биће одржана промоција три књиге – “Приче из доњих предела - Берлински текстови”, аутора Ласла Вегела, “Плавушина дилема” Теофила Панчића, и “Балканска лађа у олуји” Мирка Ђорђевића. О књигама ће говорити њени аутори, као и новинар Недим Сејдиновић и књижевна теоретичарка Владислава Гордић Петковић. Модератор разговора је председник НДНВ Динко Грухоњић. По завршетку разговора о књигама, биће приказан филм “Тврђава Европа” аутора Желимира Жилника. Ж. Б.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

JO[ JE DNO SA MO U BI STVO PO LI CA J CA

Ubio se na radnom mestu Po li ca jac Da li bor Pe ri {i} (26) iz Me dve |e iz vr {io je u pe tak uve ~e sa mo u bi stvo na stra `ar skom me stu pri Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Sr bi je, u Uli ci kne za Mi lo {a u Be o gra du. We ga je sa ra nom na gla vi pro na {ao ko le ga, na ~i ji po ziv je ubr zo sti gla i hit na po mo} ko ja ga je od ve zla u Ur gent ni cen tar, gde je par sa ti ka sni je pre mi nuo. Da li bor Pe ri {i} je bio po li ca jac Upra ve za obez be |e we MUP-a i sa mo u bi stvo je po ~i nio na svom rad nom me stu. Ovo je, ina ~e, pe ti slu ~aj ove go di ne da pri pad ni ci MUP-a iz vr {e sa mo u bi stvo, a po sled wi se de sio pre tri me se ca u Po `a rev cu, ka da se po li ca jac ta ko |e ubio hi cem iz slu `be nog pi {to qa.

Po vo dom ovog tra gi~ nog do ga |a ja re a go va lo je Udru è we po li ci je „So li dar nost”, ko je je ape lo va lo da se una pre di rad Od se ka za psi ho lo {ku pre ven ci ju MUP-a. - Kao stru kov no Udru è we po li ca ja ca, sma tra mo da je kraj we vre me da se ovo pi ta we re {i ade kvat nim od go vo ri ma i da se u {to kra }em ro ku Od se ku za psi ho lo {ku pre ven ci ju MUP-a obez be de teh ni~ ki uslo vi, ali pre sve ga ap so lut na sa mo stal nost u ra du, ko ju sa da ne ma ju. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} i di rek tor po li ci je Mi o drag Ve qo vi} po ka za li su in te re so va we za re {a va we ove pro ble ma ti ke, a od dr à ve o~e ku je mo fi nan sij sku po dr {ku - sa op {ti lo je ovo udru è we. E. D.

BRAN KU JO CI ]U APE LA CI O NI SUD SMA WIO KA ZNU

Godina zatvora za falsifikat

Ape la ci o ni sud u Be o gra du pre po lo vio je ka znu od dve go di ne za tvo ra biv {em di rek to ru „Pu te va Sr bi je” Bran ku Jo ci }u i pra vo sna `no ga osu dio na go di nu da na za tvo ra zbog fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. Sud je zbog za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa od bio op tu `bu pro tiv Jo ci }a za kr {e we Za ko na o bu xet skom si ste mu, od no sno pro -

bi ja we do zvo qe nog bu xe ta pred u- ze }a. Pro tiv Jo ci }a, ko ji se na la zi u pri tvo ru od 7. ma ja ova go di ne, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je po di glo op tu `ni cu ko jom ga, sa jo{ 11 oso ba, te re ti da su o{te ti li „Pu te ve” za po la mi li jar de di na ra, od no sno za oko pet mi li o na evra. Op tu `ni com se te re te da su od 2005. do 2007. za ra do ve na re gi o nal nim i ma gi stral nim pu te vi ma na pla ti li ugrad wu 100.000 to na as fal ta vi {e ne go {to je bi lo ugra |e no. U obra zlo è wu te sud ske od lu ke, na vo di se da je sud uva ìo àl bu Jo ci }e vih bra ni la ca i pre i na ~io pr vo ste pe nu pre su du Pr vog osnov nog su da u Be o gra du na ka znu za tvo ra od jed ne go di ne zbog fal -

si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. Op tu `ba da je Jo ci} iz vr {io kri vi~ no de lo iz Za ko na o bu xet skom si ste mu je od bi je na zbog ap so lut ne za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa. - Ima ju }i u vi du da olak {a va ju }im i ote à va ju }im okol no sti ma na stra ni okri vqe nog pr vo ste pe ni sud ni je dao od go va ra ju }i zna ~aj, a ce ne }i pro tok vre me na od iz vr {e nog kri vi~ nog de la, to je pr vo ste pe na od lu ka pre i na ~e na i u po gle du od lu ke o ka zni - na vo di se u obra zlo è wu. Jo ci} je ogla {en kri vim i osu |en, jer je 2005. i 2006. kao od go vor no li ce „Pu te va Sr bi je” slu `be ne is pra ve sa ne i sti ni tom sa dr ì nom ove rio svo jim pot pi som i slu `be nim pe ~a tom, a po tom ih upo tre bio kao da je isti ni ta, pre dav {i ih Vla di Sr bi je ra di da va wa sa gla sno sti na te do ku men te. Re~ je o Pro gra mu ra do va na odr à va wu, za {ti ti, iz grad wi i re kon struk ci ji ma gi stral nih i re gi o nal nih pu te va Re pu bli ke za 2005, gde je u po gla vqu „Ula ga wa„ unet ne i sti nit po da tak da su ne pla }e ne oba ve ze na dan 31. de cem bar 2004. bi le 6.261.200.000 di na ra, iako su, po kwi go vod stve noj evi den ci ji, iz no si le 7.255.961.481 di nar. U Pro gra mu za 2006. go di nu, u po gla vqu „Ula ga wa„ unet je ne i sti nit po da tak da je uku pan iz nos ne is pla }e nih oba ve za na dan 31. de cem bra 2005. bio pet mi li jar di di na ra, iako su, po kwi go vod stve noj evi den ci ji, ne iz mi re ne oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma iz no si le 11.508.033.638 di na ra. (Ta njug)

U privatizaciji 695 osumwi~enih U Sr bi ji je u po sled wih de set go di na po kre nut kri vi~ ni po stu pak pro tiv 695 osum wi ~e nih za zlo u po tre be u pri va ti za ci ji, po da ci su Re pu bli~ kog tu ì la {tva. U evi den ci ja ma tu ì la {tva po sto je broj ni pred me ti za ko je se ne mo è utvr di ti da li se od no se is kqu ~i vo na pri va ti za ci ju jer su oni, ka ko je na ve lo Tu ì la {tvo, uni {te ni, shod no Za ko nu o ar hi vi ra wu i Pra vil ni ku o upra vi u jav nim tu ì la {tvi ma zbog pro te ka vre me na. U od go vo ru na pi ta we po sla ni ka PUPS-a, Si ni {e Sta men ko vi }a, Tu ì la {tvo je na ve lo da je od 1. av gu sta 2001. do 1. ok to bra 2011, za sva kri vi~ na de la ko ja se od no se na pri va ti za ci ju pri ja vqe no 1.391 li ce, a da je kri vi~ ni po stu pak po kre nut pro tiv 695. Tu ì la {tvo je na ve lo da su zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u tom pe ri o du pod ne te kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 769 li -

ca, a da je kri vi~ ni po stu pak po kre nut pro tiv 376 osum wi ~e nih. Pro tiv 214 li ca kri vi~ ne pri ja ve su pod ne te zbog zlo u po tre be ovla {}e wa, a po stu pak je po kre nut pro tiv wih 123. Zbog uta je po re za pod ne te su pri ja ve pro tiv 194 li ca, a po stu pak je po kre nut pro tiv 143. Pro tiv 41 li ca su pod ne te pri ja ve za fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve, dok je kri vi~ ni po stu pak po kre nut pro tiv 24 osum wi ~e na. Tu `i la {tvo je na ve lo da su zbog pri ma wa mi ta kri vi~ ne pri ja ve pod ne te pro tiv {est li ca, a da je po stu pak po kre nut pro tiv dvo je osum wi ~e nih. Zbog ko rup ci je u pri va ti za ci ji u tom pe ri o du pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve pro tiv ~e ti ri li ca, a ni je po kre nut ni je dan po stu pak. Od 2001. pri va ti zo va no je oko 2.600 pred u ze }a, od ~e ga je pri hod bio oko tri mi li jar de evra, a ras ki nu to je vi {e od 600 ku po pro daj nih ugo vo ra. E. D.

„DNEV NI KO VA” TE MA: UPR KOS ZA PLE NA MA I HAP [E WI MA, TE [KO SE SU ZBI JA TR GO VI NA NAR KO TI CI MA

Za nove dilere uvek ima kandidata do za vi sni ka, spad ne i na de set Krup ne ri be, or ga ni za to ri po od sto dro ge, pa se pre do zi ra wa sla, iz be ga va ju sva ki kon takt. de {a va ju upra vo kad ne ko na le ti Za ra de su ogrom ne, i de se to stru na ~i stu dro gu i to se ne ret ko ke. Na ~in ra da im je raz li ~it, do vi tqi vi su i pa ze da do ka zi ne kob no za vr {a va. Je dan is ku san po li ci jac ova - bu du kod wih. Ipak, do ka za li kvu si tu a ci ju opi su je re ~i ma: Da smo i ve li ke is po ru ke. Ima i ni je nar ko ma na, ne bi bi lo ni di - ma lo let ni ka me |u pro dav ci ma, le ra. On do da je da glav ni or ga ni - oni se naj vi {e ba ve ma ri hu a nom, za to ri po sla ni ne vi de ro bu, te ali bi lo je i slu ~a je va kad smo da ni je sa mo po li ci ja du `na da se ih za ti ca li s he ro i nom - ka è bo ri pro tiv ove po {a sti ve} i na{ sa go vor nik. On do da je da je ko kain jo{ po ro di ca, {ko la, me di ji i ce lo uvek dro ga ma lo imu} ni jih, ali dru {tvo. – Me |u uhap {e nim kri jum ~a - da je mno go do stup ni ji ne go pre. – Ne ki di le ri ne ko ri ste dro ri ma nar ko ti ka u ju `noj Ba~ koj naj vi {e je mla dih No vo sa |a na, gu, dok ima i onih ko ji do |u „raz ali se ne ret ko po ja vqu ju i dr àv qni Cr ne Go re i Bo sne i Her ce go vi ne, Ce nov nik dro ge kao i gra |a ni San xa ka i u No vom Sa du Ko so va i Me to hi je. Dro ga se s ju ga {a qe ka Be o - am fe ta min – „spid”: 10 evra gram gra du, No vom Sa du i Su - ek sta zi: 2 evra ta ble ta bo ti ci – ka è za „Dnev - ma ri hu a na – „skank”: 5 evra gram nik” ope ra ti vac u gru pi he roin: 20 evra gram za su bi ja we kri jum ~a re kva li te tan do 30 wa opoj nih dro ga u no vo - ko kain: 40–70 evra gram sad skoj Po li cij skoj upra vi. He roin „bal kan skom ru tom” do la zi iz Tur ske, va qe ni”, ta ko da se s wi ma ne od no sno Av ga ni sta na, i ka na li - mo è pri ~a ti. Ipak, obi~ no ê ste za ple ne ne uti ~u mno go na po nu du dro ge na tr ì {tu ma pre ko Ko so va sti è do San - „pad nu” pre ne go {to se „ura de„. je dan do dva pu ta dnev no, a istim va me sta do la ze dru gi. U mno gim xa ka pa ide da qe na se ver. Sve Ne ki od wih, kad do li ja ju i do ve tem pom se is pi si ju i kri vi~ ne za ple na ma, osim nar ko ti ka, pa - vi {e je u po nu di mo di fi ko va na, de mo ih u slu `be ne pro sto ri je, pri ja ve za ova de la. ra, va gi ca, pi {to qa, za ti ~e se i ve {ta~ ki uz ga ja na ma ri hu a na – tra è Hit nu po mo}. Mi im to obez be di mo. De {a va se da pad nu Ta ko su po lo vi nom me se ca u u ne svest iz ~i sta mi ra, mo `da i No vom Sa du uhap {e na dvo ji ca Dve za ple ne na dan iz stra ha – ka è no vo sad ski ope dr à vqa na Cr ne Go re i je dan ra ti vac. No vo sa |a nin pod sum wom da su Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je su u pr vih Kod nas je od si ne te ti~ kih ugo vo ri li pro da ju vi {e od po la de vet me se ci ove go di ne ima li pro se~ no go to vo dve za ple ne dnev dro ga naj za stu pqe ni ji am fe ta ki la he ro i na. Pri li {e wu slo no (502) i u wi ma za te kli vi {e od 18 ki lo gra ma ma ri hu a ne, 2.766 min, ili u àr go nu „spid„, i „ek bo de, za te ~e ni su, ka ko to obi~ gra ma he ro i na, 74 gra ma ko ka i na, 614 gra ma ha {i {a, 412 gra ma sta zi„. Ima sin te ti~ kih sup no bi va, va gi ce za raz me ra va we am fe ta mi na, 43 ko ma da ek sta zi ja, 58 ko ma da LSD-a, vi {e od de set stan ci ko je kod nas jo{ ni su na dro ge i znat na svo ta do ma }eg i ki lo gra ma dru gih vr sta pra ha i oko 2.000 osta lih ta ble ta. spi sku opoj nih dro ga jer sre }om, stra nog nov ca. jo{ ni su pri sut ne na na {em nar Ne de qu da na ra ni je pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog istog nar - sme sa s ko jom se dro ga mik sa da „skank”, ko ja ~e sto do la zi iz Cr - ko tr ì {tu. U pi ta wu je „em-diko ti ka pro tiv dvo ji ce No vo sa - bi se do bi la ve }a ko li ~i na. Pa ne Go re i Al ba ni je, ali se la bo - em-ej” – re~ je o sup stan ci „me fe dron”, ko ja se ko ri sti za br |a na i jed nog Te me rin ca ko ji su se pri hap {e wa ma kod di le ra ra to ri je po ja vqu ju i kod nas. ì rast bi qa ka. Ko ri {}e wem - Ne ka da je te {ko do ka za ti se du è ba vi li ovim „bi zni som„. pro na la ze jo{ i pa ra ce ta mol, ove ma te ri je, ko ja se ras tva ra u Ta ko |e, u ku }i na ula zu u No vi ko fein, {e }er i mle ko u pra hu, po slo ve oko dro ge. Kri jum ~a ri Sad pro na |e na je la bo ra to ri ja so da bi kar bo na, talk, pa ~ak i mo gu osta vi ti pa re na jed nom me - vo di, iza zi va ju se ozbiq ne po M. Vu ja ~i} za pro iz vod wu dro ge, od no sno zi dar ski gips. Dok prah ne do |e stu a ro bu pre u ze ti na dru gom. sle di ce.

Pre ne ko li ko da na osum wi ~e ni za ne do zvo qe nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met nar ko ti ka je po be gao s tre }eg spra ta zgra de na no vo sad skom Te le pu kad je po li ci ja do {la da po pri ~a s wim. On je, upr kos bek stvu, ipak ubr zo li {en slo bo de. Ovaj slu ~aj pri pad ni ka kri mi na li sti~ ke po li ci je ve} sad je ba jat jer se za ple ne nar ko ti ka u pro se ku de {a va ju

mo di fi ko va ne ma ri hu a ne – skan ka. Tom pri li kom ta ko |e je pod ne ta pri ja va pro tiv ~e tvo ro osum wi ~e nih. a za sa di in dij ske ko no pqe su ne ta ko dav no pro na |e ni i u ba {ti jed ne ku }e u Sa vi nom Se lu. Or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe se li {a va ju slo bo de sva ki ~as, a ~i ni se da, ko li ko god se di le ra sklo ni s uli ce, na wi ho -

PO GI BI JA DVO JI CE KA MER MA NA U SU BO TI CI MO @DA JE MO GLA BI TI SPRE ^E NA

Raskrsnica nije bila obezbe|ena Sa o bra }aj na ne sre }a ko ja se do go di la u pe tak, ka da su to kom sni ma wa po gi nu la dva ka mer ma na, po no vo je po kre nu la pi ta we bez bed no sti sa o bra }a ja u sa mom cen tru Su bo ti ce. Ras kr ni ca kod glav ne Po {te i O©[ „Ivan Go ran Ko va ~i}” ve} je ozna ~e na kao cr na ta~ ka u Su bo ti ci, jer iako po sto ji sva neo p hod na ver ti kal na i sa o bra }aj na sig na li za ci ja, ~e ste su ne sre }e sa tra gi~ nim po sle di ca ma. Pre ma re ~i ma Dar ka An te qa, pred sed nik Grad skog sa ve ta za bez bed nost sa o bra }a ja, ovo me sto je po zna to kao kri ti~ no po go to vo u pre po dnev nim ~a so vi ma, zbog ja ko gu stog sa o bra }a ja, pri ~e mu u mo men tu tra gi~ nog slu ~a ja ni je bi la pro pi sno obez be |e na - Pra vo sud ni or ga ni }e da utvr de da li je {le per mo gao da se za u sta vi ra ni je ili ni je, zbog te re ta ko ji je pre vo zio. Sa dru ge stra ne, me sto je tre ba lo da bu de obez be |e no. Ka da se sni ma spot, kao {to je bi lo u ovom slu ~a ju ili ore zu je gra we ti ra do vi se pri ja vqu ju

MUP-u ili ko mu nal noj po li ci ji da bi se obez be di la ras kr sni ca. Ko je tre ba lo da tra ì do zvo lu utvr di }e is tra ga. Oni su pro fe si o nal no ra di li svoj po sao, i na à lost, na stra da li su - ka è An teq. Pre ma we go vim re ~i ma, pro blem te {kih ka mi o na ko ji pro la ze kroz cen tar gra da, ve} go di na ma pred sta vqa pro blem ko ji se mo ra re {a va ti. - Ra ni jih go di na smo po kre nu li pi ta we da se po sta ve ure |a ji ka ko bi zna li ko li ka je no si vost te {kih ka mi o na, ali to ni je ura |e no. Ve ru jem da }e mo uvo |e wem vi deo-nad zo ra, ko ji bi tre ba lo da za ì vi do kra ja go di ne, uti ca ti na sma we we bro ja ne sre }a. Tra ge di ja ko ja se do go di la, po no vo po kre }e pi ta we obi la zni ce i za bra ne ula ska ka mi o ni ma u grad. Ve} dve de ce ni je kroz cen tar Su bo ti ce dnev no pro tut wi oko 800 {le pe ra i dru gih te {kih ka mi o na ko ji ma ni je me sto u cen tru gra da- re kao je An teq, do dav {i da su no} ne mo to-

tr ke u na se qu Ra di ja lac jo{ jed na ve li ka po ten ci jal na opa snost za bez bed nost u grad skom sa o bra }a ju. U su bo ti~ koj po li ci ji ka `u da svi ra do vi ko ji bi mo gli na bi lo ko ji na ~in da ugro ze bez bed nost sa o bra }a ja mo ra ju da bu du pri ja vqe ne MUP-u i grad skoj upra vi ka ko bi im se obez be di la ade kvat -

na za {ti ta. Sni ma we re klam nog spo ta u pe tak ni je bi lo pri ja vqe no po li ci ji. Ka ko nam je ob ja {we no, iz vo |a~ ra do va pred u ze }e „Sel ma”, ko je je iz naj mi lo vo zi lo sa kor pom fir mi „Ho me fak to ri” tre ba lo da tra `i do zvo lu za sni ma we spo ta ka ko bi se obez be di la ras kr sni ca. S. Ir {e vi}

SUD BI NA SE PO I GRA LA SA JED NIM VR [A^ KIM LO PO VOM

Posle kra|e pobegao u komandirovu zgradu Je dan ma le ro zni lo pov po ku {a o je pro te klog vi ken da da obi je auto mo bil u cen tru Vr {ca, ali je imao peh da ga na na bi za ran na ~in, na de lu uhva ti ko man dir Sta ni ce po li ci je u ovom gra du. Ovaj ne sva ki da {wi do ga |aj ve} da ni ma se pre pri ~a va u Vr {cu, pri ~e mu se jed na ko is ti ~e ne do sta tak sre }e lo kal nog lo po va kao i do bra kon di ci ja pr vog ~o ve ka vr {a~ ke po li ci je.

Na i me, ko man dir @iv ko Jo va no vi} je van du `no sti po {ao sa su pru gom u ku po vi nu ka da je kod zgra de Grad ske ku }e, na le teo je na N. K. (27) iz Vr {ca ko ji je po ku {a vao da obi je auto mo bil – Bio sam u ci vi lu ka da sam pri me tio oso bu iz kri mi no ge ne sre di ne ka ko se mo ta oko jed nog auto mo bi la. Su pru zi sam re kao da se sklo ni sa stra ne, a ja sam po la ko kre nuo pre ma we mu – pri po ve da ko man dir Jo va no vi}.

Pri me tiv {i Jo va no vi }a ka ko mu se pri bli à va, lo pov je po be gao pri ~e mu je za skro vi {te oda brao upra vo u laz u ko jem ì vi ko man dir vr {a~ ke po li ci je. – Po ku {ao je da po beg ne, i to ba{ u zgra du u ko joj ì vim. Pr vo sam pri {ao auto mo bi lu i vi deo da je pro zor raz bi jen. Po zvao sam pa tro lu na uvi |aj, a za tim u{ao u zgra du i u ula zu za te kao osum wi ~e nog. Le gi ti mi sao sam ga i bez ve }eg ot po ra li {io slo bo de –

pre pri ~a va po ko zna ko ji put ovaj do ga |aj Jo va no vi}. Sve je ura |e no kao iz ne kog ux be ni ka o pra vi li ma po stu pa wa pri li kom hap {e wa u ta kvim pri li ka ma. A da je ba{ sve to bi lo bez o pa sno i la ko, ka ko on skrom no pri ~a – i ni je bi lo. Na i me, is tra gom je utvr |e no da je N. K pro zor na auto mo bi lu raz bio sve }i com za auto, ali i da je kod se be imao ~ak dva no `a, od ko jih je dan sa se ~i vom od 16 cen ti me ta ra. R. Jo va no vi}

RePORTA@e

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

MNOGI NOVOSA\ANI ODLU^I[E DA STAROST NE DO^EKAJU NEPISMENI

Ma ma ra di do ma }i, de ca ga pre gle da ju D

vadest pet u~enika u {koli za obrazovawe odraslih „Sveti Sava” u Novom Sadu mirno sedi u skamijama, a u~iteqica na tabli pi{e zadatke iz matematike. U odeqewu ti{ina, svi pa`qivo prate i polako prepisuju brojeve i slova, pomalo nesigurni - da li su napisali sve kako treba. Jedna od wih je i dvadesetosmogodi{wa Indira Beri{a, koja je prvi put u `ivotu sela u {kolsku klupu, a zahvaquju}i pilot pro-

Indira se stidi, spu{ta glavu, ne èli da pri~a s novinarima, kaè sramota je, Na kraju ipak pristaje i ushi}eno kaè da je sre}na {to je nau~ila da se potpi{e. - Iz Velikog rita sam i imam sedmoro dece, svi idu u {kolu i vrti}, pa sam i ja re{ila da nau~in da ~itam i pi{em, kako bi se {to pre i lak{e zaposlila. Volela bih da radim u „îsto}i”, a kada to kaèm mojima kod ku}e deca me zafrkavaju, kaù:

Ne ma eko no mi sa wa a da se ra ~un ne zna

jekatu „Druga {ansa” Ministarstva prosvete i nauke, koji se odnosi na funkcionalno osnovno obrazovawe odraslih starijih od 15 godina.

„Mama sedi i radi doma}i, a mi }emo da pregledamo”. Mu` me tako|e podr`ava i samo se pita {to ranije nima i{la u {kolu pri~a Indira i dodaje da od svih

predmeta najvi{e voli srpski jezik. Ona nije jedina koja je dobila drugu {ansu, i Indirina drugarica iz klupe trideset{estogodi{wa Melita Salaki, dobila je drugu {ansu da nau~i da ~ita i pi{e. Ona je dodu{e zavr{ila prvi razred osnovne {kole, ali zbog ~estih selidbi nije nastavila sa {kolovawem... I ova Novosa|anka bi volela da se zaposli u „îsto}i„, a ako joj plan ne uspe pristala bi da radi bilo gde. Na nastavi ima i mu{karaca, koji su se do ju~e potpisivali palcem, ali su i oni re{ili da krenu put znawa. Me|u wima je i Elfan Kova~ev koji ima 31 godinu. Potpuno je bio nepismen, a sada je nau~io da se potpi{e, a od svih predmeta najvi{e volo matematiku i engleski. Kada zavr{i osnovnu {kolu, èleo bi da nastavi daqe da se usavr{ava, a èqa mu je ra radi na ra~unaru. Ovo su samo neke od pri~a od do ju~e nepismenih Novosa|ana. Direktor {kole Borislav Savi} kaè za „Dnevnik” da u Novom Sadu ima oko 25.000 nepismenih qudi, a pod tim se smatraju oni koji nisu zavr{ili osmogodi{wu {kolu. Zbog toga je i navala za ovaj program bila velika. Imaju 85 polaznika, od ~ega prvi ciklus (potpuno nepismeni) poha|a 36 |aka, uglavnom romske populacije. - Polaznici }e biti i materi jal no sti mu li sa ni, jer bi

HOBIJI U KU]I KOVA^EVI]A

PRE^ANSKA LEKSIKA

De da s cve }em, da me s ki stom

Opa su qi va we

pa su qi va we ni je ga je we pa su qa, we go vo bra we, vi la ma mla }e we, ~ak ni ve ja we na {o ru (kao u „Pop ]i ri i pop Spi ri”), ma da je i to ozbi qan i dug po sao, ve} “tre ti ra we” ne ko ga dok ne pro me ni mi {qe we, do tle ne po voq no. “Te {ko ga je opa su qi ti!”, “Ni ka ko da ga opa su qim ni mi lom, ni si lom!”, “Taj se ne da opa su qi ti! Za in ta ~io se pa te ra svo je, ba{ upr kos svi ma!” – naj ~e {}e su re ~e ni ce onih ko ji se bo ~e da ne ko ga vra te na re gu la ran, po zi ti van put po na {a wa, a na ro ~i to mi {qe wa. Opa su qi va we je go to vo uvek do bro na mer na i pu na bri ge ra bo ta. Pred u zi ma ju ga obi~ no sta ri ji ~la no vi po ro di ce kad pri me te ili im ne ko do ja vi da ko od mla |a ri je od ska ~e od op {te pri hva }e nih na ~e la. U lo {em prav cu, na rav no. Ako se is ti ~e ka ko tre ba, opa su qi va wu tu me sta ne ma. Mo `da sa mo bla gim sa ve ti ma da ne dig ne nos pre vi so ko. Opa su qi va we mo ra da se oba vqa ti ho, upor no, ne kad vr lo du go. Ni je la ko za gu lu ube di ti u to da ne ma pra vo. Opa s u q i v a w a ima i u po slo vi ma. Ne kad je neo p hod no o`va la vi ti dok ube di{ kom pa wo ne ka ko da se oba vi za jed ni~ ki po sao. Ne shva ta ju su {ti nu, ne vi de da qe od lu le. “Je dva sam kom {i ju opa su qio da kon tra hi ra ì to. Ja ve} tri go di ne ne mam ku bu re po sle vr {id be!”, hva lio se je dan, a po sle se sam opa su qio kad je ~e kao do Bo ì }a da mu za dru ga pla ti jul sku è tvu. Ipak, ra ~u na se da opa su qi va we u na ~e lu ima do bre re zul ta te. Pot pu no je ne ja sno ot ku da pa suq, Pha se o lus vul ga ris, fa ò la, u ta ko va `nom pro ce su kao {to je opa me }i va we ne ko ga. Mo `da zbog onih ba ba-vra ~a ra {to su ne kad gle da wem u ra su ta zr na pa su qa pro ri ca le sud bi nu, ili zbog uvek vi so ke ce ne ovog svet ski po zna tog po vr }a. Kao, ako ima{ do sta pa su qa, si gu ran si, bez be dan, pa si i pa met ni ji. Ima pa su qa u jo{ ne ko li ko po slo vi ca. „Pro sto je kao pa suq”, ka è jed na. Na rav no – po gre {no. Dru ga je, pak, po -

gre {na i u sa mom ci ti ra wu. „To ne vre di ni pi {qi va bo ba!” Bob je, na rav no, pa suq na hr vat skom, ne kad i ru skom, a “pi {qiv” ne po sto ji. Po sto ji ì `qiv bob, onaj {to ga je na ~eo ì àk. E, taj za i sta ni {ta ne vre di! Zdrav pa suq je, pak, biq ka ko ja je osvo ji la svet zbog iz van red ne hran qi vo sti, do bre rod no sti i oso bi ne da mo è da se ~u va du go. Do mo vi na mu je Sred wa i Ju `na Ame ri ka, gde je i sa da vo de }a kul tu ra (Bra zil je i ov de pr vak sve ta). In di jan ci su ga ve o ma po {to va li kao jed nu od “tri ju se sta ra”, bi qa ka {to su ih ga ji li za jed no, u ne koj vr sti sim bi o ze. Ku ku ruz je da vao oslo nac pa su qu, ovaj je ople me wi vao ze mqu azo tom, a vla gu je ~u va la bun de va, svo jim ogrom nim li sto vi ma. I gu {i la ko ro ve. Taj re cept je ne ka da uspe vao i u Voj vo di ni, ne po sa ve tu In di ja na ca, ve} su se pa o ri sa mi opa su qi li. Ina ~e, pa suq je osvo jio Evro pu tek u 17. ve ku, ima vi {e od 70 po zna tih (do brih) sor ti. Uvek je u ma hu na ma (od ~e ti ri do {est zr na), a zna da bu de pot pu no crn, te beo kao bi ser, ali i {a ren (~u ve ni pin to-bin), qu bi ~ast, ru ì ~ast, sme| ili cr ven. U An di ma se ga ji sor ta zva na “nu na”, pa suq ve li ~i ne i iz gle da go lu bi jeg ja je ta ko ji se ko ka, kao ku ku ruz. Pa suq je hra na si ro ma {nih, ali ga ce ne i ve li ki gur ma ni. Ima i ne ke ma ne. Mo è i da otru je ako se ku va na tem pe ra tu ri ni òj od 80 ste pe ni. Zna to sva ka do bra do ma }i ca pa ga pro ku va bar de se tak mi nu ta uz kqu ~a we, pa tu vo du ba ci. û ven je, ne sa mo kod nas, voj ni~ ki pa suq. U ce lom sve tu se si tan be li, spre mqen sa su vim me som, zo ve mor na ri~ ki pa suq. Le gen da ka è da je “pa pu la”, ne ka vr sta pi rea od be log pa su qa, do bro za ~i we na tu ca nom pa pri kom, bi lo omi qe no Ka ra |or |e vo put ni~ ko je lo. Vo`d ni je kre tao ni u boj ni u tr go vi nu bez pu nog za stru ga pa pu le. Ni su ga mo gli opa su qi ti da je jed no li~ na is hra na po gre {na. A ni su, bo ga mi, sme li ni da po ku {a ju! Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Trired ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

trebalo da im budu pokriveni putni tro{kovi, kao i materijali koji }e im bi ti po trebni za u~ewe. „Druga {ansa“ se sastoji iz tri ciklusa, prvi se odnosni na ste~eno znawe od prvog do ~etvrtog razreda, dru gi za pe ti i {esti, a posledwi pod ra zu me va se di mi i osmi raz red, kao i praksu, te se pola zni ci mo gu ukqu~iti u bilo koji ciklus, zavisno od stepena dosada{weg obrazovawa - objasnio je direktor Savi}. Tako|e, ovaj vid do o bra zo va wa je [to se pro pu sti lo u mla do sti, na dok na |u je se u zre lo do ba prilago|en trì{nim tra`wama, te }e |aci koje su ukqu~ene u „Drugu {an- vratnu donaciju Evropske unije imati predmete poput predu- su“. Poseban akcenat bio je i na od ~etiri miliona evra. Ogledzetni{tva, digitalne pismeno- obuci andrago{kih asistenata na faza osnovnog obrazovawa sti... Nastava je organizovana u ~ija je uloga da pomaù odra- odraslih realizova}e se u napopodnevnim ~asovima. Nakon slim polaznicima da se lak{e redne dve {kolske godine, a plazavr{ene {kole |aci }e dobi- (re)adaptiraju na {kolski si- nirano je da do 4.000 odraslih na ti diplome i sertifikate da su stem i zavr{e osnovno obrazo- ovaj na~in dobije „Drugu {ansu“ uspe {no za vr {i li osnov nu vawe, ali i da asistirau nastav- da ìvi boqe. Zainteresovani {kolu i neki od kurseva za ko- nicima. gra|ani treba da se prijave je dobijau zvawe polukvalifiProjekat „Druga {ansa“ – osnovnoj {koli koja u wihovom kovani radnik. Razvoj sistema funkcionalnog mestu prebivali{ta realizuje Kako bi projekat profunkci- osnovnog obrazovawa odraslih u projekat. onisao obu~avani su i predmet- Srbiji pokrenulo je MinistarQiqana Nato{evi} ni nastavnici u svim {kolama stvo prosvete i nauke, uz bespofo to: B. Lu~i}

domu apatinske porodice Kova~evi} `ive tri generacije, koje se kao mentalnom gimnasti kom od sva ko dnev nih pro ble ma brane posebnim hobijima. Tako pater familijas - deda Ilija, ve} punih {est decenija uzgaja cve}e. Nije bio raspolo`en za slikawe, ali jeste da pri~a o svojoj pasiji.

Mi li ~i ni cr te`i

- Cve}e sam zavoleo uz majku, a kasnije sam zajedno sa suprugom Milom napravio pravu malu oazu. Na vo}waku ima oko 140 stabala i 14 razli~itih vrsta. U plastenicima gajimo ru`e i jesewe hrizanteme, a kod ku}e u oko 400 saksija oko 100 vrsta cve}a -ka`e Ilija, veliki qubiteq cve}a.

Najdraì cvet mu je orhideja, a da bi se uspe{no bavio svim svojim poslom, nabavqa stru~ nu li te ra tu ru. Uz su prugu, pomaè mu i snaja Lidija. Ona u slobodno vreme slika jo{ od mladosti. Samouka je, slika tehnikom uqe na platnu i uglavnom su to motivi iz prirode, selo, reka, livada... Ima oko 50 slika i do sada je imala ~etiri samostalne izlo`be. Pored sli ka, Li di ja oslikava jaja i ukrasne tikve. - Na vo}waku uzgaja mo ukra sne ti kve, kada narastu uberemo ih, o~istimo i ostavimo da se su{e godinu dana. Onda uzmem boje i ~etkicu i pustim ma{ti na voqu. Svaka oslikana tikva je unikat. Uglavnom ih poklawam, a neke sam i prodala u Bosnu i u Hrvatsku - pri~a Li di ja me| cve }em i ti kva ma Lidija. Trinaestogodi{wa Milica, najmla- da crta i ikone i stripove. U~estvova|i ~lan porodice, talenat za crtawe je la je na konkursu pod nazivom „Sa~uvajnasledila od mame. Najvi{e voli da cr- mo planetu“, gde je u konkurenciji preta obi~nom olovkom. Naj~e{}i motivi ko 200 radova osvojila drugo mesto. wenih radova su likovi iz bajki. Voli J. Prel~ec PU [KE UME STO TO PO VA: Pro me ni la se vre me na, ali je Sa vez re zer vnih voj nih sta re {i na i da qe jed na od naj broj ni jih or ga ni za ci ja u Sr bi ji, sa ~lan stvom ~i jom se rev no {}u, a po go to vu broj no {}u ne mo gu po hva li ti ni me ga lo ma ni ji sklo ne par ti je. Na re dov nom dru è wu wi ho ve fi li ja le u Ali bu na ru ve te ra ni sa ~i no vi ma od vod ni ka do ge ne ra la su evo ci ra li uspo me ne na mi li tar ni ì vot i ko mand ni sta` po ka sar na ma od ^r no me qa do Ki ~e va, a pu ca wem iz va zdu {ne pu {ke hte li do ka za ti ka ko su, i bez kom pju ter skog soft ve ra, bi li pre ci zni sa te {kim ha u bi ca ma. R. Jovanovi}

dru[tvo

dnevnik PRE@IVETI GRAD

Ima na de za one ko ji se (jo{) ~u de lo {im ve sti ma Jed nom u bu du} no sti, ka da sku pi mo hra bro sti da se otvo re nih o~i ju osvr ne mo iza se be, vi de }e mo ovu ne de qu. Re }i }e mo „be {e to sed mi ca u ko joj su stra da le kom {i je, ne po no vi la se”. Ne }e to bi ti pr vi put da nam na de i stra ho vi kli ze niz ve tar, le wo, tro mo, ba ~e ne iz usta na uli cu. Ute {ne le pe è qe, iz pri stoj no sti uvi je ne u mo li tvu, {a qe mo se bi i dru gi ma pre du go da bi smo se ta~ no pri se ti li ka da je sve oti {lo do |a vo la. Kad je bi lo te {ko, da te è ne sme bi ti. Ne po sto ji tre nu tak ka da su na ka rad ne stva ri nad ja ~a le i nad bro ja le one do bre. Uni {ten ~o vek, pa i dru {tvo, do dna sti ù po ste pe nim ra za ra wem, to kom ko jeg

ne stig nu ili ne `e le re dov no po gle da ti iza se be. Duh im ne pra ti te lo pa se dru gar ski ra zi |u vre me nom. Ka da oso ba ili dr `a va puk nu br zo, na glo, za so bom pra ve mo }an vir cr ni la ko ji uvla ~i i ubi ja, ali se obri si qud sko sti, na {e ju ~e i

Me |u na ma po sto je i oni ko ji se jo{ ~u de lo {im ve sti ma: za wih ima na de. Jed ne pro le} ne no }i, grad me je sa le teo i gru bo ob ja snio za {to lo {e stva ri po be |u ju do bre i tog sam se mra ka pri se tio da nas. Te mi je po zne ve ~e ri o~aj ni~ ki tre ba la kar ton ska ku ti ja, za pe} ili te le vi zor. Ka da sam ob le teo {e stu gru pu kon tej ne ra, shva tio sam da ne znam {ta ra dim. \u bre ta ri su me pre te kli, obe gru pe, oni {to su pla }e ni da od no se sme }e i oni {to od we ga ì ve. O~a jan, re {io sam da se vra tim bez ple na ka da sam u po lu o sve tqe noj uli ~i ci vi deo kqu ~e ve na dr ve tu! Na sku poj, sna `noj pla ni nar skoj kop ~i od alu mi ni ju ma vi sio je bi tan sve àw kqu ~e va: od sta na, do brog auto mo bi la, ko zna ~e ga. Na la za~ je al ku pa `qi vo za ve zao gran ~i com vr be, tik uz tro to ar, po kraj is prav ne ban de re, u vi si ni o~i ju, pa ako se vla snik se ti na vre me – na }i }e. Mo `da bi taj si tan, a kru pan gest, pro {ao neo pa è no ra ni je, ali 2011. me je pod se tio na to da pri stoj nost po sto ji, sa mo ne }e da je re kla mi ra ju. Tr ì {te joj ni je na klo we no, ma la po tra `wa – ni ska ce na. Pro |oh po red kqu ~e va, uve ren u to da }e ih ba{ ga zda po ku pi ti jer le po se le pim vra }a, pa i ka da je slu ~aj no. Po seb no ka da je slu ~aj no. Da ni sam tu za stao, ve ro vat no ne bih na ba sao na mla |a nog Ro ma ko ji je ras kr sni cu da qe to var nim bi ci klom ra dio {ta ve} ~i ne qu di u we go vom po lo à ju. Vr {qao je po kon tej ne ru ko ji me je pret hod no raz o ~a rao, s ured no spa ko va nim ku ti ja ma ra znih ve li ~i na. Re koh mu zdra vo,

Da nas su bru tal no sti po sta le sva ko dnev ne, ~o vek kad leg ne ne mo è o~i sti ti dan od wih, ako ve} ni je iz gu bio è qu za do di rom nor mal no sti su tra, uvek na zi ru iza li ca is kri vqe nog od be sa, umo ra i ne zna wa. I dr à va, kao ~o vek, mo è bi ti ne u ra ~un qi va, va `no je ne {to joj i opro sti ti. Bit no je gle da wem iza se be pre po zna ti lu di lo spon ta nog pa da, ko je }e pro }i ka da i ogre ba na ko le na, a ~o vek na sta vi ti da ho da iz nad zve ri. Bez to ga, le pe è qe i mo li tve ne vre de vi {e od va zdu ha ko jim su is pu we ne. U sed mi ci ka da su stra da le kom {i je, ubi jen je po li ca jac, pre bi jen ho mo sek su a lac i osa ka }en pas. Ne ta ko dav no, bi ti na po gre {nom me stu u po gre {no vre me zna ~i lo je ne {to sa svim dru go: pro ma {i ti auto bus, se sti is pod go lu ba ka da mu je te {ko, zdru ì ti se s do sad wa ko vi }em i ta ko. Da nas su bru tal no sti po sta le sva ko dnev ne, ~o vek kad leg ne ne mo è o~i sti ti dan od wih, ako ve} ni je iz gu bio è qu za do di rom nor mal no sti. Du {ev na glad nam je po je la hra brost i qu bav, a one su jed no.

on }u ti i ra di, ja po no vim, s onim „dru è”, ovaj se tr è i pre ble de. Pri ~am {ta mi tre ba pa re koh da tr gu je mo. De~ ko i da qe }ut ke gle da, hteo bi da ne sta ne jer ko jo{ od Ro ma i{ta tra ì, pa jo{ qu ba zno. Go vo rim mu za {to mi tre ba ku ti ja, ovaj se pre da je i skru {e no mi do zvo qa va da po gle dam. Opre zan je, pra ti me, pre stao je da ro va ri. Na |oh ku ti ju, po nu dim mu pet di na ra. Za ne meo. „Haj de, evo de set, ali to je to”. Mla dac se us te è, pre lo mi i te {ko re ~e: „Aj’ bo qe ci ga ra, ako mo è„. Dam mu tri i kre nem ku }i. Ni je mi ot po zdra vio, ali je gle dao ku da idem, i naj va `ni je, da li se vra }am. I po li ca jac, i gej, i pas u mla dom ~o ve ku, ko ji do bro zna ka ko je bi ti na po gre {nom me stu u po gre {no vre me. Dru gi mlad ~o vek se vra }ao ku }i s ku ti jom, pro kli wu }i. [to mu grad da de le po, po bi mu ru `nim iza }o {ka, pa da nas pa `qi vi je tra ì. I. Mihaqevi}

Naj vi {e pri tu `bi iz obla sti ra da Po mo} ni ca po ve re ni ka za za {ti tu rav no prav no sti Ko sa na Be ker iz ja vi la je da se od svih do sa da do spe lih pri tu `bi gra |a na 34 od sto na ne ki na ~in od no si na pi ta we ra da i za po {qa va wa. Ona is ti ~e da to go vo ri da su od ra sle oso be naj o se tqi vi je ka da je u pi ta wu eg zi sten ci ja i da ih za to sve na tom po qu „du bo ko di ra„, ta ko da ~e sto tra `e sve me ha ni zme za {ti te. Be ker ka `e da po ve re ni ca po stu pa na osno vu Za ko na o za bra ni dis kri mi na ci je, a da je mo bing re gu li san Za ko nom o spre ~a va wu zlo sta vqa wa na po slu: - Do sta se qu di ja vi lo i wi ho ve pri tu `be su se od no si le na mo bing, ali mi ni smo nad le `ni za to osim u slu ~a ju ako

taj mo bing ima obe le` je dis kri mi na ci je. Pre ma po da ci ma iz Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, u pr vih se dam me se ci ove go di ne In spek ci ja ra da je u fir ma ma iz vr {i la vi {e od 4.000 nad zo ra po slu `be noj du `no sti, od ~e ga je pro ce su i ra no 165 slu ~a je va mo bin ga, a de se tak slu ~a je va je za vr {i lo na su du. Po zah te vu rad ni ka, in spek ci ja je od la zi la u wi ho ve fir me 92 pu ta, 47 zah te va upu ti le su `e ne, dok su 45 zah te va upu ti li mu {kar ci. Pro ce su i- ra ne su go to vo sve pri ja ve za mo bing i za sa da je do ne to 15 re {e wa i 49 za kqu ~a ka, a pod ne to je i de vet zah te va za po k re t a w e po s tup k a pred nad le `nim su dom.

ponedeqak7.novembar2011.

U SRBIJI SVAKI [ESTI STANOVNIK ALKOHOLI^AR

Pi ju tu gu da raz bi ju Na pra vqe na je pr va ti po lo gi ja srp skih za vi sni ka od al ko ho la ko ja je po ka za la da su naj ~e {}i ti po vi za vi sni ka od al ko ho la kod nas ank si o zni i de pre siv ni pi ja na ci. Sva ki {e sti sta nov nik Sr bi je je al ko ho li ~ar, a dve tre }i ne mla dih je svo je pr vo pi }e po pi lo u po ro di ci uz pri su stvo i odo bre we ro di te qa. Sr bi ja je, po ka za lo je is tra ì va we In sti tu ta za jav no zdra vqe “Mi lan Jo va no vi} Ba tut” , ~e tvr ta ze mqa po po tro {wi al ko ho la u Evro pi. Pro se ~an al ko ho li ~ar, bez ob zi ra na pol, star je 45 go di na, a mla di u Sr bi ji pr vo pi jan stvo do ì ve sa 13,5 po go di na, dok sva ki ~e tvr ti sred wo {ko lac re dov no kon zu mi ra al ko hol. Ka ko al ko ho li zam ni je sa mo pod mu kla bo lest po je din ca, ka ko je to oce nio psi ho log @ar ko Tre bje {a nin, ve} i dru {tva u ce li ni Sr bi ja mo ra pod hit na da pro na |e na ~in da sma wi upo tre bu al ko ho la. Jer, de vet pu ta vi {e qu di u sve tu umre od po sle di ca pre te ra ne kon zu ma ci je al ko ho la ne go od od ro ge. Sa mo dva pro cen ta al ko hol nih za vi sni ka do bi je ade kva tan tret man i le ~e we i ti alar man ti po da ci tra è od ce log dru {tva da pro me ni pri stup u tre ti ra wu pa ci je na ta obo le lih od al ko ho li zma, ali i od zdrav stve nih in sti tu ci ja da uve du no vi tret man u wi ho vom le ~e wu. Po se ban ak ce nat, a po ka za lo je to i ovo is pi ta we, mo ra se sta vi ti na po rast upo tre be al ko ho la u èn skoj po pu la ci ji i me |u ado le scen ti ma jer wi hov broj ra ste iz go di nu u go di nu. Re zo lu ci ja Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci ja iz ma ja pro {le go di ne oba ve za la je i evrop ski re gion SZO, a sa mim tim i Sr bi ju, da obez be di fi na nij ske i qud ske re sur se za pre ven ci ju i sma we we {tet ne upo tre be al ko ho la. Pre ma re ~i ma dr Pe ri {e Si mo no vi }a, dr àv nog se kre ta ra Mi ni star stva zdra vqa, Sr bi ja kao deo evrop skog re gi o na spe ci fi~ ni ja je uto li ko {to se ov de be le ì po -

ve }an ni vo kon zu mi ra wa al ko lo la i {te te usled we go ve upo tre be su sva kog da na sve ve }e i ve }e. U broj ka ma, ka ko na po mi we, to zna ~i da je 40 od sto lo {eg zdra vqa i pre ra ne smr ti po sle di ca al ko ho la, sa o bra }aj nih ne sre }a ko je su ~e sto iza zva ne pi }em i pu {e wem. Re pu bli~ ka

}a va da va we ade kvat nog te ra pij skog pri stu pa pa i bo qih re zul ta ta le ~e wa. Jer , ni su svi al ko ho li ~a ri isti i po treb no je za sva kog od wih od re di ti ko jem ti pu za vi sni ka pri pa da, a tek za tim na pra vi ti od go va ra ju }u stra te gi ju iz le ~e wa. Is tra `i va we je po ka za lo da se u Sr bi ji

Ne pije tek svaki deseti akademac Vi {e od po lo vi ne stu de na ta i tre }i na stu dent ki wa Uni ver zi te ta u No vom Sa du se opi ja sva ke ne de qe, po ka za li su re zul ta ti an ke te Za vo da za za {ti tu zdra vqa stu de na ta. Uz to, oko 30 od sto stu de na ta se opi ja po vre me no, a sa mo 12 od sto ih ne kon zu mi ra al ko hol. Za bri wa va ju }e je to {to ih pi jan stvo ~e sto vo di u sek su al ne od no se sa ne po zna tim oso ba ma, kao i to {to su u tim si tu a ci ja ma mom ci vi {e sklo ni tu ~a ma i na sil nom po na {a wu. Le ka ri u Za vo du pla ni ra ju da to kom na red nog me se ca po kre nu se ri ju ra di o ni ca ka ko bi stu den ti ma pre do ~i li lo {e stra ne al ko ho la i u~i ni li ne {to da se sma wi opi ja we me |u aka dem ci ma. stru~ na ko mi si ja za bor bu pro tiv al ko ho li zma iz ra di la je na crt pred lo ga Na ci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv al ko ho li zma ko jom se, iz me |u osta log, pred vi |a uvo |e we dru ga ~i jeg le ~e wa na svim ni vo i ma zdrav stve ne za {ti te za pa ci jen te obo le le od al ko li zma. Ve li ki pro blem u bo qoj i efi ka sni joj bor bi pro tiv al ko ho li zma u Sr bi ji pred sta vqa i ne do sta tak si stem skih po da ta ka o al ko ho li ~a ri ma {to one mo gu -

mo gu di jag no sti fi ko va ti dva ti pa al ko li ~a ra. Ta ko al ko ho li ~a ri ti pa dva, ka ko se on na zi va u me di ci ni, su ank si o zni, wi ma al ko hol pred sta vqa na ~in da raz re {e kon flikt i fru stra ci je. Ovi ti po vi al ko li ~a ra ima ju ni sko sa mo po u zda we i emo ci o nal no su ne sta bil ni. Al ko ho li ~a ri ti pa tri, pak, ko ri ste al ko hol kao an ti de pre siv, ka ko bi po pra vi li ras po lo `e we, a uo~ qi ve su i su i cid ne te den ci je. Ve o ma je va `no, uka zu ju

stru~ wa ci, utvr di ti o ko jem ti pu al ko ho li zma je re~ ka ko bi se na osno vu to ga od re di la pra va te ra pij ska me to da le ~e wa za vi sni ka. Po se ban pro blem pred sta vqa sve ve }i broj è na i mla dih ko ji se oda ju al ko ho lu jer oni to ve {to kri ju, a ka da se ot kri je po pra vi lu je ve} ka sno i po treb no je mno go vi {e vre me na da bi se oni vra ti li u nor ma lu. Po ro di ca ~e sto sve sno kri je ~i we ni cu da è na ili de te pi je jer ne è le da na i |u na osu du sre di ne, od no sno jer ih je sra mo ta pa pro blem gu ra ju pod te pih. No, ta da su i ru ke stru~ wa ci ma da po mog nu za vi sni ci ma ve za ne jer su iz gu bqe ne dra go ce ne go di ne, a al ko ho li zam to li ko ovla dao da su po sle di ce te {ka obo qe wa, pa ~e sto i smrt. Dr @ar ko Tre bje {an skre }e pa `wu da oso ba ko ja zlo u po tre bqa va ako hol na ru {a va svo je fi zi~ ko, ali i men tal no zdra vqe, kva ri, ra za ra i pre ki da od no se sa svo jom so ci jal nom oko li nom, po ro di com, vo qe nom oso bom, ko le ga ma i pri ja te qi ma. Ank si o zni pi jan ci se te {ko sna la ze u stre snim si tu a ci ja ma, ~e sto ima ju pro blem s ne sa ni com, ne ma ju sa mo po u zda we, emo ci o nal no su ne sta bil ni i te {ko ostva ru ju ve ze s dru gim qu di ma. Naj ~e {}e ima ju do mi nant ne part ne re ko ji ih na kra ju i od vo de na le ~e we. U wi ho vim ve za ma al ko hol igra cen tral nu ulo gu, sko ro kao tre }e li ce. De pre siv ni pi ja ci su ta ko |e emo ci o nal no ne sta bil ni, se bi po sta vqa ju vi so ke ci qe ve ko je te {ko ostva ru ju pa ret ko ka da ose }a ju ra dost. ê sto su so ci jal no an ga ò va ni i po ku {a va ju da do |u do li der skih ulo ga. Dru gi qu di ih do ì vqa va ju kao pe dant ne ili kao oso be glad ne mo }i, te {ko pa te ako ne do bi ju odo bra va we od dru gih qu di, a ako im lo {e kre ne tra è kri vi cu u dru gi ma. Oni ima ju epi zod ni stil uzi ma wa al ko ho la – me se ce ap sti nen ci je sme wu ju pe ri o di te {kog opi ja wa, a naj vi {e pi ju u je sen i zi mu. Q. Male{evi}

SVE VI[E SLEPE DECE U SREDWEM BANATU

Ma loj Ka ta ri ni fa li o~ na ja bu ~i ca Zre wa nin ska Me |u op {tin ska or ga ni za ci ja sle pih i sla bo vi dih, jed nom pri li kom je uka zao wen pred sed nik Vla di mir Pa nin, ni ka da ni je ima la vi {e ~la no va. Ali, ono {to do dat no za bri wa va, pre ci zi rao je on, je ste to {to je me |u wi ma sve vi {e de ce. Pa nin je na gla sio da od ukup nog bro ja ~la no va iz sred weg Ba na ta, ~ak de se tak od sto ~i ne de ca ko ji ma se po sve }u je po seb na pa `wa, na ro ~i to ka da je u pi ta wu wi ho vo {ko lo va we. Ti ma li {a ni, ka `u u ovoj or ga ni za ci ji, naj sta ri joj te vr ste u Sr bi ji, ne sa mo da ne ma ju dru {tve ne igre pri la go |e ne wi ho vim po tre ba ma, ve} ne po se du ju ni osnov na po ma ga la u {ko la ma.

Jav nost u Zre wa ni nu ba{ ovih da na je sa zna la za te {ku sud bi nu {e sto go di {we Ka ta ri ne \u rin iz Me le na ca, u~e ni ce je di ne spe ci ja li zo va ne {ko le za de cu o{te }e nog vi da “Veq ko Ra ma da no vi}” u Ze mu nu. Ma la Ka ta ri na ro |e na je sle pa, bez jed ne o~ ne ja bu ~i ce. Zbog tog ne do stat ka pre ti opa snost da joj li ce bu de de for mi sa no, uko li ko pod hit no ne bu de pod vrg nu ta le kar skoj in ter ven ci ji. A taj za hvat pod ra zu me va ugrad wu im plan ta, za {ta je po treb no iz dvo ji ti bli zu 500.000 di na ra. Me |u tim, Ka ta ri ni ni ro di te qi, skrom nih ma te ri jal nih mo gu} no sti, s ob zi rom na to da u fa mi li ji ra di sa mo otac @eq -

ko, ni su u mo gu} no sti sa mi da obez be de te pa re. - Ako joj le ka ri ne ugra de im plant, kod Ka ta ri ne }e do }i do de for mi te ta ko sti, po sle ~e ga joj se li ce i gla va ne }e si me tri~ no raz vi ja ti. Ta ko da bi ka sni je ima la jo{ vi {e pro ble ma. Ovu in ter ven ci ju tre ba lo je ura di ti ra ni je, ali je na {e de te ima lo pro ble ma i sa po vi {e nim {e }e rom i {tit nom `le zdom, pa ni smo sme li da je pod vrg ne mo le kar skom za hva tu. In ter ven ci ju je po treb no od ra di ti do kra ja go di ne, po sle ~e ga bi usle di le jo{ dve – ob ja {wa va @eq ko \u rin. Dok ~e ka na po mo} qu di do bre vo qe, {e sto go di {wa de voj -

~i ca iz naj ve }eg ba nat skog se la Me le na ca tru di se da ra di sve ono {to i we ni vr {wa ci. Ka da je kod ku }e, naj vi {e vre me na pro vo di sa bra tom Sa vom, a u {ko li se igra sa dru gom de com. Da joj de tiw stvo i ka sni ji ì vot ne bi bi li do kra ja uni {te ni, we ni ro di te qi ape lu ju na sve hu ma ne gra |a ne da se ja ve na te le fon po ro di ce \u rin 023 732 975 i ras pi ta ju se ka ko da, nov ~a nim pri lo zi ma i upla ta ma na ì ro ra ~un “Hi po Al pe Adria ban ke” 4097 – 7600 – 1649 – 8201 (@eq ko \u rin), u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma, po mog nu ma le noj Ka ta ri ni da se iz bo ri sa pre pre ka ma ko je joj je ì vot na met nuo. @. Balaban

VESTI No stri fi ka ci jom di plo ma pro tiv odlaska stru~waka Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} sma tra da je neo p hod na po dr {ka i dru gih re sor nih mi ni star stva i re le vant nih aka dem skih in sti tu ci ja da bi pro ces no stri fi ka ci je di plo ma bio ubr zan jer je to „mo `da i naj ve }a pre pre ka za po vra tak na {ih qu di iz di ja spo re“. - Sr bi ja se dve de ce ni je una zad su o ~a va sa iza zo vom od la ska vi so ko kva li fi ko va nih stru~ wa ka, od no sno “od li vom mo zgo va”, kao i sa wi ho vom re in te gra ci jom po po vrat ku u ze mqu. Is ku stvo po ka zu je da je ve }i na pri pad ni ka srp ske di ja spo re po sti gla za vid ne re zul ta te na pro fe si o nal nom pla nu, pa bi bi lo mu dro ka da bi se wi ma pru `i la {an sa da po de le svo ja zna wa sa ze mqom po re kla re kao je Sre} ko vi}. We go vo mi ni star stvo je, ka ko tvr di, u svo joj stra te gi ji raz ma tra lo pi ta we ko ri -

{}e wa zna wa i ve {ti na vi so ko o bra zov ne rad ne sna ge ko ja je oti {la iz Sr bi je, kao i utvr |i va we okvi ra za una pre |i va we sa rad we sa na u~ nom i stru~ nom di ja spo rom, ali da “i da qe po sto je mno ge pre pre ke za re in te gra ci ju vi so ko kva li fi ko va nih po vrat ni ka”.

Ra ci o na li za ci ja po tro {we u zdrav stvu Po tro {wa u zdrav stve nom si ste mu Sr bi je se mo ra ra ci o na li zo va ti pre sve ga kon cen tra ci jom naj sku pqih in ter ve ni ci ja na po je di ne zdrav stve ne cen tre, iz ja vio je di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we (RF ZO) Alek san dar Vuk sa no vi}. - Me di ci na je ja ko sku pa, a ra ci o na li za ci je se u vre me eko nom ske kri ze vr {e i u mno go raz vi je ni jim ze mqa ma od Sr bi je, po put Ve li ke Bri ta ni je. U Sr bi ji }e mo mo ra ti da pre i spi ta mo od re |e na pra va zdrav stve nih osi gu ra ni ka, kao i da kon cen tri {e mo naj sku pqe in ter ven ci je na

po je di ne cen tre, da se ne du pli ra ju – sma tra Vuk sa no vi}. On je na veo da }e pra va osi gu ra ni ka bi ti pre i spi ta na i u do go vo ru sa udru `e wi ma bo le sni ka bi ti uki nu ta ona ko ja su luk suz, od no sno da }e se {te de ti gde god je to mo gu }e.

Al ban ski ha ke ri na pa li srp ski sajt Cen tar za evro a tlant ske stu di je iz Be o gra da sa op {tio je da su in ter net sajt te or ga ni za ci je na pa li al ban ski ha ke ri, ko ji su po sta vi li al ban ski za sta vu, tekst i mu zi ku. Na in ter net adre si Cen tra ha ke ri su po sta vi li tekst na al ban skom je zi ku, ko ji gla si: „Po ku {a li su Ri mqa ni, on da i Tur ci, sve vre me po ku {a va ju Gr ci, a on da su na red do {li Sr bi, ali ni ko ni je us peo da uni {ti ovaj na rod od Ili ra do Al ba na ca, sa mo je ime pro me we no”. Na ve de ni tekst pra ti i mu zi ka al ban skog po re kla, a ha ke ri su se pot pi sa li ko di fi ko va nim ime ni ma CYBIMP i KHG.

SPORT

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

TUR NIR NA BA LI JU

Ani ti tu la za ro |en dan Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} osvo ji la je tur nir na Ba li ju, po sled we VTA tak mi ~e we u 2011. go di ni. Iva no vi }e va je na svoj 24. ro |en dan bi la ube dqi va pro tiv [pa wol ke Ana bel Me di ne Ga ri ges sa 6:3, 6:0 i osvo ji la 11. ti tu lu u svo joj ka ri je ri. Ana je ta ko go di nu za vr {i la sa tro fe jom, po {to je po be di la u pr vom fi na lu od pro {le go di ne ka da je sla vi la upra vo na Ba li ju. U me ~u za tre }e me sto Na |a Pe tro va je sa vla da la Da ni je lu Han tu ho vu sa 6:2, 5:7, 6:0. Iva no vi }e va je do bi la spe ci jal nu po ziv ni cu or ga ni za to ra na Ba li ju ka ko bi bra ni la ti tu lu, iako na ovom tur ni ru u~e stvu ju sa mo te ni ser ke sa osvo je nim tro fe jem to kom go di ne. Sa dru ge stra ne, Me di na Ga ri ges je osvo ji la dve ti tu le u 2011. go di ni (E{to ril, Pa ler mo). Iva no vi }e va je do bi la pr vi gem na svoj ser vis iako je bi la pod pri ti skom ri val ke na 30:30. Ana je od ser vi ra la as, a on da uspe {no osvo ji la sle de }i poen. Od mah je srp ska te ni ser ka na pa la ser vis ri val ke, sjaj nim ri ter nom na ja vi la {ta joj je u gla vi, a on da fe no me nal nim drop-{o tom sti gla do dve brejk lop te. Is ko ri sti la je ve} pr vu za 2:0. Ana je ru tin ski osvo ji la sle de }i gem na svoj ser vis, da bi po tom na sta vi la da sna `nim udar ci ma na pa da ri val ku. Eks pre sno je sti gla do no ve tri brejk lop te, ali je [pa wol ka vra ti la i iz jed na ~i la. Ipak, fi zi~ ki ve o ma sprem na Ana je za hva qu ju }i br zi ni iz bo ri la no vu {an su za brejk, ali se Me di na Ga ri ges po no vo iz vu kla za hva qu ju }i mre `i. Ni je do zvo li la pe tu uza stop nu brejk {an su ri val ki, te je sma wi la na 3:1. Po ku {a la je [pa wol ka da uz vra ti brej kom, na pa la Anu na 30:30, ali je po sla la lop tu u aut, te je na {a te ni ser ka osvo ji la i ~e tvr ti gem. U ovom pe ri o du me ~a Iva no vi }e va je po ~e la da vi {e gre {i, te je Me di na Ga ri ges la ko sma wi la na 4:2. Iva no vi }e va je na sta vi la da si gur no ser vi ra, i sa 6:3 do bi la pr vi set. Osta la je Ana fo ku si ra na i u na stav ku me ~a, sa ~u va la je do voq no sna ge u pr vom se tu, te je ve} na star tu dru gog agre siv nom igrom sti gla do brej ka. Na sta vi la je da do mi ni ra u ovom se tu, bez iz gu bqe nog po e- na je osvo ji la pr vi gem na svoj ser vis, a on da mo} nom igrom na pra vi la no vi brejk, da bi ra zno vr snim se riv som br zo sti gla do 4:0. Me di na Ga ri ges je bi la ne mo} na u tim mo men ti ma, mu ~i la se na sva kom po e nu, a Ana je to mak si mal no is ko ri sti la, te pre fekt nom skra }e nom di ja go na lom na pra vi la no vi brejk za 5:0. Me~ je ta da i de fi ni tiv no bio re {en, jer [pa wol ka ni je pru `i la ni mi ni ma lan ot por na ser vi Iva no vi }e ve ko ja je set do bi la bez iz gu bqe nog ge ma, te ostvo ji la tur nir na Ba li ju dru gu go di nu zare dom.

Iva no vi }e va: Sja jan ose }aj Na {a te ni ser ka je bi la ve o ma zdo voq na osvo je nim tro fe jem, kao i igrom u fi nal nom me ~u. - Sjaj no se ose }am. Ovo je vr lo neo ~e ki va no. Mi slim da sam u fi na lu od i gra la bes pre ko ran me~. Ni sam mno go gre {i la. Ov de se ose }am opu {te no i to mi do sta po ma è. Do {la sam da se tak mi ~im, ali isto vre me no do sta vre me na pro vo dim od ma ra ju }i se na pre le pim pla à ma i spa cen tri ma. Qu di su vr lo dru è qu bi vi, ste kla sam do sta no vih pri ja te qa i uì vam da igram na ovom tur ni ru - re kla je Iva no vi }e va, ko ja je do da la da je, ipak, i se be iz ne na di la la ga nim tri jum fom na tur ni ru na Ba li ju: - Hva la or ga ni za to ri ma {to su mi ove go di ne do de li li spe ci jal nu po ziv ni cu za u~e {e na tur ni ru. Ovo je naj bo qi na ~in da pro sla vim 24. ro |en dan. Mo ram da pri znam da ni kad vi {e qu di ni je bi lo na ne kom mom ro |en da nu - na {a li la se Iva no vi }e va. Sa rad wa sa Naj xe lom Sir som po la ko po ~i we da da je svo je re zul ta te. Ipak, mno go se o~e ku je od na red ne go di ne. - Mi slim da }e sle de }a go di na bi ti ve li ka. Mo ram do bro da oda be rem ko je }u tur ni re igra ti i is ko ri stim svo je {an se jer, po go to vo u pr voj po lo vi ni go di ne ne bra nim mno go po e na - is ta kla je srp ska te ni ser ka. Ona je oce ni la da je mo gu }e da se vra ti u pr vih de set te ni ser ki sve ta. - Ako is ko ri stim svo je {an se i odr ìm do bar ni vo igre mo gu do pr vih de set. To bi bio pr vi ko rak, a po tom i ne {to vi {e - is ta kla je Iva no vi }e va. Te ni ser ki iz [pa ni ja ni je pre o sta lo ni {ta dru go ne go da ~e sti ta na {oj igra ~i ci. - Ana je igra la ja ko do bro, ta ko je ja ko uda ra la lop ti cu, a me ni ni {ta ni je po la zi lo od ru ke. Ona je te àk pro tiv nik, bi la je naj bo qa te ni ser ka na sve tu jed no vre me i mo gu da bu dem za do voq na pret hod nom ne de qom - re kla je Ga ri ges. Od bra ni la tro fej: Ana Iva no vi}

Fe de rer po be dio Ro xer Fe de rer osvo jio je tur nir se ri je 500 u rod nom Ba ze lu, po be div {i u fi na lu Ja pan ca Ke i ja Ni {i ko ri ja sa 6:1, 6:3 po sle 72 mi nu ta igre. ^e tvr tom te ni se ru sve ta to je tek dru gi tro fej ove go di ne, pr vi na kon ja nu a ra i tri jum fa u Do hi, ali i ~ak 68. u ka ri je ri. Fan ta sti~ ni [vaj ca rac je ta ko od bra nio ti tu lu u Ba ze lu, a ovo mu je ukup no pe ti tri jumf u rod nom gra du.

TUR NIR U BA ZE LU

Nenad Zi mo wi} i Majkl Qo dra osvo ji li tro fej Ne nad Zi mo wi} i we gov dubl part ner Majkl Qo dra osvo ji li su ATP tur nir se ri je 500 u Ba ze lu, u kon ku ren ci ji pa ro va. Srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja je u svom osmom fi na lu ove go di ne sa vla da li biv {eg Zi mo wi }e vog part ne ra Ka na |a ni na Da ni je la Ne sto ra i Be lo ru sa Mak sa Mir weg sa 6:4, 7:5, po sle 75 mi nu ta igre. Zi mo wi} i Qo dra su na sta vi li sa od li~ nom for mom u dru gom de lu go di ne po {to su osvo ji li ~e tvr ti tur nir, po sle Va {ing to na, Mon tre a la i Pe kin ga. Zi mo wi} i Qo dra su do bro otvo ri li me~, ra no na pra vi li brejk te po ve li sa 2:0. Ri va li su im uz vra ti li brej kom, ali je srp sko-fran cu ska kom bi na -

I ti tu la i re van{: Qo dra i Zi mo wi}

ci ja i po red o~aj nog dru gog ser vi sa (38 po sto) na pra vi la jo{ je dan te do bi la pr vi set 6:4. Mno go bo qe su ser vi ra li Sr bin i Fran cuz u dru gom se tu, a ~im im se uka za la {an sa za brejk is ko ri sti li su je i ta ko |e po ve li 2:0. Zi mo wi} i Qo dra su ser vi ra li za me~ pri re zul ta tu 5:4, ali su do pu sti li ri va li ma da na pra ve pr vi brejk u dru gom se tu i iz jed na ~e na 5:5. Me |u tim, Zi mo wi} i we gov part ner od mah pra ve ri brejk, a po tom ne gre {e po no vo na svoj ser vis, ko ri ste pr vu me~ lopt i sa 7:5 do bi ja ju dru gi set i osva ja ju ti tu lu u [vaj car skoj. Ovom po be dom re van {i ra li su se Ne sto ru i Mir wi jem za po raz u fi na lu tur ni ra u [an ga ju.

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

Na {e da me se ma lo mu ~i le Sr bi ja - Ke ni ja 3:1 (19:25, 25:22, 25:11, 25:11) NA GA NO: Ha la Be li pr sten, gle da la ca: 1.277, su di je: Na sta se (Ru mu ni ja), Pa skva li (Ita li ja). SE BI JA: Bra ko ~e vi}, @iv ko vi} 5, Kr sma no vi}, Ma le {e vi} 17, Mol nar 6, An to ni je vi}, Ve so vi} 2, Bje li ca 15, Nin ko -

vi} 7, Ra {i} 14, Veq ko vi} 2, ]e bi} (l) KE NI JA: Ma ku to 13, Van ge {i, Ki sa 3, Jep nge ti~, Va wa 2, Odi am bo, Mu ram bi, Ma i jo 10, Mo im 11, Ka dam bi 10, Ta rus (l), Bo si re.

Od boj ka {i ce Sr bi je za be le `i le su dru gu po be du na Svet skom ku pu u Ja pa nu, a u po sled wem su sre tu pr ve run de bi le su bo qe od pr va ka Afri ke, re pre zen ta ci je Ke ni je. Sa mo zbog opu {te nog ula ska u me~, Ter zi }e ve iza bra ni ce su iz gu bi le pr -

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ter zi}: Sla ba mo ti va ci ja Iako je na {a re pre zen ta ci ja za be le ì la dru gu po be du na Svet skom ku pu, se lek tor Zo ran Ter zi} ni je bio za do vo qan na ~i nom na ko ji su we go ve iza bra ni ce do we do {le. - Od po ~et ka me ~a igra li smo ve o ma ne mo ti vi sa no i te {ko je bi lo da se vra ti mo u utak mi cu. Na dam se da }e ovo bi ti po sled wi put na ovom tur ni ru da nam se ta ko ne {to de {a va. ê sti tam Ke ni ji za to {to izr sta u ve o ma do bru re pre zen ta ci ju i è lim joj da na sta ve s do brim ra dom - re kao je Ter zi}. Jo va na Bra ko ~e vi} jo{ se opo ra vqa od ope ra ci je, ali je za me~ s Ke ni jom bi la u sa sta vu. - Bio je ovo te àk me~ za nas, pre sve ga u psi ho lo {kom smi slu, zbog po vre de Ma la gur ski u pr vom su sre tu. Od i gra li smo bo qe u dru gom de lu dru og se ta i za dr à li do bar ni vo do kra ja me ~a. Sre} na sam zbog po be de i na dam se da }e mo na sta vi ti kon ti nu i tet iga ra ko je smo pri ka zi va le ~i ta vog le ta - is ta kla je Bra ko ~e vi }e va. Jo va ni na {a ke je sve bo qe. - [a ka mi je bo qe i mo gu da tre ni ram ma we-vi {e nor mal no. Ako me pi ta te da li }u da igram s Ja pa nom - ho }u i na dam se no vim po be da ma na {e re pre zen ta ci je.

A gru pa Do mi ni kan ska R. - Ita li ja Ar gen ti na - Al `ir Ki na - Ja pan B gru pa Sr bi ja - Ke ni ja Ne ma~ ka - Bra zil SAD - Ko re ja 1. SAD 2. Ita li ja 3. Ne ma~ ka 4. Bra zil 5. Ki na 6. Sr bi ja 7. Ar gen ti na 8. Ja pan 9. Do min k. R. 10. Al `ir 11. Ke ni ja 12. Ko re ja

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 1 2 2 3 3 3

9:1 9:3 7:3 7:4 8:5 6:4 6:5 6:6 4:6 1:9 1:9 0:9

0:3 3:1 3:2 3:1 1:3 3:0 9 8 6 6 6 6 6 4 3 0 0 0

vi set s pro tiv ni kom ko ji je po ren kin gu mno go is pod wih, ali ka da su iz jed na ~i le stva ri su do {le na svo je me sto. Na{ se lek tor me~ j po ~eo s re zer vnom teh ni ~ar kom Bo ja nom @iv ko vi}, kao i sa Na ta {om Nin ko vi} na me stu sred weg blo ke ra. Na{ de voj ke su br zo po ve le 9:4, ali je Ke ni ja do brim blo kom us pe la da osta ne u ma lom za o stat sku sve do sre di ne se ta (16:13). S ne ko li ko blo ko va na Bje li ci i is ko ri {}e nim kon tra ma, po sle do brih od bra na, Ke ni ja je na pra vi la se ri ju 6:0 i po ve la. Po ra slo im je sa mo po u zda we i za slu è no su do bi le pr vi set. Srp ki we su bo qe po ~e le i dru gi set i kon tro li sa le si tu a ci ju na te re nu sa dva-tri po e na pred no sti. Mol na ro va i Ma le {e vi }e va bi le su ras po lo è ne, {to je bi lo do voq no za 14:11. Usle di la je se ri ja Ke ni je 5:0 (tri blo ka i dve gre {ke Sr bi je)ko ja je pre {la u vo| stvo. Gre {ke ri va la bi le su sa ve znik na {ih de vo ja ka i po gu ra le ih ka vo| stvu (19:18), ko je su za dr à le

Ti ja na Ma le {e vi} pro bi ja ke nij ski blok

do kra ja set i pri li~ no te {ko iz jed na ~i le -1.1. Pr va dva se ta bi la su za ni mqi va i ne iz ve sna, dok su osta la dva bi la pot pu no su prot na, jer je na te re nu po sto ja la sa mo jed na eki pa. U oba se ta su Ke nij ke bi le do sto jan pro tiv nik sa mo do pr vog teh ni~ koh tajmauta, ali su ve} do dru gog bi le u ve li kom za o stat ku. Pro ra dio je ser vis na {ih od boj ka {i ca, po sle to ga i blok, a @iv ko vi }e va je zbog bo qeg pri je ma mo gla bo qe da raz i gra va na {e na pa da ~e.

Sr bi ja je u tre }em i ~e tvr tom se tu do zvo li la Ke ni ji sve ga 22 po e na, ukup no i u ve li kom sti lu oprav da la ulo gu fa vo ri ta u su sre tu s naj bo qom eki pom Cr nog kon ti nen ta. Da nas je na Svet skom ku pu dan pa u ze, ko ji }e eki pe is ko ri sti ti za se lid bu u dru ge gra do ve, a na {e de voj ke }e u dru goj run di u To ja mi od i gra ti dva me ~a, s vi ce {am pi o nom Evro pe Ne ma~ kom i ak tu el nim olim pij skim po bed ni kom Bra zi lom. M. R.

SPORT

c m y

dnevnik

SVE PO STAROM U SUBOTICI – SPARTAK I DAQE BEZ POBEDE

Go lu bo vi jo{ do bro i pro {li Spartak Zlatibor voda – Hajduk 1:1 (0:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 1.000. Su di ja: Glo |o vi} (Vr bas). Strel ci: No sko vi} u 85. mi nu tu za Spar tak ZV, Vu ja kli ja u 56. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: [a rac, Ste va no vi}, Mli vo jev, Pu {ka ri} (Spar tak Zla ti bor vo da), ]o vin, Fej sa, ô vi lo (Haj duk). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ste va no vi} 6 (85. Mi li vo jev), Mi lan ko vi} 6, Ota {e vi} 6,5, Jok si mo vi} 6,5, Si mo vi} 6,5, [a rac 6,5 (63. No sko vi} 7), Mi ri} 6,5, Tor bi ca 6,5, Pu {ka ri} 6,5, De spo to vi} 6 (57. ô vi} 6) HAJ DUK: Bra} 7, Pa u qe vi} 6,5, La li} 7, Jo va no vi} 7, Fej sa 6,5, ô vi lo 6,5, ]o vin 6,5, Nov ko vi} 7, Mak si mo vi} 6,5, Vu ja kli ja 7 (87. Kvin si), Ha xi bu li} 6,5 (90. Pa u no vi}) Sve je po sta rom u Su bo ti ci, fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de i da qe tra è re cept za po be du pred do ma }om pu bli kom. Go lu bo vi su us pe li da po stig nu gol u su per li ga {kom me ~u na Grad ksom sta di o nu, ali je on bio ne do vo qan za po be du. Bi li su Su -

Alek san dar No sko vi}, stre lac za Spar tak ZV

bo ti ~a ni u ne u god noj si tu a ci ji u ve }em de lu dru gog po lu vre me na, go sti su vo di li sa 1:0, a ulo gu xo ke ra oprav dao je Alek san dar No sko vi}, ko ji je go lom pet mi nu ta pre kra ja spa sao Spar tak po ra za. Po otva ra wu utak mi ce se mo glo na go ve sti ti da }e go lu bo vi mo `da bi ti bli `i po be di, Mi ri} je aisti rao De spo to vi }u,

PARTIZAN SLAVIO I U BOR^I

Ni ska od de set bi se ra Na pr ven stve nu pa u zu fud ba le ri Par ti za na oti {li su po be dom nad BSK – om (1:0). Ti me je na sta vqen tri jum fal ni niz od 10 me ~e va i na pra vqe na do bra uver ti ta pred do la ze }i ve ~i ti der bi. Cr no–be li, osim

- Za do vo qan sam po be dom na te {kom go sto va wu. Pri ~ao sam da je BSK eki pa ko ja igra iz u zet no kva li tet no ove se zo ne i da im je te {ko da ti gol, ali mi smo na sre }u us pe li. Pr vo po lu vre me smo igra li ja ko do bro, stva ra li {an se i ra di li ono {to smo se i do go vo ri li. Me |u tim, po no vi lo se da smo u na stav ku bi li ner vo zni, {to nam se na sre }u ni je osve ti lo. Po sle sve ga za do vo qan sam da smo sa ~u va li plus ~e ti ri bo da u od no su na Cr ve nu zve zdu – re kao je tre ner Par ti za na Sta no je vi}. Vla di mir Vol kov po no vio je do bru par ti ju na svo joj le voj stra ni i na ja vio po vra tak u sta ru for mu. On se slo ìo sa re ~i ma {e fa stru ke. - ê sti tam Bro ~i na fer igri. [to se nas ti ~e, za slu è no smo sla vi li, kon tro li sav {i me~ u ve }em de lu. Mo gli smo da po be di mo i ube dqi vi je, ni smo, pa smo stre pe li do sa mog kra ja. Naj va `ni je Vra }a se u for mu: Vla di mir Vol kov je da smo po be di li – re bo do va, do bi li i ras po lo è nog kao je Vol kov. na p a d a ~ a Mar k a [}e p o v i } a, Cr no – be li }e do pet ka tre stre lac za tri bo da, {to je ovo ni ra ti u Be o gra du, ka da pu tu ju u ga pu ta bi lo do voq no da do bi je Ru mu ni ju na pri ja teq ski me~ sa apla u ze na vi ja ~a. Pe tro lu lom. I. Lazarevi}

Ope ri san Ne ven Su bo ti} Re pre zen ta ti vac Sr bi je i {ta ba Bo ru si je Jir gen Klop pr vo ti mac ne ma~ kog bun de - iz ja vio je da }e ne i gra we Su sli ga {a Bo ru si je iz Dort mun - bo ti }a bi ti ve li ki hen di kep da Ne ven Su bo ti}, ko me je na za tim uo~i der bi utak mi ca utak mi ci pro tiv Volf sbur ga pro tiv Ba jer na i [al kea i du slo mqe na ja go di~ na kost, ope ri san je, sa op {tio je klub. U sa op {te wu se na vo di da su Su bo ti }u, u to ku dvo i po ~a sov ne ope ra ci je, u gor wu vi li cu umet nu ta tri im plan ta, a je dan u o~ nu du pqu. Su bo ti} je te {ko po vre |en ka da ga je, Me sec i po van te re na: Ne ven Su bo ti} pri li ki om jed nog va zdu {nog du e la, fud ba ler e la u Li gi {am pi o na pro tiv Volf sbur ga So ti ros Kir ja kos Ar se na la i Olim pi ka iz Mar uda rio lak tom u gla vu. Pre ma se qa. pr vim pro ce na ma le ka ra, on Su bo ti }e vo me sto u eki pi ne }e mo }i da igra u na red nih za u ze }e Fe li pe San ta na. me sec i po da na. [ef stru~ nog

ali se ovaj i ni je pro sla vio. No, bi lo je to sve od opa sni jih si tu a ci ja u pr vih po la sa ta igre pre go lom Haj du ka, ko ji je do bro slo `io kar te u od bra ni.U 33. mi nu tu Spar tak je imao od li~ nu pri li ku, Pu {ka ri} je bio asi stent, a [a rac je mo rao bo qe da re a gu je. Ova ko, Bra} je sti gao da lop tu pro sle dio u kor ner.

Po no vo je De spo to vi} imao pri li ku na otva ra wu dru gog po lu vre me na, a po no vo je ostao uti sak da je mla di re pre zen ta ti vac mo rao bo qe. Go sti su po tom kre i ra li ne ko li ko na pa da, pr vo je u 55. mi nu tu do bar {ut Mak si mo vi }a jo{ bo qe za u sta vio Alek si}, a mi nut ka sni je Haj duk je sti gao do vo| stva. Ve li ki po sao je od ra dio Nov ko vi}, ko ji je pro {ao Mi ri }a i Ste va no vi }a, asi sti rao Vu ja kli ji ko ji sa tri me tra ma ti ra svog biv {eg sa i gra ~a Alek si }a. Tek ta da je Spar tak po ~eo da igra ona ko ka ko je to pu bli ka o~e ki va la od pr vog mi nu ta, agre siv ni je. Re |a le su se po lu pri li ke, Tor bi ca je {u ti rao pre ko go la, Pu {ka ri} po go dio `i vi zid, a po tom je, u 71. mi nu tu, Mi ri} gla vom po go dio sta ti vu, a ni je us peo ni No sko vi} da iz gu `ve od bi je nu lop tu sme sti u mre `u. Ko na~ no, u 85. min tu su se na po ri Spar ta ka is pla ti li, Josk si mo vi} je upo slio No sko vi }a, ovaj ma ti ra Bra }a i do neo bod, ma lu ute hu za jo{ jed no sla bi je iz da we go lu bo va u Su bo ti ci. N. S.

ZVEZDA SE MU^ILA I PROTIV ROMANTI^ARA

Ne shva tqiv pad u igri

Mo `da se tre ne ru Zve zde Ro ber tu Pro si ne~ kom za i sta do pa da ka ko igra we go va eki pa to kom se zo ne, ali ta kvo mi {qe we se ne po kla pa sa sta vom na vi ja~ ke ar mi je ko ja pru à ne se bi~ nu po dr {ku sa tri bi na i ove je se ni. Pod im pe ra ti vom po be de, ka ko bi se za dr ào ko rak za vo de }im Par ti za nom, us pe li su cr ve no- be li da ma ti ra ju ro man ti ~a re, u pot pu no iz jed na ~e nom su sre tu. ê ta sa Sta re Ka ra bur me opa sno je pre ti la u po je di nim de lo vi ma utak mi ce, pa su se mo gli ~u ti i zvi `du ci na ra ~u na do ma }i na. - Mo ra mo bo qe da igra mo, jer na ade kvat nom ni vou bi li smo sa mo u Bor ha je bio stre lac tre }eg Zve zdi nog go la pr vih 20 mi nu ta su sre ta- krat ko je Zvez din tre nu tak An dri ja Ka lu kon sta to vao po mo} ni tre ner Zve - |e ro vi}. zde Slo bo dan Ma ro vi}. Cen tra for Be o gra |a se naj zad Po pr vi put, od ka da je pre u zeo ras pu cao, dva pu ta za dva mi nu ta kor mi lio be o grad skog klu ba, Ro - po go dio gol ro man ti ~a ra. bert Pro si ne~ ki se ni je po ja vio - Ra du jem se go lo vi ma, oni do no na pres kon fe ren ci ji. Raz lo zi ni - se neo p hod no sa mo po u zda we i è su po zna ti. qu za jo{ bo qim ra dom. Pa u za u Zve zda je ovo ga pu ta us pe la pr ven stvu }e nam do bro do }i, da se br zim go lo vi ma pro bu |e nog Ka - ma lo od mo ri mo a po tom pri o ne mo lu |e ro vi }a da stek ne pred nost, na pri pre me ka ko bi fi ni{ se zo ali je ne ja sno za {to je ri tam po - ne do ~e ka li u pra voj for mi. Na tom pao. Ni je bi lo raz lo ga za dam se da }e mo eli mi ni sa ti sla bo ner vo zu. sti ko je nas pra te. Ras po red je zgu - ê sto nam se de {a va ju te neo - snut i te àk. O~e ku je nas go sto va bja {wi ve si tu a ci je, da pri mi mo we Ja go di ni, pa ve ~i ti der bi, a za gol od mah na kon {to obez be di mo tim i okr {a ji sa Ra dom i Voj vo di vo| stvo. Ni je pro blem da ri val nom. Tu je i Kup duel sa Sme de re za tre se mre ù, ali je ste ono {to vom. @e li mo mak si ma lan u~i nak po tom sle di. Ofk Be o grad je pre - na oba fron ta- is ta kao je Ka lu |e u zeo sve kon ce igre u svo je ru ke, ro vi}. sve do na {eg tre }eg po got ka u fi Pa u za }e pri ja ti La zo vi }u i ni {u ko ji je re {io pi ta we po bed - Ka duu, dvo ji ci po vre |e nih igra ~a, ni ka. Ove sla bo sti mo ra mo eks - ko ji su od vi tal nog zna ~a ja za igru pre sno da ot klo ni mo ako ho }e mo Zve zde, da se pot pu no opo ra ve za da u tr ci za ti tu lom bu de mo uspe - is ku {e wa na kra ju je se weg de la {ni- re al no je sa gle dao ak tu el ni se zo ne. Z. Rangelov

Na po mo lu tram pa Te vez – Di Ma ri ja? êl ni ci en gle skog Man ~e ster si ti ja sprem ni su na raz me nu fud ba le ra sa ma drid skim Re a lom, po ko joj bi na Is tlends do {ao An hel Di Ma ri ja, dok bi u [pa ni ju oti {ao Kar los Te vez. En gle ski me di ji pre no se da je Real za in te re so van za Te ve za, ali bi è le li da ga do ve du sa mo na po zaj mi cu. Na vod no bi to Mu ri wu da lo mo gu} nost da kom bi nu je sa tri na pa da ~a na dva fron ta, jer Ar gen ti nac ne mo è da na stu pa u Li gi {am pi o na. Me |u tim, Si ti è li da Te ve za za me ni za Di Ma ri ju i da do pla ti, ali te {ko }e Me ren ge si pri sta ti na ta kvu so lu ci ju. Iako je bi lo ne kih na zna ka da Mu ri wo ni je za do vo qan Di Ma ri jom, on to ni ka da ni je re kao. - Ni su mi po treb ni no vi igra ~i u ja nu a ru - ne dav no je iz ja vio Mu ri wo.

ponedeqak7.novembar2011.

JELEN SUPERLIGA – 11. KOLO IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad BE O GRAD: BSK - Par ti zan Â ÂK: Bo rac - Ja go di na LU Â NI: Me ta lac - No vi Pa zar BE O GRAD: Cr ve na zve zda - OFK Be o grad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Haj duk KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int

0:0 (0:1) 0:0 (0:1) 0:1 (0:1) 0:0 (0:1) 1:1 (1:1) 3:1 (2:1) 1:1 (0:0) 2:1 (2:0)

1. Par ti zan 11 10 0 1 23:4 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 2 1 22:6 26 3. Rad ni~ ki 1923 11 5 6 0 17:8 21 4. Slo bo da 11 5 4 2 14:11 19 5. Voj vo di na 11 4 6 1 19:8 18 6. Ja go di na 11 5 3 3 13:8 18 7. Spar tak ZV 11 3 6 2 10:11 15 8. Haj duk 11 4 3 4 10:14 15 9. OFK Be o grad 11 4 1 6 12:16 13 10. Rad 11 3 3 5 13:9 12 11. BSK Bor ~a 11 3 3 5 7:13 12 12. Ja vor 11 3 2 6 6:13 11 13. Sme de re vo 11 3 1 7 7:14 10 14. Bo rac 11 1 4 6 4:12 7 15. No vi Pa zar 11 1 4 6 5:20 7 16. Me ta lac 11 0 4 7 5:20 4 U sle de }em ko lu (19:/20.no vem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo, KU LA: Haj duk - No vi Pa zar, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja vor, BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a, Par ti zan - Bo rac, JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int - Me ta lac.

UZ SLABO IZDAWE VOJVODINE U IVAWICI (0:0)

Po gled na ta be lu ne pri ja S do sta op ti mi zma i s ve li kim - Pla sman u po lu fi na le Ku pa je o~e ki va wi ma ot pu to va li su fud na{ ve li ki ciq ove je se ni. Ima li ba le ri Voj vo di ne na go sto va we Ja smo u su bo tu pri li ku da ja ko do bro vo ru. Iako su zna li da do ma }in ni upo zna mo Iva wi ~a ne i ve} sa da je ni ma lo na i van ri val, po seb no smo sve sni da nas ~e ka te {ka utak ka da igra kod ku }e, No vo sa |a ni su, mi ca i da nam ni u kom slu ~a ju ne }e po zi va ju }i se na sop stve ni kva li bi ti ni ma lo la ko da ostva ri mo tet, ve ro va li da mo gu da se iz bo re è qe. Ipak, ne }e mo ima ti al ter za sva tri bo da i pri bli è pla sma na ti vu u tom su sre tu i ne sum wam nu na tre }u po zi ci ju Su per li ge. da }e mo po be di ti, iako ne o~e ku jem Sa da, ka da je utak mi ca pro {la, lep fud bal. Bi }e to tvr da utak mi je din stven za kqu ~ak onih ko ji su ca, ali nas u woj ne }e in te re so va ti pra ti li me~ je da su cr ve no-be li ni {ta osim po be de i ula ska me |u od gra li mo `da i naj sla bi ju utak ~e ti ri naj bo qe eki pe u tom tak mi mi cu i da re mi jem (0:0) mo gu da bu - ~e wu. du i te ka ko za do voq ni s ob zi rom na raz voj do ga |a ja na te re nu u Iva wi ci. - Ni smo do bro od i gra li su sret s Ja vo rom - pri znao je i od li~ ni de sni bek Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi}, ne ka da i sam igra~ Iva wi ~a na. - Ne znam {ta je bio raz log na {e sla be igre. Pri pre ma li smo se ve o ma ozbiq no za ovu utak mi cu i zna li smo da nas ~e ka ozbi qan ri val, ko jem do ma }i te ren do no si spe ci fi~ nu pred nost. Zna li smo da ne }e bi ti pu no pri li ka i da mo ra mo da po ku {a mo da re a li zu je mo pr vu ko ja nam se uka è, ali wih go to vo da i ni je bi lo. Da li vam je ne do sta jao Gi or gi Me re ba {vi li, plej mej ker ko ji ove je se ni igra u ve o- Mi ro slav Vu li }e vi} (s lop tom) ma do broj for mi? Fo to: www.fkvoj vo di na.rs - Sva ka ko da nam je ne do sta jao, jer bi nam we gov na ~in igre do Par ti zan i Cr ve na zve zda su, u od sta zna ~io. - Ipak, Voj vo di na ima no su na No vo sa |a ne, stvo ri li pu no kva li tet nih igra ~a i ne za vi - ogrom nu pred nost na pr ven stve noj si od igra wa jed nog, ma ka ko da se on ta be li. Cr no-be li vam be è 12, a be zo ve. Ni smo od i gra li do bro i si - o grad ski cr ve no-be li osam bo do va? gur no je da nam ni je ni ma lo pri jat - Ra li ka je ste ve li ka, ali bi }e u no ka da po gle da mo ta be lu. Sa da nam pr ven stvu jo{ do sta neo ~ ke i va nih pred sto ji 15 da na pa u ze u pr ven stvu re ul ta ta. Ne od ri ~e mo se pr ven i mo ra mo pred sto je }e vre me da is stva i za sa da, ka ko zna mo i ume mo, ko ri sti mo na naj bo qi mo gu }i na mo ra mo da stig ne mo do tre }eg me ~in. Tre ni ra mo ve o ma do bro i to sta na ta be li i da na we mu pre zi -

Dva slo bod na da na Po sle utak mi ce u Iva wi ci, {ef sru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} svo jim u~e ni ci ma dao je dva slo bod na da na. - Zbog oba ve za ko ja ima re pre zen ta ci ja Sr bi je, pred na ma je pa u za od 15 da na i na sto ja }e mo da je is ko ri sti mo za {to bo qu pri pre mu za fi ni{ je se weg de la pr ven stva - re kao je sport ski di rek tor no vo sad skog su per li ga {a Mi o drag Pan te li}. - To kom pa u ze od i gra }e mo i tre ning utak mi cu s Be `a ni jom, ko ja je na pro gra mu u uto rak, 15. no vem bra. Pri o ri te ti su nam pla sman u po lu fi na le Ku pa Sr bi je, ali i osva ja we tre }eg me sta na ta be li u do ma }em {am pi o na tu. Ka da sve te oba ve ze od ra di mo, usle di }e ana li ze u~in ka eki pe to kom je se ni i pla no vi {ta nam i ka ko va qa ~i ni ti na pro le }e. kom pa u ze }e mo na sto ja ti da taj rad jo{ una pre di mo ka ko bi smo u fi ni{ je se weg de la pr ven stva u{li mak si mal no sprem ni da se do ~e pa mo tre }eg me sta, {to nam je i ciq. Uz to, po sle pa u ze (23. no vem bra) o~e ku je nas i su sret ~e tvrt fi na la Ku pa Sr bi je, no vi duel s Ja vo rom, ali }e mo u we mu mi bi ti do ma }i ni. Kup za Voj vo di nu ima po seb nu va `nost?

mi mo. Da bi smo u to me us pe li, mo ra }e mo da u|e mo u se ri ju po be da i da se ne oba zi re mo pu no na to {ta ra de ri va li. Tre ba da bu de mo fo ku si ra ni na sa mi se be i igre ko je pru `a mo, da na sta vi mo s do brim ra dom u Ve ter ni ku i da u fi ni{ je se weg de la {am pi o na ta u|e mo re {e ni da be le `i mo po be de u ni zu na gla sio je Vu li }e vi}. А. Predojevi}

sport

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

KUP NA CI JA

EKIP NO PR VEN STVO EVRO PE

Ka sno bu |e we or lo va

^e tvor ka s Tur ci ma

Sr bi ja - ê {ka 23:24 (10:15) VR [AC: Hala Milenijum. Gledalaca oko 2.000. Sudije: Volodkov i Zotin (Rusija). Sedmerci: Srbija 2 (1), ê{ka 4 (3). Iskqu~ewa: Srbija 14, ê{ka 2 minuta. Crveni karton: Darko Stani} (Srbija) u 60. minutu. SRBIJA: Stani} (11 odbrana, 1 sedmerac), Mili}, Marjanac (5 odbrana), [e{um 4, Vujin 5, Nik~evi} 1, \uki} 2, Toski} 1, Ili} 1 (1), Stojkovi}, Rni} 2, Mitrovi}, Nenadi} 2, Pavi} 2, Beqanski 3, Marjanovi}. Ê[KA: Mrkva (16 odbrana), Galija, No~ar 5, Vitek, Vrawi, Kube{ 1, Motl, Jiha 5, Filip, [obol 5 (2), Horak, Mraz, Juri{ek 3, Hiwek, [ik, Sklenak 4 (1). Rukometa{i Srbije izgubili su od ê{ke 24:23 na Kupu nacija, u me~u koji se igrao u Vr{cu i zauzela je tre}e mesto sa u~inkom od jedne pobede (Hrvatska) i dva poraza (Ma|arska i ê{ka). Prva je Ma|arska, druga ê{ka, a posledwa Hrvatska. Srbija je tokom ~itavog susreta igrala slabije nego u prethodnom duelu sa Hrvatskom i tek u fini{u me~a uspela je da do|e do izjedna~ewa. Ali, boqa igra u posledwem kvartalu me~a i stizawe vo|stva gostiju od sedam golova razlike nije bilo dovoqno i za pobedu. êsi su od po~etka nametnuli izuzetno brz ritam i ve} posle desetak minuta imali su prednost od ~etri gola. To je unelo dodatnu nervozu u na{ tim, koji nikakno nije uspevao da konsoli-

Mar ko Vu jin

duje redove. Reprezentacija ^a{ke je na poluvreme oti{la s predno{}u od pet golova, a sredinom drugog poluvremena bilo je ve} 19:12. Ali tada su se izabranici Veselina Vukovi}a kona~no probudili. Odbrana na{eg tima, na ~elu sa izvanrednim golmanom Darkom Stani}em, zaigrala je mnogo ~vr{}e, a

profunkcionisao je i napad. Orlovi su smawivali zaostatak iz minuta u minut, a drugim golom Milana \uki}a su do{li do izjedna~ewa (23:23) na minut ipo pre kraja. Na minut pre kraja, posle iskqu~ewa Toski}a, ^esi su preko Tomasa Sklenka postigli gol za 24:23, nakon ~ega su doma}i probali da nadmudre pro-

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Kle ~a ni sru {i li li de ra Klek Sr bi ja {u me - Voj vo di na NS se me 3:1 (25:20, 17:25, 25:22, 25:17) KLEK: Hala O. [. „Milo{ Grbi}”, gledalaca: 600, sudije: Rogi} i Balanxi} (obojica Beograd). KLEK SRBIJA[UME: Tomi} 14, Crwanski, Kosovqano-

vi} (l2), Z. Ateqevi} 14, M. Ateqevi} 21, Ivkovi} 7, Tanovi}, Tri{i}, Nikoli} 1, Provixalo 4, Petrovi} 2, Slavni} (l1). VOJVODINA NS SEME: N. ^ubrilo, Martinovi}, Stefanovi}, Mirosavqevi} 8, Veselino-

Milan Kati} na prijemu servisa

vi} 16, Ivovi} 22, Vrban, Kati} 10, Geri} 13, L. ^ubrilo 3, Stankovi} 1, Kapur (l). Odbojka{i Kleka, pobedom u vojvo|anskom derbiju, zabele`ili su prvi trijumf, a naneli Vojvodini NS seme prvi ovosezonski poraz i u me~u s favorizovanim protivnikom zaradili sva tri boda. Na utakmici u Olimpijskom selu creno-beli su bili bez povre|enog prvog korektora Milije Mrdaka kojeg mladi Kati} nije mogao adkvatno da zameni, a u redovima Kleka istakla su se bra}a Milo{ i Zoran Ateqevi}. U gotovo svim statisti~kim parametrima Kle~ani su bili boqi. Vojvodina je napravila sedam gre{aka vi{e u napadu (11:4), devet gre{aka vi{e iz servisa (17:8), a pri tom je napravila dva as poena mawe (4:6). Gre{ke i kadrovski problemi ko{tali su Vojvodinu prvog poraza u teku}em prvenstvu. M. R.

Va ra din ke sta le u Obre nov cu TENT - Va ra din 3:1 (18:25, 25:17, 25:21, 25:16) OBRE NO VAC: Hala SKC „Obrenovac„, gledalaca: , sudije: Lazarevi} ([abac), Simi} (Obrenovac). TENT: Jeli} 4, Mihajlovi} (l1), @uni} 2, Milanovi} (l2), Markovi} 16, Peri{i} 4, Andri}, Pipipovi} 20, Dugi} 6, Raoni} 2, Puzovi} 12, Te{anovi} 13. VARADIN BMG GRADWA: Mal~i} 3, Radanovi} 5, S. Jovi~i} 5, Iri~anin 13, Ra~i}, Mihajlovi} 14, Babi}, Peri{i} 2, Stanimirovi} 3, J. Jovi~i} 5, Pu{owa (l), Kondi}. LI GA SR BI JE U SE DE ]OJ OD BOJ CI

Ki kin |a ni mak si mal no

Sme~ iz Beograda bio je doma}in tre}eg turnira Lige Srbije u sede}oj odbojci. Feniks iz Kikinde je zabele`io i petu uzastopnu pobedu i osamio se na vrhu tabele. Preostala dva turnira odigra}e se po~etkom idu}e godine u Subotici i Ba~koj Palanci. Rezultati tre}eg turnira: Sme~ (Beograd) – Serva (Ba~ka Palanka) 3:1, Subotica – Feniks (Kikinda) 0:3, Kragujev~ani – Serva 1:3 i Subotica – Sme~ 0:3. Tabela: Feniks (Kikinda) 5 me~eva 15 bodova, Sme~ (Beograd) (5) 10, Serva (Ba~ka Palanka (5) 6, Kragujev~ani (5) 5 i Subotica ~etiri utakmice bez bodova. V. V.

tivni~ku odbranu „cepelinom”. Na`alost, jedan igra~ nagazio je liniju golmanskog prostora i to je ozna~ilo kraj duela. Najefikasniji u timu Srbije bio je Marko Vujin sa pet golova, dok je @arko [e{um postigao ~etiri. ^e{ku je predvodio Jan Sobol sa {est golova, dok je Filip Jiha postigao pet.

SU PER LI GA (@) TENT - Varadin 3:1 Vojvodina - Radni~ki (B) 2:3 NIS Spartak - Dinamo 3:1 Jedinstvo (U) - Kolubara 1:3 Vizura - C. zvezda odgo|eno 1. Spartak 2. C. zvezda 3. Kolubara 4. TENT 5. Varadin 6. Vizura 7. Jedinstvo 8. Radni~ki 9. Vojvodina 10. Dinamo

4 3 5 5 5 4 5 5 5 5

4 3 3 3 3 2 2 2 1 0

0 0 2 2 2 2 3 3 4 5

12:6 10 9:2 9 11:7 9 10:7 9 11:8 9 10:8 8 10:8 6 6:13 4 5:13 4 5:15 1

Klek S. - Vojvodina Radni~ki (K) - Partizan Spartak (Q) - Ribnica Jedinstvo (SP) - @elez. M. radnik - C. zvezda

PR VA LI GA SR BI JE

Iz van red ni ^a ba [u qok Po ti sje - Rad ni~ ki (S) 4:3 KA WI @A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: K. Dawi (Subotica) i L. Bor{o{ (Senta). Delegat: P. Borozan (Beograd). Rezultati - 55 kg: [poqari} (Radni~ki) 0:1 bez borbe, 60 kg: Gazdag - Rizvanovi} 1:0 (4:1, tehni~ki tu{), 66 kg: Luka~evi} - D. [tefanek 0:1 (0:3), 74 kg: Zeldi - N.

na~inili preokret. Veteran Senad Rizvanovi} mla|anom Kristijanu Gazdagu mogao je da parira samo u prvoj rundi i izgubio je tehni~kim tu{em, a bodove za goste iz izvojevali su Danijel i Ninoslav [tefanek pobedama nad Nikolom Luka~evi}em i Norbertom Zeldijem. Preokret je u 84 kg zapo~eo Endre Molnar nadvisiv{i na poene Slavena Dokmanca, a po-

1. C. zvezda 5 2. Vojvodina 5 3. Radni~ki 5 4. M. radnik 5 5. Partizan 5 6. Ribnica 5 7. Jedinstvo 5 8. Spartak 5 9. Klek 5 10. @elezni~ar5

3:1 3:1 3:1 3:0 2:3

5 0 15:6 13 4 1 13:5 12 3 2 12:8 10 3 2 11:9 10 3 12 11:8 8 2 3 9:10 6 2 3 8:10 6 2 3 9:12 6 1 4 7:13 4 0 5 1:15 0

@elezni~ar (L) - Sme~ 5

3:0

PR VA LI GA (M) VGSK - Obili} Borac - Dunav volej Novi Pazar - \erdap Jagodina - Spartak (S)

1:3 3:0 1:3 3:2

KUP SR BI JE

Go sti za slu `e no @AK - Ba wi ca 10:13 (2:2, 6:3, 0:3, 2:5) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Golijanin (Beograd) i Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 11 (6), Bawica 9 (5). @AK: Arizanovi} (7 odbrana), Ra|enovi} 1, Kiri}, Budurin, Trkuqa 2, Nosovi} 1, Duda{, Arwo{, ]iri}, Aleksi} 3, Restovi} 3, Mar~eta, Xapa. BAWICA: Risti~evi} (6 odbrana), Asanovi} 1, Mitrovi}, Mijailovi}, Radulovi}, Ili} 1, \or|evi}, Babi}, Vico 1, \ori} 2, Mani} 2, Simi} 2, Gogov 3.

nija 4 (8), 12. Gr~ka 4 (7,5), 13. Holandija 4 (6,5), itd. Ekipa Gruzije, rodna zemqa dve legendarne svetske prvakiwe None Gaprida{vili i Maje îburdanidze, bila je prvi pravi test za na{e {ahistkiwe. Posle tri remija ostale su da igraju prve dame dve ekipe, a u zavr{noj sceni uspe{nija je bila Nana Xagnidze i tako smo na kraju doìveli ~astan poraz od favorizovane Gruzije. Srbija (14) – (3) Gruzija 1,5:2,5, (Bojkovi} – Xagnidze 0:1, ôqu{kina – Javaki{vili remi, Stojanovi} – Kurcidze remi, Drqevi} – Melia remi). Rezultati 3. kola: Rusija – Rumunija 4:0, Srbija – Gruzija 1,5:2,5, Ukrajina – Holandija 3,5:0,5, Nema~ka – Jermenija 1,5:2,5, ê{ka – Turska 2:2, [vajcarska – Poqska 0,5:3,5, Gr~ka - Ma|arska 2:2, Izrael – Bugarska 1:3, Francuska Crna Gora 2,5:1,5, Azerbejxan [panija 0:4, Slovenija – Litvanija 3:1, Hrvatska - Austrija 3:1, Letonija - Norve{ka 3,5:0,5, Italija – Engleska 1:3. Plasman: 1. Rusija 6 (10), 2. Ukrajina 6 (9), 3. Gruzija 6 (7,5), 4. Jermenija 5 (4), 5. Srbija 4 (9), 6-7. [panija, Slovenija 4 (8,5), 8. Poqska 4 (8), 9. Bugarska, Francuska 4 (7), 11. ê{ka 4 (6,5), 12. Rumunija 4 (5,5), itd. B. D.

SU PER LI GA (M)

PR VA LI GA (@)

Iako su osvojile prvi set na te{kom gostovawu u Obrenovcu, odbojka{ice Varadina BMG gradwe pora`ene su od TENT-a. U tri perioda igre koje su dobile Obrenov~anke, Novosa|anke su imale snage da izbore egal do sredine setova, ali vi{e od toga nisu mogle. Boqi prijem servisa bio je saveznik doma}ih, a ~ak 13 vi{e poena iz bloka (19:6) doneli su Obrenov~ankama nova tri boda. M. R.

U tre}em kolu Ekipnog prvenstva Evrope u {ahu(Porto Karas, Gr~ka) mu{ka reprezentacija Srbije potukla je do nogu ekipu Turske. Iz ekipe je izostao [olak (verovatno) da se ne bi zamerio sunarodnicima svoje supruge jer bila nam je potrebna visoka pobeda da odr`imo planirani bodovni i poenski ritam. Turska (34) – (18) Srbija 0:4 (Jilmaz – Ivani{evi} 0:1, Kan – Damqanovi} 0:1, Firat – Kova~evi} 0:1, Ali Marandi – Perunovi} 0:1). Rezultati 3. kola: Gr~ka - Azerbejxan 1:3, Rumunija - [panija 1:3, Rusija - Holandija 2:2, Hrvatska Ukrajina 1:3, Ma|arska - Nema~ka 1,5:2,5, Izrael - Francuska 1,5:2,5, Bugarska - Poqska 2,5:1,5, Engleska – Jermenija 2:2, Letonija - ^e{ka 2:2, Turska - Srbija 0:4, Crna Gora - Moldavija 1:3, Slovenija Italija 2:2, Gruzija - [kotska 3,5:0,5, Norve{ka - Danska 0,5:3,5, Finska - [vedska 1,5:2,5, Litvanija - [vajcarska 3:1, Vels - Austrija 0:4, Kipar – Makedonija 0:4, Luksemburg - Island 1:3. Plasman: 1. Azerbejxan 6 (8,5), 2. [panija 6 (8), 3. Ukrajina 5 (8,5), 4-5. Rusija, Francuska 5 (8), 6, Nema~ka 5 (7,5), 7. Bugarska 5 (7). 8. Srbija 4 (9,5), 9. Gruzija 4 (9), 10. Moldavija 4 (8,5), 11. Rumu-

Derbi za~eqa 4. kola Kupa Srbije zaslu`eno je pripao ekipi Bawice - 13:10. Doma}in je bio boqi u drugoj ~etvrtini, da bi gosti u naredne dve nadoknadili minus i pre{li u vo|stvo, koje su do kraja me~a sa~uvali.U ekipi Bawice boqi od ostalih bili su Gogov i golman Risti~evi}, a u ekipi doma}ini sa po tri pogotka istakli su se Aleksi} i Restovi}, kao i golman Arizanovi}. M. S.

Okr {aj su per te {ka {a: [u qok je na ple }a po lo `io Ga vri }a

[tefanek 0:1 (tu{ u 2. minutu), 84 kg: Molnar - Dokmanac 1:0 (3:1), 96 kg: [uqok - Gavri} 1:0 (tu{ u 4. minutu), 120 kg: Farago - Jurkobi} 1:0 (3:1). Uzbudqiv i neizvestan rva~ki me~ odràn je u Bawi kawiì. Somborci su poveli sa 3:1, ali su doma}ini u teìm kategorijama

tom je na scenu stupio iskusni ^aba [uqok, koji je u izvanrednom tempu u 4.minutu polo`io na ple}a Mladena Gavri}a. U odlu~uju}em okr{aju superte{ka{a Kristijan Farago je na poene nadvidsio Mila Jurkovi}a, pa su minimalnu pobedu (4:3) slavili doma}ini. M. Mi tro vi}

NE MA DO GO VO RA U NBA LI GI

Igra ~i od bi li po nu du Sindikat NBA igra~a odbio je ponudu vlasnika klubova koji su im ponudili 51 odsto profita, a ukoliko je ne prihvate do srede ima}e samo 47 odsto, prenose ameri~ki mediji. Komesar NBA lige Dejvid [tern odbio je da okarakteri{e ponudu klubova kao ultimatum, istakav{i da su vlasnici spremni na dogovor sa igra~ima. - @elimo da omogu}imo Uniji igra~a dovoqno vremena da razmotre na{u posledwu ponudu, nadamo se da }e je prihvatiti - rekao je [tern.

Predsednik Sindikata igra~a Derek Fi{er rekao je da su igra~i ponudili fer sistem od oko 51 odsto zarade od profita. Ponudu lige okarakterisao je kao sistem koji nije fer jer je profit u tom slu~aju u stvari 50 odsto. - Napravili smo korake koje smo morali kako bismo ovaj dogovor u~inili ekonomi~nim. Ovo je jo{ jedan tu`an dan za na{e navija~e. Mi smo pokazali dobru voqu - rekao je Fi{er. Komesar NBA lige Dejvid [tern ponovio je jo{ jednom da se nada skorom dogovoru klubova i igra~a.

SPORT

c m y

dnevnik

ABA LIGA

Neo p hod na po zi tiv na ener gi ja

91:67 (16:10, 27:16, 19:18, 29:23)

Danilo An|u{i}

minus dva, ali je u nastavku napravila nekoliko po~etni~kih gre{aka, proma{ili su Zagrep~ani previ{e slobodnih bacawa, i Partizan je to iskoristio. An|u{i} je poga|ao trojke, Ejsi Lo igrao je odli~no, razigrao se

i na po~etku sezone uspavani Raduqica, pa je Partizan na poluvremenu imao mo`da i previsokih 43:26. U drugih 20 minuta nije bilo di leme ko }e zabeleìti po bedu. Ko {ar ka{i Ci bone igrali su sa mnogo mawe èqe, trener Par ti zana to je iskoristio i pruìo priliku svim igra ~ima. U fini{u tre}e deonice crno-beli su stigli do 24 po ena vi {ka (62:38), Cibona se vratila po~etkom ~etvr te na 15-ak, ali je u fi ni {u ipak pretr pe la teàk poraz. U posledwoj ~etvrtini potpuno se razigrao miqenik publike Ra{ko Kati}, Partizan je u nekoliko navrata imao maksimalnih plus 27 i na kraju je slavio ubedqivu pobedu.

PRVA @ENSKA LIGA

Va wa Gr bi} od lu ~i la po bed ni ka êlarevo – Jagodina 75:72 (18:15, 10:20, 19:19, 28:18) Ê LA RE VO: Sala O[ ’’Zdravko êlar’’, gledealaca 150,sudije:Nata{a Virijevi}, Nikola Veselinovi} i Bogdan Vasiqevi} Ê LA RE VO: Vasi} 12 (4-4), Miq. Rado{evi}, [trbac 22 (5-2), Domazet, Milutin, Mar. Rado{evoi} 12, Lalovi} 2, Vu~eti}, Ninkovi}, Grbi} 5 1_1), Mari} 22 (7-6). JA GO DI NA: Nikoli}, Ruì} 20 (10-6), Dimitrijevi} 2, Brankovi}, Petkovi} 2, Potpara 4 (42), Smiqi}, Stevanovi}, Grubor 19 (9-5), Stojanovi}, Kova~i} 22 (2-2), Zlatanovi} 3.

UZ PORAZ VOJVODINE U DERBIJU SA ZVEZDOM

Par ti zan la ko pro tiv Ci bo ne BE O GRAD: Hala „Pionir”, gledalaca: 4.260, sudije: Pukl (Slovenija), Boltauzer (Slovenija), Jovanovi} (BiH). PAR TI ZAN: Lou 7, Kecman 4, Raduqica 12, Jaramaz 6, Lu~i} 8, Milosavqevi} 9, Kati} 11, Boì}, âkarevi} 7, \eki} 5, An|u{i} 14, Pekovi} 8. CI BO NA: êjs 16, Suton 4, Barbur 11, Rude`, Mar~inkovi}, Krapi}, Lali} 10, Rozi} 3, Harper 4, Vragovi}, @iì} 10, Kova~evi} 9. Ko{arka{i Partizana pobedili su Cibonu u „Pioniru” 91:67, u {estom kolu regionalne ABA lige. Neo~ekivano lako crno-beli su iza{li na kraj sa najtrofejnijim hrvatskim timom, a u strelce se upisalo 11 od 12 igra~a doma}e ekipe. Partizan je motivisano po~eo duel, no{en samopouzdawem nakon prve pobede u Evroligi, a to se odrazilo i na igru i na rezultat. Crno-beli su u prvih deset minuta pogodili tri od pet {uteva za tri poena, razigrao se âkarevi}, Pekovi} je bio poslovi~no nezaustavqiv, pa je na prvom dvominutnom odmoru bilo 16:10 za doma}ina. U drugom kvartalu {ut crno-belih bio je jo{ boqi. Cibona je u prvom delu druge deonice uspela da se u nekoliko navrata pribliì na

ponedeqak7.novembar2011.

Go{}e iz Jagodine su imale po~etno vo|stvo, da bi se ~etvrtina zavr{ila predno{}u doma}ih ko{arka{ica. No, u nastavku iskusne go{}e su rezultat preokrenule u svoju korist i na odmor oti{le s predno{}u -28:35.U tre}oj deonici rezultatski se ni{ta nije promenilo, da bi u posledwoj doma}e ko{arka{ice odigrale sjajno, na~inile seriju od 13:0 i povele. U posledwih 30 sekundi u{lo se rezultatom 72:72, Vawa Grbi} krade loptu, posti`e dva poena, i iz dodatnog slobodnog bacawa postavqa kona~an rezultat 75:72, na zadovoqstvo navija~a. V. Vu.

U derbiju 4. kola Kupa Srbije vaterpolisti Crvene zvezde zasluèno su savladali novosadsku Vojvodinu 12:10. Izabranici Dejana Savi}a vi{e su èleli pobedu i na kraju su je i izvojevali. Sve vreme utakmice dràli su sve konce igre i rezultata u svojim rukama, a Novosa|ani nisu uspeli da prona|u svoju igru. Jednostavno,

psiholo{ku prednost. Na{e najja~e oru`je, jaka odbrana, nije delovalo. Nismo ispo{tovali ono {to je od nas o~ekivao trener Dejan Stanojevi}. Na{ sistem da u utakmici idemo na {to mawe primqenih golova u ovom me~u nije funkcionisao, primili smo puno golova, {to ne bi smelo da nam se de{ava. Jednostavno, ni{ta nas nije i{lo, kao odgovor na na{ jak

stati u polufinalu fajnal-fora Kupa Srbije, tako da drugo ili tre}e mesto i ne zna~i mnogo. - Oni su u ovo trenutku spremniji, a mi smo izgleda sagoreli u `eqi da pobedimo. Moramo ovo {to pre da zaboravimo, jer nas u sredu o~ekuje me~ sa nema~kim [pandauom u Ligi {ampiona na na{em bazenu, a Zvezdu revan{ me~ osmine finala LEN Kupa sa rumun-

Kapiten Vojvodine Vladimir Cuki}

wihovo najja~e oru`je, a to je jaka odbrana, u duelu sa Zvezdom uop{te nije funkcionisalo. Ono {to krasi igru Novosa|ana, a to je da u prve dve ~etvrtine lome rivala jakom i agresivnom odbranom, a onda da ga u naredne dve slome, nije se videlo u ovom derbiju. - Radimo i treniramo puno i èqni smo da se dokazujemo i pokaèmo da smo boqi tim nego {to smo to bili pro{le godine, ali jednostavno smo u nekoj minus fazi, {to se videlo u duelu sa Zvezdom. Wima svi komplimenti- zasluèno su nas pobedili. O~igledno su trijumf èleli vi{e od nas i sada su stekli

Fo to: F. Ba ki}

presing uspevali su da pro|u individualnim akcijama. Kao posledica lo{e odbrane javila se nervoza, pa ni napad nije najboqe funkcionisao. Oni su sve dr`ali u svojim rukama - kriti~an je kapiten Novosa|ana Vladimir Cuki}. Priznaje da je svima te{ko pao ovaj poraz, ali da svi moraju da se skupe i da iz ove utakmice izvuku pouke. Nada se da }e se ekipa ubrzo vratiti na stari kolosek, jer je na startu sezone u duelu sa Partizanom, koji je izgubila 7:5, pokazala da mo`e puno boqe i vi{e. Dodu{e, ovaj poraz od Zvezde i nije tako zna~ajan, jer je ve} bilo poznato da }e se ova dva tima sa-

skom Oradeom u Beogradu. Mislim da }emo u duelu sa timom iz Berlina uspeti da se vratimo i poka`emo da vredimo i da }e se isplatiti na{ svakodnevni mukotrpni rad. No, ne}e nam biti lako sa [pandauom, oni su u prvom kolu izgubili samo sa golom od dubrova~kog Juga, koji pretenduje na prolazak u ~etvrtfinale - rekao je Cuki}, dodav{i da je ekipi potrebna pozitivna energija za duelu u sredu. Duel drugog kola Lige {ampiona izme|u Vojvodine i [pandaua igra se u sredu u 19 ~asova na bazenu Spensa. G. Malenovi}

MEMORIJAL „NIKOLA DROBAC” U @ABQU

Po ~a sti Stra hi wi Ku ki }u @A BAQ: Sportski centar, gledalaca 300, sudije: Gligi} (Futog), Sari} (Kragujevac), Ruì} (Rumenka), M. i D. Pani} (@abaq). Rezultati, finale - pioniri, 35 kg: Danijel Jankovi} ([ajka{i) - Jovan Mitrovi} (F 89) 2:0, {kolarci, 46 kg: Sebastijan [a}iri (Lubus) - Radosav Pavlov ([ajka{i) 2:0, juniori, do 54 kg: Milan Osatkovski ([ajka{i) Stefan Sekuli} (Podgorica) 2:0, do 57 kg: Stefan Virag (Banat) - Aleksandar Goli} ([ajka{i) 2:0 (prekid u 3. rundi), mladi, 75 kg: Marko Boòvi} (Podgorica) - Venko Aqe` (Slovenska Bistrica) 2:0, do 91 kg: Hohaj Labinos (Slovenska Bistrica) Armin Pra{ovi} (Herceg Novi) 2:0, seniori, do 64 kg: Strahiwa Kuki} ([ajka{i) - Aleksandar Brajkovi} (Herceg Novi) 2:0 (diskvalifikacija u 1. rundi), do 75 kg: Nemawa Zavi{i} (F 89) - Ivan Lovri} ([ajka{i) 2:0 (prekid u 2. rundi), ène, do

54 kg: Tamara Miloradovi} (Gif) - Larisa Portir (Slovenska Bistrica) 2:0, do 57 kg: Marija Pavlov ([ajka{i) - Bojana Rani} (Crvena zvezda) 2:0. Poluvinala - pioniri: Milan Radu (Kikinda) - Du{an Gerdijan (Cement) 1:1, Danijel Jankovi} ([ajka{i) - Jovan Mitrovi} (F 89) 0:2, {kolarci: Radoslav Pavlov ([ajka{i) Vladimir Zlatanovi} (F 89) 2:0 (prekid u 2. rundi), Vitomir Beqevi} (^arnok) - Danilo Mila~i} (Herceg Novi) 0:2, juniori: Sebastijan [a}iri (Lupus) - Denis Gori{ek (Slovenska Bistrica) 2:0, Milan Osatkovski ([ajka{i) - Stefan Virag (Banat) 2:0, mladi: Vawa Ba~i} ([ajka{i) - Daut Sulimani (Cement) 2:0, Denis Memetovi} ([ajka{i) - Venko Aqe` (Slovenska Bistrica) 0:2, seniori: Strahiwa Kuki} ([ajka{i) Danijel Domonko{ (Kikinda) 2:0 (diskvalifikacija 2. rundi), Marko Bo`ovi} (Herceg Novi) - Nemawa Zavi{i} (F 89) 2:0,

Najuspe{niji pojedinci `abaqskog memorijalnog turnira

Aleksandar Trajkovi} (Herce Novi) - Ivan Lovri} ([ajka{i) 0:2, Armin Pra{ovi} (Herceg Novi) - Bojan Zavi{i} (F 89) 2:0 (diskvalifikacija u 3. rundi), juniorke: Marija Pavlov ([ajka{i) - Larisa Portir (Slovenska Bistrica) 2:0.

U organizaciji Bokserskog kluba [ajka{i, a pod pokroviteqstvom Op{tine i MZ @abaq, kao i op{tinskog Sportskog saveza, odr`an je drugi me|unarodni memorijal „Nikola Drobac”, u znak se}awa na osniva~a i prvog trenera klu-

Naj bo qi @iri, u sastavu Jovan Pani}, Miodrag Jawo{, Milanko Jovi~i} i Branko Staji}, proglasili su najboqe pojedince. Za najboqeg boksera izabran je Strahiwa Kuki} iz doma}eg kluba [ajka{i, najboqi junior je Milan Osatkovski ([ajka{i), pionir Danijel Jankovi} ([ajka{i), najboqi par su Radoslav Pavlov ([ajka{i) - Sebastijan [a}iri (Lupus), mladi bokser Marko Bo`ovi} (Podgorica), dok je najboqa u konkurenciji dama Marija Pavlov ([ajka{i).

Eg zi bi ci ja Posle polufinalnih borbi odràn je profesionalni egzibicioni me~, a snage su odmerili Du{an Pa{i} (Sombor) i Dragomir Vu~kov (@abaq). Egzibicioni me~ je imao promotivni karakter i zavr{en je nere{eno. ba doma}ina. Dvodnevni turnir okupio je takmi~are iz Slovenije, Crne Gore i Srbije, pa su poklonici boksa imali priliku da uìvaju u dobrim i kvalitetnim borbama. Turnir je bio u znaku do ma}eg tak mi ~ara Strahiwe Kuki}a, koga je ìri proglasio za najboqeg borca turnira, a nagradu mu je uru~io sin po koj nog Ni ko le Ili ja Drobac. Najve}u pa`wu izazvala je doma}a takmi~arka Marija Pavlov, ina~e juniorska evropska

Najboqi bokser turnira Strahiwa Kuki}

prvakiwa koja je u finalu pobedila dràvnu prvakiwu Bojanu Rani} iz Crvene zvezde. Zanimqiv me~ vi|en je u konkurenciji {kolaraca, gde su Pavlov i [a}iri odboksovali najborbenije i izmamili aplauze solidnog popuwene dvorane. U konkurenciji pionira Danijel Jankovi} je uzvratio Jovanu Mitrovi}u za polufinalni poraz. U kategoriji mladih boksera dobra borba vi|ena izme|u Crnogorca Marka Boòvi}a i Slovenca Venka Aqeà. Pobedio je Crnogorac i tako se revan{irao Slovencu za poraz sa Vojvo|anske zlatne rukavice. - BK [ajka{i mogu da dobiju najvi{u ocenu za organizaciju - rekao je selektor selekcije Vojvodine i trener svih mla|ih selekcija BSS Tomislav Anteq. - Video sam nekoliko novih boksera iz srpskih klubova, dok su se iskusni boeci pokazali u odli~nom svetlu. Izdvojio bih borbe u kategoriji

do 60 kg Vawe Ba~i}a i Dauta Sulimanija i u 75 kg izme|u Denisa Memetovi}a i Denica Aqeà iz Slovenije, kao i finalni me~ {kolaraca Pavlova i [a}irija i u konkurenciji mladih boksera Venka Aqeà i crnogorca Marka Boòvi}a. Evropska juniorska {ampionka Pavlova boksovala je sa najboqom seniorkom Bojanom Rani} i u jednom fantasti~nom me~u za nijansu bila boqa. Predsednik BK [ajka{i Jovan Pani} je rekao: - Zahvalio bi se i sjajnoj publici koja je oba dana popunila tribine u hali. Kvalitet je bio na zavidnom nivou, {to me posebno raduje. Planiramo da slede}e godine turnir podignemo na jo{ vi{i nivo i da dobije {iri me|unarodni karakter. Ovo je dobar uvod za kandidaturu @abaqa za organizaciju Evropskog prvenstva za seniorke 2013. godine. J. Gali}

sport

ponedeqak7.novembar2011.

VELIKA NAGRADA VALENSIJE

PRVA LIGA SRBIJE

Sto ner po tvr dio ti tu lu Australijanac Kejsi Stoner pobedom je zavr{io ovogodi{wi {ampionat sveta u Motociklizmu u kraqevskoj klasi. [ampion je slavio na Velikoj nagradi Valensiji, posledwoj trci u {ampionatu i tako zabele`io 33. pobedu u karijeri. On je u dramati~nom fini{u slavio za 15 hiqaditinki ispred Amerikanca Bena Spiza, dok je kao tre}i kroz ciq pro{ao Italijan Andrea Doviciozo. Posledwa trka protekla je u znaku Stonera, ali i odavawa po{te Marku Simon~eliji, koji je pre dve nedeqe tragi~no izgubio `ivot na Velikoj nagradi Malezije. U ~ast mladog italijana ju~e u 10.10 ~asova voza~i iz sve tri klase, wih oko 80, izvezli su po~asni krug, a i svaki od wih se na svoj na~in potrudio da

boda. Na drugom mestu na{ao se [panac Mark Markez sa 251 poenom, dok je tre}e mesto u generalnom plasmanu pripalo Italijanu Andrei Janoneu sa 177. U klasi do 125 kubika na posledwoj trci u Valneiji titulu je obezbedio [panac Nikolas Terol. On je zavr{io na drugom mestu sa 3.216 sekundi zaostatka za pobednikom, sunarodnikom Maverikom Viwalesom, a titulu mu je jo{ ranije tokom trke obezbedio najve}i konkurent Francuz Johan Zarko, koji je nakon jedne gre{ke ispao sa staze. Tre}i je bio, jo{ jedan [panac, Hektor Faubel. Nikolas Terol je ovogodi{wi {ampionat okon~ao sa 302 boda, dok je drugoplasirani Johan Zarko ostao na 262. Maverik Viwales zauzeo je tre}e mesto u generalnom plasmanu sa 248 bodova.

I ove sezone najboqi: Kejsi Stoner

nastradali voza~ bude prisutan u Valensiji. Stoner je vodio do tri kruga pre kraja, a onda ga je obi{ao Spiz, ali je Australijanac, ipak, bio boqi u fini{u. Ve} u prvoj krivini trke u kraqevskoj klasi Alvaro Bautista je sa staze izbacio Valentina Rosija, Nikija Hajdena i Rendija de Punijea i to sve voza~e koji su mogli da konkuri{u za pobedu, tako da je malte ne trka ve} tada bila re{ena. Ovo je bila posledwa trka za Lorisa Kapirosija, koji se povla~i posle 22 sezone. Italijan je trku u Valensiji zavr{io na devetom mestu. Jo{ ranije titulu je obezbedio Stoner, koji je sakupio 350 bodova, drugi je [panac Horhe Lorenco (260), koji nije vozio u Valensiji, jer je u Maleziji do`iveo udes i ostao bez dela prsta, a tre}i je Doviciozo (228). U Moto 2 klasi u Valensiji je pobedio Italijan Mikele Piro, koji ina~e vozi za ekipu Gresini, za koju je vozio i Marko Simon~eli. Drugo i tre}e mesto osvojili su Finac Mika Kalio i [vajcarac Dominik Agerter. Novi svetski {ampion u Moto 2 Nemac [tefan Bradl nije zavr{io trku zbog izletawa sa staze, a prvenstvo je okon~ao sa 274

Rezultati - Moto GP: 1. Stoner (Australija, Honda) 48:18,645, 2. Spiz (SAD, Jamaha) +0,015, 3. Doviciozo (Italija, Honda) +5,936, 4. Krat~lou (V. Britanija, Jamaha) +8,718, 5. Pedrosa ([panija, Honda) +9,321 itd. Generalni plasman: 1. Stoner (Australija) 350, 2. Lorenco ([panija) 260, 3. Doviciozo (Italija) 228, 4. Pedrosa ([panija) 219, 5. Spiz (SAD) 176 itd. Moto 2: 1. Piro (Italija, Morivaki) 46:22,205, 2. Kalio (Finska, Suter) +6,150, 3. Agerter ([vajcarska, Suter) +6,363, 4. Vest (Australija, MZ-RE Honda) +8,843, 5. Nojes (SAD, FTR) +9,229 itd. Generalni plasman: 1. Bradl (Nema~ka) 274, 2. Markez ([panija) 251, 3. Janone (Italija) 177, 4. De An|elis (San Marino) 174, 5. Luti ([vajcarska) 151 itd. Klasa do 125 kubika: 1. Viwales ([panija, Aprilija) 41:44,138, 2. Terol ([panija, Aprilija) +3,216, 3. Faubel ([panija, Aprilija) +7,460, 4. Vasgez ([panija, Derbi) +14,560, 5. Folger (Nema~ka, Aprilija) +18,451 itd. Generalni plasman: 1. Terol ([panija) 302, 2. Zarko (Francuska) 262, 3. Viwales ([panija) 248, 4. Kortese (Nema~ka) 225, 5. Faubel ([panija) 177 itd. G. M.

@ENSKA SUPERLIGA

[am pion bez pro ble ma

Mno go uz bu |e wa na Sla noj ba ri Proleter - Mladenovac 3:1 (2:1) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija: Luki} (Beograd). Strelci: @igi} u 27. S. Bogunovi} u 40. i Ra{iovan u 48. (iz penala) za Proleter, a Bakovi} u 29. minutu za Mladenovac. @uti kartoni: Jablan, @igi}, Zec, Vukasovi} (Proleter), Ka{i}, Pavkovi}, Paunovi} (Mladenovac). Crveni kartoni: Desnica, trener Lalatovi} (Proleter), trener Radakovi} (Mladenovac). PRO LE TER: D. Bogunovi} 7, Jablan 7, Asani 7, S. Bogunovi} In |i ja - Ba nat Rad ni~ ki (S) - No vi Sad Mla di rad nik - Na pre dak û ka ri~ ki - Slo ga Be à ni ja - Do wi Srem Sin |e li} - Te le op tik Pro le ter - Mla de no vac Srem - Rad ni~ ki (N) Ko lu ba ra - Mla dost (L) 1. Rad ni~ ki (N)14 2. Te le op tik 14 3. Ko lu ba ra 14 4. Do wi Srem 14 5. Ba nat 14 6. No vi Sad 14 7. Slo ga (K) 14 8. Pro le ter 14 9. Be à ni ja 14 10. Mla de no vac14 11. In |i ja 14 12. M. rad nik 14 13. Sin |e li} 14 14. Mla dost (L)14 15. Rad ni~ ki (S)14 16. Srem 14 17. Na pre dak 14 18. û ka ri~ ki 14

8 7 8 6 6 6 6 7 4 5 5 4 4 3 3 2 1 2

3 4 1 5 5 3 3 0 8 4 3 4 3 6 6 8 8 4

3 3 5 3 3 5 5 7 2 5 6 6 7 5 5 4 5 8

20:13 21:7 17:14 12:6 15:10 18:17 13:13 13:15 10:6 18:20 17:18 12:14 18:21 9:12 9:13 13:14 5:12 12:27

2:2 0:0 2:0 1:0 0:0 0:2 3:1 0:1 0:0 27 25 25 23 23 21 21 21 20 19 18 16 15 15 15 14 11 10

U sle de }em ko lu (12/13.no vem bra) sa sta ju se: Ba nat - Pro le ter, No vi Sad - Be `a ni ja, Do wi Srem - Ko lu ba ra, Te le op tik - Srem, Mla dost (L) Sin |e li}, Slo ga (K) - Rad ni~ ki (S), Mla de no vac - ^u ka ri~ ki, Na pre dak In |i ja, Rad ni~ ki (N) - Mla di rad nik.

Momenat iz duela Proleterâ&#x20AC;&#x201C;Mladenovac

8 (Radovi} 7), @igi} 8, Desnica 7, Ra{iovan 8, Krasi} 7 (Gali} 7), Damwanovi} 8 (Vukasovi}), Sekuli} 7, Zec 7. MLA DE NO VAC: Radi} 6, Stamenkovi} 7, Maksimovi} 6, Ka{i} 7, Tucakovi} 7, Mateji} 6, ôki} 6 (An|elkovi} 6), Mirovi} 6 (Mizdrak 6), Pavkovi} 6, Bakovi} 7, Paunovi} 6 (Krstonijevi} 6). U utakmici prepunoj uzbu|ewa, osim ~etiri gola dvojica igra~a morala u Urgentni centar (Krasi} zbog preloma prsta, a ôki} zbog potresa mozga) i pokazana su tri crvena kartona, doma}i su stigli do vredne i zasluène pobede. U 27. minutu stigao je Proleter do vo|stva: na 25 me-

1, Ni{avi} 8, Pop-Lazi} 2, Dragoqubovi}, Milanovi} 2, Mange Gonzales 2. Lider na tabeli je o~ekivano nanizao {estu uzastopnu pobedu, ali su ga doma}e rukometa{ice po{teno namu~ile u prvih 30 minuta. Po`rtvovane i uporne in|ijske rukometa{ice vodile sa 2:0, 4:2 i 13:9, ali je to bilo sve {to su mogle da u~ine protiv sna`nijeg i iskusnijeg zaje~arskog sastava. Go {}e su, na i me, po ~et kom dru gog po lu vre me na na pra vi le ne do sti `nu raz li ku, po sti gle su se dam ve za nih go lo va, ni su pri mi le ni je dan, sti gle do 15:23, pa wi ho va po be da vi {e ni je do la zi la u pi ta we. Da. Vi}enti}

Fo to: D. Iva ni}

tara od gola fauliran je brzonogi Zec, slobodan udarac majstorski je izveo Sekula Ra{iovan, a kapiten @igi} neometan glavom poslao loptu u mreù. Kratko je trajala radost doma}ih, jer je Bakovi} poslao loptu iza le|a Bogunovi}a. Dugo }e Mladenov~ani àliti za {ansom Pavkovi}a u 39. minutu, na{ao se o~i u o~i sa golmanom doma}ina koji je uspeo da spase svoju mreù. U slede}em napadu, nakon dodavawa Sekuli}a, Sa{a Bogunovi} je iz gu`ve vrhom kopa~ke uspeo da matira Radi}a. Tek {to je po~elo drugo poluvreme, nesmotreno je Mateji} u kaznenom prostoru oborio Damwanovi}a, a sudija Luki} pokazao

na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Sekula Ra{iovan. U 61. minutu puno uzbu|ewa, u vazdu{nom duelu ^oki}a i Desnice napada~ Mladenovca ostao je da le`i na terenu, pa je hitna pomo} prebacila u Urgentni centar, kao i nekoliko minuta ranije povre|enog Ogwena Krasi}a. U velikoj gu`vi koja je nastala najgore su pro{li igra~ Proletera Momir Desnica i oba trenera, Lalatovi} i Radakovi}, koji su morali na tribine. Mada sa desetoricom igra~a, gotovo 25 minuta doma}i su uspeli da sa~uvaju prednost, ali su imali preko brzonogog Gali}a i dve lepe prilike da na kraju do|u i do ubedqive pobede. M. Popovi}

Ni {li je pre ga zi le Sa vu Srem - Radni~ki (N) 0:1 (0:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 250, sudija: Simovi} (Lov}enac). Strelac: Simov u 26. minutu. @uti kartoni: Vuka{inovi}, Baji}, Jankovi} (Srem), a P. Stamenkovi}, B. Stamenkovi} (Radni~ki). SREM: Baji} 7, Mili} 6, Vasiqevi} 7, Baqak 6 (Stani} 6), Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 6 (Nikoli}), Jankovi} 7, Milo{evi} 6, Vuka{inovi} 7, Obradovi} 6, Tale 6 (Nenadovi} 6). RAD NI^ KI: Vaskovi} 7, P. Stamenkovi} 7, N. Stamenkovi} 6, Dojki} 7, Simov 8, Peji~i} 6, Miti} 6 (Paunovi} 7), Milenko-

Real opet ho }e Vi di }a [panski Real iz Madrida zainteresovan je da kupi srpskog {topera i kapitena fudbalera Man~ester junajteda Nemawu Vidi}a u letwem prelaznom roku, prenose {panski mediji. Vidi} je posledwih nekoliko godina bio ~esto na meti kraqevskog kluba, ali nikada nije do{lo do konkretnih poteza. Prema informa-

@elezni~ar MC - Zaje~ar 21:31 (14:15) IN \ I J A: Sport ska ha la,le da la ca: 250. Sudije: Danijela Kova~evi} (Crvenka) i Milica \aji} (Ba~ka Palan ka). Sed mer ci: @e le zni ~ar MC 11 (7), Zaje~ar 4 (2). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 10, Zaje~ar 20 minuta. @E LE ZNI ^AR MC: Cveti}, Po po vi} 2, Jak {i} 3, Predojevi} 3, Vasi}, Jezdimirovi} 4, Rupi}, Jankovi}, Pajki}, Jezdi} (7 odbrana), Orlovi} 1, (1), Mili}, Stani}, Suqanovi},` (2 odbrane, 1 sedmerac), Veraja 8 (6). ZA J E ^ AR: Mi {ko vi} (6 odbrana, 3 sedmerca), Mati} 1, Pavi}, Peraica, Barto{i} 3, Eri} 6, Stoiqkovi} 5 (2), Pislaru Tereza (6 odbrana), Vrdoqak, Vu~kovi} 1, Nikoli}

dnevnik

Nemawa Vidi}

cijama sa Pirineja, ~elnici Reala spremni su da ponude Man~ester junajtedu 10 miliona funti za Nemawu Vidi}a. Sa Santijago Bernabeu veruju da }e Aleks Ferguson pristati na tu sumu novca, pogotovo ako se uzme u obzir ozbiqna smena generacija u timu crvenih |avola, naro~ito u posledwoj liniji tima, gde se najozbiqnije kao {toperske opcije name}u Kris Smoling i Fil Xons.

vi} 6 (Miqkovi}), B. Stamenkovi} 6, Jovanovi} 7, Man~i} 7 (Sto{kovi}). Mitrov~ani protiv ~vrste ekipe Ni{lija nisu uspeli da ostvare prvu pobedu na svom terenu. Istina, krenuli su agresivno, ali bez prave zavr{nice. Ni{lije su se opredelile za brze kontre i ve} u 8. minutu Miti} je iz slobodnog udarca, sa ivice kaznenog prostora, uzdrmao pre~ku golmana doma}ih Baji}a. U 20. minutu iskusni Vuka{inovi} imao je priliku da bele sa Save dovede u vo|stvo, ali golman Ni{lija Vaskovi} to nije dozvolio. U 26. minutu iz gu`ve u kaznenom prostoru doma}ih

najboqe se sna{ao Aleksandar Simov i znala~ki je matirao, ina~e sigurnog golmana doma}ih Baji}a i doneo veliku radost gostima. U nastavku, mladi trener belih sa Save Miroslav ^avka je sa tri izmene poja~ao napad. Ali, to se pokazalo kao gre{ka, jer se rezervista doma}ih Nenadovi} povredio i morao je da napusti teren, tako da su Mitrov~ani u fini{u igrali sa igra~em mawe. I pored toga, poku{ali su da poravnaju rezultat, ali iskusni golman Radni~kog Zoran Vaskovi} nije se dao iznenaditi. R. Artukov

SRPSKA LIGA â&#x20AC;&#x201C; VOJVODINA

Ofan zi vom do bo do va Dunav - Vr{ac 2:0 (1:0) STA RI BA NOV CI: Igrali{te FK Dunava, gledalaca 400, sudija: Pa{tar (Subotica). Strelci: Ilisi} u 7. i A{}eri} u 53. minutu. @uti kartoni: Jaguzovi} i Jerkovi} (Dunav), a Rankov (Vr{ac). DU NAV: Kne`evi} 7, Jaguzovi} 8, Javorac 7, Ilisi} 8, Ka~ar 7 (Kokir 7), Filipovi} 8, A{}eri} 8, Zogovi} 7, Furtula 7 (Mili~i}), Haska 7 (Vidakovi} 7), Jerkovi} 8. VR [AC: [aranov 7, Petrovi} 6 (Motorov 6), Beqin 6, Rajda 6, Rankov 7, Kowevi} 6 (Dubi~anin 6), Kalin 6, Stija~i} 6 (Sarajlin 7), Ranimirov 6, Mihajlovi} 6, Babi} 6. Alasi iz S. Banovaca su od prvog zvi`duka sudije krenuli ofanzivno ka golu gostiju iz Vr{ca i ve} nakon 30 sekundi Ilisi} je proma{io zicer, da bi u 7. minutu ima popravni i postigao prvenac u dresu Dunava. Ni{ta se zna~ajnije nije doga|alo sve do 53. minuta kada je, nakon duplog pasa Ilisi}a, A{}eri} skrenuo loptu u gol iza nemo}nog golmana [aranova. Do kraja utakmice alasi propu{taju nekoliko izglednih prilika, a vredna pomena je i {ansa iz sudijske nadoknade kada je A{}eri} topovskim {utem pogodio stativu. Od gostiju se vi{e o~ekivalo, me|utim, odli~ni puleni trenera Bo{waka nisu im dali mnogo nade da mogu posti}i pozitivan rezultat. G. Kova~i}

Ve ter nik Vi skol - Sen ta 6:0 Ba~ ka To po la - Ki kin da 3:0 Tek sti lac Ites - Za dru gar 2:0 Ce ment - Mla dost (BJ) 0:2 Slo ga (T) - ^SK Pi va ra 1:2 Rad ni~ ki (NP) - Do li na 3:2 Pa li} - Rad ni~ ki ([) 1:0 Du nav - Vr {ac 2:0 1. Rad ni~ ki (NP)129 2. ^SK 12 9 3. Tek sti lac 12 5 4. Sen ta 12 5 5. Mla dost (BJ)12 5 6. Rad ni~ ki ([)12 5 7. Ki kin da 12 5 8. Do li na 12 5 9. Pa li} 12 4 10. Du nav 12 5 11. Ve ter nik 12 4 12. Ce ment 12 4 13. Slo ga (T) 12 4 14. B. To po la 12 3 15. Za dru gar 12 4 16. Vr {ac 12 3

3 0 4 3 2 2 2 2 4 1 3 3 2 3 0 0

0 3 3 4 5 5 5 5 4 6 5 5 6 6 8 9

22:7 18:10 13:10 18:18 14:10 13:13 16:19 14:18 16:14 14:17 22:18 11:14 11:12 8:12 16:26 8:16

30 27 19 18 17 17 17 17 16 16 15 15 14 12 12 9

U sle de }em ko lu (12/13.no vem bra) sa sta ju se: Rad ni~ ki ([) - Ve ter nik Vi skol, Vr {ac Pa li}, Do li na - Du nav, ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (NP), Mla dost (BJ) - Slo ga (T), Za dru gar - Ce ment, Ki kin da - Tek sti lac, Sen ta - Ba~ ka To po la.

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

PREZENTACIJE PROGRAMA MOBIlNOSTI

Is ku stva s pro gra ma Era smus Mun dus ja ma u okvi ru pro gra ma Era smus Mun dus – ma ster stu di je, dok tor ske stu di je, Ba si le us, Jo i nEU SEE. Stu den ti Uni ver zi te ta ko ji su se vra ti li s ne kih od ovih pro gra ma }e go vo ri ti o svom is ku stvu, a do dat no }e bi ti pred sta vqe ne i dru ge mo gu} no sti za stu di je ili raz me nu u ino stran stvu. Ras po red pre zen ta ci ja mo `e se na }i na saj tu No vo sad skog uni ver zi te ta. A. Va.

U ci qu bo qeg in for mi sa wa stu de na ta i oso bqa Uni ver zi te ta u No vom Sa du o sti pen di ja ma za pro gra me mo bil no sti ko ji su na ras po la ga wu stu den ti ma, na stav nim i ne na stav nim rad ni ci ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Kan ce la ri ja za me |u na rod nu sa rad wu, uz po dr {ku fa kul te ta, or ga ni zu je se ri ju pro mo tiv nih ak tiv no sti u na red nim ne de qa ma. Fo kus pre zen ta ci ja bi }e na sti pen di -

ponedeqak7.novembar2011.

]u lu mo vi da ni na FTN-u U sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka su tra u 11 ~a so va odr `a }e se tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „]u lu mo vi da ni“. Dru {tvo za po pu la ri za ci ju na u ke i umet no sti „No vi Sad„, u sa rad wi s Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka, tra di ci o nal no or ga ni zu je ovu ma ni fe sta ci ju u znak se }a wa na pro fe so ra @i vo ji na ]u lu ma, is tak nu tog na u~ nog

rad ni ka, u ~i joj se bi o gra fi ji po seb no is ti ~e rad na pro mo ci ji i po pu la ri za ci ji na u ke. Po sle po zdrav ne re ~i de ka na Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i pred sed ni ka Dru {tva za po pu la ri za ci ju na u ke i umet no sti „No vi Sad„ pro fe so ra dr Ili je ]o si }a, u umet ni~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va }e Ivan Da ji}, stu dent ~e tvr te go di ne so lo pe -

va wa u kla si pro fe sor ke mr Mi li ce Sto ja di no vi} na Aka de mi ji umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du, uz kla vir sku prat wu Ma je Gru ji}, a za tim }e pred sed nik Cen tra za eva lu a ci ju u obra zo va wu i na u ci dr Pe ro [ip ka odr `a ti pre da va we na te mu „Sta we na u~ ne pu bli ci sti ke u Sr bi ji: for mal no, stvar no i mo gu }e“. D. D.

NA EVROPSKOJ NUTRICIONISTI^KOJ KONFERENCIJI U MADRIDU

ANKETA

Na gra da asi stent ki wi Teh no lo {kog fa kul te ta

Nata{a Atlagi} Mina Jawi} \ula Fajtner Nemawa Marinkov Darja Krek

STUDENTI O STUDENTSKIM ZAHTEVIMA

Blo ka dom se ne }e ni {ta po sti }i Pro te sti, kao i blo ka da stu de na ta Fi lo zof skog fa kul te ta, ve} da ni ma su u `i `i jav no sti. Zah te vi ko je stu den ti ima ju od no se se na upis i ran gi ra we, ne po sto ja we ap sol vent skog sta tu sa i ro ko va, vi si ne {ko la ri na i osta lih tro {ko va to kom stu di ra wa. Iako ne ki bu du }i aka dem ci uve li ko vo de bit ku s Mi ni star stvom obra zo va wa, ve }i na ih je jo{ uvek dis tan ci ra na. [ta mi sle o pro te sti ma, kao i o

wi ho vom is ho du, pi ta li smo stu den te Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na ta {a Atla gi}, DIF: Iz gle da da se sve u ovoj dr `a vi re {a va pro te sti ma i blo ka da ma pa su i stu den ti, po u ~e ni tim is ku stvom, po {li istim ko ra ci ma. Ali mi slim da to ni je re {e we da do bi ju po zi ti van od go vor na svo je zah te ve. Mi na Ja wi}, Prav ni fa kul tet: Le po je {to se tru de da na -

pra ve ne ku pro me nu, ali ne ve ru jem da }e do bi ti i{ta od svo jih zah te va. Oni je su re al ni, ali ovim pu tem te {ko da }e i{ta po sti }i. \u la Fajt ner, Fi lo zof ski fa kul tet: Zah te vi je su na me stu, ali blo ka dom ne }e ni {ta po sti }i, po zna to je jo{ s Fi lo lo {kog u Be o gra du da tim pu tem te {ko mo gu i{ta do bi ti. Ne ma wa Ma rin kov, Fi lo zof ski fa kul tet: Bi lo bi le po da

im se ostva re zah te vi, ali ni {ta od to ga ne }e bi ti i sa mo gu bi mo vre me. Re al no, ko ne bi `e leo jef ti ni je {ko lo va we, ali sum wam u po zi ti van is hod. Dar ja Krek, FTN: S ne kim zah te vi ma se sla `em, s ne ki ma ne. Ne mo gu svi bi ti na bu xe tu sa 48 bo do va jer, jed no stav no, za to pa ra ne ma. Ja sam za to da se pra ve rang-li ste, ka ko je i pla ni ra no. Alisa Varga

Mla da na u~ ni ca i asi stent ki wa Teh no lo {kog fa kul te ta Sen ka Vi do vi} do bi la je dru gu AK SON na gra du na Evrop skoj nu tri ci o ni sti~ koj kon fe ren ci ji FENS, odr à noj od 26. do 29. ok to bra u Ma dri du, za naj bo qe usme no iz la ga we „Pro na la è we op ti mal nih uslo va za eks trak ci ju bo siq ka”. – Is tra ì va wa o ko ji ma sam go vo ri la su o uti ca ju hra ne na ~o ve ka i we go vo zdra vqe – ka è Sen ka Vi do vi}. – To je ~ist in è wer ski rad, u ko jem su opi sa ni po me nu ti uslo vi s ci qem da se ob ja sni ka ko eks trakt mo è ima ti naj ve }e an ti o ski da tiv no de lo va we. Po re ~i ma mla de na u~ ni ce, na Kon fe ren ci ji u Ma dri du je Sen ka Vi do vi} go vo ri u Ma dri du bi lo vi {e od 2.500 u~e sni ka, vi {e od 250 usme nih pre zen ta ci ja zbog is hra ne, ali da se to ne de {a is tra ì va ~a iz obla sti me di ci - va jer ima ju kul tu ru is pi ja wa vi na ne, teh no lo gi je, he mi je, nu tri ci o - – ka è Sen ka Vi do vi}. ni zma, psi ho lo gi je. FENS se odr à va jed nom u ~e – Te me su bi le ve o ma za ni mqi - ti ri go di ne i oku pqa svet ske ve, po put uti ca ja cr ve nog i be log stru~ wa ke iz obla sti nu tri ci o vi na na kar di o va sku lar ne bo le sti ni zma. Ka ko je na ja vqe no, na red na i fran cu skog pa ra dok sa – da bi kon fe ren ci ja odr à }e se 2015. go Fran cu zi tre ba li da ima ju ve li ki di ne u Ber li nu. pro blem s po me nu tim bo le sti ma A. J.

BRITANSKI ^ASOPIS OBJAVIO lISTU NAJBOQIH UNIVERZITETA NA SVETU Bri tan ski ~a so pis „Ti mes Hig her Edu ca tion„ za jed no s agen ci jom „Tom son Roj ters„ dru gi put je sa sta vio svoj rej ting naj bo qih uni ver zi te ta, ko jim je ob u hva }e no 400 vi so ko {kol skih usta no va na svim kon ti nen ti ma, a me sto li de ra pri pa lo je Ka li for nij skom teh no lo {kom in sti tu tu, Kal teh (94,8 po e na), ko ji je ne pri ko sno ve ni Har vard, ko ji je na pr voj po zi ci ji do mi ni rao pu nih osam go di na otkad se sa sta vqa rej ting, od gur nuo na dru gu po zi ci ju, da je po de li s Uni ver zi te tom Sten ford, s po 93,9 po e na. Na ~e tvr tom me stu je Oks ford (93,6), na pe tom Prin ston s 92,9, sle de: Kem brix (92,4), Teh no lo {ki in sti tut u Ma sa ~u set su (92,3), Im pe ri jal ko lex iz Lon do na (90,7), Uni ver zi tet u ^i ka gu (90,2), Uni ver zi tet Ka li for ni ja s 89,8 po e na. U pr vih de set ovo go di {weg, je se weg rej tin ga, su se dam ame ri~ kih uni ver zi te ta i tri en gle ska, a u pr voj po lo vi ni rang-li ste, me |u 200 uni ver zi te ta, vi {e od tre }i ne su iz SAD, ~ak 75, iz Ve li ke Bri ta ni je 32; na top-li sti 50 naj u spe {ni jih 30 je iz SAD, pa ove dve ze mqe za u zi ma ju vo de }e po zi ci je u sve tu u sfe ri vi so kog obra zo va wa. Na top-li sti su i po 12 ne ma~ kih i ho land skih vi so ko {kol skih

Kal teh u Ka li for ni ji po ti snuo Har vard usta no va, de vet ka nad skih, se dam austra lij skih, a ta ko |e i uni ver zi te ti iz [ved ske, Dan ske, Fin ske, Bel gi je, Ir ske, Izra e la, Ja -

I pored razli~itih razmera i struktura, tri univerziteta lidera (Kalteh, Harvard, Stenford) imaju ne{to zajedni~ko: svi su oni privatni, raspola`u sigurnim materijalnim fondovima i nalaze se u SAD pa na, Ki ne, Taj va na, Sin ga pu ra, Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke, dok je ~u ve ni Mo skov ski dr `av ni uni ver zi tet tek na 276. me stu. Na top-li stu ni su do spe li uni ver zi te ti ko ji se ba ve vr lo ret -

kim spe ci fi~ nim obla sti ma is tra ì va wa, kao ni oni ko ji ob ja vqu ju ma lo ra do va. Rej ting je na pra vqen na osno vu 13 po ka za te qa, od ko jih sva ki u~e stvu je u ko na~ noj oce ni. Vi si na iz no sa ko je kom pa ni je iz van usta no ve ula ù po jed nom za po sle nom na uni ver zi te tu, na me we nog is tra ì va~ koj de lat no sti, ~i ni 2,5 pro cen ta ko na~ ne oce ne. Od nos bro ja stra nih sa rad ni ka pre ma bro ju do ma }ih na uni ver zi te tu do no si tri, a od nos bro ja stra nih stu de na ta pre ma do ma }im dva pro cen ta. Op {ta re pu ta ci ja (na u~ na de lat nost i kva li tet na sta ve) na uni ver zi te tu do bi je na na osno vu an ke te ko ju je spro veo „Thom son Re u ters„ uz u~e {}e 13.388 na u~ ni ka, do no si op {toj oce ni ~ak 15 pro ce na ta, dok od nos bro ja sa rad ni ka pre ma bro ju stu de na ta ~i ni 4,5 od sto ko na~ ne oce ne. Na u~ na re pu ta ci ja na osno vu re zul ta ta an ke te (ko ja je spo me nu ta) u kon -

Ka li for nij ski uni ver zi tet Kal teh naj bo qi na sve tu

kret nim obla sti ma do no si 19,5 od sto u ko na~ noj oce ni. Vred nu je se i od nos od bra we nih dok tor skih di ser ta ci ja pre ma bro ju kan di da ta za ma gi stre – s 2,25 pro cen ta, kao i od nos dok tor skih di ser ta ci ja pre -

ma ukup nom bro ju sa rad ni ka – sa {est pro ce na ta. Pro se~ ni broj pu bli ka ci ja ko je se ci ti ra ju, re la tiv na za stu pqe nost ra znih ob li ka is tra `i va wa, pri pre ma we na osno va ma ana li ze ~i we ni ca iz

12.000 na u~ nih ~a so pi sa to kom pet go di na ~i ni 32 pro cen ta u~e {}a u ko na~ noj oce ni uni ver zi te ta po rej tin gu „Taj msa„. Vo di se ra ~u na i o vi si ni pro se~ ne pla te za po sle nih ko ja do no si 2,25 pro cen ta. Oce wu je se i iz nos pro se~ ne su me nov ca po jed nom za po sle nom ko ja se iz dva ja za na u~ na is tra ì va wa. Pro se ~an broj ob ja vqe nih stu di ja u od no su na jed nog sa rad ni ka u ne kom od 12.000 ve ri fi ko va nih, ve} po me nu tih na u~ nih ~a so pi sa, do no si uni ver zi te tu 4,5 pro cen ta, a udeo dr àv nog nov ca u ce lo kup noj is tra ì va~ koj de lat no sti uni ver zi te ta vred nu je se s 0,75 pro ce na ta. Har vard ski uni ver zi tet, naj po zna ti ji svet ski brend ko ji je, po mi {qe wu ne kih ana li ti ~a ra, sku pqi od „Pep si-Ko le„, „Naj ki ja” ili „So ni ja„, pre pu stio je pr vu po zi ci ju ne kom dru gom. Naj in te re sant ni je je to {to je s vo de }eg me sta ovaj uni ver zi tet s 375-go di {wim tra ja wem, svrg nu la znat no mla |a i ne u po re di vo ma wa na u~ noobra zov na usta no va, ta ko |e iz SAD, po stav {i ta ko uni ver zi tet broj je dan u sve tu. U Kal te hu ima ukup no 294 pro fe so ra, na u~ ni ka, a od wih su ~ak 32 la u re a ti No be lo ve na gra de. A. Va.

VA@NI TElEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

„СЛОБОДНА ЗОНА” СЕДМИ ПУТ

У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Ангажовани филмови из целог света

У сусрет стотој годишњици српског филма

Текући филмски фестивал “Слободна зона“, у Београду, у свом седмом издању (од 4. до 9. новембра) представља 40 документарних и играних ангажованих филмова о најактуелнијим

Панахија, коме је недавно у Техерану, међутим, потврђена шестогодишња казна затвора и 20-годишња забрана режирања, слободног кретања и медијског појављивања.

Џафар Панахи у „Ово није филм”

друштвеним и политичким темама из целог света. Уз присуство двадесетак гостију, представиће и разноврстан пратећи програм, који ће допринети промишљању неких од горућих тема данашњице. „Слободн зона“ је свечано отворена у Дворани Културног центра Београда, а програм почео филмом “Ово није филм” иранског редитеља Џафара Панахија, који представља његов одговор на услове кућног притвора у којем је од краја прошле године. “Ово није филм” прокријумчарен је из Ирана на УСБ стику скривеном у колачу, а снимљен је у Панахијевом стану и лишен готово у потпуности редитељског поступка. Слободна зона се пројекцијом тог минималистичког филма придружује захтевима за слободу за

Како су селектори Рајко Петровић и Бранка Павловић уочи Фестива најавили гладаоци ће видети низ ангажованих филмова, углавном документарних, међу којима је и филм “Депонија” Луси Волкер, номинован за Оскара, који прати уметника и фотографа Вика Муниза на његовом сентименталном путовању кроз бразилски Јардим Грамаћо, највећу депонију на свету. Међу најважнијим ангажованим филмовима из овогодишње фестивалске понуде су и “Black Po wer Mid ta pe 1965-1970”, “Bom bay Beaцх”, “Црвена капела”, те добитници награда на значајним фестивалима, попут: “Заустављен на путу”, “Зидови” и “Опроштај крви”. Слободна зона представиће и највећи и најважнији шведски фестивал документарног филма,

Темпо, а у присуству аутора, публика ће имати прилику да погледа наслове као што су “Љубав у доба рата”, “Покајници”, “Моје срце таме” и “Зов крви”. У госте долазе и дипломци престижне Лондонске националне филмске школе, предвођени Срђаном Кечом, једним од ранијих селектора Слободне зоне, који ће се представити филмом “Писмо оцу” који је уврштен у програм наредног ИДФА у Амстердаму. Посебна програмска линија седме “Слободне зоне“ посвећена је женама и женским темама, а најављена је и селекција “Јуниори селектори”. Осим у Дворани КЦБ-а, седма “Слободна зона“ се одвија и у Дому омладине Београда, а уз главни, нуди и неколико пратећих програма. Поводом 20 година рада Фонда за отворено друштво у Србији, Слободна зона приказује ревију филмова које је подржала та фондација, а међу њима су “Видимо се у читуљи” Јанка Баљка, “Полудели људи” Горана Марковића и “Mar ble Ass” Желимира Жилника, који су притом и међу најзначајнијим документарним филмовима у последње две деценије у Србији. Приказивање тих филмова је, према наводима организатора, и повод да се промисли под којим условима култура подстиче промене и ствара простор за слободне изборе и квалитетан развој друштва. Фестивал “Слободна зона“, који организује Културни центар Реџ, подржали су Фармаком концерн и Фонд за отворено друштво, а подршку су пружили и Реконструкција Женски фонд, Министарство културе Србије, Општина Стари град и Француски институт.

Музеј Југословенске кинотеке овог ће месеца, у сусрет стотој годишњици српског филма, приказати рестаурисане копије класика српског филма, а на програму су и циклус посвећен 75-годишњици Шпанског грађанског рата, као и подсећања на стваралаштво недавно преминулих Серђа Бонелија и Клифа Робертсона. Новембарски програм Кинотеке је отпочеопромоцијом књиге “Соња Савић - отворена страица”, коју су приредили Зденка Томић и Миломирка Цица Јововић, а објавила Интелекта Ваљево. Кинотека је одала почаст Соњи Савић (1961-2008) и у септембру, поводом 50. рођендана те култне глумице и свестране уметнице. У оквиру циклуса “Еротикон наших предака”, који се састојао од 11 наслова, а одржан је од 2. до 5. новембра, на почетку су приказан филмовима “Центар света” и “Дон Жуан је била жена”. Циклус је завршен остварењима: “Последњи танго у Паризу” (1972) Бернарда Бертолучија, “Егзотика” (1994) Атома Егојана и “Екстаза” (1933) Густава Махатија.

„Софка” Радоша Новаковића

Јовановић, Мила Ђукановића, Живорада Жике Митровића, Жоржа Скригина, Миће Поповића, Војислава Нановића, Леонида Лукова, Јована Живановића, Мирослава Антића, Владимира Павловића, Љубомира Радичевића, Анжеја Вајде, Младомира Пурише Ђорђевића, Саве Мрмака и Владана Слијепчевића. Биће приказани и филмови Светозара Боторића, првог срп-

Пријаве за Кустендорф до децембра Организатори Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф продужили су рок за пријављивање учесника за такмичарски део програма до 1. децембра, саопштила је данас прес канцеларија те манифестације. Пети међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 17. до 23. јануара 2012. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, а аутори чији филмови буду уврштени у такмичарски део програма биће обавештени до 15. децембра. Фестивал Кустендорф посвећен је будућим филмским ствараоцима, као и већ афирмисаним ауторима филма.

У такмичарском делу програма биће приказани филмови студената филмских школа из целог света и младих неафирмисаних аутора, а међународни жири доделиће награде најбољим остварењима. Аутори могу да пријаве филмове у трајању до 45 минута било ког жанра. Формулар за пријављивање и пратећи програм доступни су на Интернет адреси www.ku sten dorf-fil mand mu sic fe sti val.org. Филмски фестивал Кустендорф организује продуцентска кућа „Раста интернешнел”, а покровитељ манифестације је Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије.

„Карађорђе” Чича Илије Станојевића

Поводом стогодишњице српског филма, Кинотека ће приказати од 6. до 15. новембра рестаурисане домаће класике, почев од “Софке” (1948) Радоша Новаковића и филмова “Дубровник ‘Град св. Влаха’” (1938) Макса Калмића и “Голгота Србије” (1940) Станислава Кракова. Међу 20 филмова су и дела Столета Јанковића, Софије Соје

ског продуцента, а потом и култни филм Слободана Шијана “Ко то тамо пева” (1980). За 30. новембар најављена је свечана пројекција дигитално рестаурисане верзије филма “Карађорђе” (1911) редитеља Чича Илије Станојевића и сниматеља Луја де Берија, у продукцији Светозара Боторића.Том приликом биће представљена и књига о Бо-

торићу и промовисана поштанска марка посвећена јубилеју српског филма. Дела везана за Шпански грађански рат, поводом 75 годишњице, на програму су од 16. до 20. новембра, а биће приказано 12 остварења. У знак сећања на Клифа Ричардсона (1923-2011), 1. новембра су приказани филмови “Цена љубави” и “Стар 80”, а 28. новембра је на програму “Спајдермен”, “Трка са смрћу” и “Касно је за хероје”. У част Серђа Бонелија (19322011), 21. новембра на програму су “Џеремаја Џонсон”, “Смрт, љубав, смрт” и “Текс Вилер”. У Студију за електронске медије “Влада Петрић”, 15 и 16. новембра биће представљен и нови дводелни филм Мартина Скорцезеа о Џорџу Харисону “Џорџ Харисон: Живот у стварном свету” (2011), који садржи и многе до сада неемитоване материјале и интервјуе са члановима његове породице и блиским сарадницима.Филм садржи до сада неемитоване материјале и интервјуе са Оливијом и Дани Харисон, Пети Бојд, Полом Макартнијем, Рингом Старом, Јоко Оно, Џорџом Мартином, Ериком Клептоном, Ериком Ајдлом, Теријем Гилијамом и другима. После смрти Харисона 2001. године, његовој удовици Оливији више продуцената нудило се да направи филм о његовом животу. Све их је одбијала док није срела Скорцезеа и пристала на понуду да уради филм, који је она продуцирала.

У БИОСКОПИМА У НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ

Комедија, акција, драма и цртаћ Током овог и наредног месеца за редовни биоскопски репертоар дистрибутерска кућа „Тарамаунт“ је обезбедила неколико наслова, чини се за све узрасте - од комедије, акције преко драме до дугометражног цртаћа. После премијере на „Синеманији“ у биоскопима од 10. новембра наћи ће се „Пљачка с врха“, акциона комедија редитеља Брата Ратнера са глумцима: Едијем Марфијем, Беном Стилером, Метјуом Бродериком, Теом Леони, Габороуреy Сидибе, Кејси Афлек. Даѕкле Стилер и Марфи предводе сјајну глумачку екипу у овој комедији о вредним и поштеним радницима који желе да се освете преваранту са Вол Стрита. Кад запослени у луксузној зграду у Централ Парку открију да је милијардер који живи у пентхаусу украо њихову пензију, сковаће невероватан план – отеће од њега оно што им и припада... Акциона фантазија „Бесмртници“ (Im mo r tals) која у биоскопе улази 17. новембра нови је филм визионарског редитеља Тарсема Синга („Ћелија“, „The Fall“) и продуцената Ђанија Нунарија („300“), Марка Кентона („300“) и Рајана Каваноуа („Борац“). Реч је о причи епских размера о издаји, освети и судбини у филму „Бе-

смртници“, најављује се, спектакуларној 3Д авантури. Када краљ опседнут тиме да буде најмоћнији на свету, сравни са земљом древну Грчку у потрази за легендарним оружјем, херојски млади сељанин успротивиће му се у овој узбудљивој мисији. Брутални и крволочни краљ Хиперион (Мики Рорк) и његова убиствена војска из Хераклиона дивљају по Грчкој у потрази за давно изгубљеним Епирским Луком. С тим непобедивим Луком, краљ ће моћи да збаци с власти богове са Олимпа и да поста- Из филма „Мачак у чизмама” не неприкосновени господар света. Немилосрдно ефи- у делту Мисисипија 60-тих годикасни, Хиперион и његове легије на, филм „Служавке“ говори о уништавају све пред собом и из- Скитер (Ема Стоне, „Зомбигледа да ништа не може да зау- ленд“), јужњакињи која се враћа с колеџа одлучна у томе да постане стави злу краљеву мисију... Такође, од 17. новембра у био- писац, али ће окренути животе скопе у Србији креће драма „Слу- својих пријатеља наглавачке, као жавке“ (Тhe Help) у режији и по и мали град у Мисисипију, када сценарију Тејт Тејлор са глумач- одлучи да интервјуише црнкиње ком екипом у којој су: Вајола Деј- које су цео живот провеле чувајувис, Брyсе Далас Хауард, Октави- ћи децу цењених јужњачких поја Спенсер, Ема Стоун. Смештен родица. Номинована за Оскара,

Виола Дејвис игра Ејбилин, кућну помоћницу Скитерине најбоље другарице, која ће прва да проговори – на запрепашћење њених пријатеља из црначке заједнице. Упркос томе што Скитерино дугогодишње пријатељство виси о концу, она и Ејбилин ће наставити њихову сарадњу и ускоро ће и друге жене доћи да испричају своје приче, а испоставиће се да итекако имају шта да кажу...

Дама „Дуг“ (Тhe Debth) ће се приказивати од 24. новембра. Редитељ је Џон Маден, а главне улоге су поверене Хелен Мирен, Сем Вортингтон, Џаспер Кристенсен, Мартон Ксокас, Том Вилкинсон...Према нјавама то је снажна прича о Рејчел Сингер, бившој агентици Мосада која је настојала да ухвати и изведе на суђење озлоглашеног нацисту, ратног злочинца – Хирурга из Биркеноа (Аушвиц) у тајној израелској мисији која се завршила његовом смрћу на улицама Источног Берлина. Тридесет година касније, појављује се човек који тврди да је тај доктор, и Рејчел мора да оде у Источну Европу да разоткрије истину... Љубитеље цртаћа од 1. децембра у биоскопима очекује „Мачак у чизмама“ (Puss in Bo ots) у 3Д верзији и режији Криса Милера. Зависно да ли ћете гледати надсинхронизовану или титловану верзију, у филму ћете чути гласове: Марка Живића или Антонија Бандераса, Александре

Томић или Селме Хајек, Ненада Ненадовића или Зака алифианакиса, Драгана Вујића Вујкеза или Била Боба Торнтона. Укратко: Много пре него што је упознао Шрека, легендарни Мачак у чизмама кренуо је на херојско путовање, заједно са великим умом Хамптијем Дамтијем и „намазаном“ Кити Мекошапић, да украде чувену Гуску која леже златна јаја. То је авантура за девет живота! Од 15. децембра у биоскопма ће бити најновији наставак серијала „Немогућа мисјија – Протокол дух“ (Мission Im pos si ble – Ghost Pro to col) редитеља Бреда Бирда. Уз неизбежног Тома круза у филму играју и Џереми Ренер, Сајмон Пег, Пола Патон и други. Двоструки добитник Оскара Бред Бирд, заједно с продуцентима Томом Крузом и Џеј Џеј Абрамсом, режирао је ову акцијом набијену шпијунску авантуру. Због тога што је Ес-Ен-Ем-ов оперативац Итан Хант окривљен за терористичко бомбардовање Кремља, председник ће покренути „Протокол Дух“ и порећи било какву повезаност са њим и остатком агенције. Остављен без средстава и подршке, Итан ће морати да пронађе начин да скине љагу са имена агенције и спречи поновни напад. В. Ц.

У УЖИЦУ СУСРЕТ ПОЗОРИШТА НЕКАДАШЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Фестивал без превода Вечерас ће у Ужицу бити отворен 16. Југословенски позоришни фестивал - Фестивал без превода на коме ће први пут наступити и театри из Словеније и Републике Српске. Селектори фестивала Бојан Муњин, хрватски позоришни критичар и Зоран Стаматовић, директор Народног позоришта Ужице, одабрали су седам позоришних комада у конкуренцији за награде фестивала, Ардалион. “Надамо се да овогодишњи избор представља репрезентативни пресек сезоне у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Србији и Републици Српској и да представе својом актуелношћу одражавају дух нашег времена и да квалитетом могу оправдати реноме ужичког фестивала”, саопштио је Муњин. Публика фестивала видеће седам представа: “Када сам био мртав” Словеначког народног гледали-

шта из Љубљане (Ернст Лубић/ режија Диего Дебреа), “Ласице” ЦНП из Подгорице (Бојана Мијовић/ Стеван Бодрожа), “Радничка хроника” НП Бања Лука (Петар Михајловић/ Ана Ђорђевић). Такође, и две представе београдског Атељеа 212 “Отац на службеном путу” (Абдулах Сидран/ Оливер Фрљић) и “Господа Глембајеви” (Мирослав Крлежа/ Јагош Марковић),”Киклоп” Сцена Велика Горица Загреб (Еурипид/ Ивица Буљан) и “Није смрт бицикло (да ти га украду)” ЈДП Београд (Биљана Србљановић/ Слободан Унковски). Фестивал ће бити завршен представом у част награђених “Проклетом авлијом” копродукцијским пројектом Казалишта Вировитица, НП Ужице и Театра ЛКабаре Тузла,у режији Небојше Брадића у част 50. годишњице Нобелове награде Андрићу.

НОВО ИЗ „ПРОМЕТЕЈА”

Свет детињства и матерњег језика Новосадском песнику и прозном писцу Ненаду Грујичићу ових дана је изашла нова, тринаеста књига поезије ‘’Вијадукт’’. Издавач је новосадски „Прометеј“, који је до сада већ објавио три наслова овог аутора: поезију ‘’Приче из потаје’’, ‘’Шајкашки сонети’’ и роман ‘’Мужа душа’’. Ова песничка колекција сачињена је из три поеме: ‘’Вијадукт’’, ‘’Покривање куће’’ и ‘’Жабар’’. Тако Грујичић обнавља у савременом српском песништву ретку песничку форму – поему, у којој се елементи лирске поезије преплићу са наративним. Ова лирска књига са натуралистички снажним призорима из живота доноси крајишки амбијент где се као топонимски епицентар јавља Гомјеница, место песникове ране младости. Три поеме у слободном стиху чине кохерентну целину и дају књизи тематску пуноћу и мотивску уједначеност, наводи рецензент Предраг Бјелошевић. Поема ‘’Вијадукт’’ предочава слику грађења асфалтног пута шездесетих година 20. века. Насликани су живи ликови обичног света, призори из природе, из ци-

10. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ

12. ɧɨɜ. ɫɭɛɨɬɚ

13. ɧɨɜ. ɧɟɞɟʂɚ 15. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ 17. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ 22. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ 23. ɧɨɜ. ɫɪɟɞɚ

клуса годишњих доба, тачке додира нове и старе цивилизације. Поема има шеснаест целина које се завршавају насловима најчувени-

лирска творевина коју повремено пресецају десетерачки двостихови ојкачког народног блага. Песник слика упечатљиве призоре пуне локалних звукова и светла. Главну нит чини старо козарско коло и снага певача у колу, који се мегдански надгорњавају у стварању и допевавању лирских, духовитих и барапских двостихова попут античких хорова. Локална тема покривања куће подигнута је на универзални ниво, а на махове дата јој је и митолошка димензија. Трећа поема ‘’Жабар’‘ доноси интимни свет младог лирског јунака и његовог оца који ноћу у шумским барама карбитном лампом лови жабе. Готово митска фигура оца овде је спуштена у голи живот у пуној својој једноставности и племенитости. До оваквог поетичког обрасца се може доћи чишћењем духа од апстрактних фраза и конвенција, заборављањем свега артифицијелног и наученог, а Грујичићу је то изванредно успело. Кроз њега свет се пева сâм, свет детињства, оца, мајке, земље и матерњег језика, закључује рецензент . Р. Л.

јих севдалинки: „Колико је Приједор Поље“, „Низ поље иду бабо сејмени“, „Дјевојка соколу зулум учинила“. Тиме је поема добила још једну важну духовну нијансу поднебља. Поема ‘’Покривање куће’’ структурирана је као сложена

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ

ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ ɂɲɬɜɚɧ ɇɟɦɟɬ ɉ. Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɇɚɪɨɞɧɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ „ɑɢɤɢ Ƚɟɪɝɟʂ” ɢɡ Ɍɟɦɢɲɜɚɪɚ Ⱥɧɞɪɟɫ Ɇɚɪɢɚɧɨ Ɉɪɬɟɝɚ-ȿɪɜɢɧ ȿɪɟɲ-ɑɚɛɚ Ʉɢɲ-Ʉɚɬɚ ȭɚɪɦɚɬɢ

19 ɫɚɬɢ

ɈɉȺɋɇȿ ȼȿɁȿ Ɋ: Ɂɨɥɬɚɧ ɉɭɲɤɚɲ Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɇɚɪɨɞɧɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ „ɑɢɤɢ Ƚɟɪɝɟʂ” ɢɡ Ɍɟɦɢɲɜɚɪɚ Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ: ȼɂɒȵɂɄ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

19 ɫɚɬɢ

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ ɂ ɌɂɇȾȿ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ ȳɚɧɨɲ ɇɚɻɝɟɥɟɪɬ

19 ɫɚɬɢ*

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ ɂ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ Ʌɚʁɨɲ ɒɨɥɬɢɲ

19 ɫɚɬɢ*

ɌɂɇȾȿ

ɆȺȳɋɌɈɊ ɂ ɆȺɊȽȺɊɂɌȺ

Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ- ȭɚɱɤɚ ɫɰɟɧɚ “ɒɚɪɟɧɟ ɢɫɤɪɢɰɟ”

ɎɈɅɄ ȺɇȾ ɋWɂɇȽ

19 ɫɚɬɢ* 19 ɫɚɬɢ*

Ɋ: Ɂɨɥɬɚɧ ɉɭɲɤɚɲ Ɂɨɥɬɚɧ ȿɝɪɟɲɢ: ɉɈɊɌɍȽȺɅ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

25. ɧɨɜ. ɩɟɬɚɤ

Ɂɨɥɬɚɧ ȿɝɪɟɲɢ: ɉɈɊɌɍȽȺɅ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

26. ɧɨɜ. ɫɭɛɨɬɚ

Ȼɟɥɚ ɋɟɝɟɞɢ ɋɚɛɨ: ɄȺɆȿɊɒɉɂɅ Ʉɨɥɟɤɬɢɜɧɚ ɪɟɠɢʁɚ

30. ɧɨɜ. ɫɪɟɞɚ

УСПЕX НОВОСАДСКОГ ПИЈАНИСТЕ НА ПИЈАНИСТИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ У КИНИ

Младену Чолићу друга награда Но во са ђа нин Мла ден Чо лић, ко ји је сво ју пи ја ни стич ку ка ри је ру пре не ко ли ко го ди на с успе хом на ста вио у Фран цу ској, осво јио је дру гу на гра ду на 2. ин тер на ци о нал ном пи ја ни стич ком так ми че њу у Ки ни (Hong Kong – Shenzhen). Пр во и тре ће ме сто при па ло је так ми ча ри ма из Ру си је. Овај мла ди пи ја ни ста, ро дом из Но вог Са да, ко ји је с нај ви шим успе хом за вр шио основ не и ма ги стар ске сту ди је на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду, као и на па ри ском Кон зер ва то ри ју му, по сти гао је још је дан из ван ре -

дан успех. Чак три де се так на гра да осво јио је Мла ден Чо лић у до са да шњој ка ри је ри, ме ђу ко ји ма се из два ја ју пр ве на гра де „Ма ри ја Ка налс“ у Бар се ло ни и „Пре мио Ха ен“ у Ха е ну, „Сер геј Рах ма њи нов“ у Ру си ји, и дру га на так ми че њу„Вла ди мир Крај њев“ у Укра ји ни, и дру ге. На кон мно гих на сту па у Евро пи, Мла де на Чо ли ћа уско ро оче ку је аме рич ки „де би“. Кра јем ове го ди не, наш мла ди пи ја ни ста на сту пи ће пр ви пут у Аме ри ци на со ли стич ком кон цер ту ко ји ће би ти при ре ђен на Уни вер зи те ту у Бо сто ну. Н. П-ј.

Младен Чолић

ПРЕМИЈЕРА ЛЕОНКАВАЛОВИХ „ПАЈАЦА” НА СЦЕНИ „МАДЛЕНИJАНУМА”

Модерно, сценски богато визуелизовано приказаније С истом креативном страшћу и младалачком тежњом ка иновативности, с којима је 2006. у Театру и опери „Мадлениjанум“ радио Вердијеву „Травијату“ (обновљену почетком 2011), руски редитељ Јуриј Александров пришао је и новој премијерној поставци опере „Пајаци“ Руђера Леонкавала, а крајњи резултат је у суштини духовита и шармантна представа, упркос тежини либрета заснованог на садржају натуралистичке драме, односно новинског чланка у коме је описан

обиљем комичних али и гротескних ситуација, преласком из фикције у тешку реалност, те многим провокативним детаљима. Тиме је отворено и питање значења позоришне игре и театралности, што као одговор потврђује идеју да су свет и позорница исто, те да свако од судеоника игра своју ролу, све до спуштања бинских и животних застора. „Вицкаста“, веома разиграна, али и окрутна драма с пет ликова који се суочавају са собом и судбином ( а у којој, по основној идеји о срећном

виши тумач лика кловна Арлекина (иначе стални гост „Мадленианума“) и овде, иако интонативно колебљив, још једном потврдио свој дар за комику. Своје глумачке и вокалне способности и сценску покретљивост (памтимо је као незаборавног Оскара у Вердијевом „Балу под маскама“) максимално је искористила Софија Пижурица као Неда, чији је преображај у фаталну жену, али и неодлучност да напусти мужа, изванредно представљен непрекид-

истинит догађај из тадашње судске праксе. У складу с тезом да је у најновије време главни аутор сваког музичко-сценског извођења редитељ, Александров је у свом “виђењу“ веристичке Леонкавалове двочинке (већини углавном познате као у један чин склопљене опере која се најчешће изводу у „пару“ с другим бисером и врхунцем истог оперског жанра, Маскањијевом „Кавалеријом рустиканом“) радњу сместио у актуелно време. Савременим костимима и донекле „кич сценографијом и костимима“ (мислимо на 2. чин) Вјачеслава Окуњева (такође заслужног и за успех мадленианумске „Травијате“) и потенцираном, значајно обогаћеном „певачком“ глумом, подједнако је осветлио и мелодраму и комедију, љубав и мржњу, паралелизам збивања у животу и на позоришним даскама, односно све неопходне контрасте на којима је заснована радња, нарочито наглашавајући интензитет емоција, скоро опипљив због њихове вулканске снаге. Суверено режирана, веома живахна и реална представа, обилује уверљивошћу и искреношћу предавања, а веома млад, уигран хорски састав, постављен с обе стране бине као публика у публици, посматра, и попут античког хора коментарише збивања на импровизованом подијуму гостујуће глумачке трупе, на којој се позоришне згоде преплићу са збиљом у свакодневици протагониста. Тако је овде живот постао театар, а улица претворена у сцену, с

завршетку, као и у Александровљевој „Травијати“, сви остају живи, и на крају прекинутог љубавног састанка у комаду и у стварном битисању тумача ликова у представи), испричана је дакле као модерно, сценски богато визуелизовано приказаније (неки моменти у првом, асоцирају на други чин Пучинијевих „Боема“ у париском Латинском кварту), с великом дозом полетности, у којем од почетка подједнако уживају сви певачи-глумци. Сви актери играју с чврсто доследним односом према ликовима, тумачећи их прецизно и интелигентно, страсно и уверљиво. Ми, који смо се с премијерном поделом „Пајаца“ на новосадској сцени срели 1994. године, када су у њој дебитовали у улози Силвија Жељко Лучић, данас један од највећих светских баритона, и Никола Давид, као Бепо (Арлекин), потоњи успешни тумач бројних карактерних рола и софистицирани концертни певач на немачким подијумима, са занимањем смо, после седамнаест година, у истим партијама гледали такође новосадске уметнике: баритона Васу Стајкића и тенора Горана Стргара. Бољи утисак у улози Силвија оставио је, изгледом „мафиоза“ (али и „скулптурализовано-еротизованог“ поклона Неди/ Коломбини у 2. чину) лепим гласом и добром вокалном интерпретацијом, наш „лепи Васа“, док је у двострукој улози Бепа-Арлекина, симпатични тенор „корелијевског“ стаса, свакако нај-

ним, готово опсесивним пресвлачењем. Одличан у двоструком гротескном лику Тонија/Тадеа, уверљивих реплика како у љубомори и сарказму, тако и у љубавним изјавама и жудњи за Недом која га презире, био је Алекса Васић, поузданог и квалитетног, сочно обојеног бас-баритонског тембра. Најзад, али на првом месту, у улози насловног јунака опере, несрећног вође трупе Канија, Нединог мужа, бриљирао је, и до сада изузетан у свакој партији коју интерпретира у Опери Народног позоришта, страствени тенор Хон Ли, уверљив и као главни глумац у путујућој трупи, и као болом растрзан, љубоморан и преварени супруг, а надасве као моћни певач изгарајуће осећајности и експресивности сваког тона и музичког дамара. Посебно је изненадила подела пролога који је уместо једном (обично баритону), редитељ Александров поверио тројици извођача. Широко постављен, лајтмотивима прожет, коментаторски „расположен“ и изражајно допуњујући, прави симфонизирани, добро усклађен оркестар, с адекватном драматичношћу и градацијама, али и финијом камерном прозрачношћу у 2. чину, темпераментно је (и у „глумачке“ задатке, на почетку извођења укључен) водио Станко Јовановић, компатибилан са захтевима ауторског тима, као и у претходном, већ више пута спомињаном, веома добро оцењеном заједничком „вердијанском“ пројекту. Марија Адамов

19 ɫɚɬɢ*

24. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ

29. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ

ponedeqak7.novembar2011.

ɂ ɌɂɇȾȿ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

Ɇɢɯɚɢɥ Ȼɭɥɝɚɤɨɜ:

c m y

kultura

dnevnik

Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɭ ɇɨɜɨɦ ɂɬɟɛɟʁɭ

ɀɢɥ Ʌɟɪɨɚ: ȺɅȺȻȺɆȺ Ɋ: Ɋɚɯɢɦ Ȼɭɪɯɚɧ Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɭ Ⱥɞɢ

ɋɈɇȽ

ɀɢɥ Ʌɟɪɨɚ: ȺɅȺȻȺɆȺ Ɋ: Ɋɚɯɢɦ Ȼɭɪɯɚɧ

ɋɈɇȽ

19 ɫɚɬɢ* ɦɚɥɚ ɫɚɥɚ 19 ɫɚɬɢ* ɦɚɥɚ ɫɚɥɚ

19 ɫɚɬɢ ɇɨɜɢ ɂɬɚɛɟʁ 19 ɫɚɬɢ* 19.30 ɫɚɬɢ Ⱥɞɚ

* ɋȺ ɉɊȿȼɈȾɈɆ

ɉɨɡɨɪɢɲɬɟ ɡɚɞɪɠɚɜɚ ɩɪɚɜɨ ɧɚ ɩɪɨɦɟɧɭ ɩɨɫɬɨʁɟʄɟɝ ɪɟɩɟɪɬɨɚɪɚ Ʉɚɪɬɟ ɫɟ ɦɨɝɭ ɤɭɩɢɬɢ ɧɚ ɛɥɚɝɚʁɧɢ ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ-Úʁɜɢɞéɤɢ ɋɡíɧɯáɡ ɨɞ 16 19 ɱɚɫɨɜɚ ɢɥɢ ɪɟɡɟɪɜɢɫɚɬɢ ɧɚ ɬɟɥ: 021/ 525-552 ɢ 657-2526 www.ɭɜɫɡɢɧɯɚɡ.ɰɨ.ɪɫ -ɟ-ɦɚɢɥ: ɫɡɢɧɯɚɡ@ɟɭɧɟɬ.ɪɫ, ɭʁɜɢɞɟɤɢɫɡɢɧɯɚɡ@yɚɯɨɨ.ɰɨɦ

svet

ponedeqak7.novembar2011.

BOMBA[I

ARAP SKA LI GA ZA BRI NU TA ZBOG SI TU A CI JE U SI RI JI

U Ni ge ri ji 150 mr tvih LA GOS: U seriji bomba{kih napada i pucwavi u gradu Damaturu na severoistoku Nigerije poginulo je 150 qudi, saop{tili su nigerijski zvani~nici.”Bio sam ukqu~en u prebacivawe tela u mrtva~nicu. Li~no sam izbrojao 150 tela”, izjavio je ju~e u bolnici AFP-u zvani~nik agencije za spasila~ke operacije, koji je insistirao na anonimnosti. Crveni krst je prethodno saop{tio da je u napadima islamista u Nigeriji poginulo 63 qudi, dok je policija saop{tila da su `ivot izgubile 53 osobe. Ve}ina qudi poginula je u bomba{kom napadu na trospratnu vojnu zgradu i kasarne u Damaturu, glavnom gradu nigerijske dr`ave Jobo, izjavio je u subotu zvani~nik nigerijskog Crvenog krsta Ibrahim Bulama. Druge mete napada bile su crkve, policijske stanice i jedna banka. (Ta njug)

Ten ko vi otvor ili va tru na ci vi le HOMS: Najmawe 13 civila je ubijeno a na desetine je raweno u vatri koja je osuta iz tenka u Homsu, gradu pod opsadom sirijskih bezbednosnih snaga, a Arapska liga izra`ava ozbiqnu zabrinutost zbog nastavka vi-

rama, popeo se na najmawe 89 u oruànim akcijama sirijskih bezbednosnih snaga i poku{aju da slome vi{emese~ne proteste protiv predsednika Ba{ara al-Asad. Generalni sekretar Arapska liga Nabil al Arabi naveo je da je svearapska organizacija ozbiqno zabrinuta zbog aktuelnog nasiqa i apeluje na Damask da se pridràva koraka koji su dogovoreni ove nedeqe sa ostalim arapskim dràvama u za{titi civila i okretawu konfuznog stawa u zemqi ka dijalogu. „Neuspeh arapskog re{ewe vodio bi do katastrofalnih rezultata po situaciju u Siriji i regionu u celini”, upozorio je al Arabi u saop{tewu, navodi britanska agencija. (Ta njug)

Ber lu sko ni: Ita li ja mo `e da se iz vu ~e iz kri ze

Na pad na ver ni ke KA BUL: Najmawe {est qudi poginulo je ju~e u Avganistanu, a 20 je raweno kada je bomba{ samoubica aktivirao eksploziv u severnoj provinciji Baglan, saop{tili su zvani~nici. Me|u poginulima su i dvojica zvani~nika lokalne policije, prenosi AP. Bomba{ je digao sebe u vazduh dok su vernici ~estitali jedni drugima po zavr{etku rane jutarwe molitve.Portparol regionalne policije Lal Mohamad Ahmadzai rekao je da su me|u ubijenima komandant lokalne policije i jo{ jedan zvani~nik. (Ta njug)

{emese~nog krvoproli}a u Siriji. „Cele zgrade su razru{ene u tenkovskoj vatri. Qudi koji su pogo|eni na ulicama, umiru od rana na licu mesta jer niko ne mo`e do wih da do|e”, naveo je ju~e lokalni sirijski aktivista, prenela je agencija Rojters. Broj `rtava me|u civilima u Homsu od utorka i uo~i poslave najve}eg musli man skog praznika Kurban baj-

RIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni tvrdi da jo{ uvek ima dovoqnu podr{ku u paralamentu da sprovede preko potrebne reforme i spase Italiju od finansijske propasti. Obra}aju}i se ju~e jednom politi~kom skupu preko audio linka, italijanski premijer je rekao da ima dovoqan broj poslanika za usvajawe reformi koje }e, kako obe}ava, pokrenuti italijansku privredu i suzbiti dug, prenosi Rojters. Berluskoni je ponovo odbacio pozive da podnese ostavku, re-

kav{i da bi time ustupio mesto „marionetskom” premijeru. On smatra da je boqe da wegova vlada ostane na vlasti, uprkos razmiricama, nego da budu raspisani novi izbori. Posledwe ankete javnog mwewa pokazuju da je popularnost italijanskog premijera pala na rekordno niski nivo od samo 22 odsto. Desetine hiqada demonstranata okupile su se u subotu u Rimu na protestnom mitingu u organizaciji najve}e levi~arske partija sa koga je upu}en zahtev italijan-

skom premijeru Silviju Berluskoniju da podnese ostavku. „Silvio napoqe” pisalo je na jednom od panoa koji je nosila velika grupa koja je u~estvovala na mitingu u organizaciji Demokratske stranke, Neki od demonstranata bili su posebno ozloje|eni zbog ~iwenice da su svetski lideri na samitu G-20 stavili italijansku ekonomiju pod nadzor zbog nedostatka poverewa u Berluskonijeva obe}awa o reformama. (Ta njug)

dnevnik

Iz ve {taj ko ji mo `e zapo~eti no vi rat TE HE RAN: Sporni izve{taj Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o iranskom nuklearnom programu, koji treba da bude objavqen narednih dana, zasniva se na „falsifikovanim” podacima, izjavio je ju~e {ef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi. O~ekuje se da }e u izve{taju, koji treba da bude

Ali Akbar Salehi

obelodawen u utorak ili sredu i koji bi, kako je navela Agencija „Frans pres”, mogao da bude okida~ za sukob sa Izraelom, biti navedeno da je Teheran sa~inio nacrte za proizvodwu nuklearnih bojevih glava i da sada razvija rakete nosa~e. „Verujem da tim dokumentima nedostaje autenti~nost. Ali, ako insistiraju na tome, neka ga objave. Boqe suo~iti se sa opasno{}u nego stalno o~ekivati opasnost”, rekao je Salehi posle razgovora sa {efom diplomatije Burundija, Ogustinom Nsanzeom. „Vi{e puta smo ponovili da su ti dokumenti neosnovani. Na primer, novac mo`e da se falsi-

fikuje, ali je i daqe falsifikovan novac. Takvi su i ti dokumenti”, kazao je Salehi.Iransko nuklearno pitawe, prema wegovim re~ima, za IAEA nije tehni~ko niti legalno, ve} politi~ko pitawe. „Kada bi se (IAEA) bavila tim pitawem kao da je samo tehni~ko ili legalno, tada bi navela da je sve u vezi s tim pitawem transparentno”, dodao je on. Francuska agencija je napomenula da se, na osnovu spekulacija izraelskih medija proteklih dana, strahuje da }e Izrael iskoristiti izve{taj agencije UN kao izgovor za po~etak vazdu{nih napada na iranska nuklearna postrojewa. Izraelski predsednik [imon Peres upozorio je preksino} da je napad na Iran „sve izvesniji” po{to izraelska obave{tajna slu`ba strahuje da je Teheran nadomak ciqa da proizvede nuklearno oru`je. Izrael je proteklih dana testirao balisti~ku raketu i odr`ao velike manevre civilne odbrane, mada tvrdi da nijedan od tih doga|aja nije povezan sa izve{tajima o mogu}em ratu. Izve{taj IAEA, kako tvrde diplomate, ne sadr`i eksplicitne optu`be da iranski nuklearni program ima vojne svrhe. Teheran je u vi{e navrata tvrdio da je program namewen iskqu~ivo za proizvodwu struje. Direktor IAEA Jukija Amano rekao je u septembru da je agencija „sve vi{e zabrinuta” zbog mogu}e vojne dimenzije iranskih nuklearnih aktivnosti. (Ta njug)

Olu ja i po pla ve po go di le jug Fran cu ske, Ita li ju i Taj lan d PA RIZ, BAN GKOK : Obilne padavine i poplave na jugu Francuske tokom vikenda odnele su tri `ivota i primorale oko 600 qudi na evakuaciju, a desetak ju`nih oblasti je jo{ uvek u stawu pripravnosti. Nabujale reke preplavile su bedeme, a nekoliko stotina qudi je ostalo zaglavqeno zbog poplavqenih ku}a i ulica. U jugoisto~nom priobalnom gradu Bawol an

Fore, mu{karac i `ena, starosti 71 godine, stradali su od trovawa ugqen monoksidom, dok su poku{avali da izbace vodu iz svog podruma. Policija je saop{tila da su u utorak na{li telo 51-godi{weg besku}nika koga je odnela voda u ju`nom regionu Ero. Na jugoistoku Francuske, du` obale i na Alpima, evakusiano je oko 600 qudi, preneo je Rojters. Vatrogasci su pomogli u spasava-

wu oko 1.200 qudi koji su pogo|eni olujama, a helikopterima su izbavili oko 30 osoba. U 12 ju`nih regiona je ostalo na snazi „naranxasto” upozorewe, drugo po visini upozorewe za nevreme, koje je ju~e va`ilo u 16 oblasti. Regioni pogo|eni nevremenom su alpska oblast i podru~ja na malim nadmorskim visinama blizu Pirineja, na jugozapadu Francuske. Radio „Evropa 1” javio je da je

nivo reke Var, na jugoistoku, za prethodna dva dana porastao sa 1,5 na pet metara. U petak je u poplavama u \enovi stradalo najmawe sedmoro qudi, posle vi{e dana olujnih ki{a u severnom i centralnom delu Italije, gde je pognulo 10 qudi. Poplave u Tajlandu odnele su vi{e od 500 `ivota, dok zaga|ena voda nastavqa da se {iri ka severnom delu Bangkoka, blokiraju-

}i puteve i pruge. Vlada je ju~e saop{tila da je u poplavama {irom zemqe, izazvanim tromese~nim pquskovima i najgorim u posledwih pet decenija, od jula poginulo najmawe 506 qudi. Poplava je ju~e zahvatila ~uvenu pijacu ^atu~ak, jednu od glavnih turisti~kih atrakcija u severnom delu grada.U nastojawu da spre~e {irewe vode u Bangkoku, radnici su podigli {est kilometara dug na-

sip od vre}a sa peskom. Vlada je pozvala stanovnike osam od 50 distrikta na evakuaciju, a ju~e su saop{tile da su vlasti Bangkoka otvorile 231 evakuacioni centar, koji mogu da prime vi{e od 65.000 qudi. Predsednica vlade Tajlanda Jungluk [inavatra najavila je da }e kabinetu u utorak biti predstavqen plan o izdvajawu 3,3 milijarde dolara za obnovu posle poplava. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DANIJEL ORTEGA Predsednik Nikaragve Danijel Ortega ima najve}e {anse da pobedi na ju~era{wim izborima, pokazala su istraìvawa javnog mwewa, ~ime bi postao prvi predsednik koji je osvojio drugi uzastopni mandat u toj dràvi od kada je sandinisti~ka koalicija sru{ila diktatorski reìm 1979. godine.Ortega je popularan zbog unapre|ewa {kolstva i zdravstva.

HUAN KALDERON Pripadnici Revolucionarnih oru`anih snaga Kolumbije (FARK) odbacili su ju~e poziv kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa Kalderona da se demobili{u. FARK je javio da }e nastaviti borbu, posle ubistva svog vo|e Alfonsa Kana u petak, u akciji vojske na jugozapadu Kolumbije. FARK je najstarija i najve}a levi~arska pobuweni~ka grupa u Kolumbiji.

RASEL KROU Australijski glumac Rasel Krou pregovara za jednu od vode}ih uloga u novom filmu studija Vorner bros pod nazivom „Zimska pri~a”. Prema pisawu {tampe, Krou bi trebalo da tuma~i lik negativca u adaptaciji istoimenog romana Marka Helprina iz 1983. ~ija je radwa sme{tena u imaginarnom Wujorku, a glavni likovi su devojka koja umire, lopov i beli lete}i kow.

Da nas po ~i we su |e we Kar lo su [a ka lu PA RIZ: U pariskom sudu danas po~iwe su|ewe nekada najpoznatijem svetskom teroristi Karlosu [akalu za ~etiri napada koja su se zbila pre skoro tri decenije, a presuda bi mogla da odredi wegove izglede da se ikada na|e na slobodi. Pred po~etak su|ewa u specijalnom antiteroristi~kim sudu, koje }e, prema procenama, trajati {est nedeqa, 62-godi{wi Karlos, ~ije je pravo ime Iqi~ Ramires San~es, rekao je u intervjuu francuskom radiju da je wegov karakter prilago|en ovakvoj vrsti borbe. [akal je kazao da i daqe sawa o tome da }e jednog dana napustiti Francusku i vratiti se u rodnu Venecuelu. „Prva stvar koju }u uraditi ako iza|em bo`ijom voqom... Po~e}u sa medenim mesecom. Sa tim kasnim vi{e od deset godina”. Ven~awe u zatvoru 2001. sa wegovom advokatkiwom Izabel

Kutan-Peir, koja mu je tre}a èna, karakteristi~an je potez za Karlosa, ba{ kao i nedozvoqeni intervju pred su|ewe zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okon~ao posle desetodnevnog {trajka gla|u. Najve}i deo sveta pamti Karlosa „[akala” kao ~oveka koji je putovao svetom i prkosio zapadnim obave{tajnim slu`bama. Za pripadnike revolucionarnih pokreta iz 1970-ih godina vaìo je za ìvu Iqi~ Ramires San~es legendu. Ramires je najpoznatiokon~ana akcijom izraelskih ji po otmici ministara nafte komandosa. zemaqa OPEK-a 1975, posle koPostoji sumwa o wegovoj uloje je do~ekan kao junak kada je sa zi u masakru izraelskih sportisvojim taocima stigao u Alìr, sta na Olimpijadi u Minhenu kao i po palestinskoj otmici 1972. godine. êsto je bio zafrancuskog aviona 1976. koja je {ti}en mutnim savezima tokom

Hladnog rata. Bezbednih mesta za skrivawe i saveznika bilo je sve mawe posle pada komunizma 1989. Pripadnici francuske obave{tajne slu`be uhapsili su Karlosa 14. avgusta 1994. u Kartumu i prevezli su ga u Pariz. „Ja sam profesionalni revolucionar. Svet je moj domen”, kazao je na su|ewu 1997. na kojem je podigao levu pesnicu u vazduh kada je osu|en na do`ivotni zatvor. Sada je pred Ramiresom „trenutak istine”, po{to }e specijalni antiteroristi~ki sud koji nadzire grupa anonimnih sudija, odlu~iti o optu`bama za ~etiri bomba{ka napada 1982. i 1983. u Francuskoj u kojima je 11 qudi poginulo, a 140 je povre|eno.U izgradwi optu`nice, tu`ila{tvo je podatke prona{lo i arhivima obave{tajnih slu`bi komunisti~kih zemaqa u kojima se Karlos krio tokom Hladnog rata, pre svega Demokratske Republike Nema~ke i Ma|arske.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

PRED SED NIK GR^ KE PA PU QAS PO ZVAO PAR TI JE NA SA RAD WU

Sa ma ras tra ì iz bo re, Papandreu ko a li ci o nu vla du ATI NA: U Gr~koj su ju~e nastavqeni razgovori politi~kih lidera radi pronalaèwa re{ewa za du`ni~ku krizu koja preti da gurne zemqu u bankrotstvo i izbaci je iz zone evra. Gr~ka mora da do kraja godine ratifikuje plan o paketu pomo}i Evropske unije koji ima za ciq izvla~ewe te dràve iz du`ni~ke krize, saop{tio je ju~e portparol gr~ke vlade Ilias Mosialos. Portparol vlade je rekao da je na evropskom samitu, gde je plan dogovoren, odre|en rok za wegovu ratifikaciju u gr~kom parlamentu do kraja 2011, Gr~ki predsednik Karolos Papuqas pozvao je na saradwu kako bi se na{lo re{ewe za politi~ku krizu, posle burne sedmice u kojoj je premijer Jorgos Papandreu najpre najavio, a potom povukao plan o referendumu o paketu pomo}i EU, kao i glasawa u parlamentu o poverewu vladi. Ova drama u Gr~koj izazvala haos na svetskim berzama.

Sa ma ras i Papndreu (ar hiv ski sni mak)

Ve }i na Gr ka za vla du na ci o nal nog je din stva Ve}ina Grka zalaè se za vladu nacionalnog jedinstva, koju je premijer socijalista predloìo desni~arskoj opoziciji, a wih 80 odsto èli da zemqa ostane u zoni evra, pokazala su istraìvawa ~ije je rezultate ju~e objavila gr~ka {tampa. Prema anketi instituta Alko, 52 odsto ispitanika zalaè se za vladu nacionalnog jedinstva. Wih 36 odsto smatra da je izlaz iz politi~ke krize u prevremenim izborima, {to traì i desnica. Drugo istraìvawe, instituta Mark, pokazuje da je za koalicionu vladu 45 odsto Grka, a za izbore wih 42 odsto. U tom istraìvawu 10 odsto anketiranih izrazilo je èqu da na vlasti ostane socijalisti~ka vlada.

U buxetu ostalo novca za jo{ svega pet nedeqa pa neizvesnosti doprinose i trvewa

iz me |u vla da ju }ih so ci ja li sta i opozicionih konzervativaca, koji su ponudili raz-

li~ite planove za izlazak iz }orsokaka. Premijer Papandreu smatra da samo koaliciona vlada, koja bi bila na vlasti jo{ najmawe nekoliko meseci, moè da izvede zemqu na put nacionalnog spasa i obezbedi finansijsku pomo} od me|unarodnih kreditora pre nego {to Gr~ka potpuno isprazni kasu, preneo je Rojters. Lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras, me|utim, odbacuje tu ideju i traì Papandreuovu ostavku i prevremene izbore po~etkom decembra. „Traìmo formirawe kratkoro~ne prelazne vlade kako

ZA GRE BA^ KI SUD RAZ MA TRA I DRU GU OP TU @BU PRO TIV BIV [EG PRE MI JE RA

Sa na der osum wi ~en da je uzeo mi to 10 mi li o na evra ZA GREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader trebalo bi danas da se pojavi pred optu`nim ve}em zagreba~kog @upanijskog suda i izjasni se o drugoj optu`nici koja ga tereti za primawe mita od predsednika uprave ma|arske naftne kompanije MOL. Ve}e }e odlu~ivati o osnovanosti druge optu`nice kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) koja ga tereti za primawe 10 milion evra mita od predsednika uprave MOL-a @olta Hernadija u zamenu za prepu{tawe upravqa~kih prava u Ini toj ma|arskoj naftnoj kompaniji. Na kon po ~et ka su |e wa za ratno profiterstvo u slu~aju „Hypo„ u kojem se tereti kao biv{i zamenik ministra inostranih poslova, Sanader }e se pred sudijom Jasnom Smiqani} suo~iti s prvom optu`nicom koja ga tereti za korupciju dok je bio premijer i jedan od ~elnih qudi u dr`avi, navela je Hina. Sednica

optu`nog ve}a, najavqena za 8.30 sati, zatvorena je za javnost, a na woj bi Sanader trebalo da se izjasni o optu`bi da je zloupotrebio premijerski polo`aj i primio mito od ~elnika MOL-a. Na sednici ve}a USKOK }e ukratko izneti rezultate istra-

Pored prepu{tawa upravqa~kih prava u Ini, USKOK tvrdi da se Sanader za 10 miliona evra trebalo dogovoriti i o sklapawu ugovora o izdvajawu poslovawa Ine u oblasti gasa, to jest onog dela koji stvara gubitke, a koji bi preuzela Hrvatske. Optu`nicom je predlo`eno

Pe to dnev na tur ne ja austrij skog se kre ta ra BE^: Austrijski dr`avni sekretar za evropske i me|unarodne poslove Volfgang Valdner po~eo je danas petodnevnu posetu zapadnom Balkanu, u okviru koje }e posetiti Makedoniji, Kosovo i Metohiju i Albaniju. Kako je najavqeno u Be~u, Valdner }e razgovorati sa predstavnicima vlada i nevladinih organizacija o pribli`avawu EU i bilateralnim pitawima. U Makedoniji su planirani susreti sa premijerom Nikolom Gruevskim i

ge i dokaze na kojima se temeqi optu`nica, a Sanader i wegovi braniteqi mo}i }e da iznesu dokaze koji wemu idu u prilog i da upozore na mogu}e propuste u istrazi i nezakonite dokaze. Ve}e optu`nicu mo`e prihvatiti, odbaciti ili vratiti USKOK-u na doradu, a ako bude prihva}ena, na sudu se dogovara pripremno ro~i{te pred novim ve}em koje treba da odredi po~etak su|ewa i dokaze i svedoke koje }e ispitati na glavnoj raspravi.

je ponovo aktuelizovan kada su Moldavku tu`ili advokat Zoran Piperovi} iz Ulciwa i Podgori~anin Ekrem Jasavi, koji su ranije bili osumwi~eni kao akteri afere. Po wihovoj tu`bi, S. ^. je dala la`ne iskaze o svom tretmanu tokom boravka u Crnoj Gori, gde je, prema ranijim navodima, pru`ala seksualne usluge. \ukanovi} bi trebalo da bude saslu{an u svojstvu svedoka, na osnovu zahteva Piperovi}a, koji je ranije kazao

SA RA JE VO: Kurban bajram, jedan od dva najve}a islamska praznika, u Bosni i Hercegovini se obele`ava u senci nedavnog napada vehabije Melvida Ja{arevi}a na zgradu ambasade SAD u Sarajevu i kandidature Palestine za punopravno ~lanstvo u UN. U bajramskoj poruci reisul-ulema Islamske zajednice BiH Mustafa Ceri} je naveo da je Alahova mo} i pomo} u zajednici i zajedni{tvu, jer onaj koji se odmetne od zajednice, {ejtan (|avo) s wim kolo vodi.On je ukazao da se u istinistost ovog u~ewa ovih dana mo-

gao uveriti celi svet, gledaju}i odmetnika od zajednice s kojim je, zaista, {ejtan kolo vodio u sred dana, usred Sarajeva, okre}u}i ga tamo-amo sa kala{wikovim u ruci, {ire}i nemir i strah u gradu, koji je pre`iveo sve strahove ovoga sveta.„Zbog toga, oni koji napadaju muslimansku zajednicu i koji rade na razbijawu zajednistva muslimana u veri prave}i sebi zasebne xamije zloupotrebqavaju i instituciju namaza, i xamije i xemata”, naveo je Ceri} i dodao da za takve Kuran ima samo re~i osude. (Ta njug)

IZ BOR NA KAM PA WA U HR VAT SKOJ

HDZ pred po ra zom zbog ko rup ci je ZA GREB: Hrvatska demokratska zajednica se suo~ava sa porazom na decembarskim parlamentarnim izborima, {to }e biti posledica afera vezanih za korupciju qudi oko biv{eg premijera Ive Sanadera, ali i apstinencije razo~aranih bira-

„Zbog toga je jasno da koalicija ~etiri stranke - SDP, Hr vat ska na rod na stran ka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera ima obezbe|enu parlamentarnu ve}inu”, naveo je on. Pomaci u pro cen ti ma gla so va i

~a te stranke, smatra politi~ki analiti~ar Davor \enero. “Hrvatska se suo~ava sa posledicama korupcije u`eg kruga vlasti oko Sanadera i ta je korupciona{ka pri~a potpuno prekrila politi~ku arenu”, rekao je \enero. Isti~u}i da ovih nedeqa Hrvatska nema predizbornu kampawu u pravom smislu re~i pred izbore zakazane za 4. decembar, \enero ka`e da je, ~ak i da nije bilo afera korupcije , ishod izbora odlu~en kad su ~etiri stranke na ~elu sa SDP-om stvorile predizbornu koaliciju jer je izborni sistem takav da garantuje relevantnu nadzastupqenost najve}oj pojedina~noj listi.

shodno tome broju mandata desi}e se, ne zato {to bi bira~i drasti~no mewali svoje prio-

i da Sanader, ako bude osu|en i presuda postane pravosna`na, dr`avi vrati 10 miliona evra. Istraga se u tom slu~aju od sredine juna vodila i protiv ~elnika ma|arske naftne kompanije @olta Hernadija i biv{eg potpredsednika hrvatske vlade Damira Polan~eca.USKOK je odustao od krivi~nog gowewa Polan~eca, jer nije prona{ao dokaze da je pomogao Sanaderu u zloupotrebi polo`aja. (Ta njug)

da \ukanovi} treba da odgovori da li su on i advokat ikada sreli Moldavku. „\ukanovi} treba da odgovoriti na pitawa koja se odnose na mene i wega, u onom delu gde je ona spomiwala da smo bili zajedno”, naveo je Pi pe ro vi}.\u ka no vi} je u istra`nom postupku demantovao da ima bilo kakve veze sa slu~ajem koji je dobio i politi~ki odjek. „Cela afera je iskonstruisana”, govorio je on. (Ta njug)

predsednikom \or|em Ivanovim. Valdner }e se na Kosovu i Metohiji, kako je najavqeno, susresti sa predsednikom privremene vlade u Pri{tini Ha{imom Ta~ijem, predsednicom Atifetom Jahjagom, ministrom spoqnih poslova Enverom Hoxajem i predstavnicima misija EU i OEBS. U Albaniji, Valdner treba da se sastane sa premijerom Saqi Beri{om, kao i liderom opozicije Edi Ramom i {efom diplomatije Edmondom Haxinastom. (Ta njug)

Pra znik u sen ci na pa da na am ba sa du SAD

Sed ni ca op tu `nog ve }a, na ja vqe na za 8.30 sa ti, za tvo re na je za jav nost, a na woj bi Sa na der tre ba lo da se iz ja sni o op tu `bi da je zlo u po tre bio pre mi jer ski po lo `aj i pri mio mi to od ~el ni ka MOL-a

\u ka no vi} da nas pred su dom POD G O R I C A: Pred sed nik Demokratske partije socijalista i biv{i crnogorski premijer Milo \ukanovi} trebalo bi danas da svedo~i pred Osnovnim sudom u Podgorici u predmetu povodom afe re „seks-tra fi kin ga”. Afera „seks-trafiking, u kojoj je jedna od glavnih aktera Moldavka S.^, otvorena je u Cr noj Go ri u no vem bru 2002. a zakqu~ena bez sudskog postupka 2004. godine. Slu~aj

bi se uspostavila stabilnost, a potom izbore”, rekao je Samaras u subotu. Antonis Samaras je to ponovio i ju~e naglasiv{i da }e pomo}i u formirawu koalicione vlade samo ako premijer Jorgos Papandreu podnese ostavku. Pedsednikom Papuqasom, koji je pozvao sve strane na prevazila`ewe podela i konsensus.Papandreu, je ju~e razgovarao s Pa pu qa som i iz ja vio da }e pregovori o novoj koalicionoj vladi po~eti uskoro. „Moj ciq je da smesta bude for mi ra na vla da sa rad we”, rekao je on posle tog sastanka. „Nedostatak konsensusa izazvao bi zabrinutost kod na{ih evropskih partnera u vezi s pitawem da li }e Gr~ka ostati u zoni evra.” Vladaju}a partija PASOK poku{ava da obezbedi podr{ku ma lih stra na ka.Gr~ ka vlada je u petak tesnom ve}inom pre`ivela glasawe u parlamentu, koje je predstavqalo kulminaciju burne sedmice za Gr~ku. Iznena|ewa su po~ela u ponedeqak, kada je Papandreu neo~ekivano najavio referendum na kojem bi se gra|ani izjasnili o novom paketu pomo}i EU, uslovqenom strogim zahtevima.Prema tom spora zu mu, kre di tor ske ban ke treba da otpi{u Gr~koj 50 odsto duga, odnosno oko 100 milijardi evra. Kako bi za{titila banke od posledica smawewa gr~kog duga, EU je, tako|e, dogovorila izdvajawe oko 100 milijardi evra za wihovu dokapitalizaciju. Ati na, me |u tim, mo ra da spro ve de ~i tav niz stro gih mera {tedwe kako bi dobila pomo}. (Ta njug)

„Treba o~ekivati da }e nakon izbora biti sastavqena stabilna koalicija koja }e, {to je praksa od 2000. i pored u~e{}e vi{e stranaka koje se ne slaù u svemu, izdràti do kraja pa ne}e biti raspu{tawa parlamenta”, smatra ovaj analiti~ar. [to se ti~e daqe sudbine HDZ-a, \enero veruje da }e se ta stranka oporaviti od poraza, ali }e zbog blokade imovine i ako budu progla{eni krivima, zbog mogu}eg vra}awa sredstava koja su uzeli za crne fondove, biti u teèm materijalnom poloàju nego ikad. Prema oceni \enera, HDZ }e i pored toga na izborima uspeti da obezbedi relevantan poslani~ki klub, a ankete po kojima }e „Kukuriku koalicija” dobiti 90 a HDZ 35 mandata su potpuno nerealne. „Bira~i HDZ-a, ali i Hrvatske seqa~ke stranke koja je wihov koalicioni partner izbegavaju izja{wavawe jer se uglavnom radi o nièobrazovanom ruralnom stanovni{tvu koje apriori odbija saradwu s anketarima, a tu je i fenomen stigmatizacije HDZ-a u javnosti pa nije popularno govoriti kako }e se glasati za wih”, rekao je on. \enero je podsetio da nije retka pojava da stranke na izbo-

Ko a li ci ja ~e ti ri stran ke - SDP, Hr vat ska na rod na stran ka, Istar ski de mo krat ski sa bor i Hr vat ska stran ka pen zi o ne ra ve} ima obez be |e nu par la men tar nu ve }i nu (Da vor \e ne ro) ritete, nego zato {to }e znatniji deo tradicionalnog bira~kog tela HDZ-a apstinirati od izbora razo~arani aferama u koje je ukqu~ena wihova politi~ka stranka, isti~e \enero.

rima dobiju vi{e glasova nego {to su im istra`ivawa najavqivala.HDZ, veruje \enero, ne}e pasti ispod 45 mandata, ima}e otprilike tre}u mandata od ukupno 151 poslanika. (Ta njug)

de^Ji dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

Kraq Sofronije III

za sedam mora, iza sedam gora nalazilo se malo selo. To selo se zvalo Sofron. Sofronije III bio je vladar Sofronija. Kraq Sofronije je voleo avanture i stalno su mu na um padale neobi~ne ideje. Tako je jednom kraq odlu~io da se `eni. Naredio je slugama da razglase wegovu odluku. Vest se brzo pro~ula. Majke su ulep{avale svoje }erke, dok su devojke dolazile iz drugih gradova i sela. Do{lo je vreme da kraq za sebe izabere nevestu. Devojke su do{le pred dvorac. Kraq ih je pa`qivo posmatrao. Ugledao je prelepu devojku, koju je majka gurkala prema wemu. Ta devojka se mnogo dopala kraqu Sofroniju. Odlu~io je da se o`eni wome. Devoj~ina majka se mnogo obradovala, ali devojka nije izgledala sre}no. Od kraqevog saop{tewa devojka se uop{te nijednom nije nasmejala.

Dan pre svadbe u dvorac je u{la predivna devojka duge plave kose. Kraq je zanemeo od wene lepote. Bila je to princeza. Predstavila se i rekla da je do{la povodom kraqeve ènidbe. Kraq je rekao da je sebi ve} na{ao nevestu, al da devojka nije bila sre}na i nije htela da se uda za wega, pa je odlu~io da za sebe uzme nevestu princezu. Princeza se zvala Laura. @ivela je u blizini sela Sofroni. Do{ao je i taj dan kad kraq treba da se èni. Naredio je slugama da pozovu sve seqane iz wenog i kraqevog sela. Pro{lo je sedam dana nakon kraqeve i kraqi~ine svadbe. Kraqica je zatrudnela. Nakon duèg vremena ,kraqica je rodila malu devoj~icu. Dali su joj ime \ina. Tako je \ina rasla, kraq i kraqica su se ponosile wome. Vawa Vojni}, V-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Fi lip Jo va no vi}, I-3, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Lopta

Raz li ke ni su ka zne

ila jednom jedna lopta. Ona je imala o~i i usta. Lopta nije bila `iva, ali je volela da pri~a. Volela je da leti me|u zvezdama.

Ima jed no de te na kra ju pla ne te, cr ne je bo je al’ je ipak de te, a onaj dru gi sa se ver ne stra ne kao i ja tra `i ma lo le pe hra ne.

Marina Mijailovi}, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Ako kre ne{ ma lo da qe i za vi ri{ u {u mar ke, sre {}e{ ma le In di jan ke. Daj im po zdrav {to im dru {tvo {a qe.

Moja najdra`a igra~ka

Svi smo isti jer smo de ca, bi li `u ti ili cr ni. Ni smo kri vi {to smo ta kvi i nek nas svet zbog to ga ne ka zni.

oje najdra`e igra~ke su kuca i meda. Jako su mekani i dragi drugari. Igramo se ~ajanke. Moj kuca u~i na{ jezik, a meda mu poma`e. Kada do|e vreme da spavamo, svi legnemo zajedno.

Mi na Ada mo vi}, II-5, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca

Pe ti ce Do bi ti pe ti cu u {ko li, ve li ke li sre }e, osje }a{ da se tol’ko do bar ose }aj po no vit’ ne }e, al’ ako ima{ sre }e, o}e!

U~i{ u ku }i, da wu i no }u, u se bi go vo ri{, „pe ti cu ho }u”!

Ana Trebaticki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Lenka Ili}, II-6 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Li~nost koju }u pamtiti Q upka li~nost koja mi „poklawa srce” svaki dan je izuzetno zanimqiva i zna~i mi mnogo! Moja baka se zove Slavica Mari}. Dan za danom oti~e k’o potok koji kroz {umu ùbori i moja baka ima sedamdeset i jednu godinu. Doma}ica je. Ona ima lepr{avu sme|u kosu s divnim loknicama, koje su kao puno ruà stavqenih u malenu kosicu. Wena humanost me op~iwava. Ona pomaè svima, a naro~ito meni. Kad mi je potreban savet obratim se woj. Wene sme|e o~i me svaki dan obraduju. Kada se nasmeje moè da „kupi” ceo svet. Wena istrajnost i èqa da me usre}i, zadivquje me. Ima meku i svetlu koù i kada me pomazi... To je neopisivo! Kada

moja mama radi, ona je uvek do|e da me ~uva, mazi, pazi! Ona svakog po{tuje i voli, poznavala ga ili ne. Woj je svaki dan sre}an s’ obzirom na okolnosti. Moja baka ne zna da vozi bicikl, ali ni ne treba joj, ona ima dovoqno snage. Br`a je u odnosu na mene! To je moja Super baka. Kov~eg qubavi moje bake i mene je uvek zakqu~an, da ta qubav ne bi odlepr{ala. Baka mi je draga zbog svih tih osobina i sposobnosti, ali jednostavno i zato {to je ona moja baka. Jovana Mari}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Slu {a{ na stav ni ke, po pro pi su ra di{... sva ki dan no vu pe ti cu gra di{!

Na |a Ani ~i}, I-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Da sam slikar

Nek’ pje sma do ka `e, da u~i ti mo ra{, i u~i ti vo li{, sad se sa mo za pe ti cu mo li{!

a sam slikar, slikao bih sve {to je neobi~no. Cvetove sa svim duginim bojama i {arene kro{we drve}a. Reke bi bile zlatne i srebrne, a ribice bi razdragane plivale u wima. Pti~ice bi letele i pevale prelepe pesmice, sunce bi ra{irilo svoje zrake, a zlatne i srebrne reke i potoci bi zanosno sijali. Po vedrom danu oblaci i pti~ice bi ukra{avali nebo. Zelena travica izgledala bi predivno. A kada bi zalazilo sunce, nebo oko wega i oblaka bilo bi ispuweno crvenom, `utom i naranyastom bojom. Volim prirodu zato {to je puna mirisa i boja.

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Vladan Jovi~i}, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Mi la din ka Pa vlo vi}, IV-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

odmor

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

Преисторијско село нова туристичка понуда

уристичка мапа Србије биће богатија за преисторијско село из доба винчанске културе, откривено у Плочнику, код Прокупља, чију је реконструкцију финансирало Министарство културе. Министарство за културу је ове јесени уложило 300.000 ди-

текла два месеца у оквиру Јавних радова Националне службе за запошљавање, радило је шест особа, а радове је новчано помогла и Општина Прокупље. - У оквиру туристичке презентације локалитета организоваћемо костимирану „дивљачку журку”, на којој ће посетио-

Сиднејски пабови су традиционално добра места за јефтину забаву

Сиднеј

Мадридске таберне нуде забаву уз добар залогај све до ситних сати

Мадрид

Највећи аустралијски главни град при врху је свих листа које оцењују места у којима се посетиоци могу потпуно распустити, што због својих пријатељски настројених становника, што због мноштва места за цугање. У Сиднеју треба посетити цугераје од историјског значаја, као што је паб „Херој Ватерлоа” отвореног 1845. или „Лорд Нелсон’с Хотела„, најстаријег сиднејског паба, основаног 1841. Ако имате дубљи џеп, посетите „Блу Хоризон„, у ком можете уживати у погледу на фамозну луку и уживати у друштву ин-екипе.

Шпанска престоница је најживљи град у земљи познатој по разузданом ноћном животу. Дословце хиљаде барова и ресторана нуде широк спектар прилика за опијање, од традиционалних таверни до скупих ноћних клубова. Многи су локали отворени целу ноћ. И Мадрид има биртију од историјске важности. То је Таберна Лас Габриелес, позната као негдашње окупљалиште матадора, као и истакнутих политичара који су у њој водили расправе у којима се обликовала будућност Шпаније.

Топ градови за топ капљицу нара за сређивање тог села, изјавила је агенцији Бета директорка Народног музеја Топлице Јулка Кузмановић-Цветкловић, наводећи да су тим средствима израђене и постављене туристичке табле и путокази, покривене кућице, уређене улице и стазе кроз насеље и изграђено приступно степениште. - После овога, преисторијска рударско-металуршка насеобина откривена у Плочнику може крупним словима да буде уписана у туристичку мапу Србије - оценила је она. На реконструкцији и изградњи преисторијског села у про-

ци, поред тога где и како су живели људи из преисторије моћи да виде и како су се облачили рекла је директорка Музеја. На неолитском налазишту ране металургије каменог доба у Плочнику средствима српског Министарства за културу изграђено је јединствено рударско насеље са пет дрвених кућа покривених сламом. Куће су реконструисане на темељима пронђених остатака објеката за становање преисторијских људи и у њима се налазе покућство и грнчарија, такође пронађени током тридесетогодишње кампање археолошког истраживања тог налазишта.

У Србији пет посто више туриста

првих девет месеци 2011. у Србији је боравило укупно 1,6 милион туриста, што је пет посто више него у истом периоду прошле године, објавила је Туристичка организација Србије (ТОС). Према подацима Републичког завода за статистику, од укупног броја туриста домаћи су чинили 63 одсто, односно било их је нешто више од један милион или један одсто више. Србију је у првих девет месеци месеци ове године посетило 590.508 странаца, што је повећање од 13 одсто, навео је ТОС. Туристи су у Србији у периоду јануар-септембар остварили 5,3 милиона ноћења, што је за седам одсто више него у првих девет месеци 2010. године. Домаћи туристи су остварили четири милиона ноћења или пет одсто више него у периоду од јануара до септембра 2010. године, а страни 1,3 милиона, што је повећање од 15 одсто. Мерено бројем остварених ноћења, домаћи гости су највише боравили у бањама (44 одсто), затим следе планине (29 одсто), док су странци већином боравили у Београду (49 одсто), наводи се у саопштењу ТОС. Подаци о броју туриста у Србији не обухватају територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

рце је тамо где је дом, а хотел, односно хотелска соба у којој боравите дефинитивно је место на ком максимално треба да користите главу. Сврха текста наравно није да се туристима и путницима утера страх у кости, него да се на време упознате са опасностима које вребају у хотелским собама. Наизглед ситне превенције могу да спрече катастрофу која би могла да поквари ваше путовање. У наставку доносимо топ пет ствари које никада не би требали да направите док боравите у хотелу у некој страној земљи – за ваше добро.

Не наслањајте се на прозоре У последње време многи упозоравају на слабу сигурност прозора у хотелским собама. У јуну је једна двогодишња девојчица пала кроз прозор хотела у Хинклију у Минесоти. Пре-

ије ли се боље у Европи, на далеком истоку или П у земљи кенгура? Ево листе светских метропола где се ужива у чарима алкохола. Ви их поређајте пре-

ма личним афинитетима. Иако се у готово сваком граду можете опити ако пред собом имате јасан циљ и довољну количину новца, нека места једноставно плене традицијом и ведрином домаћина. Топ листа, наравно, почиње на Зеленом острву.

Даблин, најпознатије светско опијалиште

Даблин

Амстердам обилује разноразним видовима забаве

Амстердам

Холандска престоница није само мека за све поклонике биљних препарата. У Амстердаму су барови пуни свих седам дана у недељи, а најпознатија су опијалишта на Рермбрандтову тргу. Ни четврт црвених лампи не заостаје за алкохолном понудом. После уживања у пиву, које је број један пиће у Холандији, у тој четврти ће неки смелији потражити још наку разбибригу.

Глас о Ирцима као ноторним испичутурама прочуо се много даље од њиховог зеленог острва, па је зато главни град Ирске гарантовано добра дестинација за алкохолне радости. Даблин, дом Гинисове пиваре и стотине традиционалних пабова, гарантоваће вам одличан провод али и мамурлук. Ако намеравате да се напијете у Даблину, почните рано, јер се радним даном пабови затварају пола сата пре поноћи, а викендом пола сата после поноћи. Већина ноћних клубова пића послужује до два посе поноћи. Ако се довољно напијете, можда наиђете и на неког вилењака.

Токио У јапанском главном граду не фали места за опијање. На располагању су вам пубови у енглеском стилу, немачке пивнице, спортски барови, вински и, наравно, караоке барови. Најпопуларније пиће у Токију није саке него пиво, али виски му је врло оштра конкуренција. Ипак, пре него што у караоке бару запевате „Токио, Токио, пола сам кафане попио”, имајте на уму да опијање у једној од најскупљих светских метропола није јефтин спорт. Скупе забаве у токијским баровима

Опасности из хотела живела је, али је у болницу превезена у критичном стању. Исте недеље, хотел В у Остину затворен је на неколико дана пошто је с њега отпало неколико стаклених стена с балкона. Повређено је четворо људи. У другом инциденту истог хотела две жене су пале кроз прозор хотелске собе, а једна од њих је погинула. Можда вам ово није довољно уверљиво, али аутор текста који се појавиоа на једном интернет порталу написао је да је у Гугл претраживач уписао „падови с хотелских прозора„ те да се појавило довољно резултата за упозорење – не наслањајте се на прозоре у хотелским собама.

Клоните се мини-барова За аутора текста мини-бар спада у исту категорију као и прекривач за кревет у хотелу – постоји, ту је надохват руке, али нема шан-

се да ћу га икада користити. Али многи дођу у искушење да завире што се све крије у том малом фрижидеру поред кревета. Не наседајте, чоколадица од четири долара или нешто пуно скупље зачас ће се наћи на вашем рачуну. Непотребно.

Не користите стаклене чаше Хотел је легло микроорганизама које за собом остављају путници, гости хотела. Даљински, прекидачи за светло, прекривач за кревет – све то пуно је разних бактерија које не желите у својој близини и опсесивни путници их избегавају. Али том попису треба додати још једну ствар око које су опрезни чак и они мање захтевни гости – стаклену чашу. Ипак, њу додирујете уснама. Постоје закони који кажу да се те чаше морају дезинфиковати, али не мо-

жете бити сигурни да особље хотела то заиста ради. Најбоље је или не користити или је неколико минута испрати под врућом водом. Што је сигурно – сигурно је.

Број собе нека остане тајна Постоји низ практичних савета у Водичу за сигурност хотела, а једно од њих би требало да знају сви гости, поготово жене које путују саме. Не дозолите да се на рецепцији наглас изговори број ваше собе! Ако се то догоди, затражите другу собу и кључ. Никад не знате ко стоји у предворју хотела и чека баш такву информацију.

Не игноришите рецензије хотела Сваке године ТрипАдвајзер објави пописе најпрљавијих хотела у Азији, Европи, Индији и Америци. Верујте, нека од тих искустава могу бити равна ноћној мори. Избегните одседање у неком од тих хотела тако што ћете проверити у каквом су стању и шта о њима пишу на специјализованим страницама.

ponedeqak7.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke. Telfon: 064/99-45002. 40571 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40872

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Jelisavki Jan~i} Seji

dr Risti Kalemu

Dalibor Kalem sa porodicom.

Kalem Gavro i Ogwen.

41051

OG-2

Dana, 4. 11. 2011. godine, u 63. godini preminuo je na{ otac i suprug

Porodice: Bogdanovi}, Kustudija, Letonai i [}epanovi}.

41022

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

dr Risto Kalem Sahrana je danas, 7. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovanu Vajdlu O`alo{}eni: supruga Dubravka, k}i Dijana i sin Qubomir.

Kolege iz Foto kino i video Saveza Vojvodine.

41050

41049

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Preminula je moja majka

dr Risti Kalemu od porodice [araba: Voje i Sne`e sa decom.

Jelisavka Jan~i} Seja ro|. Sreti} 1930 - 2011. Po~ivaj u miru majko. Sin Brane. 40996

41032

Opra{tamo se od na{eg dragog i iskrenog prijateqa

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40694

dr Riste Kalema FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 40986

Porodica Ninkovi}.

Dana 4. 11. 2011. godine, preminula je moja supruga

Jelisavka Jan~i} Seja ro|. Sreti} 1930 - 2011. Sahrana je u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}en suprug Rada.

41028

40995

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TU@NO SE]AWE

ponedeqak7.novembar2011.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Po~ivaj u miru, a mi }emo te uvek ~uvati u lepom se}awu.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a voqena sestra i tetka

Katica Simin Ka}a Srbislav Jankovi} Bula} Pro{lo je dvanaest godina, a bol i tuga ne prolaze.

Jeleni Mihajlovski

1990 - 2011.

Jelena Mihajlovski

Zauvek }e{ nam nedostajati.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji. 41029

ro|. 1949. godine Duboko potreseni, isprati}emo je danas, 7. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu Tranxament. O`alo{}ena porodica: brat Slavko sa suprugom i decom. 41035

40928

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 11. 2011. godine preminula na{a draga mama i baka

O`alo{}eni: sestra Melanija, i brat Slavuj sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminula na{a baka, mama i supruga

Zagorka Trajbar Zorica, Nenad i Milorad Gvozdenovi} sa porodicama.

41043

41047

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Studio za strane jezike „Pen” iskreno tuguje povodom gubitka drage prijateqice, saradnice i izuzetnog ~oveka

Nadi

Nada Rujevi}

Zagorke Trajbar

Sahrana je danas, 7. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Trebalo je da nam ispri~a{ jo{ neki vic, da nau~i{ jo{ poneku re~ engleskog, da se smejemo jo{ malo... Sada smo nemi i u suzama. Er`ika, Maja i saradnici iz studija.

Vera [ili} ro|. Ristin 1929 - 2011.

od brata Du{ana i snaje Ru`ice.

Porodice: Rujevi} i Pilipovi}. Sahrana je u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. 41033

O`alo{}eni: sin Mirko, }erka Mirjana - Beba, unuci Milan, Goran i Du{an.

Posledwi kolegi.

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

41034

41039

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage sestri~ine, sestre i tetke

Prestalo je da kuca jedno veliko srce. Sa tugom i bolom opra{tam se od moje drage

41015

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Sindikalna organizacija „Poslovne funkcije” NIS „Naftagasa” s tugom se opra{ta od svog kolege i izuzetnog ~oveka

Dr Risto Kalem

Dr Risto Kalem Zagorke Trajbar

S tugom i osmehom u srcu, Bogdan, Marijana, Nada, Vlada i Josipa.

Porodica Kazancev.

Draga moja Zago, dok `ivim, `ive}e{ i ti u mojim mislima i mom srcu. Tvoja tetka Miroslava.

41044

41042

41045

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom prijatequ

Jawi Kalmar

S ponosom }emo te pomiwati i sa qubavqu ~uvati u na{im srcima.

Zagorke Trajbar

Tvoji: Spomenka, Rada i Mi}a, Nikola i Mira sa porodicama.

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Riste Kalema

ro|. Tadi} 1936 - 2011.

od: sestre Zdravke, sestre Ane, sestri~ine Ru`ice, sestri}a Zorana i unuka Braneta.

Posledwi pozdrav na{em najboqem prijatequ, velikanu na{eg vremena i neizmerno hvala za svu wegovu dobrotu i po`rtvovanost koju je delio svima nama.

Dr Risto Kalem Plemenitom ~oveku, vedrog duha i lekaru humanisti, posledwi pozdrav.

dr Risti Kalemu

Miroslav Kla{wa, \oko Jakovqevi} Marinko Mili~i} i Milorad Mihajlovi}.

Mirko [umaruni} sa porodicom.

OG-1

41046

41030

41031

41040

Sa dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage sestri~ine i sestre

Radomiru Amixi}u od: oca Vlade, majke Doste, sestara \uje, Jele i Jovanke sa porodicama.

41038

Posledwi pozdrav dragom ocu, suprugu i dedi

Posledwi pozdrav

Zagorke Trajbar

Uvek }e{ biti u na{im srcima, uvek voqena i nikad zaboravqena.

Dr Risto Kalem dr Risti Kalemu \enerale, i ve~nim putem nastavi okom bistra... Porodice: Olu{ki, Ili} i @ivanovi}. 41036

iskrenom prijatequ, velikom ~oveku i drugu od wegovih Risti}a iz Novog Sada.

41048

Tvoji: Sowa, Veqko, Sini{a, Sa{a i Sandra.

41041

Radomiru Amixi}u od: supruge Stanije, }erke Nedeqke i Stojanke, zet Safeta i unuke Sanele sa porodicom. 41037

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30

tv program

ponedeqak7.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова ТВ баштина Кухињица

06.00 07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј Врбаска хроника Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Треће доба Вечита је дилема: Да ли своје најближе – болесне, старе и изнемогле, збринути у породични или старачки дом? Наша екипа је у Геронтолошком центру „Нови Сад“, односно у домовима за пензионере и стара лица на Новом насељу и у Футогу, добила одговор на питање да ли су они усамљени, понекад и заборављени. Уредник и сценариста: Миладин Јовић (РТВ 1, 15.10)

16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 02.30

Вести Додати живот годинама Знање имање Вести О времену и досади Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Треће доба: Да ли су заборављени ТВ Баштина ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело Мали концерт Војвођански дневник Дунав, заувек Краљева гарда, филм Један на један Судија Мастранђело Номус 2004.

06.30 06.55 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.33 00.30

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Певана поезија 2011. (мађ) Прошлост обавезује (мађ) Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Заједно Живопис Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Прах времена, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 09.50 Агро дан 10.00 Вести 10.05 Радионица 10.30 Ленија 11.00 Вести 11.05 Серија 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 12.30 Цртани филм 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 13.50 Агро дан 14.00 Вести 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Серија 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Витраж 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Интерна истрага 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Серија 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.56 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30

02.16 03.00 03.16

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Вести Лов и риболов Еко караван Вести Атлас света Дневник Спорт плус Рукометна фантазија, спортски програм Евронет Злочиначки умови Мекбрајд: То је убиство, госпођо, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Икар, филм Вести Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Јединица Ноћни биоскоп: Мекбрајд -То је убиство, госпођо, филм Отворена врата Вести(04.00,05.00) Еко караван

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 16.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.15 23.30 00.00 00.15

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Први глас Србије Срећне вести Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Филм: Играј своју игру Експлозив Ексклузив Трачара

12.45 12.50 13.35 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.45 22.45 22.50 23.35 23.50 00.02 00.48

Џорџ Клуни

Играј своју игру 06.30 Евролига, магазин 07.30 ТВС 10.00 Преглед АТП Мастерс Валенсија 11.00 АТП Мастерс Париз 17.00 Преглед АТП Мастерс Базел 18.30 Преглед Премијер лиге 19.30 АТП Мастерс Париз 23.30 Тенис 00.30 Преглед Премијер лиге 01.30 Преглед АТП Мастерс Базел 02.30 Једрење – 34. Амерички куп

Само неколико сати након што је пуштен из затвора, Дени Оушн почиње тражи увежбану екипу, једанаесторо пљачкаша који ће опљачкати централни трезор који користе три велика казина у Лас Вегасу... Улоге: Џорџ Клуни, Бред Пит, Мет Дејмон, Џулија Робертс, Енди Гарсија, Берни Мек, Елиот Гулд, Скот Кан Режија: Стивен Содерберг (Прва, 21.15)

07.07 07.43 07.46 07.52 07.55 08.00 08.24 08.27 08.37 09.02 09.21 09.49 10.00

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Визуелна загађеност Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме

Мајк Тајсон

Тајсон Документарни филм о контроверзном спортисти, двоструком светском прваку у боксу Мајку Тајсону. Филм је спој архивских снимака и делова интервјуа који је легендарни боксер дао Џејмсу Тобаку, током лечења од болести зависности. Улоге: Мајк Тајсон, Милс Леј, Тревор Бербик Режија: Џејмс Тобак (РТС 2, 22.00) 10.30 10.55 11.25 12.01 12.35 13.06 14.06 14.31 14.48 15.16 15.29 16.00 16.45 17.15 18.15 18.45 19.15 20.00 20.35 21.05 22.00 23.35 00.05 01.01 01.28 02.13

dnevnik

c m y

Магазин Лиге шампиона Клиника вет Живот са музиком Воxал, музика Владе Тошича Животна средина и здравље Трезор Визуелна загађеност Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича 52. октобарски салон Сат Све боје живота Породица Сопрано 46.мокрањчеви дани Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Пасивна градња у Србији Породица Сопрано Тајсон, док. филм Рок Вилиџ 2011. Трезор 52. октобарски салон Сат 46.мокрањчеви дани

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.40 Милица² 09.00 Здравље и Ви 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Лака врлина 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 С.О.С. 20.30 Милица² 20.45 Филм: Едисон 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 С.О.С 00.45 Милица² 01.00 Филм: Убиј ме нежно

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.00 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 22.05 23.00 23.35 00.05 00.10 01.15 01.40

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Интернат Истражитељи из Мајамија Топ шоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Инсајдер Више од живота Вести Б92 Између две ватре Шта да обучем? Доушници Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Инсајдер Инсајдер открива шта се све дешавало у вези са куповином вакцина против свињског грипа? Како се догодило да због већег броја посредника, Србија на крају плати вакцину дупло више него Швајцарска? Како је у Србији извршена регистрација непотпуно испитане вакцине? (Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бy Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бy Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.15 Наслеђе једне даме 01.15 Ноћ у јуну 02.00 Филм: Саут централ 04.00 Филм: Рат викендом

Миломир Марић

Ћирилица Професор Душан Шићански је један од пионира уједињења Европе који је евроинтеграцијама посветио читав живот и који им је остао веран и данас у време свеопште економске кризе. Код њега су студирали и докторирали многи европски лидери... Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори – моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеори – моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Ћирилица Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену 01.40 Тајна трудноћа

08.00 Прави Хамлет 09.00 Капија просвећења 10.00 Стопама Чајковског 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Героуов закон 13.00 Импресионисти 14.00 Снимање рата 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Непотопиви Титаник 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 20.00 Кајање Џејн Остин 21.30 Велики научници 22.00 Снимање рата 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Непотопиви Титаник

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Џон Вац Хајдук Шугар хил Екстремисти Срећа породице Катакурис Шта радиш вечерас Еротски филмови

Шугар хил Прекаљени, бескомпромисни дилер Ромело Скагс одлучује да напусти свој пропали посао и започне нови живот са девојком. Међутим, убрзо схвата да је излазак из зачараног круга далеко тежи од уласка... Улоге: Весли Снајпс, Михаел Рајт, Кенги Александер Режија: Леон Иkасо (Синеманија, 16.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.10 Поглед у будућност, док. серија 11.08 Код Ане 11.21 Благо светских пијаца, док. серија 12.00 Дневник 12.34 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.16 Треће доба 14.48 Алиса, слушај своје срце 15.32 Глас домовине 16.02 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.42 8. спрат, ток шоу 18.33 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.34 Проводи и спроводи 21.10 Пулс Хрватске 22.28 Свет профита 23.05 Дневник 3 23.39 Звук Холивуда - Макс Стајнер и његови наследници, док. филм 00.30 У канцеларији 01.11 Др Хаус 01.53 Без трага 02.33 Жица 03.28 Скица за портрет

06.00 08.00 09.35 11.45 13.15 15.05 16.55 18.20 20.05 21.00 22.00 23.40 00.10 01.50 03.20 05.05

Гвоздени човек 2 Главна улица (2010) Дволичност Посебна веза Паклене улице Под сунцем Тоскане Фантастични господин Фокс Ондин Камелот Царство порока Створени једно за друго Досадно на смрт Белина Путеви рата Предатори Дијагноза: схизофренија

Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закони ред Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Дијагноза: Убиство Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји Филм: Седам Синбадових авантура

07.35 Кобра 11 09.45 Ексклузив Викенд 10.30 Вечера за 5 11.25 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 Хаваји фајв 23.35 РТЛ Вести 23.50 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 Кости 03.20 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Ха ва ји фајв

Шаде

Ша де и Ле ни Кра виц спе ци јал У нај но ви јем из да њу Му зич ког спе ци ја ла Ан те Ба ти но ви ћа о сво јим по след њим ал бу ми ма го во ре Ша де и Ле ни Кра виц. Аутор: Анте Батиновић (ХРТ 2, 19.30) 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.40 13.00 13.15 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.45 17.10 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.45 21.20 22.10 22.50 23.10 00.05 00.50 01.20

Михаел Рајт

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Плесне ноте Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Фотографија у Хрватској Дадли је закон, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Поштар пет, цртани Хрватски краљеви, докиграна серија Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Патак Фрка Музички специјал Живот иде даље Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред Стари момци Монк

08.00 Против њене воље: Прича кери бук 10.15 Одбегле кћерке 12.00 Повратак на улице Сан Франциска 13.30 Моја грозна година 15.15 Против њене воље: Прича Кери Бук 17.30 Завера Шамрок 19.15 Чланица клуба 21.15 Боље мртав 22.45 Преговарач 00.30 Моја грозна година! 02.30 Против њене воље: Прича Кери Бук

08.00 Пољуби ме за збогом 10.00 Стани или ће моја мама пуцати 12.00 Утакмица 14.00 Прва лига 16.00 Један круг 18.00 Замишљени злочини 20.00 Ухвати Картера 22.00 Пљачка 00.00 Лезбејке из снова 02.00 Вруће евро-лезбејке

На фо то-сни ма њу де во ја ка у ку па ћим ко сти ми ма за топ спорт ма га зин, ко је се одр жа ва тра ди ци о нал но јед ном го ди шње, свет ски ре но ми ра ни фо то граф је уби јен. Да ни ми сли да је овај слу чај нај бо љи од свих ко је је тим Ха ва ји фајф ика да до био. Уло ге: Алекс О Лаглин, Скот Кан, Данијел Дае Ким, Грејс Парк (РТЛ, 21.50)

Грејс Парк

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање Опасан лов

08.30 08.45 09.45 11.45 13.00 14.15 16.15 17.00 17.30 18.30 20.45 21.00 21.30 22.25 23.00 00.00

Мотоспортови Аутомобилизам Уметничко клизање Дизање тегова Маратон Уметничко клизање Дизање тегова Тенис Фудбал Дизање тегова Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Борилачки спорт Дизање тегова

Вој во ђа нин на срп ској низ бр ди ци

а не што ви ше од ме сец да на Бер лин ског кон - град ске гим на зи је. Али ја у ста ти сти ку, то је као му гре са, на ко јем је уче ство вао као члан де ле га - за у Ши ша тов цу!” Иако због чвр стог обе ћа ња про фе су ре на Ви со кој ци је Кне же ви не Ср би не, сру ше ни су сви иде а ли и на да ња Ла зе Ко сти ћа. О то ме је де таљ но, из шко ли ни је при хва тио ни ме сто управ ни ка На род да на у дан, пи сао не са мо при ја те љи ма не го и штам - ног по зо ри шта у Бе о гра ду, про пао је на оба из бо ра. пи, по себ но пра шком ли сту на не мач ком је зи ку На вод ни, све моћ ни ми ни стар про све те Сто јан Но „Епо ха„. Срп ско пи та ње је до шло на ред баш на Ви - ва ко вић не ра до је гле дао на вој во ђан ске до ђо ше. И дов дан, 28. ју на 1878, на кон че га је Аустро-Угар ска ко зна до кле би се се све то раз вла чи ло да по нов до би ла пра во да оку пи ра Бо сну и Хер це го ви ну па ним до ла ском у Бе о град ни је по брао сим па ти је кне ту за ве де ред, а у Но во па зар ском сан џа ку др жи свој за Ми ла на, ко ји му је обе ћао ме сто се кре та ра На гар ни зон. То је би ла ви со ка це на из ве сног те ри то - род не бан ке! Уме сто то га, за по слен је у Прес-би ри јал ног про ши ре ња и до би је не не за ви сно сти Ср - роу, а вла да ре вим ука зом од мар та 1880. при мљен би је и Цр не Го ре. је за кон трак ту ал ног се кре та ра I кла се Срп ског по За Ср бе је то био „по раз по бе де„ јер је Хаб збур - слан ства у Пе тро гра ду с го ди шњом пла том од 3.283 шка мо нар хи ја без ве ли ких жр та ва до би ла власт и ди на ра и до дат ком од 4.041. кључ за ре ше ње свих круп них пи та ња це лог Бал ка на. Шеф срп ске де ле га ци је Јо ван Ри стић при мио је пре ма мо нар хи ји две оба ве зе: да с њом скло пи тр го вин ски спо ра зум и из гра ди пру гу од аустриј ске до бу гар ске и тур ске гра ни це за три го ди не. Ла за се на шао у по ли тич ко-ег зи стен ци јал ном ла ви рин ту, с по след њим фо рин та ма, на беч кој ули ци и „срп ској низ бр ди ци„, с ла ба вим Ри сти ће вим обе ћа њи ма У биткама побеђивала, на Берлинском конгресу поражена Србија Због бо ле сти, али и дру гих не спо ра зу ма, у Ру о за по сле њу. Про сто је не ве ро ват но ка ко је ола ко од би јен од „ме ста„ у Ба де ну, Ли зин гу, ка те дри пра - си ју је сти гао тек по чет ком ав гу ста. Пре све га од ва, до пи сни ка из Ни ша, на ме ште ња у ди пло ма ти ји, до ма ћи на, ко је је упо знао на Бер лин ском кон гре бар ског кон зу ла, па чак и управ ни ка СНП-а у Но вом су, али о њи ма ни је имао баш ви со ко ми шље ње: „У зва ни чан по сао за хук тао сам се. На пи сао сам Са ду. До бро се уве рио у то ка ко ње го ви тзв. при ја те љи пред дру ги ма до бро на ри чу о ње го вој суд би - до са да три дипл. но те, од ко јих је јед на, у ду нав ни, а кад су у при ли ци да не што кон крет но ура де, ском пи та њу, по сти гла не по сред ну цел. Ствар је вр ло про ста, ско ро ме ха нич ка би ла, али има ди пло ма „ни су га се се ћа ли„. Чак је про пао на из бо ри ма за по сла ни ка, и то у та, ко ји ни то га не свр ше фор мал но, као нпр. мој сво јој род ној Шај ка шкој. Тра ља во во ђе на кам па ња, шеф Ми ро слав Про тић, ко ји је исту имао још пре али и раз не сми ца ли це, окре ну ли су би ра че и он је два ме се ца да свр ши„. Ла за је био ра до ви ђен гост на за ба ва ма, у клу бу до био у ти тел ском сре зу 48 гла со ва ма ње од из ве сног Пе тра Стој ко ви ћа. По раз је до шао у нај го рем сла вја но фи ла, ме ђу књи жев ни ци ма, на уч ни ци ма, умет ни ци ма. Ка сни је је сво је тре нут ку и Ко стић, не без успо ме не за бе ле жио: гор чи не, пи ше Вал та за ру Бо „Кад је реч о ру ској ин те ли ги ши ћу: И по ред чвр стих обе ћа ња, ген ци ји, мо же се го во ри ти са „Ја вља ју ми да је вла да Ла з а је остао без ме с та мо о сло вен ској стран ци, ко ја по тро ши ла пре ко 20.000 фо про фе со ра Ви со ке шко ле и је ско ро увек у кон так ту с рин ти и сав ар се нал да ме ути цај ним кру го ви ма, иако је сур ши и ус пе ла је. То ми је управ ни ка На род ног по зо ри шта ме ђу на ци о на ли сти ма у ма по след њи по ку шај да на ста у Бе о гра ду јер је све моћ ни њи ни. Је дан од нај у глед ни јих вим по ли тич ку ро лу. Ка ко је срп ски ми ни стар про све те во ђа је про фо сор сла ви сти ке то ја лов и не бла го тво ран по Сто јан Но ва ко вић не ра до и кри ти чар Вла ди мир сао, тек он да чо век осе ти, гле дао на вој во ђан ске до ђо ше Iвановић Ла ман ски. Ја сам се кад се ду бље и ак тив ни је с њим по зна вао још од ше зде упу сти у на у ку„. Ду бо ко раз о ча ран, у пи се тих го ди на, кад сам га пра сму Ри сти ћу је чак за пре тио да ће тра жи ти по сао тио по ма на сти ри ма у Фру шкој го ри, где је пре тра од аустро у гар ских вла сти у Бо сни. То је уро ди ло жи вао би бли о те ке и ар хи ве. У Пе тро гра ду сам имао пло дом јер је увек до бро оба ве ште на беч ка по ли - че шће при ли ке да по не ко ли ко са ти ћа ска мо по ред ци ја еви ден ти ра ла апа на жу од 100 та ли ра ме сеч - са мо ва ра. Обич но смо при ча ли о по ли ти ци и књи но, ко ју је Ко стић по чео да при ма од сре ди не жев но сти. Јед не ве че ри до ђе на ред оку па ци ја Бо 1879. из Бе о гра да. Но, и да ље кон ку ри ше за ме ста сне. Ни сам ни кад по ку ша вао да ба цим на то од го на ка те дра ма пси хо ло ги је, ло ги ке, па чак и ста ти - вор ност на Ру си ју јер сам та да и сам био у Бер ли ну сти ке. О то ме у пи сму Јо ва ну Бо шко ви ћу сам об - и ви део да ни је мо гло дру га чи је„. ја шња ва: Већ по сле че ти ри ме се ца и ова Ла зи на ди пло мат „Ста ти сти ка и оп ште др жав но пра во ни кад ни су ска ми си ја нео че ки ва но је не слав но за вр ше на от ка би ли мо ја спе ци јал ност, и ме не по зва ти на те ка те - зом. Све му је прет хо дио тзв. ца рин ски рат с Аустродре је хум бург. Др жав но пра во још и ко је ка ко. Као Угар ском, због ко јег је па ла Ри сти ће ва вла да. Кнез бив ши члан пар ла мен та и жур на ли ста имам то ли ко Ми лан је власт по ве рио крај њој де сни ци, а Ко стић, пој ма о глав ним ре зул та ти ма на у ке да се не бих као ис так ну ти ли бе рал и „Ри сти ће вац„, остао је на осра мо тио пред оним кли па ни ма што из ла зе из бе о - це ди лу.

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak7.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, мо ра се ра ди ти и за ра ди ти, без об зи ра на то да ли сте се до вољ но од мо ри ли то ком ви кен да или не. Рад ње су пу не при спе ле ро бе, убр зо ће и пра зни ци, што под ра зу ме ва по кло не, шо пинг и тро шко ве.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

7. novembar 2011.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак па ће те да нас и су тра ср цем и ду шом до жи вља ва ти све што ра ди те и што вам се де ша ва. Озбиљ ност и од го вор ност пре ма дру ги ма је ба за за успе шне кон так те.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Окре ну ти сте парт не ру и јав но сти. У не кој љу бав ној игри ви ше осо ба мо же би ти ак ту ел но. Не под но шљи ва ла ко ћа по сто ја ња! Да нас ће те ле по и до бро ко му ни ци ра ти и по сло ва ти. Ис ко ри сти те шан се.

Ам би ци о зни сте и бор бе ни, у до вољ ној ме ри да по ка же те сво ју од луч ност у ка ри је ри. Има да вас слу ша ју и по слу ша ју! До бро рас по ло же ње у при ват ном по слу вам иде у при лог. Кра ћи пут?

Ла вов ски се бо ри те на лич ном пла ну и тач но зна те шта хо ће те. Са мо стал но де ло ва ње је увек нај у спе шни је. У парт нер ству вла да ју за во дљи вост и по е зи ја, ин спи ра ци ја и иде а ли зам, про ла зног ка рак те ра.

По че так рад не сед ми це ће де ло ва ти по ма ло угро же но и не до вољ но ста бил но, због не ких скри ве них окол но сти. У осно ви, по слов ни су сре ти и до го во ри су са свим до бри и во де од ре ђе ним пу тем.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

По ве ди те ра чу на о ре ал но сти и по сле ди ца ма оно га што же ли те и ра ди те. Раз гра ни чи те мо гу ће од илу зи ја ко је су са ме се би циљ. За во дљи ви сте ових да на и те шко оној осо би ко ју по же ли те за се бе!

У љу бав ном од но су оства ру је те ве о ма до бру ко му ни ка ци ју и раз у ме ва ње, што вам је и по треб но на из ве стан на чин. По ја ви те се у јав но сти и бу ди те оп ти ми ста, спон та ни ди пло ма та и стр пљи ви играч.

Нај бо ље по слов не ком би на ци је скла па те иза за тво ре них вра та, у не ком ви ду тај но сти и чу ва ња сво јих пла но ва. Та ко и у љу бав ном од но су, ни ко не мо ра зна ти ни на слу ти ти шта вам се де ша ва.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Уко ли ко бу де те ишли на по слов но пу то ва ње, мо же те оче ки ва ти обе ћа ва ју ће ре зул та те и раз у ме ва ње с кли јен ти ма. Уко ли ко же ли те би ло шта ва жно да са оп шти те би ло ко ме, учи ни те то да нас, опу ште но.

Де лу је те иде а ли стич ки, с да ле ко се жним ци ље ви ма ко ји вас др же ви со ко из над зе мље. Као да сте у свом све ту ко ји по ку ша ва те да укло пи те и оства ри те у кон так ту с дру ги ма. Не дај те се пре ва ри ти!

Има те по вољ ну ат мос фе ру на рад ном ме сту и мо гућ ност да скло пи те до бре уго во ре, са рад њу ко ја до но си тре нут не ре зул та те. Бу ди те сло бод ни у ис тра жи ва њу тр жи шта и за ра де. По др шка над ре ђе них.

TRI^-TRA^

Пр стен дра жи од му жа V REMENSKA

ОблачнО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

На га ђа ња хо ће ли стар ле та Ким Кардашијан за др жа ти ве ре нич ки пр стен вре дан око ми ли он и по евра, ко ји јој је дао су пруг Крис Хамфрис, од ко га же ли да се раз ве де, раз ре ши ла је ње на мај ка Крис Џенер. - И ме не је из не на ди ла с овим раз во дом, али мо ра ју да пре ста ну да је осу ђу ју. Што се пр сте на ти че, по клон је по клон. И у бон то ну пи ше да тре ба за др жа ти по клон. Али, ми слим да то не бри не Ким. Не ра ди се ту ни о по кло ни ма ни о нов ци ма, већ о то ме ка ко се она осе ћа и о дво је љу ди ко ји ма се жи вот ме ња - за кљу чи ла је Ки ми на мај ка Крис. Аме рич кој стар ле ти очи глед но ди ја мант ски пр стен ни је та ко бр зо до зло гр дио по пут ко шар ка ша Кри са ко јег је оста ви ла на кон са мо 72 да на бра ка.

PROGNOZA

Evropa

и ветрОвитО

Madrid

NOVI SAD: Vetrovito i promenqivo obla~no. Duva}e poja~an jugoRim isto~ni vetar, sa udarima do 80 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 7 stepeni, a maksimalna oko 14. London VOJVODINA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, sa najja~im udarima u ju`nom Banatu, gde }e dostizati brzinu oko 100 km/h. Bi}e promenCirih qivo obla~no, uz temperature i daqe iznad proseka. Ponegde na zapadu Berlin Vojvodine mogu}a kratkotrajna ki{a. Minimalna temperatura od 5 stepeni u Somboru do 11 u Vr{cu, a maksimalna od 14 do 16. Be~ SRBIJA: Duva}e poja~an jugoisto~ ni vetar u Pomoravqu i PodunaVar{ava vqu, sa najja~im udarima u ju`nom Banatu, od oko 100 km/h. Bi}e promenqivo obla~ no i malo sve`ije, ali i daqe iznad proseka. Ponegde je moguKijev }a kratkotrajna ki{a, uglavnom na zapadu Srbije. Minimalna temperatura od -1 na jugu do 11 stepeni u Vr{cu, a maksimalna od 12 do 17 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak }e i daqe duvaOslo ti poja~an jugoisto~ ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu, sa tendencijom slabqewa krajem dana. U sredu i ~etvrtak slabiji vetar i prete`no St. Peterburg sun~ano vreme. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROG NOZA ZA SRBIJU: Relativno nepovoqna biometeorolo{ka situacija za ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje osobama sa sr~anim i cerebrovaskularnim problemima. Nervoza, neraspolo`ewe i smawewe radne sposobnosti su mogu}e meteoropatske reakcije, naro~ito u ko{avskom podru~ju.

16 21 14 12 14 12 9

VIC DANA Пла ву ша по ди же но вац на бан ко ма ту, а иза ње сто ји дру га пла ву ша: - Аааа! Ви де ла сам твој пин. То су че ти ри зве зди це. - Ка ко си глу па, ни су зве зди це не го 1549!

4 -2 6 4 20

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

1 (-9)

Slankamen

158 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

65 (-11)

Zemun

235 (5)

Bogojevo

68 (-13)

Panчevo

264 (6)

Baч. Palanka

99 (-9)

Smederevo

446 (2)

Novi Sad

95 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija opadawa

Titel

146 (0)

NERA

Hetin

62 (2)

TISA

20 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 116 (-31) Beograd

Kusiћ

193 (5)

35 (-1)

Reшeњe iz proшlog broja