Dnevnik 6.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 6. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22623 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA NESLAVNI EVROPSKI [AMPION PO BROJU ABORTUSA

Zatrudnele ve} u osnovnoj {koli

Foto: B. Lu~i}

str. 6

STAVQEN POTPIS ZA SKLADI[TE U BANATSKOM DVORU

A sad, sre}a {to gas ne}e poskupeti

str. 4

JELKO KACIN

NOV POGON U NOVOM BE^EJU

Od Srbije zavisi kad }e u EU

Zapo{qavawe razvija Vojvodinu

str. 2

str. 4

SPREMNA KOBASICA ZA GINISA: Danas i sutra u Turije se odr`ava 26. Kobasicijada, na kojoj }e jo{ jedanput biti pravqena kobasica za Ginisovu kwigu rekorda, ove godine duga~ka 2.026 metara, za metar du`a nego lane. Za wenu pripremu utro{eno je tridesetak tovqenika i na desetine kilograma za~ina, a desetak iskusnih maj-

stora je pravilo kobasicu prethodnih pet dana. U Turiji o~ekuju nekoliko desetina hiqada gostiju iz cele Srbije. Tokom Kobasicijade bi}e i velika ponuda kvalitetnih mesnih prera|evina i to po znatno ni`im cenama od tr`i{nih, kao i bogat kulturno-umetni~ki i zabavni program. N. P.

NASLOVI

RE\AJU SE SKANDALI NA ZREWANINSKIM GROBQIMA

Pokojnika sahranili golog

str. 6

Politika

Dru{tvo

3 Veqa tra`i ostavku Da~i}a

Ekonomija

Novi Sad

4 Daleko je obe}ana hiqadarka evra 5 Puklo jo{ {est privatizacija

SPORT

6 [kole bez produ`etaka

str. 15– 17

ANA I SVETLANA OTVARAJU ME^

Jaka ko{ava i sneg

Najvi{a temperatura 5 °S

7 Prole}e vaskrsava gradwu novosadskog Skadra 9 Milion za poklone gostima grada

Vojvodina 10 Slagalice koje stvaraju genijalce

Crna 12 Pritvoren novosadski tandem zbog napada na mewa~nice

POLITIKA

subota6.februar2010.

NOVA AMBASADORKA AMERIKE NAJAVILA PODR[KU BEOGRADU

Otvorena vrata NATO-a – Sjediwene Dràve u potpunosti podràvaju evropske i evroatlantske aspiracije Srbije i ~ine sve da potpomognu wene napore u tom pravcu – izjavila je nova ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik u intervjuu agenciji Beta. – ^lanstvo u EU je veoma vaàn ciq, ali treba da se obavi jo{ veliki deo posla. Srbija je sada, nakon predaje zahteva za ~lanstvo, na pravom po~etku svog puta ka EU. Na pitawe da li bi ~lanstvo u NATO-u bilo korisno za proces evropske integracije, Meri Vorlik je ukazala na to da je to odluka koju Srbija sama treba da donese. – Vrata za ~lanstvo u NATO-u otvorena su za Srbiju, a na Srbiji je da sama odlu~i o tome. Verujemo da, bez sumwe, ~lanstvo u NATO-u donosi zna~ajnu korist. Ali, tako|e shvatamo da je to te{ko pitawe

– rekla je diplomatska predstavnica SAD, napomiwu}i da je saradwa NATO-a i Srbije kroz program „Partnerstvo za mir“ „veoma va`na“, kao i da se dodatno mogu „poja~ati aktivnosti kroz taj program, koje bi bile korisne za Srbiju“. Nova ambasadorka SAD ponovila je da su se Va{ington i Beograd „sloìli da se ne slaù o Kosovu“, ali je istakla da to ne zna~i da sa srpskim zvani~nicima ne}e razgovarati o brojnim drugim pitawima za koje postoji zajedni~ki interes. – Za Sjediwene Dràve je pitawe statusa Kosova re{eno, ali Amerika sna`no veruje da je i u interesu Srbije da se re{avaju pitawa vezana za kvalitet ìvota, vladavinu prava, pravosudni sistem za sve gra|ane na ~itavom Kosovu. Na tome moèmo sara|ivati – rekla je Vorlikova.

MO@E LI HILARI KLINTON DO]I U PRI[TINU A ZAOBI]I BEOGRAD

Interesi pre~i od „skladnih odnosa” Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton prihvatila je poziv da poseti Kosovo, tvrdi Pri{tina, obja{wavaju}i da se to dogodilo nakon razgovora s ministrom inostranih poslova u privremenoj vladi Kosova Skenderom Hisenijem, koji se odvijao na marginama Molitvenog doru~ka kod predsednika SAD Baraka Obame. – Za Ameriku je nezavisnost Kosova zavr{ena pri~a, a ukoliko dràvna sekretarka Hilari Klinton zaista do|e u zvani~nu posetu u Pri{tinu, bi}e to samo dokaz toga – ocewuje za „Dnevnik“ politi~ki analiti~ar iz Va{ingtona Obrad Kesi}. – Svakako da bi za Beograd bilo vrlo neprijatno da ona zaista do|e u Pri{tinu a wega zaobi|e, ali u isto vreme, ne bi bilo ni posebno iznena|ewe niti neka velika novost. On kaè da su se Sjediwene Dràve opredelile prema Kosovu i svoj stav mewati ne}e, samo je stvar kako }e ga pokazivati i da li }e to ~initi tako da ne „povre|uju“ Beograd ili im to nije bitno.

– Ta~no je da SAD stalno isti~u da im je Srbija va`na kao regionalni lider na Balkanu, ali to je samo dotle dok su u pitawu weni, a ne srpski interesi. Niko u Beogradu ne sme da se zavarava da }e zvani~ni Va{ington ikada promeniti svoju odluku o nezavisnosti Kosova i da

Za Va{ington je nezavisnost Kosova zavr{ena pri~a ima povratka na staro. Uostalom, oni to jasno i glasno ka`u i to nije nikakva tajna. Oni ~ak o~ekuju od Srbije da to prihvati kao realnost. Poseta Pri{tini bez posete Beogradu nagovestila bi i ameri~ke prioritete na ovim prostorima pa bi se, samim tim, mogla dovesti u pitawe i wihova iskrenost prema Srbiji i me|usobnoj saradwi za koju obe strane isti~u da nije bila nikad boqa – ka`e Kesi}.

Po wegovim re~ima, ameri~ka spoqna politika je vrlo jasna i ona svoje prioritete ne}e mewati ma {ta Srbija o~ekivala. – Ukoliko gospo|a Klinton zaista do|e u Pri{tinu, to ne}e predstavqati nikakav zaokret u ameri~koj spoqnoj politici nego wen normalan nastavak. âk zbog toga Beograd nema razloga ni da se previ{e zabriwava, ali ima razloga da se upita da li postoji prostor da se SAD ubede u to da imaju malo vi{e razumevawa za srpski problem i poziciju. To je i najve}i problem jer je Beograd do sada bio zadovoqan simbolikom „skladnih odnosa” sa SAD, a zapravo ni{ta se ve} godinama ne mewa, niti Amerika ~ini bilo {ta {to bi srpske interese na bilo koji na~in uvaìlo. Zato je za Beograd mnogo va`nije da se potrudi da se pribliì Americi i na druga~iji na~in poboq{a odnose s wom, ali vode}i pri tom ra~una u prvom redu o svom nacionalnom interesu – zakqu~uje Kesi}. Q. Male{evi}

c m y

DNEVNIK

JELKO KACIN PORU^IO DA BI EVROPSKI PARLAMENT VISOKO CENIO DONO[EWE REZOLUCIJE O SREBRENICI U NARODNOJ SKUP[TINI

Od Srbije zavisi Izvestilac Evropskog parlamenta za na{u zemqu Jelko Kacin rekao je za „Dnevnik” da bi Evropska unija visoko cenila dono{ewe rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije. – Najosetqivije }e stav i poruke srpskog parlamenta proceniti glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc, od koga posledi~no zavise i daqe akcije EU. No, s obzirom na to da sam ja u Evropskom parlamentu nadleàn za Srbiju i po{to sam svojevremeno bio i jedan od predlaga~a rezolucije EP-a kojom se osu|uje genocid u Srebrenici, ube|en sam u to da bi sve poslani~ke grupe, kao i sam predsednik Evropskog parlamenta, visoko cenili taj ~in Skup{tine Srbije. Jer, samim tim, to bi bila ne samo poruka iz Srbije koja govori o realnom pogledu na srpsku pro{lost i o ambicioznom programu za srpsku budu}nost nego bi to bila i poruka za javnost BiH, koju rasprava o ovoj rezoluciji tek ~eka – izjavio je Kacin za na{ list. Govore}i o daqim koracima koje Srbiju ~ekaju na putu ka Evropskoj uniji, on je podsetio na izjavu {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a koji je nedavno, nakon posete Briselu, rekao da ’izgleda da ne}e biti odgovora Evropske unije na aplikaciju Srbije sve do slede}eg izve{taja Serà Bramerca o stepenu saradwe s Ha{kim tribunalom’. – Dakle, kako se to vidi iz EU, o~ekuje se da Srbija poboq{a stepen saradwe s Tribunalom i da je na kraju zavr{i. Zato je i sam tuìlac Bramerc pro{le sedmice na sednici Odbora za spoqnu politiku Evropskog parlamenta poru~io da jo{ uvek ~eka na Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a u Hagu – napomiwe Kacin. Komentari{u}i plan {efova diplomatije Austrije i Gr~ke,

Ako Srbija ne èli u EU bez Kosova, mora}e da ~eka Kosovo po kojem bi sve dràve Zapadnog Balkana, pa tako i Srbija, postale deo EU 2014. godine, sagovornik „Dnevnika” je rekao da „treba razumeti dobronamernost ovakve inicijative”, ali da se istovremeno mora imati i sposobnost realnog sagledavawa wene izvodqivosti. – Recimo, ako pratite izjave onih koji su nadle`ni za Hrvatsku, niko od wih vi{e ne pomiwe datume. Pri tome je Hrvatska u zavr{noj fazi pregovora. Dràve regiona, s druge strane, ili tek imaju status kandidata ali jo{ nisu dobile datum po~etka pregovora, ili su samo predale aplikaciju na koju jo{ nisu dobile odgovor, a neke ~ak nisu blizu ni predaje kandidatu-

re za ~lanstvo u EU. A moram podsetiti na to da je svaka zemqa koja je krenula ka Evropskoj uniji, potro{ila bar nekoliko godina u pregovorima da bi uop{te stvorila uslove za ulazak u EU – ukazao je Kacin. On je ponovio da priznawe Kosova nije uslov za Srbiju na wenom putu ka EU, ali je napomenuo i to da sve dràve Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu, „naravno ako same tako odlu~e i ako ispune uslove”. To, po wegovim re~ima, vaì i za Kosovo, ~iju je nezavisnost, isti~e, priznalo vi{e od dve tre}ine ~lanica Evropske unije. – Su{tina je u tome da zapravo treba odgovoriti na pitawe da li Srbija ho}e u EU bez Kosova ili ne}e. Ako ne èli bez Kosova, onda }e morati da ~eka Kosovo. A to zna~i da }e Srbija biti posledwa dràva regiona koja }e postati deo EU. Jer, Kosovo je u ovom trenutku daleko ~ak i od vizne liberalizacije, a kamoli od ~lanstva u Uniji. Na Kosovu tek treba izgraditi sve mogu}e institucije koje su potrebne da to bude dràva koja }e biti kompatibilna s EU. Zna~i, ovde se ne radi o priznavawu nezavisnosti Kosova, ve} o dinamici pribliàvawa Srbije Uniji i wenom ulasku u EU. Mo`da su ove moje re~i previ{e direktne, ali su iskrene, dobronamerne i treba ih ~itati kao prijateqski gest prema Srbiji koju èlimo {to je mogu}e pre da vidimo u Evropskoj uniji. Ali ne moèmo mi odvu}i Srbiju u EU na silu. Srbija samo sama, dobrovoqno, svesno moè da uradi ono {to je potrebno da bi mogla postati deo EU, dobiti svog komesara i imati ~lanove Evropskog parlamenta kao {to ih ima i moja dràva – poru~io je slovena~ki evroparlamentarac. M. Staji}

POLITIKA

DNEVNIK

subota6.februar2010.

ZNAJU LI NA[I POSLANICI ZA [TA SU GLASALI

Interesi kroje zakone, praksa ih mewa Nije prvi put da se, kao {to je Na podse}awe na to da lider odigraju javne i stu~ne rasprave i slu~aj ovih dana, poslanici srpJS-a Dragan Markovi} Palma kami }emo staviti akcenat na to u skog parlamenta „ne slaù” s è da nema nameru da napusti ni nekom narednom periodu – obe}ao onim za {ta su glasali. Ne pro|e mesto predsednika op{tine ni je Ratkovi}. mnogo vremena od trenutka kada poslani~ku funkciju, a da su u taAdvokat Milenko Radi}, osvrneki propis stupi na snagu, a da se kvoj dilemi i mnogi ~elnici lo}u}i se na praksu na{eg parlamenupravo iz skup{tinskih klupa, kalnih samouprava iz redova DSta, ukazuje da bi „bilo naboqe kaili iz stranaka ~iji su parlamenda bi Srbija imala skup{tinu od tarci dali svoj glas, ne ~uje da nepetnaestak poslanika”. ka re{ewa „ni{ta ne vaqaju” i da – U tom slu~aju u parlament bi ih treba mewati. Najsveìji pridolazili samo predstavnici strameri su nezadovoqstvo sanxa~kih naka. Jer, kao {to svi moèmo vistranaka iscrtanom mapom statideti, stranke zauzmu neki stav i sti~kih regiona, kao i protivqewihovi poslanici moraju da ga se we ~elnika nekih op{tina da iza~vrsto drè. Stoga je potpuno sveberu izme|u te i poslani~ke jedno da li }i }e taj stav da prenefunkcije. Znaju li narodni predse i zastupa u parlamentu jedan, stavnici uop{te za ili 50 poslanika. {ta su glasali? Uostalom, to se najboPredsednik Zakoqe vidi po tome {to, Predsednik Zakonodavnog odbora nodavnog odbora u trenutku kada stranVlatko Ratkovi} najavquje da }e Skup{tine Srbije ka proceni da ima neu novom zakonu o parlamentu teì{te Vlatko Ratkovi} ki drugi interes, ili (DS) tvrdi da su popravi neku drugu koapripreme propisa biti preba~eno slanici ZES-a upoliciju, ili se priprena skup{tinske odbore znati sa sadràjem ma da se s nekim zblisvih zakona: ì, pa promeni poli– Imamo tako strukturiranu a, Ratkovi} navodi da se Zakon o tiku, isti qudi o istoj temi glasaposlani~ku grupu da je odre|eni sukobu interesa tuma~i na razliju druga~ije. Jer oni ne odlu~uju broj poslanika u ve}oj meri stru~ite na~ine. ve} samo prosle|uju u parlament ~an za oblast ekonomije i finan– I sama Agencija za borbu strana~ki stav – obja{wava Radi} sija, drugi za pravosudne zakone, protiv korupcije, odnosno wena u izjavi za “Dnevnik”. neki za ekologiju... Naravno, bilo direktorka, dali su izjavu da }e Za „naknadnu pamet”, kao {to je bi iluzorno tvrditi da se svi u sve tek biti dato tuma~ewe tog zakoodluka da se najpre glasa za Zakon razumemo, ali na sastanku poslana i utvr|ena lista nespojivih o Agenciji za borbu protiv korupni~kog kluba redovno se upoznajefunkcija – kaè sagovornik cije, pa se onda osporavaju wegova mo sa sadrìnom i su{tinom za“Dnevnika”. re{ewa („pa ko }e da {titi drkona – poja{wava Vlatkovi}. Povodom najavqenih novina koàvni kapital u NIS-u ako ne}e On ocewuje da kritikovawe neje bi trebale da dovedu do kvaliministar energetike?”), Radi} kog zakona nakon usvajawa “moè tetnije zakonodavne aktivnosti, prime}uje da se sad “imaju drugi biti rezultat percepcije da prakRatkovi} tvrdi da je jedna od ininteresi”. sa name}e potrebu za izmenama odtencija zakona o Skup{tini, koji – Ne zna~i da je to normalno. re|enih re{ewa”. je u pripremi, upravo da se teìUostalom, to }e neki osetiti na – Mo`da je to razlog, ne bih re{te rada prebaci na odbore parizborima kada glasa~i budu svesni kao da je neznawe – dodaje Ratkolamenta. vrednosti takvih suprotstavqevi}. – Naravno, govorim u ime mo– I}i }e se na takozvano prvo i nih izjava. Onda }e druga~ije i da je poslani~ke grupe. Za druge ne drugo ~itawe zakona. U prelimiih vrednuju – zakqu~io je Radi}. znam. narnoj fazi veliku ulogu treba da S. Stankovi}

U CENTRU BEOGRADA NAPADNUT LIDER NOVE SRBIJE

Veqa Ili} tra`i Da~i}evu ostavku Nepoznati mu{karac napao je ju~e lidera Nove Srbije Velimira Ili}a tokom strana~ke akcije u centru Beograda i udario ga pesnicom u glavu. ^ovek koji je stajao me|u gra|anima kod ~esme u Knez Mihajlovoj ulici pri{ao je Ili}u, koji je davao izjavu novinarima tokom strana~ke akcije, i udario ga uz povik "Svi ste isti!" Posle toga nastala je gu`va u kojoj su simpatizeri i aktivisti

Povre|en i policajac Policija je saop{tila da se napada~ na Velimira Ili}a zove Dejan Stojadinovi} (25) i da MUP odranije traga za wim. U MUP-u navode da je prilikom hap{ewa Stojadinovi} pru`ao otpor, i tom prilikom lak{e povrede zadobio je i jedan policajac. Protiv Dejana Stojadinovi}a }e biti podneta krivi~na prijava zbog nasilni~kog pona{awa.

Osuda i vlasti i opozicije Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je, povodom napada na lidera NS-a i narodnog poslanika Velimira Ili}a, da niko ne sme da ugrozi dostojanstvo i `ivote onih koji misle druga~ije od wih. „Svaki gra|anin mora biti za{ti}en, bez obzira na politi~ku, nacionalnu ili versku orijentaciju”, izjavila je Slavica \uki}-Dejanovi}. Napad na Velimira Ili}a osudili su i DSS, SNS, DS i LDP.

[EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS-a MOM^ILO ^OLAKOVI] O REKONSTRUKCIJI VLADE

Krkobabi} nije na udaru

– U skladu sa sporazumom o formirawu Vlade, mesto potpredsednika je pripalo predsedniku PUPS-a Jovanu Krkobabi}u, koji, po mom mi{qewu, tu funkciju obavqa uspe{no. Podru~je wegove aktivnosti je {iroko i mislim da ne}e do}i pod udar u slu~aju rekonstrukcije Vlade, odnosno uveren sam u to da to potpredsedni~ko mesto ne}e biti ukinuto – izjavio je za „Dnevnik“ {ef poslani~kog kluba PUPS-a Mom~ilo ôlakovi}. Na{ sagovornik kaè da ne bi licitirao time da li Vlada s tolikim brojem koalicionih ~lanica moè biti svedena na 15 ministarstava, kako to predlaè ministar rada Rasim Qaji}, i koliko bi resora, po wemu, trebalo da ostane. – U svakom slu~aju, mogu}e je napraviti racionalizaciju Vlade smawewem broja ministarstava. Treba da se o tome koalicioni partneri dogovore i na|u najoptimalnije re-

{ewe. I mislim da }e predsednici partija koje ~ine vladaju}u koaliciju u parlamentu i Vladi do}i do dogovora, odnosno da rekonstrukcija ne}e biti problem ukoliko se proceni da za wom treba posegnuti – konstatuje na{ sagovornik. Na pitawe koja su ministarstva vi{ak, ôlakovi} kaè da ne bi pomiwao pojedine resore, ali napomiwe da uop{te nije sporno da sa pojedina ministarstva „mogu spojiti, a pojedina mo`da i ne moraju postojati u sklopu ukupne republi~ke administracije, pored mnogih agencija i drugih ustanova i institucija“. – Spajawe bliskih ministarstava, koja su i ranije bila "pod jednim krovom", verovatno je mogu}e – dodaje ôlakovi}. On je, ina~e, uveren u to da rekonstrukcija, odnosno eventualni gubitak nekih ministarskih foteqa, ne moè dovesti do pada Vlade.

REKLI SU

Vu~i}: Sakupili smo 245.000 potpisa podr{ke Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} saop{tio je da je ta stranka prikupila 245.000 potpisa podr{ke zahtevu za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora i da }e tu kampawu okon~ati pre kraja februara. Vu~i} je dodao da je SNS zadovoqan odzivom gra|ana, napomiwu}i da su izbori preko potrebni jer je prose~na mese~na zarada zaposlenih u Srbiji 325 evra, najmawa od svih ostalih zemaqa u regionu. "Ako ni zbog ~ega drugog, Vladu Srbije trebalo bi zbog toga da bude sramota i zato su nam izbori preko potrebni", rekao je Vu~i}.

Omerovi}: Etni~ka podela uvek se lo{e zavr{avala Narodni poslanik Sanxa~ke demokratske partije Meho Omerovi} kritikovao je zahteve za formirawe sanxa~kog subregiona. "Protiv smo bilo kakvih regiona i subregiona koji bi bili napravqeni po etni~koj osnovi jer to nije ni evropski standard. Iz bli`e pro{losti znamo da se to na kraju uvek i lo{e zavr{avalo", naveo je Omerovi}. Navode}i da "preteruju" i protivnici i pobornici smawewa broja statisti~kih regiona sa sedam na pet, on je dodao da ti regioni nisu prekrajawe Srbije, niti se wima stvara klica separatizma, ve} }e omogu}iti pristup evropskim fondovima i br`i ekonomski razvoj.

stranke nasrnuli na napada~a koji je otr~ao prema obli`wem ulazu. Intervenisala je policija, koja je spre~ila Ili}eve pristalice da se s napada~em fizi~ki razra~unaju. Nakon desetak minuta do{lo je poja~awe i napada~ je odveden u policijsku stanicu Stari grad. Ili} u prvi mah nije vidno te`e povre|en i ostao je na nogama, ali je novinarima rekao da se ne

– Bez obzira na razli~ita mi{qewa i isku{ewa koja su bila pred Vladom i koja se mogu o~ekivati u narednom periodu, ona ne mo`e pasti. Lideri koji ~ine vladaju}u koaliciju }e smo}i snage za dogovor i siguran sam u to da velikih nesporazuma ne}e biti – zakqu~uje ^olakovi}. D. Milivojevi}

ose}a dobro jer je dobio udarac u isto mesto gde je pre godinu dana imao operaciju na mozgu. On je ipak kasnije oti{ao u Klini~kobolni~ki centar, gde je zadràn na ispitivawu i bolni~kom le~ewu. Odmah posle incidenta on je, ina~e, izrazio sumwu da nije slu~ajno {to je udaren na mesto operacije, i ocenio da je neko na taj na~in poku{ao da ga ubije. Na pitawe novinara kome bi to odgovaralo, kazao je da su to oni kojima ne odgovara prikupqawe potpisa za raspisivawe vanrednih izbora, odnosno reìm. Lider NS je novinarima rekao da napad pokazuje i kakav je stepen bezbednosti u Srbiji. Ili} je zbog toga zatraìo ostavku ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, a najavio je da }e traìti sednicu skup{tinskog Odbora za bezbednost, na kojoj }e postaviti pitawe da li su poslanici u Srbiji bezbedni. „Ako ne dobijem detaqan izve{taj o napadu, traì}u ostavku premijera”, rekao je Ili}, napomiwu}i da }e Nova Srbija insistirati na tome da se kaè ko je ~ovek koji ga je napao, zbog ~ega je to uradio i ko stoji iza wega.

SKUP[TINA VOJVODINE ZASEDA 16. FEBRUARA

Turizam i kadrovi na dnevnom redu

Prva ovogodi{wa sednica Skup{tine Vojvodine zakazana je za 16. februar, kada }e se poslanici izja{wavati o strategiji razvoja turizma Vojvodine. Na dnevnom redu ove sesije bi}e i osnivawu zavoda za kulturu vojvo|anskih Rumuna, kao i davawe saglasnosti na izmene Statuta Pedago{kog zavoda Vojvodine. Uz to, kako saznajemo, na ovom zasedawu raspravqa}e se i o nekim kadrovskim promenama, izme|u ostalog, o ~elnoj poziciji u Pokrajinskom fondu za razvoj. Tako|e, bi}e re~i i o izboru novog direktora "Dnevnik holdinga" po{to je na tu funkciju pokrajinski poslanik Savo Dobrani} podneo ostavku, a po saznawima na{eg lista, kandidat da ga zameni je Jasmina Ma{ulovi}. Kako je "Dnevnik" ve} pisao, iako je prvobitno planirano,

pred pokrajinskim poslanicima ipak se ne}e na}i i odluke u pokrajinskoj upravi, Vladi i sukobu interesa, ve} }e se o ovim propisima Skup{tina APV izja{wavati najverovatnije na narednoj sednici. Re~ je, naime, o paketu propisa koji bi morali da budu usvojeni do sredine marta, kako je to predvi|eno Odlukom o sprovo|ewu Statuta APV. Po saznawima na{eg lista, definisawe pokrajinskog propisa o nespojivosti javnih funkcija odlo`eno je zbog toga {to jo{ nije poznat stav Agencije za borbu protiv korupcije o sudbini mandata vojvo|anskih poslanika koji su i na funkcijama u lokalnim samoupravama. Naime, pomenuti pokrajinski akt o sukobu interesa trebalo bi da bude usagla{en s tuma~ewem Agencije. B. D. S.

LOKALNE SAMOUPRAVE ZADAJU DOMA]I VLADI SRBIJE

Smawewe broja zaposlenih samo na lokalu? Ako je merilo saglasnost Vlade, jedino ministarstvo koje je do danas napravilo predlog racionalizacije jeste Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj Mla|ana Dinki}a. U smawewe broja zaposlenih, koje je pro{le godine uporno promovisao premijer Mirko Cvetkovi}, ostali resori ili nisu na{li za shodno da se upuste, ili su wihovi planovi za se~u administracije jo{ uvek u radnoj verziji. Za to vreme MMF optu`uje Vladu da ne po{tuje ranije dogovore o {tedwi, jer {ta vredi odluka o smawewu broja zaposlenih u administraciji ako }e ona ostati mrtvo slovo na papiru. Tek, za razliku od republi~kih, deo lokalnih samouprava odlu~io je da u~ini ne{to po ovom pitawu. A u rezawu radnih mesta predwa~e op{tine u Vojvodini. Kako smo ve} objavili, iz iri{ke administracije oti{la su 22 rad-

nika. No, ovaj teàk korak omoguistakao da se boji da republi~ki }i}e Irigu da funkcioni{e rasorgani taj posao ne}e ni zapo~etere}eno, a predsednik Vladimir ti, a kamoli dovesti do kraja. Petrovi} istakao je da su ispo– Na kraju }e ispasti da op{ti{tovali do kraja odluku Vlade ne, koje su svoj deo posla obavile Srbije. Smawewe broja zaposlena vreme, ne}e biti nagra|ene ve} nih zavr{io je i Novi Be~ej, ~iji ka`wene jer }e raditi isti posao prvi ~ovek Milivoj Vrebalov za s mnogo mawe qudi nego {to ima„Dnevnik“ kaè ju pojedina mida je taj proces nistarstva ili Na kraju }e ispasti da rasipni~ke opzapo~et jo{ 2006. godine, ka{tine, poput op{tine koje su svoj da je u op{tini Leskovca, koji je deo posla obavile radilo 69 qudi. rekorder po vibudu ka`wene – Do ove godi{ku radnika – ne smawili smo rekao je Vreba(Milivoj Vrebalov) broj zaposlenih lov. na 50, {to je opI predsednik timalno za op{tinu na{e veliop{tine Titel Milivoj Petro~ine – kaè Vrebalov. – Sav povi} moè se pohvaliti efikasnosao, usluge i o~ekivawa gra|ana {}u. Kako je izjavio za na{ list, moèmo da ispunimo i s ovim Titel je na vreme re{io pitawe brojem radnika jer smo dobro orvi{ka zaposlenih u op{tinskoj ganizovani i povezani. administraciji. Komentari{u}i proces racio– Danas nemamo vi{ka radnika, nalizacije u Srbiji, Vrebalov je mada bi se to smawewe moglo se

odraziti na na{e poslove jer postoji mogu}nost da uskoro ne}emo imati dosta qudi za sve ono {to op{tina mora da zavr{i – objasnio je Petrovi}. Jo{ jedna od lokalnih samouprava koja je ispo{tovala Vladinu naredbu je In|ija. Predsednik ove op{tine Goran Je{i} u vi{e navrata je isticao ovu informaciju, uz napomenu da ~ak i s tako smawenim brojem qudi lokalna administracija gra|anima moè pruìti kvalitetnu uslugu. Da podsetimo, Vlada je jesenas donela uredbu o racionalizaciji na osnovu proklamovane evropske parole „jedan birokrata na 1.000 stanovnika“. Takvu meru, za razliku od nekih op{tina i gradova, sama jo{ uvek nije ispo{tovala. A plan je bio, na {ta je podsetio i ministar Qaji}, da se samo u prvom krugu dràvna administracija smawi za 3.400 zaposlenih. P. Klai}

EKONOMIJA

subota6.februar2010.

Pada porez na mobilne – Porez na upotrebu mobilne telefonije od deset posto, uveden kao mera za smawewe buxetskog deficita, mogao bi biti ukinut tokom 2010. – kazala je ju~e ministarka za telekomunikacije Jasna Mati}. Ona je novinarima rekla da u ovom trenutku ne mo`e da ka`e kad }e to ta~no biti, po{to ta mera zavisi od pove}awa buxetskih prihoda. Po wenim re~ima, posledwe procene privrednog rasta su boqe od o~ekivanih. – Evropska banka za obnovu i razvoj predvi|a rast bruto doma}eg proizvoda u ovoj godini od 2,4 posto, {to bi trebalo da zna~i da }e buxet biti u “dobroj formi” i da }e mo}i da bude ukinuta ta privremena mera – navela je Jasna Mati}. Vlada Srbije je u junu pro{le godine uvela porez na mobilnu telefoniju od deset posto u okviru mera za smawewe buxetskog deficita pri rebalansu buxeta. Nastavak te mere predvi|en je buxetom za 2010.

DNEVNIK

STAVQEN POTPIS ZA SKLADI[TE U BANATSKOM DVORU

A sad, sre}a {to gas ne}e poskupeti – Do kraja grejne sezone na tr`i{tu Srbije ne}e biti promene cena gasa, odnosno kubik ne}e poskupqivati – rekao generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi} na konferenciji za novinare u podzemnom skladi{tu gasa u Banatskom Dvoru. Po wegovim re~ima, ne samo da vi{e nema prostora za sni`ewe cene ovog energenta ve} je sad gotovo dostignut odgovaraju}i procenat (tri odsto) koji dozvoqava ovom preduze}u da Agenciji za energetiku dostavi zahtev za promenu/pove}awe cene gasa. – Do kraja grejne sezone ne}e biti poskupqewa gasa u Srbiji i zahtev ne}emo prosle|ivati AERS-u – rekao je Bajatovi}. – Ipak, mora se re}i da se u narednom periodu o~ekuje daqi porast cena gasa koji se uvozi, ali koliko }e to biti i kako bi se to, eventualno, odrazilo na cenu na na-

{em tr`i{tu zna}e se kasnije. Ju~e su Du{an Bajatovi} i izvr{ni direktor „Gasprom Germanija“ (}erka firma ruske kompanije “Gasprom”) Andrej Birjulin potpisali ugovor o osnivawu zajedni~kog preduze}a za Podzemno

Udeo “Gasproma” u zajedni~kom preduze}u je 51 odsto, JP “Srbijagas” ima 49 odsto, kako je i predvi|eno potpisanim sporazumom. Po Bajatovi}evim re~ima, JP “Srbijagas” je u zajedni~ko preuze}e ulo`ilo oko 23 miliona

Ostao vi{ak u skladi{tu – Koli~ine gasa uskladi{tene u Bantskom Dvoru ove grejne sezone ne}e biti potro{ene, pa je ideja da ih “Gasprom” preuzme, a da se potom u ovo skladi{te utisnu iste koli~ine, kao komercijalne, jer se time smawuju tro{kovi – rekao je Du{an Bajatovi}. Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e u skladi{tu ostati oko 250 miliona kubika gasa, a do kraja godine u wemu bi bilo oko 470 miliona kubnih metara. skladi{te gasa “Banatski Dvor”. Preduze}e }e biti registrovano/osnovano u Srbiji, poslova}e kao srpsko preduze}e, a ceo posao bi trebalo da bude zavr{en do kraja marta.

evra, dok je ulog ruske kompanije 350 miliona kubnih metara prirodnog gasa, kao i sredstva za instalaciju gasnog kompresora. – Do kraja narednog meseca trebalo bi da bude kompletirana iz-

Zapo{qavawe razvija Vojvodinu

Daleko je obe}ana hiqadarka evra

Boqe pre prodaje Broker Nenad Gujani~i} kaè za “Dnevnik” da }e po novom modelu podele besplatnih akcija iz akcijskog fonda svi gra|ani dobiti akcije pre nego {to se prona|e strate{ki partner i da }e kasnije, kao u slu~aju NIS-a, wima mo}i da se trguje na Berzi. – Ovo re{ewe je boqe zato {to }e se najpre omogu}iti trgovawe na Berzi, a zatim }e se i}i ka traèwu strate{kog partnera – kaè Gujani~i}. – Da je ura|eno suprotno, moglo bi biti {tetno po male akcionare. Po wegovim re~ima, te{ko je re}i kolika }e biti vrednost akcija jer to zavisi od vi{e faktora, pa }e, na primer vrednost Telekomovih biti mnogo vi{a pre nego {to ta kompanija na|e strate{kog partnera, kao {to bi akcija NIS-a vredela vi{e da ta komapnija nema ve}inskog partnera. Tako|e, vrednost ovih akcija zavisi}e i od transparentnosti poslovawa, korporativne kulture, na~ina na koji kompanija posluje, rekao je Gujani~i}.

CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE KOD NAS I U EVROPI

Bar nam je struja jeftinija

Prose~na cena kilovat-sata koji prodaje Elektroprivreda Srbije je 5,3 evrocenti (za privredu) i 4,8 evrocenta (za doma}instva). Ukoliko struja poskupi deset posto (u proseku), kako je najavqeno, prose~na cena za privredu bi}e 5,8, a za doma}instva 5,3 evrocenti, {to je, jo{ uvek, daleko mawe nego {to pla}aju u Evropi. Naime, cena struje za doma}instva u gradovima – metropolama Evropske unije najvi{a je u Kopenhagenu, Berlinu i Briselu, dok najjeftiniju struju pla}aju gra|ani Atine, Helsinkija i Pariza, pokazala je studija austrijske organizacije “E-kontrol”. Ova organizacija redovno prati cene struje u EU, a u studiju je uvrstila samo 15 glavnih gradova najbogatijih dr`ava ~lanica Unije, prenele su novinske agencije. Stanovnici Kopenhagena za kilovat-~as struje pla}aju u proseku 28 evrocenti, prvenstveno zbog

poreza na energiju, koji u ceni u~estvuje ~ak s 55 odsto, {to je najvi{e me|u 27 ~lanica Unije. Nasuprot tome, stanovnici gr~ke metropole imaju jednu od najni`ih cena elektri~ne energije. Prose~na cena kilovat-sata, sa svim ura~unatim porezima i drugim da`binama, u Atini iznosi samo 11,4 evrocenti. Cena kilovat-sata u Berlinu je 22,63 evrocenta, u Briselu 20,80, Be~u 19,40, Amsterdamu 17,48, Lisabonu 16,90, Madridu 16,60, Rimu 16,28, Stokholmu 14,98, Londonu 13,50, Parizu 13,19, Helsinkiju 11,55.

4. 2. 2010.

1.177,87337

{ko skladi{te za “Gasprom”, a da }e se, zahvaquju}i wemu, obezbediti sigurno snabdevawe gasom Srbije, kao i regiona Balkana. Po wegovim re~ima, zna~ajan deo, ~ak oko 80 odsto objekata, je zavr{en, a ve} od 1. aprila o~ekuje se utiskivawe novih koli~ina gasa. Bajatovi} je kazao i da je zajedni~ko preduze}e za gasovod „Ju`ni tok“ formirano i da je u toku izgrada studije izvodqivosti. Po wegovim re~ima, razmatraju se pravni, tehni~ki i gra|evinski aspekti izgradwe trase ovog gasovoda kroz Srbiju. D. Mla|enovi}

PAJTI] OTVORIO NOVI POGON U NOVOM BE^EJU

STI@U BESPLATNE AKCIJE „TELEKOMA”, BEOGRADSKOG AERODROMA, EPS-a

Gra|ani Srbije koji su stekli pravo na besplatne akcije ove godine }e dobiti akcije „Telekoma Srbija” i Aerodroma “Nikola Tesla”, kao i akcije iz akcionarskog fonda, a koliko }e one vredeti – za sada niko ne zna. No sigurno je da }e na kraju podele gra|ani te{ko dobiti obe}anih hiqadu evra. Pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona gra|ana, kojima je po~etkom janura ove godine besplatno podeqeno po pet akcija Naftne industrije Srbije, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara. Besplatne akcije Elektroprivrede Srbije trebalo bi da budu podeqene u 2011. godini. Podela besplatnih akcija dr`avnih preduze}a pre wihove privatizacije, kao i objediwenih akcija akcionarskog fonda, predvi|ena je izmena Zakona o besplatanim akcijama i Zakona o Agenciji za privatizaciju, koje je Vlada Srbije usvojila ju~e. Direktor Centra za podr{ku privatizaciji u Agenciji za privatizaciju Boris Majstorovi} ka`e da }e gra|ani mo}i da na Beogradskoj berzi prodaju akcije NIS-a, Telekoma i Aerodroma posle 30. juna, jer do tada te kompanije imaju obavezu da se organuzuju kao akcionarska dru{tva, a za EPS je taj rok kraj 2010. godine. Besplatne akcije mogu se prodati mimo Berze, sklapawem kupoprodajnih ugovora, ali je Mi-

gradwa prve faze skladi{ta, a do kraja godine da bude dostignut kapacitet od oko 470 miliona kubnih metara gasa. Dnevno }e u wega biti mogu}e uskladi{ti 3,7 miliona kubika gasa, a kad bude potrebno, izvaditi {est milion kubika. Sada se ne mo`e re}i kada }e po~eti druga faza izgradwe jer to zavisi od vi{e ~inilaca – dinamike izgradwe magistralnog gasovoda “Ju`ni tok”, potreba srpskog tr`i{ta... – rekao je Bajtovi}. Izvr{ni direktor za skladi{ta i logistiku u “Gaspromu” Vladimir Handohin ukazao je na to da je “Banatski Dvor” strate-

nistarstvo ekonomije vlasnicima tih akcija preporu~ilo da to ne ~ine jer se na Berzi postiè boqa cena. Po podacima Agencije za privatizaciju, do sada je mawi broj akcija NIS-a koje su besplatno podeqene promenio vlasnika, i uglavnom se radilo o sklapawu ugovora o poklonu. Akcionarski fond, iz kojeg }e se besplatno deliti akcije privatizovanih dru{tvenih i dràvnih preduze}a, bi}e osnovan kad u Skup{tini Srbije budu usvojene izmene privatizacionih zakona. U fondu }e biti objediwene akcije i udeli iz Privatizacionog registra, iz sada{weg Akcijskog fonda, kao i iz drugih javnih preduze}a i privrednih dru{tava s dràvnim kapitalom koja kasnije budu privatizovana. Majstorovi} je naglasio da akcionarski fond ne}e imati organe upravqawa, niti zaposlene, a wegovim portfeqom akcija i udela u firmama upravqa}e Agencija za privatizaciju. Gra|ani }e mo}i da akcije akcionarskog fonda prodaju na Berzi, a wihovu cenu }e odre|ivati trì{te. – Prva prodaja besplatno podeqenih akcija, ako se obavi do kraja 2012. godine, tako|e }e biti besplatna, to jest bez ikakve provizije – rekao je Majstorovi}, navode}i da }e gra|ani mo}i da u po{tama gde imaju ra~une daju nalog za berzansku prodaju akcija. E. D.

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} ju~e je u Novom Be~eju otvorio pogon novih tehnologija D.O.O. „Pro-mes” za proizvodwu mesnih prera|evina. Sve~anom presecawu vrpce prisustvovao je i pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}. Pogon za preradu mesa snabdeven je najsavremnijom opremom za proizvodwu mesnih prera|evina, komorama i hladwa~ama za zrewe i ~uvawe mesnih proizvoda po evropskim standardima. Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} istakao je vi{estruki zna~aj ovog pogona u koji je uloèno 23 miliona dinara. S jedne strane, istakao je, ovde su zaposlena 23 radnika direktno u proizvodwi, dok ih je jo{ 150 zaposleno kroz razne vidove kooperacije. Na ovaj na~in, naglasio je dr Pajti}, ulaè se u razvoj poqoprivrede i industrije jer se meso uzima s doma}ih sto~nih farmi, a zatim se industrijski prera|uje, pakuje i izvozi. – Vlada Vojvodine je tokom prethodne godine mnogo uloìla u otvarawe pogona novih tehnologija, {to }e i nadaqe ~initi jer je pri wihovom otvarawu poslodavac duàn da zaposli bar 20 novih radnika, ~ime se obezbe|uje egzistencija za mi-

nimum 20 porodica. Pro{le godine zaposlili smo 24.000 qudi, {to je isto toliko va`no koliko i to {to smo u svakoj vojvo|anskoj op{tini otvorili najmawe jedan pogon, ~ime smo obezbedili i ravnomeran regionalni razvoj – rekao je Pajti}.

– Danas se otvara 68. pogon novih tehnologija – rekao je prof. dr Petrovi}, i dodao da je Vlada Vojvodine donela odluku da i tokom ove godine nastavi ulagawe u takve pogone, za {ta je izdvojeno pet miliona evra. – S toliko para bi}emo u mogu}nosti da otvorimo bar 20 pogona, gde }e prioritet imati oni investitori koji }e izvoziti na tr`i{te Evropske unije, koji }e otvoriti dovoqno novih radnih mesta, kao i oni koji se budu fokusirali na obnovqive izvore energije, u ~emu ne samo na{a zemqa ve} i ceo svet vidi proizvodnu budu}nost.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,36

Promet

Zidar GP a.d. , Surdulica

20,00%

540

4.320

BIP a.d. , Beograd

16,67%

54.943

Naziv kompanije

Srbolek a.d. , Beograd

13,25%

449.320

Sloga a.d. , Novi Pazar

11,14%

429

2.145

6,62% Promena %

3.172 Cena

101.490 Promet

Dunav osiguranje a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

-2,49% )

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-2,68%

2.760

15.469.890

Agrobanka a.d. , Beograd

-3,01%

8.643

8.988.403 890.440

Privredna banka a.d. , Beograd

0,14%

703

Imlek a.d. , Beograd

-2,80%

1.458

605.174

Metals banka a.d. , Novi Sad

-2,42%

6.568

236.454

Galeb GTE a.d. , Beograd

-11,98%

360

108.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,04%

572

114.453

Klju~ a.d. , Kladovo

-11,94%

649

1.298

Univerzal banka a.d. , Beograd

-5,16%

6.635

112.802

@itopromet a.d. , Ni{

-11,76%

600

3.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

11.351

0,00

Ikarbus a.d. , Beograd

-11,67%

1.060

106.000

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00

6.403

0,00

-5,16% Promena %

6.635 Cena

112.802 Promet

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.732

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

FKL a.d. , Temerin

0,00%

1.340

8.040.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

Metals banka a.d. , Novi Sad

-2,42%

6.568

236.454

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

Sloga a.d. , Ka}

0,00%

500

132.000

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Univerzal banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Veterinarski zavod Subotica

-1,04%

572

114.453

Kompanija Fidelinka Subotica

0,00%

290

101.500

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

subota6.februar2010.

AGENCIJA NASTAVILA DA RASKIDA UGOVORE S GAZDAMA

VESTI

DNEVNIK

VLADA SRBIJE NA PROVERI

Puklo jo{ {est privatizacija

MMF sti`e u kontrolu

Agencija za privatizaciju donela je ju~e odluku o raskidu ugovora o kupovini {est preduze}a: “Prehrane” iz Sremske Mitrovice, “Elektroservisa” iz Petrovaradina, “UTVA–Meproa” iz Padinske Skele, Vete-

Misija Me|unarodnog monetarnog fonda doputova}e u Beograd u ponedeqak, 8. februara, povodom tre}e revizije kreditnog aran`mana sa Srbijom, re~eno je ju~e u Narodnoj banci Srbije.

rinarske stanice “Priboj”, “Vodovoda Ni{“, i “Beoinduplatija” iz Beograda. Kako je saop{teno, ugovori su raskinuti zbog neispuwewa obaveza koje se odnose na pla}awe dospelih rata, investirawe u su-

bjekat privatizacije i odr`avawa kontinuiteta poslovawa. U skladu sa Zakonom, kapital preduze}a koji je bio predmet prodaje prenosi se u nadle`nost Akcijskom fondu.

REVIZIJE PRIVATIZACIJE NE]E BITI

Dràva tajkunima sve opra{ta Revizije privatizacije u Srbiji ne}e biti jer bi to, kako je poru~eno s nau~nog skupa na Institutu ekonomskih nauka o posledicama privatizacije, bilo lo{a poruka za investitore. Me|utim, u svakom pojedina~nom slu~aju za koji postoji sumwa da je bilo zloupotreba dràva mora da deluje mnogo brè i efikasnije odnosno da ga preispita. Od 3.417 preduze}a prodato je 2.506, a do januara ove godine raskinuto je 439 ugovora o privatizaciji. Samo u posledwih desetak dana raskinuto ih je 24. Od privatizacije dràva je prihodovala svega 2,9 milijarde evra, iako se pre samo dve godine procewivalo da bi zarada mogla biti oko 50 milijardi. Pored svega toga, ve}i do para od privatizacije preduze}a oti{ao je na potro{wu, a svega 1,4 milijarda u razvoj i investicije. Takva odluka da se ono {to je dobijeno od prodaje uloì i javnu potro{wu a ne otvarawe radnih mesta dovela je do toga, kako je istakao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}, da pro{log meseca {trajkuju radnici u 36 firmi a pro{lo godine u 130, od kojih neki mesecima. – Od 2001. do 2008. posao je izgubilo 400.000 qudi, a pro{le godine je uga{eno ~ak 172.000 radnih mesta – ukazao je Orbovi}. – Plate su postale misaone imenica jer svakog meseca svoju zaradu ne dobije oko 100.000 qudi. Ve} je raskinuto 27 odsto kupoprodajnih ugovora i o~ekuje se da }e taj broj biti jo{ ve}i. Zbog lo{ih privatizacija uni{tena su ~itava preduze}a, izgubqena radna mesta, mnogi gradovi su na ivici opstanka. îtavi

Predvi|eno je da razgovori predstavnika Vlade Srbije i NBS-a s delegacijom MMF-a traju od 9. do 23. februara. MMF je 15. maja 2009. godine Srbiji odobrio kredit od 2,9 milijarde evra za ja~awe deviznih rezervi. Do sada su povu~ene dve tran{e tog kredita, ukupne vrednosti 1,12 milijardu evra. Povla~ewe tre}e tran{e kredita od 350 miliona evra zavisi}e od novog izve{taja Misije MMF-a. Plan NBS-a je da se ta tran{a povu~e u maju ove godine. Srbija se sporazumom s MMF-om obavezala na to da }e smawiti izdatke za isplate zarada buxetskih korisnika, odnosno da }e te plate, kao i penzije, biti zamrznute u 2010. godini. Sporazum predvi|a i otpu{tawe vi{ka zaposlenih u dr`avnoj administraciji i usvajawe novog zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu. Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija iz buxeta izdvaja vi{e novca za isplate zarada nego {to je predvi|eno sporazumom s MMF-om, kao i da “postoji zabrinutost” da ne}e biti ispuwen deo sporazuma koji predvi|a otpu{tawe vi{e od 8.000 ~inovnika u javnoj administraciji.

Likvidacija je smrtna kazna Nau~ni saradnik Instituta ekonomskih nauka Boò Dra{kovi} ukazuje na to da su qudima koji su kupovali dru{tvena preduze}a u Srbiji firme naj~e{}e registrovane u inostranstvu, gde je odlazio i profit. Takve vlasnike nazivaju “poreskim pobeguqama”, za koje on kaè da ~e{}e ne ispla}uju plate, “jure vas kad ne platite PDV, a kad ne date plate – ni{ta, dràva tu mora ne{to da uradi”. – Kada je po~etkom devedesetih godina pro{log veka blokirana stara devizna {tedwa, {verceri su pokupovali firme i kako sada od wih da o~ekujemo da razumno vode ekonomiju u Srbiji? Sada imamo socijalni problem vlasnika kapitala i tu dràva mora ne{to pod hitno da uradi. Najlo{ije re{ewe jeste likvidacija preduze}a jer je to kao smrtna kazna za radnike bez su|ewa – ocenio je Dra{kovi}. regioni su ostali bez ijednog proizvodnog pogona, bez nade za budu}nost. Resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ne spori da je u proteklim godinama bilo mnogo propusta u privatizaciji, ali isti~e da je te{ko oceniti da li je ona uspe{na ili neuspe{na. Me|utim,

on smatra da treba preispitati samo one privatizacije gde postoji sumwa da je bilo zloupotreba i da ceo proces treba zavr{iti do kraja ove godine. – Imali smo slu~ajeve vrlo uspe{nih privatizovanih preduze}a koje su kupili stranci, poput “Ju-Es stila”, “Sintelona” i “Tigra”, ali i slu~ajeva

ZAVR[EN [TRAJK U GEODETSKOM ZAVODU

Katastri ponovo rade [trajk u Republi~kom geodetskom zavodu je zavr{en i sve slu`be te institucije za katastar nepokretnosti od danas }e raditi u punom kapacitetu, saop{tio je ju~e RGZ. U saop{tewu se navodi da su “objektivni razlozi za nastavak {trajka prestali i da }e od danas sve slu`be raditi u uobi~ajenom radnom vremenu”. Zaposleni u RGZ-u {trajkovali su od 4. januara, tra`e}i da se preispita odluka Vlade Srbije o racionalizaciji broja radnika u toj instituciji. [trajk je po~eo zbog odluke Vlade o otpu{tawu wih 595, {to bi bilo smawewe broja za-

poslenih od oko 25 odsto, a ne od 7,2 procenata, koliko je predvo|eno redukcijom broja

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,7078

98,6814

100,951

96,4117

Australija

dolar

61,1648

62,4131

63,8486

60,9776

Kanada

dolar

65,6937

67,0344

68,5762

65,4926

Danska

kruna

12,9844

13,2494

13,5541

12,9447

Norve{ka

kruna

11,8183

12,0595

12,3369

11,7821

[vedska

kruna

9,4781

9,6715

9,8939

9,4491

[vajcarska

franak

65,6491

66,9889

68,5296

65,4482

V. Britanija

funta

110,84

113,102

115,703

110,501

SAD

dolar

70,4919

71,9305

73,5849

70,2761

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 2. 2010. godine

radnika u dr`avnoj administraciji. Ministar `ivotne sredine i prostornog planira-

wa Oliver Duli} izjavio je krajem januara da }e RGZ morati da smawi broj zaposlenih, ali ne za trideset odsto. Iz RGZ-a podse}aju gra|ane na to da na svim {alterima Slu`bi za katastar nepokretnosti mogu podi}i svoje zavr{ene predmete, ali i podneti sve vrste zahteva za izdavawe dokumenata, ukqu~uju}i i trenutno aktuelna dokumenta za legalizaciju. U Geodetskom zavodu gra|ani mogu dobiti urbanisti~ke podatke, posedovne listove, uverewa za stambene kredite, de~je dodatke i socijalnu pomo}, a RGZ vodi i adresni registar.

Sve o povezivawu staà Uprava za trezor Ministarstva finansija Srbije objavila je na svoj sajtu www.trezor.gov.rs uputstvo o proceduri za povezivawe radnog staà. Svi zainteresovani, kako je saop{tilo Ministarstvo, mogu se na jednom mestu obavestiti o na~inu regulisawa neupla}enih doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe, ali i prona}i i {tampati dokumenta potrebna za podno{ewe zahteva. Povezivawe staà za period od po~etka 2004. do kraja juna 2009. godine omogu}eno je odlu-

kom Vlade Srbije, usvojenom u oktobru pro{le godine, i odnosi se na preduze}a koja su ve}inski u vlasni{tvu dràve, kao i na privatizovana preduze}a koje su u postupku privatizacije. Poslodavac je u obavezi da uplati zaostale doprinose zaposlenima i moè za tu namenu uzeti pozajmicu od dràve koju otpla}uje u roku od ~etiri godine, uz jednogodi{wi grejs-period i godi{wu kamatu u iznosu eskontne stope Narodne banke Srbije, koja je trenutno 8,5 posto.

gde su stranci kupovali preduze}a i gde je sve zavr{eno toliko lo{e da je boqe bilo da je preduze}e kupio neki zemqoradnik iz Lajkovca. Najve}i deo posla je obavqen, ali privatizacija u Srbiji traje predugo – ve} vi{e od 20 godina – i ove godine bi morala da se zavr{i. Predstoji privatizacija javnih preduze}a i “podvla~ewe crte” da bi se videlo koje preduze}e ima perspektivu i u koje vredi ulagati. Moè se o~ekivati da }e deo qudi ostatiti bez posla, a ono {to dràva mora da uradi jeste da poveè sta` radnicima kada to ve} nisu u~inili poslodavci – objasnio je ministar Qaji}. Vlada Srbije planira, bar prema onome {to je pre nekoliko dana na sednici Socijalnoekonomskog saveta rekao wen premijer, da preostala preduze}a koja ~ekaju na privatizaciju u~ini atraktivnijim i za wih prona|e strate{ke investitore. Naime, mada je za prodaju ostalo relativno malo dru{tvenih preduze}a, namera dràve je da se uprkos tome {to je u najve}em broju slu~ajeva re~ o firmama koje nisu posebno atraktivne, stroìm procedurama spre~i da ove kompanije, kao gazde ubudu}e dobijaju sumwive investitore. Konstatuju}i da se ozbiqni investitori pri dono{ewu odluke da kupe neku firmu pre odlu~uju za preduze}e koje se reorganizuje kroz ste~aj nego za ono koje navodno radi a zapravo grca u dugovima, Vlada }e u svim firmama koje ispuwavaju uslove za odlazak u likvidaciju po novom Zakonu proglasiti ste~aj i poku{ati da ih kroz proces reorganizacije osnaì. Q. Male{evi}

„Hemofarm” optu`uje Dinki}a Kompanija “Hemofarm” iz Vr{ca optu`ila je ministra ekonomije i regionalnog razvoja i predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Mla|ana Dinki}a da je blokirao odobrewe subvencionisanog kredita toj kompaniji. U “Hemofarmovom” saop{tewu se navodi da je toj kompaniji odobreno 70 procenata kredita koji obezbe|uju banke, ali da aran`man nije mogao biti zatvoren jer je UO Fonda za razvoj izbegavao da odobri preostalih 30 odsto kredita. Po navodima “Hemofarma”, zahtev za kredit nije razmatran ni na posledwoj sednici Fonda u 2009, posle ~ega je toj kompaniji vra}ena dokumentacija, uz sugestiju da ponovo konkuri{e tokom 2010.

Iz EU 750 miliona evra Ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} pozvala je doma}e informati~ke kompanije da konkuri{u za 750 miliona evra iz evropskih fondova. Ona je izjavila da je toliki buxet programa za podr{ku informaciono-komunikacionim tehnologijama za pet godina. Za taj projekat mogu konkurisati mala i sredwa preduze}a, ali i nau~ne ustanove, instituti i fakulteti. – Projekti podrazumevaju da se srpska preduze}a i institucije javqaju u konzorcijumima s evropskim firmama koje EU finansira bespovratnim sredstvima, 80 odsto vrednosti projekta – navela je Jasna Mati}.

„Telenor” pregovara s „Telekomom” “Telenor” je s „Telekomom Srbija” po~eo pregovore o zakupu infrastrukture za pruàwe usluga u fiksnoj telefoniji, za {ta je ta kompanija nedavno dobila licencu, a budu}nost licence i odnos zakupqene opreme i one koju }e “Telenor” izgraditi zavisi}e od toga kakvi }e biti uslovi kori{}ewa Telekomove opreme i od obezbe|ivawa prava prolaska na teritoriji cele dràve, rekli su u “Telenoru”. “Telenor” je, prema uslovima licence, u obavezi da usluge na poqu fiksne telefonije po~ne da pruà u roku od godinu dana, tako da se o~ekuje da tokom ove godine gra|ani i prakti~no dobiju drugog fiksnog operatera.

POKRAJINA I REPUBLIKA RE[AVAJU PROBLEM „DNEVNIK HOLDINGA”

Korak po korak do izlaska iz krize Potpredsednica Vlade AP Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana TomanovaMakanova i rukovodstvo “Dnevnik holdinga” iz Novog Sada razgovarali su prekju~e s predstavnicima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj u Beogradu o konkretnoj realizaciji Programa za re{avawe vi{ka zaposlenih u ovoj uglednoj novinsko-izdava~koj ku}i, saop{teno je iz Pokrajinske vlade. Naime, krajem pro{le godine predata je celokupna dokumentacija za realizaciju socijalnog programa za radnike “Dnevnik holdinga”, a ju~e je postignut dogovor da se on u {to kra}em roku realizuje, najkasnije za mesec dana. Osim toga, pri kraju je i povezivawe radnog sta`a za sve zaposlene u “Dnevnik holdingu” od 1. januara 2005. do 30. juna 2009. godine, na osnovu odluke Vlade Srbije o povezivawu penzijsko-invalidskog osigurawa, odnosno regulisawu neupla}enih doprinosa, koja je doneta oktobra pro{le godine. Na taj na~in oko 160 od ukupno 420 zaposlenih u “Dnevnik holdingu” mo}i }e da ostvari pravo na penziju ili da putem socijalnog programa bude zbrinuto. Zavr{ena je i konverzija duga “Dnevnik holdinga” po osnovu javnih prihoda u kapital Republike Srbije i drugih poverilaca, kao {to su lokalne samouprave, na

osnovu zakqu~ka Vlade Srbije od aprila pro{le godine. Ostalo je da se uskoro do kraja re{i otpis i mirovawe doprinosa za obavezno zdravstveno osigurawe na osnovu Zakona, ~ime }e se stvoriti uslo-

vi da zaposleni u “Dnevnik holdingu” dobiju markice. Ovim aktivnostima pokrajinskih sekretarijata i Vlade AP Vojvodine umnogome }e se razre{iti dugogodi{wi problemi koji su optere}ivali poslovawe “Dnevnik holdinga” iz Novog Sada jer ovo preduze}e mora u {to kra}em roku da bude osposobqeno za uspe{no poslovawe na tr`i{tu i da nastavi dugogodi{wu tradiciju u novinsko-izdava~koj delatnosti u Vojvodini.

DRU[TVO

subota6.februar2010.

SRBIJA NESLAVNI EVROPSKI [AMPION PO BROJU ABORTUSA

Zatrudne ve} u osnovnoj {koli Iako Srbija ne beleì porast trudno}a adolescenata, zabriwava {to raste broj poro|aja vrlo mladih devojaka, koje imaju 16 godina i mawe. U na{oj zemqi godi{we se evidentira 6.000 do 7.000 maloletni~kih trudno}a. Stopa adolescentnih trudno}a u Srbiji je 50 na hiqadu devojaka od 15 do 19 godina. Zato ne ~udi {to je po broju abortusa Srbija na samom vrhu zemaqa u kojima su nasilni prekidi trudno}e i daqe naj~e{}i vid kontracepcije. Na jedno ro|eno dete ima pet abortusa. – Na{i mladi nemaju znawa potrebna za seksualni ìvot, pa nisu ni svesni trudno}e – kaè ~lanica borda Evropskog udruèwa za kontracepciju i reproduktivno zdravqe i na~elnica Republi~kog centra za planirawe porodice dr Katarina Sedlecki. – Petina svih predbra~nih trudno}a dogodi se u prvih {est meseci seksualne aktivnosti, a petina ve} u prvom mesecu polnog ìvota. Seks u {kolskoj klupi ve} odavno nije retkost. Mladi u Srbiji kre}u u seksualni ìvot s pogre{nim pobudama, na primer da “potvrde” zrelost, a devojke iz straha da ih partner ne ostavi zbog odbijawa seksa, da se ne razlikuju od vr{waka ili iz puke radoznalosti... Jo{ uvek je broj onih koji se pre seksualne aktivnosti obra}aju savetovali{tima za mlade vrlo mali. I narednih godina odlazak devojaka kod ginekologa vezan je samo za neki zdravstveni problem. Tako su se 2006. ène naj~e{}e obra}ale ginekolo{koj slu-

Majke postaju i pre male mature

Petina svih predbra~nih trudno}a u Srbiji dogodi se u prvo pola godine seksualne aktivnosti, a petina ve} u prvom mesecu polnog `ivota

`bi zbog urogenitalne infekcije i trudno}e, dakle samo kad imaju tegobe ili da bi pratile trudno}u. Po zvani~noj statistici, u Srbiji se godi{we obavi oko 200.000 abortusa. Ali, kako se veliki broj obavqa u privatnim ordinacijama koje ne prijavquju ovakve zahvate, broj je daleko je ve}i. A na{om zemqom, posebno Vojvodinom, ve} decenijama hara bela kuga i u znatnom broju op{tina vi{e qudi umire nego {to se rodi. U Srbiji svega 1,18 odsto èna koristi pilule kao kontracepciju, u ve}ini evropskih zemaqa wih oko 30 odsto, a u Nema~koj, koja predwa~i, ~ak 59 procenata. – Posledwih deset godina aktivno se radi na za{titi reproduktivnog zdravqa mladih i pokrenuta su savetovali{ta za wih u okviru domova zdravqa – obja{wava dr Ana Mitrovi}-Jovanovi}. – Imamo bro{ure, edukovane ginekologe, ali je problem kako mlade motivisati da do|u po stru~nu informaciju. Kontracepcija se preporu~uju svim èna radi za{tite od neèqene trudno}a. Naro~ito mladima, koje tek ulaze u period polnog sazrevawa ili su ve} seksualno aktivne, a ba{ u tom uzrastu je najvi{e zabluda o antaibebi pilulama. Po istraìvawima, svega 2,5 odsto sredwo{kolki smatra da su one dobre, pa ih veoma malo uzima. One spre~avaju za~e}e tek kod oko {est odsto devojaka od 15 do 19 godina koje su u vezi i svake 11. izme|u 20 i 25 godina. J. Barbuzan

Ba~ka u~i od Hrvatske upravqawe sme}em U Ju`noba~kom okrugu je na sednici Me|uop{tinske radne grupe za za{titu `ivotne sredine razmatrana priprema projekata “Javna kampawa u oblasti upravqawa otpadom” i “Sanacija komunalnih deponija”. Ovu radnu grupu koja se bavi prime-

nom novih eko-zakona, ~ine predstavnici op{tina Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Be~ej, Beo~in, Vrbas, Srbobran, @abaq, Sremski Karlovci, Temerin i Titel. – Do avgusta treba da budu usvojeni lokalni planovi, wiho-

va izrada je sloèn posao koji traì angaòvawe kompletne lokalne zajednice, a ciq je da op{tine narednih deset godina urede tu oblast. Drugi zadatak je da u saradwi s nema~kom organizacijom za tehni~ku saradwu GTZ primenimo iskustva Hrvatske, odno-

RE\AJU SE SKANDALI NA ZREWANINSKIM GROBQIMA

Pokojnika sahranili golog Pokojnici u Zrewaninu definitivno ni na ve~ni po~inak ne mogu oti}i dostojanstveno! Nekoliko slu~ajeva dosad po-

~eno u mrtva~nicu bolnice. Rodbina tvrdi da je blagovremeno dostavila odelo i ostalu ode}u kako bi pokojnik bio do-

Aleje neprohodne kao pra{uma

tvrdilo je tu tezu, a posledwi, koji se dogodio u sredu, ostavio je mnoge bez teksta. Jedan 64-godi{wi Zrewaninac sahrawen je na Novom grobqu potpuno nag! Ovaj {okantni propust ostao bi neprime}en da supruga nije izrazila èqu da se u sanduk wenog ìvotnog saputnika stavi neki wegov li~ni predmet. Kad je podignut poklopac, prisutni su ostali zaprepa{}eni – na telu umrlog nije bilo nijednog komada ode}e! Krivac za ovaj neshvatqivi doga|aj jo{ uvek nije poznat i verovatno }e tako i ostati, mada pojedini misle da ga treba traìti me|u zaposlenima na patologiji zrewaninske bolnice. Ina~e, kako saznajemo, beìvotno telo pokojnog Zrewaninca na|eno je pre nekoliko dana na ulici, odakle je preba-

slu`bi. Doma}a javnost jo{ se se}a doga|aja od lane, kada su pogrebnici izazvali skandal na sahrani \. L. (55), ~lana Lova~ke sekcije „Fazan“ iz Zrewanina. Iskopali su, naime, kratku raku, pa sanduk s pokojnikom nije mogao biti spu{ten u grob! Radnici pogrebne slu`be onda su sanduk odlo`ili pored groba, a jedan od wih je otr~ao po a{ov i veliki ~eki} kako bi usred sahrane pro{irili raku. Kiks se desio i 2007. kad su zameweni le{evi pokojnika A. M. i J. M. koji je trebalo da budu sahraweni istog dana na razli~itim grobqima u Zrewaninu! Nemio doga|aj zbio se i marta 2009. na lokalnom Gradnuli~kom grobqu. Drvo, koje je usled jakog nevremena palo na zemqu, o{tetilo je nekoliko nadgrobnih spomenika, a radnici JKP „^isto}a i zelenilo“ tek posle vi{e dana su uklonili grane ko-

Skupqe umirawe praznikom „îsto}a i zelenilo“ traìlo je krajem pro{le godine od Gradskog ve}a da sahrawivawe na dràvne praznike i nedeqom bude skupqe 20.000 dinara! To je obrazloèno pove}anim interesovawem gra|ana da svoje bli`we sahrane nedeqom, te u dane dràvnih i verskih praznika. – Zakonom je predvi|eno da zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za neradne dane. Shodno cenovniku, za ukop u dane dràvnih praznika i nedeqom napla}uje se uve}ana naknada i ona je trenutno 5.000 dinara. Nakon ekonomske analize stru~nih slu`bi preduze}a, taj iznos je ocewen kao nerealan – objasnili su u „îsto}i i zelenilu“. Gradski ve}nici su, bar za sada, to pitawe skinuli s dnevnog reda. stojno obu~en. U me|uvremenu, preminuli je poslat na obdukciju, pa je sahrana odloèna za neki dan. Ovo je samo jedan od slu~ajeva u kojima su pokojnici `rtve nemarnosti radnika nadle`nih

je su prekrile grobove. Nikada niko iz ove firme, koja brine o grobqima, nije izjasnio za{to im je trebalo toliko vremena da urede spomenike i da li je neko kriv zbog tog propusta. @. Balaban

sno Vukovarsko-sremske ùpanije. Dogovorili smo zajedni~ku radionicu, koja }e se u martu odràti u Ba~koj Palanci, a tad }emo pozvati i potencijalne donatore – kaè na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga i predsednica Grupe Darija [ajin. A. B.

DNEVNIK

Novosadski univerzitet u eliti U okviru 26. godi{weg sastanka Dunavske rektorske konferencije, Univerzitet u Novom Sadu, koji je doma}in ove trodnevne sesije, ju~e je zvani~no podrào Evropsku povequ za istraìva~e. Izjavu o predanosti UNS-a principima preporuke Evropske komisije definisanim u Evropskoj poveqi za istraìva~e i Pravilima za zapo{qavawe istraìva~a potpisao je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} u prisustvu prof. dr Dagmar M. Majer, predstavnice Direktorata za istraìvawe EK u Briselu. UNS je prvi univerzitet iz Srbije koji je potpisao ovakav dokument, pruàju}i punu podr{ku evropskoj preporuci (donetoj jo{ 2005) i pridruìo se grupi presti`nih univerziteta, institucija, organizacija i rektorskih konferencija (Austrija, Belgija, Danska, Finska) koje su to ve} u~inile. Potpisivawe je uprili~eno na kraju radnog dela sesija posve}enih mobilnosti, odnosno doktorskim studijama, jer su ove teme u samoj biti tih evropskih akata. Mobilnost istraìva~a je jedan od osnovnih principa u kreirawu evropskog istraìva~kog prostora, a jedan od preduslova za razvoj doktorskih studija je unapre|ewe nau~noistraìva~kog rada. Dr Veskovi} je istakao da je UNS svestan zna~aja principa ova dva dokumenta, ~iji je ciq da obezbede ista prava i obaveze istraìva~ima bez obzira gde u Evropi rade, te }e se zalagati za wihovu potpunu primenu. V. ^.

„Simens” kreira budu}nost

[kolska godina bez produ`etaka

Kompanija “Simens”, pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete, ove godine, tre}i put u Srbiji, organizuje takmi~ewe multimedijalnih prezentacija “Kreiraj budu}nost”. Do 28. februara na adresi www.siemens.rs/generation21 mogu se prijaviti osnovci i sredwo{kolci od 12 do 19 godina, kao timovi od tri do pet u~enika. Wihov zadatak bi}e da na ra~unaru osmisle sadràj informativnog i zabavnog karaktera na temu “Vetar, voda, Sunce u slu`bi energije” i predaju organizatoru do 26. aprila. – Odlu~ili smo se za ovu temu da bismo doprineli razvoju svesti mladih o potrebama ~ove~anstva za energijom i o~uvawem ìvotne sredine – kaè koordinatorka takmi~ewa Jovana @urìn. Sve~ano progla{ewe pobednika je krajem maja, a “Simens” je za najuspe{nije {kole i timove obezbedio vredne nagrade, dok pobednike ~eka nagradno putovawe u Be~. D. D.

Ministarstvo prosvete Srbije dostavilo je ju~e svim {kolama uputstvo o saìmawu gradiva, {to zna~i da }e “sezona” biti zavr{ena na vreme, bez produèwa nastave i radnih subota. “Hteli smo i da osmacima i u~enicima zavr{nih razreda sredwih {kola ostavimo dovoqno vremena da se pripreme za prijemne ispite”, objasnio je nadle`ni ministar dr @arko Obradovi}. On nagla{ava da su, po oceni stru~waka, dva prekida nastave u prvom polugodi{tu zbog epidemije novog gripa dala dobre zdravstvene rezultate, ali }e wegovog resor hitno reagovati ako se u februaru ili martu virus H1N1 eventualno vrati. Uputstvo o saìmawu gradiva izradio je Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa i ono precizira koje oblasti nastave i na koji na~in treba saèti. Ministar tvrdi i da u~enici time ne}e ni{ta izgubiti jer se veoma vodilo ra~una o standardima znawa.

Smena vi{e i ùrka na ledu Qubiteqi klizawa }e danas i sutra na klizali{tu Spensa mo}i da uìvaju u jednoj dodatnoj smeni, pa }e tako danas na ledu mo}i uìvati od 10 do 11.30 sati, od 12 do 13.30, od 15.30 do 17, od 17.30 do 19 i od 19.30 do 21 sat. Sutra }e se smene odràti od 10 do 11.30 sati, od 12 do 13.30, od 15.30 do 17 i od 17.30 do 19 ~asova, dok je smena od 19.30 do 21.30 ~asova rezervisana za „Belu ùrku“ na ledu. De~ja ulaznica ko{ta 160, a karta za odrasle 210 dinara. B. M.

OD PONEDEQKA

Legalizacija i preko mesnih zajednica Prijem zahteva za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata od ponedeqka mo}i }e da se preda i u 12 Mesnih zajednica na teritoriji Novog Sada, saop{teno je ju~e iz Gradske uprave za op{te poslove. Tokom redovnog radnog vremena, zahtevi }e se primati u prostorijama MZ

“Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo - Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu. Rok za predaju zahteva isti~e 11 marta. S. T.

Novosadska subota6.februar2010.

Do posla kroz kvadraturu kruga

filozofske orijentacije posmatra~a. Da li je ba{ tako? Pripravnici }ute i mudro razmi{qaju, svesni da im je upra`wavawe prava na rad oro~eno na godinu dana. Me|utim, da nije tih programa ve~no bi se vrteli u vrzinom kolu u kojem ne}e da te zaposle jer nema{ iskustva, a ne moè{ da ga stekne{ jer nema{ gde. Bez pomo}i dràve, broj zaposlenih osoba sa invaliditetom }emo jo{ uvek izraàvati u promilima, {to ne samo da nas ne pribliàva Evropi ve} je sramota. Studioznijom analizom pomenutim programa, vidi se da oni podsti~u i samozapo{qavawe, prekvalifikacije, preduzetni{tvo... promenu, inicijativu, priliku da se poku{a ponovo. Ali, za mnoge je to preveliki rizik. Na àlost. I. Sabado{

[est sati bez vode Zbog planiranih radova na vodovodu, danas }e bez vode biti `iteqi parne strane Ulice kraqa Aleksandra Prvog. Vode ne}e biti od 9 do 15 ~asova. B. M.

Izlo`ba ikona u duborezu Izlo`ba ikona u duborezu, autora Svetislava Stankovi}a, bi}e otvorena danas u 11 sati, Radni~ka ulica 20, na prvom spratu. Ulaz je besplatan. I. D.

Postavqawe dekorativnog osvetqewa na zgradu Matice srpske trebalo bi da po~ne uskoro, ta~nije, ~im se vreme prolep{a, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Trenutno se prikupqaju dozvole za zauze}e javnih povr{ina, trotoara i parkinga i radovi }e nakon toga po~eti. Posao }e raditi „Ju`na Ba~ka“, a on }e ko{tati 20 miliona dinara. B. M.

hronika

NA PRAGU KRAJ DECENIJSKOG PROPADAWA „PO[TANSKE [TEDIONICE” USRED CENTRA

Prole}e vaskrsava gradwu novosadskog Skadra Posle decenijske zapu{tenosti i propadawa radovi na zgradi „Po{tanske {tedionice“ na Pozori{nom trgu najverovatnije }e ponovo po~eti na prole}e, potvr|eno je za „Dnevnik“ u Zavodu za izgradwu grada. Izgradwa ovog objekta ozvani~ena je jo{ 1988. godine, radovi su startovali 1992. kada se u celu pri~u, kao suinvestitor, ukqu~ila firma „Investdom“, ali su sredinom devedesetih prekinuti i od tada betonska konstrukcija predstavqa najve}e ruglo u centru grada. Ipak, rukovodilac pravne slu`be u ZIG-u Milana Su~ovi} ju~e je izjavila da je postupak za prestanak prava kori{}ewa obustavqen na inicijativu JP „PTT Saobra}aj Srbije“ i „Po{tanske {tedionice“, te da se po~etkom gra|evinske sezone mogu o~ekivati po~etak radova. - Investitori su dobili re{ewe od Gradske uprave za komunalne poslove i ponovo }e po~eti da grade, odnosno zavr{avaju zgradu objekat na lokaciji na Pozori{nom trgu 8. Imamo informacije da oni

imaju ozbiqne namere, da su zatvorili finansijsku konstrukciju i prikazali bankarske garancije. Po~etak radova o~ekujemo ve} na prole}e, a rok za zavr{etak je izme|u 10 i 11 meseci. Posle toga mo`emo se nadati da }e grad dobiti zgradu „Po{tanske {tedionice“ kakvu zaslu`uje - kazala je na{a sagovornica.

DANAS U VETERNIKU

V REMEPLOV

Besplatna provera zdravqa U Mesnoj zajednici „Veternik“, Ulica Ive Lole Ribara 1a, danas od 9 do 13 sati bi}e odr`ana akcija „«Otvorena vrata“ Doma zdravqa» „Novi Sad“. Gra|ani }e mo}i besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. Ujedno }e biti u prilici da saznaju za{to je potrebno redovno pregledati mlade`e, a bi}e upu}eni i o donorstvu organa. @ene }e mo}i da se edukuju kako da urade samopregled dojke. Organizator je Dom zdravqa», u saradwi s Gradskom upravom za zdravstvo, Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, Institutom za javno zdravqe Vojvodine i Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Q. Na.

Umesto sna, du`ni~ko ropstvo Veliko kapetansko zvawe varo{i novosadske, ta~nije, gradska policijska uprava, upozorilo je 6. februara 1923. preko novinskih oglasa i seoskih dobo{ara sve gra|ane da se ~uvaju agenata brodarskih dru{tava. Oni siroma{nijem svetu obe}avaju med i mleko u Americi i spremni su da svakom daju besplatnu kartu za la|u preko okeana, ali uz uslov da, kada stignu u Ameriku, {est meseci

Sija}e Matica srpska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vla{nim listawem programa zapo{qavawa i konkursa koje svako malo pokre}u i finansiraju dràvne slu`be zaduène da broj nezaposlenih odrè na koliko-toliko prihvatqivom nivou, sti~e se utisak da {ansu imaju jedino mladi iza{li s fakulteta i bez dana radnog iskustva, qudi bez {kole i socijalni slu~ajevi ili nezaposleni, koji po bilo kom osnovu i kriterijumu imaju tu „sre}u“ da pripadaju nekoj od mawinskih grupa. S druge strane pak deluje da radni~ka klasa koja je u decenijskim turbulencijama od uzdanice i nosioca nekada{weg sistema srozana do ìvotne forme klasifikovane kao „gubitnici tranzicije“, prepu{tena sama sebi, sudbini... U zavisnosti od

USKORO POSTAVQAWE DEKORATIVNOG OSVETQEWA

besplatno rade tamo gde im se kaè. Mnogi su prihvatili ove ponude. Me|u takvima u Novom Sadu bilo je najvi{e Ma|ara i Nemaca. „Svi treba da znaju da radnici tamo lako postaju robovi“, nagla{eno je u policijskom upozorewu. Jer, da bi preìveli pola godine bez plate, qudi moraju da uzmu kredit od banke, da bi ga, ponekad, otpla}ivali celog ìvota. N. C.

„U vremeplovu s Pajom” Ciklus kreativnih radionica, u okviru novog edukativnog programa “Bio jednom jedan slikar…”, odr`ava}e se svake subote od 11 do 12.30 sati u Galeriji Matice srpske na Trgu galerija 1, a prva pod nazivom “U vremeplovu s Pajom” zakazana je za danas. Aktivnosti su prilago|ene deci uzrasta od 4 do 12 godina, a posve}ene su slikaru Paji Jovanovi}u, povodom 150 godina od wegovog ro|ewa.

Kroz interaktivna druèwa, u~esnici }e se upoznavati sa ìvotom i stvarala{tvom poznatog slikara. Kroz radioni~arski oblik rada, deca }e oìvqavati Pajino detiwstvo i upore|ivati ga sa sopstvenim. Druèwa vode Aleksandra Stefanov, Lucija Andre i Olivera Kamenac. Dodatne informacije su dostupne na telefon 48-99-024. S. T.

U me|uvremenu, dok je skela oko neuglednog gradili{ta godinama slu`ila za lepqewe plakata, lokalna vlast je pozivaju}i se na zakonske odredbe da gra|evine moraju biti zavr{ena za dve godine pokrenula postupak za povra}aj parcele. Pobijano je nekoliko re{ewa, a u arbitra`u je, kao drugostepeni organ, bilo ukqu~eno i

Republi~ko ministarstvo finansija. Prvo re{ewe o oduzimawu lokacije iz jula 2006. godine, ministarstvo je poni{tilo, jer je PTT u svojoj àlbi tvrdio da je zgrada zavr{ena, ali da tehni~ki pregled nije obavqen zbog kra|e stolarije dve godine ranije. Posle toga, naloèno je ve{ta~ewe i stru~waci iz ministarstva su krajem 2007. ustanovili da objekat ne moè dobiti upotrebnu dozvolu, jer nije zavr{ena. Februara 2008. Gradska uprava ponovo je donela re{ewe o prestanku prava, pa je PTT ponovo uputio àlbu... I tako sve do kona~nog obustavqawa procesa. Kako sada stoje stvari, situacija je druga~ija. U ZIG-u smatraju da }e radovi po~eti zajedno sa toplijim vremenom i da }e zavr{etak zgrade trajati mawe od godinu dana. Ukoliko se neki od tih planova ponovo izjalovi, sudbina budu}e „po{tanske {tedionice“ ponovo }e postati neizvesna i re{ewe }e se traìti kroz duge i komplikovane administrativne procese. D. Apro

U AKCIJI INSPEKCIJE I POLICIJE

Privremeno oduzeto {est automobila U sinhronizovanoj akciji uklawawa nelegalnih taksista i autoprevoznika, za tri dana pregledano je 237 vozila. [ef gradske saobra}ajne inspekcije Mladen Ba{i} rekao je ju~e za na{ list da je od tog broja sa~iweno 36 zapisnika za sudije za prekr{aje, oduzeto je 27 registarskih tablica i saobra}ajnih dozvola, napisano tri mandatne kazne, privremeno oduzeto {est vozila, a jedno je s autobuskog stajali{ta odneo pauk „Parking servisa“.

- Akcija se nastavqa i za vikend, i tako }e biti u narednih mesec dana. Sprovode je saobra}ajna, trì{na i inspekcija rada u saradwi s policijom – navodi Ba{i}. Akciju je pokrenuo Pokrajinski sindikat za saobra}aj, a na osnovu nezadovoqnih legalnih autoprevoznika i novosadskih taksi udruèwa. Oni su predo~ili gradskoj i pokrajinskoj vlasti da su zbog divqih prevoznika na gubitku i dràva i registrovani autoprevoznici i taksisti koji zbog nelojalne konkurencije gube putnike. Q. Na.

Pe{a~ewe od Vojnova do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ u nedequ organizuje pe{a~ewe od Vojnova do Paragova, preko Starih

Ledinaca i Popovice. Polazak je u 7.15 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji broj 68 za Vojnovo. I. S.

Otkazan „Oskarov kabare” Predstava „Veliki sto posto Oskarov kabare“, koja je bila zakazana za ponedeqak u Srpskom narodnom pozori{tu, otkazana je. Kupqene karte mogu se vratiti na blagajni. B. M.

Izlo`ba slika u Bege~u Izlo`ba slika ~lana likovne sekcije “Beli labud” iz Bege~a Dragice Ni}eti}, otvara se danas od 18 sati u Kulturnom centru “Bege~”. Povod postavke je Dan grada Novog Sada, a otvarawe }e uveli~ati ~itawe stihova Gordane Pavkov iz Bege~a uz muzi~ku pratwu gitariste Jovana Mali}a. Ulaz jebesplatan. S. T.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota6.februar2010.

DNEVNIK

c m y

NAKON PRONALASKA KOSTIJU, DAQA REKONSTRUKCIJA BIOSKOPA POD NADZOROM ARHEOLOGA

Danas nastavak radova u „Areni”

Foto: F. Baki}

ASOVI OK „VOJVODINA” U O[ „\OR\E NATO[EVI]” PORU^ILI:

Ne navijajte pesnicama

Reprezentativci Odbojka{kog kluba "Vojvodina" ju~e su posetili u~enike O[ "]or|e Nato{evi}" i u okviru projekta "[kola bez nasiqa" odr`ali tribinu. - Ciq ovog dru`ewa je da nau~imo vi{e o sportu, da razvijemo pravi sportski duh i da nau~imo da navijamo na kulturan na~in, a ne pesnicama i palicama - rekao je direktor {kole Nedeqko \or|i}. Najboqi mladi sportista Novog Sada Nikola Jovovi} posavetovao je u~enike kako da neguju pravi sportski duh. - Veoma rano sam po~eo da treniram odbojku i da napredujem u

toj disciplini. Isto kao i vi, i{ao sam u {kolu i slu{ao roditeqe i, evo, sada sa 17 godina postigao sam veliki uspeh i kao sportista i kao ~ovek - rekao je Jovovi}, koji je potom mali{anima podelio autograme. Gosti tribine bili su i proslavqeni odbojka{ki reprezentativac i osvaja~ zlatne olimpijske medaqe u Sidneju Vasa Miji}, koji je trenutno generalni direktor OK "Vojvodina", i trener ovog kluba Nikola Salati}. U~enici su dobili karte za ve~era{wu utakmicu izme|u odbojka{kih klubova "Vojvodina" i "Partizan na Spensu. B. P. P.

Pripremna nastava ^asovi pripremne nastave za prijemne ispite za osnovce iz srpskog jezika i matematike po~e}e u nedequ 7. februara u 9 sati, u prostorijama Novosadskog otvorenog univerziteta. Sve informacije u vezi sa pripremnom nastavom mogu se dobiti na brojeve: 021/521-447 i 521-738 ili u NOU u Radni~koj 20. D. A.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: "Niko i put ka zvezdama" (11 i 16.30), "Avatar" (18 i 21), ulaznica ko{ta 250 dinara Art bioskop "Vojvodina," na Spensu "2012 " (18 i 20.40)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Boemi" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": premijera predstave "Tajni dnevnik Viryinije Vulf" (19.30), Kamerna scena "Poru~nik sa Ini{mora" (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba "Umetni~ka grafika i savremeni mediji" (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu", "Vez po pismu - pismo po vezu" (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mica Jovanovi} iz Titela (devoj~ice) i Marijana Ili} iz Ka}a (devoj~ice), DEVOJÎCE: Katarina Bewa Nemet, Jelena [krbi}, Marijana Marinkov i Biqana Matija{evi} Na| iz Novog Sada, Vesna Kosti} iz Ba~kog Gradi{ta, Milana Filep iz Zrewanina, Katalin Buta{ iz Be~eja, Du{anka Bawac iz Temerina, Dragana \uki} Ani~i} iz ûruga, Nade`da Davidov iz Srbobrana, Du{anka Pani} iz Ka}a i Jovanka Medi} iz Maradika, DEÂKE: Vesna Duki}, Biqana Stoj{in, Natalija Pro{i} i Jelena Skutelis iz Novog Sada, Milica Vuni} iz Sremskih Karlovaca, Marina ômi} iz Siriga, @ivka Begojevi} iz Suseka, Dragana Mr{i} iz Sremske Kamenice i Miqa Kari{ik iz Gajdobre.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni \eqan Rame Greku (1935) u 9.45 sati, Imre Mihaqa Kasa (1933, urna) u 9.45, Mihailo Onisima Popovi} (1951, urna), Danko Mihaila Jovi~i} (1945, urna) u 11.15, Stanka To{e Kova~evi} (1920) u 12, Milan Ivana Vasili{in (1930) u 12.45, Jovan Milo{a Male{ev (1942) u 13.30, Rajko Poleksije @ivanovi} (1955) u 14.15, Dobrila Danka Jovanovi} (1935) u 15 i An|elka Vujadina Ne}ak - Kora} (1957) u 15.30 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Kornelija Milana Powevi} (1931) u 11 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Leposava Aksentija Draga{ (1926) u 13 ~asova.

Rekonstrukcija bioskopa "Arena" nastavqa se danas pod nadzorom stru~waka iz Zavoda za za{titu spomenika Novog Sada, saznao je "Dnevnik" od kompanije "Art Vista". Do prekida radova je do{lo kada su u ~etvrtak oko 17 ~asova radnici u temequ iskopali posmrtne ostatke, za koje se sumwa da su delovi qudskog skeleta. Neboj{a ]etkovi}, direktor marketinga "Art Viste" koja je zakupac bioskopa, rekao je za na{ list da se jo{ ne zna {ta je ta~no iskopano u ~etvrtak poslepodne. - U ponedeqak }emo dobiti zvani~an nalaz stru~waka Zavoda za za{titu spomenika Novog Sada o tome {ta je ta~no iskopano i na kojoj dubini - izjavio je ]etkovi}. Koliko }e ovaj neplanirani faktor uticati na probijawe rokova rekonstruk-

- Bilo je dosta spekulacija oko toga {ta se de{avalo na gradili{tu, po{to su prona|eni ostaci. Svi radovi su odmah prekinuti po pronalasku kostiju, ali je jedan deo radnika nakratko nastavio s radom na sasvim drugom delu objekta, {to je verovatno prouzrokvalo konfuziju - istakao je ]etkovi}. Bioskop "Arena" je izgra|en krajem {ezdesetih godina pro{log veka, na mestu gde je oko 100 godina bila sme{tena Katoli~ka gimnazija, dok je ranije na tom mestu bila granica Jermenskog nasipa koji je {titio taj Foto: N. Stojanovi} deo grada od Dunava. Podese}acije, kako ka`e Neboj{a ]etkovi}, u mo da se sli~an slu~aj dogodio pri parovom trenutku prerano je progronoziraternom ure|ewu Katoli~ke porte, kada su ti. On je jo{ naglasio i da je "na`alost, u radnici prona{li tragove naseqa starog medijima objavqeno dosta poluinformaoko hiqadu godinu i veliki broj grobnica cija oko ovog doga|aja". iz tog vremena. N. Vukovi}

PONI[TEN KONKURS ZA DODELU STANOVA RATNIM VOJNIM INVALIDIMA

Novi uslovi konkursa Komisija za re{avawe stambenih pitawa ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca poni{tila je konkurs za dodelu stanova ovoj grupi Novosa|ana, po{to je pre nedequ dana na sednici Skup{tine grada izmewena Odluka o uslovima konkursa. Na~elnica Gradske uprave za de~ju i socijalnu za{titu Vera Grkavac ka`e da u~esnici konkursa, prema izmewenoj odluci, ne moraju vi{e da imaju pet godina prebivali{ta na ovda{wem podru~ju, ve} da im prebivali{te u No-

vom Sadu glasi od 1. januara 2009. godine. Tako|e, novi uslov konkursa je da nisu otu|ili imovinu van Srbije, dakle u konkursu ne pi{e vi{e u kome periodu, kao {to je prvobitno bilo navedeno u roku od pet godina. Ona podse}a da grad raspola`e sa 26 stanova za re~enu kategoriju qudi, povr{ine od 31 do 63 kvadratna metra u Ulici Stanoja Stanojevi}a. Za invalide rata, isti~e, nameweno je 20 stanova, a za porodice palih boraca {est. Z. Deli}

TELEFONI

USKORO NAPLATA PARKIRAWA U KARLOVCIMA

„Parking servis” oblikuje cenovnik

Upravni odbor preduze}a “Parking servis”, trebalo bi vrlo brzo da donese cenovnik usluga koji }e biti primewivan u Sremskim Karlovcima. Kako saznajemo od portparola tog preduze}a Radovana Jekni}a, Upravni odbor treba da se sastane slede}e sedmice i da odredi po kojim }e cenama obavqati delatnost u Karlovcima. Prema ugovoru koji je po~etkom januara potpisan, nakon {to karlova~ka strana da saglasnost na cenovnik ne}e biti nikakvih prepreka, osim mo`da vremen-

skih, da “Parking servis” po~ne da radi i u Karlovcima. Da podsetimo, pro{le godine je karlova~ki parlament doneo odluku kojom se ure|ivawe i odr`avawe parkirali{ta, naplata parkinga i odno{ewe nepropisno parkiranih vozila u Karlovcima poverava ovom novosadskom preduze}u. Krajem pro{le godine sa~iwen je elaborat o tehni~koj regulaciji saobra}aja, kojim su odre|ena i parkirali{ta, a po~etkom ove sklopqen je i ugovor. Z. Ml.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„AESKULAP” ortopedska ordinacija, ultrazvu~ni pregled de~jih kukova Trg Ferenca Fehera 1, Tel: 548-703 i 063/853-27-53 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

subota6.februar2010.

USPEO [TRAJK RADNIKA, NEVOQE GRA\ANA USKORO PRESTAJU

Katastar od srede punom parom? Zaposleni u Slu`bi za katastar nepokretnosti u @elezni~koj ulici nastavi}e {trajk i u ponedeqak, a verovatno i u utorak, dok se ne potpi{e sporazum o prediku {trajka, po{to je prekju~e Vlada Srbije prihvatila zahtev Jedinstvene sindiklane organizacije u Republi~kog geodetskom zavodu da se ne otpusti 800 radnika, saop{tio je predsednik novosadske sindikalne orgnaizacije Dragan \eri}. Ovo je prvi {trajk radnika u dr`avnim organima, ali i {ire, u kom su ispuweni svi zahtevi {trajka~a, a tokom {trajkovawa radnici ostali jedinstveni. \eri} je kazao da }e potpis sporazuma o prekidu {trajka verovatno uslediti u utorak , kada

`ivotne sredine i prostornog planirawa. U dogovoru koje su tri strane postigle spomiwe se, da }e se o broju zaposlenih tek odlu~ivati, ali nije odre|eno kada treba da

Potpis sporazuma o prekidu {trajka verovatno u utorak

potpise treba da stave predstavnici Jedinstvene sidnikalne org-

naizacije, Geodetskog zavoda Srbije i Ministarstva za za{titu

bude gotova sistematizacija radnih mesta. Radnici u slu`bama katastra {trajk su po~eli pre mesec dana. U ponedeqak }e, kao i pro{le sedmice primati na {alterima dokumentacije stranaka. Z. Deli}

KOLIKO GODI[WE STAJU DAROVI KOJI PROMOVI[U IMIY NOVOG SADA

Milion za poklone gostima grada Grad je u decembru pro{le godine, za potrebe protokolarnih poklona, kupio oko 200 ko`nih privezaka, 130 ta{ni, 150 nov~anika, 100 kai{eva, 50 futrola za paso{e i 20 nesesera, a za pomenutu galanteriju je izdvojeno oko milion dinara. Me|utim, u slu`bi protokola Gradske ku}e nismo uspeli da saznamo od koga je galanterija kupqena. U Gradskoj ku}i ka`u da ovi pokloni

ne idu zaposlenima u upravi, ve} da su oni nameweni gostima

proizvodima se zbog toga nalaze simboli Novog Sada.

U decembru za protokolarne poklone kupqeno oko 200 ko`nih privezaka, 130 ta{ni, 150 nov~anika, 100 kai{eva, 50 futrola za paso{e i 20 nesesera koji dolaze u zvani~ne posete i koji, tako|e, donose razne poklone gradu. Na svim navedenim

^lan Gradskog ve}a zadu`en za buxet i finansije @ivko Makari} ka`e da je ovo uobi~a-

[IRI SE SLOBODNA CARINSKA ZONA

Spremili mamac za kapital Slobodna carinska zona “Novi Sad” ostvarila je lane prihod od stotinu miliona dinara, {to je u odnosu na 2008. godinu vi{e za 16 odsto - izjavio je direktor Sr|an Egi}. Poslovni uspeh postignut je zalagawem zaposlenih, ~iji je prosek plata oko 37.000 dinara. Prema re~ima Egi}a, ove godine planira se otvarawe odeqewa {pedicije, kako bi po ugledu na strane ekonomije investitori iz inostranstva na jednom mestu zavr{avali poslove. - Strani investitori nisu kao nekada zainteresovani za ulagawa, {to je razumqivo zbog krize kapitala u svetu. Zato sada pripremamo projekte, da bismo ih prezentovali ~im se svetska eko-

nomija oporavi - kaè Egi} i dodaje da je plan Grada i Pokrajine da dovedu investitore zainteresovane za izgradwu proizvodnih pogona. Egi} nagla{ava da bi lokacije zone bile pogodne za razvoj metalskog kompleksa, ali da se ne iskqu~uju ni drugi projekti, ukoliko je ponuda interesantna. - Podru~je zone je pro{ireno na lokacije gde je sada AD “Petar Drap{in”. Dobili smo trajno re{ewe, {to je jo{ jedan od uslova za brì privredni razvoj grada isti~e Egi}. Kako kaè, lane je na podru~ju zone radilo 63 korisnika, od kojih su pet bili stranaci koji su se prete`no bavili skladi{tewem i prepakivawem robe. Z. D.

jena kupovina i da se to radi jednom godi{we za celu godinu. Po wegovim re~ima, pomenuti pokloni se daju kada neko od gradskih ~elnika ide u zvani~ne posete, odnosno kada zvani~ni gosti dolaze u na{ grad. On dodaje i da je ovo jedan od na~ina gradwe imixa grada, jer kultura nije samo primawe nego i davawe. B. M.

Foto: S. [u{wevi}

NARODNA KANCELARIJA POMOGLA SAMOHRANIM MAJKAMA ROMKIWAMA

Ode}om i hranom probu|ena nada Narodna kancelarija Republike ju~e je uru~ila humanitarnu pomo} Udruèwu samohranih majki Romkiwa “Maj~ina kolevka - Kuna e deja}i”. Udruèwu je darovana hrana u iznosu od 100 hiqada dinara i ode}a koja je prikupqena akcijom volontera Narodne kancelarije. - Narodna kancelarija se trudi da pomogne najugroènijem delu stanovni{tva Srbije, a o~igledno je da je samohranim majkama pomo} neophodna - izjavio je zamenik direktora Na-

Izlo`ba Maneta [aki}a Izo`ba “Duhovi” autora Maneta [aki}a bi}e otvorena u ponedeqak u 19 ~asova u galeriji “Prometej”, Trg Marije Trandafil 11. [aki}je beogradski slikar, koji }e se, posle brojnih izlo`bi u inostanstvu, prvi put predstaviti i Novosa|anima. J. @.

U „NAVIP - FRU[KOGORCU” OD PONEDEQKA

[trajkom tra`e plate i radni sta` - Samoupravqa~i u “Fru{kogorcu” treba da zavrnu rukave i za vreme sezone rade u vinogradima a ne da tokom berbe gro`|a wihove poslove odra|uju sezonski radnici - poru~eno je iz poslovodstva “ Navipa” u Zemunu zaposlenima u Petrovaradinu, koji su za ponedeqak zakazali {trajk do ispuwewa zahteva i to zbog ka{wewa plata i nepovezanog radnog sta`a. Iz “Navipa” u Zemunu Milorad Kosti} kazao je, da se ve}inski vlasnik preduze}e “Mineko LTD” susrelo s mnogo problema u kompaniji i da je potrebno vremena, ali i novca da se “zapu{e sve rupe”. - Izmirene su obaveze prema zaposlenima u Zemunu i ve}inski vlasnik, poznat po tome {to ima izme|u ostalog u posedu “Fidelinku” iz Subotice sada }e po~eti da se bavi problemima u “Navipu Fru{kogorac” -kazao je Kosti}, dodaju}i da posle toga na red dolaze radnici iz “Navipa”u Leskovcu.

rodne kancelarije Dejan Marinkovi}. Predsednica Udruèwa samohranih majki Romkiwa Radmila Ani} zahvalila se na pomo}i i dodala da se nada da ne}e biti posledwa. - Samohranih majki Romkiwa ima mnogo i uglavnom imaju 40 do 50 godina, pa teè na|u zaposlewe, zato nam svaka pomo} zna~i da moèmo da {kolujemo i nahranimo decu - rekla je Radmila Ani}. I. D.

Predsednik sindikalne organizacije u Petrovaradinu Quban Amixi} kaè da se poslovodstvo firme nije oglasilo povodom wihovih zahteva, te da }e zbog toga u ponedeqak po~eti {trajk. U ju~era{wem saop{tewu [trajka~kog odbora “Navip Fru{kogorac” navedeno je da }e se {trajkovati zbog neispla}enih plata od septembra 2007. godine, neupla}enih doprinosa od 2005. i neoverenih zdravstvenih kwiìca za ovu godinu, kao i zbog toga {to vi{e od godinu dana ne radi punionica pi}a. [trajka~i }e nezadovoqstvo iskazati okupqawem ispred ulaza u firmu u ponedeqak od 9 do 10 ~asova a u utorak }e na istom mestu biti od 9 do 11 ~asova. Skup pred vratima firme nastavi}e se do petka i svakog dana }e okupqewe pred ulazom biti sat vremena duè. Z. D.

Svira „^ovek bez sluha” Pank-rok sastav “^ovek bez sluha” iz Kragujevca ve~eras svira u Omladinskom centru CK13. Kao gosti nastupiti }e mladi pank rokeri “No more” iz Ba~kog Petrovca. Svirka u “Crnoj ku}i” po~iwe u 22 sata, a ulaznica ko{ta 300 dinara. N. V.

VOJVODINA

subota6.februar2010.

POMO] POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA SELA

Jezera za kupawe i ribolov

BANATSKO VELIKO SELO: Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} obi{ao je ju~e ribwake u Banatskom Velikom Selu i Novim Kozarcima. Zahvaquju}i dobrovoqnom radu me{tana Banatskog Velikog Sela, kao i pomo}i pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, `iteqi ovog sela ima}e priliku da u`ivaju u sjajnom ambijentu jezera Laguna. Pomo} u novcu pristigla je i iz Pokrajinskog sekretarijata. Izdvojeno 3,2 miliona dinara za ure|ewe ovog prostora odnosno izmuqavawe i ure|ewe prilaznih staza. Ribwak je izgra|en na 2,5 hektara.

- U okviru programa sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i u narednom periodu bi}e izdvojena sredstva za op{tine u kojima se eksploati{u mineralne sirovine. Deo sredstava bi}e vra}eno u projekte rekultivacije zemqi{ta – rekao je Strikovi}. Za rekultivaciju jezera povr{ine oko tri hektara u Novim Kozarcima izdvojeno je oko tri miliona dinara. Sredstva }e biti utro{ena za izmuqivawe i ure|ewe mini plaè, a radove je na tenderu dobila firma „Dunav-Tisa –Dunav”. Deo jezera u Novim Kozarcima bi}e namewen ribolovcima. Ovi projekti veoma su va`ni za ìvot na selima, jer nema mnogo sadràja, naro~ito za mlade. A. \.

c m y

NOVA ODLUKA O ZAKUPU POSLOVNOG PROSTORA

Imovina „Park Pali}a” se ne}e rasprodati SUBOTICA: Gradsko ve}e usvojilo je na ju~era{woj sednici nacrt odluke o davawu u zakup poslovnih prostora kojom je ona uskla|ena s novim Zakonom o lokalnim samoupravama i Statutom grada, a ~ime su preciznije ure|eni i uslovi za eventualno investiciono ulagawe. Obrazla`u}i ovu odluku gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je rekao da se wenim usvajawem ispravqaju raniji nedostaci i nepravilnosti, odnosno mogu}nosti zloupotrebe koje su vezane za podzakup ili razli~itih tuma~ewa naknadnog ulagawa u poslovni prostor. Tako|e, on je naveo da ova odluka otklawa jo{ jednu sumwu koja je u posledwe vreme bila ~esto razli~ito tuma~ena: «Sve ove odredbe va`e i za „Park Pali}” ~ime se opovrgava svaka manipulacija da }e neko rasprodavati imovinu. Imovina koja je unesena na raspolagawe u „Park Pali}” }e se izdavati i wome }e se gazdovati pod istim uslovima kao i s ostalim poslovnim fondom, s tim {to }e deo po-

slova koje radi Direkcija za izgradwu Grada raditi „Park Pali}”. ^lanovi Gradskog ve}a ju~e su usvojili i odluke o prestanku rada fondova za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine, te za omladinsku kulturu i stvarala{tvo „« Neven”» i „«Fokus”», a umesto ove druge usvojili su odluku o osnivawu Gradskog kulturnog centra „«Danilo Ki{”». Kao razlog za osnivawe ove institucije {ef Slu`be za dru{tvene delatnosti Frawo Horvat je rekao da se G « radski kulturni centar „Danilo Ki{” osniva kako bi se poboq{ala kulturna ponuda grada, te stvorila dinami~na kulturna produkcija na nivou lokalne zajednice. Me|u zadacima Gradskog kulturnog centra nalaze se promocija interkulturalizma i gra|anske kulture, tj. realizacija savremenih projekata iz oblasti kulture i umetnosti. Osim toga, vaàn ciq delovawa Gradskog kulturnog centra odnosi se i na razvijawe kulturne saradwe s institucijama iz regije, te snaèwe kulture di-

jaloga i multietni~nosti – obrazloìo je Horvat.» Usvojena je i odluka o izradi Plana detaqne regulacije grani~nog prelaza B « ajmok», o kojoj je govorio {ef Slu`be za gra|evinarstvo Zoran ]opi}. -P « oznato je da je grani~ni prelaz „Bajmok” potpuno nefunkcionalan u sada{wim uslovima prometa. Postoji pet-{est monta`nih objekata i to je sve {to ~ini taj grani~ni prelaz i ovim Planom detaqne regulacije on bi se uredio.» ]opi} je naveo da je inicijator, naru~ilac i finansijer Plana Uprava carina pri Ministarstvu finansija, a da }e Zavod za urbanizam Vojvodine izraditi Plan, dok je Grad po zakonu duàn doneti odluku o tome. Gradsko ve}e dalo je ju~e saglasnost na programe poslovawa JKP „Suboticagas”» i „« Parking”» za ovu godinu, a gradona~elnik je za ~etvrtak najavio odràvawe sednice Skup{tine grada na kojoj }e ove odluke biti ponu|ene odbornicima na usvajawe. Z. R.

NESVAKIDA[WI IZUM OLAK[AVA U^EWE Foto: M. Mitrovi}

SARADWA ASOCIJACIJA SENTE I SEGEDINA

Iskustva kom{ija u za{titi potro{a~a SENTA: Predsednici Centar za za{titu potro{a~a op{tine Sente i Regionalnog centra za za{titu potro{a~a Del-Alfelda iz Segedina (Ma|arska) I{tvan Kiraq i Jo`ef Varga, u prisustvu zamenice predsednika sen}anske op{tine Anike [irkove, potpisali su u SO Senta sporazum o dugoro~noj saradwi. - Kom{ije iz susedne Ma|arske. koja je u Evropskoj uniji, raspola`u dosta velikim iskustvom u oblasti za{tite prava potro{a~a i u saradwi o~ekujemo da ta iskustva ugradimo u na{u svakodnevicu. Saradwa ne}e ostati samo na protokolarnim susretima, jer je predvi|eno zajedni~ko u~e{}e na me|unarodnom konkursu EU, a deo projekta }emo kao partneri rea-

lizovati u Senti - kaè predsednik Centra za za{titu potro{a~a Sente I{tvan Kiraq. Kiraq ukazuje da je u ovom momentu najzna~ajnije pitawe da se u Ma|arskoj odre|ene robe koje su se ranije prodavale a ne ispuwavaju standarde EU, povla~e iz prodaje, jer proizvo|a~e i trgovce na to primoravaju inspekcijski organi, pa se takva roba plasira na na{e trì{te. - Spisak tih roba nama je poznat i mi se pripremamo da kada se donese novi Zakon o za{titi potro{a~a, koji je u proceduri u republi~kom parlamentu, uspe{no se suprotstavimo tim i dugim problemima sa kojima se suo~avaju potro{a~i - kaè Kiraq. M. Mr.

Data saglasnost „Transnafti” PAN^EVO: Gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} da}e saglasnost JP „Transnafta” za rekonstrukciju prate}ih instalacija koje ovo preduze}e ima u ataru Pan~eva, a Odluku o tome donelo je Gradsko ve}e. JP „Transnafta” planira da kod Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine konkuri{e za novac koja bi ulo`ilo u zavr{etak projekta adaptacije komunikacionog sistema i sistema daqinskog upravqawa i nazora kao i osavremewavawa sistema naftovoda na deonici od Ba~kog Novog Sela preko Novog Sada do Pan~eva. Projekat je vredan 261 milion 363 hiqade dinara od ~ega je JP „Transnafta” od 2008. do 2010. godine obezbedilo 207 miliona dok }e za preostali deo konkurisati kod Fonda za kapitalna ulagawa za {ta im je potrebna i saglasnost Pan~eva. L. L.

Mobilni mamograf u Kuli KULA: Pod pokroviteqstvom Ministarstva zdravqa Republike Srbije, a u okviru preventivne kampawe „Srbija protiv raka”, Dom zdravqa u Kuli sprove{}e program za rano otkrivawe i skrining raka dojke. U dogovoru sa predsednikom radne grupe za implementaciju programa prof. dr Zoranom Rako~evi}em, najsavremeniji pokretni digitalni mamograf }e u martu, biti postavqen u krugu Doma zdravqa Kula. Klini~ki pregledi u Domu zdravqa u Kuli od 15. marta, kao i snimawe na mamografu su potpuno besplatni, uz zdravstvenu kwi`i-

cu bez uputa. Pacijente }e pregledati lekari sa Instituta za onkologiju iz Beograda. Prema re~ima direktorice Doma zdravqa u Kuli dr Stane Strugar ovo je prvi put da se u Kuli sprovodi ovakva akcija. - Smatram da }e dnevno oko 60 `ena mo}i da bude pregledano, a ukupno }e sigurno biti preko 1.500 pregleda. Da bi iza{li u susret i `enama koje nisu u mogu}nosti da do|u na pregled radnim danima organizova}emo preglede i subotom - rekla je dr Stana Strugar, direktorica Doma zdravqa u Kuli. N. P.

Slagalice koje stvaraju genijalce SOMBOR: U somborskom Domu u~enika sredwih {kola je predstavnicima „dràvnih” ali i privatnih pred{kolskih ustanova uprili~ena zanimqiva prezentacija neobi~nog didakti~kog materijala, izuma Novaka Sikimi}a koji je obrazovno vaspitnim kvalitetima i zasluìo nagradu „dobra igra~ka”. - Radi se o slagalicama kojima sam dao naziv „logolo” i koje se mogu koristiti bez ikakvog predznawa dece. Ovaj didakti~ki materijal }e pre svega omogu}iti deci da kroz kreativan i na~in li{en bilo kakvog stresa za dete, nau~e da pi{u i ra~unaju - poja{wava Sikimi} svoj izum koji je pored toga namewen prevashodno ranom u~ewu i razvoju strpqivosti, upornosti percepciji i sposobnosti kombinovawa kod dece. - Ova, u su{tini, logi~ka preme{taqka, je izvedena u varijanti 1+, 3+ i 5+, {to zna~i da su namewene deci od jedne, tri i pet godina i starijoj, i ujedno su patentno za{ti}ene. Za prezentaciju i proizvodwu su spremne i Logolo sedam i devet plus slagalice, ali moramo sa~ekati wihovo patentirawe - kaè Sikimi}, idejni tvorac didakti~kog materijala koji je ve} u proceduri ocewivawa podobnosti u Briselu, kako bi se mogao di-

stribuirati i u zemqama Evropske unije. - Na`alost, na{e resorno Ministarstvo prosvete mi je odgovorilo da nema zakonskog okvira po kome bi, i po wihovom mi{qewu ovaj izuzetni, didakti~ki materijal bio zvani~no kori{ten u procesu pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa kao nastavno u~ilo, {to ne spre~ava pred{kolske ustanove da „logolo” koriste kao edukativnu igra~ku - ka`e Sikimi} ~iji je izum, sude}i prema

BA^KA PALANKA: Obele`avaju}i Dan TV BAP, zaposleni u ovoj informativnoj ku}i u Ba~koj Palanci opredelili su se da organizuju huma-

Brat i sestra Krna~

VESTI U Kikindi progla{eno besnilo KIKINDA: Kikindska op{tina ponovo je progla{ena podru~jem zaraènim besnilom. Naime, na crpnoj stanici Naftne industrije Srbije, prema Mokrinu prona|ena je lisica za koju je daqim analizama utvr|eno da je bolovala od besnila. Uprava za veterinu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede od 4. novembra 2009. godine naloìla je mere za spre~avawe besnila koje se produùju od 1. februara 2010. godine pa u narednih devedeset dana. Lokalna samouprava je u obavezi da organizuje konstantno hvatawe i zbriwavawe pasa i ma~aka lutalica na human na~in, propisan zakonom. Tako|e, obaveza je i da se kontroli{e zatvarawe ìvotiwa lutalica u gradu, kao i da organizuje ne{kodqivo uklawawe le{eva ìvotiwa sa svih javnih povr{ina. Neophodan je i daqi popis, vakcinacije i obeleàvawe svih nevakcinisanih pasa i ma~aka starijih od tri meseca {to sprovode veterinarske stanice. Kinolo{ki savez Kikinde i daqe ima zabranu prometa, kao i organizovawa izlo`bi i smotri svih doma}ih ìvotiwa sve dok zabrana traje. U vi{e navrata tokom pro{le godine zoohigijeni~arske ekipe iz Zrewanina i ]uprije uhvatile su i zbrinule 286 pasa lutalica u Kikindskoj op{tini. Kako isti~e direktor Javne agencije za poqoprivredu i malu privredu Neboj{a Laketa }uprijska zoohigijena je 14. i 15. januara ove godine sa ulica u gradu uklonila 66 pasa lutalica. A. \.

Predsednik triju op{tina

broju prisutnih prosvetnih radnika u somborskom Domu u~enika sredwih {kola, privukao nemalu pa`wu. Da su se u svrsishodnost „logola” uverili i drugi prosvetari svedo~i i ~iwenica da se upravo na ovom didakti~kom materijalu zasniva i jedan od projekata u okviru prekograni~ne saradwe pred{kolskih ustanova iz Ba~kog Petrovca sa srpske i Iloka i Vukovara sa hrvatske strane Dunava i dr`avne granice. M. M}

Pomo} gluvonemoj deci

Takmi~ewe vinara

I\O[: Udruèwe vinogradara i vinara „[asla” iz I|o{a organizuje po deseti put manifestaciju „Dani loze, vina i gro`|a” u I|o{u. Stru~ni ìri vina ocewuje danas, a zvani~no progla{ewe pobednika bi~e 14. februara, na Svetog Trifuna, za{titnika vina i vinogradara. Ove godine o~ekivawa su da }e ìri koji ~ine vrsni enolozi pregledati oko 200 uzoraka vina, a prema programu na dan progla{ewa pobednika takmi~arska vina bi}e i osve}ena. Tog, 14. februara planiran je i obilazak vinograda, wihovo osve{tewe, kao i progla{ewe pobednika. Ina~e, Udruèwe vinara i vinogradara „[asla” osnovano je 2001. godine i broji 56 ~lanova. U i|o{kom ataru ima oko 20 hektara pod vinogradima, a 60-ih godina pro{log veka loze je bilo na preko 60 hektara. A. \.

DNEVNIK

nitarnu akciju kojom bi pomogli gluvonemoj deci. Prigodnom manifestacijom kojoj je prisustvovalo oko 250 qudi, ali i zahvaquju}i donatorima prikupqeno je 87.000 dinara koji }e biti utro{eni za nabavku delova potrebnih za slu{ne aparate. - Pomo} smo namenili devetogodi{woj Katarini i godinu dana mla|em bratu Kristijanu Krna~u iz Ba~ke Palanke – kaè novinar TV BAP Sava Bajac. – Deca su ro|ena gluvonema, a ugra|eno im je tkz. ve{ta~ko uvo. Delovi koji su potrebni za funkcionisawe ovog aparata mese~no ko{taju oko 20.000 dinara, pa smo na ovaj na~in obezbedili da aparati mogu da funkcioni{u nekoliko meseci. Wihova porodica prima socijalnu pomo}, a ovu akciju smo sproveli u saradwi sa ovda{wim Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad Ba~ka Palanka. U ovu akciju ukqu~ila su se i brojna udruèwa èna: „Maj~ino krilo”, „Zlatne ruke”, MOMS, Udruèwe Nemaca, Udruèwe Roma iz Tovari{eva, Udruèwe likovnih umetnika „Petar Tomi}” iz Palanke, tambura{ki orkestar „Biseri”, udruèwa èna Gerontolo{kog centra iz Pivnica i Tovari{eva, KUD „[andor Ve~era” i kulturno umetni~ka dru{tva „Blagoje Parovi}” iz Gajdobre i „Kosta Abra{evi}” iz Ba~ke Palanke. M. S.

BA^KA PALANKA: Savez samostalnih sindikata za op{tine Ba~ka Palanka, Ba~ i Ba~ki Petrovac za predsednika, ~iji }e mandat trajati do 2015. godine, izabrao je Gorana Mili}a dosada{weg predsednika Op{tinskog ve}a u Ba~koj Palanci, za novog predsednika. Novom organizacijom Sindikata formirano je Regionalno ve}e, a Mili} je predsednik svim organizacijama SSSS u tri op{tine. U Op{tinama ostaju povereni{tva, odnosno poverenici. Do 1. februara 2011. godine ~lanarina }e se zadràvati po op{tinama, a tada bi trebao da bude potpisan sporazum o zajedni~kom finansirawu. - Problemi vezani za povezivawe radnog staà radnicima bi}e u centru pa`we, a ve} smo odràli sastanak sa predstavnicima firmi iz Ba~ke Palanke („Merkur”, „Nopal”, „Radnik”, „Marina”) koji ne primaju plate po nekoliko meseci – kaè Mili}. – O~ekujemo da nas poseti ministar Rasim Qaji} i nadamo se da }e najugroèniji radnici dobiti po 5.000 dinara jednokratne pomo}i. M. S.

Vi{e davalaca krvi [ID: Samo u 2009. godini na podru~ju op{tine [id broj davalaca krvi se pove}ao za 2,72 procenta ili za 3,07 od ukupnog broja stanovnika – rekli su na konferenciji za novinare koordinatori akcije dobrovoqnog davawa krvi u {idskom Crvenom krstu Du{ica Poletan i Majda Babi}. Tokom proteklog meseca odr`ane su dve akcije dobrovoqnog davawa krvi u [idu i Vi{wi}evu. U Vi{wi}evu se odazvalo 70 dobrovoqnih davalaca krvi sa `iteqima Morovi}a i Jamene, a u [idu ih je bilo 47. D. S

KULTURA

DNEVNIK

subota6.februar2010.

KOV OBJAVIO NOVI ROMAN SAWE DOMAZET

îtati more Vr{ac je od ponedeqka na moru, Azurna obala je do{la u Sterijin grad - kaè urednik Kwièvne op{tine Vr{ac Petru Krdu povodom predstavqawa novog romana „îtati more“ Sawe Domazet u ponedeqak od 20

sati u sobi 101 Hotela „Srbija“ u Vr{cu. Umesto muzike, publika na ovoj neobi~noj promociji slu{a}e mol iz potopqene katedrale. Osim autorke, o romanu }e govoriti Petru Krdu. Odlomke ~itaju Danica Mirosavqev i Branislava Radi}. U pitawu je roman u kojem vladaju stihije mora i amora, sile Erosa i tama Tanatosa, a

wegova radwa se odigrava na najlep{em mestu na zemqinom {aru – u Zalivu an|ela, carstvu svetlosti, na Azurnoj obali. Junaci ovog dela su antijunaci. Oni traè ono za ~im ùde svi na zemqi – smisao, i za wim tragaju kroz qubav, strast, literaturu, poeziju predela, duboku lepotu anti~ke umetnosti – isti~e urednik Petru Krdu. Sawa Domazet je prozni i dramski pisac. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirala i predaje na Fakultetu politi~kih nauka. Pi{e kwièvnu kritiku za dnevne listove i ~asopise. Za novinarski rad dobila je na Sajmu kwiga nagradu „Najboqe novinarsko pero“. Wena radio drama "Nar" predstavqala je na{u zemqu na me|unarodnom festivalu „Prix Italia“. Do sada je objavila romane "Ko pla~e" i "Azil" (nagrade „@ensko pero“ i „Me{a Selimovi}“), kwige eseja "Anatomija zanosa", "Boànstveni bezbo`nici" i "Senke", kao i kwigu drama i pri~a "Mo} maske". Premijerno je izvedeno vi{e wenih komada: Puwene tikvice, Krila od olova, Disharmonija, Frida, Koko. Decembra 2009. na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta premijerno je izveden dramski komad Sawe Domazet "Mesec u plamenu". Weni romani i drame prevo|eni su na francuski, bugarski, rumunski i poqski jezik.

PREDSTAVQENA KWIGA O ZADU@BINARU KARLOVA^KE GIMNAZIJE

Pam}ewe bledi ako se uspomena ne obnavqa U prepunoj sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije preksino} je predstavqena kwiga rektora Karlova~ke bogoslovije Du{ana N. Petrovi}a “Patrijarh karlova~ki German An|eli} i wegovo doba”. Odavno promocija neke kwige nije izazvala tako veliko interesovawe publike, kao {to je slu~aj sa ovim istoriografskim delom o arhijereju srpske crkve, koji je iza sebe ostavio zdawe u kom je preksino} predstavqeno {tivo o wemu. - Svako pam}ewe vremenom bledi ako se uspomena ne obnavqa - rekao je recenzent kwige profesor Du{an Vuji~i}. - Do pojave ove kwige nije bilo celovite monografije o tom ~oveku, mnogi su samo tuma~ili wegovu ulogu u burnim vreme-

nima crkveno-narodne pro{losti. Ovim delom rektor je darovao ozbiqno istorijsko {tivo i zanimqivu monografiju. Oslawaju}i se na arhivski materijal i literaturu autor je uspeo da rekonstrui{e `ivot i aktivnosti patrijarha daju}i svoju ocenu, ali uz svoj autorski tekst predstavio je ~itaocu i svaki dokument iz kog on mo`e da formira svoj sud. Nije mu namera bila da brani An|eli}a, ve} da omogu}i dubqe razumevawe vremna i promena u kojima je patrijarh donosio odluke. O kwizi koja oslikava lik i deo patrijarha germana An|eli}a govorili su jo{ episkop sremski Vasilije, istori~ari @arko Dimi} i Dejan \ur|ev i autor. Z. Ml.

POZORI[TE

Optimisti~no – nacionalno i postdramsko Martin Krimp, Nasrtaji na wen ìvot, prevod, reìja i adaptacija An|elka Nikoli}, Srpsko narodno pozori{te I kao smu~eni klasikom, avangardom {ezdesetih i sedamdesetih kad je neprikosnoven na scenu isplivao Rediteq, jednog dana pisci odlu~i{e da ne zavise od nekih tamo likova, odnosa, agona i progona, pa su stvar malo zakomplikovali. Tako bi "lai~ki" zvu~alo opravdawe za pojavu takozvanog postdramskog pisma, pisma koje je ustoli~eno na pragu novog milenijuma, kada je pro{lo prelazilo u budu}e. Ono "»sada« i ovde", de{ava se u Srpskom narodnom pozori{tu, prilikom izvo|ewa predstave »"Nasrtaji na wen ìvot"« Martina Krimpa. Aristotele, izvini, draga su nam jedinstva (prostor-vremeradwa), ali draà nam je razjediwena istina stvarnosti! Polifonija, multileveling, hiperkomunikacija, sve naspram realnog ili nostalgi~no izma{tanog uni{tewa bliskosti, qubavi, morala, zajedni{tva, i ostalih harmonija. Taj dr~ni Ostrvqanin (da, Englez) se, u saglasju sa svojim imenom (crimp - kovrxati, dovoditi u odre|enu, obi~no zakrivqenu ili napetu de-formu), proslavio tekstom nad kojim }e mo`da i zauvek ostati pitawe da li je sam sebi svrha, autenti~an literarni izraz, mnogo vi{e nego ono zbog ~ega i u ime ~ega je nastao predloàk za scensko dejstvo. Da li je "krimpovawe" u Srpskom narodnom pozori{tu uspelo da se prikaè vi{esmislenim koliko i "besmislenim" – li~no, univerzalno, napredno, zavodqivo, {aqivo, pametno, bolesno, mra~no, seksi, uzbudqivo, bez vijugawa likova i dobrih starih zapleta-raspleta (sve do katarze)? Predstava „Nasrtaji na wen ìvot“ u reìji i adaptaciji An|elke Nikoli} svakako je jedinstvena prilika da se u Instituciji pogleda ne{to za {to se trebalo drznuti i upustiti u nepoznato. Budu}i da je mno{tvo „nejasnih“ (difuznih) odre|ewa pisca savr{en prostor za slobodu koji bi mnogi nazvali haos, svesna da kra}ewe i redosled nisu neki doprinos scenskom razre{ewu komplikovane Stvari engleskog autora, rediteqka se odlu~uje da maksimalno (i bukvalno?!) sprovede u delo upravo onu Krimpovu odrednicu koja se ti~e toga da svaki scenario treba da se odvija/ projektuje re~ima (dijalogom) koje najboqe otkrivaju ironiju. Kao u sceni kad poruku nasilne prirode na telefonskoj sekretarici ostavqa lik ène, a ne mu{karca. Upravo to je tretman

nasiqa u Krimpovoj drami koja je poznata kao drama sa silovawem i va|ewem utrobe, "~ist dijalog predmeta napravqenih od ko`e i stakla, vazelina i ~elika; krvi, pquva~ke i ~okolade", drama savremenosti blistavih izloga prodavnica za cipele i krvavih vre}a na zadwim sedi{tima automobila.

promenqiv. On je Ana, a Oni-subjekti su qubavnici, rodbina, ubice, diplomate, teroristi, promoteri... Krimp dijalektikom dia logos-a meandriraju}i, "{araju}i", uspeva da zaokru`i totalitet sveta i ispra`wenog, ~ak ispraznog subjektiviteta, pri tome se name}u}i ulogom bezose}ajnog pripoveda~a. Svojevr-

Vogawac, Igor Pavlovi}, Jovana Mi{kovi}, Marija Medenica, Marko Savi}, Milan Kova~evi}, Milica Gruji~i}, Miroslav Fabri, Nenad Pe}inar, Tijana Maksimovi}, a zaista ih treba spomenuti sve, zaslu`ne {to Krimpovi dijalozi, wegova dijalektika, dopiru do u{iju prisutnih, napadaju, nasr}u.

Nema sumwe da je poduhvat inscenirawa ovakvog dela izazov. Akteri ostvarewa u SNP su poslu pri{li iskreno i odigrali ono {to je u wihovoj mo}i. Iskoristili su grotesku, apsurd jo{ boqe, pre nego li neku te{ko zamislivu fizi~ku ili dramsku situaciju kakvih ima u scenarijima Krimpove drame. Ono o ~emu su mawe uspeli da povedu ra~una je to da ironija treba da predstavqa sredstvo, a ne rezultat, pa se ponekad ~inilo da je optimizam teatralnosti i verbalizma pobedio gole slike ratnih ili marketin{kih ko{mara, da su likovi ipak bili, umesto da nisu, su{tinski nezainteresovani, da je mono pobedio stereo. [ta se zapravo zbiva u tom famoznom krimpovskom razarawu dramskog tkiva i ra|awu jednog novog, uzbudqivog tkawa postmoderne definicije. Doga|a se to da u 17 scena ra{trkani glasovi u ra{trkanim uslovima govore, razgovaraju ra{trkano. Predmet, ba{ kao i subjekt pri~e, nije fiksiran. Odnosno jeste, ali je

sna provokacija vlastitog poziva i poigravawa refleksijama o delu unutar wega (to bi bilo to „post“ u dramskom), samoafirmacija i intelektualna zaigranost – dijalog kao kreativni monolog, svesna konfuznost, dada, jo{ su neke karakteristike ~udnovatog dela kojim se takore}i kao u vestima surfuje kroz terorizam, pornografiju, svetlost gradova, belinu svemira u ponekad poetskim, ponekad SF, ponekad ~isto jezi~ki eksperimentalnim poglavqima. Krimpov p » ost - humani svet kao ìvot u kojem i o kojem ~ovek razmi{qa ozbiqno, dosledno, po~eo je da proma{uje svet kao ìvot svakodnevice, dosadnih naslova i uzbudqive normalnosti. Boqe bi bilo ovo re}i obrnuto – podrivene su velike ideje i ideali, izba~ene iz konteksta, uzdrmane, ~ak nerazumqive, strane, te je i svet postao nepogodan da se na wima zasniva sekund duè. Za{to bi onda drama pratila tradiciju, a ne stvarnost! Svim tim imali su ~ast i zadovoqstvo da se igraju Dragiwa

Oni su ti koji se pretvaraju, glume, bez kulisa, bez kostima (uspeli dizajn Marine Sremac), s jedva ne{to rekvizite i stolica. Initimno, poluprivatno. Uz klavir i polusvetlo-polutamu. U jednom trenutku, spremni su i da otkriju sebe, ili nekog od nas. Komentari{u zbivawa. Na sceni i van we, potpuno otvorene scene "Pera Dorbinovi}". Velike. Zlokobno zjape}e. I to je ponajboqe {to ova predstave mo`e da ponudi. Jedno iskreno, po{teno suo~avawe sa novosadskim nacionalnim teatrom. Za one koji budu tragali daqe, verovatno }e se otkriti i poqe protivqewa "retro - nacizmu" u pozori{noj praksi, kakvim se tuma~i radikalna praksa najintrigantnijih savremenih autora, sve vi{e okrenutoj od-pripovedawa. Idite, pogledajte, a posle »"opletite"« komentari{u}i na www.dnevnik.rs, da materijal za kriti~ku verifikaciju teatra postdramske literature (ne) do~ekamo u 22. veku. Igor Buri}

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Godina je 2009. i mladi ameri~ki geolog Adrijan Helmsli dolazi u Indiju na poziv svog prijateqa Satnama da vidi netipi~an prirodni fenomen. Kolega Indijac je otkrio vezu izme|u poja~anih erupcija na Suncu i ubrzanog zagrevawa Zemqinog jezgra. Posledice }e o~ito biti katastrofalne. S tim jako lo{im vestima Helmsli hita u Va{ington da obavesti ameri~ku vladu i predsednika. Da se bliì kraj sveta, i to, kako su drevne Maje predvidele, 21. decembra 2012. godine, mada, to nije sasvim potvr|eno, obave{tavaju se vlade svih dràva na planeti. Dok ve}ina na Zemqi, u neznawu, nastavqa normalno da ìvi, narednih godina se u tajnosti, u Himalajima, u Kini, realizuje me|unarodni projekat spasavawa qudske vrste. Kona~no, Zemqina kora se raspada, dok okeani preplavquju kontinente zapquskuju}i obronke Mont Everesta...

Nesumwivo, Roland Emerih tvorac ili boqe izvr{ilac te{kih filmskih radova na spektaklima kao {to su "Dan nezavisnosti", "Godzila", "Dan posle sutra" je sa svojim najnovijim ostvarewem "2012" postigao svoj, u neku ruku, visoko postavqeni ciq - film katastrofe koji }e po razmerama i ubedqivosti razarawa Zemqe nadma{iti sve do sada vi|eno na bioskopskom platnu, i to tako da niko ni ne poèli da mu u tome parira. Da sve ipak ne bi bilo isprazno vatromet specijalnih i vizuelnih efekata, Emerih se sa svojim saradnicima, o~ekivano, morao pozabaviti, sem makro i mikro planovima pri~e o eventualnom, nadolaze}em kraju sveta, ali, i biblijski, novom po~etku. Tako u ovoj, i po avanturisti~kom duhu ìlvernovskoj pri~i, dok se utroba zemqe nadima spremaju}i se za eksploziju, na wenoj uznemirenoj kori odvijaju se ìvotne pri~e nekolicine likova, od SF pisca gubitnika, wegove dece i biv{e ène, ruskog milijardera, budisti~kog sve{tenika, psihoti~nog proroka iz Juloustonskog parka, mladog geologa koji radi za vladu, do saradnika predsednika Amerike, predsednika i wegove }erke. I jeste to sve ispuweno kli{eima, nemogu}im situacijama i ~estim negirawem zakoni fizike, pa mo`da i ne suvi{nom moralnom porukom o novom po~etku, na stvarno humanim ali i rizi~nim, a ne birokratsko pouzdanim/nequdskim osnovama. Filmofili skloni ovom ànru }e se setiti svih filmova katastrofe inkorporiranih i variranih na haj tek, uzbudqiv i zabavan Emerihov na~in. Pozitivnom utisku o filmu doprinose i vi{e nego korektni glumci "ba~eni" u vrtlog katastrofe. V. Crwanski

REPERTOAR

Film

Re`ija: Roland Emerih Scenario: Roland Emerih i Harald Kloser Uloge: Xon Kjuzak, Amanda Pit, ^ivetel Ejiofor, Tendi Wutn, Oliver Plat, Tomas Mekarti, Vudi Harelson, Deni Glover, Lijam Xejms, Zlatko Buri}, Beatris Rosen

2012

CRNA HRONIKA

subota6.februar2010.

RASVETQENO NASILNI[TVO U TEMERINU

DOLIJAO GORAN SOKOVI], OSUMWI^ENI ZA [VERC KOKAINA

Pratili, tukli pa vijali dru`inu Temerinska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv maloletnih R. O. (1992) i K. ^. (1993) iz tog mesta zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, kao i prekr{ajnu prijavu iz Zakona o javnom redu i miru. Po saop{tewu policije, R. O. se sumwi~i da je s trojicom mladi}a, Tama{om T. (1991), maloletnim T. T. (1993) i G. V. (1992), pratio {esto~lanu dru`inu u kojoj su bili Sa{a P. (1989) i ~etiri godine mla|i maloletnici F. A. , D.

H. , B. Q., kao i N. P. i N. K., ro|eni 1992. godine, a potom je do{lo do obra~una. Kako se navodi u prijavi, R. O. je fla{om udario F. A. po glavi i nekoliko puta rukama, a zatim je pesni~io i D. H., koji im je pri{ao. Petnaest minuta kasnije R. O. i K. ^. su sustigli mladi}e koji su poku{ali da pobegnu i istukli ih. U ovom incidentu F. A. i N. K. zadobili su lake telesne povrede, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Temerin

TANDEM ZBOG NOVOSADSKIH PQA^KI IZA BRAVE

Pritvoreni okrivqeni za napade na mewa~nice Pripadnici kriminalisti~ke policije u Novom Sadu uhapsili su crnogorskog dr`avqanina Mihajla M. (1989) i Andreja K. (1991) iz Novog Sada pod sumwom da su opqa~kali novosadsku mewa~nicu “Mobi Dik” i poku{ali jo{ jedno razbojni{tvo u mewa~nici “Nora pet”. Mihajlo se tereti da je po~inio razbojni{tva u “Mobi Diku” dva puta, 18. decembra i 1. februara. Wemu se pripisuje da je, maskiran kapom i sun~anim nao~arima, zapretio radnicama pi{toqem i odneo ukupno oko

170.000 dinara, 800 evra i 200 ameri~kih dolara. Tako|e, stavqa mu se na teret da je naredno razbojni{tvo poku{ao da izvede 2. februara, ali ga je tom prilikom radnik odgurnuo pa je pobegao ne uzev{i plen. Andreju se stavqa na teret da je pomagao Mihajlu u planirawu i ~iwewu ovih krivi~nih dela te da je posle razbojni{tva delio s wim novac. Posle saslu{awa kod istra`nog sudije novosadskog Osnovnog suda okrivqenima je odre|en pritvor do 30 dana. M. V.

POLICIJA O NESRE]I KOD @ABQA

Zbog brzine sleteo u smrt

Novosadska policijska uprava potvrdila je ju~e da je u ~etvratak oko 17 sati na putu @abaq–Gospo|inci u saobra}ajnoj nesre}i poginuo Dra`enko Luka~ (1973) iz @abqa, o ~emu je “Dnevnik” pisao. Kako se navodi u saop{tewu, on je vozio automobil “sitroen ksara” kad je usled neprilago|ene

brzine izgubio kontrolu nad volanom i sleteo s puta, a zatim se prevrnuo na krov i udario u betonski stub. Voza~ je bio sam u vozilu, a kretao se s posla iz Gospo|inaca ka @abqu, saznali smo nakon doga|aja od qudi koje smo zatekli na licu mesta. M. V.

ZBOG NEPO[TOVAWA SUDA

[e{eq ponovo optu`en

Ha{ki tribunal ju~e je podigao novu optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa zbog nepo{tovawa suda, zato {to je objavio identitete za{ti}enih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv wega vodi po optu`nici za ratne zlo~ine. Po optu`nici, [e{eq je u kwizi, ~iji naslov nije naveden, objavio “brojne podatke o svedocima, ukqu~uju}i prava imena, zanimawa, prebivali{ta, koji su omogu}ili wihovu identifikaciju”. Tribunal je [e{eqa zbog nepo{tovawa suda, iz istog razloga, pro{le godine osudio na 15 meseci zatvora. U glavnom postupku, Tribunal sudi [e{equ po optu`nici za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–93. Dokazni postupak optu`be na tom su|ewu je pri kraju, a [e{eq }e krajem marta podneti zahtev za osloba|awe. (Beta)

Crnogorska policija uhapsila je ju~e u Pqevqima Gorana Sokovi}a za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog sumwe da je u~estvovao u krijum~arewu preko dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, re~eno je agenciji Beta u policiji. Srbija je krajem januara raspisala me|unarodnu poternicu i za Darkom [ari}em iz Pqevaqa za koga se sumwa da je organizovao {verc kokaina iz Ju`ne Amerike u oktobru pro{le godine. [ari} je u bekstvu i prema tvrdwama crnogorske policije krije se u nekoj od evropskih dr`ava.

Sud u Minhenu odlu~uje o Goranu Davidovi}u Posle hap{ewa vo|e srpske neonacisti~ke organizacije “Nacionalni stroj” Gorana Davidovi}a u sredu u Bavarskoj, nema~ke vlasti po~e}e proceduru izru~ewa, o ~emu kona~nu odluku treba da donese Vi{i zemaqski sud u Minhenu. Nadle`ni vi{i dràvni tuìlac u Tuìla{tvu u Minhenu Alfons Obermajer rekao je ju~e agenciji Beta da je nemogu}e ta~no re}i koliko }e trajati procedura izru~ewa. No, kako je naglasio, srpske vlasti treba u roku od 40 dana nema~kom pravosu|u da dostave svu potrebnu dokumentaciju na osnovu koje sud u Minhenu moè doneti odluku o izru~ewu. Interpol Beograd je za Davidovi}em raspisao poternicu zbog izdràvawa kazne zatvora od jedne godine na koju je osu|en u junu 2008. godine zbog izazivawa nacionalne, rasne, verske mr`we i netrpeqivosti. Davidovi} je uhap{en u aprilu 2009. godine u Italiji, ali je potom u junu pu{ten na privremenu slobodu do kona~ne odluke Apelacionog suda o izru~ewu Srbiji. Na pitawe da li brzina dono{ewa odluke o izru~ewu zavisi od vrste prestupa u Nema~koj uhap{enog stranca, Obermajer je naglasio da to nema zna~aja u postupku izru~ewa. Ono {to ga moè usporiti je pona{awe samog optuènog. Jer, ako se vo|a neonacisti~kog “Nacionalnog stroja” Davidovi} odmah sloì s o~ekivanom odlukom Suda o izru~e-

wu Srbiji, procedura }e se odvijati brzo. Ukoliko se s odlukom Vi{eg zemaqskog suda u Minhenu ne slo`i, Davidovi} bi morao da se obrati jedino nema~kom Saveznom ustavnom sudu, {to je procedura koja dugo traje, ali i nije povoqna po uhap{enog. Procedura izru~ewa izme|u Nema~ke i Srbije du`a je ve} i zbog toga {to Srbija nije ~lanica Evropske unije, protuma~io je za Betu Obermajer. Pra-

Srpske vlasti treba u roku od 40 dana nema~kom pravosu|u da dostave svu potrebnu dokumentaciju

Goran Davidovi}

Malovi}: Dobri izgledi da bude izru~en Srbiji Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e u Vaqevu da postoje dobri izgledi da Goran Davidovi}, vo|a organizacije “Nacionalni stroj”, koji je uhap{en u Nema~koj, bude izru~en Srbiji. “Prema informacijama koje su mi dostupne, postoje dobri izgledi da na{ zahtev upu}en nadle`nom ministarstvu u Nema~koj da Goran Davidovi}, u na{oj zemqi osu|en zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti na godinu dana zatvora, bude izru~en Srbiji, ali ja ne bih htela da to prejudiciram, ve} da sa~ekamo da se to i dogodi”, rekla je Malovi}eva. (Tanjug)

Droga u stanu i na ulici Novosadska policija li{ila je slobode \or|a B. (1979) iz Petrovaradina pod sumwom de je u sredu prodao sugra|aninu Nedeqku J. (1974) 0,3 grama supstance za koju se osnovano sumwa da je heroin. Prilikom pretresa \or|evog stana pripadnici kriminalisti~ke policije prona{li su 21,8 gram materije za koju }e, po svoj prilici, analize pokazati da je heroin, 1,6 grama biqne supstance za koju se pretpostavqa da je marihuana, 30 kapsula “trodona”,

[ari}ev saradnik uhap{en u Pqevqima

NAKON HAP[EWA VO\E „NACIONALNOG STROJA” U NEMA^KOJ

PETORO NOVOSA\ANA OSUMWI^ENO ZBOG OPIJATA

HA[KI TRIBUNAL

DNEVNIK

30 tableta “flormidala”, pet tableta “lorazepama” i bo~icu metadona. Okrivqenom je posle saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda odre|en pritvor, a protiv Nedeqka }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe opojnih droga. Za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga tereti se i Radoslav O. (1963) iz Novog Sada, kod koga je

policija u Masarikovoj ulici u ovom gradu 3. februara zatekla ~aure maka te{ke 418 grama. Istog dana u Novom Sadu, na Suna~anom keju, pripadnici MUP-a prona{li su kod Novosa|ana Aleksandra B. (1987) i Marka K. (1986) oko 20 grama biqne mase za koju se sumwa da je modifikovana marihuana “skank” pa protiv wih sledi krivi~na prijava za nedozvoqeno dr`awe opojne droge, navodi se u saop{tewu policije. M. V.

vosudne vlasti u Beogradu moraju da idu diplomatskim putem i izru~ewe tra`e najpre preko Saveznog ministarstva inostranih poslova i Saveznog ministarstva pravosu|a, koji dokumentaciju potom prosle|uju nadle`nim pravosudnim institucijama, u ovom slu~aju u Bavarskoj. Me|u zemqama EU proceduru izru~ewa uhap{enih za kojima je postojala me|unarodna poternica organizuju same pravosudne vlasti, bez kori{}ewa diplomatskog puta. Dok procedura traje, Davidovi} }e biti u nekom od zatvora u saveznoj pokrajini Bavarska, gde je, kako nam je rekao tu`ilac Obermajer, uhap{en tokom rutinske policijske kontrole.

POSLE PROVALE U ^A^ANSKOJ KASARNI

Uhva}eni osumwi~eni za kra|u oru`ja U ^a~ku su uhap{ena dva mu{karca osumwi~ena za nedavnu kra|u oru`ja i municije iz vojnog magacina nekada{we kasarne “Tanasko Raji}” u tom gradu, re~eno je ju~e agenciji Beta u Ministarstvu odbrane Srbije.

ogradu i katanac na ulaznim vratima. Oru`je je prona|eno u ivawi~kom selu Lisa, re~eno je Beti. Osumwi~eni, koji su saslu{ani i predati istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku, do sada su vi{e puta

U STANU U KRWE[EVA^KOJ ULICI U [IMANOVCIMA

Na|en mrtav u foteqi Ju~e je u sopstvenom stanu u [imanovcima, u Krwe{eva~koj ulici, na|en le{ Dragana Teodorovi}a (53) iz [imanovaca. Vatrogasci i policija su Teodorovi}a prona{li u foteqi, pred ukqu~enim televizorom i pretpostavqa se da je umro od infarkta. Ina~e, Dragan je `iveo sam u jednosobnom stanu, nije se nikad `alio na bolove, ali, kada ga kom{ije nisu videle tri dana, obavestili su policiju i vatrogasce.

– Dragana odli~no poznajem, bio je veliki zaqubqenik u fudbal, nekad je bio fudbaler u mesnom klubu – pri~a nam Slobodan Mihi} iz [imanovaca. – Ina~e, Dragan je do pro{le godine `iveo u o~evoj ku}i u centru sela, koju je prodao i kupio sebi stan iznad seoske ambulante, u Krwe{eva~koj ulici. Bio je omiqen i cewen kao sportista. U posledwe vreme smo se stalno dru`ili, jer, kao i mnogi drugi,

Dragan nije nigde radio. Od pre tri dana nije vi|en u selu i to je bio razlog da policija i vatrogasci obiju stan. Na{li su ga u foteqi, o~ito je gledao televiziju i iznenada umro. Koliko znam, Dragan Teodorovi} je do`iveo infarkt, a kako je `iveo sam, niko to nije znao dok posle tri dana kad se nije pojavqivao u selu, nismo shvatili da ne{to nije u redu. S. B.

Kasarna u ^a~ku

Zajedni~kim agnaòvawem Policijske uprave u â~ku, Vojnobezbednosne agencije i Vojne policije, uhap{eni su Milo{ \olovi} (1989), zvani Gusan, i Mladen Plazini} (1989), zvani Baron, obojica iz â~ka. Oni se sumwi~e da su u no}i izme|u 19. i 20. januara 2010. ukrali 22 automatske pu{ke, {est pu{komitraqeza, po jedan karabin i signalni pi{toq. Kako je re~eno agenciji Beta, osumwi~eni su isekli za{titnu

krivi~no goweni. Plazini} je gowen za razbojni{tvo, nedozvoqeno dràwe oru`ja i municije i trgovinu drogom, a \olovi} za te{ke kra|e, razbojni{tva, nano{ewe te{kih telesnih povreda i nedozvoqeno dràwe oru`ja i municije. Kasarnu “Tanasko Raji}” u â~ku, koja je napu{tena sredinom pro{le decenije, nepoznati kradqivci poku{ali su da opqa~kaju i 2005. godine.

SVET

DNEVNIK

subota6.februar2010.

BRITANSKI POSLANICI VRA]AJU PARE DR@AVI

HRVATSKA

Gardijske brigade poslate ku}ama ZAGREB: Gardijske brigade, odnosno operativni sastav Hrvatske vojske poslat je ku}ama, jer je ministarstvo odbrane prinu|eno na mere {tedwe zbog nedostatka novca. Kako izve{tava Hrvatska radio-televizija, zbog prisilne {tedwe, u kasarnama se odràva samo hladni pogon, a operativne jedinice HV }e zbog nesta{ice sredstava do prole}a biti po ku}ama. Stawe u jedinicama u maju }e pregledati inspektori NATO, a vojni stru~waci o~ekuju wihovu ocenu. Lo{e stawe u ministarstvu pokazalo je i to da se odustalo od nekih projekata modernizacije i da su prepolovqena sredstva za projekte koji su ve} zapo~eti. Po podacima objavqenim polovinom pro{log meseca, prva mera {tedwe u ministarstvu odbrane bila je odustajawe od kupovine oklopnih vozila, odnosno nabavka upola maweg broja od predloènog. Ministarstvo je predloìlo finskoj kompaniji "Patrija" da Hrvatska umesto 126 kupi 64 borbena oklopna vozila. Ugovori "te{ki" 180 miliona evra potpisani su 2007. i 2008. godine, a ministarstvo je zatraìlo i da im se produì rok otplate i isporuke vozila do 2018. godine. Do daqe je odgo|ena i nabavka novog borbenog aviona, iako postoje}i avioni MIG 21, koji to uop{te mogu, lete jo{ samo ove i naredne godine.

Premijer Braun duàn za sluàvku LONDON: Britanski poslanici su vratili u dràvnu kasu oko milion funti nakon {to je okriveno da je vi{e od polovine ~lanova Doweg doma parlamenta imalo preterane zahteve za refundirawe tro{kova, pokazala je istraga. Tomas Leg, koga je Parlament odredio za revizora saop{tio je da je od 392 od ukupno 753 biv{ih poslanika zatraèn povra}aj novca, i to ukupno 1,2 miliona funti. Leg je ovaj zadatak dobio posle velike pra{ine u vezi sa poslani~kim èqama kao {to su porno filmovi, stajsko |ubrivo i ku}ica za patke na jezeru. Pozvan da vrati novac je i sada{wi premijer Gordon Braun, koji mora da vrati 13.000 funti, koje je

uzeo uglavnom da bi pla}ao sluàvku. [ef opozicionih Konzervativaca Dejvid Kameron morao je da vrati gotovo 1.000 funti koje je, pored ostalog, uzeo da ukloni puzavicu sa svog dimwaka. U svom izve{taju, Leg se obru{io na "kulturu popustqivosti" me|u zvani~nicima ~iji je posao da proveravaju zahteve za refundirawe tro{kova, ukazuju}i da je ve}ina wih bila previ{e slaba da bi se oduprla raspusnim zahtevima poslanika. înovnici su bili "rawivi na uticaj vi{ih instanci u Poslani~kom domu, od predsednika Doma do pojedinih poslanika", naveo je Leg. Predo~avawe sadrìne poslani~kih zahteva javnosti pokazalo je ka-

Start Me|unarodne konferencije o bezbednosti

uz u~e{}e politi~ara i eksperata iz oko 40 zemaqa. Do nedeqe, u~esnici konferencije }e

razgovarati o situaciji u Avganistanu, NATO strategiji, miru na Bliskom istoku, evroatlanskim odnosima i, prvi

put, o pitawima vezanim za resurse. O~ekuje se i prisustvo {efa srpske diplomatije Vuka

Jeremi}a, a najavqen je dolazak i iranskog ministra inostranih poslova Manu~era Motakija. Na skupu u~estvuje oko 300 gostiju iz sveta, uz debitantski nastup Kine, koju predstavqa {ef diplomatije Jang \ije~i. Kao i proteklih godina, protivnici konferencije i globalizacije su i za ovaj skup najavili demonstracije i proteste u Minhenu. Nema~ka policija strahuje od mogu}ih ispada agresivnih demonstranata i protivnika ovog skupa. Nema~ka policija ra~una da }e se, tokom vikenda, u Minhenu okupiti oko 5.000 demonstranata, protivnika globalizacije i konferencije i ekstremnih levi~ara, koji }e demonstrirati za vreme skupa u glavnom gradu Baravske. Predvi|eno je da skup bezbe|uje najmawe 3.700 policajaca.

da "postoje i rizici, jer kada se na nacionalnoj teritoriji nalaze ovakvi elementi, izlo`en si rizicima od strane onih protiv kojih je uperen {tit". Predsednik komisije za spoqnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titus Korlacan, biv{i diplomata, ocenio je da je u~e{}e u antiraketnom {titu "logi~na posledica spoqne politike Rumunije od kada je postala ~lanica NATO". Dodao je da }e se "verovatno manifestovati nervoza ne{to daqe na Istoku, kao {to se manifestovala prema Poqskoj i ^e{koj u vezi sa prethodnim ameri~kim projektom o antiraketnom {titu". Poziv Rumuniji da u~estvuje

Desetine `rtava u dve eksplozije BAGDAD: Najmawe 35 qudi je poginulo, a povre|eno u eksplozijama dva automobila-bombe u ira~kom svetom gradu Kerbali. Eksplozija se dogodila oko 12.15 po lokalnom vremenu isto~no od Karbale, grada koji se nalazi oko 80 kilometara ju`no od Bagdada, rekao je policijski zvani~nik koji je `eleo da ostane anoniman. [iitski hodo~asnici su posledwih dana bili meta nekoliko bomba{kih napada. U napadu `ene samoubice na {iitske hodo~asnike u predgra|u Bagdada koji se dogodio u ponedeqak, poginulo je 54, a raweno oko 120 qudi, dok je u sredu u eksploziji bombe u predgra|u Karbale poginulo najmawe 17, a povre|eno 116 {iitskih hodo~asnika. (Beta)

Najve}a pretwa po bezbednost dece PORTO-O-RENS: Zbog velikog broja siro~adi i dece razdvojene od roditeqa posle katastrofalnog zemqotresa, De~ji fond Ujediwenih nacija ocenio je da na Haitiju vlada najve}a pretwa po bezbednost dece ikada. Zamenica direktora Unicefa Hilde Xonson podsetila je na konferenciji za novinare da je gotovo 40 odsto Hai}ana mla|e od 14 godina i da je i pre zemqotresa 300.000 hai}anske dece ìvelo u siroti{tima. "Za sada ne znamo da li su wihovi roditeqi ìvi, da li moèmo da ih prona|emo i kakva je situacija u porodici, na primer da li neki daqi ro|ak moè da ih preuzme", rekla je Xonsonova. Unicef je ranije upozorio da se u ovoj situaciji treba ~uvati mreà trgovaca decom povezanih sa me|unarodnim trì{tima usvajawa, jer se

Raketni {tit dobar za bezbednost Rumunije BUKURE[T: Ve}ina rumunskih politi~ara ju~e ocewuje da je prisustvo ameri~kog antiraketnog sistema zna~ajan korak za bezbednost Rumunije, uz upozorewe da ta vest ne}e biti dobro primqena u Rusiji. Vrhovni savet odbrane (CSAT), je odobrio u~e{}e Rumunije u antiraketnom {titu, a kona~nu odluku treba da donese rumunski palament. Premijer Emil Bok je ju~e izjavio da se radi o "politi~kom, diplomatskom, vojnom i strate{kom uspehu koji zna~i maksimalne garancije za bezbednost Rumunije". Predsednik Senata Mir~ea Xoana, biv{i ministar spoqnih poslova, bio je oprezniji u izjavi, oceniv{i

IRAK

HAITI

U MINHENU POLITI^ARI I EKSPERTI IZ OKO 40 ZEMAQA SVETA

MINHEN: Uz najstro`e mere sigurnosti, u Minhenu je sino} po~ela 46. me|unarodna konferencija o bezbednosti,

ko su poslanici manipulisali pravilima radi sticawa profita i kako su poku{ali da iskoriste novac poreskih obveznika za ~itav spektar izdataka. Jedan poslanik je tako postao "slavan" sa zahtevom da mu se refundira ~i{}ewe kanala kojim je okru`ena wegova ku}a na selu. Drugi se prijavio za tro{kove unajmqivawa istrebqiva~a krtica u dvori{tu. Nanovije otkri}e iz Legovog izve{taja je poku{aj poslanika Entonija Stina da naplati od dr`ave 28,5 funti ili 45 dolara za konopac za svoj jarbol. Skandal, koji je pogodio sve politi~ke stranke, duboko je razgnevio britansku javnost, u trenutku kada se glasa~i bore sa recesijom i gubitkom radnih mesta.

u ameri~kom antiraketnom sistemu ne bi trebalo da iznenadi, jer je to bilo najavqeno jo{ u septembru pro{le godine kada je predsednik Obama odustao od projekta biv{eg predsednika Xorxa Bu{a. Potpredsednik SAD Xozef Bajden je u oktobru pro{le godine prilikom posete Bukure{tu izjavio da Va{ington posebno ceni to {to je Rumunija odmah razumela i prihvatila ideju novog antiraketnog sistema i dao garancije da }e u taj sistem biti ukqu~ena. Amerikanci za instalirawe celog sistema antiraketne odbrane imaju desetogodi{wu strategiju, u ~etiri faze - 2011, 2015, 2018. i 2020. godine.

takve krijum~arske mre`e ~esto aktiviraju posle ovakvih katastrofa. Desetoro Amerikanaca, ~lanova jedne dobrotvorne baptisti~ke organizacije iz SAD,

uhap{eno je pro{log petka blizu granice sa susednom Dominikanskom Republikom sa 33 dece, uzrasta od dva meseca do 14 godina, koju su poku{ali da izvedu iz zemqe. Nakon dvodnevnog saslu{awa na Haitiju, Ameri-

kanci su optuèni za kidnapovawe dece i kriminalno udruìvawe. Optuèni odbacuju tvrdwe da su ume{ani u trgovinu decom, insistiraju}i da su poku{ali da pomognu deci bez roditeqa, ali se u me|uvremenu ispostavilo da mnoga od te dece nisu siro~i}i i da su neke od wih roditeqi dobrovoqno poslali sa misionarima. Advokat optuènih Edvin Kok kaè da je sudija prona{ao dovoqno dokaza da podigne optu`nicu i da }e biti potrebno tri meseca da se donese presuda. Za ovakvo krivi~no delo, prema hai}anskom zakonu, sleduje kazna izme|u pet i 15 godina zatvora.

^E^ENIJA

Novi sukobi ruskih snaga i pobuwenika MOSKVA: U sukobima u ê~eniji poginulo je pet pripadnika ruskih snaga bezbednosti kao i pet pobuwenika, rekli su ju~e predstavnici te ruske republike na Kavkazu. Pripadnici snaga ruskog ministarstva unutra{wih poslova poginuli su u preksino} u sukobima s grupom od 15 pobuwenika, izjavila je agenciji Frans pres portparolka lokalnog istra`nog komiteta Mariam Nalajeva. "Po prvim informacijama, ubijeno je pet pripadnika snaga bezbednosti, a sedam je raweno", precizirala je ona i dodala da su "ubijena i petorica pobuwenika".ê~enska vlada je saop{tila da ostalih 10 pobuwenika nije prona|eno. "Banditi se zimi kriju u svojim rupama, a na prole}e izlaze da bi terorisali stanovni{tvo", objavqeno je na sajtu ~e~enskog predsednika Ramzana Kadirova."Danas, i pored vremenskih uslova, na{e specijalne operacije se nastavqaju sve dok ne budu uni{teni. Ti pacovi bi trebalo da zavr{e u rupama u kojima se i kriju", poru~io je Kadirov. Ruske agencije javqaju da je i u drugoj ruskoj republici na Kavkazu, Dagestanu, u eksploziji poginuo Guapiz Isajev, policijski zvani~nik zaduèn za borbu protiv ekstremizma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT GEJTS SAD }e svojim saveznicima u NATO prodati vozila otporna na mine, kao i drugu opremu za za{itu od nagaznih mina u Avganistanu, izjavio je ju~e ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts koji u~estvuje na sastanku ministara odbrane NATO-a u Istanbulu. On je istakao je da }e SAD obezbediti "sve {to budu mogle, u zakonskim okvirima" da pomognu svojim saveznicima.

VACLAV KLAUS ê{ki predsednik Vaclav Klaus raspisao je ju~e redovne parlamentarne izbore u ê{koj za 28. i 29. maj, {to je posledwi mogu}i termin da se odrè. Klaus je tako odbio da usli{i molbe lidera dve najve}e parlamentarne stranke da redovni izbori budu {to je pre mogu}e."Ne èlim da skra}ujem poslanicima wihov ~etvorogdi{wi mandat", objasnio je ju~e ~e{ki predsednik.

NAOMI KEMPBEL Naomi Kempbel (39) apelovala je na svet mode da u~ini ne{to da pomogne Haitiju, a svet mode se odazvao pa }e tokom wujor{ke nedeqe mode koja po~iwe 12. februara biti organizovana humanitarna modna revija uz u~e{}e vrhunskih modela i kreatora. "Svi poku{avaju da pomognu Haitiju, pa smo i mi iz sveta mode `eleli da damo svoj doprinos", izjavila je manekenka.

ZVANI^NA USLUGA KOJA ZA SADA POSTOJI SAMO U ^E[KOJ

Mu` na odre|eno vreme

PRAG: Od pre nekoliko godina êhiwama stoji na raspolagawu zanimqiva vrsta usluge: iznajmqivawe "muà na sat" koji dolazi ku}i da obavi razne popravke, pomeri kabaste stvari, okre~i neku prostoriju, tj. da posvr{ava sve ono {to pravi suprug ne stigne ili ne ume da uradi. Ovaj neobi~ni biznis, koji je 2005. lansirao Vladimir Simik iz Brna, sve je popularniji u zemqi, naro~ito od po~etka ekonomske krize. Na stotine êha, koji su u posledwe vreme ostali bez posla, pohrlili su da uzmu licencu "muà na odre|eno vreme", kako ovde zovu ovo novo zanimawe. Pomo} uglavnom traè razvedene i starije ène, kao i udovice, ali i ène ~iji su muèvi veoma zauzeti ili nisu vi~ni ku}nim poslovima. U usluge koje pruà "mu` na sat" spadaju svi tipi~ni mu{ki ku}ni poslovi kao {to su zamena sijalica, ka~ewe slika, popravka slavina, ba{tovanski poslovi, odràvawe automobila, itd. Svi poslovi, osim seksualnih! Cena je od 250 do 350 kruna na sat (10-14 evra) plus tro{kovi za kori{}eni materijal. "Dolazi, popravqa, dovodi u red i nakon jednog sata odlazi", ovako je opisala svoje iskustvo izvesna Marija O. "Mnogo je ekonomi~nije i prijatnije nego da morate da se celog ìvota bavite nezahvalnim muèm", navela je ona.

Sve vrste popravki, ali bez seksa

subota6.februar2010.

DNEVNIK

Barselona se jo{ nije àlila êlnici Barselone jo{ uvek nisu odlu~ili da li }e se àliti na kona~an ishod utakmice sa Partizanom, u okviru Top16 faze Evrolige. Pravnici katalonskog kluba zajedno sa stru~nim {tabom ekipe u ~etvrtak uve~e su ponovo detaqno gledali snimak posledwe akcije na utakmici, ali kona~na odluka nije doneta.

EVROLIGA

Jan Veseli u petorci kola Jan Veseli, MVP u ekipi Partizana u pobedi nad Barselonom, 67:66, na{ao se u najboqoj petorki kola. Igra~ sa najve}im u~inkom je Alan Anderson iz Makabija sa impresivnih 40 indeksnih poena, Veseli je imao 27 a u pet su i Lior Elijahu (Kaha Laboral, 25), Xamont Gordon (Cibona, 24) i Viktor Krijapa (CSKA, 23). Anderson je u pobedi Makabija nad madridskim Realom postigao 20 poena (4-4, 3-1, 9-9) uz osam skokova, pet asistencija i ~etiri ukradene lopte a nad wim je na~iweno ~ak 11 prekr{aja. Veseli je do drugog mesta stigao sa 13 poena (5-3, 2-1, 6-4), i 15 skokova. Posle dva kola Top 16 faze Anderson je najboqi sa prose~nim indeksom 32, Veseli drugi (25), a

- Analizirali smo snimak i ukoliko postoji osnova za àlbu uloì}emo je. Roberts je dotakao loptu u trenutku kada je vreme isteklo i dok se ona jo{ uvek nalazila u vazduhu. Pravila ipak nisu sasvim jasna. Mogu}e je da smo u pravu, ali moramo jo{ da analiziramo do kraja sve {to se desilo - izjavio je sportski direktor Barse \oan Kreus. Krajwi rok za podno{ewe àlbe je bio sino} u pono}.

NOVI SAD DANAS GOST PROLETERA

Najja~i protiv najboqih Ko{arka{i Novog Sada na najboqi mogu}i na~in izlaze na kraj s te{kim raspored koji ih je zadesio sredinom drugog dela prvanstva u Prvoj ligi Srbije. Izabranici Nemawe Danilovi}a do{li su do odli~ne forme i pobedili u prethodna dva kola OKK Beograd i Tami{ Petrohemiju, a danas idu na noge ekipi Proleter Nafatagasa(19) koja je, prema ocenama stru~waka, ve}im delom ove sezone igrala majlep{u ko{arku u ligi. Novosa|ani su kona~no na prepoznatqivom nivou, pre svega u fazi odbrane i wihovo najja~e oru`je presing i kontra daje odli~ne rezultate u posledwih nekoliko me~eva, pa treba o~ekivati da na talasu dobre igre prika`u svoj kvalitet i u dana{wem me~u.

Motiv vi{e za igra~e Novog Sada bi}e i ~iwenica da ih je Proleter savladao u Spensu. - Ne traìmo osvetu u me~u s Proleterom, ve} samo èlimo da prikaèmo da na{ plasman na tabeli i daqe nije realan pokazateq stvari, iako smo sada boqe plasirani nego ranije. Proleter je na na{em prvom duelu odigrao bez gre{ke. Tada smo imali i nekih kadrovskih problema. Sada se nalazmo u odli~nom nizu, dobili smo dva me~a protiv boqe plasiranih ekipa. Kona~no smo svi zdravi, {to je za nas veoma bitno, a po{to dobro poznajemo Proleter mislim da }emo imati snage da se nadigravamo – rekao je Nemawa Suboti}, krilo Novosa|ana. M. Risti}

NBA LIGA

Jan Veseli

Partizanov ^eh deli sa klupskim drugom Lorensom Robertsom tre}e mesto na listi najboqih skaka~a (10,5 po me~u). Slavko Vrane{ je u toj kategoriji osmi (7,5). Na listi najboqih asistenata Aleksandar Ra{i} je osmi (4,5), Jan Veseli je {esti „kradqivac“ (2,5), a Vrane{ drugi bloker (2,0). Samo na listama najboqih strelaca u dva me~a Top 16 faze ko{arka{a Partizana nema u prvih 10, Veseli je na 22. mestu (13,0), Roberts je 32 (12,0). Prema statistici cele sezone vode}i u borbi za zvawe najkorisnijeg igra~a je i daqe Aleksandar Mari} (24,56) ispred Kleize (19,33) i Darjusa Lavrinovi~a (18,92). Mari} je tre}i po prose~nom broju poena (16,78), drugi skaka~ (9,11), a Roberts je na listi igra~a sa najve}im brojem skokova peti (7,27), a Vrane{ i daqe ubedqivo prvi po prose~nom broju blokada (1,92). Bo MekKejleb je 11. asistent (3,67).

Klivlend prvi do 40 pobeda U jednom od derbija Istoka u NBA ligi , Klivlend je pobedio Majami u Ohaju 102:86. Kavse ( koji su stigli do desete uzastopne pobede i skora 40-11) predvodio je Lebron Xejms, koji je na ovoj utakmici igrao na poziciji „dvojke“ po{to nisu mogli da nastupaju Mo Vilijams i Delonte Vest zbog povreda. Xejms je utakmicu zavr{io sa 36 poena (17 sa linije slobodnih bacawa). Dvejn Vejd je ubacio 24 poena za Majami ({ut 26-11) dok je Majkl Bizli ubacio 21. Kod Kavalirsa, koji su lako kontrolisali utakmicu, i na kraju lako i pobedili, Danijel Gibson je ubacio 12 poena. U drugom me~u dana, Portland je pobedio San Antonio 96:93. Obe ekipe sada su po

STOJIQKOVI] OBJAVIO SPISAK ZA EP

Aranka opet u reprezentaciji Selektor streqa~ke reprezentacije Srbije Zoran Stojiqkovi} odredio objavio je spisak reprezentativaca za Prvenstvo Evrope u ga|awu vazdu{nim oru`jem, koje }e se odràti u Merakeru (Norve{ka) od 6. do 14. marta. U konkurenciji seniora vazdu{nom pu{kom nastupi}e: Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka druìna Novi Sad 1790), Stevan Pletikosi} („îka Mata“, Kragujevac) i Dragan Markovi} (SD Novi Sad 1790). Kod seniorki su na spisku: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Aranka Binder (SD Novi Sad 1790) i Andrea Arsovi} (Partizan). Ekipa juniorki: Ivana Maksimovi} i Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e) i Katarina Biser~i} (Ni{). Juniori: Marko @ivi} (Ni{), Arsenije Todorovi} (Lukawac, Pirot) i @arko Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790). Vazdu{ni pi{toq, seniorke: Jasna [ekari} i Zoran Arunovi} (Crvena zvezda) i Bobana Veli~kovi} (Bor 030). Seniori: Damir

Aranka Binder

Mikec (Policajac), Andrija Zlati} („Aleksa Dejovi}“, U`ice) i Dimitrije Grgi} (Akademac). Srbija ne}e imati ekipe u disciplini vazdu{ni pi{toq za juniorke i juniore. U stru~nom {tabu su, uz selktora Stojiqkovi}a i treneri Goran Maksimovi}, Ivan Kvasnevski i Miribana Maksimovi}. G. M.

osam pobeda u plusu. Portland je na 30-22, dok Spursi (koji su u sredu uve~e pobedili Sakramento u Arko Areni) sada imaju skor 28-20. Lamarkus Oldrix je ubacio 28 poena uz 13 skokova,Vebster je dodao 21, dok su goste u „Rouz Gardenu“ predvodili \inobili sa 21 poenom (za 28 minuta u igri) i Toni Parker sa 18. U neizvesnoj zavr{nici, gosti su vodili 10 poena prednosti u posledwoj deonici, ali se ekipa koja je ozbiqno oslabqena povredama, jo{ jednom vratila u me~, povela trojkom Vebstera 3 minuta pre kraja za 87:86,a isti igra~ je jo{ jednom trojkom minut kasnije doneo 4 poena prednosti Blejzersima 91:87. Igra~i Portlanda su sa~uvali tu prednost i zabele`ili petu uzastopnu pobedu nad Spusrsima.

Pan~evo pomaè Na|i Predstavnici Pan~eva uru~ili su u ~etvrtak pliva~ici Na|i Higl re{ewe o dodeli 1,3 miliona dinara za pripreme za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Na|inom bratu i treneru Sebastijanu Higlu uru~eno je re{ewe o stipendirawu za stru~no usavr{avawe, u iznosu prose~ne zarade u Srbiji, navodi se u saop{tewu gradske uprave. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za sport i omladinu Nikola Damjanovi} je rekao, da }e grad Pan~evo i ubudu}e podràvati mlade sportiste i sportske talente i da je za tu namenu formiran poseban fond. On je pozvao potencijalne donatore da se prikqu~e projektu „London 2012“ i podrè sportiste koji }e u~estvovati na Olimpijskim igrama, pi{e u saop{tewu. Na|a i Sebastijan Higl su zahvalili gradu Pan~evu za podr{ku i naveli da su sve napore usmerili na pripreme za u~e{}e na Olimpijadi u Londonu koja je wihov kona~ni ciq.

c m y

SPORT

DNEVNIK

subota6.februar2010.

NIS VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN (19, RTV)

Borba za kotu tri Pristupili su mini-ligi odbojka{i NIS Vojvodine s ciqem da unaprede svoju igru, ne razmi{qaju}i previ{e o rezultatima, kako bi bili {to spremniji za plej-of, ali ih problemi ponovo nisu zaobi{li. Uprkso tome {to je korektor ûrovi} ve} duè vreme na po{tedi i na terapijama (, najverovatnije na wega ne}e mo}i da ra~una trener Salati} do plej-ofa). Pre nekoliko dana je prima~ Aleksandar Veselinovi} slomio desnu {aku i gotovo je sigurno da ne}e mo}i da pomogne svojim saigra~ima u predstoje}im borbama za titulu. Sve to mnogo }e na{koditi pre svega treninzima Novosa|ana i pripremema za finalni turnir Kupa u Novom Sadu i plej - of. Danas }e Vo{a do~ekati beogradski Partizan, direktnog konkurenta za tre}e mesto, s kojim je dva puta igrala ove sezone i oba puta izgubila. - Nema {ta novo da se kaè o Partizanu, a {to ve} nije poznato. Crno-beli su odli~an spoj mladosti i iskustva i svojim igrama ove sezone pokazali su da im je mesto u vrhu na{e lige, ali mi i daqe u mini ligi èlimo da odigramo {to boqe i da uberemo {to je vi{e trijumfa, pre borbe za titulu. Istina, ponovo imamo problema s igra~kim kadrom, pa u eki{pi ne}e biti ûrovi}a i Veselinovi}a, ali skupi}emo se i poku{ati da odigramo {to boqe, a pored toga mladi Mrdak se odli~no snalazi na mestu korektora. Na pro{lom me~u s Crvenom zvezdom odigrali smo veoma dobro, pokazali èqu za pobedom i mislim da smo mogli da osvojimo vi{e od jednog boda, ali bitno je da smo pokazali pomak u igri – rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}.

Blok Vojvodine u Beogradu bio odli~an

Protiv Zvezde Novosa|ani su postavili rekord lige sa ~ak 25 poena iz bloka, a 17 su zajedno imali sredwi blokeri Gabrijel Radi} i Borislav Petrovi}. - Ne mogu, a da ne spomenem me~eve s Radni~kim i Zvezdom, gde smo dva puta mogli do pobede, ali smo pora`eni, jednom posle tri seta na razliku i jednom u taj-brejku, ai svi smo zadovoqni igrom i nadam se da }emo na-

staviti u istom ritmu. Istina, kadrovski problemi nas i daqe prate, ali }emo danas s Partizanom poku{ati da trijumfujemo i da prika`emo igru koja treba da nas krasi u predstoje}em plej-ofu – istakao je Gabrijel Radi}. Utakmica se igra danas u maloj Sali SPC Vojvodina od 19 ~asova uz TVv prenos na RTV Vojvodina. M. Risti}

SPORT

subota6.februar2010.

c m y

DNEVNIK

SRBIJA U ^ETVRTFINALU SVETSKE GRUPE FED KUPA DO^EKUJE RUSIJU

Ana i Svetlana otvaraju me~ Danas prvi me~ u teniskom duelu ~etvrtfiinala svetske grupe Fed kupa Srbija - Rusija igra}e Ana Ivanovi} i Svetlana Kuzwecova,odlu~eno je `rebom u Skup{tini grada. Nakon toga na teren u "Beogradskoj Areni" izlaze Jelena Jankovi} i Alisa Klejbanova. Sutra, prvi me~ igraju Jelena Jankovi} i Svetlana Kuzwecova, nakon wih, u posledwem singlu sastaju se Ana Ivanovi} i Alisa Klejbanova. Za me~ dublova selektor Srbije Dejan Vrane{ odlu~io se za Anu Ivanovi} i Jelenu Jankovi}, dok }e za Rusiju, odlukom selektora [amila Tarpi{~eva, nastupati Anastazija Pavqu~enko i Vera Du{evina.

Parovi ~etvrtfinala Ukrajina - Italija ê{ka - Nema~ka Srbija - Rusija Francuska - SAD Srbiju }e predstavqati Jelena Jankovi} (8), Ana Ivanovi} (23), Bojana Jovanovski (131) i Ana Jovanovi} (235), a Rusiju Svetlana Kuzwecova (4), Alisa Klejbanova (31), Vera Du{evina (40) i Anastasija Pavqu~enko (38). Prvi me~ danas po~iwe u 16 ~asova, dok sutra{wi program startuje u 14 ~asova. Teniserke su u prvim reakcijama nakon `reba, bile uzdràne u prognozama: - O~ekuje me teàk me~ sa Svetlanom. Drago mi je {to igram prva, tako da ta~no znam kada }u na teren, i mogu da se pripremim

Teniske reprezentacije Srbije i Rusije ju~e u Skup{tini grada Beograda

i skoncentri{em za ovaj me~. Kuzwecova i ja imamo sli~an stil igre, naravno, nadam se najboqem - rekla je Ana Ivanovi}. Ivanovi}eva je rekla da je u Beogradu ve} nedaqu dana i da je naporno trenirala za ovaj duel.

TURNIR U ZAGREBU

Berer zaustavio Troickog Srpski teniser Viktor Troicki nije uspeo da ponovi pro{logodi{wi rezultat i izbori plasman u polufinale na ATP turniru u Zagrebu. Troicki, koji je na turniru postavqen za ~etvrtog nosioca i koji je pro{le godine igrao u polufinalu Zagreba, pora`en je u ~etvrtfinalu od Nemca Mihaela Berera s 6:4, 6:3. Troickom, trenutno 31. igra~u sveta, i Bereru (65.), ovo

je bio prvi me|usobni duel. Nemac je u Zagrebu, u prvom kolu, eliminisao jo{ jednog Srbina, Janka Tipsarevi}a. Berer je do pobede stigao tako {to je Troickom uzeo po jedan servis u svakom setu. U prvom je to uradio pri rezultatu 5:4, a u drugom je do prednosti od "brejka" do{ao u {estom gemu. ATP turnir u Zagrebu igra za nagradni fond od 450.000 evra.

DANAS U APATINU STAMBOLIJIN MEMORIJAL

U~estvuje i kadetska reprezentacija U znak se}awa na tragi~no nastradalog mladog rukometnog reprezentativca Srbije Nemawu Stamboliju danas }e se u Apatinu odr`ati Memorijalni turnir na kojem }e pored doma}ina Apatina u~estvovati Crvenka, Tarket i kadetske reprezentacija Srbije(prvi me~ po~iwe u 15 sati) . Ovaj memorijal sjajno }e poslu`iti na{oj kadetskoj reprezentaciji kao provera pred kvalifikacije za EP u Crnoj Gori koje ih o~ekuju od 21. do 23. maja. Srbija je doma}in kvalifikacija, a ugosti}e vr{wake iz Gr~ke, Bugarske i Jermenije. Dve najboqe plasirane ekipe izvadi}e crnogorsku vizu. Na spisku selektora Slobodana Jokanovi}a nalaze se sle-

de}i igra~i - golmani: Mihajlo Radovanovi} (Partizan), Du{an Zdravkovi} (Sin|eli}); Miodrag Mati} (Radni~ki [id), krila: Du{an Maukovi} (Radni~ki [id), Uro{ Savklovi} (Gradac), Slobodan Raki} (Jugovi} Unimet), Bogdan Radivojevi} (Sin|eli}), Slobodan Pavi} (Smederevo), Luka Mini} (Novi Beograd), pivoti: Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet), Du{an Andrejevi} (Studentski grad), bekovi: Nikola Crnoglavac, Stefan Ili}, Mladen Krsman~i} (svi Jugovi} Unimet), Aleksa Zbiqi} (Sin|eli}), Marko Kne`evi} (Tarket), Nenad Stanoj~i} (Crvena zvezda), Marko Pernar (Radni~ki [id), Nemawa Radenkovi} (Novi Beograd) i Strahiwa Simi} (Radni~ki KG). J. G.

- Imamo te{kog protivnika, i svakako da pobeda mo`e zna~ajno da doprinese samopouzdawu. Sigurnost mi daje i ~iwenica da nisam izgubila ni jedan me~ u FED kupu pro{le godine, kada nisam bila u vrhunskoj formi.

Jelena Jankovi} se posledwa prikqu~ila na{oj Fed reprezentaciji. - Trenirala sam ju~e. Ose}am se dobro, i nadam se da }e le|a izdr`ati - istakla je Jelena Jankovi}.

Svetlana Kuzwecova je rekla da se polako privikava na teren i da je hala zaista prijatna. -Imala sam slobodnu nedequ nakon Aautralijan opena, tako da mi nije bilo te{ko da odlu-

SUBOTI^ANKE SE OKRE]U DOMA]IM TAKMI^EWIMA

Golubice pred novim izazovom Posle poraza u zlatnom setu u revan{ me~u osmine finala êlenx kupa Evrope od Istra, odbojka{ice Spartaka se okre}u ka doma}im takmi~ewima. Ipak, Tawi Bokan, kapitenu i najboqoj igra~ici Spartaka jo{ uvek nije jasno kako Spartak nije iskoristio bar jednu od mnogih {ansi za pobedu u Istru. – Posle dobrog starta utakmicje do{lo je do velikog pada. I nekoliko dana posle utakmice ne verujem kako smo mi izgubile taj me~, neke stvari koje ne bi smele da nam se de{avaju jo{ uvek se ponavqaju. Bilo je suvi{e dekoncentracije u na{oj igri na ~ega sigurno dosta uti~e naporan sistem takmi~ewa i ritam utakmica sreda–subota. Moramo mi me|u sobom da re{imo neke stvari, da ne bude vi{e tih padova u igri. Na{a sezona nikako nije gotova, imamo jo{ dosta obaveza u doma}im takmi~ewima koja se nastavqaju u paklenom ritmu – kaè Bokanova. Da nema mnogo mesta da se àli za propu{tenom prilikom potvr|uje i Dubravka Stojanovi} koja navodi da se {to pre treba okrenuti narednim susretima.

Ralf potvrdio kontakte Voza~ Formule jedan Ralf [umaher potvrdio je da za wega postoji interesovawe od strane Stefan GP tima, koji bi mogao da dobije mesto u "najbr`em cirkusu na svetu". Gazda Formule 1 Berni Eklston izjavio je u intervjuu datom u ~etvrtak da bi mla|i [umaher bio pravi izbor za ekipu Stefan GP, posle ~ega je i sam Ralf potvrdio interesovawe. - Gospodin Stefanovi} je na mene ostavio veoma ozbiqan utisak. Saznao sam da su zainteresovani za mene, ali nemam ni{ta vi{e da vam ka`em u ovom trenutku. Da li bi to za mene bila interesantna opcija tek ostaje da se vidi - izjavio je [umaher nema~kom "Bildu". PRIPREME REPREZENTACIJE

Tawa Bokan

– Takmi~ewe u Evropi je gotovo, a sada mo`emo da se u potpunosti posvetimo doma}im takmi~ewima, prvoj utakmici u Mini ligi, a potom i u Kupu Srbije. Me~ sa TENT-om nam je mo`da i jedan od najbitnijih u Mini ligi. Imamo sada priliku da u prvom kolu ku}i dobijemo jednog od rivala za drugo mesto – istakla je Dubravka Stojanovi}.

Dve ekipe su me~ igrale pre nedequ dana, a novi susret u Hali sportova je u danas od 19 sati. – Ne sme biti iznena|ewa kao po~etkom prvog seta pro{le utakimice u kojem su nas go{}e iznenadile. Sre}om smo tada uspele da se vratimo u igru i osvojimo tri boda, a i u novom me~u kre}emo sa namerom da ga pobedimo – zakqu~ila je Stojanovi}eva. N. S.

Arsenalovi igra~i igraju goli u svla~ionici [ta rade fudbaleri Arsenala u svla~ionici? Otkriva vam Andrej Ar{avin. Fudbaler Arsenala, Rus Andrej Ar{avin imao je problem da se uklopi u ìvot u Engleskoj, ali se vremenom navikao. U intervjuu za "Skaj Sport" Ar{avin je govorio o de{avawima u Arsenalu van terena, otkriv{i da uìvaju da igraju u svla~ionici, neretko potpuno goli! - Ebue i Sawa su najboqi plesa~i. êsto igamo u svla~ionici, naj~e{}e goli - rekao je Ar{avin.

~im da igram za svoju zemqu. Jednako te{ko }e biti i sa Anom i sa Jelenom. One su razli~ite igra~ice i mora}u druga~ije da se pripemim za svaku - rekla je Kuzwecova nakon `reba u Skup{tini grada.

Upitan ko je najvredniji u timu, Ar{avin je odgovorio da je to golman Arsenala Manuel Almunija, koji ostaje i posle treninga da radi. Etiketu najsporijeg igra~a, Ar{avin je "prilepio"Sesku Fabregasu. - Stalno se {alim sa wim. Svaki put kad mu dodam loptu, a on je ne uhvati, ka`em mu: E, mnogo si spor. Verovatno nije, ali mu ja ka`em da jeste - rekao je Ar{avin. A ko je najduhovitiji? - Emanuel Ebue. Kad god ga vidim on je nasmejan i stalno ne{to radi, pun je energije i nikad ne staje.

Prema mi{qewu Ar{avina, najpametniji u ekpi Arsenala je Mikael Silvestre, a pod tu{evima se najduè zadrì Xon Vil{ajer. Ar{avin kaè da se igra~i Arsenala najboqe motivi{u zajedni~kom pesmom. - Pre na{e posledwe utakmice, traìli smo od povratnika Sola Kembela da se popne na stolicu i zapeva, ali nije to u~inio. Rus je bio i samokriti~an. Upitan ko ima najlo{iji muzi~ki ukus, odgovorio je: - Ja, pa ja jedini nemam i Pod.

Pakleni ritam Selektor Radi{a ûbri} nametnuo je èstok ritam na prvim pripremama kandidata za reprezentaciju u Bjeloj. Na priprema su: Ivan Stevi}, Esad Hasanovi}, @olt Der, Nikola Kozomara, Nikola Stefanovi} (Partizan Srbija), Jovan Zekavica (Borac – Partizan Srbija), Gabor Kasa (Spartak Subotica), Dragan Spasi}, Aleksandar Duki}, Jovan Rajkovi} i Dejan Mari} (@elezni~ar MBN, Ni{), Aleksandar Milivojevi} i Marko Stankovi} (Metalac, Kraqevo), Marko Vuleta \ukanov (As Apatin), Aleksa Mari} (Crvena zvezda)... Prikqu~io se i Predrag Proki} iz kragujeva~kog Radni~kog a u zavr{noj fazi o~ekuje se dolazak i srpskog profesionalca iz pra{ke Sparte Neboj{e Jovanovi}a. - Povukli smo pravi potez i zahvaqujem se rukovodstvu Biciklisti~kog saveza na trudu da u te{koj finansijskoj situaciji prona|e sredstva za ove veoma va`ne pripreme – kaè ûbri}. Ritam u prvom delu bio je o{tar. Posledweg dana prve faze stariji biciklisti bili su u sedlu pet ~asova, a mla|i ~etiri i to po brdima! Prosek je bio 33 km na ~as.

SPORT

DNEVNIK

subota6.februar2010.

NOVOSA\ANI PONOVO REMIZIRALI NA PRIPREMAMA U TURSKOJ SUTRA U VAR[AVI @REB KVALIFIKACIJA ZA EP

Orlovi u drugom {e{iru

Delegacija Fudbalskog saveza Srbije, na ~elu sa predsednikom Tomislavom Karaxi}em, generalnim sekretarom Zoranom Lakovi}em, selektorom Radomirom Anti}em i tim-menaxerom Aleksandrom Bo{kovi}em prisustvova}e ceremoniji `reba kvalifikacionih grupa za plasman na Prvenstvo Evrope, koje }e 2012. godine zajedni~ki organizovati Poqska i Ukrajina. Sve~anost u Var{avi bi}e odr`ana sutra u prostorijama Doma kulture i nauke, a po~iwe ta~no u podne. Ceremoniju }e voditi tandem Ma{a Efrosinina (ukrajinska glumica) i Pjotr Sob`inski (poqski sportski komentator), a pomaga}e im ambasadori EURA 2012. proslavqqeni fudbalski asovi Zbigwev Bowek i Anxej [armah (Poqska) odnosno Oleg Blohin i Andrej [ev~enko (Ukrajina).Tokom juna 2012. godine 16

najboqih evropskih selekcija takmi~i}e se za naslov najboqeg na starom kontinentu - u Poqskoj (Var{ava, Gdawsk, Poznaw i Vroclav), odnosno Ukrajini (Kijev, Harkov, Doweck i Qvov). U kvalifikacijama }e u~estvovati 51 evropska reprezentacija. Dve preostale, zemqe suorganizatori Poqska i Ukrajina, obezbedile su direktan plasman na kontinentalni {ampionat. Reprezentacije }e na po~etku `reba biti raspore|ene u {est {e{ira po kvalitetu.Orlovi }e ovom prilikom biti u drugom po kvalitetu {e{iru. Dakle, na{a selekcija ne}e mo}i da se sastane sa ostalim ekipama iz ovog }upa, a to su Gr~ka, ^e{ka, [vedska, [vajcarska, Turska, Danska, Slova~ka i Rumunija. Nekih posebnih `eqa u na{oj delegaciji nema, a svi se nadamo da }e `reb biti povoqan po orlove. Z. Rangelov

Vidi} ipak odlazi "Gardijan" pi{e da se Milan raspitivao o mogu}nosti da reprezentativac Srbije u junu pre|e na San Siro i da je dobio pozitivan odgovor. To se ne poklapa sa posledwim Vidi}evim izjavama, ali. Navodna èqa Nemawe Vidi}a da napusti Man~ester junajted i Englesku ~esto je bila tema engleskih medija, ali tu pri~u niko nikada nije potvrdio. "Gardijan" je u petak oti{ao korak daqe, po{to je objavio da se "me|u fudbalerima Junajteda otvoreno razgovara" o Vidi}evom odlasku na kraju sezone, dok je ser Nemawa Vidi} Aleks Ferguson rekao svojim saradnicima da srpski repre|e na San Siro i da je dobio prezentativac "ne èli da bude pozitivan odgovor. "Rosoneri" ovde". nameravaju da ponude holandU tekstu se spekuli{e da je skog napada~a Klas-Jana HunteVidi} svestan interesovawa velara i novac, ali Junajted tralikih klubova sa kontinenta i ì "suvi ke{" - 25 miliona da poku{ava da izdejstvuje povifunti. {icu, po{to bi Vejn Runi od leZanimqivo je da }e se Man~eta trebalo da potpi{e za ster junajted i Milan 16. febru150.000 funti nedeqno i postaara sastati u prvom me~u osmine ne najboqe pla}eni igra~ u finala Lige {ampiona. Vidi}, istoriji "crvenih |avola". Vikoji je na Old Traford stigao di}ev ugovor isti~e 2012. godipre ~etiri godine iz moskovne i on je nedavno u razgovoru za skog Spartaka, mogao bi da se klupski fanzin demantovao da na|e u timu na subotwoj utakmièli da ode. ci Premijer lige sa Portsmu- îtam kako je moja supruga tom. On se zbog bola u nozi narekla da bi se rado preselila u lazio van stroja od kraja decemItaliju ili [paniju i kako nibra, a Ferguson je, navodno, qut, je sre}na u Man~esteru. Prva po{to misli da je srpski {tostvar, ona nije imala gde to da per odavno trebalo da stisne zuizjavi. Ja tako|e nisam to rebe i pomogne ekipi. kao, a to zna~i da se pi{u glupoU prilog pri~i o Vidi}evom sti. Neke stvari ne moè{ da odlasku govori i transfer dvaspre~i{. - izjavio je Vidi}. desetogodi{weg Krisa Smolin"Gardijan" pi{e da se Milan ga iz Fulama, ugovoren za jun. preko posrednika raspitivao o Londonski klub inkasira}e 10,7 mogu}nosti da stameni {toper miliona funti.

Bilbija opet pogodio Vojvodina - Sigma 1:1 (0:1) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Sportski centar hotela "Titanik", gledalaca 100, sudija: Ksa} (Turska). Strelci: Bilbija u 86. za Vojvodinu, a Orodo{ u 35. minutu za Sigmu. VOJVODINA: Kesi}, Smiqani}, \uri{i}, Lovri}, Faber, Mito{evi}, Tumbasevi}, Novakovi}, \urovski, [u{war, Mudrinski. Igrali su jo{: Brki}, Vuli~evi}, Ple~, Mojsov, Nestorovi}, Medojevi}, A|uru, Katai, Tadi}, Adam i Bilbija. SIGMA: Lova{ak, Mahalacki, Dreksa, Kovarek, Ka{}ak, Orodo{, Hubwik, Bajer, Horava, Petr, Janotka. Igrali su jo{: Blaha, Kazar, [ulmajster, [}epan, Hajdenrajh, Murin, Nuc i Navratil. I u drugom kontrolnoj utakmici na pripremama u Turskoj fudbaleri Vojvodine izborili su remi. Ovoga puta namerili su se na ~e{ku Sigmu iz Olomouca, ekipu koja je za nijansu boqa od slova~kih Ko{ica sa kojima su Novosa|ani igrali pre tri dana i tako|e zavr{ili me~ nere{enim rezultatom - 1:1. Remi je realan rezultat, jer je svakoj ekipi pripao po poluvreme, ^esima prvo, a Novosa|anima drugo. Ono {to je za stru~ni {tab Vojvodi-

ne i wene navija~e pozitivno je to {to je devetnaestogodi{wi napada~ koji je ove zime stigao iz bawalu~kog Borca Nemawa Bilbija i u drugom me~u bio strelac. Podse}amo, u duelu sa Ko{icama dao je gol iz kornera, a i u ju~era{wem susretu sa Sigmom pokazao je majstorstvo. Pri rezultatu 1:0 za ^ehe Bilbija je prihvatio odbijenu loptu posle centar{uta Tadi}a, i s petanestak metara loptu smestio manirom iskusnog strelca u golmanov levi ugao. Upravo su u drugom poluvremenu kapiten Du{an Tadi} i centarfor Nemawa Bilbija bili akteri jo{ dve sjajne akcije kada je prvi put mladi napada~ za deli} sekunde zakasnio da loptu zahvati glavom, dok je u drugom poku{aju posle Tadi}evog driblinga i jo{ lep{eg pasa Bilbija iz trka odli~no {utirao levom nogom ga|aju}i kontra ugao, ali je lopta prohujala tik pored stative u gol aut. Prvo poluvreme apsolutno je proteklo u inicijativi ~e{kog tima. Izuzev dobrog udarca Janka Tumbasevi}a u 8. minutu sve drugo bilo je na strani suparnika. Opasno su brzim akcijama i proigravawima u prazan prostor pretili Hubwik, Orodo{ i Ba-

Fudbaleri Vojvodine pred susret sa Sigmom odradili i trening

jer, pa je tako Sigma i postigla gol u 35. minutu. Hubwik se oslobodio Lovri}a i potom s korner linije odigrao povratnu loptu u visini druge stative, a Orodo{ je sa 7-8 metara uputio o{tar {ut i pogodio desni ugao golmana Kesi}a. Aleksandar Kesi} istakao se u dva navrata u prvom poluvremenu. U 23. minutu odbranio je udarac Hubwika glavom, a u 42. istom igra~u istr~avawem sa gol linije odbranio je zicer.

SUBOTI^ANI ZAVR[ILI PRVU NEDEQU PRIPREMA U TUNISU

Pobeda i poraz golubova Fudbaleri Spartak Zlatibor sre}e sigurno }emo popraviti vode su uspe{no zavr{ili prvu plasman – istakao je Milidrag. nedequ priprema u Tunisu, u meU prvom prijateqskom me~u u stu Muradi Porto El Kantui, Tunisu fudbaleri Spartak Zlagde se nedavno pripremala i retibor vode su sa 4:2 (1:2) savladaprezentacija Tunisa. li ekipu Sade Sousein. Iako su – Do~ekalo nas je lepo vreme i doma}i poveli sa 2:0, golubovi uslovi u kojima }emo se pripresu se vrlo brzo privikli na primati su zaista onakvi kako smo li~no tvrd i neravan teren u Suse dogovorili sa organizatorom. su. Torbica je krajem poluvremeKada sve saberemo, po~etni utina smawio na 1:2, a Vujaklija je u sak je vi{e nego zadovoqavaju}i. Ve} prvog dana radimo u punom ritmu, uz dva treninga. – kazao je Milinkovi} o prvim utiscima iz Tunisa. - Nemamo problema, sve se odvija kako smo i planirali. Momci dobro rade, imamo odli~ne uslove jer u hotelskom kompleksu postoje dva dobro pripremqena terena za fudbal. U prvoj nedeqi smo odigrali dve prijateqske utakmice koje su na pravi na~in pokazale {ta su momci do sada uradili. Fudbaleri Spartaka na treningu u Tunisu Prema planu priprema odigra52. minutu poravnao rezultat, }emo jo{ dva prijateqska me~a, dok je Marko Miri} golovima u a potom u istom ritmu nastavqa68. i 82. minutu preokrenuo remo u Subotici. zultat. I Zoran Milidrag, prvi treImali su Suboti~ani jo{ nener potvru|uje da se u Tunisu dokoliko prilika, a najboqu Nebro radi. nad Puhalak koji je pogodio sta– Posle ovakvih priprema bi tivu. trebalo da se i u prole}nom deFudbaleri Spartak Zlatibor lu takmi~ewa publici predstavode su odigrali drugi prijavimo u jo{ boqem svetlu, da nateqski me~ u okviru dvonedeqdogradimo prepoznatqivi stil nih priprema u Tunisu, protiv igre. @eqa je da zadr`imo aktuCSM Sakena, jedne od najboqih elnu, petu poziciju, a ako bude ekipa u drugoj tuni{koj ligi.

Iako su golubovi pora`eni (0:1), ostavili su dobar utisak i pokazali da za sada imaju problema u realizaciji. Gol koji je odlu~io utakmicu je pao u 38. minutu. Tada je iz slobodnog udarca Gleulon nekako proturio loptu kroz `ivi zid ispred gola Spartak Zlatibor vode. Imali su i pre i posle gola suboti~ki fudbaleri dosta

Vojvodina je sa obe postave igrala u formaciji 4-4-1-1 i jasno je da je postava iz drugih 45 minuta ostavila znatno povoqniji utisak. Trener Babi} jo{ uvek "me{a" karte, a to }e svakako u~initi i 8. februara kada je rival Vojvodini ukrajinska Vorskla. U ju~era{woj utakmici Babi} nije {ansu pru`io lak{e povre|enima Stjepanovi}u i Mr|i koji ima problem s noktimapal~eva. S. Savi}

Maradona isprobao 101 fudbalera Selektor argentinske fudbalske reprezentacije Dijego Armando Maradona pozvao je u nacionani tim 101 igra~a, od kada je do{ao na tu funkciju pre 15 meseci. Za posledwi prijateqski me~ sa Jamajkom pozvao je {est fudbalera, koji nikada nisu igrali za reprezentaciju. Maradonu kritikuju za lo{e vo|ewe argentinskog tima, zbog malo trenerskog iskustva i {to je doveo u pitawe plasman reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, iako ima neke od najboqih igra~a sveta kao {to je Lionel Mesi.

Muriwo ka`wen zbog vre|awa novinara prilika, jer se uglavnom utakmica igrala pred golom Tuni{ana. – Do`iveli smo poraz iz prakti~no jedinog {uta protivnika na na{ gol. I pre i posle gola smo bili dominantniji. Moram da ka`em da sam zadovoqan ono {to sam video s obziom na fazu priprema, a dobar utisak ostavila je fizi~ka sprema na{ih fudbalera – kazao je Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode. N. Stanti}

Trener italijanskog fudbalskog kluba Inter @oze Muriwo ka`wen je sa 13.000 evra zbog vre|awa novinara. Incident sa novinarom italijanskog "Korijere delo Sport" Andreom Ramacotijem dogodio se posle utakmice sa Atalantom, koja je odigrana u decembru i kada su ekipe odigrale 1:1. Disciplinska komisija Italijanskog fudbalskog saveza odredila je Interu da plati 20.000 evra za ovaj incident.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga - BEOGRAD: FMP - Hemofarm (19.30), Partizan - Budu}nost (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki Olimpija (18), ZAGREB: Cedevita - Zagreb (15), [IROKI: [iroki - Crvena zvezda (18), DOM@ALE: Helios - Zadar (16). Prva liga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Novi Sad (19), VAQEVO: Metalac - Radni~ki Basket (19.30), KRAQEVO: Ma{inac - Ergonom (19.30), PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Sloga (20). Prva liga (`) - BEOGRAD: Radivoj Kora} - Vo`dovac (19), LOZNICA: Loznica - ^elarevo (17), BEOGRAD: Partizan Kovin (18).

Prva B liga (m) - ^A^AK: Mladost - Jug (18), IN\IJA: @elezni~ar - Vizura Smederevo (19), VRBAS: Vrbas Karneks - Zdravqe (19), BEOGRAD: Superfund - Vojvodina (15), KOSJERI]: Crnokosa - Beovuk 72 (18). Prva srpska liga, sever (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - Spartak (20), TEMERIN: Mladost Teletehnika Oxaci (18), @ITI[TE: Sveti \or|e - Nova Pazova (20). Prva srpska liga, sever (`) RUMA: Ruma 92 - Gimnazija (17). Druga srpska liga, sever (m) KULA: Hajduk - Proleter Naftagas (19), KOVIN: Radni~ki Stara Pazova (20), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Akademik (19).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga – mini-liga od 1. do 4. mesta - NOVI SAD: NIS Vojvodina – Partizan (19). Od 5. do 8. mesta - SMEDEREVO: Smederevo – Spartak (Q) (19). Viner {tedi{e ènska superliga – mini-liga od 1. do 4. mesta - SUBOTICA: Spartak – Tent (19). Od 5. do 8. mesta – PANÊVO: Dinamo Azotara – Jedinstvo (17.30). Prva mu{ka liga – VELIKO GRADI[TE: VGSK – Novi Sad DDOR (19), KOVIN: Bavani{te – Jedinstvo (17.30), KLEK: GIK Banat – Jagodina (19), NI[: Ni{ – @elezni~ar (16). Prva ènska liga – NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol

– Lazarevac (18), Vojvodina – Radni~ki NIS petrol (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo – Putevi (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki – Vizura Super nova (19), LAZAREVAC: Kolubara – [umadija (20).

Rukomet Zimska liga - BEO^IN: Milicionar - Tarket junior (16), Metalac AV - Nova Pazova (17.15), Milicionar - Radni~ki (18.30), Metalac AV - Tarket junior (19.45), Radni~ki - Nova Pazova (21).

Kuglawe Superliga (m) - GORWI MILANOVAC: Metalac - Parti-

zan (12), KAWI@A: Kawi`a Rudar (16). Superliga (`) - SUBOTICA: Pionir - Venus (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters Apatin (16), BEOGRAD: EDB Jedinstvo (15). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - BAWA JUNAKOVI]: Apatin - Vojvodina (16), NOVI SAD: 13. maj - @elezni~ar (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Alimenta Banat (14). Prva vojvo|anska liga (m) NOVI SAD: Ada Kompjuters Polet (13). Druga vojvo|anska liga, sever (m) - VRBAS: Vrbas - Kordun (16), BA^KA PALANKA: Dunav - Sloboda (16).

Druga vojvo|anska liga, jug (m) - RUMA: Horoskop - Srem (11).

Stoni tenis Superliga (m) - SUBOTICA: Spartak - STAK (17), VR[AC: Vr{ac - Kikinda (18), BEOGRAD: Crvena zvezda Stenes (14). Superliga (`) - ^OKA: ^oka - Senta (17), NI[: Josip Kolombo - Vojvodina (16).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC: zemun - Be~ek 2005 (20.30), BEOGRAD: Singidunum - [abac (15.45), PAN^EVO: Dinamo - Spartak (20), ZREWANIN: Proleter - Rabotni~ki (19).

subota6.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

subota6.februar2010.

PRODAJEM lokal u centru Novog Sada, pe{a~ka zona. Mesto ekskluzivno, 52m2, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/8923-168. 97061

IZDAJEMO odli~nu gara`u kod Limanske pijace. Telefon 063/592-885. 97949 IZDAJEM gara`e od 14m2 u Ul. Radni~koj i Ul. Vase Staji}a. Telefon: 064/282-6441. 97733

KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824885, 064/150-1200. 97615

IZDAJEMO dvokrevetnu sobu za dva zaposlena mladi}a kod sajma. Telefoni: 6619-137 i 064/427-64-13. 97832

IZDAJEM dvosoban, name{ten stan, 39.5m2, 3. sprat u Temerinskoj ulici, nov name{taj i tehnika. Cena 190 evra. Telefon 063/83-18-299. 97610 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 Kablovska. Internet. Telefon 064/153-2010. 97675 IZDAJEM devojkama u Petrovaradinu trosoban komforan stan kod pijace. Telefon: 064/2826-6441. 97734 KOD LIMANSKE pijace izdajemo dvosoban useqiv kompletno name{ten stan prvi sprat, CG, kablovska, ve{ ma{ina, {poret, fri`ider, telefon, TV. Telefon 063/592-885. 97948 IZDAJEM name{ten stan 35 m2, centralno grejawe, Mileve Simi} 8. Telefon 47-80-380, i 064/136-0012. 97083 IZDAJEM, dvosoban prazan stan od 56 m2 kod @eqezni~ke stanice. Pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/136-78-92. 98056

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije 063/47-57-65. 97549

PRODAJEM dvosoban stan 47m2, Bul. Ja{e Tomi}a br. 16, IV sprat, CG, vlasnik 1000E/m2. Telefon: 063/549-749. 98099

BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 97575 NOVI SAD, Klisa, povoqno prodajem gra|evinske placeve iza servisa â&#x20AC;&#x17E;âtalovâ&#x20AC;&#x153;, produètak ulica \akaona Avakuma. Telefon: 065/4725000. 97888

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159. 96944 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98034

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 94413

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96794 PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 97678

EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 97892 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/656-19-57, 061/2424-533. 97370 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96078 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 97995 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 97994 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97996 DRVOSTOVARI[TE bukva, hrast, cer jasen, bagrem 2.700 metrice i rezano 2900 sa prevozom. Telefon 064/958-2103, i ugaq 062/9647-170. 98042

^ITUQE z POMENI

subota6.februar2010.

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

Dana, 5. 2. 2010. posle kra}e bolesti prestalo je da kuca srce na{eg dragog i nikad pre`aqenog

Ile [piri} Zoran \uraki

Mile Gavrilovi}

8. 2. 2009 - 8. 2. 2010.

Milo{a - Mi{e \ankovi}a 1950 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem uvek te se se}aju tvoji najmiliji. Dragi moj Zorane, samo ja znam koliki je moj bol i kako su te{ki dani bez tebe. Ve~no }u te se se}ati.

98194

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kumu

Tvoja Gaga.

Dejana, Seka i Sa{a Nedu~in.

97611

98201

Ne postoje re~i kojima se moèmo oprostiti od Tebe. Bio si na{ oslonac i podr{ka u svemu. Sahrana je 6. 2. 2010. u Ravnom Selu, u 13 ~asova. Sau~e{}e primamo u ku}i àlosti, Sutjeska 14 do 10 ~asova, a posle u kapeli na Mesnom grobqu. Ve~no oàlo{}eni: otac Bogdan, supruga Du{anka, sinovi @eqko i @arko, sestra Milka, snaja Anela, unu~ad Aleksa, Bogdan, Duwa, sestri}i i ostala mnogobrojna rodbina. 98195

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

Posledwi pozdrav dragom zetu

Dra`enku Luka~u Pe|a, Gosta, Biqa, Sale, Jasna, Fruc, Nada, Mare, Karasi, Mileva, Ne{a, Dragan, Boris. 98192

Milo{u - Mi{i \ankovi}u

Dragi moj Mirko,

@eqko Ga}a 6. 2. 2009 - 6. 2. 2010. U srcima s qubavqu ve~no ~uvamo uspomenu na tebe. Kumovi Mi{a, Radica i Ksenija.

Neka Te an|eli ~uvaju.

Mihailu Milo{evi}u

Mirko Garabandi}

[ogor Radovan sa decom Teodorom i Bo{kom.

98087

od: svastike Radmile sa decom Milanom i Anom.

98198

98199

Posledwi pozdrav

Radmila Vlalukin Porodice Dimitrov i Icoski.

Pro{lo je {est meseci od kako nisi sa mnom. Po~ivaj u miru

Posledwi pozdrav prijateqici

ostale su nedovr{ene pri~e, nedosawani snovi, Tvoji zagrqaji i Tvoja pa`wa.

Tvoja Goga.

Zauvek }e{ nedostajti: tetka Smiqi, Igoru, Sofiji i Dragani.

97688

98189

98178

Posledwi bratu

Iskreno sau~e{}e koleginici Sla|i, i posledwi pozdrav wenom suprugu

dragoj

Nenadu Drini}u

od Davidovih drugara sa fudbala: Nemawa, \aksa, Marko, @ika, Peca, \or|e, Zoki, Robika, [avija, Saki, Milo{, Kne`evi}, Branki}, [u{um, Milo{evi}.

Mi{i

Radmila Vlalukin An|elki Ne}ak

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Mi{i

Mi{i od: sestre Milke, sestri}a Zvonka i Neboj{e sa porodicama.

Ta{ta Milka Grandi}.

98197

98196

Posledwi NE[I

pozdrav

kom{iji

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Nenadu Drini}u Pro{lo je {est meseci od kako nisi sa mnom.

od Biserke i Milovana Jel~i}a.

od kolektiva â&#x20AC;&#x17E;StilLesâ&#x20AC;? Tvoj Milan.

98177

98185

Na{ tata

235/P

97687

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

10. 2. 2001 - 10. 2. 2010.

Na{em dragom sinu, taji i stricu

Nenadu Drini}u

Jovan Bala}

Nenadu Lon~aru

spava duge ~etiri godine. Nedostaje nam osmeh na wegovom licu kada nas vidi i zagrqaj kojim je pokazivao koliko nas voli. Sofija i Igor sa babom i mamom. 98187

8. 11. 1981 - 26. 8. 2009. obele`i}emo {estomese~ni pomen, danas, 6. 2. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, jer voqeni nikad ne umiru. Majka Smiqka, otac Milan, }erkica Ksenija i bratanica Kristina. 97765

Jovan Milivojevi} Dana 6. 2. 2010. godine navr{ava se devet godina od kako je preminuo moj suprug. O`alo{}ena supruga Nada.

97744

Jovanka Dra`i} iz Ka}a

Ranki Kadi}

od Mom~ila Luburi}a sa porodicom.

Weno kumstvo porodice Bogdanovi} i Stupar.

98190

98193

Voqena majko, vreme prolazi, utehe nema, zaborav ne postoji, rana je doìvotna. Postoji ne{to teè od smrti, to je ìveti bez tebe. Zauvek oàlo{}ena tvoja k}i Qubica. 97658

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam prijateqe i poznanike da je preminuo moj dragi suprug

TROGODI[WI POMEN

Radojica Mehanxi} doktor docent 1960 - 2007.

Mihailo - Mika Milo{evi} 1926 - 2010.

subota6.februar2010.

Sau~estvujemo u bolu i tuzi na{eg druga Davida i wegove porodice, za iznenada preminulim ocem i suprugom.

Dra`enko Luka~ Ga{a

Nisi zaboravqen, u mislima uvek smo sa tobom. Po~ivaj u miru i spokoju.

Nenad Drini}

Dra`enko Luka~ Ga{a

Posledwi pozdrav Ga{i od strica Nikole.

Posledwi pozdrav Ga{i od strica Milorada sa porodicom.

98164

98162

Posledwi pozdrav Ga{i.

Ponosna sam {to sam te imala i nikada te ne}u zaboraviti. Hvala ti na svemu.

Tast Qubi{a i ta{ta Mila. 97676

POMEN Ispra}aj }e se odr`ati u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

5. 2. 2005 - 5. 2. 2010. Otac Mla|a, majka Jela, sestra Dragana i zet Miodrag.

Wegovo VI-2 odelewe O[ â&#x20AC;&#x17E;\ura Jak{i}â&#x20AC;? i razredni stare{ina Milan Trnini}.

Ve~no o`alo{}ena supruga Stana. 98163

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom prijatequ

98182

98160

Nena - Nevenka \uri~i}

Lazaru Babi}u Babi Ponosni smo i velika nam je ~ast {to nam je tako plemenit bio otac, deda i tast.

Jedina sestrice, pred vratima moga srca, zvuk tvojih koraka, a u mome se}awu boja tvoga osmeha, u mome srcu o~i tvoje vedre, tako si mi blizu alâ&#x20AC;&#x2122; nisi kraj mene! Bila je ovo godina prepuna tuge i bola. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: Qiqa, Luka, Lazar i Sr|an.

Sa zahvalno{}u: }erka Nada, unuka Mira i zet Zdravko Obradovi} i unuka Kata Jovi} sa porodicom.

97541

97546

Moj tata, moj najboqi drugar

prim. dr Milanu Gavrilovi}u

Prim. dr Milan Gavrilovi}

Na{em voqenom prijatequ i ~ika Miletu posledwi pozdrav.

Uvek }emo Vas se se}ati.

Milovan ^onki}

Nikad Vas ne}emo zaboraviti i uvek }emo Vas se se}ati.

Posledwi kom{iji

pozdrav

Mogu pro}i vekovi, leta, zime i prole}a, tvoju prekinutu mladost nikada ne}emo oplakati.

Svaka tvoja re~, pokret, osmeh, an|ele lepi, zauvek su u na{im srcima.

Pet godina... Porodice Kislovski i Lije{evi}.

Nena - Nevenka \uri~i}

Porodice Hadna|ev i Kosti}. Wegov sin i najboqi drugar Du{ko.

98169

96748

98167

dragom

Danas, 6. februara navr{ava se 10 godina od kako nije sa nama na{ dragi

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom i nepre`aqenom

Zoran \akovi} 2009 - 2010.

Biqana \akovi} 2009 - 2010.

Godina dana odnosno 9 meseci od Va{eg odlaska. Porodica Branka Raki}a.

97539

Posledwi pozdrav

Mi koji smo vas voleli smo ostali da tugujemo i da se se}amo Va{ih vedrih pogleda iz kojih smo mogli videti voqu za ìvot koji na àlost sudbina rano prekide. Neka vam je ve~na slava i hvala za sve {to ste dobro uradili za svog kratkog ìvota.

Va{ brat @arko, tetka Rosa i te~a Sretko Palali}.

98171

Mihajlu - Miki Milo{evi}u

Svetislav Ke{eq

Luki Milivojevu

2000 - 2010.

obele`avamo danas, 6. 2. 2010. godine, u 11 sati, na Koviqskom grobqu. Wegovi najmiliji: supruga Ankica, sinovi Stevan i Sava sa porodicom.

Porodica Jov~i}.

Uspomenu na wegov svetao lik ~uva ve~no zahvalna porodica.

98166

98172

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

98174

Nenadu Drini}u

GODI[WI POMEN na{oj miloj k}eri 6. 2. 2010.

od \aksa sa porodicom.

98181

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Nena - Nevenka \uri~i}

Mihailu - Miki Milo{evi}u Pamti}emo ga kao divnog i plemenitog ~oveka i dobrog kom{iju.

Nenadu Drini}u

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. od porodice Bubwevi}. Tvoji drugari iz ulice: Buki, Kikela i Kec sa porodicama.

Stanari iz ulaza 26. Ul. Du{ana Vasiqeva. 98161

Dra`enko Luka~ Ga{a

Biqani Tepi}

98179

97766

Posledwi pozdrav Ga{i od tetke Milene sa porodicom.

98165

Dani prolaze ali ni jedan bez se}awa na tebe. Mnogo je uspomena da o tebi s ponosom pri~amo. Zahvalni {to smo te imali i neute{ni {to te nema me|u nama. Tvoja plemenita du{a i ne`no srce neka na|u svoj mir, a se}awa na tebe greja}e na{a srca ve~no. Sa tugom koju vreme ne le~i uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji ve~no tu`ni otac i majka. 97538

^ITUQE z POMENI

subota6.februar2010.

SE]AWE Mila i draga

GODI[WI POMEN

DNEVNIK

Radio je dugo sa nama. Smrt ga je presrela na radnom mestu i spre~ila da ode u zaslu`enu penziju.

Ivan Mili~i} Ika

Jelki \ermanov

Neno

Kornelija Powevi}

iz Gospo|inaca

nedostaje{ mi.

Nikada te ne}e zaboraviti sestra Nada i sestri} \or|e.

Da je qubav mogla da te sa~uva, qubav svih nas bi ti podarila ve~nost.

Prim. dr Milan Gavrilovi}

Tvoja Cecika.

Nada i Bora.

97912

97523

97527

Izra`avamo duboko `aqewe povodom smrti na{e drage

POMEN

Posledwi pozdrav baka Korneliji od Vaqe i Borisa.

Kolektiv Instituta za onkologiju Vojvodine Sremska Kamenica.

98205

Posledwi pozdrav dragom kumu

5774/P

Nena \uri~i} Draga NENO! Evo ve} je godina kako nisi vi{e me|u nama. Oti{la si na ve~ni po~inak, a nama si ostavila ve~nu tugu i bol. Neka tvoja du{a po~iva u ba{ti Boìjeg raja, to je na{a èqa. Oàlo{}eni tvoj ujak Mi}a sa porodicom.

Dana, 4. 2. 2010. godine, u 53. godini, preminula je na{a draga

dr An|elke Ne}ak - Kora}

dr Milanu Gavrilovi}u Uvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Porodica Vu~kovi} iz Sremskih Karlovaca.

Porodica Bosiok.

98206

98078

97672

dr An|elka Ne}ak - Kora} pedijatar

Nevenka \uri~i}

Zoran \akovi}

Sahrana je danas, 6. 2. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dr An|elka Ne}ak - Kora}

12. 02. 2009 - 12. 02. 2010. Uspomenu na wih nosi}emo trajno.

Weni: suprug Mile i }erke Nada i Jovana.

Kolektiv JP â&#x20AC;&#x17E;Poslovni prostorâ&#x20AC;? u Novom Sadu.

Napustila nas je tiho, kao {to je i `ivela, plemenita du{a na{e kume. Ostaje nam qubav i tuga za wom. Porodica Dejanovi}.

5768/P

98060

98067

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i dugogodi{wem poslovnom saradniku

Sa neizmernom Tugom i bolom opra{tam se od svoje sestri~ine

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminula u 80. godini na{a draga i voqena majka, svekrva i baba

Kornelija M. Powevi}

An|elke

profesor u penziji 1931 - 2010.

Osta}e{ zauvek u mom srcu. Tvoja tetka Nena.

prim. dr Milanu Gavrilovi}u

98061

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

Sahrana mile i drage nam pokojnice je danas, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Milan, snaja Zorica, unuci Milo{ i Dejan. 98015

U petak, 5. 2. 2010. godine, se navr{ilo 5 godina od smrti na{eg dragog

Posledwi pozdrav dragoj priji

Riste Veselinova

Korneliji Powevi}

Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

An|elki Ne}ak - Kora} Svekrva Draga i dever Pavle.

15001/P

98062

Dragi ~iko, uvek }emo te se se}ati i sa zahvalno{}u po dobru pamtiti.

od prijateqa Cice i Milo{a Manojlovi}.

Brat Stevan i sinovac \or|e sa porodicom. 98029

98016

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom kolegi

subota6.februar2010.

Ve} je pro{la godina

Zoran \akovi} Sretojka Markovi}

Dra`enko Luka~ Oti{ao si tiho, iznenada, a bio si i zauvek }e{ ostati u na{im srcima veliki prijateq, kolega i drug.

Kolektiv Eco-Recycling doo, Sirig - Novi Sad.

Biqana Tepi}

Nevenka \uri~i}

Uspomena na vas ne bledi. @ive}ete ve~no, mi ne}emo dozvoliti druga~ije. Srpska radikalna stranka, Gradski odbor Novi Sad.

334/P

Preminula je na{a majka, baka, prabaka u 81. godini.

97726

Po{tovani prijateqi

Mile Gavrilovi} Iskreno sau~e{}e povodom smrti supruga i oca.

Savka Jovanov Lela

Voja i Vesna, Maja i Milan Trifunovi}.

Sahrani}emo je u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

98158

JEDNOGODI[WI POMEN

Zoran \akovi} Sretojka Markovi}

na{oj voqenoj

Weni: sinovi Du{an i Vasa sa porodicama.

98156

POMEN Pro{le su dve godine od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Biqani Tepi} obele`i}emo danas, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali. @ivi{ u na{im srcima i `ive}e{ zauvek u najlep{im uspomenama.

Milo{ Vojvodi} 1925 - 2008.

Tvoji: ujaci Marinko, Jovan i Jovo Tepi} sa porodicama.

O`alo{}ena porodica Vojvodi}. 98159

Biqana Tepi} Nevenka \uri~i} Srbija je izgubila ~etvoro ~estitih i vernih radikala. Nenadoknadiv gubitak za Novi Sad i na{u ideju. Wihovi `ivoti su prekinuti iznenada, ali wihov duh ne mo`e biti prekinut. Srpska radikalna stranka. 97727

97756

^ITUQE z POMENI

subota6.februar2010.

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav najdra`em sestri}u

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

POMEN

Miloradu Radulovi}u Bati Luka Crnogorac sa porodicom.

An|elki Neboj{a Devi} 2000 - 2010. Danas, 6. 2. 2010. u 18 ~asova, u Alma{koj crkvi odr`a}e se parastos.

Bila je divna majka i izuzetan pedijatar. Obele`ila je detiwstvo na{ih devojaka. Zauvek }emo je se se}ati. Duwa, Gordana i Zoran Stani}.

Nenadu Drini}u Ne{i od ujaka Nenada Kaurina iz [ajka{a sa porodicom.

Ne{i

od kom{ija Joke i Sini{e Vrhovac.

od kom{ije \ure Vulina sa porodicom.

Prijateqi. 98107

98105

Pro{la je tu`na godina od tragi~ne smrti dragog sinovca

Pro{le su dve godine kako smo uskra}eni za qubav i dobrotu na{e

Posledwi pozdrav na{em drugu

Zorke [krbi}

Miletu Gavrilovi}u

Tomislava Kne`evi}a Za wim tuguje stric Vaso, strina Stojanka, brat Dragan i sestra Danijela.

98115

98151

Posledwi dragom

pozdrav

Posledwi pozdrav najboqem zetu na svetu

Nenadu Drini}u

Ne{i

Porodica Rosi}.

od kom{inice Borke Diki}.

Tvoji Kaji{i i Vuji}i. 98157

Tvoja ta{ta Ru`a, @eqko, Sne`ana, Nemawa i @eqana. 98132

98117

98152

GODI[WI POMEN dragoj majci, svekrvi, ta{ti, baki i prabaki

Plemenitom, hrabrom i voqenom sinovcu lekaru posledwi pozdrav

98119

Pomozi nam sa neba da ubla`imo bol za bezgre{nim ~ovekom.

majke, bake, prabake i ta{te.

98145

98121

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

3 Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog

Biqana Tepi}

dr Milanu Gavrilovi}u

Radoslavki \ordan 1923 - 2009.

Ostala je ogromna praznina i tuga iza tebe i jedno veliko se}awe na tvoju bezgrani~nu qubav, pa`wu i pomo} koju si nesebi~no pru`ao. Tuguju tvoja strina Dara sa familijom Miqevi}.

Postoji{ i traje{ najlep{e uspomene.

kroz

Porodica Stani}.

Majko, uspomene na tebe ne blede. I daqe `ivi{ u na{im srcima. Po~ivajte u miru ti i tata i nek vas an|eli ~uvaju. Va{i najmiliji: sinovi Boro i Milivoje, }erke @eqka i Qubica, snaje, zetovi, unu~ad i praunu~e.

98110

98137

Posledwi prijatequ

pozdrav

Ne{i

Ninoslava Mikovi}a od tetke Trivune sa porodicom.

98150

98118

dobrom

Posledwi pozdrav kom{iji i drugu

Parastos }e se obaviti danas, 6. 2. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu. Wegovi najmiliji: supruga Berta, k}i Milana i sestra Mirjana sa porodicom. 98146

GODI[WI POMEN je danas, 6. 2. 2010. godine u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dr Milan Gavrilovi}

Posledwi Miletu. Posledwi pozdrav na{em dragom ~ika Miletu od Senke i Sini{e.

pozdrav

~ika

Nenadu Drini}u Ne{i

Va{i momci: Brane, Dule, Leka i Urke.

od porodica Verki} i Milutinovi}.

98141

98155

98143

Dana 4. 2. 2010. godine preminuo je na{ voqeni otac i suprug

Sa nevericom i tugom sau~estvujemo u boli i tuzi porodice i opra{tamo se od tebe

prim. dr Milan Gavrilovi}

Nenade

ro|. 1946. godine Sahrana je u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

koji si imao sve osobine tvojih ve} ucveqenih roditeqa: dobrotu, karakter i po{tewe. Neka ti je ve~na slava.

@ive}e ve~no u na{im srcima. Sin Sr|an, k}erka Slobodanka i supruga Vera.

Boro i Milomirka Drini} sa porodicom.

98142

Ne{i

Sretojka Markovi} Ceca

od porodice Vulin.

Ako qubav mo`e `ivot da ti vrati, na{a ti je ve~na. Tvoji: Nata{a, Stefan i Stamenko. 98147

98120

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Sa velikom tugom se opra{tamo od dragog kuma

Ne{i

Milana Gavrilovi}a

od kom{ije [urlan.

Porodica Mirosavqev.

98154 98124

98114

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

subota6.februar2010.

Dana 5. 2. navr{ilo se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nije vi{e sa nama na{ dragi

Nenad Drini}

Slavko [upica Pomen }e se odr`ati u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu. Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama na pomo}i i podr{ci.

Nikada ne}emo plemenitost.

zaboraviti

Nenad Drini}

tvoju

vedrinu

Tvoji: Bata, Novka, Zoka i Mi}a.

Porodica. 98173

98184

Pro{lo je {est godina od smrti na{eg dragog

Muhameda - Muje ]osi}a

Ne{o, oti{ao si tiho... Iznenada si nas napustio, ali }e{ ve~no ostati sa nama u svakoj Davidovoj utakmici `ivota.

Posledwi pozdrav jedinom, najdra`em zetu Generacija â&#x20AC;&#x2122;97 {kole fudbala â&#x20AC;&#x17E;Jugovi}â&#x20AC;? i trener Milan Trnini}.

Hvala svim prijateqima na podr{ci u onim tu`nim danima.

Supruga Hanka. 97769

98180

Stevana Ne}aka

Dra`enku Luka~u Ga{i

Posledwi pozdrav dragom kumu i velikom prijatequ

S tugom, qubavqu i po{tovawem, Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

od: tasta i ta{te Nik~evi} Qubomira i Milice, svastike i {uraka Nik~evi} Vesne i Veselina.

97465

98186

POMEN Desetog februara navr{i}e se godina dana od kada nas je nepovratno napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom drugu

Zbog prerane i iznenadne smrti

Nenadu Drini}u Ne{i Wegovi kumovi: Radomir, Slavica, Vladimir, Aleksandra, Du{an i Stoja Niki}. 98131

Nenada Drini}a

Ne{i

Pavle Krteni} Ostaje svakodnevno u na{im mislima voqen i nezaboravqen. Wegovi najmiliji.

sau~estvujemo u bolu porodica Drini} i Kova~evi}. Dra`enko Stojanovi} sa porodicom.

Porodica Lazin.

98135

98188

Posledwi pozdrav dragom drugu

97558

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada 4. februara u 41. godini preminuo na{ voqeni otac, suprug i sin

TU@NO SE]AWE

Nenad Drini} Sahrana je danas, 6. 2. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu, u Ka}u. Zauvek o`alo{}eni: majka Stojanka, otac Marinko, supruga Sla|ana, sin David i k}erka Teodora. 98127

Dragoqub Radivojac Lala

Ne{i

11. 2. 2009 - 11. 2. 2010.

Posledwi pozdrav dragom drugu

Ne{i

Za godinu tuge i bola nema utehe. Supruga i k}eri sa porodicama.

Mom~ilo Popovi} sa porodicom.

Sa{a Peri~i} sa porodicom.

98139

98128

Posledwi pozdrav dragom drugu

97710

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 6. 2. 2010. godine, u 10 ~asova na @abaqskom grobqu davati jednogodi{wi pomen dragom i jedinom sinu

Neletu

\uraki Zoranu Dragi sine Zorane, bio si i ostao na{a najve}a sre}a na svetu. U srcima na{im sada su bol i tuga. Na{a qubav }e te pratiti dok smo `ivi. Sine, po~ivaj u miru i neka te Bog ~uva. Tvoji roditeqi. 97612

Sale, Ra{a, Pera, Goli}, Babara, Pop i Dra`.

Ne{i

Ilija Babi} sa porodicom.

Dragan Goli} sa porodicom.

98140

98130

98133

^ITUQE z POMENI

subota6.februar2010.

Iskreno sau~e{}e povodom smrti Va{eg supruga i oca

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ voqeni

Mileta Gavrilovi}a

preminuo 5. 2. 2010. godine. Sahrana dragog nam pokojnika je u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi i prijatequ

Godi{wi pomen na{eg voqenog oca, Zorana \akovi}a odr`a}e se u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Milan Kaji{

Kolektiv O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad.

prim. dr Milanu Gavrilovi}u

Zoran \akovi}

O`alo{}eni: porodica Kaji{, porodica Tomac i tetka Bosa Baji}. 98149

5775/P

Posledwi pozdrav dragom i voqenom zetu

POMEN

Kolektiv Klinike za radiolo{ku terapiju Instituta za onkologiju Vojvodine.

Voqeni na{ tata, tvoj i lik na{e majke ne prestaju da `ive u nama. Tako blizu, a tako daleko, neprestano ste prisutni u na{im snovima, mislima i srcima... Ve~no }emo ~uvati uspomenu na vas kroz beskrajnu qubav i dobrotu koju ste nam podarili.

98103

Biqani Tepi} Nenadu Drini}u

Biki, nedostaje{ mi za sve {to dolazi...

Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi i prijatequ

Va{a dva an|ela Ivana i Milica \akovi}.

Nata{a Popadi} sa porodicom.

od porodice Kondi}: Dragana, Dragane, Jovanke i Mili}a sa decom.

98144

98113

98109

Posledwi pozdrav

Pro{lo je tu`nih godinu dana...

dr med. An|elki Ne}ak - Kora} specijalisti pedijatru

Nenadu Drini}u

Nenadu Drini}u Ne{i

Tiho je `ivela. Stru~no, savesno i sa qubavqu predavala se poslu. Volele su je generacije novosadskih {kolaraca i mi – wen kolektiv. Na izgled krhka, ali neizmerno hrabra, ostaje nam u se}awu na{a An|elka. Zauvek }emo ~uvati uspomenu na wu!

prim. dr Milanu Gavrilovi}u

Bio si veliki ~ovek humanista. U miru po~ivaj, kao {to si i `iveo.

Zoran \akovi} Dragi sine i brate, `ivi{ u na{im srcima i mislima.

od porodice ^alaki}.

od Vojinovi} @arka i Nedeqka sa porodicom.

Dom zdravqa „Novi Sad” Slu`ba za zdravstvenu za{titu dece.

Porodica Erak.

98116

98111

335/P

98104

Posledwi pozdrav najdra`em sinovcu

Posledwi pozdrav na{em dragom i najdra`em zetu

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg strica

Nenadu Drini}u

Mimeta

Mimetu

Se}awe na tvoj vedar lik i na sve zajedni~ke trenutke `ive}e ve~no u na{im srcima.

Qudi `ive dok traje se}awe na wih, ti si oti{ao u ve~nost.

Majka Jela, otac Steva i brat Vladimir sa porodicom. 98108

Nenadu Drini}u Ne{i od: strica Mi}e, strine Goce i bra}e Dejana i Ostoje.

od porodice Bosni}: Dragice, Boleta, Bojane, Jelene i Milice.

98122

Posledwi pozdrav dragom bratu

Nenadu Drini}u

pozdrav

dragom

Tvoji: Nana, Bube i An|ela.

98138

98125

98126

Tvoj brat Batica i snaja Branka. 98134

Posledwi pozdrav dragom i velikom ~oveku, izuzetnom stru~waku

dr Milanu Gavrilovi}u

od lekara iz Centra za mikrobioligiju INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE.

Kolege Klinike za urgentnu pulmologiju, INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE.

98100

98093

Posledwi pozdrav dragom kolegi

dr Milanu Gavrilovi}u

Milanu Gavrilovi}u Ne postoje re~i koje bi opisale tugu za tobom.

od brata Zorana Kaurina sa porodicom iz [ajka{a.

cewenom

Posledwi pozdrav izuzetnom ~oveku

Posledwi pozdrav dragom bratu i velikom ~oveku

od porodice Kaurin.

pozdrav

98136

na{em

Nenadu Drini}u

Posledwi kolegi

dr Milanu Gavrilovi}u

Boba, Ana i Kaja.

98123

Posledwi pozdrav

Posledwi stricu

koleginice sa ODEQEWA ZA POLUINTENZIVNU NEGU INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE

Lekari i med. sestre KOLEKTIVA ODEQEWA ZA INTENZIVNU NEGU INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI VOJVODINE.

98102

98101

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Draga

POMEN mojoj voqenoj i jedinoj sestri

Sveto Ke{eq Dragi brate, dani, meseci, godine dolaze i prolaze, a se}awe na tebe nikad ne}e nestati. Voqeni na{, po~ivaj u miru.

GODI[WI POMEN Na{em dragom

7. 2. 2008 - 7. 2. 2010.

Kad mi ka`u umrla si, ne verujem, ti to ne ume{.

mislimo na tebe.

DVOGODI[WI POMEN

Dragan Milovac

Vesni Habijan - Mike{

Veki

subota6.februar2010.

Sestra Dobrila, Miki sa porodicom i tvoji uku}ani.

Duki i Gogi.

Tvoji: Boba i Jovan sa decom.

98075

98073

98072

Sine na{ jedini, na{a ve~na suzo, po drugi put na ovaj dan ne}emo te mo}i zagrliti, poqubiti i s tobom radost podeliti. Istina je surova, tuga prevelika. An|eli, ~uvajte ga. U neprebolu, mama, tata i sestra.

Aleksandru - Aci Mandi}u Pomen je danas, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Sa qubavqu nosimo uspomenu na tebe. Supruga Sofija, sinovi Zoran i Du{an sa porodicom.

98068

[ESTOMESE^NI POMEN

Navr{ava se tu`na godina kako nije sa nama na{ dragi otac, deda i svekar

Miroslav Radak 1936 - 2009. Uvek }e te se se}ati, tvoji najmiliji.

98076

SE]AWE

98092

Mila moja sestro

Dana, 21. 2. 2010. godine, navr{ava se godina puna tuge i `alosti za dragim bratom i ujakom.

Vesna Habijan - Mike{

]ojo

Draga Vesna, tu`no je {to te vi{e nema. Vreme prolazi, tuga i bol ostaju. Bila nam je ~ast provesti detiwstvo sa tobom. Se}awe na tvoju dobrotu, plemenitost i vedar lik ~uva}emo od zaborava. Biba, Aranka i Irena. 98071

Pro{lo je tu`nih 40 dana kako je oti{la na{a voqena

Aleksandar Mandi} Aca

dipl. ing. pharm. Vesna Jovi~i} Dalâ&#x20AC;&#x2122; }emo se ikad opet sresti i ostati ve~no skupa? Jo{ uvek te tra`im, a na{ao te nisam. Do|e{ mi u san, do|e{ kratko, kao slutwa, pa nestane{, kao ptica {to odleti, kao vetar {to podigne pramen kose. Uzeo te beskraj, kad uzme i mene, dalâ&#x20AC;&#x2122; }emo se tada opet sresti i ostati ve~no skupa?

Wegovi: sestra Ru`a \ura{evi}, Sa{ka i Dragana sa porodicama.

navr{avaju se ~etiri godine kako nisi sa nama. Nikad te ne}emo zaboraviti. Tvoj brat Mi}o sa porodicom.

98089

98088

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 3. februara nakon kratke bolesti preminuo na{ voqeni sin i otac

SE]AWE Dana 6. 2. 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{

Tvoji: sinovi Sa{a i Goran, te suprug Ranko.

Rajko @ivanovi} 98017

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe {estomese~ni pomen na{oj dragoj

Vesna Habijan - Mike{

}emo

Mila na{a, neizmerno nam nedostaje{. U tuzi i s qubavqu, porodica.

ro|. 1955. godine Sahrana je danas, 6. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neboj{a Gli{e Koji} trgovac

O`alo{}eni: majka Leksa, sin Bora i ostala rodbina.

Godine prolaze ali ti ostaje{ u ve~noj uspomeni. Porodica \ure Stanojevi}a.

98059

97999

98070

Posledwi pozdrav

SE]AWE Navr{ava se godina od kako je umrla na{a voqena

Tatjani Gogoqev odr`ati u nedequ, 7. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Brat Mihajlo i bratanac Aleksandar sa porodicama. 98085

Prim. dr Milan Gavrilovi}

Nevenka Vojvodi} 1939 - 2009. Draga majko, draga Neno, sve nam vi{e nedostaje{.

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ. Osta}e zauvek u na{em se}awu.

Tvoji: k}i Gordana, sin Milorad sa decom i svi tvoji najmiliji.

Biqana Bugar~i} sa porodicom.

98065

98064

POMEN Dana 7. 2. 2010. godine navr{ava se 40 dana kako nas je napustila na{a draga majka, supruga i baka

Sa dubokim pijetetom opra{tamo se od nama dragog prijateqa i kom{ije

Biqana Ranki Kadi} od Laze i Eme.

Kako vreme odmi~e sve je ve}e neverovawe. Sve su te`i dani bez tvog osmeha. Sve je gor~a istina da je to sudbina. Za uvek i vi{e, prijateq ti Smiqana.

98081

Posledwi sestri

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

pozdrav

dragoj

98086

3 Zaspala je ve~nim snom moja draga tetka

Milana Gavrilovi}a

Mara Rajni}

prim. dr radiologa

Pomen }e se odr`ati na Dowekoviqskom grobqu, u 11 ~asova.

Kosti Jutri}u obele`i}emo danas, 6. 2. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: sin Bojan i }erka Nata{a sa porodicama. 98063

Ranki Kadi} S po{tovawem: tetka Milica, Nevena i Svetozar Se~en.

O`alo{}eni: suprug \or|e i deca sa porodicama.

98050

Ranka Kadi}

Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoji: brat Du{ko Segedinac i sestra Dragana Dolovac sa porodicama.

98090

98079

Posledwi pozdrav od tvoje brati~ine Maje Vasi} sa porodicom. Po~ivaj u miru draga tetka. 98080

POMENI

subota6.februar2010.

SEDMOGODI[WI POMEN

DNEVNIK

Danas, 6. februara navr{ava se tu`nih {est meseci od kada nije s nama na{ mali An|eo

Melanija Stepanov Miqa ro|. Kosan~i}

Jovan Gaji}

Pedeset pet godina sre}nog `ivota, a sada sedam godina tuge i bola. @ivi{ u mome srcu i u mojim mislima.

iz Despotova 15. 1. 2008 - 6. 8. 2009.

Uvek tvoj Emil - Mi{a Stepanov i tvoji po{tovaoci: Pejak Gojko, ]osi} Dragi, ]iri} Bora i Mile, ^oki} Davor, Pavle Isakov, Pera \uki} sa porodicama.

Uvek }emo se se}ati tvog vedrog i nasmejanog lika. Po~ivaj u miru An|ele... Tvoji najmiliji.

97507

97829

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE na na{e drage roditeqe

6. 2. 2003 - 6. 2. 2010.

TU@NO SE]AWE

Du{an A}imovi}

S qubavqu zaborava.

~uvamo

Dragi sine, najlep{e {to je bilo - to si bio Ti. Tuga i bol ne prestaju, a se}awa uvek traju. Volimo te i vole}emo dok smo `ivi.

6. 2. 2006 - 6. 2. 2010.

na{oj

Zorku

2000 - 2010.

2003 - 2010.

Du{an A}imovi}

Klara Axibaba

Obrena

POMEN

Tvoji: Marko, Milan i Marija.

Tvoji: tata Milutin i mama Dragiwa A}imovi}.

97787

97861

POMEN

6. 2. 2003 - 6. 2. 2010.

ro|. Batori

1999 - 2010.

Biqani Tepi}

Miju{kovi}

Uvek }emo se se}ati.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo vas od zaborava. Va{i: sin Slobodan i }erka Nada sa porodicama.

Tvoja tetka Mileva Kapetanovi} sa porodicom.

97754

Danas, 6. 2. 2010. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kada nisi sa nama. Toga dana }emo obele`iti pomen na Gradskom grobqu u 11 ~asova. Tvoj suprug Nikola sa decom, snajama i unucima, bra}a i sestre sa porodicama.

97746

96828

POMEN

Bekta{ Katica

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj

1995 - 2010.

Du{an A}imovi}

Bekta{ Sava

Sve prolazi, ali ono {to si bio ti, moj jedini brate, nikada ne}e, niti mo`e. Sva lepota i dobrota sijala je iz tebe. Nikada, nikada te ne}u zaboraviti.

1980 - 2010.

Jovan Trpinac

Vi{eslava Privrodski

Biqani Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i. Biqana na{a, nedostaje{ nam puno.

12. 2. 2007 - 12. 2. 2010.

Neka Vam je ve~na slava.

profesor kwi`evnosti

Tvoji: sestra Tomka, sestri~ine Tamara, Nata{a i Teodora i sestri} Dragan Laki}.

Mila moja Vikice, uvek sa tugom i se}awem u du{i. Tvoja Nata.

Supruga Qubica sa brati}em i brat Laza sa familijom.

97855

97846

97743

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj }erki

Danas, 6. 2. 2010. godine obele`avamo pet godina od smrti na{eg dragog

Biqani Tepi} Kako je te{ko gledati izlazak sunca, a ne videti wegov sjaj. Kako je te{ko gledati tvoju sliku, a ne ~uti tvoj glas. Mila na{a, dani kao da nemaju kraja od kada te nema sa nama. Bila si nam dar sa neba, poklonila nam qubav bez kraja, dok `ivimo vole}emo te i ~uvati od zaborava. Tvoji: mama Persa i tata Milorad. 97741

JEDNOGODI[WI POMEN mojoj sestri

Vreme prolazi, tuga i bol ostaju.

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom unuku

Nenadu Lon~aru Radovana Popova Wegovi najmiliji.

Mili na{ Nenade, nikada te ne}emo preboleti. Oti{ao si i ostavio nas da ve~no za tobom tugujemo. O`alo{}eni: deda Krstan i baba Sava iz Ba~kog Jarka.

97813

]erka Tinka, unuk Sava i @ika sa porodicom.

Tvoja jedina sestra Nada Marciki} sa porodicom.

97831

POMEN Navr{ava se {est godina od smrti na{eg dragog brata

Neboj{e @ugi}a Dragi brate, uvek si u na{im srcima i rado te se se}amo. O`alo{}ena sestra Jelena Vukovi} sa porodicom. 97840

97835

TROGODI[WI POMEN

97859

POMEN Navr{ava se {est godina od smrti na{eg brata

Biqani Tepi}

Neboj{a Koji}

Mislila sam da }e{ `ivot provesti sa nama. Nije bilo su|eno i znam da se ne}e{ vratiti. Ali ovde si ostavila nekoga ko }e te uvek pamtiti. Od kada si se rodila ti si deo mene i zato: ne}u da pla~em, jer to su i tvoje suze i ne}u da budem tu`na jer ti se smeje{ sa mnom. Mogu se samo se}ati... Tvoja sestra Gordana.

trgovac 1922 - 2007.

Neboj{e @ugi}a

Pro{le su tri godine od kako nije sa nama na{ dragi Neboj{a. Vreme prolazi, tuga ostaje.

Tvoj dragi lik i duh nikad ne}e izbledeti u na{im srcima.

97737

Tvoj brat Lazar Mu{icki sa porodicom. 97834

Tvoj brat Velibor @ugi} sa porodicom. 97841

POMENI

DNEVNIK

Radivoj Radi{i} 26. 1. 1997 - 26. 1. 2010.

Plemenka Radi{i}

TU@NO SE]AWE

Biqana Tepi}

Ostaje{ takva kakva si bila. Na obalama mladosti, na poqima smeha, tamo gde se sunce ra|a. U mom srcu, u mojim se}awima.

subota6.februar2010.

Pro{le su ~etiri godine od kada nije sa nama na{a draga

Danas su ~etiri godine od kako nisi sa nama, a svaki dan je isti kao onaj kada si oti{la.

Sandra Bajilov.

Sandra Stani} iz Bawa Luke.

97854

97851

Brate,

Tvoja sestra Draga, zet Mirko, sestri~ine Mima i Iva.

Vreme brzo prolazi, ali se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost zauvek ostaje. U na{im srcima ~uvamo uspomenu na tebe.

Nenad Lon~ar 1981 - 2009. Supruga Dragana i k}erka Ksenija.

Tvoj suprug Marko, }erka Dragana i sin Dragan sa porodicom.

97971

SE]AWE na drage roditeqe

6. 8. 2009 - 6. 2. 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

Stojanka \ur|evi}

Ne vidim ti lice i ne ~ujem glas, a tu si svaki dan i svakog trenutka, `ivi{ dok `ivim ja.

97947

97970

Dana 8. 2. 2010. godine, navr{ava se godina dana kako nije vi{e sa nama

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju zauvek. Hvala Vam za sve. Va{i najmiliji. 97950

[ESTOMESE^NI POMEN koji }emo odr`ati na Gradskom grobqu, na{em dragom

Mile Nikola{ev godina dana od kako si nas napustio, ali tvoja sestra Julka ve~no tuguje za tobom.

Lazar Kanazir

Milan Milinkov

Pro{la je godina od kako nisi sa nama, ali ve~no }e{ biti u na{im srcima.

2007 - 2010. Godine prolaze, uspomene ostaju.

tuga

Laki na{, danas je tvoj ro|endan. Znao si da te volimo, ali ne zna{ koliko patimo. Neute{ni tvoji mama i tata.

97958

97941

TU@NO SE]AWE Tri godine su od kada nije sa nama na{a najmilija

Navr{ava se {est nedeqa kako nas je napustila na{a draga

POMEN

]erka Mira, zet Pera i unu~ad Milan, Dragan i Jelena.

Prevelika je tuga i bol u na{im srcima ostala. Te{ko nam je shvatiti da Te nikada vi{e ne}emo videti, niti ~uti tvoj glas. Po~ivaj u miru Bo`ijem i zato znaj dok je nas Ti nikada ne}e{ biti zaboravqen. Sa bolom u srcu tvoji najmiliji: supruga Saveta, sinovi Mita i Radovan, snaje Gorica i Zorica i tvoji unuci Vojislav i Aleksandar

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Srboslavka, sin @eqko i }erka Biqana sa porodicama.

Savka Milinkov

Dana, 10. 2. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako je prestalo da kuca srce na{e bake

Gavra Radovanov Lale

1941 - 2009.

97910

POMEN

iz Mola

1989 - 2010.

Tvoji voqeni: supruga Qubica, sin Stojan i }erka Marija.

97877

Timi Jak{i}u

Desimir Karakli}

97860

Lazar Kanazir Verice Gavrilovi} Vere

Godinu dana tra`im tvoj lik, oslu{kujem tvoj glas alâ&#x20AC;&#x2122; uzalud... ti si daleko od mene. Tata, uvek }u ti se nadati.

S tugom i qubavqu, weni najmiliji.

O`alo{}eni: }erka Marija, zet Miladin i unuka Bojana.

97833

97849

97911

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U subotu, 6. 2. 2010. godine, na grobqu, u Sirigu obele`i}emo 40 dana od smrti na{e voqene majke, babe, svekrve i ta{te

Mirjana Tokin

Danica Mandari}

6. 2. 2007 - 6. 2. 2010. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i s velikom tugom `ivimo bez tebe. Suprug Milan, }erke Tawa i Oqa sa porodicama.

1936 - 2009. Vreme prolazi, ali tuga ne. Tvoji: suprug \or|e i sinovi Petar i Jovan sa porodicama. 97901

97928

POMEN

dragom sestri}u

Zorke Desnica iz Siriga O`alo{}eni: sin Branko i }erka Seka sa porodicama.

97973

Qubi{i

Qubi{i Mihajlovi}u

Biqana Tepi}

Ostavio je duboku ranu u na{im du{ama. Qubav prema tebi `ive}e u nama ve~no.

Svojom dobrotom i brigom za sve nas, ostaje{ u na{im se}awima. Qubav prema tebi nikada ne}e izbledeti.

Tvoja sestra Qubica Gostoji} sa familijom.

Tvoja sestra Jenei Milica sa familijom.

97869

97867

DVOGODI[WI POMEN

Marinku Obrenovu

Rado te se se}aju i nikad ne zaboravqaju: kumovi \u|a, Sini{a i kumica Mirjana Jovanov.

97935

Marinku Obrenovu

Osta}e{ deo na{eg `ivota i na{ih uspomena.

Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to vi{e nisi sa nama.

Tvoja tetka Vera i te~a Paja sa porodicom.

Strina Dragica.

97908

97909

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dragom tati

Quba Kova~evi}

[ESTOMESE^NI POMEN dragom sinu

6. 2. 2008 - 6. 2. 2010.

Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe.

Qubi{i Mihajlovi}u

Marinku Obrenovu

Nema re~i koje tugu mogu opisati. Nema suza koje bol mogu oplakati. Kao da se nije ni dogodilo, glas, pri~e, toplina, briga koja nas je ~uvala, ali nigde te, nigde nema.

Ra{i

29. 7. 1987 - 16. 8. 2009.

]erka Katarina i sin Milo{.

Tvoji: suprug \ura, }erke Mira, Nada i Goca sa porodicama.

Supruga Mirjana i deca Sa{a i Darko. 97866

Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za tobom. Na{a se}awa su tu`na, na{a tuga je stvarnost, a na{e se}awe i qubav prema tebi je do`ivotna. Uvek }e te voleti: tvoja mama i ~ika Mi}a.

97946

97939

97906

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 18.00 18.30 18.55 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

Kuhiwica Vesti Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Crtana serija Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema TV bajt Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Zlatni sat Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane Centar sveta Izbliza Zajedno Odbojka: Vojvodina - Partizan, prenos Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Preokret Koncert Ibrice Jusi}a 1. deo ^arde na Dunavu Nemir, film

ODBOJKA

Vojvodina – Partizan (RTV 1, 18.55)

06.30 07.05 10.00 12.30 12.40 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30

TV PROGRAM

subota6.februar2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Vesti (ma|) Skriveno utvr|ewe, film Aladinove avanture, crtani Bajko kviz Zimske zabave (ukraj) Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco Bunda{ i Ro`da{, crtani Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) V ma|arski festival plesa (Kikoto) 22.30 L.E.N.A. {kola vlasti, film 2. deo 00.35 TV prodaja

Halo, predsedni~e

06.05 08.00 09.06 11.00 12.34 13.00 13.03 13.05 13.22 13.55 14.48 14.50 15.50

(Panonija, 20.00) 08.00 09.50 11.00 14.50 12.30 14.50 16.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 23.00 23.40

Jutarwi program Nacionalne sinergije Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Tin in Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Art boks Pop korn Ulovi trofej Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet

11.00 11.30 12.00 13.00 15.30 16.30 17.00 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Dokumentarni program Film: Spajder Radionica Objektiv Nodi Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

09.45 09.15 10.15 10.45 12.30 13.00 17.30 18.00

Evroliga Magazin Pregled Evroliga Francuska liga NBA: Atlanta – ^ikago Pravi NBA ATP Johanesburg 1/2 Finale NBA akcija Italija – Serija A: Palermo – Parma Pregled Evroliga Italija – Serija A: Livorno – Juventus Portugalska liga: Setubal – Benfika ACB Liga: Hoventud – Barselona NBA u`ivo

20.00 20.45 22.30 00.00 01.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

17.33 17.42

19.01 19.30 20.09 21.03 21.10 21.48 23.44 01.22 02.15 03.03 05.25 05.46

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mo`e i druga~ije Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Na{ auto na{im gledaocima Selo gori a baba se ~e{qa Tenis: Fed kup: Srbija – Rusija, prenos (Arena, 1 singla) Na{ auto na{im gledaocima Tenis: Fed kup: Srbija - Rusija, prenos (Arena, 2 singla) (Program zavisi od prenosa teniskih me~eva) Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Na{ auto na{im gledaocima TV bingo Posledwa legija, film Hajlender 5, film Selo gori a baba se ~e{qa Vi i Mira Adawa Polak Tenis - Fed kup: Srbija - Rusija Slagalica Verski kalendar

TENIS: FED KUP

Srbija – Rusija (RTS 1, 15.50)

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 14.45 16.30 17.50 18.25 19.00 20.00 21.00 23.30 00.20 01.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Film: Tajna kop~e na cipeli Film: Zagonetni doga|aj u Stajlsu Crni Gruja Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Srbija open Viking Film: Spartak Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Obu~en da ubije Ameri~ko rvawe-bez milosti

DNEVNIK

06.19 Brazde 07.14 TV lica... kao sav normalan svet 08.06 Adi u qudskom telu 08.11 Avanture tri medveda, film 09.26 Adi u qudskom telu 09.41 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.15 Gra|anin 13.40 Fudbal - Premijer liga: Liverpul - Everton, prenos 15.39 Total tenis 15.55 Fudbal - Premijer liga: Hali siti - Man~ester siti, prenos 17.50 Vrele gume 18.25 Fudbal - Premijer liga: Totenhem - Aston Vila, prenos 20.15 Total tenis 20.35 Dete na{eg vremena 21.40 Svet sporta 22.05 Svet ribolova 22.33 Art zona 23.00 Nemoj umreti mlad 23.30 Preci i potomci 00.00 U ~ast Bilu Evansu 01.18 Vrele gume 01.46 Fudbal - Premijer liga: Liverpul - Everton (r) 03.20 Fudbal - Premijer liga: Hal siti - Man~ester siti (r)

06.00 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 16.00 16.30 16.45 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.00

Glas Amerike SMS omnibus Poslovni dan –pregled nedeqe Sva{tarica Top {op Za dobar dan Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slike `ivota Top {op Slike `ivota (minijature) Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Zabava bez prestanka Film: Povratak otpisanih Zaustavno vreme Milica na kvadrat Zabava bez prestanka

05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.42 11.30 11.57 12.28 12.52 13.55 16.00 17.45

Muzika Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi novi Meda Rupert Pokojo Kliford Nodi novi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brus Liju Doma}i film Najboqi holivudski film Riznica

Debra Vinger

Gradski kauboj Bad, momak odrastao na teksa{kom ran~u, seli se u Hjuston da radi u naftnoj kompaniji svog ujaka. I dok dawu vredno radi, no}i provodi u poznatom pabu Yilis uz alkohol, igru i jahawe mehani~kog bika... Uloge: Yon Travolta, Debra Vinger, Skot Glen Re`ija: Yejms Briyis (B92, 21.45) 07.00 08.15 09.05 09.25 09.50 11.15 12.00 12.05 12.10 13.00 13.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.45 00.15

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Top{op Vodi~ za roditeqe De~iji film: Otmica voza 587 Bu|elar Vesti za osobe o{te}enog sluha Dvougao Dolina sunca Vesti B92 Potraga TV Travel Magazin Film: Kuhiwa 1. deo Vesti B92 Nacionalna geografija: Hronike o divqini POPodne Vesti B92 Vrlo va`ni Sun|er Bob Kockalone Film: Strogo poverqivo Film: Gradski kauboj Film: Strogo poverqivo

07.00 08.15 09.00 09.30 10.55 11.00 11.15 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.50 18.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00 04.45

Film: Pegi Su se udaje Jutarwi magazin U sosu - specijal Vikendvizija Mobto Siti îtaj izme|u redova VIP Veliki brat - uìvo @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin» Sva ta ravnica Siti VIP Veliki brat - uìvo Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik Mobto Kad na vrbi rodi gro`|e VIP Veliki brat - Izbacivawe Film: Bilo jednom u Meksiku VIP Veliki brat - uìvo Siti Film: Nevidqiva ta~ka Film: Nevidqiva ta~ka

18.30 Put pod noge 18.55 Telemaster 19.30 NLB liga: FMP - Hemofarm [tada, direktan prenos 21.15 Film: Doba nevinosti 23.00 Fritajm 23.55 Telemaster 00.05 Vremenska prognoza 00.50 [oping mania 01.15 NLB liga 03.00 Film 04.50 Vremenska prognoza

NLB LIGA

[eli Kon

SERIJA

Zabava bez prestanka Kao i ve}ina 20-godi{waka, Skot, Deni, A{ika i Kirsti, ve}inu svoga vremena provode brinu}i o qubavi, seksu, prijateqstvu i pla}awu stanarine. Za razliku od vr{waka, ostatak vremena provode brinu}i o vo|ewu zemqe. Uloge: Endrju Buhan, Met Smit, [eli Kon, Andrea Rajsboro (Avala, 20.00) 08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika. 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas, 00.00 Top 10, 01.00 Subotom popodne.

FMP – Hemofarm [tada (Ko{ava, 19.30)

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota6.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 15

Pi{e: Vera Jovanovi}

Kira Najtli

Kraq Artur Posle 15 godina sluèwa i borbe za Rimsko Carstvo, sarmatski knezovi na ~elu s Arturom su nadomak slobode kada Rimqani odlaze iz Britanije. Me|utim, knezovi moraju da u~estvuju u jo{ jednoj borbi pre nego {to postanu slobodni... Uloge: Klajv Oven, Kira Najtli, Ajan Grufud, Mads Mikelsen, Yoel Edgerton, Hju Densi Reìja: Antoan Fukua (Nova TV, 20.00) 08.15 Bumba, crtani 08.10 Superheroj Spajdermen, crtani 08.35 Graditeq Bob, crtani 08.50 Vinks, crtani 09.15 Dora istraùje, crtani 09.40 Ko je Samanta? 10.10 Frikovi 11.05 Smalvil 12.00 Nestali 12.45 Snimawe parka iz doba Jure, film 13.50 Zemqa sunca, film 16.35 Vesti 16.45 Nad lipom 35 17.50 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Kraq Artur, film 22.10 Crna mo~vara, film 23.45 Prokletstvo ostrvoa Komodo, film 01.30 Vidoviti Milan, tarot {ou 02.30 Tajna Bermudskog trougaoa, film

08.00 08.30 09.00 10.00

23.00 00.00 01.00

Impresionisti Tajne Renesanse Tajne dubina Mark Forster – dozvola za snimawe Velika pobuna Inka Pri~a o hobitu Ku}a iz ~etrdesetih Genije fotografije Pri~a o dvorcima i kraqevima Raj na zemqi Vikingovo putovawe Raspu}in, |avo u qudskom obliku No} slomqenog stakla Stounheny Ku}a iz ~etrdesetih Bob Marli: Wegovo putovawe Nebeski put ~aja Raj na zemqi Vikingovo putovawe

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Ponovo u igri Sve o meni Strela Edison Pla~i voqena zemqo Avgust Erotski film Carstvo vukova

11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00

06.00 07.30 08.00 09.30 10.55 12.45 14.20 16.00 17.45 20.05 22.00

Osi i Ted Filmovi i zvezde Ciklon Simpsonovi - film Uhvati Smarta Ima{ petqu? Iskra Lars i prava devojka Devojka – Edit Pjaf Tropska oluja Osmi putnik protiv Predatora 2 23.40 Normalno tinejyersko pona{awe 01.10 Bele{ke o skandalu

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Dan revolvera{a, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Reporteri 15.50 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Plitvi~ki renyeri, dok.film 17.15 Eko zona 17.50 Svirci moji 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.10 Evergrin 22.35 Filmski vikend s Yekom Nikolsonom: Ve{tice iz Istvika, film 00.35 Filmski maraton: Svadbena torta, film 02.05 Filmski maraton: Muqatori, film 03.25 Reporteri 04.30 Plitvi~ki renyeri, dok. film

06.00 Advokatova kazna 07.00 Dinastija: Iza seksa, pohlepe i manipulacije 09.00 Hrabra nova devojka 11.00 Sudija Ejmi 14.00 [trajk 16.00 Selin 18.00 Dobra `ena 20.00 Zakon i red 22.00 U dubini: Obmanuta pravda 00.00 Klasa 76-e 02.00 Yordan 05.00 Advokatova kazna

08.15 08.55 09.10 10.00 10.35 11.35 12.05 13.40 15.45 17.25 19.10 20.00 21.20 23.15 00.45

Mifi Pink Panter, crtani Astro Boj, crtani Bakugan, crtani Tajna ~okolade Skrivene poruke Skubi Du 2, film Premijer liga: Liverpul Everton, prenos Na~o Libre, film Zvezde ekstra: Eva Longoria Parker Hrvatska tra`i zvezdu: Zablistaj! 2009 Madagaskar, animirani film Kako se re{iti frajera u 10 dana, film Ideoti budu}nosti, film Razbija~, film

Kako se re{iti frajera za 10 dana

Yenifer Aniston

Fatalna prequba ârli [in je marketin{ki stru~wak koji sa suprugom Dejnom, lepom plavu{om, ve} sedam godina {tedi kako bi svojoj k}erki omogu}io transplantanciju bubrega i novi skupi eksperimentalni lek. Putuju}i vozom na posao, upozna Lusindu Haris, poslovnu ènu koja je u procesu razvoda... Uloge: Klajv Oven, Yenifer Aniston, Vinsent Kasel, Melisa Yory, Adison Timlin Reìja: Majkl Hafstrom (HRT 2, 21.05) 07.05 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.55 Danica i kit 08.00 Ninin kutak 08.05 ârobna plo~a 08.20 Izazovi 08.35 Navrh jezika 08.45 Kokice 09.15 Briqantin 10.00 Hrvatski pisci na TV ekranu 10.58 Ponovna uspostava Sisa~ke biskupije i re|ewe biskupa V. Ko{i}a, misa 13.45 Auto-magazin 14.15 4 zida 14.55 Ko{arka, NLB liga: Cedevita - Zagreb, prenos 16.50 Sportski program 17.00 Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. polufinalnog me~a 19.00 Tenis, Zagreb Indors, prenos 2. polufinalnog me~a 21.05 Fatalna prequba, film 22.50 Sportske vesti 23.05 Naj trenuci ZOI - Torino 2006.: Kombinacija - Ivice Kosti}a, snimak 00.00 No} u pozori{tu

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Marfijev zakon Pri~a iz rodnog grada Uteriva~ dugova @iveti kao sav normalan svet Uspon do gubili{ta Glave No} begunca Besplatna lova

Ku}a na hladnoj reci Svi su ludi za Meri Pre`iveti dvanaestu Detroit, grad roka EdTV Majmun~e Blizanci Gospo|a Braun Kazanova Svi su ludi za Meri @udwa Unutar isku{ewa

Benyamin Beri je marketin{ki stru~wak koji se takmi~i s dve koleginice oko dobijawa velike kampawe. S wima se opkladi da je posao wegov ako uspe u roku od deset dana da zavede `enu koju one odaberu. Kolegince se lukavo odlu~e da to bude preleoa novinarka Endi. Ona pak radi i na pri~i o tome kako se re{iti mu{karca za deset dana ako uspe ~eka je unapre|ewe... Uloge: Kejt Hadson, Metju Mekonahi, Ketrin Han, Eni Perisi, Adam Goldberg Re`ija: Donald Petri (RTL, 21.20)

Kejt Hadson

10.00 10.55 11.50 12.45

22.50 23.45 00.40 01.40

Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Megainèwering Trgovci automobilima na putu Dodaj gas Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Kako stvari rade Kako to rade? Megainèwering Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Trgovci automobilima na putu Preìvqavawe ûdovi{ta iz reke Nakon ujeda Uni{tavawe!

08.30 10.00 10.30 12.00 13.00 15.00 17.40 17.45 19.30 20.15 21.45 23.45 01.00 01.55

Sankawe Skija{ki skokovi Biatlon Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Boks Borila~ki sport Skija{ki skokovi Zimski sportovi

13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

Od Sombora do Ermitaà atarina Ambrozi} je potvrdila: „Posle Prvo otvarawe izlo`be zbirke u Muzeju grarata Beqanski se bojao da mu u socijalida Beograda zakazano je za 26. mart 1952. Kowozmu ne konfiskuju zbirku, da mu ne kaù vi} je re{io da ode u Beograd s „izaslanstvom da je profiter. âk i kad se uposlio u Dràvnom Gradskog odbora“, kako je rekao, jer je „zbirka sekretarijatu za inostrane poslove, to nije bilo prvi put videla dana i iza{la pred javnost u u ono vreme bez aluzija na burùjstvo. Ni Milan somborskom muzeju 1945. oktobra i od tada pa Kowovi} u Somboru nije bio u zavidnom poloàsve do marta 1952. nalazila se u Somboru“. Iz ju. Obeleìli su ga kao saradnika okupatora jer objavqenog govora direktorke Muzeja, saznaje je u Budimpe{ti, za vreme rata, priredio izlose da da Beqanskova zbirka sadrì 120 slika, a `bu. Ve} 1945. izabran je za predsednika Sreskog da je izloèno samo polovina zbog sku~enog odbora i za prvog direktora tek, na wegov predprostora. Nagla{ava da se projektuje nova zgralog, osnovanog Gradskog muzeja. Da bi s nekim muzealijama otvorio muzej, oti{ao je u Beograd da poku{a od svojih predratnih prijateqa da pozajmi slike za izlagawe, ra~unaju}i da oni ne}e imati ni{ta protiv jer su i sami bili u nezavidnoj situaciji. Pavle Beqanski je prvobitno za izlagawe odredio 61 delo. Do{ao je u Sombor i pregledao prostorije. Mesta je bilo dovoqno. Usput je kupio i nekoliko Kowovi}evih slika („@ito“, „]ira Falcione“, „Enterijer“, „Stari porcelan“ i „Moj ateqe II“), ukupno 15. I Beqanski i Kowovi} strepeli su pomalo od budu}e prezentacije. Obojica, naime, nisu ta dela nikad ranije videla izloèna zajedno. U prvoj sali bilo je izloèno staro vojvo|ansko slikarstvo, a u {est slede}ih savremeno jugoslovensko slikarstvo – zbirka Pavla Beqanskog, kako je stajalo u katalogu sa 67 eksponata. Novinski izve{ta~ je napisao da je „Sombor obnovio jo{ jednu zna~ajnu kulturnu instituciju koja predstavqa veliki korak ka podizawu ukusa i znawa {irokih narodnih slojeva u Vojvodini. Posle dugogodi{weg mrtvila Gradski muzej i biblioteka su oìveli, preporo|eni...“ Izlo`ba je postala izvanredan kulturni doga|aj. Profesori likovnih akademija dovodili su studente da na eksponatima prou~avaju likovne elemente i re{ewa. Mnogi mla|i umetnici govorili su da su im te posete ostale u trajnom se}awu. Bila je to, u ono vreme, jedina izlo`ba u Srbiji u kojoj su trajnije prikazana dela me|u- Beograd je bio gladan izlo`be ratne umetnosti. Ali, usled ideolo{ko-politi~da muzeja, u kojoj }e mo}i da se izloì cela ke orijentacije dru{tva, oficijelna kritika se zbirka, a planira da tim povodom bude {tampan malo wome zanimala. Povodom uspeha u Somboru, i „veliki katalog s reprodukcijama svih dela iz Beqanski je ve} tada, tvrdio je Kowovi}, pomizbirke“. {qao da pokloni svoju zbirku Vojvodini. U Beogradu se odavno znalo da je Pavle BeU stvari, u listu „Slobodna Vojvodina“ 29. okqanski vrstan kolekcionar, koji sakupqa vrtobra 1945. {tampan je ~lanak pod naslovom „Obhunska ostvarewa likovne umetnosti prve ponova i reorganizacija Gradskog muzeja i Bibliolovine 20. veka, ali wegova zbirka nije do tada teke u Somboru“, koji kazuje o izlo`benoj postavprikazivana u celini. Stoga je wen dolazak u ci i organizaciji ustanoBeograd predstavqao veve. Ve} slede}eg meseca u lik kulturni doga|aj. U U Beogradu se znalo da je Sombor su do{li \or|e prvom napisu Sini{e Andrejevi}-Kun i Veqko Pavle Beqanski vrstan kolekcionar, Paunovi}a, kojim se izPetrovi} da iz zbirke lo`ba najavquje, naglaali wegova zbirka nije do tada Pavla Beqanskog odabeprikazivana u celini. Stoga je wen {eno je da postoji samo ru slike za veliku izlojedna potpuna zbirka u dolazak u Beograd predstavqao `bu „Slikarstvo i vajarkojoj su zastupqena dela velik kulturni doga|aj stvo naroda Jugoslavije izme|u dva rata, a to je 19. i 20 veka“, predvi|enu Beqanskova: „Kolekcija da bude postavqena u nekoliko evropskih zemaqa. je, u stvari, hronika jednog razdobqa u na{oj Odabrali su slike: „Rak“, „Arbanas“ i „Cve}e“ modernoj umetnosti, ili, boqe re}i, antologija Petra Lubarde; „@ito“ i „Somborac“ Milana dela izvesnog broja umetnika koju je sastavio Kowovi}a (kao i „Kr~mu“ od Kowovi}a li~no); jedan qubiteq umetnosti. Po ideji, to su dela „[ah“ Marka êlebonovi}a; „Mrtva priroda“ na{ih ’intimista’ izme|u dva rata, koji su obMila Milunovi}a; „Enterijer“, „Bolesnik“ i ra|ivali pejsa`, enterijer, mrtvu prirodu, akt „Pejsa`“ Stojana Aralice. Za tu reprezentativi figuru, iìvqavaju}i se pri tom u prvom renu izlo`bu odabrano je ukupno 400 dela 160 umetdu umetni~ki, bez neke odre|ene èqe da spronika. Izlo`ba je, od 1946. do 1948, prire|ena u vode neku socijalnu ili filozofsku misao u Beogradu, Zagrebu, Qubqani, Moskvi, Lewingrasvojim delima...“. Izlagawe zbirke bilo je du, Bratislavi, Pragu, Var{avi, Krakovu i Buumetni~ko osveèwe u prestonici. Likovni dimpe{ti. U lewingradskom Ermitaù dobili su umetnici ~ija su dela bila prezentovana, a oni najlep{u salu – krunidbenu dvoranu. To putovawe bili profesori na Likovnoj akademiji, dovodibilo je neopisiva avantura. Na kraju, sasvim je li su mlade budu}e umetnike da im pred wima neslavno zavr{eno – bila je 1948! drè ~asove.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota6.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda se mo`ete usredsrediti na svoju decu i drage osobe. Dugotrajan trud }e dati svoje rezultate, na va{e zadovoqstvo. Nemojte se truditi da postignete nemogu}e. Prilago|avawe.

BIK 20.4-20.5.

Partnerski odnos je nagla{en. Potrebna vam je qubav, ali na va{ na~in. Upotpunite strasti i egzotiku, pa }ete se na}i na pola puta s osobom koja vas intrigira. U svom domu imate mnogo posla.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

6. februar 2010.

Izbegavajte nagle postupke i nervozne reakcije, ma koliko se osetili pod pritiskom. Buran dan za vas! Mo`da biste na kra}e putovawe ili vas ~ekaju iznenadni susret, dru{tvo i promene plana. Partner èli da dokaète svoju zainteresovanost i qubav, ako moè, po bilo koju cenu. Fatalizam i fanatizam u qubavi i na li~nom planu, dolaze do punog izraàja. Mogu}e su drame i dramaturgije. Okruèni ste zanimqivim osobama, koje bude u vama potrebu da prevazi|ete svakodnevne navike i otisnete se u nebo, me|u zvezde i sazve`|a. Sve u ìvotu ima svoj dubqi smisao. Prona|ite ga. Odloìte planove i poslove, putovawa, za neku boqu priliku jer su vam neizostavno potrebni mnogo odmora i poja~ana ishrana. Vreme je da se posvetite sebi i svojim potrebama. Opu{teno.

VAGA 23.9- 23.10.

Finansijski tro{kovi su ve}i nego {to ste planirali. Bar u`ivajte u kupovini! Ovog vikenda }ete biti okru`eni dru{tvom, mada imate potrebu za mirom i samo}om. Na|ite meru u svemu i prema svima.

[KORPION 24.10- 23.11.

Mesec izlazi danas iz va{eg znaka pa ste emotivno osetqivi i intuitivni. Nemate dovoqno vremena, pa smawite obaveze i ne o~ekujte previ{e. Vikend je, vreme odmora, trebalo bi bar!

STRELAC 24.11- 21.12.

Mnoge stvari koje su izgledale nedosti`no, postaju bli`e i mogu}e. Potrebno je da napravite dugoro~an plan i savez sa zvani~nim, pouzdanim osobama, i sve }e te}i svojim tokom.

JARAC 22.12-20.1.

Putovawe i promena mesta boravka bi vam i te kako prijali. Zato se hrabro odlu~ite i povucite, za svoju du{u! Imate dobre kontakte s inostranstvom. Iskoristite to na vreme i dok jo{ mo`ete.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Mnogo ideja, pa i mogu}nosti, stoji vam na raspolagawu. [teta {to je dan tako kratak! Ho}ete li putovati i dru`iti se, ili se samo dru`iti s prijateqima, izbor je va{. Novca nikad dovoqno.

RIBE 20.2-20.3.

Ne{to ste lewi? [to i ne biste bili kada je vikend! Dozvolite sebi opu{ten dan bez obaveza. Ipak, impuls za akcijom vas vodi u dru{tvo, u {etwu, u avanturu. Neko vas podr`ava i {titi.

TRI^-TRA^

Naivna Paris

JAKA

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

KO { AVA I SNEG

Evropa Madrid

NOVI SAD: Jaka ko{ava i obla~no vreme sa ki{om, susneìcom i sneRim gom. Udari jugoisto~nog vetra dostiza}e 70 km/h ujutru i pre podne {to }e pove}avati ose}aj hladno}e. Uve~e vetar skre}e na istok i slabi. Pritisak London ispod normale. Temperatura od 0 do 2 stepena. VOJVODINA: Jaka ko{ava i obla~no sa padavinama. Na severu sneg, a Cirih na jugu i ki{a, susneìca i sneg. U ju`nom Banatu }e udari jugoisto~nog veBerlin tra biti preko 100 km/h ujutru. Krajem dana vetar u slabqewu i skretawu na isto~ni smer. Pritisak ispod normale. Temperatura od -1 do 5 stepeni. Be~ SRBIJA: Vetrovito i obla~no sa padavinama. Bi}e i ki{e i susneìce i snega. U Pomoravqu i Podunavqu duva}e jaka ko{ava. U Timo~koj Krajini Var{ava slab vetar, ali najhladnije sa snegom. Pritisak ispod normale. Jutarwa Kijev temperatura -5, a maksimalna 5 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ svugde hladnije sa Moskva snegom. U ponedeqak hladno i obla~no, na jugu i u centralnim predelima Oslo slab sneg, a na severu ve}inom suvo. U utorak svugde suvo uz jutarwi mraz i kratkotrajne sun~ane intervale. Sredinom sedmice neznatno toplije uz St. Peterburg nove padavine, najpre ki{u, a u drugoj polovini sedmice ponovo sneg. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Sr~ani i nervni bolesnici kao i astmati~ari bi trebalo da se strogo pridr`avaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija se mogu o~ekivati reumatski bolovi, neraspolo`ewe i glavoboqa. Oprezno u saobra}aju!

13 11

Nik Prugo, momak koji je opqa~kao Paris Hilton pro{le godine, otkrio je medijima ko je sve od holivudskog sveta bio `rtva wegovog kalauza, ali i koliko je naslednica â&#x20AC;&#x17E;Hiltonâ&#x20AC;? imperije zapravo naivna. Nik Prugo (18) ka`e da se wegova banda sastoji uglavnom od lepih, mladih devojaka, kao i da je od svih wegovih `rtava Paris Hilton bila najinteresantnija. - Ona ostavqa otvorena vrata od ku}e i kqu~ ispod otira~a. Iz wene ku}e smo pokupili nekoliko hiqada dolara, par dragocenosti, pet grama kokaina, nakit u vrednosti od milion dolara... Trebalo joj je dva meseca da primeti da je opqa~kana, toliko stvari ona ima - rekao je Nik Prugo.

VIC DANA

2 1 1 -5

Ka`e Perica tati: - Tata, na vratima je neki ~ovek. Tra`i dobrovoqni prilog za bazen. - Dobro, daj mu ~a{u vode.

-11

SUDOKU

-10 -3 -8 12

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-2

8 7 7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

51 (-2)

Slankamen

212 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

105 (-2)

Zemun

280 (-9)

Bogojevo

94 (-4)

Pan~evo

300 (-10)

Smederevo

460 (-8)

Ba~. Palanka 110 (-3) Novi Sad

126 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA 242 (-3)

S. Mitrovica

271 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (0)

Beograd

233 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (-1)

Tendencija stagnacije

Titel

218 (-4)

NERA

112 (4)

Tendencija stagnacije

Kusi}

56 (-2)

N. Kne`evac

Hetin

106 (-10)

TISA

9 6

2 5

1 4 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 8

Re{ewe iz pro{log broja