Issuu on Google+

NOVI SAD *

PONEDEQAK 5. NOVEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23609 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NA SEDNICI RASPLETA GO DS DAO ZELENO SVETLO KOMPROMISU

Tadi} odustao od kandidature, seda u po~asnu fotequ

str. 3

Toplo i vetrovito

KAKO U MORU BANKARSKIH [TEDNIH PONUDA IZABRATI NAJBOQU

Najvi{a temperatura 24 °S

Kamate dobre za one koji imaju {ta da {tede U^ESTALE JAVNE PRODAJE LO[ POKAZATEQ FINANSIJSKOG TR@I[TA

Na dobo{u mlinovi i prodavnice str. 5

NASLOVI

Ekonomija

Dru{tvo

Reporta`e

6 Daroviti za hrabru igru

Novi Sad

Crna

7 Ure|en prostor oko Spensa 9 Na listi ~ekawa i daqe vi{e od 1.000 dece

Vojvodina 4 Ruskim parama kre}e kolosek do Pan~eva

12 Kamion „provalio” u pukovnikovu grobnicu

10 Kikinda: Prazne tezge ~ekaju prodavce 11 Ne}e biti zloupotreba sa zemqi{tem

13 Povre|eni radnici somborskog „Signala”

Kultura 19 Karlovci kao inspiracija

Studentski 20 Dotirana putovawa za buyetlije

Foto: N. Stojanovi}

Politika 2 Vu~i}: Nekome je bitno bilo na{e kretawe, a ne listing

TRADICIONALNA MEDICINA IMA SVE VI[E PRISTALICA

POLICIJA KONTROLISALA BE^EJSKE KAFI]E

I deca za {ankom

Delotvorno i ne{kodqivo le~ewe

str. 13

str. 6 str. 14 – 17

SPORT

n SRBIJA IZGUBILA OD ^E[KE U FINALU FED KUPA

n VOJVODINA UZELA BOD RADU U BEOGRADU


2

POLiTikA

ponedeqak5.novembar2012.

PREMIJERIVICADA^I]

PRVIPOTPREDSEDNIKVLADESRBIJEALEKSANDARVU^I]

Vladaje stabilna Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da politi~ka stabilnostvladaju}ekoalicijenikada nije bila ve}a i da zato vlada mo`esauspehomdare{avainajte`a pitawa poput o~uvawa vitalnihfunkcijadr`ave.Da~i}je

zaRTSistakaodajeVladaSrbijeza100danaradauspeladaobezbedi stabilne izvore finansirawaizaslede}ugodinuidavi{e nepostojiopasnost,nasle|enaod prethodne vlasti, da vitalne funkcije dr`ave budu dovedene u pitawe. On je rekao i da bi vladaju}a koalicija, kada bi sada bili raspisniizboriosvojilaizme|u60i 70odstoposlani~kihmandata. „Politi~kastabilnostnesamo danijedovedenaupitawenegonikadanijebilave}a-trenutnovladaimpodsr{ku140do150poslanika u parlamentu”, rekao je Da-

iboqe”,rekaojepremijer,podsetiv{idaseuvremekadajevlada preuzelavlastuNemawinoj11postavilopitawedalionamo`eizdr`ati sa tako nepovoqnim ekonomskimparametrima. On je podsetio da je buxetski deficitbioogroman,dasudospevaleratezapla}awe iotpla}ivawekredita, da je trebalo izmiritiredovnadavawaizbuxetakao{to suplatepenzijeisocijalnadavawa. „Postojalajevelikaopasnostda,ukoliko vlada ne obezbedi stabilne izvore finansirawa, vitalne funkcijedr`avebudu dovedene u pitawe”, kazaojeDa~i}. Onjeistakaodatakvaopasnostvi{ene postojinikadajeupitawufinansiraweunarednojgodini. Da~i} navodi i da nije zadovoqan{tonemo`evi{edaseuradi u ekonomskom smislu, napomiwu}idanepovoqniekonomskiparametri,kakavjeivisoknivojavnog duga,nisunastaliuproteklih100 danaradavlade. „Javnidug}eiunarednimgodinamabitiveomavisokzato{to jenemogu}eodmahsmawitiwegovuvisinu”,rekaojepremijeriministarunutra{wihposlova.Onje podsetiodaseuvremekadajeova vlada formirana postavqalo pitawe ekonomskih parametara i

Prislu{kivaweistra`itidokraja Premijer je govore}i o prislu{kivawu rekao da niko iz Vlade nijeukqu~enuonotosede{ava. „Ukolikojebiloprekora~ewaizloupotrebanaravnoda}esvi odgovarati. Tra`io sam izve{taj od Direkcije policije, a u to je ukqu~enaiunutra{wakontrolaitu`ila{tvo”,rekaojeDa~i}i istakaodasetopitawemoraistra`itidokraja. „Ministarnemanadle`nostizaoperativneakcijenitipotpisujenalogezavo|eweoperativnihakcija”,rekaojeDa~i},kojijeiministarunutra{wihposlova. Premijerjeistakaodajeulogabezbednosnihstrukturaveomavelika,ali,kakoka`e,nijednainstitucijanijeve}aoddr`ave. „Najva`nijejeimatizakonekoji}espre~itizloupotrebu.Ovakvasituacijanesmedapostoji,pazatopropisimorajudasemewaju”,naveojepremijer. Onjepodsetiodapoliciju~ekakonkurszanovogdirektorapolicije,jerjeMiloraduVeqovi}u istekaomandatpregodinuipodana. Da~i}jenaveodaseVeqovi}nalazinafunkcijidoizboranovog direktora,„takodatunemanikakvihsmena,ilibilo~egadrugog”, dodav{idajeto„redovnazakonskaprocedura”. ~i},naglasiv{idavladaizpoliti~ke stabilnosti crpi kapacitetidaimasmelostidavodipolitikudastojiizasvojihodluka. „To zna~i i da re{ava te{ka pitawazarazlikuodnekihdrugih vlada”, rekao je Da~i} povodom 100danaradawegovogkabineta. OnjepodsetiodauSrbijinije po{tovanobi~ajdaseuprvih100 danaradavladesviuzdr`avajuod kritika ~ekaju}i da vide {ta }e bitiura|eno. „Mi naravno nismo imali tih stodanakaonekuprednostdanas nekonekritikuje,alimo`dajeto

mogu}nostidalisemo`eizdr`ati sa tako nepovoqnom ekonomskomsituacijom. Premijerjeoceniodapredstoje}i sastanak sa Pri{tinom nije nikakav kqu~ni sastanak, ve} je ugovoren ranije i predstavqa nastavakdijaloga. „Mismospremnidaovopitawe neostavqamobudu}imgeneracijama.Moramodare{imosveukupan problem Kosmeta. Ne `elim nikogadala`emisadaseta~nozna {tamo`emo,a{tane”,istakaoje Da~i}idodaodaVladaimapredlogzakona~nore{ewe.

dnevnik

Nekomejebitnobilo na{ekretawe, anelisting Potpredsednik Vlade SrbijeAleksandarVu~i} izjavioje ju~e da je nekome bilo bitan uvidukretawewegaipredsednika Srbije Tomislava Nikoli}a, a ne samo spisak qudi s kojimasuonirazgovarali,kao i da je prislu{kivawe predsednika dr`ave otkriveno pre dva meseca, ali da je ono zaustavqeno. - To prislu{kivawe je zaustavqeno i telefon predsednikaNikoli}ajeza{ti}en.Da linekastranaslu`batomo`e da radi, a da mi to i ne pohvatamo? Kakvi su danas ure|aji, mislimdajeitomogu}e,alije predsednik dr`ave svestan toga-kazaojeVu~i}gostuju}ina Prvojsrpskojtelevizji. Na pitawe da li je predsednik a dr` av e pris lu{ kiv al a policija, Vu~i} je odgovorio dane`eliotomedagovori.

Vu~i} je napomenuo da vi{e detaqanemo`edaiznosi„dane biugrozioistragu”. Govore}i o evropskom putu SrbijeVu~i}jeizjaviodaneiskqu~ujemogu}nostdaSrbijadobijeuslovnidatumzaotpo~iwawepregovorasaEUudecembru. „Nije realno, ali ne bih iskqu~io mogu}nost da ~ak dobijemo uslovni datum u decembru {to bi bio gotovo poduhvat i

Onjepovodomistrageopolicijskomuviduulistingepoziva i prislu{kivawu wega i predsednika dr`ave napomenuo da nije re~ samo o spisku qudi sa kojimasukontaktirali,ve}io baznimstanicamaikoordinatamawihovogkretawa.

-Nekomejetobilomnogova`nijeodspiskaqudisakojima razgovaramo, po{to predsednik Nikoli} ni ja ne razgovaramo,oprostite,nisa[ari}ima,nisaneznamkim,nitismo ikada razgovarali - kazao je Vu~i}.

Mi{kovi}uprivatizacijamakojeEUtra`idaseispitaju AleksandarVu~i}ka`edaseunajmawejedan,a mo`daitrislu~ajaprivatizacije~ijejeispitivawetra`ilaEU,odnosenavlasnikaDelteMiroslavaMi{kovi}a.Onjeporu~iodaniMi{kovi},ni wegovi politi~ki patroni, niti bilo ko drugi ne mo`e da spre~i procese u borbi protiv korupcije kojisevode. Vu~i}jerekaodajeva`nodatu`iociisudstvo mogu da rade svoj posao samostalno i nezavisno, uz ocenudagra|anividedajenasceninultatolerancija prema korpuciji {to im je vratilo poverewe. Vu~i}jeistakaodanikonikogasadapredTVkamaramanepritvarainaveodase,kadajetu`ilacod-

biodapritvoribiv{egministraOliveraDuli}a, upojedinimmedijimapisalodajetobilapriprema da}etu`ioci„dalete”. „Vidisedasutu`iocinasvojimmestima.Li~no sam zadovoqan jer su tu`ioci smeli i mogli samostalnodadeluju”,rekaojeVu~i}idodaodasenadada }eisudovimo}itakodadeluju,„anedadr`itenekoga13meseciupritvorukaoGorana)Kne`evi}a”. Prvi potpredsednik Vlade Srbije je rekao i da tra`isamomalostrpqewajertrebavelikiposao daseobaviiporu~ioda}enareddo}ii„Jugoremedija”i„Galenika”...iponoviodauobra~unusakorpucijomne}ebitiza{ti}enih.

Prislu{kivawe predsednikaNikoli}a jezaustavqenoi telefonjeza{ti}en neverovatanrezultat”,rekaoje Vu~i} i naveo da najkasnije do juna,amogu}ejeiumartunarednegodineo~ekujedatumzaotpo~iwawepregovorasaEU.Onje objasnio da mnogo toga u tom smislutrebadaseuradi,datrebadasedoneseStrategijauborbi protiv korupcije koja mora bitinanivoukojiimaHrvatska ilinekedrugezemqeuregionu, novi zakon o javnim nabavkama kojijeve}usagla{enisaEUi MMF, da je promewen Zakon o NBS,dasedonesuizmenezakona okrivi~nompostupku... „[iroka paleta reformskih zakona zakona je pred nama” rekaojeVu~i}navode}idajetui pitaweKosovaiMetohije,borbaprotivkorpucijeiakosveto budemo uspeli onda }e to biti objektivanrezultat.

GRADONA^ELNICI70GRADOVAIZCENTRALNESRBIJEUKOSOVSKOJMITROVICI

Bratimqewekaopodr{ka kosmetskimSrbima Gradona~elnici 70 gradova izcentralneSrbijepotpisali uKosovskojMitrovici„Poveqe o namerama”, preduslov za bratimqewe sa op{tinama sa KosovaiMetohije. Na sve~anosti u Kosovskoj Mit rov ic i bil i su, por ed predstavnika lokalne samouprave, i predstavnici KancelarijeVladeSrbijezaKosovo i Metohiju i Eparhije ra{koprizrenkskeSrpskepravoslavnecrkve. JedanodpotpisnikaPoveqe gradona~elnik Kru{evca Bratislav Ga{i} izjavio je da su on i wegove kolege na Kosovu danasdabidalipunupodr{ku lokalnim samoupravama u Pokrajini. „Bori}emosedaseKosovoi Met oh ij a ne vez uj e sam o za

mit, ve} da budu deo moderne srpske dr`ave integrisane u evropsku zajednicu. Potpisivawem ove poveqe samo smo ozvani~ili ono {to je zajedni~ka`eqaivoqa-prosperitet i procvat svih Srba, o~uvaw e tek ov in a pro{ los ti i gra|ew e zaj edni~ke budu}nosti”,istakaoGa{i}. Ga{i} je naglasio da ne priznaju administrativne granice idasupredsedniciop{tinaiz centralne Srbije danas na KosovuiMetohijidabidalipodr{kuSrbimauPokrajiniidase oniuvekmoguoslonitinawih. Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} rekao je da je potpisivawe Poveqe odgovor onima koji su tra`ili ukidawe srpskih institucija na Kosovu, naglasiv-

{idasesrpskeinstitucijene}egasiti,ve}ja~ati. „ZanasjepotpisivawePoveqe veliki zadatak, jer, pored tog a {to }em o i form aln o

ostatipobratimisagradovima iz centralne Srbije, tu saradwusapoliti~kogtrebapro{iritinasveostalenivoe”,istakaojePanti}.

TVIT CRTICA Daserazumemo Ju~era{wasednicaGODSzaokupilajepa`wutvitera{a.^lanGOdemokrataMilo{\aji} prenosioje“probrane”utiskenalajnu: StegaoseBorisustomakitose~uje uwegovomgovoru.Ovomujeposledwe predsednikovaweGlavnimodborom… Protestovao je Zoran Lazi} :Malo mawezluradostinebibilonaodmet \aji}“uzvra}a”:Uop{tenijezlurado. Vi{e je malo sa tugom :) pogre{nosimerazumeo. Na opasku novinara  britanskog SkajWuzaJak{e[}eki}a :“Morada jeuSavacentrunapeto,nikodapisne tweet.”\aji}tvrdi:Nijeuop{tenapeto.Pro{liputjebilonapetije.

mre`i:Demokratskastrankave}vi{e odosamgodinanijedemokratska,aod danasvi{enijenistranka...Tosurazlozizbogkojih,nakondvadesetgodina, prestajemdabudem~lanDS. Napredwak Branko Stefanovi} }e timpovodom:@ZoranDirektno oddanas nijevi{e~lan#DS.. svaka~astZorane, trebalojepunohrabrostizaovakvuodluku.@elimtisvenajboqe! Istovremeno Marko Paunainen pita povodom izjave Dragana \ilasa da “ne sme biti revan{izma, ima}emo verovatnojednogkandidatazapredsednika”: Zna~ii@BaneKuzmanovicodustao?! Baneka`e:Sadsupitalinovinari Borisa koga }e da podr`i, ne bih rekao da imamo jednog bez usvajawa DogovorazaboquDS...

[qivovicaza Obamu Iako je Vuk Jeremi} stigao u Beograd,tvitera{iodwegatra`e“ pomo}”prekolajne.Strana~kikolega Vladimir Pe{i} mu pi{e :Jeremi}u Vu~e,sino}samigraolutrijuzaSAD, pa Vas molim da urgirate kod Obame Baraka.Prenesitemumojetoplepozdrave. Jeremi} odgovara : Malo je u frci doutorka,jelba{hitno? Pe{i}obja{wava:Utorak}ebiti ok. Ali nikako posle toga. Kad bude probao {qivovicu koju }u poslati, mislimda}emeubacitiuWhite House. UpoverewuJeremi}otkriva:Lepo jespakuj.Alistrogome|unama,vi{e volikajsiju.

Komesvaka~ast

[tajeslede}e

BakaiVuk

Iz izborne trke u DS povla~e se i predsedni~ki kandidati koji nisu va`ilizafavorite.EkspremijerZoran @ivkovi} saop{tava na dru{tvenoj

NovinarkaMirjanaVladisavqevi} tragomde{avawauDSsepita: Koje je slede}e Tadi}evo odustajawe?!

Predsedavaju}i Generalnom skup{tinomUNVukJeremi} otkriva svojim fanovima ko mu je posebno va`anu`ivotu:

Woj imam toliko toga u `ivotu da zahvalim-mojojnajdra`ojbaki!@ena zmaj,u91.godini...

ZamqoSrbijo!Kona~nojeuBeograd stigao ambasador bratske Rusije AleksandrVasilevi}.

Kojekoga(za)pratio

Supabezrezanaca

Natemuprislu{kivawa,ali{aqivo, eksministar vojni Dragan [utanovac: Druge prislu{kuju, a ja imam utisak da meneovdenekoprati...;-)kogadapitam?, udilemijenalajni[utanovac.

[to bi rekli, o ukusima ne treba raspravqati.^lanicaGOSPSNata{a Dejanovi}komentari{enalajni: “NedeqabezLeeKi{ jekaosupabez rezanaca.Ha,ha,ha...” OTVprogramu}ei{eficaNarodne partijeMajaGojkovi} : “@enesaDediwa,{tosetaserijane dopada`enamasaDediwa?”

VukiZvezda (alineDanica) Verovali, ili ne ali lider SPO VukDra{kovi} ju~esenalajnibavio fudbalom,anepolitikom. - Zvezda je opet izgubila od sebe same. Srce na terenu, a ne glava u oblacima.TojenekadbilaZvezda.

ZemqoSrbijo Svakoimasvojefavorite.Takonarodni poslanik i funkcioner PSS Dragomir Kari} poru~uje sa lajne:

Tiranaipravda A sa sajta ministarstva koje vodi Nikola Selakovi} stiglo je na lajnu obave{tewe : Ministar pravde i dr`avneupraveotputovaojeuTiranu gde }e u~estvovati na EU ministarskom forumu zemaqa Zapadnog Balkana u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, koji se odr`ava od5.do6.novembra.


politika

dnevnik

NA SEDNICI RASPLETA GO DS DAO ZELENO SVETLO KOMPROMISU

Tadi}odustaood kandidature,seda upo~asnufotequ Predsednik DS Boris Tadi} odlu~io je da se ne}e ponovo kandidovati za lidersku funkcuju i najavio da }e najverovatnije biti po~asni predsednik stranke.Tadi}je,novinarimau centruSava,rekaodajeodluku o odustajawu od predsedni~ke trke saop{tio Glavnom odboru DS. Sednica Glavnog odbora demokrata,mestodugoo~ekivanog raspleta, u delu otvorenom za javnostbilajeuznakupodno{ewaTadi}evogizve{taja,kojije zapravo bio analiza zbivawa u DSipredlogovomteludausvoji predlog za promenu Statuta koje }e se na~i na predstoje}oj skup{tini DS. O~igledno nestrpqivdazapo~nesednicuTadi} je, nakon {to je mlakim aplauzom~lanstvodo~ekalorukovodstvo,rekaou{ali:Nemeremvi{eizdr`ati,ajmo.Ipotom poru~io GO da treba spre~itipodelustranke. - Moj predlog je nakon nekoliko meseci vrlo te{ke politi~ke borbe, koja je dobrim delombilaipodvelomna{ejavnosti, ne samo strana~kih institucija da idemo prema konsenzusu, da defini{emo na{ program, ideolo{ku orijentaciju, jo{ jednom da potvrdimo

na{e vrednosti, politi~ke ciqeveidapostignemopoliti~ko i akciono jedinstvo-  rekao je Tadi}, uz opasku da su stranke kojesebavesamosebi~niminteresima,ipoliti~arikojiseba-

Onjerekaodajewegovpredlogbiodaseidenakonsenzusu stranci, definisawu programa i orijentacije i postizawu jedinstva, te da }e - kakva god da budeodlukaGO-ostati~lanDS

ve samo svojom promocijom bez svesti o op{tem interesu, osu|eninaniskomestoudru{tvu. Lider DS je rekao da je u stranci postignuta op{ta saglasnost o potrebi reformi u wojkakobi{topreponovodo{lanavlastitakobilauprilicidamewaSrbiju.

inastavitidabudeanga`ovanu wenomradu. - Jedinstvo je imperativ, jer jeDSkqu~nifaktorudru{tvuuveren je lider DS, kao i da je pitawe stabilnosti DS od naj-

programuiradustrankekakobi se izbegla podela stranke, {to je za ciq imala i ju~era{wa sednica.Tadi}jerekaodajepostignutasaglasnostdaPredsedni{tvo stranke dobije {ira ovla{}ewa,a predsednik stranke mawa, da resorni odbori dobijuinstitucionalnusnaguida budu mesto gde }e najstru~niji davati re{ewa i predlagati kandidate za najvi{e polo`aje. Lider demokrata je rekao da }e stranka formirati i posebne timovezasaradwusasindikatima kako bi se putem socijalnog dijalogare{avaliproblemisiroma{nih. Predlo`io je osnivawe i eti~kog odbora stranke koji bi preventivno delovao u slu~ajuzloupotreba. O~ito da je GO prihvatio predloge reformisawa stranke i izmene Statuta iza zatvorenihvrata,jerjeTadi}inajavio da}eodtihzbivawazavisitida li}esekandidovatizapredsednika stranke. Pre zatvarawa vrata za novinare Tadi} je rekaodaseDSrukovodigandijevskom formulom - ako ho}e{ da budepromenaudru{tvu,ondai sambudipromena.

Lovac i lovina Tadi}jenajavquju}ida}eDSubudu}ebiti`estokaopozicijavladaju}ojgarnituriipodr`atisamoono{to}eubrzatireformskiputzemqekaEU,o{trere~iuputioinaradVladeSrbije.OnjerekaodajetoVladabezikakvepoliti~kestabilnostiitimskograda. -TojeVladaukomenijedanpredstavnik,ilikqu~ni~inilac teVladenesmedaokrenele|asvomkoalicionompartneru,Vladaukojojseneznakojelovac,akolovina,rekaojeliderDS, koji je najavio da }e stranka pru`iti pomo} i {tititi svakog ~lanaDSodprogonairevan{izmaaktuelnevlasti.Pritomje istakaoidanikokojeradiomimozakonane}ebitiza{ti}en, alidatonajpretrebasuddautvrdi.

Vuk stigao iz Wujorka da glasa protiv Odlu~uju}emokupqawuGODSprisustvovaloje293~lana,me|ukojimasuibiliizamenikpredsednika\ilas,tepotpredsednicistrankeDu{anPetrovi},BojanPajti}iDragan[utanovac.Sednicijeprisustvovaoipredsedavaju}iGeneralnojskup{tiniUNi~lanDSVukJeremi},kojegjeovajodlu~uju}itrenutakzademokratenagnaodadoletiizWujorka.Onjeizjavioda ovo{tosedogodilonasedniciGOiodlukeTadi}adasenekandidujenesmatradobrimidatonijemogaodapodr`i.Jeremi}je rekaonovinarimadajeipredvegodinenaSkup{tiniDSnaglasiodajeidejaDSpobedila,alidatonezna~idajepobedilai DS.OnjerekaodasenaSkup{tiniDSne}ekandidovatiniza jednufunkcijuidanemanamerudamewastrana~kidres.

ve}eg zna~aja za budu}nost i prosperitet dru{tva. Wegovo upozorewe da je jedinstvo najzna~ajnijepitawezaDSbiloje propra}enoaplauzom,alio~ito samolevogkrilasale,ukomesu sedelewegovistrana~kipobornici.Onjeporu~ioidazawega nikada nije bilo va`no {ta }e postati,ve}{ta}eposti}iida bivoleodaseidrugiustranci ruikovode tim principom. Predsednik DS je istakao da je uveren da je sada{wi momenat „trenutakkonsolidacijeDS”. - Ako ho}e{ promene u dru{tvu budi ta promena, i zato predla`em GO da usvoji reformske iskorake- rekao je liderDS,kojijeapelovaodarazli~ite politi~ke grupacije unutarDSpostignukonsenzuso

ZamenikpredsednikaDSDragan \ilas u zatvorenom delu sednicerekaojedaju~enijepostignut kompromis, ve} dogovor o budu}nosti stranke. Odustajawem Tadi}a \ilas je izgubio glavnogrivalautrcizapreuzimaweliderskogmestaiDS,aza danassenajavquje„ostatak“wihovogdogovorakoji}eobuhvatitikadrovskare{ewa. Nekisuprimetilidasume|u prvima u Sava centar ju~e ve} oko11~asovastigliDragan[utanovac,zakogasaznajemodase na GO zahvalio svima na podr{ci, a potom saop{tio da odustajeodkandidaturezapotpredsednika stranke i sekretar Predsedni{tva DS Borislav Stefanovi}. D. Milivojevi}

REKLI SU

Vlasi:Beograd,za doma}uupotrebu Komunisti~ki funkcioner iz doba SFRJ, advokat i savetnikkosovskogpremijeraAzemVlasi veruje da je pitawe statusaKosovanepovratno re{eno i da to „u Beograduodli~noznaju”. UintervjuuTanjugu, Vlasi je istakao da je status Kosova re{en - kako ka`e - „makar Srbijajo{100godinanepriznalaKosovo” idasu„pri~esvihvladauBeograduod2000. godine o ’kompromisu’ u pogledu statusa pri~ezadoma}uupotrebu”. „Beograd, za doma}u upotrebu, i svaka vlast nakon 2000. godine govori o statusu. Jer,SrbijasmatradajestatusKosovanere{en.Me|utim,odli~noznajuuBeogradu,da jestatusKosovare{en.SadkadselansirajuidejeizBeogradaonekakvomkompromisu, dosadanikadasenijese~uloizBeogradana {tasetumisli.Akosemislinanekikompromisupogledustatusa,tojepri~azadoma}uupotrebuuSrbiji...

Qaji}:Izgubili smoulaskom uVladu,ali...

Selakovi}: Tajkuni}ebiti naudaruzakona

Govore}i o radu vlade, wen potpredsednik Rasim Qaji}e za „Blic„ rekao da je onprevazi{aowegova o~ekivawa,pogotovos obzirom na to da vlada nije heterogenog sastava. Qaji} je mi{qewa da }e „prvo ozbiqno prolazno vreme” za vladu biti godinu dana. Govore}i o SDPS, on je rekao dajeulaskomuovuvladustrankaverovatno oslabila,jerjeizgubiladeomoralnogkredibiliteta,alidaje,akovladanapravirezultat, a funkcioneri SDPS poka`u odgovornost, mogu}e napraviti dobru osnovu za raststranke.Qaji}mislidakoalicijaSNS iDSnijemogu}abeznovihizborakojisada nisutema,alidaneiskqu~ujemogu}nostda do|e do razli~itih prekomponovawa. On je uveren da bi reformisana DS mogla da doprinese ubrzanom procesu evropskih integracija.

MinistarpravdeNikola Selakovi} najaviojeda}esedono{ewemzakonaoutvr|ivawuporeklaimovinena udaru na}i tajkuni i oni koji su na sumwiv na~in stekli bogatstvo.Povodomreforme pravosu|a, Selakovi} je rekao da }e se sada{westaweuporeditis ranijimkadajebilave}asudskamre`aipostavitipitawe„ko}edasnosiodgovornost{toje novacgra|anauludopotro{en”. Upitan na koga time misli, on je rekao da „cela Srbija zna ko je sprovodio reformu”. „Otpustili su sve sudije i onda ih birali na ispolitizovan i nejavan na~in, ~ime je ugled dr`avedovedenupitawe”,kazaojeSelakovi}. „Vlada~vrstozastupastanovi{tenultetolerancijeuborbiprotivorganizovanogkriminala i korupcije. Sve za {ta se doka`e da je sumwivo i nezakonito, bi}e ispitivano”, rekaojeSelakovi}.

ponedeqak5. novembar2012.

3

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

^eka}emodokraja godine,aonda presavijamotabak

Predsednik vlade Vojvodi- MMF-a koji govori o tome”, neipotpredsednikDSBojan rekao je Pajti} za i dodao da Pajti} izjavio je da stabil- jeVladaVojvodineprocenila nost dr`ave nije ugro`ena dajezaRBVboqere{ewedozbogtoga{tosuupokrajinii kapitalizacija od pripajawa republicinavlastirazli~i- nekojdrugojbanci. tepoliti~kegrupacije,alii Pajti}jetorekaokaoodgoistakao da su za partnerstvo vornapapitaweotvrdwimipotrebnedvestraneidajeod- nistrafinansijaiekonomije nos prema Vojvodini igno- Mla|anaDinki}a dajeMMF rantski. oceniodajepredlogodokapi„Posledwihnedeqapojedi- talizacijineodgovoran. ni predstavnici republi~ke „Resorni ministar predlovladeupotpunostiignori{u `ionamjedadr`avaisplati prava Vojvodiukupnovi{eod nedawenbuxet 25 milijardi Ne}udozvoliti iznosinajmawe dinara da bi kriminalizaciju sedamodstoreRBV bila ugapokrajinskevlade {ena, odnosno, publi~kog buxeta,iakojegadabijednapriniRazvojnebanke rancija tog vatna banka Vojvodine pravasadr`ana preuzela kliu ustavu dr`ajenteiportfove”, rekao je Pajti} u inter- lioRBV.Procenilismodaje vjuu„Politici”. boqere{ewedaseutubanku Podse}aju}idajeisapret- ulo`i 15 milijardi, dakle, hodnom vladom Vojvodina desetakmilijardimawe,pada imala problem da ishoduje banka bude stabilna, respekono {to pripada wenim gratabilnaidanastavidaraste |anima,Pajti}jerekaoda}e, inapreduje”,kazaojePajti}. akoseprilivsredstavanepoOn je ponovio da ne}e dopravi do 31. decembra, Vojvo- zvoliti kriminalizaciju podinabitiuminusuokodevet krajinske vlade ni Razvojne milijardidinara. bankeVojvodineidajewego- Ako se to dogodi, bi}emo va vlada spremna da podnese primoranidapresavijemota- ostavkuakoseoptu`benarabak-rekaojepredsednikvoj- ~untebankedoka`u. vo|anskevlade. Pajti}jenaveoidajekonPajti}jenegiraodajeMe- taktirao premijera i mini|unarodni monetarni fond straunutra{wihposlovaSrprotivdokapitalizacijeRaz- bije Ivicu Da~i}a i da mu je vojnebankeVojvodine. onodgovoriodaneznani{ta „MMFnijedaotakvuocenu o istrazi u Razvojnoj banci i ne postoji ni jedan akt Vojvodine.

ZREWANIN: LSV SE VRA]A U SKUP[TINSKE KLUPE

Pla{iihprinudna uprava

Predsednik Gradskog odbora LigesocijaldemokrataVojvodineDejan^apo najaviojeda}ejedanaestoro odbornika LSV od narednog zasedawa u~estvovati uradulokalnogparlamenta.Liga{i su od konstituisawa nove gradske vlasti odbijali da sednuuskup{tinskeklupeiverifikuju mandate, tvrde}i da su sve odluke donete na konstitutivnoj sednici Skup{tine gradabilenezakonite.Zatosu,zajedno sa odbornicima DS i SVM,uputili`albuUpravnom sudu Srbije, ali je iz ovog suda teknakontrimesecastigaoodgovordaje`albaupu}enakasno idajezbogtogaodbijenaizproceduralnihrazloga. - Uprkos tome {to nismo zadovoqni odlukom koju je doneo Upravnisud,na{ajeobavezada po{tujemo voqu qudi koji su glasali za LSV i koji od nas

o~ekujudaihzastupamouSkup{tini grada Zrewanina. Uskoro }e na dnevnom redu biti buxetzaslede}ugodinuimisemoramoukqu~itiuraspravuotakova`nompitawu.Krozkritiku onoga {to nije dobro, ali i podr{kom onoga {to smatramo kvalitetnim,zastupa}emointerese gra|ana i na tome }emo i zasnivati na{e skup{tinsko delovawe – rekao je ^apo i dodao da je LSV nedavno podnela zahtevzaformiraweodborni~kegrupe. ^apojeoceniodasuprethodna~etirimesecakarakterisala nestabilnost u vladaju}oj koaliciji,izmi{qawenovihfunkcija,bezvrednaobe}awa... -Nadamsedasvetone}eodvestiZrewaninuprinudnuupravu inoveizbore,jersvedosadanagove{tava takav scenario – izjavioje^apo. @. B.

LDP:Proki}eve opasnela`i ApsolutnosuneistiniteklevetekojejeNenadProki} izneo kaoargumentacijuzanapu{tawe stranke,jer sednici Predsedni{tvaokojojgovorinijeniprisustvovao,zarazlikuodnas,saop{tilisusino}JuditaPopovi},Robert[ebekiKenanHajdarevi}, ~lanovi Predsedni{tvaLDP. Ne dozvoqavamo nikome, pa ni Proki}u, da se igra ovako opasnimla`imaitakopoku{ava da diskredituje Liberalno demokratskupartiju.Me|u~lanovima,glasa~ima,poslanicima i ~lanovima Predsedni{tva LDP ima mnogo qudi koji su pripadnici mawinskih naroda. U wih spadamo i mi, i niko od nasnebibiospremandaslu{a ili pristane na bilo kakvu naznaku verske ili nacionalne diskriminacije ili uvrede, navedenojeusaop{tewu. Dosada{we tvrdwe Proki}a bile su samo neozbiqne i o~igledno neta~ne, ali je ova opa-

snaizbogtogareagujemonaovaj na~in.Ono{tosada,opetupismu medijima, tvrdi Proki}, u istojmerijeneistinakaoinedavnetvrdwedaseustrancinijerazgovaralooizbornimrezulatatiiakoisamznadajeuposledwih {est meseci odr`ano 12 sednica Predsedni{tva stranke, 4 sednice Politi~kog saveta i sednica Glavnog odbora. Za razliku od Proki}a, mi svoje `ivote nismo vezali za funkcije.Kadajeowemure~,to o~igledno nije slu~aj. Zato je veoma zanimqiva ta velika energijakojusadaula`ekakobi seobra~unaosastrankomkojaje uvekpremawemubiladoboronamerna.Srbijabidanasbilaboqa zemqa da je toliko energije kaonarodniposlanikkoristio u Skup{tini Srbije, u kojoj je, za ~etiri godine, u raspravama u~estvovaotekne{toprekopola sata, zakqu~uju u saop{tewu ~lanoviPredsedni{tvaLDP.


4

ponedeqak5.novembar2012.

Ki{adobro do{lap{enici Poqoprivredni stru~wak profesor Miroslav Male{evi} izjaviojedasuki{ekojesupaleminulih dana „donele mnogo toga dobrog” za setvu p{enice. Male{evi},kordinatorzanau~nostru~ne poslove na Institututu za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad” je rekaodaje,uzavisnostiodlokaliteta,palood25do80litaraki{e, {to je u~inlo da „p{enica brzo nikne i da nicawe bude ujedna~eno”. „Proizvo|a~imakojinisuuspevalidaobradezeqi{teidagapripremezasetvu,zbogtoga{toimaju ne{tolak{umehanizaciju,ki{aje omogu}iladatouradenalakikvalitetan na~in„, rekao je Male{evi}.Onsmatrada„uovomtrenutku mo`emo biti u potpunosti zadovoqnisapovr{inamakojesuzasejane,sakvalitetomsetve,aliisa stawemusevakojisunikli.” Profesorjenaveodaimadosta poqoprivrednika koji se javqaju Institutu za savet da li sada da

po~nu setvu, po{to su optimalni setveni rokovi istakli. Bilo bi dobrodasetvabudezavr{enado10. novembrajertojerokukomejo{ ne}ebitivelikipadprinosa,kazaojeMale{evi}. Male{evi}smatradabitrebalo zasejati {to ve}e povr{ine psenicom zbog toga {to se wome mo`enadoknaditimawakusto~noj hrani,izazvanslabijimrodomkukuruza zbog su{e, ali i zbog toga {tosuceneip{eniceisvih`ita stabilneinavisokomnivou. „Setvom p{enice na ve}im povr{inama bila bi popravqena strukturasetveuSrbiji.Previ{e jekukuruzaiprevi{ejeokopavina kojenizemqi{teniklimanemogupodneti,adanedo|edovelikih padova u proizvodwi”, istakao je Male{evi}. On je naveo da „struka preporu~ujedasep{enicazasejenabarem 25 odsto povr{ina, odnosno na nekih 600.000 pod p{enicom i jo{ 100.000poddrugimstrnim`itima”.

ekonomija

dnevnik

Najvi{eizvozimokukuruz Prvomestonaizvoznojlisti Srbije u septembru zauzimao je kukuruz sa 32 miliona dolara, dok su gasna uqa, uglavnom dizel gorivo, sa vredno{}u od 89 miliona prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republi~kogzavodazastatistiku(RZS). Na drugom mestu izvozne liste su dizel automobili snage do 1.500kubikasa30milionadolara,anatre}emmestujeizvozsetova provodnika za avione, vozilaibrodove,sa27miliona. Slediizvozautomobilapreko 1.000, ali ispod 1.500 kubika sa23milionadolara,izvoz hulahop~arapavredeoje21milion,aizvoznovihspoqnihguma za putni~ke automobile 18

miliona. Izvoz rafinisanog bakraiznosioje17milionadolara,slediizvozlekovazamaloprodaju,sa15miliona,rafinisani{e}erizvezenjeuvrednosti od 14 miliona, a posledwemestozauzimajumobilnitelefonisa13miliona. Drugi po zna~aju je uvoz lekovazamaloprodajusa46miliona dolara, na tre}em mestu uvoznelistejeuvozprirodnog gasa, sa 36 miliona, a sledi uvoz mobilnih telefona sa 25 miliona.Uvozdizelautomobila preko 1.500, ali ispod 2.500 kubikaiznosioje21miliondolara, na uvoz te~nog propana potro{enoje14miliona,arafinisani bakar uvezli smo za

12 miliona. Posledwa tri mesta, sa po devet miliona dolara, zauzimaju obu}a sa ko`nim

|onom,zatimsirovi,nelegirani aluminijum, kao i `ica od rafinisanogbakra..

PO^IWEREALIZACIJAKREDITAZA@ELEZNICU

Ruskimparamakre}e kolosekdoPan~eva Ministar saobra}aja MilutinMrkowi} izjaviojedakre}e realizacija projekata za `eleznicu iz ruskog kredita ukupne vrednosti 800 miliona dolara. Toseodnosinaizgradwudrugog koloseka pruge Beograd–Pan~evokojabi,poministrovimre~ima, trebalo da po~ne za oko mesecipo,ito}ebitiprviprojekat ~ija }e realizacija po~eti izruskogkredita.Ruskimparamajo{}esefinansiratimodernizacijaprugeBeograd–Bar,zatim {est deonica pruge na Koridoru10udu`iniod110kilometara, izgradwa pruge Vaqevo–Loznica,aplaniranajeinabavka deset do 20 novih ruskih dizelmotornihvozova. Uzruskikreditod800milionadolaraiSrbija}eu~estvovatisdodatnimnovcemuprojektimakojiseodnosena`eleznicu, abi}eanga`ovanadoma}apreduze}a u kooperaciji s ruskim kompanijama. Me|utim, to nisu jedineparekoje}eseutro{iti u `eleznicu. „@eleznice Srbije”iEvropskabankazaobnovui razvoj potpisali su po~etkom godineugovorozajmuvrednom95 milionaevra,koji}ebitiupotrebqenzamodernizacijupruge Beograd–Rakovica–Resnik i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometra pruge na `ele-

Nemcimava`naprugadoVr{ca Poseban interes za br`i razvoj srpske `eleznice i `elezni~kog Koridora 10 kroz na{u zemqu ovih dana su pokazali predstavniciMinistarstvaprivredeNema~ke,kojisusministromMrkowi}emrazgovaraliosaradwiutojoblasti.Po{to jestrate{kiinteresNema~kerazmenarobesTurskomiMalom Azijom, on podrazumeva i br`i transport robe preko Srbije. NemcisuzainteresovaniizaizgradwuprugeodPan~evadoVr{ca i modernizaciju `elezni~kih stanica, koje bi trebalo da budu,kakoka`u,maliposlovno-trgova~kicentri. zni~komKoridoru10.Me|utim, za modernizaciju srpskih `eleznicapotrebnojeukupnooko~etirimilijardeevraizazavr{etakkompletnogposla–elektrifikaciju i izgradwu dvokolose~neprugezabrzinedo160ki-

lometarana~as–trebanekoliko godina. Iako postoji veliko interesovawe me|unarodnih banaka,postojeiproblemiokolikvidnosti na{eg buxeta, zbog ~ega je neophodan oprez prilikomzadu`ivawa.

Vlada Srbije je krajem septembra usvojila predlog zakonaopotvr|ivawuugovoraogarancijizazajamEvropskebanke za obnovu i razvoj „@eleznicamaSrbije”od95miliona evra za rehabilitaciju i modern iz ac ij u mre` e prug a na Koridoru10,kao{tojetra`ilatafinansijskainstitucija. Uprkos apelima na oprez prilikom zadu`ivawa, o~ekuju se i dodatne pare jer, kako ka`e ministar Mrkowi}, gotovi su projekti na `elezni~kom Koridoru10vredni~ak200milionaevra. Mrkowi}ka`edabise,sude}ipobrojuspremqenihprojekata,ve}slede}egodinemogaoaktiviratiiznosodjo{142miliona evra kredita u nekoliko tran{i. Takav paket omogu}io bi kontinuitet u radu, {to bi doprinelo brzini zavr{etka obnove i rehabilitacije pruga. Suo~ene s vi{edecenijskom zastarelo{}uprugaivoznihsredstava, „@eleznice Srbije” su zapo~ele sveobuhvatan proces modernizacije,uzpunupodr{ku Vlade Srbije. @elezni~ka infrastrukturauSrbijibi}emodernizovana prvenstveno zahvaquju}i me|unarodnim kreditimaidr`avnimgarancijama. R.Dautovi}

KRETAWANADOMA]EMTR@I[TUHARTIJAODVREDNOSTI

OporavakuznakuNIS-a iAIKbanke Poz it ivn o rasp ol o` ew e ulaga~azabele`enojeiprotekle sedmice na Beogradskoj berzi,aliidaqeuzvisokudozu opreza te su izostali ve}i obim i prom et a, kons tat uj u analiti~ari Sinteza invest grupe. Ukupna realizacija u trgovawu iznosila je 3,14 miliona evra, dok je indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 registrovaorastipetusedmicuzaredom,ovajputodnevelikih0,4odsto.Odpo~etkagodine ova korpa akcija vi{e ne nosidvocifrenigubitaksobzirom da se minus spustio neznatnoispoddesetprocenata. Centralnidoga|ajprotekle sedmicebilajeobjavaposlovnih rezultata Naftne industrijeSrbijekojisuneznatno prema{ili o~ekivawa tr`i{ta,dokjenekolikozna~ajnih vesti oko ove kompanije pove}alopritaknastranitra`we za wenim akcijama. NIS je ostvario neto dobit u prvih devetmeseciod32,2milijarde dinara (skok od 19 odsto), dok jeprihododprodajeiznosioje 162milijardedinara{toje22 odstovi{enegouistomperiodu protekle godine. ^elnici

ovekompanijesunajavilidasu postigli dogovor sa najve}im du`nikom – Srbijagasom oko vra}awa duga, a tako|e su potvrdilidajebiznisplanomza

cijuod16,4milionadinarana nivou od 5.300 dinara, a prili~no je izvesno da se ponovo radiosticawusopstvenihakcijaodstranesamekompanije.

2013.godinupredvi|enaisplata dividende. Promet NISovihakcijaiznosioje37,1milion dinara, dok su nedequ okon~alenanivouod657dinarauzrastod3,6odsto. Od ostalih likvidnih hartijanajvi{esetrgovaloakcijama Aerodroma „Nikola Tesla„kojijezabele`iopromet od 20,5 miliona dinara, a gro prometa ostvaren je na nivou od430dinara.Vrawski„Alfa plam„ registrovao je realiza-

„Energ op roj ekt hold ing„ je imao jednu mirnu trgova~ku ned eq u, te je sa nev el ik im prometom okon~ao sedmicu na 570dinara.Be~ejski„Sojaprotein„ je blago oscilirao oko nivoaod450dinarauznevelikurealizaciju,dokje„Imlek„ neznatnoporastaopreko3.000 dinaranakon{tojeobjavqeno da je kompanija u procesu sticawasopstvenihakcijakupila sve ponu|ene hartije na nivou od3.100dinara.

Bankarske hartije je predvodilaAIKbankakojajezahvaquju}i nekolicini velikih transakcija zabele`ila promet od 109,5 miliona dinaraurasponu1.400-1.415dinara. Ova ni{ka banka je u prvihdevetmeseciostvarila brutodobitodtrimilijarde dinara {to predstavqa rast od 47 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Akcije Komercijalne banke palesu4,5odstona1.051dinar uz promet od 6,3 miliona dinar a, u sedm ic i u koj oj su ukwi`ene prioritetne konvertibilne akcije ove banke u korist dr`ave nakon sproved en e dok ap it al iz ac ij e u visini od 100 miliona evra. Akcije novosadske Razvojne banke Vojvodine, premda su u drugojpolovininedeqeizgubiledah,sko~ilesuusedmici 30,4 odsto na 553 dinara, doksumaksimumbele`ilena nivou od 607 dinara. Pokrajinske vlasti su i daqe ostalepristavudadokapitalizuju ovu banku koja je u prvih devetmeseciostvarilagubitakodnepunihosammilijardidinara.


ekOnOMiJA

dnevnik

Platni deficit ve}i za tre}inu PlatnobilansnideficitSrbije za osam meseci ove godine iznosio je 2,17 milijardi evra, za 33,6 odsto vi{e u odnosu na isti period lane, navedeno je u novom broju ~asopisa „Kowukturnitrendovi”.Narastdeficita u posmatranom periodu najvi{e su uticali rast negativnog salda robne razmene od 14 odsto i pad priliva doznaka iseqenika iz Srbije u inostranstvu,zaoko125,6miliona evra.Udrugojpolovini2012.se o~ekuje stabilizacija trgovinskogdeficitananivouizprethodne godine usled investicija uizvoznoorijentisanesektore, efekata fiskalne konsolidacijeidepresijacijedinara.

Mawka nam ulagawe Srbija za uspe{an ekonomskirazvoj,po~evod2013,treba da obezbedi najmawe dve milijarde evra stranih direktnih investicija godi{we, izjavio je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki}. MinistarDinki}je,uintervjuuTanjugu,rekaodabisvakipriliv stranih ulagawa, u vrednosti ve}ojodtrimilijardeevragodi{ we, bio veliki uspeh i znatno bi doprineo osetnijem privrednomrastu,~emute`ii sada{waVladaSrbije.Dinki} jekazaodasoptimizmomdo~ekuje 2013, jer kako je naglasio „ovagodinajebila,kadjere~o ekonomiji, zaista izuzetno lo{ausvakompogledu”. „Usporavaweprivredneaktivnostiuevrozoni,katastrofalna poqoprivredna sezona, zaustavqawe rada smederevske `elezare,uz~iwenicudanijednavelikaproizvodwauna{ojzemqinije radila kako treba, osnovni su razlozi te{ko}a u ovoj godini”, objasniojeDinki}.

KAKO U MORU BANKARSKIH [TEDNIH PONUDA IZABRATI NAJBOQU

Kamate dobre za one koji imaju {ta da {tede Gra|ani Srbije koji imaju mogu}nosti da za{tede novca, naviklisudabankuukojoj}e ga oro~iti biraju po visini kam at e. Otk ak o su fin ansijske ku}e lane poslu{ale Narodnu banku Srbije i odustale od trke u kamatama i ponud il e drug e pog odn os ti, klijentima nije lako da na|u praviprogram. Ponuda tih drugih pogodnostitolikojevelikai{iroka da je te{ko izabrati najpovoqniju. Sajt „Kamatica” nedavno je objavio osam stavki nakojetrebaobratitipa`wu pre nego {to se potpi{e ugovor s bankom. Jedna od wih je da se ne oro~ av a vi{ e od 50.000 evra po ra~unu u jednoj banci jer je to maksimalni ulogzakojidr`avagarantuje. [tedi{ama se savetuje da izbegavaju produ`ene akcije banaka posle Nedeqe ili Meseca {tedwe ako mogu. Naredne godine mogu do}i u situaciji da propuste najpovoqniju ponudu jer }e ugovor iste}i kasnije. Dobro je izbegavati i konv erz ij u val ut a, rec im o prebacivawe iz evra u dolare – tu se pla}a provizija pa se kamata umawuje u startu. Trebaproveritiiperiodeoro~ewa:du`irokovinezna~euvek i ve}u kamatu. Treba dobro prou~itipoklonekojisedaju uz {tedni ra~un. Oni obi~no don os e pog odn os ti za drug e ban~ineusluge,ali~estoklijenti zbog wih imaju dodatne tro{kove, a one im ne moraju uvekbitineophodne.Ukoliko se klijent dvoumi izme|u dve istovetne ponude a jedna od banaka nudi isplatu kamate

Dinki}: Deficit mo`da bude ve}i Ministar finansija Mla|an Dinki}ka`edajesaMMF-omdogovoreno da konsolidovani buxetskideficitza2013.mo`ebiti i ne{to ve~i od planiranih 3,6odstoBDP. Dinki}jerekaodave}ideficitkonsolidovanogbuxetamo`e biti rezultat uve}anih izdataka za kompenzaciju dugova nasle|enihizpro{losti,anezbogprepravkebuxetazaslede}ugodinu, po{tojeondobronapravqen. „^iwenica je da smo se mi sa {efom Misije MMF-a Zuzanom Murgasovom dogovorili da konsolidovani buxetski deficit mo`e biti i ve}i od 3,6 odsto BDP-a i to je prvi put posle 12 godina moje saradwe sa MMF da nam Fond dozvoqava da napravimovecibuxetskideficitodonoga{tosmosamiiskreirali”,objasniojeDinki}. On je izrazio ube|ewe da }e MisijaMMF-a,kojadolaziuBeograd 13. novembra, potvrditi predlog buxeta za idu}u godinu. Ministar finansija je naveo da

ponedeqak5.novembar2012.

su26milijardidinaraukupnidugovizdravstva,jerdr`avaduguje ogromannovacfarmaceutima,duguje se novac putarima, lokalne samoupravedugujunovacgra|evinarimazaizvrsenekapitalneinvesticije,apostojeinekidugovi pravosu|u. „Mojanamerajedauvedemodisciplinu,dasenepravenovidugovi,adasepo~istesviizprethodnog perioda. U tom ~is}ewu dugova upumpa}emo jo{ dodatne likvidnosti u privredu i to }e unekoliko podi}i nivo ukupnog deficitauslede}ojgodini,ali ne iznad ~etiri odsto BDP-a i tojeonoo~emu}emomipri~ati sa MMF-om”, naveo je ministarfinansija. Dinki}jeobjasniodaukoliko Vlada Srbije u narednoj godini bude izmirila, „a ima nameru”, dugove farmaceutskoj industriji,putarimaidrugima,to}eonda malo pove}ati ukupan deficit,jersetipoveriociukonsolidovanombilansubuxeta,aneu republi~kom.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

111,9501

114,2348

116,8622

111,6074

Australija

dolar

1

90,1080

91,9469

94,0617

89,8321

Kanada

dolar

1

87,0056

88,7812

90,8232

86,7392

Danska

kruna

1

15,0009

15,3070

15,6591

14,9549

Norve{ka

kruna

1

15,2152

15,5257

15,8828

15,1686

[vedska

kruna

1

12,9722

13,2369

13,5413

12,9325

[vajcarska

franak

1

92,6969

94,5887

96,7642

92,4132

V. Britanija

funta

1

139,5887

142,4374

145,7135

139,1613

SAD

dolar

1

86,7494

88,5198

90,5558

86,4838

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 11. 2012. godine

Izvla~ewe iz slamarica Koliko}eoviprogramipomo}idaseulozipove}aju,ostajedasevidi.Tek,podaciNBS-agovoredajelaneunovembru devizna {tedwa pove}ana 111 miliona evra a dinarska 1,9 milijardudinara.Ovegodineuna{ojcentralnojmonetarnoj institucijio~ekujusli~anprinos.Koncempro{logmeseca, pre no {to su banke iza{le sa ovim ponudama, {tedwa u Srbijijeiznosila7,9milijardievrai17,9milijardidinara.Razlogazarastima. Istra`ivawe koje je sprovela Erste banka govori da 55 odsto gra|ana dr`i u{te|evinu u slamaricama ili u sefu. S druge strane, doma}a {tedwa ~ini zna~ajan izvor finansirawauSrbiji,awenudeoupasivibanakaje29odsto. unapred, onda joj treba dati predn ost. Tog a se {ted i{ e mogusetitiba{ovogoktobra. Porez na kamatni prinos je ove godine pove}an s deset na 15posto.Onikojisulanekamatu podigli prvog dana oro~ewa, platili su ni`u stopu,

Ima li para za privredu Buxet za idu}u godinu nije predvideovra}awedugaprivrediod1,2milijardievra,izjavio jedanaspredsednikAsocijacije malihisredwihpreduze}aMilan Kne`evi}. Toliko duguju privredi,premare~imaKne`evi}a, javna preduze}a, lokalne samoupraveidr`ava.

MilanKne`evi}

Kne`evi} je rekao da Vlada ambiciozno planira da smawi buxetskideficitunarednojgodini za milijardu evra, ali da }e, sa druge strane, za toliko umawitiitra`wu.Ontvrdida u{tede i uskla|ivawe deficita buxeta na 3,6 odsto BDP - a nije realno, uz opasku da na to upozoravaiMe|unarodnimonetarnifond(MMF),zbog~egaje pregovore sa Srbijom sveo na nivotehni~kihrazgovora. NemagovoraotomedaprihodiodPDV-abudupove}aniza33 milijarde dinara sa toliko umawenom kupovnom mo}i gra|ana, niti da buxet ima skoro istitolikiprihododporezana dobit preduze}a, tvrdi Kne`evi}. U tre}em kvartalu ove godine, kako je rekao, pad bruto doma}egproizvodajebio2,2odsto, pad tra`we pet procenata, apadprometaumaloprodajama, tako|e,petprocenata.

odnosnodobilivi{enovca. Sve~e{}eibankesameklijentima predla`u {ta bi za wihmoglobitinajpovoqnije. TakoAlfasugeri{edaoro~e sumedohiqaduevranagodinu dana, uz kamatu od 4,45 posto: nakon 12 meseci i pla}enog

poreza, dobi}e jo{ 44,5 evra. Klijentimakojiimajusumuod 10.000 evra predl a` u da se opredelezaprogrammese~nih kamata,gdeimje50odstoulogauvekdostupno,kamataseispla} uj e mes e~n o i dop uw uj e prihod. Hip o Alp e-Adrij a bank a nudiklijentimamogu}nostisplate kamate unapred, a svi kojioro~evi{eod10.000evra dobijajunapoklonpolisuosigurawa doma}instva. Tu je i program oro~ewa na 15 meseci: za 10.000 evra uz stopu od 5,03 posto, ukupno se nosi ku}idodatnih589,11evra. Prokredit banka nudi klijentima mogu}nost raspolagawaulogomizavremeoro~ewa. Program „[par fleksi„ omogu} uj e klij ent im a da tok om oro~ewa stalno dodaju novac nara~un,aistovremenoimaju na raspolagawu 50 odsto uloga.Zasumekojeostajunara~unuslediimpripadaju}akamata.Zavremetrajawa„Fleksija” internet-bankarstvo im je dostupnobesplatno. AIK banka ima programe oro~ewa na 15 i 25 meseci, efektivnastopaje4,68posto, odnosno 4,87 za du`i period. Tusukarticebez~lanarinei besplatnira~uni. Eurobank EFG je ponudio klijentima isplatu duple kamateuprvommesecuoro~ewa, {to va`i za programe u evrima i dinarima. Uz programe oro~ewa, a gde su klijentima par e na rasp ol ag aw u, zan imqivje„Eurostep„gdesedepozit svakog meseca uve}ava zaiznoskamate. D. Vujo{evi}

5

[tedwa ve}a od duga U posledwe dve godine kreditistagnirajua,uprkos krizi, {tedwa je porasla za tri milijarde evra. Svaki stanovnik Srbije zadu`en je uprosekusapo750evra,odnosnodveprose~neplate. Najve}ideozadu`ewanastao je proteklih godina, a novih zadu`ewa, ka`u bankari,svejemawe-jerjesve mawe kreditno sposobnih klijenata,prenosiRTS. Deviznidepozitigra|anave}isuskorodvemilijarde evra od wihovih dugovawa.Unedequ,odnosno mesec{tedwe,u{lismosa 7,8 milijardi evra depozita. Poznato je da su gra|ani zadu`eni za oko {est milijardievra,pajejasno da su mnogo ve}i poveriocinegodu`nici. Ekonomskisistemkojise posle2000.godinezasnivao nazadu`ivawuipotro{wi o~iglednojeprevazi|en,pa banke sada ne znaju {ta sa vi{kom novca, posebno jer nikonevra}apozajmicena vreme.Ve}dvegodine,zadu`enost stanovni{tva je na istomnivou-okopetmilijardievra.Me|utim,svese vi{ekasniiuotplatirata.Kadarastezadu`ivawe, raste i dru{tveni proizvod.Napitawekada}ebiti boqe,odgovorjedalaguvernerJorgovankaTabakovi}. „U kratkom roku ne mo`em o o~ek iv at i znatn o ubrz aw e kreditn e aktivnosti i zna~ajniju redukciju problemati~nih plasmana,ali}eitouslediti sa ekonomskim oporavkom koji se o~ekuje od naredne godineikojitrebadonese kval it etn ij e inv es tic ij e ipostavqawefinansijske situacije”, rekla je Tabakovi}evazaRTS.

U^ESTALE JAVNE PRODAJE LO[ POKAZATEQ FINANSIJSKOG TR@I[TA

Na dobo{u mlinovi i prodavnice

Uvidomuceneibrojogla{enih predmetanaportalu„Dobo{„,namewenom javnoj prodaji, u proteklomperioduporastaojebrojponu|enihnekretnina.TakoseuBeograduiNovomSadusvakimesec zbogsveve}egaktivirawahipotekanudiokodesetakprocenatavi{enepokretnosti,audrugimmestimaido20ili30posto.Idok gotovosvemuuSrbijicenaraste, nekertnine bele`e suprotan trend i prodaju se sve jeftinije, teknekesenudepoistojcenikao pretrimeseca. Dok su nekretnine u Beogradu ovejesenizadr`aleprole}nucenu, po istra`ivawu „Dobo{a”, vrednostuNovomSadujeni`aod glavnog grada Republike, a cena stanovajedodatnomawaiodprose~ne tr`i{ne cene, dok je cena poslovnogprostorakrenulausuprotnomsmeru,takodajezabele`enwenrast.Me|utim,kupacaje veomamalopanovacuglavnomstojizarobqenunekretninama.Osim stanova,lokala,zemqi{ta,{uma ilivada,nadobo{suipreduze}a,

lokaciji Novo Milo{evo, Vojvo|anska banka prodaje robnu ku}u na sprat, a po~etna cena na prethodnojaukcijibilaje70.000evra. U Oxacima je Folks banka oglasilaprodajuposlovnogobjektasmagacinom,uPan~evumlinas privrednim zgradama, zatim poslovnogprostoraod158kvadrata u suterenu porodi~ne stambene zgrade, te spratne ku}e s potkro-

Lokal u centru za 25.000 evra Sosijete `eneral banka u Novom Sadu prodaje poslovni objekatod37kvadratauUlicicaraDu{ana,Folksbankadvalokala od25i19kvadratauprizemquzgradeuKrilovojulici,aVojvo|anskabankavi{elokalausportskomcentruVeternik,sukupno vi{eod500kvadrata,sveza43.705evra.Vi{eizvr{nihpoverilacazaprodajno-poslovniobjekatnaLimanu1izme|u„Spensa”i [trandaod252kvadratatra`e300.463evra.Pireusbankaoglasilajeprodajuposlovnogprostoraod15kvadrataucentrugrada, uZmajJovinojulici,za25.000evra.Nekadasenatojlokacijikvadratlokalaizdavao~akido5.000evramese~no. mlinovi, robne ku}e, prodavnice...Sosijete`eneralbankauKova~ici prodaje poslovno-proizvodniobjekatodoko1.000kvadrata s portirnicom i kompresorskom stanicom na zemqi{tu od blizu 3.000 kvadratnih metara i {est parkirali{nih mesta za 129.000 evra. U Novom Be~eju, na

vqemiugostiteqskimobjektomu Star~evu od 567 kvadrata. Ista bankauPe}incimaprodajepoqoprivredno zemqi{te sa {est objekata, u Rumi lokal od 32 kvadrata na 1. spratu poslovno-tr`nogcentra„Atrijum”,uSomboru ugostiteqski objekat (restoranikuhiwa)od286kvadrata,au

Staroj Pazovi poslovno-rekreativni centar koji se prostire na 20ariure|enogprostora,asastojiseodprodavnice,otvorenogbara s prate}im objektima, te dva bazena.Uistomgradutabankanudiiproizvodniobjekatzapreradumesaod244kvadrata.Uponudi jeiproizvodnahalazaproizvodwu i preradu nemetala, iako je prodajabiladavnozakazana,azacewenaje361.000evra. Findomestikbankaobjavilaje uSuboticijavnuprodaju{tamparijesazemqi{tempopo~etnojceni od 169.500 evra, te prodavnice od17kvadrataza6.375evra,aPireus banka poslovnog prostora s magacinomod835kvadratanaPali}u za 238.000 evra. Prokredit banka oglasila je pre izvesnog vremena,ajo{jenaportalu„Dobo{„, prodaju javnim prikupqawem ponuda poslovno-stambenog objekta u Titelu od 6.659 kvadrata, skladi{ta od 2.500 kvadrata, dvalokalaod70,stanaod70,kre~ane s pet bazena povr{ine 120 kvadrata,devetsobaskupatilima povr{ine150kvadrata,svenajednom mestu, za 41.816 evra. U Zrewaninu Erste banka prodaje imovinufabrikevijaka(gra|evinske objekte, zemqi{te i opremu) za 1.885.985evra. R. Dautovi}


6

ponedeqak5.novembar2012.

REDITEQNIKITAMILIVOJEVI]OSVOJIM STUDENTIMANAAKADEMIJIUMETNOSTI

Daroviti za hrabru igru

Predstavom „@ivoti drugih - Pisma sebi” studenti master studija glume u klasi profesora Nik it e Mil iv oj ev i} a na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, od 18. do 20. oktobra u~estvovali su na Tre}em me|unarodnom festivalu akademija/fakulteta „Artorium” u Banskoj Bistrici. Festival, revijalnog tipa, orga ni zu je Fa kul tet dram skih umet no sti AU u ovom gra du Slova~ke, okupio je, pored na {ih i studenata Fakulteta doma}ina, i wihove kolege s akademija i fakulteta iz Praga (^e{ka), Kijeva (Ukrajina) i Var{ave (Poqska), a predstava na{ih studenata izazvala je ve-

ime, koji bi trenutak u svom `ivotu voleli da ponovimo a koji ne i sli~no - ka`e Nikita Milivojevi}. - U predstavi tako|e govorimo i o tome kako do`ivqavamo na{e `ivote ov de, svoju stvarnost, istoriju, profesiju, budu}nost, i da li se neke su{tinske vrednosti na{eg dru{tva mewaju? Da li su se recimo promenile u po sledwih 20 godina i upravo zato smo odgovore prikupqali od razli~itih generacija. Na ne ki na~in kao da smo u qudima oko sebe tra`ili odgovor na pitawe: koji od wih sam ja kroz 20 godina? Studenti su sami birali ispitanike i smi{qali pitawa za wih.

dru[tvo TRADICIONALNAMEDICINAIMASVEVI[EPRISTALICA

Delotvorno i ne{kodqivo le~ewe Medicina na{ih starih, ali i akupunktura, homeopatija, kvantna medicina ili akupresura, iz dana u dan sti~u sve vi{e pristalica koji se odlu~uju da svoje zdravstvene probleme re{e uz pomo} alternativne medicine. Zakon o zdravstvenoj za{titi prepoznao je tradicionalnu medicinu, a izradom pravilnika i standarda za takvo le~ewe omogu}ava se wen ulazak i

Kona~nu formu predstava je dobila po konceptu i u re`iji prof. Milivojevi}a, koji isti~e da bi se moglo re}i da je pred sta va „@i vo ti dru gih Pisma sebi” u stvari poziv na razgovor s drugima, ali, isto vremeno, i dijalog sa samim so bom. - Ova predstava nastala je na neki na~in iz straha za jo{ jed nu generaciju jer imam utisak da su nam kul tu ra, od no sno umetnost, oduvek bili najmawe va`ni - konstatuje Milivojevi}. Kla sa ko ju na De part ma nu dramskih umetnosti AU vodi ovaj na{ iskusni i svetski poznati i priznati rediteq zaista je posebna i jedinstvena ve} po svojoj strukturi. Specifi~ na je ne samo na Akademiji nego i uop{te u Srbiji jer spaja klasu glume i klasu re`ije u jednu.

Predstavakaoistra`iva~ki projekat A jo{ kada se umetniku i u~itequ posre}i da dobije posebno darovite u~enike verovatno ih obostrano stvarala~ko zadovoqstvo, otvorenost za istra`ivawa, igrawe i otvorenost za timski rad neminovno vodi ka uspehu. - Ovo je posebna generacija. Vrlo su daroviti, imaju `equ da napreduju, ni{ta im nije te{ko... U na{im akademskim okvirima oni su ve} dobitnici mnogih nagrada na raznim takmi~ewima, pa je i to eto nekakav znak da su zaista talentovani, i glumci i rediteqi. Studentkiwa re`ije Mia Kne`evi} je dobila me|unarodnu nagradu za kratki film, Du{an Mamula je nagra |en za najboqu predstavu na Festivalu u Rumi, Jelena\ulvezan je student generacije, a sada mi ve} poma`e i kao moj asistent. Samim tim i ja imam vi{e voqe u radu sa wima, uspostavqam druga~iji odnos, postavqam druga~ije zahteve i sebi i wima. Verovatno i zbog svega toga sam odlu~io da wihov zavr{ni ispit ne radim kao „klasi~nu diplomsku predstavu”, ve} da probamo da budemo hrabriji i lu|i jer sa wima je sasvim mogu}e raditi neke stvari koje bih recimo radio u nekoj neformalnoj pozori {noj grupi, predstavu kao nekakav istra`iva~ki projekat. vatno uzbudqiv materijal koji je trebalo nekako da sklopim u celinu. Predstava „@ivot drugih Pisma sebi”, dakle, nastala je od intervjua koje su studenti zavr{ne godine glume napravi li s raznim li~nostima iz svo ga okru`ewa. Sagovornici su im bili qudi razli~itog starosnog doba, profesija i dr. - Glumci u predstavi su ne{to kao - „spoke man” - mnogo drugih qudi, glasova, mi{qewa i uspomena kroz razli~ita usta, u{i, o~i, iskustva, razmi{qawa, oni su potra`ili odgovore na neka „su{tinska pitawa”: {ta nas ~ini sre}nim, ~ega se pla{imo, najlep{e se}awe iz detiwstva, {ta se desi posle smrti, {ta zna~i na{e

- Za{to rediteqi i glumci zajedno u istoj grupi? Zato {to polazimo od pretpostavke da je glu mac u pro ce su stva ra wa predstave na neki na~in redi teqev dvojnik, i obratno - na gla{ava Milivojevi}. - Stu denti glume od po~etka pa do kraja studija u~estvuju u rediteqskim predstavama i filmo vima, sti~u}i na taj na~in is kustvo saradwe s rediteqem. Istovremeno studenti re`ije u~estvuju u ve`bama studenata glume i na taj na~in prolaze kroz ono {to glumac prolazi u toku rada na karakteru, `anru, raz voj nim li ni ja ma li ko va... To u stvari podrazumeva na neki na~in i zajedni~ko sazreva we glumaca i rediteqa. V.^eki}

svega, to {to ne le~i bolest, ve} pacijenta. – Iz mog iskustva mogu da ka`em da je kod dece veoma dobro primewivati homeopatiju zato {to se pokazala efikasnom – ka`e pedijatar dr NevenaLovri}. – Dobra je kod le~ewa bolesti re spiratornog sistema koje su kod dece veoma ~este. Ni{ta mawe efikasna nije ni apoteka na{ih

kovi, pa se od mene ~esto zahteva da ih propi{em. Le~ewe pacijenata nekom od alternativnih metoda tra`i da se ispune strogi kritrijumi. Pre svega, osoba koja ih primewuje mora da ima zavr{en medicinski fakultet, da obezbedi neophodne uslove za rad i na osnovu procene Stru~nog odbora o opravdanosti bavqewa tradicionalnom medicinom da

Jeftinijeodstandardnogklini~kog tretmana U Srbiji postoji oko 63 alternativne metode koje, izme|u ostalih, obuhvataju narodnu i isto~wa~ku medicinu, homeopatiju, aromaterapiju... a do sada je izdato vi{e od 200 dozvola za rad takvih ordinacija. Zna~aj zvani~ne, konvencionalne medicine se ne pori~e, {ta vi{e, apeluje se na kombinovano le~ewe da bi se ostvarili {to boqi rezultati terapije. Ukqu~ivawem tradicionalnog le~ewa u terapiju u zdravstvenim ustanovama omogu}ava se pacijentima da se odlu~e za onaj postupak le~ewa koji im vi{e odgovara. Takav vid le~ewa na{e zdravstveno osigurawe ne pokriva, pla}a ga sam pacijent. Iza tradicionalone medicine stoje vekovna iskustva, a uz to nisu zanemarqivi ni tro{kovi le~ewa, imaju}i u vidu da je takvo le~ewe neuporedivo jeftinije nego standardni klini~ki tretman. u zdravstvene ustanove. Time je tradicionalna medicina priznata kao legalni na~in le~ewa i stoji rame uz rame s konvencionalnim. Alternativna medicina je delotvorna, ne{kodqiva i jeftinija od zvani~ne, a wena prednost je, pre

liko interesovawe i dobila bezbroj pohvala pre svega zbog originalnosti... - Krenuli smo od teme koja je meni, a ispostavilo se i wima, bila veoma zanimqiva, u stvari fascinantna: da napravimo predstavu o wima! Kada smo po~eli prvo su samo oni bili tema, wihov `ivot, kako sada{wost tako i budu}nost, jer, naravno da se pla{e {ta }e biti sutra kada iza|u s Akademije. [ta }e raditi, da li }e uop{te na}i posao, kakva }e im biti karijera, kakav }e im biti `ivot... - obja{wava za „Dnevnik” prof. Nikita Milivojevi}. - Krenuli smo prvo od toga, a zatim smo sve to onda pro{irili i na razne druge „intervjue„ i qude. Predstava je u jednom trenutku, u toku procesa rada, po~ela sama sebe da otvara, sve vi{e i vi{e, tako da smo na kraju dobili nevero-

dnevnik

baka koja se sastojala od ~ajeva i melema od lekovitog biqa. Me|utim, roditeqi ponekad ne prihvataju savete da bla`e oblike gu{oboqe i kijavice le~e na taj na~in jer vlada mi{qewe da mogu pomo}i samo konvencionalni le-

od Ministarstva zdravqa dobije licencu za rad. U tom postupku pomo} pru`a i Lekarska komora, koja je nadle`na da u~estvuje u stru~nom nadzoru. To je ujedno i garan-

cija da se u zdravstvene ustanove ne}e uvu}i nadrilekarstvo. Evropa bele`i razli~ita iskustva s ukqu~ivawem tradicio nalne medicine u sistem zdravstvene za{tite. Tako u pojedinim zemqama alternativnom medicinom mogu da se bave i qudi iz nemedicinske struke. U Rusiji, gde su alternativne metode le~ewa veoma popularne, postoje i specijalne {kole u kojima se u~e razne ve{tine i tehnike, a wiho vi polaznici, iako se nazivaju lekarima, nisu u obavezi da zavr{e i medicinski fakultet. Me|utim, stav na{e zdravstvene vlasti je, kao i struke, da se le~ewem qudi mogu baviti samo lekari koji, osim zavr{enog medicinskog fakulteta, imaju i zavr{enu specijalizaciju neke od metoda le~ewa alternativne me dicine ili koji mogu dokazati lekovitost preparata i metoda koje primewuju. J.Barbuzan

OBNOVQENZDRAVSTVENIOBJEKATUMELENCIMA

Na pregled u ure|enu ambulantu Jo{ jedna u nizu renoviranih zdravstvenih ambulanti u naseqenim mestima na podru~ju Zrewanina jeste ona u najve}em banatskom selu Melenci. Obavezu da uredi objekat, koji je bio u izuzetno lo{em stawu, na sebe je preuzela mesna zajednica Melenci i u sanaciju je ulo`eno vi{e od ~etiri miliona dinara. Ranije je popravqen krov na zgradi, a u posledwe vreme je sre|ivana unutra{wost ambulante, odnosno kre~eni su zidovi i farbana stolarija. V. d. direktora zrewaninskog Doma zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” dr Biqana Papi}

kazala je da se dugo ~ekalo na ovu rekonstrukciju. Kako je navela, u toj seoskoj ustanovi nalazi se blizu 9.000 zdravstve nih kar to na pa ci je na ta,

tetnije primene zdravstvene za{tite ciq nam je da zajedno sa zrewaninskom lokalnom samoupravom obnovimo i sve ostale objekte kojima je to po-

U ovoj seoskoj ustanovi nalazi se blizu 9.000 zdravstvenih kartona pacijenata, {to je mnogo, a anga`ovani su tri lekara i tri medicinske sestre, kao i jedan stomatolog {to je velik broj, a anga`ovana su tri lekara i tri medicinske sestre, kao i jedan stomatolog. – Ambulanta je obnovqena zahvaquju}i mesnoj zajednici u Melencima. Radi {to kvali-

trebno – navela je dr Biqana Papi}. [efica ambulante u Melencima dr SmiqaPetrovi} ista kla je da je svih 14 godina, koli ko tu radi, zgrada bila u katastrofalnom stawu.

– Nije kre~ena trideset i vi{e godina, a higijenski uslovi su bili veoma lo{i, ispod minimuma. Moram priznati da nismo bili zadovoqni situacijom, ali najzad je do{lo i na{ih pet minuta. Na{ao se neko da nam iza|e u susret, ulo`i pare i obnovi ovaj objekat – napomenula je ona. Novim izgledom melena~ke ambulante zadovoqni su i pacijenti. Me{tanka SandraStani{i} ka`e da je stawe danas daleko boqe nego u prethodnom periodu, kada je, u zimskim danima, u prostorijama bilo hladno, pa se nije moglo sedeti i ~ekati na pregled kod lekara. @.Balaban

„GIMNAZIJSKOPEVA^KODRU[TVO1838”OBELE@ILOPETOGODI[WICUREOSNIVAWA

Qubav, ali i predan rad

Kada je 2007. godine u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u No vom Sadu reosnovano „Gimnazijsko peva~ko dru{tvo 1838„, u~iweno je to s ciqem da se ponovo o`ivi bogata tradicija horskog pevawa u najstarijoj novosadskoj gimnaziji, a kada je ove nedeqe u sve~anoj gimnazijskoj sali Dru{tvo koncertom obele`ilo petogodi{wicu rada, videlo se i ~ulo da je ciq ve} postignut. Po novo su se okupili biv{i u~enici Gimnazije, s wima su do{li i oni koji su i{li u neke druge {kole, ali znaju i vole da pevaju, i zajedno s dirigentkiwom i umetni~kom direktorkom hora mr JasminomNe{kovi} ~uvaju i neguju doma}u i stranu svetovnu i duhovnu horsku muziku i na koncertima, dele}i je s odu{evqe-

nom publikom, {ire kulturu umetnosti i amaterizma. – Hor trenutno ima tridesetak ~lanova razli~itih zanimawa od 19 do 62 godine, ali svima je zajedni~ka qubav prema muzici, dru`ewu i putovawu pa nam nije te{ko

Divniglasovibiv{ih|aka A pre nego {to je stala pred ~lanove „Gimnazijskog peva~kog dru{tva 1838„, osim me{ovitog hora Gimnazije, Jasmina Ne{kovi} vodi la je i hor AKUD-a „Sowa Marinkovi}“ i me{oviti hor SZPD-a „Neven“ i sa svakim od wih ostvarila zapa`ene uspehe i zemqi i inostranstvu. Osim medaqa, predan rad Jasmini Ne{kovi} doneo je i Zlatnu zna~ku za stvarala~ki doprinos i {irewe muzi~ke kulture u Srbiji, povequ „Dr \or|e Nato{evi}“, rusku medaqu kraqevske porodice Romanovih za pedago{ko majstorstvo i istaknuto vo|stvo hora... Doneo joj je i divne glasove biv{ih |aka koji su se wenom dirigovawu ponovo prepustili kao studenti ili mladi i mawe mladi stru~waci jer im je do`ivotnu qubav prema horskom pevawu ova nesvakida{wa profesorka usadila u gimnazijskom dobu.

dva ili tri puta nedeqno, uz ispit ne rokove ili posao, na}i vremena za probe – ka`e Jasmina Ne{kovi}. – Ta qubav, ali i predan rad svih ~lanova Hora, doneli su nam ve} u prvoj godini postojawa zlatnu medaqu u kategoriji me{ovitih kamernih horova na Majskim muzi~kim sve~anostima u Bijeqini, a slede}e godine bronzanu medaqu na istom takmi~ewu. Lane smo osvojili zlatnu medaqu na 48. festivalu muzi~kih dru{tava Vojvodine, a ove godine prvi jubilej slavimo sa srebrnom medaqom iz Bijeqine, diplomom za u~e{}e i diplomom Bugarskog horskog saveza na festivalu u Bal~iku i bronzanom medaqom s takmi~ewa Rimini ChoralCompetition u Italiji. I dok godina iz naziva Dru{tva podse}a na to da je pre bezmalo dva veka gimnazijski hor imao prvi na-

stup izvan liturgijskog pojawa, uspesi dana{weg hora svakako u osnovi imaju i ~etvrt veka qubavi i negovawa te vrste muzike wegove umetni~ke direktorke. – Za mene je sve po~elo kada sam 1987. kao mlada profesorka u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“, posle mnogo godina, ponovo osnovala me{oviti hor – ka`e mr Ne{kovi}. – Ve} naredne godine po~ela je i wegova bogata i uspe{na festivalska aktivnost, koja jo{ uvek traje, ali danas pod rukovodstvom mog mla|eg kolege. Tokom dvadesetak godina s gimnazijskim horom u~estvovala sam na festivalima Muzi~kih dru{tava Vojvodine, omladinskim festivalima u Zrewaninu, u Novom Pazaru, festivalu amaterskih horova Vojvodine, Jugoslovenskim horskim sve~anostima u Ni{u, majskim muzi~kim sve~anostima u Bijeqini. Od 2001. godine prisutni smo i na me|unarodnoj sceni na takmi~ewima u Ma|arskoj, Italiji, Nema~koj, Austriji... Osim toga, uz pomo} Saveza muzi~kih i baletskih pedagoga Srbije, pre deset godina je osno van Festival gimnazijskih horova, koji se odr`ava u gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ krajem marta. Svake godine je me{oviti hor Gimnazije na prvom mestu, {to zna~i da je trenutno najboqi gimnazijski hor u Srbiji. D.Deve~erski


Odnoseba{tenski ikrupanotpad

V remeploV

Najstarija apoteka Apot ek a u Pet rov ar ad in u, sme{tena u Domu zdravqa, najstarijajeugradu.Jo{5. novembra 1744. wu je otvorilo Trgova~ko dru{tvo iz Temi{vara. U stvari, ono je zakupilo od Generalne komande austrijske vojske pravo da se bavi prome-

tomlekova,aposlegodinudana prodalo to pravo be~kom trgovcu Francu Notornom. Od tada, apoteka je prelazila iz ruke u ruku raznih vlasnika, a skorodvestotinegodinanalazila se u glavnoj Beogradskoj ulici. N. C.

Ba{tenski otpad JKP „^isto}a” odnosi}e danas sa Telepa, sutra iz Koviqa, Klise, Slanebare,VidovdanskognaseqaiKlisanskogbrega,ausredu izFutoga.Gra|anitrebasme}e daupakujuukese,kutijeilixakovedaostaveispredsvojihku}aitodo6~asova.Kontejneri za odlagawe krupnog otpada od

danasdosrede,7.novembrastoja}euMesnojzajednici„Podbara” i to u Ulici Filipa Vi{wi}a,kodokretniceautobusa 6,nauglu\or|aRajkovi}aiJug Bogdana,SterijineiPetraKo~i}a,kodtrafostanice,uUliciZemqane}uprije1iuKosovskoj 41 i \or|a Rajkovi}a 8a (izme|uzgrada). A. L.

Novosadska ponedeqak5.novembar2012.

Uskorokursevi duboreza

„Olujanaobzorju –deodrugi”

Po~etni kursevi duborezakojevodiRobert Silberholc nastavqaju se od 13.novembrauMuzejuVojvod in e, Dun avs ka 35-37. Kurs traje ~etiri nedeqe, po~ iw e svak og utork a i sredeu16.30sati. Cena kursa je devet hiqad a din ar a, a pred av a~ obezbe|ujealateimaterijalzarad.Prijavenakurs primajusenabrojtelefona064-394-4512. A. L.

Predavaweo bolestimasrca

nadaju}i se da }e uspeti da sa wima sklopi privremeni savezni{tvo, wegovi prijateqi nemo}noiu`asnutoposmatrju kako se srcem Prvoro|enog zmaja{iritama. N. R.

Predavawe o bolestima srca “Prepoznavawe simptoma akutnoginfarktamiokarda”i“Hipertenzija”bi}eodr`anove~erasu18satiuMZ“Omladinski pokret”,Ulicaomladinskogpokreta 11. Govori}e lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Gordana Pani} iprof.drKatica Pavlovi},koje}enakonpredavawa odgovarati na pitawa sugra|ana. N. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555, 525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

Zbogplaniranihradovanavodovodnojmre`ibezvode}edanas od 8 do 12 ~asova biti Bulevar cara Lazara, od Bulevara oslobo|ewadoFru{kogorskeulice,Ulicanarodnogfronta, od Fru{kogorske  do Bulevara oslobo|ewa,  ulice Dr Ivana Ribara,Bo{kaBuhe,MiliceStojadinovi}SrpkiweiBlagojaParovi}a. ZbogradovaElektrodistribucije,bezvode}eod8.30do13 ~asovabiticelonaseqePopovica,^ardakiParagovo. Q. Na.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,ko¬ja se prva ja¬vena broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Oluja na obzorju-deo drugi“ Roberta Xordana i Brendona Sandersona. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U ovom veli~anstvenom epu otp o~ iw e dram at i~n a zav r{nica najve}eg fantazijskog serijala na{eg vremena. Rand al’Tor, Prvoro|eni zamj, uspiwe se da ujedini zamr{enu mre`uzava|enihnaroda,kako biihpripremiozapredstoje}u Posledwu bitku. Ali dok on istovremeno poku{ava da zaustavi sean{ansku najezdu,

Bezvodesremskastrana iLimani

U ZDRU@ENOJ AKCIJI DVAJU PREDUZE]A I POJEDINACA

Ure|enprostor okoSpensa U k l a w a w e m korova, prawem stepeni{ta i sakupqawem sme}a sa betonskih i zelenih povr{ina ju~e je nastavqena radna akcija ~i{}ewa Spensa,ukojojsu u~estvovali zaposleni u tom preduze}u,radnici “Novosadske toplane”, omladinci KUD-a “Vila”, korisnici poslovnih prostora u tom objektu,kaoipojedinisugra|ani. Po re~ima portparolketogpreduze}a Slobodanke Brankov, sre|ivawe Spensa bi}enastavqenoinarednihnedeqa,aspremawem}ebitiobuhva}enceoobjekat. - Nedovoqan broj radnika u slu`bi, koja se bavi odr`avawem Spensa, kao i zub vremena doprineli su da se naru{i iz-

Foto:N.Stojanovi}

gledobjekta.Oko150qudiuspelojedao~istisme}eikorovsa najprqavijeg dela objekta, a to jeulazsaBulevaracaraLazara, ceopotezpremastadionuiprilaz gara`i, a oprani su i kru`ni ulazi u prizemqu i na prvomspratu-ka`eBrankov.

Fotomonografija obendu„Partibrejkers” „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Promocijafotomonografije„Srcekuca,tuje”olegendarnombendu „Partibrejkers”bi}eodr`anausredu,7.novembraod18satiuAjri{ pabu,ZmajJovina28,upasa`u.FrontmenZoran Kosti} Cane }enapromocijinovinarimagovoritiiokoncertu„Partibrejkersa”,koji}ebitiodr`an29.novembraumalojdvoraniSpensa,usklopuproslave30godinaradabeogradskogbenda. Q. Na.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Tajnabele`nica FrideKalo”

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664, 6350-740

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige „Tajna bele`nica Fride Kalo”Fransiska Hagenbeka uizdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”,ZmajJovina24. Nakonnesre}eukojojjeskoro izgubila `ivot, Frida Kalo sklopilajepaktsaSmr}u:dobi}e jo{ jednu {ansu da `ivi, ali zauzvrat }e morati jednom godi-

{we da pripremi Smrti najraznovrsnije poslastice, kako bi pokazaladasese}adogovora.Od togtrenutka,Frida}esvakugozbu pripremqenu za Dan mrtvih zapisivatiusvojumalucrnubele`nicu, koju }e pa`qivo skrivati od svih ostalih. Me|utim, ubrzodogovoreniritualpostaje jedina stabilna stvar u wenom haoti~nom `ivotu, ispuwenom strastvenim ushi}ewem i neizdr`ivom agonijom. Frida upoznaje~ovekakoji}ejojotvoriti vrataunovisvetiotkritipravozna~ewequbavi,alikoji}ei obele`iti po~etak wene kona~nesmrti. N. R.

Powenimre~ima,deoposla rad i} e i Tehn i~k a slu` ba predu z e} a, koj a }e pod i} i energetsku efikasnost objekta, postaviti dekorativnu rasvetuio~istitinepristupa~nikrov. N. R.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 11 sati UlicaV.Ostoji}aodbroja1do 33iodbroja2do90iIM„Matijevi}”naTemerinskomputu; od 9 do 12 sati sala{ Stoji}, gradili{te autoputa kod Rimskih [an~eva, pumpa „Intermol”naautoputu,firme„Mlinoservis”, „Rapid” i „Mihaq~i}”. Sremska Kamenica: od 8.30 do 13 satideoParagovskog puta i naseqa od podvo`waka prema ^ardaku. ^erevi}: od 8.30 do 10.30 sati odmarali{ta Testera i Andrevqe. Ka}: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinimulicamanaseqaodsemaforapremaBudisavi.

Izlo`bacrte`a KatalinKadar Izlo`bacrte`aKatalin Kadar bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Malom likovnom salonu Kulturnogcentra,BulevarMihajlaPupinabroj9. Po re~ima kritike, autorka beskona~nostoslikavaufinim detaqima svedenih u nekoliko kvadratnih centimetara papira. Izlo`ba }e trajati do 24. novembra. A. L.


8

ponedeqak5.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lara,Tara,LeaiTeado{lenasvet Blizanci Sara i Strahiwa - Jelene i Dalibora Ka~ara, Aleksandra i Gorana - Lidije Kavgi}, An|ela i Jovana - Qiqane Savi} Blagojevi} i Zorana Blagojevi}a.

Devoj~ice An|ela - Aleksandre i Dragana Vasi}a, Melisa - Alise Dibrani i Elsedata Morine, Nika - Barbare Belinda Ubavi} Vininger, Marija - Biqane i Nemawe Negrua, Iris Bo`ice i Branka Stoku}e, An|elija - Bojane i Jovana Radunovi}a, Na|a - Valentine Boro{ \ukanovi} i Jovana \ukanovi}a, Tea Vere i Nenada ]iri}a, Mihaela - Vesne i Vladimira Kuku~ke, Sara - Vesne i Dejana Cvetkovi}a, Lea - Vesne i Radovana Mihajlovi}a, Kalina - Gordane i Vaska Isakovskog, Tea - Gordane i Milana Maksimovi}a, Lenka - Danijele i Predraga Jelesijevi}a, Anastasija - Dragane i Slobodana Kuli}a, Drita Emine Itaj i Sulejmana Tatarija, Milica @akline i Obrada ^e{qevi}a, Nikolina @eqke i Nikole Galowe, Rosa - Zorice i Nenada Pani}a, Lorena - Ivane Arsi} Torbica i Mirka Torbice, QubicaIskra - Ivane Ke`i} i Miroslava Trujki}a, Valentina Ivete i Zlatka Zaborskog, Lana - Ines Pa`itnaj i Mitra Kraqevi}a, Lana - Jelene i Dejana Qami}a, Ana - Jelene i Radovana Opa~i}a, Olivera - Jelene i Radoslava Ilki}a, Tara - Jelene i Slobodana Bajazeta, Ma{a Jelene ]iki}, Mila - Kristine i Aleksan-

dra Stefanovi}a, Sofija - Lidije i Dragana Petrovi}a, Nina - Qiqane i Miqana Jawu{evi}a, Natalija - Manuele i Veqka Radino vi}a, Lana - Marian i Zdravka Telpingera, Katarina - Marije i An|elka Matovi}a, Katarina - Marije i Bobana Savi}a, Sara - Marije i Gojka Qubani}a, Jawa - Marine i Branka Gogi}a, Damjana - Marine i Miodraga Sofroni}a, Lana - Milice Vlaov-Te{i} i Marka Te{i}a, Mihaila - Mirjane i Dejana Pu{karevi}a, Milica - Mirjane i @eqka Cvetanovi}a, Anastasija - Mirjane i Lazara Doki}a, Elena - Mirjane i Sa{e Radulovi}a, Jana - Mirjane Seqakovi}, Sara - Nade i Ne nada Radivoj~evi}a, Tara - Nata{e i Slobodana Petrovi}a, Na|a - Nata{e Majski ^onka{ i Zlatka ^onka{a, Lena - Nerime i Ranislava [ovqanskog, Elena - Nikoline i Dalibora Batini}a, Sara - Sandre i Branislava \ur|eva, Mija - Svetlane i BoreTopi}a, Isidora - Slavice i Sini{e Isakova, Milana - Sne`ane Bozar i Milo{a Neci}a, An|ela - Sowe i Slobodana Nedimovi}a, Lara - Spomenke Jovi} Zagor~i} i Danka Zagor~i}a, Adriana - Tatjane i Davora Zelenike, Alina - Xemiqe i Muhameda Abazija.

Ven~ani Qidmila Ma|arov i Ferenc Laho{, Petrica An|elkovi} i Darko Mandi}, Nafija Kova~ i DraganNikoli}, DanijelaDanilovi} i AleksandarSavi}, AleksandraAn|eli} i Dragan Glinti}, Marijana Debeqa~ki i Danijel Kova~evi}, Dejana Grulovi} i ZoltanKurunci, ValerijaFazeka{ i RajkoProdanovi}, IvanaJoji} i AleksandarPetrovi}, BarbaraKarmenWon~Ibern i IgorVavri~ek, SowaRai~evi} i DraganTrifunovi}, Nata{aGu`ela i MarkoMiqu{, Sa{kaRisti} i\uroSkakavac, MarijaPetrovi} i \or|e Josimov, Sandra Bogavac i Mile Milovanovi}, Marija Javorniki i Goran ]ika, Zorica Milinkovi} i Aleksandar Kne`evi}, Jasna Muha i Milan Nikoli}, JelenaBla`i} i MarkoBuli}, Ana@ivojinovi} i GoranMiji}, MarinaLelea i Milo{ Daki}, Tina [krbi} i Nikola Vuli}, Jelena Vrawe{ i Vladimir Kne`evi}, Ana^emerli} i RadePetrovi}, MirjanaPoju`ina i ZoranVavan, VericaJovi} i StevanRadulovi}, JelenaKosjerina i @arkoWegovan, MilkaTatomirov i MilovanStevanov, Sawa Budi} i Ervin Dvorski, Milica Stojisavqvi} i Aca Bari}, Danijela Bogdanovi} i Vladimir Marija{, GordanaLucaii GoranLucai, IvanaIvanovi} i PetarMari}, PetraNiki} i Qubi{aBoli}.

JelenaiBojanBogaro{kisbebomDanilomik}erkomNa|om

De~aci Mateja - Aleksandre i Gorana Dabi}a, Reqa Aleksandre i @eqka Markovi}a, Uro{ - Alek sandre i Zorana Brzaka, Janko - Alene i Daria Xani}a, Mirko - Aranke i Ilije Mu`deke, Vuk - Biqane Boberi} i Slavka Nu`di}a, Du{an Biqane i Miodraga Joji}a, Filip - Bojane i Save Jovanovi}a, Reqa - Vedrane i Dragana Vu kosavqevi}a, Du{an - Vesne i Gorana Miju{kovi}a, Filip - Vesne i Nevena Radulovi}a, Mario - Viktorije i Robija Kalmara, Reqa - Vlatke i Radenka Pekeza, Milan - Glorie i Marka Grbi}a, Stefan - Gorane i Vladimira Gajinova, David - Danijele Balog i Gorana Horvata, Pavle - Dobrile i Igora Bo{kovi}a, Reqa - Dragane Boke i Perice Bojovi}a, Kosta - Dragane i Marka Radosavqevi}a, Stevan - Dragane Miti} Mileti} i Dimitrija Mileti}a, Ozren - Draga ne Waradi, Du{an - @eqke i Dragana Mom~ilovi}a, Jovan - Jelene i Miroslava Bun~i}a, Nenad - Jelene i Mom~ila Pavkovi}a, Milo{ Katice i Dragana Skandarskog, Edin - Katice Lazi}, Uro{ - Ksenije Bogi} Mari} i Aleksandra Mari}a, Marko - Ksenije Go~i} i Milo{a Kecojevi}a, Marko - Ksenije i Igora @ivkovi}a, Dragan - Qubice \urovi} Stojanovi} i Da-

nijela Stojanovi}a, Luka - Qubice i Vladimira Milinkovi}a, Danilo - Maje Pavlovi} i Igora Grijaka, David - Mare i Deana Bjelajca, Vuka{in - Marijane Mirkovi} i Nemawe Barto{a, Tomislav - Marine i Tihomira Radomirova, Filip - Melinde [kamla i Dragana Dai}a, Nenad - Milane i Aleksandra Aleksi}a, Teodor - Milane Radoni} Uzelac i Radoslava Uzelca, Sergej - Mileve i Damira Smiqani}a, Mihajlo - Mileve i Stanislava Dra{ka, Veqko - Milice i Bojana Vrzi}a, Vuk - Mirjane i Aleksandra Lakovi}a, Luka - Mirjane i Sini {e Bijelovi}a, Teodor - Monike i Igora Mandi}a, Suad - Nazife Kolivice i \avita Sejdijua, Filip - Nata{e i Zorana @epine, Du{an Nata{e Kajtes i Dejana Ivi}a, Andrej - Olivere i Zorana Kolari}a, Mihajlo - Radice i Dejana Jeremi}a, Jovan - Radmile i Zorana Dimitrijevi}a, Igor - Ru`ice i Vladimira Moro{eva, Lav - Sanele Akik i Sa{e Nem~evi}a, Milan - Sawe Dragi~evi} i \or|a Salapure, Aleksa - Svetlane Radosav Vijoglavin i @ive Vijoglavina, Jovan - Sewe i @eqka Stavri}a, Stefan - Sla|ane i Dejana Srdi}a, Reqa - Sowe i Nenada Dulovi}a.

Umrli Milka Jagodi} ro|. Reqi} (1920), Olga Jovanovi} ro|. Raleti} (1954), Qubica Jovi} ro|. Jefti} (1921), Gordana Beqanski Bankovi} ro|. Beqanski (1936), Dane Brdar (1955), Nenad Vukosavqevi} (1990), Manda Glumi~i} (1930), Milena Gojkov ro|. Radi{i} (1949), Miroslava Godi} ro|. Bibi} (1916), Marija Golubovi} ro|. Palfi (1948), Nikola Graovac (1942), Vojislav Dejanovi} (1952), Radmila Deji} ro|. Deji} (1929), Marija Dobokai ro|. Polarecki (1931), Radoica Dromwak (1922), Ivanka Duro{ka ro|. Pe{i} (1939), Ida Erde{ ro|. ^apo (1936), Goran Zagor~i} (1956), Marko Zuber (1937), Mileva Ivi} ro|. [olak (1944), Vela Igju (1922), Zorka Karban ro|. Mojsilov (1949), Ru`a Kasa ro|. \or|evi} (1954), Jasmina Kele~ ro|. Uzelac (1966), Rozalija Kova~ ro|. ^o ti (1941), Natalija Kozarev ro|. Rudi} (1919), Mileva Kri~kovi} ro|. Miqu{ (1932), Milo{ Lon~ar (1929), Joka Lopain ro|. @ivkovi} (1930), Milorad Luki} (1957), Dragiwa Medan ro|. Dimitrijevi} (1919), Slobodan Mili}evi} (1948), Marija Milovanov ro|. Molnar (1928), Branislav Mihajlovi} (1974), Mirjana Mladenovi} (1923), Desanka Nedeqkov ro|. Vujkov (1932), Biserka Nenadov (1958), Dragan Ostoji} (1961), Mara Popovi} (1934), Katica Primovi} ro|. Barna (1934), Milka Rajkovi} ro|. Todorovi} (1933), Jovan Radmanovi} (1919), \or|e Radoj~i} (1963), Ana Radovanovi} (1980), Dragica Rau{enberger ro|. Balaban (1935), Qubinka Samarxi} ro|. Josimovi} (1933), Sreto Stoji} (1946), Qubica Tapavica MarinaIveti}-Popovi IgorPopov

ro|. Stoji} (1949), Pavel U{jak (1933), Mirjana Horvat ro|. Andri} (1959), Hubert Cvijin (1972), Rafet Xuxovi} (1942), Radivoj ^erkezov (1951), Marta ^iko{ ro|. ^iko{ (1950), Pero [kori} (1925), Biqana [ok~i} ro|. Mi}ovi} (1961), Zorka [uvakov ro|. Galovi} (1931), Mato Juri{i} (1944), Smiqana Adamovi} (1934), Jadranka Bjelica ro|. Samarxi} (1950), Jovo Bjelica (1941), Milan Beqanski (1920), Nada Berewi ro|. Biserko (1946), Irena Boro{ ro|. Kova~ (1949), Elizabeta Vinter{tajn ro|. Perger (1927), Gordana Vojnovi} ro|. Nikoli} (1973), Viziqa Dragosavi} ro|. Trifunovi} (1933), Bo{ko Zerdo (1951), Koviqka ZontaMarkovi} ro|. Markovi} (1939), Branko Karna (1950), Cvijeta Kerezovi} ro|. Koji} (1936), Sofija Koji} ro|. Jovi~i} (1925), Nikola Ko vqen (1933), Svetislav Krsti} (1928), Olga Labat ro|. Rovwev (1917), Mara Lani{tanin ro|. Krneta (1928), Milan Ma{ni} (1956), Qubica Milkuni} ro|. Avramovi} (1946), Dragan Ostoji} (1936), Ogwen Plav{i} (1951), Nada Pozni} ro|. Maksimovi} (1934), Qubica Popovi} (1946), Milica Radanovi} ro|. Tep{i} (1935), Ru`ena Radoni} ro|. Tur~an (1927), Sofija Radosav ro|. Klop (1926), Ivan Savi} (1955), Vojislav Spremo (1939), Nada Stevanovi} ro|. Simovi} (1939), Stevan Uzanovi} (1941), Ladislav ^ervenka (1947), Ivan [trajgmajer (1942), Bo{ko Majki} (1937), Milka Kla{wa ro|. Babi} (1939), Mara Miri} ro|. Miri} (1942), Nada Jovanovi} ro|. Stani{i} (1925), Miroslav Gr~ar (1945), Danilo Kora} (1924).


NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak5.novembar2012.

9

BEZ REZULTATA NASTOJAWE DA SE POVE]A BROJ MESTA U VRTI]IMA

KAKO DOSKO^ITI SVE VE]OJ NEZAPOSLENOSTI

Nalisti~ekawaidaqe vi{eod1.000dece

Prekvalifikacije ulivajunadu

U Pred{kolskoj ustanovi “Radosno detiwstvo”svakegodineponavqaseistasituacija–formiraselista~ekawaisvakiput kadapo~neupis,pri~aseumedijimaonedovoqnom broju mesta. Posle mesed dana, sve utihneinikovi{enerazmi{qanakakvoj su muci roditeqi odbijene dece.  Polovinomoktobra,kakosaznajemood~lanaGradskogve}azaobrazovaweRadomiraDabeti}a idaqejebilooko1.200decekojanemajumestauovojustanovi.Dabeti}smatradajeto jedanodgoru}ihproblema,koji}egradmorati da re{ava. Ipak, ~ini se da model za re{ewe jo{ nije smi{qen. Svi se sla`u u jednom,atojedajeizgodineugodinusveve}ibrojroditeqakoji`eledawihovadeca iduuovuustanovu,jernemajunovacazabebi siterkeiprivatnevrti}e.

-Posledwihgodinazaistajevelikanavala navrti}e.Iakojeuproteklihsedamdoosam godina,sagra|eninadogra|envelikibrojobdani{ta u gradu, problem nedovoqnog broja mestanijere{en–ka`eDabeti}. Podsetimo,premesecdana,doskora{widirektor“Radosnogdetiwstva”DraganMilo{evi} poku{ao je da smawi listu ~ekawa,  tako {tosuupisanadeca~ijaobaroditeqarade,a najvi{eihjeprimqenojaslenoguzrasta.DirektorprewegaBorislavSamarxi} govoriojeda }elista~ekawa,kadaseizgradivrti}uRadni~kojulicibitianuliranaida}etadaNoviSad bitiprvigraduzemqigde}esvimali{anibitiupisaniuovuustanovu.Me|utim,ovosenije obistinilo,aine}e,posvemusude}i. Vaqapodsetitiidasuuvi{enavratavlasnici privatnih vrti}a predlagali da ih

Grad subvencioni{e u istom procentu kao i “Radosno detinjstvo”, kako bi roditeqi mogliitamodaupisujudecupodistimuslovima.^akjeigradskavlastpo~etkom2010.godine podr`ala ovaj predlog, ali je navedeno datupostojiiprepreka.Razlogzbogkogsubvencionisawenijerealizovanole`iuZakonuopred{kolskimustanovama,pokomsemogufinansiratisamoustanove~ijijeosniva~ grad – izjavio je pre dve godine, nekada{wi ~lanGradskogve}akojijebiozadu`enzafinansije@ivkoMakari}. Idokgodpostojiopravdawenadle`nihda i u drugim gradovima postoje liste ~ekawa, kaoidajete{kaekonomskakrizadovelado toga,jasnoje{toseovakvasituacijauvrti}imaizgodineugodinuponavqa. Q. Nato{evi}

NA [TA SE SVE @ALE POTRO[A^I

Kvalitetobu}e~esto`uqa @albenakvalitetobu}evode}e su na spisku primedbi,  prema podacimaNacionalnogudru`ewa zaza{titupotro{a~a.Novosa|anisenajvi{e`alenaskupuobu}u, kojapucanakonnepunihmesecdanano{ewa,kaoinatrgovcekoji imneuva`avajuopravdanereklamacije. Kako bi ostvarili pravo na povra}aj novca ili zamenili pokidanuzanovuobu}u,sugra|ani suprimoranidasvojapravabrane obra}aju}i se Nacionalnoj organizacijizaza{titupotro{a~a. Po re~ima rukovodioca pravnog tima tog Udru`ewa Mladena Alfirovi}a, nepo{tovaweZakonaoza{titipotro{a~aglavnije problem u ostvarivawu prava sugra|ana. - Trgovci ne po{tuju zakon, koji {titi potro{a~e, a to se najboqe vidi u odbijawu da se uva`e opravdane reklamacije proizvoda- obja{wava Alfirovi}.-Nekiodwihne`eledapri-

me reklamaciju, drugi obu}u ni ne {aqu na analizu, kako bi se utvrdilonakojina~injedo{lo do o{te}ewa, nego izmi{qaju rezultate i odbijaju reklamacije.^estisuiprimeridazaodbijenu reklamaciju ne pru`aju dokaze sa analize, nego se kupcu usmenosaop{tidaproizvodnije kori{}enuskladusadeklaraci-

Danas U GRaDU PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Saloma relouded” (19.30), Kamerna scena drama „Qubavni jadi Vudija Alena” (21)

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20, 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Marko Makako” (12.05, 13.45), „Pazi koga bira{„ (20.30), „Bez zakona” (22.25) „Artiqero” (16.20, 18.15, 20.15, 22) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra). Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, pe tak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mirko Lazara Mila{inovi} (1925) u 9.45 sati, Vitomir @arka Mr|anov (1936) u 10.30, Qubica Petra Bunu{evac (1920) u 11.15, Qubinka Radivoja Milenkovi} (1934) u 12, Simeon Du{ana Velimirov (1924) u 12.45, Josip Josipa [}uric (1950) u 13.30, Stoja Mirka Jovanovi} (1935) u 14.15 i Nade`da Cvetka Patlejh (1930) u 15 sati. Na starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Milica Bogoquba ^orda{ (1941) u 13 sati.

jom,{touvelikombrojuslu~ajevanijeistina. KakoizUdru`ewatvrde,potro{a~ibiimalimaweproblemakada bi se dr`ava vi{e bavila preventivom,tako{to}euspostaviti ja~ukontrolurobekojaseuvozi. Posle obu}e, na listi `albi tog udru`ewa nagomilale su se i primedbenavisinera~unamobil-

mati~kuobukuikursengleskogjezikauvekaktuelno.Sveobukenovosadske filijane NZS obavqaju seuEdukativnomcentru. -Oko400qudipro{lojeobuke uova~etirimesecaodpo~etkaradaEdukativnogcentra.Qudenajvi{ezanimajubiznisobuke,amawesuzainteresovanizaproizvodne delatnosti. Zavariva~i su popularniikodgra|ana,aiposlodavci ih tra`e- izjavio je direktor Edukativnog centra Zoran Stankovi}. Direktornajavqujeida}epreko projekta „Obu~avawem do posla” biti organizovane obuke za qude sa invaliditetom za radove pomo}nihmolera,bravaraiautoprawa. Plan je i da se napravi berzakadrova,kakobisegra|ani sazavr{enimobukamaikursevima {to lak{e  promovisali poslodavcima. U narednom periodu planiraju se i obuke za frizere, manikire, pedikire, kuvare, pekare, poslasti~are, mesare, kobasi~are, konobare,barmene,zidare,zavariva~e, betonirce, limare, rukovaoce gra|evinskimma{inama–bageriste, stolare, rad na visinama i kwigovodstvo.Ovegodinejeobu~eno360nezaposlenihgra|anasa naevidencijiNSZ-a. A. Latas

Memorijalnove~eposve}eno „EkatariniVelikoj” Memorijalno ve~e posve}enoj grupi Ekatarini Velikoj, “EKV–kaonada,kaogovor,kaomore”,odr`a}eseve~erasu20.30u klubu„Fabrika“uNovomSadu,uznakse}awanafrontmenaMilana Mladenovi}a.Program}epo~etiotvarawemizlo`be„Kappokap“ MilanaZuli}a,nakon~ega}eusledititribinanatemu„EKVunaru~ju vremena“, na kojoj }e bubwar „Ekatarine Velike” Ivan Fece Fir~i, novinar Petar Lukovi} i rok kriti~ar Bogica Mijatovi} govoritiopojaviizna~ajunovogtalasaiEkatarineVelike,ulozi muzikeupredratnomiratnomperiodu,kaoikultuovegrupedanas. Nakontribinebi}eodr`ankoncertEKVtribjutbendaIKV-a. “EKV–kaonada,kaogovor,kaomore”organizujeStudentskaunijaFilozofskogfakultetaNoviSadusaradwisaStudentskimkulturnimcentromNoviSad. Q. Na.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nihoperatera.TomUdru`ewusugra|ani se ~esto `ale i na telefone, koje su kupili kod mobilnihoperatera,akojisebrzokvare.Reklamacijakvaraovihaparata sugra|anima zadaje glavoboqe, jerihoperateriupu}ujunaservise,aservisiihvra}ajuoperaterima,pave}ina`albiopetzavr{i naadresamaudru`ewazaza{titu potro{a~a. Ni broj primedbi na kvalitet beletehnikesenesmawuje.Trgovci potro{a~e upu}uju na servise, kojisunadle`nizapopravkuure|aja,umestodaimvratenovacili zamene pokvareni ure|aj novim. Iz Nacinalnog udru`ewa za za{titu potro{a~a upozoravaju kupce da nove, a pokvarene elektri~ne ure|aje ne treba nositi u servise, nego treba zahtevati od trgovacadasevratinovacilida seaparatzameninovim,atrgovac je du`an da postupi po zahtevu kupca. N. R.

Prema  istra`ivawu tr`i{ta rada, koje sprovodi novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe,uproteklojgodini, u periodu od {est meseci nakon zavr{etkaobuka,prekvalifikcija i dokvalifikacija, zaposlilo seoko34odstogra|ana,kojisuih poha|ali. - Obuka je dobra, uslovi su odli~ni,pako`elimo`edanau~i. Svakidanodtridosedamve}skorotrimesecau~imobravarskizanat. U novembru }e kurs biti gotov, pa mislim da mo`da ne}emo nau~iti sve zahvate, ipak je ovo kratak period da se ovlada svim finesamaovogesnafa-ka`egra|evinar i polaznik bravarskog kursa u Edukativnom centru AleksandarPopov. Napomiwe da je na}i posao sasvim druga pri~a, jer poslodavci danastra`edaznateraditiminimalnopetposlova,aznaweengleskog jezika i informati~ka pismenostsepodrazumevaju. Ukupno 40 osoba sa evidencije NSZ-amomentalnopoha|ainformati~kuobuku,kursengleskogjezika,obukuzamolereibravare,a po~ela je i obuka za armira~e. Uskoro se o~ekuju obuke za betonirce,limareizavariva~e,dokje prijavqivawe za osnovnu infor-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

[iri}ese ^eratskogrobqe Sva grobqa u Sremskim Karl ovc im a, po re~ima direktora Javnog-komunalnog preduze} a „Bel il o” \or| a Horvata, prakti~no su popuwena i rezervacija grobn ih mes ta za `ivotanijevi{emogu}a. Pro{ ir ew em ^eratskog grobqa od pre nekoliko godina samo jeprivremenoprevazi|en ned os tat ak mes ta zasahrawivawe,paseu karl ov a~k oj op{ tin i radinatomedasedugoro~nije re{i taj problem. Prvi potez, kako saznajemo u Odeqewu za urbanizam, komunalne poslove i za{titu `ivotnesredine,bi}erealizacija zadataka zacrtanih u Planu detaqne regulacije ^eratskog grobqa, kojim se predvi|a wegovo pro{irewe na8.000metarakvadratnih. -  Za taj prostor ura|en je urb an is ti~k i proj ek at i u skladusawim,natojpovr{ini dobi}e se 970 grobnih me-

Karlovaca,~ijaizradajeutoku, treba predvideti pove}awe povr{ina za sahrawivawe nadu`iperiod. Po re~ im a Jaw u{ i} ev e, prostor oko ^eratskog grobqa daje mogu}nost da se isplanira pro{irewe od 23.000 metarakvadratnihunarednom

Prostoroko^eratskoggrobqadajemogu}nost daseisplanirapro{ireweod23.000metara kvadratnihunarednomperiodu,{tobizajedno spostoje}ih8.000metarakvadratnihzadovoqilo potrebeunarednihnekolikodecenija sta - ka`e na~elnica Odeqewa za urbanizam, komunalne poslove i za{titu `ivotne sredine Du{anka Jawu{i}. Procewujesedabitobilodovoqno za narednih 10 godina, {to zna~i da kroz Plan generaln e reg ul ac ij e Srems kih

per io d u, {to bi zaj edn o sa ovih8.000metarakvadratnih, zadovoqilo potrebe u narednihnekolikodecenija. Kak o saz naj em o od \or| a Horvata, nakon {to budu obele`ene granice na tom “novom” delu ^eratskog gorbqa,

pristupi}e se  razmeravawu grobnih mesta i ure|ewu staza.Uplanujeiogra|ivawe,a na “starom” delu grobqa proteklihdanapreslo`enesubetons ke plo~ e koj e vod e od glavnog do gorweg ulaza i po svemu sude}i bi}e dopuwene novim. Pored toga, izbetoniranjeiplatoispredulaza. - Veliki problem u odr`avawu grobaqa predstavqa nam nedisciplina sugra|ana, koji ku}no sme}e, gra|evinski i drugi otpadodla`una^eratskomgrobqu - ka`e Horvat. -  @i~ani kontejneri  slu`e iskqu~ivo za biqniotpadimoliobihdaseza to i koriste. Horvat podse}a i na obavezu pla}wa zakupa grobnih mesta iz ~ega se finansira odr`avawe grobaqa, uz napomenu da cenovnik usluga nije mewanod2010.godine. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}


10

vOJvOdinA

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

УРЕЂЕЊЕ ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ ПРИОРИТЕТ У КИКИНДИ

Празнетезгечекају продавце

У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ У СУБОТИЦИ

Додељене захвалницеверним корисницима СУБОТИЦА: Први пут су додељене захвалнице и поклони за кориснике Геронтолошког центра у Суботици, који су више од 15 година корсници домских услуга, а све то, као круна манифестације „Сунчана јесен живота„. Свечаности су присуствовали корисиници Центра, као и геронтололошких клубова. Међу свима њима се издваја Аница Вилк (76) која је 51 годину корисник Геронтолошког центра у Дому за одрасла лица, Воли да иде у цркву, хекла и учествује у свим манифестацијама. - Задовољна сам храном и услугом у Дому. Лепо ми је овде, дружим се- каже Аница Вилк.

Захвалнице су подељене за око 20 корисника. Геронтолошки центар о старима брине током целе године. По традицији, у свим геронтолошким клубовима су прављене скромније свечаности током октобра у оквиру којих се обележавала „Сунчана јесен живота„ и рођендани клубова. Директор Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић је рекао да је прослава била генерална проба за Нову годину. - Увешћемо традицију да се Геронтолошки центар захваљује својим корисницима за дугогодишњу верност, а њих из године у годину има све више и више- истакао је Ненад Иванишевић. С. И.

ПочелиДани јапанскекултуре

БЕЧЕЈ: Његова екселенција амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки отварањем изложбе у бечејском Градском музеју „Јапанска графика 18. и 19. века – слике ефемерног света“ из приватне колекције Ваљевца Нинка Радосављевића отворио је манифестацију „Дани јапанске културе“, која траје у Бечеју од 2. до 18. новембра. - Графике које су постављене на изложби представљају једну од најпознатијих врста традицоналне уметности Јапана и имале су снажан утицај на велики број реномираних сликара западног света. Верујем да ћете кроз ову изложбу, али и друге активности у оквиру манифестација „Дани јапанске културе“, боље упознати културно стваралаштво моје земље. Подсетио бих да ова година протиче у знаку вредног јубилеја, 130 година од прве размене званичних нота између Јапана и Србије, па је и ова манифестација у вашем гра-

ду допринос обележавању значајне годишњице за обе земље - рекао је амбасадора Тошиа Цунозакиа. Пошто је изложба отворена, у друштву домаћина и осталих посетилаца културног догађаја месеца у граду крај Тисе, дегустирао је јапанску и војвођанску храну, коју је припремило и послужило особље реномираног бечејског ресторана „Панорама“. Поред Градског музеја, активно учешће у реализацији манифестације „Дани јапанске културе“ у Бечеју узели су Градско позориште и Народна библиотека, па ће тако заинтересовани моћи да погледају филмове у оквиру циклуса Дани јапанског филма од 12. до 15. овог месеца, док ће у Народној библиотеци, 9. новембра, бити одржано књижевно вече посвећено једном од најбољих јапанских писаца Харукију Муракамију. В. Јанков

КИКИНДА: Као најмлађе јавно предузеће у кикиндској општини фирма “Градско зеленило и пијаце” у претходној години пословало је позитивно. Запослени у овој фирми одржавају јавне површине у граду и воде рачуна о пијацама. Највећа пијаца налази се у центру града и на овом простору је и највише проблема истиче директор Милош Шибул. -Највећи проблем је тај што се продајни простор налази на отвореном и нема основних услова за рад. Продавци постављају цераде, пролази су уски тако да често купци не могу ни да купе ни да виде робу. План “Градског зеленила и пијаце” јесте да од постојеће направимо модерну пијацу попут Лиманске пијаце у Новом Саду. Продавци заузимају простор који није предвиђен за продају

Пројекат за изгардњу пијаце постоји, међутим никада није реализован. Према пројекту направљеном пре неколико година у нову пијацу требало је тада уложити око 70 милиона динара. Пијаца би требало да се реконструише парцијално тако да би најпре продавци који сада имају тезге у пролазу своју робу проддавали унутра. Идеја је и да грађани који производе воће и поврће из кикиндске општине имају право пречег приликом закупа тезги на централној пијаци. Пијаца на Микронасељу требало би да буде наткривена, а и становници 2.рејона до краја новембра добиће нову пијацу која ће бити изграђена код Медицине рада. У овај посао уложиће се 650 хиљада динара из буџета ЈП “Дирекција за изградњу града”. А. Ђуран

„ДРУГА ШАНСА” У РУМИ И БУЂАНОВЦИМА

Након обуке лакшедопосла

БУЂАНОВЦИ: У ОШ „Душан Јерковић“у Буђановцима, и у ОШ „Иво Лола Рибар“ у Руми започела је реализација огледног пројекта „Друга шанса“ са циљем да се развије системско решење за функционално основно образовање у Србији. Овај пројекат је покренуло Министарства просвете и науке Републике Србије, у сарадњи са Европском унијом, а укупна вредност је седам милиона евра. „Друга шанса“ има за циљ имплементацију у редовни образовни систем и смањење броја неписмених људи. Наставни програм овог пројекта подељен је у три циклуса, а сваки циклус траје једну школску годину. Први циклус је од првог до четвртог разреда, други циклус пети и шести разред, и трећи циклус седми и осми разред, а полазници трећег циклуса поред сертификата основног образовања, добиће сертификат стручне обуке који су препознати на тржишту рада Србије. Полазници ће бити у прилици да бирају једну од 50 обука, које ће бити реализоване у средњим стручним школама. Стечена знања и сертификати ће увећати шансу полазницима да нађу запослење, као и да наставе даље школовање, ако то желе. - Ове године у „Другу шансу“ је укључено дупло више школа него прошле, а наша искуства су да се ове године пројекат много лакше и много брже примењује, много је мање проблема, али ге-

нерални утисак је да још мора да се ради на јачању социјалне подршке оваквим пројектима, јер овде се не ради само о просвети и образовању, овим полазницима и наставницима треба подршка и локалне самоуправе и националне службе за запошљавање. Веома смо задовољни како се пројект спровео у румској општини, на-

ђене психолошке баријере које су полазници имали на почетку. - Веома смо задовољни, а наше задовољство успешности овог пројекта деле и сами полазници. Ово је одлична прилика за житеље румске општине, и околних села да стекну адекватно образовање које ће им касније помоћи при запослењу. У буђановачку

Учесници у пројекту „Друга шанса”

ставници и школски тимови су веома стабилни, активни и ангажовани - нагласила је експерт за комуникацију на пројекту АлександраКокановић. Велику помоћ у реализацији овог пројекта представља ново формиран стручни кадар андрагога, који представљају спону између наставника и полазника. Андрагошки асистент Маријана Ристић, додаје како су превази-

школу долазе људи из Платичева, Кленка и имамо четири полазника из општине Пећинци. Настава је интересантна и у потпуности прилагођена полазницима, радионичарског је типа и то им омогућава да примене у школи своја знања из свакодневног живота истакао је директор буђановачке основне школе Ђорђе Мирковић. М. Марушић

ОДРЖАНА РАКИЈАДА У ОЏАЦИМА

Најбољамедовача НаникеНиколић ОЏАЦИ: Туристичка организација општине Оџаци, организовала је другу по реду Ракијаду, у којој је учествовало преко 30 такмичара из Србије. Такмичари су на ову манифестацију са својим узорцима које су пекли по посеб-

Чекају се нове „бубамаре” БЕЧЕЈ: Тридесетак чланова Дечјег хора „Бубамаре“ из Бечеја, који ради под вођством професорке у овдашњој Музичкој школи „Петар Коњовић“ Ђијанте Ловаш, чека нове чланове. Упис је у току. Заинтересовани родитељи могу да доведу своју децу узраста од три до 13 година понедељком и четвртком од 17 сати у Другој месној заједници, где се у овим терминима одржавају пробе. - На многим наступима добили смо надимак „распеване бубамаре“, па ко жели да нам се прикључи позив је отворен. Пробе су два пута недељно, углавном, понедељком и четвртком, али има промена термина у ходу, како бисмо све ускладили с обавезама „бубамара“ - рекла је Ђијанте Ловаш. Чланарина на месечном нивоу је симболичних 500 динара, а бечејске „бубамаре“ врло су популарне не само у Бечеју, па често имају наступе и у околним насељима. В. Ј.

попут пролаза који се простире од зграде девтоспратнице према центру града. Десна страна овог пролаза намењена је доставним и возилима купаца и продаваца оближњег маркета, док је лева страна пролаза намењена пијаци. Уколико би се поштовало ово правило растертила би се Улица Бранка Радичевића. С друге стране у ограђеном делу пијаце, предвиђеном за продају има празних тезги- каже Шибул. -Од 386 пијачних тезги 126 је слободно, тако да сви продавци који се налазе у пролазу, на улици, могу своје прозводе продавати унутра. Уједно поменути пролаз намењен је за пролазак, полиције, хитне помоћи и ватрогосаце како би што пре стигли до зграда које се налазе у близини пијаце, што је сада немогуће.

Победници Ракијаде

ним и традиционалним рецептима, у Оџаке дошли из Златара под Копаоником и још неколико села из истог краја, али и из Бачке Тополе, Црвенке, Бачког Петровца, Кљајићева, Бајше и наравно Оџака, као и околних места оџачке

општине. Плато испред Спортско пословног центра у Оџацима, био је испуњен заинтересованим грађанима које привукао мирис ракије од неколико врста воћа, шљива, дуња, кајсија, јабука, од којих су направљене ракије, а у конкуренцији је била и ракија медовача. Трочланом жирију није било ни мало лако да одреди које су ракије биле најбоље по категоријама, а претила је и опасност да због веома доброг квалитета овог традиционалног пића, жири предозира чула укуса. Победници по категоријама су били, за категорију ракије шљиве Ибоља Фекете из Бачке Тополе, за ракију од дуње Радољуб Џугурдић из Златара под Ко��аоником, најбољу ракију од кајсије је имао Антал Шафер из Бајше, а од јабуке БранкоДобријевић из Бачког Петровца, док је најбољу медовачу имала Оџачанка НаникаНиколић. С. Милер

Бесплатне карте застуденте ВРБАС: Општинска управа Врбас и Покрајиснки секретаријат за науку и технолошки развој обезбедили су средства за регресирање трошкова превоза студената у међумесном саобраћају у текућој школској години. Регресирање је у висини 100 одсто цене месечне карте и трајаће од новембра до јуна. Према речима ВукашинаВијучића, помоћника председника општине Врбас, право на регресирани превоз имају студенти државних факултета са пребивалиштем на територији општине Врбас који свакодневно путују од места становања до седишта установе виског образовања и нису корисници услуге смештаја у студентским домовима. - Неопходно је да се ови студенти школују на терет буџета, да први пут уписују годину студија и да нису корисници студентских стипендија и кредита Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије, Владе АП Војводине, општине Врбас, Фонда за развој научног и уметничког подмлатка, Фонда за стипендирање даровитих студената и других институција. До сада је ово право остварило око 250 студената, а конкурс траје све до краја школске године - рекао је Вујичић. М.Кк

Обуказа почетникеу бизнису

КУЛА: У општини Кула почела је обука 82 кандидата за повећање конкурентности предузет ника, предузетничких радњи, малих и средњих предузећа. Програм обуке спроводи Регионална развојна агеницја „Бачка“ и трајаће до 15. новембра ове године. Обука за кандидате је бесплатна, а сви полазници ће након завршеног програма обуке добити сертификат који је признат од стране Националне службе за запошљавање, Фонда за развој Ре публике Србије и других републичким органа. М. Кк.

Добровољно давањекрви

ЖАБАЉ: Црвени крст Жабаљ и Завод за трансфузију крви Нови Сад, сутра у Жабљу орга низују акцију добровољног дава ња крви. Заинтересовани могу да дођу у Народну библиотеку, у 8 сати како би дали драгоцену течност. Л. К.

Радовина пружном прелазу

ПАНЧЕВО: Због радова на пружном прелазу, од сутра, за са о бра ћај ће би ти затво ре на раскрсница улица Стевана Шупљикца, Првомајске, Милоша Обреновића и Баваништанског пута у Панчеву. Теретни саобраћај према Ковину одвијаће се преко Старчева и Банат ског Бре стовца, а за путнички саобраћај користиће се Козарачка улица, која пролази кроз стару и нову Мису, а даље ће се, према граду, ићи Ново сељанским путем. Предвиђено је да радови трају до 20. новембра. Радови су планирани због јако лошег стања у коме се налази пружни прелаз, а биће скинут стари ас фалт и заменењен новим, у ширини од пет метара, замениће се шине и прагове. По завршетку ас фалтирања ће бити по стављени гумени панели. Извођач радова је „Војводинапут„, заједно са Желе зницама Ср би је, као и са фирмом „Трио„, која изводи радове на испоруци и монтажи панел плоча. З. Дг.


vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

11

НА СЕДНИЦИ СО КИКИНДА И О РАДОВИМА У СВЕТОСАВСКОЈ УЛИЦИ

Нијеуложеновише одпланираног Ђорђе Божић и Горан Врањеш

ЗАВРШЕН САЈАМ ПРИВРЕДЕ У НОВОЈ ПАЗОВИ

Контакти предузетникатек ћедатирезултате НОВАПАЗОВА: Дводневна сајамска приредба у Новој Пазови на којој се представило преко стотину излагача из Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Мађарске показала је разноврсност делатности којима се баве власници малих и средњих предузећа, занатских радњи, од Старе и Нове Пазове као лидера у овом послу протеклих скоро пола века, до других вароши и градова из којих су излагачи стигли у овај део Срема, па су организатори сајма, представници Сремске привредне коморе и општине Стара Пзаова задовољни и бројем излагача и ефектима. Секретар Сремске привредне коморе Ђорђе Божић каже да је сајам показао пораст броја учесника за 20 одсто у односу на претходни, а остварени су и значајни контакти који би требало да омогуће даљи развој привреде. Он посебно значајним сматра што је сајам добио међународни карактер, учешћем привредника из БиХ, Републике Српске и Мађарске са којом се развија све боља сарадња па је потписан и споразум Сремске привредне коморе са регионалном комором Дунајвароши. Божић је такође најавио да су у току промене организовања коморског система у Србији, да следе измене статута и Сремске привредне коморе да би коморе оствариле суштинску улогу коју имају широм света – да буду сервис привреде па зато позива предузетнике да у сваком тренутку дођу у комору и траже остваривање својих права. Задовољство овом сајамском приредбом је изразио и заменик председника општине Стара Пазова Горан Врањеш, и сам предузетник, који сматра да је организација била добра али може и бољеОн је посебно поно-

сан што је ово најјефтинија сајамска приредба у Србији и наглашава да је све урађено сопственим снагама локалне самоуправе, али да за будућност треба тражити адекватнију локацију јер спортска хала новопазовачке школе, очито, није прави простор. О оном што је значајан ефекат овог сајма Врањеш каже да се показало да општина мора још боље сарађивати са привредницима, пружити им подршку у многим областима па и организовању одласка на сајмове широм Европе, а један од ефеката је и то што ће већ наредне недеље бити организван састанак председника опшштине и ресорних сарадника са члановима Удружења привредника Нова Пазова. Предузетници са којима смо разговарали су изразили задовољство начином организовања сајма, распоредом штандова, посебно тиме што је представљање привредника било бесплатно(није се плаћало место) али већина, како је то изразио и стари ас пазовачког предузетништва Бранко Ковачевић сматра да није довољно урађено да сајам у Новој Пазови буде посећенији. У суботу, после 14 часова многи су штандови испражњени па је изосало и свечано затварање како је по програму замишљено. Ђорже Божић на примедбе о посећености каже да овакву приредбу не треба мерити по броју грађана који су прошли око штандова већ привредника и по контактима који су успостављени и који тек треба да дају резултате, а тога је, по његовој процен, било доста, иако сматра да се убудуће мора више договарати са приврдницима у припреми ове сајамске приредбе која ће, дефинитивно, бити настављена. А. Мали

ПОЧЕО СУБУС СИСТЕМ У СУБОТИЦИ

Тикетингомдоуштеде

СУБОТИЦА: Од 1. новембра у Суботици се примењује нови систем електронске наплате карата „Субус„ по узору на Београд. Картице ће заменити досадашње месечне карте за раднике, пензионере, ђаке, а у продају ће бити и неперсонализоване картице. Приликом уласка у аутобус путници су дужни да прислоне свој “електронски новчаник” уз валидатор када се скида 60 динара са картице. Приликом изласка из аутобуса исто се картица прислони на валидатор и том приликом на картицу се враћа пет динара. Путник је дужан да и при изласку из аутобуса прислони картицу уз валидатор, како би се јавило диспечерима да је изашао из аутобуса. У ЈП „Суботица-транс„ кажу да је до сада издато око 80 одсто персонализованих карти-

ца. Предност овог система је у томе што је карта јефринија, него да се купи у аутобусу или на киоску. - Од Нове године цена карте у аутобусу се повећава на 80 динара, а уз „СуБус„ остаје 55 динара. Верујемо да ће путници користити поменути систем, јер разлика у цени није мала- рекла је помоћница директора Јавног предузећа „Суботицатранс„ Снежана Агбаба. Да подсетимо, електронски „тикетинг„ систем наплате јавног превоза у Суботици зове се СуБус, а део опреме је набављен преко ИПА прекограничног пројекта који се реализује са партнерима из Мађарске. Ради се о пројекту „Развој интегралног јавног транспорта у региону Суботица-Сегедин„. С. Иршевић

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА

Месечно по 6.000динара

НОВИ БЕЧЕЈ: Педесеторо најбољих студената из општине Нови Бечеј и ове године ће имати право на општинску стипендију. Биће додељено 50 стипендија у износу од по 6.000 динара за период од октобра 2012. до јуна наредне године. Стипендије ће бити додељене студентима друге и виших година. Изузетно право на стипендију имају студенти прве године факултета са финансирањем из буџета Републике Србије, под условом да су у средњој школи били носиоци признања “Ђак генерације”. Услови које студент мора да испуни да би добио стипендију јесу да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште на територији општине Нови Бечеј, и то најмање две године пре дана расписивања конкурса, да

није поновио ни једну годину студија, да је студент на државном буџету, да похађа факултет чији је оснивач Република и да је у претходним годинама студија постигао просечну оцену најмање 8. Стипендије не могу остварити студенти који су уписали прву годину студија, имају статус апсолвента, налазе се на студијама трећег степена (докторске академске студије), или су корисници републичке стипендије или кредита. Конкурс не важи ни за студенте у рандом односу и оне који имају више од 26 година живота. Заинтересовани за стипедније документа могу поднети у Услужном центру Општинске управе Нови Бечеј, најкасније до 20. новембра. Ж. Б.

КИКИНДА: На последњем скупштинском заседњу одборници опозиције питали су колико је коштала реконструкција Светосавксе улице у Кикинди и изразили сумњу да је претплаћена. Одговорила је некадашња директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“, а садашња чланица Општинског већа Едита Дивковић која је истакла да у реконструкцију главне улице у Кикинди није уложено више него што је предвиђено уговором. -Прозивке о корупцији не желим да коментаришем, јер онај ко говори о томе мора да изнесе и доказе - рекла је Едита Дивковић. Протокол о санацији Светосавске улице, од Ђоке Радака до Ауто-куће, потписали су, септембра 2010. године, ЈП „Путеви Србије„, Општина и Министарство

за национални инвестициони план. Затим, априла прошле године, „Дирекција за изградњу града„ потписује уговор са „Путевима Србије„, на по 25 милио-

на динара, за санацију дела од Партизанске до Улице Ђоке Радака. -Уговором није ни било предвиђено плаћање унапред, већ по

СНС И ГРАДСКА ВЛАСТ ОБЕЋАВАЈУ

Неће бити злоупотреба са земљиштем ЗРЕЊАНИН: Приликом недавног надметања за давање у закуп државног пољопривредног земљишта на подручју Зрењанина било је бројних пропуста и проблема, али за то је крива бивша градска власт, оценила је председница Савета за медије Градског од-

мирана комисија учинити све да заштити пољопривредне произвођаче, а једна од мера јесте издавање земљишта у закуп на годину дана, уместо на четири као што је то био случај раније. - Једна од наслеђених неправилности доделе земљишта јесте, на

сајт: perlez.org.sr

бора Српске напредне странке Маријана Вујчин. Она је на конференцији за новинаре појаснила да је програм по којем делује Комисија за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта израђен у периоду када су на челу града били представници бившег режима. Додала је да ће новофор-

пример, у Лукићеву. На инсистирање покрајинске власти, уз одобрење Министарства за пољопривреду на чијем је челу био Душан Петровић, дато је земљиште Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада на коришћење, без накнаде и то на период од десет година. Тиме је град Зрењанин директно оштећен за око два милиона ди-

нара на годишњем нивоу – устврдила је Маријана Вујчин. Као други пример навела је да је на предлог Министарства за пољопривреду, а на захтев АД “Банатски Деспотовац“, Управа за пољопривредно земљиште, чији је директор био Зоран Јеличић, покренула поступак замене пољопривредног земљишта између тог акционарског друштва и државе. Становници Банатског Деспотовца остали су незадовољни том трансакцијом. - Мештанима су остале уситњене парцеле, док је држава овом акционарском друштву, дала 294 хектара укрупњене земље, и то претежно друге класе. Оваквих злоупотреба више неће бити, а постојеће ће свакако бити испитане - нагласила је Вујчинова. Она је додала да је први пут од када се спроводи лицитација државног земљишта, од 2006. године, данашња комисија на челу са градоначелником Иваном Бошњаком, успела да од града Београда и ПКБ корпорације у реструктурирању, поврати земљиште и пружи прилику пољопривредним произвођачима из Ченте да исто тако први пут учествују у лицитацији и обрађују земљу која се налази на територији катастарске општине Зрењанин. Овим ће, како је истакла, и буџет града бити богатији за око пет милиона динара. Ж. Балабан

ЗАВРШЕНА САНАЦИЈА ТРИ КИЛОМЕТРА ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

Фабрикаводеза тригодине

КИКИНДА: Санација водоводне мреже у дужини од три километра у Кикинди, Мокрину и Банатском Великом Селу је завршена, истакао је на конференцији за новинаре директор Јавног комуналног предузећа “6.октобар” Милан Караћ. За радове је у буџету локалне самоуправе издвојено 25 милиона динара, а замена цевовода била је неопходна, услед честих кварова у појединим улицама. - У улици Тозе Марковић у Кикинди замењено је 1.100 метара водоводне мреже, у Мокрину у улици Маркових постављено је 720 метара, а у улици Ђуре Јакшића од улице Светог Саве до Маркових - 170 метара водоводних цеви. У Банатском Великом Селу у улици Српских ратника од Симе Шолаје до Партизанске замењено је цеви у дужини од 900 метара - рекао је Караћ. Почела је и у уградња рото сита на постројењу отпадних вода, са пратећим грађевинским радовима. У ову инвестицију уложиће се 25 милиона динара. Посао би требало да буде завршен у мају наредне го-

дине, с обзиром на то да радове условљава прилив средстава. Милан Караћ је прокоментарисао изградњу фабрике воде, која је у протеклом периоду актуелизована. За ову инвестицију јавило се више потенцијалних кредитора, међу којима је и Немачка банка за обнову и развој КФW. Ова банка нуди кредит од шест милиона евра уз отплату на 15 година, уз три године грејс периода и камату од три одсто. - Мислим да је ово изузетно повољан аранжман. Уколико се локална самоуправа одлучи за ову понуду на пролеће би био потписан финансијски уговор, након тога уследило би испитивање и пројектовање. Тендер би могао бити расписан 2014. године, а изградња би започела 2015. године. Изградња фабрике воде намеће и питање замене водоводне мреже у граду: - Председник Општине Саво Добранић и ја били смо у Фонду за капитална улагања Војводине где су нас уверили да ће у наредних пет, шест година бити издваја-

но око 50 милиона динара за замену водоводне мреже у Кикинди. Уз 50 милиона динара колико би и општина требало да издвоји на годишњем нивоу за пет до шест година комплетна мрежа у граду била би замењена. Тиме би постигли да Кикинда има исправну воду за пиће - каже Караћ. Новинаре је интересовало и запошљавање у овој фирми. Недавно је заменик директора проглашен технолошким вишком и исплаћена му је отпремнина, која му, како објашњава Милан Караћ, припада по колективном уговору. Такоће, на место помоћника директора за економију и развој примљен је Милован Ранчић. - Тврдим да је Јавно комунално предузеће у Кикинди најрационалније предузеће из ове области у Србији. За помоћника директора није био расписан конкурс и он је примљен на основу коалиционог споразма. По Закону о раду директор не мора расписивати конкурс, да би примио радника - каже Караћ. А. Ђуран

завршетку радова. Инсистирали смо да се, у том делу, комплетно санира и тротоар, и да се уреде паркиралишта-каже Дивковићева.-Рокови су, нажалост, прекорачени, јер смо имали проблема са извођачем, фирмом „Војводинапут„ из Зрењанина. Реконструкција и изградња до сада су коштале 41 милион динара, а преостало је да се заврши паркинг у делу ове улице. Светосавска улица спада у ред државних путева, тако да је у Јавном предузећу „Путеви Србије„ одлучено да санирају трасу која припада њима. Као носилац пројекта „Путеви Србије„ били су у обавезни да обезбеде надзор и извршење техничког прегледа, као и да у складу са законом одаберу извођача радова. А. Ђуран

„Жива библиотека” иуПанчеву ПАНЧЕВО: Ротари клуб Панчево у сарадњи са канцеларијом Савета Европе, уз подршку Канцеларије за младе Панчево, спроводи пројекат „Жива библиотека” у Панчеву. Панчевци су имали прилику да се упознају са овим пројектом на управо завршеном сајму књига у Београду, а жеља Ротари клуба је да се „Жива библиотека” пресели у Панчево. Принцип рада живе библиотеке је баш као и код праве, читаоци долазе и позајмљују „књигу” на одређено време, само што су у овом случају књиге у овој размени људи који представљају групе које су често мета предрасуда и стереотипа, жртве дискриминације и социјалне искључености. З. Дг.

Свечана академијаза Данопштине КОВИН: У Ковину ће свечаном академијом бити обележена 94. годишњица ослобођења општине. Академију организује Удружење потомака ратника Србије 1912-1918. године из Ковина. По најављеном програму, у петак, 9. новембра од 11 часова на Ковинском гробљу за ратнике ће бити одржан парастос, а после парастоса уследиће свечана академија посвећена ослобођењу Ковина 12. новембра 1918. године. Академија је планирана за 19 часова истог дана у Центру за културу у Ковину. Програм свечаности обухвата наступе хора ОШ „Ђура Јакшић„, КУД-а „Младост„ из Ковина и тамбурашког оркестра „Ковински бећари„. Следећег дана, у суботу 10. новембра, на програму је Књижевно и гусларско вече, које ће одржати Удружење Срба из Босне и Херцеговине у Дому културе у Ковину. У манифестацији која почиње у 19 часова учествују песници Божидар Глоговац, Александра Милованов и Мирослав Болтрес – Мишел и народни гуслари Славко Јекнић, Никола Јекнић, Александар Таушан, Ђорђе Тановић, Јован Лакићевић, др. Слободан Томић и Владо Руњо. З. Дг.


12

RePORTA@e

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

SPREMNECIGLEZAOBNOVUFRU[KOGORSKOGMANASTIRABE[ENOVO,KOJISUNASMENUNAPALIUSTA[E,PARTIZANIINEMCI

Kam  ion „prov  al  io” u puk  ovn  ik  ov  u grobn  ic  u Nadgrobnaplo~agrobaRa{kovi}a

kamiona su propali u zemqu i zapravo provalili u grobnicu pukovnika grofa Alaksandra Ra{kovi}a. - Ra{kovi}i su bili profesionalni vojnici u svim krajevima gde su stigli a bili su u Rusiji, Austriji, ~ak i Turskoj – obja{wava Borak. - Svi poti~u iz [titkova, sa Starog Vlaha, a plemi}i su jo{ od cara Du{ana. Stalno su deo elite, politi~ke i vojne, u vreme Obrenovi}a su bili visoki dr`avni ~inovnici. Unikatna su pojave me|u Srbima,

nekoliko vojnih komandanata uputio u Be~, me|u wima je i Vuk Isakovi}. On je poslu`io kao lik u „Seobama” Crwanskom, koji pomiwe i Ra{kovi}a ~esto. Kao i ostale fru{kogorske manastire usta{e su 1941. poharale Be{enovo. Naredne tri ratne godine napadale su ga i partizanske, nema~ke i jedinice NDH a bombarderi Luftvafea ga do temeqa sru{ili 1944. Prema pisawu Dejana Medakovi}a, Be{enovo je posedovalo bogatu riznicu stvaranu vekovima. Od poseb-

ek su po~ele pripreme za dugoo~ekivanu obnovu fru{kogorskog manastira Be{enovo (ili Be{enova kako neki ka`u da je ispravnije re}i) a ve} je na|eno pravo arheolo{ko blago. - Svakim novim a{ovom ekipa Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice nailazila je na sve starije tragove – pri~a novi iguman manastira i profesor Karlova~ke bogoslovije otac Arsenije (Mati}). – Po prona|enoj keramici stiglo se do prvog veka na{e ere. To potvr|uje da je manastiri{te naseqeno od najstarijih vremenima. Vrlo je interesantno mesto koje se zove kalu|ersko kupaOtkriveneirimsketermenamanastiri{tu tilo, koje sigurno nisu IgumanArsenijestigaonagoluledinu pravili monasi, ve} je staro rimsko ili kupatilo vojske jer su uspeli sa~uvati vlastelinne vrednosti bilo je rukopisno kraqa Dragutina. sku titulu i u vreme Turaka, izJevan|eqe iz 1557, srebrna ~a{a Po~etak obnove ove, po predaboriv{i sultanov berat, za{titkujunxije Luke iz 1652. i izrezbawu, zadu`bine kraqa Dragutina ni dokumenat, {to nije bilo lareni krst iz 1659. Sadr`aj rizniiz 13. veka, posve}ene arhangeliko. Aleksandar Ra{kovi} je sece popisala je ~uvena vizitacija ma Mihailu i Gavrilu, otkrio je stri} patrijarha Arsenija IV fru{kogorskih manastira iz ne{to za {ta nije bilo pisanih [akabente, s kojim je stigao to1753, a i Lazar Mirkovi} u kwitragova ili su oni uni{teni to - kom druge velike seobe Srba. Dao zi “Starine fru{kogorskih makom Drugog svetskog rata. Sluje da se napravi rodoslov porodinastira” 1931. ~ajno su, prilikom ra{~i{}avace i time podseti austrijsku - Posle rata je manastiru oduwa terena, pri~a profesor Bogo - vlast na zasluge za Habzbur{ki zet sav posed, osim deset hektara slovije Svetozar Borak, to~kovi dvor. Postoji pismo koje je sa jo{ zemqe – ka`e otac Arsenije. - Ta-

T

N

{tof.Ve}samznao{tajemiro{to{. Ne{to jako lo{eg kvaliteta, |ubre, maltene. Generacije koje su pre`ivele Drugi svetskiratnaovimprostorimapamte dobromiro{to{robu.Tadsuma|arski okupatoripoku{alidastvariza{irokupotro{wupraveiodraznihotpadaka. Ka`u da je bilo ko{uqa, dosta dobrogizgleda,kojesenisumogleoprati nijednom jer su krojene od presovanog papira i (navodno) kopriva. Cipele su bile od kartona, zamazanog nekim sjajnim imalinom, a ta{ne, papu~e, {e{iri,pacelaodelaodostatakaku~inai vlakanasasvimneotpornihnavoduija~etrewe.Biloje~akimiro{to{sapuna.Nijesepenioniunaj~istijojki{niciivi{ejeprqaonegoprao.Svejeto

Po~asniplotunzaknezaLazara Pred sam po~etak Drugog svetskog rata u Be{enovo su iz manastira Ravanica prenete mo{ti svetog kneza Lazara. Tu su ih usta{e te{ko oskrnavile, ali su spasene zahvaquju}i ata{eu za kulturu nema~kih okupacionih snaga u Srbiju pukovniku fon Rajsvicu. - To se malo spomiwe a zaista je nepravedno – nagla|ava profesor Svetozar Borak. - On je bio slavista, prijateq dr Radoslava Gruji}a, profesora Bogoslovskog fakultea i veoma naklowen Srbima. Kada su mo{ti polagane u Beogradu, ~ak je ispaqen po~asni plotun.

vih temeqa izvan starih, koje }emo tako konzervirati. A u obnovu se kre}e prakti~no od nule. Pribavqeno je dodu{e oko 20.000 cigli a otprilike se jo{ toliko o~ekuje. Manastiru je vra}ena oduzeta {uma, ali postupak razgrani~ewa nije zavr{en, kao ni povra}aj obradive zemqe. Prema idejnom planu, budu}a crkva bi}e u osnovi kao manastir Gradac, tako}e zadu`bina kraqa Dragutina. - Za mene je ovo izazov - ka`e otac Arsenije. – Do sad sam stalno bio u bogatim manastirima a sad dolazim na maltene na golu livadu. Ima qudi koji zaista `ele da daju i ostave trag zadu`binarski, na{ narod je takvog kova, ali bio bih najsre}niji kad bi svako dao po jednu ciglu da se manastir napravi. Nedeqom i praznicima dr`imo bogoslu`ewe u kapelici, sklepanoj od drveta. U woj je ikona, sto, dva crkvena barjaka, jedan crveni sve~ani i drugi crni a ja ponesem mantiju i svete sasude, dar mog druga sa fakulteta. Vernika uvek ima, nekad i po stotinak. Vojska nam je dala {ator, pa posle liturgije sednemo, poslu`imo se onom ko {ta donese i nekoliko sati se dru`imo. Poneko mi sa bolom i `alom pri~a o manastiru. Pamte i monahe a posleratni period posebno. Mislim da qudi koji su uzeli manastirsku zemqu da je rade i od we `ive, ipak nisu sre}ni zbog toga. ZoricaMilosavqevi}

ODLIKOVANURAKIJUPEKUELEKTROMONTERIIN@EWERKAHORTIKULTURE

PRE^ANSKA LEKSIKA ajlep{e od sva moja tri odela u celomdugom`ivotujesa{iveno po meri od talijanskog {tofa kupqenog u Trstu {ezdesetih godina. Ne{to tamnoplavo, pa sa zelenim, jo{ {pricanookerom,nemogu}akombinacijaboja,aliuneverovatnouspelomskladu.Sbelomko{uqom,delovalojemo}no,stajalokaosaliveno.Alikratko.Poslejednog`e{}egtvistasmojomkumom OlgomGere,ve}udatomPuli},ra{ile sepantalonenaturu,rukavisamo{to nisu otpali, reveri se otrombosili, laktoviikolenadobiliyepove,bukvalnoseraspalo.Mojamatijeprobalada iglomuhvatirazdvojene`icealiyaba. Rekla je da je to neki “miro{to{”

da{wi stare{ina, koji je slu`bovao u Velikim Radincima, `alio se i navodio da ne mo`e iz toga podi}i manastir. Na tu `albu vlast je odgovorila otimawem jo{ sedam hektara! On se opet `alio, pa su oduzeta i preostala UzorjeDragutinovazadu`binaGradac tri. Pre}utno je odo breno seqacima da odnose ciglu, we i manastirska zemqa, uzimao grede i drugi gra|evinski mateje {ta je kome trebalo. Gotovo 70 rijal, jer su i wihove ku}e bile godina ~ekali smo obnovu. Naredsru{ene. Data im je na kori{tenih dana se priprema kopawe no-

Degustatorpostao majstor

Miro{to{ ili {ta je sve bofl i yank brzobrzopropadaloizavr{avalouvatri{poretailina|ubretu.Ostaojesamonazivzarobulo{egkvaliteta–miro{to{.Iverovawedasutakvestvari dobrezaposledwuode}uumrlih.Vaqda dazabele`iliposmrtnupobedu:odelo biistrunulopretela. Posle miro{to{a do{la je roba na ta~kice. Kvalitetnija, ali dragoceno retka.Trubakulskog{tofajebilapravobogatstvo,odwesu krojenasamo ven~ana odela i kostimi udava~ama.Decasujo{nosilakapute odizvrnutih}ebadiicipele,dva broja ve}e u trenutku kupovine u „Na-Mi„.Sinulonamjekadsmoponeli elegantne yempere s Ponte Rosa,rolkekrem–meliraneili marinskotegetske,alinionenisubilepredvi|enezaprawe.Jedaredsampokisaoutakvomitalijanskomyemper~i}usetiketom “pura lana”, a majica ispod nije postalaplava,ve}`utaicrvena. No,opetjebilaskorobelakadje oprana–mlekom!Sre}om,{u{kavcinisubilisamoelegantniiprakti~ni(pakovaniumalekese)ve}su{titiliiod ki{e. No i wih smo proglasili – boflom. U Americi sli~ne potrep{tine zovu yank ilitre{(|ubre),aliseipakkupuju.Kakoinebi,kadsuuradwamazvanim „Uandolarstor”!Akomislitedajeto jeftino,varatese.Predvedecenijetolikojeko{taogalonbenzina.Sadjeskupqi, ali piletina nije. Jo{ uvek ima „femilisajz”pakovawekrilaitrtica po99centi–funta. PavleMale{ev (Kwiga ovog autora iz serije „Divani o re~ima” ima u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”)

ema skupa u okru`ewu gde se ocewuje rakija a da `estina Destilerije Foro – Re~o iz Ba~kog Gradi{ta, ~iji su vlasnici i jedini zaposleni Verona Foro-Re~o i Laslo Foro, ne osvaje presti`ne nagrade. Pogotovu su ove godine dobro „rodili” pehari i medaqe. - Pre deset godina smo u{li u posao. Dugo nam je trebalo da na|emo sebe i tek lane smo zvani~no registrovani. Ali vremenom smo stekli iskustvo, po kvalitetu postali prepoznatqivi i ne `elimo da to kvarimo. Znamo da danas qudi nemaju para za dobru robu, ali sre}om ima onih koji kupuju ono {to je zaista dobro - sme{ka se diplomirani in`ewer poqoprivrede odsek holtikultura Verona. I dok je Verona na neki na~in ostala u struci, Laslo je po profesiji elektromonter i ranije bio samo degu stator. Odlu~ili su da na hektar plodne ba~ke zemqe zasade viqamovku i posvete se pe~ewu rakije. - Sem kru{kova~e, radili smo i s drugim vo}em, kupqenim od kooperanata. Pravimo kvalitetne rakije od duwe, jabuke, kajsije i specijalna s medom, probali smo i od po`ega~e da je pravimo, ali je slaba potra`wa. Verovatno jer su svi „majstori„ za {qivku, pa ih je previ{e na tr`i{tu - konstatuje gospo|a Foro-Re~o. Za sad uspevaju sami da obrade svoj vo}wak, nabave dobro vo}e od kooperanata, da proizvodu rakiju i plasiraju je na tr`i{tu, samo im tokom berbe kru{aka poma`u roditeqa. - Sti`emo i na brojne skupove, gde ne prodamo mnogo, ali je to lepa prilika za promociju - ukqu~uje se u razgovor Laslo. - Nedavno je u Ba~koj Topoli na{a viqamovka osvojila zlatnu medaqu, u Rumuniji za kompletan asortiman, u

N

ma|arskom gradu Oro{haza na{a duwe va~a je progla{ena najboqom u svojoj kategoriji a onda i apsolutnim pobed nikom ~itavog Festivala na kom su u~estvovali proizvo|a~i iz Ma|arske, Rumunije i Srbije. Upravo smo u severnoj Ma|arskoj, ta~nije En~a, dobili

kujemo u bocama kakve su nekad kori{}ene - veli Laci. Prilika je to da se stariji sete na fla{e koje su davno sklonili na tavane a mladi vide ne{to paatinirano. Sem litarske, uveli smo boce od sedam, pa i samo jednog decilitra. Na na{em {tandu uvek dr`imo i

VeronaiLasloForouveksipajudovrha

pehare za najboqu rakiju i najlep{i {tand. A bra~no-poslovni tandem mnogo pa`we poklawa dobrom „pakovawu”. Gde god se pojave svi zagledaju wihove „klakerke“. - Rakiju pravimo, uglavnom, od starih sorti vo}a, pa smo po~eli i da je pa-

„dozator“, staklenu spravicu za merewe od 0,3 deci. Pogodan je i za kafane, jer su gosti sigurni koliko im je sipa no. Male fla{ice prodajemo za od 250 do 400 dinara, litar jabukova~e ko{ta {est evra a viqamovke, duweva~e, kajsijeva~e i medova~ke 15. VlastimirJankov


crna hronika

dnevnik POLICIJAKONTROLISALAKAFI]EUBE^EJU ITEMERINU

I deca za {ankom Drugiputovegodinepripadnicinovosadskepolicijesveobuhvatnom akcijom pregledali suugostiteqskeobjekteube~ejskoj i temerinskoj op{tini, u ciqupove}anebezbednosti. Tridesetak xipova, desetak inspektoraipedesetakpripadnika interventne jedinice

~egajeite kakova`nou~e{}e interventne jedinice - obja{wava Nikola Krajnovi}, komandir prve ~ete Interventne jedinice policije. - U startu svojim nastupom psiholo{ki delujemo na mogu}eg izvri{iocakrivi~nogdeladagananeki na~in onemogu}imo. S druge

MUP-a Srbije deo su preventivne akcije novosadske policijeuno}iizme|usuboteinedeqekojajeobuhvatilaop{tineTemeriniBe~ej. - Mo`emo re}i da su mesta koja smo obi{li bezbedna, na{li smo neke opasne predmete alijeovoprilikadapoka`emo dasmotuidaradimozadobrobitibezbednostsvihgra|anaka`euizjavizaRTVNenadErdeqan,vo|aakcije. - Akcija je dobra prilika da sena|u,ba{kao{tojetobilo umartuo~emujeRTVizve{tavala,licakojasenalazenapolicijskim poternicama i koja mogu biti veoma opasna, zbog

strane,momcisuobu~enizatakvu akciju i spremni da i u takvoj situaciji odreaguju kako treba. Bilajeovono}bezspektakularnih hap{ewa, iako je desetak osoba privedeno u policijsku stanicu. Uglavnom zbog neno{ewa li~nih dokumenata. Prona|eno je nekoliko komada hladnog oru`ja, bokser sa no`em, bezbol palice a uhva}eni suimaloletnicikakoukafi}u konzumiraju alkohol, pa ~ak i jedantrinaestogodi{wakkojem sudvasataizapono}islu`ili alkoholukafi}u„Flojd”uBe~eju,gdesuinspektoriodgostijuzapleniliisuzavac.

VLASNIKU„NIBENSGRUPE”UKINUT KU]NIPRITVOR

\ura{kovi} bez narukvice Specijalni sud u Beogradu ukinuojeku}nipritvorvlasniku „Nibens grupe” Milu \ura{kovi}u, kome se sudi zbog optu`bidajeo{tetiokru{eva~kufabrikumazivaFAMzaoko 35 miliona evra i dozvolio mu dase,kakojerekaowegovadvokat,udaqemtokupostupkabra-

Milo\ura{kovi}

nisaslobode.Shodnotojodluci,\ura{kovi}ujeposlevi{e od {est meseci skinuta elektronska narukvica, putem koje je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija kontrolisala wegovo kretawe u ku}nom pritvoru. PrenedequdanaApelacioni sud je usvojio `albu \ura{ko-

vi}evihbranilacaiukinuore{ewekrivi~nogvanpretresnog ve}a Specijalnog suda, kojim je \ura{kovi}u 18. oktobra bila produ`ena mera zabrane napu{tawaku}einalo`iomudaponovo razmotri razloge za produ`ewetemere,rekaojeTanjugu jedan od wegovih advokata ZoranAteqevi}. - Odlu~uju}i ponovo, Specijalni sud je ukinuo meru zabrane napu{tawastana-napomenuojeAteqevi}. \ura{kovi} je 18. aprilapu{tenizpritvor a Okru` nog zatvor a u Beo g rad u u komjeproveo11meseci,kojimujezamewen ku}nim pritvorom, a nanogumujestavqena elektronska narukvica.Onje12.maja2011. godineuhap{enzajednosasaradnicima,asudiimse zbog optu`bi da su zloupotrebom slu`benog polo`aja pribavili oko 18 miliona evra imovinske koristi \ura{kovi}u i istovremeno o{tetili Fabriku maziva FAM iz Kru{evca za oko 35 miliona evra. \ura{kovi} je negirao navode optu`nice.

UHAP[ENPORU^NIKKOSOVSKEPOLICIJE

Zapleweno 40 kilograma zlata Kosovskapolicijauhapsilaje jednog svog poru~nika i trojicu gra|anakodkojihjeprona|eno40 kilogramazlata,saop{tiojekosovskiPolicijskiinspektorat. [efPolicijskoginspektorataFitim[i{ani rekaojepreksino}dajeuakciji,kojajetrajala14sati,prona|eno13kilograma ~istog zlata i 27 kilograma predmetaodzlata.[i{anijekazaodasenastavqaistragaotome daliseradiozlatukojejeukradenoizsobezadokazeregionalnepolicijeuPe}iidodaodaje akciju pomogla i direkcija za

privredneprestupeiborbuprotivkorupcijePolicijeKosova. U maju ove godine je ustanovqenodajeizsobezadokazeRegionalne policije u Pe}i ukradeno40kilogramazlata.Istragu otomslu~ajujepreuzeoPolicijskiinspektoratKosova,kojideluje kao nezavisan organ pod okriqem MUP-a Kosova, ~iji je zadatakdasebavikrivi~nimdelima u kojima su u~estvovali pripadnici policije. I hap{ewesuizvr{ilipripadniciPolicijskoginspektorataKosova. (Tanjug)

ponedeqak5.novembar2012.

13

PRETPRO[LENO]INABEOGRADSKOMMOSTU„GAZELA”

Povre|eni radnici somborskog „Signala” U saobra}ajnoj nesre}i na mostu„Gazela„ju~eoko1.15~asova {est osoba je povre|eno kadajeputni~kovozilonaletelonaradnikekojisuobele`avalideonicumostakodiskqu~ewa za Top~ider. Kako RTS saznaje, jedna osoba je `ivotno ugro`ena. Nesre}e se dogodila kada je voza~ „honde”, 23-godi{wi Predrag C., izgubio kontrolu nad vozilom i tom prilikom povredio ~etiri radnika somborskefirme„Signal”,kojisu radilinamostu. DoktorkaNadaMacura jekazaladasutriekipeHitnepomo}iprevezlepovre|eneuUrgentnicentar,dokjejednaekipa VMA prevezla najte`e povre|enog radnika, koji je pao

preko ograde mosta. Macura je rekla da je vojna hitna pomo} slu~ajnotuprolazilaiprebacila tog radnika u Urgentni centar. Povre|eni su Dejan J. (26), Dalibor R. (39), Ilija S. (25), svi radnici firme „Signal”, ~etrdesetogodi{wa osoba ~iji identitetnijepoznatiIgorJ. (22), suvoza~ putni~kog vozila kojejeizazavaloudes. Voza~ „honde”, prema prvim informacijama, nije povre|en. Sumwasedajebioualkoholisanomstawuiposleudesajeli{enslobode,re~enojeTanjugu uMUP-uSrbije.Wemujeodre|ena mera zadr`avawa zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo-te{kogdelaprotivbezbednostisaobra}aja. E.D.

TEMA„DNEVNIKA”:IZNUDE–PROBLEMZADOBROSTOJE]EGRA\ANE

Reketa{i `ive od straha `rtve –@rtveiznudesebirajume|u dob ros toj e} im qud im a i privrednicimazakojesepretpostavqa da imaju ve}i novac – ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za rasvetqavawedelarazbojni{tava, iznudaiucenaunovosadskojPolicijskoj upravi Ranko Markovi}.–Obi~nopo~iwepretwama upu} en im `rt vi i ~lan ov im a wene porodice {to nekada pre|e i u fizi~ko maltretirawe. Iznu|iva~i ~esto prethodno na perfidan na~in poku{avaju da stupe i poslovne odnose sa `rtvom i pri tome obi~no fingiraju odre|ene tro{kove. Ipak, policijazajednosTu`ila{tvom na|ena~indasetokrivi~nodelo dokumentuje i sada se iznude uspe{no rasvetqavaju, za razliku od devedesetih godina pro{logvekakadasubilevrlo~estapojava. Sagovornikobja{wavadajenaj~e{}ina~inkojimseslu`etikriminalaci slawe pretwi pismenim putem,li~noilitelefonskimporukama. – Obi~no se pri tome spomiwu nerealne astronomske kamate i gra|aniseprinu|ujunatodapotpi{uzalo`neizjavedasunavodnodu`niiznosemnogove}eodstvarnog dugatesenatajna~infingirataj du`ni~ki odnos. De{avalo se da smonekeodtihpredmetaradilivi-

{emeseci,paigodina,radiprikupqawa validnih dokaza – navodi Markovi}. Onka`edasuiznu|iva~imahom brutalniposvojojprirodipaprete ~lanovima porodice i pri tome umeju da budu prili~no detaqni, {tounosidodatnistrahkod`rtve. – Dosta saznaju, naj~e{}e preko „tipera”,odnosnoonogakopredlo-

zamaweiznose,{toneumawujezna~ajtogkrivi~nogdela. Jednaodglavnihkarakteristika po~inilaca jeste agresivnost, kojom se uti~e na poja~an strah kod `rtve. –Onisvojadelaplanirajustudiozno. O{te}enima tvrde da imaju svojequdeupolicijikoji}eim,navodno,dojavitiakoseslu~ajprija-

@rtvesenapla}ajureketapreobra}awapoliciji

`i`rtvui~estojenekoiz`rtvinog neposrednog okru`ewa – ka`e Markovi}. Powegovimre~ima,policijase susretala sa surovim reketa{ima kojiod`rtvetra`emilionskeiznose,alijeve}inaslu~ajevavezana

vi.Zbogtogase~estode{avadanam se qudi obrate tek nakon du`eg konstantnog pla}awa iznu|iva~ima koji svoje `rtve pozivaju i iz inostranstvailisastranihSIMkartica da bi im se te`e u{lo u trag–pri~aMarkovi}.

Posledwislu~ajkojijenovosadska policija rasvetlila je iznuda uglednogprivrednikaizNovogSada.Trajalajevi{emeseci,aslu~aj jere{enpremesecdanauzhap{ewe trojiceokrivqenih. – Pre nekoliko meseci imali smokarakteristi~anslu~ajukojem je „reketiran” ~ovek iz okoline NovogSadakojiimavi{eod80godina,zakogaseznadaposedujedosta zemqe. Telefonskim pozivima mu jepre}eno,kaoiwegovimunu~ima. Danima nije spavao, onda nam se obratio i otkrili smo da je izvr{ilac `ena sredwih godina iz susednogselakojajepripozivimasimulirala mu{ki glas. Kad je bilo svegotovo,staracjeplakaoodsre}e–ka`eMarkovi},iupozoravana to da treba izvegavati bilo kakve odnose s takvim licima, pogotovo netrebauzimatipozjamiceodwih, ada,ukolikodo|edopoku{ajaiznude, slu~aj odmah treba prijaviti policiji. Ina~e, od januara do septembra 2012. godine na podru~ju PU Novi Sad evidentirano je 16 krivi~nih delaiznude,{tojesedammawenego uistomperiodulane.Odtogukupnogbroja,~etiri jezabele`enopo nepoznatomizvr{iocuisvasurasvetqena,istokaoipro{legodine, saop{tila je novosadska Policijska uprava. M.Vuja~i}

NASTAVQASEPROCES„ZEMUNCU”ALEKSANDRUSIMOVI]U

Optu`en za ubistvo svedoka saradnika

Su|ewe nekada{wem pripadniku „zemunskog klana” Aleksandru Simovi}u za ubistvo svedoka-saradnika Zorana Vukojevi}a Vuka, 3.juna2006.godinenastavqasedanas,izbezbednosnihrazloga,uspecijalnojsudniciOkru`nogzatvorauBeogradu. Simovi}}eusudnicubitidoveden iz po`areva~ke „Zabele”, gde izdr`avavi{edecenijskekaznezatvorazbogdevetubistavaitriotmice koja je izvr{io kao pripadnik „zemunskog klana”, kao i zbog u~e{}auubistvupremijeraZorana\in|i}a12.marta2003. Na po~etku su|ewa u oktobru Simovi}jenegiraodajezavreme bekstva ubio Vukojevi}a, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera \in|i}a, tvrde}i da je zato~uoizmedija.Priznaojesamo dajeustanunaNovomBeogradu,u kojemsekriotokombekstva,skrivao oru`je koje je, kako je naveo, pripadalopokojnomZoranuPovi}u Povi, nastradalom prilikom likvidacijeVukojevi}a. U stanu u kojem je uhap{en Simovi} prona|eni su revolver „SmitiVeson”,automatskapu{ka s municijom, ru~na bomba, kao i

municija za „magnum 357„ kojim je izvr{enoubistvoVukojevi}a. Vukojevi}jebio{efobezbe|ewavo|e„zemunskogklana”Du{ana Spasojevi}a,kojijeposleubistva premijera\in|i}apristaodasara|ujestu`ila{tvomidobiostatussvedoka-saradnikauprocesuza tajatentat,kaoiuprocesuprotiv „zemunskogklana”. Simovi} se tereti za krivi~no delo te{ko ubistvo koje je, kako smatratu`ila{tvozaorganizovanikriminal,u~inioizbezobzirne osvete,jerjeVukojevi}prihvatio dasvedo~iprotivostalihpripad-

ZoranVukojevi}

nikazemunskegrupe{tojedovelo do otkrivawa i dokazivawa krivi~nihdelakojajevr{io„zemunskiklan”. Tu`ila{tvosmatradajeSimovi}ubistvoizvr{ioiizkoristoqubqa,jerjehteodaprisvojideo novca koji se nalazio kod Vukojevi}a. Vukojevi} je status saradnika dobio2003,alijekasnijedo{aou sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za za{titu svedoka, posle ~ega je iza{aoizprogramaza{tite. Premaoptu`nici,Simovi}kojije,kaoiwegovstarijibratMilo{,utovremebioubekstvu,zajedno sa Zoranom Povi}em Povom ivi{eNNlicasa~ekaojeVukojevi}aispredku}euZemunuuulici DraganaRaki}a16.Onisugasavladali,ubaciliukolaiodvezlina auto put Beograd-[id, gde mu je Aleksandar Simovi} zadao vi{e udaracatupimpredmetomuglavu,a potom pucao u wega iz „magnuma„ kalibra357mmipogodiogaupredelu glave grudi i vrata. Mrtvog Vukojevi}ajezapalioiwegovoteloostavioporedputa. Prilikomteotmiceikome{awakojesede{avalouautomobilu,

AleksandarSimovi}

Povi} je rawen, ali su ga ostali prevezliuUrgentnicentargdeje preminuo. Simovi}u se na teret stavqa, pored krivi~nog dela te{ko ubistvo,inedozvoqenodr`aweoru`ja. Aleksandar Simovi} je mla|i brat Milo{a Simovi}a koji je uhap{en u junu 2010. posle sedam godina bekstva. Aleksandar je uhap{en25.novembra2006.godine ustanuuuliciMilentijaPopovi}a35uNovomBeogradu.Swimje tadabilasuprugaZorana. (Tanjug)


14

SPORT

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

FINALE FED KUPA

^ehiweodbraniletitulu, Srpkiwequtenamedije @enska teniska re prezentacija ^e{ke odbranila je titulu u Fed kupu savladav{i u finalu, u Pragu, selekciju Srbije sa 3:1 u pobedama. Odlu~uju}i poen ^ehiwama donela je Lusi Safarova koja je u ~etvrtom me~u savladala Jelenu Jankovi} sa 6:1, 6:1. Prethodnog dana su ^ehiwe lako stigle do vo|stva od 2:0, nakon pobeda Safarove i Kvitove. Drugog dana u prvom me~u rezultat je na 2:1 smawila Ana Ivanovi} pobediv{i Petru Kvitovu sa 2:0 u setovima. ^ehiwe su tako do{le do sedme titule u Fed kupu. Sve srpske teniserke do{le su na konferenciju za medije utu~ene zbog poraza. Svima im je te{ko pao poraz, a na kraju konferencije teniserke i selektor Vrane{ o{tro su iskazali nezadovoqstvo izve{tavawem medija u Srbiji. Najdirektnija je bila mlada Aleksandra Kruni} rekav{i da su, osim protiv ^e{ke, igra~ice u nekim trenucima morale da se bore i protiv svoje zemqe - Neki novinari ne znaju da izaberu pogodan trenutak za neka pitawa. Mnogi qudi ne razumeju ovo jer nikada nisu bili sportisti i pod ovakvim pritiskom. Ja ne mogu npr. do kraja da razumem Jelenu jer nikada nisam igrala na tom nivou. [ta god ko pitao, kakve god izjave pisali, mi smo ja~e od svega toga. Uvek sve radimo za na{u dr`avu, bo-

tim i sve koji su uz nas. Treba da ostanemo pozitivni, pro{li smo kroz mnogo toga i nadam se da }e biti jo{ prilika da osvojimo titulu. Pokrenulo se i pitawe da li je mo`da neko drugi trebalo da igra umesto rovite Jelene. - Uvek igram bez obzira na sve, naro~ito kada igram za zemqu jer me to dodatno motivi{e da pru`im i vi{e od maksimuma.I ranije sam igrala sa povredama u FED kupu, ali sada sam i starija i moje telo se druga~ije pona{a. Slede}e sezone }u poku{ati da igram mawe turnira i da se koncentri{em samo na one najva`nije. Trofejostaosamosan:reprezentacijaSrbije

rili smo se i protiv ^e{ke, ali na`alost smo u nekim momentima osetili da se borimo i protiv svoje zemqe. Ne znam kako }e ova moja izjava da se protuma~i, ali nemam {ta da krijem – mnogo volim svoju zemqu i uvek sam igrala srcem za wu. Mi Srbi ko liko mo`emo da pomognemo, toliko mo`emo i da odmognemo sebi samima. Te{ko mi je {to ja sa 19 godina moram o tome da govorim - rekla je Aleksandra.

Ana: Zaslu`ujemo ve}u podr{ku I Ana Ivanovi} dala je veoma sli~nu izjavu.

- Mislim da zaslu`ujemo malo ve}u podr{ku medija, mi dajemo sve od sebe, a ~ini mi se da se to nekada ne predstavqa tako. Mi moramo vama da obja{wavamo i ponavqamo koliko se trudimo, jer nam se ~ini da vi to ne razumete. To nam smeta i boli nas i imamo utisak da bi trebalo da bude malo vi{e podr{ke - izja vila je Ana, a sve teniserke saglasne su da `ele ve}e pokrivawe medija. Kraj konferencije protekao je u diskusiji izme|u novinara i teniserki – na{e igra~ice istakle su nezadovoqstvo radom medija, a novinari su bili zate~eni i neprijatno iznena|eni ta-

kvim izjavama na{ih teniserki. Posle konferencije selektor Dejan Vrane{ izvinio se medijima na preo{trom tonu igra~ica i objasnio da je to posledica isfrustriranosti i tuge zbog poraza. Jelena Jankovi} na po~etku konferencije za medije izjavila je da joj je veoma `ao {to nije mogla da igra maksimalno i dodala: - Povredila sam se, ali trudi la sam se da igram {to boqe. Ipak, Safarova je odigrala sjajno i ~estitam ^e{koj na drugoj uzastopnoj tituli. Taj trofej je i na{ san, ali i finale je veliki uspeh – ponosna sam na svoj

Jelena: Vreme je za mla|e Potom je Jeleni i Ani upu}eno pitawe da li }e slede}e godine igrati za FED kup. - Jo{ nisam napravila plan za slede}u godinu, ali moram da se odmorim i da saniram svoje povrede. Igram ve} 12 godina i uskoro se bli`i vreme da se povu~em i da dam {ansu mladima. Mislim da ima ko da me nasledi, to su kvalitetne teniserke koje mo`da mogu vi{e da daju . Mi slim da slede}i me~ sa Slova~kom ne}u igrati jer moje telo vi{e ne mo`e da izdr`i tolike napore - rekla je Jelena, a Ana se nadovezala: - Najva`nije je da se oporavim i ciq mi je da novu

sezonu po~nem {to boqe. FED kup je jo{ daleko, ali ova godina nam je bila jako naporna i jo{ je te{ko pri~ati o tome da li }u igrati. Vide}emo kako se budem ose}ala kad me~evi do|u. Aleksandra Kruni} rekla je da joj je te{ko pao poraz i direktno se obratila saigra~icama: - Devojke, uz vas sam, kroz ovo }emo pro}i zajedno kao {to smo prolazili kroz pobede. Oti}i }emo na ve~eru zajedno i smejati se, ne smemo da budemo tu`ni rekla je Kruni}eva, a na wenu izjavu nadovezala se Bojana Jovanovski: - Moramo da budemo pozitivni. Mislim da Jelena jo{ mnogo toga mo`e da pru`i reprezentaciji i ne bih volela da se povu~e – Aleksandra i ja imamo jo{ mnogo toga da u~imo. Selektor Dejan Vrane{ zahvalio se devojkama za sve {to su u~inile prethodnih godina. - ^ehiwe su odigrale odli~no, pogotovo u subotu. Ana je danas izuzetno odigrala, a Jelena nije imala dovoqno snage zbog povrede i nije uspela da pru`e maksimum. Treba da se srede utisci i iskreno se nadam da }e devojke na}i vremena u svom rasporedu da igraju i dogodine FED kup. Nikada ih nisam pritiskao, ~ak i da ne budu igrale, one su ve} dale ogroman doprinos - rekao je selektor i apelo vao na dr`avu da pru`i pomo} kako se uspesi ne bi zavr{ili na ovoj generaciji. (B92)

UZ DVE POBEDE SRBIJE U SVETSKOJ LIGI

Unastavkusnovim selektorom Pred sam po~etak nadmetawa u ovogodi{wem izdawu Svetske lige Srbija je ostala bez selektora. Dejan Udovi~i} je odlu~io da vi{e ne bude trener, a da li je podneo ostavku ili nije sazna}emo danas, jer je Udovi~i} zakazao konferenciju za medije. Ekipu je na oba me~a sa klupe vodio Dejan Savi}, {to je jo{ ranije odlu~eno zbog kazne Udovi~i}a. Savi} }e do izbora novog selektora voditi delfine, a kako je predsednik VS Srbije Velibor Sovrovi} rekao to pitawe bi}e re{eno u naredna dva meseca. U takvoj atmosferi evropski prvaci i osvaja~i bronzanog odli~ja na Olimpijskim igrama u Lonodnu uspeli su da zabele`e dve pobede.

Prvo su u Hamburgu savladali Nema~ku 12:10, a onda u Beogradu i [paniju 10:8. Obe utakmice imale su sli~an tok, u obe je Srbija igrala odli~no gotovo tri ~etvrtine, a onda dozvoqavala rivalima da se vrate u me~. Odli~na odbrana i raspolo`eni napad nagove{tavali su lake bodove, a onda je pad koncentracije doveo do neizvesne zavr{nice. Tako je bilo i u Hamburgu, a i na Ta{majdanu. Od 9:4 na tri minuta pre kraja tre}e deonice [panci su na tri minuta i 10 sekundi pre kraja ~etvrtog dela serijom od 4:0 do{li do samo gola minusa (9:8). Na sre}u delfini su smogli sage da sa~uvaju rezultat, a onda je na minut i 36 sekundi pre kraja Slobodan Niki} golom obezbedio pobedu.

- U drugom delu utakmice smo lo{ije odigrali igra~a vi{e. Do{lo je i do opu{tawa, {to su [panci uspeli da iskoriste. Ipak smo na kraju zaslu`eno pobedili. Posebno mi je drago {to je tako zavr{ena utakmica zbog divne publike, ali i da poka`emo da svoj posao najboqe radimo u bazenu i da sva druga de{avawa kona~no ostanu iza nas rekao je posle me~a najboqi pojedinac i strelac na{eg tima Slobodan Niki}. Iskusni @ivko Goci} je istakao da nisu dobro odigrali u posledwe dve ~etvrtine. - Popustili smo s ritmom u od brani. Da nismo pobeda bi bila mnogo ubedqivija. Nadam se da }emo u budu}im susretima biti boqi. Bili smo i umorni od dugog puta,

GolmanBranislavMitrovi}imaouspe{nuroluume~usa[panijom

glavni adut nam je odbrana, a ona nije bila kako treba u fini{u utakmice. I pored svega zadovoqan sam pobedom - rekao je Goci}. I vr{ilac du`nosti selektora Dejan Savi} je apostrofirao pad koncentracije u fini{u. - Propustili smo prilike s igra~em vi{e, a oni su zaigrali presing i uspe{no re{ili neke kontre. Na kraju je bilo i dosta

umora kod mojih igra~a. Sre}om, u odlu~uju}im momentima je presudio na{ individualni kvalitet. Sve u svemu, zadovoqan sam ovim ciklusom, zabele`ili smo dve pobede, atmosfera na bazenu Ta{majdan bila je odli~na, zapravo sve je bilo kako treba - rekao je Savi}. Slede}u utakmicu u Svetskoj ligi Srbija }e odigrati 4. februara, kada }e do~ekati reprezentaciju

Nema~ke. Delfini su u tre}em kolu, koje je na programu 30. januara slobodni. Tada bi na{ tim trebalo da predvodi novi selektor. Da li }e to biti Savi}, Igor Milanovi} ili neko tre}i vide}emo. Kandidata je vi{e, a zalogaj je veliki. Treba nastaviti bogati niz koji je sa delfinima imao sada ve} biv{i selektor Dejan Udovi~i}.... G. Malenovi}

VELIKA NAGRADA ABU DABIJA

KimiRaikonenslavioprviputusezoni Finac Kimi Raikonen pobedi je na 18. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan vo`enoj za Veliku nagradu Abu Da bija, na stazi „Jas Marina”. Voza~ Lotusa je zabele`io 19. pobedu u karijeri, a prvu ove sezone. Drugo mesto pripalo je [pancu Fernan du Alonsu iz Ferarija, a tre}e ak tuelnom svetskom prvaku, Nemcu Sebastijanu Fetelu za volanom Red Bula. Dve trke pre kraja pr venstva jo{ ni{ta nije re{eno. ^etvrto mesto pripalo je Britan cu Xensonu Batonu iz Meklarena,

peto Pastoru Maldonadu iz Venecuele za volanom Vilijamsa, a {esto Japancu Kamuiju Kobaja{iju iz Zaubere. Do bodova su do{li jo{ i Brazilac Felipe Masa iz Ferarija, wegov sunarodnik Bru no Sena iz Vilijamsa, te voza~i Fors Indije Britanac Pol di Re sta i Australijanac Dejvid Rikardo. U kvalifikacijama je dominirao Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena, pa se o~eki valo da }e slaviti na „Jas Mari ni”. Ali, je on zbog kvara na boli du morao da odustane u 20. krugu.

Rezultati 1. Raikonen (Finska, Lotus) 1:45.58.667, 2. Alonso ([panija, Ferari) +0.852, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +4.163, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) +7.787, 5. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +13.007, 6. Kobaja{i (Japan, Zauber) +20.076, 7. Masa (Brazil, Ferari) +22.896, 8. Sena (Brazil, Vilijams) +23.542, 9. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +24.160, 10. Rikardo (Australija, Toro Roso) +27.400, 11. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +28.075, 12. Verw (Francuska, Toro Roso) +34.906, 13. Kovalainen (Finska, Katerhem) +47.700, 14. Glok (Nema~ka, Marusja) +56.473, 15. Peres (Mek siko, Zauber) +56.700, 16. Petrov (Rusija, Katerhem) +1:04.595, 17. De la Rosa ([panija, Hispanija) +1:11.700.

ugrozi i Alonsa, po{to je uspeo da obi|e Batona posle du`e borbe, ali mu je ponestalo vremena. Tako je [panac uspeo da nadoknadi tri boda i smawi razliku na 10 poena pred posledwe dve trke. Ali, Fetel je tre}im KimiRaikonenproslavqapobeduuAbudabiju mestom upsoe da Liderstvo je posle toga preuzeo donese novu titulu Red Bulu u Raikonen i sjajnom vo`wom uspeo konkurenciji konstruktora pred da se odupre svim rivalima i poborbu u Ostinu i Sao Paolu. sle tri godine do|e do pobede. TaTrka u Abu Dabiju donela je doko|e, on je Lotusu doneo prvo slasta uzbu|ewa. Sve je po~elo jo{ u vqe posle trke u Detroitu 1987. kvalifikacijama, kada je Fetel kada je pobedio Ajrton Sena. Za - zaradio diskvalifikaciju, pa je nimqivo je bilo to {to su Fincu morao da startuje na trci iz boku 23. krugu poru~ili iz boksa da je sa. Ve} u prvoj krivini do{lo je pet sekundi ispred Alonsa, a on do kontakta izme|u Bruna Sene i im odbrusio: „Ostavite me na miNika Hilkenberga i Nemac je moru, znam {ta radim”. rao da odustane, dok je Brazilac Fetel je, tako|e, izvezao odli~nastavio. U 9. krugu do{lo je do nu trku, a mnoge stvari su mu i velikog ncidenta Nika Rozberga i i{le na ruku, kao {to je i izlazak Narijana Kartikejana, posle kojeg sejfti kara dva puta na stazu. Poje Nemac preleteo bolid Indijca, ku{ao je Nemac na kraju trke da udario u za{titnu ogradu potpuno

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 255, 2. Alonso ([panija, Red Bul) 245, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 198, 4. Veber (Australija, Red Bul) 167, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 165, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 153, 7. Masa (Brazil, Ferari) 95, 8. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 9. Gro`an (Francuska, Lotus) 90, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 58, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 49, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 46, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 43, 15. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 43, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 30, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 12, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 10.

Konstruktori 1. Red Bul 422, 2. Ferari 340, 3. Meklaren 318, 4. Lotus 288, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 124, 7. Fors Indija 95, 8. Vilijams 73, 9. Toro Roso 22.

uni{tiv{i bolid. Sre}om obojica su ostali nepovre|eni. Tad je prvi put na stazu izaolo bezbedonosno vozilo. U 38. krugu desio se jo{ jedan incident. Veliku borbu vodili su Perez, D Resta, Gro`an i Veber, a na kraju je debqi kraj izvukao Australijanac, koji je morao da odustane. Gro`an je udario Pereza, a Veber je naleteo na

Francuza po{to nije uspeo da ga izbegne. Tada je drugi put na stazu iza{ao sejfti kar. I Gro`an je odustao, a Perez je dobio „stani kreni” kaznu. Ovogodi{wi {ampionat For mule 1 nastavqa se Velikom nagradu Sjediwenih Dr`ava na novoj stazi u Ostinu 18. novembra. G. M.


SPORT

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

15

JELEN SUPERLIGA – 11. KOLO

Novosa|anibili bli`ipobedi BEOGRAD: Stadion Bawica, gledalaca: 1.000, sudija: Obradovi} (Jagodina).Strelci:Koji} u 61. za Rad, a Trajkovi} u 69. minutuzaVojvodinu.@utikartoni: \or|evi} (Rad), Trajkovi}, Stevanovi} i Moreira (Vojvodina). RAD: Kqaji}6,]irkovi}6,Vitas6,^au{i}6,Luka7,Qubinkovi} (\ur|evi} 6, Roga~), Perovi} 6,Mitrovi}6,Koji}7,Lekovi}6 (Anti}). VOJVODINA: Supi} 7, Radoja 8, Trajkovi} 7, Abubakar 6 (Bojovi}),Stevanovi}6,Kosovi}7(Moreira6),Vuli}evi}6,A|uru6,Pavlovi}6,Katai6(Meleg7),Joki} 7. U derbiju 11. kola Jelen superligefudbalerimaVojvodinemalo je nedostajalo da uzdignutih ruku napuste stadion na Bawici. ImalisuNovosa|anivi{eodigretokom utakmice, ali nisu uspeli da realizuju svoje prilike, pa je na kraju me~ zavr{en miroqubivim ishodom.Uprvompoluvremenunismovidelimnogoprilika,u22.mi-

Zarazlikuodprethodnedve utakmice, mre`u Novosa|ana je ~uvao Nemawa Supi}, a posledu`epauzenapozicijilevogbekazaigraojeVladanPavlovi}. Obojica povratnika u prvi tim pru`ili su solidne partijeiopravdalitrenerovo poverewe.

BranislavTrajkovi},strelacgolazaVo{unaBawici

nutu {ut je isprobao mladi Kosovi},alijeloptaoti{laporedgola.Triminutakasnijevidelismo {utinadrugojstrani,kadajepoku{aj\ur|evi}aSupi}lakozaustavio.U28.minutuRadjeimaonajboqu priliku, u izglednoj situaciji na{aokapitenKoji},alijewegov udarac zavr{io iznad pre~ke gola Vojvodine.Samodvaminutakasnije, posle odli~nog centar{uta A|urua, u {ansi se na{ao AbubakarOumaru,zakasniojezadeli}se-

kunde,{ansajeoti{launepovrat, pajepoluvremezavr{enobezgolova. Nastavakutakmicedoneojemnogo`ivquigruivi{eprilikana obestrane.U51.minutuusledioje opasan nalet fudbalera Rada, Koji}jeuputiocentar{ut,aNemawa Supi} bio na mestu. Vojvodina je lagano preuzimala inicijativu, a tonwenojigridavaojeodli~niRadoja.U56.minutuKataije{utirao kagoludoma}ina,stim{tojegol-

PARTIZAN UBEDQIV U NI[U

DobrauvertirazaInter Fudbaleri Partizana zacelili su raneposleporazaukupuodBorcaiz ^a~ka, u prvenstvempm me~u pregazili su ni{ki Radni~ki - 4:0 (1:0). Kao

LazarMarkovi}uduelusa fudbalerimaRadni~kog

{tojeobe}ao,trenerVladimirVermezovi}izmeniojekompletnupostavu u odnosu na me~ sa ^a~anima. Cr-

no–belisuigraliunajja~emsastavui igrom zaslu`ili pobedu. Jedan od strelacabiojeStefan[}epovi},koji sada na svom kontu ima sedam postignutihgolova. -Odigralismoodli~nuutakmicui ostavili dobar utisak. Pla{ili smo seme~asaRadni~kimjerjedo{aoposleporaza,aliispostavilosedanije bilo potrebe za to. Odigrali smo na nivouPartizanaiubedqivoslavili –rekaoje[}epovi}. Koliko je ovaj me~ bio dobra pripremazaInter,u~etvrtak? - Odli~na. ^estitam momcima iz Radni~kog, nisu ,,parkirali autobus“ usvom{esnaestercuve}suhtelidase nadigravaju.Tojezanasbilopovoqno jer u ~etvrtak nas o~ekuje otvorena borbasaMilanezima. Koliko ste spremni za me~ sa Interom? - Prili~no. Odigrali smo utakmicusawimaiupoznalisesawihovim kvalitetima i manama. Pokazali smo danismoautsajderi,ve}damo`emoda senosimoisanajja~ima.Ukolikoponovimotakvuigruverujemda}enasi fortunamalopogledatiida}emouspetidazabele`imodobarrezultat– nadase[}epovi}. I. Lazarevi}

1:1(0:0) 2:1(0:1) 2:1(0:1) 2:2(1:1) 0:4(0:1) 3:2(1:0) 0:1(0:0) 1:2(0:0)

1.Partizan 11 10 0 1 35:7 30 2.Crvenazvezda 11 8 1 2 26:15 25 3.Jagodina 11 7 2 2 12:6 23 4.Rad 11 5 3 3 14:9 18 5.Vojvodina 11 4 6 1 8:7 18 6.SpartakZV 11 5 2 4 16:12 17 7.SlobodaPoint 11 4 4 3 15:18 16 8.NoviPazar 11 3 5 3 15:13 14 9.DowiSrem 11 4 2 5 10:13 14 10.Javor 11 4 1 6 15:11 13 11.Radni~ki(N) 11 3 3 5 13:23 12 12.Radni~ki1923 11 2 5 4 11:16 11 13.BSK 11 3 1 7 11:28 10 14.OFKBeograd 11 2 3 6 13:16 9 15.Hajduk 11 1 3 7 8:16 6 16.Smederevo 11 0 5 6 5:17 5 U slede}em kolu (10/11. novembra) sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina–NoviPazar,KULA:Hajduk–BSKBor~a,NOVISAD: Dowi Srem – Spartak ZV, JAGODINA: Jagodina – Smederevo, BEOGRAD:OFKBeograd–Crvenazvezda,BEOGRAD:Partizan– Radni~ki1923,IVAWICA:Javor–Rad,U@ICE:SlobodaPoint –Radni~ki(N).

Rad – Vojvodina 1:1 (0:0)

Opravdali poverewe

BEOGRAD:Rad–Vojvodina SUBOTICA:SpartakZV–BSKBor~a IVAWICA:Javor–Hajduk NOVIPAZAR:NoviPazar–SlobodaPoint NI[:Radni~ki–Partizan KRAGUJEVAC:Radni~ki1923–OFKBeograd SMEDEREVO:Smederevo–DowiSrem BEOGRAD:Crvenazvezda–Jagodina

man Rada lako uhvatio loptu. I ba{kadase~iniloda}eNovosa|ani uspeti da stignu do `eqnog vo|stva, u 61. minutu usledila je kontradoma}ina,\ur|evi}jeuputio odli~an centar{ut, na drugoj stranisepotpunousamqenna{ao Koji} i uspeo da matira Supi}a– 1:0.Primqenigolnijepokolebao timizNovogSada,kojijenastavio s inicijativom, a kreator napada, uzRadoju,biojeDejanMelegkojije zamenioKataia.U69.minutulop-

HAJDUK U NADOKNADI VREMENA PORA@EN U IVAWICI

Kadsre}a okrenele|a

Da li je to usud ili ne{to drugo, tek i drugi uzastopni poraz fudbaleri Hajduka su do`iveli prakti~no u nadoknadi vremena. Najpre,nasvomterenuodSpartakZlatiborvode,apotomodJavorauIvawici(1:2),iakosudo87.minutavodili. -Znamda}ezvu~ati~udno,alijasamzadovoqankakosumojiizabraniciigraliuIvawici.Dr`alismopobeduprakti~nourukama,aliondaje,uposledwihpetminuta,uslediopadkoncentracije svihigra~auodbrani.Nesamoodbrambenih,negoiostalihkada smoprimilitadvagola,a biloih jeosam-devet una{emkaznenom prostoru–ka`e{efstru~nog{tabaHajdukaMilanMilanovi}. ^imeobja{wavate tajpadkoncentracijeufini{ususreta? -Pogledajtesamona{sastav: izuzimaju}iBulatovi}a,Milutinovi}a,LazaraVeselinovi}aiObrovca, sviostalina{iigra~i kojisuigralisudvadesetogodi{waciimla|iikodwihjeibilo zao~ekivatidasedesipadkoncentracije.Tomladostnosisasobomitojene{to{tosevremenomiskorewuje,nemo`eprekono}i. Svakiporazboli,a~inisedasuposebnobolnionikojisede{avajuunadoknadivremena. -Nekimaseovakvikiksevidesejednomudesetutakmica,anama dvaputaudveutakmice.Ostalismouskra}eniza~etiribodaute dveutakmiceijazaistamogudasepo`aliminasportskusre}ukojanamjeokrenulale|a utimutakmicama.Evo,uIvawicismoimaliprilikukodna{egvo|stva,ali jegolmandoma}ihNikoli}uspeoda{utVeselinovi}askreneupre~ku.Dasmotadaduplirali prednostverovatnobismosada druga~ijepri~ali.Jo{jednomponavqam:zadovoqansamigrom,zadovoqansamkakosmoistr~aliutakmicuiakonastavimoovakodaigramoibodovi}epo~etidasti`u –nepredajese Milanovi}. \. Bojani}

tajeiza{laukornerzacrveno–bele,KataiujepredgolRadaubacio Meleg, a neko produ`io glavom loptu do Trajkovi}a koji ju je, tako|e,glavomposlaoumre`uRada– 1:1. Od tog trenutka igra se rasplamsala, a u 73. minutu mogao je Meleg i boqe da reaguje od {uta prekogola.U78.minutudoma}in jetra`ionajstro`ukaznu,o~emu nijemoglodabudenire~i.UkontranapaduA|urujesolidno{utiraosa20–takmetara,aKqaji}je, ne bez problema, zaustavio wegov poku{aj. Samo minut kasnije odli~no je {utirao Dejan Meleg sa nekih18metara,alijeloptazama-

looti{laprekopre~ke.U87.minutu u dobroj poziciji na{ao se doma}i igra~ Perovi}, no Supi} jebionavisinizadatka.Uprvom minutu nastavka u solidnoj pozicijina{aoseBojovi},alinijereagovao najboqe, pa je i ova {ansa oti{launepovrat. Vojvodina pru`ila, posebno u drugih45minuta,veomadobrupartiju i prava je {teta {to weni igra~inisuuspelitodavalorizujukrozosvajawetriboda.Pomaku igrisevidiizao~ekivatijeda}e uslede}emkolu,kadasudoma}ini NovomPazaru,uspetidaobraduju navija~e i potvrde da ulaze u sve boquformu. A. Predojevi}

SUBOTI^ANI U SJAJNOJ SERIJI

Sedamnaest bodovaunizu

Posle ~etiri prvenstvena kola fudbaleri Spartak Zlatibor vode nisu imali ni jedan osvojen bod, sedamkolakasnije imaju sedamanest.^etvrtuvezanu pobedu golubovi su ostvarili pred doma}om publikom protiv BSK-a. Nije bilo lako MomenatizsusretaSpartakZV–BSKA do}i do tri boda. Iako je Spar- `eno stigli do pobede – isti~e takbiofavorit,gostisuvodili trenerPetarKur}ubi}. napoluvremenusa1:0,alisuSuKapiten Vladimir Torbica je boti~ani velikim preokretom naro~ito zadovoqan zbog rezulstiglidonovetrojke. tatskogprokreta. –Nismoimalisre}enapo~et– Prvo, nastavili smo pobedku utakmice, proma{ili smo neni~kunisku,adrugodouspehasmo koliko dobrih prilika, a potom, stiglinakonvo|stvagostiju,{to poslena{egre{ke,primiligol. ni malo nije lako i jednostvaUspelismodasevratimouutakno.To zna~i da ova ekipa ima kamicu,{tonamjebilonajbitnije. rakteriujednopotvr|ujedadosaNastavili smo sa dobrom i napada{wi rezultati nisu plod sluda~kom igrom, imali smo i malo ~ajnosti nego kvalitetne igre sre}e,igra~avi{e,alismozasluistakaojeTorbica. N. S.

ZVEZDA DI@E GLAS NAKON PORAZA OD JAGODINE

Sudijapoguraogoste Neo~ekivani poraz od Jagodine (1:2)ba{jeuzdrmaoredoveCrvene zvezde,kojisuuzdostamuka~uvali krhkimiruku}i,uprkosfinansijskom kolapsu. Da atmosfera dostigne stepen kqu~awa pobrinuo se i sudija Dejan Dimitrijevi} iz Loznice.Izmisliojepenal,posle prekra{ajavankaznenogprostora kodvo|stvadoma}inaod1:0.Ispostavilosedajetobiokqu~nitrenutak utakmice, najava preokreta popularnih }urana, a Zvezdina su kolakrenulanizbrdo... Predsednik Vladan Luki}, koji sena{aonametinavija~a,odmahje povukao prvi potez, zakazav{i za danas vanrednu sednicu Upravnog odbora na temu arbitra`e Dimitrijevi}a.Spomiwesezahtevdase

sudijado`ivotnoudaqiizfudbala,abi}eupu}enipozivdr`avnim organima da se pozabave korupcijominame{tawemrezultataunajpopularnijem sportu. U najavi su, navodno,i neke radikalone mere akoseFSSoglu{ioklupskuinicijativu. Ko gubi ima pravo da se quti. Bilo bi lepo da administracija Zvezde obeledoni sve informacije,akoihposeduje,kojeseodnosena mutneposlove,de{avawauuvertiri ove utakmice.Ipak, ~ini se da, bezobziranagre{kusudije,tonijeglavnirazlogzaposrtaweekipe. PunojeZvezdaovejeseniutakmica dobila uz pomo} sportske sre}e. Formajeupadu,odbranaporozna, fizi~ka spremnost ve}ine igra~a

Prokletstvo OgwenMudrinskijelepimpogotkomdoneoZvzedivo|stvoijo{ jednomjepotvrdiogolgeterskuklasu. -Ne{to~udnosede{ava,kaodasmoprokleti.Uprvompoluvremenunismobilinaniovudresakojinosimo,alismozatodrugideosusreta otvorili na najboqi mogu}i na~in. Poveli smo i nakon toga imalinekolikosjajnihprilikadare{imoutakmicu.Nismouspelii zatosmobilika`weni.Penaljebiokrajwesumwiv,jerprekr{ajje biovankaznenogprostora-rekaojeMudrinski.

Vuka{inTomi}(Jagodina)iMilo{Dimitrijevi}(Zvezda)

jediskutabilna,mnogekockicenisuslo`ene...

- Bolan i neprijatan poraz za nas.Nakonrovovskeborbestekli

smo prednost, proma{ili jo{ nekoliko prilika, a izjedna~ewe je stiglo iz sporne situacije. To je promenilotoksusreta,vratilosamopouzdawe gostima. Dobli smo mnogo udaraca, ali moramo daqe. Ovaj poraz ne sme da se odrazi na

motivaciju, to zahteva Zvezdin dres - konstatovao je mirnim tonomtrenerAleksandarJankovi}. SledeburnidaninaMarakani, sa kakvim epilogom te{ko je naslutiti. Z. Rangelov


16

SPORT

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Liderneposustaje Publikau`ivala Jedinstvo - Dolina 0:3 (0:1) STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Kova~evi} u 9. Staj~i} u 62. i ^i`ik u 80. minutu. @uti kartoni: N. Jovi{i} (Jedinstvo), a ^i`ik, \okovi} (Dolina). JEDINSTVO: L. Jovi{i} 6, G. Luki} 6, [apowa 6, [u{a 6, B. Luki}, N. Jovi{i} 6, Vuj~i} 6, Fabok 5, Qutovac 5 (Ogrizovi}), @akula 6, Pej~inovi} 5, Stefanovi} 6. DOLINA: Jevti} 7, ^i`ik 6, Nedu~i} 6, Ivani{evi} 7, Staj~i} 8, Gigovi} 7, Kova~evi} 7 (Tripkovi}), Stojanovski 6 (\okovi}6), Memovi} 6, ]iri} 6 ([alipurovi}), Ninkov 7. Izjedna~ena igra u prvom delu sa sporadi~nim ve}inom nekori-

snim napadima sa obe strane i iznenadnim vo|stvom ne{to agilnijih gostiju. U 9. minutu napad Padinaca levom stranom nije mirisao na gol. Me|utim, odbijenu loptu, iz akcije koju je zapo~eo ^i`ik, zahvatio je Kova~evi} i smestio je u mre`u. Drugo poluvreme po~elo je napadima gostiju, koji su u 62. minutu duplirali prednost posle lepe i smi{qene akcije. Odmah zatim {ansu da pove}a prednost imao je \okovi}, ali ovoga puta prili~no nesigurni L. Jovi{i} je dobro intervenisao. Nakon primqenog gola doma}i su vi{e napadali, ali iz jedne brze kontre gosti su postavili kona~an rezultat golom ofanzivnog ^i`ika, ~ime su se u~vrstili na vode}oj poziciji na tabeli. M. Bzovski

Cement - Pali} 2:1 (1:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Jocovi} (Novi Sad). Strelci: Kalinov u 35. i Milovi} u 73. za Cement, a Antoni} u 78. minutu za Pali}. @uti kartoni: Mili}evi}, \uri}, Milovi}, Pankari}an, Ga{parevi} (Cement), Markovi}, Po`ar (Pali}). CEMENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 8, Bursa} 8, Ki{ 8, Milovi} 9, Kalinov 8, Haxi} 7 (^ankovi} 7), Desnica (Bude~evi} 7), \uri} 7 (Pankari}an 7), Raki} 7, Mili}evi} 8. PAL I]: Bog da no vi} 7, Bogdan 7 (Antoni} 7), Mezei 7, Markovi} 7, Jo~i} 7, Pr{i} 7, Mili} 6, Jondri} 6 (Po `ar 6), Ma ti ja {e vi} 6, Rajkova~a 6, Tomi{i} 6.

U veoma lepoj i zanimqivoj utakmici, u kojoj je publika istinski u`ivala, fudbaleri Cementa su svaladali veoma dobru ekipu Pali}a sa 2:1. Od po~etka me~a vodila se velika borba, a jednu od prilika doma}i sastav je iskoristio preko iskusnog Radojice Kalinova i na odmor oti{ao sa vrednom predno{}u. U drugom poluvremenu doma}in je dominirao i terensku ini ci ja ti vu kru ni sao vo|stvom od 2:0, a strelac je bio kapiten Milovi}. Gosti su ne{to kasnije smawili rezultat preko Antoni}a, ali za ne {to vi {e ni su ima li priliku. Vaqa ista}i odli~no su|ewe Jocovi}a sa saradnicima. B. Star~evi}

Doma}inubodovi, gostimakomplimenti

Cement-Pali} Radni~ki([)-Sloga Srem-Ba~kaTopola ^SKPivara-Dunav Jedinstvo(SP)-Dolina Tekstilac-Radni~ki(SM) Mladost-Senta Radni~ki(S)-Dinamo 1.Dolina 2.Radni~ki([) 3.Tekstilac 4.^SKPivara 5.Sloga 6.Senta 7.Radni~ki(SM) 8.Mladost 9.Pali} 10.Radni~ki(S) 11.Srem 12.Dunav 13.B.Topola 14.Cement 15.Jedinstvo(SP) 16.Dinamo

Kova~evi} 8, Joci} -, \uki} 6 (Ze~evi}), Kragovi} 6, Baji} 7, Zuki} 6 (Guberini}), [tefek 6 (Samarxi} 7). [i|anima bodovi, a vrlo dobroj ekipi iz Temerina, i pored poraza, komplimenti za prikazanu igru, tim pre {to su skoro sat vremena igrali sa desetoricom igra~a. Od samog po~etka susreta igralo se otvoreno i agresivno, a gosti su ve} u prvim minutima ozbiqno zapretili golmanu Vujasinovi}u. Posle izvedenog kornera, u 9. minuta, lopta je do{la do Darka Baq-

Dokni}zaradost Tekstilac - Radni~ki (SM) 2:1 (1:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca: 400, sudija: Miqkovi} (Novi Sad. Strelci: Dokni} u 34. i 55. za Tekstilac, a Kova~evi} u 79. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Perovi} (Tekstilac). TEKSTILAC: Andrija{evi} 8, Perovi} 7, Risti} 6, Kr znar 7, Dokni} 9, Ili} 8, Kaurin 7, Crwanski 7 (Danojevi} 7), Peruni~i} 7, Josovi} 8 (Stepan~ev 7), \orovi} 8. RADNI^KI (SM): Reli} 6, Miji} 7, Radovanovi} 7, Milosavqevi} 6, Ninkovi} 7, Simjanovski 6 (Kova~evi} 7), Lackovi} 6, Skorupan 6, Nagli} 7, Soviq 7, Stevi} 7. U odli~noj igri Tekstilac je zabele`io sedmu pobedu ove jeseni. Oxa~ani su dominirali u ve}em delu susreta i zaslu`eno stigli do pobede koja ih u~vr{}uje u gorwem delu tabele. Doma}i su naro~ito dobro igrali u prvom poluvremenu, kada su

nakon dve propu{tene prilike Ili}a i \orovi}a stigli do prednosti. To se dogodilo u 34. minutu, kada je Kaurin centrirao sa desne strane, a {toper Radoje Dokni} sa tri metra pogodio nebraweni deo mre`e. U drugom delu doma}i nasta vqaju sa napadima i u 55. minutu preko Radoja Dokni}a do{laze do vo|stva od 2:0. Dvostruki strelac je svoj drugi gol postigao veoma efektno, makazicama, {to je izazvalo veliku radost saigra~a i publike. U 75. minutu doma}i su ostali bez povre |enog Sr|ana Josovi}a. ^etiri minuta nakon toga gostuju}i fudbaleri su smawili prednost doma}ih, a strelac je bio Milan Kova~evi}. U posledwih deset minuta gostuju}i tim je gospodario terenom, da bi u posledwim trenucima Aleksandar Nagli} pogodio stativu. I doma}i i gostuju}i igra~i su na kraju nagra |eni aplauzima. S. Jovin

Alasiumre`i lavova ^SK Pivara – Dunav 2:0 (1:0) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: Vukanovi} u 27. i Vukasovi} u 76. minutu. @uti kartoni: Vu~kovi}, Vukasovi} i N. Ili} (^SK Pivara), Zogovi} i Duki} (Dunav). ^SKPIVARA: Tankosi} 8, Simi} 7, U.Jevi} 8, Vu~kovi} 7, Avaku movi} 7, Vukanovi} 8 (Vukaqevi} 7), Vukasovi} 8, N.Ili} 8, P.Ili} 7 (Mari} 7), Ivkovi} 7, Krstanovi} 7 (Kupre{ki 7). DUNAV: Vujakovi} 8, Drqa~a 7, Zogovi} 7, Luki} 6, Duki} 7, Ilisi} 6, Milanovi} 6, Kokir 7, Antunov 7 (Mili~i} 6), ]osovi} 7, Lije ski} 6, (\emaj 6). Alasi iz Banovaca upali su u mre`i ~elarevskih lavova. A kako su igrali lavi}i sigurno bi ’’upe cali’’i mnogo ja~eg protivnika. To ne umawuje dobru i solidnu igru gostiju, koji su imali svoje prilike i

uvek na protivni~ku {ansu odgova rali istom merom. Ve} u 3. minutu Ugqe{a Jevi} je iz slobodnog udar ca sa sedamnaest metara iznudio samo korner. Gosti uzvra}aju tri mi nuta kasnije, ali je na mestu bio golman Tankosi}. Potom je ponovo doma}ini preko Krstanovi}a zapretio da bi se u ponovqenom napa du Vukanovi} sjajno ubacio na jednu dubinsku loptu, ulao u {esnaeste rac i prosto pocepao mre`u gostiju topovskim udarcem sa desetak meta ra. I nastavak utakmice doneo je dobru igru, gosti su prvi zapreti li, a golman Tankosi} fantasti~no odbranio. Mogli su da se proslave kapiten Krstanovi} dva puta, Vukanovi} tri puta, pa Vu~kovi}, da bi posle dve-tri proma{aja Vukasovi} povisio na 2:0 petnaestak minuta pre kraja, {to je, ispostaviolo se kasnije, bio i kona~an rezultat. V. Vujanovi}

ka, koji je iz blizine lako savladao nemo}nog golmana Sloge Mirka Vasiqevi}a i doveo Radni~ki u vo|stvo. Gosti se ne predaju i propu{taju nekoliko izglednih prilika. U 28. minutu sudija Marjan Sarka je opravdano iskqu~io gostuju}eg igra~a \or|a Joci}a zbog namernog prekr{aja i prigovora. To nije poremetilo agresivni ritam igre i stvoreno je nekoliko odli~nih {ansi sa obe strane. Lepu priliku propustio je Nemawa Mrkaji} u 53. minutu kada je wegov udarac glavom zavr{io preko gola,

8 7 7 6 6 5 5 5 5 5 3 4 3 4 2 0

3 1 1 3 3 4 3 2 2 0 6 2 4 1 3 4

1 4 4 3 3 3 4 5 5 7 3 6 5 7 7 8

18:6 15:12 12:9 15:6 16:8 17:9 16:10 13:10 13:18 11:11 12:13 12:21 7:10 12:20 8:21 7:20

27 22 22 21 21 19 18 17 17 15 15 14 13 13 9 4

Uslede}emkolu(11.novembra)sastajuse:Dinamo-Cement, Senta-Radni~ki(S),Radni~ki(SM)-Mladost,Dolina-Tekstilac,Dunav-Jedinstvo(SP),Ba~kaTopola-^SKPivara,SlogaSrem,Pali}-Radni~ki([).

Radni~ki ([) - Sloga 2:0 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Sarka (Vr{ac). Strelci: Baqak u 9. i 90. minutu. @uti kartoni: Bjelo{, Baqak i Petrovi} (Radni~ki). Crveni karton: \or|e Joci} u 28. minutu. (Sloga). RADNI^KI ([): Vujasinovi} 8, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 8, Babi} 8, Simiki} 7, Nedi} 7 (Mladenovi}), \oki} 8, Mrkaji} 7 (Aperli}), Baqak 8, Krajinovi} 7 ([ubert 6). SLOGA: Vasiqevi} 7, Dragojevi} 6, Slep~evi} 6, Miqanovi} 7,

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

2:1 2:0 2:2 2:0 0:3 2:1 3:2 2:0

a deset minuta pre kraja bravuroznom odbranom golman Vujasino vi} je spre~io izjedna~ewe. U posledwem minutu utakmice odli~no je reagovao Baqak i pove}ao vo|stvo Radni~kog na veliku radost doma}ih navija~a. Derbi ovog kola osta}e upam}en po zaista lepoj fudbalskoj predstavi. Po zavr{etku susreta do{lo je do mawg incidenta kada su gosti poku{ali da napadnu sudiju, mada za to i nisu imali pravog razloga, jer su golovi [i|ana ~isti kao suza. M. ]ur~i}

Gostipali ufini{u Radni~ki (S) - Dinamo 2:0 (0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Marjanovi} u 79. i Desnica u 86. minutu. @uti kartaoni: Major, Makar,

poslao loptu pored gola. Malo kasnije Hoscieslavski je napravio pravi slalom u odbrani gostiju i na wegovu nesre}u pogodio pre~ku.

Bani}, Vidovi} (Radni~ki), a Ne{ovanovi}, O`egovi}, Baji}, Kra~unov (Dinamo). RADNI^KI (S): O. Stankovi}, Desnica 7, [pehar 7, Major 7, Vidovi} 8, Bani} 6, Vukovi} 7 (Ismaili), Marjanovi} 7, I. Stankovi} (Makar 6), Paunovi} 7, Hoscieslavski 7 (Bujak). DINAMO: Trbojevi} 8, Baji} 6, Staji} 6, Kra~unov 6, Raki} 6, O`egovi} 6, \uki} 6 (Arbutina), Pe{terac 6 (Popovi}), Teofanov 6, Savanovi} 6, Ne{ovanovi} 6. Radni~ki je bio boqi rival tokom cele utakmice, ali otpor gostiju uspeo je da slomi tek u fini{u susreta. Na prvu priliku se ~ekalo 20 minuta, Bani} se na{ao u idealnoj poziciji i glavom

U nastavku prva idealna prilika se ukazala pred Hoscieslavskim, me|utim, sa svega {est metara prebacio je gol. Pritisak na gol Dinama bio je sve ve}i, otpor gostiju je slomqen u fini{u susreta. Vukovi} je dobro uposlio Marjanovi}a koji je {uti rao sa 12 metara, lopta je okrznu la jednog odbranbenog igra~a gostiju, promenila pravac i uz pomo} golmana Trbojevi}a jedva se otkotrqala u gol. Posle primqenog gola gosti su se otvorili i krenuli u napad, {to im se osvetilo. Doma}i su izveli kontru, Desnica je dobio loptu na desnom krilu, lepo lobovao golmana i postavio kona~an rezultat - 2:0 za doma}ina. J. Dukat

Goleadana Livadicama Mladost (BJ) - Senta 3:2 (2:1) BA^KIJARAK: Stadion Livadica, gledalca 400, sudija: Papi{ta ([id). Strelci: Popin u 30. Baji} u 32. i Markovi} 79. (iz penala) za Mladost, a Kaka{ 8 4. i 88. (iz penala) za Sentu. @uti kartoni: Mudrini}, Raji}, D. Tomi}, Markovi}, Kantar, Erak (Mladost), a Haben{us, Kakar{ (Senta). MLADOST(BJ): Raji} 7, Rati} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Popin 8, Markovi} 8, Maksi} 7, Ivani} 7, D. Tomi} 7 (Erak 7), Baji} 8 (Kozomora), Mudrini} 7 (Vi{ekruna). SENTA: @ivkov 6, Domonko{ 6 (Sarapa 6), Kaka{ 8, Spahi} 7, Haben{us 6, Boki} 7, Kunti} 6 (Malinovi} 6), Popov 7, Geci} 6, Mara{ 7, Ze~evi} 6 (Vasin). Goleada u Ba~kom jarku.Utakmica je po~ela hladnim tu{em za doma}ine, u 4. minutu najvi{i u skoku bio je Bojan Kaka{ i pored stati~nih ~uvara lako zatresao mre`u iza Raji}a. Jara~ani su poja~a-

li pritisak, nametnuli gostima podre|enu ulogu i za dva minuta re`irali preokret. Kreator akcije bio je Dalibor Ivani}, centrirao je Milo{ Mudrini}, dok je Nikola Popin prizemnim udarcem pogodio mre`u. Raspolo`eni golgeter Mladosti sna{ao se i u ulozi asistenta, iz slobodnog udarca je ubacio loptu u kazneni prostor, gde je odli~no reagovao Borislav Baji} i matirao golmana @ivkova. Samo {to je u{ao u igru mladi Aleksandar Erak je napravio darmar u odbrani Sente, defanzivac Kaka{ ga je nepropisno zaustavio, pa je sudija Papi{ta dosudio penal. Odgovornost je preuzeo Milo{ Markovi}, loptu je poslao u jednu, a ~uvara mre`e u drugu stranu. Dva minuta pre kraja susreta Mara{ je iznudio najstro`u kaznu, siguran realizator bio je Bojan Kaka{ i ubla`io poraz. M. Meni}anin

PRVA LIGA SRBIJE

Mre`emirovale naDetelinari Novi Sad - Borac 0:0 NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 400, sudija: Vukadinovi} (Beograd). @uti kartoni: Balabanovi} (Novi Sad), Roha Alve{ (Borac). NOVISAD:Risti} 7, Miji} 7 (od 72. Skopqak - ), ^obanov 7, Babi} 7, Bo`i~i} 7, Stan~eti} 6 (od 85. Ze~evi}), Balabanovi} 6, Ili} 7, Maksimovi} 6, Bogunovi} 6, Nedeqkovi} 6 (od 75. Gruji} - ) BORAC:Petri} 7, Mili~i} 7, Masla} 7, Roha Alve{ 7, Atanackovi} 7, \okovi} 7, Martinovi} 7, @ivanovi} 7 (od 75. Je{i} -), Zo}evi} (od 84. Stani} - ), Jevtovi} 7 (od 69. Jovan~i} - ), Pavi}evi} 7. Fudbaleri Novog Sada ostali su nepora`eni u dueli sa pretendentom na Superligu, ~a~anskim

Borcem- 0:0. Izabranicima trenera Koraka, ipak, ostaje gorak ukus nakon remija zato {to su silno hteli a nisu na{li put do mre`e rivala. U prvih 45 minuta vi|en je mnogo boqi i dinami~niji fudbal u odnosu na drugo poluvreme. U takti~kom nadmudrivawu, ni jedan od trenera nije `eleo previ{e da rizikuje pa se velika borba vodila na sredini terena. Kanarinci su boqe otvorili me~ i preko Maksimovi}a u 8. minutu pogodili pre~ku, a ne{to kasnije udarac kapitena Bogunovi}a Petri} je uspeo da ukroti. Uzvratili su fudbaleri Borca u 20. minutu. @ivanovi} je izveo korner, lopta je do{la do Alve{a koji je sa pet metara nije pogodio, lopta je do-

takla Stan~eti}a i oti{la u korner. [est minuta kasnije ^a~ani su imali sjajnu priliku, Jevtovi} je uposlio Atanackovi}a koji je pogodio stativu Novosa|ana.Najboqu priliku da do|u u vo|stvo gosti su imali u nadoknadi prvog poluvremena, Pavi}evi} je sa peterce pogodio statitu, a odbijenu loptu Zo}evi} je poslao visoko iznad gola. U drugom poluvremenu tempo igre je opao, pa se sve mawe- vi{e de{avalo na sredini terena. Imali su jedni i drugi po koju polu{ansu, a pravu priliku propustio je gostuju}i fudbaler Stani} u samom fin{u susreta, da bi kanarinci u posledwem napadu imali {ansu preko Maksimovi}a, ali je Petri} uspeo {ut da odbrani. Ka-

NoviSad-Borac 0:0 Napredak-Proleter 3:0 Mladenovac-In|ija 0:0 JedinstvoPutevi-Banat 2:0 ^ukari~ki-Radni~ki(NP) 1:2 Metalac-Sloga 2:0 Mladost(L)-Teleoptik 1:0 Be`anija-Vo`dovac 0:0 Timok-Kolubara 2:0 1.Napredak 13 10 2 1 32:10 32 2.Vo`dovac 13 7 5 1 19:4 26 3.Borac 13 6 5 2 19:9 23 4.^ukari~ki 13 6 5 2 14:9 23 5.Jedinstvo 13 5 6 2 16:13 21 6.Proleter 13 5 5 3 14:14 20 7.In|ija 13 4 6 3 12:11 18 8.Teleoptik 13 4 5 4 11:15 17 9.Radni~ki 13 4 4 5 11:14 16 10.Mladost 13 4 4 5 15:20 16 11.Timok 13 4 4 5 11:19 16 12.Metalac 13 3 4 6 14:14 13 13.Mladenovac13 3 4 6 9:13 13 14.Banat 13 3 4 5 7:17 13 15.Be`anija 13 3 3 7 16:16 12 16.Sloga 13 2 6 5 9:18 12 17.NoviSad 13 3 2 8 11:21 11 18.Kolubara 13 2 4 7 10:13 10

da se sve sabere i oduzme krajwi ishod utakmice je i najpravedniji. I. Grubor


SPORT

dnevnik TURNIRUPARIZU

DavidFerer

Povratak {ampion a

Brojaodo40:KrisBo{(Majami)

Le Bron (20) kojem je za tripl dabl nedostajao jedan skok (11 asistencija i devet skokova). Uragan Sendi je odlo`io premijeru Netsa, ali kada su navija~i Bruklina najzad do~ekali svo je ko {ar ka {e ima li su mnogo razloga za radost, ostvarena je pobeda protiv Toronta. Bruk Lopez je imao najboqi poenterski u~inak u Netsima (27), Deron Vilijams se zaustavio na 19. Zbog potresa mozga u me~u protiv Jute, za Wu Orleans, u

okr {a ju sa ^i ka gom, ni je igrao En to ni Dej vis. Me |u tim, i bez wega Wu Orleans je upisao novi trijumf, kqu~ pobe de bi la je bo qa od bra na. Hornetski su ravnomerno raspo re di li po e ne, Vas kez 18, Smit i Lopez po 16, Anderson 12, Rivers 9. Za Bulse Radmanovi} je igrao kratko, nije se upisao u listu strelaca. Bo ston je upisao prvu pobedu ove sezone, posle mnogo muke, savladao je Va{ington. Ube dqi vi su Sel tik si bi li u prvoj ~etvrtini (26:12), ko{ razlika iz tog dela me~a dr`ala ih je u `ivotu do kra ja utakmice, uz narav no, do bre partije Pirsa i Ga ne ta. Pol Pirs je brojao do 27, Kevin Ganet je ubacio 15, dvocifren u~inak imaju i Red`on Rondo 12, odnosno Grin (11). Darko Mili~i} nije dobio {ansu u ovom me~u. Rezultati: Va{ington - Bo ston 86:89, Indijana - Sakra mento 106:98, Bruklin - Toronto 107:100, Majami - Denver 119:116, ^ikago - Wu Orlenas 82:89, Hju ston - Por tland 85:95, Mil vo ki - Kli vlend 105:102, Dalas - [arlot 126:99, San Antonio - Juta 110:100, LA Kli pers - Gol den Stejt 110:114.

@ENSKASUPERLIGA

DerbiSuboti~ankama Kugla{ice Pionira pobedile su u zaostalom me~u, derbiju 7. kola Superlige Srbi je, u Bawi Junakovi} ekipu Apa tina sa 6:2. Igra~ica utakmice i kola bila je prvotimka Apa tina Nata{a Na| sa 621 ~uwem. Veliko iznena|ewe je ubedqiva pobeda Vrbas Dane protiv ~e tvrtoplasirane ekipe u ligi SPC Vojvodine sa 7:1.

Orlovislavili uSkenderiji BosnaiHercegovina–Srbija21:24(12:8)

NBALIGA

Ekipa Majamija se brzo oporavila od poraza u pro{lom me~u od Wujorka. Savladao je branilac prstena Denvera, dodu{e tesno. Majami je dobio prvu ~etvrtinu, izgubio naredne dve. U ~etvrtoj deonici su odigrali odli~no, sjajnu partiju pru`io je Kris Bo{ (40), pratili su ga ^almers (23) i

17

KVALIFIKACIJEZAEHFEURO2014UDANSKOJ

Fererutitula David Ferer osvojio je Masters u Parizu pobediv{i u finalu Jer`ija Janovi~a sa 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Borbeni [panac je tako do{ao do najvrednije pobede u karijeri po{to mu je ovo prva titula na turniru Masters serije u karijeri, ukupno 18. Do ovog turnira nepoznati Janovi~ nije u finalu imao snage za jo{ jedan podvig, ali }e sigurno biti prezadovoqan i ovim rezultatom, po{to je osvojio samo na ovom turniru vi{e para nego u celoj dosada{woj karijeri i od ponedeqka }e biti me|u prvih 30 na ATP listi. Sa druge strane, Ferer je zaokru`io fantasti~nu sezonu osvojiv{i sedmi trofej, ali }e na zavr{ni Masters u Londonu oti}i sigurno umoran, {to }e odgovarati wegovim rivalima iz grupe, Del Potru, Tipsarevi}u i Federeru.

ponedeqak5.novembar2012.

1.Pionir 2.Jedinstvo 3.Apatin 4.SPCVojvod. 5.Kristal 6.Yamboinvest 7.VrbasDana 8.Srem 9.EDB

6 6 7 6 5 6 5 7 6

6 5 4 3 3 2 2 1 0

0 0 0 0 0 1 0 1 0

0 1 3 3 2 3 3 5 6

37:11 12 35:13 10 29:27 8 26:22 6 24:16 6 21:27 5 17:23 4 20:36 3 7:41 0

Rezultati: Apatin – Pionir 3.417:3.474 (2:6), Vrbas Dana – SPC Vojvodina 2.989:2.971 (7:1).

@ENSKASUPERLIGA

O~ekivano NoviSad–Flip4:1

NOVISAD: Stonoteniska sala Spensa, gledalaca 50, sudija: Mitri} Milana (Novi Sad). Rezultati: Tru`inski – Vujin 3:0 (2, 6, 3), Lupulesku – Vico 3:2 (-7, -8, 7, 5, 5), Fewve{i – Popov 3:0 (8, 4, 3), Tru`inski – Vico 2:3 (-5, 5, -8, 1, -9), Fewve{i – Vujin, 3:1 (6, 8, 7, 6). Stonoteniserke Novog Sada prema o~ekivawu su ukwi`ile bodove u me~u s Kikin|ankama. S.S.

SARAJEVO: Dvorana „Mirza Deliba{i}“ (Skenderija), gledalaca: 2.000, sudije: Mazeika i Gatelis (Litvanija), sedmerci: BiH 5 (2), Srbija 5 (5), iskqu~ewa: BiH 6, Srbija 8 minuta. BOSNAIHERCEGOVINA: Tahirovi} (9 odbrana), Grahovac (3 odbrane), Terzi} 3, Toromanovi} 6, Stojanovi} 3 (1), Ka ra~i}, Doborac 4, Vra`ali} 2 (1), Pani} 2, Vrawe{ 1, Savi}. SRBIJA: Stani} (17 odbrana, 2 sedmerca), [e{um 2, Mar kez, Vujin 8 (5), Nik~evi} 4, Mi trovi}, Toski} 1, Draga{, Vu~kovi}, Ili}, Nenadi} 6, Krsman~i} 1, Zelenovi} 2 Posle velike pobede nad Rusijom u Ni{u, podmla|ena rukometna reprezentacija Srbije napravila je novi podvig. Izabranici Veselina Vukovi}a slavili su u sarajevskoj Skenderiji protiv Bosne i Hercegovine 24:21, posle velikog preokreta i mnogo boqe igre u drugom poluvremenu. Bila je to utakmica sa dva potpuno razli~ita izdawa

Grupa7 Drugokolo:BiH-Srbija21:24,Rusija-Austrija38:31. 1.Srbija 2.Rusija 3.Austrija 4.BiH

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

54:50 67:61 66:62 45:59

4 2 2 0

na{e reprezentacije - vrlo slabog prvog poluvremena i drugog, kada su odigrali znatno boqe, posebno u odbrani, i upisali nove bodove, pa sa maksimalnim u~inkom dr`e ~elnu poziciju na tabeli sedme grupe. Dobro su po~eli srpski rukometa{i i do desetog minuta su diktirali de{avawa na terenu, ali je nakon toga usledio pad u igru i do kraja poluvremena nisu uspeli da se oporave. Golman selekcije BiH Edin Tahirovi} i Muhamed Tahirovi} bili su nere{iva enigma za orlove. Odbrana je delovala neborbePetarNenadi} no, a napad sporo i doma}in je dr`ao vo|stvo. Na ruku poluvremenu je mogao da bude i Srbije i{lo je to {to je domave}i, jer su na{i igra~i na mo}in tokom prvog dela nije iskomen te pra vi li za i sta glu pe ristio tri sedmerca, dok su orgre{ke. lovi imali sedam izgubqenih Kao da su na{i rukometa{i lopti i o~ajan {ut sa devet mevideli da je vrag odneo {alu, tara, samo 35 odsto. Posle tajmubacili su u brzinu u drugom auta koji je zatra`io selektor delu, korak po korak, uz boqu Veselin Vukovi} igra na{e reodbranu i jo{ boqi napad, pa prezentacije je polako po~ela su stigli do izjedna~ewa u 42. da dobija fizionomiju, ali jo{ minutu, a do dva gola prednoto nije bilo ni blizu `eqenog sti (18:16) u 47. minutu. U tim i dovoqnog da se preokrene retrenucima srpski rukometa{i zultat. Ni sa igra~em vi{e orsu delovali sve boqe i me~ su lovi nisu mogli da smawe zaodefinitivno prelomili osam statak i da nije bilo Darka minuta pre kraja, kada su sa Stani}a na golu, zaostatak na igra~em mawe postigli gol ko-

PRVAMU[KALIGA–SEVER

SigurniSuboti~ani SpartakVojput-Dinamo30:23(16:12) SUBOTICA: Hala „Dudova {uma”, gledalaca 300, sudije: Pe{i} i Radivojevi} (Crvenka). Sedmerci: Spartak Vojput 3 (3), Dinamo 4 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 8, Dinamo 4 minuta. SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi} (10 odbrana), Kosovi}, Jeli} 6, Pavlovi} 3, Jawi} 1, Kalatak 2, Kova~evi} 2, Galfi 1, Todorovi} 1, Jovanovi} 7, Distol 3, Poto~kai, Petin, Papi} 4 (3), Bo`ovi} i \ukanovi} (12 odbrana). DINAMO: Panteli}, Bekri}, Komlenov 6 (3), D. Petrovi}, Ili} 1, M. Petrovi} 2, Janevski, Radosavqevi} 2, Bo{kovi} 1, Opa~i} 7, Mir~evski 2, Buwev~i}, Radevski 1, Breti (10 odbrana) i Erva~anin 1. Rukometa{i Spartaka su uspeli da savladaju veoma dobru ekipu Dinama iz Pan~eva. U uvodnim minutama igralo se ravnopravno, da bi doma}in poja~avao tempo i petnaestak minuta kasnije poveo sa ~etiri gola razlike(9:5) i tu prdnost sa~uvao do odlaska na odmor. U nastavku su putari dodali gas, igrali sigurno, pove}avali prednost i utakmicu zavr{ili ubedqivom pobedom - 30:23. U doma}oj ekipi svi su pru`ili veoma dobre parije i bilo bi nekorketno izdovjiti pojedince, dok se kod gostiju izdvojio Opa~i} sa sedam golova. S.St.

@abaqciuformi @SK–Lavovi28:27(12:14) @ABAQ: Sportski centar, gledalaca: 200, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin), sedmerci: @SK 4 (2), Lavovi 2 (0), iskqu~ewa: @SK 16, Lavovi 8 minuta. @SK: Kotlaja, Kezija 1, M. Bojani}, B. Markovi}, Bosni} 8, Abazovi} 2 (1), Milutinovi} 7, A. Markovi} 1, Stra`ivuk 1, Stevanovi} (16 odbrana, 2 sedmerca), Smoqan 7 (1), Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 2, Dragoqevi, Vitez. LAVOVI: Porobi} 8 (1), Kozomora 4, B. Ra|enovi} 5, Pu|a 3, Pejak, D. Ra|enovi}, Kova~evi}, Maksimovi} 3, Kraq, Perleta, Stanoj~i} (13 odbrana, 2 sedmerca), Karanovi}, Jovi} 5, Novakovi} (2 odbrane), Kne`evi}. Ba{ su pokazali strpqewe `abaqski qubiteqi rukometa sa~ekav{i da im miqenici tek krajem

oktobra u|u u formu. Posledwih 20-tak dana @SK ne zna za poraz, pa su tako posle plasmana me|u osam ekipa u takmi~ewu za Kup Vojvodine uspeli da pobede vrlo kvalitetan sastav Lavova. Palan~ani su vodili ve}im delom utakmice, ali se ose}alo da se @abaqci, na krilima ovoga puta izuzetno raspolo`enog gledali{ta, ne}e lako predati. Kada se u posledwih 10-tak minuta ponovo u{lo u egal zavr{nicu svi igra~i koje je strateg doma}ih \ura| Trbojevi} imao na raspolagawu su poga|ali u metu, pri ~emu je golman Ivan Stevanovi} vezao nekoliko odbrana, {to je na kraju, i pored vi{e iskqu~ewa uzrokovanih velikom nervozom, bilo presu|uju}e da doma}in do|e do dva boda. J.Gali}

jim su prednost pove}ali na pet razlike. Zahvaquju}i Darku Stani}u (17 odbrana), Marku Vujinu i Petru Nenadi}u, Srbija je presko~ila drugu prepreku u kvalifikacijama. ^ovek preokreta bio je Petar Nenadi} koji je solo prodorima i vezanim golovima Srbiji dao dozu prodornosti. Treba ista}i i hrabru igru Nemawe Zelenovi}a, koji je upisao prve golove za nacionalni tim. Slede}u utakmicu orlovi igraju tek 3. aprila 2013. godine u gostima protiv Austrije. J.G.

PRVA@ENSKALIGASEVER

Temerinkama plitkaSava Srem–Temerin23:25(10:14) SREMSKAMITROVICA: SPC „Pinki„, gledalaca: 150, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad), sedmerci: Srem 9 (9), Temerin 4 (1), iskqu~ewa: Srem 10, Temerin 16 minuta. SREM: Varga (8 odbrana, 2 sedmerca), Pavlovi}, Mio~inovi} 2, Vojvodi} 3, Uskokovi} 13 (9), Mili~i} 2, Samac, \oki} 1, Mileti} 1, Sretenovi}, Dragovi} (1 sedmerac), Ve se li no vi}, Jo va no vi} 1, [upuri}. TEMERIN: Ivanov (7 odbrana), Mari~i} 4, Drugovi} 4 (1), Vukovi} 1, Nikoli} 5, Blanu{a 3, Te{anovi}, Pani} (6 od bra na), Mi ku {ak, Mora~a 3, Laki}, Pavlov 5. U veoma zanimqivoj utakmici, uz odli~no su|ewe, rukometa{icama Temerina bila je plitka Sava, pa su bez pro ble ma ostva ri le dru gu uzastopnu pobedu. Go {}e su se pred sta vi le kao ozbiqna i uigrana ekipa, ve} u 16. minutu povele su sa 9:3 i doma}inu stavile do znawa da ih interesuje samo trijumf. Sremice su poku{avale da vodu usmere na svoju vodenicu, ali Marija Uskovi} sama nije mogla da re`ira preokret. Slika se nije promenila ni u nastavku, Temerinke su strpqivom igrom gradile pobedni~ki temeq i na kraju zaslu `e no osvo ji le dva bo da. Vreme radi za mladu ekipu Srema, ~iji redovi su poja~a-

ni sa par igra~ica superliga{a Maks sporta i ne treba da o~ajavaju zbog ovog neuspeha. Nakon te{kog rasporeda, Temerinke su do{le do daha i polako kre}u ka vrhu, a na tribinama su se mogli ~uti komentari objektivne mitrova~ke publike da se radi o ekipi koja igra, uz Kikindu i Vojvodinu, najlep{i rukomet u ligi. M.Men.

Radni~ki-Jabuka 28:22(13:11) BAJMOK: Sportska hala, gle da la ca 250, su di je: Dun kler (Sombor) i Martinovi} (Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki 2 (1), Jabuka 7 (7), iskqu~wena: Radni~ki 10, a Jabuka 4 minuta. RADNI^KI: Stefanovi}, M. Aleksi} 1, \avi} 2, Tumbas 7, Petri} 4, Ma. Aleksi} 1, Komenda 2, Radulovi}, Kosanovi}, Rotluk 5, Boki} 1, Tot (15 odbrana), Toma{kovi}, @igmund 5. JAB UK A 95: Cvet ko vi}, Va si lev ski, Se ku lov ski, [kr bi} 1, Tre }ev ski, Na u movski 2, Miti}, Markovski 2, Pani} 4, Lazovi}, Risti} 13, Nikolovski. Ru ko me ta {i ce Rad ni~ kog su tokom ~itavog me~a dominirale, imale stalnu rezultatsku prdednost i na kraju zaslu`eno trijumfovale. S.St.

USPE[ANNASTUPBANA]ANANAKARTETURNIRUU PQEVQIMA: NainternacionalnomkarateturniruuPqevqima u~estvovalo je 470 takmi~ara iz 40 klubova, iz {est zemaqa,me|ukojimasubiliiborciizsredwegBanata.IZKKZrewaninzlatnimmedaqaokitilisuseAleksandraVujasinovi}i`enskakadetskaekipa(Vujasinovi}A.,Kova~evi}A.,OlahS.),abronzesupripaleFilipuPejovi}u,AniKova~evi}iSariOlah,dok jeMarkoVukovi}ostaobezodli~ja(naslici).IZKKHercegovina IponizSe~wa3.mestoosvojiojeIvanPopovi},izKKPobedaiz Boke3.mestopripalojeNikoliSimeunovi}u,dokjeSawaCvrkotakao~lanreprezentacijeosvojilaprvomesto,ina~eje~lanKK ZadrugarizLazareva. @.B.


18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

НОВЕ ЕКРАНИЗАЦИЈЕ БЕСТСЕЛЕРА У БИОСКОПИМА

ИЗ ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

Конкурс за суфинансирање домаћих пројеката

Од Хобита до Линколна Филмске екранизације популарних романа постале су редовна пракса у свету,па ће ускоро и пред нашу публику стићи неколико бестселера „пребачених„на велико платно. На редовном репертору током предстојеће зиме наћи ће се пет наслова у дистрибуцији „Мегаком филма„,уз одавно најављивани филм „Хобит: Неочекивано путовање 3Д„ у режији Питера Џексона, по Толкиновом роману,чија ће премијера у Београду бити 13.децембра у дистрибуцији „Така„. Први од „Мегакомових„ филмова у биоскопе долази 20.децембра - „Пијев живот 3Д„ у режији оскаровца Анга Лија,заснован на истоименом роману познатог канадског писца Јана Мартела.Причу о вери,нади и борби за опстанак једног младића после бродолома Ли је урадио као спектакуларну авантуру коју критичари већ сврставају у једно од најзначајнијих остварења ове године и помињу као озбиљног кандидата за доделу Оскара 2013.године. Филм „Линколн„је адаптација биографије „Тим ривала:

Абрахам Линколн - политички геније„, коју је написала Дорис Кернс Гудвин,добитница Пулицерове награде. Славни редитељ Стивен Спилберг затражио је права на филм још када је ауторка најавила да планира да пише књигу. У овој верзији, 16. америчког председника игра харизматични глумац Данијел Деј Луис. У јакој глумачкој екипи су Сели Филд, Томи Ли Џоунс и Џозеф Гордон-Левит. У домаће биоскопе „Линколн„ долази почетком следеће године. За 2013.у плану је и филмска адаптација књиге „Алфред Хичкок и стварање Психа„. Аутор Стивен Ребело је детаљно описао околности под којима је настао чувени трилер „Психо„ из 1960.године,а та књига се сада користи чак и као литература за студенте режије широм света. Филмска верзија окупила је значајна глумачка имена. Ентони Хопкинс тумачи Хичкока,Скарлет Јохансон глумицу Џенет Ли (која је у „Психу„ играла девојку која бива убијена под тушем),а Хичкокову су-

Из филма „Хобит: Неочекивано путовање 3Д”

пругу -Хелен Мирен.На редовном репертоару од јануара ће бити француски филм „Рат дугмића„. Узбудљива прича Луја Пергоа о дечијем ривалству и пријатељству објављена је још 1912. године и од тада је екранизована пет пута. Овај роман послужио је и као основа за оперу и стрип.Филмска верзија Кристофа Баратјеа одушевила је публику на недавно одржаном 8.Кидс фесту.

На основу романа Родерика Торпа „Ништа није вечно„снимљен је култни филм „Умри мушки„ са Брусом Вилисом у главној улози. Од те приче настао је један од најуспешнијих филмских серијала свих времена. Пети наставак, под насловом „Добар дан да се умре мушки„ у српске биоскопе стиже у фебруару 2013. године, најавио је „Мегаком„. (Танјуг)

Филмски центар Србије објавио је јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката у домаћој кинематографији током 2013.године у три категорије.Реч је о производњи дугометражних играних филмова, затим развоју пројеката дугометражних филмова, као и о унапређењу и развоју филмског сценарија. Конкурс ће бити отворен месец дана, до 1. децембра, а објављен је на сајту ФЦС. За област снимања играног филма прецизирано је да ће најмање један одабрани пројекат бити нискобуџетни (што значи да не прелази износ од 250.000евра, у динарској вредности, а подржава се до 70посто буџета)и један дебитантски филм.Што се тиче развоја пројеката, конкурс се односи на суфинансирање играних, документарних и анимираних дугометражних филмова. Конкурс за развој сценарија такође обухвата ове три врсте филма,а могу да се пријаве држављани Репу-

блике Србије,као и лица са пребивалиштем у Србији која се сматрају аутором сценарија у смислу Закона о ауторском и сродним правима. Право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани продуценти чији је правни положај регулисан Законом о кинематографији и који су уписани у одговарајући регистар Агенције за привредне регистре. У тексту конкурса додаје се да право учешћа немају директор,чланови управног и надзорног одбора ФЦСа, чланови конкурсних комисија, запослени у ФЦС-у и други који су на било који начин повезани са организовањем конкурса и доделом средстава.Такође, неће моћи да се пријаве добитници средстава по ранијим конкурсима који нису испунили обавезе по тадашњим уговорима према Министарству културе,ФЦС-у и учесницима у реализацији пројеката.О избору пројеката за 2013.годину одлучиваће комисија коју образује Филмски центар Србије. (Танјуг)

СРЂА АНЂЕЛИЋ, РЕДИТЕЉ ФИЛМА „АРТИЉЕРО”

То је фикција, не бавим се порукама Редитељ и сценариста Срђа Анђелић, чији jе играни филм „Артиљеро„ премијерно приказан у средуу„Сава центру„,иу четвртака у “Арени синеплекс” уНовомСаду,асадајенаредовном биоксопском репертоару, изјавио је Танјугу да је овај филм „довољно необичан за наше услове да могу да га гледају људи који траже нешто мало другачије„. „Основна прича је о дечку који покушава да направи свој доживљај. Окружен је причама од античке Грчке до великих успеха омиљеног клуба. Међутим, он жели нешто аутентично своје. Мали је херој,али тога није свестан и то је добро„,рекао је он. Главни лик Мали (Јован Коларић)је тинејџер који је одрастао Срђа Анђелић уз приче оца (Петар Божовић)о митовима ји Мали покушава да оствари свој сан и херојима попут Прометеја,као и уз при- није баш поучан. че старијег брата, бившег вође навијача „У филму то изгледа тако да је потреб(Небојша Глоговац)о успесима „Звезде„, но мало да се удари руком о сто да би се а сада гледа брата и његове ортаке како се остварио сан. Он прво покушава лепим. досађују уз пиво,без енергије и радости. Он и девојка покушавају да пробуде људе, Мали зато планира да врати у „Звезду„ па иду од стана до стана,па питају за пасвог идола - фудбалера Немању Видића. ре,али нико неће да им да паре,па пробаТоком акције доживљава и прву љубав, ју мало ногом кроз врата.Није то лоше„, али и прибегава насиљу и пљачки. изјавио је Анђелић. Што се тиче жанра у којем је предста„То је фикција,ја не могу да се бавим порукама филма„,изјавио је Анђе- вио ову причу,рекао је да то препушта пулић поводом примедбе да начин на ко- блици.

Плакат за филм „Атиљеро”

„Неко то гледа као комедију, неко другачије. Апсолутно не желим да се мешам у утиске публике. Главна јунакиња каже: ‘Нисам ни знала да је ово љубавни филм плус јурњава‘. Не бих улазио у одређивање жанра,али има ту и мало мелодраме, јер без мелодраме нема филма„,додао је он. Анђелић је познат по сценаријима за филмове „До коске„, „Муње„, „Један на један„,као и за телевизијску серију „Миле против транзиције„.На питање којој публици је намењен филм „Арти-

љеро„,одговорио је да је све што је радио „правио за људе који су заинтересовани„. „Морају да буду заинтересовани да изађу из куће,можда по киши,да оду у биоскоп,да воле да буду у биоскопу,да се узбуде,да им буде мало жао,да буду мало тужни,да се насмеју.Значи,права биоскопска публика„. Анђелић је истакао да је овај филм „довољно необичан за наше услове да могу да га гледају људи који траже нешто мало другачије„.За своју прву ре-

жију одлучио се зато што нико од професионалних редитеља са којима је био у контакту, како је рекао, није показао довољно жара за овај сценарио. Искуство које је стекао врло је позитивно. „На снимању је било феноменлано и било је лако,а важно је да имате и мало среће, на пример да не пада киша кад не треба„,рекао је он. Што се тиче глумаца и екипе,„бирао сам људе са којима сам знао да ћу лепо да радим и било је лако,могли смо да снимамо још месец дана„. „Глумци су интелигентни, изабрао сам такве глумце са којима нисам морао много ни да причам о филму. Са Глоговцем сам причао, мислим,15 секунди.Нешто сам му рекао и све му је било јасно.То важи и за Перу Божовића, Зорана Цвијановића и друге искусније глумце.Све је било јасно и лако„, нагласио је он. Међутим, скептичан је у вези са својом следећом режијом. „Овде не можете на то да рачунате. Ја имам свашта у глави, али много је тешко да се направи филм. Све је тешко осим снимања и монтаже.Филм је много скупа играчка„,рекао је он. Анђелић није желео да каже колики је буџет филма,у продукцији београдске компаније „Yodi Movie Craftsman„. „Када ми буде помогла држава,онда ћу вам тачно рећи.Овако смо ми сами тражили и нашли паре и то је наша ствар„,закључио је он.

ГРАН ПРИ НА ФЕСТИВАЛУ У РИМУ

Нови „Ратови звезда” 2015. године Компанија „Дизни”је за 4,05милијарди долара купила компанију „Lucasfilm Ltd.’’ редитеља Џорџа Лукаса,творца „Ратови звезда”,и најавла наставак серијала,преноси АП. Из „Дизнија”је саопштено да ће бити сниман наставак „Ратова звезда” под радним насловом „Епизода 7”,која би требало да се појави у биоскопима 2015.године.„Дизни”планира да сними и „Епизоде 8и 9”,а после се планира један нови филм на сваке две или три године.

Ова трилогија ће наставити причу о Луку Скајвокеру,Хану Солу и принцези Леји,а Лукас ће бити креативни консултант на новим филмовима. „Ово радим да би филмови имали дужи живот”, рекао је Лукас (68) у интервјуу постављеном на Ју-тјубу.Славни редитељ основао је „Lucasfilm Limited”1971.године у Сан Франциску,и до сада је остао на једној од челних позиција.Ова компанија најпознатија је по култним серијалима „Ратови звезда”и „Индијана Џонс“.

ДАНИЈЕЛ КРЕЈГ И БИЛ МАРЕЈ У ФИЛМУ ЏОРЏА КЛУНИЈА

Спасавање уметничког блага Данијел Крејг, кога гледамо у најновијем Џејмс Бонд филму „Skyfall„,иБилМареј играћеуновомфилму Џорџа Клунија „The MonumentsMen„. Како преноси сајт Деадлине, поред њих ће у овој историјској драми глумити и Кејт БланчетиЏонГудман. Каопообичају,Клуни Џорџ Клуни, Данијел Крејг и Бил Мареј ће се наћи истовремено иза и поврате на хиљаде уметничких дела која су нацисти украли тоиспредкамере. Филм „The Monuments Men„ комДругогсветскограта. Засован на књизи Роберта М. прати групу историчара уметности и кустоса који су успели да Едсела„TheMonumentsMen:Al-

lied Heroes, Nazi ThievesandtheGreatestTreasure Hunt in History„, филм обухвата период од 11 месеци, између Дана Д и Дана победе надЈапаном. Једну од споредних улогауфилму,чијеснимање почиње у марту 2013, имаће француски глумац Жан Дижардан, звезда Оскаром награђеног филма „Уметник”. Последњи филм који је Клуни режиарао био је „Март��вске иде” са Рајаном Гослингом у насловнојулози. (Танјуг)

„Парада” освојила дванаесту награду Редитељ Срђан Драгојевић изјавио је, поводом најновије награде за његов филм „Парада„на фестивалу у Риму,да су „фестивали дивна ствар, али да се ужелео куће и Београда, као и новог снимања„, а реч је о дуго очекиваном пројекту „Бодљикаво прасе„. „Парада„је добила 12.међународну награду -Гран при на фестивалу “MedFilm“ у Риму,после признања освојених у Берлину, Одеси (Украјина) Фрајбургу (Немачка), Пули (Хрватска),Торину (Италија),

Галвеју (Ирска), Сетубалу (Португалија),саопштио је српски дистрибутер „Синефест„. „Послефестивалау Монпељеу,у Француској,затим са филмом идем на фестивал у Севиљу, па у Стокхолм, затим у Брисел. После тога ‘Парада‘ иде у Париз, Тбилиси, Осаку...Фестивали су дивна ствар и редитељ мора да представља свој филм,но ужелео сам се куће и Београда,али и новог снимања„,рекао је Драгојевић.Његов нови филмски пројекат „Бодљикаво прасе„,по ро-

ману Џулијана Барнса,већ је добио средства на Националном филмском фонду Бугарске и на МДМ фонду, једном од највећих немачких филмских фондова. Снимање се планира за јесен следеће године. Поред глумаца из Србије и региона,играће и познати немачки глумац Бруно Ганц. Продуцент „Параде„ Биљана Првановић изјавила је да су фестивали важни, али да је посебно значајно што је тај филм продат у већини земаља Европе.

„Црна Зорица” на фестивалима у Солуну и Котбусу Филм „Црна Зорица„редитеља Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус биће приказан током овог месеца на фестивалима у Солуну (Грчка)и Котбусу (Немачка), најавила је данас продуцентска кућа „Супер Филмс Инт.” Филм по сценарију Хаџихаралабус и Горана Мојсина,имало је интернационалну премијеру и две распродате пројекције на фестивалу „Раинданце„ у Лондону,

где је добио одличне критике. Холивудски сценариста и предавач Вилијам Мартел је,пишући о филму, поетику аутора Павковића и Хаџихаралабус упоредио са делом Тима Бартона и навео да је „Црна Зорица„„изузетно забаван филм са потпуно другачијим погледом на свет„. Лондонски критичари су препоручили „Црну Зорицу„ као један од „најнеобичнијих филмова

које ћете видети ове године„,похваливши мешавину комедије, бајке и хорора,као и фотографију, изванредне српске глумце и висок продукциони ниво филма. Глумачку екипу чине Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић,Никола Пејаковић, Михаило Јанкетић, Олга Одановић,Зоран Цвијановић, Милош Самолов и други. (Танјуг)


kultura

dnevnik ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У УЖИЦУ

ponedeqak5.novembar2012.

19

ЈОВАН ЋИРИЛОВ ПРЕДСТАВИО КЊИГУ У БАНАТСКОМ АРАНЂЕЛОВУ

Извештај из јефтиног Мајке славних уметника важније од очева живота У Ужицу ће од 8.до 15.новембра бити одржан 17.Југословенски позоришни фестивал, са седам најбољих представа из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, саопштено јe на конференцији та новинаре. Селектор фестивала, хрватски позоришни критичар Бојан Муњин, казао је да је ове године, због кризе и смањене позоришне продукције у региону, било теже организовати фестивал. „У таквој ситуацији аутоматски је било теже одабрати представе какве заслужује ужички фестивал, али вођени жељом да ни по коју цену не смемо снизити ниво квалитета програма, верујем да оно што ће публика видети одговара реномеу фестивала„, рекао је Муњин. По његовом избору у конкуренцији за награде на 17.Југословенском позоришном фестивалу су представе: “Рибарске свађе”, копродукција ЦНП Подгорица и Град Театар Будва, режија Ана Вукотић, ”Сумња”, копродукција Камерни театар 55Сарајево и Удружење Контакт, режија Селма Спахић, ”Зоран Ђинђић”, Атеље 212, текст и режија Оливер Фрљић, „Буђење пролећа”, НП Ужице, режија Мартин Кочовски, ”Драма о Мирјани и овима око ње”, Југословенско драмско позориште, режија Ива Ми-

лошевић, ”С друге стране”, Загребачко казалиште младих, ауторски пројекат Бобо Јелчић и Наташа Рајковић и “Вишњик”, копродукција ЈДП и Град Театар Будва, режија Дејан Мијач. “Све ове представе на различите естетске начине баве се људском исцрпљеношћу, све већим егзистенцијалним, друштвеним и политичким тегобама, па заокружено тематско поље из којег извиру ове изведбе могли бисмо, с мало ироније и пуно сјете, назвати ‘извештајем из јефтиног живота‘”, оценио је Муњин.

Овогодишњи жири фестивала сачињаваће драмски писац Небојша Ромчевић, редитељ Светозар Рапајић, сценограф Радивоје Динуловић, драматург из Хрватске Агата Јунику и босански глумац Хазим Бегагић. Због кризе и тешке финансијске ситуације овогодишњи Југословенски позоришни фестивал, како је саопштено, биће одржан без пратећег програма. Министарство културе подржало је фестивал са пет милиона, а град Ужице са три милиона динара. (Танјуг)

ПРОЈЕКАТ ПОСВЕЋЕН ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ С КОЈИМ СЕ СУОЧАВА СРПСКО ДРУШТВО

Награда Октобарског салона Владимиру Миладиновићу Визуелни уметник Владимир Миладиновић добитник је Награде 53. Октобарског салона, која му је додељена за пројекат који проблематизује тешко историјско наслеђе с којим се суочава српско друштво. У образложењу жирија се наводи да Миладиновић, кроз рад који се бави временом рата 1990-их година прошлог века, покреће „тешка питања о актуелном политичком и идеолошком контексту Србије”. „Бавећи се насловним странама државних новина из ратне 1992. године, Миладиновић покреће питање историјске одговорности, медијске манипулације и интелектуалног ангажмана„, рекао је на уручењу награде историчар уметности Никола Дедић, члан жирија. У жирију су били и директорка галерије ‘’Bonniers Konsthall‘’

из Стокхолма Сара Архениус, заменица директора Фондације „Андрзеја Вробленскиего” Магдалена Зилковска из Лођа. Дедић, који је прочитао образложење жирија за награду, похвалио је и просторну инсталацију уметнице Влатке Хорват. Награда Октобарског салона, која је уручена у згради некадашњег Геозавода, износи 250.000 динара. Миладиновић је рекао Танјугу да ова награда за њега значи много и да је велики подстрек за даљи рад. „Драго ми је да је рад, због специфичности теме којом се бави, добио награду, јер то сматрам неком врстом продора у јавност и у нешто што можемо назвати јавном сфером„, оценио је уметник. Он је рекао да се идеја за рад развијала слојевито и да је сам про-

цес развоја те идеје доста дуго трајао. „Увек сам се бавио принципом сећања и начина на који се и због чега нечега сећамо”. Награду Културног центра Београда добио је немачки уметник Карстен Конрад за рад ‘’Lux Lucem Sequitur‘’, коју му је доделио жири састављен од кустоса ликовне редакције - Светлане Петровић, Гордане Добрић и Естеле Бјелице. Бјелица је рекла да је награда КЦБ-а припала овом уметнику зато што се бави ‘’проблематизацијом простора и архитектуре савременим читањем, представљањем скулптуре и увођењем у одређену архитектонику простора”. Награда КЦБ-а је самостална изложба 2014. године у галеријском простору Културног центра Београд.

ОСМА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЈОВАНКЕ БЕКАН У ДКВ

Карловци као инспирација У Галерији Друштва књижевника Војводине у Новом Саду, Браће Рибникар 5, у току је осма самостална изложба слика Јо-

ванке Бекан, под називом “Призваше ме Карловци”. Уљем су аутентичним сликарским доживљајем осликани: Карловачка

гимназија, Патријаршијски двор, Капела мира, звоници Саборне цркве, фасаде, кровови, улице и бројни други мотиви овог знаменитог места које је послужило као инспирација многим ствараоцима. Пред мотивима те варошице није остала равнодушна ни ова новосадска уметница која је деценијама радећи као правница, истовремено неговала и развијала свој урођени таленат у атељеима угледних уметника и педагога и обогаћивала стечена знања из сликарства радом у сликарским колонијама и кроз посете бројних галерија, музеја и изложби. О снажном персоналном доживљају Сремских Карловаца сведоче све изложене слике Јованке Бекан, пуне колорита и изврсно одабраних мотива. Изложба коју је отворио ликовни критичар Сава Степанов, траје до 10. новембра, а радно време Галерије је од 10 до 19 часова, радним данима. С. Еремић

Књига театролога и књижевника Јована Ћирилова „Мајке познатих„, уз учешће аутора, представљена је на књижевном сусрету у Банатском Аранђелову у организацији Удружења грађана „Сећање на неког„, које је пре нешто више од годину дана у овом севернобанатском месту отворило библиотеку и приређује сусрете са ствараоцима. О аутору и књизи говорио је кикиндски поета Љубомир Теофанов, одломке из књиге читали су Ангелина Димитријевић и Радован Хорватов из Удружења „Сећање на неког„, који су били и у улози домаћина, а вече је сјајним музуцирањем на флаути оплеменила Зорана Момић. - Рођен сам на неколико десетина даље у Кикинди тако да су ми блиски овај менталитет, људи и амбијент увек осећам обавезу и задовољство да дођем у завичај - каже Ћирилов. - Књига „Мајке познатих„ ми је најуспешнија књига, не говорим о квалитету, него по томе како се продаје. Посвећена је мојој мајци, изашла је пре годину дана и пошто сваког месеца добијам пристојну суму, готово једнаку као моја пензија, то осећам као поклон који ми мајка шаље с оне стране гроба. Синови су обично више везани за мајке него за очеве и тешко је наћи писца да није нешто написао о мајци, а наша песникиња Десанка Максимовић је написала једне од најлепших стихова о мајци. Волео бих да има времена да напишем и књигу о очевима познатих личности, јер и они то заслужују. Судећи према интересовању за књигу „Мајке славних„, верујем да би било велике заинтересованости читалачке публике и за очеве који су такође веома занимљиви, али чини ми се да готово нема примера да је отац био важнији од мајке у развоју познатих личности. Ћирилов је испричао да је дуго имао мајку, да је поживела 88 година, да је она радо отишла из првог брака, заљубила се у другог човека, удала се за њега, а отац да би се

утешио се оженио другом женом, па је и описао да су његови родитељи очигледно били веома заљубљиве природе, тако да је стекао две маме и и два тате. - Како из других бракова нису имали деце, ја сам могао да се подведем под пословицу „умиљато јагње две овце сиса„, што су наше комшије обилно и уз нешто ироније непрестано понављале. Мајци сам био врло захвалан што је научила животну лекцију и није следила пример своје мајке, моје баке, која се заљубила у другог човека, отишла у Вршац код моје прабабе,

лом обележили историју. Стога, покушао сам да у овој књизи укажем, на основу материјалних споменика и расположивих података, афоризама, анегдота и пословица, на однос друштва према мајци од праисторије до савременог доба поручио је Ћирилов. На страницама књиге, на занимљив начин Ћирилов је предочио и мало познате портрете мајки чувених личности попут Да Винчија, Шекспира, Рембранта, Гогоља, Толстоја, Вердија, Фројда, Његоша, Доситеј Обрадовић, Тесле, Моцарта, Чехова, Кафке, Чаплина,

Јован Ћирилов на књижевном сусрету у Банатском Аранђелову

своје мајке, и питала да се разведе, а она јој рекла: „То не долази у обзир!”. Вратила се кући, отишла на мансарду и извршила самоубиство. Моја мајка и мој ујак су је нашли у локви крви, што је на мајку оставило снажан утицај, па је била довољно паметна да то исто не приреди мени. Ћирилов предочава да позиција мајке у једном друштву, кроз историју, сликовити је одраз сваке цивилизације као и показатељ општег социопсихолошког односа одређене средине према жени. - Природно, посебно велико интересовање изазивају мајке чија су деца, синови или ћерке својим де-

Грете Гарбо, Волта Дизнија, Хитлера, Стаљина и других, а од познатих живих личности између корица ове књиге су описане мајке Била Клинтова, Орхана Памука и Барака Обаме. - Мајке славних су веома различите, оно што им је заједничко, да су мајке, очигледно, код свих, нарочито уметника, не толико код научника, имале улогу која је одлучујућа, далеко више него очеви. Очеви су често чак одговарали своје синове и кћери да се баве уметношћу, да то није лукративно, да нема будућност, а мајке су их најчешће подржавале - указује Ћирилов. Tekst i foto: М. Митровић

04. nov. nedelja

Gostovanje u Zrenjaninu - Donator gostovanja je MNV Frank L. Baum-Tibor Zalan: þarobnjak iz Oza Reditelj: Zoltan Puškaš

19.30* Zrenjanin

07. nov. sreda

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: đerĀ Vidovski, k.g.

19.00*

08. nov. ÿetvrtak

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: đerĀ Vidovski, k.g.

19.00*

14. nov. sreda

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Premijera – Pretplata Ištvan Nemet P.

19.00*

15. nov. ÿetvrtak

đerĀ Serbhorvat: A ko ýe vratitit Reditelj: Silvia Križan

bicikl?

19.00* mala sala

16. nov. petak

Allan Livier: Pakao Kolektivna režija

19.00* mala sala

19. nov. ponedeljak

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Pretplata Janoš NaĀgelert

19.00*

20. nov. utorak

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Pretplata Lajoš Šoltiš

19.00*

22. nov. ÿetvrtak

Ervin Lazar: Beržian i Dideki (Prosjaci cveýa) Reditelj: Kinga Mezei

19.00*

23. nov. petak

Ervin Lazar: Beržian i Dideki (Prosjaci cveýa) Reditelj: Kinga Mezei

19.00*

Novosadsko pozorište- đaÿka scena “Šarene iskrice” 25. nov. nedelja 26. nov. ponedeljak 26. nov. ponedeljak

Uspavana lepotica Reditelj: Laura Tot Premijera

Novosadsko pozorište- đaÿka scena “Šarene iskrice”

Uspavana lepotica Reditelj: Laura Tot Gostovanje u Baÿkoj Topoli Allan Livier: Pakao Kolektivna režija

16.00 19.00 11.00 15.00 19.00 B. Topola

27. nov. utorak

Mihail Bulgakov: Majstor i Margarita Reditelj: Šandor Laslo

19.00*

28. nov. sreda

Mihail Bulgakov: Majstor i Margarita Reditelj: Šandor Laslo

19.00*

29. nov. ÿetvrtak

Othello és ƅƵƳƲƤơƩƬƹƭ

Eksperimentalna predstava prema motivima dela V. Šekspira Reditelj: Nemanja Petronje, k.g. * SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postojeýeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 ÿasova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

19.00*


20

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

DANASISUTRAUBEOGRADU„KREIRAJSVOJUBUDU]NOST”

Sajam poslova nudi {ansu

PEDESETAKSTUDENATAPMF-aIFTN-a PUTUJEUCERN

Ovogodi{wi sajam poslova za studente i diplomce tehni~ko-tehnolo{kih fakulteta „Jobfair12„ odr`ava se danas i sutra u zgradi tehni~kih fakulteta u Beogradu (Bulevar kraqa Aleksandra 73) pod sloganom „Kreiraj svoju budu}nost”. Taj doga|aj predstavqa najve}i projekat u organizaciji Udru`ewa studenata tehnike Evrope – „Best Beograd”, a osmi put zaredom ~lanovi udru`ewa nastoja}e da pove}aju {anse sada{wim i budu}im mladim in`ewerima da do|u do zaposlewa ili stru~nog usavr{avawa u okviru svoje struke. Studenti imaju priliku da porazgovaraju s predstavnicima kompanija kao i da ostave svoju biografiju u bazi koja je dostupna kompanijama tokom cele godine. Tako|e, mo}i }e da se informi{u i edukuju kroz razli~ite prezentacije kompanija

Na izvoru najve}ih nau~nih otkri}a Studenti novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulte ta i Fakulteta tehni~kih nauka po se ti }e ove ne de qe Evropski centar za nuklearna istra`ivawa – CERN. Oko 50 akademaca ima}e jedinstvenu priliku da obi|u postrojewa i vide eksperimente na kojima rade i nau~nici iz Srbije. Prethodnih godina PMF je za svoj studente, ali i u~enike sredwih {kola, organizovao video-konferencije s istra`iva~ima u CERN-u, ali ovo }e biti prvi put da }e ve}a grupa studenata fizike s tog fakulteta ali i budu}i in`eweri s FTN-a u`ivo razgovarati s eminentnim stru~ wacima. – Dru{tvo fizi~ara Srbije ve} je jednom organizovalo posetu CERN-u za nau~nike iz cele zemqe, ali ovo je prvi put da organizovano idu samo novosadski studenti. Interesovawe je bilo ogromno i, na `alost, tek ~etvrtina prija vqenih mo}i }e da ide. Izabrani su najboqi studenti zavr{nih godina i oni }e od 7.

do 12. novembra boraviti u CERN-u – ka`e istra`iva~ica-sa rad ni ca na Ka te dri PMF-a za nuklearnu fiziku Jovana Nikolov, koja }e, zajedno s drugim profesorima, voditi mlade kolege da vide najve}u svetsku laboratoriju za nuklearna istra`ivawa u @enevi. – Ja radim doktorsku disertaciju u vezi s CERN-om, bila sam jednom tamo i znam koliko je to iskustvo bitno – predo~ava Jovana . – Studenti }e sve vre me bo ra vi ti u sa mom CERN-u, spava}e gde i istra`iva~i, tako da }e potpuno osetiti atmosferu koja tamo vla da. Ve} su is pla ni ra na predavawa i obilasci postrojewa i svih eksperimenata na kojima u~estvuju i istra`iva~i iz Srbije, a to su CMS, ATLAS i ISOLDE. U planu je da, po povratku, studenti organizuju predava wa za kolege, ali i za sve zainteresovane gra|ane. Odlazak studenata u CERN omogu}io je Centar za promociju nauke. A.J.

FESTIVALSTUDENATADEPARTMANAMUZI^KE UMETNOSTINOVOSADSKEAKADEMIJE

„A-fest” {irom otvara vrata Festival studenata Departmana muzi~ke umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu „A-fest” odr`ava se od danas do 18. novembra, u Multimedijalnom centru Akademije, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Bi}e organizovani koncerti, preda va wa, maj stor ski kur se vi klavira i gitare i izlo`ba plakata studenata Grafi~kih komunikacija. Koncerti i predavawa odr`ava}e se u Multimedijalnom centru, a majstorski kursevi u pro sto ri ja ma Aka de mi je na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ulaz je svuda slobodan, a vi{e o programu mo`e se na}i na sajtu www.akademija.uns.ac.rs, u

kao i besplatne treninge. Zlatni pokroviteq Sajma - NIS ove godine organizuje studiju slu~aja na kojoj }e studenti mo}i aktivno da u~estvuju pre Sajma, a samo re {ewe slu~aja }e sutra predstavqati pred predstavnicima kompanija. Agencija „RepresentCommunications„ odr`a}e trening “Intervju s poslodavcem”, dok }e kompanija „Infostud” dr`ati trening „Kako napisati dobar CV„. O tome kako zaraditi 2.000 evra za mesec dana odmah nakon zavr{etka studija predavawe }e odr`ati Dragan Varagi}. Edukativni partner Sajma „CreativeOffice„ organizova}e niz treninga za studente, kao {to su: “Efektivna prijava za posao”, “Govorite sa samopouzdawem”, “Poslovna komunikacija” i “Javni nastup”. Ta~ni termini svih treninga i predavawa mogu

BOGATAPONUDAZDRAVSTVENO-POTPORNOGUDRU@EWASTUDENATA

Dotirana putovawa za buyetlije Zdravstveno-potporno udru`ewe studenata Novi Sad (ZPU), uz podr{ku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, organizuje dotirana putovawa za studente po zemqi i inostranstvu. Dotirani odmor orgnizuje se tradicionalno za studente na buxetu, a aran`mani obuhvataju sedam punih pansiona u studentskim odmarali{tima “Ratko Mitrovi}„ na Zlatiboru i “Radojka Laki}” na Avali. Kako ka`e predsednica Skup{tine ZPU-a Ivana Maletin, cena je 5.600 dinara, a studenti prilikom prijave dobijaju i poklon. Polasci su svake subote, a prijavqivawe je najkasnije deset dana pre polaska. Ova organizacija sprovela je i anketu me|u novosadskim akademcima da bi videla gde bi oni najradije do~ekli Novu godinu. – Najvi{e simpatija je pobrao Amsterdam pa }e se organizovati novogodi{wa „parti turneja” po Holandiji – ka`e Ivana Maletin i dodaje da je cena ovog aran`mana 220 evra. – Planirano je tri no}ewa s do ru~kom i do~ek nove godine u Amsterdamu, kao i izleti u Roterdam, Minhen i Hag. Holandi ja je zemqa neobi~ne lepote,

Po izboru studenata: do~ek nove godine u Amsterdamu

kulture, kanala, lala i odli~ne zabave, a Amsterdam je poznat kao najliberalniji grad na svetu, tako da svima preporu~ujemo tu destinaciju. Za putovawa je izdvojila i Budimpe{tu i Prag, po 49 i 70 evra. Poseta Budimpe{ti obuhvati}e, osim panoramskog razgledawa grada, i posetu termalnim bazenima „Tropikarijumu”

Dani norve{kog filma

rubrici „Aktuelne vesti”. Projekat su podr`ali Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe AP Vojvodine. A.J.

se prona}i na www.jobfair.rs. Ove godine uveden je program „JobFair CV Browser„ i svima koji se registruju na sajtu www.jobfair.rs do kraja sajma i ostave svoju biografiju, bi}e omogu}eno da je dopuwavaju cele godine. Na ovaj na~in kompanije dobijaju pristup programu, kojim }e mo}i da pretra`uju po potrebnim kriterijumima, poput fakulteta kandidata, proseka, rada na projektima, radnog iskustva, poznavawa stranih jezika i drugog. Projekat se izvodi uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta Srbije. Podr{ku su pru`ili su i svi tehni~kotehnolo{ki fakulteti Univerziteta u Beogradu i univerziteti iz cele Srbije kao i Fondacija prestolonaslednika Aleksandra. A.J.

Filmski festival „Dani norve{kog filma” odr`a}e se od danas do 9. novembra, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Ulica dr Zorana \in|i}a 2. Osnovna namena festivala je da studentima Univerziteta u Novom Sadu omogu}i uvid u osam filmova koji spadaju me|u najboqa i najzna~ajnija ostvarewa savremene norve{ke kinematografije. Otvarawe festivala je ve~eras u 18 ~asova, kad po~i we projekcija filma „Eling”, a sve~anosti }e prisustvovati i ambasador Norve{ke Nils Ragnar Kamsvåg. Sve projekcije su besplatne, a vi{e o programu mo`ete na}i na sajtu www.daninorveskogfilma.info. Festival su finansijski i logisti~ki podr`ali ambasada Kraqevine Norve{ke u Beogradu i Norve{ki filmski institut. A.J.

i „Akvarijumu”, kao i {oping u tr`nim centrima „Metro” i „Kampona”. Zainteresovani mogu putovati u dve smene, od 9. do 12. novembra ili od 30. novembra do 3. decembra. Aran`man za Prag obuhvata tri no}ewa i prevoz, a vi{e detaqa zna}e se uskoro. Podse}amo da je ZPU neprofitno udru`ewe koje organizuje

putovawa uz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete, nau ke i tehnolo{kog razvoja Srbije i sponzora. Aran`mani se rade, uglavnom, na bazi organizovanog sme{taja i prevoza i pratioca grupe. – Studenti Novosadskog univerziteta svih nivoa studija na buxetu mogu koristiti pogodnosti ovog udru`ewa, a sve {to treba da urade je da do|u u @elezni~ku 9/9, popune obrazac i u~lane se. Godi{wa ~lanarina je 1.000 dinara. Tako|e, sa ZPUom mogu da putuju i drugi gra|ani, a najboqe je da se raspitaju za svako putovawe ponaosob o tome koji uslovi va`e za wih – obja{wava predsednica Skup{tine ZPU-a. Zainteresovani mogu pratiti aktuelna putovawa na „Fejsbuk„ profilu www.facebook.com/zpu. novisad kao i na sajtu www.zpuns. org.rs, a dodatne informacije mogu dobiti i na telefon 021/635–0–673. A.Jerini}

Stipendije Fonda za mlade talente Fond za mlade talente pri Mi ni star stvu omla di ne i sporta raspisao je Konkurs za stipendirawe najboqih stude nata zavr{nih godina osnov nih akademskih, integrisanih ili master akademskih studija na fakultetima, odnosno univerzitetima ~iji je osniva~ Republika Srbija, za {kolsku 2012/2013. godinu. Konkurs je otvoren do 10. novembra, a pravo da konkuri {u imaju studenti koji su u

2012/13. upisali zavr{nu godinu pomenutih nivoa studija na fakultetima i univerzitetima u Srbiji i koji ispuwavaju sve uslove predvi|ene konkursom. Konkurs je objavqen na zvani~nom sajtu Mi nistarstva omladine i sporta www.mos.gov.rs i Fonda za mlade talente www.dositeja.rs, na omladinskom portalu „Zami sli `i vot“ i „Fej sbuk„ stranici Fonda za mlade ta lente. A.Va.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


de^Ji dnevnik

dnevnik

J

21

Jesenje,jesenrana

esen je stigla u na{ kraj. Dani su kra}i i tamniji. Sunce slabije greje.Potpunojezacicija{ilo.^estopadneiki{a.Ima sve mawe i mawe cve}a. Li-

J

ponedeqak5.novembar2012.

{}e je krenulo da pada. Volimdaska~empowemu.Pticesuodselilenajug,utoplije krajeve. Qudi se toplije obla~e.Mameibakespremaju zimnicu.

Ja volim jesen zato {to su, po meni, jesewe boje najlep{e. Na|aKrsti},II-5 O[„Prvavojvo|anskabrigada” NoviSad

Oktobarskeboje

esenjegodi{wedobakojepromeniceluprirodu.Onanamdoneserazneboje. Sjesenipostajehladnijeisvevi{epadajudosadneki{e.Silnivetrovinose{arenoli{}e.Uvinogradimaumomkrajusazrevaqubi~astoizelenogro`|e.Uvo}wacimasazrevaju`utekru{ke,zelenkastejabuke, plavkaste {qive... Kada prolazim ulicom,miri{ezimnicakojumamespremaju. Pe~ena paprika miri{e veoma lepo. Na

travisevi{enevidilepo,mirisnocve}e. Napoqu se vi{e ne ~uje cvrkut ptica, nego fijukvetra.Opaloli{}e{u{kakadqudi powemugaze. Volim jesen jer kre}emo u {kolu i daje namrazne,so~neplodove.Jesenumedabude dosadnajerpadajuhladneki{e.

NemawaRis,IV-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

Moja plava zvezda Sva deca na nebu imaju svoja mala gnezda, za svako dete sija po jedna zvezda. Moja je plava, sjajna, bajna... Za mene blista, sija, ona je moja vodiqa.

Nikolina Kolarov, I-4, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

M

Mojadrugarica

oja drugarica se zove Bojana.Ona ima sme|u kosu i braon o~i. Ima okrugloine`nolice.Onanijeni debela,anijenimr{ava.Zdravosehrani.Malojevi{aodmeneiideu~etvrti razred.Volidaseobla~iuqubi~astoi belo,zato{tonajvi{evoliteboje.

Bojana i ja idemo zajedno na folklor. Onajeuveknasmejana.Volidase{alii dru`equbivaje.Jakovolidaseigra.Ona jemojanajboqadrugarica. AleksandraGavri},III-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Dok spavam, sawam `eqe nove. Ona kri{om ostvari moje snove. U trenucima tuge, moja zvezda doleti, suze mi obri{e, na sre}u me podseti. Dejana Kopas, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

U mojoj ulici Ispred moje ku}e raste trava i u prole}e se po woj cve}e {ara.

I kada u~im po ceo dan, no} me uspava i pru`i miran san. AnaTodorovi},VI O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Deca se igraju,tr~e, ska~u i po ceo dan vija~u preska~u. Ptice lete iznad na{ih glava i ne zanima ih zima stara. TamaraAmiyi},IV-1 O[„VukKarayi}” NoviSad

S

Nemawa Teovanovi}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Datinijetogtajnogsvica, tinikadnebiprona{aoput

vako ima svoj san, svoj ciq. Ali taj san krije se duboko u tami. Da bi u{ao unutra i iza{aosazvedomizsnova,trebati jedanposebansvitac,koji}etiosvetliti put. Ali pazi, svitac mo`e svakog ~asa da odleti i podari tu

P

Na|a Maleti}, III-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

zvezdu nekom drugom. Svitaca ima punonaovom~arobnomsvetu,alisamojedan}eteodvestinaciqigre. Kadastigne{nakrajzvezdanoglavirinta,ugleda}e{svicakakosepretvarau~udesnusjajnuzvezdu.Tazvezdaispuni}etisamojednu`equ,je-

dansan,takodadobrorazmisli{ta `eli{. Kada joj ka`e{ svoju `equ, ona}eteposlatinatajsvetikada otvori{o~i,~eka}eteiznena|ewe. DuwaVi{wi~ar,VI-g O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Vaskrs

robudilasamserano,mnogoranije nego obi~no. Ko zna, mo`da nisamnispavala.Istr~alasamu dvori{teiugranamazimzelenogdrvetavidelakorpicu.Vrisnulasamodsre}e:„Zekajebio”!Mojdobrizeka,kogaja zovem Filip, nije me izneverio i ove godine ~estitao mi je Vaskrs. Jo{ da mi ga je videti, da ga uzmem u naru~je, dagapomilujem. Prole}ejezamenenajlep{egodi{we doba,verovatnoizbogsvihtihdoga|aja u vezi proslave Vaskrsa. Vrbica, Cveti,{araweifarbawejaja,pripremazaproslavuVaskrsauti~udaseose}amdivno,~udno.Obuklasamnajlep{u, sve~anuhaqinuzaodlazakucrkvu.Pu-

nodeceiodraslihjebiloucrkviiwenojporti.Radosni,~estitalismojedni drugima Vaskrs, kuckali se jajima. Posle crkve, Vaskrs smo proslavili kod ku}esve~animru~kom.Posetaro|akai odlazak kod wih, igre sa drugarima i kuckawejajimatrajesvatridana,proslavqawaVaskrsa. I ove godine proslavismo najradosniji hri{}anski praznik Vaskrs, dan kada je Gospod Isus Hristos vaskrsao, pobediosmrtisvimqudimadaove~ni `ivot, re~ima „Hristos Vaskrse! VoistinuVaskrse!

JelenaBili},V-4 O[„\uraJak{i}” Ka}


22

svet

ponedeqak5.novembar2012.

NORmALIZUJESE@IVOTUAmERI^KImDR@AVAmA POgO\ENImOLUJOm,ALI...

TURSKIPREmIJERNAgOVESTIO

Pretitalashladno}e WUJORK: Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg pozvao je gra|anekojisu,posle„superoluje” Sendiostalibezstrujeigrejawa, naro~itostarije,dasepremesteu skloni{ta i najavio da }e {irom gradabitipodeqeno25.000}ebadi, zbogveomaniskihtemperaturanajavqenihzanarednedane. Snabdevawegorivompo~elojeu pogo|enim zonama severois to~ne obale, ali je, kako navodi AP, 2,6 miliona doma}instava u {est dr`avaidaqebezstruje,uodnosuna 3,5milionakolikoihjebiloju~e. U oblasti Wujorka i na Long Ajlendu,strujujo{nemaoko1,4milonapotro{a~a,adobilojujevi{e od milion.Struju su ponovo, prvi put za nedequ dana, dobili ni`i delovi Menhetna, {to je omogu}ilo da 80 odsto wujor{kog metroa ponovopo~nedaradi. Ume|uvremenu,broj`rtavaoluje Sendi porastao je na 110, jer je jo{devetsmrtnihslu~ajevaprijavqeno danas u Wu Xersiju, gde je ukupno poginulo 22 qudi.Kako je rekaoBlumberg,uWujorkujeuoluji poginula 41 osoba. Blumberg je kazao i da bi nesta{ica beznina mogladapotrajeidanima.Kilome-

dnevnik

tarski redovi automobila mogu se videti oko benzinskih pumpi {irompogo|enogregiona,ukqu~u}ii severni Wu Xersi, na ~iju potro{wujeguvernerKrisKristiuveo

navalu gra|ana koji satima ~ekaju dadobijusvojdeo.Administracija predsednika Baraka Obame ranije jenalo`iladasezanajte`epogo|eneoblastidr`avaWujorkiWu

ograni~ewa po principu „par-nepar”,takoda}e,recimo,voza~imotornih vozila sa registracijama kojesezavr{avajuneparnimbrojem mo}idakupujugorivoneparnimdanimaumesecu. NajgorasituacijajenabenzinskojstaniciuBruklinu,gdesupripadniciNacionalnegardepodelilibesplatanbenzin,upoku{ajuda smire situaciju, {to je izazvalo

Xerzikupi45milionalitarabezolovnogbenzinai38milionalitaradizelgoriva.Vladajesaop{tilada}eiskoristitistrate{kerezervedizelazavanrednesituacije i privremeno je ukinula zakonski akt koji je zabrawivao brodovima sa stranim zastavama da prevoze gas, dizel i druge proizvode iz Meksi~kogzalivauseveroisto~ne luke.

Stvarawelirazone? ANKARA:TurskipremijerRexep Tajip Erdogan nagovestio je mogu}noststvarawavalutneunije naosnovulire,nacionalnevalute tezemqe.Prematurskompremijeru, neke ~lanice Evropske unije savetovale su vladi u Turskoj da napravelirazonuisamErdoganse saglasiosatomidejom. -Ima~lanicaEUkojeka`umi smoprotivevraine}emouevrozonu. Oni su nam ~ak savetovali nemojtenidapomi{qatedaulaziteuevrozonu,mo`etedanapravite zonu turske lire. Ja se sla`em-rekaojeErdogan. Turska lira se tradicionalno smatralaslabomvalutomidonedavne denominacije Turcima je bilo normalno da pla}aju hleb i mlekomilionimalira.Me|utim, u posledwe vreme lira pokazuje dobrozdravqe-odpo~etkagodineonajeoja~alapetodstoprema dolaru, dok je pro{le godine oslabila 20 odsto. Zna~ajna poboq{awa u kratkom vremenskom periodu svrstalo je Tursku me|u ekonomije u izuzetnoj ekspanziji. Turskajepostalasedmapoveli~iniekonomijauEvropii16.u svetupoBDP,merenoparitetom kupovnemo}i(PPP,prematr`i-

{nimcenama)u2011,kojijeizneo gotovo 1,29 biliona dolara, ili 17.499postanovniku. Uistovremeturskajavnosti medijirazli~itoreagujunaideju stvarawa lirazone. List Sabah

jan,kojijeistakaodanetrebamisliti da je izjava premijera data bezsmisla. Trenutnoseusveturazmatra nekoliko varijanti stvarawa regionalnih monetarnih unija, po

Reyep Tajip Erdogan

pi{e da poslovni svet podr`ava premijera,dokjeMilijetpomenuti projekat nazvao ludilom. Potencijalno,lirazonibimoglida se pridru`e samo Azerbejxan i ira~kiKurdistan,aliizawihbi takavpotezbioizuzetnote`ak. Stavpremijerapodr`aojeministar ekonomije Zafer ^agla-

primeruevrozone.Du`evremesu trajalipregovoridaruskarubqa bude jedinstveno sredstvo pla}awazaRusijuiBelorusiju,aarapskezemqeuPersijskomzalivusu nekoliko puta pokretale pitawe zajedni~ke valute.Nijedan od ovih projekata jo{ nije realizovan.

POSLEINTERVJUAIZRAELSKOJTELEVIZIJI

[PANIJA

Intelektualciprotiv nezavisnostiKatalonije MAD RID: Pros lav qen i {panskirediteqPedroAlmodovar, peruanski pisac Mario Vargas Qosa i „vi{e stotina intelektualaca” potpisali su manifest protiv nezavisnosti Katalonije,nakojojinsistirajuvlastiove{panskepokrajinenaseveroistokuzemqe.

Barselona

Vi{e stotina intelektualaca i profesionalaca potpisali su u Kataloniji apel u korist lev ic e i fed er al iz ma, kao odgovor secesionizmu na kome sve glasnije insistiraju katalonskavladaidrugepoliti~kesnage,bliskenacionalizmu-isti~eseumanifestukoji je objavqen u listu „El Pais”. Pobornicinezavisnostiprebacuju sve probleme, posebno one izazvane ekonomskom krizom, na [paniju, koja je tako

postala wihov `rtveni jarac, isti~u potpisnici manifesta, me|u kojima su pisci, glumci, ekonomisti i politi~ari iz cele[panije.Katalonija,trenutno najzadu`enija {panska autonomnapokrajina,uotvorenom je sukobu sa centralnom vladomuMadridukojajeuseptemb ru odb il a wen zahtev za {iru buxetsku autonomiju, sa mogu}no{ }u ubir aw a poreza. Katalonskevlasti su zakazale za 25. novembar prevrem en e reg io naln e izb or e i prete da }e organiz ov at i ref erendum o samoopredeqewu Katalonije.Potpisnicimanifesta navode da su svesni „dubokog nacionalnogose}awa”kojipostoji u ovoj provinciji i koji bi, po wima, morao da „bude priznat i ponovo integrisan u zajedni~kim institucijama” sa [panijom. Ukoliko, pak, voqa zanezavisno{}ubudeve}inski izra`ena,„demokratskoube|ewe nas obavezuje, nas ostale [pance, da je uzmemo u obzir kako bismo prona{li adekvatno i pristojno re{ewe”, isti~eseumanifestu.

Abasobjasniosvojuizjavu TELAVIV: PredsednikPalestinskeuprave(PU)MahmudAbas branio se posle o{trih kritika, prvenstveno rivalskog Hamasa, zbog intervjua koji je dao izraelskoj televiziji, istakav{i da nije fer izlo`iti nekoga takvom kritikovawu„zasnovanomnaodlomcimaizjava”.Uintervjuuzaegipatske medije Abas je istakao da se ne}e nikada odre}i prava na povratak palestinskih izbeglica u wihove nekada{we domove unutar dana{wegIzraela. -Jabihizneoisteopaskeusvakom intervjuu, bez obzira ko sedi prekoputamene,pabiotoPalestinac,Izraelac,Amerikanacilibiloko-istakaojeAbasidodaodasu sesvepalestinskepartijeslo`ile sa dvodr`avnim re{ewem i granicamaiz1967.itoukqu~ujeHamasi

Mahmud Abas

Islamski xihad.  Abas, vo|a sekularnogFataha,pomenuojedasuiu sporazumuopomirewusaHamasom, postignutom posredstvom Kaira, partije pristale na granice pre {estodnevnog rata, miran otpor i da se odr`e izbori. Taj sporazum,

ITALIJA

Utopilesetri imigrantkiwe

RIM: Telatriimigranatkiweprona|enasuuSredozemnommoru,izme|ulibijskeobaleiitalijanskogostrvaLampeduza,dokje 70qudispasenosbrodakojijeupaounevoqe,javilajeitalijska novinskaagencijaANSA. Italijanskaobalskastra`aspasilaje62mu{karcaiosam`ena, odkojihjejednatrudna,ibrodomitalijanskemornariceonisuupu}enisutokomno}ikaostrvuLampeduza.ANSAnijesaop{tilanacionalnost tri utopqene `ene niti spasenih brodolomnika. Dva broda Italijanska obalske stra`e nastavila su da pretra`uju oblast, na 56 kilometara od libijske obale i 224 kilometara od Lampeduze,aobavestilisuikolegeuLibijiinaMalti.

me|utim, nikada nije primewen. Osvrnuv{isenaono{tojerekaoo svomrodnomgraduSafedu,naseveruIzraela,kazaojedajegovorioiz li~neperspektiveidatoninakojina~in neodra`avazvani~nistav uodnosunapravopovratka. Napitaweoizjavidadokgodje on lider ne}e biti tre}eg palestinskog ustanka - intifade protiv izraelske okupacije, Abas je odgovorio da je oru`ani otpor u drugojintifadibiogre{ka.Abasov intervju za izraelsku televizijuizazvaojevelikukontroverzu posebnojerjerekaodanemavi{e pravo da se vrati u svoj rodni grad,aliakoho}emo`edagaposeti,kakojepreneto.Abasjeupetak u intervjuu za izraelski televizijskiKanaldvasimboli~nopriznao da ne pola`e pravo na grad

Safedkojijenapustiokaodeteza vreme rata za nezavisnost Izraela1948.godine,prenelisuizraelskimediji. -Palestinazamenesugraniceiz 1967. s isto~nim Jerusalimom kao glavnimgradom,tojePalestina,ja samizbeglica,`ivimuRamali,ZapadnaobalaiGazajePalestina,sve jeostaloIzrael-rekaojeon. PUjeusubotusaop{tiladase Abasnijeodrekaopravapalestinskihizbeglicanapovrataknawihove domove u Izraelu.Wegove re~i, koje su protuma~ene kao da to dovodeupitawe,pozitivnojeprimio predsednik Izraela [imon Peres,alisuupojasuGazenai{le na qutite reakcije. Hiqade Palestinacajedemonstriralonatojteritorijikojomvladaislamisti~ki Hamas,rivalAbasovomFatahu.

KIPAR

Ubijenbritanskivojnik NIKOZIJA:Britanskivojnikizbodenjeno`emnasmrtusukobusagrupombritanskihturistauno}nomklubuukiparskom turisti~kom letovali{tu Aja Napa, saop{tila je kiparska policija.PortparolkiparskepolicijeJorgosEkonomurekaojeda su se ~etvorica britanskih vojnika, van du`nosti, sukobili s trojicomturistauranimjutarwim~asovimakadajejedanodturista, navodno, izvukao no` „skakavac” i izbo 19.godi{weg vojnika. IzBritanskevojske,portparolkaKoniPirspotvrdilajeda sedogodioincidentudelu AjaNapekojijezabrawenzabritanskevojnike,zbognevoqaupro{losti.Ubijenivojnikslu`ioje uDrugombataqonuKraqevskogstreqa~kogpukanaKipru.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI EpisKopTAvAdRos Koptska crkva izabrala je novog poglavara, episkopaTavadrosakoji}ebitina~elunajve}e hri{}anske zajednice u trenutku politi~kih promenaipo{tosuislamistipreuzelivlastu Egiptu.UcrkviSvetogMarkauAleksandriji, ime60-godi{wegvladikeizstaklene~inijeizvukaojede~akspovezomprekoo~iju,me|uimenimajo{dvojicekandidata.

ANGELAMERKEL Nema~kakancelarkaAngelaMerkelizjavila jeda}edu`ni~kakrizauEvropitrajatijo{najmawe pet godina. Ona je rekla da je Evropa na pravomputudaprevazi|ekrizu,aligre{isvako ko misli da to mo`e da bude re{eno za godinu ilidve.Sadajevremeza„malostrogosti”,jeru suprotnom,kakojeupozorila,Evropane}emo}i daprivu~einvesticije.

FRANsoAoLANd FrancuskipredsednikFransoaOland izjaviojedasewegovazemqaprotivipoku{ajimaizazivawanestabilnostiuLibanu. - @elim da podsetim sve one kojima je u interesu stvarawe nestabilnosti u Libanu da }e se Francuska protiviti tome po{to Libanpredstavqaprimerjedinstva-kazaoje Oland.

DesetnajskupqihpriroDnihkatastrofauposleDwih25goDina

Zemqotresujapanunaneslavnom prvommestu pariZ:^etirioddesetnajskupqihprirodnih katastrofakojesusedogodileuproteklih~etvrt veka zadesile su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, potom Japan i Narodnu Republiku Kinu.Najskupqaelementarnanepogodauposledwih dvadesetakgodinabiojezemqotresuJapanu11. marta2011.kojijedoveodorazornogcunamijakadajepreko20.000qudiizgubilo`ivot. Materijalna{tetakojajetomprilikomnastalaprocewujesena210milijardidolara, do sadanezapam}enmaterijalnigubitakprouzrokovanprirodnomnepogodom,kojajeizazvalaihavarijunuklearneelektrane„Fuku{ima.” Drugu najskupqu elementarnu nepogodu izazvaojezemqotresuJapanu17.januara1995.kada je u oblasti grada Kobe poginulo 6.000 osoba i nanetamaterijalna{tetaod100milijardidolara. Te}anajskupqaprirodnanepogodaupogledu materijalne{tetekojaseprocewujena125milijardidolaradogodilasenaseveroistokuSAD uWuOrleansu29.avgusta2005.kadajeuraganKatarinaodneo1.800qudiskih`ivota.

Japan

Ovomprikomjezakazaoiqudskifaktor,jer jedvenedeqeposlenesre}etada{wiameri~ki predsednikXorxBu{priznaoodgovornostsvojeadministracijezarazmere{tete. ZemqotresukineskojprovincijiSe~uandogodiose12.maja2008.ukomejepoginulo90.000 qudiinanetadosadanezapam}enamaterijalna

{tetautojzemqiod85milijardidolara.Uragan„Sendi”kojijeodneovi{eod60qudskih`rtavaprenekolikodanauSADpremaprocenama ko{ta}eizme|u30i50milijardidolara. Zbogprete}ekatastrofeevakuisanovi{eod 400.000 osoba o obustavqena privredna aktivnostuisto~nimdelovimaSAD. ^etvrta najskupqa prirodna nepogoda u posledwih~etvrtvekauSADbiojezemqotresNotrix koji je zahvatio Los An|eles 17. januara 1994,ukomejepoginulo60qudiawih10.000je bilo povre|eno.Razmere materijalne {tete se procewujunaoko30miqardidolara.Nezapam}eno razorni zemqotres u ^ileu, 27. februara 2010.odneoje560qudskih`ivotainaneomaterijalnu{tetuod30milijardidolarazbogru{ewazgradaimostova,prekidastrujeitelefonskih linija.Uragan Ike, koji je pogodio SAD, KubuiHaitiunaletukojijepo~eo12.septembra2008,usmrtioje80osobanateritotijiSeverneAmerikeiizazvaomaterijalnu{tetuod vi{eod30milijardidolara.


BALkAn

dnevnik DVEDECENIJEODRATAUBOSNIIHERCEGOVINI

Identifikovano 10.570nestalih SARAJEVO: Dve decenije od rata u Bosni i Hercegovini do sada je identifikovano 10.570 nestalih osoba, od ukupno 34.964 prijavqenih, ~iji }e status biti dodatno proveren kroz proce{ verifikacije podataka, izjavila je portparolka Instituta za nestale osobe BiH Lejla ^engi}.

sije za nestale osobe i Kancelarije za nestale osobe Republike Srpske. - Centralna evidencija nesta lih sadr`i podatke o ukupno 34.964 prijavqenih nestalih osoba, ~iji }e status biti dodatno proveren kroz proces verifikacije podataka. Do sada je verifi-

Sarajevo

Centralna evidencija nestalih osoba formirana je u BiH na osnovu podataka prikupqenih iz 13 razli~itih doma}ih i me|unarodnih baza podataka od kojih su ~etiri primarne - Me|unarodne komisije za nestale osobe, Me|unarodnog komiteta crvenog krsta, Federalne komi-

kovan status ukupno 10.570 nestalih osoba, ~iji su posmrtni ostaci, kompletni ili nekompletni, ekshumirani iz pojedina~nih i/ili masovnih grobnica i identifikovani putem DNK metode kazala je ^engi}eva. Ona je, u izjavi agenciji Fena, rekla da je proces prijave nesta-

lih osoba otvoren, odnosno da u Institutu za nestale osobe i sada primaju prijave nestalih. Stoga je, ka`e ^engi}eva, razumqivo {to broj nestalih osoba mewa.Potrebno je, dodala je, da prijava ima minimum podataka o nestaloj osobi, {to podrazumijeva ime i prezime osobe, mesto i datum ro|ewa i pretpostavqene okolnosti nestanka. ^engi}eva je kazala da je u toku verifikacija takozvanih aktivnih slu~ajeva, to jest onih osoba koje su prijavqene kao nestale za ~ijim posmrtnim ostacima se jo{ traga, kao i onih osoba koje su ekshumirane, a wihov identitet utvr|en klasi~nim metodama, to jest metodom prepoznavawa bez primene DNK metode. - Nakon zavr{enog procesa verifikacije ima}emo jasnu i potpunu istinu o ukupnom broju nestalih osoba, {to }e predstavqati evidenciju s ta~nim identitetom nestalih osoba, a svaka nestala osoba nakon zavr{ene verifikacije ima}e svoj dosije i u elektronskoj i u ‘tvrdoj’ formi -rekla je ona.^engi}eva je navela da proces verifikacije nestalih ne uti~e na ostvarivawe prava porodica nestalih osoba.

Bo{wakiBosanac razli~ite identifikacije SARAJEVO: U Sarajevu je - Svaki Bo{wak mo`e biti odr`ana tribina o dilemama Bosanac, a svaki Bosanac ne mora Bo{waka uo~i predstoje}eg po - da bude Bo{wak -rekao je Filipisa stanovni{tva u BiH naredpovi} koji je ukazao na, kako je ne godine na kojoj je akademik rekao, vid osporavawa bo{wa~Muhamed Filipovi} objasnio kog identiteta {to je osnovni da su Bosanac i vid osporavawa Bo{wak dve Bosne. razli~ite iden- Ako Bosna tifikacije, odnema svoj narod nosno da je Bokoji je imenom, {wak nacionalistorijom i sana, a Bosanac dr`ajem svog te ri to ri jal na identiteta veidentifikazan za tu zemqu i cija. dr`avu, onda ona Na tri bi ni nije supstancikoja je imala za jalna istorijciq edu ka ci ju MuhamedFilipovi} ski. Onda se ona o razlikovawu svodi na Srbe i te ri to ri jal nih, od no sno dr Hrvate kao jedine istorijske `avnih i verskih odrednica, nacije. kao i bitnost pitawa jezika i On je, kako su preneli saraveroispovesti, Filipovi} je jevski mediji, mi{qewa da odporu~io da je bitno razlikovare|eni faktori, me|u kojima i ti teitorijalnu identifika - me|unarodni, ne dozvoqavaju da ciju kao {to je Bosanac i Herse Bosna „kona~no konstitui{e cegovac od verskih - musliman, kao dr`ava tri naroda me|u koi nacionalne koja treba da gla - jima su Bo{waci najbrojniji i si Bo{wak. najvi{e vezani za wu”.

RUMUNIJA

Produ`en pritvor BUKURE[T: Sudije suda u Bukure{tu produ`ile su za 29 dana pritvor za pet od ukupno 33 zvani~nika koja su u petak uhap{ena zbog sumwe da su prawem novca i banakrskim prevarama o{tetili dr`avu za 22 miliona evra.

Bukure{t

Me|u wima su biv{i general Stranog obave{tajnog direktorata Drago{ Diakonesku i jedan od upravnika te organizacije Danijel Ruse. Sud je, istovremeno, odbacio zahtev tu`ilaca da u pritvoru ostane jo{ 19 osoba, ali im je zabraweno da napu{taju zemqu i mesto boravi{ta. Me|u wima je i potpredsednik BRD banke Klau diju ^er~el.Odluka nije kona~na i na wu se mo`e ulo`iti `alba.

Mostar

Gradskomve}u du`imandat MOSTAR: Ve}nici u Gradskom ve}u Mostara usvojili su zakqu~ak kojim su produ`ili rad tog ve}a i pozvali vi{e organe vlasti da iznesu svoje mi{qewe o svim spornim pitawima koja se ti~u grada na Neretvi. Prema ranijem obja{wewu Centralne izborne komisije BiH, mandat sada{wem sazivu Gradskog ve}a isti~e, jer su pre ~etiri godine progla{eni rezultati pro{lih lokalnih izbora, a novi izbori koji su u BiH odr`ani 7. oktobra nisu odr`ani jedino u Mostaru. Gradsko ve}e Mostara smatra da javne institucije i gra|ani ne mogu ostati bez funkcionisawa i zagarantovanih prava iz oblasti lokalne uprave i samouprave, navodeno je u zakqu~ku, a preneli lokalni mediji. Izbori u Mostaru nisu odr`ani 7.oktobra, jer se vode}e stranke nisu dogovorile o delovima Statuta tog grada koji su osporeni na Ustavnom sudu BiH.

23

CRNA GORA

Poznataskup{tinska ve}ina,alineimandatar PODGORICA: Tri sedmice posle izbora u Crnoj Gori izvesna je parlamentarna ve}ina koju }e ~initi koalicija predvo|ena Demokratskom partijom socijalista (DPS) uz podr{ku stranaka ma winskih naroda, ali je jo{ nepoznanica ko }e biti mandatar za sastav nove crnogorske vlade. Iz DPS-a i partija mawinskih naroda ranije je saop{teno da su na korak od dogovora o formirawe nove vlade Crne Gore, dodaju}i da se ubrzo mo`e o~ekivati formirawe izvr{ne vlasti. Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra, koalicija koju predvodi DPS dobila je najvi{e glasova, ali nedovoqno za ponovno osvajawe apsolutne vlasti, zbog ~ega je kqu~ za formirawe budu}e vlade u rukama stranaka mawinskih naroda. Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 poslani~nih mandata, a za formirawe vlade potrebno je 41, zbog ~ega je podr{ku tra`ila od Bo{wa~ke stranke (BS) koja ima tri mandata, odnosno Hrvatske gra|anske inicijative (HGI) i dve albanske nacionalne partije sa po jednim mandatom.To je prvi put nakon izbora 2001. godine da koalicija, koju predvodi DPS, nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori.

Primer stabilnosti

DILEMEUO^IPREDSTOJE]EGPOPISASTANOVNI[TVA UBOSNIIHERCEGOVINI

ponedeqak5.novembar2012.

PODGORICA: Dr`avna se kretarka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Hilari Klinton ocenila je da je Crna Gora primer stabilnosti i pozitivnog napretka poru~uju}i da Podgorica mo`e da ra~una na podr{ku Va{ingtona u integracionim procesima. Klinton je u telefonskom razgovoru sa premijerom Igorom Luk{i}em iskazala `aqewe {to nije bila u prilici da tokom boravka u zemqama regiona poseti Crnu Goru i li~no prenese utiske o pozitivnim demokratskim i ekonomskim kretawima u toj dr`avi. Klinton je, kako se navodi, ohrabrila daqe sprovo|ewe reformi neophodnih za ostvarewe integracionih te`wi Crne Gore - ~lanstva u Evropsku uniju i NATO. Integracioni procesi u Crnoj Gori predstavqaju garant politi~ke i bezbednosne stabilnosti regiona kojoj Crna Gora daje veliki doprinos, kazala je ona. Klinton je ukazala na zna~aj u~e{}a crnogorskih vojnika u mirovnim misijama, kao doprinos uspostavqawu i o~uvawu globalnog mira i demokratije. Ona je iskazala uverewe da }e se odnosi Crne Gore i SAD-a i nakon formirawa nove crnogorske vlade potvr|ivati i unapre|ivati u obostranom interesu.

Podgorica

BS i HGI bili su u koaliciji koja je formirala prethodnu vladu Crne Gore, ali su se te dve nacionalne stranke na izborima 14. oktobra odlu~ile na samostalni nastup, jer im je izborni zakon omogu}i lak{e sticawe poslani~kih mandata, po{to je re~ o izbornim listama mawinskih naroda. Konstitutivna sednica novog saziva Skup{tine Crne Gore zakazana je za utorak, 6. novembar. Ustavom je predvi|eno da predsednik Crne Gore predla`e mandatara u roku od 30 dana od konstituisawa Skup{tine. U cr -

nogorskoj javnosti kao glavni kandidati za premijera figuriraju lider DPS-a Milo \ukanovi}, dosada{wi premijer Igor Luk{i} i potpredsednik vlade Du{ko Markovi}. \ukanovi} ranije nije iskqu~io mogu}nost povratka na premijersku funkciju ili kandidature na predsedni~kim izborima, dodaju}i da }e DPS doneti kona~nu odluku o tome. Posle oktobarskih izbora 2006. godine, \ukanovi} je prepustio premijersku funkciju @eqku [turanovi}u, da bi se 29. februara 2008. vratio na ~elo izvr{ne vlasti.

Konstitutivnasednica parlamentabezhimne? PODGORICA: Na konstitu tivnoj sednici Skup{tine Crne Gore u utorak ne}e biti intornirana himna, jer to ne}e dozvoliti predsedavaju}a Jelisava Kalezi}, a nije ni prema propisima poslovnika, pi{e podgori~ki „Dan”. Ukoliko se to, ipak, dogodi, takav ~in predstavqa}e pravno na-

siqe, pi{e list, pozivaju}i se na izvore iz opozicionog Demokratskog fronta. List pi{e da se intonirawe himne ne}e dogoditi, jer odluku o tome donosi predsedavaju}i, a Kalezi}eva je najstariji poslanik i dolazi iz Demokratskog fonta. - Ne vidimo za{to bi iko na tome insistirao, naro~ito predstavnici ve}ine, ako se zna da je u

petak konstitutivna sednica SO Budva dr`ana upravo bez intonirawa himne, iako vlast ~ini DPS - rekli su „Danu” u Demokratskom frontu. [est godina nezavisnosti Cr ne Gore i daqe nije dovoqno da deo gra|ana i politi~kih partija simbole dr`ave, zastavu i himnu, prihvate kao svoje. Spor o vra}awu trobojke kao narodne zastave i izostavqawa spornog dela himne tiwa i danas.Crvena zastava sa dvoglavim orlom simbol je nezavisnosti Crne Gore koja je nakon referenduma 2006. godine iza{la iz dr`avne zajednice sa Srbijom. Uprkos tome {to se mo`e videti na gotovo svakom }o{ku, u parlamentu ima onih koji je ni nakon {est godina ne prihvataju. Deo poslanika opozicije ne prihvata himnu Crne Gore „Oj svijetla majska zoro”.Za deo opozicije, ali i crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a himna je neprihvatqiva zbog dva dodata sporna stiha ~iji je autor Sekula Drqevi} koji je 1945. progla{en za saradnika okupataora.

HRVATSKA

Protivvra}awanaziva Vrginmost ZAGREB: Nekoliko desetina pripadnika ekstremne desnice Hrvatske stranke prava (HSP) i Hrvatskog nacionalnog fronta (HNF je u varo{ici Vrgimnost na Kordunu, uz usta{ke povike, protestvovalo protiv nedavnog vra}awa vekovnog imena ovog mesta koje je 1996. nakon akcije Oluja preimenovano u Gvozd. U junu ove godine op{tinsko ve}e je skoro jednoglasno odlu~ilo da varo{ici vrati ime koje nosi od osnivawa u 18. veku i koje je dobilo po izvesnom Srbinu Vrgi koji je sagradio most preko reke koja prolazi kroz mesto. Vrginmost je to ime nosio i za vreme Nezavisne dr`ave Hrvatske to kom Drugog svetskog rata, kao i po~etkom 90-ih godina pro{log veka, kada su uklawani mnogi na zivi koji su imali oznaku „srp ski” ili bili u vezi sa srpskom istorijom. Ime op{tine ostalo je Gvozd jer op{tinsko ve}e nije nadle`no za promene imena op{tine, nego

samo mesta. Za odluku vra}awa starog naziva mesta su glasali i ve}nici hrvatske nacionalnosti. ^lanovi HSP-a su, me|utim, ocenili da izmena imena Gvozd u Vrginmost samo predstavqa kontinuitet dovo|ewa u pitawe vrednosti postignutih u ratu 90ih, a predsednik te stranke Danijel Srb rekao da HSP ne}e tolerisati izmenu naziva mesta koju smatra nezakonitom. Pra}en povicima „Ovo je Hrvatska, ovo je Hrvatska”, „Zovi samo zovi” i „Za dom - spremni!”, Srb je rekao da formirawe srpske asocijacije Zajedni~kog ve}a op{tina u isto~noj Slavoniji „nije ni{ta drugo nego osnivawe SAO Krajine”. - Tamo okupqeni na~elnici op{tina sa srpskom ve}inom ne raspravqaju o vodovodu nego o SAO Krajini - rekao je Srb. U ime Hrvatskog nacionalnog fronta predsednik Stjepan Benc pozvao je ~lanove prava{kih

stranaka da se ujedine i najavio protest na zagreba~kom Markovom trgu pred zgradama vlade i sabora, ako se vlasti budu i daqe oglu{ivale po pitawu promene imena mesta. Protiv vra}awa vekovnog imena Vrginmost nedavno

je na verskom obredu pred tamo{wim Hrvatima doseqenim iz BiH govorio i katoli~ki sisa~ki biskup Vlado Ko{i} , poznat po svojim prousta{kim stavovima.Na prilazima mestu na slu`benim tablama ispisano je novo ime Vrginmost, od kojih je jedna ve} prefarbana.

Dvaodstoza prazneku}e ZAGREB: Porez na imovinu koji }e u Hrvatskoj biti uveden od 1. aprila 2013. bi}e pla}an po stopi od dva odsto na vrednost nekretnine u slu~aju da ona nije u funkciji, za stanove u kojima se `ivi biti 0,2 odsto, a ukoliko se iznajmquju 0,4 odsto od wihove vrednosti. Po podacima iz ministarstva finansija, stopa od dva odsto obra~unava}e se za objekte koji nisu u funkciji, kao {to su ku}e i stanove u kojima niko ne `ivi, a vlasnici ih nisu iznajmili, ili na poslovne prostore koji su prazni.To zna~i da bi porez na stan ~iju vrednost poreska uprava proceni na 100.000 evra, a u kome vlasnici ne `ive niti ga iznajmquju godi{we bio oko 2.000 evra, odnosno 15.000 kuna. Ukoliko vlasnici `ive u tom stanu, dobi}e 90 odsto popusta, odnosno pla}a}e tek deset odsto od pomenutog iznosa, odnosno 0,2 odsto vrednosti stana, {to je godi{we 200 evra, odnosno 1.500 kuna.Stan koji vlasnici odlu~e da iznajme, na osnovnu stopu dobi}e

popust od 80 odsto, odnosno pla}a}e porez po stopi od 0,4 odsto, {to u slu~aju nekretnine vredne 100.00 evra zna~i godi{wi porez od 400 evra ili 3.000 kuna. Porez na imovinu zameni}e komunalnu naknadu koja se dosad pla}ala, ne po vrednosti stana nego na osnovu kvadrature i zavisno od gradske zone u kojoj se stan nalazi. Porez na imovinu gra|ane }e ipak ko{tati ne{to vi{e od komunalne naknade.Ministar finansija Slavko Lini} poru~io da bi bogati gra|ani koji u vla sni{tvu imaju nekoliko stanova ili poslovne prostore morali vi{e pridonositi za {kolstvo, zdravstvo, socijalnu za{titu i druge javne potrebe.Najava tog poreza izazvala je mnogobrojna reagovawa, pri ~emu se barata tvrdwom da }e to biti kazna za one koji su {tedeli i ulagali u stanove, dok se na miru ostavqaju oni koji imaju deonice ili {tedwu u bankama. Postavqe se i pitawe koliko }e taj porez bi ti efikasan.


24

porodica

ponedeqak5.novembar2012.

КОЛАЧИЋИПРЕТЕ

ПреписивањејеОК? К линци су одавно препознали предности модерних технологија, па паметнетелефонекористеузаменузаучење.Далиивашедете има „помоћ пријатеља” на тестовимазнања?

мобилне телефоне за време часа.Овоистраживањејепоказало дачак48одстођакакористимобилни телефон приликом решавањазадатакаушколи. Око двадесет одсто испитаникапотврдилоједатокомре-

Према једном америчком истраживањукојејепратилопонашање и навике савремених тинејџера,само23%одстородитељакојисуучествовалиуистраживањуизразилојезабринутост због чињенице да њихова деца преписују на контролним задацима и забављају се користећи

шавањатестоваодговоренајчешће траже на Интернету или унапредприпремајуодговореи „смештају”ихумобилнителефон. Стручњаке брине чињеница да мали број родитеља препознаје последице које следе након навикавања на преписива-

ње.Ужељидадецаштолакше преброде обавезе, многи родитељиохрабрујуоваквопонашање,безобзираштодоноситрајнепоследице. Децакојуродитељиучедасе свеможелакоиспунитиидаје труд непотребан, у одраслом добу наилазе на проблеме са ауторитетимаиобавезекојепосаоипородицадоносе. Још једна новија студија показалаједадецаналистужеља за куповину пред почетак нове школске године, најрадије стављају нове телефоне и бројне геџете, преноси сајт „Масхабле”. Иако савремена технологија може лако да се злоупотреби, већина стручњака сматра да деци не би требало ускратити упознавање са уређајима који им олакшавају живот, али на родитељима и наставницима је обавеза да децу науче на који начин да употребљавају телефонеикомпјутере. Захваљујући новим технологијама, уз мало маште, учење може да постане права забава, па заинтересовани клинци неће пожелети да преписују, јер ће задовољно владатиновимсадржајима.

dnevnik

Зубистрадају одслаткиша П

онуда слаткиша је последњих деценија знатноповећанаидецасвакодневноуживају у омиљеним посластицама, што за последицуимасвевећибројобољењазуба.Ве-

ковима су разни слаткиши део свакодневне исхранечовека.Међутим,уданашњевремејеучесталост њиховог конзумирања невероватно порасла,чаксеупоследњихтридесетгодинаудесетостручила.Наравно,тојеималозапоследицу

велики пораст обољења зуба и зубне супстанце кодсвихузраста. Механизам настанка каријеса услед присуства веомајакихшећераизхранејеследећи:наповршинизуба,тојестнаглазуриглеђи,долазидоталожењаденталногплака,којије због слатке хране изузетно богатјакимшећерима. Дентални плак представљатанакфилмразнихнаслаг а на зуб има. Исп од његадолазидопостепеног размекшавања и разлагањаглеђизуба,штополако алисигурностваракариозни кавитет. У случају да се зуби не перу редовно, процесширењакаријесау кавитетузубајејошбржи. Таква формација се врло брзо шири ка пулпи зуба, односнокаживцу,каданастају и прве болне сензације. Наравно,тонезначидаморатедасеупотпуностиодрекнетеслаткиша.Главнапревенцијаод њиховог штетног деловања је веома квалитетно прањезубапослесвакогоброка.Тотребадачинеидеца,иодрасли

Шта све (не)знају савремени клинци Д

анашња деца сјајно се сналазе у виртуелном свету, али тешко уче да везују пертле,слабо пливају, Деца данас време углавном проводе испред телевизијског или компјутерског екрана, са много мање физичке активности него што је препоручљиво. Вешта су у разумевању технолошких достигнућа,али се тешко сналазе у социјалним односима са вршњацима. Клинци који данас одрастају живе у другачијем свету него њихови родитељи. Зато о том свету, који је њихов саставни део,знају више од родитеља.Са друге стране -неке обичне,мале, свакодневне ствари, данашња деца не знају. Истраживање једне Интернет компаније, које је укључило 2.200 мајки деце узраста од две до пет година, и то из САД, Канаде, Јапана, Аустралије, Новог Зеланда и појединих европских земаља,пружило нам је занимљиве али, истовремено, помало забрињавајуће резултате. Тестирана деца боље се сналазе са компјутерским игрицама и управљању смарт телефонима него што успевају да самостално вежу пертле или објасне на логичан, и свом узрасту примерен начин, неке појаве из свог окружења. Тако, чак 19 одсто испитане деце зна како се користе апликације на смарт телефонима, док само 9 одсто зна да веже пертле.Такође,скоро 60одсто и дечака и девојчица зна да игра игре на рачунару, или обави позив мобилним телефоном.Њих 25одсто уме да отвори веб страницу. Са друге

Повратак платненихпелена

У

последње време све је више родитеља који уместо једнократнихкористеплатненепелене.Сазнајтезашто...Памучне пелене имају бројне предности у односу на једнократне, а евонајважнијих.

Мањиризикодпеленскогосипа Једнократнепеленеупијајувеликуколичинутечности,пабебедужеостајууистојпелени-штојенездравозбогбројниххемикалија којесеналазеупелени,иуринакојидужимстајањемиритиракожу.

Уштедећетемногоновца

стране,само њих 20одсто уме да плива. Резултати овог истраживања су покренули лавину питања:да ли су нове генерације деце жртве општег напретка?Да ли је утицај окружења и стандарда ипак одлучујући за формирање личности?Могу ли родитељи да прате своју децу у њиховом убрзаном развоју? Извесно је да је развојем технологије улога родитеља знатно измењена. Оно што је родитељима још увек тешко замисливо,са чиме морају ��а се упознају и уче, а што свакако

није био део њиховог одрастања, сада представља саставни део детињства њихове деце. Ипак,од огромне је важности подсетити родитеље да, без обзира на сва технолошка чуда која нас окружују - деца су још увек деца! Односно, док уз игрице, мобилне телефоне и компјутере одрастају, и тако стичу одређене вештине, још увек нису научила да везују пертле,возе бицикл,„гледају на сат„,пливају… Коначно,вештини управљања смарт телефонима,компјутером

Н

и другим „чудима„технологије, вероватно своје дете нећете морати ни учити. Оно ће их усвајати спонтано,као саставни део свог одрастања. Са друге стране, сва ће га та „чуда технике„чекати и када одрасте. Међутим,игра лоптом,вожња бициклом, мале, свакодневне вештине, управо у одговарајућем узрасту и на примерен начин - неће моћи да се надокнаде касније. Ваше учешће у томе је од непроцењивог значаја, на велику корист и задовољство и вас и вашег детета.

Бебакојуможеш дапрограмираш

аравно,нијеречоправој беби,већороботукојису креиралијапанскистручњаци за потребе анализирања људскогпонашања. Лабораторија„Асада”,пријапанском Универзитету у Осаки, направилајероботакојипомногим особинама личи на људску бебу-покрећеруке,мрдаглавом иреагујенаинструкцијечовека. Иакомногисматрајудамеханичка беба не делује симпатич-

но,робот„Афето”добиојеиме према италијанској речи „аффетто” која означава нежност и приврженост, а улога робота огледа се у „померању границе измеђучовекаимашинеунаучнесврхе”. Циљистраживачаједанаправедовољно„живог”роботакако бииспиталиинтеракцијеиповезаност који се стварају између дететаиодраслихособа које се оњемубрину.

Потребновамје15до25пеленаодбебиногрођењадодругегодинеживота.Једнократнихбивамбилопотребнопреко5.000.Када израчунате потрошенуструјуипрашак за веш, и поред мало већег стартног улагања, употреба платнених пелена је око четирипутајефтинија. Платнене пеленеможедакористи и друго дете тада су потпуно бесплатне!

Еколошки моменат Одрођењападо почетка коришћењаноше,свакодетеискористипреко 5.000једнократних пелена.Иначе,свако дете „произведе“ око тону отпада у периоду док носи пелене. Једнократнепеленесу једанодтринајчешћа производа којисеналазинадепонијама. У подручјимагдесестакло, папир и лименкерециклирају,пеленечинејошвећипроценат.Нажалост,оне суотпадкојинеможедасерециклира,апотребноимјеоко500годинадасеразграде!Тојепета-шестагенерација!

Ранијеодвикавањеодпелена Преповијенеуједнократнупелену,бебенеосећајувлажносткада сеупишке,докћеуплатненојпеленитодаосете.Тадаћенанеки начин покушати да вам сигнализирају како је време да се пелена промени.Тимедетепостајесвесносвојихфизиолошкихфункцијаи повезујеихсапоследицом,пасеиранијеодвикнеодпелена


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga IZDAVA^KO PREDUZE]E tra`i radnike. Telefon: 064/872-87-10. 63444

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63697

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 63370

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 63428

Du{anka Meleg

preminula 3. 11. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sinovi Predrag i Dejan, snaje Ksenija i Anita i unuci Ogwen i Ana. 63704

Pro{lo je deset godina punih tuge i bola otkad nas je napustila na{a voqena mama

Vukosava Katanski

posledwi pozdrav.

O`alo{}eni: sin Strahiwa, snaja Jelena i unu~ad Predrag i Danica.

Sestra Branka, sestri}i Bojan i Sini{a, snaje Dragica i Mirjana, unuci Vuka{in, Na|a, Veqko, Mina i Sara.

63710

63705

Vukosavi Katanski iz Koviqa

Zaova Danica Bajilo, Du{an Bajilo i Vesna @abi} sa porodicama.

sestri

ro|. Grbi} Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena porodica Meleg.

Du{anki Meleg

od sestre Savke i wene Mowe.

63712

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj

Stoji Jovanovi} Radmili Bo`ovi}

Posledwi pozdrav dragoj snaji, ujni i {urwaji

pozdrav

63714

Dragoj i jedinoj sestri i tetki

Sahrana je 5. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele, na Gorwekoviqskom grobqu.

Posledwi i tetki

Radmila Bo`ovi}

Preminula je na{a voqena mama, baba i svekrva

iz Koviqa

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 11. 2012. godine, preminula u 78. godini na{a

25

1936 - 2012.

^apo Stanislava Beba Tako nam nedostaje{ mama. Neute{ni sinovi Aleksandar i Miroslav.

koja je preminula 2. 11. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 5. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestri~ina Slavica i sestri} Slavko sa porodicama.

63703

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Ante Karamati}

Posledwi prijatequ

pozdrav

Stoji Dragan Paji} sa porodicom.

63721

63722

dragom

Posledwi pozdrav mom velikom prijatequ.

Anti Karamati}u

Ante Karamati}

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Sowa, }erka Vesna i mnogobrojna rodbina.

[ime i Ivanka Jeli~i}.

Slavica ]umurovi} sa porodicom.

63720

63719

63718 63711

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage }erke, sestre i zaove

Vukosave Katanski

Posledwi pozdrav dragoj

Milici ^orda{

iz Koviqa O`alo{}eni: mati Milica, brat Stevan i snaja Katica Marinkov.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam prijateqe, ro|ake i poznanike da je

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Nade`di Patlejh

baba Cici

Prijateqi porodica Hromi{.

od: unuka Maje i Gorana sa porodicama.

63709

63708

od Du{anovih drugara sa posla.

Nade`da Patlejh ro|. Markovi} preminula 2. 11. 2012. godine, u 83. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoj neute{ni suprug Du{ko.

63713

Posledwi pozdrav priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vukosavi Katanski

Porodica Kova~ev.

Luka Stamenkovi} 1931 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu, u Veterniku.

Posledwi pozdrav

63717

Sa po{tovawem, u trajnom se}awu posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dragoj prijateqici

Milici ^orda{

63701

Nadi

Nade`di Patlejh

posledwi pozdrav. od }erke Ane i zeta @eqka.

Porodica Farki}. Bojka i Toza.

O`alo{}ena porodica. 63715

63716

63707

63706

63702


26

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55

tv program

ponedeqak5.novembar2012.

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Дивља острва Строго платонски Кухињица Име мог сокака

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

ГласАмерике Панонскојутро Лола Филмскипрограм Будиродитељ Улови трофеј Војвођанскевести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговороздрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Панонскахроника

Државнипосао (РТВ1,18.55) 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.55 01.25 01.50

06.30 06.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.30 23.55 00.25

Вести Знање имање Чари риболова Рециклирана архитектура Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Све(т)око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Парадокс С друге стране Војвођански дневник Један на један Лутер Концерт године 1993.ЕКВ Строго платонски Добар посао Све(т)око нас

06.05 08.00 09.00 09.05 09.50 09.56 10.28 11.00 11.04 12.00 12.15 12.30 12.46 13.28 13.34 14.50 15.05 15.57 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 22.30 22.35 23.25 23.40 23.46 00.32 02.29 03.00 03.17

08.30Цртани филм Гордон 09.00Вести 09.05Храна и вино 09.30Серија 11.00 Вести 11.05 Ево нас код вас 12.00Серија 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ленија 15.00Вести

Кухињица –мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика (НовосадскаТВ,08.30) Емисија (мађ) Ој,пауне,пауне (мађ) Лендава-Мој гост (мађ) 15.05Серија Вести (мађ) 16.00Објектив (слов) Под истим кровом 16.15Објектив (мађ) Повратак на село 16.30Храна и вино Широки план (рус) 16.55Како се каже Добро вече,Војводино (мађ) 17.00Руски затвори,некад и сад Културни магазин (Јеленлет) 17.30Новосадско поподне (мађ) 18.30Сремски Карловци, ТВ Магазин (рум) од суботе до суботе ТВ Дневник (хрв) 19.00Објектив ТВ Дневник (слов) 19.30Опчињени ТВ Дневник (рус) 20.30Истрага ТВ Дневник (рум) 21.00 Спринт ТВ Дневник (ром) 21.30 Серија ТВ Дневник (мађ) 22.00Објектив Спортске вести (мађ) 22.30Серија Кухињица –мађ. 23.30Филм Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Имагинаријум др Парнасуса, филм ТВ баштине 09.30 НБА:Њујорк –Филаделфија Упрвомлицунауке 11.15 Преглед АТП Мастерс Париз ТВ Продаја 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 16.30 Холандска лига 19.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 20.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 22.30 Шпанска лига 23.30 Премијер лига 00.30 Одбојка Серија А1: Трентино –Банца Кунео

Цртанифилм Гордон

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Отписани Вести Лов и риболов Еко караван Вести Балкански ратови Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Евронет Најбоље драме ТВБ:‘’Свечана обавеза„ Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Речнареч:Сто дана владе Вести Итражитељи из Мјамија Дневник Еверонет Хероји Ноћни биоскоп:Сигурносно стакло,филм Отписани Вести(04.00,05.00) Еко караван

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Први глас Србије Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм:Отимачи изгубљеног ковчега Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

КаренАлен

Отимачи изгубљеногковчега Са професером археологије и познатим авантуристомИндијаномЏонсомупознајемосе1936.годинеуЈужној Америци где трага за вредним експонатом. У САД севраћапразнихруку,алина универзитету на којем ради већ га чекају припадници владинеорганизацијекојасе бави надзирањем нацистичкихактивности… Улоге:ХарисонФорд,КаренАлен,ПолФримен,РоналдЛејси,ЏонРис-Дејвис Режија:СтивенСпилберг (Прва,21.15)

СлободанСавић

Читањепозоришта Шест и по сати трајала је представанакојојсеприказивао „Галеб” А. П. Чехова. С друге стране, мање од деведесет минута било је потребно младом редитељу Вељку Мићуновићу данасцениБеоградског драмског позориштаприкажесуштинукомада Артура Милера „Смрт трговачкогпутника”... Ауториуредник:Слободан Савић (РТС2,22.02) 06.02 06.46 07.26 07.50 08.00 08.05 08.15 08.29 08.54

Концерт за добро јутро Слагалица Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече,децо У сенци облака Стриповање Београд у музичким збивањнима 20.века 09.39 Вреле гуме 10.00 СедницаНароднеСкупштине РепубликеСрбије,пренос Програмзависиодтрајањапреноса 10.10 Књига утисака 10.48 Клиника Вет 11.20 Контекст 11.51 Музички програм 12.29 Еко фајл 13.00 Трезор 14.00 У сенци облака 14.14 Стриповање 14.39 Београд у музичким збивањима 20.века 15.07 Верски календар 15.19 Либела 15.49 Сат 16.34 Све боје живота 17.06 Елиза из Ривомброзе 18.01 Белеф2007. 18.35 Свет здравља 19.08 Верски мозаик Србије 20.00 Технологије 20.30 Адлибитум 21.09 Елиза из Ривомброзе 22.02 Читањепозоришта 22.30 Светскиизазов 23.00 Образовноогледало 23.38 Деветибеоградскифестивал игре 00.19 Трезор 01.17 Либела 01.46 Сат 02.31 Све боје живота

06.30Здравље и Ви 07.00Маратон 08.00Цртани филм 09.00Еурека 10.00Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30Здравље и Ви 13.00Сваштарица 13.30Слике живота 14.00 Одељење за специјалне жртве 15.00Филм:Градско острво 17.00Обични људи 18.00Слике живота 19.30Филм:Ово мало душе 21.00Филм:Има ли пилота у авиону 23.00Удовице 00.00Филм:Романса и цигарете 02.00 Одељење за специјалне жртве

dnevnik

07.25Шљака 07.35Најбоље године 08.45У здравом телу 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Цртани филмови 12.00Нинџа ратници 13.05Амерички топ-модел 14.00Дневни магазин 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.00Два и по мушкарца 17.30Приљатељи 18.00Пут око света 18.30Вести 19.10Инфо специјал:Црвени и плави -амерички председнички избори 2012. 20.00Никита 21.00Инсајдер:Патриотска пљачка,6.Део 22.00Филм:Отпоран на метке 23.55Вести 00.30Спортски преглед 00.50Никита 01.40Амерички топ-модел 02.30Најбоље године

Црвенииплави Специјалнаемисија„Црвени и плави“, посвећена је америчким председничким изборима.Б92јеналицуместа истраживала како се бирапредседникСАДикакоће изборнакампања2012.године ући у историју као најскупља икада вођена у Америци? Како је могуће да председникнајмоћниједржавена свет у постане човек који освоји мање гласова на директнимизборимаидалисе такав сценарио може поновити6.новембра? Аутор:ЉубицаГојгић (Б92,19.10)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Пељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд -Народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм:Испод радара

НелсонМендела

Гласовиувремену Током 20.века, харизматични светски лидери су користили моћ говора да би мотивисали масе и покренули за остваривање својих визија.Једни су користили моћ говора попут Черчила и Менделе да би се ослободили ропства или одупрели непријатељу, док су други злоупотребили моћ говора, попут Хитлера, да би освојили и поробили друге народе. Кроз серију је представљено са документованим материјалом, говор познатих личности који су обликовали историју света. (Хепи,18.30) 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 23.00 00.00 00.45 01.30 03.30

Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Вести Црвени орао Телешоп Спаситељ,филм Насловна страна –квиз Моја Србија Телемастер Гласови у времену,документарна серија Црвени орао Долина вукова Вести Ћирилица Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија Ћирилица 30000миља под морем,филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,12.00Без цензуре,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30  Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.55Инфо,15.30Зоо пузле,16.55Инфо, 17.30Бибер,18.00Кад порастем бићу...,18.30Кухињица,18.55Инфо,19.30 Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.00Изблиза,22.00Бибер, 22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

13

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик ДушанКецмановић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Затрпани Твој стил у његовим рукама Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Затрпани Твој стил у његовим рукама

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

Ловци на нацисте Геније дизајна Проблем са Толстојем Животиње које су ушле у историју Викторијанска апотека Мајка Тереза – Светица таме Ко си заправо ти? Тајм тим година XI Прича о струји Путовања и открића Најгори послови у историји Сага о викинзима Древни светови Египат Ловци на нацисте Путовања и открића Проблем са Толстојем Севдах

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Повратак Топера Снивај злато моје Мис Потер Матине Бери Мандеј Боље од бекства Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.30

Матине Промотер б филмова, хорора сумњивог квалитета, за време ’’кубанске’’ кризе организује евент у малом градицу. Користеци масовну хистерију и хорор екстраваганцу, оствариће неочекиване ефекте... Улоге: Џон Гудман, Кети Моријарти,СајмонФентон Режија: ЏоДанте (Синеманија,18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Митским путевима 3, док. серија 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 11.33 Кључ у руке 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 Регионални дневник 00.50 Једногоче, филм 02.25 Др Оз 2, ток шоу

06.00 08.00 09.30 11.30 13.00 13.35 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 22.50 23.45 01.25 03.15 04.10

Зашто сам у браку 2 Марс тражи маме Бурлеска Мистер Бин - Филм Када Пруденс пева Поноћ у Паризу Породица Тиш Загробни живот је леп Девојка из планинске колибе Царство порока Отмица Игра престола Фреди против Џејсона Обред Прави секс Само га доведи

19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

07.00 07.50 09.35 10.00 10.25 11.20 11.35 12.30 12.45 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.10 22.25 00.15 02.00 03.00 03.50

ЏениферАнистон

Прекид За Герија први сусрет с Брук био је љубав на први поглед. Видео ју је на стадиону, седила је у истом реду, и то с дечком. То Герија није спречило да јој силом купи хот-дог и да је после утакмице на духовит начин позове на спој. Тако је почела љубавна прича две несумњиво сродне душе и савршено складна веза. Али... Улоге: Винс Вон, Џенифер Анистон, Џејсон Батеман,ЏастинЛонг Режија: ПејтонРид (ХРТ2,20.00)

20.00 21.50 22.35 23.20 00.05 00.40 01.25 02.15 02.35

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Једногоче, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Ријека: Море Принц Валијант, филм Телетабис Тоскана на тањиру 1, док. серија Прекид, филм Др Хаус Вајтчепел Заштитница сведока Битанге и принцезе 24 Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Ненајављени гост из таме Биографија - Клајв Овен Диван човек Шта девојке уче Биографија - Сузан Сарандон Плачљивко Птица на жици Биографија - Клајв Овен Скоро жена Момци с Медисона Нотинг Хил Амерички председник Блеф слепог човека

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.55 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.05 19.30

КетиМоријарти

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.15

08.00 10.00 12.30 14.30 16.50 18.40 20.00 22.00 00.00 01.10

Кадилак мен Нада и слава Белфегор, фантом из Лувра Непогрешиви пријатељ Тигров реп Тежак избор Лакоћа Врсте Еротски филм Еротски филм

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Велико стопало Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Мистерије Острва Сенки Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Мегапитон против Гатороида Вокер, тексашки ренџер

Галилео Флешпоинт ТВ продаја Ексклузив Таблоид Крв није вода ТВ продаја Ружа ветрова ТВ продаја Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас РТЛ Време Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Непобедиви 2: У последњој рунди, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу ЦСИ: Мајами РТЛ Данас

Непобедиви 2: У последњој рунди Џорџ Чејмберс је бивши боксерски шампион који је данас, како би преживео, присиљен да снима рекламе за вотку у Русији, где још увек представља некакву звезду. Он је још увек арогантан и тврдоглав, због чега није претерано омиљен. Једне вечери у хотелској соби затекне лопове... Улоге: Мајкл Џеј Вајт, СкотАдкинс,БенКрос,Ели Данкер,МаркИванир Режија:ИсакФлорентајн (РТЛ,22.25)

СкотАдкинс

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 08.45 10.00 11.00 17.30 18.15 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.15 00.45

Мотоспортови Маратон Билијар Футсал Фудбал Сви спортови Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Билијар Фудбал

Lo{eihu~e odobdani{ta u{evnoporeme}eniqudiimajuo{te}enudru- mogupredvi|eti,{tosetretirajukaonerazumniine{tvenost,paisimboli~kiirealnougro`ava- razumqivi,du{evnooboqelisuoli~ewenereda i nejudru{tvenostdrugih,`ivotgrupei`ivotu stabilnosti.Zatooniuqudimakojinisudu{evnopogrupi, jer verbalnim ili neverbalnim pona{awem – reme}eniaktuelizujustrahodraspadawa,tro{nosti ne,dakako,namerno,ve} podiktatudu{evnogporeme- i nepostojawa, koji se ~esto izjedna~ava sa smr}u. }aja–delomilipotpunoignori{uvladaju}ikoddru- Pretwuraspadawa i smrtivaqaodagnati,uti{atije {tvenogsaobra}awa,jersuwihovisimptomizaqude i oslabiti. Stigmatizacija du{evno poreme}enog je okowihnerazumniinerazumqivi,pa ihqudido`ijedanodna~inadasesmiriiliukloniprijetwarasvqavajukaonepredvidqive. Akonekoodmalihnoguvidii~ujekakose du{evnooboleliupri~amaodraslihimedijimaprikazujuuizrazitonegativnomsvetlu,on zarananau~idastigmatizacijomreagujena~ovekasadu{evnimporeme}ajem;dagadr`i{to daqeodsebe,na{tove}oj,atimeisigurnijoj distanci. Osobesadu{evnimporeme}ajemseupri~amaipredstavamaqudipovezujusanajrazli~itijimoblicimanegativnogpona{awa.Du{evnoporeme}en~ovekjejednaodprvih,akonei prvaasocijacijakojasejavqakadse~ujedaje nekou~inioodre|enodelokojejete{koobjasnitiilipo~eodasepona{anana~inkoji,najbla`ere~eno,zbuwujeionekojisugaznalii onekojiganisuznali:nekojeubiovi{e~lanova porodice, zapalio celo imawe, za kratko vrijeme pro}erdao celi imetak, bez vidqivog razlogadobarposaoiudoban`ivotzamenioje besposlicom, skitwom i prosja~kim `ivotom, izqubomorejeubiosuprugukojani~iminikad nije dala razloga za qubomoru, bez vidqivog razloga digao je ruku na sebe, iz ~istog mira prekinuojeodnosesbliskimiznanimoptu`uju}iihdamupotajnoradeoglavi;postaojeopsjednutidejomdajemnogosposobnijiodve}ine drugihqudi,stalnosebojianisamnezna~ega, uko~iseodstrahakadgodtrebadagovoripred ioleve}imskupomqudiilidapre|eprekobilo kojeg trga, uporno se oglu{ava o osnovne norme pona{awa, prisilno ponavqa odre|en Ni svim „normalnim” nije `ivotni ciq dvosoban stan broj kretwi ~iji se smisao ne da odgonetnuti, insistiranatomedasumuunutra{wiorganitruli, takawa,kojadolazioddu{evnoobolelih.Time{tosu o~ajavazboggre{akakojeje,kakotvrdi,u~inioupro- stigmatizovani, oni ne prestaju biti izvor pretwe, {losti,adaihzapravouop{tenijeu~inio.Nau~eni alisezahvaquju}istigmidr`enaudaqenostiionii da u vinovnicima „nestandardnog“, po pravilu nega- prijetwakojadolaziodwih.Stigmatizacijomsedutivnovrijednovanogpona{awa,zakojeimjete{koda {evnooboqeliprogla{avajuqudimakojinesamoda na|uobja{wewe,prepoznajudu{evnoobolele,onikonisupo`eqnime|uzdravima,negoimuop{tenijemejinisudu{evnoporeme}enistigmatizujutakvequde. stome|uzdravima. Stigmatizacijadu{evnogporeme}ajamo`eseshva[tosvesno{tonesvesno,qudismrtizjedna~avaju titi i kao vid borbe protiv nereda i smrti. Robert sagubitkomkontrole,dezorganizacijomidezintergaKendl smatra da su „uzroci cijom. Smrt zna~i naru{astigmatizacije slo`eni i vawe, pa i i{~ezavawe poOlakookolinaprogla{ava poti~uvelikimdelomizdustoje}e, uglavnom stabilne du{evnoporeme}enimaonekoji, bokoukorewenihkulturnih konstrukcije sveta. Kako stavovapremaludilu.“Stiprime}uje Stiven Hin{o, recimo,zakratkovreme ven Hin{o dodaje: „Mada je ~estoometaju}e,nekadantipro}erdajuceoimetakilibez priroda du{evnog poremesocijalneiiracionalnecrvidqivograzlogadobarposaoi }ajatakvada~inirazumqite pona{awa, na~ina mivimna{ete{ko}edasadu- udoban`ivotzamenebesposlicom, {qewa i osje}awa du{evno {evnoporeme}enomosobom obolelih, same po sebi ne skitwomiprosja~kim`ivotom du`evremenasaose}amo,nenajavquju smrt. One naprodostatak po{tovawa i qustoremeteredistabilnost baznosti prema du{evno poreme}enom ukazuje na duinagove{tavajumogu}nostdaprevladaneredihaos. bqe osnove takvog stava.“ Tako|e, kad je britansko Timedu{evnooboqelipodsje}ajudu{evnozdravekoMinistarstvozdravqanalo`ilogrupistru~wakada, likojenestabilnawihovapsihi~karavnote`a,kako na osnovu pregleda literature, ka`u {ta uti~e na svakog~asamoguda,kakosetoka`e,izgubepamet.A formirawestavovajavnostipremadu{evnomporemegubitakonoga{tosenazivapametdo`ivqavasekao }aju,onisuuizvje{tajukonstatovalida„strahiodnekavrstasimboli~nesmrti. bojnostpremaonimakojiimajuproblemasadu{evnim Premateorijiopravednomsvetu,qudisusklonida zdravqempoti~eizdubqegizvora udru{tvu“. verujukakojesvetpravedan.Akosenekomdesineka Kakostigmadu{evnogporeme}ajamo`edapredstaneprilika, oni to dosta spremno obja{wavaju time vqavidborbeprotivneredaismrti?Qudisumahom {totakvaosobanijeboqenizaslu`ila,jernijeonasvesni kratko}e `ivota. Zato posebno cene stabilkvakakvatrebadabude.Ovakavna~inrezonovawaponost oko sebe i u sebi. Ona im poma`e da odagnaju ma`e qudima da sa~uvaju sliku o sebi kao dobrim i iskonskistrahodprivremenosti.Zato{tonepo{tupravednim,jersadr`iporukudasedobrimqudimadojuvladaju}i kod pona{awa,{toimsepostupcite{ko ga|ajusamodobre,alo{imsamolo{estvari.

D

Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈАПРОТИВСЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar Tomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,528-765,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Vesna Savi} (svet480-6885),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6822),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

5.novembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Данасмождамислитедаизгледатеужасноижелитедаизађетенапољеипроменитесвојизглед.Купите нештоновеодеће,азатимсепрепустите тренингу. Активности ће учинитидасеосећатемногобоље.

BIK 20.4-20.5.

Данассемождаосетитеневољено,иаконематеправиразлогзато. Вашавезатребалобидабудестабилна, али је биоритам на ниском нивоутакодаваммождапонестаје самопоуздања.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Вечерашњиплановизадружење спријатељимамоглибибитиодложени због ваших одговорности. То васнећезауставити,алићетевиђањеморатидаодложитезамалокасније.Охрабритеблискуособукоја сеосећаобесхрабрено. Можда ћете тренутно морати да радите напорније да бисте зарадилиновац.Томожеукључитидодатно време проведено на послу или једноставнозначидаћетејошнеколикопутаморатидаодетедобанке.

Данас су веома могућа кашњења кадасуупитањупризнањабилокоје врсте.Томожебитивеомаразочаравајуће,алинедозволитедавасобесхрабри.Свакакодаћевашрадбити препознат,самоможданенавреме.

Депресивне вести о стању светске економије или берзе могу учинитидасеосећатесуморноилида сезабринетекадасуупитањуваше финансије. Не брините, врло брзо свећепоновобитипостаром.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да ли сте запустили своју башту илисобнебиљке?Некавастонезабрињава, све биљке на крају увену. Ипак,потрудитеседаихоживитемало. Можда сматрате да неке ствари доносевишепроблеманегокористи. Близакпријатељ,партнерилидете данас можда изгледа суморно и меланхолично. Могуће је да се питате да ли сте допринели таквом расположењу,алииакотоимабило каквевезесвама,тојебезначајно. Данас би се кућне обавезе могле значајноувећати,доносећивамосећај дастевијединичландомаћинствакоји није испунио своје обавезе. Могуће је да сте тренутно помало суморни, алисепотрудитедатонепотраједуго.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Близак пријатељ или романтични партнер можда није сувише комуникативанданасимождаћетесезапитатидалитаособауопштебринео вама.Таособаиманекихпотешкоћа с новцем па није нарочито спремна задружење.

„Пожурите“и„сачекајте“суданас кључне фразе за вас. Посета блискогпријатеља,љубавногпартнера или колеге може бити одложена, можда због нечега што је у вези с новцемилиуметношћу.

Веома вам добро иде када су у питању финансије. Желите још бољерезултате,алисемождаосећатепривременообесхрабрени.Чини се да треба да наставите напорно дарадитедабистеодржалитемпо.

TRI^-TRA^

Какопрестравити ХалеБери

V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

20

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

23

B. Palanka

23

Zreњanin

23

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Panчevo

24

Vrшac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

25

K. Mitrovica 22 Niш

ГлумицаХалеБери гостовала је код Елен Деџен ерис у емисији,иоткриланесамодасе плаши п аукова, већ и д а тренутно муку мучи са неколицином који су јој се уселили у кућу. Ел ен је с ажаљиво климал а главом, а подијумом се приближавао  човек  маскиран у о громног паука, ко ји је зат им престравиоБеријеву. Деџенерисова обожава да се нашали нарачунсвојихгостију, па је тако Колина Фарела натераладасезаједномаскирају у вампире и препадају жене у тоалету, Дејвида Бекама је наговорила да продаје парфеме маскирануобичногпродавца...

23

VIC DANA

Evropa

и веТровиТо

NOVI SAD: Toplo, ali vetrovito. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe s ki{om po podne i uve~e. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 12 stepeni, a maksimalna 23 stepena. VOJVODINA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe sa severa, s ki{om po podne. Kratkotrajna ki{a je mogu}a i ujutru. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 10 stepeni, a maksimalna 24 stepena. SRBIJA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe s ki{om po podne i uve~e. Kratkotrajna ki{a mogu}a je i ujutru. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 7 stepeni, a maksimalna 26. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Od utorka do ~etvrtka sve hladnije i promenqivo vreme. Ki{a je mogu}a u utorak i sredu ujutru i preme{ta}e se od severa ka jugu Srbije. Na planinama }e padati sneg. U ~etvrtak sun~ano, a u petak malo toplije, uz postepeno naobla~ewe. Za idu}i vikend mogu}i su ki{a i pad temperature. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~nim bolesnicima se preporu~uje dodatna opreznost i smawewe fizi~kih napora. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu biti jako izra`ene. U~esnicima u saobra}aju neophodna je maksimalna koncentracija.

Madrid

13

Rim

22

London

8

Cirih

8

Berlin

7

Beч

12

Varшava

9

Kijev

15

Moskva

7

Oslo

2

St. Peterburg 5 Atina

24

Pariz

12

Minhen

9

Budimpeшta

14

Stokholm

4

УлазиПироћанацукафану иприђеједномчовеку: -Јели,богати,јесилити онајштомијеизвукаосина изрекеиспасаога оддављења? -Јесам-кажечовек. -Агдемујекапа -питаПироћанац.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

93 (-7)

Slankamen

238 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

176 (-8)

Zemun

308 (0)

Bogojevo

171 (-9)

Panчevo

320 (12)

Smederevo

470 (2)

Baч. Palanka 182 (-12) Novi Sad

185 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (0)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

231 (1)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-52 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 324 (18) Beograd

Kusiћ

255 (7)

36 (2)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 5.novembar 2012.