Dnevnik 5.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 5. NOVEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23609 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NA SEDNICI RASPLETA GO DS DAO ZELENO SVETLO KOMPROMISU

Tadi} odustao od kandidature, seda u po~asnu fotequ

str. 3

Toplo i vetrovito

KAKO U MORU BANKARSKIH [TEDNIH PONUDA IZABRATI NAJBOQU

Najvi{a temperatura 24 °S

Kamate dobre za one koji imaju {ta da {tede U^ESTALE JAVNE PRODAJE LO[ POKAZATEQ FINANSIJSKOG TR@I[TA

Na dobo{u mlinovi i prodavnice str. 5

NASLOVI

Ekonomija

Dru{tvo

Reporta`e

6 Daroviti za hrabru igru

Novi Sad

Crna

7 Ure|en prostor oko Spensa 9 Na listi ~ekawa i daqe vi{e od 1.000 dece

Vojvodina 4 Ruskim parama kre}e kolosek do Pan~eva

12 Kamion „provalio” u pukovnikovu grobnicu

10 Kikinda: Prazne tezge ~ekaju prodavce 11 Ne}e biti zloupotreba sa zemqi{tem

13 Povre|eni radnici somborskog „Signala”

Kultura 19 Karlovci kao inspiracija

Studentski 20 Dotirana putovawa za buyetlije

Foto: N. Stojanovi}

Politika 2 Vu~i}: Nekome je bitno bilo na{e kretawe, a ne listing

TRADICIONALNA MEDICINA IMA SVE VI[E PRISTALICA

POLICIJA KONTROLISALA BE^EJSKE KAFI]E

I deca za {ankom

Delotvorno i ne{kodqivo le~ewe

str. 13

str. 6 str. 14 – 17

SPORT

n SRBIJA IZGUBILA OD ^E[KE U FINALU FED KUPA

n VOJVODINA UZELA BOD RADU U BEOGRADU

POLiTikA

ponedeqak5.novembar2012.

PRE MI JER IVI CA DA ^I]

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE SR BI JE ALEK SAN DAR VU ^I]

Vla da je sta bil na Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oce nio je da po li ti~ ka sta bil nost vla da ju }e ko a li ci je ni ka da ni je bi la ve }a i da za to vla da mo è sa uspe hom da re {a va i naj te à pi ta wa po put o~u va wa vi tal nih funk ci ja dr à ve. Da ~i} je

za RTS is ta kao da je Vla da Sr bi je za 100 da na ra da us pe la da obez be di sta bil ne iz vo re fi nan si ra wa i za sle de }u go di nu i da vi {e ne po sto ji opa snost, na sle |e na od pret hod ne vla sti, da vi tal ne funk ci je dr `a ve bu du do ve de ne u pi ta we. On je re kao i da bi vla da ju }a ko a li ci ja, ka da bi sa da bi li ras pi sni iz bo ri osvo ji la iz me |u 60 i 70 od sto po sla ni~ kih man da ta. „Po li ti~ ka sta bil nost ne sa mo da ni je do ve de na u pi ta we ne go ni ka da ni je bi la ve }a - tre nut no vla da im pod sr {ku 140 do 150 po sla ni ka u par la men tu”, re kao je Da -

i bo qe”, re kao je pre mi jer, pod se tiv {i da se u vre me ka da je vla da pre u ze la vlast u Ne ma wi noj 11 po sta vi lo pi ta we da li ona mo è iz dr à ti sa ta ko ne po voq nim eko nom skim pa ra me tri ma. On je pod se tio da je bu xet ski de fi cit bio ogro man, da su do spe va le ra te za pla }a we i ot pla }i va we kre di ta, da je tre ba lo iz mi ri ti re dov na da va wa iz bu xe ta kao {to su pla te pen zi je i so ci jal na da va wa. „Po sto ja la je ve li ka opa snost da, uko li ko vla da ne obez be di sta bil ne iz vo re fi na nsir a wa, vi tal ne funk ci je dr à ve bu du do ve de ne u pi ta we”, ka zao je Da ~i}. On je is ta kao da ta kva opa snost vi {e ne po sto ji ni ka da je u pi ta wu fi nan si ra we u na red noj go di ni. Da ~i} na vo di i da ni je za do vo qan {to ne mo è vi {e da se ura di u eko nom skom smi slu, na po mi wu }i da ne po voq ni eko nom ski pa ra me tri, ka kav je i vi sok ni vo jav nog du ga, ni su na sta li u pro te klih 100 da na ra da vla de. „Jav ni dug }e i u na red nim go di na ma bi ti ve o ma vi sok za to {to je ne mo gu }e od mah sma wi ti we go vu vi si nu”, re kao je pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va. On je pod se tio da se u vre me ka da je ova vla da for mi ra na po sta vqa lo pi ta we eko nom skih pa ra me ta ra i

Pri slu {ki va we is tra ì ti do kra ja Pre mi jer je go vo re }i o pri slu {ki va wu re kao da ni ko iz Vla de ni je ukqu ~en u ono to se de {a va. „Uko li ko je bi lo pre ko ra ~e wa i zlo u po tre ba na rav no da }e svi od go va ra ti. Tra ìo sam iz ve {taj od Di rek ci je po li ci je, a u to je ukqu ~e na i unu tra {wa kon tro la i tu ì la {tvo”, re kao je Da ~i} i is ta kao da se to pi ta we mo ra is tra ì ti do kra ja. „Mi ni star ne ma nad le `no sti za ope ra tiv ne ak ci je ni ti pot pi su je na lo ge za vo |e we ope ra tiv nih ak ci ja”, re kao je Da ~i}, ko ji je i mi ni star unu tra {wih po slo va. Pre mi jer je is ta kao da je ulo ga bez bed no snih struk tu ra ve o ma ve li ka, ali, ka ko ka è, ni jed na in sti tu ci ja ni je ve }a od dr à ve. „Naj va `ni je je ima ti za ko ne ko ji }e spre ~i ti zlo u po tre bu. Ova kva si tu a ci ja ne sme da po sto ji, pa za to pro pi si mo ra ju da se me wa ju”, na veo je pre mi jer. On je pod se tio da po li ci ju ~e ka kon kurs za no vog di rek to ra po li ci je, jer je Mi lo ra du Ve qo vi }u is te kao man dat pre go di nu i po da na. Da ~i} je na veo da se Ve qo vi} na la zi na funk ci ji do iz bo ra no vog di rek to ra, „ta ko da tu ne ma ni ka kvih sme na, ili bi lo ~e ga dru gog”, do dav {i da je to „re dov na za kon ska pro ce du ra”. ~i}, na gla siv {i da vla da iz po li ti~ ke sta bil no sti cr pi ka pa ci tet i da ima sme lo sti da vo di po li ti ku da sto ji iza svo jih od lu ka. „To zna ~i i da re {a va te {ka pi ta wa za raz li ku od ne kih dru gih vla da”, re kao je Da ~i} po vo dom 100 da na ra da we go vog ka bi ne ta. On je pod se tio da u Sr bi ji ni je po {to van obi ~aj da se u pr vih 100 da na ra da vla de svi uz dr à va ju od kri ti ka ~e ka ju }i da vi de {ta }e bi ti ura |e no. „Mi na rav no ni smo ima li tih sto da na kao ne ku pred nost da nas ne ko ne kri ti ku je, ali mo `da je to

mo gu} no sti da li se mo è iz dr à ti sa ta ko ne po voq nom eko nom skom si tu a ci jom. Pre mi jer je oce nio da pred sto je }i sa sta nak sa Pri {ti nom ni je ni ka kav kqu~ ni sa sta nak, ve} je ugo vo ren ra ni je i pred sta vqa na sta vak di ja lo ga. „Mi smo sprem ni da ovo pi ta we ne osta vqa mo bu du }im ge ne ra ci ja ma. Mo ra mo da re {i mo sve u ku pan pro blem Ko sme ta. Ne è lim ni ko ga da la èm i sa da se ta~ no zna {ta mo è mo, a {ta ne”, is ta kao je Da ~i} i do dao da Vla da ima pred log za ko na~ no re {e we.

dnevnik

Ne ko me je bit no bi lo na {e kre ta we, a ne li sting Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ne ko me bi lo bi tan uvid u kre ta we we ga i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, a ne sa mo spi sak qu di s ko ji ma su oni raz go va ra li, kao i da je pri slu {ki va we pred sed ni ka dr à ve ot kri ve no pre dva me se ca, ali da je ono za u sta vqe no. - To pri slu {ki va we je za u sta vqe no i te le fon pred sed ni ka Ni ko li }a je za {ti }en. Da li ne ka stra na slu `ba to mo è da ra di, a da mi to i ne po hva ta mo? Ka kvi su da nas ure |a ji, mi slim da je i to mo gu }e, ali je pred sed nik dr à ve sve stan to ga - ka zao je Vu ~i} go stu ju }i na Pr voj srp skoj te le vi zji. Na pi ta we da li je pred sed ni k a dr ` a v e pri s lu { ki v a l a po li ci ja, Vu ~i} je od go vo rio da ne è li o to me da go vo ri.

Vu ~i} je na po me nuo da vi {e de ta qa ne mo `e da iz no si „da ne bi ugro zio is tra gu”. Go vo re }i o evrop skom pu tu Sr bi je Vu ~i} je iz ja vio da ne is kqu ~u je mo gu} nost da Sr bi ja do bi je uslov ni da tum za ot po ~i wa we pre go vo ra sa EU u de cem bru. „Ni je re al no, ali ne bih is kqu ~io mo gu} nost da ~ak do bi je mo uslov ni da tum u de cem bru {to bi bio go to vo po du hvat i

On je po vo dom is tra ge o po li cij skom uvi du u li stin ge po zi va i pri slu {ki va wu we ga i pred sed ni ka dr `a ve na po me nuo da ni je re~ sa mo o spi sku qu di sa ko ji ma su kon tak ti ra li, ve} i o ba znim sta ni ca ma i ko or di na ta ma wi ho vog kre ta wa.

- Ne ko me je to bi lo mno go va `ni je od spi ska qu di sa ko ji ma raz go va ra mo, po {to pred sed nik Ni ko li} ni ja ne raz go va ra mo, opro sti te, ni sa [a ri }i ma, ni sa ne znam kim, ni ti smo ika da raz go va ra li - ka zao je Vu ~i}.

Mi {ko vi} u pri va ti za ci ja ma ko je EU tra ì da se is pi ta ju Alek san dar Vu ~i} ka è da se u naj ma we je dan, a mo `da i tri slu ~a ja pri va ti za ci je ~i je je is pi ti va we tra ì la EU, od no se na vla sni ka Del te Mi ro sla va Mi {ko vi }a. On je po ru ~io da ni Mi {ko vi}, ni we go vi po li ti~ ki pa tro ni, ni ti bi lo ko dru gi ne mo è da spre ~i pro ce se u bor bi pro tiv ko rup ci je ko ji se vo de. Vu ~i} je re kao da je va `no da tu ì o ci i sud stvo mo gu da ra de svoj po sao sa mo stal no i ne za vi sno, uz oce nu da gra |a ni vi de da je na sce ni nul ta to le ran ci ja pre ma kor pu ci ji {to im je vra ti lo po ve re we. Vu ~i} je is ta kao da ni ko ni ko ga sa da pred TV ka ma ra ma ne pri tva ra i na veo da se, ka da je tu ì lac od -

bio da pri tvo ri biv {eg mi ni stra Oli ve ra Du li }a, u po je di nim me di ji ma pi sa lo da je to bi la pri pre ma da }e tu ì o ci „da le te”. „Vi di se da su tu ì o ci na svo jim me sti ma. Li~ no sam za do vo qan jer su tu ì o ci sme li i mo gli sa mo stal no da de lu ju”, re kao je Vu ~i} i do dao da se na da da }e i su do vi mo }i ta ko da de lu ju, „a ne da dr ì te ne ko ga 13 me se ci u pri tvo ru kao Go ra na)Kne è vi }a”. Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je je re kao i da tra ì sa mo ma lo str pqe wa jer tre ba ve li ki po sao da se oba vi i po ru ~io da }e na red do }i i „Ju go re me di ja” i „Ga le ni ka” ...i po no vio da u ob ra ~u nu sa kor pu ci jom ne }e bi ti za {ti }e nih.

Pri slu {ki va we pred sed ni ka Ni ko li }a je za u sta vqe no i te le fon je za {ti }en ne ve ro va tan re zul tat” , re kao je Vu ~i} i na veo da naj ka sni je do ju na, a mo gu }e je i u mar tu na red ne go di ne o~e ku je da tum za ot po ~i wa we pre go vo ra sa EU. On je ob ja snio da mno go to ga u tom smi slu tre ba da se ura di, da tre ba da se do ne se Stra te gi ja u bor bi pro tiv ko rup ci je ko ja mo ra bi ti na ni vou ko ji ima Hr vat ska ili ne ke dru ge ze mqe u re gi o nu, no vi za kon o jav nim na bav ka ma ko ji je ve} usa gla {en i sa EU i MMF, da je pro me wen Za kon o NBS, da se do ne su iz me ne za ko na o kri vi~ nom po stup ku... „[i ro ka pa le ta re form skih za ko na za ko na je pred na ma” re kao je Vu ~i} na vo de }i da je tu i pi ta we Ko so va i Me to hi je, bor ba pro tiv kor pu ci je i ako sve to bu de mo us pe li on da }e to bi ti objek ti van re zul tat.

GRA DO NA ^EL NI CI 70 GRA DO VA IZ CE N TRAL NE SR BI JE U KO SOV SKOJ MI TRO VI CI

Bra ti mqe we kao po dr {ka ko smet skim Sr bi ma Gra do na ~el ni ci 70 gra do va iz cen tral ne Sr bi je pot pi sa li u Ko sov skoj Mi tro vi ci „Po ve qe o na me ra ma”, pred u slov za bra ti mqe we sa op {ti na ma sa Ko so va i Me to hi je. Na sve ~a no sti u Ko sov skoj Mi t ro v i c i bi l i su, po r ed pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve, i pred stav ni ci Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju i Epar hi je ra {kopri zrenk ske Srp ske pra vo slav ne cr kve. Je dan od pot pi sni ka Po ve qe gra do na ~el nik Kru {ev ca Bra ti slav Ga {i} iz ja vio je da su on i we go ve ko le ge na Ko so vu da nas da bi da li pu nu po dr {ku lo kal nim sa mo u pra va ma u Po kra ji ni. „Bo ri }e mo se da se Ko so vo i Me t o h i j a ne ve z u j e sa m o za

mit, ve} da bu du deo mo der ne srp ske dr à ve in te gri sa ne u evrop sku za jed ni cu. Pot pi si va wem ove po ve qe sa mo smo ozva ni ~i li ono {to je za jed ni~ ka è qa i vo qa - pro spe ri tet i pro cvat svih Sr ba, o~u va w e te k o v i n a pro { lo s ti i gra |e w e za j ed ni~ ke bu du} no sti”, is ta kao Ga {i}. Ga {i} je na gla sio da ne pri zna ju ad mi ni stra tiv ne gra ni ce i da su pred sed ni ci op {ti na iz cen tral ne Sr bi je da nas na Ko so vu i Me to hi ji da bi da li po dr {ku Sr bi ma u Po kra ji ni i da se oni uvek mo gu oslo ni ti na wih. Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} re kao je da je pot pi si va we Po ve qe od go vor oni ma ko ji su tra ì li uki da we srp skih in sti tu ci ja na Ko so vu, na gla siv -

{i da se srp ske in sti tu ci je ne }e ga si ti, ve} ja ~a ti. „Za nas je pot pi si va we Po ve qe ve li ki za da tak, jer, po red to g a {to }e m o i for m al n o

osta ti po bra ti mi sa gra do vi ma iz cen tral ne Sr bi je, tu sa rad wu sa po li ti~ kog tre ba pro {i ri ti na sve osta le ni voe”, is ta kao je Pan ti}.

TVIT CRTICA Da se raz u me mo Ju ~e ra {wa sed ni ca GO DS za o ku pi la je pa `wu tvi te ra {a. ^lan GO de mo kra ta Mi lo{ \a ji} pre no sio je “pro bra ne” uti ske na laj nu : Ste gao se Bo ri su sto mak i to se ~u je u we go vom go vo ru. Ovo mu je po sled we pred sed ni ko va we Glav nim od bo rom… Pro te sto vao je Zo ran La zi} :Ma lo ma we zlu ra do sti ne bi bi lo na od met \a ji} “ uz vra }a” : Uop {te ni je zlu ra do. Vi {e je ma lo sa tu gom :) po gre {no si me raz u meo. Na opa sku no vi na ra bri tan skog Skaj Wu za Jak {e [}e ki }a : “ Mo ra da je u Sa va cen tru na pe to, ni ko da pi sne tweet.” \a ji} tvr di : Ni je uop {te na pe to. Pro {li put je bi lo na pe ti je.

mre ì: De mo krat ska stran ka ve} vi {e od osam go di na ni je de mo krat ska, a od da nas vi {e ni je ni stran ka... To su raz lo zi zbog ko jih, na kon dva de set go di na, pre sta jem da bu dem ~lan DS. Na pred wak Bran ko Ste fa no vi} }e tim po vo dom : @ZoranDirektno od danas nije vi{e ~lan#DS.. svaka ~ast Zorane, tr ebalo je pun o hrabro sti z a o v akvu o dluku . @elim ti sve n aj boqe ! Istovremeno Mark o Pau nai ne n pita p ov odom iz jav e Drag ana \il as a da “ne sme bi ti revan{iz ma, ima}emo verovatno jednog kandidata za predsednika”: Zna~i i@BaneKuzmanovicodustao?! Bane kaè : Sad su pitali novinari Borisa koga }e da podrì, ne bih rekao da imamo jednog bez usvajawa Dogovora za boqu DS...

[qivovica za Obamu Iako je Vuk Jeremi} stigao u Beograd, tvitera{i od wega tra`e “ pomo} ” preko lajne. Strana~ki kolega Vladimir Pe{i} mu pi{e :Jeremi}u Vu~e, sino} sam igrao lutriju za SAD, pa Vas molim da urgirate kod Obame Baraka. Prenesite mu moje tople pozdrave. Jeremi} odgovara : Malo je u frci do utorka, je l ba{ hitno? Pe{i} obja{wava : Utorak }e biti ok. Ali nikako posle toga. Kad bude probao {qivovicu koju }u poslati, mislim da }e me ubaciti u White House. U poverewu Jeremi} otkriva: Lepo je spakuj. Ali strogo me|u nama, vi{e voli kajsiju.

Ko me sva ka ~ast

[ta je slede}e

Baka i Vuk

Iz iz bor ne tr ke u DS po vla ~e se i pred sed ni~ ki kan di da ti ko ji ni su va `i li za fa vo ri te. Eks pre mi jer Zo ran @iv ko vi} sa op {ta va na dru {tve noj

Novinarka Mirjana Vladisavqevi} tragom de{avawa u DS se pita : Koje je slede}e Tadi}evo odustajawe?!

Predsedavaju}i Generalnom skup{tinom UN Vuk Jeremi} otkriva svojim fanovima ko mu je posebno va`an u `ivotu :

Woj imam toliko toga u `ivotu da zahvalim - mojoj najdra`oj baki! @ena zmaj, u 91.godini...

Zamqo Srbijo ! Kona~no je u Beograd stigao ambasador bratske Rusije Aleksandr Vasilevi}.

Ko je koga (za)pratio

Supa bez rezanaca

Na temu prislu{kivawa, ali {aqivo, eksministar vojni Dragan [utanovac: Druge prislu{kuju, a ja imam utisak da mene ovde neko prati... ;-) koga da pitam?, u dilemi je na lajni [utanovac.

[to bi rekli, o ukusima ne treba raspravqati. ^lanica GO SPS Nata{a Dejanovi} komentari{e na lajni : “Nedeqa bez Lee Ki{ je kao supa bez rezanaca. Ha, ha, ha...” O TV programu }e i {efica Narodne partije Maja Gojkovi} : “@ene sa Dediwa, {to se ta serija ne dopada `enama sa Dediwa?”

Vuk i Zvezda (ali ne Danica) Verovali, ili ne ali lider SPO Vuk Dra{kovi} ju~e se na lajni bavio fudbalom, a ne politikom. - Zvezda je opet izgubila od sebe same. Srce na terenu, a ne glava u oblacima. To je nekad bila Zvezda.

Zemqo Srbijo Svako ima svoje favorite. Tako narodni poslanik i funkcioner PSS Dragomir Kari} poru~uje sa lajne:

Tirana i pravda A sa sajta ministarstva koje vodi Nikola Selakovi} stiglo je na lajnu obave{tewe : Ministar pravde i dr`avne uprave otputovao je u Tiranu gde }e u~estvovati na EU ministarskom forumu zemaqa Zapadnog Balkana u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, koji se odr`ava od 5. do 6. novembra.

politika

dnevnik

NA SEDNICI RASPLETA GO DS DAO ZELENO SVETLO KOMPROMISU

Ta di} od u stao od kan di da tu re, se da u po ~a snu fo te qu Pred sed nik DS Bo ris Ta di} od lu ~io je da se ne }e po no vo kan di do va ti za li der sku funk cu ju i na ja vio da }e naj ve ro vat ni je bi ti po ~a sni pred sed nik stran ke. Ta di} je, no vi na ri ma u cen tru Sa va, re kao da je od lu ku o od u sta ja wu od pred sed ni~ ke tr ke sa op {tio Glav nom od bo ru DS. Sed ni ca Glav nog od bo ra de mo kra ta, me sto du go o~e ki va nog ras ple ta, u de lu otvo re nom za jav nost bi la je u zna ku pod no {e wa Ta di }e vog iz ve {ta ja, ko ji je za pra vo bio ana li za zbi va wa u DS i pred log ovom te lu da usvo ji pred log za pro me nu Sta tu ta ko je }e se na ~i na pred sto je }oj skup {ti ni DS. O~i gled no ne str pqiv da za po~ ne sed ni cu Ta di} je, na kon {to je mla kim apla u zom ~lan stvo do ~e ka lo ru ko vod stvo, re kao u {a li : Ne me rem vi {e iz dr `a ti, aj mo. I po tom po ru ~io GO da tre ba spre ~i ti po de lu stran ke. - Moj pred log je na kon ne ko li ko me se ci vr lo te {ke po li ti~ ke bor be, ko ja je do brim de lom bi la i pod ve lom na {e jav no sti, ne sa mo stra na~ kih in sti tu ci ja da ide mo pre ma kon sen zu su, da de fi ni {e mo na{ pro gram, ide o lo {ku ori jen ta ci ju, jo{ jed nom da po tvr di mo

na {e vred no sti, po li ti~ ke ci qe ve i da po stig ne mo po li ti~ ko i ak ci o no je din stvo- re kao je Ta di}, uz opa sku da su stran ke ko je se ba ve sa mo se bi~ nim in te re si ma, i po li ti ~a ri ko ji se ba -

On je re kao da je we gov pred log bio da se ide na kon sen zus u stran ci, de fi ni sa wu pro gra ma i ori jen ta ci je i po sti za wu je din stva, te da }e - ka kva god da bu de od lu ka GO - osta ti ~lan DS

ve sa mo svo jom pro mo ci jom bez sve sti o op {tem in te re su, osu |e ni na ni sko me sto u dru {tvu. Li der DS je re kao da je u stran ci po stig nu ta op {ta sa gla snost o po tre bi re for mi u woj ka ko bi {to pre po no vo do {la na vlast i ta ko bi la u pri li ci da me wa Sr bi ju.

i na sta vi ti da bu de an ga `o van u we nom ra du. - Je din stvo je im pe ra tiv, jer je DS kqu~ ni fak tor u dru {tvuuve ren je li der DS, kao i da je pi ta we sta bil no sti DS od naj -

pro gra mu i ra du stran ke ka ko bi se iz be gla po de la stran ke, {to je za ciq ima la i ju ~e ra {wa sed ni ca. Ta di} je re kao da je po stig nu ta sa gla snost da Pred sed ni {tvo stran ke do bi je {i ra ovla {}e wa,a pred sed nik stran ke ma wa, da re sor ni od bo ri do bi ju in sti tu ci o nal nu sna gu i da bu du me sto gde }e naj stru~ ni ji da va ti re {e wa i pred la ga ti kan di da te za naj vi {e po lo `a je. Li der de mo kra ta je re kao da }e stran ka for mi ra ti i po seb ne ti mo ve za sa rad wu sa sin di ka ti ma ka ko bi se pu tem so ci jal nog di ja lo ga re {a va li pro ble mi si ro ma {nih. Pred lo `io je osni va we i eti~ kog od bo ra stran ke ko ji bi pre ven tiv no de lo vao u slu ~a ju zlo u po tre ba. O~i to da je GO pri hva tio pred lo ge re for mi sa wa stran ke i iz me ne Sta tu ta iza za tvo re nih vra ta, jer je Ta di} i na ja vio da }e od tih zbi va wa za vi si ti da li }e se kan di do va ti za pred sed ni ka stran ke. Pre za tva ra wa vra ta za no vi na re Ta di} je re kao da se DS ru ko vo di gan di jev skom for mu lom - ako ho }e{ da bu de pro me na u dru {tvu, on da i sam bu di pro me na.

Lovac i lovina Ta di} je na ja vqu ju }i da }e DS ubu du }e bi ti è sto ka opo zi ci ja vla da ju }oj gar ni tu ri i po dr à ti sa mo ono {to }e ubr za ti re form ski put ze mqe ka EU, o{tre re ~i upu tio i na rad Vla de Sr bi je. On je re kao da je to Vla da bez ika kve po li ti~ ke sta bil no sti i tim skog ra da. - To je Vla da u ko me ni je dan pred stav nik, ili kqu~ ni ~i ni lac te Vla de ne sme da okre ne le |a svom ko a li ci o nom part ne ru, Vla da u ko joj se ne zna ko je lo vac, a ko lo vi na, re kao je li der DS, ko ji je na ja vio da }e stran ka pru ì ti po mo} i {ti ti ti sva kog ~la na DS od pro go na i re van {i zma ak tu el ne vla sti. Pri tom je is ta kao i da ni ko ko je ra dio mi mo za ko na ne }e bi ti za {ti }en, ali da to naj pre tre ba sud da utvr di.

Vuk stigao iz Wujorka da glasa protiv Od lu ~u ju }em oku pqa wu GO DS pri su stvo va lo je 293 ~la na, me |u ko ji ma su i bi li i za me nik pred sed ni ka \i las, te pot pred sed ni ci stran ke Du {an Pe tro vi}, Bo jan Paj ti} i Dra gan [u ta no vac. Sed ni ci je pri su stvo vao i pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN i ~lan DS Vuk Je re mi}, ko jeg je ovaj od lu ~u ju }i tre nu tak za de mo kra te na gnao da do le ti iz Wu jor ka.On je iz ja vio da ovo {to se do go di lo na sed ni ci GO i od lu ke Ta di }a da se ne kan di du je ne sma tra do brim i da to ni je mo gao da po dr `i. Je re mi} je re kao no vi na ri ma da je i pre dve go di ne na Skup {ti ni DS na gla sio da je ide ja DS po be di la, ali da to ne zna ~i da je po be di la i DS.On je r ekao da se na Sku p{t ini DS n e}e ka nd id ov ati ni za je dnu fun kc iju i da n ema n am eru da m ewa str ana ~ki dres.

ve }eg zna ~a ja za bu du} nost i pro spe ri tet dru {tva. We go vo upo zo re we da je je din stvo naj zna ~aj ni je pi ta we za DS bi lo je pro pra }e no apla u zom, ali o~i to sa mo le vog kri la sa le, u ko me su se de le we go vi stra na~ ki po bor ni ci. On je po ru ~io i da za we ga ni ka da ni je bi lo va `no {ta }e po sta ti, ve} {ta }e po sti }i i da bi vo leo da se i dru gi u stran ci ru i ko vo de tim prin ci pom. Pred sed nik DS je is ta kao da je uve ren da je sa da {wi mo me nat „tre nu tak kon so li da ci je DS”. - Ako ho }e{ pro me ne u dru {tvu bu di ta pro me na, i za to pred la `em GO da usvo ji re form ske is ko ra ke- re kao je li der DS, ko ji je ape lo vao da raz li ~i te po li ti~ ke gru pa ci je unu tar DS po stig nu kon sen zus o

Za me nik pred sed ni ka DS Dra gan \i las u za tvo re nom de lu sed ni ce re kao je da ju ~e ni je po stig nut kom pro mis, ve} do go vor o bu du} no sti stran ke. Od u sta ja wem Ta di }a \i las je iz gu bio glav nog ri va la u tr ci za pre u zi ma we li der skog me sta i DS, a za da nas se na ja vqu je „osta tak“ wi ho vog do go vo ra ko ji }e ob u hva ti ti ka drov ska re {e wa. Ne ki su pri me ti li da su me |u pr vi ma u Sa va cen tar ju ~e ve} oko 11 ~a so va sti gli Dra gan [u ta no vac, za ko ga sa zna je mo da se na GO za hva lio svi ma na po dr {ci, a po tom sa op {tio da od u sta je od kan di da tu re za pot pred sed ni ka stran ke i se kre tar Pred sed ni {tva DS Bo ri slav Ste fa no vi}. D. Milivojevi}

REKLI SU

Vla si: Be o grad, za do ma }u upo tre bu Ko mu ni sti~ ki fun k ci o ner iz do ba SFRJ, advo kat i sa vet nik ko sov skog pre mi je ra Azem Vla si ve ru je da je pi ta we sta tu sa Ko so va ne po vrat no re {e no i da to „u Be o gra du od li~ no zna ju”. U in ter vjuu Ta nju gu, Vla si je is ta kao da je sta tus Ko so va re {en - ka ko ka `e - „ma kar Sr bi ja jo{ 100 go di na ne pri zna la Ko so vo” i da su „pri ~e svih vla da u Be o gra du od 2000. go di ne o ’kom pro mi su’ u po gle du sta tu sa pri ~e za do ma }u upo tre bu”. „Be o grad, za do ma }u upo tre bu, i sva ka vlast na kon 2000. go di ne go vo ri o sta tu su. Jer, Sr bi ja sma tra da je sta tus Ko so va ne re {en. Me |u tim, od li~ no zna ju u Be o gra du, da je sta tus Ko so va re {en. Sad kad se lan si ra ju ide je iz Be o gra da o ne ka kvom kom pro mi su, do sa da ni ka da se ni je se ~u lo iz Be o gra da na {ta se tu mi sli. Ako se mi sli na ne ki kom pro mis u po gle du sta tu sa, to je pri ~a za do ma }u upo tre bu u Sr bi ji...

Qa ji}: Iz gu bi li smo ula skom u Vla du, ali...

Se la ko vi}: Taj ku ni }e bi ti na uda ru za ko na

Go vo re }i o ra du vla de, wen pot pred sed nik Ra sim Qa ji }e za „Blic„ re kao da je on pre va zi {ao we go va o~e ki va wa, po go to vo s ob zi rom na to da vla da ni je he te ro ge nog sa sta va. Qa ji} je mi {qe wa da }e „pr vo ozbiq no pro la zno vre me” za vla du bi ti go di nu da na. Go vo re }i o SDPS, on je re kao da je ula skom u ovu vla du stran ka ve ro vat no osla bi la, jer je iz gu bi la deo mo ral nog kre di bi li te ta, ali da je, ako vla da na pra vi re zul tat, a funk ci o ne ri SDPS po ka `u od go vor nost, mo gu }e na pra vi ti do bru osno vu za rast stran ke. Qa ji} mi sli da ko a li ci ja SNS i DS ni je mo gu }a bez no vih iz bo ra ko ji sa da ni su te ma, ali da ne is kqu ~u je mo gu} nost da do |e do raz li ~i tih pre kom po no va wa. On je uve ren da bi re for mi sa na DS mo gla da do pri ne se ubr za nom pro ce su evrop skih in te gra ci ja.

Mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} na ja vio je da }e se do no {e wem za ko na o utvr |i va wu po re kla imo vi ne na uda ru na }i taj ku ni i oni ko ji su na sum wiv na ~in ste kli bo gat stvo. Po vo dom re for me pra vo su |a, Se la ko vi} je re kao da }e se sa da {we sta we upo re di ti s ra ni jim ka da je bi la ve }a sud ska mre à i po sta vi ti pi ta we „ko }e da sno si od go vor nost {to je no vac gra |a na ulu do po tro {en”. Upi tan na ko ga ti me mi sli, on je re kao da „ce la Sr bi ja zna ko je spro vo dio re for mu”. „Ot pu sti li su sve su di je i on da ih bi ra li na is po li ti zo van i ne ja van na ~in, ~i me je ugled dr à ve do ve den u pi ta we”, ka zao je Se la ko vi}. „Vla da ~vr sto za stu pa sta no vi {te nul te to le ran ci je u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. Sve za {ta se do ka è da je sum wi vo i ne za ko ni to, bi }e is pi ti va no”, re kao je Se la ko vi}.

ponedeqak5 . novembar2012.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

^e ka }e mo do kra ja go di ne, a on da pre sa vi ja mo ta bak

Pred sed nik vla de Voj vo di - MMF-a ko ji go vo ri o to me”, ne i pot pred sed nik DS Bo jan re kao je Paj ti} za i do dao da Paj ti} iz ja vio je da sta bil - je Vla da Voj vo di ne pro ce ni la nost dr à ve ni je ugro è na da je za RBV bo qe re {e we do zbog to ga {to su u po kra ji ni i ka pi ta li za ci ja od pri pa ja wa re pu bli ci na vla sti raz li ~i - ne koj dru goj ban ci. te po li ti~ ke gru pa ci je, ali i Paj ti} je to re kao kao od go is ta kao da su za part ner stvo vor na pa pi ta we o tvrd wi mi po treb ne dve stra ne i da je od - ni stra fi nan si ja i eko no mi je nos pre ma Voj vo di ni ig no - Mla |a na Din ki }a da je MMF rant ski. oce nio da je pred log o do ka pi „Po sled wih ne de qa po je di - ta li za ci ji neo d go vo ran. ni pred stav ni ci re pu bli~ ke „Re sor ni mi ni star pred lo vla de u pot pu no sti ig no ri {u ìo nam je da dr à va is pla ti pra va Voj vo di ukup no vi {e od ne da wen bu xet 25 mi li jar di Ne }u do zvo li ti iz no si naj ma we di na ra da bi kri mi na li za ci ju se dam od sto re RBV bi la uga po kra jin ske vla de {e na, od no sno, pu bli~ kog bu xe ta, iako je ga da bi jed na pri ni Raz voj ne ban ke ran ci ja tog vat na ban ka Voj vo di ne pra va sa dr à na pre u ze la kli u usta vu dr à jen te i port fo ve”, re kao je Paj ti} u in ter - lio RBV. Pro ce ni li smo da je vjuu „Po li ti ci”. bo qe re {e we da se u tu ban ku Pod se }a ju }i da je i sa pret - ulo ì 15 mi li jar di, da kle, hod nom vla dom Voj vo di na de se tak mi li jar di ma we, pa da ima la pro blem da is ho du je ban ka bu de sta bil na, re spek ono {to pri pa da we nim gra ta bil na i da na sta vi da ra ste |a ni ma, Paj ti} je re kao da }e, i na pre du je”, ka zao je Paj ti}. ako se pri liv sred sta va ne po On je po no vio da ne }e do pra vi do 31. de cem bra, Voj vo - zvo li ti kri mi na li za ci ju po di na bi ti u mi nu su oko de vet kra jin ske vla de ni Raz voj ne mi li jar di di na ra. ban ke Voj vo di ne i da je we go - Ako se to do go di, bi }e mo va vla da sprem na da pod ne se pri mo ra ni da pre sa vi je mo ta - ostav ku ako se op tu `be na ra bak- re kao je pred sed nik voj - ~un te ban ke do ka ù. vo |an ske vla de. Paj ti} je na veo i da je kon Paj ti} je ne gi rao da je Me - tak ti rao pre mi je ra i mi ni |u na rod ni mo ne tar ni fond stra unu tra {wih po slo va Sr pro tiv do ka pi ta li za ci je Raz - bi je Ivi cu Da ~i }a i da mu je voj ne ban ke Voj vo di ne. on od go vo rio da ne zna ni {ta „MMF ni je dao ta kvu oce nu o is tra zi u Raz voj noj ban ci i ne po sto ji ni je dan akt Voj vo di ne.

ZREWANIN: LSV SE VRA]A U SKUP[TINSKE KLUPE

Pla {i ih pri nud na upra va

Pred sed nik Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne De jan â po na ja vio je da }e je da na e sto ro od bor ni ka LSV od na red nog za se da wa u~e stvo va ti u ra du lo kal nog par la men ta. Li ga {i su od kon sti tu i sa wa no ve grad ske vla sti od bi ja li da sed nu u skup {tin ske klu pe i ve ri fi ku ju man da te, tvr de }i da su sve od lu ke do ne te na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne gra da bi le ne za ko ni te. Za to su, za jed no sa od bor ni ci ma DS i SVM, upu ti li àl bu Uprav nom su du Sr bi je, ali je iz ovog su da tek na kon tri me se ca sti gao od go vor da je àl ba upu }e na ka sno i da je zbog to ga od bi je na iz pro ce du ral nih raz lo ga. - Upr kos to me {to ni smo za do voq ni od lu kom ko ju je do neo Uprav ni sud, na {a je oba ve za da po {tu je mo vo qu qu di ko ji su gla sa li za LSV i ko ji od nas

o~e ku ju da ih za stu pa mo u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na. Usko ro }e na dnev nom re du bi ti bu xet za sle de }u go di nu i mi se mo ra mo ukqu ~i ti u ras pra vu o ta ko va `nom pi ta wu. Kroz kri ti ku ono ga {to ni je do bro, ali i po dr {kom ono ga {to sma tra mo kva li tet nim, za stu pa }e mo in te re se gra |a na i na to me }e mo i za sni va ti na {e skup {tin sko de lo va we – re kao je â po i do dao da je LSV ne dav no pod ne la zah tev za for mi ra we od bor ni~ ke gru pe. â po je oce nio da su pret hod na ~e ti ri me se ca ka rak te ri sa la ne sta bil nost u vla da ju }oj ko a li ci ji, iz mi {qa we no vih funk ci ja, bez vred na obe }a wa... - Na dam se da sve to ne }e od ve sti Zre wa nin u pri nud nu upra vu i no ve iz bo re, jer sve do sa da na go ve {ta va ta kav sce na rio – iz ja vio je â po. @. B.

LDP: Pro ki }e ve opa sne la `i Ap so lut no su ne i sti ni te kle ve te ko je je Ne nad Pro ki} iz neo kao ar gu men ta ci ju za na pu {ta we stran ke,jer sed ni ci Pred sed ni {tva o ko joj go vo ri ni je ni pri su stvo vao, za raz li ku od nas, sa op {ti li su si no} Ju di ta Po po vi}, Ro bert [e bek i Ke nan Haj da re vi}, ~la no vi Pred sed ni {tva LDP. Ne do zvo qa va mo ni ko me, pa ni Pro ki }u, da se igra ova ko opa snim la `i ma i ta ko po ku {a va da dis kre di tu je Li be ral no de mo krat sku par ti ju. Me |u ~la no vi ma, gla sa ~i ma, po sla ni ci ma i ~la no vi ma Pred sed ni {tva LDP ima mno go qu di ko ji su pri pad ni ci ma win skih na ro da. U wih spa da mo i mi, i ni ko od nas ne bi bio spre man da slu {a ili pri sta ne na bi lo ka kvu na zna ku ver ske ili na ci o nal ne dis kri mi na ci je ili uvre de, na ve de no je u sa op {te wu. Do sa da {we tvrd we Pro ki }a bi le su sa mo neo zbiq ne i o~i gled no ne ta~ ne, ali je ova opa -

sna i zbog to ga re a gu je mo na ovaj na ~in. Ono {to sa da, opet u pi smu me di ji ma, tvr di Pro ki}, u is toj me ri je ne i sti na kao i ne dav ne tvrd we da se u stran ci ni je raz go va ra lo o iz bor nim re zu la ta ti iako i sam zna da je u po sled wih {est me se ci odr à no 12 sed ni ca Pred sed ni {tva stran ke, 4 sed ni ce Po li ti~ kog sa ve ta i sed ni ca Glav nog od bo ra. Za raz li ku od Pro ki }a, mi svo je ì vo te ni smo ve za li za funk ci je. Ka da je o we mu re~, to o~i gled no ni je slu ~aj. Za to je ve o ma za ni mqi va ta ve li ka ener gi ja ko ju sa da ula è ka ko bi se ob ra ~u nao sa stran kom ko ja je uvek pre ma we mu bi la do bo ro na mer na. Sr bi ja bi da nas bi la bo qa ze mqa da je to li ko ener gi je kao na rod ni po sla nik ko ri stio u Skup {ti ni Sr bi je, u ko joj je, za ~e ti ri go di ne, u ras pra va ma u~e stvo vao tek ne {to pre ko po la sa ta, za kqu ~u ju u sa op {te wu ~la no vi Pred sed ni {tva LDP.

ponedeqak5.novembar2012.

Ki {a do bro do {la p{e ni ci Po qo pri vred ni stru~ wak pro fe sor Mi ro slav Ma le {e vi} iz ja vio je da su ki {e ko je su pa le mi nu lih da na „do ne le mno go to ga do brog” za se tvu p{e ni ce. Ma le {e vi}, kor di na tor za na u~ no stru~ ne po slo ve na In sti tu tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo „No vi Sad” je re kao da je, u za vi sno sti od lo ka li te ta, pa lo od 25 do 80 li ta ra ki {e, {to je u~in lo da „p{e ni ca br zo nik ne i da ni ca we bu de ujed na ~e no”. „Pro iz vo |a ~i ma ko ji ni su uspe va li da ob ra de ze qi {te i da ga pri pre me za se tvu, zbog to ga {to ima ju ne {to lak {u me ha ni za ci ju, ki {a je omo gu }i la da to ura de na lak i kva li te tan na ~in„, re kao je Ma le {e vi}. On sma tra da „u ovom tre nut ku mo `e mo bi ti u pot pu no sti za do voq ni sa po vr {i na ma ko je su za se ja ne, sa kva li te tom se tve, ali i sa sta wem use va ko ji su ni kli.” Pro fe sor je na veo da ima do sta po qo pri vred ni ka ko ji se ja vqa ju In sti tu tu za sa vet da li sa da da

po~ nu se tvu, po {to su op ti mal ni se tve ni ro ko vi is ta kli. Bi lo bi do bro da se tva bu de za vr {e na do 10. no vem bra jer to je rok u ko me jo{ ne }e bi ti ve li ki pad pri no sa, ka zao je Ma le {e vi}. Ma le {e vi} sma tra da bi tre ba lo za se ja ti {to ve }e po vr {i ne pse ni com zbog to ga {to se wo me mo è na dok na di ti ma wak u sto~ noj hra ni, iza zvan sla bi jim ro dom ku ku ru za zbog su {e, ali i zbog to ga {to su ce ne i p{e ni ce i svih ì ta sta bil ne i na vi so kom ni vou. „Se tvom p{e ni ce na ve }im po vr {i na ma bi la bi po pra vqe na struk tu ra se tve u Sr bi ji. Pre vi {e je ku ku ru za i pre vi {e je oko pa vi na ko je ni ze mqi {te ni kli ma ne mo gu pod ne ti, a da ne do |e do ve li kih pa do va u pro iz vod wi”, is ta kao je Ma le {e vi}. On je na veo da „stru ka pre po ru ~u je da se p{e ni ca za se je na ba rem 25 od sto po vr {i na, od no sno na ne kih 600.000 pod p{e ni com i jo{ 100.000 pod dru gim str nim ì ti ma”.

ekonomija

dnevnik

Naj vi {e iz vo zi mo ku ku ruz Pr vo me sto na iz vo znoj li sti Sr bi je u sep tem bru za u zi mao je ku ku ruz sa 32 mi li o na do la ra, dok su ga sna uqa, uglav nom di zel go ri vo, sa vred no {}u od 89 mi li o na pr vi uvo zni pro iz vod, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS). Na dru gom me stu iz vo zne li ste su di zel auto mo bi li sna ge do 1.500 ku bi ka sa 30 mi li o na do la ra, a na tre }em me stu je iz voz se to va pro vod ni ka za avi o ne, vo zi la i bro do ve, sa 27 mi li o na. Sle di iz voz auto mo bi la pre ko 1.000, ali is pod 1.500 ku bi ka sa 23 mi li o na do la ra, iz voz hu la hop ~a ra pa vre deo je 21 mi lion, a iz voz no vih spoq nih gu ma za put ni~ ke auto mo bi le 18

mi li o na. Iz voz ra fi ni sa nog ba kra iz no sio je 17 mi li o na do la ra, sle di iz voz le ko va za ma lo pro da ju, sa 15 mi li o na, ra fi ni sa ni {e }er iz ve zen je u vred no sti od 14 mi li o na, a po sled we me sto za u zi ma ju mo bil ni te le fo ni sa 13 mi li o na. Dru gi po zna ~a ju je uvoz le ko va za ma lo pro da ju sa 46 mi li o na do la ra, na tre }em me stu uvo zne li ste je uvoz pri rod nog ga sa, sa 36 mi li o na, a sle di uvoz mo bil nih te le fo na sa 25 mi li o na. Uvoz di zel auto mo bi la pre ko 1.500, ali is pod 2.500 ku bi ka iz no sio je 21 mi lion do la ra, na uvoz te~ nog pro pa na po tro {e no je 14 mi li o na, a ra fi ni sa ni ba kar uve zli smo za

12 mi li o na. Po sled wa tri me sta, sa po de vet mi li o na do la ra, za u zi ma ju obu }a sa ko `nim

|o nom, za tim si ro vi, ne le gi ra ni alu mi ni jum, kao i `i ca od ra fi ni sa nog ba kra..

PO ^I WE RE A LI ZA CI JA KRE DI TA ZA @E LE ZNI CU

Ru skim pa ra ma kre }e ko lo sek do Pan ~e va Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da kre }e re a li za ci ja pro je ka ta za è le zni cu iz ru skog kre di ta ukup ne vred no sti 800 mi li o na do la ra. To se od no si na iz grad wu dru gog ko lo se ka pru ge Be o grad–Pan ~e vo ko ja bi, po mi ni stro vim re ~i ma, tre ba lo da po~ ne za oko me sec i po, i to }e bi ti pr vi pro je kat ~i ja }e re a li za ci ja po ~e ti iz ru skog kre di ta. Ru skim pa ra ma jo{ }e se fi nan si ra ti mo der ni za ci ja pru ge Be o grad–Bar, za tim {est de o ni ca pru ge na Ko ri do ru 10 u du ì ni od 110 ki lo me ta ra, iz grad wa pru ge Va qe vo–Lo zni ca, a pla ni ra na je i na bav ka de set do 20 no vih ru skih di zel mo tor nih vo zo va. Uz ru ski kre dit od 800 mi li o na do la ra i Sr bi ja }e u~e stvo va ti s do dat nim nov cem u pro jek ti ma ko ji se od no se na è le zni cu, a bi }e an ga ò va na do ma }a pred u ze }a u ko o pe ra ci ji s ru skim kom pa ni ja ma. Me |u tim, to ni su je di ne pa re ko je }e se utro {i ti u è le zni cu. „@e le zni ce Sr bi je” i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj pot pi sa li su po ~et kom go di ne ugo vor o zaj mu vred nom 95 mi li o na evra, ko ji }e bi ti upo tre bqen za mo der ni za ci ju pru ge Be o grad–Ra ko vi ca–Re snik i za re mont i mo der ni za ci ju ukup no 131 ki lo me tra pru ge na è le -

Nem ci ma va `na pru ga do Vr {ca Po se ban in te res za br ì raz voj srp ske è le zni ce i è le zni~ kog Ko ri do ra 10 kroz na {u ze mqu ovih da na su po ka za li pred stav ni ci Mi ni star stva pri vre de Ne ma~ ke, ko ji su s mi ni strom Mr ko wi }em raz go va ra li o sa rad wi u toj obla sti. Po {to je stra te {ki in te res Ne ma~ ke raz me na ro be s Tur skom i Ma lom Azi jom, on pod ra zu me va i br ì tran sport ro be pre ko Sr bi je. Nem ci su za in te re so va ni i za iz grad wu pru ge od Pan ~e va do Vr {ca i mo der ni za ci ju è le zni~ kih sta ni ca, ko je bi tre ba lo da bu du, ka ko ka ù, ma li po slov no-tr go va~ ki cen tri. zni~ kom Ko ri do ru 10. Me |u tim, za mo der ni za ci ju srp skih è le zni ca po treb no je ukup no oko ~e ti ri mi li jar de evra i za za vr {e tak kom plet nog po sla – elek tri fi ka ci ju i iz grad wu dvo ko lo se~ ne pru ge za br zi ne do 160 ki -

lo me ta ra na ~as – tre ba ne ko li ko go di na. Iako po sto ji ve li ko in te re so va we me |u na rod nih ba na ka, po sto je i pro ble mi oko li kvid no sti na {eg bu xe ta, zbog ~e ga je neo p ho dan oprez pri li kom za du `i va wa.

Vla da Sr bi je je kra jem sep tem bra usvo ji la pred log za ko na o po tvr |i va wu ugo vo ra o ga ran ci ji za za jam Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj „@e le zni ca ma Sr bi je” od 95 mi li o na evra za re ha bi li ta ci ju i mo der n i z a c i j u mre ` e pru g a na Ko ri do ru 10, kao {to je tra ì la ta fi nan sij ska in sti tu ci ja. Upr kos ape li ma na oprez pri li kom za du ì va wa, o~e ku ju se i do dat ne pa re jer, ka ko ka è mi ni star Mr ko wi}, go to vi su pro jek ti na è le zni~ kom Ko ri do ru 10 vred ni ~ak 200 mi li o na evra. Mr ko wi} ka è da bi se, su de }i po bro ju spre mqe nih pro je ka ta, ve} sle de }e go di ne mo gao ak ti vi ra ti iz nos od jo{ 142 mi li o na evra kre di ta u ne ko li ko tran {i. Ta kav pa ket omo gu }io bi kon ti nu i tet u ra du, {to bi do pri ne lo br zi ni za vr {et ka ob no ve i re ha bi li ta ci je pru ga. Su o ~e ne s vi {e de ce nij skom za sta re lo {}u pru ga i vo znih sred sta va, „@e le zni ce Sr bi je” su za po ~e le sve o bu hva tan pro ces mo der ni za ci je, uz pu nu po dr {ku Vla de Sr bi je. @e le zni~ ka in fra struk tu ra u Sr bi ji bi }e mo der ni zo va na pr ven stve no za hva qu ju }i me |u na rod nim kre di ti ma i dr àv nim ga ran ci ja ma. R. Da u to vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM TR @I [TU HAR TI JA OD VRED NO STI

Opo ra vak u zna ku NIS-a i AIK ban ke Po z i t iv n o ras p o l o ` e w e ula ga ~a za be le è no je i pro te kle sed mi ce na Be o grad skoj ber zi, ali i da qe uz vi so ku do zu opre za te su iz o sta li ve }i obi m i pro m e t a, kon s ta t u j u ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu iz no si la je 3,14 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 re gi stro vao rast i pe tu sed mi cu za re dom, ovaj put od ne ve li kih 0,4 od sto. Od po ~et ka go di ne ova kor pa ak ci ja vi {e ne no si dvo ci fre ni gu bi tak s ob zi rom da se mi nus spu stio ne znat no is pod de set pro ce na ta. Cen tral ni do ga |aj pro te kle sed mi ce bi la je ob ja va po slov nih re zul ta ta Naft ne in du stri je Sr bi je ko ji su ne znat no pre ma {i li o~e ki va wa tr ì {ta, dok je ne ko li ko zna ~aj nih ve sti oko ove kom pa ni je po ve }a lo pri tak na stra ni tra `we za we nim ak ci ja ma. NIS je ostva rio ne to do bit u pr vih de vet me se ci od 32,2 mi li jar de di na ra (skok od 19 od sto), dok je pri hod od pro da je iz no sio je 162 mi li jar de di na ra {to je 22 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro te kle go di ne. êl ni ci

ove kom pa ni je su na ja vi li da su po sti gli do go vor sa naj ve }im du `ni kom – Sr bi ja ga som oko vra }a wa du ga, a ta ko |e su po tvr di li da je bi znis pla nom za

ci ju od 16,4 mi li o na di na ra na ni vou od 5.300 di na ra, a pri li~ no je iz ve sno da se po no vo ra di o sti ca wu sop stve nih ak ci ja od stra ne sa me kom pa ni je.

2013. go di nu pred vi |e na is pla ta di vi den de. Pro met NISovih ak ci ja iz no sio je 37,1 mi lion di na ra, dok su ne de qu okon ~a le na ni vou od 657 di na ra uz rast od 3,6 od sto. Od osta lih li kvid nih har ti ja naj vi {e se tr go va lo ak ci ja ma Aero dro ma „Ni ko la Te sla„ ko ji je za be le `io pro met od 20,5 mi li o na di na ra, a gro pro me ta ostva ren je na ni vou od 430 di na ra. Vraw ski „Al fa plam„ re gi stro vao je re a li za -

„Ener g o p ro j ekt hol d ing„ je imao jed nu mir nu tr go va~ ku ne d e q u, te je sa ne v e l i k im pro me tom okon ~ao sed mi cu na 570 di na ra. Be ~ej ski „So ja pro tein„ je bla go osci li rao oko ni voa od 450 di na ra uz ne ve li ku re a li za ci ju, dok je „Imlek„ ne znat no po ras tao pre ko 3.000 di na ra na kon {to je ob ja vqe no da je kom pa ni ja u pro ce su sti ca wa sop stve nih ak ci ja ku pi la sve po nu |e ne har ti je na ni vou od 3.100 di na ra.

Ban kar ske har ti je je pred vo di la AIK ban ka ko ja je za hva qu ju }i ne ko li ci ni ve li kih tran sak ci ja za be le ì la pro met od 109,5 mi li o na di na ra u ra spo nu 1.400-1.415 di na ra. Ova ni {ka ban ka je u pr vih de vet me se ci ostva ri la bru to do bit od tri mi li jar de di na ra {to pred sta vqa rast od 47 od sto u od no su na isti pe riod pro te kle go di ne. Ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke pa le su 4,5 od sto na 1.051 di nar uz pro met od 6,3 mi li o na di na r a, u sed m i c i u ko j oj su ukwi è ne pri o ri tet ne kon ver ti bil ne ak ci je ove ban ke u ko rist dr à ve na kon spro ve d e n e do k a p i t a l i z a c i j e u vi si ni od 100 mi li o na evra. Ak ci je no vo sad ske Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, prem da su u dru goj po lo vi ni ne de qe iz gu bi le dah, sko ~i le su u sed mi ci 30,4 od sto na 553 di na ra, dok su mak si mum be le ì le na ni vou od 607 di na ra. Po kra jin ske vla sti su i da qe osta le pri sta vu da do ka pi ta li zu ju ovu ban ku ko ja je u pr vih de vet me se ci ostva ri la gu bi tak od ne pu nih osam mi li jar di di na ra.

ekOnOMiJA

dnevnik

Platni deficit ve}i za tre}inu Plat no bi lan sni de fi cit Sr bi je za osam me se ci ove go di ne iz no sio je 2,17 mi li jar di evra, za 33,6 od sto vi {e u od no su na isti pe riod la ne, na ve de no je u no vom bro ju ~a so pi sa „Ko wuk tur ni tren do vi”. Na rast de fi ci ta u po sma tra nom pe ri o du naj vi {e su uti ca li rast ne ga tiv nog sal da rob ne raz me ne od 14 od sto i pad pri li va do zna ka ise qe ni ka iz Sr bi je u ino stran stvu, za oko 125,6 mi li o na evra. U dru goj po lo vi ni 2012. se o~e ku je sta bi li za ci ja tr go vin skog de fi ci ta na ni vou iz pret hod ne go di ne usled in ve sti ci ja u iz vo zno ori jen ti sa ne sek to re, efe ka ta fi skal ne kon so li da ci je i de pre si ja ci je di na ra.

Mawka nam ulagawe Sr bi ja za us pe {an eko nom ski raz voj, po ~ev od 2013, tre ba da obez be di naj ma we dve mi li jar de evra stra nih di rekt nih in ve sti ci ja go di {we, iz ja vio je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}. Mi ni star Din ki} je, u in ter vjuu Ta nju gu, re kao da bi sva ki pri liv stra nih ula ga wa, u vred no sti ve }oj od tri mi li jar de evra go di { we, bio ve li ki uspeh i znat no bi do pri neo oset ni jem pri vred nom ra stu, ~e mu te `i i sa da {wa Vla da Sr bi je. Din ki} je ka zao da s op ti mi zmom do ~e ku je 2013, jer ka ko je na gla sio „ova go di na je bi la, kad je re~ o eko no mi ji, za i sta iz u zet no lo {a u sva kom po gle du”. „Uspo ra va we pri vred ne ak tiv no sti u evro zo ni, ka ta stro fal na po qo pri vred na se zo na, za u sta vqa we ra da sme de rev ske `e le za re, uz ~i we ni cu da ni jed na ve li ka pro iz vod wa u na {oj ze mqi ni je ra di la ka ko tre ba, osnov ni su raz lo zi te {ko }a u ovoj go di ni”, ob ja snio je Din ki}.

KAKO U MORU BANKARSKIH [TEDNIH PONUDA IZABRATI NAJBOQU

Kamate dobre za one koji imaju {ta da {tede Gra |a ni Sr bi je ko ji ima ju mo gu} no sti da za {te de nov ca, na vi kli su da ban ku u ko joj }e ga oro ~i ti bi ra ju po vi si ni ka m a t e. Ot k a k o su fi n an sijske ku }e la ne po slu {a le Na rod nu ban ku Sr bi je i od u sta le od tr ke u ka ma ta ma i ponu d i l e dru g e po g od n o s ti, kli jen ti ma ni je la ko da na |u pra vi pro gram. Po nu da tih dru gih po god no sti to li ko je ve li ka i {i ro ka da je te {ko iza bra ti naj po voq ni ju. Sajt „Ka ma ti ca” ne dav no je ob ja vio osam stav ki na ko je tre ba obra ti ti pa `wu pre ne go {to se pot pi {e ugo vor s ban kom. Jed na od wih je da se ne oro ~ a v a vi { e od 50.000 evra po ra ~u nu u jed noj ban ci jer je to mak si mal ni ulog za ko ji dr à va ga ran tu je. [te di {a ma se sa ve tu je da iz be ga va ju pro du è ne ak ci je ba na ka po sle Ne de qe ili Me se ca {ted we ako mo gu. Na red ne go di ne mo gu do }i u si tu a ci ji da pro pu ste naj po voq ni ju po nu du jer }e ugo vor is te }i ka sni je. Do bro je iz be ga va ti i kon v er z i j u va l u t a, re c i m o pre ba ci va we iz evra u do la re – tu se pla }a pro vi zi ja pa se ka ma ta uma wu je u star tu. Tre ba pro ve ri ti i pe ri o de oro ~e wa: du ì ro ko vi ne zna ~e uvek i ve }u ka ma tu. Tre ba do bro pro u ~i ti po klo ne ko ji se da ju uz {ted ni ra ~un. Oni obi~ no do n o s e po g od n o s ti za dru g e ban ~i ne uslu ge, ali ~e sto kli jen ti zbog wih ima ju do dat ne tro {ko ve, a one im ne mo ra ju uvek bi ti neo p hod ne. Uko li ko se kli jent dvo u mi iz me |u dve isto vet ne po nu de a jed na od ba na ka nu di is pla tu ka ma te

Dinki}: Deficit mo`da bude ve}i Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} ka è da je sa MMF-om do go vo re no da kon so li do va ni bu xet ski de fi cit za 2013. mo è bi ti i ne {to ve ~i od pla ni ra nih 3,6 od sto BDP. Din ki} je re kao da ve }i de fi cit kon so li do va nog bu xe ta mo è bi ti re zul tat uve }a nih iz da ta ka za kom pen za ci ju du go va na sle |e nih iz pro {lo sti, a ne zbog pre prav ke bu xe ta za sle de }u go di nu, po {to je on do bro na pra vqen. „î we ni ca je da smo se mi sa {e fom Mi si je MMF-a Zu za nom Mur ga so vom do go vo ri li da kon so li do va ni bu xet ski de fi cit mo è bi ti i ve }i od 3,6 od sto BDP-a i to je pr vi put po sle 12 go di na mo je sa rad we sa MMF da nam Fond do zvo qa va da na pra vi mo ve ci bu xet ski de fi cit od ono ga {to smo sa mi is kre i ra li”, ob ja snio je Din ki}. On je iz ra zio ube |e we da }e Mi si ja MMF-a, ko ja do la zi u Be o grad 13. no vem bra, po tvr di ti pred log bu xe ta za idu }u go di nu. Mi ni star fi nan si ja je na veo da

ponedeqak5.novembar2012.

su 26 mi li jar di di na ra ukup ni du go vi zdrav stva, jer dr `a va du gu je ogro man no vac far ma ce u ti ma, du gu je se no vac pu ta ri ma, lo kal ne sa mo u pra ve du gu ju no vac gra |e vi na ri ma za iz vr se ne ka pi tal ne in ve sti ci je, a po sto je i ne ki du go vi pra vo su |u. „Mo ja na me ra je da uve de mo di sci pli nu, da se ne pra ve no vi du go vi, a da se po ~i ste svi iz pret hod nog pe ri o da. U tom ~is }e wu du go va upum pa }e mo jo{ do dat ne li kvid no sti u pri vre du i to }e une ko li ko po di }i ni vo ukup nog de fi ci ta u sle de }oj go di ni, ali ne iz nad ~e ti ri od sto BDP-a i to je ono o ~e mu }e mo mi pri ~a ti sa MMF-om”, na veo je mi ni star fi nan si ja. Din ki} je ob ja snio da uko li ko Vla da Sr bi je u na red noj go di ni bu de iz mi ri la, „a ima na me ru”, du go ve far ma ce ut skoj in du stri ji, pu ta ri ma i dru gi ma, to }e on da ma lo po ve }a ti uku pan de fi cit, jer se ti po ve ri o ci u kon so li do va nom bi lan su bu xe ta, a ne u re pu bli~ kom.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,9501

114,2348

116,8622

111,6074

Australija

dolar

90,1080

91,9469

94,0617

89,8321

Kanada

dolar

87,0056

88,7812

90,8232

86,7392

Danska

kruna

15,0009

15,3070

15,6591

14,9549

Norve{ka

kruna

15,2152

15,5257

15,8828

15,1686

[vedska

kruna

12,9722

13,2369

13,5413

12,9325

[vajcarska

franak

92,6969

94,5887

96,7642

92,4132

V. Britanija

funta

139,5887

142,4374

145,7135

139,1613

SAD

dolar

86,7494

88,5198

90,5558

86,4838

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 11. 2012. godine

Izvla~ewe iz slamarica Ko li ko }e ovi pro gra mi po mo }i da se ulo zi po ve }a ju, osta je da se vi di. Tek, po da ci NBS-a go vo re da je la ne u no vem bru de vi zna {ted wa po ve }a na 111 mi li o na evra a di nar ska 1,9 mi li jar du di na ra. Ove go di ne u na {oj cen tral noj mo ne tar noj in sti tu ci ji o~e ku ju sli~ an pri nos. Kon cem pro {log me se ca, pre no {to su ban ke iza {le sa ovim po nu da ma, {ted wa u Srbi ji je iz no si la 7,9 mi li jar di evra i 17,9 mi li jar di di na ra. Raz lo ga za rast ima. Is tra ì va we ko je je spro ve la Er ste ban ka go vo ri da 55 od sto gra |a na dr ì u{te |e vi nu u sla ma ri ca ma ili u se fu. S dru ge stra ne, do ma }a {ted wa ~i ni zna ~a jan iz vor fi nan si ra wa u Sr bi ji, a wen udeo u pa si vi ba na ka je 29 od sto. una pred, on da joj tre ba da ti pred n ost. To g a se {te d i { e mo gu se ti ti ba{ ovog ok to bra. Po rez na ka mat ni pri nos je ove go di ne po ve }an s de set na 15 po sto. Oni ko ji su la ne ka ma tu po di gli pr vog da na oro ~e wa, pla ti li su ni ù sto pu,

Ima li para za privredu Bu xet za idu }u go di nu ni je pred vi deo vra }a we du ga pri vre di od 1,2 mi li jar di evra, iz ja vio je da nas pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne è vi}. To li ko du gu ju pri vre di, pre ma re ~i ma Kne è vi }a, jav na pred u ze }a, lo kal ne sa mo u pra ve i dr à va.

Mi lan Kne `e vi}

Kne `e vi} je re kao da Vla da am bi ci o zno pla ni ra da sma wi bu xet ski de fi cit u na red noj go di ni za mi li jar du evra, ali da }e, sa dru ge stra ne, za to li ko uma wi ti i tra `wu. On tvr di da u{te de i uskla |i va we de fi ci ta bu xe ta na 3,6 od sto BDP - a ni je re al no, uz opa sku da na to upo zo ra va i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF), zbog ~e ga je pre go vo re sa Sr bi jom sveo na ni vo teh ni~ kih raz go vo ra. Ne ma go vo ra o to me da pri ho di od PDV-a bu du po ve }a ni za 33 mi li jar de di na ra sa to li ko uma we nom ku pov nom mo }i gra |a na, ni ti da bu xet ima sko ro isti to li ki pri hod od po re za na do bit pred u ze }a, tvr di Kne `e vi}. U tre }em kvar ta lu ove go di ne, ka ko je re kao, pad bru to do ma }eg pro iz vo da je bio 2,2 od sto, pad tra `we pet pro ce na ta, a pad pro me ta u ma lo pro da ja ma, ta ko |e, pet pro ce na ta.

od no sno do bi li vi {e nov ca. Sve ~e {}e i ban ke sa me kli jen ti ma pred la `u {ta bi za wih mo glo bi ti naj po voq ni je. Ta ko Al fa su ge ri {e da oro ~e su me do hi qa du evra na go di nu da na, uz ka ma tu od 4,45 po sto: na kon 12 me se ci i pla }e nog

po re za, do bi }e jo{ 44,5 evra. Kli jen ti ma ko ji ima ju su mu od 10.000 evra pred l a ` u da se opre de le za pro gram me se~ nih ka ma ta, gde im je 50 od sto ulo ga uvek do stup no, ka ma ta se is pla } u j e me s e~ n o i do p u w u j e pri hod. Hi p o Al p e-Adri j a ban k a nu di kli jen ti ma mo gu} nost is pla te ka ma te una pred, a svi ko ji oro ~e vi {e od 10.000 evra do bi ja ju na po klon po li su osi gu ra wa do ma }in stva. Tu je i pro gram oro ~e wa na 15 me se ci: za 10.000 evra uz sto pu od 5,03 po sto, ukup no se no si ku }i do dat nih 589,11 evra. Pro kre dit ban ka nu di kli jen ti ma mo gu} nost ras po la ga wa ulo gom i za vre me oro ~e wa. Pro gram „[par flek si„ omo gu } u j e kli j en t i m a da to k om oro ~e wa stal no do da ju no vac na ra ~un, a isto vre me no ima ju na ras po la ga wu 50 od sto ulo ga. Za su me ko je osta ju na ra ~u nu sle di im pri pa da ju }a ka ma ta. Za vre me tra ja wa „Flek si ja” in ter net-ban kar stvo im je do stup no bes plat no. AIK ban ka ima pro gra me oro ~e wa na 15 i 25 me se ci, efek tiv na sto pa je 4,68 po sto, od no sno 4,87 za du `i pe riod. Tu su kar ti ce bez ~la na ri ne i bes plat ni ra ~u ni. Euro bank EFG je po nu dio kli jen ti ma is pla tu du ple ka ma te u pr vom me se cu oro ~e wa, {to va `i za pro gra me u evri ma i di na ri ma. Uz pro gra me oro ~e wa, a gde su kli jen ti ma pa r e na ras p o l a g a w u, za n i mqiv je „Euro step„ gde se de po zit sva kog me se ca uve }a va za iz nos ka ma te. D. Vujo{evi}

[tedwa ve}a od duga U po sled we dve go di ne kre di ti stag ni ra ju a, upr kos kri zi, {ted wa je po ra sla za tri mi li jar de evra. Sva ki sta nov nik Sr bi je za du èn je u pro se ku sa po 750 evra, od no sno dve pro se~ ne pla te. Naj ve }i deo za du è wa na stao je pro te klih go di na, a no vih za du è wa, ka ù ban ka ri, sve je ma we - jer je sve ma we kre dit no spo sob nih kli je na ta, pre no si RTS. De vi zni de po zi ti gra |a na ve }i su sko ro dve mi li jar de evra od wi ho vih du go va wa. U ne de qu, od no sno me sec {ted we, u{li smo sa 7,8 mi li jar di evra de po zi ta. Po zna to je da su gra |a ni za du è ni za oko {est mi li jar di evra, pa je ja sno da su mno go ve }i po ve ri o ci ne go du `ni ci. Eko nom ski si stem ko ji se po sle 2000. go di ne za sni vao na za du ì va wu i po tro {wi o~i gled no je pre va zi |en, pa ban ke sa da ne zna ju {ta sa vi {kom nov ca, po seb no jer ni ko ne vra }a po zaj mi ce na vre me. Ve} dve go di ne, za du è nost sta nov ni {tva je na istom ni vou - oko pet mi li jar di evra. Me |u tim, sve se vi {e ka sni i u ot pla ti ra ta. Ka da ra ste za du ì va we, ra ste i dru {tve ni pro iz vod. Na pi ta we ka da }e bi ti bo qe, od go vor je da la gu ver ner Jor go van ka Ta ba ko vi}. „U krat kom ro ku ne mo è m o o~e k i v a t i znat n o ubr z a w e kre dit n e ak tiv no sti i zna ~aj ni ju re duk ci ju pro ble ma ti~ nih pla sma na, ali }e i to usle di ti sa eko nom skim opo rav kom ko ji se o~e ku je od na red ne go di ne i ko ji tre ba do ne se kva l i t et n i j e in v e s ti c i j e i po sta vqa we fi nan sij ske si tu a ci je”, re kla je Ta ba ko vi }e va za RTS.

U^ESTALE JAVNE PRODAJE LO[ POKAZATEQ FINANSIJSKOG TR@I[TA

Na dobo{u mlinovi i prodavnice

Uvi dom u ce ne i broj ogla {e nih pred me ta na por ta lu „Do bo{„, na me we nom jav noj pro da ji, u pro te klom pe ri o du po ras tao je broj po nu |e nih ne kret ni na. Ta ko se u Be o gra du i No vom Sa du sva ki me sec zbog sve ve }eg ak ti vi ra wa hi po te ka nu di oko de se tak pro ce na ta vi {e ne po kret no sti, a u dru gim me sti ma i do 20 ili 30 po sto. I dok go to vo sve mu u Sr bi ji ce na ra ste, ne kert ni ne be le è su pro tan trend i pro da ju se sve jef ti ni je, tek ne ke se nu de po is toj ce ni kao pre tri me se ca. Dok su ne kret ni ne u Be o gra du ove je se ni za dr à le pro le} nu ce nu, po is tra ì va wu „Do bo {a”, vred nost u No vom Sa du je ni à od glav nog gra da Re pu bli ke, a ce na sta no va je do dat no ma wa i od pro se~ ne tr ì {ne ce ne, dok je ce na po slov nog pro sto ra kre nu la u su prot nom sme ru, ta ko da je za be le èn wen rast. Me |u tim, ku pa ca je ve o ma ma lo pa no vac uglav nom sto ji za ro bqen u ne kret ni na ma. Osim sta no va, lo ka la, ze mqi {ta, {u ma i li va da, na do bo{ su i pred u ze }a,

lo ka ci ji No vo Mi lo {e vo, Voj vo |an ska ban ka pro da je rob nu ku }u na sprat, a po ~et na ce na na pret hod noj auk ci ji bi la je 70.000 evra. U Oxa ci ma je Folks ban ka ogla si la pro da ju po slov nog objek ta s ma ga ci nom, u Pan ~e vu mli na s pri vred nim zgra da ma, za tim po slov nog pro sto ra od 158 kva dra ta u su te re nu po ro di~ ne stam be ne zgra de, te sprat ne ku }e s pot kro -

Lokal u centru za 25.000 evra So si je te è ne ral ban ka u No vom Sa du pro da je po slov ni obje kat od 37 kva dra ta u Uli ci ca ra Du {a na, Folks ban ka dva lo ka la od 25 i 19 kva dra ta u pri ze mqu zgra de u Kri lo voj uli ci, a Voj vo |an ska ban ka vi {e lo ka la u sport skom cen tru Ve ter nik, s ukup no vi {e od 500 kva dra ta, sve za 43.705 evra. Vi {e iz vr {nih po ve ri la ca za pro daj no-po slov ni obje kat na Li ma nu 1 iz me |u „Spen sa” i [tran da od 252 kva dra ta tra è 300.463 evra. Pi re us ban ka ogla si la je pro da ju po slov nog pro sto ra od 15 kva dra ta u cen tru gra da, u Zmaj Jo vi noj uli ci, za 25.000 evra. Ne ka da se na toj lo ka ci ji kva drat lo ka la iz da vao ~ak i do 5.000 evra me se~ no. mli no vi, rob ne ku }e, pro dav ni ce... So si je te è ne ral ban ka u Ko va ~i ci pro da je po slov no-pro iz vod ni obje kat od oko 1.000 kva dra ta s por tir ni com i kom pre sor skom sta ni com na ze mqi {tu od bli zu 3.000 kva drat nih me ta ra i {est par ki ra li {nih me sta za 129.000 evra. U No vom Be ~e ju, na

vqem i ugo sti teq skim objek tom u Star ~e vu od 567 kva dra ta. Ista ban ka u Pe }in ci ma pro da je po qo pri vred no ze mqi {te sa {est obje ka ta, u Ru mi lo kal od 32 kva dra ta na 1. spra tu po slov no-tr `nog cen tra „Atri jum”, u Som bo ru ugo sti teq ski obje kat (re sto ran i ku hi wa) od 286 kva dra ta, a u

Sta roj Pa zo vi po slov no-re kre a tiv ni cen tar ko ji se pro sti re na 20 ari ure |e nog pro sto ra, a sa sto ji se od pro dav ni ce, otvo re nog ba ra s pra te }im objek ti ma, te dva ba ze na. U istom gra du ta ban ka nu di i pro iz vod ni obje kat za pre ra du me sa od 244 kva dra ta. U po nu di je i pro iz vod na ha la za pro iz vod wu i pre ra du ne me ta la, iako je pro da ja bi la dav no za ka za na, a za ce we na je 361.000 evra. Fin do me stik ban ka ob ja vi la je u Su bo ti ci jav nu pro da ju {tam pa ri je sa ze mqi {tem po po ~et noj ce ni od 169.500 evra, te pro dav ni ce od 17 kva dra ta za 6.375 evra, a Pi re us ban ka po slov nog pro sto ra s ma ga ci nom od 835 kva dra ta na Pa li }u za 238.000 evra. Pro kre dit ban ka ogla si la je pre iz ve snog vre me na, a jo{ je na por ta lu „Do bo{„, pro da ju jav nim pri ku pqa wem po nu da po slov no-stam be nog objek ta u Ti te lu od 6.659 kva dra ta, skla di {ta od 2.500 kva dra ta, dva lo ka la od 70, sta na od 70, kre ~a ne s pet ba ze na po vr {i ne 120 kva dra ta, de vet so ba s ku pa ti li ma po vr {i ne 150 kva dra ta, sve na jed nom me stu, za 41.816 evra. U Zre wa ni nu Er ste ban ka pro da je imo vi nu fa bri ke vi ja ka (gra |e vin ske objek te, ze mqi {te i opre mu) za 1.885.985 evra. R. Dautovi}

ponedeqak5.novembar2012.

RE DI TEQ NI KI TA MI LI VO JE VI] O SVO JIM STU DEN TI MA NA AKA DE MI JI UMET NO STI

Daroviti za hrabru igru

Predstavom „@ivoti drugih - Pisma sebi” studenti master studija glume u klasi profesora Ni k i t e Mi l i v o j e v i } a na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, od 18. do 20. oktobra u~estvovali su na Tre}em me|unarodnom festivalu akademija/fakulteta „Ar to ri um” u Banskoj Bistrici. Festival, revijalnog tipa, orga ni zu je Fa kul tet dram skih umet no sti AU u ovom gra du Slova~ke, okupio je, pored na {ih i studenata Fakulteta doma}ina, i wihove kolege s akademija i fakulteta iz Praga (^e{ka), Kijeva (Ukrajina) i Var{ave (Poqska), a predstava na{ih studenata izazvala je ve-

ime, koji bi trenutak u svom ìvotu voleli da ponovimo a koji ne i sli~no - kaè Nikita Milivojevi}. - U predstavi tako|e govorimo i o tome kako doìvqavamo na{e ìvote ov de, svoju stvarnost, istoriju, profesiju, budu}nost, i da li se neke su{tinske vrednosti na{eg dru{tva mewaju? Da li su se recimo promenile u po sledwih 20 godina i upravo zato smo odgovore prikupqali od razli~itih generacija. Na ne ki na~in kao da smo u qudima oko sebe traìli odgovor na pitawe: koji od wih sam ja kroz 20 godina? Studenti su sami birali ispitanike i smi{qali pitawa za wih.

dru[tvo TRA DI CI O NAL NA ME DI CI NA IMA SVE VI [E PRI STA LI CA

Delotvorno i ne{kodqivo le~ewe Medicina na{ih starih, ali i akupunktura, homeopatija, kvantna medicina ili akupresura, iz dana u dan sti~u sve vi{e pristalica koji se odlu~uju da svoje zdravstvene probleme re{e uz pomo} alternativne medicine. Zakon o zdravstvenoj za{titi prepoznao je tradicionalnu medicinu, a izradom pravilnika i standarda za takvo le~ewe omogu}ava se wen ulazak i

Kona~nu formu predstava je dobila po konceptu i u re`iji prof. Milivojevi}a, koji isti~e da bi se moglo re}i da je pred sta va „@i vo ti dru gih Pisma sebi” u stvari poziv na razgovor s drugima, ali, isto vremeno, i dijalog sa samim so bom. - Ova predstava nastala je na neki na~in iz straha za jo{ jed nu generaciju jer imam utisak da su nam kul tu ra, od no sno umetnost, oduvek bili najmawe va`ni - konstatuje Milivojevi}. Kla sa ko ju na De part ma nu dramskih umetnosti AU vodi ovaj na{ iskusni i svetski poznati i priznati rediteq zaista je posebna i jedinstvena ve} po svojoj strukturi. Specifi~ na je ne samo na Akademiji nego i uop{te u Srbiji jer spaja klasu glume i klasu re`ije u jednu.

Pred sta va kao is tra ì va~ ki pro je kat A jo{ kada se umetniku i u~itequ posre}i da dobije posebno darovite u~enike verovatno ih obostrano stvarala~ko zadovoqstvo, otvorenost za istraìvawa, igrawe i otvorenost za timski rad neminovno vodi ka uspehu. - Ovo je posebna generacija. Vrlo su daroviti, imaju èqu da napreduju, ni{ta im nije te{ko... U na{im akademskim okvirima oni su ve} dobitnici mnogih nagrada na raznim takmi~ewima, pa je i to eto nekakav znak da su zaista talentovani, i glumci i rediteqi. Studentkiwa reìje Mia Kne è vi} je dobila me|unarodnu nagradu za kratki film, Du {an Ma mu la je nagra |en za najboqu predstavu na Festivalu u Rumi, Je le na \ul ve zan je student generacije, a sada mi ve} pomaè i kao moj asistent. Samim tim i ja imam vi{e voqe u radu sa wima, uspostavqam druga~iji odnos, postavqam druga~ije zahteve i sebi i wima. Verovatno i zbog svega toga sam odlu~io da wihov zavr{ni ispit ne radim kao „klasi~nu diplomsku predstavu”, ve} da probamo da budemo hrabriji i lu|i jer sa wima je sasvim mogu}e raditi neke stvari koje bih recimo radio u nekoj neformalnoj pozori {noj grupi, predstavu kao nekakav istraìva~ki projekat. vatno uzbudqiv materijal koji je trebalo nekako da sklopim u celinu. Predstava „@ivot drugih Pisma sebi”, dakle, nastala je od intervjua koje su studenti zavr{ne godine glume napravi li s raznim li~nostima iz svo ga okruèwa. Sagovornici su im bili qudi razli~itog starosnog doba, profesija i dr. - Glumci u predstavi su ne{to kao - „spo ke man” - mnogo drugih qudi, glasova, mi{qewa i uspomena kroz razli~ita usta, u{i, o~i, iskustva, razmi{qawa, oni su potraìli odgovore na neka „su{tinska pitawa”: {ta nas ~ini sre}nim, ~ega se pla{imo, najlep{e se}awe iz detiwstva, {ta se desi posle smrti, {ta zna~i na{e

- Za{to rediteqi i glumci zajedno u istoj grupi? Zato {to polazimo od pretpostavke da je glu mac u pro ce su stva ra wa predstave na neki na~in redi teqev dvojnik, i obratno - na gla{ava Milivojevi}. - Stu denti glume od po~etka pa do kraja studija u~estvuju u rediteqskim predstavama i filmo vima, sti~u}i na taj na~in is kustvo saradwe s rediteqem. Istovremeno studenti reìje u~estvuju u ve`bama studenata glume i na taj na~in prolaze kroz ono {to glumac prolazi u toku rada na karakteru, ànru, raz voj nim li ni ja ma li ko va... To u stvari podrazumeva na neki na~in i zajedni~ko sazreva we glumaca i rediteqa. V. ê ki}

svega, to {to ne le~i bolest, ve} pacijenta. – Iz mog iskustva mogu da ka`em da je kod dece veoma dobro primewivati homeopatiju zato {to se pokazala efikasnom – ka`e pedijatar dr Ne ve na Lo vri}. – Dobra je kod le~ewa bolesti re spiratornog sistema koje su kod dece veoma ~este. Ni{ta mawe efikasna nije ni apoteka na{ih

kovi, pa se od mene ~esto zahteva da ih propi{em. Le~ewe pacijenata nekom od alternativnih metoda tra`i da se ispune strogi kritrijumi. Pre svega, osoba koja ih primewuje mora da ima zavr{en medicinski fakultet, da obezbedi neophodne uslove za rad i na osnovu procene Stru~nog odbora o opravdanosti bavqewa tradicionalnom medicinom da

Jef ti ni je od stan dard nog kli ni~ kog tret ma na U Srbiji postoji oko 63 alternativne metode koje, izme|u ostalih, obuhvataju narodnu i isto~wa~ku medicinu, homeopatiju, aromaterapiju... a do sada je izdato vi{e od 200 dozvola za rad takvih ordinacija. Zna~aj zvani~ne, konvencionalne medicine se ne pori~e, {ta vi{e, apeluje se na kombinovano le~ewe da bi se ostvarili {to boqi rezultati terapije. Ukqu~ivawem tradicionalnog le~ewa u terapiju u zdravstvenim ustanovama omogu}ava se pacijentima da se odlu~e za onaj postupak le~ewa koji im vi{e odgovara. Takav vid le~ewa na{e zdravstveno osigurawe ne pokriva, pla}a ga sam pacijent. Iza tradicionalone medicine stoje vekovna iskustva, a uz to nisu zanemarqivi ni tro{kovi le~ewa, imaju}i u vidu da je takvo le~ewe neuporedivo jeftinije nego standardni klini~ki tretman. u zdravstvene ustanove. Time je tradicionalna medicina priznata kao legalni na~in le~ewa i stoji rame uz rame s konvencionalnim. Alternativna medicina je delotvorna, ne{kodqiva i jeftinija od zvani~ne, a wena prednost je, pre

liko interesovawe i dobila bezbroj pohvala pre svega zbog originalnosti... - Krenuli smo od teme koja je meni, a ispostavilo se i wima, bila veoma zanimqiva, u stvari fascinantna: da napravimo predstavu o wima! Kada smo po~eli prvo su samo oni bili tema, wihov `ivot, kako sada{wost tako i budu}nost, jer, naravno da se pla{e {ta }e biti sutra kada iza|u s Akademije. [ta }e raditi, da li }e uop{te na}i posao, kakva }e im biti karijera, kakav }e im biti `ivot... - obja{wava za „Dnevnik” prof. Nikita Milivojevi}. - Krenuli smo prvo od toga, a zatim smo sve to onda pro{irili i na razne druge „intervjue„ i qude. Predstava je u jednom trenutku, u toku procesa rada, po~ela sama sebe da otvara, sve vi{e i vi{e, tako da smo na kraju dobili nevero-

dnevnik

baka koja se sastojala od ~ajeva i melema od lekovitog biqa. Me|utim, roditeqi ponekad ne prihvataju savete da bla`e oblike gu{oboqe i kijavice le~e na taj na~in jer vlada mi{qewe da mogu pomo}i samo konvencionalni le-

od Ministarstva zdravqa dobije licencu za rad. U tom postupku pomo} pru`a i Lekarska komora, koja je nadle`na da u~estvuje u stru~nom nadzoru. To je ujedno i garan-

cija da se u zdravstvene ustanove ne}e uvu}i nadrilekarstvo. Evropa bele`i razli~ita iskustva s ukqu~ivawem tradicio nalne medicine u sistem zdravstvene za{tite. Tako u pojedinim zemqama alternativnom medicinom mogu da se bave i qudi iz nemedicinske struke. U Rusiji, gde su alternativne metode le~ewa veoma popularne, postoje i specijalne {kole u kojima se u~e razne ve{tine i tehnike, a wiho vi polaznici, iako se nazivaju lekarima, nisu u obavezi da zavr{e i medicinski fakultet. Me|utim, stav na{e zdravstvene vlasti je, kao i struke, da se le~ewem qudi mogu baviti samo lekari koji, osim zavr{enog medicinskog fakulteta, imaju i zavr{enu specijalizaciju neke od metoda le~ewa alternativne me dicine ili koji mogu dokazati lekovitost preparata i metoda koje primewuju. J. Bar bu zan

OB NO VQEN ZDRAV STVE NI OBJE KAT U ME LEN CI MA

Na pregled u ure|enu ambulantu Jo{ jedna u nizu renoviranih zdravstvenih ambulanti u naseqenim mestima na podru~ju Zrewanina jeste ona u najve}em banatskom selu Melenci. Obavezu da uredi objekat, koji je bio u izuzetno lo{em stawu, na sebe je preuzela mesna zajednica Melenci i u sanaciju je ulo`eno vi{e od ~etiri miliona dinara. Ranije je popravqen krov na zgradi, a u posledwe vreme je sre|ivana unutra{wost ambulante, odnosno kre~eni su zidovi i farbana stolarija. V. d. direktora zrewaninskog Doma zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” dr Bi qa na Pa pi}

kazala je da se dugo ~ekalo na ovu rekonstrukciju. Kako je navela, u toj seoskoj ustanovi nalazi se blizu 9.000 zdravstve nih kar to na pa ci je na ta,

tetnije primene zdravstvene za{tite ciq nam je da zajedno sa zrewaninskom lokalnom samoupravom obnovimo i sve ostale objekte kojima je to po-

U ovoj seoskoj ustanovi nalazi se blizu 9.000 zdravstvenih kartona pacijenata, {to je mnogo, a anga`ovani su tri lekara i tri medicinske sestre, kao i jedan stomatolog {to je velik broj, a anga`ovana su tri lekara i tri medicinske sestre, kao i jedan stomatolog. – Ambulanta je obnovqena zahvaquju}i mesnoj zajednici u Melencima. Radi {to kvali-

trebno – navela je dr Biqana Papi}. [efica ambulante u Melencima dr Smi qa Pe tro vi} ista kla je da je svih 14 godina, koli ko tu radi, zgrada bila u katastrofalnom stawu.

– Nije kre~ena trideset i vi{e godina, a higijenski uslovi su bili veoma lo{i, ispod minimuma. Moram priznati da nismo bili zadovoqni situacijom, ali najzad je do{lo i na{ih pet minuta. Na{ao se neko da nam iza|e u susret, ulo`i pare i obnovi ovaj objekat – napomenula je ona. Novim izgledom melena~ke ambulante zadovoqni su i pacijenti. Me{tanka San dra Sta ni {i} ka`e da je stawe danas daleko boqe nego u prethodnom periodu, kada je, u zimskim danima, u prostorijama bilo hladno, pa se nije moglo sedeti i ~ekati na pregled kod lekara. @. Ba la ban

„GIM NA ZIJ SKO PE VA^ KO DRU [TVO 1838” OBE LE @I LO PE TO GO DI [WI CU RE O SNI VA WA

Qubav, ali i predan rad

Kada je 2007. godine u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u No vom Sadu reosnovano „Gimnazijsko peva~ko dru{tvo 1838„, u~iweno je to s ciqem da se ponovo o`ivi bogata tradicija horskog pevawa u najstarijoj novosadskoj gimnaziji, a kada je ove nedeqe u sve~anoj gimnazijskoj sali Dru{tvo koncertom obele`ilo petogodi{wicu rada, videlo se i ~ulo da je ciq ve} postignut. Po novo su se okupili biv{i u~enici Gimnazije, s wima su do{li i oni koji su i{li u neke druge {kole, ali znaju i vole da pevaju, i zajedno s dirigentkiwom i umetni~kom direktorkom hora mr Ja smi nom Ne {ko vi} ~uvaju i neguju doma}u i stranu svetovnu i duhovnu horsku muziku i na koncertima, dele}i je s odu{evqe-

nom publikom, {ire kulturu umetnosti i amaterizma. – Hor trenutno ima tridesetak ~lanova razli~itih zanimawa od 19 do 62 godine, ali svima je zajedni~ka qubav prema muzici, dru`ewu i putovawu pa nam nije te{ko

Div ni gla so vi biv {ih |a ka A pre nego {to je stala pred ~lanove „Gimnazijskog peva~kog dru{tva 1838„, osim me{ovitog hora Gimnazije, Jasmina Ne{kovi} vodi la je i hor AKUD-a „Sowa Marinkovi}“ i me{oviti hor SZPD-a „Neven“ i sa svakim od wih ostvarila zapa`ene uspehe i zemqi i inostranstvu. Osim medaqa, predan rad Jasmini Ne{kovi} doneo je i Zlatnu zna~ku za stvarala~ki doprinos i {irewe muzi~ke kulture u Srbiji, povequ „Dr \or|e Nato{evi}“, rusku medaqu kraqevske porodice Romanovih za pedago{ko majstorstvo i istaknuto vo|stvo hora... Doneo joj je i divne glasove biv{ih |aka koji su se wenom dirigovawu ponovo prepustili kao studenti ili mladi i mawe mladi stru~waci jer im je do`ivotnu qubav prema horskom pevawu ova nesvakida{wa profesorka usadila u gimnazijskom dobu.

dva ili tri puta nedeqno, uz ispit ne rokove ili posao, na}i vremena za probe – ka`e Jasmina Ne{kovi}. – Ta qubav, ali i predan rad svih ~lanova Hora, doneli su nam ve} u prvoj godini postojawa zlatnu medaqu u kategoriji me{ovitih kamernih horova na Majskim muzi~kim sve~anostima u Bijeqini, a slede}e godine bronzanu medaqu na istom takmi~ewu. Lane smo osvojili zlatnu medaqu na 48. festivalu muzi~kih dru{tava Vojvodine, a ove godine prvi jubilej slavimo sa srebrnom medaqom iz Bijeqine, diplomom za u~e{}e i diplomom Bugarskog horskog saveza na festivalu u Bal~iku i bronzanom medaqom s takmi~ewa Ri mi ni Cho ral Com pe ti tion u Italiji. I dok godina iz naziva Dru{tva podse}a na to da je pre bezmalo dva veka gimnazijski hor imao prvi na-

stup izvan liturgijskog pojawa, uspesi dana{weg hora svakako u osnovi imaju i ~etvrt veka qubavi i negovawa te vrste muzike wegove umetni~ke direktorke. – Za mene je sve po~elo kada sam 1987. kao mlada profesorka u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“, posle mnogo godina, ponovo osnovala me{oviti hor – ka`e mr Ne{kovi}. – Ve} naredne godine po~ela je i wegova bogata i uspe{na festivalska aktivnost, koja jo{ uvek traje, ali danas pod rukovodstvom mog mla|eg kolege. Tokom dvadesetak godina s gimnazijskim horom u~estvovala sam na festivalima Muzi~kih dru{tava Vojvodine, omladinskim festivalima u Zrewaninu, u Novom Pazaru, festivalu amaterskih horova Vojvodine, Jugoslovenskim horskim sve~anostima u Ni{u, majskim muzi~kim sve~anostima u Bijeqini. Od 2001. godine prisutni smo i na me|unarodnoj sceni na takmi~ewima u Ma|arskoj, Italiji, Nema~koj, Austriji... Osim toga, uz pomo} Saveza muzi~kih i baletskih pedagoga Srbije, pre deset godina je osno van Festival gimnazijskih horova, koji se odr`ava u gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ krajem marta. Svake godine je me{oviti hor Gimnazije na prvom mestu, {to zna~i da je trenutno najboqi gimnazijski hor u Srbiji. D. De ve ~er ski

Od no se ba {ten ski i krup an ot pad

V remeploV

Naj sta ri ja apo te ka Apo t e k a u Pe t ro v a r a d i n u, sme {te na u Do mu zdra vqa, naj sta ri ja je u gra du. Jo{ 5. novembra 1744. wu je otvo ri lo Tr go va~ ko dru {tvo iz Te mi {va ra. U stva ri, ono je za ku pi lo od Ge ne ral ne ko man de austrij ske voj ske pra vo da se ba vi pro me -

tom le ko va, a po sle go di nu da na pro da lo to pra vo be~ kom tr gov cu Fran cu No tor nom. Od ta da, apo te ka je pre la zi la iz ru ke u ru ku ra znih vla sni ka, a sko ro dve sto ti ne go di na na la zi la se u glav noj Be o grad skoj uli ci. N. C.

Ba {ten ski ot pad JKP „^i sto }a” od no si }e da nas sa Te le pa, su tra iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi dov dan skog na se qa i Kli san skog bre ga, a u sre du iz Fu to ga. Gra |a ni tre ba sme }e da upa ku ju u ke se, ku ti je ili xa ko ve da osta ve is pred svo jih ku }a i to do 6 ~a so va. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od

da nas do sre de, 7. no vem bra sto ja }e u Me snoj za jed ni ci „Pod ba ra” i to u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a, kod okret ni ce auto bu sa 6, na uglu \or |a Raj ko vi }a i Jug Bog da na, Ste ri ji ne i Pe tra Ko ~i }a, kod tra fo sta ni ce, u Uli ci Ze mqa ne }u pri je 1 i u Ko sov skoj 41 i \or |a Raj ko vi }a 8a (iz me |u zgra da). A. L.

Novosadska ponedeqak5.novembar2012.

Usko ro kur se vi du bo re za

„Olu ja na ob zor ju – deo dru gi”

Po ~et ni kur se vi du bo re za ko je vo di Robert Silberholc na sta vqa ju se od 13. no vem bra u Mu ze ju Voj vo d i n e, Du n av s ka 35-37. Kurs tra je ~e ti ri ne de qe, po ~ i w e sva k og utor k a i sre de u 16.30 sa ti. Ce na kur sa je de vet hi qa d a di n a r a, a pre d a v a~ obez be |u je ala te i ma te ri jal za rad. Pri ja ve na kurs pri ma ju se na broj te le fo na 064-394-4512. A. L.

Pre da va we o bo le sti ma sr ca

na da ju }i se da }e us pe ti da sa wi ma sklo pi pri vre me ni sa ve zni {tvo, we go vi pri ja te qi ne mo} no i u`a snu to po sma tr ju ka ko se sr cem Pr vo ro |e nog zma ja {i ri ta ma. N. R.

Pre da va we o bo le sti ma sr ca “Pre po zna va we simp to ma akut nog in fark ta mi o kar da” i “Hi per ten zi ja” bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti u MZ “Omla din ski po kret”, Uli ca omla din skog po kre ta 11. Go vo ri }e le ka ri In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Gordana Pani} i prof. dr Katica Pavlovi}, ko je }e na kon pre da va wa od go va ra ti na pi ta wa su gra |a na. N. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas od 8 do 12 ~a so va bi ti Bu le var ca ra La za ra, od Bu le va ra oslo bo |e wa do Fru {ko gor ske uli ce, Uli ca na rod nog fron ta, od Fru {ko gor ske do Bu le va ra oslo bo |e wa, uli ce Dr Iva na Ri ba ra, Bo {ka Bu he, Mi li ce Sto ja di no vi} Srp ki we i Bla go ja Pa ro vi }a. Zbog ra do va Elek tro di stri bu ci je, bez vo de }e od 8. 30 do 13 ~a so va bi ti ce lo na se qe Po po vi ca, ^ar dak i Pa ra go vo. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬ red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Olu ja na ob zor ju-deo dru gi“ Roberta Xordana i Brendona Sandersona. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. U ovom ve li ~an stve nom epu ot p o ~ i w e dra m a t i~ n a za v r {ni ca naj ve }eg fan ta zij skog se ri ja la na {eg vre me na. Rand al’Tor, Pr vo ro |e ni zamj, us pi we se da uje di ni za mr {e nu mre `u za va |e nih na ro da, ka ko bi ih pri pre mio za pred sto je }u Po sled wu bit ku. Ali dok on isto vre me no po ku {a va da za u sta vi se an {an sku na je zdu,

Bez vo de srem ska stra na i Li ma ni

U ZDRU@ENOJ AKCIJI DVAJU PREDUZE]A I POJEDINACA

Ure |en pro stor oko Spen sa U k l a w a w e m ko ro va, pra wem ste pe ni {ta i sa ku pqa wem sme }a sa be ton skih i ze le nih po vr {i na ju ~e je na sta vqe na rad na ak ci ja ~i {}e wa Spen sa, u ko joj su u~e stvo va li za po sle ni u tom pred u ze }u, rad ni ci “No vo sad ske to pla ne”, omla din ci KUD-a “Vi la”, ko ri sni ci po slov nih pro sto ra u tom objek tu, kao i po je di ni su gra |a ni. Po re ~i ma port pa rol ke tog pred u ze }a Slobodanke Brankov, sre |i va we Spen sa bi }e na sta vqe no i na red nih ne de qa, a spre ma wem }e bi ti ob u hva }en ceo obje kat. - Ne do vo qan broj rad ni ka u slu `bi, ko ja se ba vi odr `a va wem Spen sa, kao i zub vre me na do pri ne li su da se na ru {i iz -

Fo to: N. Sto ja no vi}

gled objek ta. Oko 150 qu di us pe lo je da o~i sti sme }e i ko rov sa naj pr qa vi jeg de la objek ta, a to je ulaz sa Bu le va ra ca ra La za ra, ceo po tez pre ma sta di o nu i pri laz ga ra `i, a opra ni su i kru `ni ula zi u pri ze mqu i na pr vom spra tu - ka `e Bran kov.

Fo to mo no gra fi ja o bendu „Par ti brej ker s” „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Pro mo ci ja fo to mo no gra fi je „Sr ce ku ca, tu je” o le gen dar nom ben du „Par ti brej kers” bi }e odr à na u sre du, 7. no vem bra od 18 sati u Aj ri{ pa bu, Zmaj Jo vi na 28, u pa sa ù. Front men Zoran Kosti} Cane }e na pro mo ci ji no vi na ri ma go vo ri ti i o kon cer tu „Par ti brej ker sa”, ko ji }e bi ti odr àn 29. no vem bra u ma loj dvo ra ni Spen sa, u sklo pu pro sla ve 30 go di na ra da be o grad skog ben da. Q. Na.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Taj na be le `ni ca Fri de Ka lo”

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na ¬re d¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Taj na be le `ni ca Fri de Ka lo” Fransiska Hagenbeka u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Na kon ne sre }e u ko joj je sko ro iz gu bi la ì vot, Fri da Ka lo sklo pi la je pakt sa Smr }u: do bi }e jo{ jed nu {an su da ì vi, ali za uz vrat }e mo ra ti jed nom go di -

{we da pri pre mi Smr ti naj ra zno vr sni je po sla sti ce, ka ko bi po ka za la da se se }a do go vo ra. Od tog tre nut ka, Fri da }e sva ku go zbu pri pre mqe nu za Dan mr tvih za pi si va ti u svo ju ma lu cr nu be le `ni cu, ko ju }e pa `qi vo skri va ti od svih osta lih. Me |u tim, ubr zo do go vo re ni ri tual po sta je je di na sta bil na stvar u we nom ha o ti~ nom ì vo tu, is pu we nom stra stve nim us hi }e wem i ne iz dr ì vom ago ni jom. Fri da upo zna je ~o ve ka ko ji }e joj otvo ri ti vra ta u no vi svet i ot kri ti pra vo zna ~e we qu ba vi, ali ko ji }e i obe le ì ti po ~e tak we ne ko na~ ne smr ti. N. R.

Po we nim re ~i ma, deo po sla ra d i } e i Teh n i~ k a slu ` ba pred u z e } a, ko j a }e po d i } i ener get sku efi ka snost objek ta, po sta vi ti de ko ra tiv nu ra sve tu i o~i sti ti ne pri stu pa~ ni krov. N. R.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8.30 do 11 sa ti Uli ca V. Osto ji }a od bro ja 1 do 33 i od bro ja 2 do 90 i IM „Ma ti je vi}” na Te me rin skom pu tu; od 9 do 12 sa ti sa la{ Sto ji}, gra di li {te autopu ta kod Rim skih [an ~e va, pum pa „In ter mol” na autopu tu, fir me „Mli no ser vis”, „Ra pid” i „Mi haq ~i}”. Sremska Kamenica: od 8.30 do 13 sa ti deo Pa ra gov skog pu ta i na se qa od pod vo `wa ka pre ma ^ar da ku. ^erevi}: od 8.30 do 10.30 sa ti od ma ra li {ta Te ste ra i An dre vqe. Ka}: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa od se ma fo ra pre ma Bu di sa vi.

Iz lo `ba cr te `a Ka ta lin Ka dar Iz lo `ba cr te `a Katalin Kadar bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra, Bu le var Mi haj la Pu pi na broj 9. Po re ~i ma kri ti ke, autor ka bes ko na~ nost osli ka va u fi nim de ta qi ma sve de nih u ne ko li ko kva drat nih cen ti me ta ra pa pi ra. Iz lo `ba }e tra ja ti do 24. no vem bra. A. L.

ponedeqak5.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

La ra, Ta ra, Lea i Tea do {le na svet Blizanci Sa ra i Stra hi wa - Jelene i Dalibora Ka~ara, Alek san dra i Go ra na - Lidije Kavgi}, An |e la i Jo va na - Qiqane Savi} Blagojevi} i Zorana Blagojevi}a.

Devoj~ice An |e la - Aleksandre i Dragana Vasi}a, Me li sa - Alise Dibrani i Elsedata Morine, Ni ka - Barbare Belinda Ubavi} Vininger, Ma ri ja - Biqane i Nemawe Negrua, Iris Boìce i Branka Stoku}e, An |e li ja - Bojane i Jovana Radunovi}a, Na |a - Valentine Boro{ \ukanovi} i Jovana \ukanovi}a, Tea Vere i Nenada ]iri}a, Mi ha e la - Vesne i Vladimira Kuku~ke, Sa ra - Vesne i Dejana Cvetkovi}a, Lea - Vesne i Radovana Mihajlovi}a, Ka li na - Gordane i Vaska Isakovskog, Tea - Gordane i Milana Maksimovi}a, Len ka - Danijele i Predraga Jelesijevi}a, Ana sta si ja - Dragane i Slobodana Kuli}a, Dri ta Emine Itaj i Sulejmana Tatarija, Mi li ca @akline i Obrada ê{qevi}a, Ni ko li na @eqke i Nikole Galowe, Ro sa - Zorice i Nenada Pani}a, Lo re na - Ivane Arsi} Torbica i Mirka Torbice, Qu bi ca Iskra - Ivane Keì} i Miroslava Trujki}a, Va len ti na Ivete i Zlatka Zaborskog, La na - Ines Paìtnaj i Mitra Kraqevi}a, La na - Jelene i Dejana Qami}a, Ana - Jelene i Radovana Opa~i}a, Oli ve ra - Jelene i Radoslava Ilki}a, Ta ra - Jelene i Slobodana Bajazeta, Ma {a Jelene ]iki}, Mi la - Kristine i Aleksan-

dra Stefanovi}a, So fi ja - Lidije i Dragana Petrovi}a, Ni na - Qiqane i Miqana Jawu{evi}a, Na ta li ja - Manuele i Veqka Radino vi}a, La na - Marian i Zdravka Telpingera, Ka ta ri na - Marije i An|elka Matovi}a, Ka ta ri na - Marije i Bobana Savi}a, Sa ra - Marije i Gojka Qubani}a, Ja wa - Marine i Branka Gogi}a, Da mja na - Marine i Miodraga Sofroni}a, La na - Milice Vlaov-Te{i} i Marka Te{i}a, Mi ha i la - Mirjane i Dejana Pu{karevi}a, Mi li ca - Mirjane i @eqka Cvetanovi}a, Ana sta si ja - Mirjane i Lazara Doki}a, Ele na - Mirjane i Sa{e Radulovi}a, Ja na - Mirjane Seqakovi}, Sa ra - Nade i Ne nada Radivoj~evi}a, Ta ra - Nata{e i Slobodana Petrovi}a, Na |a - Nata{e Majski ônka{ i Zlatka ônka{a, Le na - Nerime i Ranislava [ovqanskog, Ele na - Nikoline i Dalibora Batini}a, Sa ra - Sandre i Branislava \ur|eva, Mi ja - Svetlane i BoreTopi}a, Isi do ra - Slavice i Sini{e Isakova, Mi la na - Sneàne Bozar i Milo{a Neci}a, An |e la - Sowe i Slobodana Nedimovi}a, La ra - Spomenke Jovi} Zagor~i} i Danka Zagor~i}a, Adri a na - Tatjane i Davora Zelenike, Ali na - Xemiqe i Muhameda Abazija.

Ven~ani Qid mi la Ma |a rov i Fe renc La ho{, Pe tri ca An |el ko vi} i Dar ko Man di}, Na fi ja Ko va~ i Dra gan Ni ko li}, Da ni je la Da ni lo vi} i Alek san dar Sa vi}, Alek san dra An |e li} i Dra gan Glin ti}, Ma ri ja na De be qa~ ki i Da ni jel Ko va ~e vi}, De ja na Gru lo vi} i Zol tan Ku run ci, Va le ri ja Fa ze ka{ i Raj ko Pro da no vi}, Iva na Jo ji} i Alek san dar Pe tro vi}, Bar ba ra Kar men Won~ Ibern i Igor Va vri ~ek, So wa Ra i ~e vi} i Dra gan Tri fu no vi}, Na ta {a Gu è la i Mar ko Mi qu{, Sa {ka Ri sti} i \u ro Ska ka vac, Ma ri ja Pe tro vi} i \or |e Jo si mov, San dra Bo ga vac i Mi le Mi lo va no vi}, Ma ri ja Ja vor ni ki i Go ran ]i ka, Zo ri ca Mi lin ko vi} i Alek san dar Kne è vi}, Ja sna Mu ha i Mi lan Ni ko li}, Je le na Bla ì} i Mar ko Bu li}, Ana @i vo ji no vi} i Go ran Mi ji}, Ma ri na Le lea i Mi lo{ Da ki}, Ti na [kr bi} i Ni ko la Vu li}, Je le na Vra we{ i Vla di mir Kne è vi}, Ana ê mer li} i Ra de Pe tro vi}, Mir ja na Po ju ì na i Zo ran Va van, Ve ri ca Jo vi} i Ste van Ra du lo vi}, Je le na Ko sje ri na i @ar ko We go van, Mil ka Ta to mi rov i Mi lo van Ste va nov, Sa wa Bu di} i Er vin Dvor ski, Mi li ca Sto ji sav qvi} i Aca Ba ri}, Da ni je la Bog da no vi} i Vla di mir Ma ri ja{, Gor da na Lu cai i Go ran Lu cai, Iva na Iva no vi} i Pe tar Ma ri}, Pe tra Ni ki} i Qu bi {a Bo li}.

Je le na i Bo jan Bo ga ro {ki s be bom Da ni lom i k}er kom Na |om

De~aci Ma te ja - Aleksandre i Gorana Dabi}a, Re qa Aleksandre i @eqka Markovi}a, Uro{ - Alek sandre i Zorana Brzaka, Jan ko - Alene i Daria Xani}a, Mir ko - Aranke i Ilije Mu`deke, Vuk - Biqane Boberi} i Slavka Nu`di}a, Du {an Biqane i Miodraga Joji}a, Fi lip - Bojane i Save Jovanovi}a, Re qa - Vedrane i Dragana Vu kosavqevi}a, Du {an - Vesne i Gorana Miju{kovi}a, Fi lip - Vesne i Nevena Radulovi}a, Ma rio - Viktorije i Robija Kalmara, Re qa - Vlatke i Radenka Pekeza, Mi lan - Glorie i Marka Grbi}a, Ste fan - Gorane i Vladimira Gajinova, Da vid - Danijele Balog i Gorana Horvata, Pa vle - Dobrile i Igora Bo{kovi}a, Re qa - Dragane Boke i Perice Bojovi}a, Ko sta - Dragane i Marka Radosavqevi}a, Ste van - Dragane Miti} Mileti} i Dimitrija Mileti}a, Ozren - Draga ne Waradi, Du {an - @eqke i Dragana Mom~ilovi}a, Jo van - Jelene i Miroslava Bun~i}a, Ne nad - Jelene i Mom~ila Pavkovi}a, Mi lo{ Katice i Dragana Skandarskog, Edin - Katice Lazi}, Uro{ - Ksenije Bogi} Mari} i Aleksandra Mari}a, Mar ko - Ksenije Go~i} i Milo{a Kecojevi}a, Mar ko - Ksenije i Igora @ivkovi}a, Dra gan - Qubice \urovi} Stojanovi} i Da-

nijela Stojanovi}a, Lu ka - Qubice i Vladimira Milinkovi}a, Da ni lo - Maje Pavlovi} i Igora Grijaka, Da vid - Mare i Deana Bjelajca, Vu ka {in - Marijane Mirkovi} i Nemawe Barto{a, To mi slav - Marine i Tihomira Radomirova, Fi lip - Melinde [kamla i Dragana Dai}a, Ne nad - Milane i Aleksandra Aleksi}a, Te o dor - Milane Radoni} Uzelac i Radoslava Uzelca, Ser gej - Mileve i Damira Smiqani}a, Mi haj lo - Mileve i Stanislava Dra{ka, Veq ko - Milice i Bojana Vrzi}a, Vuk - Mirjane i Aleksandra Lakovi}a, Lu ka - Mirjane i Sini {e Bijelovi}a, Te o dor - Monike i Igora Mandi}a, Suad - Nazife Kolivice i \avita Sejdijua, Fi lip - Nata{e i Zorana @epine, Du {an Nata{e Kajtes i Dejana Ivi}a, An drej - Olivere i Zorana Kolari}a, Mi haj lo - Radice i Dejana Jeremi}a, Jo van - Radmile i Zorana Dimitrijevi}a, Igor - Ru`ice i Vladimira Moro{eva, Lav - Sanele Akik i Sa{e Nem~evi}a, Mi lan - Sawe Dragi~evi} i \or|a Salapure, Alek sa - Svetlane Radosav Vijoglavin i @ive Vijoglavina, Jo van - Sewe i @eqka Stavri}a, Ste fan - Sla|ane i Dejana Srdi}a, Re qa - Sowe i Nenada Dulovi}a.

Umrli Milka Jagodi} ro|. Reqi} (1920), Olga Jovanovi} ro|. Raleti} (1954), Qubica Jovi} ro|. Jefti} (1921), Gordana Beqanski Bankovi} ro|. Beqanski (1936), Dane Brdar (1955), Nenad Vukosavqevi} (1990), Manda Glumi~i} (1930), Milena Gojkov ro|. Radi{i} (1949), Miroslava Godi} ro|. Bibi} (1916), Marija Golubovi} ro|. Palfi (1948), Nikola Graovac (1942), Vojislav Dejanovi} (1952), Radmila Deji} ro|. Deji} (1929), Marija Dobokai ro|. Polarecki (1931), Radoica Dromwak (1922), Ivanka Duro{ka ro|. Pe{i} (1939), Ida Erde{ ro|. âpo (1936), Goran Zagor~i} (1956), Marko Zuber (1937), Mileva Ivi} ro|. [olak (1944), Vela Igju (1922), Zorka Karban ro|. Mojsilov (1949), Ruà Kasa ro|. \or|evi} (1954), Jasmina Kele~ ro|. Uzelac (1966), Rozalija Kova~ ro|. ô ti (1941), Natalija Kozarev ro|. Rudi} (1919), Mileva Kri~kovi} ro|. Miqu{ (1932), Milo{ Lon~ar (1929), Joka Lopain ro|. @ivkovi} (1930), Milorad Luki} (1957), Dragiwa Medan ro|. Dimitrijevi} (1919), Slobodan Mili}evi} (1948), Marija Milovanov ro|. Molnar (1928), Branislav Mihajlovi} (1974), Mirjana Mladenovi} (1923), Desanka Nedeqkov ro|. Vujkov (1932), Biserka Nenadov (1958), Dragan Ostoji} (1961), Mara Popovi} (1934), Katica Primovi} ro|. Barna (1934), Milka Rajkovi} ro|. Todorovi} (1933), Jovan Radmanovi} (1919), \or|e Radoj~i} (1963), Ana Radovanovi} (1980), Dragica Rau{enberger ro|. Balaban (1935), Qubinka Samarxi} ro|. Josimovi} (1933), Sreto Stoji} (1946), Qubica Tapavica Ma ri na Ive ti}-Po pov i Igor Po pov

ro|. Stoji} (1949), Pavel U{jak (1933), Mirjana Horvat ro|. Andri} (1959), Hubert Cvijin (1972), Rafet Xuxovi} (1942), Radivoj êrkezov (1951), Marta îko{ ro|. îko{ (1950), Pero [kori} (1925), Biqana [ok~i} ro|. Mi}ovi} (1961), Zorka [uvakov ro|. Galovi} (1931), Mato Juri{i} (1944), Smiqana Adamovi} (1934), Jadranka Bjelica ro|. Samarxi} (1950), Jovo Bjelica (1941), Milan Beqanski (1920), Nada Berewi ro|. Biserko (1946), Irena Boro{ ro|. Kova~ (1949), Elizabeta Vinter{tajn ro|. Perger (1927), Gordana Vojnovi} ro|. Nikoli} (1973), Viziqa Dragosavi} ro|. Trifunovi} (1933), Bo{ko Zerdo (1951), Koviqka ZontaMarkovi} ro|. Markovi} (1939), Branko Karna (1950), Cvijeta Kerezovi} ro|. Koji} (1936), Sofija Koji} ro|. Jovi~i} (1925), Nikola Ko vqen (1933), Svetislav Krsti} (1928), Olga Labat ro|. Rovwev (1917), Mara Lani{tanin ro|. Krneta (1928), Milan Ma{ni} (1956), Qubica Milkuni} ro|. Avramovi} (1946), Dragan Ostoji} (1936), Ogwen Plav{i} (1951), Nada Pozni} ro|. Maksimovi} (1934), Qubica Popovi} (1946), Milica Radanovi} ro|. Tep{i} (1935), Ruèna Radoni} ro|. Tur~an (1927), Sofija Radosav ro|. Klop (1926), Ivan Savi} (1955), Vojislav Spremo (1939), Nada Stevanovi} ro|. Simovi} (1939), Stevan Uzanovi} (1941), Ladislav êrvenka (1947), Ivan [trajgmajer (1942), Bo{ko Majki} (1937), Milka Kla{wa ro|. Babi} (1939), Mara Miri} ro|. Miri} (1942), Nada Jovanovi} ro|. Stani{i} (1925), Miroslav Gr~ar (1945), Danilo Kora} (1924).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak5.novembar2012.

BEZ REZULTATA NASTOJAWE DA SE POVE]A BROJ MESTA U VRTI]IMA

KAKO DOSKO^ITI SVE VE]OJ NEZAPOSLENOSTI

Na li sti ~e ka wa i da qe vi {e od 1.000 de ce

Pre kva li fi ka ci je uli va ju na du

U Pred {kol skoj usta no vi “Ra do sno de tiw stvo” sva ke go di ne po na vqa se ista si tu a ci ja – for mi ra se li sta ~e ka wa i sva ki put ka da po~ ne upis, pri ~a se u me di ji ma o ne do voq nom bro ju me sta. Po sle me sed da na, sve utih ne i ni ko vi {e ne raz mi {qa na ka kvoj su mu ci ro di te qi od bi je ne de ce. Po lo vi nom ok to bra, ka ko sa zna je mo od ~la na Grad skog ve }a za obra zo va we Ra do mi ra Da be ti }a i da qe je bi lo oko 1.200 de ce ko ja ne ma ju me sta u ovoj usta no vi. Da be ti} sma tra da je to je dan od go ru }ih pro ble ma, ko ji }e grad mo ra ti da re {a va. Ipak, ~i ni se da mo del za re {e we jo{ ni je smi {qen. Svi se sla `u u jed nom, a to je da je iz go di ne u go di nu sve ve }i broj ro di te qa ko ji `e le da wi ho va de ca idu u ovu usta no vu, jer ne ma ju no va ca za be bi si ter ke i pri vat ne vr ti }e.

- Po sled wih go di na za i sta je ve li ka na va la na vr ti }e. Iako je u pro te klih se dam do osam go di na, sa gra |en i na do gra |en ve li ki broj ob da ni {ta u gra du, pro blem ne do voq nog bro ja me sta ni je re {en – ka `e Da be ti}. Pod se ti mo, pre me sec da na, do sko ra {wi di rek tor “Ra do snog de tiw stva” Dra gan Mi lo {e vi} po ku {ao je da sma wi li stu ~e ka wa, ta ko {to su upi sa na de ca ~i ja oba ro di te qa ra de, a naj vi {e ih je pri mqe no ja sle nog uz ra sta. Di rek tor pre we ga Bo ri slav Sa mar xi} go vo rio je da }e li sta ~e ka wa, ka da se iz gra di vr ti} u Rad ni~ koj uli ci bi ti anu li ra na i da }e ta da No vi Sad bi ti pr vi grad u ze mqi gde }e svi ma li {a ni bi ti upi sa ni u ovu usta no vu. Me |u tim, ovo se ni je ob i sti ni lo, a i ne }e, po sve mu su de }i. Va qa pod se ti ti i da su u vi {e na vra ta vla sni ci pri vat nih vr ti }a pred la ga li da ih

Grad sub ven ci o ni {e u istom pro cen tu kao i “Ra do sno de tinj stvo”, ka ko bi ro di te qi mo gli i ta mo da upi su ju de cu pod istim uslo vi ma. âk je i grad ska vlast po ~et kom 2010. go di ne po dr à la ovaj pred log, ali je na ve de no da tu po sto ji i pre pre ka. Raz log zbog kog sub ven ci o ni sa we ni je re a li zo va no le ì u Za ko nu o pred {kol skim usta no va ma, po kom se mo gu fi nan si ra ti sa mo usta no ve ~i ji je osni va~ grad – iz ja vio je pre dve go di ne, ne ka da {wi ~lan Grad skog ve }a ko ji je bio za du èn za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}. I dok god po sto ji oprav da we nad le `nih da i u dru gim gra do vi ma po sto je li ste ~e ka wa, kao i da je te {ka eko nom ska kri za do ve la do to ga, ja sno je {to se ova kva si tu a ci ja u vr ti }i ma iz go di ne u go di nu po na vqa. Q. Nato{evi}

NA [TA SE SVE @ALE POTRO[A^I

Kva li tet obu }e ~e sto ù qa @al be na kva li tet obu }e vo de }e su na spi sku pri med bi, pre ma po da ci ma Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a. No vo sa |a ni se naj vi {e à le na sku pu obu }u, ko ja pu ca na kon ne pu nih me sec da na no {e wa, kao i na tr gov ce ko ji im ne uva à va ju oprav da ne re kla ma ci je. Ka ko bi ostva ri li pra vo na po vra }aj nov ca ili za me ni li po ki da nu za no vu obu }u, su gra |a ni su pri mo ra ni da svo ja pra va bra ne obra }a ju }i se Na ci o nal noj or ga ni za ci ji za za {ti tu po tro {a ~a. Po re ~i ma ru ko vo di o ca prav nog ti ma tog Udru è wa Mla de na Al fi ro vi }a, ne po {to va we Za ko na o za {ti ti po tro {a ~a glav ni je pro blem u ostva ri va wu pra va su gra |a na. - Tr gov ci ne po {tu ju za kon, ko ji {ti ti po tro {a ~e, a to se naj bo qe vi di u od bi ja wu da se uva è oprav da ne re kla ma ci je pro iz vo da- ob ja {wa va Al fi ro vi}.-Ne ki od wih ne è le da pri -

me re kla ma ci ju, dru gi obu }u ni ne {a qu na ana li zu, ka ko bi se utvr di lo na ko ji na ~in je do {lo do o{te }e wa, ne go iz mi {qa ju re zul ta te i od bi ja ju re kla ma ci je. ^e sti su i pri me ri da za od bi je nu re kla ma ci ju ne pru `a ju do ka ze sa ana li ze, ne go se kup cu usme no sa op {ti da pro iz vod ni je ko ri {}en u skla du sa de kla ra ci -

Danas U GRaDU PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Saloma relouded” (19.30), Kamerna scena drama „Qubavni jadi Vudija Alena” (21)

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20, 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Marko Makako” (12.05, 13.45), „Pazi koga bira{„ (20.30), „Bez zakona” (22.25) „Artiqero” (16.20, 18.15, 20.15, 22) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra). Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, pe tak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mirko Lazara Mila{inovi} (1925) u 9.45 sati, Vitomir @arka Mr|anov (1936) u 10.30, Qubica Petra Bunu{evac (1920) u 11.15, Qubinka Radivoja Milenkovi} (1934) u 12, Simeon Du{ana Velimirov (1924) u 12.45, Josip Josipa [}uric (1950) u 13.30, Stoja Mirka Jovanovi} (1935) u 14.15 i Nade`da Cvetka Patlejh (1930) u 15 sati. Na starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Milica Bogoquba ^orda{ (1941) u 13 sati.

jom, {to u ve li kom bro ju slu ~a je va ni je isti na. Ka ko iz Udru è wa tvr de, po tro {a ~i bi ima li ma we pro ble ma ka da bi se dr à va vi {e ba vi la pre ven ti vom, ta ko {to }e us po sta vi ti ja ~u kon tro lu ro be ko ja se uvo zi. Po sle obu }e, na li sti àl bi tog udru è wa na go mi la le su se i pri med be na vi si ne ra ~u na mo bil -

ma ti~ ku obu ku i kurs en gle skog je zi ka uvek ak tu el no. Sve obu ke no vo sad ske fi li ja ne NZS oba vqa ju se u Edu ka tiv nom cen tru. - Oko 400 qu di pro {lo je obu ke u ova ~e ti ri me se ca od po ~et ka ra da Edu ka tiv nog cen tra. Qu de naj vi {e za ni ma ju bi znis obu ke, a ma we su za in te re so va ni za pro iz vod ne de lat no sti. Za va ri va ~i su po pu lar ni i kod gra |a na, a i po slo dav ci ih tra `e- iz ja vio je di rek tor Edu ka tiv nog cen tra Zo ran Stan ko vi}. Di rek tor na ja vqu je i da }e pre ko pro jek ta „Ob u ~a va wem do po sla” bi ti or ga ni zo va ne obu ke za qu de sa in va li di te tom za ra do ve po mo} nih mo le ra, bra va ra i auto pra wa. Plan je i da se na pra vi ber za ka dro va, ka ko bi se gra |a ni sa za vr {e nim obu ka ma i kur se vi ma {to lak {e pro mo vi sa li po slo dav ci ma. U na red nom pe ri o du pla ni ra ju se i obu ke za fri ze re, ma ni ki re, pe di ki re, ku va re, pe ka re, po sla sti ~a re, me sa re, ko ba si ~a re, ko no ba re, bar me ne, zi da re, za va ri va ~e, be to nir ce, li ma re, ru ko va o ce gra |e vin skim ma {i na ma – ba ge ri ste, sto la re, rad na vi si na ma i kwi go vod stvo. Ove go di ne je ob u ~e no 360 ne za po sle nih gra |a na sa na evi den ci ji NSZ-a. A. Latas

Me mo ri jal no ve ~e po sve }e no „Eka ta ri ni Ve li koj” Me mo ri jal no ve ~e po sve }e noj grupi Eka ta ri ni Ve li koj, “EKV – kao na da, kao go vor, kao mo re”, odr `a }e se ve ~e ras u 20.30 u klu bu „Fa bri ka“ u No vom Sa du, u znak se }a wa na front me na Mi la na Mla de no vi }a. Pro gram }e po ~e ti otva ra wem iz lo `be „Kap po kap“ Mi la na Zu li }a, na kon ~e ga }e usle di ti tri bi na na te mu „EKV u na ru~ ju vre me na“, na ko joj }e bub war „Eka ta ri ne Ve li ke” Ivan Fe ce Fir ~i, no vi nar Pe tar Lu ko vi} i rok kri ti ~ar Bo gi ca Mi ja to vi} go vo ri ti o po ja vi i zna ~a ju no vog ta la sa i Eka ta ri ne Ve li ke, ulo zi mu zi ke u pred rat nom i rat nom pe ri o du, kao i kul tu ove gru pe da nas. Na kon tri bi ne bi }e odr `an kon cert EKV tri bjut ben da IKV-a. “EKV – kao na da, kao go vor, kao mo re” or ga ni zu je Stu dent ska uni ja Fi lo zof skog fa kul te ta No vi Sad u sa rad wi sa Stu dent skim kul tur nim cen trom No vi Sad. Q. Na.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nih ope ra te ra. Tom Udru è wu su gra |a ni se ~e sto à le i na te le fo ne, ko je su ku pi li kod mo bil nih ope ra te ra, a ko ji se br zo kva re. Re kla ma ci ja kva ra ovih apa ra ta su gra |a ni ma za da je gla vo bo qe, jer ih ope ra te ri upu }u ju na ser vi se, a ser vi si ih vra }a ju ope ra te ri ma, pa ve }i na àl bi opet za vr {i na adre sa ma udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a. Ni broj pri med bi na kva li tet be le teh ni ke se ne sma wu je. Tr gov ci po tro {a ~e upu }u ju na ser vi se, ko ji su nad le `ni za po prav ku ure |a ja, ume sto da im vra te no vac ili za me ne po kva re ni ure |aj no vim. Iz Na ci nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a upo zo ra va ju kup ce da no ve, a po kva re ne elek tri~ ne ure |a je ne tre ba no si ti u ser vi se, ne go tre ba zah te va ti od tr go va ca da se vra ti no vac ili da se apa rat za me ni no vim, a tr go vac je du àn da po stu pi po zah te vu kup ca. N. R.

Pre ma is tra ì va wu tr ì {ta ra da, ko je spro vo di no vo sad ska fi li ja la Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, u pro te kloj go di ni, u pe ri o du od {est me se ci na kon za vr {et ka obu ka, pre kva li fik ci ja i do kva li fi ka ci ja, za po sli lo se oko 34 od sto gra |a na, ko ji su ih po ha |a li. - Obu ka je do bra, uslo vi su od li~ ni, pa ko è li mo è da na u ~i. Sva ki dan od tri do se dam ve} sko ro tri me se ca u~i mo bra var ski za nat. U no vem bru }e kurs bi ti go tov, pa mi slim da mo `da ne }e mo na u ~i ti sve za hva te, ipak je ovo kra tak pe riod da se ovla da svim fi ne sa ma ovog esna fa - ka è gra |e vi nar i po la znik bra var skog kur sa u Edu ka tiv nom cen tru Alek san dar Po pov. Na po mi we da je na }i po sao sa svim dru ga pri ~a, jer po slo dav ci da nas tra è da zna te ra di ti mi ni mal no pet po slo va, a zna we en gle skog je zi ka i in for ma ti~ ka pi sme nost se pod ra zu me va ju. Ukup no 40 oso ba sa evi den ci je NSZ-a mo men tal no po ha |a in for ma ti~ ku obu ku, kurs en gle skog je zi ka, obu ku za mo le re i bra va re, a po ~e la je i obu ka za ar mi ra ~e. Usko ro se o~e ku ju obu ke za be to nir ce, li ma re i za va ri va ~e, dok je pri ja vqi va we za osnov nu in for -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

[i ri }e se ê rat sko gro bqe Sva gro bqa u Srem skim Kar l ov c i m a, po re ~i ma di rek to ra Jav nog-ko mu nal nog pre du ze } a „Be l i l o” \or | a Hor va ta, prak ti~ no su po pu we na i re zer va ci ja grob n ih me s ta za ìvo ta ni je vi{e mo gu }a. Pro { i r e w em ê rat skog gro bqa od pre ne ko li ko go di na sa mo je pri vre me no pre va zi |en ne d o s ta t ak me s ta za sa hra wi va we, pa se u kar l o v a~ k oj op { ti n i ra di na to me da se du go ro~ ni je re {i taj pro blem. Pr vi po tez, ka ko sa zna je mo u Ode qe wu za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne, bi }e re a li za ci ja za da ta ka za cr ta nih u Pla nu de taq ne re gu la ci je ê rat skog gro bqa, ko jim se pred vi |a we go vo pro {i re we na 8.000 me ta ra kva drat nih. - Za taj pro stor ura |en je ur b a n i s ti~ k i pro j e k at i u skla du sa wim, na toj po vr {i ni do bi }e se 970 grob nih me -

Kar lo va ca, ~i ja iz ra da je u to ku, tre ba pred vi de ti po ve }a we po vr {i na za sa hra wi va we na du `i pe riod. Po re ~ i m a Ja w u { i } e v e, pro stor oko ^e rat skog gro bqa da je mo gu} nost da se is pla ni ra pro {i re we od 23.000 me ta ra kva drat nih u na red nom

Pro stor oko ê rat skog gro bqa da je mo gu} nost da se is pla ni ra pro {i re we od 23.000 me ta ra kva drat nih u na red nom pe ri o du, {to bi za jed no s postoje}ih 8.000 me ta ra kva drat nih za do vo qi lo po tre be u na red nih ne ko li ko de ce ni ja sta - ka è na ~el ni ca Ode qe wa za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne Du {an ka Ja wu {i}. Pro ce wu je se da bi to bi lo do voq no za na red nih 10 go di na, {to zna ~i da kroz Plan ge ne ral n e re g u l a c i j e Srem s kih

pe r i o d u, {to bi za j ed n o sa ovih 8.000 me ta ra kva drat nih, za do vo qi lo po tre be u na red nih ne ko li ko de ce ni ja. Ka k o sa z na j e m o od \or | a Hor va ta, na kon {to bu du obe le `e ne gra ni ce na tom “no vom” de lu ^e rat skog gor bqa,

pri stu pi }e se raz me ra va wu grob nih me sta i ure |e wu sta za. U pla nu je i ogra |i va we, a na “sta rom” de lu gro bqa pro te klih da na pre slo è ne su be ton s ke plo ~ e ko j e vo d e od glav nog do gor weg ula za i po sve mu su de }i bi }e do pu we ne no vim. Po red to ga, iz be to ni ran je i pla to is pred ula za. - Ve li ki pro blem u odr à va wu gro ba qa pred sta vqa nam ne di sci pli na su gra |a na, ko ji ku} no sme }e, gra |e vin ski i dru gi ot pad od la ù na ê rat skom gro bqu - ka è Hor vat. - @i ~a ni kon tej ne ri slu è is kqu ~i vo za biq ni ot pad i mo lio bih da se za to i ko ri ste. Hor vat pod se }a i na oba ve zu pla} wa za ku pa grob nih me sta iz ~e ga se fi nan si ra odr à va we gro ba qa, uz na po me nu da ce nov nik uslu ga ni je me wan od 2010. go di ne. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

vOJvOdinA

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

УРЕЂЕЊЕ ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ ПРИОРИТЕТ У КИКИНДИ

Празне тезге чекају продавце

У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ У СУБОТИЦИ

Додељене захвалнице верним корисницима СУБОТИЦА: Први пут су додељене захвалнице и поклони за кориснике Геронтолошког центра у Суботици, који су више од 15 година корсници домских услуга, а све то, као круна манифестације „Сунчана јесен живота„. Свечаности су присуствовали корисиници Центра, као и геронтололошких клубова. Међу свима њима се издваја Аница Вилк (76) која је 51 годину корисник Геронтолошког центра у Дому за одрасла лица, Воли да иде у цркву, хекла и учествује у свим манифестацијама. - Задовољна сам храном и услугом у Дому. Лепо ми је овде, дружим се- каже Аница Вилк.

Захвалнице су подељене за око 20 корисника. Геронтолошки центар о старима брине током целе године. По традицији, у свим геронтолошким клубовима су прављене скромније свечаности током октобра у оквиру којих се обележавала „Сунчана јесен живота„ и рођендани клубова. Директор Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић је рекао да је прослава била генерална проба за Нову годину. - Увешћемо традицију да се Геронтолошки центар захваљује својим корисницима за дугогодишњу верност, а њих из године у годину има све више и више- истакао је Ненад Иванишевић. С. И.

Почели Дани јапанске културе

БЕЧЕЈ: Његова екселенција амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки отварањем изложбе у бечејском Градском музеју „Јапанска графика 18. и 19. века – слике ефемерног света“ из приватне колекције Ваљевца Нинка Радосављевића отворио је манифестацију „Дани јапанске културе“, која траје у Бечеју од 2. до 18. новембра. - Графике које су постављене на изложби представљају једну од најпознатијих врста традицоналне уметности Јапана и имале су снажан утицај на велики број реномираних сликара западног света. Верујем да ћете кроз ову изложбу, али и друге активности у оквиру манифестација „Дани јапанске културе“, боље упознати културно стваралаштво моје земље. Подсетио бих да ова година протиче у знаку вредног јубилеја, 130 година од прве размене званичних нота између Јапана и Србије, па је и ова манифестација у вашем гра-

ду допринос обележавању значајне годишњице за обе земље - рекао је амбасадора Тошиа Цунозакиа. Пошто је изложба отворена, у друштву домаћина и осталих посетилаца културног догађаја месеца у граду крај Тисе, дегустирао је јапанску и војвођанску храну, коју је припремило и послужило особље реномираног бечејског ресторана „Панорама“. Поред Градског музеја, активно учешће у реализацији манифестације „Дани јапанске културе“ у Бечеју узели су Градско позориште и Народна библиотека, па ће тако заинтересовани моћи да погледају филмове у оквиру циклуса Дани јапанског филма од 12. до 15. овог месеца, док ће у Народној библиотеци, 9. новембра, бити одржано књижевно вече посвећено једном од најбољих јапанских писаца Харукију Муракамију. В. Јанков

КИКИНДА: Као најмлађе јавно предузеће у кикиндској општини фирма “Градско зеленило и пијаце” у претходној години пословало је позитивно. Запослени у овој фирми одржавају јавне површине у граду и воде рачуна о пијацама. Највећа пијаца налази се у центру града и на овом простору је и највише проблема истиче директор Милош Шибул. -Највећи проблем је тај што се продајни простор налази на отвореном и нема основних услова за рад. Продавци постављају цераде, пролази су уски тако да често купци не могу ни да купе ни да виде робу. План “Градског зеленила и пијаце” јесте да од постојеће направимо модерну пијацу попут Лиманске пијаце у Новом Саду. Продавци заузимају простор који није предвиђен за продају

Пројекат за изгардњу пијаце постоји, међутим никада није реализован. Према пројекту направљеном пре неколико година у нову пијацу требало је тада уложити око 70 милиона динара. Пијаца би требало да се реконструише парцијално тако да би најпре продавци који сада имају тезге у пролазу своју робу проддавали унутра. Идеја је и да грађани који производе воће и поврће из кикиндске општине имају право пречег приликом закупа тезги на централној пијаци. Пијаца на Микронасељу требало би да буде наткривена, а и становници 2.рејона до краја новембра добиће нову пијацу која ће бити изграђена код Медицине рада. У овај посао уложиће се 650 хиљада динара из буџета ЈП “Дирекција за изградњу града”. А. Ђуран

„ДРУГА ШАНСА” У РУМИ И БУЂАНОВЦИМА

Након обуке лакше до посла

БУЂАНОВЦИ: У ОШ „Душан Јерковић“у Буђановцима, и у ОШ „Иво Лола Рибар“ у Руми започела је реализација огледног пројекта „Друга шанса“ са циљем да се развије системско решење за функционално основно образовање у Србији. Овај пројекат је покренуло Министарства просвете и науке Републике Србије, у сарадњи са Европском унијом, а укупна вредност је седам милиона евра. „Друга шанса“ има за циљ имплементацију у редовни образовни систем и смањење броја неписмених људи. Наставни програм овог пројекта подељен је у три циклуса, а сваки циклус траје једну школску годину. Први циклус је од првог до четвртог разреда, други циклус пети и шести разред, и трећи циклус седми и осми разред, а полазници трећег циклуса поред сертификата основног образовања, добиће сертификат стручне обуке који су препознати на тржишту рада Србије. Полазници ће бити у прилици да бирају једну од 50 обука, које ће бити реализоване у средњим стручним школама. Стечена знања и сертификати ће увећати шансу полазницима да нађу запослење, као и да наставе даље школовање, ако то желе. - Ове године у „Другу шансу“ је укључено дупло више школа него прошле, а наша искуства су да се ове године пројекат много лакше и много брже примењује, много је мање проблема, али ге-

нерални утисак је да још мора да се ради на јачању социјалне подршке оваквим пројектима, јер овде се не ради само о просвети и образовању, овим полазницима и наставницима треба подршка и локалне самоуправе и националне службе за запошљавање. Веома смо задовољни како се пројект спровео у румској општини, на-

ђене психолошке баријере које су полазници имали на почетку. - Веома смо задовољни, а наше задовољство успешности овог пројекта деле и сами полазници. Ово је одлична прилика за житеље румске општине, и околних села да стекну адекватно образовање које ће им касније помоћи при запослењу. У буђановачку

Учесници у пројекту „Друга шанса”

ставници и школски тимови су веома стабилни, активни и ангажовани - нагласила је експерт за комуникацију на пројекту Александра Кокановић. Велику помоћ у реализацији овог пројекта представља ново формиран стручни кадар андрагога, који представљају спону између наставника и полазника. Андрагошки асистент Маријана Ристић, додаје како су превази-

школу долазе људи из Платичева, Кленка и имамо четири полазника из општине Пећинци. Настава је интересантна и у потпуности прилагођена полазницима, радионичарског је типа и то им омогућава да примене у школи своја знања из свакодневног живота истакао је директор буђановачке основне школе Ђорђе Мирковић. М. Марушић

ОДРЖАНА РАКИЈАДА У ОЏАЦИМА

Најбоља медовача Нанике Николић ОЏАЦИ: Туристичка организација општине Оџаци, организовала је другу по реду Ракијаду, у којој је учествовало преко 30 такмичара из Србије. Такмичари су на ову манифестацију са својим узорцима које су пекли по посеб-

Чекају се нове „бубамаре” БЕЧЕЈ: Тридесетак чланова Дечјег хора „Бубамаре“ из Бечеја, који ради под вођством професорке у овдашњој Музичкој школи „Петар Коњовић“ Ђијанте Ловаш, чека нове чланове. Упис је у току. Заинтересовани родитељи могу да доведу своју децу узраста од три до 13 година понедељком и четвртком од 17 сати у Другој месној заједници, где се у овим терминима одржавају пробе. - На многим наступима добили смо надимак „распеване бубамаре“, па ко жели да нам се прикључи позив је отворен. Пробе су два пута недељно, углавном, понедељком и четвртком, али има промена термина у ходу, како бисмо све ускладили с обавезама „бубамара“ - рекла је Ђијанте Ловаш. Чланарина на месечном нивоу је симболичних 500 динара, а бечејске „бубамаре“ врло су популарне не само у Бечеју, па често имају наступе и у околним насељима. В. Ј.

попут пролаза који се простире од зграде девтоспратнице према центру града. Десна страна овог пролаза намењена је доставним и возилима купаца и продаваца оближњег маркета, док је лева страна пролаза намењена пијаци. Уколико би се поштовало ово правило растертила би се Улица Бранка Радичевића. С друге стране у ограђеном делу пијаце, предвиђеном за продају има празних тезги- каже Шибул. -Од 386 пијачних тезги 126 је слободно, тако да сви продавци који се налазе у пролазу, на улици, могу своје прозводе продавати унутра. Уједно поменути пролаз намењен је за пролазак, полиције, хитне помоћи и ватрогосаце како би што пре стигли до зграда које се налазе у близини пијаце, што је сада немогуће.

Победници Ракијаде

ним и традиционалним рецептима, у Оџаке дошли из Златара под Копаоником и још неколико села из истог краја, али и из Бачке Тополе, Црвенке, Бачког Петровца, Кљајићева, Бајше и наравно Оџака, као и околних места оџачке

општине. Плато испред Спортско пословног центра у Оџацима, био је испуњен заинтересованим грађанима које привукао мирис ракије од неколико врста воћа, шљива, дуња, кајсија, јабука, од којих су направљене ракије, а у конкуренцији је била и ракија медовача. Трочланом жирију није било ни мало лако да одреди које су ракије биле најбоље по категоријама, а претила је и опасност да због веома доброг квалитета овог традиционалног пића, жири предозира чула укуса. Победници по категоријама су били, за категорију ракије шљиве Ибоља Фекете из Бачке Тополе, за ракију од дуње Радољуб Џугурдић из Златара под Копаоником, најбољу ракију од кајсије је имао Антал Шафер из Бајше, а од јабуке Бранко Добријевић из Бачког Петровца, док је најбољу медовачу имала Оџачанка Наника Николић. С. Милер

Бесплатне карте за студенте ВРБАС: Општинска управа Врбас и Покрајиснки секретаријат за науку и технолошки развој обезбедили су средства за регресирање трошкова превоза студената у међумесном саобраћају у текућој школској години. Регресирање је у висини 100 одсто цене месечне карте и трајаће од новембра до јуна. Према речима Вукашина Вијучића, помоћника председника општине Врбас, право на регресирани превоз имају студенти државних факултета са пребивалиштем на територији општине Врбас који свакодневно путују од места становања до седишта установе виског образовања и нису корисници услуге смештаја у студентским домовима. - Неопходно је да се ови студенти школују на терет буџета, да први пут уписују годину студија и да нису корисници студентских стипендија и кредита Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије, Владе АП Војводине, општине Врбас, Фонда за развој научног и уметничког подмлатка, Фонда за стипендирање даровитих студената и других институција. До сада је ово право остварило око 250 студената, а конкурс траје све до краја школске године - рекао је Вујичић. М.Кк

Обу ка за по чет ни ке у би зни су

КУ ЛА: У општини Кула почела је обука 82 кандидата за повећање конкурентности предузет ника, предузетничких радњи, малих и средњих предузећа. Програм обуке спроводи Регионална развојна агеницја „Бачка“ и трајаће до 15. новембра ове године. Обука за кандидате је бесплатна, а сви полазници ће након завршеног програма обуке добити сертификат који је признат од стране Националне службе за запошљавање, Фонда за развој Ре публике Србије и других републичким органа. М. Кк.

До бро вољ но да ва ње кр ви

ЖА БАЉ: Црвени крст Жабаљ и Завод за трансфузију крви Нови Сад, сутра у Жабљу орга низују акцију добровољног дава ња крви. Заинтересовани могу да дођу у Народну библиотеку, у 8 сати како би дали драгоцену течност. Л. К.

Ра до ви на пру жном пре ла зу

ПАН ЧЕ ВО: Због радова на пружном прелазу, од сутра, за са о бра ћај ће би ти затво ре на раскрсница улица Стевана Шупљикца, Првомајске, Милоша Обреновића и Баваништанског пута у Панчеву. Теретни саобраћај према Ковину одвијаће се преко Старчева и Банат ског Бре стовца, а за путнички саобраћај користиће се Козарачка улица, која пролази кроз стару и нову Мису, а даље ће се, према граду, ићи Ново сељанским путем. Предвиђено је да радови трају до 20. новембра. Радови су планирани због јако лошег стања у коме се налази пружни прелаз, а биће скинут стари ас фалт и заменењен новим, у ширини од пет метара, замениће се шине и прагове. По завршетку ас фалтирања ће бити по стављени гумени панели. Извођач радова је „Војводинапут„, заједно са Желе зницама Ср би је, као и са фирмом „Трио„, која изводи радове на испоруци и монтажи панел плоча. З. Дг.

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

НА СЕДНИЦИ СО КИКИНДА И О РАДОВИМА У СВЕТОСАВСКОЈ УЛИЦИ

Није уложено више од планираног Ђорђе Божић и Горан Врањеш

ЗАВРШЕН САЈАМ ПРИВРЕДЕ У НОВОЈ ПАЗОВИ

Контакти предузетника тек ће дати резултате НОВА ПАЗОВА: Дводневна сајамска приредба у Новој Пазови на којој се представило преко стотину излагача из Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Мађарске показала је разноврсност делатности којима се баве власници малих и средњих предузећа, занатских радњи, од Старе и Нове Пазове као лидера у овом послу протеклих скоро пола века, до других вароши и градова из којих су излагачи стигли у овај део Срема, па су организатори сајма, представници Сремске привредне коморе и општине Стара Пзаова задовољни и бројем излагача и ефектима. Секретар Сремске привредне коморе Ђорђе Божић каже да је сајам показао пораст броја учесника за 20 одсто у односу на претходни, а остварени су и значајни контакти који би требало да омогуће даљи развој привреде. Он посебно значајним сматра што је сајам добио међународни карактер, учешћем привредника из БиХ, Републике Српске и Мађарске са којом се развија све боља сарадња па је потписан и споразум Сремске привредне коморе са регионалном комором Дунајвароши. Божић је такође најавио да су у току промене организовања коморског система у Србији, да следе измене статута и Сремске привредне коморе да би коморе оствариле суштинску улогу коју имају широм света – да буду сервис привреде па зато позива предузетнике да у сваком тренутку дођу у комору и траже остваривање својих права. Задовољство овом сајамском приредбом је изразио и заменик председника општине Стара Пазова Горан Врањеш, и сам предузетник, који сматра да је организација била добра али може и бољеОн је посебно поно-

сан што је ово најјефтинија сајамска приредба у Србији и наглашава да је све урађено сопственим снагама локалне самоуправе, али да за будућност треба тражити адекватнију локацију јер спортска хала новопазовачке школе, очито, није прави простор. О оном што је значајан ефекат овог сајма Врањеш каже да се показало да општина мора још боље сарађивати са привредницима, пружити им подршку у многим областима па и организовању одласка на сајмове широм Европе, а један од ефеката је и то што ће већ наредне недеље бити организван састанак председника опшштине и ресорних сарадника са члановима Удружења привредника Нова Пазова. Предузетници са којима смо разговарали су изразили задовољство начином организовања сајма, распоредом штандова, посебно тиме што је представљање привредника било бесплатно(није се плаћало место) али већина, како је то изразио и стари ас пазовачког предузетништва Бранко Ковачевић сматра да није довољно урађено да сајам у Новој Пазови буде посећенији. У суботу, после 14 часова многи су штандови испражњени па је изосало и свечано затварање како је по програму замишљено. Ђорже Божић на примедбе о посећености каже да овакву приредбу не треба мерити по броју грађана који су прошли око штандова већ привредника и по контактима који су успостављени и који тек треба да дају резултате, а тога је, по његовој процен, било доста, иако сматра да се убудуће мора више договарати са приврдницима у припреми ове сајамске приредбе која ће, дефинитивно, бити настављена. А. Мали

ПОЧЕО СУБУС СИСТЕМ У СУБОТИЦИ

Тикетингом до уштеде

СУБОТИЦА: Од 1. новембра у Суботици се примењује нови систем електронске наплате карата „Субус„ по узору на Београд. Картице ће заменити досадашње месечне карте за раднике, пензионере, ђаке, а у продају ће бити и неперсонализоване картице. Приликом уласка у аутобус путници су дужни да прислоне свој “електронски новчаник” уз валидатор када се скида 60 динара са картице. Приликом изласка из аутобуса исто се картица прислони на валидатор и том приликом на картицу се враћа пет динара. Путник је дужан да и при изласку из аутобуса прислони картицу уз валидатор, како би се јавило диспечерима да је изашао из аутобуса. У ЈП „Суботица-транс„ кажу да је до сада издато око 80 одсто персонализованих карти-

ца. Предност овог система је у томе што је карта јефринија, него да се купи у аутобусу или на киоску. - Од Нове године цена карте у аутобусу се повећава на 80 динара, а уз „СуБус„ остаје 55 динара. Верујемо да ће путници користити поменути систем, јер разлика у цени није мала- рекла је помоћница директора Јавног предузећа „Суботицатранс„ Снежана Агбаба. Да подсетимо, електронски „тикетинг„ систем наплате јавног превоза у Суботици зове се СуБус, а део опреме је набављен преко ИПА прекограничног пројекта који се реализује са партнерима из Мађарске. Ради се о пројекту „Развој интегралног јавног транспорта у региону Суботица-Сегедин„. С. Иршевић

КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА

Месечно по 6.000 динара

НОВИ БЕЧЕЈ: Педесеторо најбољих студената из општине Нови Бечеј и ове године ће имати право на општинску стипендију. Биће додељено 50 стипендија у износу од по 6.000 динара за период од октобра 2012. до јуна наредне године. Стипендије ће бити додељене студентима друге и виших година. Изузетно право на стипендију имају студенти прве године факултета са финансирањем из буџета Републике Србије, под условом да су у средњој школи били носиоци признања “Ђак генерације”. Услови које студент мора да испуни да би добио стипендију јесу да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште на територији општине Нови Бечеј, и то најмање две године пре дана расписивања конкурса, да

није поновио ни једну годину студија, да је студент на државном буџету, да похађа факултет чији је оснивач Република и да је у претходним годинама студија постигао просечну оцену најмање 8. Стипендије не могу остварити студенти који су уписали прву годину студија, имају статус апсолвента, налазе се на студијама трећег степена (докторске академске студије), или су корисници републичке стипендије или кредита. Конкурс не важи ни за студенте у рандом односу и оне који имају више од 26 година живота. Заинтересовани за стипедније документа могу поднети у Услужном центру Општинске управе Нови Бечеј, најкасније до 20. новембра. Ж. Б.

КИКИНДА: На последњем скупштинском заседњу одборници опозиције питали су колико је коштала реконструкција Светосавксе улице у Кикинди и изразили сумњу да је претплаћена. Одговорила је некадашња директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“, а садашња чланица Општинског већа Едита Дивковић која је истакла да у реконструкцију главне улице у Кикинди није уложено више него што је предвиђено уговором. -Прозивке о корупцији не желим да коментаришем, јер онај ко говори о томе мора да изнесе и доказе - рекла је Едита Дивковић. Протокол о санацији Светосавске улице, од Ђоке Радака до Ауто-куће, потписали су, септембра 2010. године, ЈП „Путеви Србије„, Општина и Министарство

за национални инвестициони план. Затим, априла прошле године, „Дирекција за изградњу града„ потписује уговор са „Путевима Србије„, на по 25 милио-

на динара, за санацију дела од Партизанске до Улице Ђоке Радака. -Уговором није ни било предвиђено плаћање унапред, већ по

СНС И ГРАДСКА ВЛАСТ ОБЕЋАВАЈУ

Неће бити злоупотреба са земљиштем ЗРЕЊАНИН: Приликом недавног надметања за давање у закуп државног пољопривредног земљишта на подручју Зрењанина било је бројних пропуста и проблема, али за то је крива бивша градска власт, оценила је председница Савета за медије Градског од-

мирана комисија учинити све да заштити пољопривредне произвођаче, а једна од мера јесте издавање земљишта у закуп на годину дана, уместо на четири као што је то био случај раније. - Једна од наслеђених неправилности доделе земљишта јесте, на

сајт: perlez.org.sr

бора Српске напредне странке Маријана Вујчин. Она је на конференцији за новинаре појаснила да је програм по којем делује Комисија за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта израђен у периоду када су на челу града били представници бившег режима. Додала је да ће новофор-

пример, у Лукићеву. На инсистирање покрајинске власти, уз одобрење Министарства за пољопривреду на чијем је челу био Душан Петровић, дато је земљиште Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада на коришћење, без накнаде и то на период од десет година. Тиме је град Зрењанин директно оштећен за око два милиона ди-

нара на годишњем нивоу – устврдила је Маријана Вујчин. Као други пример навела је да је на предлог Министарства за пољопривреду, а на захтев АД “Банатски Деспотовац“, Управа за пољопривредно земљиште, чији је директор био Зоран Јеличић, покренула поступак замене пољопривредног земљишта између тог акционарског друштва и државе. Становници Банатског Деспотовца остали су незадовољни том трансакцијом. - Мештанима су остале уситњене парцеле, док је држава овом акционарском друштву, дала 294 хектара укрупњене земље, и то претежно друге класе. Оваквих злоупотреба више неће бити, а постојеће ће свакако бити испитане - нагласила је Вујчинова. Она је додала да је први пут од када се спроводи лицитација државног земљишта, од 2006. године, данашња комисија на челу са градоначелником Иваном Бошњаком, успела да од града Београда и ПКБ корпорације у реструктурирању, поврати земљиште и пружи прилику пољопривредним произвођачима из Ченте да исто тако први пут учествују у лицитацији и обрађују земљу која се налази на територији катастарске општине Зрењанин. Овим ће, како је истакла, и буџет града бити богатији за око пет милиона динара. Ж. Балабан

ЗАВРШЕНА САНАЦИЈА ТРИ КИЛОМЕТРА ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

Фабрика воде за три године

КИКИНДА: Санација водоводне мреже у дужини од три километра у Кикинди, Мокрину и Банатском Великом Селу је завршена, истакао је на конференцији за новинаре директор Јавног комуналног предузећа “6.октобар” Милан Караћ. За радове је у буџету локалне самоуправе издвојено 25 милиона динара, а замена цевовода била је неопходна, услед честих кварова у појединим улицама. - У улици Тозе Марковић у Кикинди замењено је 1.100 метара водоводне мреже, у Мокрину у улици Маркових постављено је 720 метара, а у улици Ђуре Јакшића од улице Светог Саве до Маркових - 170 метара водоводних цеви. У Банатском Великом Селу у улици Српских ратника од Симе Шолаје до Партизанске замењено је цеви у дужини од 900 метара - рекао је Караћ. Почела је и у уградња рото сита на постројењу отпадних вода, са пратећим грађевинским радовима. У ову инвестицију уложиће се 25 милиона динара. Посао би требало да буде завршен у мају наредне го-

дине, с обзиром на то да радове условљава прилив средстава. Милан Караћ је прокоментарисао изградњу фабрике воде, која је у протеклом периоду актуелизована. За ову инвестицију јавило се више потенцијалних кредитора, међу којима је и Немачка банка за обнову и развој КФW. Ова банка нуди кредит од шест милиона евра уз отплату на 15 година, уз три године грејс периода и камату од три одсто. - Мислим да је ово изузетно повољан аранжман. Уколико се локална самоуправа одлучи за ову понуду на пролеће би био потписан финансијски уговор, након тога уследило би испитивање и пројектовање. Тендер би могао бити расписан 2014. године, а изградња би започела 2015. године. Изградња фабрике воде намеће и питање замене водоводне мреже у граду: - Председник Општине Саво Добранић и ја били смо у Фонду за капитална улагања Војводине где су нас уверили да ће у наредних пет, шест година бити издваја-

но око 50 милиона динара за замену водоводне мреже у Кикинди. Уз 50 милиона динара колико би и општина требало да издвоји на годишњем нивоу за пет до шест година комплетна мрежа у граду била би замењена. Тиме би постигли да Кикинда има исправну воду за пиће - каже Караћ. Новинаре је интересовало и запошљавање у овој фирми. Недавно је заменик директора проглашен технолошким вишком и исплаћена му је отпремнина, која му, како објашњава Милан Караћ, припада по колективном уговору. Такоће, на место помоћника директора за економију и развој примљен је Милован Ранчић. - Тврдим да је Јавно комунално предузеће у Кикинди најрационалније предузеће из ове области у Србији. За помоћника директора није био расписан конкурс и он је примљен на основу коалиционог споразма. По Закону о раду директор не мора расписивати конкурс, да би примио радника - каже Караћ. А. Ђуран

завршетку радова. Инсистирали смо да се, у том делу, комплетно санира и тротоар, и да се уреде паркиралишта-каже Дивковићева.-Рокови су, нажалост, прекорачени, јер смо имали проблема са извођачем, фирмом „Војводинапут„ из Зрењанина. Реконструкција и изградња до сада су коштале 41 милион динара, а преостало је да се заврши паркинг у делу ове улице. Светосавска улица спада у ред државних путева, тако да је у Јавном предузећу „Путеви Србије„ одлучено да санирају трасу која припада њима. Као носилац пројекта „Путеви Србије„ били су у обавезни да обезбеде надзор и извршење техничког прегледа, као и да у складу са законом одаберу извођача радова. А. Ђуран

„Жива библиотека” и у Панчеву ПАНЧЕВО: Ротари клуб Панчево у сарадњи са канцеларијом Савета Европе, уз подршку Канцеларије за младе Панчево, спроводи пројекат „Жива библиотека” у Панчеву. Панчевци су имали прилику да се упознају са овим пројектом на управо завршеном сајму књига у Београду, а жеља Ротари клуба је да се „Жива библиотека” пресели у Панчево. Принцип рада живе библиотеке је баш као и код праве, читаоци долазе и позајмљују „књигу” на одређено време, само што су у овом случају књиге у овој размени људи који представљају групе које су често мета предрасуда и стереотипа, жртве дискриминације и социјалне искључености. З. Дг.

Свечана академија за Дан општине КОВИН: У Ковину ће свечаном академијом бити обележена 94. годишњица ослобођења општине. Академију организује Удружење потомака ратника Србије 1912-1918. године из Ковина. По најављеном програму, у петак, 9. новембра од 11 часова на Ковинском гробљу за ратнике ће бити одржан парастос, а после парастоса уследиће свечана академија посвећена ослобођењу Ковина 12. новембра 1918. године. Академија је планирана за 19 часова истог дана у Центру за културу у Ковину. Програм свечаности обухвата наступе хора ОШ „Ђура Јакшић„, КУД-а „Младост„ из Ковина и тамбурашког оркестра „Ковински бећари„. Следећег дана, у суботу 10. новембра, на програму је Књижевно и гусларско вече, које ће одржати Удружење Срба из Босне и Херцеговине у Дому културе у Ковину. У манифестацији која почиње у 19 часова учествују песници Божидар Глоговац, Александра Милованов и Мирослав Болтрес – Мишел и народни гуслари Славко Јекнић, Никола Јекнић, Александар Таушан, Ђорђе Тановић, Јован Лакићевић, др. Слободан Томић и Владо Руњо. З. Дг.

RePORTA@e

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

SPREM NE CI GLE ZA OB NO VU FRU [KO GOR SKOG MA NA STI RA BE [E NO VO, KO JI SU NA SME NU NA PA LI USTA [E, PAR TI ZA NI I NEM CI

Kam ion „prov al io” u puk ovn ik ov u grobn ic u Nad grob na plo ~a gro ba Ra {ko vi }a

kamiona su propali u zemqu i zapravo provalili u grobnicu pukovnika grofa Alaksandra Ra{kovi}a. - Ra{kovi}i su bili profesionalni vojnici u svim krajevima gde su stigli a bili su u Rusiji, Austriji, ~ak i Turskoj – obja{wava Borak. - Svi poti~u iz [titkova, sa Starog Vlaha, a plemi}i su jo{ od cara Du{ana. Stalno su deo elite, politi~ke i vojne, u vreme Obrenovi}a su bili visoki dr`avni ~inovnici. Unikatna su pojave me|u Srbima,

nekoliko vojnih komandanata uputio u Be~, me|u wima je i Vuk Isakovi}. On je poslu`io kao lik u „Seobama” Crwanskom, koji pomiwe i Ra{kovi}a ~esto. Kao i ostale fru{kogorske manastire usta{e su 1941. poharale Be{enovo. Naredne tri ratne godine napadale su ga i partizanske, nema~ke i jedinice NDH a bombarderi Luftvafea ga do temeqa sru{ili 1944. Prema pisawu Dejana Medakovi}a, Be{enovo je posedovalo bogatu riznicu stvaranu vekovima. Od poseb-

ek su po~ele pripreme za dugoo~ekivanu obnovu fru{kogorskog manastira Be{enovo (ili Be{enova kako neki kaù da je ispravnije re}i) a ve} je na|eno pravo arheolo{ko blago. - Svakim novim a{ovom ekipa Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice nailazila je na sve starije tragove – pri~a novi iguman manastira i profesor Karlova~ke bogoslovije otac Arsenije (Mati}). – Po prona|enoj keramici stiglo se do prvog veka na{e ere. To potvr|uje da je manastiri{te naseqeno od najstarijih vremenima. Vrlo je interesantno mesto koje se zove kalu|ersko kupaOt kri ve ne i rim ske ter me na ma na sti ri {tu tilo, koje sigurno nisu Igu man Ar se ni je sti gao na go lu le di nu pravili monasi, ve} je staro rimsko ili kupatilo vojske jer su uspeli sa~uvati vlastelinne vrednosti bilo je rukopisno kraqa Dragutina. sku titulu i u vreme Turaka, izJevan|eqe iz 1557, srebrna ~a{a Po~etak obnove ove, po predaboriv{i sultanov berat, za{titkujunxije Luke iz 1652. i izrezbawu, zadu`bine kraqa Dragutina ni dokumenat, {to nije bilo lareni krst iz 1659. Sadràj rizniiz 13. veka, posve}ene arhangeliko. Aleksandar Ra{kovi} je sece popisala je ~uvena vizitacija ma Mihailu i Gavrilu, otkrio je stri} patrijarha Arsenija IV fru{kogorskih manastira iz ne{to za {ta nije bilo pisanih [akabente, s kojim je stigao to1753, a i Lazar Mirkovi} u kwitragova ili su oni uni{teni to - kom druge velike seobe Srba. Dao zi “Starine fru{kogorskih makom Drugog svetskog rata. Sluje da se napravi rodoslov porodinastira” 1931. ~ajno su, prilikom ra{~i{}avace i time podseti austrijsku - Posle rata je manastiru oduwa terena, pri~a profesor Bogo - vlast na zasluge za Habzbur{ki zet sav posed, osim deset hektara slovije Svetozar Borak, to~kovi dvor. Postoji pismo koje je sa jo{ zemqe – kaè otac Arsenije. - Ta-

{tof. Ve} sam znao {ta je mi ro {to{. Ne {to ja ko lo {eg kva li te ta, |u bre, mal te ne. Ge ne ra ci je ko je su pre `i ve le Dru gi svet ski rat na ovim pro sto ri ma pam te do bro mi ro {to{ ro bu. Tad su ma |ar ski oku pa to ri po ku {a li da stva ri za {i ro ku po tro {wu pra ve i od ra znih ot pa da ka. Ka `u da je bi lo ko {u qa, do sta do brog iz gle da, ko je se ni su mo gle opra ti ni jed nom jer su kro je ne od pre so va nog pa pi ra i (na vod no) ko pri va. Ci pe le su bi le od kar to na, za ma za nog ne kim sjaj nim ima li nom, a ta {ne, pa pu ~e, {e {i ri, pa ce la ode la od osta ta ka ku ~i na i vla ka na sa svim neo t por nih na vo du i ja ~e tre we. Bi lo je ~ak i mi ro {to{ sa pu na. Ni je se pe nio ni u naj ~i sti joj ki {ni ci i vi {e je pr qao ne go prao. Sve je to

Po ~a sni plo tun za kne za La za ra Pred sam po~etak Drugog svetskog rata u Be{enovo su iz manastira Ravanica prenete mo{ti svetog kneza Lazara. Tu su ih usta{e te{ko oskrnavile, ali su spasene zahvaquju}i ata{eu za kulturu nema~kih okupacionih snaga u Srbiju pukovniku fon Rajsvicu. - To se malo spomiwe a zaista je nepravedno – nagla|ava profesor Svetozar Borak. - On je bio slavista, prijateq dr Radoslava Gruji}a, profesora Bogoslovskog fakultea i veoma naklowen Srbima. Kada su mo{ti polagane u Beogradu, ~ak je ispaqen po~asni plotun.

vih temeqa izvan starih, koje }emo tako konzervirati. A u obnovu se kre}e prakti~no od nule. Pribavqeno je dodu{e oko 20.000 cigli a otprilike se jo{ toliko o~ekuje. Manastiru je vra}ena oduzeta {uma, ali postupak razgrani~ewa nije zavr{en, kao ni povra}aj obradive zemqe. Prema idejnom planu, budu}a crkva bi}e u osnovi kao manastir Gradac, tako}e zadu`bina kraqa Dragutina. - Za mene je ovo izazov - kaè otac Arsenije. – Do sad sam stalno bio u bogatim manastirima a sad dolazim na maltene na golu livadu. Ima qudi koji zaista èle da daju i ostave trag zadu`binarski, na{ narod je takvog kova, ali bio bih najsre}niji kad bi svako dao po jednu ciglu da se manastir napravi. Nedeqom i praznicima drìmo bogosluèwe u kapelici, sklepanoj od drveta. U woj je ikona, sto, dva crkvena barjaka, jedan crveni sve~ani i drugi crni a ja ponesem mantiju i svete sasude, dar mog druga sa fakulteta. Vernika uvek ima, nekad i po stotinak. Vojska nam je dala {ator, pa posle liturgije sednemo, posluìmo se onom ko {ta donese i nekoliko sati se druìmo. Poneko mi sa bolom i àlom pri~a o manastiru. Pamte i monahe a posleratni period posebno. Mislim da qudi koji su uzeli manastirsku zemqu da je rade i od we ìve, ipak nisu sre}ni zbog toga. Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

OD LI KO VA NU RA KI JU PE KU ELEK TRO MON TER I IN @E WER KA HOR TI KUL TU RE

PREÂNSKA LEKSIKA aj lep {e od sva mo ja tri ode la u ce lom du gom ì vo tu je sa {i ve no po me ri od ta li jan skog {to fa ku pqe nog u Tr stu {e zde se tih go di na. Ne {to tam no pla vo, pa sa ze le nim, jo{ {pri ca no oke rom, ne mo gu }a kom bi na ci ja bo ja, ali u ne ve ro vat no us pe lom skla du. S be lom ko {u qom, de lo va lo je mo} no, sta ja lo kao sa li ve no. Ali krat ko. Po sle jed nog è {}eg tvi sta s mo jom ku mom Ol gom Ge re, ve} uda tom Pu li}, ra {i le se pan ta lo ne na tu ru, ru ka vi sa mo {to ni su ot pa li, re ve ri se otrom bo si li, lak to vi i ko le na do bi li yepo ve, bu kval no se ras pa lo. Mo ja ma ti je pro ba la da iglom uhva ti raz dvo je ne ì ce ali yaba. Re kla je da je to ne ki “mi ro {to{”

da{wi stare{ina, koji je slu`bovao u Velikim Radincima, àlio se i navodio da ne moè iz toga podi}i manastir. Na tu àlbu vlast je odgovorila otimawem jo{ sedam hektara! On se opet àlio, pa su oduzeta i preostala Uzor je Dra gu ti no va za du `bi na Gra dac tri. Pre}utno je odo breno seqacima da odnose ciglu, we i manastirska zemqa, uzimao grede i drugi gra|evinski mateje {ta je kome trebalo. Gotovo 70 rijal, jer su i wihove ku}e bile godina ~ekali smo obnovu. Naredsru{ene. Data im je na kori{tenih dana se priprema kopawe no-

De gu sta tor po stao maj stor

Mi ro {to{ ili {ta je sve bofl i yank br zo br zo pro pa da lo i za vr {a va lo u va tri {po re ta ili na |u bre tu. Ostao je sa mo na ziv za ro bu lo {eg kva li te ta – mi ro {to{. I ve ro va we da su ta kve stva ri do bre za po sled wu ode }u umr lih. Vaq da da za be le ì li po smrt nu po be du: ode lo bi is tru nu lo pre te la. Po sle mi ro {to {a do {la je ro ba na ta~ ki ce. Kva li tet ni ja, ali dra go ce no ret ka. Tru ba kul skog {to fa je bi la pra vo bo gat stvo, od we su kro je na sa mo ven ~a na ode la i ko sti mi uda va ~a ma. De ca su jo{ no si la ka pu te od iz vr nu tih }e ba di i ci pe le, dva bro ja ve }e u tre nut ku ku po vi ne u „Na-Mi„. Si nu lo nam je kad smo po ne li ele gant ne yem pe re s Pon te Ro sa, rol ke krem – me li ra ne ili ma rin sko te get ske, ali ni one ni su bi le pred vi |e ne za pra we. Je da red sam po ki sao u ta kvom ita li jan skom yem per ~i }u s eti ke tom “pu ra la na”, a ma ji ca is pod ni je po sta la pla va, ve} ù ta i cr ve na. No, opet je bi la sko ro be la kad je opra na – mle kom! Sre }om, {u {kav ci ni su bi li sa mo ele gant ni i prak ti~ ni (pa ko va ni u ma le ke se) ve} su {ti ti li i od ki {e. No i wih smo pro gla si li – bo flom. U Ame ri ci sli~ ne po trep {ti ne zo vu yank ili tre{ (|u bre), ali se ipak ku pu ju. Ka ko i ne bi, kad su u rad wa ma zva nim „Uan do lar stor”! Ako mi sli te da je to jef ti no, va ra te se. Pre dve de ce ni je to li ko je ko {tao ga lon ben zi na. Sad je sku pqi, ali pi le ti na ni je. Jo{ uvek ima „fe mi li sajz” pa ko va we kri la i tr ti ca po 99 cen ti – fun ta. Pa vle Ma le {ev (Kwiga ovog autora iz serije „Divani o re~ima” ima u novosadskim kwiàrama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwiàra”)

ema skupa u okruèwu gde se ocewuje rakija a da èstina Destilerije Foro – Re~o iz Ba~kog Gradi{ta, ~iji su vlasnici i jedini zaposleni Verona Foro-Re~o i Laslo Foro, ne osvaje presti`ne nagrade. Pogotovu su ove godine dobro „rodili” pehari i medaqe. - Pre deset godina smo u{li u posao. Dugo nam je trebalo da na|emo sebe i tek lane smo zvani~no registrovani. Ali vremenom smo stekli iskustvo, po kvalitetu postali prepoznatqivi i ne èlimo da to kvarimo. Znamo da danas qudi nemaju para za dobru robu, ali sre}om ima onih koji kupuju ono {to je zaista dobro - sme{ka se diplomirani inèwer poqoprivrede odsek holtikultura Verona. I dok je Verona na neki na~in ostala u struci, Laslo je po profesiji elektromonter i ranije bio samo degu stator. Odlu~ili su da na hektar plodne ba~ke zemqe zasade viqamovku i posvete se pe~ewu rakije. - Sem kru{kova~e, radili smo i s drugim vo}em, kupqenim od kooperanata. Pravimo kvalitetne rakije od duwe, jabuke, kajsije i specijalna s medom, probali smo i od poèga~e da je pravimo, ali je slaba potra`wa. Verovatno jer su svi „majstori„ za {qivku, pa ih je previ{e na trì{tu - konstatuje gospo|a Foro-Re~o. Za sad uspevaju sami da obrade svoj vo}wak, nabave dobro vo}e od kooperanata, da proizvodu rakiju i plasiraju je na trì{tu, samo im tokom berbe kru{aka pomaù roditeqa. - Stièmo i na brojne skupove, gde ne prodamo mnogo, ali je to lepa prilika za promociju - ukqu~uje se u razgovor Laslo. - Nedavno je u Ba~koj Topoli na{a viqamovka osvojila zlatnu medaqu, u Rumuniji za kompletan asortiman, u

ma|arskom gradu Oro{haza na{a duwe va~a je progla{ena najboqom u svojoj kategoriji a onda i apsolutnim pobed nikom ~itavog Festivala na kom su u~estvovali proizvo|a~i iz Ma|arske, Rumunije i Srbije. Upravo smo u severnoj Ma|arskoj, ta~nije En~a, dobili

kujemo u bocama kakve su nekad kori{}ene - veli Laci. Prilika je to da se stariji sete na fla{e koje su davno sklonili na tavane a mladi vide ne{to paatinirano. Sem litarske, uveli smo boce od sedam, pa i samo jednog decilitra. Na na{em {tandu uvek dr`imo i

Ve ro na i La slo Fo ro uvek si pa ju do vr ha

pehare za najboqu rakiju i najlep{i {tand. A bra~no-poslovni tandem mnogo pa`we poklawa dobrom „pakovawu”. Gde god se pojave svi zagledaju wihove „klakerke“. - Rakiju pravimo, uglavnom, od starih sorti vo}a, pa smo po~eli i da je pa-

„dozator“, staklenu spravicu za merewe od 0,3 deci. Pogodan je i za kafane, jer su gosti sigurni koliko im je sipa no. Male fla{ice prodajemo za od 250 do 400 dinara, litar jabukova~e ko{ta {est evra a viqamovke, duweva~e, kajsijeva~e i medova~ke 15. Vla sti mir Jan kov

crna hronika

dnevnik PO LI CI JA KONTROLISALA KA FI ]E U BE ^EJ U I TEMERINU

I deca za {ankom Dru gi put ove go di ne pri pad ni ci no vo sad ske po li ci je sve o bu hvat nom ak ci jom pre gle da li su ugo sti teq ske objek te u be ~ej skoj i te me rin skoj op {ti ni, u ci qu po ve }a ne bez bed no sti. Tri de se tak xi po va, de se tak in spek to ra i pe de se tak pri pad ni ka in ter vent ne je di ni ce

~e ga je i te ka ko va `no u~e {}e in ter vent ne je di ni ce - ob ja {wa va Ni ko la Kraj no vi}, ko man dir pr ve ~e te In ter vent ne je di ni ce po li ci je. - U star tu svo jim na stu pom psi ho lo {ki de lu je mo na mo gu }eg iz vri {i o ca kri vi~ nog de la da ga na ne ki na ~in one mo gu }i mo. S dru ge

MUP-a Sr bi je deo su pre ven tiv ne ak ci je no vo sad ske po li ci je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe ko ja je ob u hva ti la op {ti ne Te me rin i Be ~ej. - Mo è mo re }i da su me sta ko ja smo ob i {li bez bed na, na {li smo ne ke opa sne pred me te ali je ovo pri li ka da po ka è mo da smo tu i da ra di mo za do bro bit i bez bed nost svih gra |a na ka è u iz ja vi za RTV Ne nad Er de qan, vo |a ak ci je. - Ak ci ja je do bra pri li ka da se na |u, ba{ kao {to je to bi lo u mar tu o ~e mu je RTV iz ve {ta va la, li ca ko ja se na la ze na po li cij skim po ter ni ca ma i ko ja mo gu bi ti ve o ma opa sna, zbog

stra ne, mom ci su ob u ~e ni za ta kvu ak ci ju i sprem ni da i u ta kvoj si tu a ci ji od re a gu ju ka ko tre ba . Bi la je ovo no} bez spek ta ku lar nih hap {e wa, iako je de se tak oso ba pri ve de no u po li cij sku sta ni cu. Uglav nom zbog ne no {e wa li~ nih do ku me na ta. Pro na |e no je ne ko li ko ko ma da hlad nog oru` ja, bok ser sa no `em, bez bol pa li ce a uhva }e ni su i ma lo let ni ci ka ko u ka fi }u kon zu mi ra ju al ko hol, pa ~ak i je dan tri na e sto go di {wak ko jem su dva sa ta iza po no }i slu `i li al ko hol u ka fi }u „Flojd” u Be ~e ju, gde su in spek to ri od go sti ju za ple ni li i su za vac.

VLA SNI KU „NIBENS GRU PE” UKI NUT KU] NI PRI TVOR

\ura{kovi} bez narukvice Spe ci jal ni sud u Be o gra du uki nuo je ku} ni pri tvor vla sni ku „Ni bens gru pe” Mi lu \u ra {ko vi }u, ko me se su di zbog op tu `bi da je o{te tio kru {e va~ ku fa bri ku ma zi va FAM za oko 35 mi li o na evra i do zvo lio mu da se, ka ko je re kao we gov advo kat, u da qem to ku po stup ka bra -

Mi lo \u ra {ko vi}

ni sa slo bo de. Shod no toj od lu ci, \u ra {ko vi }u je po sle vi {e od {est me se ci ski nu ta elek tron ska na ru kvi ca, pu tem ko je je Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja kon tro li sa la we go vo kre ta we u ku} nom pri tvo ru. Pre ne de qu da na Ape la ci o ni sud je usvo jio `al bu \u ra {ko -

vi }e vih bra ni la ca i uki nuo re {e we kri vi~ nog van pre tre snog ve }a Spe ci jal nog su da, ko jim je \u ra {ko vi }u 18. ok to bra bi la pro du è na me ra za bra ne na pu {ta wa ku }e i na lo ìo mu da po no vo raz mo tri raz lo ge za pro du è we te me re, re kao je Ta nju gu je dan od we go vih advo ka ta Zo ran Ate qe vi}. - Od lu ~u ju }i po no vo, Spe ci jal ni sud je uki nuo me ru za bra ne na pu {ta wa sta na - na po me nuo je Ate qe vi}. \u ra {ko vi} je 18. apri la pu {ten iz pri tvo r a Okru ` nog za tvo r a u Be o g ra d u u kom je pro veo 11 me se ci, ko ji mu je za me wen ku} nim pri tvo rom, a na no gu mu je sta vqe na elek tron ska na ru kvi ca. On je 12. ma ja 2011. go di ne uhap {en za jed no sa sa rad ni ci ma, a su di im se zbog op tu `bi da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja pri ba vi li oko 18 mi li o na evra imo vin ske ko ri sti \u ra {ko vi }u i isto vre me no o{te ti li Fa bri ku ma zi va FAM iz Kru {ev ca za oko 35 mi li o na evra. \u ra {ko vi} je ne gi rao na vo de op tu `ni ce.

UHAP [EN PO RU^ NIK KO SOV SKE PO LI CI JE

Zapleweno 40 kilograma zlata Ko sov ska po li ci ja uhap si la je jed nog svog po ru~ ni ka i tro ji cu gra |a na kod ko jih je pro na |e no 40 ki lo gra ma zla ta, sa op {tio je ko sov ski Po li cij ski in spek to rat. [ef Po li cij skog in spek to ra ta Fi tim [i {a ni re kao je prek si no} da je u ak ci ji, ko ja je tra ja la 14 sa ti, pro na |e no 13 ki lo gra ma ~i stog zla ta i 27 ki lo gra ma pred me ta od zla ta. [i {a ni je ka zao da se na sta vqa is tra ga o to me da li se ra di o zla tu ko je je ukra de no iz so be za do ka ze re gi o nal ne po li ci je u Pe }i i do dao da je ak ci ju po mo gla i di rek ci ja za

pri vred ne pre stu pe i bor bu pro tiv ko rup ci je Po li ci je Ko so va. U ma ju ove go di ne je usta no vqe no da je iz so be za do ka ze Re gi o nal ne po li ci je u Pe }i ukra de no 40 ki lo gra ma zla ta. Is tra gu o tom slu ~a ju je pre u zeo Po li cij ski in spek to rat Ko so va, ko ji de lu je kao ne za vi san or gan pod okri qem MUP-a Ko so va, ~i ji je za da tak da se ba vi kri vi~ nim de li ma u ko ji ma su u~e stvo va li pri pad ni ci po li ci je. I hap {e we su iz vr {i li pri pad ni ci Po li cij skog in spek to ra ta Ko so va. (Ta njug)

ponedeqak5.novembar2012.

PRET PRO [LE NO ]I NA BE O GRAD SKOM MO STU „GA ZE LA”

Povre|eni radnici somborskog „Signala” U sa o bra }aj noj ne sre }i na mo stu „Ga ze la„ ju ~e oko 1.15 ~a so va {est oso ba je po vre |e no ka da je put ni~ ko vo zi lo na le te lo na rad ni ke ko ji su obe le à va li de o ni cu mo sta kod is kqu ~e wa za Top ~i der. Ka ko RTS sa zna je, jed na oso ba je ì vot no ugro è na. Ne sre }e se do go di la ka da je vo za~ „hon de”, 23-go di {wi Pre drag C., iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i tom pri li kom po vre dio ~e ti ri rad ni ka som bor ske fir me „Sig nal”, ko ji su ra di li na mo stu. Dok tor ka Na da Ma cu ra je ka za la da su tri eki pe Hit ne po mo }i pre ve zle po vre |e ne u Ur gent ni cen tar, dok je jed na eki pa VMA pre ve zla naj te è po vre |e nog rad ni ka, ko ji je pao

pre ko ogra de mo sta. Ma cu ra je re kla da je voj na hit na po mo} slu ~aj no tu pro la zi la i pre ba ci la tog rad ni ka u Ur gent ni cen tar. Po vre |e ni su De jan J. (26), Da li bor R. (39), Ili ja S. (25), svi rad ni ci fir me „Sig nal”, ~e tr de se to go di {wa oso ba ~i ji iden ti tet ni je po znat i Igor J. (22), su vo za~ put ni~ kog vo zi la ko je je iza za va lo udes. Vo za~ „hon de”, pre ma pr vim in for ma ci ja ma, ni je po vre |en. Sum wa se da je bio u al ko ho li sa nom sta wu i po sle ude sa je li {en slo bo de, re ~e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. We mu je od re |e na me ra za dr `a va wa zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo - te {kog de la pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja. E. D.

TE MA „DNEV NI KA”: IZ NU DE – PRO BLEM ZA DO BRO STO JE ]E GRA \A NE

Reketa{i ìve od straha `rtve – @r tve iz nu de se bi ra ju me |u do b ro s to j e } im qu d i m a i pri vred ni ci ma za ko je se pret po sta vqa da ima ju ve }i no vac – ka è za „Dnev nik” {ef gru pe za ra sve tqa va we de la raz boj ni {ta va, iz nu da i uce na u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ran ko Mar ko vi}. – Obi~ no po ~i we pret wa ma upu } e n im `r t vi i ~la n o v i m a we ne po ro di ce {to ne ka da pre |e i u fi zi~ ko mal tre ti ra we. Iz nu |i va ~i ~e sto pret hod no na per fi dan na ~in po ku {a va ju da stu pe i po slov ne od no se sa `r tvom i pri to me obi~ no fin gi ra ju od re |e ne tro {ko ve. Ipak, po li ci ja za jed no s Tu ì la {tvom na |e na ~in da se to kri vi~ no de lo do ku men tu je i sa da se iz nu de uspe {no ra sve tqa va ju, za raz li ku od de ve de se tih go di na pro {log ve ka ka da su bi le vr lo ~e sta po ja va. Sa go vor nik ob ja {wa va da je naj ~e {}i na ~in ko jim se slu è ti kri mi na la ci sla we pret wi pi sme nim pu tem, li~ no ili te le fon skim po ru ka ma. – Obi~ no se pri to me spo mi wu ne re al ne astro nom ske ka ma te i gra |a ni se pri nu |u ju na to da pot pi {u za lo `ne iz ja ve da su na vod no du `ni iz no se mno go ve }e od stvar nog du ga te se na taj na ~in fin gi ra taj du `ni~ ki od nos. De {a va lo se da smo ne ke od tih pred me ta ra di li vi -

{e me se ci, pa i go di na, ra di pri ku pqa wa va lid nih do ka za – na vo di Mar ko vi}. On ka `e da su iz nu |i va ~i ma hom bru tal ni po svo joj pri ro di pa pre te ~la no vi ma po ro di ce i pri to me ume ju da bu du pri li~ no de taq ni, {to uno si do dat ni strah kod `r tve. – Do sta sa zna ju, naj ~e {}e pre ko „ti pe ra”, od no sno ono ga ko pred lo -

za ma we iz no se, {to ne uma wu je zna ~aj tog kri vi~ nog de la. Jed na od glav nih ka rak te ri sti ka po ~i ni la ca je ste agre siv nost, ko jom se uti ~e na po ja ~an strah kod `r tve. – Oni svo ja de la pla ni ra ju stu di o zno. O{te }e ni ma tvr de da ima ju svo je qu de u po li ci ji ko ji }e im, na vod no, do ja vi ti ako se slu ~aj pri ja -

@r tve se na pla }a ju re ke ta pre obra }a wa po li ci ji

ì `r tvu i ~e sto je ne ko iz `r tvi nog ne po sred nog okru è wa – ka è Mar ko vi}. Po we go vim re ~i ma, po li ci ja se su sre ta la sa su ro vim re ke ta {i ma ko ji od `r tve tra è mi li on ske iz no se, ali je ve }i na slu ~a je va ve za na

vi. Zbog to ga se ~e sto de {a va da nam se qu di obra te tek na kon du `eg kon stant nog pla }a wa iz nu |i va ~i ma ko ji svo je `r tve po zi va ju i iz ino stran stva ili sa stra nih SIMkar ti ca da bi im se te `e u{lo u trag – pri ~a Mar ko vi}.

Po sled wi slu ~aj ko ji je no vo sad ska po li ci ja ra sve tli la je iz nu da ugled nog pri vred ni ka iz No vog Sa da. Tra ja la je vi {e me se ci, a slu ~aj je re {en pre me sec da na uz hap {e we tro ji ce okri vqe nih. – Pre ne ko li ko me se ci ima li smo ka rak te ri sti ~an slu ~aj u ko jem je „re ke ti ran” ~o vek iz oko li ne No vog Sa da ko ji ima vi {e od 80 go di na, za ko ga se zna da po se du je do sta ze mqe. Te le fon skim po zi vi ma mu je pre }e no, kao i we go vim unu ~i ma. Da ni ma ni je spa vao, on da nam se obra tio i ot kri li smo da je iz vr {i lac è na sred wih go di na iz su sed nog se la ko ja je pri po zi vi ma si mu li ra la mu {ki glas. Kad je bi lo sve go to vo, sta rac je pla kao od sre }e – ka è Mar ko vi}, i upo zo ra va na to da tre ba iz ve ga va ti bi lo ka kve od no se s ta kvim li ci ma, po go to vo ne tre ba uzi ma ti po zja mi ce od wih, a da, uko li ko do |e do po ku {a ja iz nu de, slu ~aj od mah tre ba pri ja vi ti po li ci ji. Ina ~e, od ja nu a ra do sep tem bra 2012. go di ne na pod ru~ ju PU No vi Sad evi den ti ra no je 16 kri vi~ nih de la iz nu de, {to je se dam ma we ne go u istom pe ri o du la ne. Od tog ukup nog bro ja, ~e ti ri je za be le è no po ne po zna tom iz vr {i o cu i sva su ra sve tqe na, isto kao i pro {le go di ne, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. Vu ja ~i}

NA STA VQA SE PRO CES „ZE MUN CU” ALEK SAN DRU SI MO VI ]U

Optu`en za ubistvo svedoka saradnika

Su |e we ne ka da {wem pri pad ni ku „ze mun skog kla na” Alek san dru Si mo vi }u za ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a Vu ka, 3. ju na 2006. go di ne na sta vqa se da nas, iz bez bed no snih raz lo ga, u spe ci jal noj sud ni ci Okru `nog za tvo ra u Be o gra du. Si mo vi} }e u sud ni cu bi ti do ve den iz po `a re va~ ke „Za be le”, gde iz dr `a va vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra zbog de vet ubi sta va i tri ot mi ce ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, kao i zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 12. mar ta 2003. Na po ~et ku su |e wa u ok to bru Si mo vi} je ne gi rao da je za vre me bek stva ubio Vu ko je vi }a, sve do ka sa rad ni ka u pro ce su za ubi stvo pre mi je ra \in |i }a, tvr de }i da je za to ~uo iz me di ja. Pri znao je sa mo da je u sta nu na No vom Be o gra du, u ko jem se krio to kom bek stva, skri vao oru` je ko je je, ka ko je na veo, pri pa da lo po koj nom Zo ra nu Po vi }u Po vi, na stra da lom pri li kom li kvi da ci je Vu ko je vi }a. U sta nu u ko jem je uhap {en Si mo vi} pro na |e ni su re vol ver „Smit i Ve son”, auto mat ska pu {ka s mu ni ci jom, ru~ na bom ba, kao i

mu ni ci ja za „mag num 357„ ko jim je iz vr {e no ubi stvo Vu ko je vi }a. Vu ko je vi} je bio {ef obez be |e wa vo |e „ze mun skog kla na” Du {a na Spa so je vi }a, ko ji je po sle ubi stva pre mi je ra \in |i }a pri stao da sa ra |u je s tu `i la {tvom i do bio sta tus sve do ka-sa rad ni ka u pro ce su za taj aten tat, kao i u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na”. Si mo vi} se te re ti za kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo ko je je, ka ko sma tra tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, u~i nio iz bez ob zir ne osve te, jer je Vu ko je vi} pri hva tio da sve do ~i pro tiv osta lih pri pad -

Zo ran Vu ko je vi}

ni ka ze mun ske gru pe {to je do ve lo do ot kri va wa i do ka zi va wa kri vi~ nih de la ko ja je vr {io „ze mun ski klan”. Tu `i la {tvo sma tra da je Si mo vi} ubi stvo iz vr {io i iz ko ri sto qu bqa, jer je hteo da pri svo ji deo nov ca ko ji se na la zio kod Vu ko je vi }a. Vu ko je vi} je sta tus sa rad ni ka do bio 2003, ali je ka sni je do {ao u su kob s Je di ni com MUP-a Sr bi je za za {ti tu sve do ka, po sle ~e ga je iza {ao iz pro gra ma za {ti te. Pre ma op tu `ni ci, Si mo vi} ko ji je, kao i we gov sta ri ji brat Mi lo{, u to vre me bio u bek stvu, za jed no sa Zo ra nom Po vi }em Po vom i vi {e NN li ca sa ~e kao je Vu ko je vi }a is pred ku }e u Ze mu nu u uli ci Dra ga na Ra ki }a 16. Oni su ga sa vla da li, uba ci li u ko la i od ve zli na auto put Be o grad-[id, gde mu je Alek san dar Si mo vi} za dao vi {e uda ra ca tu pim pred me tom u gla vu, a po tom pu cao u we ga iz „mag nu ma„ ka li bra 357 mm i po go dio ga u pre de lu gla ve gru di i vra ta. Mr tvog Vu ko je vi }a je za pa lio i we go vo te lo osta vio po red pu ta. Pri li kom te ot mi ce i ko me {a wa ko je se de {a va lo u auto mo bi lu,

Alek san dar Si mo vi}

Po vi} je ra wen, ali su ga osta li pre ve zli u Ur gent ni cen tar gde je pre mi nuo. Si mo vi }u se na te ret sta vqa, po red kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo, i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja. Alek san dar Si mo vi} je mla |i brat Mi lo {a Si mo vi }a ko ji je uhap {en u ju nu 2010. po sle se dam go di na bek stva. Alek san dar je uhap {en 25. no vem bra 2006. go di ne u sta nu u uli ci Mi len ti ja Po po vi }a 35 u No vom Be o gra du. S wim je ta da bi la su pru ga Zo ra na. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

FINALE FED KUPA

ê hi we od bra ni le ti tu lu, Srp ki we qu te na me di je @enska teniska re prezentacija ê{ke odbranila je titulu u Fed kupu savladav{i u finalu, u Pragu, selekciju Srbije sa 3:1 u pobedama. Odlu~uju}i poen êhiwama donela je Lusi Safarova koja je u ~etvrtom me~u savladala Jelenu Jankovi} sa 6:1, 6:1. Prethodnog dana su êhiwe lako stigle do vo|stva od 2:0, nakon pobeda Safarove i Kvitove. Drugog dana u prvom me~u rezultat je na 2:1 smawila Ana Ivanovi} pobediv{i Petru Kvitovu sa 2:0 u setovima. êhiwe su tako do{le do sedme titule u Fed kupu. Sve srpske teniserke do{le su na konferenciju za medije utu~ene zbog poraza. Svima im je te{ko pao poraz, a na kraju konferencije teniserke i selektor Vrane{ o{tro su iskazali nezadovoqstvo izve{tavawem medija u Srbiji. Najdirektnija je bila mlada Aleksandra Kruni} rekav{i da su, osim protiv ê{ke, igra~ice u nekim trenucima morale da se bore i protiv svoje zemqe - Neki novinari ne znaju da izaberu pogodan trenutak za neka pitawa. Mnogi qudi ne razumeju ovo jer nikada nisu bili sportisti i pod ovakvim pritiskom. Ja ne mogu npr. do kraja da razumem Jelenu jer nikada nisam igrala na tom nivou. [ta god ko pitao, kakve god izjave pisali, mi smo ja~e od svega toga. Uvek sve radimo za na{u dràvu, bo-

tim i sve koji su uz nas. Treba da ostanemo pozitivni, pro{li smo kroz mnogo toga i nadam se da }e biti jo{ prilika da osvojimo titulu. Pokrenulo se i pitawe da li je mo`da neko drugi trebalo da igra umesto rovite Jelene. - Uvek igram bez obzira na sve, naro~ito kada igram za zemqu jer me to dodatno motivi{e da pru`im i vi{e od maksimuma.I ranije sam igrala sa povredama u FED kupu, ali sada sam i starija i moje telo se druga~ije pona{a. Slede}e sezone }u poku{ati da igram mawe turnira i da se koncentri{em samo na one najva`nije. Tro fej ostao sa mo san: re pre zen ta ci ja Sr bi je

rili smo se i protiv ê{ke, ali naàlost smo u nekim momentima osetili da se borimo i protiv svoje zemqe. Ne znam kako }e ova moja izjava da se protuma~i, ali nemam {ta da krijem – mnogo volim svoju zemqu i uvek sam igrala srcem za wu. Mi Srbi ko liko moèmo da pomognemo, toliko moèmo i da odmognemo sebi samima. Te{ko mi je {to ja sa 19 godina moram o tome da govorim - rekla je Aleksandra.

Ana: Zaslu`ujemo ve}u podr{ku I Ana Ivanovi} dala je veoma sli~nu izjavu.

- Mislim da zaslu`ujemo malo ve}u podr{ku medija, mi dajemo sve od sebe, a ~ini mi se da se to nekada ne predstavqa tako. Mi moramo vama da obja{wavamo i ponavqamo koliko se trudimo, jer nam se ~ini da vi to ne razumete. To nam smeta i boli nas i imamo utisak da bi trebalo da bude malo vi{e podr{ke - izja vila je Ana, a sve teniserke saglasne su da `ele ve}e pokrivawe medija. Kraj konferencije protekao je u diskusiji izme|u novinara i teniserki – na{e igra~ice istakle su nezadovoqstvo radom medija, a novinari su bili zate~eni i neprijatno iznena|eni ta-

kvim izjavama na{ih teniserki. Posle konferencije selektor Dejan Vrane{ izvinio se medijima na preo{trom tonu igra~ica i objasnio da je to posledica isfrustriranosti i tuge zbog poraza. Jelena Jankovi} na po~etku konferencije za medije izjavila je da joj je veoma `ao {to nije mogla da igra maksimalno i dodala: - Povredila sam se, ali trudi la sam se da igram {to boqe. Ipak, Safarova je odigrala sjajno i ~estitam ^e{koj na drugoj uzastopnoj tituli. Taj trofej je i na{ san, ali i finale je veliki uspeh – ponosna sam na svoj

Jelena: Vreme je za mla|e Potom je Jeleni i Ani upu}eno pitawe da li }e slede}e godine igrati za FED kup. - Jo{ nisam napravila plan za slede}u godinu, ali moram da se odmorim i da saniram svoje povrede. Igram ve} 12 godina i uskoro se bliì vreme da se povu~em i da dam {ansu mladima. Mislim da ima ko da me nasledi, to su kvalitetne teniserke koje mo`da mogu vi{e da daju . Mi slim da slede}i me~ sa Slova~kom ne}u igrati jer moje telo vi{e ne moè da izdrì tolike napore - rekla je Jelena, a Ana se nadovezala: - Najva`nije je da se oporavim i ciq mi je da novu

sezonu po~nem {to boqe. FED kup je jo{ daleko, ali ova godina nam je bila jako naporna i jo{ je te{ko pri~ati o tome da li }u igrati. Vide}emo kako se budem ose}ala kad me~evi do|u. Aleksandra Kruni} rekla je da joj je te{ko pao poraz i direktno se obratila saigra~icama: - Devojke, uz vas sam, kroz ovo }emo pro}i zajedno kao {to smo prolazili kroz pobede. Oti}i }emo na ve~eru zajedno i smejati se, ne smemo da budemo tu`ni rekla je Kruni}eva, a na wenu izjavu nadovezala se Bojana Jovanovski: - Moramo da budemo pozitivni. Mislim da Jelena jo{ mnogo toga moè da pruì reprezentaciji i ne bih volela da se povu~e – Aleksandra i ja imamo jo{ mnogo toga da u~imo. Selektor Dejan Vrane{ zahvalio se devojkama za sve {to su u~inile prethodnih godina. - êhiwe su odigrale odli~no, pogotovo u subotu. Ana je danas izuzetno odigrala, a Jelena nije imala dovoqno snage zbog povrede i nije uspela da pruè maksimum. Treba da se srede utisci i iskreno se nadam da }e devojke na}i vremena u svom rasporedu da igraju i dogodine FED kup. Nikada ih nisam pritiskao, ~ak i da ne budu igrale, one su ve} dale ogroman doprinos - rekao je selektor i apelo vao na dràvu da pruì pomo} kako se uspesi ne bi zavr{ili na ovoj generaciji. (B92)

UZ DVE POBEDE SRBIJE U SVETSKOJ LIGI

U na stav ku s no vim se lek to rom Pred sam po~etak nadmetawa u ovogodi{wem izdawu Svetske lige Srbija je ostala bez selektora. Dejan Udovi~i} je odlu~io da vi{e ne bude trener, a da li je podneo ostavku ili nije sazna}emo danas, jer je Udovi~i} zakazao konferenciju za medije. Ekipu je na oba me~a sa klupe vodio Dejan Savi}, {to je jo{ ranije odlu~eno zbog kazne Udovi~i}a. Savi} }e do izbora novog selektora voditi delfine, a kako je predsednik VS Srbije Velibor Sovrovi} rekao to pitawe bi}e re{eno u naredna dva meseca. U takvoj atmosferi evropski prvaci i osvaja~i bronzanog odli~ja na Olimpijskim igrama u Lonodnu uspeli su da zabele`e dve pobede.

Prvo su u Hamburgu savladali Nema~ku 12:10, a onda u Beogradu i [paniju 10:8. Obe utakmice imale su sli~an tok, u obe je Srbija igrala odli~no gotovo tri ~etvrtine, a onda dozvoqavala rivalima da se vrate u me~. Odli~na odbrana i raspolo`eni napad nagove{tavali su lake bodove, a onda je pad koncentracije doveo do neizvesne zavr{nice. Tako je bilo i u Hamburgu, a i na Ta{majdanu. Od 9:4 na tri minuta pre kraja tre}e deonice [panci su na tri minuta i 10 sekundi pre kraja ~etvrtog dela serijom od 4:0 do{li do samo gola minusa (9:8). Na sre}u delfini su smogli sage da sa~uvaju rezultat, a onda je na minut i 36 sekundi pre kraja Slobodan Niki} golom obezbedio pobedu.

- U drugom delu utakmice smo lo{ije odigrali igra~a vi{e. Do{lo je i do opu{tawa, {to su [panci uspeli da iskoriste. Ipak smo na kraju zaslu`eno pobedili. Posebno mi je drago {to je tako zavr{ena utakmica zbog divne publike, ali i da poka`emo da svoj posao najboqe radimo u bazenu i da sva druga de{avawa kona~no ostanu iza nas rekao je posle me~a najboqi pojedinac i strelac na{eg tima Slobodan Niki}. Iskusni @ivko Goci} je istakao da nisu dobro odigrali u posledwe dve ~etvrtine. - Popustili smo s ritmom u od brani. Da nismo pobeda bi bila mnogo ubedqivija. Nadam se da }emo u budu}im susretima biti boqi. Bili smo i umorni od dugog puta,

Gol man Bra ni slav Mi tro vi} imao uspe {nu ro lu u me ~u sa [pa ni jom

glavni adut nam je odbrana, a ona nije bila kako treba u fini{u utakmice. I pored svega zadovoqan sam pobedom - rekao je Goci}. I vr{ilac du`nosti selektora Dejan Savi} je apostrofirao pad koncentracije u fini{u. - Propustili smo prilike s igra~em vi{e, a oni su zaigrali presing i uspe{no re{ili neke kontre. Na kraju je bilo i dosta

umora kod mojih igra~a. Sre}om, u odlu~uju}im momentima je presudio na{ individualni kvalitet. Sve u svemu, zadovoqan sam ovim ciklusom, zabele`ili smo dve pobede, atmosfera na bazenu Ta{majdan bila je odli~na, zapravo sve je bilo kako treba - rekao je Savi}. Slede}u utakmicu u Svetskoj ligi Srbija }e odigrati 4. februara, kada }e do~ekati reprezentaciju

Nema~ke. Delfini su u tre}em kolu, koje je na programu 30. januara slobodni. Tada bi na{ tim trebalo da predvodi novi selektor. Da li }e to biti Savi}, Igor Milanovi} ili neko tre}i vide}emo. Kandidata je vi{e, a zalogaj je veliki. Treba nastaviti bogati niz koji je sa delfinima imao sada ve} biv{i selektor Dejan Udovi~i}.... G. Malenovi}

VELIKA NAGRADA ABU DABIJA

Kimi Ra i ko nen sla vio pr vi put u se zo ni Finac Kimi Raikonen pobedi je na 18. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan voènoj za Veliku nagradu Abu Da bija, na stazi „Jas Marina”. Voza~ Lotusa je zabeleìo 19. pobedu u karijeri, a prvu ove sezone. Drugo mesto pripalo je [pancu Fernan du Alonsu iz Ferarija, a tre}e ak tuelnom svetskom prvaku, Nemcu Sebastijanu Fetelu za volanom Red Bula. Dve trke pre kraja pr venstva jo{ ni{ta nije re{eno. êtvrto mesto pripalo je Britan cu Xensonu Batonu iz Meklarena,

peto Pastoru Maldonadu iz Venecuele za volanom Vilijamsa, a {esto Japancu Kamuiju Kobaja{iju iz Zaubere. Do bodova su do{li jo{ i Brazilac Felipe Masa iz Ferarija, wegov sunarodnik Bru no Sena iz Vilijamsa, te voza~i Fors Indije Britanac Pol di Re sta i Australijanac Dejvid Rikardo. U kvalifikacijama je dominirao Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena, pa se o~eki valo da }e slaviti na „Jas Mari ni”. Ali, je on zbog kvara na boli du morao da odustane u 20. krugu.

Re zul ta ti 1. Raikonen (Finska, Lotus) 1:45.58.667, 2. Alonso ([panija, Ferari) +0.852, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +4.163, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) +7.787, 5. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +13.007, 6. Kobaja{i (Japan, Zauber) +20.076, 7. Masa (Brazil, Ferari) +22.896, 8. Sena (Brazil, Vilijams) +23.542, 9. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +24.160, 10. Rikardo (Australija, Toro Roso) +27.400, 11. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +28.075, 12. Verw (Francuska, Toro Roso) +34.906, 13. Kovalainen (Finska, Katerhem) +47.700, 14. Glok (Nema~ka, Marusja) +56.473, 15. Peres (Mek siko, Zauber) +56.700, 16. Petrov (Rusija, Katerhem) +1:04.595, 17. De la Rosa ([panija, Hispanija) +1:11.700.

ugrozi i Alonsa, po{to je uspeo da obi|e Batona posle du`e borbe, ali mu je ponestalo vremena. Tako je [panac uspeo da nadoknadi tri boda i smawi razliku na 10 poena pred posledwe dve trke. Ali, Fetel je tre}im Ki mi Ra i ko nen pro sla vqa po be du u Abu da bi ju mestom upsoe da Liderstvo je posle toga preuzeo donese novu titulu Red Bulu u Raikonen i sjajnom vo`wom uspeo konkurenciji konstruktora pred da se odupre svim rivalima i poborbu u Ostinu i Sao Paolu. sle tri godine do|e do pobede. TaTrka u Abu Dabiju donela je doko|e, on je Lotusu doneo prvo slasta uzbu|ewa. Sve je po~elo jo{ u vqe posle trke u Detroitu 1987. kvalifikacijama, kada je Fetel kada je pobedio Ajrton Sena. Za - zaradio diskvalifikaciju, pa je nimqivo je bilo to {to su Fincu morao da startuje na trci iz boku 23. krugu poru~ili iz boksa da je sa. Ve} u prvoj krivini do{lo je pet sekundi ispred Alonsa, a on do kontakta izme|u Bruna Sene i im odbrusio: „Ostavite me na miNika Hilkenberga i Nemac je moru, znam {ta radim”. rao da odustane, dok je Brazilac Fetel je, tako|e, izvezao odli~nastavio. U 9. krugu do{lo je do nu trku, a mnoge stvari su mu i velikog ncidenta Nika Rozberga i i{le na ruku, kao {to je i izlazak Narijana Kartikejana, posle kojeg sejfti kara dva puta na stazu. Poje Nemac preleteo bolid Indijca, ku{ao je Nemac na kraju trke da udario u za{titnu ogradu potpuno

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 255, 2. Alonso ([panija, Red Bul) 245, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 198, 4. Veber (Australija, Red Bul) 167, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 165, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 153, 7. Masa (Brazil, Ferari) 95, 8. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 9. Gro`an (Francuska, Lotus) 90, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 58, 12. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 49, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 46, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 43, 15. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 43, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 30, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 12, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 10.

Kon struk to ri 1. Red Bul 422, 2. Ferari 340, 3. Meklaren 318, 4. Lotus 288, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 124, 7. Fors Indija 95, 8. Vilijams 73, 9. Toro Roso 22.

uni{tiv{i bolid. Sre}om obojica su ostali nepovre|eni. Tad je prvi put na stazu izaolo bezbedonosno vozilo. U 38. krugu desio se jo{ jedan incident. Veliku borbu vodili su Perez, D Resta, Gro`an i Veber, a na kraju je debqi kraj izvukao Australijanac, koji je morao da odustane. Gro`an je udario Pereza, a Veber je naleteo na

Francuza po{to nije uspeo da ga izbegne. Tada je drugi put na stazu iza{ao sejfti kar. I Gro`an je odustao, a Perez je dobio „stani kreni” kaznu. Ovogodi{wi {ampionat For mule 1 nastavqa se Velikom nagradu Sjediwenih Dr`ava na novoj stazi u Ostinu 18. novembra. G. M.

SPORT

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

JELEN SUPERLIGA – 11. KOLO

No vo sa |a ni bi li bli `i po be di BE O GRAD: Sta dion Ba wi ca, gle da la ca: 1.000, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). Strel ci: Ko ji} u 61. za Rad, a Traj ko vi} u 69. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: \or |e vi} (Rad), Traj ko vi}, Ste va no vi} i Mo re i ra (Voj vo di na). RAD: Kqa ji} 6, ]ir ko vi} 6, Vi tas 6, ^a u {i} 6, Lu ka 7, Qu bin ko vi} (\ur |e vi} 6, Ro ga~), Pe ro vi} 6, Mi tro vi} 6, Ko ji} 7, Le ko vi} 6 (An ti}). VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Ra do ja 8, Traj ko vi} 7, Abu ba kar 6 (Bo jo vi}), Ste va no vi} 6, Ko so vi} 7 (Mo re i ra 6), Vu li }e vi} 6, A|u ru 6, Pa vlo vi} 6, Ka tai 6 (Me leg 7), Jo ki} 7. U der bi ju 11. ko la Je len su per li ge fud ba le ri ma Voj vo di ne ma lo je ne do sta ja lo da uz dig nu tih ru ku na pu ste sta dion na Ba wi ci. Ima li su No vo sa |a ni vi {e od igre to kom utak mi ce, ali ni su us pe li da re a li zu ju svo je pri li ke, pa je na kra ju me~ za vr {en mi ro qu bi vim is ho dom. U pr vom po lu vre me nu ni smo vi de li mno go pri li ka, u 22. mi -

Za raz li ku od pret hod ne dve utak mi ce, mre ù No vo sa |a na je ~u vao Ne ma wa Su pi}, a po sle du è pa u ze na po zi ci ji le vog be ka za i grao je Vla dan Pa vlo vi}. Obo ji ca po vrat ni ka u pr vi tim pru ì li su so lid ne par ti je i oprav da li tre ne ro vo po ve re we.

Bra ni slav Traj ko vi}, stre lac go la za Vo {u na Ba wi ci

nu tu {ut je is pro bao mla di Ko so vi}, ali je lop ta oti {la po red go la. Tri mi nu ta ka sni je vi de li smo {ut i na dru goj stra ni, ka da je po ku {aj \ur |e vi }a Su pi} la ko za u sta vio. U 28. mi nu tu Rad je imao naj bo qu pri li ku, u iz gled noj si tu a ci ji na {ao ka pi ten Ko ji}, ali je we gov uda rac za vr {io iz nad pre~ ke go la Voj vo di ne. Sa mo dva mi nu ta ka sni je, po sle od li~ nog cen tar {u ta A|u rua, u {an si se na {ao Abu ba kar Ouma ru,za ka snio je za de li} se -

kun de, {an sa je oti {la u ne po vrat, pa je po lu vre me za vr {e no bez go lo va. Na sta vak utak mi ce do neo je mno go `i vqu igru i vi {e pri li ka na obe stra ne. U 51. mi nu tu usle dio je opa san na let fud ba le ra Ra da, Ko ji} je upu tio cen tar {ut, a Ne ma wa Su pi} bio na me stu. Voj vo di na je la ga no pre u zi ma la ini ci ja ti vu, a ton we noj igri da vao je od li~ ni Ra do ja. U 56. mi nu tu Ka tai je {u ti rao ka go lu do ma }i na, s tim {to je gol -

PARTIZAN UBEDQIV U NI[U

Do bra uver ti ra za In ter Fud ba le ri Par ti za na za ce li li su ra ne po sle po ra za u ku pu od Bor ca iz ^a~ ka, u pr ven stvempm me ~u pre ga zi li su ni {ki Rad ni~ ki - 4:0 (1:0). Kao

La zar Mar ko vi} u du e lu sa fud ba le ri ma Rad ni~ kog

{to je obe }ao, tre ner Vla di mir Ver me zo vi} iz me nio je kom plet nu po sta vu u od no su na me~ sa ^a ~a ni ma. Cr -

no–be li su igra li u naj ja ~em sa sta vu i igrom za slu ì li po be du. Je dan od stre la ca bio je Ste fan [}e po vi}, ko ji sa da na svom kon tu ima se dam po stig nu tih go lo va. - Od i gra li smo od li~ nu utak mi cu i osta vi li do bar uti sak. Pla {i li smo se me ~a sa Rad ni~ kim jer je do {ao po sle po ra za, ali is po sta vi lo se da ni je bi lo po tre be za to. Od i gra li smo na ni vou Par ti za na i ube dqi vo sla vi li – re kao je [}e po vi}. Ko li ko je ovaj me~ bio do bra pri pre ma za In ter, u ~e tvr tak? - Od li~ na. ê sti tam mom ci ma iz Rad ni~ kog, ni su ,,par ki ra li auto bus“ u svom {e sna e ster cu ve} su hte li da se nad i gra va ju. To je za nas bi lo po voq no jer u ~e tvr tak nas o~e ku je otvo re na bor ba sa Mi la ne zi ma. Ko li ko ste sprem ni za me~ sa In ter om? - Pri li~ no. Od i gra li smo utak mi cu sa wi ma i upo zna li se sa wi ho vim kva li te ti ma i ma na ma. Po ka za li smo da ni smo aut saj de ri, ve} da mo è mo da se no si mo i sa naj ja ~i ma. Uko li ko po no vi mo ta kvu igru ve ru jem da }e nas i for tu na ma lo po gle da ti i da }e mo us pe ti da za be le ì mo do bar re zul tat – na da se [}e po vi}. I. Lazarevi}

1:1 (0:0) 2:1 (0:1) 2:1 (0:1) 2:2 (1:1) 0:4 (0:1) 3:2 (1:0) 0:1 (0:0) 1:2 (0:0)

1. Par ti zan 11 10 0 1 35:7 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 1 2 26:15 25 3. Ja go di na 11 7 2 2 12:6 23 4. Rad 11 5 3 3 14:9 18 5. Voj vo di na 11 4 6 1 8:7 18 6. Spar tak ZV 11 5 2 4 16:12 17 7. Slo bo da Po int 11 4 4 3 15:18 16 8. No vi Pa zar 11 3 5 3 15:13 14 9. Do wi Srem 11 4 2 5 10:13 14 10. Ja vor 11 4 1 6 15:11 13 11. Rad ni~ ki (N) 11 3 3 5 13:23 12 12. Rad ni~ ki 1923 11 2 5 4 11:16 11 13. BSK 11 3 1 7 11:28 10 14. OFK Be o grad 11 2 3 6 13:16 9 15. Haj duk 11 1 3 7 8:16 6 16. Sme de re vo 11 0 5 6 5:17 5 U sle de }em ko lu (10/11. no vem bra) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – No vi Pa zar, KU LA: Haj duk – BSK Bor ~a, NO VI SAD: Do wi Srem – Spar tak ZV, JA GO DI NA: Ja go di na – Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad – Cr ve na zve zda, BE O GRAD: Par ti zan – Rad ni~ ki 1923, IVA WI CA: Ja vor – Rad, U@I CE: Slo bo da Po int – Rad ni~ ki (N).

Rad – Vojvodina 1:1 (0:0)

Opr av da li po ve re we

BE O GRAD: Rad – Voj vo di na SU BO TI CA: Spar tak ZV – BSK Bor ~a IVA WI CA: Ja vor – Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Slo bo da Po int NI[: Rad ni~ ki – Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – OFK Be o grad SME DE RE VO: Sme de re vo – Do wi Srem BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Ja go di na

man Ra da la ko uhva tio lop tu. I ba{ ka da se ~i ni lo da }e No vo sa |a ni us pe ti da stig nu do `eq nog vo| stva, u 61. mi nu tu usle di la je kon tra do ma }i na, \ur |e vi} je upu tio od li ~an cen tar {ut, na dru goj stra ni se pot pu no usa mqen na {ao Ko ji} i us peo da ma ti ra Su pi }a– 1:0. Pri mqe ni gol ni je po ko le bao tim iz No vog Sa da, ko ji je na sta vio s ini ci ja ti vom, a kre a tor na pa da, uz Ra do ju, bio je De jan Me leg ko ji je za me nio Ka ta ia. U 69. mi nu tu lop -

HAJDUK U NADOKNADI VREMENA PORA@EN U IVAWICI

Kad sre }a okre ne le |a

Da li je to usud ili ne {to dru go, tek i dru gi uza stop ni po raz fud ba le ri Haj du ka su do ì ve li prak ti~ no u na dok na di vre me na. Naj pre, na svom te re nu od Spar tak Zla ti bor vo de, a po tom od Ja vo ra u Iva wi ci (1:2), iako su do 87. mi nu ta vo di li. - Znam da }e zvu ~a ti ~ud no, ali ja sam za do vo qan ka ko su mo ji iza bra ni ci igra li u Iva wi ci. Dr à li smo po be du prak ti~ no u ru ka ma, ali on da je, u po sled wih pet mi nu ta, usle dio pad kon cen tra ci je svih igra ~a u od bra ni. Ne sa mo od bram be nih, ne go i osta lih ka da smo pri mi li ta dva go la, a bi lo ih je osam- de vet u na {em ka zne nom pro sto ru – ka è {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. î me ob ja {wa va te taj pad kon cen tra ci je u fi ni {u su sre ta? - Po gle daj te sa mo na{ sa stav: iz u zi ma ju }i Bu la to vi }a, Mi lu ti no vi }a, La za ra Ve se li no vi }a i Ob rov ca, svi osta li na {i igra ~i ko ji su igra li su dva de se to go di {wa ci i mla |i i kod wih je i bi lo za o~e ki va ti da se de si pad kon cen tra ci je. To mla dost no si sa so bom i to je ne {to {to se vre me nom is ko re wu je, ne mo è pre ko no }i. Sva ki po raz bo li, a ~i ni se da su po seb no bol ni oni ko ji se de {a va ju u na dok na di vre me na. - Ne ki ma se ova kvi kik se vi de se jed nom u de set utak mi ca, a na ma dva pu ta u dve utak mi ce. Osta li smo us kra }e ni za ~e ti ri bo da u te dve utak mi ce i ja za i sta mo gu da se po à lim i na sport sku sre }u ko ja nam je okre nu la le |a u tim utak mi ca ma. Evo, u Iva wi ci smo ima li pri li ku kod na {eg vo| stva, ali je gol man do ma }ih Ni ko li} us peo da {ut Ve se li no vi }a skre ne u pre~ ku. Da smo ta da du pli ra li pred nost ve ro vat no bi smo sa da dru ga ~i je pri ~a li. Jo{ jed nom po na vqam: za do vo qan sam igrom, za do vo qan sam ka ko smo is tr ~a li utak mi cu i ako na sta vi mo ova ko da igra mo i bo do vi }e po ~e ti da sti ù – ne pre da je se Mi la no vi}. \. Bojani}

ta je iza {la u kor ner za cr ve no–be le, Ka ta iu je pred gol Ra da uba cio Me leg, a ne ko pro du ìo gla vom lop tu do Traj ko vi }a ko ji ju je, ta ko |e, gla vom po slao u mre ù Ra da– 1:1. Od tog tre nut ka igra se ras plam sa la, a u 73. mi nu tu mo gao je Me leg i bo qe da re a gu je od {u ta pre ko go la. U 78. mi nu tu do ma }in je tra ìo naj stro ù ka znu, o ~e mu ni je mo glo da bu de ni re ~i. U kon tra na pa du A|u ru je so lid no {u ti rao sa 20–tak me ta ra, a Kqa ji} je, ne bez pro ble ma, za u sta vio we gov po ku {aj. Sa mo mi nut ka sni je od li~ no je {u ti rao De jan Me leg sa ne kih 18 me ta ra, ali je lop ta za ma -

lo oti {la pre ko pre~ ke. U 87. mi nu tu u do broj po zi ci ji na {ao se do ma }i igra~ Pe ro vi}, no Su pi} je bio na vi si ni za dat ka. U pr vom mi nu tu na stav ka u so lid noj po zi ci ji na {ao se Bo jo vi}, ali ni je re a go vao naj bo qe, pa je i ova {an sa oti {la u ne po vrat. Voj vo di na pru `i la, po seb no u dru gih 45 mi nu ta, ve o ma do bru par ti ju i pra va je {te ta {to we ni igra ~i ni su us pe li to da va lo ri zu ju kroz osva ja we tri bo da. Po mak u igri se vi di i za o~e ki va ti je da }e u sle de }em ko lu, ka da su do ma }i ni No vom Pa za ru, us pe ti da ob ra du ju na vi ja ~e i po tvr de da ula ze u sve bo qu for mu. A. Predojevi}

SUBOTI^ANI U SJAJNOJ SERIJI

Se dam na est bo do va u ni zu

Po sle ~e ti ri pr ven stve na ko la fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ni su ima li ni je dan osvo jen bod, se dam ko la ka sni je ima ju se da ma nest. ^e tvr tu ve za nu po be du go lu bo vi su ostva ri li pred do ma }om pu bli kom pro tiv BSK-a. Ni je bi lo la ko Mo me nat iz su sre ta Spar tak ZV – BSKA do }i do tri bo da. Iako je Spar - `e no sti gli do po be de – is ti ~e tak bio fa vo rit, go sti su vo di li tre ner Pe tar Kur }u bi}. na po lu vre me nu sa 1:0, ali su Su Ka pi ten Vla di mir Tor bi ca je bo ti ~a ni ve li kim pre o kre tom na ro ~i to za do vo qan zbog re zul sti gli do no ve troj ke. tat skog pro kre ta. – Ni smo ima li sre }e na po ~et – Pr vo, na sta vi li smo po bed ku utak mi ce, pro ma {i li smo ne ni~ ku ni sku, a dru go do uspe ha smo ko li ko do brih pri li ka, a po tom, sti gli na kon vo| stva go sti ju, {to po sle na {e gre {ke, pri mi li gol. ni ma lo ni je la ko i jed no stva Us pe li smo da se vra ti mo u utak no.To zna ~i da ova eki pa ima ka mi cu, {to nam je bi lo naj bit ni je. rak ter i ujed no po tvr |u je da do sa Na sta vi li smo sa do brom i na pa da {wi re zul ta ti ni su plod slu da~ kom igrom, ima li smo i ma lo ~aj no sti ne go kva li tet ne igre sre }e, igra ~a vi {e, ali smo za slu is ta kao je Tor bi ca. N. S.

ZVEZDA DI@E GLAS NAKON PORAZA OD JAGODINE

Su di ja po gu rao go ste Neo ~e ki va ni po raz od Ja go di ne (1:2) ba{ je uz dr mao re do ve Cr ve ne zve zde, ko ji su uz do sta mu ka ~u va li krh ki mir u ku }i, upr kos fi nan sij skom ko lap su. Da at mos fe ra do stig ne ste pen kqu ~a wa po bri nuo se i su di ja De jan Di mi tri je vi} iz Lo zni ce. Iz mi slio je pe nal, po sle pre kra {a ja van ka zne nog pro sto ra kod vo| stva do ma }i na od 1:0. Is po sta vi lo se da je to bio kqu~ ni tre nu tak utak mi ce, na ja va pre o kre ta po pu lar nih }u ra na, a Zve zdi na su ko la kre nu la niz br do... Pred sed nik Vla dan Lu ki}, ko ji se na {ao na me ti na vi ja ~a, od mah je po vu kao pr vi po tez, za ka zav {i za da nas van red nu sed ni cu Uprav nog od bo ra na te mu ar bi tra `e Di mi tri je vi }a. Spo mi we se zah tev da se

su di ja do `i vot no uda qi iz fud ba la, a bi }e upu }en i po ziv dr `av nim or ga ni ma da se po za ba ve ko rup ci jom i na me {ta wem re zul ta ta u naj po pu lar ni jem spor tu. U na ja vi su, na vod no,i ne ke ra di ka lo ne me re ako se FSS oglu {i o klup sku ini ci ja ti vu. Ko gu bi ima pra vo da se qu ti. Bi lo bi le po da ad mi ni stra ci ja Zve zde obe le do ni sve in for ma ci je, ako ih po se du je, ko je se od no se na mut ne po slo ve, de {a va wa u uver ti ri ove utak mi ce.Ipak, ~i ni se da, bez ob zi ra na gre {ku su di je, to ni je glav ni raz log za po sr ta we eki pe. Pu no je Zve zda ove je se ni utak mi ca do bi la uz po mo} sport ske sre }e. For ma je u pa du, od bra na po ro zna, fi zi~ ka sprem nost ve }i ne igra ~a

Pro klet stvo Og wen Mu drin ski je le pim po got kom do neo Zvze di vo| stvo i jo{ jed nom je po tvr dio gol ge ter sku kla su. - Ne {to ~ud no se de {a va, kao da smo pro kle ti. U pr vom po lu vre me nu ni smo bi li na ni o vu dre sa ko ji no si mo, ali smo za to dru gi deo su sre ta otvo ri li na naj bo qi mo gu }i na ~in. Po ve li smo i na kon to ga ima li ne ko li ko sjaj nih pri li ka da re {i mo utak mi cu. Ni smo us pe li i za to smo bi li ka `we ni. Pe nal je bio kraj we sum wiv, jer pre kr {aj je bio van ka zne nog pro sto ra - re kao je Mu drin ski.

Vu ka {in To mi} (Ja go di na) i Mi lo{ Di mi tri je vi} (Zve zda)

je di sku ta bil na, mno ge koc ki ce ni su slo `e ne...

- Bo lan i ne pri ja tan po raz za nas. Na kon ro vov ske bor be ste kli

smo pred nost, pro ma {i li jo{ ne ko li ko pri li ka, a iz jed na ~e we je sti glo iz spor ne si tu a ci je. To je pro me ni lo tok su sre ta, vra ti lo sa mo po u zda we go sti ma. Do bli smo mno go uda ra ca, ali mo ra mo da qe. Ovaj po raz ne sme da se od ra zi na

mo ti va ci ju, to zah te va Zve zdin dres - kon sta to vao je mir nim to nom tre ner Alek san dar Jan ko vi}. Sle de bur ni da ni na Ma ra ka ni, sa ka kvim epi lo gom te {ko je na slu ti ti. Z. Rangelov

SPORT

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Li der ne po su sta je Pu bli ka uì va la Jedinstvo - Dolina 0:3 (0:1) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Kova~evi} u 9. Staj~i} u 62. i îìk u 80. minutu. @uti kartoni: N. Jovi{i} (Jedinstvo), a îìk, \okovi} (Dolina). JE DIN STVO: L. Jovi{i} 6, G. Luki} 6, [apowa 6, [u{a 6, B. Luki}, N. Jovi{i} 6, Vuj~i} 6, Fabok 5, Qutovac 5 (Ogrizovi}), @akula 6, Pej~inovi} 5, Stefanovi} 6. DO LI NA: Jevti} 7, îìk 6, Nedu~i} 6, Ivani{evi} 7, Staj~i} 8, Gigovi} 7, Kova~evi} 7 (Tripkovi}), Stojanovski 6 (\okovi}6), Memovi} 6, ]iri} 6 ([alipurovi}), Ninkov 7. Izjedna~ena igra u prvom delu sa sporadi~nim ve}inom nekori-

snim napadima sa obe strane i iznenadnim vo|stvom ne{to agilnijih gostiju. U 9. minutu napad Padinaca levom stranom nije mirisao na gol. Me|utim, odbijenu loptu, iz akcije koju je zapo~eo îìk, zahvatio je Kova~evi} i smestio je u mreù. Drugo poluvreme po~elo je napadima gostiju, koji su u 62. minutu duplirali prednost posle lepe i smi{qene akcije. Odmah zatim {ansu da pove}a prednost imao je \okovi}, ali ovoga puta prili~no nesigurni L. Jovi{i} je dobro intervenisao. Nakon primqenog gola doma}i su vi{e napadali, ali iz jedne brze kontre gosti su postavili kona~an rezultat golom ofanzivnog îìka, ~ime su se u~vrstili na vode}oj poziciji na tabeli. M. Bzovski

Cement - Pali} 2:1 (1:0) BE O ÎN: Stadion Cementa, gledalaca oko 250, sudija: Jocovi} (Novi Sad). Strelci: Kalinov u 35. i Milovi} u 73. za Cement, a Antoni} u 78. minutu za Pali}. @uti kartoni: Mili}evi}, \uri}, Milovi}, Pankari}an, Ga{parevi} (Cement), Markovi}, Poàr (Pali}). CE MENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 8, Bursa} 8, Ki{ 8, Milovi} 9, Kalinov 8, Haxi} 7 (ânkovi} 7), Desnica (Bude~evi} 7), \uri} 7 (Pankari}an 7), Raki} 7, Mili}evi} 8. PA L I]: Bog da no vi} 7, Bogdan 7 (Antoni} 7), Mezei 7, Markovi} 7, Jo~i} 7, Pr{i} 7, Mili} 6, Jondri} 6 (Po àr 6), Ma ti ja {e vi} 6, Rajkova~a 6, Tomi{i} 6.

U veoma lepoj i zanimqivoj utakmici, u kojoj je publika istinski u`ivala, fudbaleri Cementa su svaladali veoma dobru ekipu Pali}a sa 2:1. Od po~etka me~a vodila se velika borba, a jednu od prilika doma}i sastav je iskoristio preko iskusnog Radojice Kalinova i na odmor oti{ao sa vrednom predno{}u. U drugom poluvremenu doma}in je dominirao i terensku ini ci ja ti vu kru ni sao vo|stvom od 2:0, a strelac je bio kapiten Milovi}. Gosti su ne{to kasnije smawili rezultat preko Antoni}a, ali za ne {to vi {e ni su ima li priliku. Vaqa ista}i odli~no su|ewe Jocovi}a sa saradnicima. B. Star~evi}

Do ma }i nu bo do vi, go sti ma kom pli men ti

Ce ment - Pa li} Rad ni~ ki ([) - Slo ga Srem - Ba~ ka To po la ^SK Pi va ra - Du nav Je din stvo (SP) - Do li na Tek sti lac - Rad ni~ ki (SM) Mla dost - Sen ta Rad ni~ ki (S) - Di na mo 1. Do li na 2. Rad ni~ ki ([) 3. Tek sti lac 4. ^SK Pi va ra 5. Slo ga 6. Sen ta 7. Rad ni~ ki (SM) 8. Mla dost 9. Pa li} 10. Rad ni~ ki (S) 11. Srem 12. Du nav 13. B. To po la 14. Ce ment 15. Je din stvo (SP) 16. Di na mo

Kova~evi} 8, Joci} -, \uki} 6 (Ze~evi}), Kragovi} 6, Baji} 7, Zuki} 6 (Guberini}), [tefek 6 (Samarxi} 7). [i|anima bodovi, a vrlo dobroj ekipi iz Temerina, i pored poraza, komplimenti za prikazanu igru, tim pre {to su skoro sat vremena igrali sa desetoricom igra~a. Od samog po~etka susreta igralo se otvoreno i agresivno, a gosti su ve} u prvim minutima ozbiqno zapretili golmanu Vujasinovi}u. Posle izvedenog kornera, u 9. minuta, lopta je do{la do Darka Baq-

Dok ni} za ra dost Tekstilac - Radni~ki (SM) 2:1 (1:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca: 400, sudija: Miqkovi} (Novi Sad. Strelci: Dokni} u 34. i 55. za Tekstilac, a Kova~evi} u 79. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Perovi} (Tekstilac). TEK STI LAC: Andrija{evi} 8, Perovi} 7, Risti} 6, Kr znar 7, Dokni} 9, Ili} 8, Kaurin 7, Crwanski 7 (Danojevi} 7), Peruni~i} 7, Josovi} 8 (Stepan~ev 7), \orovi} 8. RAD NI^ KI (SM): Reli} 6, Miji} 7, Radovanovi} 7, Milosavqevi} 6, Ninkovi} 7, Simjanovski 6 (Kova~evi} 7), Lackovi} 6, Skorupan 6, Nagli} 7, Soviq 7, Stevi} 7. U odli~noj igri Tekstilac je zabele`io sedmu pobedu ove jeseni. Oxa~ani su dominirali u ve}em delu susreta i zaslu`eno stigli do pobede koja ih u~vr{}uje u gorwem delu tabele. Doma}i su naro~ito dobro igrali u prvom poluvremenu, kada su

nakon dve propu{tene prilike Ili}a i \orovi}a stigli do prednosti. To se dogodilo u 34. minutu, kada je Kaurin centrirao sa desne strane, a {toper Radoje Dokni} sa tri metra pogodio nebraweni deo mre`e. U drugom delu doma}i nasta vqaju sa napadima i u 55. minutu preko Radoja Dokni}a do{laze do vo|stva od 2:0. Dvostruki strelac je svoj drugi gol postigao veoma efektno, makazicama, {to je izazvalo veliku radost saigra~a i publike. U 75. minutu doma}i su ostali bez povre |enog Sr|ana Josovi}a. ^etiri minuta nakon toga gostuju}i fudbaleri su smawili prednost doma}ih, a strelac je bio Milan Kova~evi}. U posledwih deset minuta gostuju}i tim je gospodario terenom, da bi u posledwim trenucima Aleksandar Nagli} pogodio stativu. I doma}i i gostuju}i igra~i su na kraju nagra |eni aplauzima. S. Jovin

Ala si u mre ì la vo va ^SK Pivara – Dunav 2:0 (1:0) Ê LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: Vukanovi} u 27. i Vukasovi} u 76. minutu. @uti kartoni: Vu~kovi}, Vukasovi} i N. Ili} (^SK Pivara), Zogovi} i Duki} (Dunav). ^SK PI VA RA: Tankosi} 8, Simi} 7, U.Jevi} 8, Vu~kovi} 7, Avaku movi} 7, Vukanovi} 8 (Vukaqevi} 7), Vukasovi} 8, N.Ili} 8, P.Ili} 7 (Mari} 7), Ivkovi} 7, Krstanovi} 7 (Kupre{ki 7). DU NAV: Vujakovi} 8, Drqa~a 7, Zogovi} 7, Luki} 6, Duki} 7, Ilisi} 6, Milanovi} 6, Kokir 7, Antunov 7 (Mili~i} 6), ]osovi} 7, Lije ski} 6, (\emaj 6). Alasi iz Banovaca upali su u mreì ~elarevskih lavova. A kako su igrali lavi}i sigurno bi ’’upe cali’’i mnogo ja~eg protivnika. To ne umawuje dobru i solidnu igru gostiju, koji su imali svoje prilike i

uvek na protivni~ku {ansu odgova rali istom merom. Ve} u 3. minutu Ugqe{a Jevi} je iz slobodnog udar ca sa sedamnaest metara iznudio samo korner. Gosti uzvra}aju tri mi nuta kasnije, ali je na mestu bio golman Tankosi}. Potom je ponovo doma}ini preko Krstanovi}a zapretio da bi se u ponovqenom napa du Vukanovi} sjajno ubacio na jednu dubinsku loptu, ulao u {esnaeste rac i prosto pocepao mre`u gostiju topovskim udarcem sa desetak meta ra. I nastavak utakmice doneo je dobru igru, gosti su prvi zapreti li, a golman Tankosi} fantasti~no odbranio. Mogli su da se proslave kapiten Krstanovi} dva puta, Vukanovi} tri puta, pa Vu~kovi}, da bi posle dve-tri proma{aja Vukasovi} povisio na 2:0 petnaestak minuta pre kraja, {to je, ispostaviolo se kasnije, bio i kona~an rezultat. V. Vujanovi}

ka, koji je iz blizine lako savladao nemo}nog golmana Sloge Mirka Vasiqevi}a i doveo Radni~ki u vo|stvo. Gosti se ne predaju i propu{taju nekoliko izglednih prilika. U 28. minutu sudija Marjan Sarka je opravdano iskqu~io gostuju}eg igra~a \or|a Joci}a zbog namernog prekr{aja i prigovora. To nije poremetilo agresivni ritam igre i stvoreno je nekoliko odli~nih {ansi sa obe strane. Lepu priliku propustio je Nemawa Mrkaji} u 53. minutu kada je wegov udarac glavom zavr{io preko gola,

8 7 7 6 6 5 5 5 5 5 3 4 3 4 2 0

3 1 1 3 3 4 3 2 2 0 6 2 4 1 3 4

1 4 4 3 3 3 4 5 5 7 3 6 5 7 7 8

18:6 15:12 12:9 15:6 16:8 17:9 16:10 13:10 13:18 11:11 12:13 12:21 7:10 12:20 8:21 7:20

27 22 22 21 21 19 18 17 17 15 15 14 13 13 9 4

U sle de }em ko lu (11.no vem bra) sa sta ju se: Di na mo - Ce ment, Sen ta - Rad ni~ ki (S), Rad ni~ ki (SM) - Mla dost, Do li na - Tek sti lac, Du nav - Je din stvo (SP), Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra, Slo ga Srem, Pa li} - Rad ni~ ki ([).

Radni~ki ([) - Sloga 2:0 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Sarka (Vr{ac). Strelci: Baqak u 9. i 90. minutu. @uti kartoni: Bjelo{, Baqak i Petrovi} (Radni~ki). Crveni karton: \or|e Joci} u 28. minutu. (Sloga). RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 8, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 8, Babi} 8, Simiki} 7, Nedi} 7 (Mladenovi}), \oki} 8, Mrkaji} 7 (Aperli}), Baqak 8, Krajinovi} 7 ([ubert 6). SLO GA: Vasiqevi} 7, Dragojevi} 6, Slep~evi} 6, Miqanovi} 7,

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

2:1 2:0 2:2 2:0 0:3 2:1 3:2 2:0

a deset minuta pre kraja bravuroznom odbranom golman Vujasino vi} je spre~io izjedna~ewe. U posledwem minutu utakmice odli~no je reagovao Baqak i pove}ao vo|stvo Radni~kog na veliku radost doma}ih navija~a. Derbi ovog kola osta}e upam}en po zaista lepoj fudbalskoj predstavi. Po zavr{etku susreta do{lo je do mawg incidenta kada su gosti poku{ali da napadnu sudiju, mada za to i nisu imali pravog razloga, jer su golovi [i|ana ~isti kao suza. M. ]ur~i}

Go sti pa li u fi ni {u Radni~ki (S) - Dinamo 2:0 (0:0) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Marjanovi} u 79. i Desnica u 86. minutu. @uti kartaoni: Major, Makar,

poslao loptu pored gola. Malo kasnije Hoscieslavski je napravio pravi slalom u odbrani gostiju i na wegovu nesre}u pogodio pre~ku.

Bani}, Vidovi} (Radni~ki), a Ne{ovanovi}, O`egovi}, Baji}, Kra~unov (Dinamo). RAD NI^ KI (S): O. Stankovi}, Desnica 7, [pehar 7, Major 7, Vidovi} 8, Bani} 6, Vukovi} 7 (Ismaili), Marjanovi} 7, I. Stankovi} (Makar 6), Paunovi} 7, Hoscieslavski 7 (Bujak). DI NA MO: Trbojevi} 8, Baji} 6, Staji} 6, Kra~unov 6, Raki} 6, O`egovi} 6, \uki} 6 (Arbutina), Pe{terac 6 (Popovi}), Teofanov 6, Savanovi} 6, Ne{ovanovi} 6. Radni~ki je bio boqi rival tokom cele utakmice, ali otpor gostiju uspeo je da slomi tek u fini{u susreta. Na prvu priliku se ~ekalo 20 minuta, Bani} se na{ao u idealnoj poziciji i glavom

U nastavku prva idealna prilika se ukazala pred Hoscieslavskim, me|utim, sa svega {est metara prebacio je gol. Pritisak na gol Dinama bio je sve ve}i, otpor gostiju je slomqen u fini{u susreta. Vukovi} je dobro uposlio Marjanovi}a koji je {uti rao sa 12 metara, lopta je okrznu la jednog odbranbenog igra~a gostiju, promenila pravac i uz pomo} golmana Trbojevi}a jedva se otkotrqala u gol. Posle primqenog gola gosti su se otvorili i krenuli u napad, {to im se osvetilo. Doma}i su izveli kontru, Desnica je dobio loptu na desnom krilu, lepo lobovao golmana i postavio kona~an rezultat - 2:0 za doma}ina. J. Dukat

Go le a da na Li va di ca ma Mladost (BJ) - Senta 3:2 (2:1) BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalca 400, sudija: Papi{ta ([id). Strelci: Popin u 30. Baji} u 32. i Markovi} 79. (iz penala) za Mladost, a Kaka{ 8 4. i 88. (iz penala) za Sentu. @uti kartoni: Mudrini}, Raji}, D. Tomi}, Markovi}, Kantar, Erak (Mladost), a Haben{us, Kakar{ (Senta). MLA DOST (BJ): Raji} 7, Rati} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Popin 8, Markovi} 8, Maksi} 7, Ivani} 7, D. Tomi} 7 (Erak 7), Baji} 8 (Kozomora), Mudrini} 7 (Vi{ekruna). SEN TA: @ivkov 6, Domonko{ 6 (Sarapa 6), Kaka{ 8, Spahi} 7, Haben{us 6, Boki} 7, Kunti} 6 (Malinovi} 6), Popov 7, Geci} 6, Mara{ 7, Ze~evi} 6 (Vasin). Goleada u Ba~kom jarku.Utakmica je po~ela hladnim tu{em za doma}ine, u 4. minutu najvi{i u skoku bio je Bojan Kaka{ i pored stati~nih ~uvara lako zatresao mre`u iza Raji}a. Jara~ani su poja~a-

li pritisak, nametnuli gostima podre|enu ulogu i za dva minuta reìrali preokret. Kreator akcije bio je Dalibor Ivani}, centrirao je Milo{ Mudrini}, dok je Nikola Popin prizemnim udarcem pogodio mreù. Raspoloèni golgeter Mladosti sna{ao se i u ulozi asistenta, iz slobodnog udarca je ubacio loptu u kazneni prostor, gde je odli~no reagovao Borislav Baji} i matirao golmana @ivkova. Samo {to je u{ao u igru mladi Aleksandar Erak je napravio darmar u odbrani Sente, defanzivac Kaka{ ga je nepropisno zaustavio, pa je sudija Papi{ta dosudio penal. Odgovornost je preuzeo Milo{ Markovi}, loptu je poslao u jednu, a ~uvara mreè u drugu stranu. Dva minuta pre kraja susreta Mara{ je iznudio najstroù kaznu, siguran realizator bio je Bojan Kaka{ i ublaìo poraz. M. Meni}anin

PRVA LIGA SRBIJE

Mre è mi ro va le na De te li na ri Novi Sad - Borac 0:0 NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 400, sudija: Vukadinovi} (Beograd). @uti kartoni: Balabanovi} (Novi Sad), Roha Alve{ (Borac). NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 7 (od 72. Skopqak - ), ôbanov 7, Babi} 7, Boì~i} 7, Stan~eti} 6 (od 85. Ze~evi}), Balabanovi} 6, Ili} 7, Maksimovi} 6, Bogunovi} 6, Nedeqkovi} 6 (od 75. Gruji} - ) BO RAC: Petri} 7, Mili~i} 7, Masla} 7, Roha Alve{ 7, Atanackovi} 7, \okovi} 7, Martinovi} 7, @ivanovi} 7 (od 75. Je{i} -), Zo}evi} (od 84. Stani} - ), Jevtovi} 7 (od 69. Jovan~i} - ), Pavi}evi} 7. Fudbaleri Novog Sada ostali su neporaèni u dueli sa pretendentom na Superligu, ~a~anskim

Borcem- 0:0. Izabranicima trenera Koraka, ipak, ostaje gorak ukus nakon remija zato {to su silno hteli a nisu na{li put do mre`e rivala. U prvih 45 minuta vi|en je mnogo boqi i dinami~niji fudbal u odnosu na drugo poluvreme. U takti~kom nadmudrivawu, ni jedan od trenera nije `eleo previ{e da rizikuje pa se velika borba vodila na sredini terena. Kanarinci su boqe otvorili me~ i preko Maksimovi}a u 8. minutu pogodili pre~ku, a ne{to kasnije udarac kapitena Bogunovi}a Petri} je uspeo da ukroti. Uzvratili su fudbaleri Borca u 20. minutu. @ivanovi} je izveo korner, lopta je do{la do Alve{a koji je sa pet metara nije pogodio, lopta je do-

takla Stan~eti}a i oti{la u korner. [est minuta kasnije ^a~ani su imali sjajnu priliku, Jevtovi} je uposlio Atanackovi}a koji je pogodio stativu Novosa|ana.Najboqu priliku da do|u u vo|stvo gosti su imali u nadoknadi prvog poluvremena, Pavi}evi} je sa peterce pogodio statitu, a odbijenu loptu Zo}evi} je poslao visoko iznad gola. U drugom poluvremenu tempo igre je opao, pa se sve mawe- vi{e de{avalo na sredini terena. Imali su jedni i drugi po koju polu{ansu, a pravu priliku propustio je gostuju}i fudbaler Stani} u samom fin{u susreta, da bi kanarinci u posledwem napadu imali {ansu preko Maksimovi}a, ali je Petri} uspeo {ut da odbrani. Ka-

No vi Sad - Bo rac 0:0 Na pre dak - Pro le ter 3:0 Mla de no vac - In |i ja 0:0 Je din stvo Pu te vi - Ba nat 2:0 û ka ri~ ki - Rad ni~ ki (NP) 1:2 Me ta lac - Slo ga 2:0 Mla dost (L) - Te le op tik 1:0 Be à ni ja - Vo `do vac 0:0 Ti mok - Ko lu ba ra 2:0 1. Na pre dak 13 10 2 1 32:10 32 2. Vo `do vac 13 7 5 1 19:4 26 3. Bo rac 13 6 5 2 19:9 23 4. û ka ri~ ki 13 6 5 2 14:9 23 5. Je din stvo 13 5 6 2 16:13 21 6. Pro le ter 13 5 5 3 14:14 20 7. In |i ja 13 4 6 3 12:11 18 8. Te le op tik 13 4 5 4 11:15 17 9. Rad ni~ ki 13 4 4 5 11:14 16 10. Mla dost 13 4 4 5 15:20 16 11. Ti mok 13 4 4 5 11:19 16 12. Me ta lac 13 3 4 6 14:14 13 13. Mla de no vac13 3 4 6 9:13 13 14. Ba nat 13 3 4 5 7:17 13 15. Be à ni ja 13 3 3 7 16:16 12 16. Slo ga 13 2 6 5 9:18 12 17. No vi Sad 13 3 2 8 11:21 11 18. Ko lu ba ra 13 2 4 7 10:13 10

da se sve sabere i oduzme krajwi ishod utakmice je i najpravedniji. I. Grubor

SPORT

dnevnik TUR NIR U PA RI ZU

Da vid Fe rer

Po vra tak {am pi on a

Bro jao do 40: Kris Bo{ (Ma ja mi)

Le Bron (20) kojem je za tripl dabl nedostajao jedan skok (11 asistencija i devet skokova). Uragan Sendi je odlo`io premijeru Netsa, ali kada su navija~i Bruklina najzad do~ekali svo je ko {ar ka {e ima li su mnogo razloga za radost, ostvarena je pobeda protiv Toronta. Bruk Lopez je imao najboqi poenterski u~inak u Netsima (27), Deron Vilijams se zaustavio na 19. Zbog potresa mozga u me~u protiv Jute, za Wu Orleans, u

okr {a ju sa î ka gom, ni je igrao En to ni Dej vis. Me |u tim, i bez wega Wu Orleans je upisao novi trijumf, kqu~ pobe de bi la je bo qa od bra na. Hornetski su ravnomerno raspo re di li po e ne, Vas kez 18, Smit i Lopez po 16, Anderson 12, Rivers 9. Za Bulse Radmanovi} je igrao kratko, nije se upisao u listu strelaca. Bo ston je upisao prvu pobedu ove sezone, posle mnogo muke, savladao je Va{ington. Ube dqi vi su Sel tik si bi li u prvoj ~etvrtini (26:12), ko{ razlika iz tog dela me~a dràla ih je u ìvotu do kra ja utakmice, uz narav no, do bre partije Pirsa i Ga ne ta. Pol Pirs je brojao do 27, Kevin Ganet je ubacio 15, dvocifren u~inak imaju i Redòn Rondo 12, odnosno Grin (11). Darko Mili~i} nije dobio {ansu u ovom me~u. Re zul ta ti: Va{ington - Bo ston 86:89, Indijana - Sakra mento 106:98, Bruklin - Toronto 107:100, Majami - Denver 119:116, îkago - Wu Orlenas 82:89, Hju ston - Por tland 85:95, Mil vo ki - Kli vlend 105:102, Dalas - [arlot 126:99, San Antonio - Juta 110:100, LA Kli pers - Gol den Stejt 110:114.

@EN SKA SU PER LI GA

Der bi Su bo ti ~an ka ma Kugla{ice Pionira pobedile su u zaostalom me~u, derbiju 7. kola Superlige Srbi je, u Bawi Junakovi} ekipu Apa tina sa 6:2. Igra~ica utakmice i kola bila je prvotimka Apa tina Nata{a Na| sa 621 ~uwem. Veliko iznena|ewe je ubedqiva pobeda Vrbas Dane protiv ~e tvrtoplasirane ekipe u ligi SPC Vojvodine sa 7:1.

Or lo vi sla vi li u Sken de ri ji Bo sna i Her ce go vi na – Sr bi ja 21:24 (12:8)

NBA LI GA

Ekipa Majamija se brzo oporavila od poraza u pro{lom me~u od Wujorka. Savladao je branilac prstena Denvera, dodu{e tesno. Majami je dobio prvu ~etvrtinu, izgubio naredne dve. U ~etvrtoj deonici su odigrali odli~no, sjajnu partiju pru`io je Kris Bo{ (40), pratili su ga ^almers (23) i

KVA LI FI KA CI JE ZA EHF EURO 2014 U DAN SKOJ

Fe re ru ti tu la David Ferer osvojio je Masters u Parizu pobediv{i u finalu Jer`ija Janovi~a sa 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Borbeni [panac je tako do{ao do najvrednije pobede u karijeri po{to mu je ovo prva titula na turniru Masters serije u karijeri, ukupno 18. Do ovog turnira nepoznati Janovi~ nije u finalu imao snage za jo{ jedan podvig, ali }e sigurno biti prezadovoqan i ovim rezultatom, po{to je osvojio samo na ovom turniru vi{e para nego u celoj dosada{woj karijeri i od ponedeqka }e biti me|u prvih 30 na ATP listi. Sa druge strane, Ferer je zaokru`io fantasti~nu sezonu osvojiv{i sedmi trofej, ali }e na zavr{ni Masters u Londonu oti}i sigurno umoran, {to }e odgovarati wegovim rivalima iz grupe, Del Potru, Tipsarevi}u i Federeru.

ponedeqak5.novembar2012.

1. Pi o nir 2. Je din stvo 3. Apa tin 4. SPC Voj vo d. 5. Kri stal 6. Yam bo in vest 7. Vr bas Da na 8. Srem 9. EDB

6 6 7 6 5 6 5 7 6

6 5 4 3 3 2 2 1 0

0 0 0 0 0 1 0 1 0

0 1 3 3 2 3 3 5 6

37:11 12 35:13 10 29:27 8 26:22 6 24:16 6 21:27 5 17:23 4 20:36 3 7:41 0

Rezultati: Apatin – Pionir 3.417:3.474 (2:6), Vrbas Dana – SPC Vojvodina 2.989:2.971 (7:1).

@EN SKA SU PER LI GA

O~e ki va no No vi Sad – Flip 4:1

NO VI SAD: Stonoteniska sala Spensa, gledalaca 50, sudija: Mitri} Milana (Novi Sad). Rezultati: Truìnski – Vujin 3:0 (2, 6, 3), Lupulesku – Vico 3:2 (-7, -8, 7, 5, 5), Fewve{i – Popov 3:0 (8, 4, 3), Truìnski – Vico 2:3 (-5, 5, -8, 1, -9), Fewve{i – Vujin, 3:1 (6, 8, 7, 6). Stonoteniserke Novog Sada prema o~ekivawu su ukwiìle bodove u me~u s Kikin|ankama. S. S.

SA RA JE VO: Dvorana „Mirza Deliba{i}“ (Skenderija), gledalaca: 2.000, sudije: Mazeika i Gatelis (Litvanija), sedmerci: BiH 5 (2), Srbija 5 (5), iskqu~ewa: BiH 6, Srbija 8 minuta. BO SNA I HER CE GO VI NA: Tahirovi} (9 odbrana), Grahovac (3 odbrane), Terzi} 3, Toromanovi} 6, Stojanovi} 3 (1), Ka ra~i}, Doborac 4, Vra`ali} 2 (1), Pani} 2, Vrawe{ 1, Savi}. SR BI JA: Stani} (17 odbrana, 2 sedmerca), [e{um 2, Mar kez, Vujin 8 (5), Nik~evi} 4, Mi trovi}, Toski} 1, Draga{, Vu~kovi}, Ili}, Nenadi} 6, Krsman~i} 1, Zelenovi} 2 Posle velike pobede nad Rusijom u Ni{u, podmla|ena rukometna reprezentacija Srbije napravila je novi podvig. Izabranici Veselina Vukovi}a slavili su u sarajevskoj Skenderiji protiv Bosne i Hercegovine 24:21, posle velikog preokreta i mnogo boqe igre u drugom poluvremenu. Bila je to utakmica sa dva potpuno razli~ita izdawa

Gru pa 7 Dru go ko lo: BiH - Sr bi ja 21:24, Ru si ja - Austri ja 38:31. 1. Sr bi ja 2. Ru si ja 3. Austri ja 4. BiH

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

54:50 67:61 66:62 45:59

4 2 2 0

na{e reprezentacije - vrlo slabog prvog poluvremena i drugog, kada su odigrali znatno boqe, posebno u odbrani, i upisali nove bodove, pa sa maksimalnim u~inkom drè ~elnu poziciju na tabeli sedme grupe. Dobro su po~eli srpski rukometa{i i do desetog minuta su diktirali de{avawa na terenu, ali je nakon toga usledio pad u igru i do kraja poluvremena nisu uspeli da se oporave. Golman selekcije BiH Edin Tahirovi} i Muhamed Tahirovi} bili su nere{iva enigma za orlove. Odbrana je delovala neborbePe tar Ne na di} no, a napad sporo i doma}in je drào vo|stvo. Na ruku poluvremenu je mogao da bude i Srbije i{lo je to {to je domave}i, jer su na{i igra~i na mo}in tokom prvog dela nije iskomen te pra vi li za i sta glu pe ristio tri sedmerca, dok su orgre{ke. lovi imali sedam izgubqenih Kao da su na{i rukometa{i lopti i o~ajan {ut sa devet mevideli da je vrag odneo {alu, tara, samo 35 odsto. Posle tajmubacili su u brzinu u drugom auta koji je zatraìo selektor delu, korak po korak, uz boqu Veselin Vukovi} igra na{e reodbranu i jo{ boqi napad, pa prezentacije je polako po~ela su stigli do izjedna~ewa u 42. da dobija fizionomiju, ali jo{ minutu, a do dva gola prednoto nije bilo ni blizu èqenog sti (18:16) u 47. minutu. U tim i dovoqnog da se preokrene retrenucima srpski rukometa{i zultat. Ni sa igra~em vi{e orsu delovali sve boqe i me~ su lovi nisu mogli da smawe zaodefinitivno prelomili osam statak i da nije bilo Darka minuta pre kraja, kada su sa Stani}a na golu, zaostatak na igra~em mawe postigli gol ko-

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Si gur ni Su bo ti ~a ni Spar tak Voj put - Di na mo 30:23 (16:12) SU BO TI CA: Hala „Dudova {uma”, gledalaca 300, sudije: Pe{i} i Radivojevi} (Crvenka). Sedmerci: Spartak Vojput 3 (3), Dinamo 4 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 8, Dinamo 4 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi} (10 odbrana), Kosovi}, Jeli} 6, Pavlovi} 3, Jawi} 1, Kalatak 2, Kova~evi} 2, Galfi 1, Todorovi} 1, Jovanovi} 7, Distol 3, Poto~kai, Petin, Papi} 4 (3), Bo`ovi} i \ukanovi} (12 odbrana). DI NA MO: Panteli}, Bekri}, Komlenov 6 (3), D. Petrovi}, Ili} 1, M. Petrovi} 2, Janevski, Radosavqevi} 2, Bo{kovi} 1, Opa~i} 7, Mir~evski 2, Buwev~i}, Radevski 1, Breti (10 odbrana) i Erva~anin 1. Rukometa{i Spartaka su uspeli da savladaju veoma dobru ekipu Dinama iz Pan~eva. U uvodnim minutama igralo se ravnopravno, da bi doma}in poja~avao tempo i petnaestak minuta kasnije poveo sa ~etiri gola razlike(9:5) i tu prdnost sa~uvao do odlaska na odmor. U nastavku su putari dodali gas, igrali sigurno, pove}avali prednost i utakmicu zavr{ili ubedqivom pobedom - 30:23. U doma}oj ekipi svi su pru`ili veoma dobre parije i bilo bi nekorketno izdovjiti pojedince, dok se kod gostiju izdvojio Opa~i} sa sedam golova. S. St.

@a baq ci u for mi @SK – La vo vi 28:27 (12:14) @A BAQ: Sportski centar, gledalaca: 200, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin), sedmerci: @SK 4 (2), Lavovi 2 (0), iskqu~ewa: @SK 16, Lavovi 8 minuta. @SK: Kotlaja, Kezija 1, M. Bojani}, B. Markovi}, Bosni} 8, Abazovi} 2 (1), Milutinovi} 7, A. Markovi} 1, Straìvuk 1, Stevanovi} (16 odbrana, 2 sedmerca), Smoqan 7 (1), Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 2, Dragoqevi, Vitez. LA VO VI: Porobi} 8 (1), Kozomora 4, B. Ra|enovi} 5, Pu|a 3, Pejak, D. Ra|enovi}, Kova~evi}, Maksimovi} 3, Kraq, Perleta, Stanoj~i} (13 odbrana, 2 sedmerca), Karanovi}, Jovi} 5, Novakovi} (2 odbrane), Kneèvi}. Ba{ su pokazali strpqewe àbaqski qubiteqi rukometa sa~ekav{i da im miqenici tek krajem

oktobra u|u u formu. Posledwih 20-tak dana @SK ne zna za poraz, pa su tako posle plasmana me|u osam ekipa u takmi~ewu za Kup Vojvodine uspeli da pobede vrlo kvalitetan sastav Lavova. Palan~ani su vodili ve}im delom utakmice, ali se ose}alo da se @abaqci, na krilima ovoga puta izuzetno raspolo`enog gledali{ta, ne}e lako predati. Kada se u posledwih 10-tak minuta ponovo u{lo u egal zavr{nicu svi igra~i koje je strateg doma}ih \ura| Trbojevi} imao na raspolagawu su poga|ali u metu, pri ~emu je golman Ivan Stevanovi} vezao nekoliko odbrana, {to je na kraju, i pored vi{e iskqu~ewa uzrokovanih velikom nervozom, bilo presu|uju}e da doma}in do|e do dva boda. J. Ga li}

jim su prednost pove}ali na pet razlike. Zahvaquju}i Darku Stani}u (17 odbrana), Marku Vujinu i Petru Nenadi}u, Srbija je presko~ila drugu prepreku u kvalifikacijama. ^ovek preokreta bio je Petar Nenadi} koji je solo prodorima i vezanim golovima Srbiji dao dozu prodornosti. Treba ista}i i hrabru igru Nemawe Zelenovi}a, koji je upisao prve golove za nacionalni tim. Slede}u utakmicu orlovi igraju tek 3. aprila 2013. godine u gostima protiv Austrije. J. G.

PR VA @EN SKA LI GA SE VER

Te me rin ka ma plit ka Sa va Srem – Te me rin 23:25 (10:14) SREM SKA MI TRO VI CA: SPC „Pinki„, gledalaca: 150, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad), sedmerci: Srem 9 (9), Temerin 4 (1), iskqu~ewa: Srem 10, Temerin 16 minuta. SREM: Varga (8 odbrana, 2 sedmerca), Pavlovi}, Mio~inovi} 2, Vojvodi} 3, Uskokovi} 13 (9), Mili~i} 2, Samac, \oki} 1, Mileti} 1, Sretenovi}, Dragovi} (1 sedmerac), Ve se li no vi}, Jo va no vi} 1, [upuri}. TE ME RIN: Ivanov (7 odbrana), Mari~i} 4, Drugovi} 4 (1), Vukovi} 1, Nikoli} 5, Blanu{a 3, Te{anovi}, Pani} (6 od bra na), Mi ku {ak, Mora~a 3, Laki}, Pavlov 5. U veoma zanimqivoj utakmici, uz odli~no su|ewe, rukometa{icama Temerina bila je plitka Sava, pa su bez pro ble ma ostva ri le dru gu uzastopnu pobedu. Go {}e su se pred sta vi le kao ozbiqna i uigrana ekipa, ve} u 16. minutu povele su sa 9:3 i doma}inu stavile do znawa da ih interesuje samo trijumf. Sremice su poku{avale da vodu usmere na svoju vodenicu, ali Marija Uskovi} sama nije mogla da re`ira preokret. Slika se nije promenila ni u nastavku, Temerinke su strpqivom igrom gradile pobedni~ki temeq i na kraju zaslu `e no osvo ji le dva bo da. Vreme radi za mladu ekipu Srema, ~iji redovi su poja~a-

ni sa par igra~ica superliga{a Maks sporta i ne treba da o~ajavaju zbog ovog neuspeha. Nakon te{kog rasporeda, Temerinke su do{le do daha i polako kre}u ka vrhu, a na tribinama su se mogli ~uti komentari objektivne mitrova~ke publike da se radi o ekipi koja igra, uz Kikindu i Vojvodinu, najlep{i rukomet u ligi. M. Men.

Rad ni~ ki - Ja bu ka 28:22 (13:11) BAJ MOK: Sportska hala, gle da la ca 250, su di je: Dun kler (Sombor) i Martinovi} (Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki 2 (1), Jabuka 7 (7), iskqu~wena: Radni~ki 10, a Jabuka 4 minuta. RAD NI^ KI: Stefanovi}, M. Aleksi} 1, \avi} 2, Tumbas 7, Petri} 4, Ma. Aleksi} 1, Komenda 2, Radulovi}, Kosanovi}, Rotluk 5, Boki} 1, Tot (15 odbrana), Toma{kovi}, @igmund 5. JA B U K A 95: Cvet ko vi}, Va si lev ski, Se ku lov ski, [kr bi} 1, Tre }ev ski, Na u movski 2, Miti}, Markovski 2, Pani} 4, Lazovi}, Risti} 13, Nikolovski. Ru ko me ta {i ce Rad ni~ kog su tokom ~itavog me~a dominirale, imale stalnu rezultatsku prdednost i na kraju zaslu`eno trijumfovale. S. St.

US PE [AN NA STUP BA NA ]A NA NA KAR TE TUR NI RU U PQE VQI MA: Na in ter na ci o nal nom ka ra te tur ni ru u Pqe vqi ma u~e stvo va lo je 470 tak mi ~a ra iz 40 klu bo va, iz {est ze ma qa,me |u ko ji ma su bi li i bor ci iz sred weg Ba na ta.IZ KK Zre wa nin zlat nim me da qa oki ti li su se Alek san dra Vu ja si no vi} i `en ska ka det ska eki pa (Vu ja si no vi} A., Ko va ~e vi} A., Olah S.), a bron ze su pri pa le Fi li pu Pe jo vi }u, Ani Ko va ~e vi} i Sa ri Olah, dok je Mar ko Vu ko vi} ostao bez od li~ ja(na sli ci). IZ KK Her ce go vi na Ipon iz Se~ wa 3. me sto osvo jio je Ivan Po po vi}, iz KK Po be da iz Bo ke 3. me sto pri pa lo je Ni ko li Si me u no vi }u, dok je Sa wa Cvr ko ta kao ~lan re pre zen ta ci je osvo ji la pr vo me sto, ina ~e je ~lan KK Za dru gar iz La za re va. @. B.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

НОВЕ ЕКРАНИЗАЦИЈЕ БЕСТСЕЛЕРА У БИОСКОПИМА

ИЗ ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

Конкурс за суфинансирање домаћих пројеката

Од Хобита до Линколна Филмске екранизације популарних романа постале су редовна пракса у свету, па ће ускоро и пред нашу публику стићи неколико бестселера „пребачених„ на велико платно. На редовном репертору током предстојеће зиме наћи ће се пет наслова у дистрибуцији „Мегаком филма„, уз одавно најављивани филм „Хобит: Неочекивано путовање 3Д„ у режији Питера Џексона, по Толкиновом роману, чија ће премијера у Београду бити 13. децембра у дистрибуцији „Така„. Први од „Мегакомових„ филмова у биоскопе долази 20. децембра - „Пијев живот 3Д„ у режији оскаровца Анга Лија, заснован на истоименом роману познатог канадског писца Јана Мартела. Причу о вери, нади и борби за опстанак једног младића после бродолома Ли је урадио као спектакуларну авантуру коју критичари већ сврставају у једно од најзначајнијих остварења ове године и помињу као озбиљног кандидата за доделу Оскара 2013. године. Филм „Линколн„ је адаптација биографије „Тим ривала:

Абрахам Линколн - политички геније„, коју је написала Дорис Кернс Гудвин, добитница Пулицерове награде. Славни редитељ Стивен Спилберг затражио је права на филм још када је ауторка најавила да планира да пише књигу. У овој верзији, 16. америчког председника игра харизматични глумац Данијел Деј Луис. У јакој глумачкој екипи су Сели Филд, Томи Ли Џоунс и Џозеф Гордон-Левит. У домаће биоскопе „Линколн„ долази почетком следеће године. За 2013. у плану је и филмска адаптација књиге „Алфред Хичкок и стварање Психа„. Аутор Стивен Ребело је детаљно описао околности под којима је настао чувени трилер „Психо„ из 1960. године, а та књига се сада користи чак и као литература за студенте режије широм света. Филмска верзија окупила је значајна глумачка имена. Ентони Хопкинс тумачи Хичкока, Скарлет Јохансон глумицу Џенет Ли (која је у „Психу„ играла девојку која бива убијена под тушем), а Хичкокову су-

Из филма „Хобит: Неочекивано путовање 3Д”

пругу - Хелен Мирен. На редовном репертоару од јануара ће бити француски филм „Рат дугмића„. Узбудљива прича Луја Пергоа о дечијем ривалству и пријатељству објављена је још 1912. године и од тада је екранизована пет пута. Овај роман послужио је и као основа за оперу и стрип. Филмска верзија Кристофа Баратјеа одушевила је публику на недавно одржаном 8. Кидс фесту.

На основу романа Родерика Торпа „Ништа није вечно„ снимљен је култни филм „Умри мушки„ са Брусом Вилисом у главној улози. Од те приче настао је један од најуспешнијих филмских серијала свих времена. Пети наставак, под насловом „Добар дан да се умре мушки„ у српске биоскопе стиже у фебруару 2013. године, најавио је „Мегаком„. (Танјуг)

Филмски центар Србије објавио је јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката у домаћој кинематографији током 2013. године у три категорије. Реч је о производњи дугометражних играних филмова, затим развоју пројеката дугометражних филмова, као и о унапређењу и развоју филмског сценарија. Конкурс ће бити отворен месец дана, до 1. децембра, а објављен је на сајту ФЦС. За област снимања играног филма прецизирано је да ће најмање један одабрани пројекат бити нискобуџетни (што значи да не прелази износ од 250.000 евра, у динарској вредности, а подржава се до 70 посто буџета) и један дебитантски филм. Што се тиче развоја пројеката, конкурс се односи на суфинансирање играних, документарних и анимираних дугометражних филмова. Конкурс за развој сценарија такође обухвата ове три врсте филма, а могу да се пријаве држављани Репу-

блике Србије, као и лица са пребивалиштем у Србији која се сматрају аутором сценарија у смислу Закона о ауторском и сродним правима. Право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани продуценти чији је правни положај регулисан Законом о кинематографији и који су уписани у одговарајући регистар Агенције за привредне регистре. У тексту конкурса додаје се да право учешћа немају директор, чланови управног и надзорног одбора ФЦСа, чланови конкурсних комисија, запослени у ФЦС-у и други који су на било који начин повезани са организовањем конкурса и доделом средстава. Такође, неће моћи да се пријаве добитници средстава по ранијим конкурсима који нису испунили обавезе по тадашњим уговорима према Министарству културе, ФЦС-у и учесницима у реализацији пројеката. О избору пројеката за 2013. годину одлучиваће комисија коју образује Филмски центар Србије. (Танјуг)

СРЂА АНЂЕЛИЋ, РЕДИТЕЉ ФИЛМА „АРТИЉЕРО”

То је фикција, не бавим се порукама Редитељ и сценариста Срђа Анђелић, чији jе играни филм „Артиљеро„ премијерно приказан у среду у „Сава центру„, и у четвртака у “Арени синеплекс” у Новом Саду, а сада је на редовном биоксопском репертоару, изјавио је Танјугу да је овај филм „довољно необичан за наше услове да могу да га гледају људи који траже нешто мало другачије„. „Основна прича је о дечку који покушава да направи свој доживљај. Окружен је причама од античке Грчке до великих успеха омиљеног клуба. Међутим, он жели нешто аутентично своје. Мали је херој, али тога није свестан и то је добро„, рекао је он. Главни лик Мали (Јован Коларић) је тинејџер који је одрастао Срђа Анђелић уз приче оца (Петар Божовић) о митовима ји Мали покушава да оствари свој сан и херојима попут Прометеја, као и уз при- није баш поучан. че старијег брата, бившег вође навијача „У филму то изгледа тако да је потреб(Небојша Глоговац) о успесима „Звезде„, но мало да се удари руком о сто да би се а сада гледа брата и његове ортаке како се остварио сан. Он прво покушава лепим. досађују уз пиво, без енергије и радости. Он и девојка покушавају да пробуде људе, Мали зато планира да врати у „Звезду„ па иду од стана до стана, па питају за пасвог идола - фудбалера Немању Видића. ре, али нико неће да им да паре, па пробаТоком акције доживљава и прву љубав, ју мало ногом кроз врата. Није то лоше„, али и прибегава насиљу и пљачки. изјавио је Анђелић. Што се тиче жанра у којем је предста„То је фикција, ја не могу да се бавим порукама филма„, изјавио је Анђе- вио ову причу, рекао је да то препушта пулић поводом примедбе да начин на ко- блици.

Плакат за филм „Атиљеро”

„Неко то гледа као комедију, неко другачије. Апсолутно не желим да се мешам у утиске публике. Главна јунакиња каже: ‘Нисам ни знала да је ово љубавни филм плус јурњава‘. Не бих улазио у одређивање жанра, али има ту и мало мелодраме, јер без мелодраме нема филма„, додао је он. Анђелић је познат по сценаријима за филмове „До коске„, „Муње„, „Један на један„, као и за телевизијску серију „Миле против транзиције„. На питање којој публици је намењен филм „Арти-

љеро„, одговорио је да је све што је радио „правио за људе који су заинтересовани„. „Морају да буду заинтересовани да изађу из куће, можда по киши, да оду у биоскоп, да воле да буду у биоскопу, да се узбуде, да им буде мало жао, да буду мало тужни, да се насмеју. Значи, права биоскопска публика„. Анђелић је истакао да је овај филм „довољно необичан за наше услове да могу да га гледају људи који траже нешто мало другачије„. За своју прву ре-

жију одлучио се зато што нико од професионалних редитеља са којима је био у контакту, како је рекао, није показао довољно жара за овај сценарио. Искуство које је стекао врло је позитивно. „На снимању је било феноменлано и било је лако, а важно је да имате и мало среће, на пример да не пада киша кад не треба„, рекао је он. Што се тиче глумаца и екипе, „бирао сам људе са којима сам знао да ћу лепо да радим и било је лако, могли смо да снимамо још месец дана„. „Глумци су интелигентни, изабрао сам такве глумце са којима нисам морао много ни да причам о филму. Са Глоговцем сам причао, мислим, 15 секунди. Нешто сам му рекао и све му је било јасно. То важи и за Перу Божовића, Зорана Цвијановића и друге искусније глумце. Све је било јасно и лако„, нагласио је он. Међутим, скептичан је у вези са својом следећом режијом. „Овде не можете на то да рачунате. Ја имам свашта у глави, али много је тешко да се направи филм. Све је тешко осим снимања и монтаже. Филм је много скупа играчка„, рекао је он. Анђелић није желео да каже колики је буџет филма, у продукцији београдске компаније „Yodi Mo vie Craftsman„. „Када ми буде помогла држава, онда ћу вам тачно рећи. Овако смо ми сами тражили и нашли паре и то је наша ствар„, закључио је он.

ГРАН ПРИ НА ФЕСТИВАЛУ У РИМУ

Нови „Ратови звезда” 2015. године Компанија „Дизни” је за 4,05 милијарди долара купила компанију „Lu cas film Ltd.’’ редитеља Џорџа Лукаса, творца „Ратови звезда”, и најавла наставак серијала, преноси АП. Из „Дизнија” је саопштено да ће бити сниман наставак „Ратова звезда” под радним насловом „Епизода 7”, која би требало да се појави у биоскопима 2015. године. „Дизни” планира да сними и „Епизоде 8 и 9”, а после се планира један нови филм на сваке две или три године.

Ова трилогија ће наставити причу о Луку Скајвокеру, Хану Солу и принцези Леји, а Лукас ће бити креативни консултант на новим филмовима. „Ово радим да би филмови имали дужи живот”, рекао је Лукас (68) у интервјуу постављеном на Ју-тјубу. Славни редитељ основао је „Lu cas film Li mi ted” 1971. године у Сан Франциску, и до сада је остао на једној од челних позиција. Ова компанија најпознатија је по култним серијалима „Ратови звезда” и „Индијана Џонс“.

ДАНИЈЕЛ КРЕЈГ И БИЛ МАРЕЈ У ФИЛМУ ЏОРЏА КЛУНИЈА

Спасавање уметничког блага Данијел Крејг, кога гледамо у најновијем Џејмс Бонд филму „Skyfall„, и Бил Мареј играће у новом филму Џорџа Клунија „The Mo nu ments Men„. Како преноси сајт Деадлине, поред њих ће у овој историјској драми глумити и Кејт Бланчет и Џон Гудман. Као по обичају, Клуни Џорџ Клуни, Данијел Крејг и Бил Мареј ће се наћи истовремено иза и поврате на хиљаде уметничких дела која су нацисти украли тоиспред камере. Филм „The Mo nu ments Men„ ком Другог светског рата. Засован на књизи Роберта М. прати групу историчара уметности и кустоса који су успели да Едсела „The Mo nu ments Men: Al -

lied He ro es, Na zi Thi e ves and the Gre a test Tre a su re Hunt in Hi story„, филм обухвата период од 11 месеци, између Дана Д и Дана победе над Јапаном. Једну од споредних улога у филму, чије снимање почиње у марту 2013, имаће француски глумац Жан Дижардан, звезда Оскаром награђеног филма „Уметник”. Последњи филм који је Клуни режиарао био је „Мартовске иде” са Рајаном Гослингом у насловној улози. (Танјуг)

„Парада” освојила дванаесту награду Редитељ Срђан Драгојевић изјавио је, поводом најновије награде за његов филм „Парада„ на фестивалу у Риму, да су „фестивали дивна ствар, али да се ужелео куће и Београда, као и новог снимања„, а реч је о дуго очекиваном пројекту „Бодљикаво прасе„. „Парада„ је добила 12. међународну награду - Гран при на фестивалу “Med Film“ у Риму, после признања освојених у Берлину, Одеси (Украјина) Фрајбургу (Немачка), Пули (Хрватска), Торину (Италија),

Галвеју (Ирска), Сетубалу (Португалија), саопштио је српски дистрибутер „Синефест„. „После фестивала у Монпељеу, у Француској, затим са филмом идем на фестивал у Севиљу, па у Стокхолм, затим у Брисел. После тога ‘Парада‘ иде у Париз, Тбилиси, Осаку...Фестивали су дивна ствар и редитељ мора да представља свој филм, но ужелео сам се куће и Београда, али и новог снимања„, рекао је Драгојевић. Његов нови филмски пројекат „Бодљикаво прасе„, по ро-

ману Џулијана Барнса, већ је добио средства на Националном филмском фонду Бугарске и на МДМ фонду, једном од највећих немачких филмских фондова. Снимање се планира за јесен следеће године. Поред глумаца из Србије и региона, играће и познати немачки глумац Бруно Ганц. Продуцент „Параде„ Биљана Првановић изјавила је да су фестивали важни, али да је посебно значајно што је тај филм продат у већини земаља Европе.

„Црна Зорица” на фестивалима у Солуну и Котбусу Филм „Црна Зорица„ редитеља Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус биће приказан током овог месеца на фестивалима у Солуну (Грчка) и Котбусу (Немачка), најавила је данас продуцентска кућа „Супер Филмс Инт.” Филм по сценарију Хаџихаралабус и Горана Мојсина, имало је интернационалну премијеру и две распродате пројекције на фестивалу „Раинданце„ у Лондону,

где је добио одличне критике. Холивудски сценариста и предавач Вилијам Мартел је, пишући о филму, поетику аутора Павковића и Хаџихаралабус упоредио са делом Тима Бартона и навео да је „Црна Зорица„ „изузетно забаван филм са потпуно другачијим погледом на свет„. Лондонски критичари су препоручили „Црну Зорицу„ као један од „најнеобичнијих филмова

које ћете видети ове године„, похваливши мешавину комедије, бајке и хорора, као и фотографију, изванредне српске глумце и висок продукциони ниво филма. Глумачку екипу чине Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михаило Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов и други. (Танјуг)

kultura

dnevnik ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ У УЖИЦУ

ponedeqak5.novembar2012.

ЈОВАН ЋИРИЛОВ ПРЕДСТАВИО КЊИГУ У БАНАТСКОМ АРАНЂЕЛОВУ

Извештај из јефтиног Мајке славних уметника важније од очева живота У Ужицу ће од 8.до 15.новембра бити одржан 17.Југословенски позоришни фестивал, са седам најбољих представа из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, саопштено јe на конференцији та новинаре. Селектор фестивала, хрватски позоришни критичар Бојан Муњин, казао је да је ове године, због кризе и смањене позоришне продукције у региону, било теже организовати фестивал. „У таквој ситуацији аутоматски је било теже одабрати представе какве заслужује ужички фестивал, али вођени жељом да ни по коју цену не смемо снизити ниво квалитета програма, верујем да оно што ће публика видети одговара реномеу фестивала„, рекао је Муњин. По његовом избору у конкуренцији за награде на 17.Југословенском позоришном фестивалу су представе: “Рибарске свађе”, копродукција ЦНП Подгорица и Град Театар Будва, режија Ана Вукотић, ”Сумња”, копродукција Камерни театар 55Сарајево и Удружење Контакт, режија Селма Спахић, ”Зоран Ђинђић”, Атеље 212, текст и режија Оливер Фрљић, „Буђење пролећа”, НП Ужице, режија Мартин Кочовски, ”Драма о Мирјани и овима око ње”, Југословенско драмско позориште, режија Ива Ми-

лошевић, ”С друге стране”, Загребачко казалиште младих, ауторски пројекат Бобо Јелчић и Наташа Рајковић и “Вишњик”, копродукција ЈДП и Град Театар Будва, режија Дејан Мијач. “Све ове представе на различите естетске начине баве се људском исцрпљеношћу, све већим егзистенцијалним, друштвеним и политичким тегобама, па заокружено тематско поље из којег извиру ове изведбе могли бисмо, с мало ироније и пуно сјете, назвати ‘извештајем из јефтиног живота‘”, оценио је Муњин.

Овогодишњи жири фестивала сачињаваће драмски писац Небојша Ромчевић, редитељ Светозар Рапајић, сценограф Радивоје Динуловић, драматург из Хрватске Агата Јунику и босански глумац Хазим Бегагић. Због кризе и тешке финансијске ситуације овогодишњи Југословенски позоришни фестивал, како је саопштено, биће одржан без пратећег програма. Министарство културе подржало је фестивал са пет милиона, а град Ужице са три милиона динара. (Танјуг)

ПРОЈЕКАТ ПОСВЕЋЕН ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ С КОЈИМ СЕ СУОЧАВА СРПСКО ДРУШТВО

Награда Октобарског салона Владимиру Миладиновићу Визуелни уметник Владимир Миладиновић добитник је Награде 53. Октобарског салона, која му је додељена за пројекат који проблематизује тешко историјско наслеђе с којим се суочава српско друштво. У образложењу жирија се наводи да Миладиновић, кроз рад који се бави временом рата 1990-их година прошлог века, покреће „тешка питања о актуелном политичком и идеолошком контексту Србије”. „Бавећи се насловним странама државних новина из ратне 1992. године, Миладиновић покреће питање историјске одговорности, медијске манипулације и интелектуалног ангажмана„, рекао је на уручењу награде историчар уметности Никола Дедић, члан жирија. У жирију су били и директорка галерије ‘’Bonniers Konsthall‘’

из Стокхолма Сара Архениус, заменица директора Фондације „Андрзеја Вробленскиего” Магдалена Зилковска из Лођа. Дедић, који је прочитао образложење жирија за награду, похвалио је и просторну инсталацију уметнице Влатке Хорват. Награда Октобарског салона, која је уручена у згради некадашњег Геозавода, износи 250.000 динара. Миладиновић је рекао Танјугу да ова награда за њега значи много и да је велики подстрек за даљи рад. „Драго ми је да је рад, због специфичности теме којом се бави, добио награду, јер то сматрам неком врстом продора у јавност и у нешто што можемо назвати јавном сфером„, оценио је уметник. Он је рекао да се идеја за рад развијала слојевито и да је сам про-

цес развоја те идеје доста дуго трајао. „Увек сам се бавио принципом сећања и начина на који се и због чега нечега сећамо”. Награду Културног центра Београда добио је немачки уметник Карстен Конрад за рад ‘’Lux Lucem Sequitur‘’, коју му је доделио жири састављен од кустоса ликовне редакције - Светлане Петровић, Гордане Добрић и Естеле Бјелице. Бјелица је рекла да је награда КЦБ-а припала овом уметнику зато што се бави ‘’проблематизацијом простора и архитектуре савременим читањем, представљањем скулптуре и увођењем у одређену архитектонику простора”. Награда КЦБ-а је самостална изложба 2014. године у галеријском простору Културног центра Београд.

ОСМА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЈОВАНКЕ БЕКАН У ДКВ

Карловци као инспирација У Галерији Друштва књижевника Војводине у Новом Саду, Браће Рибникар 5, у току је осма самостална изложба слика Јо-

ванке Бекан, под називом “Призваше ме Карловци”. Уљем су аутентичним сликарским доживљајем осликани: Карловачка

гимназија, Патријаршијски двор, Капела мира, звоници Саборне цркве, фасаде, кровови, улице и бројни други мотиви овог знаменитог места које је послужило као инспирација многим ствараоцима. Пред мотивима те варошице није остала равнодушна ни ова новосадска уметница која је деценијама радећи као правница, истовремено неговала и развијала свој урођени таленат у атељеима угледних уметника и педагога и обогаћивала стечена знања из сликарства радом у сликарским колонијама и кроз посете бројних галерија, музеја и изложби. О снажном персоналном доживљају Сремских Карловаца сведоче све изложене слике Јованке Бекан, пуне колорита и изврсно одабраних мотива. Изложба коју је отворио ликовни критичар Сава Степанов, траје до 10. новембра, а радно време Галерије је од 10 до 19 часова, радним данима. С. Еремић

Књига театролога и књижевника Јована Ћирилова „Мајке познатих„, уз учешће аутора, представљена је на књижевном сусрету у Банатском Аранђелову у организацији Удружења грађана „Сећање на неког„, које је пре нешто више од годину дана у овом севернобанатском месту отворило библиотеку и приређује сусрете са ствараоцима. О аутору и књизи говорио је кикиндски поета Љубомир Теофанов, одломке из књиге читали су Ангелина Димитријевић и Радован Хорватов из Удружења „Сећање на неког„, који су били и у улози домаћина, а вече је сјајним музуцирањем на флаути оплеменила Зорана Момић. - Рођен сам на неколико десетина даље у Кикинди тако да су ми блиски овај менталитет, људи и амбијент увек осећам обавезу и задовољство да дођем у завичај - каже Ћирилов. - Књига „Мајке познатих„ ми је најуспешнија књига, не говорим о квалитету, него по томе како се продаје. Посвећена је мојој мајци, изашла је пре годину дана и пошто сваког месеца добијам пристојну суму, готово једнаку као моја пензија, то осећам као поклон који ми мајка шаље с оне стране гроба. Синови су обично више везани за мајке него за очеве и тешко је наћи писца да није нешто написао о мајци, а наша песникиња Десанка Максимовић је написала једне од најлепших стихова о мајци. Волео бих да има времена да напишем и књигу о очевима познатих личности, јер и они то заслужују. Судећи према интересовању за књигу „Мајке славних„, верујем да би било велике заинтересованости читалачке публике и за очеве који су такође веома занимљиви, али чини ми се да готово нема примера да је отац био важнији од мајке у развоју познатих личности. Ћирилов је испричао да је дуго имао мајку, да је поживела 88 година, да је она радо отишла из првог брака, заљубила се у другог човека, удала се за њега, а отац да би се

утешио се оженио другом женом, па је и описао да су његови родитељи очигледно били веома заљубљиве природе, тако да је стекао две маме и и два тате. - Како из других бракова нису имали деце, ја сам могао да се подведем под пословицу „умиљато јагње две овце сиса„, што су наше комшије обилно и уз нешто ироније непрестано понављале. Мајци сам био врло захвалан што је научила животну лекцију и није следила пример своје мајке, моје баке, која се заљубила у другог човека, отишла у Вршац код моје прабабе,

лом обележили историју. Стога, покушао сам да у овој књизи укажем, на основу материјалних споменика и расположивих података, афоризама, анегдота и пословица, на однос друштва према мајци од праисторије до савременог доба поручио је Ћирилов. На страницама књиге, на занимљив начин Ћирилов је предочио и мало познате портрете мајки чувених личности попут Да Винчија, Шекспира, Рембранта, Гогоља, Толстоја, Вердија, Фројда, Његоша, Доситеј Обрадовић, Тесле, Моцарта, Чехова, Кафке, Чаплина,

Јован Ћирилов на књижевном сусрету у Банатском Аранђелову

своје мајке, и питала да се разведе, а она јој рекла: „То не долази у обзир!”. Вратила се кући, отишла на мансарду и извршила самоубиство. Моја мајка и мој ујак су је нашли у локви крви, што је на мајку оставило снажан утицај, па је била довољно паметна да то исто не приреди мени. Ћирилов предочава да позиција мајке у једном друштву, кроз историју, сликовити је одраз сваке цивилизације као и показатељ општег социопсихолошког односа одређене средине према жени. - Природно, посебно велико интересовање изазивају мајке чија су деца, синови или ћерке својим де-

Грете Гарбо, Волта Дизнија, Хитлера, Стаљина и других, а од познатих живих личности између корица ове књиге су описане мајке Била Клинтова, Орхана Памука и Барака Обаме. - Мајке славних су веома различите, оно што им је заједничко, да су мајке, очигледно, код свих, нарочито уметника, не толико код научника, имале улогу која је одлучујућа, далеко више него очеви. Очеви су често чак одговарали своје синове и кћери да се баве уметношћу, да то није лукративно, да нема будућност, а мајке су их најчешће подржавале - указује Ћирилов. Tekst i foto: М. Митровић

04. nov. nedelja

Gostovanje u Zrenjaninu - Donator gostovanja je MNV Frank L. Baum-Tibor Zalan: þarobnjak iz Oza Reditelj: Zoltan Puškaš

19.30* Zrenjanin

07. nov. sreda

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: đerĀ Vidovski, k.g.

19.00*

08. nov. ÿetvrtak

Ingmar Bergman: Fani i Aleksandar Reditelj: đerĀ Vidovski, k.g.

19.00*

14. nov. sreda

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Premijera – Pretplata Ištvan Nemet P.

19.00*

15. nov. ÿetvrtak

đerĀ Serbhorvat: A ko ýe vratitit Reditelj: Silvia Križan

bicikl?

19.00* mala sala

16. nov. petak

Allan Livier: Pakao Kolektivna režija

19.00* mala sala

19. nov. ponedeljak

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Pretplata Janoš NaĀgelert

19.00*

20. nov. utorak

Džordž Bihner: Leons i Lena Reditelj: Diego de Brea Pretplata Lajoš Šoltiš

19.00*

22. nov. ÿetvrtak

Ervin Lazar: Beržian i Dideki (Prosjaci cveýa) Reditelj: Kinga Mezei

19.00*

23. nov. petak

Ervin Lazar: Beržian i Dideki (Prosjaci cveýa) Reditelj: Kinga Mezei

19.00*

Novosadsko pozorište- đaÿka scena “Šarene iskrice” 25. nov. nedelja 26. nov. ponedeljak 26. nov. ponedeljak

Uspavana lepotica Reditelj: Laura Tot Premijera

Novosadsko pozorište- đaÿka scena “Šarene iskrice”

Uspavana lepotica Reditelj: Laura Tot Gostovanje u Baÿkoj Topoli Allan Livier: Pakao Kolektivna režija

16.00 19.00 11.00 15.00 19.00 B. Topola

27. nov. utorak

Mihail Bulgakov: Majstor i Margarita Reditelj: Šandor Laslo

19.00*

28. nov. sreda

Mihail Bulgakov: Majstor i Margarita Reditelj: Šandor Laslo

19.00*

29. nov. ÿetvrtak

Othello és ƅƵƳƲƤơƩƬƹƭ

Eksperimentalna predstava prema motivima dela V. Šekspira Reditelj: Nemanja Petronje, k.g. * SA PREVODOM Pozorište zadržava pravo na promenu postojeýeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 ÿasova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

19.00*

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

DA NAS I SU TRA U BE O GRA DU „KRE I RAJ SVO JU BU DU] NOST”

Sajam poslova nudi {ansu

PE DE SE TAK STU DE NA TA PMF-a I FTN-a PU TU JE U CERN

Ovogodi{wi sajam poslova za studente i diplomce tehni~ko-tehnolo{kih fakulteta „Job fa ir 12„ odràva se danas i sutra u zgradi tehni~kih fakulteta u Beogradu (Bulevar kraqa Aleksandra 73) pod sloganom „Kreiraj svoju budu}nost”. Taj doga|aj predstavqa najve}i projekat u organizaciji Udruèwa studenata tehnike Evrope – „Best Beograd”, a osmi put zaredom ~lanovi udruèwa nastoja}e da pove}aju {anse sada{wim i budu}im mladim inèwerima da do|u do zaposlewa ili stru~nog usavr{avawa u okviru svoje struke. Studenti imaju priliku da porazgovaraju s predstavnicima kompanija kao i da ostave svoju biografiju u bazi koja je dostupna kompanijama tokom cele godine. Tako|e, mo}i }e da se informi{u i edukuju kroz razli~ite prezentacije kompanija

Na izvoru najve}ih nau~nih otkri}a Studenti novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulte ta i Fakulteta tehni~kih nauka po se ti }e ove ne de qe Evropski centar za nuklearna istraìvawa – CERN. Oko 50 akademaca ima}e jedinstvenu priliku da obi|u postrojewa i vide eksperimente na kojima rade i nau~nici iz Srbije. Prethodnih godina PMF je za svoj studente, ali i u~enike sredwih {kola, organizovao video-konferencije s istraìva~ima u CERN-u, ali ovo }e biti prvi put da }e ve}a grupa studenata fizike s tog fakulteta ali i budu}i inèweri s FTN-a uìvo razgovarati s eminentnim stru~ wacima. – Dru{tvo fizi~ara Srbije ve} je jednom organizovalo posetu CERN-u za nau~nike iz cele zemqe, ali ovo je prvi put da organizovano idu samo novosadski studenti. Interesovawe je bilo ogromno i, na àlost, tek ~etvrtina prija vqenih mo}i }e da ide. Izabrani su najboqi studenti zavr{nih godina i oni }e od 7.

do 12. novembra boraviti u CERN-u – kaè istraìva~ica-sa rad ni ca na Ka te dri PMF-a za nuklearnu fiziku Jovana Nikolov, koja }e, zajedno s drugim profesorima, voditi mlade kolege da vide najve}u svetsku laboratoriju za nuklearna istraìvawa u @enevi. – Ja radim doktorsku disertaciju u vezi s CERN-om, bila sam jednom tamo i znam koliko je to iskustvo bitno – predo~ava Jovana . – Studenti }e sve vre me bo ra vi ti u sa mom CERN-u, spava}e gde i istraìva~i, tako da }e potpuno osetiti atmosferu koja tamo vla da. Ve} su is pla ni ra na predavawa i obilasci postrojewa i svih eksperimenata na kojima u~estvuju i istraìva~i iz Srbije, a to su CMS, ATLAS i ISOL DE. U planu je da, po povratku, studenti organizuju predava wa za kolege, ali i za sve zainteresovane gra|ane. Odlazak studenata u CERN omogu}io je Centar za promociju nauke. A. J.

FE STI VAL STU DE NA TA DE PART MA NA MU ZI^ KE UMET NO STI NOVOSADSKE AKADEMIJE

„A-fest” {irom otvara vrata Festival studenata Departmana muzi~ke umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu „A-fest” odràva se od danas do 18. novembra, u Multimedijalnom centru Akademije, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Bi}e organizovani koncerti, preda va wa, maj stor ski kur se vi klavira i gitare i izlo`ba plakata studenata Grafi~kih komunikacija. Koncerti i predavawa odràva}e se u Multimedijalnom centru, a majstorski kursevi u pro sto ri ja ma Aka de mi je na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ulaz je svuda slobodan, a vi{e o programu moè se na}i na sajtu www.akademija.uns.ac.rs, u

kao i besplatne treninge. Zlatni pokroviteq Sajma - NIS ove godine organizuje studiju slu~aja na kojoj }e studenti mo}i aktivno da u~estvuju pre Sajma, a samo re {ewe slu~aja }e sutra predstavqati pred predstavnicima kompanija. Agencija „Re pre sent Com mu ni ca ti ons„ odrà}e trening “Intervju s poslodavcem”, dok }e kompanija „Infostud” dràti trening „Kako napisati dobar CV„. O tome kako zaraditi 2.000 evra za mesec dana odmah nakon zavr{etka studija predavawe }e odràti Dragan Varagi}. Edukativni partner Sajma „Cre a ti ve Of fi ce„ organizova}e niz treninga za studente, kao {to su: “Efektivna prijava za posao”, “Govorite sa samopouzdawem”, “Poslovna komunikacija” i “Javni nastup”. Ta~ni termini svih treninga i predavawa mogu

BO GA TA PO NU DA ZDRAV STVE NO-POT POR NOG UDRU @E WA STU DE NA TA

Dotirana putovawa za buyetlije Zdravstveno-potporno udruèwe studenata Novi Sad (ZPU), uz podr{ku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, organizuje dotirana putovawa za studente po zemqi i inostranstvu. Dotirani odmor orgnizuje se tradicionalno za studente na buxetu, a aran`mani obuhvataju sedam punih pansiona u studentskim odmarali{tima “Ratko Mitrovi}„ na Zlatiboru i “Radojka Laki}” na Avali. Kako kaè predsednica Skup{tine ZPU-a Ivana Maletin, cena je 5.600 dinara, a studenti prilikom prijave dobijaju i poklon. Polasci su svake subote, a prijavqivawe je najkasnije deset dana pre polaska. Ova organizacija sprovela je i anketu me|u novosadskim akademcima da bi videla gde bi oni najradije do~ekli Novu godinu. – Najvi{e simpatija je pobrao Amsterdam pa }e se organizovati novogodi{wa „parti turneja” po Holandiji – kaè Ivana Maletin i dodaje da je cena ovog aran`mana 220 evra. – Planirano je tri no}ewa s do ru~kom i do~ek nove godine u Amsterdamu, kao i izleti u Roterdam, Minhen i Hag. Holandi ja je zemqa neobi~ne lepote,

Po izboru studenata: do~ek nove godine u Amsterdamu

kulture, kanala, lala i odli~ne zabave, a Amsterdam je poznat kao najliberalniji grad na svetu, tako da svima preporu~ujemo tu destinaciju. Za putovawa je izdvojila i Budimpe{tu i Prag, po 49 i 70 evra. Poseta Budimpe{ti obuhvati}e, osim panoramskog razgledawa grada, i posetu termalnim bazenima „Tropikarijumu”

Dani norve{kog filma

rubrici „Aktuelne vesti”. Projekat su podr`ali Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe AP Vojvodine. A. J.

se prona}i na www.jobfair.rs. Ove godine uveden je program „JobFair CV Browser„ i svima koji se registruju na sajtu www.jobfair.rs do kraja sajma i ostave svoju biografiju, bi}e omogu}eno da je dopuwavaju cele godine. Na ovaj na~in kompanije dobijaju pristup programu, kojim }e mo}i da pretra`uju po potrebnim kriterijumima, poput fakulteta kandidata, proseka, rada na projektima, radnog iskustva, poznavawa stranih jezika i drugog. Projekat se izvodi uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta Srbije. Podr{ku su pru`ili su i svi tehni~kotehnolo{ki fakulteti Univerziteta u Beogradu i univerziteti iz cele Srbije kao i Fondacija prestolonaslednika Aleksandra. A. J.

Filmski festival „Dani norve{kog filma” odrà}e se od danas do 9. novembra, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Ulica dr Zorana \in|i}a 2. Osnovna namena festivala je da studentima Univerziteta u Novom Sadu omogu}i uvid u osam filmova koji spadaju me|u najboqa i najzna~ajnija ostvarewa savremene norve{ke kinematografije. Otvarawe festivala je ve~eras u 18 ~asova, kad po~i we projekcija filma „Eling”, a sve~anosti }e prisustvovati i ambasador Norve{ke Nils Ragnar Kamsvåg. Sve projekcije su besplatne, a vi{e o programu moète na}i na sajtu www.daninorveskogfilma.info. Festival su finansijski i logisti~ki podràli ambasada Kraqevine Norve{ke u Beogradu i Norve{ki filmski institut. A. J.

i „Akvarijumu”, kao i {oping u tr`nim centrima „Metro” i „Kampona”. Zainteresovani mogu putovati u dve smene, od 9. do 12. novembra ili od 30. novembra do 3. decembra. Aran`man za Prag obuhvata tri no}ewa i prevoz, a vi{e detaqa zna}e se uskoro. Podse}amo da je ZPU neprofitno udru`ewe koje organizuje

putovawa uz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete, nau ke i tehnolo{kog razvoja Srbije i sponzora. Aran`mani se rade, uglavnom, na bazi organizovanog sme{taja i prevoza i pratioca grupe. – Studenti Novosadskog univerziteta svih nivoa studija na buxetu mogu koristiti pogodnosti ovog udru`ewa, a sve {to treba da urade je da do|u u @elezni~ku 9/9, popune obrazac i u~lane se. Godi{wa ~lanarina je 1.000 dinara. Tako|e, sa ZPUom mogu da putuju i drugi gra|ani, a najboqe je da se raspitaju za svako putovawe ponaosob o tome koji uslovi va`e za wih – obja{wava predsednica Skup{tine ZPU-a. Zainteresovani mogu pratiti aktuelna putovawa na „Fejsbuk„ profilu www.facebook.com/zpu. novisad kao i na sajtu www.zpuns. org.rs, a dodatne informacije mogu dobiti i na telefon 021/635–0–673. A. Je ri ni}

Stipendije Fonda za mlade talente Fond za mlade talente pri Mi ni star stvu omla di ne i sporta raspisao je Konkurs za stipendirawe najboqih stude nata zavr{nih godina osnov nih akademskih, integrisanih ili master akademskih studija na fakultetima, odnosno univerzitetima ~iji je osniva~ Republika Srbija, za {kolsku 2012/2013. godinu. Konkurs je otvoren do 10. novembra, a pravo da konkuri {u imaju studenti koji su u

2012/13. upisali zavr{nu godinu pomenutih nivoa studija na fakultetima i univerzitetima u Srbiji i koji ispuwavaju sve uslove predvi|ene konkursom. Konkurs je objavqen na zvani~nom sajtu Mi nistarstva omladine i sporta www.mos.gov.rs i Fonda za mlade talente www.do si te ja.rs, na omladinskom portalu „Zami sli `i vot“ i „Fej sbuk„ stranici Fonda za mlade ta lente. A. Va.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

Je sen je, je sen ra na

esen je sti gla u na{ kraj. Da ni su kra }i i tam ni ji. Sun ce sla bi je gre je. Pot pu no je za ci ci ja {i lo. ^e sto pad ne i ki {a. Ima sve ma we i ma we cve }a. Li -

ponedeqak5.novembar2012.

{}e je kre nu lo da pa da. Vo lim da ska ~em po we mu. Pti ce su od se li le na jug, u to pli je kra je ve. Qu di se to pli je obla ~e. Ma me i ba ke spre ma ju zim ni cu.

Ja vo lim je sen za to {to su, po me ni, je se we bo je naj lep {e. Na |a Kr sti}, II-5 O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” No vi Sad

Ok to bar ske bo je

e sen je go di {we do ba ko je pro me ni ce lu pri ro du. Ona nam do ne se raz ne bo je. S je se ni po sta je hlad ni je i sve vi {e pa da ju do sad ne ki {e. Sil ni ve tro vi no se {a re no li {}e. U vi no gra di ma u mom kra ju sa zre va qu bi ~a sto i ze le no gro `|e.U vo} wa ci ma sa zre va ju `u te kru {ke, ze len ka ste ja bu ke, plav ka ste {qi ve... Ka da pro la zim uli com, mi ri {e zim ni ca ko ju ma me spre ma ju. Pe ~e na pa pri ka mi ri {e ve o ma le po. Na

tra vi se vi {e ne vi di le po, mi ri sno cve }e. Na po qu se vi {e ne ~u je cvr kut pti ca, ne go fi juk ve tra. Opa lo li {}e {u {ka kad qu di po we mu ga ze. Vo lim je sen jer kre }e mo u {ko lu i da je nam raz ne, so~ ne plo do ve. Je sen ume da bu de do sad na jer pa da ju hlad ne ki {e.

Ne ma wa Ris, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Moja plava zvezda Sva deca na nebu imaju svoja mala gnezda, za svako dete sija po jedna zvezda. Moja je plava, sjajna, bajna... Za mene blista, sija, ona je moja vodiqa.

Nikolina Kolarov, I-4, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Mo ja dru ga ri ca

o ja dru ga ri ca se zo ve Bo ja na.Ona ima sme |u ko su i braon o~i. Ima okru glo i ne `no li ce. Ona ni je ni de be la, a ni je ni mr {a va. Zdra vo se hra ni. Ma lo je vi {a od me ne i ide u ~e tvr ti raz red. Vo li da se obla ~i u qu bi ~a sto i be lo, za to {to naj vi {e vo li te bo je.

Bo ja na i ja ide mo za jed no na fol klor. Ona je uvek na sme ja na. Vo li da se {a li i dru `e qu bi va je. Ja ko vo li da se igra. Ona je mo ja naj bo qa dru ga ri ca. Alek san dra Ga vri}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Dok spavam, sawam `eqe nove. Ona kri{om ostvari moje snove. U trenucima tuge, moja zvezda doleti, suze mi obri{e, na sre}u me podseti. Dejana Kopas, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

U mojoj ulici Ispred moje ku}e raste trava i u prole}e se po woj cve}e {ara.

I kada u~im po ceo dan, no} me uspava i pru`i miran san. Ana To do ro vi}, VI O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Deca se igraju,tr~e, ska~u i po ceo dan vija~u preska~u. Ptice lete iznad na{ih glava i ne zanima ih zima stara. Ta ma ra Amiyi}, IV-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Nemawa Teovanovi}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Da ti ni je tog taj nog svi ca, ti ni kad ne bi pro na {ao put

va ko ima svoj san, svoj ciq. Ali taj san kri je se du bo ko u ta mi. Da bi u{ao unu tra i iza {ao sa zve dom iz sno va, tre ba ti je dan po se ban svi tac, ko ji }e ti osve tli ti put. Ali pa zi, svi tac mo `e sva kog ~a sa da od le ti i po da ri tu

Na|a Maleti}, III-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

zve zdu ne kom dru gom. Svi ta ca ima pu no na ovom ~a rob nom sve tu, ali sa mo je dan }e te od ve sti na ciq igre. Ka da stig ne{ na kraj zve zda nog la vi rin ta, ugle da }e{ svi ca ka ko se pre tva ra u ~u de snu sjaj nu zve zdu. Ta zve zda is pu ni }e ti sa mo jed nu `e qu, je -

dan san, ta ko da do bro raz mi sli {ta è li{. Ka da joj ka è{ svo ju è qu, ona }e te po sla ti na taj svet i ka da otvo ri{ o~i, ~e ka }e te iz ne na |e we. Du wa Vi {wi ~ar, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Vas krs

ro bu di la sam se ra no, mno go ra ni je ne go obi~ no. Ko zna, mo `da ni sam ni spa va la.Is tr ~a la sam u dvo ri {te i u gra na ma zim ze le nog dr ve ta vi de la kor pi cu.Vri snu la sam od sre }e: „Ze ka je bio”! Moj do bri ze ka, ko ga ja zo vem Fi lip, ni je me iz ne ve rio i ove go di ne ~e sti tao mi je Vas krs. Jo{ da mi ga je vi de ti, da ga uzmem u na ru~ je, da ga po mi lu jem. Pro le }e je za me ne naj lep {e go di {we do ba, ve ro vat no i zbog svih tih do ga |a ja u ve zi pro sla ve Vas kr sa. Vr bi ca, Cve ti, {a ra we i far ba we ja ja, pri pre ma za pro sla vu Vas kr sa uti ~u da se ose }am div no, ~ud no. Obu kla sam naj lep {u, sve ~a nu ha qi nu za od la zak u cr kvu. Pu -

no de ce i od ra slih je bi lo u cr kvi i we noj por ti. Ra do sni, ~e sti ta li smo jed ni dru gi ma Vas krs, kuc ka li se ja ji ma. Po sle cr kve, Vas krs smo pro sla vi li kod ku }e sve ~a nim ru~ kom. Po se ta ro |a ka i od la zak kod wih, igre sa dru ga ri ma i kuc ka we ja ji ma tra je sva tri da na, pro sla vqa wa Vas kr sa. I ove go di ne pro sla vi smo naj ra do sni ji hri {}an ski pra znik Vas krs, dan ka da je Go spod Isus Hri stos vas kr sao, po be dio smrt i svim qu di ma dao ve~ ni `i vot, re ~i ma „Hri stos Vas kr se! Vo i sti nu Vas kr se!

Je le na Bi li}, V-4 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

svet

ponedeqak5.novembar2012.

NOR mA LI ZU JE SE @I VOT U AmE RI^ KIm DR @A VA mA PO gO \E NIm OLU JOm, ALI...

TUR SKI PRE mI JER NA gO VE STIO

Pre ti ta las hlad no }e WU JORK: Gra do na ~el nik Wu jor ka Majkl Blum berg po zvao je gra |a ne ko ji su, po sle „su per o lu je” Sen di osta li bez stru je i gre ja wa, na ro ~i to sta ri je, da se pre me ste u sklo ni {ta i na ja vio da }e {i rom gra da bi ti po de qe no 25.000 }e ba di, zbog ve o ma ni skih tem pe ra tu ra na ja vqe nih za na red ne da ne. Snab de va we go ri vom po ~e lo je u po go |e nim zo na ma se ve ro is to~ ne oba le, ali je, ka ko na vo di AP, 2,6 mi li o na do ma }in sta va u {est dr `a va i da qe bez stru je, u od no su na 3,5 mi li o na ko li ko ih je bi lo ju ~e. U obla sti Wu jor ka i na Long Aj len du, stru ju jo{ ne ma oko 1,4 mi lo na po tro {a ~a, a do bi lo ju je vi {e od mi lion.Stru ju su po no vo, pr vi put za ne de qu da na, do bi li ni `i de lo vi Men het na, {to je omo gu }i lo da 80 od sto wu jor {kog me troa po no vo po~ ne da ra di. U me |u vre me nu, broj `r ta va olu je Sen di po ras tao je na 110, jer je jo{ de vet smrt nih slu ~a je va pri ja vqe no da nas u Wu Xer si ju, gde je ukup no po gi nu lo 22 qu di.Ka ko je re kao Blum berg, u Wu jor ku je u olu ji po gi nu la 41 oso ba. Blum berg je ka zao i da bi ne sta {i ca bez ni na mo gla da po tra je i da ni ma. Ki lo me -

dnevnik

tar ski re do vi auto mo bi la mo gu se vi de ti oko ben zin skih pum pi {i rom po go |e nog re gi o na, ukqu ~u }i i se ver ni Wu Xer si, na ~i ju po tro {wu je gu ver ner Kris Kri sti uveo

na va lu gra |a na ko ji sa ti ma ~e ka ju da do bi ju svoj deo. Ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Ba ra ka Oba me ra ni je je na lo ì la da se za naj te è po go |e ne obla sti dr à va Wu jork i Wu

ogra ni ~e wa po prin ci pu „par-ne par”, ta ko da }e, re ci mo, vo za ~i mo tor nih vo zi la sa re gi stra ci ja ma ko je se za vr {a va ju ne par nim bro jem mo }i da ku pu ju go ri vo ne par nim da ni ma u me se cu. Naj go ra si tu a ci ja je na ben zin skoj sta ni ci u Bru kli nu, gde su pri pad ni ci Na ci o nal ne gar de po de li li bes pla tan ben zin, u po ku {a ju da smi re si tu a ci ju, {to je iza zva lo

Xer zi ku pi 45 mi li o na li ta ra bez o lov nog ben zi na i 38 mi li o na li ta ra di zel go ri va. Vla da je sa op {ti la da }e is ko ri sti ti stra te {ke re zer ve di ze la za van red ne si tu a ci je i pri vre me no je uki nu la za kon ski akt ko ji je za bra wi vao bro do vi ma sa stra nim za sta va ma da pre vo ze gas, di zel i dru ge pro iz vo de iz Mek si~ kog za li va u se ve ro i sto~ ne lu ke.

Stva ra we li ra zo ne? AN KA RA: Tur ski pre mi jer Re xep Ta jip Er do gan na go ve stio je mo gu} nost stva ra wa va lut ne uni je na osno vu li re, na ci o nal ne va lu te te ze mqe. Pre ma tur skom pre mi je ru, ne ke ~la ni ce Evrop ske uni je sa ve to va le su vla di u Tur skoj da na pra ve li ra zo nu i sam Er do gan se sa gla sio sa tom ide jom. - Ima ~la ni ca EU ko je ka ù mi smo pro tiv evra i ne }e mo u evro zo nu. Oni su nam ~ak sa ve to va li ne moj te ni da po mi {qa te da ula zi te u evro zo nu, mo è te da na pra vi te zo nu tur ske li re. Ja se sla èm - re kao je Er do gan. Tur ska li ra se tra di ci o nal no sma tra la sla bom va lu tom i do ne dav ne de no mi na ci je Tur ci ma je bi lo nor mal no da pla }a ju hleb i mle ko mi li o ni ma li ra. Me |u tim, u po sled we vre me li ra po ka zu je do bro zdra vqe - od po ~et ka go di ne ona je oja ~a la pet od sto pre ma do la ru, dok je pro {le go di ne osla bi la 20 od sto. Zna ~aj na po boq {a wa u krat kom vre men skom pe ri o du svr sta lo je Tur sku me |u eko no mi je u iz u zet noj eks pan zi ji. Tur ska je po sta la sed ma po ve li ~i ni eko no mi ja u Evro pi i 16. u sve tu po BDP, me re no pa ri te tom ku pov ne mo }i (PPP, pre ma tr ì -

{nim ce na ma) u 2011, ko ji je iz neo go to vo 1,29 bi li o na do la ra, ili 17.499 po sta nov ni ku. U isto vre me tur ska jav nost i me di ji raz li ~i to re a gu ju na ide ju stva ra wa li ra zo ne. List Sa bah

jan, ko ji je is ta kao da ne tre ba mi sli ti da je iz ja va pre mi je ra da ta bez smi sla. Tre nut no se u sve tu raz ma tra ne ko li ko va ri jan ti stva ra wa re gi o nal nih mo ne tar nih uni ja, po

Reyep Tajip Erdogan

pi {e da po slov ni svet po dr à va pre mi je ra, dok je Mi li jet po me nu ti pro je kat na zvao lu di lom. Po ten ci jal no, li ra zo ni bi mo gli da se pri dru è sa mo Azer bej xan i ira~ ki Kur di stan, ali i za wih bi ta kav po tez bio iz u zet no te àk. Stav pre mi je ra po dr ào je mi ni star eko no mi je Za fer â gla -

pri me ru evro zo ne. Du `e vre me su tra ja li pre go vo ri da ru ska ru bqa bu de je din stve no sred stvo pla }a wa za Ru si ju i Be lo ru si ju, a arap ske ze mqe u Per sij skom za li vu su ne ko li ko pu ta po kre ta le pi ta we za jed ni~ ke va lu te.Ni je dan od ovih pro je ka ta jo{ ni je re a li zo van.

PO SLE IN TER VJUA IZRA EL SKOJ TE LE VI ZI JI

[PANIJA

In te lek tu al ci pro tiv ne za vi sno sti Ka ta lo ni je MA D RID: Pro s la v qe n i {pan ski re di teq Pe dro Al mo do var, pe ru an ski pi sac Ma rio Var gas Qo sa i „vi {e sto ti na in te lek tu a la ca” pot pi sa li su ma ni fest pro tiv ne za vi sno sti Ka ta lo ni je, na ko joj in si sti ra ju vla sti ove {pan ske po kra ji ne na se ve ro i sto ku ze mqe.

Barselona

Vi {e sto ti na in te lek tu a la ca i pro fe si o na la ca pot pi sa li su u Ka ta lo ni ji apel u ko rist le v i c e i fe d e r a l i z ma, kao od go vor se ce si o ni zmu na ko me sve gla sni je in si sti ra ju ka ta lon ska vla da i dru ge po li ti~ ke sna ge, bli ske na ci o na li zmu - is ti ~e se u ma ni fe stu ko ji je ob ja vqen u li stu „El Pa is”. Po bor ni ci ne za vi sno sti pre ba cu ju sve pro ble me, po seb no one iza zva ne eko nom skom kri zom, na [pa ni ju, ko ja je ta ko

po sta la wi hov `r tve ni ja rac, is ti ~u pot pi sni ci ma ni fe sta, me |u ko ji ma su pi sci, glum ci, eko no mi sti i po li ti ~a ri iz ce le [pa ni je. Ka ta lo ni ja, tre nut no naj za du `e ni ja {pan ska auto nom na po kra ji na, u otvo re nom je su ko bu sa cen tral nom vla dom u Ma dri du ko ja je u sep tem b ru od b i l a wen zah tev za {i ru bu xet sku auto no mi ju, sa mo gu} no { }u ubi r a w a po re za. Ka ta lon ske vla sti su za ka za le za 25. no vem bar pre vre m e n e re g i o nal n e iz b o r e i pre te da }e or ga ni z o v a t i re f e ren dum o sa mo o pre de qe wu Ka ta lo ni je. Pot pi sni ci ma ni fe sta na vo de da su sve sni „du bo kog na ci o nal nog ose }a wa” ko ji po sto ji u ovoj pro vin ci ji i ko ji bi, po wi ma, mo rao da „bu de pri znat i po no vo in te gri san u za jed ni~ kim in sti tu ci ja ma” sa [pa ni jom. Uko li ko, pak, vo qa za ne za vi sno {}u bu de ve }in ski iz ra `e na, „de mo krat sko ube |e we nas oba ve zu je, nas osta le [pan ce, da je uzme mo u ob zir ka ko bi smo pro na {li ade kvat no i pri stoj no re {e we”, is ti ~e se u ma ni fe stu.

Abas ob ja snio svo ju iz ja vu TEL AVIV: Pred sed nik Pa le stin ske upra ve (PU) Mah mud Abas bra nio se po sle o{trih kri ti ka, pr ven stve no ri val skog Ha ma sa, zbog in ter vjua ko ji je dao izra el skoj te le vi zi ji, is ta kav {i da ni je fer iz lo ì ti ne ko ga ta kvom kri ti ko va wu „za sno va nom na od lom ci ma iz ja va”.U in ter vjuu za egi pat ske me di je Abas je is ta kao da se ne }e ni ka da od re }i pra va na po vra tak pa le stin skih iz be gli ca u wi ho ve ne ka da {we do mo ve unu tar da na {weg Izra e la. -Ja bih iz neo iste opa ske u sva kom in ter vjuu, bez ob zi ra ko se di pre ko pu ta me ne, pa bio to Pa le sti nac, Izra e lac, Ame ri ka nac ili bi lo ko -is ta kao je Abas i do dao da su se sve pa le stin ske par ti je slo ì le sa dvo dr àv nim re {e wem i gra ni ca ma iz 1967. i to ukqu ~u je Ha mas i

Mahmud Abas

Islam ski xi had. Abas, vo |a se ku lar nog Fa ta ha, po me nuo je da su i u spo ra zu mu o po mi re wu sa Ha ma som, po stig nu tom po sred stvom Ka i ra, par ti je pri sta le na gra ni ce pre {e sto dnev nog ra ta, mi ran ot por i da se odr `e iz bo ri. Taj spo ra zum,

ITALIJA

Uto pi le se tri imi grant ki we

RIM: Te la tri imi gra nat ki we pro na |e na su u Sre do zem nom mo ru, iz me |u li bij ske oba le i ita li jan skog ostr va Lam pe du za, dok je 70 qu di spa se no s bro da ko ji je upao u ne vo qe, ja vi la je ita lij ska no vin ska agen ci ja AN SA. Ita li jan ska obal ska stra à spa si la je 62 mu {kar ca i osam è na, od ko jih je jed na trud na, i bro dom ita li jan ske mor na ri ce oni su upu }e ni su to kom no }i ka ostr vu Lam pe du za. AN SA ni je sa op {ti la na ci o nal nost tri uto pqe ne è ne ni ti spa se nih bro do lom ni ka. Dva bro da Ita li jan ska obal ske stra è na sta vi la su da pre tra ù ju oblast, na 56 ki lo me ta ra od li bij ske oba le i 224 ki lo me ta ra od Lam pe du ze, a oba ve sti li su i ko le ge u Li bi ji i na Mal ti.

me |u tim, ni ka da ni je pri me wen. Osvr nuv {i se na ono {to je re kao o svom rod nom gra du Sa fe du, na se ve ru Izra e la, ka zao je da je go vo rio iz li~ ne per spek ti ve i da to ni na ko ji na ~in ne od ra à va zva ni~ ni stav u od no su na pra vo po vrat ka. Na pi ta we o iz ja vi da dok god je on li der ne }e bi ti tre }eg pa le stin skog ustan ka - in ti fa de pro tiv izra el ske oku pa ci je, Abas je od go vo rio da je oru à ni ot por u dru goj in ti fa di bio gre {ka. Aba sov in ter vju za izra el sku te le vi zi ju iza zvao je ve li ku kon tro ver zu po seb no jer je re kao da ne ma vi {e pra vo da se vra ti u svoj rod ni grad, ali ako ho }e mo è da ga po se ti, ka ko je pre ne to.Abas je u pe tak u in ter vjuu za izra el ski te le vi zij ski Ka nal dva sim bo li~ no pri znao da ne po la è pra vo na grad

Sa fed ko ji je na pu stio kao de te za vre me ra ta za ne za vi snost Izra e la 1948. go di ne, pre ne li su izra el ski me di ji. -Pa le sti na za me ne su gra ni ce iz 1967. s is to~ nim Je ru sa li mom kao glav nim gra dom, to je Pa le sti na, ja sam iz be gli ca, `i vim u Ra ma li, Za pad na oba la i Ga za je Pa le sti na, sve je osta lo Iz rael -re kao je on. PU je u su bo tu sa op {ti la da se Abas ni je od re kao pra va pa le stin skih iz be gli ca na po vra tak na wi ho ve do mo ve u Izra e lu.We go ve re ~i, ko je su pro tu ma ~e ne kao da to do vo de u pi ta we, po zi tiv no je pri mio pred sed nik Izra e la [i mon Pe res, ali su u po ja su Ga ze na i {le na qu ti te re ak ci je. Hi qa de Pa le sti na ca je de mon stri ra lo na toj te ri to ri ji ko jom vla da isla mi sti~ ki Ha mas, ri val Aba so vom Fa ta hu.

KIPAR

Ubi jen bri tan ski voj nik NI KO ZI JA: Bri tan ski voj nik iz bo den je no `em na smrt u su ko bu sa gru pom bri tan skih tu ri sta u no} nom klu bu u ki par skom tu ri sti~ kom le to va li {tu Aja Na pa, sa op {ti la je ki par ska po li ci ja. Port pa rol ki par ske po li ci je Jor gos Eko no mu re kao je da su se ~e tvo ri ca bri tan skih voj ni ka, van du `no sti, su ko bi li s tro ji com tu ri sta u ra nim ju tar wim ~a so vi ma ka da je je dan od tu ri sta, na vod no, iz vu kao no` „ska ka vac” i iz bo 19.go di {weg voj ni ka. Iz Bri tan ske voj ske, port pa rol ka Ko ni Pirs po tvr di la je da se do go dio in ci dent u de lu Aja Na pe ko ji je za bra wen za bri tan ske voj ni ke, zbog ne vo qa u pro {lo sti. Ubi je ni voj nik slu `io je u Dru gom ba ta qo nu Kra qev skog stre qa~ kog pu ka na Ki pru.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI Epi sKop TA vA dRos Koptska cr kva iza bra la je no vog po gla va ra, epi sko pa Ta va dro sa ko ji }e bi ti na ~e lu naj ve }e hri {}an ske za jed ni ce u tre nut ku po li ti~ kih pro me na i po {to su isla mi sti pre u ze li vlast u Egip tu. U cr kvi Sve tog Mar ka u Alek san dri ji, ime 60-go di {weg vla di ke iz sta kle ne ~i ni je iz vu kao je de ~ak s po ve zom pre ko o~i ju, me |u ime ni ma jo{ dvo ji ce kan di da ta.

AN GE LA MER KEL Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel iz ja vi la je da }e du `ni~ ka kri za u Evro pi tra ja ti jo{ naj ma we pet go di na. Ona je re kla da je Evro pa na pra vom pu tu da pre va zi |e kri zu, ali gre {i sva ko ko mi sli da to mo `e da bu de re {e no za go di nu ili dve. Sa da je vre me za „ma lo stro go sti”, jer u su prot nom, ka ko je upo zo ri la, Evro pa ne }e mo }i da pri vu ~e in ve sti ci je.

FRAN soA oLANd Fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland iz ja vio je da se we go va ze mqa pro ti vi po ku {a ji ma iza zi va wa ne sta bil no sti u Li ba nu. - @e lim da pod se tim sve one ko ji ma je u in te re su stva ra we ne sta bil no sti u Li ba nu da }e se Fran cu ska pro ti vi ti to me po {to Li ban pred sta vqa pri mer je din stva - ka zao je Oland.

De set naj sku pqih pri roD nih ka ta stro fa u po sleD wih 25 go Di na

Ze mqo tres u ja pa nu na ne slav nom pr vom me stu pa riZ: ê ti ri od de set naj sku pqih pri rod nih ka ta stro fa ko je su se do go di le u pro te klih ~e tvrt ve ka za de si le su Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve, po tom Ja pan i Na rod nu Re pu bli ku Ki nu.Naj sku pqa ele men tar na ne po go da u po sled wih dva de se tak go di na bio je ze mqo tres u Ja pa nu 11. mar ta 2011. ko ji je do veo do ra zor nog cu na mi ja ka da je pre ko 20.000 qu di iz gu bi lo ì vot. Ma te ri jal na {te ta ko ja je tom pri li kom na sta la pro ce wu je se na 210 mi li jar di do la ra, do sa da ne za pam }en ma te ri jal ni gu bi tak pro u zro ko van pri rod nom ne po go dom, ko ja je iza zva la i ha va ri ju nu kle ar ne elek tra ne „Fu ku {i ma.” Dru gu naj sku pqu ele men tar nu ne po go du iza zvao je ze mqo tres u Ja pa nu 17. ja nu a ra 1995. ka da je u obla sti gra da Ko be po gi nu lo 6.000 oso ba i na ne ta ma te ri jal na {te ta od 100 mi li jar di do la ra. Te }a naj sku pqa pri rod na ne po go da u po gle du ma te ri jal ne {te te ko ja se pro ce wu je na 125 mi li jar di do la ra do go di la se na se ve ro i sto ku SAD u Wu Or le an su 29. av gu sta 2005. ka da je ura gan Ka ta ri na od neo 1.800 qu di skih ì vo ta.

Japan

Ovom pri kom je za ka zao i qud ski fak tor, jer je dve ne de qe po sle ne sre }e ta da {wi ame ri~ ki pred sed nik Xorx Bu{ pri znao od go vor nost svo je ad mi ni stra ci je za raz me re {te te. Ze mqo tres u ki ne skoj pro vin ci ji Se ~uan do go dio se 12. ma ja 2008. u ko me je po gi nu lo 90.000 qu di i na ne ta do sa da ne za pam }e na ma te ri jal na

{te ta u toj ze mqi od 85 mi li jar di do la ra. Ura gan „Sen di” ko ji je od neo vi {e od 60 qud skih `r ta va pre ne ko li ko da na u SAD pre ma pro ce na ma ko {ta }e iz me |u 30 i 50 mi li jar di do la ra. Zbog pre te }e ka ta stro fe eva ku i sa no vi {e od 400.000 oso ba o ob u sta vqe na pri vred na ak tiv nost u is to~ nim de lo vi ma SAD. ê tvr ta naj sku pqa pri rod na ne po go da u po sled wih ~e tvrt ve ka u SAD bio je ze mqo tres No trix ko ji je za hva tio Los An |e les 17. ja nu a ra 1994, u ko me je po gi nu lo 60 qu di a wih 10.000 je bi lo po vre |e no.Raz me re ma te ri jal ne {te te se pro ce wu ju na oko 30 mi qar di do la ra.Ne za pam }e no ra zor ni ze mqo tres u î leu, 27. fe bru a ra 2010. od neo je 560 qud skih ì vo ta i na neo ma te ri jal nu {te tu od 30 mi li jar di do la ra zbog ru {e wa zgra da i mo sto va, pre ki da stru je i te le fon skih li ni ja.Ura gan Ike, ko ji je po go dio SAD, Ku bu i Ha i ti u na le tu ko ji je po ~eo 12. sep tem bra 2008, usmr tio je 80 oso ba na te ri to ti ji Se ver ne Ame ri ke i iza zvao ma te ri jal nu {te tu od vi {e od 30 mi li jar di do la ra.

BALkAn

dnevnik DVE DE CE NI JE OD RA TA U BO SNI I HER CE GO VI NI

Iden ti fi ko va no 10.570 ne sta lih SA RA JE VO: Dve decenije od rata u Bosni i Hercegovini do sada je identifikovano 10.570 nestalih osoba, od ukupno 34.964 prijavqenih, ~iji }e status biti dodatno proveren kroz proce{ verifikacije podataka, izjavila je portparolka Instituta za nestale osobe BiH Lejla ^engi}.

sije za nestale osobe i Kancelarije za nestale osobe Republike Srpske. - Centralna evidencija nesta lih sadr`i podatke o ukupno 34.964 prijavqenih nestalih osoba, ~iji }e status biti dodatno proveren kroz proces verifikacije podataka. Do sada je verifi-

Sa ra je vo

Centralna evidencija nestalih osoba formirana je u BiH na osnovu podataka prikupqenih iz 13 razli~itih doma}ih i me|unarodnih baza podataka od kojih su ~etiri primarne - Me|unarodne komisije za nestale osobe, Me|unarodnog komiteta crvenog krsta, Federalne komi-

kovan status ukupno 10.570 nestalih osoba, ~iji su posmrtni ostaci, kompletni ili nekompletni, ekshumirani iz pojedina~nih i/ili masovnih grobnica i identifikovani putem DNK metode kazala je ^engi}eva. Ona je, u izjavi agenciji Fena, rekla da je proces prijave nesta-

lih osoba otvoren, odnosno da u Institutu za nestale osobe i sada primaju prijave nestalih. Stoga je, kaè êngi}eva, razumqivo {to broj nestalih osoba mewa.Potrebno je, dodala je, da prijava ima minimum podataka o nestaloj osobi, {to podrazumijeva ime i prezime osobe, mesto i datum ro|ewa i pretpostavqene okolnosti nestanka. êngi}eva je kazala da je u toku verifikacija takozvanih aktivnih slu~ajeva, to jest onih osoba koje su prijavqene kao nestale za ~ijim posmrtnim ostacima se jo{ traga, kao i onih osoba koje su ekshumirane, a wihov identitet utvr|en klasi~nim metodama, to jest metodom prepoznavawa bez primene DNK metode. - Nakon zavr{enog procesa verifikacije ima}emo jasnu i potpunu istinu o ukupnom broju nestalih osoba, {to }e predstavqati evidenciju s ta~nim identitetom nestalih osoba, a svaka nestala osoba nakon zavr{ene verifikacije ima}e svoj dosije i u elektronskoj i u ‘tvrdoj’ formi -rekla je ona.êngi}eva je navela da proces verifikacije nestalih ne uti~e na ostvarivawe prava porodica nestalih osoba.

Bo {wak i Bo sa nac raz li ~i te iden ti fi ka ci je SA RA JE VO: U Sarajevu je - Svaki Bo{wak moè biti odràna tribina o dilemama Bosanac, a svaki Bosanac ne mora Bo{waka uo~i predstoje}eg po - da bude Bo{wak -rekao je Filipisa stanovni{tva u BiH naredpovi} koji je ukazao na, kako je ne godine na kojoj je akademik rekao, vid osporavawa bo{wa~Muhamed Filipovi} objasnio kog identiteta {to je osnovni da su Bosanac i vid osporavawa Bo{wak dve Bosne. razli~ite iden- Ako Bosna tifikacije, odnema svoj narod nosno da je Bokoji je imenom, {wak nacionalistorijom i sana, a Bosanac dràjem svog te ri to ri jal na identiteta veidentifikazan za tu zemqu i cija. dràvu, onda ona Na tri bi ni nije supstancikoja je imala za jalna istorijciq edu ka ci ju Mu ha med Fi li po vi} ski. Onda se ona o razlikovawu svodi na Srbe i te ri to ri jal nih, od no sno dr Hrvate kao jedine istorijske àvnih i verskih odrednica, nacije. kao i bitnost pitawa jezika i On je, kako su preneli saraveroispovesti, Filipovi} je jevski mediji, mi{qewa da odporu~io da je bitno razlikovare|eni faktori, me|u kojima i ti teitorijalnu identifika - me|unarodni, ne dozvoqavaju da ciju kao {to je Bosanac i Herse Bosna „kona~no konstitui{e cegovac od verskih - musliman, kao dràva tri naroda me|u koi nacionalne koja treba da gla - jima su Bo{waci najbrojniji i si Bo{wak. najvi{e vezani za wu”.

RUMUNIJA

Pro du èn pri tvor BU KU RE[T: Sudije suda u Bukure{tu produìle su za 29 dana pritvor za pet od ukupno 33 zvani~nika koja su u petak uhap{ena zbog sumwe da su prawem novca i banakrskim prevarama o{tetili dràvu za 22 miliona evra.

Bukure{t

Me|u wima su biv{i general Stranog obave{tajnog direktorata Drago{ Diakonesku i jedan od upravnika te organizacije Danijel Ruse. Sud je, istovremeno, odbacio zahtev tuìlaca da u pritvoru ostane jo{ 19 osoba, ali im je zabraweno da napu{taju zemqu i mesto boravi{ta. Me|u wima je i potpredsednik BRD banke Klau diju êr~el.Odluka nije kona~na i na wu se moè uloìti àlba.

Mostar

Gradskom ve}u duì man dat MO STAR: Ve}nici u Gradskom ve}u Mostara usvojili su zakqu~ak kojim su produìli rad tog ve}a i pozvali vi{e organe vlasti da iznesu svoje mi{qewe o svim spornim pitawima koja se ti~u grada na Neretvi. Prema ranijem obja{wewu Centralne izborne komisije BiH, mandat sada{wem sazivu Gradskog ve}a isti~e, jer su pre ~etiri godine progla{eni rezultati pro{lih lokalnih izbora, a novi izbori koji su u BiH odràni 7. oktobra nisu odràni jedino u Mostaru. Gradsko ve}e Mostara smatra da javne institucije i gra|ani ne mogu ostati bez funkcionisawa i zagarantovanih prava iz oblasti lokalne uprave i samouprave, navodeno je u zakqu~ku, a preneli lokalni mediji. Izbori u Mostaru nisu odràni 7.oktobra, jer se vode}e stranke nisu dogovorile o delovima Statuta tog grada koji su osporeni na Ustavnom sudu BiH.

CRNA GORA

Po zna ta skup {tin ska ve }i na, ali ne i man da tar POD GO RI CA: Tri sedmice posle izbora u Crnoj Gori izvesna je parlamentarna ve}ina koju }e ~initi koalicija predvo|ena Demokratskom partijom socijalista (DPS) uz podr{ku stranaka ma winskih naroda, ali je jo{ nepoznanica ko }e biti mandatar za sastav nove crnogorske vlade. Iz DPS-a i partija mawinskih naroda ranije je saop{teno da su na korak od dogovora o formirawe nove vlade Crne Gore, dodaju}i da se ubrzo mo`e o~ekivati formirawe izvr{ne vlasti. Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra, koalicija koju predvodi DPS dobila je najvi{e glasova, ali nedovoqno za ponovno osvajawe apsolutne vlasti, zbog ~ega je kqu~ za formirawe budu}e vlade u rukama stranaka mawinskih naroda. Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 poslani~nih mandata, a za formirawe vlade potrebno je 41, zbog ~ega je podr{ku tra`ila od Bo{wa~ke stranke (BS) koja ima tri mandata, odnosno Hrvatske gra|anske inicijative (HGI) i dve albanske nacionalne partije sa po jednim mandatom.To je prvi put nakon izbora 2001. godine da koalicija, koju predvodi DPS, nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori.

Pri mer sta bil no sti

DI LE ME UO^I PRED STO JE ]EG PO PI SA STA NOV NI [TVA U BO SNI I HER CE GO VI NI

ponedeqak5.novembar2012.

POD GO RI CA: Dràvna se kretarka Sjediwenih Ameri~kih Dràva Hilari Klinton ocenila je da je Crna Gora primer stabilnosti i pozitivnog napretka poru~uju}i da Podgorica moè da ra~una na podr{ku Va{ingtona u integracionim procesima. Klinton je u telefonskom razgovoru sa premijerom Igorom Luk{i}em iskazala àqewe {to nije bila u prilici da tokom boravka u zemqama regiona poseti Crnu Goru i li~no prenese utiske o pozitivnim demokratskim i ekonomskim kretawima u toj dràvi. Klinton je, kako se navodi, ohrabrila daqe sprovo|ewe reformi neophodnih za ostvarewe integracionih te`wi Crne Gore - ~lanstva u Evropsku uniju i NATO. Integracioni procesi u Crnoj Gori predstavqaju garant politi~ke i bezbednosne stabilnosti regiona kojoj Crna Gora daje veliki doprinos, kazala je ona. Klinton je ukazala na zna~aj u~e{}a crnogorskih vojnika u mirovnim misijama, kao doprinos uspostavqawu i o~uvawu globalnog mira i demokratije. Ona je iskazala uverewe da }e se odnosi Crne Gore i SAD-a i nakon formirawa nove crnogorske vlade potvr|ivati i unapre|ivati u obostranom interesu.

Pod go ri ca

BS i HGI bili su u koaliciji koja je formirala prethodnu vladu Crne Gore, ali su se te dve nacionalne stranke na izborima 14. oktobra odlu~ile na samostalni nastup, jer im je izborni zakon omogu}i lak{e sticawe poslani~kih mandata, po{to je re~ o izbornim listama mawinskih naroda. Konstitutivna sednica novog saziva Skup{tine Crne Gore zakazana je za utorak, 6. novembar. Ustavom je predvi|eno da predsednik Crne Gore predla`e mandatara u roku od 30 dana od konstituisawa Skup{tine. U cr -

nogorskoj javnosti kao glavni kandidati za premijera figuriraju lider DPS-a Milo \ukanovi}, dosada{wi premijer Igor Luk{i} i potpredsednik vlade Du{ko Markovi}. \ukanovi} ranije nije iskqu~io mogu}nost povratka na premijersku funkciju ili kandidature na predsedni~kim izborima, dodaju}i da }e DPS doneti kona~nu odluku o tome. Posle oktobarskih izbora 2006. godine, \ukanovi} je prepustio premijersku funkciju @eqku [turanovi}u, da bi se 29. februara 2008. vratio na ~elo izvr{ne vlasti.

Kon sti tu tiv na sed ni ca par la men ta bez him ne? POD GO RI CA: Na konstitu tivnoj sednici Skup{tine Crne Gore u utorak ne}e biti intornirana himna, jer to ne}e dozvoliti predsedavaju}a Jelisava Kalezi}, a nije ni prema propisima poslovnika, pi{e podgori~ki „Dan”. Ukoliko se to, ipak, dogodi, takav ~in predstavqa}e pravno na-

siqe, pi{e list, pozivaju}i se na izvore iz opozicionog Demokratskog fronta. List pi{e da se intonirawe himne ne}e dogoditi, jer odluku o tome donosi predsedavaju}i, a Kalezi}eva je najstariji poslanik i dolazi iz Demokratskog fonta. - Ne vidimo za{to bi iko na tome insistirao, naro~ito predstavnici ve}ine, ako se zna da je u

petak konstitutivna sednica SO Budva dràna upravo bez intonirawa himne, iako vlast ~ini DPS - rekli su „Danu” u Demokratskom frontu. [est godina nezavisnosti Cr ne Gore i daqe nije dovoqno da deo gra|ana i politi~kih partija simbole dràve, zastavu i himnu, prihvate kao svoje. Spor o vra}awu trobojke kao narodne zastave i izostavqawa spornog dela himne tiwa i danas.Crvena zastava sa dvoglavim orlom simbol je nezavisnosti Crne Gore koja je nakon referenduma 2006. godine iza{la iz dràvne zajednice sa Srbijom. Uprkos tome {to se moè videti na gotovo svakom }o{ku, u parlamentu ima onih koji je ni nakon {est godina ne prihvataju. Deo poslanika opozicije ne prihvata himnu Crne Gore „Oj svijetla majska zoro”.Za deo opozicije, ali i crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a himna je neprihvatqiva zbog dva dodata sporna stiha ~iji je autor Sekula Drqevi} koji je 1945. progla{en za saradnika okupataora.

HRVATSKA

Pro tiv vra }a wa na zi va Vr gin most ZA GREB: Nekoliko desetina pripadnika ekstremne desnice Hrvatske stranke prava (HSP) i Hrvatskog nacionalnog fronta (HNF je u varo{ici Vrgimnost na Kordunu, uz usta{ke povike, protestvovalo protiv nedavnog vra}awa vekovnog imena ovog mesta koje je 1996. nakon akcije Oluja preimenovano u Gvozd. U junu ove godine op{tinsko ve}e je skoro jednoglasno odlu~ilo da varo{ici vrati ime koje nosi od osnivawa u 18. veku i koje je dobilo po izvesnom Srbinu Vrgi koji je sagradio most preko reke koja prolazi kroz mesto. Vrginmost je to ime nosio i za vreme Nezavisne dr`ave Hrvatske to kom Drugog svetskog rata, kao i po~etkom 90-ih godina pro{log veka, kada su uklawani mnogi na zivi koji su imali oznaku „srp ski” ili bili u vezi sa srpskom istorijom. Ime op{tine ostalo je Gvozd jer op{tinsko ve}e nije nadle`no za promene imena op{tine, nego

samo mesta. Za odluku vra}awa starog naziva mesta su glasali i ve}nici hrvatske nacionalnosti. ^lanovi HSP-a su, me|utim, ocenili da izmena imena Gvozd u Vrginmost samo predstavqa kontinuitet dovo|ewa u pitawe vrednosti postignutih u ratu 90ih, a predsednik te stranke Danijel Srb rekao da HSP ne}e tolerisati izmenu naziva mesta koju smatra nezakonitom. Pra}en povicima „Ovo je Hrvatska, ovo je Hrvatska”, „Zovi samo zovi” i „Za dom - spremni!”, Srb je rekao da formirawe srpske asocijacije Zajedni~kog ve}a op{tina u isto~noj Slavoniji „nije ni{ta drugo nego osnivawe SAO Krajine”. - Tamo okupqeni na~elnici op{tina sa srpskom ve}inom ne raspravqaju o vodovodu nego o SAO Krajini - rekao je Srb. U ime Hrvatskog nacionalnog fronta predsednik Stjepan Benc pozvao je ~lanove prava{kih

stranaka da se ujedine i najavio protest na zagreba~kom Markovom trgu pred zgradama vlade i sabora, ako se vlasti budu i daqe oglu{ivale po pitawu promene imena mesta. Protiv vra}awa vekovnog imena Vrginmost nedavno

je na verskom obredu pred tamo{wim Hrvatima doseqenim iz BiH govorio i katoli~ki sisa~ki biskup Vlado Ko{i} , poznat po svojim prousta{kim stavovima.Na prilazima mestu na slu`benim tablama ispisano je novo ime Vrginmost, od kojih je jedna ve} prefarbana.

Dva od sto za pra zne ku }e ZA GREB: Porez na imovinu koji }e u Hrvatskoj biti uveden od 1. aprila 2013. bi}e pla}an po stopi od dva odsto na vrednost nekretnine u slu~aju da ona nije u funkciji, za stanove u kojima se ìvi biti 0,2 odsto, a ukoliko se iznajmquju 0,4 odsto od wihove vrednosti. Po podacima iz ministarstva finansija, stopa od dva odsto obra~unava}e se za objekte koji nisu u funkciji, kao {to su ku}e i stanove u kojima niko ne ìvi, a vlasnici ih nisu iznajmili, ili na poslovne prostore koji su prazni.To zna~i da bi porez na stan ~iju vrednost poreska uprava proceni na 100.000 evra, a u kome vlasnici ne ìve niti ga iznajmquju godi{we bio oko 2.000 evra, odnosno 15.000 kuna. Ukoliko vlasnici ìve u tom stanu, dobi}e 90 odsto popusta, odnosno pla}a}e tek deset odsto od pomenutog iznosa, odnosno 0,2 odsto vrednosti stana, {to je godi{we 200 evra, odnosno 1.500 kuna.Stan koji vlasnici odlu~e da iznajme, na osnovnu stopu dobi}e

popust od 80 odsto, odnosno pla}a}e porez po stopi od 0,4 odsto, {to u slu~aju nekretnine vredne 100.00 evra zna~i godi{wi porez od 400 evra ili 3.000 kuna. Porez na imovinu zameni}e komunalnu naknadu koja se dosad pla}ala, ne po vrednosti stana nego na osnovu kvadrature i zavisno od gradske zone u kojoj se stan nalazi. Porez na imovinu gra|ane }e ipak ko{tati ne{to vi{e od komunalne naknade.Ministar finansija Slavko Lini} poru~io da bi bogati gra|ani koji u vla sni{tvu imaju nekoliko stanova ili poslovne prostore morali vi{e pridonositi za {kolstvo, zdravstvo, socijalnu za{titu i druge javne potrebe.Najava tog poreza izazvala je mnogobrojna reagovawa, pri ~emu se barata tvrdwom da }e to biti kazna za one koji su {tedeli i ulagali u stanove, dok se na miru ostavqaju oni koji imaju deonice ili {tedwu u bankama. Postavqe se i pitawe koliko }e taj porez bi ti efikasan.

porodica

ponedeqak5.novembar2012.

КО ЛА ЧИ ЋИ ПРЕ ТЕ

Преписивање је ОК? К линци су одавно препознали предности модерних технологија, па паметне телефоне користе у замену за учење. Да ли и ваше дете има „помоћ пријатеља” на тестовима знања?

мобилне телефоне за време часа. Ово истраживање је показало да чак 48 одсто ђака користи мобилни телефон приликом решавања задатака у школи. Око двадесет одсто испитаника потврдило је да током ре-

Према једном америчком истраживању које је пратило понашање и навике савремених тинејџера, само 23% одсто родитеља који су учествовали у истраживању изразило је забринутост због чињенице да њихова деца преписују на контролним задацима и забављају се користећи

шавања тестова одговоре најчешће траже на Интернету или унапред припремају одговоре и „смештају” их у мобилни телефон. Стручњаке брине чињеница да мали број родитеља препознаје последице које следе након навикавања на преписива-

ње. У жељи да деца што лакше преброде обавезе, многи родитељи охрабрују овакво понашање, без обзира што доноси трајне последице. Деца коју родитељи уче да се све може лако испунити и да је труд непотребан, у одраслом добу наилазе на проблеме са ауторитетима и обавезе које посао и породица доносе. Још једна новија студија показала је да деца на листу жеља за куповину пред почетак нове школске године, најрадије стављају нове телефоне и бројне геџете, преноси сајт „Масхабле”. Иако савремена технологија може лако да се злоупотреби, већина стручњака сматра да деци не би требало ускратити упознавање са уређајима који им олакшавају живот, али на родитељима и наставницима је обавеза да децу науче на који начин да употребљавају телефоне и компјутере. Захваљујући новим тех нологијама, уз мало маште, учење може да постане права забава, па заинтересовани клинци неће пожелети да преписују, јер ће задовољно владати новим садржајима.

dnevnik

Зу би стра да ју од слат ки ша П

о ну да слат ки ша је по след њих де це ни ја знат но по ве ћа на и де ца сва ко днев но ужи ва ју у оми ље ним по сла сти ца ма, што за по сле ди цу има све ве ћи број обо ље ња зу ба. Ве -

ко ви ма су ра зни слат ки ши део сва ко днев не ис хра не чо ве ка. Ме ђу тим, у да на шње вре ме је уче ста лост њи хо вог кон зу ми ра ња не ве ро ват но по ра сла, чак се у по след њих три де сет го ди на уде се то стру чи ла. На рав но, то је има ло за по сле ди цу

ве ли ки по раст обо ље ња зу ба и зуб не суп стан це код свих уз ра ста. Ме ха ни зам на стан ка ка ри је са услед при су ства ве о ма ја ких ше ће ра из хра не је сле де ћи: на по вр ши ни зу ба, то јест на гла зу ри гле ђи, до ла зи до та ло же ња ден тал ног пла ка, ко ји је због слат ке хра не из у зет но бо гат ја ким ше ће ри ма. Ден тал ни плак пред ста вља та нак филм ра зних на сла г а на зу б и ма. Ис п од ње га до ла зи до по сте пе ног раз мек ша ва ња и раз ла га ња гле ђи зу ба, што по ла ко али си гур но ства ра ка ри о зни ка ви тет. У слу ча ју да се зу би не пе ру ре дов но, про цес ши ре ња ка ри је са у ка ви те ту зу ба је још бр жи. Та ква фор ма ци ја се вр ло бр зо ши ри ка пул пи зу ба, од но сно ка жив цу, ка да на ста ју и пр ве бол не сен за ци је. На рав но, то не зна чи да мо ра те да се у пот пу но сти од рек не те слат ки ша. Глав на пре вен ци ја од њи хо вог штет ног де ло ва ња је ве о ма ква ли тет но пра ње зу ба по сле сва ког обро ка. То тре ба да чи не и де ца, и од ра сли

Шта све (не) знају савремени клинци Д

анашња деца сјајно се сналазе у виртуелном свету, али тешко уче да везују пертле, слабо пливају, Деца данас време углавном проводе испред телевизијског или компјутерског екрана, са много мање физичке активности него што је препоручљиво. Вешта су у разумевању технолошких достигнућа, али се тешко сналазе у социјалним односима са вршњацима. Клинци који данас одрастају живе у другачијем свету него њихови родитељи. Зато о том свету, који је њихов саставни део, знају више од родитеља. Са друге стране - неке обичне, мале, свакодневне ствари, данашња деца не знају. Истраживање једне Интернет компаније, које је укључило 2.200 мајки деце узраста од две до пет година, и то из САД, Канаде, Јапана, Аустралије, Новог Зеланда и појединих европских земаља, пружило нам је занимљиве али, истовремено, помало забрињавајуће резултате. Тестирана деца боље се сналазе са компјутерским игрицама и управљању смарт телефонима него што успевају да самостално вежу пертле или објасне на логичан, и свом узрасту примерен начин, неке појаве из свог окружења. Тако, чак 19 одсто испитане деце зна како се користе апликације на смарт телефонима, док само 9 одсто зна да веже пертле. Такође, скоро 60 одсто и дечака и девојчица зна да игра игре на рачунару, или обави позив мобилним телефоном. Њих 25 одсто уме да отвори веб страницу. Са друге

Повратак платнених пелена

последње време све је више родитеља који уместо једнократних користе платнене пелене. Сазнајте зашто... Памучне пелене имају бројне предности у односу на једнократне, а ево најважнијих.

Мањи ризик од пеленског осипа Једнократне пелене упијају велику количину течности, па бебе дуже остају у истој пелени - што је нездраво због бројних хемикалија које се налазе у пелени, и урина који дужим стајањем иритира кожу.

Уштедећете много новца

стране, само њих 20 одсто уме да плива. Резултати овог истраживања су покренули лавину питања: да ли су нове генерације деце жртве општег напретка? Да ли је утицај окружења и стандарда ипак одлучујући за формирање личности? Могу ли родитељи да прате своју децу у њиховом убрзаном развоју? Извесно је да је развојем технологије улога родитеља знатно измењена. Оно што је родитељима још увек тешко замисливо, са чиме морају да се упознају и уче, а што свакако

није био део њиховог одрастања, сада представља саставни део детињства њихове деце. Ипак, од огромне је важности подсетити родитеље да, без обзира на сва технолошка чуда која нас окружују - деца су још увек деца! Односно, док уз игрице, мобилне телефоне и компјутере одрастају, и тако стичу одређене вештине, још увек нису научила да везују пертле, возе бицикл, „гледају на сат„, пливају… Коначно, вештини управљања смарт телефонима, компјутером

и другим „чудима„ технологије, вероватно своје дете нећете морати ни учити. Оно ће их усвајати спонтано, као саставни део свог одрастања. Са друге стране, сва ће га та „чуда технике„ чекати и када одрасте. Међутим, игра лоптом, вожња бициклом, мале, свакодневне вештине, управо у одговарајућем узрасту и на примерен начин - неће моћи да се надокнаде касније. Ваше учешће у томе је од непроцењивог значаја, на велику корист и задовољство и вас и вашег детета.

Беба коју можеш да програмираш

аравно, није реч о правој беби, већ о роботу који су креирали јапански стручњаци за потребе анализирања људског понашања. Лабораторија „Асада”, при јапанском Универзитету у Осаки, направила је робота који по многим особинама личи на људску бебу - покреће руке, мрда главом и реагује на инструкције човека. Иако многи сматрају да механичка беба не делује симпатич-

но, робот „Афето” добио је име према италијанској речи „аффетто” која означава нежност и приврженост, а улога робота огледа се у „померању границе између човека и машине у научне сврхе”. Циљ истраживача је да направе довољно „живог” робота како би испитали интеракције и повезаност који се стварају између детета и одраслих особа које се о њему брину.

Потребно вам је 15 до 25 пелена од бебиног рођења до друге године живота. Једнократних би вам било потребно преко 5.000. Када израчунате потрошену струју и прашак за веш, и поред мало већег стартног улагања, употреба платнених пелена је око четири пута јефтинија. Платнене пелене може да користи и друго дете тада су потпуно бесплатне!

Еколошки моменат Од рођења па до почетка коришћења ноше, свако дете искористи преко 5.000 једнократних пелена. Иначе, свако дете „произведе“ око тону отпада у периоду док носи пелене. Једнократне пелене су један од три најчешћа производа који се налази на депонијама. У подручјима где се стакло, папир и лименке рециклирају, пелене чине још већи проценат. Нажалост, оне су отпад који не може да се рециклира, а потребно им је око 500 година да се разграде! То је пета-шеста генерација!

Раније одвикавање од пелена Преповијене у једнократну пелену, бебе не осећају влажност када се упишке, док ће у платненој пелени то да осете. Тада ће на неки начин покушати да вам сигнализирају како је време да се пелена промени. Тиме дете постаје свесно својих физиолошких функција и повезује их са последицом, па се и раније одвикне од пелена

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga IZDAVA^KO PREDUZE]E tra`i radnike. Telefon: 064/872-87-10. 63444

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63697

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 63370

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 63428

Du{anka Meleg

preminula 3. 11. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sinovi Predrag i Dejan, snaje Ksenija i Anita i unuci Ogwen i Ana. 63704

Pro{lo je deset godina punih tuge i bola otkad nas je napustila na{a voqena mama

Vukosava Katanski

posledwi pozdrav.

O`alo{}eni: sin Strahiwa, snaja Jelena i unu~ad Predrag i Danica.

Sestra Branka, sestri}i Bojan i Sini{a, snaje Dragica i Mirjana, unuci Vuka{in, Na|a, Veqko, Mina i Sara.

63710

63705

Vukosavi Katanski iz Koviqa

Zaova Danica Bajilo, Du{an Bajilo i Vesna @abi} sa porodicama.

sestri

ro|. Grbi} Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena porodica Meleg.

Du{anki Meleg

od sestre Savke i wene Mowe.

63712

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj

Stoji Jovanovi} Radmili Bo`ovi}

Posledwi pozdrav dragoj snaji, ujni i {urwaji

pozdrav

63714

Dragoj i jedinoj sestri i tetki

Sahrana je 5. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele, na Gorwekoviqskom grobqu.

Posledwi i tetki

Radmila Bo`ovi}

Preminula je na{a voqena mama, baba i svekrva

iz Koviqa

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 11. 2012. godine, preminula u 78. godini na{a

1936 - 2012.

^apo Stanislava Beba Tako nam nedostaje{ mama. Neute{ni sinovi Aleksandar i Miroslav.

koja je preminula 2. 11. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 5. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestri~ina Slavica i sestri} Slavko sa porodicama.

63703

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Ante Karamati}

Posledwi prijatequ

pozdrav

Stoji Dragan Paji} sa porodicom.

63721

63722

dragom

Posledwi pozdrav mom velikom prijatequ.

Anti Karamati}u

Ante Karamati}

Sahrana }e se obaviti u utorak, 6. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Sowa, }erka Vesna i mnogobrojna rodbina.

[ime i Ivanka Jeli~i}.

Slavica ]umurovi} sa porodicom.

63720

63719

63718 63711

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage }erke, sestre i zaove

Vukosave Katanski

Posledwi pozdrav dragoj

Milici ^orda{

iz Koviqa O`alo{}eni: mati Milica, brat Stevan i snaja Katica Marinkov.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam prijateqe, ro|ake i poznanike da je

Posledwi pozdrav

Nade`di Patlejh

baba Cici

Prijateqi porodica Hromi{.

od: unuka Maje i Gorana sa porodicama.

63709

63708

od Du{anovih drugara sa posla.

Nade`da Patlejh ro|. Markovi} preminula 2. 11. 2012. godine, u 83. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoj neute{ni suprug Du{ko.

63713

Posledwi pozdrav priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vukosavi Katanski

Porodica Kova~ev.

Luka Stamenkovi} 1931 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 5. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu, u Veterniku.

Posledwi pozdrav

63717

Sa po{tovawem, u trajnom se}awu posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dragoj prijateqici

Milici ^orda{

63701

Nadi

Nade`di Patlejh

posledwi pozdrav. od }erke Ane i zeta @eqka.

Porodica Farki}. Bojka i Toza.

O`alo{}ena porodica. 63715

63716

63707

63706

63702

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55

tv program

ponedeqak5.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Дивља острва Строго платонски Кухињица Име мог сокака

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника

Државни посао (РТВ 1, 18.55) 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.55 01.25 01.50

06.30 06.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.30 23.55 00.25

Вести Знање имање Чари риболова Рециклирана архитектура Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Парадокс С друге стране Војвођански дневник Један на један Лутер Концерт године 1993. ЕКВ Строго платонски Добар посао Све(т) око нас

06.05 08.00 09.00 09.05 09.50 09.56 10.28 11.00 11.04 12.00 12.15 12.30 12.46 13.28 13.34 14.50 15.05 15.57 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 22.30 22.35 23.25 23.40 23.46 00.32 02.29 03.00 03.17

08.30 Цртани филм Гордон 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серија 11.00 Вести 11.05 Ево нас код вас 12.00 Серија 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика (Новосадска ТВ, 08.30) Емисија (мађ) Ој, пауне, пауне (мађ) Лендава-Мој гост (мађ) 15.05 Серија Вести (мађ) 16.00 Објектив (слов) Под истим кровом 16.15 Објектив (мађ) Повратак на село 16.30 Храна и вино Широки план (рус) 16.55 Како се каже Добро вече, Војводино (мађ) 17.00 Руски затвори, некад и сад Културни магазин (Јеленлет) 17.30 Новосадско поподне (мађ) 18.30 Сремски Карловци, ТВ Магазин (рум) од суботе до суботе ТВ Дневник (хрв) 19.00 Објектив ТВ Дневник (слов) 19.30 Опчињени ТВ Дневник (рус) 20.30 Истрага ТВ Дневник (рум) 21.00 Спринт ТВ Дневник (ром) 21.30 Серија ТВ Дневник (мађ) 22.00 Објектив Спортске вести (мађ) 22.30 Серија Кухињица – мађ. 23.30 Филм Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Имагинаријум др Парнасуса, филм ТВ баштине 09.30 НБА: Њујорк – Филаделфија У првом лицу науке 11.15 Преглед АТП Мастерс Париз ТВ Продаја 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 16.30 Холандска лига 19.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 20.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 22.30 Шпанска лига 23.30 Премијер лига 00.30 Одбојка Серија А1: Трентино – Банца Кунео

Цртани филм Гордон

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Отписани Вести Лов и риболов Еко караван Вести Балкански ратови Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Евронет Најбоље драме ТВБ: ‘’Свечана обавеза„ Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Реч на реч: Сто дана владе Вести Итражитељи из Мјамија Дневник Еверонет Хероји Ноћни биоскоп: Сигурносно стакло, филм Отписани Вести (04.00,05.00) Еко караван

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Први глас Србије Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Отимачи изгубљеног ковчега Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Карен Ален

Отимачи изгубљеног ковчега Са професером археологије и познатим авантуристом Индијаном Џонсом упознајемо се 1936. године у Јужној Америци где трага за вредним експонатом. У САД се враћа празних руку, али на универзитету на којем ради већ га чекају припадници владине организације која се бави надзирањем нацистичких активности… Улоге: Харисон Форд, Карен Ален, Пол Фримен, Роналд Лејси, Џон Рис-Дејвис Режија: Стивен Спилберг (Прва, 21.15)

Сло бо дан Са вић

Чи та ње по зо ри шта Шест и по са ти тра ја ла је пред ста ва на ко јој се при ка зи вао „Га леб” А. П. Че хо ва. С дру ге стра не, ма ње од де ве де сет ми ну та би ло је по треб но мла дом ре ди те љу Вељ ку Ми ћу но ви ћу да на сце ни Бе о град ског драм ског по зо ри шта при ка же су шти ну ко ма да Ар ту ра Ми ле ра „Смрт тр го вач ког пут ни ка”... Аутор и уред ник: Сло бо дан Са вић (РТС 2, 22.02) 06.02 06.46 07.26 07.50 08.00 08.05 08.15 08.29 08.54

Концерт за добро јутро Слагалица Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо У сенци облака Стриповање Београд у музичким збивањнима 20. века 09.39 Вреле гуме 10.00 Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса 10.10 Књига утисака 10.48 Клиника Вет 11.20 Контекст 11.51 Музички програм 12.29 Еко фајл 13.00 Трезор 14.00 У сенци облака 14.14 Стриповање 14.39 Београд у музичким збивањима 20.века 15.07 Верски календар 15.19 Либела 15.49 Сат 16.34 Све боје живота 17.06 Елиза из Ривомброзе 18.01 Белеф 2007. 18.35 Свет здравља 19.08 Верски мозаик Србије 20.00 Технологије 20.30 Ад либитум 21.09 Елиза из Ривомброзе 22.02 Читање позоришта 22.30 Светски изазов 23.00 Образовно огледало 23.38 Девети београдски фестивал игре 00.19 Трезор 01.17 Либела 01.46 Сат 02.31 Све боје живота

06.30 Здравље и Ви 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Еурека 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Сваштарица 13.30 Слике живота 14.00 Одељење за специјалне жртве 15.00 Филм: Градско острво 17.00 Обични људи 18.00 Слике живота 19.30 Филм: Ово мало душе 21.00 Филм: Има ли пилота у авиону 23.00 Удовице 00.00 Филм: Романса и цигарете 02.00 Одељење за специјалне жртве

dnevnik

07.25 Шљака 07.35 Најбоље године 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 12.00 Нинџа ратници 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Приљатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Инфо специјал: Црвени и плави - амерички председнички избори 2012. 20.00 Никита 21.00 Инсајдер: Патриотска пљачка, 6. Део 22.00 Филм: Отпоран на метке 23.55 Вести 00.30 Спортски преглед 00.50 Никита 01.40 Амерички топ-модел 02.30 Најбоље године

Цр ве ни и пла ви Спе ци јал на еми си ја „Цр ве ни и пла ви“, по све ће на је аме рич ким пред сед нич ким из бо ри ма. Б92 је на ли цу ме ста ис тра жи ва ла ка ко се би ра пред сед ник САД и ка ко ће из бор на кам па ња 2012. го ди не ући у исто ри ју као нај ску пља ика да во ђе на у Аме ри ци? Ка ко је мо гу ће да пред сед ник нај моћ ни је др жа ве на све т у по ста не чо век ко ји осво ји ма ње гла со ва на ди рект ним из бо ри ма и да ли се та кав сце на рио мо же по но ви ти 6. но вем бра? Аутор: Љу би ца Гој гић (Б92, 19.10)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Пељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд - Народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Испод радара

Нелсон Мендела

Гласови у времену Током 20.века, харизматични светски лидери су користили моћ говора да би мотивисали масе и покренули за остваривање својих визија. Једни су користили моћ говора попут Черчила и Менделе да би се ослободили ропства или одупрели непријатељу, док су други злоупотребили моћ говора, попут Хитлера, да би освојили и поробили друге народе. Кроз серију је представљено са документованим материјалом, говор познатих личности који су обликовали историју света. (Хепи, 18.30) 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 23.00 00.00 00.45 01.30 03.30

Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Вести Црвени орао Телешоп Спаситељ, филм Насловна страна – квиз Моја Србија Телемастер Гласови у времену, документарна серија Црвени орао Долина вукова Вести Ћирилица Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија Ћирилица 30000 миља под морем, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak5.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Затрпани Твој стил у његовим рукама Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Затрпани Твој стил у његовим рукама

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

Ловци на нацисте Геније дизајна Проблем са Толстојем Животиње које су ушле у историју Викторијанска апотека Мајка Тереза – Светица таме Ко си заправо ти? Тајм тим година XI Прича о струји Путовања и открића Најгори послови у историји Сага о викинзима Древни светови Египат Ловци на нацисте Путовања и открића Проблем са Толстојем Севдах

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Повратак Топера Снивај злато моје Мис Потер Матине Бери Мандеј Боље од бекства Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.30

Матине Промотер б филмова, хорора сумњивог квалитета, за време ’’кубанске’’ кризе организује евент у малом градицу. Користеци масовну хистерију и хорор екстраваганцу, оствариће неочекиване ефекте... Улоге: Џон Гуд ман, Ке ти Мо ри јар ти, Сај мон Фен тон Режија: Џо Дан те (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Митским путевима 3, док. серија 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 11.33 Кључ у руке 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 Регионални дневник 00.50 Једногоче, филм 02.25 Др Оз 2, ток шоу

06.00 08.00 09.30 11.30 13.00 13.35 15.10 16.45 18.25 20.05 21.05 22.50 23.45 01.25 03.15 04.10

Зашто сам у браку 2 Марс тражи маме Бурлеска Мистер Бин - Филм Када Пруденс пева Поноћ у Паризу Породица Тиш Загробни живот је леп Девојка из планинске колибе Царство порока Отмица Игра престола Фреди против Џејсона Обред Прави секс Само га доведи

19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

07.00 07.50 09.35 10.00 10.25 11.20 11.35 12.30 12.45 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.10 22.25 00.15 02.00 03.00 03.50

Џе ни фер Ани стон

Прекид За Герија први сусрет с Брук био је љубав на први поглед. Видео ју је на стадиону, седила је у истом реду, и то с дечком. То Герија није спречило да јој силом купи хот-дог и да је после утакмице на духовит начин позове на спој. Тако је почела љубавна прича две несумњиво сродне душе и савршено складна веза. Али... Улоге: Винс Вон, Џе ни фер Ани стон, Џеј сон Ба те ман, Џа стин Лонг Режија: Пеј тон Рид (ХРТ 2, 20.00)

20.00 21.50 22.35 23.20 00.05 00.40 01.25 02.15 02.35

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Једногоче, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Ријека: Море Принц Валијант, филм Телетабис Тоскана на тањиру 1, док. серија Прекид, филм Др Хаус Вајтчепел Заштитница сведока Битанге и принцезе 24 Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Ненајављени гост из таме Биографија - Клајв Овен Диван човек Шта девојке уче Биографија - Сузан Сарандон Плачљивко Птица на жици Биографија - Клајв Овен Скоро жена Момци с Медисона Нотинг Хил Амерички председник Блеф слепог човека

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.55 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.05 19.30

Ке ти Мо ри јар ти

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.15

08.00 10.00 12.30 14.30 16.50 18.40 20.00 22.00 00.00 01.10

Кадилак мен Нада и слава Белфегор, фантом из Лувра Непогрешиви пријатељ Тигров реп Тежак избор Лакоћа Врсте Еротски филм Еротски филм

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Велико стопало Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Мистерије Острва Сенки Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Мегапитон против Гатороида Вокер, тексашки ренџер

Галилео Флешпоинт ТВ продаја Ексклузив Таблоид Крв није вода ТВ продаја Ружа ветрова ТВ продаја Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас РТЛ Време Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Непобедиви 2: У последњој рунди, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу ЦСИ: Мајами РТЛ Данас

Непобедиви 2: У последњој рунди Џорџ Чејмберс је бивши боксерски шампион који је данас, како би преживео, присиљен да снима рекламе за вотку у Русији, где још увек представља некакву звезду. Он је још увек арогантан и тврдоглав, због чега није претерано омиљен. Једне вечери у хотелској соби затекне лопове... Улоге: Мајкл Џеј Вајт, Скот Ад кинс, Бен Крос, Ели Дан кер, Марк Ива нир Режија: Исак Фло рен тајн (РТЛ, 22.25)

Скот Ад кинс

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 08.45 10.00 11.00 17.30 18.15 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.15 00.45

Мотоспортови Маратон Билијар Футсал Фудбал Сви спортови Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Билијар Фудбал

Lo{e ih u~e od obdani{ta u{evno poreme}eni qudi imaju o{te}enu dru- mogu predvi|eti, {to se tretiraju kao nerazumni i ne{tvenost, pa i simboli~ki i realno ugroàva- razumqivi, du{evno oboqeli su oli~ewe nereda i neju dru{tvenost drugih, ìvot grupe i ìvot u stabilnosti. Zato oni u qudima koji nisu du{evno pogrupi, jer verbalnim ili neverbalnim pona{awem – reme}eni aktuelizuju strah od raspadawa, tro{nosti ne, dakako, namerno, ve} po diktatu du{evnog poreme- i nepostojawa, koji se ~esto izjedna~ava sa smr}u. }aja – delom ili potpuno ignori{u vladaju}i kod dru- Pretwu raspadawa i smrti vaqa odagnati, uti{ati je {tvenog saobra}awa, jer su wihovi simptomi za qude i oslabiti. Stigmatizacija du{evno poreme}enog je oko wih nerazumni i nerazumqivi, pa ih qudi doìjedan od na~ina da se smiri ili ukloni prijetwa rasvqavaju kao nepredvidqive. Ako neko od malih nogu vidi i ~uje kako se du{evno oboleli u pri~ama odraslih i medijima prikazuju u izrazito negativnom svetlu, on zarana nau~i da stigmatizacijom reaguje na ~oveka sa du{evnim poreme}ajem; da ga drì {to daqe od sebe, na {to ve}oj, a time i sigurnijoj distanci. Osobe sa du{evnim poreme}ajem se u pri~ama i predstavama qudi povezuju sa najrazli~itijim oblicima negativnog pona{awa. Du{evno poreme}en ~ovek je jedna od prvih, ako ne i prva asocijacija koja se javqa kad se ~uje da je neko u~inio odre|eno delo koje je te{ko objasniti ili po~eo da se pona{a na na~in koji, najblaè re~eno, zbuwuje i one koji su ga znali i one koji ga nisu znali: neko je ubio vi{e ~lanova porodice, zapalio celo imawe, za kratko vrijeme pro}erdao celi imetak, bez vidqivog razloga dobar posao i udoban ìvot zamenio je besposlicom, skitwom i prosja~kim ìvotom, iz qubomore je ubio suprugu koja ni~im i nikad nije dala razloga za qubomoru, bez vidqivog razloga digao je ruku na sebe, iz ~istog mira prekinuo je odnose s bliskim i znanim optuùju}i ih da mu potajno rade o glavi; postao je opsjednut idejom da je mnogo sposobniji od ve}ine drugih qudi, stalno se boji a ni sam ne zna ~ega, uko~i se od straha kad god treba da govori pred iole ve}im skupom qudi ili da pre|e preko bilo kojeg trga, uporno se oglu{ava o osnovne norme pona{awa, prisilno ponavqa odre|en Ni svim „normalnim” nije ìvotni ciq dvosoban stan broj kretwi ~iji se smisao ne da odgonetnuti, insistira na tome da su mu unutra{wi organi truli, takawa, koja dolazi od du{evno obolelih. Time {to su o~ajava zbog gre{aka koje je, kako tvrdi, u~inio u pro- stigmatizovani, oni ne prestaju biti izvor pretwe, {losti, a da ih zapravo uop{te nije u~inio. Nau~eni ali se zahvaquju}i stigmi drè na udaqenosti i oni i da u vinovnicima „nestandardnog“, po pravilu nega- prijetwa koja dolazi od wih. Stigmatizacijom se dutivno vrijednovanog pona{awa, za koje im je te{ko da {evno oboqeli progla{avaju qudima koji ne samo da na|u obja{wewe, prepoznaju du{evno obolele, oni konisu poèqni me|u zdravima, nego im uop{te nije meji nisu du{evno poreme}eni stigmatizuju takve qude. sto me|u zdravima. Stigmatizacija du{evnog poreme}aja moè se shva[to svesno {to nesvesno, qudi smrt izjedna~avaju titi i kao vid borbe protiv nereda i smrti. Robert sa gubitkom kontrole, dezorganizacijom i dezintergaKendl smatra da su „uzroci cijom. Smrt zna~i naru{astigmatizacije sloèni i vawe, pa i i{~ezavawe poOlako okolina progla{ava poti~u velikim delom iz dustoje}e, uglavnom stabilne du{evno poreme}enima one koji, boko ukorewenih kulturnih konstrukcije sveta. Kako stavova prema ludilu.“ Stiprime}uje Stiven Hin{o, recimo, za kratko vreme ven Hin{o dodaje: „Mada je ~esto ometaju}e, nekad antipro}erdaju ceo imetak ili bez priroda du{evnog poremesocijalne i iracionalne crvidqivog razloga dobar posao i }aja takva da ~ini razumqite pona{awa, na~ina mivim na{e te{ko}e da sa du- udoban ìvot zamene besposlicom, {qewa i osje}awa du{evno {evno poreme}enom osobom obolelih, same po sebi ne skitwom i prosja~kim ìvotom duè vremena saose}amo, nenajavquju smrt. One naprodostatak po{tovawa i qusto remete red i stabilnost baznosti prema du{evno poreme}enom ukazuje na dui nagove{tavaju mogu}nost da prevlada nered i haos. bqe osnove takvog stava.“ Tako|e, kad je britansko Time du{evno oboqeli podsje}aju du{evno zdrave koMinistarstvo zdravqa naloìlo grupi stru~waka da, liko je nestabilna wihova psihi~ka ravnoteà, kako na osnovu pregleda literature, kaù {ta uti~e na svakog ~asa mogu da, kako se to kaè, izgube pamet. A formirawe stavova javnosti prema du{evnom poremegubitak onoga {to se naziva pamet doìvqava se kao }aju, oni su u izvje{taju konstatovali da „strah i odneka vrsta simboli~ne smrti. bojnost prema onima koji imaju problema sa du{evnim Prema teoriji o pravednom svetu, qudi su skloni da zdravqem poti~e iz dubqeg izvora u dru{tvu“. veruju kako je svet pravedan. Ako se nekom desi neka Kako stigma du{evnog poreme}aja moè da predstaneprilika, oni to dosta spremno obja{wavaju time vqa vid borbe protiv nereda i smrti? Qudi su mahom {to takva osoba nije boqe ni zasluìla, jer nije onasvesni kratko}e ìvota. Zato posebno cene stabilkva kakva treba da bude. Ovakav na~in rezonovawa ponost oko sebe i u sebi. Ona im pomaè da odagnaju maè qudima da sa~uvaju sliku o sebi kao dobrim i iskonski strah od privremenosti. Zato {to ne po{tupravednim, jer sadrì poruku da se dobrim qudima doju vladaju}i kod pona{awa, {to im se postupci te{ko ga|aju samo dobre, a lo{im samo lo{e stvari.

Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak5.novembar2012.

dnevnik

5. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да нас мо жда ми сли те да из гле да те ужа сно и же ли те да иза ђе те на по ље и про ме ни те свој из глед. Ку пи те не што но ве оде ће, а за тим се пре пу сти те тре нин гу. Ак тив но сти ће учи ни ти да се осе ћа те мно го бо ље.

BIK 20.4-20.5.

Да нас се мо жда осе ти те не во ље но, иако не ма те пра ви раз лог за то. Ва ша ве за тре ба ло би да бу де ста бил на, али је би о ри там на ни ском ни воу та ко да вам мо жда по не ста је са мо по у зда ња.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ве че ра шњи пла но ви за дру же ње с при ја те љи ма мо гли би би ти од ло же ни због ва ших од го вор но сти. То вас не ће за у ста ви ти, али ће те ви ђа ње мо ра ти да од ло жи те за ма ло ка сни је. Охра бри те бли ску осо бу ко ја се осе ћа обес хра бре но. Мо жда ће те тре нут но мо ра ти да ра ди те на пор ни је да би сте за ра ди ли но вац. То мо же укљу чи ти до дат но вре ме про ве де но на по слу или јед но став но зна чи да ће те још не ко ли ко пу та мо ра ти да оде те до бан ке.

Да нас су ве о ма мо гу ћа ка шње ња ка да су у пи та њу при зна ња би ло ко је вр сте. То мо же би ти ве о ма раз о ча ра ва ју ће, али не до зво ли те да вас обес хра бри. Сва ка ко да ће ваш рад би ти пре по знат, са мо мо жда не на вре ме.

Де пре сив не ве сти о ста њу свет ске еко но ми је или бер зе мо гу учи ни ти да се осе ћа те су мор но или да се за бри не те ка да су у пи та њу ва ше фи нан си је. Не бри ни те, вр ло бр зо све ће по но во би ти по ста ром.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Да ли сте за пу сти ли сво ју ба шту или соб не биљ ке? Не ка вас то не за бри ња ва, све биљ ке на кра ју уве ну. Ипак, по тру ди те се да их ожи ви те ма ло. Мо жда сма тра те да не ке ства ри до но се ви ше про бле ма не го ко ри сти. Бли зак при ја тељ, парт нер или де те да нас мо жда из гле да су мор но и ме лан хо лич но. Мо гу ће је да се пи та те да ли сте до при не ли та квом рас по ло же њу, али и ако то има би ло ка кве ве зе с ва ма, то је бе зна чај но. Да нас би се кућ не оба ве зе мо гле зна чај но уве ћа ти, до но се ћи вам осе ћај да сте ви је ди ни члан до ма ћин ства ко ји ни је ис пу нио сво је оба ве зе. Мо гу ће је да сте тре нут но по ма ло су мор ни, али се по тру ди те да то не по тра је ду го.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Бли зак при ја тељ или ро ман тич ни парт нер мо жда ни је су ви ше ко му ни ка ти ван да нас и мо жда ће те се за пи та ти да ли та осо ба уоп ште бри не о ва ма. Та осо ба има не ких по те шко ћа с нов цем па ни је на ро чи то спрем на за дру же ње.

„По жу ри те“ и „са че кај те“ су да нас кључ не фра зе за вас. По се та бли ског при ја те ља, љу бав ног парт не ра или ко ле ге мо же би ти од ло же на, мо жда због не че га што је у ве зи с нов цем или умет но шћу.

Ве о ма вам до бро иде ка да су у пи та њу фи нан си је. Же ли те још бо ље ре зул та те, али се мо жда осе ћа те при вре ме но обес хра бре ни. Чи ни се да тре ба да на ста ви те на пор но да ра ди те да би сте одр жа ли тем по.

TRI^-TRA^

Ка ко пре стра ви ти Ха ле Бе ри

V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Глу ми ца Хале Б ер и гостовала је код Елен Деџе н ерис у емисији, и о ткрила не само да с е плаши п аукова, већ и д а тренутн о муку м учи са не ко ли цином који су ј ој се усели ли у кућу. Е л ен је с ажаљи во клима л а глав ом, а поди ју мо м се пр иб ли жа ва о чове к маскиран у о г ромног п аука, к о ји је за т им престрав ио Бе ри јеву. Деџен ер ис ова обожава да се н аша ли на рачу н својих гостију, па је тако Колина Фарела натерала да се заједно маскирају у вампире и препадају жене у тоалету, Дејвида Бекама је наговорила да продаје парфеме маскиран у обичног продавца...

VIC DANA

Evropa

и веТровиТо

NOVI SAD: Toplo, ali vetrovito. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe s ki{om po podne i uve~e. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 12 stepeni, a maksimalna 23 stepena. VOJVODINA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe sa severa, s ki{om po podne. Kratkotrajna ki{a je mogu}a i ujutru. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 10 stepeni, a maksimalna 24 stepena. SRBIJA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Duva}e poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar, uz naobla~ewe s ki{om po podne i uve~e. Kratkotrajna ki{a mogu}a je i ujutru. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 7 stepeni, a maksimalna 26. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka do ~etvrtka sve hladnije i promenqivo vreme. Ki{a je mogu}a u utorak i sredu ujutru i preme{ta}e se od severa ka jugu Srbije. Na planinama }e padati sneg. U ~etvrtak sun~ano, a u petak malo toplije, uz postepeno naobla~ewe. Za idu}i vikend mogu}i su ki{a i pad temperature. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~nim bolesnicima se preporu~uje dodatna opreznost i smawewe fizi~kih napora. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu biti jako izra`ene. U~esnicima u saobra}aju neophodna je maksimalna koncentracija.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ула зи Пи ро ћа нац у ка фа ну и при ђе јед ном чо ве ку: - Је ли, бо га ти, је си ли ти онај што ми је из ву као си на из ре ке и спа сао га од да вље ња? - Је сам - ка же чо век. - А где му је ка па - пи та Пи ро ћа нац.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

93 (-7)

Slankamen

238 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

176 (-8)

Zemun

308 (0)

Bogojevo

171 (-9)

Panчevo

320 (12)

Smederevo

470 (2)

Baч. Palanka 182 (-12) Novi Sad

185 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

231 (1)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-52 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 324 (18) Beograd

Kusiћ

255 (7)

36 (2)

Reшeњe:

DUNAV