Page 1

c m y

NOVISAD*

PEtAK4.NOVEMbAR2011.gODINE

gODINALXIX bROJ23248 cENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KRIJELIAERODROM„E^KA”VREDNUZAOStAV[tINUNEMAcA

Kopa~i zlata zorom opsedaju pistu? str. 4

INTERVJU: bORISLAVStEFANOVI], [EFPREgOVARA^KOgtIMAbEOgRADA

Sat za Kosovo ne mo`e se vratiti unazad str. 3

NEMA^KAKOMPANIJA„DREKSLMAJER”[IRIPROIZVODWU

U Zrewaninu jo{ 500 novih radnih mesta Nema~ka kompanija za proizvodwu auto-delova “Drekslmajer”,najve}iposlodavacuZrewaninu, ali i celoj Vojvodini, koji zapo{qava oko 1.600 qudi, najavilajeju~eotvarawevi{eod500 novih radnih mesta u narednom periodu. Zahvaquju}i zalagawu grada Zrewanina, kao i nadle`nihinstitucijauNovomSadui Beogradu, lokacija na kojoj se nalazi sedi{te “Drekslmajera” u industrijskoj zoni “Bagqa{”, dobilajestatusslobodnecarinske zone, ~ime su se automatski stekli uslovi za {irewe poslovawa idodatnozapo{qavawe. Direktor “Drekslmajera” Zigfrid Angerer izjavio je na ju~era{woj konferenciji za novinareuGradskojku}idasudobrasaradwaslokalnomsamoupravomi kvalitetan radni~ki kadar neki od razloga zbog kojih je ova fabrika, koja sara|uje s renomiranomautoindustrijomBMW,odlu~ila da pro{iri proizvodwu u Srbiji. str. 5

RASKINUtEPRIVAtIZAcIJEU„NIbENSgRUPI”

I „Ba~kaput” na slobodi

str. 4 NASLOVI

NOVOUZNEMIREWEUbAJMOKU

Nestala devojka koja je ~uvala ku}u ubijene

str. 14

Foto:N.Stojanovi}

RADOVINAKRU@NOMtOKUUVEtERNIKUPRIKRAJU

Politika 2 Buzek:Kandidatura zanekolikonedeqa 3 Srbijadanasodgovara SudupravdeuHagu

Ekonomija 4 „Belakwiga” crnapoSrbiju 5 UgovorSrbijei„Fijata” javnatajna?

Toplije

Najvi{a temperatura18° S

Dru{tvo 6 Sitoire{etokoje, izgleda,ni~emuneslu`i

NoviSad 9 NaRibarcukamp pre„Egzita”

Vojvodina 10 Dvanovatrgovinska centrauZrewaninu

n USVEtSKOMKUPUSRPKIWE SUtRASAMERIKANKAMA

crna 14 Gradskiautobusubio mladi}aidevojkuuBeogradu

Lov 21 Nezasitize~evi ojadiliTemerince?

NAKONPROVALEUgARA@UUtEMERINU

Mrtav pijan ukrao i vozio gradski autobus? str. 14 str. 16 – 20

SPORT

Okrugla raskrsnica d o n o s i b e z b e d n o s tstr. 9

Reporta`e 13 Ma|arski}euSomboru u~itiJapanciiArapi

n VOLKOVDEbItUJE, POVRAtAKStOJKOVI]A

n POMO] KLADIONI^ARIMA


2

POLiTikA

petak4.novembar2011.

PREDSEDNIK EVROPSKOG PARLAMENTA JU^E U BEOGRADU

Kandidaturaza nekolikonedeqa PredsednikEvropskogparlamentaJe`iBuzek izjaviojeju~e da je sled koraka za Srbiju u procesu evropskih integracija vrlo jasan – kandidatura za nekolikonedeqa,aotvarawepregovora za nekoliko meseci. Buzekjeposlerazgovoraspredsednicom Skup{tine Srbije Slavicom \uki}-Dejanovi} rekao da Evropska unija od Srbije o~ekuje samo jedno: unapre|ewe odnosa s Kosovom i konkretne korakeiodluke. – Mi u EU vi{e volimo da gradimo mostove i da imamo otvorenegranice,{tostevideli na primeru [engenskog sporazuma,negodapravimobarikade ili zidove – poru~io je Buzek.

OnjeistakaodabiBeogradi Pri{tinaunarednomperiodu trebalo da nastave dijalog,

Znam da to nije lako, rekao je Buzek,iistakaodaizsopstvenogiskustvaznakakojete{ko

Demoni pro{losti Je`i Buzek je ju~e, obra}aju}i se poslanicima Skup{tine Srbije,naglasiodaSrbijanesmedozvolitidademoniizpro{lostistanunaputostvarivawuwenihsnovaidajedu`nost politi~aradapomognusrpskomnarodudaostvarisvojubudu}nost. –NovakrizakojapratinasiqeusevernomdeluKosova,re}i suotvoreno,neprihvatqivajezasvenas,akozaistamislimona budu}nostiintegracijuuEvropskuuniju–poru~iojeBuzek,i naglasiodasemoraobnovitidijalogBeogradaiPri{tine. po~nudaprimewujudogovorene sporazumeirazgovarajuotemama koje su na dnevnom redu.

bilo pomirewe izme|u wegove zemqe,Poqske,iNema~keposleDrugogsvetskograta.

Buzek je rekao da su s Pri{tinom, u dijalogu u kojem je EU po{teni posrednik, postignuta ~etiri sporazuma, a po~elajeprimenasamojednog. – Kqu~na i osnovna vrednost procesa pro{irewa ili procesa integracija je pomirewe–rekaojeBuzek. Slav ic a \uk i}-Dej an ov i} jerekladaseodSrbijeo~ekuje da ne blokira nikoga na evropsku putu, ali i Srbija o~ekujedautomprocesunebudeblokiranaodPri{tine. – Dub ok o sam uver en a u iskrenost Beograda da nastavi dijalog, kroz koji bi bila re{ena mnoga pitawa, ali na drugojstraninemaiskrenosti zadijalog–ocenilajeona.

ME\UNARODNI SUD PRAVDE U HAGU

Srbijadanasodgovara Pravni tim Srbije podne}e danas Me|unarodnomsudupravdeuHagupisaniodgovornapodnesakkojimHrvatskanegira navode iz srpske kontratu`be da je nad Srbimapo~iwengenociduproteklomratu.OvojeposledwipodnesakSrbijekoji }edostavitinakrajusudskogroka,4.novembra,asastojiseoddelakojimseosporavaju prigovori Hrvatske i dopunskih argumenataidokazazanavodeizkontratu`be. Hrvatskoj}epotombitiostavqenrok zauzvratniodgovor,asadr`inapodnesa-

kanemo`ebitidostupnajavnostipreobjavqivawa na sajtu MSP-a, neposredno predusmenuraspravu.Poprocenama~lanova srpskog pravnog tima, usmena rasprava u ovom sporu mo`e se o~ekivati u prvojpolovini2013.godine. Koordinator Vlade Srbije za saradwu samedijima SlobodanHomen izjaviojeju~edabinajboqebilodaseme|usobnetu`beSrbijeiHrvatskezagenocidpovuku, alida}e,ukolikosetonedogodi,Srbija braniti svoje interese. On je na konferencijizanovinarenakonsedniceVlade

Srbije istakao da je stav Vlade Srbije, kojijevi{eputaistaknut,dajenajboqe povu}itu`be,alidapostojisvestoome da je za to potrebna politi~ka voqa obe strane. –Istrajava}emoidaqenatakvomstavu jerjetonajboqere{ewe,aokonkretnim potezima }e odlu~ivati na{ tim koji se timpitawembavi–rekaojeHomennovinarima. Onjedodaoda}e,ukolikoHrvatskane pristane na povla~ewe, Srbija braniti svojeinterese.

PROMOCIJA KWIGE O STEVANU DOROWSKOM

OdbranaautonomijeVojvodine ObimnakwigaoStevanu Dorowskom, nekada{wem visokom  dr`avnom i partijskom funkcioneruSFRJiVojvodine, a koju su napisali istori~ar Ranko Kon~ar inovinarDimitrijeBoarov, odr`ana je sino} u prepunojsaliMuzejaVojvodine. Govore}i o kwizi, Kon~ar je istakao da su kroz prikaz lika DorowskogpisalioistorijiautonomijeVojvodine. – Radili smo slo`enu istorijskutemu,kojajei danas delikatna kao {to je bila slo`ena u pro{losti. Pitawe autonomije Vojvodine traje 160 godina, a mi smo spojili jednuizuzetnupoliti~ku li~nost s temom koji ima tako dugvektrajawa.Tadu`inaborbe za autonomiju omogu}uje nam daistorijskiowojsudimoidemistifikujemojeuovavremena kada je mistifikacije previ{e –rekaojeKon~ar.

Po wegovim re~ima, Dorowskijebioli~nostkojajenajdubqerazumelafenomenVojvodineiweneautonomije. DimitrijeBoarovjenaglasio da li~no ima veliki respekt prema Dorowskom koji je imao

sledica odnosa politi~kih rukovodstava ve} i razli~itograzvojaVojvodine i Srbije kroz istoriju–rekaojeBoarov. Onjedodaodaje,~itaju}i stare partijske dokumenteizperiodaJugoslavijeizdobatakozvane autokratske vladavine jednog~oveka,shvatioda suodnosiutakvomsistemu bili veoma dinami~ni, s krupnim sukobima li~nosti,alisubilitemeqeninaargumentaciji boqoj nego {to je argumentacija dana{wih politi~ara. Recenzent kwige Aleksandar Kasa{ je naglasiodakwigapokazuje Foto:B.Lu~i} kako autonomija Vojvohrabrosti da u politi~kom `i- dine nije bila uvek politi~ko votu Jugoslavije postavi po- ve}iekonomskopitawe. sledwulinijuodbraneautonomO kwizi su govorili i istoneVojvodine. ri~ar Slobodan Bjelica i sa–Pi{u}ikwiguboqesamraz- vremenici Stevana Dorowskog umeo da problemi na relaciji general Petar Mati} Dule i Srbija–Vojvodina nisu samo po- Du{anBogdanovSenko. P. K.

VESTI

Qaji}:Ne me{ativeru ipolitiku Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} saglasiosesasvojim kolegom ministrom Sulejmanom Ugqaninom, koji smatra da politi~arinetrebadaseme{ajuu unutra{wa pitawa Islamske zajednice. Qaji} je rekao da misli da jo{ uvek traje usagla{avawe sporazuma o objediwavawuIslamskezajedniceuSrbiji kojijeiniciralaRepublikaTurskaidabi tajdokumenttrebalo{toprerealizovati. –Potpunosesla`emstimdapoliti~ari netrebadaseme{ajuupitawaIslamskezajednice,itobinaskona~nouvelounormalanperiodjerniverskimliderimanijemestoupolitici–rekaojeQaji}.–Uvekkadasuseme{aliveraipolitika,nagubitku subiliiveraipolitika.Nikonebitrebalo u ovom trenutku da komentari{e ne{to{tojo{uveknijeokon~ano.

Sre}kovi}: Srbijana polaputa – Srbija je pro{la vi{eodpolaputakapunopravnom ~lanstvu u Evropskojunijiizatoje potrebno „probuditi sinergiju”izme|umaticei onog dela na{eg naroda koji `ivi u zemqama EU – poru~io je ju~e ministarveraidijasporeSrbije Sr|an Sre}kovi}. – Na{a dijaspora imapotencijaldabudeva`nakartaSrbije zaEvropu.Zauspe{nopredstavqaweSrbijekojasemewa,moderne,evropskeistabilnezemqe,dijasporatrebadabudena{partnerisaveznikidazastupana{enacionalneinterese.Podizawemkapacitetasrpskih organizacijastvarasemre`akojabimogla odgovoritinazahteveevropskihprograma, akrajwiciqjedataudru`ewakonkuri{u zasredstvaEU,kakobiseupretpristupnoj fazido{lodofinansijskepodr{kezapodizawekapacitetauSrbiji.

Tabakovi}: Objavitispisak poslodavaca Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi} izjavila je ju~e da kontrola uplata poreza i doprinosa za zaposlene ne treba da bude u nadle`nosti poslovnih banaka ve} Poreske uprave. Po wenim re~ima, Poreska uprava ne radisvojposao,{topokazujui„233milijarde dinara nenapla}enih poreza i doprinosa u FondPIO”,a{toje„krivicaUprave”.Jorgovanka Tabakovi} je istakla da u javnost treba iznetispisaksvihposlodavacakojineizmirujuobavezepremazaposlenima.–Osnovniproblemjeutome{toqudirade,uvereniutodaim seupla}ujuporeziidoprinosi,aondase,prilikom odlaska u penziju ili dobijawa otkaza, suo~avajustimedaimgodinamanisuupla}ivaniporeziidoprinosi,doksdrugestraneraste sumakojaseizbuxetaizdvajazapenzijejerpara uFonduPIOnemadovoqno–podvuklajeona.

dnevnik

Vladaspremanovi dokument DirektorkanclarijeVladeSrbijezasaradwusamedijimaMilivoje Mihajlovi} izjavio je ju~e da Vlada priprema izve{taj o KosovuiMetohiji,koji}ebitidostavqenSkup{tiniSrbijena izja{wavawe,dodaju}ida}eVladanarednihdanadostavitiinovidokument,alinijemogaodaka`eukojojformi. –Utomdokumentubi}enavedeno{taVladanameravadapreduzmedabisestabilizovaleprilikenaKosovuiMetohiji–rekao jeMihajlovi}nakonferencijizanovinareposlesedniceVlade.

poslani~ke teme

Glava„upesku” Skup{tina Srbije nastavila je ju~e posle podne razmatrawe amandmana na zakonski predlog o zabrani usavr{avawa, proizvodwe istvarawazaliha biolo{kog i toksi~kogoru`ja.Od opozicije, sednici prisustvuju samo poslanici Srpske radikalne stranke,dokDSSovci u~estvuju samo u delu koji se odnosi na poslani~kapitawa,zahtevaju}imere zarazre{ewesituacijenaseveruKiM. Funkcioner DSS-a Zoran [ami podsetio je na to da ve}

vi{e od dve nedeqe ta stranka tra`i od Vlade da iza|e pred

Skup{tinuika`e{tadase~ini. – Vlada to ne}e, pona{a se kaonojkojizabijaglavuupesak –rekaoje[ami.

No}neaktivnosti Poslanik DS-a Janko Veselin ovi} kritik ovao je ju~ e opoz ic io n e strank e {to ne prisustvuju sednici parlamentave}sebave„no}nimaktivnostima – lepqewem plakata s glavama svoj ih preds edn ik a” ~ime„ru`emnogegradoveuSrbiji“ mimo izbornog perioda. Veselinovi} je kao primer naveo da su na sredi{wem delu Brank ovog mos ta u Beo g radu stubovi oblepqeni plakatima

s glavom predsednika Srpske napredne stranke  Tomislava Nikoli}a. –SNS,DSSijo{nekemawe strankeve}vi{eoddesetdana neu~estvujuuraduparlamenta. To je wihovo legitimno pravo, kao {to je wihovo pravo i da silaze do blagajne po plate, da ihsre}emouskup{tinskomrestoranu. Wih je narod birao i narodu}emoratidapolo`era~une–o~ekujeVeselinovi}.

Dalijepo~elakampawa Janko Veselinovi} pitao je nadle`na ministarstva da li je izbornakampawapo~elai{tasepreduzimazavo|ewekampawemimo izbornogperioda,agradskeslu`beiinspekcije–dalisupokrenule postupke protiv ovla{}enih lica u tim strankama za “gr|ewe gradova“,kadaio~ijemtro{ku}etiplakatibitiukloweni.

„Kuva”seoko`eleznice Iako je u toku sednica s 27 ta~aka dnevnog reda, na oglasnojtabliSkup{tinestojejo{ dva saz iva ses ij a koj e nis u okon~ane glasawem. Re~ je o vanrednoj sednici iz septembra,nakojojjenadnevnomredu bio predlog zakona o `eleznici,ioposebnojsedniciiodgovoru Vlade na interpelaciju SRS-akojomsetra`iodgovornost ministra SPO-a Sr|ana Sre}kovi}a.   Kako „Dnevnik“

saznaje u dobro obave{tenim krugovima, vlast nije odustala od zakona o `eleznici ve} su pre nekoliko dana razgovori ponovo aktuelizovani. „Dnevniku“jere~enodavladaju}akoalicijapoku{avada„privoli“ na glasawe poslanika Liste za SanxakEsadaXuxevi}a isamostaln u pos lan ic u Ves nu Pe{i}. U razgovore je ukqu~en sam vrh Skup{tine, rekao nam jedobroobave{teniizvor.

^etnicizaBuzeka PoslanicaURS-aJovanaFaTomi} obavestilajegra|anstvo preko dru{tvene mre`e „Tviter„dajeJe`iBuzek prvipredsednik Evropskog parlamenta kojigovoriuSkup{tini. „Reklabihdaradikalismobilnogtelefonapu{tajumuziku u sali, ~udim se da im se to toleri{e„, saop{tila je JovanaFasvojimfanovima,potvr-

|uj u} i da je re~ o pes mi „Spremt e se, ~etn ic i“. „Ne razu m em ovaj vid pol it i~k e borbe, vi{e mi li~ni na primitivizam„. Svoje vi|ewe izneo je i poslanikLDP-aBojan\uri}. „Napredwaciseneusu|ujuda aplau d ir aj u, mo` da Kon uz in gleda prenos„, konstatuje \uri}.

Vojvodinai evropskiput DelegacijaSkup{tinenema~ke savezne pokrajine Hesen, koja na poziv predsednika Skup{tine APV[andoraEgere{ija boravi uSrbiji,bilajeju~egostipredsednice republi~kog parlamenta Slavice\uki}-Dejanovi}. Kakojesaop{tenoizSkup{tineSrbije,„~lanovidelegacijeistaklisupodr{kuevropskomputu Srbije i upoznali predsednicu

Skup{tine s namerom da oja~aju kontakte s AP Vojvodinom i Skup{tinomAPV“. „Obostrano je istaknut zna~aj saradwenaplanuekonomije,kultureinauke,kaoidasaradwame|u regionima mo`e obezbediti vi{i kvalitet `ivota gra|ana„, saop{tenojeizkabinetapredsedniceSlavice\uki}-Dejanovi}. S. Stankovi}


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

BORISLAVSTEFANOVI],[EFPREGOVARA^KOGTIMABEOGRADA

Sat za Kosovo se ne mo`e vratiti unazad – Vrlo brzo mo`emo o~ekivati novu briselsku rundu pregovora s Pri{tinom jer smo nadomak re{ewa za Jariwe i Brwak, koje mo`da ne}e biti idealno i ne}e se dopasti svima. U ovoj zemqi problem je i u tome {to, kada ka`ete da ste blizu re{ewa, niko nije navikao da je stvarno tako. Kada se to desi, qudi treba da ka`u: pa nisu ovi iz vlasti lagali, rekli su istinu – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ {ef pregovara~kog tima Beograda BorislavStefanovi}. On isti~e da dogovor o Jariwu i Brwaku otvara put daqeg dijaloga s Pri{tinom, ali i vra}a u `ivot Plan u {est ta~aka generalnog sekretara UN BanKi-muna. l Ho}eliprelazibitipredmet dijaloga predstoje}e briselskerunde? – Ne, to je predmet svakodnevnih razgovora, a u Briselu nas ~ekaju elektri~na energija, Telekom, re{avawe zastupqenosti Pri{tine u regionalnim inicijativama, pitawe univerzitetskih diploma, a mo`da dotaknemo i vazdu{ni saobra}aj. Verujem da }e implemetaciona grupa za Jariwe

l [tao~ekujeteda}etesnovom rundom doneti kao re{ewa iz Brisela, s obzirom na krtitike dosada{weg u~inka, kako od opozicije, tako i od Srba s KiM? – Uvek kada postignemo neka te{ko dosti`na re{ewa, na ovim prostorima postoji veliki odijum, naro~ito opozicione javnosti. Me|utim, takva re{ewa su se kasnije tokom na{e istorije pokazala kao odli~na. Nova re{ewa koja }emo doneti iz Brisela sigurno se ne}e svideti opoziciji, a ona se i ne tra`e zbog we ve} zbog gra|ana Srbije, onih koji `ive na KiM, a dr`ava Srbija pri tom vodi ra~una o sopstvenim interesima. U predstoje}oj rundi ~ekaju nas ve} pomenute te{ko re{ive teme, s velikim antagonizmima i suprotstavqenim stavovima dve strane i moramo na}i re{ewa koja ni na koji na~in ne daju potvrdu

Imaraznihtribuna l Vodilisera~unaotome{touSkup{tinigovoreposlanici, ne opozicije ve} DS-a i URS-a s Kosova i Metohije, a podvla~edaizri~ustavkojizastupa50.000Srbasasevera? – Ima raznih tribuna, naro~ito kada je kriza na vratima. Nije sporno da se govori u ime gra|ana, to je, uostalom, i wihovo pravo, oni su birani, me|utim treba i gra|anima govoriti, i to je dvosmerni proces. Gra|ani treba da ~uju od wih koja su re{ewa jer nema ni{ta lak{e nego usred Beograda ustati i re}i: ja govorim u ime kosovskih Srba. Ko }e to da dematuje, artikuli{e stav druga~iji od iznetog? Prema tome, da se ne bismo bavili stran~arewem i pledirawem da smo vlasnici ne~ijeg preovla|uju}eg stava, jer je to grubqewe vremena, treba da vidimo konkretne probleme, Jariwe, Brwak, problem severa, problem Srba ju`no od Ibra o kojima niko ne pri~a, o wihovoj izlo`enosti, problemima u kojima `ive, pa problem Srba koji u~estvuju u kosovskim institucijama, BajramaRexepija koji ho}e da otima srpska dokumenta i tablice, tra`e 500 evra da bi stavili KS tablice. Dakle, to su sve problemi dr`ave u te{kom nacionalnom momentu, a postoji i veliki problem kada se opozicija pita da iznese predlog. Ne treba nas napadati zbog toga. Odgovorna dr`ava, vlast, u te{kim trenucima i treba da pita sve da daju doprinos. Oni su odjednom postali nervozni {to ih ja pitam, kao u polemici koju sam imamo s napredwacima. Potreban nam je {to {iri mogu}i stav, koji je konkretizovan, a ne poruke poput: vide}ete kada do|emo na vlast... To je neodgovorno. i Brwak, u koju }e biti ukqu~eni Srbi sa severa, kao i druge grupe koje ve} rade, posti}i dogovor, tako da ne}e biti formalnih razgovora izme|u Pri{tine i nas o re`imima na ova dva prelaza. Verujte da smo blizu re{ewa.

nezavisnosti takozvane dr`ave Kosovo, a da istovremeno re{avaju konkretan problem. l Imatelive}gotovare{ewaskojima}etezanovipregovara~ki sto? Javnost se ~esto pitakojewihovtvorac,kosto-

l JedinstvenisubiliiposlaniciuOdboruzaKiMkoji dolazeizPokrajineuosudii o{trim kritikama i delova Vlade koji su ih nazvali i balvanima i balvan revolucijom,aliiidejamaohumanitarnom preseqewu sa severa KiMuisto~nuSrbiju.Kakavje va{ komentar tih poruka Srbima, prvenstveno na severu KiM? – Apsolutno nije postojala nijedna lo{a poruka Srbima na severu KiM upu}ena od Vlade Srbije ili predsednika dr`ave. To {to politi~ki faktori u ovoj zemqi, dakle predsednici partija, odre|eni poslanici, analiti~ari, mediji, imaju pravo da iznokoja je uskladu s Ustavom i zakoni- se svoje mi{qewe je legitimno u ma Srbije, skup{tinske rezoluci- demokratiji. No, ne postoji nije, kao i Ustav i zakoni ove zemqe. jedna lo{a poruka koju je ova drMi sva re{ewa i modalitete `ava uputila svojim gra|anima, i prethodno iznosimo i opozicio- ja stojim iza toga. Druga je stvar nim partijama, ako `ele da ~uju, a {to moramo biti svesni toga da Srbi na KiM `iza sada se pokazalo ve u te{kim usloda ve}ina ne `eli Ne mogu Srbi vima, da oni na sesa mnom da razgovara, zatim Srbi- na Kosovu `iveti od veru `ive u veoma ma na KiM. To }eparola i od toga da lo{im okolnosti i 12 godina su izmo nastaviti da po dvestahiqaditi lo`eni pritisku, ~inimo, kao i kada put ~uju „mi smo a istovremeno su se dogovorimo, s vama, podr`avamo podvrgnuti pototi}i }emo kod pirivawu nerealwih da ~uju {ta je vas i ne}emo nih pogleda na sito i kakvi su repriznati Kosovo“ tuaciju u kojoj Kozultati. Druga je sovo kao problem stvar {to se dogovoreno nekom ne svi|a, {to misli mo`e da se re{i. Oni znaju da im da je mogu}e boqe i druga~ije ura- je te{ko, a politi~ka elita pri diti, ali to je ve} problem s per- tom nije u~inila ni{ta da im poka`e realan izlaz iz krize ve} je cepcijom sveta u kojem `ivimo. mahom potpirivala nerealna l Pomenuto,poputskup{tinskihrezolucija,politikeVlao~ekivawa. Sada kada ime se pode,svejetoosnov,alikopi{e ka`u opcije koje su mogu}e, ne kota re{ewa, predsednik dr`aje smo sawali, mnogima se od wih ve,Vlade,vi...? to ne dopada, a sat unazad ne mo– Nema tu pisawa re{ewa. Mi `emo vratiti. Da mo`emo, ve} bi znamo {ta nam je ciq – da re{imo to uradila bilo koja vlada u ovoj konkretan problem, da sa~uvamo zemqi, nebitno ko je na vlasti. na{u poziciju oko statusa, dakle, Biti realan, otvoren i iskren, da ne ugrozimo poziciju Republi- to je su{tina. Ne}emo priznati ke Srbije, a opet da problem re- KiM kao nezavisnu dr`avu, ne}e{imo. Vrlo je komplikovana sva- mo pomo}i tu wihovu takozvanu ka situacija kada su za stolom te nezavisnost, ali moramo se kreteme i svako pitawe je te{ko re- tati u okvirima kojim mo`emo {ivo. Mislim da je jasno da kroz tim qudima pomo}i. Ne mogu oni sistem izve{taja referi{emo i `iveti od parola i od toga da po predsedniku Vlade i Republike i dvestahiqaditi put ~uju „mi smo Vladi Srbije, i, ako ho}ete, i s vama, podr`avamo vas i ne}emo Skup{tini, {to }e sada, vezano za priznati Kosovo“. To mo`e svaki pregovara~ki proces u parlamen- |ak osnovne {kole da sro~i i katu, nadam se, biti usvojeno. To je `e, a to nije odgovornost qudi vrlo korisno jer pokazuje jedin- koji vode dr`avu, oni moraju da stvo qudi u Srbiji, politi~kih re{avaju probleme, {to mi uprafaktora i dobra je poruka gra|a- vo i radimo. nima na KiM. DraganMilivojevi} ji iza toga {to vi odnosite u BriselizBeograda? – Stoji, pre svega, platforma Vlade Srbije koja je usvojena, i

petak4.novembar2011.

3

UNOVOMSADUPREDSTAVQENPROGRAMURS-a ZAPOQOPRIVREDU

Ivana Duli} -Markovi} ponovo s Dinki}em U Novom Sadu ju~e je predstavqen program URS-a za poqoprivredu, za koji je re~eno da ga je pisao tim stru~waka, me|u kojima i nekada{wa potpredsednica G17 plus, biv{a vicepremijerka i ministarka poqoprivrede IvanaDuli}-Markovi}. Ona je zajedno s predsednikom URS-a Mla|anom Dinki}em, na strana~kom skupu u novosadskom „Spensu”, pozvala poqoprivrednike da podr`e program „Ujediweni za poqoprivredu”. – Mi }emo sve ovo uraditi ako }ete glasati za nas. Pozivam vas da glasate za ovaj program jer iza wega stoji znawe – rekla je Ivana Duli}-Markovi} u~esnicima skupa nakon {to je program detaqno predstavila.

duplo ve}a nego danas. On je naveo da su ta ulagawa danas pala na 2,4 odsto buxeta, a da su 2004–2006. godine, kada je on bio ministar finansija, a Ivana Duli}-Markovi} ministarka poqoprivrede, iznosila pet procenata. – Pro{lo je ~etiri godine, tri ministra, tri razli~ite agrarne politike, svako je sprovodio svoju ekonomsku politiku, a ulagawa dr`ave u poqoprivredu su se prepolovila – dodao je Dinki}. Velika anomalija, ocenio je on, jeste i uslov da poqoprivrednici mogu dobiti subvenciju tek ako pla}aju penzione doprinose. Tu vezu, po wemu, treba ukinuti i tako nagraditi one koji se zaista bave tim poslom.

Politi~keigreokoratara,sto~ara... Ivana Duli}-Markovi} je ocenila da u poqoprivredi niko ne mo`e sam i da treba „prekinuti potrage: Beograd protiv Srbije, sto~ari protiv ratara, mali protiv tajkuna, tajkuni protiv svih”. – To je politi~ka igra koja pravi haos u poqoprivredi – kazala je ona. Bliska Dinki}eva saradnica, koja je pro{le godine napustila stranku zbog neslagawa s Dinki}evom politikom, ju~e je rekla da se zajedno sa stru~wacima koji su tako|e pisali program za poqoprivredu, vratila „starom jatu” jer „ Mla|an Dinki} ume da svaki program pretvori u akciju, a svaku dobru ideju u delo„. – Samo lud i mrtav ne mo`e da se predomisli. To je odgovor na sva pitawa koja mo`da imate – dodala je ona. Dinki} je rekao da program za poqoprivredu nisu pisali politi~ari ve} stru~waci s Ivanom Duli}-Markovi}, Goranom @ivkovim i Sa{om Vito{evi}em na ~elu. Program je, dodao je, obiman, detaqan i konkretan i ima pet kqu~nih ta~aka. Najpre, smatra Dinki}, ulagawa u poqoprivredu treba da budu

Tako|e, smatra da tre}ina agrarnog buxeta treba da bude potro{ena na investicije kroz mere ruralnog razvoja, tako da bi, kako je objasnio, na svaka tri dinara privatnih ulagawa, dr`ava bespovratno dodala dva-tri dinara. – To nije nova mera, nego je marginalizovana – dodao je on. Dinki} je rekao da za nekomercijalna, tj. stara~ka doma}instva, treba vratiti naknadu od 50.000 dinara godi{we po ~lanu doma}instva, kao i da je to socijalno odgovorna mera. – Za{to deca siroma{nih poqoprivrednika ne bi dobijala de~ji dodatak, za{to va{e `ene, kada su trudne, ne bi makar godinu imale naknadu za porodiqsko, za{to se i vama ne bi povezao sta`? – rekao je predsednik URS-a poqoprivrednicima. S.Nikoli}


4

ekonomija

petak4.novembar2011.

dnevnik

RaskinutepRivatizacijeu„nibensgRupi”

I „Ba~kaput” na slobodi Agencija za privatizaciju raskinulajeju~ekupoprodajne ugovore za ~etiri preduze}a, ~lanice „Nibens grupacije”, saop{tenojeizteinstitucije. Re~jeopreduze}ima„Vojvodina–Ba~kaput” iz Novog Sada , PZP Beograd, ZGOP - Privrednodru{tvozagra|ewe,remontiodr`avaweprugaizNovog Sada i  preduze}e „Budu}nost” iz Pre{eva.  Razlozi za raskidawe ugovora su neispuwavawe ve}eg broja ugovornih obaveza u  svakom preduze}u neodr`avawekontinuitetaposlovawa, neizvr{avawe investicionihobaveza,odredbisocijalnog programa, raspolagawe imovinom suprotno odredbama ugovora i nepla}awe kupoprodajnih rata. Agencija za privatizaciju }e u najkra}em roku postaviti zastupnike kapitala, a u preduze}ima }e biti pokrenut postupak restrukturirawa,navodiseusaop{te-

wu Agencije za privatizaciju. Radniciovihpreduze}auvi{e navrata su tra`ili re{avawe statusa wihovih preduze}a nakon hap{ewa vlasnika „Nibene grupacije” Mila \ura{kovi}a, protiv koga je danas Tu`ila{tvo za organizovani

drugih banaka koje posluju u Srbiji.  Dugovawa putarskih preduze}a koja su poslovala u okviru „Nibens grupacije” dostigla su iznos od oko 180 milionaevra. \uro Trivunovi}, predsednik Samostalnog sindikata u preduze}u „Vojvodina–Ba~kaput”pozdraviojeraskidugovora. „Dragomije{toseAgencija setila posle dve godine borbe da to ucini.  Mislim da je to boqere{ewezato{tousastavuNibensgrupevi{enemaperspektivenizajednopreduze}e. [ta}esedaqede{avati,vide}emo.Mi}emonastavitina{u borbuidaqe”,rekaojeon. Trivunovi} je rekao da je „Vojvodina–Ba~kaput” relativnozdravafirmaidautom preduze}uo~ekujudaihzastupnikkapitalaoslobodijemstva datogzadrugefirmeusastavu „Nibensgrupe”.

kriminal podiglo optu`nicu. I pored nastojawa da banke, najve}ipoveriocipostignudogovor oko reprograma dugovawaovihpreduze}a,re{ewenijena|eno.Me|unajve}impoveriocimaovihpreduze}abilaje AIK banka ali i jo{ desetak

stRaniinvestitORise@aLenakORupciju,nespROvO\eWezakOna...

„Bela kwiga” crna po Srbiju Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Kjel Morten Jonsen izjaviojeju~euBeograduda FICpodr`avaekonomskipravac VladeSrbije,alida}enastaviti da tra`i da se reforme sprovode br`e. On je kazao da je „Bela kwiga” FIC-avodi~kakodaseposlovna klima popravi i da Vlada Srbije trebadauzmeuobzirpreporukeiz togdokumenta.„Belakwiga”predstavqa konkretne predloge za poboq{aweposlovneklimeuzemqi. Tapublikacijasadr`isetprioritetazaekonomskupolitikuzemqe, vi|enuo~imastranihinvestitora. JonsenjekazaodaFICmislida jeSrbijakrozkrizupro{laboqe od nekih drugih zemaqa, da je fiskalnapolitikadobartemeqida omogu}avaVladidavodidobrumonetarnupolitiku.Powegovimre~ima, u posledwu godinu dana napredakSrbijejebiolagan,naredni pravac Vlade je dobar ali postojeiproblemikao{tosujavne nabavke,dodeladozvolaiugovora. – To dovodi do korupcije, kroz oblik usluga ili kroz ugovore, kroznov~anadavawa...Ugovore,kadajere~ojavnimnabavkamauSrbiji, ne dobijaju najkvalifikovanijiponu|a~i–podvukaojeJonsen. UFIC-uidaqenisuzadovoqni tim segmentom, ali imaju, kako je kazao,obe}aweVladeda}eraditi nasuzbijawukorupcije. –Parlamentdonosidobrezakonealijekqu~nawihovaprimenau praksi i dono{ewe podzakonskih akata–naveojeJonsen.–Postojii problem poreza, gde je evidentan

stavqawufunkcionalneprivrede kaoibrojniposlovinapoboq{awuprivrednogambijentaiprimeni zajedni~ki dogovorenih mera i preporuka. Premijer je naglasio da je Vlada svesna toga da postoje problemi u primeni zakona jer su wihova brojnost i vremenski okvir u kojem su doneti donekle uslovilirazli~itupraksuinedoslednost u wihovom tuma~ewu i sprovo|ewu. –Zato}ena{idaqinaporibitiusmerenikadoslednojprimeni propisa i ubrzanom radu na dokumentimakoji}eomogu}itiprimenusvihusvojenihzakona–rekaoje Cvetkovi}. Onjepodsetionatodajeodjula 2008. godine do novembra 2011. usvojenovi{eod700zakona,dokje od2000.godinedopo~etkamandata ovevladedonetomaweod500. Navode}idajeovogodi{wa„Bela kwiga” usmerila pa`wu Vlade naozbiqanproblemkorupcije,on je ponovio da je borba protiv korupcijeodpo~etkabilaprioritet Vladeidanedovoqnaizgra|enost institucijainedovoqnomodernizovana javna uprava daju povod za nezadovoqstvo. – Ovog izazova smo u potpunosti svesni i nemali napori ulo`eni su u uspostavqawe nezavisnih i regulatornih tela kao i podizawe administrativnih kapaciteta javne uprave – rekao je Cvetkovi}.–Neodustajemooduspostavqawaefikasneiprofesionalne administracije, a podr{kuSavetanatomputushvatamo kaovelikidoprinos. e.Dn.

ne}esemewatiporezi Srbijane}emewatiporeskestopeuvremekrize,izjaviojeju~e potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo`idar \eli},inajaviodaqereformekrozusvajawezakonskeregulative uskladusevropskimzakonodavstvom. \eli}jerekaodaSrbijaniuprethodnojkrizinijepove}avala poreske stope, a pogotovo porez na dodatu vrednost, {to su ~inilenekedrugeevropskezemqe,inajaviodasrpskavladane}epove}avatiporezedoktrajekrizajavnihdugovauEU.\eli} jepodsetionatodajeVladaSrbijeuprethodnomtalasukrize ukinulanekeporeskestope,kao{tojeporezna{tedwu,azadobitodfinansijskihtransakcijaje~akprepolovilastopu. nedostatak predvidqivosti u zemqiifirmenemogudaplaniraju poslovawe.Zatim,do{lojedopoboq{awapravnogokviraugra|evinarstvuuSrbiji. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjaviojedaVladaistrani

investitoriimajuzajedni~kiciq a to je stvarawe ekonomski jake i konkurentne privrede Srbije. Cvetkovi} je istakao, na predstavqawu „Bele kwige”, da postoje brojnemakroekonomskeneravnote`ekojesemorajuprevazi}iuuspo-

stRate[kiDOkuMent^ekaO33gODine

Vojvodina dobija regionalni prostorni plan Pokrajinska vlada predala je regionalniprostorniplanVojvodine Skup{tini na razmatrawe. Ukoliko na decembarskoj sednicibudeusvojen,bi}etoprvi takav strate{ki dokument Pokrajineposle33godine,najavqenojeizPokrajinskogsekretarijatazaurbanizam,graditeqstvoiza{titu`ivotnesredine. Regionalni prostorni plan Vojvodine,~ijajeizradatrajala dvegodine,usagla{enjeskrovnim dokumentom – Prostornim planomRepublikeSrbije,avo|enjelokalnimplanovimakoje su op{tine predale koordinatoru – pokrajinskom odeqewu Agencijezaprostornoplanirawe. Po re~ima direktorke AgencijeuNovomSaduVesnePopovi},lokalnesamoupravenavremesushvatiledainteresezajednicemoguostvaritisamoakoih uvrste u svoje planove razvoja jer}e,nakonusvajawaregionalnog plana, biti odobravani samoonilokalniprojektiiprogramikojisuuskladuswim. Pokrajinska sekretarka za urbanizam, graditeqstvo i `i-

votnusredinuDu{ankaSrema~ki isti~edajeregionalniprostorniplanobuhvatiosveoblasti`ivotagra|anaVojvodinei da je on temeq i okvir budu}eg razvojaregije. –Kako}ebitiure|eniprostor, kak o }e se kor is tit i prirodni resursi, kao {to su reke i poqoprivredno zemqi{te, kak o pov ez at i grads ki prostor,kojijeprenaseqen,sa seoskim, koji se prazni, i napravitiravnote`uuwihovom razvoju, kako se ~vr{}e povezati sa zemqama u okru`ewu na zajedni~kim projektima? – sve su to pitawa koja, izme|u ostalih,pokre}eire{avaregionalni prostorni plan, ili dajesmernicezawihovore{avaw e – obj a{ wav a Du{ ank a Srema~ki. Onadodajeda}etobitiizuzetnaprilikadasenasvimnivoima,odrepubli~kogdolokalnog, udru`e javna preduze}a i institucije, kao {to su NIS „Naftagas„, „@eleznice Srbije„, mnoga pokrajinska preduze}a,kaoilokalnesamoupravesa svojimplanovima.

Kako jeftinije sti}i do Rusije Privredna komora Vojvodine, Klaster transporta i logistike i Pokrajinski sekretarijat za privreduorganizovalisuju~esastanak s ve}im izvoznicima na tr`i{te Rusije, Belorusije i Kazahstana koje su formirale Carinsku uniju, radi iznala`ewana~inazasmawewetro{kova transporta. Puna velika sala u PKV-u pokazala je koliko je to nasu{napotrebaprivrednika. ^lanOdborazasaobra}ajivezeuPKV-uMilanVu~ini}objasniojedasetransportzasadaodvijauglavnomkamionima,kojiod Srbije do Moskve ko{ta ~ak 4.000 evra, {to se negativno odra`avainakonkurentnostrobe, aliimogu}nostizvozajerSrbija nema dovoqno drumskih vozila.O~ekujeseismawivawebroj

dozvolazbogekolo{kihzahteva. Izvozisekompletnaproizvodwa „Tarketa„,odnosno„Sintelona„, proizvodwaFabrikeakumulatora iz Sombora, deo proizvodwe izSevojna,atusuizahteviprehrambene industrije koja izvozi smrznuto vo}e i povr}e... [ansa za jeftiniji prevoz pru`a se „@eleznicamaSrbije”ibrodarskim kompanijama. Me|utim, da bisetoirealizovalo,Vu~ini} ka`edajebitnaorganizacijasabirawa svih roba, odnosno izgradwa sabirnih centara gde bi seformiralikonvojikaoustarom i sredwem veku, {to bi pojeftinilo transport i do 40 odsto.Sabirnicentribisemogli graditi u onim lokalnim sredinama koje izraze interes za wihovuizgradwu... R.Dautovi}

Dnevniizve[tajbeOgRaDskebeRze Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

valuta

sredwi prodajni kupovni kupovni va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

eMu

evro

1

99,1889

101,2132

103,5411

98,8853

australija

dolar

1

74,1211

75,6338

77,3734

73,8942

kanada

dolar

1

71,0573

72,5075

74,1752

70,8398

Danska

kruna

1

13,3247

13,5966

13,9093

13,2839

norve{ka

kruna

1

12,7311

12,9909

13,2897

12,6921

[vedska

kruna

1

10,8787

11,1007

11,3560

10,8454

[vajcarska

franak

1

81,7043

83,3717

85,2892

81,4542

v.britanija

funta

1

115,0951

117,4440

120,1452

114,7428

dolar

1

72,4165

73,8944

75,5940

72,1948

kurseviizovelisteprimewujuseod03.11.2011.godine

Cena

Promet

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

20,00%

420

10.500

Forum in`ewering a.d. , Beograd

18,64%

350

42.350

BELEX 15 (539,86 Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Cena

Promet 2.666.500

Agrobanka a.d. , Beograd

1,04%

4.083

1.445.435

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,02%

5.200

260.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

10,70%

14.945

149.450

0,00%

360

29.160

13,45%

1.248

4.992

10,70%

14.945

149.450

8,82% Promena %

37 Cena

111 Promet

-11,38%

1.666

11.662

Veterinarski zavod Subotica a.d. , Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Promena %

1.802

Jubmes banka a.d. , Beograd BIP u restrukturirawu a.d. Pet akcija s najve}im padom

0,15) 0,11%

Mlekara a.d. , Subotica

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,28%

360

23.040

-11,38%

1.666

11.662

Galenika Fitofarmacija a.d.

-9,12%

3.000

51.000

Ribarstvo a.d. , Baranda

-5,06%

750

7.500

NIS a.d., Novi Sad

-0,79%

629

6.131.874

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-1,35%

513

496.389

Energoprojekt holding a.d.

-2,49%

431

210.645

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,71%

557

160.398

Dunav osigurawe a.d. , Beograd Telefonija a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Crvenka fabrika {e}era a.d.

saD

Promena %

-2,95%

922

4.610

-2,09% Promena %

563 Cena

27.590 Promet

1,00%

3.939

350.571

Tigar a.d. , Pirot

-0,73%

547

25.162

0,00%

1.890

92.488.650

-0,06%

1.740

87.000

0,00

7.500

0,00

Ba~ka a.d. , @abaq

0,00%

960

260.160

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Poqoprivreda Novo Selo a.d.

0,00%

500

154.000

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

Jedinstvo a.d. , Kikinda

0,00%

300

65.100

Zlatica a.d. , Lazarevo

0,00%

3.520

35.200

Alfa plam, Vrawe

sviiznosisudatiudinarima


NEMA^KAKOMPANIJA„DREKSLMAJER”[IRIPROIZVODWU

petak4.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

VERICABARA]OPTU@UJEAVLADANEGIRA

UZrewaninujo{500 UgovorSrbijei novihradnihmesta „Fijata”javnatajna?

Nema~ka kompanija za proizvodwu auto-delova “Drekslmajer”, najve}i poslodavac u Zrewaninu, ali i celoj Vojvodini, koji zapo{qava oko 1.600 qudi, najavila je ju~e otvarawe vi{e od 500 novih radnih mesta u narednomperiodu.Zahvaquju}iza-

Direktor“Drekslmajera”ZigfridAngerer izjaviojenaju~era{wojkonferencijizanovinareuGradskojku}idasudobrasaradwaslokalnomsamoupravomi kvalitetanradni~kikadarneki od razloga zbog kojih je ova fabrika,kojasara|ujesrenomira-

USrbijiod2007.godine Grupa“Drekslmajer”uZrewaninuposlujeod2007.godine.Prviradniciuproizvodwidobilisuposaouaprilu2008,kadaje zapo~et proces daqeg {irewa. Danas ovaj gigant zapo{qava 1.600 qudi, proizvodi 34 vrste kablovskih setova, a kapacitet proizvodwe je 1.400 dnevno. “Drekslmajer” se nametnuo i kao dru{tvenoodgovornafirmajerjeodnedavnosponzorprvoliga{kogko{arka{kogkluba“Proleter”izZrewanina,azahvaquju}i donaciji fabrike, potpuno je renovirano De~je odeqewe Op{tebolnice“Dr\or|eJoanovi}”. lagawu grada Zrewanina, kao i nadle`nihinstitucijauNovom SaduiBeogradu,lokacijanakojoj se nalazi sedi{te “Drekslmajera” u industrijskoj zoni “Bagqa{”, dobila je status slobodne carinske zone, ~ime su se automatskistekliusloviza{ireweposlovawaidodatnozapo{qavawe.

nom autoindustrijom BMW, odlu~iladapro{iriproizvodwuu Srbiji.Angererjedodaoidaje budu}a saradwa s kragujeva~kim “Fijatom” dovela do odluke da se, uz zapo{qavawe oko 500 novihradnikaunarednih{estmeseci,izgradeinovipogoni. Pore~imadirektorasedi{ta “Drekslmajera” u Zrewaninu

Mira Vido{evi}a, status slobodne carinske zone koji je ova kompanijadobilaomogu}i}enema~kom investitoru da proizvodnupovr{inupro{iri14.000 kvadratnih metara i prakti~no jeudvostru~i. – Pove}awe obima posla logi~nojerezultiraloipotrebom za uve}awem broja zaposlenih. “Drekslmajer” je i do sada bio najve}i poslodavac u Vojvodini pobrojuqudikojezapo{qava,i izuzetnonamjedrago{tosmou prilici da najavimo otvarawa novihradnihmesta–poru~ioje Vido{evi}. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov izrazio je o~ekivawe da }e broj od 500 novihmestabitidodatnouve}ans obzirom na to da su, kako je rekao, poboq{ani uslovi za poslovaweuindustrijskimzonama idaoneotvarajunoveposlovne prilike. –“Drekslmajer”jeve}nekolikogodinana{uva`enipartner u ekonomskom o`ivqavawu grada i smatramo da je to partnerstvoobostranokorisno.Gradje ulo`iovelikinapordalokacijawihovefabrikedobijestatus slobodne carinske zone da bi uspe{no {irili poslovawe i verujemda}eonitu{ansuiskoristiti – napomenuo je Mihajlov, i dodao da najavqenih 500 novih radnih mesta predstavqa samodeorealizovanestrategije grada o zapo{qavawu i da su broj zaposlenih pove}ali i “Pompea”i“Radijator”. Tako|e,zakqu~iojeon,“Meka plast”}ezaposliti150radnika, doNovegodine}e“Roda”i“Metro”otvoritisvojehipermarkete, a do marta 2012. godine o~ekuje se i po~etak rada nove fabrikelekova. @.Balaban

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} izjavilajeju~edajeskrivaweugovorasitalijanskim„Fijatom„vrhunac bahatosti i cinizma Vlade Srbije. – Potpuno zatamweni ugovor Vlade Srbije i „Fijata„, koji je SavetdobioodMinistarstvaekonomije,rugawejegra|animaSrbije, za ~iji interes je Savet poku{aodasaznadetaqetogdokumenta – rekla je Verica Bara} agenciji Beta. OnajeobjasniladajeSavetudostavqeno vi{e od 20 kilograma papiragdesuzatamwenisvipodaci koji se odnose da obaveze ugovornihstrana,sobrazlo`ewemda suposlovnatajna. –Nedopustivojedabudeposlovnatajnaono{topla}ajusvigra|aniSrbijejerjeugovoromsitalijanskomfabrikomautomobiladr`avaSrbijapreuzelaobavezekoje seispla}ujuizbuxeta–istaklaje VericaBara}. Drasti~na cenzura ugovora s „Fijatom„, potpisanog u septembru2008.godine,powenimre~ima, pokazuje da vlast, odnosno dr`avne institucije, mogu od javnosti sakritisvepodatkeiizbe}ibilo kakvukontrolujavnosti. –Idosadasede{avalodabudu cenzurisani podaci u dokumentimakojasmodobijalioddr`avnih institucija, ali ugovoroms„Fijatom„VladaSrbijeje pokazaladaneprezaniod~egau zavaravawugra|anaiizbegavawu kontrole„–reklajeVericaBara},idodaladasu„ba~enevelikeparena{tampawezatamwenog dokumenta„. Onajedodaladagra|aniSrbije trebanasvena~inedainsistiraju natomedasaznaju{tapi{euugovoruVladeSrbijekojimsupreuzetedugoro~neobavezedr`ave.

S druge strane, odgovaraju i iz Vlade. –Ugovors„Fijatom„nijetajna, onsenalazinasajtuVladeSrbije – izjavio je ju~e ministar ekonomije Neboj{a ]iri}. – Savetu za borbuprotivkorupcijeipovere-

no u dokumentima prosle|enim Savetuod„Fijata„aneksiodre|enih ugovora koje oni smatraju poslovnomtajnomikojinetrebada buduobjavqeni. –Nekestvarisuosetqivezarealizacijuprojektaodstrane„Fi-

Novimodelsti`eunovembru... ]iri}jedodaodaseprva{koqkanovogmodelaiprvisklopqeni automobil mogu o~ekivati krajem novembra i po~etkom decembraovegodine,adaseserijskaproizvodwaautomobilau Kragujevcuo~ekujeumartuiliaprilu. –Sveidenesmawenimintenzitetominovimodel}ebitiprikazanjavnostiumartu2012,kakojeiranijenajavqeno–zakqu~iojesrpskiministarekonomije]iri}. niku za informacije su poslati aneksi koje nije zacrnio niko iz Vlade Srbije nego su to uradili qudiiz„Fijata„jerseradioposlovnojtajni. Po wegovim re~ima, prvi ugovor s „Fijatom„, kada je potpisan 2008. godine, kao i aneks ugovora kojijepotpisanudecembru,odmah suobjavqeninasajtuVladeSrbijeitonijetajna.Ministar]iri} jedodaodasuono{tojezatamwe-

jata„ i prvenstveno su tehni~ke prirode–naveoje]iri}. Onjenaglasioidajeposlenekoliko godina realizacije ugovora s „Fijatom„ svima jasno i svi znajukojesuobavezeSrbijepopitawutogugovora„idanijedanpodatakkojiseti~eobavezaSrbije nijetajnainalaziseiubuxetuza 2010.godinu,za2011.abi}eiubuxetuzanarednugodinu. E.Dn.


6

dru[tvo

petak4.novembar2011.

IMALIRAZLOGAZASTRAHBIV[IHOZNA[A USRBIJI

KRIJELIAERODROM„E^KA”VREDNUZAOSTAV[TINUNEMACA

Kopa~izlatazorom opsedajupistu?

Ne}ebitijurwave zakrivcima PrviTu|manovministarpolicije i jedan od osniva~a HDZ Josip Boqkovac uhap{en je pre nekoliko dana u svojoj ku}i pored Karlovcapodoptu`bomdajekao {efOZNA-ezatajgrad1945.godine naredio ubistvo najmawe 21 osobe “bez vaqanog dokaza da su sara|ivale s usta{kim vlastima NDH”. PredsednikSUBNOR-aSrbije Miodrag Ze~evi} ne veruje da je Boqkovac odgovoran za ono {to ga terete, tvrde}i da je OZNA, u vreme kada je on bio wen {ef za Karlovac,sakupqalainformacijeouba~enimusta{kimelementima,anijebiouKNOJ-uitvrdida su sli~na hap{ewa pukovnika OZNA-emogu}aiuSrbijijersei ovde de{ava “izjedna~avawe ~etnika i partizana”, i to kroz Zakon o rehabilitacija `rtava Drugogsvetskograta. Istori~ar dr Bojan Dimitrijevi} sInstitutazanoviju istoriju Srbije i ~lan Komisije za utvr|ivawe ~iwenice o pog ub qew u i grobnom mestu Dra`e Mihailovi}a,tvrdizana{listdahap{ewa nekada{wih ozna{a u Srbiji nisu mogu}ajerjevlastuSrbijikoalicionainebidozvolila nikakav doga|aj poput Boqkov~evog hap{ewa po{tobitoporemetiloaktuelnukoaliciju,amogu}eje–ibudu}u. – Ta~no je da zlo~ini nikada ne zastarevaju i dobro je {tojehrvatskavlastodlu~ilada procesuirainakonsedamdecenija jer }e i “slu~aj Boqkovac” na neki na~in otvoriti javnu diskusijuotome{tasede{avaloutokuinakrajuDrugogsvetskograta, aliiugodinamaposle,alineverujemutoda}eovdedo}idosli~nihslu~ajeva–ka`edrDimitrijevi}.–Vremezatojenekakopropu{teno,ainepostojidru{tvena klimazaovakveslu~ajeveizatoje strahnekihakteraiztogperioda neopravdan. Kako je u Srbiji u toku sahrawivawe ekshumiranih posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica streqanihnakonDrugogsvetskog rata, a ceo posao vodi Dr`avna komisijazapronala`eweiobele`avawesvihtajnihgrobnicaukojimasuposmrtiostacistreqanih posle oslobo|ewa 1944, koju je Vlada Srbije osnovala 9. jula 2009.godine,anasnazisuizakoni o izjedna~avawu prava ~etnika i partizana kao i Zakon o rehabilitaciji,~ijaseizmenaidopuna o~ekujeovihdana,kaologi~nose name}e i pitawe da li }e nadle`niorganii}ikorakdaqepa}e, osim ceremonije i obele`avawa mesta ponovnog sahrawivawa nevinostradalih,istra`ivatiiko jenarediowihovoubistvo.Dimitrijevi} smatra da je ciq otkrivawa tajnih grobnica prete`no vra}awe dostojanstva stradalima u onom vremenu i da ni tu nema straha da }e se i}i daqe od toga, odnosnoda}esetragatizaonima kojisunarediliubistva.

–Jesteda}etoostavitibezodgovorapitawekojenare|ivaoda seonikojedanasKomisijapronalazi u tajnim grobnicama ubiju, alitosekrozna{radnijenipostavqalo kao primarno pitawe. Pitawe `rtava koje su stradale posledolaskakomunistanavlast posle Drugog svetskog rata bi}e temakoja}ejo{dugooptere}ivatiodnoseuSrbijeusmisludilema,alinemislimdapostojidru{tvena klima da se sada traga za po~iniocimatihnedela.Ono{to jeradKomisijepokazao–auradilismoistra`ivawau12okrugau Srbijiina{liizme|u600i1.000 stradalih po okrugu, odnosno izme|u10.000i12.000ukupnoubijenih–nijebilonijednogslu~ajada suporodicetra`iledaseistra`ikojenaredio daseoniubiju. Sve se svodi na vra}awe imovine, nadoknadu {tete... U Srbiji je ta pri~a krenulautompravcu, a slu~ajeva kao {to je Boqkov~ev ne verujemda}ebiti– isti~e Dimitrijevi}. Ono {to je `eqa nadle`nih u Srbiji, a zbog togajeiosnovana dr`avna komisija, dodaje D i m i t r i j e - vi}, jeste da `rtve budu dostojno sahrawene i da se posle sedam decenija zna mesto na kojima one po~ivaju, a mnogojemaweva`nokojeondadoneo odluku da oni budu ka`weni. Napitawekakoseondaznadasu `rtve nevine ako se ne ispituje kako su i na osnovu ~ije odluke ubijeni, Dimitrijevi} odgovara dajeistragapokazaladajedeoqudilikvidiranbezsudskihprocesaidasuotomeostalisamotragoviukwigamastreqawa,alinei dokazi da su zaista sara|ivali s okupatorom. – Oni su nedu`ne `rtve zato {to ne postoje pisani tragovi o tomedaimjesu|enoidajeutvr|eno {ta su zapravo u~inili da bi biliubijeni.Ostalisusamoneki tragovi-anegdenemanitoga–u kwigama streqanih OZNA-e ili nekimdrugimdokumentimailisu optu`be koje su postavqene s dana{wegpravnogstanovi{taneverovatneineodr`ive.Svetogovoriotomedajevelikibrojtihqudizaistastradaoujednomrevolucionarnom talasu nakon Drugog drugogsvetskogrataidajedr`ava ve} nakon nekoliko godina za istetakveoptu`beizricalabla`e kazne za isto krivi~no delo. NespornojedajeiuSrbijibilo mnogo nevinih `rtava na kraju Drugog svetskog rata i nekoliko godina nakon wega, ali one danas nisu predmet interesovawa da bi sesudiloonimakojisuondadonosiliodluke,ve}dabisepriznalo dasetodogodiloidabi`rtvedobile mesto koje im pripada – zakqu~ujeDimitrijevi}. Q.Male{evi}

Sajamstipendija Prvi univerzitetski sajam stipendijazastudenteosnovnih i postdiplomskih studija, na kojemsupredstavqenemogu}nosti{kolovawaistipendirawa u zemqi i inostranstvu, otvorenjeuBeogradu. Direktorka Centra Univerziteta u Beogradu za razvoj karijere i savetovawe studenata Dejana Lazi} smatra da je ciq Sajma stipendija, koji se odr`ava u zgradi Rektorata, pove}awe informisanosti studenataomogu}nostimastudirawau inostranstvu. Ona je navela da se Centru za razvoj karijere studenti ~esto obra}aju pitawima o uslovima studirawa u inostranstvu, finansirawu

{kolovawa, popuwavawu obrazaca za prijavu i polagawe testovaznawastranihjezika. Sajam obuhvata predavawa i prezentacije stipendija zadu`bina i fondova Beogradskog univerziteta,projektarazmene studenata „Erazmus Mundus”, kao i predstavqawe visoko{kolskih ustanova – davalaca stipendija iz SAD, Italije, [vajcarske, Francuske, kao i fondova i programa stipendirawauSrbiji.Nasajmu}ebiti organizovane i susreti i konsultacije s davaocima stipendija iz SAD, Francuske, Nema~ke, Italije, Meksika i Holandije,kaoispredstavnicima doma}ihfondovaiinstitucija.

dnevnik

Na lokacijama na izlazu iz Zrewanina prema Beogradu zemquneprekopavajusamoarheolozi,upotrazizaareholo{kim materijalom,ve}navodnoitraga~i za zakopanim blagom. Arheolozi su ranije, u industrijskojzoni“Jugoistok–E~ka”,otkrili humke, qudske skelete, kerami~ki materijal i dve nanogvice za koje je utvr|eno da pripadajukeltskomnarodu, asada,kakoseposledwihdanamo`e ~uti u gradu, nedaleko odatle, na Aerodromu “E~ka”, nepoznateosobesprovodeiskopavawau potrazi za zlatom i drugim vrednimpredmetimakojisu,po rasprostrawenoj verziji, zakopaniprilikompovla~ewapora`enihnacisti~kihjedinicaoktobra 1944. godine. Po nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, oovomejeobave{tenaiGradska upravauZrewaninu,alijo{ni-

jeutvr|enodalizaistaimanekih aktivnosti na napu{tenoj nema~kojpisti.Navodno,traga~ikopajuzoromiliuve~erwim satima, i za sada im niko nije u{ao u trag. Traktorista s obli`weg imawa “Dijamant agrara”, kog smo zatekli na pustoj pisti, na pitawe da li je sreo traga~e zlata na aerodromu,samosenasmejaoiodmahnuo rukom. Aerodrom „E~ka“ je nastao 1942. godine, a izgradila ga je nema~ka okupatorska vojska. U tovremebiojeubedqivonajve}iusvetuiba{takavjeNemcima trebao u Srbiji. Stru~waci vele da su najve}e avionske piste u svetu {iroke 45 metara. Stara betonska, koja se i daqe nalaziuE~ki,petmetaraje{ira, a duga je oko 1.800 metara, {to je idealno za uzletawe i sletawe letelica. ^iwenica je

da su s we zapo~iwale brojne vojneoperacije,{tonateritoriji nekada{we Jugoslavije, {to u ostalim dr`avama. Nisu Nemciba{slu~ajnonatojlokaciji sagradili svoj, u strate-

{komsmislu,najve}iaerodrom. Adalisu,osimpiste,uamanet ostaviliivrednepredmete,zakopaneporedavionskestaze,za sada niko sa sigurno{}u ne mo`edapotvrdi. @.Balaban

ZA[TOSUNAMUYBENICIPUNIGRE[AKA?

Sitoire{etokoje, izgleda,ni~emuneslu`i U posledwe vreme malo-malo panekoprona|eiobelodanimawu ili ve}u gre{ku u nekom od uxbenika.Ondase{irajavnost zgra`ava i tra`i krivca, u stru~nojjavnostionikojisutoj krivici bli`e ili daqe tra`e opravdawe, a |aci uglavnom i daqeu~eizuxbenikakojesuim roditeqi,akonisuurazredima ukojimaimdr`avauxbenikepoklawa,skupoplatili.Itakodo detektovawa neke nove gre{ke, pa ponovo tra`ewe krivca, opravdavawe, u~ewe pogre{nog... Atitalasi,kojisvremenana vreme uskome{aju javnost, u stvarisusamoposledicekojima vaqana}iuzrok,aonje,sasvim sigurno, negde na putu koji rukopispre|edoodobrenoguxbenika.Natomputusvakikorakje ta~no propisan i ure|en dugoo~ekivanim i pre dve godine donetim Zakonom o uxbenicima. On ta~no propisuje koje uslove izdava~moradaispunidabidobio licencu, ali i pod kojim uslovimamuseonaoduzima.Zakon, korak po korak, trasira i put pravqewa uxbenika, po kojem o rukopisu prvo stru~nu ocenu mora da da recenzentska komisijaizdava~a,ukojoj,osim {to sva tri ~lana moraju biti stru~nazaoblastkojomserukopis bavi, jedan mora biti i nastavnik u neposrednom radu s u~enicima. Uz tu recenziju, rukopis za uxbenik preporu~uju i jo{tripojedina~nerecenzije. Zakonta~nopropisujeistandarde i kvalitete koje uxbenik moradaposeduje,po~evodsadr`aja,prekopedago{ko-psiholo{kih, didakti~ko-metodi~kih,

Mekazaizdava~e Tr`i{te uxbenika, po procenama stru~waka, vredno oko {estmilionaevra,pravajeMekazaizdava~e,naro~itouzemqiukojojjenacijaizvani~nopolupismenapasuove{kolskekwigemnogimaijedinopisano{tivokojesuikaduzeliu ruke,jeruovojna{ojzemqina{kolskeklupesvakodnevnose, spo~etkomsvakog~asa,vadiokomilionuxbenika.Zatoine ~udi {to trenutno osam izdava~a ima licencu za izdavawe svihuxbenikanasvimnivoimaobrazovawa,~ak60ihjelicenciraozaizdavawepojedinihuxbenika,aspisakuxbenika,odobrenih za upotrebu u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim{kolamajepodebelakwigaspoglavqimaukojimasu uxbenicizapred{kolskeustanove,osnovne{kole,najezicimamawina,zamuzi~ke{kole,zau~enikeo{te}enogsluha,za gimnazije,zastru~ne{kole...

jezi~kih zahteva, pa sve do grafi~ke, likovne i tehni~ke opremqenosti.Rukopiskojizadovoqava sve ove zahteve izdava~ zatim nudi Ministarstvu prosveteinauke,kojegaprosle|ujeZavoduzaunapre|eweobrazovawa i vaspitawa. Zavod daje stru~nu ocenu kvaliteta ponu|enog rukopisa i s tom ocenom prosle|ujegaNacionalnomprosvetnomsavetuili,akojeupitawu uxbenik za stru~ni predmet, Savetu za stru~no obrazovawe,aakojeupitawuuxbenik zaobrazovaweodraslih–Savetu za obrazovawe odraslih. Poslejo{jednogpregledaunadle`nom savetu, taj savet ga vra}a ministru s preporukom da ga odobriilineodobrizaupotrebu. Zakon ka`e i da Nacionalni prosvetnisavetpratiivrednujeodobreneuxbenikeiukoliko proceni da se wihovim kori{}ewem ne ostvaruju ciqevi obrazovawa i vaspitawa i op{ta i posebna postignu}a u~enika, mo`e da predlo`i ministruprosvetedaihpovu~e. SvetolepopropisujeZakon. Samo, izgleda da su i oni koji shodno tom zakonu pi{u uxbenike,aliionikojiterukopise za uxbenike preporu~uju, i samiu~iliizistotakolo{ih uxbenika pa mogu i da napi{u, aliidabezprimedbepreporu~e uxbenik koji mo`e odvesti doporno-sajtovailiseuwemu bilo {ta u~i na primeru imenice“glupa~a”,ili,samouwemu,lav`iviupra{umi,dokmu je u prirodi stani{te savana, ili... D.Deve~erski

VESTI Ispla}eneino-penzije Republi~kifondzapenzijskoiinvalidskoosiguraweisplatiojepenzijezajul,avgustiseptembarna{impenzionerimakoji `iveuinostranstvu.Ispla}enoje229,3milionadinaraza10.587penzionera,uvaluti zemqeukojojsunastaweni,uvi{eod20zemaqa sveta, ne ra~unaju}i biv{e jugoslovenske republike. Tako penzije iz srpskog fonda„putuju”uNema~ku,Austriju,Ma|arsku, Francusku, [vedsku, SAD, Australiju... Ina~e, inostrane penzije ispla}uju se tromese~nozbogvelikihadministrativnih tro{kovairelativnoniskihiznosa.

Tra`isemesto zatretmanopasnog otpada Pomo}nik ministra za za{titu `ivotne sredineAleksandarVesi} izjaviojedajo{nijeutvr|enalokacijauSrbijizaizgradwupostrojewa za fizi~ko-hemijski tretman indu-

strijskogneorganskogotpadakojispadauopasan otpad. Vesi} je rekao da ve} postoji deo sredstva za wegovu izgradwu iz fondova Evropskeunije,adabigradwatrebalodabude zavr{enado2020. Prema wegovim re~ima, takva postrojewa ko{tajuod30do100milionaevraibi}eneophodnaSrbiji,jersepremaBazelskojkonvencijio~ekujeda}eizvoztakvogotpadaudrugezemqebitionemogu}en,odnosnoda}esvakadr`avanakon2020.moratisamadatretiraopasanotpadkojistvaranasvojojteritoriji.

Borbaza ogla{iva~e Ograni~avaju}i faktor za medije je ekonomska situacija, koja se najeksplicitnije ogledausiroma{tvuprogramskihsadr`aja kojimewajuisu{tinunovinarstva,ocenaje u~esnika panela „Medijska bitka protiv ekonomskekrize”.Govore}ioproblemumedija u vremenu optere}enom ekonomskom krizom, na panelu u okviru Foruma medija Jugoisto~ne Evrope (SEEMS) u Centru

„Sava”, predstavnici elektronskih medija izSrbije,BosneiHercegovine,Slovenije, BugarskeiLuksemburgaistaklisupovezanostekonomskemotivacijeitr`i{ta. –Trebadapostojivisoknivoinvesticijauciquprofesionalnogobavqawaposla. Dr`ava treba da daje dozvole za rad prema jasnimkriterijumima,sobziromnatodaje ulogamedijaodposebneva`nostizarazvoj biznisauzemqi–tvrdimedijskiekspertiz SofijePetarPun~ev. Predstavnik srpskog medija TV B-92 VeranMati} podsetiojenatodatr`i{teodre|ujepravilaimestozasveigra~euovoj oblasti,aliidru{tvaucelini. –Lavovskaborbazaogla{iva~eiproboj natr`i{tejedeosvakodnevicenovihmedijakoji~estonisuuravnopravnompolo`aju –tvrdiMati}.–Uprkospromenivlasni~ke strukture, ure|iva~ka politika ku}e koju predstavqa je ostala ista, a dominantni za razvoj i daqe su informativni i sportski program kao i ulagawe u istra`iva~ko novinarstvo.Ogla{iva~kotr`i{tejo{jeveomaograni~eno.


Promocija kwigaDinka Davidova UGalerijiMaticesrpske,Trggalerije1,danasu12~asovaodr`a}esepromocijadelaakademika Dinka Davidova. Bi}e re~i o dve nove kwige - „Sentandrejasrpskepovesnice„i„SrpskaStematografijaBe~1741”. M. ].

Savetovali{tezadecu razvedenihroditeqa

Me|unarodna konferencijagimnazija Me|unarodnakonferencija ginmazija 3k ( komunkacija – kultura–kompjuter)odr`ava sedanasisutrauprostorijama Gimnazije „Isidora Sekuli}”, Vlad ik e Plat on a 2. Autor projekta je direktor Gimnazije mr Ru`ica Vukobratovi}, a u radu konferencijeu~estvujugostiizRusije,

Hrvatske, Srbije, stru~waci saPMF-aipredstavnicinovosadskihgimnazija. Ovegodinekonferencijaje dobila akreditaciju Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa Beograd, kao i podr{ku pokrajinskih institucija. L. S.

Besplatno psiholo{ko savetovali{te za decu razvedenih roditeqa „A gde sam tuja”odr`ava}eseoddanasdo25.decembrasvakogpetkaod19.30do21~asuDe~jemkulturnomcentru,UlicaMiteRu`i}a1.Osnovniciqprojektajepomo}ipodr{ka, kako deci, tako i roditeqima, u suo~avawu sa naj~e{}im emocionalnim problemimainala`ewuna~inazawiho-

Novosadska ^ovek,azver Bukovcu.Daponovimo-i{~upaonoktenaobe{ape!Prema podacima Udru`ewa za za{titu `ivotiwa SPANS, nesretna`ivotiwajeprenekoliko dana oti{la od vlasnika,vratilaseku}ibeznokataiizmrcvarena,anijemogu}edajetosamasebiuradila. Isadsviprstna~elopada sezapitamo-koje„~ovek”,a ko zver? I kad smo i za{to dozvolili da se granica izme|u ova dva pojma izbri{e?!Ostaviteprstmalodu`ena~elu... J. Zdjelarevi}

Komedija„Seksend lajfendbeliluk” Pozori{na predstava „Seks endlajfendbeliluk”bi}eodi- granau~etvrtak17.novembrau 20 sati u amfiteatru Spensa. Ovaedukativnaurnebesnakomedija predstavqa oca koji svom sinuzapunoletstvo`elidapokloniodlazakujavnuku}u.Sin nasvena~inepoku{avatodaizbegne. Videv{i da lepim ne}e uspeti, otac ga vezuje lisicama iodvodiujavnuku}ugdedolazi

do raspleta, a otac saznaje sve detaqe iz sinovqevog `ivota, kojimunisubilipoznati.Ure`iji Ninoslava [}epanovi}a uloge tuma~e Neboj{a ^oli}Fiko,Manojle\or|evi} iSne`anaJak{i}-^oli}.Pisacteksta je Sla|ana Lo|o. Ulaznice za predstavu mogu se kupiti od ponedeqka 7. novembra na blagajni Spensa, a ko{taju 800 dinara. N. R.

V remeploV

Srpskapozori{na dinastija Jelisaveta Jeca Dobrinovi}, ro|ena Popovi}, prvi put je stupila na scenu Srpskog narodnog pozori{ta 4.nopvembra1868.u ulozi Ane u Zmajevom {aqivom komadu „[aran”. Imala je ve} 27 godina,kadasenepo~iwe gluma~ka karijera, ali ona je bila izuzetno talentovana. Uostalom, bila je }erka popa Luke rodona~elnika „srpske pozori{ne dinastije”. Svih {estoro wegove dece bilisuodli~niglumci.^uvenaglumica Milka Markovi} (1869-1930)bilaje wegovaunuka.Jelisaveta Dobrinovi} bilajelepaiusvojim zrelijim godinama kada se udala za Peru Dobrinovi}a. Igraju}iulogeiz„karakternog faha”, naro~ito one komi~ar-

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ka`e se da je pas ~ovekov najboqi prijateq. Svako ko ima ovog qubimca tvrdi da vrlobrzopostajedeofamilijeiprestajedabude„obi~na” `ivotiwa. Ka`u da qubimci li~e na svoje gazde i obrnuto, kao i da pas ne ide za lo{im ~ovekom. Me|utim poredpri~aovelikomprijateqstvu i povezanosti ~oveka i psa, dese se i one neke qudskojlogiciipsihipotpunoneshvatqive. Naime, neko od ovda{wih „qudi” i{~upao je nokte labradoru me{ancu neki dan u

c m y

SINO] U STUDIJU „M”

Vojvo|anskafolklorna igastronomska~arolija Manifestacija„Vojvo|anskabajka”uorganizacijistudenataOdsekazageografiju,turizam, hotelijerstvo PMF-a, odr`ana je sino}uStudiju„M”.PrikazVojvodinekrozpesme,igre,obi~aje,kulturuineizostavnegastronomskespecijaliteteupotpuwenjeiprvom samostalnom  izlo`bom fotografija autora Lazara Lazi}a „Vojvo|anska bajka Letderbilajt” Izlo`bujesve~anootvorioDra{koRe|ep rekav{i tom prilikom da je „Vojvodina kolevkahlebairazuma”. -Oveslikenalikujunaesej,slobodu,pokazuju}idaVojvodinanijejedanmonotonpejza` i da ovo nije viked-pokrajina nego jedan misle}i prostor koji prati zbivawa me|’ svojimgradovimaisala{ima-rekaojeRe|ep. Nakonizlo`benascenusustupilistudenti poku{avaju}i kroz igru, pesme i ske~eve gostimapribli`itiovuregiju. -Svistudentisuradilivolonterskii anga`ovanojepreko50qudisafakulteta. Sredstava prikupqena realizacijom ove manifestacije doprinose akciji za donaciju100inkubatora„Bitkazabebe”, zaDe~jubolnicuuNovomSadu-navelaje pomo}nik direktora Departmana za geo-

Foto:B.Lu~i}

petak4.novembar2011.

vo prevazila`ewe u slu~aju dezintegracije porodice. Savetovali{te }e voditi diplomiranipsihologmasterVesnaPremi} idiplomiranipsihologSandra@ivanov. Za savetovali{te se mo`e prijaviti telefonom na broj  061/644-7815 i 063/816-4145 ili put em mejl a deci.na.dar.ns@gmail.com. A. Va.

grafiju, turizam i hotelijerstvo An|elijaIvkov-Xigurski. Ve~esezavr{ilouzvojvo|anskestone specifikume,bilojetukulena,~varaka,

slan in e, gib an ic a, {trud li, gur ab ij a, `erbo kocki i drugih |akonija spravqenihve{tinamastudenataPMF-a. A. L.

„^ISTO]A“ PRIJAVILA VANDALIZAM POLICIJA

Opetspaqenpodzemnikontejner Podzemni kontejner koji je postavila „^isto}a“ na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Pionirske ulice, kod Dunavskog parka, opet je bio meta vand al a. Unut ra{ wost podzemnogkontejnerajezapaqena utokuprotekleno}i. - Nap rav qen a je ozbiqn a {teta, intervenisali su vatrogasci,aunutra{waobloga kontejnera je izgorela. Na{e preduze}e je i o ovom slu~aju obav es til a MUP i podn el a od{tetni zahtev - navodi se u saop{tewuovogpreduze}u. Podz emn i kont ejn er i u u`em centru grada, postavqe-

niujuluovegodine,o{te}eni su ve} nakon mesec dana. Sa kontejneranaTrifkovi}evom trguuavgustusuotkinutipoklopci, a u septembru su spaqenikontejneriuuliciIlije Ogwanovi}a kod Sokolskog doma. U u`em centru grada „^isto}a”jepostavila24kontejneraovevrste,acenajednogje 320.000dinara. - Apelujemo na gra|ane da ~uvajuzajedni~kujavnuimovinu, kako bi smo `iveli u ure|enoj i pristojnoj sredini zakqu~ilisuusaop{tewu. Q. Na.

Pregledliftova Godi{wi pregled liftova danas }e se raditi u Ulici Du{ana Vasiqeva od broja 16 do broja20iodbroja24do30,uDani~i}evojulici9,[umadijskoj 1i3,ulicama@arkaVasiqeva

3, Stevana Milovanova 6, 6 a, 6 b, 7, 8 i 10 i u Ulici Episkopa Visariona5i7.LifovepregledaInstitutzaza{titunaradu ponaloguJKP”Stan”. Z. D.

Iskqu~ewastruje

ske,postalajemiqenicapublike.Obolelajeodrakakojijuje savladao1898. N. C.

NoviSad:od8do17~asovapovremenoipopotrebiudelunaseqaTelep;od10do13 CaraDu{ana59-63,Mi{eDimitrijevi}a78i 80;od8.30do13.30 lokaliispodzapadnetribinestadionaiTrgDimitrijaTucovi}a5. Veternik: od 8.30 do 14 naseqe Fe{ter. Ledinci od 8 do 11 deo uliceB.Karaxi}aiHopovskauS.Ledincima.Petrovaradin:od8 do11 naseqeSajlovo.Budisava:od8do13.30 povremenoupojedinim ulicamanaseqa.Rakovac:od8.30do13 deovikendnadeqaSalaksijepremaLedincima.

Foto:N.Stojanovi}

Zlatookonas Poslepaklenihvru}inapreko leta, jesen se napokon pojavilauna{emgradu.Zelenuboju je zamenila `uta, a vreme proteklih par dana dozvolilo je qudima da u`ivaju u parko-

vimabarjo{kojidan.Ipakza izlazaknasve`vazduhpotrebnosetoploobu}i,jeriakosuncesija,temperaturenisuvi{e za{alu. G. ^.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak4.novembar2011.

dnevnik

PO^ELA VAKCINACIJA U DOMU ZDRAVQA

Grip jo{ ne kuca na vrata

Foto:R.Hayi}

JU^E U GRADSKOJ KU]I

Prijem najboqih karatistkiwa Karatistkiwe u kategoriji kadeta koje su ostvarile uspe{nerezultatenaEvropskomprvenstvu odr`anom u oktobru u Ma|arskoj, posetile su ju~e Gradsku ku}u, gde ih je do~ekao gradona~elnikIgorPavli~i}. - Sport je najboqi na~in da svakoodnassazriiizgradipravisistemvrednosti.Imamokaratistkiwekojisuevropskiprvaci, kao i kikboksere koji osvajaju svetske medaqe - rekao jePavli~i}.

Selektor karate Unije Du{anDa~i}istakaojedaseNovi Sad prepoznaje po rezultatima koji posti`u sportisti na takmi~ewima. -Izuzetnojezna~ajno{to}e NoviSadslede}egodineuoktobru biti doma}in Svetskog prvenstvaukarateuzakadeteijuniore i {to }emo okupiti oko 2.000 qudi. To }e biti velika manifestacija, a ujedno i jedan primarni doga|aj za grad Novi Sad-rekaojeDa~i}. A. Va.

„Dnevnik” vodi na koncert Jelene Rozge KoncertJeleneRozge odr`a}ese21.novembrauSrpskomnarodnom pozori{tu sa po~etkom u 20 ~asova. Ulaznice ko{taju 1.000,1.300i1.500dinaraimogusekupitinablagajnipozori{ta. ^itaoce na{eg lista danas }emo darivati kartamazaovajdoga|aj. Dvoje ~italaca koji se prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona528-765,dobi}e po dvekartezakoncert. A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kad je svet imao brkove” Ane Radmilovi} Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prv a ja¬ v e na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nis u dob ij al a kwige u ovoj akciji, do¬ b i¬ t i po pri¬ m er ak del a „Kad je svet imao brkove” Ane Radmil ov i}. Dob itnic i }e kwig e preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulic i kraq a Aleksandra 3,gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. „Kadjesvetimaobrkovenije samo pri~a k}erke koja iznosi tajne svog odrastawa sa

slavnimocemZoranomRadmilovi}em,ovojejednamisterijskaslagalicaoodrastawu,qubavi,tajnama,mitovima,alii tabuima.Bezneizbe`nogfrizirawa, ulep{avawa, cenzurisawa, kada je u pitaw u prep lit awe dok um ent arnog i sentimentaln og, Ana u ovom ~ud es nom zapisu ne otkriva sam o tajn og Zor an a i svet wen og odr as tawa, ve} i svoj u isto tako neukorot iv u, hrab ru, ogromnu du{u i tal en at rav an Zor an ov om... Za na{ u oset qiv u ~ar{ ij u ovo mo`e zvu~ati blasfemi~no i preterano,aliovojeja~e,potresnije i iskrenije i od Ki{ovogkultnogdelaBa{ta,pepeo...„IsidoraBjelica. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS Srbijapla}aRusimagas67odsto skupqe nego Nema~ka. Koga trebadajesramota,nasiliRuse? Kada}enamkona~nobitipredo~ena kalkulacija cene? Papovi}u,radisvojposao,{titipotro{a~e. 064/2149... *** Svi su zaboravili {ta je savestgra|anska.Nikone~uvadobrazana{udecu,zanassame.Niklo novo igrali{te na starom mestu,anarkomanicarujunawemu!ZabrinutistanarUliceStefanaStefanovi}a. 063/8876... *** Diskriminacija nas iz okolnih prigradski naseqa se nastavqa.Poredodlukegradazamawe pla}awe ra~una za porodice sa troje dece, sad jo{ korisnici „Novosadske toplane” u gradu imaju besplatno kupawe i klizawenaSpensu.Kaomiuprigradskimnaseqimanepla}amoredovno ra~une gradskim firmama („Novi Sad Gas”, „Vodovod i kanalizacija„, „Informatika”…).

Vakcinacija protiv sezonskog gripa po~ela je u Domu zdravqa„NoviSad„27.oktobra i do ju~e vakcinu je primilo 1.746gra|ana.Zasadanemaizolovanog gripa, ve} samo pojedina~nih slu~ajeva infekcija sa sli~nim simptomima, a naj~e{}e su u pitawu respiratorne infekcije, navela je na~elnica CentrazavirusologijuIstitutazajavnozdravqeVojvodinedr Vera Jerant Pati}. Prema wenim re~ima vakcina je najboqe specifi~no preventivno sredstvo, a napravqena je prema standardima Svetske zdravstvene organizacije i u skladu sa o~ekivanim vrstama sezonskog gripa.

-Vakcinacijaprotivsezonskog gripaseposebnopreporu~ujeosobama starijim od 65 godina, hroni~nimbolesnicimaigra|anima oslabqenog imuniteta, jer bi ovim kategorijama stanovni{tva oboqevawe od gripa izazavalo komplikacije osnovnih oboqewa -napomeulajedrJerantPati}. Koordinatorkazaimunizaciju Doma zdravqa Dragana Kostandinovi} kazala je da je narednih mesec dana idealno vreme za vakcinaciju kako bi se stvorila antitela i za{titio imunitet,jervirusivoleniske temperature,takodaseo~ekuju krajemovegodine. -Vakcinacijiseuglavnomprvenstveno odazivaju hroni~ni

Foto:N.Stojanovi}

bolesniciistarijeosobe,alise tako|e preporu~uje osobama izlo`enim pove}anom riziku, odnosno zaposlenim u javnim slu`bama-reklajeKostandinovi}. Vakcinu mogu da prime deca starosti od {est godina, koja nisu prethodno vakcinisana protiv gripa, ali u dve doze, s timdadrugudozutrebadaprime 30dananakonprve. Dom zdravqa je dobio 14.500 vakcinaprotivgripa,aNovosa|anikojiimajupotrebudaprimevakcinutrebadasejavesvom izabranom lekaru. Podse}amo, gra|ani koji imaju povi{enu temperaturu ili neko akutno oboqewenemoguutomtrenutku dasevakcini{u. I. Dragi}

@USTRA KOMUNALNA INSPEKCIJA

Pqu{tale kazne zbog reklama Komunalna inspekcija je za posledwe dve godine pokrenula oko tri hiqade upravnih pos tup ak a zbog rek lamn ih oznaka na teritoriji Novog Sada,auskladusaOdlukomo ure|ewugrada.Sobziromdaje odpo~etkaovegodineovataksa smawena u skladu sa izmewenom Odlukom o lokalnim komunalnim taksama, veliki brojqudikoji`eledaistaknu  reklamu pribavio je  odobrew e Zav od a za izg radw u grada. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev ka`e za „Dnevnik”datrebanapomenuti dauokvirujednogpostupka mo`e biti obuhva}ena jedna ili vi{e reklamnih oznaka. To zna~i da jedan postavi-

lac nekad ima i pet do {est reklama. -Sobziromdajeodre|enom broju pro{la prva godina za koju su dobili odobrewe, komunalni inspektori kontroli{udalisupostaviocipri-

Ova inspekcija je do sada uklonilapreko30bilbordau wenoj nadlo`nosti. Za bilborde su nadle`ni i saobra}ajna inspekcija u putnom pojasu,kaoigra|evinskanaprivatnim posedima. Sagovornik

Inspekcijajedosadauklonilapreko 30bilbordauwenojnadlo`nosti bavili novo re{ewe. U komunaln oj ins pekc ij i se svak odnevno pokre}u novi postupci.Kadajere~ove}pokrenutim pos tupc im a, kom un aln a ins pekc ij a je prin u| en a da prinudno skida reklame ukolikonijepribavqenoodobrewe-obja{wavaJakovqev.

isti~e da prekr{ajne prijave po ovom osnovu pi{u samo u slu~ajevima kada postavioci izigravaju na{ postupak ili ponovo postavqaju reklamne oznakebezodobrewanakonzave{enogpostupka. - U principu mi postavioce reklama ne posmatramo kao

OPET OBIQE @ALBI GRA\ANA NADLE@NOJ KOMISIJI

Neustavan ~lan Odluke o ure|ewu grada Nelegalno izgra|ena nadstre{nicauUliciseqa~kih buna 17 predstavqa veliki problem za stanovnicu ove zgradeDu{icuSimi},kojaje svojproblemizlo`ilanasastanku Komisije za predstavke i predloge u Skup{tini grada.Navelajedasenavedeni polo`aj nadstre{nice u izve{taju Uprave za inspekcijskeposlovenesla`esarealnim stawem, te da je prethodna, koja je bila sru{ena nepuna dva meseca, uzrokovalavlaguiomogu}ilaprovalnicima da joj u|u u stan i opqa~kajuje.Sobziromnato danepostojisaglasnostskup{tinestanara,anigra|evin-

ska dozvola za izgradwu nove nadstre{nice, {to je ve} pokrenuto postavqawem nose}ihgreda,Simi}tra`idase objekatsru{i. Komisijise`alioiMiroslavPapi} komejeUpravaza komunalne poslove nalo`ila da sa privatne ku}e skloni reklame,{tose,kakoonka`e kosi sa Ustavom Srbije. Papi} je pok az ao i odl uk u Ustavnog suda Srbije koja je jedan ~lan Odluke o ure|ewu grada proglasila neustavnim inelegalnim.Tra`idasepomenutaOdlukapreispita. Na divqe taksiste `alio se `iteq Gagarinove 18, Goran Vul i}, nav od e} i da se

parkiraju na mestima koja bi trebalidakoristestanovnici  zgrade. Pitao je da li bi Parkingservismogaoovdeda uvede zonu. Tako|e, po`alio se na mawak javne rasvete u ovom kraju, ali i na ra~un za komunalneuslugeiz“Informatike”. @eli da zna za{to pomenutom preduze}u u okviru komunalnih usluga pla}a stavku koja se zove „ekologija”akojeonnije„potro{io”. Kom is ij a prim a gra| an e svake prve srede u mesecu, u Skup{ tin i grad a. Tak o| e, gra| an i mog u svoj a pit aw a uputiti i pismeno, na pomenutotelo,Ulica@arkaZrewanina2. A. J.

prekr{iocekadnemajuodobrewa,ve}namjeciqdagapribave,kaoidasenastavispoboq{awem komunalnog reda po ovomosnovu-ka`eJakovqev. Kao primer za ovo navodi slu~aj koji je nedavno zabele`enucentrukadajenovootvorenimarketimaonaizlozima nalepqeneslike`ivogmesai drugihprehrambenihproizvoda, {to svakako ne treba da bude prizor koji se mo`e videtiucentrugrada.Nakonreagovawa nadle`ne inspekcije i sprovedenog postupka ovo je ukloweno, a market je dobio odobrewedapostavisvetle}u reklamu iznad ulaza, koja je u skladu sa pravilnikom o postavqwureklamnihoznaka. Q. Nato{evi}

„Pri~e iz mraka” u CK13 Novosadskibend“Pri~eizmraka” obele`i}e desetogodi{wicu postojawa koncertom koji }e se odr`ative~erasu22satauKlubu OmladinskogcentraCK13,Ulica vojvode Bojovi}a 13. Publika }e imati priliku da vidi i biv{e ~lanove ove grupe, koji su svojim radom doprineli da ovaj sastav jo{ uvek ima kvalitetnu muziku. Ulazjeslobodan. N. R.

Tribine SRS o Vojvodini „KudaideVojvodina”temajedve tribine Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, koje  }e biti uprili~eneuPetrovaradinuuLova~komdru{tvu„Zec”od18~asova, azatimuBukovcuuMesnojzajedniciu20~asova.Natribini}egovoriti fukcioneri srpskih radikalaMiloradMir~i}, DraganBozalo i\ura|Jak{i}. Z. D.

065/47-66-452

Gas pumpa paprena matematika Epadokle?Akaddo|uizboriondapostojimo. 063/8657... *** KakotugospoduizJKP„Put” nije sramota da {trajkuju, nisu dobili naknadu za prevoz. Kada ihsamogledamokakorade,a{ta sve dobijaju, sramota. Ono {to privatnefirmeuradesatriputa maweradnikanavremeiuroku, tou„Putu”nemogu,anemajupla}enprevoz. 063/7277... *** E, da vidite kako „Vodovod i kanalizacija”popravqahavariju, jedanurupi,sedamgleda. 063/7277... *** DalitoSVMtvrdidasuSrbi pobijeni u racijama i{li u Ma|arsku ili su Ma|ari do{li u Ba~ku i pobili ovda{wi `ivaq zajedno sa ovda{wim sunarodnicima. Zar }e `rtve ponovo biti

krive? A gde je bila reakcija SVMnapresuduKepirou,ondaih nismo svaki dan vi|ali na televiziji. 063/4801... *** [ta je danas najboqe raditi u Srbiji?Ne~itatinovine!Samo tako~ovekmo`eda`ivimirno, jernezna{tasezbivaudru{tvu, neznazanesre}e,zlesudbine,bolesti-posebnodece.Nebrigadr`ave prema takvoj  deci! Evidentnojedajedinonovinari„vodebrigu”iupozoravajunatupojavu.Zatosu~esto„kostugrlu”nekome...Najstra{nijeje,ipak,{to unarodutonikoganedoti~e!Kao dajesveuredu.Anagrobqujesve vi{eonihkojitrebadasuuobdani{tu, {koli u igri... S’po{tovawem! 063/5230.. *** Daliseznakadajeoslobo|ena Sremska Kamenica? Pitawe za mesnuzajednicu. 064/3144...

*** Sporazumom Tito- Brant pitawejere{enotako{toNemci namireni od nema~ke dr`ave i svi su potpisali da ni od koga vi{e ni{ta ne potra`uju. A bravar je od kredita napravio Kr{ko, a to bi trebalo kroz sukcesijure{iti,jertojebila ratna{teta. 063/4801.. *** Jo{ uvek iz policije nemamo nikakve informacije ko u NovomSadupalizastavedrugihzemaqa,kaonitokougradupunog tolerancije pi{e grafite mr`we.Nipojednomodovihpitawapolicijanesmedabudeninema,nislepa. 063/5243.. *** VelikohvalaToplani{tonama, individualnim potro{a~ima gasanijedalabesplatnekarteza bazen.Ko}esekupatinatuzimu, uzovucenugasa?Trebal’dasesvi porazboqevamo? 061/1469...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

USKORO ME\UNARODNI KONKURS ZA PE[A^KI MOST OD KEJA DO OSTRVA

Pavli~i}: Na Ribarcu kamp pre „Egzita” Novac za izgradwu pe{a~kog mostakoji}epovezivatiRibarskoostvrosakejomjeobezbe|en, rekao je za “Dnevnik” gradona~elnikIgorPavli~i}.Dodaoje da}ezaidejnore{ewebtiraspisanme|unarodnikonkurs. -Zbogtoga}eprocedurapotrajati,ali~imseodaberere{ewe o~ekujem da po~ne izgradwa. Smatram da }e do juna naredne godine most biti gotov, a deo Ribarca preure|en za kamp. Paralelno radimo projekat ure|ewa centralnog dela Ribarskog ostrva gde }e biti sme{ten kamp. Do kampa }emo provesti infrastrukturu, a Ribarac }e biti ure|en sli~no kao Kej, sa klupama, stazamaisportskimterenima. To}ebitiprvikampuNovom Saduiradi}etokomcelegodine a koristi}e ga i posetioci Egzita-rekaojePavli~i}.

Gradona~elnikjedodaoda}e se mostom o`iveti ostrvo, da }e sve biti spremno do narednog Egzita i da jo{ nije odlu~eno na koji na~in }e se upravqatikampomidali}etobiti dodeqeno nekom gradskom preduze}u. Kako “Dnevnik” sa-

mogu}ænostu pro{irewa za jo{ jedanhektar. NoviSadjeodavnopozicionirankaoturisti~kadestinacija i na doma}æem, i na evropskomtr`i{tu,apredstavqai centarturizmauregionu,paje svakako neophodno da ima

Ribarac}ebitiure|ensli~nokaoKej,ima}e klupe,stazeisportsketereneakamp}eraditi tokomcelegodine znaje, “Urbanizam” je zavr{io analizu za pravqewe kampa na Ribarcu.Dvava`e}æaplanadetaqneregulacijepredvi|ajuda auto kamp bude na Ribarskom ostrvuiKameni~kojadi.Planove je Skup{tina grada usvojila pre dve, odnosno osam godina. Na Ribarcu je planiran prostor od tri hektara sa

kamp. Na{ grad je ve}æ du`e vreme na drugom mestu u turisti~koj ponudi Srbije, odmah nakon Beograda, a prema utiscima anketiranih stranih i doma}æih turista, po mnogim faktorima kao {to su atmosfera, qubaznost `iteqa i zaposlenih u sektoru usluga, arhitektura,istorija,geostrate-

{ki polo`aj, raznolika ponuda,zauzimaprvomesto. Pod ac i pok az uj u da Nov i Sad najvi{e poseæ}uju mladi izme|u20i30godina,ane{to mawi broj poseta pripada gostima izme|u 35 i 45 godina starosti, ako se izuzmu brodskituristi.Velikibrojmladih turista vezan je za Egzit, aovaciqnagrupaupravotra`i jeftiniji sme{taj, pa }e otvarawe kampa biti pun pogodak. Mladi turista potro{idnevnovi{eod60dolara, {to zna~i da omladinski turizam nije niskobuxetni i od togakoristimaceograd.Naravno,dasekampingponudase neodnosiiskqu~ivonamlade ve}æ inaostalestarosneiinteresne grupacije kao {to su porodice, tranzitni turisti ikamperikaoposebnagrupa. D. Igwi}

petak4.novembar2011.

9

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O INVESTICIJI U RADNI^KOJ

Gradwa vrti}a kre}e do kraja godine Gradona~elnikIgorPavli~i} i uzjavi za “Dnevnik” rekao je da bi izgradwa vrti}a u Radni~koj ulici trebala da po~ne do kraja godine,ao~ekujesedabudegotov naprole}e. -Tenderzaizvo|a~aradovajeu toku,iakosvebudeteklopoplanu ve} }e dogodine mo}i da da prima decu. Predvi|eni kapacitet je 300 mesta,{to}ezna~ajnopoboq{ati usloveu“Radosnomdetiwstvu”.Izborilismosezadobrulokaciju,a

Glavniprojekatjeura|en,ZIG je pripremio dokumentaciju oko vlasni{tva nad zemqi{tem. Iz NIP-anisuodobreninovci,paje odlu~enodasegradwaplatisa120 milionadinaraizbuxetagrada. Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} ka`e dajegradwavrti}anaovojlokacijipotrebnajeruovomdelugradanijeve}godinamaotvorennijedan novi objekat, a porastao je brojdece.Svakegodineoko1.000

Zapelo s kuhiwom Izgradwacentralnekuhiwe“Radosnogdetiwstva”ve}odavno jetrebalodapo~ne,alijenegdeo~itozapelo.Kakosaznajemood gradona~elnikaIgoraPavli~i}a~imRepublikauplatinovac Vojvodini Fond za kapitalna ulagawa }e prebaciti te pare za izgradwucentralnekuhiwe.KakojeranijerekaodirektorBorislav Samarxi} parcela na kooj }e se graditi kuhiwa ve} se pripremairaskr~ujezaizgradwu. budu}ivrti}}ebitinaodli~nom mestu,jer}emo}idaimaiveliko dvori{te-isti~ePavli~i}.Dodao jedadecakojaiduuvrti}uUlici SoweMarinskovi}nemajuteuslove,po{toseigrajunaterasi.

malihNovosa|ananemo`eizprvedaseupi{euvrti}eidazbog toga je u dogovoru sa gradom re{eno gde bi trebalo da budu sagra|enivrti}i. Q. Nato{evi}

SAVET ZA JAVNI RED, MIR I BEZBEDNOST

Gradu treba vi{e policajaca

Foto:N.Stojanovi}

RADOVI NA KRU@NOM TOKU U VETERNIKU PRI KRAJU

Okrugla raskrsnica donosi bezbednost Putarski radovi na izgradwi kru`nog toka u Veterniku bi}e gotovi 15. novembra, a kompletan posao bi}e zavr{en do kraja meseca, rekao je ju~e gradona~elnik Igor Pavli~i} prilikom obilaska radova.Gradona~elnikjenapomenuodanaovoj raskrsnici semafor nije bio adekvatno re{ewe. - U ovu raskrsnicu se uliva nekoliko ulica i izgradwa kru`nog toka na ovom mestunamjebioprioritet,kadjere~osaobra}aju. Izgradwom kru`ne rasrksnice

iza{lismoususretVeterni~animajerje tu bilo puno nesre}a, pa }e bezbednost ubudu}e biti boqa. Najve}i problem su nam bile instalacije zbog izme{tawa jer ovuda prolazi dosta magistralnih vodova, ali najva`nije je da saobra}aj nijednog trenutkanijezaustavqen-rekaojePavli~i}. Tako|e, gradona~elnik je naglasio da }e se na svim raskrsnicama u gradu gde nema signalizacije postaviti semafori ili pasarele.Vr{ilacdu`nostidirektoraZavo-

dazaizgradwugradaMirjanaDejanovi} istaklajedajekru`nitokura|enjerjejeftinijizaodr`avaweive}ajebezbednost,sobziromdaseuovuraskrsnicuulivasaobra}ajizpetpravaca. Spoqni krug raskrsnice bi}e 60 metara sadvesaobra}ajnetrakeukruguodosammetara.Izgradi}eseuzoniraskrsniceinovi pe{a~kiprelaziibiciklisti~keipe{a~ke staze. Izvo|a~ radova je JKP “Put”, a vrednostinvesticijeje60milionadinara. D. Ig.

URE\EWE I REKONSTRUKCIJA JAVNE RASVETE

Vite{ka ulica ostaje u mraku

^LANOVI GO SPO DOBROVOQNO DALI KRV

Dobra voqa `ivot zna~i

Pedesetak ~lanova Srpskog pokretaobnoveokupiloseju~e okodesetsatiuZavoduzatransfuzijukrvikakobidobrovoqno dali ovu dragocenu te~nost. ^lanovi SPO ve} godinama u organizovanim akcijama daju krvpopozivuizovogZavodakadasurezervekrvinaizmaku. - Iz Zavoda su nam javili za mawaksvihkrvnihgrupa,anaro~itoAiAB,imismopozvalisvoje~lanoveisvesugra|anedadajukrv.Zamenejetopoput „tri u jedan”. Najpre, to je gesthumanostikojinekomemo`edaspasi`ivot,kojigotovo svako mo`e da u~ini. Tako|e, nebrojano puta je dokazano da

davawe krvi povoqno uti~e na zdravqe davalaca i, kona~no, oni imaju zakonsko pravo na slobodan dan na poslu - rekao je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obraz ov aw e i portp ar ol SPO Nemawa Starovi} dav{i krv16.put. Prema re~ima portparola Zavoda za transfuziju krvi Zorice Bjeli} ju~e je krv dalo i pedesetak ~lanova Udru`ewa fudbalskihsudija,tesurezerve krviuovomtrenutkustabilne. - Zna~ajno nam je {to imamo saradnikekojimogudaseodazovu na{em pozivu brzo i u velikombroju-reklajeBjeli}. A. L.

Vite{ka ulica na Adicama ovegodinene}edobitiosetqewe, saznajemo iz Zavoda za izgradwugrada(ZIG).Kakoka`u u ovom preduz e} u, ovog odi{wim prog ramom ure| ivaw a gra|evinskog zemqi{ta nisu planiranasredstvazaizgradwu javnog osvetqewa u pomenutoj ulici. Ipak, ZIG potvr|uje da su zahtevi gra|ana za re{avawem ovog prob lema potp un o opravdani, ali dodaje da „ove godine zbog restriktivnog karakterabuxetaGradaiograni~enihsredstavanijebilomogu-

}e investiciju uvrstiti u program„. U preduze}u navode da se javno osvetqewe ure|uje u gradu i prigradskimnaseqima,daseradovi izvode na ve} postoje}im stubovima javne rasvete, ali s obzirom na to da u Vite{koj ulici elektro mre`a ne postoji, radovi nisu mogu}i. Kako je obja{weno, da bi se radovi iz ideje preveli u delo najpre je potrebno obezbediti sredstva za izradu projektno-tehni~ke dokumentacije, a potom i za izgradwu. A. J.

SREDWO[KOLSKI BENDOVI U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Muzi~ka hardkor ekologija U pozori{noj sali Gimnazije “Laza Kosti}” ve~eras u 19~asovaodr`a}eseMuzi~ka ekol o{ ka akc ij a mlad ih, u okvir u koj e }e se pov od om Svets kog dan a klim ats kih promena, predstaviti ~etiri sredw o{ kols ka rok enr ol i hardk or muz i~k a sas tav a („Mor an a“, „Nekst kod eks“, „Tranz is tor i“, „^up avc i“), udru`ewe „Rebild kolektiv“. Uvodnure~premuzi~kogdela

programa odr`a}e Du{an Sakulski,profesorsaFakultetateni~kihnauka. Uciquboqeinformisanosti i ravoja interesovawa za `ivotnu sredinu, u skladu sa uzrastom, Muzi~ku ekolo{ku akc ij u mlad ih org an iz uj e „Ekomuna“ i Novosadski edukativni centar, pod pokroviteqstvom Gradske uprave za sportiomladinu. I. B.

U Skup{tini grada ju~e je odr`ana vanredna sednica Savetazajavnired,miribezbednost, na zahtev predsednika Skup{tine Aleksandra Jovanovi}a po{to je u proteklih nekoliko meseci vidqiv porastnasiqaugradu. -  Nasiqe je kulminiralo u protekletrinedeqe.Desilesu semnogenesre}e,jedanpolicajacpoginuojerade}isvojposao, nauliciqudenapadajuiprebijajudonesvesti,svedo~imomnogim razbojni{tvima, otima se imovina zato {to je neko drugi druga~ijeseksualneorijentacije... O~igledan je porast nasiqa i netolerancije-rekaojeJovanovi}. I pre ovakvog sleda doga|aja, postojalisualarmantnipodacio prekr{ajima u saobra}aju, a najskoriji incident sa otimawem autobusaGSP-asamopotvr|ujeda je situacija kriti~na. Ju~era{wem sastanku prisustvovali su predstavnici Policijske uprave

Novi Sad, Uprave za komunalne delatnosti,Komunalnepolicijei predstavniciJP„Informatika”. Savet }e poslati dopis republi~kom Ministarstvu unutra{wihposlovakakobisepove}ao broj uniformisanih policajaca, jerjemawakpolicajacavi{egodi{wiproblemugradu,apotrebno je re{iti i problem policijske stanicenaNovomnasequkojajo{ neradi. J. Zdjelarevi}

DA LI GRAD MO@E DA POMOGNE

Deo stomatologa mu~i plata Stomatolozi novosadskog Doma zdravqa,kojiplatezara|ujupotr`i{nimuslovima,aneprekoFondazazdravstvenoosigurawe,sastalisuseju~euGradskojku}isa~lanom Gradskog ve}a za zdravstvo prof.drAleksandromKiraqem i gradskim ombudsmanom Aleksandrom Gruji}em kako bi prona{li re{ewezavi{egodi{wiproblem na~ina ispla}ivawa zarada. Problemjenastaokadaje2006.godine Ministarstvo zdravqa donelo preporuku o podeli zaposlenih unutarstomatolo{keslu`be,tako dajednidobijajuplateprekoFonda,dokdrugimorajudaostvareodre|enunormunatr`i{tukakobi odwedobili30odstozarade.

-Podeqenismobezjasnogkriterijuma i tako je napravqena ogromnu razliku u ispla}ivawu zaradauodnosunana{ekolegekojiplatudobijajuprekoFonda-rekao je {ef odeqewa za tr`i{no poslovawe stomatologa dr MiodragMihailovi}. Prema wegovim re~ima, unutar zdravstveneustanovenemavoqeda seproblemre{iiwihstotinaksadasutehnolo{kivi{ak.Predla`e ujediwewe slu`be tako da uslovi radaiplatebuduravnopravni.Iz Gradskeku}eka`udanijesveuingerenciji Grada i da je problem u zakonima,takoda}emoratidakonsultujurepubli~keustanovenadle`nezaovajproblem. I. D.


NOVOSADSKA HRONIKA

petak4.novembar2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (13,16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15), „^eli~na borba” (22.20), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.35), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (22.25), „Parada” (20, 22.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}” balet „Don Kihot„ (19), Scena „Pera Dobrinovi}” „Urnebesna tragedija” (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”p

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`anaTodi}, ZoranaSoviq, [einaHavim, Tijana\urkovi}-Mari}, MirjanaGrkini}, SenkaPaka{ki-Sekuli}, Nata{aJovanovi}-Veselinovi} i TatianaOve~kin iz Novog Sada, DraganaPowevi} iz Futoga, SandraErcegovac iz Rumenke, Qingli Chen iz Ba~kog Petrovca, JanaCislariu iz Kisa~a, VericaArsenijevi} iz Ledinaca, Kristina @idek iz Sremskih Karlovaca i MelindaTobija{ iz Temerina, DE^AKE: Jelena Grbovi}, Aleksandra Stjepanovi}, Ana Gavari}, IvanaNedeqkovi} iz Novog Sada, VawaMuti} iz Be{ke, MilicaMilutin iz Ba~ke Palanke, DanijelaMatkovi} iz Petrovaradina i PetraMatijevi} iz Temerina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Milorada Tomi} - Babi} (1933) u 9.45 sati, Slobodan Dejana Nenin (1950) u 10.30, Mustafa Alije Hayali} (1942) u 11.15, Vida Todora Zagor~i} (1920) u 12, Gordana Du{ana Vulkani (1933) u 12.45, [tefan Josipa Kme}ko (1938) u 13.30 i Katarina Josipa Savi} (1917) u 14.15 sati. Na Trayamentu na Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Borka Dmitra Bogdanovi} (1939) u 13 i Katica \ure Kova~ (1923) u 15 sati.

TElEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Камерена 14раскрсница

VESTI Обележавање Данаопштине Жабаљ ЖАБАЉ: Програм обележавања Дана општине Жабаљ, 8. новембра, почеће већ у недељу 6. новембра позоришном представом у извођењу Удружења жена из Ђурђева. Представа ће бити изведена у просторијама Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” у Жабљу са почетком у 16 часова, а улаз је слободан. Празник општине Жабаљ везан је за ослобођење овог краја у Првом светском рату, односно, историјски датум - 8. новембар 1918. године када је српска војска ушла у насеља ове општине. На сам Дан општине, у уторак од 11 часова биће положени венци на Спомен обележја страдалима у Првом и Другом Светском рату, испред Храма Светог Николаја и поред Споменика Слободе у Жабљу. У 17 часова биће одржана Свечаност у холу ОШ „Милош Црњански” у Жабљу где ће уз уметнички програм бити уручене општинске награде и признања за 2011. годину. Цео програм прославе заокружиће концерт културно-уметничких друштава из сва четири насељена места општине са почетком у 19.30 часова у Спортској хали у Жабљу. Л. К.

околини неких јавних површина које су последњих година често на мети вандала. Програмом Савета за безбедност саобраћаја предвиђено је да се купе три скутера за саобраћајну полицију у Суботици, набавка и уградња камера за снимање регистарских таблица и мерење брзине, као и камера за видео надзор над поједним јавним површинама. У току је завршетак пројекта под називом „Сигуран град” у оквиру кога ће бити постављене камере по граду. На овај начин ћемо помоћи полицији, а град ће бити сигурнији - рекао је градоначелник Вучинић. С. И.

Грејањепостаром, барјошдвенедеље

СОМБОР: Иако је у Србији најављено поскупљење цене гаса за „привредне потрошаче” од чак 15 одсто, још увек није познато да ли ће то утицати и на топлане или ће оне имати повлашћену набавну цену. Због тога овог месеца цена даљинског грејања у Сомбору, који је недавно добио нову топлану, макер према речима директора ЈКП „Енергана” Милана Дозета, сигурно неће бити повећана. - Пословно удружење топлана имаће састанак крајем ове седмице, а разговараће се о повећању цене гаса и утицају на цену грејања. Нови ценовник нисмо добили ни од „Сомборгаса”, ни од „Србијагаса”, па је неизвесно да ли ће и у

ДВА НОВА ТРГОВИНСКА ЦЕНТРА У ЗРЕЊАНИНУ

„Њујоркер” уробнојкући, „Рода”кодстанице

ЗРЕЊАНИН: Годинама напуштени атрактивни продајни објекат Робне куће „Београд” у главној зрењанинској улици, од јуче је поново оживео. Водећа немачка модна компанија за младе „Њујоркер” отворила је прву продавницу и на површини већој од

Новом Саду, зрењанинска продавница ће радити сваког дана од 9 до 21 час, и сигурно ће представљати озбиљну конкуренцију осталим градским бутицима. Поред „Њујоркер” продавнице у Зрењанину, истог дана отворене су још две у Београду и Вр-

Колонија „Миленијум” АПАТИН: У бањи „Јунаковић” од 6. до 13. новембра одржаће се Ликовна колонија „Миленијум” посвећена Апатину који ове године обележава хиљаду година постојања. Колонија ће окупити врхунска имена са ликовне сцене из Србије, Црне Горе, Хрватске и Словачке - Тања и Драган Вишекруна, Радуле Бошковић, Шандор Шлајф, Здравко Мандић, Станко Родић, Зоран Круљ, Дејан Миливојевић, Славко Радивојевић, Јанош Месарош, Зорка Церовић, Пал Дечов, Никола Вукосављевић, Томислав Сухецки, Сава Стојков, Дарко Јовановић, Невена Радојчић и други. Изложба радова насталих на колонији биће отворена 12. новембра у 19 часова у бањи „Јунаковић”. Организатор колоније је Скупштина општине, а суорганизотор Ликовна колонија „КолутМандић”. Ј. П.

„Пролази” Оливере Марић-Недић

БЕЧЕЈ: Ванредни професор на Катедри за цртање новосадске Академије ликовних уметности мр Оливера Марић-Недић представила се Бечејцима самосталном изложбом. Током две деценије самосталног излагања, ово је мр Оливери Марић-Недић 14. самостална изложба, на којој је изложила 12 радова комбиноване технике на папиру из циклуса по имену „Пролази”. Поред самосталних изложби, ауторка изложбе у галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј излагала је, од како је 1989. године дипломирала на новосадској Академији уметности одсек сликарство, а седам година касније магистрирала на одсеку цртања, на већем броју групних изложби у земљи и иностранству, била је учесник у раду бројних ликовних колонија и за свој рад више пута награђивана. Бечејци ће моћи да виде ову изложбу до 9. новембра. В. Ј.

Млади Зрењанинци „окупирали” нову продавницу

650 квадрата представила најновију колекцију за мушкарце и жене. Како је „Дневнику” речено у овој познатој компанији, која у Србији послује од 2007. године и која је прву трговину отворила у

шцу. До сада је у Србији отворили 12 продајних објеката, а ширење мреже наставиће се и у четвртом кварталу ове године, као и током 2012, речено нам је јуче у овој модној кући. Портпаролка

РК „Београд” Јелена Ћетковић недавно је најавила да ће немачки бренд „Њујоркер” први отворити продајно место у реновираном објекту Робне куће. - Они у својој понуди имају широк асортиман мушке и женске одеће, обуће, модних детаља, као и програм за децу. Познати су по избалансираном односу квалитета и веома приступачних цена - казала је Ћетковићева. Још један велики трговински центар требало би да буде отворен у Зрењанину средином децембра. У питању је мега маркет „Рода”, који се налази у близини Главне аутобуске станице. -„Рода” центар биће опремљен по свим стандардима „Меркаторових” објеката, а поред мега маркета, биће ту и „кеш енд кери”. Реч је о продајном простору на 5.500 квадратних метара, на земљишту од 12.000 квадрата, тако да ће уз „Рода” центар бити и одговарајући паркинг простор изјавио је директор Дирекције за изградњу и уређење града Бранислав Кнежевић и додао да је објекат изграђен у рекордном року, и да се већ пуни робом. Отварање трговинских објеката „Њујоркер” и „Рода” значи и нова радна места за Зрењанинце. Како се спомиње, у обе трговине биће ангажовано преко стотину радника. Ж. Балабан

Припремазапосао ицивилнодруштво

АПАТИН: Удружење грађана „Омладинска сомборска асоцијација” из Сомбора, у сарадњи са Канцеларијом за младе у Апатину, одржаће данас једнодневни семинар, под називом „Запосли село и ти”. Предавање, уз интерактивну радионицу, спровешће се у вишенаменској сали Основне школе „Жарко Зрењанин” од 11 до 17 часова, а право учешћа имају све особе са подручја апатинске општине од 18 до 30 година старости. Овај семинар пружиће прилику свим незапосленим младима да усвоје основна знања о писању биографије, мотивационог писма и изради бизнис планова, те да сазнају начине за модерније

налажење потенцијалног посла. Циљ овог семинара је да се омогући боља информисаност младих о начинима активног проналажења посла, као и о могућностима за покретање сопственог бизниса или самозапошљавања. Кроз оваква и слична предавања млади се подстичу да учествују у процесу одлучивања на свим нивоима и припремају за учешће у развоју модерног цивилног друштва. Пројекат је подржало Министарство омладине и спорта Републике Србије, а спроводи се од почетка школске године по насељеним местима Западнобачког округа. Ј. П.

Реконструисанкровмузеја

БЕЛА ЦРКВА: Реконструкција крова најстаријег музеја у Војводини је најзад завршена. Вредност радова је укупно око 1,8 милиона динара, а трајали су три године. Финансирао их је Покрајински секретаријат за културу, са 1,6 милиона динара, а са око 200.000 динара учествовао је Музеј. На овој згради, од изузетног културног и туристичког значаја, најзад су, од прокишњавања и пропадања, заштићени сви депои и веома вредне поставке. У потпуности је преуређено и дворишно степениште, које води ка поставкама на спрату. Како је објаснио директор Музеја Драган Танасковић, за изглед који заслужује као најстарија музејска установа у Војводини, потребно је још обновити прелепу стару

11

СОМБОРСКА „ЕНЕРГАНА” ОДЛОЖИЛА ПОСКУПЉЕЊЕ

БЕЗБЕДНИЈЕ СУБОТИЧКЕ УЛИЦЕ

СУБОТИЦА: Последњих година се у Суботици много говори о постављању видео надзора по граду. Још када је председник општине био ГезаКучера говорило се о камерама у центру града. Тада су и постављене, али нису радиле. Локална самоуправа сада има нову идеју за постављање видео надзора. До краја године ће бити завршени сви пројекти и јавна набавка за постављање видео-надзора у граду, најавио је градоначелник Суботице, СашаВучинић. Планирано је да се камере поставе на 14 раскрсница у граду и у

petak4.novembar2011.

ком обиму сомборска топлана бити приморана да мења цене својих услуга - каже директор „Енергане”. Нова сомборска топлана као прво гориво користи гас, који у цени грејања учествује са 70 одсто, па свака промена неминовно утиче и на цену за крајње кориснике. И поред поскупљења „улазних” трошкова нове цене грејања мора да одобри и локална самоуправа, а уколико и поскупи, не треба очекивати даљу промену цене на више, јер, како су недавно нагласили из „Србијагаса” са Владом Србије постоји договор да се после новембарског поскупљења цена гаса не мења макар до наредне грејне сезоне. М. Мћ.

У БЕЧЕЈУ ВИШЕ НЕМА ЈЕВРЕЈА

Спомен-плоче заподсећање БЕЧЕЈ: По званичним подацима, више нема Јевреја у Бечеју, а некад су имали важну улогу у друштвеном животу највећег града нашег дела Потисја. Као и многи други трагови присутности Јевреја, срушена је и бечејска синагога. Изграђена 1883. године, синагога је била један од најрепре зентативнијих архитектонских објеката у граду, све до 1961. године. Тада ју је Јеврејска црквена општина продала држави и одмах после тога је сравњена с земљом, да би се на истом месту у данашњој Улици Милоша Црњанског изградиле две троспрат- Срушена синагога у Старом Бечеју не стамбене зграде, које по свему одударају од јеврејске школе и била је тик уз архитектонског амбијента тог синагогу. Сада смо у договору са дела града. Савезом јеврејских општина у - Разматрали смо шта можемо Србији одлучили да на тој реда урадимо за народ који је кроз конструисаној згради поставимо историју имао значајну улогу у две спомен плоче, које ће подсеживоту нашег града. За почетак, ћати суграђане да су ту некад биуклонили смо депонију ауто гу- ле јеврејска школа и синагога ма и стакла у окружењу Јевреј- рекао нам је председник општиског гробља, а онда и само запу- не Бечеј ПетерКнези. штено гробље раскрчили од шиУ координацији са Покрајинбља и другог растиња. Ових да- ским заводом за заштиту спомена је завршена реконструкција ника културе изабран је аутор зграде Дечијег вртића у Улици спомен плоча од италијанског Милоша Црњанског 80, коју је мермера које ће до краја године крајем 19. века изградила Јевреј- бити постављене. ска црквена општина за потребе В. Јанков

Стипендијаод 120.000динара

ЗРЕЊАНИН: Поводом завршетка летње стручне праксе коју је удружење „Зрењанински пословни круг” организовало у сарадњи са овдашњим Техничким факултетом „Михајло Пупин”, у просторијама ЗРЕПОК-а уприличено је потписивање уговора о стипендирању са најбољом студенткињом Габрие- ломМате. Стипендија је намењена за финансирање мастер студија у школској 2011/2012. години у укупном годишњем износу од 120.000 динара која ће се исплаћивати редовно, у једнаким месечним ратама. Овом потписивању су присуствовали декан факултета МиланПавловић, продекан за наставу Драгана Глушац и чланови ЗРЕПОК-а.

Пресељење Полиције

Нема више прокишњавања

фасаду, а очекује да ће за ове радове средства бити обезбеђена у

наредној години, као и за уређење постојећих депоа. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Полицијска управа у Зрењанину обавестила је грађане да ће се подношење захтева за издавање личних карата и путних исправа, као и њихово уручивање, убудуће обављати у згради Саобраћајне полицијске испоставе, код главне аутобуске станице и у Полицијском одељењу у насељу Багљаш. Радно време шалтера, због селидбе ће, у наредних неколико дана, бити само у првој смени од 7,30 до 15,30 часова. Ж. Б.

Пројекат летње стручне праксе омогућио је студентима завршне године Техничког факултета „Михајло Пупин” стицање практичног искуства у привреди града Зрењанина. Пракса је реализована у фирмама чланицама ЗРЕПОК-а, а након одбране радова изабран је најбољи студент коме је припала стипендија. Председник удружења ЗРЕПОК ДраганВидаковић је обећао да ће се и у будућности ова пракса наставити, као и да ће бити пронађени нови облици учешћа у пројектима који имају за циљ да се студентима Техничког факултета омогући квалитетније образовање. Ж. Б.


petak4.novembar2011.

vOJvOdinA

dnevnik

c m y

12

ЗБОГУЧЕСТАЛИХКРАЂАИЛОШИХУСЛОВА

Народна кухиња премештена у интернат КИКИНДА: У протеклих годину и по, просторије у којима се кувају оброци за кориснике Народне кухиње у Кикинди, два пута су опљачкане. Због недавне крађе високонапонског струјног кабла, у близини места где се припрема храна, примаоци ове помоћи, уместо куваних оброка, добијају ланч пакете. Храна се припрема у некадашњем мотелу „Шумица” на периферији града, те је и то један од разлога због којег ће припрема топлих оброка бити измештена. - Директор Дома ученика Горан Крстић, секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб и локална самоуправа договорили су се да се припрема куваних оброка, из Народне кухиње, измести у објекат старог интерната у Улици Ђуре Јакшића. Корисници кухиње и даље ће оброке преузимати у просторијама у Улици Милоша Остојина - истакла је помоћница председника Општине Гордана Булатовић, додајући да ће се пресељење организовати ових дана, па ће услови за рад бити пуно бољи.

КорисницићеидаљеручакпреузиматиуУлициМилошаОстојина

- Мотел „Шумица” је руиниран, покрадено је све што има неку вредност, а на овај начин заштитићемо и опрему Народне кухиње која је прилично вредна - рекла је Булатовићева. У кикиндској општини има 900 корисника Народне кухиње. Свакодневно се кува 500 оброка за примаоце ове помоћи који живе у Кикинди, док корисници са села добијају

ТРИБИНАОРОДНОЈРАВНОПРАВНОСТИ УПЕЋИНЦИМА

Жене се жале на незапосленост и агресивне мужеве

ПЕЋИНЦИ: Пећинци су били прва од 15 општина у којој је одржана трибина о родној равноправности и надлежностима Покрајинског омбудсмана у овој области за представнике локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, а потом и разговор са грађанима и примање њихових представки.

минацију и толеришу недопустиве моделе понашања, Тодоров је указала да као најчешће притужбе у први план избијају социјални проблеми и највећи број поднесених представки је управо у делу запошљавања, односно отпуштања радника. - Пуно проблема настало је након приватизације предузећа, па су

ланч пакете. Према подацима Црвеног крста, 204 деце од којих је 156 млађе од 14 година користе ову помоћ.Општина Кикинда из буџета месечно издваја 344 хиљаде, док се из општинског Фонда солидарности месечно уплаћује 340 хиљада динара за рад Народне кухиње. Помажу и Црвени крст Србије из Робних резерви, те Влада Војводине, као и многобројни донатори. А.Ђуран

VESTI Окупљање еколога

БЕЧЕЈ: У оквиру данашњег обележавања Дана климатских промена, Одсек заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј организује традиционално, 5. по реду, окупљање професионално ангажованих људи који раде на пословима заштите животне средине из окружења, заинтересованих представника привреде и грађана. Тема овогодишњег окупљања је „Обновљиви извори енергије, са освртом на геотермалне потенцијале нашег подручја”. Скуп ће се одржати у великој сали Градске куће, с почетком у 12 сати. В.Ј.

Рачунар за отварање

Са трибине у Пећинцима

- Идеја овог пројекта је да јавности приближимо рад нашег сектора за равноправност полова, да објаснимо људима шта је то родна равноправност, где се догађа кршење права на основу пола. Ово се не односи само на жене, него и на мушкарце који се осећају угрожено. Одабрали смо мање општине и желимо да разговарамо са женама које су активне - казала је заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Наглашавајући да многи, и жене и мушкарци, не препознаје дискри-

нам се највише обраћали бивши запослени. Жене нам се обраћају у много мањем броју од мушкараца. Јављају се углавном када је у питању насиље у породици, проблеми приликом запошљавања, али и самохране мајке, труднице и породиље са својим проблемима. У односу на неке претходне године види се да су се институције едуковале, али жртве породичног насиља још увек не добијају пуну подршку. Верујем да ће и ту временом бити помака истакла је заменица Даница Тодоров. Ј.Антић

Ново возило за кућне посете ВРБАС: Возни парк врбаског Дома здравља „Вељко Влаховић” богатији је за ново путничко возило немењено служби кућног лечења. Директорка ове здравствене установе др Брајана Николић захвалила се локалној самоуправи што је за потребе Дома здравља издвојила 1,1 милион динара за куповину новог аута.. - Посао у Дому здравља се проширује и све више пацијената пози-

ва службу кућног лечења која ради у две смене, па нам је још једно возило било неопходно - рекла је др Николић. Саветница председника општине Врбас за социјална питања Радмила Мусић, подсетила је да је локална самоуправа изашла у сурет захтеву Дома здравља за куповином новог возила, као и да је до сада већ обезбеђено једно возило за потребе поливалентне патронаже. М. Кк.

РАДИЧЕВИЋ: У најмлађем насељу бечејске општине Радичевићу вечерас у 19 сати отвара се канцеларија КУД „Бранко Т. Радићевић“, чиме новоформирано Друштво званично почиње да ради. Канцеларију ће свечано отворити покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који ће тим поводом Друштву уручити рачунар на дар. В.Ј. СМОТРАЛИКОВНИХ АМАТЕРАВОЈВОДИНЕ

Завршница у Царској палати СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Од 6. до 18. новембра у Царској палати у Сремској Митровици биће изложено 136 најбољих ликовних радова у оквиру 12. Смотре ликовних уметника аматера. Ово је завршница најмасовније ликовне манифестације у Војводини, у организацији Завода за културу Војводине и Савеза аматера Војводине. Више од хиљаду стваралаца из свих војвођанских општина излагало је радове у некој од локалних галерија. По одлуци жирија 378 најбољих радова учествовало је на шест регионалних смотри. Селекцију за финале у Митровици обавили су ликовни критичар Сава Степанов и сликар и вајар Драго Драгић. Жири Смотре у Царској палати доделиће награде, а 26 најуспешнијих радова представљаће Војводину на 31. Смотри ликовног стваралаштва аматера Србије почетком децембра у Књажевцу. Смотре су допринеле популаризацији многих аутора и прокрчиле им пут ка чланству у професионална удружења, али су допринеле и афирмацији ликовне уметности уопште и неких аутентичних, досад широј јавности, непознатих ликовних техника. В.Х.


REPORTA@E

dnEvnik

petak4.novembar2011.

13

BUYETYEPNOGPOZORI[TA„BERTAFERENC“ZAVISIIODPRILOGAIZ[E[IRA

Ma|arski}e uSomboruu~iti JapanciiArapi adgodsepri~aoba{tini nekog od brojnih naroda na ovoj balkanskoj i panonskoj vetrometini, prva slik a koj a se ~ov ek u stvor i pred o~ima je svakako ona koja podrazumeva neki KUD s mawe ili vi{e gizdavim tradicio- nalnim no{wama, napevima i plesovima.ItojeOK.Alijedina, ako je to uop{te, falinka,ta~nije–nedostataktakvog ~uvawa ba{tine –zasigurno ~ je iwenica da ovakav vid za{tite nasle|a ne govori dovoqno o sada{wem, modernom trenutkuukojemjenekiodnaciona. Oba{ka {to, po nekim teoreti~arima, vodi i u svojevrsanvidgetoizacije.

Ba{zbogtoga,redakprimer promi{qawa aktuelnog trenutka, ali i budu}nosti, emanir an u Xepn om poz or i{ tu „BertaFerenc“uSomboru,zaokupqa pa`wu ne samo onih kojima je namewen, ovda{wim ba~kim,banatskimisremskim Ma|arima,ve}jesve~e{}eiu dru{tvenom „rasporedu“ Somboracakojijakolo{eilinimalonegovorema|arskijezik. Akakavjezapravoovajsinhaz? – Mi smo zapravo udru`ewe gra|ana koje kroz svoje programe predstavqa jedinstven model konstantne populariza-

K

Jo`efFekete

Dolazevinari,slamariipoliti~ari Neobi~nisui„{areni“gosti„Susreta“.Naonimposve}enim100.godi{wiciro|ewavelikogpripoveda~aJano{aHercegaokupioseintelektualniinau~nikremiMa|araiSrba i Buwevaca, ali po{tovaoce ovog neobi~nog projekta podjedanko intersuje i ornitolog Jovan-Jano{ Lakato{, glumica Paula Hek, slikar Milenko Bui{a ili fotograf Baget IskanderizSirijeiArikataOsamiizjo{daqegTokija.Svoju publikuimajuiistori~ariumetnosti,diplomateipoliti~ari, kao i vinari, sportisti i kolekcionari jevrejskih molitvenihpredmetailislamari.

Prvalikovnakolonija

cij e sav rem en ih dos tign u} a umetnosti i nauke na materwem jeziku u Vojvodini – pri~a predsednik „Berta Ferenca“ Jo` ef Fek et e, koj i je, osim~iwenicedajekoleganovinar, sada dopisnik „Ma|ars oa“ sa zapada Ba~ke, ujedno i ~lan Ma| ars ke akad em ij e umetn os ti u Bud imp e{ ti, i pri~a o po~ecima. – Tamo od 1996. u Sub ot ic i, u okvir u

Kult urn og savez a vojv o| anskih Ma| ar a, pos toj al o je V o j v o | a n s k o ma| ars ko amatersko pozori{te,kojeje,pre svegazbognedostatk a par a, uga{enotrigoGarantovanournebesnapredstava din e kas nij e. Naravno,nismosepomirilis ni ste~enim iskustvima, pretim i re{ili smo da nastavinosilitajnegluma~kogzanata mo tu pri~u pa je tako „Berta kolegama. Ferenc“, prozvan po u me|u– Do sada smo imali ~etiri vremenu preminulom velikom pozori{ne predstave, {to u ovim uslov im a preds tav qa uspeh,alismoposebnoponosni na „Susrete“, kojih }e do jubilarnog, ovog meseca, biti ravno140–sumirarezultatedesetogodi{wice rada „Berta Ferenca“ wegov predsednik Jo`efFekete,kojijeponosanna mogu}nost promocije koja se otvara ve} etabliranim umetnicima, nau~nicima, sportistima, zanatlijama, ali i na otkrivawemladihtalenata. Ni{ta mawe postoje}ih 150 ~lanova „Berta Ferenca“ nije pon os an ni lis tu u~es nik a „Susreta“kaoniauditorijum. –Usrediniukojoj`ivimoi radimo,usvetuukojemsmo,bilo bi fatalno pratititi savremena dostignu}a tako {to bismo se vodili nekim nacionalnim ekskluzivitetom i zakulturnomradnikuizTotovog tosuna{igostiiSrbi,HrvaSela, zapo~eo svoj `ivot 21. ti, Buwevci, Rumuni... imali novembra2001. smoigosteizJapanaiSirije. Prvobitna ideja je bila da Istotako,svejeve}ibrojnaglumci-amateri okupqeni iz {ihprijateqakojiuop{tene cele Vojvodine uz pomo} progovore ma|arski, ali dolaze fesionalnih pozori{nih dena susrete, pa organizujemo i latnikanapravejednupredstasimultaniprevodzawih–obvugodi{weskojombi„krstaja{wava Jo{ka „magiju“ Xeprili“poPokrajini,nakon~enogpozori{ta. gabisesamiglumcivra}aliu –Bilismonekovremenabusvoje sredine i tamo, oboga}exetuop{tineSombor,alisada

deo programa mo`emo finansirati iskqu~ivo preko konkursagradaipokrajinskogSekretarijatazaupravu,propise i nacionalne zajednice, donacija Fondacije „Laslo Sekere{“ i Ma|arskog nacionalnogsaveta.Od~lanarinaseto nemo`ejersmo~vrstore{ili da se samo prilikom u~lawewa,jednokratno,plati50dinaraitoje~lanarinakojava`i ceo `ivot. Ili dok se svojom voqomnei{~lanite–smejese Jo{ka,uzopaskudatokomprograma kroz redove posetilaca pro|e „{e{ir“, ako neko smatra da je u redu da i sam bude donatorzanimqivihprograma. Kak o su ve} neu o b i~ aj en a institucija, tako su i programi koncipirani za na{e prilikenaneobi~anna~in.Nijedan ne mo`e da traje du`e od sat,stimdapolusatnomizlagawu gosta te ve~eri sleduje istotolikovremenazaneobavezno}askawegostijuipublike uz sok, kafu, vo}e ili kiflice, i to uz „lajv“ muziku. Nemaxepnopozori{te„Berta Ferenc“ ni svoje prostorije, tek su u zakupu jedne kancelarije koja je pored toga i arhiva,skladi{tei{tasvene,dok za „Sus ret e“ i poz or i{ ne predstave uredno zakupquju i salu somborske Ma|arske kasine. Mili}Miqenovi}

RAZGOVORI NA SOKAKU

Kakojepropaorokenrol kodbesposlenihBana}ana U

centru Banatskog Aran|elova, na klupi pred ku}om u sokaku @arka Zrewanina 5, Branka Mendergi{a zatekao sam kad mu je bio osun~antekleviobraz.Pre podnedruga stranaulicejesijala.Nekadjesokak bio mnogoprometniji,jedanodglavnijihuselu,izme|u{koleicrkve,u~ijojblizini jeikasarna.FamilijaMendergi{jeovde jo{ od starina, me|u prvim je nastawenim.Mendergi{isuse po~etkom17. veka spustilisKarpata.Odocatihkorenai majkeizKrwaji}a,izdanka kolonizacije posle Prvog svetskog rata, Li~anke iz ba~kogselaVelebit,Brankojeovdero|en.Alivi{euseluinemaMendergi{a. Neke porodica su oti{le u Suboticu, Novi Kne`evac i druga mesta, a druge ostale natluRumunije,kadjeposlePrvogsvetskogratapovla~ena granica. – @ivim u roditeqskoj ku}i, poput mnogih – `rtva sam tranzicije jer sam ostaobezposla.Ugodinamasamkadniti mogudadobijemposao,s52godinesuvi{e samstarizarokenrol.Radiosamu{koli do pre desetak godina kao nabavqa~, postao vi{ak sa sredwom ekonomskom {kolom i bioteretzabuxet.Sadsesvakakosnalazim–pri~aBranko. Neskrivadajenekovremeintenzivno i{aounadnicu,sadslabijejersene{to razboleo pa mora da bira poslove koje mo`e da izdr`i. Pomalo radi i zemqu, imasvegajednojutrosvojeoranice.Posejaoje`ito,aho}enaprole}eiarpaxik,pasenadada}enekakobiti. – Mojapri~aiposlovisujadniinikakvi – priznaje Branko. – Imam `enu, s

kojomne`ivimskupa,onajezaposlomu Beogradu i dolazi ovamo kod mene, ali tako smo ve} dugo u vezi. Uglavnom sam kaovuksamotwak. Aran|elovo imnogadrugaselasuvrlo jadna.Pamtimselokadjevrvelood`ivota.SadaulokalukodSre}kaKijcau dane vikenda pravimo dru`ewa i ve~erinke,takodasubarvikednimalolep{i,sveostalojemonotonija. Neselujesvemawepaora,kamoliboema,aonikojisuostali,uglavnomnisuu cvetumladosti.Najvi{ejestarihinapu{tenih ku}a. Branko, pesimisti~ki, nevidina~inkakodaseselospasi.

Imaputeva,samosuprolazniciretki

– Zvu~i surovo, ali je tako – konstatujeon.– Poovomposledwempopisu ima oko 1.400 stanovnika. A pamtim da nas je bilo 2.800, nekad i vi{e. Vezan sam za rodno selo, ali tonijemestogdesamodrastao.Neverovatno se promenilo. I qudi kao danisuoniskojimasamrastao.Dosta ih je pomrlo ili oti{lo. ^ini miseponekadda, kadbimenekoiselio, ne bih mnogo `alio. Selo koje pamtimjeumeni,ugodinamasamkada nisam spreman za nova upoznavawai, jednostavno, stiglomejezatvaraweusebe.

Na pitawe {ta uraditi dasespre~idaqeodumirawe Aran|elova, ali i drugih sela pogo|enih istom sudbinom,odgovaradajeveoma te{ko ne{to pokrenuti, pogotovo jer su firme propale, a ni poqoprivredinijeboqe. – Otvarawenekogpogona mo`da bi animiralo qude dasevrateuselo,kaoikad bitrudupoqoprivredi bio BrankoMendergi{:Nismoba{nakrajusveta boqe vrednovan – ukazuje Mendergi{. – renciju,aovdejegotovoinema.Aran|eOvako, svi za poslom be`e u grad. U lovojestemaloskrajnuto,alinemo`ese Aran|elovu su nekad radili pogoni no- re}idanemamoputeva,nismoba{takou vokne`eva~ke Fabrike ambala`e i pa- velikomzape}kukao{tosenaprvipopira„Lepenka”itepihare„Bana}anka” gled~ini– smatraMendergi{. kojisuzatvoreni,azem-zadrugajepropaDoNovogKne`evcaima14kilometala. Jedino se sa smawenim brojem zapo- ra,doNovogSadajeoko120,Kikindaje slenih odr`alo biv{e poqoprivrdno na~etrdesetak.Nisutovelikerazdaqigazdinstvo „Milivoj Lazin”. Radi se u ne,na|esena~inadasepremoste,alisa{koliiostalimjavnimslu`bama,ima- obra}auglavnomnekoliko|a~kihautomopekaru,prodavnicegdemoramone{to busa,anemajusviautomobile,pasutakpazaritiitojemahomsve. sistispas.Poporuxbini, izNovogKnePrekoputa, u{rek, prime}ujemo da je `evcausputi{tampudonesujerjekiosk otvorenaveterinarskaambulantajerve- odavnozatvoren. }inaqudinaselupoinercijidr`esto– UdokoliciprisetimosedajeuArankuvi{ezasopstvenepotrebe,amaweje |elovu sedamdesetih godina leti radio onihposve}enihve}ojsto~arskojproiz- bazen,igrankesubilenezaboravne,kaoi vodwi. provodudesetakkafana– nostalgi~no}e – Nijeproblem`ivetinaselujerto Branko.– Sadjesvespalonajednuilidve imaisvojeprednostiuodnosunavrevu kafanice,kojejedvamaloradepetkomi grada.Nemamni{taprotivtoga,zatoi subotom,kadseokupimovi{enadru`ewe volim`ivotnaselu,aliekonomskimo- jerjezaradaslaba.Ikroztosevididasemenatjeodlu~uju}i.Zvu~imo`dainelo- lozamire.Qudisezatvarajuusebeisvogi~no,alinegdejei`ivotugradujefti- jedomove,zavladalanemo}inema{tina. niji,{tojeapsurd.Ugraduima{konkuMiloradMitrovi}


crna hronika

petak4.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

TE[KANASRE]AUBEOGRADU

Autobusubiomladi}aidevojku U te{koj saobra}ajnoj nesre}i u Ulici Bana Ivani{a na Zvezdari autobus 77 usmrtio mladi}a od 25 godina i devojku od 22 godine, potvr|eno je za B92. Autobus privatnog prevoznika Beobusa na liniji 77 nije skrenuo kod okretnice u ^ingrijinoj ulici, ve} je nastavio u Ulicu Bana Ivani{a i pri tom udario dva pe{aka. Jedan pe{ak je preminuo na mestu udesa, dok je devojka prevezena u Urgentni centar, gde je umrla, potvr|eno je za B92. Voza~ autobusa JovanS. (61) je, navode o~evici, izgubio kontrolu nad vozilom koje je ve-

NOVOUZNEMIREWEUBAJMOKU

Nestaladevojka kojaje~uvala ku}uubijene va }erka su ~uvali ku}u Stane Ivankovi}, ~iji je le{ u sredu pre podne prona|en zamotan u najlonsku kesu u podrumu ku}e u Trumbi}evoj 54. Kom{ije su i daqe u strahu od nezapam}enog zlo~ina koji se dogodio. Stana je, pre nego {to je nestala, tra`ila da joj bravar promeni sve brave na svim vratima u ku}i. S.I.

ODLO@ENOSU\EWEBIV[OJSUPRUZI ZA[TI]ENOGSVEDOKA

QiqaniBuhi nijeuru~enpoziv Su|ewe Qiqani Buhi, zbog optu`bi da je 2002. godine poku{ala trovawem da ubije tada{weg supruga Qubi{uBuhu^umeta, odlo`eno je ju~e za 8. decembar u Vi{em sudu u Beogradu jer nije do{la u sud po{to nije primila poziv za su|ewe. Poziv za su|ewe nije dobio ni wen branilac Du{an Vasovi}, koji se tako|e nije pojavio u sudnici.

QiqanaBuha

Biv{a supruga svedoka-saradnika u procesima za ubistvo premijera Srbije i protiv „zemunskog klana”, optu`ena je za krivi~no delo ubistva u poku{aju. Tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv Qiqane Buhe posle wenog svedo~ewa u Specijalnom sudu tokom procesa protiv pripadnika „zemunskog klana” 30. novembra 2005. godine. Na tom su|ewu ona je priznala da je, zastra{ena pretwama ubijenog vo|e „zemunskog klana„ Du{ana Spasojevi}a [iptara

da }e joj ubiti sina i silovati }erku, pristala da izvr{i wegov nalog i tada{wem suprugu sipa otrov u pi}e. Ona je detaqno ispri~ala kako su joj pokojni Spasojevi} i tako|e ubijeni „zemunac” Mile Lukovi} Kum dali otrov, presrev{i je na putu do pijace. Mu`a, je kako je tada ispri~ala, poku{ala da ubije sipaju}i mu otrov u sok, ali je ipak uspeo da pre`ivi. – Bila sam svesna toga da ~inim krivi~no delo, ali sam istovremeno imala veliki strah. Qubi{a mi je pre toga vi{e puta rekao da su Spasojevi} i Kum budale, da su mnogo mo}ni i skroz ludi. Znala sam da ih se i on pla{io... Ja sam Spasojevi}a li~no smatrala za budalu s pile}im mozgom, koji je novcem i bahatim pona{awem hteo sve da zavr{i – rekla je Qiqana Buha svedo~e}i na tom su|ewu. Tako|e je tada posvedo~ila i da su je Spasojevi} i Lukovi} vodili kod javnog tu`ioca da optu`i tada{ewg supruga za ubistvo policijskog generala Momira Gavrilovi}a i da je posle gotovo godinu dana s otmi~arima, za vreme policijske akcije „Sabqa”, uspela da pobegne iz „mafija{kog {teka”. Qiqana Buha je nestala u maju 2002, a na|ena je u jednom {ahtu godinu dana kasnije. Po wenom svedo~ewu, „zemunci” su je oteli 7. maja 2002. godine i selili je iz stana u stan, dok nije uspela da pobegne posle ubistva premijera. (Tanjug)

PRITVORENKIKIN\ANIN

Roditeqima pretioubistvom Lazaru \. (1965) iz Kikinde Kriminalisti~ka policija u Kikindi odredila je zadr`ava-

gentni centar, gde se trenutno nalazi na pregledu kod neurohirurga. „Vra}ao sam se iz prodavnice kada sam za~uo stra{an tresak. Odmah smo videli da je jedna devojka pod to~kovima. Wena sestra je stajala pored we i vri{tala, ali nismo smeli ni{ta da uradimo dok ne do|e Hitna pomo}. Tek kasnije smo primetili telo mladi}a koje je le`alo desetak metara iznad”, pri~a jedan od o~evidaca. Na mesto nesre}e do{ao je i gradona~elnik Beograda Dragan\ilas, kao i predsednik op{tine Zvezdara MilanPopovi}.

ZREWANINSKAPOLICIJAUHAPSILATROJICUMLADI]AIDEVOJKU

Ku}aubijeneStaneIvankovi}

Policija i daqe traga za ubicom Stane Ivankovi} (57) iz Bajmoka, naseqa u blizini Subotice. U me|uvremenu, u policiji saznajemo da je nestala maloletna devojka iz Bajmoka. Krajem oktobra N.U. je prijavio policiji da mu je nestala maloletna }erka, saznajemo u suboti~koj policiji. Po nezvani~nim podacima, N. U. i wego-

likom brzinom krenulo u pravcu parka i usput “pokupilo” nekoliko automobila. Autobus je najpre pregazio mladi}a, zatim udario devojku i nastavio da se kre}e sve dok nije udario u drvo. Mladi} je ostao na mestu mrtav, dok je te{ko povre|ena Tijana G. najpre odvezena na odeqewe reanimacije Urgentnog centra, gde je preminula. Kako pri~aju o~evici, Tijana je u posledwem trenutku odgurnula svoju sestru Dijanu od sebe i tako joj spasla `ivot. Kolima Hitne pomo}i DijanaG. je sa povredama glave odvezena u Ur-

we do 48 sati zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti na {tetu roditeqa. Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni je 1. novembra ove godine u porodi~noj ku}i roditeqima pretio ubistvom. Osumwi~eni }e s krivi~nom prijavom biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi. M.Mr.

^etvorkasetereti zapqa~kupumpeuPerlezu Pripadnici zrewaninske Policijske uprave uhapsili su ^eduB. (44) i StevanaJ. (36), obojica iz Sakula, kao i @ivojina C. (26) iz Idvora i JanuH. (24) iz Padine zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni-

{tva. Osumwi~enoj ~etvorki je odre|ena mera policijskog zadr`avawa do 48 ~asova. Kako je ju~e saop{tila zrewa nin ska po li ci ja, pret po stavqa se da su dvojica osumwi~enih 26. oktobra, oko 18.15

~asova, maskirani kapama na glavi i {alovima preko lica, u{li u prostorije benzinske pumpe ”Biki petrol” u Perlezu, u Svetosavskoj ulici, gde su uz pret wu pi {to qem od radnika uzeli oko 46.000 dina-

ra. Drugo dvoje osumwi~enih za to vreme ~ekalo ih je napoqu. Uhap{eni }e uz krivi~nu prijavu biti sprovedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. @.B.

NAKONPROVALEUGARA@UUTEMERINU

Uhva}enosumwi~eniza kra|ugradskogautobusa Policija je uhapsila Dragoquba J. (1993) iz Temerina, koji se tereti da je u stawu te{ke alkoholisanosti preksino} oko 23.50 sati u tom mestu ukrao autobus Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” iz kruga jedne firme. Wemu se pripisuje da je, uprkos policijskom nare|ewu da se zaustavi, probio metalnu ogradu i krenuo ka Novom Sadu. Voze}i neprilago|enom brzinom on je na Klisanskom mostu najpre udario u betonske ivi~wake i si{ao s kolovoza, a onda u metalnu ogradu i stub uli~ne rasvete, da bi zatim udario u „audi” koji je i{ao ispred wega. U Novom Sadu, u Temerinskoj ulici, ponovo je si{ao udesno s kolovoza i udario u ~etiri parkirana automobila i zaustavio se na raskrsnici s Ulicom Branka Radi~evi}a, kad je pre{ao na levu stranu kolovoza i udario u drvo pored puta. U poku{aju da pobegne spre~ila ga je policija i privela u slu`bene prostorije, gde mu je odre|eno zadr`avawe do 12 sati, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Kako nezvani~no saznajemo, osumwi~eni za krivi~na dela neovla{}enog kori{}ewa i ugro`avawa javnog saobra}aja ima vo-

za~ku dozvolu, ali ne polo`enu kategoriju D za vo`wu autobusa. U JGSP-u su ju~e kazali da se visina {tete procewuje, a {ta je sve o{te}eno na vozili nisu naveli, obja{wavaju}i da se to ne ~ini do kona~nog zavr{etka utvr|ivawa {tete. U gradskom prevozniku tim povodom podse}aju na to da je ovaj slu~aj jedan u nizu onih koji se godinama de{avaju nad imovinom firme i zaposlenima, i izgleda ne mogu da se zaustave. Od januara ove godine do sada zabele`eno je ~ak 37 slu~ajeva napada na voza~e i vozila. Posledwi nastraj na voza~a bio je pre mesec dana, kada je zatra`io od putnika kartu na pregled i od nepoznatog zaradio batine. Me|utim, huligani ne ko-

riste samo pesnice, ve} {ofere ga|aju i dok dr`e volan. Tako je jedan voza~ povre|en kada ga je neko od putnika pogodio u glavu. Za vreme „Karlova~ke berbe gro`|a„ krajem septembra na ~ak {est vozila pri~iwena je velika materijalna {teta, od 300.000 dinara. Vandalizam je krenuo u ranim jutarwim ~asovima 24. septembra, tako {to je prvo na jednom autobusu polupano pet bo~nih stakala, zadwi lufter i dve neonske kupe lampe. Istog jutra na drugom autobusi izlupana su sva stakla na tre}im vratima. Potom je na dabldekeru razbijen predwi panel od pleksiglasa, o{te}ena zadwa vrata i otkinut prozor za prodaju karata. Narednog dana,

25. septembra, na autobusu su, opet u zoru, polupana tri stakla na tre}im vratima, i tako redom, da bi na kraju „Karlova~ke berbe gro`|a„ bila pri~iwena i najve}a {teta: na autobusu su polupana sva bo~na stakla na prikolici, stakla na tre}im i ~etvrtim vratima, zadwe staklo i sva kupe svetla u prikolici. U aprilu, za vreme no}nog polaska, u Stepanovi}evu nepoznati su polupali u voznom prostoru plafon lampe, a pri izlazu iz autobusa otkinuli registarsku tablicu. Opet tokom no}ne vo`we, ali u Ba~kom Jarku, izbila je tu~a u autobusu i razlupane rasvetne lampe u voznom prostoru. U svim napadima po~inioci su ostali nepoznati, a gradskom prevozniku ostalo je da plati tro{kove sanacije {tete. Tokom godine vi{e puta su vozila u pokretu ga|ana grudvama snega, staklenim fla{ama, kamenicima, ciglama... kada su obi~no polupana stakla. Zabele`en je i slu~aj u februaru kada je nepoznati po~inilac autobus ga|ao ~eli~nom kuglom i razbio bo~no staklo, ali na sre}u niko od putnika nije povre|en. U gradskom prevozniku ka`u da staklo ko{ta od 10.000 do 15.000 dinara. M.Vuja~i} Z.Deli}

ODLUKAAPELACIONOGSUDAUBEOGRADU

Napada~imananovinara „Vremena”pove}anekazne Apelacioni sud u Beogradu pove}ao je za po sedam meseci kazne zatvora Milo{u Mladenovi}u i Danilu @u`i i pravosna`no ih osudio na po godinu dana zatvora zbog napada na novinara nedeqnika „Vreme” Teofila Pan~i}a 24. jula 2010. u Beogradu.

Apelacioni sud je, kako se navodi u saop{tewu, uva`io `albu prvog osnovnog javnog tu`ioca u Beogradu u pogledu odluke o kazni jer je sud dao prevelik zna~aj olak{avaju}im okolnostima za Mladenovi}a i @u`u. Iz tog razloga nije bilo mesta ubla`a-

vawu kazne okrivqenima ispod zakonom propisanog minimuma za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, navodi Apelacioni sud. Sud podse}a na to da su Mladenovi} i @u`a bez ikakvog povoda napali Pan~i}a, da su ga nepo-

Pan~i}:Presudabitankoraknapred Novinar nedeqnika „Vreme” Teofil Pan~i} izjavio je da je presuda bitan i veliki korak napred. – Mislim da je ovo, ipak, jedan bitan i veliki korak napred, ne ka satisfakciji za mene, jer mene to ne zanima, nego ka elementarnom uspostavqawu dru{tvene pravde – rekao je Pan~i}. On je istakao da je kqu~no ka- TeofilPan~i} kvu poruku {aqe sud, i dodao da se prethodnim prvostepenim odlukama slala “u`asno negativna” poruka da svaki nasilnik ima pravo da radi {ta ho}e i da }e za to dobiti neku vrstu za{tite. – Poruka Apelacionog suda je suprotna od toga i to je poruka da se za u~iweno mora odgovarati – rekao je Pan~i}.

On je naveo da mu je najvi{e stalo do toga {to je pala besmislena pri~a advokata optu`enih da je on bio “slu~ajna `rtva nekih pijanih klinaca” koji su se sukobili s wim. – To je sve izmi{qotina i konstrukcija jer ni~ega takvog nije bilo. Napadnut sam kao konkretna osoba s imenom i prezimenom i potpuno ciqano. Ovom presudom je to potvr|eno – rekao je Pan~i}. Dodao je da je to va`no ne zbog wega nego da bi na taj na~in demokratsko dru{tvo poslalo poruku da se nikome, bez obzira na wegova uverewa i profesiju, ne mo`e i ne sme desiti da bude napadnut samo zbog toga {to ne{to govori ili misli a da wegovi napada~i ne budu za to adekvatno po zakonu ka`weni.

sredno pre fizi~kog napada pratili, idu}i za wim i kada je o{te}eni mewao linijski prevoz, ~ime su iskazali izuzetnu upornost da svoju odluku o napadu realizuju, bez obzira na „smetwe koje su se ogledale u ~iwenici da je o{te}eni mewao prevozna sredstva”. Apelacioni sud nalazi da su kazne od po godinu dana zatvora srazmerne stepenu wihove krivice i nu`ne da izraze dru{tvenu osudu za ovo krivi~no delo. Za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa za koje se terete Mladenovi} i @u`a zapre}ena je kazna zatvora od {est meseci do pet godina zatvora. Mladenovi} i @u`a su 24. jula pro{le godine oko 23.15 sati, po prethodnom dogovoru, u autobusu 83, koji je stajao na stanici u Zemunu, fizi~ki napali Pan~i}a udaraju}i da teleskopskom palicom i rukama. Okrivqeni su na taj na~in zadali novinaru lake telesne povrede po glavi i trbuhu, ali su i zna~ajnije ugrozili spokojstvo gra|ana i naru{ili javni red i mir. Posle napada, tr~e}im korakom su pobegli s lica mesta. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

petak4.novembar2011.

15

OBRA^UNUKAFANIURUMI

Usmr}enudarcimauglavu itelo UBA^KOJPALANCI

La`nianketari FondaPIO

Republi~kifondzapenzijskoi invalidsko osigurawe saop{tio je ju~e da su se u Ba~koj Palanci pojavili la`ni anketari koji u wegovoimeradeistra`ivawejavnog mwewa a koji nemaju nikakve vezespenzionimfondom,nition radibilokakvoispitivawe. NavodnianketariFondaPIO gra|anima postavqaju razli~ita pitawaosocijalnomstatusuapo zavr{etku ankete tra`e nov~anu nadoknadu. Zbog toga Fond PIO obave{tava sve Ba~kopalan~ane,

aposebnopenzionere,danesprovodibilokakvoistra`ivaweida usvojedomovenepu{tajuonekoji sepredstavqajukaowihovianketari. Ina~e,FondPIOjeola`nim anketarima u Ba~koj Palanci obavestio Ministarstvo unutra{wihposlovaipozivasvegra|ane da, ukoliko im se na vratima pojavi navodni anketar Fonda PIO, odmah obaveste najbli`u policijskuupravu. Q.M.

PROTIVME[TANINASTARIHLEDINACA

Prijavazbog nelegalnogoru`ja ProtivSlavkaH. (1951)izStarihLedinacapolicijajepodnela krivi~nuprijavuzanelegalnoposedovaweino{eweoru`ja,odnosnopi{toqaCZkalibra7,62kojijepolicijaprona{laprilikom pretresajedneku}euBa~komPetrovcu, kao i pi{toqa ru~ne izradekojijezate~ennajednojlokacijiuNovimLedincima.

Prilikom oba pretresa prona|enojei97metakaodgovaraju}eg kalibra. Protiv osumwi~enog je podneta prijava zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawauprometoru`jaieksplozivnihmaterija,navodiseuju~era{wem saop{tewu novosadske policije. M.V.

U@I^ANINSELEKTRONSKOMNARUKVICOM BEZODOBREWANAPUSTIOSTAN

Pobegaoizku}nog zatvoraioti{ao nasvadbu

SuduU`icunalo`iojedaseN. M., koji je bio u ku}nom zatvoru pod elektronskim nadzorom, uputi u zatvor na izdr`avawe kazne zbogtoga{tojebezodobrewanapustiostanukojemjedosadaizdr`avao kaznu, saop{tila je ju~e Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Dodaje se da je N. M. napustio stan bez odobrewa da bi oti{ao na svadbu ro|aka. Zaposleni u

Operativnom centru Uprave su odmahreagovaliiobavestilina~elnicu Odeqewa za tretman i alternativnesankcijekojajeobavestilanadle`nisuduU`icu,navodeizUpravezaizvr{ewekrivi~nihsankcija. Tojeprvislu~ajdaseosu|eni naku}nizatvorodlu~iodaprekr{iuslovidaganadle`neinstitucijepo{aqunadaqeizdr`avawekazneuzatvor. E.D.

BRANKOJOCI],RADOSAVSAVATIJEVI]I JO[15OSUMWI^ENIHUSKOROPREDSUDOM

Optu`nica zamalverzacije sizgradwomputeva Protivbiv{egdirektora„PutevaSrbije”BrankaJoci}a ibiv{eg ~lana Upravnog odbora „Elektroprivrede Srbije„ RadosavaSavatijevi}a ju~ejepodignutaoptu`nicazbogsumwedasusa saradnicima malverzacijama na izgradwi puteva o{tetili buxet za vi{e od 300 miliona dinara. Optu`nicomTu`ila{tvazaorganizovanikriminal,osimJoci}ai Savatijevi}a,obuhva}enojejo{15 optu`enih,re~enojeTanjuguutom tu`ila{tvu. Tu`ila{tvo optu`ene tereti dasuod2005.do2008.godineizvr{ili vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i prawa novca prilikom izvo|ewa radovanaizgradwiputaPo`arevac–Kostolac i poja~anog odr`avawaregionalnihimagistralnih puteva na podru~ju Brani~evskog okruga.Natajna~insuo{tetili buxetzavi{eod300milionadinara. OsimJoci}aiSavatijevi}a,optu`nicomsuobuhva}eniSlobodan Jovanovi},Vladimir[ekerevski, PredragPaji},NenadSimi},Aco Pavlovi}, Sini{a Novakovi}, Zdravko Marijanovi}, Jugoslav Halava}, Slobodan Trandafilovi}, Slobodan Vi{wi}, Qubomir

\urovi}, Miodrag Stevanovi}, Dragan Pavlovi}, Rajko Ristanovi} i MladenMiloradovi}. Onisesumwi~edasuodJP„Putevi Srbije” i Direkcije za izgradwu op{tine Po`arevac naplatiliradovekojinisuizvedeni na putevima kojima upravqa ovo javnopreduze}epaje,kakonavodi Tu`ila{tvo,natajna~inzave}i broj preduze}a u privatnom vlasni{tvu i fizi~ka lica pribavqena imovinska korist. Ve}ina radova je izvo|ena bez prate}e projektne dokumentacije i odobrewa za gradwu, a radovi na izgradwi puta Po`arevac–KostolacdodeqenisuPZP-u„Beograd„ adapretoganijesprovedenjavni tender niti je postojalo odobrewe nadle`nog ministarstva za gradwu. Radovinapoja~anomodr`avawu puteva na podru~ju Brani~evskog okruga povereni su PZP-u „Beograd„iakoononijebilonadle`no za ovu vrstu poslova na tom podru~ju. OdJP„PuteviSrbije”samopo osnovuizvo|ewaasfalterskihradova napla}eno je vi{e od 86.000 tonarazli~itihasfaltnihme{avina koje nisu ugra|ene na ovim putevima,tvrdiTu`ila{tvo.

Policijska uprava Sremska Mitrovica saop{tilajeju~edapolicijapreduzimaintenzivnemerenaidentifikacijiizvr{iocairasvetqavawuokolnostivezanihzanapadnadveosobeuRumiusledkojegje,odposledicaudaraca,jednapreminula. Kakojenavedeno,pro{leno}ijeuGlavnoj ulici u Rumi nepoznata osoba napala ZlatkaD.(45)iMiletaB. (34),obojicuiz Rumeizadalaimvi{eudaracajo{neutvr|enimpredmetompoglaviitelu. Kako„Dnevnik”nezvani~nosaznaje,ZlatkoD.iMileB.supreksino}biliurumskoj

kafani„Kod[ace”,uNovojulici114,gde su pili s osumwi~enim za ubistvo. Nakon nekogvremenaizme|uwihtrojicejedo{lo dosva|eazatimitu~e.OdposledicaudaracaZlatkoD.jepreminuonalicumesta,dok jete{kopovre|eniMileB.,nakonukazane hitnelekarskepomo}i,prevezenuKlini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu. On je, nakonlekarskogpregledautojzdravstvenoj ustanovi, ju~e pu{ten na ku}no le~ewe, saznaje„Dnevnik”. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je istra`nisudijaVi{egsudauSremskojMitrovi-

ci,uprisustvuzamenikavi{egjavnogtu`iocaipolicije. Incidentsedogodiouo~iva{arauRumi, koji se odr`ava svakog 3. u mesecu. Tada se ve}uve~euo~iva{arauokolnimkafanama okupivelikibrojtrgovacaikupacaiprovodeseuz~a{icu.Takvadru`ewasuseiranijezavr{avalafizi~kimobra~unima,ali ubistavanijebilo. Rumskiva{arse,ina~e,odr`avanaBregu,aublizinijeipolicijskastanicautom sremskomgradu. E.D.

UBEOGRADUPO^ELOSU\EWEZAAFERU„AERODROM”

Grilihes: Ponosansamna projekat„KapijaSrbije” Pred Vi{im sudom u Beogradu,nasu|ewukojejeju~epo~elo u slu~aju u javnosti poznatom kao„aferaaerodrom“iz2003.i 2004. godine, optu`eni Du{ko Grilihes, tada{wi zamenik generalnog direktora „AerodromaBeograd„ irukovodilacprojekta rekonstrukcije „Kapija Srbije“,negiraojesveoptu`be pokojimamusesjo{{estosoba sudizbognavodnospornihde{avawa u vezi rekonstrukcijom Terminala2iVIP-salona. Poistojoptu`niciju~esuse pred sudom na{li tada{wa ministarkasaobra}ajaitelekomunikacija Marija Ra{eta-Vukosavqevi}, biv{i pomo}nik generalnog direktora „Aerodroma Beograd„ Sla|an Ikovi}, biv{igeneralnidirektorBranislav Vitasovi}, te suvlasnici firme „Kolubara investgradwa“DejanMi{ovi} iLazar Bun~i}, dok je postupak protiv vlasnika firme „Termoenergoin`ewering“ Jovana \enadi}a razdvojen jer zbog bolesti, po

nameridasebiidrugimapribave imovinsku korist u iznosu vi{emod 1.500.000dinara“. Tvrde}i da su sve faze sprovo|ewa projekta realizovane „poZakonuojavnimnabavkama, drugimrelevantnimpropisima, kaoinaosnovudobijenihdozvolaisaglasnostinadle`nihinstitucija“, Grilihes je tvrdio

Terminal2iVIP-salon Biv{izamenikgeneralnogdirektoraDu{koGrilihesju~eje uodbranipredsudomtvrdiodajerekonstrukcijaTerminala2i VIP-salonabilaprekopotrebnatedasusviradovipredvi|eniizmewenimStrate{kimplanomrazvojavazdu{nogsaobra}aja,kojijeVladaSrbijeusvojilakrajem2002.godine,akaorokza wihovzavr{etakodredila1.jun2004. –PremijerZoran\ini|i}jetra`iodauprvobitniStrate{ki plan u|e sedam novih investicija: kompletna rekonstrukcijaTerminala2,VIP-salon,daseobjedinefasadeterminala 1 i 2, da se izgradi regionalni kargo-centar, zgrada poslovnog centra aerodroma, hotel, te povezivawe aerodroma s mre`om `eleznice. Naziv „Kapija Srbije“ projektu je i dao premijer \ini|i}– kazaojeGrilihes.

mi{ewu lekara, nije sposoban zasu|ewe. Vi{etu`ila{tvouBeogradu u svojoj optu`nici isti~e „sporne“ momente u vezi s postupcima izbora izvo|a~a projekata za idejna arhitektonska re{ewa,apotomizarealizacijugra|evinskih, instalaterskih i zanatskih zavr{nih radova prilikom rekonstrukcije Terminala 2 i VIP-salona na Aerodromu.Svihsedmorookrivqenih optu`nica tereti za krivi~nodelozloupotrebе slu`benogpolo`ajausaizvr{ila{tvu,pripisuju}iim„prekora~ewe slu`benih ovla{}ewa u

dajesveuvezisprojektomnadgledalonekolikostru~nihnadzornihkomisijaukojimajebilo oko50stru~waka. – Po dolasku za generalnog direktora Aerodroma, Branislav Vitasovi} me je ovlastio da obavqam potpisivawe svih ugovora i aneksa za projekat „Kapija Srbije“. Sve уgovore i aneksesuprvopregledaleipotpisivale stru~ne slu`be i tek na kraju ja. Nemogu}e je da se u situaciji  nadzora vi{e od 50 qudi, u kojem su u~estvovali i predstavnici najvi{ih dr`avnih organa, Carine, MUP-a BIA-e,donesuodlukena{tetu

Aerodroma,ausvojukorist.Tokom~itavogperiodauvezisrealizacijom projekta „Kapija Srbije“ nisamimaonijednuprimedbuniodVladeSrbije,ni od resornog ministarstva, ni od nadzornihtimova–kazaojeGrilihes. Isti~u}i da je radio iskqu~ivopopropisma,onjenaveoda

je rekonstrukcija i modernizacija aerodroma ura|ena kvalitetnoidajeponosannato. U optu`nici se navodi da su „zamenik generalnog direktora ’Aerodroma Beograd’ Du{ko Grilihesipomo}nikdirektora Sla|an Ikovi}, uz dogovor i konsultacije s ministarkom Marijom Ra{etom-Vuksovaqevi},31.marta2003. godine,ufazi otvarawa ponuda pristiglih za idejni i glavni projekat arhitektonsko-tehnolo{kog re{ewa Terminala 2 uticali da bude izabrano preduze}e ’Termoenergoin`ewering’ Jovana \enadi}aiakonijeimaloodgovaraju}ulicencu,auztojeimaloiuekonomskomitehni~kom smislunajnepovoqnijuponudu“. Uoptu`nicisetvrdidatada{widirektorAerodroma\or|eLuki} zalagaozarekonstrukciju stajanke i piste s drugim pomo}nimradovima,apremaurgentnom projektu obnove saobra}ajaiugovoraokomponentama projekta Evropske investicione banke i Republi~ke direkcijezaputeveSrbije,tedaje prigovorio povodom druk~ijeg projekta“. U optu`nici se navodi da je tada{waministarkaMarijaRa{eta,navodno„uciquomogu}a-

vawaprethodnopostignutogdogovoraokoizgradweVIP-salona, a time i omogu}avawa koristi sebi i ostalim u~esnicima, svojimdopisomod30. maja2003, predlo`ila UO JAT-a smenu \or|a Luki}a, uz istovremeni predlog da se za novog generalnog direktora imenuje Branislav Vitasovi}“. Kako navodi optu`ba,potomse„udogovorus Ra{etom, Ikovi}em i Grilihesomdopisima11.jula2003,pozivaju gra|evinska preduze}a da dostaveponuduupostupkupoga|awem bez prethodnog objavqivawazaizvo|eweradovanaTerminalu 2, veznom delu i VIPsalonu“. „Nakon odabira preduze}a „Kolubara-investradwa“ okrivqenihMi{ovi}aiBun~i}aza izvo|ewegra|evinskihiinstalaterskih zavr{nih zanatskih radovanaVIP-salonu iwegovo opremawe name{tajem, direktor Vitasovi}, prekora~ewem granica svog slu`benog ovla{}ewa, donosi23. jula2003. odluku kojom se odobravaju sredstva u iznosu 121.173.290 dinara„,iznosi seuoptu`nici. Optu`bomseiznosidazatim „po pretodnom odbrewu i odluci, Grilihes 29 .jula 2003. potpisujeugovoroizvo|ewuradova sfirmom’Kolubara-investradwa’,papotomtrianeksaugovora, ~ime se iznos iz osnovnog ugovora uve}ava na 201.146.203 dinara“. Osimtoga,uoptu`nicisenavodidasepotomraspisuje me|unarodnitenderzaizborizvo|a~a instalaterskih i zavr{nih zanatskih radova na Terminalu 2, po kojem Branislav Vitasovi}, kaogeneralnidirektor, donosiodluku13.novembra2003. o dodeli radova firmama „Kolubara-investgradwa – Costruzioni Giuseppe Montagna“ iz Pezara u Italiji i „Synthesis engineering SRL“izMilana.Potomje,tvrdi optu`ba, uz prethodnu saglasnost UO, Vitasovi} potpisao ugovor na iznos od 1.194.267.070 dinara, iako „Montawa„ i „Sintesis“nisuimalelicence. Uoptu`nicisedodajedase„zatim s ovim konzorcijumom bez sagalasnostiUOzakqu~ujutri aneksa ugovora na iznose: 28.903.388 dinara, 43.560.000 dinaraina79.760.367dinara“. J. J.

PRVIKORAKKAUVO\EWUNOVEPRAVOSUDNEPROFESIJEUSRBIJI

Danasoglaszaprivatneizvr{iteqe MinistarstvopravdeSrbijedanas}eobjavitioglaszapolagawestru~nogispitaza privatne izvr{iteqe, koji }e kandidati polagatiudecembru. – Oglas }e biti objavqen u „Slu`benom glasnikuSrbije”ipredstavqaprvikorakka uvo|ewu nove pravosudne profesije koja je predvi|enaZakonomoizvr{ewuiobezbe|ewu–rekaojeju~eTanjugudr`avnisekretar Ministarstvapravde SlobodanHomen.–Nakon toga, bi}e raspisan konkurs za prijavu kandidata za imenovawe privatnih izvr{iteqa, a imenova}e se po jedan na oko 25.000 stanovnika za podru~je osnovnog i privred-

nogsuda.Osimpolo`enogstru~nogispita,za imenovaweprivatnogizvr{iteqapotrebno je da kandidat bude diplomirani pravnik s dvegodinesta`anaposlovimaizvr{ewaili trigodinesta`anapravnimposlovima. Homeno~ekujeda}eprivatniizvr{iteqipo~etidaradeumajuidu}egodine,tako da}euSrbijiubudu}ezasprovo|eweizvr{ewabitinadle`niisudoviiprofesionalniizvr{iteqi. Uiskqu~ivojnadle`nostisudova}e,kakojenaveo,ipakostatisprovo|eweodluka uvezisporodi~nimodnosima,kaoiodluka kojeseti~uvra}awazaposlenognarad.

Privatni izvr{iteqi }e sprovoditi izvr{ewapoosnovukomunalnihusluga, dok }e se za sprovo|ewe ostalih usluga pov er il ac po sops tven om nah o| ew u opredeqivatizasudili„profesionalce”. –Zadatakprivatnihizvr{iteqajeda u{tokra}emrokuizvr{esudskupresudu – naglasio je Homen, i istakao da }e oniznatnorasteretitiradsudovaupostupcimaprinudnogizvr{ewa. Posebnim pravilnicima uredi}e se postupawe profesionalnih izvr{iteqainagradazarad.


SPORT

petak4.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIRUBAZELU

Novakpo~istioKubota za55minuta Novak\okovi}plasiraoseu~etvrtfinaleATPturniraserije 500uBazelupo{tojeu drugom kolu lako savladao Luka{a Kubota sa 6:1, 6:2. Bio je ovo~etvrtiduelsrpskogipoq-

skog tenisera i ~etvrta pobeda najboqegigra~asveta. Zarazlikuoduvodnogme~au Bazelu protiv Malisa, kada je imaomalepadoveuigri,\okovi} je protiv Kubota igrao kao danijeimao{estonedeqnupau-

zu.LakojesrpskiteniserizlazionakrajsaservisimaPoqaka inakrajujeposlesvega55minutado{aodopobede. Narednirivalsrpskomteniseruu{vajcarskomgradujeKipraninMarkosBagdatiskojije

Novak \okovi}

Zimowi} iLodrau polufinalu Srpski teniser Nenad Zimowi}uparusaFrancuzomMikaelom Lodrom plasirao se u polufinale turnira u Bazelu u dublkonkurenciji. Wima su ~etvrtfinalni me~ predali bez borbe Amerikanci Endi Rodik i Mardi Fi{. RodikiFi{nisuiza{linateren zbogpovredeMardiFi{a,koji je morao da odustane od takmi~ewaiusinglkonkurenciji.

Nadal neigra uParizu [panskiteniserRafaelNadalsaop{tiojeda}epropustitiMastersturniruParizu,koji je na programu slede}e nedeqe.Nadaljerekaodasepovla~i saturnirakakobise{toboqe pripremiozazavr{nicusezone uLondonu. „Ne}u u~estvovati na turniru u Bersiju slede}e nedeqe. Odluka nije bila laka, ali je onabilaneophodna,kakobihse {toboqepripremiozakrajsezone,kaoiza2012.godinu”,napisao je drugi teniser sveta na svom Tviter profilu i na Fejsbuku.

jo{ ranije izborio plasman u ~etvrtfinale. \okovi} je odli~no otvorio duelive}nakonosamminutana semaforujestajalo3:0zanajboqeg svetskog tenisera. Ve} u drugom gemu Novak je napravio brejk iskoristiv{i drugu priliku i bez ve}ih problema je stekaostartnuprednost. Uspeo je Poqak u narednom gemudase’upi{e’,alitojebio jedini gem koji je osvojio u prvomsetu.\okovi}jeigraosjajno,~istojeudaraolopticu,kretaoseveomadobroiraspolo`eniKubotnijeimao{anse. Ako je 6:1 u prvom setu delovaloubedqivo,igra\okovi}au drugom je bila neverovatno dobra. Prvi reket sveta svaku iolekra}ulopticuKubotapretvaraojeuviner,aina~esasvim solidan servis Poqaka vra}ao jesalako}om.Epilogtogabilo je4:0uzdvabrejkavi{kapo~etkomdrugogseta. Do kraja me~a Kubot je uspeo da dobije jo{ dva servis gema, ali to je bilo to i \okovi} je ipak lak{e nego {to se o~ekivalostigaodotrijumfa. U ostalim me~evima postignuti su slede}i rezultati: Majer - Qubi~i} 6:3, 6:1, Ni{ikori - Sepi 6:3, 7:6, Kuku{kin Blejk6:3,6:4.

TURNIRUBALIJU

AnalakosVin~i Ana Ivanovi} savladala je Robertu Vin~i u ~etvrtfinalu turnira u Baliju sa 6:3 i 6:3, u me~u koji je trajao 66 minuta. Protivnica Ani Ivanovi} u polufinalu bi}e Ruskiwa Na|a Petrova. Ivanovi}evaiVin~isusedo sadasastalesedamputa,a{ampionka Rolan Garosa sada ima skor 5:2 u pobedama. Ipak, prethodnadvame~aodigranaovegodinedobilajeItalijanka,uTorontu i Pataji. Na{a teniserkajesilovitootvorilame~,dobila svoj servis, a onda odmah zatim oduzela servis protivnici, agresivno igrom na servis Italijanke.Utre}emgemusemalo mu~ila na servisu, ali je ipakuspeladapovedesa3:0.Iu narednomgemu,Anajenastavila sa odli~nom igrom i ponovo napravila„brejk”za4:0. Narednu priliku za „brejk” Vin~ijeiskoristilaismawila na4:1.Na30:40Anajeodesrviraladrugiservisizastala,jerje misliladajesignalizirannec, aliglavnisudijame~ani{tanijeodsudila,pajeVin~iuspela daosvojiprvigem.TojedalokrilaItalijanki,pajenasvojservissmawilana4:2.Unarednom gemu Ana prekida mini seriju protivniceivodisa5:2.Vin~i jeosvojilanarednigemismawilana5:3.Anajenasvojservis

Aleks Ferguson

Ferguson25godina nakormilu Man~esterjunajteda Menaxer Man~ester junajteda u nedequ }e proslaviti ~etvrt veka na kormilu aktuelnog {ampiona Engleske. Sir AleksFergusonjeutomperiodu sa klubom osvojio 27 titula, {to ga ~ini najuspe{nijim menaxerom u istoriji britanskog fudbala. Ferguson je me|u „|avole” stigao 1986. godine s ciqem da svrgne sa trona Liverpul, koji tek{toseustoli~iokaodominantnasnagaostrvskogfudbala. Kaouodmeravawusnagadvaboksera te{ke kategorije, s jedne stranejebioLiverpulsa16titula,asadrugeJunajtedsasedam. Ferguson je me|utim, naglo preokrenuo stvari u korist Man~ester junajteda koji je od tada nanizao 12 premijerliga{kihtitula,dvatrofejauLigi {ampiona,petFAkupovaititulu prvaka sveta, oboriv{i pro{lesezonerekordLiverpulaod18trofejau{ampionatu. [ e z d e s e t d e v e t o g o d i { w i stru~wak je kombinacijom ~e-

li~ne voqe i takti~kom fleksibilno{}u naterao ~uvenog Bobija ^arltona da ga nazove genijem. - Ferguson je pravi genije. Iako je u dana{wem fudbalu velikibrojmladihtalentovanih stru~waka, velikog vo|u Junajteda odlikuje istrajnost iuro|enitalenat.Kolikoputa ste samo pomislili da je preteraoidagubiose}aj,aon ponovo ostvari veliki uspeh. ^akikadaqudisumwajuuwegovodabirigra~aigovoreda su previ{e mladi, on uspe da ih na najboqi mogu}i na~in uklopiutim.-rekaoje^arlton. Retkostjena}istru~wakakojimo`edaukomponujerazli~itekarakterekao{tosuDejvid Bekam,RajanGigs,ErikKantona, Brajan Robson, Vejn Runi, RudvanNistelrojiKristijano Ronaldo,navodiRojtersidodajedaje@ozeMuruwomo`danajbli`iFergusonupokvalitetu, alidanemo`edamuparirapo „du`inista`a”.

Kasanona operacijisrca

Ana Ivanovi}

do{lado40:0,aliseVin~inije predavala.Ipak,nijemoglaprotivagresivneigreSrpkiwe,kojajeprvisetdobilasa6:3.Obe teniserkesudobrootvoriledrugi set osvajawem svojih servisa.Posletre}eggemaAnasepo`alila na povredu sko~nog zgloba, ali je, pored dosta problema, uspela da izjedna~i na 2:2. Odli~nom igrom na servis Italijanke Ana je osvojila gem sa„nulom”ipovelasa3:2.Me|utim, na{a teniserka nije uspela da osvoji svoj servis, pa je Italijanka izjedna~ila na 3:3.

Iunarednomgemuteniserkana servisu nije uspela da osvoji gem, pa je ponovo Ana do{la u prednost, 4:3. Osmi gem pripao je Ani, a u narednom je napala servis protivnice i do{la do tri me~ lopte. Iskoristila je prvuinanelapetiporazItalijankiume|usobnimduelima. -Onajete`akprotivnikdvaputamejedobilaovesezone.Znala sam da moram da igram agresivno dabihjepobedila.Nijemei{aoprviservis,tojene{to{to}umoratidapoboq{am.-reklajeIvanovi}evaposleme~a.

Napada~ Milana Antonio Kasano bi}e danas operisan u milanskoj bolnici Ma|ore, preneli su italijanski mediji. Mawi operacioni zahvat na Kasanovom srcu obavi}e doktor Mario Karminati. Fudbaleru Milanalekarisunedavnootkrilianomalijunasrcuzbogkoje jeimaoproblemasadotokomkrviumozak. Kasanojeubolnicuprimqen pro{le subote posle prvenstv-

eneutakmiceukojojjeMilansavladaoRomusa3:2.Napada~kojiima29godinatokomletaiz Rimaimaojeproblemasavidom, govorom i pokretima. Potpredsednik Milana Adrijano Galijaniusredujenajavioda}eKasanovoporavaktrajati~etiri do{estmeseci,{tozna~idabi na teren mogao da se vrati pre kraja sezone i konkuri{e za mestouselekcijiItalijenaEP uPoqskojiUkrajini.

Rednapse uspe{nooporavqa Menaxer Totenhema Hari Rednap podvrgnut je u ~etvrtak hiru{kom zahvatu na srcu. Wemu su ugra|ene dve elektrode i natajna~inotklowenproblem su`enearterije. - Ose}am se dobro. Brzo se vra}am,zanekolikodana.-poru~iojeRednapposleoperacije.

Engleskistru~wakprimqen je u bolnicu u utorak uve~e, a ve} dva dana kasnije je operisan. Zbog toga nije u mogu}nosti da vodi ekipu u Kazawu u utakmici Lige Evrope protiv Rubina,pa}etajposaopreuzetipomo}niciKevinBondiXo Xordan.

BIV[ISVETSKIPRVAKNAJBOQIPOBROJUPRESTIZAWA

[umahermajstorprvogkruga

Rafael Nadal

Nadaljeistakaodasenadada }eslede}egodinesigurnoigratiuParizu. -Nadamseda}uslede}egodinemo}idasevratimunajlep{i gradnasvetu,snadomda}ujednogdanatuosvojitititulu-rekaojeNadal.

Sedmerostruki prvaksveta,Mihael[umaher (42) najboqi je voza~ u protekloj sezoni Formule 1 po broju prestizawa u prvom krugu trke. Premastatistici,[umaherjeu ovojsezoninapravio42prestizawauprvomkrugu,{tojeza10 boqe od Sebastijana Buemija. Tre}i na listi je Japanac KamuiKobaja{isa23prestizawa. - [umaher se popravqa. Ali to nikoga ne zanima jer nemaju konkurentanbolid.Nadamseda }esetopromenitislede}egodine,pa}emomo}isvedagledamoispo~etka.-izjaviojeNiki Lauda. Naravno,te{kojeo~ekivati da voza~i koji zauzmu vode}a

mestaukvalifikacijamaimaju ve}i broj prestizawa. Tako je Sebastijan Fetel, najmla|i dvostrukisvetskiprvak u svom Red Bul Renou ~ak 13 puta trku po~eo sa pol pozicije, te je prestigao samo dva bolidauprvomkrugutrke tokomcelesezone. Mihaelov timski kolega,NikoRozberg,tvrdidajeonboqivoza~od starijegzemqaka. - Ako uporedite broj bodova, ja sam boqi, a ako uporedite plasmane utrkamaitusamboqi. Nijeistinadaje[umaher br`i u trkama. Istina je da je boqi u

trkama nego u kvalifikacijama, ali nije istina da je br`i nastazi.-izjaviojeRozberg.

Pore|ewe [umahera i Rozberga na svoj na~in je objasnioveteranFormule1,@oan

Viqadelprat koji nagla{ava dajepotrebnosagledati{iru sliku. -Idu}asezonabi}e tre}a kako je Mercedes,kaotim,uFormuli1.Ulo`ilisumnogo novca i mislim da uprava ne}e trjeti da se uz tolika ulagawa nepokazujurezultati. Vrh uns ki brend kao {to je Merc ed es ov trebalo bi da se bori samozapobede,{toje za sad a nem og u} e. Mercedes sebi ne mo`edopustitidasepovezuje uzprose~nost. izj av io je Viq ad elprat.


c m y

dnevnik

JANKOVI]ODREDIOIGRA^EZAME^SIRSKOM

LazarMarkovi} vodinapad

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije igra}e 15. novembra novi me~ u kvalifikacijama za Evropskoprvenstvo2013.godineu Izraelu.Orli}i}etadaigratiu Korelajnuipotruditisedaosvojenovatriboda.Novatribodadonela bi im mirniju zavr{nicu kvalifikacionog ciklusa, a selektor Aleksandar Jankovi} poru~uje da zna kako da pobedi SevernuIrsku. -PobedauSevernojIrskojbilabijakozna~ajna,predstavqala bi veliki korak ka bara`u, koji namjeprviciqukvalifikacija-

- Stefan je prevazi{ao te`ak period,po~eodadajegolovei~im jeu{aoudobarritamvratiosena spisak igra~a mlade reprezentacije. - rekao je selektor orli}a AleksandarJankovi}. Umladuselekcijujevra}enivezistaRadaLukaMilivojevi},koji jebiome|uAreprezentativcimau posledwe dve kvalifikacione utakmicezaEP(protivItalijei Slovenije), kao i mladi golman CrvenezvezdeMarkoDmitrovi}. -Markojebiostandardan~lan svih mladih kategorija reprezentacijeivratioseutimposlemo-

Lazar Markovi}

mapo{to,podse}am,nemadirektnog plasmana na Evropsko prvenstvo.Svismosilnomotivisani.rekaojeJankovi}. Orli}i}epripremezaposledwitakmi~arskime~u2011.godini po~eti u ponedeqak, 7. novembra,uKu}ifudbalauStarojPazovi. Selektor „orli}a” rekao je da su wegovi igra~i svesni svog kvaliteta. -PobedauIrskojnasuvelikoj meri pribli`ava bara`u, znamo dasmoboqi,ionitoznaju,alito nezna~ini{ta.Imamoigra~e~ija forma napreduje, kao {to su Filip\uri~i}iAleksandarIgwovski i jake adute pred me~ sa Severnom Irskom. - naveo je Jankovi}. Me|unapada~imanakojera~unaselektormladereprezentacije jeiLazarMarkovi},Partizanov biserkojijeovejeseniizbiouprviplaniodlil~nimigramaizalagawem skrenuo pa`wu na sebe.Ali, u napadu ne}e biti „uparen” sa saigra~em iz Partizana Markom [~epovi}em, koji nije dobiopoziv.Tuje,me|utim,drugi [}epovi}-Stefan.

nonukleoze.Predwimjelepabudu}nost,radiseointeligentnom igra~ukoji}emo}idanastupaiu slede}em reprezentativnom ciklusu.-kazaojeJankovi}. NaspiskuselektoraJankovi}a su - golmani: Branimir Aleksi} (Spartak), Aleksandar Kirovski iMarkoDmitrovi}(Crvenazvezda), odbrana: Aleksandar Miqkovi} (Partizan), Matija Nastasi}(Fiorentina),NemawaGudeq (Breda),MilanMilanovi}(Sijena), Filip Mladenovi} (Borac ^a~ak),veznired:AleksandarIgwovski (Verder), Darko Lazovi} (Crvena zvezda), Vuk Mito{evi} (Vojvodina),SlobodanMedojevi} (Vojvodina), Sa{a Markovi} (Partizan), Filip \uri~i} (Herenven), Nenad Krsti~i} (Sampdorija), Luka Milunovi} (Varegem),LukaMilivojevi}(Rad),napad: Nemawa Koji} (Rad), \or|e Despotovi} (Spartak), Lazar Markovi} (Partizan), Stefan [}epovi}(Hapoel). Srbija se takmi~i u Grupi 4 i trenutnojenaprvommestusaosam bodova iz ~etiri utakmice, dok SeverniIrciimaju~etiriboda.

[vajn{tajgerslomio kqu~nukost Nema~ki fudbaler i ~lan minhenskog Bajerna Bastijan [vajn{tajger pauzira}e do Nove godine nakon {to je u sredu uve~euduelusaNapolijemuLigi {ampiona polomio kqu~nu kost.[vajn{tajgerjeposlejednog duela sa Gokanom Inlerom pao na desno rame, nakon ~ega

nije mogao da ustane. Odmah je nanosilimaibolnomgrimasom nalicuiznesensaterena. Standardni nema~ki reprezentativacunarednihnekoliko dana }e biti operisan i prema prvim procenama Bajernovih doktorazawegajeprvideosezonezavr{en.

Nezaustavqivi Ronaldo Portugalskifudbaleri~lan madridskog Reala Kristijano Ronaldo postigao je 100 golova za „kraqevski klub” u samo 104 utakmice!OnjedoduelasaLionomusreduuve~eu4.koluLige {ampiona na kontu imao 98 pogodaka,asadvagolana„@erlanu” doneo je trijumf svom timu od2:0iu{aouistorijukluba. Portugalac je 76 golova postigaouPrimeri,sedamuKupu

Kraqa,jedanuSuperkupu[panije, dok je u Ligi {ampiona do{ao do kote od 16 pogodaka.Kris tij an o Ron ald o je do brojke od 100 golova u dresu biv{egklubaMan~esterjunajtedado{aotekposle253utakmice. Onje~lanRealaodjula2009. godine, kada je stigao sa „Old Traforda” za rekordnu sumu od 94milionaevra.

SPORT

petak4.novembar2011.

17

]UR^I]DANASSAOP[TAVASPISAKIGRA^AZATURNEJUPOSREDWOJAMERICI

Volkovdebituje, povratakStojkovi}a R e p r e z e n t a t i v c i Srbije nakon debakla u Mariboru i opro{taja od mogu}nosti dabuduakterinarednogEvropskogfudbalskogprvenstvabi}e ponovo na okupu. Razlog, mini turneja po Sredwoj Americi. Orlove o~ekuje 11. novembra duelsaMeksikomuKeretaru,a tri dana kasnije i okr{aj sa Hondurasom. Spisak igra~a za ovu akciju saop{ti}e, danas u podne,vr{ilacdu`nostiselektoraRadovan]ur~i},komejena kratkopoverenokormiloposle sporazumnograstankaVladimiraPetrovi}aiFSS. Ovakvedveproverenemajunekog sportskog zna~aja u op{toj konfuzijikojajenastalanakon debakla u kvalifikacijama za EP, a uo~i  izbornog procesa koji bi uskoro mogao da krene. Dakle, novo rukovodstvo FSS bira}e selektora koji }e predvoditinacionalnitimuslede}em kvalifikacionom ciklusu, ovoga puta za plasman na SP. [anse]ur~i}adasezadr`ina klupi nisu velike. O~igledno, jedino }e finansijski efekti turnejebitiprimarni,jerkasa Savezaostalajebezo~ekivanih prihodakojebidoneonastupna EP. Listareprezentativaca,uodnosu na prethodni period, bi}e revidirana iz razno- raznih razloga. Od orlova su se oprostili kapiten Dejan Stankovi} i neo~ekivano wegov zamenik NemawaVidi}.Cehjeplatioi golman Jorga~evi}, kao i wegovaalternativa[aranov.Mesta ne}e biti za Bi{evca, Simi}a, Milija{a,Du{kaTo{i}a,Luku Milivojevi}a, Tomi}a, Qaji}a

Vladimir Stojkovi}

aliiiskusnogcentarforaPanteli}a... Najve}i novitet bi}e povrataknagolVladimiraStojkovi}akojijeotpisannakonporaza odEstonijeuBeogradu,odnosno incidenta u \enovi, a priliku ponovo dobija i ~uvar mre`e Sijene,@eqkoBrki}. U defanzivnom redu osve`ewe}epredstavqatidebiVladimiraVolkova,oko~ijegstatusa se podigla ogromna pra{ina. @elelisuCrnogorcidapoja~ajusvojeredovepredbara`salevimbekomPartizana,aliVol-

kov je poslu{ao srce i izabrao Srbiju.OpetjetuiPavleNinkovkojipru`azapa`enepartije u Tuluzu. Okosnicu odbrane ~ineidaqeIvanovi},Kolarov, Suboti},Rajkovi},amogu}aalternativna re{ewa su Tomovi} iViloti}. U manevru }e biti sve`e krvi, a to se pre svega odnosi na „aktivirawe“ neopravdano zaboravqenog Gojka Ka~ara (HSV)aliinajzadoporavqenog Bo{kaJankovi}a(\enova).Povredu je sanirao i Kuzmanovi}, dok su svi ostali vezisti prak-

ZAGREP^ANIJO[JEDNOMPORA@ENIULIGI[AMPIONA

Dinamograbika neslavnomrekordu Ako prot iv Rea l a u MadriduiprotivLiona u Zag reb u ne pos tign e gol, zagreba~ki Dinamo posta}enajgoritimkoji setakmi~iouLigi{ampiona. [imuni}: „Ajaks nasjemasakrirao”. Prvi ~ovek zagreba~kog Dinama Zdravko Mami} nedavno je izjavio kako dobije proliv kad vidi kako igra madridski Real. Kako igra Dinamo u Ligi {ampiona, jasno je da Mami} ima problema sa varewem ne sam o kad a gled a Real...Novi, debakl „modrih”ugrupnojfaziLige {ampiona dogodio se sino}naAmsterdamareni, kada je Ajaks utrpao Van der Vil posti`e vode}i gol za Ajaks u me~u s Dinamom izale|agolmanuIvanuKelaubili na Vembliju. Te{ko je gre{ke od najmla|ih do onih vi ~etiri komada, a mogao je par ir at i Ajaks u. Igra brz, najstarijih. Pomak je mogu}, jo{ nekoliko (kao uostalom sjajan fudbal. Dali smo sve aliigra~i,presvega,trebada na Maksimiru u prethodnom {tosmomogliiiako}esena se raduju poslu koji rade i za kolu). sve ovo gled at i neg at ivn o, koji su dobro pla}eni. NorDin am o ni pos le ~et ir i ima i pozitivnih detaqa. Ma malno da je trener prvi na utakm ic e nij e pos tig ao gol kolikotoglupozvu~alo.Mla- udaru,aliglupojene{tooto(glupojepri~atidanemanije- |iigra~iskupqajuiskustvo,a megovoritiovakoranoposle danosvojenbod),aakoupreo- od ovog Ajaksa svi smo mogli utakmice, pre analize. Ali, staladvame~a(RealuMadri- ne{to da nau~imo. Ovo je na- treba pogledati istini u o~i du i Lion u Zagrebu) ne po- {a realnost, Ajaks i Dinamo i re}i da Dinamo ne igra dostignegol,Dinamo}epostati jednostavnonemogudaseupo- bro.-rekaojeskru{eniZoran najgoritimkojisetakmi~iou re|uju.-rekaoje[imuni}. Mami}hrvatskimmedijima. Ligi{ampiona. Iakojeuo~iodlaskazaAmU 20 godina dugoj istoriji Trenutno posledwu pozici- sterdamZdravkoMami}rekao Lige {ampiona, odnosno kako judr`iMakabiizHaifekoji da trener Krunoslav Jur~i} je „renoviran” sistem takmije u sez on i 2009/10. upis ao u`ivapunupodr{kuipovere- ~ewanekada{wegKupaevrop{est poraza uz gol razliku we ~ini se da ke pitawe dana skih{ampiona,samo11klubo0:8. Dinamo treba da odigra kada}emuse„{erifodMak- vajezavr{ilotakmi~ewebez jo{dveutakmice,agol-razli- simira”zahvalitinasaradwi. ijednepobede.Me|uwimajei kamujeve}0:9! Dajetotakomo`esepro~ita- beogradskiPartizan,kojijeu Najboqi opis onoga {to se ti i izme|u redova u izjavi me~evimasa[ahtjorom,Arsede{avalou90minutame~adao Mam i} ev og mla| eg brat a i nalomiBragomdaodva,aprijeiskusniJosip[imuni},ko- sportskog direktora Dinama mio ~ak 13 golova. Rekord po ji je trebalo da bude glavna ZoranaMami}aposledebakla broju primqenih golova - ~ak polugauDinamovomnastupuu uAmsterdamu. 19 - dr`e slova~ka @ilina, Ligi{ampiona. -Ajaksjeekipakojau`ivau kijevski Dinamo i ma|arski -Dasenela`emomnogo,qu- fudbalu, a Dinamo ne u`iva. Deb rec in. Najn eg at ivn ij u disunasmasakrirali!Odavno Ne znam gde je problem, jer gol-razl ik u ima mos kovs ki nisam igrao ovakvu utakmicu, bihgaina~ere{io.Igra~isu Spartak-17(jedangoldat,18 jo{ otk ak o su nas Eng lez i prenapeti, prave po~etni~ke primqenih).

ti~nostarosedeoci:Petrovi}, Fejsa, Ninkovi}, Krasi}, Jovanovi}iZoranTo{i}. Verovatnopodpritiskomjavnosti]ur~i}}eispravitijo{ jednunepravdu.Ukaza}epoverewe Miralemu Sulejmaniju koji igra odli~no u Ajaksu, a dru{tvounapadu}emupravitijo{ @igi}kojiulaziupunuformu iMr|a. Po starom obi~aju mogu}i su preokreti preko no}i, ali uglavnom to su snage sa kojima }eorloviputSredweAmerike. Z.Rangelov

Kazneza Crvenuzvezdu iNoviPazar Discplinska komisija FudbalskogsavezaSrbijekaznilajeCrvenu zvezdu sa 400.000 dinara i uslovno jednom utakmicom bez prisustva navija~a. Crveno-beli ka`wenisuzbogubacivawavelikogbrojapirotehni~kihsredstava svojih navija~a u teren tokom drugog poluvremena utakmice sa NovimPazarom,kojijeZvezdadobila 3:1. Sa druge strane, Novi Pazarjeka`wensadveutakmice zabranevo|ewanavija~anagostovawazbognepristojnogpona{awa svojih pristalica na Marakani. Simpatizeri Novog Pazara zvi`dalisutokomminuta}utawaza MiodragaKomadinu,ubijenogSrbinanaKosovuiMetohiji. - Crvena zvezda, Novi Pazar i od ranije Partizan su pod uslovnomkaznominawihovimnavija~ima je da li }e ponoviti nekorektno navijawe i tako o{teti svoje klubove. - rekao je disciplinski sudija FSS Slobodan Pajovi}.

Kamarase seliuTorino Fudbaler Partizana Mohamed Medo Kamara mogao bi u januarskom prelaznom roku da napusti redove crno-beli i preseli se u italijanskog drugoliga{a Torino.Ovakvu mogu}nost najavio je i koordinatorzasportskapitawau HumskojAlbertNa|. - „Kamara igra dobro u ve}em delujesewesezoneinijeiskqu~eno da napusti klub u januarskom prelaznom roku. Uslov za to je adekvatnaponuda.Jasnojedauslovi tr`i{ta diktiraju cenu igra~ai vreme kada }e do}i da transfera.-rekaojeNa|. Kamara je u Partizan stigao leta pro{le godine iz finskog {ampiona Helsinkija, a ugovor gave`edojula2013.godine.Partizannapozicijizadwegveznog igra~a u konkurenciji jo{ ima Milana Smiqani}a i Sa{u Markovi}a, dok je mladi Darko Bra{anacnapozajmiciuSmederevu.


18

sport

petak4.novembar2011.

dnevnik

REGIONALNA LIGA: VOJVODINA NIS DO^EKUJE HEMOFARM

UNAPREDIMO SPORT U VOJVODINI

Sudarmladosti Novobe~ejcizaprimer iiskustva Ko{arka{ice VojvodineNISduelsvr{a~kim Hemofarmom uRegionalnojligido~ekuju bez pobede. Novosa|anke suunovusezonuu{lesapodmla|enimtimom,ate{kapovredai dugo odsustvo Sande Bo{kovi} situaciju je u~inila te`om.NajavilesuNovosa|ankejuri{na prvupobeduusudarusaVo`dovcem u Beogradu, ali je ona izostala, a novi izazov je sudar s Vr{~ankama, koje su nakon poraza na startu od {ampiona Partizana vezale tri pobede.Trener Vojvodina Zoran Mirkovi}poku{a}edamotivi{esvojeizabranice,kao{toje tobioslu~ajpredduelsaPartizanom kada su crveno - bele prikazalesjajnupartiju. - Nismo imali mnogo sre}e prilikom `reba,  pa tako svi favoriti i srpski predstavniciuligidolazenamugosteve} u uvodnoj fazi takmi~ewa. Vr{~anke su veoma kvalitetan i iskusan rival. Na{a {ansa le`i u ~iwenici da imaju su`en izborigra~ica.Poku{a}emoda pariramo wihovom iskustvu, kroz veliku borbenost i `equ za dokazivawem, pa se mo`e re}i da }e ovo biti sudar mladostiiiskustva.Nadamseda}emo uspeti da ponovimo izdawe iz utakmicisaPartizanomida}e publika imati priliku da u`iva u kvalitetnoj i neizvesnoj utakmici,alisadruga~ijimishodom-kazaojeMirkovi}. Na megdan go{}ama, crveno -

U okviru projekta UnapredimosportuVojvodini,predstvaniciPokrajinskogsekretarijatazasportiomladinusuuNovom Be~eju, sa zastupnicima sportskih klubova, odr`ali sastanak,~iji je ciq da se posle izdavawa kwige “Modeli funkcionisawa sporta na lokalnom nivou“,prikupeiskustvaizvojvo|anskih sredina. Ideja je, tako|e,biladasepredstavnicima klubova prenesu iskustva koja posedujestru~nitimsekretarijata i da se oni informi{u o svim aktuelnim de{avawima u oblastisporta. SavetnikpokrajinskogsekretarazasportiomladinuBrankoVujovi}podsetiojedajeiza{ao novi Zakon o sportu i naglasiodabiprakti~nosvimana lokalutrebalopojasnitiwegove odredbe i pribli`iti nova zakonskare{ewa. -Ovomprilikombihistakao daimamozaistadugogodi{wui dobru saradwu sa lokalnom samoupravomuNovomBe~eju.@eleli smo da predstavnicima sportskih organizacija uka`emo na to da imaju op{tinu koja brine, razmi{qa i obezbe|uje sredstvazafunkcionisaweklubova.Ciqjebioidasepredstavimokaoozbiqanservisgra|ana, {to doista i jesmo, jer smo zajedno sa predstavnicima svih klubova i sportskih organiza-

DuelLatinkeDu{anovi}iSa{ke^a|o

bele}eiza}iukompletnomsastavu,alineibezbriga.Naime, Marijana ^orto se vratila sa pripremajuniorskereprezentacijepovre|ena,dokjeKatarina Vu~kovi}proteklihdanaimala problema sa prehladom, ali se

trener Mirkovi} nadam da }e obe biti na raspolagawu za ve~era{wemduel. Utakmica Vojvodina NIS Hemofarm [tada igra se ve~erasumalojdvoraniSpensaod19 ~asova. I. Grubor

Novodokazivawe

MARIJANA I BOGDANASPORTSKIPONOSTITELA: Titeqani tradicionalno najvi{e vole fudbal, ali se u posledwevremeponosedvema ko{ ark a{ ic am a, Mar ijan om ^ortom i Bogdanom Rodi}(na slici). Ko{arka{ki su stasale u ovoj lepoj varo{i, no s obziromnatalenatisportskoume}e svima je bilo jasno da }e oti}i u ve}i klub. ^orto nosi dres novosadske Vojvodine, a Rodi}je~lanbeogradskogkluba Radivoj Kora}. Pored toga {to su Titeqanke i veoma talentovane, zajedni~ko im je i to{tosupotencijalnejuniorske reprezentativke i {to imaju {ansu da budu u nacio- nalnom dresu na Evropskom {ampionatu,koji}eseodr`atisredinomidu}egodine. @. M.

cijanaistomzadatku–poru~io jeVujovi}. On je naglasio da bi rekrea- tivnisporttrebalovi{evrednovati, navode}i da ima primeradasekompletnibuxetinameweni za sport tro{e na takmi~arskisektor,dokrekreativni nedobijani{ta.A,popodacima vojvo|anskog sekretarijata, u Evropskoj uniji se od 25 do 30 odsto gra|ana kvalitetno, jednomilidvaputanedeqno,bavi rekreativnim sportom, dok se kod nas ta evidencija uop{te i nevodi. Pomo}nik predsednika novobe~ejske op{tine za turizam,

sportiomladinuSa{a[u}urovi}objasniojena~inraspodele sredstava koja su namewena sportu u ovoj sredwobanatskoj komuni. [u}urovi} je precizirao da lokalna samouprava sva sredstva namewena sportu prebacuje op{tinskom Sportskom savezu, a na predlog Pokrajinskog sekretarijata ura|ena je i kategorizacija sportova na teritoriji Novog Be~eja. Po tom kqu~usedelepareklubovima. Nakon sastanka, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu posetili su sportske objekte u Novom Be~eju. @. Balaban

Foto:F.Baki}

VOJVODINA SRBIJAGAS GOST RADNI^KOG FMP (18, RTS 2)

Posle ubedqivog izdawa i lake pobede nad @elezni~aromizIn|ije(101:74)uprvojprvenstvenoj utakmici odigranoj u novoj sezoni u Novom Sadu, pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas ve~eras je i ~etvrtoprvenstvenogostovawe. Posle pobeda nad Proleterom u Zrewaninu, Napretkom u Kru{evcuiSlobodomu U`icu, crveno-beli putujuu@eleznik,namegdan ekipi Radni~kog FMP. Za razliku od u~enikatreneraSini{eMati}a koji su ostvarili sve~etiripobedeudosada{wem toku prvenstva, Beogra|ani imaju jedan poraz, koji su do`iveli u prvom kolu u Vaq ev u, od dom a} eg Metalca (83:87). Nema sumw e da }e mlad i „panteri” poku{ati da zaustaveRadovanaMarkovi}a i wegove sai- RadovanMarkovi}(VojvodinaSrbijagas) gra~e,alijeistotakosigurno ju,jo{jednom,ovogputaipred itoda}eNovosa|anipoku{aTV kam er am a RTS-a, dok a` u tidanastavepobedni~kuserikvalitetipotvrdeambicijuda

UNovomBe~ejusevodibrigaiotakmi~arimaiorekreativcima

zai g raj u u Sup erl ig i Srbije. U duelu s In|ijcima, Vojvodina Srbijagas je, posebno u prvom poluvremenu, demonstrirala silu i stekla prednost od ~ak 30 poena (59:29), pa su se weni igra~i u nastavku malo opustili {tojebiloio~ekivano. Trener Mati} uvodio je u igru svih 12 ko{arka{a,ainteresantnojebiloto{tojemewaoprakti~no ~itave petorke, a da ritam igre nije smawivan. To svedo~i o ~iwenici da crveno-beli imajuizuzetnojaktimi damogudaprona|ure{ewa na klupi kada nekom neide. Ve~eras je pred wima ozbiqan ispit, ali i {ansadacelokupnojsrpskoj ko{arka{koj javnosti prika`u snagu i poka`udaimjemestouligi najboqih osam klubovana{ezemqe. Po~etaksusretau@elezniku, u dvorani FMP-a, zakazanjeza18~asova,kadapo~iweiTVprenos. A. P.

Prva A mu{ka liga

Liga {ampiona

ProleterN.-BKKRadni~ki 87:93 83:69 OKKBeograd-Tami{ Borac-Sloboda 80:55 88:81 Smederevo-MegaVizura Metalac-Sloga 79:84 VojvodinaS.-@elezni~ar 101:74 Napredak-Radni~kiFMP 64:73 4 1.Vojvodina 5 2.Sloga 3.Borac 5 4.MegaVizura 5 5.Smederevo 5 6.BKKRadni~ki4 7.Radni~kiFMP4 8.Metalac 5 9.Tami{ 5 10.Sloboda 5 11.@elezni~ar 4 12.ProleterN. 4 13.NapredakR. 5 14.OKKBeograd 2

4 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 0 2

0 2 2 2 2 1 1 3 3 4 3 3 5 0

352:301 461:424 362:325 433:425 422:418 356:334 326:311 419:429 345:358 371:436 315:344 278:316 358:416 173:135

8 8 8 8 8 7 7 7 7 6 5 5 5 4

U slede}em kolu (od 4. do 7. novembra) sastaju se: rani~ki FMP-VojvodinaSrbijagas,Sloboda - @elezni~ar, Tami{ - NapredakRubin,MegaVizura-ProleterNaftagas,BKKRadni~kiOKKBeograd,Sloga-Smederevo 1953,BoracMetalac.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Rukomet Prva liga (m) - ZREWANIN: ProleterAgro`iv-NoviPazar (18). Druga liga sever (m) - JA[ATOMI]:Napredak-Potisje Pleteks (20), @ABAQ: @SK Metalac AV (17.45), JA[A TOMI]:Hercegovina-Dalmatinac (18). Prva vojvo|anska liga (m) SIVAC:Sivac69-Kikinda(17).

Grupa A Bajern(M)-Napoli Viqareal-Man.siti

1.Bajern(M) 2.Man.siti 3.Napoli 4.Viqareal

4 4 4 4

3 2 1 0

1 1 2 0

Grupa B Inter-Lil Trabzon-CSKA

1.Inter 2.CSKA 3.Trabzon 4.Lil

4 4 4 4

3 1 1 0

0 2 2 2

0 1 1 4

1 1 1 2

8:3 6:4 6:5 1:9

6:4 7:5 2:4 4:6

3:2 0:3

Grupa C Benfika-Bazel Man~esterj.-Ocelul

10 7 5 0

1.Man~esterj. 2.Benfika 3.Bazel 4.Ocelul

2:1 0:0

Grupa D Ajaks-Dinamo Lion-Real(M)

9 5 5 2

1.Real(M) 2.Ajaks 3.Lion 4.Dinamo

4 4 4 4

4 4 4 4

2 2 1 0

4 2 1 0

2 2 2 0

0 1 1 0

0 0 1 4

8:4 5:2 6:7 1:7

0 10:0 1 6:3 2 2:6 4 0:9

1:1 2:0 8 8 5 0

4:0 0:2

12 7 4 0

Evroliga ko{arka{a - 5. kolo Grupa A KahaLab.-Olimpijakos 81:79 Fenerbah~eU.-Nansi sino} Kantu-Bilbao sino}

Grupa C PartizanMTS-Spiru sino} Makabi-Real sino} Aramni-AnadoluEfes sino}

Grupa B Zagreb-CSKA 47:89 Brosebasket-Unikaha sino} Panatinaikos-@algiris danas

Grupa D Sijena-Galatasaraj Olimpija-Prokom Uniks-Barselona

1.KahaLaboral 3 2.Olimpijakos 3 3.Nansi 2 4.BilbaoBasket2 5.Kantu 2 6.Fenerbah~e 2

1.CSKA 2.Panatinaikos 3.BroseBasket 4.Unikaha 5.Zagreb 6.@algiris

3 2 2 2 3 2

3 1 1 1 1 0

3 2 1 1 0 0

0 2 1 1 1 2

0 0 1 1 3 2

231:214 221:231 156:153 149:148 149:150 140:150

270:195 179:139 170:159 162:176 174:266 152:172

6 4 3 3 3 2

6 4 3 3 3 2

1.RealMadrid 2 2.Makabi 2 3.AnadoluEfes 2 4.Armani 2 5.[arlroa 2 6.Partizan 2

1.Sijena 3 2.Olimpija 3 3.Barselona 2 4.Galatasaraj 2 5.Uniks 2 6.AsekoProkom 3

2 2 1 1 1 0

3 1 2 1 1 0

0 0 1 1 1 2

0 2 0 1 1 3

185:154 152:155 163:153 167:167 156:179 139:154

4 4 3 3 3 2

103:77 70:62 sino}

261:205 191:227 174:125 140:140 139:143 195:234

6 4 4 3 3 3

Ko{arka M@RK `enska liga -NOVI SAD: Vojvodina NIS - Hemofarm [tada (mala sala Spensa,19). Prva A mu{ka liga - BEOGRAD:Radni~kiFMP-VojvodinaSrbijagas(18,drugiprogram RTS). Prva B mu{ka liga -^A^AK: Mladost-Radni~ki(O)(19). Prva srpska mu{ka liga sever -BA^KATOPOLA:Topola - Vetenik (19.30), NOVI SAD: VojvodinaSrbijagasMT-Stara Pazova(21). Druga srpska mu{ka liga sever - VOJKA: Vojka - Krajina Grme~ (19), APATIN: Apatin Crvenka(21).

Odbojka

Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spartak-DinamoAzotara(19). Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki-Partizan(19). Prva `enska liga - BEOGRAD:Po{tar-Jedinstvo(SP) (20).

APATINIMETALOPLASTIKAPOTPISALIUGOVOR OSARADWI: PredsednikRKApatinDraganPejakidirektor RK Metaloplastika Mile Isakovi} (na slici) poptisali su ugovor o saradwi. Ova dva kolektiva }e ubudu}e veoma intezivno sara|ivatinasvimpoqima,{to}esvakakodobrodo}ijednima idrugima.PrilikompotpisivawaugovoradogovorenojedaApatinacPredragVejinpre|euu{aba~kiklub.Apatincii[ap~ani verujeda}eigra~iubudu}ei}iujednomidrugompravcu,uzavisnostiodklupskihinteresa,kaoistru~waciida}eovasaradwau~initidaovajsportbudejo{popularnijiuobagrada. J.P.


SPORT

c m y

dnevnik

Najte`iispit prverunde koli}eva i Ogwenovi}eva, ali je izvesno da }e trenutno na{a najja~a reprezentacija poku{ati da nastavi uspe{an niz koji suzapo~elejo{ujunumesecu. -Amerikankesuuvekrivalza respektinaSvetskikupsudo-

Nata{a Krsmanovi}

Danas

Sutra

Bgrupa(Nagano) Srbija-Koreja (3.10) Nema~ka-Kenija (6.40) SAD-Brazil (10.30)

Bgrupa Nema~ka-Koreja Srbija-SAD Brazil-Kenija

Agrupa(Hiro{ima) Kina-Al`ir (3.10) DominikanskaR.-Argentina (6.40) Italija-Japan (10.30)

Agrupa DominikanskaR.-Al`ir (3.10) Italija-Kina (7.10) Japan-Argentina (10.30)

dine koji }e na{e lavice odigratisaosvaja~emGranprija,a sva tri prethodna puta sastali susenaovomtakmi~ewu. SrbijaiSADsusena{lena pobedni~kom postoqu najunosnijeg `enskog odbojka{kog takmi~ewa na svetu, a Amerikanke su pobedile 3:2 u prvom me~u,Srbija3:1udrugom,aupolufinaluuMakaouboqesubileponovoAmerikanke3:0. Posle veoma te{kog puta do Zemqeizlaze}egsunca(putovale su na{e devojke ~ak 30 sati) o~ekuje Srpkiwe tempo igrawa od ~ak 11 utakmica za svega 15 dana.Fali}euplavomdresuNi-

{leunajja~emsastavu,doknama faledvebitneigra~ice.Ipak, re{ene smo da i u Japanu, koji nam je tradicionalno dobar teren,damomaksimumizavr{imo ovoleto{wupri~unanajlep{i na~in. Te{ko je re}i da li mo`emo da napravimo uspeh i na|emoseme|utrinajboqeiplasiramo se na Olimpijadu, ali sigurna sam da }emo igrati u Londonuslede}egodine-rekla je na{a sredwa blokerka Nata{aKrsmanovi}. Srbija }e sa SAD-om igrati sutra u 7.10 ~asova po na{em vremenu. M.R.

(3.10) (7.10) (10.30)

[amarupravi~as Srbija-Ma|arska25:32(14:16) NI[: Hala^air, gledalaca 3.500, sudije: VolkoviZokin(Rusija). Sedmerci: Srbija 6 (5), Ma|arska 5 (5), iskqu~ewa: Srbija 6, Ma|arska 8 minuta. SRBIJA: Marjanac(5odbrana), [e{um 4, Vujin 2 (1), Nik~evi} 8 (4), \uki},Toski}, Stani} (5 odbrana), Mili} (2 odbrane), Stojkovi} 3, Manojlovi} 4, Rini},Vu~kovi},Mitrovi} 2,Nenadi}2,Dejanski,Marjanovi}. MA\ARSKA: Tataji (17 odbrana), Ile{ 5, ^asar 4, Mo~aji 6, G. Ivan~ik 4 (2), T. Ivan~ik 2, Har{awi 2 (2),Puti{,Vikler,Lau{ka, Na|, Guqa{, Vackerti, Zubaji8,[uh1,Lajkaji. U prvoj utakmici na turniruKupanacijarukometna reprezentacijeSrbijepora`ena je od Ma|arske 32:25. ^ini se da je ovaj poraz do{aoupravi~askaoposledwa opomena na{im reprezentitivcima pred predstoje}eEvropskoprvenstvo~ijismodoma}ini.Ma|arisu Ivan Nik~evi} odli~nomigromdopobededo{libezve}ihproblema.Samou mre`u bilo je sa svih strana. prvih15.minutana{areprezenIqe{ i pivotmen Zubaji su retacijabilajeravnopravanrival {etalina{umre`u.Trojicanaivodila9:5,ondajeusledilaka{ihgolmanasusesmewivalana tastrofalnaigraorlovaisjajan golu,alinisumoglidaporemete periodMa|arakojisunapravili raspucane goste. Prednost rivaserijuod8:0ido{lidoprednolajerasladabiufini{ume~a stiod13:9.Dopoluvremenana{ iznosila32:21.Ne{toopu{tenidr`avni tim uspeo je da smawi ju igru u posledwih pet minuta prednost gostiju i podgreje nadu iskoristili su na{i mladi reda dva gola nisu nenadoknadiva. prezentativci, pre svih Luka Me|utim, u drugom poluvremenu Mitrovi} koji je sa dva gola na{a reprezentacija nijednog ubral`ioporazna{egdr`avnog trenutka nije uspela da ugrozi tima. prednostgostiju.Te{kosuorloNaredni me~ reprezentacija vidolaziliusituacijudaugroze Srbije odigra}e s Hrvatskom u golTatajia,aopasnostipona{u subotuuBeogradu.

Prvikorakkaujediwewu Nakondvadesetgodinapodela i nejedinstva u karate sportu, kona~nojedo{lodoprvogkoraka ka ujediwewu. Naime, do{lo je do fuzije tri regionalne federacije (Vojvodine,Centralnozapadne i jugoisto~ne Srbije) sa [otokan karate savezom Srbije,asvezbogop{teginteresa u ciqu ostvarewa jedinstvenog nacionalnog saveza, odnosno zbog ukqu~ewa u svetsku SKIF asocijaciju,kojapredstavqajed-

KSSDu{anSalati}.-Ovojei normalan sled doga|aja posle dono{ewanovog Zakona osportu,kaozakonskapodlogaipodr{ka ujedewewa karate sporta u na{ojzemqi.Pozakonufinansira}e se samo najmasovniji i najkvalitetniji savez. [KSS i klubovi, biv{i ~lanovi SKU, napravilisuvelikirezultatna EP, a idu}e godine idemo na Svetsko prvenstvo u Sidneju. Panemo`emodaimamostotine

Memorijal „NikolaDrobac” vogdana(od17~asova)naprogramusupolufinala,ao~ekujese20 borbi,dokjeunedequfinaleod 11sati,apredvi|enoje12borbi. Turnirpote`inispadau„B” kategoriju, a organizator BK [ajka{iimanamerudave}slede}e godine on preraaste u turnir„A”kategorijepokriterijumima evropske bokserske federacije. Pokroviteq ovogodi{weg memorijala su op{tina @abaq,op{tinskiSportskisavez, MZ @abaq, kao i vi{e lokalnih donatora. Prema re~ima doma}ina o~ekuje se da turniru prisustvuju predsednik BSS Velizar \eri}, potpredsednik BSS Bo`idar Tadi}, kao i bokserskelegendeSlobodaniTadija Ka~ar, Dragomir Vujkovi}, ZvonkoVujin... Tokomodr`avawaturnira(na otvarawu i zatvarawu, izme|u morbi) qubiteqi boksa mo}i}e da se odmore uz kulturno umetni~ki i zabavni program u kome }enastupitiKUDRogaqiz@abqa,Plesna{kolaMarijanaTrti}iMexikpipl. J.Gali}

Petar Nenadi} reprezentativacSrbije,ka`e: -Igralismoizuzetnolo{e,i uodbraniiunapadu.Ni{tanije funkcionisalo.Moramo{topre dasesaberemoiizvu~emopouku iz ovog poraza kako bismo bili spremni,nesamozanastavakturnirave}izapredstoje}eEvropskoprvenstvo. - Te`ak poraz, ali mo`da je ovo {amar koji je do{ao u pravom trenutku. Trebamo da se saberemo,davidimo{tajetouna{imglavamajersmoodigraliveomalo{e.Osimprvih15minuta sve ostalo je bilo daleko ispod

NAKONSILNIHPODELAINEJEDINSTVAUSRPSKOMKARATEU

SUTRAIUNEDEQUU@ABQU

@abaq }e ovog vikenda biti doma}in drugog me|unarodnog memorijalnog bokserskog turnira „Nikola Drobac”, kojiseorganizujeuznakse}awa nalikideloosniva~a(60-tihgodina)iprvogtreneraBK[ajka{i, poznatog i po tome {to je bio prvi trner legendi jugolsovenskog boksa, bra}e Slobodana iTadijeKa~ara. Na turniru }e se nadmetati bokseriukonkurencijipionira (2 kategorije), juniora (3), mladih(2)iseniora(5),kaoi`eneu dvekategorije. - U~e{}e su potvrdile nacionalneselekcijeSlovenije,Crne Gore,BiH,Beograda,kaoiselekcijaRegionalnogsaveza[umadija, dok }e doma}i BK [ajka{i biti poja~an najboqim bokserima sa teritorije Vojvodine. Na`alost,iakosupozvani,u~e{}e suotkazaliMa|ari(imajunacinalni {ampionat do 18 godina), Hrvati(izboriuHBS),Ukrajinci(problemisvizama)iPoqaci -pojasniojepredsednikBK[ajka{i i BSV Jovan Pani}. - Pr-

19

PO^EOTURNIRKUPANACIJAUNI[U

SVETSKIKUP:SRPKIWESUTRAIGRAJU SAAMERIKANKAMA

Na prvi pogled na protivnike odbojka{ica Srbije u prvoj rundi Svetskog kupa u JapanureprezentacijaSAD-ase isti~e kao najte`i protivnik. Bi}e to ~etvrti susret ove go-

petak4.novembar2011.

Du{an Salati}, dr Branko Peri{i} i Milorad ]opi}

nuodnajmasovnijihinajrespektabilnijih organizacija ovog sportausvetu. - Fuzijom ove ~etiri organizacijedobilismojednuodnajve}ih,akoneinajve}ukarateorganizacijuuSrbiji-rekaojegeneralni sekretar [otokan

prvaka dr`ave, Evrope i sveta, negosamojednog Prema Salati}evim re~ima, wihov slede}i korak je ujedno i krajwi ciq - ukqu~ewe u sistem takmi~ewa jedinstvenog nacionalnog karate saveza u Srbiji. Svionipojedina~nomo}i}edase,

semzajedni~kognastupananajve}imme|unarodnimsmotrama,takmi~eiusvojimstilovima.BKS, na ~elu s Dragoslavom Bo`ovi}em i Ninoslavom Gli{i}em, u~inio je veliki pomak ka ujediwewuklubovausvimregionima. -Najva`nijejetodasmosedogovorilimiizrazli~itihfederacijaizajednosmonastupalina Prvenstvu Evrope i ostvarili zapa`enuspeh–istakaojepredsednik [KSS dr Branko Peri{i}. – Samo zajedno mo`emo da premostimosveproblemeuovom sportu. Tako mo`emo i da valorizujemo rezultate. @elimo da nadelupoka`emokojimstilovima nagiwemo i o~igledno je da mo`emovrlolakodasesjedinimoiprilagodimo. U ime KF Vojvodine govorio je Milorad ]opi}, naglasiv{i damnoginemogudashvate{tase zapravdoga|aukarateu. -USrbijiimaoko800klubova,a500setakmi~iuraznimfederacijama. Najve}e su KFS i na{a,  imamo po 120 klubova, a ostale asocijacije mnogo mawe. Znamda}enamjo{mnogiklubovipristupiti.@elimodaimamo nacionalni granski savez. Ne bezrazloga,jerimamomnogovrhunskihstru~wakauraznimasocijacijama. Situacija je sazrela daseujedinom,aliidasvakomo`edasetakmi~iusvomstilu– istakaoje]opi}. J.Gali}

VikenduznakuSimon~elija Predstoje}imotovikenduValensiji, posledwi u ovogodi{wem kalendaru Moto GP {ampiona, potpuno }e prote}iuznakuodavawapo{tenatradalom italijanskom motociklisti Marku Simon~eliju. Simon~eli je poginuo na stazi Sepang tokom Velike nagrade Malezije 23. oktobra, a trka u Valensiji bi}e prva za voza~e od kadaimjepoginuokolega. Tokom vikenda na stazi „Rikardo Tomo” u Valensiji Simon~eliju }e po~ast biti odavana na

mnogona~ina,asve}ekulminiratiunedequkada wegovi rivali iz kraqevske klase spremaju ne{toposebnozawega.Nastaziseve}nalazi16metaradugpanosabrojemMarkaSimon~elija,58,na kojemsviposetiocitrkemogudaostaveporuku. Predstarttrkeusvetriklaseu~astItalijanabi}eodr`anminutbuke,umestominuta }utawa, a pred nedeqnu trku kraqevske klasesvakiodvoza~a,predvo|enValentinom Rosije, na svoj na~in }e odati po~ast Marku Simon~eliju.

na{egnivoa.Imamojo{dvame~a i treba da poka`emo znatno boqe partije, rekao je @arko [eu{m. - Problemi sa povredama uticali su na{u igru. Neki mladi igra~isubiliprevi{eimpresionirani atmosferom. Ovo je te`akporazinadamseda}emousubotudasepodignemoidaodigramo kvalitetnije. Povratak Momira Ili}a }e mnogo zna~iti, ali je potrebno da nam samopouzdawebudenavi{emnivou,izjaviojeVeselinVukovi},selektor reprezentacijeSrbije. S.Anti}

Otkazani slalomi uLeviju Me|unarodna skija{ka federacija (FIS) saop{tilajedasuotkazanislalomiufinskom Levijuzbognedostatkasnega.SlalomuLevijutrebalojedaseodr`i12.i13.novembra.Mogu}nost otkazivawa slaloma najavqena je jo{ pre nekoliko dana, po{to se temperatura u Laponiji posledwihdananespu{taispod~etiri dopetstepeniCelzijusa. - Odluka je jasna po{to na dan kontrolenemanitrunkesnegana stazi. Vremenska prognoza je takvadanagove{tavatoplovremei unarednimdanima.-rekaojegeneralni sekretar Organizacionog komitetatrkauLevijuMikoSarinen. FIStrenutnorazmtraopcije da slalome preseli u neke druge skija{ke centre, a vi{e informacija bi}e poznato do kraja nedeqe. SLOHOKEJLIGA

Poraz Partizana uBledu Bled-Partizan4:2 Hokeja{iPartizanapora`eni sunagostovawuBledurezultatom 4:2 (1:1, 1:0, 2:1) u me~u 13. kola Slohokejlige.Golovezacrno-belepostiglisuMarkoMilovanovi}iPavelPopravko,doksugolovizadoma}itimpostigliMauko, Pogodin, Kaimel i Jakopi~. Partizan je dobro otvorio me~, me|utimunastavkucrno-belisu bilizanijansuslabijirival,pa suBle|anido{lidopobede.n Partizan u narednom kolu u ledenoj dvorani Pionir sutra do~ekuje tim Slavije. Aktuelni osvaja~ovogtakmi~ewaidaqese nalazinatre}emmestutabelesa 20 bodova. Me~ izme|u PartizanaiSlavijeprenosiiRTS2od 18sati.


20

sport

petak4.novembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ENGLESKA – PREMIJER Subota

(13.45) Wukasl-Everton (16) Arsenal-VBA (16) AstonVila-Nori~ (16) Blekburn-^elzi (16) Liverpul-Svonsi (16) Man~esterj.-Sanderlend (18.30) KvinsPark-Man.siti Vulverhempton-Vigan (ned,14.30) Bolton-Stouk (nedeqa,16) (nedeqa,17) Fulam-Totenhem 1.Man.siti 10 2.Man~esterj. 10 10 3.Wukasl 10 4.^elzi 9 5.Totenhem 6.Liverpul 10 10 7.Arsenal 10 8.Nori~ 9.AstonVila 10 10 10.Svonsi 10 11.Stouk 12.KvinsPark 10 10 13.VBA 14.Sanderlend 10 10 15.Fulam 16.Everton 9 17.Vulvs 10 18.Blekburn10 1 19.Bolton 10 10 20.Vigan

9 7 6 6 6 5 5 3 2 3 3 3 3 2 2 3 2 3 2 1

1 0 36:8 2 1 27:12 4 0 15:7 1 3 23:15 1 2 18:14 3 2 14:10 1 4 20:21 4 3 14:15 6 2 13:13 3 4 12:15 3 4 8:14 3 4 8:17 2 5 9:13 4 4 14:12 4 4 13:12 1 5 10:13 2 6 9:17 613:23 6 0 8 13:27 2 7 6:17

28 23 22 19 19 18 16 13 12 12 12 12 11 10 10 10 8 6 5

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota

(16) Blekpul-Milvol Ipsvi~-Donkaster (16) (16) Bristol-Barnli (16) Koventri-Sautempton (16) Hal-VestHem (16) Piterboro-Derbi (16) Portsmut-NotingemF. (16) Kardif-KristalP. (18.20) Midlzbro-Vatford (nedeqa,16) Lester-Lids Reding-Birmingem (nedeqa,16) (nedeqa,16) Brajton-Barnsli 1.Sautempton 15 10 3 2 33:15 23 2.VestHem 15 8 4 3 26:13 28 3.Midzbro 15 7 6 2 19:12 27 4.KristalP. 15 7 4 4 18:12 25 5.Derbi 14 7 3 4 20:17 24 6.Hal 14 7 3 4 14:13 24 7.Lids 14 6 4 4 25:20 22 8.Lester 15 6 4 5 20:18 22 9.Birmingem 12 6 3 3 18:13 21 10.Kardif 14 5 6 3 24:20 21 11.Brajton 15 5 5 5 17:17 20 12.Ipsvi~ 14 6 2 6 19:24 20 13.Piterboro 15 6 1 8 29:27 19 14.Blekpul 14 5 4 5 20:19 19 15.Milvol 15 4 6 5 19:17 18 16.Reding 15 4 6 5 15:15 18 17.Barnli 14 5 3 6 19:20 18 18.Barnsli 15 4 6 5 17:19 18 19.NotingemF. 15 5 2 8 15:24 17 20.Portsmut 15 4 4 7 16:18 16 21.Votford 15 4 4 7 15:25 16 22.Koventri 15 2 6 7 11:20 12 23.Bristol 15 2 4 9 11:26 10 24.Donkaster 15 2 3 10 10:26 9

ITALIJA – SERIJA A

(subota,18) Palermo-Bolowa (subota,20.45) Novara-Roma

Nedeqa

\enova-Inter Atalanta-Kaqari ]ezena-Le}e Kjevo-Fiorentina Lacio-Parma Milan-Katanija Udineze-Sijena Napoli-Juventus 1.Juventus 2.Udineze 3.Lacio 4.Milan 5.Napoli 6.Katanija 7.Sijena 8.Palermo 9.Kaqari 10.Fiorentina 11.\enova 12.Parma 13.Roma 14.Bolowa 15.Atalanta 16.Kjevo 17.Inter 18.Novara 19.Le}e 20.]ezena

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 5 5 5 4 3 3 4 3 3 3 4 3 3 4 2 2 1 1 0

4 3 3 2 2 5 4 1 4 3 3 0 2 1 3 3 2 4 2 3

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 1 1 2 3 1 2 4 2 3 3 5 4 5 2 4 5 4 6 6

15:7 11:3 15:8 19:14 13:7 12:12 11:6 11:11 9:9 10:8 13:12 12:17 11:11 8:13 12:12 7:11 11:16 12:17 7:16 3:12

19 18 18 17 14 14 13 13 13 12 12 12 11 10 9 9 8 7 5 3

ITALIJA – SERIJA B Subota

Askoli-Citadela Krotone-Re|ina Empoli-Albinolefe Livorno-Peskara No}erina-Groseto Padova-JuveStabia Sasuolo-Torino Vareze-Modena Vi}enca-Gubio Bari-Verona (ponedeqak) Bre{a-Sampdorija (poned.) 1.Torino 13 10 2.Peskara 13 9 3.Sasuolo 13 8 4.Padova 13 8 5.Re|ina 13 7 6.Sampdorija13 5 7.Bari 13 6 8.Verona 13 5 9.Vareze 13 5 10.Groseto 13 4 11.Livorno 13 4 12.Bre{a 13 4 13.Krotone 13 4 14.Citadela 13 4 15.Gubio 13 3 16.No}erina 13 3 17.JuveStabia13 6 18.Modena 13 3 19.Albinolefe13 4 20.Empoli 13 3 21.Vi}enca 13 2 22.Askoli 13 2

2 1 3 2 2 6 2 4 3 5 4 4 4 2 5 4 1 4 1 2 4 3

1 3 2 3 4 2 5 4 5 4 5 5 5 7 5 6 6 6 8 8 7 8

18:7 32:19 19:9 22:15 27:16 23:13 11:12 17:17 14:14 15:13 13:10 12:16 13:16 14:19 13:22 18:20 15:17 13:22 17:27 17:23 12:20 14:22

32 28 27 26 23 21 20 19 18 17 16 16 15 14 14 13 13 13 13 11 10 -1

[PANIJA – PRIMERA

Staradamaprotivtradicije (2.40) Napoli - (3.10) Juventus (2.85) Te`akrasporedstaru damu iz Torina ~inisenepoga|apuno.I u Napuqu Juventus }e poku{ati da pobedi. NapolitancisuumorniodsusretasBajernom, pa je ovo prilika da ih stara dama iznenadi. Me|utim, vaqa re}i da stara dama nije slavila na posledwa tri me|usobna duela, a treba i znati da Juventus  je ove sezone jedini tim u Seriji A koja nije pora`ena.TradicijajenastraniNapolitanacakojisudobili~etiriodposledwihsedamokr{aja, uzdvaremijaijednupobeducrno-belih. Na{ predlog: 2 - 3

1.Real(M) 10 2.Barselona 10 3.Levante 10 4.Valensija 10 5.Seviqa 10 10 6.Malaga 7.Espawol 10 8.Osasuna 10 9.Atletik(B) 10 10.Atletiko(M)10 11.R.Vaqekano 10 12.Betis 10 13.Viqareal 10 14.Maqorka 10 15.Saragosa 10 16.Sosijedad 10 10 17.Hihon 10 18.Rasing 10 19.Granada 20.Hetafe 10

(2.70) Levante - (3.00) Valensija (2.45) PrviputuistiorijiPrimere gradskirivaliLevanteiValensija igraju derbi. Hit Primere lige ove sezone je ekipa Levantea predvo|ena trenerom Ignaciomkojasvedominulogkolai gostovawa u Pamploni. Na drugoj strani veliki gradski rival Valensije, savladala je Hetafe 3:1 i vezala dve pobede, ~ime su puleni trenera Emerija nanizalipetutakmicabezporaza.Pro{lesezoneslavilasuslepimi{evi 1:0, a jedini trijumf Levanteanaposledwihdevetduela vi|enje2007godine(1:0). Na{ predlog: 2

(2.35) Wukasl - (3.00) Everton (2.85) EkipatreneraAlanaPerdjua ovesezoneiznena|uju}edobroje startovala u Premijer ligi. Wukasl je nakon 10 kola na viskom tre}em mestu. Svrake su bezkiksanaSentXejmsParku. Evertonjeupisao~etiriporaza

Legendarni italijanski fudbalerRobertoBa|o(44) preuze}e milanski Inter nakrajusezone.Prematvrdwama sa Apenina, vlasnik InteraMasimoMorati`eli da potpuno rekonstrui{eraduklubuakaoidealnogzatovidi„malogBudu”, kojijeposlevelikefudbalskekarijereodlu~iodakrenetrenerskimputem. Zavr{io je trenersku {koluiimaojeambicijuda karijeru po~ne radom u nekommawemklubu.Me|utim, ukoliko usledi poziv Intera te{ko je o~ekivati da }eodbitiponudu. Roberto Ba|o je tokom fudbalske karijere bio ~lan neroazura dve sezone (1998-2000). Fudbalsku karijeru jedan od najboqih italijanskihigra~auistorijizavr{ioje2004.godine u dresu Bre{e kao 37-godi{wak.

Danas Gent-Mehelen (20.30) Subota Genk-Kortrijk (20) Ber{o-Mons (20) Varegem-SentTruden (20) Lirs-Leuven (20) Vesterlo-Lokeren (20) Nedeqa SerklBri`-Anderleht (18) Standard-KlubBri` (20.30) 1.Anderleht 12 2.Gent 12 3.SerklBri`12 4.KlubBri` 12 5.Kortrijk 12 6.Genk 12 7.Standard 12 8.Mons 12 9.Leuven 12 10.Mehelen 12 11.Ber{o 12 12.Lokeren 12 13.Varegem 12 14.Lirs 12 15.Vesterlo 12 16.SentTruden12

9 7 6 6 6 5 5 4 4 4 3 3 2 1 1 1

2 2 5 4 2 4 4 5 2 2 5 3 5 6 4 3

MaraskioitrenerKonteslavegolJuventusaprotivIntera

uposledwihpetutakmica.Pro{le sezone, oba rivala slavila sunagostuju}emterenu,atradicijajenastranicrno-belihkojisudobilipetduela,uz~etiri remijaidvaslavqagostiju.Wukasl ne}e mo}i da ra~una na Ameobija, karamelesu  bez NigerijcaAni~ebea. Na{ predlog: 1

(6.50) Blekburn - (3.75) ^elzi (1.45) Fudbaleri ^elsija vezali su dvaporaza(KvinsPark1:0,Arsenal 5:3), a gostovawe u Blekburnu bi}e idealna prilika da se puleni trenera Viqa{ Boa- {a vrate na pravi kolosek. Blekburn je remizirao 3:3 protiv Nori~a i nastavio crnu serijubezpobededugupetutakmi-

Londonski^elzispremanjeda u zimskom prelaznom roku u madridski Real po{aqe Didije Drogbuiodre|enukoli~inunovcauzamenuzagolgeteraMadri|ana Gonzala Iguaina. Iguain ima ~vrstugovorsaRealomdo2016.godine,alinawegovomanga`ovawu u^elzijuinsistiragazda„plavaca”RomanAbramovi~. Iskusni Drogba nije u prvom planu kod novog menaxera Andre

1 3 1 2 4 3 3 3 6 6 4 6 5 5 7 8

26:9 26:16 17:11 25:16 18:12 23:18 14:16 25:20 14:21 13:20 22:21 15:19 11:17 6:15 9:20 19:32

ca.Uredovima^elzijane}ebitipovre|enihHilarijaiEsijena,kaoiDrogbekoje}eme~propustiti zbog crvenog kartona. Pro{lesezoneobaduelapripala su Ivanovi}u i drugovima (2:1, 2:0), a Blekburn ~eka na slavqe jo{ od 2006. godine, od kada nisu uspeli da pobede na ~ak13me~eva. Na{ predlog: 2, 3+

(1.35) Lil - (4.25) Evijan (7.40) Novajlijaufrancuskom{ampionatuEvijenzakojiigrana{ Sa{a Cilin{ek, gostuje ovog vikendatre}eplasiranomLilu, kojijeposledvepobederemiziraobezgolovauduelusaValensijenom. Savojci su pobedili kodku}eOkser3:1,~imesupre-

29 23 23 22 20 19 19 17 14 14 14 12 11 9 7 6

Viqas-Boa{a, koji prednost daje Fernandu Toresu, Danijelu Starixu i Romelu Lukakuu, a ugovor muisti~enakrajusezone.Iztog razloga,^elzinudiDrogbuRealu, ~ijigajetrener@ozeMuriwoi doveo u London 2004. godine iz Marseja. Didije Drogba je u posledwih sedam sezona postigao 96 golova na 209 prvenstvenih utakmica za ^elsi.

Holandskifudbaleri~lanbundesliga{a[alkeaKlasJanHuntelarnalazisenalisti`eqaMan~esterjunajteda.Huntelarseovesezonenalaziufenomenalnojformipo{tojeusvimtakmi~ewimana 19utakmicapostigao21gol! -Normalnoio~ekivanojedasvivelikiklubovi`eleigra~akao {tojeHuntelar.Nesumwivojedajeutopformi,alimine`elimo dagaseodreknemojerimamoambicijaovesezone.-rekaojenema~kim medijimasportskimenaxerklubaizGelzenkirhenaHorstHeld. Huntelarusada{wiugovorsa[alkeomisti~eujunu2013.godine, awegovatrenutnavrednostnatr`i{tujeoko15milionaevra.

Subota Breda-Vitese Roda-Herenven RKC-Groningen Fejenord-NEC Nedeqa Utreht-Ajaks Tvente-DeGraf{ap AZAlkmar-DenHag PSV-Herakles

HRVATSKA

1.AZAlkmar 11 2.PSV 11 3.Tvente 11 4.Vitese 11 5.Ajaks 11 6.Fejenord 11 7.Herenven 11 8.Groningen 11 9.Herakles 11 10.Breda 11 11.DenHag 11 12.RKC 11 13.Utreht 11 14.Roda 11 15.NEC 11 16.DeGraf{ap11 17.Venlo 11 18.Ekscelzior 11

9 6 6 6 5 5 4 5 4 4 4 4 3 4 3 2 1 1

1 4 4 3 5 3 5 2 4 1 1 1 3 0 1 3 3 2

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (16.30) (16.30) 1 1 1 2 1 3 2 4 3 6 6 6 5 7 7 6 7 8

25:8 29:13 28:12 18:11 28:14 21:16 23:18 21:17 17:14 17:19 14:21 11:18 16:18 14:31 10:17 11:22 12:29 7:24

28 22 22 21 20 18 17 17 16 13 13 13 12 12 10 9 6 5

Danas Inter-Split Subota Dinamo-Zagreb Cibalija-Istra Slaven-Rijeka Karlovac-Zadar Osijek-[ibenik Lu~ko-Lokomotiva Hajduk(S)-Vara`din 1.Dinamo 13 2.Hajduk 13 3.Split 13 4.Slaven 13 5.Inter 13 6.Osijek 13 7.Zagreb 13 8.Rijeka 13 9.Cibalija 13 10.Zadar 13 11.Lokomotiva13 12.[ibenik 13 13.Lu~ko 13 14.Istra 13 15.Karlovac 13 16.Vara`din 13

11 8 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 3 0

1 3 3 3 2 4 1 4 2 4 3 3 3 5 2 2

kinuli niz od devet utakmica bez slavqa.  Ova dva tima nisu sedosadasastaja,pa}ebitizanimqivovidetikome}epripastiprvibodovi. Na{ predlog: 1

(2.70) Hanover - (3.20) [alke (2.40) Zahuktali [alke dokopao se drugepozicijeuBundesligi,nakon slavqa protiv Hofenhajma 3:1.IzabranicitreneraStevensa predvo|eni Huntelarom (10 golova),RaulomiFarfanom,redomru{esveprepreke.Hanover na doma}em terenu nije osetio poraznaposledwetriutakmice. Tradicija je na strani fudbaleraHanovera,kojijedobiotriod posledwih pet me~eva ova dva rivala. I. G.

Nejmarodjuna uRealu

Junajtedzainteresovan zaHuntelara

HOLANDIJA

BELGIJA

8 7 7 6 4 5 5 3 3 3 3 4 2 2 2 2 2 1 2 1

1 3 2 3 5 1 0 5 4 4 3 0 4 3 3 2 2 5 2 4

1 0 1 1 1 4 5 2 3 3 4 6 4 5 5 6 6 4 6 5

(18) (20) (22) (12) (16) (16) (18) (18) (20) (22) 32:6 32:4 17:7 15:9 11:8 12:14 9:13 13:17 15:12 12:11 10:13 10:15 9:17 8:16 10:20 9:14 9:14 7:15 4:12 9:15

25 24 23 21 17 16 15 14 13 13 12 12 10 9 9 8 8 8 8 7

[PANIJA – SEGUNDA

^elzinudiDrogbu zaIguaina

Ba|otrener Interaodjuna

Subota Majorka-Seviqa Betis-Malaga Levante-Valensija Nedeqa Real(M)-Osasuna Granada-Rasing Saragosa-Hihon R.Vaqekano-Sosijedad Espawol-Viqareal Atletik(B)-Barselona Hetafe-Atletiko(M)

1 2 2 3 4 3 6 5 6 5 6 7 7 6 8 11

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 35:5 27:10 23:14 19:14 16:12 21:17 13:19 14:13 11:17 15:22 14:14 13:15 10:15 10:17 10:25 6:26

34 27 27 24 23 22 19 17 17 16 15 12 12 11 11 2

RUSIJA

1.Zenit 29 2.CSKA 29 3.Dinamo(M) 29 4.Spartak(M)29 5.Lokomotiv 29 6.Rubin 29 7.Kuban 29 8.An`i 29 9.Krasnodar 29 10.Rostov 29 11.Terek 29 12.Amkar 29 13.K.Sovjetov 29 14.Volga 29 15.Spartak(N) 29 16.Tomsk 29

17 16 16 15 15 13 14 12 10 7 7 6 6 7 4 4

9 10 6 7 7 10 6 9 8 8 7 9 9 4 9 8

3 3 7 7 7 6 9 8 11 14 15 14 14 18 16 17

(11) (13.15) (15.30) (15.30) (11) (13.15) (15.30) (17.45)

58:24 57:28 50:29 47:32 48:29 40:26 37:26 35:31 38:41 29:44 27:45 19:37 20:40 23:40 21:39 18:56

60 58 54 52 52 49 48 45 38 29 28 27 27 25 21 20

BOSNA I HERCEGOVINA

Subota Rudar-^elik (13.30) Sloboda-GO[K (13.30) Travnik-[irokiBrijeg (13.30) Olimpik-Kozara (13.30) Zvijezda-Slavija (13.30) Borac-Vele` (16.30) Zriwski-Leotar (16.30) @eqezni~ar-Sarajevo (17) 1.[.Brijeg 12 2.@eqezni~ar12 3.Sarajevo 12 4.Zriwski 12 5.Borac 12 6.Olimpik 12 7.Vele` 12 8.GO[K 12 9.Rudar 12 10.Kozara 12 11.Leotar 12 12.Travnik 12 13.Zvezda 12 14.^elik 11 15.Sloboda 11 16.Slavija 12

9 8 8 5 6 5 4 3 4 3 3 3 3 3 3 2

2 2 2 5 2 2 3 5 2 4 4 4 4 3 1 1

1 2 2 2 4 5 5 4 6 5 5 5 5 5 7 9

20:3 28:10 25:9 21:15 18:13 17:13 14:15 8:10 10:17 9:11 9:12 14:18 9:13 10:15 6:20 10:34

1.Herkules 11 2.Almerija 11 3.Sabadel 11 4.Selta 11 5.Vaqadolid 11 6.LasPalmas 11 7.Deportivo 11 11 8.Mursija 9.Kordoba 11 10.Alkorkon 11 11 11.El~e 12.Gvadalahara 11 13.BarselonaB 11 14.Numansija 11 15.Kserez 11 16.ViqarealB11 17.Alkojano 11 18.Rekreativo11 19.Kartagena 11 11 20.Hirona 21.Hueska 11 22.Himnastik 11

9 6 6 6 5 5 6 5 5 5 5 5 4 3 3 2 2 2 2 1 1 0

1 4 3 2 4 4 1 3 3 2 2 2 2 4 4 5 4 3 2 4 3 4

1 1 2 3 2 2 4 3 3 4 4 4 5 4 4 4 5 6 7 6 7 7

13:4 16:8 18:14 22:13 16:10 15:11 18:16 16:13 8:8 15:9 14:12 14:17 18:15 12:11 10:12 19:21 12:17 8:13 8:18 14:22 11:21 7:19

28 22 21 20 19 19 19 18 18 17 17 17 14 13 13 11 10 9 8 7 6 4

NEMA^KA – BUNDES

Najtalentovaniji brazilski fudbaler i napada~ Santosa Nejmar od juna }e biti ~lan madridskog Reala za sumuod53milionaevra.

Subota Rostov-Tomsk An`i-KrilaSovjetov Dinamo(M)-Spartak(M) Terek-Krasnodar Nedeqa Spartak(N)-Amkar Kuban-Zenit Volga-Rubin Lokomotiva-CSKA

Kordoba-BarselonaB (danas,21) Subota Vaqadolid-Kserez (16) Alkojano-Alkorkon (18) Hirona-Herkules (18) Selta-Kartagena (18) El~e-ViqarealB (18) Almerija-Hueska (18) Numansija-LasPalmas (18) Himnastik-Sabadeq (nedeqa,12) Mursija-Deportivo (poned,21)

29 26 26 20 20 17 15 14 14 13 13 13 13 13 10 7

Majnc-[tutgart (danas,20.30) Subota Borusija(D)-Volfsburg (15.30) Verder-Keln (15.30) Nirnberg-Frajburg (15.30) Hofenhajm-Kajzerslautern (15.30) Herta-Borusija(M) (15.30) Bajer(L)-Hamburg (18.30) Nedeqa Hanover-[alke (15.30) Augzburg-Bajern(M) (17.30) 1.Bajern(M) 11 2.[alke 11 3.Borusija(D) 11 4.Verder 11 5.Borusija(M) 11 6.[tutgart 11 7.Hanover 11 8.Bajer 11 9.Hofenhajm 11 10.Herta 11 11.Keln 11 12.Volfsburg 11 13.Kajzerslau. 11 14.Nirnberg 11 15.Majnc 11 16.Hamburger 11 17.Augzburg 11 18.Frajburg 11

8 7 6 6 6 5 5 5 5 4 5 4 3 3 2 2 1 2

1 0 2 2 2 3 3 2 1 4 1 1 3 3 3 3 5 1

2 4 3 3 3 3 3 4 5 3 5 6 5 5 6 6 5 8

30:3 22:16 21:8 20:14 13:8 17:9 14:15 13:14 14:12 15:15 18:23 14:20 9:14 12:18 13:22 13:23 8:20 14:26

25 21 20 20 20 18 18 17 16 16 16 13 12 12 9 9 8 7

FRANCUSKA

Lil-Evijan (subota,21) Nedeqa Okser-Tuluz (17) Kaen-Di`on (17) Lorijen-Aja~io (17) Marsej-Nica (17) Nansi-Brest (17) Ren-Valensijen (17) SentEtjen-Monpeqe (17) So{o-Lion (17) Bordo-PS@ (21) 1.PS@ 2.Montpeqe 3.Lil 4.Lion 5.Tuluz 6.Ren 7.Lorien 8.SentEtjen 9.Marsej 10.Kaen 11.So{o 12.Brest 13.Okser 14.Evijan 15.Bordo 16.Nica 17.Di`on 18.Valensijen 19.Nansi 20.Aja~io

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 8 6 7 6 6 4 4 3 4 3 1 2 2 2 2 3 2 1 1

2 2 5 2 4 3 5 4 6 3 5 9 6 6 6 5 2 4 5 4

1 2 1 3 2 3 3 4 3 5 4 2 4 4 4 5 7 6 6 7

25:10 27:15 21:12 20:13 13:10 21:15 13:12 11:15 15:14 17:19 18:24 12:12 17:18 14:17 14:18 12:12 13:25 12:13 8:15 10:24

29 26 23 23 22 21 17 16 15 15 14 12 12 12 12 11 11 10 8 7


LOV I DRU@EWE LOVACA DOWIH PETROVACA I ^ANTAVIRA

peta­k 4.novembar2011.

c m y

LOv

dnevnik

21

ZLATNA MEDAQA ZA VRHUNSKI TROFEJ

Bratskinaze~eve, 75.put UDowimPetrovcimakrajRumeminulenedeqeodr`anjelov, apotomi75-todru`ewedvepobratimske lova~ke organizacije -dowopetrova~kogLD„Fazan”i LD „Golub” iz ^antavira. Jedan od glavnih protagonista bratimqewa i dru`ewa koje traje punih 38 godina, Milivoj Mimo Nikoli},unedequgostuju}ilovacaina~epo~asnigra|aninDo-

lovaca ovoga kraja Dimitrije Mi}aBo{kovi}.Nakondoru~ka, pobratimi su krenukli u lov, prethodno po~asnim plotunima odaju}ipo{tupreminulimkolegama.Ve}nastartu,nijemogloda pro|ebezuobi~ajnih„peckawa”: natapetujebio^antavirackoji se lane u `aru lova zagubio, pa prate}icrkvenitorawaipakdo{ao u selo - ali susedne Popin-

rokim osmehom prozuvanog lovca. Vremejebiloizuzetniprijatnozalov,adivqa~inijemawkalo.Nakontri„potkovice”poataru, izme|u kojih je palo i jedno pravo lova~ko kr{tewe za prvog odstreqenog zeca, pobratimi su severatilinapolaznuta~ku-lova~kidom,gdejepoobi~ajuorganizovano tre}e poluvreme. U lo-

Novosa|aninulovio lopataraod203,75poena!

Foto:N.Stojanovi}

wih Petrovaca, izra~unao je da suume|usobnimposetamalova~ka bra}a do sada pre{la 11.856 kilometara! Goste je, izme|u ostalih do~ekao, a zatim u besedi ih upaznao saistorijomDowihPetrovacai

ce.Stimuvezi,bilojepredloga da mu se ne odvaja od iskusnijih lovaca, da mu se prika~i GPS ure|aj,alibilojeijednostavnijih predloga - da ga jedan od pobratima ve`e za sebe kanapom. Sve ovo je propra}eno samo {i-

vu,Petrov~anii^antavirciodstrelilisu44zecaijednufazanskukoku,tesesvakiu~esnihlova ku}ivratiosulovom.Slede}epobratimsko dru`ewe zakazano je ve}za20.tinovembaru^antaviru. D. Kne`i}

KRU@NI LOV U ATARU BANATSKOG ARAN\ELOVA

Nikobezulova Kru`ni lov na zeca minule nedeqe bio je uspe{an u ataru Banatskog Aran|elova, gde je lovilo 30 ~lanova LU „Ko~ovat” i wihovih gostiju. Oni su loviliudeluatarasaobestraneputaizme|uBanatskogAran|elova i Podlokawa, a niko od u~esnikanijeostaobezzeca. Predsednik LU „Ko~ovat” Cvetko Jegdi} ka`e da je evidentnamigracijaze~eva,alida je posle dve male „karike” razultatbio32odstreqenejedinke,tedasuuzeteo~izaanalizu, {to }e kada rezultati budu poznatibitiipresudnokako}ese daqeodvijatisezona. - Gosti su zadovoqni, vreme je poslu`ilo,aprijaloimjeitre}e

U~esnicikru`noglovapopovratkusaterenaispredLova~kogdoma uBanatskomAran|elovu Foto:M.Mitrovi}

poluvreme.Ze~evaulovi{tuima. Pored dobrog odstrela, bilo je i

dostaproma{aja,{tojeinormalno-ka`eJegdi}. M. Mitrovi}

JUBILEJ KROVNE ORGANIZACIJE SRPSKIH LOVACA

115godinaLova~kog savezaSrbije UDomugardenaTop~ideru,29.oktobrauBeogradu,obele`enajestopetnaestagodi{wicaLova~kogsavezaSrbije,kojije1896.osnovanuselu BrzanukrajLapovau[umadiji. PoredbrojnihgostijuizSrbije-predstavnika lova~kih organizacija i dr`avnih funkcionera, proslavijubilejaLSSsu,izme|uostalih,prisusvovali  i izvr{ni direktor Federacije lova~kihorganizacijaEUAngusMidlton,potpredsed-

U lovi{tu VU „Kara|or|evo” petnaestog oktobarskog dana,poznatiipasioniranilovac i ribolovac Milinko Cicmil iz Novog Sada pokazao je svoje lova~koume}e:uloviojejelena lopatara ~iji je trofej ocewen sa 203,75 poena. Ovo nije samo vrhunski trofej i zlatna medaqa,ve}drugipovrednostitrofej lopatara koji je ikada ulo-

vqen u Srbiji! Na prvom mestu jeostaotrofejgrlakogje2004. uDobanova~komzabranuodstrelio Milorad Strnad od 204,44 poena,atrofejjelenalopatara izistoglovi{taod196,07poena kog je 1998. odstrelio Radislav^obanin,sadajenatre}em mestu. Jelenlopatarkoji}ekasnije biti ocewen sa 203,75 poena

PROBLEMI LU „TEMERIN” NAKON SUDSKE PRESUDE

Nezasitize~evi ojadiliTemerince? Lova~ko udru`ewe „Temerin” izistoimenogmestanalazisena velikim mukama i u ozbiqnim problemima, nakon {to je sud presudiodasudu`nidaisplate okomilioni100hiqadadinara o{te}enoj, koja ih je tu`ila jer sunawivikojujenasledila,jo{ 2005.ze~eviuni{tilipaprikui krastavce, te o{tetili zalivni sistem „kap po kap”. Ogor~eni presudomimukomkojaihjesna{la, predsednik LU „Temerin” Du{anBatini} timpovodomorganizovao je prekju~e konferencijuzamedije. -Uvelikimsmoproblemima, jermitajnovacnemamo-rekaoje Batini}.-Akosene{tonepromeniinekonamenepomogne,mo`emo da se ugasimo i ostanemo bezlovi{ta.Problemsmonasledili,aliporedsvega,nekidelovipresudenamalovcimasuapsolutno neshvatqivi, zaista nam nije jasno gde smo pogre{ili i {ta nismo uradili kako vaqa ka`eBatini}. Wegovomi{qewedeliipravnikilovacPetar[u{war,koji je kao prijateq temerinskog Udru`ewa, prisustvovao konferenciji. - Sa pravni~ke strane, smatramdajepresudaizuzetnolo{e ura|ena. Za{to? Poziva se na ~lanove Zakona o obligacionim odnosima,kojinepoznajetermin divqe `ivotiwe, nego se ze~evi svrstavaju kao „opasne stvari”, {to je pogre{no - izneo je svoje mi{qewe[u{war. Drugi pravnici sa kojima smo razgovarali nisu bili raspolo`eni za komentar presude, a op{ta konstatacija je da ne treba

Du{anBatini}iPetar[u{war

sumwatiukompetentnostApelacionogsuda.Ina~e,upresudidoslovce stoji: „notorno je da su zbogsvojihosobina,zbogkojihse te{ko mogu staviti pod kontroluqudi,divqe`ivotiweopasne stvari od kojih postoji stalna opasnost od {tete za okolinu, u smislu ~lana 173 ZOO”. Ipak, temerinskilovciirukovodstvo Udru`ewa ogor~eni su zbog nekoliko  stavki presude koja, po wihovommi{qewu,sadr`ikrajwe ~udne delove i „ ne poznaje lovstvo”.O~emuseradi? Ve{tacisuprocenilidaje sveganekoilikoze~evauspeloda uni{ti 100 odsto zasada krastavacana25ari,i85odstonahektaru zasada paprike. Smeju}i se svojoj muci, Temerinci u {ali ka`u:„kaodajeparcelupohara-

Foto:J.Pap

nikCIC-aipredvodnikdelegacijeLSSlova~kedrImri~[uba,predsednikCICkoordinacionog foruma za Jugoisto~nu Evropu Anton Vr{~aj, ata{e za poqoprivredu  i {umarstvo pri ambasadiRepublikeAustrijeKristijanBravenc, predstavnicilova~kihsavezaRepublikeSrpske, CrneGore,BugarskeiRumunije,ambasadorKipra imnogidrugi. D. Kn.

ulovqen je u vite{kom nadmudrivawunakondugotrajnogpir{a. Cicmilu, ina~e velikom qubitequlovakojijesvojeume}eoprobaolove}i{iromsveta, pomogli su odli~nom organizacijom Agencija za lovni turizam „Dijana” iz Futoga, te upravnik lovi{ta Slobodan Stojanovi} i lovo~uvar Mile Baji}. D. Kn.

Velikiapetitze~evakrajSiriga?

Foto:J.Pap

lokrdoslonova”.Parcelanakojojjena~iwena{tetajeuSirigu, krajku}e,palovcika`ukakoje 300 metara od naseqenog mesta, lovzabrawen. -Ispalismokrivi{tonismo dovoqnoze~evaodstrelili,pasu oni napravili {tetu - rekao je Batini}.-Mimo`emodaodstrelimo samo onoliko koliko nam se dozvoli uz po{tovawe planskih dokumenata, a mi smo to i uradili.Ba{tatu`iqenijebilaogra|ena,amismosugerisali da je ogradi - bez uspeha, a tim {to ba{tu nije ogradila, {teta kojutrebadaplatimoumawenaje samo10odsto.Mismosigurnida je parcela bila ogra|ena, nikakve{tetenebibilo.Brojewem je utvr|eno da u lovi{tu imamo 18ze~evana100hektarapovr{ine, pa sada da li je mogu}e da na jednom hektaru zemqi{ta, kraj naseqa, ima toliko ze~eva da uni{tetoneitonezasadapaprikeikrastavaca?-upitaojeBatini}. Ono {to dodatno boli Temerince je ~iwenica da im je sud, zbogtoga{tosuimpredvegodine lovokradice pobile devet srnda}aijednusrnu,dosudileod{tetuodpreko{estmilionadinara. Oni, na`alost, ni dinar nisunaplatitli,nitisetomenadaju,jerosu|eninemajuiliimaju bezna~ajnuimovinunawihregistrovanu. Da su naplatili bar pola onoga {to se wima duguje, lakobiplatiliisumukojasesadaodwihpotra`uje... D. Kn.


22

kWiGA

petak4.novembar2011.

dnevnik

ВЕЛИКАНИСРПСКЕКЊИЖЕВНОСТИКОЈИСЕСЛУШАЈУ

Новиживотлитерарнихкласика Љ

убитељикњигеиживеречи могу од недавно да уживају слушајући бисере српске књижевностинаЦД-у.Уиздању „Службеног гласника“ појавило се „Златно коло“са дванаест звучних књига од којих је осам већ објављено, а то су: избор дечје поезије Јована Јовановића–Змаја„Мало једро“, „Антологија лирскепоезије“,„Антологија родољубиве поезије“, „Антологија епске народне пое зије“, књижевни бисер Јована Дучића „Благо цара Радована“, „Моје успомене“ Војводе Живојина Мишића, изабрани текстови Иве Андрића и „Чујте Срби, чувајте се себе“АрчибалдаРајса. Захваљујући  убрзаномразвојумултимедијалног, односно дигиталногиелектронскогиздаваштва, пројектом „Звучне књиге“, промовише се и чува српска књижевна баштина и језик, а истовремено приближава највреднија дела српске књижевности најширем кругу читалаца,укључујућиионесапосебним потребама. Звучне књиге садржеЦДилуксузнопаковањеса текстуалним прилогом на омоту, а текстове читају великани српског глумиштаПетарКраљ,ПредрагЕј-

данплеменитсурогат,којинамнуди шансу да  време у аутомобилу током саобраћајног колапса, или чекајући да заспимо , користимо слушајући Иву Андрића, Јована Дучића, Николаја Велимировића, Исидору Секулић, објашњава редитељпројектаДрагославБокан. Оноткривадасучетиризвучне књигеупроцесузавршавања.Реч је о деловима текста из књиге „Време смрти“ Добрице Ћосића, којеисамауторчита,потомЦДса избором проповедачке прозе Исидоре Секулић и „Молитва на језеру“ Николаја Велимировића коју беседиПетарБожовић.

домаћицаможедаслуша„Антологију најлепше српске лирике“ док спремаручак,возачЈованаДучића током вишечасовне вожње. Најважније је ипак што преко ових дисковасвакоможедасевративредностиманашегалитерарногнаслеђа, а на крају ће вероватно да се вратиикњизи.Тојеициљ-повратак књизи, објашњава Бокан.Он истиче да звучна књига представљаиважнустваруживотуслабовидихислепихљуди. Слична издања била су веома популарна с почетка шездесетих годинапрошлогвекауФранцуској, када је једна продукцијска кућа

Заштонемамузике

дус, Воја Брајовић, Петар Божовић,ВјераМујовић,РадаЂуричин, Марко Николић, Гојко Шантић, МишаЈанкетић,ЉубаТадић,Бранислав Лечић, Светлана Бојковић, којисумоћнимгласовима,савршеномдикцијоминагласком,удахнули нови живот делима великана српскекњижевности. -Због сулудог темпа живот а, осталисмобезвременазачитање. Звучна књига се појављује као је-

KWIGA ZAUVEK

Редитељпројектазвучнекњигенамернојеизбегаоупотребумузике,јерјетадимензијауовомпројекту-мачсадвеоштрице.Музичке кулисебимогледауништеефекатпримарногциља–тежинекњижевне речи. Процењено је да је боље дати потпуно огољену структуру моћногглумачкоггласаиснагетекстакојиончита.Требапуститичитаоцадаонсамодаберемузикукојаћетећиуззвуккњиге,илипакда ЦДслушауззвукесобнетишине,кишеиливетра.Кадаслушатекако Гојко Шантић говори епске народне песме, без гусала и било каквихмузичкихефеката,враћавамсеизворнаснаганароднетрадиције.НевероватангласиталенаткојисобомносиБранимирБрстинаизговарајућидечјупоезијуЈованаЈовановићаЗмаја,доносипотпуноновудимензијупознатимстиховима. У „Службеном ласнику“ сматрајудајепревасходнобитнокако доћидочовекакојијезатворенза све књиге, према сваком наслову има отпор. А та баријера може да се разбије управо популарним звучнимкњигама.Тако,например,

изашласалонгплејплочом„Мали принц“, Антоана де Сент Егзиперија,уизвођењењуглумцаФилипа Жерара. Тај носач звука тиражомјенадмашиосвамузичкаиздањаизтогпериода. Владимир Ђуричић

ЗВОНКОКАРАНОВИЋ,ПИСАЦ

Велики,мрачан,опасанкарневал

Б

ерлин, године 1928, град насиља, необуздане инфлације, незапослености, разочарења, очаја, град у којем бесниполитичкираткомуниста и фашиста. Главни јунак романа, бивши транспортни радник ФранцБиберкопфјеприпадник лумпенпролетеријат а, сит ан криминалац, изгубљена душа која лута између добра и зла, слободне воље и судбине. На почеткуроманаонизлазииззатворагдејепровеочетиригодине јер је (ненамерно) убио девојкусакојомјеживеоикојасе проституисалазањега. Поизласкунаслободунекакосезапошљава,налазидевојку изаклињедаћеводитипоштен живот, али упознаје Рајхолда, дијаболичног криминалца који гафасцинирананекичуданначин. Рајнхолд Франца сматра приглупим, почиње да га искоришћаваиувлачиусветкриминала.ТајсусретФранцуодређуједаљипутипотпуномуразара живот. Остаје без десне руке, завршаваузатвору,паулудници. Тамо, терапијом „обрнуте катарзе“,постајекористанчлан друштва. После свега што је прошао, незадовољанчовексанасилном прошлошћу се мења и постаје бољи човек. Анти-херој Франц Биберкопф, подводач, убица, лопов,паопетподводач,непо-

колебљивоверујеудоброучовекубезобзиранасудбинукоја габацакаољускууокеан  удруштвено-историјског метежа у којем живи. Његова животна

прича има елементе античке трагедије(каоиЕсхиловОрест иФранцјеубиожену,послечегагасудбинанеостављанамиру),алионоштогачинитакојединственимликомсветскекњижевностијењегованевероватна способност подношења патње која га у некој трансцедентној тачки скоро поистовећује с Јовом,божјимчовеком.

KWI@EVNA BA[TINA

Колозауметностипоуку

Ч

асопис „Бранково коло“,зазабаву,поукуи књижевност, излазио је у СремскимКарловцима,од 1895.до1914.године.Покретач и уредник био је Паја Марковић. Од 1905. одговорниуредникјеМилан Будисављевић, а од 1912. Душан Котур. Овај часопис за лепу књижевност, уметност и поуку имао је широки круг сарадникаизразнихкрајева. Излазио је сваког четвртка,аод1912.двапутамесечно. У Библиотеци Матицесрпске„Бранковоколо“постојиионојеобрађеноуелектронскомкаталогуБиблиотеке.

Каоиусвимвеликимделима светскелитературеиу„Берлин Алекс адерплацу“ није толико важнапричанитиконструкција, коликојеважнооно„како“.Ро-

ман је чудесна мешавина супротности: животног и трагичног, нежног и бруталног, узнемирујућег и каразичног. Заглушујућабукавременаизмеђудва светска рата, политичка и економска превирања, владавина криминала, укидање моралних нормизарадпреживљавања,ликови који у непрестаној борби да измакну немислосрдној ма-

шинеријивременачиненесхватљиве грешке, чине једнако узбудљив конт рапункт главној причи.Оживљенојечитавоједнотурбулентновремекојејекарактерисала општа несигурноост, црна економија, подземље, отворени препади на магацине и складишта, опијање, проституција,породичнонасиље,туче у кафанама супротстављених политичких табора, али и људскачежњазаљубављуисрећом којеизгледајутакодалеко.ПортретБерлина,којиједругиглавнијунакромана,датјекрозизузетно богату и живу галерију слика, звукова, ситуација. Можданиједанградниједобиотакву посвету као Берлин у овом роману.Саскорофизичкомопипљивошћу оживљени су градски топоними (улице, кафане, паркови, позоришта) у чијем центру је сам Александерплац, место свих дешавања и душа града. Истинскауметностнесмеда лаже.АлфредДеблинјесвојим романом потврдио речи Скота Фицџералдадајезадатакписца даосветусведочиискреноинемилосрдно. „Берлин Александерплац“ је велики, мрачан, опасан, узбудљив и скоро надреаланкарневалживота.Заљубитеље праве, озбиљне литературе, незаобилазно дело. Моја књигазаувек.

TOP-LISTA Најтраженијинаслови узрењанинској књижари „Агора” 1.„Венеција“,ВладимирПиштало -„Агора“ 2.„Тесла,портретмеђумаскама“, ВладимирПиштало, „Агора“ 3.„Русказима“, ДафниКалотај-„ Лагуна“ 4.„Градипси“, МариоВаргасЉоса -„Лагуна“ 5.„Мантиса“, ЏонФаулс-„Агора“ 6.„Пулс“, ЏулијанБарнс-„Геопоетика“ 7.„Сансетпарк“, ПолОстер-„Геопоетика“ 8.„Изгубљенукућисмеха“,ЏонБарт -„Агора“ 9.„Алеф“, ПаолоКоељо-„Паидеа“ 10.“Сенкаветра“,КарлосРуисСафон -„Чаробнакњига“

ПЕСНИЧКИНОВИТЕТИ

Зрнопланетарног оптимизма

П

рвукњигу,атосубиле „Песме“, Нина Живанчевић је објавила 1982. године у издању „Нолита“ и одмах добила угледну Бранкову награду. Жири се није преварио,јерјетајаутентичнипесничкигласнашао своје местонакњижевној сцени матерњ ег, српског, али и франц ус ког и енглеског језика.Живанчевићева је до сада објавила четрнае ст пес ничких збирки, а најн ов иј а „ И с ц е љ е њ е “ , изаш ла је недавнокод„Малог Нема“ у Панчеву. Најн ов иј а и најз рел иј а песничка збирка Нин е Живанчев ић говор и, деконс трукц ијом јез ика, о најизазовнијим и најистрајнијим тренуцима човековог животаипредставља зрно чистог планетарног опт им изма, навод и изд авач. Збиркајеподељенаутрицелине:Усудиласамседапогледам Нардалу, Протицања и Љубав јереч.Многеодтихпесамасу мини епистоле живим, а понекадимртвимпријатељима.НастајалесузаХананаРезникова изЛивингтеатра,заАлисНотли, за Боба Ленокса, „за мог бившег“,заСару,заФрансиса, заВладимираКопицла,заЧарлсаСимића(„желимтилакои лепонебо/следећегалетаина њемупунопесама-птица/дати красе дан!“). Неке од њих су анг ажован е поруке живот а пропуштене кроз поглед ерудите и песникиње јасних речи как ва је Нин а Живанч ев ић („Фукушима је активна- док сви спавамо“, „Сви ћемо се опет срести у Серинди“, а Серинда је Будина митска земља

која географски покрива подучјадужПутасвилеМаркаПола). ОњенојпоезијиАлисНотли је записала: -Никада не знам шта ће она да каже, али шта год да каже- никада не обма-

њује. Песме су јој јасне, тешког, заводљивог гласа, који привлачи и одбија, поштене, урањајуумесо.АЕнВолдман додаје:- Нина Живанчевић је сведок „свих ствари какве јесу“, њен поетски глас који путује преко свих континената, израња из мреже сам-шаре и певагласноичисто. Нин а Живанч ев ић (1957) живиуПаризуирадикаопрофес орка унив ерз ит ет а шром света.Она је такође есејисткиња, критичарка и преводилац. Сем поезије, објавила је шест прознихкњига,монографијуо рецепцији дела Милоша Црњанског(докторскатеза)истудијуонашимуметницимауегзилу.Објављујеупериодициу Србији, Европи и САД. Пише и за наш лист Добитница је многихкњижевнихнаграда. Р. Лотина

Кренулепрветоренттужбе Ј

едан од највећих издавача на свету „ЏонВајлиисинови”поднеојетужбу Савезном суду у Њујорку против 27 особакојесукористећи„битторент”делилепримеркекњигатипа„започетнике„на интернету,власништво„ЏонаВајлија”. Овојепрвислучајтужбепротивнеовлашћеног дељења интелектуалне својине везанзаиздаваштво. Од почетка прошле године до данас у САД је тужбу примило преко 200 хиљада људи.Досада,скоросветужбеподносилесунезависнекомпанијеифилмскистудијикојисебавеснимањемипродукцијом порнофилмова,аовојепрвипутдасеу тркузаинтернетправаукључиинекаиздавачкакућа. „Вајли”јеутужбинавеодајевећинатуженихкопијекњиге„започетнике”делила прекоTorrentFreak-а18.и19.октобраове

године,каоидаимјенанелавеликуматеријалнуштетукојаћенекеодзапослених коштатиипосла. На пример, корисници „бит торента” на једномјединомсајту,demonoid.me,„скинули”сукњигукојајеједанодпредметатужбе, „ Photoshop CS 5 All-In-One FOR DUMMIES„, 75 хиљада пута од 6. јуна 2010, наводи се у тужби. Друге пиратизованекњигенаведенеутужбису“AutoCAD 2011forDummies,”“DayTradingforDummies”, “Calculus Essential for Dummies” и “WordPressForDummies”. Требарећиито да веома популарна књига “BitTorrent for Dummies” нијеукљученаутужбу. Поред финансијске штете, компанија „Вајлиисинови”тврдидафалсификоване копијенарушавајуињиховуглед.„Вајлије посебно забринут због чињенице да се њиховзаштитнизнакможедовестиувезу

[E O ] N ET

с неауторизованим материјалом који може да садржи компјутерске вирусе. Осим тога, неауторизованекопијемогубитилошијегквалитетаодоригинала,алогокомпанијенаврху књиге евентуалне читаоце може довестиузаблудудајеупитањуоригинал,тврдисеутужби. Остаје нејасно хоће ли „Вајли” ићи до крајаи27туженихизвестипредсудилисе надафинансијскојнагодби.Усвакомслучају, од исхода овог суђења зависе и нареднипотезидругихиздавача.Другимречима, евентуално „зелено светло” може повућимасовнетужбе,атоопетповлачи потребу да се ревидирају закони који се тичуинтелектуалнихправа,ауторскихнакнадаињиховогодносапремакупцу. Ивана Вујанов


kultura

c m y

dnevnik

КОНЦЕРТВОЈВОЂАНСКОГСИМФОНИЈСКОГОРКЕСТРА

МартучијаиФераре.Слови за једног од најкомпетентнијих тумача савременеиталијанскемузике,а овај концертпоказаоједа га одликује иизразитиафинитетпремаделимавеликих аутораранијихепоха. Први део концерта отворен је извођењемБетовеновеУвертиреКориолан, опус 62, написане 1807. као уводнамузиказаистоименуКолино-

Најбољапредстава„Поводом Галеба”Позориштамладих

тативнованреднозахтевнисолистички партконцертаЧајковског, Грацијанијеузинспиративнусарадњусадиригентом и прецизно вођеним оркестром,слушаоцимапружиоелегантну, профињену и заносну интерпретацију,којајетанановодилаиследила бујнетоковеовемузикеустрепталеромантичарскемелодиозности. Завршни део концерта обухватио

Фото:Р.Хаџић

Марком Грацијанијем, који је наступио као солиста. Репертоарски обухватконцерта,овогпутабиојесачињенпотпуноукласичномдуху,задржавајући се на значајним, врло захтевнимиљубитељимамузикедобро познатим опусима великих мајстора БетовенаиЧајковског,чијесуслојевитост и популарност представљале правиинтерпретативниизазовзадиригента,члановеоркестра солисту. ГостујућидиригентФранческоЛа Векиа,којиделујеуРиму,једанјеод истакнутихиталијанскихдиригената млађе средње генерације, који је уз бројнезапажененаступеусвојојземљи,оствариоиизузетнеуспехеи у Јапану, Русији, Немачкој, Шпанији, Канади, Мексику и Бразилу, као уметнички руководилац тамошњих угледних оркестара, оснивач различитих музичких ансамбала и утемељивачнеколикомузичкихфестивала. Ла Векиа је такође снимио и већи број грамофонских плоча и компакт дискова,међукојимасупосебнозначајни његови снимци дела савременихиталијанскикомпозитора Казеле,

вутрагедију,деладраматичнихирескихтонскихсукобаиоштрихиупечатљивих мотивских контраста, које јеауторзамислиокаоособенимузичкиодразбурнихдушевнихколебања и ломова омраженог римског патриција, протагонисте поменутог драмског дела. Ова Бетовенова музика узавреле емотивности и моћних динамичкихамплитуда,зазвучалајевибрантноиекспресивноутонскибрижљиво исцизелираном и стабилном тумачењу Војвођанског симфонијског оркестра, под сугестивним диригентским вођством Франческа Ла Векије. Унаставкувечери,приликомизвођењаВиолинскогконцертауД-.дуру Чајковског, уз војвођанске симфоничаре као солиста је настипио сјајни, двадесеттрогодишњи  хрватски виолиниста Марко Грацијани, родом из Ријеке,којијеупркоссвојемладости досадавећостварионизбриљантних извођачкихуспеха,збогкојихјепроглашен за најбољег младог концертантасвојеземље.Суверенотумачећикомплексни,техничкииинтерпре-

23

ЗАВРШЕН19.ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ„ВРШАЧКАПОЗОРИШНАЈЕСЕН”

ВечеБетовена иЧајковског Извођењимаатрактивногискладно компонованог програма класицистичкихиромантичарскихделауновосадскојСинагогинастављенјециклусконцератаВојвођанскогсимфонијског оркестра, који је овога пута публици донео сусрет са реномиранимиталијанскимдиригентомФранческом Ла Векиом, као и са врсним младим виолинистом из Хрватске

peta­k 4.novembar2011.

јеинтерпретацијуБетовеновеЧетвртесимфоније уБ-дуру,оп.60,једног од,на овдашњимконцертимаређеизвођених симфонијских дела овог аутора.Овајопусопсежнихтонских пропорцијаиособенемузичкеатмосфереозареневедриномитренуцима нежне лиричности, који се повременосмењујусахуморнимакцентимаи слутњама романтичарских немира, (којисузбогтогакаснијитумачиповезивали са Бетовеновом фамозном „бесмртном драгом” Терезом Брунсвик),зазвучаојеимпресивноидотерано, у музикално вођеним звучним преплетимагудачкихдеоницаидеоницама дувачких оркестарских група,заокружујућиовоконцертновече високихизвођачкихдомета. Али,даипаксвенебудеидеално, каоивишепутараније,побринуосе известанбројпосетилаца,којиникако нису могли да дочекају да изразе задовољство што присуствују оваквом концерту, изражавајући своје усхићењегдетоменикаконијеместо - аплаудирајући између појединих ставовадела. Борислав Хложан

Представа „Поводом Галеба“, рађена по мотивима Чеховљеве драме, урежијиБорисаЛијешевићаиизвођењуновосадскогПозоришта младих, проглашена је за најбољунауправозавршеном19.фестивалукласике„Вршачкапозоришнајесен“уВршцу.Помишљењу жирија овог фестивала, награђена представа„наверодостојан,промишљен и промишљан начин свеукупношћуијединственомздушношћустваралачкогколективногчина успела je да искаже основну идеју овогодишњегФестивала–човекје мера свих ствари“. И Борис Лијешевићјенаовомфестивалудобио награду,којамујеприпала зарежију награђене представе, пошто је, какообразлаже жири,„самосвојношћу, изузетним сценским обликовањемдокументарногматеријала и оригиналношћу концепта знао и умеодапродредочовека - појединцакаомересвихствари“. Дверавноправненаградезанајбољеглумачкоостварењедодељене суглумици ИваниВ.Јовановић, за улогу Јованке у представи „Пучина” Бранислава Нушића и извођењуНародногпозориштаизСомбора,јерје„надахнутомигроминадасве изражајнимсредствима, употпуности оправдала поверени глумачко – уметнички задатак“, и глумцу Срђану Радивојевићу, „будући да је са великом одговорношћупреданотумачио“ ликЛусинда у представи „Довитљива девојка” ЛопедеВегеиизвођењуНародног позоришта„Стерија”изВршца. Специјалне награде припале су Славенки Миловановић за драма-

Из представе „Поводом Галеба”

тургију у представи „Три сестре” (сви осим мене...), у извођењу Битеф театра - Бетон хале театра и КултурногцентраПанчева,иМарку Марковићу за улогу Јована Недељковића у представи „Пучина” Бранислава Нушића и извођењу НародногпозориштаизСомбора. НаградаТомиславПејчићзанајбољегмладогглумца,помишљењу жирија,измногихразлогаприпада ИвануКорновићу,заулогуЕрнанда у представи „Довитљива девојка” ЛопедеВегеиизвођењуНародног позоришта„Стерија”.

Жири 19. фестивала класике је једногласно донео своје одлуке, а радиоје усаставу:мрМирославРадоњић, театролог из Новог Сада, председник, и чланови Соња Стипић,глумицаизНовогСада,иПредрагСтојменовић,редитељизБеограда. Од 28. октобра до 3. новембра изведенојешестпредстава ансамбала из Вршца, Сомбора, Новог Сада, Ужица и Београда, приказаних на овом фестивалу под мотом „Човекјемерасвихствари“ . Н. П-ј.

„Посетилац”наБродвеју Представа „Посетилац“ (у продукцији „Плус Театра“из Новог Сада)учествује на „UnitedSolo“ фестивалу у Њујорку 19.новембра.Овајфестивал одржава се у позоришном комплексу „Theatre ROW“ на Бродвеју и угостиће како позоришне представе из САД,тако и остварења издругихземањасвета. Представа “Посетилац”,премијерноизведена у Српском народном позоришту у октобру прошле године настала је на основу текста Мајкла ВукадиновићаурежијиБогданаЈанковићаиСтрахиње Бојовићакојиииграуовојмонодрами.Представа је  је учествовала и на “FRINGE” фестивалу у Прагу где је изведена на енглеском језику.Реализацију представе подржали су:Градски секретаријат за културу,Покрајински секретаријат за културу АП Војводине и Министарство културе Републике Србије.

НА„СИНЕМАНИЈИ“УНОВОМСАДУ ОДВЕЧЕРАС18ПРЕМИЈЕРА

Филмови Алена,Емериха,Шеридана,Вира,Мадена... Филмска ревија “Синеманија“ накојојће премијерно,до11.новембра бити представљено 18 филмова, вечерас почиње у НовомСаду.Убиоскопу„Аренасинеплекс“ од19сатијенапрограму дугометражни анимирани филмСтивена Спилберга “Авантуре Тинтина:Тајна једнорога”3 Д,доксеод21.30можепогледати драма“Дуг” урежијиЏонаМадена, саХеленМирениСемомВордингтономуглавнимулогама. “Авантуре Тинтина“ је први у низу филмова урађених у 3Д технологији, који су инспирисани ликом из серијала стрипова о Тинтиновим авантурама које говореонеустрашивом младом новинару. Оннеуморно трага за добром причом,упадајући у свет великих авантура.Гласове главним јунацима позајмили су: Џејми Бел,Данијел Крејг,Ник Фрост и Тоби Џонс. Филм о Тинтиновим авантурама ће се наћи и на редовном биоскопском репертоару. Хелен Мирен и Сем Вортингтониграјууфилму„Дуг“,причи о Рејчел Сингер, бившем агенту Мосадакојајенастојаладаухватииизведенасуђењеозлоглашеног нацисту, ратног злочинца – „хирургаизБиркеноа“(Аушвиц). Утајнојизраелскојмисијионгине на улици Источног Берлина. Сада,30годинакасније,појављује се човек који тврди да је тај доктор,иРејчелморадаодеуИсточнуЕвропударазоткријеистину. Преплављена узнемирујућим

сећањима себе из млађих дана и њенадвапријатељаагента,идаљеслављенахероинамораћепоноводапроживитраумутихдогађајаидаизмиридугове. Дистрибутерска кућа “Tuck“, која је организатор Синеманије, овом приликом гледаоцима нуди и филм “Анонимус”, редитеља Роланда Емериха, који у својој драми поставља питање ко је аутор драма које потписује Вилијем Шекспир.Главне улоге тумаче: Рис Ифанс,Ванеса Редгрејв и Себастијан Ерместо. Гледаоценареднихданаочекујеи “Дилан Дог:У тмини ноћи”, филм заснован на једном од најпопуларнијих светских стрипова. Брендон Раут глуми Дилана Дога, светски познатог детектива, специјализованог за зомбије. Филм је режирао Кевин Монро.Тујеи шпанска комедија “Торенте 4”, четврти наставак авантура ружног, прљавог и неспретног детектива Торентеа.У главној улози и улози редитеља је Сантјаго Сегура. За љубитеље спортског филма и прича о борби појединца против система могла би бити занимљива драманасталапоистинитом догађају “Формула успеха” (Moneyball),у режији Бенета Милера,са Бредом Питом,Филипом Симур Хофманом и Џоном Хилом. “Кућа из снова”(Dream house) је напети трилер о породици која се усељава у једну кућу не знајући да је у њој почињено не-

Из филма Вудија Алена „Поноћ у Паризу“

колико језивих убистава. Убрзо ће открити да су они следећа мета. У режији Џима Шеридана, главне улоге тумаче Данијел Крејг,Рејчел Вајс и Наоми Вотс. Акција “Елита убица” (Killer Elite) је филм инспирисан истинитим догађајима, са Џејсоном Стетамом,Клајвом Овеном и Робертом Де Ниром у главним улогама.Редитељје Герик Мекендри. Филм “Поноћ у Паризу” (Midnight in Paris)Вудија Алена,којим је отворен овогодишњи Кан, ро-

мантична је комедија о породици која због посла одлази у Париз и двоје младих пред венчањем и њиховим искуствима која ће им променити животе. У филму играју Овен Вилсон,Рејчел Макадамс, Маријон Котијар, Кети Бејтс,Карла Бруни и други. Филм “Пут” (The Way) је инспиративна прича о породици, пријатељима и изазовима са којима се сусрећемо док се крећемо кроз компликовани свет који се стално мења.Редитељ те комеди-

је и један од главних глумаца је Емилијо Естевез, а главну улогу тумачи Мартин Шин. На „Синеманији“ ће гледаоци имати прилику да виде “Бег из дивљине” (TheWay Back).Tojeпричa о групи људи који су лажно оптужени за издају у време Стаљинових чистки и осуђени на дугогодишњу робију у гулагу изгубљеном у пространствима Сибира.Главне улоге тумаче Колин Фарел и Ед Харис, а редитељ је Питер Вир. “Пљачка с врха”(Tonwer Heist)је

акциона комедија са Едијем Марфијем,Беном Стилером,Метјуом Бродериком и Теом Леони у главним улогама, а редитељ је Брет Ратнер. Најављен је и филм “Ловац на тролове” (Trollhunter) о групи норвешких студената који у потрази за репортажом откривају заверу владе да се од јавности сакрије постојање тролова. Филм садржи фантастичне специјалне ефекте дивовских тролова који стварају хаос по норвешком пејсажу, а карактерише га употреба камере из руке.Редитељ те акције је Норвежанин Андре Овредал. Том Харди и Џоел Еџертон играју два отуђена брата који ће се суочити један с другим у филму “Ратник” (Warrior) редитеља Гевина О’Конора, док је драма “Глас истине”(Whistleblower)заснована на истинитој причи и књизи Кетрин Болковац,полицајке из Небраске,која је служила у мировним трупама у послератној Босни.Главне улоге у том филму тумаче Рејчел Вајс, Ванеса Редгрејв, Моника Белучи и Сергеј Трифуновић, а режију потписује Лариса Кондрацки. Синеманијузаокружује драма “Служавке” (The Help), чија је радња смештена у Мисисипи 60их година,а говори о јужњакињи која се враћа с колеџа одлучна у томе да постане писац. Главне улоге у тој драми тумаче Виола Дејвис,Брајс Далас Ховард и Ема Стоне.Редитељје Тејт Тејлор. В. Црњански


24

svet

petak4.novembar2011.

dnevnik NATONEMANAMERUDAINTERVENI[EUIRANU

UKANUPO^EODVODNEVNISAMITG-20

Salehi:SADizgubile mudrost,oslawaju senasnagu

Raspravauznaku gr~kekrize KAN: DvodnevnisamitG20najbogatijih zemaqa i zemaqa u brzom razvoju posve}en uglavnom krizi u evro zoni i usporavawu svetskeprivredepo~eojeju~epopodnepopodneuKanuuznakugr~ke krize. Francuski predsednik NikolaSarkoziprimioje{efovedr`avaivladauPalatifestivala u Kanu posle mini samita evropskih lidera posve}enom krizievra. Mini samit u kome su u~estvovalivo|ezemaqa~lanicaevrozonekojesutako|e~laniceG20,kao ipredstavniciEvroskekomisije, EvropskogsavetaiEvropskecentralnebankeodu`iosepajeglavniskuppo~eosazaka{wewem.Najavqena konferencija za {tampu predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja i predsednika Evropske komisije @ozea ManuelaBarozajeposledvaodlagawanakrajuotkazana. Vo|eG20okupilisuseprvona radnom ru~ku, prema zvani~nom programu,aposletogasuraspravqaliogr~kojkriziievrozoni. Samitjetrebalodasebavipostizawu konsenzusa izme|u glavnih razvijenihzemaqaizemaqaubrzom razvoju oko toga kako zaustaviti usporavawe svetskog pri-

Ekonomskamo}bogatih EkonomijeG20dajuvi{eod80odstosvetskogbrutodoma}eg proizvodaiimajuistotolikou~e{}eusvetskojtrgovini.UzemqamaG20`ivedvetre}inesvetskepopulacije. vrednograstaidadoprinesevra}awupoverewaposlemerausvojenih u Briselu pro{le nedeqe za izlazakevrozoneizkrize. Me|utim taj plan se u ponedeqak raspao zbog neo~ekivane odluke Atine da podnese evropski planzaspasavawenareferendum, ~ijijeishodvrloneizvestan.

SIRIJADANPOSLEMIROVNEINICIJATIVE

Idaqesepuca, ubijenetriosobe DAMASK, PEKING: Sirijske snage ubile su ju~e najmawe tri osobe u gradu Homsu, samo dan po{to je zvani~ni Damask saop{tioda}epovu}ivojskuiz gradova kao deo plana Arapske ligekojimtrebadaseokon~aju vi{emese~ni nemiri u toj zemqi. Sirijska vojska otvorila je mitraqesku vatru sa tenkova koje je dopremila u predgra|e BabaAmr,asvudaunaokoloodjekuje te{ka paqba jo{ od protekleno}i. Prema izjavama o~evidaca i u~esnikaprotestaprotivpredsednikaBa{araal-Asada,nemirisuizbiliutokuno}ikadsu stanovnici tog predgra|a iza{linaulicekakobiproslavilivestdasuvlastiprihvatili inicijativu Arapske lige. Sirija je dan ranije saop{tila da je u potpunosti i bez rezervi prihvatilaplanLigeookon~awuosmomese~nihnemiraisukoba u zemqi. Mirovnim planom predvi|a se „potpuna obustava nasiqauciquza{titecivila”. Sirijabi,prematomsporazumu,trebalodaoslobodisvekoji

su pritvoreni tokom protesta, povu~e vojne snage iz gradova i distriktagdejebilooru`anih sukoba i da omogu}i pristup Arapskojligiiarapskimime|unarodnim medijima.U me|uvremenu su SAD saop{tile da nisu promenile svoj stav da predsednik Sirije mora da ode savlasti. KinajeJU^pozdravilaplan Arapske lige za okon~awe nasilnog gu{ewa demonstracija u Sirijiiokvalifikovalagava`nim korakom ka ubrzawu obe}awa Damaska da }e sprovesti reforme. „Smatramo da ovo ozna~ava va`an korak ka popu{tawu situacijeuSirijiibrzompo~etkupoliti~kogprocesasa{irokim u~e{}em svih strana u Siriji”,rekaojenovinarimaportparol kineskog ministarstva spoqnihposlova,HongLei. „NadamosedasvestraneuSiriji mogu preduzeti prakti~ne napore da se prekine nasiqe i stvoreuslovizare{ewetogpitawakrozdijalogikonsultacije”,dodaojeLei. (Tanjug)

Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je ju~e u Kanu da je najva`nijizadataksvetskihlideradare{eevropskufinansijsku krizu.ameri~kipredsednikjekazaodaEUpreduzimava`nekorake za sveobuhvatno re{ewe du`ni~kekrizealidatrebadabudurazja{weninekidetaqikojiseti~u

primene planiranih mera. Obra}aju}isenakonprivatnogsastanka sa francuskim predsednikom NikolomSarkozijemnamarginamasamitaG20,Obamajekazaodaje safrancuskimkolegomrazmatrao ipitaweGr~ke. Gr~ki premijer Jorgos PapandreujeuzbunioEvropuzalagawem za referendum na kojem bi Grci odlu~ili o evropskom planu za spasGr~keiborbuprotivdu`ni~kekrizeuzonievra,postignutom pro{lenedeqeuzdostamuka. NikolaSarkoziiObamasupre samita razgovarali i o predlogu evrope da se uvodi porez na finansijsketranzakcije.Francuski predsednikjerekaodasuwihdvojica analizirali situaciju, kako bi dali doprinos pronala`ewu re{ewa, i dodao da pozdravqa Obamino„razumevawepitawapoput poreza na finansijske transakcije”.Sarkozi i jo{ neki evropskiliderisezala`uzauvo|ewe malog poreza na sve finansijske transakcije. Taj poreski prihod bi se koristio za pomo} siroma{nim zemqama i smawewe dugova.Obaminavlada,kaoineki vode}iekonomisti,nepodr`avaju tuidejuve}sezala`uzatakseza najve}ebanke.

Erdogannezadovoqan pregovorimasaEU BERLIN: Predsednik turske vladeRexepTajipErdogansmatra dasupojedine,jakezemqeEvropske unije (EU) stavile „na led” pregovoreAnkaresaBriselomi dase,utomsmislu,premaTurskoj postupanepravedno. „Prema Turskoj se postupa nepravedno.Odkadasamjapremijer,

Reyep Tajip Erdogan

uEUjeprimqeno12zemqa,me|u kojima je ~ak i gr~ki deo Kipra. I od kada nema~ki kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi vladaju, mijo{nijedanjediniputnismo pozvani na neki EU - samit, kao {to je to bilo ranije”, rekao je Erdogan ju~e tabliodu „Bild”, u

drugomdeluintervjuua.Nagla{avaju}idajeTurskaveomadugo~ekala na to da Merkel promeni svojstavoturskompristupuEU, Erdogan je rekao da se, me|utim, ni{tanijedogodilo’.Ankara}e, uprkostome,nastavitidaqepregovore. ’Mi ve} sada ispuwavamo pristupne uslove boqe nego neke zemqekojesuve}~laniceEU”,naglasiojeErdogan,kojijeju~e,zajedno s Merkelovom u Berlinu prisustvovaosve~anostipovodom polavekaodpotpisivawabilateralnog, me|udr`avnog sporazuma o zapo{qavawu Turaka u Nema~koj.Erdoganjenapitawe„Bilda” daliAnkarajo{`eli~lanstvou EU,sobziromnatodaTurskoj,za razliku od EU, privreda ide dobro,diplomatskiodgovorioda}e Turskojprivrednobitijo{boqe, akobude~lanEU. Nahipoteti~kopitawe{tabi bilo kada bi Turska bila ~lan EU-dalibiimalaevrozamonetu - Erdogan je odogovorio da bi oni to proverili i ne bi iskqu~ilikaoopciju.Turskanebiimitirala Britance i dodao da nije ta~no da se Turska okre}e od Evrope. (Tanjug)

BRISEL, BENGAZI, LOBDON: Iranjeju~eupozorioSjediwene Ameri~ke Dr`ave da dva putarazmisleprenego{tou|uu „kolizioni kurs” sa islamskom republikom oko nuklearnog programa. „SADsuna`alostizgubilemudrostiobazrivostubavqewume|unarodnim pitawima. One se oslawaju samo na snagu”, rekao je

Anders Fog Rasmusen

wa i da pojedini britanski zvani~nici veruju da }e Va{ington zatra`itivojnupomo}Britanije. List je, tako|e, naveo da britanski vojni stru~waci razmatraju planove za razme{taj, narednih meseci,brodovaipodmornicaratnemornarice,opremqenihprojektilima „tomahavk”, koji bi u~estvovaliueventualnojvojnojkampawi.

Ali Ahbar Salehi

novinarima iranski ministar spoqnih poslova, Ali Ahbar Salehi,tokomposetelibijskomgraduBengaziju. „Naravno da smo spremni za najgore ali se nadamo da }e dva putarazmislitiprenego{tozauzmukolizionikurssaIranom”, kazaojeSalehi.Napitaweuvezi raketneprobekojujeprekju~eizveo Izrael Salehi je odgovorio: „Tonijeva`no,to~akinijene{to sa ~ime se optere}ujemo”, prenosiRojters.

Zapadnediplomatesuuoktobru izjaviledaMe|unarodnaagencija zaatomskuenergiju(IAEA)treba daobjaviizve{tajukojem}e,kako su rekli, biti izneseni podaci o vojnoj dimenziji iranskih nuklearnihaktivnosti,alinisupreciziralidalisetoodnosinapoku{aje proizvodwe nuklearne bombe. Izve{taj IAEA o~ekuje se slede}esedmice.Izraeljeju~etestirao raketu, dva dana po{to je izraelski premijer Bewamin Netanijahu upozorio na „direktnu i

Britanskivojnistru~wacirazmatrajuplanove zarazme{taj,narednihmeseci,brodova ipodmornicaratnemornarice,opremqenih projektilima„tomahavk”,kojibiu~estvovali ueventualnojvojnojkampawi Londonneiskqu~ujemogu}nost pokretawa vojne akcije protiv Irana, saop{tila je britanska vlada, reaguju}i na izve{taje medija da su ubrzane pripreme za eventualnu intervenciju zbog spornih nuklearnih ambicija Teherana. „@elimodasere{ewepostigne pregovorima,alisveopcijetreba da ostanu otvorene”, izjavio je preksino}portparolForinofisa. „Britanska vlada veruje da je strategija dvostrukog koloseka pritisakaiobe}awanajboqipristup otklawawu opasnosti od iranskog nuklearnog programa i izbegavawu regionalnog sukoba”, dodaojeon,preneojeRojters. „Gardijan”jeizvestio,nenavode}i izvor, da britansko Ministarstvo odbrane smatra da bi SAD mogle da odlu~e da ubrzaju planovezaciqaneraketnenapade nanekakqu~nairanskapostroje-

veliku pretwu” koju predstavqa iranskinuklearniprogram. GeneralnisekretarNATO,AndersFogRasmusen,izjaviojeju~e da alijansa „nema nameru” da interveni{e u Iranu i pored izve{taja da vlade nekih zemaqa planiraju vojnu operaciju protiv nuklearnog programa Teherana. RasmusenjerekaodaNATOpodr`avadiplomatskenaporezare{ewe nuklearnogpitawaipozivairanske lidere da se povinuju rezolucijamaSaverabezbednostiUN. Izraleski premijer Bewamin Netanijahupoku{avadaubedisvoju vladu da odobri bombardovawe Irana,prenosiAP.Iranjeuspe{no testirao raketu sa bojevom nuklearnom glavom koja mo`e dopretidoIzraela,podse}aameri~kaagencija.NATOsasvojestrane tesnosara|ujesaIzraelomkaodelom grupe prijateqskih zemaqa u regionu, poznate kao „mediteranskidijalog”. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BEWAMINNETANIJAHU IzraelskipremijerBewaminNetanijahunalo`iojezamrzavawesredstavanamewenihUneskunakon{tojetaagencijaUNprimilau~lanstvoPalestinu,izjaviojeju~eagencijiFrans presportparolizraelskogpremijeraMarkRegev.Izraeljegodi{weobezbe|ivaodvamiliona dolaraUnesku.Tajbuxet}ebitipreusmerenna regionalneinicijative

MAJKFROMAN EkonomskisavetnikBeleku}e,MajkFroman, pozvaojeju~eEvropskuunijudaulo`i„ogromne napore”dabire{ilaproblemdu`ni~kekrize kojapretidagurnesvetskuprivreduunovurecesiju. On je napomenuo da su Sjediwene Ameri~keDr`avespremnedapomognutime{to}e podeliti „svoje iskustvo”, umesto da direktno u~estvujuupaketupomo}i.

VIKTORBUT Rusijasumwaupravdenostpresuderuskomtrgovcu oru`jem Viktoru Butu koji je osu|en u SADzbogspremawazaveredaprodavelikukoli~inuoru`jakolumbijskomgerilskompokretu FARC . Moskva }e raditi na tome da obezbedi wegov povratak ku}i. But (44), biv{i ruski oficir je postao poznat kao „trgovac smr}u” zbogvo|ewamre`ekrijum~araoru`ja,

KondolizaRajsopisuje simpatijeubijenogGadafija VA[INGTON: Biv{a ameri~ka dr`avnasekretarkaKondolizaRajsopisalajesimpatijekojejebiv{iubijeni libijski lider Moamer Gadafi gajio premawojkao„~udneipomalojezive”. Rajsovajenovinaruameri~keTVmre`eSi-En-EnPirsuMorganuizjavila dajeosetilaolak{awekadajeshvatiladavideosnimakkojijeGadafinapravioowojnijenepristojan. U svojoj kwizi „Nema ve}e ~asti: MemoariogodinamaprovedenimuVa{ingtonu”,Rajsovajenapisaladajojje Gadafijednomprilikompokazaomontiranivideosnimakowojkojijebio sinhronizovan melodijom „Afri~ki cvet u Beloj ku}i”, koju je, prema wenim re~ima, napisao jedan libijski kompozitor.RajsovajeSi-En-Enuizjavila da je u tom trenutku ona poku{ala da usredsredirazgovornaposlovneteme. „Mojposaojebiodaodemtamo,obavimdiplomatski posao i odem, {to sam i uradila”, izjavilajeona.

„Ali moram da ka`em da sam se u`asno ose}alakadamije(Gadafi)rekaodaimavideoomeni.Dragomijedajesveispalodobro”,dodalajeRajsova.OGadafijevimsimpatijama prema Kondolizi Rajs pisao je i

londonski dnevnik „Indipendent”. Krajem avgusta, kada su pobuwenicizauzelipalatuuTripolijuukojojje`iveobiv{iubijenilibijskilider,prona|enje albumsafotografijamaKondolize Rajs, za koji se pretpostavqadajepripadaowemu. „Potpuno neobi~no, ~udno i pomalo jezivo”, izjavila je Rajsova Si-En-Enu i dodala da je znaladaonimafiksacijuvezanuzawu.Gadafijeujednomintervjuu arapskoj televizijskoj mre`i Al Xazira 2007. godine govorioobiv{ojameri~kojsekretarki kao o „voqenoj” Amerikanki. „Podr`avam svoju voqenu crnu ameri~ku `enu.Divimseiponosimna~inomnakojiizdajenare|ewaarapskimliderima.Liza,Liza, Lizajakotevolim!”,kazaojeGadafitomprilikom. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

petak4.novembar2011.

GR^KAODBACILAULTIMATUMSARKOZIJAIMERKELOVE

Glasaweopoverewu Papandreuovojvladi ATINA: Planirani referendum u Gr~koj ne bi trebalo da odlu~uje o ~lanstvu te zemqe u zoni evra, izjavio je ju~e zamenik gr~kog ministra finansija Pantelis Oikonomu. On je u izjavi za televiziju NETodbacio, kako je nazvao, ultimatum lidera Nema~ke i Francuske Angele Merkel i Nikole Sarkozija, koji su izjavili da Atina ne}e dobiti vi{e nijedan cent pomo}i od evrozone dok ne odlu~i da li `eli da ostane u zoni evra. „Ja samo protiv odr`avawa referenduma o evru, to bi bilo potpuno nepodesno. Dobili smo ultimatum, stranci se me{aju u to o ~emu }emo glasati na referendumu”, rekao je Oikonomu. Gr~ki ministar finansija Evangelos Venizelos je tako|e izjavio da gr~ko u~e{}e u evrozoni ne bi trebalo da zavisi od referenduma i da pa`wa mora biti usmerena na brzo dobijawe kqu~ne tran{e iz me|unarodnog zajma za spasavawe, distanciraju}i se time od premijera Jorgosa Papandreua koji je pozvao na javno glasawe. Do raz-

mimoila`ewa u mi{qewima izme|u Evangelosa i Papandreua do{lo je ou~i parlamentarnog glasawa o poverewu premijerovoj vladi, prenele su agencije. Papandreu je u sredu pozvan na hitan sastanak u Kan gde su lideri Francuske i Nema~ke izjavili da plebiscit u Gr~koj treba da odlu~i da li }e ta zemqa ostati u zoni evra i da Atina ne}e dobiti kqu~nu tran{u pomo}i za spasavawe dok ne bude odr`an referendum.Orijentacioni datum glasawa je 4. decembar, ali je Gr~ka ranije upozorila da }e bez slede}e tran{e od osam milijardi evra iz pro{logodi{weg me|unarodnog zajma za spasavawe ostati bez gotovine do sredine novembra. „Pozicija Gr~ke u evrozoni je istorijska pobeda zemqe koja ne mo`e biti dovedena u pitawe”, rekao je Venizelos ju~e po povratku iz Kana i dodao da „to {to je gr~ki narod izvojevao ne mo`e zavisiti od referenduma”.

REAGOVAWA

Opasnostod„zaraze” drugih~lanica BERLIN: Predsedavaju}i evrogrupe @an-Klod Junker izjavio je da Gr~ku ne}e dr`ati po svaku cenu u evrozoni. On se, u izjavi nema~koj televiziji ZDF, izjasnio za ostanak Gr~ke u evrozoni, ali ne “po svaku cenu”. “@eleli bi da Gr~ka ostane”, kazao je on poru~uju}i vlastima u Atini da bi u tom

slu~aju zemqa morala da ispuni brojne obaveze. Gr~ka ne}e biti zadr`ana po svaku cenu u evrozoni, jer postoji opasnost od “zaraze” drugih zemaqa, istakao je Junker.Trenutno se, kako je dodao, radi na analizi kako bi istupawe Gr~ke moglo pro}i bez {tete po evrozonu.( T a njug)

NisusamoGrcikrivi, nekoimjedavaokredite PRAG: Su`avati debatu o aktuelnoj evropskoj krizi na Gr~ku je gre{ka, upozorio je ~e{ki predsednik i poznati kriti~ar Evropske unije Vaclav Klaus. Za dana{wu krizu, a tako|e u u`em smislu za krizu zone evra je, prema wemu, odgovorna sama Evropa svojim vo|ewem ekonomije u prethodnom periodu i time {to je odlu~ila da `ivi iznad mogu}nosti. Krizu Evrope, Klaus je ozna~io kao fundamentalnu. „Stalno ukazujem da nije istina samo to da se Gr~ka prekomerno i neodgovorno zadu`ila. Druga strana medaqe je to da je Gr~koj neko prekomerno i sasvim neodgovorno

davao pozajmice”, rekao je ~e{ki predsednik. Tako|e je upozorio da Gr~ka nije u{la sama u zonu evra, neko je morao da je primi u sistem zajedni~ke evropske valute.Prema Klausu, to uvek treba imati na umu. „Zbog toga ja za dana{wu evropsku krizu i u u`em smislu krizu zone evra, ne krivim Gr~ku”, rekao je Klaus. Gr~ka je, prema wemu, najupadqiviji primer {ireg problema.”Ako bismo suzili debatu o problemu dana{we Evrope i fundamentalne principe evropske krize na Gr~ku, tada uop{te ne bismo dotakli su{tinu stvari”, zakqu~io je ~e{ki predsednik. (Tanjug)

Gr~ki premijer Jorgos Papandreu ubla`io je ju~e stav o referendumu o paketu pomo}i EU Gr~koj i ponudio da razgovara sa opozicijom o re{avawu krize u zemqi. Oba}aju}i se ~lanovima vlade Papandreu je rekao da referendum o sporazumu EU o pomo}i nikada nije bio svrha sam po sebi i najavio da }e razgovarati o {irem konsenzusu sa opozicionim liderom Anto-

Smenauvrhugr~kearmije ATINA,LONDON: Odluka gr~ke vlade da smeni vojno rukovodstvo u jeku du`ni~ke krize mogla bi da bude znak da kabinet premijera Jorgosa Papandreua smatra da su mu dani odbrojani, ali da `eli da uveri me|unarodnu zajednicu da zemqi ne preti opasnost od dolaska na vlast vojne hunte, poput one pre ~etiri decenije, ocewuje Rojters. Atina je odbacila navode stranih medija da je vojni vrh u utorak smewen kako bi se predupredio eventualni pu~, kao {to je bio onaj 1967. godine, kada je vlast u Gr~koj preuzela vojska i zadr`ala je narednih sedam godina. Ipak, stru~waci za gr~ku politiku smatraju da odluka o smeni generala, na predlog ministra odbrane Panosa Beglitisa, mo`e da zna~i da je Papandreuov kabinet po`urio da sprovede promene pre nego {to i sam bude promewen zbog sve gore du`ni~ke krize. „Promene u vrhu vojske tipi~ne su za odlaze}e vlade, koje postavqaju svoje qude na glavne polo`aje pre odlaska s vlasti”, izjavio je Pepe Eger, iz konsultantske kompanije „Ekskluziv analizis”, sa sedi{tem u Londonu. „Prema na{em mi{qewu, ta odluka ne zna~i da je postojala realna opasnost od pu~a po{to je malo verovatno da je sada{wa gr~ka vojska uop{te razmatrala mogu}nost pu~a”, dodao je Eger. Papandreu se na{ao na udaru `estokih kritika sa svih strana posle nedavne neo~eki-

Ministar Panos Beglitis

vane najave referenduma u Gr~koj o novom planu EU za pomo}, koji podrazumeva ispuwewe vi{e veoma strogih zahteva. Parlament treba sutra da se izjasni o poverewu vladi, a nekoliko poslanika vladaju}eg PASOK-a zatra`ilo je Papandreuovu ostavku. Socijalisti~ki premijer je tokom vi{emese~ne krize i poo{travawa mera {tedwe, koje obuhvataju smawewe plata, pove}awe poreza i nova otpu{tawa radnika, navukao na sebe nezadovoqstvo naroda, {to potvr|uju ~esti masovni protesti {irom zemqe. Gr~ka vlada je u utorak uve~e smenila glavnokomanduju}e kopnenih, pomorskih i vazdu{nih snaga, a ve}i broj visokih oficira poslala

PRVIDANSU\EWABI[EMPREMIJERUHRVATSKE

Sanaderodbijakrivicu ZAGREB: ^itawem dokazne dokumentacije na zagreba~kom @upanijskom sudu ju~e je zavr{en je prvi dan su|ewa biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu koji se posle optu`nice izjasnio da nije kriv. Su|ewe se nastavqa danas. Sanader je na po~etku su|ewa za ratno profiterstvo izjavio da se ne ose}a krivim po optu`nici koja ga tereti za tra`ewe i primawe 3,61 miliona kuna (483.000 evra) provizije od austrijske Hipo banke tokom 1994. i 1995. godine. „Tada je u Hrvatskoj trajao rat, bila je visoka inflacija, a Hrvatska je te{ko pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadu`ila. O tome }e svedo~iti tada{wi {ef diplomatije Mate Grani} i premijer Nikica Valenti}. Sve je bilo dobro poznato Ivi Sanaderu koji je iskoristio situaciju”, rekla je zamenica direktora Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala Tamara Lapto{ u optu`nici. Po re~ima jednog od advokata, ^ede Prodanovi}a, tbrdi da ratno profiterstvo primewuje se na period iz 1994., kad taj zakon nije postojao, te dovodi u pitawe ustavnost tog zakona. Kupovina zgrada hrvatskih ambasada za {ta je Hipo banka dala kredit po Evropi

nisom Samarasom. Papandreu je rekao da }e poveriti razgovore sa opozicijom dvojici starijih ~lanova vlade i pozdravio opozicionu podr{ku paketu pomo}i koji je donela EU. Ukoliko opozicija odlu~i da podr`i taj paket u parlamentu, nije potrebno da se odr`ava referendum, rekao je gr~ki premijer. „Bi}e mi drago da ne idemo na referendum, koji nikada nije

bio sam sebi svrha. Drago mi je tako|e da je ova diskusija mnoge prizvala pameti,” izjavio je Papandreu u govoru koji je dostavqen medijma. Papandreu je ponovio da ~lanstvo Gr~ke u evrozoni nije u pitawu i da bi odr`avawe izbora u ovom trenutku dovelo zemqu u opasnost od bankrota. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu sazvao je ju~e hitan sastanak vlade, u trenutku kada se sve vi{e poslanika vladaju}e partije o{tro protivi planu za organizovawe referenduma o paketu pomo}i EU. Gr~ki parlament treba danas da se izjasni o poverewu kabinetu, suo~enom s mogu}im padom po{to je grupa poslanika vladaju}eg PASOK-a zatra`ila premijerovu ostavku, tvrde}i da je neo~ekivanom najavom o referendumu ugrozio sporazum o pomo}i. Plan o referendumu ima protivnike i u samom Papandreuovom kabinetu, a najo{trije ga je kritikovao ministar finansija Evangelos Venizelos. (Tanjug)

nema nikakve veze s ratnim stawem, rekao je Prodanovi} i dodao da se optu`nica zasniva na indicijama. On je, kao i Sanader, naglasio da je glavnu re~ u tim pregovorima imao Grani}, a da se Sanader ukqu~io tek nakon nekoliko meseci. Naglasio je i da Sanader nije primio pare koje su fiktivno ispla}ene Eugenu Laksi za ~iji je potpis dokazano da je falsifikovan. Sudu se obratio i sam Sanader. „Nisam tra`io ni dobio proviziju, jer sam se uvek vodio uverewem da slu`im narodu i bila mi je strana pomisao o proviziji”, rekao je i odbacio tvrdwu Kancelarije da je profiter.Sanader je izjavio da je Kancelarija tendencizno koristila dokumentaciju oko Hipo banke, jer je na osnovu istih dokumenata u Austriji ispitan kao svedok, uz odbacivawe optu`nice, a u Hrvatskoj kao optu`eni. Osim toga, po`alio se i da tu`ila{tvo wegovim advokatima nije dalo dokumenta koja mu idu u prilog. Su|ewe se nastavqa danas svedo~ewem nekada{we direktorke kompanije Elan Bo`ene Kqu~evi}, biv{eg hrvatskog premijera Nikice Valenti}a i Miroslava Kova~i}a, biv{eg Sanaderovog savetnika.Mate Grani} svedo~i}e 11. novembra. (Tanjug)

u penziju. Smeweni vojni ~elnici bili su postavqeni na te polo`aje neposredno pre pada prethodne, konzervativne vlade 2009. godine. Ministar odbrane Panos Beglitis je u sredu rekao parlamentu da ta odluka nije bila politi~ki motivisana, ve} da je planirana odavno radi smawewa vojnih tro{kova zbog ograni~enog buxeta.Prema Beglitisovim re~ima, smena je bila planirana za avgust, ali je tada odlo`ena zbog napetosti s Turskom. Opozicija, me|utim, sumwa u te argumente zbog trenutka koji je izabran za smenu vojnog vrha i optu`uje Papandreua da poku{ava da postavi na ~elo vojske qude koji su wemu odani pre nego {to padne i wegova vlada. (Tanjug)

25

VESTI Bomba naaerodromu PODGORICA: Na podgori~kom aerodromu Golubovci, na mestu nekada{weg uzleti{ta za vojne avione, sino} je prona|en deo kasetne bombe, za koju se pretpostavqa da je zaostala od NATO bombardovawa 1999. godine, ali nema nikakve opasnosti za saobra}aj na civilnom delu aerodrome. Pomo}nik direktora Aerodroma Crne Gore Jovan Strugar kazao je agenciji Tanjug da su specijalne policijske ekipe na terenu i da rade na demontirawu bombe. Radi se o ostatku kasetne bombe koji je prona|en na pisti za vojne avione, ali nemamo, jo{ uvek, precizne podatke da li se radi o aktivnoj ili neaktivnoj bombi, rekao je on. Strugar je naveo da je mesto gde je identifikovana bomba znatno udaqeno od civilnog dela podgori~kog aerodroma, zbog ~ega se vazdu{ni saobra}aj obavqa redovno.Nema obustavqawa saobra}aja na civilnom delu aerodrome niti }e ga biti, kazao je Strugar. (Tanjug)

Mesi}uSarajevu SARAJEVO: Po~asni predsednik Internacionalne lige humanista (ILH) Stjepan Mesi} izjavio je ju~e u Sarajevu da „BiH ima najtolerantnije dru{tvo u Evropi, ali da treba puno u~initi da ono profunkcioni{e”. „Pre svega, dr`ava mora profunkcionisati. Jo{ je ostalo puno pitawa na koja postoji odgovor, a puno bi se lak{e re{avala kada bi bila boqa politi~ka situacija”, konstatovao je Mesi}. On je rekao da se granice vi{e ne mogu mewati i da je „osamostaqewem Kosova zavr{ena arhitektura Evrope”. Mesi} se ju~e u Sarajevu sastao sa ~lanovima Predsedni{tva BiH @eqkom Kom{i}em i Bakirom Izetbegovi}em. Delegacija ILH-a je zatra`ila podr{ku Predsedni{tva BiH za wen rad „u kojem promovi{u ono {to je dobro u BiH”.^lanovi delegacije kazali su da je, na predlog ~lanova Internacionalne lige humanista s prostora biv{e Jugoslavije, za dobitnika Zlatne poveqe za doprinos miru i toleranciji u regionu predlo`en turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu. (Tanjug)

Re{ewespora doprole}a SKOPQE: Lider Demokratske unije za intregraciju (DUI) Ali Ahmeti zatra`io je od makedonskog premijera Nikole Gruevskog da se spor sa Gr~kom oko imena dr`ave re{i do prole}a, u protivnom }e se zemqa „suo~iti sa nestabilno{no}u”.

ISTORI^ARRADOJEPAJOVI]

Optu`be protivBoqkovca politi~kaigra PODGORICA: Crnogorski istori~ar Radoje Pajovi} ocenio je ju~e da su optu`be u vezi sa ratnom pro{lo{}u Josipa Boqkovca u Hrvatskoj, za navodni ratni zlo~in, u maju 1945. godine, zapravo „politi~ka igra”. „U pitawu je politi~ka igra, da se obra~unaju sa starim partizanskim kadrovima”, rekao je agenciji Beta Pajovi}, koji va`i za jednog od najboqih poznavalaca istorije Narodnooslobodila~ke borbe u Crnoj Gori i Jugoslaviji. Biv{i hrvatski politi~ar Boqkovac je uhap{en pod optu`bom da je po~inio ratni zlo~in nad civilima. On je, kako su preneli mediji, krivicu prebacio na crnogorsku partizansku jedinicu koja je u maju 1945. dejstvovala na podru~ju

Karlovca, gde je je ubijen 21 civil zbog saradwe sa okupatorom. Istori~ar Pajovi} je ocenio da ne mo`e biti ta~no da je Boqkovac komandovao crnogorskom partizanskom jedinicom. „Nijedan necrnogorac nije komandovao crnogorskom partizanskom jedinicom. Crnogorci su imali svoje kadrove”, rekao je Pajovi}. Naprotiv, Crnogorci su, prema wegovim re~ima, komandovali ve}inom svih ve}ih partizanskih jedinica na prostoru Jugoslavije. „Ta pri~a ne pije vodu”, rekao je Pajovi}, povodom navoda da je sam Boqkovac komandovao crnogorskom jedinicom koja je, navodno, izvr{ila ratni zlo~in na podru~ju Karlovca.

Ali Ahmeti

Ahmeti je ocenio da problem u vezi sa imenom zemqe mora biti re{en do samita NATO-a u ^ikagu, koji }e biti odr`an u maju slede}e godine, jer, kako je ocenio, svako odlagawe prijema Makedonije u Alijansu podsti~e destruktivne elemente u zemqi, dok u regionu mo`e da proizvede nestabilnost. U saop{tewu DUI, koje je usledilo po{to se Ahmeti susreo pre dva dana sa ambasadorom SAD u Skopqu Polom Volersom, navedeno je da rastu}i evroskepticizam zarad unutra{wih potreba proizvodi rast netolerantnosti izme|u zajednica. Prema Ahmetiju, apsolutna ve}ina Albanaca u Makedoniji o~ekuje brzo ~lanstvo Makedonije u NATO i Evropskoj uniji i ne prihvata drugu politi~ku orijentaciju zemqe osim evroatlantske.


SveT POZnATiH

petak4.novembar2011.­

c m y

26

dnevnik

ПринцХари смуваоконобарицу

М

лади британски принц наводно се забавља са конобарицом из Калифорније,пишесајт„Диџиталспај„

Хари, који је недавно прекинуо романсу са манекеномФлоренсБруденелБрус, је упознао Џесику Доналдсон(26)предвенедељу у хотелу “Андаж” у Сан Дијегу, где је она послуживала пиће у једномодхотелскихбарова. Џесика се након тога

придружила Харију и његовим пријатељима у принчевом апартману, а наредног дана су се нашли и на ручку у ресторану на плажи, пише магазине “Сан”. Пар је поново примећен прошле недеље, у таверни, гдесуслушалиживу музику, и где су ухваћени како се, уз текилу и пиво, љубе у ВИП сепареу у коме су били смештени. „Она је јако забавна, весела и спонтана девојка, и Харију се јако допала. Много девојка јури Харија,алионнескидапоглед са Џес„, изјавио је један од његовихпријатеља. Принц Хари се тренутно налази у Сан Дијегу на двомесечнојвојнојобуци.

ФХМ-нисулепесамоСкарлетиАнђелина Магазин„ФХМ”изабраојепетнајлепшиххоливудскихглумица. ИакобимногиочекивалидасеналистинајлепшихглумицанађуЕваМендез,АнђелинаЏоли илиСкарлетЈохансон,уредници „магазиназамушкарце”тврдеда„имаидругихженанаовојпланети”којезаслужујудасенађумеђунајлепшима.

Уп л а к а н а Џен  иф  ер Лоп  ез

П

евачицајеусуботуувечеодржалаконцерт уКонетикату,абинујенапустилаусузама. Џенифер Лопез одржала је феноменалан концертуамеричкојдржавиКонетикат,алисује предкрајсустиглеемоције. ОдразводасасупругомМаркомЕнтонијем,Џенифер Лопез је у јавности увиек била достојанственаинијесемоглонинаслутитињеноемоционалностање...алисиноћсе„сломила”,итопред публиком. Наконштојеотпјевалапесму„IfYouHadMyLove”,певачицасеобратилапублицирекавшидаје топрваљубавнапесмакојујеикаданаписала. „Штајеуопшељубав?”,упиталајевиднопотрешена, и на изненађење свих присутних на концертуодјуриласабинеусузама. ОчигледнодаЏениферЛопез(42),ипакнеподноситакодоброразвододсвогсупругаМаркаЕнтонија.

Нестаоизвештајо смртиЕјмиВајнхаус

П

олиција у Лондону покренула истрагу о томе како је поверљиви извештајосмртипевачицепослат „кознакоме”. Папирисаизвештајемооколностима под којима је умрла Ејми Вајнхаус грешкомсу,уместоњенојпородици,посла-

ти„неименованомграђанину”напотпунодругуадресу. „Дошлоједогрешке,ипогрешнаособа добила је тај извештај. Истражујемо како се то догодило”, потврдио је портпаролСкотландЈарда. Извештај је „након неког времена” та особа предала полицији,алинијеискључено да га је прочитала или чак умножиладабиделове продала таблоидима. Ејми (27) је преминула у јулу, под још увек неразјашњеним околностима. Полиција је саопштила да у тренутк у смрти није била под утицајем опојних дрога.

П

НиколШерцингер имановогдечка?

Д

аннаконштосупортпаролипевачицеивозачаФормуле 1 саопштили да се

водитељем шоу програма „X Фацтор” у којем је Никол један одсудија.

пар растао, медији „открили” идентитет новог дечка Никол Шерцингер. Америчка певачица Никол Шерцингер није туговала после раскида четворогодишње везе са Луисом Хамилтоном, пише штампа. Она је, наводно, у романтичној вези са Велшанином Стивом Џоунсом,

Британски „Дејли Мирор” пишедајеЏоунсизјавиодасе он „брине за Никол после раскида”. „Никол је била сломљена након раскида са Хамилтоном, аСтивјојсенашао…посталису блискиипочелисудасевиђају”, рекао је неименовани извор близакпару„ДејлиМирору”.

Анђелина опростилатати

Ештонсе огласио...рецимо Т

ри и по минута очигледно нервозни Кучер прича о правди и истини, без да одговори напитањедалијепревариоДемиМур. ЕштонКучерјенасвојвидеоканалпоставио снимакукојемвишеодтриминутапричаонеправедниммедијима,поштењу,истини,искрености...Светобездаишта„паметно”каже. Таблоиди су пуни прича о његовој љубавници и могућем ванбрачном детету, а Ештон није конкретно рекао ништа, осим што је три минута посветио „чуварима истине”, „уредницимасопственогморала”илажимакоје„обиђуцеосветпренегоштоистинастигне дапређепреконечијихусана”.

Р и ја н  а  о п у с т о ш  ил  а  с е к с и  ш о п  -  о п ет

евачица је за пет минута потрошилавишеодхиљаду евра у продавници за „велике”.Ријанајенедавнонаступалауфранцускојпрестоници,а поредшопингаучувеном„Шанелу”и„Диору”,свратилајеиуједнуодсвојихомиљенихпродавница-сексишоп. Певачицајетамооставилапозамашнусумуиснабделасе„најсавременијим” реквизитима за спаваћусобу. Ријана је очигледно већ уигранакадајеупитањуоваврсташопинга,успелајесамадасеснађе, нијејојтребалапомоћпродавца, исвејепокуповалазаневероватнох пет минута, прича једна од присутнихмуштерија. Певачицајекупиласексидоњи веш, играчке, кожне лисице, миришљивесвећеиуљазамасажу, пишебританскитаблоид„Сан”.

НапрвомместусенашлаглумицаФридаПинто(„Милионериз блата”, „Бесмртни”). Глумицу која тренутно промовише филм „Трисхна”МајклаВинтерботома,следеАлисИв(познатакаосексипилнададиљаизфилма„Сексиград”,АмберХерд(„TheRum diaries”),ЕванРејчелВудиЏениферАнистон.

А

нђелинаЏолиињенотац, оскаровац Џон Војт нису говорили готово целу деценију.Алистварисусенедавно промениле... Отацславнеглумицејеготово десет година био је у свађи са својом ћерком, али недавно је откриодасепомириосањомнакон „тренутк а емоционалног освештења”. Холивудсказвездапрвијепут проговориоотомекакојепроменио свој став у једном једином тренуткуидасадаживизасвоју породицу. Међутим,доскоронијесвебилобаштакоидилично.Још2002. Војт(72)јеоптужиоАнђелинуда има ‘озбиљне менталне проблеме’, а она му је узвратила да је имаоаферуњенојмајциизалеђа. Након салве јавних оптужби отацићеркасупрекинулисваку

комуникацију, а помирили су се прошле године у Венецији посредством Брада Пита. Глумац кажедасусвађесадаизањихи да се осећа блиско са својим унуцима. „Променио сам мишљење у тренутку, одједном сам све видеодругимочима.Тајједантренутакпромениојецеомојживот. Вратиомијеназадмојућеркуи моју породицу. Поновно бити са Енџизаменејеблагослов”,изјавиојеглумац. Глумацједодаоидајетексадаспознаоколикајерадостбити са својим унуцима, и да га они чинебољомособом. ‘Кад ме ћерка види са њима, каже да у мени види неку другу енергију. Увек се смејем и апсолутно сам срећан са њима. А због тога је и Анђелина срећна’, додаојеВојт.


@enSkA POSLA

dnevnik

petak4.novembar2011.

27

Саветиитрикови

Народнаапотекачувалепотуиздравље O

ткривамо вамнеколико трикова и дајемо рецепте изнароднеапотекепомоћукојих можете да решите неке тешкоће или олакшате муке. Такође вас подсећамо,без којих производа ваше домаћинство просто не сме да буде,јер је то део „трика”традиционалних терапија…

леп,чист и надасве свеж тен важно је одстрањивати изумрле ћелије, мало масирати и сапуницом опрати лице. Постоји један јефтин третман који можете себи увек да приуштите.Он захтева беби сапун, кукурузно брашно и лосион за чишћење коже лица. Лице исперите водом и на влажно лице

здравље. Покушајте целу породицу,и децу,да наговорите да дан не започињу и не завршавају без ове једноставне чаролије. Лековито дејство у моменту могу осетити они које мучи вишак желудачне киселине,а за месец до три сеочекујенестанак тегоба!

и спокојни ако у несесеру за путовање, у недостатку медикамената, имате кесицу меда и цимета.

Јефтина дезинфекција Уколико немате стерилизатор, а некад ни сапун и детерџент за прање судова,а волите да су вам руке и кућа увек чисти, прави спас за вас је Асепсол. Једна литра овог дезинфекционог средства решава питање прљавштине, а од ње можете добити чак десет флаша средстава за прање површина и руку. Наиме,антибактеријски гелови често су скупи и непрактични,јер након употребе стварају осећај лепљивости,а Асепсол ефикасно делује, лако се чисти са третираних површина, и дуго траје. Њиме се одлично перу руке, кухињске плоче,санитарија,тако и радни столови и тастатуре компјутера,које по тврдњама научника обилују милионима бактерија.Не заборавите да су слушалице и типке фиксних телефона,а посебно цео мобилни телефони,прави магнети за бактерије. Пластична бочица са малом пумпицом овог дезинфекционог

Одстраните шлајм Шлајм који „гуши“,не попушта, посебно пушаче,али и након неких вирусних инфекција можете да га се решите кроз неколико дана или недеља. Скупим препаратима реците збогом,и примените народни рецепт,који се преноси с колена на колено, али ипак није објављен у књигама алтернативног лечења. У питању је обичан бели шећер или мед. Чим устанете, пре доручка и прања зуба, поједите кашичицу обичног шећера или меда.Уколико не можете без воде,слатку материју протерајте са неколико гутљаја топле течности. Можете и шећер даразмутите у флашици воде и током дана дагаузимате, промућкавши течност пре употребе.Кристална зрна шећера или слаткоћа меда сјајно „стружу“ талоге. Након неколико дана бићете изненађени колико шлајма имате, и немојте да вас превари осећај да сте после неколико дана избацили све, јер чишћење може да потраје и до два месеца.Тек тада имаћете осећај да лакше дишете,гутате и причате.

Сољу против перути

Ледена свежина у обући Уколико већ дуже време имате проблем са непријатним мирисом ногу или обуће томожете дарешите преко ноћи,тако што ћете мало вате или неколико листића тоалет папира натопити високопроцентним алкохолом и ставити у обућу. То ће потпуно „убити“ непријатан мирис,а осим тога вата натопљена медицинским алкохолом стерилизује унутрашност обуће, јер одстрањује бактерије.Скупим препаратима за обућу можете рећи збогом.

нанесите кукурузно брашно. Одмах лезите,али без јастука,како би се мишићи лица природно опустили и неколико минута мирујте не причајући. Када се брашно, у том случају пилинг, потпуно сасуши, започните благо умивање трљајући јагодицама прстију. Тако одстрањујете изумрле ћелије. Чим се обришете, приметићете да сте ефикасно очистили лице,а и осетићете да сте скинули први слој коже,који ће се регенерисати у току наредних сати. Трик је заправо у у обнови коже, одстранили сте нечистоћу из пора и елиминисали митесере. После тога не би требало да изостане

Перут која настају периодичном променом коже у подручју косе, пре свега темена,можете успешно да одстраните уколико последње шампонирање исперете лончетом воде обогаћене једном кашиком ку-

хињске морске соли. Готово сви скупи препарати и шампони само стварају зависност, па приликом престанка континуиране употреба, перут се једноставно врати.

Мед и цимет смирију стомак Дијареја је свима ноћна мора,и често осим болова доводи до непријатних ситуација. Себи можете помоћи, у недостатку пробиотика и сличних препара,и бити увек си-

Osnove{minkawa:[ta svaka`enatrebadazna N

emogu}ejeodgovoritinapitawekoliko{minkejeprevi{ejer odgovorzavisiodprevi{efaktora,kao{tosunavike{minkawaivi{eilimaweproblemati~anten.Kojimejk-apmoramoimati? Vernikorektor. ^akiakonikadu`ivotunisteimaliproblemas miteserima,sgodinamasepove}avapotrebazakamuflirawempodo~waka.Po{tooniuteku}emstawuslabijeprekrivaju,ulo`iteudobarkremastikorektoruformistikailikompakta. Crnamaskara.Ono{tojeumodnomsmislumalacrnahaqina,toje crnamaskaraukozmeti~kom–svakomedobropristaje.Uvekmo`ete eksperimentisati s ostalim nijansama kojima }ete naglasiti boju o~iju,aliskvalitetnomcrnomnemo`etepogre{iti. Crveniru`. Gotovodapripadakategoriji‘malecrnehaqine’i ‘crnemaskare’,alisjednombitnomrazlikom–nestojiba{svakome!Akoviditedavam‘neide’scrvenim,prona|itenijansukojavamlaskajersru`em}eteuvekizgledati‘sre|eno’. O`ivqavaju}erumenilo. Svakoboqeizgledasmalobojenaobrazima.Osnovna‘pravila’zaodabirnijanse:bledoputimcrnkamaodgovarajuru`i~astenijanse,doksvetlokosimaboqe‘stoje’rumenilabojebreskvice.Umestorumenilom,preplanuloliceosen~itebronzerom. Уколико не стигнете пре починка да „третирате“обућу,овим триком, помоћ стиже и ако га примените неколико минута пре обувања.Спортисти који у патике „улећу“у белим памучним чарапама за тренинг, непријатне мирисе могу одстранити уколико сипају мало више беби или неког од тоалетних пудера. Тај „третман“ упркос знојењу одржаће изузетно пријатан осећај,али и сачувати белину улошка патика.

Заувек младолико лице Спољашњи и временски ефекти свакако чине да старимо. Трагање за вечном младошћу и лепотом, трајаће колико и човечанство. За

лосион. Након тога употребите крему на коју сте навикли,која вам прија.

Облог за вечно здравље Од многих лекара можете дачујете да је здраво попити топао чај чим устанете,а тајна заправо није у лековитом дејству трава из филтер кесице,већ у топлој течности, која је сјајан облог за желудац. Право благостање за организам је неколикогутљаја топле воде,онако наташте, пре кафе, цигарете и доручка. То учините и пре спавања. Топла вода има изузетно умирујуће дејство на организам и уколико се пије сваког јутра или вечери,нећете имати разлога да бринете за

гурни кад имате мед,цимет,шећер, кафу и ракију.Једну кашичицу некуване млевене кафе помешајте са кашичицом шећера. Уколико вам то не би пријало,уместо шећера у кафу додајте ракију, а ако нисте љубитељ алкохола, постоји једно далеко ефикасније решење да се ослободите дијареје. Моментални спас од стомачних тегоба и трчања у тоалет је у кашичици меда посутој циметом. Увек ћете бити сигурни

средства практично се носи и у ранцу и у коферу.

Чишћење садржаја женске торбе Само на једној власи може да се нађе и до 50.000 микроорганизама. Зато је неопходно да сваке недеље оперете четку (или чешаљ)у врућој води, уз додатак неколико капи шампона,као да набавите нову чим приметите већа оштећења зубаца. Да бисте спречили гомилање бактерија у туби, купујте маскару свака три-четири месеца.Ако користите прсте за наношење ружа (или сјаја) на усне, баците га након шест месеци. Уколико, пак,користите оне са четкицом или у стику, они могу да трају и годину. Иначе, на ружу могу да се нађу и бактерије из пљувачке, због чега не треба да га делите ни са ким. Владимир Ђуричић


28

petak4.novembar2011.

OGLASi l ^ituqe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a Posledwi pozdrav

Katica Kova~ 1923 - 2011.

Cici Porodica Prentovi}.

Sahrana }e se obaviti dana, 4. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament. O`alo{}ena porodica. 40834

40838

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj

Zlatani Mihajlovi} odr`a}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Vreme prolazi, a tuga za tobom je sve ve}a i ve}a.

Neizmerno tu`ni zbog odlaska na{e drage kume

Marije Babi} Cice

Weni Ru`a i Jova Mamula.

Ve~no o`alo{}ene porodice: Mihajlovi} i Vu~i~evi}. 40833

40825

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi kom{inici

ro|. Popovi}

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40694

SADNICA aronije, 450 dinara/kom. Informacije, uputstvo i dostava na telefon: 061/68-55-333. 40738 XEM od {ipka 350 i drewina 450 dinara. Popust za sindikate i medicinska udru`ewa penzionera. Telefon: 061/68-55-333. 40739 KUKURUZNO i p{eni~no bra{no iz vodenice. Proveren kvalitet. Telefon: 061/68-55-333. 40741 PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 40742

dragoj

Mariji Tomi} - Babi} Nani

Qubici Majinski obele`i}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

pozdrav

Hvala za svu razumevawe.

dobrotu

O`alo{}ena porodica.

Porodica Jasni}.

40827

40839

Preminula je na{a najmilija mama i nana

Marija Tomi} - Babi} Cica Ispra}aj je danas, 4. 11. 2011. godine, u 9.45 sati, sa Gradskom grobqa, u Novom Sadu, a sahrana u ponedeqak, 7. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Beogradu. Gile, Pavle, Du{an i Milo{. 40837

PRIRODNI preparat za le~ewe hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797. 40653

Napustila nas je na{a draga Cica

POTREBAN penzioner za prodaju lekovitog biqa na tezgi Ribqe pijace. Prednost - iskustvo prodaje na tezgi i poznavawe lekovitog biqa. Telefon 063/243-964. 40759

Marija Tomi} - Babi} ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40158 KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke. Telefon: 064/99-45002. 40571

i

Puna qubavi, dobrote i plemenitosti zauvek }e biti s nama. Judita, Bubi{a, Qubica, Stevan, @ifika, Boba, Boca, Ceca, Miroslav, Ivanka i Sa{a. OG/1


^ituqe l pomeni

dnevnik

petak4.novembar2011.

GODI[WICU SMRTI na{e drage i voqene

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Borka Bogdanovi} Seko moja, tiho i ne~ujno oti{la si, ali znaj da }e{ mi nedostajati celog `ivota.

Marije Tomi} - Babi}

dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva.

Institut za plu}ne bolesti Vojvodine.

Borka Bodanovi} Draga teto, mi smo jako daleko ali smo u mislima sa tvojim najbli`ima.

29

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci, baki i prabaki

Vere Topolova~ki obele`i}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 11 ~asova. Pozivamo sve koji su je po{tovali i voleli da zajedno posetimo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, Milka i Marko Kne`evi}.

Sena, Ru`a i Spasa iz daleke Australije.

Weni voqeni: Radovan Petrovi} sa porodicom i Neboj{a ^upi} sa mamom.

40775

40776

40722

Bosiqki Kresi} obele`i}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 9.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Porodica Kresi}. 40607

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

Vesna M. Vukoje

Mileva Miji}

Du{an Radanov

Pomen }e se odr`ati 5. novembra 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Bile}i. Zahvaqujemo se koleginicama, kolegama i Sindikatu NIS Odr`avawe Zrewanin. Zauvek u na{im srcima. O`alo{}eni: porodica Vukoje, stri~evi Vojo i Drago, tetke Bojana, Borika i Duwa sa porodicama, bra}a i sestre.

4. 11. 1991 - 4. 11. 2011.

2010 - 2011.

Vreme prolazi, tuga ostaje. Sin sa porodicom.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 5. novembra 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je iznenada, tiho i ne~ujno napustila na{a draga

59696/P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Borka Bogdanovi} Draga teto, svoju ne`nost, dobrotu i qubav darivala si svima. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoja Rosa i Nikola sa decom Davorinom, Mi{om i Jelenom.

GODI[WI POMEN

Borki Bogdanovi}

Dana 11. 11. 2011. godine navr{ava se godina od kada nije sa nama na{

40791

@eqko Oqa~a

na{oj dragoj

17. 2. 1959 - 11. 11. 2010. Pomen }emo obele`iti u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni: majka Danica, sestra Sne`ana i sestri}i Jelena i Aleksandar.

Jovanu Vu~kovi}u Coji

Jovan Vu~kovi} Coja

odr`a}e se u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Ne donosi utehu vreme, ve} divno se}awe na tebe.

nas ne do~ekuje svojim osmehom i pesmom, {unkom i kobasicama, vo`wama po Dunavu. Novi Sad je sve prazniji bez wega.

Tvoji: Svetlana, Miqena i Vasa.

Porodice Jankovi} i Buzdumovi}.

40709

Draganu Jari}u Du{ani Salonski

POMEN

40715

40641

Posledwi pozdrav stricu

POMEN

Tvoj IV - 1 Gimnazije „J. J. Zmaj� iz Oxaka sa razrednim stare{inom.

Ve} godinu dana na{ zet, pa{a i te~a

od: Nemawe i Drage Vulin sa porodicama.

GODI[WI POMEN

Oti{ao si da sawa{ ve~ni san, Dragane, ali ostaje{ da `ivi{ uz svoju generaciju zauvek.

40745

40617

40689

40790

Posledwi pozdrav

Zauvek u srcima tvojih najmilijih.

5. 11. 2004 - 5. 11. 2011. U subotu, 5. 11. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen na{oj dragoj majci, baki i supruzi

odr`a}emo u subotu, 5. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ene porodice Topalski i Pera}. 40788

40807

SEDMOGODI[WI POMEN

Kme}ko [tefanu

Prim. dr Vladimir Komnenov

na{em nepre`aqenom dedi, suprugu i tati

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 5. novembra 2011. godine, u 13.30 ~asova, u Sabornoj crkvi. Porodica.

Mariji Petrovi}

1938 - 2011.

ro|. Martinovi} Uvek si nam u mislima i srcima. Tvoji najmiliji.

40734

40760

od bratanice Vjerke sa sinom Nikolom. 40771

Posledwi pozdrav majci na{e prijateqice

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Vojislavu \uri}u 4. novembar 2004 - 4. novembra 2011.

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu, sa ponosom ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost.

Borka Bodanovi}

Borka Bogdanovi}

Draga na{a teto, osta}e{ nam u uspomenama.

ro|. Vulin 1939 - 2011. Ne{a, Milica i Miru{ka.

40406

najlep{im

Borki Bogdanovi}

Ispra}aj pokojnice je 4. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: suprug Boro, k}erke Dragica i Slavica, unuci Luka, Aleksa i Katarina.

Tvoji: Miki i Biqana, Bratislava i Goran, Milo{ i Bojana.

od porodice Joki}.

40772

40777

40774


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.30 23.40 01.00

tv program

petak4.novembar2011.

Добро јутро,Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Вече са звездама Кухињица Вести Квиз:Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Изблиза Биоскоп Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Ноћна смена Егзит2011. Војвођански дневник Петказање Поново у игри,филм Један на један

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља

Кибиц фенстер (Панонија,13.00) 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филм:Хартови са Запада

Ноћнасмена На трагу највећих научноистраживачких серијала од којих је, као репер и златни узор, узета емисија „Мистерије света“ Артура Кларка, екипа „Ноћне смене“ у мини серијалу „Ноћна смена у посети градовима Војводине“ хвата се у коштац са највећим неурбаним легендама и историјскимдогађајима... Водитељи: Никола Шкорић,ДејанЋирјаковић,Димитрије Бањац и Весна Спасојевић (РТВ1,21.00)

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран,емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт -музички програм 12.15 Музички интермецо (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Песма,ношња и седељка, док.(рум)са титл.на српском 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече,Војводино (рус) 16.45 Буквар братимљења 17.15 Духовка (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо (мађ) 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече,Војводино (слов) 21.10 ЛујПастер,филм (слов) 22.30 Он,она и клонирана,филм 00.00 ТВ Продаја

08.30Храна и вино 09.00Вести 09.05Интерна истрага 10.00Вести 10.05Ево нас код вас 11.05 Др Мартин 12.00Вести 12.07Године пролазе 13.00Вести 13.05Интерна истрага 14.05Витраж 14.30Дунавска салетла 15.00Вести 15.05Др Мартин 16.00Објектив (слов) 16.10Вести 16.15Објектив (мађ) 16.30Лична грешка 17.05Храна и вино 17.30Новосадско поподне 19.00Објектив 19.30Објектив (слов) 19.45Објектив (мађ) 20.00Ленија 20.30Сокаче 21.00Интерна истрага 21.45Неон сити 22.00Објектив 22.30Др Мартин 23.10Неон сити 23.20Године пролазе

06.30 10.30 12.30 13.30 14.00 22.00 22.30 23.30 00.30 02.15

АТП Мастерс Базел 1/8Финала ВТА Бали 1/4Фианле ТВС Тенис Базел АТП Мастерс Базел 1/4Финала Тенис Базел Преглед Евролиге Најава Премијер лиге Евролига:Партизан –Спироу АТП Мастерс Валенсија 1/4 Финала

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,20.15ОСАА/Перископ,21.15Отворени екран,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.45 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 11.52 12.00 12.15 12.30 13.16

02.39 03.00 03.20 03.34

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Атлас света Евронет Дневник Спорт плус Злочиначки умови Одбојка-Светскикуп(ж): Србија-Кореја,снимак Гастрономад Ово је србија Породично благотв серија Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо ПолицајацсаВеберлиХилса, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Јединица Одбојка-Светскикуп(ж): Србија-Кореја,снимак Отворена врата Вести Гастрономад Наскривенотеводимместо

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.00 00.15 01.15

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај,брате Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

14.43 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.56 23.01 23.50 00.05 00.10 01.00

Дино Мерлин

Вече са Иваном Ивановићем Најпопуларнији босанскохерцеговачки кантаутор Дино Мерлин, који овога месеца три пута наступа у Београдској арени,вечерас је гост код Ивана Ивановића. Прошлогодишњи представник БиХ на Евровизије извешће неке од највећих хитова, а певаће и најпознатији дует „Јорговани” с Весном Змијанац. (Прва,21.15)

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00могућјепренос СкупштинеРепубликеСрбије 06.53 07.30 07.33 07.39 07.42 07.48 08.12 08.15 08.25 08.54 09.10 10.01 10.35 11.00 11.30 12.00 12.39 12.57

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Београдумузичким збивањима20.века (Не)обичнообиљкама Светприроде Контекст21 Метрополис Место за нас Странац у Србији КонцертСОРТС Ликовна колонија РТС Трезор

Досијеометадону После30годинаодувођења,уАмерици,бројкорисника метадонске терапије се смањио готово за половину, док се више од три пута повећао број смрти од метадона.Можелисеовастатистика релативизовати у односу на број оних којима је метадонскатерапијапомогла? Ауторка иуредница: ОливераПанчић (РТС2,20.04) 13.56 Београдумузичким збивањима20.века 14.25 (Не(обичнообиљкама 14.40 Светприроде 15.30 Пола века анимације у Србији 16.02 Животнасрединаиздравље 16.32 Лалошке иконе 21.века 16.56 Породица Сопрано 17.55 Кошарка:ПС:Радничкибаскет -Војводина,пренос 19.29 Ловириболов 20.04 Досијео...метадон 20.30 Андрићевехронике 21.11 Породица Сопрано 21.14 Далекисевер,филм 23.47 Хад:СуђењедрВојиславу Шешељу,снимак 23.50 Зајечарскагитаријада 00.23 Трезор 01.20 Кошарка:ПС:Радничкибаскет -Војводина 02.47 Пола века анимације у Србији

07.00 08.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.15 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Маратон Инфо,Временска прогноза Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Фуснота Мајсторски Отворени студио Милица² Филм:Сподоба Вести Иза вести Породица Серано Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм:Шифра:Чистач НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм:Курва

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Срем на длану:С.Митровица,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Клинт Иствуд

За долар више Двојица ловаца на главе, Човек без имена и пуковник Даглас Мортимер, у почетку сваки за себе,а касније и заједно,налазе се на трагу једног од најтраженијих бегунаца Дивљег Запада - злогласног Ел Индија. Ел Индио је немилосрдан и интелигентан човек за којим се вуче дугачак крвави траг... Улоге: Клинт Иствуд,  Ли ВанКлиф,АлдоСамбрели, КлаусКински Режија: Серђо Леоне (Б92,21.05) 07.00Вести Б92 07.05Сунђер Боб Коцкалоне 07.30ПингвинисМадагаскара 08.00Вести Б92 08.30Долинасунца 09.30Хоћу да знам 10.00 ВестиБ92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00Нашамалаклиника 13.50Лига Европе,преглед 15.00 Доме,слатки доме 16.00Вести Б92 16.35Спортски преглед 17.00измеђудвеватре 17.30 Све по списку 18.00Сунђер Боб Коцкалоне 18.30Вести Б92 19.15Пријатељи 19.40Два и по мушкарца 20.10Истражитељи из Мајамија 21.05Филм:За долар више 23.35Вести Б92 00.05 Измеђудвеватре 00.35Шта да обучем? 00.40Доушници 02.45Саут Парк 03.30Београдски ЗОО

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз,породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд шоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.15 Кеш на ноге

09.40 09.55 10.00 10.20 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести МедаЧарли Повратакмалогтигра БобаиБиба БајкаоТибету Метеори–моћникамиони Анђелина балерина Срећназвезда –Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио АвантуремалогПере Метеори -моћни камиони Ноди Меда Чарли Торк Срећназвезда -Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Граница Телемастер Насловна страна,квиз Црвени орао Вести Главна улога Мовиеланд Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7живота Главна улога Насловна страна,квиз

Синиша Милошевић

Мувиленд Наша публика ће у року од 30 минута, колико емисија траје, бити обавештена о свим актуелностима у свету седме уметности,дешавањима која су привукла пажњу и глумцима који не глуме, већ „живе“ улоге. „Мувиленд” је спрецифичан формат - не даје препоруке,не критикује, само прати. Аутор и водитељ:Синиша Милошевић (Хепи,21.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak4.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише:Милан Живановић 08.35 Све о псима,мачкама, љубимцима 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Посластичарски ас 11.20 Новац на јеловнику 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон,Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима,мачкама, љубимцима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 20.55 Партнери у љубави и злочину 21.50 Смртоносне жене 22.45 Др Џи 23.40 Л.А.Инк 00.40 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 01.40 Партнери у љубави и злочину

08.00 Духовнамузика 09.00 Причаопољопривреди: Блато,знојитрактори 10.00 ПроблемсаТолстојем 11.00 Робовласничкаиндустрија 12.00 Германскаплемена 13.00 Другисветскиратубоји 14.00 Шкотскикључ 15.00 Заборављенаубиства 16.00 Гениједизајна 17.00 Путовањаиоткрића 18.00 ВанГог–комплетнаприча 19.00 Робовласничкаиндустрија 20.00 Изгубљенидревниградови 21.00 Колонија 22.00 МаркФорстер–дозволаза снимање 23.00 Заборављенаубиства 00.00 Гениједизајна 01.00 Путовањаиоткрића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендаозмају ЗавераРозвел Легендаозмају Фантастичначетворка ЗавераРузвел Неуморни Легионар Прозакнација Чоколада Лављајазбина Побуна Еротскифилмови

07.00 Добројутро,Хрватска 09.08 Краљвинограда 10.10 Погледубудућност,док. серија 11.10 Опрашоу 12.00 Дневник 12.32 Кадзаволим,времестане 13.21 Свећебитидобро 14.16 Другомишљење 14.50 Алиса,слушајсвојесрце 15.34 Емисијапучкеипредајне културе 16.05 Скицазапортрет 16.25 Хрватскауживо 17.14 Глобалносело 17.43 Путемевропскихфондова 17.59 Изаекрана 18.29 ОдЛаркРајсадоКендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Хрватскикраљеви,док-играна серија 21.05 Премијеранедеље:Нешто ново,филм 22.55 Дневник3 23.34 Петидан,токшоу 00.30 Филмскимаратон:Розмарина беба,филм 02.42 Филмскимаратон: Светионичар,филм

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Дијагноза:Убиство НешБриџис Закониред Дијагноза:Убиство НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Закониред Дијагноза:Убиство Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Ургентницентар Пандуриновајлије Плавикрви

07.35ПопПикси,цртани 07.45Кобра11 09.55Ексклузивтаблоид 10.25Вечераза5 11.20Емператриз 13.10Крвнијевода 14.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Мушко-женскествари,филм 22.00Ноћлет,филм 23.25Делтафорс2,филм 01.30Астрошоу 02.30РТЛДанас 03.05Ноћлет,филм

Мушко-женске ствари

СанаЛатан

Нештоново Кења је млада, успешна и згоднажена,припадницависок ог бостонског црначк ог друштва,менаџеркаубанци, којојсесмешипартнерствоу фирми.КадаоденауговоренисастанакнаслепосаБрајаном, једино што пожели је даштопрепобегне... Улоге:  Сана Латан, СајмонБејкер,ДоналдФејсон, Блер Андервуд, Алфред Вудард,ЕрлБилингс Режија:СанаХамри (ХРТ1,21.05)

Нел воли да чита Шекспираинетражипуноодживота - једино што жели јесте да студира књижевност и да се упишенаЈејл.Вуди,којиживиуњеномкомшилуку,јеистакнути рагбиста школског тима, није превише интелигентан,ањеговциљједадобијешколскустипендију... Улоге:СамаирАрмстронг, Кевон Зегерс, Шерон Озборн (РТЛ,20.00)

Лављајазбина Гвоздена завеса је одавно пала, али руска мафија, под вођством боса Дариуса Паскевица, и даље влада Будимпештом. Очајан, мађарски премијер жели Дариуса ван земље, и моли ФБИ за помоћ... Улоге:СтивенДорф,Боб Хоскинс,ЛаураФрејзер Режија:ЏејмсБрус (Синеманија,20.00)

СтивенДорф

06.00 07.35 09.15 11.00 12.30 14.40 16.25 17.55 18.25 20.05 20.30 21.05 22.05 23.00 00.40 02.20 04.35

Шпијун из комшилука Зубићвила У ваздуху Срећковић Гроф Монте Кристо (2002) Карлитос и животна шанса Господа Бронко Филмови и звезде Срећно до краја живота Досадно на смрт Обдарен Права крв Камелот Проклети Јунајтед Ђакузи -Временска машина Завера на двору Изгубљени дечаци: Жеђ

07.48 08.17 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.41 13.08 13.48 14.30 14.56 15.20 15.50 16.06 16.16 16.45 17.05 18.00 18.20 18.34 19.16 19.39 20.06 21.01 21.46 23.37 00.31 01.27 01.56

МалаТВ Плесненоте Школскисат ЧетворопротивЗ Алиса,слушајсвојесрце Птицазазбогом,филм Паралеле Светпрофита СадиоПавлевиноград,док. филм Другиформат Х2ОУзмаловоде! Еџмонт Школскисат Пуникруг Руперт МалаТВ ПоштарПет Шаптачпсима Регионалнидневник Жупанијскапанорама Бриљантин ПатакФрка Музика,музика...поп ЛордофтхеДанце,док.филм Прљависексиновац Лавиринтправде Нарубунауке Вријемејезаџез Старидечки Монк

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратакубудућност Фаџ Невероватнеприче Земља Сиквест ХарииХендерсонови Повратакубудућност Ртстраха ХарииХендерсонови Фаџ Невероватнеприче Земља Увек Сиквест

06.00 08.00 10.00 11.55 14.00 15.30 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Последњи Мохиканац Фриџек Чаура:Повратак Снег пада на кедрове Останите с нама Између љубави и игре Срећни бројеви Пацов Типично за Мери Проблем са клинкама Раце 2Раце

СамаирАрмстронг

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица/Лондон Петабрзина Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Радионицазаправе мушкарцесаЏејмсомМејом ОбрачунсаТајсоном Најтежизадациувојсци Успоренснимак Успоренснимак Разоткривањемитова Радионицазаправе мушкарцесаЏејмсомМејом ОбрачунсаТајсоном

08.30 10.00 10.50 11.00 12.00 15.00 16.00 17.50 18.20 18.30 19.30 20.30 22.45 23.00 00.00 00.15 01.15

Уметничкоклизање Билијар Фудбал Рели Уметничкоклизање Рели Уметничкоклизање Тркекоња Фудбал Најјачичовек Најјачичовек Бокс Свиспортови Покер Мотоспортови Рели Свиспортови

21.00 21.55 22.50 23.15 23.45 00.40

Марко Краљевић ударио на Петроварадин

Ч

ланак из 1866. „Шта има ново у Новом Са„Шајкашка је 1873. развојачена и престала биду„, чији је мото „Збогом грожђе, збогом ти део војне границе са специјалним, Лази тако виногради„, Костић почиње овако: „Свака одвратним статусом. Први јој је посланик на већа варош има нешто чиме се поноси. У Паризу Угарском сабору постао њен велики и славни син те одмах воде да видиш Плаце де Цонцорде, у Лаза Костић. Као кандидат Милетићеве Народне Лондону ти показују Регентстреет, у Млеткама те странке, у Тителу је добио 1.180 гласова, а кандиводе на Марков трг, у Берлину УнтерденЛинден, дат угарске владе и српске јерархије, Ђорђе Поу Мадриду у ПуертаделСол, у Пешти на Ланча- повић Даничар, иначе његов први уредник, нани мост, а у Београду ти показују џамију с витким крчмио је, и поред свих притисака, само 97. минарима. А да ли има ’Париз српски’ или још Први говор у Земаљском сабору у Пешти почео цифрастије речено, ’Српска Атина’ – Нови Сад – је пркосно на српском језику; немир, бура негодотако место којим би се могао подичити? Има га, вања и председник одгађа седницу. Треба замите још како! слити тај сабор и Мађаре пијане од чудне лингвиНовосађани се поносе својом ’променадом’. Ту стичке мегаломаније, која је мађарски језик проће довести сваког странца па му прво хвалити до- гласила за величанствено културан, а рацко (српбру каву посластичара Петермајера, после гово- ско) наречје за назадно, застарело и варварско. По рити како је добро свирал а банд а Алекс андрове пеш ачке рег именте, за којом је при одласку не једна суза канула у лађан Дунав, а напослетку ће му показати развалине зидана старе куле у Врбаку, откуд се Марко Краљевић дизао да Дунав преброди на шарцу ’коњу великоме’, и ударао сам самцит на Варадин град, да ослободи другове своје који су допали мађарског ’љутог ропства Вуче Висока политика у кафани „Код камиле” ђенерала’”. Међутим, Лазин пријатељ др Радивој Симоно- идеји тих неизлечивих шовиниста, које није тако вић пише како се у тим, политички озбиљним лако ни разумети, кад се узме у обзир скромна временима сналазио разбарушени песник: улога мађарског језика у европској култури (јези„За време омладинског доба биле су вечере по ка који не припада индоевропској породици: ’наприватним кућама и теревенке на дневном реду родности’ угарске круне имале су само да радују па и Лаза није могао утећи од гошћења и чашћа- што им се даје (и кад им се год даје!) прилика да вања. На тим теревенкама се није само јело и пи- се потчине вишем, лепшем, културнијем и слађем ло него и србовало и хтело да створи нешто вели- језику мађарске државе. Мађарски идеолози те ко. врсте збиља су веровали у неко хималајско преиТако 1860, кад је имао тек 19 година, пише из мућство њихова језика над српским, румунским, Новог Сада како тера кера на сву меру и како је па чак и немачким! Истина је да су Мађари неговећ две ноћи клопав, а наредне године јавља опет вали свој језик како су знали и умели, хтели су од из Новог Сада: други дан њег а, у свом нер азумн ом Ускрса идемо сви у Сентоуобразиљу да начине најлепмаш да протерамо кера! ши и најгипкији језик света! Семштојенатеревенкама У омладинско доба било После паузе Лаза опет отср б о в ао,кадјеимаотек је у моди у веселом друшту поче српски: ’Славни сабода се много пије, па се и 19година,изНовогСадапише ре’. Опет граја и тек онда наЛазадатеракеранасвумеру стави на мађарском, истина опијало, но Лаза је увек умео одржати меру; кад се не много течном. (Никада га ивећједвеноћи’клопав’.На од вина загрејао, пио је кадругиданУскрсаидућегодине није потпуно савладао.) У ву. Ја га никад пијаног нибати о народностима трајављадаидесцелимдруштвом де сам видео. жио је ’американски устав’ уСентомашдапротеракера Популарне су биле и конпа народности неће ни травенционалне здравице, али жити да им се законом јемчи Лаза је мрзео слушати кад слобода језика, као што то се наздравља коме који то не заслужује, а кад се не пада на ум ни Американцима кад употребљаласка и удвара наздрављач. Говорио је како је вају енглески државни језик, да им се законом газдравица једаред лепа девојка намигуша, поносна рантује и њихов рођени. Велики Лазин говор о друга добрим јунацима, а други пут подла слу- мађарској уставности кипти од ироније на мађаржавка лицемера. ’Ал те волем ала те мрзим, здра- ске претензије да Мађари малте нису претекли и вицо моја’„. саме Енглезе у парламентаризму. ’Ми се обично Једна здравица, одржана у Београду 1872. на хвалишемо својим хиљадугодишњим уставом па свечаном проглашењу малолетног Милана Обре- кад ни после хиљаду година нисмо дозрели за новића за кнеза, стајала је Костића пет месеци ис- уставну слободу, онда када ћемо’”. тражног затвора у Будимпешти. Неуморни шпијуУ сенци тих бурних превирања, која су се одвини су јавили да је песник заносно наздравио ује- јала и по познатим новосадским кафанама, народињењу свих Срба, оптужен је за велеиздају, али чито „Белој лађи„ и „Код камиле„, где су Милезбог недостатка доказа ипак ослобођен. тић, Костић и омладински прваци били трн у оку Међутим, ни након тог искуства није избегавао власти, одвијале су се закулисне игре, уз неизбеполитику и Станислав Винавер пише: жне тајне и јавне шпијуне.

Књигу Милана Живановића “ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910” у издању “Прометеја”и „Тиског цвета„можете уз попуст од 20одсто купити за 640динара у новосадској књижари “Мост”(Змај Јовина 22,тел.021/529–899) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

petak4.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Петакјевашомиљенидан.Пајење по радњама, шопинга ради, сасвимједобраидеја.Паренисупроблем јер следи повећање прихода. Усмеритесенаиностранствоионе којиобећавајусвенајбоље.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. novembar 2011.

Диванданзавас,сунчан, реског ваздуха, идеаланзашетњу.Потрошите вишак енергије кроз физичке активности.ВашМарссесусреоса заводољивимНептуномпасетуне знакокогаинспирише.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Пред вама се отварају нове и перспективне могућности. Друштво дође и оде, све тече, ништа није стабилно.Искориститешансеимоментекојивамсепружају, утренутку.Сутрајевећновидан.

Месец је у знаку Риба, а дан је Венерин, што све скупа упућује на романтикуиопуштање.Чинитеоно учемууживатејервамсеможе.Нестанитеунепознатомправцу, успокојиљубав.

Смириле су се страсти, нестали проблемиипредсобомвишенемате довољно изазова. Управо је то приликаданамируосмислитесвоје будуће планове и акције. Продуженивикендјеправорешење.

Ситуацијаналичномпланусепоправљајеризлазитеизтамеусветло.ВашМеркурјезакорачиоизнапетогидраматичногзнакаШкорпијеужовијаланисветао, топаознак Стрелца.Прославитето!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословнаифинансијскаситуацијасепоправљају ибићесвепријатније радити на вашем радном месту.Сарадницићеваслепшеибољеприхватати, априходићесепобољшати. Дакле, будитеоптимиста!

Увашзнакјеупловилапредивна Венера и донела вам љубавни однос, симпатичан утисак који остављатенасвеокосебеипотребуда седотерујете.ТујеиМеркур, којије прати.Путовање?

Контакти с онима који су далеко, у иностраству или тек повучени у своје рајско место, доносе вам добробит, задовољство и корист. Па, нијенемогућедаотпутујетеспартнеромудалекепределе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

КажудаВагавагапозитивнеинегативнемоментенатасовимасвоје ваге.Ипак, постојепериодикадасе ствариидогађајиодвијајуспонтано итекусамипосеби.Управоулазите утуфазу.

Шта рећи, сем да већ данас можете боље функционисати него јуче, дасеможетебољеорганизовати и више постићи. Поготово у послу, гдесувамготовосвинаклоњени.Примећујетелитоилине?!

Променљивог сте расположења, изузетно емотивни и интуитивни. Немојте играти отворених карата јерћевастоугрозити.Следипријатан сусрет са сродном душом. Ко уме,тајиможе!Уживајте.

TRI^-TRA^

Подмладак заопоравак V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Panчevo

17

Vrшac

18

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Niш

Познатиамеричкиглумац,писаци редитељСтенли Туки (50)верио се заФелиситyБлант (31),старијусеструславнебританскеглумицеЕмили Блант.УправојеЕмили билата којајеспојиласвогколегуисестру. Емили иТукисуглумилизаједно уфилму„Ђаво носиПраду” иодтад су добри пријатељи. Глумац је пре двегодинеизгубиосупругуКејткоја јепреминулаодрака.Сњомједобио троје деце. Био је у краткој вези са звездомсерије„Сопрано” и„Сестра Џеки”ЕдиФалко. -Стенлијунијебилонималолако. Након смрти супруге имао је срећу штојесреотакотоплуисаосећајну жену као што је Фелиситy. Јако су срећнизаједно - рекаојеизворблизакпару.

17

VIC DANA

Evropa Madrid

НОВИСАД: Сунчаноирелативнотопловреметокомдана.ДуRim ваћеслабдоумеренјугоисточниветар.Притисакизнаднормале. Минималнатемпература2,амаксималнадо17степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Након хладног јутра, током дана сунчано и тоCirih пло.МаглећебитисамоујутруназападуСремаиБачке.Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална Berlin температура0,амаксимална19степени. Beч СРБИЈА: Наконхладногјутра,сунчанитопаодан.МаглећебиVarшava типокотлинамазападнеСрбијеиуТимочкојКрајини.ДуваћеумеренјугоисточниветаруПоморављуиПодунављу,ауосталимпреKijev делима слаб источни и североисточни. Притисак изнад нормале. Moskva Температураод-3до9степенизбогмагле. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: ЗавикендсувоитоOslo плијевреме.Бићепретежносунчаноузнештооблакаунедељу.У St. Peterburg ПоморављуиПодунављућедуватиумеренјугоисточниветар,ујуAtina жномБанатупојачан.Сличновремеипочеткомидућеседмцие.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске прилике ће бити релативно повољне за већину хроничнихболесника.Известанопрезсесаветујеастматичаримаисрчанимболесницима.Опрезно усаобраћају!

14 22 17 12 12 14 12

Причајудвекомшинице: -Комшинице,купићутизавесе зарођендан. -Зашто? -Дасеневидикадсеваљаш покревету са швалером. -Ајаћутебикупитинаочаре. -Зашто? -Давидишдајетотвојмуж.

10 7 10 9 19

Pariz

19

Minhen

16

Budimpeшta

12

Stokholm

10

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

32 (-11)

Slankamen

168 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

96 (-12)

Zemun

238 (-4)

Bogojevo

98 (-7)

Panчevo

266 (-2)

Smederevo

446 (-4)

Baч. Palanka 125 (-9) Novi Sad

113 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (0)

S. Mitrovica

167 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (0)

Beograd

195 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

158 (-4)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

18 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 4.novembar 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"