Dnevnik 4.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 4. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23424 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

KRAQ BA KRA @E LI DA IN VE STI RA U ROD NI GRAD

Se ve ri na i Mi lan be ru „Vr {a~ ke vi no gra de”? str. 5

NASLOVI

IZBORI 2012.

SRP S KA RE S TI T U C I J A KRE N U L A IZ NO V OG SA D A

Ekonomija

ZA PO KRA JIN SKI PAR LA MENT U TR CI 14 LI STA I 519 VE ]IN SKIH KAN DI DA TA

4 Bespovratna pomo} malim preduze}ima 32 miliona dinara

Dru{tvo 6 Zrewanincima taksisti vi{e ne}e donositi lekove

Novi Sad

Vojvodina 11 Melen~ani dobili kanalizaciju, prvi prikqu~ak za bawu

Reporta`e 13 Novosa|anin Ivan [tajbervir spasavao brodolomnike s Titanika

Foto: R. Hayi}

8 Grad finansira zarade 73 pripravnika 8 Besplatan taksi prevoz za trudnice i bolesnu decu

Tan ury i} im a vra} en deo pal at e

Na bi ra li {ti ma u Voj vo di ni pet gla sa~ kih ku ti ja str. 3 T E M A „ D N E V N I K A ” : ZDA WE NA TR GU NI KO LE PA [I ]A ^E KA NO VE PAR LA MEN TAR CE

Bin go za slu `bu gra |a na str. 2

str. 4

Crna 15 Novosa|anka se tereti da je sa {kolskih ra~una ukrala novac

Mogu}i pquskovi Najvi{a temperatura 25 °S

IMA LI KRA JA PA DU DO MA ]E VA LU TE

Za od bra nu di na ra tre ba tri mi li jar de evra

str. 5

PRO TEST ZA PO SLE NIH U ZRE WA NIN SKOJ „JU GO RE ME DI JI”

Rad ni ci pro tiv rad ni~ kog li de ra

NA ME \U NA ROD NOM FE STI VA LU PLE SA U BI JE QI NI

No vo sa |an ke se oki ti le zla tom

str. 8

str. 4

SPORT

str. 16 – 20

NOVCEM OP[TINE I JAPANSKE KOMPANIJE JTI

n NOVI PORAZ ODBOJKA[ICA

n TRENER ROSI UDARIO QAJI]A

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Fontana ulep{ala centar Sente

str. 12

petak4.maj2012.

INTERVJU TA WA MI [^E VI], DR @AV NI SE KRE TAR MI NI STAR STVA OD BRA NE

Sr bi ja sprem na za pre go vo re s EU ne, do one o na pret ku u pro {loj go di ni, s is pra vqa wem ne kih od u~i we nih gre {a ka vr lo vi dqi vim i za EK. To je bi la jed na od va `nih stva ri u da va wu oce ne da je Sr bi ja za slu ì la sta tus kan di da ta. l Mi sli te li da }e se u evrop skim agen da ma u od re |e nom tre nut ku na }i i pi ta we Usta va Sr bi je? – EU ne di ra pi ta we Usta va jer je to naj vi {i unu t ra { wi do k u ment, ali ima ne k ih pi ta wa ko ja su do sta va `na i ko ja }e mo mo ra t i da pro m e n i m o, kao {to su dru ge dr à ve ra di le ka da su po sta ja le ~la ni ce EU. To ni j e ne u o b i ~ a j e n o i naj ~ e { }i raz l og za pro me nu usta va u pro ce s u evrop s kih in t e gra ci ja je su per ma ci ja pra va EU u od no su na na ci o nal no u od re |e nim obla sti ma. U svim osta lim seg men ti ma je stvar unu tra {wih po tre ba i pro ce sa. l Da kle, i pi ta we ske in te gra ci je i biv {a di de c en t ra l i z a c i je, jer su rek tor ka Kan ce la ri je Vla de mno ge ~la ni ce EU vi so ko Sr bi je za evrop ske in te gra ci cen tra li zo va ne? je. –EU je osta vi la dr à va ma Ka k o is t i ~ e sa g o v or n i c a, da oce ne ka ko je naj bo qe za Mi ni star stvo od bra ne je u za - wih. Ne ke sma tra ju da su sna vr {noj fa zi iz ra de pre go va `ni ji re gi o ni vr lo va àn seg ra~ kih po zi ci ja za bu du }e pre ment wi h o v og funk c i o n i s a go vo re Sr bi je s EU, ko je }e wa, dok dru ge mi sle da je naj bi t i pred s ta v qe n e na Dan bo qi na ~in or ga ni za ci je sna Evro pe, od no sno 10. ma ja, ka da `na cen tral na vlast. Jed na od }e se na za jed ni~ koj kon fe va `nih stva ri ko ju tre ba uvek ren ci ji u Be o gra du oku pi ti ima ti na umu je da po sto je raz pred s tav n i c i mi n i s tar s ta v a li ~i ti ko he zi o ni i re gi o nal dr à va ~la ni ca EU ko je su to ni fon do vi ko ji po ma ù raz ve} ra di le u pri pre ma ma za vo ju re gi o na, ali ne sa mo kod svo je pre go vo re. dr à va gde je pri me wen raz li ~i t i ob l ik re g i o n a l i z a c i j e l Po me nu li ste kraj go di ne kao no vi ste pe nik in kao ob lik unu tra {weg ure |e s t i t u c i o n a l - wa. Va `no je u nog po v e z i v a pr voj fa zi, ~ak EU ne di ra pi ta we wa s EU. [ta i ako se ne ide Usta v a jer je to bi, ge ne ral no, ka re gi o na li za naj vi {i unu tra {wi ci ji, na pra vi ti mo g lo bi t i uslov i pre sta ti sti~ ku po do ku ment, ali ima pre ka da se to ne kih pi ta wa ko ja su de l u re g i o n a, i ostva ri? od no sno de fi ni do sta va `na i ko ja – Ima jo{ do sa w e wi h o v og }e mo mo ra ti da sta vre m e n a do ste pe na raz vo ja, pro me ni mo, kao {to da bi se zna lo do kra j a go d i n e. Pred na ma je jo{ ko jeg ste pe na je su dru ge dr à ve je d an iz v e { taj do {ao u od no su ra di le ka da su Evrop ske ko mi na pro se ~an raz si je ko ji Sr bi ja po sta ja le ~la ni ce EU voj u EU. Sa mo mo ra da pro |e u oni ko ji su raz ok t o b ru, kao sva k e go d i n e. voj no is pod 90, od no sno 75 od Bri sel ska oce na Sr bi je mo ra sto, za raz li ~i te vr ste fon do bi ti kao u pro {lo go di {wem va, mo gu o~e ki va ti po mo} sa me iz ve {ta ju za sta tus kan di da ta Uni je. da bi se uop {te teh ni~ ki mo l Fi nan sij ska po mo} je, glo kre nu ti u pre go vo re. Uvek da kle, mo gu }a i kroz „pa osta ju i po li ti~ ki uslo vi, ko - pir ne re gi o ne“? je ne tre ba za ne ma ri ti zbog – Ka ko da ne, kroz sta ti ne sum wi ve va `no sti, a ~u li sti~ ke se ona ta ko |e do bi ja, a smo ih ne ko li ko. Re~ je o kon - stvar je po li ti~ ke od lu ke sva struk tiv nom pri stup u raz go - ke dr à ve o re gi o na li za ci ji, vo ri ma s Pri {ti nom, ko ji se EU ne na m e } e re { e w e, ve} do sa da do ka zao kao vr lo do - osta vqa dr à vi da od re di na bar, za tim pre i spi ti va we ne - ~in svo je unu tra {we or ga ni kih pri va ti za ci ja i kon stan - za ci je. tan uslov bor ba pro tiv ko rup l Ka d a su u pi t a w u ci je, {to }e bi ti vr lo o{tro evrop ske pa re, Mi ni star oce wi va no ne sa mo do otva ra - stvo od bra ne je tu na pra vi wa pre go vo ra s EU ve} i na kon lo ve li ki po mak ve zan za to ga. EOA, ko ju je EU for mi ra la 2004. u na me ri da po mog ne l Mo è li se na tim pi ta w i m a za o { tri t i od n os raz v o ju i is t ra ` i v a w u u Bri se la pre ma Sr bi ji? od b ram b e n oj in d u s tri ji, – Ako mi sli mo na Evrop sku opre m a w u voj s ke dr ` a v a ko m i s i j u, taj od n os vi d i m o ~la ni ca? kroz pro ce nu i oce nu ko ju ona – [to se ti ~e Evrop ske od da je u go di {wim iz ve {ta ji ma. bram be ne agen ci je, ima mo ze U ovom tre nut ku se pri ku pqa - le no sve tlo svih dr à va ~la ju pri lo zi za iz ve {taj u svim ni ca. Uprav ni od bor EOA-e je mi ni star stvi ma, pa i o pi ta - 22. mar ta, bez Dan ske ko ja ne wi ma ve za nim za bor bu pro tiv u~e stvu je u od ba ram be noj po ko rup ci je, i oce ne uspe {no - li ti ci Uni je, ovla stio vi so sti do sad ostva re nih pri va ti - ku pred stav ni cu za spoq nu po za ci ja. Vi de }e mo ka ko sve to li ti ku i bez bed nost Ke trin iz g le d a u pr v im ana l i z a m a E{ton da za po~ ne raz go vo re o Bri se la ve} u sep tem bru. za kqu ~i va wu teh ni~ kog aran l Ve ro vat no }e se tu ude - `ma na sa Sr bi jom. Teh ni~ ki nu t i i pi t a w e re f or m i aran `man je za pra vo pri dru pra vo su |a po stan dar di ma ì va we Evrop skoj od bram be ko je zah te va Uni ja? noj agen ci ji, naj vi {i ni vo od – Po sto ji kon stant na oce na no sa ko ji ona mo è ima ti s ne ko ju je o ovim re for ma ma EU kim ko ni je ~lan, ali mo ra bi do sa da da va la, od po ~et nih ti ma kar kan di dat. ne ga tiv nih 2009. i 2010. go di D. Mi li vo je vi} – Sr bi ja je ad mi ni stra tiv no, po li ti~ ki i po stig nu tim stan dar di ma pot pu no sprem na za otva r a w e pre g o v o r a s Evrop skom uni jom o ~lan stvu. Do bi ja we da tu ma o~e ku je mo do kra ja go di ne – iz ja vi la je u in ter vjuu za „Dnev nik“ dr àv na se k re t ar k a u Mi n i s tar s tvu od bra ne Ta wa Mi {~e vi}, ina ~e po zna ti stru~ wak za evrop -

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : ZDA WE NA TR GU NI KO LE PA [I ]A ^E KA NO VE PAR LA MEN TAR CE

Bin go za slu `bu gra |a na Na kon {to se u ne de qu za tvo re bi ra li {ta, istog tre nut ka po ~e }e kal ku la ci je o to me ko li ko je ko od u~e sni ka osvo jio man da ta, a sa mim tim i ka k ve su {an s e da se ne k a stran ka na |e u re do vi ma vla da ju }e ko a li ci je. Za sa da je po zna ta sa mo „ustav na ~i we ni ca“ – u Skup {ti ni Sr bi je }e i u na r ed n om ~e t vo r o g o d i { wem man da tu se de ti 250 na rod nih po sla ni ka. Re pu bli~ ki par la ment je in sti tu ci ja u pot pu no sti otvo re na za jav nost. Pro te klih go di na gra |a ni su do naj sit ni jih de ta qa upo zna va ni s pri na dle `no s ti m a ko j e ova po z i c i j a obez be |u je na rod nim pred stav ni ci ma. Uglav nom, gra |a ni i po sla ni ci su raz li ~i to vi de li start nu za ra du od ne {to vi {e od 75.000 di na ra: dok su par la men t ar c i go v o r i l i da je skrom na, gra |an stvo je sma tra lo da je do voq na, ne kad i pre vi so ka. Uz pla tu ide i pa u {al za rad s bi ra ~i ma od oko 30.000 di na ra, tro {ko vi pre vo za za do la zak na sed ni ce, par king, no }e we u be o grad skim ho te li ma B ka te go ri je, ili na jam sta na u glav nom gra du za 300 evra, kao i na kna da za odvo jen `i vot od 40 od sto pro se~ ne za ra de. Funk ci ja po sla ni ka sre} ni ci ma ko ji po sta nu ~la no vi me |u na rod nih de le ga ci ja omo gu }a va i pu to va wa u ino stran stvo. U Skup {ti ni Sr bi je ih je de vet ra znih pro fi la, od onih pri OEBS-u, NA T O-u, Sa ve tu Evro pe, pa sve do skup {ti na Me di te ra na, pra vo sla vqa, fran ko fo ni je, cen tral no e vrop ske ini ci ja ti ve, cr no mor ske eko nom ske sa rad we i in t er p ar l a m en t ar n e uni j e. Par la men tar ci su for mi ra li i 35 gru pa pri ja teq stva da bi odr `a va li ve ze sa skup {ti na ma na svim me di te ra ni ma. Ne {to vi {e od po lo vi ne po sla ni ka ste klo je pra vo na di plo mat ski pa so{. U pro te klom man da tu po sla ni ci su „se de li“ u de set po sla -

ni~ kih klu bo va, za ~i je osni va we je neo p hod no naj ma we pet par la men ta ra ca. ^ak wih 200 ih je na stal nom ra du u Skup {ti ni, {to zna ~i da pu nu pla tu pri ma ju iz dr `av ne ka se. Po {to na rod nim pred stav ni -

lu ~i }e po sla ni ci no vom od lu kom. Pr v u sed n i c u Skup { ti n e na kon {to stran ke od re de ko }e bi ti no vi po sla ni ci, sa zva }e ak tu el ni pred sed nik par la men ta, ta ko da se sed ni ca odr -

„Za kli wem se da }u du `no sti na rod nog po sla ni ka oba vqa ti pra ved no, po {te no, sa ve sno i ver no Usta vu, bra ni ti qud ska i ma win ska pra va i gra |an ske slo bo de i po naj bo qem zna wu i ume }u slu ì ti gra | a n i m a Sr b i j e, isti n i i prav di“. Pr vom sed ni com pred se da va }e naj sta ri ji po sla nik, po ma ga }e mu naj mla |i, do iz bo ra no vog pred sed ni ka par la men ta. Sva k i na r od n i po s la n ik uì va imu ni tet i ne mo è bi -

Na rod nim pred stav ni ci ma sle du je za ra da i {est me se ci na kon is te ka man da ta

Mo ra se i je sti U po ~et ku ra da, dok ne upo zna ju za ni mqi vi je kut ke pre sto ni ce, po sla ni ci ma }e me |u za ni mqi vi jim pro sto ri ja ma bi ti skup {tin ski re sto ran. U we mu se to kom za se da wa pri pre ma ju tri ver zi je obro ka: za do ru ~ak pi te, vir {le, kaj ga na, ru ska sa la ta, za ru ~ak pet-{est ku va nih je la i ro {tiq ko ji se pe ~e do kle god se si ja tra je. Za 200 do 300 di na ra mo gu }e je po je sti obrok sred weg kva li te ta i za ~e tr de se tak di na ra po pi ti espre so i li mu na du. ci ma sle du je za ra da i {est me se c i na k on is t e k a man d a t a, pro ce wu je se da bi po sle kon sti t u i s a w a no v og sa z i v a na skup {tin skoj bla gaj ni mo glo do kra ja go di ne bi ti ~ak 400 po sla ni ka. Od lu kom Skup {ti ne u ovom sa zi vu par la ment je imao {est pot pred sed ni ka. O to me ko li ko }e ih bi ti na kon iz bo ra od -

`i naj ka sni je 30 da na od pro gla { e w a ko n a~ n ih iz b or n ih re zul ta ta. Na rod na skup {ti na je kon s ti t u i s a n a po t vr | i v a wem man da ta dve tre }i ne na rod nih po sla ni ka. Tog tre nut ka pre sta je man dat pret hod nog sa zi va par la men ta. Par la men tar ci }e po lo `i ti sve ~ a n u za k le t vu ~i j i tekst gla si:

ti po zvan na kri vi~ nu ili dru gu od go vor nost za usme no ili pi sme no iz ra è no mi {qe we, ili gla sa we u vr {e wu po sla ni~ ke funk ci je. Ako se po zvao na imu ni tet, po sla nik ne mo è bi ti pri tvo ren, ni ti se pro tiv we ga, bez odo bo re wa Na rod ne skup {ti ne, mo è vo di ti kri vi~ ni ili dru gi po stu pak u ko jem se mo è iz re }i ka zna za tvo ra. Ovo pra vi lo ne va ì sa mo ako je za te ~en u iz vr {e wu kri vi~ nog de la za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra du à od pet go di na. Uko li ko se si ja par la men ta star tu je to kom re dov nog skup {tin skog za se da wa, ko je tra je do po sled weg rad nog da na u ma ju, no vo i za bra ni po sla ni ci za se da we }e za po ~e ti him nom „Bo è prav de„ uz po stro je ni {pa lir Gar de Voj ske Sr bi je i ras pro str ti cr ve ni te pih na sve ~a nom ula zu u zda we Do ma Na rod ne skup {ti ne. Kad se sve po god no sti na rod nog pred sta vqa wa na bro je na jed nom me stu, la ko je za kqu ~i ti da }e ula zak u zda we na Tr gu Ni ko le Pa {i }a bi ti „bin go“ za 250 par tij skih sre} ni ka. S. Stan ko vi}

I u Voj vo di ni pla ta po sle man da ta Kao i na rod ni po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je, i po sla ni ci u Skup {ti ni Voj vo di ne ko ji su tu za po sle ni ima ju pra vo da po pre stan ku po sla ni~ ke funk ci je, a naj du `e {est me se ci, pri ma ju pla tu iz bu xe ta. U Skup {ti ni Voj vo di ne je za po sle no 72 po sla ni ka. Me |u wi ma su pred sed nik, ~e ti ri pot pred sed ni ka, 11 {e fo va skup {tin skih od bo ra i jo{ 56 „obi~ nih” po sla ni ka. Wi ho ve pla te su raz li ~i te, s ob zi rom na funk ci je u Skup {ti ni Voj vo di ne i dru ge spe ci fi~ no sti. Po pla nu za ovu go di nu, za ra da ak tu el nog pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne je 3,14 mi li o na di na ra, {to zna ~i da je me se~ na oko 261.670 di na ra u bru to iz no su (za jed no s do pri no si ma ko ji se ta ko |e pla }a ju iz bu xe ta).

Za ~e tvo ro pot pred sed ni ka pla ni ra ne su go di {we su me od 2,66 mi li o na do 2,84 mi li o na di na ra, od no sno me se~ no bru to pla te od po 221.670 do 236.670 di na ra. Za 11 {e fo va skup {tin skih od bo ra ko ji su tu na stal nom ra du, plan je da u ovoj go di ni do bi ju pla tu iz me |u 2,12 i 2,34 mi li o na di na ra, tj. me se~ no po 176.670 do 195.000 di na ra, u bru to iz no su. Me |u 56 „obi~ nih„ po sla ni ka naj ve }a go di {wa pla ta iz no si 1,65 mi lion di na ra, od no sno me se~ no bru to oko 137.500 di na ra. – Pra vo po sla ni ka na pla tu {est me se ci po pre stan ku funk ci je re gu li sa no je po kra jin skim skup {tin skim od lu ka ma o Skup {ti ni AP Voj vo di ne i o pra vi ma po sla ni ka, a u skla du sa za ko -

nom – ka è za me ni ca se kre ta ra voj vo |an ske skup {ti ne Mi la Ra di sa vqe vi}. Tim od lu ka ma je pro pi sa no i da se pra vo na po sla ni~ ku pla tu mo è pro du ì ti jo{ do {est me se ci ako po sla nik u tom ro ku sti ~e pra vo na pen zi ju. Me |u tim, po sla nik mo è i da pod ne se zah tev za pre sta nak pra va na po sla ni~ k u pla t u po pre s tan k u man da ta. Ta ko |e, pro pi sa no je da pra vo na pla tu pre sta je i za s ni v a w em rad n og od n o s a, sti ca wem pra va na pen zi ju, kao i u slu ~a ju iz bo ra, od no sno ime no va wa na dru gu funk -

ci ju po osno vu ko je ostva ru je za ra du. Na stal nom ra du u Skup {ti ni Voj vo di ne mo `e bi ti, sra zmer no stra na~ koj za stu pqe no sti, do 50 od sto od ukup no 120 po sla ni ka. To pra vo da to je i pred sed ni ku, pot pred sed ni ci ma i pred sed ni ci ma od bo ra. S. N. K.

OEBS }e oba vi ti po sao Port pa rol Mi si je OEBS-a na Ko so vu Ni ko la Gaon re kao je da }e OEBS omo gu }i ti da oni ko ji ima ju pra vo gla sa na pred s ed n i~ k im i par l a m et nar nim iz bo ri ma to is ko ri ste i gla sa ju. Gaon je u iz ja vi za Ra dio KiM re kao da }e OEBS 6. ma ja bi ti ukqu ~en u do pre ma we gla sa~ kog ma te ri ja la na Ko so vo, otva ra we gla sa~ kih me sta, omo gu }a va we qu di ma da is ko ri ste svo je pra vo da gla sa ju i pre ba ci va we gla sa~ kog

ma te ri ja la u cen tre za pre bo ja va we u Ra {ki i Vra wu.

On je do dao da pri pre me za par la men tar ne i pred sed ni~ -

Lo kal ni iz bo ri Lo kal ni iz bo ri, ~i ju or ga ni za ci ju ni je po dr ào zva ni~ ni Be o grad i ~i jem odr à va wu se pro ti ve deo me |u na rod ne za jed ni ce i zva ni~ na Pri {ti na, bi }e odr à ni u ne de qu u Zve ~a nu i Zu bi nom Po to ku odvo je no od pred sed ni~ kih i par la men tar nih. Lo kal ni iz bo ri u ove dve op {ti ne na se ve ru Ko so va ne }e bi ti odr à ni u pro sto ri ja ma u ko ji ma }e se gla sa ti na pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma, jer bi to ugro zi lo iz bor ni pro ces u ko ji je ukqu ~en OEBS, re kla je Ta nju gu pred sed nik op {tin ske iz bor ne ko mi si je u Zve ~a nu Mir ja na Va si}.

ke iz bo re te ku bez pro ble ma, i na gla sio da na sam dan iz bo ra OEBS ne o~e ku je pro ble me. – U kon tak tu smo sa svim bez bed no snim struk tu ra ma na Ko so vu, s ko sov skom po li ci jom, Kfo rom, EULEKS-om i s wi ma se do go va ra mo da bi 6. ma ja sve bi lo u re du – na gla sio je Gaon. On je ka zao da }e Mi si ja OEBS-a na dan odr ` a v a w a par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra bi ti pri sut na na ce loj te ri to ri ji Ko so va.

c m y

politika

dnevnik

petak4.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. ZA POKRAJINSKI PARLAMENT U TRCI 14 LISTA I 519 VE]INSKIH KANDIDATA

Ti {i na

Na bi ra li {ti ma u Voj vo di ni pet gla sa~ kih ku ti ja Posle izborne ti{ine koja je po~ela sino} u pono}, gra|ani Srbije u nedequ, 6. maja, izlaze na op{te izbore na kojima }e birati sve nivoe vlasti. Na birali{tima u Vojvodini bi}e ipak vi{e bira~kih kutija nego u drugim delovima Srbije jer weni gra|ani, uz predsednika dràve, republi~kog parlamenta i lokalne vlasti, biraju i novi saziv Skup{tine Vojvodine. Vojvo|ani }e, uz ova tri glasa~ka listi}a, dobiti jo{ dva, po{to se pokrajinski izbori odràvaju po kombinovanom sistemu, tako {to se 60 od ukupno 120 poslanika bira po proporcionalnom sistemu a druga polovina po ve}inskom. Bira~i u Pokrajini na jednom listi}u opredeqiva}e se za izborne liste stranaka i koalicija, a na drugom za ve}inske kandidate. Za mandate koji se raspodequju po proporcionalnim modelu kandidovalo se 14 izbornih lista, od kojih su ~etiri mawinske. One }e na glasa~kom listi}u biti raspore|ne po redosledu po kojem su potvr|ene u Pokrajinskoj izbornoj komisiji. A gra|ani }e mo}i da se opredele izme|u koalicija “Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}”, „Lige socijaldemokrata Vojvodine – Nenad ânak„, „Ujediwenih regiona Srbije – Mla|an Dinki}„, zatim „Srpske radikalne stranke – dr Vojislav [e{eq„, liste „Pokrenimo Vojvo-

dinu – Tomislav Nikoli} (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret socijalista, Pokret ’Snaga Srbije – BK)„, „Demokratske stranke Srbije – Vojislav Ko{tunica„, Koalicije „^edomir Jovanovi} – Vojvo|anski preokret (LDP–SPO–VP–SDU – Bogata Srbija), Koa-

Za ulazak u vojvo|anski parlament izborne liste moraju da osvoje najmawe pet odsto glasova bira~a koji iza|u na birali{ta, dok mawinske liste ne moraju da savladaju tako visok cenzus ve} za wih va`i „prirodni prag”, koji se utvr|uje u zavisnosti od odziva bira~a.

licije „Ivica Da~i} – Socijalisti~ka partija Srbije, Partija ujediwenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije„, „Saveza vojvo|anskih Ma|ara – I{tvan Pastor„, liste “Dveri za srpsku Vojvodinu”, Koalicije „Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slova~ka stranka – Laslo Rac Sabo„, „Pokreta ma|arske nade – Balint Laslo„, „Crnogorske partije – Nenad Stevovi}„ i liste „Srpska demokratska stranka – Dragan Da{i}„.

Na izbore po ve}inskom modelu prijavqeno je ukupno 519 kandidata koji }e se takmi~iti u 60 izbornih jedinica. Wih je predlo`ilo ~ak 48 razli~itih predlaga~a, me|u kojima je najvi{e grupa gra|ana. Poslani~ki mandat dobija onaj kandidat koji osvoji natpolovi~nu ve}inu glasova bira~a iza{lih na izbore, a u slu~aju da to nikom ne po|e za rukom, organizuje se drugi izborni krug, u koji ulaze dvojica kandidata u svakoj izbornoj jedinici koja osvoje najvi{e glasova u prvom krugu, a pobe|uje onaj ko

osvoji najvi{e glasova. Izbori po ve}inskom sistemu omogu}avaju zastupqenost svih 45 vojvo|anskih op{tina u pokrajinskom parlamentu s najmawe jednim poslanikom. U ve}im op{tinama i gradovima bira se, me|utim, vi{e poslanika: u Novom Sadu sedam, u Subotici ~etiri, u Zrewaninu i Pan~evu po tri, i u Somboru i Kikindi po dva. Na izborima u nedequ gra|ani Vojvodine bira}e ~etvrti saziv pokrajinskog parlamenta nakon 2000. godine. To pravo mo}i }e da koristi 1.735.616 punoletnih gra|ana, za koje }e biti otvoreno 1.787 bira~kih mesta. I ovi pokrajinski izbori odr`avaju se u redovnom terminu, a kao i 2008. godine, raspisani su istovremeno s republi~kim parlamentarnim i lokalnim izborima. Tada je apsolutnu pobedu ostvarila je Koalicija „Za evropsku Vojvodinu„, koju su ~inili Demokratska stranka i G17 plus, s osvojenih 67 od ukupno 120 mandata. Tada jedinstvena Srpska radikalna stranka bila je druga po snazi u Skup{tini APV s 24 mandata poslanika. U postoje}em sazivu pokrajinskog parlamenta poslani~ka mesta podelilo je ~ak 13 stranaka, od kojih je pet formiralo vojvo|ansku vladu: Demokratska stranka, G17 plus, Savez vojvo|asnkih Ma|ara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijalisti~ka partija Srbije. B. D. Savi}

IZVE[TAJI O TRO[KOVIMA KAMPAWE 30 DANA NAKON REZULTATA IZBORA

Agen ci ja: Kam pa wa jef ti ni ja, tro {kov nik kra jem ju na Agencija za borbu protiv korupcije ocenila je ju~e da je aktuelna kampawa pristojnija i jeftinija od prethodnih, i najavila da }e prvi izve{taji o tro{kovima stranaka u kampawi biti poznati krajem juna ili po~etkom jula. Direktorka Agencije Zo ra na Mar ko vi} podsetila je na to da stranke u roku od 30 dana od progla{ewa kona~nih rezultata izbora imaju obavezu da toj

agenciji dostave izve{taje o tro{kovima kampawe. – Mi }emo puni efekat tro{kova ove kampawe imati po{to nam stranke budu dostavile izve{taje, a za to imaju rok od 30 dana od dana progla{ewa kona~nih rezultata izbora – rekla je Zorana Markovi}, dodaju}i da }e Agencija tek tada mo}i da ka`e koliko je kampawa za izbore 6. maja ko{tala.

Direktorka je najavila da }e izve{taji o tro{kovima u kampawi, koji }e stranke podnositi za sve izbore, biti dostupni putem sajta Agencije. Ona je dodala da je Agencija uo~ila da su aktivnosti stranaka u kampawi u najve}oj meri, oko 70 odsto, bile usmerene na medijske promocije, reklamirawa i {tampawa bro{ura i da je bilo dosta bilborda. Zorana Markovi} je kazala i da su stran-

ke vi{e bile orijentisane ka {etwama i razgovorima s gra|anima u gradovima, a da je mitinga vi{e bilo u fini{u kampawe pa da se u tom kontekstu mo`e re}i da je ova kampawa bila jeftinija. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zo ran Sto jiq ko vi} najavio je da }e ta agencija od stranaka tra`iti i podatke o tome koliko su pla}eni spoqni strani savetnici.

U pono} je po~ela predizborna ti{ina, koja }e trajati do zatvarawa bira~kih mesta – 6. maja u 20 sati. Kako pi{e u Zakonu o izboru na rod nih poslanika, predizborna ti{ina po~iwe 48 sa ti pre odr`avawa izbora. Ta ko }e u tom pe ri o du bi ti za bra we na iz bor na propaganda putem sred sta va jav nog oba ve {tavawa, javni skupovi i objavqi va we pro cene rezultata izbora. U Uput stvu za spro vo |ewe izbora navedeno je da je u tom periodu na bira~kom mestu i na 50 metara od bira~kog mesta zabraweno isticawe simbola podnosilaca izbornih lista, odnosno politi~kih stranka, ko a li ci ja, gru pa gra |a na i drugog propagandnog materijala.

Predsedni~ki, parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji bi}e odr`ani 6. maja. Za mandate u Skup{ti-

ni Srbije nadmeta}e se 18 lista, a za budu}eg {efa dr`ave 12 kandidata. Na ukupno 8.587 bira~kih mesta u Srbiji i inostranstvu da glasa mo`e ukupno 7.026.579 bira~a.

BROJKE l

12 kandidata je u trci za predsednika Srbije

18 izbornih lista nadme}e se za mesto u Skup{tini Srbije

14 lista bori se za 60 mesta u Skup{tini Vojvodine

519 kandidata za 60 mesta po ve}inskom sistemu za

*** *** ***

Skup{tinu Vojvodine

***

7 novih partija u~estvuje na ovim izborima

7.061.712 glasa~kih listi}a je od{tampano, od ~ega je 35.133 listi}a {tampano kao rezerva

***

*** ima bira~kih mesta u Srbiji *** l 38 bira~kih mesta otvoreno }e biti u inostranstvu, u 22 dr`ave, {to je upola mawe nego 2008. godine *** l 90 bira~kih mesta planirano je Kosovu, a glasovi }e se prebrojavati u Ra{ki i Vrawu *** l 29 bira~kih mesta je u zavodima za izvr{ewe krivi~nih sankcija. *** l 844 miliona dinara izdvojeno iz dr`avnog buyeta za finansirawe tro{kova izborne kampawe l

8.390

ekonomija

petak4.maj2012.

BES PO VRAT NA PO MO] AGEN CI JE ZA RE GI O NAL NI RAZ VOJ

PRO TEST ZA PO SLE NIH U ZRE WA NIN SKOJ „JU GO RE ME DI JI”

Radnici protiv radni~kog lidera Stotinak radnika fabrike lekova “Jugoremedija”, koji su ve} du`e na prinudnom odmoru zbog te{ke poslovne situacije u koju je zapala kompanija, protestovali su ju~e ispred Gradske ku}e u Zrewaninu, izra`avaju}i nezadovoqstvo radom aktuelnog menax-

ne nisu primili zarade i nisu im upla}eni doprinosi, a nalaze se na prinudnom odmoru. Egzistencija vi{e od 400 radnika i wihovih porodica je dovedena u pitawe, a neki se ve} javqaju socijalnim slu`bama jer vi{e nisu u stawu da prehrane svoju decu – poru-

dnevnik

Malim preduze}ima 32 miliona dinara Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je ju~e javni poziv malim i sredwim preduze}ima da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava za poboq{awe poslovawa. Ukupno je za realizaciju programa na raspolagawu 32 miliona dinara, dodequju se za dve vrste aktivnosti, a rok za podno{ewe prijava je 4. jun. Primena standarda, sertifikacija, edukacija menaxmenta i zaposlenih kroz specijalizovane

obuke, novi dizajn proizvoda i ambala`e, kao i elektronska prezentacija preduze}a bi}e prva grupa aktivnosti koje }e se finansirati s 50.000 do 300.000 dinara. Za drugu vrstu aktivnosti – poboq{awe postoje}ih i razvoj novih tehnolo{kih procesa i proizvoda, testirawe novih proizvoda, izradu i primenu specijalizovanih softvera, predvi|en je iznos od 50.000 do 500.000 dinara.

SRP SKA RE STI TU CI JA KRE NU LA IZ NO VOG SA DA

Tanuryi}ima vra}en deo palate Sto ti nak rad ni ka fa bri ke le ko va „Ju go re me di ja”, ko ji su ve} du è na pri nud nom od mo ru, pro te sto va lo je ju ~e is pred Grad ske ku }e menta, predvo|enog v. d. direktora Zdrav kom De u ri }em, ina~e nekada{wim radni~kim liderom. Podr{ku zaposlenima u “Jugoremediji” pruìli su i radnici hemijske industrije “Luksol”, koja je u ve}inskom vlasni{tvu zrewaninske farmaceutske ku}e. Pre nekoliko dana, ina~e, progla{en je bankrot “Luksola”. Ju~era{wi protest odràn je u organizaciji Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva “Nezavisnost”, ~iji ~lanovi su uputili proglas staroj i novoj Vladi Srbije, gradona~elniku Zrewanina i gra|anima. - Donedavno uspe{na fabrika “Jugoremedija”, pod rukovodstvom Zdravka Deuri}a dovedena je pred kolaps. Zaposleni od jeseni pro{le godi-

~ila je ju~e s protestnog okupqawa ~lanica Izvr{nog odbora sindikata “Nezavisnost” u “Jugoremediji” Dra ga na Ekre{. Ona je naglasila da sindikat ne}e dozvoliti da se }utke pre|e preko svih ovih de{avawa i da se kompanija odvede u ste~aj, kako bi je sutra neko, po oprobanom receptu, kupio za sitne novce. – Imovina koju su stvarale generacije Zrewaninaca sada vrtoglavo propada, a Vlada i grad }ute. Mi ne}emo! Anga`ova}emo i alarmirati sve nadle`ne organe i institucije, dr`avne, nevladine i me|unarodne da bi se detaqno ispitalo poslovawe i na~in kako se “Jugoremedija” i weni zaposleni vode u propast – istakla je Dragana Ekre{. @. B.

Padaju barijere u agraru Niz sporazuma o ukidawu necarinskih barijera u prometu hranom koje je Srbija proteklih meseci potpisala sa susednim zemqama olak{a}e procedure, ubrzati protok robe i sniziti tro{kove, {to }e dovesti i do pojeftiwewa u maloprodaji. Posledwa zemqa s kojom je pro{le sedmice potpisan sporazum o veterinarskoj saradwi je Albanija, a pre toga sli~ni ugovori potpisani su i s Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Ministar poqoprivrede i trgovine Du {an Pe tro vi} ista-

kao je da na taj na~in regionalni sporazum o slobodnoj trgovini zemaqa CEFTA po~iwe da se primewuje „u punoj snazi”, objavqeno je u najnovijem broju „Agrobiznis” magazina. – Ovi sporazumi predstavqaju i veliki podsticaj za na{e privrede jer priznajemo jedni drugima laboratorijske nalaze akreditovanih laboratorija – naveo je Petrovi}. On je rekao i da je uklawawe necarinskih barijera od posebnog zna~aja za mala i sredwa preduze}a jer velike kompanije uvek na|u na~in kako da posluju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,6720

111,9102

114,4841

109,3363

Australija

dolar

85,9431

87,6970

89,7140

85,6800

Kanada

dolar

84,6300

86,3571

88,3433

84,3709

Danska

kruna

14,7424

15,0433

15,3893

14,6973

Norve{ka

kruna

14,5074

14,8035

15,1440

14,4630

[vedska

kruna

12,3539

12,6060

12,8959

12,3161

[vajcarska

franak

91,2489

93,1111

95,2527

90,9695

V. Britanija

funta

135,0308

137,7865

140,9556

134,6174

SAD

dolar

83,4198

85,1222

87,0800

83,1644

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 5. 2012. godine

Agencija za restituciju donela je delimi~no re{ewe kojim je naslednicima pokojnog Nikole Tanurxi}a vra}en deo imovine u zgradi u centru Novog Sada, poznatoj kao „Tanurxi}eva palata”, saop{teno je ju~e iz Udruèwa za povra}aj nacionalizovane imovine. Precizirano je da je naslednicima vra}eno devet lokala u Ulici Modene 1–3, a ukupno ima 11 naslednika te imovine. U Mreì za restituciju ocewuju da je to re{ewe od velikog zna~aja kada je re~ o problemu vra}awa imovine, ali da bi na red trebalo da do|u i komplikovaniji slu~ajevi, za koje su vezane i neke kriminalne radwe – Da}emo svaku vrstu podr{ke Agenciji za restituciji i svim dràvnim organima, kao i novoj vladi, da se {to pre uhvate u ko{tac sa sloènijim predmetima, a to su zapravo predmeti koji u osnovi sadrè kriminalne radwe sprovo|ene zahvaquju}i pojedinim predstavnicima vlasti. Konkretno, kada govorimo o Novom Sadu, bi}e od izuzetnog zna~aja kada }e i da li }e brzo biti vra}en deo hotela „Putnik” koji je tako|e dràvna svojina i predstavqa sastavni deo „Tanurxi}eve palate”, a privatizovan je – kaè za „Dnevnik” prvi ~ovek Mreè za restituciju Mi le An ti}. – Tako|e, pitawe je {ta }e biti s hotelom „Vojvodina” i drugim

objektima. Bez obzira na to {to su tu prolazile razne privatizacije, znamo da one nisu mogle obuhvatiti i dr`avnu svojinu ve} samo dru{tvenu. A ako je nezakonito upisa-

na dru{tvena svojina umesto dr`avne, to je jo{ ve}i kriminal nekoga u vlasti i zato }e to biti pravi test da li }e restitucija biti sprovedena na pravi na~in.

Sta no vi se ne di ra ju Novosadski advokat Sr |an Do bro sa vqev, kao punomo}nik 11 naslednika iz porodice Tanurxi} i predstavnik Udru`ewa za povra}aj nacionalizovane imovine, ukazao je u ju~era{wem saop{tewu na korektnu saradwu i razumevawe izme|u gradskih struktura i predstavnika starih vlasnika. Zahvaquju}i tome, kao i korektnim odnosom JP „Poslovni prostor” i gradskog javnog pravobranioca, doneto je ovo delimi~no re{ewe, navelo je Udru`ewe za povra}aj nacionalizovane imovine, istakav{i i efikasan rad Agencije za restituciju u Novom Sadu. Ukazano je na to da se donetim re{ewem ne dira, niti }e se dirati, u ranije ste~ena prava gra|ana koji su otkupili dru{tvene stanove u „Tanurxi}evoj palati”.

Ina~e, vra}awe dela „Tanurxi}eve palate” vlasnicima je po ovom Zakonu o restituciji sam po~etak. Anti} napomiwe da bi Agencija za raestituciju trebalo da nastavi stopama Direkcije za restituciju, {to zna~i da se postavi prema ovom pitawu prevashodno kao pitawu vra}awa imovine u javnoj svojini koja je „danas nesporno pod kontrolom politi~kih partija„. – U svakom slu~aju, od velikog je zna~aja vra}awe te imovine porodicama, onima koji su je stvarali. Naro~ito pozdravqamo re{ewa gde se imovina vra}a qudima koji su je imali malo. Najvi{e zahteva za povra}aj jeste predato u Beogradu i Novom Sadu, ali o~ekujemo da takvih primera bude sve vi{e u celoj Srbiji. Me|utim, kqu~ni izazovi ostaju, a oni su nesprovodovi i nemogu}i bez izmena postoje}ih zakona. Na to nas je upozorila i Evropska komisija, kao i Evropski parlament – kaè Anti}, obja{wavaju}i da je neophodno uskla|ivawe zakona o restituciji, o javnoj svojini i o planirawu i izgradwi, i to {to pre. – Mo}i }emo da kaèmo da je restitucija krenula ba{ u dobrom pravcu onda kada krene vra}awe zemqi{ta jer se ono zapravo potraùje u vi{e od 97 odsto slu~ajeva – rekao je na{ sagovornik. S. Glu {~e vi}

ZA VR [E NA IZ GRAD WA GLAV NOG PO [TAN SKOG CEN TRA

Po{ta dobila srce sistema Javno preduze}e „Po{ta Srbije” obele`ilo je ju~e zavr{etak gra|evinskih radova na objektu Glavnog po{tanskog centra „Beograd” (GPC), koji ima oko 28.000 kvadrata, a radovi su trajali 15 meseci. Vrednost izgradwe, rekonstrukcije i opremawa glavnih po{tan-

skih centara u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u je oko 40 miliona evra, koje je Po{ta izdvojila iz sopstvenih para. Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je na obele`avawu da }e, kada po~ne da radi, GPC „Beograd” biti ‘srce’ po{tanskog sistema u Srbiji i ~vori{te

za automatsku obradu po{tanskih po{iqki, koja se ~ekala vi{e od ~etiri decenije. Isti~u}i i da }e po{tanski centri u Novom Sadu i Ni{u biti zavr{eni tokom leta, Cvetkovi} je ~estitao Po{ti {to vodi ra~una o ravnomernom regionalnom razvoju, upo{qavawu doma}e gra-

|evinske industrije i {to ove projekte finansira iz vlastitih izvora. Po wegovim re~ima, „Po{ta Srbije” je primer javnog preduze}a koje posluje s profitom, ve{to opstaje i na liberalizovanom tr`i{tu, po{tuje svoje obaveze i zna~ajno ula`e u tehnolo{ki razvoj.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (487,20 -0,75)

Promet

Sacen, Novi Sad

19,83

1.390

139.000

Go{a monta`a, Velika Plana

19,50

2.990

2.296.320

Komercijalna banka, Beograd

3,91

1.673

134.450

Soja protein, Be~ej

1,34

530

14.712.818

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

-12,00

3.805

Jubmes banka, Beograd

-9,60

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Neoplanta, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,38

1.578

170.460

NIS, Novi Sad

-0,16

644

5.405.754

Komercijalna banka, Beograd

3,91

1.673

134.450

Imlek, Beograd

-0,33

3.035

1.593.550

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

450

0,00

190.250

Soja protein, Be~ej

1,34

530

14.712.818

10.213

255.335

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-3,59

457

143.648

-8,24

4.400

88.000

Jubmes banka, Beograd

-9,60

10.213

255.335

-6,98

320

13.120

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

16.100

-4,21 Promena %

910 Cena

381.400 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.665

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-8,24

4.400

88.000

Soja protein, Be~ej

1,34

530

14.712.818

Agrobanka, Beograd

-4,21

910

381.400

NIS, Novi Sad

-0,16

644

5.405.754

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.000

0,00

Kolut, Kolut

0,00

250

925.000

Tigar, Pirot

0,00

499

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

302

0,00

/ Pet akcija s najve}im padom Zdravqe, Leskovac

Agrobanka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Vital, Vrbas

-1,49

1.850

721.500

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.400

329.000

Svi iznosi su dati u dinarima

IMA LI KRA JA PA DU DO MA ]E VA LU TE

Za odbranu dinara treba tri milijarde evra Dinar je opet oslabio, a da bi spre~ila prekomeran pad doma}e valute, Narodna banka Srbije je samo pred praznik pro da la dva de set mi li o na evra na me|ubankarskom tr`i-

{tu. Od po~etka godine za ovu namenu iz deviznih rezervi je izdvojeno 698,5 miliona evra. To, na prvi pogled, nije mnogo jer su one deset mlijardi, ali ekonomisti su zabrinuti. Tako je poznati stru~wak dr Sto jan Sta men ko vi} podsetio na to da }e mo, ako na sta vi mo ovim tempom, za dve-tri godine po tro {i ti sve re zer ve. Uteha je – ako je uteha – ovih dana stigla od guvernera NBSa De ja na [o {ki }a, koji o~ekuje da se kurs doma}e valute smiri nakon izbora. Kada je pre dve godine evro pre{ao sto dinara, bila je to prava drama o prekomernoj depre ci ja ci ji. Da nas Na rod na

banka brani kurs na nivou od 112 dinara. Evro je ve} dogurao do 111,91 dinara. Stru~waci za privredu i monetarnu politiku ve} predla`u NBS-u da ne{to mewa u

ne{to mewa. Trebalo bi pa`qivo razmotriti da li i}i na po li ti ku fik snog kur sa ili valutnog odbora. U ovom trenutku je jasno da ne{to mora da se koriguje. Privrednici ne mogu niti da kupe niti da prodaju devize sami, sve se odvija na me|ubankarskom tr`i{tu i lavovski deo ide finansijskim ku}ama. Tu su promene tako|e neophodne. Osim one koji vra}aju dugove, kurs i te kako zanima i one koji ih odobravaju, a to su banke. Ove godine sve banke su radile stres-test, odnosno procenu koji je to kurs dinara koji ih dovodi u ozbiqne probleme kada je u pitawu vra}awe dugovawa. Test je pokazao da je to od 106 do 130 dinara za evro. Banke koje u svom portfoliju imaju vi{e stambenih kredita

Iz voz spa sa va kurs Ma li {a \u ki} s Beogradske bankarske akademije kaè da je u osnovi kurs slika stawa privrede neke zemqe. – Rast izvoza je ne{to {to moè na dugi rok stvoriti stabilnost valute – kaè \uki}. – Na kratak rok to su emisija dràvnih obveznica zasnovane na kretawu kursa. To smo radili pa u trenutku prodaje one pove}aju vrednost doma}eg kursa, a u vreme dospe}a je kod nas obrnuto. To nije pravilo, ali takvi investitori beè u evro jer ne vide atraktivniju mogu}nost za investirawe. pitawu politike doma}e valute. – Ovako kako je sada nemamo ni ravnote`ni kurs ni privrednu stabilnost i rast – obja{wava me|unarodni konsultant Mi lan Ko va ~e vi}. – O~igledno da je neophodno da se

su u te`oj situaciji jer je tu serivisirawe obaveza ote`ano, i wima i kurs mawi od dana{weg i ju~era{weg stvara pro blem, od no sno ve} ga je stvorio. Druge se lak{e nose s deprecijacijom dinara. D. Vu jo {e vi}

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak4.maj2012.

KRAQ BA KRA @E LI DA IN VE STI RA U ROD NI GRAD

Severina i Milan beru „Vr{a~ke vinograde”? Mukama lokalne samouprave Vr{ca da spase i dobro udomi svog proizvo|a~a ~uvenih i brendiranih vrsta vina „Vr{a~ke vinograde“ s vi{e od 1.500 hektara pod vinogradima na obroncima Vr{a~kih planina i najve}im podrumom u Evropi izgleda je do{ao kraj. Do sada su „Vinogradi“ u privatizaciji promenili vi{e vlasnika, a trenutno ovim preduze}em upravqa Agencija za privatizaciju i vr{a~kom gigantu ne cvetaju ruè. Preko brojnih veza lokalna samouprava je nastojala da na|e strate{ke partnere ili kupce u Francuskoj, Italiji, ali od toga nije mnogo ostalo. A ovih dana gradom je odjeknula prava informativna bomba: za ovo preduze}e se zainteresovao niko dugi do srpski kraq bakra i privrednik vr{a~kog porekla i suprug ~uvene peva~ice Se ve ri ne Vu~ ko vi} Mi lan Po po vi}, koji je, kaù dobro upu}eni, spreman da za „Vr{a~ke vinograde“ plati deset miliona evra. U prethodnoj neuspeloj privatizaciji firma je bila prodata za 5,7 miliona evra, a u to su bili ume{ani i saradnici iz klana ozloga{enog Dar ka [a ri }a. – „Vr{a~ki vinogradi“ su draguq i zainteresovan sam za to da kroz investicije i otvarawe novih trì{ta vratim sjaj tom gigantu – izjavio je Milan Popovi}. – Polako ulazim u problematiku i pravim plan koji }e pomo}i da ta firma ponovo postane lider u proizvodwi vina. Naravno, u oìvqavawu jednog od bren-

dova Vr{ca o~ekujem i pomo} lokalne vlasti. Do sada, Popovi} je u ovom gradu kupio liksuzni hotel s pet zvezdica Vila „Breg“, donirao je vi{e od pola miliona evra za obnovu i izgradwu sportskih terena i

budu}a saradwa biti dugoro~na i uspe{na – kaè v. d. generalnog direktora „Vr{a~kih vinograda“ Vla di slav Ne sto ro vi}. Neki kaù da se i do sada Popovi} angaòvao na nalaèwu mu{terija u Rusiji, gde ovaj magnat ima dobre poslovne veze i gde je, kako se pri~a, izvezena velika koli~ina vina. -Da}emo punu podr{ku investicionom programu Milana Popovi}a za oporavak „Vr{a~kih vinograda, koji je jedan od stubova na{e op{tine. Bilo bi mi drago da se sprovede investicioni program kojim bi „Vr{a~ki vinogradi“ postali ponovo lider u regionu – rekao je o ovj vesti predsednik op{tine êdomir @ivkovi}.

humanitarne akcije. Rukovodstvo preduze}a je potvrdilo da je Popovi} bio na razgovorima, ali ni{ta nisu rekli o ponu|enoj ceni. – Nedavna poseta Milana Popovi}a svakako je dobra za „Vr{a~ke vinograde“ jer je on, kao ozbiqan poslovan ~ovek, prepoznao potencijale koje imamo. Nadamo se da }emo se dogovoriti i da }e na{a

Ovde, ina~e, sada radi 260 radnika, u sezoni berbe tu posao na|u i `iteqi brojnih mesta iz okoline, ali i iz drugih krajeva Srbije, naro~ito sa juga republike. Mada nije izborni trik, ovo }e sada{woj vlasti itekako pomo}i u pridobijawu glasa~a za svoju listu za lokalni parlament. R. Jo va no vi}

dru[tvo

petak4.maj2012.

PRED UPIS U SRED WE [KO LE

Pri jem ni pre za vr {nog is pi ta I ove godine mali maturanti koji èle da se upi{u u neku od sredwih {kola za talente mora}e u èqenoj {koli prethodno da poloè prijemni ispit. U svim {kolama za talente prijemni ispiti polaù se pre zavr{nog ispita u osnovnoj {koli i razlikuju se u razli~itim tipovima {kola, ali su i oni u istorodnim {kolama isti.

Prijave za polagawe prijemnog ispita, s potrebnom dokumentacijom, u {kolama za talente osmaci }e ove godine podnositi 28. i 29. maja, dok }e u istim teriminima, ali u nadle`nim {kolskim upravama, prijave za te {kole podnositi kandidati stariji od 17 godina koji pretenduju na upis na neko od mesta za vanredno {kolovawe. Izuzetak su jedino osmaci koji `ele u gimnazijska odeqewa za sportiste. Oni }e u gimnazijama koje imaju ova odeqewa podnositi potvrde nadle`nih sportskih saveza o ostvarenim sportskim rezultatima 9. i 10. juna.

Prijemni ispiti u muzi~kim, baletskim, dizajnerskim {kolama i filolo{kim gimnazijama zakazani su za 8, 9. i 10. juni, a u matemati~kim i gimnazijama koja imaju odeqewa za matemati~ke telente prijemni je zakazan za 9. juni, dok }e se u gimnazijama koja imaju odeqewa za talente za fiziku odr`ati 10. juna. Za 9. juni zakazan je i prijemni ispit za upis u bilingvalna odeqewa gimnazija. U svim {kolama za talente preliminarni rezultati prijemnih ispita bi}e objavqeni najkasnije 13. juna u sedam sati, a istog dana kandidati }e u {kolama u kojima su polagali prijemni ispit mo}i i da ulo`e prigovor na preliminarne rezultate, i to od 8 do 16 ~asova. Ove prigovore prima}e nadle`ne {kolske komisije i istog dana }e izdavati re{ewa po wima. Kona~ne rezultate prijemnih ispita {kole za talente du`ne su da objave na svojim oglasnim tablama najkasnije 15. juna u 8 sati. Me|utim, rang-liste primqenih u~enika u ovim {kolama mo}i }e da se prave tek 25. juna, kada se objave kona~ni rezultati zavr{nog ispita, s obzirom na to da se i za upis u ove {kole boduju i rezultati na zavr{nom ispitu u osnovnoj {koli. D. De ve ~er ski

ZA VR [E NA PO NOV NA AKRE DI TA CI JA VI SO KIH STRU KOV NIH [KO LA

Ve }i ni u Voj vo di ni ze le no sve tlo Pet godina posle prve akreditacije visokih {kola strukovnih studija i wihovih studijskih programa, nacionalna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), po{tuju}i za to dat zakonski rok, u redovnom postupku ponovila je akreditaciju. Dokumentaciju je dostavilo ukupno 50 {kola, i to najvi{e iz poqa tehni~ko-tehnolo{kih nauka – 26, iz dru{tveno-humanisti~kih 20 i iz medicinskih ~etiri. Na sednici odrànoj od 20. do 27. aprila u Beogradu, KAPK je pregledao dokumentaciju i odlu~io koje visoke strukovne {kole i programi zadovoqavaju utvr|ene standarde kvaliteta. Akreditovano je 35 ustanova, akt upozorewa dobilo je 13, dok je za dve {kole odluka „odloèna”. Neke visoke {kole dobile su zeleno svetlo, dok su pojedini wihovi studijski programi zaradili akt upozorewa ili „odlagawe”. Sve informacije objavqene su na sajtu Komisije: www. kapk.org. Od dràvnih visokih {kola strukovnih studija u Vojvodini, dve su dobile akt upozorewa za ustanovu: Visoka {kola strukovnih studija za vaspita~e i po-

slovne informati~are „Sirmijum” u Sremskoj Mitrovici (woj je upu}eno i „upozorewe” za oba studijska programa) i Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a „Mihailo Palov” u Vr{cu, ~iji je program osnovnih strukovnih studija akreditovan. Visoke vaspita~ke iz Novog Sada i Kikinde su akreditovane kao institucije, akt upozorewa dobio je samo program za strukovnog pedago{kog asistenta u Kikindi, dok su Novosa|ani dobili ~isto zeleno svetlo. Sve tri dràvne visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Vojvodini, u Novom Sadu, Subotici i Zrewaninu, kao i novosadska Visoka poslovna su akreditovane. To je slu~aj i s ve}inom wihovih studijskih programa, me|utim, pojedini su pod aktom upozorewa, ili je odlu~ivawe o wima „odloèno”. Podse}amo na to da {kole, odnosno wihovi programi akt upozorewa dobijaju zbog uo~enih mawih nedostataka koje moraju da otklone. Tamo gde su mawkavosti kardinalne, KAPK odbija akreditaciju na godinu dana. V. ê ki}

dnevnik

OBO LE LE OD PSO RI JA ZE ^E STO PRA TI DIS KRI MI NA CI JA

Iz be ga va ju dru è we zbog pr o me na na ko ì Diskriminacija vrlo ~esto prati hroni~ne bolesnike, pogotovo one kod kojih se bolest o~itava na vidnim mestima ili ~iji se simptomi ne mogu sakriti. Jedna od takvih bolesti je i psorijaza, hroni~no ko`no oboqewa od kojeg danas u svetu boluje oko 125 miliona qudi. U Srbiji je s tom bole{}u registrovano oko 15.000 bolesnika. Uzrok nastanka psorijaze jo{ uvek je nepoznat, ali sve upu}uje na to da su „zaslu`ni„ geni. Istraìvawa pokazuju da nastanak psorijaze moè biti podstaknut infekcijama ili stresom. Promene na koì izazvane psorijazom naj~e{}e se pojavquju na kolenima, laktovima, glavi i torzu, ali i na bilo kojem drugom mestu, ukqu~uju}i nokte, dlanove, tabane, lice, zglobove... Obi~no se javqaju simetri~no, na istom mestu na levoj i desnoj

strani tela, a ne bole i ne svrbe. O toj bolesti u narodu se ne zna dovoqno, {to potvr|uje podatak da veliki broj qudi izbegava bilo

vla~e u sebe i izbegavaju dru{tvene kontakte i odlazak na javna mesta, pogotovo leti, kada je telo vi{e izlo`eno pogledima qudi.

O di ja be te su bez sra ma Istra`ivawe koje je sprovela jedna bolnica u Nema~koj pokazalo je da nisu sve bolesti podjednako izlo`ene dru{tvenoj diskriminaciji. U bolesti koje se kriju i koje su obavijene sramom spadaju sida, hemofilija, multipla skleroza, karcinom, leukemija, narkomanija, ali i ko`na oboqewa, parazitarne bolesti i ginekolo{ke bolesti... Kardiolo{ke bolesti i dijabetes ne spadaju u tu grupu oboqewa jer qudi o wima otvoreno pri~aju ~ak i ako ih prijateqi o tome i ne pitaju, a stru~waci oto obja{wavaju time {to se radi o masovnim bolestima od kojih danas pati najve}i broj qudi. kakav kontakt s obolelom osobom smatraju}i da }e se na taj na~in zaraziti. Diskriminacija je jedan od najve}ih problema obolelih od psorijaze, zbog ~ega se ~esto po-

Kako ka`u u Dru{tvu obolelih od psorijaze Srbije, ose}aj odba~enosti je najstra{niji i on ~esto dovodi do depresije i povla~ewa. Qudi izbegavaju da se rukuju s obo-

lelima i da dodiruju predmete posle wih, da ih prime na posao, pogotovo ukoliko se radi sa strankama... Za ovu bolest dana{wa medicina nema lek, mada se preparatima, „vazdu{nom bawom” ili sun~awem simptomi mogu ublaìti. – Normalne }elije koè sazrevaju za 28 do 30 dana i skidaju se, qu{te s povr{ine neprimetno – kaè dermatolog dr Zo ra na Ko sti}. – Tako se koà neprestano obnavqa. Kod psorijaze, }elijama koè su potrebna samo tri do ~etiri dana da sazru pa se nagomilavaju i formiraju crvene lezije. Dakle, }elije se razmnoàvaju mnogo brè nego {to uspevaju da proizvedu keratin, enzim koji je zasluàn za tvrdu povr{inu koè. Psorijaza se ne prenosi dodirom niti preko predmeta. J. Bar bu zan

NO VE APO TE KE U ZRE WA NIN SKIM SE LI MA

Vi {e im ne }e tak si sti do no si ti le ko ve Nekoliko zrewaninskih sela u posledwe vreme dobilo je apoteke, tako da me{tani ubudu}e po lekove ne}e morati da idu u grad. Novac za izgradwu apoteka obezbe|en je iz buxeta grada Zrewanina, a ciq lokalne samouprave je da svako selo dobije ustanovu u kojoj }e `iteqi mo}i da preuzimaju lekove. Jedna od apoteka otvorena je u Kni}ani-

nu, gde nije postojala posledwu deceniju. Dugogodi{wi problem re{en je i u Farka`dinu. Stanovnici su, prvi put u istoriji sela, dobili opremqenu apoteku povr{ine oko 40 kvadrata. Dr Jo van Se ku li} iz Farka`dina ka`e da je nedostatak apoteke stvarao velike probleme `iteqima te su se na razli~ite na~ine dovijali da bi do-

{li do neophodnih lekova – dopremani su autobusima, preko linijskih taksista, ali i |aka koji se {koluju u Zrewaninu. Apoteka je otvorena i u Luki}evu, koje je gotovo sedamdeset godina bilo bez apoteke, {to je gra|animo predstavqalo veliki problem. Apoteku, sme{tenu u objektu povr{ine 45,5 kvadratnih meta-

ra, unutar kojeg su prostorije za izdavawe, skladi{tewe i izradu lekova, odskora ima i Klek. Direktor Doma zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” Bo ri slav \or |e vi} ocewuje da }e pacijenti u Kleku sada dobiti kompletnu zdravstvenu za{titu i da }e biti li{eni putovawa u Zrewanin. @. Ba la ban

VOJ SKA VRA TI LA SEN TI DEO KA SAR NE: Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac je ju~e na sve~anosti u Gradskoj ku}i u Senti predsednici op{tine Ani ko [ir ko voj uru~io kqu~eve kasarne. Vojska Srbije je na taj na~in op{tini Senta vratila deo kasarne, ne{to vi{e od tri hektara zemqi{ta i izgra|ene objekte, koje je grad Senta 1933. godine dao na kori{}ewe tada{woj Vojsci Kraqevine Jugoslavije, ali je ugovorom predvi|eno vra}awe kasarne gradu ukoliko ih vojska napusti. Pripadnici Vojske Srbije u sen}anskoj kasarni nisu razme{teni ve} gotovo {est godina. Op{tina Senta je pre dve godine zapo~ela postupak za vra}ewe kasarne, a najavqeno je da lokalna samouprava ima planove da se objekti stave u funkciju razvoja i da korist imaju gra|ani, tj. da je u planu da op{tina Senta otkupi preostali deo kasarne koji se prostire na vi{e od 16 hektara. U kasarni su izgra|ena 23 objekta ukupne korisne povr{ine 8.464 kvadratnih metara, a centralni objekti su na delu koji je vra}en op{tini. Ministar [utanovac je izjavio da Srbija ima veliki broj kasarni koje nisu perspektivne, a predstavqaju kapacitete za lokalne smaouprave, najaviv{i da }e u Beogradu upravo po~eti uru~ewe kqu~eva pripadnicima Vojske Srbije jer je razmenom imovine obezbe|ena izgradwa stanova za wih. M. Mi tro vi}

Kon fe ren ci ja o zna ~a ju Mi lan skog edik ta Trodnevna me|unarodna konferencija „Milanski edikt (313-2013): Osnov za slobodu religije ili verovawa„ po~ela je ju~e u Novom Sadu. Ciq konferencije je da okupi istaknute istori~are i teoreti~are, predstavnike civilnog dru{tva i predstavnike crkava i verskih zajednica s namerom da se {iroj javnosti pribli`i va`nost Milanskog edikta, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informisawe.

Na otvarawu konferencije okupqenima se obratio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri} koji je naglasio da je obele`avawe 1700. godi{wice Milanskog edikta zna~ajno crkveno, ali i ukupno dru{tveno pitawe, jer osim {to je ovim dokumentom uspostavqena verska tolerancija u Rimskom carstvu, wegov zna~aj ne opada ni 17 vekova kasnije, jer i danas `ivimo

u dru{tvu u kome je tolerancija potrebna. Konferenciju su organizovali Asocijacija nevladinih organizacija jugoisto~ne Evrope - CIVIS i Odbor Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve za pripremu obele`avawa 1700. godi{wice Milanskog edikta, u partnerstvu sa austrijskom fondacijom „Pro Orijente„ i uz podr{ku {vajcarske Fondacije za mir i re{avawe kriza.

VESTI

Dan slo bo de me di ja Poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} ocenio je ju~e, povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, da je dobro {to novinari i mediji sve vi{e koriste prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, ali da, bez obzira na napredak, jo{ ima mnogo kr{ewa zakonom utvr|enih prava javnosti. U pismu upu}enom Udru`ewu novinara Srbije, Nezavisnom udru`ewa novinara Srbije i Nezavisnom dru{tvu novinara Vojvodine, [abi} je potvrdio spremnost i obavezu da novinarima pomogne u ostvarivawu wihove dru{tvene funkcije. „Veoma je dobro {to novinari i mediji sve vi{e koriste prava iz Zakona o slobodnom pri-

stupu informacijama od javnog zna~aja. Na taj na~in stavqaju zakon u funkciju informisawa naj{ire javnosti i doprinose ostvarivawu demokratske kontrole javnosti nad radom vlasti„, naveo je on.

Na gra da do pi sni ku agen ci je SR NA Dopisnik Novinske agencije SRNA Slo bo dan Ko va ~e vi} dobitnik je novinarske nagrade „Petar Davidovi}”, koju dodequje Novosadski sajam za kontinuirano pra}ewe i promociju doga|awa na Novosadskom sajmu tokom godine. Ova novinarska nagrada nosi ime poznatog novinara Tanjuga Petra Davidovi}a, dugogodi{weg saradnika i prijateqa Novosadskog sajma, a uru~uje se od 2002. godine. D. Ml.

Pe {a ~e we i eko lo {ka ak ci ja

Spen so ve {ko le spor ta Po~eo je upis u {kole fudbala, ko{arke i odbojke na Spensu. Blagajna klizali{ta radi svaki radni dan od 15 do 20 ~asova. Cena {kola je 2.000 dinara, a treninzi su ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 9 odnosno od 15 do 16 sati. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 4882-295 i 069/8668030. B. M.

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra akciju skupqawa i sklawawa otpadaka nakon Fru{kogorskog maratona. Pe{a~ewe }e biti organizovano po stazama maratona, a vodi~i }e formirati ekipe za pojedine staze i podeliti za{titne rukavice i vre}e koje je obezbedila JKP „^isto}a”. Polazak je u 8 sati sa @elezni~ke stanice autobusom na liniji 74 za Popovicu. A. L.

Manifestacija „ênej u maju” po~iwe sutra u 11 ~asova na êneju kod Lova~kog doma. Posetioci }e mo}i da pogledaju izlo`bu rasnih grla goveda, ovaca, koza, sviwa, pulina autohtonih rasa…Za one èqne nadmetawa bi}e organizovano takmi~ewe u kuvawu ov~ijeg paprika{a pra}eno folklornim programom, tombolama i drugim aktivnostima. A. L.

Novosadska petak4.maj2012.

Vre men ske (ne)pri li ke i ozbiqne zdravstvene tegobe kod sve vi{e qudi, pa polako ali sigurno svi postajemo meteoropate. Qudskom organizmu treba nekoliko dana da se prilagodi na promenu, a kako smo svedoci svakodnevnih temperaturnih oscilacija sposobnost tela je umawena, pa je tako sve vi{e zdravih qudi koji se àle na razne tegobe. O hroni~nim bolesnici da i ne govorimo. Saberi, oduzmi oni sa po~etka pri~e su u pravu - sve se okrenulo naglava~ke. Mirni prelazi izme|u godi{wih doba su nestali, organizam je pod konstatnim {okovima, a kada se na to doda tempo dana{weg ìvota i svi stresovi, nije ni ~udo {to su lekarske ~ekaonice sve punije. Naàlost. B. Markovi}

DANAS NA LIMANSKOJ PIJACI AKCIJA „BIRAM NAJBOQE”

Vo }e i po vr }e na po klon Poqoprivredni proizvo|a~i }e danas od 11 ~asova na Limanskoj pijaci poklawati svoje proizvode kako bi ukazali na prednosti kupovine sve`ih prehrambenih proizvoda na pijacama. Pod sloganom „Biram najboqe” u narednih mesec dana svakog petka }e na pokretnoj tezgi posetioci pijace imati priliku da dobiju na poklon poqoprivredne proizvode. I. D.

V remeploV

Dej vis kup u No vom Sa du Na teniskom stadionu u Novom Sadu zavr{en je 4. ma ja 1953. trodnevni susret prvog kola

Dejvis kupa reprezentacije Jugoslavije i [vajcarske. U posledwim dvema singl partijama pobedu su izvojevali Panajotovi} i Milojkovi}, pa je kona~ni ishod nadmetawa bio 5:0 za Jugoslaviju. Beogra|anin Milojkovi} je nastupio umesto Josipa Palade iz Zagreba, jednog od na{ih najuspe{nijih tenisera. On je ne samo dvadeset godina bio prvi reket jugoslovenskog tenisa, ve} i stalni dr`avni reprezentativac. N. C.

„Sve tlo pi si Voj vo di ne” Iz lo `ba fo to gra fi ja „Svetlopisi Vojvodine” bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u ga le ri ji Kul tur nog centra Sremskih Karlovaca, Trg Branka Radi~evi}a 7/II. Go vo ri }e pred sed nik Dru{tva novinara Vojvodine Mla den Bu lut, direktor Arhiva SANU @ar ko Di mi} i maj stor umet ni~ ke

Ba{tenski otpad odnosi}e se danas na Podbari, Salajki, Adamovi}evom nasequ, delu Bulevara Ja{e Tomi}a, Velikom ritu, Malom Beogradu i Peji}evim sala{ima, a u ponedeqak na Telepu. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni do nedeqe u Mesnoj zajednici „^enej” na uglu ulica Partizanske i Reqe Savi}a, u

Ulici Vuka Karaxi}a kod brojeva 68, 289 i 375 i u @arka Zrewanina broj 5. Od nedeqe do utorka krupni otpad mo}i }e da se odlo`i i u MZ „Vidovdansko naseqe”, na uglovima ulica Jana Hausa i Vidovdanske, Emanuela Jankovi}a i Bore Stankovi}a, @ivojina ]uluma i Malobeogradske i u Ulici Majke Jugovi}a u Velikom ritu. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Oni stariji, koji pamte dobro, ka`u da ovako nikada nije bilo i da se sve izvrnulo naglava~ke. Iako bi se ova tvrdwa mogla poistovetiti sa mnogim sferama `ivota, ona je ovog puta usmerena na vremenske (ne) prilike. Pri~a o ~etiri godi{wa doba je, izgleda, ve} postala pase, jer ve} godinama unazad prole}e i jesen prakti~no ne postoje, ve} se samo smewuju leto i zima. Do ju~e smo se suo~avali sa debelim minusom kakav davno nismo osetili, imali smo potom ne{to mrqavog vremena, pa ne{to ki{e, a onda odjednom letwe temperature i to na samom po~etku maja. Naglo smo uleteli u kratke majice i papu~e pitaju}e se kakav }e nam tek avgust onda biti. Ovakvo vreme ne prouzrokuje samo nevericu, ve}

No se krupa n i ba {ten ski ot pad

Ma ni fe sta ci ja „^e nej u ma ju”

fo to gra fi je Bo r i v oj Mi ro sa vqe vi}. Ovu izlo`bu posve}enu umetni~kom stvarala{tvu Gavrila Gruji}a (1946-2006) i predstavqawu fotomonografije Borivoja Mirosavqevi}a o ovom autoru, otvori}e predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi li po vi}. Z. Ml.

U PETROVARADINU

Otvo re na cr kva sve te Pet ke Zavr{ena je gradwa crkve svete Petke u Petrovaradinu, a tim povodom ju~e je odr`ana sve~anost, kojoj su prisustvovali ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi}, zamenik premijera Azerbejxana El ~in Efen di jev, gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i}, episkop sremski Va si li je, predsednik Uprave muslimana Kavkaza {ejkulislam Alah {ju kjur Pa {a za de i episkop Bakinske i Azerbejxanske eparhije Ruske pravoslavne crkve Alek san dar I{ein. Episkop sremski Vasilije rekao je da su radovi na ovoj cr-

kvi po~eli 2006. godine, da je temeq je osve{tan slede}e godine, a da je lane bratski narod Azerbejxana finansijski pomogao zavr{etak gradwe. Gradona~elnik Igor Pavli~i} zahvalio se Vladi i predsedniku Azerbejxana, te istakao da je ovo dokaz prijateqstva izme|u dve dr`ave i dva naroda. Nakon zavr{etka sve~anosti, delegacije Azerbejxana, Republike Srbije, Vlade Vojvodine i predstavnici Grada polo`ili su cve}e na spomenik azerbejxanskom kompozitoru Uzeiru Haxibejliju. J. Z.

GSP ULA@E U OBNOVU MAS-a

Sta ni ca ko na~ no do bi la upo treb nu do zvo lu Na Me|umesnoj autobuskoj stanici (MAS) zavr{eni su radovi na zameni krova nadsre{nica, ura|ene su instalacije, ofarbana je ograda, a po~elo je asfaltirawe pe{a~-

kih staza i peronskog prostora za pristajawe autobusa, saop{teno je iz Gradskog saobra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad”. Gradski prevoznik je u radove, za koje je bio zadu`en

„Stan”, uloìo sedam miliona dinara. Ovom preduze}u je sporedna delatnost pruàwe usluga u me|umesnom prevozu, a u ju~era{wem saop{tewu kaè se da je GSP uspelo da legalizuje kompleks MAS-a. Re{ewem su izdate gra|evinska i upo-

deo nadzor u ~ekaonici, na peronima kod otravnika... U zavr{noj fazi je nabavka kompletnog razglsa za autobusu stanicu, koja }e omogu}iti da putnici dobiju kvalitetnu i potpunu informaciju o red vo`we. S obzirom da GSP nije u mogu}nosti da MAS renovira

Zamewen je krov nadsre{nica, ura|ene su instalacije, ofarbana je ograda trebna dozvola za poslovne objekte stanice, dve portirnice i nadstre{nica. Za ovu godinu preduze}e je predvidelo 20 miliona dinara za obnovu kompleksa stanice, a planira izme|u ostalog da dogradi deset dolaznih perona sa nadstre{nicama, kupi aparate za prodaju karata, zameni rampe na ulaznoj, izlaznoj i kapiji za parking, ugradi klizna vrata na svim ulascima u stanicu, postavi vi-

odjednom, namerava da svake godine uradi deo radova. U autobusku stanicu pro{le godine je ulo`eno oko deset miliona dinara, {to je vi{e nego {to je to bilo ranijih godina. Lane su, podse}a u saop{tewu gradski prevoznik, u ~ekaonici ugra|ena dva displeja na kojima se emituju polasci autobusa, {to poma`e informisawu putnika i olak{ava posao biletarima. Z. Deli} Fo to: R. Hayi}

SUTRA U KAFEU „SOWA”

„Pla vi pti ~i} prepeli~i}” svi ra hi to ve {ezdesetih Grupa „Plavi pti~i} prepeli~i}”, koja svira hitove iz 60-ih godina, odr`a}e koncert sutra u kafeu „Sowa“ (ulica Vladimira Peri}a Valtera 3). Grupu ~ine poznati novosadski muzi~ari Go ran Po lo vi na - gitara i vokal („Minstrel“), Zo ran Le ki} Le ki – gitara („Ateist rep“, „La stra-

da“, „Obojeni program“), Du {an [e var li} [e va – bas („Minstrel“, „Eva Braun“, „Veliki prezir“) i Ro bert Ra di} – bubwevi („Veliki prezir“, „Obojeni program“, „Lav hanters“, „Kontraritam“). Svirka po~iwe u 21 ~as, a ulaznica ko{ta 150 dinara. S. S.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak4.maj2012.

dnevnik

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Po ~e la re kon struk ci ja Pe tro va ra din ske uli ce

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU PLESA U BIJEQINI

No vo sa |an ke se oki ti le zla tom ^la ni ce Ple snog klu ba „Po int dens stu dio” osvo ji le su pet zlat nih i jed nu sre br nu me da qu na Me |u na rod nom fe sti va lu ple sa, ko ji je odr `an kra jem apri la u Bi je qi ni. Na tom bje qin skom fe sti va lu, ko ji je or ga ni zo van u okvi ru Evrop ske ple sne fe de ra ci je, No vo sa |an ke su se pred sta vi le sa ukup no {est te mat ski ko sti mi ra nih ko re o gra fi ja i za sva ku po ne le pri zna we. Ko re o graf i tre ner Mi la na Mi tro vi} is ti ~e da je ovo dru go u~e {}e klu ba na tom fe sti va lu.

- Klub su pred sta vi le du go go di {we igra ~i ce iz ka te go ri je de ce i ju ni o ra. Du go su se pri pre ma le za ovo tak mi ~e we i ve o ma su za do voq ne re zul ta ti ma. Sa da im pred sto ji jo{ na po ra nog ve `ba wa, jer ih o~e ku je dr àv no pr ven stvo - ka è Mi tro vi}. Na Dr àv nom pr ven stvu, ko je se or ga ni zu je u okvi ru Voj vo |an ske aso ci ja ci je mo der nog ple sa, ove mla de umet ni ce na stu pi }e u ne de qu, 13. ma ja u Vr ba su. N. R.

HUMANITARNE AKCIJE „CRVENOG” I „RED” TAKSIJA

Bes pla tan pre voz za por o di qe i bo le snu de cu Tak si sti iz udru `e wa “Cr ve ni” i “Red” tak si na sta vqa ju hu ma ni tar nu ak ci ju „Za maj ke i be be„ ko ja pod ra zu me va da No vo sa |an ke po ro di qe mo gu bes plat no da se vo ze od Be ta ni je do ku }e. Ova ak ci ja tra je to kom ~i ta ve go di ne, kao i hu ma ni tar na ak ci ja „Po ro di ca„ ko ja je na me we na ro di te qi ma de ce obo le le od ra ka. Ova de ca za jed no sa ro di te qi ma ta ko |e mo gu bes plat no ko ri sti ti uslu ge tak si udru `e wa za pre voz do zdrav stve nih usta no va. Po vo dom 15. ma ja - Svet skog da na po ro di ce “Cr ve ni” i “Red” tak si }e, jed noj vi {e~ la noj no -

vo sad skoh po ro di ci po klo ni ti me sec da na bes plat nog tak si pre vo za. Na gra du }e do bi ti ro di teq ~i ja po ro di ca br o ji naj ma we pet ~la no va, a po treb no je da se ja vi 15. ma ja u 10 ~a so va na br oj te le fo na 062-8070-182. Ro di teq tre ba da ima ma lo let nu de cu pred {kol skog ili {kol skog uz ra sta, neo p hod no je da do ne se na uvid rod ne li sto ve ~la no va pr o di ce. Po ro di qe i ro di te qi de ce obe le le od ra ka, uko li ko `e le da is ko ri ste bes pla tan tak si pre voz, tre ba da po zo vu te le fo ne ovih tak si udru `e wa: 44-55-77 i 52-51-50. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka 2 – Bri tan ski pe ~at” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka 2 - Bri tan ski pe ~at” De ja na Lu ~i }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra

3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Bri tan ski pe ~at, dru gi tom Islam ske re pu bli ke Ne ma~ ke, ma e stra lan je {pi jun ski ro man ko ji vas sa la ko }om uvo di u svet in tri ga, pre va ra, i ob ma na. De jan Lu ~i}, je ~o vek ko ji od li~ no po zna je svet sku za ku li snu po li ti ku. On nam ot kri va za {to se ope ra ci jom Ka ta pult Evro pa ve} de ce ni ja ma pu ni mu sli ma ni ma, za {to se Tur ska vra }a na Bal kan? N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

Re kon struk ci ja Pe tro va ra din ske uli ce u Srem skim Kar lov ci ma po ~e la je 2. ma ja i pre ma ugo vo ru tre ba lo bi da bu de za vr {e na za 35 da na. Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne, ko ji fi nan si ra sa na ci ju ko lo vo za i iz grad wu pe {a~ ke sta ze u ovoj uli ci, oda brao je „Put in vest” za iz vo |a ~a ra do va. Rad ni ci tog pred u ze }a ju ~e su po ~e li da ko pa ju ze mqu s de sne stra ne ko lo vo za iz sme ra No vog Sa da, ku da }e se pro te za ti pe {a~ ka sta za, {i ro ka me tar i po. Po pro jek tu ko ji je sa ~i wen u kar lo va~ kom pro jekt nom bi rou „Al fa lajn”, sta za }e bi ti od si vih be ha ton plo ~a i spo ji }e se sa onom na mo stu kod Lo va~ kog do ma. Ko lo voz }e bi ti pro {i ren na 5,5 me ta -

Fo to: S. [u {we vi}

ra i pre svu ~en no vim slo jem as fal ta. Iz me |u tro to a ra i pu ta bi -

}e ivi~ wa ci, a kol ski ula zi is pred ku }a }e bi ti obo re ni.

Ka ko sa zna je mo u „Al fa laj nu”, sa o bra }aj ne }e bi ti ob u sta vqan to kom ra do va. Sta no vi ci Pe tro va ra din ske uli ce }e bi ti bla go vre me no oba ve {ta va ni o to me ka da tre ba da sklo ne auto mo bi le da rad ni ci mo gu ne sme ta no da ra de. Ovom re kon struk ci jom ne }e bi ti ob u hva }e na sa na ci ja kli zi {ta u bli zi ni ras kr sni ce sa uli com Jo va na Po po vi }a, jer Fond ni je odo brio pa re za to. Po red to ga dve de se tak me ta ra ko lo vo za u Pe tro va ra din skoj uli ci, po ~ev od ukr {ta wa sa pu tem M-22 ta ko |e ne }e bi ti pred met ra do va, jer to ni je u nad le `no sti lo kal ne sa mo u pra ve. Fond je za ove ra do ve odo brio 40 mi li o na di na ra. Z. Ml.

UPRKOS GRADSKOJ ODLUCI I SPECIJALNIM KORPAMA

Su gra |a ni ne ~i ste iza svo jih qu bi ma ca Ko mu nal noj po li ci ji i in spek ci ji sva ko dnev no pri sti è ve li ki broj àl bi gra |a na na vla sni ke pa sa ko ji ne po {tu ju od lu ku o dr à wu ku} nih qu bi ma ca. Ka ko sa zna je mo u ovom slu `ba ma, po sva koj pri ja vi ko mu nal ni in spek to ri u sa rad wi sa ko mu nal nom po li ci jom, tog da na ili u ro ku od 24 sa ta, iz la ze na te ren ka ko bi utvr di li da li je na pra vqen pre kr {aj. Pri me }e no je da naj ~e {}e vla sni ci, ako i po {tu ju od lu ke da vo de pse na po vo cu i da im sta vqa ju kor pu, ne sku pqa ju ne ~i sto }e ko je na sta ju iza wi ho vih ku} nih qu bi ma ca. Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac re kao je za na{ list da su ko mu nal ni po li cij ci u ne ko li ko na vra ta ka zni li prek {i o ce - vla sni ke pa sa ko ji ni su ~i sti li iz met za ì vo ti wa ma. - Ka da do bi je mo pri ja vu, ne mo è mo uvek da re a gu je mo, jer oso ba ko ja je iz ve la psa, ne }e sta ja ti i

~e ka ti nas - ob ja {wa va Ra do va nac.- Ko mu nal ni po li ca jac mo `e da ka zni pre kr {i o ca, ali is kqu ~i vo ako pri me ti vla sni ka da ni je po ku pio za svo jim psom.

{ta da ra dim - ka `e ova su gra |an ka, ko ja `i vi u bli zi ni par ka. Mno go je pa sa lu ta li ca, ali i onih sa vla sni ci ma, ko ji ma ne pa da na pa met da po ku pe za svo jim

Postavqene specijalne korpe za pse}i izmet se od obi~nih korpi za sme}e razlikuju po tome {to imaju kesice, koje vlasnici mogu da uzmu, a kada po~iste za svojim psom mogu da ih ubace kroz drugi otvor. Me|utim, mnogi i ne znaju za {ta one slu`e, pa neretko u wih ubacuju papiri}e od `vaka ili sladoleda Po re ~i ma su gra |an ke, ~i je ime je po zna to re dak ci ji, u Li man skom par ku pu no ima pse }eg iz me ta. - Vo dim de te u Li man ski park i pri me ti la sam da po trav wa ci ma, pa ~ak i tro to a ri ma ima pu no pse }eg iz me ta, da vi {e ne znam

qu bim ci ma. Ko li ko pu ta sam vi de la ka ko pu ste psa da vr {i nu `du usred par ka. Pri li kom ure |e na ke ja, po sta vqe ne su i spe ci jal ne kor pe za pse }i iz met. One se od obi~ nih kor pi za sme }e raz li ku ju po to me {to ima ju ke si ce, ko je vla sni ci

mo gu da uzmu, a ka da po ~i ste za svo jim psom mo gu da ih uba ce kroz dru gi otvor. Me |u tim, ret ki su oni ko ji to u~i ne, a mno gi i ne zna ju za ~e ga one slu è, pa ne ret ko u wih uba cu ju pa pi ri }e od `va ka ili sla do le da. I za pra `we we ovih kor pi za du è na je „î sto }a”. Pre ma od lu ci gra da, is tr ~a va we pa sa do zvo qe no je u Li man skom, uni ver zi tet skom i par ku kod @e le zni~ ke sta ni ce, za tim Omla din skom par ku kod kvan ta {a, u Uli ci Ive An dri }a kod okret ni ce „~e tvor ke”, na uglu uli ca Obla ~i }a Ra da, Bo {ka Vre ba lo va i Mi len ka Gr ~i }a, u uli ca ma Ba te Br ki }a i Se qa~ kih bu na (deo par ka), na uglu Bu le va ra kne za Mi lo {a i Bu le va ra Jo va na Du ~i }a, u de lu Uli ce \or |a Nik {i }a Jo ha na i u Uli ci Fra we [te fa no vi }a u Pe tro va ra di nu, iz me |u Blo ka 8 i è le zni~ ke pru ge. Te lo ka ci je odr à va „Grad sko ze le ni lo„ Q. Nato{evi}

Grad fi nan si ra Ma li eko lo zi u po se ti za ra de 73 pri prav ni ka Kar lov ci ma Grad je do neo od lu ku o iz bo ru po slo da va ca ko ji ma se odo bra va no vac za stru~ no ospo so bqa va we i za po {qa va we 73 pri prav ni ka u ovoj go di ni. U na me ri da se fi nan sij ski po mog ne pri vat nom sek to ru i pod stak ne za po {qa va we kod pri vat nih po slo da va ca pri o ri tet su ima li po slo dav ci iz pri vat nog sek to ra. Grad je obez be dio 31 mi lion 536 hi qa da di na ra, za fi nan si ra we za ra da pri prav ni ka s pri pa da ju }im po re zom i do pri no si ma za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we, u

iz no su od 36.000 di na ra za pe riod od go di nu da na. Od 2008. go di ne do sa da Grad je fi nan si rao za po {qa va we 396 pri prav ni ka, a za to je iz dvo je no oko 140 mi li o na di na ra. Re a li za ci ja ove me re ak tiv ne po li ti ke za po {qa va wa je od zna ~a ja za mla de ne za po sle ne oso be, ko ji ma se omo gu }a va da pr vi put za snu ju rad ni od nos u za ni ma wu za ko je su ste kli stru~ nu spre mu i da se ospo so be za sa mo sta lan rad u stru ci, kao i da po lo `e stru~ ni ili pri prav ni~ ki is pit. I. D.

U~e sni ci eko lo {kih pred sta va „Ka ko de ca mo gu po mo }i pla ne ti“ odr `a nih u to ku „No vo sad skog pro le }a” da nas }e od 9 do 17 ~a so va po se ti ti Srem ske Kar lov ce u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na No vog Sa da. Na iz let }e i}i 42 u~e ni ka tre }ih raz re da iz tri osnov ne {ko le No vog Sa da. To kom iz le ta de ca }e za jed no sa svo jim u~i te qi ca ma i ak ti vist ki wa ma Po kre ta go ra na No vog Sa da po se ti ti cen tar Srem skih Kar lo va ca gde }e ih lo kal ni tu ri sti~ ki vo di~

upo zna ti sa naj zna ~aj ni jim kul tur no-isto rij skim spo me ni ci ma ovog „gra da – mu ze ja“, kao i sa Eko lo {kim cen trom u ko me se sva ke go di ne odr `a va mno {tvo eko lo {ko edu ka tiv nih kam po va za de cu i mla de. Na kon to ga }e po se ti ti i naj zna ~aj ni je pri rod ne lo ka li te te u oko li ni. Iz let se or ga ni zu je uz po dr {ku Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, kao za vr {ni ca eko lo {ke ma ni fe sta ci je „No vo sad sko pro le }e„. A. Va.

065/47-66-452

Uza lud mol be, tra va ra ste, li {}e se go mi la ^e ti ri uqud ne mol be te le fo nom “Grad skom ze le ni lu” da od ne su go mi le su vog li {}a od pro {le je se ni i pe ti ci ja (26.03.) dva de set sta na ra na {e zgra d e Me s noj za j ed n i c i „Ga v ri l o Prin cip” na No vom na se qu da se do ve du u red dva de set tro go di {wa sta bla li pe, di vqih ke ste no va i bo ro va, ko ji su, za ma lo, na slo we ni na fa sa du, re zul ti ra li su ovim - Ni {ta ni je ura |e no. No va tra va oko zgra de je sa da vi so ka i do 1,2 m. Pro {le go di ne je pr vi put ko {e na po sle Po qo pri vred nog saj ma. A ko li ko je pu ta ve} ko { e n a na bu l e v a r i m a i osta l im glav nim uli ca ma? Do voq no je sa mo po gle da ti tra vi cu od pet –{est cen ti me tra. 064/1789... * * * Hteo bih da vam na pi {em mo je is ku stvo. Na i me, te `ak sam in va lid, sa am pu ti ra nom no gom i vi {e slep ne go vi dan. Sva ki dan pa za rim u “Idei” u Na rod nog fron ta. @e leo bih po hva li ti i iz ra zi ti za hval nost na qu ba zno sti i po mo }i na ro ~i to Zvon ku sa ode qe wa

pi ja ce, te svim tr gov ci ma, pre qu ba znim ka sir ka ma i uvek uùr ba noj vred noj i qu ba znoj {e fi ci Dra gi ci. Hva la vam od sveg sr ca na va {oj hu ma no sti pre ma me ni. Si gu ran sam da }e te me pre po zna ti. Sa za hval no {}u va {a ver na mu {te ri ja Jo sip Ga ter 064/1715... * * * Ko iz da je u za kup i po kom osno vu „par ce le” le vo od Ka me wa ra, bu du }i da je to tzv. „plav no pod ru~ je” Du na va? Tu ima po sla i za gra |e vin sku i jo{ po ko ju in spek ci ju! 060/6691... * * * Dok jed ni ~i ne jed no, dru gi mo ra ju da oprav da ju na ci o nal nu pen zi ju ta ko {to de le na ro du pa ko va we ka fe, dok im ga zde pi ju ma ki ja to i ra ~u na ju ka ko }e ap ci go va ti da to! 060/0227... * * * Su bo ta pre pod ne. U to ku je „ra ci ja” u gra du! Ka èm ja to kom {i ji, ma lo na glu vom od sta ro sti, a on raz ro ga ~io o~i pa pi ta je su li to hon ve di ? Ne boj te se! Ka èm ja. Ni su, to je na {a ko mu -

nal na po li ci ja! S po {to va wem! 063/5230… * * * Iz vi ni se stro i bra te, bo qe je `i ve ti od pla te, i za Sr be, Ma |a re, Hr va te i le le i ku ku kad mo ti ka do |e u ru ku. Tra va pe ~e, tra va boc ka, ze mqa tvr da ko ka me na koc ka... 064/4669... * * * Se l o ve s e l o, sto mo ma k a nig de de vo ja ka, a u rad wi sku po pi }e, pa ra ki ja od no si mla di }e. Od mra ka do ju tra sva ko se pla {i od no vo ga su tra. Se je{ ne {to, a ono stra va, ra stu ti sa mo ko rov i tra va. Za `i vo te no} ne tre ba ju ti gu me ne ~i zme mo} ne. A ode ti zad wa pa ra kod po qo apo te ka ra. 064/4669... * * * Fru {ko g or s ki ma r a ton, pre di van dan, ma so van od ziv, a do zvo li li su da GRAS na pla }u je 90 di na ra za kar tu u jed nom sme ru. Pa qu di, to su

uglav nom de ca ko ja ima ju po ka zne kar te. Sra mo ta. 064/1715... * * * Zar ni je dan me di ji ne sme da ob ja vi vest o te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i 27. apri la u 22.25 na Ru me na~ kom pu tu po sle pru ge gde je po mah ni ta li auto po ko sio pe {a ke na tro to a ru? 063/5258… * * * E ba{ le po! Dr à va, po red svo jih, an ga ù je jo{ 330 pri vat nih sud skih iz vr {i te qa za na pla tu po tra ì va wa od gra |a na, ume sto da im stvo ri uslo ve da ra de i za ra de, pa da iz mi ru ju svo je oba ve ze u pu nom iz no su i na vre me, a da pri tom ì ve kao sav ci vi li zo van svet. Ko ga ja da an ga ù jem, pa da od pri vat nog po slo dav ca na pla tim svo jih 13 ne is pla }e nih za ra da ( 2005 - 2006 ), pre ko vre me ni rad, te ren ski rad, dnev ni ce, rad za pra zni ke, re gre se, to ple obro ke, put ne tro {ko ve, ot prem ni nu... itd, a da ne odem u za tvor zbog iz nu de, „ute ri va wa du ga”, pret wi... i sli~ nog?! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U SREMSKOJ KAMENICI NA ISTOJ ADRESI PIJA^NI PLATO I MESNA ZAJEDNICA

Pu ne te zge do ~e ka le pr ve kup ce

sagradili i objekat Mesne zajednice u kojoj }e biti nekoliko lokala koji su sastavi deo pijace. Nadam se da }e pijaca zaìveti u punoj meri. Obezbedili smo adekvatan pristup, parking prostor i dobre uslove za rad – naglasio je gradona~elnik Pavli~i}. Na novoj pijaci u Sremskoj Kamenici, povr{ine 780 kvadratnih metara postavqeno je 67 tezgi, od kojih 53 ~ine zeleni deo, a 14 robni. U narednih mesec dana bi}e obezbe|ene rashladne vitrine za prodaju mle~nih proizvoda i sveè zaklane ìvine. Stara zgrada MZ je sru{ena i na tom mestu izgra|ena je nova, koja ima 320,93 kvadratnih metara i suteren i prizemqe. U suterenu je predvi|en poslovni prostor, a u prizemqu prostorije MZ. I. D.

U Sremskoj Kamenici u Ulici Marka Ore{kovi}a ju~e je bio prvi radni dan nove pijace, a na istoj adresi nalazi se i novoizgra|eni objekat Mesne zajednice. Jedan od najva`nijih problema u Kamenici bio je nedostatak odgovaraju}eg prostora za pijacu, potvrdio je gradona~elnik Igor Pa vli ~i} prilikom ju~era{weg obilaska nove pijace. Prvo je bila u centru mesta na privatnom placu, te je u aprilu pro{le godine zatvorena, a Grad je obezbedio zemqi{te na Zmajevom trgu kao privremeno re{ewe, dok se ne uradi plato kao trajno re{ewe za pijacu. - Gra|anima Sremske Kamenice smo obe}ali da }emo re{iti va`an komunalni problem nedostatka pijace. Uz dosta problema ipak smo uspeli da obezbedimo lokaciju za pijacu, a tu smo

GOTOVO IDEJNO RE[EWE, GRAD NA POTEZU

Ve le tr `ni ca ~e ka lo ka ci ju Otkako je Skup{tina grada na sednici pred Novu godinu dala „Tr`nici“ zeleno svetlo da po~ne s aktivnostima oko stvarawa uslova za izgradwu i po~etak rada veletr`nice, nezavisno telo koje je formiralo to preduze}e, uradilo je idejno re{ewe budu}eg objekta. Peto~lani tim prethodno je obi{ao pe{tansku, be~ku, segedinsku i veletr`nicu na severu Italije, te je ta iskustva preneo na papir. Ukoliko se Gradsko ve}e saglasi sa predlogom koji stoji u idejnom re{ewu, sledi pribavqawe dokumentacije i projektovawe. Re~ je o projektu za ~iju je realizaciju potrebno dve i po do tri godine, zahteva}e ulagawe izme|u 10 i 18 miliona evra, a ceni se da }e donositi godi{wu dobit od 60 do 100 miliona dinara. Novac }e biti obezbe|en iz gradskog buxeta, drugih izvora finansirawa, a u odmakloj fazi gradwe, „Tr`nica” }e se i kreditno za-

du`iti. Veletr`nica bi trebalo da zameni sada{wu Kvanta{ku pijacu, a ponuda pija~nih proizvoda bi bila bogatija i raznovrsnija.

Bi lo bi pri me re no da ve le tr `ni ca bu de bli zu autopu ta, ka ko bi svi ko ji pro la ze tu da mo gli da ko ri ste we ne uslu ge - Kad razmi{qamo o prostoru nove veletr`nice mislimo iskqu~ivo o prostoru koji sigurno u slede}ih sto godina ne}e postati stambena zona - obja{wava direktor „Tr`nice“ Du {an Ba ji}. - Novi Sad se javqa kao pogodno tle gde bi se moglo obavqati grupisawe, odnosno koncentracija

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera dobrinovi}” „Put roud„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera „karmina Burana” (20), kamerna scena drama „kome verujete” (21) Po zo ri {te mla dih: velika sala „estrogen” (20) No vo sad sko po zo ri {te: Marat d Sad (19)

BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.45), „Hepi fit 2” (13), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15), „Ustani~ka ulica” (18.20), „Loraks” (13.30, 15.30), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (15.30, 22.15), „Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20, 22), „klip” (20.15), „Bojni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvetnici” (14, 17, 17.30, 20, 22.10, 22.45)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ve ri ca Ko za rev-Kla ri}, Go ri ca Di mi tri je vi}, Qu bi ca Ze ~e vi}, Mir ja na Ke glo vi}, Sla |a na Mi ti ja{- Vu ko ti}, Dan ka \or |e vi} i Dra ga na Sto ja no vi} iz Novog Sada, Ani ta Ig wa ti} iz Budisave, Je le na Vi di} iz Bege~a, Ru ì ca Ma cak iz Kisa~a, Sne à na Kne è vi} iz Ba~ke Palanke, Qu ba Vi do vi} iz @abqa, Bra ni sla va Jo va no vi} iz Gospo|inaca, Mil ki ca No lin iz Paraga, Alek san dra Vu ja si no vi} iz Be{ke, @i va na Obre no vi} iz Temerina, Je le na Sa vi} iz Petrovaradina i Iva na To do ro vi} iz Sremskih Karlovaca, DEÂKE: Zo ra na Ru ì ~i}, Kri sti na Glu va i}, Mi li ca Za ri}, Kse ni ja Sto ja no vi}, Di ja na Vu ko vi}, Je le na Rat kov, Sla |a na Ta di}, Ne da Va ja gi}, Rad mi la Ata nac ko vi}, Go ra na Vu li}, Li dia Ke re ke{ i Ani ca Abe di iz Novog Sada, Ta ma ra Ivan ~i} iz Ba~kog Petrovca, Ma ri ja ]up iz Ratkova, Iva na Bo ìn iz Vrbasa, Zo ri ca Ze rem ski iz Be~eja, Do bri la Ste jin iz \ur|eva, Ti ja na Vu~ ko vi} iz Ka}a, Vi {wa Ko va~ iz Vajske, Sa ne la Ma rin ko vi} iz Silba{a i Mir ja na Ra do va no vi} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Pavle Trifka Stija~i} (1938) u 10.30 ~asova, Marin Marina Jager (1941) u 11.15, Savka Dejana Jar~evi} (1926) u 12, Milka Ilije Miqkovi} (1941) u 12.45, Kosa Nikole Luka~ (1930) u 13.30, Jelena Uro{a @i`akov (1936) u 14.15, Zdravko Vojina Stojanovi} (1927) u 15 i Pero Jove Lon~ar (1927) u 15.45 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sima Stojana Roksandi} (1923) u 13 i Julka Bogdana Roksandi} (1930) u 13 ~asova. Na Starom grobqu u Petrovradinu bi}e sahrawen Quban Mileta Kli~kovi} (1933) u 13 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovradinu bi}e sahrawena Katica Dragutina Mi{kilin (1923) u 11 ~asova.

robe, weno eventualno konfekcionirawe i izvoz. Po re~ima na{eg sagovornika, bilo bi primereno da veletr`nica bude blizu autoputa, kako bi svi koji prolaze tuda mogli da koriste wene usluge, ali za taj deo je zaduèn Grad, pa je najboqe da oni saop{te kona~nu odluku kada se opredele za lokaciju kaè Baji}. Veletr`nica bi objediwavala proizvodwu vi{e dràva iz okruèwa i u velikim koli~inama bi se ti proizvodi plasirali na rusko trì{te, koje je jedno od najboqih, napomiwe Baji}. Sastojala bi se iz tri dela, zatvorenog, hladwa~e i otvorenog dela s parkingom i prodajnim prostorom. To }e ujedno biti prilika za otvarawe novih radnih mesta, a predvi|eno je da, bez hladwa~e, takav objekat moè da uposli izme|u 26 i 30 qudi. I. Dragi}

S PRAVOM GLASA 312.723 NOVOSA\ANA

Gla sa we na 196 bi ra~ kih me sta Gradska izborna komisija (GIK) usvojila je i objavila zbirnu izbornu listu i pred Novosa|anima }e se na}i 15 opcija za glasawe na izborima za Skup{tinu grada. Od toga tri su mawinske liste, pa im je za prelazak cenzusa potrebno 0,04 odsto glasova. Ostalim listama treba preko pet odsto glasova da bi zaseli u gradski parlament. U zavisnosti od izlaznosti procewuje se da }e mawincima trebati oko dve, a ostalim strankama oko 10.000 glasova da bi postali parlamentarni. U GIK-u su saop{tili da 312.723 sugra|ana ima pravo. Isto toliko {tampa}e se glasa~kih listi}a kao i 938 rezervnih, {to je 0,3 odsto od ukupnog broja glasa~kih listi}a. Od{tampa}e se i 200 kontrolnih listova za proveru ispravnosti glasa~kih kutija. U odnosu na pro{le izbore iz 2008. godine, broj bira~a se pove}ao za 18.560 qudi. Bira~kih mesta ima 196, odnosno ~etiri vi{e u odnosu na posledwe izbore. Do pove}awa je do{lo, jer je probijen zakonski maksimum od 2.500 bira~a, a re~ je o Detelinari,

Adicama i Veterniku. Glasa~ki listi} za lokalne izbore bi}e bele boje. Izbori }e biti odr`ani u nedequ, 6. maja, a izborna ti{ina po~ela je sino}. Iz ovo go di {weg buxeta grada za lokalne izbore nameweno je 42,9 miliona dinara. Od toga 14,1 miliona dinara odlazi za izborne kampawe stranaka, a 28,8 za GIK. Novac za izbornu kampawu stranaka raspore|uje se u dva navrata. Prvo se 20 odsto od predvi|enih 0,05 dela buxeta grada podeli na jednake delove svim u~esnicima izbor, odnosno izbornim listama koje je usvojio GIK. Preostali deo od 80 odsto dodequje se srazmer no bro ju osvo jenih mandata u Skup{tini grada, u roku od deset dana od progla{ewa izbornih rezultata. Tako }e stranke koje u|u u Skup{tinu grada podeliti oko devet miliona dinara i to na 78 delova odnosno izabranih odbornika. Prema ro ko vi ma ko je je usvojio GIK, do 22. maja se na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada moraju potvrditi man dati no vo i zabranim odbornicima. D. Igwi}

Sa sta nak re ga ta {a Prvi sastanak povodom ovogodi{we regate „Vode Vojvodine” bi}e odràn ve~eras u 18 ~asova u Nauti~kom klubu „Liman”, Sun~ani kej bb. Ovom prilikom svi nauti~ari mogu dobiti preliminarne informacije o predstoje}oj plovidbi. Regata se odràva od 24. juna do 4. jula, plovni karavan kre}e iz grada i regata{i }e obi}i Ba~ki Petrovac, Ba~, Srpski Mileti}, Sombor, Bezdan, Kqaji}evo, Doroslovo i Ba~ki Gra~ac. Obrasci za prijavu za regatu mogu se preuzeti u JVP „Vode Vojvodine”, Bulevar Mihajla Pupina 25, na sajtu www.vo de voj vo di ne.rs ili u nauti~kim klubovima. Vi{e informacija moè se dobiti putem telefona na brojeve 48-81-409 i 48-81-593. A. L.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTeKe no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

petak4.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

petak4.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Kosta Trifkovi}”, Novi Sad

VI II 3

VI II 4

Osnov na {ko la „Jovan Du~i}”, Petrovaradin

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

Su tra: Osnovna {kola „Prva vojvo|anska brigada”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

petak4.maj2012.

КАНАЛИЗАЦИОНА МРЕЖА У МЕЛЕНЦИМА ПРЕДАТА НА УПОТРЕБУ

Први прикључак за бању Русанду МЕЛЕНЦИ: У протекле четири године покрајинска влада је финансирала 70 нових канализационих мрежа у целој Војводини и данас је потпуно другачији живот у тим местима, изјавио је у Меленцима војвођански премијер Бојан Пајтић. Он је јуче у том селу, на територији града Зрењанина, свечано пустио у рад сеоску канализациону мрежу, у дужини од 38 километара, и црпну станицу смештену у парку Специјалне бање „Русанда”. Бања је прво од јавних предузећа које се прикључило на новоизграђену мрежу, чију изградњу је, са 90 милиона динара, финансирала Покрајина, док је 10

милиона издвојила Месна заједница. - Данас људи у овим насељењим местима живе онако како прили чи грађанима Европе. Када је реч о граду Зрењанину, ми смо успели да у Клеку и Меленцима већ отворимо канализационе мреже, а у Елемиру и Ечкој се граде - рекао је Пајтић. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов нагласио је да је ово сигурно Бојан Пајтић и Милета Михајлов

једна од капиталних инвестиција, не само у Меленцима, него у свим селима у којима је грађена канализациона мрежа. - Сигуран сам да ћемо урадити и другу фазу која подразумева изградњу комплетне мреже у свим селима - додао је Михајлов. Директор Специјалне бање „Русанда” Миливој Попов напоменуо је да је до сада у овој установи коришћена класична метода за одвод отпадних вода, налик коришћењу кућних септичких јама. Директним прикључењем на мрежу, додао је Попов, стекли су се предуслови да природни драгуљ, језеро Русанда, буде заштићено од загађења. Ж. Б.

Монтажа магнетне резонанце

СУБОТИЦА: У среду је почела монтажа уређаја за магнетну резонанцу у Општој болници у Суботици, која је стигла са Института за онкологију у Сремској Каменици. За инсталацију новог уређаја Покрајински секретеријат за здравство, социјалну политику и демографију је издвојио 20 милиона динара. Сада Суботичани, као и пацијенти из околине, неће морати да иду у Сремску Каменицу на прегледе, већ ће моћи да их обаве у суботичкој установи. Институт за онкологију у Сремској Каменици требало би да у јуну добије нови апарат. Тада ће четири болнице Војводини имати ове уређаје. Поступак пресељења апарата прати тим „Сименса” из Немачке, који је произвођач, а у болници кажу да ће до краја године уређај бити у функцији. С. И.

СЕРВИС ЦЕНТАР СОМБОРСКОГ САЈТА СОИНФО

На клик до формулара

Радови у главној улици АПАТИН: Пред првомајске празнике започето је уређење дела главне апатинске улице од здања Скупштине општине до млина. Вредност инвестиције је око осам милиона динара. - Због рупа у асфалту грађани су често негодовали а радови су почели сада јер смо успели да

Бесплатан преглед младежа ЗРЕЊАНИН: Општа болница „Др Ђорђе Јоановић” у Зрењанину саопштила је да ће грађани 7. маја, поводом Европског дана борбе против меланома, моћи да обаве преглед сумњивих младежа без упута и бесплатно у Специјалистичкој поликлиници. Преглед може да се закаже бесплатним позивом на телефон 0800 222 888 (само за позиве из фиксне мреже), од 3. до 5. маја, од 8 до 20 часова. За преглед је потребна само оверена здравствена књижица. Ж. Б.

Шести стан за „Споменак“

ПАНЧЕВО: Шести стан који је локална самоуправа, у оквиру пројекта „Становње уз подршку“ обезбедила за привремено становање деце без родитељског старања биће реновиран за месец дана. Ово је значајно за децу која после пунолетсва не настављају школовање, па морају да напусте дом или хранитељске породице. У стану, који је дат на коришћење Дому „Споменак“, може да станује петоро деце, а они ће ту боравити годину дана, док се не осамостале и нађу посао. Како би лакше савладали животне потешкоће све време имају подршку социјалног радника и психолога из дома „Споменак“. З. Дг.

Вртић у Старчеву СТАРЧЕВО: Вртић који може да прихвати 150-оро деце отворен је у Старчеву и у њему ће први малишани боравити од јесени. Вртић има 700 квадрата и налази се поред старчевачке основне школе. Може да прими пет група деце. Изградња вртића у Старчеву заједничка је инвестиција Фонда за капитална улагања Војводине и Града. Покрајина је уложила 37 милиона, а Панчево још пет милона динара за опремање вртића. З. Дг.

обезбедимо потребан новац. Уз асфалтирање дела главне улице радиће се и у делу Средње улице и верујемо да ће, уколико временски услови то све бити завршено до краја маја - рекао је Милан Павковић, директор Дирекције за изградњу. Ј. П.

СОМБОР: Популарни интернет портал СОинфо, који се бави свим сферама друштвеног живота у Сомбору и околини, од пре неколико дана је стартовао са новим пројектом који дефинитивно олакшава живот житељима овог краја. Наиме, SO in fo.org је представио пројекат „Сервис центар”, чију реализацију је помогао Регистар националног интернет домена Србије - РНИДС. „Сервис центар” је намењен грађанима и решавању готово свакодневних административних препрека и уобичајених редова на шалтерима, пошто представља корак ка, толико помињаној и промовисаној, електронској управи. Момци и девојке са портала СОинфо су на једном месту објединили готово 100 докумената у девет категорија, прикупљених у 22 локалне, покрајинске и

републичке јавне институције. Један део формулара које су добили на „обраду”, понудили су у pdf. формату и њих је могуће исписати на лицу места, дакле, у

Бесплатна веза Путем „СОинфо - Сервис центра” становници овог краја могу да се најбрже обрате службама за односе са јавношћу јавних предузећа и установа, потраже помоћ повереника, односно покрајинског и републичког омбудсмана, те да контактирају са заштитиницима права пацијената у свим сомборским здравственим установама. Овај „Сервис центар” је потпуно бесплатан за све кориснике SO in fo.org портала, а регистрација на портал није неопходан услов за преузимање формулара. електронској форми, док се преостали решавају у два корака, штампањем, па тек онда ручним попуњавањем. Убудуће само једним кликом (на банер у дну почетне стране SO in fo.org портала) Сомборке и Сомборци могу доћи до форму-

НЕВОЉЕ ЖИТЕЉА ДВЕЈУ ХОРГОШКИХ УЛИЦА

Путари ће надокнадити штету на кућама ХОРГОШ: Житељи улица Капрош и Омладинске у Хоргошу пожалили су се ових дана да камиони АД „Ужице путеви”, упркос постављених саобраћајних знакова о забрани, опет превозе песак пролазећи овим улицама. О томе су обавестили полицију, али су добили одговор да су знакови забране важили само прошле, а не и ове године. Представници локалне самоуправе разговарали су са житељима две улице угрожене проласком камиона и категорично потврдили да су саобраћајни знаци којима се забрањује возилима носивости веће од 10 тона и да-

ље важећи, те да је задатак полиције да се обезбеди њихово поштовање. Одељење за инспекцијсконадзорне послове општинске управе Кањиже обавестило је надлежне у предузећу „Ужице путеви” да су дужни да се придржавају забране проласка камиона, и добило обећање да се то неће више чинити. Камиони ће користити пољски пут одређен од стране ЈП за уређење насеља општине Кањижа. Локална самоуправа општине Кањижа је саопштила да је фирма „Ужице путеви” преузела и обавезу да ће становницима ули-

ца Капрош и Омладинска надокнадити штете нанете на кућама због превоза песка. Мештани штету могу пријавити у канцеларији МЗ Хоргош. Пошто општинска инспекција прецизно утврди висину штете, оштећени ће се у организацији локалне самоуправе заједничким захтевом за надокнаду обратити АД „Ужице путеви”. Одељење за инспекцијско-надзорне послове ће проценити и штету која је нанета јавној својини (улице, јаркови за одвод падавина и друго) па ће општина поднети одшететни захтев АД „Ужице путеви”. М. Митровић

УДРУЖЕЊЕ ПОТРОШАЧА КИКИНДЕ ОБРАТИЛО СЕ ТРЖИШНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ

Оспорен рад „Метро паркинг севера” КИКИНДА: „Метро паркинг север” у Кикинди упорно крши закон, тврде представници Удружења потрошача Кикинде. Грађанима не стиже повратна смс порука о уплати паркинга, тешко је наћи где се купује картица за паркирање, а „бахато понашање руководства превазилази сваку меру”, рекао је Александар Кораћ, председник Удружења. Он тврди да се у ово уверио лично, јер је послао смс који му је мобилни оператер наплатио, али није добио повратну информацију, већ казну за паркирање. - Други проблем је изузетно бахато понашање одговорних особа у канцеларијима овог предузећа према грађанима, затим, цене им нису ажуриране, јер на табли стоји једна, а наплаћује се друга цена. Удружење је поднело пријаву Тржишној инспекцији као и свим осталим надлежним инспекцијама, а затим ће следити колективна тужба по пријавама грађана против „Метро паркинг севера”. Од прошле године Удружење потрошача Кикинде је међу десет евидентираних организа-

лара који су неопходни за решавање папирологије у одељењима Градске управе Сомбор, инспекцијама Западнобачког управног Округа, Електровојводини, ЈП

„Урбанизам”, ЈКП „Чистоћа”, „Паркинг сервису”, Републичкој геодетској управи, судовима... Сваки посетилац странице уједно може бити део даљег развоја сервиса, па из СОинфо-а позивају грађане да, уколико поседују документ или формулар

за који верују да постоји интересовање јавности, њима пошаљу дигиталну верзију на интернет адресу kan c@so in fo.org, односно папирнато издање документа на адресу: НВО СО опен, Шумадијска 14, 25000 Сомбор, како би га припремили и сместили међу постојеће „формуларе”. Иначе, израда „СОинфо Сервис центра” трајала је нешто више од пет месеци, а цео пројекат је реализован захваљујући Регистру националног интернет домена Србије који је за њега издвојио 130.000 динара. На конкурсу 4ПИ од 191 пристигла предлога изабрано је 26, међу којима се нашао и „СОинфо - Сервис центар”, чији је ментор био Зоран Станојевић, уредник магазина „Око”, који се емитује на Радио телевизији Србије. М. Миљеновић

У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ У БЕЧЕЈУ

Две премијере данас БЕЧЕЈ: На сцени „Златан Дорић” Градског позоришта у Бечеју данас ће бити одигране две. Прво ће у 17 сати бити изведена представа „Чудесна коцка”, коју је својевремено написао Павле Јанковић - Шоле, а сада за потребе предстојећих 55. Мајских игра режирао ауторов син Богдан Јанковић. Како у овој представи кабаретског типа доминира музика, ваља рећи да је пре 23 године музику за представу, на тада 32. Мајским играма, написао Мирољуб АранђеловићРасински, који и сада у тиму данашње премијере. Исти је случај и са асистентом режије Анетом Туцаков, односно корепетитором Наташом Радосављевић, које су у првој бечејској верзији „Чудесне

коцке” биле чланице глумачког ансамбла. Премијера је дело Дечијег драмског студија Градског позоришта Бечеј и улаз је слободан. Ваља додати да је представа „Чудесна коцка” сада припремана и биће изведена у три језичке варијанте, на српском, на мађарском и комбиновано српско-мађарском. Друга премијера заказана је за 20 сати, а цена улазница је симболичних 100 динара. У питању је представа „Шумица”, коју је по мотивима дела „Мушица“ А. Б. Рукантеа адаптирао и режирао Бранислав Јелић уз помоћ Синише Томића, а представу је припремила група грађана у сарадњи с Градском позориштем Бечеј. В. Ј.

Балон хала у Долову

ДОЛОВО: Балон хала за коју је издвојено 8,5 милиона динара отворена је у Долову, а средства су обезбедили Месна заједница и Град Панчево. Изградњом Балон хале у Долову испуњен је сан који је сањан претходних 47 година рекао је Бранислав Павлов, председник Савета Месне заједнице Долово. - Са земљаним радовима и постављањем темеља кренули смо

у новембру. У пролеће смо поставили металне конструкције, средили структуру око објекта и поставили балон. Остало је да се уведе грејање и постави платно, а по завршетку тих радова хала ће имати своју праву намену - рекао је Павлов. Месна заједница је у овим радовима учествовала са три милиона динара, а град је дао додатних 5,5 милиона. З. Дг.

Нова пијаца у Александрову

ција потрошача које има право за колективно заступање и зато ће бити поднета, како је најављено, тужба у име свих оштећених потрошача који су се обратили Удружењу а које је Паркинг противзаконски оштетио - нагласио је Кораћ. На конференцији су се јавности обратили и Кикинђани: Јанош Комар који је добио казну за паркирање поштом на кућну

адресу, стару четири месеца, у којој се не наводи зашто је кажњен, као и Александар Михаљев, саобраћајни полицајац и вођа саобраћајног сектора у Полицијској станици у Чоки, коме је аутомобил однет пауком, а читава процедура је обављена мимо закона, без присуства овлашћеног лица и одговарајуће документације. А. Ђуран

СУБОТИЦА: У Суботици у насељу Александорово реконструисана је пијаца. Предузеће АД „Тржница Суботица“ за овај посао је издвојила 800.000 динара, а радови су обухватили постављање нових тезги, ограђивање простора и уређење, које подразумева садњу нових садница. Месна заједница Александрово је поднела захтев за уређење пијаце, а садржај ће одредити сами купци, на основу анкете. Седамдесет одсто државног власништва у овом предузећу је пренето на локалну самоуправу и ту одлуку је Влада Србије недавно донела. Пијаца има 20 тезги, а може да се отво-

ри и пекара, месара и продавница мешовите робе. С. И.

vojvodina

petak4.maj2012.

dnevnik

c m y

ПОКЛОН ПРИЈАТЕЉА ИЗ НЕМАЧКЕ СТАНОВНИЦИМА ИЗ РАТКОВА

Стигло ватрогасно возило

Oтварање нове фонтане у Сенти

НОВЦЕМ ОПШТИНЕ И КОМПАНИЈЕ ЈТИ

Фонтана улепшала центар Сенте

СЕНТА: Нова модерна фонтана свечано је уочи празника пуштена у рад на централном тргу у парку испред Градске куће у Сенти. Фонтана је улепшала центар вароши захваљујући средствима из општинске касе Сенте и донацији компаније Јапан тобако интернешнел (ЈТИ), па представља јединствен и препознатљив симбол на који ће Сенћани бити поносни, а због своје упечатљивости и декоративног осветљења завређује пажњу и посетилаца вароши крај Тисе. Нова фонтана изграђена је на месту старе и дотрајале, која је одувек била центар друштвеног живота града. - Уз јапанске трешње које смо засадили почетком сезоне и нову

фонтану, Сента је добила нови простор у којем могу уживати сви наши суграђани, али и драги гости - директор фабрике ЈТИ а.д. Сента Данило Стојановић. Он је додао да компанија ЈТИ већ шест година живи са Сенћанима, те да ће и убудуће помагати у активностима које ће донети даљи развој и просперитет. ЈТИ је прва и највећа директна јапанска инвестиција у Србији, а од свог доласка у Србију, ЈТИ је посвећен унапређењу заједнице у оквиру које послује, као и промоцији јапанског наслеђа и културе. Уз помоћ компаније ЈТИ обновљен је Дом културе, помаже се рад Народне кухиње и пружа подршка акцији „Безбедно вози - чувај себе и друге”. Текст и фото: М. Митровић

Сајам ракије ТЕМЕРИН: Сајам ракије, 13. по реду, биће одржан у Омладинском дому у Темерину, од 9. до 12. маја. Воћне ракије од трешње, вишње, дуда, јабуке, крушке виљамовке, шљиве, кајсије, брескве, грож ђа, комовице, дуње и зове предаваће се у провидној флаши беле боје од једне литре 9. и 10. маја у Дому омладине, а стручна комисија, која има међународно искуство оцењиваћеузорке 10. маја. Најбоље ракије биће поглашене у суботу 12. маја у подне. М. М.

ОЏАЦИ: Добра сарадња становника Раткова са Немцима, некадашњим становницима овог села, које се до краја 1946. године звало Парабућ, потврђена је вредним поклоном који су добили ратковачки ватрогасци. Већ дуги низ година некадшњи становници Парабућа који већ више од 70 година живе у Бад Шенбурну у Немачкој и другим местима покрајине Баден Виртенберг, посећују своје родно место у коме их срдачно дочекују Ратковчани. У Бад Шенбурну је веома давно основано завичајно удружење подунавских Шваба, пореклом из Парабућа. Направили су музеј који их подсећа на Парабућ, у коме централно место заузима макета села на којој се налази свака кућа, двориште, бунар, улица. - Учинили смо све да некадашње становнике Парабућа и садашње становнике Раткова, у ствари истог села са два назива, што више приближимо једне

Фестивал румунских романси ЗРЕЊАНИН: Ме ђу на род ни фе сти вал ру мун ских ро ман си и евер грин шла ге ра би ће одр жан ве че рас, од 19.30 са ти, у ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра Зре ња ни на. На сту пи ће де сет во кал них со ли ста из Ср би је и три из Ру му ни је, а ор ке стром ће ди ри го ва ти Ро ма на Бу га риу (Еч ка). Фе сти вал ор га ни зу је Дру штво Ру му на „Бе га“ из Зре ња ни на, у са рад њи са ру мун ским Дру штвом за ет но гра фи ју и фол клор из Вој во ди не уз фи нан сиј ску, по др шку По кра јин ске вла де - Се кре та ри ја та за обра зо ва ње, упра ву и на ци о нал не за јед ни це, На ци о нал ног са ве та ру мун ске на ци о нал не ма њи не и гра да Зре ња ни на. Ж. Б.

Делегација подунавских Шваба са домаћинима у Раткову

другима, тако да сада сваке две године гости из Немачке долазе у Ратково. То није баш увек ишло глатко, али више је посто-

јао неоправдан страх, него што је заиста било неких проблема да садашњи домаћини кућа, приме некадашње власнике

истих тих кућа - рекао нам је Антон Камерер, председник Удружења Немаца општине Оџаци. - Сретни смо што можемо да помогнемо садашњим становницима нашег родног места. Верујем да ће им ово ватрогасно возило помоћи у њиховом раду на увежбавању интервенција у случају пожара, али желим им да га што мање у стварности користе, што значи да немају пожаре у селу - рекао је приликом предаје возила Хелмут Хаузбергер, рођен у Парабућу и редовни посетилац свог родног села. Он је кључеве ватрогасног возила предао председнику Добровољног ватрогасног друштва Раткова Горану Манасијевићу. Председник МЗ Ратково Данило Шћепановић, поменуо је да је заједничким средствима направљена српско-немачка етно кућа, и изнео намеру да се обнове православна и католичка црква у Раткову. С. Милер

Уређено игралиште на Багљашу ЗРЕЊАНИН: Запослени у компанији „Филип Морис” организовали су у Зрењанину волонтерску акцију и уредили дечије игралиште у насељу Багљаш. Координатор акције „Волонтирам зато што волим свој град” Синиша Милутинов казао је да ће волонтери на тај начин допринети да град буде још лепши и пријатнији за све који у њему живе. Ово је четврти пут у последње две године како радници компаније „“Филип Морис” спроводе волонтерске акције у градовима широм Србије у којима послује та фабрика. Ж. Б.

RePORTA@e

dnevnik

petak4.maj2012.

BE^ LI JA IVAN [TAJ BE VIR, PO MO RAC I RE VO LU CI O NAR NA BRO DO VI MA BRI TAN SKE, HAB ZBUR [KE I JU GO SLO VEN SKE MO NAR HI JE

Put ni ci „Ti ta ni ka” ~e ka ju da se ukr ca ju

a da je pre po la ve ka u ~i ta vom sve tu obe le à va no 50 go di na od naj spek ta ku lar ni jeg bro do lo ma u isto ri ji ci vil nog po mor stva, re por te ri „Dnev ni ka” su s do brim raz lo gom po se ti li No vo sa |a ni na Iva na [taj be vi ra. Imao je ta da 75 go di na i do bro pam tio ka ko je spa sa vao ne sre} ni ke s luk su zne la |e, ko ja je, ma da se tvr di lo da je ne po to pi va, ve} na pr voj plo vid bi za vr {i la na dnu Atlan ti ka. Po sle za vr {e nog {ko lo va wa u Pu li i Tr stu, ta da mla di po mo rac se za po slio kod bri tan ske kom pa ni je „Ku nard” i ukr cao se kao tre }i ofi cir na „Kar pa ti ju”, ko ja je ima la 230 ~la no va po sa de i mo gla da pre ve ze 25.000 to na te re ta ili vi {e od 2.000 qu di. Sti ca jem okol no sti, we gov brod je bio naj bli ì me stu su da ra „Ti ta ni ka” s le de nim bre gom pa je us peo da spa se 720 stra dal ni ka s po no sa bri tan ske bro do grad we. – „Kar pa ti ja„ je kroz obla ke le de ne ma gle plo vi la od Li ver pu la ka Bo sto nu i Wu jor ku – pri ~ao je [taj be vir. – Oko dva sa ta po sle po no }i dva pu ta nam je sti glo upo zo re we s ame ri~ kog rat nog bro da „Ka li for ni ja”, ko ji je de ù rao na tom de lu oke a na, da se iz be ga va plo vid ba uskim pro la zom Ha lifk sa jer pre ti opa snost od ogrom nih san -

„Kar pa ti ja” pre ve zla bro do lom ni ke u Ame ri ku

Kom {i ja Mi lan Ga le ti}

No vo sa |a nin ko ji je spa sa vao bro do lom ni ke s „Ti ta ni ka” Broz ga de fi tiv no pen zi o ni sao Bur nu bi o gra fi ju Be~ li je, ro |e nog 1887, ve ro vat no je mo gao re `i ra ti sa mo bur ni i zlo sre} ni 20. vek. [taj be vir, mla di ofi cir na bro du „San Ge org”, bio je fe bru a ra 1918. je dan od pred vod ni ka po bu ne mor na ra austro u gar ske flo te u Bo ki Ko tor skoj, ali ka da je ona su ro vo ugu {e na, uz mno go na po ra i skri va wa, pre ko Cr ne Go re, ko ju su, ina ~e, oku pi ra li we go vi su na rod ni ci, te Me to hi je i Ma ke do ni je, us peo je da se ne ka ko pre ba ci do So lu na i pri stu pi srp skoj voj sci. Sa mo ne ko li ko me se ci ka sni je obu kao je uni for mu rat ne mor na ri ce tek stvo re ne kra qe vi ne SHS i na we nom plat nom spi sku ostao sve do 1936, ka da je pen zi o ni san. Pred sam kraj Dru gog svet skog ra ta no va vlast ga je re ak ti vi ra la i ras po re di la u re~ nu flo ti lu, oda kle je na kon oslo bo |e wa de fi ni tiv no pen zi o ni san. Ni je se zbog to ga mno go uz bu |i vao, ve} se vra tio u No vi Sad, gde se oku }io jo{ 1936. i u we mu `i veo sve do smr ti. ti. Pro me ni li smo smer i kre nu li za o bi la znim prav cem. Ne du go po tom, pri mi li smo SOS s „Ti ta ni ka”, ko ji je bio oko uda qen oko pet mi qa. Po ve }a li smo br zi nu s 12 na 18 mi qa na

Re vo lu ci ja mor na ra u Bo ki 1918.

sat i kre nu li ka „Ti ta ni ku”. Sa mo pet mi nu ta ka sni je na{ te le gra fi sta je pri mio za pre pa {}u ju }u po ru ku: „Pru `i te nam po sled wu po mo}, to ne mo”. Naj ve }om sna gom mo to ri su vu kli

„Kar pa ti ju” kroz mo re pre pu no le da sa mo da {to pre stig ne mo do bro do lom ni ka. U jed nom tre nut ku smo ose ti li i sna `nu pod vod nu de to na ci ju, ka da su par ni ko tlo vi „Ti ta ni ka” eks plo di -

ra li zbog br zog pro do ra hlad ne vo de kroz ras pa ra ni trup bro da. Kroz ma glu smo na zi ra li ka ko uvis {tr ~e pra mac i ka tar ka „Ti ta ni ka”, ko ji je bio ve o ma nag nut i ve} vi {e od po lo vi ne pod vo dom. Bi lo je u`a sno slu {a ti kri ko ve sto ti ne ne sre} ni ka ko ji va pe za po mo}. Spu sti li smo 42 ~am ca i ne ko li ko sto ti na po ja se va za spa sa va we, za ko je se od mah hva ta lo bez broj ru ku. Nat ~o ve ~an skim na po ri ma uvla ~i li smo stra dal ni ke na na {u pa lu bu. Tek ka sni je smo sa zna li da se vi {e od 1.500 qu di smr zlo u hlad nom oke a nu ili osta lo za ro bqe no u pot pa lu bqu bro da. Spa se ne smo is kr ca li u Bo sto nu. Me |u wi ma su bi la i ~e ti ri ~la na po sa de „Ti ta ni ka”: dva mor na ra, pr vi ofi cir i ra diote le gra fi sta. ^im se osve stio i ugle dao svo ga sta re {i nu, go to vo hi ste ri~ no je po vi kao: „On je

kriv jer ni je pre neo ka pe ta nu Smi tu upo zo re we s ›’Ka li for ni je’, da je ste ’Ti ta nik’ ne bi po to nuo” – pri ~ao je [taj be vir. I da nas ga se se }a Mi lan Ga le ti}, we gov ta da mla di kom {i ja iz uli ce Zlat ne gre de 18. – î ka Ivan je sta no vao na dnu dvo ri {ta u jed noj so bi ci, ko je odav no ne ma – ka è Ga le ti}. – Pre ne go {to se do se lio, ì veo je u obli `woj Lon ~ar skoj uli ci, ali ne znam u ko jem bro ju. Bio je sa mac, vi ta lan i ve o ma obra zo van. Po ne kad bi mi po ma gao da sa vla dam ne ke te è lek ci je. Sa svi ma, pa i na ma de com, le po se op ho dio. Po seb no se se }am we govih is te to vi ra nih ru ku i pri ~a o uz bu dqi vim plo vid ba ma po svet skim mo ri ma. Skroz neo bi ~an go spo din i sa svim dru ga ~i ji od osta lih qu di we go vih go di na ko je sam sre tao u ta da {wem No vom Sa du. O we mu, ta ko ori gi nal nom i po seb nom, jed nom sam pi sao sa stav na ~a su srp sko hr vat skog je zi ka. Ka da sam gle dao naj no vi ju ver zi ju „Ti ta ni ka,„ bio sam po ma lo po no san {to znam vi {e i od Ka me ro na o tom bro do lo mu. Bio sam ba{ do de taqa upu }en! Ne gde 1964, ~i ni mi se, ~i ka Ivan je slo mio no gu i pre se lio se u sta ra~ ki dom. Mnogo sam se ras tu ìo ka da sam, ne du go po sle to ga, ~uo da je premi nuo. Vla di mir Spre mo

KU LI NAR SKI SA MIT NA PA [WA KU U ÂST LE GEN DAR NOG Ô KAN SKOG Ô BA NI NA BAN KA BA Î JA

î ta vo sta do za vr {i lo u gu la {u aj u ku sni ji ov ~i ji gu la{, ne sa mo u ô ki i se ver nom Ba na tu, ku vao je u ko tli }u naj ~u ve ni ji ~o ban Mi haq Ban ka. Slo vio je za naj bo qeg ~o ba ni na, ali sem {to je spre mao gu la{ da pr ste i ta wir oli è{, bio je i ~u ven se lek ci o nar autoh to ne ra se ova ca „~o kan ska ci ga ja”. Po iz dan ku ~o ban ske di na sti je (i ~u kun de da se ba vio istim po -

se le uz ko tli }e. Ima li smo go ste iz pet me sta u Ma |ar skoj, mno gih voj vo |an skih, pa i iz oko li ne Va qe va i Kra qe va. Po {to smo tak mi ~e we or ga ni zo va li pr vi put, ni sam o~e ki vao ta ko ve li ki od ziv. ^e ka li smo i go ste iz Ru mu ni je, ali, eto, ni su sti gli. I `i ri je me |u na rod nog ran ga, sa sta vqen od emi nent nih do ma }ih i ma |ar skih ku li na ra.

^e ga sve ima u po bed ni~ kom ko tli }u Mar te Es-Sa bo

slom), Ga stro nom sko udru è we u ô ki su na zva li „Ban ka ba ~i” (pred vo di ga Kal man Bor {o{), i upri li ~i li me |u na rod ni sa mit ku va wa ov ~i jeg gu la {a. – Do {lo je 87 ku li nar skih eki pa, a 69 pre da lo uzor ke na oce nu – ve li Bor {o{. – Ne do la ze svi da se tak mi ~e ne go i da se dru è i ve -

Na pod ru~ ju ~o kan ske op {ti ne ima vi {e od 3.000 hek ta ra pa {wa ka, {to, po lord me ru dok to ru ve te ri ne Emi lu Po qa ku, pru `a ve li ku {an su za raz voj ov ~ar stvo i pri li ku da op {ti na iza |e iz dru {tva ne do voq no raz vi je nih. – Bo ga ti smo, ali ne zna mo ko li ko – kon sta tu je Po qak. – Od u vek smo po zna ti kao do bri sto ~ari. Sve se vi {e mla dih okre }e

Za pa tuq ke ku va li Dra go qe vi} i Ve ji no vi}

Fe {tom su do ma }i ni `e le li da skre nu pa `wu na su no vrat ov ~ar stva. – A od ~o kan ske ci ga je na {i pre ci su `i ve li i op sta ja li. Su sret ku li na ra za ka zan je u vre me Sve tog \or |a, kad ~o ba ni sta da is te ru ju na pa {wa ke i ta mo osta ju do je se ni – pod se }a Bor {o{.

ov ~ar stvu i ako uspe mo da otvo ri mo kla ni cu za jag wad, taj ci klus bi bio za o kru èn. Na tr ì {tu je ba nat sko jag we tra è ni je od ba~ kog jer je te è i ma sni je. Po qak do da je da ô ka ima po zna ti za pat „~o kan ske ci ga je„ ko ju ne mo gu ugro zi ti en gle ske ra se jer je naj po èq ni je jag we od

20 do mak si mal nih 35 ki la, a ne ono od 60. Ce na jag wa di je od dva evra po ki lo gra mu ì ve va ge kad je naj ve }a se zo na, pa do pet kad ih ne ma. Go di {we se pro iz ve de 15.000 jag wa di i za to je po treb no si gur no tr ì {te da bi vla sni ci mo gli da pla ni ra ju ve li ~i nu sta da. Sa da na {i ~o ba ni ima ju pro se~ no oko 200 gr la, ali ne ki i po 800. Sva se hra ne na pa {wa ci ma, za raz li ku od onih na far mi gde se ko ri ste kon cen tra ti s ra znim adi ti vi ma – na gla {a va Po qak. Ci ga ja je jed na od naj sta ri jih ra sa ova ca, ko ja se iz Ma le Azi je pro {i ri la po Bal ka nu i ce loj Evro pi. Voj vo |an sko pod ne bqe joj o~i to pri ja, a osim „~o kan ske”, ko ja je me sna ti tip i ne mu ze se, „som bor ska” je se lek ci o ni sa na kao mle~ ni tip ra se, a uz ga ja se i na pa {wa ci ma Ba na ta. Svoj ski su se tru di li mu {kar ci, ali je stru~ ni ì ri pre fe ri rao èn ske gu la {e. Po be di la je eki pa „Du{ hu{„ (De be lo me so) iz sa la {ar skog kra ja Orom part kod Sen te, ko ju pred vo di Mar ta EsSa bo, dru go me sto je pri pa lo Sen }an ki @o fi ji Bog dan a tre }e go {}i iz Ma |ar ske. Dok se @olt ê sko se }ao ma tur skog pod vi ga ka da je za kraj sto lar skog za na ta na pra vio bi cikl od su ve ba gre mo vi ne, ~la no vi we go ve eki pe su ro {ti qa li dva de se tak ki la pi le }ih kri la ca. Tek da se za me zi. Am ba sa dor Tu ri je Je vrem – Je {a Mol do va nov ne za mi sliv je bez svo je ta lan da re i pr è -

Tek da se za me zi: 20 ki la pi le }ih kri la ca

wa ri be s ~u ve ne Be qan ske ba re. Do bro se po ka zao i tim kne è va~ ke „Ale ve” sa @i vo ji nom Pe ji nom – Pe ko som na ~e lu. – Za do bar gu la{ ni je do voq no sa mo do bro me so ve} ono mo ra la ga no da pu sti sop stve ni soft i u we mu kr~ ka do ~e ti ri i po sa ta – stru~ no ob ja {wa va Pe jin. – Vo du ni je pre po ru~ qi vo do da va ti jer i ~o ba ni su na le di ni gu la{ u bo gra ~u pri sta vqa li bez vo de. Re cept sam na u ~io od de de, ko ji je po sle Pr vog svet skog ra ta u Sr bi ju sti gao iz Si ri ga u Ma |ar skoj. Ina ~e, ov ~i ji gu la{ se slu ì u to plim ta wi ri ma, oba ve zno s „traj gurn gom bo ca ma” po re cep tu ko ji nam je ostao od [va ba. Ume i ô ka nin No vi ca Dra go qe vi} da za pr ì u „nor mal nim” bo gra ~i ma, ali za Gi ni sa pre po ru ~u je ga ku va we ov ~i jeg gu la {a u mi ni ja tur nom ko tli }u. Naj ma -

wu por ci ju osmi slio je za jed no s dru ga rom Ne boj {om Vej no vi }em iz Sen te, a mi ni ja tur ni ko tli} od jed nog de ci li tra na pra vio maj stor li mar ^i zov ski. – Por ci ja gu la {a je oko po la de ci li tra, a za we nu pri pre mu smo upo tre bi li 20 gra ma me sa, te osam gra ma cr nog lu ka i za ~i na. Evo, pro baj te, ali u po re |e wu s por ci jom od 350 gra ma, ko li ko je po treb no za obrok od ra slog ~o ve ka, na {a mi ni ja tur na je do voq na za pa tuq ka od ~e ti ri ki lo gra ma. Spre ma li smo u mi ni-ko tli }u i ri bqu ~or bu, sa mo `a li mo {to pre ne ko li ko go di na u Adi uz pri pre ma we 10.000 por ci ja ~o ban ske gu la{ ~or be u xi nov skom ko tli }u za Gi ni sa, or ga ni za to ri ni su do zvo li li da za re kord upo re do ku va mo u na {em mi ni-ko tli }u – vaj ka se Dra go qe vi}. Mi lo rad Mi tro vi}

CRnA HROnikA

petak4.maj2012.

dnevnik

c m y

PRI TVOR I OP TU @NI CA PRO TIV MLA DI ]A IZ ZRE WA NI NA

Razbojni{tvo ispod mosta Osnovni javni tu`ilac u Zrewaninu podigao je optu`nicu protiv Slo bo da na P. (24) iz Zrewanina zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{va. Okrivqeni je, po navodima iz optu`nice, 9. aprila ove godine

RAZ BOJ NI [TVO U BE O GRA DU

Opqa~kana rezidencija ambasadora UN Nepoznate osobe provalile su u rezidenciju stalnog koordinatora UN u Srbiji Vi li ja ma In fan tea u Ulici Vase Pelagi}a na Sewaku, nezvani~no saznaje RTS. Kako RTS saznaje, iz stana nije ukraden novac, a da li je odneto zlato ili neke druge vrednosti zna}e se tek danas, kada se Infante bude vratio s puta.

Provala se najverovatnije dogodila prekju~e, kada nikog nije bilo u rezidenciji. Naime, Infante nije u Beogradu ve} nekoliko dana. Provalu je ju~e prijavila ~ista~ica. Provalnici su najverovatnije pajserom razvalili spoqna vrata i izvr{ili premeta~inu na spratu ku}e. Istraga je u toku.

JU ^E NE SRE ]A NA ZE LE NOM VEN CU U BE O GRA DU

Radnik pao sa zgrade i poginuo – Jedna osoba je poginula ju~e prilikom pada s visine u Ulici mar{ala Birjuzova 2–4 u Beogradu – izjavio je Tanjugu koordinator za odnose s medijima u Hitnoj pomo}i Mir ko Lu to vac. On je rekao da je Hitna pomo} konstatovala smrt te osobe koja je preminula na licu mesta. Nesre}a se dogodila ne{to pre devet ~asova. Kako prenose beogradski elektronski mediji, po-

ginuo je radnik star oko 30 godina, koji je pao sa zgrade na Zelenom vencu. On je bio je anga`ovan kao fizi~ki radnik prilikom renovirawa poslovnog prostora na posledwem spratu tr`nog centra u Sremskoj ulici. Ovaj radnik iz okoline Barajeva radio je na izbacivawu {uta iz poslovnog prostora, a prilikom pada imao je alat u rukama, navode beogradski mediji.

u Zrewaninu, oko 20 ~asova, upotrebio silu protiv sugra|anke P. Q. u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. @rtvi napada, koja je i{la iz pravca centra grada voze}i bicikl stazom uz desnu obalu Begeja, Slobodan P. je pri{ao s

Dragan Tomi} 25. juna na optuèni~koj klupi Po~etak su|ewa biv{em direktoru Rudarskog basena „Kolubara” Dra ga nu To mi }u i petorici wegovih saradnika po optu`nici Vi{eg tuìla{tva u Beogradu za malverzacija s kupovinom gvo`|a, kojima je to preduze}e o{te}eno za vi{e od 58,8 miliona dinara, zakazano je za 25. jun. U postupku koji se protiv Tomi}a vodi u Specijalnom sudu Tuìla{tvo za organizovani kriminal podiglo je 3. aprila optu`nicu kojom ga, s jo{ 27 okrivqenih, tereti za zloupotebu slu`benog poloàja povodom zakupa mehanizacije od vi{e privatnih preduze}a za potrebe „Kolubare” kojima je o{tetio to preduze}e za 938 miliona dinara, odnosno oko 8,4 miliona evra. Su|ewe po toj optu`nici jo{ nije zakazano. Tomi} je u pritvoru od hap{ewa 2. oktobra pro{le godine, a u junu }e sesti na optuèni~ku klupu u sudnici Vi{eg suda u Palati pravde. Su|ewe je zakazano za 25. i 26. jun, objavqeno je na Portalu sudova Srbije. Wemu i petorici wegovih saradnika sudi}e se u tom postupku po optu`nici Vi{eg tuìla{tva u Beogradu od 24. januara 2012. godine. Osim biv{eg direktora „Kolubare”, optu`nicom Vi{eg tuìla{tva terete se pomo}nik direktora za komercijalne poslove Mi li vo je Ri sti} (55), zamenik direktora i direktor od 2008. Vla dan Jo vi ~i} (50), pomo}nik direktora

za komercijalne poslove Ra di - za kupovinu 857.654 kilograma 1.004.892 kilograma gvo`|a po sav Ran ko vi} (59), zamenik di- gvo`|a 2. marta 2005. godine {est dinara kilogram, iako je rektora „Kolubare„ Mi lo van potpisali su Tomi} i Radisa- trì{na cena bila 16 dinara, Ob ra do vi} (51) i direktor vqevi}, a pla}eno je {est di- potpisuju Obradovi} i Radisapreduze}a „Inos sirovine La- nara kilogram, iako je cena bi- vqevi}. zarevac”, koje je do 2009. bilo la 12 dinara, navodi se u optuPo sled wi spor ni ugo vor, dru{tveno, Mi lo van Ra di sa - `nici. Oni su 29. marta 2006. po navodima optu`nice, potvqe vi}. Svi su optuèni da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja od juna 2004. do decembra 2008. godine, za koje im preti kazna do 12 godina zatvora. Tomi}, Vladan Jovi~i} i Radisav Rankovi} optuèni su i u slu~aju pred Specijalnim sudom. U optu`nici se navodi da je direktor “Inos sirovina” koristio prijateqstvo s Tomi}em, Jovi~i}em i Obradovi}em i za kupovinu gvo`|a Pro ces Dra ga nu To mi }u vo di }e se u be o grad skom Vi {em su du ugovarao cene niè od trì{nih pa je tako godine potpisali i aneks ugo- pisali su Radisavqevi} i, u “Kolubara” o{te}ena za vora o kupovini 1.321.755 kilo- ime „Ko lu ba re„, Jo vi ~i} i 58.832.390 dinara. Rukovodioci grama gvo`|a po {est dinara Rankovi}. Tim ugovorom pro“Kolubare” se terete da nisu kilogram, iako je tada trì- dato je 762.146 kilograma gvopreduzimali nikakve mere pre- {no cena bila 15 dinara. `|a po {est dinara, iako je ma “Inos sirovinama” zbog neTomi} i Radisavqevi} su trì{na cena bila 20 dinara. pla}enog duga za gvo`|e. slede}i ugovor, o kupovini Za Radisavqevi}a se navodi Risti} je 17. jula 2004. godi- 424.840 kilograma, po navodi- da je s ra~una “Inos sirovina” ne potpisao ugovor s Radisa- ma optu`nice, potpisali 19. podigao 43.995.978 dinara, od vqevi}em za kupovinu 1.511.982 januara 2007. godine po devet ~ega je 35.340.000 dinara podikilograma gvo`|a po pet dina- dinara, iako je prava cena bila gao bez ikakve osnove i zadrra kilogram, iako je tada cena 16 dinara. Ugovor od 8. marta ào za sebe. bila 12 dinara. Slede}i ugovor 2007. godine o kupovini (Ta njug)

Rehabilitovan ministar dvora Kara|or|evi}a

Zaplewena roba vredna vi{e od 90.000 evra U zajedni~koj akciji Uprave carina i Uprave grani~ne policije na magistralnom putu Mokrawe–Negotin spre~eno je krijum~arewe strane robe vredne vi{e od 90.000 evra, saop{teno je iz Uprave carina. Zahvaquju}i informacijama Obave{tajnog centra Uprave carina, u sredu u zoru prinudno je zaustavqen kombi marke ‘’iveko’’, bugarskih registarskih oznaka, kojim je upravqao srpski dr`avqanin. On je priznao da je vozilo puno strane robe. U kombiju je prona|eno vi{e

od 90 vrsta robe, uglavnom tekstil, nao~are za sunce, ru~ni satovi, kao i tehni~ka roba (kamere, monitori, radio-aparati za automobile). Ukupna vrednost prekr{aja je procewena na 10.111.400 dinara. Protiv voza~a je pokrenut prekr{ajni postupak, dok su roba i kombi privremeno zadr`ani. Daqom istragom }e se utvrditi kako je i odakle pomenuta roba stranog porekla prokrijum~arena na teritoriju Srbije, navodi se u saop{tewu Uprave carina. (Ta njug)

tada pri{ao, telom nalegao na wu i otrgao joj torbu a potom pobegao s lica mesta. U torbi su bili nov~anik s 2.170 dinara, kqu~evi, tri platne kartice, li~na karta i zdravstvena kwi`ica. Okrivqeni je u pritvoru od 10. aprila. @. B.

ZA KA ZAN PO ^E TAK SU \E WA BIV [EM DI REK TO RU RB „KO LU BA RA” I SA RAD NI CI MA, OP TU @E NIM ZA MAL VER ZA CI JE S KU PO VI NOM GVO @\A

PRE SU DA VI [EG SU DA U BE O GRA DU

NA PU TU MO KRA WE–NE GO TIN

le|a u trenutku kada je bila ispod mosta koji spaja ulice Zmaj Jovinu i \ure Jak{i}a. On je sna`no povukao torbu s paktregera bicikla kojim je upravqala P. Q., usled ~ega je o{te}ena pala na tlo, ali uhvativ{i kai{ od torbe. Slobodan P. joj je

Vi{i sud u Beogradu rehabilitovao je nekada{weg ministra dvora vladaju}e dinastije Kara|or|evi} Milana Anti}a, za koga je utvrdio da je 1949. godine osu|en kao `rtva progona i nasiqa iz politi~kih i ideolo{kih razloga. Ustvojiv{i zahtev za rehabilitaciju, Vi{i sud je ukinuo presudu kojom je Anti} bio osu|en na 15 godina zatvora i poni{tio sve wene pravne posledice o konfiskaciji imovine i gubitku gra|anskih prava. U odluci, koja je objavqena na sajtu Vi{eg suda, izme|u ostalog se navodi da je u postupku utvr|eno da je presuda Okru`nog suda za grad Beograd od 16. avgusta 1949. godine ni{tavna od trenutka wenog dono{ewa i da su ni{tavne sve wene pravne posledice, ukqu~uju}i i kaznu konfiskacije imovine, a da se Anti} smatra neosu|ivanim. Vi{i sud u Beogradu doneo je ovakvu odluku na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Anti} je bio ministar dvora vladarske ku}e Kara|or|evi} od 1932. godine sve do pu~a 27. marta 1941. godine. Na preporuku kneza namesnika Pavla Kara|or|evi}a dobio je titulu viteza Viktorijanskog reda. Presudom Okru`nog suda za grad Beograd 1949. godine ogla{en je krivim zbog izvr{ewa

zlo~ina izdaje domovine i osu|en na kaznu zatvora od 15 godina i na kaznu konfiskacije celokupne imovine u korist dràve. Tako|e je osu|en na kaznu gubitka gra|anskih prava – bira~kog prava, prava na sticawe i vr{ewe funkcija u dru{tvenim organizacijama i udruèwima, pravo javnog istupawa, prava no{ewa po~asnog zvawa, ordena i odlikovawa, prava na dràvnu ili drugu javnu slu`bu ili pravo na penziju u trajawu od pet godina po izdrànoj kazni ili uga{enoj usled zastarelosti, amnestije ili pomilovawa glavne kazne – kao i sporedne kazne. Nakon sprovedenog postupka, kako se navodi u odluci Vi{eg suda, utvr|eno je da je Anti} bio `rtva progona i nasiqa i da je na pomenute kazne osu|en kako iz politi~kih, tako i iz ideolo{kih razloga. Iz same sadrìne obrazloèwa presude Okru`nog suda za grad Beograd proizlazi da je nakon zavr{etka Drugog svetskog rata novoustanovqena vlast imala potrebu da sudi licima oli~enim u sistemu vlasti pre Drugog svetskog rata, me|u kojima i Anti}u kao ministru dvora, a ne potrebu da se sudi licu zbog konkretno po~iwenog krivi~nog dela, navodi Vi{i sud u svojoj odluci. Podnosilac zahteva za rehabilitaciju je Ol ga Ca hur ski. (Ta njug)

PRO CES U ITA LI JI PRO TIV STAN KA SU BO TI ]A ZBOG [VER CA CI GA RE TA

Sud u Bariju odlo`io presudu Canetu Sud u Bariju ni ju~e nije doneo presudu u slu~aju protiv biznismena Stan ka Su bo ti }a, ve} }e ona najverovatnije biti doneta 11. jula, za kada je sudija Ana de Fe li ~e zakazala novo ro~i{te. Podgori~ki portal „Analitika” navodi da bi istog dana trebalo da bude odr`ano ro~i-

Stan ko Su bo ti} Ca ne

{te u slu~aju crnogorskih dràvqana osumwi~enih za u~e{}e u {vercu cigareta i doneta odluka da li }e protiv wih biti pokrenut sudski proces prema optu`nici ili }e sud odustati. Kao razlog za ponovno odlagawe presude navodi se zahtev Tuìla{tva. To je drugi put da italijansko tuìla{tvo zahteva odga|awe ro~i{ta. Na pro{lom ro~i{tu, koje je bilo za-

tvoreno za javnost, sudski ve{tak je prezentovao izve{taj o kretawu novca u kompanijama srpskog biznismena Stanka Suboti}a Caneta koje Tuìla{tvo dovodi u direktnu vezu sa {vercom cigareta preko Crne Gore u Italiju devedesetih godina pro{log veka. Proces je vi{e od godinu odlagan upravo radi okon~awa ve{ta~ewa. Po optu`nici Regionalne direkcije za borbu protiv mafije iz Barija, Suboti} se tereti da je preko preduze}a „Dulwi}” osiguravao prawe novca ste~enog {vercom cigareta. Suboti}ev advokat Fran ~e sko Ga la Trin ke ra ranije je izneo zahtev da se Suboti}u sudi po ubrzanom postupku pa se o~ekuje da }e sud u Bariju 11. jula odlu~iti o daqem procesu protiv Suboti}a, da li je obavqao nelegalne finansijske radwe u kompanijama koje su poslovale s Crnom Gorom. U predmetu koji se vodi protiv crnogorskih dràvqana Ve se li na Ba ro vi }a, Bran ka Vu jo {e vi }a, Bra ni sla va Mi }u no vi }a i Du {an ke Jek ni}, te srpskog dràvqanina An dri je Dra {ko vi }a, sudija Ana de Feli~e zakazala je ponovo ro~i{te za 11. jul, kada bi sud trebalo da se kona~no, nakon vi{egodi{weg zakazivawa i odga|awa ro~i{ta, izjasni o tome ho}e li prihvatiti ili odbaciti optu`nicu za {verc cigareta. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik NO VO SA \AN KA SE TE RE TI ZA ZLO U PO TRE BU

Sa {kolskih ra~una na svoj konto?

Pri pad ni ci Od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu u re dov nom po stup ku pro tiv {e fi ce ra ~u no vod stva osnov ne {ko le na De te li na ri Ja go de ^. (1980), okri vqe ne za zlo up o tre bu slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve. Woj se pri pi su je da je pret pro {le i pro {le go di ne s vi {e

{kol skih ra ~u na neo vla {}e no upla ti la vi {e od mi lion i po di na ra na svoj ra ~un. Osum wi ~e noj se ta ko |e sta vqa na te ret da je neo vla {}e no uve }a la se bi pla tu pri li kom ob ra ~u na za maj i jun pro {le go di ne, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

OP TU @NI PRED LOG PRO TIV SLO BO DA NA G. IZ SU TJE SKE

@enu udario nogom u lice?

Pro tiv Slo bo da na G. (48) iz Su tje ske zre wa nin ski osnov ni jav ni tu `i lac pod neo je op tu `ni pred log zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na no {e wa te {ke te le sne po vre de. Okri vqe ni je, ka ko se na vo di u op tu `nom ak tu, 28. av gu sta 2011. go di ne, oko 17 ~a so va, u Ba nat skom De spo tov cu na pao {te }e nu P. P. u dvo ri {tu we ne ku }e.

On je P. P. su sti gao na ula znim vra ti ma ku }e, uhva tio je za le vu ru ku i po vu kao pre ko ste pe ni {ta, a po tom je obo rio na tro to ar od ci ga la is pred ste pe ni {ta. Slo bo dan G. se te re ti da je po tom uda rio o{te }e nu no gom u li ce, na nev {i joj te {ku te le snu po vre du u vi du pre lo ma no snih ko sti ju s dis lo ka ci jom. @. B.

SU \E WE [A RI ]E VOJ GRU PI PO ME RE NO ZA DA NAS

Nove nagodbe o priznawu krivice

Su |e we kri mi nal noj gru pi od be glog Dar ka [a ri }a, ko je je ju ~e tre ba lo da po~ ne ob je di we no po sve ~e ti ri op tu `ni ce ko ji ma se pri pad ni ci we go ve gru pe te re te za {verc vi {e od ukup no tri to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu to kom 2008. i 2009. go di ne, od lo è no je za da nas. Spe ci jal ni sud je od lo ìo su |e we jer sve do ku-sa rad ni ku Ra da nu Ada mo vi }u ni je do {ao advo kat. Pret hod no je od bi jen sa gla sni pred log Tu ì la {tva i od bra ne dvo ji ce op tu è nih Bo -

pred m et „[a r i}„ ima oko 79.000 do k u m e n a t a. Od ukup n o 22 op t u ` e n a osmo ri ca su u bek stvu, me |u ko ji ma je i [a ri}, ta ko da je na op tu è ni~ koj klu pi sve ga 16 op tu è nih. Do sa da su sed mo ri ca ve} osu |e na na osno vu spo ra zu ma s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal po ko jem su pri zna li kri vi cu u za me nu za ~e ti ri do de set go di na za tvo ra, a La ban i La bu do vi} pre go va ra ju o na god bi. Tro ji ca [a ri }e vih sa rad ni ka do bi la su sta tus sve do kasa r ad n i k a: Ra d an Ada m o v i},

Du {ku [a ri }u osam go di na za tvo ra Du {ko [a ri} (33), brat od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, osu |en je ju ~e na osam go di na za tvo ra, dok je we gov su gra |a nin Jo vi ca Lon ~ar osu |en na {est go di na, zbog pro du è nog kri vi~ nog de la pra wa nov ca. Pre su dom Vi {eg su da u Bi je lom Po qu, [a ri} mla |i je oba ve zan da, na ime pro tiv prav no pri ba vqe ne imo vin ske ko ri sti, u dr àv ni bu xet upla ti 16.670.029 evra, a Lon ~ar 4.736.859 evra, pre ne li su pod go ri~ ki me di ji. Du {ko [a ri} je, zbog ne do stat ka do ka za, isto vre me no oslo bo |en op tu `be za stva ra we kri mi nal ne or ga ni za ci je i kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro da je, dr à we i sta vqa we u pro met dro ga. Okri vqe ni ma je, na kon iz re ~e ne pr vo ste pe ne pre su de, pri tvor pro du èn do pra vo sna `no sti pre su de, ili ne ke dru ge od lu ke su da. Pre ma op tu `ni ci, Du {ko [a ri} [a ri} i Lon ~ar su se udru ì li u pe ri o du od 24. de cem bra 2007. do kra ja 2010. go di ne, da pu tem ban kar skog i fi nan sij skog po slo va wa pri kri ju po re klo nov ca za ko ji su zna li da je pri ba vqen kri vi~ nim de lom iz vr {e nog na or ga ni zo van na ~in u ukup nom iz no su od 21.353.879 evra. ri sa La ba na i Dra ga na La bu do vi }a da se pro tiv wih po stu pak raz dvo ji jer jo{ pre go va ra ju o na god bi za pri zna we kri vi ce. Pre pre ke za kqu ~e wu na g od b i su no v i zah t e v i za spro vo |e we is tra ga. [a r i } ev bra n i l ac Zden k o To m a n o v i} re k ao je no v i n a ri m a po s le od l a g a w a su | e w a da }e tra ` i t i da se kao sve do c i sa s lu { a j u svi ko j i su sklo p i l i na g od b e s Tu ` i l a {tvom i pri z na l i kri v i c u, da bi na glav n om pre t re s u od bra n a osta l ih op t u ` e n ih do bi l a mo g u} n ost da im po s ta vqa pi t a w a u skla d u s na ~ e lom ne p o s red n o s ti. To m a n o vi} je na p o m e n uo da sa d a

Ne boj {a Jok so vi} i Dra {ko Vu ko vi}. Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce s Tu `i la {tvom su do sa da za kqu ~i li op tu `e ni Mi lo{ Pan drc, Mar ko Vo ro to vi}, De jan Ra ki} Ra ka, Ni ko la Pa vlo vi} Xo ni, Alek san dar Mi o drag, Mi lo{ Kr po vi} i Mir ko Mi o gra go vi}. Naj t ra ` e n i j em nar k o b o s u iz Sr bi je cr no gor skog po re kla Dar ku [a ri }u trag se iz gu bio u ok to bru 2009. to kom ak c i j e „Bal k an s ki rat n ik”, ko ja se od vi ja la isto vre me no u Uru gva ju i Be o gra du i pred Spe ci jal nim su dom mu se su di u od su stvu. (Ta njug)

petak4.maj2012.

NA KON OB RA ^U NA IS PRED KOC KAR NI CE U NO VOM SA DU

Potraga za osumwi~enim uteklim na skuteru Po li ci ja jo{ uvek tra ga za mu {kar cem ko ji je iz bo Be o gra |a ni na I. L. (1986) u uto rak oko 22 sa ta is pred koc kar ni ce na tro to a ru no vo sad skog Bu le va ra oslo bo |e wa kod ugla s Je vrej skom uli com, pre ko pu ta Fu to {ke pi ja ce, sa zna li smo ju ~e ne zva ni~ no pred za kqu ~e we ovog bro ja na {eg li sta. Ka ko smo pi sa li, po pr vim jo{ ne pot vre |e nim sa zna wi ma, re~ je o su ko bu ne kog od za po sle nih, ili sa mog vla sni ka ka si na, s mla di }em ko ji je pret hod no u po sle po dnev nim sa ti ma iz gu bio ve li ku ko li ~i nu pa ra. Po vre |e ni Be o gra |a nin je, na vod no, pret hod no raz bio bar skom sto li com ku po lu elek tron skog ru le ta, a po tom na pu stio lo kal. Na knad no, on se iz gle da sreo s vla sni kom ka si na i s wim u kan ce la ri ji imao pri li ku da po raz -

go va ra o in ci den tu i mo `da na kna di pri ~i we ne {te te. Ni je is kqu ~e no da po li ci ja tra ga za D. G. iz No vog Sa da, sta rim oko 55 go di na, ko ga do vo di u ve zu s ovim do ga |a jem. Na kon po vre |i va wa I. L. je sme {ten u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, gde je istog da na na kon le kar skih in ter ven ci ja pre ba ~en na ne gu u sta bil nom sta wu. On je, na vod no za do bio ~e ti ri ubo da o{trim pred me tom, ve ro vat no no `em, u no gu, gru di i sto mak. Mo gu }e je da je osum wi ~e ni za po ku {aj ubi stva pri li kom ob ra ~u na va wa, pre no {to je ute kao na sku te ru, za sa mo od bra nu upo tre bio i bi ber-sprej. Zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo iz po li ci je na kon we go vog hap {e wa. E. D.

Me sto in ci den ta

ZA KON SKA MO GU] NOST OD LA GA WA KRI VI^ NOG GO WE WA ZA LAK [A KRI VI^ NA DE LA ZA @I VE LA U PRAK SI

Novac za humanitarne svrhe umesto kazne Pro blem ko ji je pre dve go di ne imao mu zi ~ar Go ran Bre go vi} na kon {to je pod udar za ko na do {ao zbog to ga {to je bez po treb nih do zvo la do gra |i vao svo ju ku }u na Vo `dov cu u Be o gra du jo{ uvek je je dan od naj po zna ti jih slu ~a je va u ko ji ma zbog od lo è nog kri vi~ nog go we wa ni je do {lo do su |e wa. Bre go vi }u je re {e wem o od la ga wu kri vi~ nog go we wa na lo è no da u ro ku od {est me se ci grad skom Se kre ta ri ja tu za zdrav stvo upla ti dva i po mi li o na di na ra. Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku sa dr ì na ~e lo opor tu ni te ta, ko je u od no su na lak {a kri vi~ na de la za ko ja je pro pi sa na nov ~a na ili ka zna za tvo ra do tri go di ne, omo gu }a va jav nom tu ì o cu da od lo ì kri vi~ no go we we ili od ba ci kri vi~ nu pri ja vu ako osum wi ~e ni pri hva ti da iz vr {i jed nu ili na lo è nih me ra. Asi stent na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du mr Ivan \o ki} u svo joj pu bli ko va noj na u~ nostru~ noj ana li zi ob ja {wa va da se od la ga we kri vi~ nog go we wa pri me wu je kad jav ni tu ì lac pro ce ni da se i bez po kre ta wa sud skog po stup ka mo è ostva ri ti svr ha ka `wa va wa, pri me nom efi ka sni jih i hu ma ni jih me ra dru {tve nog i prav nog re a go va wa. Od la ga we go we wa, na po mi we \o ki}, pred sta vqa ti pi ~an in stru ment da se iz raz lo ga ce lis hod no sti, eko no mi~ no sti i efi ka sno sti, ne po kre }e kri vi~ ni po stu pak za lak {a de la, ~i me se ras te re }u je sud. „Od lu ka tu ì o ca o ne po kre ta wu po stup ka se te me qi na po stu pa wu osum wi ~e nog ko ji usled stvar nog ka ja wa spre ~a va na stu -

pa we {te te ili je {te tu u pot pu no sti na dok na dio i u pot pu no sti is pu wa va pret hod no pri hva }e nu oba ve zu ko ju mu je od re dio jav ni tu ì lac“. U ta kvim okol no sti ma, kon sta tu je \o ki}, u od no su na na ve de nu ka te go ri ju de la jav ni tu ì lac mo è od ba ci ti kri vi~ nu pri ja vu.

nog iz no sa u ko rist hu ma ni tar ne or ga ni za ci je, fon da ili jav ne usta no ve, oba vqa we od re |e nog dru {tve no ko ri snog ili hu ma ni tar nog ra da, is pu we we do spe lih oba ve za iz dr `a va wa, pod vr ga va we od vi ka va wu od al ko ho la ili opoj nih dro ga, pod vr ga va we psi ho so ci jal noj te ra pi ji, iz vr {e we

{e pu ta – za bra wu je se po nov na pri me na, a ako je bio pri me wen za dru ga kri vi~ na de la, jav ni tu `i lac je ovla {}en da sa mo stal no od lu ~i o po nov noj pri me ni. Do a jen srp ske advo ka tu re Sa va An |el ko vi} oce wu je da po ~e tak pri me ne no vih prav nih in sti tu ta u za ko no dav stvu obi~ no pra te po te {ko }e, pre sve ga zbog to ga {to ne ma prak se. – Na osno vu do sa da {weg pro fe si o nal nog bra ni la~ kog is ku -

Evi den ci ja Pro pi si ma je usta no vqe no da se u Jav nom tu ì la {tvu vo di po seb na evi den ci ja o pred me ti ma u ko ji ma je od lo è no kri vi~ no go we we ili od ba ~e na kri vi~ na pri ja va pri me nom na ~e la opor tu ni te ta, a u upi snik se uno se sve pred u ze te rad we u ve zi s od la ga wem kri vi~ nog go we wa. Me re ko je shod no ZKP-u jav ni tu ì lac mo è od re di ti osum wi ~e nom u slu ~a ju od la ga wa kri vi~ nog go we wa mo gu se, na vo di \o ki}, po de li ti na one za ko je ni je po treb na sa gla snost o{te }e nog i one za ko je je neo p hod na ili se tra ì sa gla snost su da. Po sto ji i za kon ska mo gu} nost da se uz odo bre we su da pri me ni od la ga we kri vi~ nog go we wa i za ne ka od kri vi~ nih de la za ko ja je pred vi |e na ka zna du à od tri do pet go di na za tvo ra. Pred vi |e ne su me re: ot kla wa we {tet ne po sle di ce na sta le iz vr {e wem de la ili na kna da pri ~i we ne {te te, pla }a we od re |e -

oba ve ze usta no vqe ne pra vo sna `nom sud skom od lu kom, da se po lo ì vo za~ ki is pit ili oba vi od go va ra ju }a do dat na obu ka. Osum wi ~e ni je du àn da pri hva }e ne me re iz vr {i u ro ku ko ji mu od re di jav ni tu ì lac, ali ne du èm od {est me se ci. Po jav no do stup nim in for ma ci ja ma, ak ti ma u okvi ru or ga ni za ci je Jav nog tu ì la {tva pred vi |e no je da jav ni tu ì lac, pre do no {e wa od lu ke, pro ve ri da li je pre ma pri ja vqe noj oso bi ve} pri me wi van taj in sti tut. Uko li ko je pre ma osum wi ~e nom ve} ra ni je, za isto kri vi~ no de lo opor tu ni tet pri me wi van dva ili vi -

stva, sma tram da je to do bar in sti tut, gle da no iz ugla ren ta bi li te ta, eko no mi~ no sti po stup ka i da se ne ko ras te re }u je kri vi~ nog po stup ka – oce wu je An |el ko vi}. Do da je da je pro te klih me se ci imao dvo ji cu bra we ni ka, osum wi ~e nih za spre ~a va we slu `be nog li ca u oba vqa wu slu `be ne du `no sti, u ~i jim pred me ti ma je jav ni tu ì lac od lu ~io da od lo ì go we we. – Re {e wi ma u oba slu ~a ja osum wi ~e ni ma je na lo è no da pla te iz nos od 50.000 di na ra u hu ma ni ta ra nu svr hu za ne ko op {te jav no do bro – ka è An |el ko vi}. J. J.

PU NO MO] NIK PO RO DI CE NA STRA DA LOG FRAN CU SKOG NA VI JA ^A NA JA VQU JE TU @BU PRO TIV DR @A VE

Bez sporazuma za od{tetu porodice Taton? Pro tiv dr `a ve Sr bi je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va ve} je sprem na tu `ba po ro di ce po koj nog Fran cu za Bri sa Ta to na za na kna du {te te jer je sep tem bra 2009. go di ne, bo ra ve }i u Be o gra du uo~i fud bal ske utak mi ce be o grad skog „Par ti za na” i fran cu skog „Tu lu za”, na stra dao ka da ga je u ka fi }u na smrt pre bi la gru pa eks trem nih na vi ja ~a „cr no-be lih“. Pu no mo} nik po ro di ce Ta ton advo kat Slo bo dan Ru `i} na ja vqu je da }e tu `bu pod ne ti po ~et kom sle de }e ne de qe. Prav ni za stup nik tvr di da se iz Re p u b li~ k og jav n og pra vo bra ni la {tva „ni su ni ja vi li“ po vo dom pred lo ga po ro di ce Ta ton za mir no re {e we spo ra, pod ne tog 15. mar ta. Ro di te qi stra -

da log mla di }a, Su zan i Alen Ta ton, kao i se stra Vir ìn, pred lo gom pod ne tim Pra vo bra ni la {tvu za tra ì li su od {e tu od 300.000 evra na ime pre tr pqe ne ne ma te ri jal ne {te te i du {ev ne bo li. Isto vre me no, u slu ~a ju da do za kqu ~e wa spo ra zu ma ne do |e, na ja vu tu `be za na kna du {te te pro tiv dr à ve i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je, pu no mo} nik Ru ì} je obra zlo ìo sta vom svo jih kli je na ta da „po li ci ja ni je pred u ze la ni {ta da bi za {ti ti la bez bed nost fran cu skih dr à vqa na, me |u ko ji ma je bio i Bris Ta ton, ko ji su na pad nu ti 17. sep tem bra 2009. go di ne„. Ru ì} je ra ni je u iz ja vi za „Dnev nik“ ob ja snio da je po ro di ca Ta ton pod ne la pred log za mir -

no re {e we spo ra jer je to oba ve za po no vom Za ko nu o par ni~ nom po stup ku. Na i me, pre ne go {to gra |a nin tu ì dr à vu, mo ra u ro ku od 60 da na da Re pu bli~ kom jav nom pra vo bra ni la {tvu pod ne se pred log za mir no re {e we spo ra. Oni ima ju rok od 60 da na da na we ga re a gu ju, a ako to ne u~i ne, pod no si se tu `ba. – Po ro di ca Ta ton ipak sma tra da po sto ji objek tiv na od go vor nost po li ci je, od no sno dr à ve u ovom slu ~a ju. Ako bi dr à va obe {te ti la po ro di cu Bri sa Ta to na, sa ma dr à va, od no sno Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je ima lo bi pra vo re gre sa u od no su na gru pu okri vqe nih na vi ja ~a „Par ti za na„ ko ji su sa da pra vo sna `no osu |e ni – na veo je advo kat Ru ì}.

Osim to ga, on je na gla sio da „po ro di ca Ta ton ni jed nog tre nut ka ni je za bo ra vi la svu po mo} ko ju su im sve vre me po wi ho vom do la sku u Sr bi ju pru à li svi dr àv ni or ga ni Sr bi je“. Pod se ti mo, pre su dom Ape la ci o nog su da u Be o gra du 14 na vi ja ~a „Par ti za na“ osu |e no je na ukup no 123 go di ne za tvo ra zbog su ro vog pre mla }i va wa na smrt na vi ja ~a fran cu skog „Tu lu za“ Bri sa Ta to na 17. sep tem bra 2009, te s tim u ve zi za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Ne sre} ni mla di} je pre mi nuo 29. sep tem bra 2009, po sle vi {e dnev ne bor be le ka ra Kli ni~ kog cen tra Sr bi je za we gov ì vot. Smrt Bri sa Ta to na je te {ko po tre sla sve gra |a ne Sr bi je, a 30. sep tem bar 2009. je u Be o gra du bio pro gla {en za dan à lo sti. J. J.

sport

petak4.maj2012.

dnevnik

c m y

KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JA ZA OLIM PIJ SKE IGRE

La vi ce do bre u po ra zu Sr bi ja - Ru si ja 1:3 (27:29, 25:22, 16:25, 19:25) AN KA RA: Ha la „Ba {kent”, gle da la ca: 1.100, su di je: Za hor co va (^e {ka), Adler (Ma |ar ska). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 12, Kr sma no vi} 10, Ma le {e vi} 7, Mol nar, An to ni je vi}, Ve so vi} 18, Og we no vi} 7, Nin ko vi}, Ra {i} 19, ]e bi} (l), Sta ro vi}, Bla go je vi}. RU SI JA: Bo ri sen ko 3, Pe re pel ki na 6, Estes, So ko lo va

Od boj ka {i ce Sr bi je pre tr pe le su dru gi po raz na tur ni ru Kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u An ka ri i iz gu bi la sve {an se da u Tur skoj iz bo ri vi zu za Lon don. Po ra `e ne su la vi ce od Ru si je, aku tel nog Svet skog pr va ka, i ti me iz gu bi le sve {an se da se pla si ra ju u po lu fi na le tur ni ra u An ka ri. U od no su na pr vi me~ na tur ni ru s Ho lan di jom, za na {u re -

skog {am pi o na, bez po mo }i po vre |e nih igra ~i ca ko je ni su ni ot pu to va le u Tur sku. U du e lu sa Ru si jom, is po sta vi lo se da je Sr bi ja svo ju {an su za tri jumf is pu sti la u pr vom se tu, ka da ni je re a li zo va la ~e ti ri set lop te. Ru si ja je ve} na star tu utak mi ce po ve la, a Sr bi ja us pe la da stig ne tu ra zi li ku. Vo di le su Ru ski we sve do fi ni {a se ta ka da je Sr bi ja us pe la da

Ima la je Sr bi ja tri pu ta pred nost od dva po e na (19:17, 20:18 i 21:19), a on da je Ru si ja se ri jom 3:0 po ve la 22:21. Po sle tajm – auta, Sr bi ja je fan ta sti~ nom se ri jom od ~e ti ri uza stop na po e na re {i la set u svo ju ko rist sa 25:22 i iz jed na ~e we na 1:1 u se to vi ma. U tre }em se tu iz jed na ~e na bor ba se vo di la do re zul ta ta 5:5. Ta da je Ru si ja se ri jom 5:1 sti gla do ~e ti ri po e na vi {ka, a na dru gom teh ni~ kom tajm-autu bi lo je Re zul ta ti A gru pa Bu gar ska - Hr vat ska Ne ma~ ka - Tur ska 1. Tur ska 2. Ne ma~ ka 3. Bu gar ska 4. Hr vat ska

3 2 2 3

3 1 1 0

3:0 1:3 0 1 1 3

9:1 4:3 3:3 0:9

0 1 1 2

6:3 5:4 4:5 3:6

B gru pa Sr bi ja - Ru si ja 1. Poq ska 2. Ru si ja 3. Ho lan di ja 4. Sr bi ja

2 2 2 2

2 1 1 0

9 3 3 0

1:3 5 4 2 1

Da na {wi pro gram A gru pa Ne ma~ ka - Bu gar ska (15.30) B gru pa Sr bi ja - Poq ska (13) Ru si ja - Ho lan di ja (18)

Od li~ na par ti ja Ma je Og we no vi}

18, Kr ju~ ko va, Gon ~a ro va 1, Ga mo va 25, Star ce va 2, Ula no va, Ko { e q e v a 20, Mer k u l o v a 5, Aku lo va.

pre zen ta ci ju ceo me~ od i gra la je Ma ja Og we no vi}, ali ni je na {a se lek ci ja ima la do voq no sna ge da po be di ak tu el nog svet -

No va {an sa u Ja pa nu Se ni or ke Sr bi je }e ima ti jo{ jed nu {an su da iz bo re u~e {}e na OI u Lon do nu i to na tur ni ru In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja, ko ji }e se od i gra ti od 19. do 27. ma ja u To ki ju, s ko jeg }e pla sman na Olim pij ske igre iz bo ri ti tri pr vo pla si ra ne se lek ci je, kao i naj u spe {ni ja se lek ci ja iz Azi je. Na tur ni ru u To ki ju, iz Evro pe }e, po red Sr bi je, igra ti i Ru si ja (uko li ko ne tri jum fu je u An ka ri) ili Ne ma~ ka, za tim Ja pan, Ko re ja, Taj land, Ki ne ski Taj peh, Ku ba ili Do mi ni kan ska Re pu bli ka i Ke ni ja.

pre o kre ne re zul tat, po ve de, a za tim stig ne i do ~e ti ri set lop te. Na `a lost, ni su iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a is ko ri sti le ~e ti ri pri li ke, ali Ru si ja je ste svo ju pr vu za 29:27 i vo| stvo od 1:0 u se to vi ma. Bo qe je Sr bi ja otvo ri la dru gi pe riod me ~a. Po ve la je 5:2, a Ru si ja je uz vra ti la se ri jom 6:0 i sti gla do tri po e na vi {ka na pr vom teh ni~ kom tajm–autu (8:5). Usle dio je pe riod iz jed na ~e ne igre, da bi Sr bi ja po no vo po ve la sa 14:13, od no sno 16:15 na dru gom oba ve znom od mo ru.

16:10 za Ru si ju. Do kra ja, Ru ski we su ru tin ski od ra di le po sao za ko na~ nih 25:16 i 2:1 u se to vi ma. U ~e tvr tom se tu, Ru si ja je bi la uspe {ni ja na po ~et ku i vo di la sa 8:7 na pr vom teh ni~ kom tajm – autu, a za tim i sa 9:7. Ta da je Sr bi ja se ri jom 5:0 sti gla do pred no sti od tri po e na (12:9). Uz vra ti la je Ru si ja i po ve la sa 14:13, da bi na dru gom teh ni~ kom od mo ru bi lo 16:15 za Sr bi ju. Od ta da na te re nu je po sto jao sa mo je dan tim – Ru si ja. Ru ski we su se ri jom od {est uza stop nih po e na ste kle ne do sti `nih pet po e na vi {ka (21:16) i na kra ju tri jum fo va le sa 25:19 i 3:1 u se to vi ma. M. Ri sti}

Fin ci bra ne ti tu lu Se zo na ho ke ja na le du u sve tu ula zi u sa mu zav{ ni cu. Dok se na ame ri~ kom kon ti ne tu za huk ta va ju bor be za na slov Sten li Ku pa, na Sta rom kon ti ne tu u Fin skoj i [ved skoj da nas po ~i we 76. Svet sko pr ven stvo Top di vi zi je. [e sna est naj bo qih re pre zen ta ci ja po de qe nih u dve gru pe bo ri }e se u Hel sin ki ju (Har tval Are na ka pa ci tet 13.350 me sta) i Stok hol mu (Erik son Glo ub Are na 13.850 me sta) za jed no od od li~ ja. Za ni mqi vo je da obe ze mqe do ma }i ni ima ju ve li ku oba ve zu ali i mo tiv da pred svo jim na vi ja ~i ma po no ve pro {lo go diw {i

Hel sin ki Be lo ru si ja, Ka na da, Fin ska, Fran cu ska, Ka zah stan, [vaj car ska, Slo va~ ka, SAD.

Stok holm ^e {ka, Dan ska, Ne ma~ ka, Ita li ja, Le to ni ja, Nor ve {ka, Ru si ja, [ved ska

Re pre zen ta ci ja Fin ske bra ni ti tu lu

ti sla ve, ka da je 16 naj bo qih se lek ci ja bi lo po de qe no u ~e ti ri gru pe, ove go di ne u pr vom kru gu for mi ra ne su dve gru pe sa po osam re pre zen ta ci ja (sva ka ze mqa od i gra }e po sed ma du e la sa ti mo vi ma iz dru ge gru pe). Po ~e ti ri pr vo pla si ra ne se lek ci je iz gru pa iz bo ri }e pla sman u ~e tvrt fi na le.

Po lu fi nal ni du e li }e se igra ti u Hel sin ki ju, kao i su sre ti za tre }e i pr vo me sto. Dve naj lo {i je re pre zen tan ci je iz obe gru pe di rekt no is pa da ju u Di vi zi ju A . Kao i pret hod nih go di na u sa mom vr hu kan di da ta za naj sjaj ni je od li~ je ubra ja ju se se lek ci je Ru si je, Ka na de, ^e {ke (bron za -

NE NAD BO ROV ^A NIN VE ^E RAS BRA NI EVROP SKU VBO TI TU LU

Ve ki lo glu pre ti Na{ naj bo qi pro fe si o nal ni bok ser Ne nad Bo rov ~a nin bra ni ve ~e ras evrop sku ti tu lu u kru zer ka te go ri ji u VBO ver zi ji. Ri val mu je Ne mac tur skog po re kla Va rol Ve ki lo glu, a me~ se odr `a va u Lo zni ci, rod nom gra du Bo rov ~a ni na. Srp ski bok ser do sa da je ula zio u pro fi ring 29 pu ta i ostva rio isto to li ko po be da, od ~e ga dva de set pre ki dom. Ve ki lo glu, ko ji ima 28 go di na i ~e ti ri le ta je mla |i od ri va la, imao je 23 bor be. Ostva rio je de vet na est po be da (11 no ka u tom), tri pu ta je po ra `en i je dan put je bok so vao ne re {e no. - Pri pre mio sam se od li~ no za ve ~e ra {wi me~ - is ta kao je Bo rov ~a nin. - Uop {te mi ni je va `no ko mi je ri val, jer u sva ku bor bu ula zim da po be dim. Tre ni rao sam u Ko {ut wa ku, gde imam od li~ ne uslo ve za rad i spa rin go vao s mo jim ko le ga ma iz

Bal kan bok sin ga Vi da ko vi }em, Mar ~e tom i Pi per skim. Da kle, o~e ku jem da i ve ~e ras mo jim Lo zni ~a ni ma i Sr bi ji po da rim po be du i za dr `im VBO po jas. Ve ki lo glu i te ka ko pre ti na {em bor cu, ali on na to ne obra }a pa `wu. - Mo `e da mi pre ti ko li ko god ho }e. Ne pla {im se ni ko ga. Uosta lom, sve }u re }i u rin gu. Mi slim da je va `ni ja gla va ne go mi {i }i - za kqu ~io je Bo rov ~a nin. Glav na bor ba po ~e }e u 23 ~a sa uz di rek tan pre nos na TV B92. Sem Bo rov ~a ni na na ring }e iza }i Mi lan Pi per ski, ~i ji ri val je Fran cuz Ta rik [i be din, za tim Ma ne Mar ~e ta, ko ji }e ru ka vi ce ukr sti ti s Hr va tom Vje ko sla vom Ba ji }em, Zvi je zdan Vi da ko vi} }e se bo ri ti ta ko |e s Hr va tom Jo si pom Je lu {i }em, a Ro ber ti no Ku ki} }e meg dan de li ti s An tom [i qe gom. M. Pa vlo vi}

PO LU FI NA LE PLEJ-OFA SU PER LI GE ZA @E NE

DA NAS PO ^I WE 76. SVET SKO PR VEN STVO

uspeh iz Bra ti sla ve ka da je Fin ska je u ve li kom fi na lu sa vla da la [ved sku 6:1 i osvo ji la svo ju dru gu zlat nu me da qu na Svet skim pr ven stvi ma. Na dru goj stra ni oklop ni ci tri kru ne po ku {a }e da se do mog nu osme ti tu le naj bo qe pla ne tar ne se lek ci je. ^el ni ci Svet ske ku }e ho ke ja do ne li su od lu ku da se od ove go di ne i {am pi o na ta u Fin skoj i [ved skoj pr ven stvo igra u dru ga ~i jem for ma tu ne ko pret hod nih go di na. Za raz li ku od Bra -

Ne nad Bo rov ~a nin

ni iz Bra ti sla ve) i SAD - a ko ja }e ru ku na sr ce bi ti do sta pod mla |e wa i ne kom plet na. Pr vo ko lo - da nas (Hel sin ki): SAD - Fran cu ska (11.15), Ka na da - Slo va~ ka (15.15), Be lo ru si ja - Fin ska (19.15), Stok holm: Ne ma~ ka - Ita li ja (12.15), ^e {ka - Dan ska (16.15), [ved ska Nor ve {ka (20.15). I. Gru bor

ô kan ke do ~e ku ju Voj vo di nu Po lu fi nal ni okr {a ji plej-ofa Su per li ge za è ne u sto nom te ni su po ~i wu da nas u ô ki gde u pr vom me ~u do ma }e igra ~i ce do ~e ku ju no vo sad sku Voj vo di nu. Me~ se igra od 17 sa ti u Spo men sa li „I{tvan Sa bo”. ô kan ke su li ga {ko nad me ta we za vr {i le na dru gom me stu, sa pet bo do va za o stat ka iza vi {e stru kih {am pi on ki iz Sen te, a La slo Ko r ma wo{ o~e ku je ne iz ve snu bo r bu. - Tre ba lo bi da pre vag ne kva li tet, ko ji ve ru jem da je ovog pu ta na na {oj stra ni. Ima mo mla du i pe r spek tiv nu eki pu, ko ja mo è da se su prot sta vi is ku sni joj eki pi Voj vo di ne, ko ja ni je za pot ce wi va we, ta ko da o~e ku jem ve o ma za ni mqiv me~ rav no prav nih pre o tiv ni ka - ka è tre ner Ko r ma wo{, ~i ji adu ti su mla de pr vo tim ke Ra do wi}, Ko r ma wo{ i Haj nal. ô kan ke su pro {le go di ne igra le fi na le plej-ofa pro tiv

kom {i ni ca iz Sen te, pa su se na kra ju mo ra le za do vo qi ti vi ce {am pi on skom ti tu lom. - Si gur no da nam je i ovog pu ta `e qa i ciq pla sman u fi na le, ali ne }e mo da tr ~i mo pred ru du, tre ba pr vo pro }i ve li ku pre pre ku na pu tu do fi na la - do da je Ko r ma wo{. Dru ga po lu fi nal na utak mi ca igra se u sre du u No vom Sa du, a u za vi sno sti od is ho da pr ve dve, even tu al na tre }a utak mi ca pred vi |e na je 11.ma ja u ^o ki. Dru gi po lu fi nal ni par Sen ta i Vr {ac pr vi utak mi cu igra ju su tra u Sen ti u klup skoj slai STK Sen ta od 17 sa ti. Sen }an ke {am pi on sku ti tu lu bra ne sa naj po voq ni je po zi vi je jer su u pr ven stvu pr vo me sto na ta be li osvo ji le bez po ra za sa mak si mal nim u~in kom od 18 po be da, a Vr {~an ke su za vr {i le na 4. me stu. Dru gi me~ pred vi |en je u Vr {cu u uto rak , a even tu al ni tre }i 11.ma ja u Sen ti. M. Mi tro vi}

c m y

dnevnik

PARTIZAN SUTRA DO^EKUJE ZVEZDU

Me~ za na vi ja ~e Fudbaleri Partizana obezbedili su 24. titulu prvaka dr`ave, ali za wih jo{ uvek nema odmora. Sutra u Humskoj gostuje Crvena zvezda, ve~iti rival. Partizan je posledwih godina boqi i smawio je zaostatak u prvenstvenim pobedama, ali osim nastavka tog niza Beogra|ani `ele i osvetu za dva poraza u Kupu ove sezone.Crno - beli su uvereni da ovog puta mogu da trijumfuju. - U odnosu na prvi prvenstveni me~, ova dva u Kupu nisu se razlikovala. Nismo igrali lo-

se vidi. Imaju igra~e koji mogu da se uklope u svaki sistem i to im je najve}i dobitak. Ipak, mislim da smo mi kvalitetniji i bli`i trijumfu u predstoje}em derbiju. Vi ste nedavno proslavili jubilej po kojem ste drugi igra~ po broju odigranih utakmica za Partizan. Uz to, stigle su i pohvale od trenera Granta. Da li Vam je to motiv vi{e za 142. derbi? - Svakako da jeste. Ne slavi se svaki dan u klubu koji se voli. U~ini}u sve da se odu`im

Sa {a Ili}

{e ve} smo platili ceh propu{tenim prilikama. Posebno na Marakani gde je Zvezda iz dva {uta obezbedila pobedu - govori kapiten Partizana Sa{a Ili}. U Kupu su presudile indidvidualne gre{ke? - Jesu, ali ne treba krivicu svaqivati na nekoliko igra~a. Da smo mi u manevru iskoristili {anse sada ne bismo pri~ali ovako. Najve}a opasnost kod ve~itog rivala le`i u novajlijama. Pokazalo se da su ~etiri puta efektno matirali va{u odbranu ? - Dobro, ali smo ih sada barem upoznali. Zvezda se dobro poja~ala u prelaznom roku i to

treneru i navija~ima od kojih sam od prvog dana imao podr{ku. Partizan radi sve u podmla|ivawu ekipe. Titula je osvojena, u posledwa tri kola mo`da {ansu dobiju i mla|i. Posebno Nikola Ninkovi}, s obzirom da je Zvonimir Vuki} povre|en. - Dao bih sve da debitujem na derbiju. Za mene, kao Partizanovo dete to bi bila velika ~ast. Kucam na vrata prvog tima i to bio {lag na tortu. Partijama koje sam odigrao do sada sam zadovoqan, a u prilog mi ide i to {to nikada nisam izgubio od Zvezde. Vide}emo da li }e mi trener pru`iti {ansu rekao je Ninkovi}. I. Lazarevi}

CRVENO-BELI ORNI ZA VELIKU BITKU U DERBIJU

Va `an je pre sti`

Fudbaleri Crvene zvezde su utehu za gubitak jo{ jedne titule prona{la u duploj pobedi nad Partizanom u polufinalu Kupa. Sledi novi, 142. po redu ve~iti derbi, bez takmi~arskog zna~aja, ali ne i mawka motiva. Bi}e to `estoka bitka za presti` u Humskoj. - Derbi nikada ne mo`e biti revijalnog karaktera, jer je poznato koliko trijumfi u tim

ci srpskog fudbala - zakqu~io je Prosine~ki. U dobrom raspolo`ewu fudbaleri do~ekuju okr{aj sa kom{ijama. - Bodovi protiv Jagodine, na momente kvalitetna igra, su prava uvertira. Imamo mladu ekipu, koja poseduje karakter, `eqna je izazova i dokazivawa.Negujemo pas igru, trudimo se da uvek dominiramo, verujem

Zvezda u Pireju, zove i Napoli Crvena zvezda bi, posle gostovawa Olimpijakosu 9. maja, mogla da odigra i prijateqski me~ u Italiji ovog maja. Naime, tre}eplasirani tim Serije A Napoli poslao je ponudu na Marakanu za odigravawe prijateqske utakmice na San Paoulu 23. maja. Obe ekipe bi igrale bez reprezentativaca zbog obaveza nacionalnih selekcija. Na ~elnicima „crveno-belih” ostaje da procene koliko je pametno da ekipa putuje na me~ u Napuq s obzirom da bi tim novu sezonu trebalo da po~ne ve} 19. jula u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Kako se navodi na zvani~nom sajtu beogradskih crveno-belih, prihva}en je poziv iz Atine, a veliku ulogu u organizaciji me~a sa Olimpijakosom odigrao je golgeter tima iz Pireja i biv{i kapiten Zvezde Marko Panteli}. duelima zna~e klubu i navija~ima. O~ekujem interesantnu utakmicu u kojoj }e doma}in `eleti da proslavi titulu uz pobedu, ali se i mi spremamo da pru`imo svoj maksimum. Nadam se da }u imati na raspolagawu sve igra~e - istakao je trener crveno - belih Robert Prosine~ki. Nije jednostavno vezati tri pobede u derbiju. - U fudbalu je sve mogu}e. Za{to ne bi to uradili, ponovili sjajnu patiju sa posledweg gostovawa u Humskoj. Ko ne voli da slavi u ovoj najve}oj utakmi-

da }emo podi}i i nivo realizacije stvorenih {ansi- smatra mladi reprezentativac Darko Lazovi}. O~ekivawa uo~i derbija... - Bez obzira na ulog dra`i derbija su uvek prisutne. Partizan je odli~an tim, sa puno vrsnih igra~a, uostalom osvojili su titulu. Mi }emo dati sve od sebe, poku{ati da ih ponovo pobedimo. jasno je da to ne}e biti lak zadatak. Nadam se novom fudbalskom spektaklu i povoqnom ishodu - zakqu~io je Lazovi}. Z. Rangelov

SPORT

petak4.maj2012.

VLADAN PAVLOVI] VERUJE U EVROPSKU PERSPEKTIVU VOJVODINE

Po be da u du e lu s BSK-om je di ni iz bor Fudbaleri Vojvodine sutra igraju prvu od tri kqu~ne utakmice za plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Novosa|ani do~ekuju ekipu BSK-a, rivala kojeg su jesenas u Bor~i savladali sa 4:0, pa bi, shodno tome, trebali da budu veliki favoriti za osvajawe ~itavog plena. Me|utim, crveno-beli su tokom prole}a propustili puno toga, ~ime su doveli sebe u poziciju da izbora u zavr{na tri kola Jelen Superlige vi{e nemaju, kao {to nemaju ni pravo da budu progla{eni favoritima. Ukoliko èle da ostvare zacrtani ciq, moraju da pobede i BSK, posle toga Borac u â~ku, a onda i Crvenu zvezdu na „Kara|or|u”. Jedan od igra~a u crveno-belom dresu koji po pravilu daju maksimum u svakom me~u je levi bek Vladan Pavlovi}. Pred sutra{wi duel s Bor~anima on je rekao: - Nema puno {ta da se pri~a pred ovaj me~, jer moramo da pobedimo BSK i sa~uvamo realnu {ansu za plasman u Evropu. Od sutra{weg duela, kao i od dva koja slede posle toga, puno toga zavisi klubu, ali i svima nama i na{im karijerama. Imamo priliku da poku{amo da se vratimo posle lo{ih rezultata tokom prole}ne polusezone i ostvarimo èqeni rezultat. Izbora, dakle, nemamo, samo pobeda nam je u mislima. Vojvodina i daqe zavisi samo od svojih rezultata i, ra~unica kaè, sve tri pobede donele bi joj ispuwewe plana? - Ta~no tako, jer imamo priliku da, ukoliko odigramo kako umemo i moèmo, do|emo do evropskog takmi~ewa - dodao je Pavlovi}. - Ukoliko budemo na nivou za koji imamo kvalitet, moèmo da pobedimo svakog rivala i ja se najiskrenije nadam da }emo to pokazati i u preostalim utakmicama. Moèmo da savladamo i BSK i Borac, a onda bi duel s Crvenom zvezdom bio veliki derbi, pred punim tribinama i ogroman motiv za svakog od nas. No, do te utakmice imamo dva izazova i o woj }emo razmi{qati kada do|e na red. U ~emu su, po vama, uzroci lo{ih igara i rezultata novosad-

Vu ki} ide u Ka tar Najboqi strelac Partizana Zvonimir Vuki} mogao bi na leto da napusti Humsku 1 i preseli se u Katar, a kao zamena stigao bi Aleksandar Katai. Pored pomenute ponude iz Katara, na adresu srpskog {ampiona stigal je ponuda i od Rostova, ali je vezni igra~ „crno-b elih” n avo dno bl i`i arapskom poluostrvu. Sa druge strane, Partizan navodno pregovara sa Olimpijakosom da pusti Kataija na novu pozajmicu (polusezonu odigrao za Vojvodinu), po{to nema mesto u timu gr~kog {ampiona. Partizan ve} izvesno vreme pregovara sa klubom iz Pireja, te da se ovih dana u Atini nalaze predstavnici beogradskog tima, ali i samog igra~a. Podsetimo, pored Partizana in te re so va we za Ka ta i ja pokazala je i Crvena zvezda. [to se ti~e Vuki}a, na reali za ci ji we go vog tran sfe ra radi neimenovana italijanska agencija, a Partizan bi sa nepoznatim klubom iz Katara u pre go vo re u{a vo ve ro vat no posle 142. derbija koji se igra u subotu. Ranije je ponudu za iskusnog vezistu poslao ruski Rostov, ~iji ~elnici veruju da bi se ulagawe od 900.000 evra u ovaj transfer veoma brzo ispalatilo.

Vla dan Pa vlo vi} (de sno)

skog superliga{a tokom nastavka sezone? - Ne znam i ne umem da prona|em obja{wewe. Treniramo dobro, a poraz u Kupu Srbije od Borca nas je ozbiqno poquqao objasnio je levi bek novosadskog tima. - Sve nam se izde{avalo brzo i sada smo tu gde jesmo. Da smo se plasirali u finale Kupa sve bi druga~ije izgledalo, imali bismo razloga da budemo zadovoqni, a mi smo zaista puno izgubili tom eliminacijom.

Imali ste odre|enih problema s povredama tokom jeseweg dela sezone? - Sada je sve u najboqem redu i potpuno sam spreman za fini{ prvenstva. O~ekujete li da }e vam navija~i Vojvodine sutra pru`iti podr{ku? - Navija~i su u pravu {to su quti na nas. Ipak, nadam se da }e iskreni navija~i do}i na tribine i pomo}i nam da ostvarimo va`an trijumf nad BSK-om. Pro-

fesionalci smo, moramo da istrpimo nezadovoqstvo s tribina i da se potrudimo da barem u fini{u odigramo na visokom nivou. Do kada vas ve`e ugovor s Vojvodinom? - Jo{ godinu dana, preciznije do leta 2013. godine - zavr{io je Pavlovi}. Sutra{wi duel Vojvodina BSK igra se na stadionu „Kara|or|e”, uz besplatan ulaz. Po~etak me~a zakazan je za 19.30 ~asova. A. Predojevi}

KONFERENCIJA KLUBOVA SRPSKE LIGE VOJVODINA

Ve ter ni ~a ni ba{ qu ti Na konferenciji Srpske fudbalske lige Vojvodina, odrànoj u Oxacima, u~estvovalo je samo devet prdstavnika klubova, od 16 koliko liga broji (Veternik, Pali}, Radni~ki iz Nove Pazove, Ba~ka Topola,^SK Pivara, Mladost iz Ba~kog Jarka, Zadrugar, Senta i doma}in Tekstilac). Izve{taje su podneli komesar za takmi~ewe Predrag Ratkovi} i disciplinski sudija Nikola Kuduz koji su usvojeni ve}inom prisutnih. Sastan je obeleìla èstoka rasprava izme|u predstavnika i predsednika FK Veternik Viskol Dragoslava Vukovi}a i predstavnika takmi~arskih organa lige. Veternik Viskol nije otputovao na utakmicu u Lazarevo, a Vukovi} je izneo razloge zbog ~ega se to desilo i kao mogu}nost spomenuo odustajawe od takmi~ewa. - Ne bi bilo dobro da se i posle ove sednice razi|emo u uverewu da je sve u na{oj ligi dobro i bajno, dok se na terenu i van wega de{ava ne{to sasvim drugo.Treba jednom izneti sav prqav ve{ i suo~iti se sa istinom. Mi imamo ozbiqne primedbe na sudijsku organizaciju i FS Vojvodine koji {titi sudije. Na{a ekipa je na svakoj drugoj utakmici bila o{te}ena i mi smo se zbog toga àlili i traìli izuze}e nekolicine sudija. Slali smo ~esto dopise, a

nismo bili udostojeni nikakvog odgovora. Gospodo, vi ste tu zbog nas, a ne mi zbog vas.Mi ne}emo igrati ni slede}e kolo, izbacite nas iz lige. Neka u|e u fudbalske anale da je jedan fudbalski savez ugu{io jedan svoj

Dra go slav Vu ko vi} (Ve ter nik Vi skol)

klub, koji u svojim redovima ima 250 igra~a- veoma rezignirano je rekao Dragoslav Vukovi}. Vukovi} nije ostao bez odgovora. Komesar za su|ewe Stanko Mati} saop{tio je da su u dosada{wem toku prvenstva doma}ini pobedili 96 puta, gosti 38, dok su nere{eno zavr{ene 42 utakmice.Opomenuto je 896 igra~a, od ~ega 450 puta doma}i-

ni, a gosti 446, {to govori o izjedna~enim kriterijumima su|ewa. Dodeqena su 64 crvena kartona, koje su podjednako dobijali i doma}i i gosti, a zvani~nih pritu`bi nije bilo mnogo, dok je nezvani~nih bilo mnogo vi{e. - Nikada svojim potezom nisam namerno o{tetio Veternik. Da li sam ja gre{io na {tetu Veterni~ana, mogu}e je , ali namerno nikada. Nijedno zvani~no lice nije dobilo bilo kakvu instrukciju da se o{teti ova ekipa, to odgovorno tvrdim. [to se izuze}a sudija ti~e, postoji pravilnik po kome se to moè u~initi samo na po~etku sezone i ja taj pravilnik svesno kr{im kako bih udovoqio klubovima. Vi ste, me|utim, traìli nemogu}e- da vam dele prvadu sudije koje se ne nalaze na listi. O tome moè da odlu~i samo sudijska komisija FS Srbije, a ne mi po{to nemamo te nadle`nosti- rekao je Stanko Mati}. Generalni sekretar FS Vojvodine Du{an Tomi} je rekao: - Jedan deo poslova vodi FS Vojvodine. Do danas niko nije stavio primedbe na rad tehni~ke slu`be, za koju garantujem da do sada nije imala nijedan propust. Mi smo na usluzi klubovima svakodnevno 24 sata. Ne moè se re}i da ne vaqa ni jedan sudija, nijedan delegat, da ne vaqa savez. Za takve optu`be treba imati argumente. S. Miler

S PORT

petak4.maj2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta

Le }e - Fi o ren ti na Ro ma - Ka ta ni ja

(18) (20.45)

Si je na - Par ma No va ra - ]e ze na Pa ler mo - Kje vo Udi ne ze - \e no va Ka qa ri - Ju ven tus Ata lan ta - La cio Bo lo wa - Na po li In ter - Mi lan

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Ne de qa

1. Ju ven tus 2. Mi lan 3. Na po li 4. Udi ne ze 5. La cio 6. In ter 7. Ro ma 8. Par ma 9. Bo lo wa 10. Ka ta ni ja 11. Ata lan ta 12. Kje vo 13. Si je na 14. Ka qa ri 15. Fi o ren ti na 16. Pa ler mo 17. \e no va 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36

21 23 15 16 16 16 15 13 12 11 13 11 11 10 10 11 10 8 6 4

15 8 13 10 8 7 7 11 12 14 13 12 11 12 12 9 9 12 11 10

0 5 8 10 12 13 14 12 12 11 10 13 14 14 14 16 17 16 19 22

63:19 70:28 64:43 48:35 51:46 53:50 55:50 51:53 39:42 45:48 40:38 30:41 44:41 37:44 36:43 48:56 48.:67 40:54 31:63 22:54

78 77 58 58 56 55 52 50 48 47 46 45 44 42 42 42 39 36 29 22

ITA LI JA – SE RI JA B Su bo ta

No }e ri na - Al bi no le fe Ci ta de la - Ba ri Sa su o lo - Kro to ne Asko li - Em po li Ve ro na - Li vor no Vi }en ca - Mo de na Gro se to - Pe ska ra Bre {a - Va re ze

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Ne de qa

Samp do ri ja - Re |i na

(12.30)

Po ne de qak

Gu bio - Ju ve Sta bia To ri no - Pa do va 1. To ri no 37 2. Pe ska ra 37 3. Sa su o lo 37 4. Ve ro na 38 5. Va re se 38 6. Samp do ri ja 38 7. Pa do va 38 8. Bre {a 38 9. Re |i na 38 10. Ju ve Sta bia 38 11. Mo de na 38 12. Gro se to 38 13. Ba ri 38 38 14. Kro to ne 15. Ci ta de la 38 38 16. Asko li 37 17. Li vor no 18. Em po li 37 19. No }e ri na 38 20. Vi }en ca 38 38 21. Gu bio 22. Al bi no le fe 37

21 22 19 21 17 15 17 15 14 15 11 11 13 11 12 13 9 10 8 7 7 5

10 5 13 7 11 16 9 11 12 12 15 15 13 15 8 10 11 8 10 13 10 10

6 10 5 10 10 7 12 12 12 11 12 12 12 12 18 15 17 19 20 18 21 22

(19) (21)

49:25 80:50 48:28 54:39 48:36 46:26 52:50 43:39 58:46 50:44 46:52 43:51 41:42 51:51 45:57 41:43 42:47 40:54 47:67 34:58 36:61 36:64

73 71 70 70 62 61 60 56 54 53 48 48 46 46 44 42 38 38 34 34 31 25

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta

Ar se nal - No ri~

(13.45)

Ne de qa

Wu kasl - Man ~e s. si ti (14.30) Aston Vi la - To ten hem (15) Bol ton - VBA (15) Fu lam - San der lend (15) Kvins Park - Sto uk (15) Vul ver hemp ton - Ever ton (15) Man ~e ster j. - Svon si (17)

Po ne de qak

Blek burn - Vi gan

(21)

Uto rak

Li ver pul - ^el si 1. Man. si ti 36 2. Man ~e ster j.36 3. Ar se nal 36 4. To ten hem 36 5. Wu kasl 36 6. ^el zi 36 7. Ever ton 36 8. Li ver pul 36 9. Fu lam 36 10. VBA 36 11. San de re le. 36 12. Svon si 36 13. Sto uk 36 14. Nor vi~ 36 15. Aston Vi la 36 16. Vi gan 36 17. Kvins Park 36 18. Bol ton 36 19. Blek burn 36 20. Vul verh. 36

26 26 20 19 19 17 14 13 13 13 11 11 11 11 7 9 9 10 8 5

5 5 6 8 8 19 10 10 10 7 12 11 11 10 16 10 7 4 7 9

5 5 10 9 9 9 12 13 13 16 13 14 14 15 13 17 20 22 21 22

(21)

88:27 86:33 68:44 63:40 55:46 62:41 47:39 43:38 46:48 41:47 44:43 43:49 34:50 47:63 36:50 38:60 40:63 42:73 47:75 38:79

83 83 66 65 65 61 52 49 49 46 45 44 44 43 37 37 34 34 31 24

FI NA LE FA KU PA Su bo ta

^el si - Li ver pul

(18.15)

HO LAN DI JA Ne de qa

Den Hag - De Graf {ap Bre da - RKC Vi te se - Ajaks Eks cel zi or - PSV He ren ven - Fe je nord Ro da - Utreht Ven lo - Tven te AZ Alk mar - Gro nin gen He ra kles - NEC 1. Ajaks 33 2. Fe je nord 33 3. PSV 33 4. He ren ven 33 5. AZ Alk mar 33 6. Tven te 33 7. Vi te se 33 8. RKC 33 9. Ro da 33 10. NEC 33 11. Utreht 33 12. He ra kles 33 13. Gro nin gen 33 14. Bre da 33 15. Den Hag 33 16. Ven lo 33 17. De Graf {ap33 18. Eks cel zi or 33

22 20 20 18 18 17 15 13 14 12 10 11 10 9 8 8 5 4

7 7 6 10 8 9 8 6 2 6 10 7 7 8 8 4 6 7

4 6 7 5 7 7 10 14 17 15 13 15 16 16 17 21 22 22

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.309 (14.30)

90:35 67:35 84:46 77:56 63:35 80:42 47:40 38:46 54:67 40:44 52:57 51:60 41:60 42:52 35:62 38:76 31:71 27:73

73 67 66 64 62 60 53 45 44 42 40 40 37 35 32 28 21 19

[PA NI JA – PRI ME RA

Gradski derbi trese Milano (2.75) In ter - (3.20) Mi lan (2.25) Dva ko la su osta la do kra ja ita li jan ske Se ri je A. In ter u fi ni {u se zo ne ju ri {a na me sto ko je vo di u Li gu Evro pe, ~ak i Li gu {am pi o na, dok ro so ne ri ima ju sa mo bod za o stat ka u od no su na li de ra eki pu Ju ven tu sa. Bi }e ovo pri li ka da qu bi te qi fud ba la u Ita li ji na de lu vi de su dar dvo ji ce vo de }ih stre la ca Mi li ta sa jed ne i Ibra hi mo vi }a s dru ge stra ne. In ter je po r a ` en na go s to v a w u u Par mi 3:1 ~i me su pre ki nu li niz od {est ve za nih po be da. Mi lan je ru tin ski sa vla dao Ata l an t u (2:0) i ve z ao pet utak mi ca bez kik sa. Na{ predlog: 2

36 1. Real (M) 2. Bar se lo na 36 3. Va len si ja 36 36 4. Ma la ga 36 5. Le van te 6. Atle ti ko (M)36 7. Ma jor ka 36 36 8. Bil bao 36 9. Osa su na 10. Se vi qa 36 36 11. Be tis 36 12. He ta fe 36 13. Espa wol 14. So si je dad 36 36 15. Gra na da 16. Vi qa re al 36 17. R. Va qe ka no 36 18. Sa ra go sa 36 36 19. Hi hon 20. San tan der 36

(4.50) Keln - (3.50) Ba jern (M) (1.70) U po sled wem, 34.ko lu Bun des li g e, fud b a l e r i Kel n a ima ju te `ak za da tak da po be dom u du e lu sa ma {i ne ri jom iz Ba var ske iz beg ne is pa da we iz eli te. Jar ~e vi ima ju bod vi {e od pret po sled we Her te i sa mo ih po be da na Rajn Ener gi Are ni vo di u ba ra` za op sta nak. Iza bra ni ci tre ne ra [e fe ra po ra `e ni su u Fraj bur gu 4:1 ~i me su na sta vi li se ri ju od osam utak mi ca bez sla vqa. Na

Zla tan Ibra hi mo vi} (In ter)

dru goj stra ni Ba var ci su po be di li [tut gart(2:0) i na sta vi li se ri ju od tri utak mic we bez kik sa u za vr {ni ci se zo ne. Je se nas na Ali nac Are ni sla vio je do ma }in 3:0. Pro {le se zo ne Keln je bio bo qi (3:2), a odo le li su i u Min he nu (0:0). Tra di ci ja je na stra ni eki pe iz Min he na, ko ji su na po sled wih se dam du e la sla vi li pet, do ma }in jed nom uz je dan re mi. Na{ predlog: 3+

(1.95) [tut gart - (3.20) Volf sburg (3.15) Je d an od naj z a n i m qi v i j ih du e la po sled weg ko la Bun des li ge igra se na Mer ce des Benc Are ni gde }e u bor bi za iz la zak u Li gu Evro pe ko pqa ukr sti ti [tut gart i Volf sburg. [va be ko je pred vo di tre ner La ba di ja po ra `e ne su od Ba jer na (2:0) i na sta vi li niz od

Bambi opet dvostruki strelac

RU SI JA

Za titulu Ne de qa Di na mo (M) - Lo ko mo ti va (12) Ze nit - Spar tak (M) (14) An `i - Ru bin (14.15) Ro stov - Vol ga (16.15) Te rek - Am kar (16.30) 1. Ze nit 2. CSKA 3. Di na mo (M) 4. Spar tak (M) 5. An `i 6. Lo ko mo ti va 7. Ru bin 8. Ku ban

42 42 42 42 42 42 42 42

23 19 20 19 18 18 16 15

16 15 10 12 13 11 17 14

3 8 12 11 11 13 9 13

81:37 71:44 63:47 63:46 51:39 57:44 51:37 49:44

85 72 70 69 67 65 65 59

Za opstanak Po ne de qak Tomsk - Spar tak (N) (12) CSKA - Ku ban (14.15) Kra sno dar - Kri la So v. (16.30) 1. Kra sno dar 2. Am kar 3. Te rek 4. Ro stov 5. K. So vje tov 6. Vol ga 7. Tomsk 8. Spar tak (N)

42 42 42 42 41 42 41 42

16 13 13 11 10 12 7 7

12 13 9 12 14 5 12 11

14 16 20 19 17 25 22 24

55:56 35:47 41:60 43:59 29:49 36:55 27:67 35:56

dva su sre ta bez po be de, ali kod ku }e pru `a ju mno go bo qe par ti je, tri utak mi ce su bez kik sa. Na dru goj stra ni, vu ko vi su bi li bo qi od Ver de ra (3:1). Na go sto va wi ma su dve utak mi ce bez sla vqa. U pr vom de lu ne ma~ kog {am pi o na ta, je se nas u Volf sbur gu sla vio je do ma }in (1:0). Na{ predlog: 1

(2.60) Ren - (3.10) Mon pe qe (2.60) Fud ba le ri Mon pe qea sta li su ka da je naj va `ni je , igra li su sa mo ne re {e no na svom sta di o nu s Evi ja na (2:2), pa se Pa ri sen @er men opet pri bli `io na tri bo da. Ren je u pro {lom ko lu po ra `en od Bor doa 2:0, ali je kod ku }e ve zao dve po be de i re mi. U pr vom de lu pr ven stva Mon pe qe je kao do ma }in la ko iza {ao na kraj sa ri va lom (4:0). Tra di ci ja je na

stra ni do ma }i na ko ji je na po sled wih 12 du e la, sla vio osam pu ta, go sti dva uz isto to li ko re mi ja. Na{ predlog: 2, 0 - 2

(1.20) Bar se lo na (6.00) Espa wol (13.00) Ka ta lon ci su de mo li ra li Ra jo Va qa ka no 7:0, a bes su is ka li li i na Ma la gi 4:1. Ovog vi ken da na re du je grad ski der bi na Kamp nou pro tiv Espa wo l a. Go s ti ko j e pred v o d i tre ner Po }e ti no po ra `e ni su na go sto va wu u Gra na di (2:1) ~i me su na sta vi li cr nu se ri ju od tri ko la bez sla vqa ali mir no do ~e ku ju grad ski der bi jer su odav no obez be di li op sta nak. Tra di ci ja je ipak na stra ni Bar se, od 20 du e la na Kamp nou do ma }in je sla vio 15 pu ta, go sti dva, uz tri re mi ja. Na{ predlog: 1 I. G.

PR VEN STVO FRAN CU SKE

Ar mej ci su sa vla da li Lo ko mo ti vu 3:0 u 42. ko lu Pre mi jer li ge Ru si je. To {i} je po ga |ao u 78. i 87. mi nu tu, a stre lac pr vog go la za go ste bio je Sej du Dum bi ja u osmom mi nu tu iz pe na la.Pret hod no je zbog pre kr {a ja u svom ka zne nom pro sto ru cr ve ni kar ton za ra dio igra~ Lo ko mo ti ve, Ma nuel da Ko {ta. To {i} je i u mi nu lom ko lu pro tiv Spar ta ka po sti gao oba go la za po be du od 2:1

60 52 48 45 44 41 33 32

30 27 16 16 15 13 13 12 11 12 13 12 12 11 12 9 12 10 9 4

4 6 10 7 7 11 10 12 15 10 7 10 9 11 6 14 4 7 7 15

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21)

2 115:30 3 108:27 10 58:43 13 52:51 14 51:49 12 50:45 13 40:42 12 49:49 10 39:59 14 42:44 16 44:52 14 40:49 15 45:51 14 45:51 18 34:53 13 39:51 20 50:68 19 32:60 20 40:67 17 25:57

94 87 58 55 52 50 49 48 48 46 46 46 45 44 42 41 40 37 34 27

[PA NI JA – SE GUN DA

(4.80) Wu kasl - (3.50) Man ~e ster si ti (1.70) Jo{ dva ko ra ka de le Man ~e ster si ti od ti tu le pr va ka ~e ka ne 44 go di ne. Me |u tim, u po sled wa dva ko la gra |a ni ima ju te àk za da tak, naj te ì ve} u ne de qu ka da go stu ju na Sport Di rekt Are ni. Svra ke ima ju ve li ki mo tiv pro tiv li de ra Pre mi jer li ge, jer ih po be da vo di u Li gu Evro pe. U pr vom de l u {am p i o n a t a sla v io je Man ~e ster 3:1. Tra di ci ja je na stra ni go sti ju ko ji ni su po ra è ni na po sled wih 10 du e la. Svra ke kod ku }e igra ju ve o ma do bro kod ku }e (skor 11 - 5 - 2), Si t i vi j a de s e t u po b e d u na stra ni, pe tu uza stop nu. (skor 9 - 4 - 5). Na{ predlog: 2

Su bo ta Sa ra go sa - San tan der Bil bao - He ta fe Ma jor ka - Le van te Gra na da - Real Ma drid Se vi qa - R. Va qe ka no Bar se lo na - Espa wol Hi hon - Be tis Atle ti ko (M) - Ma la ga Va len si ja - Vi qa re al Osa su na - So si je dad

Kqu~a u vrhu Li der fran cu skog pr ven stva Monpeqe je kiksirao u utorak, a dan kasnije to su kaznili Pari Sen-@ermen i branilac titule Lil. Pari`ani su pobedom nad Sent Etjenom 2:0 pri{li na samo tri boda Monpeqeu, tri kola pre kraja {ampionata, dok tre}eplasirani Lil vreba i nada se da }e se do kraja trke obe ekipe koje su ispred wega okliznuti. Lil ima pet bodova mawe od Monpeqea i dva mawe od PS@-a. Lil je za kratko bio na drugom mestu, jer je igrao i zavr{io me~ protiv Nice. Pobedio je 1:0 golom Mela ve} u 6. minutu. Po ki{ovitom i hladnom vremenu u Parizu, PS@ je opravdao ulogu favorita protiv Sent Etjena, mada je poveo iz krajwe diskutabilnog, pa moglo bi se re}i i poklowenog penala. PS@ nije igrao lepr{avo, {tavi{e, ~uli su se i sporadi~ni zvi`duci na Parku prin~eva, ali

POR TU GAL

BO SNA I HER CE GO VI NA

Su bo ta Bra ga - Be i ra Mar Ol ha nen se - Ma ri ti mo Por to - Spor ting P. Fe re i ra - Rio Ave Aka de mi ka - V. Se tu bal Ben fi ka - Le i ri ja Na ci o nal - @il Vi sen te Fe i ren se - Gi ma ra e{ 1. Por to 28 2. Ben fi ka 28 3. Bra ga 28 4. Spor ting 28 5. Ma ri ti mo 28 6. Gi ma ra e{ 28 7. Na ci o nal 28 8. Ol ha nen se 28 9. @. Vi sen te28 10. V. Se tu bal 28 11. Be i ra Mar 28 12. P. Fe re i ra 28 13. Rio Ave 28 14. Fe i ren se 28 15. Aka de mi ka 28 16. Le i ri ja 28

21 19 18 17 14 13 11 8 7 8 8 8 7 5 5 5

6 6 5 5 6 3 5 11 10 6 5 5 6 9 8 4

1 3 5 6 8 12 12 9 11 14 15 15 15 14 15 19

je kontrolisao igru. Sent Etjen u prvom delu bezopasan, u drugom ne{to konkretniji. Ipak, tim iz glavnog grada Francuske je bio opasniji po gol rivala, a kona~nih 2:0, za 20. pobedu PS@a postavio je Pastore, posle asistencije @alea. Igrao se 88. minut, @ale je pro{ao po desnoj strani, uputio o{tar centar{ut po zemqi, a Argentinac je iz kolena, sa sedam metara, pogodio mre`u. To je Pastoreu 12. pogodak u sezoni. Do kraja prvenstvene trke ostala su jo{ tri kola. U narednom, i Monpeqe i PS@ gostuju. Monpeqe }e igrati protiv Rena, a PS@ protiv Valensijena. Rezultati 35. kola: Nica - Lil 0:1 /Melo 6’/, PS@ - Sent Etjen 2:0, /Nene 21’p, Pastore 88’/, Aja~io - So{o 2:1, Bordo - Ren 2:0, Brest - Tuluz 0:0, Kaen - Lorijen 1:0, Lion - Valensijen 4:1, Marsej - Nansi 1:0, Monpeqe - Evijan 2:2.

(21.30) (21.30) (21.30) (21.30) (21.30) (21.30) (21.30) (21.30)

62:17 62:26 56:26 44:22 40:37 36:37 42:37 34:37 27:38 23:45 25:35 32:50 29:35 25:43 24:37 23:52

69 63 59 56 48 42 38 35 31 30 29 29 27 24 23 19

Ne de qa ^e lik - [i ro ki Le o tar - Ru dar Ko za ra - Trav nik Sa ra je vo - Zriw ski Sla vi ja - Olim pik Ve le` - @e qe zni ~ar GO[K - Zvi je zda Slo bo da - Bo rac 1. @e qe zni ~ar25 2. [i ro ki 25 3. Sa ra je vo 25 4. Bo rac 25 5. Zriw ski 25 6. Olim pik 25 7. Zvi je zda 25 8. Ve le` 25 9. Ru dar 25 10. ^e lik 25 11. Le o tar 25 12. GO[K 25 13. Trav nik 25 14. Sla vi ja 25 15. Slo bo da 25 16. Ko za ra 25

19 16 15 14 11 12 10 7 9 7 7 6 7 8 7 3

4 6 4 3 9 5 6 9 3 7 6 8 4 1 2 7

2 3 6 8 5 8 9 9 13 11 12 11 14 16 16 15

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 58:10 42:14 42:24 34:21 41:31 30:19 29:29 25:27 26:36 26:36 22:31 21:31 32:47 26:52 16:44 13:31

61 54 49 45 42 41 36 30 30 28 27 26 25 25 23 16

HR VAT SKA

Da nas Lo ko mo ti va - Lu~ ko Su bo ta Za dar - Kar lo vac [i be nik - Osi jek Va ra `din - Haj duk Split - In ter Za greb - Di na mo Istra - Ci ba li ja Ne de qa Ri je ka - Sla ven

1. Di na mo 2. Haj duk 3. Sla ven 4. Split 5. Ci ba li ja 6. Za greb 7. Lo ko mo ti va 8. Osi jek 9. Za dar 10. Istra 11. In ter 12. Ri je ka 13. Lu~ ko 14. [i be nik 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

22 15 14 13 13 12 11 10 11 10 10 8 6 6 6 2

5 6 8 7 6 6 7 9 6 8 5 10 11 7 6 3

(19) (17) (17) (17) (19) (19) (19) 1 7 6 8 9 10 10 9 11 10 13 10 11 15 16 23

(17)

70:11 47:23 38:24 42:32 35:30 34:39 30:31 39:37 27:37 30:31 30:32 26:27 27:34 26:38 22:49 16:64

71 51 50 46 45 42 40 39 39 38 35 34 29 25 23 8

Da nas Al ko ja no - Kor do ba Su bo ta Kar ta ge na - Nu man si ja Gva da la ha ra - Hi ro na Al kor kon - Mur si ja Sa ba deq - Sel ta Bar se lo na B - El ~e Her ku les - Al me ri ja Vi qa re al B - Las Pal mas Hu e ska - Kse rez Ne de qa Re kre a ti vo - Him na stik De por ti vo - Va qa do lid 1. De por ti vo 35 2. Va qa do lid 35 34 3. Sel ta 35 4. Her ku les 5. Al kor kon 35 35 6. Al me ri ja 35 7. Kor do ba 8. Bar se lo na B 35 35 9. El ~e 10. Nu man si ja 35 11. Las Pal mas 35 35 12. Kse rez 13. Vi qa re al B 35 14. Re kre a ti vo 35 15. Hu e ska 35 16. Sa ba deq 35 17. Mur si ja 35 18. Gva da la ha ra 35 19. Al ko ja no 35 20. Hi ro na 35 21. Him na stik 35 22. Kar ta ge na 34

24 20 20 20 17 14 16 13 15 12 12 12 11 11 11 10 12 11 8 7 6 5

3 10 5 3 9 15 9 11 5 12 10 9 10 9 9 12 6 6 9 11 10 11

8 5 9 12 9 6 10 11 15 11 13 14 14 15 15 13 17 18 18 17 19 18

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (20)

62:38 59:29 64:33 51:34 48:34 55:39 39:44 52:44 49:45 44:42 45:48 43:49 43:49 44:44 41:52 38:51 40:54 39:62 37:57 41:55 28:44 24:49

75 70 65 63 60 57 57 50 50 48 46 45 43 42 42 42 42 39 33 32 28 26

NE MA^ KA BUN DES LI GA Ne de qa Bo ru si ja (D) - Fraj burg (15.30) Ver der - [al ke (15.30) Ha no ver - Kaj zer sla u tern (15.30) Majnc - Bo ru si ja (M) (15.30) Nir nberg - Ba jer (L) (15.30) [tut gart - Volf sburg (15.30) Keln - Ba jern (M) (15.30) Aug zburg - Ham bur ger (15.30) Her ta - Ho fen hajm (15.30) 1. Bo ru si ja (D) 33 2. Ba jern (M) 33 3. [al ke 33 4. Bo ru si ja (M) 33 5. Ba jer (L) 33 6. [tut gart 33 7. Ha no ver 33 8. Volf sburg 33 9. Ver der 33 10. Nir nberg 33 11. Ho fen hajm 33 12. Fraj burg 33 13. Majnc 33 14. Ham bur ger 33 15. Aug zburg 33 16. Keln 33 17. Her ta 33 18. Kaj zer sla u. 33

24 22 19 16 14 14 11 13 11 12 10 10 9 8 7 8 6 4

6 4 4 9 9 8 12 5 9 6 11 10 12 12 14 6 10 11

3 7 10 8 10 11 10 15 13 15 12 13 12 13 12 19 17 18

76:25 73:21 71:42 46:24 48:43 60:44 39:44 45:57 47:55 37:45 40:44 45:57 47:48 35:56 35:49 38:71 35:63 23:52

78 70 61 57 51 50 45 44 42 42 41 40 39 36 35 30 28 23

FRAN CU SKA Ne de qa Evi jan - Aja ~io Lion - Brest Va len si jen - PS@ Po ne de qak Ok ser - Bor do Lil - Kaen Lo ri jen - Di `on Sent Etjen - Mar sej So {o - Nan si Tu luz - Ni ca Ren - Mont pe qe 1. Mon pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Sent Etjen 7. Tu luz 8. Bor do 9. Evi jan 10. Mar sej 11. Nan si 12. Va len si jen 13. Lo ri jen 14. Kaen 15. Ni ca 16. Aja ~io 17. Brest 18. Di `on 19. So {o 20. Ok ser

35 35 35 34 35 35 35 35 34 35 35 35 35 35 35 35 35 34 35 34

22 20 19 18 16 16 15 13 12 11 10 11 9 9 9 8 6 9 8 6

7 10 11 5 9 8 9 13 10 11 12 7 11 11 10 13 16 7 9 13

6 5 5 11 10 11 11 9 12 13 13 17 15 15 16 14 13 18 18 15

(17) (17) (21.15) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) 63:33 66:37 65:37 56:44 48:39 45:39 36:31 45:37 50:49 42.40 34:41 34:44 34:46 37:50 34:42 36:58 28:37 37:55 35:59 41:48

73 70 68 59 57 56 54 52 46 44 42 40 38 38 37 37 34 34 33 31

SPORT

c m y

dnevnik

RO SI PE SNI COM UDA RIO NA [EG ASA

Qa ji} sme nio tre ne ra ba ti na {a De l io Ro s i vi { e ni je tre ner Fi o ren ti ne. Stra teg ko ji je je se nas na sle dio Si ni {u Mi haj lo vi }a, ot pu {ten je jer je to kom utak mi ce pesni-

biti preduzete „odre|ene mere”. - Na`alost, to je bio ozbiqan incident. Neverovatno je {ta se dogodilo, jer je Rosi mirna osoba - rekao je Dela Vale.

- Morali smo da ga otpustimo. Ovaj klub je u posledwih nekoliko godina stekao odre|ene vrednosti, koje moraju da se po{tuju. Razgovara}emo ponovo o tome {to se dogodilo i {ta je Qaji} rekao. I protiv fudbalera }e biti preduzete odre|ene mere - dodao je Dela Vale. Qaji} je pri odlasku na klupu ironi~no aplaudirao treneru, a potom prete}i podigao prst u wegovom pravcu.

petak4.maj2012.

[PAN SKO PR VEN STVO

Real kru ni san, Me si za isto ri ju Sve je ja sno Real Ma drid je osvo jio 32. ti tu lu pr va ka [pa ni je. Kra qe vi su po ko ri li i Bil bao (3:0) i dva ko la pre kra ja tak mi ~e wa u Pri me ri po be gli na ne do sti `nih se dam bo do -

Me si jem. Ar gen ti nac je po stao naj bo qi gol ge ter svih vre me na, ako se u ob zir uzmu po go ci u jed noj se zo ni. Me si je dao 68 go lo va! Do ove sre de ne pri ko no sno ven je bio legendarni Nemac

com udario srpskog fudbalera Adema Qaji}a. Ovaj je prethodno protestovao zbog ranog izvo|ewa iz igre, zbog ~ega je vlasnik Fiorentine Andrea dela Vale najavio da }e i protiv na{eg internacionalca

Rosi je ekspresno dobio otkaz zbog incidenta u 32. minutu me~a sa Novarom (2:2), bez „zasedawa upravnog odbora”, ili umiruju}ih izjava u stilu „neka preno}i, ne}emo da lomimo preko kolena”.

Ci ga nin i hu li gan Adem Qa ji} ce log `i vo ta je bio gro bar, ali je u Ita li ji do ~e kao da ga na vi ja ~i na zo vu ci ga ni nom, {to je na di mak ko ji se de ce ni ja ma ve zu je za Par ti za no vog ve ~i tog ri va la, Cr ve nu zve zdu. Ti ra `na „Ga ze ta de lo sport” pre ne la je da je tre ner De lio Ro si na kon fi zi~ kog na sr ta ja na Qa ji }a do ~e kan apla u zom sa tri bi na - iako je Fi o ren ti na u tom tre nut ku gu bi la 2:0 - dok su na vi ja ~i srp skom in ter na ci o nal cu uz vi ki va li „Ti si ci ga nin.„ Qa ji }ev me na xer \or |o Pa re ti na ja vio je da }e pro tiv Ro si ja pod ne ti tu `bu zbog fi zi~ kog na pa da na we go vog kli jen ta. Mo glo bi da re a gu je i Jav no tu `i la {tvo u Fi ren ci, po kre ta wem is tra ge, u ko joj bi kru ci jal ni do kaz pro tiv tre ne ra bio vi deo sni mak in ci den ta. Ro si je su o ~en i sa po ten ci jal nim op tu `ba ma za hu li ga ni zam i ne do li~ no po na {a we na sport skim te re ni ma.

Rosijeva reakcija bila je burna - fizi~ki je nasrnuo na nekada{weg igra~a Partizana i nekoliko puta ga udario pesnicom. Vlasnik Fiorentine naglasio je da je Rosi spreman da se izvini, {to ga ne}e vratiti na klupu viole. - On je stvarno dobar ~ovek, {to je dokazao tokom karijere. @ao mi je zbog wega, jer ne zaslu`uje da ga qudi gledaju na ovaj na~in, ali ipak smo morali da ga otpustimo... Tu`no je {to smo gotovo obezbedili opstanak u ligi, a sada smo u ovoj situaciji. Fiorentini je u preostala dva kola potreban jedan bod da bi se matemati~ki osigurala od ispadawa.

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Le }e za mr sio {am pi on sku tr ku Le }e sa igra ~em ma we iz bo rio re mi pro tiv Ju ven tu sa u To ri nu (1:1) i omo gu }io Mi la nu da pri |e li de ru na bod. Do kra ja jo{ dva ko la. Bo {ko Jan ko vi} stre lac, De jan Stan ko vi} asi stent. Do 85. mi nu ta utak mi ce 36. ko la Se ri je A iz me |u Ju ven tu sa i Le }ea, do ma }i na vi ja ~i su sla vi li iako bi „sta roj da mi” u po sled we dve run de bi la neo p hod na tri bo da da i ma te ma~ ki obez be dio 28. ti tu lu pr va ka Ita li je! A on da ih je {o ki rao Mu ri jel. On je iz jed na ~io na 1:1 iako su go sti ima li igra ~a ma we jo{ od 55. mi nu ta ka da je is kqu ~en Kva dra do, a gol maw ka jo{ od osmog mi nu ta ka da je Mar ki zio do veo do ma }i na u vo| stvo. U tre nut ku ka da je do San Si ra do pr la ta vest, tri bi ne su eks plo di ra le. Ta mo je Mi lan pro tiv Ata lan te za dr `ao pred nost ste ~e nu jo{ u de ve tom mi nu tu po got kom Mun ta ri ja. Po be du je po tvr dio Ro bi wo.

Ju ve ima bod pred nost, go sto va }e Ka qa ri ju i do ~e ka }e Ata lan tu, dok }e „ro so ne ri” po sle grad skog der bi ja sa In ter om, ugo sti ti No va ru. U slu ~a ju da {am pi o nat za vr {e sa istim bro jem bo do va, pr vak }e bi ti to rin ski klub jer je bo qi u me |u so bim du e li ma. Sen za ci o nal ni bod pod gre jao je na du eki pi Ne na da To mo vi }a (od i grao ceo me~) da, ipak, mo `e da iz bo ri op sta nak, jer je pr va iz nad cr te, \e no va, po be di la Ka qa ri 2:1 go lom Bo {ka Jan ko vi }a u 76. mi nu tu. Sr bin je u igru u{ao 14 mi nu ta ra ni je. \e no va, ko ja je bi la do ma }in u Bre {i jer je ka `we na zbog di vqa wa na vi ja ~a, ima ~e ti ri bo da vi {e od Le }ea. Is pa li su ]e ze na i No va ra, ko ja je vo di la u Fi ren ci 2:0, a on da je Mon to li vo sa dva go la (jed nim iz pe na la) do neo bod Fi o ren ti ni. Ipak, utak mi cu je obe le `i lo ne ve ro vat no po na -

{a we do ma }eg tre ne ra De li ja Ro si ja, ko ji je istukao Adema Qaji}a po{to ga je izveo u 32. minutu. Sve vreme je za „violu” igrao Matija Nastasi}, dok je za goste sat vremena nastupao Ivan Radovanovi}. Rezultati 36. kola: Milan Atalanta 2:0 (1:0) /Muntari 9’, Robiwo 90+3’/, Katanija Bolowa 0:1 (0:0) /Ramirez 79’/, \enova - Kaqari 2:1 (1:1) /Palasio 12’, Jankovi} 76’ Ariaudo 13’/, Parma - Inter 3:1 (0:1) /Marke{ 53’, \ovinko 55’, Biabiani 82’ - Snajder 13’/, Juventus - Le}e 1:1 (1:0) /Markizio 8’ - Muriel 85’/, Fiorentina - Novara 2:2 (0:2) /Montolivo 48’p, 71 - @eda 14’, Rigoni 29’p/, Lacio - Sijena 1:1 (0:1) /Ledezma 62’p - Destro 26’/, ]ezena - Udineze 0:1 (0:1) /Fabrini 4’/, Kjevo - Roma 0:0, Napoli - Palermo 2:0 (2:0) /Kavani 16’p, Ham{ik 35’/.

VOJ VO \AN KE NAJ BO QE: Na turniru pionirskih `enskih fudbalskih selekcija regiona Srbije (do 15 godina) u Staropj Pazovi Vojvo|anke su ubedqivo osvoje prvo mesto. Reprezentacija Vojvodine u prvom me~u pobedila je selekciju Beograda sa 12:0, a u finalnom me~u Isto~nu Srbiju s 9:0.. Za najboqu igra~icu turnira progla{ena je Alegra Poqak (~lanica [kole fudbala Mika Radosav iz Novog Sada), a najboqi strelac je Tijana Filipovi} sa osam golova (~lanica [kole fudbala Ruma). Za selekciju Vojvodine nastupale su: \api}, Peni}, Erbus, [iki}, Vigwevi}, Filipovi}, Kne`evi}, Trbojevi}, Poqak, Na|, Vu~kovi}, Cetiwa, Agbaba, Zlatkovi}, Nikoli} i Korkan, Kotec. S. M. P.

/Oriol 11’/, Seviqa - Betis 1:2 (1:1) /Negredo 5’ - E~eberia 43’, 90+2’/, Atletik Bilbao - Real Madrid 0:3 (0:2) /Iguain 16’, Ozil 20’, Ronaldo 50’), Valensija

Ni kad te è do ti tu le Real Ma drid pre ki nuo je tro go di {wu vla da vi nu Bar se lo ne i po 32. put u pre bo ga toj isto ri ji klu ba po stao pr vak [pa ni je. @o ze Mu ri wo ti me je po stao pr vi tre ner sa osvo je na ~e ti ri raz li ~i ta na ci o nal na {am pi o na ta.Po dva pu ta bio je pr vak Por tu ga la sa Por tom, En gle ske sa êl si jem i Ita li je sa In ter om. Ti tu lu osi gu ra nu pobedom nad Atletik Bilbaom (3:0) nazvao je „najteè osvojenom u karijeri”. - Bilo je najteè, jer nam do posledweg trenutka niko ni{ta nije poklonio. Bilbao nam je suprotstavio svoj najja~i tim, stadion je bio pun i èleli su da nas pobede. Naravno, nemam zamerki na to - tako je i trebalo da bude- rekao je 49godi{wi Portugalac.

Qaji}u ào Rosija Igra~ Fiorentine Adem Qaji} rekao je da mu je ào {to je Delio Rosi posle fizi~kog napada na wega dobio otkaz, ali da je napravio veliku gre{ku. - Razgovarao sam s Rosijem. @ao mi je trenera, dobra je osoba i nije ovo zasluìo, ali je napravio veliku gre{ku- napisao je Qaji} na svom sajtu.

Slavqe fudbalera Reala

va Bar se lo ni, ~i ju su do mi na ci - Gerd Miler, sa 67 pogodaka za ju pre ki nu li. Real je pr vi put Bajern (1972/73). Najboqi fudbaler sveta je {am pion od 2008. Za raz li ku od Li o ne la Me si ja, Kri sti ja no Ro - het-trikom protiv Malage presko~io Milera, a nal do ni je pre bo leo pro ma {aj sa be le ta~ ke u po lu fi na lu Li - Kristijanu Ronaldu pobegao za ge {am pi o na. Ni je bio us pe {an ni u uvo du utak mi ce na San Ma me su, gol man Ira i zoz je za u sta vio we gov uda rac sa pe na la. Me |u tim, ne du go za tim, ve} u 16. mi nu tu Gon za lo Igu ain je do veo go ste u vo| stvo, ~e ti ri mi nu ta ka sni je na 2:0 je po vi sio Me sut Ozil i ta da je ve} mo gla da po~ ne pri pre ma sla vqa za ka za nog za ~e tvr tak u 19 sa ti u Ma dri du. Ro nal do se is ku pio na po ~et ku dru gog po lu vre me na. Po go dio je 44. put u pr ven stvu ove se zo ne za ko na~ nih 3:0. Po sle po sled weg su dij Mesi posti`e svoj tre}i gol u Me~u s Malagom skog zvi `du ka po ~e lo je - Osasuna 4:0 (0:0) /Aduriz 77’, sla vqe kra qe va, a na ru ka ma dva koraka na vrhu liste strela87’, @onas 83’, 88’/, Granada igra ~a na {ao se tre ner @o ze ca u Primeri (46-44). Espawol 2:1 (2:0) /Igalo 29’, 34’ Rezultati: Atletiko Madrid Mu ri wo. Didak 54/, Hetafe - Rasing Bar se lo na je osta la bez ti tu - Sosijedad 1:1 (0:0) /Gabi 53’ Santander 1:1 (0:0) /Miku 59’p la pr va ka [pa ni je i Evro pe, Vela 90+1’/, Barselona - Malaga Diop 64’/, Sporting Hihon mo `e da od bra ni jo{ sa mo tro - 4:1 (1:1) /Pujol 13’, Mesi 35’p, Viqareal 2:3 (1:2) /Qora 39’, fej u Ku pu kra qa (u fi na lu pro - 59’p, 64 - Rondon 26’/, Majorka Galves 85’ - Ruben 19’, Sena 43’p, Rajo Vaqekano 1:0 (0:0) /Kastro tiv Atle tik Bil ba oa), ali ima Peres 56’/. 62’/, Saragosa - Levante 1:0 (1:0) ~i me da se po di ~i - Li o ne lom

WU KASL NA STA VIO SJA JAN NIZ

Si se no ka u ti rao êl si Upra vo su te dve eki pe na de o b i ~e t vr t og me sta, ko je vo di u Li gu {am pi o na, a êl si ju su po be gle ~e ti ri bo da. Ju nak po be d e „svra k a” nad fi n a l i stom Li ge {am pi o n a bio je dvo stru ki stre lac Pa pis Si se. Se ne gal ski in t er n a c i o n a lac je mre ` u „pla va ca” po go dio u 19. i u ~e tvr tom mi nu tu su dij ske na dok na de i jo{ jed nom po t vr d io da se na la zi u sjaj n oj for m i. On je na 12 Pa pis Si se utak mi ca za Wu kasl po sti gao 13 go lo va! U tim Ro ber ta Di Ma tea po sle su spen zi je vra tio se srp ski re pre zen ta ti vac Bra ni slav Iva no vi}.Ina ~e, to kom dru gog po lu vre me na te {ko se po vre dio igra~ Wu ka sla îk Ti o te ko me je ne ko li ko mi nu ta uka zi va na po mo} pre ne go {to je od net sa

te re na. To ten hem je po be dom u Bol to nu do dat no za kom pli ko vao ì vot do ma }em ti mu ko ji se gr ~e vi to bo ri za op sta nak. Bol ton se do bro dr ào u pr vom de lu utak mi ce, ali je To ten hem go lo vi ma Lu ke Mo dri }a, Ra fa e la van der Var ta i ras po lo è nog Ema nu e la Ade ba jo ra (dva) do {ao do za slu è ne po be de.

FI NA LE KU PA

Zve zda do ma }in Fud bal ski sa vez Sr bi je i u~e sni ci fi nal nog me ~a Ku pa Sr bi je, Cr ve na zve zda i Bo rac, pred stav ni ci Na pret ka i gra da Kru {ev ca kao do ma }i na i po li ci je, odr à li su sa sta nak i do go vo ri li se oko do ma }in stva i ce na ula zni ca. Ulo ga do ma }i na u fi nal noj utak mi ci, ko ja }e bi ti od i gra na 16. ma ja na sta di o nu Na pret ka u Kru {ev cu, pri pa la je Cr ve noj zve zdi. Pun ka pa ci tet sta di o na je 10.331 me sta, ali }e iz bez be do no snih raz lo ga bi ti pu {te no u pro da ju za pet od sto ma we ula zni ca, sa op {tio je FSS. - Klu bo vi su se sa gla si li da Cr ve na zve zda za du ì ula zni ce za sek to re se ver i is tok, Bo rac }e na knad no utvr di ti ko li ko }e za du ì ti ula zni ca za sek tor jug, dok }e me sta na za pad noj tri bi ni bi ti pro da va na u Kru {ev cu, u or ga ni za ci ji grad ske upra ve - na vo di se u sa op {te wu. Ce ne ula zni ca su: sek to ri se ver i jug po 300 di na ra, sek tor is tok 500 i za pad 600 di na ra. De taq ne in for ma ci je ve za ne za ter mi ne i me sta pro da je ula zni ca bi }e bla go ve re me no sa op {te ne. Me~ }e po ~e ti u 20 sa ti.

S PORT

petak4.maj2012.

KUP NA TE RI TO RI JI FSV

dnevnik

OD DA NAS DO NE DE QE SVET SKI KUP NA ADI CI GAN LI JI

Pa li} u Sen ti

Eli ta na oku pu

U prostorijama FS Vojvodine izvu~eni su parovi pretkola i prvog kola Kupa na teritoriji FSV. U pretkolu koji je na programu 9. maja od 16.30 ~asova sastaju se- ^ELAREVO: ^SK - Ba~ka Topola, BEO^IN: Cement - Zadrugar, Senta - Pali}, OXACI: Tekstilac istes - Radni~ki ([id), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Mladost (Ba~ki Jarak), STARA PAZOVA: Jedinstvo Kikinda, Stani{i} - Ba~ka 1901. U prvom kolu koje je na programu 23. maja (17 sati) igraju: Ba~ka 1923 - Kozara ili Mladost (BJ), Tekstilac ili Radni~ki ([) - Senta ili Pali}, Veternik Viskol - Sloga (Temerin), Stani{i} ili Ba~ka 1901Cement ili Zadrugar, Jedinstvo(SP) ili Kikinda - Dunav (Stari Banovci), Jedinstvo (Rumenka) - Radni~ki (Nova Pazova), Borac (Star~evo) - Vr{ac, Dolina - ^SK Pivara ili Ba~ka Topola. M. Po.

Od danas do nedeqe, - Naredna ~etiri dana ima- Marjanovi} i skifovi Iva Obna Savskom jezeru (Ada }emo priliku da vidimo najbo- radovi} i Ivana Filipovi}. Ciganlija), odrà}e qe svetske vesla~e. Pored toDanas su na programu kvalise prvi ovogodi{wi ga, odrà}e se i paraolimpij- fikacione trke od 9 do 14 ~asoSvetski kup u veslawu. Tim poska kvalifikaciona regata za va, a repesaì od 15.30 do 16.40 vodom odràna je konferencija London. Sve je spremno za po- ~asova. U subotu prepodnevni za medije, a selektor reprezentacije Srbije Neboj{a Ili} rekao je }e se na Svetskom kupu u Beogradu okupiti elita i da }e to biti prava provera za sve takmi~are kojima predstoji olimpijska kvalifikaciona regata u Lucernu od 20. do 23. maja. - Ima}emo uvid u formu, ali i sposobnosti na{ih prijavqenih posada. Kroz ovakve regate }emo sigurno do}i do najboqih posada uo~i Olimpijskih igara. Svetski kup u Beogradu re{ava sve dileme pred takmi~ewe u Lucernu. Za one koji ve} imaju olimpijsku normu, Svetski kup u Beogradu bi}e prvi test ê tve rac bez kor mi la ra: Ra do je \e ri}, Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi} uo~i Igara. Aktuelna trofejna generacija srpskih re- ~etak - kazao je Jevremovi} i program sa ~etvrtfinalima i prezentativaca zasluìla je dodao da se do sada prijavilo repesaìma traja}e od 9 do 11.30 priliku da se pred svojim navi- vi{e od 300 posada iz 40 zema- ~asova, a popodnevni sa repesaja~ima takmi~i protiv najbo- qa. ìma, polufinalima i finaliqih na planet ii svi smo sre}ni Za Srbiju }e na Svetskom ku- ma u tri discipline za lake vezbog toga - istakao je Ili}. pu }e veslati ~etverac bez kor- sla~e od 13 do 17.40. Posle wih Generalni sekretar VSS Ne- milara Radoje \eri}, Nikola bi}e odràna finala u paraoboj{a Jevremovi} istakao je da Stoji}, Goran Jagar, Miqan Vu- limpijskim disciplinama. U neje Svetski kup najve}e i najva- kovi}, dvojac bez kormilara Jodequ od 9 do 13.37 ~asova na pro`nije vesla~ko takmi~ewe u van Po po vi}, Nenad Be|ik, gramu su samo A i B finala. istoriji Srbije i Beograda. dubl skul Milo{ Vasi}, Marko J. G.

KUP SR BI JE ZA DA ME

Aran |e lov ~an ke u Pa zo vi Kup Srbije za rukometa{ice ulazi u zavr{nu fazu. Tim povodom ju~e su izvu~eni parovi ~etvrtfinala, koje }e se igrati 12/13. maja. Sasta}e se: Jagodina - JP Radni~ki, Zaje~ar - @elezni~ar Metal Cinkara, Radni~ki Resavac - Naisa, Maks sport - Kwaz Milo{. J. G.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Su per li ga za da me - ÂÂK: â~ak - Jagodina (19.30). Pr va mu {ka li ga - RA[KA: Bane Ra{ka - Zaje~ar (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Priboj (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver FUTOG: Metalac AV - Napredak (19.30), APATIN: Apatin - Banatski Karlovac (19.30). Dru ga èn ska liga, se ver KIKINDA: Lehel - Kikinda 2 (20),SOMBOR: Ravangrad Apatin (18.45). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - SIVAC: Sivac 69 - Slavija (18.30), VOJVODA STEPA: V. Stepa - Ba~ka Palanka (19), BA^KA PALANKA: Lavovi BP - Jedinstvo (21), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Prigrevica (18.30).

PLEJ-OF U NBA LI GI

Spar si bez mi lo sti Indijana Pejsersi su u seriji protiv Orlando Mexika vratili prednost doma}eg terena. Orlando je iznenadio pobedom u prvom me~u u Indijanapolisu, ali se u naredna dva susreta pokazalo da bez Dvajta Hauarda nema kvalitet za polufinale Istoka. Indijana je slavila rezultatom 97:74, uz zna~ajan napada~ki doprinos petorice igra~a, dok je Orlando jedva sakupio trojicu sa 10 i vi{e postignutih poena. - Shvatili smo {ta oni igraju, prilagodili se i sada gledamo da ih {to vi{e pritisnemo - rekao je centar Roj Hibert, koji je u tre}oj utakmici zabele`io dabl-dabl (18 poena, 10 skokova). San Antonio protiv Jute igra onako kako je igrao i u zavr{nici regularnog dela sezone - brzo, lako i efikasno.

Posle 106:91 na premijeri plejofa, xezeri su tek u drugom me~u videli da nemaju {ta da tra`e. Bilo je 114:83, a ve} na poluvremenu 53:28, nakon serije mamuza od 20:0. U taboru Jute priznali su da se ekipa nije tako obrukala jo{ od finala sa ^ikagom 1998. godine, kada je tre}i me~ izgubila sa 42 poena razlike (96:54). Klipersi mogu biti zadovoqni jednom pobedom u gostima, ali Memfis sigurno ima kvalitet da se revan{ira u jednoj od predstoje}e dve utakmice u Stejpls centru. Rezultati: Orlando (6) - Indijana (3) 74:97 (1:2 u seriji) /Dejvis 22 - Grejnxer 26, 9sk/, San Antonio (1) - Juta (8) 114:83 (2:0) /Parker 18, 4sk, 9as - Hauard 10, 5sk/, Memfis (4) - LA Klipers (5) 105:88 /Gej 21, 5sk - Pol 29, 6as, 5ukr/.

VOJ VO DI NA VE LE TA BAK BEZ PREM CA: U Ni {u je odr à no Pr ven stvo Sr bi je u kik bok su, u A i B kla si, u di sci pli ni K-1, ko ja je i naj te à u ovom bo ri la~ kom spor tu. Bor be su bi le iz u zet ne, jer svi su è le li da se na met nu stru~ nom {ta bu na {e naj bo qe se lek ci je. Ipak, fa vo ri ti su oprav da li ovaj na ziv. Naj u spe {ni ji klub u ukup nom pla sma nu i B kla si bio je Voj vo di na Ve le ta bak. No vo sa |a ni su u B kla si osvo ji li ~e ti ri zlat ne i pet bron za nih me da qa i ukup no osvo ji li 17 bo do va. U A kla si bi li su dru gi, iza Cr ve ne zve zde De li je, sa dva zla ta i tri sre bra i 12 bo do va. Be o gra |a ni su ima li 15 bo do va. Me |u tim, Vo {a je u ukup nom zbi ru ima la 29, a Zve zda 16 bo do va. Jo{ jed no pri zna we sti glo je na adre su Voj vo di ne, jer wen bo rac Qu ban Vi do vi} pro gla {en je za naj bo qeg tak mi ~a ra dr àv nog pr ven stva. Ina ~e, on je jo{ ju ni or, ali uz do zvo lu ro di te qa, nad me tao se sa se ni o ri ma. Po tvr di li smo kva li tet i ovo ga pu ta. Mom ci su se iz u zet no bo ri li u naj te òj di sci pli ni kik bok sa. Na{ ciq je da i na kra ju se zo ne bu de mo naj bo qi klub u Sr bi ji i ube |en sam da }e mo u to me us pe ti. Uz me ne u klu bu tre ne ri su Sr |an Vu ji} i Dra gan - Ste va Vo do gaz - re kao je Mi o drag Jo ti}. M. P.

Kuk `e sto ko opqa~ kan Pqa~ke luksuznih ku}a u severnom delu Italije predstavqaju izazov za lopove svih nacionalnosti. @rtva te vrste kriminala postao je u sredu plejmejker milanskog Armanija, Amerikanac Omar Kuk, iz ~ijeg doma su provalnici odneli sve vredne stvari na koje su nai{li! Sajt „Sportando” objavio je da su Kuku ukradeni luksuzni satovi, ogrlice, dijamantske min|u{e, drago kamewe i razna tehni~ka roba, a ukupna {teta procewena je na oko 200.000 evra. Kuk ima 30 godina i ovo mu je prva sezona u italijanskoj ko{arci.

PR VEN STVO SR BI JE ZA MU [KAR CE

Pro dor Po po vi }a U Vrwa~koj Bawi, od i gra no je de se to kolo Prvenstva Srbije za {ahiste. Ako je neko favorit na turniru i èli da opravda tu ulogu, pogotovo ako je {ampionska titula u pitawu, onda nema previ{e prostora za kalkulisawe i remi luksuz ve} skoro svaka partija mora da se igra na pobedu. U toj ulozi je ovde Ivani{evi}. Usmerio je Ivani{evi}n u partiji sa Abramovi}em svoj lova~ki par prema crnom kraqu, dok je selektor svojim a-topom {etao po osmom redu kao golman u stonom fudbalu, ~ekaju}i lopticu. Kad je do~ekao, izmewao je sve figure za protivni~ke, a usamqene dame su bespomo}no vozale ringi{pil oko protivni~kih kraqeva. Partija Marku{ - Damqanovi} se igrala do prve kontrole vremena (40 poteza),a samo je u jednoj fazi kompjuter je procewivao malu prednost belog. U trenutku sklapawa primirja i kompjuter je dao znak jednakosti. Partija In|i} - Perunovi} te kla je mir nim vo da ma do tre nut ka ka da omla din ski {ampion Srbije u sredi{wici nije osetio opasnost u jednom ti hom ma ne vru pro tiv ni~ kog to pa c8-c6-g6. A na kraqevom krilu se i vodila odlu~uju}a bitka za poen. Usput je crni `rtvom topa za dominantnog crnopoqnog lovca belog, koju In|i} nije smeo da pri hva ti, pre u zeo kon tro lu nad zaostalim e3-pe{akom i dijagonalom a7-f1. Favorit, ali u pojedina~noj partiji, ambiciozni Bogosavqe vi} do ì va qa va te {ke trenutke na turniru. Posle dva nesre}na poraza, u prethodna dva kola, èleo je pobedom protiv posledweg na tabeli bar delimi~no da povrati sa mo po u zda we, ali kr ~ag se ponovo razbio. I Popovi} je protiv Markovi}a podcenio trenutni poenski saldo svog protivnika. îni se da je beli negde pogre{io u komplikovanoj sre di {wi ci, ostao bez kvaliteta, ali posle prelaska u drugu seansu partije crni je uzeo jednog belog pe{aka pogre{nim skaka~em i potpao

pod jak pritisak belih figura. Da bi se oslobodio tog pritiska morao je da vrati kvalitet a uskoro je izgubio i ska ka ~a. Par ti je Pi ku la Milanovi} i Miladinovi} – Sedlak zavr{ene su nakon izlaska iz otvarawa. Rezultati 10. kola: Pikula Mi la no vi} (Si ci li jan ka, Zmajeva varijanta) remi, Miladinovi} – Sedlak (Nimcovi}eva indijska odbrana) remi, Po po vi} - Mar ko vi} (Skan di nav ska od bra na) 1:0, Bo go sa vqe vi} - Bo di ro ga 0:1(Ne pra vil no otva ra we A41), Marku{ - Damqanovi} (Kra qe va in dij ska od bra na) remi, Ivani{evi} - Abramovi} (Damin gambit) remi, InIza bra na par ti ja 10. ko la: Iva ni {e vi}–Abra mo vi} 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Le7 4.Lf4 Sf6 5.e3 0–0 6.a3 c5 7.d:c5 L:c5 8.c:d5 S:d5 9.S:d5 e:d5 10.Ld3 Le7 11.Se2 Sc6 12.0–0 Lf6 13.Tc1 Le6 14.Lg3 g6 15.Sf4 De7 16.Tc2 Tac8 17.S:e6 f:e6 18.e4 Tcd8 19.De1 Dg7 20.e:d5 e:d5 21.Dc1 Le5 22.f4 Lc7 23.Kh1 Tf7 24.Le1 Tdf8 25.Lc3 Dh6 26.g3 Te8 27.Te2 Tfe7 28.T:e7 T:e7 29.Dd1 Df8 30.f5 Tf7 31.f:g6 h:g6 32.T:f7 D:f7 33.De2 Le5 34.L:e5 S:e5 35.D:e5 Df3+ 36.Kg1 D:d3 37.Db8+ Kg7 38.D:b7+ Kh6 39.Db4 De3+ 40.Kf1 Df3+ 41.Ke1 Dh1+ 42.Kf2 D:h2+ 43.Kf3 Dh1+ 44.Kf4 Df1+ 45.Ke5 Df5+ 46.Kd6 Df6+ 47.K:d5 Dg5+ 48.Kc6 D:g3 49.Kb7 Df2 50.a4 g5 51.Dd6+ Kg7 52.De5+ remi. |i} - Perunovi} (Damin gambit) 0:1. Pla sman: 1. Iva ni {e vi} 7,5, 2. Damqanovi} 7, 3-4. Perunovi}, Popovi} 6,5, 5. Marku{ 6, 6-7. Sedlak, Abramovi} 5,5 8. Miladinovi} 5, 9. In|i} 4,5, 10-11. Bogosavqevi}, Milanovi} 4, 12. Pikula 3,5, 13. Bodiroga 2,5, 14. Markovi} 2 poena. Par ti je se mo gu pra ti ti u`i vo pre ko in ter ne ta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova. B. Dankovi}

ZO RAN TO [I] ULA @E U ROD NI ZRE WA NIN

Gra di sport ski cen tar Reprezen tati vac Sr bije i fudbaler moskovskog CSKA Zoran To{i} Bambi spreman je da ulaè u svoj rodni grad Zrewanin. Zoranov brat Darko To{i}, kao predstavnik Akademije fudbala Bambi (nosi ime po nadimku pro slavqenog asa), potpisao je sa gradona~elnikom Zrewanina Miletom Mihajlovim ugo vor o kupo vi ni ze mqi {ta za iz gradwu sportskog centra u nasequ Zeleno poqe. Mihajlov je tom prilikom precizirao da je Zoran To{i} odlu~io da sagradi prelep sportski objekat u tom gradskom nasequ, koji }e se nalaziti pored zdravstvene ambu lante i objekta mesne zajednice. Po re~ima zre- Dar ko To {i} i Mi le Mi haj lov nakon potpisivawa ugovora waninskog lordmera, radovi }e po~eti tokom leta i reni fudbalski teren sa ve- je Zrewanin sportski grad, ne o~ekuje se da }e sportski cen- {ta~kom travom, prekriven ba- samo {to se fudbala ti~e, i da tar biti otvoren do kraja godi- lonom. Ispred }e biti prate}i je puno talentovane dece koju ne. objekti koji su potrebni za rad. treba izvesti na pravi put. Darko To{i}, ina~e trener u Ciq nam je da obezbedimo {to - Kroz Akademiju Bambi, koju Akademiji Bambi i ~lan kluba boqe uslove za razvoj mladih poha|a mnogo de~aka i koji ostmalog fudbala SAS Sagot, na- fudbalera u Zrewaninu. To je varuju dobre rezultate na turglasio je da je ugovor o kupovine{to {to nedostaje ovom gra- nirima, èlim da pomognem deni zemqi{ta potpisan na obo- du, ali i na{oj {koli fudba- ci i obezbedim im ne{to {to ja strano zadovoqstvo. la.Nadam se da }e posle ovog nisam imao u vreme svojih po~e- Kao Zoranov brat formal- potpisivawa uslediti i dobija- taka. Nisam imao prilike da ni sam kupac tog zemqi{ta, a we potrebnih dozvola kako bi radim sa velikim stru~wacima Zoran je zajedno sa ekipom iz radovi {to pre po~eli - naveo dok sam bio ovde, ali su moja voAkademije Bambi investitor. je To{i}. qa i upornost presudili – isSagradi }emo sportski kom Pri li kom nedavne po sete takao je tada Zoran Bambi Topleks koji }e sadràti zatvo- rodnom mestu Zoran je rekao da {i}. @. Ba la ban

lov

c m y

dnevnik

DOBRAR ODSTREL SRNDA]A U SREDWEM BANATU

petak4.maj2012.

ODLI^NA SEZONA LOVA NA SRNDA]E U BE^EJU

Kraj Zre wa ni na pa la No v re kord lo vi {ta dva zla tna trofeja 155,35 po e na Sezona turisti~kog lova na srnda}a, u lovi{tu kojim gazduje Lova~ko udru`ewe “Zrewanin”, po~ela je veoma uspe{no. Gosti iz Nema~ke, [panije, Francuske i Italije, koji su boravili

oceweno je sa 132,48 poena. Drugo, vredno 1.356 evra, te`i 484 grama i nosi 133,18 bodova. - Na vreme smo startovali sa sezonom za turiste i do sada je odstreqeno 39 srnda}a. Od 15.

ovde, odstrelili su dva zlata, tri srebra i sedam bronzi. Zlata su ulovqena u Kleku i na podru~ju Lova~kog dru{tva “Fazan” iz Zrewanina. Jedno je te{ko 497 grama i vredno 1.473 evra, a

maja o~ekuje nas uzgojno – selektivni lov kada }e u lovi{ta u}i i na{i lovci – rekla je ju~e za “Dnevnik” upravnica u Lova~kom udru`ewu “Zrewanin” Mi le na Ro ma ne li.

Foto: J. Pap

Ona je naglasila da jedna od najuspe{nijih sezona pokazuje da je ovo Udruèwe, koje je me|u najve}ima u Srbiji, sposobno da funkcioni{e i da nema smisla da bude podeqeno. Podeqeni smo na tri lovi{ta jer nema sluha za na{e argumente. Borimo se da ostanemo zajedno i o~ekujem da }e tako i biti. Svi dosada{wi rezultati, ba{ kao i ovogodi{wa sezona turisti~kog lova na srnda}a, dokazuje da smo sposobni da rukovodimo celokupnim lovi{tem – poru~uje Romanelijeva. Pored podeqenog lovi{ta, zrewaninsko Udruèwe mu~i i ~iwenica da im je potrovana srne}a divqa~. Podsetimo, na lovnom podru~ju Lazareva nedavno je prona|eno 12 grla uginule srne}e divqa~i, za koju je kasnijim analizama utvr|eno da je otrovana. U Institutu za toksikologiju pri Vojno – medicinskoj akademiji je ustanovqeno da se u krvi ìvotiwa nalazila velika koli~ina cink – fosfida, ~ak 300 do 400 odsto ve}a od dozvoqene. U wihov organizam cink – fosfid je dospeo kroz sredstva za uni{tavawe glodara. @. Balaban

14. SABOR LOVACA SREMA U NIKINCIMA

Vi{e je razloga {to u Lowem utvr|eno da na oko 30.000 dina LU „Zec“ iz Ba~kog Peva~kom udruèwu „Be~ej„ ovih hektara kojim upravqa be~ej- trovog Sela i LU „Be~ej„. Tako dana zadovoqno trqaju ruke. sko LU od ~ega je 26.500 hektara }e be~ejski lovci pridodati Prvi je {to su, mada jo{ nije lovno produktivno, ima ukupno novih 680 hektara, koji }e biti zavr{ena sezona turisti~kog 980 grla srne}e divqa~i. iskqu~ivo u slu`bi turisti~odstrela srnda}a, najve}i deo - Polovina od ukupnog broja kog lova. posla ve} odradili. Od plani- odstreqanih srnda}a su trofe- Kada je po~eo turisti~ki ranih 49 grla, odstreqen je 41 ji niè vrednosti, {to je do- od strel srn da }a, 15. apri la, srnda}. I ne samo to: oboren je bro zbog daqeg priploda, a u zvani~no smo u{li u novi porekord lovi{ta koji je iznosio drugoj polovini su, ~ak, osam sed. Potpisali smo ugovor s re150,37 poena star dve godine, ali nije pro me wen vla snik rekorda - stari znanac Be~ejaca Nemac Vi li Je dro od stre lio je ove sezone ~ak tri srnda}a u zlatnoj medaqi, od kojih je jedan s 155,35 poena i bruto teìne 668 grama, {to je najboqi trofej odstreqen u Be~eju. Preostala dva srnda}a u zlatnoj medaqi imaju 136,89 poena i 507 grama, odnosno 133,78 poe na i 502 gra ma. Se ku li}, La sto vi~ i Me di} kraj tri zlat na tro fe ja Srnda}u u zlatnoj medaqi radovao se i Italijan grla u medaqi. Da nije bilo na- sornim ministarstvom, invenKu i do Vol can, ~iji je srnda} {e brige tokom zime, pogotovo tarisali teren i sada znamo procewen sa 130,61 poena i ima u polarnom februaru, sada bi {ta nam je daqe raditi. Situabruto teìnu 482 grama. Od- bila sasvim druga pri~a. Ali, cija sa zecom je zadovoqavajustreqana su jo{ po dva srebrna uloèni trud se vi{estruko }a, jer smo pre bro ja va wem i bronzana trofeja. isplatio, ponosno nagla{ava utvrdili da na 100 hektara ima Bi li su nam lov ci iz Medi}. 20 ze~eva, dok je srne}a divqa~ Austri je, Ita li je, Ne ma~ ke, Drugi razlog zadovoqstva su ne{to slabija zbog jake minule Turske i [panije. Zadovoqni no vo u tvr |e ne gra ni ce lo vi zime. Dogovorili smo se s Pesu i oni i mi, kratak je pred- {ta. Kako je katastarski gle- trovoselcima da zajedni~ki gasednik LU „Be~ej„ Ta ma{ La - dano potes „Medewa~a„ sa 1.360 zdujemo Medewa~om s ciqem da sto vi~. hektara na desnoj obali Tise lovi{te bude jo{ boqe, zakqu~ Od lovo~uvara Mi la Me di }a no vo be ~ej ska ze mqa, sa da je be~ejsku lova~ku pri~u Lastosaznali smo da je prebrojava- pripala na gazdovawe od 10 go- vi~. V. Jankov

REORGANIZACIJA LOVACA BA^KE PALANKE

Od jed nog – ~e ti ri lova~ka udru `e wa

Srem ci se ba{ ras pu ca li U Nikincima, na streli{tu „Baradinci”, minule nedeqe odr`an je 14. Sabor lovaca Srema u organizaciji Lova~kog dru{tva „Sloga” Nikinci, pod pokroviteqstvom LS Vojvodine. Takmi~ilo se u tri dicipline: „ Trap”, „Srnda}” i „Sremska {icara”. U disciplini trap je bilo 26 takmi~ara, pucalo se na 25 golubova. Re zul ta ti: 1. Bo{ko Vojnovi} 24+20=44 2. Fabri Mi{ko 22+21=41 3. Jovan Maleti} 22+18=40 4. Zoran Jak{i} 22+17=39 5. Nikola Radivojevi} 23+15=38 6. Miodrag Pan~i} 22+13=35 U~estvovalo je 6 ekipa: 1. LU Sremac - Ruma 67 golubova 2. LU Obedska bara- Pe}inci 65 golubova 3. LD Dobanovci 62 goluba

Diciplina „Srnda } ”: 35 ta kmi~ara, osam eki pa:1. Zoran Maksimovi} 46+46=92 2. Bojan Nikoli} 47+33=80 3. Miodrag Pan~i} 46+28=74 4. Dejan Grubacevi} 33+31=64

5. Zoran Jak{i} 32 =32 6. \or|e Sivoski 26 =26 (peti i {esti nisu pucali plejof)

Ekipno: 1. LU „Dunav„ Grocka 139 poena 2. LU „Sremac” Ruma 53 3. LD „Dobanovci” 50 Gosti iz Grocke su bili vi{e nego superiorni. Wihovo iskustvo je bilo presudno. U sremskoj {icari pobedio je Branko Maleti} iz Stejanovaca. Za robne nagrade pucao se trap na 10 golubova. 1. Fabri Mi{ko 2. Nikola Radivojevi} i 3. Branislav Tan~i}. Na {icari i trapu 10 u~estvovalo je 40 takmi~ara. Sabor se zavr{io oko 19 ~asova uz muziku i neizbe`no tre}e poluvreme Bilo je to lepo lova~ko dru`ewe starih i novih prijateqa.

2. JUNA U BE^EJU

Tra di ci o nal na iz lo `ba pa sa U Be~eju }e se 2 juna, u gradskom parku pored Lova~kog doma, odr`ati tardicionalna izlo`ba pasa svih rasa. Prijava prvog psa jednog vlasnika ko{ta 1.000 dinara, a svakog slede}eg 800 dinara. Rok za prijavu je do 20. maja, a na dan izlo`be prijava ko{ta 1.200 dinara. Za izlaga~e iz inostranstva cena izlagawa je 15 evra po psu u dinarskoj protivvrednosti, a pla}a se na dan odr`avawa manifestacije.

Foto: J. Pap

Primewuju}i Zakon o divqa~i i lovstvu, lov ci u ba~ ko pa la na~koj op{tini odlu~ili su da se reorganizuju :. do sada su sva lo va~ ka dru {tva u Ba~koj Palanci bila u jednom udruèwu, od sada }e postojati ~etiri udruèwa. U novom LU „Tikvara“ sada su se na{la lova~ka dru{tva „Jelen“ iz Ba~ke Palanke i „Fazan“ iz Mlade no va, a za pred sed ni ka je izabran To dor Mi {kov. Lova~ka dru{tva iz Tovari{eva, Pivnica, Paraga i Despotova ~ini}e Udruèwe „Gola dobra“, a predsednik je Mi lo{ Sta no jev. U LU „Palana~ki rit“ na}i}e se dru{tva iz Obrovca, Silba{a, Nove Gajdo-

bre, Gaj do bre i ^e la re va, predsednik je Bog dan Maj sto ro vi}. Zbog toga {to se nalaze u Sremu lovci iz Ne{tina i Vizi}a organizovali su se u LU „Fru{kogorski jelen“, a integrisani su u Nacionalnom parku „Fru{ka gora“, dok je za predsednika izabran La -

zar Ko tar li} iz Vizi}a. - Sva ko udru è we tre ba da pri pre mi lovnu osnovu za 10 godina, ali i godi{wi plan gazdovawa, odnosno upra vqa wa lo vi {tem – ka è To dor Mi{kov. – Sve dosada{we nad le `no sti sa lo va~ kih dru {ta va ili sekcija prelaze na no vo for mi ra na udru èwa. O~ekuju se boqi rezultati, posebno na planu uzgoja i za{tite divqa~i kao i racionalniji planski lov. Treba da se grade objekti poput hranili{ta, ~eka, pojili{ta, soli{ta, mesta za lova~ki odmor, izgradwa lovnih putokaza, pa ~ak i ako se bude moglo, izgradwa lova~kih domova. M. Suyum

kWiGA

petak4.maj2012.

INTERVJU

dnevnik

БРАНИСЛАВ ЗУБОВИЋ, ПЕСНИК

TOP-LISTA

Све је мање ритма и мелодичности П

е сник Бра ни слав Зу бо вић (1976) жи ви у Но вом Са ду где је за вр шио сту ди је књи жев но сти, док у вр ба ској Би бли о те ци „Да ни ло Киш” оба в ља ду ж ност опе р а т ив н ог уред ни ка књи жев ног ча со пи са „Траг”, а та ко ђе је се кре тар Фе сти ва ла по е зи је мла дих. Упра во уста но ва у ко јој ра ди пу бли ко ва ла је но ви Зу бо ви ћев по ет ски ру ко пис „Оп ште при ли ке” ко ји при вла чи па жњу струч не јав но сти као и прет ход не збир ке сти хо ва истог ауто ра – „Ру ком од ве тра ти шом” (2000) и „Ве ли ки бол” (2004). l Да ли нам и на слов ваше нај но ви је песнич ке књиге указује где сте пронашли инспирацију? - Тра гич ни до га ђа ји на се ља ва ј у „Оп ш те при л и ке”, ка же наш са го вор ник. То су на ше при ли ке, на ши до га ђа ји. Без па те ти ке. То је су коб љу ди ду бо ких осе ћа ја и стра сти, пра вед но сти са сво јим су прот но сти ма. Од про ло га ко ји на ја вљу је тра гич не до га ђа је у об ри си ма, у пр вом чи ну ја вља се пра ро ди тељ ски грех ко ји тра је од ства ра ња све та до на ших да на. То је онај грех ко ји нас сле ду је са мим по сто ја њем. У дру гом ци клу су нас пра те де ла на ко ја ни смо мо гли сво јом по јав но шћу да ути че мо. И нај по сле - сва ко днев на тра ги ка. Те шко је с тим се из бо ри ти и без по е зи је на ду ши. За то „Оп ште при ли ке” по вре ме но ну де „ху мор” ка ко би се лак -

ше са ти ме иза шло на крај, лак ше под не ла сва ко дне ви ца ко ја не обе ћа ва. l Ча со пис „Траг”, ко ји стварате у Врбасу, издигао се из локалне средине где је настао. Како сте успели у томе? - Вр бас је ма ла сре ди на али се у јед н ом тре н ут ку ту на ш ао кри ти чан број од лич них пе сни ка и та за ј ед н ич ка енер г и ј а мора ла је да се ис ко ри сти и усме ри. „Траг” ни је био пр ви по ку шај да се у Вр ба су по кре не књи жев ни ча со пис. Та иде ја ра -

сла је са Фе сти ва лом по е зи је мла дих ко ји ове го ди не пу ни 44 ле та. Го ди не 2005. иза шао је пр ви број „Тра га”, а за глав ног уред ни ка је иза бран Ђор ђо Сла до ј е. Уред н и ш тво су, из м е ђ у оста лих, са чи ња ва ли: Не бој ша Де ве так, Бла го је Ба ко вић, Ми ро слав Алек сић, Ем су ра Хам зић, Ни ко ла Шан та, мо ја ма лен кост и дру ги. Го ди ну од из ла ска пр вог бро ја „Траг” је по стао је дан од во де ћих ча со пи са срп ске књи жев не пе ри о ди ке. На рав но, би ло је по треб но и вре ме да хар ти ја за -

ди ше, да се при хва ти и ево се дам го ди на од на стан ка – успе шно тра је. l Про феси о нал но сте упућени на поменути Фестивал поезије младих, па како вам из те перспективе изгледа будућност српског песништва? - По след њих го ди на „тренд” пи са ња по е зи је се по ла ко вра ћа ме ђу мла де, а то зна чи и да се чи та. Јер пи са ње без чи та ња ни је мо гу ће. Као ни без жи вот но га ис ку ства. По е зи ја ка кву ја за ми шљам да тре ба да се пи ше је у из у ми ра њу. Све је ви ше ан га жо ва но сти, а све ма ње ме ло дич но сти и рит ма. Чи та се не ка дру га лек ти ра па оту да и дру га чи ја по е зи ја. Мно гим мла ђим пе сни ци ма не па да на па мет да чи та ју кла си ке. Ипак, су де ћи по при спе лим ру ко пи сма, до из ра жа ја још увек до ла зе нај ква ли тет ни ји, а не нај гла сни ји. l Детињство сте провели у Тузли, али сте, стиче се утисак, остварили добру комуникацију са војвођанском равницом. - Рав ни ца зна јед на ко да бу де су ро ва као брд ска сре ди на. Ни сам знао бо љи на чин да се оду жим рав ни ци не го пе смом. Про цес укла па ња тра је и тра ја ће, али то ни је кључ на ствар. Ва жно ми је да се оста ло у истом је зи ку. Уоста лом, «Има се о ба. Смр ти не ма!“, као што за веч ност за пи са Ми лош Цр њан ски у „Се о ба ма“. Душан Видаковић

ЈЕЛЕНА ЛЕНГОЛД, СПИСАТЕЉИЦА

KWIGA ZAUVEK

Мекјуен ће вас зграбити за грло

дав но ми је то ја сно: ако би тре ба ло иза бра ти јед ну, са мо јед ну књи гу, од свих без број них књи га ко је су про шле кроз мој жи вот, јед ну књи гу ко ја се за ка чи ла за мо ју ду шу, сно ве, свест, под свест, стра хо ве, за мо је при че, пе сме, за мо је уса мље нич ке шет ње и за мо ја ма шта ња, ја че не го све дру ге књи ге, он да би то сва ка ко био крат ки Ме кју е нов ро ман „Уте ха стра на ца„. Ро ман је у ори ги нал ном из да њу об ја вљен 1981. го ди не, а код нас је пре ве ден и об ја вљен де сет го ди на ка сни је, 1991. У вре ме, да кле, ка да сам по че ла да об ја вљу јем сво ју пр ву про зу. Ја на Ме кју е на сам до та да зна ла по та ко ђе ве о ма упе ча тљи вом ро ма ну „Бе тон ски врт„, ко ји смо, у та да шњој Ју го сла ви ји, мо гли да чи та мо још по чет ком осам -

де се тих, и већ та да је би ло ја сно да је реч о ауто ру ко ји вас не ће по ште де ти ни јед ног је ди ног те гоб ног осе ћа ња. Зна ла сам то од пр ве Ме кју е но ве књи ге, а знам то и да нас, ка да на по ли ца ма имам све што је овај не ве ро ват но да ро ви ти Ен глез на пи сао. Ипак, иако је сва ка од ње го вих књи га ча роб на и не до ку чи ва на свој на чин, „Уте ха стра на ца„ је за ме не би ла и оста ла ве чи та ин спи ра ци ја, ве чи та не у хва тљи ва те жња, јед на од за и ста ма ло број них књи га ко је чи там из но ва и из но ва сва ких не ко ли ко го ди на. Ја ина че сма трам да је жи вот пре кра так да би смо по но во чи та ли књи ге ко је смо већ ра ни је про чи та ли, али ка да из но ва чи т ам „Уте ху стра на ца„ то ни је тек пу ко чи та ње. То је мно го ви ше од то га. То је раз го вор са со бом, то је про ве ра ва ње ко ли ко се да ле ко оти шло у ме ђу вре ме ну у свом лу ди лу, то је искре на же ља да се још јед ном оде у онај за ра зно ма -

KWI@EVNA BA[TINA

Педагошки о дечјој књижевности

ист „При ја тељ срб ске мла де жи“ из ла зио је у Сом бо ру као до да так „Школ ском ли сту“, је д ан п ут ме с еч н о, 1866–1867. го ди не. Из да вач и уред ник је Ни ко ла Ђ. Ву ки ће вић. То је пр ви срп ски ча со пис за де цу ко ји је на сто јао да за сну је пе да го шки пра вац у деч јој књи жев но сти. До но сио је при ло ге по уч ног, за бав ног и ре ли ги о зног са др жа ја. Са рад ни ци су Ми та Не шко вић, Ђор ђе На то ше вић, Пе тар Де спо то вић и Јо ван Јо ва но вић Змај. У Би бли о т е ц и Ма т и ц е срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

гич ни пер верз ни свет ма ште и мрач них сли ка ко је је Ме кју ен ство рио у овом ро ма ну. Ово је књи га ко ја ће већ у пр вих не ко ли ко стра ни ца збри са ти све ва ше од брам бе не ме ха ни зме и устре ми ти се пра во у нај ра њи ви ји део ва шег би ћа, та мо где ста ну је сва ки ира ци о нал ни страх и та мо где ста ну је ваш нај мрач ни ји део. И ма ко ли ко се ви, као чи та лац, тру ди ли да се дис тан ци ра те, не ће вам по ћи за ру ком. Ме кју ен ће вас згра би ти за гр ло и та квог, уз не ми ре ног, при лич но без да ха, во ди ће вас до по след ње, те гоб не, стра ни це овог ре мек-де ла. Из ве сно је да вре ди про чи та ти све књи ге Ја на Ме кју е на, а ско ро све су пре ве де не на наш је зик. А „Уте ху стра на ца„ тре ба гу сти ра ти по вре ме но, у ра зним фа за ма свог жи во та, али увек уз свест да на слов ове књи ге но си исто вре ме но и ње ну нај ве ћу иро ни ју. Уте хе, на и ме, не ма. Ба рем не у овом ро ма ну.

Најтраженији наслови у књижари „Соларис” 1. „Бернардијева соба“, Слободан Тишма - КЦНС 2. „Плес са змајевима“, Мартин Џорџ - „Лагуна“ 3. „Да Винчијев код“ (илустровани), Ден Браун - „Соларис“ 4. „Заточеник небеса“, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига“ 5. „Mein Kampf“, Светислав Басара - „Лагуна 6. „Антидепресив“, прир. Мирјана Бобић-Мојсиловић - „Ганеша клуб“/ “Ружа“ 7. „Српско срце Јоханово“, Веселин Џелетовић - „Поета“ 8. „Сулејман Величанствени“, Колин Фалконер - „Алнари“ 9. „Изгубљени симбол“, Ден Браун - „Соларис“ 10. „Отменост јежа“, Мјуриел Барбери - „Чаробна књига“

НОВО ИЗ „АГОРЕ”

Култне приче Магичног Ћире

з зре њ а н ин ске „Аго р е“ сти ж у ових да на два култ на на сло ва из де ве де се тих го ди на про шлог ве ка: об но вље на из да ња при п о в е д ач к их збир ки „Злат на де ка да“ и „Вул ва ши“, из пе ра Зо ра на Ћи ри ћаМа гич ног Ћи ре. А р т и к у л и с а њ е пор но граф ског сен зи би ли те та као сво је в р с ног при п о в е дач ког мо де ла и кон цеп та јесте јед на од ства р и по ко ј ој се при че из ових књи га и да нас ла ко пре по зна ју и тако дра стич но раз ли ку ју од оста лих дела из де ве де се тих, али и из пр ве де ка де овог ве ка- по ру чу је из да вач.

Ми си о нар ска же сти на и го то во опи пљи ва страст, с ко јом је Зо ран Ћи рић, књи жев ни по све ће ник и бо рац, уво дио у срп ску

ли те ра ту ру са др жа је ко ји су „тра ди ци о- нал но суб вер зив ни”, ви д љи в и су и у „Злат ној де ка ди“ и у „Вул ва ши ма“. На пи са не у гр чу “не мо гућ н о с ти из р а ж а вања”, Ћи р и ћ е в е при ч е су из у з ет н и при м е р и па р о д иј ског при сту па при по ве дању. При п о в е д ач ће учи ни ти све да нас уве ри да не при ча при ч у, иако ће је, уства ри, сва ки пут ис при ча ти. Оту д а су при ч е на из глед мо но ло зи, рок пе с ме и рит мови, де т ек т ив с ка по т ра г а и збир ка цита та. Нај ви ше од све га, оне су сам је зик, су ров и си ров ур ба ни из раз, при кла дан за при ка зи ва ње “дра ме од ра ста ња” ко ја је у сре ди шту Ћи ри ће вих при ча. Р. Л.

Тужбе против највећих издавача

меричко Министарство правде ускочило је у борбу за будућност дигиталних књига - а „Амазон“ је из ње изашао као победник.У акцији која би могла да смањи цену електронских књига и премести фокус растућег тржишта у корист „Амазона“, Министарство правде уручило је компанији „Епл“ и пет највећих издавача тужбу против монопола, оптужујући их да су радиле у дослуху како би подигле цене е-књига. Саопштење јавног тужиоца Ерика Х. Холдера Џуниора и Шарис А. Позен, вршиоца дужности помоћника генералног адвоката Одељења за антимонопол у Министарству правде круна је дуге истраге, покренуте пошто су у јавности процуриле информације да су се тадашњи извршни директор „Епла“ Стив Џобс и пет највећих издавача 2010. године договорили да заједнички нападну „Амазонову“ интернет продавницу тако што

ће држати цене нових електронских књига за четири долара више од „Амазона“, а биће намењене искучиво за читање на мегапопуларном „Епловом“ „ајпеду“, који је, за разлику од „Амазоновог“ електронског читача „киндл“, био таблет – мини компјутер, са другим програмима и апликацијама. У тужби Министарства правде, као у неком крими роману, описују се тајни састанци у приватним винским подрумима, двоструко брисана електронска пошта и разноразне шифре које су главешине „Епла“, „Хачет бук група“, „Сајмона и Шустера“, „Харпер Колинса“, „Мекмилана“ и „Пенгвин група“ користиле како би се међусобно договарале о држању високих цена за иначе врло јефтино умножавање и дистрибуцију електронских копија популарних књига. Главна тачка овог договора била је да подиздавачи и онлајн књижаре нису смеле да обарају цене ових

O[E ] T NE

књига ни под каквим условима. Три издавача - Хачет бук груп“, „Сајмон и Шустер“ и „Харпер Колинс“ већ су пристали на нагодбу. Они ће променити услове продаје књига што ће оборити њихове цене, док се други стручњаци плаше да ће ова „Амазонова“ победа на дуге стазе значити да ће овај, највећи продавац књига на свету, ускоро потпуно доминирати светским тржиштем књига, што нам опет може донети повећање цена. У Европи, „Епл“ и компаније с којима сарађује у продаји електронских књига нашли су се под лупом Европске комисије и очекује се да ће сличну судбину продаја књига доживети и у овом делу света. У ком правцу ће се продаја електронских верзија популарне и друге литературе развијати, остаје да се види. Ивана Вујанов

c m y

dnevnik

kULTURA

petak4.maj2012.

ОД ВЕЧЕРАС У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба „Збирка слика друга председника” На данашњи дан пре 32 године, умро је Јосип Броз Тито, доживотни југословенски председник и једна од најинтригантнијих личности светске историје. Да би открили делић од безброј тајни које га и данас прате, Галерија Матице српске (ГМС) и Музеј историје Југославије приредили су реперезентативну изложбу „Збирка слика друга председника“ која ће бити отворена вечерас у Галерији Матице српске у 20 часова. О томе су на јучерашњој

Богат пратећи програм Током трајања изложбе, обезбеђена су свакодневна стручна вођења кроз поставку у Галерији Матице српске. Аутор изложбе Ненад Радић и кустоскиња поставке Тијана Палковљевић одржаће четири стручна тумачења, петком у 18 часова, 11. и 18. маја, 1. и 8. јуна. Конзерваторско-рестаураторски радови на слици „Давање десетине“ Гебранта ван Екхута биће представљени 18. маја у подне. Промоција пратеће публикације Ненада Радића „Пусен и петокрака“, заказана је за 25. мај у подне.

конференцији за медије говорили аутор изложбе Ненад Радић и управница ГМС Тијана Палковљевић. Изложбу чини 38 слика које су некада красиле Титов дом у Ужичкој 15 у Београду, а данас се чувају у Музеју историје Југославије, са још око 1100 уметнина, које су му припадале. Одабрана дела, од којих ће нека први пут бити изложена, одражавају карактер ове јединствене владарске збирке, настале у периоду од 1946. до 1978. године, наглашено је јуче у ГМС. Реч је о стилској мешавини европских аутора од 17. до 19. века, и југословенских уметника 19. и 20. века: Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Влахе Буковца, Моше Пијаде, Ђорђа Андрејевића Куна, Бете Вукановић, Пеђе Милосављевића и других. Основни циљ ове изложбе је, да са једне стране, одабране слике поново стави у контекст репрезентативне функције коју је ова збирка поседовала, а такође

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА КОНСТАНТИНА БРАНКУШИЈА У СПОМЕН-ЗБРИЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Традиција претворена у садашњост У Спомен-збирци Павла Бељанског јуче је отворена изложба „Атеље младог Константина Бранкушија: откриће талента и његово сведочанство”. Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић отворио је ову изложбу, реализовану у сарадњи са Градским музејем у Вршцу и румунским партнерима – Универзитетом „Константин Бранкуши” и Културним центром „Константин Бранкуши” из Тргу Жијуа, као и Уметничким музејем у Горжу.

Ђурић је додао да су припреме за представљање раног Бранкушијевог стваралаштва трајале готово пет година, али да се труд исплатио, јер је то добар вид сарадње и културне размене Румуније и Србије, која ће се и у будућности наставити. Конзул Румуније у Вршцу Александру Мурешан изразио је задовољство што је дело Константина Бранкушија представљено публици у Србији и Војводини, али и наду да је то почетак представљања ве-

и да осветли лични Титов укус, кроз дела која су га пратила у интимном окружењу. Аутор поставке Ненад Радић рекао је да је друг председник волео Рембранта и уметност 17. века, као и академско сликарство 19. века, па се може закључити да му је ликовни укус био конзервативан. О свакој слици са изложбе може се написати узбудљива прича.

Тако ће посетиоци први пут моћи да виде слике које су се налазиле у Титовој спаваћој соби површине 9о квадрата. Било их је обично седам, а међу њима и недавно пронађено платно „Давање десетине“ Гебранта Ван Екхута, Рембрантовог ученика, коју је за Тита у Берлину купио Анте Топић Мимара. У мноштву занимљивости које су се чуле на јучерашњој конференцији за медије је и та да су Титове омиљене слике често путовале, као и њихов власник. Тако је платно „Фазани“ Мила Милуновића пловило „Галебом“по свету, заједно са Титом и његовом пратњом. Међу 38 слика на изложби „Збирка слика друга председника“ налазе се свега два његова портрета одабрана међу преко стотину, који се налазе у Музеју историје Југославије. Аутори су Моша Пијаде и Ђорђе Андрејевић Кун. Изложбу „Збирка слика друга председника“ отвориће директорка Музеја историје Југославије Катарина Живановић, а моћи ће да се погледа до 8. јуна. Изложбу прати публикација Ненада Радића „Пусен и петокрака“ , која представља виртуелну шетњу кроз Титову београдску резиденцију, и сем основног текста о поставци, садржи репродукције уметничких дела, архивске фотографије и документе. Р. Лотина

БРОДВЕЈСКЕ НАГРАДЕ „ТОНИ”

Највише номинација за мјузикл „Једном” Бродвејска музичка верзија ирске љубавне приче „Једном„ (On ce), о страсној вези музичара из Даблина и клавиристкиње из Чешке, добила је највише номинација за бродвејске награде „Тони“. Мјузикл, који представља адаптацију филма из 2006, номинован је у 11 категорија, укључујући и главне глумце. Гершвинов „Порги и Бес„ и опера „Леп посао ако можеш да га добијеш“ номиновани су у по десет категорија, пренеле су агенције. Иновативни комад „Петар и Звездохватач“, који је својеврсна претходница причи о Петру Пану,

добио је девет номинација. Међу познатим именима, у категорији најбољи глумац нашли су се Филип Сејмор Хофман („Смрт трговачког путника„ Артура Милера), Џејмс Ерл Џонс („Најбољи човек“), Френк Лангела („Човек и дечак“), и Џон Литгоу („Колумниста„). У категорији најбоље глумице, нашла се и Стокард Ченинг („Други пустињски градови“), као и Синтија Никсон („Вит„). Награде „Тони“, које се додељују најбољим мјузиклима и комадима с Бродвеја, биће уручене у њујоршком Бикон позоришту 10. јуна. (Танјуг)

Стеван Ковач Тикмајер

ИДУЋЕ СЕДМИЦЕ У БЕОГРАДУ

Почиње фестивал „Ринг ринг” Међународни фестивал „Ринг сарађују Борис Ковач и Стеван ринг„ биће одржан средином Ковач Тикмајер. Од домаћим музичара, на фестимаја у Београду уз учешће музичара из целог света.На шест валу ће наступити Светлана Мараш локација у граду, од 11. до 21. која ће заједно са Густафсоном и маја биће одржано 14 концерата Вандермарком покренути публику и три радионице за младе умет- у оквиру специјалног дешавања у нике, уз учешће музичара из 15 Музеју савремене уметности и беоземаља, саопштили су организатори. Фестивал, 17. по реду, биће отворен бесплатним концертом у КЦ Рекс, на којем ће наступити италијанско-јапански дует Паоло Ангели и Такуми Фукушима. Посластице овогодишњег „Ринг ринга” су наступи џез легенди попут Питера Броцмана, Пола Ловенса, Пола Литона и Фреда Ван Хова, као и групе „Атомик„ и Матса Густафсона и Кена Вандермарка. Током фестивала биће приређене и две светске премијере: специјални пројекат у оквиру „Elysee„ програма када ће први пут заједно на сцени бити Французи Мишел Донеда и Жером Борис Ковач Нетинжер, Немац Томас Лен и новосадски трубач градски џез састав „Fish in Oil„ који ће промовисати свој деви албум. Ненад Марковић. Улазнице коштају 250 динара за Друга премијера биће уприличена на самом отварању главног једно вече или 1.250 динара за компрограма 17. маја. Реч је о насту- плет и могу се купити на благајнапу квартета „Ултима армонија„ у ма Културног центра Рекс и Коларкојем први пут после 25 година чеве задужбине. (Танјуг)

НАША ПРЕДСТАВА НА ИТАЛИЈАНСКОМ ВИЕ ФЕСТИВАЛУ У МОДЕНИ

„Патриотик хипермаркет” о животу Срба и Албанаца

С јучерашњег отварања изложбе

Отварању изложбе, како је наведено у саопштењу, присуствовао је и конзул Румуније у Вршцу Александру Мурешан, а присутне је поздравила управница Спомен-збирке Павла Бељанског Јасна Јованов. Рођен у Румунији, Константин Бранкуши (1876 – 1957), се убраја међу пионире модернизма. Школовао се у Крајови, Букурешту, Минхену, као и у Паризу на Академији лепих уметности, након чега је једно време радио у атељеу Огиста Родена. - Први пут у Србији и Војводини, али и на Балкану имамо прилику да видимо дела једног од највећих светских скулптора, уметника чија су дела изложена у најзначајнијим европским и америчким музејима, али и уметника који, иако је живео и стварао у светским метрополама, никада није престао да буде припадник румунске нације – рекао је Милорад Ђурић и додао је то јасно када видимо како је Бранкуши на сјајан начин традицију претварао у савременост.

ликана румунске и српске културе у обе земље. Мурешан је додао да је најбоји начин за то отварање културних центара у главним градовима обе земље. Новосадска поставка изложбе, пратећи замишљену временску линију, представља ток уметничког стваралаштва Бранкушија хронолошки и визуелно смештајући изложене и репродуковане радове. Највећи сегмент изложбе посетиоца уводи у споменички комплекс подигнут на Авенији хероја у Тргу Жијуу у Румунији (1937–1938), у част погинулим војницима Првог светског рата. Изложбу је употпунио и Бранкушијев портрет у гипсу и бронзи, рад Милице Патрашку, једне од најзначајнијих вајарки румунског модернизма и његове омиљене ученице. Поводом изложбе, која ће трајати до 17. маја, у четвртак 10. маја у 19 часова, у Спомензбирци Павла Бељанског биће одржано филмско вече посвећено овом уметнику. К. Р.

Представа „Патриотик хипермаркет”, у режији Дина Мустафића, по драмском тексту Милене Богавац и Јетона Незираја, биће изведена 31. маја на италијанском Вие фестивалу у Модени, једном од најбољих фестивала савремене уметничке сцене у Европи. Овогодишњи 8. интернационални фестивал Вие траје од 24. маја до 2. јуна и у фокус ставља савремену позоришну сцену указујући на интересантне новине и актуелна питања којима се баве уметници из читавог света. Значајном фестивалском учешћу поменуте наше представе у Италији претходила су гостовања у Босни. Представа „Патриотик хипермаркет“ прво је изведена 21. априла у Босанском народном позоришту у Зеници у организацији Интернационалног театарског фестивала МЕСС, а затим и 22. априла пред сарајевском публиком.цени театра „Сартр“.

Представа о животу Срба и Албанаца на Косову, настала у копродукцији Асоцијације Културанова из Новог Сада, приштинског Мултимедиа Центра и Битеф театра, премијерно је изведена у октобру 2011. у Београду. Део је уметничко-истраживачког пројекта „Погледи: сусрет личних историја Срба и Албанаца“ у оквиру којег је интервјуисано четр-

десеторо Срба и Албанаца, којима су постављана питања у вези с њиховим личним сећањима на српско-албанске конфликте, њиховим визијама будућности и могућностима српско-албанског суживота. Истраживање је завршено изложбом фотографија и издавањем тројезичне публикације сачињене од ових интервјуа, на основу којих су Милена Богавац, драматуршкиња из Београда и Јетон Незирај, драматург из Приштине, заједнички написали документарни, постдрамски текст. Представу је у Битеф театру режирао сарајевски редитељ Дино Мустафић, са глумцима и глумицама из Београда, Приштине, Скопља и Тиране. Играју: Дубравка Ковјанић (Београд), Милутин Милошевић (Београд), Слободан Бештић (Београд), Куштрим Хоџа (Приштина), Ема Андреа (Тирана), Бајруш Мјаку (Скопље). (Танјуг)

КОНКУРС ЗА ХЕНКЕЛ АРТ НАГРАДУ ОТВОРЕН ДО 25. МАЈА

Позив уметницима средње и источне Европе Хенкел за средњу и источну Европу најављује позив за учешће на конкурсу Hen kel Art.Award. једанаесту годину за редом. Награда за уметност у вредности од 35.000 евра подразумева новчану награду од 7.000 евра и организовање две изложбе, а циљна група су јој креативни уметници визуел-

них уметности из 23 земље региона централне и источне Европе. Рок за подношење уметничких радова истиче 25. маја. Ова награда се додељује у сарадњи са Културконтактом из Аустрије и Музејом модерне уметности у Бечу, и, како је наведено, још једном ће бити додеље-

на уметницима визуелних уметности за изванредне и иновативне радове из области сликања, цртања, фотографије, видео радова и инсталација. Међународни жири ће се састати у лето 2012. године како би именовао пет финалиста који ће се такмичити за главну награду, док

ће победник бити проглашен на гала церемонији, која ће се одржати у октобру 2012. године у Бечу. Више информација о Хенкеловој награди за уметност можете пронаћи на интернет адресама: http://art.award.hen kel-cee.com или на www.facebook.com/ HenkelArt Award (Танјуг)

svet

petak4.maj2012.

dnevnik

TE LE VI ZIJ SKA DE BA TA PRED SED NI^ KIH KAN DI DA TA U FRAN CU SKOJ

Po sled wi duel Sar ko zi ja i Olan da

PA RIZ: Francuskoj je odràn TV duel predsednika Nikole Sarkozija i wegovog protivkandidata socijaliste Fransoe Olanda, pred drugi krug predsedni~kih izbora. Dvoipo~asovna debata je, kaè Sarkozi, bila trenutak istine i wegova posledwa {ansa da privu~e jo{ milion i po glasova u drugom krugu predsedni~kih izbora 6. maja, koliko mu je neophodno za pobedu. Duel je u medijima nazvan „posledwi obra~un” i „kona~ni sukob”, odràn je pred 20 kamera, pri temperaturi od 20 stepeni u studiju, a rivali su, kako je odlu~eno, bili udaqeni ta~no dva i po metra. Me|utim, po stavovima su bili - mnogo daqe. „@elim da pomaèm onima kojima je to potrebno. Vi ste {titili samo one sa privilegi-

Fransoa Oland i Nikola Sarkozi pred televizijskim auditorijumom

rekao je predsedni~ki kandidat Socijalista Fransoa Oland. On je optu`io Sarkozija da nije preuzeo odgovornost za ekonomske probleme Francuske, ve} za sve krivi svetsku ekonomsku krizu, rekav{i mu da je kod wega sve jednostavno - nikada nije kriv.

Ga da fi pla }ao Sar ko zi je vu kam pa wu Re`im biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija jeste finansirao izbornu kampawu sada{weg francuskog predsednika Nikole Sarkozija 2007. godine, tvrde advokati biv{eg premijera Libije Bagdadija al-Mahmudija. „Moamer Gadafi, wegov re`im i zvani~nici koji su sa wim radili finansirali su Sarkozijevu izbornu kampawu 2007”, rekao je advokat Be{ir Esed novinarima u Tunisu, gde je Mahmudi u pritvoru, spomiwu}i da je u pitawu bio iznos od oko 50 miliona evra. Prema Esedovim re~ima, dogovor je zakqu~io nekada{wi {ef libijske obave{tajne slu`be Musa Kusa po nalogu Gadafija, a „postoje dokumenta koja to dokazuju”. jama. Bi}u predsednik za pravdu, jer prolazimo kroz krizu koja poga|a najskromnije me|u nama, radne qude, one najrawivije”,

Odgovaraju}i Olandu, Sarkozi je tvrdio da je Francuska pro{la mnogo boqe od drugih evropskih zemaqa u ekonomskoj krizi, a i

UKRATKO

Po gi nu li na sto~ noj pi ja ci MAJ DU GU RI: Najmawe 56 qudi je ubijeno u napadu koji su izvr{ile nepoznate osobe na o ru à ne eks plo zi vom na sto~noj pijaci na severoistoku Nigerije, izjavio je jedan nigerijski zvani~nik koji je èleo da ostane anoniman. U bolnicu su doneta 56 tela”, rekao je ovaj zvani~nik. Lekari su ranije saop{tili da ima najmawe 34 mrtvih, ali da }e kona~ni broj `rtava verovatno biti ve}i, jer neke porodice sahrawuju svoje ~lanove ne donose}i tela u bolnicu. Napad se dogodio preksino} u mestu Potiskum u dràvi Jobe, navode agencije. O~evici su ispri~ali da su napada~i do{li na pijacu i po~eli da pucaju, poku{avaju}i da ukradu stoku.

Upo zo re we Se ver noj Ko re ji BE^: Pet stalnih ~lanica SB UN pozvale Severnu Koreju da se uzdr`i od novih nuklearnih testova. „Pozivamo Severnu Koreju da se uzdr`i od daqih akcija koje mogu da izazovu ozbiqne bezbednosne probleme u regionu, ukqu~uju}i bilo kakve nuklearne testove”, navodi se u zajedni~kom saop{tewu ambasadora SAD, Francuske, Rusije, Kine i Britanije, dostavqe nom oku pqe ni ma na sa stan ku Agen ci je za atom sku energiju u Be~u. Severna Koreja je pri kraju priprema za tre}i nuklearni test, potvrdio je izvor blizak Pjongjangu i Pekingu za agenciju Rojters u aprilu.

poku{avao je da ublaì optu`be u debati. „Vi }ete predstavqati samo sindikate, ne i celu Francusku. Nije ni{ta neobi~no da izaziva~ tvrdi da je prethodni predsednik lo{, to ~ujem u svakoj debati. Ja ho}u ne{to drugo. Ho}u da obojica pri~amo iskreno. Hajde da ne pri~amo stra{ne pri~e, dajte da se ne pretvaramo da smo boqi nego {to jesmo”, rakao je Sarkozi Olandu. Prema najnovijim rezultatima istraìvawa javnog mwewa, Oland u odnosu na Sarkozija ima prednost od 6 do 10 odsto. U Sarkozijevom {tabu se nadaju se da }e se to promeniti glasovima ekstremne desnice, koji }e, kako o~ekuju, glasove pre dati wima nego socijalistima. Me|utim, lider Nacionalnog fronta Marin Le Pen ne}e podràti nijednog kandidata u drugom krugu predsedni~kih izbora i u glasa~ku kutiju ubaci}e prazan listi}. Le Penova je na skupu u Parizu rekla svojim pristalicama da glasaju „u skladu sa svojom save{}u”.

RA CI JA NA SI RIJ SKOM UNI VER ZI TE TU U ALE PU

Asa dov ob ra ~un sa stu den ti ma DA M ASK: Sirijske snage bezbednosti ubile su najmawe ~etiri, a ranile vi{e studenata tokom upada u internat koji se nalazi u okviru glavnog univerziteta Alepo, na severozapadu zemqe, saop{tile su opozicione grupe i aktivisti. Oko 1.500 studenata je ispred internata protestovalo protiv reìma kad su sirijske snage bezbednosti i naoruàne grupe koje podràvaju predsednika Ba{ara Asada upale kasno preksino} u spavaonice, Protest studenata u Siriji ispaquju}i suzavac i bojevu municiju na nenaoruàne koordinaciju saop{tio da je Grupa je saop{tila da je sistudente. Studentski aktivista pet studenata ubijeno, a 200 rijska vojska granatirala, a poTaer el Ahmed preneo je da su uhap{eno, dok je Sirijska grupa tom i palila ku}e aktivista u nastali haos i panika kad su za qudska prava navela da je ~eis to~ noj pro vin ci ji Deir studenti poku{ali da pobegnu, tvoro studenata stradalo. Ista Ezor. U istoj provinciji vojska preneo je AP. grupa je saop{tila da su pobuje ubila najmawe ~etiri civi„Neki studenti su tr~ali ka wenici u sredu ubili 22 vojnila, ukqu~uju}i jednu ènu u Desvojim sobama, ali su ir Ezoru i dvoje ciih oni stigli tamo, vila u oblasti DaOpo zi ci o ne gru pe zah te va ju od po sma tra ~a tukli su ih i hapsiraja, u blizini Dali”, rekao je on i domaska. Uprkos sukoda po se te za tvo re i pri tvor ske cen tre u dao da su racija i pobima koji ne prestako ji ma se, ka ko tvr de, be le ì po rast vremena paqba traju, {ef posmatra~ke slu ~ a j e v a mu ~ e w a i ubi s ta v a jale do ranog jutra. misije UN u Siriji Ahmed je naveo da Robert Mud izjavio je na desetine studenata raweka, {to je dan sa najve}im gubi- je da wegov tim beleì pozino, a oko 50 ih je uhap{eno. On cima za sirijsku vojsku od po- tivne rezultate, priznaju}i da je dodao da su snage bezbednosti ~etka krhkog primirja. U zase- se prekid vatre ne po{tuje. i ranije upadale u internat, ali di pobuwenika u provinciji Opozicione grupe zahtevaju da je no}a{}wa racija bila najAlepo ubijeno je 15 vojnika, od posmatra~a da posete zatvonasilnija do sada. ukqu~uju}i dva pukovnika, dok re i pritvorske centre u kojiJo{ se ne zna ta~an broj `rje u sukobima u blizini Dama- ma se, kako tvrde, beleì potava racije u studentskom domu ska ubijeno sedam vojnika i je- rast slu~ajeva mu~ewa i ubipo{to je Komitet za lokalnu dan pobuwenik. stava.

Slu ~aj ên – mo gu} de bakl za Hi la ri Klin ton WU JORK: Slu~aj kineskog disidenta êna Guang~ena, koji je pobegao iz ku}nog pritvora i proveo {est dana u ameri~koj ambasadi u Pekingu, u prvi mah je izgledao kao ve{t diplomatski uspeh SAD, ali se polako pretvara u potencijalni debakl za dràvnu sekretarku Hilari Klinton, pi{e Wujork Tajms. Iako se SAD trude da odlazak kineskog disidenta iz ambasade predstave kao wegovu samovoqnu odluku, ên je iz bolnice, gde se sada nalazi, odgovaraju}i na pitawe novinara da li su ga Amerikanci ohrabrivali da napusti wihovo diplomatsko predstavni{tvo, odgovorio re~ima „u odre|enoj meri da”. ên je kazao i da vlada SAD nije bila proaktivna u wegovom slu~aju, navodi „Wujork tajms”. Ameri~ka dràvna sekretarka je, s druge strane, kazala, odmah po dolasku u zvani~nu posetu Pekingu, da je zadovoqna {to je ên samostalno doneo odluku, {to }e mu omogu}iti da ponovno bude sa svojom porodicom. Me|utim, prema posledwim

Hilari Klinton

informacijama, on je sada u bolnici odse~en od sveta i kineske vlasti ne dozvoqavaju predstavnicima ameri~ke ambasade da konstantno budu sa wim, kako je ranije dogovoreno, pravdaju}i to vremenom koje je predvi|eno za posete. Dogovor kojim je kineski disident napustio ameri~ku ambasadu, nai{ao je na kritiku republikanaca u SAD, pa je kongresmen Kristofer Smit iz Wu Xerzija rekao da je ênu trebalo dati azil, jer u Kini ne postoji bezbedno mesto za disidente. Jedan od najzna~ajnijih predstavnika kineske emigracije u SAD, koja se protivi komunisti~kim vlastima u Pekingu, Bob Fu kaè da je Amerika ostavila êna na cedilu. Ono {to je najporaznije za Stejt department, je najnovija izjava ênovog advokata, Tenga Biaoa, koji kaè da je wegov klijent sada promenio mi{qewe i da ipak smatra da se ne ose}a bezbednim nakon {to je napustio ambasadu, pi{e wujor{ki dnevnik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMI TRIJ ME DVE DEV Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e u Moskvi da Rusija ne namerava da odustane od nuklearnog oru`ja, oceniv{i da je ono korisno. Tokom ceremonije dodele dr`avnih nagrada on je istakao da je jedan od uspeha Rusije i nuklearno naoru`awe “od kojeg ne odustajemo, jer je i daqe korisno”. “Ne}emo da ga koristimo, ali neka wega”, rekao je Medvedev,

AN GE LA MER KEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel (57), najmo}niji politi~ar Evrope ide u kupovinu kao i „svaka druga `ena” i sama nosi kese, pi{e „Bild”. „U ono malo slobodnog vremena {to imam poku{avam da ~inim ono {to sam uvek ~inila, a tu spada i kupovina”, rekla je Merkelova jednom, a tabloid pi{e da ponekad, kada ona nema vremena, {aqe svog mu`a u kupovinu, i to sa „ceduqicom’’.

NI KO LAJ MAKA ROV Na~elnik ruskog Generl{taba Nikolaj Makarov zapretio je preventivnim napadom na ameri~ki raketni {tit u isto~noj Evropi ako SAD nastave sprovo|ewe svog plana raketne odbrane.”Bi}e doneta odluka o preventivnoj upotrebi destruktivne sile ako se situacija pogor{a”, rekao je Nikolaj Makarov na konferenciji o protivraketnoj odbrani u Moskvi.

Mun kov „Krik” vre di 120 mi li o na do la ra WU JORK: Slika „Krik” Edvarda Munka, jedno od najpoznatijih umetni~kih dela na svetu, prodata je za 120 miliona dolara na aukciji „Sotbija” u Wujorku i tako postala ~etvrto najskupqe umetni~ko delo ikada prodato na aukciji, a osmo ukupno, prenose agencije. Na aukciji dela impresionista i moderne na{la su se i dela Pikasa, Dalija i Miroa ali je Munkova slika iz 1895. godine bila zvezda prodaje, a prostorija za aukcije bila je ispuwena kolekcionarima, dilerima umetninama i predstavnicima medija. Pastel je procewen na 80 miliona dolara, ali su se dve osobe odlu~ne „Krik” na aukciji u Wujorku da se dokopaju „Krika” telefonom nadmetale bista”, koji je pre dve godine u „Kristiju” pro15 minuta, podigav{i cenu na 119.922 miliona dat za 112 miliona dolara. Kada je ~eki} po dolara ukqu~uju}i i proviziju. Identitet potre}i put odzvonio, ceo „Sotbi” odjekivao je od bednika nije otkriven. aplauza i pozdrava. Nekoliko zvani~nika aukJedna od ~etiri verzije slike norve{kog cije ku}e reklo je posle da je prodaja bila jedan slikara, koju je prodao norve{ki biznismen od vrhunaca wihove karijere. Peter Olsen, prema{ila je prethodni rekord „Vredna je svaki peni”, rekao je aukcioner koji je dr`ao Pikasov „Akt, zeleno li{}e i Tobajas Mejer.

Ekspresionista Munk (1863-1944) je u periodu izme|u 1893. i 1910. godine naslikao ~etiri verzije slike ~oveka koji ispred uskovitlanog neba rukama pritiska glavu i koja je tokom godina postala simbol anksioznosti modernog ~oveka i prepoznatqiv lik koji se koristi na svemu, od {oqa do uvodnika Za mnoge, to je druga najpoznatija slika, posle „Mona Lize”, a „Sotbi” ju je nazvao „jednim od vizuelnih kqu~eva moderne svesti”. Tri ostale verzije „Krika”, ukqu~uju}i i dve koje su ukradene i kasnije prona|ene, nalaze se u muzejima u Norve{koj. Sveukupno, prodaja impresionista i moderne u „Sotbiju” prikupila je 330,6 miliona dolara i 80 procenata od 76 ponu|enih dela prona{lo je svoje kupce. Me|u drugim zanimqivostima ju~era{we aukcije su bila dela Pikasa, Miroa i Dalija, kao i slike Maksa Ernsta, Tamare de Lempicke, Pola Gogena...

BALkAn

dnevnik POLICIJA U SKOPQU OBJAVILA IDENTITET I FOTOGRAFIJE OSUMWI^ENIH

Pri tvor uhap {e ni ma za pe to stru ko ubi stvo SKO PQE: Osumwi~enima za petostruko ubistvo kod Smiqkovskog jezera kod Skopqa, odre|en je pritvor do 30 dana, izjavio je advokat Naser Raufi. Trojica od te petorice su kasno preksino} preba~eni u istra`ni zatvor u Skopqu, dok su preostala dvojica u bekstvu i za wima je raspisana Interpolova poternica. Makedonski MUP objavio je imena i fotografije osumwi~enih. Objavqene su fotografije Alila Demirija (27), Afrima Ismailovi}a (32), Agima Ismailovi}a (33), Fejzija Azirija (54) i Ramija Sejdija (24). Afrim Ismailovi} i Alil Demiri su u bekstvu. Istra`ne sudije odredile su 30 dana pritvora i jo{ ~etvorici uhap{enih u policijskoj akciji „Monstrum„ - Isniju i Ramadanu Asaniju, Nazifu Mehmetiju i Ibrahimu Zajdiniju, kod kojih je prona|ena ve}a koli~ina oru`ja. Najstarijoj me|u uhap{enima, 60-godi{woj Feridi Bilali, u ~ijoj ku}i u selu Otqe je prona|ena najve}a koli~ina oru`ja, odre|en je ku}ni pritvor zbog bolesti, a oduzet joj je paso{. Jo{ desetorici uhap{enih odre|en je 48-~asovni pritvor. Za ostalih 10 uhap{enih MUP je podneo Poseban izve{taj tu`ila{tvu i wima je odre|en 48~asovni pritvor. Nakon ispitivawa kod istra`nog sudije, deo osumwi~enih za ume{anost u petostruko ubistvo preba~en je u zatvore u Bitoqu i Prilepu, a deo je ostao u istra`nom zatvoru u Skopqu. O~ekuje se da Tu`ila{tvo za organizovan kriminal izvr{i dodatne provere, nakon ~ega }e biti doneta odluka o daqem pritvoru. Makedonski mediji, pozivaju}i se na neimenovane izvore, ja-

vqaju da su dvojica uhap{enih, osumwi~eni da su pomagali ubistvo petorice Makedonaca, dali iskaze pred istra`nim sudijom, dok se Agim Ismailovi}, osumwi~en da je direktni izvr{ilac ubistva, branio }utawem. -Razlog {to se brani }utawem je {to je previ{e umoran i psihi~ki optere}en, za wega su opredeqene posebne istra`ne mere koje }e biti kasnije saop{tene ali on zadr`ava pravo da iznese iskaz pred istra`nog su-

Alil De mi ri i Afrim Isma i lo vi} u bek stvu

diju, izjavio je wegov advokat Naser Raufi. To ne zna~i da }e se u daqwem toku braniti }utawem ali nakon izvo|ewa ovih posebnih istra`nih mera on }e dati iskaz, rekao je on Tela petorice Makedonaca prona{li su lokalni pecaro{i su 12. aprila uve~e, kod @elezarskih jezera, u blizini mesta Smiqkovci, nedaleko od Skopqa. ^etiri tela bila su pore|ana jedno do drugog, {to je policiju navelo na zakqu~ak da je re~ o likvidaciji. Ubijeni su Filip Slavkovski, Aleksandar Na}evski, Cvetan~o Acevski i Kiro Tri~kov-

[EF DIPLOMATIJE AUSTRIJE [PINDELEGER

BiH sa mo je din stve na mo è u EU BE^: Ministar inostranih po slo va Austri je Mi hael [pindeleger naglasio je ju~e, pred odlazak u jednodnevnu posetu Sarajevu, da Bosna i Hercegovina (BiH) moè samo kao jedinstvena dràva da pristupi EU i NATO. „Van sumwe je da }e BiH samo kao jedinstvena dràva mo}i da pristupi EU i NATO. Zbog toga je vreme da se

Mi hael [pin de le ger

sve snage u BiH oproste od etni~ ko-te ri to ri jal nih kon ce pata 1990-tih godina i secesioni sti~ kih ide ja, te u~i ne funkcioni{u}om i zrelom za Evropu centralnu dr`avu“, naglasio je [pindeleger. On je apelovao na vlasti u Sarajevu da rade na ispuwavawu preduslova za predaju zahteva za dobi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lanstvo u EU jo{ u ovoj godini.

ski. Peti ubijeni je Bor~e Stefkovski, ~ije je telo prona|eno stotinak metara daqe. Obdukcija je pokazala da je na `rtve pucano iz tri razli~ite vrste oru`ja i iz tri razli~ita ugla. Hici su ispaqeni iz pi{toqa i automatskih pu{aka, najverovatnije „kala{wikova„. Ministarka unutra{wih poslova Gordana Jankulovska je, saop{tavaju}i rezultate istrage, rekla da su se posle masakra po~inioci, automobilom „opel

On je, pred posetu Sarajevu, rekao da planirano stupawe na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu predstavqa va àn me |u ko rak pre ma ovom ciqu, koji moè jo{ pre let we pa u ze bi ti pred u zet. [pindeleger je, u saop{tewu, podsetio da je nova vlada BiH evro-atlantsku integraciju zemqe postavila kao glavni prioritet spoqne politike. On }e zajedno sa {e fom slo ve na~ ke di plo ma ti je Karlom Erjavecom u Sarajevu razgovarati sa ~lanovima Pred sed ni {tva, premijerom Be van dom, kao i mi ni strom spoq nih po slo va La gum dì jom. Ta ko |e, su planirani i razgovori sa visokim pred stav ni kom me |u na rod ne za jed ni ce Va len ti nom In ckom i za me ni kom {e fa de le ga ci je EU Rencom Dividijem. U sre di {tu pa `we jed no dnevne posete, kako je najavqeno u Be~u, bi}e pribliàvawe BiH EU, koja je, kako se navodi u saop{tewu, formirawem nove vlade ponovo dobila na dinamici. [pindeleger i Erjavec }e u Sarajevu naglasiti da napredak u integracijama BiH u EU i NATO moè biti postignut samo ako svi politi~ki ak te ri bu du i{li itim pravcem.

omega„ uputili prema mestu „Vra`ji vir„, a dvojica pomaga~a su im pomogli da pobegnu preko granice, prema Kosovu. Policija je tamno-crveni „opel„ prona{la u grmqu, desetak kilometara od mesta zlo~ina. U akciji „Monstrum„, sprovedenoj u utorak, makedonska policija uhapsila je 20 radikalnih islamista, me|u kojima su bili i osumwi~eni za izvr{ewe petostrukog ubistva. Makedonska policija navodi da je re~ o osobama koje su se u Avganistanu i Pakistanu borile protiv NATO-a, a ciq im je bio zastra{ivawe stanovni{tva.

Bra merc u Za gre bu ZA GREB: Glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc boravi u poseti Zagrebu u okviru priprema za redovni izve{taj Savetu bezbednosti UN. Posle Hrvatske, Bramerc }e posetiti BiH i Srbiju. Bramerc se u Zagrebu sastao sa vicepremijerom za unutra{wu, spoqnu i evropsku politiku Nevenom Mimicom i ministrom pravde Orsatom Miqeni}em. Bramercovu posetu najavio je u sredu na konferenciji za novinare u Hagu wegov specijalni savetnik Frederik Svinen. Od 7. do 9. maja tuìlac }e biti u Sarajevu, gde }e razgovarati sa ~lanovima Predsedni{tva BiH, predstavnicima tuìla{tva i pravosu|a, kao i me|unarodne zajednice, o saradwi sa kancelarijom tuìla{tva Ha{kog suda i su|ewima za ratne zlo~ine u bosanskim sudovima. Bramerc }e na kraju posetiti Beograd, a drugi detaqi o programu wegove posete Balkanu bi}e objavqeni naknadno. Bramerc je pro{log meseca izjavio medijima kako tuìla{tvo vi{e ne traì dostavqawe dokumenata koji se odnose na „Oluju”, {to je dugo optere}ivalo saradwu Hrvatske sa sudom. Zakon o ni{tavosti odre|enih pravnih akata pravosudnih organa biv{e JNA, biv{e SFRJ i Srbije koji je usvojio Hrvatski sabor na kraju pro{log saziva ocenio je nesre}im razvojem doga|aja i preprekom regionalnoj saradwi i pozdravio najavu nove vlade da taj zakon ukine.

petak4.maj2012.

DVE DECENIJE OD ZLO^INA NAD VOJNICIMA JNA U SARAJEVU

Do dik: Do bro vo qa~ ka ulica–otvo re na ra na SA RA JE VO: Delegacija Republike Srpske, predvo|ena ministrom rada i bora~ko-invalidske za{tite Petrom \oki}em, polagawem cve}a odala po~ast stradalim pripadnicima JNA koji su poginuli pre 20 godina u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu. Skupu od stotinak osoba prisustvovali su i ~lanovi porodica ubijenih vojnika JNA, uz jako policijsko obezbe|ewe MUP-a Kantona Sarajevo. U isto vreme i na istom mestu su i predstavnici bora~kih organizacija Kantona Sarajevo odali po~ast pripadnicima Armije tada{we Republike BiH koji su poginuli u sukobu s pripadnicima JNA, na po~etku rata u Sarajevu. Delegacija iz RS je na mostu Drvenija u Dobrovoqa~koj ulici do~ekana povicima „Ubice, ubice...”, a skandiralo je par desetina gra|ana Sarajeva koji su dobacivali: „Za{to ste do{li ovde, vi ste nam ubili decu”. S druge strane, delegacija iz RS, me|u kojima su bile i uplakane majke ubijenih vojnika JNA u crnini, nisu odgovarali na provokacije.

Sve }e i cve }e po gi nu lim voj ni ci ma i ci vi li ma

„Slu~aj Dobrovoqa~ka” odnosi se na doga|aje 2. i 3. maja 1992. godine po~etkom rata u BiH, kada su pripadnici Armije BiH napali konvoj sa vojnicima JNA koji se povla~io iz Sarajeva Ciq napada je bio zarobqavawe vojnika JNA, a trebalo je da oni budu razmeweni za predsednika tada{we Republike BiH Aliju Izetbegovi}a, kojeg su 2. maja sa

Na ivici incidenta Obele`avawe dve decenije od zlo~ina nad pripadnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici proteklo je ju~e na ivici incidenta, uprkos jakim merama obezbe|ewa. Prema povorci, koju je predvodio ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske Petar \oki}, a u kojoj je bio i ambasador Srbije u BiH Ninoslav Stojadinovi}, upu}ivani su i povici „~etnici” i „ubice”.”U Dobrovoqa~koj se nedvosmisleno desio zlo~in, ali ne prema sprskom narodu, ve} prema JNA u kojoj su bili i pripadnici drugih vera”, kazao je ambasador Srbije, prenose sarajevski mediji. U borbama izme|u pripadnika Armije BiH i JNA u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. poginulo je 16 vojnika Armije BiH. Kada je re~ o ubistvima vojnika JNA u Dobrovoqa~koj ulici, informacije su opre~ne. Prema podacima iz Federacije BiH, poginulo je {est vojnika, a prema podacima iz Republike Srpske 42 vojnika. Pripadnici Armije BiH smatraju da je dana{wi skup u organizaciji Republike Srpske „provokacija i {amar svim braniocima Sarajeva”, posebno zato {to su aktivnosti planirane u isto vreme i na istom mestu.

k}erkom, zarobili pripadnici JNA na sarajevskom aerodromu, kada se vra}ao sa mirovne konferencije. Paqewem sve}a i polagawem cve}a, pro{le godine je prvi put delegacija iz RS obele`ila godi{wicu od ubistva pripadnika nekada{we JNA koja su po~inili pripadnici Armije BiH. Skup je tada protekao bez incidenata. Tu`ila{tvo u Srbiji je podiglo 19 optu`nica protiv civilnih i vojnih komandanata BiH zbog Dobrovoqa~ke. Predstavnici ratnih institucija BiH, me|utim, negiraju ili poku{avaju da minimiziraju ovaj zlo~in. Predsed-

nik Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je o~ekivawe da }e obeleàvawe stradawa pripadnika JNA u Dobrovoqa~koj ulici prote}i mirno kako bi se oja~ala nada da }e do}i do procesuirawa tog zlo~ina. „Dobrovoqa~ka je jo{ jedna otvorena rana, imaju}i u vidu ~iwenicu da za te zlo~ine niko nije odgovarao, i ove godine to moramo obeleìti u miru i u nadi da }e pravda morati da bude zadovoqena”, rekao je Dodik. Inostrani ~lan tuìla{tva BiH Xud Romano doneo je 17. januara ove godine naredbu o obustavqawu istrage u „slu~aju Dobrovoqa~ka” protiv 14 lica, me|u kojima su ratni ~lan biv{eg predsedni{tva BiH Ejup Gani} i biv{i komandant Armije BiH Jovan Divjak. Romano je, naime, saop{tio da je utvr|eno da u radwama osumwi~enih lica nisu sadràna obele`ja krivi~nog dela. Ova odluka Romana izazvala je veliko nezadovoqstvo u vlasti i javnosti RS. Centar za javnu bezbednost Bawaluke predao je tuìla{tvu dopunu izve{taju o doga|ajima u Dobrovoqa~koj sa izjavama neposrednih u~esnika. Divjak je, povodom obeleàvawa godi{wice zlo~ina u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, kazao da postoje podaci da je „tu nepotrebno izvr{en zlo~in”. „Postoje podaci da je ovde nepotrebno izvr{en zlo~in i treba insistirati da se do|e do onih lica koja su u~estvovala u ubijawu nedu`nih pripadnika JNA”, rekao je Divjak.

HRVATSKA

Uhap {e no de set rad ni ka kom pa ni je „Ja dran ka men” ZA GREB: Interventna policija ju~e ujutro je, u mestu Pu~i{}e na ostrvu Bra~u, uhapsila deset radnika kompanije „Jadrankamen”, koji nisu dozvolili ste~ajnom upravniku da u|e u krug tog preduze}a i sprovede izvr{ni postupak. Pred upravnu zgradu i pogone „Jadrankamena” policija je do{la kako bi pru`ila asistenciju i omogu}ila ste~ajnom upravniku Ivi Bu}anu da u|e u preduze}e. Policija je tom prilikom opkolila ku}e ak-

tivista Nezavisnog sindikata „Jadrankamena”, nakon ~ega je do{lo do gurawa me{tana i pripadnika interventne policije, koja je omogu}avala ulaz ste~ajnom upravniku, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Policija je potvrdila da je do{lo do pruàwa otpora prilikom obezbe|ewa ulaska u slu`bene prostorije, navode}i da je devet lica privedeno u policijske prostorije, dok je jednoj èni pozlilo, pa joj je pruèna le-

karska pomo}. Predsednik Nezavisnog sindikata „Jadrankamena” Ton~i Drpi} izjavio je da je policija ju~e ujutro opkolila wegovu ku}u i ~eka da on izi|e, pa da ga uhapse. Policija je opkolila ku}e i drugih sindikalista, a jednog od wih, Marka Eterovi}a su i priveli. Predstavnici policije su rekli da su Eterovi}a priveli jer se kod wega nalazilo vozilo u vlasni{tvu „Jadrankamena”, koje je deo ste~ajne mase imovine.

CRNA GORA

„Fo rin afers”: Ma fi ja {ka dr `a va POD GO RI CA: Ameri~ki „Forin afers” objavioanalizu Crne Gore, u kojoj se navodi da je ta dr`ava mafija{ka, a da su kqu~ni igra~i visoki vladini zvani~nici. Autor analize dr Moizes Naim pi{e da su visoki vladini zvani~nici zapravo integralni igra~i, ako ne i lideri kriminalnih preduze}a. „Izbijawe globalne ekonomske krize bilo je prava blagodet za transnacionalne kriminalce. Zahvaquju}i slaboj ekonomiji, kriminalne organizacije bogate ke{om mogu kupovati posrnule, potencijalno vredne kompanije po povoqnim cenama”, stoji u analizi. Tako|e, kako se dodaje, „fiskalna {tedwa primorava vlade da kre{u

buxete za policiju i pravosu|e. A posledwih godina pojavila se nova pretwa: mafija{ka dr`ava“, navodi „Forin afers”, a prenose podgori~ke „Vijesti”.

Kao „mafija{ke dr`ave“ u izdawu ~asopisa za maj/jun ozna~avaju se i Crna Gora i Bugarska. [irom sveta, kako je obja{weno, „kriminalci su prodrli duboko u vlade, do nepredvi|enog nivoa“, a „de{ava se

i obratno - umesto da udare na mo}ne klanove neke vlade preuzimaju wihove nezakonite operacije“. „Za razliku od normalnih dràva, mafija{ke dràve se ne oslawaju samo povremeno na kriminalne grupe kako bi ostvarile odre|ene spoqnopoliti~ke ciqeve. U mafija{koj dràvi visoki vladini zvani~nici su zapravo integralni igra~i, ako ne i lideri kriminalnih preduze}a, a prioritet su im odbrana i promocija poslova tih preduze}a. U mafija{kim dràvama poput Bugarske, Gvineje Bisao, Crne Gore, Mjanmara, Ukrajine i Venecuele, nacionalni interes i interes organizovanog kriminala su nerazre{ivo isprepletani“, navodi se u analizi.

petak4.maj2012.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 060/044-2714. 52047

SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od grada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/1826-726. 51643

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odno simo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85495, 6618-846. 51952

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

Zbogom stri~e!

petak4.maj2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi suprugu

pozdrav

voqenom

POMEN 50 godina nisu sa nama na{ tata

Milan Xigurski i na{a baba

Peri Lon~aru

Soka Babi}

Svetislavu [imi~i}u

Peri Lon~aru Pero Lon~ar

od supruge Mileve.

od porodica: Stankov i Simin.

Bo{ko Mr|en sa porodicom.

Sahrana je u subotu, 5. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

52316

52311

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu, deki i svekru

Laka ti zemqa. 52322

Posledwi pozdrav

Se}amo ih se sa qubavqu, zahvalno{}u i po{tovawem.

Zorica i Bane sa porodicama.

52283

GODI[WI POMEN na{oj voqenoj majci i supruzi.

Mirko Lon~ar sa porodicom.

52336

\uki Jablanovu

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

od porodica: Ilki} i Raki}.

Svetislavu [imi~i}u

Marica Turanski O`alo{}eni: sin Goran, snaja Sne`ana i unuci: Nikola, Marko i Dijana.

od: sina Zorana, snaje Ane, unuke Larise i unuka Sergeja.

52310

52313

Danas su ~etiri godine od rastanka sa mojim bratom.

Pro{lo je godinu dana od smrti na{ih roditeqa.

52338

Posledwi pozdrav prijatequ

Katici Mi{kiqin

Majko, `eno, sa qubavqu i velikom tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Sinovi Aleksandar i Adam, }erka Andrea i suprug Stevan.

Stanari zgrade Radni~ka 2 - 8 Novi Sad.

52306

\uki Jablanovu

52282

Posledwi pozdrav tetki

Verica Jovanovi}

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

^edomir Jovanovi}

Koviqki Trkuqa

Dipl. in`. gra|. Lazar Rankovi} Bata

od wegovih prijateqa Suba{i}: Mla|ena, Gospove i Mihajla.

52331

Posledwi pozdrav dragom zetu

Uvek u mislima, spomiwawu.

na{em

srcu

Milki Mi{kovi} Qiqana sa porodicom.

Pomen obele`avamo u subotu, 5. maja, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

od: Nove, Ka}e i Jelene. Sin \or|e i }erka Qubica sa porodicama. 52318

\uki Jablanovu

Dana, 4. maja 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{e voqene

Nade Popovi} od Dragog i Verice iz Sanada.

52326

3 Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 80. godini preminuo na{ voqeni

\uka Jablanov Sahrana je u subotu, 5. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no o`alo{}eni: supruga Milka, sin Radovan, snaja Mira, unuke Zorana i Jelena i unuk \or|e. 52325

Tim povodom izraàvamo duboku zahvalnost lekarima Klini~kog centra Vojvodine - dr Zoranu Milo{evi}u i dr Nenadu Katani}u i Instituta za Onkologiju - dr Ivanu Nikoli}u i po`rtvovanom bolni~kom osobqu. Zahvaqujemo se svim dragim prijateqima koji su bili uz nas u najteìm trenucima, posebno porodicama Lovrenski, Dabi}, Popov i Filipa{, sve{teniku pravoslavne crkve u Srpskom Itebeju, kolektivu O.[. â&#x20AC;&#x17E;Milo{ Crwanskiâ&#x20AC;?, kolegama s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, s Umetni~kog odseka Kolexa u Ajdahu i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Danas, u petak, 4. maja, u 10.30 ~asova, odrà}e se pomen na{oj Nadi u pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Srpskom Itebeju.

52298

od: snaje Milice i wenih sinova Bore i Steve ]u}uz sa porodicama.

52280

52296

Na{oj dragoj majci

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je, 29. aprila 2012. godine, preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Katici Mi{kiqin

Stevo Mili}evi}

preminuloj u 89. godini.

1926 - 2012.

Pomen na{em voqenom Stevi, odr`a}e se u subotu, 5. maja 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Slobodan, }erka Slavica, unuci Nikola i Sawa sa porodicom.

posledwi pozdrav od wene voqene dece: Mirka, Vere, Olge i Mirjane sa familijama.

Sahrana je danas, 4. 5. 2012. godine, u 11 sati, na Novomajurskom grobqu.

O`alo{}ena porodica. 52308

52297

52299

^iTUQe l POMeni

petak4.maj2012.

Najdra`i Perice!

Pero Lon~ar

Svake no}i kada se zvezde prospu po modrom nebu, onakvom kakve su bile i tvoje o~i najsjajniju gleda}u i plaka}u. u

Posledwi pozdrav na{oj

Najdra`i

Pero Lon~ar

Dok `ivim, `ive}e{.

dnevnik

mom

srcu

Voli te k}erka Mica i zet Laza.

Po{tovan, voqen, ispra}en u nezaborav, svaki naredni dan na{ih `ivota posveti}emo tebi. Zauvek tvoje: supruga Gospava, }erke Stojanka i Mica sa porodicama.

baka Mara i ~ika Voja Bo{kovi}

Jelici @i`akov

^uvaju}i uspomenu na na{e drage dobro~initeqe baka Maru i ~ika Voju iza}i }emo u subotu, 5. 5. 2012. godine, u 10 ~asova na grobqe i polo`iti cve}e.

Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 4. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova.

Deca i radnici De~jeg sela.

52272

Angelina Andri}, Branka i Zorica sa porodicama.

59804/P

52270

Posledwi pozdrav prijatequ

52224

Dragi na{

Dragi deko,

Pero Lon~ar Peri Lon~aru

od porodice Medi}.

Pero Lon~ar

Uvek si bio najboqi i pravi deka koji je bio tu da nam pomogne. Bio si na{ uzor i to }e{ i ostati. Nastavi}emo da te se se}amo i lepe uspomene nikada ne zaboravimo. Puno te vole tvoji: Dija, Sale, Andrej i Aleksej.

Draga na{a strina i bako,

Posledwi pozdrav

Jelena @i`akov

Zoranu Gakovi}u studentu 3. godine smera Fitomedicina

kao jedini unuk imao sam svu tvoju naklonost i qubav, poklawao si je nesebi~no. Nikada te ne}emo zaboraviti, unuk Dejan, snajka Daca i praunuk Matija.

Studenti i zaposleni Poqoprivrednog fakulteta i Departmana za fitomedicinu i za{titu `ivotne sredine u Novom Sadu.

neizmerno hvala {to si nas nau~ila kako se qudi vole i po{tuju, za svu tvoju dobrotu i plemenitost. Vole te tvoji: Bora i Nata{a sa decom i Bogdanka.

59805/P 52269

Najdra`em dedi

Voqeni tata

Peri Lon~aru

Prvo sam ti dete i prva radost kao {to }e{ i ti ostati zauvek najdra`e bi}e u mom srcu.

Nau~io si me prve korake, sve najlepe{e u `ivotu bi mi poklawao prvi - malo li je za pam}ewe. Volimo te i vole}emo te zauvek.

Voli te tvoja k}erka Stojanka i zet Marko.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Mojoj dragoj sestri

Posledwi pozdrav kumu

Pero Lon~ar

52231

52266

52264

Posledwi pozdrav {ogorici i tetki

\uki Simixiji

Peri Lon~aru

od porodice Gu`vica.

dragoj

Koviqki Trkuqa

posledwi pozdrav od sestre Save i porodice Lon~ar.

od porodice Dra`i}.

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Jeleni @i`akov

od kom{ija iz Cve}arske ulice.

Unuka Jovana Popovi}, zet Marko i praunuk Filip.

52268

52267

dragoj

Posledwi pozdrav mojoj dragoj mami

52265

Posledwi pozdrav kumi

52240

52279

Posledwi pozdrav mami

Posledwi pozdrav strini

52233

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu i tati

Koviqki Trkuqa \uki Simixiji od sestre Kose sa porodicom Mr|en i Lon~ar.

52271

\uki Simixiji

\uki Simixiji od }erke Sla|ane i porodice Vasiqevi}.

od porodice Srdi}.

52274

52275

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 4. 5. 2012. godine, u 16 ~asova, na mesnom grobqu u Ka}u.

od: @eqka, Jele i Joke sa porodicama.

O`alo{}eni: }erka Radojka i sin Milorad sa porodicama.

52281

52238

obele`i}emo 5. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Tvoji najmiliji: Lidija, Nina i Vid. 52241

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav snajki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 76. godini na{a draga

Mirku Latinovi}u

Umrla je moja mila i draga supruga

Jelena @i`akov

\uki Simixiji

\uka Simixija

od devera Mile i Spasoje Simixija sa porodicama.

52277

Mirko Latinovi}

ro|. \ur|evi} 1936 - 2012.

Sahrana je 4. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Ka}u. O`alo{}eni: sin Mladen, }erka Sla|ana, snaja Stana, unuke Sawa, Sla|ana i Sandra sa porodicom.

Sahrana je danas, 4. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Vitomir, sinovac Borivoj sa porodicom i sinovica Bogdanka.

52273

52230

Uspomenu na wegov dragi lik i beskrajnu qubav kojom nas je darivao, zauvek nosimo u srcima i mislima. Porodica. 52244

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav mom Stevu.

petak4.maj2012.

Deda Stevo, NEKA TI JE VJE^NA SLAVA I HVALA!

Stevo Mili}evi}

Stevo Mili}evi} Stevo Mili}evi}

Zauvek ostaje{ u mom srcu.

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

dragom

Dragi brate, sa tugom i bolom opra{tamo se od tebe, tvoj lik i dobrota osta}e ve~no sa nama.

S qubavqu i po{tovawem, tvoja Raja.

S velikim po{tovawem, @eqko i Gaga s porodicama.

Tvoj brat Du{an sa porodicom.

52219

52220

52235

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj majci, ta{ti i baki

4. 5. 2011 - 4. 5. 2012.

Kosi Luka~ Stevu Mili}evi}u

od: brata Du{ana, snahe Miroslave, brati~inke Sawe sa decom.

Georgije Jovi~i}

Mileni Hubani}

general pukovnik u penziji

1935 - 2012.

Uspomene na tebe su sna`ne i trajne. Porodica Jovi~i}.

od: }erke Ru`ice, zeta Milenka, unuka Du{ana, Marijane i Dragi{e.

52069

Sestra Milica, sestri}i Mi{o i Rajko i sestri~ina Slavica sa porodicama.

52249

52225

TU@NO SE]AWE

4. 5. 2002 - 4. 5. 2012.

POMEN Sedmog maja 2012. godine navr{ava se {est godina od smrti

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da me je 2. maja 2012. godine u 77. godini napustila moja draga majka

52236

TU@NO SE]AWE

Milena Hubani}

Vojislava Beri}a Vesna Blumen{ajn

Tuga za voqenom Vesnom ostaje, i ne bledi.

Ivana Hajtla glumca 4. 5. 2005 - 4. 5. 2012.

Tvoje sestre Maja i Awa, tvoj otac Du{an.

Sahrana je u subotu, 5. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Bi}e zauvek deo mene. O`alo{}ena }erka Ru`ica.

52232

52248

Mili, nedostaje{ nam. Mnogo nam nedostaje{!

POMEN Pet dugih godina je za nama.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Suprug Rudolf.

U mislima i srcu uvek si sa mnom. Gledam te i slu{am kako pri~a{ i peva{. Ti peva{, a ja pla~em i tugujem za tobom.

52205

Opra{tamo se od na{e tetka

Miodrag [}epanovi} Mijo Uspomenu na tebe ~uvaju i spomiwu te tvoji: sinovi Milovan, Denis i Mladen sa porodicama i supruga Smiqa.

Tvoja supruga Evica.

Marin Jager

Marin Jager 1941 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom tati od: sina Sini{e, snaje Jelene i unuke Kristine.

Sahrana je danas, 4. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Marta, sin Sini{a, snaja Jelena i unuka Kristina. 52252

52221

52151

POMEN

SE]AWE

3. 5. 2009 - 3. 5. 2012.

Navr{ava se jedanaest godina od kako nije sa nama na{

Kose Luka~

52253

Posledwi pozdrav dragom, dobrom i po{tovanom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom suprugu, ocu i dedi

ponosni, po~astvovani, sre}ni {to je bila deo na{ih `ivota.

Bo{ko Rus \uro Marjanovi}

iz Ba~kog Gradi{ta Voqeni moj tata, postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe.

S tugom i qubavqu, porodica Polovina.

52239

4. 5. 2001. 4. 5. 2012. Sa po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na wega.

@ive}e{ ve~no u srcu tvoje }erke Mire.

Stevanu Mili}evi}u Kumovi Svetozar i Milu{a.

52150

odràti ~etrdesetodnevni pomen u subotu, 5. maja, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Vreme prolazi, tuga i bol su sve teì. Dok je nas i ti }e{ ìveti. Tvoji: Qubinka, Jelena, Miqan, Dejan, Aleksa, Vuk i Sara.

Porodice: Marjanovi} i Savi}. 52237

Slobodanu Milovi}u

52258

52262

09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35 01.00 01.55

07.00 07.55 08.50 10.00 10.30 11.50 12.15 12.30 12.40 13.10 14.40 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 23.35

tv program

petak4.maj2012.

Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Гимназијалци Суграђанин, филм Кухињица Вести Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Центар света Чарде на Дунаву Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом, 2. емисија о европским интеграцијама Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Стенд уп, док. филм ТВ Дневник Поаро Биографије познатих Војвођански дневник Петказање Поаро Један на један Концерт Емисија на мађарском.са титл.на српском

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик, емисија (хрв) Мали свет, филм Кад зазвони Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Док.филм на русин.са титл.на српском Стефани Дејли, филм Цртани филм ТВ Баштина Из архиве Широког плана (рус) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Злата Брана 2007 (слов) Добро вече, Војводино (слов) Леминг, филм ТВ Баштина

Шарлот Гејнсбург

Леминг Алан Гети је млад и перспективан инжењер који се, ради одличне пословне понуде, са супругом Бенедикт сели у Њујорк. Једном приликом они позивају Алановог шефа и његову супругу на вечеру, што се показује као велика грешка. Улоге: Лорен Лукас, Шарлот Гејнсбург, Шарлот Ремплинг, Андре Дусолије Режија: Доминик Мол (РТВ 2, 21.30)

06.05 08.00 09.05 10.01 10.31 11.03 11.55 12.10 12.56

Кибиц фенстер

14.27 15.15 16.00 17.00 17.26 18.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грлом у јагоде Разгледница Странац у Србији Острво орангутана Дневник Место злочина: Њујорк Одбојка (ж) - квалификације за ЛОИ: Србија-Пољска, пренос Задња кућа Србије Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Београдска хроника Спортски програм

(Панонија, 13.00) 06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Аналија Перископ Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

Јована Бракочевић

ОДБОЈКА (Ж) КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Србија–Пољска (РТС 1, 12.56) 06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вреле гума Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.30 18.00 20.00 20.45 22.45 23.15 23.45

Преглед швајцарске лиге Премиер лига, Магазин АТП Минхен ¼ Финале НБА Плеј оф НБА Кошаркологија Чемпионшип Најава Премијер лиге Преглед руске лиге Мото ГП Есторил – Тренинг Мото ГП 01.30 НБА Плеј оф

02.28 03.32 04.55 05.49

Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Полицијска прича, филм Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: По сваку цену, филм Грлом у јагоде Гастрономад Село гори, а баба се чешља Верски календар

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.05 20.15 21.15 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Филм: Мајстор и шампита Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Повратак у цивилизацију Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

19.00 19.30 20.05 21.00 22.54 23.45 23.55 00.06

Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Загађеност Постанак и опстанак ћирилице 09.17 Једна слика једна прича 09.28 Теракота ратници 09.58 Успон идеје 10.03 Мој љубимац 10.30 Метрополис 11.00 Место за нас 11.30 Наличје велеграда 12.01 Тенис - Сербиа опен: четвртфинала, пренос програм зависи од преноса тениског меча 13.00 Трезор 14.00 Тенис - Сербиа опен: четвртфинала, пренос програм зависи од преноса тениског меча 14.57 Теракота ратници 15.27 Успон идеје 15.29 Породични кругови 16.00 Тенис-Сербиа опен: четвртфинала, пренос програм зависи од преноса тениског меча 16.28 Молитва под Миџором 16.59 Никодин у свету биљака 17.33 Капри 18.29 Биља Крстић и Бистрик 18.57 Странац у Србији: Ема Таирова (узбекистанка) 19.25 Лов и риболов 20.00 Тенис - Сербиа опен: четвртфинала, пренос програм зависи од преноса тениског меча 21.00 Капри 22.01 Образовно огледало 22.25 Арт зона 22.48 Великани светске музичке сцене 23.35 Трезор 00.32 Одбојка (ж) - Квалификације за ЛОИ: Србија-Пољска 01.30 Тенис-Сербиа опен: Четвртфинала, пренос

08.02 08.12 08.23 08.35 08.57

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

Маратон Слике живота Филм: Брат доктора Хомера Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Филм: У царству жена Вести Вести Обични људи Филм: Девојачки мост Филм: Копирајући Бетовена Ред и закон Филм: Убиј ме нежно

dnevnik

c m y

БОКС

Боровчанин – Векилоглу Шампион Европе круну брани у родном граду. Ненад Боровчанин први пут међу својима! У Лозницу стиже опасан ривал: Варол Векилоглу, боксер чији је надимак Неуморни лав... (Б92, 22.00) 06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 22.00 00.00 00.30 01.40 03.00 03.30 03.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Гас до даске 2 Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести Сунђер Боб Штрумфови Увод у анатомију Гладијатори Бокс: Боровчанин-Векилоглу, пренос Вести Режи ме Филм: Судија Фалконе Увод у анатомију Саут Парк Филм: Грађанин Икс

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.15 01.00 01.30 03.30 04.15 05.00 06.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Љубав и освета Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Рођене убице Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

08.10 08.35 09.00 09.40 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35

Звезданиште Метеор и моћни камиони Боба и Биба Телешоп Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена

Ешли Ешли је мали неваљалац, члан дружине мајмуна који живе у нетакнутом шумском рају. Цела дружина пролази кроз дуги и тешки пут одрастања. Мајмунчић Ешли вас води кроз бројне авантуре где ће показати колико воли своје пријатеље, колико је лојалан, храбар упркос губицима, издајама и невољама. (Хепи, 10.00) 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50 04.00

Црни Груја Филм Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм Долина вукова Јелена

Дајан Кругер

Копирајући Бетовена У тренутку када је Бетовенова „Девета симфонија“ требало да буде премијерно изведена, господин Шлемер, Бетовенов издавач, сазнаје да умире од рака. Очајнички тражећи некога ко ће средити Бетовенове белешке, Шлемер ангажује амбициозну студенткињу Ану Холц... Улога: Ед Харис, Дајан Кругер, Метју Гуд, Енгас Барнет, Џо Андерсон Режија: Ањешка Холанд (Авала, 21.00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak4.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Царство мора Пирамиде смрти Свете животиње фараона Трачко злато Гладијатори. повратак међу живе Ловци на нацисте Звезде сребрног екрана Царство мора Хитлерова потопљена тајна Азијске монархије Нинџе – ратници из сенке Индокина Звезде сребрног екрана Царство мора

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Златна и сребрна секира Црвенкапа Херкул Салон Ејнџел Мрак филм 3 Ејнџелин плес Вавилон Мета Еротски филм Еротски филм

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.15 Из птичје перспективе, док. серија 11.10 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Друго мишљење 14.41 Емисија пучке и предајне културе 15.11 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.27 Хрватска уживо 18.23 Путем европских фондова 18.41 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х, док. филм 21.16 Циклус хрватског филма: Официр с ружом 23.10 Дневник 3 23.45 Пети дан, ток шоу 00.40 На рубу науке 01.37 Филмски маратон: Атентат на Ричарда Никсона, филм 02.35 Филмски маратон

Хју Грант

06.00 07.50 09.15 10.55 12.30 14.55 16.20 17.50 18.20 20.05 20.35 21.05 22.00 23.00 00.35 01.20 02.55 04.20

Аутомобили 2 Дечко моје девојке Лото тикет Мале тајне Хари Потер и реликвије смрти 1 Доктор Дулитл 5 Надарене руке. Прича о Бену Карсону Филмови и звезде ИВ Момци су се вратили Калифорникација В Девојке Спартак. Освета Игра престола ИИ Војска палих анђела Узвратни ударац Жив закопан Лепота давања Тринаести спрат

07.10 Моји џепни љубимци 07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 10.23 Кувар и по 09.53 Галилео 09.55 Галилео 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Венчање из ведра неба, филм 23.55 Више од мене, филм 00.35 Мемоари невидљивог човека, филм 02.20 Астро шоу

Аме рич ки сно ви

Алис је због ко ли чи не по сла и оба ве за ко је мо ра да од ра ди, пре мо ре на и на ру бу нер вног сло ма. Сва ко днев но бри не о ше сто го ди шњим бли зан ци ма, па зи да усре ћи су пру га и на сто ји да оба ви по сао ак ти вист ки ње за шти те око ли не... Уло ге: Мо ли Ше нон, Сти вен Ве бер, Ким бер ли Хјуи, Џејк Бел, Еби гејл Фал Ре жи ја: Деј зи вон Шер лер (РТЛ, 22.55)

Мар тин Твид је шар мант ни во ди тељ ве ли ког шоа Аме ри кан Дримс. Ни шта га не за ни ма осим оно га што мо же при ву ћи, за ба ви ти или шо ки ра ти пу бли ку... Уло ге: Хју Грант, Де нис Квејд, Мен ди Мур, Ви ли јам Да фо Ре жи ја: Пол Вајс (ХРТ 2, 20.03) 07.44 08.13 08.42 09.10 10.00

Кејт Блан шет

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Све по закону Медијум Хаваји 5-0

ТВ пре ми је ра: Ви ше од ме не

Ва ви лон Бол је је дин стве на, на да та ко ђе. Тра гич на не сре ћа по кре ће ла нац до га ђа ја ко ји ће по ве за ти че ти ри гру пе љу ди, по де ље них кул т у ро л о шким раз ли ка ма и ве ли ком, про стра ном уда ље но шћу. Уло ге: Бред Пит, Кејт Блан шет, Гејл Гар си ја Бер нал, Ко ји Ја ку шо Ре жи ја: Але хан дар Гон за лес Ина ри ту (Си не ма ни ја, 20.00)

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

13.34 15.05 15.28 15.52 16.37 17.13 18.00 18.20 18.34 19.18 19.43 20.03 21.55 00.48 02.29 02.50 03.32 04.20

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Истраге Младог Месеца Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Талац дана, филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Амерички снови, филм Танка црвена линија, филм Поротник, филм Симпсонови Родитељи и деца Којак Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 09.59 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Узбуна: Рубиконова завера Прва забрањена љубав Биографија - Дру Баримор Блеф слепог човека Потрага за веселим божићем Биографија - Клајв Овен Смртоносна раздаљина Бес и част 2 Биографија - Дру Баримор И други пут би једва Божић... Биографија - Клајв Овен 8 милиметара 2 Нестали Крађа

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00

Ја у љубав верујем Робокап 2 Очи анђела Хотел Оаза Мистериозно убиство на Менхетну Како је Гринч украо Божић Много буке ни око чега Мумија Мистична пица Ја у љубав верујем Еротски филм Еротски филм

14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мо ли Ше нон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Чари путовања Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа Чари путовања

08.30 09.00 11.00 14.00 15.45 18.30 20.15 23.00 00.00

Аутомобилизам Билијар Билијар Фудбал Билијар Фудбал Билијар Фудбал Билијар

По да ци се бри жно кри ју

о ји дуг има при о ри тет: уну т ра шњи или го ва ра ју ћи ста ти стич ки по да т ак за епи зо де пре спољ ни? По ка за ли смо да је уну т ра шњи стан ка от пла те уну т ра шњег ду га, ве ро ват но ћу дуг уоп ште но ве ли ки, по с еб но у епи зо да - ин фла ци о не кри зе и збир слу ча је ва ви со ке ин ма пре стан ка от пла те спољ ног ду га или ви со ке фла ци је и пре стан ка от пла те уну т ра шњег ду га, ин фла ци је. Ја сно је да би, уко ли ко же ли мо да што је са же т ак екс про при ја ци је имо ви не до ма раз у ме мо ка ко се кри зе од и гра ва ју, по мо гло ако ћих ре зи де на т а. бо ље раз у ме мо ре ла тив ни при о ри тет уну т ра То ком ра ног пе ри о да, па све до Дру гог свет шњег и спољ ног ду га. Очи то, на чин на ко ји се ског ра т а, би ло је ви ше слу ча је ва пре стан ка от кри зе од ви ја ју за ви си од да те зе мље и да тог пе - пла те спољ ног ду га не го у ка сни јем пе ри о ду. Од ри о да. Ве ро ват но су мно ги чи ни о ци ре ле вант ни, 1800. до 1939. ве ро ват но ћа да до то га до ђе је 20 по пут не за ви сно сти цен т рал не бан ке и ре жи ма од сто, на спрам исте вред но сти за до ма ће ре зи де ви зног кур с а. Ипак, не ко ли ко про стих по ре ђе - ден те од 12 про це на т а. За цео узо рак ни је би ло ња кре т а ња про из вод ње и ин фла ци је то ком пе - ста ти стич ки зна чај не раз ли ке из ме ђу слу ча је ва ри о да пре и по сле пре стан ка от пла те уну т ра - пре стан ка от пла те ду го ва до ма ћим зај мо дав ци шњих и спољ них ду го ва мно го то га от кри ва ју. На ш е ра ч у н и ц е су са м о оквир не. Пре не го што смо са ста ви ли сво је по дат ке ни је по сто ја ла об у хват на фа за по да т а ка о ди рект ним пре стан ци м а от п ла т е уну т ра ш њих ду го ва, а по го то во не по сто је по да ци о де фак то пре стан ци ма от пла т а. Иако смо уве ре ни у то да наш узо рак пру жа ре ла тив но пот пу ну сли ку пре стан ка от пла те спољ них ду го ва и епи зо да ви со ке ин фла ци је, јед но став но не зна мо ко ли ко смо епи зо да пре стан ка от пла те уну т ра шњег ду га ве ро ват но про ма ши ли, чак и ако па жњу огра ни чи мо на де ју ре пре стан ке от пла т а. У овом по гла вљу пред ста ви ли смо оквир ну сли ку то га Вој ни бу џет и еко но ми ја САД то ком кри зе ка ко су ја сне епи зо де пре стан ка от пла те уну т ра шњих ду го ва или њи хо вог ма и стран ци ма. Са све ра ши ре ни јом упо т ре бом ре про гра ми ра ња скри ве не у исто риј ским ар хи - па пир ног нов ца ин фла ци ја је из гле да по ста ла ва ма. Наш спи с ак пре стан ка от пла те си гур но це лис ход ни је сред ство од екс про при ја ци је. Као пред ста вља до љу гра ни цу ствар ног бро ја слу ча - ре зул т ат то га, до шло је до по ве ћа ња уче ста ло је ва. сти опо р е з и ва њ а до ма ћ их ре з и д е н а т а по с ле Ко ли ко су ма кро е ко ном ски усло ви ло ши пред Дру гог свет ског ра т а. пре ста нак от пла те ду го ва? Не ма двој бе да је пад Ка ко је уну т ра шњи јав ни дуг тр жи шта у на про из вод ње пред пре стан ка от пла те уну т ра - ста ја њу не стао с ра да ра мно гих еко но ми ста? шњег ду га обич но знат но го ри од па да пред пре - Мно ги ис т ра жи ва чи ве ро ва ли су да ни ко ни ка да ста нак от пла те спољ ног ду га. Про с е чан ку му ла - не би сво је вољ но дао за јам у до ма ћој ва лу ти тив ни пад про из вод ње то ком три го ди не пред клеп то крат ским вла да ма тр жи шта у на ста ја њу. пре ста нак от пла те уну т ра ша Си гур но ни ко не би по ве ро њег ду га је осам про це на т а. вао та квој вла ди да ће се од С ра ши ре ном упо тре бом Пад про из вод ње са мо у го ди у пре ти то ме да тај дуг у пот ни уну т ра шње ду жнич ке кри - па пир ног нов ца ин фла ци ја је пу но сти из бри ше кроз ин зе је че ти ри од сто; упо ре ди мо фла ци ју. Ло гич ки за кљу чак по ста ла це лис ход ни је то с про с еч ним па дом од 1,2 био је да јав ни дуг у до ма ћој сред с тво од екс п ро п ри ј а ц и ј е, од сто ка да је у пи т а њу спољ ва лу ти не мо же да по сто ји. што је по ве ћа ло уче ста лост Не до ста т ак тран спа рент но ни дуг. Слич но мо же мо ура опо ре зи ва ња до ма ћих ди ти и за сто пе ин фла ци је – сти ко ји од ли ку је та кве вла де раз ли ке су још ве ће. Ин фла је збу њу ју ћи. Те вла де ре дов ре зи де на та по сле ци ја је, то ком го ди не ка да је но се окре ћу до ма ћим и стра Дру гог свет ског ра та до шло до пре стан ка от пла те ним тр жи шти ма да би се за спољ них ду го ва, у про с е ку ду жи ле, а не си гур ни по да ци ви со ка (33 по сто), ме ђу тим ин фла ци ја за и ста о ра ни јим от пла т а ма по ви си ће пре ми је за ри зик по чи ње мах ни то да ра сте то ком уну т ра шњих ду - за но ви дуг. жнич ких кри за и у го ди ни пре стан ка от пла те из Мо же се је ди но прет по ста ви ти да мно ге вла де но си 170 по сто. То ком го ди на по сле пре стан ка не же ле да тр жи шта ка пи та ла у пот пу но сти схва от пла т а ин фла ци ја оста је на ни воу од, или из над те ка квом су ри зи ку оне из ло же не због го ми ла ња 100 по сто. Не чу ди што пре ста нак от пла те ду го - ду го ва и га ран ци ја за ду го ве јер се бо је да ће ва кроз ин фла ци ју иде под ру ку с пре стан ком от - због то га мо ра ти да пла те знат но ви ше тро шко ва пла те уну т ра шњих ду го ва – пре, то ком и по сле фи нан си ра ња. Об ја вљи ва ње по да та ка учи ни ће екс пли цит не уну т ра шње екс про при ја ци је. За - да ула га чи по ста ве пи та ње за што и тре нут ни по кљу чу је мо да до ди рект ног пре стан ка от пла те да ци не мо гу би ти исто та ко до ступ ни. Да нас чак уну т ра шњих ду го ва до ла зи са мо у вре ме ве ли - и САД има ју ве о ма не тран спа рен тан ра чу но вод ких ма кро е ко ном ских не во ља. стве ни си стем, пре пун по тен ци јал но ску пих ван Да би смо до не кле раз ја сни ли слу ча је ве екс - бу џет ских га ран ци ја. У свом од го во ру на нај но про при ја ци је ре зи де на т а на спрам не ре зи де на т а, ви ју кри зу, вла да САД пре не ла је огром не ван би на пра ви ли смо че ти ри вре мен ске се ри је за пе ри - лан сне га ран ци је на сво је ра чу не, пре у зев ши та од од 1800. до 2006, ко је по ка зу ју ве ро ват но ћу ко оба ве зе ко је су би ле истог ре да ве ли чи не као да зе мља пре ста не да от пла ћу је спољ ни дуг, од - и рас хо ди за од бра ну, ако не и ве ћи. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak4.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ваш оми ље ни дан ће се по ка за ти као леп, при ја тан и успе шан. Дан ко ји обе ћа ва. Мо гућ је при лив нов ца и ве се ло дру штво с ко јим де ли те иста ин те ре со ва ња. У љу ба ви сте не ста шни, по и гра ва те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. maj 2012.

Пе так је рад ни дан, пре све га за вас, би ло у по слу или око не ких вр ло прак тич них и уоби ча је них ства ри. Ко му ни ка тив ни сте и спрем ни на са рад њу и дру же ње с осо ба ма мла да лач ког ду ха или де цом.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Има те до бре од но се мен тал ног раз у ме ва ња и укла па ња с осо бом до ко је вам је ста ло, у не ком об ли ку љу бав ног од но са ко ји под ра зу ме ва ла ку и нео п те ре ћу ју ћу при чу. Из ла зак и про вод.

Ме сец је да нас у ва зду шном зна ку Ва ге, што ути че на ваш отво рен при ступ по слу и са рад њи с дру гим љу ди ма. Спрем ни сте на ком про ми се и ра зно вр сна ре ше ња те ку ћих си ту а ци ја. Опу ше но код ку ће.

Оба ве зе и по сао пре све га. Иако је ви кенд, вред но ра ди те јер сте та кви, уко ли ко ових да на ни сте на вре ме от пу то ва ли на не ко ле по ме сто па се са да за до вољ ни вра ћа те.

Тро ши те но вац пре ко пла ни ра не ме ре, али и то је ОК. Ужи вај те у оно ме што ра ди те. Вред ну је те и од ме ра ва те не ке окол но сти да би сте на кра ју до не ли пра ву од лу ку. Бу ди те фи зич ки ак тив ни, во зи те би цикл.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Су срет у тај но сти мо же би ти ве о ма ин три ган тан. По тру ди те се да са чу ва те сво је на ме ре и одр жи те кон тро лу над дра гим осо ба ма до ко јих вам је ста ло. Чуд ни сно ви го во ре ви ше од ре чи.

Дру же љу би ви сте, а по себ но вам при ја јед на жен ска осо ба с ко јом мо же те раз ме ни ти ути ске и пла но ве. Ипак, не ра чу нај те на ње ну по моћ јер ла ко обе ћа, али те шко одр жи обе ћа ње.

У ка ри је ри су да нас при сут не не ке не из ве сне и про мен љи ве окол но сти ко је тре ба да схва ти те као про ла зне. Мо гу ћи су про пу сти прет по ста вље них, за ко је ви ни сте од го вор ни. Ра чу нај те на љу бав.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По че так ви кен да је при ли ка да се по тру ди те око мно гих ства ри ко је тре ба ура ди ти и при ве сти кра ју. Про мен љи вог сте рас по ло же ња и до зво ља ва те дру ги ма да ути чу на вас и ва ше од лу ке. Про ла зна фа за.

Има те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом, где се нај леп ше осе ћа те. Ма да во ли те пу то ва ња и ма да вас ме сто не др жи, у овом пе ри о ду тра жи те успех и уто чи ште у сво јој ку ћи и ду ши.

Још је дан ви кенд ко ји обе ћа ва је пред ва ма. Има те мо гућ но сти да га осли ка те ка ко же ли те, по пут бе лог плат на за сли ка ње ко је ће те ис пу ни ти бо ја ма и ути сци ма. Кре а тив ни сте. Ослу шни те сво ју ин ту и ци ју.

TRI^-TRA^

Пла че за Џе ни фер V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

PROGNOZA

Пад

Vojvodina Novi Sad

Иако је од раскида Џо на Ма је ра и Џе ни фер Ани стон прошло већ три године певач је наводно тек сада спреман да је пусти, па се опро стио с њом у пе сми „Shadow Days”. Упућени извор је за „Us Weekly” истакао да је своју нову пе сму Џон по светио Џенифер, знајући да ће је она чути. Ево стихова којима се Мајер опро стио од славне глумице: „Останеш сам - сломљен у комаде, на поду хотелске собе. Тешки дани помогли су ми да видим, ја сам добар човек, доброг срца. С тешким данима и ружним почетком и напокон сам схватио да морам да наставим даље.” Мајер и Анистонова су се зближили у фебруару 2008. године, а разишли су се после годину дана везе. Бивша супруга Бре да Пи та потом је срећу нашла уз колегу Џа сти на Те ро уа.

темПературе , могући ПљуСкови

НО ВИ САД: Не ста бил но са мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма уз ма њи пад тем пе ра ту ре. Ве тар уме рен за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но и не ста бил но са по вре ме ним ло кал ним пљу ско ви ма уз ма њи пад тем пе ра ту ре. Ве тар слаб до уме рен за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но и не ста бил но са по вре ме ним ло кал ним пљу ско ви ма уз ма њи пад тем пе ра ту ре. Ве тар слаб до уме рен за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ре 9, а мак си мал на 27 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд ве ћи ном сун ча но и при јат но то пло вре ме, а у не де љу по сле под не и уве че мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва. У по не де љак и уто рак ма ло све жи је уз про ла зну ки шу. Сре ди ном иду ће сед ми це сун ча но и уме ре но то пло.

БИ О ме те О РО лО шкА пРОг НО зА зА СР БИ Ју: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка ће осе ти ти те го бе услед ути ца ја фрон та, а гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и нер во за мо гу ћи су код свих осе тљи вих осо ба. Уче сни ци ма у са о бра ћа ју је нео п ход на мак си мал на па жња.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Сти же Пе ри ца из шко ле и ка же мај ци: - На став ни ца исто ри је ми је да ла је ди ни цу са мо за то што ни сам хтео да бу дем цин ка рош. - А ко га је тре ба ло да цин ка риш? - Оне ко ји су уби ли Ју ли ја Це за ра.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

218 (43)

Slankamen

326 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

270 (42)

Zemun

386 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

345 (-13)

Bogojevo

227 (35)

Panчevo

394 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

532 (-6)

Titel

340 (-4)

NERA

Baч. Palanka 228 (20) Novi Sad

252 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

146 (-10) N. Kneжevac 321 (-18) S. Mitrovica 326 (-28)

96 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

334 (-7)

88 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja