6
DNEVNIK
nedeqa3.oktobar2010.
„DNEVNIK” ISTRA@UJE
IMA LI INFEKCIJA U VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA
Pacijente vi{e brine prikrivawe od istine bolni~kim infekcijama u razvijenim zemqama sveta mnogo se govori i poklawa im se posebna pa`wa, pogotovo kada se radi o na~inima kako ih prevenirati. Kod nas se ova tema retko otvara, a i kada se navode podaci o wima, naj~e{}e se ka`e da ih imamo "ni mawe ni vi{e nego bolnice u svetu". U zdravstvenim ustanovama nerado govore o ovoj temi ne zato {to bolni~kih infekcija nema, ve} se jo{ uvek smatra da je boqe "prikriti ih od javnosti kako se pacijenti ne bi uznemirili". Podsetimo, bolni~ke infekcije su povezane sa boravkom u bolnici i naj~e{}e se pojavquju kod invazivnih procedura. Javqaju se u svim bolnicama u svetu, i to sa razli~itom prevalencijom – od 1 odsto pa do preko 20 procenata, u zavisnosti od vrste odeqewa i populacije pacijenata. Najrizi~nija odeqewa za pojavu infekcija su jedinice intenzivne terapije, neonatolo{ka, hematolo{ka i hirur{ka odeqewa. Naj~e{}e su i kod nas i u svetu infekcije krvi povezane sa vaskularnim linijama, infekcije urinarnog trakta sa kateterima, pneumonije sa ve{ta~kom ventilacijom, a dijareje s prethodnom intenzivnom antibiotskom terapijom. Mogu se javiti i u nekim drugim specijalnim stacionarnim ustanovama, kao i u ambulantnoj praksi, ali su infekcije nastale u bolnicama od najve}eg epidemiolo{kog zna~aja. – Pored moralne obaveze da se registruju bolni~ke infekcije na mestu wihovog nastanka, preventivni nadzor nad bolni~kim infekcijama je u na{oj zemqi regulisan i va`e}im zakonskim propisima – ka`e nam {ef Odeqewa za kontrolu i prevenciju bolni~kih infekcija Instituta za javno zdravqe Vojvodine docent dr Gorana ]osi}. – Uspe{nost ovakvog nadzora, me|utim, zavisi i od raspolo`ivog i za to edukovanog kadra. Drugim re~ima, kada danas prikazujemo broj registrovanih infekcija u Srbiji, on ne odra`ava uvek realnu epidemiolo{ku situaciju, nego se isti~u one bolnice koje imaju uspostavqeni sistem nadzora, dok one koje to nemaju ili su ih uspostavili sporadi~no, ni u kom slu~aju ne zna~i da nemaju i infekcija povezanih sa svojim uslugama. Kako ka`e na{a sagovornica, u Vojvodini nadzor nad bolni~kim infekcijama koordini{u epidemiolo{ke slu`be Instituta i Zavoda za javno zdravqe na regionalnom nivou. Sama registracija bolni~kih infekcija se obavqa od strane medicinskog kadra bolnica, ali ona je jo{ uvek nedovoqno organizovana. Uz to, postoji i insuficijentnost u odre|enim podzakonskim aktima – kao {to je Pravilnik o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama koji, na primer, u pogledu ka-
O
dra ne predvi|a osobqe za kontrolu bolni~kih infekcija. – Na osnovu dugogodi{weg rada Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravqe Vojvodine, sa bolnicama na teritoriji svoje regionalne nadle`nosti za le~ewe akutnih poreme}aja zdravqa kao {to su Klini~ki centar Vojvodine, sva tri instituta u Sremskoj Kamenici, Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine, Op{ta bolnica Vrbas, svake godine
Infekcije u 2009. U 2009. registrovana je 821 infekcija razli~ite anatomske lokalizacije
4,9 - 24,8% jedinice intenzivne terapije
0,8 - 4,6% hirur{ka odeqewa
1,6 - 4,1% internisti~ka odeqewa
0,9% porodili{te
1,6%
`avaju, i postaju otporniji na lekove. Stoga uvo|ewe standarda i normativa za medicinske procedure, s posebnim akcentom na elemente prevencije infekcija, predstavqa savremeni koncept za re{avawe ovog, u svetu prioritetnog javno-zdravstvenog problema. Prevenciji intrahospitalnih infekcija velika pa`wa se poklawa i kod nas. U svim bolnicima trebalo bi da se obavqa aktivan nadzor, da se meri stopa infekcije koja se u ustanovi javqa, da se rade sve propisane mere sterilizacije i dezinfekcije koje spre~avaju da mikroorganizmi prodru u pacijenta, da se edukuju zdravstveni radnici kao i nemedicinski radnici koji odr`avaju higijenu... Me|utim, i u bolnicama u kojima je borba protiv bolni~kih infekcija stavqena na najvi{i stepen, one se dogode, {to govori o kompleksnosti problema i velikom broju ~inioca koji mogu da dovedu do infekcije mawih ili ve}ih razmera. – Odr`avawe higijene u bolni~kim prostorijama i dovoqan broj nemedicinskog osobqa-higijeni~ara, bolesni~ke sobe sa {to mawe kreveta, najboqe dva do tri u sobi, posebno su va`ni za suzbijawe intrahospitalnih infekcija – ka`e za „Dnevnik” direktor Klini~kog cen-
dicinskog osobqa... – isti~e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Naro~ita pa`wa se poklawa higijeni u {ok sobama. U bolesni~kim sobama nalazi se od dva do sedam kreveta. Svaka soba ima kupatilo, {to je prednost u odnosu na druge bolnice koje to nemaju, a zna~ajno je za odr`avawe li~ne higijene bolesnika. Svaka sitnica je va`na u borbi protiv bakterija. Tako su, recimo, u sva tri instituta u Sremskoj Kamenici zamewene podne obloge, a nove su postavqene tako da su izbegnuti te`e dostupni }o{kovi prilikom odr`avawa higijene, ve} su ivice prema zidu zaobqene. Po re~ima direktora bolnice u Se~wu dr Jane Tari, kada se govori o intrahospitalnim infekcijama gotovo uvek je u pitawu qudski faktor, odnosno koliko se medicinsko osobqe pridr`ava protokola i zahteva koji se odnose na postupawe sa instrumentima, medicinskom opremom, odr`avawem higijene ruku... – Na{a bolnica je u~esnik u nacionalnom programu pra}ewa bolni~kih infekcija i u po~etku je od strane klini~ara bilo propusta u registraciji i prijavqivawu bolni~kih infekcija jer
Proterane kravate i klompe U pojedinim zemqama higijenski standardi i protokoli daleko su stro`iji nego {to to na{i standardi nala`u. Tako, na primer, u Engleskoj lekari ne smeju da nose kravate na poslu, a umesto belih mantila nose kratke bluze, i to bez rukava, samo sa jednim xepom – sve u ciqu borbe s bakterijama. Standardi propisuju i obu}u, koja ne sme da ima rupice na povr{ini, {to zna~i da klompe s rupicama, koje su uobi~ajena obu}a lekara i sestara kod nas, u Engleskoj naprosto – nemaju {ta da tra`e.
pedijatrija U~estalost i tipovi bolni~kih infekcija zavise od mnogih faktora: imunskog stawa obolelih, bolni~ke higijene, obu~enosti personala, usvojene ili neusvojene doktrine primena antibiotika u preventivne i kurativne svrhe... se poboq{ava registracija bolni~kih infekcija. Samim tim je ve}a i mogu}nost preduzimawa preventivnih mera – ka`e dr ]osi}. Ina~e, da ne bude zabune, bolni~ke infekcije postoje i u najsavremenijim zdravstvenim ustanovama u svetu, gde su higijenski standardi daleko precizniji i stro`iji od na{ih. U zemqama EU svake godine od posledica infekcije umre oko 50.000 qudi. Stru~waci, naime, upozoravaju da tek tre}ina bolni~kih infekcija mo`e da se spre~i, i da se mikroorganizmi sve br`e mewaju, razmno-
tra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. – U intenzivnim jedinicama infekcija gotovo nema, jer ovde va`i poseban re`im za ulazak medicinskog osobqa u odnosu na redovne bolesni~ke sobe. One se naj~e{}e javqaju u internisti~kim granama, kao {to su neurologija, ginekologija, interna klinika... gde pacijenti du`e le`e. Nije zgoreg napomenuti da zakon obavezuje sve zdravstvene ustanove da imaju komisiju za borbu protiv intrahospitalnih infekcija. U na{oj komisiji su lekari Klini~kog centra i epidemiolozi iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, koji zaista ozbiqno, 24 ~asa dnevno, prate ovu problematiku. I u Institutu za onkologiju Vojvodine tako|e se, ka`u, poklawa velika pa`wa borbi protiv nastanka intrahospitalnih infekcija. – Nastojimo da higijena bude na visokom nivou, stalno bakteriolo{ki kontroli{emo podove, name{taj, ruke me-
su smatrali da je to sramota za wih i bolnicu. Ipak, kasnije se uvidelo da infekcije moraju da se prijavquju onako kako je uputstvima i protokolima predvi|eno – ka`e dr Tari. – Ina~e, u bolnici imamo mikrobiolo{ku laboratoriju i internu komisiju koje rade na kontroli uzoraka, vode brogu o sprovo|ewu svih mera sterilizacije, registraciji infekcija...I koliko god intrahospitalne infekcije nisu omiqena tema na koju bi u zdravtsvenim ustanovama razgovarali s novinarima, u nezvani~nom razgovoru lekari priznaju da je prikrivawe ovakvih informacija neopravdano i da samo pogor{ava stav javnosti o ovoj temi. Problem jeste kompleksan i mnogo je ~inilaca koji uti~u na pojavu infekcija u bolnicama, ali wihovo zata{kavawe pobu|uje jo{ ve}u sumwu javnosti i naga|awa o wihovim stvarnim razmerama. Jasna Barbuzan
TEMA „DNEVNIKA”: POLAZAK U PRVI RAZRED NA PO^EK
Ja u {kolu ne idem i jo{ nisam |ak rostrana, svetla i u jarke boje okre~ena u~ionica I 4 odeqewa novosadske Osnovne {kole "Petefi [andor"od soba u vrti}ima, u kojima su se 25 doju~era{wih pred{kolaca za ~asove pripremali, najvi{e se, bar po wima samima, razlikuje po tome {to nema kreveti}a. Zbog toga im se, listom, {kola mnogo vi{e i svi|a od vrti}a, jer u woj se "ima doma}i, a ne spava se". A taj doma}i je pro{le srede bio na levoj strani u plavoj kwizi i svi su ga uradili, {to dokazuje 25 podignutih ruku i pre nego {to je u~iteqica Sne`ana Petrovi} zavr{ila pitawe. Za doma}i se ve`balo i ~itawe re~enica sa svih devet ve} nau~enih slova, a ve} slede}eg ~asa ta slova tvori}e re~i i re~enice koje u~iteqica bude diktirala. – Za sada su zadovoqni i oni i ja i polako savladavamo zadato gradivo – ka`e nam Sne`ana Petrovi}. – Kod nekog to ide lak{e, kod nekog te`e, svi tra`e pa`wu, malo se mu~e s disciplinom, ali uz strpqewe, svi }e postati pravi |aci. Me|u prvacima u ovom odeqewu, ba{ kao i u svim ostalim, ove godine, pored mali{ana ro|enih 2003. su i oni ro|eni u prva dva meseca 2004. godine, mada ne ba{ svi. Naime, mada je od ove godine Zakon propisao da odlagawa polaska u {kolu nema ni za koga, nego u prvi razred moraju sva deca ro|ena od marta do marta pripadaju}ih godi{ta, to jest oni koji 1. septembra imaju od {est i po do sedam i po godina, zbog masovnog negodovawa roditeqa Ministarstvo prosvete je odobrilo i izvesne izuzetke. Prema uputstvu prosle|enom pred sam po~etak {kolske godine, ukoliko to procene pedagog i psiholog {kole, te nadle`ni pedijatar, a roditeq se slo`i, oni najmla|i sa spiska ovogodi{wih prvaka mogu jo{ godinu dana i}i u pred{kolske grupe u vrti}ima, ukoliko u wima nisu bili ili ih, mada upisani, nisu redovno poha|ali iz zdravstvenih razloga. – Do ove godine smo u svakoj generaciji, a na{a broji oko 150 |aka, imali po pet-{est slu~ajeva odla-
P
gawa polaska u {kolu, i to uglavnom dece ro|ene u posledwa dva meseca koja obuhvataju jednu generaciju – navodi psiholog u {koli "Petefi [andor"Tatjana Qubinkovi}. – Uvek je to bilo na zahtev roditeqa koji nisu `eleli da im dete ide u {kolu s generacijom dece ro|ene u prethodnoj kalendarskoj godini. Ti zahtevi obi~no su iza sebe imali roditeqske predrasude da ovakva deca nisu dovoqno zrela i da }e se to odraziti na wihovo napredovawe u {koli. Me|utim, po upravo usvojenom zakonu o inkluziji, {kola je du`na da svakom detetu pomogne ukoliko ono zaostaje i to prvo organizovawem individualne nastave, a ukoliko to nije dovoqno, pravqewem individualnog obrazovnog plana. Da li zbog toga {to nisu obave{teni o promenama u {kolstvu ili zbog te{kog prihvatawa novina, tek i ove godine, samo u Novom Sadu, petnaestak roditeqa stiglo je sa zahtevima za odlagawe polaska svog podmlatka u prvi razred i do gradske prosvetne inspekcije.
– Do najnovijeg dopisa Ministarstva prosvete mi ovakvim roditeqima nismo mogi da iza|emo u susret jer je zakon potpuno jasan – obja{wava {ef novosadske prosvetne inspekcije Qubica Sr|anov. – Sva deca su morala biti upisana u {kolu, a u suprotnom je roditequ sledovala prekr{ajna prijava i kazna. Na `alost, sve do ove godine, do sudije za prekr{aje stizali su uglavnom roditeqi iz socijalno ugro`enih kategorija, jer je tu bilo najvi{e zanemarivawa dece, pa i obaveze wihovog upisivawa u {kolu. Za sve ostale bila je dika da im dete po|e u prvi razred, pa su mnogi `eleli da to bude i ranije nego {to zakon predvi|a. Ove nove generacije roditeqa svoju decu, me|utim, smatraju nezrelim za {kolu i pored obavezne pripreme u vrti}ima, mora informacija koja su im od ro|ewa na dohvatu, pa i rezultata nau~nih istra`ivawa koji pokazuju da generacije sazrevaju sve ranije, tako da sada ve} sa sedam godina po~iwu i hormonske adolescentske promene. U svakom slu~aju, ovogodi{wi "leks specijalis" Ministarstva prosvete, iskam~en protestima roditeqa, omogu}io je da jedan broj mali{ana, iako prema Zakonu stasao, ipak ne sedne u prva~ke u~ionice. Za godinu dana u wima }e morati da budu svi de~aci i devoj~ice ro|eni od 1. marta 2004. do 1. marta 2005. godine. Onim ne ba{ dovoqno zrelim {kola }e, tako|e shodno slovu zakona, pomo}i, ne samo da bez problema na plavoj kwizi pro~itaju "Matematika" i znaju da re{e sve zadatke iz we, nego i da steknu prave drugare, sami postanu ne~iji najboqi drugovi i drugarice, po{tuju u~iteqicu, ne ustaju iz klupe bez pitawa, u toalet idu na odmoru... A roditeqima koji ne vide da wihove bebe postaju devoj~ice i de~aci `eqni novih znawa i velikih i malih odmora umesto kreveti}a u vrti}ima, Du{ko Radovi} bi, da je `iv, u skladu s Poveqom o pravima deteta, poru~io da upisuju svoju decu u {kole – pre nego {to po~nu da li~e na wih. Danica Deve~erski
ZEMAQSKI DANI TEKU
Razlika u sli~nostima
P
onovo sam bio u Hrvatskoj, ovog puta sam u Osijek odveo ansambl Srpskog narodnog pozori{ta i tamo se dogovarao za daqu saradwu u oba pravca (o ~emu vam je ve} pisao moj kolega i direktni naslednik u „Dnevniku“ Igor Mihaqevi}), te na HRT-u odgledao nekoliko kom{ijskih „festivalskih“ filmova, crnih i ~emernih i sasvim misaonorefleksivne prirode, dakle duhovitih kao ~uru{ki parastos. I ponovo sam konstatovao da su drugovi Hrvati, barem po tim dosadnim filmskim „uratcima“, a i po mnogo ~emu drugom, na celom svetu, dakle u ovoj {arenoj Bo`joj ba{ti, najvi{e nalik na jedan drugi, zna}ete i koji, ako ka`em susedni narod, od kojeg ga nepremostivo i nepopravqivo, a slobodno mo`emo re}i i neizle~ivo, razdvaja samo jedan isti istacki, zajedni~ki jezik za koji ve} 92 godine imamo dva imena – ta~no od 1918. godine kad smo ostvarili vekovni san dva broj~ano najve}a ju`noslovenska naroda da `ivimo zajedno u slobodi, pa ako Bog da i u demokratiji. Da nam niko na svetu nije sli~niji od ’na{ih najve}ih neprijateqa’, kako je to na kraju pro{log veka na obe strane – a naro~ito wihovoj – marqivo trovano i napujdavano, e to barem za mene nije nikakva novost, jer se Hrvatima pasionirano bavim svih ovih 20 godina otkako smo se „rastali uz sme{ak nas dvoje“. A naro~ito dosledno i intenzivno posledwih dvadesetak meseci, otkako sam postao dobrovoqni kompjuterski ovisnik i istovremeno zato~enik onog imaginarnog „sajberspejsa“, Gugla i uop{te Interneta. I sad prakti~no svako ve~e le`em u Srbiji, a budim se u susednoj Hrvatskoj. Ta~nije, budim se u Zagrebu, jer od svih novina koje svakodnevno pro~itam u elektronskom izdawu najboqi, {to }e re}i najpregledniji, pa i grafi~ki najlep{i sajt ima tamo{wi „Jutarwi list”, u kojem pi{e novinarska i kwi`evni~ka reprezentacija kakvu ovde vaqda ne bismo sakupili ni u najstarijem kwi`evnom ~asopisu u Evropi – Letopisu Matice srpske. Dovoqno je ako ka`em Miqenko Jergovi}, Ante Tomi} i Boris De`ulovi}, a od starih novinarskih vukova spomenem Jelenu Lovri}, Inoslava Be{kera, pa i Denisa Kuqi{a. Spavaj mirno „lipi moj“ barba Smoje, im’o si se ra{ta i roditi. I u svim tim sli~nim sli~nostima ima i jedna meni vrlo simpati~na, mada je u osnovi, tj. „korijenski“ ru`na, pa mo`da i bolesna razli~nost. U ~emu? Oni se toliko opsesivno bave nama, da mi i da nam plate ne bismo uspevali da toliko mislimo, saznamo ili ~ak dodamo, dakle izmislimo o wima. Mi ovde danas uglavnom i ne znamo ko je ko u hrvatskoj „oporbi“, a ko na vlasti, ne znamo im vi{e ni sportiste, glumce il peva~e, znamo samo da im je predsednik onaj fini i dobro}udi kompozitor Josipovi}, ne znamo ni za{to je pao premijer Sanader i za{to je utekao iz zemqe, a oni, ~ini mi se, znaju i iz koje partije su predsednici op{tina u Novom Be~eju, @iti{tu i Svrqigu. Su|ewe [e{equ prate pa`qivije od nas, a o Radovanu Karayi}u da i ne govorimo, wihov general Rukavina apsolutno je u senci srpskog generala Mladi}a, koji je i ina~e u senci ve} 15 godina, a na svaku vest iz Luke Beograd reaguju da to Srbi sve rade namerno, samo da bi umawili zna~aj Luke Zagreb na Savi, koja je jelda, ne samo velika duboka i plovna, nego sad odjedared i me|unarodna, takore}i `ila-kucavica Evrope. Bogata{i su i ina~e najve}e cicije, zato su se i obogatili, ali tolika pizma na nekog {to sre|uje Adu Ciganliju od nekog ko ima vi{e mora po glavi stanovnika nego bilo ko u Evropi i vi{e kelnera i sobarica nego svih drugih radnika i seqaka – e to je ve} u nadle`nosti psihijatrije. Sve to bi zaista moglo, pa i trebalo da nas ~udi, jer su oni hteli razvod, mi nikako, ni po koju cenu. Pa i ~udilo bi nas, samo kad ne bismo znali razloge tog razvoda: mi smo wima toliko bili ne samo ekser u cipeli, nego i kost u grlu, da nisu mogli da prestanu da misle na nas. A zaratili smo jer su se wihove glupe vo|e (glupe kao i na{e) toliko usavr{ile u ube|ivawu svog naroda da su im Srbi krivi za sve, da su najvi{e u to ubedili sebe. Pa i danas za po`are na Velebitu tra`e nekog srpskog turistu, nekog da je makar i opu{ak cigarete bacio kroz prozor kola, a Srba nigde, ni od korova. Kao u inat, nema ih sad kad su najpotrebniji. Letuju u Gr~koj, jednostavno im je mnogo jeftinije. I ne moraju pred kelnerima da se presli{avaju kako se naru~uje „kavica“. Jer ako u Dalmaciji ka`u onu ru`nu re~ sa slovom „f“ u sredini – ne}e je dobiti. Kafe nema, a kavice ima. To se zove osveta! \or|e Randeq