Page 1

c m y

NOVISAD*

SREDA3.AVGUST2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23155 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FIRMA„DONDON”POSLESUBOTI^KEIKIKINDSKEPEKARE,PREUZELAIZREWANINSKU

Slovencimese hlebpoVojvodini

str. 6

KUQ ANI ST RAHUJ U O D K LI ZI[ T A

INTERVJUI

Kad ulica proguta kamion, {ta je slede}e?

Strahod Kforove sile

str. 2

DEJANUDOVI^I],SELEKTORVATERPOLO REPREZENTACIJESRBIJE

str. 12

ULondonu }ebiti ludilo str. 16

NASLOVI

TU^AZBOGPARKIRAWAUTEMERINSKOJULICIUNOVOMSADU

Politika 2 Stefanovi}: Ovo nije geto, ovo je Srbija

Poqoprivreda 6 Kupili preduze}a, seqake dobili gratis 6 Malinari probijali policijske blokade

NoviSad 7 Preko interneta do dokumenata u Kraqa Petra Prvog 9 „Topovski udar” na CK 13 3 Poslanici potro{ili 100 miliona na putovawa 3 Upra`weni mandati ~ekaju naredne izbore

str. 13

Vojvodina 12 Psi skloweni sa ulica, pa ubijeni

Ekonomija 4 Gradske ulice }e ~istiti i privatnici 5 Rado Srbi be`e od poreza 5 Kre}e lov na gazde zbog rada na crno?

Suzavcempotelu, dizalicomukola iciglomuglavu

Crna 13 @ena zadavqena posle sva|e

Dru{tvo 15 „Uzbuwiva~i” za{ti}eni i anonimni

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura29°S

UV zra~ewe 7-8

SPORT

str. 16 – 20 Foto: M. Mitrovi}

Foto: M. Kekovi}

PROF.DRPREDRAGSIMI]OSITUACIJI NASEVERUKiM

SAME\UNARODNOGSUSRETABLIZANACA IVELIKIHPORODICAUADI

n PARTIZANVE^ERASUZNAVIJA^E @ELIUNAREDNIKRUG

n TA[ANABOGATINOVSKI OSVOJILABRONZU

n „DNEVNIKOV” [AHSREDOM

Mnogo~laneporodice vapezapodr{komstr. 14


2

POLiTikA

sreda3.avgust2011.

NATO {aqe poja~awe na Kosovo Komanda Kfora zatra`ila je da na Kosovo budu poslata poja~awa. Brisel je odmah usli{io molbu generala Erharda Bilera, pa }e narednih dana na Kosovo sti}i rezervni bataqon, koji ~ini 600 nema~kih i 100 austrijskih vojnika. Posledwi put NATO je uputio poja~awa na Kosovo u martu 2004. godine, kada je u sastav Kfora preba~eno oko 1.700 vojnika iz Nema~ke, Francuske, Britanije, Danske, SAD i Italije. Prema navodima na sajtu Kfora, ta misija pod komandom na Kosovu i Metohiji trenutno ima

Forenzi~ari na Jariwu Forezni~ari Euleksa po~eli su ju~e istragu na spaqenom punktu Jariwe kod Leposavi}a, javio je izve{ta~ Tanjuga sa severa Kosova. Ekipa fo re zni ~a ra vr {i sni ma we ostataka punkta zapaqenog 27. ju la uve ~e. Slu `be ni ci Euleksa nisu bili spremni da navedu detaqe anga`ovawa na spaqenom punktu. Punkt kontroli{u ameri~ki vojnici Kfora, a slu`benici Euleksa vr{e procenu uporedo s odvijawem putni~kog saobra}aja. Od preksino} na punktu je zabraweno bilo kakvo uno{ewe robe na sever Kosova. Ameri~ki vojnici vra}aju sve koji u vozilima imaju i najmawi tovar, bilo da se radi o narmirnicima ili nekoj drugoj vrsti robe.

5.927 vojnika, od ~ega najvi{e Nemaca 1.023. NATO je ju~e saop{tio da razme{taj dodatnih trupa Kfora na Kosovu nije znak zao{travawa situacije na terenu, ve} naprotiv, ukazuje na to da se stawe smiruje, a situacija postaje mawe zategnuta. Predstavnica NATO-a za {tampu KarmenRomero izjavila je da zategnutnost na Kosovu popu{ta, i dodala da „to svi vide jer je ~iwenica da nije bilo nikakvog nasiqa posledwih dana”. – Veoma je va`no to {to NATO ne vr{i carinsku slu`bu na Kosovu, ve} to ~ini misija

Evropske unije koja i posreduje izme|u Srba i Kosovskih Albanaca – rekla je Karmen Romero. – Mi to pozdravqamo. Kfor }e sprovoditi jedino sporazum koji saglasno dogovore i Srbi i kosovski Albanci, uz posredovawe Evropske unije. Ona je dodala da je „odluka NATO-ove komande za upu}ivawe trupa koje }e pomo}i i olak{ati zadatke snaga Kfora koje aktivno deluju na o~uvawu za{tite i bezbednosti ve} nedequ dana ~isto takti~ke prirode”.

SRPSKI PREGOVARA^I ZATRA@ILI OD SRBA DA NE ODUSTAJU OD BARIKADA

Stefanovi}: Ovo nije geto, ovo je Srbija [ef pre go va ra~ kog ti ma Beograda Borislav Stefanovi} istakao je ju~e da Pri{tina, za sada, nije spremna za dogovor o re{ewu krize na severu Kosova, i pozvao Srbe da osta nu na ba ri ka da ma i ne podle`u provokacijama – ve} da daju {ansu dijalogu. Upozo-

na na razgovor – rekao je Stefanovi} u Rudaru, gde je postavqena barikada prema administrativnom prelazu Jariwe. On je dodao i da su predstavnici Beograda „postali na izvestan na~in nepo`eqni sagovornici“.

Ta~ijeve crvene linije – Vlasti u Pri{tini povukle su crvene linije u pregovorima s Beogradom – rekao je kosovski premijer Ha{imTa~i posle tro~asovnog sastanka s predstavnikom Evropske uni je Rob ert om Kup er om u Pri{tini. – Posle nedavnih doga|aja na severu Kosova nema povratka na status kvo. Mi smo jo{ jednom ponovili koje su to crvene linije u pregovorima s Beogradom. Kuper, me|utim, nije `eleo da komentari{e ishod susreta s kosovskim premijerom. Nabrajaju}i „crvene linije”, Ta~i je naveo po{tovawe kosovskog ustava, rezolucije ko ju je ko sov ski par la ment usvojio pred po~etak dijaloga s Beogradom i teritorijalni integritet. – Pitawa prelaza 1 i 31 Brwak i Jariwe su od su{tinske va`nosti za Kosovo, dok Beograd od toga pravi politi~ko i predizborno pitawe – ocenio je kosovski premijer, navode}i da je podela Kosova neprihvatqiva za Pri{tinu. – To bi povuklo otvarawe pitawe granica u regionu.

Sanino: Pri{tina izazvala oluju Generalni direktor Evropske komisije za pro{irewe Stefano Sanino ocenio je da je jednostrani i nasilan poku{aj Pri{tine da zauzme carinske prelaze na severu Kosova „nesre}an”, a da je prvo reagovawe Beograda bilo „pozitivno” jer je poku{avao da smiri situaciju. – Iako se Srbija usprotivila odluci kosovskih Albanaca da po{aqu specijalne trupe na granicu, niko u Beogradu nije hteo da ulazi u sukobe i izjave srpske vlade imale su za ciq da se situacija smiri – rekao je visoki evropski zvani~nik u izjavi za italijansku agenciju „Nova”. Sanino, koji je i sam nedavno boravio na Kosovu, istakao je da je potez Pri{tine izazvao oluju koja se ne smiruje, ali da su najnoviji doga|aji na severu Kosova pokazali da tamo postoji deo Srba koji deluje samostalno.

kosovska dr`ava – poru~io je Bogdanovi}, a wegove re~i ispra}ene su burnim aplauzom. – Moramo svi biti ovde, ovo je posledwi trenutak da se izborimo za na{e ciqeve – za koje, o~igledno, ne postoji razumevawe dela me|unarodne zajednice i Albanaca. Verujte u dr`avu Srbiju! Kri za na se ve ru Ko so va tra je ve} osmi dan, a u pre go vo ri ma ko sov ski Sr bi i pred stav ni ci Be o gra da tra `e da se si tu a ci ja na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak vra ti u pret hod no sta we – pre in ter ven ci je

Naseverususepojavili „vikendratnici“i du{ebri`nici“ izBeograda

ravaju}i na to da su se na severu pojavili „vikend ratnici“ i „du{ebri`nici“ iz Beograda, Stefanovi} je poru~io Srbima na barikadama da se „uzdr`e od incidenata, od busawa u prsa i nepotrebnog prenagla{enog patriotizma“ jer se problem mo`e re{iti samo dogovorom. – Ovo nije geto, ovo je Srbija... Ho}emo da se qudi slobodno kre}u, ho}emo da se vratimo dijalogu. Da bi se to dogodilo, ova kriza mora da se re{i kako smo mi tra`ili. ^ekamo povratne informacije. Za sada, Pri{tina nije sprem-

– Ta stvar se ne}e smiriti. Moramo da sa~uvamo jedinstvo i mir. I danas nas o~ekuju te{ki razgovori. Bi}e podrivawa, provokacija, ali – dajte {anse dijalogu. Vi ste zadivili svet time {to ste dostojanstveni i kreativni. To su slike koje pobe|uju, to su slike koje ih brinu – zakqu~io je Stefanovi}. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} upozorio je na to da predstoje „naporni dani na barikadama, i naporni, te{ki i neizvesni pregovori“. – Ne smemo dozvoliti da na ovim prostorima ikad za`ivi

spe ci jal nih je di ni ca ko sov ske po li ci je. Ko man dant Kfo ra Erh ard Biler izjavio je ju~e u ju`nom delu Kosovske Mitrovice da „trenutno nema” razgovora s predstavnicima srpske vlade. – Vide}emo daqe da li }e biti pregovora, mo`da }u imati jo{ neki razgovor – rekao je Biler novinarima. Po wegovim re~ima, me|unarodne snage ne `ele eskalaciju situacije i dovoqno su sna`ne da kontroli{u situaciju. – Situacija na Kosovu je sada mirna. Tokom no}i smo otklonili neke barikade – rekao je on. Biler je kazao da je Kfor spreman da obezbedi prelaze, i da ima dovoqno snaga u regionu. [to se ti~e barikada, Biler je naglasio da Kfor mora da donosi odluku u skladu sa situacijom, te da ne `eli eskalaciju situacije. – Dovoqno smo jaki. Mo`emo da se brinemo o situaciji. Imamo situaciju pod kontrolom – podvukao je on.

Cvetkovi} poziva na nastavak razgovora Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} pozvao je ju~e me|unarodne predstavnike na Kosovu da po~nu razgovor sa predstavnicima Vlade Srbije, koji treba da rezultira smirivawem stawa na Kosovu, vra}awem na po~etnu poziciju pre krize i obnovom dijaloga Beograda i Pri{tine. Kako se navodi u izjavi Cvetkovi}a za medije, premijer Srbije je upozorio da za novonastalu situaciju Srbija nije odgovorna, ve} su

to administracija u Pri{tini i me|unarodne institucije na Kosovu. „Predstavnici me|unarodne zajednice (Kfor i Euleks) moraju ostati neutralni, ne smeju da se svrstavaju ni na jednu stranu, kao {to to upravo sada ~ine odbijawem razgovora sa legitimnim predstavnicima Srbije i blokadom konvoja sa hranom, koja mo`e dovesti do humanitarne katastrofe”, rekao je premijer Cvetkovi}.

Savet bezbednosti UN 24. avgusta o Kosovu Savet bezbednosti UN razmatra}e 24. avgusta situaciju na Kosovu gde je u severnom delu izbila kriza na administrativnim prelazima Jariwe i Brwak. Na toj sednici, kako je objavqeno na sajtu UN, bi}e podnet redovan tromese~ni izve{taj generalnog sekretara

UN Ban Ki-muna o razvoju situacije na Kosovu. Kriza na severu Kosova izbila je 26. jula nakon slawa specijalne jedinice kosovske policije ROSU na administrativne prelaze Jariwe i Brwak, a potom je grupa maskiranih mladi}a zapalila prelaz Jariwe. Srbija

je tada zatra`ila da predsedavaju}a Nema~ka sazove vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN zbog situacije na severu Kosova. Taj zahtev Srbije podr`ala je Rusija, ali su SAD i Britanija smatrale da to pitawe mo`e da sa~eka redovnu sednicu o Kosovu.

dnevnik

INTERVJU PROF DR PREDRAG SIMI] UPOZORAVA NA TO DA JE RASPLET NA SEVERU KiM NEIZVESTAN

Strah od Kforove sile – Mislim da u ovom trenutku mogu}nost primene sile na severu Kosova nije iskqu~ena. Ve} smo imali wenu primenu od pri{tinskih specijalaca, jedan od wih je izgubio `ivot pod jo{ uvek nerazja{wenim okolnostima, a onda i paqewe prelaza prema Srbiji i pretwe zapovednika Kfora da }e primeniti silu u ra{ ~i {}a va wu ba ri ka da

{ti ne. Zna ~i, uvo |e we em barga na uvoz robe iz centralne Srbije i slawe specija la ca na ad mi ni stra tiv ne prelaze prema Srbiji. Mnogi stoga u Kuperu vide li~nost koja je svojim kontroverznim potezima doprinela, najbla`e re~eno, izbijawu aktuelne krize na severu Kosova. l Profesor Stojanovi} upozorava na to da Srbija

koje su Srbi postavili. Sve ne bi smela da ide ispod to, na `a lost, ne osta vqa minimuma, a to je sever mnogo ohrabrewa da je mogu}- Pokrajine? nost sile prevazi|ena – upo– To je ono {to i ja ka`em zorava u intervjuu za „Dnev- kada govorim da je za Beograd nik“ profesor Fakulteta po- kondicio sine kva non (uslov liti~kih nauka u Beogradu i bez kojeg se ne mo`e) povravrsni str~wak za me|unarod- tak na stawe pre 25. jula u pone odnose dr PredragSimi}. gledu severa Kosova. Situaci ja i se ver no i ju `no od l Kako bi izgledao taj raspletnaseveruPokrajiIbra, u srpskim enklavama, ne? postaje dramati~na i u pogle– Te{ko je naga|ati jer su du snabdevawa lekovima, hrapozicije dve strane u sporu, s nom. Srbija u ovom trenutku iz ja va ma wi ho vih ~el ni ka, te{ko da ima drugog re{ewa. kao „zakucane“. Za Beograd, l Da li je dogovorena posle vanredne sednice Skup- rezolucijasEU,kojajeda{ti ne, po vra tak na pre |a - la leg it im it et dol as ku {we stawe na severu Kosova Euleksa, imala za sobom je ne{to bez ~ega te{ko mo- „ne{to“, zbog ~ega je zame`e iza}i iz ove krize, a s dru- nik prem ij er a i lid er ge strane, izjave Ha{ima Ta- SPS-a Ivic a Da~ i} pro~ija su takve da odbija svaku zvao predsednika dr`ave takvu mogu}nost, ~ak i nasta- Borisa Tadi}a u Skup{tivak pre go vo ra. nidaka`e{ta Mislim da je u je bilo u BriMislimdajeu ovom tre nut ku selu? ovomtrenutkukriza kri za na svom – Te {ko je u nasvomvrhuncui ovom tre nut ku vrhuncu i sa zebwom o~e ku je mo sazebwomo~ekujemo na ga |a ti. Mi vesti sa severa slim da to znaju vestisasevera Kosova, kao {to samo oni koji su Kosova rekoh, strahujubi li di rekt no }i od mo gu }eg ukqu ~e ni, a ne sukoba izme|u Kfora, koji je verujem da bi bilo ko u zestao na stranu vlade u Pri- mqi, ukqu~uju}i i predsed{tini, i Srba na severu. nika, mogao iza}i iz okvira l [ta je moglo izazvati koji postavqa Ustav Srbije. nez ad ov oqs tvo preg ov al Kak o kom ent ar i{ et e ra~kogtimaBeogradaupo~iw en ic u da je sav etn ik sledw em sus ret u s popreds edn ik a Rep ub lik e srednikom EU u dijalogu s JovanRa{kovi}biouBriPri{ tin om Rob ert om Kuselu kada se dogovarala perom?Iza{toseonodita zajedn i~k a rez ol uc ija graouRa{koj,anenaKosoza UN, a sada se kao tre}i vu? pregovara~ javqa na seve– Samo mo`emo naga|ati da ruKosovaiMetohije?Koja je do{lo do razmimoila`ewa jewegovauloga? i kod ocene stawa na severu – Prepostavqam da on kao Kosova i o onome {to bi tre- ~ovek koji je bio neposredno balo da sledi. Najelementar- ukqu~en u sporazum s EU, saniji razlog za susret u Ra- mim tim ima autoritet da u {koj je {to je pre toga bio u ovim pregovorima skrene paPri{tini, gde se i vratio, i `wu na neke tada{we dogovowegov itinerer je bio da se s re. Prema tome, mislim da se predstavnicima Srbije tamo radi o qudima koji su u toj odigra. prvoj postavci srpske spoqne po li ti ke, i we go vo pri su l DalijeKuperbioprastvo me ne iznena|uje. vaadresaizarazgovoreo ulozi Misije Euleks i wel Koliki i kakav mo`e nom izl as ku iz mand at a biti manevarski prostor statusno neutralnog, {to Srbije, odnosno vlasti, u svedo~iiposledwaizjava ovomtrenutku? {efa ove misije Gzavijea – Kriza je jo{ uvek u najindeMarwaka? ten ziv ni jem de lu i pre kid – Kuper je pre svega posred- pregovora {efa beogradskog nik u pre go vo ri ma iz me |u tima Borislava StefanoviBeograda i Pri{tine, dakle }a i ministra Gorana Bogda~ovek koga je evropska diplo- novi}a s komandantom Kfora matija, odnosno wena {efica Erhardom Bilerom, odnosno Ketrin E{ton, odredila da wegovo odbijawe da se prekjuih vodi. On je i taj na koga ~e s wima sretne, zatim neizmnogi, barem u Srbiji, upiru vestan rastanak u~esnika dopr stom da je od go vo ran za govora u Ra{koj, upu}uju na neo dr `a nu po sled wu run du to da }e se tek u narednim dapregovora i weno odlagawe nima mo}i videti wen tok i za septembar, {to je bio di- kako }e se zavr{iti. rek tan uvod u po te ze Pri D. Milivojevi}


c m y

politika

dnevnik

sreda3.avgust2011.

3

POSLANICIPOTRO[ILINAPUTOVAWA100MILIONA

Redbenzina, redkerozina Poslanici srpskog parlamenta potro{ili su pro{le godine vi{e od 100 miliona din ar a, {to na put ov aw a u inostranstvo, {to za dolazak na skup{tinska zasedawa. Ve}i deo novca odlazi uglavnom na gorivo za putovawe narodnih preds tavn ik a iz raz nih delova Srbije, dok je oko 17 miliona dinara “pojela” parlamentarna diplomatija. Osimkao~lanovidevet delegacija koje nas preds tav qaj u u parl amentima {ireg zna~aja, pos lan ic i put uj u po svetu i kao ~lanovi na des et in e grup a prij ateqstva, uz tvrdwu da tro{kove wihovog boravkauglavnompokriva doma}iii Na ~elu spiska onih koji su pro{le godine najvi{e potro{ili na put ov aw a u inos transtvo je {ef poslani~kog klub a DSS-a Milo{ Alig rud i} s 1.092.639 dinara. On je ~lan del eg ac ij e pri Parl am ent arn oj skup{tini Saveta Evrope i nasme{tajuinostranstvupotro{ioje397.995,nadnevnice 182.117, dok je na prevoz oti{lo282.034dinara. Odmah za wim na listi je {ef ove delegacije, predsednik Odbora za inostrane poslov e Drag oq ub Mi} un ov i} (DS), s 833.720 dinara, kao i ~lan ic e del eg ac ij e Elv ir a Kova~ (SVM) s „ukwi`enih“ 759.965iNata{aVu~kovi} sa 711.921 dinarom. ^lan delegacije pri SE je i {ef poslani~kog kluba SRS-a Dragan Todorovi}, koji je na putovawa potro{io 474.245 dinara, kao i {ef napredwaka Tomislav Nikoli}, za koga je ubele`en pro{logodi{wi tro{ak od 11.389 dinara. U pro{logodi{we tro{kove putovawaupisanjeipotredsednik

Skup{tine Bo`idar Deli} s 298.296 dinara, koji se vratio ustaritaborradikala. Preds edn ic a Skup{ tin e Srbije Slavica \uki}-Dejanovi},kojajeujednoi{efica na{e delegacije u Interparlamentarnojuniji,pro{legodineje„ukwi`ila“479.338dinara, od ~ega je najvi{e oti-

{lo na prevoz – 312.837, za sme{tajsvega31.255,azadnevnicetek80.075dinara. ^eln ic a del eg ac ij e pri Parl am ent arn oj skup{ tin i OEBS-a Suz an a Grub je{ i}

(DS) lan e pot ro{ io sveg a 5.247 dinara, dok je wegov kolega iz stranke i delegacije Konstantin Samofalov navedensa437.353dinara. Ako se gled aj u ra~ un ic e stranaka, 67 poslanika kluba DS-a 2010. godine u inostranstvujepotro{ilo4.945.101dinar, 20 pos lan ik a DSS-a

2.174.349 dinara, 25 poslanika URS-a 1.663.985, 11 poslanika LDP-a 583.485, pet poslanika LSV-a 287.774 dinara. ^etiri pos lan ik a Sanx a~k e dem okratske partije ukwi`ila su

Putovawe~etiriposlanikaLSV-anazasedawa ko{talojelane1.521.425dinara,a~etiri poslanikaSVM-azadolazakuBeograd potro{ilisu2.297.357dinara (URS) na put ov aw a u inostranstvo lane je potro{ila 472.360 dinara, a potpredsednic a Skup{ tin e i ~lan ic a ovedelegacijeGordana^omi} (DS)468.447dinara. [ef na{e delegacije pri Parl am ent arn oj skup{ tin i NAT O-a Mark o \ur i{ i}

lane 468.708 dinara, a 22 poslan ik a „Nap red, Srb ij o!“ 828.883 dinara, dok je 58 radikala navedeno s tro{kom od 1.716.600 dinara. Samostalni pos lan ik Jov an Dam jan ov i} putovao je u inostranstranstvo za 208.315 din ar a, a u SVM-uje,osimElvireKova~,

putovao samo predsednik Odbora za evropske integracije LasloVarga,potro{iv{isvega66.352dinara.Ni~etiriposlanika SPO-a nisu obli{la svet, po{to im je ukwi`eno tek 43.823 dinara. SPS je iz dr`avne kase na putovawa potro{ioukupno934.278dinara, stim{tojeutucifruura~unatitro{akpredsedniceSkup{tine. U parlamentu sede i strana~ki lideri koji uop{te nisu putovali u inostranstvo o tro{ku parlamenta, kao {to je slu~aj s liderom LDP-a ^ed om ir om Jov an ov i}em, LSV-a Nen ad om ^ankom,SDU-a@arkom Kora}em, NS-a Velimirom Ili}em, JS-a DraganomMarkovi}emPalmom iPDD-aRizomHalim ij em. Wih ov sald o za slu`bena putovawa u inostranstvoje–nula. Za dolazak na skup{tinska zasedawa pojedina~no je najvi{e potro{ io pos lan ik iz Sanxaka Bajram Omeragi} – 1. 077.129, dok su najv e} u ukupn u sum u ukwi`iliDS-as23.656.862za svojih 68 poslanika i SRS s 18.495.639 za putovawe 58 parlamentaraca.Zadolazaknazasedawa 25 poslanika G17 plus potro{ilo je 8.352.300, 20 iz DSS-a6.542.005,a22poslanika„Napred,Srbijo!“8.404.632 dinara. Putovawe ~etiri poslan ik a LSV-a na zas ed aw a ko{talo je lane 1.521.425 dinara,dokjeLDPza11~lanova prokwi`io 1.078.495 dinara, od ~ega je 805.729 dinara potro{iosadave}biv{iposlanik iz Novog Sada Slobodan Mar a{. ^et ir i pos lan ik a SVM-a lane su za dolazak u Beograd potro{ili 2.297.357 din ar a. Pet pos lan ik a PUPS-anadolazaknazasedawa ukwi`ili su samo 23.420 dinara. S.Stankovi}

„BogataSrbija”tra`ire{ewe zasiroma{niagrar Nizak udeo agrara u buxetu Srbije od svega2,56odstodokazjedajo{nemamodugoro~nu agrarnu politiku, usmerenu ka preporoduoveobnovqiveprivrednegrane, zbog ~ega Pokret „Bogata Srbija„ poziva Vladudapreistekamandatautvrdiiobjavidugoro~nustrategijurazvojaagrara,iu skladu s tim dokumentom osetno pove}a agrarnibuxet.

U saop{tewu „Bogate Srbije„, koje je potpisao predsednik Zaharije Trnav~evi},navodisedastrategijutrebadanapi{u i predlo`e vrhunski stru~waci. „Beztakvogdokumentaive}ihulagawau agrar, nastavi}e se velika kolebawa proizvodwe biqa, niska stopa rasta, opadawe broja stoke, parlog i siroma{tvo – uzrok nezaustavqenog odlaska

mladihsaselaiga{ewamnogihporodica i gazdinstava”, stoji u saop{tewu. U saop{tewusedodajedaSrbijamo`ebrzo postati zna~ajan evropski proizvo|a~ i izvoznik poqoprivrednih proizvoda, ali je za preokret zna~ajno br`e uno{ewenovihznawaitehnologijakoje produktivnostdi`unaevropski,isplativnivo.

REKLI SU

Popov:SADiEU dare{ekrizu Direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov zatra`io je ju~eodSADiEvropske unijedasebr`eiefikasnije ukqu~e u re{avawe aktuelnih problema na administrativnimprelazima naseveruKosova. –Centarzaregionalizamtra`iodSAD iEUdapreduzmubr`eiefikasnijemerena grani~nimprelazima,kojisuposledwihdana u blokadi, kako bi se normalizovalo snabdevawe robom na teritoriji Kosova – rekaojePopov. Onjezatra`ioodEUiSADidaspre~e daqe dono{ewe jednostranih mera Vlade Kosova,kojebimogleugrozitimirnaKosovu i dovesti u pitawe nastavak pregovora predstavnikaKosovaiSrbije. –EUiSADbitrebalodaseenergi~nije zala`uzanastavakpregovoraizme|uKosovaiSrbije,kojisuutoku,jerbisetimenastavio proces re{avawa pitawa koja su i izazvalasada{wukrizu–rekaojePopov.

Pajti}:Vojvodina Mi}unovi}:Da jena{aku}a smouNATO-u,sve Predsednik Vlade bibilodruga~ije Vojvodine Bojan Pajti} najo{trijejeju~e osudio napad na prostorije Islamskog centra u Novom Sadu i izrazio uverewe da }e nadle`ne slu`be brzo prona}i napada~eisveonekojisuodgovorni za incident. „Vojvodina je na{a zajedni~ka ku}a u kojoj nassvena{erazli~itosti,obi~ajiinasle|espajaju,anedele.To~inidabudemojo{ tolerantnijiiotvorenijiidaseistinski me|usobno uva`avamo i po{tujemo. Zato i po{tujemopravosvakogaodnasnarazli~itostinasvejezi~ke,verskeikulturneslobode”,naveojePajti}usaop{tewu.Reaguju}inaincidentukojemsunepoznatipo~iniociprekju~eranoujutroporazbijalistakla na zgradi Islamskog verskog centra u NovomSadu,Pajti}jenaveodasvikojinatakavnasilanna~iniuvremevelikogverskog praznika napadnu bilo koga u Vojvodini, mogura~unatisamonanajo{trijuinepodeqenuosudusvih`iteqaVojvodine.

Predsednik skup{tinskog Odbora za inostrane poslove Dragoqub Mi}unovi} smatra da su pregovori o Kosovu i sporazumno re{ewe jedini na~in za re{ewe problemaidaEvropa,odnosno Euleks, mora tako|e da podsti~e pregovore. On je naglasio da ne o~ekuje da }esenasilnore{avatipitawa,ali}ebiti dosta„tvrdihpregovora”. Mi}unovi}jerekaodaNATO,„budu}idase nalaziikodnasnaKosovuisvugdeokonas,jestezna~ajanfaktorzastabilnostregiona”. –DasmobiliuNATO-u,nebido{loni do raspada Jugoslavije. NATO bi sigurno nastojao da kontroli{e situaciju i ne bi dozvolio gra|anski rat. Mo`da bi se stvaralenekekonfederalnejedinice,aliurat sigurnonebismou{li.Tonezna~idaulaskom u NATO mo`ete promeniti istoriju, onajeonakvakakvasedogodila–kazaojeon.

USKUP[TINIVOJVODINEBEZREAKCIJANA OSTAVKEGORANAJE[I]AIMILENKAFILIPOVI]A

Upra`weni mandati~ekaju redovneizbore

Dan posle ostavki dvojice pok raj ins kih pos lan ik a iz najve}e poslani~ke grupe „Za evropskuVojvodinu”niizvojvo|anskog odbora Demokratskestrankenikosenijeoglasio. U Skup{tini Vojvodine saznali smo jedino da tokom ju~era{weg dana nije bilo novih ostvaki, koje se, ina~e, o~ekuju posle odluke Ustavnogsudaonespojivostiposlani~ke funkcije s funkcijom predsednikaop{tineiligradona~elnika. A takve duple funkcije u pokrajinskom parlamentu ima 14 poslanika, od kojijejedanizSPS-a,aostaliizklubaZEV-a. Re~je,ina~e,oposlanicima kojisuizabranipove}inskom izbornom sistemu, ~ije ostavke povla~e raspisivawe dopunskih izbora, izuzev ako je doredovnihizborapreostalo mawe od {est meseci. Ina~e, ba{zbogobaveznihdopunskih izbora, pokrajinska administracija usprotivila se pro{le godine nalogu Agencije za borbu protiv korupcije da se vojv o| ans ki pos lan ic i opredele za jednu od postoje}ih funkc ij a. Pok raj ins ki ~elnici isticali su tad kao argumentspecifi~nostvojvo|anskog izbornog sistema, po kojem se polovina od 120 poslanika bira neposredeno, a pol ov in a po prop orc io n alnommodelu.Utomesusekoristiliituma~ewemMinistarstvapravde,kojejetako|eustvrdilo da se zakonske odredbeonespojivostifunkcijane odnose na navedene vojvo|anske poslanike, a {to su u odbranu svojih duplih sinekura iskoristiliirepubli~kiposlan ic i Drag an Mark ov i} Palma iVeroqubStevanovi}, grad on a~ eln ic i Jag od in e i Kragujevca. No,nakongodinudanausledila je odluka Ustavnog suda po koj oj funkc ij e ve} ins ki izab ran ih pok raj ins kih poslanikanisuspojives~elnim pozicijamaulokalnimsamoupravama. Iz pokrajinske koa-

licije su potom najvili da }e svih14poslanikapostupituu skladustomodlukom,alikad bude ozvani~ena u „Slu`benom listu„. O~ekivawa koordintora vladaju}e koalicije DragoslavaPetrovi}a bilasu da}eseve}inawihopredeliti za poslani~ki mandat, dok }ewihnekolikozadr`atipozicijenalokalu.

Nemaroka Sekretar Skup{tine APVMiloradGa{i} potvrdiojeju~ena{emlistudasu ostavke Gorana Je{i}a, predsednika op{tine In|ija, i Milenka Filipovi}a, predsednika op{tine Sremski Karlovci, prekju~e stigleuparlament.Onjekazao i da ne postoji rok u kojem biSkup{tinaVojvodinemoraladaihverifikuje. – Ne postoji takav rok, ve} je obaveza pokrajinskog parlamentadateostavkeverifikuje na prvoj narednoj sednici – kazao nam je Ga{i}. Onjedodaoidaprvajesewa sesija jo{ nije planirana,po{tosuutokugodi{wi odmori. Me|utim, izgleda da su ju~e bili zate~eni ostavkama GoranaJe{i}aiMilenkaFilipovi}ajersuoneusledilemimodogovoraustrancidasesa~eka zvani~na odluka USS-a. A po nezvani~nim navodima, wihdvojicanatakavpotezodlu~ili su se jer su bili nezadovqni „na~inom na koji se ceo politi~ko-pravni proces oko duplirawa funkcija vodio, a zbog ~ega su u javnosti najvi{ebilietiketiranivojvo|anskiposlanici„. Po svemu sude}i, upra`weni mand at i u pok raj ins kom parlamentu najverovatnije }e ostatineraspore|enidoisteka mandata aktuelnog saziva, po{to se na prole}e moraju raspisatiredovniizbori. B.D.Savi}

^upi}:Kozadr`i funkcije, opasanje~ovek ^lanOdboraAgencijezaborbu protiv korupcije ^edomir ^upi} izjaviojeju~edabifunkcionerekojisuprotnoodlukama Ustavnog suda i Agencije zadr`evi{efunkcijatrebalotretiratikao„vrloopasnequdei odmetnikeodinstitucija,prava idr`ave”. –Bilobistra{nodaneurade ono{tore{ewemdoneseAgencija,atojedaposilizakonamorajudanapustejednuodfunkcija–rekaoje^upi}. Onjepozdravioostavkupredsednikaop{tineIn|ijaGorana Je{i}a na mesto poslanika u Skup{tiniVojvodine. –To{tojeuradioJe{i}treba pozdraviti, kao i druge slu-

~ajeve o kojima imamo najave – rekaoje^upi}. Onjedodaoda}eAgencijaodmah po~eti primenu odluke Ustavnogsuda. –Tozna~idasvakifunkcioner mora u roku od tri dana po objavi u „Slu`benom glasniku„ da po{aqe Agenciji da on ili napu{tatufunkcijuili,sdrugestrane,datra`isaglasnost– rekaoje^upi}. NaveojedajeAgencijauroku od15danadu`nadaizdakona~no re{ewe.


4

ekonomija

dnevnik

RA^UNICANARODNEBANKEDAJEPREDNOSTDOMA]OJVALUTI

BLI@ISERASPLETUBA^KOPLANA^KOJKOMPANIJI

sreda3.avgust2011.

Dinari za {tedwu boqi od deviza? Analiza isplativosti dinarske i devizne {tedwe, oro~ene u “Nedeqi {tedwe” na devet meseci, pokazuje da je i u tom periodu dinarska {tedwa bila znatno isplativija od devizne, objavio je ju~e kabinet guvernera Narodne banke Srbije. NBS navodi primer da je {tedi{a, koji je 1. novembra 2010. oro~io 100.000 dinara na devet meseci po kamatnoj stopi od 11,69 posto, koju su banke tada u proseku nudile na dinarsku {tedwu, 1. avgusta dobio 108.645 dinara. [tedi{a koji je u istom periodu polo`io 100.000 dinara u evrima, po tada{woj prose~noj kamatnoj stopi na deviznu {tedwu od 6,25 posto, po isteku perioda oro~ewa, dobio je 99.551 dinar, ili 9.095 dinara mawe. Ana li za po ka zu je da je {tedwa u dinarima oro~ena

na devet meseci bila isplativija od {tedwe u evrima ~ak i kada se dinarska {tedwa obra~una po najni`im, a devizna po najvi{im kamatnim stopama po nu |e nim u “Ne de qi {ted we”. U tom slu ~a ju je {tedi{a koji je {tedeo u dinarima dobio 8.178 dinara vi{e od onog koji je {tedeo u devizama. NBS je u “Nedeqi {tedwe” dinarsku {tedwu oslobodila obavezne rezerve i sugerisala gra|anima da imaju u vidu prednosti {tedwe u dinarima. Iako se nikada sa sigurno{}u ne mo`e znati koja vrsta {tedwe }e biti isplativija u narednom periodu, ova analiza pokazuje da je u proteklih devet meseci od “Nedeqe {tedwe“ bilo isplativije {tedeti u dinarima, zakqu~ak je NBS-a.

[tedi{akojijeoro~io100.000dinaranadevet mesecidobioje108.645dinara,akojepolo`io istusvotualiuevrima,dobioje99.551dinar

Kraj posrtawa „Nopala”?

Vanrednom sednicom Skup{tine akcionara AD „Nopal“ iz Ba~ke Palanke, a odobrena je posle ~etiri sudska neuspela poku{aja, na zahtev ve}inskih akcionara ove nekada ~uvene fabrike elektroinstalacionog materijala, po~eo je rasplet u ovoj kompaniji. Da li je ovo kraj agonije, odnosno

Ona ka`e da i o ovome ve}inski akcionari poseduju dokumentaciju koju su predali nadle`nim organima. [ta }e ~initi vlasnici nekada, pa i danas, poznatog ba~kopalana~kog, srpskog i nekada jugoslovensko-evropskog brenda zanima ovda{wu javnost, ali i privredne krugove Srbije.

kraj jedne nekada lepe privredne pri~e o fabrici koja je iz malog gradi}a kraj Dunava postala poznato ime, a u vreme privatizacije i tranzicije verovatno uni{tena, ili je re~ o novom po~etku? Sve ove godine i dr`ava je bila vlasnik 25 odsto akcija, a nije reagovala. To je o~ito na{kodilo i kapitalu 652 akcionara koji su ve}inski vlasnici, a vi{e od polovine

– Izabrali smo nov Upravni odbor i direktora, ali vam ne mogu re}i wihova imena jer nam je uskra}en pe~at – rekla nam je Bosiqka Anti} u telefonskom razgovoru iz Agencije za privredne registre u Beogradu gde se mora re{iti procedura vra}awa firme stvarnim vlasnicima. – Anga`ovana revizorska ku}a i novi direktor i predsednik UO (nezva-

DR@AVASPREMILASTRATEGIJUZAJAVNO-KOMUNALNEDELATNOSTI

Gradske ulice }e ~istiti i privatnici Ministarstvo ekonomije Srbije zapo~elo je javnu raspravu o strategiji restrukturirawa javnih komunalnih preduze}a kojom se predvi|a wihova organizaciona transformacija, a u „gradske” poslove bi}e ukqu~ene i privatne komunalne firme. Ako se ova strategija ne samo usvoji ve} pre svega uspe{no sprovede, budu}a slika sektora javnih komunalnih preduze}a bi}e ta da komunalne usluge koje pru`aju javna i privatna preduze}a budu efikasne, efektivne i odgovaraju potrebama potro{a~a. Odnosno, i javna i privatna preduze}a pru`a}e komunalne usluge na osnovu istovetnih metodologija za utvr|ivawe tarifa i jasnih pravnih procedura, JKP i drugi operateri potpisa}e s lokalnim samoupravama ugovor o pru`awu komunalnih usluga u kojem }e jasno biti navedeni ciqevi. Isti~e se i da }e za mnoge usluge koje pru`aju JKP biti anga`ovan privatni sektor, na primer za odr`avawe i izgradwu puteva, ~i{}ewe ulica, odr`avawe parkova i upravqawe otpadom. Kako se navodi u predlogu strategije, koja je, ina~e, objavqena na sajtu ovog ministarstva, svojina nad sredstvima koja koriste javna komunalna preduze}a trebalo bi da se prenese na lokalne samouprave koje bi zatim definisale kriterijume za ure|ivawe imovinskih odnosa s wima. Svi, predvi|eno je, imaju obavezu da korak po korak transformi{u javna komunalna preduze}a u finansijski odr`iva, tr`i{no orijentisana preduze}a koja obezbe|uju ne samo visokokvalitetne usluge svojim potro{a~ima ve} i dovoqno novca za samostalno finansirawe.

Me|u kqu~nim preporukama ove strategije je i da dr`ava ubudu}e podr`i programe javnih komunalnih preduze}a kroz tehni~ku pomo}, a finansijska da bude uslovqena dobrim poslov-

kacije Privredne komore Srbije „Konjunkturni trendovi”. Pad zaliha od 5,7 odsto u junu zabele`en je kod poluproizvo-

{we poslovno planirawe, da procene vrednost imovine i pove}aju buxete za investiciono odr`avawe {to, pre svega, zna~i da je neophodno da smawe teku}e tro{kove, da sprovedu ra-

Partnerstvoivra}aweimovine Po strategiji, privatni sektor mo`e se ukqu~iti u sektor komunalnih usluga u oblasti upravqawa delatnostima JKP i realizacije kapitalnih ulagawa. U~e{}e privatnog sektora treba da se sprovede kao „pilot-pristup” a ne kao op{te pravilo, a pravni okvir za javno-privatna partnerstva mora biti stimulativan, odnosno da podsti~e investirawe privatnog sektora u komunalnu infrastrukturu. Da bi se to ostvarilo, dr`ava treba da defini{e metodologiju za utvr|ivawe cena komunalnih usluga i donese zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama. Tamo gde op{tine odlu~e da samostalno sprovedu projekte javno-privatnog partnerstva u komunalnoj oblasti dr`ava treba da ih podr`i tako {to }e im obezbediti tehni~ku pomo}. nim reultatima koji }e stvarno dovesti do poboq{awa wihovog rada u svakom pogledu. Dr`ava i lokalne samouprave treba da podsti~u javna komunalna preduze}a na to da uvedu vi{egodi-

Pale zalihe u industriji Zalihe industrijskih proizvoda u Srbiji smawene su u junu 1,4 odsto u pore|ewu s istim mesecom prethodne godine, navedeno je u najnovijem broju publi-

dencije potro{a~a i poboq{aju naplatu i smawe tehni~ke i tr`i{ne gubitke ne gube}i nijednog trenutka iz vida da je efikasno pru`awe komunalnih usluga va`no kako za privredu tako i za dobrobit svih gra|ana Srbije. Strategijom su predvi|eni i depolitizacija i profionalizacija upravqawa javnim komunalnim preduze}ima, kao i razvoj mogu}nosti za ulazak privatnog kapitala u taj sektor. Ono o ~emu, ako ovaj akt dobije podr{ku, mora da se vodi ra~una nije samo da cene usluga pokrivaju tro{kove javnih komunalnih preduze}a i da im pretekne novca za odr`avawe i investiciono ulagawe ve} da pri svemu tome wihove usluge ostanu ekonomski prihvatqive za ve}inu stanovnika. Kad se ustanovi metodologija za pra}ewe poslovawa, o{tine }e imati regulatornu ulogu, kako za pitawa strukture i pove}awe cena, tako i za ostvarewe `eqenog u~inika poslovawa za ve}inu aktivnosti javnih komunalnih preduze}a. Pri tom, Vlada Srbije }e imati kontrolnu ulogu i koristi}e informacije o uspe{nosti JKP u ispuwavawu o~ekivanih performansi da bi se pare za finansirawe kapitalnih investicija koje sti`u s centralnog nivoa i iz me|unarodne pomo}i raspodeqivale prema u~niku, odnosno poslovawu JKP. Po podacima iz strategije, u Srbiji posluje oko 310 javnih komunalnih preduze}a ~iji su osniva~i lokalne samouprave, a zapo{qavaju 53.000 radnika. Ukupna imovina tih preduze}a procewena je na 173 milijarde dinara. Q.Male{evi}

da, osim energije, i netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu od 4,8 odsto. Zalihe kapitalnih proizvoda pove}ane su 30,1 posto, energenata 11,7, a trajnih proizvoda za {iroku potro{wu 2,8 posto. Najve}i pad zaliha zabele`en je kod drveta i proizvoda od drveta, ko`e i predmeta od ko`e, odevnih predmeta, faramaceutskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike. Istovremeno, najve}i rast zaliha evidentiran je kod ruda metala, nafte i prirodnog gasa, motornih vozila i prikolica, metalnih proizvoda i ostalih saobra}ajnih sredstava.

cionalizaciju broja zaposlenih i poboq{aju wihovu kvalifikacionu strukturu. Na kraju krajava, ka`e se u ovom aktu, zadatak javnih komunalnih preduze}a je da unaprede sistem evi-

^udnopona{awedr`ave – Od 2006. godine, iako ve}inski vlasnici, nismo imali uvid u poslovawe niti u bilo kakva dokumenta firme i pored validnih sudskih re{ewa – tvrdi Bosiqka Anti}. – ^udno je {to dr`ava Srbija, kao vlasnik 25 odsto akcija, nikada nije reagovala, ali su poreznici nedavno do{li da plene ma{ine zbog poreskog duga. Zar nisu do{li da plene svoju imovinu? Predsednica akcionara ove firme nagla{ava da }e protiv svih onih ~ija se odgovornost utvrdi biti podnete krivi~ne prijave nadle`nim organima. je u Udru`ewu malih akcionara AD „Nopal“. – Skup{tinom akcionara 25. jula hteli smo da spre~imo daqe raspar~avawe i uni{tavawe akcionarskog, odnosno privatnog i dr`avnog kapitala, kao i brenda firme koji smo gradili 55 godina – ka`e Bosiqka-Boba Anti}, predsednica Udru`ewa akcionara AD „Nopal“. – U posledwih ~etiri-pet godina firma je poslovala s gubitcima, enormno je zadu`ena, nisu pla}eni porezi dr`avi, izdavani su u zakup objekti, ~ime je „Nopalu“ na~iwena direktna {teta. Po dokumentima do kojih smo uspeli da do|emo, izme|u ostalog, vidi se da je ~etvrtina firme izdata u zakup za 3.200 evra, a zakupac je svaki mesec koristio ~itavu firmu. [tetu nam ~ini i zakupac koji izra|uje proizvode s na{im `igom, a na koje lepi svoje etikete.

ni~no re~ je o qudima koji su bili u rukovodstvu „Nopala“ dok je bio vrlo uspe{na firma, prim. aut.) treba da naprave presek stawa i da obaveste akcionare o narednim koracima i statusu akcija i kapitala AD „Nopal“. U posledwih nekoliko godina nije bilo mnogo logike u de{avawima u ovoj fabrici koja je nekada zapo{qavala 800, a pre dve godine 250 radnika, da bi sada u zakupu radilo oko 100 radnika. M.Suyum

01. 08. 2011.

1.330,70374

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BIP u restrukturirawu, Beograd

7,69

42

420

Vital, Vrbas

6,42

1.375

2.750

Tigar, Pirot

3,16

815

8.271.644

Filip Moris Operej{ns, Ni{

2,36

1.692

294.183

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Lasta, Beograd Privredna banka, Beograd

2,16 Promena % -12,07 -2,17

852 Cena 335 361

27.606.547 Promet 60.300 22.364

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Dunav osigurawe, Beograd

-1,53

1.219

499.915

Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-1,32 Promena % 2,16

BELEX 15 (720,98

Promet

900 Cena 852

36.000 Promet 27.606.547

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

360

690.120

BB Trejd, @iti{te

0,00

560

197.120

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

144.300

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Naziv kompanije

0,61)

Promena %

AIK banka, Ni{

0,49

NIS, Novi Sad Komercijalna banka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Agrobanka, Beograd

Cena

Promet

2.649

11.313.891

2,16

852

27.606.547

0,00

2.817

0,00

0,83

730

3.951.210

0,14

6.584

335.800

Imlek, Beograd

-0,91

2.188

733.038

Soja protein, Be~ej

-0,67

737

29.490

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,18

556

3.812.717

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.351

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.800

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,69

2.300

46.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

0,00

Tigar, Pirot

3,16

815

8.271.644

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.699

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik KAKOVRATITIOTETO

KRAHIRALANAPLATAFISKALNIHOBAVEZAUJULU

Restitucija puna rupa

Rado Srbi be`e od poreza

Biv{i ministar za ekonomskeodnosesinostranstvomMilan Parivodi} ocenio je da je nacrt zakona o restituciji “u velikoj meri nepotpun” i da }e morati da bude ugra|ena zamenskarestitucija. –Mislimdane}ebitina~ina da ovaj zakon izbegne davawe druge imovine, po{to to predvi|aizakonocrkvenojrestituciji, koji je potvrdio Ustavni sud–rekaojeParivodi}.

Powegovimre~ima,nacrtzakonaovra}awuoduzeteimovine i obe{te}ewu, koji je krajem pro{le sedmice predstavila VladaSrbije,veomajesuzionaturalnu restituciju, a u delu o nov~anomobe{te}ewujepotpunonedore~eni“ostavqatuobavezunekojbudu}ojvladi“. –Idesenadrasti~nosu`avawe objekta naturalne restitucije gradskog gra|evinskog zemqi{ta, poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta – rekao je on. Po Parivodi}evom mi{qewu, naturalna restitucija trebadabude{to{ira,dauslu~ajevima kad imovina ne mo`e da se vrati zbog ste~enih prava trebau{tove}ojmeridaseide nazamenskurestitucijuitekna kraju ostaje finansijska restitucija. – Finansijska restitucija u tom slu~aju ne mo`e biti tako velikajer}evelikibrojzahtevabitire{ennaprvadvana~ina–rekaojeParivodi},kojije 2007. godine napravio verziju nacrtazakonaorestituciji.

Kriza u Srbiji smawila je privrednu aktivnost, a s wom jepaoiprihododporeza.Najsve`ijipodaciPoreskeupraveSrbijegovoredaje,zakqu~no s julom, napla}eno 341,59 milijardu dinara, a plan je bio337,06milijardi.Najvi{e – ~ak deset odsto – smawen je doma}iprihododPDV-a,paje umesto72,10milijardedinara napla}eno 64,87. U samoj centrali u Beogradu smatraju da to nije zabriwavaju}e. Zbog ~iwenicedasejulizavr{iou nedequ, ceo vikend nije u{ao u obra~un. Zato iz slu`be za kont akt e s med ij im a sti` e uveravawe da }e ve} u avgustu poreskiprihodbitiuplusua planpreba~en.Avgust}eimatidvadanavi{ezaobra~un. Ipak, u Upravi se ne oslawaju samo na kalendar. Ovih dana u toku su poja~ane kontroleizdavawafiskalnihra~una. Poreznici su na terenu da bi se uverili u to da li je smawewuprihodakumovaopad pos lovn ih akt ivn os ti ili preduzetnici{tedenaporezu pa ra~une izdaju sporadi~no. Poja~ana kontrola je po~ela od Beograda a i ostali mogu o~ekivatiposeteporeznikai preko dana a ugostiteqske i sli~ne delantosti i u kasnim ve~erwimsatima.Otome{ta se planira u narednom periodu direktor Regionalnog centra PU Novi Sad, koji prokriva APV, Zoran Radoman ka`e: – Konstantno kontroli{emo izdavawe fiskalnih ra~una,anarednihsemica}etobiti poja~ano – najavquje Rado-

Velikiobveznicioti{li izVojvodine KolikoVojvodinadajeubuxetakolikodobijaizwega? Odgovornaovakojednostavnopitawete{kojedatijerpri PUSrbijeradicentarzavelikeporeskeobeznike.Tamose prikupqa i porez i podaci od 110 najve}ih kompanija iz Pokrajine.Tususvepivare,banke,plusDDOR“NoviSad”, “MK-komerc”,“Viktorijagrupa”,“Nektar”,“Karneks”,”Lafar`,NIS,“Srbijagas”,komunalnapreduze}aizgradova i ostali veliki. Wihova poreska izdvajawa ne vode se posebno. Brojke su poznate, ali da bi se dobile, potrebna je posebnaanalizauCentruzavelikeaPokrajinasenevodi posebno. man. – Dos ad a{ we isk us tvo nasu~idaseizdavawera~una, pa samim tim i evidencija i pla}aweporeza,najvi{eizbegava u uslu`nim delatnostima. Preciznije, izdavawe ra~una izbegavaju servisi, posebnokadaposaoradenatere-

nu, agencije, saloni za ulep{avawe,trgova~keradwe,ugostiteqski objekti. Ovi potowi izbegavaju ra~un u kasnim ve~erwimsatimaasvenadaju}i se da poreznici nisu u to vreme na poslu. Da ih podsetim:radimoitada.

Kazne za neizdavawe ra~una kre}u se do milion dinara. Wih poreski inspektori ne napla}ujunaterenuve}podnose prijavu prekr{ajnim sudovima koji daqe procesuiraju taj prestup. Vi{e od nov~ane kaznekompanijeipreduzetnici strepe od mere zatvarwa radwena60dana.Onasedosadapokazalakaonajefikasnija. Kadasuupitawuve}iporeski prekr{aji, tu se tako|e drugemereanekaznepokazuju kao vrlo efikasne. Tako je CentarizNovogSadanedavno pokrenuopostupakdase20miliona dinara poreza naplati iz li~ne imovine direktora preuze}a u kojem je otkrivena utaja.Pona{impropisima,to semo`ezahtevabezobzirana todalijeonvlasnikpreduze}a ili su to druga lica. Ova merajeidosadabilanaraspolag aw u por ez nic im a, ali je retko primewivana. Ubudu}e }e se ta zakonska mogu}nost vi{e koristiti, a osim poreza, direktor za koga se uspostavi da je kriv plati}e i sve doprinose koje je privredni subjekt po zakonu obavezan da platiatonijeu~inio. U Srbiji je ove godine zatvoreno 765 objekata zbog neizdavawa fiskalnih ra~una, izjavio je direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavqevi}. KakojeRadosavqevickazao, prekr{awim sudovima je od po~etka 2011. godine podneto 1.042 zaht ev a za pok ret aw e prekr{ajnogpostupkazbogneizdavawafiskalnihra~una. D.Vujo{evi}

sreda3.avgust2011.

5

ZALIHENBS-aSMAWENE ZA97MILIONAEVRA

Leto topi devizne rezerve DeviznerezerveNarodnebanke Srbije smawene su u junu za 97,3 milionaevrainakrajumesecaiznosilesu9,97milijardievra,objavqeno je u publikaciji Privredne komore Srbije “Konjunkturnitrendovi”. Nasmawewejenajvi{euticalo izmireweobavezapostarojdeviznoj{tedwi,naosnovu~egajeujunuizdeviznihrezerviispla}eno 67,8 miliona evra. Neto devizne rezerve su na kraju juna iznosile 5,4milijardievra,{toobezbe|uje pokrivenost nov~ane mase od 426posto,kratkoro~nogdugauiznosu984postoipokrivavi{eod sedammeseciuvozarobeiusluga. Na dan 30. juna devizne rezerve komercijalnih banaka iznosile su 1,2milijarduevra,{toje53milionamawenegoumaju.Ukupnedevizne rezerveRepublikeSrbijesukrajem junaiznosile11,14milijardievra, {tojesmaweweod150,2milionau odnosunaprethodnimesec.

Za ste~aj jo{ 464 firme USrbijijenakrajujulajo{464 preduze}a ispunilo uslove za pokretawe ste~aja zbog neprekidne blokadera~unautrajawuoddvegodine, objavila je danas Narodna bankaSrbije.Me|ukompanijamasa dvogodi{wom blokadom ra~una su Trgovinsko preduze}e Jabuka, ugostiteqskoitrgovinskopreduze}e Vi{wica i gra|evinska firma Partizanskiput,podacisuNBS.

RADNICINIBENSAIDAQEBEZPLATA

Bankari zako~ili putare Predstavnici putara “NIBENS grupe” nisu ju~e postigli dogovoroodlagawunaplatepotra`ivawasAIKbankom,kojajewihov najve}i finansijski poverilac,re~enojeTanjuguuSamostal-

nom sindikatu putara Srbije, ali subankamadalinovirok–do~etvrtkadaseusaglaseona~inure{avawaproblematihpreduze}a. – Molili smo AIK banku da odlo`i naplatu potra`ivawa zamesecdanadabiradnicimogli po~eti da primaju plate i

ponovorade,alijetabankatra`ila od “Puteva Srbije“ da garantujudamorajudaplateAIK bancitajnovacbezobziranato dali}egaradniciNIBENS-a zaraditi u narednom periodu –

reklajepredsednicaSamostalnogsindikataputaraSrbijeSowaVukanovi}. Ona je kazala da generalni direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobwak tonijehteodapotpi{e iputari“NIBENSgrupe”sudalibankamarokdasedo~etvrtkau

podnekona~nousaglaseowihovoj sudbini. Putaritra`eodAIKbankeda seprivremeno,namesecdana,odlo`inaplatadugova,izparakoje “NIBENS grupa“ dobija za odr`avaweputeva,anaosnovuugovorakojiimas“PutevimaSrbije”. Banke, kao najve}i poverioci putara “NIBENS grupe”, potra`ujuizme|u110i130milionaevra. Vlasnik“NIBENSgrupe“Milo \ura{kovi}, koji je u maju uhap{en zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, prilikom zadu`ivawa kod AIK banke kao garancijuunapredjezalo`ionovac koji “NIBENS grupa“ treba da dobijazaodr`avaweputeva. Sowa Vukanovi} je precizirala da preduze}a koja su ~lanovi NIBENS-a imaju potpisane ugovore s “Putevima Srbije” za odr`avawemagistralnihiregionalnihputeva. – “Putevi Srbije” pla}aju svakogmeseca,atajnovacje\ura{kovi} zalo`io prilikom zadu`ivawakodbanaka–kazalajeona. AKSA@IVOTNO OSIGURAWE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

100,1070

102,1500

104,5000

99,8006

Australija

dolar

1

76,7339

78,2999

80,1008

76,4990

Kanada

dolar

1

73,5324

75,0331

76,7589

73,3073

Danska

kruna

1

13,4307

13,7048

14,0200

13,3896

Norve{ka

kruna

1

13,0463

13,3126

13,6188

13,0064

[vedska

kruna

1

11,1062

11,3329

11,5936

11,0722

[vajcarska

franak

1

90,1623

92,0023

94,1184

89,8862

V.Britanija

funta

1

114,6700

117,0100

119,7020

114,3190

SAD

dolar

1

70,2851

71,7195

73,3690

70,0700

Kurseviizovelisteprimewujuseod2.8.2611.godine

Uz polisu i popust Kompanija`ivotnogosigurawa“Aksa”ponudilajenovproizvodtr`i{tu.Re~jeokartici `ivotnog osigurawa “Aksa“ pod imenom “komfort plus”. Uplatompremijeod1.500dinaraklijentuzkarticudobijapopustod20odstonamedicinske usluge u privatnim zdravstvenimustanovamaskojimaosiguravaju}a kompanija sara|uje. [to se ti~e osnovne usluge, osigurane sume se kre}u od 355.000dinarado1.060.000. D.V.

SLABEFEKATMERAZAPODSTICAWEZAPO[QAVAWA

Kre}e lov na gazde zbog rada na crno? Uredba koja bi trebalo da podstakne zapo{qavawe po~ela je da se primewuje pre vi{e od mesecdana,alizasadanemazna~ajnijih rezultata, a zaposlenost,naravno,nijebitnove}a. Zvani~nastatistikajeprocenila da je krajem juna u Srbiji bilo zaposleno 1.755.238 lica, {to nije bitnije promeweno u odnosu na prethodni mesec, ali je 1,1 odsto mawe nego krajem 2010. godine, objavqeno je u publikaciji Privredne komore Srbije “Konjunkturni trendovi”. Od toga je kod privatnih preduzetnika bilo zaposleno 405.476lica,doksuostaliradiliuokviruprivrednihdru{tava i u administrativnim delatnostima. Istovremeno,nakrajujunabilojenezaposlenoukupno756.255 lica,odkojih394.963`ena,{to je 1,3 posto vi{e u odnosu na isti mesec prethodne godine. U pore|ewu s prethodnim mesecom, ukupan broj nezaposlenih opaoje1,1odsto. Uprkostrendusmawewanezaposlenostiuposledwatrimeseca,junskastoparegistrovanenezaposlenosti je jo{ uvek na visokomnivouod27,61odsto.

Zbog slabih efekata uredbe oglasioseiministarekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}, oceniv{idamnoginisu ozbiqno shvatili nameru dr`avedasmawisivuzonu.

Zbog ekonomske krize koja je pogodila pojedine zemqe Vlada Srbije mora biti spremna da reaguje i pomogne doma}im kompanijama – Oni koji zapo{qavaju qude na crno ili na sivo i koji ih pla}aju u ke{u zaista nisu ozbiqnoshvatiliopomenu–izjavioje]iri}, najaviv{i po~etak rigoroznih kontrola i ka`wavawa nesavesnih poslodavaca, a kontrole bi trebalo da krenu ve} narednih dana. – Dr`ava je dala grejs-period, prakti~nodokrajajula,ukojemfirmetrebadazaposle,odnosnolegalizuju status nekih svojih zaposlenih.Zamesecdanazaposlenoje77qudi,{tojemalo,a~i-

wenicajedasugodi{wiodmori idadoma}apreduze}a,iakozapo{qavajunovequde,toradeod septembra,odnosnodojuna. Ministar ekonomije i regionalnograzvojaizjaviojedazbog ekonomske krize koja je pogodilapojedinezemqeVladaSrbije morabitispremnanatoda,ako do|edoodre|enihproblema,reagujeipomognedoma}imkompanijama. ]iri} je rekao da se u junu i julusastaosgr~kimiitalijanskim bankarima i da ne postoji nijednaindikacijada}enekeod stranih banaka koje posluju u Srbiji smawiti poslovawe ili sepotpunopovu}i. – U Vladi smo razgovarali o odre|enim merama, nevezano za to da li }e biti nekih negativnih efekata krize u nekim od okolnihzemaqailine,dabudemo spremni da odre|enim meramaodreagujemounarednomperiodu–rekaoje]iri}. OnjepodsetionatodajeVladairanijepravovremenoreagovala putem subvencionisanih kredita da bi pomogla likvidnost “jer nelikvidnost i daqe postoji kao problem u na{oj privredi”. E.Dn.


6

poqoprivreda

sreda3.avgust2011.

dnevnik

PRIVATIZACIJAUPROPASTILAIPOQOPRIVREDNEFIRMEIVOJVO\ANSKASELA

Kupilipreduze}a, seqakedobiligratis PQA^KAPOQOPRIVREDNIHDOBARA

Tu`ila{tvoda pro~e{qazadruge Odbor Skup{tine Srbije za predstavkeipredlogezatra`io je od Tu`ila{tva za organizovanikriminaliodpolicijeda ispitaju navode malih akcionaraoneregularnostimauprivatizaciji pet poqoprivrednih zadrugauVojvodini. Predsednik tog skup{tinskogtela Sa{aDujovi} kazaoje ju~edajeOdboruputiozahteve Tu`ila{tvu i Upravi MUP-a Srbijezaborbuprotivorganizovanog kriminala krajem maja iujunu,alidajo{nemaodgovora. Dujovi} je naveo da su mali akcionari dostavili Odboru dokumentaciju u kojoj postoje naznake da je bilo kriminala u privatizaciji poqoprivrednih zadruga. Po wegovim re~ima, Odbor je zatra`io da Tu`ila-

{tvoipolicijaispitajunavode malih akcionara DPPD “Magli}“, AIP “Wego{“ iz Lov}enca, PP “Feketi}“, AD “Agrokombinat“ iz Subotice i Zemqoradni~kezadruge“Vojvo|anka“izMalogI|o{a,kojisu privatizovani pre osam, odnosnodevetgodina. Dujovi} je kazao da se Odbor povodomtogpitawaobra}aonezavisnim regulatornim telima, kao i Agenciji za privatizaciju,kojanijeodgovorila. On je dodao da se poqoprivrednozemqi{te,zakojepostojisumwadajekupqenoispodcene,rasprodajestrancima{toje, naveoje,krivi~nodelo. – Re~ je o stotinama hiqada hektarazemqi{ta–naveojeDujovi}.

To {to Beograd nije dozvolio daseprodaPKBsasvedr`avnim i dru{tvenim wivama, stajama i kravama,samojejo{jedandokazda je privatizacije poqoprivrednih preduze}a u Srbiji i Vojvodini bila totalni proma{aj i da je upropastilaipreduze}aisela,te da su se okoristili jedino tajkuni. AkojeBeogradupotrebanPKB, kakotodaNovomSadunisutrebaliIrmovoili“Sloga”,Somboru PK“Sombor”,StarojPazovi“Napredak”, Apatinu “Jedinstvo”...? Komo`edatvrdidajedobro{to suprodatapreduze}auKqaji}evu, Sivcu, Ratkovu i mnogim drugim selimapadazaradaidegazdamau xepoveumestodaostajeuselima? Ta devastacija i preduze}a i vojvo|anskih sela je iskqu~ivi rezultatnakaradneprivatizacije,a to}esedodatnopotvrditinakon restitucijekadatajkunibuduimaliizgovordanakonpovrataotete imovineotpusteve}inuradnikaa wiverasprodaju. – Vojvo|anska sela tako su upropa{}ena,uwihnijeinvestirano,mnogoqudijeostalobezposla.Na`alost,strategijomzasmawewesiroma{tvanemo`esevratitiono{tojeizneto,aiznetoje iz ruralnih prostora – ukazuje u razgovoru za “Dnevnik” sekretar zapoqoprivreduuPrivrednojkomori Vojvodine \or|e Bugarin,

Malinariprobijali policijskeblokade –Oko1.000malinaraizzapadne Srbije krenulo je traktorima iz Ariqa ka Beogradu – izjavio je predsednikUdru`ewaproizvo|a~amaline“Vilamet”DraganBogdanovi}. NeposrednonaizlaskuizAriqa malinari su probili jednu blokadu tako {to su policijski kombiodguraliuRzav.Nakon{to su pro{li, sa~ekali su ih specijalcinadrugojbarikadi.Tomprilikom do{lo je do gurawa i tu~e kodselaVigo{te. Kako se saznaje, situacija se smirila,apredstavnikUdru`ewa malinara iz Ivawice Miodrag Bogdanovi} rekaojedasu{trajka~i oti{li u ariqsku policiju da biprobalidasedogovoreswima da ih puste da pro|u slobodno do Po`ege gde bi sa~ekali predstavnikeMinistarstvapoqoprivrede. Proizvo|a~i malina su imali namerudaispredVladeSrbijeizrazenezadovoqstvozbogniskeotkupnecenekojasekre}eizme|u80 i 90 dinara. Oni tra`e po~etnu

otkupnucenuod126dinarazakilogram,aMinistarstvopoqoprivredeitrgovineju~ejesaop{tilo da ne mo`e hladwa~arima da nametneobavezudapla}ajutuotkupnucenujersecenenadoma}em tr`i{tu, kao i me|unarodnom, formirajuslobodno. UMinistarstvupoqoprivrede jere~enodanajavqeniprotestiu

Beogradu ne}e re{iti problem malinaraidaoniocenitrebada se dogovore s otkupqiva~ima. Ministarstvo poqoprivrede preporu~ilojemalinarimadaiskoriste mogu}nost skladi{tewa togvo}aujavnimskladi{timauz beneficiran zakup i mogu}nost dobijawa kredita na osnovu robnihzapisa.

Kukruzskup dopolovineseptembra –KukuruzbiuSrbijimogaozadr`ativisokucenu svedopolovineseptembra,odnosnodopo~etkaberbe ranihhibridate`itarice,kada}epozakonimatr`i{ta,svedo}inasvojemesto–izjaviojeTanjugudirektor Udru`ewa “@ita Srbije” Vukosav Sakovi}. –Unarednihmesecdomesecipotrebara~unatina toda}ecenakukuruzauSrbijibitiznatnoiznadcene p{enice, {to }e pove}ati potro{wu p{enice u sto~nojhrani. NaProduktnojberziuNovomSadupro{lesedmicejepostignutarekordnacenakukuruzauposledwih desetgodina,od25,92dinarakilogram,sura~unatim porezomnadodatuvrednost. Kukuruz je u pore|ewu s p{enicom bio skupqi 38,72posto,{toje,popodacimaBerze,nezabele`eno

unovijojistorijiiocewujesekaopravikuriozitet. Sakovi}jeistakaodase“daloo~ekivatida}ese,u trenutkukadaseizSrbijeizvezevi{eod1,9milion tona kukuruza, na doma}em tr`i{tu malo pove}ati tra`waipastiponuda”. –Takavodnosizme|uponudeitra`wejedoveodo visokecene,kojajeujednomtrenutkubilastiglado 24dinara,alisetacenapolakosmirujeidanaskukuruzmo`emokupitiiza22,80do23dinarakilogram– rekaojeon. Pomenutakoli~inakukuruzaizSrbijeizvezenaje od1.oktobrapro{legodine,zakqu~nosajulomove, preciziraojeSakovi},isti~u}ida“daqegozbiqnijegizvozane}ebiti”,ve}}e“bitijo{pone{tosimboli~no,odunapredpotpisanihugovora”. –Tekoli~inezaizvozsuve}obezbe|ene,nalazese usilosimaine}ebitirazlognekenoveve}etra`we nana{emtr`i{tu–kazaojeon.–Mismouovuekonomskugodinu2010/2011.u{libezikakvihprelaznih zalihakukuruza,apro{legodinesmoimalisli~nu situaciju,iujuluiavgustukukuruzjebioznatnoskupqiodp{enice. Poprocenamaudru`ewa“@itaSrbije”,pro{logodi{wi rod kukuruza iznosio je oko 6,5 miliona tona. –Izvezenoje1,9miliontonaioko4,6milionatonakukuruzabi}epotro{eno,kadara~unamojo{avgustiseptembar–kazaojeSakovi},ukazuju}inato da}emo“unovuekonomskugodinutako|eu}ibezzna~ajnijihiliikakvihprelaznihzaliha”.

uzocenudajeprivatizacijapoqoprivredne i prehrambene industrije ura|ena nakaradno, ne uva`avaju}iwenespecifi~nosti. –U“zurovskovreme“jepostojalo udru`ivawe radnih sredstava, zakqu~ivanisusporazumikojima suobezbe|ivaneparezapro{ire-

kooperanata, odnosno kombinata gradili kapacitete, ostali bez ikakvihpravautomsilosu,tj.samo lak plen novog gazde jer samo prekowegasadamoguiza}inatr`i{te–ukazujena{sagovornik. Ondodajedasedanas,recimo,to poku{avare{tiprekojavnihskla-

Devastacijaipreduze}aivojvo|anskihselaje iskqu~ivirezultatnakaradneprivatizacije we i izgradwu kapaciteta, kako skladi{nih, tako i prera|iva~kih.Takojepoqoprivrednopreduze}eujednomseluimaloisilos idrugekapacitete,asvejeotu|enoodonihkojisupareizdvajaliu tom, “zurovskom periodu“. U privatizacijisuseqacikojisupreko radnih i osnovnih organizacija

di{takojaulazeusisteminaneki na~in nadome{}uju gre{ke u privatizaciji, a to je da je tr`i{na infrastruktura prakti~no otu|ena od vlasnika robe. Onaj ko ima infrastrukturu,tojestvagu,silos, hladwa~u... – dobio je seqake gratis jer upravqa wime kako ho}e, diktiracenurobe,kvalitet,sve...

– Sad su, na primer, seqaci ostavilip{enicuna~uvawe,ali utu|anewihovsilos,iakosuga gradili oni ili wihovi preci – ukazujeBugarin.–Elem,sadaimamosuprotstavqeneintereseureprolancujersenamirionajkoje bli`itr`i{tu,zapravouzmekolikomutr`i{tepriznaje,a{to nemo`e,namirioddobavqa~asirovine.Takoimamostalniratizme|u primarnih proizvo|a~a i prera|iva~ke industrije, tj. vlasnika skladi{nih i drugih kapaciteta,umestoskladnihinteresa kojisuvladaliilijetrebaloda vladajuureprolancu. Podsetimo, putem tendera i aukcijedosadajeprodato153poqoprivredna preduze}a, dobra i kombinataiprihodovanooko280 milionaevra.Odtogajeza38poqoprivrednih preduze}a raskinutugovoroprivatizaciji,pokazuju podaci Agencije za privatizaciju. Ilustrativan je primer Vojvodina,gdejesamou2010.raskinuto sedam takvih ugovora i jo{~etiriufirmamakojesebaveneposrednompreradom,mlinovimailivinarijama.Agencijaza privatizacijuuvi{enavratasuo~avalasesproblemompreduze}a koja raspola`u zemqi{tem i u dru{tvenoj i u dr`avnoj svojini ~ijistatusreguli{evi{ezakonskihakata. S.Glu{~evi}

FIRMA„DONDON”POSLESUBOTI^KEIKIKINDSKEPEKARE, PREUZELAIZREWANINSKU

Slovencimesehleb poVojvodini Posle suboti~ke “Fidelinke” i pekare “Kikinda”, slovena~ka kompanija “Don don” iz Krawa, poznatapobrendu“Tvojih5minuta”,zakupilajeizrewaninsko`itomlinsko preduze}e “@itoprodukt”. Na Skup{tini akcionara “@itoprodukta”,odr`anojuponedeqak,odlu~enojedasesaslovena~kom firmom, koju su 1994. godineosnovalibratisestraAle{ i Alenka Mozeti~, uspostavi poslovno-tehni~ka saradwa, odnosnodajojseizdauzakupovda{wa pekara. Ugovorom je precizirano da mese~ni zakup pekare iznosi 25.000evra,aobavezazakupcajei dainvestiranajmawe300.000evra i obezbedi socijalni program za vi{ak zaposlenih. Kako “Dnevnik” saznaje, Slovenci }e, najverovatnije,zadr`ati60,odukupno 148 radnika. Wih 33 }e ostati u “@itoproduktu”,aostali}ebiti otpu{teniuzotpremnine.O~ekujeseda“Dondon”nastavisaradwu s kupcima i da }e tr`i{tu isporu~ivati najmawe 10.000 vekni hlebadnevno.

sebnih sorti, koje nam trebaju za na{u proizvodwu u pekarama. Bra{noizmlinakoristi}emoiskqu~ivozana{epogoneiprioritet}enambitivisokokvalitetna bra{na. Drugideoinvesticija,powegovimre~ima,ti~eserazvojapekare.Bi}epostavqenedvenoveli-

„@itoprodukt”privremenooduzet Zrewaninski“@itoprodukt”privremenoje,re{ewemVi{egsuda u Beogradu, oduzet privatniku \or|u Bo`i}u, zbog sumwe da je kaojedanodbiv{ih~elnikaPIK“Zemun”imovinustekaokriminalom.Wemuje,preciznijegovore}i,ukinutopravonaupravqawe sa72,8odstokapitalaovogpreduze}a. –Ugovorsaslovena~komfirmompotpisanjenaneodre|enovreme,isvezavisiodtogakakav}ebitiishodsudskogsporaidali}e fabrikatrajnobitioduzetaodBo`i}a–objasniojeSimaGrujesku. Prvi ~ovek slovena~ke prehrambene kompanije “Don don” Ale{Mozeti~potvrdiojeju~eza “Dnevnik da je ugovor o saradwi zakqu~en i da stupa na snagu 1. septembra. –Na{iplanovisudase“@itoprodukt”vratinaputnekada{we slave – rekao je Mozeti~ za na{ list. – Ve} od danas po~iwemo s investicijama da bismo pokrenulimlin.Predstojizamenapojedinihdelovairemontiobnovamlinakaoceline.Trebalobidapo~ne rad do kraja avgusta i da radi punim kapacitetom. U narednoj godini posti}i }emo dogovor sa zadrugama i proizvo|a~ima o otkupu p{enice i sejawu nekih po-

nije – jedna za osnovne i jedna za specijalnevrstehlebaipeciva. – Proizvode }emo prodavati podrobnommarkom“@itoprodukta”i“Tvojih5minuta”.Uzrazvoj asortimanaplaniramoipoja~awe distribucije i sve vrste prodajnih–komercijalnihaktivnosti– dodaojeMozeti~,inaglasioda}e celokupna investicija biti oko milionevra. Generalnidirektor“@itoprodukta”SimaGrujesku kazaojeju~e za “Dnevnik” da }e s 25.000 evra, koliko }e “Don don” pla}ati zakup, ne samo pekare ve} i silosa kapaciteta9.500tona,mlinaivoznogparkaod11vozilazaotpremu hleba,bitipokrivenebrutozara-

dequdikoji}eostatiuovojzrewaninskoj fabrici i deo re`ijskihtro{kova.Ina~e,razlikaizme|u nekada{weg zrewaninskog pekarskoggigantaipekara“Fidelinka”i“Kikinda”jeutome{to suovedveposledweuste~aju.Uzimawem u zakup suboti~ke pekare, po re~ima nadle`nih, otklowena je bojazan da }e biti ugro`eno snabdevawegradahlebom,aisa~uvan je brend i vi{e od 95 odsto radnihmesta.Obezbe|enaje,tako|e,garancijada}enakonzavr{etka bankrota postojati najmawe jedna kompanija koja je zainteresovana za kupovinu „Fidelinka Pekare“.Poslepotpisivawaugovora o zakupu, Ale{ Mozeti~ je ocenioda“Fidelinka“imarobnu marku i sve potrebne proizvodne resurse, ali da za to nije bilo obezbe|enotr`i{te. – U Subotici }e se raditi deo asortimana smrznutih proizvoda za Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu,CrnuGoru,AlbanijuiSrbiju.USuboticiimamovi{enegodugoro~niinteres.Nadam se da }emo se pokazati kao dobre gazde, da }emo biti dobra kompanijazapotro{a~eidobriposlodavci zaposlenima – poru~io je Mozeti~. Kadajere~ozakupukikindske pekare, nekada najve}eg proizvo|a~a osnovne `ivotne namirnice u Kikindi i na severu Banata, u kojoj se hleb prestao mesiti sredinomoktobra2010.godine,dolazakslovena~koggazdezna~iojei ponovnipo~etakproizvodwe.Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavaweiravnopravnostpolova MiroslavVasin,kojiseukqu~io u re{avawe problema u kikindskoj pekari, kazao je da je zakup o~ekivanaipri`eqkivanafazau namenskomste~aju,izazvanompre vi{eoddvameseca. –Tojesteprvikorak,daseiznajmipogonidasezapo~neposao doksetra`itrajnipartnerkoji }ekupitifirmu–kazaojeVasin. –Obi~nosedogodidazakupacposlepreduze}eikupi,po{tobude zadovoqan pokrenutom proizvodwom.Nadamseda}etobitislu~aj isaslovena~kimpartnerom,ida }epokazatiinteresovawedakupi Pekaru“Kikinda”. @.Balaban


Iskqu~ewe vode Stanovnici Ulice Bra}e Popovi} i Master centar danas }e biti bez vode od 11 do 17 ~asova. Vode ne}e biti zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i obave{tavaju iz „Vodovoda“. A. V.

Toplana radi u Balzakovoj Zbog povezivawa na privremeni vrelovod u Balzakovoj ulici, danas od 8 ~asova do kasnih poslepodnevnih sati bez tople vode }e biti potro{a~i u Balzakovoj od broja 58 do 64, Ulici 1300 kaplara od 1 do 5 i na Bulevaru Despota Stefana 16 i 18.

„Bitka kod Petrovaradina 1716. godine na planovima iz fondova be~kih arhiva” naziv je izlo`be koja }e biti otvorena u petak, 5. avgusta u 14 ~asova u Muzeju grada na Petro varadin skoj tvr |avi. Bi }e predstavqeno 10 planova ove bitke, poznate i kao bitka na Vezicu, iz fondova Ratnog arhiva u Be~u. Autori izlo`be su kustos istori-

~ar Muzeja grada Sini{a Joki} i arhivisti Istorijskog arhiva Novog Sada Sara Samarxi} i Du{ko Pantel i}. Iz lo `bu }e otvri ti profesor Branko Be{lin, a pozdravnu re~ uputi }e di rek tor Istorijskog arhiva BogoqubSavin i direktorka Muzeja grada Vesna Nedeqkovi}-Angelovski. A. J.

Novosadska sreda3.avgust2011.

Bulevarigrad spajaju pristupe re{evawu saobra}ajnih problema u gradu i da u~ine Novi Sad znatno prohod ni jim. Sve pri sut ni ji trend da se klasi~ne raskrsnice sa semaforima mewaju sa kru`nim tokovima definitivno }e doprineti boqem pro to ku sa o bra }a ja jer su svuda u svetu pokazale kao dobro re{ewe. Ne gubi se toliko vremena na ~ekawe semafora, bezbednije je za voza~e i pe{ake, samo jo{ da se narod navikne i kru`ne reke vozila mogu da poteku. Zahvaqu ju }i iz grad wi na stav ka Somborskog bulevara i wego-

hronika

vog povezivawa sa Bulevarom Evrope, a time i sa ulicama Cara Lazara i Cara Du{ana, ovaj deo grada bi}e dobro pokriven prohodnim saobra}ajnicama. Time se istovremeno stvorio uslov da se zna~ajno ras te re ti ulaz u grad iz pravca Rumenke koji je u ovom trenutku preoptere}en. Ukoliko za`ivi obilaznica, koja kre}e od kru`nog toka na Sajlovu ka Novom nasequ i limanima, stanovnici Rumena~ke ulice bi mogli malo odahnu, obzirom da je posledwe istra`ivawe Zavoda za za{titu zdravqa pokazalo da je upravo ova ulica daleko najbu~nija u celom gradu. N. Perkovi}

MUP NASTOJI DA SMAWI GU@VE NA [ALTERIMA ZA IZDAVAWE DOKUMENATA

Preko interneta u Kraqa Petra Prvog

Gra|ani koji putem interneta zaka`u termin za izradu li~nih dokumenata imaju obezbe|en poseban fotoboks u {alter sali na Bulevaru kraqa Petra Prvog, saznaje-

NOVOSADSKO MUZI^KO LETO

Orkestar guda~a u Sinagogi Omladinski orkestar u pokretu nastupi}e, u okviru Novosadskog muzi~kog leta, sutra u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska ulica 11. Predstavi}e se 19 mladih guda~a iz Srbije, Makedonije, Ma|arske i Rumunije s dirigentom Mi{om Kacom. Na programu su dela Mocarta, ^ajkovskog i Baha. Ulaznice se prodaju po

[kola za trudnice Doma zdravqa „Novi Sad” upisuje polaznice koje treba da se porode u oktobru i novembru ove godine. [kolica po~iwe u 28. nedeqi trudno}e, traje sve do poro|aja i besplatna je. Predvi|ena je i obuka za budu}e tate u vezi sa pomo}i majkama i negom novoro|en~eta. Upis se obavqa u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, li~no ili na brojeve telefona 4879- 580 i 4879-574, kao i u Rumena~koj 102, radnim danima od 7 do 9 ~asova na 4879-309 ili na 064/8088-177 i 064/8088-178 od 7 do 20 ~asova. A. J.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

posledwih nekoliko meseU ci gradske vlasti su izgleda odlu~ile da ozbiqnije

Upis u [kolu za trudnice

Izlo`ba o bici na Vezircu

ceni od 300 dinara, radnim danima od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2, drugi sprat, kao i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa prgograma. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 452-344 i putem sajta www.muzickaomladina.org. A. J.

mo iz novosadske Policijske uprave (PU) Ministarstva unutra{wih poslova (MUP). Kako je re~eno, de`urni policijski slu`benik u {alter sali na pomenutoj lokaciji raspola`e spiskovima qudi koji su zakazali termine elektronskim putem. Zahtevi se predaju u tom fotoboksu, po rasporedu napravqenom na osnovu zakazanih termina, tako da to ne uti~e na predaju zahteva gra|ana koji do|u li~no. U PU Novi Sad navedeno je da gra|ani, koji se odlu~e na internt zakazivawe, obavezno treba da ostave imejl adresu, na koju }e im sti}i potvrda o vremenu i mestu predavawa zahteva. Ukoliko

ostave broj mobilnog telefona, {to nije obavezno, dobi}e i obave{tewe o terminu putem sms poruke. Podsetimo, elektronsko zakazivawe termina za podno{ewe zahteva za izdavawe li~ne karte i paso{a za`ivelo je pro{le nedeqe na portalu www.euprava.gov.rs. Gra|ani mogu besplatno elektronskim putem da zakazuju termine do 14 dana unapred, za najvi{e pet osoba. Kako smo li~no proverili, do ju~e u 14 ~asova, svi termini do 11. avgusta bili su popuweni. Svojevremno je MUP potvrdio da je u toku prijem 20 policijskih slu`benika koji bi rad {altera u~inili br`im i efikasnijim te da, trenutno, po jedan fotoboks radi u policijskim ispostavama na Detelinari, u Futogu i Petrovaradinu od 8 do 16 ~asova. A. J.

SLIKA GRADA MEWA SE SVAKOG DANA

Po~ela obnova ulice Branka Baji}a

V remeploV

U Ulici Branka Baji}a po~ela je izgradwa kolovoza du`ine 830 metara, {est metara {irine, pe{a~ke i biciklisti~ke staze, parkinga, kao i prilaza pasa`ima. [irina parkinga za upravno parkirawe je 4,6 metara, a za paralelno parkirawe dva metra,

Termomineralna voda pretvorila Vrdnik u bawu U fru{kogorskom rudniku ugqa „Vrdnik” 3. avgusta 1931. dogodila se velika nesre}a: sa dubine od oko 270 metara naglo je izbila topla voda i brzo potopila tzv. ju`no okno. Sre}om, nije bilo qudskih `rtava. Ispostavilo se da je ova termomi-

neralna voda daleko vrednija od ugqa kojeg je bilo u nedrima Fru{ke gore. Rudnik se postepeno gasio, da bi od 1968. godine Vrdnik bio samo bawa za le~ewe i rehabilitaciju, kao i lepo mesto za rekreaciju. N. C.

DE^JE FILMSKO LETO

„Lisica i dete”

Ani mi ra ni film za de cu „Lisica i dete” bi}e prikazan danas, u 11 ~asova, u Kulturnom centru grada. Projekcija je deo ciklusa De~jeg filmskog leta koje se odvija od 1. do 12 avgusta. Cene ulaznica su 100 dinara, a svi filmovi su sinhronizovani. A. J.

dok }e {irina biciklisti~kih i pe{a~kih staza biti od dva do tri metra. Izvo|a~ ovih radova je DOO „Karin-komerc MD“ iz Veternika. Vrednost investicije je 109.868.964,00 dinara, a rok za zavr{etak radova je 60 kalendarskih dana. U toku su i radovi

na izgradwi vodovodne i kanalizacione mre`e, a izvodi ih JKP „Vodovod i kanalizacija“. Ulica Branka Baji}a prote`e se od Ulice bra}e Popovi} do Veselina Masle{e u du`ini od oko 850 metara. Postoje}i kolovoz u ulici je u izuzetno lo{em

stawu, delimi~no od asfalta i kamene kocke. U ulici ne postoji atmosfersko odvodwavawe, vodovodna mre`a, a kanalizaciona je veoma stara i dotrajala, trotoari nisu planski ura|eni, te ih je bilo potrebno poru{iti i izgraditi nove. A. V.

ZBOG REKONSTRUKCIJE VRELOVODNE MRE@E

Bez saobra}aja u bloku [ekspirove ulice Zbog rekonstrukcije vrelovodne mre`e koja po~iwe danas u bloku [ekspirove ulice, od Bulevara cara Lazara do Bulevara despota Stefana, do}i }e do privremene izmene re`ima saobra}aja. Izmene se odnose na parkirali{ta i

pristupne saobra}ajnice u bloku [ekspirove ulice, od Bulevara cara Lazara ka Ulici Narodnog fronta i do Bulevara despota Stefana. Istovremeno zbog izgradwe vrelovodnog prikqu~ka za objekat u Somborskoj ulici 8 - 8a

privremeno }e biti zabrawen saobra}aj u Vardarskoj ulici, izme|u ulica Tihomira Ostoji}a i Milutina Boji}a. U saop{tewu JKP „Novosadske toplane” nije navedeno do kada }e pomenute promene u saobra}aju biti na snazi. N. P.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda3.avgust2011.

dnevnik

„RADOSNODETIWSTVO”DOBIJACENTRALNUKUHIWU

Kamentemeqacsredinomavgusta DirektorPred{kolskeustanove“Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} rekao jeju~ezana{listda}epolovinommeseca biti udaren kamen temeqac za izgradwu centralnekuhiwe. -Malosunasusporiligodi{wiodmori, ali ~im se svi vrate u grad, o~ekujem da krenemosposlom.Dinamikaradova}ete-

}iubrzano,pao~ekujemda}enajesennova kuhiwa ve} pripremati hranu - ka`e Samarxi}. Kadakuhiwabudeizgra|enaima}ekapacitetod20.000obrokadnevnoion}ebiti dovoqanzanarednih15godina. PokrajinskiFondzakapitalnaulagawa koji je i raspisao tender,  izdvojio je 541

miliondinarazaizgradwunovecentralne kuhiwe“Radosnogdetiwstva”. Upitan{tasede{avasizgradwomvrti}auRadni~kojulici,Samarxi}ka`edaje tamo projektna dokumentacija pri kraju, skupqaju se papiri i dozvole za gradwu, a ukolikosvebudeureduonbitrebalodabudegotovdokrajagodine. Q.Na.

Foto:N.Stojanovi}

Uskoronovastaza zabicikliste Na Bulevaru Mihajla Pupina, od zgrade DTD-a ka Pionirskoj uliciutokujeizgradwabiciklisti~kestaze,saznajemouJKP“Putu”.Kakojere~enouovompredze}u,nakon{tosuugra|eneinstalacije,deope{a~kestazepreure|ujeseubiciklisti~ku.Poredtoga, radiseinasre|ivawuparkinga. Qubiteqibicikalauskoro}emo}ineometanodasevozepoovom delucentragrada,ape{acine}emoratidasesklawajudadvoto~ka{ipro|u. A.J. „DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

„BliznakiwesaHajgejta” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬stasapodvekwi¬gepo¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05~a¬so¬va,adosadanisudobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na528-765,do¬bi¬tipopri¬merakromana„BliznakiwesaHajgejta“OdriNifeneger. XulijaiValentinaPulsupomalo neobi~ne dvadesetpetogodi{we Amerikanke naizgled nezainteresovane za studirawe, tra`ewe posla, ili za bilo {ta iz-

van wihovog u{u{kanog doma u ~ika{kompredgra|u.Jednogjutra primi}e pismo da je Elspet Noblin, wihova tetka koju nikada nisu upoznale, preminula i ostavilaimsvojstanuLondonu.Ipak, postojedvauslovadaostvarepravo na nasledstvo: da u ku}i `ive najmawegodinudanaprenego{to odlu~e da je prodaju i da wihovi roditeqinikadaneu|uuku}u. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A.V.

„DNEVNIK“I„STILOSART“DARUJUKWIGE

„Zavo|ewe” KetrinGildiner ^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog danadariva}emosapodvekwige.Danas}edvanajbr`a~itaoca,koja sejaveod14 do14.05 ~asovanabrojtelefona528-765 dobitipoprimerak kwige „Zavo|ewe“ autorke Ketrin Gildiner. Kwiga se mo`e preuzetiukwi`ari“Stilos”,UlicaJevrejska28.Okwizijere~eno: “KaddirektorFrojdoveakademijezapretida}eobjavitiprepisku kojabimogladauni{tipsihoanalizu,KejtFicxerald,vrstanpoznavalacdelaSigmundaFrojda,dobijazadatakdapokreneistraguonovootkrivenimspisima.Radwaromanasepreme{taizTorontauBe~, LondoniWujorkvode}ivaskrozuzbudqivudetektivskapri~u,za~iwenumalopoznatimdetaqimaizFrojdovog`ivota. A.J. „DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

„Miovuku,acarinik navrata” Izdava~kaku}a”Prometej”usaradwi s “Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po kwigom.Onikojiseprvijaveod15do 15.05 ~asovanabrojtelefona528765, dobi}e po primerak. Danas poklawamo kwigu “Mi o vuku, a carinik na vrata” autorke Nade Simin. Nagra|eni ~itaoci mogu svojpoklondapodignuukwi`ari “Most”,UlicaZmajJovina19,telefon529-899.

“[ta re}i o ovoj magli~astoj unijiki{obranaikopa~ki?Britanija kontroli{e ~ak i talase. Jo{ joj malo vetar zna da prkosi ali sredi}e to velika gospo|a. Velikaimperijaumojimvelikim iluzijama  sa~ekala je autobus za etnogetoLondona.Dabihdo{lau Tornton Hit  (svim Londoncima nepoznat deli} grada) trebalo je svegatriputadaseizgubim.Gde jekraqicakadtitreba?” A.J.

PoglednaKarlovceizdvori{taMirka[ari}a

Kaskadnaba{ta@eqkaDmitrovi}a

AKCIJA„SA^UVAJMOLEPEKU]EIBA[TESREMSKIHKARLOVACA”

Nagradazazelenuoazu porodice[ari} Nagradazanajlep{usavremenu ba{tu u ovogodi{woj akciji “Sa~uvajmo lepe ku}e i ba{te Sremskih Karlovaca” pripa{}e Sowi i Mirku [ari}u iz UliceDoka1,odlu~ilajekomisija koja je ju~e obi{la prijavqene takmi~are. Dvori{te bra~nog para [ari} iz koga se pru`a najlep{i pogled na SremskeKarlovce,ukomdominiraju torwevi svih karlova~kihcrkava,au~ijojpozadinise vidiiKapelamira,ostaviloje bez re~i ~lanove komisije. Bilo je to pravo otkrovewe i jo{ jedan dokaz da van doma{aja po-

gledaKarlov~anauvekimaizuzetnolepoure|enihba{ti. -Ovojeprimerba{teure|ene na moderan na~in sa zelenim tonovima – rekla je predsednica Dru{tvazanegovawetradicijai razvojSremskihKarlovacadipl. in`ewerhortikultureJasnaMa{irevi} – Atanackov}. - ^etinarske vrste, koje ina~e podnose takav reqef na kom se prostire [ari}ev posed, uz izuzetnu negu uspe{no rastu. Iako je ku}a na nepovoqnom terenu, prostor je vrlodobroiskori{}en. Teodoru i Jeli Filipovi}u, vi{egodi{wim u~esnicima u

ovoj akciji iz Fru{kogorske ulicebi}edodeqenanagradaza sa~uvan ambijent stare ku}e i ba{te,izkojesetako|eprostiredivanpoglednadeoKarlovaca, u prvom redu Karlova~ku gimnaziju. @eqku Dmitrovi}u iz Ulice mitropolita Stratimirovi}a154pripa{}enagrada zaba{tukojasenalaziusklopu stambeno - poslovnog prostora. Re~ je o dobro ukomponovanoj kaskadnoj ba{ti na tri nivoa, kojomjeoplemewenradnii`ivotniprostoroveporodice. KomisijajepohvalilaStanku iAvramaVilotijevi}a izFru-

Noseba{tenski otpad

Srpskiromandanas Kwi`evno ve~e pod nazivom “Srpski roman danas“odr`a}esesutra,u20sati,naFilozofskomfakultetu,sala30/1.Kwi`evniciDra{ko Re|ep iMirkoDeli} govori}eotrimatipolo{ki razli~itim romanima, objavqenim u izdawuAgore:“Venecija“VladimiraPi{tala,“Vrlo malo svetlosti“ Vladana Matijevi}a, “Tre-

^ITAOCI PI[U SMS

{kogorskeulicezbogba{te,te vlasnikeku}auUliciSvetozaraMarkovi}a1i8,teKara|or|evoj13zboglepoure|enihfasada. Obi{av{i Karlovce, komisijajezapazilaku}uuUlici IvanaFilipovi}a40iodlu~iladapohvalivlasnikazbogteraseukra{enecve}em.Izistih razloga pohvaqen je i Milo{ Radovi}uZmajJovinojulici. Nagrade }e dobitnicima biti po tradiciji dodeqene za vreme ovogodi{wegGro`|ebala.Oni}e izme|u ostalog dobiti tablu na kojoj}episatidasunosiocipriznawazaovugodinu. Z.Ml.

zvewaci na pijanoj la|i“ Mirka Demi}a. Ovo kwi`evnove~ezavr{nicajepetnaesteporedu Me|unarodne letwe {kole srpskog jezika, kultureiistorije,apovodza“Srpskiromandanas “jepedesetgodinaoddodeqivawaNobelovenagradezakwi`evnostIviAndri}u. D.C.

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Rumenki, Sajlovu, Adicama,Avijati~arskomnasequ iGrbavici,asutrauSremskojKamenici, Ledincima i Bukovcu. Gra|anitrebadaovosme}eostave ispredsvojihku}anaistommestu gdeostavqajuikantezasme}eito do6~asova. A.L.

065/47-66-452

Vratitenamkanale!

Pokre}emopeticijuprotivSBBdavrati kanale koje je samovoqno ukinula TVE, RAIUNOITV5. 069/1334... *** Danasje{estidankakoUlicomM.Ore{kovi}a,odInstitutskogparkauSremskoj Kamenici do pruge te~e bujica pitke vode, prskaju}ikolaipe{ake.Vozilo„Vodovoda“ je tu vi|eno, ali po{to }e gra|ani to platiti,{taihbriga.Kamen~anka 064/3340... *** Jo{jedandokazipotvrdadaradnikevode neuki, nesposobni i samovoqni predsednici-ce fabri~kih i ostalih sindikata! Quba. 062/1758...

*** Dokle }emo ~ekati da se re{i rasveta u Ulici Save Kova~evi} u Novom Sadu.  U Evropuidemo,vaqdatrebadaseulicaosvetlikakodolikujejednomgradu. 069/1334... *** Srpski patrijarh Irinej u poseti Crnoj Gori neki dan, poru~io je nama, nebeskom narodu, “da se vratimo Bogu”, a naravno “kroz”crkvu.Doksmo`iveliuJugoslaviji, gdenijebilotakvih“poziva”,nekojeverovao u Boga, a neko nije. Ali, `ivelo se lepo!!!DanasuSrbiji,kaopripadnik“nebeskognaroda”,odkadaverujemuBoga,ne`ivimkao{tosam`iveouJugoslaviji!S’po{tovawem! 063/523...

*** Stalnakonferencijagradovairegiona Vojvodine?!I,kaobi}enamboqe.Pa,posle usvajawa Statuta Vojvodine nama jo{ gore, a na nivou Srbije, ta konferencija ve}uvelikopostoji.Ali,mo`datrebanekoga zaposliti, malo nam ~inovnika, podi}i}emoporezeibi}ezaplate.Skandalozno. 061/6598... *** Mogu li nadle`ni da obuzdaju samovoqu SBB u iskqu~ivawu gledanih TV stanica? OpetukinuliTVPanoniju,nemaKanala9i studija B. Neverovatno! Omogu}ite nam promenudistributera. 065/4094...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

POVODOM OBELE@AVAWA DANA AVIJACIJE

Spomen-plo~a poginulim pilotima

Foto:R.Hayi}

Povodom obele`avawa Dana avijacije, ju~e je na Avijati~arskom grobqu otkrivena spomen-plo~a umrlim i poginulim pilotima od 1918. do 1941. godine. Nakon minuta }utawa, vence su polo`ili predstavnici Skup{tine grada, Vojske Srbije, veterani, porodice i potomci pilota. Predsednik Udru`ewa vazduhoplovaca Vojvodine SlavoqubMihailovi}, koje je i organizator ove manifestacije, podsetio je na veliki zna~aj Novog Sada u formirawu avijacije u na{oj zemqi, ~estitao svima ovaj praznik i podsetio da nikada ne treba zaboraviti {ta su za nas uradili na{i preci. Program je kasnije nastavqen u kasarni „Jugovi}evo” gde se odr`ao kra}i kulturno - umetni~ki program, a poslu`en je i vojni~ki ru~ak. Dan avijacije je odr`an pod pokroviteqstvom „Elektrovojvodine” i „Puta”. G. ^.

OD SEPTEMBRA [KOLA „DR MILAN PETROVI]” I U NOVOJ ZGRADI

Objekatzavr{en, slediopremawe Nova i moderna zgrada [kole za sredwe i osnovno obrazovawe “Dr Milan Petrovi}” bi}e useqena i u upotrebi od po~etka {kolske godine, rekla je za “Dnevnik” direktorka Slavica Markovi}. Zgrada je u potpunosti zavr{ena, osnovni name{taj i oprema su obezbe|eni. - Opremawe {kole je na sebe preuzeo Grad i moram re}i da su prili~no ulo`ili u {kolu preko “Poslovnog prostora”. Trenutno tra`imo novac i od Pokrajine i to bi trebalo da bude dovoqno za po~etak. Naravno, mi smo velika {kola kojoj treba puno specifi~ne opreme, tako da }e opremawe trajati i daqe, polako, kako

budemo imali novca – objasnila je Markovi}. Izgradwa {kole je po~ela sredinom novembra 2009. godine, a Grad je u izgradwu investirao 500 miliona dinara. Objekat ima 8.000 kvadratnih metara i bi}e opremqen po standardima neophodnim za boravak dece s invaliditetom. Koristi}e ga sredwo{kolci koji su do sada bili u {est razli~itih objekata po gradu. Ovde }e biti sme{teni i korisnici radnog centra. Kako je ranije za „Dnevnik“ ispri~ala direktorka, {kola je projektovana po principima dizajna sa specijalizovanim rehabilitaciono - terapeutskim celinama. Za tret-

Foto:r.Haxi}

man motori~kih poreme}aja predvi|en je bazen za hidroterapiju, kinezi - sala i elektro - terapeutski blok, za u~enike s o{te}ewem vida tiflo kabinet i adekvatne senzorne sobe, za u~enike sa o{te}ewem sluha audio - kabinet i specijalizovane u~ionice. U ovu {kolu }e i}i deca razli~itog tipa ometenosti, ali }e u woj biti organizovane i dokvalifikacije, prekvalifikacije, edukacije i programi inkluzivnog karaktera. Osim rehabilitacionih i prostora za individualni tretman i servisnu podr{ku, u {koli su

U ponedeqak isti~e 45 dana od kada “Motins” ne radi, a Stamenkovi} ka`e da ne mo`e pouzdano da ka`e kada }e fabrika po~eti da radi jer to zavisi od puno faktra. Dug fabrike prema “Elektrovojvodini” je oko 53 miliona dinara i on nije jedini. Doprinos za kori{}ewe zemqi{ta nije pla}en, a iznosi oko 18 miliona dinara. Nije regulisan ni dug prema JKP „^isto}a„ u visini od oko 6,6 miliona dinara, zatim dugovawe „Vodovodu„ koje je oko 4,6 miliona dinara i dug

planirane i takozvana polivalentna sala, namewena za edukacije, konferencije, seminare, koncerte, predstave i sli~no, radionice za prakti~nu nastavu u petnaest obrazovnih profila s prodajno - uslu`nim prostorom, u~ionice, kabineti, fiskulturna sala, u~ionica i sportski tereni na otvorenom. Za u~enike je predvi|en i internatski sme{taj s kapacitetom od 40 le`ajeva. Planirano je da {kolu poha|a izme|u 500 i 600 |aka. Stara zgrada tako|e }e biti u upotrebi. A. Vidanovi}

Gradskom sabra}ajnom preduze}u od 1, 4 miliona dinara. Na nedavnom sastanku predstavnika Upravnog odbora sa bankarima iz Razvojne banke Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe i sindikata “Motinsa”, re~eno je da }e Razvojna banka stati iza ovog preduze}a, kao {to je uz fabriku bila i ranije. Pre svega zbog dobrih izvoznih rezultata, koji su usamqeni u metalskom kompleksu grada. Z. Deli}

KO JE NADLE@AN DA UKLONI SME]E U ZGRADI S 12 PORODICA

DeponijausrcuJevrejske

- Poku{avamo ve} tri godine da re{imo ovo i da neko od nadle`nih do|e i ukloni ovu deponiju. Ovo stvarno vi{e ne mo`e da se trpi, ne daj bo`e da se neko razboli. Objekat u kom je sme}e je vlasni{tvo „Poslovnog prostora”, poku{ali smo s nekim da razgovaramo na ovu temu ali ni-

NAPREDUJE GRADWA HOTELA „HOLIDEJ IN”

Zanatlijepreuzele kormilo Gra|evinsko preduze}e „Aleksandar” napreduje s izgradwom hotela „Holidej in„ na uglu Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta. Uo~qivo je da su grubi gra|evinski radovi zavr{eni i kako saznajemo nezvani~no, radi se zanatski deo posla. Od kako je potpisan ugovor o izgradwi u aprilu pro{le godine izme|u investitora GP”Aleksandar„ Vojislava Gaji}a i predstavnika Internacional hotels group - IHG Petera Velmara, informacije o tome kako teku poslovi ne mogu se dobiti. Uprkos tome golim okom je vidqivo da izgradwa ide svojim tokom i da }e planovi biti verovatno ostvareni, ba{ kako je bilo i najavqeno. Izgradwa je po~ela odmah po potpisivawu ugovora. Zgrada ima {est spratova, dva povu~ena sprata, dve podzemne eta`e, prizemqe, ukupno 8. 500 kvadrata. Predvi|eno je da ima 124 sobe, zatim dve sobe za qude sa invaliditetom, vel-

nes centar s bazenom, restoran od 200 kvadrata, parking povr{ine 565 kvadratnih metara... Hotel }e imati ~etiri zvezdice i bi}e to drugi hotel u Srbiji iz grupe IHG. Prvi je otvoren na Novom Beogradu 2007. godine. Z. Deli}

„Topovskiudar” naCK13

Korakdopo~etkaproizvodwe

Divqa deponija koja se nalazi u Jevrejskoj 27, godinama predstvaqa veliki problem 12 porodica koje `ive na ovoj adresi. Nastala je u objektu u kojem je nekad poslovala privatna firma gde je posle wenog ga{ewa ostalo sme}e koje se godinama uveva}avalo. Postoji ozbiqna opasnost od epidemije i zaraze, pogotovo ako se uzme u obzir da u ovom dvori{tu ima male dece koja se tu svakodnevno igraju. Kako nam je rekao predesdnika Matice A{kalija Dino Tolica, koja ima sedi{te na ovoj adresi, najgore je preko leta kada temperatura poraste, jer se tada od smrada ne mo`e normalno `iveti ni u ku}ama, a kamoli da se iza|e u dvori{te.

9

OMLADINSKI CENTAR PONOVO NAPADNUT

UPRAVNI ODBOR ”MOTINSA” BIRA DIREKTORA

Jo{ nije ta~no odre|en dan kada }e “Motins” po~eti da radi posle mesec i po dana zastoja zbog iskqu~ene struje. Kako nezvani~no saznajemo kandidati za vr{ioca du`nosti direktora fabrike su sada{wi direktor za proizvodwu Milenko]iri} i direktor za odr`avawe, alatnicu i energetiku IvicaJovanovi}. Vr{ioca du`nosti imenova}e Upravni odbor “Motinsa” na sednici koja se o~ekuje uskoro, kazao je predsednik UO Vitomir Stamenkovi}.

sreda3.avgust2011.

su hteli da nas prime. Obratili smo se i „^isto}i”, Komunalnoj inspekciji i Gradskoj upravi za komunalne delatnosti ali se do sada ni{ta nije desilo. Ako niko ni{ta ne preduzme, spremni smo da unajmimo advokata i da podnesemo tu`bu ka`e Toplica. Kako nam je re~eno u „^isto}i” oni su u ovom slu~aju nemo}ni jer se uklawawe divqih deponija radi samo po nalogu Komunalne inspekcije, kojoj „Poslovni prostor”, vlasnik objekta, treba da uputi zahtev za ~i{}ewe. Pro{le nedeqe, ta~nije u ~etvrtak, poslali smo pitawa „Poslovnom prostoru” {ta }e u~initi povodom ovog slu~aja, ali do ju~e nismo dobili odgovor. G. ^etnik

Omladinski centar CK13 preksino} oko 22 ~asa ponovo je napadnut, pri ~emu niko nije stadao, iako je u dvori{tu bilo posetilaca. Kako saop{tavaju iz ovog centra, nepoznata osoba bacila je eksplozivnu napravu poznatiju kao „topovski udar” na ulaz u dvori{te CK13 u trenutku kada se u dvori{tu odvijala projekcija filma kojoj je prisustvovalo petnaestak qudi. Eksploziv je izazvao bu~nu eksploziju, usled koje

da AleksandarGruji} koji je najo{trije osudio ovaj, kako ka`e, vandalski akt nasiqa koji je uperen prema omladinskom centru CK 13. Gruji} apeluje na nadle`ne dr`avne organe, prvenstveno na MUP da preduzme sve aktivnosti iz svoje nadle`nosti, kako bi se hitno prona{li po~inioci. Tako|e, apeluje i na nadle`ne javnotu`ila~ke i sudske organe da u svim slu~ajevima ugro`avwa i povrede qudskih prava zauzmu najo{triji

Za{titnikgra|anaNovogSadaAleksandarGruji} kojijenajo{trijeosudioovajvandalskiakt se dim ra{irio po ~itavom dvori{tu. Ovo je drugi napad na prostorije CK13 u posledwa ~etiri dana. Prethodni napad dogodio se pro{log ~etvrtka, oko 22 ~asa, tako|e za vreme projekcije filma kada je kamenicom razbijen prozor Kluba, a staklo se zarilo u {alukatre koje su, na sre}u, bile zatvorene. Povodom drugog napada oglasio se i za{titnik gra|ana Novog Sa-

stav, kako se takve pojave u dru{tvu ne bi ponavqale. „S obzirom na ~iwenicu da je Grad Novi Sad multietni~ka, multikonfesionalna, multikulturalna i u svakom drugom pogledu otvorena sredina, duboko verujemo da navedene radwe predstavqaju nepromi{qen i usamqeni ~in neodgovornog pojedinca.“ – zakqu~uju u saop{tewu Aleksandar Gruji}. A. V.

Akcija„Imladisepitaju” Akcija „I mladi se pitaju” u organizaciji Omladine Ujediwenih regiona Srbije odr`a}e se danas ispred platoa Turisti~ke organizacije u Zmaj Jovinoj ulici 2, od 12 do 13.15 ~asova. Kako se navodi u saop{tewu, u ovom periodu snima}e se i emitovati izjave mladih qudi koji imaju predloge kako da svoj grad u~ine boqim mestom za `ivot. Akcija se u isto vreme realizuje u gradovima {irom Srbi-

je i snimci iz svih gradova }e biti emitovani na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu. Kako daqe navode iz URS-a, na ovaj na~in `ele da pru`e priliku mladima da predla`u i odlu~uju {ta }e u~initi s novcem koji }e zahvaquju}i izmeni Zakona o finasirawu lokalnih samouprava i peticiji koju je potpisalo vi{e od pola miliona gra|ana ostati u lokalnim samoupravama. A. L.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda3.avgust2011.

Заљубитељемотора идоброгрока

БЕЛА ЦРКВА: МотоциклистичкиклубРИП поједанаестипут биоједомаћинтрадиционалногмотоскупана Градскогјезера.Иове, каоипретходнегодинескупјебио одржан на платоу бивше фабрике керамичкихплочица„25.мај“.Иако сувременскиусловибилиизузетно лоши, мотористи из свих крајева земље,инекихбившихјугословенскихрепублика,ипаксупристигли уБелуЦркву.Неколикостотинамотораучествовалојеусуботуусвечаном дефилеу кроз град, који је обезбеђивалаполицијаихитнапомоћбелоцркванскогДомаздравља. Дефилејеобавезнидеомотоскупа иувекгапративеликибројБелоцркванаокупљенихуглавнојградској улици.Ранијихгодинаобавезнесу биле и акробатске тачке, међутим то због безбедности учесника није

више дозвољено изводити у граду. Завласникепрелепихискупихмашина и остале заљубљенике у моторе, брзину, рок музику и добру

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Super 8” (15.30), „Rango” (13.15), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.20, 22.35), „Rio” 3D (13.20), „Kung fu panda 2”, 3D (14.20, 15.20, 16.20, 18.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.30), „Mamurluk u Bangkoku” (20.30, 22.30), „Transformers 3” (19), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.20, 20, 22.30, 22.45), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (17.45, 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (15.45, 17.40, 20.15, 22.45). Jadran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Invazija sveta: bitka za Los An|eles” (21). KCNS: „Lisica i dete” (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: SvetlanaPopara iz Ja{e Tomi}a (devoj~ice) DEVOJ^ICE: DanijelaBesla}, Zorica^egar, MajaVuli}, Mirjana \ukanovi}, Jovana Tomi} i Marija Horwak iz Novog Sada, DraganaTomi} iz \ur|eva, QudmilaFeketova iz Ba~kog Petrovca, DanicaPavlovi}iz Obrovca i Jelena@igi}iz Kumana. DE^AKE: TawaZotin i JelenaKutelis iz Novog Sada, @eqka Karna{iz Petrovaradina, HelenaManojlovi} iz Novog Slankamena, Anita Stojanovi} iz Gospo|inaca, Dragana Dujkovi} iz Bano{tora, Marija[ovqanskiiz \ur|eva i MarijanaTeleki iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jovan Nikole Jelenkovi} (1925) u 10.30 ~asova, Mihajlo Mihajla Kalembah (1948) u 11.15, Katica Jovana Ortak (1934) u 12 i Stoja Ilije Milovac (1947) u 14.15 ~asova.

забаву у кампу су организоване игре, уз добру храну, пуно пића и учешћероксастава. М. В.

DNEVNIK

ЗАВРШЕНАЧЕТВОРОДНЕВНАМАНИФЕСТАЦИЈА„ГРАДСКАТАМБУРИЦА“

Уживалиљубитељи чаробногзвука

ЗРЕЊАНИН: Зрењанински Фестивал тамбурашких оркестара „Градска тамбурица“,други по реду,завршен је,а публика је током четири дана,колико је манифестација трајала, имала прилику да присуствује бројним наступима,не само тамбураша,него и културно – уметничких друштава. Фестивал је почео минулог четвртка,а пре него што га је свечано отворила потпредседница Скупштине Војводине Маја Седларевић, уприличен је дефиле од Градске куће до Трга др Зорана Ђинђића,на коме се „Градска тамбурица“ и одржавала. И овогодишњи хепенинг почео је наступом КУД-а „Пионир“ из Зрењанина, а уследили су концерти тамбурашких оркестара „Дуле Далапа и његова клапа“ и „Мелем“ из Меленаца, уз које је публика уживала упркос киши.Прво фестивалско вече затворио је ансамбл „Зоруле“из Новог Сада. Лоше време пратило је и наредни дан,али је атмосфера,по тврдњама организатора, упркос томе била сјајна. За то су побринула културно – уметничка друштва „Слобода“ из Книћанина и „Озрен“из Карановца (Република Српска).КУД „Слобода“извело је игре из Беле Паланке,Крајишта и Шопке,а гости из Републике Српске представили су се сплетом озренских игара и, такође, шопским играма.Музички део отворио је Дечији тамбурашки ансамбл „Сакуле“из истоименог банатског места, да би се потом представили и неговаоци старих мађарских обичаја из Мужље. Програм је завршен наступом „Амброзија Триа“из Новог Сада. КУД „Арсеније Теодоровић“ из Перлеза,извођењем песама из Баната,и бачких и банатских игара, отворио је треће вече „Градске тамбурице“, да би се потом на бину попели чланови „Сефе-

tElEfONI

ринија“, певачке групе Геронтолошког клуба Зрењанин. Са њима је био и гајдаш Вања Илијев, добро познат овдашњој публици, као неко ко жели да овај традиционални инструмент сачува од заборава и што више га приближи, посебно млађим генерацијама. Како је и најављено,овогодишњи фестивал угостио је и „Лале са Мориша“које су стигле из места Чанад у суседној Румунији. Ово вече стиховима је употпунио и

Милан Обрадовић захвалио свим учесницима,којих је ове године било у већем броју него лане и похвалио добру атмосферу која је владала.Треће место освојила је екипа „Пабди и Маја“, друга је била екипа „Фото Авала“,док је најбољу рибљу чорбу „закувала“екипа „Арађани“. Мажореткиње и фолклорни наступи КУД-а „Петефи Шандор“ из Мужље, отворили су програм последње вечери, а КУД „Пио-

Тамбурашкамузиказадушу

глумац Јовица Јашин. И „Акустична банда“ из Србобрана освојила је симпатије публике, а како су рекли чланови групе,они свирају домаћу забавну музику са тамбурашким шмеком.Зрењанинци су те вечери пожурили на Трг др Зорана Ђинђића, јер су желели да чују и тамбурашки ансамбл „Равница“ из Суботице, реномирани музички састав,који осим наклоности публике осваја и важне награде. Недељно преподне донело је такмичење у кувању рибље чорбе - „Тамбурица котлић 2011“, а вечерњи програм почео је уручењем награда.Најпре се члан Организационог одбора фестивала

нир“,чијим извођењем игара је и почео фестивал, поново је „раздрмао“ присутну публику наступом који је потрајао готово сат времена.На сцену су потом ступили „Банатски дивани“,већ добро познати међу Зрењанинцима. Ред песме, па ред приче и дошло се и до момента званичног затварања „Градске тамбурице“. Члан Организационог одбора Срђан Ђорђевић захвалио се свим учесницима и публици,а да се све заврши у добром расположењу, побринуо се зрењанински оркестар „Его“,чијом свирком је спуштена завеса на ову четвородневну манифестацију. Ж.Балабан

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik НИЧЕ ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА У ХРТКОВЦИМА

Огревнепалетевећ заовузиму

Сајам привреде крајеммесеца СУБОТИЦА - У Суботици од 24. до 27.августа биће одржан Пети међународни и регионални сајам привреде. Организатор је Јавно комунално предузеће Суботичке пијаце” под покровитељством града Суботице и уз подршку Секретаријата за привреду АП Војводине и Регионалне привредне коморе Суботица, а улаз ће бити бесплатан. Прилика је ово за представљање, упознавање и стручне контакте предузетника из Србије и из држава у окружењу, чиме доприноси изградњи и јачању прекограничне сарадње. На сајму ће учествовати привредници из Србије, Мађарске и Хрватске, а тема сајма су житарице, прехрамбена индустрија, механизација и опрема, као и регионални брендови. А. А.

Изложба слика Клуба старих ЗРЕЊАНИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин, отворена је изложба радова Ликовне секције Клуба за стара и одрасла лица зрењанинског Геронтолошког центра. Изложба обухвата по пет радова шест аутора - Мице Галовић, Мире Драганов, Олгице Ожеговић, Стојанке Милин, Рожике Рашевић и Спасеније Стојковић и трајаће до 15. августа. У Клубу за стара и одрасла лица Геронтолошког центра развија се колективни дух и жеља за стварањем. Од оснивања клуба почело је формирање секција у којима свако може да се искаже према способностима. Ликовна секција је, за двадесетак година рада, организовала неколико ликовних колонија и двадесетак самосталних и колективних изложби слика својих чланова. Такође, чланови секције су имали прилике да посете приватне колекције домаћих сликара. Ж. Б.

11

ОПШТИНА ВРБАС САВЕТУЈЕ И ЗАСТУПА ГРАЂАНЕ НА СУДУ

Узбесплатнуправну, помоћдосоцијалне ВРБАС: Општинска управа у Врбасу нуди бесплатну правну помоћ грађанима који се налазе у тежој материјалној ситуацији. Тако је ову врсту помоћи, у првој половини ове године, затражило око 70 Врбашана. Према речима начелника управе Миодрага Шошкића бесплатну правну помоћ највише траже грађани који су се суочили са изменама закона при подношењу захтева за Материјално обезбеђење породица (МОП). - Наши правници им помогну да, без плаћања адвоката, поднесу тужбени захтев, као и све остало у њиховом домену - рекао је Шошкић, јер према изме-

нама прописа о социјалном осигурању, грађани који се пријављују за МОП обавезни су да претходно поднесу тужбени захтев према лицима која су дужна да их издржавају. То подразумева да родитељи морају прво да туже своју децу уколико их не издржавају, затим да докажу да деца нису материјално способна за то, а тек након тога могу да се пријаве држави за помоћ. Већина грађана је изненађена овим законским прописом јер представља додатне компликације, као и обавезне трошкове око подношења тужбе, тако да им бесплатна правна помоћ зна-

чајно олакшава цео процес добијања МОП-а. - У односу на прошлу годину, повећан је број оних који траже ову врсту помоћи, што је добро, јер значи да су људи сазнали да управа нуди ову услугу - истакао је Шошкић. Правна помоћ не подразумева само бесплатно правно саветовање, већ и правну заштиту, која се огледа кроз заступање пред судовима до краја процеса. Ова врста услуге покренута је уз помоћ донације омбудсмана Каталоније и Извршног већа Војводине, а у сарадњи са Адвокатском комором Војводине. М.Кековић

ЖЕНЕ У КИКИНДИ ДВА МЕСЕЦА ЧЕКАЈУ РЕЗУЛТАТЕ ПАПА - ТЕСТОВА

Домздрављаима реагенсе,аболницанема

Са јучерашњег обиласка градилишта

брзо развијају, као и то да проблеми који су постојали у прошлости могу да буду превазиђени. Покрајинским субвенцијама ћемо подржати изградњу ових погона, а све покрајинске институције ће помоћи колико буде било потребно. Такође, у овом моменту имамо већи број захтева за отварање нових радних места, него што је намењених пара за ту сврху у покрајинском буџету - казао је секретар Васин. Председник општине Рума Горан Вуковић нагласио је да је ово још један у низу пројеката који се реализује у оквиру плана за јачање села и сеоских месних заједница.

- Овакве инвестиције су јако важне јер захваљујући њима сеоско становништво остаје у својим кућама, а економско стање сеоских средина постаје боље. Овим, као и отварањем фабрика у Никинцима и Платичеву, се наставља наш план јачања сеоских средина - релао је Вуковић. Председник Савета МЗ Хртковци Милан Абрамовић истако је да је значај изградње ове фабрике за само село и Хртковчане који ће упошљавањем показати веће интересовање за своје село, а самим тим ће и више људи остати да живи у Хртковцима. Ј. Антић

КИКИНДА: Стотинак жена у Кикинди већ два месеца чека резултате „папаниколау теста”, јер на Гинеколошком одељењу кикиндске Опште болнице нема полихромне киселине која је главни препарат за ово тестирање. - Већ неколико месеци немамо реагенс неопходан за папа дијагностику. То је довело до тога да овог момената више од стотинак жена чека налазе тестова и за сада је неизвесно колико ће дуго чекати, јер не знамо када ћемо набавити полихромну киселину - рекао је др Предраг Вељковић, начелник овог одељења. Реагенс на одељење стиже преко централне болничке апотеке. Препарат се редовно требује, а последње информације, како каже др Вељковић, јесу да тренутно нема довољно средстава за куповину овог реагенса и да се траже препарати који имају прихватљивију цену, а који су неопходни за рад не са-

Др Предраг Вељковић

мо овог одељења него читаве болнице: - Образложење је да нема довољно новца и да ће, чим се прикупи новац, препарат бити купљен. Имамо уверавања да ће овај проблем бити решен ускоро. Уколико то не

буде тако брзо, а ми у међувремену прегледамо жене, морамо наћи спонзоре како бисмо несметано радили. Полихромна киселина који би нама могла да траје месец до месец и по дана, према мојим сазнањима, кошта од 20 до 25 евра. С друге стране, у Диспанзеру за жене који припада Дому здравља, и такође се налази у Општој болници нема проблема да се ураде исти тестови, јер свих реагенаса има. Резултати овог важног тестирања, за рано откривање рака грлића материце иначе буду готови за две до три недеље, а гинеколози у кикиндској општини константно спроводе кампању у којој напомињу колико је важно да жене ураде овај тест јер се тако могу спасити животи. На Гинеколошком одељењу недостаје и локални анестетик „лидокаин“, а једна ампула овог лека у апотекама кошта 18 динара. А. Ђуран

КОНКУРС ЕТНО-ФЕСТИВАЛА ФОТОГРАФИЈЕ И ФИЛМА У ГОСПОЂИНЦИМА

Фото;М.Митровић

ХРТКОВЦИ: Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и председник Општине Рума Горан Вуковић посетили су јуче радове на изградњи нове фабрике за производњу огревних еколошких пелета у Хртковицма. Фабрика ће бити површине око 1500 квадрата и годишње ће производити око 30.000 тона пелета. Градња је почела у јуну ове године, а почетак производње очекује се до краја септембра. - Овде ће бити коришћене сировине из села, остаци пољопривредне производње, као и остаци од дрвне производње. Овај погон је првенствено намењен као енергент за фабрику за производњу хране за кућне љубимце која ће бити грађена овде. Вишак производње ће бити извожен. Већ имамо договорен извоз осам хиљада тона годишње у Чешку и седам хиљада тона годишње у Данску. Верујем да ћемо наћи добро тржиште и код нас, а интересовање су показали и у Босни. Одмах ћемо запослити 30 радника, а већ до краја следеће године биће запослено још толико радника. Наши закони и прописи нису прилагођени инвеститорима и да није било помоћи од стране руководства локалне самоуправе ко зна када би ови радови почели - казао је власник фабрике Борис Васиљев. Планирани буџет за изградњу ове фабрике је око 2,13 милиона евра и ово је прва у низу планираних гринфилд инвестиција у Хртковцима. Поред ове градиће се фабрика за производњу хране за кућне љубимце чија је вредност око 15 милиона евра, као и изградња енергане у коју ће бити уложено око 10 милиона евра. Приликом јучерашње посете потписан је и Протокол између Општине Рума и предузећа „Ангер” чији је власник Васиљев о отуђењу грађевинског земљишта величине око 50 ари, за изградњу енергане на биомасу већ следеће године. - Брзина којом ничу ове фабрике у Хртковцима треба да буде пример свима да могу и мале средине да се

sreda3.avgust2011.

Новатрказа „пауновоперо”

ГОСпОЂИНЦИ: Вино и саобраћај теме су овогодишњег, 14. међународног етно-фестивала фотографије и филма у Госпођинцима 26и 27. августа. Организатори овог фестивала - новосадски КИД ПЧЕСА, МЗ Госпођинци, Основна школа „Жарко Зрењанин” у овом месту, СО Жабаљ и Клуб 100П

плус из Новог Сада расписали су конкурс за фотографије и филмове који треба да стигну до 15. августа. Сваки учесник може послати по четири фотографије на обе теме, и то искључиво у ЈПЕГ формату, нарезане на ЦД-у поштом на адресу КИД ПЧЕСА, Народног фронта 10/3 Нови

Сад. Филмови до 30 минута, достављају се на ДВД-у. Трећа категорија „Сепиа” односи се на старе фотографије, које могу бити достављене као оригинали или скениране на ЦД-у, али потребно је да буде потписан садржај и година снимка. Више информација може се добити телефоном на број 021 450-609.

Школагитаре

РУМА: Петодневни бесплатни курс свирања гитаре, на којем је укупно осам полазника имало прилику да се упозна са основама теорије и технике свирања гитаре организовала је Канцеларија за младе општине Рума, а у оквиру „Румског урбаног лета”, за које је средства обезбедило Министарство омладине и спорта Републике Србије и Општина Рума. - Канцеларија за младе општине Рума се увек трудила да изађе у сусрет потребама и захтевима наших младих суграђана, тако да смо овог лета решили да младима понудимо један нови садржај, за који од раније постоји изузетно интересовање. Школа гитаре на неки начин представља и увертиру за главну активност пројекта „Румско урбано лето”, а то је такмичење младих неафирмисаних бендова из целог Срема ко-

је ће се одржати у другој половини августа - истакао је координатор румске Канцеларије за младе Горан Михајловић. Ј. А.

Старијижелеобукунарачунарима СУБОТИЦА: Седамдесетшестогодишња Марија Маричић корисница је услуга Геронтолошког центра у Суботици. Пријавила се на бесплатни курс за информатичку обуку, јер жели да буде информатички писмена. - Ништа не знам о компјутерима, али ми је сада веома занимљиво. Желела сам да се описменим за данашње време - каже Марија Маричић, учесница пројекта „Рачунарска радионица” којим је предвиђена бесплатна обука за пензионере. До сада се пријавило 200 пензионера који желе да овла-

дају основама коришћења рачунара, а до краја године се очекује да има 500 полазника. - У радионицама практиканти на занимљив начин и кроз игру обучавају наше најстарије суграђане како да се служе компјутерима.Уче их основним програмима и да користе интернет и електронску пошту. Рачунарске радионице представљају део окупационе и радне терапије, а трају 10 месеци - каже Ненад Иванишевић директор Геронтолошког центра у Суботици. И сам је, како каже, изненађен одзивом грађана.

Реч о првој фази пројеката и идеја је да што више људи буде информатички писмено. У плану је отварање „Информатичког саветовања”, тако да ће старији људи моћи путем смс-а или компјутера да питају све шта их интересује. Да су пензионери заинтересовани да искористе сваку прилику да воде квалитетнији живот види се и по томе што од када је укинут хор, окупљају се у музичкој радионици где сами бирају музику и забављају се, каже Иванишевић. А. А.

Са отварања нових просторија Месне канцеларије у Хоргошу

Локалнауправа наједномместу

ХОРГОШ: Месна канцеларија Општинске управе Кањижа у Хоргошу и Месна заједница Хоргош од јуче се налазе на истој адреси у здању Земљорадничке задруге „Хоргош” у Железничкој улици 16. Две локалне инстанце су деценијама биле на раздвојеним локацијама, а како су приликом отварања новоуређених просторија истакли председници кањишке општине Михаљ Њилаш и МЗ Хоргош Јожеф Такач, ради се о једној природној целини месне администрације где грађани Хоргоша долазе због решавања својих свакодневних потреба. Општина Кањижа и МЗ Хоргош су успеле да обезбеде простор узимањем у трајни закуп од Земљорадничке задруге, а уложено је доста средстава у обнову и опремање канцеларија. За обнову дела зграде и уређење месне канцеларије из општинског буџета је издвојено 1,7 милиона динара. М. Мр.

помоћУдружењу пензионера СУБОТИЦА: Пошто су прозори на згради Удружења пензионера у Суботици стари и дотрајали, са председником Скупштине града Славком Параћем договорено је да град обезбеди новац за замену прозора и адаптацију објекта до Дана града. Параћ је, заједно са директором Геронтолошког центра у Суботици и покрајинским послаником Ненадом Иванишевићем, обишао и Удружење инвалида рада. Договорено је да ће град помоћи при изради пројеката за прекограничну сарадњу са колегама из Мађарске и Хрватске. У септембру се расписују и конкурси за ИПА пројекте, на које планирају да конкуришу,

како би обезбедили боље услове рада оба удружења. А. А.


vojvodina

sreda3.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

КУЉАНИСТРАХУЈУОДКЛИЗИШТА

Кад улица прогута камион, шта је следеће? КУЛА: Становнике улице Максима Горког у Кули недавно је изненадио страховит призор када је камион пропао кроз асфалт и направио рупу од око шест метара. Иако је рупа одмах затрпана, двадесетак породица које живе на ободу Телечке висоравни страхује шта следеће може да се деси, јер је слегање тла већ уништило једну кућу, па је само питање дана, кажу, када ће клизиште уништити и њихове домове. - Ово је наш вишегодишњи проблем, јер је одроњавање и слегање тла константно, а и сам пут је практично почео да клизи према литици. Због слегања тла свака кућа овде је оштећена. На срећу бака чији се предњи део куће срушио, одселила се прошле године, а породица која станује иза свакодневно је у страху, јер не знају шта може да се догоди, кажу становници улице Максима Горког.

У близини места где је недавно пропао камион живи РенатаШомађи и сведочи да је тада пропао и део канализационих цеви које

Земљаклизи,кућесеруше

МАМЕУКИКИНДИНАДАЈУСЕНОВЧАНОЈНАКНАДИ

Уручена беби опрема

КИКИНДА: Бебама рођеним у мају и јуну додељени су јуче поклон пакети у Скупштини општине Кикинда. У овом периоду у овој општини рођено је 55 беба, а опрему за новорођенчад локална самоуправа дели трећи пут ове године. Младе родитеље поздравила је помоћница председника Општине Гордана Булатовић која је изразила наду да ће у кикиндској општини бити све више беба:

- Немојте размишљати колико вам је некада тешко, јер нема новца или нешто недостаје. Пакет за новорођенчад је симболичан поклон за све вас и начин да вас подржимо да после првог дође и друго и треће дете, а можда и четврто рекла је Булатовић. - Надам се да ћемо након ребаланса буџета успети у намери да све незапослене

мајке добију новчану надокнаду од општине Кикинда. За своју прву бебу поклон пакет добила је Ивана Ердељан. Каже, није очекивала добије поклон, али се веома обрадовала, јер се тако показало да и на младе мајке неко мисли. Сузана Јањић Катаи родила је Максима и каже да је помоћ добродошла:

- Ово је солидна помоћ од општине и града и свима се захваљујем. Надам се да ћу имати бар још две бебе, каже Сузана. Беби пакет добила је и 37-годишња СуЛиЈун из Кине, која има тромесечну ћерку ЈуШиКао. Из буџета општине Кикинда свако прворођено дете добија 15.000 динара. А.Ђ.

Кампери проучавали Јегричку

ТЕМЕРИН: Завршен је летњи камп на Јегричкој, који је организовало Друштво љубитеља природе „Фалко” у Темерину, основано 2004. године, као непрофитна друштвена оранизација чији је циљ очување и активна заштита природних вредности. Тридесетак учесника истраживали су биљни и животињски свет ове аутохтоне војвођанске реке, природне реткости и угрожене

одводе отпадне атмосферске и фекалне воде из овог дела насеља. - Проблем није само наш, јер су се већ жалили власници кућа у

врсте, као што су патка – њорка и црна чигра, птице чије станиште је једино у окружењу Јегричке, каже Иштван Балог, председник удружења „Фалко” у Темерину. Чланови овог еколошког друђштва могу се похвалити издавањем књиге „Птичији свет Јегричке”, и флајера о римском шанцу (Бенту), старом темеринском парку и пустарама дуж водотокова. М. М.

Игре на води за викенд

АПАТИН: Идућег викенда, 5. до 7. августа, односно, од петка до недеље од 20 до 22 часа, на базенима бање „Јунаковић“ одржаваће се Игре на води- забава без граница. У такмичењу ће учествовати осам екипа коју чине четири мушкарца, три девојке и капитен екипе, а сви морају бити старији од 16 година. Екипе ће се такмичити у 11 различитих дисциплина у којима треба да покажу спретност у и изнад воде, а биће и неких питалица из области музике. Котизација је 5.000 динара по екипи, а пријаве се достављају до сутра, трећег августа телефоном на број 025 772-477. Ове игре већ су једном одложене због лошег времена а уколико и у овом термину падне киша мораће се поново одложити. Ј.П.

доњем терену да им се фекалије сливају у двориште. Ишли смо у Општину да тражимо решење и обећали су нам да ће нешто предузети, али не знам кад јер се овде ситуација погоршава из дана у дан. Такође, приликом обиласка стручњаци су нам рекли да цело насеље тоне, али ми немамо где да се одселимо - каже Рената Шомађи. У кулском Заводу за изградњу кажу да је у санацију ове улице уложена вишемилионска сума новца и да су за поновне радове неопходна и додатна средства, што неће трајно решити проблем и да би евакуација ризичног терена била јефтиније решење. Према речима Бранислава Вујовића, директора Завода за изградњу Кула, поред штете на асфалту, пропала су и четири канализациона шахта, а с обзиром на то да локални извођачи не жели да се

Рупапрогуталакамион

прихвате овог посла, радове на санацији ће извести „НС Градитељ” и укупна поправка ко-

штаће општину око три милиона динара. М.Кековић

НОВОТРОВАЊЕУ БЕЧЕЈСКОМ ПРИХВАТИЛИШТУ ЗА ЖИВОТИЊЕ

Склоњени са улица, па убијени БЕЧЕЈ: Чак три одвојена случаја тровања десила су се последњих дана у бечејском Прихватилишту за псе крај старог пута за Мали Иђош. Прво је један пас отрован гранулама, затим су од куваног кромпира страдала два, а у последњем случају угинуло је, за сада, девет паса храњених пилећим ножицама. Један пас је још увек у критичном стању, а два су прегрмела најгоре. - У јутарњим сатима пронашли смо угинуле псе и узрочнике помора отроване пилеће ногице. На наш позив дошла је полиција, направила записник и покушаће да нађе троваче. Нас далеко више забрињава што нико није био заинтересован да угинуле животиње пошаље на неки од института, где би се анализама, можда, дошло до детаља који би олакшали пут до починиоца овог недела каже председница бечејског Удружења за заштиту животиња и природе Ливиа Молнар. Поставља се питање коме би могло да смета то што су пси уклоњени с градских улица и смештени у прихватлиште изван града? Власници околних салаша и једне фарме су се у више наврата жалили да им смета лајање. Има и оних који су огорчени што локална самоуправа налази средстава да храни псе, док многи људи гладују. Међутим,

УгинулеживотињеубечејскомПрихватилиштузапсе

Бесплатнастерилизација Из бечејског Прихватилишта за псе апелују на власнике паса да их не узимају ако не могу да воде бригу о њима. Јер, имање кућног љубимца је велика обавеза, а и захтева значајна средства. - Апелујемо на власнике паса да не пуштају псе на улицу, јер се они тада, вођени нагоном за одржавање расе, неконтролисано размножавају. Додао бих да наша акција бесплатне стерилизације и даље траје. Уз то, апелујемо на власнике паса да чипују своје љубимце, јер нам је тада олакшан посао да изгубљене псе вратимо власнику, додао је Шандор Чесак.

треба знати да храну и ветеринарску услугу за псе у прихватилишту не плаћа локална самоуправа, већ највећи финансијер прихватилишта Моника Брукнер у сарадњи с разним иностраним цивилним организацијама. Општина преко ЈП „Комуналац“, којем је прихватилиште дато на управљање, финансира само режијске трошкове. - Пси лају на пролазнике изван њиховог станишта, на коње посебно, затим пољопривреднике који одлазе на њиве пешице или бициклом, чак и на тракторе. Управо због тога смо, уз постојећу жичану ограду, поставили и заштитну ограду од трске, како пси не би видели пролазнике изван њиховог станишта. Уједно, то је и блага звучна изолација, рекао нам је један од радника ЈП „Комуналац“ Шандор Чесак. Уз Чесака овде раде још хигијеничар МиклошТуза и ТиборАгоч, који су са псима од 6 до 20 сати, а током ноћних десет сати пси су препуштени на милост и немилост тровачима. Имајући у виду да у прихватилишту тренутно има 190 паса иако је оптимални капацитета 120, јасно је да тај број људи не може адекватно да одговори обавезама, а сви се слажу да би право решење било ангажовати ноћног чувара. В.Јанков

У ЈАЗОВУ КОД ЧОКЕ БЕСПЛАТАН ПАПРИКАШ ЗА ДАН СЕЛА

Побратими скували најукуснију чорбу ЈАЗОВО: Мештани Јазова код Чоке прославили су Дан села, заједно са бројним гостима из околних насеља и Бордања (Мађарска). Савет МЗ Јазово с председником Емилом Нађом потрудио се да приреди целодневни разноврстан културно-забавни програм, али и гозбу специјалитетима из котлића, а уприличена је и празнична миса у овдашњем римокатоличком храму. У тридесетак такмичарских котлића кулинари су припремали рибљу чорбу, а према оцени стручног жирија, у коме су били проверени кулинари Калман Боршош из Чоке, Имре Ес Сабо из Горњег Брега и Ласло Биачи из Мађарске, награђено је десет најукуснијих. Победничку рибљу чорбу скувала је екипа гостију из братског мађарског града Бордања коју је предводио Тибор Нађ, друга награда припала је Светлани Попов и екипи Катастра непокретности из Чоке, а трећа Горану

Балогу из Сенте. Медаље најуспешнијима, дипломе и поклоне спонзора уручио је председник Савета МЗ Јазово Емил Нађ. Празнични програм на фудбалском игралишту у центру села, претворио се у велики пикник, јер се за мештане и госте овчији паприкаш кувао у шест великих бограча. Паприкаш од овчетине у по једном бограчу кували су Калман Боршош и Имре Ес Сабо, а четири је надгледала главна куварица и њена помоћница Марија Арок и Ерика Ковач из Горњег Брега. Учесницима прославе, мештанима и њиховим гостима, за гозбу је бесплатно подељено око 500 порција овчијег паприкаша са тестом, а испражњени су и сви такмичарски котлићи с рибљом чорбом. Поред културног програма, кулинарских специјалитета и вожње фијакерима, пажњу су привукла разна такмичења. У гужви, веома брзо, за свега неколико секунди, у такмичењу у хватању

Најуспешнији кулинари,чланови жирија и председник Савета МЗ Јазово Емил Нађ Фото:М.Митровић

прасади плен је ухваћен. Остало је још да се види како ће се расподелити два прасета, да ли у виду печенице или након това, јер су их истовремено заједно шчепали најхитрији и најсналажљи-

вији такмичари. Занимљиво је било такмичење у малом фудбалу на песку, а у надвлачењу конопца победила је екипа Санада, појачана снагаторима из Остојићева. М.Митровић


crna hronika

dnevnik OPQA^KANKAZINONADETELINARI

Naradnika stolicom, ~a{omipesnicom Policija je uhapsila Zorana S. (1988) iz Novog Sada koji se tereti da je u nedequ oko 7.30 sati po~inio razbojni{tvo u kazinu u Ulici Kornelija Stankovi}a na Detelinari, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Osumwi~enom se pripisuje da je radnika kockarnice udario pesnicom, ga|ao ga ~a{om i {ank stolicom i pri tom mu na-

neo lake telesne povrede pa je povre|enom ukazana i lekarska pomo}. Izgrednik se tereti da je odneo plen od preko 21.000 dinara, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Policija je saop{tila da se osnovano sumwa da je Zoran pqa~kao s jednim dvadesetjednogodi{wim Novosa|aninom za kojim se traga. M.V.

MLADI]UHAP[ENZBOGUBISTVAUNOVOJPAZOVI

@enazadavqena poslesva|e

Po li cij ski slu `be ni ci Uprave u Sremskoj Mitrovici uhapsili su Milana K. (26) iz No ve Pa zo ve zbog osno va ne sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{kog ubistva, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. U subotu, 30. jula, Milan K. je nakon sva-

|e udavio Milicu T. (58) iz Nove Pazove, ka`e se u saop{tewu. Nakon policijskog zadr`avawa Milan K. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio jednomese~ni pritvor. (Tanjug)

POKU[AJUBISTVAUMAN\ELOSU, KODSREMSKEMITROVICE

No`sevnuo nakondru`ewa Zbog osnova sumwe da je poku{ao ubistvo, Miodrag M. (44) iz Man|elosa, u op{tini Sremska Mitrovica, priveden je istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio jednomese~ni pritvor, saop{tila je ju~e Policijska uprava u tom gradu. Miodrag M. je 30. jula ove godine, u poslepodnevnim ~asovima, nakon dru`ewa u vikendici u Man|elosu, naneo vi{e uboda no`em NenaduG. (55) iz Man|elosa. Nenad G. je hospitalizovan u medicinskom centru u Sremskoj Mitrovici, dodaje se u saop{tewu. M.B.

APELACIONI SUD U BEOGRADU UVA@IO @ALBU ODBRANE MARINKA VU^ETI]A

Ukinuto re{ewe o oduzimawu stana direktoru„Pali}a” Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo re{ewe Specijalnog suda kojim je od okrivqenog Marinka Vu~eti}a, eksdirektora THU „Pali}„, privremeno oduzet stan u Subotici povr{ine 101 kvadratni metar. Re{ewem Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu od 20. juna ove godine od okrivqenog Vu~eti}a je privremeno oduzet stan uz ocenu tog suda da „postoji osnovana sumwa da je predmetna imovina proistekla iz krivi~nog dela“. Sad ukinutim re{ewem je odre|eno da privremeno oduzimawe imovine Vu~eti}u traje do dono{ewa odluke o zahtevu za trajno oduzimawe imovine, a da }e imovinom upra-

we pobijanog re{ewa pokazuje nu`nim“. Po informacijama dostupnim javnosti, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je Specijalnom sudu podnelo zahtev za privremeno oduzimawe imovine u vezi s krivi~nim postupkom koji se od pro{le godine vodi protiv osam osoba, koje optu`ba sumwi~i za navodnu ume{anost u „prawe para“ odbeglog Pqevqaka Darka [ari}a. Me|u osam osoba koje su obuhva}ene tim postupkom je i Marinko Vu~eti}, koji je direktor firme THU „Pali}” postao pre nekoliko godina nakon, sa stanovi{ta optu`be, wene sporne privatizacije.

Hotel„Prezident”jeusastavuHTU„Pali}”

vqati Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom. Apelacioni sud je obelodanio da je uva`io `albu odbrane Marinka Vu~eti}a i, ukinuv{i prvostepeno re{ewe, predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. U obrazlo`ewu svoje odluke Apelacioni sud isti~e ocenu da je „prvostepeno re{ewe doneto uz bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka, na {ta se osnovano ukazuje `albom branioca okrivqenog jer su razlozi dati u obrazlo`ewu `albenog re{ewa o odlu~nim ~iwenicama nejasni i suprotni stawu u spisima predmeta, zbog ~ega se ukida-

Svi osumwi~eni za „prawe„ novca su odbacili sve optu`be. Ina~e, optu`ba osumwi~ene za „prawe„ novca uop{te ne dovodi u bilo kakvu vezu s prqavim „biznisom“ za koji tereti odbeglog Darka [ari}a. Podsetimo, tezom optu`be u glavnom, potpuno zasebnom sudskom procesu koji se vodi protiv dvadesetak drugih osoba, Darku [ari}u se na teret stavqa krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, te da je tako ste~en prqav novac „prao„ prikrivenim u~e{}em u pojedinim privatizacijama, preko tre}ih lica. E. D.

sreda3.avgust2011.

13

TU^AZBOGPARKIRAWAUTEMERINSKOJULICIUNOVOMSADU

Suzavcempotelu,dizalicom ukolaiciglomuglavu Novosa|ani PredragR.(1975) i NenadR. (1971), s jedne strane, i nepoznati voza~ automobila u`i~kih registarskih oznaka, s druge, potukli su se ju~e oko 13.30 sati u Temerinskoj ulici u Novom Sadu zbog konflikta oko parkirawa, a pri tom je ~etvrta osoba zadobila povrede zbog ko-

je joj je pru`ena lekarska pomo}. Do incidenta je do{lo zbog nepropisnog parkirawa vozila dvojice Novosa|ana, koje je nepoznati voza~ tokom obra~una poprskao suzavcem i razbio auto-dizalicom staklo na wihovim kolima.

U nameri da ih razdvoji i prekine sukob, ume{ao se Novosa|anin Esko [. koga je tom prilikom neko od u~esnika udario ciglom u glavu, pa mu je ukazana pomo} u Klini~kom centru Vojvodine. Policija intenzivno radi na indentifikaciji i potra-

zi za osobom koja je bila u automobilu s u`i~kim tablicama i na rasvetqavawu svih okolnosti ovog doga|aja, nakon ~ega }e podneti odgovaraju}e prijave, ka`e se u saop{te wu no vo sad ske Po li cij ske uprave. M.V.

SUTRAISTI^UKONSULTACIJEOPRAVILNIKUKOJIREGULI[EKONTROLU ELEKTRONSKIHKOMUNIKACIJA

Listingtelefonskih razgovorabez sudskeodluke? Nakon {to je Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva izradilo predlog pravilnika koji reguli{e zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija, za{titnici osnovnih qudskih prava ocenili su da mo`e do}i do wihovog kr{ewa i zatra`ili da se povodom tog akta odr`i javna rasprava. Naime, poverenik za za{titu informacija od javnog zna~aja i podataka o li~nosti Rodoqub[abi} ocewuje da se pravilnikom dodatno zao{travaju pitawa zbog kojih je Ustavnom sudu Srbije podnet predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o Vojno-bezbednosnoj agenciji i Zakona o Vojno-obave{tajnoj agenciji. – Osporili smo ustavnost pojedinih odredbi tih zakona zbog toga {to predvi|aju mogu}nost odstupawa od tajnosti sredstava komunikacije ne samo na osnovu sudske odluke nego i bez we, kada je takva mogu}nost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadle-

ma, naravno, mo`e biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vo|ewa krivi~nog postupka ili zbog za{tite interesa nacionalne bezbednosti ve} i iz razloga za{tite `ivota, kao {to je to u slu~aju nestanka

Va`nauloga operatera

`nog dr`avnog organa – obja{wava [abi}. On upozorava na to da presretawe i zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama, odnosno listing telefonskih razgovora, po predlogu ovog pravilnika, prakti~no slu`be bezbednosti mogu obavqati i bez odluke suda. Osim toga, i neke druge odredbe ovog akta kr{e osnovna qudska prava, unose ne-

Novinarskaudru`ewa:Javna raspravapreusvajawapravilnika Udru`ewe novinara Srbije zatra`ilo je ju~e od Ministarstva kulture, informisawa i informacionog dru{tva da organizuje javnu raspravu pre usvajawa pravilnika o tehni~kim zahtevima za ure|aje i programsku podr{ku za zakonito presretawe, odnosno zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama. U saop{tewu, UNS podse}a na to da je re~ o aktu koji „dodatno pro{iruje ovla{}ewa bezbednosnih slu`bi u kontroli komunikacija gra|ana, ~ak i u odnosu na neustavni Zakon o elektronskim komunikacijama usvojen pro{log leta”. Pravo tajnih slu`bi da kontroli{u komunikaciju gra|ana bez sudske dozvole obesmi{qava pravo novinara na za{titu tajnosti izvora, ukazuje UNS. I Nezavisno udru`ewe novinara Srbije podr`alo je ju~e zahtev poverenika Rodoquba [abi}a da Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva produ`i rok za javne konsultacije o predlogu pravilnika o tehni~kim zahtevima za ure|aje i programsku podr{ku za zakonito presretawe, odnosno zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama. NUNS deli i zabrinutost poverenika za informacije i za{titu podataka o li~nosti zbog mogu}nosti da se ovim propisom omogu}i da „prakti~no neograni~eno, po sopstvenoj proceni koja ne podle`e oceni suda, slu`be bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim komunicira, kada, u kojem vremenskom periodu, kojom vrstom veze, kao i podacima o tome s koje lokacije komunicira”. Takva pravna re{ewa predstavqaju ozbiqno odstupawe od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih vidova komunikacije, smatra NUNS.

sigurnost i omogu}avaju proizvoqna tuma~ewa. Po [abi}evim re~ima, vi{ezna~ni termin „nalog” a ne odluka suda kao osnov za pristup takozvanim zadr`anim podacima o elektronskom saobra}aju olak{ava dr`avi pristup listinzima razgovora. – Mogu}nost da neograni~eno, po sopstvenoj proceni, koja ne podle`e oceni suda, slu`be bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim, kada, kojom vrstom veze, s koje lokacije komunicira, predstavqa ozbiqno odstupawe od Ustavom zagarantovane nepovredivosti pisma i drugih sredstava op{tewa – isti~e [abi}. O spornom pravilniku otvorene su javne konsultacije, u okviru kojih se u pisanom, {tampanom ili elektronskom obliku mogu slati komentari na ovaj akt jo{ danas i sutra, ali [abi} zahteva da se rok produ`i da bi se nivo javne rasprave podigao i da bi {to ve}i broj javnih poslenika bio upoznat s onim {to u wemu pi{e. Jer, predlo`eni akt uvodi i neke nove termine, kao {to su „tajni nadzor lokacije korisnika” i „posebno za{ti}eni korisnici”, a za to, kako tvrdi [abi}, ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama. Posebno je, ukazuje poverenik, sporna odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika bez obzira na to da li on u~estvuje u komunikaciji jer je re~ o obradi podataka o li~nosti, koja je materija zakona a ne nekog podzakonskog akta. – Utvr|ivawe lokacije korisnika u pojedinim situacija-

U predlogu pravilnika koji reguli{e zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija odre|ene su obaveze lica koja obavqaju delatnost elektronskih komunikacije, ta~nije operatera, u pogledu obezbe|ivawa odgovaraju}ih ure|aja i programske podr{ke za zakonito presretawe i zadr`avawe podataka. Tako je operater du`an da o svom tro{ku obezbedi, unapredi i odr`ava ure|aj i programsku podr{ku koji omogu}avaju ovaj posao. Ina~e, zakonsko presretawe elektronskih komunikacija obuhvata tajni nadzor sadr`aja komunikacija, podataka o saobra}aju, lokacije korisnika i me|unarodnih komunikacionih veza. lica usled elementarnih nepogoda, ali to se ne mo`e urediti ovim pravilnikom. Osim toga, nije jasno ko su „posebno za{ti}eni korisnici” jer je re~ o osobama ~iju listu utvr|uje BIA u saradwi s ministarstvima unutra{wih poslova i odbrane, ali Zakon o elektronskim komunikacijama ne spomiwe ovu kategoriju gra|ana – izri~it je [abi}. Po wegovoj oceni, predlo`eni pravilnik prelazi granice koje se odnose na privatnost gra|ana a koje su odre|ene Ustavom Srbije, dodaju}i da upravo zbog sumwe da su oti{le predaleko po ovom pitawu mnoge evropske dr`ava preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadirawe u privatnost gra|ana. Q.Male{evi}

NASTAVQENAISTRAGAONESRE]IKODBA^KETOPOLE

Luisovatragedijazauvekmisterija? Jo{ nije poznato kojom su se brzinom kretali automobili “krajsler” i “ford fju`n”, u ~ijem direktnom sudaru su u nedequ oko 4.30 ujutru kod Feketi}a poginuli poznati peva~ i kompozitor Qubi{a Stojanovi} Luis (59) i ma|arski dr`avqanin Andra{ Legradi (34). De`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Ba~koj Topoli SawaU{umovi}izjavila je ju~e za „Dnevnik” da }e to utvrditi saobra}ajni ve{taci ~iji izve{taj tek treba da stigne u taj sud. – Uz to, o~ekujemo i obdukcione nalaze iz kojih }emo saznati da li je u krvi nekog od dvojice stradalih voza~a bilo alkohola. Obdukcija je ura|ena, me|utim, na zapisnik se mora malo du`e ~ekati jer je Zavod za sudsku medicinu

u Novom Sadu zatrpan obimnim poslovima – dodala je sudija U{umovi}.– Kada stignu nalazi ve{taka i s obdukcije, daqe radwe }e voditi policija i Tu`ila{tvo. Ona ocewuje da u ovom slu~aju nikakva istraga ne}e biti pokretana jer ne postoji lice protiv koga bi se postupak vodio, s obzirom na to da su oba voza~a, na`alost, pokojna. Do nesre}e je do{lo kada je poznati peva~, u nameri da pretekne vozilo ispred sebe, na 66. kilometru autoputa Subotica–Beograd, svojim “krajslerom” pre{ao na levu stranu kolovoza i ~eono se sudario s “fordom” kojim je upravqo Legradi. Na toj traci su zabele`eni tragovi ko~ewa, ali istra`ni sudija Osnovnog suda u Ba~koj Topoli Sawa U{umo-

vi} nije ni ju~e mogla da precizira koliko su bili dugi. Oba voza~a su, u gotovo potpuno uni{tenim automobilima, poginula na licu mesta. Te`e povrede zadobila je Legradijeva supruga Suzana kojoj je u nedequ uve~e u Urgentnom centru KCV-a u Novom Sadu, operisano smrskano levo rame. Wihov osmogodi{wi sin Andra{ zadobio je povrede unutra{wih organa i posle operacije se uspe{no oporavqa u Op{toj bolnici u Vrbasu, dok je petogodi{wa k}erka Regina, koja je tako|e tu zbrinuta, na sre}u, samo ugruvana. Trojica Luisovih saputnika, wegovih kolega muzi~ara, pro{la su s lak{im povredama. Popularni peva~ vra}ao se te no}i s nastupa u Be~u. M.B.


DRU[TVO

sreda3.avgust2011.

KONKURSZANAJZANIMQIVIJILETWIPOPUST

(P)opusti se sa Evropskom karticom za mlade Pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta organizacija EURO<26 ovog leta jeorganizovala akciju „(P)opusti se sa Evropskom karticom za mlade“, u okviru koje je raspisan konkurs za najzanimqivij i letw i pop ust namew en mladima koji je ostvaren u saradwi s Kancelarijama za mlade {irom Srbije. Akcija traje do 1.septembra,anajuspe{nija Kancelarija za mlade }e dobiti 100Evropskih kar-

tica za mlade,dok }e dve drugoplas ir an e Kanc el ar ij e biti nagra|ene sa po 50 ovih kartica. Naziv popusta za evropsku omladinsku karticu, zajedno s weg ovim opis om, ukol ik o je ostvarendokrajaavgusta,Kancelarije zamladetrebalobida po{aqu na mejl pr@gpa.rs s naznakom „Za akciju (p)opusti se“.Svi prijavqenipopusti }e biti objavqivani na na adresi www.gpa.rs i fejsbuk stranici “EURO<26 ISIC benefit kartice”, gde }e mladi bitiuprilici da glasaju za najzanimqiviji popust. Svaka kancelarija ima pr-

avo da prijavi vi{e popustapo svom izboru. Nakon zavr{etka akc ije, `iri sastavqen od po dvapredstavnika Min istarstva omladine i sporta i EURO<26 }e izabrati tri prvoplasirane kancelarije za mlade, uzi maju}i u obzir i glasove korisnika. Nagra|ene kancel ar ije }e imati pravo da raspola`u dobijenim Evrops ki m omladinskim karticama prema svojim potrebama. Evropska kartica za mlade postoji u 38

zemaqa i omogu}ava preko 100.000popusta u oblasti kulture, sporta, saobra}aja, trgovine, turizma, na teritoriji cele Evrope. Samo u Srbiji, mladima se omogu}uje preko 230razli~itih pogodnosti i zdravstveno i putno osigurawe u vrednosti do 5.000evra. Ovom akcijom Ministarstvo omladne i sporta `eli da podr`i  Kancelarije za mlade koje u~estvuju u razvoju Evropske omladinske kartice, kao i damladimadodatno skrene pa`wu na popustekojeimaju u wihovoj lokalnoj sredini. D.D.

DneVnik

c m y

14

ZAPOSLENIUZREWANINSKIMUSTANOVAMAKULTURENA[LIZAJEDNI^KIJEZIKSAGRADOM

Mirnimputem napla}ujudugove

Radnicimazaposlenimuzrewaninskim ustanovama kulture ispla}enajeprvaod{estrataduga kojigradZrewaninimapremawima. To je posledica sporazuma o mirnom re{avawu sporova, sklopqenog izme|u grada Zrewanina, kaoosniva~atihustanova,iNezavisnogsindikataradnikaukulturiVojvodine.Dug,~ijijezbiroko 22 miliona dinara, nastao je na osnovuneispla}enihrazlikauzaradamaza257zaposlenihuustanovamakulturezaperiododnovembra 2008. pa do novembra pro{le godine.Radnicimaje,naime,utom periodu  zarada bila umawena za 6,09posto. -Prvaratadugaispla}enajeu petak i za sada se grad poneo korektno. O~ekujemo da }e lokalna samouprava do kraja ispo{tovati sporazumpokomebiposledwaratatrebalodabudeispla}enapred Novu godinu – izjavila je ju~e za “Dnevnik” predsednica Gradske organizacijeNezavisnogsindikata radnika u kulturi Vojvodine DraganaMihaqevi}. Po wenim re~ima, pred Agencijomzamirnore{avawesporova sklopqen je sporazum kojim su se zrewaninski “kulturwaci” odre-

Dugovistiglinanaplatu:NarodnimuzejuZrewaninu

klipravanakamateipristalida im se novac za koji su uskra}eni isplatidokrajaovegodineu{est

visno od radnog mesta i {kolske spreme, ali bi svakom pojednicu trebalo da se isplati jedna i po

Po saznawima „Dnevnika” ostao je nere{en jedan spor i to izme|u lokalne samouprave i dela zaposlenih u ovda{wem pozori{tu rata.Razlika}ebitiispla}enai onimakojisuume|uvremenuoti{li, uz otpremnine. Pojedina~ne sume za isplatu su razli~ite, za-

mese~na zarada. Sporazumom su, ina~e,obuhva}enizaposleniuNarodnompozori{tu“To{aJovanovi}”,Kulturnomcentru,Savreme-

noj galeriji, Narodnom muzeju, Istorijskom arhivu, Gradskoj narodnoj biblioteci “@arko Zrewanin”,Zavoduzaza{tituspomenikakultureiAmaterskompozori{tu“Mada~”. -Odsamogpo~etkapoku{avali smo da dijalogom, mirnim putem, re{imo ovaj spor, ali u po~etku nismo imali sagovornika na drugojstrani.Dasmo,ina~e,insistirali na svojim punim pravima i pripadaju}im kamatama, sada smo mogli dovesti Gradsku upravu u blokadu ra~una, {to nam nije ni interes,niciq–isti~eMihaqevi}eva. Ali,posaznawima“Dnevnika”, ostao je nere{en jedan spor i to izme|ulokalnesamoupraveidela zaposlenih u ovda{wem pozori{tu.Onisuod1.januarauskra}eni za deo zarada jer je pravilnikom o radu, koji je  izglasao Upravniodborteatra,prakti~no suspendovan va`e}i kolektivni ugovor. Paradoksalno, akt mawe pravnesnageponi{tiojeodredbe ja~eg,sa~imesenemireo{te}eni radnici,me|ukojimasuneki,posleizmewenihkoeficijenata,uskra}eniiza9.000dinaramese~no. @.Balaban

Pove}anbrojno}ewainostranihturista Srbijujeujunuposetilo16,9odstovi{e inostranih turista nego u istom mesecu 2010.godineionisuostvariliza20,7odsto vi{eno}ewa,pokazujupodaciRepubli~kog zavodazastatistiku.Istovremeno,brojdoma}ihturistasmawenjezajedanodsto,ali su oni imali jedan odsto vi{e no}ewa. U Srbijijeujunuukupnoboravilo204.263turista,odkojihje77.425biloinostranih. Najpose}enije mesto u junu, bio je Beogradsa55.521turistom,{tojeza4,2odsto vi{e nego u istom mesecu lane. U junu je

brojdoma}ihgostijuuBeogradusmawenza 28 odsto, dok je inostranih bilo vi{e za 19,7odsto. NadrugommestubilajeVrwa~kaBawa,ukojojjeboravilo18.945gostiju, {to je za 8,1 odsto vi{e, nego u maju pro{legodine.Doma}ihturistabilojevi{e za9,1,ainostranihza3,4odsto.Tre}emesto zauzima Zlatibor, koji je imao 10.904 gostiju,{topredstavqasmaweweuodnosu na pro{logodi{wi jun, od 4,5 odsto. Pri tomejebrojdoma}ihturistasmawenza6,4 odsto,ainostranihpove}anza6,3.

Odinostranihturista,ujunujeuSrbiji najvi{e bilo gostiju iz biv{ih jugoslovenskih republika i to iz BiH 7.844, Slov en ij e 8.327, Crn e Gor e 5.208. Od ostalihstranaca,najvi{ejebiloNemaca 5.077, Ital ij an a 3.392, Austrij an ac a 2.893, Poqaka 2.692 i Bugara 2.538. Procentualnogledano,uodnosunapro{logodi{wi jun, najvi{e je porastao broj gostiju iz Finske za 195,7 odsto, zatim [vajcarskeza99,5,Turske83,6,Danske73 iBelgijeza65,7odsto.

SAME\UNARODNOGSUSRETABLIZANACAIVELIKIHPORODICAUADI

Mnogo~laneporodicevapezapodr{kom Savez udru`ewa velikih porodicaVojvodineizAdebiojedoma}in i organizator drugog me|unarodnog susreta blizanaca i velikihporodica,nakomeseokupilo oko 370 u~esnika me|u kojima je jedna ~etvrtina bila iz pet zemaqauokru`ewu.Uizuzetnomambijentu Rekreacionog centra „Adica”podmotom„Porodicaje~uvar vrednosti”okupilisuseu~esnici izMa|arske,Slova~ke,Hrvatske, RepublikeSrpske,RumunijeiSrbije, me|u kojima tridesetak blizanaca,jednetrojkeipredstavniciudru`ewakojaokupqajuvelike porodice. -Ciqnamjedaskrenemopa`wu na probleme porodica sa ve}im brojemdece,daonemerekojedonosina{adr`ava,atako|eizemqe uregionu,bududugoro~nemere,da porodiceunapredmogudaizra~unaju{tatozawihzna~iakoseodlu~uju za tre}e ili ~etvrto dete. Porodice treba da znaju {ta ih o~ekuje u finansijskom smislu, aliiudru{tvenom,jersmatramo danezavisisamoodnovcanegoda mnogozavisiiodtogakakookolinauop{tegledanaporodicesavi{edece-ka`epredsednikSaveza udru`ewa velikih porodica Vojvodine Vilmo{ Kri`an, napomiwu}idajeovajsusretuAdiujedno ipripremazame|unarodnukonferenciju na kojoj je namera da brigomzapodmladakivelikeporodiceukqu~enevladineorganizacije ipredstavnikevlastiizsedamzemaqauregionu. Kri`an predo~ava da se na `alost doneta Strategija za podsticawera|awauSrbijineostvaruje, onako kako je utvr|eno i najavqeno u 66 definisanih mera i utvr|enihrokova.Mnogo~laneporodice vape za konkretnom podr{komiizvesnomdugoro~nodefinisanom podr{kom, da znaju {ta ihsutra~eka. - Neke mere iz Strategije se uop{teneostvaruju,anekesupreina~ene,kaorecimoonakojapred-

vi|abesplatneuxbenikezatre}e i~etvrtodete.Znamodajepo~ela besplatna raspodela u~enika za prvake i da }e ih najesen dobiti u~enici prvog i drugog razreda, {to nije mera koja bi podsticala ra|awe tre}eg i ~etvrtog deteta. Nesprovodesenidrugemere,tako dapripremamokompletnuanalizu svihmerafinansijskeidru{tveneprirode,{taradepred{kolske ustanove,osnovne{kole,civilne

Predsednicaudru`ewaporodicasa~etvoroivi{edeceizSlatine (Hrvatska) Klementina ^i~ek ukazuje da u Hrvatskoj kada majkaroditre}edeteostajenaporodiqskom odsustvu tri godine i dobijamese~nunaknaduod1.600kuna,azatre}ei~etvrtodeteuzredovnide~ijidodataksledujeidodatakodpo500kuna. -Okupqawemporodicasavi{e dece poku{avamo da u~inimo ne-

NaskupuuAdisrelosetridesetakblizanaca,jednetrojke ipredstavnicimnogo~lanihfamilija

organizacije i dr`avne institucije na ovoj problematici - ka`e Kri`an. Savez udru`ewa velikih porodica Vojvodine okupqa oko 3.500 porodica u 19 udru`ewa i osam grupa, a prema re~ima Kri`ana, porednastojawadaseuudru`ewimastvarajuuslovizawihovookupqaweirad,podsti~eseukqu~ivaweuprogramebrigeoporodici, raznekampovezadecu,osposobqavawerukovodiocaidrugo. -Nastojimodaudru`ewanaterenumogudaurade{tovi{edapomognu porodicama sa vi{e dece. Na`alost,dosadamawejeprisutno interesno zastupawe porodica {to nameravamo da oja~amo u narednomperiodu,jerakosmooja~ali udru`ewa, smatramo da }emo imatiosnovudaprekowihinteresno zastupamo porodice sa vi{e dece-dodajeKri`an.

{tonanivougrada,me|utim,krizajeevidentna,takodazasadasamolobiramoo~ekuju}ida}esene{touspetiizdejstvovatidasepomogneporodicamakojeodgajajuvi{edece.Imamorazmeneuxbenika izme|u ~lanova porodica, jer od pre nekoliko godina kada je zbog krizestalaakcijadasvadecadobijajubesplatneuxbenike,moramo se snalaziti. U na{em udru`ewu okupqamo260porodica,sa~etvoroivi{edece-ka`e^i~ek. Prema re~ima predsednika Udru`ewesa~etvoroivi{edece uBawaLuciJovanaRadovanovi}a inicirali su izmenu porodi~nog zakonauRepubliciSrpskoj,dase `enama materinstvo prizna kao sta`,jersvakamajkadonavr{ene {este godine ima obaveze u negi deteta24satadnevno. -Vaspita~iceiosobqeuvrti}ima za svoj trud dobiju platu i ideimradnista`,amajkamakoje podi`u decu ni{ta ne sleduje i mislimodabibilopravednodaim se materinstvo prizna kao radni sta`-ka`eJovanRadovanovi}.-U

Desetorojete{kookupiti,jo{te`e podmiriti PorodicaJano{a iJulijaneTot izBa~kogPetrovogSelapodi`e petoromu{kede~ice. -@ivimoskromnoisiroma{no-neskrivaTot.-Skromneprihode imamoodmojeplateuCiglanikod[oqmo{ija,de~ijegdodatkaisocijalne pomo}i. Najmla|em Bala`u }e dve godine, Davidu je sedam, Atili 10,Laciki 13iArpadu je16.Mamuvi{eslu{ajunegomene,dobrasutodeca,samoihjete{konahraniti.Nemamnogoprobirawa,jedemoono{toimamo. Tibor iLidija\erfi izPadejapodi`udesetorodece,te{koihje najednomestookupiti,ajo{te`epodmiritisvepotrebe.Nasusretu Adudo{lisusatri}erkice. -Nijeihlakoniokupiti,sviimajuobaveza.Nekisunaletwimkampovima, a ~etiri sina upravo nastupaju u duva~kom orkestru Dobrovoqnogvatrogasnogdru{tvazaDanselauJazovu.Najmla|oj}erkici jepetagodina,anajstarijisinsa23seosamostalio,`iviiradiodvojeno,ostalisejo{{koluju,svisuodli~ni|aci,vaspitanaizdravadeca.Lepojestekadaseokupimo,alinijenamlako.Na{uporodicumerepodr{keop{tinskihidr`avnihinstitucijasudosadauvekmimoilazile,asvikukajuzbogbelekuge-predo~avaTibor\erfi.

Jano{iJulijanaTotizBa~kogPetrovogSelapodi`upetde~aka

BawaLuciokupqamo430porodicasa~etvoroivi{edeceizapetugodinupostojawaudru`ewauspeli smo za studente i sredwo{kolce iz na{ih porodica da obezbedimo stipendije preko Gradske uprave iz koje imamo podr{kuipriznatismokaoudru`ewe od posebnog interesa. Dobili smo sredstva za podr{ku rada udru`ewaipodr{kupojedincima, obezbedili smo za decu iz na{ih porodica besplatno poha|awe vrti}a, besplatne uxbenike za odli~ne u~enike, a isto tako stare uxbenike vra}amo i unutar udru`ewapremapotrbeiprosle|ujemo porodicama. Dobre rezultate daje i akcija podele sitne stoke mnogo~lanim porodicama, pa ako se dobije suprasna nazimica porodica je du`nadaizreprodukcijeUdru`ewu vratisuprasnunazimicu,pasedodequje drugim ~lanovima. Na taj na~in je konkretnu pomo} dobilo 45porodica.URepubliciSrpskoj aktivna su jo{ 33 sli~na udru`e-

wa u op{tinama, postoji i republi~ko, ali Radovanovi} smatra dasepunovi{emo`eu~initi,bez obzira{tojezavi{e~laneporodiceuspelodaseobezbedi97ku}a uz podr{ku dr`ave, op{tinskih vlastiigradskihuprava. - U 70 odsto porodica sa vi{e decekojesuukqu~eneuna{eudru`ewe nezaposlena su oba roditeqa,takodasuuizuzetnote{koj materijalnoj situaciji - ukazuje Radovanovi}.-Nismonipunozahtevni i ne tra`imo ni~iju milostiwu, nego ho}emo da radimo, da podi`emosvojudecu,{topredo~avamoivlastimauRepubliciSrpskoj. Treba samo stvoriti uslove, pasmopredlo`ilidame|una{im ~lanstvom osnujemo zadrugu ili firmudasebavimonekimposlom, da zaposlimo qude i od socijale postanuporeskiobveznici.Zasada je podr{ka koja dobijamo samo deklarativna, ali smatramo da je to najboqi na~in da obezbedimo egzistenciju i podi`emo decu od na{egrada. M.Mitrovi}


dru[tvo

dnevnik

sreda3.avgust2011.

15

NAJZADZA[TITAZAOSOBEKOJEPRIJAVEKORUPCIJU

„Uzbuwiva~i”za{ti}eni ianonimni

OdkrajaovenedeqeAgencijazaborbuprotivkorupcijepru`a}eza{titugra|animakojiprijavesumwunakorupcijuuorganimajavne vlasti u kojima rade ukoliko uz prijavu podnesu i zahtev za za{titu. Naime, po Pravilnikuoza{titilicakojeprijavisumwuna korupciju,kojijeusvojilaAgencija,{tojeobjavqenou“Slu`benomglasnikuSrbije”istupanasnaguusubotu,6.avgusta,takozvaniuzbuwiva~i dobi}e za{titu od odmazde i otkaza onihorganavlastizakojepostojisumwadasu u~estvovali u korupciji, ukoliko to budu zatra`ili.Drugimre~ima,bi}eza{ti}eni,ane kaodosada,nakonukazivawanaslu~ajevekorupcije, dobijati otkaze i biti neza{ti}eni odbilokojegdr`avnogorgana. UPravilnikusedefini{edasu“uzbuwiva~i” dr`avni slu`benici, odnosno radnici zaposleni u organima Republike, autonomne pokrajine,op{tineijavnimpreduze}ima,kao iustanovamaiorganizacijama~ijijeosniva~ dr`ava.Kao“odmazda”defini{esesvako~iwewe ili ne~iwewe prema uzbuwiva~u koje dovodidowegovogpsihi~kogilifizi~koguznemiravawa ili zlostavqawa, pokretawe di-

sciplinskog postupka, preme{taja na ni`e radnomestoizadra`avaweunapredovawu,otkaz, izricawe mera koje nepovoqno uti~u na radnopravnistatusiradneusloveiozbiqne i stvarne pretwe da }e biti preduzeta bilo kojaodtihmera.

UPravilnikusedefini{e dasu„uzbuwiva~i”dr`avni slu`benici,odnosnoradnici zaposleniuorganimaRepublike, autonomnepokrajine,op{tine ijavnimpreduze}ima,kaoi ustanovamaiorganizacijama ~ijijeosniva~dr`ava Dabiuzbuwiva~obavestioAgencijuosumwidaudr`avnomorganuukojemradipostoji korupcija,moradapopuniodre|enepodatke,i to na propisanom obrascu koji se nalazi na sajtu ovog antikorupcijskog tela. Uz zahtev, ako proceni da mu je to potrebno, uzbuwiva~

tra`iiza{titu,aAgencijapoprijemuzahtevapostupahitno.Onanaosnovuprijaveizahteva procewuje postojawe uslova za pru`awe za{tite,alimo`etra`itioddr`avnogorganaidrugeinformacijeidokumentebitneza odlu~ivawe o za{titi gra|ana koji je prijaviokorupciju. Kada Agencija na osnovu prijave i zahteva uzbuwiva~autvrdidapostojeuslovizapru`aweza{tite,upu}ujedopisrukovodiocuorgana javnevlastiukojemodwegatra`idaispita slu~ajkorupcijeizprijave,aligaiupozorava natoda}esekaoodmazdasmatratisvakamera kojabudepreduzetapremauzbuwiva~uuperioduoddanadavawaza{titedonajvi{edvegodine.Agencijaobustavqapru`aweza{titeu slu~ajudajeuzbuwiva~zloupotrebioostvarivawepravanaradnommestunakojemjezaposlen.Utvr|enojeidaAgencija{titiidentitetuzbuwiva~aukolikoonto`eli,ame|umeramazaobezbe|ivaweanonimnostisuuspostavqawesigurnetelefonskeizjavezapru`awe relevantnih informacija o za{titi uzbuwiva~a i izostavqawe informacija koje bi mogleotkritiwegovidentitet. Q.M.

SAVETZABORBUPROTIVKORUPCIJETRA@IDAPODACIOVLASNICIMAMEDIJABUDUJAVNI

Ni{tanesme ostatitajna Nakon {to su medijska udru`ewa izrazila bojazan da se bi kona~ni tekst predloga medijske strategije mogao bitno razlikovatiodpredlogakojijesastavilaradnagrupa,akojusuve}inom~iniliwihovipredstavniciikojijepro{aojavnuraspravu koja je zavr{ena 15. jula, Savetzaborbuprotivkorupcije obavestio je Ministarstvo kulture,informisawaiinfor-

zatra`eno je da se u registru javnihglasilau~inejavnimpodaciopravimvlasnicimamedija, posebno u onim slu~ajevima gde su krajwi vlasnici u of{orzoni,zatimdasebuxetidr`avnih institucija ograni~e u pogledu tro{ewa novca za reklamirawe i promociju, kao i da se sankcioni{u dr`avne institucije koje tim aktivnostima kr{e Zakon o ogla{avawu.

Savetpredla`edaumedijskojstrategijibude uvedenaobavezadasvakegodinebuduobjavqeni zvani~nirezultatiokonkursimazaizbor programaRTV-produkcijaifinansijskiizve{taji medijskihku}aodjavnoginteresa macionog dru{tva Srbije da je sa~inio Izve{taj o medijima u Srbijikoji}euskorodostaviti Vladi, ali i prezentovati javnosti. U prilogu Saveta za borbu protiv korupcije za javnu raspravuonacrtustrategijerazvoja sistema javnog informisawa

Predsednica Saveta za borbu protivkorupcijeVericaBara} u dopisu Ministarstvu kulture predla`e i da se usluge informisawa, produkcije RTV-programaiusluganapoquodnosas medijima propi{e redovan postupakjavnihnabavkijerse,kako tvrdi, jedino tako mo`e

obezbediti transparentan odabirponu|a~a. Predla`e se da u budu}oj medijskoj strategiji bude navedeno dadr`avneinstitucijeusvojim redovnimizve{tajimamorajuda objedine sve oblike saradwe s medijima i da ih vode kao ogla{avaweumedijimaanekaonedefinisane specijalizovane usluge, istra`ivawa i druge klasifikacijekojeupu}ujunasimulovane poslove. Poverenik za informacije,pomi{qewuSaveta, mora imati informacije o poslovnoj saradwi organa javne vlastiimedija,{tozna~idase oni defini{u kao obavezni sadr`aji informatora o radu organadabiseutojoblastipove}ala transaparentnost. Vlada Srbije treba da raspi{e jedinstveni tender za nabavku usluga video-snimawaidaihpostavqa na svojoj internet-stranici ili dauokvirusvojekancelarijeza saradwu s medijima razvije odeqewezavideo-snimawe. Savet predla`e i da u medijskoj strategiji bude uvedena obavezadasvakegodinebuduob-

javqeni zvani~ni rezultati o konkursima za izbor programa RTV-produkcija i finansijski izve{tajimedijskihku}aodjavnoginteresa,aliidaseonemogu}i~lanovimaUpravnogodbora i Saveta RRA-e da u~estuju kaoproducentiprograma. Nakon letwe pauze, Savet za borbu protiv korupcije dostavi}e Vladi Srbije izve{taj o medijimauSrbijikojijeve}sa~inioi,ponajavamakojesti`u iz ovog antikorupcijskog tela, javnost }e prvi put videti ko sveimavlasni~kogudelausrpskim medijskim ku}ama, ali i saznatikoimjeomogu}iodato postanuiostanusvedosadaanonimni. Q.Male{evi}

Nuklearnipremijeri

mimo u London i Pariz, na tretman mozga drugoja~ijim?Ka`udasurezultatifantasti~ni. Deokola~a. Jo{jednafantasti~napojava je glodawe sopstvenog mesa o tro{ku buxeta.AkosteZrewaninackogjeujelauli~na xukela,javiterodbini!Bezpomukedobi}etemasnuod{tetuispremnistezapir.Sada se,navodno,ozbiqnoproveravajutu`begra|anapoovompitawu,cukovisehvatajusveu 16,sterili{use,~ipujuisveutommaniru da bi Lale imale lepe noge i punu gradsku kasu. Ostaje nam jo{ da se razra~unamo s traumamanastalimujedimasmalihekranai govornica, ali budimo realni: kada ste videlida{interhvata{intera? Uvek„koka-kola“!Sti`ejesen,aswomi alkoholnatrovawa.DalisteznalidauSrbiji postoji trova~ki kalendar? Svaka godi{wa dob u bolnice donosi specifi~ne

Debeli ve}uvrti}u Porezultatimaistra`ivawa, u Srbiji je gotovo svaki drugi stanovnikgojazanilisklongojaznosti,odnosno18,3odstojegojaznoa36,2odstopredgojazno.[to seti~edeceuzrastaod7do19godina, 6,4 odsto je gojazno, a 11,6 odsto predgojazno, {to zna~i da 18odstodeceiomladineuSrbiji ima problema s telesnom masom.Akoseovipodaciuporedes onima iz 2005. godine, procenat gojazneipredgojaznedeceiomladinesepove}ao,jerje2005.godinebilo4,4gojaznihi8,2predgojaznihmladihovoguzrasta. Gojaznostjeiusvetu,aliikod nas, sve ve}i zdravstveni problem.Osobesprekomernomtelesnom masom imaju pove}an rizik

znih,a2003.godine15odstomladihsprekomernomtelesnomte`inom. U Novom Sadu gojazne {kolske dece je oko 13 odsto, {tojestatisti~kizna~ajnovi{e nego pre 20 godine kada je u gradu bilo osam odsto gojaznih. To je rezultat neodgovaraju}e ishrane,aliifizi~keneaktivnosti.Takonaprimerdopetnaestegodinetriputanedeqnopo satvremenaunekojfizi~kojaktivnosti provodi oko 60 odsto dece, a nakon tog uzrasta svega 24odsto.Sedantarnina~in`ivota i svoje slobodno vreme uz TV ili kompjuter provodi oko 30odstodece. Popodacimaizliterature,u zemqamagdejeprisutnavisoko-

Rehabilitacijaubolnici „Zlatibor”

ZAU[KE

Mirkovo selo. Videli ste bqesak, ~uli detonaciju,poliovasjetalasvrelineipe~urkastoblakprekriojenebo,{taradite? Akovasjeu~iosrpskiministarekonomije, verovatno }ete „razmisliti o tome“ da sagraditebunkersdvogodi{wimzalihamavodeihrane.Nesre}nikakviverovatnojeste, va{jetutorbiopremijerli~noiutomslu~ajuzasadi}eteparadajzizavalitiseulige{tul, jer najgore je pro{lo – ozra~i}ete seukomadu.Nije{ala,drugitalassvetske ekonomske krize preti da ovla`i Srbiju, prvi se nije ni povukao i `ivo me zanima kakvuporukunezaposlenimaiprivrednicima {aqe dvojac kojeg ni kormilar ne bi uskladio. Predsednik Vlade (ekonomista) ka`e da guramo napred, wegov pot~iweni (ekonomista) vidi opasnost, ali ne re~e {ta}emotimpovodom~initi–cenimda22 odstogra|anaimakecaurukavu,alineiposao.Lekariupozoravajunatoda}edepresija2030.postativode}abolest,svasre}apa }emodotadave}bitipelcovani.Kopre`ivi,tojest. „Palmaturs“vra}avid. Pozakonuverovatno}e, 2030. Naciju }e dr`ati sada{wi sredwo{kolci,u~ijimjerukama„Evropski dnevnik“, kwiga – poklon Delegacije EU u Srbiji. Be{e i neko ispitivawe, po kojem svaki{estimladacsmatrada„idolopokloni~kiodnospremaEUtrebazamenitiumerenom,trezvenomirealnompolitikomvo|ewara~unaosrpskimekonomskim,dr`avniminacionalniminteresima“.Ovoje,zapravo, izjavio nedavno jedan biv{i premijer,retkozabavaninuklearan~ovek,akako klincituma~eargumenteprotiv–boqeda ne znam – elokvencija i glupost u~ini sla|om.Adamiwihodr`avnomtro{kuzaPal-

POREME]AJIISHRANE SVEIZRA@ENIJIKODMLADIH

pacijente,uglavnomdecukojasusenapilai nagutala ~ega ne bi smela. Posle toksi~ne radostikraja{kolskegodinesti`enamzimaitrovawasir}etnomkiselinom,dabina prole}ede~jeorganeobradovalipesticidi. Ovde je nemar roditeqa na prvom mestu okrivqenih,madaimajuodli~analibi:dok su oni odrastali, fla{a „koka-kole“ bila jeSvetaMajka,uwojsedr`aloiprodavalo sveosimgaziranogsoka,„navikajejednamuka–odvikadvije“. Nepra{tawe uspeha. „Zau{ke“ ekskluzivnosaznajudajesedamnaestomese~naT.S. iz ^oke karika koja nedostaje u re{avawu problemasvetskeekonomskekrizeuSrbiji. Dobro informisan izvor, koji `eli da ostane anoniman, otkriva da je T. S. tajni receptministraekonomijekojim}emozaustaviti bedu i nezaposlenost te da bi se premijerjo{kakohvaliowomedaa)znaza wu, i b) da predsednik ve} nije rezervisao zajedni~kupromocijusT.S.^udooddeteta, ina~e nestrana~ka li~nost, najverovatnije }eposaouVladidobitinakonspektakularnog, svojevoqnog odlaska iz vrti}a, kada je neobja{wivouspeladaotvoridvezakqu~ane brave, koje, uzgred, ne mo`e da dohvati. „Spremnostdaseprotivsvogdobrauhvatiu ko{tacsnaizglednere{evimproblemimai izlo`i opasnostima, kvalifikuju ovu mladu`enudapovedeSrbijuuboqubudu}nost“ –re}i}epredsednikSrbijeprilikomuru~ewakqu~evaodkancelarijezbuwenomdetetu.„Dnevnik“saznajedasuosobekojesuT. S. nemarom omogu}ile nesmetani povratak izvrti}audomurednoka`wene,amislile sudasedetekrijeuku}ici-igra~ki.Uspeh senepra{ta. IgorMihaqevi}

Pravilnikomomedicinskojrehabilitacijiustacionarnim zdravstvenimustanovamaspecijalizovanimzarehabilitaciju, kojije2008.doneoRepubli~kizavodzazdravstvenoosigurawe, omogu}enojeupu}ivawedecesprevelikomtelesnomte`inom uzrastaod12do18godinanarehabilitacijuotro{kuzdravstvenogosigurawauSpecijalnubolnicuzabolesti{titaste `lezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”. Gojaznoj deci je omogu}enboravakubawiutrajawuod21dandabi setelesna te`inakorigovalaprimenommedicinskedijeteifizi~keaktivnosti,uskladusuzrastomizdravstvenimstawem.Deca tokomrehabilitacijeusvajajuzdravna~in`ivotakojegtrebada sepridr`avajuiubudu}e.Predlogzaupu}ivawenarehabilitacijudetetudajeizabranilekarpedijatar,aoveravagalekarskakomisijaRepubli~kogzavodazazdravstvenoosigurawe.

za nastanak {e}erne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poreme}aja metabolizma masti, ubrzavajuprocesaterosklerozei rizik su za pojavu nekih oblika maligniteta. Povi{en krvni pritisakugojaznihosobauzrasta od20do45godina{estputajeve}i nego u normalno uhrawenih. Porast telesne mase od samo desetpostopove}avarizikrazvoja koronarne bolesti za 13 posto u mu{karacaiosampostokod`ena.Posebnozabriwava{tojesve vi{e prekomerno uhrawenih u {kolskom uzrastu. Gojaznost u mladostijedanjeodglavnihuzroka nastanka brojnih oboqewa u kasnijem`ivotnomdobu. UVojvodinijeprocenatgojazne dece sve ve}i. Tako je 1973. godine bilo deset odsto goja-

kalori~na ishrana, uno{ewem masnogcrvenogmesa,mnogosoli ilislatki{apove}avaserizik od razvoja masovnih nezaraznih bolestikao{tosukardiovaskularneimaligne. Gojaznostjesamojedanvidporeme}aja ishrane jer mladima {iromEvropeisvetasve~e{}e preti i anoreksija i bulimija. Ovi ozbiqni poreme}aji donedavnosunaj~e{}ebiliizra`eni kod devoj~ica u pubertetu ilidevojaka,alipodacigovore da se starosna granica pomera kamla|em`ivotnomdobu.Tako su engleske bolnice objavile podatkedajeuposledwetrigodine197decestarostiodpetdo devetgodinale~enoodovihporeme}ajaishrane. J.Barbuzan

VESTI Danavijacije Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane VojskeSrbijebrigadnigeneral Ranko@ivak rekaojeju~euNi{udasunajvi{idr`avniivojnirukovodiociprepoznalizna~aj i ulogu koju avijacija ima u odbrani zemqe. General @ivak je, na obele`avawu Dana avijacijenani{komvojnomaerodromu, rekao da je u proteklom periodu realizovana planirana leta~kaobukaida}ekrajemavgustasrpskipiloti,posleprekidaodvi{egodina,svojuobuku bojevog granatirawa i ga|awa izvesti na poligonu u Bugarskoj. On je napomenuo da }e narednih sedmica u sistem obuke biti uveden doma}i avion “lasta”,“~imesedobijavisoknivo kvalitetaibezbednostiletewa uzvrloracionalnetro{kove.”

Zahtevza rehabilitaciju novinara Nezavisnoudru`ewenovinaraSrbijepodnelojeVi{emsuduuBeograduzahtevzarehabilitaciju novinara Slavka ]uruvije, Zorana Lukovi}a i Sr|ana Jankovi}a, koji su pre 12 godinaosu|eninapopetmeseci zatvora, saop{teno je ju~e iz tog udru`ewa. U zahtevu se navodi da nije bilo elemenata za krivi~no gowewe trojice novinara i da je “presuda posledica sudske poslu{nosti i podre|enosti autokratskom re`imu”. NUNS o~ekuje od Vi{eg suda “da odgovaraju}im aktom o rehabilitacijikona~noispravivelikunepravdunanetutrojicinovinara”.


SPORT

sreda3.avgust2011.

INTERVJU

c m y

16

dnevnik

DEJAN UDOVI^I], SELEKTOR VATERPOLO REPREZENTACIJE SRBIJE

ULondonu}e bitiludilo Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i}popovratkusaSvetskogprvenstva iz [angaja rekao je da mujeproteklihdvamesecabilo najte`eu{estogodi{wojkarijeri nacionalnog kormilara. Osvojena je Svetska liga u Firenci i overena viza za OlimpijskeigreuLondonu,aondaje osvojena i srebrna medaqa na Svetskomprvenstvuu[angaju. lDa li ste generalno zadovoqni u~inkom i nastupom reprezentacije ovog leta? - Vi{e sam nego zadovoqan. Imali smo bogato leto, nismo moglipunodau~inimonaformi igra~a, jer nismo imali dovoqnovremenazapripremezbogwihovihobaveza.Imalisutrijaka takmi~ewa(fajnal-forEvrolige,Svetskaliga,Svetskoprvenstvao)itriputajetrebalopodizati formu na vrhunski nivo za 40 dana, {to je izuzetno te{ko.Mislimdabisvidrugiodustaliosimnas.Itone{togovorioovimmomcima. lNaro~ito se karakter i `eqa za pobedom videla u

polufialnom duelu sa Ma|arima, kada su uspeli da se vrate posle gotovo izgubqene utakmice. -Da,videlosetotada.Misli dasmomnogovi{edobiliodsamog rezultata kroz polufinalnu i finalnu utakmicu. Na~in kakosuseigraleisveono{to se de{avalo tokom wih puno nam je zna~ilo, tako da mogu da ka`em da sam stvarno zadovoqan. l Osvojena je jo{ jedna medaqa, nastavqen kontinuitet, ali ipak utisak je da je ostao `al zbog propu{tene prilike u finalu. - Kada zavr{ite Svetsko prvenstvo porazom i to na takav na~iniuprodu`ecimasigurno je da ose}ate `al i neku vrstu gor~ine,alikadaseprobuditei shvatite da imate medaqu, jednostavno se pozitivno otreznite. Uvek smo bili samokriti~ni,alimoramomalodabudemoi blagi prema sebi i shvatimo da smo napravili ogroman uspeh. Igrali smo u dva finala ovoga leta, obezbedili smo jo{ u Fi-

renci na fialnom turniru Svetske lige direktan plasman na olimpijski turnir u Londonu, a sada smo osvojili srebrnu medaqu u [angaju. Ne mo`e se uvek pobe|ivati i biti prvi i kada sve uradi{ najboqe {to mo`e{. Jednostavno, ovo je sport,aipobedeiporazisuwegovsastavnideo. lVe} godinama posti`ete izvensredne rezultate, a dugo niste imali ni uslove jer se u va{ sport ula`e mnogo mawe nego u neke druge. Pratili su vas i fiansijski problemi, dizani su krediti da biste oti{li na takmi~ewa. Da li se ne{to promenilo u me|uvremenu na tom planu? - Nadam se da je tome do{ao krajidasmosvojimrezultatima postali brend Srbije. Verujem da}emosaovimqudimaizSavezaiqudimadobrevoqeuboqoj atmosferi i komunikaciji do~ekatipripremezaslede}uveomava`nugodinu,ukojojnaso~ekujuOlimpijskeigreuLondonu. l Pred igra~ima je dugo o~ekivani odmor, a onda sle-

MILAN MA^VAN, REPREZENTATIVAC SRBIJE

Evrobasket ozbiqanizazov Pre ~etiri godine, na Svetskom prvenstvu za juniore, reprezentacija Srbije je osvojila zlatnu medaqu, na odu{evqewegotovo10.000gledalaca u velikoj sali novosadskog Spensa. U finalu suonda{wiu~eniciselektoraMiroslavaMute Nikoli}a nadigrali selekciju SAD, predvo|enu sada{wom zvezdom NBA lige Majklom Bizlijem. U tom susretu, kao i na ~itavom

{ampionatu, briqirao je jedan od najmla|ih ~lanova na{eg izabranog tima - Milan Ma~van, koji je progla{en i za najboqeg igra~a juniorskogMundobasketa. Danasjeovajsjajnikrilnicentarigra~MakabijaizTelAvivaijedanodadutaselektora

Du{anaIvkovi}aureprezentacijiSrbije.Na pozivzanacionalnitimMa~vanseuvekodazivao,takojeisada,aotokupripremauvr{a~komMilenijumuka`e: - Posle zavr{etka bazi~nih priprema u nema~komRotenburgu,nastavilismosa`estokim radomiuVr{cu.Imamomalihproblemaspovredamapojedinaca,alidobroguramoimislim da}emoEvrobasketuLitvanijido~ekatimaksimalno spremni. Prija mi to{tosamopetuVr{cu,jer u ovom gradu sam prakti~no odrastaoiimamdostaprijateqa. O  Evropskom prvenstvu, koje po~iwe za mawe od mesec dana i na kojem na{ dr`avni tim brani srebro iz Poqske2009.godine,Ma~van jerekao: -Mislimdasmosena{liu veomajakojgrupiidanas~ekajuozbiqniizazovi.Akose dobro pripremimo, a znam da }ebititako,mo`emodara~unamo na dobre rezultate. Kqu~nabimogladabudepremijernautakmicasItalijom iuwoj}enambitipotrebno dazaigramopunomsnagom.Generalno gledano, ima}emo u Litavnijiprilikudavidimo gde smo i to u odmeravawu s veoma jakim rivalima. Igra}emo i sa selekcijom Izraela, zemqe u kojoj sada nastupam. Izraelci imaju dobar i neugodan tim, u kojem nema klasi~nih petica i u kojem ~uvawe protivni~kih centarapreuzimaju~etvorke.Tuse isti~eBlutentalkojisnagom mo`edaparirasvakomizaista mislim da nam ne}e biti lako.IstoseodnosiinaLetoniju koju, objektivno, najmawe poznajemo. Do po~etka Prvenstva upozna}emo se dobro sa svim rivalima i verujem da }emo, kroz seriju pripremnih me~eva, dosti}i `eqenuformuinivoigre. Dvostrukinajboqiko{arka{ Vojvodin e u izb or u „Dnevnika” nije `eleo da se bavi prognozama za Evrobasket, ve} je samo kratko dodao: - Najva`niji zadatak nam je da tamo stignemo maksiFoto:F.Baki} malno pripremqeni i s dobrom atmosferom. Mislim da sve to gradimo tokomovihpriprema,auLitvanijinaso~ekujebitkaba{usvakojutakmiciiverujemda}emoumetidaodgovorimote`inizadatkakojije prednama. A. Predojevi}

de nove obaveze, klupske i reprezentativne, u januaru EP u Ajdhovenu. -Tojesadadalekoijo{uvek nemogudapri~amotome.Li~no, menetajAjndhovenprevi{eine zanima. Prvi put se vaterpolo turnirodr`avauzimu,situacijajetakvakakvajeste,vide}emo koliko }emo imati vremena za pripreme. Zatim, moramo da defini{emoplanradaidagaiskoristimomaksimalno,akobude trebalo. Nama su glavni ciq OlimpijskeigreuLondonuito samrekaojo{2008.godine. lDa li }e glavni pretendenti za najvi{i plasman u Londonu biti reprezentacije koje su bile i u zavr{nici Svetskog prvenstva? - Mismojedinazemqakojase svihovihgodinanalaziuvrhu,a ostalisesmewuju.Zbogtogasam vi{e nego zadovoqan. Ali, sve je mogu}e, mislim da }e i AmerikaiAustralijau}iutukonkurenciju. Amerikanci prave specijalniplanpriprema,uoktobru ih o~ekuju Panameri~ke igre,aodmahposletoga}epo~e-

Foto:F.Baki}

ti i da se pripremaju za Olimpijskeigre.Sve}ebitiotvorenoidaupotrebimture~bi}eto ludilonaolimpijskomturniru. l Kao {to je to bilo i u [angaju?

-Ne,ovonij ebil onibliz u onog a kak o }e to da bud e u Lond on u, a u Kin i je bio pravi pak ao - zav r{ io je Udov i~i}. Gordana Malenovi}

S TRENEROM VOJVODINE NS SEME NIKOLOM SALATI]EM O PREDSTOJE]OJ SEZONI

Na{iciqevi uveknajvi{i Iako}euodnosuna pro{lu sezonu sastav odbojka{a Vojvodine NS seme biti maksimalno promewen, crveno-beli kolektivneodri~esenajvi{ih ciqeva. Pro{losezonska dva finala, bez trofeja, nisu ispunila o~ekivawa najtrofejnijeg sportskogkolektivauPokrajini, a pred igra~ima, strukom i upravom su opet velikeobaveze. Vojvodina je ostala bez Jovanovi}a, Simeunovi}a, Petrovi}a, [kundri}a i Jovovi}a,asamojemladiVrban vra}em s pozajmiceizStarePazove,pa }e verovatno mla|i negoikadakrenutika izazovima u najkvalitetnijojligiuSrbiji i u evropskom Kupu izaziva~a. - Zbog te{ke situa- cijeuna{emdru{tvu, pa tako i u sportu, uvek ekipa trpi u pogleduiskustva,jerodlaze igra~i u zrelim odbojka{kim godinama, ali i jako mladi. Pogotovo ove godine ekipa}ebitimla|ai neiskusnija od prethodnih, {to ne zna~i dane}ebitikvalitetna, ve} da }emo svi imativi{eobavezada s mladima radimo na tehnici i na taktici, kako bi {to pre do{lidonivoakojiVo{azahteva-ka`e{ef stru~nog{tabaNikolaSalati}. lDa li vam se ~ini da pri~a mnogo li~i na pro{losezonsku? - To je ta~no, ali je i jednostavno obja{wivo. Da bi klub normalno funkcionisao, odnosnodabiimaodobrekadeteijuniore mora da ima i sredstava. Morali smo da se odreknemo i Jovovi}a (oti{ao u Fridrihshafen), a on je tek trebao dau|eupraveigra~kegodinei dajo{mnogopru`iVojvodini. l Plan je bio da se na mladima, Jovovi}u, Mrdaku, Ivo-

vi}u, Kapuru i ostalima, gradi tim za budu}nost, a Jovovi}a nema? - Realnogovore}i,pri~anam se ponavqa. Ponovo nam sledi velikirad,uigravaweitra`eweekipezasezonu.Istinajeda smo na mladima hteli da gradimo budu}nost, ali realnost na{eodbojkejedamladeikvalitetneigra~enemo`emodazadr-

lZna~i, sve ispo~etka? - Lak{e bi nam bilo da smo ostalidauigravamove}pomenutuplejadumladihigra~asobziromdasuonive}du`evremena zajedno, ali nam je veoma bitno to{tojeostaotehni~ar^ubrilopa}enamposaookouigravawa biti ne{to lak{i. Mladala~kiduh}enaskrasitiupredstoje}ojsezoni. lPrvi protivnik u Evropi je austrijski Am{teten? - Tradicionalno imaju ekipu sastavqenu od iskusnih ~e{kih igra~a, a ta {kola je dobro poznata. Dobro su igrali u pro-

Po~etaku NovomSadu PrvihdvenedeqepripremaVojvodineNSsemeodradi}euNovomSadu,ve}inom na terenimas SC „Volej”, a zatim sledi seldiba na Kopaonikgde}eostatidvenedeqe. Pripremama na Kopaoniku prikqu~i}e se juniorski reprezentativciMrdak,Vrban i Kapur po povratku sa Svetskog prvenstva iz Brazila. Zbog obaveza u kadetskoj reprezentaciji ^edomir i Mihajlo Stankovi} i Milan Kati} bi}e samo na uvodnimdanimapriprema.

`imo. Ipak, imamo dobru {kolu, kadeti i juniori su nam najboqiudr`aviive}sadamo`emo da formiramo respektabilansastavzadoma}eprilike,a potecijalnoivi{eitosamood igra~a iz na{ih pogona. Mladost ekipe nas nikako unapred ne opravdava, ciqeci su najvi{i, a to je ostanak {to du`e u Evropi i borba za za trofeje u doma}imtakmi~ewima.

{losezonskojInterligi,gledali smo wihove me~eve jo{ pro{lesezone,alisezasadanezna ukakvom}esastavubiti.Igramo sa wima tek polovinom novembra,paimadostavremenaza pripremu. lKakva su vam predvi|awa za predstoje}e prvenstvo? - Partizan i Zvezda }e biti dobrikaoiuvek,ali}euligi puno toga zavisiti od starijih igra~a koji ne budu mogli da na|u strani anga`man. Na~elnojeiRibnicaistaklavisoke ambicije, a nije nemogu}e da bude jo{ ekipa koje }e pucati visoko.Zvezda}ebitigotovou istom sastavu, a Partizan je nadomestio odlaske, pa treba o~ekivati ponovno zanimqivio prvenstvo - smatra Salati}. M. Risti}


c m y

dnevnik

SPORT

sreda3.avgust2011.

17

TRE]EKOLOKVALIFIKACIJAZALIGU[AMPIONA:PARTIZANDO^EKUJEGENK(20.45,TV)

Uz navija~e u naredni krug Na ve~era{woj revan{ utakmicu tre}eg kolakvalifikacijaza Ligu {ampiona izme|uPartizanaiGenkao~ekujese punstadionuHumskoj.Interesovaweje,premare~imaportparola kluba Marka Vjetrovi}a, rekordno.Stru~ni{tabiigra~i crno - belih tvrde da su spremni pa se mo`e o~ekivati sjajnabobraipobedazaprolaz unarednurundu.Jo{akoivreme poslu`i, Beograd bi mogao da bude doma}in velike sportskeborbedvakvalitetnatima. Genkizprvogme~aimagol prednosti(2:1),aliistrepwu zbogprimqenoggolauBelgiji. To je i Partizanov adut, kao i o~ekivano kavlitetna igra.Osimusebe,crno–beli semnogouzdajuiunavija~e. -Zadovoqnismointeresovawem publike, zna~i da postoji svest o bitnosti trenutka. To nam je motiv,aliiobavezadaseodu`imona terenu i pro|emo daqe – rekao je trenerAleksandarStanojevi}. Nadovezao se kapiten i imewakIli}: -Svejesadananama,ajakao kapiten obe}avam da }emo dati sve od sebe kako bi ostvarili ciq. [efstrukenajavqujeopredeqeweekipezave~eras. - Da ponovimo prvo poluvremeuGenkuiuzpodr{kupublike,uzmalove}irizik,stignemo do `eqenog rezultata. Uz jaku koncentraciju na dobrom smo putudatoostvarimo. Nedoumice oko tima ne postoje. - Znam startnih 11 i saop{ti}u ih igra~ima pred po~e-

Danas Rubin-DinamoK. 2:0(18) Malme-Renyers 1:0(19) Vaslui-Tvente 0:2(19.45) Slovan-Apoel 0:0(20.15) Plzen-Rozenborg1:0(20.15) Cirih-Standard 1:1(20.15) Visla-Liteks 2:1(20.30) [turm-Zestaf. 2:1(20.30) Maribor-Makabi1:2(20.45) DinamoZ.-HJK 2:1(20.45) Partizan-Genk 1:2(20.45) Trabzon-Benfika 0:2(20.45) Plej-of me~evi za grupnu fazu Lige {ampiona (ukqu~uju se Arsenal, Bajern, Lion, Udineze i Viqareal) na programu su 16/17. i 23/34. avgusta, a `rebawe parovajeupetakuNionu.

KapitenPartizanaSa{aIli}ive~eras}evoditi`estokeduelesBelgijancima

takme~a-rekajetrener. Ili} smatra da je ekipa kadradasetrgneiakoGenkprvi povede.

- Ne treba ih pustiti da to urade, ali i ako daju gol mi ne} em o gub it i glav u. Ipak, svi mi vi{e razmi{qamo u

Opreznost nije mana

Na redu utakmica watitim.Jasnojedajeselekcijapo~elaidasekrugkandidata zatimkoji}epo~etiprvenstvo su`ava. Sada je najbitnije da vra}amopozitivnuatmosferui daseekipauigrava-isti~eRistovski. Tim koji danas po~ne najbli`i je onom koji }e Novosa|ani imati priliku da vide u generalnoj proveri u subotu s rumunskomekipomUTA. - Prem a saz naw im a koj e imam,utakmicuusubotusrivalom iz Arada ne}emo igrati u ve~erwem terminu pod reflektorima, ve} po dnevnom, od 17.30 sati - rekao je Ristovskiposlekonsultacija sa saradnicima iz stru~nog {taba. S.S.

SMIQANI]POSTAOOTAC:PrvotimacVojvodineGoran Smiqani}(4),~ijeseimeupro{lojsezoni~e{}evezivalo zaaferenegozadobreigre,uponedeqakjezakratkonapustiopripreme.Razlogje,ovogaputa,lepeprirode: -Goranjepostaootac.Suprugajerodila}erkicuidobio jedvaslobodnadana,po{tojereddaro|ewedetetaprovedeukrugunajbli`ih.O~ekujemodaSmiqani}ve}danasbudeuKrivaji,predogovoreneutakmice-rekaojeRistovski. S.S.

ceva Genka ~initi Barda i Ogun|imi. - Gledao sam me~eve gde su oni igrali i predo~io igra-

ANDRIJAKALU\EROVI],PRVOTIMACZVEZDE

PRIPREMEVOJVODINEUKRIVAJI

Mini-pripreme fudbalera VojvodinenaKrivajiidu`eqenim tokom. Ekipa radi punom parom, a {ef stru~nog {taba Qubomir Ristosvki zadovoqan jedosada{wimboravkom. - Uz izvanredne uslove koje imamo, od sme{taja, hrane, qubaznogosobqaiodli~nogterena, dobili smo neophodan mir ka`e Ristovski. - Ve`bamo dva putadnevno,adanasupopodnevnomterminuod17.30satiigramo prijateqsku utakmicu s doma}inom-Krivajom. Trener crveno-belih najavqujeda}e{ansudobitisvipozvani igra~i, ali i da ne}e svi kandidatiimatipodjednakuminuta`u. - Jedna postava igra}e sat vremena, a potom }u polako me-

pravcu kako mi da diktiramo igru. Zarazlikuodprvogme~a,gotovosigurnove~eras}etandem{pi-

~imakakodaih~uvaju.Draga~ij i su od tand em a koj i je igrao u Genku. Imamo i mi svoje adute. Mo`da }e od po~etk a zai g rat i Mark ov i} i Ninkovi} koje Belgijanci ne poznaju. Partizan }e ve~eras forsiratipresing. -Ujednomtrenutkuverovatno i visok, a kada se umore [}epovi} i Eduardo zameni}e ihdrugadva{pica. Vaqak }e poku{ati i {utevimaizdaqine. - Tomi} i Kamara su dobre ni{anxije i savetova}u im da opustenogu. Ekipajespremnaizaprodu`etke. - Da, kao i za penale – istakaojestrategcrno–belih. I.Lazarevi}

Rajkovi} u Valensijenu Fudbaler ^elsija i srpski reprezentativac Slobodan Rajkovi} nastavi}e karijeru u francuskom Valensijenu.Rajkovi}(22)jeponikaouOFKBeogradu,a2007. godine je pre{ao u ^elsi. On je potom igrao na pozajmicamauholandskimklubovimaPSV,TventeiVitese, jernijemogaodadobijeradnudozvoluuBritaniji. Srpski fudbaler je pro{lesezoneimaoodli~nusezonu u Viteseu, a potom se vratiou^elsi.Onjeupripremnom periodu odigrao nekoliko prijateqskih utakmica za ekipu Andrea Viqasa-Boa{a. Me|utim, Rajkovi} najverovatnije ponovo ne}e mo}i da dobije radnu dozvolu, a londonski klubmujedozvoliodanastavi karijeru u Valensijenu. Jo{ nije poznato da li }e srpski reprezentativac u francuskomklubuigratina pozajmici ili }e potpisati stalniugovor. Valensijen je pro{lu sezonuzavr{iona12.mestuna tabeli francuskog {ampionata.

Fudbaler Crvene zvezde Andrija Kalu|erovi} izjavio je uo~i revan{ me~a tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope dajo{ni{tanijere{eno i da crveno-beli moraju dabudeoprezniuduelusa Ventspilsom. -PobedilismouLetoniji sa 2:1, ali taj rezultat ne sme da nas opusti. Ventspils uop{te nije naivnaekipakakotoneki predstavqaju. Igra}emo maksimalno od prvog minutaipoku{a}emodana{imnavija~imadonesemo jo{jednupobedu-rekaoje Kalu|erovi}. On je dodao da ni{ta posebno nije ra|eno na taktici, ali da je trener RobertProsine~kidobro analiziraome~. -ULetonijismonajviZadu`enzagolove:AndrijaKalu|erovi} {egre{iliupasigri,kojaje,ina~e,na{enajja~eoru`je. isk or is tit i man e let ons ke Nadam se da }emo taj segment ekipe. igreispravitiida}efunksio-FudbaleriVentspilsasuvinisatikaonapripremama. soki i spori, {to bismo adeOn je istakao da bi u re- kvatnomigrommoglidaiskorivan{me~uuBeogradutrebalo stimo - rekao je Kalu|erovi} i

KONFERENCIJAKLUBOVASUBOTI^KELIGE

Start 20. avgusta

Na konferenciji klubova Podru~ne lige Subotica prisustvovalo je 14 od 16 predstvanika klubova. Potpredsednik PFLSNenadNikoli}saop{tiojedajekomesarzatakmi~ewa Radomir[aban(Ba~kaTopola)akomesarzasu|eweZoranMi{kovi}(biv{egsudijeizOstoji}eva).Seminarizasudijeodr`a}eseuSenti6.avgusta,azadelegateuSubotici17.avgusta. Prvenstvopo~iwe20.avgusta,azavr{avase20.novembra.Ekipesudobileslede}etakmi~arskebrojeve:1.Sloboda,2.Tavankut,3.Potisje,4.Ba~ka,5.Jadran,6.Panonija,7.Tisa,8.Vinogradar,9.Proleter,10.Krivaja,11.Preporod,12.Subotica,13. Wego{,14.Baj{a,15.^okai16.^antavir. Uprvomkolusastajuse:^antavir-Vinogradar(Hajdukovo), Proleter (Wego{evo) - Tisa (Adorjan), Krivaja - Panonija IMT,Preporod(Novi@ednik)-Jadran(Feketi}),SuboticaBa~ka (Mol), Wego{ (Lov}enac) - Potisje (Kawi`a), Baj{a Tavankut, ^oka - Sloboda (Stara Moravica). Sobotom igraju Panonija,Wego{,Preporod,^oka,Subotica,Jadran,Potisjei Sloboda. S.St.

dodaodajesaradwasaigra~ima sredineterenaodli~na. Utakm ic a Crv en a zvez da Ventspilsigrasesutrau20.30 ~asovanastadionuCrvenezvezde. DANASUSUBOTICI

Ba~ka obele`ava jubilej

FudbalskiklubBa~ka1901 danas slavi 110. ro|endan. Sve~anost}epo~etiu10~asova u Velikoj ve}nici Gradske ku}e u Subotici klupskom Skup{tinom.Premanajavama, o~ekujesevelikibrojgostiju, predstavnikasportaifudbalaSubotice,APVojvodinei Srbije,kaoibiv{ihiaktulenihigra~a,sportskihradnika inavija~aBa~ke. Drugi deo proslave je u 18 sati kada po~iwe utakmica Ba~ka-SpartakZV. N.S.


18

sport

sreda3.avgust2011.

TRENERHAJDUKANEBOJ[AVIGWEVI]SVEZADOVOQNIJI

Kulasve~vr{}a

Nakon povratka sa Tare, fudbaleri Hajduka su nastavili pripreme za super li ga {ku sezonu. Atmosfera u taboru Hajduka je odli~na, na terenu se ~uje samo glas {efa Neboj{e Vigwevi}a, a igra~i bez pogovora izvr{avaju postavqene zadatke. Stratega Hajduka smo zamolili za kratku ocenu epizode na Tari. - S obzirom na na~in na koji smo se na Tari skupqali, zadovoqan sam onim {to smo uradili, pogotovo zavr{nom utakmicom protiv Jedinstva iz Bijelog Poqa. Solidno je to izgledalo, iako su novi igra~i sa nama bili tek dva-tri dana. Vrlo brzo su se uklopili i ve} se vidi da su prava poja~awa, tako da onim {to je ura|eno na Tari mo`emo da budemo zadovoqni - ka`e Vigwevi}. Ho}ete li sti}i da sve planirano uradite? - Znali smo da ne}emo imati kompletan igra~ki kadar od po~etka priprema {to ne}e biti razlog da prvenstvo ne do~ekamo spremni. Naravno da bi bilo boqe da smo od po~etka bili zajedno, ali s obzirom da novi

Neboj{aVigwevi}

igra~i imaju kvalitet sve }e brzo do}i na svoje mesto. Kod nekih igra~a je malo problem fizi~ke pripreme, ali verujem da }e sve biti u najboqem redu za prvo kolo - nada se Vigwevi}. Novi ~elni ~ovek Hajduka Zoran Osmaji} je, sa saradnicima, odradio odli~an posao u prelaznom roku. Dovedeno je dosta novih igra~a: Haxibuli}, Ragipovi}, Bubalo, Nikoli}, Kekezovi}, Paunovi}, Mujdragi}, Nov-

kovi}, Kr{i}, Kroni}, a sti`u ^ovilo i Avri} iz suboti~kog Spartaka. - To su poja~awa za Hajduk. Oni imaju kvalitet, zao{trili su konkurenciju, doneli neophodan kvalitet za ono {to mi ho}emo, tako da zaista mislim da imamo na {ta da se oslonimo u toku prvenstva - podvukao je Vigwevi}. Do po~etka prvenstva preostalo je jo{ desetak dana. - Potro{i}emo ih najboqe {to mo`emo. Igra~ki kadar je skoro kompletiran, ~eka se jo{ jedan {toper i mislim da }emo sa wegovim dolaskom imati ekipu za prvenstvo. Ove dane }emo iskoristiti da kod nekih igra~a podignemo fizi~ku pripremu, da uigramo linije {to vi{e mo`emo, da novajlije osete atmosferu i uklope se u ekipu, te da spremno do~ekamo prvo kolo - rekao je Neboj{a Vigwevi}. Kuqani }e do po~etka takmi~ewa odigrati sigurno jo{ dve kontrolne utakmice. U sredu }e gostovati u Novom Sadu i odmeriti snage sa Proleterom, dok }e generalnu probu imati u subotu protiv Banata u Zrewaninu. \.Bojani}

TEMERINCIBEZ PORAZAUPRIPREMNOMPERIODU

Novajlijeuhvatileritam Rezultati u pripremnom periodu nagove{tavaju da }e fudbaleri Sloge iz Temerina ponovo igrati zapa`enu ulogu na srpskoliga{koj sceni. Izabranici mladog trenera Du{ana Baji}a ne znaju za poraz, a minulog vikenda trijumfovali su na turniru u Gakovu. - Golovima novajlija Prevedena i Diki}a savladali smo kombinovani tim Radni~kog iz Sombora (2:0), a perspektivni Preveden re{io je pitawe pobednika protiv doma}eg Grani~ara (1:0). Nismo bili kompletni, ali ohrabruje ~iwenica da su mlade snage opravdale poverewe stru~nog {taba, {to je rezultiralo osvajawem pobedni~kog pehara – zadovoqan je Denis Male{evi}, sportski direktor Sloge. Novajlije su brzo uhvatile ritam i uo~qivo je da igra~ki kadar poseduje potencijal za visoke

domete. Posle po~etnog remija sa Somborcima (1:1), usledile su provere protiv Kabela (1:1) i Novog Sada (1:0), u kojima su svi igra~i ostavili pozitivan utisak. - Odlaskom najboqeg strelca Mladena Gali}a u novosadski Proleter, bili smo primorani da prona|emo adekvatno re{ewe u napadu. Nismo pogre{ili anga`ovawem Nikole Popina i povratnika Neboj{e Desnice, radi se o proverenim napada~ima i mislim da }e predstavqati dobar tandem. Ta~ka na prelazni rok nije stavqena, pregovori sa dvojicom iskusnih igra~a u{li su u zavr{nu fazu – najavio je Male{evi}. Crveno-beli }e u ~etvrtak (17,30) ugostiti novog prvoliga{a Dowi Srem, dok je za subotu predvi|en me~ s novosadskim Indeksom. M.Meni}anin

SAVI]EVI]OKVALIFIKACIJAMAZASP

Srbijafavorit ugrupi

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savi}evi} rekao je za hrvatski „Ve~erwi list„ da je Srbija favorit u grupi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. - To {to je Hrvatska me|u 10 najboqih na listi FIFA ne zna~i ni{ta - tvrdi Savi}evi}. U tekstu se navodi i da je Savi}evi} „nekada sjajan vezni fudbaler” ali i „protagonist znamenite zagreba~ke utakmice 1999. godine, poznat po prosta~kom verbalnom ispadu prema jednom hrvatskom navija~u”. Savi}evi}eva izjava izazvala je dosta komentara po{to je naru{ila konsenzus, jer pored hrvtaskih trenera i igra~a i ve}ina stranaca smatra selekciju Hrvatske prvim kandidatom za odlazak na SP 2014. godine iz grupe u kojoj su i Srbija, Belgija, [kotska, Makedonija i Vels.

TURNIRUERDEVIKU

Grani~aru pehar U Erdeviku je odr`an tradicionalni memorijalni turnir, 29. po redu, na kome su u~estvovali Radni~ki ([id), Grani~ar (Ada{evci) i Sloga (Erdevik). U prvom susretu snage su odmerili druga ekipa Sloge i Grani~ar - 0:2. u drugom Radni~ki i Grani~ar su igrali 0:0, a u duelu izme|u Sloge i Radni~kog uspe{niji su bili Erdevi~ani, trijumfovali su sa 1:0. Pobedni~ki pehar pripao je Grani~aru, za najboqeg golamana progla{en je Staj~i} (Sloga), najboqi strelac bio je Lepiwica (Grani~ar). K.Vig

SLAVIJA IZ PIVNICA DOSAWALA FUDBALSKI SAN:U Me|uop{tinskoj fudbalskoj ligi Ba~ka Palanka - prvi razred prvo mesto u prethodnoj sezoni ubedqivo je osvojila Slavije iz Pivnica, sa jedanaest bodova vi{e u odnosu na drugoplasirani Soko iz Nove Gajdobre. Qubiteqi fudbala u Pivnicama su zadovoqni onim {to je Slavija postigla u prethodnoj sezoni, jer posle 24 godina je izborila

dnevnik

JuniorkeuHolandiji @enska juniorska reprezentacija Srbije u rukometu danas putuje na Evropsko prvenstvo, koje }e se od 4. do 14. avgusta odr`ati u Holandiji. Izabranike Zorana Valdevita ve} sutra od 20 ~asova o~ekuje prvi susret na {ampionatu Starog kontinenta s Nema~kom. Trener Valdevit je istakao da na EP idu rastere}eno, svesni da nemaju ulogu favorita. - Prethodni period smo veoma kvalitetno radili. Mislim da smo podigli igru na vi{i nivou, a pravi test ima}emo u Holandiji. Nezahvalno je da prognoziram koji su nam krajwi dometi. Zdravstvena bilten je dobar, oporavila se i Obradovi}eva. Sa spiska za Holandiji posledwa je otpala Marija Petrovi} – saop{tio je Valdevit. Kapiten Marija Obradovi} imala je problema sa povredom. Bilo je i neizvesno da li }e da putuje, ali su pregledi pokazali da je spremna. - Dobro smo trenirale u proteklih mesec dana. Mislim da imamo kvalitet, {to }emo, verujem, da poka`emo u Holandiji.

ZoranValdevitiMarijaObradovi}

Nadam se da }emo da da pro|emo u drugi krug, iako nas o~ekuju te{ki protivnici u prvoj fazi – istakla je Obradovi}eva. Na spisku putnica nalazi se 16 igra~ica: Jovana Misailovi} (Maks sport), Bojana Jeremi} (Cepelin), Jovana Risovi} (Zemun), Nina Ribi~i} (Zemun), Sandra Filipovi} (Crvena zvezda), Ivana Prijovi} (Medici-

nar), Ivana Popovi} (^a~ak), Marija Obradovi} (Cepelin), Tamara Tomani} (Medicinar), Sara Stankovski (Naisa), Natalija Vasi} (Maks sport), Nevena Popovi} (^a~ak), Jovana Mrqe{ (Kwaz Milo{), Milica Blanu{a (Junior), Qubica Pavlovi} (Kikinda) i Tamara Georgijev (Cepelin). J.G.

KadetiuArgentini Kadetska rukometna reprezentacija Srbije, koju o~ekuje Svetsko prvenstvo u Argentini(od 9. do 20. avgusta), oti{la je sedam dana ranije kako bi se aklimatizovala i pripremila za isku{ewa koja je o~ekuje. - Nisam alibi trener, tako da mogu da ka`em da nisam zadovoqan pripremnim periodom. Ve}i deo nisam mogao da ra~unam na Golubovi}a i Pavi}a, koji su bili sa juniorima, kao i na Mladenovi}a, koji je igrao na EJOF-u. Imali smo samo nekoliko zajedni~kih treninga. Tako|e, nismo imali priliku da igramo kontrolne utakmice sa reprezentacijama iz okru`ewa. Odigrali smo tri prijateqske utakmice sa Partizanom, Rudarom iz Kostolca i Dinamom iz Pan~eva. Nisu to bile prave provere. Ipak, verujem u momke. Znam da }e da pru`e maksimum, bez obzira sa kim budemo igrali, tako da sam psiholo{ki rastere}en, jer znam da }e da izgaraju na terenu – istakao je trener Slobodan Jokanovi}.

Kapiten orli}a Nemawa Vu~i}evi} obe}ao je veliku borbenost. - Ova selekcija je poznata po tome {to na svakom me~u ula`e 100 odsto mogu}nosti, tako da mane uspevamo da korigujemo velikom borbeno{}u – ka`e prvotimac Jugovi}a. Pred po~etak SP, Srbija }e da odigra dve kontrolne utakmice protiv [panije i doma}ina Argentine. Na spisku su: Mihailo Radovanovi} (Partizan), Uro{ Tomi} (Zaje~ar), Vawa Ili} (PKB), Viktor Mati~i} (Novi Beograd), Nenad Stanoj~i} (Bane), Slobodan Pavi} (Smederevo), Bogdan Radivojevi} (Partizan), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi}), Du{an Andrejevi} (Zemun), Mijajlo Marseni} (Partizan), \or|e Golubovi} (Partizan), Nikola Crnoglavac (Jugovi}), Stefan Ili} (Jugovi}), Nemawa Mladenovi} (Gumersbah), Uro{ Gopi} (Novi Beograd), Mladen Krsman~i} (Jugovi}). J.G.

VOJVODINASEPOJA^ALA

Do{aoMarjanac Novosadska Vojvodina je ja~a za jo{ jednog sjajnog rukometa{a, pristupnicu je potpisao sredwi bek Sa{a Marjanac. U tabor crveno - belih ovaj 22- godi{wak je stigao, kao slobodan igra~, iz tabora Par ti za na.Iz da nak je cr ve na~ke {kole rukometa, bio je ~lan kadetske reprezentacija Sr bi je, a sa Par ti za nom je osvojio dve titule prvaka dr`ave. Dovo|ewem Marjanca (potpisao jednogodi{wi ugovor) Novosa|ani su re{ili goru}e

mesto u Novosadskoj podru~noj ligi i to ba{ kada klub obele`ava 85 godina postojawa. Slavija u prethodnoj sezoni nije izgubila ni jednu utakmicu, {to je za svaku pohvalu. U 22 susreta zabele`ila je 16 pobeda i {est nere{enih rezultata, uz gol razliku 56:14. Najboqi strelac je Kirti sa 16 golova, slede Santra~ sa 14, Fabok 8, Fej|i 6, Vuka{inovi} i Ni{i} po 4, a po jednom su se u listu strelaca upisali Bala`, Zaskalicki, Pin}ir i ^elovski.

Sa{aMarjanac(levo)

pitawe na poziciji sredweg beka, s obzirom da na toj poziciji imaju samo Branislava Radi{i}a. Nakon potpisa ugovora, Marjanac se u dru{tvu direktora Darka Jevti}a uputio na Zlatar gde }e se prikqu~iti priprema. Uprava Vojvodine jo{ uvek traga za adekvatnim igra~em na poziciji levog beka, a trenu no se vo de pre go vo ri sa Mir kom La li }em, ko ji je prethodnu sezonu igrao za Jugovi}. I.Grubor

Dugogodi{wi fudbalski san u Pivnicama je ostvaren. Najzaslu`niji za uspeh su igra~i i treneru Koruwiaku, kao i klupski ~elnici koji su obezbedili dobre uslove za takmi~ewe ( predsednik Mihal Kotiv, podpredsednici Vladimir ^esko i Mihal @igmund, sekretar Mihal Pin}ir i ~lanovi uprave [}efan Hemela, Jaroslav [uster, Branislav Mirkov, Jaroslav Milec, Jan [uster mla|i i Rastislav Raj~an). J.[uster


c m y

dnevnik

SPORT

sreda3.avgust2011.

19

EVROPSKOPRVENSTVOUBEOGRADU

Ta{ana Bogatinovski osvojila bronzu

Dobro je krenulo: Aleksandar Atansijevi} (14)

SVETSKOPRVENSTVOZAJUNIOREUBRAZILU

Sjajan start orli}a

Srbija-Belgija3:0(25:21,25:15,25:16) NITEROJ: Dvorana „Kajao Martines”, gledalaca: 200, sudije: Berenstin (Izrael) i Karvaqo(Brazil). SRBIJA: Kova~evi} 12, Lisinac 11, Koprivica 6, Kapur, Mrdak,Jovovi}4,Vrban,Milutinovi} 8, Petkovi}, Peri}, Atanasijevi}16,Bucuqevi}. BELGIJA: Dero11,Dhalst1, Ribens, Izbru, Mirman 7, Henri, Ponet 3, Ver Eke, Lekat 9, Ruzije,Kolson5,Koks1. Mu{kajuniorskaodbojka{ka reprezentacija Srbije pobedom je startovala na Svetskom prvenstvuuBrazilu.Srbijajeu1. koluDgrupe,uNiteroju,savladalaBelgijusa3:0,posetovima 25:21,25:15,25:16,posle84minutaigreiosvojilaprvatriboda. Samouprvomseturivaljegajionadudamo`edoiznena|ewa.

Uzavr{niciovogdelaigrestigli su Belgijanci prednost na{egtima,me|utimhrabrosuodigralijunioriSrbijeire{ili prvi set u svoju korist. U nastavku me~a vi|ena je potpuna dominacijaSrbije.Imaojena{ tim prednost na oba tehni~ka tajmautaiudrugomitre}emsetu. U zavr{nicama Atanasijevi} i drugovi vodili su i po osam poena razlike (21:13). Pitawe pobednika se nije ni jednogtrenutkapostavqalo. UdrugomkoluSrbija}eigratisaIranom. Rezultati 1. kola, A grupa: SAD-Bugarska3:0,Japan-Brazil 3:2. B grupa: Argentina Portoriko3:1,[panija-Tunis 3:0. C grupa: Indija - Nema~ka 3:1,Rusija-Egipat3:0.Dgrupa: Srbija-Belgija3:0,Iran-Kanad3:0.

Juniorska reprezentativka Srbije u streqa{tvuTa{anaBogatinovskiosvojilajebronzanumedaquprvogdanaEvropskog prvenstva u Beogradu. ^lanica Pan~eva je u ga|awu MK pu{kom 60 metaka le`e}i za juniorke zabele`ila 590 krugova (98, 99, 98, 100, 99, 96). Zlato je pripalo RumunkiRoksaniDudosesa594kruga, dok je srebro uzela Katarini Nojvirt iz Austrije sa 592 kruga (juniorkenega|ajufinale). - Jako sam zadovoqna {to sam uspela da osvojim medaqu, jo{ na doma}em terenu. Nisam bila svesnasvedoknisamzavr{ilai~ula aplauze.Bilasamponosnanasebe, kaoimojinavija~inamene.Vetar nijejakoduvao,alijeduvao,malo levo, malo desno. Bila sam ba{ koncentrisana na vetar tokom takmi~ewa-reklajeTa{anaBogatinovski po osvajawu bronzane medawe,prvezaSrbijunaEvropskomprvenstvu. Druge dve srpske reprezentativkeKatarinaBiser~i}iJelenaZeqaji}zauzelesu46.i48.mestoukonkurenciji67takmi~arki sapo572kruga.Uekipnojkonkurenciji slavila je Austrija sa 1.763kruga,drugesu[vajcarkiwe sa 1.761 krugom, a tre}e Rumunke sa 1.757 krugova. Srbija je 12. sa

Okitila se bronzom:Ta{ana Bogatinovski

DANASPO^IWESVETSKOJUNIORSKOPRVENSTVOUITONU

Simovi} i Matovi} ciqaju zlato U Itonu, u Velikoj Britanijiji, danas po~iwe Svetsko juniorsko vesla~ko prvenstvo, koje }e trajati do nedeqe. Takmi~ewe }e se odvijati u sedamdisciplinaumu{koji`en-

AleksandarMarinkovski,Luka Miladinovi}, Luka Leki}), ~etverac skul (Nikola Selakovi},BojanDo{qak,MiqanMilo{evi}, Andrija [quki}) i dvojac bez kormilara (Nikola Simovi},VukMatovi}).

munije,Nema~ke,kojaihjepobedilanaregatiuMinhenu,kaoi Gr~ke,kojajeuovojdisciplini uvekimalafenomenalnetakmi~arekojisuosvajaliinajsjajnije medaqe na velikim takmi~ewima. Od ~etverca sa kromila-

KADETKIWENAOKUPU

Pripreme u Be~eju @enska kadetska reprezentacija Srbije po~ela je u Be~eju posledwideopripremazaSvetskoprvenstvo,koje}eseodigratiod 12.do21.avgustauTurskoj.SelektorMilanGr{i}napripremeje pozvao14igra~ica.BiankaBu{a}esetreninzimaprikqu~itipo zavr{etkuobavezaujuniorskojreprezentaciji. Na spisku su, tehni~ari: Sla|ana Mirkovi} (Vizura supernova, Beograd)iMajaSimi}(Crvenazvezda).Korektori:MilicaKubura (Crvena zvezda) i Katarina Rai~evi} (Crvena zvezda). Libera: AleksandraStepanovi}(Radni~ki,Beograd)iJelenaLazi}(Vizurasupernova,Beograd).Blokeri:NevenaXami}(Klek)iKatarina ^anak (Crvena zvezda), Mina Popovi} (Crvena zvezda). Prima~i: Nata{a^ikiriz(Vizura,Beograd),KatarinaSimi}(Crvenazvezda), Nada Mitrovi} (Kolubara, Lazarevac) i Nikolina Luki} (Vojvodina,NoviSad). Kadetkiwe Srbije }e u Be~eju trenirati do 10. avgusta, kada je predvi|en odlazak u Ankaru. Kadetkiwe Srbije igra}e u C grupi SPuCgrupisaSAD,KinomiPortorikom.

1.734krugaukonkurenciji15nacija. Ukonkurencijijuniorauga|awu MK pu{kom 60 le`e}i najboqeplasiranna{takmi~arbioje @arko Trifuwagi}. ^lan Streqa~kedru`ineNovisad1790zauzeoje22.mestosa583kruga.BorislavMaziwaninbioje35.sa581, aIgor^otra47.sa576krugovaod 54 takmi~ara. Pobedio je Finac Jako Bjorkba~ka sa 693,5 (592) kruga ispred [ve|anina Jana Lokbihlerasa692,8(594)iIzraelca Imanuela Ben Hefera sa 692,4(592)kruga.Uekipnomdelu zlato je pripalo Norve{koj sa 1763krugova,srebro[vajcarskoj sa1762,abronzaAustrijisa1759 krugova.Srbijajeosvojiladeveto mestosa1740krugovaod14reprezentacija. Danasodna{ihstrelacanavatrenu liniju iza}i }e seniorke, ekipnoipojedina~noudiscipliniMKpu{ka60le`e}i(Andrea Arsovi}, Dragana Todorovi} i Ivana Maksimovi}). Takmi~ewe po~iwe u 9 ~asova (ne ga|aju finale).Zatim}enastreli{teiza}ijuniorkeudiscipliniMKpu{katrostav(3h20metaka)(Ta{ana Bogatinovski, Katarina Biser~i} i Tijana Kolarik) od 10.45.Finalejenaprogramu14,15 ~asova. G.M.

Od wih se mnogo o~ekuje: Nikola Simovi} i Vuk Matovi}

skoj konkurenciji, a bori}e se 48zemaqasaukupno199posadai 578 takmi~ara. Srbiju }e predstavqati~etiriposade–~etveracsakormilarom(Du{anVeqkovi}, Luka Pejanovi}, Nikola Krlovi},Igwat\or|evi},kormilar Mateja Jo{i}), ~etverac bez kormilara (Filip Lazi},

–Sude}ipremarejtinguirezultatimalogi~nojedanajvi{e o~ekujemo od dvojca bez kormilara. Tempirali smo formu za ovotakmi~eweaSimovi}iMatovi},~inimise,danikadanisuveslalibr`eiboqenegosada. Najve}e konkurente ima}e u posadama evropskih prvaka Ru-

rom,kojijebiopetiuPoqskoj, i ~etverca bez kormilara, ~etvrtog u Kru{vici, o~ekujemo pre svega da u takti~kom i tehni~kom smislu izveslaju dobre trke. U tom slu~aju plasman u finale mogao bi da bude nadohvat ruke. Pored dvojca, ~etverac skul je u ovom trenutku na-

{a najkvalitetnija posada. Bio jeosmiuPoqskojalijejepokazaoizuzetankvalitetpo{tose radi o mladoj posadi. Naime, ~aktrojicavesla~aizoveposadetekdogodinepostajujuniori. ZbogtogauovommomentuiplasmanuBfinalebipredstavqao velikiuspeh–istakaojetrener reprezentacije Aleksandar Ivkovi}. Od na{ih posada na stazu }e danasiza}i~etveracbezkormilara (prijavqeno 17 posada) i ~etverac skul (16), dok }e se dvojacbezkormilarai~etverac sakormilaromsvojetakmi~ewe uItonupo~etiu~etvrtak. –Gotovoodposledwegtakmi~arskog dana na Evropskom prvenstvu u Poqskoj po~eli smo pripreme za Iton. Vredno smo trenirali i mislim da smo dostigli vrhunac forme. Ostaje nam da na samom takmi~ewu damosvojmaksimumidapoku{amo daodemostepenikvi{euodnosnunaKru{vicu.Mislimda}e nam Rumuni, kao {to je to bio slu~aj u Poqskoj, biti najve}i konkurenti. Ostali su nam veliki du`nici i poku{a}emo da imseosvetimozafinalenaEP. Poredwihinasmislimda}eza medaqu konkurisati ~amci Nema~ke i Gr~ke, ali nije iskqu~eno da zablista i neka posada kojauovomtrenutkuneva`iza favorita–rekaojeNikolaSimovi}. J.G.

NA[EJUNIORKEOTPUTOVALENAEPURUMUNIJE

Bez bele zastave

TURNIRUKARLSBADU

Bojana ispala Bojana Jovanovski zavr{ila je u~e{}e na turniru u Karlsbadu u prvom kolu. Boqa od we bila je Italijanka RobertaVinci,3:6,6:4,6:1.Me~jetrajaojedan~asi47minuta. TurniruKarlsbadu,uKaliforniji,igrasezanagradnifondod 720.000dolara.Nawemuu~estvujeiAnaIvanovi}kojajeslobodna uprvomkolu.

@enska juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~ice do 18 godina, otputovala je u rumunsku Oradeu gde }e biti odr`ano Evropskoprvenastvo. - Imali smo dovoqno vremenadasepripremimo.Odradili smo58treningaiodigralideset kontrolnih utakmica. Me|utim, povrede su umnogome uticale na sastav tim i ambicije sa kojim idemo na Evropsko prvenstvo. Imali smo tri veoma kvalitetna centra, koji su trebalo da budu na{i najve}iaduti,auRumunijuputujesamo Ivana Brajkovi}, jer su se @aklinaJankovi}iTijana\uki} te`e povredile. Veliki hendikep je i povreda plejmejkeraZoraneMarinkovi}.Nina

Haxibabi} se zbog obaveza na studijama u Americi prikqu~ila reprezentaciji pre samo desetdana.Dostasmooslabqeni, ali se ne}emo predati unapred, idemo da se borimo i poku{amodaostvarimo{toboqi plasman-rekaojeselektorSrbijeZoranKova~i}. Reprezentacija Srbije igra}e u grupi C sa selekcijama Ukrajine,ItalijeiBelgije. - Nismo imali sre}e prilikom `reba. Selekcije Italije iBelgijesubilenapobedni~kompostoqupro{legodinena kadetskom EP. Spadaju u krug favorita i na {ampionatu u Rumuniji. Reprezentacija Ukrajinejene{toslabijegkvalitetaina{avelika{ansaza plasman u drugu fazu {ampionata.Proba}emodaigramobr-

Selektor Zoran Kova~i}

zo,daposti`emo{tovi{epoenaposlekontranapdai~vrste odbrane-dodaojeKova~i}. Srbija}enaEPpredstavqati:KristinaTopuzovi},Ivana Brajkovi}, Nina Haxibabi},

Jovana \or|evi}, Katarina Vu~kovi}, Nata{a Kova~evi}, Aleksandra Stan}ev, Jelena Stankovi}, Jelena Vidakovi}, Eme{e Vida, Milica To{kovi}iAnitaBo{wak.


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda3.avgust2011.

SIMULTANKA USRPSKOJCRWI

Slavqe Du{ana Babi}a

U ba{ti renovirane ku}e \ure Jak{i}a u Srpskoj Crwi velemajstor Zlatko Ilin~i} od i grao je si mul ta nu utakmicu sa ~lanovima doma}eg [ahovskog kluba Budu}nost. Me~ je odigran na 13 ta-

Du{anBabi}

bli a doma}i igra~i pru`ili su sna`an otpor velemajstoru i na kraju izborili ~astan rezultat. Ilin~i} je pobedio sa 10:3. Remizirali su Pero Babi}, Predrag E}im, Dragan \urin i Ne ma wa Ja ko vqe vi} (kao gost) a jedinu pobedu nad velemajstorom odneo je majstorski kandidat Du{an Babi}, doma}a {ahovska legenda koja zra~i posebnom vedrinom i optimizmom i daje ton kraqevskoj igri u tom „malom mistu“. G.Petrovi} PRVENSTVOVOJVODINE UUBRZANOM[AHU

Pobednik BrajanSmit Nakon zavr{etka prvenstva Vojvodine u klasi~nom {ahu u Novom Sadu je odigrano i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu u pravom smislu te re~i jer od 38 u~esnika ~ak 11 je bilo iz inostranstva. Plasman: 1. Smit (SAD) 6, 2. Mrkowi} (Hrvatska) 5,5, 37. Lu ko vi}, Dra `i}, Ga zi} (Nema~ka), Radlova~ki, Ma{trapovi} 5, 8-10. Serti} i Li~ina (Hrvatska), Ilij} 4,5, 11-17. To {i}, Pet ko vi}, V. ^a bar ka pa, S. ^a bar ka pa, Protu|er, Bruji}, Kozomora 4, 18-21. Vukovi}, Tan~ik, Zowi}, Blona (Italija) 3,5, 2226. Bokan, Manojlovi}, Hajder, Pani}, Karboni (Italija) 3, 27-29. Rosi (Italija), Cvetanovi}, D’andrea (Italija) 2,5, 30-31. Jovi}, Jakovqevi} 2, 32. V. Petrovi} 1,5, 3334. J. Abrahamsen i N. Abrahamsen (Danska) 1, 35-38. P. Mili~evi}, ]opi}, D. Dra`i}, Stoli} 0 poena.

PROBLEMBR.348

Belidaje matu dvapoteza Jo`efPastor KezdoSzerzdo

Re{ewe problema br. 347 (Jaroslav [tun, Pravda, 1985.) sa pozicijom: beli – Kb6, Tf7, Sb4, Sd6, Lg8, Lh2, pe{ak f2; crni – Kd4, Sg4, Lh7, pe{aci c3, g5, g7; je 1.Te7! Na 1...L:g8 sledi 2.Te4 mat. Na 1...S:h2 (1…S:f2) sledi 2.Sb5 mat.

ME\UNARODNIOMLADINSKITURNIR

Decanapotezu Prvi me|unarodni omladinski turnir pod nazivom “Deca na potezu” odr`an je u Vr{cu, u hotelu „Vila Breg„ od 18. do 22. jula. U~estvovalo je 27 mladih {ahista iz tri dr`ave (Srbija, Rumunija i Japan). Po oceni svih takmi~ara, roditeqa i medija, uslovi i organizacija takmi~ewa bili su vrhunski, s obzirom da su se partije igrale u prelepoj kongresnoj sali hotela sa pet zvezdica, a Omladinski {ah klub Vr{ac je organizovao i niz propratnih de{avawa kako bi takmi~ewe svima ostalo u lepom se}awu. Tako je prvog dana organizovan zajedni~ki odlazak na bazen i izlet svih u~esnika, a tre}eg takmi~arskog dana i simultanka koju je igrao velemajstor i dr`avni olimpijac Aleksandar Kova~evi} (juniori Vu~eti}, Cvetanovi} i Angeluca su uspeli da izbore tri remija). Novosadski {ah klub je podr`ao ovu {ahovsku priredbu i tako poslao poruku da nije te{ko brinuti o juniorskom {ahu – dovoqna je samo dobra voqa. Igrano je 9 kola po [vajcarskom sistemu, a pobednici po kategorijama su: de~aci do 10 godina – Aleksandar Ili} (O[K Vr{ac), devoj~ice do 12 godina – Marija Stanimirovi} (Alibunar), de~aci do 12 godina - Damjan Cvetanovi} ([K Promo-

Detaqizturnirskesale

cija, Novi Sad), do 18 godina starosti – Miqan Miqkov ([K Sloga, Plandi{te); najboqi inostrani takmi~ar bio je Filip Angeluca (Bukure{t, Rumunija). Ono po ~emu }e, tako|e, biti zna~ajan ovaj prvi turnir jeste sporazum o osnivawu me|udr`avne {ahovske zajednice pod nazivom „Deca na potezu“. Ovaj sporazum je potpisan od strane Viktora Surdua, osniva~a {ahovske {kole „Jocul Celor 3 Cai“ iz Bukure{ta, i predsednika O[K Vr{ac Darka Donevskog. Sporazumom je predvi|ena saradwa svih zainteresovanih

VIKENDULUKI]EVU

PobedioPeri{i} [ahovski klub Mladost iz Luki}eva, ~lan severno-banatske zone, organizovao je, uz pomo} mesne zajednice Luki}eva, tradicionalni vikend turnir povodom seoske slave Svetog Ilije. Na turniru je u~estvovalo 22 igra~a iz Zrewanina, E~ke, Banatskog Despotovca i doma}i igra~i iz Luki}eva.

RadivojPeri{i}

Dva fide majstora i osam majstorskih kandidata dalo je turniru i odre|eni kvalitet. Igralo se u Domu kulture u Luki}evu 7 kola po [vajcarcu uz kompjutersko paSLOVA^KENARODNE SVE^ANOSTI

Turnir uBa~kom Petrovcu

Kao {to sme ve} najavili, tradicionalni vikend turnir, u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti, odr`a}e se i ove godine u Ba~kom Petrovcu u organizaciji [ahovskog kluba Mladost i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Turnir se igra u nedequ 7. avgusta sa po~etkom u 9 ~asova, u sportskoj hali Osnovne {kole “Jan ^ajak” (preko puta Vrbare). Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre od 15 minuta po igra~u. U~esnici su obavezni da ponesu {ahovsku garnituru i ispravan {ahovski sat. Kotizacija je 400 dinara (oslobo|eni su velemajstori i `ene), a u wu je ukqu~en doru~ak i zajedni~ki ru~ak za sve u~esnike. Prva nagrada iznosi 14.000 dinara a generalni sponzori su Biznis park iz Ba~kog Petrovca i Akva park Petrolend.

rovawe. Sudijski posao obavio je Sr|an Blagojevi}, regionalni sudija iz Luki}eva. Posle zanimqivih borbi na 64 poqa pobedio je fide majstor Radivoj Peri{i} sa osvojenih 6,5 poena, drugo mesto zauzeo je fide majstor Neboj{a Somborski sa 6 poena, dok je tre}i bio mk Slobodan Stojanovi} sa 5 poena. Organizator je nov~ano nagradio trojicu prvoplasiranih, prvih deset je dobilo nagradu u literaturi, a nagra|eni su i najstariji i najmla|i u~esnici turnira, kao i najboqi igra~i doma}eg kluba. Plasman : 1. Radivoj Peri{i} 6,5, 2. Neboj{a Somborski 6, 3. Slobodan Stojanovi} 5, 4. Slavoqub Pavlovi} 4,5, 5-9. Vladimir Duvwak, Ratko Lazi}, Nikola Maksimovi}, Milorad Duvwak, Nikola Kara~i} 4, 10-13. Radomir Lalovi}, Zdravko Vidovi}, Milenko Pekez, Radi{a Miqanovi} 3,5, 14-17. Mladen ^olak, Mi}o Jovi}, @ivojin Cvetinovi}, Tanasko Tomi} 3, 18-19. Darko Robal, Vladimir Popovi} 2,5, 20-21. Sini{a Pavkovi}, Bojana Robal 1,5, 22. Marina Robal 1 poen. M.Kandi}

klubova koji `ele da razvijaju juniorski i omladinski {ah {irom Evrope, a do sada su svoj pristanak dali i pojedini klubovi iz Moldavije i Ukrajine. Ciq ovakvog projekta je da omogu}i deci u~e{}e na zajedni~ki organizovanim turnirima u razli~itim dr`avama i tako poboq{a uslove za wihov napredak, a prihva}ena je i ideja o organizovawu svojevrsnih me|udr`avnih omladinskih liga jedanput godi{we. Udru`ewe }e uskoro dobiti potpun statut i internet sajt, pa }e svi klubovi i {ahovske {kole mo}i da dobiju detaqnije P.Staji} podatke.

SVETSKOEKIPNO PRVENSTVO

Jermenija {ampion U Kini (Ningbo) je zavr{eno ekipno prvenstvo sveta pobedom reprezentacije Jermenije sa 14 bodova. Za ekipu Jermenije nastupali su Arowan, Movsesjan, Akopjan, Sargisjan i Hovhanisjan. Predsednik FIDE je o~igledno napravio pravi potez kada je dao po pravu „slobodne ulaznice” ekipi Jermenije poziv da igra u Ningbou. Jermenija je ve} dva puta pobedila na Svetskoj {ahovskoj olimpijadi (2006. i 2008. godine). Drugo mesto osvojili su Kinezi a tre}a je ekipa Ukrajine. Razo~arala je ekipa Rusije koja je ostala bez medaqe jer je u posledwem kolu neplanirano izgubila od objektivno slabije ekipe Indije koja je nastupala bez svetskog prvaka Ananda. Plasman: 1. Jermenija 14 bodova (5 pobeda, 4 nere{ena ishoda, 0 poraza) 22,5 poena, 2. Kina 13 (6,1,2) 22,5, 3. Ukrajina 12 (5,2,2) 19,5, 4. Rusija 10 (4,2,3) 21, 5. Ma|arska 10 (4,2,3) 19,5, 6. SAD 10 (4,2,3) 18,5, 7. Azerbejxan 9 (3,3,3) 19, 8. Indija 7 (1,5,7) 15,5, 9. Izrael 5 (2,1,6) 13, 10. Egipat 0 (0,0,9) 9.

dnevnik

ANALIZIRANEPARTIJE

Sportduha U Bratislavi je jedno vreme izlazio na ma|arskom jeziku ~asopis pod imenom “Szellemisport” (Sport duha). Jedini urednik tog ~asopisa, koji se sastojao iskqu~ivo od originalnih priloga, bio je \ula Brajer (Gyula Breyer). Za tog ~oveka sa neumornom duhovnom radnom sposobno{}u, kojeg ni najfinije finese nisu zadovoqavale, koji je jednim pogledom bio u stawu da se razabere i u najkomplikovanijim pozicijama, postojala je samo jedna umetnost – {ah, u {ta je ukomponovao sav svoj razum, celu svoju li~nost. Brajer je bio ne samo izvanredan velemajstor, ve} i veliki istra`iva~, koji je svojom dubinom ru{io stara na~ela i time delovao reformatorski. U svojoj kwi`ici “Stablo {ahovskog saznawa” dr Tartakover je opisao stil hipermodernista, imaju}i pre svega na umu Brajerov na~in igre, kao i kakav utisak taj stil ostavqa na one koji jo{ nisu dovoqno upu}eni u moderne {ahovske ideje. Tartakoverov opis tog stila glasi: “Planovi kakve mi nikada nismo mogli da ostvarimo; razvoj koji celoj partiji daje pe~at nezdravosti; potezi koji gotovo ismevaju svako nastojawe da se ostvari skladan razvoj figura; metode koje podmuklom nagomilavawu latentnih snaga tra`e svoj izraz – sve se to ozbiqno i nau~no prou~ava i progla{ava se za re{ewe onih tajni u {ahu na koje se vekovima ~ekalo. Nije vi{e izgradwa pozicije ono pomo}u ~ega se te`i ka pobedi, ve} je, naprotiv, poziciono u{an~avawe ono {to se tra`i, to je parola tog stila. Sru{eni su i demaskirani navodni idoli stare {kole, najomiqenija otvarawa su progla{ena oborenima, a posle prvog poteza 1.e4 (kako je to Brajer u jednom svom ~lanku izlo`io) beli nema ~emu da se nada u partiji!”.

Brajer–Eser Damingambit(31) Budimpe{ta,1917.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.e3 U zatvorenim pozicijama Brajer obi~no postavqa lovce iz svog pe{a~kog lanca, izbegavaju}i na taj na~in izmene, uz neometano pripremawe napada. Iznena|uju}e je, kako u wegovim partijama figure koje se prividno nalaze u izvan igre u kriti~nim trenucima, obi~no pomo}u nekog prodora pe{aka postaju aktivne. 3…Sf6 4.Sc3 e6 5.Ld3 Ld6 6.f4 Ovo je, naravno, boqe nego 6.Sf3, me|utim, jedan {ablonski igra~ nikada ne bi do{ao na ovu ideju. 6…0–0 7.Sf3 d:c4

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA

Hipermodernistil(4) Tako je poznati velemajstor i pisac dr Tartakover nazvao stil mladih velemajstora Aqehina, Bogoqubova i Brajera. Ovakav naziv najverovatnije nije zami{qen da bi bio pohvala, a jo{ mawe kao ironija ili prekor, budu}i da i sam Tartakover svojom igrom sve vi{e nagiwe ovom stilu. Kada smo mi mladi usvojili Kapablankin princip, tj. da se svaki potez smatra za elemenat odre|enog plana, princip koji ~esto dolazi u kontradikciju sa Morfijevim principima o razvoju, po kojem svaki potez treba da slu`i razvoju figura, ~esto smo bili prinu|eni da odbacujemo neke same po sebi razumqive poteze, koje bi ve}ina dobrih igra~a odigrala skoro automatski. Ishodi{na ta~ka na{ih razmi{qawa bila je konstatacija, da postoji principijelna razlika izme|u zakona nauke i takozvanih {ahovskih zakona. Prirodni zakoni, bez obzira na okolnosti, va`e uvek, dok {ahovski, strate{ki principi predstavqaju samo uputstvo za praksu, koja se u ve}ini partija i primewuju, a koje je ponekad boqe sasvim zanemariti. Pravilo koje govori o tome, da ne treba preduzimati akcije pre nego {to se figure uvedu u igru, veoma je dobro pravilo za po~etnika jer on mora dobro da pripazi kako ne bi zbog zaostalosti u razvoju bio matiran. Ali savremeni majstori ve} dobro

znaju, da dragoceno vrme utro{eno za razvoj onih figura koje nisu neophodne za realizaciju odre|enog plana, dozvoqava protivniku da do|e do predaha toliko neophodnog da bi osujetio plan, koji bi bez ovog nepotrebnog gubitka vremena, bio okon~an sa uspehom. Sasvim je lako dokazati da su sva “{ahovska pravila” ustvari samo odre|ene maksime, koje u praksi veoma ~esto nisu u stawu da obezbede o~ekivanu prednost. U svakoj, pa i u najboqim partijama starih majstora, nailazimo na tzv. “prirodne” poteze, takve poteze koje su rutinirani majstori igrali bez ikakvog razmi{qawa. I upravo tu se ra|a kritika modernih majstora. Izvor svih gre{aka le`i u potezima koje diktiraju pravila i maksime, koji su, zna~i, odigrani bez samostalnog razmi{qawa. Vidqive karakteristike mladih igra~a, koje su kriti~ari nazvali baroknim, jesu: oni igraju brzo u pozicijama u kojima drugi dugo razmi{qaju i obrnuto, oni dugo razmi{qaju tamo, gde ostali igraju brzo, izbegavaju}i pritom da igraju prirodne poteze.Ovim se, naravno, ne `eli re}i da su principi u {ahu suvi{ni. Kako je ve} re~eno, bez tih pravila se uop{te ne bi moglo igrati, ali treba imati na umu, da svako {ahovsko pravilo, u savkom pojedina~nom slu~aju wegove primene, mora biti podvrgnuto razlo`noj i objektivnoj kritici.

13…Sd5 Beli je `rtvovao figuru za napad, a sada se postavqa pitawe kako nastaviti sa napadom, jer bi crni na 14.Dg4, na primer, raspolagao dobrom odbranom igraju}i 15…Kg7 uz Th8. 14.Kf1!! Problemski potez koji, kako }e se to uskoro pokazati, onemogu}uje odbrambeni manevar crnog sa Kg7.

14...S:c3 Na 14…Lb4 (da bi se oslobodilo poqe za damu) beli bi dobio vremena za nastavak napada sa 15.S:d5 e:d5 16.Le3 i ako sada crni igra Kg7, sledilo bi 17.Th7+ K:h7 18.Dh5+ Kg7 19.Dh6+ Kg8 20.L:g6 f:g6 21.D:g6+ Kh8 22.Ke2 sa dobitkom. 15.b:c3 Lb7 16.Dg4 Kg7

17.Th7+! K:h7 18.Dh5+ Kg7 19.Dh6+ Kg8 20.L:g6 f:g6 21.D:g6+ Kh8 22.Dh6+ Kg8 23.g6 Da je beli kraq sada na e1, crni bi igrao 23…Lh4+ uz De7 sa dobitkom. 23…Tf7 24.g:f7+ K:f7 25.Dh5+ Kg7 26.f5 Sada stupaju u akciju i figure daminog krila koje su dugo bile izvan igre. 26…e:f5 27.Lh6+ Crni predaje. Na 27…Kh7! odlu~uje 28.Lf4+ Kg7 29.Dh6+ Kg8 30.Dg6+ Kh8 31.Ke2 Lh4 32.Th1 uz Lg5. itd. Noveidejeu{ahu: R.Reti

Partiturazaminijaturu Na upravo zavr{enom me|unarodnom prvenstvu Vojvodine videli smo sijaset lepih partija ali i iznena|uju}ih rezultata koje su prire|ivali, naro~ito, mla|i igra~i. Da pomenemo samo neke od wih: In|i}, Lukovi}, ^abarkapa, Matovi}, Danijela Petrovi}… Fide majstor Miroqub Stojkovi} iz Bano{tora, biv{i seniorski prvak Vojvodine, ne spada u najmla|u gardu, ali je u posledwem kolu postigao jednu od najlep{ih pobeda na turniru. Kad je ve} u {estom potezu preuzeo inicijativu sledila je prvo `rtva lovca, zatim topa, a kao finale sledio je i protivnika neodbrawivim matom u sred table. U`ivajte…

Pe~urica–Stojkovi} Crni planira da na 8.L:c4 nastavi sa b5 uz b4 i sa 11…La6 uvede u igru svog belopoqnog lovca. 8.Lb1! Iznena|uju}e za crnog, jer posle ovog odgovora Lc8 ostaje i nadaqe van igre, dok beli planira napad na rokadni polo`aj protivnika. Taj plan dalekose`no predvi|a delovawe lovca sa poqa b1, zato i nije povu~en naizgled logi~an potez 8.Lc2. 8…b5 9.e4 Le7 10.Sg5 h6 Na 10…g6 sledio bi pe{a~ki juri{ sa h4-h5. 11.h4 Pretwa je 12.e5 Sd5 13.Dc2 g6 sa razbijawem rokadnog polo`aja sa 14.h5. Sada se vidi smisao 8. poteza belog. 11…g6 Ovo je jedini potez koji parira pomenutu pretwu, a crni istovremeno preti uzimawem skaka~a. 12.e5!! h:g5 13.h:g5 Posle 13.e:f6 L:f6 14.h:g6 L:d4 crni bi bio u prednosti.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 d:c4 5.a4 Lf5 6.Se5? (e3!=) e6 7.f3 Lb4 8.e4 L:e4 9.f:e4 S:e4 10.Ld2 D:d4 11.S:e4 D:e4+ 12.De2 L:d2+ 13.K:d2 Dd5+ 14.Kc2 0–0 15.S:c4 Td8 16.a5 Df5+ 17.Kc3 Sa6 18.De5 Df2 19.De3 Df6+ 20.De5 De7 21.Le2 Td5 22.De3 Df6+ 23.Kc2 Sb4+ 24.Kb3 Tb5 25.Df3 Dd4 26.Sa3

26...Sd3+ 27.S:b5 D:b2+ 28.Kc4 c:b5+ 29.K:d3 Td8+ 30.Ke3 31.Dd4 mat. Pripremio:B.Dankovi}


SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

sreda3.avgust2011.

21

PAPARACO

Ч е р и л и Е ш л и  К ол : Сада је заиста крај

Ч

ерилје“љубавниболизлечила”луксузним апартманомуХоливудукојикошта“само” петмилионаи50.000долара,афудбалеруЧелсијапоручила-обришимојброј! ОдпомирењафудбалераЕшлијаКоласабившомсупругомнећебитиништајер,таманкадаје она “попустила” у медијима су се појавиле информацијеоновојпреварисастјуардесом.

ДејвидБекамсасиномнаутакмици

Међутим, позната певачица и џетсетерка зна какода“љубавниболизлечи”пајеодлучилада се почасти апартманом који има поглед на најлуксузнијуулицуХоливуда-Булеварзвезда. “Јасамзавршила,обришимојброј”,поручила је Черил Ешлију са којим је до јуче планирала “породичногнездо”башуХоливуду.

М од н и д и к т а т с е з о н е

Ш

еширисумоднидетаљкојисупривукли највећу пажњу на венчању столећа Кејт Мидлтон и Принца Вилијама.  Оно што је највише упадало у очи,неподељенасумишљењамоднихзналаа, јесушеширикојесудаменосилезаову пригоду. ВикторијаБекам,супругапознатогфудбалераДејвидаБекама,носилајешеширкоји јењеналичнакреација,доксунајвећиутисакоставилеПринцезеБеатрисаиЕугенија (рођакеПринцаВилијамаиХарија). Прича се, пак, да је краљица Елизабета у шали изјавила да нико не сме имати лепши шеширодње! Екстравагантни модели пленили су пажњу, непрестајудасилазесастраницамоднихчасописаипосталисумоднидиктатсезоне.

Фреида Пинто

OUT

IN

Мила

В

Шокирана

естосмртибританскепевачицеЕјмиВајнхаусмногису дочекалисневерицом,једнаодњихбилајеиЛејдиГага. Иаконикаданисуималеприликудаблискосарађују,ГагајеједнаодонихкојујевестоЕјминојсмртитоликопогодила да је у тренутку занемела и ништа није проговорила наредна двадана. -Биласамскрхана,тојебилотрагично.Кадасамсазналада јеумрла,нисаммогладапричампуних48сати,биласамушоку.Не мислимдајеЕјмитребаладанаучиикаквулекцију.Мислимдајецеосветтребалоданаучилекцију,светбитребало дабуденежнијипремасуперзвездама.СвисупремаЕјмибили зли,аонајебиладивнаиљубазнаособа-реклајеЛејдиГага. Иакоузроксмрти27-годишњепевачицејошслужбенонијепознат,многиидаљесумњајунапредозирање,собзиромнањенудугачкуисторијузлоупотребеопојнихдрогаипретераногконзумирањаалкохола.Гага,којајенеколикопутавећпризналада је експериментисала с готово свим дрогама, осврнула се и на ову тематику, признајући да се стиди сопствене наркоманске прошлости. - Узимала сам тешке дроге и стидим се због тога. Више не конзумирамтешкедроге,алисампонекадчланзеленогклубаказалајеГага,алудирајућинатодаповременопопушипонеки џоинт.


22

kultura

sreda3.avgust2011.

dnevnik НАОСНОВУРЕЗУЛТАТАКОНКУРСАЗАРУКОВОДЕЋЕМЕСТО УСПОМЕН–ЗБИРЦИПАВЛАБЕЉАНСКОГ

Новимандатзауправницу ЈаснуЈованов

ИЗЛОЖБАУСУСРЕТ300ГОДИНАОДБИТКЕКОДПЕТРОВАРАДИНА

Избечкихархива Историјски архив и Музеј града Новог Сада ујединили су снаге како би реализовали изложбу „Битка код Петроварадина 1716. године на плановима из фондва бечких архива“. Кустос Синиша Јокић, архивисти Сара Самарџић и Душко Пантелић, аутори су из-

ложбе која ће бити отворена у петак у 14 часова, у згради Музеја града на Петроварадинској тврђави. Изложба „Битка код Петроварадина...“ припремљена је поводом скорог обележавања 300 година од догађаја који има страте-

шки значај за наш регион у процесу културног легитимисања унутар европских интеграција, наводи се у званичној најави. Поставку чини десет планова битке код Петроварадина из 1716. године, прикупљених у фондовима И. Б. Ратног архива Беча.

„СЛУЖБЕНИГЛАСНИК“ОБЈАВИОДРУГИТОМСАБРАНИХПИСАМА БОРИСЛАВАПЕКИЋА

На основу резултата конкурса, Владa Војводине потврдила је избор др Јасне Јованов за управницу Спомен-збирке Павла Бељанског. Овај поновни избор Јасне Јованов на руководеће место у значајној институцији каква је Спомен-збирка Павла Бељанског, „представља потврду о препознавању досадашњег успешног рада и подршку ангажовању на позиционирању и унапређењу овог реномираног музејског и медијски све присутнијег уметничког и истраживачког центра, како у земљи тако и у иностранству“. Јасна Јованов, историчарка уметности и музејски саветник, магистрирала је на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности, а докторирала у Центру за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду. Истраживачким радом, новинарским и сценаристичким пословима, превођењем стручних текстова и белетристике, организацијом изложби и маркетингом у уметности, бавила се самостално (1992-1999), уз повреЗАПРЕСТИЖНУБРИТАНСКУ ЛИТЕРАРНУНАГРАДУ

Тринаест кандидата за Букера

Кореспонденцијакаоживот „Службени гласник“ објавио је други том књиге „Кореспонденција као живот„ , сабрана писма Борислава Пекића супрузи Љиљани и ћерки Александри, настала према речима приређивача, у једном од најтежих периода у његовом животу (1970 -1971).Књигу је приредила пишчева супруга Љиљана а јавности је представио млади писац Владимир Кецмановић, део Гласниковог тима као и прошлог лета када је представљао нова издања. Према Кецмановићевој оцени, Пекићеви записи, осим што представљају вредно сведочанство о животу великог писца, о фази у „развоју„ тоталитарног друштва, коју данас многи проглашавају златним добом либерализма, као и о разноликим људским карактерима, настали под оком оправдано будне аутоцензуре, откривају нову жицу ауторовог дара: најгори догађа-

ји, присутни само у наговештају и из нужде прећутани, управо својим одсуством наглашавају тескобну слику те „епохе”. Како истиче ауторова супруга Љиљана „писма представљају

неку врсту Пекићевог дневника, који он није могао нити желео да води у то време. Никада није било сигурно хоће ли га и ухапсити (па би уследио и претрес стана) или је одузимање пасоша било једино што су власти желеле са Пекићем да предузму”. Један од најтежних периода у Пекићевом животу, 1970 1971.године, када је супруга нашла запослење у Лондону, дуго планирана селидба породице Пекић у иностранство осујећена је на ужасавајући начин, комунистичка Брозова полиција одузела му је пасош. Супруга Љиљана, која је дала отказ на послу у Београду, морала је да се одсели без мужа и да из туђине прати његову мучну борбу за враћање једног од основних, и тадашњим уставом, гарантованих човекових права - да слободно путује где год жели.

Писци Алан Холингхерст и Џулијан Барнс су са још 11 књижевника номиновани за најпрестижнију британску литерарну награду Букер..Холингерст који је већ био награђен Букером, ове године се надмеће романом „The Stranger‘s Child”. Барнс, три пута у ужем избору за награду, кандидат је са романом „The Sense of Ending”. Међу претендентима на награду су и Себастијан Бери („On Canaan‘s Side„), Стивен Келман („Pigeon English„), Петрик Девит („The Sisters Brothers„), Еси Едугијан („Half Blood Blues„) и Алисон Пик („Far To Go”). Имена писаца који су ушли у ужи избор биће објављена 6. септембра, а лауреат награде вредне 50.000 фунти биће изабран 18. октобра. Букерова награда додељује се писцима из Велике Британије, Ирске и земаља Комонвелта.

мена ангажовања у Музеју савремене уметности и приватној галерији “Печат” у Новом Саду. Од јула 1999. запослена је у Спомен-збирци Павла Бељанског. Од 2005. Јасна Јованов се бави едукативним активностима, као предавач историје уметности на Департману за географију, туризам и хотелијерсво Природно-математичког факултета у Новом Саду, као и

на Академији класичног сликарства Универзитета „Едуконс“. Бави се истраживањем историје и теорије српске уметности новог доба. Пише ликовну критику и есеје с тематиком из ликовних уметности, дизајна, фотографије и културног туризма. Објавила је монографије о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Тодору Манојловићу, Феђи Соретићу итд. За свој рад Јасна Јованов је добила признање „Искра културе” (2003), награду Националног комитета ICOM- а за кустоса године (2008), као и за изложбу и монографију о сликарки Даници Јовановић. Институција на чијем је челу, у протеклом периоду такође је добила значајна признања: награду „Михајло Валтровић“ Музејског друштва Србије за успешан рад у 2004, години, Туристички цвет за допринос рецептивном туризму (2006), „Искру културе“ за свеукупни допринос култури АП Војводине (2007), као и награду Националног комитета ICOM-а за издавачки подухват године – Монографију Спомен-збирке Павла Бељанског (2009).

БОГАТЛЕТЊИПРОГРАМ НАШЕГИСТАКНУТОГВИОЛИНИСТЕ

Колунџија наЉубљанском фестивалу Угледни српски виолиниста Јован Колунџија одржаће сутра концерт на Љубљанском фестивалу у сали Крижанке, најавио је Центар лепих уметности Гварнериус.Један од најзначајнијих и најпрестижнијих фестивала у Европи који сваког лета окупља најпознатија имена из области музике, плеса и театра, отворен је 3. јула

нериус, за наступ Колунџије влада изузетно интересовање. Поред концерта нашег виолинисте, публика у Љубљани до краја фестивала имаће прилику да слуша познати оркестар Orchestra Filarmonica della Scala, извођење чувеног џез гитаристе Ал ди Меоле, да ужива у плесним поставкама престижне трупе Бежар Балета из Лозане

највећим концертом који је икада одржан у Словенији, спектакуларним извођењем „Симфоније хиљаде„ Густава Малера, са више од 3000 музичара предвођених познатим диригентом Валеријем Георгијевим. Гост угледног фестивала, прослављени виолиниста светског реномеа, Колунџија, на концерту у Љубљани извешће дела Јохана Себастијана Баха, композиције чија су извођења увек представљала прави показатељ врхунске виртуозности уметника. Како је саопштио Гвар-

и извођењу новог комада славног словеначког позоришног редитеља Томажа Пандура. Колунџију очекују гостовања на фестивалу „Бохињско лето“, где ће 11. августа наступити са хрватским гитаристом Младеном Буцићем, и у Еуфразијевој базилици у Поречу, 19. августа.“Гварнериус“ је обавестио да је Колунџија позван да својим реситалом увелича прославу 50. јубиларне концертне сезоне у велелепном здању Еуфразијеве базилике, споменика који је под заштитом УНЕСКО-а.

„ПЛАНЕТАМАЈМУНА-ПОЧЕТАК“УДОМАЋИМБИОСКОПИМА

Борба запревластнаЗемљи У новосадском биоскопу „Арена Синеплекс“ премијерно почиње да се приказује филм „Планета мајмуна - почетак„ (Rise of the Planet of the Apes) у режији Руперта Вајата. Данас првог дана пројекције су од 15,45, 18, 20,15 и 22,25 сати, а у истим терминима филм ће наставити да се приказује и наредних дана. „Планета мајмуна почетак„ открива почетак приче о „Планети мајмуна„ и настанак интелигентне врсте која је са људима започела борбу за превласт на Земљи. Предани научник (Џејмс Франко) истражује лек за Алцхајмерову болест, експериментишући на мајмунима у лабораторији. Један од њих, Цезар, нагло почиње да мутира. Како би га спасио од колега који сматрају да га треба елиминисати, научник мора да изведе Цезара из лабораторије и води га кући.Када одрасте, принуђен је да га одведе у прихватилиште. Цезар одједном више није део породице – он је само мајмун према коме се лоше понашају. Али, да ли је само то? Или је спреман да покрене револуцију? Ово остварење представља заправо почетак приче о „Планети мајмуна”, чији је први део сни-

мљен 1968, а наредна четири наставка настала су до 1973, и открива како је дошло до тога да мајмуни постану толико интелигентни да покоре људе и завладају планетом. Главну улогу у

првобитним наставцима играо је Чарлтон Хестон. Римејк првог дела „Планете мајмуна“ снимљен је 2001, а режирао га је Тим Бартон. Док су претходни филмови из серијала „Планета мајмуна„ пробијали границе када су у пи-

тању филмске маске и шминка, нови филм из култне франшизе, „Планета мајмуна: Почетак„, донео је значајан напредак у компјутерски генерисаним визуелним ефектима.Новозеландски

студио Weta workschop, познат по раду на „Аватару„, „Кинг Конгу„ и трилогији „Господар прстенова„, за потребе снимања нове „Планете мајмуна„ унапредио је технику снимања покрета (motion capture). Ова техника заснива се на снимању покрета

глумаца, који се касније преносе на ликове дизајниране уз помоћ рачунара. Први пут овај студио и филмска екипа „Планете мајмуна„ снимали су покрете на филмском сету, уместо у посебној ситуацији, испред зеленог платна. Главну улогу у овом процесу имао је глумац Енди Серкис, захваљујући којем је креиран лик Цезара, интелигентне шимпанзе која започиње револуцију примата. Енди Серкис има значајно искуство у овој врсти глуме - захваљујући њему креирани су Голум из „Господара прстенова„ и Кинг Конг. - Камере за снимање покрета прате маркере, који су као координате за зглобове.- каже Серкис описујући процес снимања покрета. - Тако практично управљамо електронским скелетом као марионетом, и то све у реалном времену. На екрану можете видети компјутерски генерисаног мајмуна који се креће у савршеном складу са покретима нас глумаца. Маркери на нашим лицима прате се камерама које стоје на глави. Те камере опремљене су мајушним ЛЕД светлима и врло су детаљне. К. Р.

УИЗДАЊУ„ПРОМЕТЕЈА”

Правописни речник ромског jeзика Правописни речник ромског језика са граматиком и правописним саветником, аутора Бајрама Халитија, са око 50.000 речи и израза, објављен је у издању новосадске издавачке куће „Прометеј”. Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником намењен је пре свега онима који су по својој професији дужни да пишу правилно (новинарима, спикерима, преводиоцима, васпитачима, наставницима, лекторима, службеницима у администрацији), саопштено је из издавачке куће „Прометеј”. Речник је потребан свима који пишу а који при писању наилазе на недоумице које не могу да реше само уз помоћ Граматике ромског језика или Правописа ромског језика. Уз сваку реч и израз у Речнику, налази се објашњење и

решење разних недоумица, с ознакама које упућују на објашњења зашто је тако правилно. Циљ првог Српско-ромског речника са граматиком и правописним саветником је да пружи заједнички основ за развијање наставних планова и смерница за образовне програме (курикулуме), уџбенике и друге наставне материјале, као и испите у школским системима широм Србије. Објављивање Речника помогли су директорка Фонда за отворено друштво у Београду Јадранка Јелинчић, координатора ромског програма Јадранка Стојановић и Џорџ Сорош. Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије и министарство за Косово и Метохију финансијски су подржали објављивање овог речника.


reporta@e

c m y

dnevnik

sreda3.avgust2011.

23

NASVETOG]IRITAUKARINUDOWEM,AUQUTOJBUKOVICIZADARSKOGZALE\A

Krhkimdu{amavernikaprejake re~inisuslu`ene nalo se reda u neka stara, ka`uidobravremena.Kad jeseoskafe{ta,danposve}en ranohri{}anskim stradalnicimazaveru,SvetomKirikuiJulitiuKarinu,razu|enoseloqute Bukoviceuzadarskomzale|u,sjate se Srbi iz gotovo celog kraja, ne bi li doma}inima uveli~ali slavqe. Sajam, kako se takva fe{tanazivautomkraju,okupiipo nekoliko hiqada du{a, pa se posleliturgijeustarodrevnomhramuposve}enomovimsvecimauDowemKarinu,zare|apoku}amadobrih doma}ina karinskih kojima nikadanijenedostajalodobrogvina,pr{utaodmakardvegodinei mlade i vru}e jagwetine. Nekad bilo,sadsespomiwalo.Danas,16 godina nakon izgona gotovo svega {tojesrpskosaobaleKarinskog mora, na seosku fe{tu pristi`e se sa raznih krajeva sveta. Kariwaniiwihovarodbinaplaniraju svoje letwe ferije u dalekoj Australiji, Americi, Kanadi, Belgiji... ne{to bli`oj Srbiji i RepubliciSrpskoj,nebiliku}ne pragove,popaqeneu„vojno-redarstvenoj”akcijiOluja,makarsuzamazalili. Tamo, do pred onaj posledwi rat,dvasela,DowiiGorwiKarin slavilisuzajedno]iritovu,kako nazivajudanposve}enSvetomKirikuiJuliti,uhramukojipodigo{e wihovi preci daleke 1537. godine,svedo~e}iosrpskimvekovimauDalmaciji.Uosvitostvarewa Star~evi}evog sna, Gorwi Kariwani podigo{e i svoju, crkvu posve}enu Svetoj Nedeqi koju deceniju kasnije, celu godinu dana nakonOlujeuvazduhdigo{eNNlicauprisustvuvlasti,odnosno„redarstveni~ke” patrole koja je obezbe|ivalamagistralnidrum,e da ne bi koji od tih NN lica i brojnog okupqenog „tisu}stoqet-

Z

no europejskog” auditorijuma postradao. Sada, ]iritova poslu`i i Dowem i Gorwem Karinu da se prebroji, vidi posle cele godine, priupitazazdravqei`ivotutu|ini ili muku onih malobrojnih kojiseipakvrati{eupostojbinu.

`ekostiwihovihaskur|ela,koji su vekovima unazad priklawali vazdaprogoweneglavesvojojjedinoj stalnoj i pravoj za{titnici, pravoslavnoj crkvi. Zahvaquju}i svomeuspe{nomzemqaku,vlasnikuveterni~kog„KarinKomerca”

Episkop dalmatinski Fotije i vernici na liturgiji

Dok zvono sa starodrevnog vizantijsko-romani~kog torwa poziva na svetu arhijerejsku liturgiju,pewuseKariwaniiwihovi gostiuzbrdo,krozgrobqegdele-

MirkuDubrojiiwegovojporodici, ali i agilnom mladom parohu karinskomMiletuSavi~i}u,Kariwaniimajuhramkojisesigurno mo`euvrstitiunajlep{eikono-

URUMIOPSTAOSAMOJEDANMAJSTORSLADOLEDAIKOLA^A

PRE^ANSKA LEKSIKA

V

vernikausmernojti{inipove}ava,svakimtrenom prostorno sve mawa, a duhovno ve}a. Do pred kraj liturgije i vladi~anskog slova, malacrkvicanabreguu~inila se svim prisutnim kao da je katedralnih razmera. O~inski zabrinutzasvojnarod,ali i nadahnut wegovim istorijskim mu~eni{tvom,vladikabesedio svesnomsamo`rtvovawu svet ac a-za{ titn ik a ovog hrama u odbranu hri{}anstva, ali i o usudu srpskom da uvek bude raspet na krstu, progowen i satiran. O potrebi opstojavawa na ovom kamenu, o qubavi hri{}anskoj prema drugomirazli~itom,alii Na fe{tu iz svih krajeva sveta samimasebi,ojedinstvu kracijusazdanu,izme|uostalog,i narodnom,neophodnomkaovazduh, ucrkvu,ve}ihjenekolikostotina izgonu svih i svega {to nosi hleb i voda, za pre`ivqavawe na,paceodoga|ajpoprimapomalo srpskoime.Kapelajeure|ena,sa zlih vremena, o stradalni{tvu nestvarnedimenzije.Ukrajuukomestima za sve}e, ali po mermer- wihovom,aliiaktuelnom,kosov- me je gotovo svaki saobra}ajni nompoduipakkapqe.Kapqusuze skom.Isvetobezneumerene,jake znak obele`en grafitom usta{kog slova „U”, u koonihkojisevra}ajuna me se za prvenstvo u mestoukojemsupoteDok se o~ekuje dolazak vladike u~estalostibilbordi kli. Sama pojava vladidalmatinskog Fotija Kariwani pale sve}e sa fotomonta`om geke dalmatinskog Fo- za du{e svojih predaka i zdravqe onih koji nerala-zlo~inca Ante Gotovine i pape tija izaziva ushi}ewe sada ve} dvestotinak su pretekli novoveku hrvatsku demokraciju Ivana Pavla Drugog sazdanu, izme|u ostalog, i na izgonu svih takmi~esareklamama okupqenih u crkvenoj centara„Kerum”,vlaporti, koji prilaze i svega {to nosi srpsko ime sni{tva splitskog svome pastiru po blagradona~elnika koji goslov. Mladi srpski vladika, negdawi monah koviq- ili preke re~i, ne raspaquju}i sejavnozahvaqujebogu{tomuzet ski,kaodaoli~avawihovove~no aliduhovnouzdi`u}iiosna`uju- slu~ajno nije Srbin, u kome i datrajawe na ovom kamenu i pored }iionakokrhke,izmu~eneilom- nasnijeretkostdazakukuri~evatreni petao nad srpskom ku}om i ~iwenicedaihsetekmalideoza nedu{esvojihvernika. U ophodu oko hrama vladiki i crkvom, srpski vladika deli nastalnoi,nadajuse,zauvekvratio nasvojaogwi{ta.Liturgijapo~i- sve{tenstvu i veruju}em narodu foru srpskom vernom narodu. Na we uz saslu`ewe sve{tenstva i pridru`ujusesadaionikojijed- mnogajaqeta.... Mili}Miqenovi} mona{tva,acrkvaje,kakosebroj nostavnofizi~kinisumogliu}i pisane i obnovqene pravoslavne crkveuHrvatskoj.Dokseo~ekuje dolazak vladike dalmatinskog, preosve{tenog Fotija, desetine Kariwanapalisve}ezadu{esvojihpredakaizdravqeonihkojisu preteklinovovekuhrvatskudemo-

^estito

ladati se ~asno i po{teno kra}e se ka`e – biti ~estit. Obi~no se to odnosi na qude. ^esto se ~uje: cela im je familija ~estita. Ili: ~estit je to deran, slu{a starije, ne govori dok ga ne pitaju, radan je i vredan. Kad se ~estitost malo ra{~lani, ispada da su ~estiti oni {to ne la`u, ne kradu, vladaju se kao {to dolikuje i kako se vlada sav po{ten svet. No, ima nekih zanimawa i polo`aja u kojima nije lako biti ~estit, zapravo je i veoma te{ko. [ta ako si trgovac, nakupac, preprodavac (~ak i obi~ne robe a ne droge), onda menayer velike konsalting i lizing korporacije, vlasnik desetak firmi kupqenih u tradiciji tranzi-

tost se odnosi na sasvim druge osobine nego kod ja~eg pola. I dame mogu da budu uspe{ne menayerke, vlasnice butika i banaka, re|e vojskovo|e, ali da bi bile ~estite, moraju da budu do`ivotno verne svom izabraniku. Kod wih se ~estitost, dakle, samo tu merila, ostalo je bio tek dodatak tom osnovnom obele`ju pona{awa, dok su mu{karci imali ne{to druga~iji `ivotni zadatak, kao i sada, uostalom.

cije, onda politi~ar opozicione ili (jo{ gore) vladaju}e partije, komandant nekoliko biv{ih armija i oslobodila~kih odreda, ili ~ak sitan piqar koji ne mo`e da pre`ivi ako ne po{tuje devizu “kupi {to jeftinije (stvar ili ideju), a prodaj {to skupqe”. E, kod takvih dovoqno je biti korektan da te smatraju ~estitim. Dosta je da ne dere{ ko`u mu{terijama (`rtvama), bukvalno ili finansijski. Kod `enskog pola, frajlica, frajli, sve`e ili davno udatih matrona, ~ak i udovica – ~esti-

Kad sam u svom dugom `ivotu u jednom periodu morao brzo da u~im engleski i gwuram po moru re~nika, na{ao sam u jednom da se pojas nevinosti ka`e chastity belt te obja{wewe sve sa slikom. Dakle, gotovo isto kao kod nas, {to nije ~udo jer je osnova re~i „~estit” latinski castus, moralno ~ist. Posle, u drugoj kwi`ici, na|em lepu pri~u o ~estitosti na dvoru kraqa Artura. Onog ~uvenog po Kamelotu, ma~u Eskaliburu, okruglom stolu i – ~estitosti. Lako je bilo razumeti storiju jer sam imena likova ve} znao. Elem, jednom je

ili po{teno,pakokomezavu~e King A morao hitno da napusti dvorac i izvede jedno svoje dobro delo, putem svetlog oru`ja. Na dvoru je ostavio vernu qubu Gviniver, nekoliko vernih slugu i najmilijeg svog viteza Lanselota. Ovaj se oporavqao od povrede zadobijene dve nedeqe ranije u borbi s nekom a`dajom i dr`ao je levu ruku obe{enu o maramu oko vrata. Pre odlaska, King A re~e Lanselotu: „Slu{aj me, dru`e moj. Ti zna{ da ja ne pripadam ovom vremenu i da }e se o meni tek pri~ati prave pri~e pa ti zato dajem ovaj kqu~i} od ~estitog belta moje drage i verne Gvinivere. Ja znam da }e mi ona biti verna do kraja `ivota, ali sam je ipak turio pod kqu~ jer je to obi~aj u ovom na{em veku, jo{ neprosve}enom. No, ako se ne vratim dok mesec ne bude pun sedam puta, otkqu~aj je i oslobodi”. To re~e i odjaha, a ~esititi Lanselot gurnu onaj kqu~ u maramu. Tek {to je King A s malom ~etom za{ao za prvu ve}u krivinu, susti`e ga Lanselot, na najbr`em kowu koji je ostao u prostranim {talama Kamelota. Namesti kowa paralelno s Arturovim pa mu tiho re~e: „^uj, Arture, kraqu moj. Mora da si ne{to pobrkao. Ovo je kqu~ od blagajne”. ^estito se mo`e ne{to i raditi. Govorilo se: ako ~estito uzore{, pa ~estito podrqa{ i povaqa{, kupi{ seme od ~estite firme, pa ~estito okopa{ kukuruze, bi}e klipova kao drva. Ili, ako neki mlad majstor ~estito uradi svoj prvi naru~eni posao, bi}e mu radwa puna novih poruybina. Gotovo da se pomisli da se biti ~estit – isplati. PavleMale{ev (Gra|azakwigu„Triredriba pliva/Divaniore~ima”)

Gorakposlasti~arski zanat ekad je u Rumi bilo 12 p o s l a s t i ~arnica, sve jedna boqaoddruge,ipravi kunst, ali i muka bila, odlu~iti se za jednu. Danas dileme vi{e nema - opstala jesamojedna. -Mojotac,Sava,je sa 14 godina iz Be{enova~kog Prwavora1953.oti{aoza Beograd, kod ~uvenog ~ika Qube da u~i zanat i bio kod wega do vojske. Poslesezaposlioube- Sla|ana, gazdarica od slatki{a vremena za sedewe nije bilo, a ogradskoj Gradskoj poslastitadanasjeradilopetoro.Danas ~arnici ‘’Atina’’, tamo se u imamvremenaizakafuiza}amoju majku zaqubio i o`enio skawe,napretek,aradimosamo ’62.Nakonmogro|ewaidu}ego`enaija–se}aseZoran. dine su do{li u Rumu i po~eli Kaoglavnirazlogzaga{ewe da rade zajedno sa o~evim striposlasti~arskog zanata Zoran cemuposlasti~arnici,osnovanavodi mno{tvo kafi}a, nelonojodmahposleDrugogsvetskog jalnu konkurenciju kafe – porata u Glavnoj ulici – pri~a o slasti~arnica, ali i nedostasvomizanatskomkorenujedini tak poznavawa poslasti~arstva ZoranMarkovi}. idostranekupaca,aliidr`aRoditeqi su 1965. kod Velive. kog parka, otvorili poslasti- Ja sladoled pravim po sta~arnicukojaidanas,iakojeod rom receptu moga oca, bez adi1972. na Gradskom trgu, zove tiva i hemijskih dodataka. Da‘’Park’’. Iz ku}e Markovi}a nassvikupujugotovubazuitasu tih godina potekla ~etiri kojelakobitipametan.Nekada poslasti~ara, sve bra}a od susvadecaznalai{tajekremstri~evaizasvejebilomnogo pitai{taje{ampita,miwoni, posla.Sada,ipaksamogazdaZobaklavaiekleri.Lanejedo{la ranradi. je majka sa petnaestogodi{wim -Mojotacjenekadimaoipo detetomkojejezabaklavupita~etiriu~enika.Jasamsvojuprlo je l’ to mali burek. Kola~i vubaklavuzaviosanepunihdesusenekadapraviliprekocele set.Odrastaosamuzroditeqeu godine i nije bilo razlike u radwi i nau~io sve da pravim prodajiletiizimi.Mive}puru~noiporeceptimakojejemoj ne ~etiri godine vi{e ne praotac kao {egrt nau~io od svog vimokola~eletijerihnikoni majstora. Iako sam se o`enio ne tra`i. Od starih stvari se ‘88.imojasuprugaodmahpo~evi{eni{taninepravi,auvoladaradisanama,jadodevede|ewemHasapamislimda}eposetih godina nisam imao svoju slasti~arstvu biti stvarno stolicu u poslasti~arnici jer

N

kraj – razo~arano pri~aZoran. Zoran ima ~etvoro deceine`elinijednom da prenese svoje znawe,iakoonipokazujuinteresovawe. - Ne `elim da se moja deca ovim poslom bave. Nekada se odovogposlajakolepo`ivelo,adanasnikako.Nametikojenam dr`ava propisuje su jako veliki i zarade vi{euop{tenema.Ja se ve} ~etiri godine bavim dodatnim poslomisavzara|ennovac ula`em u radwu, a pre par godinasumi~akuPoreskojtra`ilidadelatnostpreregistrujemsaposlati~arnice,nakafeposlasti~arnicu. To nije dolazilo u obzir jer ja ovaj posao znamiwimesebavim,padokle doguram,ane}udaleko.Samnom }e se ova poslasti~arnica ugasiti,znam–pesimistajeZoran. Nekadajekuglasladoledabila 20gramate{kaisvismosemnogo radovali kada nam roditeqi dozvoledaizaberemotrikugle.Dana{wa deca jedva pojedu i jednu. Kuglesudanas50,pa~aki60gramate{keivadesetakozvanimlopaticama.Ka{ikezasladoledsu iza{leizmode. -Mojemu{terijesuuglavnom starijaelitakojazna{tajedobaripravisladoled.Dana{woj omladini je svejedno {ta jedu. Samodajeto{tojedubude{to ve}ei{arenije.Mojotac,koji je iz ove poslasti~arnice oti{ao u penziju 1997. je nepopravqiviopstimistaiverujeda}e sve ovo pro}i. Ja ne, jer gledam svakidan{tasede{avaikoliko sve ovo vi{e nema smisla – vajkasegazdaodslatki{a. JelenaAnti}


24

svet

sreda3.avgust2011.

dnevnik

UKRATKO

Smrtonosna radijacija TOKIO:U japanskoj nuklearnoj elektrani Fuku{ima zabele`en je najvi{i nivo radijacije u posledwih pet meseci, kada su je pogodili razorni zemqotres i cunami, saop{tili su ju~e predstavnici Tokijske kompanije za elektri~nu energiju (TEPCO). Izuzetno visoki nivo radijacije izmeren je u ponedeqak popodne u podru~ju postrojewa izme|u reaktora 1 i 2, izjavio je portparol TEPCO, u ~ijoj je nad le `no sti nu kle ar na cen trala Fuku{ima-Dai}i. Ka ko pre no si Si-En-En, smrtonosna radijacija zabele`ena je na dnu torwa za ventilaciju. Trenutno se ispituje {ta je prouzrokovalo pove}ani nivo radijacije. (Tanjug)

Eksplozija ispred crkve

Tajfun usmrtio 70 Filipinaca MANILA: Tropska oluja Nok-ten i tajfun Muifa odneli su 70 `ivota na Filipinima, saop{tila je ju~e filipinska vlada. Tajfun Muifa, nazvan po jednom kineskom cvetu, zaustavio se u Filipinskom moru, isto~no od glavnog ostrva Luson, ali je izazvao obilne ki{e. Samo pre nekoliko dana, ovaj tajfun je prevrnuo jedan brod i tada su se dva ribara udavila, prenosi AFP.

Tropska oluja Nok-ten je nekoliko dana ranije pogodila ostrvo Luson i usmrtila 66 osoba a 17 se jo{ uvek vode kao nestale. Ve}ina {kola u Manili ju~e je zatvoreno jer nova oluja preti zapadnoj obali Filipina donose}i obilne ki{e i mogu}e poplave. Svake godine u proseku 20 oluja i tajfuna, od kojih mnoge razorne, pogode Filipine. (Tanjug)

KINA I RUSIJA O FINANSIJSKIM PROBLEMIMA AMERIKE

KIRKUK: Najmawe 15 osoba povre|eno je ju~e u Kirkuku, na severu Iraka, kada je ispred hri{}anske crkve eksplodirao automobil. U eksploziji znatno je o{te}ena sirijska katoli~ka crkva i 30 okolnih ku}a, prenele su agencije. [ef lokalne policije Xamal Tahir izjavio je da su me|u povre|enima sve{tenik i troje dece. Kirkuk se nalazi na 290 kilometara severno od Bagdada. Broj hri{}ana u Iraku smawen je na oko 400.000 u odnosu na period pre 2003. godine, kada ih je bilo izme|u 800.000 i 1,2 miliona. (Tanjug)

Dug SAD i daqe ugro`ava globalnu ekonomiju PEKING: Du`ni~ki problemi Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i daqe ugro`avaju svetsku privredu uprkos dogovoru u posledwi ~as o podizawu gorwe granice zadu`ivawa, koji su pe dva ana postigli Bela ku}a i lideri Republikanske i

Putin: SAD paraziti sveta Premijer Rusije Vladimir Putin optu`io je SAD da `ive preko svojih mogu}nosti „kao paraziti” globalne ekonomije i kazao da dominacija dolara predstavqa pretwu finansijskim tr`i{tima. Putin je kazao da se u Rusiji nalazi velika koli~ina ameri~kih akcija i obveznica, tako da ukoliko u Americi prestane da funkcioni{e sistem, to }e pogoditi ceo svet. „Zemqe kao {to su Rusija i Kina dr`e zna~ajan deo svojih rezervi u ameri~kim vrednosnim hartijama i mislim da bi trebale postojati druge, rezervne valute”, kazao je Putin.

Brejvik tra`i smenu vlade OSLO: Advo kat An der sa Beringa Brejvika, koji je priznao da je odgovoran za smrt 77 osoba u Norve{koj, Geir Lipestad izjavio je ju~e da mu je wegov klijent predstavio duga~ku listu zahteva, koje je on ocenio nerealnim. Kako je Lipestad izjavio za AP, u zamenu da istra`nim organima pru`i informacije o dve navodne teroristi~ke }elije koje je pomenuo tokom saslu{awa, Brejvik tra`i ostavku vlade i da wegovo mentalno stawe ispitaju japanski specijalisti. Advokat Lipestad ka`e da je Brejvik tra`io da ga pregledaju japanski specijalisti jer „Japanci razumeju ideju i vrednost ~asti”. (Tanjug)

komentaru objavqenom u glasniku kineske Komunisti~ke stranke, a preneo je Rojters. „To ugro`ava oporavak ameri~ke privrede, a tako|e prestavqa rizik po svetsku privredu”, stoji u ~lanku. Analiti~ari navode da ti

Demokratske stranke, objavio je ju~e zvani~ni kineski dnevni list „Pipls dejli”. „Iako su SAD prakti~no izbegle bankrot, du`ni~ki problemi te dr`ave i daqe nisu re{eni. Oni su jednostavno odlo`eni, pa }e imati tendenciju rasta”, navodi se u

komentari ne odra`avaju nu`no stavove zvani~nog Pekinga, ali podse}aju da je Kina zabrinuta zbog velikog broja ameri~kih obveznica koje poseduje. U Predstavni~kom domu Kongresa jepreksino} izglasan predlog podizawa gorwe granice dr`avnog

zadu`ivawa, {to je bio kqu~ni korak za izbegavawe potencijalnog tehni~kog bankrota najve}e svetske privrede. Ju~e su se o tome dogovorili i u Senatu. Kao najve}i kreditor SAD-a, Kina je vi{e puta apelovala na zvani~ni Va{ington da za{titi kineske investicije u dolarima, odnosno ameri~ke dr`avne obveznice koje poseduje, a koje ~ine ~ak 70 odsto ukupnih deviznih rezervi Kine od 3,2 biliona dolara. Kineski zvani~nici nisu dosad javno komentarisali postizawe dogovora o pove}awu limita ameri~kog duga. Aktivnost u prera|iva~kom sektoru u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama je u julu jedva zabele`ila rast, dostigav{i najni`i nivo od okon~awa recesije, saop{tio je Institut za upravqawe nabavkama (ISM). Rast najve}e nacionalne privrede u svetu je u prvoj polovini 2011. znatno usporen. U periodu april-jun je ostvaren sumoran rast od 1,3 odsto na godi{wem nivou, posle jo{ slabijeg ja~awa od svega 0,4 odsto u prva tri meseca ove godine (Tanjug)

Netanijahu pristao na pregovore JERUSALIM: U dramati~nom politi~kom preokretu, izraelski premijer Bewamin Netanijahu pristao je da pregovara o granicama palestinske dr`ave zasnovanim na liniji prekida vatre od pre 1967. godine, javila je TV stanica „Kanal 2”. Netanijahu je do sada odbijao da govori o svojim planovima za pregovorawe o granicama, isti~e agencija AP. Je-

dan visoki izraelski zvani~nik, koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan, nije hteo da potvrdi da li premijer sada ho}e da prihvati liniju prekida vatre kao po~etnu ta~ku pregovora, ali je rekao da Izrael `eli da proba nove formule u ciqu obnavqawa pregovora zasnovanim na predlogu ameri~kog predsednika Baraka Obame. (Tanjug)

Glad opasno preti Somaliji @ENEVA: Ujediwene nacije su saop{tile ju~e da }e se glad najverovatnije pro{iriti na ceo ju`ni deo Somalije u roku od mesec dana i naterati jo{ na desetine hiqada qudi da izbegnu u prestonicu Mogadi{. Potrparol UNHCR Fatoumata Lexeune-Kaba izjavila je novinarima u @enevi da je 100.000 qudi

ve} stiglo u Mogadi{ zbog gladi, od ~ega samo 27.100 u julu. Lexeune-Kaba je navela da je Mogadi{ ranije primio 370.000 qudi zbog naisqa i nestabilnosti u zemqi. Prema podacima UNHCR, ~etvrtina somalijske populacije, koja iznosi 7,5 miliona qudi, interno je raseqena. (Tanjug)

U SIRIJI PRVOG DANA RAMAZANA POGINULE 24 OSOBE

EU pro{irila sankcije Siriji DAMASK: U Siriji su u posledwa 24 sata poginula 24 civila, me|u kojima wih deset su ubili pripadnici snaga reda nakon ve~erwe molitve prvog dana ramazana, izjavio je {ef sirijske Organizacije za za{titu qudskih prava Abdel Rahman. Sirijske snage bezbednosti ubile su 10, a ranile nekoliko osoba tokom protesta odr`anih u nekoliko sirijskih gradova posle ve~erwih molitvi prvog dana Ramaza a prekju~e su poginule ukupno 24 osobe. Evropska unija stavila je ju~e sirijskog ministra odbrane Alija Habibija i jo{ nekoliko bezbednosnih zvani~nika na listu sirijskih funkcionera kojima se zamrzava imovina i zabrawuje ulazak u EU. Na listu, koju je objavio zvani~ni `urnal EU, dodata su imena pet zvani~nika, me|u kojima su i sirijski {ef unutra{we bezbednosti i {ef obeve{tajne slu`be u gradu Hama, u kome je, kako je navela EU, do{lo do maskara civila tokom vikenda, preneo je Rojters. EU je ranije uvela sankcije za sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i jo{ 29 osoba. Italija je pozvala svog ambasadora u Siriji na konsultacije zbog „stra{ne represije protiv civilnog stanovni{tva”, saop{tilo je ju~e italijansko ministarstvo inostranih poslova. „Ministar spoqnih poslova Franko Fratini dao je instrukcije na{em ambasadoru u Damasku, Akilu Ameriju, da se vrati u

Italiju na konsultacije”, navodi se daqe u saop{tewu ministarstva.U saop{tewu se jo{ ka`e da je „Italija predlo`ila da svi ambasadori zemaqa Evropske unije budu opozvani iz Damaska”, prenosi AFP. Italija je tra`ila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN kako bi se osudio napad sirijske vojske na demonstrante.Savet bezbednosti Ujediwenih nacija odr`ao je prekju~e zatvorene konsultacije o krizi u Sirji, ali je sednica zavr{ena bez konkretnih rezultata. Kako navode diplomate koje su prisustvovale sastanku, visoki zvani~nik UN izneo je tokom razgovora podatke o 3.000 nestalih i 12.000 uhap{enih od po~etka protesta u martu na kojima opozicija tra`i odlazak sa vlasti predsednika Ba{ara al-Asada. Velika Britanija, Francuska, Nema~ka i Portugal su uz podr{ku SAD zalagale su se za usvajawe nacrta rezolucije kojom bi se osudila brutalna represija koju sprovodi re`im u Siriji. Rusija, Kina i druge zemqe koje se protive nacrtu rezolucije, nezadovoqne su {to je NATO iskoristio rezolucije o Libiji kako bi opravdao vazdu{ne napade na tu zemqu.Te zemqe strahuju da bi usvajawe rezolucije o Siriji moglo da otvori put vojnoj intervenciji protiv Al-Asadovog re`ima, {to su predstavnici evropskih zemaqa i zemaqa ~lanica NATO o{tro ju~e odbacili. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HOSNIMUBARAK U Kairu danas treba da po~ne su|ewe biv{em egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku i wegovim najbli`im saradnicima. To je jedan od glavnih zahteva demonstranata koji tra`ze br`e ostvarivawa ciqeva revolucije. Ako se doka`e wegova krivica za ubistva demonstranata, Mubarak bi mogao biti osu|en na smrtnu kaznu”, ka`u u ministarstvu pravde.

YENIFERLOPEZ Peva~ica i glumica Xenifer Lopez izjavila je kako i daqe veruje u qubav, uprkos tome {to se rastala od Marka Entonija sa kojim je bila u braku sedam godina, prenele su ju~e agencije. Ova ameri~ka glumica i peva~ica dala je magazinu „Vaniti fer” svoj prvi intervju od kada je objavila da se razvodi, u kome je istakla kako je ve~iti optimista i opisala sebe kao najve}eg sawara.

SERGEJMAGNITSKI Ruski istra`iteqi ponovo su otvorili istragu o smrti advokata Sergeja Magnitskog koji je preminuo u pritvoru 2009. zbog problema sa pankreasom, ali i zbog navodno lo{eg tretmana u pritvoru. Portparol Kancelarije glavnog tu`ioca, Marina Grindeva potvrdila je da je slu~aj ponovo otvoren i da }e biti istrage protiv doktora i zamenika {efa zatvora.

Ku}aPetraPanapostaje de~jikwi`evnicentar EDINBURG: Ku}a Mout Bre u gradi}u Damfrisu, koja je kwi`evniku Xejmsu Beriju poslu`ila kao inspiracija za pri~u o Petru Panu, bi}e pretvorena u de~ji kwi`evni centar. Re~ je o ku}i u ~ijem se “magi~nom” vrtu kao mali ~esto igrao ovaj {kotski kwi`evnik, zajedno sa sinovima advokatske porodice Gordon koja je tu jedno vreme `ivela, preneli su britanski mediji. Imawe je bilo u privatnom vlasni{tvu izme|u 1823. i 1914. godine, nakon ~ega je ku}a pretvorena u stara~ki dom. Godine 1997. definitivno je napu{tena. Godine 2008. je kupuje {kotska grupacija za kupovinu i prodaju nekretnina “Lorbrn hausing asosiej{n”. Grupacija je planirala da je pretvori u stambenu zgradu, ali je, zbog iz-

uzetno lo{eg stawa, odlu~ila da je sru{i. Odluka je nai{la na veliko protivqewe stanovnika Damfrisa, koji su smatra-

li da je treba sa~uvati kao istorijski spomenik. Re{ewe je bilo da se celokupno imawe stavi pod za{titu

dru{tva za o~uvawe zgrada od arhitektonskog i istorijskog zna~aja “Bilding prezervej{n”. Osnovana je organizacija “Petar Pan Mout Bre”, koja }e iskqu~ivo brinuti o ku}i i “magi~nom” vrtu. Dogovorili smo se da od “Orbrn hausing asosiej{n” kupimo ku}u i vrt. Moramo da sakupimo 750.000 funti kako bi je kupili i po~eli sa restauracijom. @elimo da to bude prvi de~ji kwi`evni centar u [kotskoj. Nadamo se da }emo to uspeti do kraja 2015. godine”, rekla je vo|a projekta Keti Egnu. Ona je dodala da }e to biti mesto gde }e deca mo}i da u`ivaju u pri~ama. Mislim da je mesto vrlo podesno za tako ne{to, jer je i sam Xejms Beri govorio da je ovo “za~arana zemqa’”, istakla je Egnu. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik

Milionske{tetezbog odlukePri{tine BAWALUKA: BiH trpi veristila preduze}a iz Crne Gosi} i naveo da je u istom ovom like {tete zbog odluke kosovre, Hrvatske i Makedonije, koji periodu s Kosova u BiH uvezeno skih vlasti da uvedu carine na su plasirala na kosovsko tr`ine{to vi{e od tri miliona proizvode iz BiH, koje dolaze {te svoju robu. Prema wegovim KM. On podse}a da su Spoqnona kosovsko tr`i{te, rekao je re~ima, BiH je u prvih {est metrgovinska komora BiH i Pridanas ekonomski analivredna komora ti~ar SpoqnotrgovinSrbije zajedni~ki Slobodan protok robe na kosovsko ske komore BiH Duqko reagovale na jedHasi}. On isti~e da je nostranu odluku tr`i{te je u potpunosti prekinut od 20. jula, kada je prikosovskih vlasti (Duqko Hasi}) {tinska vlada uvela o uvo|ewu embarcarine u iznosu od 10 ga na robu iz Srodsto na robe iz BiH, u potpuseci ove godine na kosovsko trbije i uvo|ewu carine u visini nosti prekinut slobodan pro`i{te izvezla robe u vrednosti od 10 procenata na robu iz BiH. tok robe na kosovsko tr`i{te. oko 159 miliona konvertibilDo sada od me|unaordnih insti„U ovom trenutku skoro sve nih maraka (KM). tucija, kako navodi Hasi}, jo{ isporuke iz BiH su obustavqe„Re~ je o jednom od malobrojnema odgovora na o~igledno krne”, rekao je Tanjug u Hasi} i nih tr`i{ta sa kojima BiH ima {ewe Sporazuma o slobodnom dodao da su ovu situaciju iskoizra`en suficit”, rekao je Haprotoku roba. (Tanjug)

sreda3. avgust2011.

Po{iqkasbombomza predsednicuSudaBiH BAW AL UK A: Paket sa ru~nom bombom „ka{ikara”, koji je ju~e donet u zgradu Suda BiH bio je adresiran na predsednicu Suda Medxidu Kreso, kazala je portparol Suda Bih Manuela Hoxi}. Ona je u izjavi Tanjug u rekla da je u paketu pored bombe bilo i pismo, o ~ijoj sadr`ini nijem mogla da govori. „Paket je stigao redovnim putem, po{tom iz @ep~a”, kazala je Hoxi}eva, navode}i da je poznat i po{iqalac, ali radi istrage ne mo`e otkriti wegov identitet. Hoxi}eva je kazala da je sudski kurir preuzeo po{iqku u po{ti i da ju je doneo u Sud, gde je tokom kontrole usta-

ODVOJNO-POLICIJSKEAKCIJE“OLUJA”PRO[LO16GODINA

Zlo~inikojise nisusmelidogoditi ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} je povodom obele`avawa Dana pobede, Dana domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih braniteqa i godi{wice “Oluje” ju~e primio u~esnike te operacije koja je po~ela 4. avgusta 1995. godine i dovela do egzodusa vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske. On je javio je ju~e da su „to bili dani ponosa i slave koje niko vi{e ne mo`e osporiti niti dovesti u pitawe”, prenela je agencija Hina. „Zbog jednog malog dela doga|aja koji se nisu ni morali ni smeli dogoditi ~esto se neopravdano dovodi u pitawe smisao cele operacije, {to je neta~no s vojnog, moralnog, politi~kog i svakog drugog stajali{ta”, rekao je on. “S ponosom se se}amo va{eg ogromnog doprinosa oslobadawu domovine, vi predstavqate gotovo 200 hiqada u~esnika bitke koja }e zauvek ostati zlatnim slovima upisana u istoriju na{eg naroda”, rekao je Josipovi} okupqenim generalima i oficirima. Hrvatski predsednik je ocenio i da je Oluja bila legalna, legitimna, brza, efikasna i brilijantna vojna akcija u najve}oj meri u skladu s ratnim pravom. „Svi mi u Hrvatskoj duboko i iskreno `alimo za svakom nevinom `rtvom, svakim nepotrebnim zlo~inom i svakim nepotrebnim razarawem”, rekao je on i dodao da je Hrvatska ponosna ne samo na pobedu, ve} i na svoju snagu da se suo~i i „s tim

nezaobilaznim delom pri~e” i da kazni odgovorne. U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao dr`avni praznik Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja kojom su pod hrvatsku upravu vra}eni posledwi delovi teritorije koje su dr`ali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. godine taj

Ivo Josipovi}

dan se obele`ava i kao Dan oru`anih snaga Hrvatske. Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veqko Odalovi} podsetio je ju~e da u na{em regionu i daqe nije re{ena sudbina oko 14.000 nestalih i naglasio da poseban problem predstavqaju spore identifikacije na koje ~eka blizu 5.000 tela `rtava. Od ukupnog broja ekshumiranih, 3.000 ~eka na identifikaciju u Tuzli i Visokom (BiH), 600 u Bawaluci (Republika Srpska), vi{e od 900 u Zagrebu (Hrvatska) i 400 u Pri{tini, precizirao je Odalovi} na konferenciji za novinare

Sve{teniciosu|eni zbogzlostavqawa

osam godina.Kazna im je izre~ena u prepunoj sudnici, a wihovi advokati su rekli da }e ulo`iti `albe, prenosi AFP. Jedna od `rtava, Lorens Gre~, koji je ~esto govorio u ime dru-

akcenat bio na podru~ju zapadne Slavonije gde je ekshumirano 113 tela na lokacijama Oku~ani, Medari, Vrbovqani i Kukuqevce. Ove ekshumacije, kako je kazao Odalovi}, pomogle su mnogo procesima koji se protiv odgovornih za zlo~ine vode u Ha{kom tribunalu i pred hrvatskim sudovima.

Medyida Kreso

novqeno da se u paketu nalazi ru~na bomba „ka{ikara”. „Na lice mesta stigli su pripadnici policije sarajevskog

kantona, MUP Federacije i Agencije za istrage i za{titu, koji su uradili uvi|aj. Ura|ena je forenzi~ka analiza i uzeti otisci prstiju”, kazala je Hoxi}eva. Hoxi}eva je rekla da se predsednica suda Kreso nalazi na godi{wem odmoru, ali je odmah po saznawu o po{iqci do{la na radno mesto. Manuela Hoxi}e je precizirala da vi{e detaqa o ovom incidentu ne mo`e dati, navode}i da policijski organi iz svog domena preduzimaju odgovaraju}e radwe. Ona tako|e nije mogla da ka`e, da li je nakon ovog predsednica Suda dobila poja~ane mere obezbe|ewa. (Tanjug)

CRNA GORA

Bezizbornogzakona nemapregovora PODGORICA: ^lan Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta i izvestilac za Crnu Goru ^arls Tanok izjavio je da neusvajawe izbornog zakona mo`e usporiti Crnu Goru na evropskom putu. „Od usvajawa izbornog zakona zavisi}e izve{taj Evropske komisije (EK) o sprovo|ewu preporuka za po~iwawe pregovora i ukoliko se zakon vrlo brzo ne usvoji to mo`e usporiti evropski put Crne Gore. Tu je stvar vrlo jasna. Nemate vremena za gu-

bqewe”, kazao je Tanok. On je ponovio da je usvajawe izbornog zakona prvi od uslova Evropske komisije, kako bi Crna Gora u oktobru dobila datum za po~etak pristupnih pregovora. Skup{tina Crne Gore nije 31. jula usvojila izborni zakon, a novi rok je 31. decembar.Rok za uskla|ivawe produ`avan je ~ak sedam puta. Usvajawe izbornog zakona je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora za prikquewe EU. (Tanjug)

SrbijaiHrvatska kaoprimer

PEDOFILIJANAMALTI

LAVALETA: Dvojici malte{kih sve{tenika ju~e je izre~ena kazna od ukupno jedanaest godina zatvora zbog seksualnog zlostavqawa de~aka u jednom siroti{tu tokom osamdesetih godina. ^arls Pulis je osu|en na {est godina, Godvin Skeri na pet, a su|ewe je trajalo ~itavih

koja je bila posve}ena stradawu Srba u vojnoj operaciji hrvatskih oru`anih snaga „Oluja”. Na skupu, koji je organizovalo Udru`ewe porodica nestalih i poginulih lica „Suza”, Odalovi} je naglasio da srpska Komisija nije zadovoqna dinamikom identifikacija, jer se one moraju mnogo br`e re{ava-

25

gih zlostavqanih od strane ova dva sve{tenika, obratio se novinarima ispred sudnice, nekoliko minuta nakon {to im je izre~ena kazna. Gre~ je rekao da su veoma zadovoqni kaznama i dodao da su sve{tenici naneli puno {tete. Uticali su na na{e `ivote i na `ivote na{ih porodica.Neke od `rtava su postale narkomani i neki su umrli. [teta koju su po~inili nikada ne}e nestati”, zakqu~io je Gre~ sa suzama u o~ima. Afera oko pedofilije po~ela je 2003. godine kada je Gre~ sa deset ostalih `rtava odlu~io javno da govori o sve{teni~kom zlostavqawu koje se dogodilo u siroti{tu Sveti Josif blizu glavnog grada La Valete u vreme kada su de~aci imali izme|u 13 i 16 godina. Tre}i sve{tenik koji je bio ume{an u zlostavqawe Xo Bone umro je po~etkom ove godine.

Spomenik „Oluji” u Kninu

ti. Kao razloge {to postoji veliki broj neidentifikovanih, on je naveo nepoklapawe ostataka s uzorcima DNK, „{to govori da je u prethodnom periodu bilo pogre{nih identifikacija”. U tom slu~aju postoje samo uzorci krvi, ali nema ostataka srodnika jer su sahraweni, a s druge strane jedan deo srodnika nije dao krv po{to je identifikacija ra|ena klasi~nom metodom, objasnio je Odalovi}. Prema wegovim re~ima, u proteklih godinu dana poja~ane su aktivnosti na ekshumacijama ve}ih lokacija, a u Hrvatskoj je

On je naglasio i da je Hrvatska u zaostatku s ekshumacijama i identifikacijama, a sada izlazi i sa novim brojevima nestalih. „Mi to ne prihvatamo, jer se pokazalo da su dosad na{i podaci bili merodavni u 90 odsto slu~ajeva, tako da }emo na na{im zahtevima istrajati”, rekao je Odalovi}. On je podsetio da je Srbija ispunila dva glavna hrvatska zahteva i preda la do ku men ta ci ju za 2.896 osoba, koje su pro{le kroz sabirne centre Staji}evo i Begejci, kao i za 1.276 iz vukovarske bolnice.

BugarskaiRusijana suduzbognuklearke SOFIJA: Ruska kompanija „Atomstrojeksport” odlu~i}e do novembra da li }e u~estvovati u izgradwi druge bugarske nuklearne centrale „Belene”, ali je odluka o tome neizvesna zbog spornih pitawa izme|u ruske i bugarske energetske kompanije. Mediji u Rusiji su preneli da }e se „Atomstrojeksport” sigurno povu}i iz projekta ukoliko ne bude napretka u pregovorima sa Bugarskom. Moskva i Sofija trenutno razgovaraju jezikom sudskih zahteva i

izgradwa elektrane. Bugarski ministar ekonomije Traj~o Trajkov je saop{tio da je postavio ultimatum Rusiji da povu~e zahtev predat Me|unarodnoj trgova~koj komori u Parizu. Prema procenama ruskih pravnika, dogovor Atomstrojeksporta” i NEK-a mo`e biti stavqen van snage u svakom trenutku, dobrovoqnom odlukom kompanija ili sudskim putem. U slu~aju propadawa projekta „Belene”, ruska kompanija ne}e imati velike {tete, osim eventu-

Zbog nedostatka novca, Bugarska je predlo`ila i drugim zemqama u regionu da u~estvuju u finansirawu projekta, a Srbija je ve} izrazila zainteresovanost za u~e{}e u tom poslu ultimatuma, jer je „Atomstrojeksport” podneo arbitra`nom sudu Me|unarodne trgova~ke komore zahtev protiv bugarske Nacionalne elektri~ne kompanije (NEK) za ispla}ivawe 58 miliona evra, ulo`enih u radove neophodne za izgradwu te nuklearke.NEK je tako|e najavio da }e podneti sudski zahtev protiv „Atomstrojeksporta” za isplatu 61 miliona evra, na ra~un stare opreme koja se nalazila na teritoriji gde je predvi|ena

alnog nedobijawa od{tete za projekat. Bugarska je posle zatvarawa ~etiri od {est reaktora nuklearke „Kozloduj” odlu~ila da pokrene pitawe izgradwe druge elektrane tog tipa. Elektrana „Belene” }e se sastojati od dve reaktora ja~ine od po 1.000 megavata i bi}e gra|ena na Dunavu. Izgradwa nuklearke je usporena zbog jo{ nedogovorene kona~ne cene projekta izme|u Rusije i Bugarske, koja varira izme|u pet i devet milijardi evra.

PODGORICA: Zemqe koje su ozbiqne u nameri da uspostave vladavinu prava rade na tome kao Hrvatska, isto kao i Srbija, koje su napravile pozitivne promene, a mi `elimo da vidimo Crnu Goru da ~ini isto, izjavila je ameri~ka ambasadorka u Podgorici Su Kej Braun i istakla da Crna Gora mo`e nau~iti dosta od svojih suseda. „Akcije moraju da uslede i da poka`u da ste zaista ozbiqni i da imate politi~ki voqu kada je u pitawu vladavina prava”, poru~ila je Braun u intervjuu za podgori~ke “Vijesti”. Braun je naglasila da je vladavina prava osnovni izazov za Crnu Goru kako bi i{la napred, napomiwu}i da veruje da postoji posve}enost tome. „Unapre|ewe vladavine prava }e biti stalan izazov koji }e zahtevati politi~ku voqu, ne samo lidera, nego i celog dru{tva, da bude spremno da se `rtvuje kako bi dr`ava i{la napred”, rekla je Su Braun. Upitana na kakvo `rtvovawe misli, ona je ukazala na problem korupcije, jer to „zahtEva promene odre|enih navika i spremnost na po{tovawe zakona, nasuprot poku{ajima da se na|e neki brzi

Su Kej Braun

izlaz, {to nije demokratija kakva bismo mi `eleli da bude”. Ona je ocenila i da postoje uslovi za ulazak Crne Gore u EU i NATO. „SAD su i te kako anga`ovane u oblasti vladavine prava, radimo sa tu`iocima i sudijama kako bismo pove}ali wihove kapacitete, imamo i savetnika koji radi sa va{om policijom. Poma`emo im i u shvatawu da u demokratiji postoje odre|ena pravila koja moraju biti po{tovana”, istakla je ameri~ka ambasadorka u Podgorici Su Kej Braun. (Fonet)

Klanoviprotiv IgoraLuk{i}a PODGORICA: Lideri crnogorske opozicije, Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi}, okrivili su Demokratsku partiju socijalista (DPS) za neusvajawa izbornog zakona i ocenili da neki centri mo}i u toj stranci poku{avaju da iskompromituju Igora Luk{i}a, kako bi se na jesen postavilo pitawe smene na premijerskoj funkciji. Mandi}, koji je predsednik Nove srpske demokratije, smatra da je neusvajawe izbornog zakona rezultat unutarpartijskih stvari u DPS-u. „Jedna od unutarpartijskih stvari jeste da se iskompromitije premijer Luk{i} i da se, najverovatnije na jesen kada se ne dobije datum pregovora, od odre|enih struktura iz DPS-a tra`i novo re{ewe na toj pozi-

ciji”, kazao je Mandi} listu „Dan”. Lider Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} smatra da unutar vladaju}e partije postoje klanovi i da ostaje da se vidi da li }e se klan okupqen oko aktuelnog premijera distancirati od predsednika DPSa Mila \ukanovi}a. On je ocenio da postoji sve ve}a nervoza unutar DPS-a i da su mnogi finkcioneri te stranke svesni da Crna Gora treba da napravi otklon od mafija{kih kartela i {verca. „Do kraja godine ne{to }e se tu iskomplikovati i zato je mogu}e da do|e do zna~ajnih turbulencija. Bojim se da je, u ovom trenutku, realna opcija da ne dobijemo datum pregovora sa Evropskom unijom”, kazao je Medojevi}. (Tanjug)


LekAR

sreda3.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

Suz eika{ aq zag or~ av ajulet o a qude alergi~ne na polen ambrozije po~iwe period ka{qa, suzewa i svraba o~iju, kijawa kojem nema kraja... U drugoj polovini leta u vazduhu je posebno mnogo polena te korovske biqke pa ne ~udi {to se gra|ani sve ~e{}e obra}aju lekaru za pomo}. - Alergijska kijavica je naj~e{}a alergijska bolest u svetu, a procewuje se da }e u narednih deset godina broj qudi koji pate od polenskih alergija biti duplo ve}i - ka`e dr Tawa[o{ki}. - Trenutno sve ve}i problem qudima zadaje alergija na ambroziju i druge korove. Alergija napada sve

Z

one koji su preosetqivi na polen, i decu i starije. Iako mnogi qudi ne obra}aju pa`wu na prve simptome alergije, vaqa re}i da je to bolest koja ne}e sama od sebe da pro|e, a svake godine pojavqiva}e se u sve `e{}em obliku. Pacijenti koji ve} godinama pate od alergije znaju da s terapijom vaqa po~eti desetak dana pre pojave prvih simptoma. To je najboqa i najjeftinija prevencija bolesti. Oni kod kojih se simptomi sada prvi put jave obavezno treba da zatra`e savet le ka ra. Osnov ni pra vi lo za prevenciju alergije je skloniti se od onoga {to je izaziva. Kako to uglavnom nije mogu}e jer polena ima svuda oko nas, pogotovo u vetrovitim i toplim danima, postoje i neka osnovna pravila kako da se olak {a `i vot: sta no ve, po seb no spava}e sobe alergi}ne osobe ne treba da provetravaju dawu nego no}u, i to od 22 sata do zore kada je koncentracija polena u vazduhu najmawa. Posle {etwe kosu i ode}u treba dobro is~etkati i istrestu, a prozore od automobila prilikom vo`we dr`ati zatvorene. Osim lekova protiv alergije, kojih u na{im apotekama ima , a pojedini od wih se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, terapi ja pod ra zu me va i in ha la ci ju, sprejeve za nos, pumpice, masti... -Terapiju, naravno, niko ne bi trebalo da uzima na svoju ruku ve} iskqu~ivo u dogovoru s lekarom. Naime, radi se o pravoj bolest koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astmeka`e na{a sagovornica. J. Barbuzan

Lubenicaosve`availe~i ubenica je omiqena poslastica na na{oj trpezi. Vole je i stari i mladi, ali osim osve`ewa i slasti, ovo povr}e iz reda bundeve ima i velikog uticaja na

L

telu pretvara u aminokiselinu arginin, koja slo`enim procesima metabolizma uti~e na sni`ewe pritiska i opu{tawe krvnih sudova. Lubenica ima i vitamina C i betaka-

o~uvawe zdravqa. Ono po ~emu je lubenica posebno popularna je visok sadr`aj vode koji pogoduje radu bubrega. Za lubenicu se ~esto ka`e kako je dobra za „~i{}ewe organizma”. Poznato je da je ona bogata aminokiselinom citrulin koja se u

rotena koji su poznati antioksidanti, delotvorni u spre~avawu {tetnog delovawa slobodnih radikala. Jedna od uloga j vitamina C je i vezivawe gvo`|a, ~iji se nedostatak vrlo ~esto konstatuje kod osoba tre}e `ivotne dobi.

Gqivasni`ava holsterol z tradicionalne kineske medicine do Evrope i Amerike stigli su brojni „recepti” za ~uvawe zdravqa i le~ewe brojnih bolesti. Neke od tehnika starih Kineza prihva}ene su kao paralelno le~ewe uz konvencionalnu medicinu, neke se vode kao alternativni lekovi, a deo medicine Kine ugra|en je i u recepte za pravqewe lekova u farmaceutskoj industriji. Osim tehnika le~ewa, na na{e podru~je

I

stigle su i brojne biqke za koje Kinezi tvrde da su lekovite, da produ`avaju `ivot i da efikasno le~e mnoge bolesti. Jedna od wih je i gqiva {itake. Ekstrakt ove gqive je gotovo nezaobilazni tradicionalni lek, a i danas ona ima va`no mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji razli~itih trovawa, virusnih infekcija, povi{enog krvnog pritiska ili poreme}aja metabolizma masti. Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih ista`ivawa da-

nas se pouzdano zna da ona sadr`i zna~ajne koli~ine va`nih vitamina i minerala. Bogatstvo vitaminima B grupe i vitaminom D ~ine je va`nim nutritivnim izvorom ovih supstancija. Ako se tome doda i visok procenata va`nih minerala: kalcijuma, magnezijuma, fosora i gvo`|a, postaje jasno odakle toliko ineresovawe za upotrebu ove gqive u svakodnevnoj ishrani. Pojedini istra`iva~i tvrde da je {itake bogata i koenzimom Q-10, supstancijom s dokazanim antioksidantnim i imunoprotektivnim svojstvima. Weno osnovno blagotvorno dejstvo u normalnom funkcionisawu digestivnog trakta pripisuje se bogatstvu biqnih vlakana koje pospe{uju tonus i rad creva. [itaka sadr`i, u visokoj koncentraciji, supstanciju neophodnu za sintezu vitamina D, ergosterol, pa je po nekim analizama dokazano da svega nekoliko grama su{ene gqive potpuno zadovoqava dnevne potrebe za ovim vitaminom. Glavni razlog pove}anog interesovawa za {itake su, osim izvanrednog ukusa, i dobri rezultati u sni`avawu holesterola. Dokazano je da redovno kori{}ewe ove gqive u ishrani smawuje nivo holesterola u krvi. Naime, kori{}ewe deset grama suvih gqiva dnevno, nakon samo jedne sedmice smawuje nivo holesterola u krvi oko 15 procenata.

Likopen je tako|e jedan od vrlo delotvornih antioksidanta koji daje crvenu boju lubenici. Mnogobrojne studije su utvrdile za{titnu ulogu likopena kod nekoliko vrsta raka (rak plu}a, dojke, prostate i drugih vrsta). Likopen {titi }elije od oksidativnog o{te}ewa i na taj na~in u~estvuju u procesima za{tite sr~anog sistema i sistema krvnih sudova. Lubenica je slatko povr}e koje jedemo kao vo}e. Nema mnogo kalorija, ali ima visok glikemijski indeks, tako da {e}er jako brzo sti`e u krv i veoma brzo ose}amo kako nas okrepquje. Iz istog razloga lubenicu mo`emo da pojedemo u neverovatno velikim koli~inama i {to je vi{e jedemo vi{e nam se jede. Kada je toplo, to je izvanredan ru~ak ili lagana ve~era. Me|utim, zbog velike koli~ine {e}era lubenica se ne preporu~uje dijabeti~arima. Samo jedna kri{ka libenice mo`e veoma da „podigne” nivo {e}era u krvi, pa ovaj podatak oboleli od {e}erne bolesti moraju da imaju u vidu ukoliko ne mogu da odole lubenici.

Stro` ebezb edn os ne mer ezaigra~k e

VESTI Genetskaterapija zaslepilo Na Univerzitetu u Pensilvaniji na~nici su uspeli da pomo}u „ciqanog virusa” uti~u na jednu vrstu fotoreceptora u retini koja otkazuje pod uticajem jednog naslednog oboqewa. Time je na~iwen prvi korak u razvijawu genetske terapije za tu vrstu naslednog slepila. Teoretski, virus mo`e da se upotrebi kao „projektil” za ubacivawe ispravnog genetskom materijala u }elije. Ovog puta virusi koji su uba~eni u {tapi~aste fotoreceptore nisu nosili genetski materijal, ve} samo fluoroscentni protein, da bi se videlo mo`e li da isporu~i svoj „tovar”. Slede}i korak je sla we u „po kva re ne” }e li je o~nog dna ispravnih gena.

Oprezzbog}elave ta~ke

vropska unija uvela je stro`e bezbednosne mere za igra~ke. Na udaru novih propisa su se pre svega na{le igra~ke koje sadr`e ftalate, hemikalije koje omek{avaju plastiku, a dovode se u vezu s hormonskim poreme}ajem kod dece. Posebna pa`wa posve}ena je i retardantima plamena, materijama koje ote`avaju da se igra~ka zapali. Ove hemikalije mogu da ometu rast dece i da trajno o{tete wihov endokrini sistem. Nadzor na granicama EU i u sa-

E

mim dr`avama ~lanicama }e biti poja~an, dok }e se proizvo|a~i, uvoznici i distributeri smatrati odgovornim za otkrivawe rizika i potencijalne izlo`enosti dece {tetnim materijama. Poo{treni su i propisi koji imaju za ciq da onemogu}e da se dete ugu{i igra~kom ili wenim delom gutawem ili udisawem. Igra~ke koje se prodaju sa hranom ili koje su u hrani (kao kod „kinder jaja”) }e morati da budu posebno upakovane. (Tanjug)

]elavo mesto na vrhu glave mo`e biti mnogo vi{e od udarca na ta{titu - mo`e biti znak upozorewa za budu}e zdravstvene probleme. Isra`ivawe sprovdeno u SAD odredilo je gubitak kose na temenu kao marker za povi{en rizik od sr~anih bolesti i raka prostate koji se kod }elavih qudi javqa dva puta ~e{}e ukoliko se }elavost pojavi pre 30. godine `ivota. Vi{i nivo mu{kih hormona mo`e uzrokovati „skupqawe” folikula kose, pa mogu pove}ati nivo holsterola u krvi i pritisak, {to je povezano s bolestima srca.


GLOBUS

dnevnik

sreda3.avgust2011.

27

Ово је хотел, казино...? Не, затвор! Н

Музика деведесетих никада није звучала боље

С

ећамо се Dr. Albana, Ace of Base и осталих музичара који су обележили једну деценију...како звуче када их обради један акапела састав? Чланови групе Local Vocal из Данске препевали су песме које су обележиле једну деценију и којима бисмо се, да их чујемо, слатко смејали.

У њиховој акапела верзији ти хитови звуче феноменално.Како би нас подсетили на неке од њих, чланови групе су урадили мали микс „најбољих ствари” - „Scatman”, „All that she wants”, „I like to move it”, „What is love”...

овоименована управница затвора Учиардоне у Палерму Рита Барбера забранила је затвореним мафијашима „модирање” Мафијашким босовима који служе затворску казну у овој установи строго је забрање да надаље по затвору парадирају у фирмираним оделима. „Армани”, „Гучи” и „Том Форд” мораће да их „сачекају” са оне стране решетака, јер је тако наложила нова управница! Барбера је нагласила да се у затвору мора престати са праксом ношења фирмираних одела и накита и других скупоцених ствари јер је то затвор, „а не неки скупоцени хотел у Лас Вегасу”. Због „лабавих правила” затвор Учиардоне, где је један „мафијашки шеф” прославио свој рођендан „онако како доликује”, уз шампањац, јастога и остале посластице, добио је надимак „Гранд хотел”. „Овакве ствари се више неће

толерисати у мом затвору”, одлучно је изјавила нова управница. Међутим, нова правила већ су изазвала осуде затвореника који су навикли да се осећају као код куће - а можда и боље, као и њихових породица.

Продајем децу, цена повољна

М

ајка из Аустралије под истрагом је зато што је на Интернет поставила оглас у ком нуди своју децу. Неименована жена поставила је на сајт Ибеј оглас у ком нуди на продају своју децу, дечака и девојчицу млађе од десет година. Уз оглас су биле и слике деце, па су корисници сајта алармирали полицију. Жена из Гилонга на југу Аустралије је одмах пронађена и испитана, и полицајци су утврдили да је била реч о шали. „Она неће бити оптужена за било шта пошто оглас није био озбиљан, али апелујемо на грађане да не праве овакве неслане шале”, саопштила је полиција.

Затворите очи и притисните „плej” а би придобиле купце компаније прибегаД вају најразличитијим начинима рекламирања, а словеначка минерална вода „Раденска”

је унајмила светски познати хор. Ту ништа не би било необично да хор пева, рецитује... али овај хор имитира шум отварања боце, сипања воде у чашу и испијања. „Perpetuum Jazzile” је светски познати хор који имитира не само инструменте већ звукове из природе, шумове... Светску славу су стекли, наравно, на Јутјуб порталу где је њихово „имитирање” кише и олује у песми „Африка” погледало око 12 милиона људи.

Доме, танки доме П

ољаци граде најтању кућу на свету, широку „читава” 72 центиметра, у којој ће моћи „нормално да се живи”. Израелски писац Етгер Керет зида веома необичну кућу у граду

у „најширем” 122. Ово ремек-дело архитектуре, које се води као „уметничка инсталација” јер не испуњава грађевинске прописе овог града, дизајнирала је компанија „Централ” из Пољске.

Волу у Пољској - он неће као „остали смртници” имати проблема са унајмљивањем радника који ће уместо њега уносити ормаре, брачни кревет, веш машину...јер их највероватније неће ни имати! Његова кућа је у најужем делу широка свега 72 центиметра (!), а

Писац ће, веома, веома скучено, живети у овој кући, а имаће све што имају и куће конвенционалних, нормалних димензија ходник, тоалет и спаваћу собу. Најтања кућа на свету попуњава празан простор између две зграде.

Хоћу ту лоптицу, и тачка! Ш та још може да пожели један малишан на утакмици

свог омиљеног клуба осим победе - па, да ухвати лоптицу као сувенир. Али када му то за длаку измакне, ситуација постаје „чупава”! Један дечак се толико дурио на свог тату што није на бејзбол утакмици ухватио лоптицу која је одлетела у публику, да су организатори меча на крају одлучили да га награде. Лоптица на коју се „намерачио” завршила је код девојке у реду испред њега, а она није била вољна да му је уступи. Наравно, за све је био „крив” тата... Камерману који је снимао утакмицу цела ситуација се веома допала, па је сво време пратио дечака како се дури и негодује због лоптице, што је на видео биму могао да гледа и цео стадион.

„Зашто би власти диктирале какву гардеробу ће носити мој супруг”, рекла је жена једног од затвореника листу „Ла стампа”. Друга је рекла да ће њен супруг онда ходати го, јер он једино поседује одећу познатих креатора!

Кад се мајка природа разбесни

У

последње време сви смо сведоци шта може да се догоди када природа реши да „узврати ударац”. Ови снимци су само упозорење! Колико гадно може бити када се мајка природа наљути могли смо да видимо углавном у апокалиптичним филмовима, али нажалост, они такви призори више нису тако далеко од реалности. Земљотреси, поплаве, торнада који за собом остављају пустош...све су чешћа слика. Ово је једна необична и несвакидашња појава забележена на југу Аустралије, проузрокована временским (не)приликама које су задесиле ову земљу последњих дана.

Не перите кола, сликам

О

н је један од ретких људи који се обрадује када угледа прљава и запуштена кола јер она су његово „сликарско платно” Возач аутобуса Роберт Барден нашао је много креативнији начин да улепша прљава кола од оног познатог „опери ме” - он их осликава! Роберт (38) црта ликове глумаца, певача и рок легенди на хаубама, вратима и гепецима неопраних аутомобила, и то му одлично иде.

Роберт је на различитим хаубама већ „овековечио”, бар до првог прања, ликове Боба Дилана, Клинта Иствуда, Џејмса Дина, Керија Грента, бенда Лед Зеппелин, и многих других. Он каже да људи обично одлично реагују на његову уметност када је виде. „Ово су оригинални уметнички радови и мој су изум. Ја од нечега што се обично сматра непожељним и од чега људи зазиру - прљавштине, правим уметност”, изјавио је Роберт.


28

sreda3.avgust2011.

oglasi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda3.avgust2011.

31

S E ] A W E namojepredobreiplemeniteroditeqe.

1905-1991.1911-2001. izAde Squbavqu,po{tovawemizahvalno{}u, Qiqana. 34270

Dana29.7.2011.godinenavr{ilesusetriipogodine,a danas3.8.2011.godinenavr{avasepetgodinaodkako nisusanamana{inajmiliji

IZDAJEM name{tenstan40m2, visoko prizemqe u Ulici PavlaPapa7.Telefoni:064/3333119,021/6624-059. 34203

U NOVOMSADU prodajemtrosobanstan78m2,CG,salonskiu Ul. @arka Zrewanina. Telefon:011/27-66092. 34269

PRODAJEM mawu, novu ku}u, name{tenu, u Novom Sadu ili mewamzastanuRijeci.Telefoni:063/519-715,064/2510-929. 34124

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop,prevoz.Telefon063/521546,021/6212780. 32372 VODOINSTALATER pru`a sveuslugeudelatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada,lajsneokokade. Ivangrada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 34235

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846,063/848-5495. 33754 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976,061/174-37-25 34239 DRVO bukovomo`erezanoicepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000dinara.Telefoni:061/17437-26, 063/817-57-22, 064/26-11741 34240

Savelikomtugomseopra{tamoiobave{tavamoro|ake i prijateqedajena{anajboqa,najmilija,plemenitai po{tovanamama,baka,ta{ta

34251

MilanUzelac Mi}a slikar 2008-2011. Pro{lesutrigodine,ausrcu tuganeprestaje,najdra`ina{. Tvoji:majkaNedeqka, bratSr|anUzelac saporodicom iostalarodbina.

Pap izNovogSada OstajetezauvekusrcimaimislimaVa{ihnajmilijih: Marije,Nata{e,Mirka,Marine iNikole. 34275

34247

Tu`ni smo jer smo ostali bez na{e po{tovane i predobre tetkaQubice.

Posledwipozdravdragombratu

IN MEMORIAM

3.8.2002-3.8.2011.

JuroBeki} preminuo u 74-oj godini, posle dugeite{kebolesti. Sahrana je u Temerinu, na Zapadnomgrobqu,danas,3.8.2011. godine,u16~asova.

KalenbahMihajlu 1948-2011.

QubicaJovanovi} Umislimaiuve~nompomiwawu.

od:sestreVere,{ogoraGabike, dece Milana,Vladimira, snajeSlavice,Martine sadecom@irum i Mikael.

Nena i Sa{aSavi} sadecom.

Sahrana je danas,  3. 8. 2011, u 11.45,naGradskomgrobqu,uNovomSadu.

34279

34273

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a

1934-2011.

1935-2011.

Sahrana je danas, 3. 8. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

Sahrana je  3. 8. 2011. godine, u 15~asova,izkapele,u@abqu. O`alo{}eni: porodice^onki}, Tomi} iPavlov.

34268

Predvadesetpetgodinajeoti{la iodnelasvuna{uradost

3

drMironLazor Savelikimbolomusrcuidu{i, saqubavqukojusmrtneprekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamoteodzaborava. Tvojinajmiliji.

34265

P O M E N Na{emdragom

34225

P O M E N Tre}eg avgusta navr{ava se petnaestgodinaodsmrtina{eg dragogsupruga,ocaidede

3.8.2008-3.8.2011.

O`alo{}eni:sinNenad, unukeMarija iDanijela saporodicama.

34282

O`alo{}eni:sinJure, }erkaVera,unuci Marija, Vladislava iTeodor, sestraDragica izetDu{an.

Mirku[erbexiji

Du{anka^onki}

34278

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminuona{

Pro{lesutrigodine,tugausrcu ne prestaje, najmiliji moj o~e. Tvojio`alo{}eni: }erkaGordana,suprugaGospava,sinNikola,zetSrba, unuciGojko iGordana saporodicama.

Tvojinajmiliji.

Obave{tavamorodbinuiprijateqe dajena{otac,deda,bratitast

TamaraMihajlo

GojkoZelen

T R O G O D I [ W I  P O M E N

1979-2008.1949-2006.

QubicaJovanovi} preminula30.7.2011.godine,u85.godini. Vesna-Beka,Dragana,Lena,Jaromir iKersten.

Tvojih ~etrnaest ipo meseci `ivota je pro{lo treptajem okaiugasilona{uradostisre}u. Nakontvogodlaskaostavilasi zasobomtridesetijednugodinu tuge. Utatinomsrcuidu{isiAn|eo sasmejuqcima.

34263

KaticaOrtak ro|.Herak

T R O G O D I [ W I  P O M E N

DraganaMi{ki}

DimitrijeSofija Kowovi}Kowovi} Mitu{aCojka

29

Po~ivajumirumilina{brate io~e. Uvek si u na{im srcima dok je nas.

Milo{aTruji}a doktoraveterinarskihnauka Godineprolaze,atugaostaje.

Tvojasestra,brati}erka.

Uvekgasese}aju wegovinajmiliji.

34259

34230

^ E T R D E S E T O D N E V N I  P O M E N

Posledwipozdravdragojsestri

SuzanaRisti} JovanJelenkovi} 1925-2011.

Du{anki^onki}

Sahrana}eseobaviti3.8.2011. godine,u10.30~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu.

1935-2011. odsestreSeke izeta Mi{e.

O`alo{}enaporodica. 34280

34281

TodorLoli}

Kaodasinaovuzemqusvratila da ostavi{ lepr{avi trag i ostane{unamavedra,nasmejana~udesno draga. Tuga za tobom je neizbrisivainemo`emotepre`alitinikada. Sve~notugomusrcima, mama ibrat saporodicom. 34264

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se danas, 3.8.2011.godine,u10~asova,nagrobqu,Tranxament,u Petrovaradinuodr`ati~etrdesetodnevnipomen. PorodicaLoli}. 34255


Ђорђе Рандељ

Плавикруг У својој редовној емислији „Одшкринута врата уметничке радион  ице” у оквиру емисије Ђорђе Рандељ нам представљаАлександра Гајина иГордану Јошић-Гајин, још један брачнипарновосадскихуметника, а истовремено и глумачки пар који је (обележио) и носио драмскирепертоарСрпскогнародногпозоришта... (РТВ 1, 22.50) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.23 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.05

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.30

tv program

sreda3.avgust2011.

Јутарњипрограм Натрагуприроде Бајкоквиз Вести Стањенапутевима Чаририболова Гимназијалци Кухињица Десилосе Вести 1989-тагодинавеликоглома Изблиза Вести Заједно Натрагуприроде Вести Преокрет Гимназијалци Десилосе ТВДневник Тајнахране:Парадајз Кухињица Разгледнице ТВДневник Анталија Доколица Изнашегсокака Војвођанскидневник Све(т)оконас Вести (Универзитет) Академскихпетминута Плавикруг Матица(вестиизМатице) Незавршенакомпозицијаза механичкиклавир,филм ЕГЗИТ

Кухињица–мађ. Новитаблоид Безупута Какопрепознатилаж Хајдесамномуобданиште Зврк Питамсе,питам Кадзазвони Центарсвета Вести(мађ) Македонскосонце Крвиружа Бајкоквиз Рачуница Добровече,Војводино(ром) Емисија(мађ) Музичкипрограм–мађарска музика ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица–мађ. Добровече, Војводино(рус) Својмеђутуђима,туђмеђу својима,филм Крвиружа ТВПродаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Јутарњипрограм Освета Тојотинсветприроде Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Здрављејелек Информативнипреглед Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

ФУДБАЛ:КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЛИГУШАМПИОНА

Партизан - Генк (РТС 1, 20.10) 06.05 08.00 09.05 10.00 10.32 11.10 12.00 12.15 12.36 13.22

11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20

10.00 11.00 12.45 13.00 15.00 15.30 17.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.30

Вести Храна и вино Агро дан Неон сити Вести Агро дан Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Спринт Добродошли у Европу Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Новосадско поподне Агро дан Објектив Храна и вино Путовање сербез задовољства... Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

ФулТилтпокер ЦХТВ:Малезија–Челси АјаксТВТоп10 БарсаТВ:ИсторијаБарцелоне Фудбалмондијалмагазин ЦХТВ:Тајланд–Челси Премијерлигакласик:Фулам– Манчестерјунајтед Шампионат Руска лига Премијерлига,Головисезоне Премијерлигакласик:МанчестерСити–Манчестерјунајтед СветскаЛига-Бокс:Појединачнафинала ФулТилтпокер ПремијерлигаПрегледсезоне

14.46 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 22.48 23.18 00.05 00.29 00.50 02.27 03.15 04.03 04.33 05.06 05.48

Јутарњипрограм Јутарњидневник Онокаољубав Траг Штајаимамодтога ДизнинаРТС Дневник Спортплус Злочиначкиумови Летњибиоскоп:Суперкуче, филм Гастрономад ОвојеСрбија Отписани ДневникРТВ Београдскахроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Фудбал:Квалификацијеза лигушампиона, Партизан Генк,спортскипрограм Фудбал:Квалификацијеза лигушампиона, Партизан Генк,пренос Око Злочиначкиумови Дневник РаспуштениГари Ноћнибиоскоп:Тешкојебити фин,филм Онокаољубав Штајаимамодтога Око, инфо Траг Позориштеукући.домаћица Верскикалендар

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 22.00

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм:Мостови округа Медисон 00.30 Експлозив 01.00 Ексклузив 01.15 Трачара

Пипишоу Будитесанамаиовенедељеипридружите сеПипииБибијууоткривањутајнитрговачког занатаивеслања,спортакојизахтевафизичку спремност и дисциплину. Представићемо Вам посао једног наставника. Песмом и стиховима овуемисијуулепшаћедецаизхоравртића„Вила“и„Црвенкапа“ипесникзадецуСаша Божовић.Чућетезвукгајди,аусветмагијеповешће васмађионичарХари Магнус. (КТВ, 20.00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу, 22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Контранапад,16.00Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.45Бибер,20.15Травел клуб,21.15Отворени екран, 22.15Бибер,22.35Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

06.48 07.23 07.29 07.34 07.47 08.11 08.21 09.06 09.51 10.21 10.51 11.23 12.01 12.30 13.00 14.00 14.34 15.53 16.36 17.07 18.05 18.37 18.58 19.04 19.09 19.23 19.47 20.07 20.34 21.00 21.58 00.13 01.16 02.14

Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари2 Невен Причеоречима Е-ТВ Твмрежа МетрополисуСенти Научникафе Музичкипрограм Читањепозоришта Трезор Невен Измеђуигреиматематике Ексклузивно Линк Капри Снови Бициклизам Мунзи Мифи Френинеципеле ПчелицаМаја Томасидругари2 У свету ТВ фељтон Капри Операција„Шекспир”,филм Мадредеуш Трезор Фудбал:Квалификацијезалигу шампиона, Партизан -Генк (р)

Стејси Даш

Операција „Шекспир” Рекламни агент Били добија отказ и присиљен је да прихватипосаонаставникау Војној школи, иако ник ада раније није подучавао децу, нити има било каквог војног искуства. Добија веома незахвалан задатак: да осморицурегрутанаучидаразмишљајусвојомглавомидокажеда,ипак,нисубезнадежни случајеви. Улоге:Дени де Вито, Грегори Хајнс, Стејси Даш, Џејмс Ремар Режија: Пени Маршал (РТС 2, 21.58)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА ДругастранаСрбије Маратон Милица² Топшоп Отворенистудио Љубавузалеђу Топшоп Филм:Мрачневоде Вести Милица² Коферче Топшоп Вести Љубавузалеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Безтрага Филм НЦИС Вести Милица² Филм:Привлачност

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00Сремнадлану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловци назмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Доналд Сатерленд

ГрађанинИкс Руски полицијски инспектор суочава се са непремостивим препрекама у својој потрази за најсуровијим серијскимубицоммодерногдоба у овом напетом трилеру, заснованом на истинитој причи.Осамтелајенађеноу шуми, брутално убијено, силовано и унакажено. Жртве сумладе,честоусамљене. Улоге: Стивен Риа, Доналд Сатерленд, Макс фон Сидоу, Имелда Стентон Режија:Крис Џеролмо (Б92, 23.55) 05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 11.50 12.15 13.00

23.40 23.55

Новојутро ВестиБ92 Топшоп Свеоживотињама Топшоп СунђерБобКоцкалоне ПингвинисМадагаскара Трнавчевићиудивљини Топшоп Најбољегодине ГордонРемзи:Кухињскикошмари Филм:Српскиожиљци ВестиБ92 Спортскипреглед Доме,слаткидоме СунђерБобКоцкалоне ВестиБ92 Пријатељи Дваипомушкарца Сексиград Филм:Саборци ВестиБ92 Временскапрогноза:Штада обучем? Спортскипреглед Филм:ГрађанинИкс

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 15.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30 05.00

Пољелала Добројутро У сосу Филм:Госпођаминистарка Наслеђеједнедаме Забрањенаљубав Сестре Мењамжену Гавриловићи Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Националнидневник Наслеђеједнедаме 48сатисвадба Грандпарада Наслеђеједнедаме ЛасВегас Филм:Волимтедосмрти Филм:Птицесмрти Филм:Лоповистриптизета

13.50 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњипрограм Вести Чаробњакмагичнефруле ЗдравоКити Малапринцеза НаправитеместазаНодија Мегаминималс Анђелинабалерина Сирене Телешоп Вести ЗдравоКити Сабрина Диноратник ЛегендаоНеши Моћначигра Фантастичнопутовање Сирене Квизић Прессовање Телешоп Вести Лудегодине ИмперијаЋин Телешоп Вести Малдиви-Микс Малдиви–Подврелимсунцем Телемастер Гласовиувремену,док.серијал Малдиви-Идемодаље… Вести ИмперијаЋин Изнајмизвезду Вести Малдиви-Прегледдана Малдиви-Вишеодигре Вести Картел Малдиви–Вишеодигре… Лудегодине

Гласовиувремену Током 20. века, харизматични светски лидери су користилимоћговорадабимотивисали масе и покренули за остваривање својих визија. Једни су користили моћ говора попут Черчила и Меделе да би се ослободили ропстваилиодупрелинепријатељу, док су други злоупотребили моћ говора, попут Хитлера,дабиосвојилиипоробилидругенароде. (Хепи, 18.25)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

sreda3.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А.Инк Мајамиинк Штанетребаобући Кејтиосмородеце Највећигубитник Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима,мачкама, љубимцима Грађевинскеинтервенције Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Четиривенчања Девојчицеидијадеме ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Четиривенчања Девојчицеидијадеме

07.00 09.09 10.12 11.02 11.15 12.11 12.31 13.15 14.21 14.54 15.47 16.05 17.00 17.57 18.43 19.30 20.10 21.05 22.00 23.00 23.32 01.01

08.00Најгорипословиуисторији (3) 09.00Римнијеизграђензаједан дан(5) 10.00Менделсон,нацистиија 11.00 МиЕвропљани(4) 12.00Героуовзакон(7) 13.00Путовањекојејепотресло свет 14.00ТајмтимгодинаX(13) 15.00Хероји,култикухиња(2) 16.00Овојецивилизација(4) 17.00Римнијеизграђензаједан дан(6) 18.00Петамеричкихгиганата(1) 19.00Робовласничкаиндустрија(2) 20.00Великобекство.неиспричана прича 21.00ДалијеСтаљинмогаода зауставиХитлера? 22.00ИзгубљенемумијеПапуе НовеГвинеје 23.00Хероји,култикухиња(3) 00.00Овојецивилизација(4) 01.00Римнијеизграђензаједан дан(6)

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 23.45 00.00

Братисестрица Дигсвил ОзиБу Гвозденапећ Дигсвил Свештожелим Џорџизмај Стјуардесеуакцији Уимеправде Дилер1. ПричаизБронкса СинеманијаК Еротскифилм

Уимеправде Лео Хендлер је жестоки момак са улице, који је хтео да се повуче и смири. Отишаојетамогдејемислиода ће бити безбедан: кући. Али њујоршкиметроје последње место на свету где се човек можеосећатибезбедним... Улоге: Марк Валберг, ШарлизТерон,ЏејмсКан Режија:ЏејмсГреј (Синеманија,18.00)

MиркаВасиљевић

СЕРИЈА

Мирискише наБалкану Марко долази у Беог рад са својим пријатељем новинаром МирхадомкојижелиданаправивеликиинтервјусРики.Она избегне питање о емотивном животу,јерјеуљубавнојвезис Милошем,којијеожењен.Уочи турнеје по Шпанији Рики и БланкиодлазеуСарајево... Улоге:  Љиљана Благојевић, Предраг Ејдус, Мирка Васиљевић, Алекс андра Бибић,ТамараДрагичевић, Марија Вицковић, Калина Ковачевић Режија:  Љубиша Самарџић (ХРТ1,21.05)

22.40 23.49 00.33 01.00 01.24

Жутокљунац Конорнатајномзадатку Платно,боје,кист Изазови,док.филм Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера ВероникаМарс Шаолинскипажеви Жутокљунац ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија ФилмовиБадаСпенсера: ДетективXXL:Покретнамета РужнаБети Денинамору1,док.серија Добројезнати Бостонскоправо Шаптачпсима Позориштеукући Кодкућејенајлепше Гаража Браћаисестре Фудбал,ЛП-3.претколо: Динамо-Хелсинки,пренос Фудбал,ЛП-3.претколо: Динамо-Хелсинки,пренос Лажими ЖивотнаМарсу Пријатељи СлеџХамер Трачерица

08.00 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Фаџ Интермецо1 ХарииХендерсонови Сфинга Интермецо2 Невероватнеприче Дамагангстер Фаџ Коракдаље Трава Невероватнеприче Интермецо3 Цинкарош Трава Откупнина КомплексЛуцифер Метрополис

08.35 08.56 09.18 09.26 09.41 10.05 10.49 11.34 12.16 12.41 13.02 13.24 13.50 15.21 16.04 16.27 16.57 17.42 18.35 19.09 19.22 19.55 20.40 21.39

ШарлизТерон

06.00 07.35 09.25 10.50 12.30 14.25 15.55 16.20 18.10 20.05 22.10 00.10 02.00 03.00

Све о Стиву Мајкл Џексон:То је то Срећковић Анђели д.о.о. Перси Џексон и богови Олимпа -Крадљивац муње Астро Бој Филмови и звезде Ловац на уцене Џоова палата Дан заљубљених Игра престола Спој Велика љубав Девојка која је шутнула осиње гнездо

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт ЈужниПацифик,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Капри Назови112,док.серија Употразизасветим,док. серија Културнабаштина Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Летњаслагалица Дневник Капри МирискишенаБалкану Другисветскиратизгубљениснимци,док. серија Дневник3 Циклусевропскогфилма: Број13,филм Филм:Покретнамета

04.00Он Едге 06.00Новине 08.00Пирати из Пензанса 10.00Сјај 12.00Господин бејзбол 14.00Флерт 16.00Улице Малибуа 18.00Убиство првог степена 20.00Пројекат X 22.00Он Едге 00.00Рим 1.

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.50

Дигајнога:Убиство СудијаЕјми Отетаусредбеладана Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Преварена УбиствауМидсамеру Дигајнога:Убиствови НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Закониред Пандуриновајлије Великалига Закониред Опијенаљубављу УбиствауМидсамеру

06.35ДрагонболЗ 06.55 Кобра11 08.40 Наследници 09.50Вратараја 10.55 Стаклендом 11.50 Ексклузивтаблоид 13.051001ноћ 14.35Кобра11 16.20Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Закониред 20.50Менталист 21.40Кости 23.15ЦСИЊујорк 00.10РТЛВести 00.25Менталист 01.10Астрошоу 02.10Заборављенислучај 02.55РТЛДанас

СЕРИЈА

Менталист Тим је позван у образовну заједницу за проблематичне тинејџере, како би истражио смртједногодстудената.Користећи своје менталне способности, Џејн открива да је младићбиоживзакопан.Сазнајеидајебиодео„З„екипе,тајнегрупе... Улоге: Сајмон Бејкер, Робин Тјуни, Тим Канг, Овејн Јеоман,АмандаРигети (РТЛ,21.50)

СајмонБејкер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривањемитова Опасанлов Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Великеселидбе Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Чудовиштаизреке Човек,жена,дивљина Водичизбезизлазних ситуација Шокантниснимци преживљавања Какопреживетикатастрофу Америчкичопери Генералка Човек,жена,дивљина

08.30 08.40 08.45 16.30 19.00 19.35 19.40 20.40 20.45 22.45 22.50 23.20 00.00

Свиспортови 26-таУниверзијада,Кина Фудбал Бициклизам Олимпијскеигре Свиспортови Коњичкиспорт Коњичкиспортови Голф Голфклуб Једрење Једрење Фудбал

22.25

Фалсификовани Христ на великој цени

Х

оландски дилери, мада су многи имали радова неуједначеног квалитета, уз друге који су се сличне проблеме као и избеглице, нису били с госпођом Ланц вратили у Базел. Посе је предлогадљиви на учествовање у трошењу милио- жио фиреру да задржи крем збирке, а остатак, који на, а Герингове посете чекали су помешаних осећа- би сигурно донео велике суме, прода на аукцији. ња. Осим Мидла, највећи продавац Немцима био је Госпођа Ланц је одбијала да послује било с ким сем Петер де Бур, шеф Холандске асоцијације трговаца с Кацом и тражила је два милиона швајцарских уметничким делима. И жена му је била Јеврејка, а франака. Геринг није могао да набави толико девион и његов брат, који су имали двојно швајцарско за, па је Посе, захваљујући директној вези с Хитледржављанство, пријавили ром, победио. И швајсу се за улазну визу. При царска виза за Каца је првој пос ети августа била део договора јер ју 1940, Геринг је најучтивије било много теже наје пољубио руку госпође бавити него новац. ПоДе Бур и врло пажљиво се је захтев за визу попрегледао њихово складислао Борману, уз предште, али није купио нилог да он разговара с шта. Чим је отишао, Де озлоглашеним генералБурови су послали велики пуковником СС-а Хајброј слика у тајна скровидрихом јер је Кац Јешта. Неколико дана кавреј. Посеова моћ је бисније резервисали су рани ла толика да је Кац отинемачки олтар за Келнски шао у Базел крајем музеј. Кад је Геринг изне1941, где је остао током нада дошао у септембру, целог рата. одмах је приметио да неАфери није био крај. ма неких слика и рекао да Као уздарје за Рембранжели олтар. Уплашени Де тов „Портрет мушкарБурови рекли су да су слица„, 26 других Кацових ке продате, а олтар резеррођака добило је наводвисан за Келн. Геринг се но визу за Шпанију, насмејао и рекао да у дикодакле су могли да нататорској држави то није ставе за Америку. Посе никакав проблем и купио је отишао у Базел и тага заједно с 15 других слимо на шпанској граници ка. Од тад је Де Буровима лично разговарао с неје ишло веома добро – акмачким званичницима тивно су услуживали да би био сигуран да су Ражаловани пилот Геринг разбуцао галерије главне немачке клијенте. пуштени; и тек тад је Обични холандски грађани, правећи се да не знају Рембрант предат. Ипак, Кацова мајка је пуштена из ко су Де Бурови клијенти, доносили су своје ствари конц-логора у Вестбруку у замену за слику коју је за продају. До краја рата, кућа је својим непријате- високи СС званичник желео да поклони Хитлеру за љима продала уметнине (више од триста слика) рођендан. вредне готово два милиона флорина, а сународниГеринг у својим пословањима никад није био нецима за 2,3 милиона. Кад је почела депортација Је- пријатан. Стизао би својим раскошним возом, завреја 1943, Де Буровима је одоједно с огромном кадом и фабрено швајцарско држављанлангама елегантно униформиГе р инг је да по с лу ј е сти з ао ство. Трговина је кренула лоше, саних ађутаната, и добро рассвојим раскошним возом, али су остали неки недовршени положен ишао од галерије до заједно с огромном кадом, галерије. Чак и најугроженији послови. Четири панела Јана Бројгела, узета из њихове скрису се слагали да је имао одреи потом добро расположен вене збирке, дата су у замену за ђени шарм. А тек суме новца ишао од галерије до слободу њиховог јеврејског које је трошио! Послови који галерије.Да има шарм радника Ота Буша и веренице су укључивали мање пријатне му. Слике је требало да предају сматрали су и најугроженији људске и финансијске ситуацимузеју из Линца чим добију пије остављани су онима попут дилери.А тек суме новца смени доказ да су Бушови „преХофера и Мидла. Нејеврејска које је трошио шли границу неутралне теритоХогендајкова кућа била је Герије“. Бројгелови радови су рингово посебно омиљено меотишли у Дрезден, док их није прогутао пламен кад сто. Захваљујући Хоферовим договорима, увек су је град бомбардован. га чекали радови високог квалитета, али који су биФирма којој је неко време ишло добро припадала ли нечувено скупи. Геринг, кога је изгледа забаје Натану Кацу из Дирена, крај Арнема. Представ- вљао овај тврди орах од трговца, током рата је одавништво у Хагу отворио је 1. маја 1940, баш на вре- де откупио 42 слике. ме да учествује у надолазећем успону. Та мала куХогендајк је постао посебно познат као трговац ћа, помогнута отварањем огранка у Швајцарској, од уметнинама изванредном серијом Вермера који су скромних почетака до великих послова дошла је бр- изашли на светло током окупације и за велике новзо. Изузетно добре Кацове слике, за које су сви зна- це продао их је холандским колекционарима и мули да су тамо, никад нису стављене на тржиште. зејима. Касније се испоставило да су то заправо биНемци су то дозволили јер је Кац дошао до главних ли бриљантни фалсификати које је радио неоствадела неких важних збирки. За Геринга је 1941. наба- рени уметник Ханс ван Мегерен. Хогендајк није вио Рембрантову слику „Портрет Саскије„ из 1630. био једини који се преварио. Де Бур је 1943. пробао и Ван Дајков „Портрет породице„. Но, прави разлог да прода и „Христа у кући Марте и Марије„, коју је да Кац преживи је његова вези с удовицом Ота Лан- Герингу процењен као оригинал. Хофер је одбио да ца, бившег швајцарског конзула у Холандији, којој га купи због цене и стања у којем је био. Фос, дије припала збирка „Шмит-Дегенер„. ректор Линца, сматрао је да је фалсификат. ХоЛични дилери Хитлера и Геринга, Посе и Хофер ландски музеји, престрављени да ће изгубити нажудели су за овом групом углавном италијанских ционално благо, одмах су је зграбили. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ”(издавач:„Геопоетика”,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda3.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данас не можете да поднесете никог и ништа. Имате потребу за променом, за узбуђењима, пролазним искуствима. Довољно сте храбри, али и нестрпљиви, па бисте могли неког отерати од себе.

BIK 20.4-20.5.

Август сте лепо испланирали па када вам је и време наклоњено, проведите га добро и корисно. Стало вам је до материјалних вредности. Немојте претеривати са сладоледима ни храном, да се не бисте угојили.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. avgust 2011.

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака Ваге па и добру сарадњу, менталну конекцију и разумевање с онима који су вам блиски. Чак и с драгом особом, љубавним партнером.

Данас сте отворени за комуникацију, пословну сарадњу, договоре у којима треба сви да буду задовољни, компромисима. Дакле, други имају утицаја на вас и ваше одлуке. Проналажење истих интереса.

Ви уживате. Љубав и лепота су свуда око вас. И сами зрачите позитивном енергијом. Ово је дефинитивно ваше време, у којем доминирате. Свако претеривање доноси проблеме, имајте то у виду. Шопинг. Склони сте томе да трошите новац, поготово ако то представља улагање или инвестирање у посао, дугу везу, будуће планове. На личном плану сте преоптерећени ментално. Као да стојите у месту, што је ОК.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Променљивог сте расположења, сами себи недовољни, па вас партнерово понашање посебно иритира. Тешко ћете се сложити на дуже време. Тренутни сусрети ништа не обећавају. Дишите пуним плућима.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Неко од пријатеља ће привући вашу пажњу. Колико ће је задржати, то је већ питање. Рачунајте на пролазне околности и утицаје, контакте у ходу. На послу ништа ново, нити ће бити у догледно време. Емотивно и интуитивно сте осетљиви. Једно женско биће има одређеног утицаја на вас, око поднева. Озбиљно схватите ту особу. Тајне се неће открити, али ни тешкоће неће проћи тако лако, саме од себе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Опустите се данас и одмарајте. Ваш Марс је у такозваном празном ходу, што не доноси никакве успесшне резултате. Напротив. Радије медитирајте, бацајте карте, читајте књигу, спавајте.

Дружељубиви сте, спремни да се жртвујете и заложите за друге, за идеју, за заједничку ствар. Добро расположење изискује више простора и могућности деловања. Контати и састанци су успешни.

Наилазе одређени неспоразуми у сталној вези, било да ваша половина путује негде без вас, или немате довољно времена једно за друго. Путовања у машти или на јави су више него лепа и пожељна.

TRI^-TRA^

МешајРијана! V REMENSKA

Славна певачица Ријана уловила је слободан дан и отишла у родни Барбадос на традиционални карневал поводом завршетка жетве шећерне трске. Наравно да је била у центру пажње, а како и не би када је на себи имала само оскудни карневалски костим. Певачица на Барбадос не иде баш често, али када оде направи прави хаос. Оскудно одевена у црвено-златни брус и гаћице и мрежасте чарапе са перјем на глави, плесала је и певала са учесницима параде не обраћајаћи пажњу на севање блицева. За разлику од холивудских излазака када обезбеђење фотографе држи на одстојању, у родном крају је папарацима махала и слала пољупце, а учеснике параде је поливала пивом... Није јој сметала ни киша, уживала је у пљуску док се вода сливала низ њено полуголо тело, а ко год је пожелео да се са њом фотографише - жеља му је и била испуњена. „Kadooment Day” парада одржава се сваке године још од 1780. године, односно од периода када је Барбадос био водећи светски произвођач шећера.

PROGNOZA

ПРетежно

Vojvodina

Evropa

Сунчано

Novi Sad

29

Subotica

28 облака. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормале. Температу-

НОВИСАД: Топло и претежно сунчано уз слаб дневни развој

Madrid

33

Rim

30

Sombor

29 ра од 17 до 29 степени.

London

28

Kikinda

28 развој облака током дана. Ветар слаб северни и северозападни.

Cirih

27

Vrbas

28 Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а

Berlin

26

ВОЈВОДИНА: Топлије и претежно сунчано уз слаб локални

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

максимална 29 степени. Be~ СРБИЈА: Топлије и претежно сунчано уз локални развој облака током дана на југозападу и југу Србије. Мала је шанса да на том Var{ava подручју буде ређих локалних пљускова по подне. Ветар слаб сеKijev верни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура Moskva 14, а максимална до 30 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У другој половини Oslo седмице сунчано и све топлије. У поподневним сатима је могућа ређа појава локалних пљускова у четвртак и петак. За викенд вр- St. Peterburg ло топло уз максималне температуре изнад 30 степени. Почетком Atina идуће седмице такође врло топло, до 35 степени.

K. Mitrovica 29 Ni{

30

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошке прилике биће повољније, па ће се већина хроничних болесника осећати боље. Препоручује се придржавање савета лекара и ограничење физичких активности.

29 25

VIC DANA Ушао каубој Џо у бар и за шанком угледа барску даму, а око ње четворицу каубоја. Гледа он, гледа, па одједном тргне пиштољ и убије ову четворицу каубоја и затим приђе барској дами и каже „Зашто дама стоји сама?”.

23 21 24 21 34

Pariz

27

Minhen

30

Budimpe{ta

28

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

Bezdan

229 (-19)

Slankamen

318 (-6)

Apatin

310 (-15)

Zemun

331 (0)

Tendencija opadawa

Bogojevo

281 (-23)

Pan~evo

348 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

504 (6)

Ba~. Palanka 285 (-20) Novi Sad

274 (-17)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

TISA

176 (-40) N. Kne`evac

-2 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

276 (15) S. Mitrovica

116 (4)

Senta

316 (10)

284 (1)

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

318 (-2)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

68 (-14)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 3.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you